18. jul 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 27

^A^AK, 18. JUL 2014. GODINE

CENA 30 DIN.

Investitor „Helion” ~eka iseqewe stanara u Ulici Dragoslava Boji}a

strana 7.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

SUBVENCIJE ZA 115 POQOPRIVREDNIKA strane 3.

HUMANOST PRAVNIH

Na posledwem zasedawu SG

JA^A OD NORMI

strane 4. i 5.

Dr Svetomiru Stamenkovi}u

strana 13.

WEGO[EVA „SKINUTA” SA DNEVNOG REDA @ENE U KULTURI I UMETNOSTI

Iz porodi~nih albuma

Lazarijani

NAGRADA „VIDOVDAN”

^A^ANI SA JERMENSKE VISORAVNI

Ogwen Perovanovi} spasio sina i oca iz Morave

strane 10. i 11.

strana 19.

U susret 54. Draga~evskom saboru truba~a strana 24.

SVE VI[E REZERVACIJA

Nadstre{ice na autobuskim stajali{tima do kraja godine strana 21.

JO[ MALO SUNCA, KI[E I VETRA...

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

HEROJ SE RA\A, HEROJ SE I POSTAJE Rukometa{ Miroslav Tomi}evi}

JO[ JEDNA BRONZA strana 29.

strana 9.

MARKETING

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

GRAD

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

PODSTICAJNA SREDSTVA IZ BUXETA GRADA DOBILO 115 POQOPRIVREDNIH PROIZVO\A^A

ZA VE]E PRINOSE I BOQI KVALITET RODA d 175 poqoprivrednih proizvo|a~a koji su konkurisali za dodelu podsticajnih sredstava iz buxeta Grada, subvencije u ukupnom iznosu od 18 miliona dinara, dobilo je 115 ovda{wih nosilaca registrovanih poqoprivrednih gazdinstava, koji su pro{log petka potpisali ugovore o ovom vidu bespovratne nov~ane pomo}i. Novac iz gradske kase, namewen je, pored ostalog, za poboq{awe rasnog sastava u sto~arstvu i nabavku priplodnih krava i teladi, za kupovinu sadnica, sistema za navodwavawe, zanavqawe opreme i mehanizacije, podsetio je Tihomir \urovi}, predsednik komisije za raspodelu buxetskih para. Naglasio je da su raspisivawe konkursa i raspodela sredstava kasnili, ne samo zbog poplava, ve} i zbog detaqnog i odgovornog rada komisije, koja je izlazila na teren, da bi sagledala stvarno stawe i na startu eliminisala pojedince, ~iji su zahtevi bili nerealni i o~igledne namere da nenamenski iskoriste sredstva iz buxeta Grada. On je upozorio da potpisivawem ugovora nije prestala kontrola zakonitog tro{ewa subvencija, posebno kada je re~ o licima koja su ih dobila za nabavku priplodnog materijala i `enskih teladi, koja moraju ostati u vlasni{tvu ovih proizvo|a~a do osemewavawa, odnosno priplodne junice do teqewa. - S obzirom na to da je bilo dovoqno sredstava na ovoj buxetskoj poziciji, odlu~eno je da Grad sve investicije subvencioni{e 50 odsto, odnosno od 20.000 dinara do maksimalnih 4.000 evra, iako je odlukom predvi|eno da podsticaji iznose od 30 do 50 odsto od vrednosti koje su poqoprivrednici ulo`ili. Oni su najvi{e bili zainteresovani za nabavku priplodnog materijala, podizawe mini hladwa~a i akumulacija, si-

stema za navodwavawe, kupovinu novih ma{ina i opreme, me|u kojima i desetak traktora, ~ijim vlasnicima je Grad izdvojio subvencije po 4.000 evra. \urovi} napomiwe da poqoprivrednici koji su pro{le i pretpro{le godine koristili buxetski novac, prvenstveno za nabavku semenske p{enice, ove godine nisu imali pravo na podsticaje. Po{to je re~ o mawim iznosima, najverovatnije }e biti promewena skup{tinska odluka i omogu}eno tim proizvo|a~ima da konkuri{u i sredstva dobiju u “drugom krugu”, u septembru, kada }e biti

veoma te{ko. Zadesio nas je poplavni talas koji je zahvatio skoro 2.000 hektara najplodnijih oranica, od koga je direktna {teta procewena na oko 488 miliona dinara. Osim toga, pojedina sela pogodio je i grad, koji je na oko 300 hektara wiva i vo}waka pri~inio {tetu ve}u od 60 miliona dinara. Izve{taj o posledicama i {teti od elementarnih nepogoda uputili smo Vladi Srbije i o~ekujemo da resorna ministarstva pomognu o{te}enim i ugro`enim poqoprivrednim proizvo|a~ima. I Grad }e ulo`iti maksimalne napore da po-

POMO] ZA „PODMLA\IVAWE” MEHANIZACIJE

raspodeqeno jo{ oko ~etiri miliona dinara. U ime gradskog rukovodstva, Saveta, Odbora za poqoprivredu i GU za lokalni ekonomski razvoj, poqoprivrednike koji su potpisali ugovore o subvencijama pozdravio je gradona~elnik Vojislav Ili}, po`elev{i im da, zahvaquju}i dobijenom novcu, olak{aju svoj posao i pove}aju prihode. Podsetio je da je, uprkos ograni~enim buxetskim sredstvima, nastavqena praksa dodele subvencija, zapo~eta 2003. godine, i da se iz godine u godinu izdaci za te namene uve}avaju: - Ova godina je po~ela

mogne ratarima, obe}ao je Ili} i podsetio da su odlukom o naplati poreza za 2014. godinu svi poqoprivredni proizvo|a~i oslobo|eni obaveze pla}awa poreza na zemqi{te i {ume. Raspoloìvim buxetskim sredstvima “podràni” su svi proizvo|a~i koji su ove godine ve} investirali u proizvodwu, obratio se poqoprivrednicima Vladimir Grujovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, i najavio da }e u septembru subvencije biti obezbe|ene i za sve one koji su vredno radili i ovih meseci tako|e uloì-

li sopstvena sredstva u pro{irewe proizvodwe, nabavku opreme i one koji su prethodnih godina dobili mawe sume za semensku p{enicu. - Baviti se poqoprivredom je plemeniti posao, jer nema ni~eg plemenitijeg od proizvodwe hrane, bez koje se ne mo`e. Sa druge strane, to je jako mukotrpan posao koji zahteva veliku hrabrost i istrajnost - ~estitala je poqoprivrednicima koji su dobili podsticajna sredstva i Svetlana Paunovi}, ~lan GV resorno zadu`ena za poqoprivredu, a dr Drago Milo{evi}, predsednik Saveta za po-

Poznati povrtar iz Trbu{ana Zoran Bori{i} ima 35 plastenika na prostoru od pola hektara, u kojima gaji povr}e. Po{to je i sin odlu~io da se bavi poqoprivredom, planirao je da pro{iri i osavremeni proizovdwu: - Prvi put sam dobio podsticajna sredstva od Grada, u iznosu od 150.000 dinara. Tim novcem }u nabaviti novu foliju, pro{iriti plastenike, obezbediti opremu za provetravawe... Sredstva su bespovratna i izuzetno su zna~ajna seqacima, kojima je svaki dinar vredan, posebno ove godine, kada su nas zadesili poplave, grad i druge nepogode. Za traktor koga je platio 9.600 evra, Ivan Jovanovi} iz Atenice dobi}e subvencije od oko 4.000 evra. Wegovo doma}instvo poseduje vo}wak od 11 hektara, u kome gaji jabuku i proizvodi i kupus na parcelama od oko tri hektara: “Novi traktor }e mi mnogo zna~iti, jer }u podmladiti mehanizaciju i vozni park od ~etiri traktora, koji su stari od 20 do 30 godina.” qoprivredu, izrazio zadovoqstvo {to je ~ak 115 proizvo|a~a dobilo buxetska sredstva: - Savet za poqoprivredu se zala`e da, u skladu sa raspolo`ivim buxetom, bude izdvojeno maksimalno sredstava, ne samo za ove, ve} i brojne druge vi-

dove podsticaja i da ona daju najboqe efekte. Wihov krajwi ciq treba da bude postizawe {to ve}ih prinosa i boqeg kvaliteta plodova, koji }e imati pro|u na doma}em i inostranom tr`i{tu. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

POLITIKA

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

SA 34. SEDNICE GR

NASTAVAK IZGRADW

PRIORITET IL

U nastavku 34. zasedawa SG, odbornici su razmatrali i ve}inom glasova usvojili {est ta~aka dnevnog reda. Predlog odluke o pribavqawu u javnu svojinu gra|evinskog zemqi{ta radi izgradwe produ`etka Wego{eve ulice na Qubi} keju skinut je sa dnevnog reda sednice nakon dvo~asovne rasprave. MR^AJEVA^KI PESNI^KI SUSRETI U KALENDARU STALNIH MANIFESTACIJA

a po~etku skup{tinskog zasedawa, odbornici su razmatrali i ve}inom glasova usvojili predlog izmena i dopuna odluke o manifestacijama u oblasti kulture od zna~aja za Grad. O nacrtu odluke o ustanovqewu kwièvne manifestacije “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti”, govorila je Nade`da Vuksanovi}, na~elnik Gradske uprave za dru{tvene delatnosti. Ona je istakla da “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti”, koji se organizuju ve} 15 godina, podsti~u kulturno i umetni~ko stvarala{tvo i doprinose o~uvawu kulturnog i istorijskog nasle|a ~a~anskog kraja. Organizatori manifestacije su Udruèwe kwièvnika Srbije, Kwièvno dru{tvo “Mr~ajevci” i Mesna zajednica Mr~ajevci. Inicijativu da se “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” proglase za manifestaciju od gradskog zna~aja pokrenulo je Kwièvno dru{tvo “Mr~ajevci”. Kako je re~eno u obrazloèwu, usvajawem ove odluke Grad }e postati suorganizator ove me|unarodne kulturne manifestacije. Lazo îkiriz (NS DSS) je podrào ovakvu inicijativu, jer su “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” davno prerasli lokalne okvire i sugerisao da bi ubudu}e trebalo obezbediti i dopunska sredstva za or-

ganizovawe te manifestacije, jer su dosada{wa bila veoma skromna. Stojan Markovi} je ocenio da ovim predlogom neko ima nameru da sahrani “Disovo prole}e”, jer se pored wega stvara jo{ jedna paralelna pesni~ka manifestacija i isto rangira. - Ove godine smo bili svedoci da nije bilo dovoqno para da se iz gradskog buxeta finansira “Disovo prole}e”, a sada imamo predlog za novi buxetski tro{ak, kako bi se finansirala jedna sli~na manifestacija, koja ima u najve}em delu gotovo identi~an programski sadr`aj. Ne `elim da me neko pogre{no shvati, nemam ni{ta protiv pesnika i to je jedna lepa manifestacija, ali je ne bi trebalo stavqati u rang “Disovog prole}a” - rekao je Markovi}. Bo{ko Obradovi} (Dveri Srpske) je izneo mi{qewe da nije mudro voditi takvu kulturnu politiku na novou Grada, koja }e forsirati paralelno dve pro-

gramski sli~ne manifestacije. - Ako se posmatra programski sadr`aj, “Disovo

SLO@NI KAO KOM[IJE Koordinator Miroslav Mitrovi} podneo je izve{taj o radu Kancelarije za romska pitawa, u kome je istakao da je u proteklih {est godina, zahvaquju}i sredstvima stranih donatora, lokalne samouprave i dràve, realizovano vi{e zna~ajnih projekata, me|u kojima su “Budi mi drug, o~isti mi krug”, izrada sanitarnog objekta u MZ “Sveti Sava”, rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mreè u MZ “Sajmi{te” i adaptacija stana u MZ “Park”. Kako je istaknuto u izve{taju, svi navedeni projekti realizovani su dok je na ~elu tima stajao Vlaisav Papi}, a nakon toga je promewen predsednik radne grupe za sprovo|ewe akcionih planova. Mitrovi} je u svom izlagawu istakao da je Udruèwe Roma “Bibija}e âve” vi{e puta konkurisalo kao nevladina organizacija za sredstva za realizaciju dopunske nastave za u~enike, ali je stalno odbijano “uz obrazloèwe da to pravno nije mogu}e, bez obzira {to su se pozivali na akcione planove”. Mitrovi} je kao najve}i propust naveo to {to za {est godina u buxetu Grada nisu obezbe|ena sredstva za romske projekte, iako Lokalni akcioni plan predvi|a postojawe posebne buxetske linije. To je predstavqalo veliku prepreku za dobijawe donatorskih sredstava, jer humanitarne organizacije, u ve}ini slu~ajeva, traè da se ispo{tuje taj uslov. Na konstataciju pojedinih odbornika da bi romska udruèwa trebalo da se ujedine i da bi u tom slu~aju lokalna zajednica mogla lak{e da prepozna prioritete u re{avawu problema, Mitrovi} je rekao da su Romi, ma gde ìveli, oduvek lako prihvatali obi~aje ve}inskog naroda, pa je tako i u wihovom slu~aju - “o slozi su u~ili od svojih kom{ija”.

prole}e” i “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” imaju dosta podudarnih aktivnosti, po~ev od nagrada, pa do dovo|ewa pesnika iz sveta. Postavqa se pitawe da li su nam potrebne dve pesni~ke manifestacije od gradskog interesa i da li buxetski mo`emo da ih ispratimo i podjednako ispo{tujemo, ako su u istom rangu rekao je Obradovi}, dodaju}i da odborni~ka grupa Dveri ima stav da je predlog isuvi{e ishitren i da se nedovoqno uradilo na uporednoj analizi ove dve manifestacije, da bi se ovakva odluka donela. Su{tinsko pitawe je kako “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” mogu da se razlikuju od “Disovog prole}a”, kako bi imali tu te`inu da postanu manifestacija od interesa za Grad, zakqu~io je Obradovi}. Nade`da Vuksanovi} je istakla da se dono{ewem ove odluke “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” ne svrstavaju u isti rang sa “Disovim prole}em, koje je od izuzetnog zna~aja za Grad, ve} se oni ustanovqavaju kao zajedni~ka, me|unarodna manifestacija, u kojoj se kao suorganizator pojavquje i lokalna samouprava.

Sredstva za realizaciju manifestacije }e biti opredeqena iz gradskog buxeta, u okviru onih koja se dodequju udruèwima za realizaciju programa u oblasti kulture. Dodala je, tako|e, da ova mr~ajeva~ka pesni~ka smotra nesumwivo ima tradiciju i da je Grad do sada podràvao weno odràvawe, a odbornici bi trebalo da se izjasne o predlogu. Ina~e, “Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti” su nastali u okriqu “Beogradskih me|unarodnih susreta pisaca”, koji imaju poluvekovnu tradiciju.

IZMENE PROGRAMA “PARKING SERVISA” Na sednici su razmatrane i ve}inom odborni~kih glasova usvojene izmene i dopune programa poslovawa JKP “Parking servis” za 2014. godinu. Kako je istakao direktor tog preduze}a Zoran Blagojevi}, do izmena je do{lo zbog novih zakonskih propisa i uredbi. Da bi anga`ovao radnike na privremenim i povremenim poslovima, “Parking servis” je morao da sa~eka dono{ewe uredbe Vlade Republike Srbije, {to je

zahtevalo izmene i dopune programa poslovawa. Ista ovakva procedura bi}e ponovqena jo{ jednom u ovoj godini i to iz istog razloga. Blagojevi} je istakao da se sredstva koja ubira ovo javno preduze}e upla}uju kao taksa u gradski buxet, odakle se kroz subvencije vra}aju za finansirawe wihovog redovnog poslovawa. S obzirom na to da je iznos subvencije ograni~en, poslovodstvo firme je odlu~ilo da nedostatak neophodnog novca za isplatu zarada angaòvanih radnika na privremenim i povremenim poslovima nadomesti umawewem sredstava predvi|enih za investicije i pove}awem sopstvenih prihoda. Planirano je da “Parking servis” ovu poslovnu godinu zavr{i sa dobiti od 8,3 miliona dinara, a ta sredstva }e biti iskori{}ena za pove}awe kapitala preduze}a. Na pitawe opozicionih odbornika da li }e angaòvani inkasanti dobiti stalno zaposlewe, Blagojevi} je odgovorio da }e uvo|ewe modernijeg sistema naplate parkinga sigurno smawiti potrebu za angaòvawem tolikog broja privremenih radnika, ali }e neki od wih

POLITIKA

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

ADSKE SKUP[TINE

E WEGO[EVE ULICE:

I POLITIKA? svakako ostati na radnim mestima. On je dodao da je ciq preduze}a da postepeno {iri delatnost, {to }e omogu}iti da u ovom preduze}u radi ve}i broj qudi, {to i jeste u interesu gra|ana â~ka. Na zamerku da }e se uvo|ewem SMS-a, kao novog sistema naplate, i u â~ku uneti samo haos u ovoj oblasti kao i u Beogradu, direktor je odgovorio da }e za 100 parking mesta biti zaduèn jedan kontrolor, koji }e za razliku od beogradskih imati sasvim dovoqno vremena da profesionalno obavi posao. Odbornici SG su ve}inom glasova dali saglasnost i na odluku o izmeni statuta JKP “Moravac” Mr~ajevci.

“WEGO[EVA” SKINUTA SA DNEVNOG REDA @estoka rasprava razvila se povodom predloga odluke o pribavqawu u javnu svojinu gra|evinskog zemqi{ta na katastarskim parcelama br. 3076/10 i 3077/3, povr{ine 350 i 530 metara kvadratnih, radi izrade komunalne infrastrukture, odnosno produètka izgradwe dela Wego{eve ulice. Na katastarskoj parceli br. 3076/10 na Qubi} keju planirana je izgradwa stambeno-poslovnog objekta, dve lamele sa po {est spratova i suterenom. Vlasnik zemqi{ta na kome }e biti izgra|en objekat je “Autoâ~ak”. Kako je navela Mirjana Xokovi}, predsednik Komisije za pribavqawe gra|evinskog zemqi{ta za izgradwu dela Wego{eve ulice, s obzirom na to da su za procenu vrednosti zemqi{ta angaòvana dva sudska ve{taka, ekonomske i gra|evinske struke, ~ije su se procene razlikovale za oko milion dinara, Komisija im je naloìla da usaglase svoje nalaze, {to su oni i u~inili, pa kona~na procewena trì{na vrednost nepokretnosti na kojoj }e biti izgra|ena prilazna saobra}ajnica iznosi 3.599.000 dinara. Ina~e, vlasnik dela zemqi{ta kojim bi trebalo da pro|e prilazna saobra}ajnica do

budu}eg vi{espratnog stambeno- poslovnog objekta na Qubi} keju je Grad ^a~ak, dok drugi pripada”Auto^a~ku”. Izve{taj je iza-

zvao èstoku reakciju opozicionih odbornika, koji su mahom izneli mi{qewe da lokalna samouprava ne bi trebalo da ulazi u ovako skupu investiciju, koja }e investitoru doneti ogromnu zaradu, jer }e zemqi{te naplatiti po veoma visokoj i nerealnoj ceni. Radisav Rackovi} (Dveri) je postavio pitawe da li je postojalo ne{to pre~e da se uradi u ovom gradu od ove slepe ulice. Interesovalo ga je od koga je “Autoâ~ak” kupio tu zemqu, da li od Grada ili nekog privatnog lica, i da li }e ovom investicijom Wego{eva ulica biti zavr{ena, ili }e se {iriti daqe. Na kraju je konstatovao da bi bilo boqe da se iz gradskog buxeta izdvoje sredstva za izgradwu igrali{ta za decu na potezu Matijinih livada, po{to tu nema sportskih terena. Odbornik LDP-a Stojan Markovi} je rekao da se u ovom slu~aju radi o zloupotrebi i da bi pre dono{ewa ovakvih i sli~nih odluka trebalo ispitati poreklo kapitala potencijalnih investitora. I Branko Lazovi} (Zajedno za Srbiju) smatra da je vlasnik “Autoâ~ka” privilegovan u odnosu na ostale ulaga~e. Pitao je nadle`ne u GU da li je ovo izvla{}ivawe zemqi{ta pre po~etka radova pravilo koje vaì za sve ulice, ili samo za “Autoâ~ak”. Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) je

konstatovao da je anga`ovawe ve{taka bilo sasvim bespotrebno i da bi mnogo po{tenije bilo da su investitora pitali koliko je

Negovanovi} je rekao da on apeluje na politi~ko po{tewe i da su oni koji danas napadaju Kosti}a bili deo vlasti koja je donosila

platio to zemqi{te prethodnom vlasniku, pa da se u skladu sa tim i donese odluka o visini naknade. On je, tako|e, zatra`io odgovor od na~elnika Uprave za urbanizam i predsednika Komisije zbog ~ega je ova investicija toliko va`na

odluke protiv kojih je bio SPS. - Mi nemamo kratko pam}ewe. Protiv Zakona o privatizaciji jedino su glasali poslanici SPS-a. I tada smo se zalagali da svako ko je zainteresovan za kupovinu preduze}a mora da do-

za gra|ane â~ka. Bo{ko Obradovi}, {ef odborni~ke grupe Dveri, je rekao da se o ovoj ta~ki dnevnog reda ne bi toliko raspravqalo da su nadle`ni u dràvi doneli Zakon o ispitivawu porekla imovine. Zamenik gradona~elnika â~ka Radenko Lukovi} je naveo da je sve ura|eno u skladu sa zakonom i da je projekat isplativ i dobar za Grad i gra|ane â~ka i da u tome nema dilemu. Predsednik SG Veqko

stavi dokaz o poreklu novca. Ne treba nama Zakon za ispitivawe porekla imovine. U ure|enim dr`avama sveta imate ure|ene poreske uprave, koje lako razre{avaju {ta pripada dr`avi, a {ta privredniku. Kada je konkretno o ovoj odluci re~, pri~u je iniciralo JP “Gradac” na osnovu plana poslovawa. S obzirom na to da se najve}i broj pitawa odnosio na to da li je daqa gradwa Wego{eve prioritet ili nije, smatram da bi

raspravi o ovoj ta~ki dnevnog reda trebalo da prisustvuju predstavnik “Gradca” i ~lan Gradskog ve}a zaduèn za investicije. U ovoj odluci ja ne vidim ni{ta nezakonito, niti kriminalno, ali zbog toga {to ovde nema onih koji su trebali da odgovore na va`na pitawa - odborni~ka grupa SPS-PUPS bi}e uzdràna prilikom glasawa o ovoj odluci - rekao je Negovanovi}. Odgovaraju}i na postavqena pitawa, na~elnik Uprave za urbanizam Milo{ Milosavqevi} je istakao da je sve {to je ura|eno u okvirima zakona i da Gradska uprava za urbanizam ne izmi{qa prioritete i ne ispuwava obe}awa, ve} po zahtevima ustanova, pojedinaca ili preduze}a donosi odluke. Nada Simovi} (SNS) je rekla da je vrlo iznena|ena stavom odborni~ke grupe SPS-a, pa je zatraìla dodatne konsultacije sa koalicionim partnerom. Tako-

|e je istakla da su sve informacije, koje su dobili od pravnika, zamenika gradona~elnika i ~lanova Gradskog ve}a ukazale na to da je odluka o gradwi prilazne saobra}ajnice prema objektima, ~iji je investitor Milenko Kosti}, potpuno zakonita i korisna za

Grad. Dodala je da odborni~ka grupa SNS smatra da daleko ve}i problem predstavqa to {to u ^a~ku ne postoji vi{e takvih investitora, koji imaju potencijal da grade. Nakon polu~asovne pauze, predsednik SG je izvestio odbornike da nije uspeo da stupi u kontakt sa predstavnikom JP “Gradac” i obezbedi wegovo prisustvo na sednici, pa je shodno tome i predlo`io da se ova ta~ka skine sa dnevnog reda i vrati predlaga~u na izmene i eventualne dopune, {to je i usvojeno.

DOGRADWOM VRTI]A DO UVE]AWA SME[TAJNIH KAPACITETA Odbornici SG su razmatrali i usvojili odluku o pribavqawu u javnu svojinu tavanskog prostora u vrti}u “Sunce” i wegovom pretvarawu u potkrovnu eta`u za poslovne namene. Adaptacijom tavanskog prostora bi se dobilo oko 300 kvadratnih metara prostora, ~ime bi se obezbedili uslovi za sme{taj od 70 do 80 mali{ana. Iz buxetske rezerve Grada je izdvojeno za tu namenu 4,5 miliona dinara, ali samo za jednu od faza predvi|enih radova. Gradona~elnik Vojislav Ili} je informisao odbornike da }e stru~ne slu`be posetiti sve objekte pred{kolskih ustanova na seoskom i gradskom podru~ju i razmotriti mogu}nosti za wihovu dogradwu ili adaptaciju, kako bi se u narednom periodu pro{irili wihovi kapaciteti. Na sednici je usvojen i izve{taj o dosada{wem radu Kancelarije za romska pitawa, kao i predlozi re{ewa o imenovawu Upravnog i Nadzornog odbora Doma zdravqa “^a~ak” i {kolskih odbora osnovnih i sredwih {kola na teritoriji Grada. V. S.

