2. novebar 2012. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

BROJ 42

CENA 30 DIN.

Primena novog pravilnika o obuci kandidata i polagawu voza~kih ispita

AKTUELNO Iz porodi~nih albuma

SE]AWE NA PAJEROVE

10. i 11. strana

Poreske „zavrzlame”

BOQE BITI STARI, NEGO NOVI OBVEZNIK 4. strana

VLASNICI AUTO-[KOLA ODAHNULI,

strana

ALI JO[ ZBUWENI Kako srpski doma}ini slave krsnu slavu?

NOVA VREMENA, NOVI OBI^AJI

13. strana

Gradska vlast

STO DANA POSLE

strana 3.

Dr`avno prvenstvo u bodi bildingu

strana

27.

MAJA I NIKOLA PRVACI SRBIJE

strana

28.

Borac pobedio Partizan

DA LI JE MOGU]E?

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

POLITIKA

POSLE 100 DANA RADA, GRADSKA VLAST SUMIRALA REZULTATE Iako je re~ o novoj i pomalo specifi~noj koaliciji koja ~ini aktuelnu gradsku vlast, weni ~elnici su u proteklom periodu zajedni~ki uradili i zapo~eli dosta poslova iz nadle`nosti lokalne samouprave, “dele}i” uspehe i neuspehe, pohvale i kritike. To je uticalo i da se u Gradu “nametnu” kao odgovoran i prepoznatqiv tim, ocenio je gradona~elnik Vojislav Ili}, na konferenciji za novinare u sredu, na kojoj je sa svojim saradnicima sumirao rezultate rada, 100 dana nakon preuzimawa vlasti. a po~etku mandata gradsko rukovodstvo je odràlo sastanke sa direktorima javnih preduze}a i ustanova, na kojima je sagledano finansijsko stawe u tim kolektivima, wihovi programi i problemi. Po{to ni â~ak nije zaobi{la velika su{a, koja je progla{ena za elementarnu nepogodu, Grad je nastojao i uspeo da obezbedi normalno vodosnabdevawe vi{e od 25 mesnih zajednica, u koje su bile upu}ene cisterne sa zdravom pija}om vodom, podsetio je Ili}: - Po{to je zbog sveop{te krize do{lo do poreme}aja u radu ne samo velikih sistema, ve} i malih i sredwih preduze}a, odràli smo sastanak sa udruèwima privrednika i razgovarali o mogu}nosti smawewa nezaposlenosti kao goru}eg problema u Gradu. Potpisan je i sporazum sa Forumom privrednika, ~iji predstavnik prisustvuje svakoj sednici Gradskog ve}a, a sve u ciqu predlagawa i iznalaèwa mogu}nosti za stvarawe povoqnijeg privrednog ambijenta, privla~ewe investitora i otvarawe novih radnih mesta. Gradski ~elnici su i u susretima sa resornim ministrima i potencijalnim

„PREPOZNATQIV I ODGOVORAN TIM„

investitorima razgovarali o neophodnosti oìvqavawa lo{e privatizovanih i ovda{wih preduze}a u ste~aju, rekao je Ili} i naveo primer “Tehnosa”, Fabrike hartije, “Niskogradwe”, FRA... Od novina u radu, gradona~elnik je naveo uvo|ewe produènog radnog vremena na {alterima gradskih uprava i u mesnim kancelarijama i dono{ewe novog pravilnika o za{titi na radu, koji je, pored ostalog predvideo i alko test za zaposlene i elektronsku kontrolu radnog vremena i prisustva na poslu. Za ne{to vi{e od tri meseca, gradona~elnik je predsedavao na 10 sednica Gradskog ve}a, na kojima je doneto 411 zakqu~aka i odluka, rekao je Ili} i naglasio da se, zahvaquju}i wegovom angaòvawu i poja~anom zalagawu svih saradnika, privodi kraju i gradwa va`nih infrastrukturnih objekata: Ustanove za celodnevni boravak osoba sa posebnim potrebama, doma u Kowevi}ima, ulica \or|a Toma}evi}a i dr Dragi{e Mi{ovi}a i Gradskog trga. Podsetio je i da je uz dobru saradwu sa nadle`nim republi~kim organi-

ma, gradsko rukovodstvo uspelo da koliko - toliko sanira posledice nezapam}enog po`ara, u kome je na podru~ju Gorwe Gorevnice i okolnih sela izgorelo vi{e od 600 hektara {ume i o{te}eno nekoliko doma}instava. On je najavio da }e na prole}e iz gradskog buxeta biti izdvojena i sredstva za obnavqawe o{te}enih vo}nih zasada i da je, radi ubla`avawa posledica su{e, obezbe|en novac za nabavku p{enice svim registrovanim poqoprivrednim gazdinstvima. Zna~ajni poslovi okon~ani su i u oblasti vodosnabdevawa, zapo~eta je izrada projektne dokumentacije za gradwu novog objekta Muzi~ke {kole, dogradwu zgrade O[ u Mr~ajevcima, rekonstrukciju Doma vojske i zapo~eti razgovori sa predstavnicima “Slobode” i Vojske Srbije o “trampi” duga ove kompanije od oko 800 miliona dinara za objekte kasarne “Tanasko Raji}”.

KAKO POBOQ[ATI PRIVREDNI AMBIJENT Kqu~na “radna obaveza” zamenika gradona~elnika Radenka Lukovi}a bila je

stvarawe preduslova za poboq{awe privrednog ambijenta. “Prepoznate” su sve slobodne lokacije i halski prostor koje Grad “iz prve ruke” mo`e da ponudi zainteresovanim investitorima, rekao je Lukovi} i kao zna~ajan korak na ovom planu istakao uspostavqawe ozbiqne saradwe sa Forumom privrednika. Modeli “prva {ansa”, subvencionisawe poslodavaca i organizovawe javnih radova }e i u ovoj godini biti osnovne podsticajne mere u oblasti aktivne politike zapo{qavawa, najavio je on. Iako }e gradski buxet biti “kra}i” za oko 100 miliona dinara, Grad je, pre nego {to je Vlada donela uredbu, smawio firmarine, rukovode}i se logikom da }e to biti mawa {teta za gradsku kasu, a ve}a pomo} privrednicima. Zasluga je gradskog rukovodstva {to je ubrzan ste~ajni postupak u “^ipsari” i novom vlasniku predo~en investicioni i program opravdanosti obnavqawa proizvodwe u ovoj firmi, u kojoj je posle ponovne prodaje zapo~et remont postrojewa, da bi proizvodwa mogla da star-

tuje po~etkom slede}e godine, najavio je Lukovi}. Ukoliko Ministarstvo privrede obezbedi 1,1 milion evra, postoje realni izgledi da proizvodwa bude obnovqena i u Fabrici hartije i PKS-u, za koji je zainteresovan jedan investitor iz Slovenije, spreman da, ukoliko Grad re{i neke imovinsko - pravne odnose, zaposli 60 radnika. Predstavnici Grada u~estvuju i u pregovorima o otvarawu firme “Rismebl” koja bi proizvodila name{taj za izvoz u Rusiju, investitorima zainteresovanim za otvarawe fabrike vo}a, za proizvodwu svetiqki, naveo je Lukovi} jo{ neke poku{aje ~elnika Grada da ~a~anskoj privredi vrate nekada{wi sjaj. NASTAVAK @ESTOKIM TEMPOM Na {est sednica lokalnog parlamenta, odr`anih za proteklih ne{to vi{e od 100 dana, koje su karakterisali obimni dnevni redovi, i odbornici i predsednik SG Veqko Negovanovi} su potro{ili mnogo vremena i energije. Dva od tih {est zasedawa obele`ili su i nesporazu-

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Ran|i}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

mi me|u odbornicima, koji nisu bili plod koncepcijskih razlika, ve} nesnalaèwa, zbog ~ega su oni i brzo “izgla|eni”, podsetio je prvi ~ovek gradske Skup{tine. Za razliku od prethodnih, na sedmoj sednici, koja }e najverovatnije biti odràna 15. novembra, odbornici }e se baviti teku}om problematikom i temama, me|u kojima su najva`niji rasprava i usvajawe Strategije odrìvog razvoja â~ka, smatra Negovanovi}. Kao drugu “dobru stvar” on je naveo ~iwenicu da tokom zasedawa lokalne Skup{tine, nije, kao u mnogim lokalnim samoupravama, dolazilo do prekomponovawa vlasti, pored ostalog i zbog toga {to je ovda{wa “imala politi~ke mudrosti da je koncipira kompatibilnu republi~koj”, smatra Negovanovi}. On je najavio da }e do kraja ovog meseca biti odràno i osmo zasedwe SG, odnosno da }e ona i ubudu}e raditi èstokim tempom, jer, kako je rekao, “mora da stvori preduslove za realizovawe ambicioznih planova gradskog rukovodstva” M.N.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

PROBLEMI SA KOJIMA SE SUO^AVAJU POJEDINI PORESKI OBVEZNICI Ogor~ena zbog obra~una poreza na imovinu, po kome za stan od 61 kvadrata mora da plati 3.863 dinara, vlasnica ove nepokretnosti Stanica Vukovi}, obratila se najpre Gradskoj upravi za lokalnu poresku administraciju, a potom i na{oj redakciji. Razlog wene ogor~enosti je {to kao novi vlasnik stana, sada, posle mu`evqeve smrti, mora da plati skoro duplo ve}i porez, od onog koji su pla}ali do pro{le godine (2.075 dinara), kada je wen suprug bio vlasnik stana. - Pro{le godine, 22. jula, moj suprug je umro, a po{to smo bili u braku, stan sam nasledila. Poreznici smatraju da sam novi vlasnik, pa je stan oporezovan po novom propisu. U redu, i ako jesam novi vlasnik ni{ta se nije promenilo u kvadraturi stana zapo~iwe pri~u Stanica Vukovi}. Porodica Vukovi} se u stan na Qubi}skom keju uselila 1978. godine, kada je zgrada i napravqena. Vu-

BOQE JE BITI STARI, NEGO NOVI OBVEZNIK

kovi}ka obja{wava da je re~ o zgradi sa ~etiri sprata, u kojoj su i ~etiri stana iste kvadrature. Ona (se) pita kako vlasnici istih stanova, odnosno kvadrature, pla}aju mawi porez, i te tvrdwe potkrepquje primerima svojih kom{ija, ~iji su obra~uni 1.800, 1.900, ili 2.300 dinara. - Svake godine su razli~iti obra~uni, a svi stanovi su iste kvadrature. Meni to nije logi~no. Zbog toga sam bila i kod na~elnika Gradske uprave, koji mi je rekao da je promewen zakon i da je osnovica mnogo ve}a, zato {to sam novi vlasnik stana, jer sam ga nasledila od muà. Ranije se stan vodio na mog supruga Dragana Vukovi}a. Kako sada poreznici isti stan oporezuju po nekoj drugoj osnovici? Da li je mogu}e da duplo vi{e pla}am zato {to sam ostala bez muà, a deca bez oca - ogor~eno pita Vukovi}ka, smatraju}i da je nepravedno i da bi trebalo da se izvr{i novo bodovawe stanova u celoj zgradi. Ina~e, kako kaè, jedino joj preostaje da podnese àlbu Gradskoj upra-

vi. Ali, tu se pri~a ne zavr{ava. Stanica Vukovi} je i vlasnik dela ku}e, od 17 kvadrata, u Ulici vojvode Stepe. Ona tvrdi da je pro{le godine bila oslobo|ena od pla}awa poreza, a ove godine joj je stiglo re{ewe po kome treba da plati 912 dinara, a wen brat za istu kvadraturu 550 dinara: - Ka`u nije me prepoznao kompjuter kao starog vlasnika, iako sam deo ku-

}e nasledila 2010. godine. Nema logike. Izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, koje je pro{le godine predlo`ila Vlada Srbije, predvi|eno je da porez na imovinu za 2012. godinu ne mo`e biti ve}i od poreza koji su gra|ani platili u 2011. Porez na imovinu se pla}a lokalnoj samoupravi, koja i odre|uje visinu poreske stope, ali ta stopa ne sme da bude vi{a od mak-

simalne zakonom propisane. Poreznici na osnovu poreske prijave utvr|uju vrednost nepokretnosti. Vrednost nekretnine, na osnovu koje se ra~una porez na imovinu, zavisi od nekoliko faktora, a svaki od wih poresku obavezu moè da podigne ili spusti. Svake godine Skup{tina grada, na osnovu zakonskih propisa, usvaja Odluku o utvr|ivawu prose~ne trì{ne cene kvadratnog metra nepokretnosti na teritoriji Grada â~ka, obja{wava Du{ko Savkovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalnu poresku administraciju. - Stanica Vukovi} je naslednik imovine wenog muà, {to zna~i da nije bila poreski obveznik u 2011. godini, nego da je u sistem uvedena 2012. Zakonodavac je rekao da poresko re{ewe za nepokretnosti za fizi~ka lica, za stare poreske obveznike za iste povr{ine, ne moè biti utvr|eno u ve}em iznosu, nego {to je bilo 2011. Ali, Vukovi}ka je novi poreski obveznik i sada se isti stan oporezuje po novom propisu. I za ku}u je ista pri~a, wen brat

je stari poreski obveznik, a ona je novi - odgovara na Vukovi}kine primedbe Savkovi} i dodaje da im se ve} vi{e gra|ana obra}alo zbog istih ili sli~nih problema. Na~elnik obja{wava da nije mogu}e re{ewa upore|ivati, jer su pro{le godine bile niè osnovice, pa su mnogi vlasnici nepokretnosti imali i niì porez. Na~elnik tvrdi, da su re{ewa, koja su u pojedinim slu~ajevima i “neravnopravna”, obra~unata po svim zakonskim parametrima koja vaè za ovu godinu. - Ali, Gradska uprava ne moè ni{ta da promeni. Jedino, moèmo da ispravimo, ukoliko postoje, tehni~ke gre{ke. Ne moèmo ispraviti re{ewa novih poreskih obveznika u 2012. godini. Voleo bih kada bi to moglo da se re{i, ali jednostavno ne moè. Bilo je primedbi i na procenu stana, koja je tako|e zakonom regulisana. Nije predvi|eno da Gradska uprava vr{i procenu ku}e ili stana - napomiwe Savkovi}. N. R.

U GRADSKOM ODBORU SNS PROSLAVQENA STRANA^KA SLAVA SVETA PETKA

DRU[TVO SRPSKO - RUSKOG PRIJATEQSTVA PROSLAVILO SLAVU SVETA PETKA

NAREDNE SLAVE U BOQIM VREMENIMA

SVE JA^A SARADWA DVA NARODA

rpska napredna stranka ve} ~etiri godine slavi Svetu petku koja je slava i Gradskog odbora ove partije. Zbog toga su se pro{le subote u strana~kim prostorijama okupili brojni napredwaci, predstavnici drugih stranaka, privrede i gradskog rukovodstva da se~ewem slavskog kola~a i druèwem obeleè veliki praznik. Doma}in slave bio je Tihomir \urovi}, a kola~ je predao Radenku Le~i}u, koji }e slede}e godine biti doma}in u ime mesnih odbora iz Bresnice i Vujetinaca. Po{to je pozdravio sve drage goste i poèleo im dobrodo{licu,\urovi} je izrazio zadovoqstvo {to je doma}in ispred mesnih odbora Zabla}e, Slatina, Rajac, Preme}a, Petnica, Mr{inci, Ka~ulice, Kuki}i. On je izrazio nadu da }e napredwaci naredne slave obeleàvati u ekonomskom pogledu, mnogo

prisustvu brojnih ~lanova i gostiju, Dru{tvo srpsko - ruskog prijateqstva Regionalni centar “Zapadna Srbija ^a~ak” proslavilo je pro{le subote slavu Sveta Petka. Obred se~ewa slavskog kola~a obavili su sve{tenici ~a~anske Crkve Vladan Milosavqevi} i Jovan Luki}. Pozdraviv{i goste, predsednik Dragan Logvinov je podsetio da je u okviru Dru{tva srpsko - ruskog prijateqstva, sekcija za privredu jedna od najva`nijih, ~iji je ciq uspostavqawe privredne saradwe sa Ruskom Federacijom. - Dru{tvo srpsko - ruskog prijateqstva potpisalo je zna~ajan ugovor za Grad ^a~ak sa ruskim “Magnitom”, gde treba uskoro da izvozimo vo}e i povr}e. Prvi {leperi za markete ruskog “Magnita” krenuli su iz Topole, a na-

boqim i sigurnijim vremenima. - Pro{lu slavu smo obele`ili kao stranka u opoziciji, a ove godine Svetu petku slavimo kao stranka na vlasti. U predizbornim aktivnostima obe}ali smo gra|anima ozbiqne promene i to }e biti na{ glavni zadatak u narednom periodu. Radi}emo prvenstveno na poboq{awu privrednog ambijenta, jer nezaposlenost je danas najve}i problem - rekao je predsednik GO SNS i zamenik grado-

na~elnika Radenko Lukovi}. Prisustvo prijateqa iz vladaju}e koalicije je potvrda da vlast radi timski, a dolazak predstavnika opozicije na slavu SNS je, smatra Lukovi}, potvrda da oni uva`avaju i cene rad napredwaka. On je najavio da }e odmah posle Nove godine biti organizovani strana~ki izbori na svim nivoima i i da }e na sednici Izborne skup{tine biti konstituisan Gradski odbor i izabrano novo rukovodstvo. M.N.

dam se da }e ovih dana i iz ^a~ka - najavio je Logvinov. Osim predstavnika udru`ewa, politi~kih i drugih organizacija, sve~anosti je prisustvovao i prvi sekretar Ambasade Ruske Federacije u Beogradu Valentin Koqasev, koji je izrazio uverewe da }e i daqe biti dobra saradwa sa Dru{tvom srpsko - ruskog prijateqstva:

- Ovde sam bio i pre dve godine, da otvorim prostorije Dru{tva. Radujem se {to je na{a saradwa sve ja~a. Prema programu Dru{tva, aktivnosti su bazirane na kulturnu, privrednu, istorijsku, lingvisti~ku, prosvetnu, sportsku i druge oblike saradwe, ~iji je ciq zbli`avawe dva istovetna i nadasve prijateqska naroda, srpskog i ruskog. N. R.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

AKTUELNO

DA LI ]E NOVI PRAVILNICI O OBUCI KANDIDATA I POLAGAWU VOZA^KIH ISPITA DOPRINETI BOQOJ BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA

VLASNICI AUTO - [KOLA ODAHNULI, ALI JO[ ZBUWENI Od maja ove godine, kada je najavqeno dono{ewe novih pravilnika o obuci kandidata i polagawu voza~kog ispita, do 25. oktobra, kada su oni stupili na snagu, i 10 ~a~anskih auto - {kola je naprosto bilo prebukirano. Prema nezvani~nim podacima, oko 3.000 budu}ih voza~a je u tom periodu pohrlilo da do voza~ke dozvole do|e po starom, a sude}i po novoj regulativi, i lak{em i jeftinijem programu. Ve}ina ovih ustanova se suo~ila sa ozbiqnim problemima i dilemom: sa jedne strane, kako udovoqiti zahtevima brojnih klijenata od kojih prakti~no `ive, a sa druge strane, kako u uslovima ograni~enih i kadrovskih i tehni~kih kapaciteta kandidatima obezbediti adekvatnu obuku i znawe? takozavnom prelaznom periodu do 25. oktobra slede}e godine, sve auto - {kole }e morati da ispune odgovaraju}e uslove, koji se ti~u prvenstveno obezbe|ewa adekavatnih poligona za prakti~nu i u~ionica za teoretsku nastavu, vozila koja moraju biti u vlasni{tvu {kole,

i predava~e i instruktore, koji treba da budu u stalnom radnom odnosu u tom privrednom dru{tvu, obja{wava Aleksandar Antonijevi}, rukovodilac grupe za polagawe voza~kih ispita u ovda{woj Policijskoj upravi. Sude}i po onome {to se ~ulo na pripremnim seminarima, ve}ina od 17 {kola u Moravi~kom okrugu }e spremno, bilo samostalno, ili udruèno, do~ekati novu zakonsku regulativu, kaè on, uveren da je neopravdan strah pojedinih vlasnika da }e prvenstveno zbog nove, navodno znatno vi{e cene obuke, morati da stave kqu~ u brave svojih {kola: “U medijima se duè vreme manipuli{e cenom obuke koja ustvari jo{ nije definitivno utvr|ena. Odre|ena je najnià cena na koju }e {kole pla}ati odgovaraju}i porez, odnosno ukoliko se dogovore da ona bude vi{a, i ve}i porez. Va`no je da su u ceni koju odre|uje dràva, sadràni svi tro{kovi obuke, do preuzimawa voza~ke dozvole.” Stari pravilnici su

Aleksandar Antonijevi}

“unazadili” obuku u tom smislu {to nisu obavezivali {kole da organizuju teoretsku nastavu, ve} su

KOVERTIRANE ISPITNE KOMBINACIJE Novim pravilnicima, pored ostalog, predvi|eno je da kandidati izvla~e kovertiranu “ispitnu kombinaciju”, u kojoj je naveden spisak ulica kojima mora da vozi tokom prakti~ne provere znawa. Obaveza je auto - {kola da pripreme najmawe 15 tih “kombinacija” i da se pridr`avaju vremena propisanog za prakti~ni ispit. Za razliku od ranijih pravila koja su prakti~no “eliminisala” kandidata koji “padne” na poligonu, nova im omogu}avaju da i pored toga nastave vo`wu u gradu. Novina su i takozvane bodovne liste koje vode dva ~lana komisije, sumiraju bodove i bez subjektivnog utiska i preglasavawa donose odluku da li je kandidat polo`io.

dozvoqavali kandidatima da se u tom delu samostalno osposobqavaju, smatra Antonijevi} i napomiwe da je ta “gre{ka” ispravqena u novim zakonskim aktima, koja su obavezala {kole da organizuju 40 ~asova teoretske nastave, ~iji }e polaznici biti redovno evidentirani. Zahvaquju}i takozvanoj skra}enoj obuci, kandidati nisu nau~ili ni sve segmente vo`we, niti pravila u saobra}aju, zbog ~ega je sasvim opravdan strah da }e naredne godine, kada se oko 3.000 “novope~enih” i voza~a “stasalih” po starom i “ubrzanom” programu ukqu~e u saobra}aj, i wegova bezbednost biti pogor{ana. Predstavici Policijske uprave su i u prethodnom periodu vr{ili nadzor nad radom auto - {kola, odre|ivali ~lanove komisije za polagawe teoretskog i prakti~nog dela ispita. Novina je {to }e nadle`ni u PU pripremati sedmi~ni plan polagawa prakti~nih ispita i o tim terminima obave{tavati {kole pet dana pre odràvawa ispita, odgovara on na primedbe pojedinih auto - {kola da su policiji data prevelika ovla{}ewa. NE ZNA SE CENA, NEMA PITAWA, UXBENIKA Antonijevi}evo mi{qewe da je tokom izrade novih pravilnika nedovoqno konsultovana Zajednica auto - {kola Srbije deli i Radoqub Vuli}evi}, vlasnik DOO “Krimleks - ûpo”, jedne od najstarijih auto - {kola u â~ku: “Dugo o~ekivani Zakon o bezbednosti saobra}aja je stupio na snagu, {kole su odahnule, u wima nema vi{e gu`vi i upisa po starim pravilnicima. Ali ponovo su se suo~ile sa dilemom, {ta i kako daqe? Zahvaquju}i Zajednici, {kole u na{em gradu su obezbedile neophodnu dokumentaciju za vo|ewe evidencije, programe za polagawe ispita i potrebne “propratne” papire. Od we smo dobili i detaqna uputstva o svim koracima koje treba da preduzmemo, da bismo zapo~eli obuku po novim propisima. Me|utim, nedostaju nam ispitna pitawa, uxbenici za teo-

retsku nastavu, informacije o minimalnoj ceni obuke i na~inu polagawa prve pomo}i”. Kandidatima je omogu}eno da zavr{e obuku po

“CIQNA” TEORETSKA OBUKA NEDOVOQNA Rodoqub Skerli}, vlasnik auto - {kole “Logistika” i profesor predmeta iz saobra}ajne struke u Ma{insko saobra}ajnoj {koli, ka`e da su pravilnici o obuci kandidata iz osamdesetih godina zastareli i da je odavno trebalo doneti nova akta i primeniti evropske standarde u ovoj oblasti: “Stari pravilnici su omogu}avali kandidatima da do voza~ke

zbog ~ega nisu bili retki slu~ajevi da su upravo oni, prave}i po~etni~ke gre{ke, ~esto bili vinovnici mnogih saobra}ajnih nezgoda. Pravilnici }e, ka`e on, “uozbiqiti” i rad {kola koje moraju posedovati u~ionice za teoretsku nastavu i za godinu dana ih opremiti video nadzorom i odgovaraju}im u~ilima, {to }e redovno kontrolisati Policijska uprava. [kole su obavezne da anga`uju licencirane predava~e i ispitiva~e, a kandida-

PO 40 ^ASOVA TEORIJE I VO@WE Radoqub Vuli}evi}

starom pravilniku, zbog ~ega ih je Vuli}evi} zamolio da imaju strpqewa i sa~ekaju prve ispite. Vlasnik ove auto - {kole, koja je za protekle 22 godine obu~ila vi{e od 18 hiqada voza~a, apeluje i na neke dnevne medije da ne dezinformi{u javnost i ne okrivquju auto - {kole za navodno najavqene visoke cene obuke, o kojima one, ina~e, uop{te nisu konsultovane. - Nama u potpunosti odgovaraju nova pravila, jer smo se uvek zalagali da kandidat bude dobro pripremqen na ~asovima teoretske obuke i spreman zapo~ne vo`wu, {to je lak{e i wemu i instruktoru. Novi zakon smo sa odobravawem prihvatili i zbog cene obuke, jer je krajwe vreme da ona bude jedinstvena, a ne “pija~na” i auto - {kole uvedene u red ozbiqnih ustanova, koje }e u krajwem slu~aju doprineti poboq{awu bezbednosti u saobra}aju, {to nam je svima ciq - ka`e Vuli}ev}, uveren da }e do}i do smawewa broja kandidata u svim {kolama, jer je veliki broj wih, posle najave novih propisa, do dozvole do{ao po starom, “ubrzanom” programu. To potvr|uje podatak da je, konkretno u ovoj {koli, od januara do maja upisano 85, a potom, do 25. oktobra, oko 400 polaznika i da je u jednom trenutku prijem novih bio i prekinut. Vlasnik je zbog toga morao da nabavi nova vozila i pored devet postoje}ih, anga`uje nove instruktore.

