18. jul 2014.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 27

^A^AK, 18. JUL 2014. GODINE

CENA 30 DIN.

Investitor „Helion” ~eka iseqewe stanara u Ulici Dragoslava Boji}a

strana 7.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

SUBVENCIJE ZA 115 POQOPRIVREDNIKA strane 3.

HUMANOST PRAVNIH

Na posledwem zasedawu SG

JA^A OD NORMI

strane 4. i 5.

Dr Svetomiru Stamenkovi}u

strana 13.

WEGO[EVA „SKINUTA” SA DNEVNOG REDA @ENE U KULTURI I UMETNOSTI

Iz porodi~nih albuma

Lazarijani

NAGRADA „VIDOVDAN”

^A^ANI SA JERMENSKE VISORAVNI

Ogwen Perovanovi} spasio sina i oca iz Morave

strane 10. i 11.

strana 19.

U susret 54. Draga~evskom saboru truba~a strana 24.

SVE VI[E REZERVACIJA

Nadstre{ice na autobuskim stajali{tima do kraja godine strana 21.

JO[ MALO SUNCA, KI[E I VETRA...

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

HEROJ SE RA\A, HEROJ SE I POSTAJE Rukometa{ Miroslav Tomi}evi}

JO[ JEDNA BRONZA strana 29.

strana 9.

2

MARKETING

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

3

GRAD

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

PODSTICAJNA SREDSTVA IZ BUXETA GRADA DOBILO 115 POQOPRIVREDNIH PROIZVO\A^A

ZA VE]E PRINOSE I BOQI KVALITET RODA d 175 poqoprivrednih proizvo|a~a koji su konkurisali za dodelu podsticajnih sredstava iz buxeta Grada, subvencije u ukupnom iznosu od 18 miliona dinara, dobilo je 115 ovda{wih nosilaca registrovanih poqoprivrednih gazdinstava, koji su pro{log petka potpisali ugovore o ovom vidu bespovratne nov~ane pomo}i.

Novac iz gradske kase, namewen je, pored ostalog, za poboq{awe rasnog sastava u sto~arstvu i nabavku priplodnih krava i teladi, za kupovinu sadnica, sistema za navodwavawe, zanavqawe opreme i mehanizacije, podsetio je Tihomir \urovi}, predsednik komisije za raspodelu buxetskih para. Naglasio je da su raspisivawe konkursa i raspodela sredstava kasnili, ne samo zbog poplava, ve} i zbog detaqnog i odgovornog rada komisije, koja je izlazila na teren, da bi sagledala stvarno stawe i na startu eliminisala pojedince, ~iji su zahtevi bili nerealni i o~igledne namere da nenamenski iskoriste sredstva iz buxeta Grada.

On je upozorio da potpisivawem ugovora nije prestala kontrola zakonitog tro{ewa subvencija, posebno kada je re~ o licima koja su ih dobila za nabavku priplodnog materijala i `enskih teladi, koja moraju ostati u vlasni{tvu ovih proizvo|a~a do osemewavawa, odnosno priplodne junice do teqewa.

- S obzirom na to da je bilo dovoqno sredstava na ovoj buxetskoj poziciji, odlu~eno je da Grad sve investicije subvencioni{e 50 odsto, odnosno od 20.000 dinara do maksimalnih 4.000 evra, iako je odlukom predvi|eno da podsticaji iznose od 30 do 50 odsto od vrednosti koje su poqoprivrednici ulo`ili. Oni su najvi{e bili zainteresovani za nabavku priplodnog materijala, podizawe mini hladwa~a i akumulacija, si-

O

stema za navodwavawe, kupovinu novih ma{ina i opreme, me|u kojima i desetak traktora, ~ijim vlasnicima je Grad izdvojio subvencije po 4.000 evra. \urovi} napomiwe da poqoprivrednici koji su pro{le i pretpro{le godine koristili buxetski novac, prvenstveno za nabavku semenske p{enice, ove godine nisu imali pravo na podsticaje. Po{to je re~ o mawim iznosima, najverovatnije }e biti promewena skup{tinska odluka i omogu}eno tim proizvo|a~ima da konkuri{u i sredstva dobiju u “drugom krugu”, u septembru, kada }e biti

veoma te{ko. Zadesio nas je poplavni talas koji je zahvatio skoro 2.000 hektara najplodnijih oranica, od koga je direktna {teta procewena na oko 488 miliona dinara. Osim toga, pojedina sela pogodio je i grad, koji je na oko 300 hektara wiva i vo}waka pri~inio {tetu ve}u od 60 miliona dinara. Izve{taj o posledicama i {teti od elementarnih nepogoda uputili smo Vladi Srbije i o~ekujemo da resorna ministarstva pomognu o{te}enim i ugro`enim poqoprivrednim proizvo|a~ima.

I Grad }e ulo`iti maksimalne napore da po-

POMO] ZA „PODMLA\IVAWE” MEHANIZACIJE

raspodeqeno jo{ oko ~etiri miliona dinara.

U ime gradskog rukovodstva, Saveta, Odbora za poqoprivredu i GU za lokalni ekonomski razvoj, poqoprivrednike koji su potpisali ugovore o subvencijama pozdravio je gradona~elnik Vojislav Ili}, po`elev{i im da, zahvaquju}i dobijenom novcu, olak{aju svoj posao i pove}aju prihode.

Podsetio je da je, uprkos ograni~enim buxetskim sredstvima, nastavqena praksa dodele subvencija, zapo~eta 2003. godine, i da se iz godine u godinu izdaci za te namene uve}avaju: - Ova godina je po~ela

mogne ratarima, obe}ao je Ili} i podsetio da su odlukom o naplati poreza za 2014. godinu svi poqoprivredni proizvo|a~i oslobo|eni obaveze pla}awa poreza na zemqi{te i {ume.

Raspolo`ivim buxetskim sredstvima “podr`ani” su svi proizvo|a~i koji su ove godine ve} investirali u proizvodwu, obratio se poqoprivrednicima Vladimir Grujovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, i najavio da }e u septembru subvencije biti obezbe|ene i za sve one koji su vredno radili i ovih meseci tako|e ulo`i-

li sopstvena sredstva u pro{irewe proizvodwe, nabavku opreme i one koji su prethodnih godina dobili mawe sume za semensku p{enicu.

- Baviti se poqoprivredom je plemeniti posao, jer nema ni~eg plemenitijeg od proizvodwe hrane, bez koje se ne mo`e.

Sa druge strane, to je jako mukotrpan posao koji zahteva veliku hrabrost i istrajnost - ~estitala je poqoprivrednicima koji su dobili podsticajna sredstva i Svetlana Paunovi}, ~lan GV resorno zadu`ena za poqoprivredu, a dr Drago Milo{evi}, predsednik Saveta za po-

Poznati povrtar iz Trbu{ana Zoran Bori{i} ima 35 plastenika na prostoru od pola hektara, u kojima gaji povr}e. Po{to je i sin odlu~io da se bavi poqoprivredom, planirao je da pro{iri i osavremeni proizovdwu: - Prvi put sam dobio podsticajna sredstva od Grada, u iznosu od 150.000 dinara. Tim novcem }u nabaviti novu foliju, pro{iriti plastenike, obezbediti opremu za provetravawe...

Sredstva su bespovratna i izuzetno su zna~ajna seqacima, kojima je svaki dinar vredan, posebno ove godine, kada su nas zadesili poplave, grad i druge nepogode.

Za traktor koga je platio 9.600 evra, Ivan Jovanovi} iz Atenice dobi}e subvencije od oko 4.000 evra. Wegovo doma}instvo poseduje vo}wak od 11 hektara, u kome gaji jabuku i proizvodi i kupus na parcelama od oko tri hektara: “Novi traktor }e mi mnogo zna~iti, jer }u podmladiti mehanizaciju i vozni park od ~etiri traktora, koji su stari od 20 do 30 godina.” qoprivredu, izrazio zadovoqstvo {to je ~ak 115 proizvo|a~a dobilo buxetska sredstva: - Savet za poqoprivredu se zala`e da, u skladu sa raspolo`ivim buxetom, bude izdvojeno maksimalno sredstava, ne samo za ove, ve} i brojne druge vi-

dove podsticaja i da ona daju najboqe efekte. Wihov krajwi ciq treba da bude postizawe {to ve}ih prinosa i boqeg kvaliteta plodova, koji }e imati pro|u na doma}em i inostranom tr`i{tu.

M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

4

POLITIKA

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

SA 34. SEDNICE GR

NASTAVAK IZGRADW

PRIORITET IL

U nastavku 34. zasedawa SG, odbornici su razmatrali i ve}inom glasova usvojili {est ta~aka dnevnog reda. Predlog odluke o pribavqawu u javnu svojinu gra|evinskog zemqi{ta radi izgradwe produ`etka Wego{eve ulice na Qubi} keju skinut je sa dnevnog reda sednice nakon dvo~asovne rasprave.

MR^AJEVA^KI PESNI^KI SUSRETI U KALENDARU STALNIH MANIFESTACIJA

a po~etku skup{tinskog zasedawa, odbornici su razmatrali i ve}inom glasova usvojili predlog izmena i dopuna odluke o manifestacijama u oblasti kulture od zna~aja za Grad. O nacrtu odluke o ustanovqewu kwi`evne manifestacije “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti”, govorila je Nade`da Vuksanovi}, na~elnik Gradske uprave za dru{tvene delatnosti. Ona je istakla da “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti”, koji se organizuju ve} 15 godina, podsti~u kulturno i umetni~ko stvarala{tvo i doprinose o~uvawu kulturnog i istorijskog nasle|a ~a~anskog kraja. Organizatori manifestacije su Udru`ewe kwi`evnika Srbije, Kwi`evno dru{tvo “Mr~ajevci” i Mesna zajednica Mr~ajevci. Inicijativu da se “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” proglase za manifestaciju od gradskog zna~aja pokrenulo je Kwi`evno dru{tvo “Mr~ajevci”. Kako je re~eno u obrazlo`ewu, usvajawem ove odluke Grad }e postati suorganizator ove me|unarodne kulturne manifestacije.

Lazo ^ikiriz (NS DSS) je podr`ao ovakvu inicijativu, jer su “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” davno prerasli lokalne okvire i sugerisao da bi ubudu}e trebalo obezbediti i dopunska sredstva za or-

N

ganizovawe te manifestacije, jer su dosada{wa bila veoma skromna.

Stojan Markovi} je ocenio da ovim predlogom neko ima nameru da sahrani “Disovo prole}e”, jer se pored wega stvara jo{ jedna paralelna pesni~ka manifestacija i isto rangira.

- Ove godine smo bili svedoci da nije bilo dovoqno para da se iz gradskog buxeta finansira “Disovo prole}e”, a sada imamo predlog za novi buxetski tro{ak, kako bi se finansirala jedna sli~na manifestacija, koja ima u najve}em delu gotovo identi~an programski sadr`aj. Ne `elim da me neko pogre{no shvati, nemam ni{ta protiv pesnika i to je jedna lepa manifestacija, ali je ne bi trebalo stavqati u rang “Disovog prole}a” - rekao je Markovi}.

Bo{ko Obradovi} (Dveri Srpske) je izneo mi{qewe da nije mudro voditi takvu kulturnu politiku na novou Grada, koja }e forsirati paralelno dve pro-

gramski sli~ne manifestacije.

- Ako se posmatra programski sadr`aj, “Disovo

SLO@NI KAO KOM[IJE Koordinator Miroslav Mitrovi} podneo je izve{taj o radu Kancelarije za romska pitawa, u kome je istakao da je u proteklih {est godina, zahvaquju}i sredstvima stranih donatora, lokalne samouprave i dr`ave, realizovano vi{e zna~ajnih projekata, me|u kojima su “Budi mi drug, o~isti mi krug”, izrada sanitarnog objekta u MZ “Sveti Sava”, rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mre`e u MZ “Sajmi{te” i adaptacija stana u MZ “Park”. Kako je istaknuto u izve{taju, svi navedeni projekti realizovani su dok je na ~elu tima stajao Vlaisav Papi}, a nakon toga je promewen predsednik radne grupe za sprovo|ewe akcionih planova.

Mitrovi} je u svom izlagawu istakao da je Udru`ewe Roma “Bibija}e ^ave” vi{e puta konkurisalo kao nevladina organizacija za sredstva za realizaciju dopunske nastave za u~enike, ali je stalno odbijano “uz obrazlo`ewe da to pravno nije mogu}e, bez obzira {to su se pozivali na akcione planove”.

Mitrovi} je kao najve}i propust naveo to {to za {est godina u buxetu Grada nisu obezbe|ena sredstva za romske projekte, iako Lokalni akcioni plan predvi|a postojawe posebne buxetske linije. To je predstavqalo veliku prepreku za dobijawe donatorskih sredstava, jer humanitarne organizacije, u ve}ini slu~ajeva, tra`e da se ispo{tuje taj uslov.

Na konstataciju pojedinih odbornika da bi romska udru`ewa trebalo da se ujedine i da bi u tom slu~aju lokalna zajednica mogla lak{e da prepozna prioritete u re{avawu problema, Mitrovi} je rekao da su Romi, ma gde `iveli, oduvek lako prihvatali obi~aje ve}inskog naroda, pa je tako i u wihovom slu~aju - “o slozi su u~ili od svojih kom{ija”.

prole}e” i “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” imaju dosta podudarnih aktivnosti, po~ev od nagrada, pa do dovo|ewa pesnika iz sveta.

Postavqa se pitawe da li su nam potrebne dve pesni~ke manifestacije od gradskog interesa i da li buxetski mo`emo da ih ispratimo i podjednako ispo{tujemo, ako su u istom rangu rekao je Obradovi}, dodaju}i da odborni~ka grupa Dveri ima stav da je predlog isuvi{e ishitren i da se nedovoqno uradilo na uporednoj analizi ove dve manifestacije, da bi se ovakva odluka donela. Su{tinsko pitawe je kako “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” mogu da se razlikuju od “Disovog prole}a”, kako bi imali tu te`inu da postanu manifestacija od interesa za Grad, zakqu~io je Obradovi}.

Nade`da Vuksanovi} je istakla da se dono{ewem ove odluke “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” ne svrstavaju u isti rang sa “Disovim prole}em, koje je od izuzetnog zna~aja za Grad, ve} se oni ustanovqavaju kao zajedni~ka, me|unarodna manifestacija, u kojoj se kao suorganizator pojavquje i lokalna samouprava.

Sredstva za realizaciju manifestacije }e biti opredeqena iz gradskog buxeta, u okviru onih koja se dodequju udru`ewima za realizaciju programa u oblasti kulture. Dodala je, tako|e, da ova mr~ajeva~ka pesni~ka smotra nesumwivo ima tradiciju i da je Grad do sada podr`avao weno odr`avawe, a odbornici bi trebalo da se izjasne o predlogu. Ina~e, “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” su nastali u okriqu “Beogradskih me|unarodnih susreta pisaca”, koji imaju poluvekovnu tradiciju.

IZMENE PROGRAMA “PARKING SERVISA” Na sednici su razmatrane i ve}inom odborni~kih glasova usvojene izmene i dopune programa poslovawa JKP “Parking servis” za 2014. godinu. Kako je istakao direktor tog preduze}a Zoran Blagojevi}, do izmena je do{lo zbog novih zakonskih propisa i uredbi. Da bi anga`ovao radnike na privremenim i povremenim poslovima, “Parking servis” je morao da sa~eka dono{ewe uredbe Vlade Republike Srbije, {to je

zahtevalo izmene i dopune programa poslovawa. Ista ovakva procedura bi}e ponovqena jo{ jednom u ovoj godini i to iz istog razloga. Blagojevi} je istakao da se sredstva koja ubira ovo javno preduze}e upla}uju kao taksa u gradski buxet, odakle se kroz subvencije vra}aju za finansirawe wihovog redovnog poslovawa. S obzirom na to da je iznos subvencije ograni~en, poslovodstvo firme je odlu~ilo da nedostatak neophodnog novca za isplatu zarada anga`ovanih radnika na privremenim i povremenim poslovima nadomesti umawewem sredstava predvi|enih za investicije i pove}awem sopstvenih prihoda. Planirano je da “Parking servis” ovu poslovnu godinu zavr{i sa dobiti od 8,3 miliona dinara, a ta sredstva }e biti iskori{}ena za pove}awe kapitala preduze}a. Na pitawe opozicionih odbornika da li }e anga`ovani inkasanti dobiti stalno zaposlewe, Blagojevi} je odgovorio da }e uvo|ewe modernijeg sistema naplate parkinga sigurno smawiti potrebu za anga`ovawem tolikog broja privremenih radnika, ali }e neki od wih

5

POLITIKA

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

ADSKE SKUP[TINE

E WEGO[EVE ULICE:

I POLITIKA? svakako ostati na radnim mestima. On je dodao da je ciq preduze}a da postepeno {iri delatnost, {to }e omogu}iti da u ovom preduze}u radi ve}i broj qudi, {to i jeste u interesu gra|ana ^a~ka. Na zamerku da }e se uvo|ewem SMS-a, kao novog sistema naplate, i u ^a~ku uneti samo haos u ovoj oblasti kao i u Beogradu, direktor je odgovorio da }e za 100 parking mesta biti zadu`en jedan kontrolor, koji }e za razliku od beogradskih imati sasvim dovoqno vremena da profesionalno obavi posao.

Odbornici SG su ve}inom glasova dali saglasnost i na odluku o izmeni statuta JKP “Moravac” Mr~ajevci.

“WEGO[EVA” SKINUTA SA DNEVNOG REDA @estoka rasprava razvila se povodom predloga odluke o pribavqawu u javnu svojinu gra|evinskog zemqi{ta na katastarskim parcelama br. 3076/10 i 3077/3, povr{ine 350 i 530 metara kvadratnih, radi izrade komunalne infrastrukture, odnosno produ`etka izgradwe dela Wego{eve ulice. Na katastarskoj parceli br. 3076/10 na Qubi} keju planirana je izgradwa stambeno-poslovnog objekta, dve lamele sa po {est spratova i suterenom.

Vlasnik zemqi{ta na kome }e biti izgra|en objekat je “Auto^a~ak”. Kako je navela Mirjana Xokovi}, predsednik Komisije za pribavqawe gra|evinskog zemqi{ta za izgradwu dela Wego{eve ulice, s obzirom na to da su za procenu vrednosti zemqi{ta anga`ovana dva sudska ve{taka, ekonomske i gra|evinske struke, ~ije su se procene razlikovale za oko milion dinara, Komisija im je nalo`ila da usaglase svoje nalaze, {to su oni i u~inili, pa kona~na procewena tr`i{na vrednost nepokretnosti na kojoj }e biti izgra|ena prilazna saobra}ajnica iznosi 3.599.000 dinara. Ina~e, vlasnik dela zemqi{ta kojim bi trebalo da pro|e prilazna saobra}ajnica do

budu}eg vi{espratnog stambeno- poslovnog objekta na Qubi} keju je Grad ^a~ak, dok drugi pripada”Auto^a~ku”. Izve{taj je iza-

zvao `estoku reakciju opozicionih odbornika, koji su mahom izneli mi{qewe da lokalna samouprava ne bi trebalo da ulazi u ovako skupu investiciju, koja }e investitoru doneti ogromnu zaradu, jer }e zemqi{te naplatiti po veoma visokoj i nerealnoj ceni.

Radisav Rackovi} (Dveri) je postavio pitawe da li je postojalo ne{to pre~e da se uradi u ovom gradu od ove slepe ulice. Interesovalo ga je od koga je “Auto^a~ak” kupio tu zemqu, da li od Grada ili nekog privatnog lica, i da li }e ovom investicijom Wego{eva ulica biti zavr{ena, ili }e se {iriti daqe. Na kraju je konstatovao da bi bilo boqe da se iz gradskog buxeta izdvoje sredstva za izgradwu igrali{ta za decu na potezu Matijinih livada, po{to tu nema sportskih terena. Odbornik LDP-a Stojan Markovi} je rekao da se u ovom slu~aju radi o zloupotrebi i da bi pre dono{ewa ovakvih i sli~nih odluka trebalo ispitati poreklo kapitala potencijalnih investitora. I Branko Lazovi} (Zajedno za Srbiju) smatra da je vlasnik “Auto^a~ka” privilegovan u odnosu na ostale ulaga~e. Pitao je nadle`ne u GU da li je ovo izvla{}ivawe zemqi{ta pre po~etka radova pravilo koje va`i za sve ulice, ili samo za “Auto^a~ak”. Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) je

konstatovao da je anga`ovawe ve{taka bilo sasvim bespotrebno i da bi mnogo po{tenije bilo da su investitora pitali koliko je

Negovanovi} je rekao da on apeluje na politi~ko po{tewe i da su oni koji danas napadaju Kosti}a bili deo vlasti koja je donosila

platio to zemqi{te prethodnom vlasniku, pa da se u skladu sa tim i donese odluka o visini naknade. On je, tako|e, zatra`io odgovor od na~elnika Uprave za urbanizam i predsednika Komisije zbog ~ega je ova investicija toliko va`na

odluke protiv kojih je bio SPS. - Mi nemamo kratko pam}ewe. Protiv Zakona o privatizaciji jedino su glasali poslanici SPS-a. I tada smo se zalagali da svako ko je zainteresovan za kupovinu preduze}a mora da do-

za gra|ane ^a~ka. Bo{ko Obradovi}, {ef odborni~ke grupe Dveri, je rekao da se o ovoj ta~ki dnevnog reda ne bi toliko raspravqalo da su nadle`ni u dr`avi doneli Zakon o ispitivawu porekla imovine.

Zamenik gradona~elnika ^a~ka Radenko Lukovi} je naveo da je sve ura|eno u skladu sa zakonom i da je projekat isplativ i dobar za Grad i gra|ane ^a~ka i da u tome nema dilemu.

Predsednik SG Veqko

stavi dokaz o poreklu novca. Ne treba nama Zakon za ispitivawe porekla imovine. U ure|enim dr`avama sveta imate ure|ene poreske uprave, koje lako razre{avaju {ta pripada dr`avi, a {ta privredniku. Kada je konkretno o ovoj odluci re~, pri~u je iniciralo JP “Gradac” na osnovu plana poslovawa. S obzirom na to da se najve}i broj pitawa odnosio na to da li je daqa gradwa Wego{eve prioritet ili nije, smatram da bi

raspravi o ovoj ta~ki dnevnog reda trebalo da prisustvuju predstavnik “Gradca” i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za investicije. U ovoj odluci ja ne vidim ni{ta nezakonito, niti kriminalno, ali zbog toga {to ovde nema onih koji su trebali da odgovore na va`na pitawa - odborni~ka grupa SPS-PUPS bi}e uzdr`ana prilikom glasawa o ovoj odluci - rekao je Negovanovi}.

Odgovaraju}i na postavqena pitawa, na~elnik Uprave za urbanizam Milo{ Milosavqevi} je istakao da je sve {to je ura|eno u okvirima zakona i da Gradska uprava za urbanizam ne izmi{qa prioritete i ne ispuwava obe}awa, ve} po zahtevima ustanova, pojedinaca ili preduze}a donosi odluke.

Nada Simovi} (SNS) je rekla da je vrlo iznena|ena stavom odborni~ke grupe SPS-a, pa je zatra`ila dodatne konsultacije sa koalicionim partnerom. Tako-

|e je istakla da su sve informacije, koje su dobili od pravnika, zamenika gradona~elnika i ~lanova Gradskog ve}a ukazale na to da je odluka o gradwi prilazne saobra}ajnice prema objektima, ~iji je investitor Milenko Kosti}, potpuno zakonita i korisna za

Grad. Dodala je da odborni~ka grupa SNS smatra da daleko ve}i problem predstavqa to {to u ^a~ku ne postoji vi{e takvih investitora, koji imaju potencijal da grade.

Nakon polu~asovne pauze, predsednik SG je izvestio odbornike da nije uspeo da stupi u kontakt sa predstavnikom JP “Gradac” i obezbedi wegovo prisustvo na sednici, pa je shodno tome i predlo`io da se ova ta~ka skine sa dnevnog reda i vrati predlaga~u na izmene i eventualne dopune, {to je i usvojeno.

DOGRADWOM VRTI]A DO UVE]AWA SME[TAJNIH KAPACITETA Odbornici SG su razmatrali i usvojili odluku o pribavqawu u javnu svojinu tavanskog prostora u vrti}u “Sunce” i wegovom pretvarawu u potkrovnu eta`u za poslovne namene. Adaptacijom tavanskog prostora bi se dobilo oko 300 kvadratnih metara prostora, ~ime bi se obezbedili uslovi za sme{taj od 70 do 80 mali{ana. Iz buxetske rezerve Grada je izdvojeno za tu namenu 4,5 miliona dinara, ali samo za jednu od faza predvi|enih radova.

Gradona~elnik Vojislav Ili} je informisao odbornike da }e stru~ne slu`be posetiti sve objekte pred{kolskih ustanova na seoskom i gradskom podru~ju i razmotriti mogu}nosti za wihovu dogradwu ili adaptaciju, kako bi se u narednom periodu pro{irili wihovi kapaciteti.

Na sednici je usvojen i izve{taj o dosada{wem radu Kancelarije za romska pitawa, kao i predlozi re{ewa o imenovawu Upravnog i Nadzornog odbora Doma zdravqa “^a~ak” i {kolskih odbora osnovnih i sredwih {kola na teritoriji Grada.

V. S.

6

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

PREDSTAVQEN PROJEKAT “UNAPRE\EWE MOGU]NOSTI ZA POVRATAK I REINTEGRACIJU INTERNO RASEQENIH LICA”

KAKO SE VRATITI POSLE DVE DECENIJE

a~ak je jedan od deset gradova u Srbiji u kome }e Danski savet za izbeglice, u saradwi sa Komesarijatom za izbeglice, Kancelarijom za Kosovo i Metohiju i organizacijama “Bo`ur” i “Sveti Spas”, realizovati projekat “Unapre|ewe mogu}nosti za povratak i reintegraciju interno raseqenih lica”, koga finansira Evropska unija. Tim povodom pro{log petka nekolicini izbeglih i raseqenih lica, koja je ratni vihor “doneo” u ^a~ak, a koja i posle dve decenije razmi{qaju o povratku na svoja ogwi{ta, o tim mogu}nostima, reintegraciji i pomo}i, govorio je Mauro Ma{oli iz nema~ke nevladine organizacije “ASB” koja sprovodi informatrivnu kampawu u sklopu ovog projekta, ~ija je implementacija planirana od februara ove, do februara 2016. godine: - Ciq informativne kampawe, koju sprovodimo u sklopu ovog projekta, je da informi{emo javnost mogu}nostima povratka onih qudi koji su za to zainteresovani. Programom je predvi|eno obezbe|ewe direktne pomo}i tim porodicama, odnosno paketa hrane i sredstava za higijenu, neophodnih za {est meseci i najosnovnije poku}stvo i tehnika. Wime nije predvi|ena gradwa objekata, {to zna~i da bi oni

^

Mauro Ma{oli, koordinator projekta

koji nameravaju da se vrate, trebalo da imaju re{ene stambene probleme, sagra|ene ili obnovqene ku}e. Drugi ciq projekta je ja~awe povratni~kih zajednica koje se ve} nalaze na Kosovu i Metohiji, putem finansirawa poslovnih ideja, otvarawa zadruga i pokretawa poqoprivredne aktivnosti.