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

PREDSTAVQEN PROJEKAT “UNAPRE\EWE MOGU]NOSTI ZA POVRATAK I REINTEGRACIJU INTERNO RASEQENIH LICA”

KAKO SE VRATITI POSLE DVE DECENIJE

a~ak je jedan od deset gradova u Srbiji u kome }e Danski savet za izbeglice, u saradwi sa Komesarijatom za izbeglice, Kancelarijom za Kosovo i Metohiju i organizacijama “Bo`ur” i “Sveti Spas”, realizovati projekat “Unapre|ewe mogu}nosti za povratak i reintegraciju interno raseqenih lica”, koga finansira Evropska unija. Tim povodom pro{log petka nekolicini izbeglih i raseqenih lica, koja je ratni vihor “doneo” u ^a~ak, a koja i posle dve decenije razmi{qaju o povratku na svoja ogwi{ta, o tim mogu}nostima, reintegraciji i pomo}i, govorio je Mauro Ma{oli iz nema~ke nevladine organizacije “ASB” koja sprovodi informatrivnu kampawu u sklopu ovog projekta, ~ija je implementacija planirana od februara ove, do februara 2016. godine: - Ciq informativne kampawe, koju sprovodimo u sklopu ovog projekta, je da informi{emo javnost mogu}nostima povratka onih qudi koji su za to zainteresovani. Programom je predvi|eno obezbe|ewe direktne pomo}i tim porodicama, odnosno paketa hrane i sredstava za higijenu, neophodnih za {est meseci i najosnovnije poku}stvo i tehnika. Wime nije predvi|ena gradwa objekata, {to zna~i da bi oni

Mauro Ma{oli, koordinator projekta

koji nameravaju da se vrate, trebalo da imaju re{ene stambene probleme, sagra|ene ili obnovqene ku}e. Drugi ciq projekta je ja~awe povratni~kih zajednica koje se ve} nalaze na Kosovu i Metohiji, putem finansirawa poslovnih ideja, otvarawa zadruga i pokretawa poqoprivredne aktivnosti. Paketi {estomese~ne pomo}i odre|eni su na

osnovu standarda UNHCR, napomiwe Ma{oli i nagla{ava da grantovi nameweni ekonomskom osnaìvawu povratnika iznose 20 i vi{e hiqada evra i da }e tu pomo} dobiti povratni~ke zajednice, ~ije poslovne ideje budu prihva}ene na javnom konkursu. Informativna kampawa u 10 srpskih gradova, me|u kojima je i â~ak, izabran na osnovu broja izbeglih i raseqenih lica i preporuke Komesarijata za izbeglice i migracije, najavio je on, bi}e zavr{ena do kraja ovog meseca. Du{ica Leki} iz [aqinovice, u â~ak je sa k}erkom do{la 1999. godine iz prvog izbegli~kog sme{taja u Kraqevu. Danas ìve u privatnoj ku}i u Trnavi i kaè, posle 15 godina bi se vratila na Kosovo, ukoliko bi

OD 12.000 IZBEGLICA, OSTALA TRE]INA Od 1992. godine kroz â~ak je pro{lo oko 12.000 izbeglih i raseqenih lica sa Kosova i Metohije, da bi posle vi{e do dve decenije izbegli~ki status “zadràlo” 350 lica, uglavnom iz Hrvatske i Bosne, a interno raseqenih sa KIM skoro 4.000. Preostali su u me|uvremenu napustili â~ak i Srbiju, ili su se integrisali u lokalnu sredinu, kaè Sneàna Radovanovi}, poverenik za izbegla i raseqena lica i nagla{ava da u â~ku nema kolektivnih centara i da ove porodice ìve u privatnom sme{taju ili sopstvenim ku}ama i stanovima. - Komesarijat pomaè onoliko koliko moè, tako da je u martu ove godine obezbedio jednokratnu pomo} za 15 porodica u iznosu po 15.000 dinara. Osim toga, jo{ 15 porodica je dobilo ogrevno drvo, tako|e u vrednosti po 15 hiqada dinara.

MLINSKO PEKARSKA INDUSTRIJA “POBEDA” IZ ARAN\ELOVCA NOVI VLASNIK “@ITOPROMETA”

USPELA TEK [ESTA PRODAJA osle pet neuspe{nih poku{aja, pro{le sedmice “@itopromet” je kona~no dobio novog vlasnika. Ovo preduze}e, nad kojim je krajem 2010. godine uveden ste~aj, za 50 miliona dinara kupila je Mlinsko pekarska industrija “Pobeda” iz Aran|elovca. Wen osniva~ je firma “Pe{tan”, koja sa oko 1.200 zaposlenih va`i za jednu od najuspe{nijih u ovom delu [umadije i najve}eg proizvo|a~a plasti~nih cevi u Evropi. Nepunih sedam dana posle preuzimawa ~a~anske fabrike, osnovane 1951. godine, koja je prvi put privatizovana 2006. godine, kada ju je za 75,6 miliona dinara kupio crnogorski biznismen Panto Vu~urevi}, novi vlasnik je zapo~eo remont nekih postrojewa, jer namerava da u {to kra}em roku obnovi mlinarsku i sto~arsku proizvodwu, najavio

je Ostoja Mijailovi}, ~lan Gradskog ve}a resorno zaduèn za privredu. Ve}ina poverilaca prihvatila je ponudu aran|elova~ke “Pobede”, a ona uslov lokalne samouprave da zadrì i razvija postoje}u delatnost, rekao je Mijailovi} i naglasio da }e pokretawem “@itoprometa” biti obezbe|eno oko 60 novih radnih mesta. Sude}i prema dosada{wim razgovorima, MPI iz Aran|elovca zainteresovana je i za kupovinu “Sto~ara”, koji je pao pod ste~aj, kao i preostale tri firme (“Poqopromet”, Veterinarska stanica i “Farma” iz Mr~ajevaca) koje je u â~ku kupio “Pantomarket”. Zbog toga je u ovom preduze}u, nekada najve}em izvozniku mesa, zapo~eta procena imovine, da bi blagovremeno bila ogla{ena i wegova prodaja. M. N.

imala uslove za `ivot: “U na{e selo se vratilo dosta porodica i wihova iskustva su dobra. Meni su tamo ostali poru{ene ku}e i zemqa. U kakvom su danas stawu ne znam, jer nisam imala mogu}nosti da barem jednom odem, po{to `ivim od privremene naknade od 8.500 dinara.” M. N.

SAOP[TEWE POSLOVODNOG ODBORA KOMPANIJE „SLOBODA” POVODOM NAJAVQENOG USVAJAWA ZAKONA O RADU

UMESTO PROTESTA, DIJALOG ovodom najavqenog usvajawa predloga Zakona o radu i odluke sindikata da prekinu pregovore i organizuju proteste i prikupqawe potpisa protiv dono{ewa ovog va`nog dokumenta, Poslovodni odbor kompanije “Sloboda” izdao je u ponedeqak saop{tewe, u kome se zala`e da se svi problemi i nesporazumi na relaciji predstavnici sindikata - Vlada Srbije, re{avaju dijalogom, a ne protestima. - Izra`avamo razume-

vawe za borbu za prava radnika, ali smatramo i da }e obustavom rada i izlaskom na ulice, u~initi jo{ teòm ve} dovoqno te{ku situaciju u kojoj se nalaze srpska privreda i dru{tvo, a da }e radnici ovakvim postupcima biti dovedeni u jo{ nezavidniji poloàj - kaè se u saop{tewu Poslovodnog odbora najve}eg ~a~anskog kolektiva. Rukovodstvo “Slobode”, kao dru{tveno odgovorne kompanije, smatra da bi masovni radni~ki

ZAKONI PROTIV INTERESA ZAPOSLENIH Bez obzira na stav Poslovodstva kompanije “Sloboda” i sindikata pojedinih fabrika namenske industrije da bi, povodom najavqenog usvajawa novog Zakona o radu i Zakona o PIO, nesporazume izme|u sindikata i predstavnika Republi~ke vlade trebalo re{iti dijalogom, a ne masovnim protestima, Samostalni sindikat “Slobode” je na sastanku u ponedeqak odlu~io da se pridru`i protestu, odr`anom 17. jula, ispred zgrade Skup{tine Srbije. Takva odluka doneta je zbog uverewa ve}ine ~lanova SS da su mnoge odredbe i Zakona o radu i Zakona o penzijsko invalidskom osigurawu protiv interesa zaposlenih.

protesti negativno uticali na ukupan privredni razvoj i umawili {anse za ubrzani privredni oporavak. Sindikalni protesti nemaju opravdawe, pogotovo u preduze}ima odbrambene industrije i kompanijama koje uspe{no posluju, navodi se u saop{tewu Poslovodnog odobra, uverenog da bi zastoj u proizvodwi u ovim firmama imao negativan uticaj na stawe ekonomije u ~itavoj dr`avi. Uz napomenu da je ovo saop{tewe prosle|eno predstavnicima sindikata u kompaniji, Poslovodni odbor je dao podr{ku Vladi Srbije u procesu dono{ewa reformskih zakona i izrazio o~ekivawa da }e sve zainteresovane strane posti}i saglasnost o predlo`enom Zakonu o radu i da wegovo usvajawe ne}e pratiti najavqeni masovni protesti i obustave rada. M. N.

IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

Da bi dobilo upotrebnu dozvolu i pustilo u rad savremenu benzinsku stanicu, podignutu na lokaciji na kojoj se od 1974. godine nalazila benzinska pumpa “7. jul” u Ulici \or|a Toma{evi}a, investitor preduze}e “Helion” mora da objekat sa jedne strane “ogradi” protivpoàrnim zidom, visine dva i duìne oko 50 metara. Ukoliko postupi po nalogu nadle`ne inspekcije, prakti~no }e zatvoriti ulaz porodicama koje ìve u obli`woj zgradi, ~iji je vlasnik Grad, jer }e kamena ograda od wihovih ulaznih vrata biti udaqena tridesetak santimetara. Ne èle}i da zbog li~nih i interesa firme ugrozi bezbednost stanara i naru{i dobre kom{ijske odnose sa qudima, sa kojima, napomiwe vlasnik Lazo Antonijevi}, godinama nije imao nikakvih problema, vi{e puta se obra}ao nadle`nima, zahtevaju}i da sprovedu odluku SG o ru{ewu sporne zgrade i raseqavawu tri porodice.

GDE SMESTITI PORODICE IZ ZGRADE PREDVI\ENE ZA RU[EWE, ZBOG REKONSTRUKCIJE ULICE DRAGOSLAVA BOJI]A

HUMANOST JAÂ OD PRAVNIH NORMI isti~e i da zbog odugovla~ewa nadle`nih da sprovedu u delo svoju odluku, preduze}e “ne moè da privede objekat nameni na osnovu dozvola i re{ewa nadle`nih dràvnih organa.” Radovi na benzinskoj stanici zapo~eti su 4. marta, na osnovu re{ewa o gra|evinskoj dozvoli, izdatog krajem decembra pro{le godine i re{ewa o protivpoàrnoj za{titi od 7. aprila 2014.

PROTIVPO@ARNI ZID ISPRED VRATA

Protivpo`arni zid }e zatvoriti ku}u predvi|enu za ru{ewe

Nagla{avaju}i da je izgradwa zida uslov za dobijawe upotrebne dozvole i otvarawe objekta, planirano za 26. jul, na Aran|elovdan, Antonijevi} pokazuje re{ewe nadle`ne inspekcije u kome se investitoru nala`e: “Izgraditi protivpo`arni zid minimalne visine dva metra, odgovaraju}e vatrootpornosti, na granici parcela benzinske stanice za snabdevawe gorivom motornih vozila “Helion” u Ulici \or|a Toma{evi}a, sa susednim stambenim objektom, koji se nalazi u Ulici Dragoslava Boji}a”. Re{ewe je izdato pre tri meseca i investitor je po wemu trebalo da postupi u roku od 60 dana, podse}a Antonijevi}, ali

Lazo Antonijevi}

godine. Po{tuju}i gra|evinsku dozvolu, investitor je na KP 2588/9 u KO ^a~ak izgradio benzinsku stanicu za prodaju motornog goriva, prodajni i prostor za sme{taj zaposlenog osobqa, gabarita 12, 24 puta 8, 24 metara, nadstre{icu, tri ostrva, tri automata, objekat za prodaju TNG boca i tri podzemna rezervoara. Iako je ona investitoru “ostavqala” rok od dve godine da zapo~ne radove, preduze}e “Helion” je u

“AUTOPREVOZ” OBOGATIO VOZNI PARK SA 17 MINIBUSEVA

UNAPRE\EWE USLUGA, UPRKOS KRIZI prkos ekonomskoj krizi i ote`anim uslovima poslovawa, “Autoprevoz” je uspeo da realizuje zna~ajnu i vrednu investiciju i nabavi 17 novih autobusa, od kojih sedam, od pro{log vikenda ve} saobra}aju na gradskim linijama. Preostalih deset minibuseva ove sedmice bi}e “ukqu~eno” u prigradski saobra}aj, rekao je direktor Aleksandar Petronijevi} i naglasio da je re~ o velikoj investiciji, ~iji je ciq unapre|ewe i poboq{awe usluga prevoza i pove}awe komfora za putnike: - “Autoprevoz” se, uprkos velikoj ekonomskoj krizi, trudi da stalno unapre|uje svoje usluge. Ovoga puta ulo`ili smo zna~ajna finansijska sredstva i vozni park obnovili sa 17 novih autobusa. Vozila su savremenog izgleda, klimatizovana i komforna. Sa druge

GRAD

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

rekordnom roku, za nepunih {est meseci, zavr{ilo posao. Nakon toga, vlasnik se suo~io vi{e sa moralnom, nego sa pravnom dilemom, jer ne èli da ~lanovima tri porodice, koje su, prema wegovim tvrdwama, privremeno sme{tene u sporni objekat, onemogu}i prilaz stanovima, ~ija vrata ne}e mo}i da otvore nakon podizawa zida, tim pre {to je, nagla{ava on, re~ o dobrim kom{ijama koji su proteklih meseci i ~uvali gradili{te, na kome “ni ekser nije falio”. - Ja moram da podignem zid, koji }e ko{tati nekoliko stotina hiqada dinara, ali èlim da javnost i ti stanari znaju da to nije plod moje bahatosti, niti hira, ve} da to radim iz nu`de i postupaju}i po re{ewima nadle`nih dràvnih organa.” Pomalo kivan na gradske uprave i dràvne organa, {to efikasnije ne izvr{avaju svoje odluke i ne ru{e objekat, {to je preduslov za rekonstrukciju Ulice Dragoslava Boji}a i izgradwu trotoara, u susret obeleàvawu 200 godina od Boja na Qubi}u, Lazo Antonijevi} podse}a da drugi put trpi {tetu zbog nekorektnog odnosa nadle`nih prema imovini wegovog preduze}a: - Prilikom rekonstrukcije Ulice \or|a Toma{evi}a, kolovoz je “ukopan” metar i 30 santimetara, zbog ~ega smo sa lokacije na kojoj se nalazila stara benzinska stanica, morali da izvu~emo skoro 10.000 kubika zemqe, teren “spustimo” dva metra i da bismo ga ponovo stabilizovali, dovu~emo vi{e od pet hiqada kubika kvalitetnije zemqe i {qunka.

NEMA ZAKONSKU, ALI IMA MORALNU OBAVEZU

strane, izuzetno su {tedqiva i ekonomi~na u eksploataciji. Minibusevi koji ovih dana najvi{e “kru`e” na relaciji Avenija - Obre` i Trnava - Qubi}, imaju 17 sedi{ta i ~etiri koja se sklapaju, poseduju i prostor namewen za prevoz invalidnih lica i mogu da prime ukupno 55 putnika. Novi “{tedqivi” autobusi (10), nabavqeni od “Mercedesa”, ove sedmice }e po~eti da saobra}aju i na me|ugrad-

skim linijama, najavio je direktor Petronijevi} i naglasio da zbog pove}awa broja vozila ne}e biti pove}an i broj polazaka, ve} da }e minibusevi zameniti autobuse stare i po nekoliko decenija. Zahvaquju}i ovom zanavqawu, vozni park ~a~anskog prevoznika, koji je u ve}inskom vlasni{tvu kompanije “Kavim” iz Izraela, broja}e 157 vozila, ~ija se tehni~ka ispravnost, tvrde nadle`ni, proverava svake sedmice. M. N.

Skup{tina grada je na sednici odr`anoj 28. i 31. marta ove godine donela odluku da iz javne svojine Grada ru{ewem bude otu|en objekat broj 1, na KP 2588/8 i 2588/1, koji se ve}im delom nalazi u profilu planirane ulice, radi pro{irewa i rekonstrukcije Ulice Dragoslava Boji}a Jareta, potvr|uje deo Antonijevi}eve pri~e sekretar SG Qubodrag Petkovi}, pokazuju}i odluku u kojoj je jo{ re~eno da su sredstva za ru{ewe zgrade predvi|ena programom poslovawa JP “Gradac” za ovu godinu. Me|utim, kao i kod prvog suseda tri porodice, od kojih su dve jo{ pre dve decenije dobile u zakup na odre|eno vreme jednosobne nekomforne stanove, i kod nadle`nih u lokalnoj samoupravi, sprovo|ewe odluke SG, sude}i po Petkovi}evim re~ima, ote`avaju iskqu~ivo razlozi humane i socijalne prirode.

- Za razliku od jedne Romkiwe, koja sa ~etvoro dece u ovom objektu stanuje bespravno, peto~lana porodica Mikana Dropca i Marica Stoji} sa sinom, imaju pravni osnov za kori{}ewe, odnosno re{ewa onda{we Komisije za stambena pitawa, na osnovu kojih su im jo{ u novembru 1994. godine ovi stanovi dati u zakup na odre|eno vreme. Po{to je doneta odluka o ru{ewu, Grad nema nikakve zakonske oba-

Qubodrag Petkovi}

veze prema tim porodicama, ali ima humanu, moralnu i socijalnu. Nastojimo da prona|emo mogu}nosti i ove porodice raselimo u stanove kojima raspolaù Grad i JP “Gradac”. Me|utim, adekvatan prostor uop{te ne postoji, niti ga poseduje Centar za socijalni rad, ~ije usluge koriste ova lica. Postoji jedan objekat, preko puta kasarne “Ratko Mitrovi}”, ali nije utvr|ena wegova namena, odnosno vlasnik i dràlac, i {to je jo{ spornije, on se nalazi na zemqi{tu ~iji je vlasnik Ministarstvo odbrane - obja{wava Petkovi} za{to nadle`ni, kako Antonijevi} kaè, ne sprovode odluku koju su doneli. Jedina mogu}nost je da porodice iz zgrade u \or|a Toma{evi}a budu preseqene u jedan od objekata u Mili}evcima ili Mojsiwu, koje je Grad nasledio, dodaje Petkovi} i nagla{ava da, nezavisno od izgradwe benzinske stanice, ~iji zid moè smetati stanarima, Grad mora da poru{i objekat i rekonstrui{e saobra}ajnicu, pre proslave 200 godina od Qubi}kog boja. Petkovi} ponavqa da Grad prema ovim porodicama nema nikakave zakonske obaveze, niti da postoji pravni osnov da im se kao ranije, {to je predvi|ao Zakon o stanovawu, obezbedi drugi sme{taj. Bez obzira na to, nadle`ni ulaù maksimalne napore i takore}i ~ine i nemogu}e, kaè sekretar SG, nastoje}i da ih, posebno u ovim ekonomski te{kim vremenima i za mnogo situiranije gra|ane, ne ostavi bez krova nad glavom i na ulici. M. N.

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

FORUM PRIVREDNIKA NASTAVQA REALIZACIJU PROJEKTA “MLADI PREDUZETNICI U AKCIJI” sklopu projekta “Mladi preduzetnici u akciji”, koga, uz podr{ku Ambasade Kraqevine Norve{ke, realizuje Poslovno udruèwe Forum privrednika â~ka, pro{le sedmice je odràna sednica osniva~ke skup{tine i izabrani organi Kluba mladih FP^, koji okupqa 52 preduzetnika. Projekat ~iji je ciq podr{ka, ja~awe i unapre|ewe porodi~nih firmi i efikasna tranzicija upravqawa na novu generaciju, koja treba da preuzme odgovornost u rukovo|ewu preduze}ima i odrì kontinuitet wihovog poslovawa, zapo~et je pre dva meseca. Po{to je jedan od va`nih ciqeva i unapre|ewe znawa i ve{tina mladih preduzetnika, tokom implementacije ovog programa, od 19. do 21. juna odràna je obuka na temu “Razvoj poslovnih udruèwa i javno zalagawe”, koju su poha|ala 32 mlada privrednika iz â~ka i Gorweg Milanovca, koji rade u porodi~nim firmama, ili su pokrenuli sopstveni biznis. Osnovni ciq ovih stru~nih seminara bio je da se mladim preduzetnicima ukaè na zna~aj poslovnih udruèwa i na~in wihovog funkcionisawa. Na wima su “obra|ene” teme: razvoj poslovnih udruèwa, javno zalagawe, strate{ko planirawe i finansijska odrìvost udruèwa. Obuku je organizovala Agencija za ekonomski

JA^AWE I UNAPRE\EWE PORODI^NIH FIRMI

razvoj iz Kru{evca, a mladima su svoja iskustva u vo|ewu poslovnih udru`ewa preneli ~lanovi ovda{weg Foruma privrednika. U~esnici obuke informisani su tom prilikom i o radu, uslugama i podr{ci koje

pru`a Nau~no tehnolo{ki park i mogu}nostima saradwe sa ovom ustanovom. Posle sednice osniva~ke skup{tine, usledi}e formirawe Kluba mladih preduzetnika, najavio je Vladan Nikoli} iz

REAGOVAWE

Agencije za ekonomski razvoj iz Kru{evca, koja je partnerska organizacija na projektu: “Naredni korak je izrada akcionog plana Kluba mladih privrednika, a na jesen i organizovawe serije obuka koje bi trebalo da dopri-

nesu unapre|ewu preduzetni~kih kapaciteta mladih privrednika. One }e u krajwem slu~aju dovesti i do unapre|ewa porodi~nih firmi i razvoja sektora malih i sredwih preduze}a.” Mladim privrednicima na sednici osniva~ke Skup{tine obratio se, pored ostalih, i profesor Roberto Linzalone sa Basilicata Univerziteta u Italiji, prenev{i im neka iskustva privrednika iz ove zemqe, koja ima dugu tradiciju porodi~nih firmi: - Veoma je va`no da mladi {to vi{e znaju o kompanijama, pre nego {to ih preuzmu i da mogu da doprinesu wihovom razvoju i unapre|ewu, kada nastave rad i postanu {efovi. Od mladih se o~ekuje da daju “meku” podr{ku, uvedu inovacije, primene nova znawa i na~in upravqawa, da u firme unesu ne{to novo i da kompanije zahvaquju}i tome dobiju novu snagu i energiju - rekao je profesor Linzalone koji je, kako je naglasio, svojim prisustvom na skupu `eleo da ohrabri mlade uspe{ne ^a~ane. M. N.

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

DOSTA JE LA@I! pro{lom broju “â~anskog glasa” od 11. jula 2014. godine na osmoj strani u tekstu pod naslovom “@rtve se ne smeju zaboraviti“ imali smo priliku videti da su komunisti~ka ideologija i weni po{tovaoci jo{ uvek vrlo aktivni u na{em tzv. demokratskom dru{tvu. Mi, Ravnogorci moramo sve prisutne komuniste, koji su toga dana iza{li na Spomen park obeleàvaju}i Sedmi jul kao po~etak borbe protiv fa{izma da podsetimo da su time prekr{ili odluku Vlade iz 2001. godine kojom je taj praznik ukiunt, jer je laàn. Tog Jovandana 1941. na saboru u Beloj Crkvi @ikica Jovanovi}-[panac nije pucao ni na jednu zvani~nu fa{isti~ku vojnu formaciju, kojih je imao na pretek u drugim delovima Jugoslavije. Pored Nemaca, Usta{a, Bugara, Folksdoj~era, Balista, Albanaca... on prve hice uputi na dva srpska àndarma Bogdana Lon~ara i Milenka Brakovi}a. Taj ~in, po svim me|unarodnim zakonima, kako tada tako i danas se tretira kao ratni zlo~in. Komunisti, ako ve} svoju ideologiju ho}ete zasnivati na tome protiv koga ste se borili i kada ste zapo~eli borbu, onda se jedino moète nazvati antisrbi, jer Srbi su neuporedivo najbrojnije `rtve va{e revolucije u Drugom svetskom ratu! Taj zlo~in koji ste slavili bio bi kao kada bi danas neki Srbin na okupiranom Kosovu i Metohiji upucao dvojicu Srba, pripadnika KPS-a ili @andarmerije, a onda to prikazao kao po~etak borbe protiv {iptarskih separati-

sta. Svoje borce tzv. NOB, nazvaste rodoqubima. Taj izraz imenuje srbske ratnike koji su se kroz vekove `rtvovali za svoj narod i otaxbinu, a ne za one koji ubijaju svoj narod zarad svoje bolesne bratoubila~ke ideologije, za ra~un nekakvog Broza o kome ni danas ne znate ni ko je, ni odakle je... Podse}amo ~itace kako u tzv. oslobo|ewu 1945. godine od ruke “ubica rodoquba“ postrada{e major Gavrilovi}, vojvoda Bojovi} i mnogi drugi elitni Srbi. Zato poru~ujemo svim komunistima koji su svojim prisustvom „uveli~ali“ taj skup u slavu ratnog zlo~ina da to vi{e ne rade, jer vreme laì je pro{lost. Srbi vi{e nemaju vremena, ni glava za gubqewe, zarad samoubila~kih ideologija belosvetskih mo}nika, koji su nas skupo ko{tali u pro{losti. Samo istina je spas za Srbe i Srbiju. Kraqevina Srbija je stvorila Jugoslaviju, a videli smo taj va{ komunizam (titoizam) kako i zarad ~ijih interesa ju je uni{tio i na ~iju {tetu. Srbije i Srba, naravno. Danas smo svedoci kako sinovi elitnih Brozovih oficira glume}i kapitaliste, demokrate i patriote razgradi{e na{u otaxbinu Srbiju u svim segmentima wenog indentiteta. To je izme|u ostalog i zbog toga {to su se pravi srpski rodoqubi povukli i }ute, zato vam mi ~a~anski Ravnogorci jasno i glasno poru~ujemo: “Dosta je laì!“ S verom u Boga za Kraqa i Otaxbinu! Predsednik OORP â~ak Dragan ]endi}

- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

Posledwih dana â~ani uglavnom prepri~avaju hrabri podvig petnaestogodi{weg Ogwena Perovanovi}a, koji je pro{log utorka, oko 19 ~asova, spasio sina i oca, Damira (19) i Mirsada (51) Canovi}a, kod brane, na Gradskoj plaì. Ne iznena|uje herojsko delo ovog mladog â~anina, s obzirom na to da je od bake nau~io da veruje u Boga, od oca da bude istrajan, a od majke ispravan. og sudbonosnog dana, posle treninga u Kajak klubu “â~ak”, gde tri godine trenira dvosed i dvoklek, Ogwen je sa drugom ostao da se okupa na Gradskoj plaì. - ûo sam vrisku, ali prvo sam pomislio da vi~e neka devojka zbog hladne vode. Ubrzo sam ugledao ènu koja vi~e, pokazuje ka vodi i bezuspe{no poku{ava nekome da pomogne. Spazio sam mladi}a koga je vrtlog ve} bacao po ~epu, vir ga je ~as povla~io na dno, ~as izbacivao na povr{inu reke. Kada sam si{ao ispod brane i pri{ao mestu gde se preliva voda i pravi snaàn vrtlog da pomognem mladi}u, preko mene je, obu~en, preleteo wegov otac, koji je bio u blizini na pecawu. Sin ga je, u panici, bore}i se za ìvot, po~eo daviti i vu}i za sobom. Po{to poznajem “govor” reke, a i bio sam u sli~noj situa-

REPORTA@A

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

OGWEN PEROVANOVI], SPASIO SINA I OCA IZ MORAVE

HEROJ SE RA\A, HEROJ SE I POSTAJE

ciji, stao sam deset sekundi, prou~io kako ide struja, sko~io sam i uhvatio mladi}a za kosu, a wegovog oca za majicu - pri~a Ogwen, napomiwu}i da je znao da }e i on biti ugroèn ako krene u vir, i obja{wava da vi{ak vode oti~e preko ~eli~nih ustava i pada u betonske ~epove koji nisu mnogo duboki, ali zbog struja i vrtloga brzo iscrpe snagu svakom pliva~u koji u|e da se kupa ispod preliva. Ogwen je uspeo da davqenike, oca i sina, uz pomo} prisebnog posmatra~a koji mu je bacio granu drveta, izvu~e na dva metra od obale. Me|utim, kako kaè, po~eli su da pani~e i da i wega povla~e na dno. - Usko~io je jedan de~ko, mislim da se zove Strahiwa, pomogao mi je i uhvatio obojicu. Da wega nije bilo sva trojica bismo nastradali. Nekako smo iza{li iz vode - kaè hrabri kajaka{. Potom je stigla i ekipa Hitne pomo}i, koja je Damira odvezla u Bolnicu, a Ogwena pregledala. - Tek posle svega, sko~io mi je adrenalin, uhvatio me je strah od

toga {ta je moglo da bude. Ali, va`no je da se sve dobro zavr{ilo. Zanimqivo je, da sam pre ovog doga|aja, Damira jednom video u

prolazu, tako|e na brani. Pro{le srede sam ga posetio u Bolnici. Ose}ao se veoma dobro, smejao se, ~ekao je otpusnu listu pri~a na{ sagovornik, izraàvaju}i nadu da }e wihovo prijateqstvo biti doìvotno, tim pre, {to jedan ìvi na Keju, a drugi kod “Bor~eve” hale. Na na{u konstataciju da je postao poznat po herojskom delu, Ogwen kaè da ne voli publicitet i isti~e da uvek treba biti odmeren i znati razliku izme|u hrabrosti i ludosti. - Imao sam hrabrosti da u|em u vodu samo zahvaquju}i tome {to poznajem reku. Kajak je moja velika qubav... Prqava voda, divqa reka, to je ono {to ovaj sport ~ini posebnim. Ta doza straha, adrenalina i uìvawa u isto vreme, ne moè da se poredi ni sa ~im. Pet i po godina sam igrao ko{arku za Borac, u A selekciji. Ali, shvatio sam da za mene nije kolektivni, ve} neki sport koji zavisi samo od mene, gde svaku gre{ku i pobedu mogu da pripi{em samo sebi - kaè prvi â~anin u kajaka{koj reprezentaciji Srbije, koji je do-

neo tre}u nagradu sa Balkanskog prvenstva i vlasnik nekoliko zlatnih medaqa sa dràvnih takmi~ewa, napomiwu}i da je u wegovoj karijeri veliki “betonski zid” ~iwenica da ovaj sport u â~ku nema perspektivu. Osim, naravno, porodice, velika Ogwenova podr{ka, ne samo u sportu, nego i u ìvotu, je trener Zoran Novakovi}. - Trener mi je obja{wavao da sve {to se primeni u kajaku, moè da se primeni i u ìvotu. Kao kroz brzak, i u ìvotu mora{ da izabere{ najlak{i prolaz, za najteù stvar. Qudi misle da je ovo opasan sport. Uop{te nije naivan, ali nije opasan ako se razmi{qa svojom glavom. Uvek treba racionalno razmi{qati poru~uje na{ mladi sagovornik. Ogwen svakodnevno trenira i, kako kaè, uvek teì da pobedi sebe, i na treninzima, i na takmi~ewima, i u ìvotu. Posle svega, za ovog hrabrog mladi}a moèmo re}i da je potvrdio izreku mudrih qidi “heroj se ra|a, ali herojem se i postaje”. N. R.