Da bi polagali po relativno starim uslovima, kandidati su do 25. oktobra morali da upi{u obuku, “izvoze” jedan ~as i da je zavr{e do 25. januara. U protivnom, ona }e “propasti”, a {kole }e, prema najnovijim tuma~ewima pravilnika, morati da vrate pare kandidatima. Oni, pak, koji su do ovog roka poloìli teoretski deo ispita, ali ne i vo`wu, moraju, zbog primene novih zakonskih propisa, da poha|aju tri dopunska ~asa iz teorije, tri ~asa vo`we i da u OO Crvenog krsta, nakon osam ~asova nastave, poloè prvu pomo}. Kandidati koji èle da se upi{u po novom sistemu obuke, mora}e da poha|aju 30 ~asova teoretske nastave, 10 ~asova provere, poloè kurs prve pomo}i i tek potom zapo~nu prakti~ni deo obuke od 40 ~asova po 45 minuta.

Rodoqub Skerli}

dozvole do|u bez prave i potpune teoretske pripreme. Oni su predvi|ali mogu}nost da se kandidat samostalno priprema i po{to polo`i test znawa, zapo~ne prakti~ni deo obuke. Me|utim, iskustvo je pokazalo da je to nedovoqno i da su oni teoretski nespremni dolazili na prakti~nu obuku. Ta priprema je bila “usmerena” i ciqna, jer su u~ili iz poznatih testova objavqenih na CD ovima.” Prema Skerli}evom uverewu, sve to imalo je za posledicu da se ve}ina tih gra|ana, i posle dobijawa voza~ke dozvole, nespremno ukqu~ivala u saobra}aj,

ti moraju poha|ati sve ~asove i ne mogu se vi{e samostalno pripremati. “Kada odslu{aju ~asove, polaga}e teoretski deo ispita, dobiti potvrdu o tome i tek tada startovati sa vo`wom. To je veliki kvalitet, kao {to je zna~ajna i zakonska odredba koja ne dozvoqava ‘direktno’ polagawe za vi{e kategorija.” Vlasnici auto - {kola ukazuju i na neke mawkavosti pravilnika, a Skerli} potencira odredbu da }e najniù cenu obuke, na koju }e se pla}ati porez, odre|ivati dràva, i sumwa da je re~ o ve}im ciframa od trenutno vaè}ih, koje mnoge {kole, odnosno kandidati na koje }e one sigurno prevaliti dodatne tro{kove, ne}e mo}i da izdrè: - Sude}i po iskustvu iz zemaqa u okruèwu, to }e sigurno dovesti do smawewa broja {kola. Nedostatak tih pravilnika je i to {to }e kontrolu svega obavqati policija, a ne, {to je najrealnije, Agencija za bezbednost saobra}aja i resorno ministarstvo. M.N.

PRIVREDA

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

ODR@ANA PREZENTACIJA PROIZVODNIH PROGRAMA PORODI^NIH FIRMI „PRECIZION” I „MARU[KA”

ÂÂNSKE MARAME USKORO NA MENHETNU s k l o p u obeleàvawa Nedeqe preduzetni{tva, OJ Regionalne privredne komore u â~ku organizovala je promociju proizvoda dve uspe{ne porodi~ne firme “Precizion” i “Studio “Maru{ka” i, po{to su na wihovom ~elu ène, prakti~no propagirala i ènsko preduzetni{tvo. Ova dva proizvo|a~a su se udruìla i napravila doma}i brend, ocena je rukovodioca Organizacione jedinice RPK Gorane Tanaskovi}: “Ciq i svrha Evropske

nedeqe preduzetni{tva i uloga Privredne komore je, da upravo u ovo vreme, kada smo oslabqeni i razjediweni, udru`enim snagama napravimo proizvode koji ne}e biti samo ~a~anski i srpski, ve} i svetski brend. To su na najboqi na~in uradile firme “Precizion” i “Studio Maru{ka”, koje svojim zajedni~kim proizvodom mogu da pariraju ostalim proizvo|a~ima, ne samo u zemqi, ve} i na svetskom tr`i{tu.” Tanaskovi}ka je najavila da }e prezentacija zajedni~kog brenda - rokovnika

o fot

Glas

i marame od svile i drugih proizvoda ove dve firme biti odràna i u Privrednoj komori Srbije u Beogradu. Zajedni~kom prezentacijom svojih proizvoda dve porodi~ne firme iz â~ka èlele su da pokaù svojim klijentima koliko proizvo|a~i iz unutra{wosti mogu da “budu jaki brendovi”, objasnila je Maru{ka Topalovi}, vlasnica “Studija Maru{ka”, motive zajedni~kog predstvqawa glavnih proizvoda: - Odlu~ili smo da nastupimo kao “dva u jedan” i prakti~no ponudimo kli-

jentima novu zanimqivu pri~u. “Maru{ka”izra|uje marame i kravate od svile, a “Precizion” rokovnike, i sada smo “izbacili” komplet: svilenu maramu i svileni rokovnik, potpuno istog dizajna i napravqene od iste svile - rekla je Topalovi}ka i najavila nove “kombinacije”, koje }e, kao i ovaj prvi “komplet” biti zanimqivi i specifi~ni, ne samo za poklawawe, ve} i za prezentaciju drugih firmi koje èle da budu druga~ije. “Svakome moèmo da iza|emo u susret i za kratko vreme napravimo ono {to klijenti èle. To

je zapravo su{tina poslovawa u dana{we vreme - biti poseban i druga~iji - deviza je vlasnice “Studija Maru{ka”, koja veruje da se kriza prevazilazi i ovakvim i sli~nim inovacijama, a ne samo jadikovkama i razmi{qawima da je te{ko. Kolekcije ove ku}e takore}i “planu” pred novogodi{we praznike, a ove sedmice kontigent wene robe je stigao u Wujork, pa }e svilene ~a~anske marame biti prodavane na Menhetnu, zadovoqno pri~a Maru{ka Topalovi}. Preduze}e “Precizion”

PAD PROIZVODWE, IZVOZA, UVOZA...

Pogled na jesen Pokazateqi o poslovawu privrede za devet meseci ove godine su veoma obeshrabruju}i: zabeleèn je pad proizvodwe, izvoza, uvoza i “deficit na sve strane”, ocenio je Mladomir Novakovi}, predsedik Regionalne privredne komore Kraqevo: - Situacija je skoro dramati~na, zbog ~ega je Vlada osnovala Nacionalni savet za predlagawe mera koje bi zemqu spasile problema pred kojima se na{la. Na{ dug je ve}i od 80 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, deficit republi~kog buxeta iznosi oko 150 milijardi dinara. Po{to nemamo sopstvenih sredstava, on }e najverovatnije biti pokriven pozajmicama iz sveta, koje su veoma skupe. Situacija je izuzetno te{ka, i zato treba da se zapne i radi. Od krize jedino oìvqavawe proizvodwe moè da nas spase, uveren je Novakovi}, zbog ~ega predlaè da dràva raznim merama podrì i pove}ava broj preduze}a i kompanija koji dobro, ili barem jo{ uvek rade.

skoro 40 godina uspe{no nastupa na doma}em i svetskom trì{tu, a ove godine je ostvarilo novi vid saradwe sa poslovnim partnerima, o ~emu komercijalni rukovodilac Marijana Kucurski kaè: - Sa na{im partnerom “Studiom Maru{ka” napravili smo unikatnu kolekciju, sastavqenu od agendi i svilenih marama. Poku{avamo na taj na~in da zajedno osvojimo doma}e i inostrana trì{ta. S obzirom na to da izuzetno dobro sara|ujemo, na{ ciq je da jedni drugima i ubudu}e budemo podr{ka. “Precizion” je, kao i ranijih, i ove godine pripremio veliki broj artikala, pogodnih za poslovne poklone. Re~ je o novim kolekcijama, novim materijalima i unikatnim proizvodima. Osim rokovnika, napravqen je veliki izbor agendi koje polako, ali sigurno “istiskuju” standardne rokovnike. One su personalizovane i namewene poslovnom ~oveku i poslovnoj èni obja{wava komericijalni rukovodilac i dodaje da su u {irokom asortimanu proizvoda i mape i planeri, predvi|eni tako|e za poslovne qude. M.N

DANAS U KRAGUJEVCU PO^ELO 39. REPUBLI^KO TAKMI^EWE METALSKIH RADNIKA SRBIJE organizaciji Saveza sindikata metalskih radnika Srbije i pod pokroviteqstvom Grada Kragujevca, danas je u tamo{wem preduze}u “Zastava kamioni” po~elo 39. republi~ko takmi~ewe metalskih radnika Srbije, koje }e, nakon progla{ewa pobednika, biti zavr{eno u nedequ, 4. novembra. Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji koja posledwih godina okupqa vi{e od 100 metalaca iz dvadesetak gradova Srbije, metalski kompleks Moravi~kog okruga predstavqa}e tri

OKRUG PREDSTAVQAJU TRI EKIPE ekipe: iz ~a~anske kompanije “Sloboda”, Fabrike reznog alata i lu~anske FNP “Milan Blagojevi}”. Na pro{logodi{woj, 38. smotri, ovda{wi metalci su osvojili dva druga mesta, {to je slabiji uspeh u pore|ewu sa plasmanom u 2010, podsetio je u utorak, na konferenciji za novinare Dra{ko Milovanovi}, predsednik Odbora SS metalaca za Grad ^a~ak i op{tine Lu~ani i

Ivawica i izrazio o~ekivawa da }e, uprkos krizi koja prati ~itavu metalsku industriju, ove godine takmi~ari ostvariti jo{ boqe rezultate. “Slobodinu” ~etvoro~lanu ekipu predstavio je wen vo|a Milo{ Vidi} i naglasio da }e se slede}i takmi~ari nadmetati u ~etiri discipline: Dragan Vu~i}evi} }e se kao najmla|i takmi~ar iz ove fabrike “oprobati” u disci-

plini bravar alatni~ar, a Vladica Jakovqevi}, nekada{wi vice {ampion }e nastupiti u disciplini okruglo bru{ewe. Sa wima su u Kragujevac otputovali i metalostrugar Vladimir Rado{evi}, koji je na 38. takmi~ewu zauzeo drugo mesto u ovoj disciplini i Goran Krgin (disciplina ravno bru{ewe), kome je lane prvoplasirani takmi~ar “pobegao” za dva boda.

Fabriku reznog alata }e ove godine predstavqati ~etvoro~lana ekipa koja je u~estvovala i na pro{logodi{woj smotri srpskih metalaca, rekao je predsednik SS FRA Milutin Nikitovi}. Re~ je o Qubodragu Koturovi}u (disciplina okruglo bru{ewe), Spasoju Pe{i}u koji }e se takmi~iti sa kolegama strugarima, bravaru alatni~aru Du{ku [vabi}u i Mirku Be{e-

vi}u, takmi~aru u disciplini ravno bru{ewe, koji je pre dve godine bio najboqi metalac Srbije. Osim ^a~ana, iz metalskog kompleksa Moravi~kog okruga na republi~kom takmi~ewu }e u~estvovati i radnici FNP “Milan Blagojevi}” iz Lu~ana: Panto Pavlovi}, metalostrugar, Milan Vasiqevi}, gloda~ i zavariva~ Ivan Jovanovi}. M.N.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

GRAD

BIV[I RADNICI „TEHNOSA” NASTAVILI PROTESTNE [ETWE GRADSKIM ULICAMA osle tromese~nog protesta koji nisu “odobrovoqili” ovda{wi Privredni sud, Agenciju za privatizaciju i Centar za ste~aj da nalo`e isplatu oko 30 miliona dinara od kamate na pare oro~ene iz ste~ajne mase biv{im radnicima “Tehnosa”, predstavnici nekada zaposlenih u ovoj firmi su odlu~ili da zatra`e kompletnu reviziju ste~ajnog postupka. Ova agonija traje pet godina, zbog ~ega }emo sve ko-

ji su do ovoga doveli prijaviti Agenciji za borbu protiv organizovanog kriminala i podneti nove krivi~ne prijave, najavila je Stojimirka Kojovi}, na konferenciji za novinare odr`anoj pro{log petka na Gradskom trgu: - Za ova tri meseca niko nam nije iza{ao u susret, iako smo protestovali, pisali molbe, `albe, urgencije. Najnoviji momenat je da smo dobili zavr{ni ra~un koga su uradili ste~ajni upravnik i Centar za

ZAHTEVAJU REVIZIJU STE^AJNOG POSTUPKA!

NE TRA@E TU\E, NEGO SVOJE - Ovoj dràvi i Gradu narod izgleda ne predstavqa ni{ta. Ponièni smo, obespravqeni, ne moèmo da dobijemo ono {to smo zaradili. @alosno je i {to gra|ani koji prolaze samo gledaju u nas, umesto da nam se prikqu~e da ovu nepravdu okon~amo. Ne traìmo tu|e, ho}emo svoje i da neko od nadle`nih kona~no do|e i pita nas, {ta to mi zapravo radimo - ogor~eno pri~a Miroslav Markovi} koji je u “Tehnosu” proveo 35 godina i sada svakog dana dolazi iz Gu~e da se bori sa svojim kolegama, odlu~an da od protesta ne odustaje, kako kaè, “makar i svi poumirali na ulicama”. Devedeseti dan je na ulici, kaè Slobodanka Bori{i}: “Samo traìmo da nam se ono {to smo po{teno zaradili, po{teno i isplati.” Wena koleginica Dragana Jeftovi} je tako|e odlu~na da istraje:”Protestova}emo i {etati sve dok se ne izborimo za na{a prava, jer nemamo drugog izbora i na~ina da naplatimo pare koje smo zaradili.”

ste~aj pri Agenciji za privatizaciju. On je katastrofalan i pored ostalog potvr|uje da su na{a sredstva tro{ena neosnovano i neodgovorno i to legalno preko sudova. [to je najstra{nije, za sramno vo|ewe ovog postupka Agencija tra`i nagradu od pet miliona dinara. Zbog toga }e-

mo zahtevati da bude ura|ena kompletna revizija ste~aja. Biv{i radnici ne odustaju od protesta. Svakodnevno {etaju glavnim gradskim ulicama, nose}i parole kojima prozivaju odgovorne i pozivaju svoje biv{e kolege i ostale obespravqene radnike da im se

pridru`e. Tokom {etwi, omawa grupa koja se svakodnevno osipa, zadr`ava se ispred sedi{ta lokalnih stranaka i apeluje i na poziciju i opoziciju u gradskoj vlasti da im pomognu. Kojovi}ka je javno p(r)ozvala i ministra Dinki}a, premijera Da~i}a i Vu~i}a, koji su se

oglu{ili o zahteve i dopise ovih ^a~ana. Sud je, tvrdi ona, vr{io pritisak na radnike da odustanu od protesta, s obzirom na to da je zavr{no ro~i{te zakazano za 16. novembar, kada bi ~itav slu~aj, po mi{qewu nadle`nih sudija, pravno trebalo da bude okon~an. M.N.

GRADSKO VE]E USVOJILO IZVE[TAJ O OSTVAREWU BUXETA ZA DEVET MESECI U periodu od 1. januara do 30. septembra prihodi i primawa gradskog buxeta ostvareni su u iznosu od milijardu i 915 miliona dinara, ili 67,81 odsto od iznosa predvi|enog odlukom o rebalansu, usvojenom u septembru ove godine (2,825 milijardi dinara). U ovom periodu svi korisnici i obaveze su uredno servisirani i na ra~unu ima oko 162 miliona dinara. Ukoliko u kasu Grada i u posledwem kvartalu sredstva budu priticala po dosada{woj dinamici, postoje realni izgledi da buxet u 2012. bude ostvaren onako kako je i planiran. detaqnom i stru~no ura|enom izve{taju Gradske uprave za finansi-

je, koga je ~lanovima Gradskog ve}a pro{log petka prezentovala Sida Zate-

SKUPQE AUTOBUSKE KARTE? Ukoliko i odbornici SG prihvate zahtev i kalkulaciju “Autoprevoza” i predlog Gradskog ve}a, prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobra}aju }e poskupeti za 14,29, odnosno 10,91 Aleksandar Petronijevi} odsto. Ova korekcija cena koje, ina~e, nisu mewane od februara pro{le godine, bila je neminovna, po re~ima direktora “Autoprevoza” Aleksandra Petronijevi}a, jer su u me|uvremenu drasti~no pove}ani svi tro{kovi, {to je ugrozilo likvidnost firme. Ukoliko i odbornici daju “zeleno svetlo” ovom predlogu, karte u gradskom saobra}aju }e, umesto 35, ko{tati 40, u drugoj zoni sa 48 }e poskupeti na 55, u tre}oj sa 63 na 72 dinara. U zavisnosti od kilometra`e, na prigradskim linijama prevoz }e ko{tati od 40 i 55 do 130 dinara.

SVI KORISNICI I OBAVEZE REDOVNO SERVISIRANI ì}, {ef slu`be trezora, istaknuto je , pored ostalog, da je najve}i prihod, kao i u ranijim izve{tajnim periodima ostvaren od poreza na zarade (u drugom kvartalu 311, u tre}em 307 miliona dinara) i od takozvanih transfera Republike, koja redovno mese~no upla}uje po oko 26 miliona dinara. - Svi rashodi su uredno servisirani, po~ev od zarada zaposlenih u upravama, do primawa indirektnih buxetskih korisnika. Iz buxeta su finansirani i materijalni tro{kovi, dru{tvene i humanitarne organizacije, Narodna kuhiwa Crvenog krsta, politi~ke stranke, verske zajednice i sve ugovorene obaveze. Do sada nije bilo problema sa likvidno{}u, {to potvr|uje i podatak da na ra~unu ima 162 miliona dinara - rekla je Zateì}ka, naglasiv{i da je Republika uzela lokalnim samoupravama prihode od komunalnih taksi i da }e â~ak, konkretno, u posledwem kvartalu od firmarine izgubiti oko 20 miliona dinara.

Da bi bio na nivou planiranog priliva od 75 odsto, u buxet je zakqu~no sa septembrom trebalo da se slije prihod od dve milijarde i 118 miliona dinara, izra~unao je Miladin Ristanovi}. Naglasio je i da do 31. decembra kasa mora biti “te`a” za 909 miliona dinara, odnosno da za ~etvrtinu godine prakti~no treba da se obezbedi tre}ina od ukupnog prihoda buxeta. Po wegovoj oceni i podatak da kreditno zadu`ewe Grada iznosi 269 miliona dinara, a da na ra~unu ima 162, govori da su gradsko rukovodstvo i finansijeri doma}inski poslovali. Naredne godine Grad }e izgubiti vi{e od 90 mili-

ona dinara od komunalnih taksi, upozorio je i Du{ko Savkovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalnu poresku administraciju i predlo`io da se nadle`ni zalo`e da ubirawe poreza na imovinu, koji se tako|e “meri” milionima, pre|e u nadle`nost lokalnih samouprava. Po{to je ocenio da je puwewe buxeta dobro i da je pohvalno to {to na ra~unu ima vi{e od 160 miliona dinara, Qubodrag Grbi} je apelovao na sve korisnike “da vode ra~una o tro{ewu svakog dinara.” Skup{tina grada bi trebalo da donese odluku i pokrene inicijativu o izmeni zakonskih propisa koji reguli{u naplatu poreza na nasle|e, jer, smatra Na-

de`da Vuksanovi}, na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove, odluka SG ima ve}u snagu od predloga na{ih poslanika u republi~kom parlamentu. Gradsko ve}e je donelo odluku o prestanku va`ewa odluke o restrikcijama u potro{wi vode, donetoj 15. avgusta, jer se za protekla tri meseca stabilizovao vodostaj na privremenom vodozahvatu “[eveq” u Ariqu. Na desetoj sednici odlu~eno je i da od devet sportskih organizacija, wih {est dobiju sredstva u ukupnom iznosu od 529.000 dinara za realizovawe programa kojima se ostvaruje op{ti interes u sportu na teritoriji Grada. M.N.

OBRAZOVAWE

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

DOKTOR DANIJELA MILO[EVI], VANREDNI PROFESOR FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA, U Â^KU RUKOVODI ZNAÂJNIM EVROPSKIM PROJEKTOM rojektom evropskih razmera, ve} dve godine, rukovodi se iz kancelarije Fakulteta tehni~kih nauka u â~ku. Projekat DL@WEB, ~iji je koordinator dr Danijela Milo{evi}, vanredni profesor fakulteta u â~ku, okupqa 18 partnera iz Evrope i Zapadnog Balkana. Osnovni ciq projekta je da se unapredi kvalitet u~ewa na daqinu i da se kreiraju standardi za akreditaciju budu}ih studijskih programa koji }e se izvoditi na daqinu na teritoriji Srbije, Crne Gore i Makedonije. Osim univerziteta, na projektu u~estvuju i Ministarstvo obrazovawa, Nacionalni savet i Komisija za akreditaciju iz Srbije, Crne Gore i Makedonije. - Danas je popularizacija u~ewa na daqinu dobila svetske razmere. Gotovo svaki svetski univerzitet nudi barem jedan od tih vrsta programa, dok neki univerziteti uop{te nemaju svoje prostorije ve} kom-

PRIPREMA STANDARDA ZA STUDIJE NA DAQINU

pletnu nastavu organizuju na daqinu. Da bi na{a zemqa dr`ala korak sa razvijenim svetom, postoje inicijative da se kreiraju takvi studijski programi. Trenutno ih u dr`avi ima samo nekoliko, a mi na na-

PRESTI@NA NAGRADA ZA MA[INSKO - SAOBRA]AJNU [KOLU

OSVOJILI

„ZLATNU TABLU“ a{insko - saobra}ajna {kola osvojila je “Zlatnu tablu” na nedavno odr`anom Me|unarodnom sajmu opreme i sredstava za savremenu nastavu “U~ila 2012” u Beogradu. U grupi u~ioni~ka i laboratorijska oprema, {kola iz ^a~ka osvojila je najve}e priznawe, “Zlatnu tablu” za mikrokontrolersko upravqawe procesom, ~iji su autori profesori Dragi{a Petkovi} i Predrag Stevanovi}. [kola je na ovaj na~in jo{ jednom potvrdila da je postala lider u izradi nastavnih u~ila namewenih za osposobqavawe u~enika i povezivawe wihovih teorijskih i prakti~nih znawa. Proteklih godina {kola je osvojila dve zlatne i dve srebrne table, a nova nagrada je dokaz da su u Ma{insko - saobra}ajnoj {koli u velikoj meri zastupqene moderne tehnologije, koje }e u budu}nosti obezbediti u~enicima adekvatne mogu}nosti za kvalitetno {kolovawe.

{em fakultetu smo pioniri, jer se kod nas ve} realizuje master studijski program na daqinu obja{wava dr Milo{evi}. Ona isti~e da svaki studijski program, da bi ga odobrio Nacionalni savet,

mora da bude akreditovan i postoje odre|ena pravila koja se moraju zadovoqiti: - U~ewe na daqinu je specifi~no. Zahteva dodatne kompetencije i profesora i studenata, a ima i dodatne zahteve i u vezi sa

opremom. Da bi se takav studijski program akreditovao, moraju biti zadovoqeni i vi{i zahtevi od klasi~nih studijskih programa. Iz tog razloga je Nacionalnom savetu potrebno da ima kvalitetne standarde prema kojima }e mo}i da oceni da li pojedini studijski programi zadovoqavaju odre|ene kriterijume. Profesorka Milo{evi} isti~e da je ovo zavr{na godina projekta, u kojoj treba da se daju konkretni rezultati. Ona ka`e da je u planu da na prole}e slede}e godine bude zavr{ena kona~na verzija predloga novih standarda za akreditaciju studijskih programa na daqinu. Sa Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku u realizaci-

ju DL@WEB projekta je ukqu~eno oko desetak qudi. Doma}i fakultet je ve} duì niz godina uspe{an nosilac evropskih projekata, pre svega Tempus i WUS programa, iz kojih su proiza{le kvalitetne saradwe sa brojnim evropskim obrazovnim institucijama, izdati su novi uxbenici, formirani novi studijski programi, organizovano vi{e studijskih putovawa... - Fakultet tehni~kih nauka u â~ku, zahvaquju}i ovom projektu, prepoznat je kao vode}a institucija u zemqi, kada je u pitawu primena elektronskog u~ewa i pruà savetodavnu pomo} mnogim fakultetima u regionu - kaè dr Danijela Milo{evi}. I. R.