Paketi {estomese~ne pomo}i odre|eni su na

osnovu standarda UNHCR, napomiwe Ma{oli i nagla{ava da grantovi nameweni ekonomskom osna`ivawu povratnika iznose 20 i vi{e hiqada evra i da }e tu pomo} dobiti povratni~ke zajednice, ~ije poslovne ideje budu prihva}ene na javnom konkursu.

Informativna kampawa u 10 srpskih gradova, me|u kojima je i ^a~ak, izabran na osnovu broja izbeglih i raseqenih lica i preporuke Komesarijata za izbeglice i migracije, najavio je on, bi}e zavr{ena do kraja ovog meseca.

Du{ica Leki} iz [aqinovice, u ^a~ak je sa k}erkom do{la 1999. godine iz prvog izbegli~kog sme{taja u Kraqevu.

Danas `ive u privatnoj ku}i u Trnavi i ka`e, posle 15 godina bi se vratila na Kosovo, ukoliko bi

OD 12.000 IZBEGLICA, OSTALA TRE]INA Od 1992. godine kroz ^a~ak je pro{lo oko 12.000 izbeglih i raseqenih lica sa Kosova i Metohije, da bi posle vi{e do dve decenije izbegli~ki status “zadr`alo” 350 lica, uglavnom iz Hrvatske i Bosne, a interno raseqenih sa KIM skoro 4.000. Preostali su u me|uvremenu napustili ^a~ak i Srbiju, ili su se integrisali u lokalnu sredinu, ka`e Sne`ana Radovanovi}, poverenik za izbegla i raseqena lica i nagla{ava da u ^a~ku nema kolektivnih centara i da ove porodice `ive u privatnom sme{taju ili sopstvenim ku}ama i stanovima.

- Komesarijat poma`e onoliko koliko mo`e, tako da je u martu ove godine obezbedio jednokratnu pomo} za 15 porodica u iznosu po 15.000 dinara.

Osim toga, jo{ 15 porodica je dobilo ogrevno drvo, tako|e u vrednosti po 15 hiqada dinara.

MLINSKO PEKARSKA INDUSTRIJA “POBEDA” IZ ARAN\ELOVCA NOVI VLASNIK “@ITOPROMETA”

USPELA TEK [ESTA PRODAJA osle pet neuspe{nih poku{aja, pro{le sedmice “@itopromet” je kona~no dobio novog vlasnika. Ovo preduze}e, nad kojim je krajem 2010. godine uveden ste~aj, za 50 miliona dinara kupila je Mlinsko pekarska industrija “Pobeda” iz Aran|elovca. Wen osniva~ je firma “Pe{tan”, koja sa oko 1.200 zaposlenih va`i za jednu od najuspe{nijih u ovom delu [umadije i najve}eg proizvo|a~a plasti~nih cevi u Evropi. Nepunih sedam dana posle preuzimawa ~a~anske fabrike, osnovane 1951. godine, koja je prvi put privatizovana 2006. godine, kada ju je za 75,6 miliona dinara kupio crnogorski biznismen Panto Vu~urevi}, novi vlasnik je zapo~eo remont nekih postrojewa, jer namerava da u {to kra}em roku obnovi mlinarsku i sto~arsku proizvodwu, najavio

P

je Ostoja Mijailovi}, ~lan Gradskog ve}a resorno zadu`en za privredu.

Ve}ina poverilaca prihvatila je ponudu aran|elova~ke “Pobede”, a ona uslov lokalne samouprave da zadr`i i razvija postoje}u delatnost, rekao je Mijailovi} i naglasio da }e pokretawem “@itoprometa” biti obezbe|eno oko 60 novih radnih mesta. Sude}i prema dosada{wim razgovorima, MPI iz Aran|elovca zainteresovana je i za kupovinu “Sto~ara”, koji je pao pod ste~aj, kao i preostale tri firme (“Poqopromet”, Veterinarska stanica i “Farma” iz Mr~ajevaca) koje je u ^a~ku kupio “Pantomarket”. Zbog toga je u ovom preduze}u, nekada najve}em izvozniku mesa, zapo~eta procena imovine, da bi blagovremeno bila ogla{ena i wegova prodaja.

M. N.

imala uslove za `ivot: “U na{e selo se vratilo dosta porodica i wihova iskustva su dobra. Meni su tamo ostali poru{ene ku}e i zemqa. U kakvom su danas stawu ne znam, jer nisam imala mogu}nosti da barem jednom odem, po{to `ivim od privremene naknade od 8.500 dinara.”

M. N.

SAOP[TEWE POSLOVODNOG ODBORA KOMPANIJE „SLOBODA” POVODOM NAJAVQENOG USVAJAWA ZAKONA O RADU

UMESTO PROTESTA, DIJALOG ovodom najavqenog usvajawa predloga Zakona o radu i odluke sindikata da prekinu pregovore i organizuju proteste i prikupqawe potpisa protiv dono{ewa ovog va`nog dokumenta, Poslovodni odbor kompanije “Sloboda” izdao je u ponedeqak saop{tewe, u kome se zala`e da se svi problemi i nesporazumi na relaciji predstavnici sindikata - Vlada Srbije, re{avaju dijalogom, a ne protestima.

- Izra`avamo razume-

P

vawe za borbu za prava radnika, ali smatramo i da }e obustavom rada i izlaskom na ulice, u~initi jo{ te`om ve} dovoqno te{ku situaciju u kojoj se nalaze srpska privreda i dru{tvo, a da }e radnici ovakvim postupcima biti dovedeni u jo{ nezavidniji polo`aj - ka`e se u saop{tewu Poslovodnog odbora najve}eg ~a~anskog kolektiva.

Rukovodstvo “Slobode”, kao dru{tveno odgovorne kompanije, smatra da bi masovni radni~ki

ZAKONI PROTIV INTERESA ZAPOSLENIH Bez obzira na stav Poslovodstva kompanije “Sloboda” i sindikata pojedinih fabrika namenske industrije da bi, povodom najavqenog usvajawa novog Zakona o radu i Zakona o PIO, nesporazume izme|u sindikata i predstavnika Republi~ke vlade trebalo re{iti dijalogom, a ne masovnim protestima, Samostalni sindikat “Slobode” je na sastanku u ponedeqak odlu~io da se pridru`i protestu, odr`anom 17. jula, ispred zgrade Skup{tine Srbije. Takva odluka doneta je zbog uverewa ve}ine ~lanova SS da su mnoge odredbe i Zakona o radu i Zakona o penzijsko invalidskom osigurawu protiv interesa zaposlenih.

protesti negativno uticali na ukupan privredni razvoj i umawili {anse za ubrzani privredni oporavak. Sindikalni protesti nemaju opravdawe, pogotovo u preduze}ima odbrambene industrije i kompanijama koje uspe{no posluju, navodi se u saop{tewu Poslovodnog odobra, uverenog da bi zastoj u proizvodwi u ovim firmama imao negativan uticaj na stawe ekonomije u ~itavoj dr`avi.

Uz napomenu da je ovo saop{tewe prosle|eno predstavnicima sindikata u kompaniji, Poslovodni odbor je dao podr{ku Vladi Srbije u procesu dono{ewa reformskih zakona i izrazio o~ekivawa da }e sve zainteresovane strane posti}i saglasnost o predlo`enom Zakonu o radu i da wegovo usvajawe ne}e pratiti najavqeni masovni protesti i obustave rada.

M. N.

IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

Da bi dobilo upotrebnu dozvolu i pustilo u rad savremenu benzinsku stanicu, podignutu na lokaciji na kojoj se od 1974. godine nalazila benzinska pumpa “7. jul” u Ulici \or|a Toma{evi}a, investitor preduze}e “Helion” mora da objekat sa jedne strane “ogradi” protivpo`arnim zidom, visine dva i du`ine oko 50 metara.

Ukoliko postupi po nalogu nadle`ne inspekcije, prakti~no }e zatvoriti ulaz porodicama koje `ive u obli`woj zgradi, ~iji je vlasnik Grad, jer }e kamena ograda od wihovih ulaznih vrata biti udaqena tridesetak santimetara. Ne `ele}i da zbog li~nih i interesa firme ugrozi bezbednost stanara i naru{i dobre kom{ijske odnose sa qudima, sa kojima, napomiwe vlasnik Lazo Antonijevi}, godinama nije imao nikakvih problema, vi{e puta se obra}ao nadle`nima, zahtevaju}i da sprovedu odluku SG o ru{ewu sporne zgrade i raseqavawu tri porodice.

GDE SMESTITI PORODICE IZ ZGRADE PREDVI\ENE ZA RU[EWE, ZBOG REKONSTRUKCIJE ULICE DRAGOSLAVA BOJI]A

HUMANOST JA^A OD PRAVNIH NORMI isti~e i da zbog odugovla~ewa nadle`nih da sprovedu u delo svoju odluku, preduze}e “ne mo`e da privede objekat nameni na osnovu dozvola i re{ewa nadle`nih dr`avnih organa.” Radovi na benzinskoj stanici zapo~eti su 4. marta, na osnovu re{ewa o gra|evinskoj dozvoli, izdatog krajem decembra pro{le godine i re{ewa o protivpo`arnoj za{titi od 7. aprila 2014.

PROTIVPO@ARNI ZID ISPRED VRATA

Protivpo`arni zid }e zatvoriti ku}u predvi|enu za ru{ewe

Nagla{avaju}i da je izgradwa zida uslov za dobijawe upotrebne dozvole i otvarawe objekta, planirano za 26. jul, na Aran|elovdan, Antonijevi} pokazuje re{ewe nadle`ne inspekcije u kome se investitoru nala`e: “Izgraditi protivpo`arni zid minimalne visine dva metra, odgovaraju}e vatrootpornosti, na granici parcela benzinske stanice za snabdevawe gorivom motornih vozila “Helion” u Ulici \or|a Toma{evi}a, sa susednim stambenim objektom, koji se nalazi u Ulici Dragoslava Boji}a”.

Re{ewe je izdato pre tri meseca i investitor je po wemu trebalo da postupi u roku od 60 dana, podse}a Antonijevi}, ali

Lazo Antonijevi}

godine. Po{tuju}i gra|evinsku dozvolu, investitor je na KP 2588/9 u KO ^a~ak izgradio benzinsku stanicu za prodaju motornog goriva, prodajni i prostor za sme{taj zaposlenog osobqa, gabarita 12, 24 puta 8, 24 metara, nadstre{icu, tri ostrva, tri automata, objekat za prodaju TNG boca i tri podzemna rezervoara. Iako je ona investitoru “ostavqala” rok od dve godine da zapo~ne radove, preduze}e “Helion” je u

“AUTOPREVOZ” OBOGATIO VOZNI PARK SA 17 MINIBUSEVA

UNAPRE\EWE USLUGA, UPRKOS KRIZI prkos ekonomskoj krizi i ote`anim uslovima poslovawa, “Autoprevoz” je uspeo da realizuje zna~ajnu i vrednu investiciju i nabavi 17 novih autobusa, od kojih sedam, od pro{log vikenda ve} saobra}aju na gradskim linijama. Preostalih deset minibuseva ove sedmice bi}e “ukqu~eno” u prigradski saobra}aj, rekao je direktor Aleksandar Petronijevi} i naglasio da je re~ o velikoj investiciji, ~iji je ciq unapre|ewe i poboq{awe usluga prevoza i pove}awe komfora za putnike: - “Autoprevoz” se, uprkos velikoj ekonomskoj krizi, trudi da stalno unapre|uje svoje usluge.

Ovoga puta ulo`ili smo zna~ajna finansijska sredstva i vozni park obnovili sa 17 novih autobusa. Vozila su savremenog izgleda, klimatizovana i komforna. Sa druge

7

GRAD

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

U

rekordnom roku, za nepunih {est meseci, zavr{ilo posao. Nakon toga, vlasnik se suo~io vi{e sa moralnom, nego sa pravnom dilemom, jer ne `eli da ~lanovima tri porodice, koje su, prema wegovim tvrdwama, privremeno sme{tene u sporni objekat, onemogu}i prilaz stanovima, ~ija vrata ne}e mo}i da otvore nakon podizawa zida, tim pre {to je, nagla{ava on, re~ o dobrim kom{ijama koji su proteklih meseci i ~uvali gradili{te, na kome “ni ekser nije falio”.

- Ja moram da podignem zid, koji }e ko{tati nekoliko stotina hiqada dinara, ali `elim da javnost i ti stanari znaju da to nije plod moje bahatosti, niti hira, ve} da to radim iz nu`de i postupaju}i po re{ewima nadle`nih dr`avnih organa.”

Pomalo kivan na gradske uprave i dr`avne organa, {to efikasnije ne izvr{avaju svoje odluke i ne ru{e objekat, {to je preduslov za rekonstrukciju Ulice Dragoslava Boji}a i izgradwu trotoara, u susret obele`avawu 200 godina od Boja na Qubi}u, Lazo Antonijevi} podse}a da drugi put trpi {tetu zbog nekorektnog odnosa nadle`nih prema imovini wegovog preduze}a: - Prilikom rekonstrukcije Ulice \or|a Toma{evi}a, kolovoz je “ukopan” metar i 30 santimetara, zbog ~ega smo sa lokacije na kojoj se nalazila stara benzinska stanica, morali da izvu~emo skoro 10.000 kubika zemqe, teren “spustimo” dva metra i da bismo ga ponovo stabilizovali, dovu~emo vi{e od pet hiqada kubika kvalitetnije zemqe i {qunka.

NEMA ZAKONSKU, ALI IMA MORALNU OBAVEZU

strane, izuzetno su {tedqiva i ekonomi~na u eksploataciji.

Minibusevi koji ovih dana najvi{e “kru`e” na relaciji Avenija - Obre` i Trnava - Qubi}, imaju 17 sedi{ta i ~etiri koja se sklapaju, poseduju i prostor namewen za prevoz invalidnih lica i mogu da prime ukupno 55 putnika. Novi “{tedqivi” autobusi (10), nabavqeni od “Mercedesa”, ove sedmice }e po~eti da saobra}aju i na me|ugrad-

skim linijama, najavio je direktor Petronijevi} i naglasio da zbog pove}awa broja vozila ne}e biti pove}an i broj polazaka, ve} da }e minibusevi zameniti autobuse stare i po nekoliko decenija. Zahvaquju}i ovom zanavqawu, vozni park ~a~anskog prevoznika, koji je u ve}inskom vlasni{tvu kompanije “Kavim” iz Izraela, broja}e 157 vozila, ~ija se tehni~ka ispravnost, tvrde nadle`ni, proverava svake sedmice.

M. N.

Skup{tina grada je na sednici odr`anoj 28. i 31. marta ove godine donela odluku da iz javne svojine Grada ru{ewem bude otu|en objekat broj 1, na KP 2588/8 i 2588/1, koji se ve}im delom nalazi u profilu planirane ulice, radi pro{irewa i rekonstrukcije Ulice Dragoslava Boji}a Jareta, potvr|uje deo Antonijevi}eve pri~e sekretar SG Qubodrag Petkovi}, pokazuju}i odluku u kojoj je jo{ re~eno da su sredstva za ru{ewe zgrade predvi|ena programom poslovawa JP “Gradac” za ovu godinu. Me|utim, kao i kod prvog suseda tri porodice, od kojih su dve jo{ pre dve decenije dobile u zakup na odre|eno vreme jednosobne nekomforne stanove, i kod nadle`nih u lokalnoj samoupravi, sprovo|ewe odluke SG, sude}i po Petkovi}evim re~ima, ote`avaju iskqu~ivo razlozi humane i socijalne prirode.

- Za razliku od jedne Romkiwe, koja sa ~etvoro dece u ovom objektu stanuje bespravno, peto~lana porodica Mikana Dropca i Marica Stoji} sa sinom, imaju pravni osnov za kori{}ewe, odnosno re{ewa onda{we Komisije za stambena pitawa, na osnovu kojih su im jo{ u novembru 1994. godine ovi stanovi dati u zakup na odre|eno vreme. Po{to je doneta odluka o ru{ewu, Grad nema nikakve zakonske oba-

Qubodrag Petkovi}

veze prema tim porodicama, ali ima humanu, moralnu i socijalnu. Nastojimo da prona|emo mogu}nosti i ove porodice raselimo u stanove kojima raspola`u Grad i JP “Gradac”. Me|utim, adekvatan prostor uop{te ne postoji, niti ga poseduje Centar za socijalni rad, ~ije usluge koriste ova lica. Postoji jedan objekat, preko puta kasarne “Ratko Mitrovi}”, ali nije utvr|ena wegova namena, odnosno vlasnik i dr`alac, i {to je jo{ spornije, on se nalazi na zemqi{tu ~iji je vlasnik Ministarstvo odbrane - obja{wava Petkovi} za{to nadle`ni, kako Antonijevi} ka`e, ne sprovode odluku koju su doneli. Jedina mogu}nost je da porodice iz zgrade u \or|a Toma{evi}a budu preseqene u jedan od objekata u Mili}evcima ili Mojsiwu, koje je Grad nasledio, dodaje Petkovi} i nagla{ava da, nezavisno od izgradwe benzinske stanice, ~iji zid mo`e smetati stanarima, Grad mora da poru{i objekat i rekonstrui{e saobra}ajnicu, pre proslave 200 godina od Qubi}kog boja.

Petkovi} ponavqa da Grad prema ovim porodicama nema nikakave zakonske obaveze, niti da postoji pravni osnov da im se kao ranije, {to je predvi|ao Zakon o stanovawu, obezbedi drugi sme{taj. Bez obzira na to, nadle`ni ula`u maksimalne napore i takore}i ~ine i nemogu}e, ka`e sekretar SG, nastoje}i da ih, posebno u ovim ekonomski te{kim vremenima i za mnogo situiranije gra|ane, ne ostavi bez krova nad glavom i na ulici.

M. N.

8

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

FORUM PRIVREDNIKA NASTAVQA REALIZACIJU PROJEKTA “MLADI PREDUZETNICI U AKCIJI” sklopu projekta “Mladi preduzetnici u akciji”, koga, uz podr{ku Ambasade Kraqevine Norve{ke, realizuje Poslovno udru`ewe Forum privrednika ^a~ka, pro{le sedmice je odr`ana sednica osniva~ke skup{tine i izabrani organi Kluba mladih FP^, koji okupqa 52 preduzetnika. Projekat ~iji je ciq podr{ka, ja~awe i unapre|ewe porodi~nih firmi i efikasna tranzicija upravqawa na novu generaciju, koja treba da preuzme odgovornost u rukovo|ewu preduze}ima i odr`i kontinuitet wihovog poslovawa, zapo~et je pre dva meseca.

Po{to je jedan od va`nih ciqeva i unapre|ewe znawa i ve{tina mladih preduzetnika, tokom implementacije ovog programa, od 19. do 21. juna odr`ana je obuka na temu “Razvoj poslovnih udru`ewa i javno zalagawe”, koju su poha|ala 32 mlada privrednika iz ^a~ka i Gorweg Milanovca, koji rade u porodi~nim firmama, ili su pokrenuli sopstveni biznis. Osnovni ciq ovih stru~nih seminara bio je da se mladim preduzetnicima uka`e na zna~aj poslovnih udru`ewa i na~in wihovog funkcionisawa. Na wima su “obra|ene” teme: razvoj poslovnih udru`ewa, javno zalagawe, strate{ko planirawe i finansijska odr`ivost udru`ewa. Obuku je organizovala Agencija za ekonomski

U

JA^AWE I UNAPRE\EWE PORODI^NIH FIRMI

razvoj iz Kru{evca, a mladima su svoja iskustva u vo|ewu poslovnih udru`ewa preneli ~lanovi ovda{weg Foruma privrednika. U~esnici obuke informisani su tom prilikom i o radu, uslugama i podr{ci koje

pru`a Nau~no tehnolo{ki park i mogu}nostima saradwe sa ovom ustanovom.

Posle sednice osniva~ke skup{tine, usledi}e formirawe Kluba mladih preduzetnika, najavio je Vladan Nikoli} iz

REAGOVAWE

Agencije za ekonomski razvoj iz Kru{evca, koja je partnerska organizacija na projektu: “Naredni korak je izrada akcionog plana Kluba mladih privrednika, a na jesen i organizovawe serije obuka koje bi trebalo da dopri-

nesu unapre|ewu preduzetni~kih kapaciteta mladih privrednika. One }e u krajwem slu~aju dovesti i do unapre|ewa porodi~nih firmi i razvoja sektora malih i sredwih preduze}a.”

Mladim privrednicima na sednici osniva~ke Skup{tine obratio se, pored ostalih, i profesor Roberto Linzalone sa Basilicata Univerziteta u Italiji, prenev{i im neka iskustva privrednika iz ove zemqe, koja ima dugu tradiciju porodi~nih firmi: - Veoma je va`no da mladi {to vi{e znaju o kompanijama, pre nego {to ih preuzmu i da mogu da doprinesu wihovom razvoju i unapre|ewu, kada nastave rad i postanu {efovi. Od mladih se o~ekuje da daju “meku” podr{ku, uvedu inovacije, primene nova znawa i na~in upravqawa, da u firme unesu ne{to novo i da kompanije zahvaquju}i tome dobiju novu snagu i energiju - rekao je profesor Linzalone koji je, kako je naglasio, svojim prisustvom na skupu `eleo da ohrabri mlade uspe{ne ^a~ane.

M. N.

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

DOSTA JE LA@I! pro{lom broju “^a~anskog glasa” od 11. jula 2014. godine na osmoj strani u tekstu pod naslovom “@rtve se ne smeju zaboraviti“ imali smo priliku videti da su komunisti~ka ideologija i weni po{tovaoci jo{ uvek vrlo aktivni u na{em tzv. demokratskom dru{tvu.

Mi, Ravnogorci moramo sve prisutne komuniste, koji su toga dana iza{li na Spomen park obele`avaju}i Sedmi jul kao po~etak borbe protiv fa{izma da podsetimo da su time prekr{ili odluku Vlade iz 2001. godine kojom je taj praznik ukiunt, jer je la`an.

Tog Jovandana 1941. na saboru u Beloj Crkvi @ikica Jovanovi}-[panac nije pucao ni na jednu zvani~nu fa{isti~ku vojnu formaciju, kojih je imao na pretek u drugim delovima Jugoslavije. Pored Nemaca, Usta{a, Bugara, Folksdoj~era, Balista, Albanaca... on prve hice uputi na dva srpska `andarma Bogdana Lon~ara i Milenka Brakovi}a. Taj ~in, po svim me|unarodnim zakonima, kako tada tako i danas se tretira kao ratni zlo~in. Komunisti, ako ve} svoju ideologiju ho}ete zasnivati na tome protiv koga ste se borili i kada ste zapo~eli borbu, onda se jedino mo`ete nazvati antisrbi, jer Srbi su neuporedivo najbrojnije `rtve va{e revolucije u Drugom svetskom ratu! Taj zlo~in koji ste slavili bio bi kao kada bi danas neki Srbin na okupiranom Kosovu i Metohiji upucao dvojicu Srba, pripadnika KPS-a ili @andarmerije, a onda to prikazao kao po~etak borbe protiv {iptarskih separati-

U

sta. Svoje borce tzv. NOB, nazvaste rodoqubima. Taj izraz imenuje srbske ratnike koji su se kroz vekove `rtvovali za svoj narod i otaxbinu, a ne za one koji ubijaju svoj narod zarad svoje bolesne bratoubila~ke ideologije, za ra~un nekakvog Broza o kome ni danas ne znate ni ko je, ni odakle je...

Podse}amo ~itace kako u tzv. oslobo|ewu 1945. godine od ruke “ubica rodoquba“ postrada{e major Gavrilovi}, vojvoda Bojovi} i mnogi drugi elitni Srbi. Zato poru~ujemo svim komunistima koji su svojim prisustvom „uveli~ali“ taj skup u slavu ratnog zlo~ina da to vi{e ne rade, jer vreme la`i je pro{lost. Srbi vi{e nemaju vremena, ni glava za gubqewe, zarad samoubila~kih ideologija belosvetskih mo}nika, koji su nas skupo ko{tali u pro{losti. Samo istina je spas za Srbe i Srbiju. Kraqevina Srbija je stvorila Jugoslaviju, a videli smo taj va{ komunizam (titoizam) kako i zarad ~ijih interesa ju je uni{tio i na ~iju {tetu. Srbije i Srba, naravno. Danas smo svedoci kako sinovi elitnih Brozovih oficira glume}i kapitaliste, demokrate i patriote razgradi{e na{u otaxbinu Srbiju u svim segmentima wenog indentiteta. To je izme|u ostalog i zbog toga {to su se pravi srpski rodoqubi povukli i }ute, zato vam mi ~a~anski Ravnogorci jasno i glasno poru~ujemo: “Dosta je la`i!“ S verom u Boga za Kraqa i Otaxbinu!

Predsednik OORP ^a~ak Dragan ]endi}

- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

Posledwih dana ^a~ani uglavnom prepri~avaju hrabri podvig petnaestogodi{weg Ogwena Perovanovi}a, koji je pro{log utorka, oko 19 ~asova, spasio sina i oca, Damira (19) i Mirsada (51) Canovi}a, kod brane, na Gradskoj pla`i. Ne iznena|uje herojsko delo ovog mladog ^a~anina, s obzirom na to da je od bake nau~io da veruje u Boga, od oca da bude istrajan, a od majke ispravan. og sudbonosnog dana, posle treninga u Kajak klubu “^a~ak”, gde tri godine trenira dvosed i dvoklek, Ogwen je sa drugom ostao da se okupa na Gradskoj pla`i.

- ^uo sam vrisku, ali prvo sam pomislio da vi~e neka devojka zbog hladne vode. Ubrzo sam ugledao `enu koja vi~e, pokazuje ka vodi i bezuspe{no poku{ava nekome da pomogne. Spazio sam mladi}a koga je vrtlog ve} bacao po ~epu, vir ga je ~as povla~io na dno, ~as izbacivao na povr{inu reke. Kada sam si{ao ispod brane i pri{ao mestu gde se preliva voda i pravi sna`an vrtlog da pomognem mladi}u, preko mene je, obu~en, preleteo wegov otac, koji je bio u blizini na pecawu.

Sin ga je, u panici, bore}i se za `ivot, po~eo daviti i vu}i za sobom. Po{to poznajem “govor” reke, a i bio sam u sli~noj situa-

T

9

REPORTA@A

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

OGWEN PEROVANOVI], SPASIO SINA I OCA IZ MORAVE

HEROJ SE RA\A, HEROJ SE I POSTAJE

ciji, stao sam deset sekundi, prou~io kako ide struja, sko~io sam i uhvatio mladi}a za kosu, a wegovog oca za majicu - pri~a Ogwen, napomiwu}i da je znao da }e i on biti ugro`en ako krene u vir, i obja{wava da vi{ak vode oti~e preko ~eli~nih ustava i pada u betonske ~epove koji nisu mnogo duboki, ali zbog struja i vrtloga brzo iscrpe snagu svakom pliva~u koji u|e da se kupa ispod preliva.

Ogwen je uspeo da davqenike, oca i sina, uz pomo} prisebnog posmatra~a koji mu je bacio granu drveta, izvu~e na dva metra od obale. Me|utim, kako ka`e, po~eli su da pani~e i da i wega povla~e na dno.

- Usko~io je jedan de~ko, mislim da se zove Strahiwa, pomogao mi je i uhvatio obojicu. Da wega nije bilo sva trojica bismo nastradali. Nekako smo iza{li iz vode - ka`e hrabri kajaka{.

Potom je stigla i ekipa Hitne pomo}i, koja je Damira odvezla u Bolnicu, a Ogwena pregledala.