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

LAZARIJANI, ^A^ANI SA

Stigli su krajem 19. ili po~etkom 20. veka i pustili korene u ~a~anskoj sredini, ali su posle Drugog svetskog rata, kada im je imovina oduzeta, jo{ jednom krenuli za boqim `ivotom, pre{li Atlantik i izborili se za svoje mesto u poslovnom svetu daleke Kanade

azmi{qaju}i o meru. Ovde po~ivaju priprolaznosti ì- padnici nekada{we ~a~anvota i ~ovekovoj ske porodice Lazarijan. potrebi da osta- Ovda{wi trgovac Artin vi trag o svom Lazarijan, ro|en je 1860, kratkom gostovawu na Ze- preminuo 1928. godine. Wemqi, {etamo starim ~a~an- mu se, 1937, na onom svetu skim grobqem, i{~itavamo pridruìla unuka Zlata, izbledele zapise na spome- koja je poìvela samo {est nicima i zagledamo slike, godina, ni{ta mawe o{te}ene zubom vremena. Pa`wu nam najvi{e privla~e spomen RO\ENI obele`ja iz ranijih vreTRGOVCI mena, ne samo zbog paNajve}i broj starih Jermena Bakalnica porodice Lazarijan nalazila se pored „Prole}a” tine i istorijske se u Srbiji bavio trgovinom. vrednosti, ve} i zato Bili su radni, preduzimqivi, a 1945. i osamnaestogo- Re~ je o veoma starom naro{to su gra|ena sa vi{tedqivi i patrijarhalni. Decu di{wi unuk Tiko. Na du indoevropskog porekla, {e sklada i ukusa nesu obavezno {kolovali, pa su ovom mestu je sahrawen ~iji su preci, prema migo novija. Pred jedsrpski Jermeni iz druge genei Artinov sin Lazar, a {qewu ve}ine istori~ara, nim od takvih, ba{ poracije uglavnom obrazovaìveo je od 1893. do bili Frigijci, koji su se sa red kapele, zastadosmo ni i uspe{ni u svojim 1948. godine. On i wegova Balkanskog poluostrva u i zarad neuobi~ajenog profesijama. èna Selvina su i podigli periodu izme|u 13. i 9. veka prezimena uklesanog u merovaj spomenik, posle Arti- pre nove ere doselili na nove smrti. Na wegovoj po- podru~je Jermenske visole|ini zapaàmo zagonetne ravni, ta~nije dana{we IsPRIJATEQSTVO ZA CEO @IVOT re~i, ispisane nama nepo- to~ne Anadolije. Svoju drKada je posledwi put posetio Srbiju, Savo Lazarijan znatim, jermenskim pismom. àvu Jermeni su imali jo{ je navratio i u â~ak. u prvom milenijumu pre na- Ispred ku}e se parkirao auto i iz wega iza{ao neNAROD NA UDARU {e ere, hri{}anstvo su poznat ~ovek. Interesuje se stanuju li ovde Lazovi}i. ISTORIJE primili 301. godine, a izGledam ga, prise}am se i proradi mi kliker. “Savo, U vreme nastanka ovog spome|u 80. i 70. bili najja~a Na mostu u Ov~ar Bawi. Gore: Rada @iravac i Stevo jesi li to ti”, pitam, a onda i on mene prepozna - kamenika, pripadnika jermen- sila u jugozapadnoj Aziji. Stankovi}. Sredwi red: Miko Rajkovi}, Nives Bero{, zuje Dragi{a, sin nekada{weg kafexije Cvetko Lazoske nacije u Srbiji je bilo Narednih vekova, me|utim, Vera Cuki}, Du{ko Maslarevi} i Savo Lazarijan. vi}a. daleko vi{e nego danas, a izmenili su mnogo gospoDowi red: Mimica Baudi{ i Pre{o @iravac On i Savo su bili kao bra}a. Zajedno su odrastali i stizali su u vi{e navrata. dara i bili izloèni nemiupoznavali ìvot, obojicu je u osnovnoj {koli u~ila Vukosava Bulatovi}, druìli su se i u Gimnaziji. Dragi{a Savo - Milorad Jovanovi}, Savo i ja smo bili nerazdvojna trojka. Doteramo se, izbacimo kragne, pa uve~e na Korzo. Leto smo provodili na Moravi, voleli smo da se kupamo, ali i da gledamo devojke. Sve su nosile jednodelne kostime, bikini je u to vreme bio pojam - se}a se Dragi{a Lazovi}. “Svaka je mladost lepa”, konstatuje on dok sedimo i razgovaramo ispred stoletne porodi~ne ku}e u Ulici vojvode Stepe. Fasada je odolela novim trendovima, sa~uvana je i nekada{wa kaldrma, pa je Dragi{ino dvori{te idealno mesto za prise}awe na stare i ugledne ~a~anske porodice u koje su se, nema sumwe, svrstali i Lazovi}i i Lazarijani.

Dragi{a Lazovi} i Savo Lazarijan u ^a~ku U odeqewu tre}eg razreda u~iteqice Vuke Bulatovi} bilo je 58 |aka, ^a~ak 1935.

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

JERMENSKE VISORAVNI Bra}a Savo (desno) i Artin Lazarijan u Kanadi

losrdnim udarima sa raznih strana. Dok su bili pod Vizantijom, oni su, kao hri{}ani, ~esto zauzimali vode}e polo`aje na dvoru, a mnogi vizantijski vladari su bili jermenskog porekla. Druga~ije je bilo pod Turcima, ~ija su se plemena na Jermensku visoravan doseqavala izme|u 11. i 13. veka, potiskuju}i Jermene na zapad. U 19. veku Isto~na Jermenija je u{la u sastav Carske Rusije, potom postala deo Sovjetskog Saveza, da bi posle wegovog raspada stekla nezavisnost. Najve}a stradawa ovaj narod je do`iveo u vreme Prvog svetskog rata, kada je turska vlast na podru~ju Male Azije i Kavkaza nad wime izvr{ila pogrom ogromnih razmera. Bilo je to doba masovnih iseqavawa i bujawa jermenske dijaspore. PRVE JERMENE DOVEO SVETI SAVA Svi su izgledi da su prvi Jermeni stigli u Srbiju zahvaquju}i Svetom Savi i wegovoj poseti pravoslav-

noj Jermeniji 1218. godine. Videv{i wihove crkve, on je sa sobom poveo neimare koji su u blizini dana{weg Petrovca na Mlavi izgradili manastir Vitovnicu, posve}en Uspewu Presvete Bogorodice. Ako je verovati legendi, Jermeni su nas ponovo pohodili 1389. godine, da bi u slu`bi vojske sultana Murata u~estvovali u boju na Kosovu, ali su, ~im su shvatili da }e se boriti protiv hri{}anskog naroda, pre{li na stranu srpskog kneza Lazara. Posle Kosovske bitke, pre`iveli Jermeni su se naselili kod Soko Bawe i na Ozrenu izgradili manastir Jermen~i}. Na Zelenom vencu u Beogradu prona|ene su nadgrobne plo~e sa natpisima na jermenskom jeziku, koje svedo~e da je ovde u 17. veku postojalo jermensko grobqe. U Novom Sadu je, uz blagoslov urbanista, {ezdesetih godine pro{log veka sru{ena jermenska crkva za koju se pouzdano znalo da poti~e iz 18. stole}a.

U SRODSTVU SA VARTABEDIJANIMA I BARONIJANIMA Savova i Dragi~ina majka, Selvina Lazarijan i Dragica Baronijan, su ro|ene sestre, k}erke Dikrana Vartabedijana, koji je po dolasku u Srbiju uzeo ime Tihomir Vladikovi}. - Deda je iz postojbine krenuo pre pogroma, u potrazi za boqim `ivotom. On i baba, ~ije je jermensko ime bilo Gadar, a srpsko Katarina, tada su imali samo Selvinu, koju su ostavili u Jermeniji, jer se pradeda pla{io da mu se sin, ukoliko povede dete, nikada ne}e vratiti. Dedi se u Srbiji svidelo, vratio se po devoj~icu i trajno nastanio u [apcu. Vladikovi}i su se bavili trgovinom i u novom boravi{tu dobili jo{ jedanaestoro dece, od kojih je ve}ina podlegla de~ijim bolestima. U `ivotu su ostali Selvina, moja majka i ~etvorica sinova koji su zavr{ili visoke {kole. Selvina se udala za ~a~anskog trgovca Lazara Lazarijana, moja majka za vaqevskog trgovca Agopa Baronijana, koji je u Srbiju stigao pre Prvog svetskog rata, sa mla|im bratom Vartanom. Wih dvojica su u Vaqevu otvorili trgovinsku radwu, ali se stric kasnije preselio u Beograd i imao radwu preko puta Bajlonijeve pijace - ispri~ala nam je Olga, najmla|a od ~etiri k}erke Agopa i Dragice Baronijan.

Savo sa suprugom Siranu{ i k}erkama Alis i Madlen

Najve}i broj Jermena doselio se u Srbiju izme|u 1915. i 1920. godine, beè}i pred turskim zlo~inima. Oni su u Beogradu osnovali Udruèwe Jermena Kraqevine Jugoslavije i, u Dalmatinskoj ulici, kupili ku}u u koju su smestili Jermenski dom i {kolu. Posle Drugog svetskog rata imovina Udruèwa je nacionalizovana, a jermenska zajednica je svoj rad obnovila tek 1995. godine. PRESELILI SE U SE]AWA STARIH ÂÂNA U â~ku vi{e nema ni Jermena ni wihovih potomaka, ali najstariji â~ani pamte porodicu Lazarijan i opojni miris kafe koji se {irio iz wihove bakalnice u centru grada. Radwu, ba{ uz nekada{wu kafanu “Prole}e”, dràli su otac Artin i sin Lazar. Porodica je stanovala u istoj ku}i, na spratu, i nije se, po na~inu ìvota, mnogo razlikovala od ostalih trgova~kih familija u gradu. - Zanatlije su u to vreme bili gospoda, a â~ak kosmopolitski grad. Osim Srba, u wemu su ìveli Jevreji, Muslimani, Austrijanci, êsi, Italijani… Niko nikome nije smetao, druìli smo se, delili i dobro i zlo - kaè, poku{avaju}i da prikrije emocije, Dragi{a Lazovi}, veterinar u penzi-

ji, koji je, druè}i se sa Lazarevim sinom Savom, ~esto zalazio u wegov dom. Zahvaquju}i Savovom drugu iz detiwstva i ro|aki Olgi Stepanovi}, iz Vaqeva, bar delimi~no upoznajemo i ostale Lazarijane. Lazar je bio oèwen Selvinom, Jermenkom iz {aba~ke porodice Vartabedijan, a u wihovom braku je ro|eno {estoro dece. Zlata je umrla kao dete, Tihomir stradao od komunista posle Drugog svetskog rata. Slobodan se upokojio u inostranstvu, a iza sebe je ostavio k}erku Selvinu. Wegova sestra bliznakiwa Slobodanka, farmaceut po profesiji, udala se za Crnogorca, lekara Branka [utilovi}a, ìvela u Kotoru i rodila Zlatu i Ra{ka. Nedavno je u Kanadi preminuo najmla|i od ~a~anskih Lazarijana, Artin (otac Lazara i Olivije), a u Vankuveru sa porodicom ìvi wegov znatno stariji brat Savo, ro|en 1925. godine. OSTVARILI SAN O BOQEM @IVOTU Savo Lazarijan, koji je gimnaziju zavr{io u â~ku, a ekonomiju studirao u Beogradu, napustio je Srbiju sredinom pro{log veka, zajedno sa majkom i bra}om. - Jermeni su tada, kao nacionalna mawina, mogli da idu u Ameriku, pa je tetka Selvina, posle te~ove smr-

Nadgrobni natpis na jermenskom

ti i gubitka imovine, sa sinovima krenula na dalek put. Iseqenicima je prva baza bila Italija, daqe su mogli samo oni koji su imali garantno pismo. Lazarijane je sre}a posluìla i stigli su tamo gde su namerili. Tetka je ìvela 102 godine, umrla je i sahrawena u Kanadi. Posledwi put sam je videla 1976. ili 1977. godine, kada je dolazila u Srbiju da poseti rodbinu. Jo{ uvek je bila drè}i kazuje Olga, k}erka Selvinine mla|e sestre Dragice i vaqevskog trgovca Agopa Baronijana. Lazarijani su na severnoameri~kom kontinentu jo{ jednom morali da krenu iz po~etka, ali su im se trud i upornost isplatili. Pre ta~no ~etrdeset godina u Vankuveru je ro|ena firma “Canada Scaffold Supply” koja se bavi proizvodwom, prodajom, iznajmqivawem i instalirawem gra|evinskih skela. Na wenom ~elu dugo je bio Sem (Savo) La-

Spomenik porodice Lazarijan na ^a~anskom grobqu

zarijan, u woj je radio i pokojni Artin, a danas se porodi~nim biznisom bave Savove k}erke Alis i Madlen. On i wegova `ivotna saputnica Siranu{, Jermenka koju je sreo po odlasku iz Srbije, starost provode u`ivaju}i u plodovima dugogodi{weg rada i raduju}i se odrastawu unuke Najri, koju im je pre godinu i po podarila k}erka Madlen. Emilija Vi{wi}

SELO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

ODR@ANA MANIFESTACIJA „DANI SRPSKE KAJSIJE”

MIOKOVA^KI, ^A^ANSKI I SRPSKI BREND

od pokroviteqstvom Grada â~ka, a u organizaciji Udruèwa proizvo|a~a kajsije i ostalog ko{ti~avog vo}a “Miokova~ka kajsija” i Mesne zajednice “Miokovci”, pro{log vikenda, u Miokovcima su odràni {esti “Dani srpske kajsije”. Manifestacija posve}ena profesionalnom vo}arstvu, a posebno prosperitetu kajsije i ostalih ko{ti~avih vrsta vo}aka, kao i strategiji razvoja agro-biznisa, zapo~ela je liturgijom u miokova~koj crkvi. U popodnevnim satima, prvog dana, otvorene su izlo`be kajsije i wenih prera|evina, starih i novih rukotvorina i

umetni~kih radova. U okviru ove manifestacije odr`an je i okrugli sto, na kome su u~estvovali poqoprivredni proizvo|a~i, prera|iva~i i stru~waci iz ove oblasti, Branko Popovi} sa Instituta za vo}arstvo i profesori Agronomskog fakulteta, dr Tomo Milo{evi} i Ivan Gli{i}. Posle defilea ko~ija i polagawa venaca ispred spomenika borcima rata od 1912. do 1918. godine, manifestaciju je otvorio zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Tom prilikom, Lukovi} je istakao da su “Dani srpske kajsije” zna~ajna privredno - turisti~ka manifestacija, koja promovi{e kajsije,

Miokovce, Grad ^a~ak i Republiku Srbiju. - Doma}a autohtona sorta kajsije koja se uzgaja na ovom podru~ju, na povr{ini od oko 200 hektara, sa prinosima preko 15 tona, sa velikim procentom {e}era, visokim procentom suve materije, apsolutno predstavqa miokova~ki, ~a~anski i srpski brend. Ciq ove manifestacije je da se susretnu proizvo|a~i, prera|iva~i i otkupqiva~i, kako bi unapredili protivgradnu za{titu, tokove otkupa, usavr{ili tehnologiju proizvodwe i dobili proizvode koji }e omogu}iti da otkupna cena ove blagorodne vo}ke poqoprivrednim

proizvo|a~ima ne pokrije samo osnovnu cenu ko{tawa, ve} obezbedi i zaradu. A ne, kao ove godine, da otkupna cena od 20 dinara bude ispod svakog nivoa. Smatram da }e tr`i{te u~initi svoje i da }e kajsija dobiti boqu cenu. Posebno se radujem {to je cena po~ela da raste i nadam se da }e ona dosti}i nivo koji }e omogu}iti poqoprivrednim proizvo|a~ima i da zarade - rekao je Lukovi}, na sve~anom otvarawu. Predsednik Mesne zajednice “Miokovci” Zoran Nikitovi} po`eleo je dobrodo{licu gostima i zahvalio lokalnoj samoupravi na podr{ci, ovoj veoma

zna~ajnoj manifestaciji. Prire|en je i bogat kulturnoumetni~ki program, koji je realizovan u saradwi sa KUD “Abra{evi}”. Na po~etku programa nastupili su u~enici O[ “Stepa Stepanovi}” iz Miokovaca, a osim “Abra{evi}a” i “Tanaska Raji}a”, svojim igrama predstavili su se i mladi iz Br|ana, Prislonice i Mojsiwa. Nastupili su i frula{i Slobo Kova~evi}, Milan Milivoj~evi} i Slobodan Vuki}evi}. Drugog dana susreta, organizovane su sportske aktivnosti, kao i prodaja kajsije, koja se mogla kupiti za 40 i 60 dinara. N. R.

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

NAGRADA “VIDOVDAN” DODEQENA PROFESORU DR SVETOMIRU STAMENKOVI]U

PRESTI@NO PRIZNAWE ZA PROFESIONALNE ZASLUGE P

rofesoru dr Svetomiru Stamenkovi}u uru~ena je presti`na nagrada Univerziteta u Pri{tini, sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici. Povodom dana Univerziteta, 28. juna, priznawe “Vidovdan” dodequje se jednom godi{we za posebne rezultate i doprinos u razvoju nauke i obrazovawa. O zna~aju rada dr Stamenkovi}a, profesora na Poqoprivrednom fakultetu, svedo~i i to da priznawe dobija samo jedan profesor sa svih 10 fakulteta na Pri{tinskom univerzitetu. Profesionalne zasluge ovog nau~nog radnika, javnosti su uglavnom poznate, a najve}u podr{ku Senata Univerziteta dobio je zahvaquju}i svom radu u dosada{wem periodu, ne samo u oblasti obrazovawa, nego i u oblasti nauke. Profesor je u~estvovao u realizaciji desetak republi~kih projekata, na 46 me|unarodnih i doma}ih skupova, objavio 130 nau~nih radova i tri kwige, odrào vi{e od 200 predavawa. Stamenkovi}, stru~wak za oblast za{tite biqa, je tokom svoje bogate karijere radio u ~a~anskom Institutu za vo}arstvo, a zatim na Vi{oj poqoprivrednoj {koli i Agronomskom fakultetu u â~ku. Bio je angaòvan za izvo|ewe nastave na Visokoj poqoprivredno-prehrambenoj {koli u Prokupqu. Trenutno je {ef katedre za ratarstvo i povrtarstvo na Poqoprivrednom fakultetu sa sedi{tem u Le{ku, ~lan je Nau~nog ve}a fakulteta i Stru~nog ve}a za biotehniku Univerziteta u

Pri{tini. Od 1. oktobra }e zapo~eti “druèwe” sa 50. jubilarnom generacijom studenata, a do sada je bio mentor kandidatima za 110 diplomskih radova, 56 specijalisti~kih, 26 na usavr{avawu, 15 master teza, dve magistrature i jednoj doktorskoj disertaciji. - Ovo priznawe me ohrabruje i obavezuje da jo{ vi{e radim u oblasti nauke, obrazovawa, na svom imawu, na pove}awu kvaliteta proizvodwe i p~eliwih dru{tava. Naravno, planiram da “ukqu~im” i moja ~etiri unuka, jer godine stiù, a uz wihovu momo}, zajedni~kim radom, jo{ vi{e }emo stvoriti nego {to danas imamo - kaè na{ doma}in. Pored toga {to se bavi nau~no-istraìva~kim i obrazovnim radom, profesor Stamenkovi} uìva i u proizvodwi vo}a i p~elar-

stvu u Bawici. Kada je re~ o perspektivi ~a~anskog vo}arstva, na{ sagovornik ka`e da je ovo najte`a godina u proteklih 40, koliko se on bavi vo}arskom proizvodwom. - Imali smo veliku koli~inu padavina tokom ~itavog prole}a, tako da je bilo veoma te{ko {tititi

vo}ke, kao i ratarske i povrtarske kulture. Sumwali smo da su preparati lo{eg kvaliteta. Po{to nisam bio zadovoqan postignutom efikasno{}u preparata na mom imawu, uzorke sam odneo u Institut za pesticide u Zemun, ali rezultati su pokazali da su oni bili ispravni. Dakle, u pitawu je velika koli~ina pa-

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

davina, koja je sa plodova spirala preparate koje smo mi nanosili tokom tretirawa. Nije isto kada padne 20 litara po metru kvadratnom, ili 100 litara u toku nekoliko dana. A nismo ni bili u prilici da u|emo atomizerima u vo}wake, naro~ito u brdsko-planinskom podru~ju, jer su to te{ki, klizavi tereni, nismo mogli da interveni{emo onda kada je bilo potrebno. Zbog toga na ~itavom podru~ju, ne samo ^a~ka, nego i Republike Srbije, imamo poja~an intenzitet pojave ~a|ave krastavosti na plodovima i listovima - obja{wava profesor. Stamenkovi} se p~elarstvom bavi od 1986. godine, p~elari sa 46 do 50 ko{nica i trenutno je predsednik Dru{tva p~elara “^a~ak”. On isti~e da p~elari i vo}ari moraju sara|ivati, jer bez p~ela nema visokih prinosa u vo}arskoj proizvodwi, a ni u ratarskoj i povrtarskoj. - P~ele su u 80 odsto slu~ajeva opra{iva~i vo}aka, pove}avaju prinos od 40, pa ~ak do 100 odsto kod nekih vo}nih vrsta. Da nije p~ela, kako bi rodile samobesplodne {qive ili jabuke? A wih ima i veoma su kvalitetne. Na mom posedu, od sedam hektara vo}aka, radi svakodnevno oko dva miliona p~ela. Zahvaquju}i wima i wihovoj aktivnosti, ostvarujem visoke prinose i dobar kvalitet plodova jabuke, kru{ke i {qive nagla{ava profesor Stamenkovi}, dok {etamo wegovim, vi{e nego za primer, ure|enim vo}wacima. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 50 pasuq 300 - 350 paprika 70 - 80 paradajz 90 - 100 krastavac 60 - 80 praziluk 200 tikvice 50 brokoli 300 boranija 180 - 200 kupus 50 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 40 cvekla 60 zelena salata 25 crni luk 50 beli luk 400 rotkvice 30

VO]E sve`e {qive 50 - 80 suve {qive 250 - 300 {umske jagode 1.000 jabuke 50 - 90 kru{ke 60 borovnica 800 vi{we 100 kajsije 80 breskve 50 - 80 maline 250 lubenice, diwe 50, 60 ju`no vo}e 100 - 250 orasi 700 - 800

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 6 - 12 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 350 - 800 suxuk 800 - 850

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 210 - 240 ovce - nema jagwad 210 - 230 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

SA PETROVDANSKOG SABORA U PREQINI - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

SELIMA MORAMO VRATITI @IVOT vetom liturgijom, koja je pro{le subote sluèna u mesnoj crkvi Svetog Joakima i Ane, zapo~eo je drugi po redu, obnovqeni Petrovdanski sabor u Preqini, ~ija tradicija datira jo{ s kraja 19. veka. Nakon lomqewa slavskog kola~a, usledila je vo`wa fijakerima kroz selo, a potom je zapo~elo takmi~ewe u kuvawu gula{a. U kasnim popodnevnim satima, krenuo je sve~ani defile u~esnika programa, kulturno-umetni~kih dru{tava, izvornih peva~kih grupa i drugih izvo|a~a. Dok se kr~kao gula{, startovalo je i fudbalsko nadmetawe veterana. Doma}in sabora, profesor dr Miladin [evarli}, uz pratwu truba~kog orkestra, fijakerom se provezao selom. - Vra}am dug selu, to je obaveza svih nas koji poti~emo iz sela kojima moramo vratiti ìvot. Za to, pored ovakvih manifestacija, ima mnogo na~ina. Pre svega, ekonomskom decentralizacijom, {to zna~i da svi prihodi koji ostaju Beogradu i Novom Sadu po osnovu republi~ke i pokrajinske administracije, budu raspore|eni ravnopravno - izjavio je [evarli} za Glas zapadne Srbije. Ina~e, ovaj Sabor je vaìo za jedan od najpose}enijih na ovom podru~ju sve do 1972. godine, kada su ga ukinule tada{we vlasti. Obnovqen je pro{le godine, a organizator ovogodi{weg Sabora bilo je Kulturno-umetni~ko dru{tvo “Preqina”.

