19. april 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 19. APRIL 2013. GODINE

Tr`i{te rada

BROJ 15

Omladinska zadruga

Profesionalna orijentacija

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

S KOJIM ZANIMAWIMA I MAGISTRI BR@E DO „NA POSLA? UTOVARU”! strana 8.

Nastavqena izgradwa stadiona FK Borac

DO AVGUSTA NOVI ISTOK

strana 8.

IZBOR SREDWE [KOLE IZ UGLA PSIHOLOGA

DA LI ]E AUTO [KOLAMA U ^A^KU BITI ZABRAWENO DA KORISTE POLIGON KOD “LOVCA”?

strana 31.

Ninoslav Stojkovi} `eli da osnuje klub oldtajmera

strana 36.

VRA]A IM STARI SJAJ

CENA 30 DIN.

PO “STE^ENOM PRAVU” ILI PO ZAKONU? strana 3.

strana 9.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

GRAD

DA LI ]E POSLE ^ETIRI DECENIJE AUTO [KOLAMA BITI ZABRAWENO DA KORISTE POLIGON KOD “LOVCA” Ukoliko vlasnici auto {kola do oktobra, do kada traje takozvani prelazni period, predvi|en novim Zakonom o bezbednosti saobra}aja i “prate}im” pravilnicima, ne obezbede putem zakupa, ili kupovinom, novu lokaciju za poligon, namewen za obuku kandidata i polagawe dela prakti~nog voza~kog ispita, JP “Gradac” }e na postoje}i prostor ispred O[ “Vuk Karaxi}”, Gradskog bedema i restorana dece ce-“Lovac”, kori{}en skoro ~etiri de nije za te namene, prakti~no za wih staviti rampu, postavqawem saobra}ajnog znaka o dozvoqenom zaustavqawu i parkirawu vozila svih korisnika i posetilaca ovog dela grada. Nadle`ni }e pribe}i toj nepopularnoj meri, ne iz hira, kako se ve} u javnosti ove namere komentari{u, ve} “pozivaju}i” se na Zakon o bezbednosti saobra}aja i tri pravilnika koji precizno defini{u sve uslove koje moraju da is ispu pu-wavaju auto {kole.

ori{}ewe poligona na javnoj povr{ini kojom gazduje JP “Gradac”, mora biti i vremenski i prostorno ograni~eno, i zbog ostalih voza~a i korisnika Gradskog bedema, pla`e, objekata SRC “Mladost”, fudbalskog stadiona, roditeqa u~enika, koji su ~esto imali probleme i tro{kove zbog odno{ewa vozila parkiranih na ovom prostoru, ka`e direktor Neboj{a Jovanovi}: - Sa auto {kolama je svake godine potpisivan ugovor o zakupu dela prostora ispred O[ “Vuk Karaxi}” i restorana “Lovac”, koji su oni, vi{e po navici i nekom “ste~enom pravu” koristili za obuku kandidata i polagawe voza~kih ispita. Me|utim, novi Zakon o bezbednosti saobra}aja i odgovaraju-

}i pravilnici bliè defini{u uslove koje one moraju da ispune za obavqawe te delatnosti, odnosno da kao zakupci ili vlasnici poseduju jasno definisane povr{ine, iskqu~ivo namewene za obuku kandidata. S obzirom na to da postoje}i poligon nije namewen samo za tu delatnost, jer predstavqa i jedinu komunikaciju ka {koli, objektima SRC “Mladost”, bazenima, restoranu “Lovac”, prinu|eni smo da sa {kolama raskinemo ovakav vid saradwe. Iako smo ispred ovog prostora postavili saobra}ajni znak da ga one mogu koristiti od 9 do 15 ~asova, neko ga je namerno uklonio. Mi ne moèmo neprekidno da ga ~uvamo i po{to nismo u mogu}nosti da na ovaj na~in nastavimo saradwu, predloìli smo vla-

GRAD I „NIS” POTPISALI SPORAZUM O SARADWI

UMESTO PUMPE, KRU@NI TOK ajedno sa ostalim gradovima i op{tinama, wih deset, grad ^a~ak je u ponedeqak sa kompanijom ”NIS” potpisao Sporazum o saradwi. Kompanija je ove godine opredelila osam miliona dinara za pomo} sportu, kulturi, infrastrukturi. - Ovo je tek po~etak na{e saradwe, a o~ekujemo da ona bude nastavqena i 2014. Prvi korak je uklawawe benzinske stanice kod nekada{we kafane “Moravica”.

Kada to bude u~iweno, po~iwemo tu da gradimo kru`ni tok. Nova “NIS-ova” stanica je skoro gotova kod plavog mosta. Razgovarao sam sa ministrom Milutinom Mrkowi}e i on je obe}ao da }e “Putevi Srbije” u izgradwu kru`nog toka ulo`iti 44 miliona dinara. Izgradwa }e po~eti ~im benzinska stanica bude izme{tena - potvrdio je gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}.

PO „STE^ENOM PRAVU”, ILI PO ZAKONU?

„DA LI SU ^A^KU POTREBNE AUTO-[KOLE?”

snicima {kola da naprave alternativni projekat o paralelnom kori{}ewu komunikacije sa ovim objektima pored Gradskog bedema, {to su oni na sastanku i prihvatili. Tom prilikom “Gradac” je ~ak predlo`io i da “u|e” na susedno, Novakovi}a imawe i da u prelaznom periodu, do oktobra, pla}a kori{}ewe te parcele. Do sada taj projekat {kole nisu napravile, verovatno zbog toga {to bi on bio u sukobu za zakonskim odredbama. [kole su po zakonu obavezne da ispred poligona postave znak koji taj prostor “rezervi{e” iskqu~ivo za obuku kandidata i polagawe ispita. U dogovoru sa Savetom za bezbednost saobra}aja, me|utim, prona|eno je kompromisno re{ewe i omogu}eno im da ga i ubudu}e koriste, ali samo u odre|enom vremenskom periodu, odnosno od 7 do 17 sati, kako smo se i na licu mesta uverili. Jovanovi} obja{wava da je prelaznim odredbama u zakonu, donetom skoro pre godinu dana, odre|en rok do kada {kole treba da ispune odre-

|ene uslove, ali da to one nisu u~inile, jer “o~ito nisu za to spremne”. Na sastanku kome su u “Gradcu” prisustvovali predstavnici svih desetak {kola, nagla{eno im je da ovo JP ne moè da ukine komunikaciju ostalim korisnicima obli`weg prostora i objekata, jer ~im oni parkiraju svoja vozila, neko alarmira pauk slu`bu koja “savesnim gra|anima” odnosi automobile, zbog ~ega oni, kaè Jovanovi}, najavquju i da }e traìti od{tetu od “Gradca”. On je i ovim putem apelovao na auto {kole da, u skladu sa zakonom i tehni~kim mogu}nostima, izna|u druge povr{ine pogodne za otvarawe poligona i da pritom iskaù solidarnost i slogu, koju pokazuju u namerama da i ubudu}e, mimo zakona i po starim navikama koriste postoje}e javno zemqi{te, koje je ina~e, napomiwe Qiqa [ubara, {ef urbanisti~ke slu`be u JP “Gradac”, u validnoj planskoj dokumentaciji “rezervisano” za pro{irewe ustanova i objekata visokog obrazovawa. M.N.

Od po~etka rada prvih auto {kola u â~ku “Crvenog signala” i Auto moto kluba, ~asovi prakti~ne obuke odràvani su na prostoru pored O[ “Vuk Karaxi}” i restorana “Lovac”, koji je i dobio naziv poligon kod “Lovca”. I prve privatne {kole su nastavile da obavqaju obuku na toj lokaciji, i po{to su dobijale saglasnost od MUP-a, morale su da potpi{u ugovor o zakupu za svaku godinu, za koji su preduze}u “Gradac” pla}ale odgovaraju}u naknadu. Ovako na namere JP “Gradac” da ograni~i i u krajwem slu~aju onemogu}i kori{}ewe postoje}eg poligona za obuku voza~a reaguje vlasnik prve privatne auto {kole “Krimleks - ûpo” Radoqub Vuli}evi}, koji je ceo radni vek proveo obu~avaju}i kandidate upravo na ovom poligonu i koji je “zasluàn” za desetine hiqada voza~kih dozvola: - “Krimleks - ûpo” kao prva privatna auto {kola pla}a zakup skoro 22 godine. Za sve vreme kori{}ewa ni ona, niti ostale, nisu pravile probleme kada je poligon bio zauzet drugim vozilima, zbog utakmice, ili drugih manifestacija, zbog ~ega im je rad bio onemogu}en. U vreme kada je novi Zakon o saobra}aju napravio haos u auto-{kolama, kada one i masa zaposlenih qudi u wima ostaju bez posla, kada na sve na~ine poku{avamo da spasemo {to se spasiti moè, neko u ovom gradu se setio da nam oteà rad, zabrawuju}i nam da sprovodimo obuku na postoje}em poligonu. Dok se sa poligona uklawaju vozila na kojima se na{a deca obu~avaju, dotle se, kaè Vuli}evi}, onima koji dolaze na rekreaciju i sede u restoranu, omogu}ava da svoje automobile nesmetano parkiraju na tom prostoru: “Sada kada imamo velike probleme zbog primene novog Zakona o bezbednosti saobra}aja, kada moramo da se borimo za opstanak, zasmetali smo na{im sugra|anima. O~ekujemo da neko od nale`nih reaguje, pomogne nam, ili iza|e pred gra|ane i kaè da na{em gradu nisu potrebne auto-{kole, ni na{oj deci ova vrsta edukacije”.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter). ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

GRAD

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

GRADSKO VE]E DALO SAGLASNOST NA POSKUPQEWE USLUGA JKP “KOMUNALAC” U PROSEKU ZA 17 ODSTO

„DUBOKO“ DIKTIRA NOVE CENE

avno komunalno preduze}e “Komunalac” ostvarilo je u 2012. godini prihod od 282,5 miliona dinara, od ~ega najvi{e (129) od usluga izno{ewa sme}a, i ukupne rashode u iznosu od 306 miliona dinara, tako da je poslovnu godinu zavr{ilo sa gubitkom od 23,4 miliona dinara. Imaju}i u vidu ove pokazateqe, zakonske okvire i planirano poskupqewe usluga, u proseku za 17 odsto, koje }e, ukoliko saglasnost na nove cene daju i odbornici SG, stupiti na snagu 1. maja, u ovogodi{wem programu poslovawa planiran je prihod od 369 miliona dinara, ili za 31 odsto ve}i nego lane, od ~ega se od dotacija od osniva~a o~ekuje 67,7 miliona dinara. Prezentuju}i ~lanovimaGradskog ve}a plan poslovawa u 2013. godini, Miodrag Raji~i}, finansijski rukovodilac JP, na sednici pro{log petka je, pored ostalog, podsetio da je krajem pro{le godine poslovawe preduze}a ozbiqno bilo dovedeno u pitawe, zbog ~ega je osniva~ dotacijama od oko 10,5 miliona dinara pokrio osnovne, a pre svih tro{kove goriva i elektri~ne energije. Naglasio da je da ~a~ansko komunalno preduze}e primewuje najniè cene me|u devet lokalnih samouprava, koje koriste deponiju “Duboko”, te da je zbog pove}anih tro{kova odvoèwa i deponovawa otpada na deponiju u Uìcu, neophodno zna~ajnije, a ne samo poskupqewe od 5,5 odsto, koliko je predvi|eno na osnovu rasta potro{a~kih cena u ovoj godini. Zbog toga je, umesto postoje}e cene izno{ewa i deponovawa sme}a od 3,84 dinara po kvadratnom metru za doma}instva, programom poslovawa predvi|ena korekcija od 18 odsto, tako da }e ova kategorija korisnika od 1. maja usluge pla}ati 4,53 dinara, dok }e poskupqewe za prvu i dru-

gu kategoriju privrede iznositi 18, a za tre}u 15 odsto, objasnio je kalkulaciju Raji~i}. Za razliku od ovih, cene pija~nih usluga bi}e pove}ane za 5,5 odsto, a takozvanih vanrednih usluga za 18 odsto. U posledwe vreme zapaèn je trend rasta usluga koje preduze}e pruà doma}instvima i pad kod privrede, ali i bez obzira na to, “Komunalac” uspeva da naplati oko 85 odsto potraìvawa, rekao je Raji~i}, oceniv{i da je “pribliàvawe” ekonomskim cenama osnovni uslov za nesmetano funkcionisawe ovog JP. Za razliku od pro{le godine, koju je obeleìlo i prekomerno zapo-

{qavawe, u ovoj nije planiran prijem novih qudi, kojih bi na kraju godine trebalo da bude 267, po{to je sa JP “Duboko” pro{le sedmice postignut sporazum o preuzimawu 12 radnika iz radne jedinice “Sortirnica”. Program poslovawa GV i SG razmatraju takore}i na isteku prvog kvartala, zbog toga {to je situacija u ovom JP izuzetno slo`ena i {to su cene wegovih usluga uslovqene fakturama iz JP “Duboko”, objasnio je Miladin Ristanovi} zbog ~ega se kasnilo prilikom dono{ewa i usvajawa programa poslovawa. Naglasio je da je na lokaciji biv{eg “Tehnosa” na selekciji otpa-

PREISPITATI UGOVOR SA JP „DUBOKO”! Predstavnik Foruma privrednika Dragan Jovi} zamerio je {to se komisija za cene komunalnih usluga od avgusta pro{le godine uop{e nije sastajala, niti je razmatrala i odobrila predloèna poskupqewa. Za razliku od privatnih firmi, koje zbog poslovnih proma{aja propadaju, ili idu u ste~aj, “Komuanalac” opstaje i uz vi{ak zaposlenih radnika, konstatovao je on i ponovio zahtev privrednika da ova kategorija korisnika usluge pla}a po koli~ini otpada, a ne po kvadratnom metru poslovnog prostora. Ocenio je i da je â~ak “neoprezno u{ao u projekat regionalne deponije, za koju samo buxet godi{we izdaja 82 miliona dinara i da je tim sredstvima mogao da otpla}uje kredit za gradwu trasnfer stanice i spalionice sme}a na svojoj teritoriji”. Zbog toga se zaloìo i da bude preispitan ugovor sa JP “Duboko” i ispravqene mnoge nelogi~nosti, poput one da sav otpad, i selektovan i neselektovan, pripada uì~kom preduze}u.

TRANSFER STANICA DO KRAJA GODINE â~ak je najve}i osniva~ regionalne deponije “Duboko”, sa u~e{}em kapitala od 26,88 odsto, podsetila je pomo}nik gradona~elnika Mirjana \okovi} i najavila da }e do kraja godine na lokaciji “Preli}i” biti izgra|eni transfer stanica i centar za selekciju otpada. Gradsko i rukovodstvo JP “Duboko” }e u narednom periodu sagledati sve namere potencijalnih investitora, koji su zainteresovani da na regionalnoj deponiji u Uìcu bude podignuta savremena spalionica otpada, i preduzete sve mere ~iji je ciq efikasnije i jeftinije odvoèwe i deponovawe sme}a i pojeftiwewa usluga za gra|ane, rekla je \okovi}ka. da angaòvano 30 radnika, {to predstavqa veliko optere}ewe za firmu i godi{wi tro{ak od 20 miliona dinara, dok su prihodi od izdvojenog otpada trostruko mawi. Mnogo ve}i problem je {to celokupan otpad, prema ugovoru osniva~a i Evropske banke pripada JP “Duboko”, zbog ~ega se prakti~no pojavio vi{ak radnika u “Sortirnica”. Ovaj pro-

blem }e, kako je GV informisao Ristanovi}, biti re{en posle skoro dvomese~nih pregovora sa nadle`nima u uì~kom JP, tako {to }e ono ovda{wem JP do kraja godine umawivati fakturu za tro{kove angaòvawa 12 radnika u ovoj RJ. On je najavio i izmene na~ina fakturisawa i u~e{}a â~ka u ukupnim tro{kovima poslovawa regionalne deponije i raskid ugovora sa svim firmama koje se na lokaciji “Tehnosa” bave selekcijom i otkupom sekundarnih sirovina. Zahvaquju}i dodatnim dotacijama Grada, poskupqewe usluga je, smatra on, svedeno na razumnu meru i {to je najbitnije, omogu}i}e da firma u 2013. posluje bez gubitaka. Po{to je konstatovao da se program poslovawa kasno na{ao pred Gradskim ve}em, Milijan Mini} je ocenio da i mnogo profitabilnije firme ne mogu da “izdrè” veliki broj zaposlenih u administraciji, a kamoli “Komunalac” koji od 275, zapo{qava 77 radnika u “prate}im” slu`bama. Nesrazmerno zapo{qavawe, posebno u RJ “Sortirnica”, gubitak ve}i od planiranog, preterano investirawe na u{trb obezbe|ewa obrtnih sredstava, neracionalni tro{kovi i “zaostajawe” cena, doveli su krajem pro{le godine do poreme}aja u poslovawu ovog JP, nelikvidnosti i pretwi {trajkom, podsetio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Zbog toga je i izrada programa, koji je “finansijski zatvoren” i ne predvi|a gubitak u poslovawu, kasnila, naglasio je on, objasniv{i i da posle poskupqewa od 18 odsto, gra|ani ne}e pokrivati celokupne tro{kove transporta i deponovawa sme}a, za{ta }e u buxetu biti obezbe|eno dodatnih 13 miliona dinara. M. N.

DANAS ZASEDAJU ODBORNICI SKUP[TINE GRADA

O NOVIM VE]NICIMA, „KOMUNALCU”, AZILU... ude}i po dnevnom redu dana{weg 14. skup{tinskog zasedawa, u kome je predvi|ena 21 ta~ka, i posledwa sednica lokalnog parlamenta lako mo`e, kao i prethodna, prerasti u maratonsku. Odbornike }e verovatno najvi{e zanimati predlog o popuni resora obrazovawa i poqoprivrede u Gradskom ve}u, odnosno izboru jo{ dva ~lana vlade, predvi|enom nedavnim izmenama i dopunama Statuta Grada. Imaju}i u vidu ranije rasprave o na~inu i uslovima kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi i privredi, o~ekuje se da i predlozi ove dve odluke zavrede ve}u pa`wu narodnih predstavnika u gradskoj Skup{tini.

Sa posledwe sednice Gradskog ve}a odbornicima je na razmatrawe upu}en i predlog odluke o utvr|ivawu prose~ne cene kvadratnog metra nepokretnosti, kao osnovice za obra~un poreza na imovinu fizi~kih lica, a sa pretposledwe predlog Odluke o pribavqawu zemqi{ta za izgradwu prihvatili{ta za sme{taj napu{tenih `ivotiwa. Za ovu lokaciju, koja, da podsetimo, mora biti najmawe povr{ine od 50 ari, u buxetu grada planirano je milion dinara i ona }e biti obezbe|ena putem javnog oglasa i prikupqawem pismenih ponuda. Za razliku od programa ovogodi{weg poslovawa ostalih javnih preduze}a i ustanova, koji su ranije bili “pod lupom” odbornika,

plan rada “Komunalca” u 2013. “do{ao je na red” tek danas. Pretpostavqa se da }e u paketu pro}i i predlozi o davawu saglasnosti na nove cene usluga izno{ewa i deponovawa sme}a i pija~nih usluga, u proseku za 17 odsto, iako je re~ o, za relativno kratko vreme, tre}em zna~ajnom poskupqewu komunalnih usluga i udaru na xep gra|ana. Iako }e o izve{tajima o pro{logodi{wem poslovawu JKP “^a~ak”, preduze}a “Parking servis” i mr~ajeva~kog “Moravca” odbornici razgovarati prakti~no na kraju ovog kvartala, verovatno }e u wima na}i povod za ozbiqne rasprave, pitawa i kritike. Za razliku od wihovih, izve{taji

Doma kulture, Umetni~ke galerije i Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu }e, pretpostavqa se, kao i na sednicama Gradskog ve}a, lak{e dobiti “zeleno svetlo” SG. Odbornici bi danas trebalo da se izjasne i o predlozima odluka o uspostavqawu saradwe izme|u ^a~ka i Ruzske op{tine u Ruskoj federaciji i ^a~ka i grada Baranovi~i u Republici Belorusiji. Wima }e biti prezentovana i informacija o rezultatima rada Policijske uprave na suzbijawu narkomanije u periodu od 2008. do 2012. godine i od januara do marta 2013, koju je ona Skup{tini dostavila na predlog odbornika Dveri srpske Bo{ka Obradovi}a. M. N.

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

GRAD

U TOKU REKONSTRUKCIJA DEONICE VRELOVODA U NASEQU „AVENIJA 2”

UVOD U GENERALNI REMONT adnici JKP “^a~ak” i privatnog preduze}a “Tatovi}” rekonstrui{u deonicu vrelovoda u nasequ “Avenija 2”, izgra|enog skoro pre tri decenije, koji je zbog dotrajalosti gotovo svake zime pucao na pojedinim delovima, izazivaju}i povremene prekide u snabdevawu toplotnom energijom potro{a~a u ovom delu grada. Preduze}e je pro{le godine sopstvenim sredstvima finansiralo nabavku cevi, a novcem planiranim za odr`avawe, na kraju ove grejne sezone pla}a gra|evinske i ma{inske radove, koji }e ko{tati oko {est miliona dinara. Direktor Petar Domanovi} podse}a da je re~ o “kriti~noj” deonici, na kojoj se cevi ukr{taju sa drugim podzemnim instalacijama i {to je najgore, iznad wih je podignuto nekoliko stambenih i poslovnih objekata: - Po{to se i na levoj i desnoj strani bulevara nalaze druge instalacije, i nekoliko ku}a koje su podignute prakti~no na vre-

ugostiteqske {kole. Ova investicija, vredna 1,7 miliona evra, bi}e finansirana sredstvima iz KWF programa, za ^a~ak vrednog 3,3 miliona evra (milion i 100 hiqada je predvi|eno za nabaku novog kotla i pola miliona evra za sistem daqinskog upravqawa i nadzora), koga su potpisale vlade Srbije i Nema~ke. Posao je ve} poveren konzorcijumu, koga ~ine danska kompanija “Logstor” i austrijsko preduze}e “[trabag”, koja }e, kako se o~ekuje, kao podizvo|a~a anga`ovati lokalnu gra|evinsku operativu, veruje Domanovi}. Ukoliko radovi po~nu u ju-

PRIKQUÂK ZA NEMAWINU 31 NAJPROBLEMATI^NIJI Ovogodi{wim programom investicija JKP “â~ak” je planiralo prikqu~ewe zgrade broj 31 u Nemawinoj ulici, odnosno rekonstrukciju ~itave mreè koja napaja ovaj soliter i od wega “produàva” do objekta vrti}a “Nade`da Petrovi}”, a koja je samo tokom ove grejne sezone pucala tri - ~etiti puta. Od ve}ih radova koji bi trebalo da budu zavr{eni do po~etka slede}e grejne sezone, planirana je i zamena jedne deonice toplovoda na Qubi}kom keju. Re~ je o problemati~nom delu mreè, sme{tenom u betonskim kanalima u Ulici Danice Markovi}, na kojoj su i tokom pro{le i ove godine registrovani brojni kvarovi, kaè Ocokoqi}. Rekonstrukcija je neophodna i zbog pro{irewa mreè, koju “povla~e” gradwa novih objekata i prikqu~ewe korisnika. Osim za ove investicije, za koje su, nagla{avaju ~elnici JKP “â~ak”, obezbe|ena sredstva, gra|evinska sezona bi}e iskori{}ena i za neke radove u podstanicama i klasi~ne intervencije u oblasti odràvawa sitema daqinskog grejawa. marketing 032/342-276

lovodu, odlu~ili smo da novu deonicu cevovoda, odnosno po 200 metara odlaznih i povratnih cevi, postavimo na zelenoj povr{ini. Bili smo obavezni da za sve ove radove pribavimo i gra|evinsku dozvolu i saobra}ajni elaborat, na osnovu koga je na nov na~in regulisan saobra}aj u ovoj ulici. Tehni~ki rukovodilac Nenad Ocokoqi} nagla{ava da je ispod trotoara u ovom delu bulevara, osim vrelovoda, gasovoda i drugih instalacija postavqen i visokonaponski kabal za napajawe “Slobode”. Zasa|eni su i platani ~ije jako korewe “pravi ~uda” na podzemnim instalacijama, do te mere da je na jednom mestu bukvalno spojilo

tridesepetokilovoltni kabal i gasnu instalaciju, navodi Ocokoqi} jo{ jednu zanimqivost. Izvo|a~ se tokom radova na “zelenom ostrvu” suo~io i sa popre~nim instalacijama cevima za vodu, ki{nu i fekalnu kanalizaciju, kablovima za javnu rasvetu, {to je, ako se ima u vidu da je nepotpun i u mnogim slu~ajevima neta~an katastar podzmenih instalacija, gra|evinskim radnicima tako|e stvaralo ozbiqne probleme. U toku radova izvo|enih po~etkom ove sedmice, pokidane su i mawe vodovodne mre`e, ali kvarovi su brzo sanirani, ka`e Ocokoqi}: “Postavqawem cevi ispod zelene povr{ine uspeli smo da izbegnemo i velike insta-

lacije, a prvenstveno magistralni kolektor ki{ne kanalizacije, pre~nika jedan metar. Predstoje nam jo{ radovi na raskrsnici Bulevara Vuk Karaxi} i Ulice Stevana Prvoven~anog, koja je, zbog ve}eg broja vodovodnih i cevi za ki{nu kanalizaciju, postavqenih na velikoj dubini, veoma komplikovana i te{ka. Kompletni radovi, koji podrazumevaju i snimawe varova, ispitivawe i ostale provere nove deonice sistema, trebalo bi da budu zavr{eni slede}e sedmice.” Rekonstrukcija dela vrelovoda u “Aveniji 2” je prakti~no uvod u generalni remont magistralnog vrelovoda od Lozni~ke reke do zgrade Prehrambeno

lu ili avgustu, kako izvo|a~i najavquju, realno je o~ekivati da do kraja ove godine bude rekonstruisano 20 odsto od oko ~etiri kilometra mreè, kaè Ocokoqi} i nagla{ava da }e ostali radovi predvi|eni ovim programom (u Bulevaru Vuka Karaxi}a, Bulevaru oslobo|ewa i Ulici Svetozara Markovi}a) biti zavr{eni slede}e godine. Zahvaquju}i ovom generalnom remontu i realizaciji drugog dela KWF programa (ugradwa daqinskog sistema nadzora i upravqawa u toplotnim podstanicama), bi}e zna~ajno smaweni gubici u mreì i kvarovi skoro potpuno eliminisani, uveren je Ocokoqi}. M.N.

DRU[TVO

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

NIS RASPISAO POZIV ZA JAVNI KONKURS

PODR[KA KVALITETU @IVOTA ^A^ANA

ompanija NIS raspisala je poziv za javni konkurs, koji }e trajati do 10. maja. Sva udru`ewa gra|ana i druge neprofitne ustanove sa teritorija deset op{tina i gradova sa kojima je NIS potpisao Sporazum o saradwi, mo}i }e samostalno da konkuri{u za podr{ku NIS-a wihovim projektima iz oblasti sporta, kulture, ekologije, nauke i humanitarnih delatnosti. Novina u ovogodi{wem Sporazumu je da }e kompanija NIS direktno dodeliti 100 odsto sredstava koja }e se raspodeliti putem javnog konkursa, za razliku od prethodne godine kada su sredstva raspodeqena po principu

50-50, odnosno 50 odsto nov~anih sredstava raspodelila je op{tina samostalno, a preostalih 50 odsto raspodeqeno je putem javnog konkursa. U ponedeqak je potpisan Sporazum o strate{koj saradwi za 2013. godinu, izme|u kompanije NIS i op{tina u kojima ova kompanija posluje. Sporazumi se odnose na projekte u razvoju lokalnih zajednica, a wihova ukupna vrednost je 88 miliona dinara i realizuje se u okviru NIS-ovog korporativnog programa „Saradwa radi razvoja“, ve} pet godina zaredom. - NIS kroz saradwu sa op{tinama i gradovima `eli da uspostavi dobre partnerske odnose i da

doprinese kvalitetu ìvota u lokalnim zajednicama. Nadam se da }e uz na{u pomo} i dodelu sredstava putem javnih konkursa mnogi lokalni projekti zaìveti i da }e organizacije i udruèwa uspeti da realizuju svoje aktivnosti i programe. NIS kao savremena i moderna, dru{tveno odgo-

vorna kompanija, nastoja}e i ubudu}e da zna~ajno doprinosi razvoju zajednica u kojima posluje. Ve} petu godinu zaredom realizujemo program saradwe sa lokalnim zajednicama u Srbiji, a samo pro{le godine vrednost projekta iznosila je skoro 87 miliona dinara. Veliko nam je zadovoqstvo

SAOP[TEWE ZA JAVNOST OP[TINSKOG ODBORA SRPSKE NAPREDNE STRANKE U LU^ANIMA

NAJVE]I UTICAJ I POVEREWE GRA\ANA

rpska napredna stranka se sprema da preuzme vlast u op{tini Lu~ani. Srpska napredna stranka u op{tini Lu~ani ima 16 odbornika. Kada bi sada bili odràni lokalni izbori, sama bi osvojila skup{tinsku ve}inu. Srpska napredna stranka ima najve}i politi~ki uticaj i poverewe gra|ana u op{tini Lu~ani i Srbiji, ali i najve}u odgovornost za sveukupno stawe, bez obzira na to {to u Vladi Republike Srbije kqu~ne resore, a naro~ito one koji se odnose na privredu, ekonomiju i finansije, drè weni koalicioni partneri. Takav legitimitet Srpsku naprednu stranku u op{tini Lu~ani obavezuje da nastavi konsultacije o promeni lokalne vlasti, preuzme odgovornost za weno vr{ewe i u vrlo kratkom roku ukloni sve prepreke na tom putu, pogotovo one pojedince koji se me{aju u strana~ki ìvot i Srpsku naprednu stranku koriste kao teren za ostvarivawe li~nih interesa. U tom pravcu usledi}e konkretne i efikasne politi~ke

aktivnosti odmah nakon unutarstrana~kih izbora. Srpska napredna stranka priprema i predlog nove organizacije rada op{tinske uprave op{tine Lu~ani, javnih preduze}a i ustanova, koji }e po na{em mi{qewu biti mnogo prihvatqiviji za na{e gra|ane, jednostavniji, racionalniji i {tedqiviji, a istovremeno mnogo efikasniji i obezbediti kratkoro~no vidqivije rezultate u radu, kojih o~igledno sada nema. Srpska napredna stranka najve}u pa`wu u op{tini Lu~ani posveti}e ekonomiji i standardu gra|ana. Zbog toga, smatra neverovatnom gre{kom postupak aktuelne vlasti kojim je ukinuto Odeqewe za lokalni ekonomski razvoj i investicije, pa }e novom Odlukom o op{tinskoj upravi op{tine Lu~ani kao najve}e, ka-

drovski i tehni~ki najopremqenije i za na{e gra|ane najzna~ajnije, predvideti Odeqewe za privredu i lokalni razvoj. Ovo Odeqeqe }e se baviti razvojem i unapre|ewem svih vidova privrednih delatnosti i investicionih aktivnosti u op{tini Lu~ani. Srpska napredna stranka priprema i nove odluke o organizaciji rada javnih preduze}a i ustanova, kao i novu odluku o organizaciji Draga~evskog sabora truba~a u Gu~i, jer one koje je donela aktuelna vlast su lo{e, rezultat su trgovine i strana~kih nagodbi, wima se iskqu~ivo obezbe|uju uslovi za podmirivawe koalicionih partnera, rodbinsko i politi~ko zapo{qavawe (~emu se hitno mora stati na put), a sve to pove}awem administracije na teret buxeta, poreskih obveznika i

{tetu gra|ana. O pripremqenim predlozima za promenu organizacije rada i funkcionisawa lokalne samouprave najpre }e se raspravqati na strana~kim organima Srpske napredne stranke, organizova}e se javna rasprava, a potom zatraìti podr{ka politi~kih stranaka koje imaju odbornike u Skup{tini op{tine Lu~ani, bez obzira da li su vlast, ili opozicija. Odbornici Srpske napredne stranke }e traìti da se o ovim pitawima zakaè i posebna sednica Skup{tine op{tine Lu~ani, a navedeni predlozi predstavqa}e i platformu za nastavak pregovora o formirawu nove op{tinske vlasti u Lu~anima. Srpska napredna stranka smatra da teì{te svoje politi~ke aktivnosti u op{tini Lu~ani treba da usmeri ka stvarawu uslova za boqi ìvot wenih gra|ana, posebno izgradwom infrastrukture, oporavkom privrede, otvarawem novih radnih mesta i ve}im ulagawima u poqoprivredu.