- Tek posle svega, sko~io mi je adrenalin, uhvatio me je strah od

toga {ta je moglo da bude. Ali, va`no je da se sve dobro zavr{ilo. Zanimqivo je, da sam pre ovog doga|aja, Damira jednom video u

prolazu, tako|e na brani. Pro{le srede sam ga posetio u Bolnici. Ose}ao se veoma dobro, smejao se, ~ekao je otpusnu listu pri~a na{ sagovornik, izra`avaju}i nadu da }e wihovo prijateqstvo biti do`ivotno, tim pre, {to jedan `ivi na Keju, a drugi kod “Bor~eve” hale.

Na na{u konstataciju da je postao poznat po herojskom delu, Ogwen ka`e da ne voli publicitet i isti~e da uvek treba biti odmeren i znati razliku izme|u hrabrosti i ludosti.

- Imao sam hrabrosti da u|em u vodu samo zahvaquju}i tome {to poznajem reku. Kajak je moja velika qubav... Prqava voda, divqa reka, to je ono {to ovaj sport ~ini posebnim. Ta doza straha, adrenalina i u`ivawa u isto vreme, ne mo`e da se poredi ni sa ~im. Pet i po godina sam igrao ko{arku za Borac, u A selekciji. Ali, shvatio sam da za mene nije kolektivni, ve} neki sport koji zavisi samo od mene, gde svaku gre{ku i pobedu mogu da pripi{em samo sebi - ka`e prvi ^a~anin u kajaka{koj reprezentaciji Srbije, koji je do-

neo tre}u nagradu sa Balkanskog prvenstva i vlasnik nekoliko zlatnih medaqa sa dr`avnih takmi~ewa, napomiwu}i da je u wegovoj karijeri veliki “betonski zid” ~iwenica da ovaj sport u ^a~ku nema perspektivu.

Osim, naravno, porodice, velika Ogwenova podr{ka, ne samo u sportu, nego i u `ivotu, je trener Zoran Novakovi}.

- Trener mi je obja{wavao da sve {to se primeni u kajaku, mo`e da se primeni i u `ivotu. Kao kroz brzak, i u `ivotu mora{ da izabere{ najlak{i prolaz, za najte`u stvar. Qudi misle da je ovo opasan sport. Uop{te nije naivan, ali nije opasan ako se razmi{qa svojom glavom. Uvek treba racionalno razmi{qati poru~uje na{ mladi sagovornik.

Ogwen svakodnevno trenira i, kako ka`e, uvek te`i da pobedi sebe, i na treninzima, i na takmi~ewima, i u `ivotu.

Posle svega, za ovog hrabrog mladi}a mo`emo re}i da je potvrdio izreku mudrih qidi “heroj se ra|a, ali herojem se i postaje”.

N. R.

10

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

LAZARIJANI, ^A^ANI SA

Stigli su krajem 19. ili po~etkom 20. veka i pustili korene u ~a~anskoj sredini, ali su posle Drugog svetskog rata, kada im je imovina oduzeta, jo{ jednom krenuli za boqim `ivotom, pre{li Atlantik i izborili se za svoje mesto u poslovnom svetu daleke Kanade

azmi{qaju}i o meru. Ovde po~ivaju priprolaznosti `i- padnici nekada{we ~a~anvota i ~ovekovoj ske porodice Lazarijan. potrebi da osta- Ovda{wi trgovac Artin vi trag o svom Lazarijan, ro|en je 1860, kratkom gostovawu na Ze- preminuo 1928. godine. Wemqi, {etamo starim ~a~an- mu se, 1937, na onom svetu skim grobqem, i{~itavamo pridru`ila unuka Zlata, izbledele zapise na spome- koja je po`ivela samo {est nicima i zagledamo slike, godina, ni{ta mawe o{te}ene zubom vremena. Pa`wu nam najvi{e privla~e spomen RO\ENI obele`ja iz ranijih vreTRGOVCI mena, ne samo zbog paNajve}i broj starih Jermena Bakalnica porodice Lazarijan nalazila se pored „Prole}a” tine i istorijske se u Srbiji bavio trgovinom. vrednosti, ve} i zato Bili su radni, preduzimqivi, a 1945. i osamnaestogo- Re~ je o veoma starom naro{to su gra|ena sa vi{tedqivi i patrijarhalni. Decu di{wi unuk Tiko. Na du indoevropskog porekla, {e sklada i ukusa nesu obavezno {kolovali, pa su ovom mestu je sahrawen ~iji su preci, prema migo novija. Pred jedsrpski Jermeni iz druge genei Artinov sin Lazar, a {qewu ve}ine istori~ara, nim od takvih, ba{ poracije uglavnom obrazova`iveo je od 1893. do bili Frigijci, koji su se sa red kapele, zastadosmo ni i uspe{ni u svojim 1948. godine. On i wegova Balkanskog poluostrva u i zarad neuobi~ajenog profesijama. `ena Selvina su i podigli periodu izme|u 13. i 9. veka prezimena uklesanog u merovaj spomenik, posle Arti- pre nove ere doselili na nove smrti. Na wegovoj po- podru~je Jermenske visole|ini zapa`amo zagonetne ravni, ta~nije dana{we IsPRIJATEQSTVO ZA CEO @IVOT re~i, ispisane nama nepo- to~ne Anadolije. Svoju drKada je posledwi put posetio Srbiju, Savo Lazarijan znatim, jermenskim pismom. `avu Jermeni su imali jo{ je navratio i u ^a~ak. u prvom milenijumu pre na- Ispred ku}e se parkirao auto i iz wega iza{ao neNAROD NA UDARU {e ere, hri{}anstvo su poznat ~ovek. Interesuje se stanuju li ovde Lazovi}i.

ISTORIJE primili 301. godine, a izGledam ga, prise}am se i proradi mi kliker. “Savo, U vreme nastanka ovog spo- me|u 80. i 70. bili najja~a Na mostu u Ov~ar Bawi. Gore: Rada @iravac i Stevo jesi li to ti”, pitam, a onda i on mene prepozna - kamenika, pripadnika jermen- sila u jugozapadnoj Aziji.

Stankovi}. Sredwi red: Miko Rajkovi}, Nives Bero{, zuje Dragi{a, sin nekada{weg kafexije Cvetko Lazoske nacije u Srbiji je bilo Narednih vekova, me|utim, Vera Cuki}, Du{ko Maslarevi} i Savo Lazarijan. vi}a. daleko vi{e nego danas, a izmenili su mnogo gospoDowi red: Mimica Baudi{ i Pre{o @iravac On i Savo su bili kao bra}a. Zajedno su odrastali i stizali su u vi{e navrata. dara i bili izlo`eni nemiupoznavali `ivot, obojicu je u osnovnoj {koli u~ila Vukosava Bulatovi}, dru`ili su se i u Gimnaziji.

Dragi{a Savo - Milorad Jovanovi}, Savo i ja smo bili nerazdvojna trojka. Doteramo se, izbacimo kragne, pa uve~e na Korzo. Leto smo provodili na Moravi, voleli smo da se kupamo, ali i da gledamo devojke. Sve su nosile jednodelne kostime, bikini je u to vreme bio pojam - se}a se Dragi{a Lazovi}.

“Svaka je mladost lepa”, konstatuje on dok sedimo i razgovaramo ispred stoletne porodi~ne ku}e u Ulici vojvode Stepe. Fasada je odolela novim trendovima, sa~uvana je i nekada{wa kaldrma, pa je Dragi{ino dvori{te idealno mesto za prise}awe na stare i ugledne ~a~anske porodice u koje su se, nema sumwe, svrstali i Lazovi}i i Lazarijani.

R

Dragi{a Lazovi} i Savo Lazarijan u ^a~ku U odeqewu tre}eg razreda u~iteqice Vuke Bulatovi} bilo je 58 |aka, ^a~ak 1935.

11

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

JERMENSKE VISORAVNI Bra}a Savo (desno) i Artin Lazarijan u Kanadi

losrdnim udarima sa raznih strana. Dok su bili pod Vizantijom, oni su, kao hri{}ani, ~esto zauzimali vode}e polo`aje na dvoru, a mnogi vizantijski vladari su bili jermenskog porekla.

Druga~ije je bilo pod Turcima, ~ija su se plemena na Jermensku visoravan doseqavala izme|u 11. i 13. veka, potiskuju}i Jermene na zapad. U 19. veku Isto~na Jermenija je u{la u sastav Carske Rusije, potom postala deo Sovjetskog Saveza, da bi posle wegovog raspada stekla nezavisnost. Najve}a stradawa ovaj narod je do`iveo u vreme Prvog svetskog rata, kada je turska vlast na podru~ju Male Azije i Kavkaza nad wime izvr{ila pogrom ogromnih razmera. Bilo je to doba masovnih iseqavawa i bujawa jermenske dijaspore.

PRVE JERMENE DOVEO SVETI SAVA Svi su izgledi da su prvi Jermeni stigli u Srbiju zahvaquju}i Svetom Savi i wegovoj poseti pravoslav-

noj Jermeniji 1218. godine.

Videv{i wihove crkve, on je sa sobom poveo neimare koji su u blizini dana{weg Petrovca na Mlavi izgradili manastir Vitovnicu, posve}en Uspewu Presvete Bogorodice. Ako je verovati legendi, Jermeni su nas ponovo pohodili 1389. godine, da bi u slu`bi vojske sultana Murata u~estvovali u boju na Kosovu, ali su, ~im su shvatili da }e se boriti protiv hri{}anskog naroda, pre{li na stranu srpskog kneza Lazara. Posle Kosovske bitke, pre`iveli Jermeni su se naselili kod Soko Bawe i na Ozrenu izgradili manastir Jermen~i}.

Na Zelenom vencu u Beogradu prona|ene su nadgrobne plo~e sa natpisima na jermenskom jeziku, koje svedo~e da je ovde u 17. veku postojalo jermensko grobqe. U Novom Sadu je, uz blagoslov urbanista, {ezdesetih godine pro{log veka sru{ena jermenska crkva za koju se pouzdano znalo da poti~e iz 18. stole}a.

U SRODSTVU SA VARTABEDIJANIMA I BARONIJANIMA Savova i Dragi~ina majka, Selvina Lazarijan i Dragica Baronijan, su ro|ene sestre, k}erke Dikrana Vartabedijana, koji je po dolasku u Srbiju uzeo ime Tihomir Vladikovi}.

- Deda je iz postojbine krenuo pre pogroma, u potrazi za boqim `ivotom. On i baba, ~ije je jermensko ime bilo Gadar, a srpsko Katarina, tada su imali samo Selvinu, koju su ostavili u Jermeniji, jer se pradeda pla{io da mu se sin, ukoliko povede dete, nikada ne}e vratiti. Dedi se u Srbiji svidelo, vratio se po devoj~icu i trajno nastanio u [apcu. Vladikovi}i su se bavili trgovinom i u novom boravi{tu dobili jo{ jedanaestoro dece, od kojih je ve}ina podlegla de~ijim bolestima. U `ivotu su ostali Selvina, moja majka i ~etvorica sinova koji su zavr{ili visoke {kole.

Selvina se udala za ~a~anskog trgovca Lazara Lazarijana, moja majka za vaqevskog trgovca Agopa Baronijana, koji je u Srbiju stigao pre Prvog svetskog rata, sa mla|im bratom Vartanom. Wih dvojica su u Vaqevu otvorili trgovinsku radwu, ali se stric kasnije preselio u Beograd i imao radwu preko puta Bajlonijeve pijace - ispri~ala nam je Olga, najmla|a od ~etiri k}erke Agopa i Dragice Baronijan.

Savo sa suprugom Siranu{ i k}erkama Alis i Madlen

Najve}i broj Jermena doselio se u Srbiju izme|u 1915. i 1920. godine, be`e}i pred turskim zlo~inima. Oni su u Beogradu osnovali Udru`ewe Jermena Kraqevine Jugoslavije i, u Dalmatinskoj ulici, kupili ku}u u koju su smestili Jermenski dom i {kolu. Posle Drugog svetskog rata imovina Udru`ewa je nacionalizovana, a jermenska zajednica je svoj rad obnovila tek 1995. godine.

PRESELILI SE U SE]AWA STARIH ^A^ANA U ^a~ku vi{e nema ni Jermena ni wihovih potomaka, ali najstariji ^a~ani pamte porodicu Lazarijan i opojni miris kafe koji se {irio iz wihove bakalnice u centru grada. Radwu, ba{ uz nekada{wu kafanu “Prole}e”, dr`ali su otac Artin i sin Lazar. Porodica je stanovala u istoj ku}i, na spratu, i nije se, po na~inu `ivota, mnogo razlikovala od ostalih trgova~kih familija u gradu.

- Zanatlije su u to vreme bili gospoda, a ^a~ak kosmopolitski grad. Osim Srba, u wemu su `iveli Jevreji, Muslimani, Austrijanci, ^esi, Italijani… Niko nikome nije smetao, dru`ili smo se, delili i dobro i zlo - ka`e, poku{avaju}i da prikrije emocije, Dragi{a Lazovi}, veterinar u penzi-

ji, koji je, dru`e}i se sa Lazarevim sinom Savom, ~esto zalazio u wegov dom.

Zahvaquju}i Savovom drugu iz detiwstva i ro|aki Olgi Stepanovi}, iz Vaqeva, bar delimi~no upoznajemo i ostale Lazarijane.

Lazar je bio o`ewen Selvinom, Jermenkom iz {aba~ke porodice Vartabedijan, a u wihovom braku je ro|eno {estoro dece. Zlata je umrla kao dete, Tihomir stradao od komunista posle Drugog svetskog rata. Slobodan se upokojio u inostranstvu, a iza sebe je ostavio k}erku Selvinu. Wegova sestra bliznakiwa Slobodanka, farmaceut po profesiji, udala se za Crnogorca, lekara Branka [utilovi}a, `ivela u Kotoru i rodila Zlatu i Ra{ka.

Nedavno je u Kanadi preminuo najmla|i od ~a~anskih Lazarijana, Artin (otac Lazara i Olivije), a u Vankuveru sa porodicom `ivi wegov znatno stariji brat Savo, ro|en 1925. godine.

OSTVARILI SAN O BOQEM @IVOTU Savo Lazarijan, koji je gimnaziju zavr{io u ^a~ku, a ekonomiju studirao u Beogradu, napustio je Srbiju sredinom pro{log veka, zajedno sa majkom i bra}om.

- Jermeni su tada, kao nacionalna mawina, mogli da idu u Ameriku, pa je tetka Selvina, posle te~ove smr-

Nadgrobni natpis na jermenskom

ti i gubitka imovine, sa sinovima krenula na dalek put. Iseqenicima je prva baza bila Italija, daqe su mogli samo oni koji su imali garantno pismo. Lazarijane je sre}a poslu`ila i stigli su tamo gde su namerili. Tetka je `ivela 102 godine, umrla je i sahrawena u Kanadi. Posledwi put sam je videla 1976. ili 1977. godine, kada je dolazila u Srbiju da poseti rodbinu.

Jo{ uvek je bila dr`e}i kazuje Olga, k}erka Selvinine mla|e sestre Dragice i vaqevskog trgovca Agopa Baronijana.

Lazarijani su na severnoameri~kom kontinentu jo{ jednom morali da krenu iz po~etka, ali su im se trud i upornost isplatili. Pre ta~no ~etrdeset godina u Vankuveru je ro|ena firma “Canada Scaffold Supply” koja se bavi proizvodwom, prodajom, iznajmqivawem i instalirawem gra|evinskih skela. Na wenom ~elu dugo je bio Sem (Savo) La-

Spomenik porodice Lazarijan na ^a~anskom grobqu

zarijan, u woj je radio i pokojni Artin, a danas se porodi~nim biznisom bave Savove k}erke Alis i Madlen. On i wegova `ivotna saputnica Siranu{, Jermenka koju je sreo po odlasku iz Srbije, starost provode u`ivaju}i u plodovima dugogodi{weg rada i raduju}i se odrastawu unuke Najri, koju im je pre godinu i po podarila k}erka Madlen.

Emilija Vi{wi}

12

SELO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

ODR@ANA MANIFESTACIJA „DANI SRPSKE KAJSIJE”

MIOKOVA^KI, ^A^ANSKI I SRPSKI BREND

od pokroviteqstvom Grada ^a~ka, a u organizaciji Udru`ewa proizvo|a~a kajsije i ostalog ko{ti~avog vo}a “Miokova~ka kajsija” i Mesne zajednice “Miokovci”, pro{log vikenda, u Miokovcima su odr`ani {esti “Dani srpske kajsije”. Manifestacija posve}ena profesionalnom vo}arstvu, a posebno prosperitetu kajsije i ostalih ko{ti~avih vrsta vo}aka, kao i strategiji razvoja agro-biznisa, zapo~ela je liturgijom u miokova~koj crkvi. U popodnevnim satima, prvog dana, otvorene su izlo`be kajsije i wenih prera|evina, starih i novih rukotvorina i

P

umetni~kih radova. U okviru ove manifestacije odr`an je i okrugli sto, na kome su u~estvovali poqoprivredni proizvo|a~i, prera|iva~i i stru~waci iz ove oblasti, Branko Popovi} sa Instituta za vo}arstvo i profesori Agronomskog fakulteta, dr Tomo Milo{evi} i Ivan Gli{i}. Posle defilea ko~ija i polagawa venaca ispred spomenika borcima rata od 1912. do 1918. godine, manifestaciju je otvorio zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Tom prilikom, Lukovi} je istakao da su “Dani srpske kajsije” zna~ajna privredno - turisti~ka manifestacija, koja promovi{e kajsije,

Miokovce, Grad ^a~ak i Republiku Srbiju.

- Doma}a autohtona sorta kajsije koja se uzgaja na ovom podru~ju, na povr{ini od oko 200 hektara, sa prinosima preko 15 tona, sa velikim procentom {e}era, visokim procentom suve materije, apsolutno predstavqa miokova~ki, ~a~anski i srpski brend. Ciq ove manifestacije je da se susretnu proizvo|a~i, prera|iva~i i otkupqiva~i, kako bi unapredili protivgradnu za{titu, tokove otkupa, usavr{ili tehnologiju proizvodwe i dobili proizvode koji }e omogu}iti da otkupna cena ove blagorodne vo}ke poqoprivrednim

proizvo|a~ima ne pokrije samo osnovnu cenu ko{tawa, ve} obezbedi i zaradu. A ne, kao ove godine, da otkupna cena od 20 dinara bude ispod svakog nivoa.

Smatram da }e tr`i{te u~initi svoje i da }e kajsija dobiti boqu cenu. Posebno se radujem {to je cena po~ela da raste i nadam se da }e ona dosti}i nivo koji }e omogu}iti poqoprivrednim proizvo|a~ima i da zarade - rekao je Lukovi}, na sve~anom otvarawu.

Predsednik Mesne zajednice “Miokovci” Zoran Nikitovi} po`eleo je dobrodo{licu gostima i zahvalio lokalnoj samoupravi na podr{ci, ovoj veoma

zna~ajnoj manifestaciji.

Prire|en je i bogat kulturnoumetni~ki program, koji je realizovan u saradwi sa KUD “Abra{evi}”. Na po~etku programa nastupili su u~enici O[ “Stepa Stepanovi}” iz Miokovaca, a osim “Abra{evi}a” i “Tanaska Raji}a”, svojim igrama predstavili su se i mladi iz Br|ana, Prislonice i Mojsiwa.

Nastupili su i frula{i Slobo Kova~evi}, Milan Milivoj~evi} i Slobodan Vuki}evi}.

Drugog dana susreta, organizovane su sportske aktivnosti, kao i prodaja kajsije, koja se mogla kupiti za 40 i 60 dinara.

N. R.

13

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

NAGRADA “VIDOVDAN” DODEQENA PROFESORU DR SVETOMIRU STAMENKOVI]U

PRESTI@NO PRIZNAWE ZA PROFESIONALNE ZASLUGE P

rofesoru dr Svetomiru Stamenkovi}u uru~ena je presti`na nagrada Univerziteta u Pri{tini, sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici. Povodom dana Univerziteta, 28. juna, priznawe “Vidovdan” dodequje se jednom godi{we za posebne rezultate i doprinos u razvoju nauke i obrazovawa. O zna~aju rada dr Stamenkovi}a, profesora na Poqoprivrednom fakultetu, svedo~i i to da priznawe dobija samo jedan profesor sa svih 10 fakulteta na Pri{tinskom univerzitetu. Profesionalne zasluge ovog nau~nog radnika, javnosti su uglavnom poznate, a najve}u podr{ku Senata Univerziteta dobio je zahvaquju}i svom radu u dosada{wem periodu, ne samo u oblasti obrazovawa, nego i u oblasti nauke. Profesor je u~estvovao u realizaciji desetak republi~kih projekata, na 46 me|unarodnih i doma}ih skupova, objavio 130 nau~nih radova i tri kwige, odr`ao vi{e od 200 predavawa. Stamenkovi}, stru~wak za oblast za{tite biqa, je tokom svoje bogate karijere radio u ~a~anskom Institutu za vo}arstvo, a zatim na Vi{oj poqoprivrednoj {koli i Agronomskom fakultetu u ^a~ku.

Bio je anga`ovan za izvo|ewe nastave na Visokoj poqoprivredno-prehrambenoj {koli u Prokupqu. Trenutno je {ef katedre za ratarstvo i povrtarstvo na Poqoprivrednom fakultetu sa sedi{tem u Le{ku, ~lan je Nau~nog ve}a fakulteta i Stru~nog ve}a za biotehniku Univerziteta u

Pri{tini. Od 1. oktobra }e zapo~eti “dru`ewe” sa 50. jubilarnom generacijom studenata, a do sada je bio mentor kandidatima za 110 diplomskih radova, 56 specijalisti~kih, 26 na usavr{avawu, 15 master teza, dve magistrature i jednoj doktorskoj disertaciji.

- Ovo priznawe me ohrabruje i obavezuje da jo{ vi{e radim u oblasti nauke, obrazovawa, na svom imawu, na pove}awu kvaliteta proizvodwe i p~eliwih dru{tava. Naravno, planiram da “ukqu~im” i moja ~etiri unuka, jer godine sti`u, a uz wihovu momo}, zajedni~kim radom, jo{ vi{e }emo stvoriti nego {to danas imamo - ka`e na{ doma}in.

Pored toga {to se bavi nau~no-istra`iva~kim i obrazovnim radom, profesor Stamenkovi} u`iva i u proizvodwi vo}a i p~elar-

stvu u Bawici. Kada je re~ o perspektivi ~a~anskog vo}arstva, na{ sagovornik ka`e da je ovo najte`a godina u proteklih 40, koliko se on bavi vo}arskom proizvodwom.

- Imali smo veliku koli~inu padavina tokom ~itavog prole}a, tako da je bilo veoma te{ko {tititi

vo}ke, kao i ratarske i povrtarske kulture. Sumwali smo da su preparati lo{eg kvaliteta. Po{to nisam bio zadovoqan postignutom efikasno{}u preparata na mom imawu, uzorke sam odneo u Institut za pesticide u Zemun, ali rezultati su pokazali da su oni bili ispravni. Dakle, u pitawu je velika koli~ina pa-

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

davina, koja je sa plodova spirala preparate koje smo mi nanosili tokom tretirawa. Nije isto kada padne 20 litara po metru kvadratnom, ili 100 litara u toku nekoliko dana. A nismo ni bili u prilici da u|emo atomizerima u vo}wake, naro~ito u brdsko-planinskom podru~ju, jer su to te{ki, klizavi tereni, nismo mogli da interveni{emo onda kada je bilo potrebno.

Zbog toga na ~itavom podru~ju, ne samo ^a~ka, nego i Republike Srbije, imamo poja~an intenzitet pojave ~a|ave krastavosti na plodovima i listovima - obja{wava profesor.

Stamenkovi} se p~elarstvom bavi od 1986. godine, p~elari sa 46 do 50 ko{nica i trenutno je predsednik Dru{tva p~elara “^a~ak”.

On isti~e da p~elari i vo}ari moraju sara|ivati, jer bez p~ela nema visokih prinosa u vo}arskoj proizvodwi, a ni u ratarskoj i povrtarskoj.

- P~ele su u 80 odsto slu~ajeva opra{iva~i vo}aka, pove}avaju prinos od 40, pa ~ak do 100 odsto kod nekih vo}nih vrsta. Da nije p~ela, kako bi rodile samobesplodne {qive ili jabuke?

A wih ima i veoma su kvalitetne. Na mom posedu, od sedam hektara vo}aka, radi svakodnevno oko dva miliona p~ela. Zahvaquju}i wima i wihovoj aktivnosti, ostvarujem visoke prinose i dobar kvalitet plodova jabuke, kru{ke i {qive nagla{ava profesor Stamenkovi}, dok {etamo wegovim, vi{e nego za primer, ure|enim vo}wacima.

N. R.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 50 pasuq 300 - 350 paprika 70 - 80 paradajz 90 - 100 krastavac 60 - 80 praziluk 200 tikvice 50 brokoli 300 boranija 180 - 200 kupus 50 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 40 cvekla 60 zelena salata 25 crni luk 50 beli luk 400 rotkvice 30

VO]E sve`e {qive 50 - 80 suve {qive 250 - 300 {umske jagode 1.000 jabuke 50 - 90 kru{ke 60 borovnica 800 vi{we 100 kajsije 80 breskve 50 - 80 maline 250 lubenice, diwe 50, 60 ju`no vo}e 100 - 250 orasi 700 - 800

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 6 - 12 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 350 - 800 suxuk 800 - 850

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 210 - 240 ovce - nema jagwad 210 - 230 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

SA PETROVDANSKOG SABORA U PREQINI - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

SELIMA MORAMO VRATITI @IVOT vetom liturgijom, koja je pro{le subote slu`ena u mesnoj crkvi Svetog Joakima i Ane, zapo~eo je drugi po redu, obnovqeni Petrovdanski sabor u Preqini, ~ija tradicija datira jo{ s kraja 19. veka. Nakon lomqewa slavskog kola~a, usledila je vo`wa fijakerima kroz selo, a potom je zapo~elo takmi~ewe u kuvawu gula{a. U kasnim popodnevnim satima, krenuo je sve~ani defile u~esnika programa, kulturno-umetni~kih dru{tava, izvornih peva~kih grupa i drugih izvo|a~a. Dok se kr~kao gula{, startovalo je i fudbalsko nadmetawe veterana.

Doma}in sabora, profesor dr Miladin [evarli}, uz pratwu truba~kog orkestra, fijakerom se provezao selom.

- Vra}am dug selu, to je obaveza svih nas koji poti~emo iz sela kojima moramo vratiti `ivot. Za to, pored ovakvih manifestacija, ima mnogo na~ina. Pre svega, ekonomskom decentralizacijom, {to zna~i da svi prihodi koji ostaju Beogradu i Novom Sadu po osnovu republi~ke i pokrajinske administracije, budu raspore|eni ravnopravno - izjavio je [evarli} za Glas zapadne Srbije.

Ina~e, ovaj Sabor je va`io za jedan od najpose}enijih na ovom podru~ju sve do 1972. godine, kada su ga ukinule tada{we vlasti. Obnovqen je pro{le godine, a organizator ovogodi{weg Sabora bilo je Kulturno-umetni~ko dru{tvo “Preqina”.