DRU[TVO

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

OBELE@EN SVETSKI DAN POPULACIJE

PRIRODNI PRIRA[TAJ KONSTANTNO NEGATIVAN a inicijativu Zavoda za javno zdravqe â~ak, 11. jula, obeleèn je Svetski dan populacije. Doma}in zdravstvenim radnicima Zavoda, Polivalentno patrona`ne slu`be, deci iz vrti}a “Poletarac” i najmla|im fudbalerima Borca bila je Agencija za ~uvawe dece “ârobni svet”. â~ak je jedan od retkih

gradova koji obele`ava Svetski dan populacije, jer se ~itav na{ okrug u potpunosti uklapa u negativnu statistiku u Srbiji, kada je re~ o prirodnom prira{taju. - Najporazniji su podaci iz 2011. godine, kada je u Moravi~kom okrugu prirodni prira{taj iznosio minus 5, 8 promila. U 2012. je situacija samo donekle bila boqa (-4,3 promila). Najkriti~nije stawe u 2011. bilo je u Lu~anima -

11,3, ali se ni druge sredine ne mogu pohvaliti boqim bilansom - navela je dr Qiqana Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa ZZJZ. Na ve}i prirodni prira{ataj uti~e niz ~inilaca, ali onaj najva`niji je ekonomski. - Jedna anketa sprovedena u Beogradu pokazala je da je ve}ina gra|ana za ukidawe poreza na dodatu vrednost za bebi opremu i de~ju garderobu, ali i da-

qe u tom pogledu nema poboq{awa. Za podsticawe ra|awa je va`no i da ìvimo u stabilnoj dràvi, kao i da porodiqe i trudnice ne gube posao, zbog duèg odsustva, a sve to kod nas nisu retke pojave - podsetila je dr Milovanovi}. Poraàvaju}e stawe u zemqi svakodnevno je primetno na terenu. Glavna sestra Polivalentno patrona`ne slu`be Doma zdravqa â~ak, @ivka Milovanovi}, napomiwe da je iz

KAMPAWA ZA MEDIJSKU PISMENOST

KRITI^KI PREMA MEDIJSKIM SADR@AJIMA rogla{ewem pobednika nagradnog konkursa „Ne daj da te spinuju“ zavr{ava se prva multimedjalna faza kampanje za medijsku pismenost, koju je pokrenula Medijska koalicija (NUNS, UNS, NDNV, ANEM i PULokal pres), koju je realizovala P.R.A. agencija, a bespovratnim sredstvima podrào USAID. Medijska koalicija planira da nastavi sa aktivnostima kojima }e promovisati zna~aj kriti~kog odnosa prema medijskim sadràjima Emitovawem duhovitih spotova na lokalnim i regionalnim televizijama i radio stanicama, koji su prenosili poruke “Misli svojom glavom”, “Sagledaj celu sliku pa zakqu~i”, “Pogledaj i iz drugog ugla” i glavnu poruku “Ne daj da te spinuju, krajem marta po~ela je kampawa za medijsku pismenost. Najavqena je na konferenciji u Medija centru, gde su ~lanovi redakcije satiri~nog portala Njuz.net uìvo “spinovali” u~esnike. Na samom po~etku definisani su ciqevi Kampawe za medijsku pismenost.Trebalo je utvrditi kakav je stav prema medijima, koliki je nivo razumevawa uloge medija i medijske kulture kod mla|e i starije populacije, kao i brojnim aktivnostima, doprineti razvoju analiti~kog pristupa medijskim sadràjima. U pripremnoj fazi kampawe realizovana su ispitivawa stavova ciqnih grupa,

je, koja je osmislila i realizovala multimedijalnu kampawu.

sredwo{kolaca i novinara, na kojima su analizirana kreativna re{ewa kampawe, slogani i sinopsisi televizijskih i radio spotova i izabran slogan kampawe - “Ne daj da te spinuju”. Emitovawem pet televizijskih i {est radio spotova, koje je proizveo kreativni tim P.R.A. agencije, promovisani su odgovorno i kvalitetno novinarstvo i neophodnost kriti~kog pristupa informacijama. Od jeseni, spotovi }e nastaviti da se emituju i u nacionalnim medijima. Osim toga, kampawu su podr`ali i lokalni {tampani mediji, koji su objavqivali edukativne tekstova o medijskoj pismenosti. U okviru kampawe oragnizovan je i TweetUp, na kome se razgovaralo o medijskoj pismenosti i wenom uvo|ewu u obrazovni sistem. Kako su pokazali rezultati istra`ivawa, o medijskoj pismenosti, koje je za potrebe Medijske koalicije sproveo

BIRODI, mladi se najvi{e informi{u preko interneta i dru{tvenih mreà. Zbog toga su dru{tvene mreè i sajt www.medijskapismenost.net kori{}eni kao glavni kanal komunikacije sa wima. U okviru onlajn kampawe odràn je i nagradni konkurs “Ne daj da te spinuju”. - Nagradni konkurs,uz druge na{e aktivnosti, moè pomo}i mladima da steknu ve{tine koje su im potrebne da kriti~ki konzumiraju i analiziraju medije. Od u~esnika se traìlo da na duhovit na~in predstave stawe u medijima, da budu “savremeni satiri~ari” i da na taj na~in ukaù na probleme u medijima. Ukoliko se odre|ena pojava prikaè koriste}i duhovito preuveli~avawe, ona postaje o~igledna svima. Kako se na dru{tvenim mreàma duhovite stvari brzo prenose, ta poruka }e dopreti do velikog broja wihovih vr{waka - kaè Milo{ ôlovi} iz P.R.A. agenci-

POBEDNIK DU[AN ARSOVSKI Rambo Amadeus je pozvao mlade da u~estvuju u nagradnom konkursu, na koji je pristiglo dvadesetak radova i svi su postavqeni na fejsbuk stranicu kampawe, www.facebook.com/MedijskiPismeno. Pobednik nagradnog konkursa je Du{an Arsovski, ~iji je spot “Sivi spinuje” dobio najvi{e glasova, odnosno “lajkova” na fejsbuku. - Istina ima mnogo privida i ~esto ju je lako iskriviti, ali kada je na le|ima pravednika, uvek na|e svoj put do ciqa - ka`e autor pobedni~kog snimka Du{an Arsovski. Nagrada, tablet ra~unar, pobedniku }e biti

godinu u godinu mawe trudnica i porodiqa koje ova slu`ba svakodnevno pose}uje. Patrona`ne sestre dnevno u|u u pet, {est domova porodiqa ili trudnica, a na godi{wem nivou taj broj je znatno ve}i. Iako se na prvi pogled ~ini da je re~ o ve}im brojkama, stawe na terenu je sasvim druga~ije. - Svakodnevno govorimo deci da podsti~u svoje roditeqe da im ra|aju bate i seke. Najbogatije su po-

rodice sa vi{e dece - napomenula je Tawa Stevovi}, vaspita~ica Agenicije “ârobni svet”. Osim Patronaè, Agencije i “Poletarca”, akciju Zavoda za javno zdravqe i ovoga puta su podràli najmla|i fudbaleri Borca, wihov trener Aleksandar Ivkovi} i kajaka{ Ogwen Perovanovi}, de~ak koji je nedavno na Gardskoj plaì spasao dva qudska ìvota. Z. J.

uru~ena na doga|aju, koji }e okupiti ~lanove Medijske koalicije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj, urednike medija i novinare, sve medije koji su podr`ali kampawu, nastavnike gra|anskog vaspitawa, sredwo{kolce, pobednika i uesnike nagradnog konkursa.

va na devet radio stanica, i pet TV spotova, na deset televizija. Petnaest {tampanih lokalnih medija je objavqivalo tekstove o medijskoj pismenosti. Sadr`aji o ovoj temi su svakodnevno postavqani i na sajt www.medijskapismenost.net i na fejsbuk stranicu kampawe, koja broji vi{e od 4.000 ~lanova. Na fejsbuku je odr`an i nagradni konkurs, na koji je pristiglo dvadesetak radova, u kojima su autori prikazali svpoje vi|ewe stawa u medijima. P. R. A.

REZULTATI KAMPAWE Tokom kampawe emitovano je {est radio spoto-

DOBROVOQNO DAVALA[TVO KRVI

USKORO AKCIJA INSTITUTA I CRVENOG KRSTA Instit za transfuziju krvi Srbije realizova}e akciju dobrovoqnog davala{tva i u â~ku. Akcija }e biti odràna u petak, 25. jula, na Gradskom trgu od 9 do 16 ~asova. Institut }e letwu kampawu u â~ku realizovati u saradwi sa ovda{wim Crvenim krstom. Slu`ba za transfuziju krvi ~a~anske Bolnice i Crveni krst organizovali su ju~e akciju dobrovoqnog davala{tva u manstiru Vujan u Prislonici. Svi u~esnici imali su obezbe|en prevoz do manastira, a potom im je bio pripremqen ru~ak zahvalnosti.

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

DRU[TVO

UPIS NA ^A^ANSKIM FAKULTETIMA I VISOKOJ [KOLI TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA

BRANKO NEDOVI] SMISLIO JO[ JEDNO POMAGALO ZA OBOLELE OD MULTIPLE SKLEROZE

NA TEHNI^KOM TESNO, @EQA DA POMOGNE NA AGRONOMSKOM BOLESNOJ K]ERKI KOMOTNO NEMA GRANICE “Zadovoqni smo i brojem kandidata i wihovim kvalitetom. Ove godine su konkurisali sredwo{kolci sa ne{to boqim uspehom od prethodne generacije”, isti~e Milan Plazini}, prodekan za nastavu na FTN novu {kolsku godinu Fakultet tehni~kih nauka u â~ku moè da primi 200 buxetskih i 55 samofinansiraju}ih studenata, na pet osnovnih (~etvorogodi{wih) studijskih programa -elektrotehni~ko i ra~unarsko inèwerstvo, mehatronika, informacione tehnologije, inèwerski menaxment i preduzetni~ki menaxment - i program za integrisane studije tehnike i informatike, koji traje pet godina.

Od 335 prijavqenih kandidata, samo troje nije uspelo da polo`i prijemni ispit, a koliko }e novih studenata fakultet dobiti zna}e se tek po zavr{etku upisnog roka koji traje jo{ danas. - Svi kandidati se verovatno ne}e upisati, jer su neki konkurisali i na drugim fakultetima. Sigurno da }e do}i i do pomerawa na rang listi, pa }e neki od onih koji su se prijavili za samofinansirawe u}i me|u buxetske studente - ka`e prodekan za nastavu Milan Plazini} i nagla{ava da su kandidati u ovom roku najve}e

interesovawe iskazali za studijski program “informacione tehnologije”. Plazini} tako|e uo~ava i da se za studirawe na FTN prijavili |aci koji su u sredwoj {koli prikupili ne{to vi{e bodova nego prethodna generacija bruco{a. Danas se okon~ava i prvi upisni rok na Agronomskom fakultetu, kome je na ~etiri studijska programa (op{ta agronomija, prehrambena tehnologija, vo}arstvo i vinogradarstvo i zootehnika) odobren prijem 120 buxetskih studenata. Od 93 kandidata, samo jedan nije polo`io prijemni ispit. Mesta za septembarski upisni rok bi}e i na Visokoj {koli tehni~kih strukovnih studija, i to na svih {est usmerewa (elektroenergetika, elektronika i ra~unarstvo, grafi~ka tehnika, in`ewerska informatika, proizvodno ma{instvo i proizvodni menaxment).

V[TSS, na kojoj {kolovawe za diplomu strukovnog inèwera traje tri godine, raspisala je konkurs za prijem 264 buxetskih i 66 samofinansiraju}ih studenata u â~ku i za 20 buxetskih i 40 samofinansiraju}ih polaznika u Lazarevcu, gde ~a~anska {kola ima svoj centar. U prvom roku su popuwena sva mesta za studirawe o tro{ku dràve na grafi~koj tehnici i menaxmentu, navodi Ivana Krsmanovi}, portparol V[TSS. E. V.

Branku Nedovi}u (79), ma{inbravaru u penziji iz Novog Sada koji se, da bi ubla`io probleme k}erki oboleloj od multiple skleroze, preselio kod we u Gorwu Trep~u i izumeo nekoliko pomagala, pisali smo u nekoliko navrata. Kako bi ~etrdesetosmogodi{wa Branka Nikitovi}, majka dvoje dece, koja boluje ve} 12 godina, mogla lak{e da se kre}e kroz ku}u i obavqa osnovne poslove, wen otac, od ranije sklon inovacijama, prvo je na svim zidovima postavio rukohvate. Kada je wena sposobnost kretawa bila jo{ slabija, on je smislio sistem za kretawe sa jednim to~kom, koji je montiran na obi~noj stolici i omogu}ava bolesnom ~oveku da se, ~ak i u sku~enoj prostoriji, kre}e u svim pravcima. Kasnije }e Branko osmisliti i ure|aj “mehani~ki fizioterapeut”, kako bi invalidi koji nisu u mogu}nosti da koriste usluge rehabilitacionih centara mogli da ve`baju u svojoj ku}i. Da podsetimo, ovaj ure|aj radi na struju, ne zauzima mnogo mesta i jednostavan je za upotrebu, a ve`be koje omogu}ava aktiviraju celokupan mi{i}ni sistem. Branka Nikitovi} ga koristi svakodnevno i osetila je veliko poboq{awe. Protekle sedmice, inovator nas je obavestio da je

“mehani~ki terapeut” dobio dodatak koji podsti~e “linearno kretawe krvne mase u organizmu”, drugim re~ima - poboq{ava cirkulaciju. - Stimulator je mali ure|aj koji ima vertikalne nakovwe i pulsiraju}e opruge, a montiran je na nosa~u mehani~kog fizioterapeuta. Otkako ga koristi, moja k}erka vi{e ne nosi debele ~arape, kao {to je ranije ~inila i zimi i leti jer je u nogama uvek ose}ala veliku hladno}u - kazuje izumiteq. Doneo nam je jo{ jednu lepu vest: u Patentnom zavodu u Beogradu u toku je proces patentirawa prvog pomagala, ~iji je definitivni naziv “anatomsko ortopedski sistem za kreta-

we i ve`bawe polupokretnih i invalidnih osoba.” - Namera mi je da sva tri izuma patentiram, a onda mi ostaje da prona|em proizvo|a~a koji ne}e skidati bolesnim qudima ko`u s le|a, ve} }e izra|ivati pomagala po normalnoj ceni nagla{ava Branko. Sva tri ure|aja su za wegovu Branku proizvedena besplatno, u radionici Ma{insko - saobra}ajne {kole, zahvaquju}i humanosti i trudu u~enika i nastavnika. - Najve}u zahvalnost dugujem profesoru Dragi{i Petkovi}u. Da nije bilo wegovog entuzijazma, sve {to sam ja smislio palo bi u vodu - uveren je Branko Nedovi}. E. V.

KULTURA

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

MIMI DMITROVI], PRVA NAGRADA ZA POEZIJU U BA^KOJ PALANCI

DIONIZIJSKO RADOVAWE QUBAVI

rvu nagradu na konkursu Kwièvnog kluba “Dis” iz Ba~ke Palanke za najlep{u qubavnu pesmu osvojila je pesnikiwa iz â~ka Milica Mima Dmitrovi}. Nagradu joj je na sve~anosti 10. jula ove godine uru~ila predsednik ìrija Maja Savi}. @iri za dodelu ove me|unarodne kwièvne nagrade “êdomir Kova~evi}” za najlep{u qubavnu pesmu u kategoriji punoletnih autora ~inili su i Nenad @ivkov, Dragana Petri} i Borislava Toqagi} Segedi. Rukovo|eni stilskim i tematskim kriterijumima, nakon vi{estrukog ~itawa, upore|ivawa i diskusije, selektori su izdvojili ~etiri pesme koje predstavqaju sna`nije ostvaren i celovit misaono - emocionalni odgovor na pitawe smisla i na~ina izraàvawa qubavi. Jednoglasnom odlukom, pesma “Gozba carska”, ~a~anske poetese Milice

Dmitrovi}, progla{ena je za najlep{u qubavnu pesmu konkursa. Prema oceni ìrija ona je “umetni~ki najefektnije izrazila temu qubavi, grade}i misaone spojeve na metafori~an na~in sveobuhvatnog, sveproìmaju}eg iskazivawa stvarnosti qubavi. Iako prevashodno usmerena na ~ulni ìvot, na dionizijsko radovawe qubavi, pesma ne iskqu~uje vrednosti apolonijskog koncepta, koji se ovde susre}u i sastaju u vidu ìvotvorne i iskonske snage qubavi. Pesma je ubedqivo i lirski smelo ostvarena”. Lepa slu~ajnost je da je predsednica ìrija Maja Savi}, koja sada poha|a doktorske studije srpske kwièvnosti i jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, pro{le godine bila dobitnica prve nagrade za esej o Vladislavu Petkovi}u Disu na konkursku ~a~anske Gradske biblioteke. Z. L. S.

KUD “FRA” I DRAGAN MITROVI] ORGANIZOVALI “ROMIJADU” U GRADSKOM PARKU

CIGANI QUBQAT PJESNI... okviru Letwih dana kulture u â~ku nedavno je u Gradskom parku odràno muzi~ko-poetsko ve~e pod nazivom “Romijada”. Programu su prisustvovali predstavnici Roma Moravi~kog i Ra{kog okruga. Organizator ve~eri bio je predstavnik jednog od ~a~anskih romskih udruèwa “Bibija rom” Dragan Mitrovi} Amigo. Nastupili su mlada folklorna grupa KUD “FRA” pod rukovodstvom Mladena Ristanovi}a, koji je predvodio i orkestar koji su ~inili Milo{ Ristanovi} i Boris Vu~i}evi} Rummel, a gost ve~eri bila je solistkiwa Maria Krasav~i} @ujovi}, koja je pevala ~uvene ciganske pesme “\elem, |elem”, “Cigani qubqat pjesni” i druge. Poeziju je recitovao glumac Ba}ko Bukumirovi}, a na programu su bile {opske i vla{ke igre, a nastupile su i mu{ka

i `enska peva~ka grupa KUD-a “FRA” pod rukovodstvom u~iteqice Milke Koqaji}. Program je trajao

sat i po i privukao je publiku te letwe ve~eri u parku. Z.L.S.

OTVOREN 6. FESTIVAL “KARUSEL”

SVAKOG PONEDEQKA DO 14. AVGUSTA

od sloganom “Drugo i druga~ije” u ponedeqak je u okviru programa Letwi dani kulture ^a~ak 2014. po~eo 6. Festival ambijentalne i etno muzike

“Karusel”. Festival su u ponedeqak, 14. jula, svojim nastupom, sve~ano otovorili ~uveni ~a~anski kantautor Zoran Brankovi} sa grupom “Kolence” (Biqana Petkovi} i Vesna

Ili} Dimi} - ^a~ak/Beograd); Nikola Staki} (Krupaw/Beograd), Mina Matija{evi} kvartet (Aleksandar Alempijevi}, Stevan Milijinovi} i @elimir Panteli} - ^a-

~ak); Muris Varaji} (Sarajevo) i “Fish in oil” iz Beograda. Oraganizator festivala je istoimena Asocijacija za umetnost i kulturu u saradwi sa Umetni~kom galerijom “Nade`da Petrovi}”, i po prvi put, uz partnerstvo Turisti~ke organizacije ^a~ak. Festival }e trajati do 14. avgusta, a realizova}e se u naredna ~etiri ponedeqka od 20,30 do jedan sat posle pono}i, u dvori{tu Umetni~ke galerije. Umetni~ki direktor manifestacije je novinar Du{an Darijevi}, a Predrag Boji} je lice odgovorno za tehni~ku realizaciju festivala, koji se, prvi put u kulturnom `ivotu grada direktno prenosi i na internetu. Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Napoleon Hil, Xozef Marfi i Dejl Karnegi

MAJSTORI USPEHA TAJNE KOJE VAM STVARNO MENJAJU @IVOT ri navike kojima }ete posti}i uspeh u finansijama, qubavi, zdravqu i ìvotu. Trojica najuticajnijih autora na{eg vremena nude vam proveren i dosledan plan da ostvarite uspeh u svim oblastima ìvota.Ovo je kwiga o na~inu na koji svet, zapravo, funkcioni{e. Postoje nevidqivi principi koji upravqaju pretvarawem èqa u stvarnost, a oni po~ivaju u na{em umu. Ovde su opisani jasno i jednostavno: pridràvajte se sistema i posti}i }ete uspeh.Odgovori koje traìte ve} leè u va{em umu, u mo}i koja stoji na raspolagawu svim qudima sveta ve} u ovom trenutku. Ovi autori vam samo pokazuju da je va{ um ve} sposoban da postigne uspeh, a ako se zagledate u sebe i po~nete od svoje istinske èqe, to }e vas dovesti do ideje. Ideja }e vas dovesti do konkretnih prilika, a te prilike, uz ozbiqan trud, dove{}e vas do istinskog uspeha – onakvog kakav defini{ete vi sami, a ne neko drugi. Prava tajna uspeha nije u imawu dobrih veza, ni dobre porodice, ni dobrog obrazovawa, ni dobrih prihoda niti bilo koje tajanstvene astrolo{ke kombinacije svega toga. Tajna je potpuno besplatna i dostupna svakome, bez obzira na imovinsko stawe, {kolovawe ili bilo koje druge prednosti. To je sr` onoga {to sve qude sveta ~ini jednakim. To je mo} va{eg uma.Va{e misli mo}nije su od novca, uticaja i prilika zajedno, i upravo one jesu faktor koji odre|uje da li }ete biti gubitnik ili pobednik.

PRIÊ ZA DEÂKE OD [EST GODINA redstavqamo vam plave pri~e o qudima i ìvotiwama, pune pustolovina, pou~ne i tople, pri~e za ~etvorogodi{we, petogodi{we, {estogodi{we i sedmogodi{we de~ake, prilago|ene wihovom uzrastu. De~aci }e u ovim zabavnim kwigama mo}i da uìvaju u predivnim klasi~nim bajkama i basnama, kao i u prelepim crteìma.

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

KULTURA

BROJNE NAGRADE ^LANOVIMA GRADSKE BIBLIOTEKE NA 26. FESTIVALU HUMORA ZA DECU U LAZAREVCU a Festivalu humora za decu, koji se odràva ve} osmu godinu za redom svakog septembra u Lazarevcu u organizaciji biblioteke „Dimitrije Tucovi}“, najmla|i ~lanovi Gradske biblioteke iz â~ka postiù redovno uspehe. Apsolutni pobednik likovnog dela konkursa je ~a~anska Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“. U kategoriji “Serijal crteà o Ga{i” tre}u na-

PRIZNAWA U SVIM KATEGORIJAMA gradu podelila su deca iz vrti}a u Zabla}u. Prvu nagradu za Savremenu umetni~ku instalaciju dobili su polaznici krea-

tivnih radionica Gradske biblioteke za rad „Uspavana lepotica“. Prvu nagradu u kategoriji “Proza” – mla|i uzrast,

NOVIH 517 KWIGA Svoje ~itaoce Biblioteka je u junu obradovala kupovinom novih naslova. Prinovqeno je 517 kwiga, ~ija je vrednost 310.000 dinara. Sredstva za nabavku kwiga su obezbe|ena iz buxeta Grada ^a~ka.

osvojio je Ivan Roganovi}, u~enik 4. razdreda O[ „Filip Filipovi} iz ^a~ka, za pri~u „Gusan Ga{a“. U kategoriji “Poezija” – stariji uzrast, tre}u nagradu dobila je Selena Seni}, u~enica 5. razreda O[ “Tatomir An|eli}”, Mr~ajevci za pesmu „Pesma o kwizi“. Z. L. S.

GRADSKA BIBLIOTEKA UPUTILA POMO] POPLAVQENIM KOLEGAMA U REPUBLICI SRPSKOJ

HIQADU KWIGA ZA BIBLIOTEKE U DOBOJU I [AMCU radska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ uputila je 11. jula 2014. godine humanitarni poklon u kwigama poplavqenim bibliotekama u Republici Srpskoj. Me|u oko 1.000 kwiga, nalazi se 640 naslova, odnosno, 710 kwiga koje su vi{ak u fondu ~a~anske Biblioteke i 270 kwiga sopstvenih izdawa. Kwige su predate Dru{tvu bibliotekara Repu-

blike Srpske u Vi{egradu, a bi}e prosle|ene najugro`enijim bibliotekama u Doboju i [amcu, koje su u potpunosti stradale u majskim poplavama. Kwige je u ime ~a~anske Gradske biblioteke predao bibliotekar Bogdan Trifunovi}, a da pomo} stigne blagovremeno u Vi{egrad, pomogao je Branko Lazovi}, vlasnik preduze}a „Panda“ iz ^a~ka. Z. L. S.