{to NIS ima kapacitete i moè da pomogne lokalnim gra|anima da realizuju svoje prioritete i time promene svet na boqe - izjavio je Kiril Krav~enko, generalni direktor NIS-a. Sporazum je potpisan sa Novim Sadom, Ni{om, Pan~evom, Zrewaninom, Kikindom, Novim Be~ejom, @iti{tem, Kawiòm i Srbobranom i, po prvi put, sa gradom â~kom. Uslovi i propozicije javnog konkursa objavqe-

ni su na sajtu NIS-a, www.nis.rs/konkurs. Zainteresovani mogu slati svoje predloge do 10. maja 2013. godine, do 16 ~asova, putem onlajn prijava na veb sajtu www.nis.rs/konkurs, ili putem mejla saradnjaradirazvoja@nis.eu. Rezultati konkursa bi}e objavqeni na sajtu NIS-a www.nis.rs/konkurs, kao i sajtovima lokalnih samouprava za projekte koji se realizuju na wihovoj teritoriji.

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

ZAPLEWENO OKO 150 GRAMA MARIHUANE ^ a~anska kriminalisti~ka policija zaplenila je, tokom proteklog vikenda, oko 150 grama opojne droge marihuane i odredila meru zadràvawa Jovanu L. (1987) iz â~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga i krivi~no delo omogu}avawe uìvawa opojnih droga. Policija je, na osnovu naredbe Vi{eg suda u â~ku izvr{ila pretres stana i drugih prostorija u kojima ìvi Jovan L. i tom prilikom prona{la i zaplenila oko 150 grama opojne droge marihuane. Krivi~na prijava podneta je i protiv Vitomira @. (1985) iz â~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo omogu}avawe uìvawa opojnih droga. Ova lica su neposredno pre dolaska policije, u stanu konzumirala opojnu drogu marihuanu. Osumwi~eni Jovan L. je, uz krivi~nu prijavu, priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u â~ku, koji mu je odredio pritvor do mesec dana.

TE[KA KRA\A vawi~ka policija odredila je meru zadr`avawa Draganu D. (1984), iz mesta Kumanica, op{tina Ivawica, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ka kra|a, na {tetu preduze}a „DMR Plus DOO“, u mestu Me|ure~je, op{tina Ivawica. Osumwi~eni je, u no}i izme|u 12. i 13. aprila, ove godine, kamenom polomio staklo sa zadwe strane objekta i kroz otvor u{ao u prodavnicu iz koje je otu|io ve}u koli~inu cigareta i druge prehrambene robe, nakon ~ega se udaqio u nepoznatom pravcu. Brzom intervencijom ivawi~ke policije, on je identifikovan i doveden u prostorije Policijske stanice u Ivawici. Dragan D. je, uz krivi~nu prijavu, priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Po`egi, koji mu je odredio pritvor do mesec dana.

GRAD

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

UTVR\ENA PROSE^NA TR@I[NA CENA KVADRATA NEPOKRETNOSTI, KAO OSNOVICA ZA OBRA^UN POREZA NA IMOVINU FIZI^KIH LICA U 2013. GODINI

SKUPQI STANOVI, VE]I POREZ?

koliko odbornici SG prihvate predlog Gradske uprave za lokalnu poresku administraciju, koga im je na razmatrawe i usvajawe prosledilo Gradsko ve}e, porez na imovinu fizi~kih lica u ovoj godini diktira}e prose~na trì{na cena kvadratnog metra nepokretnosti, ne ra~unaju}i poqoprivredno i {umsko zemqi{te, na podru~ju Grada. Na~elnik ove GU Du{ko Savkovi} kaè da je na dan 31. decembra 2012. prose~na cena stanova, prema podacima dobijenim od ~a~anske filijale Poreske uprave i Zavoda za statistiku, iznosila 79.620, stambenih zgrada (ku}a) 33.600, a poslovnog prostora 134.400 dinara po kvadratnom metru. Kvadrat zgrada za odmor ko{tao je u proseku 33.600, a garaà i drugih objekata 28.000 dinara. - Ove cene su utvr|ene u skladu sa pravilnikom i kriterijumima i konkretno cene stanova su bile vi{e u pro{loj, nego u 2011, kada su u proseku iznosile oko 72 hi-

qade dinara po kvadratnom metru, a za ku}e oko 30 hiqada dinara. Ove cene predstavqaju samo osnovicu za utvr|iavwe poreza na imovinu fizi~kih lica, a wegov kona~an iznos zavisi}e od merila i podataka navedenih u poreskim prijavama koje su obveznici podneli Gradskoj upravi za lokalnu poresku administraciju. U zavisnosti od zona, koje je odredilo JP “Gradac”, predvi|eno je odgovaraju}e umawewe koeficijenata, {to u krajwem slu~aju odre|uje kona~an iznos zaduèwa - obja{wava Savkovi}. Na~elnik Savkovi} podse}a da se svake godine utvr|uje prose~na trì{na cena nepokretnosti za pravna i fizi~ka lica i da je u prvom slu~aju porez niì, jer se umawuje za stopu amortizacije. Kada je, pak, re~ o nepokretnostima fizi~kih lica, wihovu cenu diktira ponuda i tra`wa na trì{tu u prethodnoj godini, jer, da li }e promet stanova i ku}a u 2013. biti pove}an ili pasti, niko sada ne moè da predvi-

di. On podse}a i da je zakon oslobodio obaveze pla}awa poreza vlasnike nepokretnosti, ~ija osnovica za oporezivawe ne prelazi 400.000 dinara. - Po{to gradska Skup{tina usvoji Odluku o utvr|ivawu prose~ne tr`i{ne cene kvadratnog metra nepokretnosti, veoma brzo }emo uraditi poreska re{ewa i

poslati ih obveznicima. Potpisali smo ugovor sa Po{tom koja }e {tampati i distribuirati re{ewa na adresu na kojoj su gra|ani prijavili da `ive. Svima kojima ona ne budu li~no uru~ena, mogu sve informacije dobiti u Gradskoj upravi, jer s obziorm na to da ima veliki broj re{ewa, treba o~ekivati i mawe propuste

u obave{tavawu i dostvaqawu. Za nekoliko proteklih godina Gradska uprava za lokalnu poresku administraciju je, nagla{ava wen na~elnik, registrovala oko 17.000 novih poreskih obveznika i osim toga i ranije evidentirane i “preuzete” iz Poreske uprave je prekontrolisala, izmenila wihove prijave i uskladila ih sa va`e}im zakonima. Otprilike ova GU je “kompletirala” prijave za skoro 70.000 poreskih obveznika, me|u kojima je, konkretno u posledwem razrezu, bilo oko 15 hiqada neoporezivih, odnosno gra|ana koji poseduju nepokretnosti ~ija osnovica za oporezivawe ne prema{uje 400.000 dinara, obja{wava na~elnik Savkovi}, nagla{avaju}i uverewe da “nije u redu da, na primer, neko poseduje objekte u centru grada i da ne pla}a na wih porez. Neka on iznosi i 100 dinara, ali neka svi gra|ani budu jednaki pred zakonom.” M. N.

MESNA ZAJEDNICA “PALILULA”, SA OKO 20.000 STANOVNIKA, FUNKCIONI[E KAO GRAD U GRADU

SREDINA BEZ KOMUNALNIH PROBLEMA mesnoj zajednici “Palilula” koja je, sa oko 20 hiqada stanovnika, najve}a gradska sredina, ve} godinama uspe{no radi 11 udruèwa i sekcija. Me|u wima su i mu{ka, ènska i me{ovita peva~ka grupa “Zlatne ruke”, koje su pro{log ~etvrtka organizovale tradicionalno prole}no druèwe i program, u kome su u~estvovali i gosti iz Gu~e, Lu~ana, Poège, Ivawice, Kosjeri}a i Ariqa. Novo rukovodstvo MZ nastoji da odrì kontinuitet svih aktivnosti koje su organizovali aktivisti u ranijim sazivima, obja{wava Boro Vasiqevi}, predsednik Saveta MZ, koji je ne nedavnim izborima “osvojio” i tre}i mandat. Ovakva druèwa koja se tradicionalno organizuju u prole}e i jesen, prilika su i da se sumiraju rezultati rada, rukovodstvo podnese izve{taj gra|anima i plan budu}ih aktivnosti. - Pro{le godine izgra|eni su kilometri ulica, puteva, staza i ure|ene velike parkovske povr{ine, otvorena su ~etiri nova parka sa prate}im objektima za decu i odrasle me{tane i ure|eno 17 ulica. “Palilula” }e i ubudu}e biti simbol, jedno jezgro i oaza zelenila u gradu. Na

ovoj teritoriji ima 87 vi{espratnica, {to prakti~no predstavqa grad u gradu, zbog ~ega smo odlu~ili da u nekim dvori{tima postavimo 12 pumpi za vodu i ugradimo i elektri~ne pumpe za zalivawe

zelenih povr{ina. Postavili smo nekoliko i planiramo da nabavimo jo{ 30 klupa za odmor i sedewe, a u parkovima hladwake koji su postojali ranijih godina i jednu pozornicu za kulturne doga|aje, zabavu i

NAJVE]I SKUP U SRBIJI Slede}eg meseca bi}e organizovan najve}i skup u Srbiji - 1.030 biciklista od devet do 11 godina, iz svih ~a~anskih {kola, u rekreativnoj vo`wi pro}i }e ulicama â~ka. Ovu manifestacija koja }e prerasti u tradiciju, organizova}e MZ “Palilula”, u saradwi sa dvema mati~nim {kolama, Policijom, SRC “Mladost”, Slu`bom hitne pomo}i i Biciklisti~kim klubom Borac. U koloni dugoj jedan kilometar, bi}e deca od kojih ve}ina, kaè Vasiqevi}, zbog nebrige i nekulture voza~a, nikada nisu biciklama pro{la kroz centar grada. Sa Gradskog trga, preko “plavog mosta” vozi}e do Qubi}kog keja, sa koga }e se vratiti u centar, gde }e im biti prire|en prigodan program i svi u~esnici posluèni sokovima. To Srbija nikada nije videla, uveren je predstavnik organizatora ove biciklisti~ke smotre za najmla|e.

okupqawe me{tana - samo su neki od ambicioznih planova rukovodstva ove mesne zajednice. Vasiqevi} najavquje i da }e biti zasa|eni novi i obnovqeni postoje}i drvoredi, orezani ruì~waci u naseqima Avenija 1” i “Slobodina kolonija”: - Slede}eg meseca po~e}e da radi i udruèwe “Habanera” koje }e ustvari predstavqati besplatnu {kolu modernog plesa i igara za darovitu decu. U ovoj mesnoj zajednici izvanredno funkcioni{u i karate klub “Palilulac”, koji okupqa decu od sedam do 11 godina, udruèwe dobrovoqnih davalaca krvi koji kvartalno daju krv. Osim peva~kih grupa, jedna sekcija èna se bavi pripremom starih srpskih jela, koje je lane izlagala na tridesetak smotri i sa wih

donela 40 nagrada. Ovde postoje i udruèwa golubara koja osvajaju zna~ajne nagrade, {ah klub, i organizacije razli~itih politi~kih opcija, za koje su prostorije MZ tako|e uvek otvorene. Ostvarena je izvanredna saradwa sa {kolama “Vuk Karaxi}” i “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, ~ije smo materijalno ugroène |ake pomogli 14 puta, obezbediv{i im paketi}e hrane i {kolskog pribora. Aktivisti mesne organizacije Crvenog krsta su pro{le godine posetili 112 sama~kih doma}instava, starih i bolesnih sugra|ana, pomogli smo i teniskom i fudbalskom klubu “Sloboda” i drugim organizacijama, sredstvima koje smo sami prikupili, organizovali grupe sa oko 110 |aka, koji su o~istili parkovske povr{ine, prikupiv{i skoro 50 vre}a otpada... Rukovodstvo MZ “Palilula” je bilo inicijator sastanka i predsednika svih deset gradskih mesnih zajednica, na kome je dogovoreno da, kada je re~ o izgradwi infrastrukturnih objekata koje u ovim sredinama delom finansira Grad, budu odre|eni prioriteti i oni u zajedni~kom nastupu predloèni lokalnim javnim preduze}ima. Na taj na~in }e, veruje Va-

siqevi}, biti zadovoqene i potrebe gra|ana ne samo u centru grada, ve} i u perifernim mesnim zajednicama. Konkretno, “Palilula” je prili~no ure|ena i nema nekih ve}ih problema u oblasti komunalnog ure|ewa i opremawa, zbog ~ega nije zaveden ni novi samodoprinos: “Odràvamo postoje}e i stvaramo nove pogodnosti za ìvot gra|ana, koje smo, {to je veoma zna~ajno, uspeli da izvu~emo iz apatije, pored ostalog, i organizovawem ~estih druèwa i okupqawa u prostorijama MZ, koje smo sopstvenim sredstvima uredili i opremili. Pro{le godine smo organizovali 17 besplatnih izleta za na{e sugra|ane, me|u kojima su pojedinci prvi put posetili Zlatibor, Topolu, Oplenac, Novi Pazar, Pan~evo... S obzirom na to da 67 odsto gra|ana pripada starijoj populaciji, kojoj su daleko i ambulante i Bolnica, svakog ~etvrtka organizujemo merewe krvnog pritiska, holesterola i nivoa {e}era u krvi koje besplatno obavqaju dva lekara. Naàlost, pro{le godine otkriveno je 70 lica obolelih od dijabetesa i {ezdesetak sa povi{enim holesterolom.” M. N.

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

DRU[TVO

DEFICITARNA I SUFICITARNA ZANIMAWA NSZ FILIJALE ^A^AK

NAJTRA@ENIJI DIPLOMIRANI MA[INSKI IN@EWERI Pri izboru sredwe {kole i fakulteta, pored sklonosti i interesovawa, treba sagledati i mogu}nosti zaposlewa. Idealno bi bilo kada bi me|u traènim profesijama na trì{tu rada, mladi za sebe prona{li èqeno zanimawe. Zato je va`no znati da se pored diplomiranog ma{inskog inèwera, koji je traèn ve} nekoliko godina, u â~ku brè zapo{qavaju i: diplomirani inèwer geodezije, diplomirani gra|evinski inèwer za niskogradwu, diplomirani inèwer poqoprivrede smer za{tita biqa. Ali, treba znati i da su suficitarna zanimawa: izra|iva~ hemijskih proizvoda, prodavac, {iva~ tekstila, lica bez kvalifikacija, maturanti Gimnazije, zatim zanimawa u oblasti ekonomije i menaxmenta. ada govorimo o deficitarnim i suficitarnim zanimawima te{ko je napraviti adekvatan uvid. Ako kategoriju suficitarnih i deficitarnih zanimawa pratimo prema potrebama poslodavaca, moramo ista}i da je izuzetno mali broj iskazanih slobodnih poslova, u odnosu na broj nezaposlenih lica koja su prijavqena na evidenciju NSZ Filijale â~ak. Sa druge strane, za odre|eni broj ogla{enih slobodnih poslova ne postoje lica koja u potpunosti zadovoqavaju sve neophodne uslove koji se odnose na obrazovni profil i dodatna znawa i ve{tine, a koji su potrebni za odre|eno radno me-

S obzirom na to da problem nezaposlenosti u Srbiji poprima sve {ire razmere, potra`wa za poslom je sve ve}a, a ponuda sve mawa. Takva je situacija i u Omladinskoj zadruzi “â~ak”, u kojoj se prema re~ima wenog direktora Predraga Bojovi}a, za 42 godine postojawa nije nikada ose}ala ve}a kriza ugotrajni period lo{eg stawa u privredi, grad bez ulagawa stranih investitora, zastoj u gra|evinarstvu, su{e koje uti~u na lo{e prinose - sve su to razlozi zbog kojih situacija u Omladinskoj zadruzi “â~ak” nije nikada bila lo{ija. - îni mi se da je situacija veoma lo{a, mo`da gora nego ikad. Ne vidim {ansu da se to popravi. â~ak je prili~no zatvoren i za strane investicije. Mislim da je vreme za mlade qude ve-

sto, kaè Ana Doj~ilovi}, savetnica za zapo{qavawe i saradnica za odnose sa javno{}u NSZ Filijale â~ak. - Na primer, ve} nekoliko godina unazad na na{oj evidenciji su deficitarni diplomirani ma{inski inèweri. Govorim o licima koja su relativno skoro zavr{ila ma{inski fakultet, odnosno akademske studije u najmawe ~etvorogodi{wem trajawu, a ne o strukovnim ma{inskim inèwerima. U nekim slu~ajevima je neophodno da lice odli~no zna i strani jezik, da poseduje odre|ene licence i sli~no. Drugi primer je da poslodavci ogla{avaju radna mesta na kojima su neophodna radna iskustva u istoj ili sli~noj oblasti, jer sama sloènost posla ne daje mogu}nost da se lice obu~i za rad na tom radnom mestu. Slede}a karakteristika ogla{enih poslova, kada poslodavci navode uslove za neka radna mesta, je da najmawe ima podataka koji se odnose na obrazovni profil kandidata, ve} se u uslovima navodi samo stepen stru~ne spreme i dodatna znawa i ve{tine koja su neophodna za ogla{eno radno mesto. êsto }emo videti u nekom oglasu sadràjnije uslove koji se odnose na karakteristike li~nosti u odnosu na tip posla, da je osoba komunikativna, da ima razvijene prezentacijske ve{tine, da poseduje organizacione sposobnosti, a od op{tih uslova da ima najmawe SSS i da poznaje rad na ra~unaru i sli~no. Treba imati u vidu i ~iwenicu da pojedina znawa, sposobnosti i ve{tine zastarevaju ukoliko lica nisu imala mogu}nost da rade na poslovima na kojima su oni zahtevani - napomiwe Ana Doj~ilovi}. Analiziraju}i podatke NSZ Filijale â~ak, najve}i broj na evidenciji nezaposlenih lica je slede}ih zanimawa: izra|iva~ hemijskih proizvoda, prodavac, {iva~ tekstila, lica bez kvalifikacija, matu-

wa. Planirawe aktivnih mera }e se zasnivati na analizi trendova trì{ta rada i prikupqawu informacija o potrebnim i deficitarnim zanimawima, traènim ve{tinama i kompetencijama, imaju}i u vidu i potrebu da se na ovaj na~in smawe trenutne izraène razlike na trì{tu rada u na{oj zemqi, izme|u potreba poslodavaca sa jedne strane, i sa druge strane kvalifikacija koje poseduju kandidati za slobodna radna mesta. Rezultati ove analize }e pomo}i i prilago|avawu upisne politike za svaku godinu, profesionalno savetovawe u~enika i studenata pri izboru budu}eg zanimawa i sli~no - isti~e savetnica za zapo{qavawe. Ove godine NSZ realizuje i projekat tehni~ke pomo}i “Daqe integrisawe

„IMAM SAMO FAKULTET“ Ana Doj~ilovi} ranti Gimnazije, zatim zanimawa u oblasti ekonomije i menaxmenta. Kao deficitarna zanimawa, pored diplomiranih ma{inskih inèwera, su diplomirani inèwer geodezije, diplomirani gra|evinski inèwer za niskogradwu, diplomirani inèwer poqoprivrede - smer za{tita biqa. Ana Doj~ilovi} podse}a da su prepoznate ovakve i sli~ne neusagla{enosti i da od 2011. godine Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, u okviru EUNES projekta, vr{i godi{we anketirawe poslodavaca, sa ciqem analize trì{ta i izrade prognoza potreba poslodavaca. Podaci prikupqeni tokom istraìvawa omogu}avaju da se izgradi funkcionalan sistem pra}ewa i procene ponude i potra`we radnika odre|enih zanimawa, kvalifikacija i ve{tina. - Dobijeni rezultati }e pomo}i NSZ da unapre|uje aktivnu politiku zapo{qava-

- Godinama sam na evidencije NSZ i redovno overavam kwiìcu. Ali, {ta vredi fakultet, kada nema posla. Naàlost, sve vi{e po~iwem da verujem da samo “jaka veza” moè da me zaposli, a ja to nemam. Imam samo fakultet - razo~arano kaè devojka u kasnim tridesetim godinama, koja je èlela da ostane anonimna. prognozirawa, pra}ewa i evaluacije u izradi i sprovo|ewu mera aktivne politike zapo{qavawa i uskla|ivawe nacionalne klasifikacije zanimawa sa standardima ISCO 08”, koji finansira Evropska unija iz IPA 2011 fondova. Pored ve} navedenog anketirawa poslodavaca, NSZ }e ove godine raditi istraìvawe o zanimawima. Ciq je da se, pored do sada opisanih oko 600 zanimawa, opi{e jo{ oko 2.400 zanimawa koja su prepoznata u na{oj zemqi. N. R.

NIKAD LO[IJA SITUACIJA U OMLADINSKOJ ZADRUZI „^A^AK”

I MAGISTRI „NA UTOVARU” oma nepovoqno. Zamislite kada do|u oba roditeqa i dete, a niko u ku}i ne radi - ka`e Predrag Bojovi}. Omladinska zadruga “^a~ak” u~lawava zadrugare od 15 do 30 godina, a posreduje i pri zapo{qavawu starijih od 30 godina. Posreduje i pri zapo{qavawu na privremenim i povremenim poslovima, koji nemaju karakter radnog odnosa i mogu se obavqati do 120 kalendarskih dana. - To podrazumeva poslove u poqoprivredi, po~ev od sadwe do ubirawa plodova. Naj~e{}e je to brawe malina. Dosta se radi primarna selekcija pe~uraka. Tako|e, radi se na istovaru i utovaru, kao i ~i{}ewu novosagra|enih objekata. Ponekad se pojave i potrebe za sre|ivawem dokumentacije, “ubacivawem” po-

Predrag Bojovi} dataka u bazu - pri~a Bojovi} o naj~e{}im poslovima u kojima posreduje Omladinska zadruga, ali kojih trenutno nema u ponudi, na `alost mnogih zainteresovanih mladih qudi, kojima je novac preko potreban. Najve}i broj lica koja tra`e posao preko omladinske zadruge su studenti i

u~enici od 15 do 26 i nezaposleni od 15 do 30 godina. Vi{e rade studenti koji nisu iz â~ka, jer su oni, kako kaè Bojovi}, ~esto vredniji i poslu{niji, po{to su u â~ku prepu{teni sami sebi. - Za studente i lica do 26 godina, na|e se poneki posao, jer je wihov rad, shodno zakonskoj regulativi, jeftiniji. Za wih se pla}a penzijsko i invalidsko osigurawe samo za slu~aj nesre}e na poslu. Obi~no su to poslovi promocije za devojke ili rad u {anku, prawe sudova, pripreme u {tamparijama... Ali je ponude veoma malo - kaè Bojovi}, isti~u}i da su povoqnosti nalaèwa radnika putem zadruga, za poslodavce vi{estruke: - Mi vr{imo izbor, odnosno selekciju kandidata, nudimo proverene qude. Na primer, kom-

panija “Sloboda” je preko na{e Omladinske zadruge testirala odre|en broj qudi u periodu dozvoqenom zakonom, pa su posle toga mogli da naprave boqi izbor kandidata. Zatim, sam na~in preuzimawa kandidata ne zahteva proceduru, ogla{avawe... Minimalna cena rada je 120 dinara po satu u neto iznosu, a dnevnica je oko 15 evra, u zavisnosti od te`ine posla. Verovatno zbog sve lo{ije materijalne situacije u kojoj mnogi `ive, Bojovi} tvrdi da je omladina sve vi{e svesna krize i potrebe da zaradi “svoj dinar”. Tako u zadruzi ima magistara i mladih sa dve fakultetske diplome koji rade na utovaru i istovaru i ne stide se bilo kakve vrste posla. Bitno je samo da se zaradi. I. M.

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

IZBOR SREDWE [KOLE IZ UGLA PSIHOLOGA

DOBRA INFORMISANOST PARA VREDI Onaj ko uskladi svoje sposobnosti, interesovawa i mogu}nosti da prona|e zaposlewe napravio je pravi izbor, ka`e diplomirani psiholog Marina Pavlovi}, zaposlena kao stru~ni saradnik u O[ “Tanasko Raji}” - U sredwim {kolama }e i ovoga puta biti dovoqno mesta za sve u~enike koji izlaze iz osnovnih {kola, pa nema razloga za strah da }e neko od wih ostati neupisan. Daleko je va`nije da se u~enici usredsrede na izbor sredwe {kole, odnosno budu}e profesije, kako se u septembru ne bi suo~ili sa pitawem “{ta }u ja ovde” - uvodi nas u pri~u o profesionalnoj orijentaciji psiholog sa dugogodi{wim iskustvom u ovoj oblasti. Za testirawa i procenu, koje psiholozi u {kolama obavqaju tokom drugog polugodi{ta, prijavi se, veliki broj osmaka, mada nisu u obavezi da to u~ine, {to, smatra Marina Pavlovi}, ukazuje da adolescenti, iako ostavqaju druga~iji utisak, realno razmi{qaju o sopstvenoj budu}nosti. Na grupno testirawe i individualno savetovawe oni, uo~ava psiholog, dolaze sa nedovoqnim poznavawem sveta zanimawa i rada.

- O~ekivalo bi se da deca do osmog razreda, kroz redovnu nastavu i na druge na~ine, saznaju koja zanimawa postoje i {ta ona podrazumevaju i da }e konsultacija sa psihologom biti samo zavr{na karika u procesu profesionalne orijentacije. Jo{ uvek se, me|utim, suo~avam sa velikim nepoznavawem sveta zanimawa. Na pitawe o budu}em zanimawu vi{e od 50 odsto osmakiwa godinama mi odgovara da razmi{qa o profesiji nastavnice i vaspita~ice, iako ovi poslovi ne odgovaraju realnim mogu}nostima i interesovawima koje su pokazale na testirawu. Svi su izgledi da su one navele zanimawa koja su im najboqe poznata i koja spadaju u tradicionalna. Van wihovog vidokruga ostaje, naàlost veliki broj savremenih zanimawa, sa kojima moè da se zaposli i lepo zara|uje, ne samo u inostranstvu nego i u na{oj zemqi. Da bi se, prilikom izbora sredwe {kole i obrazovnog profila, donela dobra odluka potrebno je, nagla{ava Pavlovi}eva, izvagati i “sloìti” nekoliko faktora: uspeh u {koli, radne navike, sposobnosti i interesovawa i mogu}nost zaposlewa. - Iako ìvimo u zemqi u kojoj je te{ko bilo {ta predvi|ati, o stawu na trì{tu rada se mora voditi ra~una, kako bi se izbegli “mrtvi” smerovi, oni sa koji-

ma je nemogu}e prona}i posao nagla{ava Marina Pavlovi}. Radi boqeg upoznavawa sveta zanimawa, O[ “Tanasko Raji}” od pro{le godine realizuje i “Realne susrete”. - U~enike prvo anketiramo, da bismo saznali koja zanimawa `ele da upoznaju, a onda ih vodimo na lice mesta, tamo gde rade nosioci profesija za koje su zainteresovani. Nije re~ o praksi na nekada{wi na~in, ve} o upoznavaju dobrih i lo{ih strana odre|enih poslova, u neposrednom susretu sa qudima koji ih obavqaju. Ove posete i `iva re~ mogu da budu presudni pri dono{ewu odluke.

Osmacima koji se dvoume izme|u gimnazije i sredwe stru~ne {kole psiholog daje ovakav savet: - Gimnazija je dobar izbor za onoga ko `eli da nastavi da sti~e op{te obrazovawe i ima formirane radne navike. Kriterijum ne sme da bude “ne znam ~ime bih se bavio, pa idem u gimnaziju zato {to odatle mogu sve da upi{em”. U~enici, pak, koji su se ve} prepoznali u odre|enoj grupi predmeta nemaju razlog da ne odu u sredwu stru~nu {kolu. Psiholog tako|e uo~ava da su za trogodi{we obrazovne profile i daqe vezane mnoge predrasude.

- Uvre`eno je mi{qewe da se za trogodi{we smerove opredequju lo{i |aci i da sa wima nema budu}nosti. Istina je druga~ija, jer su dobri majstori na ceni i u Srbiji i na Zapadu. Sektor usluga kod nas nije dovoqno razvijen, ali ima budu}nost. Ozbiqni poslodavci }e radije primiti {kolovanog nego priu~enog zanatliju - uverena je na{a sagovornica. Govore}i o ulozi roditeqa u izboru sredwe {kole, jednom od najva`nijih poslova svakog malog maturanta, psiholog podse}a da oni ~esto, iz najboqih namera, prave krupne gre{ke. - De{ava se da roditeqi, pritisnuti realnim strahom i zabrinuto{}u, }ute i ne me{aju se ili preuzimaju potpunu kontrolu nad izborom {kole koju }e wihovo dete poha|ati. U oba slu~aja gre{e. Wihova uloga je da se bave svojim detetom i sa wim razgovaraju, da ga posavetuju da se prijavi za profesionalnu orijentaciju u {koli, navedu primere poznanika koji rade odre|ene poslove i pomognu mu da do|e do dobrih i iscrpnih informacija. Kada je re~ o informisawu putem interneta, Pavlovi}eva posebno preporu~uje sajtove WWW.VODICZAOSNOVCE. NSZ.GOV.RS i WWW.INFOSTUD. COM. E. V.

LUKA UZUNOVI], NADA NA[EG KULINARSTVA

JO[ UVEK U^ENIK, A OSVAJA ME\UNARODNA PRIZNAWA Iskustva koja je stekao u o~evom restoranu i kroz {kolsku praksu re{io je da obogati i kroz ~lanstvo u Asocijaciji {efova kuvara Srbije, ~iji je predsednik Milijan Stojni}. - Za Asocijaciju sam saznao preko interneta, a pro{le godine sam postao wen ~lan. U novembru sam u~estvovao na Festivalu vina i gastronomije u Beogradu, kao pomo}nik iskusnijih ~lanova, a ove godine, su me uvrstili u dvadeset{esto~lanu ekipu koja je u februaru

Na internacionalni festival gastronomije u Istanbulu oti{ao je kao ~lan ekipe Asocijacije {efova kuvara Srbije, a vratio se sa srebrnom medaqom i potvrdom da, prilikom izbora budu}eg zanimawa, nije na pogre{nom putu nao je, ka`e, da }e se baviti kulinarstvom jo{ u petom osnovne, jer se za ovu oblast zainteresovao preko oca Rada koji je ugostiteq i ve} deset godina vlasnik poznatog restorana “Brvnara”. Prilikom izbora sredwe {kole nije imao dilemu, a sada je maturant Prehrambeno - ugostiteqske {kole i uskoro }e ste}i diplomu kulinarskog tehni~ara. Kada nije na ~asovima, zna se - u “Brvnari” je, ali ne kao gost ili posmatra~ radova, ve} kao o~ev glavni pomo}nik u kuhiwi. Ovde je nau~io da priprema jagwetinu ispod sa~a sa krompirom, ~obansku mu}kalicu, hajdu~ki }evap i druge nacio-

nalne specijalitete, ali i da razlikuje tradicionalnu kuhiwu od one koja neopravdano nosi taj naziv. - Va`no je da hrana bude pripremqena na vatri, u zemqanom posu|u i od kvalitetnih namirnica - konstatuje mladi kuvar i dodaje da se do kvalitetnog mesa sve te`e dolazi.

u~estvovala na 11. internacionalnom festivalu gastronomije u Istanbulu. Po ukupnom broju osvojenih bodova na{em timu je pripalo prvo mesto, a pojedina~no smo osvojili 15 zlatnih, 10 srebrnih i osam bronzanih medaqa - sa ponosom govori Luka Uzunovi}, jedan od najmla|ih ~lanova srpskog tima. On je, takmi~e}i se u kategoriji “glavno jelo”, osvojio srebro. Pripremio je rolovanu jagwetinu sa pireom od kukuruza {e}erca i palente i miksom

Pobedni~ka ekipa Srbije u Istanbulu

od divqih pe~uraka i kestena, kao dodacima. - Prilikom izbora jela dogovarao sam se sa {efovima, za takmi~ewe sam se pripremao kod ~uvenog beogradskog kuvara Zorana Mi{kovi}a, a ve`bao sam u “Brvnari”. Rezultat koji sam postigao ohrabrio me je, a petodnevni boravak u Istanbulu i susret sa u~esnicima iz tridesetak zemaqa doneo nova poznanstva i saznawa. Proteklog vikenda u~enici Luka Uzunovi} i Jovan Bugar~i} predstavqali su svoju {kolu na republi~kom takmi~ewu ugostiteqsko - turisti~kih {kola, na Zlatiboru i osvojili bronzanu medaqu. Pribli`ava se kraj {kolske godine, a pitawe “{ta daqe” mu~i mnoge maturante. Luka se ni ovoga puta ne dvoumi. [kolovawe }e nastaviti na Visokoj hotelijerskoj {koli strukovnih studija u Beogradu, a odabra}e smer gastronomije, uveren da }e ba{ u ovoj oblasti uspeti da ispoqi svoju neprestanu sklonost ka istra`ivawu i kreaciji. E. V.