S

14

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

OBELE@EN SVETSKI DAN POPULACIJE

PRIRODNI PRIRA[TAJ KONSTANTNO NEGATIVAN a inicijativu Zavoda za javno zdravqe ^a~ak, 11. jula, obele`en je Svetski dan populacije. Doma}in zdravstvenim radnicima Zavoda, Polivalentno patrona`ne slu`be, deci iz vrti}a “Poletarac” i najmla|im fudbalerima Borca bila je Agencija za ~uvawe dece “^arobni svet”. ^a~ak je jedan od retkih

N

gradova koji obele`ava Svetski dan populacije, jer se ~itav na{ okrug u potpunosti uklapa u negativnu statistiku u Srbiji, kada je re~ o prirodnom prira{taju.

- Najporazniji su podaci iz 2011. godine, kada je u Moravi~kom okrugu prirodni prira{taj iznosio minus 5, 8 promila. U 2012. je situacija samo donekle bila boqa (-4,3 promila).

Najkriti~nije stawe u 2011. bilo je u Lu~anima -

11,3, ali se ni druge sredine ne mogu pohvaliti boqim bilansom - navela je dr Qiqana Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa ZZJZ. Na ve}i prirodni prira{ataj uti~e niz ~inilaca, ali onaj najva`niji je ekonomski.

- Jedna anketa sprovedena u Beogradu pokazala je da je ve}ina gra|ana za ukidawe poreza na dodatu vrednost za bebi opremu i de~ju garderobu, ali i da-

qe u tom pogledu nema poboq{awa. Za podsticawe ra|awa je va`no i da `ivimo u stabilnoj dr`avi, kao i da porodiqe i trudnice ne gube posao, zbog du`eg odsustva, a sve to kod nas nisu retke pojave - podsetila je dr Milovanovi}.

Pora`avaju}e stawe u zemqi svakodnevno je primetno na terenu. Glavna sestra Polivalentno patrona`ne slu`be Doma zdravqa ^a~ak, @ivka Milovanovi}, napomiwe da je iz

KAMPAWA ZA MEDIJSKU PISMENOST

KRITI^KI PREMA MEDIJSKIM SADR@AJIMA rogla{ewem pobednika nagradnog konkursa „Ne daj da te spinuju“ zavr{ava se prva multimedjalna faza kampanje za medijsku pismenost, koju je pokrenula Medijska koalicija (NUNS, UNS, NDNV, ANEM i PULokal pres), koju je realizovala P.R.A. agencija, a bespovratnim sredstvima podr`ao USAID. Medijska koalicija planira da nastavi sa aktivnostima kojima }e promovisati zna~aj kriti~kog odnosa prema medijskim sadr`ajima Emitovawem duhovitih spotova na lokalnim i regionalnim televizijama i radio stanicama, koji su prenosili poruke “Misli svojom glavom”, “Sagledaj celu sliku pa zakqu~i”, “Pogledaj i iz drugog ugla” i glavnu poruku “Ne daj da te spinuju, krajem marta po~ela je kampawa za medijsku pismenost.

Najavqena je na konferenciji u Medija centru, gde su ~lanovi redakcije satiri~nog portala Njuz.net u`ivo “spinovali” u~esnike. Na samom po~etku definisani su ciqevi Kampawe za medijsku pismenost.Trebalo je utvrditi kakav je stav prema medijima, koliki je nivo razumevawa uloge medija i medijske kulture kod mla|e i starije populacije, kao i brojnim aktivnostima, doprineti razvoju analiti~kog pristupa medijskim sadr`ajima. U pripremnoj fazi kampawe realizovana su ispitivawa stavova ciqnih grupa,

je, koja je osmislila i realizovala multimedijalnu kampawu.

P

sredwo{kolaca i novinara, na kojima su analizirana kreativna re{ewa kampawe, slogani i sinopsisi televizijskih i radio spotova i izabran slogan kampawe - “Ne daj da te spinuju”.

Emitovawem pet televizijskih i {est radio spotova, koje je proizveo kreativni tim P.R.A. agencije, promovisani su odgovorno i kvalitetno novinarstvo i neophodnost kriti~kog pristupa informacijama. Od jeseni, spotovi }e nastaviti da se emituju i u nacionalnim medijima. Osim toga, kampawu su podr`ali i lokalni {tampani mediji, koji su objavqivali edukativne tekstova o medijskoj pismenosti.

U okviru kampawe oragnizovan je i TweetUp, na kome se razgovaralo o medijskoj pismenosti i wenom uvo|ewu u obrazovni sistem. Kako su pokazali rezultati istra`ivawa, o medijskoj pismenosti, koje je za potrebe Medijske koalicije sproveo

BIRODI, mladi se najvi{e informi{u preko interneta i dru{tvenih mre`a. Zbog toga su dru{tvene mre`e i sajt www.medijskapismenost.net kori{}eni kao glavni kanal komunikacije sa wima. U okviru onlajn kampawe odr`an je i nagradni konkurs “Ne daj da te spinuju”.

- Nagradni konkurs,uz druge na{e aktivnosti, mo`e pomo}i mladima da steknu ve{tine koje su im potrebne da kriti~ki konzumiraju i analiziraju medije. Od u~esnika se tra`ilo da na duhovit na~in predstave stawe u medijima, da budu “savremeni satiri~ari” i da na taj na~in uka`u na probleme u medijima. Ukoliko se odre|ena pojava prika`e koriste}i duhovito preuveli~avawe, ona postaje o~igledna svima. Kako se na dru{tvenim mre`ama duhovite stvari brzo prenose, ta poruka }e dopreti do velikog broja wihovih vr{waka - ka`e Milo{ ^olovi} iz P.R.A. agenci-

POBEDNIK DU[AN ARSOVSKI Rambo Amadeus je pozvao mlade da u~estvuju u nagradnom konkursu, na koji je pristiglo dvadesetak radova i svi su postavqeni na fejsbuk stranicu kampawe, www.facebook.com/MedijskiPismeno.

Pobednik nagradnog konkursa je Du{an Arsovski, ~iji je spot “Sivi spinuje” dobio najvi{e glasova, odnosno “lajkova” na fejsbuku.

- Istina ima mnogo privida i ~esto ju je lako iskriviti, ali kada je na le|ima pravednika, uvek na|e svoj put do ciqa - ka`e autor pobedni~kog snimka Du{an Arsovski.

Nagrada, tablet ra~unar, pobedniku }e biti

godinu u godinu mawe trudnica i porodiqa koje ova slu`ba svakodnevno pose}uje. Patrona`ne sestre dnevno u|u u pet, {est domova porodiqa ili trudnica, a na godi{wem nivou taj broj je znatno ve}i. Iako se na prvi pogled ~ini da je re~ o ve}im brojkama, stawe na terenu je sasvim druga~ije.

- Svakodnevno govorimo deci da podsti~u svoje roditeqe da im ra|aju bate i seke. Najbogatije su po-

rodice sa vi{e dece - napomenula je Tawa Stevovi}, vaspita~ica Agenicije “^arobni svet”.

Osim Patrona`e, Agencije i “Poletarca”, akciju Zavoda za javno zdravqe i ovoga puta su podr`ali najmla|i fudbaleri Borca, wihov trener Aleksandar Ivkovi} i kajaka{ Ogwen Perovanovi}, de~ak koji je nedavno na Gardskoj pla`i spasao dva qudska `ivota.

Z. J.

uru~ena na doga|aju, koji }e okupiti ~lanove Medijske koalicije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj, urednike medija i novinare, sve medije koji su podr`ali kampawu, nastavnike gra|anskog vaspitawa, sredwo{kolce, pobednika i uesnike nagradnog konkursa.

va na devet radio stanica, i pet TV spotova, na deset televizija.

Petnaest {tampanih lokalnih medija je objavqivalo tekstove o medijskoj pismenosti. Sadr`aji o ovoj temi su svakodnevno postavqani i na sajt www.medijskapismenost.net i na fejsbuk stranicu kampawe, koja broji vi{e od 4.000 ~lanova. Na fejsbuku je odr`an i nagradni konkurs, na koji je pristiglo dvadesetak radova, u kojima su autori prikazali svpoje vi|ewe stawa u medijima.

P. R. A.

REZULTATI KAMPAWE Tokom kampawe emitovano je {est radio spoto-

DOBROVOQNO DAVALA[TVO KRVI

USKORO AKCIJA INSTITUTA I CRVENOG KRSTA Instit za transfuziju krvi Srbije realizova}e akciju dobrovoqnog davala{tva i u ^a~ku. Akcija }e biti odr`ana u petak, 25. jula, na Gradskom trgu od 9 do 16 ~asova. Institut }e letwu kampawu u ^a~ku realizovati u saradwi sa ovda{wim Crvenim krstom.

Slu`ba za transfuziju krvi ~a~anske Bolnice i Crveni krst organizovali su ju~e akciju dobrovoqnog davala{tva u manstiru Vujan u Prislonici. Svi u~esnici imali su obezbe|en prevoz do manastira, a potom im je bio pripremqen ru~ak zahvalnosti.

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

15

DRU[TVO

UPIS NA ^A^ANSKIM FAKULTETIMA I VISOKOJ [KOLI TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA

BRANKO NEDOVI] SMISLIO JO[ JEDNO POMAGALO ZA OBOLELE OD MULTIPLE SKLEROZE

NA TEHNI^KOM TESNO, @EQA DA POMOGNE NA AGRONOMSKOM BOLESNOJ K]ERKI KOMOTNO NEMA GRANICE “Zadovoqni smo i brojem kandidata i wihovim kvalitetom.

Ove godine su konkurisali sredwo{kolci sa ne{to boqim uspehom od prethodne generacije”, isti~e Milan Plazini}, prodekan za nastavu na FTN novu {kolsku godinu Fakultet tehni~kih nauka u ^a~ku mo`e da primi 200 buxetskih i 55 samofinansiraju}ih studenata, na pet osnovnih (~etvorogodi{wih) studijskih programa -elektrotehni~ko i ra~unarsko in`ewerstvo, mehatronika, informacione tehnologije, in`ewerski menaxment i preduzetni~ki menaxment - i program za integrisane studije tehnike i informatike, koji traje pet godina.

U

Od 335 prijavqenih kandidata, samo troje nije uspelo da polo`i prijemni ispit, a koliko }e novih studenata fakultet dobiti zna}e se tek po zavr{etku upisnog roka koji traje jo{ danas.

- Svi kandidati se verovatno ne}e upisati, jer su neki konkurisali i na drugim fakultetima. Sigurno da }e do}i i do pomerawa na rang listi, pa }e neki od onih koji su se prijavili za samofinansirawe u}i me|u buxetske studente - ka`e prodekan za nastavu Milan Plazini} i nagla{ava da su kandidati u ovom roku najve}e

interesovawe iskazali za studijski program “informacione tehnologije”. Plazini} tako|e uo~ava i da se za studirawe na FTN prijavili |aci koji su u sredwoj {koli prikupili ne{to vi{e bodova nego prethodna generacija bruco{a.

Danas se okon~ava i prvi upisni rok na Agronomskom fakultetu, kome je na ~etiri studijska programa (op{ta agronomija, prehrambena tehnologija, vo}arstvo i vinogradarstvo i zootehnika) odobren prijem 120 buxetskih studenata. Od 93 kandidata, samo jedan nije polo`io prijemni ispit.

Mesta za septembarski upisni rok bi}e i na Visokoj {koli tehni~kih strukovnih studija, i to na svih {est usmerewa (elektroenergetika, elektronika i ra~unarstvo, grafi~ka tehnika, in`ewerska informatika, proizvodno ma{instvo i proizvodni menaxment).

V[TSS, na kojoj {kolovawe za diplomu strukovnog in`ewera traje tri godine, raspisala je konkurs za prijem 264 buxetskih i 66 samofinansiraju}ih studenata u ^a~ku i za 20 buxetskih i 40 samofinansiraju}ih polaznika u Lazarevcu, gde ~a~anska {kola ima svoj centar. U prvom roku su popuwena sva mesta za studirawe o tro{ku dr`ave na grafi~koj tehnici i menaxmentu, navodi Ivana Krsmanovi}, portparol V[TSS. E. V.

Branku Nedovi}u (79), ma{inbravaru u penziji iz Novog Sada koji se, da bi ubla`io probleme k}erki oboleloj od multiple skleroze, preselio kod we u Gorwu Trep~u i izumeo nekoliko pomagala, pisali smo u nekoliko navrata.

Kako bi ~etrdesetosmogodi{wa Branka Nikitovi}, majka dvoje dece, koja boluje ve} 12 godina, mogla lak{e da se kre}e kroz ku}u i obavqa osnovne poslove, wen otac, od ranije sklon inovacijama, prvo je na svim zidovima postavio rukohvate. Kada je wena sposobnost kretawa bila jo{ slabija, on je smislio sistem za kretawe sa jednim to~kom, koji je montiran na obi~noj stolici i omogu}ava bolesnom ~oveku da se, ~ak i u sku~enoj prostoriji, kre}e u svim pravcima. Kasnije }e Branko osmisliti i ure|aj “mehani~ki fizioterapeut”, kako bi invalidi koji nisu u mogu}nosti da koriste usluge rehabilitacionih centara mogli da ve`baju u svojoj ku}i. Da podsetimo, ovaj ure|aj radi na struju, ne zauzima mnogo mesta i jednostavan je za upotrebu, a ve`be koje omogu}ava aktiviraju celokupan mi{i}ni sistem. Branka Nikitovi} ga koristi svakodnevno i osetila je veliko poboq{awe.

Protekle sedmice, inovator nas je obavestio da je

O

“mehani~ki terapeut” dobio dodatak koji podsti~e “linearno kretawe krvne mase u organizmu”, drugim re~ima - poboq{ava cirkulaciju.

- Stimulator je mali ure|aj koji ima vertikalne nakovwe i pulsiraju}e opruge, a montiran je na nosa~u mehani~kog fizioterapeuta. Otkako ga koristi, moja k}erka vi{e ne nosi debele ~arape, kao {to je ranije ~inila i zimi i leti jer je u nogama uvek ose}ala veliku hladno}u - kazuje izumiteq.

Doneo nam je jo{ jednu lepu vest: u Patentnom zavodu u Beogradu u toku je proces patentirawa prvog pomagala, ~iji je definitivni naziv “anatomsko ortopedski sistem za kreta-

we i ve`bawe polupokretnih i invalidnih osoba.”

- Namera mi je da sva tri izuma patentiram, a onda mi ostaje da prona|em proizvo|a~a koji ne}e skidati bolesnim qudima ko`u s le|a, ve} }e izra|ivati pomagala po normalnoj ceni nagla{ava Branko. Sva tri ure|aja su za wegovu Branku proizvedena besplatno, u radionici Ma{insko - saobra}ajne {kole, zahvaquju}i humanosti i trudu u~enika i nastavnika.

- Najve}u zahvalnost dugujem profesoru Dragi{i Petkovi}u. Da nije bilo wegovog entuzijazma, sve {to sam ja smislio palo bi u vodu - uveren je Branko Nedovi}.

E. V.

16

KULTURA

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

MIMI DMITROVI], PRVA NAGRADA ZA POEZIJU U BA^KOJ PALANCI

DIONIZIJSKO RADOVAWE QUBAVI

rvu nagradu na konkursu Kwi`evnog kluba “Dis” iz Ba~ke Palanke za najlep{u qubavnu pesmu osvojila je pesnikiwa iz ^a~ka Milica Mima Dmitrovi}. Nagradu joj je na sve~anosti 10. jula ove godine uru~ila predsednik `irija Maja Savi}. @iri za dodelu ove me|unarodne kwi`evne nagrade “^edomir Kova~evi}” za najlep{u qubavnu pesmu u kategoriji punoletnih autora ~inili su i Nenad @ivkov, Dragana Petri} i Borislava Toqagi} Segedi. Rukovo|eni stilskim i tematskim kriterijumima, nakon vi{estrukog ~itawa, upore|ivawa i diskusije, selektori su izdvojili ~etiri pesme koje predstavqaju sna`nije ostvaren i celovit misaono - emocionalni odgovor na pitawe smisla i na~ina izra`avawa qubavi. Jednoglasnom odlukom, pesma “Gozba carska”, ~a~anske poetese Milice

P

Dmitrovi}, progla{ena je za najlep{u qubavnu pesmu konkursa.

Prema oceni `irija ona je “umetni~ki najefektnije izrazila temu qubavi, grade}i misaone spojeve na metafori~an na~in sveobuhvatnog, svepro`imaju}eg iskazivawa stvarnosti qubavi. Iako prevashodno usmerena na ~ulni `ivot, na dionizijsko radovawe qubavi, pesma ne iskqu~uje vrednosti apolonijskog koncepta, koji se ovde susre}u i sastaju u vidu `ivotvorne i iskonske snage qubavi. Pesma je ubedqivo i lirski smelo ostvarena”.

Lepa slu~ajnost je da je predsednica `irija Maja Savi}, koja sada poha|a doktorske studije srpske kwi`evnosti i jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, pro{le godine bila dobitnica prve nagrade za esej o Vladislavu Petkovi}u Disu na konkursku ~a~anske Gradske biblioteke. Z. L. S.

KUD “FRA” I DRAGAN MITROVI] ORGANIZOVALI “ROMIJADU” U GRADSKOM PARKU

CIGANI QUBQAT PJESNI... okviru Letwih dana kulture u ^a~ku nedavno je u Gradskom parku odr`ano muzi~ko-poetsko ve~e pod nazivom “Romijada”. Programu su prisustvovali predstavnici Roma Moravi~kog i Ra{kog okruga. Organizator ve~eri bio je predstavnik jednog od ~a~anskih romskih udru`ewa “Bibija rom” Dragan Mitrovi} Amigo. Nastupili su mlada folklorna grupa KUD “FRA” pod rukovodstvom Mladena Ristanovi}a, koji je predvodio i orkestar koji su ~inili Milo{ Ristanovi} i Boris Vu~i}evi} Rummel, a gost ve~eri bila je solistkiwa Maria Krasav~i} @ujovi}, koja je pevala ~uvene ciganske pesme “\elem, |elem”, “Cigani qubqat pjesni” i druge. Poeziju je recitovao glumac Ba}ko Bukumirovi}, a na programu su bile {opske i vla{ke igre, a nastupile su i mu{ka

U

i `enska peva~ka grupa KUD-a “FRA” pod rukovodstvom u~iteqice Milke Koqaji}. Program je trajao

sat i po i privukao je publiku te letwe ve~eri u parku.

Z.L.S.

OTVOREN 6. FESTIVAL “KARUSEL”

SVAKOG PONEDEQKA DO 14. AVGUSTA

od sloganom “Drugo i druga~ije” u ponedeqak je u okviru programa Letwi dani kulture ^a~ak 2014. po~eo 6. Festival ambijentalne i etno muzike

P

“Karusel”. Festival su u ponedeqak, 14. jula, svojim nastupom, sve~ano otovorili ~uveni ~a~anski kantautor Zoran Brankovi} sa grupom “Kolence” (Biqana Petkovi} i Vesna

Ili} Dimi} - ^a~ak/Beograd); Nikola Staki} (Krupaw/Beograd), Mina Matija{evi} kvartet (Aleksandar Alempijevi}, Stevan Milijinovi} i @elimir Panteli} - ^a-

~ak); Muris Varaji} (Sarajevo) i “Fish in oil” iz Beograda.

Oraganizator festivala je istoimena Asocijacija za umetnost i kulturu u saradwi sa Umetni~kom galerijom “Nade`da Petrovi}”, i po prvi put, uz partnerstvo Turisti~ke organizacije ^a~ak. Festival }e trajati do 14. avgusta, a realizova}e se u naredna ~etiri ponedeqka od 20,30 do jedan sat posle pono}i, u dvori{tu Umetni~ke galerije. Umetni~ki direktor manifestacije je novinar Du{an Darijevi}, a Predrag Boji} je lice odgovorno za tehni~ku realizaciju festivala, koji se, prvi put u kulturnom `ivotu grada direktno prenosi i na internetu.

Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Napoleon Hil, Xozef Marfi i Dejl Karnegi

MAJSTORI USPEHA TAJNE KOJE VAM STVARNO MENJAJU @IVOT ri navike kojima }ete posti}i uspeh u finansijama, qubavi, zdravqu i `ivotu. Trojica najuticajnijih autora na{eg vremena nude vam proveren i dosledan plan da ostvarite uspeh u svim oblastima `ivota.Ovo je kwiga o na~inu na koji svet, zapravo, funkcioni{e. Postoje nevidqivi principi koji upravqaju pretvarawem `eqa u stvarnost, a oni po~ivaju u na{em umu. Ovde su opisani jasno i jednostavno: pridr`avajte se sistema i posti}i }ete uspeh.Odgovori koje tra`ite ve} le`e u va{em umu, u mo}i koja stoji na raspolagawu svim qudima sveta ve} u ovom trenutku. Ovi autori vam samo pokazuju da je va{ um ve} sposoban da postigne uspeh, a ako se zagledate u sebe i po~nete od svoje istinske `eqe, to }e vas dovesti do ideje. Ideja }e vas dovesti do konkretnih prilika, a te prilike, uz ozbiqan trud, dove{}e vas do istinskog uspeha – onakvog kakav defini{ete vi sami, a ne neko drugi. Prava tajna uspeha nije u imawu dobrih veza, ni dobre porodice, ni dobrog obrazovawa, ni dobrih prihoda niti bilo koje tajanstvene astrolo{ke kombinacije svega toga. Tajna je potpuno besplatna i dostupna svakome, bez obzira na imovinsko stawe, {kolovawe ili bilo koje druge prednosti. To je sr` onoga {to sve qude sveta ~ini jednakim. To je mo} va{eg uma.Va{e misli mo}nije su od novca, uticaja i prilika zajedno, i upravo one jesu faktor koji odre|uje da li }ete biti gubitnik ili pobednik.

T

PRI^E ZA DE^AKE OD [EST GODINA redstavqamo vam plave pri~e o qudima i `ivotiwama, pune pustolovina, pou~ne i tople, pri~e za ~etvorogodi{we, petogodi{we, {estogodi{we i sedmogodi{we de~ake, prilago|ene wihovom uzrastu. De~aci }e u ovim zabavnim kwigama mo}i da u`ivaju u predivnim klasi~nim bajkama i basnama, kao i u prelepim crte`ima.

P

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

17

18

KULTURA

BROJNE NAGRADE ^LANOVIMA GRADSKE BIBLIOTEKE NA 26. FESTIVALU HUMORA ZA DECU U LAZAREVCU a Festivalu humora za decu, koji se odr`ava ve} osmu godinu za redom svakog septembra u Lazarevcu u organizaciji biblioteke „Dimitrije Tucovi}“, najmla|i ~lanovi Gradske biblioteke iz ^a~ka posti`u redovno uspehe. Apsolutni pobednik likovnog dela konkursa je ~a~anska Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“.

U kategoriji “Serijal crte`a o Ga{i” tre}u na-

N

PRIZNAWA U SVIM KATEGORIJAMA gradu podelila su deca iz vrti}a u Zabla}u. Prvu nagradu za Savremenu umetni~ku instalaciju dobili su polaznici krea-

tivnih radionica Gradske biblioteke za rad „Uspavana lepotica“. Prvu nagradu u kategoriji “Proza” – mla|i uzrast,

NOVIH 517 KWIGA Svoje ~itaoce Biblioteka je u junu obradovala kupovinom novih naslova. Prinovqeno je 517 kwiga, ~ija je vrednost 310.000 dinara. Sredstva za nabavku kwiga su obezbe|ena iz buxeta Grada ^a~ka.

osvojio je Ivan Roganovi}, u~enik 4. razdreda O[ „Filip Filipovi} iz ^a~ka, za pri~u „Gusan Ga{a“. U kategoriji “Poezija” – stariji uzrast, tre}u nagradu dobila je Selena Seni}, u~enica 5. razreda O[ “Tatomir An|eli}”, Mr~ajevci za pesmu „Pesma o kwizi“. Z. L. S.

GRADSKA BIBLIOTEKA UPUTILA POMO] POPLAVQENIM KOLEGAMA U REPUBLICI SRPSKOJ

HIQADU KWIGA ZA BIBLIOTEKE U DOBOJU I [AMCU radska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ uputila je 11. jula 2014. godine humanitarni poklon u kwigama poplavqenim bibliotekama u Republici Srpskoj. Me|u oko 1.000 kwiga, nalazi se 640 naslova, odnosno, 710 kwiga koje su vi{ak u fondu ~a~anske Biblioteke i 270 kwiga sopstvenih izdawa.

Kwige su predate Dru{tvu bibliotekara Repu-

G

blike Srpske u Vi{egradu, a bi}e prosle|ene najugro`enijim bibliotekama u Doboju i [amcu, koje su u potpunosti stradale u majskim poplavama.

Kwige je u ime ~a~anske Gradske biblioteke predao bibliotekar Bogdan Trifunovi}, a da pomo} stigne blagovremeno u Vi{egrad, pomogao je Branko Lazovi}, vlasnik preduze}a „Panda“ iz ^a~ka.

Z. L. S.

OGRANAK VUKOVE ZADU@BINE IZ ^A^KA OTVORIO 15. DUBRAVSKI SABOR

U SLAVU JUBILEJA VELIKOG RATA etnaesti Sabor Zavi~ajnog dru{tva “Dubrava” u Starom Trsteniku otvorila je u utorak uve~e predsednica ~a~anskog Ogranka Vukove zadu`bine mr Grozdana Komadini} sa saradnicima Milicom Bakovi} i Zoricom Le{ovi}, besedom o svojoj novoj kwizi spomenici, “Junaci Velikog rata” - od Golije do Rudnika, posve}enoj stogodi{wici po~etka Prvog svetskog rata, kojoj je, pored ostalog, bio posve}en i ovaj susret u zavi~aju akademika Dobrice ]osi}a. Organizator i doma}in manifestacije je predsednik Ogranka Vukove zadu`bine u Qubqani, @ivorad Andreji}, koji `ivi u Sloveniji, ali svake godine odr`ava i neguje tradiciju svog zavi~aja na starom porodi~nom imawu, koje je nazvao “Dubravski dvor”. Priznawe “Velika Moravska poveqa”, koje su poneli mnogi zaslu`ni gra|ani ovog kraja, vreme{nom u~itequ Milanu Radi}u, uru~io je na~elnik Rasinskog upravnog okruga Branislav Vesi}. U~iteq Radi} je ostavio dubok trag u svemu {to je u `ivotu radio, bio jedan od onih, koji se nikada nije pla{io da izgovori da voli svoju Srbiju, a u toku svog prosvetarskog veka od 1955. do 1997. godine pred svoje u~enike je dovodio pre`ivele u~esnike Velikog rata.

Sabor je bio posve}en i 160. godi{wici ro|ewa Mihaila Pupina, velikog srpskog nau~nika, a “Pupinova

P

PROGRAM DOMA KULTURE OD 18.JULA DO 24. JULA 2014.

PETAK, 18.JUL 2014. - izlo`ba UMETNOST I PAPIR I predavawe DESTRUKCIJOM DO KONSTRUKTIVNOG ( U okviru predavawa, autori }e predstaviti umetni~ku praksu multimedijalnog umetnika Vladimira Peri}a iz perioda Talent (1986-1996) i Talent Factory (1996-2006), koja se zasniva na preuzimawu odba~enih predmata i materijala iz okru`ewa, i na wihovoj upotrebi u umetni~kom kontekstu gde dobijaju potpuno no-

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

Xevad Sabqakovi}

KAKO UBITI GOSPODINA FROJDA Sedam dana uo~i atentata na prestolonaslednika Austrougarske, u zamak Ostro`ac dolaze Sigmund Frojd, Robert Muzil, [tefan Cvajg, Gustav Klimt ne slute}i da }e se na}i na meti mladobosanaca.