OGRANAK VUKOVE ZADU@BINE IZ ^A^KA OTVORIO 15. DUBRAVSKI SABOR

U SLAVU JUBILEJA VELIKOG RATA etnaesti Sabor Zavi~ajnog dru{tva “Dubrava” u Starom Trsteniku otvorila je u utorak uve~e predsednica ~a~anskog Ogranka Vukove zadu`bine mr Grozdana Komadini} sa saradnicima Milicom Bakovi} i Zoricom Le{ovi}, besedom o svojoj novoj kwizi spomenici, “Junaci Velikog rata” - od Golije do Rudnika, posve}enoj stogodi{wici po~etka Prvog svetskog rata, kojoj je, pored ostalog, bio posve}en i ovaj susret u zavi~aju akademika Dobrice ]osi}a. Organizator i doma}in manifestacije je predsednik Ogranka Vukove zadu`bine u Qubqani, @ivorad Andreji}, koji ìvi u Sloveniji, ali svake godine odràva i neguje tradiciju svog zavi~aja na starom porodi~nom imawu, koje je nazvao “Dubravski dvor”. Priznawe “Velika Moravska poveqa”, koje su poneli mnogi zaslu`ni gra|ani ovog kraja, vreme{nom u~itequ Milanu Radi}u, uru~io je na~elnik Rasinskog upravnog okruga Branislav Vesi}. U~iteq Radi} je ostavio dubok trag u svemu {to je u ìvotu radio, bio jedan od onih, koji se nikada nije pla{io da izgovori da voli svoju Srbiju, a u toku svog prosvetarskog veka od 1955. do 1997. godine pred svoje u~enike je dovodio preìvele u~esnike Velikog rata. Sabor je bio posve}en i 160. godi{wici ro|ewa Mihaila Pupina, velikog srpskog nau~nika, a “Pupinova

PROGRAM DOMA KULTURE OD 18.JULA DO 24. JULA 2014. PETAK, 18.JUL 2014. - izlo`ba UMETNOST I PAPIR I predavawe DESTRUKCIJOM DO KONSTRUKTIVNOG ( U okviru predavawa, autori }e predstaviti umetni~ku praksu multimedijalnog umetnika Vladimira Peri}a iz perioda Talent (1986-1996) i Talent Factory (1996-2006), koja se zasniva na preuzimawu odba~enih predmata i materijala iz okru`ewa, i na wihovoj upotrebi u umetni~kom kontekstu gde dobijaju potpuno no-

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Xevad Sabqakovi}

KAKO UBITI GOSPODINA FROJDA Sedam dana uo~i atentata na prestolonaslednika Austrougarske, u zamak Ostroàc dolaze Sigmund Frojd, Robert Muzil, [tefan Cvajg, Gustav Klimt ne slute}i da }e se na}i na meti mladobosanaca. Druga kwiga u ediciji Plavo-belo-crveno. Ovo je edicija vrhunske savremene kwièvnosti koja okupqa pisce iz biv{e Jugoslavije, a ~ija su dela najpre objavqena u Srbiji. Radwa romana Kako ubiti gospodina Frojda odvija se sedam dana uo~i atentata na prestolonaslednika Austrougarske Frawu Ferdinanda 28. juna 1914. godine. Svoj zamak Ostroàc u zabiti Bosne, na bregu iznad Une, austrijski baron Lotar fon Berks doìvqava kao simbol dinastije Habzburga i Austrougarske monarhije. U to ime poziva prestolonaslednika Ferdinanda da, pre posete Sarajevu, odsedne u wegovom cazinskom dvoru. Za ceremonijara imperijalne posete progla{ava be~kog studenta Kalina, ne slute}i da je on strasni pristalica ju`noslovenskih patriotskih pokreta i ~lan tajnog kruòka mladih Bosanaca, koji su snovali da se atentatima oslobode Austrougarske. Za mladog Kalina to je idealna prilika da sa sau~esnikom Neboj{om izvr{i atentat na Ferdinanda. Sve se dramati~no mewa otkazivawem imperijalne posete Fon Berksu, a na sve~anost u zamku Ostroàc dolaze samo baronovi prijateqi, me|u kojima su Sigmund Frojd, pisci Robert Muzil i [tefan Cvajg, te slikar Gustav Klimt. Za Neboj{u, oni su, kao i sve {to dolazi iz Be~a, oli~ewe zla, okupacije i tiranije, pa on odlu~uje da svoje planove prilagodi novim okolnostima...

Du{an Veli~kovi}

SVA LICA SVETA

spomenica” dodeqena je aktuelnom ministru odbrane Bratislavu Ga{i}u, biv{em uspe{nom gradona~elniku Kru{evca, koju je u wegovo ime primio wegov izaslanik. U programu su nastupili kwièvnici Gordana Kni}anin, Gordana Vlahovi}, Veroqub Vuka{inovi} i multimedijalni umetnik Goran Arsi}, diplomac Konzervatorijuma u Odesi. Poseban utisak na goste “Dubravskog dvora” ostavio je i hor “Sveti Roman Slatkopojac” iz Novog Sada, koji tre}u godinu nastupa na ovom duhovnom saboru. Z. L. S. ve uloge i zna~ewa...) Predava~i: Milica Stojanov, istori~ar umetnosti i Vladimir Peri}, likovni umetnik; mala sala u 20 ~asova. PONEDEQAK, 21.JUL - PONEDEQAK, 28. JUL 2014. - LIKOVNA KOLONIJA „ÂÂK 2014“ u Ov~ar Bawi; U~esnici: Vladimir Vlaji} (Beograd), Sweàna Vlatkovi} (Beograd), Dragana Gruji~i} (Beograd), Miodrag Jeremi} (Montreal/Beograd), Vesna Markovi} (Pariz/Beograd), Vesna Milunovi} (Beograd), Milorad Mladenovi} (Beograd), Mirko Trim~evi} (Beograd) i Qiwana [uwevari} Arbajter (Beograd).

Tri decenije sa najpoznatijim autorima na svim kontinentima. Jedinstven zbir upe~atqivih i originalnih iskaza o svetu, ìvotu i stvarala{tvu, inspirativna razmi{qawa slavnih savremenih pisaca koja se pamte! Kalvados sa Maksom Fri{om u Cirihu. Sa Jens-Martinom Eriksenom na do~eku Srpske nove godine. Sa Suzan Sontag i Slovencima u Seulu. Sa Karlom Feltrinelijem u zemunskoj kafani Radecki. Sa B. Vongarom i Draòm Mihailovi}em u australijskoj dùngli. Sa Arturom Milerom o Merilin Monro. [ta govore i o ~emu razmi{qaju najpoznatiji svetski autori, nobelovci i slavni bestseler pisci dok razgovaraju i druè se sa Du{anom Veli~kovi}em: za{to je Trejsi [evalije tr~ala maraton, ko je zaista bio Jerì Kosinski, u {ta zapravo veruje Vilijem Pol Jang, {ta Norman Mejler misli o evropskoj kulturi, {ta piscima savetuje Alen Ginzberg… Izuzetan dokument koji sadrì kratku biografiju slavnih pisaca, wihova razmi{qawa o ìvotu i stvarala{tvu, oboga}en je fantasti~nim ilustracijama Maje Majolinice.

KULTURA

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

DEBATA EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI ODR@NA U ^A^KU

„@ENE U KULTURI I UMETNOSTI”

Program “Podeli svoje znawe, postani mentorka”, koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji uz podr{ku Erste banke, misije OEBS-a u Srbiji, Ambasade SAD, i kroz partnerstvo sa organizacijom “Vital voices” iz SAD, stigao je pro{le subote „autobusom“ iz Beograda i u ^a~ak, odnosno, u Galeriju „Risim“ gde je odr`ana javna debata “@ene u kulturi i umetnosti”.

odstaknute op{tim odnosom i mestom kulture i umetnosti u Srbiji, danas, s posebnim osvrtom na poloàj umetnica, u~esnice programa su se podsetile na istaknute umetnice i wihovu ulogu u dru{tvu, kao i zna~ajna dela, koja su iza sebe ostavile ili ~iji su rad inspirisale. Posebna pa`wa posve}ena je i planovima i predlozima za budu}nost, kao i razmatrawima najboqih na~ina da se kultura i umetnost vrate tamo gde im je mesto, ali i da ukaè na zna~aj daqeg osnaìvawa mladih umetnica i umetnika. U debati su u~estvovale Milica Petronijevi}, direktorka ~a~anske Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, Jasna Dimitrijevi}, direktorka Kolar~eve zadu`bine, Ana Sofrenovi}, glumica, An|elka Jankovi}, producent i program koordinator u “Bitef teatru”, Bojana Stamenkovi}, umetni~ka direktorka KC “Lift” i polaznica programa, Tatjana Nikoli}, menaxer projekta, “Femix info” i polaznica programa i Ana ]ur~in, kantautorka. Moderatorka

susreta Darka Radosavqevi}, direktorka Galerije „ Remont“, na zanimqiv i koncizan na~in je predstavila u~esnice kroz wihove karijere, ìvotne stavove, ali i kroz institucije za koje rade ili su kroz wih pro{le. Menaxerka programa iz Evropskog pokreta u Srbiji Svetlana Stefanovi} je istakla da je do sada kroz program pro{lo oko 160 polaznica i mentorki, konstatuju}i da su ène brojniji deo stanovni{tva, vi{e zavr{avaju fakultete, ali ih nema na izvr{nim funkcijama, na kojima se odlu~uje. Program je osmi{qen zarad osnaìvawa mladih èna na po~etku karijere kroz povezivawe i zajedni~ki rad sa onima koje ve} imaju iskustvo u razli~itim oblastima, nakon ~ega }e uslediti zajedni~ki doga|aj, mentorska {etwa, a tom prilikom bi}e dodeqeni i sertifikati. Stefanovi}ka je istakla da je zbog sticawa vi{e znawa, sadràj programa pro{iren, tako da pored bilateralnog rada mentorki i u~esnica, ukqu~uje i okrugle stolove i radionice i smatra da }e rezultati programa biti vidqivi tek za tri do ~etiri godine, kada u~esnice budu u prilici da ste~ena znawa prenesu daqe i rade na promociji uloge è-

na. - Spremamo novu generaciju, koja }e biti nosilac promene poloàja ène u dru{tvu - rekla je Svetlana Stefanovi}. Jedna od polaznica programa “Podeli svoje znawe, postani mentorka”, uz mentorsku podr{ku Darke Radosavqevi} je i â~anka Bojana Stamenkovi} (1986), vizuelna i multimedijalna umetnica, kulturna radnica i edukatorka. Bojana studira doktorske umetni~ke studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, profesorka je stru~ne nastave u Sredwoj umetni~koj {koli u â~ku, i umetni~ka direktorka u Kulturnom centru „Lift“. [kolovawe je zapo~ela u [koli za dizajn u Beogradu, nasta-

JASNA DIMITRIJEVI], DIREKTORKA KOLAR^EVE ZADU@ BINE

NEDOVOQNO KOMUNIKACIJE IZME\U BEOGRADA I SRBIJE Da nema dovoqno saradwe i komunikacije izme|u Beograda i drugih gradova u Srbiji u vezi bitnih pitawa kulturne politike, a to je obaveza i dràve i lokalnih samouprava, primetila je Jasna Dimitrijevi}, direktorka Zadu`bine Ilije M. Kolarca, daju}i podr{ku ovom projektu, jer pruà priliku za unapre|ewe ve{tina i znawa, sticawe poznanstava i izgradwu mreà, po{to qudi koji rade u kulturi, novac mogu dobiti kroz projekte, a preduslov za to je aplicirawe, posedovawe dobre ideje i razmena iskustava. S obzirom na veliku zastupqenost èna u kulturi u kojoj nema para, uprkos ~iwenici da su obrazovane, pune znawa i ideja, Dimitrijevi}ka je izrazila uverewe da }e se ène izboriti za svoje mesto u velikim kompanijama, jer po wenom mi{qewu, umetnost i kultura mogu da ubrzaju ekonomski razvoj i budu pozitivna karika promocije dràve, zbog ~ega se mladima koji dobro rade mora pruìti podr{ka. vila na Fakultetu likovnih umetnosti, a oblast savremenih umetni~kih praksi dopunila u~e{}em u letwim {kolama u Austriji, Salzburgu i Traunkirchenu. Po zavr{etku studija 2011. sa koleginicom Jelenom Fuìnato osnovala je umetni~ku grupu „Rouge“, sa kojom su do sada ostvarile osam samostalih izlo`bi. Iste godine, postala je ~lanica Kulturnog centra “Lift” u kome obavqa ulogu vizuelne urednice, koordinatorke likovnih i svih manifestacija i projekata u kulturi. Zajedno sa ovim centrom, postala je ~lan Asocijacije “Nezavisna kulturna scena Srbije”, tako da se de-

lovawe iz lokalne sredine pro{irilo na mreù u regionu. - Kroz navedena poqa delovawa èlim da doprinesem razvoju savremene umetnosti i kulturnom osve{}ewu. Za program sam ~ula u kratkoj reportaì u emisiji Evronet, a zainteresovao me je zbog mogu}nosti upoznavawa dosta mladih i perspektivnih devojaka, koje iz razli~itih oblasti delovawa veoma uspe{no zapo~iwu svoje profesionalne karijere. Veoma cenim inicijativu organizatorki da se ova debata odrì ba{ u â~ku, kao gradu koji slavi ime Nade`de Petrovi}, zasigurno prve aktivistkiwe u kulturi i umetnosti na na{im prostorima. Kao i na svakom od doga|aja koji se u ovom projektu organizuju, u debati je u~estvovalo dosta zanimqivih i uspe{nih èna iz oblasti kulture i umetnosti. Moderatorka debate Darka Radosavqevi} nam je veoma ìvopisno predo~ila kako izgleda biti kulturna radnica, koji su problemi koje jedna èna mora da savlada u toj obla-

GLUMICA ANA SOFRENOVI]

@ENE, UGRO@ENA VRSTA... - U svim krizama, ekonomskim i sistemskim, kultura ne zauzima primat, a to je neophodno, jer kroz wu sebi i drugima obja{wava ko smo. Kultura nikada ne sme biti u zape}ku, i nadam se da }emo napraviti sistem koji ne}e zavisiti od krize, ve} }e obezbediti kontinuitet svesti o sebi i drugima. Poloàj kulture se moè popraviti ukoliko se izbegne weno zapostavqawe, izostavqawem banalizovawa sebe i pojeftiwewa potreba. Kulturi i umetnosti se mora dati pravi prostor, oduzet u posledwih 15 godina, kada je nekim drugim stvarima davana ve}a va`nost. @ene kod nas spadaju u ugrènu vrstu, wihova uloga u dru{tvu je devalvirana, postale su vi{e objekti nego subjekti, skrajnute su i izgubile su mnogo glasa - zakqu~ila je popuplarna glumica.

sti, kao i ideje koje su nas vodile kroz sva turbulentna de{avawa. Pored rada sa mentorkom, svake poslednwe subote u mesecu se sastajemo na okruglim stolovima ili radionicama, gde razmatramo nove oblasti, teme, razvijamo nove ve{tine, lepo se druìmo i kvalitetno provodimo vreme. Svi doga|aji su u Beogradu, sem dve debate koje su planirane izvan glavnog grada. Smatram, da ovakav vid razgovora, razmene ìvotnih iskustava, sukoba mi{qewa, druga~ijih pogleda na stvarnost; predstavqaju pomake na poqu kulturnog delovaqa, stvaraju platforme kriti~kog mi{qewa, a razgovori koji se vode u mawim sredinama, jasno ukazuju na na{e potrebe decentralizacije. Na doga|aju je bilo na{ih sugra|anki i sugra|ana, koju su nadam se uìvali, ali autobus sa polaznicama programa, koji je do{ao iz Beograda, pri povratku je bio pun nasmejanih i zadovoqnih lica - kaè Bojana Stamenkovi}. Z. L. S.

MARKETING

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

SAOBRA]AJ

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

NADSTRE[ICE NA AUTOBUSKIM STAJALI[TIMA DO KRAJA GODINE

JO[ MALO SUNCA, KI[E, VETRA...

ije da stalno kasne, ali ne ìvimo u Nema~koj ili Japanu, pa da nam autobusi stiù u sekund prema redu vo`we. âk i ako ne kasne, ~ini se da, koliko god decembar ili januar bili hladni, nema ni{ta teè nego ~ekati prevoz na vru}ini. [to je najgore, u na{em gradu na svega tri, ~etiri mesta ostalo je poneko drvo pod koje moèmo da se sakrijemo, a klupicama za sedewe tek nema ni traga. Koliko qudi pro|e i po jednu, dve stanice i do|e

kod Gimnazije da sa~eka autobus, da bi na minut, dva seli na klupu. - Mo`da ne na|em mesto u autobusu kada je gu`va, ali obavezno ga sa~ekam kod Gimnazije, da bih malo predahnuo dok mi ne stigne prevoz. Ako se vra}am sa pijace, zna~i mi da spustim cegere na klupu, ne na beton, jo{ da mi `ena kuka {to ih isprqah! Nego {to je najgore, ovde nema hladovine do uve~e, jedino {to se ne pr`im stoje}i. Mnogo bi nam zna~ile nadstre{ice i klupice na stani-

cama, posebno nama starijima, po{to mi izbegavamo gu`ve, a ra~unam i da su ovi mla|i predusretqivi i da }e deci i nama ustupiti mesto - ka`e penzioner Milisav Jankovi}. - Jedva se nakanim da do|em u grad, ako mi verujete. Nego nemam izbora, pe{a~ewe ili autobus, otkud mi pare za taksi. Uvek kada sam na stanici, zapitam se za{to nema nekih nadstre{ica. Na pojedinim mestima ste ba{ kao na vetrometini, nema spasa ni od sunca, ni od ki{e, kako ti Bog

^uvena „~ekaonica”

da. Ovde kod “Solida” bar ima ovo drvo, hladovina je i mogu da se naslonim na stablo. Ali, ako je gu`va, nema za svakoga mesta u hladu. Od autobuske stanice do ku}e ja imam da pe{a~im jo{ dva kilometra, nemamo seoski autobus - àli se Qiqana Jovanovi}. - Vidim u Beogradu ima nadstre{ica na svakoj stanici. Na mnogim mestima su istaknuti i redovi vo`we i koje autobuske linije saobra}aju. Mislim da je â~ak trebalo odavno da ima tako ne{to, jer smo mnogo mawi grad. Uz to, da nije ovih natpisa na ulicama, ne bih bio siguran gde su stanice. Jesu one “pe~urke” odavno prevazi|ene, ali su bar bile neka smernica - kaè student Bojan M. Osim sugra|ana koje smo anketirali, pitawe kada }e u â~ku na autobuskim stajali{tima biti postavqene nadstre{ice uputilo je i nekoliko ~italaca “Glasa”. Kako su naveli,

Za svakog mesto u hladu

~uli su jo{ odavno da }e ih biti i zamalo su zaboravili na obe}awa nadle`nih, da nije ovo vreme varqivo i da ki{a ne iznenadi u sekundi. - Iz Programa ure|ivawa gradskog zemqi{ta izdvojeno je tri i po miliona za tu namenu. Gradsko ve}e je odluku o privremenom postavqawu autobuskih stajali{ta donelo jo{ u oktobru 2013, i {to je najva`nije novac je obezbe|en, ali zbog poplava i ostalih

prirodnih katastrofa koje su nas zadesile u posledwe vreme, morali smo malo da sa~ekamo. Javno preduze}e “Gradac” }e uskoro raspisati tender za javne nabavke nekomercijalnih stajali{ta. Ona }e biti postavqena na {est lokacija u gradu. Tako|e, u planu je i postavqawe takozvanih “komercijalnih” stajali{ta i ona }e se nalaziti na prometnijim mestima. Ustvari, ona }e se nalaziti na lokacijama za koje investitori poka`u najve}e interesovawe. Po{to }e uskoro biti raspisan tender, trebalo bi da do kraja godine i nadstre{ice budu postavqene na autobuskim stanicama - napomiwe Milenko Popovi}, {ef Slu`be za gra|evinsko zemqi{te JP “Gradac”. Nekomercijalna autobuska stajali{ta (nadstre{nice) nalazi}e se kod {kole “Milica Pavlovi}”, u Ulici episkopa Maksimovi}a, na lokacijama “Qubi} {kola”, u Ulici heroja \uraki}a, “Bedem”, Vojvode Stepe, “Tanasko Raji}”, Milenka Nik{i}a, u Zabla}u, okretnica kod crkve, u Trbu{anima, kod apoteke. Z. J.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

TV PROGRAM

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

Sabor truba~a u Gu~i se potvrdio kao najve}i muzi~ki festival u svetu, koji svojom samosvojno{}u svakog leta privla~i standardno veliki broj posetilaca. Organizatori veruju da }e bogat programski sadràj 54. Draga~evskog sabora truba~a, i ovog avgusta, u wihov kraj dovesti goste sa svih meridijana. Zaposleni u Turisti~koj organizaciji “Draga~evo” imali su u prethodna dva meseca pune ruke posla, jer su se maksimalno angaòvali u organizovawu sme{taja za doma}e i strane goste, koji }e od 6. do 10. avgusta boraviti u Draga~evu. - U prethodna dva meseca radili smo na poja~awu kapaciteta i izradi prospekta kategorisanog sme{taja. Najve}e interesovawe za Sabor truba~a pokazali su, za sada, turisti Francuske, Nema~ke, Italije, Slovenije i Rumunije. Ostvarili smo dobru saradwu sa stranim turisti~kim agencijama, pre svega sa holandskom, izraelskom, bugarskom i ruskom, koje imaju klijente u ~itavom svetu. Svoj dolazak su potvrdile brojne turisti~ke grupe iz Izraela,îlea, Australije, Kazahastana, Rusije, Brazila... Iako imamo puno rezervacija, jo{ uvek nisu popuwena sva mesta u privatnom sme{taju u Gu~i kaè Milan Rai~i}, direktor Turisti~ke organizacije. Kako isti~e Rai~i}, za ovogodi{wi Sabor truba~a zainteresovani su novinari iz ~itavog sveta i ve} se javqaju brojne medijske ku}e da rezervi{u sme{taj za svoje ekipe. Dràvna televizija Norve{ke planira snimawe specijalnog filma o festivalima Balkana, u kome }e Sabor truba~a zauzeti posebno mesto. Cene privatnog sme{taja u Gu~i, u zavisnosti od wegovog kvaliteta i udaqonosti od centra varo{ice, kre}u se rasponu od 20 do 25 evra. Jedna od ovogodi{wih novina bi}e specijalna saborska signalizacija, koja }e imati 68 strelastih putokaza. Informacione table, u dvojezi~noj formi, bi}e postavqene na 22 raskrsnice u Gu~i, {to }e posetiocima pojednostaviti dolazak do mesta gde se organizuju saborski sadràji.

OBEZBE\EN ZVANI^NI KAMP SABORA Turisti~ka organizacija }e obezbediti i zvani~ni kamp 54. Sabora truba~a na povr{ini od 80 ari, koji }e biti lociran u

LU^ANI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

U SUSRET 54. DRAGA^EVSKOM SABORU TRUBA^A

IZ DANA U DAN, SVE VI[E REZERVACIJA

Bogdanovi}i iz Gu~e: Nestrpqivo i{~ekuju Sabor truba~a

TO „Draga~evo“

ogra|enom prostoru Centra za krompir. Kamp }e biti opremqen u skladu sa svetskim standardima i obuhvati}e sve neophodne sadr`aje: mobilne sanitarne sisteme, obezbe|ewe, suvenirnicu, kafe restoran ... Udoban i siguran sme{taj u ovom kampu na}i }e oko 2.000 posetilaca. Cena kamp karte je 20 evra za sve saborske dane, a za autokamp 30 evra. Obezbe|ewe }e pokrivati kamp prostor od prvog do posledweg dana Sabora.

VELIKE PRIPREME ZA DOMA]INSKI DOÊK! Za 18 dana u velikoj ìì interesovawa doma}e i strane javnosti bi}e varo{ica u srcu Draga~eva, koja }e u svoje okriqe od 6. do 10. avgusta, za vreme najve}e truba~ke smotre na svetu, primiti najmawe pola miliona sabora{a sa razli~itih govornih podru~ja i svih kontinenata. Draga~evski doma}ini se uùrbano pripremaju da na najboqi mogu}i na~in, u duhu tradicionalnih srpskih obi~aja, dobro do~ekaju doma}e i strane goste. Radoje Bogdanovi} i wegova supruga Simonida ìve u centru Gu~e i bave izdavawem sme{taja sabora{ima od 1990. godine. Kaù, u po~etku je to bilo sasvim skromno, da bi kasnije, zahvaquju}i prihodima od Trube, ali i poqoprivrede, uspeli da stvore daleko boqe uslove za ovaj interesantan i sve popularniji posao. Goste im naj~e{}e {aqe jedna nema~ka agencija, sa kojom uspe{no sara|uju godinama una-

zad. U wihovom domu su boravili Nemci, Francuzi, Belgijanci, Holan|ani, Brazilci, Slovenci... Bogdanovi}i imaju 50 le`aja i o~ekuju da }e i ovog avgusta prete`ni broj mesta u wihovom sme{taju biti popuwen, a svakome ko bar jednom do|e u wihovo dvori{te, odmah postaje savr{eno jasno zbog ~ega pojedini stranci, koji redovno dolaze na Sabor truba~a, `ele da borave ba{ u wihovoj ku}i.