DRU[TVO

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

U Â^KU SU SE PRO[LE SUBOTE OKUPILI PREDSTAVNICI POKRETA VETERANA IZ ZAPADNE SRBIJE osle razgovora sa predstavnicima pokreta veterana iz gradova i op{tina na jugu Srbije, ~elnici organizacije i republi~kog Udruèwa ratnih vojnih invalida, organizovali su pro{le subote i skup u â~ku, na kome su se okupili veterani iz lokalnih samouprava Zapadne Srbije. @eqko Vasiqevi}, predsednik Pokreta veterana Srbije i Udruèwa RVIS svih ratova, kaè da je ciq ovih sastanaka objediwavawe ciqeva svih veteranskih organizacija na nivou Srbije i dogovor o zahtevima koje }e one zajedni~ki zastupati i uputiti ih nadle`nima u Republici: - U Srbiji postoji nekoliko stotina organizacija veterana i ratnih vojnih invalida, i ~ak vi{e desetina na republi~kom nivou. Po{to je prakti~no nemogu}e da i ubudu}e deluju kroz ovakve oblike institucionalnog organizovawa, posebno kada je re~ o popravwawu poloàja ove populacije, neophodno je da zajedni~ki nastupamo prema dràvi, bez obzira ko kojoj organizaciji pripada. Svi ciqevi svrstani su u ~etiri grupe, kaè Vasili} i kao prioritet navodi Rezoluciju o karakteru rata od 1990. do 1999. godine, odnosno ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, i odnosu dràve i dru{tva prema veteranima koji su u wima u~estvovali. “Druga grupa su mere iz obalsti zdravstvene i socijalne za{tite veterana, ratnih vojnih invalida, wihovih i porodica palih boraca. Osim toga, veoma bitan je i odnos lokalnih samouprava prema ovoj kategoriji gra|ana, kao i odnos medija, od koga zavisi i ostvarivawe svih navedenih ciqeva. Moramo se dogovoriti kako da uspostavimo boqi odnos sa wima i koje teme da nametnemo, da bi oni bili zainteresovaniji za na{ poloàj, a samim tim i da nam pomognu da ga koliko - toliko unapredimo. Verujemo da }emo

e}e Vi{eg suda u Beogradu, kojim je predsedavao Boìdar Vasi} rehabilitovalo je Vladimira Simovi}a (1923 - 1945) iz Zabla}a kod â~ka, kome su partizanske vlasti izrekle smrtnu kaznu pod sumwom da je bio ~etni~ki agent i crnotrojka{. @elezni~ki radnik iz ovog pomoravskog sela osu|en je 2. aprila 1945. godine na 15 godina robije, uz trajni gubitak gra|anske ~asti i imovine. Petnaest dana kasnije, kazna je preina~ena u smrtnu i ve} 23. aprila streqan je u â~ku. - Do~ekali smo, evo, da sa Vladimirovog imena bude skinut beleg izdajnika i neprijateqa i da, od sada, bude zapam}en u istinitom svetlu. “Politika” je, ina~e, dva puta donela vest o izvr{ewu smrtne kazne nad Vladimirom, na osnovu presude Vojnog suda â~anskog podru~ja. Prvi put 25. aprila 1945. godi-

NA MARGINAMA DRU[TVA I OD SVIH ZABORAVQENI

uz podr{ku medija uspeti da dru{tvo pravilno informi{emo o na{em te{kom polo`aju i goru}im problemima. Neadekvatan odnos dr`ave i dru{tva i nedovoqna zdravstvena za{tita su osnovni problemi

sa kojima se suo~ava ova populacija, ka`e Vasiqevi} i podse}a da su brojni veterani oboleli od karcinoma, upravo zbog toga {to su tokom ratnih dejstava na prostoru biv{ih republika SRJ, bili izlo`eni municiji sa osiro-

MNOGI @IVE NA IVICI EGZISTENCIJE U â~ku ima 4.620 boraca, u~esnika ratova od 1990. do 1999. godine, isti~e Rajko Kalezi}, predsednik ~a~anskog udruèwa Pokreta veterana Srbije, i apeluje na ~lanove Pokreta Udruèwa ratnih vojnih invalida da ne nasedaju na prevare i ne pla}aju takozvane ~lanarine nekim organizacijama i advokatima, koji im uzimaju novac, uz obe}awe da }e im izdejstvovati navodne ratne dnevnice. To iskqu~ivo zavisi od dràve koja treba da donese uredbu, koja }e precizirati kada }e biti isplata i ko moè dobiti ratne dnevnice, upozorava Kalezi}: - Najva`nije je da i lokalna samouprava opredeli odre|ena sredstva za ovu kategoriju gra|ana, koji izuzetno te{ko ìve, jer se veoma malo novca izdvaja, pored ostalog i za wihove lekove. Wih Zdravstveni centar tretira kao i sve druge pacijente i bolesnike, kao da se uop{te nisu borili za ovu dràvu. Nastoja}emo da se, u skladu sa mogu}nostima lokalnog buxeta, izborimo za odre|ene beneficije koje imaju biv{i borci u drugim gradovima Srbije. Wima su najneophodniji besplatno le~ewe i materijalna pomo} porodicama poginulih boraca, od kojih mnogi ìve na ivici egzistencije.

ma{ernim uranijumom. Osim toga, pojedinci boluju i od nekih bolesti koje su posledica izloènosti hemijskim agensima i stresnim situacijama, o kojima se veoma malo zna. Ova dràva vi{e ne sme da bude u poziciji da ne moè da le~i svoje veterane, uveren je predsednik republi~kog PV: - Kada je o socijalnoj za{titi re~, insistira}amo da bude donet novi Zakon o bora~ko - invalidskoj za{titi, koji }e, pored ostalog, predvideti i otvarawe centara za sme{taj veterana i ratnih vojnih invalida bez porodi~nog starawa, koji nisu u mogu}nosti da pla}aju tu|u negu i centara za le~ewe ovih lica od bolesti koje su nastupile kao posledica u~e{}a u ratovima. Jedan od osnovnih ciqeva ovih udruèwa okupqenih u republi~kom pokretu bi}e i zahtev da nadle`ni dràvni organi i institucije kona~no ustanove pravi broj ovih lica, jer se operi{e sa cifrom od oko 400.000 qudi, {to je prili~no nepouzdan

podatak, ako se zna da je 354.000 qudi mobilisano 1999. godine, da je me|u wima bilo i policajaca i aktivnih oficira, ali najvi{e rezervista, podse}a Vasiqevi}. Ve}ina wih ìvi te{ko, zaboravqeni su od svih i svakoga, oni su na marginama dru{tva, uglavnom nemaju re{ene stambene i druge egzistencijalne probleme. Po tradiciji, Srbija se lo{e odnosi prema svojim veteranima, smatra Vasiqevi}: “Srbi su uvek ratovali za jednu dràvu, da bi posle dobijali sasvim drugu i bili ve~iti gubitnici, jer ono {to su borci u ratu dobijali, politi~ari su u miru gubili.” Veterani su svesni da dràva ne}e dobrovoqno doneti zakone i mere, zahvaquju}i kojima }e biti poboq{an wihov poloàj, zbog ~ega }e je “pritiskati sistemskim merama i, ukoliko bude trebalo, i vaninstitucionalnim na~inima borbe” i ne}e dozvoliti da ih i ubudu}e deli, kao {to je to radila tokom posledwe decenije. M. N.

VLADIMIROVO POSLEDWE PISMO ne, neposredno posle izvr{ewa, a zatim i 8. marta 2002. godine, u vremeplov rubrici “Listaju}i “Politiku”” - ka`e Mom~ilo Gojgi}, pravnik iz Beograda i Simovi}ev sestri}. Gojgi} je drugi podnosilac predloga za rehabilitaciju, prvi je Antonije Simovi} iz Beograda, Vladimirov polubrat po ocu. Vladimir Simovi} bio je izveden pred Vojni sud Komande vojne oblasti zapadne Srbije ve}e ^a~anskog podru~ja, pod optu`bom da je, neutvr|enog dana 1944, no}u vodio ~etnike po selima Vapi i Zabla}u, pokazivao im ku}e partizana i wihovih pristalica, a ~etnici su tada uhapsili 25 lica, od kojih je osam streqano. Na osnovu izjava

nekolicine svedoka, osu|en je na 15 godina robije, a Vi{i sud u Beogradu sada je utvrdio da je kazna izre~ena na “osnovu krajwe

sumwivog ~iweni~nog stawa u obrazloèwu”, i jo{ bez prava na àlbu. U re{ewu o rehabilitaciji stoji da je dve sedmice posle prvostepene presude, “na montiranom procesu” u Vi{em vojnom sudu ve}a kod Glavnog {taba Srbije NOV i POJ izre~ena smrtna kazna, ali i da je ta presuda formalnopravno ni{tavna “jer nema zakonom propisanu normu, ve} je pisana rukom”. Na osnovu svega, Vi{i sud je zakqu~io da je Simovi} bio `rtva progona iz politi~kih i ideolo{kih razloga. Wegova rodbina, ina~e, ~uva pismo koje je Vladimir poslao ku}i iz ~a~anskog zatvora, aprila 1945, posle prvostepene presude, i ono je priloèno uz pred-

log za rehabilitaciju. “Samo, znajte da sam potpuno nevin osu|en na robiju”, poru~io je Vladimir, ne znaju}i da ga jo{ gore ~eka. U pismu su navedene i ove re~i: “Dragi tata, nikom nemam ni{ta duàn sem 200 dinara Miloju, sinu Uro{a Vu~kovi}a. Uzeo sam u zatvoru i platio brijawe. Ako ima{ od ~ega, ti mu vrati, a ako nema{, prodaj moj xemper te mu vrati...Sada je ovo moje posledwe pismo iz â~ka, a iz Poàrevca ne znam da li se sme pisati. Sve vas mnogo pozdravqa, a tebi, babi i mami qubi ruke bezbroj puta i suzama zaliva va{ sin Vlade”. Gvozden Ota{evi} (“Politika”)

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

PRODAJA SADNICA DRAGI SUGRA\ANI Obave{tavamo Vas da u rasadniku JKP “Gradsko zelenilo”, u Ulici Sime Sarage broj 71 u â~ku moète kupiti: êtinare raznih vrsta, visina, oblika i boja kao {to su: - razne vrste jela – srebrne, dugoigli~ave... - tuje stubaste i okrugle - konike, polegle kleke, kedrove... - razne topijarne forme ~etinara (stecijalno formirane na {tapu) Li{}ari svih vrsta (javor, bagrem, leska, dud, breza, ukrasna {qiva i tre{wa, beli jasen, grab, bukva, vrba) - kuglaste forme - àlosne forme - kovrxave forme Pored toga u ponudi imamo i razne vrste ukrasnog {ibqa, ìve ograde, puzavica, ruà i perena pogodnih za sadwu u dvori{tima. Za ure|ewe Va{ih balkona i àrdiwera imamo vi{e vrsta sezonske rasade cve}a (kadifica, petunia, prkos, begonia, salvia, vinka...) kao i razne vrste mu{katli. Za Va{e ba{te kod nas moète nabaviti visoko kvalitetan treset i kompost. Pri kupovini sadnica moète dobiti besplatne stru~ne savete na{ih inèwera. Po Va{em pozivu na{i stru~waci izlaze i na teren {to je tako|e besplatno kao i davawe ponude u pisanoj formi za ure|ewe i ozelewavawe Va{ih dvori{ta. Prodaja sadnog materijala u krugu JKP “Gradsko zelenilo” od 7 – 15 ~asova svakog radnog dana i subotom i nedeqom od 7 do 13 ~asova. U centru grada na platou ispod “Pelivana” postoji na{ maloprodajni objekat cve}ara “Narcis” preko koje Vam moèmo dostaviti sve {to potraùjete iz na{eg asortimana. Za sva obave{tewa javiti se na telefon 032/537-37-60 – uprava preduze}a, 064/640-0-961 - cve}ara “Narcis”.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ IVAWI^KIH ALBUMA

Se}awe na sanitarnog in`ewera

VELISLAVA TOMA[EVI]A e poti~e ni sa Golije ni sa Javora, ali je neizmerno zadu`io narod moravi~kog kraja, pomogav{i mu, svojim stru~nim znawem i iskustvom, da sebi i svom potomstvu obezbedi zdravu vodu za pi}e. Priroda je ivawi~ka sela obdarila izuzetnom lepotom, ali su do wih te{ko dopirale tekovine razvijenog sveta i modernog vremena. @ivot gor{taka proticao je u svakodnevnoj borbi za pre`ivqavawe, u kojoj nije bilo mesta za “luksuz”, kao {to su obrazovawe i zdravstvena kultura. Po zabitim i siroma{nim selima ~esto su harale zarazne i crevne bolesti, epidemije su uzimale danak, a me|u `rtvama je najvi{e bilo dece. Malo je ko, osim zdravstvenih radnika, uzroke ovakvog stawa dovodio u vezu sa lo{im

zaposlio se u Generalnoj direkciji voda, u Beogradu i u woj ostao 12 godina. Zatim je pre{ao u Centralni higijenski zavod, gde je osnovao Sanitarno tehni~ko odeqewe i radio do penzionisawa, 1959. godine. Kao sanitarni in`ewer - specijalista bio je od strane Ministarstva narodnog zdravqa ukqu~ivan u rad mnogih stru~nih komisija i u najva`nije asanacione radove u zemqi. Izradio je na hiqade projekata vodovoda u raznim krajevima biv{e Jugoslavije, najvi{e na seoskom podru~ju. Iza sebe je ostavio i veliki broj ~lanaka, objavqenih u stru~nim ~asopisima, uputstva za sanitarne in`ewere, tehni~are i majstore - asanatore, kao i uxbenike. U~enicima Medicinske {kole u Beogradu godinama je predavao sanitarnu tehniku.

Velislav Toma{evi} na kapta`i izvora, \elkape 1959. godine

In`ewer Velislav Toma{evi}, dr Aleksandar Nikoli}i, Lale Vidakovi} i me{tani Ma}a u dvori{tu Jovana Jovanovi}a, 1960.

Tadija Vi{wi}, Aleksandar [i{ovi} i Velislav Toma{evi}, Ku{i}i

Mito Popovi}, Velislav Toma{evi}, Aleksandar Nikoli}, Jovan Jovanovi} i Milan Kosti}, Ma}e 1959.

Velislav Toma{evi} i Aco Nikoli}, Vu~ak 1965.

higijenskim uslovima, u kojima je na{ seqak `iveo, i u wegovoj nedovoqnoj zdravstvenoj prosve}enosti. Znaju}i koliko je higijena va`na za zdravqe, osobqe Doma zdravqa u Iva-

wici, upustilo se, u drugoj polovini pro{log veka, u dugu i upornu borbu sa mnogobrojnim komunalnim problemima, a jedan od najva`nijih bilo je izgradwa seoskih vodovoda i obezbe|ivawe “zdrave, dobre i ~iste” vode za pi}e. Akciju je, po logici stvari, predvodila Higijenska stanica, koja je radila pri ovoj zdravstvenoj ustanovi, a u wu su bili ukqu~eni me{tani, {kole, zadruge, dru{tvene organizacije i preduze}a. Svaki seqak koji je nameravao da izgradi higijensko |ubri{te ili nu`nik, besplatno bi, od Doma zdravqa, dobijao cement, a onaj ko je `eleo da gradi plansku ku}u - projekat. Prilikom gradwe vodovoda u selima, Dom zdravqa bi besplatno uradio kapta`u i u~estvovao u fi-

Voda je stigla i u Maskovu

nansirawu nabavke vodovodnih cevi. U albumima dr Aleksandra Nikoli}a, upravnika ivawi~kog Doma zdravqa od 1953. do 1973. godine, sa~uvana su svedo~anstva o “higijenizaciji sela”, obimnom i veoma va`nom poslu i wegovim izvr{iteqima. Na fotografijama je od zaborava sa~uvan i lik Velislava Toma{evi}a (1892 - 1980) poznatog inèwera - sanitarca, koji je svoj radni vek posvetio selu i wegovim ìteqima. Ro|en je u Uìcu, gimnaziju poha|ao u ovom gradu i â~ku. Kao pripadnik |a~kog bataqona u~estvovao je u Prvom svetskom ratu i iz wega iza{ao kao ratni vojni invalid i nosilac Albanske spomenice. Po zavr{etku studija tehnike, u prestonici Srbije i Rimu,

Saradwa in`ewera Toma{evi}a sa Domom zdravqa u Ivawici trajala je godinama. Po wegovim projektima i uz stru~no rukovo|ewe i saradwu, ura|eni su svi vodovodi iz programa Doma zdravqa, a epidemije ~iji je uzrok bila zaga|ena voda povla~ile su se u pro{lost. Ivawi~ki primer higijenizacije sela skrenuo je pa`wu doma}e javnosti, posete i priznawa stizala su i od stru~waka iz inostransta. In`ewer Toma{evi} i ostali sanitarci bi, ipak, bili najsre}niji kada bi iz neke od 65 javnih ~esmi, podignutih za me{tane i putnike namernike, potekla voda, a sa wom stigao i trenutak za “slikovawe”. E.V.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

ZAHVAQUJU]I FONDACIJI DRAGICE NIKOLI] ZDRAVSTVENI CENTAR DOBIJA NOVI OBJEKAT ^elnici Zdravstvenog centra i Grada u ponedeqak su sve~ano najavili po~etak realizacije projekta izgradwe novog Porodili{ta u ^a~ku.

ovi objekat jedna je od prvih investicija Fondacije Dragice Nikoli}, supruge predsednika Republike Srbije. Kompletna izgradwa i opremawe novog Porodili{ta bi}e finansirano iz ove Fondacije. Objekat }e biti izgra|en pored zgrade nove Bolnice na povr{ini od 1.800 kvadratnih metara. - Novo Porodili{te bi}e opremqeno najsavremenijom opremom, a u wegovom sklopu nalazi}e se i operaciona sala. Ono }e zadovoqiti sve potrebe na{ih sugra|ana. Bi}e veoma komforno, sa oko 30 posteqa sa svim prate}im strukturama. Iznad Porodili-

NOVO PORODILI[TE DO KRAJA GODINE

{ta }e se graditi i odsek za Ginekologiju, imaju}i u vidu da je to odeqewe komplementarno sa Porodili{tem i zapo{qava isti kadar - rekao je direktor Zdravstvenog centra dr Radoslav Milo{evi}. On je zahvalio Dragici Nikoli}, pojedinim ministrima u Vladi Srbije, kao i lokalnoj samoupravi. - Zahvaqujem lokalnoj samopuravi, koja je uvek imala razumevawa za zahteve Zdravstvenog centra i koja je izdvojila oko 12 miliona dinara za nabavku nove opreme i adaptaciju prostora stare Bolnice. Veliko hvala i Velimiru Ili}u, ministru u Vladi Srbije, koji se li~no anga-

`ovao za dobijawe ovog projekta i obe}ao sredstva za pomo} u wegovoj realizaciji. Tako|e, zahvaqujem se i ministarki zdravqa Slavici \uki} Dejanovi} koja se anga`ovala da ba{ ~a~anska Bolnica dobije ovaj projekat - rekao je dr Milo{evi}. Iako jo{ uvek nije definisano, on je izrazio nadu da }e Porodili{te biti zavr{eno do kraja godine i naglasio da se wegovom gradwom stvara i potreba za novim mladim kadrom. U ime gradskog rukovodstva i, kako je rekao, u ime budu}ih pokolewa, Fondaciji Dragice Nikoli} zahvalio je predsednik Skup{tine grada Veqko Nego-

zvati rak, a identifikovala je jo{ neke popularne vitaminske i mineralne preparate ~ija bi duga upotreba predstavqala zdravstveni rizik. Tri naj~e{}e kori{}ena preparata: vitamin C, kalcijum i gvo`|e, mogu naneti {tetu organizmu, ako se koriste u velikim dozama ~ak i u kra}em vremenskom perio-

du, iako {tetni simptomi nestaju ako se obustavi daqe kori{}ewe preparata. Iako u najve}em broju slu~ajeva sve potrebne hranqive i zdrave sastojke moète dobiti kroz izbalansiranu ishranu, mnogi i daqe radije poseù za preparatima. U izvje{taju FSA pomalo dramati~no se upozorava da dnevna doza od 1.000 miligrama vitamina C, 1.500 miligrama kalcijuma ili 17 miligrama gvo`|a u preparatima moè kod mnogih osoba izazvati bolove u stomaku i dijareju, iako simptomi nestaju kad se stopira upotreba ovih preparata. Agencija savetuje da se nikada dnevno ne uzima vi{e od 10 miligra-

vanovii}. - Pre petnaestak dana smo od gospo|e Nikoli} prvi put ~uli wenu odluku o finansirawu gradwe novog Porodili{ta u â~ku. Veoma je bitno da smo za tako kratko vreme ve} zapo~eli realizaciju ovog projekta - rekao je Negovanovi} i naglasio da je novo Porodili{te i rezultat dobre saradwe Grada sa novim rukovodstvom Zdravstvenog centra: - Nas ~eka veoma vaàn posao, a to je prelazak preventivne zdravstvene za{tite na lokalni nivo. Na taj na~in, iz buxeta Grada mo}i }e jo{ vi{e sredstava da se uloì u poboq{awe mo`da najva`nijeg sek-

tora zdravstvene za{tite. Ispred Saobra}ajnog instituta CIP, koji se odazvao pozivu Fondacije Dragice Nikoli}, lokaciju novog Porodili{ta posetila je Sne`ana [o{ki}, diplomirani in`ewer arhitekture. - Po~eli smo izradu potrebne tehni~ke dokumentacije za realizaciju pro-

jekta. Idejna tehnolo{ko medicinska re{ewa ura|ena su u prethodnoj fazi. Kolege in`eweri zapo~eli su geomehani~ko - istra`ne radove na lokaciji predvi|enoj za budu}e Porodili{te, a sve {to zavisi od nas bi}e realizovano u najkra}em mogu}em roku rekla je Sne`ana [o{ki}. I. M.

PRAVILNA UPOTREBA VITAMINA

eki vitaminski i mineralni preparati mogu ozbiqno na{koditi va{em zdravqu, ako ih dugo koristite, upozorila je britanska Agencija za kontrolu hrane i lekova (FSA). U najnovijem savetu namewenom javnosti, Agencija opomiwe da preparat krom pikolinat mo`e iza-

ma vitamina B6, osim ako se to ~ini pod lekarskim nadzorom. Beta karoten, jedan od antioksidanata koji se nalazi u pomoranxi i ùtom vo}u i povr}u, moè imati nepovratne {tetne efekte na organizam pu{a~a, ako se uzima dugo u velikim dozama. Mangan tako|e moè biti {tetan po zdravqe starijih qudi u duèm vremenskom periodu, dok je dokazano da ozbiqnu {tetu po zdravqe imaju nikotinska kiselina, cink i fosfor ako se koriste dugo. Saveti koje preporu~uje FSA temeqe se na analizama nau~nih istraìvawa uticaja vitamina i minerala koje su obavili stru~-

waci i nameweni su potencijalnim kupcima preparata kao pomo} u odlu~ivawu pri kupovini. FSA je do sada analizirala 34 vimarketing 032/342-276

tamina i minerala koji se prodaju kao â&#x20AC;&#x153;dodaci ishraniâ&#x20AC;?, posebno wihov uticaj na organizam kod duge upotrebe. I. M.

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

SELO

NA ZELENOJ PIJACI U ^A^KU

PONUDA - RAZNOVRSNA I BOGATA, A PRODAJA - LO[A Zbog lo{e kupovne mo}i gra|ana, podjednako nezadovoqni i kupci i prodavci. - Pijacu naj~e{}e pose}uju stariji sugra|ani. - Tezge sa cve}em, svojim mirisom i {arenilom privla~e pa`wu kupaca ovog prole}a tezge na Gradskoj pijaci su prepune novog, sveèg povr}a, ali naàlost kupaca je sve mawe. Na zelenoj pijaci je raznovrsna i bogata ponuda vo}a i povr}a, a na mle~noj - mle~nih proizvoda, ali, kako kaù prodavci, prodaja je ovih dana lo{a. Sude}i po re~ima prodavaca, promet na Gradskoj pijaci je opao, a po mi{qewima pojedinih, mo`da ~ak i za 50 odsto u pore|ewu sa nekim “sre}nim vremenima”. Na zelenoj pijaci posledwih godina sve je mawe seqaka. Zakupci tezgi danas su veliki poqoprivredni proizvo|a~i iz okolnih sela, sa ~ijih zasada stiè zelena salata, mladi luk, tikvice, krom-

pir, cve}e i vo}e iz hladwa~a, a i preprodavci na ~ijim tezgama se, pored doma}eg, nalazi i povr}e iz uvoza. Nekada se na pijaci mogao ~uti veseo àmor kupaca i prodavaca, koji su se “dogovarali” oko cena, a danas uglavnom nezadovoqstvo i jednih i drugih. Prodavci samo {to vas “ne vuku za rukav”, nude}i ono {to se naj~e{}e kupuje, povr}e neophodno u svakodnevnoj ishrani. Cene vo}a i povr}a ispisane na tezgama pribli`no su jednake. Me|utim, ni to ne pomaè, jer su za ve}inu potro{a~a uglavnom visoke. Kao razlog vi{ih cena, prodavci navode mawi rod zbog pro{logodi{wih lo{ih vremenskih prilika, a poskupqewa pravdaju i ve}im tro{kovima proizvodwe. Jedino su jagode sve jeftinije, mada i daqe “nedostupne” mnogim kupcima. I kada se odlu~e da ih kupe, gra|ani uzimaju “na grame”, odnosno kupuju mala pakovawa. Promet je ve}i pred praznike, slave i u danima kada se deli penzija. Sve drugo jedva pokrije tro{kove, rekla nam je èna, koja radi za platu, a prodaje robu jednog od ve}ih poqoprivrednih proizvo|a~a u kraju, iz ~ijih plastenika se snabdevaju i veliki trgovinski centri. - Sve je mawe kupaca, qudi vi{e gledaju i raspituju se za cene, nego {to pazare. Nema narod para - zabrinuto pri~a jedan od prodavaca na Gradskoj pijaci. Me|u prodavcima je i starija èna, koja, kako ka-

è, ve} godinama “drì” tezgu, ali ne pamti da se povr}e i vo}e kupovalo “na gram i komad”: - Qudi se àle da je skupo, nemaju para. Uglavnom kupuju najneophodnije za dan, dva, a sve je vi{e i onih koji kupuju bukvalno na komad... Sredove~na prodava~ica, sa ne{to vi{e optimizma, smatra da promet nije ba{ toliko lo{. “Istina, nije kao ranije, ali prodaje se nekako”. Ona o~ekuje da }e prodaja biti boqa za prvomajske i uskr{we praznike, dok wen kolega sumwi~avo dodaje: - Mo`da, kad nam megamarketi ne bi bili velika konkurencija. Nekada se vo}e i povr}e tradicionalno kupovalo na pijaci, koja je bila sinonim za sveè, doma}e i zdrave namirnice. Me|utim, u posledwe vreme na pijacama se uglavnom vi|aju stariji qudi koji kupuju male koli~ine namirnica. Pored velikih marketa, u gradu je sve vi{e i prodavnica u kojima se prodaje samo vo}e i povr}e. Na{ sagovornik nas setno podse}a na nekada{we prednosti kupovine na pijaci, bliskost sa prodavcem i cenkawe, {to je danas retkost: - Ranije, kada kupite ve}u koli~inu ili vi{e proizvoda na istoj tezgi, i sam prodavac bi smawio cenu... Sa druge strane tezge, ni kupci nisu zadovoqni, àle se da je sve skupo, a “zeleni{ papren”. Pojedini kupci na pijacu dolaze popodne, kada su prodavci spremniji da daju popust. - Kad god mogu pazarim na pijaci, ali uglavnom za dnevne potrebe, tako uvek imam sveè povr}e i vo}e. êsto kupujem u megamarketima, posebno na akcijskim snièwima. Tada su cene mnogo pristupa~nije nego na pijaci ili u ostalim prodavnicama, a to je velika u{teda za ku}ni buxet kaè jedna od sagovornica. Zanimqivo je da su prodavci cve}a ne{to boqeg raspoloèwa, ali napomiwu da je prole}na sezona cve}arstva tek po~ela. Jedna od prodava~ica podse}a da naj~e{}e ène pazare na pijaci, a one uvek imaju i “neki dinar za cve}e”, tako da im je, dodaje, “sa cve}em i stvarnost lep{a”. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

krompir 60 - 80 dinara novi krompir 200 - 250 pasuq 300 paprika 400 - 450 paradajz 250 krastavac 250 praziluk 100 rotkva 50 tikvice 280 brokoli 300 - 350 kupus 50 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 50 - 70 cvekla 80 prokeq 250 zelena salata 20 - 30 spana} 40 - 100 crni luk 60 beli luk 400 rotkvice 20 - 50 VO]E

suve {qive 250 jabuke 30 - 80 kru{ke 80 - 90 jagode 300 - 350 ju`no vo}e 80 - 200 orasi 1.000 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 100 pili}i 350 jaja 12 - 14 kajmak 400 - 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.000 - 1.600 slanina 350 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici 180 - 220 prasi}i 250 - 260 ovce 130 jagwad 250 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