NA 57. ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU

DVE POVEQE „PÊLICI“ Ovogodi{we, peto po redu u~e{}e na Beogradskom sajmu, donelo je izdava~koj ku}i “P~elica” zna~ajna priznawa. Udruèwe likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Srbije dodelilo je ~a~anskom izdava~u plaketu za doprinos razvoju kwige za decu i ilustracija doma}ih autora. Na sajamskoj sve~anosti, 26. oktobra, priznawe je primio direktor izdava~ke ku}e Goran Markovi}, a u obrazloèwu odluke ìrija predsednik ULUPUDS- a David Vartabedijan podsetio je da je “P~elica” jedan od retkih izdava~a u na{oj zemqi koja u velikoj meri angaùje talentovane doma}e ilu-

stratore, ~ime podi`e kvalitet doma}e ilustracije i dizajna u kwigama za decu. Drugo priznawe “P~elici “ je stiglo od Srpskog

udru`ewa “]irilica” iz Beograda, jer sve kwige objavquje na }irilici, razvijaju}i kod mladih ~italaca qubav prema na{em

tradicionalnom pismu i srpskom jeziku. Na ovogodi{wem sajmu “P~elica” se pojavila sa starim naslovima, ali i 60 novih izdawa, me|u kojima su edicije “^udesni stihotvorci” (kwige pesama za decu doma}ih autora) i “P~elica Plus”, u kojoj je ponovno izdawe do`ivela i poznata kwiga de~ijih misli i dosetki “Olovka pi{e srcem”. [tand ovog izdava~a imao je veliki broj posetilaca, me|u kojima su bili mnogi poznati pisci za decu. Pesnici Qubivoje R{umovi} i Dobrica Eri} predstavili su su i potpisivali nove kwige koje je objavila “P~elica”. E. V.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

STARI ^A^AK

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

SE]AWE NA PAJEROVE

ema vi{e Pajerovih na na{im prostorima, ali uspomenu na ovu porodicu italijanskog porekla ~uva Milan Pajovi}, potomak po ènskoj liniji, koji je pre desetak godina napisao i objavio kwigu “Povest o familiji Pajer”. Na ovaj na~in se, kako kaè, oduìo pradedi \ovaniju (Jovanu) i prabaki Vilhelmini, koji su posle prerane smrti k}erke Margarite i zeta @ivote odgajili svoje unuke - Danu i Ruìcu (Milanovu majku). Svoga pradedu, koji je ro|en 1870. godine u severnoj Italiji, a umro u â~ku u 92. godini, na{ sagovornik pamti kao krupnog i sna`nog ~oveka, obja{wavaju}i wegov izgled gor{ta~kim poreklom, sa obronaka Karnskih Alpa. Iz rodnog sela Garne (pokrajina Veneto) \ovanijev otac Antonio, kamenorezac po zanatu, doselio se sa porodicom u Srbiju 1880. godine. Pajerovi su se nastanili na Dor}olu, gde su u to vreme mahom ìveli Grci, Cincari i Italijani, kao i gradska sirotiwa. U novoj sredini, Antonio je otvorio kamenoreza~ku radwu, ali nije uspeo da se obogati i to je za emigranta koji je iz postojbine krenuo trbuhom za kruhom bilo dovoqno da se razo~ara i oda alkoholu. Umro je pre vremena, ostaviv{i sinu brigu o radwi i majci Osvaldi. \ovani je uspeo u onome {to wegovom ocu nije po{lo za rukom. Osim kamenoreza~kog posla, bavio se i prodajom drveta za ogrev i od dràve dobio koncesiju za eksploataciju drveta na Gro~anskoj adi i severnoku~ajskim planinama. Drvo je {lepovima dovozio u Beograd i prodavao ga na Sav-

\ovani i Vilhelmina Pajer

skom pristani{tu. Ovaj posao mu je donosio lepu zaradu, pa je \ovani imao sve uslove da osnuje porodicu sa svojom zemqakiwom Vilhelminom Tesom, u ~ijim venama je osim italijanske tekla nema~ka krv, jer joj je majka po svemu sude}i bila Nemica. U wihovom braku deca su se ~esto ra|ala, a osmoro ih je pre`ivelo detiwstvo. U Beogradu su ro|eni Antonio, Domeniko, Margarita, Ana, Irena i Jolanda, a u ^a~ku, gde se Pajerovi doseqavaju 1909. godine, An|elo i Alfredo. Upravo je napredak u poslu bio razlog za dolazak ove porodice u na{ grad. Ne prestaju}i da se bavi kamenoreza~kim zanatom, \ovani zakupquje kamenolome u Top~ideru, Ven~ac na Bukuqi i Momin kamen kod Vrawa, a kada je stekao dovoqno kapitala, on sa orta-

Ku}a Pajerovih u ^a~ku

ÂÂNSKI ITALIJANI U na{em gradu je, izme|u dva rata, osim Pajerovih ìvelo jo{ nekoliko porodica Italijana. Potomaka Ricardovih jo{ uvek ima u â~ku, dok su Berbeqe, napustili na{ grad i preselili se u Beograd sedamdesetih godina pro{log veka. Fran~esko Berbeqa bio je ~uveni kamenorezac, ìveo je i radio u Ciganmali, a u â~ak je stigao, saznajemo od Milana Pajovi}a, upravo zahvaquju}i \ovaniju Pajeru. - Fran~esko je bio zarobqen u Prvom svetskom ratu od strane Austro - Ugarske , ali je u Somboru bio slobodwak. Tu je upoznao budu}u suprugu Klaru i bavio se svojim zanatom. Kupuju}i kamen u Ven~acu, poslovao je sa \ovanijem Pajerom, koji ga je i doveo u â~ak. Spomenici od belog mermera, podignuti na ~a~anskom grobqu izme|u dva svetska rata, obeleàvaju i saradwu izme|u Pajera i Berbeqe.

An|elo Pajer u vojsci, na Pan~eva~kom aerodromu 1935. godine

kom, gra|evinskim inèwerom Mikom Stankovi}em, ulazi u izgradwu pruge uskog koloseka Beograd - Vardi{te (Sarajevo). Obaveze glavnog preduzima~a na deonici izme|u â~ka i Ov~ar Bawe zahtevale su celog ~oveka, pa je Pajer od ranijih poslova zadrào samo kamenolom kod Aran|elovca. \ovani, nastavqa wegov praunuk storiju o Pajerovima, nije imao vremena da gradi stani{te za svoju porodicu, pa je od nekog seqaka kupio ku}u u onda{woj Sarajevskoj ulici (dana{wa Ulica vojvode Stepe), gde je ostao do kraja ìvota. U novoj sredini on }e se posle Prvog svetskog rata, u kome je od strane Austrougara interniran u koncentracioni logor u Neìderu, uzdi}i u svet bogatih gra|ana, ali }e doìveti i ekonomski krah. Svu svoju u{te|evinu Pajer je drào u â~anskom kreditnom zavodu, sa ~ijim je direktorom Nastasom Ili}em bio veliki prijateq, zbog ~ega su ulagawa i podizawa novca “i{la” preko posebne sveske i “dovoqno je bilo da \ovani po{aqe dete sa ceduqicom u kojoj bi traìo ne{to novca iz banke, pa da Nastas Ili} isplati tu sumu”. Ali, 1933. godine ~a~anski bankar iznenada umire, Zavod bankrotira, a kada je \ovani oti{ao u banku po svoj novac, u woj navodno nije bilo nikakvog dokazao o parama koje je uloìo. - Posle Nastasove smrti, pradeda i prababa su ostali puki siromasi i uspeli su da preìve samo zahvaquju}i tome {to su im neka od dece ve} bila zavr{ila {kolu i bili zaposleni kazuje Milan Pajovi}, inèwer u penziji. - Ujak Antonio, Toni, zavr{io je Tehnolo{ki fakultet u Gracu. Bio je inèwer za proizvodwu obojenih i aromatizovanih alkoholnih pi}a, direktor i jedan od vlasnika beogradske fabrike “Kristal”, koja }e kasnije nositi naziv “Navip”. Ana je u Beogradu radila kao po{tanski slu`benik i bila udata za visokog oficira. Irena i Jolanda su tako|e ìvele i radile u prestonici. Posle udaje za kapetana Emila Poha, rodom iz Zagreba, Jolanda se zakratko vra}a u â~ak, jer je Poh dobio slu`bu u ovda{wem Arsenalu. \ovani i Vilhelmina su 1923. godine ostali bez k}erke Margarite, a smrt im je trinaest godina kasnije odnela i sina Domenika ko-

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

STARI ^A^AK

Vojna parada u ^a~ku, u jesen 1937. godine. Oficir na kowu je Emil Poh, zet \ovanija Pajera

ji je u Beogradu zavr{io akademiju i bavio se glumom. ôvek koji se strogo drào moralnih na~ela i najvi{e od svega cenio rad i disciplinu, \ovani nije mogao da se pomiri sa na~inom ìvota sina An|ela, koji je prekinuo {kolovawe i “badavaxisao po â~ku”, provode}i leto na Moravi, a zimu voze}i bob na Lisi~ijim rupama. Bio je poznat po tome {to je u uli~nim tu~ama pobe|ivao naizgled ja~e od sebe, ali i kao o{tar i ubojiti bek u “Borcu”. U nameri da od wega “napravi ~oveka”, otac ga {aqe kod ro|aka u Rim da izu~i automarketing 032/342-276

mehani~arski zanat, ali se neobi~no da se majka i }erka on ubrzo vra}a u â~ak, gde porode u isto vreme. U Arsezavr{ava sredwu admini- nalu je zavr{io za automehastrativnu {kolu i ni~ara, a fudbal je igrao u zapo{qava se u Op{tini. ~a~anskom “Jedinstvu”. I on Kasnije je pre{ao u je bio kavgaxija i pustahija, ali Beograd. Najne u meri u mla|i Pajer, Alfredo, k o j o j wegov ro|en je „\ovani je bio ~ovek stariji 1918. neobi~nog karaktera. Po brat. godine, svojim shvatawima i stroZajedkada i gomoralnim principima on je no sa \ovaostao ~ovek iz 19. veka, koji svojim nijeva zetom, unuka je slu~ajno ve}i deo MilaRuììvota proìveo u 20. novim ca, a za stole}u.” ocem Boono vreme gosavom, penije bilo

Alfredova }erka Irena sa majkom, u Italiji 1954.

karom po zanimawu, oti{ao je u partizane. Obojica su bili uhva}eni i zatvoreni u Arsenalu, a nakon pu{tawa ~etnici su ih stalno dr`ali na oku i pretili im. Po{to je Alfredo, za razliku od An|ela, uzeo italijansko dr`avqanstvo, prijavio se u italijansku vojsku, a kraj rata zatekao ga je u Torinu. Kao izvanredan fudbaler, stupio je u torinski “Juventus”, gde je igrao

tri godine. Potom je bio trener u klubu “Bolcana”u Ju`nom Tirolu, da bi kasnije emigrirao u SAD i do penzije radio, kao farbar, u fabrici automobila u Milvokiju. Vilhelmina Pajer, koju praunuk pamti kao `enu niskog rasta i velike energije, vrsnu doma}icu koja je “mirno i tiho” odgajala svoju decu i unuke, umrla je 1952. godine, dok }e \ovani oti}i

sa ovog sveta devet godina kasnije. Kada je osiroma{io, nije vi{e, kao u vreme dobrog imovnog stawa, pose}ivao hotel “Kren”, gde se sastajao sa vi|enim â~anima, a nije imao novca ni da svake godine, kao u sre}nijim vremenima, otputuje u Italiju da bi prisustvovao otvarawu Milanske skale. Vreme je provodio u svojoj ba{ti, bri`qivo gaje}i vo}e i povr}e, koje je u te{kim vremenima pomagalo porodici da se prehrani. Nije bio {kolovan, ali je posedovao solidno obrazovawe za svoje vreme. Praunuk nagla{ava da je do kraja ìvota ~itao bez nao~ara i imao sve svoje zube. Opelo mu je drào wegov veliki prijateq pop Mikica, a sahrani na ~a~anskom grobqu je, pored rodbine iz â~ka i Beograda, prisustvavao wegov dugogodi{wi poznanik, ~uveni ~a~anski industrijalac Pavle Bru{ija. Od brojne \ovanijeve i Vilhelminine dece, potomstvo su ostavili k}erke Margarita, Irena i Jolanda, a od sinova samo Alfredo, ~ija k}erka Irena ìvi u Severnoj Karolini i, obave{tava nas Milan Pajovi}, naredne godine dolazi u â~ak da donese urnu svoga oca i poloì je u srpsku zemqu, jer Pajerovi su Srbiju doìvqavali i voleli kao svoju domovinu. E.V.

DRU[TVO

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

JO[ JEDNA NAGRADA ZA ZORICU SELAKOVI], VLASNICU „DESSERTA”

MENTOR @ENSKOG PREDUZETNI[TVA

druèwe poslovnih èna Srbije, sekcija @enski biznis klub, u ponedeqak je organizovalo, {estu godinu za redom, dodelu presti`nih nagrada “Cvet uspeha za ènu zmaja”, u Teatru “Madlenianum” u Zemunu. Na manifestaciji su uru~ena priznawa najupse{nijim preduzetnicama i uglednim privrednicima. Pod sloganom “Vreme novih uspeha”, priznawa su ove godine dodeqena u dve kategorije i jednoj potkategoriji: za “najevropskiju ènsku firmu”, “najboqi model zapo{qavawa” i “samozapo{qavawe”. Na sve~anosti je dodeqeno i sedam specijalnih i ~etiri priznawa za “najperspektivniji mentorski par”, za doprinos razvoju ènskog preduzetni{tva u razli~itim segmentima poslovawa. Me|u nagra|enim mentorima je â~anka, vlasnica firme “Dessert” Zorica Selakovi}, koja je nagradu “Cvet uspeha za ènu zmaja” dobila 2009. godine. - Nacionalna agencija za regionalni razvoj i

marketing 032/342-276

Udruèwe poslovnih èna Srbije, u okviru projekta “Mentori ènskog preduzetni{tva”, izabralo je deset mentora da bi preneli svoja iskustva ènskog preduzetni{tva po~etnicima u svetu biznisa. Imala sam dve u~enice, jedna je bila Vesna Kneèvi} iz âjetine, koja ima svoju samostalnu radwu suvenira “Vajat”, a druga je Emina Srna iz Prijepoqa, vlasnica opti~arske radwe “Optikum visus”. Bilo mi je zadovoqstvo da im pomognem i prenesem svoja iskustva i znawa, jer su obe po~etnice u biznisu. Vesna je uz moje sugestije poboq{ala svoj posao, a Emina zapo{qava jedno invalidno lice i dva radnika, i uspe{no vodi opti~arsku radwu, poku{avaju}i da odrì kvalitet usluge u svom kraju. Ina~e, Emina je i jedna od dobitnica nagrade u potkategoriji “samozapo{qave” - sa ponosom kaè Zorica Selakovi}. Vlasnica “Dessert” podse}a da je u privatnom biznisu 23 godine i da je kroz

wenu radionicu pro{lo vi{e od 200 radnika, kojima je bila mentor, a koji su sada u drugim firmama, ili su osnovali svoje radionice.

Drago joj je {to je te 1990. godine, wena radionica za izradu kola~a bila prva privatna u biv{oj Jugoslaviji, a posebno {to je mnoge

podr`ala da zapo~nu svoj biznis. Dobitnik je pregr{t nagrada, a ove godine je ponela i titulu jedne od 10 ambasadorki `enskog

preduzetni{tva, i u Briselu na Evropskoj nedeqi malih i sredwih preduze}a dobila nagradu “Start up”. N. R.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

TEMA

KAKO SRPSKI DOMA]INI SLAVE KRSNU SLAVU

NOVA VREMENA, NOVI OBIÂJI Danas kada se spremate da odete kod nekoga na slavuskoro da je uobi~ajeno da nekoliko dana unapred smi{qate {ta }ete obu}i, {ta kupiti i poneti doma}inu na dar, da li da uzmete slobodan dan (ukoliko slava nije za vikend), jer ko zna koliko }e se dru{tvo zadràti, spremite i neki lek za varewe, ako vam “stomak nije ulepo” sa posnom hranom. Da li su ve}e pripreme gosta ili doma}ina, te{ko je “premeriti”, ali jedno je sigurno - nekada male porodi~ne trpeze i sve~ano rezawe kola~a sve se vi{e pretvaraju u Ivkovu slavu ako treba da se slavi, postoje li crkvena pravila, {ta vaqa, {ta je umereno, a {ta ne... Traè}i odgovore na ova pitawa, izjava stare{ine ~a~anske Crkve Sa{e Jolovi}a u prvi mah nas je malo zbunila. - Ja nisam kompetentan, pa ni Vi, niti bilo ko da odredi nekome meru druèwa, skupqawa i okupqawa i na koji }e na~in on to da uradi - re~e stare{ina Jolovi}. Kad porazmislimo, zaista je tako. Re~e da treba imati meru u svemu, pa i u proslavi krsne slave. A mi Srbi, te{ko da smo narod sa merom. U svemu nekako preteramo. Stare{ina ~a~anske Crkve ipak upozorava da qudi moraju znati neke osnovne stvari: - Na{ narod mnogo toga ne zna. Ne samo kada je u pitawu krsna slava, ve} mnoge druge pojmove i u~ewa crkve. Slava je molitveno proslavqawe svetiteqa koji je za{titnik porodice. I za to postoji odre|en ~in. On se sastoji u rezawu slavskog kola~a, ~itawu odre|enih molitvi, osve}ewu slavskoga ìta, paqewu sve}e i aktivnom u~estvovwu ~lanova porodice i svih ostalih koji su prisutni. A po-

stoji i drugi momenat u vezi sa slavom. To je spremawe slavskog ru~ka i proslavqawe sa prijateqima, rodbinom, kumovima, kom{ijama... To je ve} stvar gozbe. Svako priprema koliko je u mogu}nosti i kako misli da treba. Crkva nema odre|eni propis kako }e ko od nas i koliko hrane da sprema, koga }e zvati i do kad }e gosti ostati ili da li }e tu biti muzike ili ne}e. To sve vi{e zavisi od qudi koji slave, a ne {ta je crkva propisala ili nije obja{wava Jolovi}.

je to ono vino {to su oni dobili na pro{loj slavi, pa nisu popili u me|uvremenu. Imam gosta koji donosi viski (ali onaj koji on voli), a dobijala sam i posluàvnik za kola~e “dvospratni” i dosta servisa ~a{a - pri~a na{a sugra|anka Olga. Ima doma}ina koji se “drè” svojih pravila. Dragan je insistirao da mu wegovi gosti za slavu ni{ta ne donose, on smatra da to nije nikakav obi~aj koji vaqa ispo{tovati. Ali, gosti “neposlu{ni”, pa ipak uvek donesu, ako ne {oqice za kafu, onda bar buket cve}a. Dragan se “drì” svojih pravila, pa po{to ne èli poklone i doma}inima kod kojih odlazi kao gost ne nosi darove. Wegovoj supruzi je neprijatno, uvek bi da “vrati”, pa ona ~esto kupi ne{to “neutralno” - saksijsko cve}e, na primer.

SLAVA ILI @URKA Ako Crkva nije propisala na koji na~in treba organizovati gozbu, onda nije ni na kome da kritikuje one koji od svoje krsne slave naprave, takore}i ùrku. Pije se, lumpuje, svira orkestar, peva se, zasedne do ujutru... Da li je to po meri ili ne? Doma}in koji tako slavi sigur- KRSNA SLAVA no misli da jeste, a U KAFANI verovatno i wegovi gosti. Jedna devojka nam re~e A kako su slavile na{e kako bi ovih dana trebalo bake, odnosno wihove bake? da ide na slavu kod sestre Pri~aju, doma}in uzme sve- od bratovqeve devojke. To }u vo{tanicu i kadionicu ba{ i nije neko “tre}e koi sve goste okadi. A me|u leno”. I tako se za slavu gostima samo najuà fami- iskupi sveta i sveta. I gde lija i kom{ije. smestiti sav taj narod. Izme|u dva svetska rata Neki ne mogu u jednosobnije bilo velikih gozbi, nom stanu, pa iznajme kave} su gosti dolazili da fanski prostor da prosla~estitaju doma}inu slavu, ve porodi~nog za{titnika, posluè se ìtom i sitnim odnosno za{titnika ku}e. kola~ima, pa odlazili do Iako deluje ironi~no, dedrugog doma}ina. A danas, {ava se. nije retko ~uti kako je neko Na velike praslavu ba{ lepo proslavio znike, kaè stareu restoranu. Da li je to {ina Jolovi}, nepo{tovawe tradicije pred druge ili samo pona{awe u skladu sa vremenom? Pa, i ranije, pre 50, 60 godina, doZa neupu}ene: ma}inu su na Znak ruke sa palcem dar dono{ene duwa ili jabugore obeleàva dopadawe ka, sveàw suna popularnoj dru{tvenoj vog vo}a, a samreì Fejsbuk. Savremeno da... ili degutantno? - Baka mi Prosudite sami. re~e da su oni poklawali kafu i {e}er, a sada svi nose crveno vino, ko da je obavezno, kao i slatki{e za dete. Nekad pomislim da

treba da iza|emo otvorenog srca i ponudimo ono najboqe {to u domu imamo. Zna~i da je “opravdano” {tedeti 364 dana u godini, kako bi se taj dan proslavio bogato, kako dolikuje pravom doma}inu. I danas, kad je sredwa klasa nekako zbrisana sa lica zemqe, nije ~udo {to postoje enormne razlike u pripremawu slava, od onih najskromnijih do onih koji nas prosto “smore” sa sve novim i novim detaqima na trpezi. Vreme u kome ìvimo name}e i brì tempo, pa neke doma}ice iz razli~itih razloga ne stiù da se posvete kulinarskim obavezama uo~i slave. Zato se danas, sem za sitne kola~e, angaùju ène koje }e vam za adekvatnu nadoknadu umesiti i reprezentativan slavski kola~. - Ma, kakvi, ovo nije isto kao nekad, ~ak ni blizu. Sad je fora tr~ati po radwama i puniti friì-

dere gomilom hrane i pi}a. Kola~i se uglavnom kupuju, pa ~ak i onaj slavski, sva se ta hrana kupuje... - pri~a Sa{a, radnik u jednom supermarketu. PRASE ZA NIKOQDAN, DALEKO BILO! Crkva propisuje kada se mrsi i kada se posti, a narod od davnina zna za onu “kakva vera takva ve~era”. - Ako je slava za vreme

KOLIKO DADE POPU Mnogi na{i sugra|ani `ale se kako sve{tenici imaju svoju “tarifu” za rezawe slavskog kola~a. - Ne postoji utvr|eni cenovnik. Zna~i da eparhija @i~ka ili Crkvena op{tina nemaju propisani tarifnik za odre|ene verske usluge, pa tako ni za rezawe slavskog kola~a. To ne zna~i da ne postoji neka okvirna suma, na osnovu koje qudi ipak daju koliko ko ho}e. Otprilike je to oko 500 dinara, mada bude vi{e i mawe - ka`e Sa{a Jolovi}.

posta ili na posan dan sprema}e se posna hrana. Normalan ~ovek za Nikoqdan ne}e zaklati prase. To {to on misli da slavi, on samo sebi ve}u muku pravi. Boqe je da kola~ nije nosio u crkvu. Ja nisam imao takav slu~aj, ali odgovorno tvrdim da takvom ~oveku ne bih u{ao u ku}u i precrtao bih ga iz svog domovnika, zato {to je to kr{ewe nekih osnovnih pravila i postulata crkve - kaè Sa{a Jolovi}. On tako|e navodi da se danas mnoge stvari generalizuju, pa i to kako treba, a kako ne proslaviti krsnu slavu. - Danas ~istotu pravoslavqa ~esto brane ba{ oni koji su nekada bili protiv proslave krsne slave - kaè Jolovi}. On navodi da sve zavisi od vremena u kome ìvimo: - Ne moèmo da kaèmo da se isto slavilo za vreme okupacije, kad je bio rat i danas. I sutacija se mewa od momenta do momenta. Taj drugi deo slave, spremawe gozbe, zavisi od onoga kakvo je na{e okruèwe. Svako od nas ima mogu}nost da prosudi kako i {ta treba da radi. Sve je to stvar ose}aja za meru doma}ina, a mogu je prona}i, ako se potrude da ne{to vi{e nau~e iz pravoslavqa. I. R.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