- Draga~evci su vredni i gostoqubivi qudi. Svi na{i doma}ini, koji se bave saborskim turizmom, na najboqi mogu}i na~in do~ekuju goste. Nudimo im na{e ~uveno gostoprimstvo i tradicionalna srpska jela. Trudili smo se da stvorimo {to boqe uslove za sme{taj. Prihode od poqoprivrede ulagali smo u adaptaciju ku}a. Dovijali smo se da popunimo svoje kapacitete, i sada, nakon svih ovih godina,

smatram da nam nedostaje jedna na{a agencija, koja }e umesto nas brinuti o rezervacijama. To bi obezbedilo sigurniju naplatu usluge sme{taja i bilo bi daleko isplativije - kaè Radoje Bogdanovi}. On dadaje da se u ovim te{kim tranzicionim vremenima te{ko dolazi do novca, pa je Sabor truba~a jedinstvena prilika da draga~evski doma}ini zarade neki dinar, jer od poqoprivrede u ovoj godini i nisu videli neku veliku vajdu. Kako isti~u Bogdanovi}i, gosti u Draga~evo dolaze uglavnom tokom Sabora, tako da doma}instva koja se bave pruàwem usluge sme{taja ot tih prihoda ne mogu da ìve tokom ~itave godine. Novac, koji zarade u avgustu, naj~e{}e ulaù da jo{ ne{to urade u ku}ama, kako bi obezbedili boqe uslove za narednu sezonu. - Gosti iz inostranstva su dobri, vrlo komunikativni i radoznali. Lako sklapaju prijateqstva. Kod nas borave samo tokom saborskih dana. Neki od wih nam se redovno javqaju i {aqu nam novogodi{we i boì}ne ~estitke. Na àlost, i u svetu vlada kriza, pa mnogi od wih nisu u mogu}nosti da sebi priu{te ponovni dolazak. Ranije smo praktikovali da gostima obavezno pripremamo doru~ak, ali smo od toga odustali, jer uvek ustaju u razli~ito vreme. Jedino vikendom sluìmo hranu i to naj~e{}e pre wihovog odlaska. Vole sve na{e specijalitete: kupus iz zemqanog lonca, prasetinu sa ra`wa, draga~evske pite, sir i kajmak - kaè Simonida, iskusna doma}ica iz Gu~e, koja se uveliko raduje predstoje}em Saboru i novom druèwu sa sabora{ima. [to se we ti~e, obavila je sve pripreme i truba~ka fe{ta moè odmah da po~ne. V. S.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

LU^ANI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

STUDIJSKO PUTOVAWE ZA POQOPRIVREDNIKE: POSETA SLOVENIJI OD 21. DO 23. AVGUSTA

SPOJ POQOPRIVREDE I TURIZMA KAO FORMULA USPEHA! kolo{ko dru{tvo “Draga~evo”, Udru`ewe poqoprivrednika Draga~eva iz Gu~e, Seoski turizam Srbije iz Qiga i Teledom savez Srbije, organizova}e od 21. do 23. avgusta agroekolo{ko i turisti~ko putovawe u Sloveniju. Programom putovawa su predvi|ene posete uspe{nim poqoprivrednim gazdinstvima, turi-

sti~kim doma}instvima, socijalno-ekolo{kim gazdinstvima, udru`ewima privatnih vlasnika {uma, gra|ana i wihovim regionalnim savezima, zemqoradni~kim i drugim zadrugama, privatnim preduze}ima, poqoprivredno-{umarskim komorama i zavodima, lokalnim akcionim grupama, razvojnim agencijama, za{ti}enim prirodnim dobrima, kao i sajmovima

FUDBALSKI KLUB „VRELO” OBELE@IO ^ETIRI DECENIJE POSTOJAWA

NEGUJU SPORTSKI DUH ME\U MLADIMA! udbalski klub “Vrelo” iz Gorwe Kravarice nedavno je proslavio 40. godi{wicu postojawa. Jubilej je obele`en revijalnim utakmicama prvog tima sa veteranima i podmlatkom, u prisustvu brojnih obo`avalaca kluba. Ina~e, FK “Vrelo” je ove godine dobio presti`no op{tinsko

Kako isti~e Radoji~i}, ovaj klub nije mogao da pre|e u vi{i rang takmi~ewa prvenstveno zbog nedostatka sredstava. - Fudbalski klub “Vrelo” je karakteristi~an po tome {to je kroz wega pro{lo vi{e od dvesta igra~a. Gorwa Kravarica je malo mesto, ali u wemu vlada dobra atmosfera, pa je klub vi{e puta

priznawe - Plaketu “10. jun”, koja mu je uru~ena za ~etiri decenije postojawa i istrajnog negovawa sportskog duha me|u mladima na selu. Kroz ovaj fudbalski klub, od osnivawa do dana{wih dana, pro{lo je vi{e od 200 igra~a. Radovan Barali}, predsednik Saveta MZ Gorwa Kravarica, isti~e da je ovaj klub uspeo da se odr`i svih ovih godina zahvaquju}i entuzijazmu qudi, koji su ga vodili. Gorwa Kravarica je siroma{no selo, koje nije moglo iz sopstvenih sredstava da omogu}i dobre uslove za unapre|ewe sporta. Miroslav Radoji~i} je stajao na ~elu ovog sportskog kluba od 14. jula 1974. godine, kada je i osnovano Sportsko dru{tvo, koje je kasnije preraslo u FK “Vrelo”. U proteklih 40. godina “Vrelo” se takmi~ilo u Draga~evskoj, a kasnije u Op{tinskoj fudbalskoj ligi, u kojoj je postizalo zapa`ene rezultate.

osvajao prvo mesto u fer-pleju. Deset godina “Vrelo” nije imalo svoj teren, pa je bilo prinu|eno da igra utakmice u Gu~i, Turici i Rtima, ali takmi~awe nije prekinuto - rekao je Radoji~i}, dodaju}i da jedan ovakav sportski klub, koji se gr~evito borio za opstanak i u godinama kada nije imao sopstveni teren, ima dobru perspektivu. Branko Barali}, predsednik FK “Vrelo”, isti~e, da su te{ka vremena, kada je nedostatak igrali{ta bio najve}i ograni~avaju}i faktor za napredak kluba, napokon pro{la. Danas fudbaleri “Vrela” imaju daleko boqe uslove za svoj rad. Planirano je i pro{irewe tribina, koje, istina, zavisi od dobre voqe donatora. Odre|ena obe}awa postoje, pa se qubiteqi fudbala u ovom seocetu unapred raduju da }e dobra zamisao biti i ostvarena. V. S.

AGRA - 52. Me|unarodni poqoprivredno-prehrambeni sajam i INPAK - 19. Me|unarodni sajam ambala`e, tehnike pakovawa i logistike. Na relaciji Ormo` Ptuj - Maribor - Murska Sobota - Gorwa Radgona bi}e organizovane posete uglednim poqoprivrednim doma}instvima, koja se, osim poqoprivredom, bave veoma uspe{no i seoskim turizmom. Studij-

sko putavawe u Sloveniju }e omogu}iti draga~evskim poqoprivrednicima da upoznaju primere dobre prakse u poqoprivredi, ekologiji, turizmu, kulturi i ujedno steknu nova znawa i ve{tine, kako bi pospe{ili razvoj svojih lokalnih sredina i iskoristili nove mogu}nosti saradwe u zajedni~koj izradi i realizaciji projekata, koje finansiraju doma}i i

strani fondovi. Cena ara`mana je 150 evra po osobi. Prijave se primaju na telefon: 063/416-614 i e-mail po{tu: poljoprivredadragaceva@gmail.com , dragacevo@EUnet.rs. Aran`manom su obuhva}eni: autobuski prevoz, dva preno}i{ta, dva puna pansiona, ulaznice za sajmove AGRA i INPAK, putno osigurawe za vreme putovawa. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

SA SEDNICE OP[TINSKOG VE]A zve{taj o raspodeli bespovratnih podsticajnih nov~anih sredstava gorwomilanova~kim poqoprivrenicima razmatran je kao prva ta~ka na nedavno odr`anoj sednici Op{tinskog ve}a u Gorwem Milanovcu. Na konkurs za dodelu podsticajnih sredstava javilo se 88 poqoprivrednika. Za kupovinu nove mehanizacije i opreme odobreno je 60 zahteva. Op{tinska bespovratna sredstva za nabavku nove opreme za navodwavawe, kopawe arterskih bunara, nabavku novih cisterni za navodwavawe, kopawe obi~nih bunara, ugradwu betonskih prstenova i izgradwu mini akumulacija koristi}e 12 poqoprivrednika. Bespovratna sredstva su odobrena za jo{ sedam poqoprivrednika i to za podizawe proizvodnih zasada maline, kupine, jabuke, kru{ke, {qive, jagode, duwe, aronije, borovnice, vi{awe i tre{we, dok preostalih devet poqoprivrednika nisu ispunili konkursne uslove. U ovogodi{wem buxetu op{tine Gorwi Milanovac za podr{ku agraru iz-

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA 79 POQOPRIVREDNIKA dvojeno je 20 miliona dinara. Najve}i deo sredstava iz agrarnog buxeta opredeqen je za bespovratne podsticaje i iznosi 13.950.000 dinara. S obzirom na to da je prema konkursu raspodeqeno samo ~etiri miliona dinara, bilo je predloga da se preostalih 9.950.000 dinara utro{i za poqoprivredu u slede}oj godini. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je obrazloìo da }e lokalna samouprava i u narednoj godini pomagati poqoprivrednike, ali da sredstva koja su ovogodi{wim buxetom planirana za bespovratne podsticaje treba utro{iti raspisivawem novog konkursa. Kako je obrazloìo, osnovni razlog slabijeg odziva poqoprivrednika na javni poziv je nedostatak nov~anih sredstava za u~e{}e, bez kojih se ne moè nabaviti mehanizacija. Re~ je o velikim investcijama, u koje poqoprivrednici, zbog

hroni~ne besparice na selu, sve teè ulaze. Ve}nici su jednoglasno odobrili i raspodelu sredstava, u ukupnom iznosu od 200.000 dinara, za pet udruèwa iz oblasti poqoprivrede za programe od javnog interesa. Udruèwe proizvo|a~a jagodi~astog vo}a „Vilamet Suvobor“, Udruèwe malih proizvo|a~a Rudni~ko-takovskog kraja, kao i dru{tva p~elara “Rudnik” i „Matica“,

dobili su po 40.000 dinara. Ve}nici su razmatrali i usvojili Sporazum o ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza u realizaciji mera aktivne politike zapo{qavawa, izme|u Nacionalne slu`be zapo{qavawa i op{tine Gorwi Milanovac. ^lanovi Op{tinskog ve}a su, tako|e, usvojili predlog raspodele sredstava iz teku}e buxetske rezerve. Ova sredstva }e, izme|u ostalog, biti utro{ena za parterno

NAU^ITE DA [IJETE, OBEZBEDITE SEBI RADNO MESTO, PREKVALIFIKUJTE SE

ure|ewe dvori{ta O[ “Ivo Andri}” u Prawanima (400.000), vr{ewe nadzora za elektro radove na dogradwi sanitarnog ~vora u Osnovnoj {koli u Br|anima (60.000), kao i organizaciju tradicionalne manifestacije “Zavi~ajni zbor Br|anaca“, koja }e biti organizovana 9. i 10. avgusta, za koju je opredeqeno 50.000 dinara. Iz buxetske rezerve odobreno je i 150.000 dinara JP za izgradwu op{tine Gorwi

Milanovac, za obeleàvawe kolovoza i autobuskih stajali{ta u glavnoj ulici. Na sednici Op{tinskog ve}a je razmotrena i informacija o preduzimawu preventivnih mera za{tite od poàra, sa upozorewem [taba za vanredne situacije, koje je upu}eno poqoprivrednicima. Poqoprivredni proizvo|a~i su u obavezi da sprovode preventivne mere za{tite od poàra za vreme ètve i uklawawa po`wevenih useva, kao i za vreme wihovog prevoza i skladi{tewa. Zabraweno je loèwe vatre u {umi i na udaqenosti od 200 metara od ruba {ume, spaqivawe ostataka strnih useva, sme}a i biqnih ostataka na otvorenom prostoru, kao i la`no prijavqivawe poàra. Zapre}ena nov~ana kazna za prekr{ioce navedenih zabrana iznosi od 10.000 do 50.000 dinara. V. S.

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA

KONCERTI GRUPA “OKTTOBER” I JERRY MA@GON, nedeqa, 20. jul, Trg kneza Mihaila, 21 ~as rupa “Okttober” iz Maribora (Slovenija) i Jernej Ma`gon – Jerry, slovena~ki muzi~ar i kantautor u nedequ, 20. jula, u 21 sat odr`a}e koncert na Trgu kneza Mihaila u Gorwem Milanovcu.

SVE ÂÂNSKE KONFEKCIJE (BE-EXPORT, SS-TEKSTIL, MOKOTEKS, DETEKS ITD), IMAJU IZRA@ENE POTREBE ZA VE]IM BROJEM [IVAÂ, KOJIH NEMA NA TR@I[TU RADA. MI VAM PRU@AMO PRILIKU DA POHA\AJU]I III NIVO UBRZANOG KURSA [IVEWA, STEKNETE NOVU VE[TINU I UZ OBEZBE\ENU PRAKSU ZASNUJETE RADNI ODNOS, KURS POÎWE 21. 6. TRAJE 4 NEDEQE, SVAKOG RADNOG DANA PO 4 SATA. TO VREME, NARAVNO UZ VA[ TRUD, JE DOVOQNO DA SAVLADATE VE[TINU [IVEWA NA INDUSTRIJSKIM MA[INAMA, KORI[]EWE SPECIJALNIH PAPUÎCA I ALATA. KURS VODI TEKSTILNI IN@EWER SA VI[EGODI[WIM ISKUSTVOM U RADU U KONFEKCIJAMA. ZA SVE IFORMACIJE SE MO@ETE OBRATITI NA TEL: 061/229-1801 ILI LI^NO U UL. PIVARSKA 10 U TERMINU 11 - 17 ~asova UÎNITE NE[TO ZA SEBE I PRIJAVITE SE ateljedobrihkrojeva@gmail.com facebook.com/kurskrojenjaisivenja

Grupa “Okttober” (Maribor, Slovenija), koja je prvi put predstavqena {iroj publici na po~etku ove godine sa prvim videospotom

“Lep dan”, gostova}e u â~ku i Gorwem Milanovcu. Grupa je formirana 2008. u Mariboru, kada su se peva~ i gitarista Milan Fras i basista Rene Markovi} udruìli sa solo gitaristom Nikolom Stojanovi}em i bubwarom Gregom Boì~em. “Okttober” izvodi samo svoju muziku. Tekstove pi{e Milan, a muziku stvaraju svi zajedno. Svaki od wih je pruìo svoj doprinos bogatoj muzi~koj istoriji razli~itih mariborskih grupa. Grupa je sastavqena od inèwera medijske produkcije, lidera prvog evropskog romskog restorana u Mariboru, asistenta profesora fizike koji upravo priprema doktorat, i trenera ve`bi, koji radi na Ekonomskom fakultetu. Prva pesma “Lep dan” govori o tome da bez obzira na sve {to se u ìvotu zbi-

va, uvek se vra}amo sebi. Sami imamo snagu da promenimo sliku, ideju, ili percepciju sveta oko nas. Pesma je bila u vrhu raznih muzi~kih top lista u Sloveniji. Jernej Ma`gon – Jerry je muzi~ar i kantautor iz Maribora, Slovenija. Nastupao je sa svojom grupom “Jerry & Blueberry” na razli~itim scenama. Predstavqao je Sloveniju na internacionalnom takmi~arskom festivalu “Eurovoice” u Atini. U Srbiji se ve} predstavio sa kantautorskim nastupom u beogradskom BITEF Art kafeu i na festivalu FAMUS u Sivcu. Trenutno priprema album i promociju videospota i singla „Gotof sn aka Gotof si“.

GORWI MILANOVAC

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

ODR@ANA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE GORWI MILANOVAC

NAJUGRO@ENIJIMA POSEBNA PODR[KA

ednica Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac, odr`ana ove sedmice, zapo~eta je sve~anim davawem zakletve za obavqawe odborni~ke du`nosti dr Sawe \urovi} iz Gorweg Milanovca, koja je zamenila preminulog odbornika Rado{a Rakovi}a sa izborne liste „Ivica Da~i} - Socijalisti~ka partija Srbije, Partije ujediwenih penzionera Srbije i Pokreta za op{tinu Gorwi Milanovac“ i Milo{a Teodosijevi}a iz Kamenice, sa liste „Demokratska stranka Mileta Vulovi}“, umesto dosada{weg odbornika

Milete Vulovi}a, koji je podneo ostavku i vratio odborni~ki mandat Demokratskoj stranci. Odbornici su, tako|e, usvojili i odluku o prestanku mandata dr Biqane Obradovi} sa odborni~ke liste „Ivica Da~i} - Socijalisti~ka partija Srbije, Partije ujediwenih penzionera Srbije i Pokreta za op{tinu Gorwi Milanovac“. Odbornici su podr`ali razre{ewe i imenovawe ~lanova {kolskih odbora za sedam obrazovnih ustanova, za dve sredwe i pet osnovnih {kola. Na sednici je podr`ana i inicijativa kompanije

„Takovo - Budu}nost“ da se izvr{i izmena i dopuna Plana detaqene regulacije „Takovo-Budu}nost“. Ovaj predlog je prethodno razmatrala i usvojila Op{tinska komisija za planove. Na sednici SO je usvojena i odluka koja ure|uje posebne oblike podr{ke u oblasti socijalne politike op{tine Gorwi Milanovac. Potencijalni korisnici ove vrste pomo}i su pojedinci ili porodice, kojima je neophodna dru{tvena podr{ka, a zboh hitnosti nisu u mogu}nosti da je ostvare preko sistema socijalne ili zdrav-

stvene za{tite. Ina~e, postupak za ostvarivawe posebnih oblika podr{ke se pokre}e podno{ewem zahteva sa potrebnom dokumentacijom Savetu za razvoj socijalne politike gorwomilanova~ke Op{tine, a odobrena sredstva podr{ke se obezbe|uju iz buxeta op{tine. Op{tinsku odluku, kojom se ure|uje pravo na besplatan prevoz pred{kola-

ca, osonovaca, kao i dece ometene u razvoju, pohvalio je odbornik Bo{ko Milovanovi}, ali je primedbe imao na usluge “Autoprevoza”, zbog toga {to pojedini delovi op{tine nemaju adekvatan broj autobuskih linija, posebno na seoskom podru~ju. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je rekao da gra|ani imaju mnogo primedbi na uslugu prevo-

ODR@ANA RADIONICA REGIONALNE AGENCIJE ZA PROSTORNI I EKONOMSKI RAZVOJ

ZAJEDNI^KI PROJEKTI ZA SANACIJU POSLEDICA POPLAVE redstavnici Regionalne agencije za prostorni i ekonomski razvoj Ra{kog i Moravi~kog okruga odràli su, u utorak, 15. jula, radionicu o upravqawu projektnim ciklusom za predstavnike op{tina Vrwa~ka Bawa, Ra{ka, Gorwi Milanovac i grada â~ka. Osnovni ciq radionice bio je da predstavnici op{tina Ra{kog i Moravi~kog okruga prepoznaju zajedni~ke interese i pripreme okvir projekta za sanirawe posledica poplava, a nakon toga i poku{aju da prona|u donatore, koji }e podràti wihov predlog. Osim Amabasade Norve{ke, interesovawe za finansirawe projekata sanacije {teta, nastalih u majskim vremenskim nepogodama, pokazuju i druge prijateqske dràve

marketing 032/342-276

za na gorwomilanova~koj teritoriji i da se razmatraju mogu}nosti da se odabere novi prevoznik. Lokalna samouprava izdvaja zna~ajna sredstva za prevoz u~enika, prosvetnih radnika i penzionera, pa bi shodno tome trebalo i obezbediti prevoznika, koji }e sa ve}om odgovorno{}u obavqati svoj posao, zakqu~io je Mirkovi}. V. S.

Srbije. Zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi} je prilikom otvarawa skupa istakao da je dobro da se zaposleni u lokalnim upravama osposobe za pripremawe projekata, posebno u ovakvoj situaciji, kada sanacija posledica poplave zahteva ogromna sredstva. Pored zamenika predsednika op{tine Miroslava Milovanovi}a, radionici su prisustvovali Vasilije Vuji}, predsednik Op{tinske komisije za procenu {teta objekata na gorwomilanova~koj teritoriji, Sne`ana Smiqani} ~lan Komisije, i Ivan Anti} slu`benik Odeqewa za implementaciju i razvoj projekata Op{tinske uprave.

SPORT

PETAK 18. JUL 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЈОВИЧИЋ У АМКАРУ, ОДЛАЗИ И МАСЛАЋ?

удбалери Борца, савла дали су у првој пријатељ ској утакмиц и од старта припрема, Јединство из Уба, 2:0, са иранским прволигашем Пади деом, на Златибору, играли су не решено 1:1, од Слоге иѕ Краљева доживели пораз 1:3. Јуче су у два термина, преподневном, одмери ли снаге са Полетом из Љубића, поподне са новим-старим прволи гашем Колубаром из Лазаревца. Ту ће бити стављена тачка на први део припремног периода. Наста вак следи на Власинском језеру, од 19. до 28.јула. - За време боравка на Власин ском језеру одиграћемо четири утакмице. Најпре 20. са Моравац Орионом из Мрштана, а 23. са пр волигашем из Сурдулице. Потом следи учешће на турниру Радника, 26. и 27. јула. Првог дана против ник ће бити македонски прволи

гаш Турново, учесник квалифи кација за Лигу Еропе. Сутрадан ће бити одиграни мечеви за коначан пласман. По повратку у Чачак, следи дуел са новим српсколига шем Слогом из Пожеге 30.јула и генерална проба за првенство 2. и 3.августа на турниру ,,Меморијал Живорад Бија Станковић“, уз уче шће Младости из Лучана, Метал ца из Горњег Милановца и Јавора - каже спортски директор Борца Слободан Илић. Затишје кад је питању прелазни рок, извесно је, неће потраја ти још дуго. Ипак, како поручује Илић, Чачани не треба да се пла ше што су на тапету прво одласци. - Бранко Јовичић тренира са ру ским прволигашем Амкаром на чи јој клупи седи тренер Славољуб Муслин. Известан је и одлазак штопера Мариа Маслаћа у ино странство. Још увек није познато

Миљан Мутавџић, у Борцу.

име клуба, где ће наставити кари јеру, али је веома близу одласка из Борца, после пет успешних се зона проведених у нашем клубу. Борац још увек трага за појача њима? - Пре поласка На Власину, обави ћемо завршне разговоре са једним штопером и два играча средине

терена. Не бих у овом тренутку о именима, али наравно, реч је о играчима суперлигашких квали тета. Нема разлога за хитним ан гажовањем појачања, тим пре што фудбалери који су изборили ула зак у Супер лигу заслужују шансу да заиграју на великој сцени. У сваком случају, долазак новајлија

неће ни једном играчу гарантовати место у тиму. О томе ће одлучи вати сами, на основу рада на при премама и учинка на пријатељ ским утакмицама. Последњу ће свакако имати Богићевић - истиче први оперативац суперлигаша са Мораве Слободан Илић.

МЛАДОСТ, НАЈЈАЧИ АДУТ ПОЛЕТА

е воле крупне речи, али амбијент на почетку при према за нову сезону не може прикрити нове велике ам биције српсколигаша Полета. Нова, подмлађена генерација, жели још једном успешно да на ваги измери своју фудбалску “тежину“ и на јесен започне по ход, само за једно место више у поређењу са претходном. На првом окупљању, шеф стручног штаба Владе Станиса вљевић, бројао је до „двадесет”, али ће играчки кадар до почет ка првенства претрпети значај

не измене. Биће мање одлазака, много више новајлија, како би Полет и у наредној сезони офор мио састав за респект, пре свега борбу за нови поход на трон. Пре првих кругова отрчаних на новој реновираној подлози стадиона у Љубићу, у клупским простори јама, играче је поздравио пред седник Предраг Миливојевић. - Руководство клуба, учиниће све како би обезбедило услове за тренинге и такмичење. Пре остаје да на терену оправдате очекивање навијача. Очекује нас борба за врх табеле, без обзира

што још увек немамо никаквих информација и података, ко ће нам бити најозбиљнији канди дати за врх - рекао је у обраћа њу играчима председник Мили војевић. Уз резултате, којима би Полет требао да оправда улогу фаво рита за највиши пласман, иду и кадровске промене. -Предност у опредељењу, када је у питању ангажовање појача ња имаће млади играчи. Проте кло првенство је показало да је Полет права средина за афир мацију талентованих играча из

ПОКЛОНИ ИЗ САН ДИЈЕГА

астка и Ему Настић, наста њене у далеком Сан Ди јегу, краси већ годинама па триотизам и жеља да помогну становништву Србије. За хума ним гестом посегли су и овог лета када су нашим спортским колективима поклонили седам гарнитура фудбалских дресе

ва. -Знам да ће мојим вршњаци ма то пуно значити. Мајка је рођена Чачанка, и то је један од разлога што сам одлучио да комплет опреме поклоним ФСГЧачка-рекао је приликом уру чења дресева Растко Настић. Поклон је испред ФСГЧ при

мио генерални секретар Савеза Милош Теофиловић. -Сигуран сам да је ово тек по четак сарадње савеза и наших људи из дијаспоре. Овим путем захваљујемо породици Настић на изузетно вредном поклонурекао је приликом пријема по клона Теофиловић

млађе гарде. Нема потребе да у клупској политици било шта ме њамо. Шеф стручног штаба Ста нисављевић је “за“, што значи да ћемо и у новом првенству уз неколицину искуснијих, имати један од најмађих састава - по ручио је пре првог тренинга члан УО Дејан Миленковић. Док се играчи под надзором Станиса вљевића буду спремали за пр венствене окршаје, ништа мање изазова неће стајати ни пред руководством клуба. Урађено је много тога, али до септембра ће стадион у Љубићу добити још

лепши изглед на задовољство свих грађана највећег чачанског насеља.

SPORT

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

RUKOMET

ATLETIKA a Prvenstvu Srbije za seniore u Novom Sadu, 12. i 13. jula, Bojana Kali~anin je osvojila srebro u trci na 400 metara, oboriv{i i li~ni rekord (55,09), dok je na 200 m bila {esta (25,64). Srebro je pripalo i Jeleni Vu~i}evi} u bacawu kopqa. I ona je uspela da prebaci li~ni rekord (50,38) i dostigne normu za Evropsko prvenstvo za mla|e seniore, koje }e biti odr`ano naredne godine. Zlatne medaqe Nemawe Koji}a na 800 m vi{e nisu nikakva novina. U Novom Sadu Nemawa je 800 m pretr~ao za 1:52,39, a na 400 m je bio peti (49,76). Jo{ jedna nada Atletskog kluba Sloboda, Dragan Rosi}, zauzeo je ~etvrto mesto na 800 m (1:55,59). Na prethodnom takmi~ewu, Prvenstvu Srbije za mla|e seniore u Beogradu, Bojana Kali~anin je osvojila zlato na 100 m i u toj trci oborila li~ni rekord (12,35). Jelena Vu~i}evi} je bila najboqa u bacawu kopqa (45,72) i ~etvrta u bacawu kugle (9,38). Itekako vredan pomena je uspeh pionirke Katarine Sekuli} koja je na prvenstvu Balkana u Gr~koj, po-

marketing 032/342-276

SLOBODA BOQA NEGO IKAD

~etkom jula, osvojila srebro u {tafeti 4x400 m. Katarina je prethodnona finalu Kupa Srbije u Novom Sadu bila druga u trci na 400 m (58,78). - U velikoj sam dilemi koga bih prvo pohvalio za veliki uspeh na{ih atleti~ara, pa i grada, u prethodnih petnaestak dana. Mo`da Katarinu Sekuli} koja }e se i slede}e godine takmi~iti u konkurenciji pionirki. Nadamo se da }e ona nastaviti da re|a uspehe, poput Nemawe Koji}a i Bojane Kali~anin. Jelena Vu~i}evi} }e se slede}e godine boriti u Talinu. Za

wu je nemerqiva pohvala Tatjane Jela~e, koja je bacila kopqe samo pet metara daqe od na{e atleti~arke. Wen rezultat je i veliki uspeh trenera Jovana \uki}a. Dragan Rosi} je bronzanu medaqu u trci na 800 m platio gre{kom organizatora koji ga je svrstao u drugu, lo{iju grupu. Ubedqiva pobeda na kraju, bila je dovoqna za ~etvrto mesto, sa zaostatkom od samo dve stotinke. Nadaju}i se da }e tr~ati zajedno sa Koji}em, propala je taktika koju smo pripremili uo~i takmi~ewa, a i Nemawa bi imao br`e prolazno vre-

me - podse}a Slobodan Nixovi}, trener AK Sloboda. Nemawa i Bojana ne odstupaju od dobrih rezultata. Ali, jo{ uvek nisu blizu Ciriha, gde }e biti odr`ano Evropsko prvenstvo. - Za{to je tako, trebalo bi da se zapitaju qudi koji su zadu`eni za vrhunski sport u na{em gradu. Uspeh na{ih atleti~ara je zasluga i kompanije â&#x20AC;&#x153;Slobodaâ&#x20AC;?, na{eg generalnog sponzora, rukovodstva i prijateqa na{eg kluba i drugih koji prate na{ rad. Hvala im i obe}avamo nove uspehe do kraja sezone - potvr|uje Nixovi}. Z. J.