SELO

PROLE]NI RADOVI U PÊLIWAKU U vreme kada prole}e sun~anim danima i obiqem nektara probudi p~eliwa dru{tva i p~elari moraju dati svoj maksimum da bi p~ele ovaj period izobiqa mogle dobro da iskoriste. U ko{nicama je sada vreme smene zimskih i letwih p~ela i dolazi do burnog razvoja p~eliwih zajednica. U ovo vreme moèmo na p~eliwaku razvrstati dru{tva u tri kategorije: slaba, sredwa i jaka. a postupak sa slabim dru{tvima najosnovnije je otkriti uzrok zbog ~ega je do{lo do slabqewa i poku{ati ga otkloniti. Obi~no su to neke od p~eliwih bolesti varoa, nozema ili starost i nekvalitetnost matice. Kako je pro{la godina bila enormno su{na i bez polena i meda za zimske zalihe, ove godine i to moè biti jedan od uzro~nika slabosti p~eliwih dru{tava. Nekada je uzro~nik i sam p~elar, ali o tome drugom prilikom. Slaba dru{tva u ovom periodu imaju do tri rama sa leglom. Ona ne}e mo}i samostalno da daju neki rezultat u prikupqawu nektara u toku bagremove pa{e, ve} bi ih trebalo spajati sa sredwe jakim i jakim dru{tvima. Ali, ako ih èlimo sa~uvati za neke kasnije pa{e, kao {to je livadska, ili pa{a suncokreta, moramo voditi ra~una o slede}em. Ova dru{tva nemaju dovoqnu koli~inu p~ela da bi matice mogle da daju svoj maksimum, pa je potrebno pomo}i takvim dru{tvima da stvore boqi toplotni reìm u samom klubetu (temperatura odgajawa legla je 34,5Â°C), kako bi vi{e p~ela moglo biti angaòvano na drugim poslovima. U ovom slu~aju ne treba utopqavati celu ko{nicu, ve} samo onaj deo koji zaposedaju p~ele. Na ramove treba staviti najlonsku foliju, i to na onoliko ramova koliko zauzimaju p~ele. Sa strane ramova, od kartona napraviti pregradu koja

bi trebalo da poklapa i one ramove na kojima su p~ele preko postavqene folije. U ovako suènom prostoru, na onoliko koliko ima p~ela, dru{tvo }e se najboqe ose}ati {to se ti~e temperaturne regulacije. Uz ove preduslove potrebno je obezbediti mu i dodatni izvor hrane, jer ono nema dovoqno p~ela. Najboqe bi bilo da je to med, ili {e}erno medna poga~a, umesto ve} pomenute folije. Moramo ih ~e{}e kontrolisati, a za pro{irewe bi najboqe bilo dodavati izgra|eno sa}e. U praksi i na velikim p~eliwacima ovo nema ekonomsku opravdanost, ali ve}ina p~elara po~etnika èli sa~uvati svaku p~eliwu zajednicu. Sredwe jaka p~eliwa dru{tva su ona koja sada imaju do {est ramova sa leglom. Kod wih moèmo

~ajnije prinose. Obi~no je ovakvih dru{tava i najvi{e na p~eliwacima. Jaka dru{tva su ona koja u ovom periodu imaju vi{e od {est ramova sa leglom i ako tome do-

SAKUPQAWE POLENA Za sakupqawe polena, zapravo postavqawe hvata~a polena na ko{nice, pravo vreme je onaj trenutak kada je masla~ak u najja~em cvetawu. Hvata~i se postavqaju posle desetak toplih dana, da bi zalihe polena u ko{nici bile dovoqne za nesmetan razvoj p~eliwih zajednica. Sami hvata~i skidaju sa p~ela do {ezdeset odsto polenskih zrnaca, tako da p~elama u ovo vreme kada polena u prirodi ima u izobiqu, ne predstavqaju zna~ajniju {tetu. Oni usporavaju kretawe p~ela pri ulasku i izlasku iz ko{nice, pa samim tim i smawuju unos nektara i ne preporu~uju se pri nekim zna~ajnijim unosima. Polen treba skupqati na terenima gde nema zna~ajnijih zasada vo}a koji se prskaju. Polen vo}a, pogotovo kru{ke je izuzetno sladak i ukusan, dok polen masla~ka ima malo gor~ine. Hvata~e polena treba prazniti svakodnevno, eventualno svaki drugi dan, zbog toga {to je u trenutku oduzimawa sa velikim procentom vlage. ^uva se u zamrziva~ima, ili se su{i.

tru~waci poseban akcenat stavqaju na za{titu ratarskih kultura, pre svega p{enice, jer dolaskom prole}a i toplog vremena zapo~iwe bitka proizvo|a~a sa svim neda}ama koje se javqaju u proizvodwi p{enice. Toplo vreme pogoduje rastu i razvoju p{enice, ali istovremeno pogoduje rastu i razvoju korova koje treba suzbiti u ovom periodu. Pored korova, redovno, svake godine javqaju se bolesti stabla i lista, koje mogu izazvati velike {tete u proizvodwi p{enice. Intenzitet wihove pojave zavisi od vremenskih uslova, ako je toplije i ako su ~e{}e ki{e pojavi}e se u ja~em intenzitetu, i obrnuto. Stru~waci podse}aju da su pepelnica,

primetiti ve}e zalihe polena i sve`eg nektara u ko{nici, {to je znak da matici treba pro{irivati prostor za leglo. Kod ovakvih dru{tava se dodaju vo{tane satne osnove, koje }e mlade p~ele vrlo rado izvla~iti. I u ovom slu~aju moramo voditi ra~una o temperaturnom re`imu u ko{nici, pa }emo satne osnove dodavati izme|u ramova sa leglom i ramova sa polenom. Nakon nekoliko dana, ukoliko su }elije sa}a izgra|ene, taj ram }emo ubaciti izme|u ramova sa leglom, a na wegovo mesto }emo staviti novu satnu osnovu. U ovakvim dru{tvima, trebalo bi da do kraja cvetawa jabuke ima sedam do deset ramova sa leglom, {to }e biti dovoqno da takva dru{tva samostalno u~estvuju u pa{i bagrema i ostvare neke zna-

damo jo{ po ram sa medom i sa pergom sa strane, zna~i da takva dru{tva imaju po deset ramova zaposednutih sa p~elom. To su dru{tva koja i u vo}noj pa{i mogu doneti zna~ajnije prinose meda. Kod ovakvih dru{tava se vrlo brzo popuni plodi{ni prostor sa dve satne osnove, koje mo`emo u ovom slu~aju staviti i izme|u ramova sa leglom. Posle dva - tri topla dana, ovi ramovi }e biti i izgra|eni i zale`eni. Tada treba staviti medi{ni nastavak. Preporu~uje se da se na ove ko{nice postave hvata~i cvetnog praha kako ne bi do{lo do â&#x20AC;&#x17E;blokade maticeâ&#x20AC;&#x153; (termin koji p~elari koriste kada matica nema dovoqno prostora za zalegawe). I pored stavqawa hvata~a polena i nastavaka za med, ova dru{tva treba povremeno kontrolisati i ako je potrebno izvaditi po neki ram u kome ima perge, meda, ili legla, u slu~aju da p~elar to oceni kao neophodno, a dodati mu jo{ satnih osnova za izgradwu, kako ne bi do{lo do pojave nagona za rojewe. Ovi ramovi }e dobro do}i kao pomo} slabim dru{tvima. U ovom periodu svi p~elari moraju biti prisutni na svojim p~eliwacima. Kontrola unosa na p~elarskoj vagi je bitan faktor za pravovremeno obavqawe svih pomenutih radwi. U slu~aju dugotrajnih ki{a ili hladnijeg vremena, neophodna je stimulativna prihrana p~eliwih zajednica, kako u ovom periodu ne bi do{lo do zastoja u razvoju.

ZA[TITA P[ENICE OD BOLESTI lisna pegavost i r|a, najva`nije bolesti stabla i lista p{enice. Pepelnica se redovno javqa svake godine u ja~em ili slabijem intenzitetu. Karakteristi~an simptom je sivo bela prevlaka na listu i stablu. Izuzetno je opasna ako bolest zahvati list zastavi~ar ili klas, jer su tada {tete veoma velike. R|a se tako|e javqa svake godine. Razvoju ove bolesti pogoduje vla`no vreme. I lisna i stabqi~ina pegavost se javqa svake godine i ~e{}e na usevima koji su oslabqeni stresom. Simptomi ove bolesti se ~esto me{aju sa o{te}ewima od kasnijih prole}nih mrazeva. U

pojedinim godinama, naro~ito ako su usevi pod stresom, mo`e da izazove zna~ajne ekonomske {tete. Pojava prvih simptoma pepelnice, r|e i pegavosti p{enice je u prvoj polovini aprila, pa je suzbijawe ovih bolesti potrebno kombinovati sa suzbijawem korova. Tretirawe treba obaviti dok je p{enica u fazi bokorewa, ili u fazi prvog ili drugog kolenca, tada fungicidi mogu da dopru u dowe spratove p{enice, jer se sve tri bolesti vi{e razvijaju u dowim spratovima, savetuju stru~waci. Pripremila N. R.

DRU[TVO

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

U SREDU SVE^ANO OTVOREN ^ETVRTI TURISTI^KI FORUM

SPOJITI LEPO SA KORISNIM

organizaciji Turisti~ke organizacije Srbije i Turisti~ke organizacije â~ka, u sredu, u hotelu “Livade”, sve~ano je otvoren êtvrti turisti~ki forum. Direktor Turisti~ke organizacije â~ka Dragomir Savi}, pozdravio je u~esnike foruma, predstavnike Grada i privrede, kao i ostale goste, naglasiv{i da ovu manifestaciju organizuju uz pomo} UTP “Morava” i wihovog menaxmenta: - Imaju}i tu ~ast da organizujemo druèwe turisti~kih radnika, koji predstavqaju glavne promotere turisti~ke ponude gradova i op{tina Srbije, uz pomo} lokalne samouprave i privrednika Grada â~ka, pripremili smo i bogat sadràj. Program ~etvorodnevnog druèwa sastoji se iz dvodnevne edukacije, a tre}i i ~etvrti dan su predvi|eni za sportske susrete i turisti~ke sadràje. Direktorka UTP “Mo-

rava” Verica Kosti}, tako|e je po`elela dobrodo{licu gostima, pre svega u ugostiteqskim objektima, odnosno hotelima “Livade”, “Kole” i “Beograd”, izraziv{i nadu da }e u~esnici foruma biti zadovoqni uslugom, da }e ovakvih povoda biti jo{ i da }e se {to ~e{}e susretati u ovim objektima. Prisutnima se obratio i pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti Aleksandar Da~i}, koji je tom prilikom podsetio da Grad ^a~ak poseduje izuzetnu kulturnu i duhovnu tradiciju, prirodne resurse, Ov~ar Bawu kao turisti~ki kompleks, predivno ve{ta~ko jezero, Ov~arskokablarsku klisuru, Srpsku Svetu Goru i Atomsku Bawu Gorwa Trep~a. Da~i} je napomenuo da je problem na{eg grada, u turisti~kom smislu, nedovoqan broj kapaciteta i sme{taja za turiste, jer kako se grad razvija i broj turista raste iz

dana u dan, iz godine u godinu. - U Srbiji trenutno posluje 318 kategorisanih ugostiteqskih objekata hotelskog tipa, sa ukupno 16.634 sme{tajne jedinice i 28.803 le`aja. U posledwe tri godine zabele`en je prose~an rast broja hotela

od 9,5 odsto, broj sme{tajnih jedinica od pet odsto i leàjeva od 6,6 odsto. U strukturi, prema broju leàjeva, najve}e u~e{}e imaju hoteli sa tri zvezdice, i to 33 odsto. Broj leàjeva u doma}oj radinosti od 2007. godine pove}ao se za vi{e od 90 odsto i iznosi 31.000 - rekla je, izme|u ostalog, Jelena Sladi} iz Ministarstva finansija i privrede RS, Sektora za turizam. Jelena Sladi} je naglasila da Ministarstvo finansija i privrede i ove godine nastavqa da podràva brojne projekte u oblasti turizma, i podsetila da je zahvaquju}i savremenoj tehnologiji sve prisutnija ponuda, rezervacije i prodaja turisti~kih putovawa, sme{tajnih kapaciteta i drugih turisti~kih i ugostiteqskih usluga, putem internet sajtova i dru{tvenih mreà. Otvaraju}i êtvrti turisti~ki forum, direktor-

ka Turisti~ke organizacije Srbije Gordana Plamenac, naglasila je da je od 116 lokalnih turisti~kih organizacija 67 prisutno sa 160 u~esnika, kao i Nacionalna turisti~ka organizacija Crne Gore: - To je rekord koji potvr|uje da je dobro ovo {to radimo, da ovaj element edukacije zna~i da je interesovawe podignuto na nivo koji prevazilazi ono {to je bilo pre ~etiri godine, u vreme sportskih igara. Lepo je dru`iti se, ali je jo{ boqe spojiti lepo sa korisnim. Direktorka TOS-a, osvrnula se i na podatke koje je objavila Svetska turisti~ka organizacija, istakav{i da je 2012. bila rekordna godina po broju dolazaka, da je po prvi put u istoriji prema{ena milijarda turista (milijarda i trista pedeset miliona), sa prometom od trilion eura. - Na{a zemqa je na svetskoj mapi statisti~kih po-

dataka pokazala pozitivan rezultat. On je skroman, ali s obzirom na ~iwenicu da je 2012. za nas bila te{ka, izborna godina sa mnogo nepoznanica, a kada govorimo o stranim turistima mo`da i straha od neke nesigurnosti, mi smo uspeli da ugostimo vi{e od dva miliona turista i da postignemo rezultat od plus jedan odsto. Stranci su ostvarili rast od plus {est odsto u dolascima i od plus devet odsto u no}ewima. ^iwenica da doma}i turisti ne bele`e takav trend, govori da ih je mawe, da je kriza velika, ali i o tome da ima mnogo neregistrovanih dolazaka i no}ewa. Na{i napori da obezbedimo preciznu evidenciju dolazaka i no}ewa gostiju, treba da budu jo{ ja~i, uporniji i otvoreniji, da bismo do slede}eg foruma uspeli da na boqi na~in obezbedimo kontrolu i jo{ boqi rezultat - istakla je Gordana Plamenac. N. R.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

KULTURA

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

ATA[E ZA KULTURU JAPANSKE AMBASADE NA OTVARAWU IZLO@BE U ^A^KU

„PLUTAJU]I“ SVET UKIJO GRAFIKE

zlo`bi japanskih ukijo grafika iz 18. i 19. veka, koja je u okviru Godine Japana u Srbiji, otvorena u ponedeqak u Domu kulture, prethodio je prijem ata{ea za kulturu Ambasade Japana u Beogradu Juiciro Omorija kod gradona~elnika Vojislava Ili}a, kome su prisustvovali i drugi ~elnici grada. Upu}uju}i doborodo{licu gostu, gradona~elnik Ili} je izrazio nadu da }e se budu}a saradwa sa ovom prijateqskom zemqom odvijati osim na kulturnom, i na ekonomskom, turisti~kom i sportskom planu i poklonio mu reprezentativnu monografiju Narodnog muzeja “Manastiri Ov~arsko kablarske klisure”. Tom prilikom zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} je istakao da se privredna saradwa za zemqom izlaze}eg sunca ve} odvija na relaciji FRA - Tojota, a predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi} je podsetio na popularne srpske sportiste koje Japanci prepoznaju i vole. Direktor Doma kulture je rekao da izlo`ba nije prvi susret ~a~anske publike sa japanskom kulturom koja je predstavqana i kroz druge programe ove ustanove. Vesna Petrovi} je nagovestila da }e se kulturna saradwa sa Japanom nastaviti i projekcijom filmova ~uvenog japanskog re`isera Akira Kurosave, kao i organizovawem kwi`evne ve~eri haiku poezije. Juiciro Omori je u dru{tvu sa Da~i}em posetio stalnu postavku Narodnog muzeja u konaku Jovana Obrenovi}a, a pre-

do~eni su mu i privredni i turisti~ki potencijali ove regije, bawsko okruèwe i kompleks manastira Ov~arsko-kablarske klisure, s osvrtom na ~iwenicu da su Japanaci poznati svetski putnici. Ova izlo`ba je znak zahvalnosti i mali korak u pribliàvawu umetnosti i kulture ove, za nas udaqene, ali ne i daleke ostrvske zemqe, koja je Srbiji, pa i â~ku, pruìla neizmerno prijateqstvo i svesrdnu pomo} u te{kim trenucima, rekla je Vesna Petrovi} i navela da je ovo prva u nizu aktivnosti koje }e biti realizovane u Godini Japana u Srbiji, progla{enoj na inicijativu umetnika Mire Odalovi} i dr Milije Beli}a, a uz pomo} Ambasade Japana. Petrovi}ka je potom objasnila da pojam ukijo poti~e iz 17. veka i

UKIJO Ukijo grafika je evoluirala i izvr{ila sna`an uticaj na evropsku umetnost, inspiri{u}i veliki broj francuskih impresionista krajem 19. veka. Na slikovit na~in, ovu umetnost je posmatra~u pribli`io japanski pisac Asai Rioi (1612-1691) re~ima: “@iveti samo za sada{wi trenutak, potpuno se prepustiti sagledavawu meseca, snega, cveta tre{we, javorovog lista... Ne dozvoliti sebi podlegawe siroma{tvu i ne dozovoliti da se ono pojavi na licu, nego plutati kao ~amac na reci... To je ukijo.”

ozna~ava “plutaju}i ili prolazni, efemerni svet” i predstavqa originalno budisti~ko poimawe sveta. Na ovim grafikama nalaze se predstave ìvota i prirode, one promovi{u hedonisti~ki koncept ìvqewa, bekstvo od patwe, uìvawe, a motivi su raznovrsni, od ènske lepote, pozori{ta, kurtizana, do biqnog sveta, pejzaà i drugih prizora. Otvaraju}i izlo`bu Juiciro Omori je naglasio da ima veoma dobru saradwu sa â~ankom An|elkom Dabovi}, i da se izlo`ba realizuje zahvaquju}i kolekciji ukijo grafika na{eg sunarodnika Ninka Radosavqevi}a, koja je gostovala i u drugim gradovima Srbije. Ata{e japanske Ambasade je izrazio o~ekivawe da }e ova izlo`ba obogatiti kulturni ìvot gra|ana â~ka. Z. L. S.

18. ZEMUNSKI ME\UNARODNI SALON KARIKATURE U DOMU KULTURE emunski me|unarodni salon karikature predstavio se pro{log ~etvrtka ~a~anskoj publici izlo`bom sa provokativnim nazivom: “Opasnost: Korupcija”. Zahvaquju}i pokrovtieqstvu Ambasade Norve{ke u Srbiji ova izlo`ba putuje po Srbiji, a zavr{nu sve~anost ima}e u Zemunu po~etkom juna. Da je re~ o jednom od najstarijih poroka u istoriji civilizacije koji nije geografski ome|en, svedo~e i izloène karikature pristigle iz 65 zemaqa sa svih kontinenata od 120 autora. U ~a~anskom Domu kulture samostalne izlo`be karikatura imali su i u ovom ànru proslavqeni Predrag Koraksi} Koraks i Jugoslav Vlahovi}, kao i ~uvena izlo`ba novinske karikature “Pjer”, podsetila je glavni urednik programa ove ustanove Vesna Petrovi} i ukazala na zna~ewe pojma karikature koji poti~e od italijanske re~i “caricare”, a ozna~ava preterivawe, pretvarawe. U svakom slu~aju moderna karikatura je odraz i reakcija na aktuelna zbivawa, a po umetni~koj formi predstavqa crte` ili grafiku, na kojima se odre|ene situacije, prizori iz ìvota karikiraju, a likovi deformi{u do groteske. Zadatak karikature je da na duhovit i satiri~an na~in komentari{e stvarnost. Izlo`bu je otvorio Branko Najhold, vlasnik Izdava~ke ku}e “Trag” iz Zemuna,

VE^NA TEMA - KORUPCIJA

kome je posvetio brojne kwige i publikacije, i jedan od osniva~a Zemunskog me|unarodnog salona. On je tom prilikom rekao da Zemunski salon postoji od 1996. godine, da je do sada organizovao 17 me|unarodnih konkursa, a 2003. bio tre}i po veli~ini salon karikature u svetu, me|u 300 koliko ih se organizuju svake godine, or-

ganizovao je izlo`be u dvadesetak zemaqa Evrope i gostovao u gotovo svim gradovima Srbije, a sada prvi put i u ^a~ku, koji je ove godine izabran da bude jedan od doma}ina, jer je pro{le

godine ovde odrào predavawe i bio impresioniran ~a~anskom publikom i qubazno{}u organizatora. Govore}i o korupciji kao univerzalnoj i svetskoj temi, Najhold je istakao da je re~ “o jednom od najgorih i, uz prostituciju, mo`da najstarijih poroka, koji uop{te nije iskorewen, ve} naprotiv sve vi{e i vi{e buja, i protiv tog zla se treba boriti na sve mogu}e na~ine pa i putem umetnosti”. - Karkaturisti su i umetnici i ùrnalisiti istovremeno, oni su ovom izlo`bom dali svoj doprinos i na duhovit i satiri~an na~in osudili korupciju kao veliko zlo. To je specifi~an na~in borbe, jer vidimo da je na ovim karikaturama po svemu sude}i sve potkupqivo. Nedavno smo bili svedoci kada je predsednik jedne ogromne svetske sile, Kine, izjavio da, ako ne{to moè da uni{ti ovu zemqu, onda je to korupcija. Ako moè Kinu, onda moè i sve druge. Na{e je da se tom zlu svakako odupremo - rekao je proed ostalog Branko Najhold otvaraju}i ovu izlo`bu. Z. L. S.

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Eliza Valmorbida

PRIÂJ MI O QUBAVI svetu koji obiluje lo{im vestima i turobnim proro~anstvima, pri~e sa sre}nim krajem iznova bude na{u veru u ìvot. Ovo su istinite pri~e o strasti i istrajnosti, o slu~ajnim susretima i neo~ekivanim romansama, o qubavnicima ~ije zvezde bivaju uvu~ene u istu orbitu. Naravno, u ovoj kwizi ima i tuge. Ima i pitawa, ali ne i kona~nih univerzalnih odgovora. Ipak, i bez wih, tu|e sudbine sa sre}nim krajem imaju mo} da nas ispiri{u i vrate optimizam u na{a srca. Oslu{kuju}i jedinstvene glasove qudi koji su s wom podelili svoja najdubqa i najintimnija iskustva, autorka je wihove re~i preto~ila u dirqive pripovesti. Svaka od ovih pri~a govori o qubavi – qubavi koja moè biti i stara i mlada, qubavi koja ru{i sve granice – ali, sagledane u celini, one predstavqaju ~udesne pripovesti o ìvotu.

Ketrin Harison

OPÎWENA ankt Peterburg, 1917. godina. U osvit prve zore nove godine, iz ledom okovane Neve izvu~eno je telo ubijenog Raspu}ina, Ludog Monaha. Njegova k}erka Ma{a poslata je da ìvi u carskoj palati sa carem Nikolajem i wegovom porodicom, ukqu~uju}i i svojeglavog princa Aqo{u. O~ajni~ki se nadaju}i da je Ma{a nasledila Raspu}inove ~udesne isceliteqske mo}i, carica Aleksandra je moli da neguje Aqo{u, koji boluje od hemofilije, bolesti krvi zbog koje je de~ak vezan za postequ, budu}i da bi i najobi~nija ogrebotina ili tek blagi udarac mogli da budu fatalni.Dva meseca nakon {to je Ma{a do{la u palatu, car je prinu|en da se odrekne prestola, a boq{evici stavqaju carsku porodicu u ku}ni pritvor. Dok Rusijom bukti gra|anski rat, Ma{a i Aqo{a àle za nekada{wim ìvotom, pronalaze}i utehu jedno u drugom. Kako bi bar na neki na~in pobegli iz sumorne stvarnosti zato~eni{tva, oni poput [eherezade pripovedaju pri~e – neke ulep{ane a neke u potpunosti izmi{qene – o qubavi cara Nikolaja i carice Aleksandre, o Raspu}inovim razvratnim dogodov{tinama, i o predivnoj i neverovatnoj zemqi na ivici neizbe`nih promena. U wihovom ~arobnom svetu ma{te, slabost se pretvara u snagu, legende postaju istina a budu}nost koju nikada ne}e do~ekati izgleda kao da je nadohvat ruke.

KWI@EVNO VEÊ ZAVIÂJNOG DRU[TVA „ÂÂNI“

DAROVITI BLAGOJEVI]I avi~ajno dru{tvo “â~ani” u subotu je u Domu u~enika organizovalo kwièvno ve~e posve}eno stvarala{tvu Danice i Dobrivoja Blagojevi}a. Program je muzikom na usnoj harmonici zapo~eo Dude Luki}, a Danica Blagojevi} je pro~itala svoju pesmu “Na{ po~etak”. O etici, etnosu i erosu wihovog stvarala{tva govorio je neuropsihijatar i autor vi{e kwiga i eseja iz oblasti psihologije ~oveka dr Bo{ko Jovi~i}. U kwièvni svet ulaze u zrelijem dobu, {to je po mi{qewu Jovi~i}a dobro, jer su tada procesi individuacije zavr{eni, a na ìvot se gleda i dubqe i daqe. Oboje pi{u i prozu i poeziju, misaonu, socijalnu, rodoqubivu, za decu... Wihovo stvarala{tvo odlikuju zajedni{tvo i komplementarni odnosi, a vokacije imaju humanisti~ka zna~ewa, “sa ~e`wom da se uvek bude iznad i izvan sebe, {to je najpoèqnije, jer je stvarala{tvo najistinitije ako se ostvaruje u tom dekoru”, primetio je Jovi~i} i analizirao sadràj Danine kwige “Stigni svoj san”. Kwiga ima imperativno zna~ewe i upu}uje na to da treba dosegnuti ne{to sebi zadato, a pou~na je za decu, koja su u ovom vremenu prili~no nemotivisana i dezorijentisana, a vaqa ih pripremiti za ìvotne odgovornosti. Blagojevi}i imaju i istan~an eti~ki nerv, koji kroz wihova dela neprekidno se proìma misaona nit “da nema sre}e nikom bez ~ovekoqubqa, pravdoqubqa, istinoqubqa...” Dok Danica kao vrsni pedagog ukazuje da je qubav ono, za ~im svet oduvek ùdi, Dobrivoje poznatiji kao Blaò, u svojim kwigama raspravqa o raznim socijalnim fenomenima i patologijama, pohlepi, zavisti, porocoma, jednom re~ju, napu{tawu Bo`jih staza, sa uvek nazna~enom porukom “Nemoj pa se neboj”, naro~ito u kwigama “Zagledawe u

sebe” i “Greh je decu kiwiti i poniziti”. Ali, i za wega je qubav mo} nevi|enih razmera, ose}awe koje pokre}e ìvot i ru{i sve zidove i prepreke, jer “~ovek je ro|en da bude voqen i da voli, a odricawe od qubavi, uvek je vodilo svet u katastrofu”, govorio je Jovi~i}, tuma~e}i pri tom poeti~no i metafori~no wihova imena: “Danica kao zvezda vodiqa, da sve dobro bude brine Dobrivoje, a da sve {to zajedno ~ine bude wihovo blago, za Blagojevi}e”. Predstavqena je i Danina putopisna kwiga “Nezaboravan odmor u Rusiji” nastala neobi~nim povodom. Daleke 1989. godine 27 najboqih u~enika ~a~anskih osnovnih {kola bilo je nagra|eno putovawem u Rusiju, koje je trajalo 25 dana. Oglasila se i onda{wa putnica, danas profesor Tehni~kog fakulteta Vesna Petrovi}, koja je iz svog autenti~nog dnevnika pro~itala odlomke sa ozbiqnim i zabavnim sadràjem i zasluìla veliki aplauz. I autorka kwige i putnica sloìle su se da bi praksu nagra|ivawa najboqih edukativnim putovawima trebalo obnoviti iz mnogo razloga. Poeziju i odlomke iz kwiga Danice i Dobrivoja Blagojevi}a kazivali su Milka Pavlovi}, Jev|enije Julijan Dimitrijevi} i autori. Program je organizovan na inicijativu u~iteqice Qube Pantovi}, a realizovali su ga ~lanovi Upravnog odbora Zavi~ajnog dru{tva, Milica Dopu|a, Dragi} ]irkovi} i Slobodan Nevoqica. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

TAMO NE IDEMO! animqive su relacije na kojima putuju na{i sugra|ani. Ponekad se na takve komentare nasmeje ceo autobus, ali, vi{e od tog jutarweg humora, nekako govori ~iwenica da qudima, po svemu sude}i, vi{e ni do ~ega nije stalo, pa ni do pri~e. Zapadawe u apatiju, bezvoqnost, nedru{tvenost i ko zna kakve probleme, ~esto se potiskuju kroz kratku i jasnu, onu “srpsku” psovku, koja naizgled daje odu{ka. Situacija o kojoj pi{emo nije retka, naprotiv, ali je neobi~na po tome {to se odvijala u nastavcima, sa dramaturgijom neke jeftine igrane serije. Pri~aju koleginice, svedoci komedije u tri ~ina. Pre neko jutro jedna prili~no “skija{ki” opremqena starica pojurila je za gradskim autobusom na stanici kod table hotel “Morave”. Budu}i sporija, {to je u skladu sa wenim godinama, mahnula je {tapom i agresivno tukla u stakla zatvorenog autobusa, koji je po mnogo ~emu podse}ao na onaj iz filma “Ko to tamo peva”. Pomogo{e putnici da bakica nekako u|e u prevoz, a na pitawe voza~a: “Baba, kud si ti po{la?”, ona mu bez dlake na jeziku odgovori, {to mi ne}emo napisati doslovno, ali u prenesenom zna~ewu - “U mu{ki polni organ”. Voza~ iznena|uju}e spreman odgovori: “Ali baba, mi ne idemo tamo”, smeh se razle`e autobusom, a starica dodade da ide u sud, jer je “naja{ilo pet manijaka, mora da se sudi, a nema ’leba da jede, ve} jede po kontejnerima”. Vozila se samo jednu stanicu i produ`ila svojim putem. Komentarisali su qudi ovako i onako, ali shvati{e da svako svoju

muku ima... Druga koleginica bila je o~evidac nastavka pri~e sa istom staricom. Voza~ drugog autobusa joj traìo da pokaè kartu, koju ona nikako da na|e u dve torbe koje je nosila, da bi mu usput rekla: “Dijete nemoj me j.....”, a ovaj joj uzvrati: “Kad nai|e kontrola, onda }e oni mene....” Nekada neki glagoli i imenice imaju zaista sinteti~ku mo}, u jednoj re~i bude sve re~eno. Takve su, naàlost i sve ~e{}e, na{e vulgarne jezi~ke kombinacije. Svako je bar jednom u ìvotu ~uo da se “ostavi me na miru, idi”, u srpskom jeziku kaè “odje...”. Dugo je bila popularna pri~a koja je uveliko zaìvela i u praksi, da stranci koji dolaze u na{u zemqu prvo {to nau~e od srpskog jezika su psovke. Da znaju qudi {ta im ko misli i ne uzvrate qubaznim osmehom dok im neko pokazuje pravac kretawa ili pomiwe familiju... Z. L. S.

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

KULTURA

NA DAN PRVOG DISOVOG PROLE]A

SA LASTAMA SA KOSMETA

subotu, 13. aprila, pred spomenikom Vladislavu Petkovi}u Disu u dvori{tu Narodnog muzeja i u konaku Jovana Obrenovi}a, Gradska biblioteka organizovala je program posve}en 13. aprilu 1964. godine, kada je u â~ku odràno prvo Disovo prole}e. U dirqivom scensko - poetskom programu, Disove stihove govorili su studenti druge i tre}e godine glume Fakulteta umetnosti u Zve~anu (Kosovska Mitrovica) u klasi profesorke i dramske umetnice Andrijane Videnovi}. Program se odvijao pod naslovom “Kod vas je prole}e, do{le su vam laste”. I do{le su, u jatu ozbiqnih i zrelih mladih qudi, koji svoje obrazovawe sti~u na jugu na{e zemqe u neslobodi. Do{li su da nam kaù ve~ne stihove na{eg neshva}enog pesnika, stihove koji mogu biti pisani i biti istiniti i posle ~itavog veka ponovo, u ovim “na{im danima” i smutnim vremenima, sa vilicama koje su podrhtavale, da bi brojnoj publici naterali suze u o~i i izazvali poneki prigu{eni jecaj, ba{ u ovo prole}e, kao {to se i Dis iz “zatravqenih sutona” u wega vratio. Svi su

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21~.