ZDRAVSTVO

OKTOBAR OBELE@EN KAO MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKI

SAMOPREGLEDI MOGU POMO]I [irom sveta oktobar je poznat kao mesec borbe protiv raka dojke. Istraìvawa pokazuju da svaka tre}a èna ima strah od pregleda, a stru~waci savetuju da svaka èna jednom mese~no treba sama da obavi pregled svojih dojki rema istraìvawu koje je pro{le godine sprovela ameri~ka kompanija Avon do{lo se do podatka da svaka tre}a èna pokazuje strah

od mogu}ih lo{ih vesti, odnosno od onoga {to bi im lekar mogao re}i. Doktori savetuju da ène ne treba da pani~e ako otkriju kvrìcu na svojoj dojki, jer to ne zna~i da je ona automatski kancerogena, ve} preporu~uju posetu lekaru, koji }e utvrditi o ~emu je re~. STAROST NAJVE]I RIZIK Glavni „faktor rizika“, onaj koji se ne moè izbe}i, je starost. Sa godinama raste i verovatno}a dobijawa raka, pa je tako dve tre}ine pacijenata obolelih od raka dojke starije od 55 godina. Ali, ka-

ko stru~waci govore, na neke faktore rizika ipak moèmo sami uticati. Kako oni savetuju, treba smawiti unos alkoholnih pi}a, izbegavati hormonske terapije ukoliko nisu neophodne, paziti na ishranu i telesnu teìnu (prekomerna telesna teìna pove}ava verovatno}u dobijawa raka dojke posle menopauze). Pregledi i samopregledi su veoma va`ni. @ene u dvadesetim i tridesetim godinama trebalo bi da idu na pregled dojke kod ginekologa ili drugog stru~waka bar jednom u tri godine. Nakon ~etrdesete godine, ène bi trebalo da

KAKO BEBE VIDE SVET OKO SEBE e{ko moèmo znati {ta sve novoro|en~e ose}a, ali uzbudqivo je i samo posmatrati kako reaguje na dodir, svetlo ili zvuk. Vid novoro|en~eta je pode{en upravo na toliku preciznost da moè videti ono {to mu je najva`nije na svetu, lice mame i tate. Beba te{ko zadràva fokus na udaqenim objektima. Ipak, primeti}ete svoju bebu kako gleda u prozor kroz koji prolazi svetlost ili kako pogledom prati neku osobu koja se kre}e po prostoriji. Osim lica qudi, svetlost i pokreti su bebama najdraì za posmatrawe. Iako vid bebe funkcioni{e relativno dobro, dete moè imati problema sa fokusirawem na udaqene objekte. Mo`da }ete kod svog deteta uo~iti kako „{kiqi“, ali nemojte se pla{iti, to je normalno, dok o~ni mi{i}i ne oja~aju, kaù stru~waci. Oni navode da beba lak{e vidi kontrastne boje nego bliske nijanse. Crno-bele slike ili igra~ke duè }e joj zadràti pa`wu nego one sli~nih boja. Roditeqi deci treba da pruè {to

vi{e zanimqivih i novih prizora, ali ne treba da preteruju, jer to je za bebu vrlo teàk “posao”. âk i samo preme{tawe bebe tokom dana, sa jednog na drugo mesto u stanu, pruì }e joj zanimqivu promenu scene. Beba po~iwe da oslu{kuje jo{ pre ro|ewa. Prvo slu{a mamino srce i {iroku paletu zvukova nastalih u maj~inom stomaku. Zatim do we dopiru i spoqa{wi zvukovi, najvi{e glasovi ~lanova porodice. Kada se rodi, svi ti zvukovi odjednom postaju dosta glasniji i jasniji, pa }e beba jedno vreme biti preosetqiva na jake i iznenadne zvuke. Primeti}ete kako se trza

ako neko vi~e ili ne{to padne na pod u wenoj blizini. Qudski glasovi, a pogotovo mamin i tatin, najlep{a su muzika za bebine u{i. Beba vrlo brzo nau~i da ti glasovi imaju neke veze sa ne`no{}u, dodirom, toplinom i hranom. Dodir je izrazito va`an za razvoj novoro|en~eta, ne samo psihi~ki nego i fizi~ki. Dokazano je da dodir stimuli{e rast bebe. Osim toga, pomo}u dodira beba sakupqa puno informacija o svetu oko sebe. Nakon izlaska iz toplog i sigurnog maminog stomaka u svet, ne`ni dodir je ono {to bebi poma`e da se smiri i opusti. I. R.

se pregledaju na godi{wem nivou, a one koje spadaju u visoko rizi~nu grupu, u konsultaciji sa svojim lekarom trebalo bi da urade MRI ili mamogram jednom godi{we. SAMOPREGLED Samopregled dojki preporu~uje se svim `enama jednom mese~no, idealno odmah nakon menstruacije. Postoje razli~iti na~ini za pregledawe dojki. Ve}ina podrazumeva vizuelni pregled, palpitaciju i proveru da li postoji ikakvo lu~ewe iz bradavice. Da biste obavile samopregled, dovoqno vam je ogledalo i desetak minuta vremena. Pregled u ogledalu se radi u tri razli~ite

poze. U prvom koraku traìte bilo kakve promene na koì: crvenilo, qu{tewe, perutawe koè dojke ili bradavice. Vizuelnim pregledom uverite se da bradavica nije deformisana ili uvu~ena. Zatim blagim pritiskom bradavice proverite da li postoji iscedak. Kod èna koje ne doje, ne bi trebalo da se javqa bilo kakav iscedak iz bradavice, naro~ito ne sme|e ili crvenkaste boje. Posledwi korak je palpitacija – ispitivawe dojke ose}ajem dodira suprotne ruke. Ona se obavqa u stoje}em ili leè}em poloàju. Postoji nekoliko razli~itih na~ina ovog ispitivawa, ali svaki podrazumeva da sa tri ili

~etiri prsta ispitate celokupnu povr{inu dojke, ukqu~uju}i i pa`qiv pregled regije ispod pazuha. Smer kretawa prstiju prilikom ispitivawa prikazan je na slici. Napipa}ete razne teksture tkiva, ali obratite pa`wu na postojawe tvrdih i bolnih delova. Ukoliko nai|ete na bilo koju promenu koja vam deluje sumwivo, konsultujte se sa svojim lekarom. Postoje promene na dojci koje su benigne i nisu razlog za brigu (fibroadenom, ciste, hiperplazija tkiva...), me|utim va{ lekar }e preporu~iti vremenski razmak u kojem bi trebalo pratiti ovakve promene. I. R.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

ZDRAVSTVO

„DANI DR DRAGI[E MI[OVI]A“ IZAZVALI VELIKO INTERESOVAWE PREDAVA^A I LEKARA

NAGRA\EN PROFESOR SUBOTI]

radicionalni “Dani dr Dragi{e Mi{ovi}a” odràni su pro{log petka u motelu “Livade”. Stru~ni skup, prevashodno namewen usavr{avawu lekara, organizovale su ~a~anska i gorwomilanova~ka Podru`nica Srpskog lekarskog dru{tva, Zdravstveni centar â~ak, ovda{wi Zavod za javno zdravqe i Udruèwe privatnih doktora medicine i stomatologije. Obra|ene su teme iz raznih medicinskih oblasti, a najnovija iskustva iz nauke i prakse lekarima su preneli profesori medicinskih fakulteta iz Beograda i Kragujevca.

Uporedo sa medicinskim, odràne su i stru~ne sesije iz stomatologije. I ove godine nisu zapostavqene teme iz istorije zdravstva i farmacije u â~ku. Lekari su priredili i poster prezentacije o prevenciji i le~ewu razli~itih bolesti, a farmaceutske ku}e prezentaciju svojih najnovijih proizvoda. Ve} nekoliko godina za redom Zdravstveni centar â~ak i Podru`nica Srpskog lekarskog dru{tva nagra|uju uspe{nog doktora â~anina koji ìvi i radi u Beogradu. Ovoga puta nagrada je pripala profesoru dr Draganu Suboti}u, torakalnom hirurgu

Klinike za grudnu hirurgiju. Profesor Suboti} je odr`ao i predavawe na temu “Hirur{ko le~ewe karcinoma plu}a kod pacijenata sa povi{enim rizikom”. - Te{ko nam je da odlu~imo kome dodeliti nagradu, po{to imamo toliko uspe{nih lekara u Beogradu. Uvek se izviwavamo onima koji jo{ nisu nagra|eni. Sada je odluka pala na profesora Suboti}a koji je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, predava~ i u Luvenu i Barseloni, a donedavno je bio i predsednik Sekcije za grudnu hirurgiju Evrop-

MENTALNO ZDRAVQE DECE I ADOLESCENATA

AGRESIJA JE UVEK IZAZVANA STRAHOM a{to je najteè dopreti do sveta onih koji tek sazrevaju i ulaze na velika vrata odrastawa? Koliko ~esto gre{imo, a kako bi trebalo da postupamo prema wima? Ovo su samo neka pitawa koja je profesorka dr Radojka Kocijan~i} odgonetala u svom predavawu na “Danima dr Dragi{e Mi{ovi}a”. Weni zakqu~ci i teorije nastali su na osnovu dugogodi{we prakse i istraìva~kog rada. Koliko god odrasli i stru~waci poku{avali da se udube u ìvote mladih i u ono {to ime se “vrzma” po glavi, izgleda da samo sve dubqe zalaze u nepoznato. Naro~ito je adolescencija osetqiv period, vreme kada mlad ~ovek poku{ava da formira i izrazi svoje “ja” i vreme kada, sa punim pravom, traì svoje mesto u dru{tvu. - Adolescenti doìvqavaju tolike telesne i psihi~ke promene da je ponekad te{ko razgrani~iti uobi~ajeno od pona{awa koje ih moè odvesti u bolest. Zato je pristup deci i adolescentima vrlo osetqiv. êsto roditeqi i pedagozi ne prepoznaju {ta se de{ava u tim tananim i osetqivim telima i du{ama, pa prema wima postupaju neve{to i ponekad gre{e. Mladi ho}e da prona|u svoje “ja” i mesto u dru{tvu, pa im je i agresija ponekad glavna metoda za ostvarivawe zacrtanih ciqeva - kaè profesorka Kocijan~i}. Agresija je ~esto posledica velike energije koju mlad ~ovek ima i hteli oni ili ne, naj~e{}e je ispoqavaju prema qudima kod kojih ose}aju najve}u slobodu. To su uglavnom roditeqi, bra}a, sestre, nastavnici. - Svaka agresija je pra}ena strahom, to je ~iwenica koja vaì i za odrasle. Ako je ~esto ispoqavaju, tuku se na svakom mestu i po svaku cenu, trebalo bi da zatraì stru~nu pomo}. Naro~ito, ako mladi ispoqavaju agresiju i posle 16. godine napomiwe dr Kocijan~i}.

Profesor dr Dragan Suboti} i dr Nada Lazovi}

skog respiratornog udru`ewa. Na{e Grudno odeqewe odli~no sara|uje sa profesorom Suboti}em i klinikom u kojoj radi. Kada god smo mu se obra}ali, pomagao je na{im pacijentima - rekla je primarijus dr Nada Lazovi}, predsednica Podru`nice

SLD. Profesor Suboti} je iz â~ka oti{ao posle drugog osnovne, ali se, kako kaè, i daqe ose}a â~aninom. - Od kada sam po~eo da radim, sara|ivao sam sa ~a~anskim Grudnim odeqewem, najpre sa starim

lekarima i tu praksu smo nastavili i danas. Nagradu do`ivqavam prevashodno kao priznawe ustanovi u kojoj radim, Klinici za grudnu hirurgiju Klini~kog centra Srbije - napomenuo je dr Suboti}. Z. J.

REFORMA STOMATOLO[KE SLU@BE

Profesor dr Radojka Kocijan~i}

Upozorewe za roditeqe da je poèqno da se obrate psihologu ili psihijatru je i kada se wihova deca u pubertetu povla~e u druga~iji svet od onoga ispuwenog sna`nim i lepim emocijama i ma{tom. Zabriwava i situacija kada mladi zapostave svoj izgled ili odbijaju hranu. I kod dece nije ni{ta neubi~ajeno da u ~etvrtoj, petoj godini ìvota imaju svoj svet igre i ma{te. Ne treba ih izvla~iti iz tog sveta, savetuje dr Kocijan~i}, ali poèqno je obratiti pa`wu na dete koje je non stop hiperaktivno, ili pak totalno povu~eno. - Kod nas nije ni{ta novo da krijemo psihi~ka oboqewa svojih bli`wih, posebno dece. Ne zna~i da je, ako zatraìmo stru~nu pomo}, na{e dete bolesno. Naprotiv, psiholozi i psihijatri ~e{}e koriguju pona{awe roditeqa, nego dece. Va`no je da jo{ ne{to roditeqi znaju, deca zahtevaju punu pa`wu. Ne bi trebalo da ih teramo da gledaju crtane filmove, da se igraju na kompjuteru ili da spavaju, ukoliko se wima to ne radi. Kada pogre{imo, va`no je i da im se izvinimo - upozorava profesor dr Radojka Kocijan~i}. Z. J.

[TA SMO DOBILI, [TA IZGUBILI? edan od predava~a na stru~nom skupu “Dani dr Dragi{e Mi{ovi}a” bio je i profesor dr Dragan Deli}, predsednik Zdravstvenog saveta Srbije. Neizbe`na tema za wega, van infektologije, bila je i reforma stomatolo{ke slu`be. Kako je najavio profesor Deli}, na slede}oj sednici Zdravstvenog saveta bi}e samo jedna ta~ka dnevnog reda. Jedino pitawe kojim }e se pozabaviti krajem novembra je petogodi{wica reforme stomatolo{ke slu`be. - Profesorka Stomatolo{kog fakulteta dr Mirjana Apostolovi}, ~lanica Saveta, referisa}e o tome {ta smo dobili, a {ta izgubili tom reformom. Wena obaveza je da pripremi i konkretne predloge. Mi smatramo da jesmo negde pogre{ili, prevashodno zato {to studentima nije odmah omogu}ena besplatna stomatolo{ka za{tita. Trebalo bi sa~ekati tu sednicu, posle koje }e se Zdravstveni savet obratiti Ministarstvu zdravqa. Ukaza}emo na konkretne probleme i predlo`iti re{ewa - najavio je profesor Deli}. On smatra, da zbog problema sa kojima su se suo~ili i ~iwenice da nedavno nisu primili platu, kao ostali buxetski

Profesor dr Dragan Deli}

korisnici zaposleni u zdravstvu, stomatolozi bi trebalo odgovor da potra`e u Fondu za zdravstveno osigurawe i Ministarstvu zdravqa. Z. J.

SELO

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

U JEKU POPIS POQOPRIVREDE

PIJA^NI BAROMETAR

DOBRA SARADWA

POVR]E

POPISIVAÂ I POQOPRIVREDNIKA Popis poqoprivrede Srbije, prvi posle 1960. godine, po~eo je 1. oktobra, a do 15. decembra bi trebalo da obuhvati vi{e od 760.000 poqoprivrednih doma}instava. Popisom }e biti obuhva}ena sva porodi~na poqoprivredna gazdinstva, privredna dru{tva, zemqoradni~ke zadruge, poqoprivredna preduze}a i preduzetnici koji se bave agrarom. Preliminarni rezultati zna}e se po~etkom naredne godine. Popis poqoprivrede na teritoriji Grada â~ka sprovodi oko 180 popisiva~a i 15 instruktora. Tajnost podataka je zagarantovana, a podaci }e se koristiti iskqu~ivo u statisti~ke svrhe, kaè Milisav Mitrovi}, predsednik Gradske komisije za popis poqoprivrede. - Popisiva~i ve} aktivno na terenu rade svoj posao. Zadovoqni smo saradwom popisiva~a i poqoprivrednika, i uop{te radom instruktora i komisije. Na teritoriji Grada â~ka, komisija za popis poqoprivrede je konstituisana u julu, a tokom avgusta i septembra su bili raspisani konkursi za instruktore i popisiva~e, a potom je usledio wihov izbor. Odabrani instruktori i popisiva~i su imali obuke, tako da su potpuno pripremqeni 1. oktobra zapo~eli popis - podse}a dr Milisav Mitrovi}, predsednik Gradske komisije za popis poqoprivrede. Iako u jeku sezonskih poslova, kada su poqoprivrednici izuzetno aktivni, u vreme berbe i ubirawa plodova, popisiva~i na terenu uglavnom imaju dobru saradwu sa doma}inima poqoprivrednih gazdinstava, kaè Mitrovi} i dodaje da se popisiva~i unapred najave i dogovore sa vlasnicima kada

i u koje vreme }e do}i da prikupe podatke. Ekstremni su pojedinci koji imaju svoj komentar, ali poznato je da je popis uvek izazivao sumwu kod na{ih poqoprivrednih proizvo|a~a, u koju svrhu }e se koristiti wihovi podaci. Mitrovi} podse}a da }e Evropska Unija, ukoliko i na{a zemqa bude ~lanica, sigurno dati podsticajne mere. Zato ukazuje na to koliko je va`na objektivnost prilikom davawa podataka, da nosioci porodi~nog gazdinstva predstave pravu sliku doma}instva. - Ovi podaci }e biti pravi pokazateq stawa na{e poqoprivrede. Smatram da je ovo trebalo i pre uraditi, jer smo na putu ulaska u Evropsku Uniju. Mi imamo statistiku koja ima svoje pokazateqe, ali podaci popisa }e ipak biti mnogo pouzdaniji i vredniji za sve nas, za dr`avu koja u ovom momentu poqoprivredu smatra izuzetnom granom privrede. Sigurno da nije lako baviti se poqoprivredom, pogotovu u godinama kao {to je ova. Konkretno, 2012. godinu pamtimo po klimatskim ekstremima, izuzetno hladnom zimom, veoma su{nim letom, odnosno glavnim vegetacionim periodom, sa izra`enom potrebom za navodwavawem, a rezerve vode su

smawene u svim resorima obja{wava Mitrovi}. Predsednik Gradske komisije isti~e da dosada{wi podaci popisiva~a pokazuju da }e mnoga doma}instva zimu do~ekati bez ijedne sviwe, mo`da sa ponekom krma~om. Ta ~iwenica je, prema wegovim re~ima, jedna velika opomena da sto~arstvu, kao i ostalim granama, moramo posvetiti mnogo vi{e pa`we. - Nisu dovoqne samo podsticaj-

ne mere, jer je poqoprivreda, odgovorno tvrdim, najteà oblast. êsto u poqoprivredi dva i dva nisu ~etiri, ve} nula, a to je upravo ova godina i pokazala, jer je su{a znatno “obrala” vo}e i povr}e. Jedino se primenom svih mera u poqoprivredi moè opstati, ali moramo je podi}i na znatno vi{i nivo i promeniti svest da ona nije neka bezna~ajna grana, a poqoprivrednik neuvaèni gra|anin. Tek tada }e svima biti boqe, proizvodwa }e biti ve}a i jeftinija, a trì{ta snabdevenija. Tek tada }emo zaboraviti “ratove” proizvo|a~a, prera|iva~a i otkupqiva~a, i nesta}e nezadovoqstvo svih skupa u lancu - kaè na{ sagovornik. Mitrovi} podse}a da }e popis, koji sprovodi Republi~ki zavod za statistiku, trajati do 15. decem-

Poqoprivreda Srbije, u procesu pristupawa EU, mora da se prilagodi nizu propisa i standarda EU, koji }e u velikoj meri izmeniti stawe u ovoj oblasti. Preduslov za prilago|avawe je sprovo|ewe popisa poqoprivrede, ~ime }e se dobiti pregled strukturnih karakteristika nacionalne poqoprivrede, me|unarodno uporediva baza podataka i omogu}iti direktna finansijska podr{ka poqoprivrednih gazdinstava, kori{}ewem sredstava iz pretpristupnih fondova EU. Podaci iz ovog popisa, poslu`i}e kao osnova za odre|ivawe kvota, subvencija i premija na{oj poqoprivredi.

bra, a da }e po~etkom idu}e godine biti a`urirani i prezentovani podaci prikupqeni na terenu. Na teritoriji Grada ^a~ka popis sprovodi oko 180 popisiva~a (a wih 30 su rezervni) i 15 instruktora (sa pet rezervnih). Podaci popisa su iskqu~ivo vlasni{tvo Republi~kog zavoda za statistiku. N. R.

krompir 50 - 60 dinara pasuq 220 - 500 paprika 40 - 80 paradajz 70 - 80 krastavac 50 - 80 plavi paradajz 30 - 40 rotkva 50 - 70 tikvice 100 boranija 150 - 180 kupus 25 - 40 karfiol 40 - 60 per{un 20 {argarepa 40 - 80 cvekla 40 - 60 brokoli 120 - 160 prokeq 200 zelena salata 30 - 40 spana} 100 - 120 praziluk 50 - 70 crni luk 50 beli luk 350 - 400 VO]E

jabuke 50 - 100 kru{ke 80 - 120 duwe 100 gro`|e 100 - 130 ju`no vo}e 130 - 400 orasi 800 - 900 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 - 90 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 400 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.200 - 1.700 slanina 400 - 1.000 suxuk 800 STO^NA PIJACA

VLADA SRBIJE USVOJILA UREDBU O REPROGRAMU KREDITA ZA POQOPRIVREDU

GREJS PERIOD DO 12 MESECI lada Srbije je na predlog Ministarstva poqoprivrede usvojila Uredbu o reprogramirawu odobrenih kredita datih za podsticawe poqoprivredne proizvodwe, putem podr{ke kroz subvencionisawe dela kamate u 2011. i 2012. godini. Na osnovu

Uredbe, koju je Vlada usvojila pro{log ~etvrtka, pravo na reprogram ima poqoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu, odnosno u pasivnom statusu zbog neuredne otplate kredita koji se reprogramira, a koje do 1. decembra podnese zahtev za reprogram banci koja

je kredit odobrila, navodi se u saop{tewu za medije. Reprogram se ostvaruje odobravawem grejs perioda u trajawu do 12 meseci za otplatu celokupnog neotpla}enog iznosa glavnice, ili dela glavnice. Tako|e, pravo na reprogram ima korisnik

kredita koji je do dana potpisivawa ugovora o reprogramu isplatio dospelu redovnu kamatu, kao i korisnik koji kasni sa otplatom, pod uslovom da isplati i kamatu za period ka{wewa, a koja se obra~unava u visini redovne ugovorene kamate, navodi se u saop{tewu.

Banka odobrava pravo na reprogram u skladu sa svojom poslovnom politikom, na na~in propisan regulativom Narodne banke Srbije, a na osnovu procene zasnovane na ugro`enosti poslovawa korisnika kredita.

teli}i - nema tovqenici 200 - 210 prasi}i 180 - 190 ovce 110 - 120 jagwad 220 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

OBRAZOVAWE

VI[E DONACIJA STIGLO U VRTI]E PRED[KOLSKE USTANOVE „RADOST” osledwih nekoliko meseci vrti}ima ~a~anske Pred{kolske ustanove “Radost” se, na neki na~in, posre}ilo. Me|u prvima se oglasio, ni mawe ni vi{e nego {panski pesnik Antonio Porpeta, dobitnik “Poveqe Morave” na 12. Mr~ajeva~kim pesni~kim susretima, koji se prilikom preuzimawa priznawa na Ilijaku odrekao nov~anog iznosa nagrade od 60.000 dinara nameniv{i je De~jem vrti}u “Zvon~ica” u Mr~ajevcima. Nagradu je preuzeo predsednik Mesne zajednice Mr~ajevci Radojko Paunovi}, a od glavne vaspita~ice u ovom vrti}u Valentine Katani}, saznali smo kako su darovani novac potro{ili. Po{to ovu ustanovu poha|a 150 dece, me|u wima je 11 pred{kolaca, a od 139 mali{ana na celodnevnom boravku wih 30 je sme{teno u dve jaslene grupe, deca prakti~no u vrti}u odrastaju u~estvuju}i u brojnim aktivnostima, priredbama, gostovawima i izletima tako da je namera vaspita~a bila da to savremenim tehnologijama i ovekove~e. Upravo zato, od novca koji im je darovao [panac Porpeta, kupqeni su lap top, {tampa~ i digitalni fotoaparat. Zahvaquju}i ovoj tehnici svako dete }e po odlasku iz vrti}a dobiti za uspomenu CD, koji }e biti svedo~anstvo o wihovom odrastawu, ka`e Katani}ka i dodaje da }e i nivo komunikacije sa roditeqima i na~in obave{tavwa o aktivnostima ustanove biti primereniji. Pored toga, tehni~ka opremqenost

ZA SRE]NIJE DETIWSTVO

omogu}i}e i to da ~esti seminari i stru~na usavr{avawa pojedinih vaspita~a budu prezentovana i drugim radnicima. Najlep{a od svih informacija koju smo dobili prilikom posete ovom vrti}u jeste da se svake godine u ovu ustanovu upisuje sve vi{e dece sa podru~ja koje gravitira Mr~jevcima. Ali, ovo nije jedini pokolon koji je stigao na adresu vrti}a u “Zvon~ici”. Privrednik Milorad Mari}, vlasnik preduze}a “Ilijak” darovao je nedavno nekoliko sprava za igru dece, quqa{ke, klackalice i pewalice, koje su oplemenile dvori{te obdani{ta, rekla je Marica Ne{ovi}, direktor Pred{kolske ustanove “Radost”, isti~u}i da jo{ uvek postoje nesebi~ni i hu-

mani qudi, kojima je stalo do zdravog i sre}nog odrastawa dece u ovoj sredini. Veoma visoku i neuobi~ajenu donaciju od 5.000 evra darovao je jedan gospodin koji ìvi i radi u Nema~koj i èli da ostane anoniman, a nema nikakvu direktnu vezu sa â~kom. U razgovoru sa direktorkom Pred{kolske ustanove izrazio je èqu da to budu licencirane sprave za dvori{te izra|ene od drveta koje je li~no odabrao. Vi{e tih atraktivnih objekata – igra~aka ve} je postavqeno u vrti}ima “P~elica” u Slatini, “Poletarac” u Hajduk Veqkovoj ulici, a nekoliko ih je u dvori{tima vrti}a “Mali kapetan” i “Nade`da Petrovi}”. Z. L. S.