Druga kwiga u ediciji Plavo-belo-crveno. Ovo je edicija vrhunske savremene kwi`evnosti koja okupqa pisce iz biv{e Jugoslavije, a ~ija su dela najpre objavqena u Srbiji.

Radwa romana Kako ubiti gospodina Frojda odvija se sedam dana uo~i atentata na prestolonaslednika Austrougarske Frawu Ferdinanda 28. juna 1914. godine.

Svoj zamak Ostro`ac u zabiti Bosne, na bregu iznad Une, austrijski baron Lotar fon Berks do`ivqava kao simbol dinastije Habzburga i Austrougarske monarhije.

U to ime poziva prestolonaslednika Ferdinanda da, pre posete Sarajevu, odsedne u wegovom cazinskom dvoru. Za ceremonijara imperijalne posete progla{ava be~kog studenta Kalina, ne slute}i da je on strasni pristalica ju`noslovenskih patriotskih pokreta i ~lan tajnog kru`oka mladih Bosanaca, koji su snovali da se atentatima oslobode Austrougarske. Za mladog Kalina to je idealna prilika da sa sau~esnikom Neboj{om izvr{i atentat na Ferdinanda.

Sve se dramati~no mewa otkazivawem imperijalne posete Fon Berksu, a na sve~anost u zamku Ostro`ac dolaze samo baronovi prijateqi, me|u kojima su Sigmund Frojd, pisci Robert Muzil i [tefan Cvajg, te slikar Gustav Klimt. Za Neboj{u, oni su, kao i sve {to dolazi iz Be~a, oli~ewe zla, okupacije i tiranije, pa on odlu~uje da svoje planove prilagodi novim okolnostima...

Du{an Veli~kovi}

SVA LICA SVETA

spomenica” dodeqena je aktuelnom ministru odbrane Bratislavu Ga{i}u, biv{em uspe{nom gradona~elniku Kru{evca, koju je u wegovo ime primio wegov izaslanik.

U programu su nastupili kwi`evnici Gordana Kni}anin, Gordana Vlahovi}, Veroqub Vuka{inovi} i multimedijalni umetnik Goran Arsi}, diplomac Konzervatorijuma u Odesi. Poseban utisak na goste “Dubravskog dvora” ostavio je i hor “Sveti Roman Slatkopojac” iz Novog Sada, koji tre}u godinu nastupa na ovom duhovnom saboru.

Z. L. S. ve uloge i zna~ewa...) Predava~i: Milica Stojanov, istori~ar umetnosti i Vladimir Peri}, likovni umetnik; mala sala u 20 ~asova.

PONEDEQAK, 21.JUL - PONEDEQAK, 28. JUL 2014. - LIKOVNA KOLONIJA „^A^AK 2014“ u Ov~ar Bawi; U~esnici: Vladimir Vlaji} (Beograd), Swe`ana Vlatkovi} (Beograd), Dragana Gruji~i} (Beograd), Miodrag Jeremi} (Montreal/Beograd), Vesna Markovi} (Pariz/Beograd), Vesna Milunovi} (Beograd), Milorad Mladenovi} (Beograd), Mirko Trim~evi} (Beograd) i Qiwana [uwevari} Arbajter (Beograd).

Tri decenije sa najpoznatijim autorima na svim kontinentima. Jedinstven zbir upe~atqivih i originalnih iskaza o svetu, `ivotu i stvarala{tvu, inspirativna razmi{qawa slavnih savremenih pisaca koja se pamte!

Kalvados sa Maksom Fri{om u Cirihu. Sa Jens-Martinom Eriksenom na do~eku Srpske nove godine. Sa Suzan Sontag i Slovencima u Seulu. Sa Karlom Feltrinelijem u zemunskoj kafani Radecki. Sa B. Vongarom i Dra`om Mihailovi}em u australijskoj d`ungli. Sa Arturom Milerom o Merilin Monro. [ta govore i o ~emu razmi{qaju najpoznatiji svetski autori, nobelovci i slavni bestseler pisci dok razgovaraju i dru`e se sa Du{anom Veli~kovi}em: za{to je Trejsi [evalije tr~ala maraton, ko je zaista bio Jer`i Kosinski, u {ta zapravo veruje Vilijem Pol Jang, {ta Norman Mejler misli o evropskoj kulturi, {ta piscima savetuje Alen Ginzberg…

Izuzetan dokument koji sadr`i kratku biografiju slavnih pisaca, wihova razmi{qawa o `ivotu i stvarala{tvu, oboga}en je fantasti~nim ilustracijama Maje Majolinice.

19

KULTURA

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

DEBATA EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI ODR@NA U ^A^KU

„@ENE U KULTURI I UMETNOSTI”

Program “Podeli svoje znawe, postani mentorka”, koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji uz podr{ku Erste banke, misije OEBS-a u Srbiji, Ambasade SAD, i kroz partnerstvo sa organizacijom “Vital voices” iz SAD, stigao je pro{le subote „autobusom“ iz Beograda i u ^a~ak, odnosno, u Galeriju „Risim“ gde je odr`ana javna debata “@ene u kulturi i umetnosti”.

odstaknute op{tim odnosom i mestom kulture i umetnosti u Srbiji, danas, s posebnim osvrtom na polo`aj umetnica, u~esnice programa su se podsetile na istaknute umetnice i wihovu ulogu u dru{tvu, kao i zna~ajna dela, koja su iza sebe ostavile ili ~iji su rad inspirisale. Posebna pa`wa posve}ena je i planovima i predlozima za budu}nost, kao i razmatrawima najboqih na~ina da se kultura i umetnost vrate tamo gde im je mesto, ali i da uka`e na zna~aj daqeg osna`ivawa mladih umetnica i umetnika. U debati su u~estvovale Milica Petronijevi}, direktorka ~a~anske Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, Jasna Dimitrijevi}, direktorka Kolar~eve zadu`bine, Ana Sofrenovi}, glumica, An|elka Jankovi}, producent i program koordinator u “Bitef teatru”, Bojana Stamenkovi}, umetni~ka direktorka KC “Lift” i polaznica programa, Tatjana Nikoli}, menaxer projekta, “Femix info” i polaznica programa i Ana ]ur~in, kantautorka. Moderatorka

P

susreta Darka Radosavqevi}, direktorka Galerije „ Remont“, na zanimqiv i koncizan na~in je predstavila u~esnice kroz wihove karijere, `ivotne stavove, ali i kroz institucije za koje rade ili su kroz wih pro{le.

Menaxerka programa iz Evropskog pokreta u Srbiji Svetlana Stefanovi} je istakla da je do sada kroz program pro{lo oko 160 polaznica i mentorki, konstatuju}i da su `ene brojniji deo stanovni{tva, vi{e zavr{avaju fakultete, ali ih nema na izvr{nim funkcijama, na kojima se odlu~uje.

Program je osmi{qen zarad osna`ivawa mladih `ena na po~etku karijere kroz povezivawe i zajedni~ki rad sa onima koje ve} imaju iskustvo u razli~itim oblastima, nakon ~ega }e uslediti zajedni~ki doga|aj, mentorska {etwa, a tom prilikom bi}e dodeqeni i sertifikati. Stefanovi}ka je istakla da je zbog sticawa vi{e znawa, sadr`aj programa pro{iren, tako da pored bilateralnog rada mentorki i u~esnica, ukqu~uje i okrugle stolove i radionice i smatra da }e rezultati programa biti vidqivi tek za tri do ~etiri godine, kada u~esnice budu u prilici da ste~ena znawa prenesu daqe i rade na promociji uloge `e-

na. - Spremamo novu generaciju, koja }e biti nosilac promene polo`aja `ene u dru{tvu - rekla je Svetlana Stefanovi}.

Jedna od polaznica programa “Podeli svoje znawe, postani mentorka”, uz mentorsku podr{ku Darke Radosavqevi} je i ^a~anka Bojana Stamenkovi} (1986), vizuelna i multimedijalna umetnica, kulturna radnica i edukatorka. Bojana studira doktorske umetni~ke studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, profesorka je stru~ne nastave u Sredwoj umetni~koj {koli u ^a~ku, i umetni~ka direktorka u Kulturnom centru „Lift“. [kolovawe je zapo~ela u [koli za dizajn u Beogradu, nasta-

JASNA DIMITRIJEVI], DIREKTORKA KOLAR^EVE ZADU@ BINE

NEDOVOQNO KOMUNIKACIJE IZME\U BEOGRADA I SRBIJE Da nema dovoqno saradwe i komunikacije izme|u Beograda i drugih gradova u Srbiji u vezi bitnih pitawa kulturne politike, a to je obaveza i dr`ave i lokalnih samouprava, primetila je Jasna Dimitrijevi}, direktorka Zadu`bine Ilije M. Kolarca, daju}i podr{ku ovom projektu, jer pru`a priliku za unapre|ewe ve{tina i znawa, sticawe poznanstava i izgradwu mre`a, po{to qudi koji rade u kulturi, novac mogu dobiti kroz projekte, a preduslov za to je aplicirawe, posedovawe dobre ideje i razmena iskustava. S obzirom na veliku zastupqenost `ena u kulturi u kojoj nema para, uprkos ~iwenici da su obrazovane, pune znawa i ideja, Dimitrijevi}ka je izrazila uverewe da }e se `ene izboriti za svoje mesto u velikim kompanijama, jer po wenom mi{qewu, umetnost i kultura mogu da ubrzaju ekonomski razvoj i budu pozitivna karika promocije dr`ave, zbog ~ega se mladima koji dobro rade mora pru`iti podr{ka. vila na Fakultetu likovnih umetnosti, a oblast savremenih umetni~kih praksi dopunila u~e{}em u letwim {kolama u Austriji, Salzburgu i Traunkirchenu. Po zavr{etku studija 2011. sa koleginicom Jelenom Fu`inato osnovala je umetni~ku grupu „Rouge“, sa kojom su do sada ostvarile osam samostalih izlo`bi. Iste godine, postala je ~lanica Kulturnog centra “Lift” u kome obavqa ulogu vizuelne urednice, koordinatorke likovnih i svih manifestacija i projekata u kulturi. Zajedno sa ovim centrom, postala je ~lan Asocijacije “Nezavisna kulturna scena Srbije”, tako da se de-

lovawe iz lokalne sredine pro{irilo na mre`u u regionu.

- Kroz navedena poqa delovawa `elim da doprinesem razvoju savremene umetnosti i kulturnom osve{}ewu. Za program sam ~ula u kratkoj reporta`i u emisiji Evronet, a zainteresovao me je zbog mogu}nosti upoznavawa dosta mladih i perspektivnih devojaka, koje iz razli~itih oblasti delovawa veoma uspe{no zapo~iwu svoje profesionalne karijere. Veoma cenim inicijativu organizatorki da se ova debata odr`i ba{ u ^a~ku, kao gradu koji slavi ime Nade`de Petrovi}, zasigurno prve aktivistkiwe u kulturi i umetnosti na na{im prostorima.

Kao i na svakom od doga|aja koji se u ovom projektu organizuju, u debati je u~estvovalo dosta zanimqivih i uspe{nih `ena iz oblasti kulture i umetnosti. Moderatorka debate Darka Radosavqevi} nam je veoma `ivopisno predo~ila kako izgleda biti kulturna radnica, koji su problemi koje jedna `ena mora da savlada u toj obla-

GLUMICA ANA SOFRENOVI]

@ENE, UGRO@ENA VRSTA...

- U svim krizama, ekonomskim i sistemskim, kultura ne zauzima primat, a to je neophodno, jer kroz wu sebi i drugima obja{wava ko smo. Kultura nikada ne sme biti u zape}ku, i nadam se da }emo napraviti sistem koji ne}e zavisiti od krize, ve} }e obezbediti kontinuitet svesti o sebi i drugima. Polo`aj kulture se mo`e popraviti ukoliko se izbegne weno zapostavqawe, izostavqawem banalizovawa sebe i pojeftiwewa potreba. Kulturi i umetnosti se mora dati pravi prostor, oduzet u posledwih 15 godina, kada je nekim drugim stvarima davana ve}a va`nost. @ene kod nas spadaju u ugr`enu vrstu, wihova uloga u dru{tvu je devalvirana, postale su vi{e objekti nego subjekti, skrajnute su i izgubile su mnogo glasa - zakqu~ila je popuplarna glumica.

sti, kao i ideje koje su nas vodile kroz sva turbulentna de{avawa. Pored rada sa mentorkom, svake poslednwe subote u mesecu se sastajemo na okruglim stolovima ili radionicama, gde razmatramo nove oblasti, teme, razvijamo nove ve{tine, lepo se dru`imo i kvalitetno provodimo vreme. Svi doga|aji su u Beogradu, sem dve debate koje su planirane izvan glavnog grada. Smatram, da ovakav vid razgovora, razmene `ivotnih iskustava, sukoba mi{qewa, druga~ijih pogleda na stvarnost; predstavqaju pomake na poqu kulturnog delovaqa, stvaraju platforme kriti~kog mi{qewa, a razgovori koji se vode u mawim sredinama, jasno ukazuju na na{e potrebe decentralizacije.

Na doga|aju je bilo na{ih sugra|anki i sugra|ana, koju su nadam se u`ivali, ali autobus sa polaznicama programa, koji je do{ao iz Beograda, pri povratku je bio pun nasmejanih i zadovoqnih lica - ka`e Bojana Stamenkovi}.

Z. L. S.

20

MARKETING

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

21

SAOBRA]AJ

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

NADSTRE[ICE NA AUTOBUSKIM STAJALI[TIMA DO KRAJA GODINE

JO[ MALO SUNCA, KI[E, VETRA...

ije da stalno kasne, ali ne `ivimo u Nema~koj ili Japanu, pa da nam autobusi sti`u u sekund prema redu vo`we. ^ak i ako ne kasne, ~ini se da, koliko god decembar ili januar bili hladni, nema ni{ta te`e nego ~ekati prevoz na vru}ini. [to je najgore, u na{em gradu na svega tri, ~etiri mesta ostalo je poneko drvo pod koje mo`emo da se sakrijemo, a klupicama za sedewe tek nema ni traga. Koliko qudi pro|e i po jednu, dve stanice i do|e

N

kod Gimnazije da sa~eka autobus, da bi na minut, dva seli na klupu.

- Mo`da ne na|em mesto u autobusu kada je gu`va, ali obavezno ga sa~ekam kod Gimnazije, da bih malo predahnuo dok mi ne stigne prevoz. Ako se vra}am sa pijace, zna~i mi da spustim cegere na klupu, ne na beton, jo{ da mi `ena kuka {to ih isprqah! Nego {to je najgore, ovde nema hladovine do uve~e, jedino {to se ne pr`im stoje}i. Mnogo bi nam zna~ile nadstre{ice i klupice na stani-

cama, posebno nama starijima, po{to mi izbegavamo gu`ve, a ra~unam i da su ovi mla|i predusretqivi i da }e deci i nama ustupiti mesto - ka`e penzioner Milisav Jankovi}.

- Jedva se nakanim da do|em u grad, ako mi verujete.

Nego nemam izbora, pe{a~ewe ili autobus, otkud mi pare za taksi. Uvek kada sam na stanici, zapitam se za{to nema nekih nadstre{ica. Na pojedinim mestima ste ba{ kao na vetrometini, nema spasa ni od sunca, ni od ki{e, kako ti Bog

^uvena „~ekaonica”

da. Ovde kod “Solida” bar ima ovo drvo, hladovina je i mogu da se naslonim na stablo. Ali, ako je gu`va, nema za svakoga mesta u hladu. Od autobuske stanice do ku}e ja imam da pe{a~im jo{ dva kilometra, nemamo seoski autobus - `ali se Qiqana Jovanovi}.

- Vidim u Beogradu ima nadstre{ica na svakoj stanici. Na mnogim mestima su istaknuti i redovi vo`we i koje autobuske linije saobra}aju. Mislim da je ^a~ak trebalo odavno da ima tako ne{to, jer smo mnogo mawi grad. Uz to, da nije ovih natpisa na ulicama, ne bih bio siguran gde su stanice. Jesu one “pe~urke” odavno prevazi|ene, ali su bar bile neka smernica - ka`e student Bojan M. Osim sugra|ana koje smo anketirali, pitawe kada }e u ^a~ku na autobuskim stajali{tima biti postavqene nadstre{ice uputilo je i nekoliko ~italaca “Glasa”. Kako su naveli,

Za svakog mesto u hladu

~uli su jo{ odavno da }e ih biti i zamalo su zaboravili na obe}awa nadle`nih, da nije ovo vreme varqivo i da ki{a ne iznenadi u sekundi.

- Iz Programa ure|ivawa gradskog zemqi{ta izdvojeno je tri i po miliona za tu namenu. Gradsko ve}e je odluku o privremenom postavqawu autobuskih stajali{ta donelo jo{ u oktobru 2013, i {to je najva`nije novac je obezbe|en, ali zbog poplava i ostalih

prirodnih katastrofa koje su nas zadesile u posledwe vreme, morali smo malo da sa~ekamo. Javno preduze}e “Gradac” }e uskoro raspisati tender za javne nabavke nekomercijalnih stajali{ta. Ona }e biti postavqena na {est lokacija u gradu. Tako|e, u planu je i postavqawe takozvanih “komercijalnih” stajali{ta i ona }e se nalaziti na prometnijim mestima.

Ustvari, ona }e se nalaziti na lokacijama za koje investitori poka`u najve}e interesovawe. Po{to }e uskoro biti raspisan tender, trebalo bi da do kraja godine i nadstre{ice budu postavqene na autobuskim stanicama - napomiwe Milenko Popovi}, {ef Slu`be za gra|evinsko zemqi{te JP “Gradac”.

Nekomercijalna autobuska stajali{ta (nadstre{nice) nalazi}e se kod {kole “Milica Pavlovi}”, u Ulici episkopa Maksimovi}a, na lokacijama “Qubi} {kola”, u Ulici heroja \uraki}a, “Bedem”, Vojvode Stepe, “Tanasko Raji}”, Milenka Nik{i}a, u Zabla}u, okretnica kod crkve, u Trbu{anima, kod apoteke.

Z. J.

22

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

23

TV PROGRAM

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA -r.

17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

24

Sabor truba~a u Gu~i se potvrdio kao najve}i muzi~ki festival u svetu, koji svojom samosvojno{}u svakog leta privla~i standardno veliki broj posetilaca. Organizatori veruju da }e bogat programski sadr`aj 54. Draga~evskog sabora truba~a, i ovog avgusta, u wihov kraj dovesti goste sa svih meridijana. Zaposleni u Turisti~koj organizaciji “Draga~evo” imali su u prethodna dva meseca pune ruke posla, jer su se maksimalno anga`ovali u organizovawu sme{taja za doma}e i strane goste, koji }e od 6. do 10. avgusta boraviti u Draga~evu.

- U prethodna dva meseca radili smo na poja~awu kapaciteta i izradi prospekta kategorisanog sme{taja. Najve}e interesovawe za Sabor truba~a pokazali su, za sada, turisti Francuske, Nema~ke, Italije, Slovenije i Rumunije. Ostvarili smo dobru saradwu sa stranim turisti~kim agencijama, pre svega sa holandskom, izraelskom, bugarskom i ruskom, koje imaju klijente u ~itavom svetu. Svoj dolazak su potvrdile brojne turisti~ke grupe iz Izraela,^ilea, Australije, Kazahastana, Rusije, Brazila...

Iako imamo puno rezervacija, jo{ uvek nisu popuwena sva mesta u privatnom sme{taju u Gu~i ka`e Milan Rai~i}, direktor Turisti~ke organizacije.

Kako isti~e Rai~i}, za ovogodi{wi Sabor truba~a zainteresovani su novinari iz ~itavog sveta i ve} se javqaju brojne medijske ku}e da rezervi{u sme{taj za svoje ekipe. Dr`avna televizija Norve{ke planira snimawe specijalnog filma o festivalima Balkana, u kome }e Sabor truba~a zauzeti posebno mesto.

Cene privatnog sme{taja u Gu~i, u zavisnosti od wegovog kvaliteta i udaqonosti od centra varo{ice, kre}u se rasponu od 20 do 25 evra. Jedna od ovogodi{wih novina bi}e specijalna saborska signalizacija, koja }e imati 68 strelastih putokaza.

Informacione table, u dvojezi~noj formi, bi}e postavqene na 22 raskrsnice u Gu~i, {to }e posetiocima pojednostaviti dolazak do mesta gde se organizuju saborski sadr`aji.

OBEZBE\EN ZVANI^NI KAMP SABORA Turisti~ka organizacija }e obezbediti i zvani~ni kamp 54.

Sabora truba~a na povr{ini od 80 ari, koji }e biti lociran u

LU^ANI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

U SUSRET 54. DRAGA^EVSKOM SABORU TRUBA^A

IZ DANA U DAN, SVE VI[E REZERVACIJA

Bogdanovi}i iz Gu~e: Nestrpqivo i{~ekuju Sabor truba~a

TO „Draga~evo“

ogra|enom prostoru Centra za krompir. Kamp }e biti opremqen u skladu sa svetskim standardima i obuhvati}e sve neophodne sadr`aje: mobilne sanitarne sisteme, obezbe|ewe, suvenirnicu, kafe restoran ... Udoban i siguran sme{taj u ovom kampu na}i }e oko 2.000 posetilaca. Cena kamp karte je 20 evra za sve saborske dane, a za autokamp 30 evra. Obezbe|ewe }e pokrivati kamp prostor od prvog do posledweg dana Sabora.

VELIKE PRIPREME ZA DOMA]INSKI DO^EK! Za 18 dana u velikoj `i`i interesovawa doma}e i strane javnosti bi}e varo{ica u srcu Draga~eva, koja }e u svoje okriqe od 6. do 10. avgusta, za vreme najve}e truba~ke smotre na svetu, primiti najmawe pola miliona sabora{a sa razli~itih govornih podru~ja i svih kontinenata. Draga~evski doma}ini se u`urbano pripremaju da na najboqi mogu}i na~in, u duhu tradicionalnih srpskih obi~aja, dobro do~ekaju doma}e i strane goste.

Radoje Bogdanovi} i wegova supruga Simonida `ive u centru Gu~e i bave izdavawem sme{taja sabora{ima od 1990. godine. Ka`u, u po~etku je to bilo sasvim skromno, da bi kasnije, zahvaquju}i prihodima od Trube, ali i poqoprivrede, uspeli da stvore daleko boqe uslove za ovaj interesantan i sve popularniji posao. Goste im naj~e{}e {aqe jedna nema~ka agencija, sa kojom uspe{no sara|uju godinama una-

zad. U wihovom domu su boravili Nemci, Francuzi, Belgijanci, Holan|ani, Brazilci, Slovenci... Bogdanovi}i imaju 50 le`aja i o~ekuju da }e i ovog avgusta prete`ni broj mesta u wihovom sme{taju biti popuwen, a svakome ko bar jednom do|e u wihovo dvori{te, odmah postaje savr{eno jasno zbog ~ega pojedini stranci, koji redovno dolaze na Sabor truba~a, `ele da borave ba{ u wihovoj ku}i.

- Draga~evci su vredni i gostoqubivi qudi. Svi na{i doma}ini, koji se bave saborskim turizmom, na najboqi mogu}i na~in do~ekuju goste. Nudimo im na{e ~uveno gostoprimstvo i tradicionalna srpska jela. Trudili smo se da stvorimo {to boqe uslove za sme{taj. Prihode od poqoprivrede ulagali smo u adaptaciju ku}a. Dovijali smo se da popunimo svoje kapacitete, i sada, nakon svih ovih godina,

smatram da nam nedostaje jedna na{a agencija, koja }e umesto nas brinuti o rezervacijama. To bi obezbedilo sigurniju naplatu usluge sme{taja i bilo bi daleko isplativije - ka`e Radoje Bogdanovi}. On dadaje da se u ovim te{kim tranzicionim vremenima te{ko dolazi do novca, pa je Sabor truba~a jedinstvena prilika da draga~evski doma}ini zarade neki dinar, jer od poqoprivrede u ovoj godini i nisu videli neku veliku vajdu.

Kako isti~u Bogdanovi}i, gosti u Draga~evo dolaze uglavnom tokom Sabora, tako da doma}instva koja se bave pru`awem usluge sme{taja ot tih prihoda ne mogu da `ive tokom ~itave godine. Novac, koji zarade u avgustu, naj~e{}e ula`u da jo{ ne{to urade u ku}ama, kako bi obezbedili boqe uslove za narednu sezonu.

- Gosti iz inostranstva su dobri, vrlo komunikativni i radoznali. Lako sklapaju prijateqstva. Kod nas borave samo tokom saborskih dana. Neki od wih nam se redovno javqaju i {aqu nam novogodi{we i bo`i}ne ~estitke. Na `alost, i u svetu vlada kriza, pa mnogi od wih nisu u mogu}nosti da sebi priu{te ponovni dolazak. Ranije smo praktikovali da gostima obavezno pripremamo doru~ak, ali smo od toga odustali, jer uvek ustaju u razli~ito vreme. Jedino vikendom slu`imo hranu i to naj~e{}e pre wihovog odlaska. Vole sve na{e specijalitete: kupus iz zemqanog lonca, prasetinu sa ra`wa, draga~evske pite, sir i kajmak - ka`e Simonida, iskusna doma}ica iz Gu~e, koja se uveliko raduje predstoje}em Saboru i novom dru`ewu sa sabora{ima. [to se we ti~e, obavila je sve pripreme i truba~ka fe{ta mo`e odmah da po~ne.

V. S.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

25

LU^ANI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

STUDIJSKO PUTOVAWE ZA POQOPRIVREDNIKE: POSETA SLOVENIJI OD 21. DO 23. AVGUSTA

SPOJ POQOPRIVREDE I TURIZMA KAO FORMULA USPEHA! kolo{ko dru{tvo “Draga~evo”, Udru`ewe poqoprivrednika Draga~eva iz Gu~e, Seoski turizam Srbije iz Qiga i Teledom savez Srbije, organizova}e od 21. do 23. avgusta agroekolo{ko i turisti~ko putovawe u Sloveniju.

Programom putovawa su predvi|ene posete uspe{nim poqoprivrednim gazdinstvima, turi-

E

sti~kim doma}instvima, socijalno-ekolo{kim gazdinstvima, udru`ewima privatnih vlasnika {uma, gra|ana i wihovim regionalnim savezima, zemqoradni~kim i drugim zadrugama, privatnim preduze}ima, poqoprivredno-{umarskim komorama i zavodima, lokalnim akcionim grupama, razvojnim agencijama, za{ti}enim prirodnim dobrima, kao i sajmovima

FUDBALSKI KLUB „VRELO” OBELE@IO ^ETIRI DECENIJE POSTOJAWA

NEGUJU SPORTSKI DUH ME\U MLADIMA! udbalski klub “Vrelo” iz Gorwe Kravarice nedavno je proslavio 40. godi{wicu postojawa. Jubilej je obele`en revijalnim utakmicama prvog tima sa veteranima i podmlatkom, u prisustvu brojnih obo`avalaca kluba. Ina~e, FK “Vrelo” je ove godine dobio presti`no op{tinsko

Kako isti~e Radoji~i}, ovaj klub nije mogao da pre|e u vi{i rang takmi~ewa prvenstveno zbog nedostatka sredstava.

- Fudbalski klub “Vrelo” je karakteristi~an po tome {to je kroz wega pro{lo vi{e od dvesta igra~a. Gorwa Kravarica je malo mesto, ali u wemu vlada dobra atmosfera, pa je klub vi{e puta

priznawe - Plaketu “10. jun”, koja mu je uru~ena za ~etiri decenije postojawa i istrajnog negovawa sportskog duha me|u mladima na selu. Kroz ovaj fudbalski klub, od osnivawa do dana{wih dana, pro{lo je vi{e od 200 igra~a.