Orasio Kasteqanos Moja

BEZUMQE Briqantno napisana moralna pri~a obro ne razmisliv{i i ne predvi|aju}i do koje mere }e ta odluka promeniti wegov ìvot, protagonista „Bezumqa“ prihvata posao da pregleda i sredi tekst kona~ne verzije izve{taja o genocidu koji su pretrpeli indijanski narodi jedne sredwoameri~ke zemqe. U maloj sobi sedi{ta Nadbiskupije, junak se suo~ava sa vi{e od hiqadu strana koje iznose optuùju}a svedo~anstva preìvelih i o~evidaca. Tada postaje svestan uàsa koji ga istovremeno op~iwava i uznemirava jer u tekstovima pronalazi metafore i nesvakida{we jezi~ke obrte koji ìvo predo~avaju pokoqe i svireposti, neizrecive na bilo koji drugi na~in. Naporedo sa tim kolosalnim zadatkom te~e junakova svakodnevica, povremeno banalna i promiskuitetna stvarnost, u o{troj suprotnosti sa wegovim ose}awem progowenosti i opasnosti kao i opsesijom nasiqem koje bi moglo da se pretvori u wegov pakao. Roman pripada ediciji Bolero u kojoj Laguna objavquje dela savremene latinoameri~ke proze. Ovaj roman, mali po obimu, zgusnuo je na svoje stranice ogromnu gor~inu novije istorije Salvadora. Orasia Kasteqanosa Moju kwièvna kritika smatra jednim od najzna~ajnijih savremenih latinoameri~kih kwièvnika. Orasio Kasteqanos Moja ro|en je 1957. godine u Tegusigalpi, u Hondurasu. Odrastao u Salvadoru, ìveo je od 1979. godine u raznim gradovima Amerike i Evrope. U Meksiku se 12 godina bavio novinarstvom. Predavao je na Univerzitetu u Pitsburgu, u Pensilvaniji, kao i na drugim ameri~kim univerzitetima i gostovao na Univerzitetu u Tokiju.

bronzanom pesniku darovali po cvet, a venac prole}nog cve}a na bronzanu Disovu glavu polo`ili su, u ime Odbora 50. Disovog prole}a pesnik Dragan Jovanovi} Danilov i u ime lokalne samouprave Aleksandar Da~i}, pomo}nik

gradona~elnika. Na prvo Disovo prole}e podsetio je Qubi{a ]irkovi} ~itaju}i besedu jednog od wegovih osniva~a Branka V. Radi~evi}a: “A Dis, do{av{i me|u svoje, evo prikrada nam se i ovog prole}a, neobja{wenog `ivota. Vazda na{. Blizak. Boemski {aqiv. Tragi~no iznena|en...” Mladi glumci kazivali su stihove pesme “Spomenik”... “Od Kosova pla~ je, Bogu se vapije,/ Al’ nigde pomo}i, svuda srca tvrda:/ Si|o{e gromovi, pado{e kapije,/ Progleda{e qudi, i poqa i brda./ Da je zavi~aj oduvek mislio na svog pesnika po-

Andrijana Videnovi}, dramski umetnik i profesor glume u Kosovskoj Mitrovici

OVDE SE NEKAKO DI[E... - Disovom poezijom nismo se do sada bavili, jer nije u programu fakulteta, prosto zato {to to zahteva jedan vi{i stepen profesionalizma, od onih pesnika, koje ina~e na fakultetu radimo. Dis, jednostavno, ostaje “za posle”. U dogovoru sa direktorkom ~a~anske Biblioteke pro{le godine kada sam gostovala na Disovom prole}u, bilo je da ja poku{am to da uradim sa studentima, a emocije, koje je imala i pokazala publika, podjednake su sa emocijama koje su imali studenti dok su radili i otkrivali Disa posledwih mesec dana. Ispo~etka nisu znali {ta }e, ali Dis sada ima jednu generaciju glumaca, koja }e ga zauvek govoriti. Meni je to veoma zna~ajno. Ta~no je da se poezija malo i retko konzumira i gubi na sceni, a zapravo, to je sublimat i pesni~kog i gluma~kog bi}a. Kao {to pesnik ima re~i, ovde imate glas i oko, i ni{ta vi{e, i ako time ne umete da o~arate prvo sebe, pa onda i publiku, ni{ta niste uradili. Ova dece su do{la do toga da ih je Dis o~arao, pa su onda oni o~arali vas. I dru{tveni kontekst i politi~ke prilike jo{ vi{e su doprineli toj emociji, rekli su mi kad smo ovde do{li: “Jao profesorka, mi nekako sada ovde di{emo”, jer u Mitrovici je to, posebno ovih meseci prosto nemogu}e, udahnuti ~ist vazduh. Tamo studiraju i oni koji tamo `ive i oni koji su do{li, i wima vi{e ni{ta ne zna~i to {to je no}as negde ba~ena bomba, ili se desilo ovo ili ono, ho}e li fakultet opstasti, gde }emo... To se u neki osnovni ose}aj slije, ali poezija ka`e mnogo vi{e...

tvr|uje i inicijativa Dru{tva za unapre|ewe â~ka i okoline koje je 7. maja 1933. godine u sali Hotela “Kren” organizovalo koncert “u spomen na po~. Vlad. Petkovi}a - Disa, pesnika - â~anina”. Tom prilikom predavawe je odrào uvaèni gimnazijski profesor Sava Ristanovi}, a odràni su recital i na kraju zabavno ve~e sa igrankom. Nekoliko dana kasnije i “â~anski pokret” je objavio tekst o Disovoj poeziji Sini{e Kordi}a. Tri decenije kasnije Dis je dobio svoje prole}e. Bronzano obele`je u dvori{tu Narodnog muzeja, rad akademika Sretena Stojanovi}a, vajara-portretiste, 14. decembra 1958. godine otkrio je kwièvni kriti~ar Milan Bogdanovi}. Tih godina sazrela je ideja da Vladislav Petkovi} Dis treba da dobije svoju manifestaciju, oko koje su se sloìli Kulturno prosvetna zajednica, Odbor za {irewe kwige, sve kulturne institucije, â~ani u Beogradu, kwièvnici, slikari i drugi kulturni poslenici. Ipak, najzaslu`niji za “ro|ewe” Disovog prole}a su pesnik Branko V. Radi~evi}, u~iteq Milisav Uro{evi}, predsednik KPZ, Nade`da Vilimanovi}, direktorka Gradske biblioteke, Aleksandar Ikodinovi}, Qubica Buba Milenkovi} i drugi. U organizaciji Gradske biblioteke i Radni~kog univerziteta 13. aprila 1964. godine odràno je prvo Disovo prole}e, pred bronzanom bistom zavi~ajnog pesnika u dvori{tu Narodnog muzeja. Sve~anosti je prisustvovala i pesnikova supruga Hristina Tinka Petkovi} Morozov, a besedio je Branko V. Radi~evi}. Z. L. S.

Samanta Jang

DABLIN STRIT Roman od kojeg }e „Pedeset nijansi“ pocrveneti adivquju}e strastven i opasno romanti~an, roman „Dablin strit“ je o~aravaju}a pri~a o iskupquju}oj snazi qubavi, ali istovremeno i roman od kojeg }e „Pedeset nijansi“ pocrveneti. U ovom qubavnom romanu sa elementima erotike upoznajemo Xoslin. Pro{le su 4 godine kako je usled tragi~nih ìvotnih okolnosti napustila Sjediwene Dràve i po~ela iznova u [kotskoj, zakopav{i tugu, ugu{iv{i demone i odlu~no nastaviv{i daqe kroz ìvot ne vezuju}i se ni za koga. Wen sama~ki ìvot joj godi – sve dok se ne preseli u Dablin strit, gde }e upoznati ~oveka koji }e joj iz temeqa uzdrmati pa`qivo ~uvan svet. Brejden Karmajkl je navikao da dobija sve {to poèli, i odlu~an je da odvede Xoslin u krevet. Znaju}i koliko je zatvorena za nove veze, Brejden joj daje ponudu kojom }e zadovoqiti wihovu sna`nu uzajamnu privla~nost bez ikakvih obaveza. Ali Xoslin prekasno shvata da Brejden èli vi{e od strasti. Tvrdoglavi [kot èli da otkrije tajne… duboko skrivene u wenoj du{i. Samanta Jang je dvadeset{estogodi{wa {kotska spisateqica koja je 2009. diplomirala na Edinbur{kom univerzitetu. Zavr{ila je anti~ku i sredwovekovnu istoriju, {to u su{tini zna~i da voli starinu. Od februara 2011, Samanta sama izdaje tinejxerske romane, koji su bestseleri na Amazonu. Napisala je ~etiri serijala, deset romana i jednu novelu. „Dablin strit“ je wen prvi korak u beletristici za odrasle.

KULTURA

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

KWI@EVNI SUSRET OGRANKA VUKOVE ZADU@BINE

VREDNI SLEDBENICI VUKOVOG DELA

radicionalni kwièvni susret “Sledbenika Vukovog dela” u organizaciji Ogranka Vukove zadu`bine, koji je nedavno registrovan kao udruèwe “ûvari dela Vuka Karaxi}a”, okupio je u utorak uve~e u Galeriji Narodnog muzeja brojne stvaraoce. O tome {ta su u protekloj godini uradili na planu Vukovskog rada, negovawa srpskog jezika i pisma, narodnog i kwièvnog jezika, nacionalnog identiteta, tradicije i kulture, govorili su predstavnici ustanova kulture, {kola, fakulteta, kulturno-umetni~kih dru{tva i pojedinci. Podr{ku radu Udruèwa, ~iji je jedan od osniva~a, pruìo je i pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}, istakav{i da je Vuka zavoleo jo{ kao |ak prvak, zbog Bukvara, koga je ~uvao u plasti~nim koricama. Predsednik Udruèwa mr Grozdana Komadini} istakla je da je ovo vreme pobede Vu-

kovih ideja, jer smo kao narod u op{toj klimi prinu|eni da ~uvamo narodni jezik i identitet. Bibliotekar savetnik Milica Bakovi} izlo`ila je svojevrsni vremeplov vezan za srpskog duhovnog revolucionara Vuka i kulturnu istoriju Srba i predstavila Vukovsku delatnost Gradske biblioteke, a Delfina Raji}, direktor Narodnog muzeja

i doma}in ovog skupa, o bogatoj izdava~koj i izlaga`koj delatnosti svoje ustanove. Direktorka Centra regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu Gorica Stanojevi}, prethodno 11 godina prvi ~ovek O[ “Ivo Andri}” u Prawanima, istakla je da su svi u~enici, nastavnici, a sada i roditeqi |aka ove {kole postali zadu`binari, da je regionalni centar poklonio 60 kalendara Vukove zadu`bine “Danica” {kolama u regionu i da }e i ubudu}e insistirati na pribli`avawu Vukovog dela deci. Prosvetni savetnik [kolske uprave Danijela Miki} Kova~evi} osvrnula se na

FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN U ^A^KU

vi}a, Mi}a Milovanovi}a, Dragoslava Ugar~ine, Danice i Dobrivoja Blagojevi}a, Nade \or|evi}, Slobodana ^vorovi}a, Vu~ka Grujovi}a, Milosava Obu}ine, Vojimira Sretenovi}a, Delimira Sti{ovi}a, Rade Paunovi}, Dragane \urkovi} To{i}, Nade Tanaskovi}, Svetlane Vu~kovi}, Dobrile Maxarevi}, Zorice Le{ovi} i Grozdane Koma-

ka Dragutina A. \uki}a, a o radu Linvisti~ke sekcije u {koli u Trnavi govorila je nastavnica Mila Mutavxi}, ~iji su u~enici izveli i kra}i program o Vuku. Pojedina~no su predstavqene kwige, monografije, objavqena i nagra|ivana poezija i druge publikacije nastale u proteklih godinu dana: Nike Stoji}a, Radovana M. Marinkovi}a, dr Branka Kova~evi}a, Jovi{e M. Slavko-

dini}. Podr{ku Udru`ewu uputio je i predsednik Dru{tva srpsko-rusko-beloruskog prijateqstva Dragan Logvinov. Prvonagra|ene radove na konkursu “Mladi ~uvari narodne kulture” ~itale su Milica Robajac i Jelena Proti}, a u umetni~kom delu programa nastupili su KUD “Srpski jelek” i majstori frula{i Slobodan Vuki}evi} i Obren Radi~evi}. Z. L. S.

U GALERIJI “RISIM”

ANGA@OVANE KOMEDIJE ilmski i video program Doma kulture organizovao je u saradwi sa Francuskim Institutom u Beogradu “Francuski filmski karavan: komedije”. Reviju novih, igranih filmskih komedija francuske kinematografije (produkcija 2008-2012. godine), â~ani su od 15. do 18. aprila mogli da pogledaju slede}a ostvarewa: “Imena qudi”, reìja Mi{el Lekler, “Luda qubavna pri~a Simona E{kenazija”, reìja @an @ak Zoberman, “Luiza-Mi{el”, reìja Gistav Kervern i Benoa Delepin i “Posledwi sprat, levo pa levo”, reìja An|elo ]anki. Ciklus “Komedije” je presek nove francuske produkcije, a uprkos ànrovskoj odrednici, re~ je o filmovima sa nagla{enim dru{tvenim anga`manom. Pa`we vredan je i podatak da je filmove “Francuskog filmskog karavana” do sada videlo 20.000 gledalaca u vi{e gradova Srbije, {to potvr|uje svojevrsnu kulturnu misiju u oblasti promocije nacionalne filmske umetnosti Francuskog Instituta. Treba naglasiti da je ovo nastavak uspe{ne saradwe sa Francuskim Institutom, s obzirom na to da je pro{le godine, tako|e u aprilu, realizovan ciklus “Zlo-

prethodnu saradwu zasnovanu na posredovawu izme|u {kola i Ogranka, i podstakla osnivawe lingvisti~kih sekcija i izrazila `equ da se “^uvari” Vukovog dela vi{e pozabave standardizacijom savremenog srpskog jezika. Rad Agronomskog fakulteta predstavio je prodekan Ivan Gli{i}, govorilo se o stvarala{tvu ~lana UO Ogranka akademi-

FILMOVI SA “KUSTENDORFA” ilmski program Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}” predstavio je pro{log petka u Galeriji “Risim” odabrane filmove sa Me|unarodnog filmskog i muzi~kog festivala „Kustendorf”, koji se svake godine organizuje u etno-selu Drvengrad na brdu Me}avnik kod Mokre Gore. Osniva~ i direktor ovog Festivala je filmski rediteq Emir Kusturica, koji je ujedno i wegov selektor, a u toj ulozi na{la se i wegova k}erka Duwa Kustirica. Me|unarodni filmski i muzi~ki festival “Kustendorf” je osnovan 14. januara 2008. godine sa ambicijom da se mladim filmskim stvaraocima pruì prilika da prikaù svoja ostvarewa. Festival je zami{lqen i kao mesto susreta velikana savremenog filma, mladih filmskih stvaralaca i studenata reìje koji u~estvuju u takmi~arskom delu sa svojim filmovima kratkog metra, kao i afir-

~ini i misterije” , tokom kojeg su prikazana klasi~na dela i ostvarewa, ~etiri filma iz novije francuske produkcije. Generalni sponzor revije bio je beogradski IMLEK. Svi filmovi su prikazivani u maloj sali Doma kulture od 20 sati, a ulaz je bio besplatan. Z. L. S.

misanih svetskih rediteqa i glumaca ~iji se filmovi prikazuju van takmi~arske konkurencije. “Kustendorf” je i mesto susreta muzi~kih sastava koji svake ve~eri u toku festivala odr`avaju svoje koncerte. U programu projekcije su prikazani filmovi: I won’t be here tomorrow / Julia Kolberger (Poljska / Poland); Bento Monogatari / Pieter Dirkx (Belgija / Belgium); Golden League / Ognjen Isailovi} (Srbija / Serbia); Marina / Sonya Karpunina (Rusija / Russia); The End of the World / Jani Bojad i (MakedoZ. L. S. nija / Macedonia)

MODNA KU]A „LUNA” I OVE GODINE NAGRA\UJE NAJBOQE MATURANTKIWE

NAJBOQE NAJBOQIMA radicionalno, ve} tre}u godinu za redom, Modna ku}a “Luna” iz Poàrevca, od 17. aprila do 19. maja, realizuje akciju pod nazivom “Najboqe najboqima”, u saradwi sa Udruèwem poslovnih èna Srbije i udruèwem “e-Razvoj”, nagra|uju}i maturantkiwe iz vi{e od 90 sredwih {kola u sedam gradova Srbije, Beogradu, Poàrevcu, Novom Sadu, Kragujevcu, â~ku, Leskovcu, Zlatiboru (Uìce, Poèga). Od sedam polufinalistkiwa iz navedenih gradova glasawem }e biti odabrana jedna maturantkiwa koju “Luna” nagra|uje kompletnim outfitom za matursko ve~e. Preostalih {est polufinalistkiwa dobijaju poklon vau~ere za kupovinu sa popustom u “Luna” radwama. “Lunini” partneri u akciji, “Udruèwe poslovnih èna Srbije” i udruèwe “e-Razvoj” omogu}i}e pobednici da se upozna sa wihovim radom i prisustvuje edukativnim seminarima. Modna ku}a je pripremila poklone i za ostale u~esnike, predstavnike {kola koji su se odazvali akciji. Progla{ewe pobednice i centralna dodela nagrada bi}e odràna u drugoj polovini maja, u radwi ove modne ku}e u Beogradu, u prisustvu svih u~esnika, partnera akcije, medija i predstavnika “Lune”. Modna ku}a “Luna” iz Poàrevca, tradicionalno je posve}ena negovawu pravih vrednosti i kvaliteta. Pored privrednih aktivnosti, poznata je i kao pokroviteq brojnih kulturnih doga|aja, te konstantno dokazuje kvalitet svog postojawa. “Luna” ve} dve decenije uspe{no posluje na trì{tima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Norve{ke i Australije. Poseduje sopstveni lanac maloprodaja u Beogradu, Poàrevcu, Novom Sadu, Kragujevcu, â~ku, na Zlatiboru, kao i dva outleta u Beogradu i Poàrevcu. “Luna” je ovu godinu zapo~ela sa priznawem “Najboqe iz Srbije 2012” za najboqi lokalni brend, kao krunom uspe{nog vi{edecenijskog rada, podstaknuta da ide korak daqe i ono najboqe ponudi najboqima. Kroz dosada{we akcije “Najboqe najboqima”, Modna ku}a “Luna” je nagradila vi{e od 200 maturantkiwa iz gradova {irom Srbije, sa ciqem da podrì rad, trud i talenat mladih. N. R.

MODA

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

Aktuelna

PROLE]E/LETO KOLEKCIJA Luna

Sako Ali

12.450 din

[al Simona

Uska haqina Ali 9.950 din

3.670 din

Duga haqina Ema 9.950 din

Uska haqina Lara 8.990 din

Uska sukwa Ali 6.450 din

e} po~etkom februara u modnu ku}u “Luna” stigla je kolekcija za prole}e, a upravo stiè i letwa kolekcija i maturski program. Ono {to je prepoznatqivo za “Lunu” je uvek moderna garderoba za poslovne i elegante ène, ali i za dame svih starosnih dobi. îtav brend bazira se na prirodnim materijalima, a aktuelne boje su pastelne, od plavih do qubi~astih, neizbe`ne be` i bela.

Haqina Nina 11.650 din

KOZMETI^KI SALON

“BELLA D” Kneza Milo{a 49/15 Tel 032/346-421, 064/262-8981

Sako Lara

11.990 din

ove godine, kozmeti~ki salon “BELLA D” u~ini}e sve da na{i maturanti zablistaju na svojoj najbitnijoj ve~eri. Za sve mlade dame pripremili smo razne zanimqive tretmane. Za jedinstven izgled va{ih noktiju, preporuka ove sezone su somotni nokti. Za va{ zanosan pogled, trepavice koje traju ~etiri nedeqe. Za va{a ne`na stopala, preporu~ujemo spa pedikir program.

KUHIWA

SLANI KUGLOF

Priprema: Umutiti jaja, dodati jogurt, uqe i prome{ati. Zatim dodati bra{no izme{ano sa pra{kom za pecivo, {unku, krastav~i}e, trapist i me{ati dok se ne dobije homogena smesa. Unutra{wost kalupa za kuglof namazati uqem, sipati smesu i pe}i 30 minuta na 210C.

Potrebno je: 2,5 {oqe bra{na 4 jaja 1 ~a{a jogurta 1 ~a{a uqa 150 gr. {unke ise}i na kockice 150 gr trapist sira krupno izrendati 100 gr ka~kavaqa - rendanog 150 gr kiselih krastavaca-sitno iseckati 1 kesica pra{ka za pecivo So,biber

Kuglof prevrnuti na pleh oblo`en kuvarskim papirom, posuti ka~kavaqem i pe}i jo{ 15 minuta na istoj temperaturi.

DESERT

BATACI U ^IPSU

Priprema: Piletinu uvaqti u za~in, posuti mlevenom paprikom i limunovom korom. Staviti u dubqu posudu, preliti jogurtom i ostaviti u friìderu 12 sati. îps (sa za~inima po ukusu) staviti u ve}u kesu pa u zamrziva~ i kad se zamrzne izlomiti na male komadi}e. U plitkoj posudi pome{ati izmrvqeni ~ips i mleveni biber, pa u to uvaqati batak (izva|en iz jogurta) i re|ati u pleh obloèn papirom za pe~ewe. Pe}i na 180C tride-

MAFINI OD KOKOSA

SAVETI

Sve`e pe~urke se moraju odmah utro{iti i odmah pojesti. Ostatak jela od pe~uraka nije jestiv posle nekoliko ~asova. Pe~urke ne treba pripremati sa mnogo masno}e. Pe~urke treba pr`iti na malo uqa, jer tako ne}e izgubiti karakteristi~an miris. Kada pohujete pe~urke, nemojte ih soliti, ve} posolite samo jaje. Da se poh prilikom pe~ewa ne bi odvojio od pe~urki, na jedno jaje za pohovawe dodajte JEDNU kap sir}eta.

Priprema: Pome{ati sve suve sastojke (bra{no, kokos, pra{ak za pecivo, sodu bikarbonu, {e}er i cimet) u jednu posudu, a sve te~ne (uqe, jaje, pavlaku i mleko) u drugu posudu. Te~ne sastojke sipati u suve i lagano sjediniti varja~om. Smesom punite 3, 4 kalupa za mafine. Zagrejati rernu na 190 C i pe}i oko 20 minuta (dok ne postanu zlatni) i ostavite da se ohlade.

Potrebno je: 250 gr bra{na 70 gr kokosa 2 ka{ike pra{ka za pecivo 1/2 ka{ike sode bikarbone 2 jaja 100 gr {e}era prstohvat cimeta 0,8 dl uqa 2 dl kisele pavlake 1 dl mleka Fil 150 gr maskarpone sira 150 gr eurokrema kokos

Posudu sa kremom staviti u mikrotalasnu ili toplu vodu da omek{a. Pome{ati maskarpone sa kremom i dobijenim kremom namazati mafine. U jednu posudu staviti kokos i umakati mafine.

Jabuke ubrzavaju proces zrewa, zato ih drìte podaqe od krompira, jer eten, koji ispu{taju, moè da izazove truqewe i klijawe krompira i nekog drugog povr}a. Zato ih uvek drìte u plasti~noj kesi. Mutnu gove|u supu izbistri}ete ako u vru}u te~nost sipate jedno belance izlupano viqu{kom. Posle nekoliko minuta belance }e pokupiti ~estice belan~evina koje supu ~ine mutnom, pa }e posle ce|ewa ponovo biti bistra. Kada se ~a{e zaglave jedna u drugoj dowu ~a{u spustite u toplu vodu, a u gorwu uspite hladnu vodu i... To je to!

Potrebno je:

8 bataka 1/2 l jogurta 1 ka{ika za~ina 1/2 ka{i~ice bibera na vrh no`a aleve paprike (po ukusu mo`e i quta) velika kesa ~ipsa 100 gr bra{na 1 ka{i~ica rendane kore od limuna stak minuta (viqu{kom probosti meso â&#x20AC;&#x201C;ako izlazi bezbojna te~nost, pe~eno je).

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

PITA SA ORASIMA

Priprema Kremasto umutiti margarin sa `umancima, {e}erom i vanilin {e}erom, pa ume{ati pavlaku, izrendanu limunovu koricu i bra{no pome{ano sa pra{kom za pecivo. Dobijeno testo ostaviti u fri`ideru najmawe trideset minuta (dok se pravi fil) Testo podeliti na tri dela, razviti koru (ne pretanko da ne bi pucala) premazati filom (koji isto treba podeliti na tri dela) i uviti u rolat. Pe}i na 200C oko 30 minuta.

Sastojci za testo 400 gr bra{na 200 gr maslaca 50 gr {e}era 1 vanil {e}er 2 `umanceta 180 gr kisele pavlake 1 pra{ak za pecivo izrendana korica od jednog limuna FIL 300 gr mlevenih oraha 250 gr {e}era 100 ml vrelog mleka 2 ka{ike ruma 2 belanceta - napraviti ~vrsti sneg Mleko pustiti da provri, pa wime preliti me{avinu oraha, {e}era, dodati rum i ~vrsto umu}en sneg, pa ostaviti da se prohladi.

BA[TE I BALKONI

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

BRUGMANSIA - AN\EOSKA TRUBICA

Fascinantni su vise}i cvetovi koje ova biqka obrazuje tokom leta. Brugmansia se lako neguje, a savr{eno mesto za wu su balkon i terasa. Ovoj cvetnici je potrebno dosta |ubriva. An|eoske trubice su pravi ma|ioni~ari boja. Pod optimalnim uslovima cvetaju tokom celog leta. Lako se razmno`avaju i nisu te{ke za odr`avawe.

o{ pre vi{e stotina godina ju`noameri~ki Indijanci su smatrali an|eosku trubicu boìjom biqkom. Qubiteqi ove prelepe saksijske biqke danas smatraju wene neuporedivo lepe i pune cvetove boànstvenim. An|eoske trubice vole svetla stani{ta, ali ne i prejako sunce. Prijaju im mesta za{ti}ena od vetra. Tokom zime odgovara im hladno stani{te (od pet do 12 stepeni C) u podrumu ili u hodniku. Leti biqka traì stalnu vla`nost, s tim {to treba spre~iti preteranu vlagu. Zimi biqka ne sme biti suva. Saksiju treba staviti u plasti~nu kesu koja }e odràvati vla`nost koja je potrebna korenu. Gorwi deo saksije ostaviti otvorenim. Biqka }e boqe cvetati ukoliko se prihrawuje. Visokokoncentrovane hranqive soli su boqe od te~nog |ubriva. Biqku |ubriti najmawe dva do tri puta nedeqno. Za razmnoàvawe treba na jesen odse}i dobro razvijeni izdanak iz cvetnog regiona, koji se nalazi u gorwem delu biqke. U tom delu su listovi znatno mawi, a polovine listova levo i desno od stabqike obrazuju stepenice. Izdanak mora biti drvenast sa najmawe ~etiri lista. Vrh i dva gorwa lista treba odse}i. Ostatak staviti u ~a{u sa vodom i dràti na svetlom i toplom mestu da se oìli. Preostala dva lista skratiti na pola kako bi se smawilo isparavawe. Od sredine marta oìqenu reznicu posaditi u malu saksiju, a nakon tri nedeqe u saksiju pre~nika 12 centimetara. Zatim, posle tri nedeqe presaditi u jo{ ve}u saksiju. Na kraju, u maju,

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

wak koji perfektno izgleda u senci. U potpunoj senci raste samo mahovina. Ako ne èlite da ~ekate, sada moète u ba{tama da rasprostrete gotovu travu, kao neku vrstu zelenih podnih obloga. Ovakva trava uzgaja se u specijalizovanim rasadnicima. Ta trava se u trakama skida sa zemqe, tako da se u rolnama zajedno sa travom dobija i tanki sloj zemqe. Sveè odse~ene trave se urolaju i odmah isporu~uju. Kada stigne na svoje kona~no odredi{te, trebalo bi je u {to kra}em roku postaviti. Da bi se trava lepo primila neophodno je da mek, zeleni tepih u toku naredne dve - tri nedeqe zalivate vi{e puta dnevno. U zavisnosti od koli~ine i na~ina transporta, jedan kvadratni metar trave u rolni, odnosno gotove trave ko{ta pet do deset evra.

Pripremila: N. R.

biqku zasaditi u saksiju od 10 litara. Na jesen je orezivawe ponekad neizbe`no zbog nedostatka prostora. Najboqe je biqku orezati samo u delu krune koji cveta. Ve}e orezivawe }e smawiti cvetawe. Treba biti oprezan sa ovom biqkom, jer su svi weni delovi otrovni.

PRAVILNA NEGA TRAVWAKA Sada je vreme kada trava bujno raste, pa uskoro moète da ra~unate na dobar rezultat. Isplati se da razmislite o tome {ta o~ekujete od planirane zelene povr{ine, i u specijalizovanoj prodavnici kupite me{avinu semena trave visokog kvaliteta. Postoje vrste trave koje su vrlo otporne i nisu zahtevne za odràvawe. Ne{to lep{e izgleda ukrasna trava gustog rasta i finih, tankih vlati. Travwaci nameweni igri i sportskim aktivnostima ujediwuju oba ova tipa trava, ali zato zahtevaju intenzivnu negu. Naàlost, ne postoji trav-

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 19. april

Sun~ano

Subota, 20. april

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 21. april

Ponedeqak, 22. april

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 24. april

Utorak, 23. april

^etvrtak, 25. april

220C

190C

200C

160C

180C

190C

80C

60C

80C

100C

Sun~ano

Obla~no

Ki{a

Obla~no

210C 130C

Sun~ano

DE^IJA STRANA

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

NA[A DECA VRTI] „KOLIBRI”, PRED[KOLCI

o lepom sun~anom danu, zati~emo decu i vaspita~ice u dvori{tu vrti}a “Kolibri”. Vaspita~ice motre na mali{ane, dok oni sa osmehom u`ivaju u prirodi i igri. O pred{kolcima brinu vaspita~ice Biserka Dramli} i Slavica [umowa. - Kada je lepo vreme, obavezno izvedemo decu u dvori{te. Vole da borave napoqu, tu zadovoqe svoje potrebe za dinamikom i kretawem, to je u wihovoj prirodi. U ne-

posrednoj okolini deca istra`uju, zadovoqavaju svoju radoznalost - pri~a Biserka, dodaju}i da su ovi mali{ani spremni za {kolu, koja ih o~ekuje u septembru: - Radimo sa wima pripremu za {kolu, {to podrazumeva grafomotori~ke ve`be koje ih ~ine sposobnijim i spremnijim. Svi oni se raduju polasku u {kolu, a mi se trudimo da im je predstavimo u {to lep{em svetlu, jer je to jedno novo divno iskustvo koje im predstoji.

[TA SE RADI U [KOLI?

Lena Luki} - U~i se, pi{u se slova i brojevi.

Jovana [arkovi} - Tamo mo`e da se nau~i o svemu.

Aleksa Mosurovi} - U {koli se u~i o brojevima i slovima i u~i se likovno.

LEMUR

UPOZNAJTE @IVOTIWE Milionima godina lemuri, koji su ro|aci majmuna, ali i qudi, nesmetano su ìveli i evoluirali na Madagaskaru. Oni su no}na bi}a, a hrane se ora{astim plodovima, ostacima i truleì drve}a i drugih biqaka. Qudi ubijaju ove ìvotiwe , jer veruju da donose nesre}u i smrt, zbog ~ega je ova vrsta na rubu izumirawa. Lemur aj-aj smatra se i jednom od naj~udnijih vrsta primata, zbog svojih neobi~nih fizi~kih karakteristika. Imaju doìvotni rast sekuti}a, ekstremno velike u{i i sredwi prst koji je skeletnog sastava, a sluì im kao primarni senzorni organ.

ZANIMQI VOSTI

SVETA

@IVOTIWSKOG

• Jedna vrsta ma~ke, poreklom iz Turske, obo`ava plivawe.

• Nojevo jaje ima zapreminu kao 24 koko{ja jajeta. Da bi se skuvalo potrebno je od 40 minuta do sat i po vremena, a wegova quska ne}e pu}i ~ak i kada na jaje stane ~ovek te`ak 127 kilograma. • U Otavi, glavnom gradu Kanade, postoji zakon protiv buke kojim se zabrawuje ~ak i zujawe p~ela!