U^ENICI TEHNI^KE [KOLE SPOJILI HUMANOST I ISTORIJU

HUMANITARNA PRIREDBA POVODOM DANA OSLOBO\EWA ^A^KA civila (me|u wima je bio i veliki broj dece) prilikom prelaska Albanije, kao i `ivot na{eg grada u tom periodu, prikazan je kroz program kola`nog tipa, uz pomo} glume, muzike i sa~uvanih dokumenata.

U Prvom svetskom ratu, na{ grad je oslobo|en 25. oktobra 1918. godine, a ovaj datum je u~enicima Tehni~ke {kole bio povod da u Domu kulture odr`e “~as istorije” i prikupqaju nov~ana sredstva za operaciju biv{eg u~enika {kole evetnaestogodi{wi Nikola Raj~evi} je iz Tehni~ke {kole iza{ao u maju ove godine, stekav{i diplomu elektrotehni~ara ra~unara. Wegovu radost zbog zavr{etka sredwe {kole pomutilo je, me|utim, saznawe da boluje od leukemije, a porodica Raj~evi} od tada svu energiju usmerava na obezbe|ewe novca koji bi mladi}u omogu}io opera-

ciju i transplantaciju ko{tane sr`i u Rimu. Sa namerom da pomognu obolelom Nikoli, sada{wi u~enici su 25. oktobra, na dan oslobo|ewa ^a~ka u Prvom svetskom ratu, u Domu kulture izveli muzi~ko - scenski program i od posetilaca prikupqali nov~ane

priloge. - Ovi mladi}i i devojke su svoju kreativnost usmerili u humanitarnom pravcu i uspeli da na jednom mestu okupe veliki broj qudi dobre voqe. Istovremeno smo odr`ali ~as istorije i odali po{tu na{im hrabrim borcima u

Prvom svetskom ratu - kazala nam je Ana Pavlovi}, profesorka srpskog jezika i jedna od tvoraca programa. Doga|aji na rati{tu, stradawa srpskih vojnika i

U~esnici priredbe (nastupili su i hor gimnazije i KUD “Abra{evi}”) prosledili su svojim savremenicima poruku hrabrih ratnika da “~ovek nikada ne sme da odstupa od svojih snova i nade da }e biti boqe”. Za le~ewe Nikole Raj~evi}a je te ve~eri sakupqeno 90.000 dinara, a u kolektivu Tehni~ke {kole jo{ uvek traje prikupqawe nov~anih sredstava. U~enici i nastavnici koji su pripremili program obeleìli su dan oslobo|ewa â~ka u Prvom svetskom ratu i time {to su, o sopstvenom tro{ku, otputovali u Solun i Krf i poklonili se senima onih koji nisu preìveli albansku golgotu. E. V.

KULTURA

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

OBELE@EN 25. OKTOBAR, DAN OSLOBO\EWA ^A^KA U PRVOM SVETSKOM RATU

DATUMI DOSTOJNI DIVQEWA

ovodom 25. oktobra, Dana oslobo|ewa â~ka u Prvom svetskom ratu i obeleàvawa stogodi{wice po~etka Prvog Balkanskog rata, pro{log ~etvrtka su poloèni venci na jedinstveni Spomenik ~etiri konfesije, podignut 1934. godine na Gradskom grobqu u â~ku, iznad zajedni~kog groba 918 vojnika svih vera, pripadnika 15 dana{wih dràva, koji su za vreme Balkanskih i Prvog svetskog rata izginuli od 1912. do 1918. godine na {irem podru~ju ~a~anskog kraja. Vence su u ime lokalne samouprave poloìli Vladan Beli}, zamenik predsednika Skup{tine grada i Danica Ota{evi}, direktorka Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, u ime Udruèwa ratnika od 1912. do 1918. Isidor Ili} i Milan Blaì}, a u ime Udruèwa potomaka ratnika Slobodan ^vorovi} i Rodoqub Petrovi}. Prigodan istorijski osvrt na datume koji su ovom prilikom obeleèni odavawem po{te izginulim srpskim ratnicima i wihovim neprijateqima pred Spomenikom koji je simbol tolerancije, odràla je istori~ar Lela Pavlovi}, direktorka Me|uop{tinskog istorijskog arhiva. Ovaj datum bio je prilika da se podsetimo na nekoliko zna~ajnih doga|aja. “OSVE]ENO KOSOVO” Prvi od tih dogra|aja je 25. oktobar 1912, kada je trijumfalno srpska vojska u{la u Du{anov carski grad Skopqe. Ovaj datum se u istoriji jo{ naziva i “Osve}eno Kosovo”, jer na aversu Spomenice iz 1912. u Prvom Balkanskom ratu pi{e upravo to “Osve}eno Kosovo”. U svesti srpskog naroda jo{ od potpadawa pod tursku vlast ostalo je da su to krajevi koji su bili sredi{te i sr` sredwovekovne srpske dràve. Vekovima su Srbi o~ekivali taj dan i druga decenija 20. veka po~ela je prvo Balkanskim savezom, kada su Srbija, Crna Gora, Gr~ka i Bugarska zajedno krenule u oslobo|ewe ~itavog Balkana i svojih teritorija od turske imperije. Kada govorimo o â~ku, od 3. do 7. oktobra izvr{eno je obezbe|ewe neophodne municije za mobilisane ratnike prvog i drugog poziva Desetog pe{adijskog puka, koji je bio i najve}i u [umadijskoj, odnosno Drugoj srpskoj armiji vojvode Ste-

pe. Oni su 7. oktobra bili sve~ano ispra}eni iz ^a~ka u pravcu Atenice. Izme|u Podujeva i Pre{eva 21. oktobra do{lo je do prvog sukoba, koji su se nastavili 22, 23. i 24. oktobra 1912. u ~uvenoj Kumanovskoj bici u kojoj }e poginuti potpukovnik Aleksandar Gli{i}, jedan od trojice bra}e Gli{i}a iz ^a~ka. Kumanovska bitka omogu}ila je da ~itava Vardarska dolina bude oslobo|ena i to je dan uo~i 25. oktobra kada Srbi trijumfalno ulaze u Skopqe. I Bitoqska bitka od 16. do 19. novembra bila je vrlo bitna, jer je oslobo|ena jugozapadna Makedonija, kao i dugo-

trajna opsada Jedrena, koju su zapo~eli Bugari, a dovr{ili Srbi od 3. novembra 1912. do 26. marta 1913. i to je bila odlu~uju}a bitka i prekretnica da bi 30. maja 1913. Prvi Balkanski rat bio zavr{en Londonskim mirom, po kome su se srpske i crnogorske trupe morale povu}i sa teritorija tada novostvorene Kneèvine Albanije. Drugi Balkanski rat po~eo je mu~kim napadom bugarske vojske kod Bregalnice, me|utim Bugari su se prera~unali, jer srpski vojnici, koji su kroz Prvi balkanski rat pro{li i izvojevali tako velike pobede, lako su se izborili sa Bugarima. I Drugi Balkanski rat je zavr{en Bukure{tskim mirom 10. avgusta, da bi proklamacijom kraqa Petra Prvog 7. septembra bile prisajediwene teritorije stare Srbije i Makedonija. Tako se zavr{io Prvi Balkanski rat koji je zapo~eo prisajediwewe, oslobo|ewe i ujediwewe. OSLOBO\EWE Â^KA Drugi datum je 25. oktobar 1918. kada je u 10 sati izjutra narednik Milan Gavrovi}, na kowu sa jo{ trojicom kowanika sve~ano do~ekan od â~ana u{ao u oslobo|eni grad, a Austrijanci su se prethodne no}i povukli. Ve} 11. novembra 1918. Nema~ka je kapitulirala, a ovaj datum }e se kao Dan primirja, kod nas obeleàvati kao dràvni praznik. Prvi svetski rat bio je vreme kada je “umro svaki za svoju otaxbinu”, istakla je Lela Pavlovi}. Vrlo vaàn datum kada je â~ak bio prestonica Evrope je i 23. septembar 1934, kada je podignut i osve}en Spomenik sa simbolima ~etiri konfesije, pravoslavnim i katoli~kim krstom, jevrejskom Davidovom zvezdom i islamskim polumesecom, a tog datuma su sa zastavama delegacije svih zemaqa ~ije su `rtve tu sahrawene do{li da se poklone senima svojih vojnika. Spomenik predstavqa jednu humanu ideju ènske podruìne FIDAK iz â~ka, koje su na ~elu sa Milevom Obradovi} uradile ono, {to zaista retko ko u svetu moè da prihvati. Spomenik je projektovao inèwer Isidor Jawi}, a podigao Fran~esko Berbeqa. Svojom humano{}u i èqom da u jednom trenutku poveù i pomire sve zara}ene strane, odnosno sve veroispovesti. Z. L. S.

IZLO@BA I PREDAVAWE U GRADSKOJ BIBLIOTECI POVODOM DANA OSLOBO\EWA ^A^KA U PRVOM SVETSKOM RATU

SINOVI SLAVE, BOGOVI DU@NOSTI...

ovodom 25. oktobra, Dana oslobo|ewa â~ka u Prvom svetskom ratu u Odeqewu za odrasle ~itaoce Gradske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“ pro{log ~etvrtka otvorena je prigodna izlo`ba posve}ena ~a~anskim sinovima slave, koji su izvojevali pobedu u Prvom svetskom ratu i oslobodili â~ak. Autor izlo`be je bibliotekar Mirko Drmanac. „Dvanaestog oktobra 1918. u 5 sati u zoru napusti{e Austrijanci â~ak i digo{e most u vazduh, i mi se posle trogodi{weg robovawa oslobodismo“. Ovako je pre 94 godine ~a~anski {tampar Stevan Mati} zapisao u jednoj od poslovnih kwiga vest o povratku srpske vojske sa Solunskog fronta i tako trajno ostavio svedo~anstvo o oslobo|ewu â~ka u

Prvom svetskom ratu. U istoriji grada zabele`eno je da je neprijateq oko tri sata posle pono}i 12. oktobra po starom, odnosno 25. oktobra po novom kalendaru 1918. godine, minirao `elezni~ki most na Moravi. Sat kasnije dignut je u vazduh i putni~ki gvozdeni most. Au-

strijanci koji su se povla~ili prema Gorwem Milanovcu natovareni opqa~kanim blagom i stokom, ispra}eni su radosnim povicima oslobo|enih ^a~ana „Vidimo se u Pe{ti“. Kad je svanulo gradom se pronela vest da sa severne strane dolazi srpska vojska. Na ulicama se skupqala masa sveta, devojke sa cve}em, vesela de~urlija u ritama, sviralo se i pevalo, a povorka se kretala ka Alvaxinici i kasarnama u susret oslobodiocima. Oko 10 sati na putu se

pojavio na kowu narednik Milan Gavrovi} pra}en trojicom kowanika. Narod ih je obasuo cve}em, kitio vencima i klicao: „@ivela hrabra srpska vojska!“. Ovo je bila srpska izvidnica koju je poslao poru~nik Mitar Vuki}evi} da izvidi situaciju u gradu. Ne{to kasnije stigao je posle vi{e od tri godine ropstva u slobodni ^a~ak i prvi srpski oficir - Mitar Vuki}evi} sa jedinicom. Mnogima su od radosti potekle suze. Kolonu srpskih

vojnika u novim uniformama pratio je do Velike pijace u centru grada slavqeni~ki raspoloèni narod. Svi su se raspitivali gde je srpska vojska i kada }e sti}i ostale jedinice. Posle tri dana â~ak je imao sre}u da najveli~anstvenije do~eka svog sugra|anina, proslavqenog vojvodu Stepu Stepanovi}a, komandanta Druge armije. Pozdravili su ga najvi|eniji qudi grada sa predratnim predsednikom Jovanom Mihailovi}em na ~elu. Vojvoda je do{ao sa celim svojim armijskim {tabom i odseo u svom domu, a potom je Komanda krenula u osloba|aju}i pohod ka Dobrom poqu i Sarajevu. â~ak je krajem rata imao 4.779 ìteqa. U wemu je ìvela 241 udovica. Srbija je u oslobodila~kim ratovima od 1912. do 1918. godine ostala skoro bez polovine mu{kih glava, a stradali su nevina deca, ène i stari koje su sem neprijateqa kosile razne bolesti i epidemije. â~anska op{tina dala je u Prvom svetskom ratu 40 nosilaca Kara|or|eve zvezde s ma~evima. Z. L. S.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

RECEPTI

[ARAN SA PE^URKAMA Vreme pripreme: sat i po Te`ina:

Nije stra{no

SASTOJCI -

Veliki {aran Kilogram krompira Crni luk Dve, tri rendane {argarepe Paprika 200 g {ampiwona Limun, uqe, za~in â&#x20AC;&#x17E;Câ&#x20AC;&#x153; So, biber

PRIPREMA O~i{}enu ribu zase}i na re`weve, za~initi po ukusu i namazati limunom spoqa i iznutra. Propr`iti crni luk, a potom dodati {argarepu, iseckanu papriku i pe~urke. Puniti ribu povr}em, pouqiti je i staviti u veliku tepsiju. Oko ribe pore|ati krompir i preliti ga sa malo vode. Prekriti jelo folijom i pe}i na 200 stepeni oko 45 minuta. Na kraju skinuti foliju, iskqu~iti struju i ostaviti {arana da se zape~e u vru}oj rerni.

Vreme pripreme: 45 minuta

BAKLAVA SA ^OKOLADOM

Te`ina:

zahteva ve{tinu

PRIPREMA SASTOJCI -

Kilogram kora za baklavu 250 g mlevenih oraha 400 g posne ~okolade za kuvawe 250 g margarina 800 g {e}era 500 ml vode Limun

Izrendati ~okoladu i pome{ati sa mlevenim orasima. Dve kore filovati smesom i savijati ih u rolat. Pre pe~ewa pitu ise}i i preliti istopqenim margarinom. Pe}i baklavu na 180 stepeni dok ne dobije crvenu boju. U me|uvremenu, napraviti sirup od vode, {e}era i limunovog soka i kuvati ga dok se ne zgusne. Pitu preliti ohla|enim sirupom. Baklave mogu biti dekorisane istopqenom ~okoladom.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

POSNA PA[TETA Vreme pripreme: Pola sata

SASTOJCI

Te`ina: - Dve, tri konzerve rezane tuwevine - Margarin - Dva, tri barena krompira - Za~in "C" - Senf, sok od limuna, per{un, so, biber po ukusu

Laganica

PRIPREMA Umutiti omek{ali margarin viqu{kom, dodati isce|enu tuwevinu i krompir. Mutiti smesu mikserom pet, {est minuta, dok masa ne postane kompaktna. Za~initi pa{tetu, po ukusu, senfom i sokom od limuna. Ukrasiti jelo per{unom ili seckanim maslinama.

BA[TE I BALKONI

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

KAKO DA OD BA[TA I BALKONA STVORITE SOPSTVENI RAJ Iako su ba{tenske gladiole poreklom iz Ju`ne Afrike, ba{tovani su ih uzgajali i odoma}ili, tako da su te biqke postale poznatije od nekih koje rastu u na{em prirodnom okruèwu ladiola ima oko 180 vrsta, koje rastu uglavnom u Ju`noj Africi, na Madagaskaru, u Sredozemqu i Zapadnoj Aziji. Mnogi }e biti iznena|eni kada na nekom na{em travwaku ugledaju biq~icu sli~nu gladioli. Iako divqe gladiole izgledaju ne`no, ne poleù kao na{i ba{tenski predstavnici, koje moramo redovno podupirati, ukoliko èlimo da wihovo stablo stoji uspravno i da ih prva ki{a ne “prikloni” zemqi, jer je nakon toga sav trud uzaludan. Po{to divqe gladiole rastu na vla`nim i suvim travwacima koje ne |ubrimo, biqke se me|usobno same podupiru. Rastu sporije, ali su zato ~vr{}e i mogu se postepeno prilago|avati okolnostima. Cvetaju relativno dugo, ukoliko imamo u vidu da je re~ o divqem cve}u i da se cvetovi otvaraju odozdo na gore. Pojedina~na biqka moè imati po deset, pa i vi{e cvetova. Izme|u listova se pojavquje sitno cvetno stablo sa cvetovima koji se wi{u. Ovi cvetovi su malo otvoreniji od ba{tenskih vrsta, dostiù ve}u duìnu od {irine, ali su ne`niji, a samim tim i privla~niji. Svoje latice otvaraju tako da je pogled u unutra{wost mogu} i sa strane. Stabqi~ice u zemqi imaju lukovicu, koja je obavijena i predstavqa jedan od

DIVQE GLADIOLE znakova raspoznavawa kod pojedina~nih vrsta. Lukovice su prili~no duboko u zemqi, pa biqke ne bi trebalo iskopavati, da ne bi polomili stablo. Talasawe trave i {arenu sliku cvetaju}eg travwaka na na{oj ba{ti ne mo`emo o`iveti. To je deo prirode koja postaje delotvorna tek kada je sastavqena od velikog broja razli~itih biqaka.

je. Seme treba oprati, dezinfikovati i osu{iti. Supstrat poravwajte i komadom lima ga podelite na poqa u koja }ete stavqati seme, ali nemojte ga zatrpavati. Nakon toga, poprskajte ga prokuvanom vodom sa dodatkom hranqivih soli, pa posudu prekrijte staklom, a potom i novinama. Ovako zakloweno seme bi}e za{ti}eno od sun~evih zraka. Postepeno podiìte staklo da bi se pove}ao dotok sveèg vazduha. Posudu drìte u hladu.

NAPRAVITE „BODQIKAVU [UMU“ Postoji nekoliko na~ina da umnoìte svoje kaktuse, a naj~e{}e je to uzgajawe iz reznica i iz semena. Kaktusi se veoma lako razmnoàvaju, jer zbog te{kih uslova u kojima obitavaju moraju brzo da se ukorene. Reznice drìte na tamnom mestu od 10 do 14 dana, a

aprilu u posude duboke oko pet centimetara. Ne treba ih napuniti supstratom do vrha, ostavite ih bar tri centimetra da se semenke i biqke ne bi pregrejale. Seme je najboqe staviti u me{avinu

potom ih zasadite u suvi supstrat i nemojte ih zalivati naredne tri nedeqe. Neki kaktusi daju mnogo izdanaka pa ih samo treba pa`qivo odvojiti od mati~ne biqke i zasaditi u nove saksije. Razmno`vawe kaktusa semenom ima mnogo prednosti, jer se mo`e dobiti veliki broj novih zdravih biqaka. Seme se seje u

jednakih koli~ina usitwene cigle i peska, sa dodatkom prirodnog treseta. Pre toga, supstrat se mora dezinfikovati na pari najmawe jedan sat da bi se uni{tile klice mahovine, gqivica i plesni, ili u rerni na temperaturi od 150 do 200 stepeni C, nikako vi{oj, jer preterana toplota uni{tava hranqive humusne materi-

Pripremila: P ripremila: N. R.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 2. novembar

Sun~ano

Subota, 3. novembar

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

Nedeqa, 4. novembar

VREMENSKA PROGNOZA

Ponedeqak, 5. novembar

Sreda, 7. novembar

Utorak, 6. novembar

220C

190C

210C

180C

170C

30C

60C

40C

Sun~ano

Delimi~no obla~no

Ki{a

^etvrtak, 8. novembar

140C 30C

Ki{a

DE^JA STRANA

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

NO] VE[TICA

KAKO DA ^UVAMO SRCE?

Uro{ Ti{ma - Treba da se jede ne{to zdravo. Vo}e, povr}e... Treba puno atletike, sportova

Uro{ Mari} - Da se zdrava hrana jede, da se puno ide u {etwu i ni{ta vi{e.

Mihailo Zelenovi} - Treba da se jede povr}e. Da se jede zelenilo.

Ana Vu~i}evi} - Da se jede zdravo vo}e.

Zagonetke su u po~etku predstavqale kulturne formule, u kojima se krio mitski smisao, a kasnije su se pretvorile u dru{tvenu zabavu, u obliku o{troumnosti i dosetqivosti. One su tako|e vredni svedoci domi{qatosti srpskog naroda. Re{ite neke od srpskih narodnih zagonetki!

varnica

odgovor:

SVAKOG DANA CRNA MAJKA RA\A BELOG SINA. odgovor:

no} i dan

SKO^I SRNA IZA TRNA, GDE SE SVILA, TU UMRLA.

o} Ve{tica je svetkovina koja se u nekim zemqama obeleàva 31.oktobra. Naj~e{}e aktivnosti koje obeleàvaju ovaj praznik su kostimirane zabave i ku}e, pravqene lampe od tikve, gledawe horor filmova, ~itawe stra{nih pri~a... Deca idu od vrata do vrata, traè slatki{e i uzvikuju: “trick or treat” (u slobodnom prevodu “dajte nam slatki{e ili }emo biti primorani da uradimo ne{to nevaqalo”). Irski imigranti su ovaj obi~aj preneli u Severnu Ameriku u 19. veku. No} ve{tica proslavqa se u SAD, Irskoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, [vedskoj, Japanu, Novom Zelandu i u nekim delovima Australije.

ma~ak

mraviwak

odgovor:

CELOG VEKA PREDE, A @ICU MU NE VIDI[.

NOGOM U BLATU, A GLAVOM U ZLATU. klas `ita

SAM LON^I] U POQU VRI.

Istorija Poreklo ovog praznika datira jo{ od anti~ke keltske svetkovine “Samhain”. Kelti, koji su ìveli na prostorima dana{we Irske, slavili su Novu godinu 1. novembra, a no} pre su slavili “Samhain”. Verovali su da se tada duhovi vra}aju na zemqu uzrokuju}i probleme i uni{tavaju}i useve. Keltski sve{tenici gradili su ogromne loma~e gde su se qudi okupqali da bi spalili useve i ìvotiwe kao `rtve keltskim boànstvima. Tokom proslave, nosili su kostime, uglavnom od ìvotiwskih glava i koè. stranu pripremila I. R.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

PRIZNAWE SAVEZA NOVINARA SRBIJE I CRNE GORE ^A^ANSKOM NOVINARU RODOQUBU PETROVI]U

POKLON KWIGE

NAGRADA ZA @IVOTNO DELO Poveqe dodeqene i novinarima Dimitriju Boarovu iz Novog Sada i Miodragu Vukovi}u iz Crne Gore a sve~anosti prire|enoj u Pres centru Udruèwa novinara Srbije u Beogradu, u ponedeqak, 29.oktobra, ~a~anskom novinaru i publicisti Rodoqubu Petrovi}u uru~ena je “Poveqa za ìvotno delo” koju dodequje Savez novinara Srbije i Crne Gore. “U znak trajnog priznawa za rad i doprinos unapre|ewu novinarstva” u ove dve zemqe Povequ je na{em sugra|aninu Rodoqubu Petrovi}u uru~io @ivorad Nikoli}, predsednik Saveza novinara Srbije i Crne Gore. U obrazloèwu jednoglasno donete odluke, ìrija, koji su ~inili Qiqana Smajlovi}, Rajko Pavi}evi} i Predrag Mi-

la~i}, navodi se da je Petrovi}, kao nekada{wi novinar Radio â~ka, a potom dopisnik “Politike”, RTS-a i Tawuga iz Moravi~kog okruga, bio svestran i pouzdan hroni~ar doga|awa u ovom kraju Srbije. Rodoqub Petrovi} je novinarstvom po~eo da se bavi 1967. godine u Radio â~ku. U “Politiku” , ~iji je dopisnik bio skoro ~etvrt veka, pre{ao je sa mesta glavnog urednika Radio â~ka. Novinarstvo nije napu{tao i dok je u

dva mandata bio predsednik SO ^a~ak i narodni poslanik u Skup{tini Srbije od 1993. do 1997. Do sada je objavio kwige “^a~ak u pro{losti - studije i putopisi” (dva izdawa), “Ovako je bilo - novinarski zapisi” i monografiju “Pri~a o Qubi}u”. “Petrovi} je me|u kolegama izgradio reputaciju najsvestranijeg, i ujedno, pouzdanijeg hroni~ara dela Srbije iz kog je izve{tavao. Svoju publiku nikada nije razo~arao neta~-

nim informacijama, a qude o kojim je pisao nikada nije predstavqao druga~ijim nego {to su bili. Strpqivo je gradio karijeru ~oveka kome se moè verovati, bez obzira na burne politi~ke okolnosti i nagle promene vlasti”, zabeleèno je pored ostalog u obrazloèwu nagrade. Ovo visoko priznawe dobila su jo{ dva poslenika javne re~i: Dimitrije Boarov, jedan od osniva~a nedeqnika “Vreme”, novinar i univerzitetski profesor iz Novog Sada, koji se vi{e od ~etriri decenije bavi privrednim i ekonomskim temama i Miodrag Vukovi}, urednik podgori~ke “Pobjede”. Nagrada za ìvotno delo novinara ustanovqena je 1965. godine. Do 2003. je nosila naziv “Mo{a Pijade”, a do sada ju je dobilo 79. novinara iz Srbije i Crne Gore. Z. L. S.