JO[ JEDNA BRONZA ZA MIROSLAVA

a nedavno odrànom Svetskom prvenstvu u rukometu za gluve, u turskom Samsunu, â~anin Miroslav Tomi}evi} (26) osvojio je sa reprezentacijom Srbije bronzanu medaqu. Prvo mesto zauzeli su Hravati, a drugo doma}ini. ^lan Udruèwa gluvih i

nagluvih ^a~ka Miroslav Tomi}evi} do sada je nekoliko puta osvajao medaqe na Me|unarodnim takmi~ewima. Reprezentacija Srbije osvojila je bronzu 2012. u Italiji, a pro{le godine na Olimpijskim igrama gluvih u Sofiji srebro. Z. J.

SPORT

KAJAK

TENIS

a prvenstvu dràve za kadete takmi~ari Kajak kluba â~ak osvojili su prvo mesto. Prvenstvo je odràno 13. jula na reci Ra{ka u Novom Pazaru, u disciplini slalom. Osim â~ana, u Novom Pazaru su se takmi~ili kajaka{i Medicinara iz Ni{a, kraqeva~kog Ibra, Studenice iz U{}a, Stari grad Novi Pazar i Gusar iz Ni{a. Staza je imala 15 kapija, a posada ~amca C2, Ogwen Perovanovi} i Petar Pavlovi}, preveslala je stazu za 177,46 sekundi i na ciq stigli prva. Z. J.

JANA POBEDILA JUNIORKE alentovana teniserka iz ^a~ka Jana Bojovi} (15) osvojila je novu titulu. Na turniru u Vrwa~koj Bawi iz kalendara Teniskog saveza Srbije, za uzrast do 18 godina, savladala je sve svoje protivnice bez izgubqenog seta. U ~etvrtfinalu je pobedila drugu rangiranu igra~icu Srbije u uzrastu do 18 godina Miwu Gligi} iz Beograda, 6:0, 6:4, dok je u finalu bila boqa od Teodore Sevo iz Novog Sada, ~etvrte igra~ice dr`ave u istom uzra-

stu (7:6, 6:3). Jani je ovo bio pripremni turnir za evropska takmi~ewa do 16 godina, koja je o~ekuju u narednom periodu. Teniserka iz ^a~ka nedavno je potpisla ugovor o sponzorstvu sportske opreme sa beogradskom firmom “Beosport”. - Ve} drugu godinu za redom sponzori{emo Janu, jer je re~ o perspektivnoj igra~ici velikog potencijala i reprezentativki Srbije u uzrastu do 16 godina. Trudi}emo se da joj pomog-

nemo i da ove sezone u~estvuje na nekoliko evropskih turnira - re~i su Nikole Duki}a, menaxera “Beosporta”. Z. J.

SUTRA KVALIFIKACIJE ZA FINALE PRVENSTVA SRBIJE U BASKETU „3X3”

@ELE DOMA]IN etvrti kvalifikacioni turnir prvenstva Srbije u basketu “3x3” bi}e odr`an, 19. jula, na terenima Ko{arka{kog kluba @elezni~ar. Po~etak je u 9 ~asova, kada nastupaju juniori U17, od 14 sati igraju seniori, a u 18 su finalni me~evi. Ovo je posledwa prilika za timove da se kvalifikuju na finalni turnir koji }e 16. avgusta biti odr`an na beogradskom Kalemegdanu. U Beogradu }e se takmi~iti osam najboqih ekipa i pobednici odlaze u Prag na “World Tour”. Ko{arka{ki savez Srbije poziva sve zainteresovane ekipe da se {to pre prijave za kvalifikacije na mejl 3x3bulut@kss.rs ili na telefon 064/880-88-04. Detaqnije informacije na kss.rs/3x3 ili na 3x3 planet.

Do sada su kvalifikacioni turniri odr`ani u Novom Sadu, Beogradu i Ni{u.

Trijumfovali su Ran~, Master kafe i Olimp.

Z. J.

JO[ JEDNO SPORTSKO OKUPQAWE NA MEDICINSKOM osle “Zicera”, ko{arka{kog turnira, na igrali{tu kod Medicinske {kole okupili su se odbojka{ki. Ovih dana po~iwe drugi turnir “Street volley” na kome u~estvuje vi{e od 100 takmi~ara. Ekipe su podeqene po grupama, zavisno od pola i uzrasta. Polufinalni i finalni me~evi bi}e odigrani za vikend, a pobednike o~ekuju

vredne nagrade. Turnir u odbojci prvi put je odigran pro{le godine i tada je u~estvovalo vi{e od 70 igra~a. Ove godine ih je znatno vi{e. Kao i sve ostale sportske doga|aje na “Medicinskom”, “Street volley” je inicirala Mesna zajednica “3. decembar”. Z. J.

KO[ARKA la|i pioniri i pioniri Ko{arka{kog kluba Borac Mocart sport boravili su nedavno na Go~u sa trenerima Predragom Miju{kovi}em, Nikolom Maslarevi}em i Miroslavom Mili}em. Na Go~u je kampovalo 30 de~aka koji su imali prilike da se dru`e sa Vladom Divcem, Petrom Bo`i}em i Anom Dabovi}. Ove godine glavni treneri kampa bili su Kime Bogojevi} i Miki Vujovi}, a

PIONIRI NA GO^U

organizovali su ga internacionalni sudija Dragan Ne{kovi}, biv{i igra~ Sloge

Mihailo Drobwak i trener iz Kraqeva Sa{a Pavlovi}.

KADETI ^A^KA PRVACI

STONI TENIS

BORIS U CRVENOJ ZVEZDI P

osle dve uspe{ne sezone u Banatu, ^a~anin Boris Mihailovi} igra}e i za Crvenu zvezdu. Pre zrewaninskog i sada beogradskog tima, nastupao je za Faks iz Kragujevca i zemunsku Mladost. Banat, u kome je bio dve sezone, osvojio je i dve {amponske titule. U svojoj omiqenoj Zvezdi, Boris }e biti zajedno sa Aleksandrom Karaka{evi}em, Markom Jevtovi}em, Bojanom Milo{evi}em i Milo{em Savi}em. Savi} je tako|e ^a~anin i wih dvojica su zajedno po~eli u SK Borac. Stonoteniski savez Srmarketing 032/342-276

PO^IWE “STREET VOLLEY” TURNIR

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

bije odlu~io je da na{i igra~i koji igraju u inostranstvu mogu biti registrovani i u klubovima u Srbiji. Tu mogu}nost najboqe su iskoristili Banat, koji je doveo \or|a Bor~i}a

i Zvezda, anga`uju}i Karaka{evi}a i Jevtovi}a. Oba tima su istakla kandidaturu za {ampionsku tutulu. Crvena zvezda do sada ima osam titula. Z. J.

OGLASI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

GRAD ^A^AK

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata («Slu`beni glasnik RS», broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE „ATENICA-KULINOVCI”. Nacrt Plana Generalne regulacije “Atenica-Kulinovci”, obuhvata podru~je povr{ine od 656.66 ha. JAVNI UVID O NACRTU PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 18. JULA 2014. godine do 18. AVGUSTA 2014. godine. U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije bi}e izloèn na javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs. U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana Generalne regulacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada â~ka ili putem po{te. KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA Â^KA zaseda na javnoj sednici dana 01. septembra 2014. godine sa po~etkom u 11 ~asova u sali Skup{tine grada â~ka, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve „Gradac“ iz â~ka. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2, 3, lift,22500 eura, Avenija 29m2 , 5,13500 eura, [iri centar U ponudi jo{ 7 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 22000 eura, [iri centar 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 37m2, 5, lift , 25000 eura , Qubi} kej U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53m2, 6, lift, 29500 eura, Restoran Brvnara 37m2 nov , 4, lift ,sa stvarima, 32000 eura, Avenija 49m2 , 4 , 25000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2 ,14, lift, 22000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 58m2, 1, 36000 eura, Qubi} kej 57m2, 3, 37000 eura, Qubi} kej 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej 53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej

AGENCIJA

SIGMA

57m2, 2, lift, 35000 eura, Qubi} kej 50m2, 4, 28000 eura, Nemawina 52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar 53m2, 3, 36500 eura, Avenija 55m2, vp, 28000 eura, Avenija 53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 51m2, 4, 25000 eura, Centar 55m2, 3, 31000 eura, Centar U ponudi jo{ 51 dvosobni stan DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura,Avlad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura , Hotel Morava 80m2 , 1, 44000 eura, Qubi} kej 71m2, 3, 41200 eura, [iri centar 52m2 , vp, 19000 eura, Lu~ani 67m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-20 m2, 13.sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-32 m2, 3.sprat, CG, Qubi}ska, nov, 800 E+PDV P-32 m2, 5.sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-36 m2, VP,TA, kod H. Morave, 24.000 E P-31 m2, 7.sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 E P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1.sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8.sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 E P-51 m2, PR, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E P-53 m2, 8.sprat, CG, Nemawina, 25.000 E P-49 m2, 5.sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 E P-46 m2, PR, CG, Obili}eva-nov, 34.000 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-47 m2, 1.sprat, CG, Obili}eva, nov, 41.000 E sa PDV-om P-52 m2, 8.sprat, CG, Avlaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-60 m2, 1.sprat, TA, kod H. Morave, 35.000 E P-67 m2, 12.sprat, CG, Kej,

43.000 E P-74 m2, 2.sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4.sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-89 m2, 2.sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1.sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 1.sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-40 m2, 4 a, Suvi Breg, 13.000 E P-82 m2, 2 a, {iri centar, 17.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 E P-208 m2, 6.8 a, kod Slobode, 50.000 E P-80 m2, 16 a, Parmenac, 29.000 E P-70 m2, 4 a, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 E P- 190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E

IMAWA P-70 m2, 40 a, Slatinska bawa, 12.000 E 2 ku}e, 30 a, Ri|age, 15.000 E 5 a, Je`evica, 10.000 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 E P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 E P-60 m2, B. Jankovi}, 52.000 E P-49 m2, B. Oslobo|ewa, 26.000 E VIKENDICE 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E 60 m2, Me|uvr{je, 40.000 E

JEDNOSOBAN STAN P-34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 E JEDNOSOBAN STAN P-31 m2, 4.sprat, CG, H. Morava, 20.000 E JEDNOSOBAN STAN P-36 m2, 4.sprat, TA, Nemawina, 21.000 E JEDNOSOBAN STAN P-39 m2, 3.sprat, CG, centar, 25.500 E JEDNOSOBAN STAN P-37 m2, 6.sprat, CG, Nemawina, 23.000 E JEDNOSOBAN STAN P-37 m2, 5.sprat, CG, Nemawina, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-47 m2, 1.sprat, TA, centar, 30.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-47 m2,2.sprat, CG, Avenija 1, 27.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-46 m2,nov,1.sprat, CG, Obili}eva, 800 E + PDV GARSOWERA P-27 m2, 4.sprat, CG, Nemawina, 25.000 E DVOSOBAN STAN P-58 m2, 6.sprat, CG, Kej, 31.000 E DVOSOBAN STAN P-54 m2, 3.sprat,CG,Avenija 1, 35.000 E

DVOSOBAN STAN P-56 m2, 2.sprat, TA, B. Jankovi}a, 31.000 E DVOSOBAN STAN P-58 m2, 3.sprat, CG, Vinara, 39.000 E DVOSOBAN STAN P-51 m2,VP,TA,centar, 26.000 E DVOSOBAN STAN P-56 m2, 4.sprat, CG,H.Morava, 33.000 E DVOIPOSOBAN STAN P-68 m2, 4.sprat, CG, Balkanska, 39.000 E DVOIPOSOBAN STAN P-58 m2, renoviran, 9.sprat, CG,Kej, 37.000 E TROSOBAN STAN P-63 m2, 3.sprat, CG,Kej, 40.000 E TROSOBAN STAN P-77 m2+18 m2,DUPLEX, 12 .sprat, CG, Kej, 43.000 E ^ETVOROSOBAN STAN P-93 m2, 2.sprat, CG, centar, 70.000 E ^ETVOROSOBAN STAN P-78 m2, 6.sprat,CG, {iri centar, 46.000 E

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena 18.000 evra P-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG, cena 17.500 evra P-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat, cena 19.000 evra sa PDV-om P-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena 19.000 evra P-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 24.000 evra P-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 23.000 evra P-30 m2, Nemawina, prizemqe, CG, cena 20.000 evra P-32 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 evra P-36 m2, dvosoban, centar, VP, CG, terasa, parking, cena 29.000 evra P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 25.000 evra P-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat, lift, CG, terasa, spava}a soba, cena 26.000 evra P-32 m2, Nemawina, spava}a soba, CG, cena 22.000 evra P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 27.000 evra P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, cena 750 evra/m2 P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 evra P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, cena 35.000 evra P-43 m2, centar, 4. sprat, TA, terasa, cena 27.000 evra P-43 m2, noviji, Balkanska, 2. sprat, CG, cena 26.000 evra

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

STANOVI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, cena 31.000 evra P-47 m2, noviji, centar, 4. sprat, CG, terasa, cena 35.000 evra P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra P-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas, lift, cena 26.000 evra P-49 m2, Stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 27.000 evra P-54 m2, centar, 9. sprat, lift, CG, cena 32.000 evra P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa, cena 28.000 evra P-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG, terasa, cena 28.000 evra P-52 m2, centar, VP, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 evra P-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 27.000 evra P-52 m2, nov, Avlaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 evra P-58 m2, nov, Qubi} kej, trosoban, 4. sprat, lift, CG, terasa, cena 39.000 evra P-57 m2 , Avenija, VP, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, cena 28.000 evra P-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2. sprat, TA, terasa, cena 31.000 evra P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, cena 47.000 evra P-63 m2, nov, H. Morava, trosoban, cena 33.000 evra P-68 m2, centar, 1. sprat, TAGAS, terasa, cena 40.000 evra P-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2. sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 evra P-76 m2, ul. Svetog Save, trosoban, CG, terasa, cena 30.000 evra P-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 37.000 evra P-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, terasa, lift, cena 38.000 evra P-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, renoviran, cena 45.000 evra BEOGRAD-VRA^AR prodajem novu garsoweru na prvom spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva, cena 38.000 evra CRVENI KRST , nov, trosoban stan, 1. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 92.000 evra KU]E P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera, cena 42.000 evra P-125 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a, cena dogovor P-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~eve hale, ili zamena za stan P-50 m2, kod Hotel Morave, renovirana, cena 27.000 evra LOKALI P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000 evra P-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000 evra P-72 m2, S. Markovi}a, mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ÂÂNSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 POVOQNO - ÂSOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 110 m2 kod hotela “Morava”, CG, terasa od 20 m2. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan kod hotela “Morava”, 4. sprat. Cena 48.500 E sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2. Cena 37.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 3. sprat, CG, terasa, cena 50.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 41.200 E. Tel. 060/ 76-76-060 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 46.000 E. Tel. 342190 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, gas, cena 40.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Qubi} keju -lamela , CG. Mogu}a zamena. Tel. 064/14-14324 PRODAJEM trosoban stan od 73 m2 + 6 m2, strogi centar, cena 43.000 E. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 41.200 E. Tel. 060/ 76-76-060 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, lift, cena 38.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban stan, nov, kod hotela “ Morava”, dupleks, odmah useqiv. Cena 42.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan u Beogradu, kod Crvenog krsta, nov, 1. sprat, CG, terasa, cena 92.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan , Balkanska, cena 32.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 66 m2. Cena 45.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u Kalu|ericama. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan u vlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1-364 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2 u Aveniji, hitno, cena 28.000 E. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvoiposoban stan od 79 m2. Cena 42.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 47 m2 na Zlatiboru, 3. sprat, sa name{tajem, cena 47. 000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2, 23.000 E. Tel. 060/ 4343-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2. Cena 35.000 E. Tel.

OGLASI

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, 35.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 22.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 31.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 na Alvaxinici, 4. sprat, lift, cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 . Cena 26.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 . Cena 36.500 E, mo`e korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, Alvaxinica, CG, lift, terasa. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2 , blizu “Tempa”, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 . Cena 28.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 kod hotela “Morava”, 2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 32.000 E. Tel. 060/76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2. Cena 26.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 32 m2, 22.000 E. Tel. 060/ 43-42190 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici , cena 36.500 E. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan kod hotela “Morava”, komforan, 56 m2. Tel. 063/ 140-9-153 PRODAJEM dvosoban stan kod Brvnare, cena 32.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban nov stan na Alvaxinici, 3. sprat, cena 33.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan u Aveniji 2, prvi sprat, CG, useqiv, cena 29.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban nov stan, centar, 3. sprat, CG, lift, cena 750 E/ m2. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat, cena 24.000 E. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM mawi dvosoban stan u Nemawinoj ulici. Cena 22.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2, Avenija 1. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2. Cena 25.000 E. Tel. 060/ 43-42-190

IZDAJEM sviwac sa boksevima i re{etkama. 060/015-20-25 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2 u centru grada, CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 35 m2. Cena 24.500 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, 3.sprat, CG, centar. Cena 25.500 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, blizu pijaca. Cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2 kod hotela “Morava”. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 23.000 E. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru, na 2. spratu. Cena 18.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan od 31 m2, 4. sprat, CG, kod Hotela” Morava”, cena 20.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM stan od 65 m2 u Bawalu~koj. Cena 30.000 E. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 65 m2 kod Hotela “ Morava”. Cena 31.000 E. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 65 m2, u Qubi}skoj ulici, 2. sprat. Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 E. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 60 m2 u Obili}evoj. Cena 40.000 E. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 58 m2 na Qubi} keju, 2. sprat. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 57 m2 u Aveniji 2, 28.000 E. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 54 m2 u Aveniji 1. Cena 35.000 E. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 54 m2, na Alvaxinici, cena 24.000 E. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 54 m2 u blizini hotela “Morava”. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 53 m2 u Aveniji 1. Cena 35.000 E. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 52 m2, centar grada, pogodan za poslovni prostor. Cena 26.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 E/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 49 m2, 4. sprat. Cena 27.000 E. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 47 m2, dvori{ni, cena 26.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM stan od 46 m2, nov, Obili}eva. Tel. 065/346-541-1 PRODAJEM stan od 42 m2, novija gradwa, u blizini hotela “ Morava”, CG. Tel. 064/158-9363 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, prizemqe. Cena 32.000 E. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 38 m2 u ul. S. Save. Cena 22.000 E. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 38 m2 u blizini O[ “Milice Pavlovi}”, 3. sprat, nov . Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 36 m2, CG, 4. sprat, Nemawina. Tel. 064/ 430-46-87

PRODAJEM stan od 33 m2, centar, 27.000 E. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 30 m2 u Nemawinoj. Cena 18.000 E. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 30 m2 u Nemawinoj ulici. Cena 18.000 E. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM noviji stan od 27 m2, centar, sa novim stvarima, cena 24.000 E. Tel. 060/349-8-490 PRODAJEM stan u Budvi pored Doma zdravqa, 55 m2. Cena 80.000 E. Tel. 060/ 034-3687 PRODAJEM garsoweru od 29 m2. Cena 13.500 E. Tel. 060/ 343-190 PRODAJEM garsoweru u Beogradu, Vra~ar, 1. sprat, ulica G. Vu~i}a, cena 38.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, cena 15.000 E. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM garsoweru u centru G. Milanovca, ili mewam za mawu ku}u. Tel. 062/ 11-31-989 PRODAJEM stan - garsoweru od 19 m2 na Qubi} keju. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM hitno garsoweru od 17 m2 sa CG, Qubi} kej, 11.700 E. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM garsoweru od 26 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM ~etiri apartmana na Zlatiboru, ^olovi}a brdo, od 30 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u od 118 m2, 15.5 ari placa. Cena 62.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM ku}u od 40 m2 u centru, povoqno. Tel. 064/ 2086-115, 034/ 384-044 PRODAJEM ku}u od 200 m2, ul.Bogdana Teofilovi}a. Tel. 064/ 0293-778 PRODAJEM ku}u od 88 m2, 4.10 ari placa. Cena 35.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM sala{ sa trenom, veoma povoqno, u selu Zeoke. Tel. 064/ 494-2-268, 064/ 448-0275 PRODAJEM seosko imawe u Ka~ulicama sa 2.5 ha zemqe, sva infrastruktura. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM vo}wake 2 i 3 klase. Tel. 064/ 339-9-084 PRODAJEM {umu sa zemqi{tem u Prawanima. Tel. 060/ 484-8-585 PRODAJEM novu monta`nu ku}u i 50 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 4.12 ari placa. Cena 28.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428, 346-230 PRODAJEM 4.5 ha zemqe, Ber{i}i, zaseok Gali~, ku}a, {tala. Tel. 063/ 602-974 PRODAJEM noviju ku}u od 150 m2 u Aveniji, plac 4.5 ari, sa pomo}nim prostorijama. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM seosko imawe u Rajcu, 5.5 ha zemqe, 2 ha pod {umom, 100 stabala tre{we , 180 stabala {qive. Tel. 064/ 2629-109 PRODAJEM ku}u u Atenici od 80 m2, plac 3.50 ari. Cena 25.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM sre|enu i renovi-

ranu ku}u kod hotela “Morava”, cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM ku}u u â~ku ili mewam za Beograd. Povoqno. Tel. 064/65-12-123 PRODAJEM staru ku}u sa 4 ara placa na S. Bregu, 13.000 E. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u kod Titove Vile na Zlatiboru od 80 m2, plac 6 ari. Cena 70.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM lokal od 135 m2 u Rakovi, ukwièn, magacin, mokri ~vor. Cena 10.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM - MEWAM 2 ku}e sa placem od 4 ara, Alvaxinica. Mogu} svaki dogovor. Tel. 064/ 392-0-325 MEWAM seosko doma}instvo 10 km od Vaqeva za odgovaraju}i u â~ku. Tel. 063/ 208-597 NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM jednosoban name{ten stan, CG, KTV. Tel. 373-571, 064/ 82-92-720 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, kod Cvetkove pijace. Tel. 063/ 614-746 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, na Vra~aru. Tel. 064/ 242-7-478 IZDAJEM povoqno subu u Beogradu, Cerak, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 341-948, 066/ 346-288 IZDAJEM jednosoban nov prazan stan od 33 m2 u Pigovoj. Tel. 060/0261-060 IZDAJEM garsoweru na Mirijevu, name{tena, CG, telefon, 130 E mese~no. Useqiva od 1.8.2014. Tel. 060/ 709-9-213 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, dnevna soba, ve}a trpezarija, kuhiwa, pogodno za bra~ni par bez dece. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosobn name{ten stan u Aveniji 1. Tel. 063/ 8448-409 IZDAJEM stan kod Vuka u Beogradu za studentkiwe. Tel. 063/843-414-9 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, ima kuhiwu. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM stan u Igalu za letovawe. Tel. 062/ 385-929, 063/77-99-264 IZDAJEM sobe i apartmane u âwu, blizu plaè. Tel. 063/ 781-2-101 IZDAJEM dve sobe za u~enike sredwe {kole sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 065/ 336-7-416 IZDAJEM sobu za u~enicu u blizini Medicinske {kole. Tel. 064/ 335-1-691 IZDAJEM stan za u~enice kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 182-2-722 IZDAJEM name{tenu garsoweru blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 065/ 262-5-285 IZDAJEM dvosoban stan u centru , iznad “ Dezerta”, kompletno name{ten, useqiv odmah. Cena dogovor. Tel. 060/ 349-8490 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Kaleni} pijace. Tel. 064/19-11911 IZDAJEM jednosoban

name{ten stan, novija gradwa, CG, KTV, lift, Qubi}ska ulica. Tel. 064/ 403-7-359 IZDAJEM povoqno apartmane u nasequ Palisad, 800 m od trga.Tel. 061/ 273-3-202 IZDAJEM garsoweru sa CG u zgradi na Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460, 061/ 815-43-95 IZDAJEM garsoweru u belom soliteru na Keju. Tel. 060/ 5520-556 IZDAJEM name{tenu garsoweru za jednu osobu, grejawe TA, gas, parking. Tel. 064/ 0317-072 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Keju. Tel. 060/ 358-6710 IZDAJEM poslovni prostor od 200 m2, pogodan za sve delatnosti. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Novom Sadu. Tel. 021/ 639-3-200, 064/ 402-6547 IZDAJEM jednosoban stan na Alvaxinici sa CG, poluname{ten, samo kuhiwski elementi. Useqiv odmah. Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM jednosoban stan u Bau{i}ima. Tel. 032/ 341-948, 066/346-288 IZDAJEM name{tenu garsoweru, CG, KTV. Tel. 373-571, 064/ 82-92-720 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Tel. 063/ 600-938 IZDAJEM dvosoban stan u Beogradu, u blizini pravnog i tehni~kog fakulteta. Tel. 063/ 863-5-691 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 346-541-1 IZDAJEM ku}u u ulici Kneza Milo{a 13. Tel. 343-285 IZDAJEM u centru grada sobu sa kuhiwom i kupatilom, CG, poseban ulaz. Tel. 064/ 195-7-320 IZDAJEM dvokrevetnu sobu u stanu, centar grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u ulici Kraqa Milo{a, ima parking. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu na Zvezdari. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM konforan jednosoban stan, parking, grejawe na gas i struju. Tel. 064/ 33-44061 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban nename{ten stan sa grejawem u Ciganmali. Tel. 5372-816, 064/ 5426-726 IZDAJEM magacine od 80 do 200 m2 u Obili}evoj, uz kru`ni put. Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM poslovni prostor od 160 m2, ulaz sa ulice, parking, telefonska linija. Tel. 064/ 3344-061 IZDAJEM lokal u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 7110-511 IZDAJEM lokal od 40 m2, B.V. Karaxi}a 45. Tel. 063/ 629-673 IZDAJEM kancelarijski prostor za agencije i advokatske kancelarije. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM kancelaru u Obili}evoj , od 15 do 50 m2. Tel. 060/063-5-033 IZDAJEM 3 hektara imawa za rad, u Prisloni~kom poqu. Tel. 060/ 575-8-700, 727-026 IZDAJEM 1 ar placa kraj glavnog puta, pogodan za

OGLASI

monta`ni objekat. Tel. 060/ 3638-612 TRA@IM garsoweru sa CG. Tel. 066/ 346-288

plac 56 ari na 6 km od Lajkovca za odgovaraju}i u okolini ^a~ka. Tel. 063/ 208-597 RAZNO

PLACEVI PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod “Slobode”. Tel. 064/ 544-0-508 PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotraè. Tel. 064/11-88-485 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom bregu. Tel. 5549-204 PRODAJEM plac od 10 ari, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/754-5-011 PRODAJEM plac od 12 ari, Qubi} brdo, blizina rasadnika. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 12 ari u Loznici. Cena 5.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM plac od 25 ari, moè i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM dve parcele ukupne povr{ine 1 ha 30 ari, u G. Gorevnici, pored puta. Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-20-71 PRODAJEM plac u Atenici 13 ari, moè zamena za razno. Povoqno! Tel. 062/755-020 PRODAJEM placeve kod Spomen Parka. Tel. 062/ 964-2896 PRODAJEM 4.5 ha zemqe, selo Ber{i}i, zaseok Gali~, ku}a, {tala. Tel. 063/ 602-974 PRODAJEM plac od 13.5 ari, Lozni~ki put, 250 E / aru, ima vodu i pod kupinom je. Tel. 065/ 446-1-092 PRODAJEM parcelu od 1.56 ha, prva klasa, voda, struja, u Zabla}skoj Baluzi. Tel. 064/ 177-07-67 PRODAJEM parcelu od 1.2 ha u Preqini, blizu Intereksa. Tel. 064/ 004-5-726, 064/ 427-3-378 PRODAJEM plac na Zlatiboru - Vodice. Tel. 061/732-47-95 PRODAJEM vo}wake i placeve, 4 km od centra Ivawice. Tel. 064/ 33-99-084 PRODAJEM ILI MEWAM

PRODAJEM vrtaqku za ce|ewe meda, ko{nice, dadan blat ranija aluminijumska od 50 litara i poni biciklu. Tel. 391-042, 062/88-78-292 PRODAJEM gu{~iju mast i jaja sa sopstvenog imawa. Tel. 063/ 369-933 PRODAJEM du{eke svih vrsta od silvertek pene. Tel. 064/ 5483-905 PRODAJEM rojeve i p~eliwa dru{tva u DB ko{nicama. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-88-45 PRODAJEM raniju za zagrevawe vode i prekrupa~. Povoqno. Tel. 066/016-905 PRODAJEM postoqa za suncobrane. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM o~uvanu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM hidrofor, pumpu za zalivawe, kosa~icu na struju, friìder, sto, TV ipelene za odrasle. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM {poret na drva, cisternu i kotao za CG. Tel. 064/ 938-7-997 PRODAJEM Telenor karticu na dopunu ( 063/118-444). Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM traktor Tomo Vinkovi} 420, 1985. god, sa prikqu~cima. Tel. 880-028, 064/ 16-00-876 PRODAJEM trojku u balama, ve{ta~ku travu sa cmiqom i trojkom, koli~ina 1000 bala. Tel. 036/ 857-678 PRODAJEM ~etiri nazimice, moè za priplod ili klawe. Tel. 062/ 583-331 PRODAJEM kau~, TA pe} 4.5 kv, regal i 3 tepiha. Tel. 062/ 80-56-782 PRODAJEM dveletwe o~uvane gume. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM veliki dvodelni friìder sa zamrziva~em marke LG, odli~an. Tel. 032/ 326-747 PRODAJEM o~uvanu drvenu trgova~ku tezgu. Tel. 063/ 84-34-

149 PRODAJEM ku}ni name{taj i elektroure|aje. Tel. 064/ 314-1413 PRODAJEM 2500 t tritikala i 4000 bala slame. Tel. 036/ 857678 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog, za welnes i fitnes centre, i salone lepote. Tel. 064/ 945-6205 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM auto prikolicu, atestirana, sa ceradom. Tel. 062/755-020 PRODAJEM drvena vrata bez {toka. Tel. 063/84-34-149 PRODAJEM TA pe} Elind Vaqevo, 4 kv. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM drvene garni{ne raznih veli~ina. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM okretne i prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 064/ 2942-141 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855 AUTOMOBILI PRODAJEM kamion Iveko , registrovan do maja 2015. godine, nosivost 5 tona. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Ford Fiestu , neregistrovana u dobrom stawu. Tel. 060/ 334-1-990 PRODAJEM Punta , o~uvan, u odli~nom stawu. Tel. 063/ 84-34149 USLUGE USLUGE izrade kapija, ograda, gelendera, nastre{ica, re{etki, povoqno. Tel. 060/ 634-3-630 USLUGE specijalnog zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma.... Tel. 066/ 910-9889 USLUGA popravke prskalica bakarnih i plasti~nih, mu{tika, {tapova i dizni. Tel. 064/ 120-6-572

- Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak, izdaje kancelariju u Bra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar, sa parnim grejawem i vrlo povoqno. - Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan. Kontakt telefon: 064/242-97-72, 032/344-997

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

USLUGE - IZRADA kotlova po naruxbini “ekonomik” (velika u{teda ogreva) Tel. 065/ 5900651 USLUGE - pobijawe cevi za vodu, postavqawe pumpi za vodu. Tel. 064/ 373-0-156 USLUGE - cepawe drva, ma{inskim putem. Povoqno. Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE strugarske i gloda~ke,kvalitetno i povoqno. Tel. 064/ 163-75-77 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa zapu{tenih i zaraslih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 KWIGOVODSTVENE USLUGE za radwe i preduze}a. Dolazim za dokumenta. Povoqno. Tel. 064/ 196-4-705 VEOMA POVOQNO ma{inski cepam drva. Tel. 064/ 444-3-163 MEDICINSKA SESTRA nudi pomo} u ~uvawu starih lica, dece i pomo} u ku}i. Tel. 065/ 66-88-319 MEDICINSKA SESTRA pru`a medicinsku negu i pomo}

starijim licima. Tel. 064/ 3209-338

ZAPOSLEWE POTREBAN doktor stomatologije za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 84-34-149

Dana, 23. jula navr{ava se PET GODINA od prerane smrti na{e

SVETLANE BOGI]EVI] CECE Ceco, prete{ko je shvatiti bolnu istinu da te vi{e nema. Vreme koje dolazi ne}e izbrisati se}awe na tvoje plemenito srce, na tvoju veliku qubav, u kome je bilo mesta za sve nas. Ceco, nikada te ne}emo zaboraviti, dok smo `ivi `ive}e{ i ti sa nama. TVOJI RADOSAVQEVI]I 20143

Na osnovu Odluke Nadzornog odbora JKP "Gradsko zelenilo" ^a~ak br. 1430/14 od 27. juna 2014. godine i Odluke Gradskog ve}a br. 06-160/2014-III od 7. jula 2014. godine JKP "Gradsko zelenilo" raspisuje

OGLAS za izdavawe u zakup maloprodajnog objekta "Kamelija" 1. JKP "Gradsko zelenilo" â~ak izdaje u zakup na odre|eno vreme, na period od 1 godine, maloprodajni objekat "Kamelija" u Ul. Kuèqevoj u â~ku na KP br. 1017/1 KO â~ak, ukupne povr{ine oko 46 m2. Maloprodajni objekat je namewen za obavqawe komercijalnih poslova (prodaja robe, predstavni{tva, agencije, bankarski poslovi i sl.) i u druge svrhe se ne moè koristiti; Najniì iznos mese~ne zakupnine je 420 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan otvarawa ponuda po sredwem kursu NBS. 2. Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za zakqu~ewe ugovora o zakupu izvr{i}e se prikupqawem pisanih ponuda. 2.1. Ponude za zakqu~ewe ugovora podnose se na pisarnici JKP "Gradsko zelenilo", Ul. Sime Sarage br. 71, 32000 â~ak. 2.2. Ponude se podnose do 28. 7. 2014. godine do 12 ~asova. 2.3. Ponude se podnose u zatvorenom omotu sa naznakom "Ponuda za zakup maloprodajnog objekta "Kamelija". 2.4. U jednom omotu moè se staviti samo jedna ponuda. 2.5. Visina zakupnine u ponudi mora biti precizno nazna~ena, bez ikakvih usloqavawa i ne moè biti nià od iznosa navedenog u oglasu. 2.6. Uz ponudu se prilaè dokaz o uplati garantnog iznosa za slu~aj odustanka od zakqu~ewa ugovora o zakupu. 2.7. Visina garantnog iznosa je 5.000,00 dinara. Garantni iznos se ura~unava u zakupninu izabranom ponu|a~u, a ostalim ponu|a~ima se vra}a, u roku od 15 dana od dana otvarawa pisanih ponuda. 2.8. Garantni iznos se upla}uje na ra~un broj 160-7180-70 Inteza banka.

GAZELAKOMERC doo ima potrebu da pro{iri svoj tim, tako da su nam potrebni pravi kandidati za poziciju:

KOMERCIJALISTA i VOZA^-MAGACIONER Poslovna jedinica â~ak Nudimo: - [ansu da radite u firmi koja je jedna od vode}ih na trì{tu auto delova - Dinami~an rad u prijatnom okruèwu - Mogu}nost stalnog unapre|ivawa znawa, tehnika i sposobnosti - Pla}en prekovremeni rad - Sloboda u radu - Redovnu i sigurnu nov~anu naknadu Kriterijumi: - Minimum SSS - Minimum 3 godine iskustva u ovom ili sli~nim poslovima u auto industri-

2.9. Izabrani ponu|a~ bi}e u obavezi da pla}a PDV od 20 % na utvr|enu zakupninu, a prilikom sklapawa ugovora o zakupu, odnosno potpisivawa zapisnika o primopredaji lokala, bi}e u obavezi da prilo`i 2 menice sa meni~nim ovla{}ewem, evidentirane kod Narodne banke Srbije, po serijskom broju kao instrument obezbe|ewa pla}awa zakupnine i obaveza za komunalne usluge. 2.10 Nepotpune i neblagovremene ponude ne}e se uzimati u obzir za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. 3. O izboru najpovoqnijeg ponu|a~a bi}e pismeno obave{teni svi podnosioci ponuda.

4. Otvarawe prispelih ponuda }e se izvr{iti u upravi JKP "Gradsko zelenilo" â~ak, Ul. Sime Sarage br. 71, 32000 â~ak, dana 28. 7. 2014. godine sa po~etkom u 12 15 ~asovaa, a u~esnici koji èle da prisustvuju otvarawu ponuda ne}e se naknadno pozivati.

- Poznavawe nekog stranog jezika (Engleski, Nema~ki, Italijanski) je prednost - Qubaznost, strpqivost, komunikativnost - Voza~ka dozvola B kategorije (C kategorija je prednost) Ukoliko ispuwavate gore navedene kriterijume, po{aqite Va{ CV i motivaciono pismo na jovan@gazela.rs

5. Blià obave{tewa u vezi oglasa i uslovima zakqu~ewa ugovora o zakupu, zainteresovana lica mogu dobiti na adresi Sime Sarage br. 71, 32000 â~ak, tel. 032/5373760. JKP "GRADSKO ZELENILO" ÂÂK

^ITUQE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

BOL SE NE MO@E OPISATI.... DRAGOM

SA[I OD NECE, \UKE, VLADICE, SAVA I LAKIJA 20133

Dana, 19. 7. 2014. godine navr{ava se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

NEGOSLAVA GORDI]A NEGA

S qubavqu, tugom i po{tovawem. Majka DUWA, brat MI[O, sinovice BRANKICA i ANA i snaja ZORICA

ALEKSANDAR - SA[A MARJANOVI]

GORAN [ELOVI]

USPOMENA NA TEBE JE NA[E NAJLEP[E I NAJVREDNIJE PAM]EWE. NEKA TE AN\ELI ^UVAJU UMESTO NAS.

1964 - 1982.

20115

Trideset dve godine se nadam da }e{ do}i jedini moj. TU@NA MAJKA

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

ZAUVEK U NA[IM SRCIMA, MISLIMA I MOLITVAMA. PORODICA

20102

20142

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

POSLEDWI POZDRAV NA[EM

MILICA PETROVI]

Prof. dr

Svetlana Eri} ( 1939 - 2008. )

1960 - 2014.

Ponosni i sre}ni {to smo te imali. Osta}e{ ve~no u na{im srcima. O`alo{}eni: suprug RATKO i sin MILO[

Se}awe na profesorku Svetlanu Eri} ~uvaju studenti i zaposleni Visoke {kole tehni~kih strukovnih studija ^a~ak.

20134

20135

18. jula 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti

Navr{ava se GODINA kako nas napusti na{a draga

MOMIRU MO[U \UKOVI]U

1926 - 2014. Hvala ti za beskrajnu qubav i pa`wu koju si nam celog `ivota davao, ~estitost, qudskost i po{tewe kojima si nas u~io. Tvoje }erke: MILKA i QIQA sa porodicama

NEVENE SAVI] KRIVOKAPI]

GORDANA GOCA GOJKOVI]

profesorke iz ^a~ka

20117

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u sredu 9. 7. 2014. godine preminula na{a draga majka

SLAVKA PETROVI] iz Ro`aca Sahrawena je 11. 7. 2014. godine. Majko, neka ti Gospod podari rajsko naseqe i hvala za sve {to si uradila za nas. O@ALO[]ENI: RADOWA i GORAN sa porodicama

IN MEMORIAM

Dajemo joj godi{wi pomen za pokoj du{e u nadi da je me|u an|elima. NEUTE[NA PORODICA

Uspomenu na wu ~uvaju Suprug RANKO, brat MILAN , sestre DU[ANKA, SVETLANA, LEPOSAVA i STANKA

20113

20112

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

^ITUQE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ MAJCI I OCU

POSLEDWI POZDRAV SVOJOJ SNAHI I SINU

KATARINA

MILOJKO

KATARINA

MILOJKO

1972 - 2014.

1965 - 2014.

1972 - 2014.

1965 - 2014.

JANKOVI]

JANKOVI] Bolna je istina da vi{e niste sa nama. Bili ste najboqi majka i otac. Sve {to je lepo proveli smo sa vama. U va{im srcima bilo je mesta za sve nas. Znali ste koliko vas volimo, ali nikad ne}ete znati koliko }ete nam nedostajati. Zauvek voqeni, nikad zaboravqeni. S qubavqu va{a deca: KAROLINA, MINA i AN\ELA

Sahrana je obavqena u utorak 15. jula 2014. na grobqu Rudine, u Dqinu. Ne postoje re~i, ne postoji uteha, samo tuga i preveliki bol zbog va{eg odlaska. Po~ivajte u miru najdra`i sine i snajo. Ovim putem `elimo da se zahvalimo svim qudima na izrazima sau~e{}a u na{em prevelikom bolu. O@ALO[]ENI RODITEQI: otac SLAVKO i majka MIKAINA 20137

20136

POSLEDWI POZDRAV SVOJOJ ]ERKI I ZETU

POSLEDWI POZDRAV

KATARINA 1972 - 2014.

KATARINA

MILOJKO

JANKOVI]

1972 - 2014.

1965 - 2014.

S ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo. Tetka RADIKA, brat PREDRAG i snaha VESNA 20141

MILOJKO

JANKOVI]

1965 - 2014.

Mnogo je tuge i praznine u na{im srcima zbog va{eg preranog odlaska. S vama smo se ponosili. Zauvek }ete biti u na{im srcima i mislima. Majka SLAVICA, bra}a VLADIMIR i VOJISLAV, snaha VESNA i bratanac VIKTOR POSLEDWI POZDRAV

POSLEDWI POZDRAV

KATARINA

MILOJKO

KATARINA

1972 - 2014.

1965 - 2014.

1972 - 2014.

MILOJKO 1965 - 2014.

JANKOVI]

Mnogo tuge je u nama, a malo re~i kojima bi opisali bol koji ose}amo. Brat DRAGI[A i snaha NADA

Suze u na{im o~ima i tuga u na{im srcima. Stric DRAGUTIN, strina STANIKA, brat VLADAN i snaha DRAGANA

20139

20140

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

23. jula navr{ava se [EST tu`nih godina kako smo ostali bez tebe

Dana, 19. 7. 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od prerane smrti na{e voqene

BOJAN PANTOVI] PANTO

ANE LAZI] iz Atenice

1989 - 2008. Bio si poseban, jedinstven, ostavio si lepe uspomene da o tebi s' ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. TVOJI: majka QIQA, otac MI]O i sestra TIJANA

Bolna je istina da vreme prolazi bez tebe. Ostavila si trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja ne prolazi. Deda BORO, baba STANA, stri~evi SLAVI[A, QUBI[A, NEBOJ[A, strine QUBICA i MILICA, sestra LENA, bra}a LUKA, STRAHIWA i DU[AN

20125

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

OLGA DRA[KOVI]

20119

Dana, 22. 7. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e voqene

Dana, 22. 7. 2014. navr{ava se GODINU DANA od smrti moje voqene i drage

ANE LAZI]

ro|. Lazovi} 1922 - 2014. iz â~ka Posle duè bolesti upokojila se u Gospodu dana 9. 7. 2014. u svojoj 92. godini. Ve~no }e{ po~ivati u na{im srcima, voqena teto, bako, prabako. Oàlo{}ena po}erka SNE@ANA, porodice DRA[KOVI], LAZOVI], DUWI], RADI], RAKI], GAVRILOVI], PETKOVI] i ostala mnogobrojna rodbina, kumovi, prijateqi i kom{ije 20132

SE]AWE NA NA[EG DRAGOG SUPRUGA I OCA

NADOMIR PANTELI] NECA

Sre}a i radost u trenutku sve se sru{i, osta za ve~nost prazno mesto u du{i, na{e misli sa tobom }e da `ive, po~ivaj u miru, an|ele na{ mili. Mama SANELA, tata RADI[A, bra}a SLOBODAN, @EQKO i ALEKSA

Bila si i ostala moj najve}i ponos, moj an|eo. Du{o moja, te{ko je ìveti bez tebe. Vreme ne bri{e ni tugu, ni bol. Osta}e{ da ìvi{ u mom srcu i mislima sve dok budem ìva, jer voqeni nikada ne umiru. Tvoja baka MIKI

20123

20122

2009 - 2014.

Ti si tu u na{im srcima i na{im mislima, sa ponosom i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe... KRISTINA I CACA 20124

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

16. jula 2014. godine punih je PETNAEST GODINA kako nije sa nama na{ voqeni otac, suprug, brat, tast, svekar, deda i stric

U nedequ, 20. 7. 2014. godine navr{ava se 20 dana od smrti na{e drage

DRAGOJLE PAREZANOVI]

iz Gorwe Trep~e

RADOJLE GOJKOVI]

PORODICA

Za svu negu i ogromnu pa`wu zahvaqujemo se Odeqewu dijalize ^a~anske bolnice. Sin VLADE i }erka VESNA sa porodicama

20121

20118

^ITUQE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

Dana, 23. jula 2014. godine u 17 ~asova na grobqu u Kowevi}ima poseti}emo wegov grob i obaviti pomen na{em dragom

Dana, 23. 7. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

SA[I JOVANOVI]U 23. 7. 2009 - 23. 7. 2014.

MILOMIRA OSTOJI]A

NENADA TRIPI]A

Bol i tuga se ne mere re~ima, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je u nama. Nedostaje{ nam. Otac MILETA, majka DRAGANA, k}erke JANA i IVA, supruga MARIJA, brat IVAN, snaha BOJANA, sinovci JOVAN i NIKOLA

Uspomenu na tebe i tvoj dragi lik ~uva}e tvoja mama BRIGITA

20116

20120

Dana, 18. 7. 2014. godine navr{ava se 20 godina od smrti

ALEKSANDAR MARJANOVI]

1955 - 2013.

Dana, 17. 7. 2014. godine navr{ava se JEDANAEST GODINA od smrti mog voqenog sina

VELIZARA BORI[I]A iz Trbu{ana

Qubav prevelika, bol prete{ka, a tuga za tobom ve~na. Supruga DINA, }erka ANGELINA, sinovi \OR\E i FILIP

U na{im srcima je ostala velika rana i uplakana du{a prazna. Od sina OGWENA sa mamom LIDIJOM

Sa ponosom ~uvamo se}awe na tebe, pamtimo tvoju toplinu i plemenitost. Sinovac DRAGAN i sestri} MIODRAG sa porodicama

20126

20130

20129

18. 7. 2012 - 18. 7. 2014.

MIODRAG LUKOVI] MI[O

U petak, 18. 7. 2014. navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg Mi{a. Bol u srcima... suze u o~ima... sve je isto. Utehe nema, tugu bla`i ponos {to si bio na{. Tvoja supruga JELICA i sin STEVAN

Bol i tuga za tobom ne mere se re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Se}awa nam razdiru du{u, jer ti si u svim na{im jutrima, danima i no}ima. @eqni smo tvog glasa, osmeha i zagrqaja. Majka MICA, sestra SLAVICA i sestri~ina AN\ELA

Koliko je tu`no `iveti bez tebe znamo samo mi koji smo te voleli. Nije istina da vreme le~i rane, jer deo srca i du{e istrgnut tvojim odlaskom, ne zarasta. Brat DANIJEL, snaja SAWA, ujak CANE i ujna OLGA

20111

Dana, 10. 7. 2014. godine preminuo je na{ dragi otac, deda i pradeda

POSLEDWI POZDRAV NA[EM DRAGOM

QUBO DAMQANOVI] Srce i du{a bole kao prvog dana. Na{ si ponos uvek bio i osta}e{, najdra`i Qubo. Te{ko je `iveti rawen u du{i, videti te svuda, a nigde te na}i.

DRAGI[A VUJOVI]

DRAGI[I VUJOVI]U

1926 - 2014

1926 - 2014.

[estomese~ni pomen obavi}emo 19. 7. 2014. godine u 12 ~asova, na grobqu u Preqini. Supruga OLGA, }erka IVANA i sin IVAN sa porodicama

Dugogodi{wem ~lanu i predsedniku Dru{tva p~elara "â~ak", kao i p~elarskih organizacija Srbije. DP "ÂÂK" ÂÂK

Sahrana je obavqena na ^a~anskom grobqu 12. 7. 2014. godine. O@ALO[]ENE PORODICE VUJOVI] I AXI]

20131

20128

20127

15. jula 2014. navr{ilo se DVADESET GODINA od kada nije sa nama

RADOVAN KIZI]

MILETA SAVKOVI]

JEDNA godina pro|e a ti nisi sa nama i mi ti se jo{ nadamo, ~ujemo tvoj glas i ne prihvatamo ~iwenicu da te nema. Ti si tu u na{im mislima, na{im srcima i svakoj pori na{e du{e. Tako }e biti zauvek. BRAT RADOMIR

iz Trbu{ana Mile, sine, ni`u se godine. Ve} je SEDMA od kada, tako tiho ode iz tvog porodi~nog gnezda, a tvoji najmiliji, a naro~ito majka pate sve vi{e. PORODICA SAVKOVI]

Uspomenu na wegov dragi lik ~uvaju, Wegovi: sin BOBAN, snaha NADA, unuk NENAD i unuka DRAGANA

20110

20109

20105

RADOJKO SIMOVI] penzioner SUP-a ^a~ak

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 18. JUL 2014. GODINE

SE]AWE

U ime qubavi i prijateqstva

MILICA

VUKOMAN

22. 7. 2011.

30. 10. 2007.

[ESTOMESE^NI POMEN

SLAVKA POPOVI]A

VERA PETROVI]

17. 7. 1950 - u ve~nost

1938 - 2014.

Preko neba pru`ila se duga, A pod wom, savila se tuga, Zna i duga, ~ija je to tuga, To je tuga, tvog najboqeg druga.

URO[EVI] USPOMENU NA DRAGE RODITEQE ^UVA ]ERKA VESNA

JA, BABOVI]KA

20100

20101

SE]AWE U nedequ, 20. 7. 2014. godine navr{ava se ^ETIRI GODINE od smrti na{e drage

Sa tugom i ogromnom prazninom, rastali smo se od na{eg dragog supruga, oca, dede, svekra

20103

Dana 20. 7. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od kako nas je napustio na{ dragi

SLAVIMIR SLAVO NIKOLI]

MILINKA PRIJOVI]A

OLGICE DRA[KOVI]

PORODICA DRA[KOVI]

Pomen }emo odr`ati u subotu 19. jula 2014. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu. Bratanac DEJAN, bratanica ZORICA i snaja DOBRILA

1928 - 2014.

iz Zeoka

Sahrawen je na Gradskom grobqu u ^a~ku 12. jula 2014. godine. Supruga STANISAVA, sin MIROSLAV, unuk NIKOLA, unuka SENKA, snaha SVETLANA

Uspomenu na wega ~uvaju: supruga MIRA, sin VLADAN, sestra EMILIJA i ostala porodica

20106

20107

20104

U petak, 18. 7. 2014. godine, navr{ava se GODINU DANA od kako nas je napustila na{a direktorka

NEVENA SAVI]

Ve~no }emo je pamtiti, jer je svojim delima ostavila neizbrisiv trag. Kolektiv Osnovne {kole "Tanasko Raji}" fak.

Dana 16. 7. 2014. godine navr{ilo se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

@IVKA TANOVI]A

Uspomenu na Tebe ~uvaju tvoji najmiliji: Supruga GINA, sin MI[O, snaja SLAVICA, }erka JASNA, zet BORO, unuci MARIJA, MIRELA, VLADIMIR i IVANA i praunuci LUKA i SERGEJ 20108

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 18. JUL 2014. GODINE