Radovan Barali}, predsednik Saveta MZ Gorwa Kravarica, isti~e da je ovaj klub uspeo da se odr`i svih ovih godina zahvaquju}i entuzijazmu qudi, koji su ga vodili. Gorwa Kravarica je siroma{no selo, koje nije moglo iz sopstvenih sredstava da omogu}i dobre uslove za unapre|ewe sporta.

Miroslav Radoji~i} je stajao na ~elu ovog sportskog kluba od 14. jula 1974. godine, kada je i osnovano Sportsko dru{tvo, koje je kasnije preraslo u FK “Vrelo”. U proteklih 40. godina “Vrelo” se takmi~ilo u Draga~evskoj, a kasnije u Op{tinskoj fudbalskoj ligi, u kojoj je postizalo zapa`ene rezultate.

osvajao prvo mesto u fer-pleju. Deset godina “Vrelo” nije imalo svoj teren, pa je bilo prinu|eno da igra utakmice u Gu~i, Turici i Rtima, ali takmi~awe nije prekinuto - rekao je Radoji~i}, dodaju}i da jedan ovakav sportski klub, koji se gr~evito borio za opstanak i u godinama kada nije imao sopstveni teren, ima dobru perspektivu.

Branko Barali}, predsednik FK “Vrelo”, isti~e, da su te{ka vremena, kada je nedostatak igrali{ta bio najve}i ograni~avaju}i faktor za napredak kluba, napokon pro{la. Danas fudbaleri “Vrela” imaju daleko boqe uslove za svoj rad. Planirano je i pro{irewe tribina, koje, istina, zavisi od dobre voqe donatora. Odre|ena obe}awa postoje, pa se qubiteqi fudbala u ovom seocetu unapred raduju da }e dobra zamisao biti i ostvarena.

V. S.

F

AGRA - 52. Me|unarodni poqoprivredno-prehrambeni sajam i INPAK - 19.

Me|unarodni sajam ambala`e, tehnike pakovawa i logistike.

Na relaciji Ormo` Ptuj - Maribor - Murska Sobota - Gorwa Radgona bi}e organizovane posete uglednim poqoprivrednim doma}instvima, koja se, osim poqoprivredom, bave veoma uspe{no i seoskim turizmom. Studij-

sko putavawe u Sloveniju }e omogu}iti draga~evskim poqoprivrednicima da upoznaju primere dobre prakse u poqoprivredi, ekologiji, turizmu, kulturi i ujedno steknu nova znawa i ve{tine, kako bi pospe{ili razvoj svojih lokalnih sredina i iskoristili nove mogu}nosti saradwe u zajedni~koj izradi i realizaciji projekata, koje finansiraju doma}i i

strani fondovi.

Cena ara`mana je 150 evra po osobi. Prijave se primaju na telefon: 063/416-614 i e-mail po{tu: poljoprivredadragaceva@gmail.com , dragacevo@EUnet.rs.

Aran`manom su obuhva}eni: autobuski prevoz, dva preno}i{ta, dva puna pansiona, ulaznice za sajmove AGRA i INPAK, putno osigurawe za vreme putovawa.

V. S.

26

GORWI MILANOVAC

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

SA SEDNICE OP[TINSKOG VE]A zve{taj o raspodeli bespovratnih podsticajnih nov~anih sredstava gorwomilanova~kim poqoprivrenicima razmatran je kao prva ta~ka na nedavno odr`anoj sednici Op{tinskog ve}a u Gorwem Milanovcu. Na konkurs za dodelu podsticajnih sredstava javilo se 88 poqoprivrednika. Za kupovinu nove mehanizacije i opreme odobreno je 60 zahteva.

Op{tinska bespovratna sredstva za nabavku nove opreme za navodwavawe, kopawe arterskih bunara, nabavku novih cisterni za navodwavawe, kopawe obi~nih bunara, ugradwu betonskih prstenova i izgradwu mini akumulacija koristi}e 12 poqoprivrednika.

Bespovratna sredstva su odobrena za jo{ sedam poqoprivrednika i to za podizawe proizvodnih zasada maline, kupine, jabuke, kru{ke, {qive, jagode, duwe, aronije, borovnice, vi{awe i tre{we, dok preostalih devet poqoprivrednika nisu ispunili konkursne uslove.

U ovogodi{wem buxetu op{tine Gorwi Milanovac za podr{ku agraru iz-

I

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA 79 POQOPRIVREDNIKA dvojeno je 20 miliona dinara. Najve}i deo sredstava iz agrarnog buxeta opredeqen je za bespovratne podsticaje i iznosi 13.950.000 dinara. S obzirom na to da je prema konkursu raspodeqeno samo ~etiri miliona dinara, bilo je predloga da se preostalih 9.950.000 dinara utro{i za poqoprivredu u slede}oj godini.

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je obrazlo`io da }e lokalna samouprava i u narednoj godini pomagati poqoprivrednike, ali da sredstva koja su ovogodi{wim buxetom planirana za bespovratne podsticaje treba utro{iti raspisivawem novog konkursa. Kako je obrazlo`io, osnovni razlog slabijeg odziva poqoprivrednika na javni poziv je nedostatak nov~anih sredstava za u~e{}e, bez kojih se ne mo`e nabaviti mehanizacija. Re~ je o velikim investcijama, u koje poqoprivrednici, zbog

hroni~ne besparice na selu, sve te`e ulaze.

Ve}nici su jednoglasno odobrili i raspodelu sredstava, u ukupnom iznosu od 200.000 dinara, za pet udru`ewa iz oblasti poqoprivrede za programe od javnog interesa. Udru`ewe proizvo|a~a jagodi~astog vo}a „Vilamet Suvobor“, Udru`ewe malih proizvo|a~a Rudni~ko-takovskog kraja, kao i dru{tva p~elara “Rudnik” i „Matica“,

dobili su po 40.000 dinara.

Ve}nici su razmatrali i usvojili Sporazum o ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza u realizaciji mera aktivne politike zapo{qavawa, izme|u Nacionalne slu`be zapo{qavawa i op{tine Gorwi Milanovac. ^lanovi Op{tinskog ve}a su, tako|e, usvojili predlog raspodele sredstava iz teku}e buxetske rezerve. Ova sredstva }e, izme|u ostalog, biti utro{ena za parterno

NAU^ITE DA [IJETE, OBEZBEDITE SEBI RADNO MESTO, PREKVALIFIKUJTE SE

ure|ewe dvori{ta O[ “Ivo Andri}” u Prawanima (400.000), vr{ewe nadzora za elektro radove na dogradwi sanitarnog ~vora u Osnovnoj {koli u Br|anima (60.000), kao i organizaciju tradicionalne manifestacije “Zavi~ajni zbor Br|anaca“, koja }e biti organizovana 9. i 10. avgusta, za koju je opredeqeno 50.000 dinara. Iz buxetske rezerve odobreno je i 150.000 dinara JP za izgradwu op{tine Gorwi

Milanovac, za obele`avawe kolovoza i autobuskih stajali{ta u glavnoj ulici.

Na sednici Op{tinskog ve}a je razmotrena i informacija o preduzimawu preventivnih mera za{tite od po`ara, sa upozorewem [taba za vanredne situacije, koje je upu}eno poqoprivrednicima. Poqoprivredni proizvo|a~i su u obavezi da sprovode preventivne mere za{tite od po`ara za vreme `etve i uklawawa po`wevenih useva, kao i za vreme wihovog prevoza i skladi{tewa.

Zabraweno je lo`ewe vatre u {umi i na udaqenosti od 200 metara od ruba {ume, spaqivawe ostataka strnih useva, sme}a i biqnih ostataka na otvorenom prostoru, kao i la`no prijavqivawe po`ara. Zapre}ena nov~ana kazna za prekr{ioce navedenih zabrana iznosi od 10.000 do 50.000 dinara.

V. S.

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA

KONCERTI GRUPA “OKTTOBER” I JERRY MA@GON, nedeqa, 20. jul, Trg kneza Mihaila, 21 ~as rupa “Okttober” iz Maribora (Slovenija) i Jernej Ma`gon – Jerry, slovena~ki muzi~ar i kantautor u nedequ, 20. jula, u 21 sat odr`a}e koncert na Trgu kneza Mihaila u Gorwem Milanovcu.

G

SVE ^A^ANSKE KONFEKCIJE (BE-EXPORT, SS-TEKSTIL, MOKOTEKS, DETEKS ITD), IMAJU IZRA@ENE POTREBE ZA VE]IM BROJEM [IVA^A, KOJIH NEMA NA TR@I[TU RADA. MI VAM PRU@AMO PRILIKU DA POHA\AJU]I III NIVO UBRZANOG KURSA [IVEWA, STEKNETE NOVU VE[TINU I UZ OBEZBE\ENU PRAKSU ZASNUJETE RADNI ODNOS, KURS PO^IWE 21. 6. TRAJE 4 NEDEQE, SVAKOG RADNOG DANA PO 4 SATA. TO VREME, NARAVNO UZ VA[ TRUD, JE DOVOQNO DA SAVLADATE VE[TINU [IVEWA NA INDUSTRIJSKIM MA[INAMA, KORI[]EWE SPECIJALNIH PAPU^ICA I ALATA. KURS VODI TEKSTILNI IN@EWER SA VI[EGODI[WIM ISKUSTVOM U RADU U KONFEKCIJAMA. ZA SVE IFORMACIJE SE MO@ETE OBRATITI NA TEL: 061/229-1801 ILI LI^NO U UL. PIVARSKA 10 U TERMINU 11 - 17 ~asova U^INITE NE[TO ZA SEBE I PRIJAVITE SE ateljedobrihkrojeva@gmail.com facebook.com/kurskrojenjaisivenja

Grupa “Okttober” (Maribor, Slovenija), koja je prvi put predstavqena {iroj publici na po~etku ove godine sa prvim videospotom

“Lep dan”, gostova}e u ^a~ku i Gorwem Milanovcu.

Grupa je formirana 2008. u Mariboru, kada su se peva~ i gitarista Milan Fras i basista Rene Markovi} udru`ili sa solo gitaristom Nikolom Stojanovi}em i bubwarom Gregom Bo`i~em. “Okttober” izvodi samo svoju muziku.

Tekstove pi{e Milan, a muziku stvaraju svi zajedno.

Svaki od wih je pru`io svoj doprinos bogatoj muzi~koj istoriji razli~itih mariborskih grupa. Grupa je sastavqena od in`ewera medijske produkcije, lidera prvog evropskog romskog restorana u Mariboru, asistenta profesora fizike koji upravo priprema doktorat, i trenera ve`bi, koji radi na Ekonomskom fakultetu.

Prva pesma “Lep dan” govori o tome da bez obzira na sve {to se u `ivotu zbi-

va, uvek se vra}amo sebi.

Sami imamo snagu da promenimo sliku, ideju, ili percepciju sveta oko nas.

Pesma je bila u vrhu raznih muzi~kih top lista u Sloveniji.

Jernej Ma`gon – Jerry je muzi~ar i kantautor iz Maribora, Slovenija. Nastupao je sa svojom grupom “Jerry & Blueberry” na razli~itim scenama. Predstavqao je Sloveniju na internacionalnom takmi~arskom festivalu “Eurovoice” u Atini. U Srbiji se ve} predstavio sa kantautorskim nastupom u beogradskom BITEF Art kafeu i na festivalu FAMUS u Sivcu. Trenutno priprema album i promociju videospota i singla „Gotof sn aka Gotof si“.

27

GORWI MILANOVAC

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

ODR@ANA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE GORWI MILANOVAC

NAJUGRO@ENIJIMA POSEBNA PODR[KA

ednica Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac, odr`ana ove sedmice, zapo~eta je sve~anim davawem zakletve za obavqawe odborni~ke du`nosti dr Sawe \urovi} iz Gorweg Milanovca, koja je zamenila preminulog odbornika Rado{a Rakovi}a sa izborne liste „Ivica Da~i} - Socijalisti~ka partija Srbije, Partije ujediwenih penzionera Srbije i Pokreta za op{tinu Gorwi Milanovac“ i Milo{a Teodosijevi}a iz Kamenice, sa liste „Demokratska stranka Mileta Vulovi}“, umesto dosada{weg odbornika

S

Milete Vulovi}a, koji je podneo ostavku i vratio odborni~ki mandat Demokratskoj stranci. Odbornici su, tako|e, usvojili i odluku o prestanku mandata dr Biqane Obradovi} sa odborni~ke liste „Ivica Da~i} - Socijalisti~ka partija Srbije, Partije ujediwenih penzionera Srbije i Pokreta za op{tinu Gorwi Milanovac“.

Odbornici su podr`ali razre{ewe i imenovawe ~lanova {kolskih odbora za sedam obrazovnih ustanova, za dve sredwe i pet osnovnih {kola.

Na sednici je podr`ana i inicijativa kompanije

„Takovo - Budu}nost“ da se izvr{i izmena i dopuna Plana detaqene regulacije „Takovo-Budu}nost“. Ovaj predlog je prethodno razmatrala i usvojila Op{tinska komisija za planove.

Na sednici SO je usvojena i odluka koja ure|uje posebne oblike podr{ke u oblasti socijalne politike op{tine Gorwi Milanovac. Potencijalni korisnici ove vrste pomo}i su pojedinci ili porodice, kojima je neophodna dru{tvena podr{ka, a zboh hitnosti nisu u mogu}nosti da je ostvare preko sistema socijalne ili zdrav-

stvene za{tite. Ina~e, postupak za ostvarivawe posebnih oblika podr{ke se pokre}e podno{ewem zahteva sa potrebnom dokumentacijom Savetu za razvoj socijalne politike gorwomilanova~ke Op{tine, a odobrena sredstva podr{ke se obezbe|uju iz buxeta op{tine.

Op{tinsku odluku, kojom se ure|uje pravo na besplatan prevoz pred{kola-

ca, osonovaca, kao i dece ometene u razvoju, pohvalio je odbornik Bo{ko Milovanovi}, ali je primedbe imao na usluge “Autoprevoza”, zbog toga {to pojedini delovi op{tine nemaju adekvatan broj autobuskih linija, posebno na seoskom podru~ju.

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je rekao da gra|ani imaju mnogo primedbi na uslugu prevo-

ODR@ANA RADIONICA REGIONALNE AGENCIJE ZA PROSTORNI I EKONOMSKI RAZVOJ

ZAJEDNI^KI PROJEKTI ZA SANACIJU POSLEDICA POPLAVE redstavnici Regionalne agencije za prostorni i ekonomski razvoj Ra{kog i Moravi~kog okruga odr`ali su, u utorak, 15. jula, radionicu o upravqawu projektnim ciklusom za predstavnike op{tina Vrwa~ka Bawa, Ra{ka, Gorwi Milanovac i grada ^a~ka. Osnovni ciq radionice bio je da predstavnici op{tina Ra{kog i Moravi~kog okruga prepoznaju zajedni~ke interese i pripreme okvir projekta za sanirawe posledica poplava, a nakon toga i poku{aju da prona|u donatore, koji }e podr`ati wihov predlog. Osim Amabasade Norve{ke, interesovawe za finansirawe projekata sanacije {teta, nastalih u majskim vremenskim nepogodama, pokazuju i druge prijateqske dr`ave

P

marketing 032/342-276

za na gorwomilanova~koj teritoriji i da se razmatraju mogu}nosti da se odabere novi prevoznik. Lokalna samouprava izdvaja zna~ajna sredstva za prevoz u~enika, prosvetnih radnika i penzionera, pa bi shodno tome trebalo i obezbediti prevoznika, koji }e sa ve}om odgovorno{}u obavqati svoj posao, zakqu~io je Mirkovi}.

V. S.

Srbije.

Zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi} je prilikom otvarawa skupa istakao da je dobro da se zaposleni u lokalnim upravama osposobe za pripremawe projekata, posebno u ovakvoj situaciji, kada sanacija posledica poplave zahteva ogromna sredstva.

Pored zamenika predsednika op{tine Miroslava Milovanovi}a, radionici su prisustvovali Vasilije Vuji}, predsednik Op{tinske komisije za procenu {teta objekata na gorwomilanova~koj teritoriji, Sne`ana Smiqani} ~lan Komisije, i Ivan Anti} slu`benik Odeqewa za implementaciju i razvoj projekata Op{tinske uprave.

28

SPORT

PETAK 18. JUL 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЈО­ВИ­ЧИЋ У АМ­КА­РУ, ОД­ЛА­ЗИ И МА­СЛАЋ?

Ф

уд­ба­ле­ри Бор­ца, са­вла­ да­ли су у пр­вој при­ја­тељ­ ској утак­ми­ц и од стар­та при­пре­ма, Је­дин­ство из Уба, 2:0, са иран­ским пр­во­ли­га­шем Па­ди­ де­ом, на Зла­ти­бо­ру, игра­ли су не­ ре­ше­но 1:1, од Слоге иѕ Краљева доживели пораз 1:3. Ју­че су у два тер­ми­на, пре­по­днев­ном, од­ме­ри­ ли сна­ге са По­ле­том из Љу­би­ћа, по­под­не са но­вим-ста­рим пр­во­ли­ га­шем Ко­лу­ба­ром из Ла­за­рев­ца. Ту ће би­ти ста­вље­на тач­ка на пр­ви део при­прем­ног пе­ри­о­да. На­ста­ вак сле­ди на Вла­син­ском је­зе­ру, од 19. до 28.ју­ла.

- За вре­ме бо­рав­ка на Вла­син­ ском је­зе­ру од­и­гра­ће­мо че­ти­ри утак­ми­це. Нај­пре 20. са Мо­ра­вац Ори­о­ном из Мр­шта­на, а 23. са пр­ во­ли­га­шем из Сур­ду­ли­це. По­том сле­ди уче­шће на тур­ни­ру Рад­ни­ка, 26. и 27. ју­ла. Пр­вог да­на про­тив­ ник ће би­ти ма­ке­дон­ски пр­во­ли­

гаш Тур­но­во, уче­сник ква­ли­фи­ ка­ци­ја за Ли­гу Еро­пе. Су­тра­дан ће би­ти од­и­гра­ни ме­че­ви за ко­на­чан пла­сман. По по­врат­ку у Ча­чак, сле­ди ду­ел са но­вим срп­ско­ли­га­ шем Сло­гом из По­же­ге 30.ју­ла и ге­не­рал­на про­ба за пр­вен­ство 2. и 3.ав­гу­ста на тур­ни­ру ,,Ме­мо­ри­јал Жи­во­рад Би­ја Стан­ко­вић“, уз уче­ шће Мла­до­сти из Лу­ча­на, Ме­тал­ ца из Гор­њег Ми­ла­нов­ца и Ја­во­ра - ка­же спорт­ски ди­рек­тор Бор­ца Сло­бо­дан Илић. За­тиш­је кад је пи­та­њу пре­ла­зни рок, из­ве­сно је, не­ће по­тра­ја­ ти још ду­го. Ипак, ка­ко по­ру­чу­је Илић, Ча­ча­ни не тре­ба да се пла­ ше што су на та­пе­ту пр­во од­ла­сци.

- Бран­ко Јо­ви­чић тре­ни­ра са ру­ ским пр­во­ли­га­шем Ам­ка­ром на чи­ јој клу­пи се­ди тре­нер Сла­во­љуб Му­слин. Из­ве­стан је и од­ла­зак што­пе­ра Ма­риа Ма­сла­ћа у ино­ стран­ство. Још увек ни­је по­зна­то

Миљан Мутавџић, у Борцу.

име клу­ба, где ће на­ста­ви­ти ка­ри­ је­ру, али је ве­о­ма бли­зу од­ла­ска из Бор­ца, по­сле пет успе­шних се­ зо­на про­ве­де­них у на­шем клу­бу. Бо­рац још увек тра­га за по­ја­ча­ њи­ма?

- Пре по­ла­ска На Вла­си­ну, оба­ви­ ће­мо за­вр­шне раз­го­во­ре са јед­ним што­пе­ром и два игра­ча сре­ди­не

те­ре­на. Не бих у овом тре­нут­ку о име­ни­ма, али на­рав­но, реч је о игра­чи­ма су­пер­ли­га­шких ква­ли­ те­та. Не­ма раз­ло­га за хит­ним ан­ га­жо­ва­њем по­ја­ча­ња, тим пре што фуд­ба­ле­ри ко­ји су из­бо­ри­ли ула­ зак у Су­пер­ ли­гу за­слу­жу­ју шан­су да за­и­гра­ју на ве­ли­кој сце­ни. У сва­ком слу­ча­ју, до­ла­зак но­вај­ли­ја

не­ће ни јед­ном игра­чу га­ран­то­ва­ти ме­сто у ти­му. О то­ме ће од­лу­чи­ ва­ти са­ми, на осно­ву ра­да на при­ пре­ма­ма и учин­ка на при­ја­тељ­ ским утак­ми­ца­ма. По­след­њу ће сва­ка­ко има­ти Бо­ги­ће­вић - ис­ти­че пр­ви опе­ра­ти­вац су­пер­ли­га­ша са Мо­ра­ве Сло­бо­дан Илић.

МЛА­ДОСТ, НАЈ­ЈА­ЧИ АДУТ ПО­ЛЕ­ТА

Н

е во­ле круп­не ре­чи, али ам­би­јент на по­чет­ку при­ пре­ма за но­ву се­зо­ну не мо­же при­кри­ти но­ве ве­ли­ке ам­ би­ци­је срп­ско­ли­га­ша По­ле­та. Но­ва, под­мла­ђе­на ге­не­ра­ци­ја, же­ли још јед­ном успе­шно да на ва­ги из­ме­ри сво­ју фуд­бал­ску “те­жи­ну“ и на је­сен за­поч­не по­ ход, са­мо за јед­но ме­сто ви­ше у по­ре­ђе­њу са прет­ход­ном. На пр­вом оку­пља­њу, шеф струч­ног шта­ба Вла­де Ста­ни­са­ вље­вић, бро­јао је до „два­де­сет”, али ће играч­ки ка­дар до по­чет­ ка пр­вен­ства пре­тр­пе­ти зна­чај­

не из­ме­не. Би­ће ма­ње од­ла­за­ка, мно­го ви­ше но­вај­ли­ја, ка­ко би По­лет и у на­ред­ној се­зо­ни офор­ мио са­став за ре­спект, пре све­га бор­бу за но­ви по­ход на трон. Пре пр­вих кру­го­ва отр­ча­них на но­вој ре­но­ви­ра­ној под­ло­зи ста­ди­о­на у Љу­би­ћу, у клуп­ским про­сто­ри­ ја­ма, игра­че је по­здра­вио пред­ сед­ник Пре­драг Ми­ли­во­је­вић.

- Ру­ко­вод­ство клу­ба, учи­ни­ће све ка­ко би обез­бе­ди­ло усло­ве за тре­нин­ге и так­ми­че­ње. Пре­ о­ста­је да на те­ре­ну оправ­да­те оче­ки­ва­ње на­ви­ја­ча. Оче­ку­је нас бор­ба за врх та­бе­ле, без об­зи­ра

што још увек не­ма­мо ни­ка­квих ин­фор­ма­ци­ја и по­да­та­ка, ко ће нам би­ти нај­о­збиљ­ни­ји кан­ди­ дати за врх - ре­као је у обра­ћа­ њу игра­чи­ма пред­сед­ник Ми­ли­ во­је­вић. Уз ре­зул­та­те, ко­ји­ма би По­лет тре­бао да оправ­да уло­гу фа­во­ ри­та за нај­ви­ши пла­сман, иду и ка­дров­ске про­ме­не.

-Пред­ност у опре­де­ље­њу, ка­да је у пи­та­њу ан­га­жо­ва­ње по­ја­ча­ ња има­ће мла­ди игра­чи. Про­те­ кло пр­вен­ство је по­ка­за­ло да је По­лет пра­ва сре­ди­на за афир­ ма­ци­ју та­лен­то­ва­них игра­ча из

ПО­КЛО­НИ ИЗ САН ДИ­ЈЕ­ГА

Р

аст­ка и Ему На­стић, на­ста­ ње­не у да­ле­ком Сан Ди­ је­гу, кра­си већ го­ди­на­ма па­ три­о­ти­зам и же­ља да по­мог­ну ста­нов­ни­штву Ср­би­је. За ху­ма­ ним ге­стом по­се­гли су и овог ле­та ка­да су на­шим спорт­ским ко­лек­ти­ви­ма по­кло­ни­ли се­дам гар­ни­ту­ра фуд­бал­ских дре­се­

ва.

-Знам да ће мо­јим вр­шња­ци­ ма то пу­но зна­чи­ти. Мај­ка је ро­ђе­на Ча­чан­ка, и то је је­дан од раз­ло­га што сам од­лу­чио да ком­плет опреме по­кло­ним ФСГЧач­ка-ре­као је при­ли­ком уру­ че­ња дре­се­ва Раст­ко На­стић. По­клон је ис­пред ФСГЧ при­

мио ге­не­рал­ни се­кре­тар Са­ве­за Ми­лош Те­о­фи­ло­вић.

-Си­гу­ран сам да је ово тек по­ че­так са­рад­ње са­ве­за и на­ших љу­ди из ди­ја­спо­ре. Овим пу­тем за­хва­љу­је­мо по­ро­ди­ци На­стић на из­у­зет­но вред­ном по­кло­нуре­као је при­ли­ком при­је­ма по­ кло­на Те­о­фи­ло­вић

мла­ђе гар­де. Не­ма по­тре­бе да у клуп­ској по­ли­ти­ци би­ло шта ме­ ња­мо. Шеф струч­ног шта­ба Ста­ ни­са­вље­вић је “за“, што зна­чи да ће­мо и у но­вом пр­вен­ству уз не­ко­ли­ци­ну ис­ку­сни­јих, има­ти је­дан од нај­ма­ђих са­ста­ва - по­ ру­чио је пре пр­вог тре­нин­га члан УО Де­јан Ми­лен­ко­вић. Док се игра­чи под над­зо­ром Ста­ни­са­ вље­ви­ћа бу­ду спре­ма­ли за пр­ вен­стве­не окр­ша­је, ни­шта ма­ње иза­зо­ва не­ће ста­ја­ти ни пред ру­ко­вод­ством клу­ба. Ура­ђе­но је мно­го то­га, али до сеп­тем­бра ће ста­ди­он у Љу­би­ћу до­би­ти још

леп­ши из­глед на за­до­вољ­ство свих гра­ђа­на нај­ве­ћег ча­чан­ског на­се­ља.

29

SPORT

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

RUKOMET

ATLETIKA a Prvenstvu Srbije za seniore u Novom Sadu, 12. i 13. jula, Bojana Kali~anin je osvojila srebro u trci na 400 metara, oboriv{i i li~ni rekord (55,09), dok je na 200 m bila {esta (25,64). Srebro je pripalo i Jeleni Vu~i}evi} u bacawu kopqa. I ona je uspela da prebaci li~ni rekord (50,38) i dostigne normu za Evropsko prvenstvo za mla|e seniore, koje }e biti odr`ano naredne godine.

Zlatne medaqe Nemawe Koji}a na 800 m vi{e nisu nikakva novina. U Novom Sadu Nemawa je 800 m pretr~ao za 1:52,39, a na 400 m je bio peti (49,76). Jo{ jedna nada Atletskog kluba Sloboda, Dragan Rosi}, zauzeo je ~etvrto mesto na 800 m (1:55,59).

Na prethodnom takmi~ewu, Prvenstvu Srbije za mla|e seniore u Beogradu, Bojana Kali~anin je osvojila zlato na 100 m i u toj trci oborila li~ni rekord (12,35). Jelena Vu~i}evi} je bila najboqa u bacawu kopqa (45,72) i ~etvrta u bacawu kugle (9,38).

Itekako vredan pomena je uspeh pionirke Katarine Sekuli} koja je na prvenstvu Balkana u Gr~koj, po-

N

marketing 032/342-276

SLOBODA BOQA NEGO IKAD

~etkom jula, osvojila srebro u {tafeti 4x400 m. Katarina je prethodnona finalu Kupa Srbije u Novom Sadu bila druga u trci na 400 m (58,78).

- U velikoj sam dilemi koga bih prvo pohvalio za veliki uspeh na{ih atleti~ara, pa i grada, u prethodnih petnaestak dana. Mo`da Katarinu Sekuli} koja }e se i slede}e godine takmi~iti u konkurenciji pionirki. Nadamo se da }e ona nastaviti da re|a uspehe, poput Nemawe Koji}a i Bojane Kali~anin. Jelena Vu~i}evi} }e se slede}e godine boriti u Talinu. Za

wu je nemerqiva pohvala Tatjane Jela~e, koja je bacila kopqe samo pet metara daqe od na{e atleti~arke.

Wen rezultat je i veliki uspeh trenera Jovana \uki}a. Dragan Rosi} je bronzanu medaqu u trci na 800 m platio gre{kom organizatora koji ga je svrstao u drugu, lo{iju grupu. Ubedqiva pobeda na kraju, bila je dovoqna za ~etvrto mesto, sa zaostatkom od samo dve stotinke. Nadaju}i se da }e tr~ati zajedno sa Koji}em, propala je taktika koju smo pripremili uo~i takmi~ewa, a i Nemawa bi imao br`e prolazno vre-

me - podse}a Slobodan Nixovi}, trener AK Sloboda.

Nemawa i Bojana ne odstupaju od dobrih rezultata. Ali, jo{ uvek nisu blizu Ciriha, gde }e biti odr`ano Evropsko prvenstvo.

- Za{to je tako, trebalo bi da se zapitaju qudi koji su zadu`eni za vrhunski sport u na{em gradu. Uspeh na{ih atleti~ara je zasluga i kompanije “Sloboda�, na{eg generalnog sponzora, rukovodstva i prijateqa na{eg kluba i drugih koji prate na{ rad. Hvala im i obe}avamo nove uspehe do kraja sezone - potvr|uje Nixovi}.

Z. J.

JO[ JEDNA BRONZA ZA MIROSLAVA

a nedavno odr`anom Svetskom prvenstvu u rukometu za gluve, u turskom Samsunu, ^a~anin Miroslav Tomi}evi} (26) osvojio je sa reprezentacijom Srbije bronzanu medaqu. Prvo mesto zauzeli su Hravati, a drugo doma}ini. ^lan Udru`ewa gluvih i

N

nagluvih ^a~ka Miroslav Tomi}evi} do sada je nekoliko puta osvajao medaqe na Me|unarodnim takmi~ewima. Reprezentacija Srbije osvojila je bronzu 2012. u Italiji, a pro{le godine na Olimpijskim igrama gluvih u Sofiji srebro.

Z. J.

30

SPORT

KAJAK

TENIS

a prvenstvu dr`ave za kadete takmi~ari Kajak kluba ^a~ak osvojili su prvo mesto. Prvenstvo je odr`ano 13. jula na reci Ra{ka u Novom Pazaru, u disciplini slalom. Osim ^a~ana, u Novom Pazaru su se takmi~ili kajaka{i Medicinara iz Ni{a, kraqeva~kog Ibra, Studenice iz U{}a, Stari grad Novi Pazar i Gusar iz Ni{a. Staza je imala 15 kapija, a posada ~amca C2, Ogwen Perovanovi} i Petar Pavlovi}, preveslala je stazu za 177,46 sekundi i na ciq stigli prva.

Z. J.

N

JANA POBEDILA JUNIORKE alentovana teniserka iz ^a~ka Jana Bojovi} (15) osvojila je novu titulu. Na turniru u Vrwa~koj Bawi iz kalendara Teniskog saveza Srbije, za uzrast do 18 godina, savladala je sve svoje protivnice bez izgubqenog seta. U ~etvrtfinalu je pobedila drugu rangiranu igra~icu Srbije u uzrastu do 18 godina Miwu Gligi} iz Beograda, 6:0, 6:4, dok je u finalu bila boqa od Teodore Sevo iz Novog Sada, ~etvrte igra~ice dr`ave u istom uzra-

T

stu (7:6, 6:3).

Jani je ovo bio pripremni turnir za evropska takmi~ewa do 16 godina, koja je o~ekuju u narednom periodu.

Teniserka iz ^a~ka nedavno je potpisla ugovor o sponzorstvu sportske opreme sa beogradskom firmom “Beosport”.

- Ve} drugu godinu za redom sponzori{emo Janu, jer je re~ o perspektivnoj igra~ici velikog potencijala i reprezentativki Srbije u uzrastu do 16 godina.

Trudi}emo se da joj pomog-

nemo i da ove sezone u~estvuje na nekoliko evropskih turnira - re~i su Nikole Duki}a, menaxera “Beosporta”.

Z. J.

SUTRA KVALIFIKACIJE ZA FINALE PRVENSTVA SRBIJE U BASKETU „3X3”

@ELE DOMA]IN etvrti kvalifikacioni turnir prvenstva Srbije u basketu “3x3” bi}e odr`an, 19. jula, na terenima Ko{arka{kog kluba @elezni~ar. Po~etak je u 9 ~asova, kada nastupaju juniori U17, od 14 sati igraju seniori, a u 18 su finalni me~evi. Ovo je posledwa prilika za timove da se kvalifikuju na finalni turnir koji }e 16. avgusta biti odr`an na beogradskom Kalemegdanu. U Beogradu }e se takmi~iti osam najboqih ekipa i pobednici odlaze u Prag na “World Tour”.

Ko{arka{ki savez Srbije poziva sve zainteresovane ekipe da se {to pre prijave za kvalifikacije na mejl 3x3bulut@kss.rs ili na telefon 064/880-88-04. Detaqnije informacije na kss.rs/3x3 ili na 3x3 planet.

^

Do sada su kvalifikacioni turniri odr`ani u Novom Sadu, Beogradu i Ni{u.

Trijumfovali su Ran~, Master kafe i Olimp.

Z. J.

JO[ JEDNO SPORTSKO OKUPQAWE NA MEDICINSKOM osle “Zicera”, ko{arka{kog turnira, na igrali{tu kod Medicinske {kole okupili su se odbojka{ki. Ovih dana po~iwe drugi turnir “Street volley” na kome u~estvuje vi{e od 100 takmi~ara. Ekipe su podeqene po grupama, zavisno od pola i uzrasta. Polufinalni i finalni me~evi bi}e odigrani za vikend, a pobednike o~ekuju

vredne nagrade. Turnir u odbojci prvi put je odigran pro{le godine i tada je u~estvovalo vi{e od 70 igra~a. Ove godine ih je znatno vi{e.

Kao i sve ostale sportske doga|aje na “Medicinskom”, “Street volley” je inicirala Mesna zajednica “3. decembar”.

Z. J.

KO[ARKA la|i pioniri i pioniri Ko{arka{kog kluba Borac Mocart sport boravili su nedavno na Go~u sa trenerima Predragom Miju{kovi}em, Nikolom Maslarevi}em i Miroslavom Mili}em. Na Go~u je kampovalo 30 de~aka koji su imali prilike da se dru`e sa Vladom Divcem, Petrom Bo`i}em i Anom Dabovi}. Ove godine glavni treneri kampa bili su Kime Bogojevi} i Miki Vujovi}, a

M

PIONIRI NA GO^U

organizovali su ga internacionalni sudija Dragan Ne{kovi}, biv{i igra~ Sloge

Mihailo Drobwak i trener iz Kraqeva Sa{a Pavlovi}.

KADETI ^A^KA PRVACI

STONI TENIS

BORIS U CRVENOJ ZVEZDI P

osle dve uspe{ne sezone u Banatu, ^a~anin Boris Mihailovi} igra}e i za Crvenu zvezdu.

Pre zrewaninskog i sada beogradskog tima, nastupao je za Faks iz Kragujevca i zemunsku Mladost. Banat, u kome je bio dve sezone, osvojio je i dve {amponske titule.

U svojoj omiqenoj Zvezdi, Boris }e biti zajedno sa Aleksandrom Karaka{evi}em, Markom Jevtovi}em, Bojanom Milo{evi}em i Milo{em Savi}em. Savi} je tako|e ^a~anin i wih dvojica su zajedno po~eli u SK Borac.

Stonoteniski savez Srmarketing 032/342-276

PO^IWE “STREET VOLLEY” TURNIR

P

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

bije odlu~io je da na{i igra~i koji igraju u inostranstvu mogu biti registrovani i u klubovima u Srbiji. Tu mogu}nost najboqe su iskoristili Banat, koji je doveo \or|a Bor~i}a

i Zvezda, anga`uju}i Karaka{evi}a i Jevtovi}a. Oba tima su istakla kandidaturu za {ampionsku tutulu. Crvena zvezda do sada ima osam titula.

Z. J.

31

OGLASI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

GRAD ^A^AK

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata («Slu`beni glasnik RS», broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE „ATENICA-KULINOVCI”.

Nacrt Plana Generalne regulacije “Atenica-Kulinovci”, obuhvata podru~je povr{ine od 656.66 ha.

JAVNI UVID O NACRTU PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 18. JULA 2014. godine do 18. AVGUSTA 2014. godine.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije bi}e izlo`en na javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada ^a~ka, www.cacak.org.rs.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana Generalne regulacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada ^a~ka ili putem po{te.

KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA ^A^KA zaseda na javnoj sednici dana 01. septembra 2014. godine sa po~etkom u 11 ~asova u sali Skup{tine grada ^a~ka, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve „Gradac“ iz ^a~ka. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2, 3, lift,22500 eura, Avenija 29m2 , 5,13500 eura, [iri centar U ponudi jo{ 7 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 22000 eura, [iri centar 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 37m2, 5, lift , 25000 eura , Qubi} kej U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53m2, 6, lift, 29500 eura, Restoran Brvnara 37m2 nov , 4, lift ,sa stvarima, 32000 eura, Avenija 49m2 , 4 , 25000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2 ,14, lift, 22000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 58m2, 1, 36000 eura, Qubi} kej 57m2, 3, 37000 eura, Qubi} kej 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej 53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej

AGENCIJA

SIGMA

57m2, 2, lift, 35000 eura, Qubi} kej 50m2, 4, 28000 eura, Nemawina 52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar 53m2, 3, 36500 eura, Avenija 55m2, vp, 28000 eura, Avenija 53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 51m2, 4, 25000 eura, Centar 55m2, 3, 31000 eura, Centar U ponudi jo{ 51 dvosobni stan DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura,Avlad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura , Hotel Morava 80m2 , 1, 44000 eura, Qubi} kej 71m2, 3, 41200 eura, [iri centar 52m2 , vp, 19000 eura, Lu~ani 67m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-20 m2, 13.sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-32 m2, 3.sprat, CG, Qubi}ska, nov, 800 E+PDV P-32 m2, 5.sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-36 m2, VP,TA, kod H. Morave, 24.000 E P-31 m2, 7.sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 E P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1.sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8.sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 E P-51 m2, PR, TA, 9.

Jugovi}a, 26.000 E P-53 m2, 8.sprat, CG, Nemawina, 25.000 E P-49 m2, 5.sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 E P-46 m2, PR, CG, Obili}eva-nov, 34.000 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-47 m2, 1.sprat, CG, Obili}eva, nov, 41.000 E sa PDV-om P-52 m2, 8.sprat, CG, Avlaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-60 m2, 1.sprat, TA, kod H. Morave, 35.000 E P-67 m2, 12.sprat, CG, Kej,

43.000 E P-74 m2, 2.sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4.sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-89 m2, 2.sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1.sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 1.sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-40 m2, 4 a, Suvi Breg, 13.000 E P-82 m2, 2 a, {iri centar, 17.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 E P-208 m2, 6.8 a, kod Slobode, 50.000 E P-80 m2, 16 a, Parmenac, 29.000 E P-70 m2, 4 a, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 E P- 190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E

IMAWA P-70 m2, 40 a, Slatinska bawa, 12.000 E 2 ku}e, 30 a, Ri|age, 15.000 E 5 a, Je`evica, 10.000 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 E P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 E P-60 m2, B. Jankovi}, 52.000 E P-49 m2, B. Oslobo|ewa, 26.000 E VIKENDICE 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E 60 m2, Me|uvr{je, 40.000 E

JEDNOSOBAN STAN P-34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 E JEDNOSOBAN STAN P-31 m2, 4.sprat, CG, H. Morava, 20.000 E JEDNOSOBAN STAN P-36 m2, 4.sprat, TA, Nemawina, 21.000 E JEDNOSOBAN STAN P-39 m2, 3.sprat, CG, centar, 25.500 E JEDNOSOBAN STAN P-37 m2, 6.sprat, CG, Nemawina, 23.000 E JEDNOSOBAN STAN P-37 m2, 5.sprat, CG, Nemawina, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-47 m2, 1.sprat, TA, centar, 30.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-47 m2,2.sprat, CG, Avenija 1, 27.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-46 m2,nov,1.sprat, CG, Obili}eva, 800 E + PDV GARSOWERA P-27 m2, 4.sprat, CG, Nemawina, 25.000 E DVOSOBAN STAN P-58 m2, 6.sprat, CG, Kej, 31.000 E DVOSOBAN STAN P-54 m2, 3.sprat,CG,Avenija 1, 35.000 E

DVOSOBAN STAN P-56 m2, 2.sprat, TA, B. Jankovi}a, 31.000 E DVOSOBAN STAN P-58 m2, 3.sprat, CG, Vinara, 39.000 E DVOSOBAN STAN P-51 m2,VP,TA,centar, 26.000 E DVOSOBAN STAN P-56 m2, 4.sprat, CG,H.Morava, 33.000 E DVOIPOSOBAN STAN P-68 m2, 4.sprat, CG, Balkanska, 39.000 E DVOIPOSOBAN STAN P-58 m2, renoviran, 9.sprat, CG,Kej, 37.000 E TROSOBAN STAN P-63 m2, 3.sprat, CG,Kej, 40.000 E TROSOBAN STAN P-77 m2+18 m2,DUPLEX, 12 .sprat, CG, Kej, 43.000 E ^ETVOROSOBAN STAN P-93 m2, 2.sprat, CG, centar, 70.000 E ^ETVOROSOBAN STAN P-78 m2, 6.sprat,CG, {iri centar, 46.000 E

32

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena 18.000 evra P-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG, cena 17.500 evra P-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat, cena 19.000 evra sa PDV-om P-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena 19.000 evra P-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 24.000 evra P-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 23.000 evra P-30 m2, Nemawina, prizemqe, CG, cena 20.000 evra P-32 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 evra P-36 m2, dvosoban, centar, VP, CG, terasa, parking, cena 29.000 evra P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 25.000 evra P-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat, lift, CG, terasa, spava}a soba, cena 26.000 evra P-32 m2, Nemawina, spava}a soba, CG, cena 22.000 evra P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 27.000 evra P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, cena 750 evra/m2 P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 evra P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, cena 35.000 evra P-43 m2, centar, 4. sprat, TA, terasa, cena 27.000 evra P-43 m2, noviji, Balkanska, 2. sprat, CG, cena 26.000 evra

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

STANOVI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, cena 31.000 evra P-47 m2, noviji, centar, 4. sprat, CG, terasa, cena 35.000 evra P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra P-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas, lift, cena 26.000 evra P-49 m2, Stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 27.000 evra P-54 m2, centar, 9. sprat, lift, CG, cena 32.000 evra P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa, cena 28.000 evra P-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG, terasa, cena 28.000 evra P-52 m2, centar, VP, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 evra P-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 27.000 evra P-52 m2, nov, Avlaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 evra P-58 m2, nov, Qubi} kej, trosoban, 4. sprat, lift, CG, terasa, cena 39.000 evra P-57 m2 , Avenija, VP, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, cena 28.000 evra P-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2. sprat, TA, terasa, cena 31.000 evra P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, cena 47.000 evra P-63 m2, nov, H. Morava, trosoban, cena 33.000 evra P-68 m2, centar, 1. sprat, TAGAS, terasa, cena 40.000 evra P-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2. sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 evra P-76 m2, ul. Svetog Save, trosoban, CG, terasa, cena 30.000 evra P-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 37.000 evra P-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, terasa, lift, cena 38.000 evra P-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, renoviran, cena 45.000 evra BEOGRAD-VRA^AR prodajem novu garsoweru na prvom spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva, cena 38.000 evra CRVENI KRST , nov, trosoban stan, 1. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 92.000 evra KU]E P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera, cena 42.000 evra P-125 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a, cena dogovor P-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~eve hale, ili zamena za stan P-50 m2, kod Hotel Morave, renovirana, cena 27.000 evra LOKALI P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000 evra P-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000 evra P-72 m2, S. Markovi}a, mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban.

Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena.

Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac.

GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa gara`om, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ^A^AK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 110 m2 kod hotela “Morava”, CG, terasa od 20 m2. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan kod hotela “Morava”, 4. sprat.

Cena 48.500 E sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2. Cena 37.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 3. sprat, CG, terasa, cena 50.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 41.200 E. Tel. 060/ 76-76-060 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 46.000 E. Tel. 342190 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, gas, cena 40.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Qubi} keju -lamela , CG. Mogu}a zamena. Tel. 064/14-14324 PRODAJEM trosoban stan od 73 m2 + 6 m2, strogi centar, cena 43.000 E. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 41.200 E. Tel. 060/ 76-76-060 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, lift, cena 38.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban stan, nov, kod hotela “ Morava”, dupleks, odmah useqiv. Cena 42.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan u Beogradu, kod Crvenog krsta, nov, 1. sprat, CG, terasa, cena 92.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan , Balkanska, cena 32.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 66 m2. Cena 45.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u Kalu|ericama. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan u vlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1-364 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2 u Aveniji, hitno, cena 28.000 E. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvoiposoban stan od 79 m2. Cena 42.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 47 m2 na Zlatiboru, 3. sprat, sa name{tajem, cena 47. 000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2, 23.000 E. Tel. 060/ 4343-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2. Cena 35.000 E. Tel.

33

OGLASI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, 35.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 22.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 31.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 na Alvaxinici, 4. sprat, lift, cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 . Cena 26.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 . Cena 36.500 E, mo`e korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, Alvaxinica, CG, lift, terasa. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2 , blizu “Tempa”, povoqno.

Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 . Cena 28.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 kod hotela “Morava”, 2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 32.000 E. Tel. 060/76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2. Cena 26.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 32 m2, 22.000 E. Tel. 060/ 43-42190 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici , cena 36.500 E. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan kod hotela “Morava”, komforan, 56 m2. Tel. 063/ 140-9-153 PRODAJEM dvosoban stan kod Brvnare, cena 32.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban nov stan na Alvaxinici, 3. sprat, cena 33.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan u Aveniji 2, prvi sprat, CG, useqiv, cena 29.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban nov stan, centar, 3. sprat, CG, lift, cena 750 E/ m2. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat, cena 24.000 E. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM mawi dvosoban stan u Nemawinoj ulici. Cena 22.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2, Avenija 1. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2. Cena 25.000 E. Tel. 060/ 43-42-190

IZDAJEM sviwac sa boksevima i re{etkama.

060/015-20-25 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2 u centru grada, CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 35 m2. Cena 24.500 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, 3.sprat, CG, centar. Cena 25.500 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, blizu pijaca. Cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2 kod hotela “Morava”. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.

Cena 23.000 E. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru, na 2. spratu. Cena 18.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan od 31 m2, 4. sprat, CG, kod Hotela” Morava”, cena 20.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM stan od 65 m2 u Bawalu~koj. Cena 30.000 E. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 65 m2 kod Hotela “ Morava”. Cena 31.000 E. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 65 m2, u Qubi}skoj ulici, 2. sprat. Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 E. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 60 m2 u Obili}evoj. Cena 40.000 E. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 58 m2 na Qubi} keju, 2. sprat. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 57 m2 u Aveniji 2, 28.000 E. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 54 m2 u Aveniji 1. Cena 35.000 E. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 54 m2, na Alvaxinici, cena 24.000 E. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 54 m2 u blizini hotela “Morava”. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 53 m2 u Aveniji 1. Cena 35.000 E. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 52 m2, centar grada, pogodan za poslovni prostor. Cena 26.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 E/ m2.

Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 49 m2, 4. sprat. Cena 27.000 E. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 47 m2, dvori{ni, cena 26.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM stan od 46 m2, nov, Obili}eva. Tel. 065/346-541-1 PRODAJEM stan od 42 m2, novija gradwa, u blizini hotela “ Morava”, CG. Tel. 064/158-9363 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, prizemqe. Cena 32.000 E. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 38 m2 u ul.

S. Save. Cena 22.000 E. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 38 m2 u blizini O[ “Milice Pavlovi}”, 3. sprat, nov . Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 36 m2, CG, 4. sprat, Nemawina. Tel. 064/ 430-46-87

PRODAJEM stan od 33 m2, centar, 27.000 E. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 30 m2 u Nemawinoj. Cena 18.000 E. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 30 m2 u Nemawinoj ulici. Cena 18.000 E. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM noviji stan od 27 m2, centar, sa novim stvarima, cena 24.000 E. Tel. 060/349-8-490 PRODAJEM stan u Budvi pored Doma zdravqa, 55 m2.

Cena 80.000 E. Tel. 060/ 034-3687 PRODAJEM garsoweru od 29 m2. Cena 13.500 E. Tel. 060/ 343-190 PRODAJEM garsoweru u Beogradu, Vra~ar, 1. sprat, ulica G. Vu~i}a, cena 38.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, cena 15.000 E. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM garsoweru u centru G. Milanovca, ili mewam za mawu ku}u. Tel. 062/ 11-31-989 PRODAJEM stan - garsoweru od 19 m2 na Qubi} keju. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM hitno garsoweru od 17 m2 sa CG, Qubi} kej, 11.700 E. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM garsoweru od 26 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM ~etiri apartmana na Zlatiboru, ^olovi}a brdo, od 30 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u od 118 m2, 15.5 ari placa. Cena 62.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM ku}u od 40 m2 u centru, povoqno. Tel. 064/ 2086-115, 034/ 384-044 PRODAJEM ku}u od 200 m2, ul.Bogdana Teofilovi}a. Tel. 064/ 0293-778 PRODAJEM ku}u od 88 m2, 4.10 ari placa. Cena 35.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM sala{ sa trenom, veoma povoqno, u selu Zeoke.

Tel. 064/ 494-2-268, 064/ 448-0275 PRODAJEM seosko imawe u Ka~ulicama sa 2.5 ha zemqe, sva infrastruktura. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM vo}wake 2 i 3 klase. Tel. 064/ 339-9-084 PRODAJEM {umu sa zemqi{tem u Prawanima. Tel. 060/ 484-8-585 PRODAJEM novu monta`nu ku}u i 50 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 4.12 ari placa. Cena 28.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428, 346-230 PRODAJEM 4.5 ha zemqe, Ber{i}i, zaseok Gali~, ku}a, {tala. Tel. 063/ 602-974 PRODAJEM noviju ku}u od 150 m2 u Aveniji, plac 4.5 ari, sa pomo}nim prostorijama. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM seosko imawe u Rajcu, 5.5 ha zemqe, 2 ha pod {umom, 100 stabala tre{we , 180 stabala {qive. Tel. 064/ 2629-109 PRODAJEM ku}u u Atenici od 80 m2, plac 3.50 ari. Cena 25.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM sre|enu i renovi-

ranu ku}u kod hotela “Morava”, cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM ku}u u ^a~ku ili mewam za Beograd. Povoqno.

Tel. 064/65-12-123 PRODAJEM staru ku}u sa 4 ara placa na S. Bregu, 13.000 E. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u kod Titove Vile na Zlatiboru od 80 m2, plac 6 ari. Cena 70.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM lokal od 135 m2 u Rakovi, ukwi`en, magacin, mokri ~vor. Cena 10.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM - MEWAM 2 ku}e sa placem od 4 ara, Alvaxinica.

Mogu} svaki dogovor. Tel. 064/ 392-0-325 MEWAM seosko doma}instvo 10 km od Vaqeva za odgovaraju}i u ^a~ku. Tel. 063/ 208-597 NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM jednosoban name{ten stan, CG, KTV. Tel. 373-571, 064/ 82-92-720 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, kod Cvetkove pijace.

Tel. 063/ 614-746 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, na Vra~aru. Tel. 064/ 242-7-478 IZDAJEM povoqno subu u Beogradu, Cerak, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 341-948, 066/ 346-288 IZDAJEM jednosoban nov prazan stan od 33 m2 u Pigovoj.

Tel. 060/0261-060 IZDAJEM garsoweru na Mirijevu, name{tena, CG, telefon, 130 E mese~no. Useqiva od 1.8.2014. Tel. 060/ 709-9-213 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, dnevna soba, ve}a trpezarija, kuhiwa, pogodno za bra~ni par bez dece. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosobn name{ten stan u Aveniji 1. Tel. 063/ 8448-409 IZDAJEM stan kod Vuka u Beogradu za studentkiwe. Tel. 063/843-414-9 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, ima kuhiwu.

Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM stan u Igalu za letovawe. Tel. 062/ 385-929, 063/77-99-264 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu, blizu pla`e. Tel. 063/ 781-2-101 IZDAJEM dve sobe za u~enike sredwe {kole sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 065/ 336-7-416 IZDAJEM sobu za u~enicu u blizini Medicinske {kole.

Tel. 064/ 335-1-691 IZDAJEM stan za u~enice kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 182-2-722 IZDAJEM name{tenu garsoweru blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 065/ 262-5-285 IZDAJEM dvosoban stan u centru , iznad “ Dezerta”, kompletno name{ten, useqiv odmah.

Cena dogovor. Tel. 060/ 349-8490 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Kaleni} pijace. Tel. 064/19-11911 IZDAJEM jednosoban

name{ten stan, novija gradwa, CG, KTV, lift, Qubi}ska ulica. Tel. 064/ 403-7-359 IZDAJEM povoqno apartmane u nasequ Palisad, 800 m od trga.Tel. 061/ 273-3-202 IZDAJEM garsoweru sa CG u zgradi na Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460, 061/ 815-43-95 IZDAJEM garsoweru u belom soliteru na Keju. Tel. 060/ 5520-556 IZDAJEM name{tenu garsoweru za jednu osobu, grejawe TA, gas, parking. Tel. 064/ 0317-072 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Keju. Tel. 060/ 358-6710 IZDAJEM poslovni prostor od 200 m2, pogodan za sve delatnosti. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Novom Sadu.

Tel. 021/ 639-3-200, 064/ 402-6547 IZDAJEM jednosoban stan na Alvaxinici sa CG, poluname{ten, samo kuhiwski elementi. Useqiv odmah. Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM jednosoban stan u Bau{i}ima. Tel. 032/ 341-948, 066/346-288 IZDAJEM name{tenu garsoweru, CG, KTV. Tel. 373-571, 064/ 82-92-720 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Tel. 063/ 600-938 IZDAJEM dvosoban stan u Beogradu, u blizini pravnog i tehni~kog fakulteta. Tel. 063/ 863-5-691 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 346-541-1 IZDAJEM ku}u u ulici Kneza Milo{a 13. Tel. 343-285 IZDAJEM u centru grada sobu sa kuhiwom i kupatilom, CG, poseban ulaz. Tel. 064/ 195-7-320 IZDAJEM dvokrevetnu sobu u stanu, centar grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u ulici Kraqa Milo{a, ima parking. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu na Zvezdari.

Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM konforan jednosoban stan, parking, grejawe na gas i struju. Tel. 064/ 33-44061 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban nename{ten stan sa grejawem u Ciganmali. Tel. 5372-816, 064/ 5426-726 IZDAJEM magacine od 80 do 200 m2 u Obili}evoj, uz kru`ni put. Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM poslovni prostor od 160 m2, ulaz sa ulice, parking, telefonska linija. Tel. 064/ 3344-061 IZDAJEM lokal u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 7110-511 IZDAJEM lokal od 40 m2, B.V. Karaxi}a 45. Tel. 063/ 629-673 IZDAJEM kancelarijski prostor za agencije i advokatske kancelarije. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM kancelaru u Obili}evoj , od 15 do 50 m2.

Tel. 060/063-5-033 IZDAJEM 3 hektara imawa za rad, u Prisloni~kom poqu. Tel. 060/ 575-8-700, 727-026 IZDAJEM 1 ar placa kraj glavnog puta, pogodan za

34

OGLASI

monta`ni objekat. Tel. 060/ 3638-612 TRA@IM garsoweru sa CG. Tel. 066/ 346-288

plac 56 ari na 6 km od Lajkovca za odgovaraju}i u okolini ^a~ka. Tel. 063/ 208-597 RAZNO

PLACEVI PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod “Slobode”. Tel. 064/ 544-0-508 PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/11-88-485 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom bregu. Tel. 5549-204 PRODAJEM plac od 10 ari, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/754-5-011 PRODAJEM plac od 12 ari, Qubi} brdo, blizina rasadnika. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 12 ari u Loznici. Cena 5.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM plac od 25 ari, mo`e i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM dve parcele ukupne povr{ine 1 ha 30 ari, u G. Gorevnici, pored puta. Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-20-71 PRODAJEM plac u Atenici 13 ari, mo`e zamena za razno.

Povoqno! Tel. 062/755-020 PRODAJEM placeve kod Spomen Parka. Tel. 062/ 964-2896 PRODAJEM 4.5 ha zemqe, selo Ber{i}i, zaseok Gali~, ku}a, {tala. Tel. 063/ 602-974 PRODAJEM plac od 13.5 ari, Lozni~ki put, 250 E / aru, ima vodu i pod kupinom je. Tel. 065/ 446-1-092 PRODAJEM parcelu od 1.56 ha, prva klasa, voda, struja, u Zabla}skoj Baluzi. Tel. 064/ 177-07-67 PRODAJEM parcelu od 1.2 ha u Preqini, blizu Intereksa. Tel. 064/ 004-5-726, 064/ 427-3-378 PRODAJEM plac na Zlatiboru - Vodice. Tel. 061/732-47-95 PRODAJEM vo}wake i placeve, 4 km od centra Ivawice. Tel. 064/ 33-99-084 PRODAJEM ILI MEWAM

PRODAJEM vrtaqku za ce|ewe meda, ko{nice, dadan blat ranija aluminijumska od 50 litara i poni biciklu. Tel. 391-042, 062/88-78-292 PRODAJEM gu{~iju mast i jaja sa sopstvenog imawa. Tel. 063/ 369-933 PRODAJEM du{eke svih vrsta od silvertek pene. Tel. 064/ 5483-905 PRODAJEM rojeve i p~eliwa dru{tva u DB ko{nicama. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-88-45 PRODAJEM raniju za zagrevawe vode i prekrupa~.

Povoqno. Tel. 066/016-905 PRODAJEM postoqa za suncobrane. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM o~uvanu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM hidrofor, pumpu za zalivawe, kosa~icu na struju, fri`ider, sto, TV ipelene za odrasle. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM {poret na drva, cisternu i kotao za CG. Tel. 064/ 938-7-997 PRODAJEM Telenor karticu na dopunu ( 063/118-444). Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM traktor Tomo Vinkovi} 420, 1985. god, sa prikqu~cima. Tel. 880-028, 064/ 16-00-876 PRODAJEM trojku u balama, ve{ta~ku travu sa cmiqom i trojkom, koli~ina 1000 bala.

Tel. 036/ 857-678 PRODAJEM ~etiri nazimice, mo`e za priplod ili klawe.

Tel. 062/ 583-331 PRODAJEM kau~, TA pe} 4.5 kv, regal i 3 tepiha. Tel. 062/ 80-56-782 PRODAJEM dveletwe o~uvane gume. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM veliki dvodelni fri`ider sa zamrziva~em marke LG, odli~an. Tel. 032/ 326-747 PRODAJEM o~uvanu drvenu trgova~ku tezgu. Tel. 063/ 84-34-

149 PRODAJEM ku}ni name{taj i elektroure|aje. Tel. 064/ 314-1413 PRODAJEM 2500 t tritikala i 4000 bala slame. Tel. 036/ 857678 PRODAJEM fotequ za masa`u, pru`a veliki broj kombinacija masa`a, kontrola preko daqinskog, za welnes i fitnes centre, i salone lepote. Tel. 064/ 945-6205 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM auto prikolicu, atestirana, sa ceradom. Tel. 062/755-020 PRODAJEM drvena vrata bez {toka. Tel. 063/84-34-149 PRODAJEM TA pe} Elind Vaqevo, 4 kv. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM drvene garni{ne raznih veli~ina. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM okretne i prenosive dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 064/ 2942-141 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855 AUTOMOBILI PRODAJEM kamion Iveko , registrovan do maja 2015. godine, nosivost 5 tona. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Ford Fiestu , neregistrovana u dobrom stawu.

Tel. 060/ 334-1-990 PRODAJEM Punta , o~uvan, u odli~nom stawu. Tel. 063/ 84-34149 USLUGE USLUGE izrade kapija, ograda, gelendera, nastre{ica, re{etki, povoqno. Tel. 060/ 634-3-630 USLUGE specijalnog zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma.... Tel. 066/ 910-9889 USLUGA popravke prskalica bakarnih i plasti~nih, mu{tika, {tapova i dizni. Tel. 064/ 120-6-572

- Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak, izdaje kancelariju u Bra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar, sa parnim grejawem i vrlo povoqno.

- Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan.

Kontakt telefon: 064/242-97-72, 032/344-997

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

USLUGE - IZRADA kotlova po naruxbini “ekonomik” (velika u{teda ogreva) Tel. 065/ 5900651 USLUGE - pobijawe cevi za vodu, postavqawe pumpi za vodu. Tel. 064/ 373-0-156 USLUGE - cepawe drva, ma{inskim putem. Povoqno.

Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE strugarske i gloda~ke,kvalitetno i povoqno.

Tel. 064/ 163-75-77 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa zapu{tenih i zaraslih travnatih povr{ina.

Tel. 065/ 458-6-162 KWIGOVODSTVENE USLUGE za radwe i preduze}a.

Dolazim za dokumenta.

Povoqno. Tel. 064/ 196-4-705 VEOMA POVOQNO ma{inski cepam drva. Tel. 064/ 444-3-163 MEDICINSKA SESTRA nudi pomo} u ~uvawu starih lica, dece i pomo} u ku}i. Tel. 065/ 66-88-319 MEDICINSKA SESTRA pru`a medicinsku negu i pomo}

starijim licima. Tel. 064/ 3209-338

ZAPOSLEWE POTREBAN doktor stomatologije za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 84-34-149

Dana, 23. jula navr{ava se PET GODINA od prerane smrti na{e

SVETLANE BOGI]EVI] CECE Ceco, prete{ko je shvatiti bolnu istinu da te vi{e nema.

Vreme koje dolazi ne}e izbrisati se}awe na tvoje plemenito srce, na tvoju veliku qubav, u kome je bilo mesta za sve nas.

Ceco, nikada te ne}emo zaboraviti, dok smo `ivi `ive}e{ i ti sa nama.

TVOJI RADOSAVQEVI]I 20143

Na osnovu Odluke Nadzornog odbora JKP "Gradsko zelenilo" ^a~ak br. 1430/14 od 27. juna 2014. godine i Odluke Gradskog ve}a br. 06-160/2014-III od 7. jula 2014. godine JKP "Gradsko zelenilo" raspisuje

OGLAS za izdavawe u zakup maloprodajnog objekta "Kamelija" 1. JKP "Gradsko zelenilo" ^a~ak izdaje u zakup na odre|eno vreme, na period od 1 godine, maloprodajni objekat "Kamelija" u Ul. Ku`eqevoj u ^a~ku na KP br.

1017/1 KO ^a~ak, ukupne povr{ine oko 46 m2.

Maloprodajni objekat je namewen za obavqawe komercijalnih poslova (prodaja robe, predstavni{tva, agencije, bankarski poslovi i sl.) i u druge svrhe se ne mo`e koristiti; Najni`i iznos mese~ne zakupnine je 420 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan otvarawa ponuda po sredwem kursu NBS. 2. Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za zakqu~ewe ugovora o zakupu izvr{i}e se prikupqawem pisanih ponuda.

2.1. Ponude za zakqu~ewe ugovora podnose se na pisarnici JKP "Gradsko zelenilo", Ul. Sime Sarage br. 71, 32000 ^a~ak.

2.2. Ponude se podnose do 28. 7. 2014. godine do 12 ~asova.

2.3. Ponude se podnose u zatvorenom omotu sa naznakom "Ponuda za zakup maloprodajnog objekta "Kamelija".

2.4. U jednom omotu mo`e se staviti samo jedna ponuda.

2.5. Visina zakupnine u ponudi mora biti precizno nazna~ena, bez ikakvih usloqavawa i ne mo`e biti ni`a od iznosa navedenog u oglasu.

2.6. Uz ponudu se prila`e dokaz o uplati garantnog iznosa za slu~aj odustanka od zakqu~ewa ugovora o zakupu.

2.7. Visina garantnog iznosa je 5.000,00 dinara. Garantni iznos se ura~unava u zakupninu izabranom ponu|a~u, a ostalim ponu|a~ima se vra}a, u roku od 15 dana od dana otvarawa pisanih ponuda.

2.8. Garantni iznos se upla}uje na ra~un broj 160-7180-70 Inteza banka.

GAZELAKOMERC doo ima potrebu da pro{iri svoj tim, tako da su nam potrebni pravi kandidati za poziciju:

KOMERCIJALISTA i VOZA^-MAGACIONER Poslovna jedinica ^a~ak Nudimo: - [ansu da radite u firmi koja je jedna od vode}ih na tr`i{tu auto delova - Dinami~an rad u prijatnom okru`ewu - Mogu}nost stalnog unapre|ivawa znawa, tehnika i sposobnosti - Pla}en prekovremeni rad - Sloboda u radu - Redovnu i sigurnu nov~anu naknadu Kriterijumi: - Minimum SSS - Minimum 3 godine iskustva u ovom ili sli~nim poslovima u auto industri-

2.9. Izabrani ponu|a~ bi}e u obavezi da pla}a PDV od 20 % na utvr|enu zakupninu, a prilikom sklapawa ugovora o zakupu, odnosno potpisivawa zapisnika o primopredaji lokala, bi}e u obavezi da prilo`i 2 menice sa meni~nim ovla{}ewem, evidentirane kod Narodne banke Srbije, po serijskom broju kao instrument obezbe|ewa pla}awa zakupnine i obaveza za komunalne usluge.

2.10 Nepotpune i neblagovremene ponude ne}e se uzimati u obzir za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a.

3. O izboru najpovoqnijeg ponu|a~a bi}e pismeno obave{teni svi podnosioci ponuda.

ji

4. Otvarawe prispelih ponuda }e se izvr{iti u upravi JKP "Gradsko zelenilo" ^a~ak, Ul. Sime Sarage br. 71, 32000 ^a~ak, dana 28. 7. 2014. godine sa po~etkom u 12 15 ~asovaa, a u~esnici koji `ele da prisustvuju otvarawu ponuda ne}e se naknadno pozivati.

- Poznavawe nekog stranog jezika (Engleski, Nema~ki, Italijanski) je prednost - Qubaznost, strpqivost, komunikativnost - Voza~ka dozvola B kategorije (C kategorija je prednost) Ukoliko ispuwavate gore navedene kriterijume, po{aqite Va{ CV i motivaciono pismo na jovan@gazela.rs

5. Bli`a obave{tewa u vezi oglasa i uslovima zakqu~ewa ugovora o zakupu, zainteresovana lica mogu dobiti na adresi Sime Sarage br. 71, 32000 ^a~ak, tel.

032/5373760.

JKP "GRADSKO ZELENILO" ^A^AK

35

^ITUQE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

BOL SE NE MO@E OPISATI....

DRAGOM

SA[I OD NECE, \UKE, VLADICE, SAVA I LAKIJA 20133

Dana, 19. 7. 2014. godine navr{ava se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

NEGOSLAVA GORDI]A NEGA

S qubavqu, tugom i po{tovawem.

Majka DUWA, brat MI[O, sinovice BRANKICA i ANA i snaja ZORICA

ALEKSANDAR - SA[A MARJANOVI]

GORAN [ELOVI]

USPOMENA NA TEBE JE NA[E NAJLEP[E I NAJVREDNIJE PAM]EWE. NEKA TE AN\ELI ^UVAJU UMESTO NAS.

1964 - 1982.

20115

Trideset dve godine se nadam da }e{ do}i jedini moj.

TU@NA MAJKA

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

ZAUVEK U NA[IM SRCIMA, MISLIMA I MOLITVAMA. PORODICA

20102

20142

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

POSLEDWI POZDRAV NA[EM

MILICA PETROVI]

Prof. dr

Svetlana Eri} ( 1939 - 2008. )

1960 - 2014.

Ponosni i sre}ni {to smo te imali.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

O`alo{}eni: suprug RATKO i sin MILO[

Se}awe na profesorku Svetlanu Eri} ~uvaju studenti i zaposleni Visoke {kole tehni~kih strukovnih studija ^a~ak.

20134

20135

18. jula 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti

Navr{ava se GODINA kako nas napusti na{a draga

MOMIRU MO[U \UKOVI]U

1926 - 2014.

Hvala ti za beskrajnu qubav i pa`wu koju si nam celog `ivota davao, ~estitost, qudskost i po{tewe kojima si nas u~io.

Tvoje }erke: MILKA i QIQA sa porodicama

NEVENE SAVI] KRIVOKAPI]

GORDANA GOCA GOJKOVI]

profesorke iz ^a~ka

20117

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u sredu 9. 7. 2014. godine preminula na{a draga majka

SLAVKA PETROVI] iz Ro`aca Sahrawena je 11. 7. 2014. godine.

Majko, neka ti Gospod podari rajsko naseqe i hvala za sve {to si uradila za nas.

O@ALO[]ENI: RADOWA i GORAN sa porodicama

IN MEMORIAM

Dajemo joj godi{wi pomen za pokoj du{e u nadi da je me|u an|elima.

NEUTE[NA PORODICA

Uspomenu na wu ~uvaju Suprug RANKO, brat MILAN , sestre DU[ANKA, SVETLANA, LEPOSAVA i STANKA

20113

20112

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

36

^ITUQE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ MAJCI I OCU

POSLEDWI POZDRAV SVOJOJ SNAHI I SINU

KATARINA

MILOJKO

KATARINA

MILOJKO

1972 - 2014.

1965 - 2014.

1972 - 2014.

1965 - 2014.

JANKOVI]

JANKOVI] Bolna je istina da vi{e niste sa nama. Bili ste najboqi majka i otac.

Sve {to je lepo proveli smo sa vama.

U va{im srcima bilo je mesta za sve nas.

Znali ste koliko vas volimo, ali nikad ne}ete znati koliko }ete nam nedostajati.

Zauvek voqeni, nikad zaboravqeni.

S qubavqu va{a deca: KAROLINA, MINA i AN\ELA

Sahrana je obavqena u utorak 15. jula 2014. na grobqu Rudine, u Dqinu.

Ne postoje re~i, ne postoji uteha, samo tuga i preveliki bol zbog va{eg odlaska.

Po~ivajte u miru najdra`i sine i snajo. Ovim putem `elimo da se zahvalimo svim qudima na izrazima sau~e{}a u na{em prevelikom bolu.

O@ALO[]ENI RODITEQI: otac SLAVKO i majka MIKAINA 20137

20136

POSLEDWI POZDRAV SVOJOJ ]ERKI I ZETU

POSLEDWI POZDRAV

KATARINA 1972 - 2014.

KATARINA

MILOJKO

JANKOVI]

1972 - 2014.

1965 - 2014.

S ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo.

Tetka RADIKA, brat PREDRAG i snaha VESNA 20141

MILOJKO

JANKOVI]

1965 - 2014.

Mnogo je tuge i praznine u na{im srcima zbog va{eg preranog odlaska.

S vama smo se ponosili. Zauvek }ete biti u na{im srcima i mislima.

Majka SLAVICA, bra}a VLADIMIR i VOJISLAV, snaha VESNA i bratanac VIKTOR POSLEDWI POZDRAV

POSLEDWI POZDRAV

KATARINA

MILOJKO

KATARINA

1972 - 2014.

1965 - 2014.

1972 - 2014.

MILOJKO 1965 - 2014.

JANKOVI]

JANKOVI]

Mnogo tuge je u nama, a malo re~i kojima bi opisali bol koji ose}amo.

Brat DRAGI[A i snaha NADA

Suze u na{im o~ima i tuga u na{im srcima.

Stric DRAGUTIN, strina STANIKA, brat VLADAN i snaha DRAGANA

20139

20140

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

37

^ITUQE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

23. jula navr{ava se [EST tu`nih godina kako smo ostali bez tebe

Dana, 19. 7. 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od prerane smrti na{e voqene

BOJAN PANTOVI] PANTO

ANE LAZI] iz Atenice

1989 - 2008.

Bio si poseban, jedinstven, ostavio si lepe uspomene da o tebi s' ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo.

TVOJI: majka QIQA, otac MI]O i sestra TIJANA

Bolna je istina da vreme prolazi bez tebe. Ostavila si trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja ne prolazi.

Deda BORO, baba STANA, stri~evi SLAVI[A, QUBI[A, NEBOJ[A, strine QUBICA i MILICA, sestra LENA, bra}a LUKA, STRAHIWA i DU[AN

20125

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

OLGA DRA[KOVI]

20119

Dana, 22. 7. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e voqene

Dana, 22. 7. 2014. navr{ava se GODINU DANA od smrti moje voqene i drage

ANE LAZI]

ANE LAZI]

ro|. Lazovi} 1922 - 2014. iz ^a~ka Posle du`e bolesti upokojila se u Gospodu dana 9. 7. 2014. u svojoj 92. godini.

Ve~no }e{ po~ivati u na{im srcima, voqena teto, bako, prabako.

O`alo{}ena po}erka SNE@ANA, porodice DRA[KOVI], LAZOVI], DUWI], RADI], RAKI], GAVRILOVI], PETKOVI] i ostala mnogobrojna rodbina, kumovi, prijateqi i kom{ije 20132

SE]AWE NA NA[EG DRAGOG SUPRUGA I OCA

NADOMIR PANTELI] NECA

Sre}a i radost u trenutku sve se sru{i, osta za ve~nost prazno mesto u du{i, na{e misli sa tobom }e da `ive, po~ivaj u miru, an|ele na{ mili.

Mama SANELA, tata RADI[A, bra}a SLOBODAN, @EQKO i ALEKSA

Bila si i ostala moj najve}i ponos, moj an|eo.

Du{o moja, te{ko je `iveti bez tebe. Vreme ne bri{e ni tugu, ni bol.

Osta}e{ da `ivi{ u mom srcu i mislima sve dok budem `iva, jer voqeni nikada ne umiru.

Tvoja baka MIKI

20123

20122

2009 - 2014.

Ti si tu u na{im srcima i na{im mislima, sa ponosom i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe...

KRISTINA I CACA 20124

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

16. jula 2014. godine punih je PETNAEST GODINA kako nije sa nama na{ voqeni otac, suprug, brat, tast, svekar, deda i stric

U nedequ, 20. 7. 2014. godine navr{ava se 20 dana od smrti na{e drage

DRAGOJLE PAREZANOVI]

iz Gorwe Trep~e

RADOJLE GOJKOVI]

PORODICA

Za svu negu i ogromnu pa`wu zahvaqujemo se Odeqewu dijalize ^a~anske bolnice.

Sin VLADE i }erka VESNA sa porodicama

20121

20118

38

^ITUQE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

Dana, 23. jula 2014. godine u 17 ~asova na grobqu u Kowevi}ima poseti}emo wegov grob i obaviti pomen na{em dragom

Dana, 23. 7. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

SA[I JOVANOVI]U 23. 7. 2009 - 23. 7. 2014.

MILOMIRA OSTOJI]A

NENADA TRIPI]A

Bol i tuga se ne mere re~ima, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je u nama.

Nedostaje{ nam.

Otac MILETA, majka DRAGANA, k}erke JANA i IVA, supruga MARIJA, brat IVAN, snaha BOJANA, sinovci JOVAN i NIKOLA

Uspomenu na tebe i tvoj dragi lik ~uva}e tvoja mama BRIGITA

20116

20120

Dana, 18. 7. 2014. godine navr{ava se 20 godina od smrti

ALEKSANDAR MARJANOVI]

1955 - 2013.

Dana, 17. 7. 2014. godine navr{ava se JEDANAEST GODINA od smrti mog voqenog sina

VELIZARA BORI[I]A iz Trbu{ana

Qubav prevelika, bol prete{ka, a tuga za tobom ve~na.

Supruga DINA, }erka ANGELINA, sinovi \OR\E i FILIP

U na{im srcima je ostala velika rana i uplakana du{a prazna.

Od sina OGWENA sa mamom LIDIJOM

Sa ponosom ~uvamo se}awe na tebe, pamtimo tvoju toplinu i plemenitost.

Sinovac DRAGAN i sestri} MIODRAG sa porodicama

20126

20130

20129

18. 7. 2012 - 18. 7. 2014.

18. 7. 2012 - 18. 7. 2014.

MIODRAG LUKOVI] MI[O

MIODRAG LUKOVI] MI[O

MIODRAG LUKOVI] MI[O

U petak, 18. 7. 2014. navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg Mi{a.

Bol u srcima... suze u o~ima... sve je isto.

Utehe nema, tugu bla`i ponos {to si bio na{.

Tvoja supruga JELICA i sin STEVAN

Bol i tuga za tobom ne mere se re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

Se}awa nam razdiru du{u, jer ti si u svim na{im jutrima, danima i no}ima. @eqni smo tvog glasa, osmeha i zagrqaja.

Majka MICA, sestra SLAVICA i sestri~ina AN\ELA

Koliko je tu`no `iveti bez tebe znamo samo mi koji smo te voleli.

Nije istina da vreme le~i rane, jer deo srca i du{e istrgnut tvojim odlaskom, ne zarasta.

Brat DANIJEL, snaja SAWA, ujak CANE i ujna OLGA

20111

20111

20111

Dana, 10. 7. 2014. godine preminuo je na{ dragi otac, deda i pradeda

POSLEDWI POZDRAV NA[EM DRAGOM

QUBO DAMQANOVI] Srce i du{a bole kao prvog dana.

Na{ si ponos uvek bio i osta}e{, najdra`i Qubo.

Te{ko je `iveti rawen u du{i, videti te svuda, a nigde te na}i.

DRAGI[A VUJOVI]

DRAGI[I VUJOVI]U

1926 - 2014

1926 - 2014.

[estomese~ni pomen obavi}emo 19. 7. 2014. godine u 12 ~asova, na grobqu u Preqini.

Supruga OLGA, }erka IVANA i sin IVAN sa porodicama

Dugogodi{wem ~lanu i predsedniku Dru{tva p~elara "^a~ak", kao i p~elarskih organizacija Srbije.

DP "^A^AK" ^A^AK

Sahrana je obavqena na ^a~anskom grobqu 12. 7. 2014. godine.

O@ALO[]ENE PORODICE VUJOVI] I AXI]

20131

20128

20127

15. jula 2014. navr{ilo se DVADESET GODINA od kada nije sa nama

RADOVAN KIZI]

MILETA SAVKOVI]

JEDNA godina pro|e a ti nisi sa nama i mi ti se jo{ nadamo, ~ujemo tvoj glas i ne prihvatamo ~iwenicu da te nema.

Ti si tu u na{im mislima, na{im srcima i svakoj pori na{e du{e.

Tako }e biti zauvek.

BRAT RADOMIR

iz Trbu{ana Mile, sine, ni`u se godine. Ve} je SEDMA od kada, tako tiho ode iz tvog porodi~nog gnezda, a tvoji najmiliji, a naro~ito majka pate sve vi{e.

PORODICA SAVKOVI]

Uspomenu na wegov dragi lik ~uvaju, Wegovi: sin BOBAN, snaha NADA, unuk NENAD i unuka DRAGANA

20110

20109

20105

RADOJKO SIMOVI] penzioner SUP-a ^a~ak

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

39

^ITUQE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

SE]AWE

U ime qubavi i prijateqstva

MILICA

VUKOMAN

22. 7. 2011.

30. 10. 2007.

[ESTOMESE^NI POMEN

SLAVKA POPOVI]A

VERA PETROVI]

17. 7. 1950 - u ve~nost

1938 - 2014.

Preko neba pru`ila se duga, A pod wom, savila se tuga, Zna i duga, ~ija je to tuga, To je tuga, tvog najboqeg druga.

URO[EVI] USPOMENU NA DRAGE RODITEQE ^UVA ]ERKA VESNA

JA, BABOVI]KA

20100

20101

SE]AWE U nedequ, 20. 7. 2014. godine navr{ava se ^ETIRI GODINE od smrti na{e drage

Sa tugom i ogromnom prazninom, rastali smo se od na{eg dragog supruga, oca, dede, svekra

20103

Dana 20. 7. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od kako nas je napustio na{ dragi

SLAVIMIR SLAVO NIKOLI]

MILINKA PRIJOVI]A

OLGICE DRA[KOVI]

PORODICA DRA[KOVI]

Pomen }emo odr`ati u subotu 19. jula 2014. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu.

Bratanac DEJAN, bratanica ZORICA i snaja DOBRILA

1928 - 2014.

iz Zeoka

Sahrawen je na Gradskom grobqu u ^a~ku 12. jula 2014. godine.

Supruga STANISAVA, sin MIROSLAV, unuk NIKOLA, unuka SENKA, snaha SVETLANA

Uspomenu na wega ~uvaju: supruga MIRA, sin VLADAN, sestra EMILIJA i ostala porodica

20106

20107

20104

U petak, 18. 7. 2014. godine, navr{ava se GODINU DANA od kako nas je napustila na{a direktorka

NEVENA SAVI]

Ve~no }emo je pamtiti, jer je svojim delima ostavila neizbrisiv trag.

Kolektiv Osnovne {kole "Tanasko Raji}" fak.

Dana 16. 7. 2014. godine navr{ilo se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

@IVKA TANOVI]A

Uspomenu na Tebe ~uvaju tvoji najmiliji: Supruga GINA, sin MI[O, snaja SLAVICA, }erka JASNA, zet BORO, unuci MARIJA, MIRELA, VLADIMIR i IVANA i praunuci LUKA i SERGEJ 20108

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 18. JUL 2014. GODINE