MINI INTERVJU: NOVA PESNI^KA KWIGA BRATISLAVA JEVTOVI]A „SELEBRITI“ izdawu poè{kog “Svitka”, izdava~ke radionice Kwièvnog dru{tva “Razvigor”, nedavno je iz {tampe iza{la nova kwiga stihova ~a~anskog novinara, pesnika, esejiste Bratislava Jevtovi}a (â~ak, 1947). Pod naslovom “Selebriti”, autor objediwuje u rukovet 56 pesama. Ovo je Jevtovi}eva peta pesni~ka zbirka, u ~ijim “sinestezijskim u~incima” wen recenzent, pesnik Milijan Despotovi} vidi “jednu od wenih neizostavnih preporuka, ali i jednu od wenih najve}ih tajni”, jer “pesnik opravdava i estetski namiruje na izrazito prefiwen na~in”.

PESMOPISAC JE UVEK NEKA VRSTA INSAJDERA

Za{to “Selebriti”? - Zato {to svi imamo u sebi i sujetu i slavohlepqe. Stvar je u tome koliko smo porasli. Koliko uspevamo da takve gluposti suzbijamo i dr`imo pod kontrolom. To ne zna~i, me|utim, da ne bi trebalo uporno i gospodstveno raditi na sebi i vlastitoj promociji. Naprotiv. Ali, delovati kroz rad, dosegnute vrednosti, nesumwiv kvalitet... E, to je onda druga pesma...

RIZNI^AR VOKABULARA Zbirku “Selebriti” ~ini sedam slikovito naslovqenih celina: “Zlatna ki{a”, “Ravni trbusi strofa”, “Zaveslaji”, ”Ivawska kajsija” “Jestiva”, “Pemudri Argivqanin” i “Appendix” . A pesme, u neobi~nim konstelacijama kazuju: “O gafu nasumi~ne {etwe po oblicima” kada se “Povazda vrzma |avo oko na{e du{e”, a mame “Bagremi beli i silni muskuli” i “Dok okolo zvi`de psihi~ki meci” u “Ispovrnutom svetu”, pesnik u “Podjeli~koj srbijanskoj no}i” doziva “devojku dragu” i besedi joj “O ~uvarnim ekstati~nim na~inima” i govori “O instant seksualnom kapitalu”, i {apu}e “O tajnama” i “O prolaznosti na koju povazda vaqa pripucavati”, zakqu~iv{i da neizostavno postoje “U pesnicima pomno skrivane gre{ke”…

Kako nastaju Va{i pesni~ki rukopisi? - Spontano. I, uglavnom, sekvencionalno. Ovaj je napisan u periodu prole}e-leto 2011. Redosled pesama u kwizi u potpunosti odgovara onom sledu prema kojem su pesme i nastajale. Pi{ete li i o sebi? - Dabome. Poezija je jedan od naju~inkovitijih na~ina da sebe upoznajete iz najneposrednije blizine. To uvek isti~em. Kada ste pesmopisac, vi ste uvek i neka vrsta insajdera. Pesni{tvo je jedan od najfinijih razboja za upo{qavawe i potvr|ivawe vlastite senzibilnosti. Prime}ujemo da je Va{e pesni~ko pismo ovoga puta druga~ije, ali da je i daqe veoma odgovorno prema jeziku. - To je moj na~in postojawa u jeziku. Desanka je materwi jezik nazvala domovinom. Nije ga ta~nije ni mogla imenovati. Ina~e, u vezi sa verifikacijom, we ovde u klasi~nom smislu i nema, jer to su,

male, ~iste prozaide. Mogu neskromno da ka`em da sam, u pogledu ravnawa i cizelirawa sloga uradio nemali posao. Do`ivqavate li kao istinski kompliment kada recenzent i izdava~ Milijan Despotovi}, tako|e pesnik, konstatuje Va{e „patricijsko postojawe u jeziku“? - Naravno. Jer, dovoqno sam naivan da u to poverujem. Eto, vidite, opet oni pojmovi iz Va{eg prvog pitawa i mog prvog odgovora! Ha-ha-haaaahaa! Z. L. S.

Kao i svakog petka, â~anski glas i kwiàre Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Sergej Lukjawenko

NOVA STRA@A Alnari nastavqa sa serijom kwiga No}ne straè. Isprativ{i na avion saradnika No}ne straè iz inostranstva, Anton Gorodecki seda da popije pivo u aerodromskom kafeu. Kraj wega iznenada prolazi debequ{kast de~ak. Po~eo je da se derwa ~im je pro{ao kroz vrata [eremetjeva D. Ne}u! Ne}u! Ne}u da letim! Mama, pa{}e avion! Anton istog trena shvata da gleda u neiniciranog Inog, potencijalnog pravog proroka, koji mu saop{tava deo uznemiruju}eg proro~anstva. No}na straà poku{a}e da regrutuje de~aka u svoje redove, samo {to ovog puta na neiniciranog Inog ne}e navaliti Tamni, ve} iskonska i drevna sila, nepobedivi lovac sa plamte}im o~ima, koji dolazi pravo iz no}nih {uma - Tigar. Anton }e otkriti da o svetu koji deli s qudima ne zna gotovo ni{ta, i da postoje praiskonske sile koje nadziru Ine...

Hauard Murad

TAJNA VODE Partner Mono i Mawane, Murad kozmetika, kupcu svake kwige “Tajna vode” obezbedio je poklon uzorak ove presti`ne kozmeti~ke linije. Hauard Murad, autor i proizvo|a~ nadaleko poznatih i cewenih MURAD kozmeti~kih proizvoda i vode}i svetski ekspert za zdravqe i negu koè, napisao je prakti~an i upotrebqiv priru~nik koji }e vam pomo}i da izgledate i ose}ate se deset godina mla|e. Vogue magazine Murada je nazvao “najboqim doktorom koji misli unapred”, a Elle magazin proglasio ga je za “genija lepote”. Hauard Murad danas je jedan od neospornih svetskih autoriteta za zdravqe i negu koè, a wegovi principi nege koè pomogli su milionima èna i mu{karaca {irom sveta da izvuku najboqe iz svog izgleda. Kwigom Tajna vode, doktor Murad promovi{e novu, nau~no dokazanu strategiju, koju je osmislio na osnovu vi{edecenijske prakse i na iskustvu baziranom na le~ewu vi{e od pedeset hiqada pacijenata.

REGION

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

ODLUKA O PRAVILIMA I USLUGAMA SOCIJALNE ZA[TITE

U PREDUZE]U „MB - NAMENSKA“ REKONSTRUISAN ELEKTROFILTER VREDAN 350 HIQADA EVRA

MATERIJALNA PODR[KA I DRUGI OBLICI POMO]I

RE[EN GLAVNI EKOLO[KI PROBLEM

kup{tina op{tine Lu~ani je na sednici, odr`anoj 5. oktobra, donela Odluku o pravima i uslugama socijalne za{tite u op{tini Lu~ani. Ovom odlukom se ure|uju prava gra|ana op{tine Lu~ani na materijalnu podr{ku i druge oblike pomo}i, kao i socijalno stanovawe u za{ti}enim uslovima i pomo} u ku}i za odrasla i stara lica.

gli koji nemaju dece, ili su im deca daleko. Za angaòvawe pet gerentolo{kih sestara, u okviru programa Pomo} u ku}i za odrasla i stara lica na teritoriji op{tine Lu~ani, do kraja godine, iz buxeta je opredeqeno 560 hiqada dinara. Po~etkom naredne 2013. godine, Skup{tina op{tine je predvidela jednokratnu okom proteklih pet meseci u preduze}u “Milan Blagojevi} - Namenska” izvr{ena je kompletna rekonstrukcija elektrofiltera za pre~i{}avawe dimnih gasova i redukciju pra{kastih materija i drugih ~vrstih ostataka, koji nastaju kao produkt sagorevawa ugqa u kotlu, a koji su do sada bez odvajawa odlazili u atmosferu. Primenom savremenih tehni~kih re{ewa, kakva se primewuju u svim termoelektranama, ostvaruje se traèno izdvajawe od skoro 99 odsto pepela, {qake i gareì, ~ime se emisija pra{kastih materi-

ja u atmosferu svodi na minimalan nivo. Investicija koja je ko{tala vi{e od 350.000 evra i koja je finansirana iz sopstvenih sredstava preduze}a, ubraja se u najve}e u posledwih par godina. Postavqawem filtera, za dugi niz godina unapred, u Lu~anima je re{en glavni ekolo{ki problem zaga|ewa vazduha. S obzirom na to da je planirano i re{avawe drugih ekolo{kih problema (stawe otpadnih voda), stvaraju se uslovi za mnogo zdraviji `ivot. Pripremila: N. R.

HYPO BANKA - KU]A DOBRE [TEDWE

Centar za socijalni rad je rebalansom buxeta pove}ao socijalna davawa za ogrev starih i iznemoglih, {kolski pribor i opremu socijalno ugro`ene dece, kao i za narodnu kuhiwu koja je za 150 korisnika ponovo po~ela da radi po~ektom oktobra. Me|u korisnicima obroka, ~ija podela se obavqa u prostorijama Crvenog krsta u Gu~i i Mesne zajednice u Lu~anima, su samohrani roditeqi i materijalno ugro`eni sa maloletnom decom, stari i iznemo-

nov~anu pomo} porodicama za ro|ewe deteta, u iznosu od 30.000 dinara. Porodiqama koje se nalaze na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe kao nezaposleno lice, pripada}e mese~na naknada za brigu o detetu u iznosu od 20 odsto od prose~ne zarade u Republici Srbiji, u neto iznosu do navr{enih 12 meseci deteta, uz uslov da se i otac deteta nalazi na evidenciji nezaposlenih lica.

FOND ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE

BUXETSKA SREDSTVA OD 9.900.000 DINARA p{tinsko ve}e je na sednici, odrànoj 25. oktobra, usvojilo program Fonda za razvoj poqoprivrede op{tine Lu~ani za 2012. godinu. Ciq programa je unapre|ewe biqne i sto~arske proizvodwe, zapo{qavawe radno neaktivnog stanovni{tva, kori{}ewe prirodnih resursa, kvalifikovawe radne snage i pove}avawe broja poqoprivrednih doma}instava. U okviru programa, buxetska sredstva u vrednosti od 9.900.000 dinara bi}e usmerena za subvencionisawe kupovine semena ozimih strnih ìta i ve{ta~kog |ubriva za jesewu setvu, osemewavawa doma}ih ìvotiwa i kupovinu sadnica vo}a. Pravo kori{}ewa sredstava imaju registrovana poqoprivredna doma}instva sa teritorije op{tine Lu~ani. Za ost-

varivawe prava na subvencije, potrebno je uz zahtev dostaviti slede}u dokumentaciju: izvod prijavqenih povr{ina za 2012. godinu od Uprave za trezor, original ra~un ili priznanicu o izvr{enom pla}awu, potvrdu o registraciji gazdinstva, kopiju namenskog ra~una i kopiju paso{a za osemeweno grlo. Zahtevi se mogu podneti za jesewu setvu do 30. novembra, a za osemewavawe ìvotiwa i kupovinu sadnica do 31. decembra ove godine. U zavisnosti od podnetih zahteva za setvu strnih ìta, bi}e odre|en procenat subvencije. Osemewavawe doma}ih ìvotiwa bi}e subvencionisano sa 100 odsto, a vo}ne vrste sa 30 odsto od cene ko{tawa sadnice.

ISPLATA KAMATE UNAPRED I POKLON POLISA OSIGURAWA DOMA]INSTVA Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd }e klijentima tokom novembra, meseca {tedwe, ponuditi da oro~e novac sa mogu}no{}u isplate kamate unapred. Tako|e, svi koji oro~e vi{e od 10.000 evra, na poklon }e dobiti i polisu osigurawa doma}instva. Nominalna kamatna stopa za oro~ene depozite na period od 15 meseci je fiksna i iznosi 5,5 odsto (EKS 5,03). Klijenti, uz isplatu kamate unapred, imaju mogu}nost izbora oro~ewa na tri, {est i dvanaest meseci. - I ove godine smo na{im klijentima, ali i gra|anima koji tek razmi{qaju da oro~e svoj novac, ponudili konkurentne uslove za oro~enu {tedwu i mogu}nost da kao posebnu pogodnost dobiju poklon polisu osigurawa doma}instva. Poverewe {tedi{a u Hypo banku svakodnevno raste i zato nastojimo da konstatno unapre|ujemo svoju ponudu i prilagodimo je wihovim potrebama, ne samo u mesecu {tedwe, ve} tokom cele godine – istakao je Du{an Mihailovi}, direktor sektora upravqawa prodajom Hypo Alpe Adria banke.

Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd uspe{no posluje u Srbiji od 2002. godine. Prisutna je u 26 gradova, sa ukupno 44 poslovnice, 66 bankomata i sedam lokacija na kojima se obavqa lizing poslovawe. Do kraja 2012. godine planirano je dodatno pro{irewe poslovne mre`e i to za jo{ tri ekspoziture i 12 bankomata. Vlasnik Hypo Alpe-Adria-Bank International AG, kao banke - matice je stoprocentno dr`ava Austrija. Hypo Alpe Adria grupacija uspe{no posluje u sedam zemaqa Evrope (Austriji, Italiji, Sloveniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji).

Gledalaca: 750 Borac Mocart sport: [qivan~anin 13, Prolovi} 11, Trti} 4, Kosanovi}, Zo}evi} 5, Mitrovi}, Vasilijevi}, Todorovi} 3, Markovi} 2, Radisavqevi} 2, Radovi} 10, Panti} 19. Metalac: Kru{~i} 3, Mitrovi} 8, \ukanovi} 2, \ukovi}, Mijovi} 3, Marojevi}, Toma{evi}, @ivanovi} 13, Bo`i} 2, Vukosavqevi} 6, Frend 2, Joki}. Sudije: Gli{i} i Vorkapi} (Beograd), Mati} (Kragujevac).

BORAC MOCART SPORT - METALAC 69:39 (20/5, 11/12, 17/17, 21/5)

VAQEV^ANI PATOSIRANI osle tri poraza u prvenstvu, ko{arka{i Borac Mocart sporta priredili su, pro{le subote, svojoj publici neverovatan spektakl. Metalac, koji je od samog po~etka va`io za iz-

NAJTE@A NO] Za trenera Metalca Dragana Nikoli}a bilo je suvi{no da, posle utakmice, analizira da li su wegovu ekipu uni{tili proma{eni ziceri, bacawa, otvoreni {utevi ili lo{e asistencije, skokovi, minimalan broj ukradenih lopti. Iako se nisu istakli u igri, najteì mu je bio pad morala kod wegovih igra~a u ~etvrtoj ~etvrtini. - Ovo mi je najgora no} u ìvotu. Gubile su moje ekipe i sa ve}om razlikom, ali mi nijedan poraz nije tako pao kao ovaj i trenutno se nalazim na najteèm trenerskom ispitu. Verovatno su mnogi treneri doìveli isto, da im se preko no}i sru{i sve {to su godinama radili i gradili. Suzdràvam se da ne pokaèm teè emocije, to nisu bes i qutwa, nego jad. Posle ovakve bruke, sve je suvi{no - ispovest je trenera Metalca Dragana Nikoli}a. Zbog katastrofalnog u~inka Metalca u â~ku, Nikoli} se izvinio sportskoj javnosti, kao i navija~ima Metalca koji dolaze i na wihove treninge. - Ako me ovo ne uni{ti, ìve}u dugo kao trener. Mislim da su svi svesni da smo u~inili “smrtni greh”, a to nije jedini. Ne znam, u Srbiji se i teè situacije zaboravqaju, vaqda }e i jedna izgubqena utakmica. Ukoliko budem uspeo da analiziram {ta se zaista u â~ku de{avalo, daleko }u dogurati do kraja sezone smatra Nikoli}.

razitog favorita u ~etvrtom kolu Ko{arka{ke lige Srbije, postigao je neverovatnih 39 poena. Da su Panti} i Radisavqevi} na pravi na~in poja~ali Borac Mocart sport bilo je jasno ve} na startu utakmice. Kao i nedavno kadeti Sloge, ni Vaqev~ani u prvim minutama dugo nisu mogli da se pomere sa samo jednog poena i prvu ~etvrtinu gube sa 15 ko{eva razlike (20:5). Polako su se budili u drugoj i tre}oj ~etvrtini (11/12, 17/17), ~ak se na po~etku drugog poluvremena ~inilo i da se mo`e ponoviti utakmica sa Slobodom, kada su ^a~ani u samoj zavr{nici izgubili sa pola ko{a razlike. Definitivno, Metalac je u ~etvrtoj ~etvrtini razbio najgore slutwe doma}e publike. - Lo{e smo otvorili utakmicu, ma{ili otvorene {uteve i zicere, slabo skakali. Sve to je presudilo - kratko je posle me~a prokomentarisao Nikola Toma{evi}, igra~ KK Metalac. Osim Mladena Panti-

}a, novo poja~awe ~a~anske ekipe je i Miqan Radisavqevi}. Stari - novi ko{arlka{ Borac Mocart sporta jedno vreme je igrao i za FMP. - Izgleda da smo na vreme odreagovali i popravili gde je {kripelo. Sasvim je druga~ije sa dva nova igra~a. Poja~ali smo napad, na ovoj utakmici se videla Panti}eva superiornost. On je i bio na{a pokreta~ka snaga protiv tima koji je va`io za izrazitog favorita. Posle tri

HEBA JUNIORSKA LIGA Borac Mocart sport: ûtovi} 2, Mitrovi} 18, Radovi}, Gari} 16, ârapi}, Savi}evi} 2, Simi} 2, Mandi}, Ratkovi} 8, Markovi}, \ura{evi} 7, Pavlovi} 17. Polet: Era} 2, Blagojevi} 2, Ron~evi}, Vuksanovi} 15, Mari}, Beo~anin 2, Aleksandrovi}, ôpovi} 5, Radenkovi}, [apowi} 11, Matovi} 6, Markovi}. Sudije: Mati} i Radosavqevi} (Kragujevac)

uniori Borac Mocart sporta ubedqivo su na svom terenu savladali u ponedeqak Polet iz Ratine. Dobro pose}enu utakmicu doma}a ekipa je dobila najvi{e zahvaquju}i jakoj odbrani na koju protivnici nisu uspeli da odgovore. - Wihova pobeda je bez mrqe. Mi smo lo{e igrali, bili malo boqi u ~etvrtoj ~etvrtini, ali smo im dozvolili dosta ofanzivnih skokova, nismo dobro gradili skok i lo{e smo se snalazili u napadu. Preostaje nam da popravimo igru u narednim utakmicama - komentar je

SPORT

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

PALA I RATINA BORAC MOCART SPORT - POLET 72:43 (23/11, 14/7, 19/11, 16/14)

Ubedqivu pobedu zabele`ili su i kadeti Borac Mocart sporta koji su pro{log vikenda u Kragujevcu savladali [umadiju, 52:68. Sutra u hali KK Borac do~ekuju Crvenu zvezdu.

prednost od 27 ko{eva razlike i umesto da lakim poenima zaslu`imo aplauze, uhvatio nas je neki gr~. Mislim da je on posledica du`eg neigrawa pred doma}om publikom, na svom terenu. U svakom slu~aju, raduje me nova pobeda moje ekipe - izjavio je Aleksandar Bjeli}, trener KK Borac Mocart sporta. Juniori Borac Mocart sporta za vikend gostuju [umadiji u Kragujevcu. Z. J.

- Poja~ali smo se ispod ko{a i u skoku, igrali agresivno i zaslu`eno pobedili, zahvaquju}i pre svega ~vrstoj odbrani ukratko je analizirao utakmicu Mla|en [qivan~anin, ko{arka{ Borac Mocart sporta. Mladen Panti}, sa 19 postignutih ko{eva, bio je najstrelac u doma}oj ekipi, dok je kod Vaqev~ana samo Stefan @ivanovi} postigao dvocifreni u~inak. Z. J.

MLADOST - NAPREDAK MAKSI KO 83:79 (19/24, 17/18, 18/16,17/13,12/18)

PRESUDILI PRODU@ECI Mladost: Jovanovi} 5, Pej~inovi}, Dmitrovi} 2, Azawac 12, Vu~i}evi} 22, Avramovi} 17, Petkovi} 10, Jankovi} 8, Spasi} 7, Raki}evi}, Satari}, Kneèvi}. Napredak: [ikman 11, Davidovi}, Rai~evi} N. 8, Stanojevi} 6, Rai~evi}S. 2, Miladinovi} 16, Vuli} 13, Mojsilovi} 1, Xuni}, Kneèvi} 4, \uki} 4, Mileti} 4. Sudije: Radosavqevi} (Kragujevac), Kova~evi} i Tadi} (Uìce) Hala Sportskog centra “Mladost”

ro{lonedeqnom uspehu ~a~anskih ko{arka{a itekako su doprineli i igra~i Mladosti koji su, u petom kolu, Druge mu{ke lige Srbije pobedili Napredak iz Aleksinca. Kako su po~eli, ^a~ani su tako i zavr{ili, ja~i u odbra-

@ivorada Ja}ovi}a, trenera KK Polet. Borac Mocart sport dobro je otvorio utakmicu. Jedini mawi pad u igri dogodio im se po~etkom posledwe ~etvrtine koju je protivnik otvorio sa sedam poena razlike. - Do tada smo imali

poraza, sa prethodnim sastavom bismo igrali na granici gorwih mogu}nosti. Bili smo i vrlo optere}ni pred me~ sa Metalcem. Gostovao nam je tim koga izuzetno po{tujemo i daqe verujemo da je Metalac, uz Vojvodinu, favorit za prva dva mesta u Ko{arka{koj ligi Srbije - izjavio je Ra{ko Boji}, trener Borac Mocart sporta. Jedina primedba koju je Boji} imao za svoju ekipu bio je katastrofalan {ut za tri poena.

ni, agresivniji u napadu i tako uspeli da se povrate posle druge i tre}e ~etvrtine u kojima nisu bili brilijantni. Osim najstrelca Vu~i}evi}a, u {utu za tri poena naro~ito se istakao Mom~ilo Azawac, ubaciv{i ~etiri trojke.

POBEDA @ELEZNIÂRA I Â^KA 94 U tre}em kolu Prve mu{ke lige Zapad @elezni~ar je u Kraqevu pobedio Ma{inac sa 77:63. U nedequ, u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli do~ekuje Slogu iz Poège. I â~ak 94 je zabeleìo jo{ jednu pobedu na gostovawu. U tre}em kolu Druge mu{ke regionalne lige Zapad savladali su Klik iz Ariqa, a u nedequ gostuju Uìcu.

[ut za trojku hteo je i Avramovi}a, koji je tako postigao devet poena. U gostuju}oj ekipi trice su slu`ile samo Miladinovi}a (2/2) i donekle Mojsilovi}a (2/7). Pravi u`itak obe ekipe priredile su navija~ima u samoj zavr{nici. Posle 71:71 na kraju ~etvrte ~etvrtine doma}a ekipa je boqe vladala neizvesnom situacijom, agresivnije napadala, bila preciznija u {utu i “odradila” utakmicu u svoju korist. U narednom kolu Mladost gostuje imawacima iz Zemuna. Z. J.