• Krtice mogu biti izvrsni pliva~i. U [kotskoj je na|ena jedna dok je ronila na udaqenosti od 2,4 kilometra od obale.

• Nilski kow mo`e da tr~i br`e od ~oveka.

Lazar Mihajlov - Tamo decu u~e u~iteq i u~iteqica.

marketing 032/342-276

Jovana Jankovi} - Ja se radujem {to }u u {koli da nau~im da ~itam.

Lazar \olovi} - U {koli treba da se radi doma}i.

VODI^

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

Dom kulture Petak, 19. april predavawe "Svetlost Andaluzije", predava~ Ivana Duk~evi} Bu|a, profesor umetnosti i dizajna iz Beograda, sredwi hol u 19 ~asova Subota, 20. april - "CELTIC SPIRIT", koncert irskog plesa, velika sala u 20 ~asova Utorak 23. april "@ena ikona crkve i blago sveta" kwi`evno ve~e Qubomira Rankovi}a, govori profesor Vladeta Jeroti}, velika sala u 19 ~asova

Sreda, 24. april "Vibrirawe ne`ne svetlosti", izlo`ba akvarela Qiqane Stojanovi}, akademskog grafi~ara iz Beograda, likovni salon u 19 ~asova

KAFE "[TO DA NE" Petak, 19. april Svirka"ACOUSTIC BAND", 22 ~asa

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

^etvrtak, 25. april "GENERALNA PROBA SAMOUBISTVA", pozori{na predstava Zvezdara teatra, velika sala u 19 ~asova

Narodni muzej KLUB „VELVET” Petak, 19. april Svirka benda "TEATAR DUR", 22 ~asa

Galerija "Risim"

Gradska biblioteka „V. P. DIS“ Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Petak, 19. april - Premijera filma "O@IQAK" snimqenog u okviru Filmskog edukativnog centra "Interakcija", 19 ~asova

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

„SRPSKI PAB” Petak, 19. april Svirka benda "ALTERNATIVA", 22 ~asa Subota, 20. april Svirka benda "BULLET", 22 ~asa

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 19. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 20. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 21. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 22. 4. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 23. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 24. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 25. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

LU^ANI

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

PROTIVGRADNI STRELCI DRAGA^EVA SPREMNI ZA NOVU SEZONU

RAKETA IMAJU DOVOQNO, ALI SU NEZADOVOQNI VISINOM NAKNADE rotivgradni strelci {irom Srbije nastoja}e da u narednih {est meseci na najboqi mogu}i na~in sa~uvaju poqoprivredne useve u jednoj veoma zahtevnoj i komplikovanoj borbi protiv gradonosnih oblaka. Kako smo saznali od nadle`nih, na podru~ju op{tine Lu~ani u ovoj sezoni bi}e anga`ovana 32 protivgradna strelca, koji }e u slu~aju potrebe dejstvovati iz 16 protivgradnih stanica. Radosav Slavkovi} iz Gora~i}a ve} ~etiri godine brine o za{titi plodnih draga~evskih poqa od grada i tvrdi da je to veoma odgovoran posao. Tokom ~itave sezone svaki protivgradni strelac mora da bude neprekidno u pripravnom stawu, kako bi odgovorio na poziv Radarskog centra i dejstvovao kada dobije nalog, bez obzira da li je no} ili dan.

Nekada u protivgradnoj stanici borave satima, sve dok ne dobiju obave{tewe da je opasnost pro{la. - Imamo dovoqno raketa i {to se nas ti~e pro-

U IZGLEDU POVE]AWE ZARADA - Pro{le godine je preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska” obezbedilo 96 protivgradnih raketa, koje nisu iskori{}ene, jer nije bilo potrebe. To je bila donacija vredna oko ~etiri miliona dinara. Upravo zbog toga smo u novu sezonu u{li bez optere}ewa. Rukovodstvo na{e namenske industrije je izrazilo spremnost da i u ovoj sezoni, ukoliko bude potrebe, obezbedi nove zalihe raketa za protivgradna dejstva - rekao je predsednik Op{tine Mladomir Sretenovi}, dodaju}i da }e narednih dana biti zavr{ene popravke na objektu protivgradne stanice u Gora~i}ima. Planirano je da zaposleni iz Direkcije naspu pristupni put do protivgradne stanice u Vlastelicama. Sretenovi} kaè da je razgovarao sa protivgradnim strelcima na nedavno odrànom sastanku u Gu~i i da im je tom prilikom obe}ao da }e se zaloìti da se deo naknade, koji obezbe|uje lokalna samouprava, uve}a sa pet na osam hiqada dinara. On se nada da }e ~lanovi Op{tinskog ve}a i odbornici Skup{tine imati dovoqno sluha za ovu problematiku, koja je od vitalnog zna~aja za poqoprivredu Draga~eva. Tako|e, bi}e predloèno i da se obezbede sredstva za nabavku goriva, kako bi se pokrili tro{kovi prevoza do protivgradnih stanica.

akon usvajawa zapisnika sa prethodne sednice, ~lanovi Op{tinskog ve}a su jednoglasno prihvatili predlog o izmeni i dopuni programa Javnog preduze}a “Rzav” Ariqe za teku}u godinu. Direktor “Rzava” Qubo Lazovi} je istakao da su javna preduze}a iz ~etiri op{tine i grada ^a~ka uputila zahtev za otpis dugova zakqu~no sa 31. decembrom 2012. godine. Op{tini Lu~ani bi trebalo po tom osnovu da se otpi{e dug od 7,9 miliona dinara, ~ime bi se umawio deo kapitala preduze}a za tri odsto. Iako su pojedini ~lanovi ve}a izneli stav da otpis duga na u{trb umawewa kapitala preduze}a nije dobro re{ewe, direktor JP “Direkcija za izgradwu i komunalnu delatnost” Milojko Panteli} je istakao da je ovakva odluka sasvim u redu, jer }e olak{ati rad preduze}a. ^lanovi ve}a su usvojili i izve{taj Centra za socijalni rad o realizaciji projekta “Pomo} u ku}i starim i bolesnim licima”. Stana Proti}, direktor Centra, rekla je da deset gerontodoma}ica trenutno pokriva 14 mesnih zajednica, ali da postoji realna potreba za anga`ovawem novih, kako bi se wihovim radom obuhvatilo podru~je ~itavog Draga~eva. Kako je istakao Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine, ovaj projekat je pokrenut krajem pro{le godine i wime je do sada obuhva}eno oko 100 starih i bolesnih lica. Primedbe pojedinih ve}nika su se jedino odnosile na potrebu da se ova vrsta usluge pro{iri i na ostale mesne

tivgradna sezona mo`e da startuje. Zahvaquju}i lokalnoj samoupravi, protivgradne stanice su dobro snabdevene, tako da smo spremni da dejstvuje-

mo. Imali smo kvar na lansirnoj rampi, koji smo uspe{no otklonili. Trenutno imamo osam protivgradnih raketa, ali posle svakog dejstvovawa dopuwavamo zalihe. Ovo je gradobitno podru~je i veoma je

vi{e pravila nema - ka`e Radosav Slavkovi}, dodaju}i da pamti sezone u kojima su u vi{e navrata, kada nai|e nevreme, dejstvovali po nekoliko puta tokom dana. Radosavqeva ku}a je udaqena tri i po kilo-

va`no da su sve protivgradne stanice dobro snabdevene protivgradnim raketama. Gradonosni oblaci su nam nekada dolazili od Ov~ara, ali u proteklih nekoliko godina stizali su sa svih strana, tako da

metra od protivgradne stanice. Da bi u rekordnom roku stigao do tog mesta koristi sopstveni automobil. Tro{kove za gorivo je uvek sam pokrivao, ba{ kao i ostali protivgradni strelci sa ovog podru~ja.

Ipak, u uslovima ekonomske krize, kako kaè, sve teè izlazi na kraj sa tim izdatkom. - Kriza je svuda. Iako smo svesni toga, ~iwenica je da su naknade za ovako odgovoran posao godinama unazad neodgovaraju}e. Primamo po devet hiqada dinara mese~no (4.000 od Republike i 5.000 od lokalne samouprave), a to, prizna}ete, i nije neki veliki novac - kaè Radosav, dodaju}i da bi svakom protivgradnom strelcu na ovom podru~ju zna~ilo kada bi se naknade bar za nijansu podigle. Protivgradni strelci su na nedavno odrànom sastanku u Gu~i predo~ili da su naknade koje dobijaju za svoje angaòvawe izuzetno niske. Uz to, ve}ina wih ìvi daleko od protivgradnih stanica i oni su prinu|eni da samostalno snose tro{kove prevoza. V. S.

SA 28. SEDNICE OP[TINSKOG VE]A LU^ANI

USVOJEN IZVE[TAJ O RADU GERONTODOMA]ICA zajednice u kojima do sada nije zaìvela, {to bi, svakako, zahtevalo zapo{qavawe ve}eg broja gerontodoma}ica, ukoliko lokalna samouprava obezbedi dopunska sredstva za ovaj projekat. Raspravqalo se i o zapo{qavawu pravnika za pro{ireni delokrug poslova Centra za socijalni rad. Predloèno je da pravnik iz De~jeg vrti}a “Na{a radost” polovinu radnog vremena posveti ovoj problematici, jer bi se na taj na~in izbeglo zapo{qavawe novih lica. ^lan Op{tinskog ve}a Qubo Radi~evi} je predloìo da se preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, kroz program stru~ne prakse, angaùje pravnik o tro{ku dràve, ~ime bi se ostvarila znatna u{teda. Ve}nici su razmatrali i usvojili predlog o stopi poreza na imovinu, koji }e, ukoliko pro|e skup{tinsku proceduru, iznositi kao i pro{le godine 0,3 odsto. Na sednici je usvojen i predlog Statuta Turisti~ke organizacije Op{tine Lu~ani, koja je u proceduri registracije. Predloèno je i formirawe peto~lane Komisije za imenovawe direktora “Direkcije za izgradwu”. Jedan ~lan }e biti iz Stalne konferencije gradova i op{tina,

dok }e ostali biti iz politi~kih stranaka URS-a, SPS-a, NSa i DS-a. Mesto predsednika Komisije pripada Ujediwenim regionima Srbije, a uslove za imenovawe ~lanova propisuje Skup{tina Op{tine. Op{tinski ve}nici su prihvatili i zahtev Crvenog krsta da se zarade zaposlenih finansiraju ponovo iz op{tinske kase. Kako je re~eno, ovaj problem bi-

}e razre{en rebalansom buxeta. ^lanovi Op{tinskog ve}a su doneli i odluku da se pristupi izradi novog Statuta Op{tine. Na sednici je tako|e data saglasnost na dopunu pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematatizaciji radnih mesta u op{tinskoj upravi, kojom se predvi|a radno mesto poslovi za{tite i spasavawa, kao i odbrane u okviru rada {taba za

ODLUKA O TAKSI PREVOZU PONOVO NA DORADI Odluka o auto-taksi prevozu je ponovo vra}ena na doradu. Dragan [u{i}, predsednik SO, izvestio je ~lanove Op{tinskog ve}a da su neposredno pred sednicu stigli novi predlozi taksista, koje bi trebalo obraditi, kako bi se na adekvatan na~in uredila ova oblast i poboq{ao kvalitet ove vrste usluga. Taksisti traè da se obeleè stajali{ta za taksi ispred Doma zdravqa i Bolnice i da se dozvoli ukrcavawe putnika na autobuskoj stanici, bez nekog duèg zadràvawa. Oni su tako|e zamolili da im se za vreme trajawa Sabora truba~a obezbedi bez naknade privremeno stajali{te i ulazak u Gu~u. Duù diskusiju je izazvala primedba da lu~anske taksiste ka`wavaju u â~ku kada primaju putnike za podru~je Lu~ana. Umesto predloga taksista da se primewuje isti sistem i u Lu~anima za voza~e taksija iz â~ka i Poège, prihva}ene su sugestije Rado{a Milovanovi}a i Quba Radi~evi}a da se o ovom problemu razgovara sa nadle`nima u tim gradovima. Predloèno je i da se sa predstavnicima ovda{weg Udruèwa taksista dogovori red vo`we za rad vikendom i tokom praznika, jer se gra|ani àle da upravo tim danima nema dovoqno prevoznih sredstava.

vanredne situacije. Nakon duge diskusije, Op{tinsko ve}e je donelo zakqu~ak da se raspi{e oglas za zapo{qavawe sedam pripravnika, na odre|eno vreme, preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i to kroz program obavqawa stru~ne prakse. Kako je istakao predsednik Op{tine Mladomir Stretenovi}, u op{tinskoj upravi nedostaju izvr{ioci za pojedine referate i ukoliko se o~ekuje efikasan rad neophodno je popuniti ta radna mesta. Radovan Ili} je imao primedbu da bi pre preduzimawa takvog koraka trebalo analizirati rad onih koji su ve} zaposleni, pa ukoliko ima prostora da se nove radne obaveze pridruè wihovim dosada{wim zaduèwima, a ne da se otvaraju nova radna mesta. I na ovoj sednici se razvila diskusija o naknadama koje lokalna samouprava ispla}uje gra|anima po osnovu {tete koju su naneli psi lutalice, jer se zna~ajna sredstva iz buxeta izdvajaju svake godine za tu namenu. Konstatovano je da svi dosada{wi napori lokalne da se problem pasa lutalica razre{i angaòvawem razli~itih slu`bi do sada nisu urodili plodom. V. S.

eliko Gu~ko poselo, tre}e po redu, pod nazivom “Klot i frket”, odràno je pro{log petka u prostorijama Udruèwa samoukih slikara i vajara Draga~eva u Gu~i. Okupilo je i ovaj put vi{e od 50 zaqubqenika u tradicionalne srpske obi~aje. Me|u wima su bili i gosti iz â~ka. Nika Nikola Stoji} je otvorio poselo uru~ivawem nagrade Sneàni Kosti}, predsedniku UO Udruèwa, za veliko angaòvawe u radu i organizovawe ove lepe manifestacije. Udruèwe samoukih slikara i vajara je nastalo 1974. godine u sklopu Sabora truba~a i od po~etka je okupqalo raznorodne stvaraoce: slikare, vajare, a kasnije i pisce. Wegovi ~lanovi su i inicijatori odràvawa ovih lepih i nezaboravnih posela, na kojima se izlaù vajarska dela, umetni~ke slike i drugi predmeti ru~ne izrade. - Sa zahvalno{}u prihvatam ovu nagradu. Radujem se gledaju}i zlatne ruke u~esnica na{ih prela, koje su tako ve{te, a ideje su im veoma raznovrsne i svaki ru~ni rad je svojevrsno umetni~ko delo. Sva na{a posela su nastala iz narodne tradicije Draga~eva, po uzoru na ona nekada{wa koja su organizovana u doma}instvima ovoga kraja. Preslica je bila vaàn rekvizit koji su svakodnevno koristile draga~evske ène. Dana{wa posela predstavqaju podsticaj da se odrè stari zanati i prenese qubav prema pletewu, predewu vezu ili heklawu na mla|e generacije. Potrebno je da se okrenemo zajedni{tvu, na{im obi~ajima i tradiciji. ûdesnu energiju pronalazim u na{im prelima. Ona bude u

TRE]E GU^KO POSELO

„KLOT I FRKET” NA DRAGA^EVSKI NA^IN

meni iskru velike radosti, se}awe na moju majku, koja mi je darivala mno{tvo xempera, prsluka i kapa ru~ne izrade. Dela wenih ruku i danas greju moju du{u - izjavila Sneàna Kosti} povodom primqene nagrade. I na tre}em poselu se prelo, vezlo, plelo i to sve uz svirku i igru. U~esnici su izgovarali dosko~ice, {ale, zdravice, viceve. Oìveli su stari obi~aji, uìvalo se u tradicionaloj hrani i pi}u. @ensko peva~ko dru{tvo “Draga~evke” i mu{ko “Draga~evci” pevali su izvorne pesme koje je iznedrio taj kraj. Qubavne stihove govorila je Danica Radosavqev Savi}, a zdravice @eqko Kosti}. Na poselu su podeqene i

oslanici Moravi~kog okruga zatraì}e zajedni~kim amandmanima od Skup{tine Srbije da se u novom zakonu zadrì sudska jedinica u Gu~i. Ova odluka je doneta na zajedni~kom sastanku narodnih poslanika i predstavnika pravosudnih organa u sedi{tu Moravi~kog okruga. Na sastanku se razmatrao predlog Zakona o mreì sudova u Republici Srbiji, koji }e uskoro u}i u skup{tinsku proceduru. Ukoliko se ova inicijativa ne realizuje, Op{tina Lu~ani }e ostati bez delioca pravde. - Pre mesec i po dana smo odràli sastanak u prostorijama Moravi~kog okruga u â~ku, na inicijativu na~elnika Moravi~kog okruga Darka Domanovi}a, kako bismo blagovremeno zauzeli stav i izrazili svoje sugestije o novom zakonu iz oblasti sudstva. Na àlost, u predloènoj mreì sudova nije predvi|e-

LU^ANI

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

nagrade. Verici Jovanovi} pripala je nagrada za najvredniji rad, a dodeqena je za vezene jastuke napuwene mirisnim travama. - Nagrade donose radost, aplauza nikad dovoqno. Ali ja bih, ipak, re~ dala onima koji su me izabrali. Ako su u vezu osetili qubav, a u mirisu, smiqa i bosiqka, miris de-

tiwstva, livade, prirodu... A jesu. Moja misija je uspela - rekla nam je Verica, po zanimawu medicinski tehni~ar, koja nikada ne propu{ta ovakva dru`ewa. Titulu najveselije u~esnice ponela je Aleksandra Vuji~i}, kulturolog i ~lan `enskog peva~kog dru{tva. „^lan sam peva~ke grupe “Draga~evke”, nepunih go-

dinu dana. Volim umetnost u svakom obliku wenog postojawa, bilo da je izraèna kroz pesmu, igru, sliku, ili kroz re~i i delo, jer ona je jedini put do qudske du{e. Raduje me {to je kod nas zaìvela jedna ovakva manifestacija, koja pomaè da se kulturna ba{tina i narodna tradicija sa~u-

trebi za lepim. Za sve to je imala sluha na{a umetnica Sne`a Kosti}, koja je okupila qude pune pozitivne energije, koji su spremni da tu snagu podele sa drugima, da poka`u ili otkriju svoj talenat, da zabavqaju i budu zabavqeni. Ovakvo narodno stvarala{tvo putuje kroz vreme

vaju od zaborava i da se snaga duha na{ih predaka o`ivi kroz sliku, igru i pesmu - rekla je najveselija u~esnica posela, koja spada u grupu mla|ih pristalica ove manifestacije. - Mislim da je ovo dobar i pravi na~in okupqawa i dru`ewa svih onih koji su okrenuti o~uvawu na{eg tradicionalnog umetni~kog stvarala{tva i kreativnosti. Veliki broj qudi prisutnih na ovom skupu govori o senzibilnosti na{ih qudi, nadarenosti i wihovoj po-

prenose}i se sa kolena na koleno i postaje obele`je odre|enog kraja kao wegova kulturna izvorna vrednost. Narod zna i instiktivno ose}a snagu umetnosti, wenu mo} da uspostavi ravnoteù duha i vrati psihi~ku teìnu i izgubqenu energiju, da nam ìvot u~ini lep{im i radosnijim - rekla je za “Glas” u~esnica prela Qiqana Kova~evi}, akademskim slikar i direktor Osnovne {kole u Gu~i.

ZAJEDNI^KI AMANDMAN POSLANIKA MORAVI^KOG OKRUGA

ZA OPSTANAK SUDA U GU^I

no da Gu~a zadr`i svoju sudsku jedinicu. Jo{ od davne 1947. godine imali smo u Gu~i Sreski, kasnije Op{tinski sud, da bismo na kraju dobili sudsku jedinicu

koja je funkcionisala kao segment Osnovnog suda u ^a~ku. Svi su izgledi da }emo, ukoliko se ne izborimo za izmenu, ostati i bez te jedinice. Na~elnik Moravi~-

kog okruga Darko Domanovi} je reagovao povodom toga i ponovo sazvao sastanak, kome su prisustvovali svi poslanici sa podru~ja Moravi~kog okruga. Dogovorili smo se da poku{amo da putem amandmana uti~emo da se na podru~ju lu~anske Op{tine zadr`i sudska jedinica u Gu~i. Poslanici su dobili tekst amandmana. Ja sam se obratio Odboru za pravosu|e pri Skup{tini Srbije, a tekst amandmana koji smo formulisali na zajedni~kom sastanku uru~io sam i na{em poslaniku ^edomiru Proti}u i zamolio ga da u skup{tinskoj proceduri zastupa interese gra|ana Draga~eva po ovom pitawu. Sli~an ovakav apel je uputio i na~elnik Moravi~kog okruga

svim poslanicima sa podru~ja na{eg okruga, bez obzira kojoj politi~koj stranci pripadaju. Nadamo se da }e na{a nastojawa uroditi plodom. Zgrada Suda u Gu~i je renovirana 2003. godine i u wu je dràva investirala zna~ajna sredstva. Ne bi bilo normalno da gra|ani ovog podru~ja za najosnovnije potrebe u ovoj oblasti putuju iz Draga~eva u susedne gradove - izjavio je Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine Lu~ani. Kako smo saznali, osim inicijative da se u novi zakon ukqu~e i sudske jedinice u Gu~i, poslanici }e u svojim amandmanima traìti i vra}awe Osnovnog suda u Ivawici u drugom stepenu pod okriqe Vi{eg suda u â~ku.

SPORT

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

BORAC - KOLUBARA 4:1 (2:0)

LAKO DO POBEDE Borac: Petri}, Boranija{eKolubara: Rankovi}, Jakovqevi}, Milovanovi}, Tucakovi}, Radanovi}, Dimitrijevi}, Genti}, Spasojevi}, vi}, @ivkovi} (Mili~i}), @ivkovi} (Stojanovi}), GoMartinovi}, Jovi~i}, Jerelo~evac, S. Jovanovi} (Nenami} (Nikoli}), Vusqanin, dovi}), Cvetkovi}, ObradoPavi}evi} (Zo}evi}), Ra{kovi}. vi} (V. Jovanovi}). @uti kartoni: Pavi}evi}, Jovi~i}, Mila~i} (Borac).

osle du`eg vremena, fudbaleri Borca su u 23. kolu Prve lige Srbije, protiv Kolubare iz Lazarevca, priredili svojoj publici pravu reviju golova, stopostotnih {ansi i dobre igre. Prvi gol za doma}e pao je ve} u tre}em minutu igre. Strelac Radanovi}. Taj pogodak dao je ekipi pravi zalet i pred sam kraj prvog poluvremena Jeremi} pove}ava prednost

Borca na 2:0. Na po~etku drugog poluvremena obe ekipe su imale svoje {anse. Doma}ini je

propu{taju kada je Pavi}evi} sa desetak metara {utirao iznad gola, a gosti u 61. minutu. Ga|ao je Stojanovi}, ali je lopta pogodila stativu. Ne zadugo, Pavi}evi} popravqa gre{ku i u 71. minuti posti`e tre}i gol za Borac. Prednost ^a~ana na 3:1 smawio je Cvetkovi} u 81. minutu. Wegov pogodak ostao je ne-

23. KOLO

Mladost Lu~ani - Radni~ki NP 1:0 Be`anija - Metalac 1:3

24. KOLO

Teleoptik - Borac Proleter - Mladost L Metalac - Novi Sad

2:1 2:1 2:0

23. KOLO Jelen Super liga

Javor - Partizan

0:1

TABELA 1. Mladost 2. Budu}nost 3. Parmenac 4. Zadrugar 5. rakova 6. Morava 7. Preme}a 8. Strelac 9. ^a~ak 94 10. Planinac 11. Malba 12. Polet

15. KOLO 33 31 28 23 18 17 15 12 11 9 4 0

U nedequ, 21. aprila, Borac u Beogradu gostuje Vo`dovcu.

OKRU@NA LIGA

20. kolu Okru`ne lige Fudbalskog saveza Moravi~kog okruga Vujan je iznenadio drugoplasiranu Slatinu pobediv{i je 1:0. Jedini gol postigao je Popovi} u 56. minutu igre. Spartak je zabele`io ~etvrtu pobedu savladav{i Jedinstvo iz Kowevi}a sa 3:2. Trenutno prvoplasirano Draga~evo igralo je protiv Miokovaca bez golova. Vrlo va`ne bodove za opstanak u ligi uzeo je Brezak koji je pobedio Luwevicu 2:1. Napredak i Dowa Vrbava su igrali bez golova, Morava je u Katrgi savladala Jedinstvo iz Gorwe Gorevnice, 1:0, dok je Ov~ar bio ubedqiv protiv Kotra`e Franc komerc, 4:0. Trijumfovao je i Rudar nad ekipom Mladost sa 2:1.

PALO 25 GOLOVA 14. kolu Gradske lige pro{log vikenda postignuto je 25 golova. Poseban uìtak bila je utakmica Rakova Strelac koja je zavr{ena rezultatom 4:2. Parmenac je savladao Moravu 4:0, a istim rezultatom u korist doma}ina okon~ana je i utakmica Mladost - Parmenac. [est golova palo je i na utakmici Zadrugar - Preme}a, 5:1. Budu}nost je pobedila â~ak 94 sa 4:1, dok je susret Polet - Malba odloèn.

ju se utakmice protiv Napretka u jesewem prvenstvu. Od tada Borac nije trijumfovao i psiholo{ki pritisak u~inio je da ekipa odigra tako dobro. Idemo daqe, ~ekaju nas tri gostovawa. Protiv Kolubare smo odgovorili zadatku i ovi bodovi su isplanirana - rekao je {ef stru~nog {taba Borca Dejan Vuki}evi}.

budemo imali sre}e, do|emo do luke spasa. Bi}e to vrlo te{ko - komentar je trenera Kolubare Nemawe \or|evi}a. - Utakmica je bila, ~ini mi se, na nivou najja~eg ranga u Srbiji. Taj rani gol je u~inio da gosti igraju otvorenije. Publika je imala priliku da u`iva u utakmici sa dosta golova i stopostotnih prilika. Znam da ovaj tim ima potencijal i da je na wima ogromno brijeme. Dugo nijesu pobijedili i ne sije}a-

SPARTAK PROLE]NI HIT

GRADSKA LIGA

doumica za publiku, koja je bila ube|ena da je neko od doma}ih igra~a postigao autogol. Za kona~nih 4:1 pobrinuo se Ra{kovi} tri minuta pre isteka regularnog vremena. - Pripremali smo se, ali ovu utakmicu nismo odigrali onako kako je trebalo. Uspevali smo na trenutke da se vratimo u igru. Ipak, Borac je u svakom pogledu bio br`i, ja~i i boqi. Ostaje nam da popravimo igru, da se nadamo i ako

Mladost - Parmenac Planinac - Budu}nost Malba - Zadrugar Preme}a - Rakova Strelac - Morava ^a~ak 94 - Polet, van konkurencije

U sredu, 17. aprila, odigrano su utakmice zaostalog 19. kola. 19. KOLO Brezak - Vujan 1:1 Mladost - Luwevica 3:1 Jedinstvo K - FK Rudar Bresnica2:0 Dowa Vrbava - Spartak 1:1 Miokovci - Napredak 4:0 Kotra`a FK - Draga~evo 1:0 Jedinstvo (GG) - Ov~ar 0:0 Slatina - Morava 3:0 21. KOLO, subota i nedeqa, 16 ~asova Luwevica - Vujan, subota Brezak - Rudar Mladost - Spartak Jedinstvo K - Napredak Dowa Vrbava - Draga~evo

TABELA 1. Slatina 2. Jedinstvo K 3. Draga~evo 4. Mladost 5. Miokovci 6. Rudar 7. Spartak 8. Ov~ar 9. Dowa Vrbava 10. jedinstvo GG 11. Kotra`a FK 12. Morava 13. Brezak 14. Napredak 15. Vujan 16. Luwevica

42 41 40 35 35 32 31 29 29 26 24 23 18 18 16 6

Miokovci - Ov~ar Kotra`a FK - Morava Jedinstvo GG - Slatina

PETLI]I

MLADOST RADOST NASTAVILA POBEDNI^KU SERIJU na gostovawu u Lu~anima petli}i Mladosti radosti nastavili su da pobe|uju. Mali ^a~ani su sa 4:0 savladali Lu~ance i tako nastavili trku za prvo mesto sa Borcem i Metalcem u Okru`noj ligi petli}a. Mladost radost prvu priliku ne koristi

ve} u {estom minutu, kada kapiten Joksi} sa metar razdaqine prebacuje gol. Svoje {anse ne koristi ni Mika{evi} koji najpre prebacuje golmana doma}ih i poga|a stativu, a onda u 21. minutu wegov {ut brani Stani}. Posle pola sata igre Joksi} se iskupquje za proma{aje i dovodi âOSTALI MEÊVI 17. KOLA Borac 1 - Javor 2:0 ~ane u vo|â~ak 94 - Metalac 2:4 stvo. Srpski orlovi - [umadija Br|ani 9:0 Mladost Junior soker - Orlovac 0:2 radost nastaBorac 2 - Takovo 7:0 vqa dominaGu~a je bila slobodna ciju i u dru-

TABELA 1. Metalac 2. Borac 2 3. Mladost radost 4. Orlovac 5. Borac 2 6. Javor 7. Gu~a 8. Junior soker 9. ^a~ak 94 10. Srpski orlovi

41 40 40 36 26 25 23 16 14 11

gom poluvremenu. Propu{taju dve prave prilike da udvostru~e prednost, ali i doma}ini poku{avaju da izjedna~e iz kontranapada

i najboqu {ansu ne koristi Ristovi} u 47. minutu. Samo pet minuta kasnije, Petrovi} duplira prednost gostiju. Kona~nih 4:0 postavqa rezervista Kokovi}.

Mladost Lu~ani: Stani}, Domanovi}, Dramli} (Nikoli}), Koj~inovi}, Jova{evi}, Radovanovi}, Vasovi} (Stevanovi}), Ristovi}, Basari} \. (Bojovi}), \edovi}, Basari} M.

Mladost radost: Markovi}, Nedeqkovi}, Jovi~i}, Todorovi}, ^vorovi}, Mladenovi} (Kolarevi}), Stefanovi} (Kusi}), Joksi} (Petrovi}), Mika{evi} (Kokovi}), Lukovi} (Belopavlovi}), Kruni} (Mi}ovi}).

SPORT

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

NASTAVQENA IZGRADWA STADIONA FK BORAC

DO AVGUSTA NOVI ISTOK

adovi koji su pro{le godine prekinuti, zbog finansijskih problema, nastavqeni su u utorak. Nastavak izgradwe stadiona propratili su i gradski rukovodioci. Kako su najavili, do prve polovine avgusta, kada po~iwe jesewe prvenstvo, bi}e postavqeni reflektori, izgra|ena isto~na tribina, renovirani upravna zgrada, svla~ionice... Potom sledi ru{ewe zapadne strane i wena kompletna rekonstrukcija. Svi radovi bi trebalo da budu zavr{eni

slede}e godine. - Izgradwa stadiona bila je prekinuta, po{to izvo|a~ima nije pla}eno 67 miliona dinara. Ta sredstva su im upla}ena, a obezbe|en je i novac za nastavak radova. Oni }e biti pla}eni u razumnom roku. Pro{la godina je bila izborna i nije se znalo u ~ijoj nadle`nosti }e biti izgradwa stadiona u ^a~ku, kao i ostalih objekata u Srbiji podsetio je gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}. Kako je ranije stiglo obe}awe iz Fudbalskog sa-

^A^AK VELIKO GRADILI[TE

USKORO ZATVOREN BAZEN I STUDENTSKI DOM U narednom periodu trebalo bi da bude zavr{en projekat za izgradwu zatvorenog bazena. Saobra}ajni institut CIP dobio je saglasnost za gra|evinske dozvole i jedino jo{ nedostaje dozvola “Srbijagasa” za prikqu~ak na gas. - O~ekujemo da ove godine zapo~ne izgradwa zatvorenog bazena, a u junu i studentskog doma - najavio je Vojislav Ili}. Zatvoreni bazen bi}e u blizini stadiona FK Borac. Po Ili}evim re~ima, u petak po~iwe izgradwa vodosistema Kuki}i. Zavr{ene su javne nabavke za {kolu u Mr~ajevcima i fiskulturnu salu, Muzi~ku {kolu, za izgradwu zgrade Crvenog krsta u Ulici vojvode Stepe, jedne ku}e uni{tene klizi{tem, a trebalo bi da bude rekonstruisano i vi{e mesnih kancelarija i domova kulture.

veza Srbije, oni }e obezbediti novac za ugradwu nosa~a reflektora. Re~ je o sumi od 15 miliona dinara. - Slede}e sedmice }emo imati sastanak sa generalnim sekretarom FSS i razgovara}emo o wihovoj obavezi. Ukupna vrednost stadiona, bez zapadne tribine, je 260 miliona dinara. Finansijskih problema ove godine ne}e biti - potvrdio je Veqko Negovanovi}, predsednik Skup{tine grada. Izgradwu stadina Fudbalskog kluba Borac finansiraju Republika Srbija i grad â~ak, po principu pola-pola. Izvo|a~ radova, preduze}e “Ratko Mitrovi} konstrak{n”, najpre je iskopao temeqe za stubove za rasvetu, a potom }e pre}i na istok. - êli~ni stubovi su ura|en i za mesec dana }e biti postavqeni. Zavr{ena je i konstrukcija za pokrivawe isto~ne tribine. Po dogovoru sa investitorom, stari deo }e biti kompletno obnovqen. Tako }e cela isto~na strana vrlo pristojno izgledati. Gotovi su i fasadni elementi za novi objekat, sledi wihova montaà i unutra{wi radovi - naveo je Petar ]ur~i}, direktor preduze}a

U PREQINI ODR@AN „VASKR[WI TURNIR” organizaciji Karate kluba ^a~ak pro{log vikenda u Preqini je odr`an “Vaskr{wi turnir” na kome se okupilo vi{e od 250 takmi~ara iz cele Srbije. Kao i na ostalim takmi~ewima, karatisti Nemawe osvojili su pregr{t medaqa. Marija Paunovi} - zlato kate pojedina~no, zlato kate

ekipno. Milisav Ristanovi} bronza jiu ippon, bronza kate ekipno. Nikola Tepav~evi} - srebro kihon kumite, bronza kate ekipno. Sawa Cicovi} - zlato kate pojedina~no, zlato kihon kumite. Leonardo Markovi} -

“Ratko Mitrovi} konstrak{n”. Sa novim terenom ili bez wega, ^a~ani od Borca o~ekuju dobru igru i rezutate. Uprava kluba napomi-

we da im je novi stadion dodatni vetar u le|a. - Velelepni stadion ne prili~i ni`em rangu takmi~ewa. Na{e ambicije su jasne. Dovo|ewem Dejana

Vuki}evi}a, posmatraju}i rad, atmosferu i sve one elemente koji bi trebalo da prate jedan ozbiqan klub, smatram da smo povukli dobar potez. Do sada su, osim poraza protiv Banata, sva na{a o~ekivawa ispuwena. Borac }e do`iveti preporod, ako ne u potpunosti rezultaski, onda u anga`manu, igri, odnosu prema klubu i takmi~ewu. O~ekujem i da serija poraza na strani bude prekinuta. Kada je re~ o izgradwi stadiona, moramo biti zadovoqan. To su nam motivacija i obaveza da bar u narednoj sezoni, ako ne ranije, izborimo povratak u Super ligu - rekao je Ilija Petrovi}, predsednik FK Borac. Z. J.

NOVE MEDAQE ZA NEMAWU

srebro kate pojedina~no, srebro jiu ippon, bronza kate ekipno. Tijana Lu~i} - zlato kate pojedina~no. Luka Beli} - zlato kate pojedina~no. Zorana Topalovi} - bronza kate pojedina~no. Za osvojeno ~etvrto mesto, kao nagradu, bronzanu

medaqu od ~lanova KK Nemawa dobili su Veqko Damqanovi}, Janko Joksi}, Vuka{in Paunovi}, Strahiwa Paunovi}, An|ela Koni} i Bogdan A}imovi}. Na “Vaskr{wem turniru” sudili su Zorana Koji}, Marija Paunovi} i Branko Nikoli}, karatisti KK Nemawa.

FUDBAL 21. KOLO

ZONA MORAVA GRUPA ZAPAD

Orlovac - Polet T Metalac - Omladinac Z Prijevor - Jo{anica 21. KOLO Sloboda - Mladi radnik Polet Q - Jasenica 1911

22. KOLO Slavija - Prijevor Omladinac Z - Trep~a Polet T - Takovo 22. KOLO [umadija (A) - Polet Q Sloga (PM) - Sloboda ^

SPORT

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

ODBOJKA

LIBERO ^A U PRVOJ LIGI SRBIJE

posledwe 18. kolo Druge lige Zapad odbojka{ice Libero ^A zavr{ile su pobedom. Pro{log vikenda u sali Osnovne {kole “Preqina” savladale su Tutin Stil Jasen, rezultatom 3:1. U kona~nom plasmanu, drugoplasiranom Gimnazijalcu su pobegle za osam bodova. Plasmanom u Prvu ligu Srbije, postigle su najve}i uspeh u istoriji ~a~anske

odbojke. - Nadam se da }emo i u Prvoj ligi pruìti bar dobru igru. Sigurno }emo uspeti, jer mi ba{ vredno radimo. Znamo da nas u Prvoj ligi o~ekuju ja~e protivnice, ali ne toliko jake koliko mi moèmo dobro da odigramo. O~ekuje nas naporno leto. U svakom slu~aju, mi smo spremne za veliki rad - kaè Bojana Brki}, kapiten Libero

^A. Od kada se takmi~e, odbojka{ice Libera pele su se ka vi{em rangu takmi~ewa. Prva liga je korak bli`e najja~em rangu. - Poku{a}emo da u prvoj godini steknemo iskustvo. Vide}emo da li }emo se boriti za opstanak ili }emo imati dobre rezultate. Prva liga je za na{e uslove optimalna. Ve} za Super ligu potrebno je i vi{e

igra~ica i vi{e novca, koga mi sada nemamo - napomiwe Radovan Zo}evi}, trener OK Libero ^A. Posle utakmice sa Tutinom, usledila je dodela medaqa i pehara. Odbojka{ice Libera letos o~ekuju naporne pripreme. Ozbiqnije kre}u ve} krajem jula. Jesewe prvenstvo prve lige Srbije startuje po~etkom oktobra. Z. J.

OSTALI REZULTATI 18. KOLA

Sloboda S - Borac 3:1 Putevi Trendteks - Ivawica 3:2

TABELA

1. Libero ^A 3. Ivawica 5. Borac 9. Sloboda S

44 33 26 19

ZLATIBORSKO - MORAVI^KI OKRUG

13. KOLO Sjenica - ^a~ak 3:0

14. KOLO ^a~ak - Zlatar

^etvrta kategorija 1. An|ela Jerosimi} 2. Selena Bo{kovi} 3. \ur|ina Parezanovi}

Peta kategorija 1. Marko Bojovi} 2. Milan Makojevi} 3. Andrej Veli~kovi}

PLIVAWE

TAKMIÊWE U OVÂR BAWI OKUPILO 37 PLIVAÂ onila~ki klub â~ak organizovao je pro{le nedeqe, u Velnes centru Ov~ar Bawa, takmi~ewe u plivawu za pred{kolce i {kolarce. Pliva~i, wih 37, nadmetali su se u pet kategorija. Najuspe{nijima su pripale medaqe i pehari. Osim iz â~ka,

ALPINIZAM

^A^ANI NA DURMITORU

osledwa zimska akcija u ovoj godini izvedena je na Durmitoru. U organizaciji su u~estvovali Klub eks-

na takmi~ewe u plivawu do{la su deca iz Beograda, Lu~ana, Po`ege i Ariqa. Na tradicionalnom tur-

niru u Ov~ar Bawi iz godine u godinu okupqa se sve vi{e mladih pliva~a. Svi oni ulivaju nadu da ne}emo osta-

ti nepliva~ka sredina i da budu}e generacije ne}e najboqe “plivati” samo na suvom.

Prva kategorija 1. Tatjana Kova~evi} 2. Mihailo Kova~evi} 3. Ivona Stoji}

Druga kategorija 1. Nikola Paunovi} 2. Aleksandar Ranitovi} 3. Mateja Blagojevi}

Tre}a kategorija 1. Teodora Blagojevi} 2. Nikola Milinkovi} 3. Milica Jankovi}

tremnih sportova Armadiqo, Komisija za alpinizam, Alpinisti~ki odsek â~ak i Planinarsko dru{tvo Kablar. U taboru je bilo 17 pewa~a iz cele Srbije. Uspe{no su izvedeni usponi na [qeme i Savin kuk i ispewano je osam alpinisti~kih smerova na snegi i ledu. - Vreme nam nije bilo ba{ nakloweno. U toku tabora, koji je trajao desetak dana, imali smo svega dva sun~ana dana. Ostalo vreme smo iskoristili za planinarewe na usponima i uve`bavawu alpinisti~kih tehnika u zimskim uslovima. Iza nas je jedna godina uspe{nog pewawa i druèwa na Durmitoru. Ostaju nam planinarewa, osvajawa novih vrhova, kawona i pe}ina - kaù alpinisti Armadiqa.

KAJAK

MOTOKROS

VELIKI USPEH NA HORGO[U

OGWEN OSVOJIO SREBRO

radicionalna trka “Memorijalni spust Darka Novakovi}a” odràna je 14. aprila od brane u Parmencu do starog èlezni~kog mosta u â~ku. Voèna je disciplina spust-klasik u duìni od {est kilometara, a takmi~ili su se pioniri i kadeti u kategorijama K-1 i C-1 i kadetkiwe u kategoriji K-1. U~estvovalo je 15 kajaka{kih posada iz klubova Medicinar Ni{, Drina Bajina Ba{ta i â~ak. U kategoriji pionira K1 prvo mesto je osvojio Mihailo Obradovi} iz Bajine

Ba{te. U kategoriji kadeta C-1 najboqi je bio Ni{lija Vukota Radovanovi}. Kod kadetkiwa (K-1) prvo je na ciq stigla Ni{lijka Natalija Stojiqkovi}, dok je kod kadeta (K-1) pobednik Marko Marijanovi}. ^a~anin Ogwen Peranovi}, pionir, bio je drugi u kategoriji K-1. Trku su pratili i kontrolisali selektor reprezentacije Srbije Milan Mandi} i ~lan Komisije za sport ^a~ka profesor Milovan Eri}.

a prvoj trci Otvorenog {ampionata Srbije u motokrosu, pro{le nedeqe na Horgo{u, takmi~ari Auto moto sportskog kluba iz ^a~ka postigli su veliki uspeh. U klasi MXB pro{logodi{wem {ampionu Nemawi Petri}u pripalo je drugo mesto, Vladimir Tokovi} je bio tre}i, a Du{ko Paunovi} ~etvrti. Pro{logodi{wi vice{ampion Dobrosav Zekavica zauzeo je {esto mesto. Vu-

ka{in ]ur~i} je u drugoj vo`wi do`iveo povredu i zadobio lak{i potres mozga. Posle ukazane lekarske pomo}i, pu{ten je na ku}no le~ewe. Na slede}oj trcu u Brusu, 21. aprila, za ~a~anski klub debituje Mili} Zimowi}, a o~ekuje se i povratak Mateje Stevanovi}a, pro{logodi{weg najmla|eg voza~a u svim moto disciplinama u Srbiji.

SPORT

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

KOMPANIJA „SLOBODA” PRIREDILA PRIJEM ZA [AMPIONE svaja~ima medaqa na Evropskom fudbalski, streqa~ki, teniski i karate. {otokan prvenstvu u Ma|arskoj, Najzapaènije rezultate imaju atleti~akaratistima Slobode, pro{log ri i karatisti. - Komisija }e finansijski nagraditi ~etvrtka je prire|en prijem u fabrici po kojoj klub nosi ime. Apsolutni {ampion osvaja~e medaqa - obe}ao je tada Dragan Evrope u borbama Marko Raji~i} ovoga Jeli}, predsednik Komisije za sport komputa se u â~ak vratio sa dva zlata i sre- panije “Sloboda”. brom. Zlato je osvojio u borbama pojediMarko, Milica i Andrej potvrdili na~no i ekipno i srebro sa miks timom u su da }e nastaviti da osvajaju medaqe i na istoj disciplini. Andrej Gruji~i} osvo- starnim i na doma}im terenima. jio je u Ma|arskoj tre}e mesto u borbama, Na prijemu je Karate klubu Sloboda kao i Milica Poluì}. dodeqeno i priznawe Udruèwa sport- Wihov uspeh je ve}i zato {to oni skih novinara â~ka. treniraju u daleko lo{ijim uslovima za Z. J. razliku od wihovih vr{waka u Evropi. U wima “Sloboda” preUSPE[NI I NA DOMA]EM TERENU poznaje pravi razvoj mladih qudi. Ove godine smo planirali da Karate klub Slavija organizovao je pro{le subounapredimo sportske aktivnosti te u Ba~u turnir na kome su veliki uspeh postigli i i zato smo osnovali Centralnu karatisti Slobode. Andrej Gruji~i} bio je prvi u komisiju koja je nadle`na da praborbama, a Milica Poluì} tre}a. ti i unapre|uje rad sportskih Dan kasnije, na turniru “ Mladost 2013” u Pan~edru{tava - rekao je izvr{ni divu, Marko Raji~i}, Vladimir Savi} i Milica Porektor kompanije Sloboda Miloluì} osvojili su prvo mesto u borbama. Andrej van Lukovi}. Gruji~i} je bio najboqi u katama, dok je Slobodan “Sloboda” ima {est sportskih Luki} u istoj disciplini zauzeo tre}e mesto. klubova, odbojka{ki, atletski,

SVE ZA SPORT

GRADSKI ODBOR ZELENI SRBIJE ORGANIZOVAO PROLE]NU RAZMENU SPORTSKO - RIBOLOVNE, KAMP I PLANINARSKE OPREME

NEOBAVE[TENOST ILI NEZAINTERESOVANOST a sve qubiteqe prirode, Gradski odbor Zeleni Srbije je pro{le nedeqe organizovao prole}nu razmenu sportsko - ribolovne, kamp i planinarske opreme. Svoju opremu, kao i iskustva, ribolovci, kamperi i planinari mogli su da razmene u Kablarskoj ulici, broj 1/1. - Akcija je organizovana sa ciqem, ne samo da se razmeni sportska, ribolovna, kamp i planinarska oprema, ve} i da se qudi druè. Ovom akcijom smo èleli i da omogu}imo qubiteqima prirode da se “poveù” sa stru~wacima, odnosno sa qudima koji ra-

de u ribolova~kim i prodavnicama kamperske i sportske opreme. Na`a-

PONEDEQAK - SVETSKI DAN PLANETE ZEMQE Svetski dan planete zemqe, 22. april, Gradski odbor Zeleni Srbije, obele`i}e akcijom u tri segmenta, koju }e organizovati na Gradskom trgu, od 11 do 13 ~asova. Preduze}e “Komunalac”, kao suorganizator akcije, postavi}e xambo xak u koji }e gra|ani odlagati PVC ambala`u. Kao drugi segment, zajedno sa “Litopapirom”, Zeleni }e organizovati akciju predloga zamene PVC kesa sa papirnim kesama. U okviru tre}eg segmenta akcije, dizajnerka Ana D. Nedeqkovi}, ~lanica Zelenih Srbije, ima}e izlo`bu od recikliranih materijala.

lost, odziv gra|ana nije bio ba{ najboqi, interesovawe je bilo smaweno ili zbog neobave{tenosti, ili nedovoqne zainteresovanosti - rekla je Aleksandra \urovi}, sekretar Gradskog odbora Zeleni Srbije. Tom prilikom, Aleksandra \urovi} je najavila da je Gradski odbor planirao jo{ dve akcije, koje }e biti organizovane na leto i jesen, a re~ je o razmeni zimske, planinarske i ski opreme. N. R.

RUKOMET

MLADOST LIDER 15. kolu Druge lige Zapad 1 rukometa{i Mladosti ubedqivo su pobedili Sjenicu, 37:19. Atenica je izgubila od Hiodroelektrane, tako|e ubedqivo, 34:19. Mladost je i daqe lider na tabeli u svojoj

ligi, dok je Atenica deseta. Seniorke Rukometnog kluba ^a~ak savladale su Loznicu grad u 19. kolu Prve lige Zapad, 38:30. U 20. kolu igraju sa Metalcem AD.

KO[ARKA

SLEDE]EG VIKENDA FINALE JUNIORA a~ak i Ko{arka{ki klub Borac bi}e doma}ini juniorskog finala osam najboqih ekipa. Za prvo mesto od 27. do 29. aprila bori}e se Partizan, Zvezda, Mega, Sloboda, @itko basket, Vojvodina, Vr{ac i Borac Mocart sport koji je prvenstvo zavr{io na petom mestu Heba juniorske lige. Prvog dana, 27. aprila, bi}e odigrane ~etiri utakmice, a u nedequ i ponedeqak po dve. Kadeti Mladosti i Borac Mocart sporta, koji se tako|e takmi~e u najja~oj ligi za svoj uzrast, od ju~e su na finalu osmorke u Beogradu. Posledwu prvenstve-

nu utakmicu Mladost je zavr{ila pobedom nad kraqeva~kom Slogom, 72:69, dok je BMS izgubio od beogradskog Fle{a, 61:78. Mladost je sezonu okon~ala na ~etvrtom, a Borac na {estom mestu ABS kadetske lige. Pro{le sedmice odigrana su prva dva kola razvojne lige. U prvom me~u seniori BMS-a su za samo 15 sekundi savladali Tami{, 65:61. Do pobede su stigli zahvaquju}i trojkama Miqana Radisavqevi}a u posledwim sekundama i preciznijem izvo|ewu penala. U drugom kolu su izgubili od FMP-a u @elezniku, 80:76. Mladost je posle pobede nad Planom, 113:86, izborila opstanak u Drugoj ligi Srbije. U posledwem 26. kolu gostuju Swisslion razvojna liga Tre}e kolo Partizanu MT:SMT. @elezni~ar je izBorac Mocart sport - BKK Radni~ki 81:87 gubio od [apca, 75:87. U 26. kolu Druge lige Zapad gostuje Zlataru u Novoj ^etrvto kolo, 20. april, hala Borac, 19 ~asova Varo{i. Borac Mocart sport - Smederevo 1953 ^a~ak 94 savladao je Vladimirce, 80:68. U 22. kolu Regionalne lige Zapad Peto kolo, 24. april, putuju u Bajinu Ba{tu, gde }e igrati Mega vizura - BMS protiv Studenta. Z. J.

PRVOMAJSKI BASKET TURNIR „3 NA 3“ PREDUZE]A ^A^KA

REKREATIVCI NA DELU susret predstoje}im praznicima zaposleni u devet ~a~anskih preduze}a re{ili su da 23, 24. i 25. aprila odr`e Prvomajski basket turni „3 na 3“ u sali Prehrambeno – ugostiteqske {kole. Utakmice po~iwu svaki dan od 18 sati, a ekipe su podeqene u dve grupe. Posle dva dana nadmetawa po grupama, posledweg dana manfestacije }e biti uprili~ene utakmice za tre}e i prvo mesto, kao i progla{ewe najboqeg igra~a. Turnir je zami{qen tako da se promovi{e rekreativni vid sporta i namera je da postane tradicionalan. Uslov je da svi prijavqeni igra~i budu zaposleni u preduze}u za koje nastupaju i ne}e biti mogu}e spisak mewati tokom takmi~ewa.

Prijave za nastup na prvom Prvomajskom basket turniru „3 na 3“ preduze}a â~ka su predali: â~anska banka, Nezavisni sindikat Kompanije „Sloboda“, TV „Galaksija 32“, Dunav osigurawe, „Autoprevoz“, Elektrodistribucija, Telekom, JKP „â~ak“ i „Alti“. Komisiju za takmi~ewe, ~iji je zadatak da vodi ra~una o regularnosti i svim tehni~kim detaqima ~ine: Slobodan Novakovi} (â~anska banka), Doj~ilo Mini} (Nezavisni sindikat Kompanije „Sloboda“) i @eqko Dulovi} (Sudijska komisija). Sve~ano otvarawe je planirano za 23. april u 17,30 u sali Prehrambeno – ugostiteqske {kole.

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

OGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-41/13-IV2-01 kojim je utvr|eno da investitor RADWA ZA TRGOVINU, RECIKLA@U I TRANSPORT “TIP” JEZDINA MARINA BJELI] PR nije duàn da izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta skladi{tewa elektri~nog i elektronskog otpada na k. p. 6349 K.O. â~ak u objektu biv{e O[ “Jezdina”, u Jezdini, u ulici 700 bb. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu ìvotne sredine i prostornog planirawa, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

Na osnovu odluke Nadzornog odbora br. NO-12/3013. od 23. 3. 2013. godine, Kompanija “Sloboda” AD objavquje drugi krug licitacije za prodaju vozila i to: Vozilo

GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA OBJAVQUJE OGLAS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA ODRE\ENO VREME OD 12 MESECI Jednog izvr{ioca na radno mesto za upravno-pravne poslove iz oblasti urbanizma Uslovi: Zavr{en pravni fakultet u trajawu od najmawe 4 godine, odnosno ste~eno visoko obrazovawe na studijama drugog stepena /diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije/ u oblasti pravnih nauka, poloèn stru~ni ispit za rad u organima dràvne uprave, poznavawe rada na ra~unaru i jedna godina radnog iskustva. Pored posebnih uslova kandidati treba da ispuwavaju uslove iz ~lana 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima /"Sl. glasnik RS" br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99. 34/01, 39/02, 49/05, 79/05, 81/05 i 83/05/. Prijave na oglas sa potrebnim dokazima o ispuwavawu traènih uslova dostaviti u roku od 8 dana od objavqivawa oglasa na adresu: Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, Ulica @upana Stracimira br. 2, â~ak. GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

Godina proizvodwe

Po~etna cena

1. Kombi “RIVAL” 35.10 Â 016-OU 2001 115.000,00 din Odjavqeno – u voznom stawu 2. FLORIDA 1,3 POLY LX Â 414-82 2001 57.500,00 din Odjavqeno – u voznom stawu 3. [koda “FELICIJA” 1.3 LX Â 022-OV 2000 79.000,00 din Odjavqeno – u voznom stawu 4. [koda “FELICIJA” 1.3 LX Â 023-^Y 2000 69.000,00 din Odjavqeno – nije u voznom stawu 5. Jugo “TEMPO” 1.1 Â 007-DJO 1999 46.000,00 din Odjavqeno – u voznom stawu 6. Prikolica “GO[A” FKP 14 49-46 Â 1997 172.500,00 din Odjavqeno – u voznom stawu Licitacija }e se obaviti dana 22. 4. 2013. godine sa po~etkom u 11 ~asova u Kompaniji “Sloboda” AD â~ak, ulica Ratka Mitrovi}a bb. Vozila se mogu razgledati na dan licitacije u vremenu od 8 do 11 ~asova. Vozila se prodaju u vi|enom stawu bez prava na naknadnu reklamaciju, po principu vi|eno-kupqeno. Licitacioni korak 5.000,00 dinara. Pravo na u~e{}e na licitaciji imaju sva pravna i fizi~ka lica uz kauciju 10 % od po~etne cene. Tro{kovi PDV-a kao i tro{kovi oko preuzimawa kupqenog vozila, padaju na teret kupca. Ukoliko kupac odustane od kupovine izlicitiranog vozila, kaucija se ne vra}a. Uplatu kupqenog vozila kupac }e izvr{iti u roku od 2 (dva) dana od dana licitacije. Sva blià obave{tewa u vezi licitacije mogu se dobiti na telefon 5563-349 ili 5562-141 lokal 291-Odeqewe prodaje.

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

SPORT

SAOBRA]AJ

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

NINOSLAV STOJKOVI] @ELI DA OSNUJE KLUB OLDTAJMERA

VRA]A AUTOMOBILIMA STARI SJAJ

inoslava Stojkovi}a Nina verovatno poznaju svi â~ani koje interesuje renovirawe starih automobila. On je imao sre}e da ostvari svoj davna{wi san, da restaurira i vrati iz zaborava stara vozila koja su nekada bila ponos svojih vlasnika. Wegova èqa da automobilima koji su zavr{avali kao staro gvo`|e vrati stari sjaj, javila se pre vi{e od dve decenije, kada je poèleo da restaurira o~evu “Ladu @iguli” iz 1973. godine - Delovi tada nisu bili skupi, pa sam uz veliko zalagawe majstora Mela vratio kolima wihov originalni izgled. Mojoj sre}i nije bilo kraja kada je tata registrovao Ladu na

moje ime. Odmah sam ugradio radiokasetofon, zvu~nike, poja~alo... – prise}a se Nino svojih po~etaka. On kaè da svaki auto u ne~ijoj garaì krije posebne pri~e i uspomene: - Mnogi zaboravqeni automobili leè u dvori{tima i garaàma vlasnika. Svi ~uvaju neku tajnu. Vlasnici se te{ko odlu~uju da ih prodaju, jer ih za wih vezuju neke drage uspomene. Kupuju nove automobile, a stare ~uvaju. Godinu dana sam i{ao kod vlasnika AMI-a 6, pitaju}i ga, da li ho}e da proda auto. Ovaj auto je vrlo redak i ima ih samo dva u staroj Jugoslaviji. Na kraju je ipak odlu~io da mi ga proda, jer je ~uo da se bavim restauracijom, izraziv{i èqu da ga vidi kada bude zavr{en – pri~a Nino. Ponosi se i renovirawem TOYOTA LEXUS , ~uvenog “Zlatka“ , sa kojim je u~estvovao na takmi~ewima, donose}i diplome i pehare, ali i zahvaquju}i kome je stekao mnoga poznanstva sa qudima {irom Srbije i inostranstva

koji dele wegovu strast. - Veliko interesovawe posetilaca tami~ewa i ìrija, a posebno uspesi i nagrade su mi dali elana da nastavim daqe da radim. Poznanici koje sam tada stekao su mi sada prijateqi sa kojima sam stalno u kontaktu i koji mi pomaù pri nabavci delova za restauraciju. Iako sve to iziskuje mnogo vremena, ali i novca, shvatio sam da uz pomo} prijateqa mogu da se bavim onim {to èlim – kaè Nino. U posledwe vreme ovaj oboàvalac automobila se bavi sre|ivawem “Zastavinih vozila”. Ovih dana, Nino provodi najvi{e vremena u dru{tvu popularnih “fi}a”. - Najprodavaniji “Zastavin” automobil bio je “fi}a”. Mnogi wegovi vlasnici pamte odlaske na more i u inostranstvo sa ovim malim autom. Sada kada imaju u ponudi nove brze automobile, “fi}a” je pao u zaborav, a meni se javila èqa da ga odatle vratim – pri~a Nino. Iako vrlo retko uspeva da nabavi “fi}u” koja je u ko-

liko toliko dobrom stawu, wegovu restauraciju mu dosta olak{avaju prijateqi: - Glavni za “osve`avawe i vra}awe auta u prvobitni izgled“ je moj prijateq Aco autolimar. Wegovo strpqewe i rad na kolima su presudni. Pravi je umetnik i najvi{e vodi ra~una o sigurnosti vozila. Nakon limarskih, slede automehani~arski ramarketing 032/342-276

dovi. Finalizaciju oko pripreme i farbawa sam prepustio mojim prijateqima Ne{ku i Milenku. Uz pomo} svih ovih qudi, novi automobili se pojavquju na na{im drumovima – pri~a Nino. S obzirom na to da je on otac dve devoj~ice i da mu je ovaj hobi u me|uvremenu postao i jedini posao kojim se bavi, mnogo mu zna~i pomo} i podr{ka porodice:

- Najve}u podr{ku, pomo} i razumevawe imam od supruge Slavice, koja me odmewuje u svim poslovima kod ku}e i vodi brigu o na{im k}erkama. Ne mogu da zaboravim moje i suprugine roditeqe, koji imaju izuzetno razumevawe za moj rad i uvek su tu kada mi je potrebna pomo}. Moje }erkice su najboqi `iri kada je vozilo gotovo, a prva vo`wa pripada wima – ka`e Nino. Interesovawe za kupo-

klubovi postoje u Beogradu i Kragujevcu. - Znam da u â~ku ima qudi koji vole isto ovo {to i ja. Voleo bih da se okupimo, upoznamo, druìmo i razmewujemo iskustva. Da zajedno odlazimo na takmi~ewa, izlo`be... Uvek mi bude ào kada na neku takvu menifestaciju odem kao jedini predstavnik â~ka, a siguran sam da ima jo{ onih kojima su qubav oldtajmeri. Zato bi bilo odli~no da se svi mi

vinu restauriranih automobila je mnogo mawe kod nas nego u inostranstvu. Zahvaquju}i poznanstvima putem interneta i prijateqstvima sa ~lanovima klubova oldtajmera {irom Srbije, Nino uspeva da ostvari mnoge kontakte i poveè se sa kolekcionarima i kupcima. Iako je svoj san na neki na~in ostvario, nedostaje mu jo{ malo da on bude potpuno dosawan. Ninova je èqa da i â~ak dobije klub oldtajmera, kao {to takvi

okupimo i osnujemo klub. Za organizaciju i registraciju tog kluba imam veliku podr{ku od prijateqa Toma iz “Muzeja starih automobila” iz Beograda i pozivam sve koji su zainteresovani da mi se pridruè – kaè Nino. Ovih dana je zavr{io restauraciju tri “fi}e” i ostale su mu jo{ dve da im vrati stari sjaj. One }e, kaè Nino, predstavqati posebno iznena|ewe za kolekcionare. I. M.