SPORT

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

KARATE KLUB ^A^AK

BALKANSKO PRVENSTVO U FUDOKANU REZULTATI POLETARCI 1. Milo{ Joksimovi}, zlato i srebro 2. David Kecovi}, zlato 3. Andreja Ni{avi}, zlato i dva srebra 4. Milena Obrovi}, zlato 5. Sara Pavlovi}, zlato 6. Kristijan \edovi}, srebro MLA\I PIONIRI 1. Marta Ajtovi}, srebro i bronza 2. Andrijana Simovi}, srebro i bronza 3. Jana Pavlovi}, srebro 4. Marko Joksimovi}, srebro 5. Stefan Bo`ovi}, srebro 6. Katarina Jakovqevi}, bronza 7. Andrej ^vorovi}, bronza PIONIRI 1. Veqko Grujovi}, zlato 2. Mina Ni{avi}, srebro 3. Nata{a Jovanovi}, srebro 4. Emilija Markovi}, srebro 5. Ivana Banduki}, bronza

STARIJI PIONIRI 1. Ana Vu~ini}, dva zlata 2. Rade Kruni}, zlato 3. Luka Petkovi}, dva zlata 4. Teodora Trifunovi}, zlato 5. Marko Markovi}, srebro 6. Nemawa Desivojevi}, srebro 7. Mihailo Maksimovi}, srebro 8. Dejan Vujovi}, bronza 9. Zdravko Bo`ovi}, bronza 10. Darko Borisavqevi}, bronza 11. Aleksandar Milunovi}, bronza 12. Sre}ko Kuzeqevi}, bronza KADETI 1. Filip ^vorovi}, dva zlata, dva srebra i bronza 2. Damqan Veli~i}, zlato i dva srebra 3. Isidora To{i}, zlato i bronza 4. Nikola Milovanovi}, zlato, srebro i bronza 5. Slobodan Milutinovi}, bronza JUNIORI 1. Marija Stojkovi}, zlato, ~etiri srebra 2. Sa{a Pekovi}, dva zlata 3. Petar Lazarevi}, zlato

4. \ur|ina Li{anin, zlato i srebro 5. Milica Jovanovi}, dva srebra i dve bronze 6. Nevena Todorovi}, srebro 7. Uro{ Besedi}, srebro 8. Maja Doganxi}, srebro 9. Sandra Borisavqevi}, bronza 10. Sne`ana Prodanovi}, bronza 11. Milica Simovi}, bronza OMLADINCI 1. Stefan ]ebi}, dve bronze SENIORI 1. Ivan Radivojevi}, zlato 2. Dragoje Mari}, zlato 3. Du{ko Paunovi}, zlato i bronza 4. An|ela \urovi}, zlato 5. Aleksandra Ili}, zlato 6. Svetlana Bakovi} Ladan, zlato, srebro i bronza 7. Savo Skitwa, zlato i srebro 8. Jadranka Kruni}, dva srebra i bronza 9. Ana Brajovi}, zlato 10. Lidija Kur}ubi}, srebro 12. Sawa Tep~evi}, srebro 13. Milan Nedovi}, bronza

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

SPORT

^A^ANI USPE[NI NA DR@AVNOM PRVENSTVU U BODI BILDINGU, BIKINI I DE^JEM FITNESU

MAJA I NIKOLA [AMPIONI SRBIJE beogradskom Domu sindikata pro{log vikenda je odràno Prvenstvo Srbije u bodi bildingu, bikini i de~jem fitnesu za 2012. godinu. U kategoriji de~ji fitnes do osam godina, â~anka Valentina Strugarevi} se plasirala u finale i osvojila visoko {esto mesto. Nikola \or|evi} je dràvni {ampion u kategoriji juniora do 75 kilograma. Dràvna {ampionka u bikini fitnesu postala je i Maja Pavlovi}, dok je u istoj kategoriji Du{ica [apowi} zauzela ~etvrto mesto. - Letwu pauzu smo maksimalno iskoristili, {to potvr|uju rezultati, tako da sam vrlo zadovoqan uspehom svojih takmi~ara. Majin i Nikolin plasman je uspeh i za klub Borac i za â~ak.

Nije mala stvar imati dva {ampiona dr`ave - ka`e Ivan Strugarevi}, trener Bodi bilding kluba Borac. Valentina Strugarevi} je na svom prvom takmi~ewu, u jakoj konkurenciji, u{la u finale, {to je za wu veliki uspeh. Ovu u~enicu prvog razreda Osnovne {kole “Vuk Karaxi}” tek o~ekuju velika takmi~ewa. Maja Pavlovi} je i uspe{na studentkiwa tre}e godine Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Z. J.

Valentina sa sestrom Tijanom

Pod pokroviteqstvom Ministarstva za sport, a u organizaciji Bodi bilding saveza Srbije, na Tari je od 23. oktobra do 1. novembra organizovan kamp za mlade i perspektivne sportiste. Na Tari su boravili i ~lanovi BBK Borac Valentina Strugarevi}, Nikola \or|evi} i trener Ivan Strugarevi}. - Maksimalno smo iskoristili vreme. Deca su poha|ala zanimqive kurseve koreografije i fizi~ke pripreme, dok su juniori radili na uve}awu mi{i}ne mase, oblikovawu i zatezawu muskulature. Osim treninga, poha|ali smo i edukativne seminare - ka`e Ivan Strugarevi}.

TRKA ZA SRE]NIJE DETIWSTVO

PRIKUPQENA SREDSTVA ZA SIROMA[NIJU DECU rveni krst ^a~ak organizovao je pro{le subote tradicionalnu humanitarno-rekreativnu akciju “Trka za sre}nije detiwstvo”. Trka je odr`ana na terenima SRC “Mladost”, a u~estvovali su pred{kolci i osnovci. Svi trka~i zabavili su se posle trke igrama koje su im

pripremili volonteri Omladinske jedinice Crvenog krsta ^a~ak. Pre trke, takmi~ari su kupovali za 50 dinara startne brojeve i prikupili dovoqno sredstava za pomo} deci iz socijalno ugro`enih porodica.

Maja Pavlovi}

KMF FONTANA ^A^AK – KMF METALAC-KOLORADO GORWI MILANOVAC 5:2 (3:0)

USPE[AN START FONTANE Prvo kolo Druge futsal lige Zapad KMF Fontana: Teofilovi}, Markovi}, Karovi}, Stevani}, Spasojevi}, Ristanovi}, ]etenovi}, Sejdi}, Avramovi}, Melentijevi}. KMF Metalac-Kolorado: Petrovi}, Sredojevi}, Sari}, Kukoq, Jovanovi}, \urovi}, Simovi}, Lali}, ^avorovi}, Nedeqkovi}, Lazarevi}. Sudije: Markovi} Marko (Gu~a) i \onovi} Milorad (Ivawica). Delegat: Martinovi} Milan (Ivawica). Strelci: Ristanovi} u 3. i 15. minutu, Markovi} u 20. i 37. minutu i Spasojevi} u 38. minutu za Fontanu, a Jovanovi} u 27. i Sredojevi} u 36. minutu za MetalacKolorado. prvom kolu Druge futsal lige Zapad u Sportskoj hali Mladost u Atenici Fontana je pred 200 gledalaca u kom{ijskom derbiju sa 5:2 savladala Me-

talac-Kolorado. Fontana je ve} posle prvog dela igre golovima Ristanovi}a i Markovi}a do{la do ubedqive prednosti od tri gola. Ipak, gosti su u 36. minutu smawili na gol razlike, ali ve} minut kasnije Markovi} i Spasojevi} potvr|uju pobedu Fontane. Jedan od najzaslu`nijih za prvu pobedu je golman Milo{ Teofilovi} koji je sigurnim intervencijama vodio ekipu do pobede. - Pre svega hteo bih da ~estitam svojim saigra~ima i stru~nom {tabu na zalagawu i pobedi. Moram da istaknem da je utakmica bila prava prvenstvena i jako kvalitetna. Za nas je najbitnije da smo zabeleìli prva tri boda, a ekipi Metalac-Kolorada poèleo bih puno sre}e u nastavku prvenstva - rekao je Milo{ Teofilovi}, prvi ~uvar mreè Fontane. U drugom kolu Fontane za vikend gostuje u Prijepoqu ekipi @upskog Rubina.

KARATE KLUB NEMAWA

KK SLOBODA

BALKANSKI [AMPIONI

MEDAQE ZA ANDREJA I BOGDANA

a nedavno odr`anom Balkanskom prvenstvu u fudokanu u Preqini u~estvovali su i karatisti kluba Nemawa. Jedan od najmla|ih kata timova (2005. godi{te) Luka Beli}, Veqko Markovi} i David Kecovi}, ~lanovi KK Nemawa, osvojili su zlatnu medaqu. U katama ekipno, ne{to stariji takmi~ari (2003. i 2004. godi{te), Dejan Nedeqkovi}, Strahiwa Bo`ovi} i Leonardo Markovi} zauzeli su tako|e, prvo mesto. Nikola Tepav~evi}, Milisav Ristanovi} i Veqko Grujovi}, ro|eni 2001. i 2002. godine, doneli su jo{ jedno zlato

klubu Nemawa. U pojedina~nim disciplinama takmi~ili su se Nikola Tepav~evi}, (zauzeo je drugo mesto u jiu ippon-u) i Milisav Ristanovi}, koji se na{ao sa Nikolom u borbi za medaqu, tre}e. Leonardo Markovi} je uzeo zlato u katama pojedina~no i u kihon ippon-u. U katama pojedina~no Awa Krsmanovi} je osvojila, ne mawe vredno, ~etvrto mesto. Seniorski `enski kata tim, koga su ~inili Marija Paunovi}, An|ela \urovi} i Aleksandra Ili}, pobedio je u finalu Kipar i svom klubu doneo jo{ jedno zlato.

aratisti Slobode doneli medaqe i sa Kupa koji je nedavno odr`an u Ni{u. Andrej Gruji~i} je bio drugi u bor-

bama i katama, a Bogdan Gojgi} tre}i u katama. Za ove mlade takmi~are ovo je izuzetan uspeh. Z. J.

GRADSKA LIGA 11. KOLO, NEDEQA, 13, 30 ^ASOVA

OKRU@NA LIGA 12. KOLO, NEDEQA, 13,30 ^ASOVA

^a~ak 94 - Parmenac Planinac - Malba Mladost (P) - Preme}a Budu}nost - Strelac Polet (G) - Morava Zadrugar - Rakova

Vujan - Napredak Draga~evo - Spartak Ov~ar - Rudar Morava - Luwevica Slatina - Brezak (subota) Jedinstvo GG - Mladost Kotra`a Franckomerc Jedinstvo K Miokovci - Dowa Vrbava

ZONA MORAVA 13. KOLO, NEDEQA, 13,30 ^ASOVA Orlovac - Prijevor Polet (T) - Omladinac (Z) SRPSKA LIGA ZAPAD 12. KOLO

Polet (Q) - Sloboda ^a~ak (nedeqa, 11 ~asova)

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

SPORT

PARTIZAN - BORAC

1:2 utakmici osmine Kupa Srbije fudbaleri Borca pobedili su u sred Beograda Partizan sa 2:1. Senzacija ili ne, najavqena je ve} u prvom delu utakmice, kada je Borac za desetak minuta postigao dva gola, najpre Masla} u 12. i potom Jevtovi} u 21. minutu. Poku{ao je Partizan da se vrati u igru. U 31. minutu A{kovski smawuje vo|stvo â~ana, ali do kraja utakmice nisu uspeli da izjedna~e rezultata. Za me~ sa Borcem trener Partizana Vladimir Vermezovi} izabrao je igra~e koji uglavnom nisu standardni prvotimci. - Naravno da je to bila olak{avaju}a okolnost, ali smo i mi imali promene u sastavu. Hteli smo da odmorimo neke igra~e pred prvenstvenu utakmicu u Novom Sadu. Iako smo u me~ sa Partizanom u{li rastere}eni, èleli smo da se {to boqe pokaèmo u Beogradu. To nam je po{lo “za nogom”. Momci su fenomenalno igrali i moram sve da ih pohvalim, naro~ito ove mla|e. Ipak, brzo se vra}amo u realnost, primi~e se i kraj jeseweg dela prvenstva - izjavio je Zoran Wegu{, trener FK

[AMPION IZBA^EN IZ KUPA

POBEDILI BE@ANIJU

Borac. Za Milana Jevtovi}a utakmica sa Partizanom bila je donekle i ispuwewe de~a~kih snova. - Zahvaqujem iskusnijim igra~ima na podr{ci, a gol koji sam postigao u Humskoj , svakako predstavqa krunu moje dosada{we karijere i stimulans za daqe - rekao je Jevtovi}. U ~etvrtfinale Kupa

Srbije, osim Borca, plasirali su se Crvena zvezda, Vojvodina, Jagodina, Rad, OFK Beograd, Spartak i Javor. Fudbalski savez Srbije jo{ uvek nije odredio termin `reba za me~eve koji }e biti odigrani 21. novembra. Borac je i finalista prethodnog Kupa. Finalnu utakmicu izgubio je u Kru{evcu od Crvene zvezde. Z. J.

AMERI^KI FUDBAL

JURE TITULU U JUNIORSKOJ LIGI AN\EOSKI RATNICI - DIVQI VEPROVI 43:18 derbiju grupe Jug ^a~ani su potpuno slomili otpor Divqih veprova u posledwoj ~etvrtini i na kraju zabele`e ubedqivu pobedu i prvo mesto u grupi. Posle zavr{ene prve sezone,

STI@U LEGIONARI An|eoski ratnici kre}u daqe ka zacrtanom ciqu i tituli u Juniorskoj ligi Srbije, koja im je pro{le godine izmakla u finalu. U nedequ, na stadionu FK BIP, ^a~ani do~ekuju drugoplasiranu ekipu grupe Sever Legionare iz Sremske Mitrovice. Legionari su pobedili Beogradske vukove i plasirali se u polufinale. Utakmica po~iwe u 13,30 ~asova.

tri pobede i bez ijednog poraza, sa samo 18 igra~a, ~a~anski An|eoski ratnici nastavqaju pohod ka tituli Juniorske lige Srbije. U Kragujevcu su igrali sa 15 igra~a, zbog povreda nisu mogli da ra~unaju na reprezentativce Aleksandra Da{i}a i Nikolu Radovi}a. Veprovi su raspolagali sa 50 igra~a i nisu uspeli da na svom terenu savladaju Ratnike. - Kako nam i sam naziv ka`e, ratni~ki smo odigrali ovu utakmicu, koja }e u Srbiji sigurno u}i u istoriju ameri~kog fudbala. Utakmi-

cu je obeleìla i na{a neverovatna odbrana predvo|ena sjajnim Du{anom Ili}em, koji je i pored brojnih obarawa, zabeleìo dva prese~ena pasa za dva ta~dauna od 140 jardi i vi{e. Napad su predvodili Mihajlo Josovi} (tri ta~dauna) i opet Du{an Ili}. Zbog malog broja igra~a bili smo primorani da svi igramo i odbranu i napad, {to je vrlo iscrpquju}e. Kada nam je bilo najteè, smogli smo snage da u posledwoj ~etvrtini slomimo otpor protivnika, koji je vaìo za itekakvog favorita za titulu - kaù Ratnici. Z. J.

U 12. kolu Prve lige Srbije Borac je na svom terenu pobedio Beàniju sa 2:1 (1:1). Prvi gol za â~ane pao je ve} u 11. minutu, kada je Ra{kovi} udarcem glavom pogodio mreù Beànije. Gosti izjedna~avaju rezultat pred kraj prvog poluvremena. Strelac Petrovi}. Pobeda Borca odlu~ena je u 72. minutu, kada Pavi}evi} iz penala postavqa kona~an rezultat, 2:1 za Borac.

Ova utakmica bi}e zapam}ena i po neverovatnom broju `utih i crvenih kartona. Crveni karton dobili su \okovi} (Borac) zbog rasprave sa navija~ima i Sekuli} (Be`anija). Nova tri boda sa ove utakmice ostavila su Borac u trci za vrh na tabeli Prve srpske lige. Trenutno su ~etvrti, a u nedequ gostuju Novom Sadu.

ÂÂNSKI UÊNICI AKTIVNI ZA ZDRAV @IVOT U hali “Mladost” organizovan tre}i Koka-kola kup

PRAVA LEPOTA

ompanija Koka-kola nastavila je kampawu “Aktivni za zdrav ìvot” koja realizacijom razli~itih projekata promovi{e sport, zdrav ìvot i razvoj timskog duha. Pro{le subote u hali “Mladost” vi{e stotina osnovaca se takmi~ilo u fudbalskim igrama koje je osmislio Fudbalski savez Srbije. Kako su druèwe i sport bili u prvom planu, rezultati su ostali totalno nebitni, a na zadovoqstvo organizatora Koka kola kup nisu podràli samo u~enici, ve} i wihovi roditeqi. - Namera nam je da okupimo {to vi{e de~aka i devoj~ica i da im objasnimo i pokaèmo prave vrednosti sporta. Ovakvi doga|aji su uvek dobro pose}eni i najvi{e je osnovaca. @elimo da ih podstaknemo da se redovno bave sportom koji je i osnova za zdrav ìvot - izjavila je Jovana Tufegxi}, predstavnica Koka-kola sistema. Koka-kola je ovaj kup, koji je kruna dugogodi{weg projekta “Moja {kola- moj klub” organizovala zajedno sa Fudbaskim savezom Srbije i Specijalnom Olimpijadom. Ciq projekta “Moja {kola- moj klub” je da i osnovci dobiju svoje fudbalske klubove i tako postanu aktivni sportisti. - Presre}an sam {to je prelep doga|aj organizovan ba{ na Svetu Petku. Odziv je odli~an, a naro~ito mi je drago {to vidim dosta devoj~ica. One boqe igraju fudbal, sa mawe intenziteta i grubosti, dok su de~aci druga~iji, jer svi oni imaju velike snove -

re~i su Igora Jankovi}a, direktora Sektora za bazi~ni fudbal i informatiku FSS. @eqe osnovaca da postanu aktivni sportisti podràli su i poznati fudbaleri. Me|u nekada{wim i sada{wim zvezdama bio je i biv{i v.d. selektora reprezentacije Srbije Radovan ]ur~i}. - Svaka promocija sporta zahteva podr{u. Naro~ito bi trebalo da ih podrìmo mi sportisti. Ono {to vidim je prava lepota i zato bi vaqalo da je vi{e ovakvih doga|aja smatra ]ur~i}. Koka kola kup podrào je i grad â~ak. U ime lokalne vlasti, u~esnike i organizatore je podrào Vladan Mili}, zamenik predsednika Skup{tine grada. Z. J.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

DOM KULTURE

- Petak, 2. novembar Koncert KEMALA MONTENA, Velika sala, 20 ~asova

- Sreda, 7. novembar Izlo`ba slika JADRANA KRNAJSKOG, magistra slikarstva iz Beograda, Likovni salon u 19 ~asova

Kafe "[TO DA NE" - Petak, 2. novembar - "ACOUSTIC BAND", 22 ~asa

- Od 5. do 8. novembra filmovi sa 8. festivala DE^IJEG FILMA "KIDS FEST", projekcije u velikoj sali u 11 i 18 ~asova

- ponedeqak, 5. novembar

- utorak, 6. novembar

- sreda, 7. novembar

- ~etvrtak, 8. novembar

Pri~a o delfinu sawaru

Tvigson u nevoqi

Igra~ke sa tavana

Rat dugmi}a

ISTORIJSKI ARHIV - Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

NARODNI MUZEJ - "Blago narodnog muzeja od 2002-2012", povodom 60 godina od osnivawa Muzeja - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova GRADSKA BIBLIOTEKA „V. P. DIS” - ^etvrtak, 8. novembar - predstavqawe stru~nog ~asopisa "Glas biblioteke" u 18 ~asova, u Galeriji "Nade`da Petrovi}"

- 5D BIOSKOP U zgradi Doma kulture (pored ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10 minuta, 250 dinara za jednu projekciju i popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od 10 do 23 ~asa.

Kafe klub „VELVET“ - Petak, 2. novembar - svirka orkestra "STARI GRAD", 22,30 ~asova

PRIPREMILA: Irena Ran|i}

UMETNI^KA GALERIJA "NADE@DA PETROVI]" - Izlo`be 26. Memorijala

„SRPSKI PAB” - Petak, 2. novembar - "KRVNA GRUPA", 22 ~asa - Subota, 3. novembar - "DUO TRIO QUATRO", 22 ~asa

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

OGLASI

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

^a~ak, Bir~aninova 13

STANOVI U IZGRADWI

(preko puta {kole Milica Pavlovi})

032/376-632 064/10-300-66 064/524-55-45

STAMBENI KREDITI U SARADWI SA BANKAMA BESPLATNE KONSALTING USLUGE

Va{e zadovoqstvo je na{ uspeh! Hitno, odli~an 4.0 stan 96 m2, CG, 5. sprat, lift, alu stolarija, Alvaxinica, 677e/m2-65.000e. Prodajem nov 1.5 stan, ukwi`eno 36m2, ukupno 47 m2, ima malo kosina, 2. sprat, gas. Prodajem 4.0 stan 92m2, renoviran, PVC stolarija, odli~na lokacija, kod G. parka, pogled na park, 63.000e. Prodajem 2.0 stan 55m2, 1. sprat, CG, komplet renoviran, ul. S. Markovi}, 42.000e. Stan 47m2, terasa, podrum, 3. sprat, CG, 32.000e. Odli~an 3.0 stan 81 m2 + terasa, 2. sprat, preko puta {kole F. Filipovi}, 611e/m2, 49.500e. Prodajem 1.0 stan 28m/2, sa odvojenom mawom spava}om sobom, u`i centar, CG, lift, 3. sprat, pravo povra}aja PDV-a, 26.500e.

Stan 52.5m2, CG, 5. sprat, klima, bez lifta, komplet stvari, kuhiwa, ugradni ormari, 2 plazma TV-a, vredi pogledati, 36.500e. Hitno, stan 53m2, centar, kod Tempa, 7. sprat, CG, lift, 566e/m2, 30.000e. Prodajem stan 63/m2, CG, 1. sprat, preko puta F. Filipovi}, 41.500e. Mewam mawi stan 23m2 + podrum, 3. sprat, ul. B. Jankovi}, za ve}i, uz doplatu, na sli~noj lokaciji, bedem ili okolina, do 2. sprata, mo`e TA ili CG. Mewam ku}u 150 m2, novu zidanu gara`u, 3.6a placa, kod Slobodinog igrali{ta, za 2 mawa stana ili jedan stan uz doplatu. Na prodaju fabrika 1.000m2, betonska hala 260m2, pomo}ni objekat 100m2, 60a placa, 4km od Ariqa, pored puta, objekat ima upotrebnu i gra|evinsku dozvolu za drvnu industriju, mogu}a prenamena,

vodovod, kanalizacija, trafostanica-struja 600kw, 135.000e, mogu}e izdavawe za 700e mese~no. Prodajem ku}u 65m2 + 20m2 terasa, lokal 45m2, legalizovano, 4.5a placa, nedaleko od Ma{inske {kole, 45.000e. Prodajem ku}u 65m2, 6.8a placa, u Zabla}skoj Baluzi, 17.000e, mogu} dogovor. Ku}a 80m2, 4a placa, ku}a je za ru{ewe, ucrtana, sva infrastruktura, u blizini {kole R. Mitrovi}, 21.000e. Ku}a 70m2, lokal 30m2, pomo}ni objekat 35m2, 3.6a placa, u blizini {kole R. Mitrovi}, 44.000e. Prodajem ku}u 61m2, 3.7a placa, grejawe na gas, kod Ma{inske {kole, 29.000e. Ku}a 150m2, novija gradwa, legalizovana, 5a placa, Qubi}-Trbu{ani,

Privrednom dru{tvu “Spektar” d.o.o. â~ak potreban je samostalni stru~ni saradnik Zadaci radnog mesta: - Vo|ewe poslova iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu (lice za bezbednost) drugim pravnim licima, - Izrada Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, - Obu~avawe (osposobqavawe) radnika iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, - Izrada Pravilnika iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, - Stru~no savetovawe i konsultacije iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu. Uslovi za u~e{}e na oglas su: - Visoka stru~na sprema VII stepen, - Poloèn stru~ni ispit o prakti~noj osposobqenosti za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu, - Tri godine radnog iskustva na poslovima bezbednosti i zdravqa na radu, - Voza~ka dozvola “B” kategorije. Prednost imaju kandidati sa zvawem – diplomirani inèwer za{tite na radu. Oglas ostaje otvoren do popune. Molbe sa li~nim podacima i dokazima o ispuwavawu uslova iz oglasa dostaviti na adresu: “Spektar” d.o.o. â~ak, dr Dragi{e Mi{ovi}a 144/1, 32000 â~ak ili na e-mail: office@spektardoo.co.rs

Oglase predati do srede do 12 sati. Redakcija ne odgovora za sadr`aj malih oglasa i zadr`ava pravo neobjavqivawa ili izmene u skladu sa svojim standardom.