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ÂÂK V[TSS â~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studijske programe (osnovne, trogodi{we studije): 1. ELEKTROTEHNIKA I RAÛNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.) 2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: Inèwerska informatika (60 buxet-60 samof.) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.) 3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.) Kandidati polaù prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLAGAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do 16,00 ~asova). PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dràvnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - akreditovane studijske programe, - trogodi{we studije (180 ESPB ), - specijalisti~ke studije (60 ESPB), - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksa u najboqim firmama u okruèwu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - prostorije za rad i druèwe studenata, - pristup internetu, studentske radionice, - nagrade i priznawa najboqima, - organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no. MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! V[TSS ÂÂK Svetog Save 65 032-222-321 www.vstss.com

OGLASI

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG, centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2,

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

OGLASI

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 24.000 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 18 500 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=60 m2, nov, Balkanska ulica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura

P=63 m2, Centar-ulica Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-30 m2 u blizini Radi{e Po{ti}, CG. Cena 19.500 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura

Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura

P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura POSLOVNI PROSTOR MAGACIN 204 m2, 8.21 ari placa, ukwi`en, kod Sto~ne pijace. Cena dogovor. BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan 80 m2, zidana zgrada ciglom, CG, 1. sprat, Nemawina 47. Tel. 032/ 372-131 PRODAJEM trosoban stan kod {kole F. Filipovi}, 3. sprat, CG, terasa. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod H. Morave. Cena 33. 000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan , povr{ine 76 m2, 2 sprat, CG, 2 terase, podrum, kod Medicinske {kole. Cena 47.000 eura. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, nov, 2. sprat, CG, lift, Alvaxinica, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -701 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2 u Pri{tinskoj . Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, bez posrednika, 2. sprat, ima lift. Tel. 060/ 506-5-511 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji 2, CG, lift, terasa. Povoqno. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici , kod {kole M. Pavlovi} . Tel. 011/ 237-9-031, 061/ 2916-355 PRODAJEM dvosoban stan 54 m2 na Alvaxinici, CG, lift. Tel. 064/ 158 -9-363 PRODAJEM dvosoban stan

OGLASI

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. 53 m2 sa garaòm u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 743-5-546 PRODAJEM jednosoban stan Skopska 4. sprat, CG, povr{ine 30 m2. Cena 19.500 eura. Tel. 032/ 348927 PRODAJEM jednosoban stan u centru â~ka, Gradsko {etali{te. Cena po dogovoru. Tel. 066/ 366-235 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, 3. sprat, noviji, CG, centar. Cena 22.000 eura. Tel. 224-590, 063/735-0260 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, visoko prizemqe, Qubi} kej. Tel 063/ 349-333 PRODAJEM stan 49 m2, visoko prizemqe, TA, kod H. Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 228-457, 060/ 348-9270 PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru 29 m2, 3. sprat, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/ 158-9- 363 PRODAJEM stan, ulica Svetog Save ,1 sprat, CG, povr{ine 62 m2. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348927 PRODAJEM stan 37 m2, Beograd, [umice, CG, 4. sprat, ukwièn, gleda na park. Cena 50.000 eura. Tel. 061/ 228-8-961 PRODAJEM stan u Beogradu, lokacija TC Zira, od 47 m2, lift,CG, nova gradwa, podzemna garaà. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan Nemawina, 43 m2, CG, 4. sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM nov stan od 62 m2, dupleks, centar, odmah useqiv, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan u â~ku, u ulici B. Jankovi}, 42 m2. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM stan 49 m2, visoko prizemqe, TA, kod Hotel Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 348-927

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana PRODAJEM jednoiposoban stan u strogom centru grada, kod Solida, 53 m2 po ceni od 650 eura po m2. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan 65 m2, 1. sprat, Hotel Morava. Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM stan od 78 m2, Vinara, 6. sprat, CG, lift. Cena 49.000 eura. Mo`e zamena za mawi stan, oko 50 m2 , uz doplatu. Tel. 064/ 6531371 PRODAJEM stan od 68 m2 u prizemqu u Balkanskoj. Cena 29.000 eura. Tel. 348-927 PRODAJEM nov stan od 70 m2, Kej, CG, lift. Povoqno. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan 27 m2, strogi centar grada, Gradsko {etali{te. Cena dogovor. Tel. 066/ 366- 235 PRODAJEM stan 37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, bez posrednika. Tel. 063/ 735-0260 PRODAJEM stan 28 m2 kod Hotel Morave. Cena 18.500 eura. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 35 m2 sa CG, Qubi}ska. Cena 24.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM nov stan 38 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 3. sprat. Cena 25.500 eura. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM stan u strogom centru kod [ipada, 53 m2, tapija. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM dve ku}e u Atenici od 70 m2 i 90 m2. Cena 38.000 eura. Tel. 348927 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom cen-

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094

POVOQNO - ÂSOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ÂSOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Moè zamena za stan, uz doplatu. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843-0-214 tru grada. Tel. 063/ 803-3676 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, / kod Parka /, odmah useqiva. Tel. 345-543 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/ 8647-271 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel.228-457 PRODAJEM ku}u 40 m2 i 17 ari placa u Gorwoj Atenici. Cena 10.500 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843- 0- 214 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotraì, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Tel. 0033604179475 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, 15 kilometara od â~ka. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM kamp ku}icu na jezeru u Ro{cima. Tel. 064/ 995-0-345 PRODAJEM vikendicu u Grabu, 80 m2, 46 ari placa sa 220 stabala {qiva i su{arom. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM vikendicu na Jelici, 50 m2, 10 ari placa. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM lokal 30 m2, centar kod Solida. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM imawe 4.5 h, selo Ber~i}i, zaseok Gali~. Tel. 063/ 602-974

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LEÊWE DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A /2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHOMOTORNI RAZVOJ. KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I RAÛN 1605700100712245-26 UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA

NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, Medakovi}, 4. sprat, bez lifta, CG, telefon, kablovska. Stan kod po~etne stanice autobusa br.30 na 5 min. do stanice 29. i 50. Stan je kompletno name{ten, ma{ina za ve{, za sudove.. Cena 250 eura. Pogodan za 2 - studenta ili porodicu. Tel. 063/ 646357, 063/ 809-4-524 IZDAJEM sobu za studente i |ake, u blizini Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM stan u Qubi}skoj ulici br. 50, od 42 m2, nov, name{ten, u blizini fakulteta. Tel. 060/ 324-4-435 IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343-871 IZDAJEM sobe sa upotrebom kuhiwe i kupatila kod Medicinske {kole. Tel. 064/ 182-6-864 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, u blizini Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM noviji dvosoban stan , lift, CG, name{ten , ulica Nemawina. Tel. 063/ 7350260 IZDAJEM stan u u strogom centru grada , odmah useqiv. Cena izdavawa je od 130150 eura. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 332-671 IZDAJEM name{ten stan 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj , u ^a~ku. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM noviji dvosoban , poluname{ten stan, CG. Tel. 063/ 7350260 IZDAJEM magacin sa 3 kancelarije, kod H. Morave, od 180 m2. Cena po dogovoru

DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski. . Tel. 063/ 429-704 IZDAJEM lokal 18 m2, parking iza Doma kulture, povoqno. Tel. 063/ 381-950 IZDAJEM lokal od 50 m2 u â~ku, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal u ulici D. Mi{ovi} 125, povr{ine 20 m2. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 826-943, 064/ 450-3085, 060/082-6-585 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, parking, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226-417 IZDAJEM poslovni prostor u centru, od 60 - 120 m2, parking. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM u centru Rakove, kod Doma, lokal sa magacinom, 130 m2. Pogodan za prodavnicu, otkupno mesto, proizvodwu.Tel. 060/ 349-8490 IZDAJEM u Viqu{i magacinski prostor od 170 m2 sa 10 ari placa. Tel. 060/ 3498-490 IZDAJEM name{ten stan u strogom centru grada, kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM u strogom centru grada ku}u. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM auto plac i poslovni prostor od 200 m2 , u Preqini. Tel. 809-288, 061/ 111-6-439 IZDAJEM u strogom centru name{tenu kancelariju, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226-417 CRNA GORA, BAR, [u{aw, izdavawe privatnog sme{taja - soba, blizu plaè. Tel. 38230350562 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov centralno grejawe i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220-808 KUPUJEM ku}u u Aveniji lipa do 30.000 eura. Tel. 335-408 KUPUJEM ku}u sa placem Avenija lipa, okolina. Tel. 064/ 615-2-763, 066/ 009429 KUPUJEM jednosoban ili jednoiposoban stan niè spratnosti, novije gradwe, u {irem centru grada. Poèqna okolina Hotel Morave. Tel. 064/ 248-2593 KUPUJEM bez posrednika stan ili ku}u do 30.000 eura. Isplata odmah. Tel. 064/ 971-1-112 MEWAM ku}u u Qubi}u sa 10 ari placa za dvosoban stan, uz doplatu. Tel. 064/ 158-9-363

PLACEVI PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, na placu ima objekat od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nist i zamene za auto. Povoqno, cena 1.900 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 1116-439 PRODAJEM plac od 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 126-8507 PRODAJEM plac u â~ku, kod Trnavske reke, od 5 ari. Tel. 064/ 674-7-030 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 374-663, 064/ 335-1637 PRODAJEM plac od 10 ari , voda i vajat, Trbu{aniKameni most. Tel. 060/ 7545-011 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, 100 m posle kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 1105-134 PRODAJEM plac u Loznici, 15 ari, na placu vo}e i pomo}ni objekat. Cena 3.500 eura. Tel. 062/ 8913-191 PRODAJEM plac u â~ku, 13. ari, Atenica. Povoqno. Moè zamena za razno. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM parcelu od 75 ari u Roga~i, kod Dra{kovi}a kafane, pored autobuske stanice, na asfaltnom putu â~ak Gora~i}i. Tel. 032/ 867359 PRODAJEM parcelu povr{ine 66 ari, ulica Nikole Tesle - Industrijska zona, preko puta plinare Sponit. Tel. 066/ 976-0844 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Cena povoqna. Moè na duì vremenski period. Tel. 064/ 250-7-493 POTREBAN plac pogodan za ba{tu u â~ku ili okolini.

OGLASI

Tel. 326-747 KUPUJEM od 5 - 15 hektara poqoprivrednog zemqi{ta. Tel. 065/ 383-7-295 RAZNO PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM samohodnu kosa~icu , BCS, italijanska, ispravna. Tel. 032/ 841674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Moè zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM Maunt bike. Tel. 063/ 801-0-511 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe koè i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM ènsku i mu{ku {ubaru od prirodnog krzna. Nove, povoqno. Tel. 371685 PRODAJEM Elifamov kruwa~, meqe i kruni. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM kvalitetnu belu ~ipku, {irine 5 cm. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 w, cena 9 e / komad. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ì~ano staklo 9 E / m. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM mobilni telefon marke Soni Erikson 770. Cena 30 E. Te. 353016, 063/ 749-4-846. PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel. 063/749-4-846 PRODAJEM prikolicu LAKA za vi{e namena. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan, o~uvan. Cena 350 eura. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM Tomosa

automatika za delove ili uz malo ulagawa moè da bude u voznom stawu. Cena po dogovoru. Tel. 065/ 554-4290 PRODAJEM traktor Toma Vinkovi} 420 M. Tel. 063/7278557 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe MIV K[ 16. Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 kcal/ h, 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 4 812 144 PRODAJEM agregate. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena. Tel. 063/ 749-4846 PRODAJEM drvene àluzine , raznih veli~ina, nove. Povoqno. Tel. 371685 PRODAJEM gramofon Toska 21, vrlo malo kori{}en, cena 5.000 dinara. Tel. 060/ 4 812 144 PRODAJEM harmoniku melodija NANON, 80 basova. Cena po dogovoru. Tel. 065/ 691-3-243 PRODAJEM vagu Libelinu. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Moè zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM beì~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Moè zamena. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846. PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494-846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

4-846 PRODAJEM ovce IL DE FRANCE, sa papirima. Tel. 064/ 913-6-902 PRODAJEM ku~i}e {vedska x austrijska. Tel. 806-028, 060/ 6806-028 PRODAJEM balirano seno. Cena 210 dinara bala. Tel. 032/ 381-068, 063/ 611650 PRODAJEM balirano seno. Povoqno. Tel. 032/ 712264, 063/ 614-586 PRODAJEM nebalirana sena u Br|anima. Tel. 064/ 040-8-834 PRODAJEM hranu za pse i ma~ke, mlevena piletina i junetina, izuzetnog kvaliteta. Cena 60 din / kg. Tel. 060/ 536-7-852 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1- 044 PRODAJEM sadnice malina Vilamet. Tel. 061/ 6160-288 PRODAJEM sadnice maline Vilamet. Cena 10.00 dinara komad. Tel. 065/ 699-7-579 PRODAJEM tuje i ukrasne biqke. Tel. 064/ 126-8-507 PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor , CO 2 aparat. Tel. 064/ 469-8-919 PRODAJEM za armira~e, ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, za uzengije, remu za savijawe i se~ewe i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 PRODAJEM detelinu i baliranu slamu. Tel. 809288, 061/ 111-6-439 KUPUJEM elemente kaqeve pe}i. Tel. 034/ 381-405, 064/ 154-7-307 KUPUJEM klavir, mo`e zamena za saksofon, harmoniku ili violinu. Tel. 556-1-495 KUPUJEM sadnice malina Tulamin. Tel. 712-198, 061/ 723-3-080 KUPUJEM {poret na drva Smederevac levi ili neki drugi. Tel. 334-218, 064/ 201-8-845 KUPUJEM 700 komada starog crepa. Tel. 391-655, 064/ 446-0-117

kredit, lizing, gotovina. Tel. 064/ 467-4-338 PRODAJEM Ladu Nivu. Kredit, lizing. Povoqno za zemqoradnike i preduzetnike. Tel. 064/ 467-4338 PRODAJEM Citroen C2, 2004.godi{te, 1.2. benzin, pre{ao 140 000 km. Auto ima 2 kqu~a i servisnu kwi`icu. Cena 2.800 eura. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen Santija, registrovan, ispravan, 1996.godi{te. Cena 1.400 eura. Tel. 069/ 3984-494 PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003.godi{te. Postoji mogu}nost zamene za stan . Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM Shevrolet spark, 2007. godi{te, registrovan do marta 2014 godine, pre{ao 63.000 kilometara, prvi vlasnik. Tel. 060/ 142-2-136 PRODAJEM Shevrolet spark, decembar 2007, registrovan do polovine marta 2014.godine. Tel. 064/ 6143-682 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 8913-191 PRODAJEM Jugo 55, 1992. godi{te, sa plinom, tek registrovan. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM Jugo 5-icu, 1992.godi{te. Tel. 063/ 706-8-626, 386-298 PRODAJEM Opel Kombo 1.7, 2003. godi{te, pre{ao 150 000 km, kupqen nov u Opelu u ^a~ku. Cena 2.600 eura. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Jugo 45, 1992. godi{te, u odli~nom stawu. Tel. 063/ 706-8-626 PRODAJEM Punto 1.2. benzin, 2002.godi{te, 5. vrata. Cena 1.850 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Lan~ia Y/ipsilon/ 1.2. benzin + gas + atestiran plin, 2001. godi{te. Cena 1.650 eura. Tel. 064/ 240-2-699 USLUGE

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari placa u Lipova~kim {umama, blizu motela [ari}. Telefon: 064 21 93 032

AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Fiat Doblo,

AEROBIK. fitnes, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasa`er. Cena

1200.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656-973 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne , termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 VR[IM usluge ~i{}ewa kancelarijskog prostora, vrlo povoqno. Tel. 032/ 375-585 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/ 196-4-705 VR[IM usluge cepawa drva ma{inskim putem. Veoma povoqno. Tel. 064/444-3-163 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 558-9-296 ÂSOVI harmonije i ~asovi gitare sa teorijom muzike. Tel. 060/030-8-967 ÂSOVI elektronike i elektrotehnike za sredwo{kolce. Tel. 060/ 558-9-296 ÂSOVI matematike za osnovce i sredwo{kolce. Povoqno. Tel. 060/ 558-9296 ÂSOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9-296 VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno i higijenski. Tel. 064/ 3537-871 NADOGRADWA , oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Tel. 064/ 353-7-871 BRAVARIJA GUS, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni. Tel. 066/ 910-9-889 USLUGA kompletne instalacije Vindovs HP/ 7, sa svim programima. Tel 061/ 165-0-232 ZAPOSLEWE POTREBNA frizerka sa radnim iskustvom. Tel. 064/ 2180327 FRIZERSKOM SALONU potrebna u~enica. Tel. 064/ 2180327

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950

OBAVE[TEWE JKP „Gradsko zelenilo“ â~ak obave{tava sugra|ane da ukoliko èle mogu zakupiti grobna mesta na Gradskom grobqu u â~ku po povoqnim uslovima, na vi{e mese~nih rata. S obzirom da je ostalo jo{ malo slobodnih grobnih mesta na pomenutoj lokaciji, grobqe }e biti izme{teno na lokaciju [ebeci. Kontakt telefoni: 032/5373-760 i 032/5373-761

^ITUQE

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

Sa velikim bolom, obave{tavamo da je

DEJAN DIKOVI] 1947 - 2013 preminuo u sredu 17. aprila 2013. u 66. godini `ivota, koji je bio ispuwen svim najve}im radostima, ali i velikim tugama. Nedostaja}e nam, ali uspomena na wega nikad ne}e nestati. Sahrana }e se obaviti na ^a~anskom grobqu u petak, 19. aprila u 14 ~asova. Neka ti je ve~na slava! Supruga NADA, k}erke SNE@ANA i JOVANA, zetovi GORAN i ALEKSANDAR i unuci ISTOK i SAVA POSLEDWI POZDRAV dragom

U subotu, 27. aprila, navr{ava se godina dana od smrti na{eg

POSLEDWI POZDRAV dragom

DEJANU DIKOVI]U

MILOJA MILA JOVANOVI]A

DEJANU

iz ^a~ka

S po{tovawem

PORODICE RADI] i KOVA^EVI]

RAN\O sa porodicom Porodice: Jovanovi}, Jakovqevi} i Bori{i}

Dana 17. aprila 2013. navr{ilo se 15 GODINA od kada nije sa nama

RADMILO ARSENIJEVI] ARSO iz ^a~ka Nestalo je milog lika, sve se u deli}u trena desi, ostaje nam samo slika, da poka`e ono {to si bio, ono {to jesi. Zauvek tvoji: sestra JASNA JAKOVQEVI] sa porodicom

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

SE]AWE U nedequ, 21. aprila 2013. god. navr{ava se 20 godina od smrti na{eg

POSLEDWI POZDRAV na{em

DELI] DU[ANA

DRAGOQUBU POPOVI]U DRAGU

iz Lipnice 1993 - 2013. Uspomenu ~uvaju supruga MILANKA, k}erka DONKA, sin RA[O, snaha ZORICA i unuka JELENA

S po{tovawem SOWA i MILE BUROJEVI] sa porodicom

15936

15943

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

MARKETING 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

SE]AWE 22. 4. 2008 - 22. 4. 2013.

Dana 20. aprila 2013. navr{i}e se 40 dana od kada nisi sa nama

MILIVOJE M. VUKOVI]

QUBICA BRALOVI] iz Prawana 2003 - 2013

Pet godina je pro{lo a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uva porodica VUKOVI] 15940

Draga moja sejo mila, kako si me ostavila, ve} je 10 godina. Ja vas u drugim ènama traìm da bol ublaìm. Neka mi vas an|eli ~uvaju i da na{u patwu znaju. Drage moje seje mile za sve vam hvala, vi ste meni mesto majke bile. Po~ivajte u miru. Va{a seja SOFIJA i sestri~ina NADA 15938

GORAN GLI[I] 16. 12. 1973 - 21. 4. 2011.

Dragi sine, u nedequ 21. 4. 2013. god. navr{i}e se DVE GODINE od kad si oti{ao na put bez povratka i ostavio nas da ve~no tugujemo i `alimo za tobom. Tvoj vedri lik osta}e nam do`ivotno u na{im srcima. Tvoji roditeqi, otac GLI[O i majka LOZA

GORAN JOKSI] 1964 - 2013 Stra{no nam nedostaje{. PORODICA: otac @ARKO, majka MAGDALENA, sestra GORDANA, supruga VALENTINA, sin NEMAWA i }erka NEVENA fak

15939

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

OBRAD PETROVI] mehani~ar iz Mr{eqa 1980 - 2013 Dragi devere, mnogo mi je `ao {to bolest ja~a bi i rano te od nas ostavi. Pro{lo je dosta godina i dana a tvoja dobrota nema zaborava. Neka te an|eli ~uvaju, takvi se qudi vi{e ne ra|aju. Hvala ti na svemu. Po~ivaj u miru. Snaja SOFIJA i sinovica NADA

Dana 13. aprila 2013. godine u 50-oj godini `ivota preminuo je na{ dragi i voqeni

POSLEDWI POZDRAV voqenom te~u i zetu

DRAGOQUBU POPOVI]U DRAGU

DRAGOQUB POPOVI] DRAGO iz Gori~ana

TVOJI: SA[KA, KRISTINA, DALIBORKA, RAKICA, ANA i RADE BUREVI]

Sahrana je obavqena u ponedeqak 15. aprila na grobqu Obre` u Gori~anima. Zahvalnost dugujemo svima koji su prisustvovali na sahrani i izrazima sau~e{}a ubla`ili na{u tugu. O@ALO[]ENI: majka MARA, supruga SNE@ANA, sinovi MILO[ i MIROSLAV, snaha DRAGANA, unuk VEQKO, bra}a DRAGAN i IVAN sa porodicama i ostala rodbina i prijateqi.

15944

15942

U ponedeqak, 22. 4. 2013. godine navr{ava se 40 dana od kako je preminula na{a draga

Na{ dragi drug

BO@O PAUNOVI]

Dana 19. 4. 2013. godine, navr{ava se [EST TU@NIH GODINA od kada nije sa nama na{ dragi i neizmerno voqeni

Toga dana u 11 ~asova na â~anskom grobqu odrà}emo ÊTRDESETODNEVNI POMEN i osve}ewe spomenika. PORODICA

Utehe nema, postoji samo praznina, bol i tuga koja }e trajati dok i mi postojimo. Volimo te i u srcima ~uvamo. Tvoji najmiliji: otac Radoslav, majka Mira, sin Nikola, brat Miroslav, snaja Gordana, bratanci Stefan i Strahiwa, ujak Mi{o iz Bile}e, tetke Novka, Gojka i Stana, sa porodicama.

15940

15939

Osta}e nam u nezaboravnom i lepom se}awu.

15925

15945

iz Qubi}a

iz ^a~ka 1953 - 2013

GENERACIJA 1956/57. ^A^ANSKE GIMNAZIJE

U nedequ, 21. aprila se navr{ava ta~no 40 dana od smrti na{eg voqenog oca i 5 i po godina od smrti na{e voqene majke. Tata i mama, neizmerno vas vole va{a deca: QIQA, VERA i VESNA sa decom

BRANISLAV VITKOVI]

RADA PETROVI]

preminuo je 8. marta 2013.

DRAGOSLAV STOJANA DRAGAN CAKA STOJKOVI]

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

U nedequ 21. aprila 2013. godine, navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage supruge i majke

GORAN GLI[I] 1973 - 2011

... Kad zamiri{e no} i utihne dan sa suzom u oku tonem u san al' kao da ~ujem u daqini ti glas ne pla~i, }erko, mislim na Vas. O~e moj, o~e moj moja zvezdo vodiqo nema te, a nisi nas znam, napustio.

MILINKE MILINÎ] Toga dana u 12 ~asova na â~anskom grobqu, poseti}emo wen grob, okititi cve}em i obaviti pomen. Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na wu. Sa ponosom je pomiwemo i u srcu nosimo. êtrdeset dve godine provedene u braku sa tobom, bile su nam ispuwene pa`wom i qubavqu. Nikada te ne}emo zaboraviti. @ive}e{ u na{im srcima ve~no. Neka ti je ve~na slava i hvala! TVOJI NAJMILIJI: suprug ZORAN i sin SA[A MILINÎ]

Leptir mi beli do{'o u san ruku mu pruàm da sleti na dlan, ne otvaram o~i jer srce mi zna, da to si mi ti i da me ~uva{ od zla... U nedequ 21. 4. 2013. godine, navr{avaju se dve godine, od kada nas je zauvek napustio voqeni i nikad preàqeni otac i suprug. ^lanovi porodice, prijateqi, kolege ..., koji saose}aju i èle da podele deo na{eg bola, mogu nam se pridruìti u 10 sati na ~a~anskom grobqu. NINA i JELENA 15938

15941

Dana 26. 4. 2013. godine, navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage majke, ta{te i bake,

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je na{a draga

Navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deka

NADE BOGDANOVI] iz Pakovra}a

ZORICA JOVANOVI]

Tim povodom u subotu 20. 4. 2013. godine, dava}emo godi{wi pomen u 13 ~asova na grobqu u Pakovra}u. Pro{la je najduà, najteà i najtu`nija godina u na{em ìvotu. Na{a mila majko, kaù vreme le~i sve, kod nas nije taj slu~aj. Puno nam nadostaje{, stalno si nam u mislima. Te{ko je. Po~ivaj u miru. VOLE TE TVOJI: sin VANISLAV, }erka MIRA, zet RADOSAV i unuci ÊDOMIR i DEJAN.

Polugodi{wi pomen obele`i}emo 20. 4. 2013. godine, u 11 sati na ^a~anskom grobqu. S ponosom te pomiwu, s qubavqu i zahvalno{}u te se se}aju tvoji \INA, IVAN, MARIJA, MIHAILO, JUCA, NIKOLA, JANKO, KATARINA i GORAN

Posle duè bolesti preminula dana 16. 4. 2013. Ovom prilikom izraàvamo neizmernu zahvalnost osobqu Intezivne nege na pa`wi koju su joj pruìli kada joj je bilo najpotrebnije. PORODICE: JOVANOVI], RADISAVÊVI] i TRIFUNOVI]

15935

upl.

15947

22. aprila navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e

DRAGE JOVANOVI]

BRANIMIR MITROVI] LOGAN

1958 - 2013 iz ^a~ka

Tu`nim srcem javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima da je dana 11. 4. 2013. u 74. godini `ivota preminula na{a draga mama, svekrva i baka

POSLEDWE ZBOGOM dragoj sestri

RADIVOJKA KOSTI]

RADIVOJKI

1939 - 2013

Svaki dan u na{im mislima sa qubavqu i tugom. TVOJI NAJMILIJI 15941

Sahrana drage nam pokojnice obavqena je 13. 4. 2013. u 13 ~asova na [apowskom grobqu u Mili}evcima. O@ALO[]ENI: sinovi RADOVAN i MILADIN sa porodicom. PO^IVALA U MIRU BO@IJEM!

od sestara RU@ICE i KOSANE sa porodicom. PO^IVALA U MIRU BO@JEM! 15936

^ITUQE

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

GODI[WI POMEN u subotu 20. 4. 2013. u 12 ~asova

MARIJA AZAWAC 1950 - 2013 iz Loznice

MILAN LAZI]

posle du`e i te{ke bolesti preminula dana 16. aprila 2013. godine u 63-oj godini `ivota. Sahrana drage nam pokojnice obavi}e se u petak 19. aprila 2013. godine na Lozni~kom grobqu. Opelo }e se obaviti u 12 ~asova kod ku}e u ulici Lozni~ki put broj 6.

iz ^a~ka 20. 4. 2012 - 20. 4. 2013. Godina pro|e, a mi te se jo{ nadamo, ~ujemo tvoj glas i ne prihvatamo ~iwenicu da te vi{e nema.

O@ALO[]ENI: suprug RACO, brat STIPAN, sestre: ANICA, ROZIKA, CUKA i DRAGICA, deveri: MILOMIR i MILOJE, jetrve: DRAGICA i DRAGICA, zaova MILKA i ostala mnogobrojna rodbina.

Ti si tu u na{im mislima, na{im srcima i svakoj pori na{e du{e. Tako }e biti zauvek. TVOJI NAJMILIJI: supruga STOJANKA, sin NENAD i k}erka NATA[A

15947

15946

Dana 23. aprila 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog supruga i oca

SE]AWE 17. aprila navr{ava se petnaest godina od kada nije sa nama na{ dragi

MILUTINA GAVRILOVI]A

MILUTIN LULE [OLAJI]

SE]AWE

\URO ALEKSI] 21. 4. 2010 - 21. 4. 2013.

U subotu 20. aprila u 11,30 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Tebe.

Jo{ uvek sa nama `ivi{ i `ive}e{ ve~no u na{im uspomenama. Supruga Grozdana sa decom i unucima

Bio si dobar suprug i najboqi tata. TVOJI NAJMILIJI: supruga MIRJANA i k}erka KATARINA

Tvoji: supruga MILINKA, }erke SNE@ANA i DRAGANA sa porodicama

15924

upl.

Dana 23. aprila 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM ^I^I

Leto, Sreto, Sretene, dragi Mu{ovac,

RADOJLA JELU[I]A iz Roga~e

SRETENU

Nama }e{ nedostajati, koji su zbog tebe rado dolazili u „Mali Prijevor”. ^ele

22. 10. 2012 - 22. 4. 2013.

Ivan Q. ^arapi} 15948

22. 10. 2012 - 22. 4. 2013.

SIMOVI] RAFAILO RAF Pla~em, al' bol ne prestaje. ]utim, a boli me jo{ vi{e. Sve si me nau~io i sve si mi u `ivotu pru`io, ali mi nisi rekao kako }u bez tebe! Tvoja ZOCA sa porodicom 15935

RAFAILO SIMOVI] RAF

Rade, tuga ne prestaje, bol ne prolazi. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a beskrajna qubav koja je ja~a od zaborava. TVOJI NAJMILIJI: supruga GEORGINA, sinovi MIROSLAV i BRANISLAV, snaha VESNA i tvoji an|eli LUKA i JOVANA

U subotu, 20. aprila, navr{ava se GODINA DANA, kako nije sa nama na{a draga majka, svekrva, baka i prabaka

RADMILA PALALI]

Vreme prolazi, a bol i tuga su sve ja~i. Dok smo `ivi, `ive}e{ u nama. Voqeni nikad ne umiru. TVOJI NAJMILIJI: supruga MILKA sa decom

Uvek u srcima i mislima, sinovi DRAGAN i VLADAN sa porodicama

15936

15922

^ITUQE

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE

Dana 21. 4. 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

Dana 23. aprila 1945. godine, po odluci Vi{eg vojnog suda, streqan je u 22. godini, u ^a~ku

NATALIJE NACE 15. 12. 1930 - 21. 4. 2012.

i se}amo se na{ih dragih

VLADISLAVA VLAJA

BRANKA AGIJA

11. 10. 1928 - 4. 6. 2007.

6. 10. 1954 - 8. 3. 2009.

TEOFILOVI] USPOMENU NA WIH SA PONOSOM I QUBAVQU ^UVA RODBINA 15934

23. 4. 2013. godine navr{avaju se pune dve godine otkako nije sa nama na{ dragi

VLADIMIR SIMOVI] od oca Vlastimira i majke Qubinke ro|en 10. novembra 1923. u Zabla}u Posle 67 godina ~ekawa pravde Vi{i sud u Beogradu re{ewem Reh. br. 342/10 od 30. novembra 2012. godine rehabilitovao je pok. Vladimira i utvrdio da je bio `rtva progona iz politi~kih i ideolo{kih razloga.

QUBOMIR STANI[I] sanitetski potpukovnik u penziji 1940 - 2011

Za sobom je ostavio tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede i dobrotu koja se ne zaboravqa. S qubavqu, ponosom i tugom porodice SIMOVI], PAJI], GOJGI] i SENI]

Uvek si sa nama... u na{im mislima, u na{im o~ima, svugde te ima, svuda oko nas su tragovi tvoje dobrote... I tako nam puno nedostaje{... Za tobom }e zauvek `aliti tvoji najmiliji: supruga ROSA, }erka SVETLANA, zet ZORAN, unuka JOVANA i unuk DRAGOSLAV

15831

15924

U subotu, 20. aprila 2013. godine, obavi}emo [ESTOMESE^NI POMEN (na ^a~anskom grobqu) na{em dragom suprugu, ocu i dedi

POSLEDWI POZDRAV

IN MEMORIAM Dana 23. 4. 2013. godine, navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

MISITA MILKE

JOVICI DANILOVI]U

ACU

(1957 - 2013) ro|ena Danilovi}

iz Prijevora

od sina GORANA, snahe MILICE i unuke AN\ELE

S ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na wega. O@ALO[]ENA PORODICA

Sa bolom i tugom se}amo se tvoje dobrote, plemenitosti i po`rtvovanosti. Dok postojimo ~uva}emo uspomenu na tvoj dragi lik. Po~ivaj u miru. O@ALO[]ENI: majka NADA DANILOVI] iz Prijevora i sestra MICA [IBALI]

15833

15837

15926

Dana 22. 4. 2013. navr{ava se DESET GODINA od odlaska na{eg voqenog

POSLEDWI POZDRAV

RADOSLAV RAKOWAC

RADOSLAVA MIJAILOVI]A RADA

ACU

od supruge NATE, sinova MILA i GORANA sa porodicama i sestre GORDANE 15925

Rade sine, deset godina bola, tuge i suza u o~ima. Tvoja dobrota i plemenitost koju si svima poklawao je trenutak, a se}awe na tebe ve~nost. Ime tvoje ostaje trajno u srcu i se}awu. Sine, `eqna sam tvog glasa, osmeha, pogleda i zagrqaja. @ivim za tebe i susret sa tobom. S beskrajnom tugom majka VERA, }erka DEJANA, brat MI[O, snaja DRAGANA, sinovica SAWA i sinovac RADE

ro|en 1949. godine preminuo 13. marta 2013. godine.

An|ele moj, neka te ~uvaju an|eli a mi }emo te ~uvati od zaborava.

15932

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Stric VUK sa porodicom 15923

PETAK 19. APRIL 2013. GODINE