48.000e. Ku}a 86m2, 25m2 podrum, 3a placa, legalizovano, u dobrom stawu, 38.000e. Ku}a 137m2, pr+sp, 2a placa, odmah useqiva, legalizovano, ul. Obili}eva, vredi pogledati, 67.000e. Ku}a 65m2, renovirana spoqa i iznutra, 21a placa, pomo}ni objekat, u Preqini, nedaleko od kru`nog toka, 36.000e. Ku}a 200m2 pr+sp '09god, odli~no stawe, kotlarnica, gara`a, legalizovano, Qubi}-Trbu{ani, 55.000e. Ku}a 45m2, ozidana, pokrivena, podnet zahtev za legalizaciju, 18a placa, ulaz sa asfalta, blizu prikqu~ak struje i vode, Qubi}, 300m od stare {kole T. Raji}, 9.000e. Nova ekstra ku}a 270m2, '09god, 5a placa, legalizovano, mogu}a prodaja 2 zasebna sprata, 1. sprat 130m2 sa gara`om,

75.000e, 2. sprat 120m2, 65.000e, sve odvojeno. Prelepa vikendica 55m2, kamen-drvo, 3.5a placa, u Me|uvr{ju, do Morave, papiri 1/1, betonske podzide, mawi pomo}ni objekat, 23.000e. Seosko doma}instvo u Atenici , 1.5ha zemqe, objekat 32m2, {tala 70m2, trem za bale 100m2, 80a ogra|eno, plastificiranom `icom, cela parcela zasad tre{we-250 stabala, 28.000e. Seosko doma}instvo u Slatinskoj bawi, 17km od ^a~ka, ku}a 80m2, su{ara, letwa kuhiwa, useqiva, sva infrastruktura, 11a placa, mogu}e dokupiti jo{ 30a pored Slatinske reke, 15.000e. Seosko doma}instvo u Vrani}ima, 75a + stari pomo}ni objekat, vo}wak, voda, struja, asfalt sa 2 strane, 7.000e Seosko doma}instvo u

Jezdini, 24.5 a vo}waka, 6km od â~ka, 13.000e. Jeèvica - 2km od glavnog puta, dobra ku}a 200m2, 3 sprata, 1ha zemqe, legalizovano, sva infrastruktura, u blizini novog stadiona, 46.000e. Seosko doma}instvo u G. Gorevnici , 10km od â~ka, ku}a 100m2, novija gradwa, garaà, su{ara, pekara, vo}wak, {uma, bunar, gradska voda, trofazna struja, 3ha zemqe u komadu, 25.000e Seosko doma}instvo u Mojsiwu, 12km od â~ka, ku}a 80m2, 40a placa, trofazna struja, bunar, vo}wak, 21.000e. Doma}instvo u Rakovi, ku}a 100m2, 57a zemqe, 1km od Preqine, 15.000e. Doma}instvo u Kamenici, 30km od â~ka, esktra ku}a 150m2, pomo}ni objekti 70m2, 8a placa, 50m od reke, 27.000e.

POMOZITE DECI IZ SOCIJALNO UGRO@ENIH PORODICA

KAD SI SLOBODAN BUDI HUMAN Grupa mladih “Â aktivisti”, uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta, Udruèwa gra|ana “Grupa Proces” iz Beograda i “â~anskog glasa”, a u okviru projekta “[ta sve moèmo u slobodno vreme”, organizuju humanitarnu akciju prikupqawa pomo}i za decu iz socijalno ugroènih porodica. “Â aktivisti” pozivaju sve qude dobre voqe da u~estvuju u humanitarnoj akciji “Kad si slobodan budi human” i da u prostorije Gradske organizacije Crvenog krsta najkasnije do 17. novembra dostave polovnu ode}u, obu}u, kwige i igra~ke, ili da, ukoliko su u mogu}nosti, obezbede slatki{e i vo}e za mali{ane iz socijalno ugroènih porodica. Telefon za kontakt je 064 48 777 18.

MALI OGLASI PRODAJEM FIKSIRANU GARA@U KOD HOTEL MORAVE. MOBILNI: 064/268 0000.

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735

Restoranu „Leonardo“, koji se nalazi na „EKO“ pumpi na Avlaxinici, potrebni kuvari, pomo}ni radnici, {ankeri i konobari. Javiti se na telefon: 063/445-445

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322- 656 De`urni tel: 062/86-17-988 IZDAJEM veoma povoqno garsoweru. Tel: 062-550-833 IZDAJEM stan, 48 m/2. Telefon: 063/10 50 928. PRODAJEM auto 101, skala 55, 2005. godi{te, registrovan do maja meseca 2013. godine. Mobilni: 065/2264760. PRODAJEM {a{u, (prilikom rada kukuruz je navodwavan) oko 200 snopa, prva klasa. Telefon: 032/877 382. KUPUJEM frezer za traktor 539 i 540. Telefoni: 062/475 511 i 063/644 181. PRODAJEM dva tovqenika

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. oko 200 kilograma. Telefoni: 032/880-028 i 064/160 08 76. PRODAJEM novu ma{inu za su{ewe ve{a KANDI, povoqno. Mobilni: 060/0101609. PRODAJA - POPRAVKA bakarnih le|nih prskalica atomizera, grana, pi{toqa, "mu{tika", dizni. Mobilni: 064/1206572

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM komplet ugradnu rernu sa ventilatorom i ugradnu plo~u marke Gorewe. Aparati su vrlo malo kori{}eni i u odli~nom stawu. Tel: 032/375-683 060/388-22-99 ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI ^A^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36. LI^NE VESTI Dana 16. oktobra 2012. godine, napustila me je supruga QUBICA SIMOVI], devoja~ko BOGDANOVI] iz Preqine. Od tog datuma u~iwene dugove na moje ime ne priznajem. MILO[ SIMOVI] iz Preqine.

Dana 27. oktobra 2012. u 78-oj godini `ivota upokojila se na{a draga

IN MEMORIAM

MIJALKO DIMITRIJEVI] VLADOVAC (1942-2012) â~ku je 28. oktobra 2012. godine preminuo Mijalko Dimitrijevi}. Ta vest kod ìteqa na{eg Grada nije izazvala posebnu pa`wu, no ona dodatna da je umro Vladovac. Pogodila je i ostavila nemim i tu`nim sve one koji drè do tradicije, renomea i pravih vrednosti na{eg Grada. Ti qudi su u trenu shvatili da je oti{ao ~ovek velikan u du{i i poslu, ~ovek simbol na{eg Grada. îme je taj mirni i skromni, human i du{evan i ~ovek za primer zasluìo visoko priznawe? Vladovac - Vlade (nadimak dobi u davnim {kolskim i ciganmalskim danima) je ranih {ezdesetih godina pro{log veka u gigantu "Cer" napustio komforno mesto poslovo|e i otvorio jednu od prvih zanatskih radwi u Srbiji toga doba. Galvanizersku radwu "Sjaj". Tim je, za to vreme mnogima nepojmqivim postupkom, Vladovac otvorio i stvorio nove puteve i pravce privrednog delovawa - privatno preduzetni{tvo, po ~emu se i on i ostali koji po|o{e tim putem, a i na{ grad proslavi{e duè vreme i na velikim prostorima. Ne dobi Vladovac Oktobarsku nagradu â~ka samo kao uspe{an i veliki privrednik. Dobi je, kao i ostala priznawa, pre svega kao veliki, a skroman ~ovek, humanista i dobrotvor bez premca. Vredan, racionalan, po{ten pre svega, godinama je sara|ivao sa najve}im bran{ firmama u na{oj Staroj zemqi, godinama bio predvodnik, predsednik Skup{tine i Saveta najve}e bran{ firme u toj oblasti Zanatske zadruge "Univerzal" â~ak. No, ìvot i rad na ovim prostorima, pogotovu uspeh i po{tewe, ~esto su anatemisani i posuti trwem. Tako je i Vladovac, uspe{an, vredan, skroman, porodi~an, qudina jedna, ceo vek proveo u borbi, dokazivawu, ìveo na oprezu. Sam, nikome se ne àle}i vodio je svoje bitke, na oprezu od zavidnih, zlih, ponekad i od sistema. Borio se, pobe|ivao, gubio, ali uvek ostajao veliki i isti - Vladovac. Ali, posledwu veliku nepravdu, izgleda nije podneo. Te{ka i duga bolest, patwa velika, ali sve je dostojanstveno podneo, tiho, skromno i li~no, kako i prili~i velikim qudima. I ode Vladovac, neosetno, a zatim gromko za sve nas. Ilija Petrovi}

QIQANA KRSTOVI] iz ^a~ka Sahrana je obavqena u ponedeqak 29. oktobra na grobqu u Ri|agama. Ovim putem `elimo da se zahvalimo kumovima, prijateqima, rodbini i kom{ijama na podr{ci i izrazima sau~e{}a . O@ALO[]ENI: sin DEJAN, }erka DRAGANA, unuke AN\ELA, VI[WA i VAWA, snaja JELENA, brat BORO, sestra BOSA i ostala rodbina. 15335

^ITUQE

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

Navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg prijateqa

POSLEDWI POZDRAV

ZORANU MAJSTOROVI]U

MILORADA KI]ANOVI]A KI]ANA

1935 - 2012 iz Vape

Ostavio si tragove koji se ne bri{u i se}awa koja ne blede. Qubav i dobrotu koju si nam nesebi~no davao, ve~no }emo ~uvati.

iz ^a~ka

O@ALO[]ENI: supruga MILANKA, sin \OR\E, }erka GOCA, sestra ZORA, snaja LELA, zet RADE, unuka ANA, unuci ACO i MILO[, snaja JOVANA i praunuk ANDREJ.

USPOMENU NA WEGA ^UVA FUDBALSKI KLUB „POLET” QUBI] upl.

15328

POSLEDWI POZDRAV

Prolazi ^ETIRI GODINE od smrti na{e drage

DIMITRIJEVI] MIJALKO VLADOVAC RADMILE RADE PANI]

Napustio nas je jo{ jedan dugogodi{wi istaknuti ~lan Zadruge. Wegov rad bio je poznat i priznat {irom biv{e Jugoslavije. Kao ceweni udru`eni zanatlija u vi{e navrata bio je ~lan i predsednik kako Upravnog odbora tako i Skup{tine Zadruge. Wegova re~ se po{tovala i slu{ala.

^etvorogodi{wi pomen da}emo u subotu 3. 11. 2012. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu. Ponosni smo {to smo te imali. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. TVOJI: otac DU[AN, suprug MIODRAG, }erka SA[A, sin @ARKO, sestra DRAGICA, unuci AN\ELA i DU[AN, sestri}i NEMAWA i DRA[KO, sestri~ina TEODORA, zetovi ZDRAVKO i NENAD, snaje DEBORA i IVANA. 15326

Wegov lik zauvek }e ostati u se}awu generacijama radnika Zanatske zadruge "Univerzal" ^a~ak, koji su imali ~ast da sa wim sara|uje. Kolektiv Zanatske zadruge „Univerzal“ ^a~ak

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

^ITUQE

U subotu 3. novembra 2012. godine, u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo ^ETRNAESTOGODI[WI POMEN na{em dragom

DAMIRU KUJUNXI]U 1998 - 2012

POZIVAMO RODBINU, PRIJATEQE I POSLOVNE SARADNIKE NA[EG DAMIRA DA ZAJEDNO SA NAMA PRISUSTVUJU POMENU.

OTAC MILAN I SESTRA SARA

Napustio nas je na{ dragi prijateq i saradnik

DIMITRIJEVI] MIJALKO VLADOVAC 1941- 2012

Osta}e zauvek u se}awu wegovih drugova GAGILO, MICI, BOBAN, ]OSO, SINI[A, NOVATOR i NOVAK

^ITUQE Dana 3. novembra 2012. godina dana je od kako nije sa nama na{

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

Dana 6. novembra 2012. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

JASMINA MARI]

MIROSLAV MI]O RAJI]

ANTONIJA QUJI]A

22. 3. 1941 - 3. 11. 2011.

6.11.2000 - 6.11.2012.

Kako vreme prolazi u srcu sve ve}a tuga i praznina. Nikada te ne}emo zaboraviti. S' qubavqu supruga BRANKA, }erke SLA\ANA i SLAVICA, unuci NIKOLA i SEBASTIAN i zet LAKI.

U nedequ, 4. novembra u 11,30 ~asova na gradskom grobqu u ^a~ku poseti}emo wegov grob i obaviti godi{wi pomen. Godina je pro{la a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI.

upl.

15313

Ve} DVANAEST GODINA jesi i zauvek }e{ biti nevidqivo prisutna u svakom trenutku na{ih `ivota. Volimo te. KRISTINA, IVAN, TEODORA, TAMARA, MINA, EMILIO i ZORAN. 15324

6. 11. 2000 - 6. 11. 2012.

Na{a draga sestra i tetka

RADMILA RADA \ELI] ro|. Krasojevi} 2002 - 2012 deset godina nije sa nama.

JASMINA MARI]

6. 11. 2000 - 6. 11. 2012

Povodom toga odr`a}emo pomen 6. novembra 2012. na ^a~anskom grobqu. Uspomenu na wu ~uvaju WENI NAJMILIJI

Tu`nih DVANAEST GODINA je Jaso kako te prerana smrt otrgla od nas. Neute{ni roditeqi RU@A i STANKO

Vreme nikada ne}e izbisati tvoj vedri lik, plemenitost i veliko srce u kome je bilo mesta za sve nas. DRAGA i MILOJKO MARI] sa porodicom.

15310

15323

15317

Dana 29. oktobra 2012. u 91-oj godini `ivota preminuo je na{ dragi

Dana 1. novembra 2012. navr{ilo se ^ETIRI GODINE od smrti na{e drage majke

PETAR GAVRILOVI] GAVRO Sahrana je obavqena 31.10.2012. godine na ^a~anskom grobqu.

Dana 7. 11. 2012. navr{ava se ^ETRDESET TU@NIH DANA od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

RADE MILENKOVI]

RATKA ILI]A iz Graba

iz Mojsiwa 1937 - 2008

Ovim putem `elimo da se zahvalimo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENE porodice GAVRILOVI] i AVRAMOVI].

Uspomenu na wu sa ponosom i qubavqu ~uvaju: k}erke NADA i MILKA sa porodicama.

Sre}ni {to smo te imali, tu`ni {to smo te izgubili. Tvoji najmiliji: supruga, sin, }erka sa unucima.

15309

15316

15315

Dana 5. 11. 2012. navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog prijateqa

6.11.2011 - 6.11.2012.

MILOVAN MILI]EVI] MIJO Sa tugom te se se}amo, sa ponosom u srcu nosimo i ~uvamo od zaborava. Supruga ZORA, }erke NADA i SNE@ANA sa porodicama. 15312

MILORADA KI]ANOVI]A KI]ANA Bilo nam je zadovoqstvo imati te kao prijateqa. Po dobru }emo te pamtiti i s ponosom pomiwati. PORODICA KOLAKOVI] 15318

SE]AWE 3. 11. 1995 - 3. 11. 2012.

GORAN KOLA[INAC Lepoto na{a, An|eli su sre}ni gledaju}i tvoju lepotu, tvoj mili pogled, najlep{i osmeh, slu{aju}i tvoj glas. A mi? Mi te{ko kora~amo kroz `ivot daqe bez tebe, svuda te tra`imo a nigde te ne na|emo. Bio si i ostao na{ ponos, radost i sre}a. TVOJI NAJMILIJI 15305

^ITUQE

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

U utorak, 6. novembra 2012. leta Gospodweg GODINA JE DANA otkako je svoje ime za spomen i nezaborav zanavek predao kamenoj Kwizi Ve~nosti,

7.11.2008 - 7.11.2012.

VASILIJE VASO (MILANA) PETROVI] 6.11.2011 - 6.11.2012. Vojislav Ili} POSLANICA PRIJATEQU Da, jesen se pribli`uje...Na vrtove mojih dana Maglu{tina tiho pada, jer dolazi jesen rana. Ovaj hladni, ~udni vetar, {to mi du{u provejava, To je vesnik, koji javqa, da dolazi jesen prava. Pa zar tako?... brzo tako? Zar ba{ nikad ne}e do}i One vedre, majske zore, i zvezdane letwe no}i?...

MILAN PAJOVI] Sine, pro{le su ~etiri godine kako si oti{ao. Godine prolaze, a se}awe na tvoj prerani odlazak ne prolazi.

Ne`ne uspomene od prolaznosti brane:

U svojim srcima ~uvaju te majka VUKOSAVA, supruga SNE@ANA, sinovi VLADISLAV i STEFAN.

supruga MIRA, }erke SLOBODANKA i MARIJANA, sestra MILA, unuci STEVAN, VASILIJE i AN\ELIJA i zet DU[AN

15306

6. 11. 1998 - 6. 11. 2012.

Pro{lo je pola godine od kako sa nama nije na{

MILORAD KI]ANOVI] KI]AN iz â~ka ... kad du{a zaboli nije lek, ve} tiha patwa i ve~ni bol. Te{ko je savladati bol, zaustaviti suze, jer oìqci u srcu bole. Postoji ne{to teè od smrti, a to je ìvot bez tebe. Supruga VERA fak

Dana 5. novembra 2012. navr{i}e se GODINU DANA na{oj majci

ALEKSANDAR SA[A RU@I^I]

AN\ELE MOJ,

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se polugodi{wi pomen odr`ati u subotu 3.11.2012. god. u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu.

VE^NO VOQEN I NEPREBOQEN. QIQA i SARA

Otac PREDRAG, majka SAVETA, sestra MARIJA i sinovi NIKOLA i ANDREJ.

15304

upl.

Dana 8. novembra 2012. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{e drage i voqene

MILICE JOVA[EVI]

QUBICI VUKOVI]

Uspomenu na wu ~uva sin DRAGAN, }erke DRAGICA i SLAVICA sa porodicama.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. WENI NAJMILIJI

15299

15308

POSLEDWI POZDRAV kumu

DIMITRIJEVI] MIJALKU - VLADOVCU MIRNO PO^IVAJ KUME. Kum MLA\O 15311

^ITUQE

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 3. novembra u 13 ~asova na grobqu u selu Rajcu davati GODI[WI POMEN na{em dragom

MILORADU KI]ANOVI]U KI]ANU iz ^a~ka

Mo`da negde u plavom beskraju i daqe postoji{ i zna{ da sve si na{e, uvek i zauvek. Mo`da do tebe stugnu poqupci, koje ti {aqemo danas, na tvoj ro|endan. Mo`da }e{ ~uti i neizgovorene re~i i osmehnuti se najlep{im osmehom na svetu, lepoto na{a... Volimo te najvi{e do neba, nedostaje{ nam, najja~e, do bola... TVOJI: supruga VERA, }erke MARIJA i MARIJANA, zetovi ALEKSANDAR i SA[A, unuci ANDREJ i VUK. fak.

SE]AWE

Dana 3. 11. 2012. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

^ETRDESET DANA je pro{lo od smrti na{e drage

SIBINKE MILO[EVI]

SIBINKE MILO[EVI] RADOSLAV 6.11.1998 - 6.11.2012.

JANA 11.5.1998 -11.5.2012. ro|ena Jevremovi} NEGOVANOVI] iz Ostre Zaborav je te`i od smrti zato mi ne zaboravqamo. Ve~ito zahvalna roditeqima, }erka MILA sa porodicom. 15307

Draga sestro nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoj brat MILAN i sestre NADA i QUBA sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo toga dana posetiti wen grob u Ri|agama. Parastos }e se obaviti u 14 ~asova. Suprug Vladan i }erke Mila i Ru`a

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276 SE]AWE 28. 10. 2003 - 28. 10. 2012.

SE]AWE 28. oktobar 2003 - 28. oktobar 2012.

SE]AWE 28. 10. 2003 - 28. 10. 2012.

MILE RAKOWAC

Mnogo je qubavi i plemenitosti oti{lo sa tobom. Ostala je praznina u na{im srcima. Po dobru }emo te pamtiti i sa ponosom pomiwati. Tvoji: unuk BOGDAN i unuka JELENA.

Tvoja qubav i po`rtvovawe ostavili su trag koji se ne bri{e, a tvoj odlazak prazninu koja ne mo`e da se opi{e. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima. Tvoji: sin DRAGOSLAV i unuk BOGDAN.

Vreme koje je pro{lo nije izbrisalo se}awe i qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI: supruga OLGA, sin DRAGOSLAV i k}erka VESNA sa porodicama.

upl.

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

^ITUQE

NAVR[AVA SE DVANAEST MESECI OD SMRTI DRAGOG OCA

VLADANA RADOSAVQEVI]A iz Miokovaca

S’ PO[TOVAWEM NA WEGA K]ERKA DRAGICA, UNUKA MILANKA I UNUK REQA.

15245

^ITUQE

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

Dana 8. novembra navr{avaju se TRI GODINE od kako nas je zauvek napustio na{ dragi suprug, otac i deda

Navr{ava se GODINA DANA od smrti dragog prijateqa

NAVR[AVA SE GODINA BEZ DRAGOG PRIJATEQA

SAVKO CIGO RU@I]

KI]ANA ^UVAMO TE OD ZABORAVA. TAWA i MILUN TODOROVI]

MILORADA KI]ANOVI]A KI]ANA

Kad se sve budi ti si zaspao tako ~vrsto. Dani prolaze ali nijedan bez se}awa na tebe. Bio si pravi suprug, otac, svekar i unucima nejne`niji deda. Nedostaje nam tvoja qubav, plemenitost, dobrota, tople re~i koje si imao za sve nas. U ti{ini ve~nog mira neka te an|eli ~uvaju i na{a neizmerna qubav ja~a od vremena i zaborava. Osmog novembra u 13 ~asova poseti}emo wegov grob.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo. ^AJDO, RATKO, MI]A, VECO, VUKELA, SLAVI[A, ^UPO, BAPA, \OKO.

TVOJI NAJMILIJI: supruga VERA, sin MIODRAG, }erka DRAGANA, snaha AN\ELKA, zet IVAN, unuci MILO[, PETAR i unuka MILICA.

upl.

fak.

15341

Dana 1. novembra 2012. navr{ilo se 48 GODINA od smrti na{eg dragog supruga i oca

Pro{lo je 15 godina od smrti na{eg dragog

DRAGUTINA KRXI]A

Dr MILIJA RADIVOJEVI]

iz Gorwe Gorevnice

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

S po{tovawem,

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILICA, k}erka GORDANA i sin DRAGOSLAV.

SRPSKO LEKARSKO DRU[TVO

upl.

fak.

Dana 6. novembra 2012. godine, navr{ava se 40 tu`nih dana od smrti na{eg dragog

OBRENA DOMANOVI]A iz Sokoli}a

^etrdeset dana je pro{lo, a uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: supruga VINOJLA i sinovi MARKO i MIODRAG.

TRI GODINE OD KAKO NISI SA NAMA ALI SI OSTAO U NA[IM SRCIMA SA SVOM TVOJOM DOBROTOM I PO@RTVOVAWEM ZA NAS TVOJE NAJMILIJE.

TO[OVI] BO@IDARA Ponosni na tebe, uvek }e te pomiwati, nikada zaboraviti.

MOJSIJE CEROVI]

TVOJI: supruga RADMILA, }erka QIQANA, sinovi DRAGAN i DRAGI[A sa porodicama. 15327

SE]AWE 3. 11. 2000. - 3. 11. 2012.

NI[TA VI[E NIJE KAO [TO JE BILO. TVOJI NAJMILIJI

DOBRIVOJE VELISAVQEVI]

15230

15334

Se}amo ga se s' tugom, po{tovawem i qubavqu. WEGOVI NAJMILIJI: sin ZORAN i k}erka BUBA sa porodicama. 15314

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

Dana 24. oktobra 2012. godine preminuo je

Sa velikom qubavqu se}amo se na{eg dragog {efa...

Milija dr Radivojevi}

Dragog supruga, oca i dedu uvek }emo pamtiti. WEGOVA PORODICA 15328

POSLEDWI POZDRAV dragom dedi, suprugu i ocu

MIJALKU DIMITRIJEVI]U VLADOVCU 8. 7. 1941 - 27. 10. 2012.

MILORADA KI]ANOVI]A KI]ANA

TVOJI NAJMILIJI: supruga KSENIJA, k}erka TATJANA, sin BOJAN, unuci IVA, LENA, VI[WA i BORIS, snaha DRAGANA i zet VUKADIN.

S po{tovawem kolektiv DOO KI]AN KOOP fak.

15322

Pro|e najtu`nijih 11 godina od kako nisi sa nama

SE]AWE 5.11.1992- 5.11.2012.

POSLEDWI POZDRAV dragom kolegi privredniku

MIKAN PETROVI] 28. 6. 1963 - 5. 11. 2001. Kotra`a

PAUNOVI] RADOJKO PAUN Vreme prolazi ali se}awe na tebe, tvoje dobro~instvo nikada se ne zaboravqa. Uvek }e{ ostati u na{im srcima. Supruga VERA i sin BOBAN sa porodicom.

Voqeni moj tatice, ponosni smo {to smo te imali a najtu`niji {to smo te prerano izgubili. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav ja~a od vremena i zaborava. Tvoj sin MILAN - LOLA, supruga DU[ANKA iz Kelna sa porodicom LAZAREVI] iz Stojnika kod Aran|elovca.

fak.

upl.

Pro{lo je dugih pet godina od smrti na{eg voqenog

BOGDANA VU^KOVI]A Ostale su uspomene koje ne blede, qubav koju smrt na prekida, tuga koju vreme ne le~i. TVOJI NAJMILIJI: supruga MIRA, }erka SNE@ANA, zet BANE i unuk LUKA. 15325

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

MIJALKU DIMITRIJEVI]U VLADOVCU POSLOVNO UDRU@EWE UNIJA ^A^AK 2000 fak.

MIJALKO DIMITRIJEVI] VLADOVAC POSLEDWI POZDRAV VLADU PRIJA MICA 15326

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE