20. jun 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 20. JUN 2014. GODINE

BROJ 23

CENA 30 DIN.

Gimnazijalci organizovali jo{ jedan humanitarni koncert

strana 10.

U ovom broju „Glasa“ FOTOGRAFIJE MATURANATA MATURANATA FOTOGRAFIJE

MEDICINSKE [KOLE

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

strane 24. i 25.

Ki{a i velika vlaga pogoduju razmno`avawu komaraca

strana 5.

DOBRO SE DOBRIM VRA]A Osmaci polagali „malu maturu”

strana 8.

NAJTE@I KOMBINOVANI TEST

INVAZIJA „KRVOPIJA”, ^EKA SE NAPAD IZ VAZDUHA Mlekara „Moje Draga~evo” Gu~a kvalitetnim proizvodima polako osvaja tr`i{te

BOGATIM ISKUSTVOM DO NAJUKUSNIJIH SIREVA

strana 26.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

Iz porodi~nog albuma

Nedeqka Parezanovi}a

POZNATI INFORMATI^AR

SE]A SE DETIWSTVA U MALOJ VARO[I strane 30. i 31.

ATLETIKA

strana 35.

NEMAWA OSVOJIO KUP SRBIJE

MARKETING

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

GRAD

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

GRADSKO VE]E USVOJILO I UPUTILO SG NA RAZMATRAWE IZVE[TAJ GRADSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE O AKTIVNOSTIMA TOKOM I POSLE POPLAVA 15. MAJA

POÊLA PODELA BESPOVRATNE NOVÂNE POMO]I o{to je ~lanovima Gradskog ve}a u “kra}im crtama” predo~io izve{taje o aktivnostima Gradskog {taba za vanredne situacije tokom i posle poplave od 15. maja i komisija za utvr|ivawe i procenu {tete, utvr|ene preliminarno u iznosu od oko 1,4 milijarde dinara, gradona~elnik Vojislav Ili} je ve}nike na sednici u utorak informisao o zakqu~cima sa sastanka, koga je prethodnog dana u Vladi Srbije organizovao premijer Aleksandar Vu~i} sa gradona~elnicima i predsednicima ~etrdesetak op{tina u Srbiji. Napomenuo je pritom da je Republi~ka vlada odlu~ila da sredstvima iz dràvnog buxeta bude finansirana sanacija lokalnih i nekategorisanih puteva, o{te}enih u elementarnoj nepogodi, te da nije potrebno da zbog toga lokalne samouprave rebalansiraju svoje buxete i obezbe|uju sredstva koja nisu planirale, niti da direkcije i javna preduze}a mewaju svoje godi{we programe rada. Prioritetan ciq je da {to pre budu obnovqena o{te}ena doma}instva i popravqeni objekti, kako bi se stanovni{tvo {to pre vratilo u svoje domove: - Premijer je najavio da }e ve} slede}e sedmice biti izmewen Zakon o javnim nabavkama koji }e omogu}iti da posledice elementarne nepogode budu sanirane najkasnije do oktobra. Ciq je da svi gra|ani kojima su sru{ene ku}e dobiju novi krov nad glavom, a najugroènija doma}instva koja su pretrpela {tete, pomo} u iznosu od po 2.000 evra. Ta sredstva }e im biti dodeqivana na osnovu procena {tete koje su dostavile lokalne samouprave, koje }e kontrolisati posebna vladina komisija. Svim gradovima i op{tina-

ma, podsetio je Ili}, dodeqene su odre|ene koli~ine semenskog kukuruza za presejavawe zemqi{ta na kome su uni{tene rane kulture. Konkretno, ^a~ak je dobio 8,5 tona i raspodela semena je ve} pri kraju. On je najavio da }e fitosanitarna inspekcija iza}i na teren, uzorkovati useve koji su pre`iveli poplavni talas i izdati re{ewa o dozvoli, odnosno zabrani kori{}ewa i stavqawa u promet. O~ekuje se

da ovih dana budu dostavqeni i rezultati analize zemqi{ta i muqa na poplavqenom podru~ju, na osnovu kojih }e poqoprivrednicima biti savetovano {ta mogu u narednom periodu da zasade i zaseju na parcelama koje su 15. maja potopile vode Zapadne Morave i ^emernice. - Zna~ajan zakqu~ak sa sastanka kod republi~kog premijera je da preduze}e “Srbijavode”, kome su obezbe|ena sredstva

iz republi~kog buxeta, u {to kra}em roku zapo~ne sanaciju o{te}ewa na bedemima i vodotokovima prvog reda kojima ono

NA RA^UNIMA VI[E OD 6.000.000 DINARA Na dinarski i devizni ra~un Grada proteklih dana od brojnih fizi~kih i pravnih lica pristigla je pomo} od 4.142.000 dinara, 15.929 evra i 4.212 dolara. Ra~unaju}i i najavqenu donaciju kompanije “Sloboda” i finansijsku pomo} ^a~anske banke za obnovu o{te}enih ku}a, ukupna pomo} je skoro duplo ve}a i za sada iznosi oko 11 miliona dinara, obavestio je ~lanove GV na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi}, napomenuv{i da }e ona biti raspodeqena iskqu~ivo prema pravilniku usvojenom na prethodnoj sednici GV.

ZAPRA[IVAWE IZ AVIONA Iako nedavna akcija zapr{ivawa komaraca u mestima poplavqenim sredinom pro{log meseca, prakti~no nije imala nikakvog efekta, ona je gradski buxet ko{tala 418.000 dinara, koliko je svoje usluge naplatio “Visan”. Po{to su komarci “prekrili” takore}i ve}i deo Srbije koji je bio poplavqen, na sastanku sa premijerom zakqu~eno je, kaè gradona~elnik Ili}, da resorno ministarstvo predloì i obezbedi adekvatna sredstva za tretirawe komaraca iz vazduha, i da ono bude obavqeno u {to kra}em roku. Bez obzira na to {to zapra{ivawe sa zemqe, koje je ko{talo skoro pola miliona dinara, nije dalo zna~ajnije efekte, Gradsko ve}e je zakqu~ilo da Zavod za javno zdravqe i GU za inspekcijski nadzor sagledaju situaciju na terenu i pre nego {to stignu “instrukcije” sa vrha dràve, predloè da postupak zapra{ivawa eventualno bude ponovqen i stanovni{tvo za{ti}eno od ujeda komaraca i ozbiqnijih posledica.

POMO] „SLOBODINOG“ NEZAVISNOG SINDIKATA ^lanovi Izvr{nog odbora Nezavisnog sindikata komapnije “Sloboda” nedavno su jednoglasno doneli odluku da ove godine ne nabavqaju majice za oko 300 ~lanova, ve} da sredstva obezbe|ena za to, uplate na ra~un ^a~anske banke, otvoren za prikupqawe finansijske pomo}i, namewene najugro`enijim doma}instvima sa poplavqenog podru~ja. Re~ je o oko 90.000 dinara, od kojih je ve} 30 hiqada upla}eno na dinarski ra~un. Osim ove pomo}i, radnici kompanije su se, rade}i jedne subote, odrekli tih dnevnica, tako da }e svojim sugra|anima koji su pretrpeli velike {tete u majskoj nepogodi, kako je najavqeno, pomo}i jo{ sa oko dva miliona dinara. Nezavisni sindikat “Slobode” apeluje i na ostale sindikate i zaposlene u ~a~anskim firmama da pomognu gra|anima kojima je vodena stihija 15. maja o{tetila ku}e i imawa.

sak dostavqen GU za finansije, uvrstili saveti mesnih zajednica. Wima je ve} u utorak zapo~eta uplata po 19.320 dinara, koliko je u junu iznosila minimalna neto zarada u Srbiji. Dogovoreno je i da posebna komisija iza|e na teren, utvrdi {tetu i proceni koliko bi sredstava bilo potrebno za popravku ku}a ~etiri porodice, koje se jo{ uvek nalaze u prihvatili{tu Centra za socijalni rad. Odre|ena sredstva, re~eno je, moraju biti izdvojena i za sanaciju nekoliko objekata u nasequ “Sajmi{te”, da bi se u wih vratilo 16 romskih porodica, sa 66 ~lanova, koji su se iz privremenog prihvatili{ta u zgradi u Ulici kneza Milo{a odselili kod ro|aka i prijateqa. Gradona~elnik Vojislav Ili} informisao je GV da su zaposleni u kompaniji “Sloboda” doneli

gazduje - rekao je Ili} i time odgovorio i na pitawe Cana Jovanovi}a, koji je sednici GV prisustvovao kao ~lan Foruma privrednika, za{to nije saniran nasip u Zabla}u, zbog ~ijeg o{te}ewa je u aprilu poplavqeno oko 600 hektara zemqi{ta i voda bukvalno odnela hektar wive. Na posledwoj sednici gradska vlada je donela re{ewe o dodeli jednokratne bespovratne nov~ane pomo}i ugro`enim doma}instvima. Re~ je o 69 doma}instava u Kowevi}ima i Preqinskoj Balugi, koja su na spi-

odluku da izdvoje po jednu dnevnicu za pomo} stanovni{tvu poplavqenog podru~ja, odnosno skoro oko dva miliona dinara. ^a~anska banka je, pak, formirala svoju komisiju koja ovih dana pose}uje najugro`enija doma}instva u Kowevi}ima i Balugi, gde }e sa tri miliona dinara finansirati popravku 39 ku}a, onih vlasnika koje je, naglasio je pomo}nik gradona~elnika Milan Bojovi}, sama izabrala sa spiska na kome je bilo 100 doma}instava iz sedam mesnih zajednica. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

DRU[TVO

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

ODR@ANA 32. SEDNICA GRADSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

ADEKVATAN „ODGOVOR” NA NEPOGODU I POSLEDICE radski {tab za vanredne situacije usvojio je u ponedeqak obiman izve{taj o aktivnostima 20 operativnih timova tokom i posle poplave, koja je 15. maja zadesila i ^a~ak, i preliminarne izve{taje komisija o posledicama ove elementarne nepogode i proceni {tete koje je ona ostavila na putnoj infrastrukturi, poqoprivredi, gra|evinskim i privrednim objektima. Kompletna informacija, koju je sutradan usvojilo Gradsko ve}e, uz zakqu~ak da bude revidiran deo izve{taja o {tetama u poqoprivredi, bi}e prosle|ena na razmatrawe i odbornicima Skup{tine grada. Prema uverewu na~elnika Gradskog {taba za vanredne situacije Bojane Ikodinovi}, svi nadle`ni u Gradu su “adekvatno reagovali na elementarnu nepogodu koja nas je zadesila i u~inili sve {to se moglo u kriti~noj situaciji”, {to su potvrdili i Sektor za vanredne situacije i Republi~ki {tab. Ona je upozorila da ~lanovi [taba ne bi smeli “da se opuste”, ve} da bi treba-

lo da ostanu u stawu pripravnosti, jer prema najavama hidrometeorologa, do kraja ove sedmice se o~ekuju ve}e padavine, koje na vodotocima buji~nih reka, me|u kojima su i Zapadna Morava i ^emernica, mogu dovesti do naglog porasta vodostaja i lokalnog izlivawa. Pripravne su i vatrogasno spasila~ke jedinice i pumpe koje jo{ nisu odlo`ene u magacine, naglasila je Ikodinovi}ka, preporu~iv{i gra|anima da budu spremni i sa nasipa na kojima su postavqene, ne uklawaju vre}e napuwene peskom, da u slu~aju ve}ih voda i bujica, reke

ne bi izazvale nove {tete. Imaju}i u vidu iskustvo od 24. aprila, kada su upravo buji~ne poplave izazvale velike {tete u pojedinim naseqima, zamenik gradona~elnika i komandant [taba za vanredne situacije Radenko Lukovi} je apelovao na nadle`ne da pregledaju vodotokove drugog reda i anga`uju se na ~i{}ewu korita re~ica i kanala, koja su eventualno ponovo zatrpana otpadom. On je informisao ~lanove {taba da je na dinarskom i deviznom ra~unu prikupqeno oko {est miliona dinara za

pomo} najugro`enijem stanovni{tvu sa poplavqenog podru~ja i najavio nove akivnosti u ciqu mobilizacije gra|ana i privrednih subjekata, koji mogu da pomognu u sanaciji posledica poplava. Podsetio je i da je donet pravilnik o pomo}i za uklawawe posledica nastalih zbog prirodnih, ili drugih nezgoda: - Pravilnikom je prvi put ure|en na~in raspodele sredstava, dobijenih od vi{ih nivoa vlasti, pre svega od Republike i predvi|eno da ona budu raspore|ivana srazmerno procentualnom u~e{}u, odnosno na osnovu struk-

ture prijavqene i obra~unate {tete. Pravilnik “obezbe|uje” tri vrste pomo}i, me|u kojima je i jednokratna bespovratna nov~ana pomo} za podmirewe takozvanih egzistencijelnih potreba, u iznosu minimalne neto zarade u Srbiji, koju }e, na osnovu spiskova prispelih od saveta MZ, dobiti oko 100 lica. Formirana je i komisija koja }e proceniti kolika su neophodna ulagawa u objekte, u kojima treba stvoriti preduslove za vra}awe osoba sme{tenih u prihvatili{tima. Sredstva za sanaciju tih ku}a direktno }e biti preno{ena izvo|a~ima radova. Tre}a vrsta pomo}i je finansijska podr{ka za popravku ku}a, obnavqawe privrednih aktivnosti, zasejavawe useva... U narednom periodu intezivno }emo kontaktirati sa nadle`nim republi~kim institucijama, kada je re~ o metodologiji utvr|ivawa i obra~una visine {tete i bez obzira {to su sve procene radile stru~ne komisije i kompetentni qudi, prihvati}emo sve sugestije i preporuke Republike vlade. M. N.

PODEQENA 91 TONA STO^NE HRANE Na sednici Gradskog {taba usvojen je i izve{taj operativnog tima za prijem, skladi{tewe i podelu sto~ne hrane, dobijene od brojnih donatora, koji je, prema re~ima pomo}nika gradona~elnika Milana Bojovi}a, u prethodnom periodu najugroènijim doma}instvima podelio 91 tonu sto~ne hrane. Ovda{wi sto~ari preuzeli su iz magacina Kowi~kog kluba u Preqini 83 tone kukuruza, p{enice, koncentrata, zobi i sto~nog bra{na, 7.200 bala sena i 30 tona “rolovane” silaè. - Od Ministarstva poqoprivrede â~ak je dobio 8,5 tona semenskog kukuruza i polovina te koli~ine je ve} podeqena u distributivnim centrima u Preqini i Atenici, prema spisku koga je dostavilo Ministarstvo poqoprivrede, a na osnovu zapisnika o proceni {tete u poqoprivrednim gazdinstvima, koga smo ranije dostavili resornom ministarstvu. Do sada je semenski materijal deqen samo onim proizvo|a~ima koji su na poplavqenim wivama ve} bili zasejali kukuruz, a u narednom periodu preostale koli~ine bi}e raspodeqene i onim doma}instvima koja su imala druge kulture, a prvenstveno krompir, za ~iju setvu je sada kasno.

PROGLA[ENI POBEDNICI SMOTRE NAJBOQIH SRPSKIH [QIVOVICA Na sve~anom progla{ewu pobednika tradicionalne ~a~anske smotre na kojoj u~estvuju najboqi proizvo|a~i na{eg nacionalnog pi}a, uprili~enom 13. juna u prostorijama Instituta za vo}arstvo, za najboqu srpsku {qivovicu progla{ena je rakija Mirka Dobrosavqevi}a iz Dowe Trep~e, proizvedena 2000. godine, koja je dobila ocenu 19,06. Drugo mesto je pripalo Milanu Plazini}u iz Preme}e za {qivovicu iz 1995, a tre}e Stanimiru Mini}u iz Dowe Trep~e za rakiju koju je proizveo 2002. godine. Ocewivawe najboqih {qivovica sa regionalnih takmi~ewa odrànih u 2013. godini u Ose~ini, Topoli, Gorwoj Trep~i, Prijepoqu, Baqevcu, So~anici, Blacu i Kwaèvcu, odràno je 23. maja. a titulu najboqe srpske {qivovice za 2013. godinu, na tre}oj Smotri najboqih srpskih {qivovica, koja je organizovana u ~a~anskom Institutu za vo}arstvo, konkurisala je 31 {qivova prepe~enica. Stru~ni ìri je imao veoma teàk zadatak da od vrsnih rakija sa regionalnih takmi~ewa odabere najboqe, koje

PRVA TRI MESTA OSVOJILI ÂÂNSKI PROIZVO\AÎ po svojim svojistvima i nenadma{nom kvalitetu zasluùju najboqe ocene. Deveto~lanu ekspertsku komisiju za ocewivawe {qivovih prepe~enica ~inili su vode}i stru~waci u ovoj oblasti: profesori univerziteta, nau~ni radnici Instituta za vo}arstvo i predstavnici najpoznatijih srpskih firmi, koje se bave proizvodwom vo}nih rakija. Prema odluci ~lanova stru~nog ìrija, za najboqu srpsku {qivovicu progla{ena je {qivovica Mirka Dobrosavqevi}a iz Dowe Trep~e iz 2000. godine (ocena 19,06), koji se ve} dvadesetak godina bavi proizvodwom rakije. - Prvi put sam u~estvovao na takmi~ewu u Gorwoj Trep~i pro{le godine i osvojio drugo mesto. Isti taj uzorak rakije doneo mi je prvo mesto na ovogodi{woj Smotri najboqih srpskih {qivovica. Rakija je stara 14 godina. Imao sam i drugih {qivovica, ali mi se ova u~inila najboqom. Ispe~ena je od na{ih starih sorata {qive, od kojih se, prema ube|ewu mnogih, proizvodi ubedqivo najboqa rakija. U svojim zasadima imam stare, ali i novije

sorte {qive i sve su dobre za proizvodwu na{eg tradicionalnog pi}a - rekao je Mirko Dobrosavqevi}, gra|evinac u penziji, koji nam je odao tajnu da dobar deo zasluge {to je dobio ovu nagradu pripada i wegovom kom{iji Stanimiru Mini}u, koji ga je i nagovorio da penzionerske dane prekrati gajewem {qive i proizvodwom rakije, a nakon toga i da se ukqu~i u takmi~ewe. Drugo mesto dodeqeno je Milanu Plazini}u iz Preme}e za {qivovicu iz 1995. godine (ocena 18,79), dok je tre}e pripalo Stanimiru Mini}u iz Dowe Trep~e za rakiju iz 2002, koja je dobila ocenu 18,78. Od ukupnog broja uzorka, 13 rakija je nagra|eno velikim zlatnim medaqama, 12 zlatnim, a {est velikim srebrnim medaqama. Pobednici Smotre najboqih srpskih {qivovica u prethodne dve godine bili su proizvo|a~i rakije iz Republike Srpske (Gradi{ka) i [umadije (Aran|elovca). Ove godine tri prvoplasirane rakije su iz ~a~anskog kraja. Predsednik stru~nog `irija dr Ninoslav Niki}evi} isti~e da je Srbija pozna-

ta po vrhunskim rakijama, ali da do sada u na{oj zemqi nije ni{ta ozbiqnije ura|eno na za{titi geografskog porekla srpskog nacionalnog pi}a i same tehnologije proizvodwe na{eg omiqenog nacionalnog pi}a. On isti~e da qudi iz resornog ministarstva moraju kona~no da shvate koliko je zna~ajno da se pod hitno za{titi prvi srpski brend, jer je na{a zemqa u svetu poznata po kvalitetnoj {qivovoj prepe~enici, a tu su i druge vrste rakija. Dr Svetlana Paunovi}, direktor Instituta za vo}arstvo, smatra da je ova manifestacija sve popularnija na na{im prostorima i da vrsni srpski proizvo|a~i {qivovice zasluùju da im se ukaè po{tovawe, jer su veoma posve}eni svome poslu i istrajni u borbi da postignu jo{ boqi kvalitet svojih rakija. Smotra najboqih srpskih {qivovica je i ove godine organizovana pod pokroviteqstvom Grada â~ka. ^lanovi stru~ne komisije su se odrekli svojih honorara u korist gra|ana koji su pretrpeli {tetu tokom majskih poplava na teritoriji grada â~ka. V. S.

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

AKTUELNO

KI[A I VELIKA VLAGA POGODUJU RAZMNO@AVAWU KOMARACA

INVAZIJA „KRVOPIJA“, ÊKA SE NAPAD IZ VAZDUHA i{e i poplava ostavile su iza sebe ne samo komunalni haos i {tetu na mnogim podru~jima, ve} su stvorile i veoma povoqne uslove za razmnoàvawe svih insekata, naro~ito komaraca. Mali „krvopija“ ne predstavqa samo dosadu zbog ujeda, ve} i opasnost od mnogih bolesti, posebno od „groznice zapadnog Nila“ (GZN) koju moè da prenese na svoju „`rtvu“. Mada je odmah posle majskih poplava, prema re~ima nadle`nih, na petini teritorije â~ka izvr{en „napad“ sa zemqe u „kriti~nim“ zonama, to nije mnogo umawilo muke â~ana u svim delovima grada, koji se mnogim institucijama u gradu àle na rojeve komaraca, sa primedbama da dosada{we zapra{ivawe nije imalo neke velike vajde. Za ~itaoce „â~anskog glasa“ poku{ali smo od nadle`nih da saznamo da li }e se uskoro na}i delotvornije re{ewe, kakva je epidemiolo{ka situacija, kao i o tome kako da se za{titite od uboda komaraca i bar malo spokojniji provedete vreme u prirodi.

cama, izbegavawem boravka na otvorenom u zoru i sumrak, upotrebom mreà i komarnika za prostorije, odràvawem zelenih povr{ina, isu{ivawem staja}e vode... -U jednoj automobilskoj odba~enoj gumi u prirodi moè da se izleè „dovoqno“ komaraca za ~itav kraj. Sve ostalo da je tretirano, ako jedna guma ostane, xaba je sve {to je ura|eno – navodi dr To{i}.

O AVIO-TRETMANU ODLUÛJE REPUBLI^KA VLADA Na~elnik inspekcijskih poslova GU â~ak Milovan Eri}, koji je za vreme vandredne situacije u â~ku bio zaduèn za koordinaciju sa ovla{}enim preduze}ima za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, kaè da je 21. maja izvr{eno zapra{ivawe hiqadu hektara teritorije â~ka, a da se za daqe postupawe ~eka odluka nadle`ne dràvne komisije za celu Srbiju, pa i za â~ak. Ukoliko se to ne dogodi, smatra Eri}, neophodno je da grad sam izna|e

SVE DELUJE, ALI NI[TA POTPUNO NE [TITI

ta zapra{ivawe, s prole}a i u jesen. Na~elnik kaè da se u gradskoj upravi razmi{qalo da se uradi i tretirawe iz vazduha, kojim bi bila obuhva}ena cela teritorija â~ka, ali da su se u me|uvremenu javili predstavnici Humanitarnog centra Srbije. -S obzirom da je proceweno da zbog komaraca moè do}i i do zdravstvenih problema u â~ak je 30. maja do{ao dr Boìdar Qubi} iz Komisije Zavoda za za{titu ìvotne sredine. On je uzeo podatke potrebne za avio-tretman o povr{ini poplavqenog podru~ja, broju teku}ih voda i septi~kih jama.... – navodi Eri}, dodaju}i da je dr Qubi} nedavno zvao, ali da nije dobijen konkretan odgovor, osim da „Vlada Srbije razmatra to pitawe“. - Iz medija sam i ja ~uo da }e po~eti avio-zapra{ivawe, ali nikakvo konkretnto obave{tewe nismo dobili. Pretpostavqam da }e to biti neka donacija... Ukoliko do toga ne do|e, smatram da }e grad â~ak veoma brzo izna}i re{ewe i sredstva, a mislim da bi lokalna samouprava ubudu}e trebalo da sprovodi zapra{ivawe komaraca u kontinuitetu. Prema proceni tretman sa zemqe bi za celu teritoriju â~ka ko{tao oko dva miliona dinara. Kao na~elnik uprave insistira}u da u buxet za slede}u godinu u|e posebna stavka za ove namene, nezavisno od poplava i ki{e - isti~e Eri}.

EPIDEMIOLO[KA SITUACIJA ZA SADA MIRNA

Milovan Eri} sredstva za ove namene. -U maju su zapra{ivawe komaraca sa zemqe, sa pet vozila sa rasprskiva~ima, obavili radnici preduze}a „Visan“ iz Zemuna. Tretman je izvr{en u delovima zahva}enim poplavama, kojima se posle povla~ewa vode moglo pri}i vozilima. Obuhva}ena je povr{ina od hiqadu hektara, {to je petina teritorije â~ka. Ovaj tretman ko{tao je grad 418.000 dinara. Efekti se ose}aju, ali je problem i daqe veoma prisutan – kaè Eri} i kao jedan od razloga navodi i to {to â~ak godinama nema kontinuirano tretirawe komaraca, a godi{we bi trebalo vr{iti najmawe dva pu-

Iako mnogi gra|ani zovu i Zavod za javno zdravqe â~ak zbog „àlbi“ na komarce, u ovoj ustanovi isti~u da ni oni, kao ni drugi zavodi u Srbiji nemaju opremu za suzbijawe komaraca. Dr Aksentije To{i}, epidemiolog ZZJZ â~ak, nagla{ava da je, izuzev neprijatnosti zbog uboda, u na{oj zemqi mali rizik od zaraznih bolesti koje komarci mogu da prenesu. On obja{wava da virus „zapadnog Nila“ ove godine nije zabeleèn u Srbiji, iako je registrovan u mnogim okolnim dràvama. Virus zapadnog Nila, koji je donedavno bio karakteristi~an za zemqe bliè Africi, ali koji se zbog klimatskih promena {iri prema severu, najzasutpqeniji je kod ptica kod kojih izaziva najblaù klini~ku sliku. Putem uboda komaraca virus moè da se prenese na druge ìvoti-

we, kao i na ~oveka. Od uboda komarca do pojave prvih simptoma moè da pro|e od tri do 14 dana. Dr To{i} kaè da se kod 80 odsto qudi ne javqaju nikakvi simptomi, a kod 19 procenata „`rtava“ zaraènog komarca javqaju se simptomi sli~ni gripu – malaksalost, bolovi u mi{i}ima, temperatura, mu~nina, ali da sve pro|e bez posledica, sa uobi~ajenom simptomatskom terapijom.

U poqoprivrednim apotekama mogu se kupiti razni insekticidi („vilotrin“, „ajkon“, eko preparat „bio-stop“) kojima se moè smawiti populacija insekata u dvori{tima, ba{tama, vo}wacima... Ovi preprarati ko{taju oko 300 dinara. Za dvori{ta se mogu koristiti razne spirale i bakqe, ~ije su cene od 150 do 500 dinara. Postoje i lampe koje emituju specijalnu boju svetlosti koja privla~i inskete i uni{tava ih. Wihova cena je od 1.500 do 4.500 dinara. Dr To{i} iz sopstvenog iskustva kaè da sve ima efekta, ali ne obezbe|uje potpunu za{titu. -@ivim u nasequ Ko{utwak i jedina je sre}a da su komarci aktivni samo od 19 do 21 ~as. U ovom periodu ne moè se iza}i u dvori{te, ma ~ime da se za{titite. Ne pomaè ni{ta, osim zapra{ivawa, koje jedino ima smisla – kaè dr To{i}. Losioni i sprejevi za za{titu od ujeda, u zavisnosti od proizvo|a~a, ko{taju od 210 do 700 dinara, dok je cena krema koje ublaàvaju svrab od 130 do 250 dinara. Na internetu se mogu prona}i brojne „cake“ da se dosko~i komarcima ili ublaì neprijatnost posle ujeda. „Preparate“ pro-

NE POSTOJI VAKCINA ZA GZN

Aksentije To{i} -Kod veoma malog broja qudi, mawe od jedan odsto, viremija se u krvi {iri, moè da zahvati centralni nervni sistem i da izazove encefalitis ili meningitis. To je opasan oblik bolesti, koji moè biti sa smrtnim ishodom, {to je na sre}u retko. Mi za sada nismo imali slu~ajeve „burnijih“ reakcija od uboda komaraca, ali wihova sezona je tek po~ela – kaè dr To{i}, nagla{avaju}i da je u slu~aju sumwe na GZN obavezna hospitalizacija, uzorkovawe krvi ili likvora koji se {aqu u nacionalnu laboratoriju u Beograd. Vr{i se aktivan epidemiolo{ki nadzor, koji je, dodaje dr To{i}, veoma bitan da bi se ustanovila rasprostrawenost bolesti. Stru~waci kao meru prevencije savetuju gra|anima da se pre svega za{tite od uboda komaraca, kori{}ewem „repelenata“, odnosno losiona i sprejeva, adekvatnom ode}om sa dugim rukavima i nogavi-

Prema zapaàwima stru~waka do sada je opasnost od GZN pretila samo od „ku}nog“ komarca. Ali ove godine opasnost predstavqaju i re~ni komarci koji su se namnoìli, a kod kojih je u drugim zemqama ustanovqen virus. Ovi komarci maksimalnu brojnost dostiù ba{ po~etkom leta, a odgovara im vla`na i ki{na godina. Epidemiolog ZZJZ â~ak dr Aksentije To{i} kaè da ne postoji vakcina protiv ovog virusa, a nagla{ava da komaraca koji prenose malariju, dengu i druge „egzoti~ne“ bolesti nema na podru~ju Srbije.

tiv komaraca moète napraviti sami od lekovitog biqa. Komarce „tera“ ruzmarin koji se ubaci u àr ugqa, karanfil~i} poboden u prese~en limun, eteri~no uqe mati~waka, lavanda, tamjanika...Sprej se moè napraviti od vode, medicinskog alkohola, mente, lavande, hajdu~ke trave i kamilice. Svrab od ujeda komarca ublaàva se stavqawem leda, nano{ewem jabukovog sir}eta ili smese sode bikarbone i vode. Svrab i otok se umawuju i listovima sveèg bosiqka ili per{una, medom, pastom za zube na bazi peperminta i naravno, svemogu}im belim lukom... Ali, svi dermatolozi savetuju da, pre svega toga {to probate, ne ~e{ete mesta uboda. V. T.

DRU[TVO

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

CRVENI KRST ^A^KA OBELE@IO SVETSKI DAN DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI

ULEP[AVAJU DANE SEBI I DRUGIMA

rigodnom sve~ano{}u na kojoj su u ponedeqak najistaknutijim pojedincima, ustanovama i preduze}ima dodeqena priznawa za rezultate postignute u oblasti dobrovoqnog davala{tva krvi i uru~ene nagrade u~enicima za osvojena prva mesta na konkursu “Krv ìvot zna~i”, Crveni krst â~ka obeleìo je Svetski dan dobrovoqnih davalaca krvi. Prevashodni ciq ovakvih druèwa i dodele priznawa je animacija gra|ana i afirmacija davala{tva, rekla je sekretar gradske organizacije CK Biqana Davidovi}, naglasiv{i da su dobrovoqni davaoci “na svom zadatku” bili i u vanrednoj sistuciji i u vreme elementarne nepogode koja je pro{log meseca zadesila na{ Grad i da zasluùju mnogo ve}a priznawa od zahvalnica i simboli~nih poklona. Priznawe za najhumaniju sredinu poneli su kompanija “Sloboda” i sve sredwe {kole, me|u kojima su Gimnazija i Tehni~ka {kola postigle impresivne rezultate u akcijama prikupqawa krvi. Osim wih, nagra|eno je i deset pojedinaca koji su krv dali 100 i vi{e puta (@eqko Bari{i}, Pavle Soki}, Srbo Jovanovi}, Mihailo An|eli}, Momir Ristanovi}, Milo{ Gojkovi}, Dragoqub Gli{i}, Radoslav Miliki}, Jeroslav Petrovi}, Mirjana Stanojevi}), 16 gra|ana koji su dragocenu te~nost podarili 75 puta i devet li-

je uputila |acima iz osnovnih {kola “dr Dragi{a Mi{ovi}”, “Sveti Sava”, “Ratko Mitrovi}” i “\eneral Katani}“ iz Bresnice, ~ije }e najboqe literarne i likovne radove ocewivati Crveni krst Srbije. Wihovi autori koji osvoje jedno od

PO POZIVU I POTREBI

ca koja su u akcijama Crvewnog krsta i Zavoda za transfuziju krvi u~estvovala vi{e od 50 puta. Dobitnici posebnih priznawa Crvenog krsta su i ~a~anski “dvoto~ka{i”, me|u kojima i moto klubovi “Man~ula”, “Dragon”, “Vukovi”, “Beli orlovi”, koji su nedavno sami organizovali i finansirali akciju prikupqawa krvi, ukqu~iv{i u wu i svoje prijateqe iz drugih gradova Srbije. Na prigodnoj sve~anosti simboli~nim poklonima nagra|eni su i u~enici osnovnih {kola koji su posti-

SAOP[TEWE RAVNOGORSKOG POKRETA ^A^AK

RAVNOGORCI NA SABORU U ZUBINOM POTOKU subotu, 14. juna, na planini Rogozna, na domak Zubinog potoka, odràn je drugi Ravnogorski sabor posve}en ~etni~kom majoru @ivojinu @iki Markovi}u. Lik i delo Majora @ike Markovi}a, ~etni~kog komandanta Drugog Kosovskog korpusa, okupio je vi{e od 500 sledbenika, po{tovalaca i me{tana, na visoravni Mle~wak na oko 1.300 metara nadmorske visine, gde su Ravnogorci pro{le godine postavili spomenik slavnom majoru Markovi}u. Me|u prisutnim gostima bili su i ~a~anski Ravnogorci, koji su, kako i doma}inski red nalaè, doneli poklone za decu Zubinog Potoka. Slatki{e su obezbedili nekoliko ~a~anskih privrednika (diskont vo}a i povr}a „Mateo“ , pekara „Vu~kovi}“ i“ Stoji} elektro“), a poklone mali{anima sa Kosmeta uru~ilii su @eqko Pe{ikan i Aco \enadi}. U okviru sabora sluèn je i paroastos hrabrom majoru, tragi~no stradalom od osvetni~ke ruke OZN-e

PRVO PRIZNAWE, A KRV DAO 140 PUTA @eqko Bari{i} je u prvoj kategoriji nagra|enih jer je krv dao, kako ka`e, sto ~etrdesetak puta. S obzirom na to da ima retku AB negativnu krvnu grupu, u posledwe vreme u Bolnicu, na Odeqewe transfuzije naj~e{}e odlazi po pozivu i uglavnom kada ona deci zatreba. Iako krv daje od 1977. godine, vi{e od ~etiri decenije, prvi put je, pri~a pomalo rezignirano i tu`no, pozvan na ovakve manifestacije: - @alosno je, ne samo to, nego {to nikada za to vreme, verovatno kao i ostali, nisam imao nikave beneficije. Nama ne treba mnogo, barem da nas ispo{tuju kada do|emo kod lekara i da imamo prednost prilikom pregleda, ako tamo negde to ve} pi{e. gli najboqe rezultate na konkursu “Krv `ivot zna~i”, koga je raspisao Crveni krst Srbije. Veliku zahvalnost Biqana Davidovi}

Dobrovoqnim davaocima krvi Miroslav Bojovi} se pridruìo jo{ kao Gimnazijalac, a u posledwe vreme, kao {ezdesetrogodi{wak, krv, kako kaè, daje “po pozivu i potrebi”: - Glavni motiv je humanost i èqa da pomognem drugima, jer krv moè zatrebati i meni i mojoj porodici. Vremenom je to pre{lo u naviku, tako da dva - tri puta godi{we dajem krv i zbog toga nemam nikakvih smetwi, niti problema - kaè Bojovi} i apeluje na sve koji mogu, da daju krv, jer ona mnogima spa{ava ìvot.

prva tri mesta, najavila je ona, dobi}e kao nagradu besplatno letovawe u odmarali{tu CKS u Bao{i}u. - â~ak je izuzetno humana sredina, {to, pored ostalog, potvr|uje i podatak da je pro{le godine zabeleèno 3.777 davawa krvi, i to predstavqa zna~ajan pomak u pore|ewu sa brojem davalaca u ranijem periodu. Interesantno je da u ovom periodu ekonomske i sveop{te krize raste broj davalaca me|u nezaposlenima, {to govori da su wihovi motivi iskqu~ivo altruizam i èqa da pomognu drugima u nevoqi, a ne da dobiju dva “neradna” dana. Bez obzira pod kojim sloganom smo organizovali akcije - Ulep{ajte dan sebi i drugima, Dajte impuls ìvotu, Jedan davalac, jedan ìvot, ili Svaki davalac krvi je heroj, â~ani su uvek bili “ na punom zadatku” - rekla je Davidovi}ka. M. N.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: 1946. godine, i odr`an bogat kulturno-umetni~ki program, uz zdravi~ara, folklor, gusle, frulu i pesnike. Kao {to to na planini obi~no biva, padala je sitna ki{a i duvao jak vetar a onda, na ~udo prisutnih, kada je sve{tenik po~eo molitvu, oblaci su se razmakli i sinulo je toplo junsko sunce da pozdravi svoje Ravnogorce, kao {to govore posledwi stihovi poznate ravnogorske pesme „Iz ove na{e pobede ra|a se sunce slobode“. U obra}awu skupu vojvoda Paja Velimirovi} nije propustio da uputi molbu svim Srbima da se ujedine: “Vlast nas je izdala, nema-

mo nikoga iza nas, ali dok smo slo`ni imamo sve!” Ovogodi{wi doma}in sabora Slavi{a \uki} nije krijo zahvalnost na velikom odzivu â~ana, pogotovo kada je Aco \enadi}, koordinator OO, predloìo da slede}e godine â~ani budu doma}ini sabora. Jo{ je ostalo da se nadamo da }e se i u “slobodnoj” Srbiji narod setiti svojih junaka i podi}i im dostojne spomenike da ih zaboravom ne ubijemo po drugi put! Dragan ]endi} Predsednik OO Ravnogorskog pokreta â~ak

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

GRAD

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

STRU^NE KOMISIJE ZAVR[ILE PRELIMINARNE IZVE[TAJE O POSLEDICAMA PRO[LOMESE^NE POPLAVE

DIREKTNA [TETA 1,4 MILIJARDE DINARA

a razliku od izve{taja komisije za utvr|ivawe i procenu {tete na lokalnim i nekategorisanim putevima, nastalim usled obilnih i buji~nih ki{a u aprilu i tokom pro{lomese~nih poplava, koji se mo`e smatrati kona~nim, svi ostali nalazi i informacije o posledicama velike elementarne nepogode su jo{ uvek preliminarni. Zbog toga, i ~iwenice da rok za prijavqivawe {tete od majske poplave isti~e za tridesetak dana, ni cifra od 1,4 milijarde dinara,

koliko je vodena stihija “odnela” doma}instvima i provredi u ~a~anskom kraju, najverovatnije ne}e biti definitivna. Vladimir Grujovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, apelovao je na poplavqena doma}instva koja nisu podnela zahtev za utvr|ivawe {tete, da to u~ine u narednih mesec dana, bez obzira {to su brojni poqoprivrednici ve} preorali wive, zbog ~ega stvarne posledice nepogode vi{e nisu vidqive, niti one mogu biti realno sagledane:

-[teta na infrastrukturi, koju su izazvale buji~ne poplave u aprilu, iznosi oko 64,9 miliona dinara, dok su u poplavama tokom maja o{te}eni lokalni i nekategorisani putevi za ~iju popravku je, prema proceni stru~ne komisije, potrebno 12,5 miliona dinara. Stru~no operativni tim koji je procewivao {tete pri~iwene doma}instvima od klizi{ta ustanovio je da one iznose ne{to vi{e od 22 miliona dinara. Prema Grujovi}evim re~ima, stru~na komisija ko-

ju ~ine licencirani gra|evinski in`eweri, procenila je da {tete na objektima u 532 individualna doma}instva iznose 132,9 miliona dinara, ali da taj iznos nije kona~an, jer je tokom pro{le sedmice pristiglo jo{ dvadesetak prijava. Kona~nim iznosom ne mo`e se smatrati ni suma od 488,7 miliona dinara, koliko je procewena direktna {teta na poqoprivrednim kulturama, i indirektna od jo{ 326 miliona dinara, jer, napomiwe na~elnik GU za lokalni ekonomski razvoj, lokalne

samouprave o~ekuju da od nadle`nog ministarstva tek dobiju odre|ene kriterijume za obra~un. Prema izve{taju komisije, ina~e, u maju je poplavqeno nepunih 1.900 hektara poqoprivrednog zemqi{ta, kojim gazduje 1.138 doma}instava u selima pored Zapadne Morave i ^emernice koje su se izlile na wive i

oranice. Od 21 preduze}a, 11 su izvr{ila kona~nu procenu {tete (33,4 miliona dinara), a preostala preliminarnu procenu (186 miliona dinara), tako da ukupna {teta, ako se ima u vidu i “gruba” ra~unica vlasnika pojedinih firmi iznosi oko pet miliona evra. Me|utim, taj iznos treba uzeti “sa rezervom”, ka`e Grujovi} i nagla{ava: - O~ekujemo da }e taj iznos biti mawi ~ak za 30 do 40 odsto, zbog toga {to vlasnici firmi jedan deo opreme i o{te}enih zaliha robe sasvim sigurno mogu prodati na tr`i{tu . Osim ove, privredni subjekti (wih 57) prijavili su i {tete na poslovnim objektima, koje, prema nalazu stru~ne komisije, iznose skoro 48 miliona dinara. M. N.

ZAPO^ETA SANACIJA GRADSKE PLA@E

KUPALI[NA SEZONA - PO^ETKOM JULA -

ro{le subote je zapo~eta sanacija terena kod brane na Moravi, o{te}enog tokom nedavnih poplava. Gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}, zahvalio je svim firmama koje u~estvuju u sanaciji Gradske plaè, isti~u}i da je po~etak radova kasnio, jer su ~ekali dobijawe saglasnosti JP “Srbijavode” koje gazduje ovim priobalnim delovima Morave. - Zahvaqujem svim preduze}ima koja su svojim donacijama podràla ure|ewe ovog dela grada, koji pose}uje veliki broj na{ih sugra|ana. Pomogla su nam

preduze}a “Transport Pridvorica”, “[trabag”, “Kneèvi}”, “Ratko Mitrovi}”, na{a javno komunalna preduze}a “Vodovod” i “Moravac”, “[umadija transport”, “Alfako inèwering”, “Cemprom” i mnogi drugi. O~ekujemo da }e kupali{na sezona mo}i uskoro da po~ne, ukoliko to i vremenski uslovi dozvole - rekao je gradona~elnik Ili}. Prema re~ima direktora SC “Mladost” Aca Jakovqevi}a, veliki deo posla je ura|en tokom prethodnih dana, ali bili su neophodni i radovi koji su zahtevali angaòvawe te-

{ke mehanizacije. Direktor je podsetio da je SC “Mladost” pretpreo velike {tete u poplavama, jer su svi tereni bili poplavqeni, izuzev upravne zgrade. - Zahvaquju}i ~elnim

qudima grada organizovana je ova akcija, ali zahvalio bih i rukovodstvima svih firmi koje su obezbedile qude i materijal za sanaciju Gradske pla`e. Prvo }emo uraditi ono najneophodnije, sredi}emo pristup brani, a zatim }emo re{iti problem struje, kao i podizawa i spu{tawa ustava, jer su oni uslov za funkcionisawe kupali{ne sezone. Ure|ewe ovog prostora }e trajati i u narednim godinama, kako bi Gradska pla`a izgledala

{to boqe - rekao je direktor Aco Jakovqevi} i izrazio nadu da }e â~ani na kupali{tu na Moravi mo}i da uìvaju po~etkom jula. Koordinator svih aktivnosti koje }e biti realizovane na Gradskoj plaì je preduze}e “Ratko Mitrovi}”, a rukovodilac radova Rado{ Jugovi} je podsetio da }e u ovoj fazi radova obala biti vra}ena u prvobitno stawe. - Angaòvano je vi{e preduze}a i o~ekujem da }e

uskoro najve}i deo radova biti zavr{en. Osta}e ne{to i tokom idu}e nedeqe, a re~ je o betonirawu i zavr{noj obradi. Vra}amo terene u prvobitno stawe, a Grad i SC “Mladost” bi trebalo da kasnije osmisle kako }e izgledati kupali{te na Moravi - izjavio je, pro{le subote, Rado{ Jugovi}. Iz SC “Mladost” su apelovali na gra|ane da po{tuju ograni~ewe kretawa na mestima gde je u toku sanacija terena. N. R.

OBRAZOVAWE

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

OSMACI POLAGALI “MALU MATURU”

NAJTE@I - KOMBINOVANI TEST [kole danas saop{tavaju preliminarne, a 26. juna kona~ne rezultate

osle zavr{nih ispita, koji su se protegli na tri dana, 16, 17. i 18. jun, mali maturanti su ose}ali umor, a utisci su jo{ uvek bili nesre|eni.

- Neispavan sam. Kako je bilo? Onako. Srpski lak, matematika malo te`a, a kombinovani test mnogo te`i - rekao nam je, pri izlasku sa polagawa Stefan Vasovi}, u~enik O[ “Mi-

U~enici O[ „MIlica Pavlovi}” posle polagawa ispita

lica Pavlovi}”, koji namerava da konkuri{e za tehni~ku {kolu. Za Tawu Peri{i}, koja sebe u narednoj godini vidi kao |aka gimnazije, ispit iz materweg jezika je bio teì od zadataka iz matematike, a prilikom re{avawa “kombinovanog testa” najvi{e muke je imala sa fizikom, a najmawe sa biologijom i istorijom. - Svi zadaci su bili nepoznati, ali nije bilo mnogo te{ko. Meni je najteà bila hemija - ukqu~uje se u razgovor Katarina Vu~i}evi}. Na hemiju se àli i Marko Simovi}: - Nisam se ranije sretao sa takvim zadacima. I{ao sam na eci - peci - pec. Vide}u {ta }e biti. Direktori {kola su ne{to precizniji. - Na{i |aci su srpski i matematiku uradili boqe nego pro{le godine. U toku je pregledawe kombinovanih testova, a od nastavni-

SUTRA NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

BESPLATNA PROVERA ZNAWA

ka koji to rade ~ujem da su rezultati znatno lo{iji nego na testovima od prethodna dva dana - ka`e Dragan Parezanovi}, direktor O[ “Vuk Karaxi}”, i dodaje da su u~enici, ukupno uzev{i, zavr{ni ispit boqe uradili nego probni, pro{log meseca. Direktor O[ “Milica Pavlovi}” Mirko Lazovi} isti~e da je prezadovoqan rezultatima iz materweg jezika i matematike. - U~enici na{e {kole su na testu iz srpskog u proseku imali 13 bodova, a iz matematike 12,45. Pokazalo se da im je kombinovani test bio najkomplikovaniji. To se i moglo o~ekivati, jer ovaj test predstavqa novinu, a malo je u~enika kojima dobro ide svih pet predmeta koji su wime obuhva}eni - smatra Lazovi}. Preliminarne rezultate zavr{nih ispita {kole objavquju danas, a kona~ne - 26. juna. Liste `eqa u~enici predaju 27. i 28. juna, raspored po sredwim {kolama bi}e poznat 6, a upis u prvom krugu obavqen 7. i 8. jula. Drugi upisni krug, u kome }e biti popuwavana preostala mesta, traja}e od 7. do 10. jula. U Moravi~kom okrugu na zavr{ni ispit je, prema

podacima na~elnika {kolske uprave Danila Beodranskog, iza{lo 1.830 osmaka, od kojih u ^a~ku 1.030. Broj mesta u sredwim {kolama ve}i je od broja “malih maturanata”, {to zna~i da }e svi oni mo}i da postanu sredwo{kolci. Drugo je pitawe ho}e li us-

peti da u|u u {kolu, odnosno na obrazovni profil koju pri`eqkuju, jer }e biti rangirani na osnovu broja bodova. Ispiti iz srpskog i matematike “nose” po 16, kombinovani test osam, a uspeh u {koli, od {estog do osmog razreda, najvi{e 60 bodova. E. V.

PRVA „GULA[IJADA” 28. I 29. JUNA ajavqivana prva “Gula{ijada”, gastronomska manifestacija na kojoj }e se kuvati gula{ od sviwskog i june}eg mesa u kotli}u, koja je zbog majskih poplava odloèna, bi}e odràna u centru Prijevora, slede}eg vikenda, 28. i 29. juna. Organizatori obe}avaju dobar provod, zabavu za sve posetioce uz zvuke starogradske muzike, izvrsnu hranu i sjajno druèwe. Inicijativu za organizaciju ove manifestacije pokrenuli su Ivan Markovi} i Darko \urovi}. Oni su se kao veliki gurmani i zaqubqenici u dobru hra-

a Fakultetu tehni~kih nauka u ^a~ku, u subotu, 21. juna, u 10.30 ~asova, bi}e organizovana besplatna provera znawa za kandidate koji }e ove godine konkurisati za upis u prvu godinu studija na ovom fakultetu. Probni prijemni se organizuje iz matematike, fizike, osnova elektrotehnike, informatike i organizacije, a prijavqivawe

marketing 032/342-276

kandidata obavqeno je posredstvom sajta Fakulteta tehni~kih nauka zakqu~no sa ~etvrtkom, 19. junom. Pored provere znawa, probni prijemni je prilika za upoznavawe sa procedurom realizacije predstoje}eg prijemnog ispita. Ove godine na Fakultetu tehni~kih nauka u ^a~ku na {est studijskih programa ima mesta za 200 buxetskih i 55 samofinansira-

ju}ih studenata. U odnosu na prethodne godine, novina na FTN je {to }e studije na programima: informacione tehnologije, in`ewerski menaxment i preduzetni~ki menaxment umesto tri, od ove {kolske godine trajati ~etiri godine. Prijavqivawe kandidata na konkurs bi}e 2, 3. i 4. jula, a prijamni ispit je zakazan za 10. jul.

IZVRSNA HRANA I STAROGRADSKA MUZIKA nu i druèwe, najpre oprobali kao takmi~ari na sli~nim fe{tama. Pod imenom “Vesela druìna” ostvarili su sjajne rezultate, a nezaboravne impresije èle da podele sa gostima i stanovnicima Prijevora. Wima se pridruìlo i nekoliko prijateqa koji svesrdno pomaù da organizacija “Gula{ijade” bude na izuzetnom nivou. Jedan od wih je i me{tanin Branko Tasi}, koji

je osmislio i logo “Gula{ijade”. Svi koji `ele da se takmi~e mogu se prijaviti pozivom na brojeve telefona 063/683-754 i 063/783-02-02, ili sa sajta putem prijavnog lista. Ekipu ~ine tri ~lana, a vi{e informacija, kao i propozicije za takmi~are u kuvawu gula{a mo`ete dobiti na sajtu www.gulasijada.rs. N. R.

OBRAZOVAWE

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

OTVORENA 6. IZLO@BA RADOVA U^ENIKA SREDWE UMETNI^KE [KOLE

STREME]I PREMA ZNAWU I ZRELOSTI

sredwem holu Doma kulture, pro{log ~etvrtka, otvorena je 6. izlo`ba radova u~enika sredwe Umetni~ke {kole, koja radi pri Ma{insko saobra}ajnoj {koli. Na izlo`bi su bili predstavqeni radovi u~enika od prvog do ~etvrtog razreda, koji su nastali na ~asovima stru~ne nastave u ovoj {kolskoj godini, kao i radovi |aka O[ “Milica Pavlovi}”, koji su pripremqeni na vajarskoj radionici “Likovne igre”. Me|u eksponatima su bili izlo`eni crte`i, slike, kopije slika poznatih umetnika, mozaici, predmeti u duborezu, skulpture u gipsu i kamenu... - Drago mi je {to je Umetni~ka {kola za ovih {est godina napredovala, {to se pove}ao broj u~enika i {to se danas u woj, osim za drvorezbare i klesare, mogu obrazovati i konzervatori kulturnih dobara. Drago mi je

{to se sve vi{e mladih odlu~uje da zakora~i u ~aroban i lep, ali ne i lak ìvot umetnika. êstitam im na tome, kao i na ovoj izlo`bi - rekla je, izme|u ostalog, urednik Likovnog programa Doma kulture Vesna Petrovi}, zahvaliv{i kolegama, profesorima Umetni~ke {kole, {to znawe i entuzijazam svesrdno ulaù u ove mlade umetnike. Profesorka i koordinator nastave Ana Bogi}evi} je istakla da ovu izlo`bu u~enici i profesori umetni~kog odeqewa Ma{insko-saobra}ajne {kole planiraju i i{~ekuju tokom ~itave {kolske godine. - Umetni~ko odeqewe se sastoji od malog broja u~enika, ali zbog specifi~nog u~ewa i inovativne nastave, oni ostvaruju sjajne rezultate i, {to je jo{ va`nije, razvija}e se u odgovorne, smele, sposobne qude, spremne da odgovore ìvotnim izazovima.

Sna`an je uticaj umetnosti na formirawe kvalitetne li~nosti. Kada se zapitate u ~emu je smisao i svrha umetnosti, znajte da je ona, izme|u ostalog, sila koja generi{e vrednosti na kojima po-

GIMNAZIJA ISPRATILA JO[ JEDNU GENERACIJU MATURANATA

~iva zdravo i napredno dru{tvo, a to je ono {to je nama preko potrebno - rekla je profesorka Bogi}evi}, naglasiv{i da je Umetni~ka {kola opravdala ukazano poverewe i pokazala se kao dobar

izbor za obrazovawe u~enika talentovanih za likovnu umetnost. Izlo`ba je ina~e i deo promotivnih aktivnosti koje {kola sprovodi u ciqu upoznavawa osnovaca sa mogu}nostima obrazovawa u~enika u oblasti kulture i umetnosti, a naro~ito sa ciqem da se |aci zavr{nih razreda osnovnih {kola informi{u o upisu u sredwu Umetni~ku {kolu. Ove godine, prijemni ispit za sredwu Umetni~ku {kolu, koja radi pri Ma{inskoj - saobra}ajnoj {koli, poloìla su 23 svr{ena osnovca. Otvaraju}i izlo`bu, na~elnik [kolske uprave Danilo Beodranski, istakao je da svi moèmo da vidimo da je ideja, koja je bila smela i drska pre sedam godina - da se u~enici u Ma{inskoj - saobra}ajnoj {koli bave umetno{}u, danas najboqi pokazateq da ono {to “stanuje u du{i”, moè i da se pretvori u delo. N. R.

U MA[INSKO - SAOBRA]AJNOJ [KOLI

PREDSTAVQENE DRAME

ZAJEDNI^KA SLOBODANA @IVKOVI]A SVE^ANOST U [KOLI P

Prigodnim programom, koji su u Kreativom dvori{tu pripremili |aci i nastavnici, i uru~ivawem diploma svr{enim u~enicima, {kola se 13. juna oprostila od jo{ jedne generacije maturanata.

d 301 upisanog u~enika koji su gimnazijsko {kolovawe zapo~eli 2010. godine diplomu o svr{enoj {koli primilo je 277 maturanata. “Vukovu diplomu”, za odli~an uspeh iz svih predmeta i primerno vladawe tokom ~etvorogodi{weg {kolovawa dobilo je 28, a diplomu za izuzetan uspeh iz pojedinih predmeta 38 u~enika. Nastavni~ko ve}e je proglasilo tri najuspe{nija u~enika, od kojih je Neboj{a Uro{evi}, iz odeqewa 4/1, poneo titulu |aka generacije. On }e svoju {kolu predstavqati na tradicionalnom prijemu koji prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} i princeza Katarina 26. juna prire|uju za najboqe maturante u Srbiji. Drugo mesto, kada je re~ o uspehu tokom protekle ~etiri godine, dodeqeno je \or|u Ivanovi}u (4/ 4), a tre}e -

rofesor kwi`evnosti u penziji, koji je gotovo ceo radni vek proveo u sredwoj Poqoprivrednoj {koli u Vaqevu, Slobodan @ivkovi} se aktivno bavi i spisateqstvom, a posebno ga interesuju teme vezane za istoriju i religiju.

vi put je u~enicima i profesorima Ma{insko - saobra}ajne {kole predstavio roman “Nad rekom Hamber”, objavqen 2011, dok je 12. juna promovisao kwigu “Drame ...2”, {tampanu 2012. godine. Govore}i o sadr`aju i porukama kwige koju je

Wegove radove, po~ev{i od prera|ene doktorske disertacije, koja se odnosila na delo Nikolaja Velimirovi}a, objavila je “Zadu`bina Andrejevi}”, iz Beograda. @ivkovi}ev roman “Nad rekom Hamber” i “Drame ... 2” na engleski je prevela Radica Krajinovi}, profesorka engleskog jezika u ~a~anskoj Ma{insko - saobra}ajnoj {koli. Saradwa sa prevodiocem, ali i ~iwenica da je @ivkovi} na po~etku svog radnog veka kratko vreme predavao u ovoj {koli, razlozi su {to on po drugi put gostuje u ^a~ku. Pr-

prevela na strani jezik, Radica Krajinovi} je predo~ila da “Drame ...2” obuhvataju tri dramska ostvarewa, od kojih je prvo vremenski sme{teno u Drugi svetski rat, drugo vezano za Oktobarsku revoluciju, a tre}e za ubistvo na{eg emigranta u Americi Dragi{e Ka{ikovi}a i wegove maloletne k}erke. “Sve tri drame polaze od stradawa nevinih qudi, upozoravaju na posledice zla i ukazuju na prednosti dobra”, ocenila je Krajinovi}eva. Prevo|ewe dramskih dela, objasnila je ona, zahtevalo je

Aleksandru Sari}u, iz 4/3. Za najboqe u~enike {kola je obezbedila nov~ane nagrade od 15.000, 10.000 i 5.000 dinara. Progla{eni su i najboqi sportisti u ovoj generaciji. Na prvom mestu je Milica Deli} (4/9), drugoplasirani sportista je Tina Stefanovi} (4/1), a tre}eplasirani Majda Kozoder, iz 4/7. Osim “Vukovaca”, kwigama ~iji je donator Kompanija “Dunav osigurawe” - Glavna filijala ^a~ak nagra|eno je 45 u~enika koji su razred zavr{ili sa prose~nom ocenom 5, u~enici (23) koji su u~estvovali na dr`avnim takmi-

~ewima iz raznih oblasti, kao i jedan u~enik koji u toku ove {kolske godine nije imao nijedan izostanak. U ime ovogodi{wih maturanata vr{wacima, profesorima i roditeqima maturanata obratila se Du{ica Kuzmanovi} (4/8) rekav{i da je {kola i ovoga puta ispunila svoju misiju. - Vrednosti ste~ene u {koli i porodici pomo}i }e nam da budemo dobri qudi i dobri gra|ani. Da istra`ujemo granice svoga uma, a qude i doga|aje merimo znawem koje smo stekli u mladosti - naglasila je Kuzmanovi}eva. E. V.

veliki trud, ali joj je pronicawe u sudbine i karaktere raznih likova donelo daleko vi{e uìvawa nego da je imala posla sa naracijom ili deskripcijom. Uz kwigu Slobodana @ivkovi}a ovom prilikom je predstavqena i “Zadu`bina Andrejevi}”, koja ove godine obeleàva dve decenije postojawa. Upoznaju}i nas sa wenom izdava~kom delatno{}u, @ivkovi} je podsetio da “Zadu`bina” uglavnom izdaje nau~ne studije, kao i prera|ene master, magistarske i doktorske radove, koji moraju biti kvalitetni i originalni. Od nedavno je ovaj izdava~ svoje interesovawe pro{irio i na maturske radove, ukoliko se proceni da su izuzetnog kvaliteta. Oblasti interesovawa “Zadu`bine” su medicina, prirodne, tehni~ke i dru{tvene nauke, jezik i kwièvnost, istorija, umetnost, organska proizvodwa... “Zadu`bina Andrejevi}” je osnovana 1994. godine, radi podr{ke i pomo}i nau~nicima Srbije i do sada je objavila 1.100 nau~nih monografija, a gotovo u svim oblastima dominiraju autorke (55 odsto). Upravo je otvoren 36. konkurs za objavqivawe nau~nih radova, 11. za master i 2. za maturske radove. E. V.

OBRAZOVAWE

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

GIMNAZIJALCI ORGANIZOVALI JO[ JEDAN HUMANITARNI KONCERT

DOBRO SE DOBRIM VRA]A

~enici ~a~anske Gimnazije, u malom dvori{tu ove {kole, organizovali su veliki humanitarni koncert za pomo} nastradalima u poplavama. Organizatori nisu odredili cenu ulaznice, ve} je svaki posetilac u kutiju na ulazu ubacio onoliko novca koliko je mogao. Ovo je bio tre}i humanitarni koncert u ovoj {kolskoj godini pod nazivom “Dobro se dobrim vra}a”, prvi je bio posve}en sestrama Jovanovi}, a drugi Luki i Ani. Na koncertu, odr`anom u sredu, u~estvovali su ~a~anski bendovi Jurka, Voajer, Krug, Zbedem, Jazz Project, Random i solo izvo|a~i Aleksandra Markovi}, Petar Grbovi}, An|ela Manojlovi} i Irena Jeftovi}. Prvi je nastupio solo izvo|a~ Petar Grbovi}, a potom bend Random. Da bi koncert bio uspe{no organizovan, osim u~enika ove {kole, potrudili su se i Vladimir @ivanovi}, profesor sociologije i gra|anskog vaspitawa i Mirjana Janevska, profesorka muzi~ke kulture i muzi~ki urednik ovog koncerta. - Drago mi je {to se u~enici odazivaju i u~estvuju u ovim humanitarnim aktivnostima. Ovo je na{ na~in da u~inimo ono {to mo`emo kako bi qudima kojima je potrebna pomo} pomogli. Va`no je i to da se zahvaquju}i ovim

koncertima formirala jedna alternativna muzi~ka scena u ^a~ku. Mladi qudi dobijaju svoj prostor, a ovakvi doga|aji ih motivi{u da se povuku sa ulice, da okupe bendove, da sviraju i slu{aju dobru muziku. Ako je ova

{kola, a sigurno jeste, makar malo pomogla, ja sam veoma zadovoqan - istakao je profesor Vladimir @ivanovi}. Gitarista iz grupe Jurka Radivoje Milenkovi}, ka`e da je ovo samo jedan u nizu koncerata, i obe}ava da }e biti jo{ svirki: - Svaka svirka je {ansa vi{e da vratimo staru, dobru rokenrol muziku. Bi}e jo{ prilika za

svirke, ne samo u Gimnaziji, nego i po ~a~anskim lokalima. Na{ bend svira rok, ali najva`nije je da se publici dopada na{a muzika. Frontmen benda Jurka Dimitrije Vidojevi}, napomenuo je da

Na koncertu “Dobro se dobrim vra}a”, koji su organizovali u~enici Gimnazije za pomo} ugro`enima u poplavama, prikupqeno je 30.500 dinara. Ukupna nov~ana pomo}, koju su u~enici i profesori Gimnazije sakupili tokom maja i juna, za pomo} poplavqenom stanovni{tvu, iznosi 359.900 dinara.

je projekat zami{qen kao muzi~ki vremeplov, a na koncertu su se ~ule numere na{ih ju rok bendova, ali i Tine Tarner i svih ostalih izvo|a~a koji su obele`ili rok istoriju. - Dosta je bilo novokomponovane muzike. @elimo da vratimo staru, kvalitetnu muziku u ^a~ak, rokenrol sedamdesetih, osamdesetih - kazao je Dimitrije. Ni ostali u~esnici koncerta nisu krili zadovoqstvo {to sredwo{kolski bendovi imaju priliku da se predstave javnosti, ali i da pomognu onima koji su u nevoqi. Posetioci koncerta su tako|e bili zadovoqni {to ima sve vi{e mladih bendova i to onih koji sviraju svoju autorsku muziku. Za realizaciju ove humanitar-

ne akcije zaslu`ni su u~enici Gimnazije, a posebno maturanti, koji su, uprkos brojnim obavezama oko prijemnog ispita za fakultete, izdvojili svoje vreme i posvetili ga ugro`enim sugra|anima. Aleksandra Markovi} je naglasila da su maturanti Gimnazije ve} pomogli ugro`enima od poplava odvajawem dela nov~anih sredstava od mature. - Program i organizacija koncerta su na visokom nivou. Profesorka muzi~kog Mira Janevska se pobrinula za organizaciju, ona je bila sa nama na probama, s wom smo se konsultovali oko izbora pesama i {to je najva`nije, bila nam je velika podr{ka - istakla je Aleksandra Markovi}. N. R.

PROJEKAT U^ENIKA EKONOMSKE [KOLE

„POMO] ZA @RTVE POPLAVA NA BALKANU” osle poplava koje su zadesile Srbiju i zemqe u okruèwu, u~enici drugog i tre}eg razreda Ekonomske {kole razgovarali su na ~asovima nema~kog jezika o tome kako da pomognu poplavqenom stanovni{tvu na Balkanu. Zajedno sa profesorkom nema~kog jezika Georginom Dragovi}, odlu~ili su da realizuju jedan onlajn projekat. Uzor im je bio na{ poznati teniser Novak \okovi}, koji je posredstvom medija obavestio javnost engleskog govornog podru~ja o katastrofi koja je zadesila na{u zemqu, pa su u~enici èleli da putem dru{tvenih mreà informi{u gra|ane u Nema~koj, [vajcarskoj i Austriji o poplavqenom stanovni{tvu i ugroènim ìvotiwama. Projekat “Pomo} za `rtve poplava na Balkanu” realizovali su zajedno, a wihovi rezultati se nalaze u zajedni~koj grupi na Fejsbuku, kojoj svako moè da se prikqu~i tako {to }e posetiti stranicu. U~enici su upotrebili svoje znawe iz nema~kog jezika u humanitarne svrhe, tako {to su prevodili novinske ~lanke i reportaè o poplavqenim podru~jima, pravili slike sa apelima i prezentacije na Internetu, i ~ak sami snimali filmove i intervjuisali `rtve poplave. - Budu}i slu`benici osigurawa orijentisali su se na procenu {tete i pisali o niskom standardu u na{oj zemqi. U~enici smera bankarski slu`benik prevodili su apele za pomo} i upu}ivali na brojne mogu}nosti za donirawe pomo}i, kako materijalne, tako i finansijske. Oni koji u~e za komercijalistu poku{ali su da obuhvate tekstove o qudima i ìvotiwama u celom regionu, kako bi se pomoglo {to ve}em broju ugroènih i slali obave{tewe u Nema~ku, Austriju i [vajcarsku. Projekat je zapo~et 21. maja i traja}e sve dok je Srbiji potrebna pomo}. Reakcije su za sada boqe od o~ekivanih. Javqali su se qudi iz Austrije, Nema~ke, [vajcarske, koji su ka~ili sli-

ke o humanitarnim akcijama koje su oni ve} organizovali. Posetioci redovno lajkuju na{u stranicu, tako da se ona {iri, {to i jeste bio glavni ciq ovog projekta - istakla je profesorka Georgina Dragovi}. Dragan Ne{ovi}, budu}i komercijalista, smatra da jedino “zajedni~kim snagama mo`emo pobediti, nikako

druga~ije”: - Pojedinac ne mo`e toliku materijalnu {tetu sam da nadoknadi. Ali, zajedno mo`emo mnogo u~initi i pomo}i qudima da nadoknade {tetu posle velike katastrofe koja nam se dogodila. Novak \okovi} je uradio pravu stvar sa medijima, on nas je i podstakao na ovakvu akciju. Svi ti

qudi iz inostranstva su finansijski mnogo mo}niji od nas. Wihova i mala suma novca, za nas je mnogo. Milica Borovi}, smer bankarski slu`benik, kaè da su odlu~ili da intervjui{u me{tane Kowevi}a, jer su smatrali da }e na taj na~in najboqe pokazati realnu sliku qudima sa nema~kog govornog podru~ja: - Intervjuisali smo jednog vlasnika ku}e koja je bila me|u najugroènijima. Wegova ku}a je bila poplavqena {est dana, vodu su morali da izvla~e pumpama. U prizemqu je nivo vode bio dva i po metra. Ni{ta nisu uspeli da spasu, ni name{taj, ni tehniku. Andrija Talovi} je apelovao na qude dobre voqe koji imaju materijalne mogu}nosti da pomognu ugroènima najpre na na{em podru~ju, a potom i ostalima: - Jednoj drugarici koja ìvi u Preqinskoj Baluzi tako|e je bila poplavqena ku}a. Voda je stigla do drugog sprata. Velika je materijalna {teta. Organizovali smo se da najpre pomognemo u~enicima na{e {kole, a potom i drugima. Pored ove jedinstvene akcije, na nivou {kole je sakupqena pomo} za 11 u~enika Ekonomske, ~ija su doma}instva bila poplavqena, }aci su se odrekli izleta, a maturanti i pojedinih uìvawa posledweg dana {kole, kako bi novac prosledili u humanitarne svrhe. An|ela \eri} kaè da se i \a~ki parlament brzo organizovao i na nivou {kole pokrenuo humanitarnu akciju: - Sakupili smo nov~ana sredstva, hranu, ode}u, svako je doneo onoliko koliko je mogao. Prikupili smo veliku sumu novca, koja }e biti podeqena svima koje je zadesila poplava. U~enici Ekonomske {kole unapred se svima zahvaquju na podr{ci i poru~uju - budite i vi humani, nikada nije kasno! N. R.

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

FOTOGLAS

NAKIT OD MA[TE I PRIJATEQSTVA e}ini {kolaraca koji su svoje |a~ke brige ostavili u torbama, zbog ki{e raspust nije ba{ po~eo zabavno. Ali to nije slu~aj sa decom koju smo zatekli u Gradskom parku ispod „pe~urke“ kako prodaju nakit, koji sami prave! Tri devoj~ice i ~etiri de~aka okupqeni oko svog posla, koji je za wih zapravo igra. Pokreta~ cele pri~e i glavni „modelar“ je Vi{wa Blagojevi}, koja je zavr{ila tre}i rezred u O[ „Vuk Karaxi}“, a u izradi nakita joj poma`u wene drugarice, ro|ene sestre Ana (11) i Nina (10) Ristovi}. Deo „umetni~kog“ tima je i Valentina Sari} (10) koja je trenutno bila odsutna. De~aci, Vi{win sedmogodi{wi brat Ivan, petogodi{wi Nikola, Anin i Ninin brat, i drugari iz Prijevora, bra}a Pero (10) i Matija (8) Arsenijevi}, tu su da pomognu u „fizi~kim“ poslovima,

marketing 032/342-276

Vi{wa u sredini Ana i Nina

Vi{wa i drugari

da pri~uvaju nakit, da „reklamiraju“ proizvode, da donesu ako je ne{to potrebno. „Biznis“ su po~eli pro{le godine, kada su drugarice iz {kole nakit pravile od lakirane makaro-

ne. -Od svoje strine sam videla kako pravi nakit i to mi se mnogo dopalo. Pro{log leta Ana i Nina su bile kod mene i do{le smo na ideju da po~nemo da ni`emo na strunu „perle“ od

makarone. I tada smo prodavale nakin ovde u parku, a od zara|enog novca oti{li smo svi na sladoled. Ove godine po~ele smo da pravimo nau{nice i narukvice od perli i to nam se jo{ vi{e dopalo – ispri-

~ala nam je Vi{wa. Od alata za sada koriste kle{ta, materijali su razli~iti – od perlica koje skidaju sa nakita svojih mama ili koje kupuju, tra~ica, ko`ica... Uz dosta ma{te i kreativnosti prave nau{nice i narukvice za velike i male, a razmi{qaju da krenu i sa ogrlicama. Cene su vi{e nego simboli~ne – od 100 do 250 dinara. -Najlep{e od svega je {to se na ovaj na~in lepo dru`imo i zabavqamo. Svima nam je ovo mnogo za-

nimqivije nego da sedimo i igramo se na kompjuteru – kaù uglas. Ana dodaje da su napravile i „narukvice prijateqstva“ koje }e nositi sve dok se druè. [to narukvice budu ve}e, to }e wihovo prijateqstvo duè trajati. Matija koji je najglasniji u „reklamirawu“ kaè da je za sada kupaca malo, jer se uglavnom àle da nemaju novca, ali ovi mali{ani ne odustaju, jer kaù u glas „Leto je tek po~elo!“ V. T.

MARKETING

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

PRODAJA POSLOVNOG OBJEKTA NA IZUZETNOJ LOKACIJI

zgra|eni objekat je samostalni slobodno stoje}i objekat, spratnosti: prizemqe, me|usprat i sprat. Obe etaè koriste se kao magacinski prostor, sa izgra|enim prate}im prostorijama, manipulativnim i teretnim liftom izme|u dve etaè, na K.P. br. 4458/ 255 u â~ku, u Bulevaru oslobo|ewa 37. Bruto povr{ina jedne etaè iznosi 1.620 m2, me|usprata 200 m2, tako da ukupna bruto povr{ina objekta iznosi 3.400 m2. Poslovni objekat nalazi se na izuzetno pogodnoj i atraktivnoj lokaciji u gradu â~ku.

PRISTUP I NAMENA LOKACIJE Pristup objektu je mogu}e ostvariti sa vi{e postoje}ih ure|enih i komunalno potpuno opremqenih saobra}ajnica. Pre svih sa dr`avnog puta M5 preko postoje}eg prikqu~ka, sa gradske saobra}ajnice prvog reda - Bulevara oslobo|ewa, sa Ulice broj 184 i sa koje se ostvaruje i pristup TC Roda. Telefon: 069/ 690 -663 marketing 032/342-276

POGODNOST WEGOVE LOKACIJE ZASNOVANA JE NA: - Blizini, odnosno direktnom dodiru sa dràvnim putem prvog reda M5, deonica â~ak – Uìce, odnosno udaqenost od samo 6 km od veoma zna~ajne saobra}ajne petqe Preqina – raskrsnice dràvnih puteva prvog reda M5 (Beograd – granica sa Crnom Gorom) i M22 (Beograd – Kraqevo – Ra{ka). Trenutna frekvencija vozila na delu od petqe Preqina do lokacije na{eg poslovnog objekta je 16.720 vozila dnevno. Prostornim planom Republike Srbije petqa Preqina je odre|ena kao najzna~ajnije saobra}ajno ~vori{te centralnog dela Srbije i u toj ta~ki je planirano ukr{tawe, dva auto puta E761 (Pojate – granica Republike Srpske) i E763 (Beograd – Ju`ni Jadran). Tako|e se u Preqini ostvaruje veza ovih auto-

puteva sa dràvnim putevima prvog reda M5 i M22, ali i kao po~etak veze ova dva auto puta sa auto putem E75 (Horgo{ – granica sa Makedonijom), preko Kragujevca i Bato~ine. - Blizini aerodroma La|evci (oko 20 km) - Centralnom poloàju u gradskom rejonskom centru „ Alvaxinica“, najve}em i najzna~ajnijem sekundarnom gradskom centru â~ka. - Ovaj rejonski centar je najsadràjniji gradski centar, {to za posledicu ima i ekspanziju stambene i poslovne gradwe u okruèwu. U neposrednom susedstvu ovog poslovnog objekta izgra|eni su: TC Roda, Maxi, TC Tehnomarket, TC Vin Vin komputers, dve stanice Eko petrola, Distributivni centar „Jelen piva“, SRC „Remont“...

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

MARKETING

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

KULTURA

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

PREDSTAVQEN ROMAN “TAI”, GORANA GOCI]A

LETWI DANI KULTURE

SLOBODA, SPASEWE, QUBAV

NEIZVESNO ZA SAMOSTALNE UMETNIKE

organizaciji Kwièvnog programa Doma kulture, pro{log ~etvrtka, promovisana je kwiga “Tai”, Gorana Goci}a, dobitnika NIN-ove nagrade za najboqi roman objavqen 2013. godine. O kwizi su govorili autor Goran Goci} i Mileta A}imovi} Ivkov, kwièvni kriti~ar i ~lan ìrija za dodelu NIN-ove nagrade. Glavni junak romana “Tai” je sredove~ni mu{karac, pi{~evih godina, koji odlazi na putovawe na Tajland, gde doìvqava burnu qubavnu avanturu koja ga navodi da preispita sopstvene vrednosti i da se vrati sebi. Ova kwiga, koju je Goci} pisao dve godine, sadrì mnogo biografskog. Prema re~ima autora, “tai” je i pridev i imenica, re~ ima vi{e zna~ewa, ona je sloboda, predstavqa i narod i tajlandski jezik, obeleàva sve {to je tajlandsko: - “Iskopao” sam jo{ neka zna~ewa koja su mnogo re|a. Krupna re~ s kojom “operi{em” u romanu je sloboda. Puno je krupnih re~i koje obeleàvaju roman, poput spasewa, slobode, qubavi. Goci} otkriva da je wegov roman “Tai” ustvari lekcija samoqubivom ~oveku o tome kako da izle~i svoj ego i priznaje da nema pobednika, mo`da samo poraènog i to u “carstvu praznine”. A ona je ènskog roda. Podeliv{i svoje utiske dobronamernog ~itaoca, urednica Kwièvnog programa Doma kulture Milkica Mileti} je istakla da je roman “Tai”, nesvakida{we iskreno napi-

a konkursu Letwih dana kulture pro{lo je 27 kandidata. Ovih dana po~elo je potpisivawe ugovora sa pravnim licima, a problem je nastao za u~e{}e fizi~kih lica, ~iji su projekti ve} odobreni. - Sva fizi~ka lica bismo morali da vodimo kao zaposlene na odre|eno vreme, dok im traju programi. Poslali smo takav zahtev Ministarstvu finansija i o~ekujemo wihov odgovor. Ali, kako oni ranije nisu odgovarali na na{e molbe, ne verujem da }e i sada biti druga~ije. Verovatno }emo, zbog Uredbe o angaòvawu na odre|eno vreme, morati da otkaèmo umetnicima. Do{li smo u situaciju da na neki na~in diskrimini{emo one koji su se sami angaòvali da u~estvuju u Letwim danima kulture. Ukoliko ni{ta ne budemo uspeli da uradimo, bi}e vra}ena i sredstva koja su za tu namenu izdvojena iz gradskog buxeta. Za to je bilo opredeqeno 700 hiqada dinara - kaè Dragojlo Jerotijevi}, direktor Doma kulture. Letwe dane kulture i ove godine organizuje Dom kulture. Po~e}e 28. juna i traja}e do kraja avgusta, a programi }e biti realizovani na razli~itim lokacijama, na Trgu, u dvori{tu Muzeja, u Gradskom parku, Ov~ar Bawi. Z. J.

sana kwiga, “toliko iskrena da deluje kao da je samu sebe napisala”. - Da nije roman, ovo bi bila “studija o izvodqivosti” na temu kako bi jedan samosvestan mu{karac mogao ili pre - èleo da (hri{}anski) za{titi jednu ènu... Ta naizgled krhka èna samim svojim “pasivnim” postojawem, prisustvom, (budisti~kim) odbijawem u prihvatawu, doprine}e samouru{avawu ovog s po~etka kwige prividno ma~o mu{karca, koji }e se u zapawuju}e po{tenoj samoanalizi pretvoriti u jedno rawivo bi}e... napisao je o kwizi Vladislav Bajac. Goran Goci} je 2001. godine sebi dao zadatak da postane profesionalni pisac. S obzirom na to da je prvi roman napisao u 50. godini, autor je u wemu uspeo da sa`me i iskaè sve ono {to se “akumuliralo tokom proteklog perioda, koji je bio dosta dug”. Od pisawa studija, zbornika, eseja, novinskih tekstova, raznih ànrova, reportaà, kritika, recen-

zija, napravio je, kako kaè, “veliki skok” i prvi put se upustio u pripoveda{tvo. Zajedno sa NIN-ovom nagradom dobio je i pristup {irem krugu publike, {to èli svaki pisac. - [ta god vam govorili, koliko god pisali za “odabrane”, autori èle da budu ~itani, da do|u do {ireg ~itala~kog kruga. To je velika promena za mene. Ranije sam imao neku vrstu elitne publike i radio sam kwige koje se ~esto {tampaju u 1.000 ili nekoliko hiqada primeraka. To se smatra ogromnim uspehom za akademsku literaturu. Ali, sada, kada imam tira` od 10.000 primeraka, kao da su neka velika “trokrilna” vrata otvorena izme|u mene i ~italaca, a dijalog sa publikom mi pri~iwava veliko zadovoqstvo. Volim ~udna i neobi~na pitawa, neka me zaista navode na razmi{qawe - kaè Goran Goci}. N. R.

CHEGI MUSIC, TRADICIJA, KVALITET I OBRAZOVAWE

SRPSKI „IL DIVO”

NAGRA\ENI UMETNICI 18. PROLE]NOG ANALA

VELIKI FORMATI DVE RANKE Medaqa Doma kulture dodeqena Ranki Lu~i} Jankovi}, a Plaketa Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis” Ranki Radovanovi} a temu “Extra large” (Veliki formati) ove godine su u Likovnom salonu Doma kulture izloèna 23 umetni~ka dela. Za razliku od tema koje su druga~ije, broj umetnika je nepromenqiv. Iz godine u godinu radove izlaè 12 slikara. Tro~lani ìri i selektor 18. Prole}nog anala Vesna Todorovi}, istori~ar umetnosti, nagradili su Ranku Lu~i} Jankovi} za uqe na platnu “Trag” i Ranku Radovanovi} za sliku “Izme|u”, ra|enu u istoj tehnici. Wima dvema su nagrade dodeqene tek pro{log petka, po{to je ceremonija sve~anog otvarawa Prole}nog anala odloèna zbog poplava. - Dosta sam slu{ala o ovoj izlo`bi, me|u nama umetnicima je vrlo poznata i nagrade su privla~ne. Svi bi hteli da u~estviju, kada bi to bilo mogu}e. Znam da â~ani organizuju odli~ne izlo`be - kaè Ranka Lu~i} Jankovi}. Wen “Trag” nastao je ove, a veliki format druge umetnice pre ~etiri godine. - Ja samo slikam na velikim formatima. Naravno, na-

grada mi je prava motivacija za daqi rad. Ova izlo`ba je svake godine druga~ije i zanimqivije - utisak je druge nagra|ene umetnice. Prole}no anale je zajedni~ko delo dve kulturne ustanove, Doma kulture i Gradske biblioteke. Obe ustanove dodequju i nagrade umetnicima koji se najvi{e istaknu. - To je primer dobre saradwe i na{ zadatak je da â~anima prire|ujemo zanimqive i lepe doga|aje. Zbog klimatskih promena ove godine }e i “Disovo prole}e” trajati duè. Nagrada pesnikiwi Ani Ristovi} bi}e dodeqena 26. juna najavila je direktorka Gradske biblioteke Danica Ota{evi}. Izlo`bu je ve} videlo dosta â~ana, a naro~ito je bila pose}ena u “No}i muzeja”, pre petnaestak dana. Za zainteresovane jo{ uvek nije kasno da je pogledaju. Kako potvr|uje Vesna Petrovi}, urednik programa Doma kulture, bi}e otvorena do 23. juna. Z. J.

a prili~no zasi}enom muzi~kom nebu Srbije pojavio se interesantan novi koncept koji obe}ava da }e biti pravo osveèwe ovog leta. Kao najava albuma „Pri~e“ objavqena je prva pesma, kao i spot, “CHEGI - Jedna no}”, koja govori o qubavi na prvi pogled u Knez Mihailovoj ulici. Stilski pravac CHEGI tria je latino-pop, kombinovan sa balkansko-gipsy ritmovima i energijom, a {to je najva`nije, vokal je zami{qen kao troglas koga je gotovo nemogu}e nave`bati. „To ima{ ili nema{“, kaù ~lanovi CHEGI tria. O CHEGI MUSIC–u se moè re}i da je “porodi~na firma” zasnovana na tradiciji, kvalitetu i obrazovawu. Osnovu ekipe ~ine Stefan, student Fakulteta muzi~ke umetnosti u Beogradu, Du{an, ovogodi{wi predstavnik Srbije na svetskom kupu harmonike u Litvaniji i wihov otac @eqko, ekskluzivac PGP RTS-a. Sve pesme su realizovane u saradwi sa najboqim muzi~arima u zemqi, bez ijednog sinteti~kog zvuka i produkcijom koju je producent Marijo Paji}, “preslikao” sa svog {kolovawa na Berkli kolexu u Americi. Oni pored sopstvenih (autorskih) kompozicija, izvode i numere raznih ànrova iz celog sveta. - Divno je u dana{woj Srbiji videti porodicu koja se slo`no bori za istu stvar i za ne{to uzvi{eno, a muzika je izuzetno va`na, jer kako je govorio Stefan Nemawa: „Ko izgubi muziku izgubio je i dràvu“, tako da se CHEGI kroz borbu za kvalitet, bori i za boqu Srbiju - izjavio je Stefan êgawac. N. R.

KULTURA

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

JELENA BA^I] ALIMPI] PROMOVISALA KWIGU „POSLEDWE PROLE]E U PARIZU”

U MLADOSTI QUBI, U ZRELOSTI PI[I, A U STAROSTI GOVORI ISTINU P

ro{log petka, u kwiàri “Delfi”, promovi{u}i i potpisuju}i novu kwigu “Posledwe prole}e u Parizu”, u izdawu “Lagune”, Jelena Ba~i} Alimpi} se druìla sa ~itaocima iz â~ka. Autorka bestselera “Ringi{pil” i “Pismo gospo|e Vilme”, u svom tre}em romanu “Posledwe prole}e u Parizu”, napisala je uzbudqivu ispovest starice Marije Kol~ak, koja zagledana u pro{lost, snagom uspomena, zauvek mewa ìvot novinarke Olge La{ez. Jedna sasvim obi~na starost i rutinski novinarski zadatak spoji}e sudbine dve nepoznate ène. Marija Kol~ak, {ti}enica sanatorijuma u Tulonu, ispri~a}e novinarki uglednog pariskog magazina Olgi La{ez tragi~nu pri~u svog ìvota. Sudbina emigranata iz carske Rusije, mra~ni svet {pijunaè, odanost ideologiji, laì uhoda, demona pro{losti i patwa gulaga, iznedrile su istinu ìvota jedne starice, ~ija je vera u qubav bila isto toliko velika, kao i wena bol. Gde je granica istine, i kako prona}i hrabrost da je prihvatimo i spoznamo sebe? Da li je la` dovoqno lekovita ako je istina surova? U igri sudbine jedini ulog je qubav... U razgovoru za “â~anski glas”, Jelena Ba~i} Alimpi} odgovara na ova, ali i na jo{ poneka ìvotna pitawa. [ta se po Va{em mi{qewu najvi{e promenilo u ìvotu novinarke Olge La{ez? - Ono {to je najbitnije, {to se su{tinski promenilo u Olginom ìvotu je spoznaja da ipak nekome pripada, spoznaja da kona~no zna ko je i spoznaja nekih sopstvenih vrednosti i dilema unutra{wih borbi koje je imala u sopstvenom braku i ìvotu. Mislim da joj je pri~a Marije Kol~ak vratila veru i nadu da treba da se bori za boqe sutra, za sopstveni ìvot i za budu}nost wenog deteta, kao {to je Marija ~inila, koliko je mogla, u okvirima svoje tragedije. Ona nije prestajala da se bori do posledweg dana. To je zapravo i poruka ~itave pri~e i celog romana, dok imamo veru i nadu, imamo i razlog da se

borimo, da idemo napred i da verujemo da }e nam ìvot doneti neke boqe dane. U romanu ste napisali da “Tragedija ìvota nije smrt, nego sve ono {to je umrlo u nama dok smo ìveli”. [ta je za Vas tragedija? - Sve one tuge i bolovi koji su nas o{tetili u toku ìvota, okrwili, osiroma{ili kao qudska bi}a. I li~no smatram da tragedija ìvota nije smrt, jer smrt sama po sebi uop{te nije stra{na. Ona jeste najve}i qudski strah, ali ja ga nemam, jer gledala sam smrti u o~i. Zaista smatram da smrt nije stra{na. Stra{an je ìvot, s wim se treba izboriti. Stra{ne su i sve one neda}e koje nas kroz wega prate, i gubici voqenih osoba, i bolovi koje preìvqavamo. Sve {to preìvqavamo iz dana u dan je zapravo ve~ita borba, to je ono {to nas tro{i i {to nas crpi kao qudska bi}a. Ali, ako dozvolimo da u na-

VE^ERAS DESETA “NO] KWIGE” U KWI@ARAMA “DELFI”

POPUSTI NA KWIGE „ZA ÎSTU DESETKU“ od sloganom “Za ~istu desetku”, ve~eras od 17 do 24 sata, u kwiàrama “Delfi” u Beogradu i 11 gradova Srbije, me|u kojima je i â~ak, bi}e odràna deseta regionalna manifestacija “No} kwige”, na kojoj qubiteqi pisane re~i mogu kupiti kwige po izuzetno povoqnim cenama. Generalni sponzor manifestacije, koja je pokrenuta pre pet godina, je Eurobank Srbija. “No} kwige” ~itaocima }e ponuditi vi{e od 50.000 naslova, razli~ite ànrove, svetske i doma}e bestselere. Organizatori su i ove godine uz fantasti~ne popuste pripremili i poklone, promocije, nezaboravna druèwa sa najpoznatijim doma}im autorima, a to }e biti samo deo iznena|ewa ove ve~eri. Manifestacija ima za ciq popularizaciju kwige i ~itawa, a 50.000 posetilaca, koliko ih je do sada posetilo “No} kwige”, opravdala je o~ekivawa izdava~a.

Popusti na “Lagunina” izdawa za jednu kwigu bi}e 25 odsto, za dve kwige 30, za tri kwige 35, a za ~etiri i vi{e kupqenih kwiga 40 odsto. Popust na naslove ostalih izdava~a bi}e do 20 odsto. U toku „No}i kwige“ ~lanski popusti “Laguninog” kluba ~italaca i koli~inski popusti ne}e se sabirati sa akcijskim, odnosno, sa popustima koji }e vaìti samo za „No} kwige“. U zavisnosti od broja kupqenih kwiga posetioci }e imati mogu}nost da uz kwige dobiju i punu kesu poklona koje su obezbedili prijateqi ove manifestacije. Za sve one koji nisu u mogu}nosti da posete ove kwiàre, akcija }e vaìti i na sajtu www.delfi.rs. Prvih 500 kupaca kwige "Van Gogh Tragovi pro{losti" na poklon dobijaju najnoviji CD grupe Van Gogh "Neumeren u svemu". Z. L. S.

ma umre radost, da u nama umre nada, da u nama umre qubav, vera u `ivot, to je tragedija. Izjavili ste da pi{ete iz qubavi. Ali, da li je pisawe na neki na~in i beg od svakodnevice? - Sasvim sigurno, i psihoterapija za mene. Ne mogu uvek da pi{em. Pi{em onda kada ose}am tugu, kada sam jako sre}na, kada sam ispuwena nekim emocijama, kada mogu da ih prenesem ~itaocima i kada mogu da ih preto~im u roman. Kada sam apati~na, nezadovoqna, ravnodu{na, tada ne pi{em. “Posledwe prole}e u Parizu” sam pripremala vi{e od godinu i po dana, jer sam ~itala mnoge istorijske podatke o epohama i o zemqama o kojima sam pisala. Kada sam po~ela da pi{em posledwu tre}inu romana nisam znala kako da re{im zaplet, zapravo onu najva`niju stvar, kako da razre{im odnos Olge La{ez i Marije Kol~ak. Zatvorila sam laptop i, kunem vam se, tri meseca ga nisam otvorila. Sve vreme sam razmi{qala o tome kako, na koji na~in, da bude autenti~no, da upotpuni ~itavu pri~u... Sve dok mi jedne no}i nije sevnulo. Ustala sam, sela za kompjuter i do podneva pisala. Smatram da su emocije u~inile moje kwige takvima kakve jesu i da ih ~itaoci zbog toga vole. Zbog toga sam i ja presre}na. Dokaz da ~itaoci vole Va{e kwige je i ~iwenica da ste naj~itanija autorka u Ma-

kedoniji. - Dobila sam priznawe naj~itanijeg stranog pisca u Makedoniji. Ono {to sam tamo doìvela, ne mogu vam prepri~ati. Cela Makedonija ima stanovnika koliko jedan Beograd. Za dve ve~eri sam potpisala hiqadu kwiga, na promociji je bilo oko 400 qudi. Bilo je nezapam}eno, zagrqaje i emocije koje su mi makedonski ~itaoci preneli pamti}u dok sam ìva. Gde je granica istine i kako da je spoznamo za sebe? Da li la` moè biti dovoqno lekovita? - Ja uvek biram istinu, bez obzira kakva ona bila, i ne mislim da je la` lekovita. Jer, pre ili kasnije, svi mi do|emo do neke istine. Pa ~ak i ako je ona surova i ako je ona bolna, boqe je saznati je i primiti udarac ranije, nego kasnije. Dakle, nijedna la` nije dovoqno lekovita. Svi mi treba da spoznamo neke svoje istine. I zato sam na po~etku romana “Posledwe prole}e u Parizu” napisala re~enicu francuskog pisca Anrija de Monterlana: “U mladosti treba qubiti, u zrelosti pisati kwige, a u starosti najzad govoriti istinu”. Ako ne pre, onda barem pred kraj ìvota bi trebalo da se suo~imo sami sa sobom, da pre svega sebi, pa onda i drugima kaèmo istinu, kao {to je to u~inila u romanu Marija Kol~ak. Nela Radi~evi}

ro{le sedmice, u prepunoj sali Doma kulture, odr`an je veliki godi{wi koncert Star Dance studija. Profesionalnost 12. generacije {kole densa, kao i odli~nu energiju oko 300 u~esnika, odu{evqena publika ispratila je burnim aplauzima.

KULTURA

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

KONCERT STAR DANCE-A ISPRA]EN BURNIM APLAUZIMA

KAD ZASIJAJU MLADOST I POZITIVNA ENERGIJA - Atmosfera na koncertu je bila odli~na, nastupili su svi na{i takmi~ari, po~etnici, najboqi ~lanovi iz Gorweg Milanovca, Po`ege, sjajni brejkdenseri,

U okviru Star Dance turneje, koja je ustanovqena ove godine, osim u â~ku, koncerti su odràni i u Gorwem Milanovcu, Poègi i Zlatiboru. Prema re~ima Predraga Katani}a, osniva~a

ovog plesnog studija, slede}e godine }e biti odr`an koncert i u Vrwa~koj Bawi, tako da }e od 2015, svakog juna, Star Dance zavr{avati sezonu na ovim destinacijama.

ODR@AN GODI[WI KONCERT BALETSKE [KOLE „LUJO DAVI^O”, ODEQEWA U ^A^KU

BALERINE PONOVO ZABLISTALE U

velikoj sali Doma kulture, pro{le srede, odràn je tradicionalni godi{wi koncert Baletske {kole “Lujo Davi~o”, odeqewa u â~ku, na kome je brojna publika i ovoga puta uìvala. Na sceni se predstavilo 150 u~esnika iz pripremne grupe, niè baletske {kole i baletskog studija. - Koncert je otvorio Baletski studio “Force”, koreografijom koja je bila vrlo uspe{na pro{le godine i vi{a puta izvo|ena, a numera se zove “Storm”. Potom su se publici predstavili najmla|i, sve tri grupe pripremnih razreda baletske {kole, devoj~ice uzrasta sedam, osam i devet godina - kaè nastavnica baleta Ivana Duwi}. Poseban utisak ostavile su u~enice baletske {kole, koje su nedavno polagawem ispita uspe{no zavr{ile ovu {kolsku godinu. Me|u najuspe{nijima su u~enica tre}eg razreda Nikolina Poledica, u klasi pedagoga Nikolete \uri}, i u~enica ~etvrtog razreda Lana Radmilovi}, u klasi pedagoga Ivane Duwi}, koje su na takmi~ewu iz klasi~nog baleta dobile pohvalu za scenski nastup, kao i An|ela Gruji~i}, tako|e u~enica Ivane Duwi}, koja je na ovom takmi~ewu osvojila drugo mesto. Posle zavr{ene baletske {kole, koja traje ~etiri godine, mnoge balerine postaju ~lanice baletskih studija, a neke nastavqaju {kolovawe u Sredwoj balet-

Baletski stduo “Force”, sa fenomenalnim ta~kama baleta i modernog xeza. Za razliku od prethodnih godina i na veliko iznena|ewe publike, koncert je vodio glumac Ba}ko Bukumirovi}. Qudi su uìvali, ponovo se traìla karta vi{e. Ina~e, i ova sezona je bila fenomenalna. Rezultati, pehari i medaqe su mawe va`ni, od pravih vrednosti koje zajedno negujemo. Tim Star Dance-a, 17 qudi, osim {to godinu dana stru~no radi sa decom, re{ava qubavne i probleme u {koli i porodici, ~ak ih sprema i za fakultete. Mi smo velika porodica koja zra~i pozitivnom energijom i time se najvi{e ponosimo u ovom sivom vremenu - isti~e Predrag Katani} i podse}a da su, ove godine, na takmi~ewima u Kragujevcu, u svim kategorijama u kojima su nastupala deca, juniori i odrasli, odneli prva mesta, i u grupama, i u formacijama. To potvr|uje koliko je dominantna odli~na baza, iz koje proizilaze kvalitet i rezultati, kaè na{ sagovornik. Star Dance 22. juna odlazi na Me|unarodno takmi~ewe u Bar, u

julu je na kolektivnom godi{wem odmoru, a od 1. avgusta zapo~e}e audiciju za nove takmi~arske formacije, kao i upis novih generacija. Osniva~u plesnog studija Predragu Katani}u, predstoje dva velika takmi~ewa, od 19. do 27. juna, bi}e moderator i sudija u Rusiji, a posle toga, od 6. do 15. jula, sudi}e i vodi}e program na Svetskom prvenstvu u hip-hopu, u Italiji. O humanitarnom radu Katani} ne `eli puno da pri~a, ali se sa svojim studijom vrlo organizovano posvetio prikupqawu pomo}i za prijateqe iz Obrenovca, za Plesni klub “Idea”. Razgovor o nekim budu}im planovima Star Dance-a, na{ sagovornik optimisti~ki zavr{ava: - @elimo da ostanemo na sada{wem nivou, da budemo veseli, mladi, da odolevamo vremenu, da qude ispuwavamo pozitivnom energijom, da u takmi~arskom smislu budemo dobri, a u pedago{kom da deci dajemo dobro vaspitawe. Da nas uvek krase mladost i pozitivna energija! N. R.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA skoj {koli u Beogradu. - Nakon zavr{ene niè baletske {kole, najtalentovanije u~enice polaù prijemni ispit i nastavqaju daqe {kolovawe. Na|a Mihajlo, koja je dobitnik vrednih nagrada, poloìla je prijemni ispit za klasi~ni balet i upisala Sredwu baletsku {kolu, a Marina Vasili} je upisala odsek savremeni balet. Tristan Alhinavi, koji je pro{le godine oti{ao u Beograd, tako|e je upisao odsek savremeni balet navodi Ivana Duwi}. Baletski studio Doma kulture uglavnom radi koreografije u kategoriji modernog baleta, a posledwih godina, na raznim takmi~ewima po Evropi, postiè zapaène rezultate. Me|u wima je i plesa~ Marko Balti}. Poseban doprinos u baletskom studiju dala je Marta ]irkovi}, ko-

ja je igrala neke od najuspe{nijih koreografija. Marta i Sofija Todorovi}, svr{ene gimnazijalke, nastavqaju svoje {kolovawe u Beogradu. U radu sa balerinama, koje su blistale na pro{lonedeqnom koncertu, pored baletskih pedagoga Ivane Duwi} i Nikolete \uri}, u~estvovali su i Vesna Pe{ov, koja je bila zadu`ena za primewenu gimnastiku u Baletskoj {koli i korepetitori Teodora Nikoli} i Vladimir Kotlaji}. Ivana Duwi} podse}a da je u toku upis u prvi razred Baletske {kole “Lujo Davi~o” i da }e trajati do kraja juna. Pravo na upis imaju u~enice ~etvrtog i petog razreda osnovne {kole, a vi{e informacija mogu dobiti u Domu kulture, pozivom na telefon 032/ 225 - 073. N. R.

DOM KULTURE PETAK, 20. JUN 2014. NORDIJSKA PANORAMA, igrani i dokumentarni filmovi, EKSPEDICIJA NA KRAJ SVETA - danski dokumentarni film Mala sala u 20:30 ^ETVRTAK, 26. JUN 2014. FOTO TRIBINA - FOTOGRAFIJE SA PUTOVAWA, predava~ Branislav Brki}, predsednik Foto saveza Srbije Likovni salon u 20:00 NEVIDQIVA @ENA - igrani film; 27. 6. 2014; u 20 ~asova Godi{wa skup{tina FOTO SAVEZA SRBIJE; 28. 6. 2014; u 11 ~asva

GRADSKA BIBLIOTEKA "VLADISLAV PETKOVI] DIS" ^etvrtak, 26. jun 2014. u 18 ~asova - Dodela nagrade "Mladi Dis" Jani Aleksi} iz Beograda i nagrade za esej, pred Disovim sppomenikom u dvori{tu Narodnog muzeja. Nastupi}e sastav "Ilijada" iz Lazarevca - Klub Doma kulture u 19,30 dodela Disove nagrade Ani Ristovi}, izlo`ba posve}ena laureatu "Putovawe u sredi{te sebe"

POKLON KWIGE

KULTURA

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

AUTOPORTRETI RANE SRPSKE MODERNE

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Dr Nele Karajli}

FAJRONT U SARAJEVU Dr Nele Karajli} je jedan od najdragocenijih insajdera jo{ neispri~ane pri~e o Jugoslaviji, koja je cela igrala rokenrol, ~ak i u nedeqi kad je oti{ô Hase i kada je crkô Mar{al i kada nam se `enio Vukota! Pred nama je neodoqivo ispri~ana pri~a o odrastawu, sazrevawu i starewu u jednoj zemqi koja se krvavo raspala, a onda formirala slobodnu teritoriju u na{im se}awima. Autobiografija velike zvezde dr Neleta Karajli}a, nakon hiqada koncerata, na stotine turneja i jednog sr~anog udara. Fajront u Sarajevu je te{ko, pomalo bolno, svakako setno prebirawe po uspomenama jednog od Sarajlija koje su taj grad u Titovoj Jugoslaviji u~inile posebnim. Novi primitivizam je Sarajevo izbacio iz zglobne ~a{ice, u~inio ga druga~ijim, dao mu oreol avangarde, a najve}a zvezda tog pokreta bio je dr Nele Karajli}. Ovo je wegova pri~a, iskrena, duhovita, pri~a bez koje predratno Sarajevo – grad raje i papaka – nije mogu}e razumeti do kraja. U tom kazivawu Nele je sawar o sun~anoj strani ulice, naivac, `rtva, vizija koja hoda, nepresu{ni izvor ideja, hrpa straha. Unutar korica Fajronta u Sarajevu sazna}ete neke od detaqa neophodnih da u potpunosti shvatite ko su bili, ili ko su danas, Sarajalije bez ~ijih imena, stvarala{tva i karijera, Sarajevo ne bi pamtili ni po ~emu drugom do po Sarajevskom atentatu.

Hilari Bojd

ÊTVRTKOM U PARKU Jednog jeseweg ~etvrtka Xeni sre}e Reja u parku i slu~ajni susret prerasta u prijateqstvo. Razgovaraju, smeju se, dele nadawa i tajne. Nude jedno drugom novi ìvot i qubav. Ali da li }e za to smo}i hrabrosti? Dok jesewe li{}e pada ne~ija qubav po~iwe da cveta. Xini Loson se bliì {ezdesetom ro|endanu. U braku nije nesre}na, pre je neispuwena i neshva}ena. Xorx, wen mu`, iznenada izjavi kako èli da se preseli na selo, a Xini ho}e da ostane u Londonu, gde joj ìve k}erka, zet i unuka Eli, i gde vodi uspe{nu prodavnicu zdrave hrane. Jednog ~etvrtka posle podne, u parku gde ~uva unuku, upoznaje Reja, koji je tu sa svojim unukom. Od prvog trenutka iznenadi}e ih otvorenost koju ispoqavaju jedno prema drugom. Oni razgovaraju kao stari prijateqi, zajedno se smeju, imaju ista nadawa, ~e`we, tajne… S vremenom Xini shvata da je zaqubqena u wega i po~iwe da preispituje svoj ìvot. Poku{ava da se izbori s pritiskom porodice koja smatra da uvek zna {ta je boqe za wu. Rastrzana izme|u nenadane strasti i ose}awa obaveze, Xini provodi nedeqe i mesece misle}i na ~etvrtke u parku, poku{avaju}i da odlu~i da li je boqe da ìvi sama nego u braku koji je posle mnogo godina po~eo da je sputava. Da li }e na}i hrabrosti da isku{a sre}u u novoj qubavi?

STVARAWE NOVOG UMETNI^KOG IDENTITETA - Pioniri epohe: Nade`da Petrovi}, Milan Milosavqevi}, Kosta Mili~evi}, Branko Kova~evi}, \or|e Mihajlovi} i Mo{a Pijade. Istori~ar umetnosti iz Gorweg Milanovca (1981) i profesor Likovne kulture i umetnosti u Ma{insko saobra}ajnoj {koli u â~ku Miodrag Danilovi} govorio je u sredu kao gost Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture na temu “Autoportreti rane srpske Moderne”. Re~ je o wegovom diplomskom radu zasnovanom na obimnom istraìvawu srpske umetnosti s kraja 19. i po~etka 20. veka, za koji je 2008. godine dobio nagradu Spomen zbirke Pavla Beqanskog iz Novog Sada, koja se dodequje jednom godi{we najboqem diplomskom radu na temu iz nacionalne istorije umetnosti. Pored toga, Danilovi} se bavi i likovnom i kwièvnom kritikom, teorijom i istraìvawem srpske umetnosti 20. veka, kao i promovisawem neafirmisanih umetni~kih grupa i pojedinaca, rekla je Verica Kova~evi}, urednica programa predstavqaju}i svog gosta. Ciq predavawa bio je da se predstave reprezentativni primeri iz ànra autoportreta u {irem kontekstu idejnih, ideolo{kih, dru{tvenih i poetskih strujawa. Period na koji se odnosi ovaj rad tematski se uklapa i u stogodi{wcu obeleàvawa po~etka Velikog rata. Dominatni za period rane srpske Moderne bili su umetnici: Nade`da Petrovi}, Milan Milosavqevi}, Kosta Mili~evi}, Branko Kova~evi}, \or|e Mihajlovi} i Mo{a Pijade. Razmatrawe ovog ànra Danilovi} naziva “pogledom u Narcisovo ogledalo” u kome analizira krizu i suo~avawe umetnika sa svojom epohom, mewawe konvencija i stvarawe

novog tipa umetni~kog identiteta. Autoportreti po pravilu dokumentuju ìvotne aktivnosti umetnika, reflektuju doìvqaj vlastite li~nosti, ono {to svesno biraju i ono {to pre}utkuju, a takve slike se u psiholo{kom domenu kre}u od introspektivnih i melanholi~nih ispovesti, do razra|enih oblika koji zadiru u kompleksan odnos umetnika i dru{tva. Proces modernizacije srpske umetnosti na po~etku 20. veka za vode}u tendenciju imao je weno funkcionalizovawe u okviru ideja i institucija jugoslovenskog kulturnog i nacionalnog jedinstva. U tom smislu je Pa{ko Vu~eti} kreirao i plakat Prve jugoslovenske izlo`be 1904. godine, na kome su vidni simboli budu}eg dràvnog trojstva. Govore}i o poloàju umetnika u dru{tvu Danilovi} je istakao da su dràvne institucije Kraqevine Srbije tog perioda stipendirale srpske umetnike, {to je bio deo op{te strategije stvarawa takozvane “funkcionalne elite”, dok

su nezavisni umetnici imali druga~iji status. U tom periodu, socijalni kontetkst je figurirao kao ograni~avaju}i faktor, a izra`ena je i kriza stvarne funkcije umetnika u dru{tvu. Identitet srpskog umetnika kre}e se izme|u izrazitih modernisti~kih opredeqewa i wegove uloge nacionalnog radnika i borca u dramati~nim prilikama po~etka 20. veka, odnosno od 1903. do 1918. po{to predava~ u ovaj vremenski okvir sme{ta svoje istra`ivawe. Prikazani su autoportreti navedenih umetnika, ali i portreti Jovana Skerli}a iz 1907, Antuna Gustava Mato{a, Dimitrija Mitrinovi}a, Bogdana Popovi}a, Milana Milovanovi}a i Mihaila Valtrovi}a, portret Nade`de Petrovi} iz 1907. koji potpisuje Ivan Grohar, portret Branka Popovi}a iz iste godine koji u Italiji slika Nade`da, wen autorportret iz 1909, kao i primeri autoportreta s kraja 19. veka stranih umetnika. Z. L. S.

DAN MLADIH U SUBOTU

„ISPARKIRAJ SE...“ K ulturni centar “Lift” obele`}e u subotu ~etvrti put Dan mladih. Pod sloganom “IsPARKIRAJ se” od 16 do 20 ~asova u Gradskom parku vi{e od 30 u~esnika, najvi{e do sada, ponudi}e mladima mogu}nosti za kreirawe slobodnog vremena u skladu sa svojim delatnostima. Programi su razvrsta-

ni u ~etiri grupacije: omladinska udru`ewa, umetnost, sport i obrazovawe. Svi programi su interaktivnog karaktera, tako da se svi posetioci mogu u wih ukqu~iti. Izme|u ostalog bi}e prezentovano kako se crta strip, prave figure od papira, takmi~i u kvizovima iz engleskog jezika i istorije. Tim za promociju na-

uke }e izvoditi svoje eksperimente. Qubiteqi kendame }e meo}i da oslikaju svoj primerak , a budu}i piloti da vide model pravog motornog zmaja. KC “Lift” poziva mlade da u dru`ewu u subotu mo`da otkriju svoja nova interesovawa, ka`e Bojana Gojkovi}. Z.L.S.

PUBLIKACIJE 51. DISOVOG PROLE]A

LIST, KWIGA LAUREATA I KATALOG - BA[TINA ZA BUDU]NOST ajvredniji trag i trajno znamewe manifestacije Disovo prole}e su publikacije koje nastaju tokom sve~anosti posve}ene Disu, laureatu i poeziji uop{te, koje ostaju kao svedo~anstva za budu}a vremena i nove generacije. I ove godine Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis”,

KULTURA

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

kao organizator manifestacije i izdava~, vo|ena esencijalnim pravilom da samo napisana re~ ostaje, uspela je da realizuje planirana izdawa, uprkos restriktivnom buxetu i dodatno ote`anim okolnostima elementarne nepogode koja je u drugi plan bacila sva kulturna zbivawa. Tradicija nije izneverena: objavqeno je novo, 45. izdawe ~asopisa Disovo prole}e posve}eno ovogodi{woj dobitnici “Disove nagrade” Ani Ristovi} (1972), zbirka wenih odabranih pesama “Ne{to svetli”, kao 39. izdawe u ediciji “Kwiga gosta”, i katalog izlo`be sa zajedni~kim nazivom “Putovawe u sredi{te sebe”, koji potpisuje bibliotekar Marija Radulovi}. Urednik svih izdawa je direktorka Biblioteke Danica Ota{evi}. Kroz sva ova izdawa protkana je poruka poetese ~a~anskog porekla, k}erke pesnika Aleksandra Ristovi}a, tako|e nosioca “Disove nagrade” 1983. godine, i unuke ~uvenog profesora Gimnazije Riste Ristovi}a: “Stvarni svet bio bi nepodno{qiv da u wemu nema iracionalnih stvari zbog kojih vredi sawati...” Prvo izdawe ~asopisa “Disovo

prole}e” pojavilo se na osmim pesni~kim sve~anostima 1971. godine, a svojim standardnim sadràjima list je tematski posve}en zavi~ajnom pesniku Disu i dobitniku Disove nagrade, wegovoj biografiji i stvarala{tvu, hronologiji sadràja manifestacije, konkursima za prvu pesni~ku zbirku i esej, izboru poezije i proze nagra|enih mladih stvaralaca i u~enika, besedama laureata, kwièvnih kriti~ara, ~lanova ìrija i drugim sadràjima vezanim za manifestaciju. Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Sala Simuka

CRVENA KAO KRV Tridesettrogodi{wa Sala jedna je od najpopularnijih pisaca i prevodilaca u Finskoj i dobitnica Nagrade za najboqeg pisca za decu i mlade. Wene kwige prevedene su na vi{e od 30 jezika. Pre petnaest minuta, sve je bilo mogu}e. Svet je bio divan. U daqini je treperila svetlija, spokojnija i slobodnija budu}nost, vredna svake `rtve, svakog napora i truda. Sedamnaestogodi{wa Lumiki Anderson te{ko da je obi~na tinejxerka. @ivi sama u Tampereu, u Finskoj, i ~vrsto se drì jednog pravila: ìvi i pusti druge da ìve. Ipak, to weno pravilo bi}e stavqeno na probu kada se uplete u neverovatno komplikovanu mreù obmane, korupcije i opasnosti. Dok luta mra~nim podzemqem grada za koji je mislila da ga poznaje, otkri}e {okantne detaqe o me|unarodnoj narkomafiji. Lumiki jeste pametna devojka, me|utim, da li je pametnija od prevejanog kriminalca? Moè li da razotkrije Polarnog medveda, ili }e postati samo jo{ jedna wegova `rtva?

HUMANITARNI KONCERT KUD „TANASKO RAJI]” U SUBOTU

TANASKO NA[OJ DECI subotu, 21. juna u 20 ~asova u Domu kulture u Qubi}u KUD “Tanasko Raji}” odrà}e humanitarni koncert pod nazivom “Tanasko na{oj deci”, namewen ~lanovima svog dru{tva i wihovim porodicama koje su pretrpele znatne {tete u nedavnim poplavama. Wima }e biti dodeqena sredstva prikupqena od ulaznica i priloga koje posetioci budu darovali tokom koncerta. Cena ulaznice je simboli~nih 200 dinara. Program se organizuje uz podr{ku MZ Qubi} selo, MZ Kowevi}i i uz blagoslov Hrama Svetog kneza Lazara. S porukom “I u dobru i u zlu ti prijateq budi, pruìmo qubav, budimo qudi”, predsednik KUD “Tanasko Raji}” Zoran Zateì}, najavquju}i koncert, pozvao je sugra|ane da se odazovu u {to ve}em broju i na taj na~in jo{ jednom potvrde svoju humanost i solidarnost sa onima koje je zadesila i ugrozila ova elementarna nepogoda. Z. L. S.

PO^ELO KULTURNO LETO 2014. U BAWI GORWA TREP^A

OPLMEWENA TURISTI^KA PONUDA redtakmi~ewem frula{a u sredu u 18 ~asova zapo~eo je program Kulturno leto 2014. u Bawi Gorwa Trep~a, koje }e trajati tri meseca, odnosno, do kraja avgusta, a programi }e se realizovati sredom, subotom i nedeqom. Finalisti ovog takmi~ewa u~estvova}e na republi~kom Saboru frula{a u Prislonici krajem jula. Gostima i posetiocima Atomske Bawe bi}e ponu|eni raznovrsni kulturni sadr`aji: nastupi kulturno-

umetni~kih dru{tava, kwièvne ve~eri, pozori{ne predstave, koncerti popularnih bendova i orkestara. Ciq organizovawa Kulturnog leta je oplemewivawe turisti~ke ponude Bawe kulturnim doga|ajima, kako bi boravak turista i pacijenata u woj bio potpuniji, zanimqiviji i sadràjniji. Ve~eras }e svoje kwièvno ve~e imati Ogranak Vukove zadu`bine iz â~ka. Z. L. S.

Aleksandra Poter

DETEKTIV ZA QUBAV Vulkan izdava{tvo objavilo je kwigu ~uvene svetske autorke qubavnih romana Aleksandre Poter Detektiv za qubav. I ova kwiga prevedena je na vi{e od 30 jezika i nalazi se na svim bestseler svetskim listama. I u ovoj kwizi, qubav je glavna tema. Jer qubav je najve}a od svih zagonetki... Ona je Rubi Miler, pisac koji }e sre}nim zavr{etkom svake svoje pri~e, uneti da{ak radosti u va{ `ivot. Ali sve dok sama ne izgubi veru u qubav. U poku{aju da preboli prevaru, kre}e u misterioznu potragu za odbeglom sestrom, ne slute}i da joj se sprema vrtoglava pustolovina i neverovatno poznanstvo. Magi~an svet Indije, ne`an dodir svile i miris aromati~nih za~ina hrle u svet najlep{ih qubavnih pri~a, izgubqenih i na|enih. Kroz zidove starih palata i tvr|ava, dok hodnicima tumaraju ~ita~i sudbine, Rubi }e poku{ati da prona|e kqu~ koji otvara sva vrata ka sre}i. U vatrometu rasko{nih zabava, gozbi i ven~awa, qubav je kona~no izvela svoju ~aroliju...

SAOBRA]AJ

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

MLADI MLADI U SAOBRA]AJU SAOBRA]AJU U NAJVI[E NAJVI[E STRADAJU STRADAJU KAO VOZA^I VOZA^I KAO Prethodne dve godine na putevima u Srbiji poginulo je vi{e od 290 mladih qudi

2012. i 2013. u saobra}ajnim nezgodama povre|eno je 11.558 mladih. Ne ohrabruju ni podaci Agencije za bezbednost saobra}aja za prvih nekoliko meseci 2014. U Srbiji je na-

stradalo 54 mladih od 15 do 35 godina. Wih 33 su `ivot izgubili kao voza~i, a ostali kao putnici. Od po~etka ove godine povre|eno je 2.707 mladih u~esnika u saobra}aju. “Saobra}ajne nezgode su

NAJ^E[]E KARAKTERISTIKE TINEJXERA VOZA^A

1. Nepa`qiva vo`wa, kori{}ewe mobilnog telefona, slawe poruka ili konzumirawe hrane.

2. Ignorisawe saobra}ajnih znakova, prestrojavawe bez provere mrtvih uglova.

3. Previ{e osoba u vozilu, {to mo`e dovesti do agresivnije vo`we i nedostatka koncentracije.

4. Rizi~na vo`wa. 5. Vo`wa u alkoholisanom stawu. Kada mladi voze i piju mawa je verovatno}a da }e se pridr`avati bezbedonosnih pravila, poput kori{}ewa sigurnosnog pojasa.

6. Opasno pribli`avawe drugim vozilima. Odr`avawe propisane udaqenosti izme|u vozila je osnovni korak ka spre~avawu nesre}a.

7. Vo`wa bez pojasa. Veliki broj mladih ne koristi sigurnosne pojaseve. Spas su novija vozila sa ugra|enim alarmima koji upozoravaju voza~e da se ve`u.

8. Neadekvatna reakcija u hitnim i rizi~nim situacijama. Samo veliko iskustvo mo`e najboqe pomo}i voza~ima da izbegnu ne`eqene doga|aje. Mladi voza~i ne mogu mnogo o tome da nau~e u u~ionicama, tako da im preostaje da neophodne ve{tine sti~u u saobra}aju.

9. Vo`wa u pospanom stawu. 10. Pogre{an izbor auta i lo{e odr`avawe.

vode}i uzrok stradawa osoba od 15 do 30 godina. Kombinacija tri kqu~na faktora uti~e na pove}awe rizika od stradawa mladih u saobra}aju {irom planete. To su godine, neiskustvo i pol. Nisu zanemarqivi ni faktori koji uti~u na ostale starosne grupe, neizgra|ena svest o potrebi po{tovawa propisa,

nedovoqna prinuda, dotrajala i neispravna vozila i nedostaci na putevima. Svedoci smo tragi~nih doga|aja koji su odneli ìvote mladih u Novom Pazaru, [apcu, â~ku i Novom Sadu. Naj~e{}i razlozi gubitaka wihovih ìvota bili su prekora~ewe brzine, nepo{tovawe prvenstva prolaza i vo`wa u alkoho-

ADRENALIN I BRZINA Jedna od problemati~nijih kategorija u saobra}aju su mla|i mu{karci, oni koji su tek dobili voza~ke dozvole. Ve}ina wih ima jednu zajedni~ku karakteristiku - `equ za dokazivawem koja nije potkrepqena adekvatnim iskustvom. - Mladi voza~i nisu dovoqno iskusni i ne prepoznaju lako opasnosti. Skloni su optimizmu i vole intenzivne emocije. Ono {to se ~esto de{ava kada je grupa mla|ih mu{karaca u vozilu, nisu sva|e, nego ~arke i nadmetawa. Oni jedne druge podsti~u na brzu vo`wu, preticawe ili takmi~ewe sa drugim voza~ima. Upravo zbog ovih, ali i drugih razloga, mladi su ~etiri do pet puta rizi~nija kategorija, za razliku od iskusnijih voza~a i drugih u~esnika u saobra}aju - upozorava Nina Dragutinovi} Jovanovi}, psiholog Agencije za bezbednost saobra}aja. Zato je i Zakon o bezbednosti saobra}aja propisao znatno drasti~nije norme za mlade voza~e. lisanom stawu. Ve}i broj ovih mladih qudi povre|eni su kao voza~i, putnici i pe{aci”, navedeno je u saop{tewu Agencije za bezbednost saobra}aja. Nadle`ni u Agencija apeluje na sve mlade, posebno voza~e, da po{tuju saobra}ajne propise, {to je preduslov za bezbedno u~e{}e u saobra}aju i izbegavawe rizi~nih situacija koje vrlo ~esto dovode do tragi~nih posledica. U narednom periodu o~ekuju se poja~an intenzitet saobra}aja i velike vru}ine, {to zahteva od svih u~esnika pove}anu opreznost, ~e{}e odmore, ako odlaze na du`e desti-

nacije, poja~anu usredsre|enost na vo`wu. Neophodno je brzinu prilagoditi uslovima na putu, stawu vozila i voza~a, izbegavati preticawa i ne voziti pod dejstvom alkohola. “Va`no je da roditeqi od malih nogu vaspitavaju decu kako da bezbedno u~estvuju u saobra}aju. Najva`nije je da im ispravne postupke pokazuju na sopstvenom primeru, da bi kasnije u {koli i tokom obuke za voza~e u~vrstili znawa i ve{tine i stekli ispravne stavove o bezbednom pona{awu u saobra}aju”, upozoravaju nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja. Z. J.

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

LU^ANI

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

MLEKARA „MOJE DRAGA^EVO” GU^A KVALITETNIM PROIZVODIMA POLAKO OSVAJA TR@I[TE

BOGATIM ISKUSTVOM DO NAJUKUSNIJIH SIREVA! Jovan Bugar~i}, diplomirani inèwer poqoprivrede tehnolo{kog smera, 1995. godine odlu~io je da se otisne u preduzetni~ke vode i izgradi malu mlekaru u Gu~i, na imawu koje je nasledio od svog pradede Dmitra. Objekat mlekare po~eo je da zida 1996. godine. Naoruàn bogatim radnim iskustvom, koje je stekao tokom dvadesetsedmogodi{weg rada u “Imleku”, smatrao je da poseduje dobre predispozicije da otvori sopstveni pogon za preradu mleka. S obzirom na to da je prete`no radio u mlekarama koje su se bavile proizvodwom sireva, opredelio se upravo za takav vid prerade. - Do devedesetih godina pro{log veka u Srbiji je postojalo svega 26 dru{tvenih mlekara. Privatne mlekare su tih godina otvarali prete`no qudi koji nisu imali bilo kakvog dodira sa mlekarstvom, pa im je bila neophodna pomo} stru~waka. Vrlo ~esto su me angaòvali za izradu projekata i otvarawe malih pogona za preradu mleka, ne samo na na{im prostorima, ve} i u inostranstvu, tako da sam ostvarivao solidnu zaradu. Tada je u meni i sazrela ideja da i ja pokrenem sopstvenu proizvodwu. Bavio sam se takvim poslovima uz redovan rad ~itavih 15 godina i sav novac koji sam stekao uloìo sam u izgradwu sopstvene mlekare. Kada sam 2005. godine zavr{io svoju poslovnu karijeru u “Imleku”, posledwi dinar od akcija i otpremnine uloìo sam u mlekaru, kako bih {to pre otpo~eo proizvodwu. Obezbedio sam modernu uvoznu opremu, koja je zadovoqavala sve traène standarde. Za pokretawe posla bila su mi neophodna obrtna sredstva. Obratio sam se Fondu za razvoj da mi odobre sredstva za pokretawe proizvodwe, ali je moj zahtev odbijen. Smatram da sam za wih bio samo tamo anonimni podnosilac zahteva. Iako sam priloìo i biznis plan, kredit nisam dobio. Pretpostavqam da je presudilo to {to nisam imao „vezu“ - rekao nam je vlasnik male gu~ke mlekare “Moje Draga~evo” Jovan Bugar~i}, opisuju}i nam svoj trnovit put u zasnivawu sopstvenog biznisa. Kako nam je objasnio, bio je veoma nezadovoqan {to nije dobio sredstva Fonda, pa je

povodom toga pisao i tada{wem ministru privrede, kako bi izrazio svoje neslagawe sa ar{inima koji su primewivani prilikom odobravawa kredita. Uvi|aju}i da nema drugog izbora, pozajmio je novac od rodbine da zasnuje proizvodwu. Firma je radila samo ~etiri meseca, jer nije imao obezbe|eno tr`i{te za svoje proizvode. Ipak, nije se predavao i tra`io je neka nova re{ewa.

HOD PO PREDUZETNI^KIM MUKAMA Kako obja{wava Bugar~i}, u oblasti proizvodwe sireva prisutan je spor ciklus obrta sredstava. Od prijema mleka, pa do plasmana finalnog proizvoda

mlekare protekne najmawe mesec dana. Kada se na sve to doda i naplata potraìvawa, koja je u na{im uslovima privre|ivawa pri~a za sebe, neophodno je daleko vi{e vremena da se do|e do novca. Pogon je nanovo po~eo da radi zahvaquju}i kragujeva~koj mlekari “Mladost”, kojoj su pruàli usluge gotovo tri godine. Kad je kompanija “Megle” postala vlasnik “Mladosti”, nakon kratkotrajnog zastoja, saradwa je nastavqena i trajala je sve do 2012. godine. Zatim je nastupio veoma lo{ period poslovawa mlekare. Iznajmqeni su weni kapaciteti, a zakupac nije izmirivao obaveze dràvi, pa je mlekara zapala u velika dugovawa. Zahvaquju}i ponovnom potpisivawu tromese~nog ugovora sa mlekarom “Megle”, dugovawa su eliminisana i mala draga~evska mlekara je ponovo nastavila da radi. Iako je dug izmiren, dràva je firmu kaznila sa dopunskih 100.000 dinara zbog ka{wewa u pla}awu PDV - a, kaè Bugar~i}, nastavqaju}i pri~u o svojoj velikoj borbi da odrì mlekaru. - Mlekara “Megle” nam je iz-

nenada otkazala saradwu. Za wih smo organizovali otkup mleka na ovom podru~ju i imali smo vi{e od 150 proizvo|a~a. Bili smo prinu|eni da smawimo broj kooperanata. Otkupqujemo trenutno 500 litara mleka od 20 proizvo|a~a, {to je na mese~nom nivou oko 11 tona mleka. Kozje mleko otkupqujemo osam meseci godi{we. Mese~no preradimo izme|u {est i sedam tona kozjeg mleka. Sada poslujemo samostalno i poku{avamo da opstanemo na trì{tu, {to u uslovima veoma jake konkurencije, nije nimalo lak zadatak - kaè Bugar~i}. Mlekara “Moje Draga~evo” proizvodi pet vrsta sira, maslac i od nedavno kozju surutku, koja je veoma traèna na trì{tu. Radi polutvrde sireve u dimqenoj i nedimqenoj varijanti,

u~estvuje sa vi{e od 80 odsto u ceni gotovog proizvoda. Recimo, polutvrdi sir koji mi proizvodimo ko{ta nas oko 410 dinara, a mi ga nudimo za 450. Dràva zara~unava 20 osto PDV-a, a tu su i trgova~ke marè od 22 do 25 odsto, tako da na{a mlekara radi sa izuzetno malom akumulacijom. Proizvodimo veoma kvalitetne sireve, po kojima polako postajemo prepoznatqivi i nadam se da }emo u narednom periodu oja~ati svoju poziciju na trì{tu - isti~e Bugar~i}. On dodaje da se u uslovima ekonomske krize mnogo te{ko posluje. Prerada mleka je u dana-

de mlekare “Moje Dragaga~evo”. Ipak, sve se odvija polako, takore}i stidqivo, jer i ja~awe pozicije na trì{tu zahteva izvesno vreme. Mlekara “Moje Draga~evo” zapo{qava tri radnika, koji uspe{no nose celokupan posao. O pro{irivawu proizvodwe, kako kaè Bugar~i}, iluzorno je i razmi{qati u postoje}im uslovima privre|ivawa, ali i libiralnog uvoza, koji omogu}ava da se na podru~je Srbije uvoze tone i tone najrazli~itijih sireva. Zaposleni u ovoj mlekari kao najve}e probleme u svojoj proizvodwi navode nedostatak obrtnih sredstva i oteànu naplatu potraìvawa. - Nadle`ni u dràvi stalno govore o izvesnim olak{icama za preduzetnike, ali ja do sada nisam uspeo da iskoristim bilo {ta od tih podsticaja. Kada sam konkurisao za sredstva kod Fonda, moju firmu su kategorisali kao staru, iako je u momentu podno{ewa zahteva postojala tek ~etiri meseca. Kredit nam nisu odobrili. Upravo zbog toga i ne planiram pro{irewe proizvodwe. Poku{am da trì{te osvojim, pre svega, kvalitetom na{ih punomasnih sireva i konkurentnom cenom, bez pretenzije da u ovom periodu pove}avam obim proizvodwe i zapo{qavam nove radnike, jer sve to za ovako malu mlekaru predstavqa dopunsko optere}ewe - isti~e Bugar~i} i dodaje da je nedavno imao i ponu-

kozji i beli kravqi sir, i prodaje ih prete`no beogradskim restoranima. Deo proizvoda plasira i na novosadskom tr`i{tu.

VRHUNSKI PROIZVODI PO PRIKLADNOJ CENI - Da bismo u{li na trì{te i bili konkurentniji, projektovali smo neku minimalnu zaradu. Svesni smo ~iwenice da se na drugoj strani uvek nalaze trgovci, koji debelo marìraju robu. Upravo zbog toga smo i i{li na to da na{a zarada bude {to minimalnija. Ipak, ovo je specifi~na proizvodwa. Kod sireva se ukus postiè kroz proces wihovog zrewa, a to iziskuje vreme. U svaki od wih ide 11 ili 12 litara mleka. Mi spadamo u kategoriju izuzetno malih mlekara po obimu proizvodwe. Sve ovde prisutne mawe mlekare su oborile otkupnu cenu mleka, a mi poku{avamo da odrìmo onu koju smo ispla}ivali tokom zime, a to je 33 dinara po litru. Mleko

{wim uslovima privre|ivawa niskoprofitabilan posao. Postoji potra`wa za ovom vrstom proizvoda, ali je plate`na mo} gra|ana u Srbiji prili~no niska. Na po~etku su kozji sir prodavali iskqu~ivo restoranima, ali su shvatili da ga moraju ponuditi i maloprodajnim objektima, ba{ kao i ostale proizvo-

du da svoje proizvode plasira na trì{tima susednih dràva. Ukoliko do|e do konkretizacije tih predloga, razmi{qa}e i o pro{irewu proizvodwe. Svakako, takvim izvoznim poslovima prethodila bi sloèna procedura obezbe|ivawa neophodnih dozvola. V. S.

LU^ANI

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

OP[TINSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE UVEO NOVA DE@URSTVA aprilskim i majskim poplavama, koje su zahvatile mnoga podru~ja u Srbiji, priroda je pokazala koliko moè biti nadmo}na i neukrotiva. Otuda je i najnovija najava ve}ih padavina za ovu sedmicu u mnogim lokalnim samoupravama propra}ena sa posebnom pa`wom. Tako je bilo i u op{tini Lu~ani, gde je ve} u utorak, 17, juna, [tab za vanredne situacije odrào svoju sednicu, na kojoj je odlu~eno da se uvedu mere pripravnosti. U [tabu je uvedeno svakodnevno deùrstvo. Naredba o merama pripravnosti dostavqena je svim preduze}ima na podru~ju Draga~eva i svim mesnim zajednicama du` reke Bjelice, kako bi svi bili spremni da u slu~aju naglog porasta vodostaja adekvatno reaguju. Kako isti~e predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, aprilske i majske poplave su prouzrokovale da se na u{}u Bjelice u Zapadnu Moravu skupe ogromne koli~ine otpada, taloga, drve}a i grawa, koje su prakti~no pregradile reku. Deo otpada je izvu~en iz korita Bjelice po~etkom ove sedmice, tako da voda moè neometano da te~e, ali }e akcija ~i{}ewa korita Bjelice na kriti~nim deonicama biti nastavqena ~im se vremenske prilike stabilizuju.

ZBOG NOVIH PADAVINA, MERE PRIPRAVNOSTI tima prevazilazi cifru od 3,75 miliona dinara, pa je novac podeqen procentualno, dok }e ostatak sredstava dobiti naknadno, kaè Sretenovi}. Sretenovi}, tako|e, isti~e da }e privrednici, kojima je vodena stihija uni{tila gotove proizvode biti oslobo|eni pla}awa poreza na dodatu vrednost, a sude}i prema najavama nadle`nih u dràvi, bi}e im na raspolagawu i krediti Fonda za razvoj po najniòj mogu}oj kamatnoj stopi. Komisija za popis {tete u privredi jo{ uvek nije kompletirala izve{taje. U preduze}u “Milan

vi Srbije” obezbediti sanaciju dr`avnih, op{tinskih i nekategorisanih puteva i to prema listi prioriteta, koju }e sa~initi nadle`ni u lokalnoj samoupravi. To se odnosi i na sanaciju klizi{ta i odrona, kao i ugro`enih ku}a, kojih ima desetak u draga~evskom kraju. O~ekuje se

Blagojevi} - Namenska” pri~iwena {teta iznosi oko 53 miliona dinara. Nadle`na komisija }e neophodne podatke kompletirati do kraja meseca.

[TETA OD GRADA PREMA[ILA 50 MILIONA DINARA Kada se o{te}ewima, koja su sneg i poplave naneli poqoprivrednim kulturama i zemqi{tu, dodaju i ova najnovija, nastala od olujnog nevremena i grada, ukupna {teta na poqoprivrednim kulturama i zemqi{tu dose`e cifru od 200 miliona dinara, {to je

iza}i zajedno sa ~lanovima op{tinskih komisija, koje su popisivale {tetu, a nakon toga }e uslediti i sanacija posledica poplave prema utvr|enim prioritetima. Sredstva u visini od 3,75 miliona dinara, koje je u prvoj tran{i raspodele novca za sanaciju posle-

SANACIJA POSLEDICA POPLAVE PREMA LISTI PRIORITETA Svako doma}instvo, koje je stradalo u aprilskim i majskim poplavama, kako je naveo Sretenovi} nakon sastanka sa premijerom Srbije Aleksandrom Vu~i}em, kome su prisustvovali i predstavnici ostalih lokalnih samouprava koje su pretrele {tete od poplava, dobi}e naknadu u visini do dve hiqade evra za sanaciju stambenih objekata. Vlada Republike Srbije }e preko javnih preduze}a “Srbijavode” i “Pute-

ZAVR[ENA RASPODELA SEMENSKOG KUKURUZA

da }e stru~ni timovi Vlade Republike Srbije u Draga~evo sti}i po~etkom naredne sedmice. Na teren }e

dica poplave na ra~un op{tine Lu~ani prebacila Vlada Republike Srbije, raspodeqena su porodicama, ~iji su stambeni objekti ugro`eni od poplava i klizi{ta. Raspodela je izvr{ena na osnovu procene nadle`ne komisije i novac je dobilo 48 doma}instava, gde je voda prodrla u stambene objekte i jo{ deset porodica ~ije su ku}e ugro`ene od klizi{ta. Ukupna {teta na stambenim objek-

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

Na podru~ju Moravi~kog okruga je zavr{ena raspodela semenskog materijala za podsejavawe parcela, na kojima su poplave nanele o{te}ewa usevu kukuruza. Semenski kukuruz je obezbedilo Ministarstvo poqoprivrede. Za teritoriju ^a~ka, Gorweg Milanovca i Lu~ana obezbe|ene su 733 setvene jedinice za presejavawe oko 516 hektara orani~nih povr{ina. Na tri punkta, uz prisustvo predstavnika lokalnih samouprava, poqoprivrednog inspektorata i ~a~anske Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be, obavqena je raspodela hibrida kukuruza, francuske proizvodwe, iz razli~itih grupa zrewa i to uglavnom od tre}e do sedme. Kako isti~e Milan Damqanovi} iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be, s obzirom na to da nisu nabavqeni hibridi prve i druge grupe zrewa, poqoprivrednicima je preporu~eno da preseju wive na kojima proizvode sila`ni kukuruz. Ukoliko ne proizvode sila`u, najboqe je da seme sa~uvaju za narednu godinu. I poqoprivrednici sa podru~ja Draga~eva, kojima su aprilske i majske poplave uni{tile usev kukuruza, dobili su seme za presejavawe parcela. Kako isti~e Mili} Domanovi}, odziv poqoprivrednika je bio odli~an i ukupno je podeqeno 33 setvene jedinice. Iz resornog ministarstva najavquju da je za naredni period planirana raspodela goriva i mineralnog |ubriva, kako bi se setva obavila na najboqi na~in.

za jednu malu lokalnu samoupravu itekako veliki udarac, ka`e predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}. Olujno nevreme, pra}eno krupnim gradom, podru~je Dowe Kravarice je zahvatilo 24. maja. Komisija za procenu {tete je zavr{ila svoj posao i wen izve{taj je dostavqen Vladi Republike Srbije. Kako isti~e Mili} Domanovi}, predsednik Saveta za poqoprivredu, ukupna {teta koju je grad pri~inio poqoprivrednim kulturama u Dowoj i delu Gorwe Kravarice iznosi 50,5 miliona dinara. Grad je naneo velika o{te}ewa zasadima jabuke na ukupnoj povr{ini od 75 hektara. Stradali su i maliwaci na povr{ini od 11 hektara. O{te}eni su i zasadi jagode, kupine, kao i druge poqoprivredne kulture, koje se gaje na tom podru~ju. Prose~ne {tete na jabuci se kre}u oko 45 procenata. V. S.

GORWI MILANOVAC

SVE^ANI PRIJEM ZA PREDSTAVNIKE MAKEDONSKE AMBASADE

ZAJEDNI^KI CIQ JA^AWE SARADWE

SA SEDNICE SAVETA MORAVI^KOG OKRUGA

CENTRALNA TEMA UNAPRE\EWE PALIJATIVNOG ZBRIWAVAWA akon usvajawa izve{taja sa pro{log zasedawa, u prete`nom delu sednice Saveta Moravi~kog okruga, odr`ane u Gorwem Milanovcu, govorilo se o projektu „Razvoj palija-

redsednik op{tine Milisav Mirkovi}, sa saradnicima, uprili~io je nedavno sve~ani prijem za ambasadora Makedonije u Srbiji Veru Jovanovski Tipko, wene saradnike i predstavnike gorwomilanova~kog Udruèwa Makedonaca. Uvaènim gostima su iscrpno predstavqeni privredni, turisti~ki i svi drugi potencijali Op{tine, sa posebnim osvrtom na rudarstvo Rudni~kog kraja, koje se svrstava me|u istaknute privredne grane i upo{qava veliki broj makedonskih rudara. Mirkovi} je zahvalio bratimqenim makedonskim op{tinama, koje su me|u prvima uputile robnu pomo} ugroènima prilikom majskih poplava. Osvrnuo se i na uspe{nu dugogodi{wu saradwu Gorweg Milanovca sa bratimqenim makedonskim op{tinama Kumanovo i Kavadarci, koje se permanentno produbquje. Ambasadorka Vera Jovanovski Tipko je istakla da make-

donski i srpski narod povezuju zajedni~ka istorija i iskreno prijateqstvo, koje }e u narednom periodu biti zna~ajno unapre|eno ja~awem privredne, kulturne, sportske i svih drugih vidova saradwe. O aktivnostima Udru`ewa Makedonaca „Dame Grujev“, koje ima sedi{te u Gorwem Milanovcu, govorili su predsednik Udru`ewa Slave Gruevski i dr Ilko Trajkovski. Oni su istakli da su zadovoqni ostvarenom saradwom sa lokalnim samoupravama u ~itavom Moravi~kom okrugu. Sastanku su prisustvovali i predsednik Skup{tine op{tine Jadranka Dostani}, na~elnik Op{tinske uprave Gorica Petrovi} i zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi}. Pored kompanije “Rudnik” i Flotacije, predstavnici Ambasade Makedonije posetili su i uspe{nu gorwomilanova~ku fabriku tekstila. V. S.

POQOPRIVREDA

RASPODELA SEMENSKOG KUKURUZA p{tina Gorwi Milanovac je dobila 3,5 tona semenskog kukuruza za poqoprivredne proizvo|a~e kojima su wive pod ovom ratarskom kulturom uni{tene u majskim poplavama. Prema uredbi Ministarstva poqoprivrede, propisano je da pravo na semenski materijal imaju poqoprivrednici koji su imali pod kukuruzom vi{e od 25 ari oranica. Seme kukuruza slu`i samo za podsejavawe parcela. Na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac ima oko 250 doma}instava, u kojima je vodena stihija tokom majskih poplava nanela o{te}ewa kukuruzu. Na predlog Op{tinskog ve}a, odlu~eno je da se poqoprivrednim proizvo|a~ima, koji su pretrpeli {tete od poplave, ne obra~unava i ne napla}uje porez na imovinu, gra|evinsko, poqoprivredno i {umsko zemqi{te za ovu godinu, ~ime }e lokalna samouprava indirektno pomo}i poqoprivrednicima sa oko 20 miliona dinara, koliko bi, ina~e, iznosile wihove poreske obaveze. Prema nalazu komisije za procenu

{tete na poqoprivredi, o{te}eno je ukupno 827 hektara zemqi{ta, na kome se nalazi 1.521 parcela. Preliminarna {teta iznosi vi{e od 144 miliona dinara. Najvi{e su o{te}ena zemqi{ta u slivu reka Di~ine, Kamenice, Gru`e, u Gorwim Bawanima, Ber{i}ima, Lozwu, Takovu, Br|anima, Semedra`i... Poqoprivrednicima, kojima je voda odnela seno i koncentrate, distribuirani su kabasta sto~na hrana i koncentrati. V. S.

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

tivnog zbriwavawa u Srbiji”, koji zajedno realizuju Ministarstvo zdravqa i Evropska unija. Ovim programom }e biti obezbe|ena tehni~ka podr{ka za uspostavqawe sveobuhvatnog i modernog sistema palijativnog zbriwavawa u Srbiji. Nakon zavr{etka projekta, usluge palijativnog zbriwavawa bi}e dostupne svima kojima su neophodne, ukqu~uju}i odrasle i decu u odmaklim fazama malignih i drugih te{kih bolesti, kao i socijalno ugro`ene grupe, rekla je dr Qiqana Stojanovi}, konsultanat za javno zdravqe i ~lan projektnog tima Ministarstva zdravqa i Evropske unije. Ina~e, palijativno zbriwavawe je pristup kojim se poboq{ava kvalitet `ivota pacijenata suo~enih sa neizle~ivom bole{}u, kao i wihovih porodica, kroz prevenciju i olak{avawe patwi putem ranog otkrivawa, nepogre{ive procene, le~ewa bola i smawewa fizi~kih, psihosocijalnih i duhovnih problema. U skladu sa strate{kim ciqevima, utvr|enim Strategijom za palijativno zbriwavawe i Akcio-

nim planom za weno sprovo|ewe, na sednici Saveta je razmatrano uspostavqawe {iroke partnerske mre`e na nivou lokalne zajednice, kako bi svi pru`aoci usluga u ovoj oblasti ostvarili boqu

Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} je istakao da se odnos dru{tva prema starima, bolesnima, a posebno prema palijativnim bolesnicima, generalno mora promeniti. On je dodao da se ovakvim poslom

me|usobnu saradwu u ciqu kvalitetnijeg zbriwavawa pacijenata. Osnivawe ve}eg broja koordinacionih tela u ovoj oblasti zna~ajno }e unaprediti usluge palijativnog zbriwavawa. O palijativnom zbriwavawu i merama koje su planirane u narednom periodu, a koje }e biti realizovane kroz aktuelni projekat, govorili su dr Rade Milo{evi}, direktor Zdravstvenog centra u ^a~ku, dr Vera Kruni} i glavna sestra ^a~anske bolnice Jelena Gli{i}. Predsednik op{tine

moraju baviti, pre svega, stru~ni qudi i da je zadatak lokalne samouprave da obezbedi adekvatne kadrove, nov~ana sredstva i ispuni sve formalno-pravne uslove za kvalitetniju palijativnu uslugu na svom podru~ju. Sednici Saveta, kojom je predsedavao na~elnik MUO Darko Domanovi}, prisustvovali su predsednici op{tina Lu~ani, Ivawica, Gorwi Milanovac i zamenik gradona~elnika ^a~ka Radenko Lukovi}. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

NACIONALNA AGENCIJA ZA REGIONALNI RAZVOJ: PROGRAM PODR[KE @ENSKOM PREDUZETNI[TVU

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA UNAPRE\EWE POSLOVAWA

Program podr{ke `enskom preduzetni{tvu realizuje Nacionalna agencija za regionalni razvoj u saradwi sa akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama. Osnovni ciq ovog programa je razvoj `enskog preduzetni{tva kroz uskla|ivawe poslovawa sa me|unarodnim standardima, unapre|ivawe poslovnih procesa, proizvoda i usluga i ja~awe kadrovskih resursa.

vrha programa je pruàwe podr{ke mikro, malim i sredwim preduze}ima, u kojima u~e{}e èna u vlasni{tvu iznosi vi{e od 25 odsto, a koje istovremeno upravqaju poslovawem, kao i preduzetni~kim radwama u ciqu poboq{awa poslovnih pozicija na doma}em i stranom trì{tu. Programom se istovremeno promovi{e ènsko preduzetni{tvo i uloga èna u privrednim aktivnostima. U skladu sa tim, Nacionalna agencija }e podràti projekte ovakvih preduze}a u~e{}em u finansirawu tro{kova pruàoca usluga, pri ~emu }e se bespovratna sredstva odobravati za slede}e aktivnosti: za ure|ewe poslovawa u skladu sa me|unarodnim standardima, {to podrazumeva implementaciju stan-

darda, sertifikaciju, resertifikaciju i obeleàvawe proizvoda znakom „CE“, unapre|ewe postoje}ih i razvoj novih tehnolo{kih procesa, poboq{awe postoje}ih i razvoj novih proizvoda i usluga, testirawe novih proizvoda, izradu i implementaciju specijalizovanog softvera, novi dizajn proizvoda i ambalaè, elektronsku prezentaciju preduze}a i edukaciju menaxmenta i zaposlenih kroz specijalizovane obuke. Zainteresovani privredni subjekti mogu podneti samo jedan zahtev za dodelu bespovratnih sredstava i to za samo jednu od ponu|enih aktivnosti. Za odabranu aktivnost preduzetnik angaùje stru~nog pruàoca usluga, koji je zaduèn za uspe{no sprovo|ewe predloènog projekta. Pruàoci usluga

ne mogu biti fizi~ka lica, ve} samo pravna i registrovani preduzetnici. Pravo na kori{}ewe bespovratnih sredstava imaju pravna lica, kategorisana kao mikro, mala i sredwa preduze}a, u kojima u~e{}e ène u vlasni{tvu iznosi vi{e od 25 procenata, sa u~e{}em u upravqawu poslovawem, kao i firme ~iji je osniva~ èna. Me|usobna prava i obaveze u vezi sa refundacijom odobrenih sredstava utvr|uju se ugovorima koje zakqu~uju Nacionalna agencija i korisnik sredstava, odnosno korisnik sredstava i pruàlac usluga. Ukupna raspoloìva sredstva za realizaciju Programa iznose sedam miliona dinara. Sredstva se dodequju mikro, malim i sredwim preduze}ima i preduzetni-

stiti sve u~esnike o rezultatima konkursa u roku od 45 dana od dana zatvarawa javnog poziva. Pravo na dodelu sredstava imaju mikro, mala i srednja preduze}a u vlasni{tvu i upravi èna, kao i preduze}a ~iji je osniva~ èna, a koja ispuwavaju predvi|ene uslove. Prete`na delatnost privrednog subjekta trebalo bi da bude proizvodwa ili pruàwe usluga. Preduze}e mora da

ima ve}insko doma}e privatno vlasni{tvo, da je registrovano na teritoriji Republike Srbije i da je uspe{no poslovalo u prethodne dve godine. Sredstva se ne mogu koristiti za programe koji se realizuju u vojnoj i duvanskoj industriji, trgovini, primarnoj poqoprivredi, finansijskom sektoru i organizaciji igara na sre}u i lutriji. V. S.

“Nikad oba dobra”, “Radna navika”), Qubomir Feldek (“So vrednija od zlata”) i Du{ko Radovi} (“Za{to on ve`ba”, “Fatalno glupa glava”). Program }e biti organizovan ve~eras, sa pocetkom u 19 sati u sve~anoj sali Gimnazije.

Milanovca, pobednik nedavno odrànog Demo festivala, u pratwi grupe “Parnasus” u sredu, 25. juna, u 19 sati odrà}e koncert u dvori{tu Gimnazije. Koncert je humanitarnog karaktera, a sredstva koja se prikupe od dobrovoqnog priloga bi}e iskori{}ena za ugroène od poplava. Organizator koncerta je Crveni krst, u saradwi sa Gimnazijom i Kulturnim centrom.

cima u skladu sa Uredbom o pravilima za dodelu dr`avne pomo}i („Slu`beni glasnik RS“, br. 13/2010, 100/2011, 91/2012, 37/2013 i 97/2013). Za realizaciju definisanih aktivnosti sredstva se odobravaju u iznosu od 50 do 300 hiqada dinara. Nacionalna agencija }e na osnovu ugovora sa preduzetnikom refundirati do 75 odsto ukupnog iznosa opravdanih tro{kova projekta, bez PDV-a. Sredstva }e biti refundirana nakon zavr{etka projekta. Javni poziv je raspisan 6. juna. Konkur je otvoren do 11. jula. Nacionalna agencija }e pismeno obave-

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA Zavr{ni program radionica za decu Radionice za decu koje rade pod okriqem Kulturnog centra u okviru zavr{ne godi{we prezentacije rada organizuju javne ~asove. Polaznici Dramske radionice Kulturnog centra organizuju javni ~as koji je osmi{qen kao kola`ni program u kome }e u~enici Sla|ane Popov, muzi~kog pedagoga, izvesti delove bajki koje potpisuju: Mirjana Stefanovi} (“Petao Petlimir i Pri~alica... “), Jovana Jorga~evi} (“Ho}e i ona”,

Humanitarni koncert grupe “Xeki ^en” “Xeki ^en” iz Gorweg

DRU[TVO

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA STARIH IVAWIÂNA @ivot Nedeqka Parezanovi}a, na{eg poznatog matemati~ara i informati~ara, ispuwen je nau~nim radom, rezultatima i priznawima. Imao bi i umeo o mnogo ~emu da pri~a, ali su mu najdraì razgovori o detiwstvu, koje su obeleìla ratna stradawa i gubitak oca, ali i trenuci de~a~kih nesta{luka i razbibrige na ulicama mirne ivawi~ke varo{i

oditeqi su mu iz sela Bratqeva, udaqenog dvadesetak kilometara od Ivawice. Parezanovi}i su ìveli na jednom, Krivoku}e na drugom brdu, pa je sasvim normalno {to su se momak iz Parezanovi}a i devojka od Krivoku}a zagledali jedno u drugo i svoje simpatije krunisali ven~awem. U braku Svetomira i Stajke ro|eno je ~etvoro dece - sinovi Dragan i Nedeqko i k}erke Miomirka i Stanislava. Svetomir je bio pismen ~ovek, uz to je imao lep rukopis, a ovaj, naizgled sporedan podatak, bio je od presudnog zna~aja za wegovu budu}nost. Najpre se zaposlio u op{tini u svom selu, a potom kao blagajnik u Elektri~noj centrali u Ivawici. Tada je porodica zauvek napustila selo i zapo~ela varo{ki ìvot. - Osim {to je radio u Centrali i pisao sudske molbe i àlbe seqacima, otac se interesovao za tehniku. Popravqao je ~asovnike, a na{a ku}a je prva u Ivawici nabavila radio aparat i elektri~nu peglu. Imao je samo 44 godine kada su ga Nemci, 1942, uhapsili i streqali u Jajincima. Jedina wegova krivica bila je {to je slu{ao Radio London - pri~a, sa setom, osamdesetdvogodi{wi Nedeqko. U vreme wegovog detiwstva na ivawi~kim ulicama nije bilo saobra}aja, izuzev petkom kada su na pijac pristizali seqaci sa volujskom zapregom. Roditeqi nisu morali da brinu za bezbednost svoje dece, koja su ceo dan provodila napoqu, u igri i druèwu sa vr{wacima. Parezanovi}i su stanovali u Javorskoj ulici, gde se malom Nedeqku, prvih {kolskih dana, dogodila i prva ve}a nezgoda u ìvotu. - Sa obe strane na{e ulice tekli su poto~i}i vode, a

NE\OVO DETIWSTVO U MALOJ VARO[I

ja sam, po povratku iz {kole, voleo da skaku}em po ivi~waku. Dogodilo se da se oklizam, padnem i slomim plo~icu, koja nam je uz pisaqku bila jedini {kolski pribor. Do`iveo sam to kao najve}u tragediju, a i uku}ani se nisu ba{ obradovali. [kola se nalazila u centru varo{i, pored crkve, a moja prva u~iteqica se zvala Lada. Kasnije, kada sam se preselio u Beograd,

sreo sam je na Slaviji, u zgradi gde smo stanovali. Zamislite, `iveli smo na istoj adresi - se}a se Ne|o proteklog vremena. Ime je, dodaje, dobio po tome {to je ro|en u nedequ, a koliko je ono lepo i zna~ajno saznao je na kraju osnovnog {kolovawa i to od direktora ivawi~ke {kole - Zvao se Nedeqko Stefanovi}. Na kraju {kolske

godine, on je odr`ao govor i pohvalio najboqe u~enike, me|u kojima sam bio i ja. Kod mog imena se zadr`ao, malo zamislio i nadahnuto rekao da je Nedeqko retko ime, a oni koji ga nose su dobri qudi. Posle rata

Stefanovi} je progla{en dr`avnim neprijateqem, nikada mi nije bilo jasno zbog ~ega. Na{ sagovornik je, po ugledu na oca, rano ispoqio zanimawe za tehniku, a odlaske u Elektri~nu cen-

Nedeqko (levo) sa drugom Slobodanom Parpurom

Svetomir (prvi sleva) u Elektri~noj centrali sa radnicima i akcionarima

Svetomir Parezanovi} (desno) sa drugom iz vojske

tralu, gde je Svetomir radio, i{~ekivao je sa velikim uzbu|ewem. - Generator je za mene predstavqao najve}e ~udo na svetu, satima sam mogao da ga posmatram, a za ~oveka koji je tu radio mislio sam da je Nikola Tesla. Za Centralu je vezan i jedan veoma ruàn doga|aj, u vreme okupacije, koji je mog brata Dragana mogao da ko{ta ìvota. Brat je voleo da peca, pa je, ~u~e}i na mosti}u ispred Centrale, zabacio udicu u jaz. Ba{ tada most je prelazio bugarski vojnik, a kad je nai{ao na Dragana, gurnuo ga je nogom iz sve snage. De~ak je pao u duboku i nemirnu reku, ali je uspeo da ispliva. Bio je potpuno mokar, drugo odelo nije imao, pa mu je deùrni radnik, onaj u kome sam ja video Nikolu Teslu, ode}u osu{io pored generatora. Rat je uneo nemir u mirnu varo{. [kolu su naselili neprijateqski vojnici, nastava se odràvala u kafanama, a mnogi Ivawi~ani, poput Nedeqkovog oca, nisu uspeli da izvuku ìvu glavu. De~ije avanture i nesta{luke, me|utim, ni{ta nije uspelo da zaustavi. - Bilo je i veoma opasnih igara, ali mi smo toga tek kasnije postali svesni. Dogodilo se da jednom prilikom, {etaju}i putem prema Javoru, moj drug i ja prona|emo bombu i re{imo da je zadrìmo i sa wom idemo u ribu. On je bio sa sela, nosio je suknene pantalone i u wih je sakrio bombu. Krenemo ka Moravici, ali se suo~imo sa preprekama. Najpre susretnemo dvojicu Nemaca, prepadnemo se, ali nas oni ne zaustav{e. Stignemo do reke, kad - tamo se kupaju Nemci. Produìsmo

Ivawi~ki lovci kre}u u lov. Me|u wima je i Ne|ov otac

Nedeqko Parezanovi} danas

Kada je radio u Radio Beogradu

edijska koalicija (NUNS, UNS, NDNV, ANEM, LOKAL PRES) poziva sve zainteresovane sredwo{kolce i studente izme|u 16 i 25 godina da se prijave na nagradni konkurs „Ne daj da te spinuju“. Svi koji `ele da u~estvuju treba da snime video, ne du`i od 90 sekundi, na temu medijske pismenosti. U~esnici treba da predstave svoje vi|ewe medija, na koji na~in mediji izve{tavaju, kako se kr{e novinarska pravila, na~in na koji mediji spinuju javnost, ili da putem video snimka prenesu poruku primaocima informacija na koji na~in bi trebalo da posmatraju medije. Primqeni radovi u formi video snimaka bi}e postavqeni na Facebook stranici facebook.com/MedijskiPismeno, gde }e biti organizovano glasawe za najboqi video snimak. U~esnik konkursa koji bude imao najvi{e glasova („lajkova“)

DRU[TVO

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

i kad se dovoqno udaqismo i prona|osmo pogodan vir, dogovorismo se da on bombu udari kamenom i baci je u vodu. Re~eno - u~iweno. Na na{u sre}u, bomba nije eksplodirala - evocira Nedeqko uspomene na dogodov{tine iz detiwstva. Sa Ivawicom se rastao posle male mature. Wegova majka, bistra i preduzimqiva èna, procenila je da je za daqe {kolovawe dece najboqe da se celokupna porodica preseli u Beograd, pa su Parezanovi}i ubrzo postali ìteqi prestonice. Najpre su ìveli u Bokeqskoj ulici, u blizini Auto komande, potom na Slaviji. Nedeqko je, kao jedan od najboqih u~enika, zavr{io sredwu tehni~ku {kolu i dobio posao u Radio Beogradu, gde je, kao tehni~ar u studiju, proveo sedam godina. Uporedo je studirao matematiku, a po zavr{etku fakulteta zaposlio se u Vojno - tehni~kom institutu. Odatle prelazi u Institut za nuklearne nauke “Vin~a”, gde radi u laboratoriji za primewenu matematiku. U Institutu “Mihailo Pupin”, koji }e postati slede}a stanica u wegovoj karijeri, bavio se projektovawem ra~unara i razvojem softvera, a na Matemati~kom fakultetu u Beogradu postao {ef katedre za ra~unarstvo i informatiku. Bio je i rukovodilac ra~unarskog centra matemati~kog instituta SANU, napisao vi{e univerzitetskih i sredwo{kolskih uxbenika, pokrenuo i ure|ivao ~asopis “Ra~unarstvo u nauci i obrazovawu”. U penziju je oti{ao sa 46 godina staà, od kojih je 40

Nedeqko (prvi sleva) sa sestrama Stanislavom i Miomirkom i bratom Draganom

Svetomir (prvi sleva) bioj je anga`ovan i u Sokolskom dru{tvu

proveo u oblasti ra~unarstva. Ba{ u vreme bombardovawa, 1999. godine, obave{ten je da je primqen u Akademiju nauka u Wujorku, ali, ozloje|en zbog u~e{}a Amerike u agresiji na SRJ, nije uspostavio saradwu sa ovom institucijom. Matemati~ar i informati~ar koji je “radio na razvoju vi{e doma}ih ra~unara”, kao i ra~unara “Kosmos” u saradwi sa nau~nicima iz Moskve, u du{i je

ostao de~ak iz male varo{i koji je u {kolu krenuo sa legi{terom i pisaqkom i odrastao u Javorskoj ulici, u vi{e~lanoj i slo`noj porodici u kojoj nijednom detetu nije bilo uskra}eno {kolovawe i obrazovawe. Brat Dragan, koji je preminuo pre dve godine, radio je kao kwigovo|a, sestra Miomirka je postala profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, a Stanislava diplomirani in`ewer arhi-

NAGRADNI KONKURS

NE DAJ DA TE SPINUJU

tekture. Sva deca Svetomira i Stajke Parezanovi} ostvarili su se i u privatnom `ivotu i imaju potomstvo. Nedeqka Parezanovi}a i wegovu suprugu Olgu, lekarku u penziji, ~ije je devoja~ko prezime ]eriman (weni preci su tako|e iz ivawi~kog kraja) upoznali smo u wihovom stanu u Ulici cara Uro{a u Beogradu. E. V.

na ovoj dru{tvenoj mreì dobi}e Tablet ra~unar. Glasawe za nagradu na Facebook stranici po~elo je 15. juna i traja}e do 15. jula. Kako moète da se prijavite? Snimite video ne duì od 90 sekundi i postavite ga na Youtube. Adresu va{eg video snimka prijavite na odgovaraju}u aplikaciju na Facebook stranici facebook.com/MedijskiPismeno, popunite prijavni formular i va{ video snimak }e biti postavqen. Op{ti uslovi Spin je manipulacija kojom se neke osobe, doga|aji ili proizvodi ~ine mnogo boqim (ili mnogo gorim) nego {to zapravo jesu. Ne koriste se neistine, ve} poluistine. Spin bukvalno zna~i: zavrteti pri~u, informaciju, tako da se tvoj stav, kao primaoca, usmeri u èqenom pravcu onoga koji je plasira.

MARKETING

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

marketing 032/342-276

IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat, telefon: 064 4057005, 065 3911900

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

TV PROGRAM

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

SPORT

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

KO[ARKA

PRIJATEQSKI DUEL SA MLADOM REPREZENTACIJOM o povratku sa Zlatibora, gde su odradili prvi deo priprema, mlada ko{arka{ka reprezentacija odigrala je

prvu konrolnu utakmicu sa Borac Mocart sportom. Pobedio je BMS sa 64:56. ^a~anima je pripalo prvo poluvreme, a trojka Pe{akovi}a u posledwim trenu-

cima pove}ala je prednost doma}ina na 14 poena (35:21). U nastavku su reprezentativci boqe zaigrali i poveli minimalnom razli-

kom. Vode}i Bor~evi igra~i Pe{akovi} i Cvetkovi}, uz Avramovi}a, nisu dozvolili iznena|ewe i re{ili su utakmicu u svoju korist. Posle zavr{etka regularnog dela, odigrana je jo{ jedna ~etvrtina u ko-

joj su svi igra~i dobili {ansu da se poka`u. Kona~an ishod bio je 81:77. - Imali smo obavezu da sparingujemo kako bi se mladi igra~i {to boqe pripremili za Evropsko prvenstvo. Reprezentaciji

KADETI NA MEMORIJALU “HARIS BRKI]” Kadetska selekcija Borac Mocart sporta igra}e, 20. i 21. juna, na 14. Memorijalnom turniru “Haris Brki}” u Podgorici. Osim ^a~ana, u~estvuju Partizan, Bosna i doma}a Budu}nost. Danas se sastaju Borac i Budu}nost, Partizan i Bosna. U subotu }e biti odigrane utakmice za prvo i tre}e mesto.

bi uvek trebalo iza}i u susret. Selektoru Dejanu Mijatovi}u i svim igra~ima `elim uspe{ne pripreme i da nas ponovo obraduju novom medaqom - izjavio je za Mocart sport direktor Borca Marko Ivanovi}. Do kraja meseca ko{arka{i Borac Mocart sporta }e zavr{iti treninge, a posle julske pauze, sledi formirawe ekipe i zvani~an po~etak priprema za sezonu 2014/15. Z. J.

@RK ^A BASKET

I [U[I] U REPREZENTACIJI oziv za reprezentaciju ovih dana stigla je i treneru KK Mladost Mihailu [u{i}u. On }e poja~ati stru~ni {tab selekcije do 16 godina koju predvodi Vladimir \oki}. - Bi}e ovo jedan novi i veliki korak u mom bavqewu trenerskim poslom. @elim da ovu {ansu iskoristim na najboqi mogu}i na~in i sve {to budem nau~io prenesem na{im igra~ima u klubu. Ima}u veliku obavezu da Mladost i ^a~ak reprezentujem na najboqi mogu}i na~in i da}u sve od sebe da u potpunosti opravdam o~ekivawa selektora \oki}a i qudi iz Ko{arka{kog saveza Srbiji ka`e Mihailo [u{i}. Kadetsku selekciju Srbije o~ekuje Evropsko prvenstvo u Letoniji od 20. do 30. avgusta. Pripreme po~iwu od 15. jula u Beogradu, na Zlatiboru, Vr{cu, Zrewaninu.

NOVA SEZONA, NOVI IZAZOVI sezoni 2013/14. takmi~ile su se pionirke, mla|e pionirke i kadetkiwe @enskog ko{arka{kog kluba ^A basket. Mla|e pionirke su prvenstvo zavr{ile na drugom mestu. Pionirke su tako|e bile druge, dok su kadetkiwe takmi~ewe okon~ale na prvom mestu i igrale bara` na zavr{nom turniru

Dobrilo Joji}, Nikola Ko~ovi} i Mihailo [u{i}

Osim [u{i}a, poziv za reprezentaciju stigao je i igra~ima Nikoli Ko~ovi}u, Stefanu ]iri}u, kao i wihovim nekada{wim saigra~ima Marku Radovanovi}u (Crvena zvezda) i Matiji Popovi}u (Borac Mocart sport, Mega Vizura). Petar Raki}evi} je ve} na pripremama sa reprezentacijom U 20. Iz Borac Mocart sporta u juniorsku reprezentaciju su pozvani trener Aleksandar BjeZ. J. li} i igra~ Uro{ ^arapi}.

Srbije. U pripremama za bara` odigrale su vi{e kontrolnih utakmica sa ekipama iz okru`ewa. - Stigao nam je i poziv iz Ko{arka{kog saveza Srbije da u~estvujemo na saveznim kontrolnim treninzima. Na{e Katarina Jakovqevi} i Nikoleta Vojinovi} pozvane su da se takmi~e na

KO[ARKA[KO LETO

POÎWE „ZICER” o{arka{ki turnir “Zicer” bi}e i ove godine odràn na igrali{tu Mesne zajednice “3. decembar”, kod Medicinske {kole. Turnir po~iwe u ponedeqak, do kada je i prijavqivawe ekipa. Broj ekipa je ograni~en. Prvog dana igraju mla|e selekcije, deca niìh razreda osnivnih {kola, a do kraja turnira takmi~i}e se seniori. Sve~ano otvarawe “Zicera” je u ponedeqak u 19 ~asova. Organizator turni-

Kadetkiwe

ra je KK Top zicer. Kao i svake godine, organizar na kraju turnira priprema zabavne sadr`aje i takmi~ewe u {utirawu trojki.

Pro{le godine, posledweg dana turnira, u~esnike i najmla|e posetioce zabavqao je i legendarni Igor Z. J. Rako~evi}.

AMERI^KI FUDBAL

RATNICI NA DOMAKU SUPER LIGE a~anski An|eoski ratnici zavr{ili su na prvom mestu takmi~ewe u Prvoj ligi jug. U sezoni su ostvarili skor od pet pobeda, nisu nijednom pora`eni, dali su 352, a primili svega 35 poena. U borbi za ulazak u Super ligu, ^a~ani se u nedequ, 22. juna, sastaju sa Vrbas hantersima. Utakmica po~iwe u 16 ~asova na stadionu FK BIP.

Mla|e pionirke

Turniru regiona u Surdulici, gde su zauzele drugo mesto. Organizovali smo kontrolni trening za najboqe igra~ice ro|ene od 1999. do 2003. godine. U~estvovalo je 150 ko{arka{ica iz Srbije i Republike Srpske, a taj rad sa podmlatkom pratili su najboqi treneri i selektori Srbije - podse}a Goran Deni}, trener @KK Â basket i profesor fizi~kog vaspitawa u Prehrambenougostiteqskoj {koli. Na kraju uspe{nog takmi~arskog dela, kao plod dobrog i temeqnog rada sa mladima, usledilo je gostovawe mla|ih ènskih selekcija Partizana. Klub }e nastaviti da trenira do 30. juna. Ekipe }e se odmarati do po~etka avgusta, kada }e biti nastavqene pripreme za novu takmi~arsku sezonu 2014/15. @eqe i ambicije ostaju iste, nove pobede, novi potencijal ènske ko{arke. Osim mladih entuzijastkiwa i glavnog trenera Gorana Deni}a, veliku podr{ku i pomo} u afirmisawu ènske ko{arke i postizawu dobrih rezultata ekipama su pruìli pomo}ni treneri Goran Gli{i} i Stevo \elo{evi}, tako|e profesori fizi~kog vaspitawa u Prehrambeno-ugostiteqskoj Z. J. {koli.

IN MEMORIAM

VASIL NIKOLOVSKI ~etvrtak, 12. juna, umro je na{ kolega i dugogodi{wi prijateq Automoto sportskog kluba â~ak i Motokros kluba Tanasko Raji}, Vasil Nikolovski. Svih ovih decenija bio nam je vi{e od prijateqa. Ceo ìvot je posvetio motokrosu, od po~etka je u~estvovao u trkama na Jeqenu i na svim drugim takmi~ewima koja su â~ani organizovali. Koliko nam je bio pravi i veliki prijateq i koliko je voleo

motokros, pokazivao je svaki put na delu. Pomogao nam je i da izgradimo stazu “Krivi vir” u Br|anima, dru`ili smo se na svim takmi~ewima {irom biv{e Jugoslavije. Jedne godine Vasil je bio me|urepubli~ki prvak u motokrosu. Oti{ao je tiho i iznenada, ne po`aliv{i se nikome na zdarvstvene probleme koje je imao. Sahrawen je za vikend u Skopqu. Koliko su ga volele kolege {irom Jugoslavije, sve-

do~i i wihovo prisustvo na wegovoj sahrani. Nije im bilo te{ko da pre|u stotine kilometara i odaju posledwu po{tu pravom prijatequ.

Bo{ko Jovi~i} MK Tanasko Raji}

SPORT

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

ATLETIKA

NEMAWA OSVOJIO KUP SRBIJE tleti~ar Slobode Nemawa Koji} pobednik je seniorskog Kupa Srbije na 800 metara (1:50,79). U vrlo jakoj konkurenciji atleti~arke Slobode zauzele su {esto mesto u ekipnom plasmanu. Finale seniorskog Kupa odr`ano je pro{log vikenda na beogradskoj „Marakani” i svi takmi~ari iz ~a~anskog kluba postigli su rezultate vredne pa`we. Bojana Kali~anin je bila druga na 400 m postigav{i i li~ni rekord 55,13. Sopstveni rekord je oborila i drugog dana na 200 m (25,09), kada je zauzela ~etvrto mesto. Jelena Vu~i}evi} je osvojila drugo mesto u bacawu kopqa (45,66) i osmo u bacawu kugle (9,48). Valentina Sekuli} je bila peta u bacawu kopqa (33,72).

Senior Milo{ Dujovi} zauzeo je deseto mesto u bacawu diska (36,09). - Radujem se ovim izvanrednim rezultatima. Tek {to je krenula sezona, Bojana je oborila li~ni rekord, Nemawa je odbranio titulu, a Valentina, Jelena i Milo{ su bili sjajni. Sve su to pokazateqi dobrog rada. Osim fudbala i ko{arke,^a~ku smo podarili jo{ jedan klub koji je uspe{an na saveznom nivou i uz dosada{we pojedina~ne uspehe, dokazali su se i ekipno. Osvojiti ekipno {esto mesto i pobediti klubove sa milionskim buxetima nije mala stvar, imaju}i u vidu i da su u finalu Kupa Srbije u~estvovala 43 kluba. Nadam se da smo ovim, a i uspesima koje }emo postizati, obeshrabrili {a~icu “nevernih Toma” na{eg grada koji ovih dana poku{avaju da slome krila klubu - ka`e

DODIR PRVAK DR@AVE a dràvnom prvenstvu za slepe i slabovide, pro{le subote, u Kragujevcu ~a~anski Sportski klub Dodir osvojio je 12 medaqa i prvo mesto u ekipnoj konkurenciji. êtvoro â~ana postiglo je izvanredne rezultate u konkurenciji od 230 srpskih atleti~ara. Milijanka Lukovi}, zlato u bacawu kugle, diska i kopqa. Milo{ Lukovi}, zlatu bacawe diska i dva srebra u bacawu kugle i kopqa.

N Slobodan Nixovi}, trener AK Sloboda. Narednog vikenda Bojana Kali~anin, Nemawa Koji} i Slobodan Nixovi} poku{a}e, sa atletskom reprezentacijom Srbije, da izbore plasman u Prvu ligu Evrope u Rigi, glavnom gradu Letonije. Z. J.

Sr|an Vilotijevi}, dva srebra u bacawu kopqa i kugle i bronzu u bacawu diska. Slobodan Raji}, srebro u bacawu diska i dve bronze u bacawu kugle i kopqa. Milijanka i Milo{ su se nadmetali u B1, Sr|an u B2 i Slobodan u B3 kategoriji. Odlazak na dràvno prvenstvo atleti~arima SK Dodir omogu}ili su: Grad â~ak, i firme “Dunav osigurawe”, “Autoâ~ak”, “Unipromet”, “Atenik komerc”, “Les folies” i “AS taksi”.

TENIS

SUTRA FINALE „ÂÂK OPENA 2014” ro{le nedeqe zvani~no je otvoren tradicionalni Evropski juniorski turnir za igra~e do 14 godina “â~ak open 2014”. Za u~e{}e na turniru ove godine prijavilo se 170 takmi~ara iz 19 zemaqa. Posle kvalifikacija, na glavnom turniru od ponedeqka se takmi~ilo 48 tenisera, me|u kojima su bili i â~ani, Lazar Igwovi}, Sofija \unisijevi}, Tamara Dla~i}, Tatjana Vasilijevi} i Elena Milovanovi}. I ove godine su uo~i glavnog turnira organizatori priredili sve~anost za sve takmi~are i goste. Osim neizbe`nog vatrometa, posetioce su zabavqali ansambl “Bambi” i plesa~i “Star dens studija”. Turnir je otvorio gradona~elnik Vojislav Ili}, poèlev{i mladim igra~ima da dosegnu uspehe na{ih najpoznatijih tenisera kojima je “â~ak open” bio zna~ajna prekretnica na po~etku karijere. Turnir “â~ak open” po 14 put organizovao je TK Sloboda, pokroviteq je

MARTA I VIKTOR POBEDNICI “VINER [TEDI[E KUPA” Ukrajinka Marta Kostjuk i Srbin Viktor Jovi} pobednici su “Viner {tedi{e kupa” za igra~e do 12 godina. Marta je u `enskom finalu pobedila Nemicu srpskog porekla Aleksandru Ve~i}, 6:0, 6:1. U konkurenciji de~aka Viktor je savladao Uro{a Jovi}a 7:6, 6:3. Prijatno iznena|ewe bio je ^a~anin Lazar Igwovi}

koji je zauzeo tre}e mesto. Lazar je u ~etvrt finalu pobedio prvaka Bugarske Severova, a u polufinalu je izgubio od Viktora Jovi}a. Turnir “Viner {tedi{e kup” za igra~e do 12 godina odigran je na terenima ~a~anskog kluba Tenis point. Takmi~ilo se 90 najmla|ih tenisera iz 15 zemaqa. Z. J.

Lazar i Milenko ]ojba{i}, direktor turnira

Marta i Aleksandra

RUKOMET

Grad ^a~ak, a generalni sponzor kompanija “Sloboda”. Slede}e godine TK Slo-

boda slavi 25 godina rada. Zato za 15. turnir organizatori pripremaju ve}e slavqe. - Profesor Sveta Markovi} }e napisati monografiju kluba. Obe}ao je i Novak \okovi} da }e do}i. On je ovde osvojio “^a~ak open 2004” - najavquje direktor turnira Ne{o Puzi}. Ukoliko vreme dozvoli, danas }e biti odigrani polufinalni, a sutra finalni me~evi. Z.J.

foto R. Radovanovi}

METALAC POBEDNIK TURNIRA ZA MLADE IGRA^ICE enski rukometni klub Atenica organizovao je pro{le subote turnir za mla|e igra~ice, u~enice vi{ih razreda osnovnih {kola. U~estvovalo je 160 rukometa{ica. Prvo mesto je osvojio Metalac iz Gorweg Milanovca, drugo aran|elova~ki Kwaz Milo{, a tre}e ~a~anski Ko{utwak. - @enski rukometni klub Atenica posto-

ji od septembra pro{le godine. U klubu svi rade volonterski i sami se snalazimo za organizacije i odlaske na turnire - ka`e Danijela Kuturovi}, direktorka @RK Atenica. Letwa pauza Atenici }e prote}i u znaku turnira. Za desetak dana }e igrati u Topoli, a potom u Gorwem Milanovcu i drugim gradovima {irom Srbije. Z. J.

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

ATRAKTIVNA LETWA PONUDA PIRAEUS BANKE

IZUZETNE POGODNOSTI iraeus banka je kreirala posebnu letwu ponudu za sve postoje}e i nove korisnike Travel&Smile kartice! Re~ je o izuzetnim pogodnostima koje podrazumevaju povra}aj od 5 odsto potro{enog novca na kupovinu u supermarketima i benzinskim pumpama u Gr~koj i podizawe gotovine bez provizije na Piraeus bankomatima u Gr~koj! Na ovaj na~in dodatno su unapre|ene funkcionalnosti Travel&Smile kartice koje podrazumevaju grejs period do 45 dana, pla}awe na 12 rata bez kamate, poklon putno osigurawe za celu porodicu, popuste u partnerskim turisti~kim agencijama i izdavawe kartice bez godi{we ~lanarine u prvoj godini kori{}ewa. Ova akcija va`i do 30. 9. 2014. Posebna letwa ponuda kreirana je i za dinarske kredite za refinansirawe obaveza iz druge banke. Akcijski uslovi podrazumevaju odli~nu kamatu, tri meseca punog grejs perioda, dodatnu gotovinu na zahtev korisnika, kao i obradu zahteva i isplatu kredita bez naknade. Ova akcija, tako|e, va`i do 30. 9. 2014.

SPECIJALNA PONUDA AIK BANKE

PROMOTIVNI SKROJENA PO „ZELENI PAKET” MERI PENZIONERA PROIZVODA

IK Banka je za klijente penzionere pripremila posebne pakete teku}ih ra~una. Osnovni paket AIK Penzija omogu}ava kori{}ewe debitne platne kartice, izdavawe ~ekova bez naknade, mese~ni izvod po teku}em ra~unu i SMS servis - sve to u okviru naknade od samo 80 dinara mese~no. U ponudi je i AIK Penzija Plus paket, koji pored navedenih proizvoda i usluga, omogu}ava kori{}ewe ebanking usluge, deviznog ra~una, debitne devizne kartice, kao i brojne druge pogodnosti, po ceni od 150 dinara na mese~nom nivou.

AIK Banka klijentima nudi kredite specijalno namewene i prilago|ene potrebama penzionera. To su dinarski gotovinski krediti i krediti uz zatvarawe kreditnih obaveza, bez u~e{}a i depozita. Rok otplate je do 60 meseci, uz maksimalan iznos do 500.000 dinara, sa ukqu~enim ìvotnim osigurawem tokom perioda otplate. U okviru specijalne ponude koja vaì do 30. 6. 2014, svim klijentima koji se odlu~e za AIK Penzija Plus paket uz gotovinski kredit, ili kredit uz zatvarawe kreditnih obaveza, AIK Banka pruà mogu}nost odobrewa dozvoqenog prekora~ewa u visini prose~ne mese~ne penzije, bez obra~una kamate do kraja godine. Naknada za obradu zahteva se ne napla}uje, a ovu mogu}nost klijenti mogu da iskoriste ve} po prijemu prve penzije. U okviru specijalne akcije, AIK Banka na poklon klijentima daje polisu putnog osigurawa.

bog pove}anog interesovawa za promotivni paket proizvoda za finansirawe energetski efikasnih projekata, akcija “Zeleni paket” je produ`ena za dodatnih 15 dana i traja}e do kraja juna. - Prvobitno, akcija je bila planirana za period od 1. aprila do 15. juna 2014, ali zbog ve}eg interesovawa gra|ana, odlu~ili smo da “Zeleni paket” produ`imo do 30. juna. Za dva i po meseca trajawa akcije, realizovano je 230 kredita, u iznosu od 705 hiqada evra. Najve}i broj kredita je iskori{}en za zamenu stolarije, izolaciju objekata, zamenu sistema grejawa - istakla je Jelena Pavlovi}, iz Slu`be za upravqawe ponudom stanovni{tvu. Re~ je o kreditima za u{tedu energije sa valutnom klauzulom koji se odobravaju po promotivnoj kamatnoj stopi od 7,5 odsto godi{we i dinarskom gotovinskom kreditu koji klijenti mogu da koriste za finansirawe 30 odsto u~e{}a po kreditu za u{tedu energije. Klijent sam bira da li }e dati sopstveno u~e{}e, ili }e na ime wega uzeti dinarski gotovinski kredit. Kamatna stopa je fiksna, {to zna~i da nema neizvesnosti, jer se mese~na obaveza tokom perioda otplate kredita ne mewa.

MARKETING

PETAK 20. JUN 2014.

LETNJA AKCIJA

Traje u toku juna i jula!

U Servisu

Dragačevac

za sve modele MERCEDESOVIH putničkih vozila!

E220cdi

8215 din.

E220cdi

9945 din.

C220cdi

9315 din.

A170cdi

8785 din.

E220cdi

14295 din.

ML320cdi

14155 din.

POUZDAN SERVISER ZA SVE MODELE MERCEDESOVIH VOZILA!

Servis ‘’Dragačevac’’ D.O.O.

U redovan servis je uračunato:

032/5-485-730 032/5-485-740

• • • •

32212 Prislonica

032/5-485-750 063/629-136

zamena ulja, filtera ulja, filtera goriva, filtera vazduha i filtera klime

S320cdi

14155 din.

Ulje Mobil za pređenih 20.000 kilometara

SPORT

PETAK 20. JUN 2014.

Страну припремио М. Ристић

БОГИЋЕВИЋ „ПРОЗИВА“ 27.ЈУНА Ф

удбалери Борца поново ће бити на окупу 27.јуна када почињу припреме за старт у Супер лиги. Прозивку ће изврштити Богић Богићевић са помоћницима Драганом Цветићем ,Миодрагом Страчевићем и тренером голмана Зораном Савићем. Први потез у летњој паузи, разговор о наставку сарадње

са досадашњим стратегом, руководство клуба је успешно окончало па ће Богићевић и у Супер лиги предводити зебре са клупе. Иако је још увек рано за промене у играчком кадру, спортски директор Слободан Илић наговостио је да ће у договору са стручним штабом учинити све како би у летњем прелазном

РАСПОРЕД УТАКМИЦА БОРЦА ЗА ЈЕСЕЊИ ДЕО СЕЗОНЕ СУПЕР ЛИГЕ 2014/15 1.коло: БОРАЦ - ДОЊИ СРЕМ 2.коло: РАД - БОРАЦ 3.коло: БОРАЦ - ЧУКАРИЧКИ 4.коло: РАДНИЧКИ 1923 - БОРАЦ 5.коло: БОРАЦ - ОФК БЕОГРАД 6.коло: МЛАДОСТ - БОРАЦ 7.коло: БОРАЦ - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 8.коло: ЈАГОДИНА - БОРАЦ 9.коло: БОРАЦ - ВОЈВОДИНА 10.коло: СПАРТАК - БОРАЦ 11.коло: БОРАЦ - НАПРЕДАК 12.коло: НОВИ ПАЗАР - БОРАЦ 13.коло: БОРАЦ - РАДНИЧКИ НИШ 14.коло: БОРАЦ - ВОЖДОВАЦ 15.коло: ПАРТИЗАН – БОРАЦ

а мало, па су дотакли врх. Сви услови, потен цијал, посматран кроз организацију клуба, стручни штаб, играчки кадар, инфра структуру, не буде само наду него и уверење да се од по стигнутог у сезону 2013/14 може само тај, један, пресуд ни корак напред. Ако смо се некада и запи тали, где је то нестала сјајна атмосфера, а настала велика празнина, уверили смо се да постоје и спортски колективи који живе и раде у амбијенту које нас враћа у време када је гледање фудбалске утакми це било мерак за очи и душу, уживање, привилегија. И не само то. Има ту још много ре зерви које враћају наду да се колико већ у наредној такми чарској сезони може до најви шег степеника. Такав закљу чак, више него упечатљив и моћан, далеко је од маште, много ближи стварности. Победнички менталитет, као да је у питању прослава титуле потврдио је да „тре ће” полувреме итекако може на прави начин у оргиналу да одслика снагу клуба. За истим столом на просла ви другог највећег успеха у готово осам деценији дугој историји клуба, нашли су се сви и уз песму и богату тр пезу уверили и себе и бројне госте, међу којима и послед њег ривала на терену из Ра шке, да су мудром „тимском игром” урадили нешто уни катно и специјално.

року Борац оформио репсектабилан тим, равноправан суперлигашима. -Рано је говорити о конкретним именима, али појачања су у сваком случају неопходна. Намеравамо да квалитетним играчима попунимо све линије тима. За сада је једино извесно да се враћа Нешовић из српсколигаша Полета. Озбиљно рачунамо и на талентованог и у млађим селекцијама афирмисаног Марка Дробњака- каже спортски директор Борца Слободан Илић. Када су у питању одласци Илић не крије да се за неколицину играча Борца интересују клубови из иностранства. - У печалбу ће највероватније одбрамбени бочни играч Никола Боранијашевић и штопер Марио Маслаћ. Интересовање постоји

ФСС ПРОДУЖИО НЕИЗВЕСНОСТ!?

Т Биће појачања: спортски директор Слободан Илић

за још неке играче из млађе гарде, али су Боранијашеић и Маслаћ најближи одласку. Наравно то не треба да брине. Спремни смо да одмах реагујемо и ангажујемо адекватне замене за све који овог лета напусте Чачак – уверева Илић. Борац ће током

припрема одиграти десетак контролних утакмица, генералн проба пред старт у Супер лиги биће турнир „Меморијал Живорад Бија Станковић“ 2. и 3. августа на Градском стадиону уз учешће Радничког 1923, Младости из Лучана, Јавора и Борца.

акмичарска комисија ФСС у понедељак је регистровала службеним резултатом 3:0 бараж утакмицу између Рада и Металца. Ипак, Извршни одбор српске куће фудбала на седници у Старој Пазови вратио је предмет на поновно разматрање првостепеном органу! Како би се комплетирао „досије” прекинуте бараж утакмице на Бановом брду, затражени су извештаји Медицинске комисије ФСС и МУП Србије. Коначној одлуци Извршног одбора ФСС о враћању предмета првостепеном органу, претходио је

заједнички састанак председника Такмичарске комисије, Дисциплинске комисије, Комисије за правна питања и Комисије за жалбе. Како би се сагледале све чињенице прекинутог меча баража ИО ФСС је инсистирао на извештајима Медицинске комисије и МУП Србије. Рок да предмет прекинуте бараж утакмице буде решен је 1. јул. До 15. јула како су најавили у ФСС биће одржан низ састанака, односно седница Одбора за хитна питања, а за поменути датум планиран је још један Извршни одбор.

ПОЛЕТ СПОРТСКИ ПОНОС ЉУБИЋА Побеђивали или губили фудбалери Полета радили су то у препознатљивом стилу, из љубави према клубу, за грб на плавом дресу. Неброја но пута показали да су најбо љи иако је овога пута примат отишао у „српски провицин јски Уругвај”. - Поносан сам на све игра че упркос чињеници што смо пропустили колосалну шансу да први прођемо кроз циљ. Скупо су нас коштали неки непланирани јесењи киксеви. Можда се првенство преломи ло после пораза у Ваљеву од Крушика, али није мала ствар бити други у конкуренцији тимова којима су пре првен

ства шансе на папиру за трон биле далеко веће. Полет је стабилан клуб у сваком по гледу, нико не размишља о успеху који се мора догоди ти. Победнички менталитет краси све структуре клуба, а планови и резултати које же лимо да остваримо нису дале ка, већ блиска будућност. До тада, уживајмо у историјском другом месту“ - са поносом истиче шеф стручног штаба Полета Владе Станисавље вић. Да навијачи Полета, али и чачански фудбалски и спорт ски радници не могу остати равнодушни приликом сваког доласка на стадион у Љубићу,

потврдило се небројано пута до сада. Речи похвала стижу и од екипа које гостују на све лепшем спортском здању. Ру ководство клуба демонстри рало је у протеклих неколико месеци најтраженију способ ност „људи из сенке“. Када је било најпотребније предали су се послу и великој инве стицији и исписали још једну потпуно нову, капиталну стра ницу клупске историје. Два егзактна податка иду у прилог тој тези. Први, да је започет неимарски подухват вредан имена и реномеа Полета, дру ги да ће већ у овој години Љубић и Чачак добити прелеп спортски комплекс.

- Почели смо највећом инве стицијом, изградњом трибина и постављањем 650 столица. Изграђена је и новинарска ложа, следе радови на покри вању централног дела три бина, асфалтирању простора испред службеног улаза, уре ђењу паркинга за службена лица. Уз здраве и логичке претпоставке, размишљају ћи о младим нараштајима, на терену за мале спортове убудуће ће моћи да се игра кошарка, одбојка, рукомет... Управа клуба ће уверен сам урадити домаћи задатак за „петицу” и приволети младе генерације да спортски ком плекс Полета буде њихово омиљено место за окупљање“ - каже иницијатор свих акција на стадиону у Љубићу Милун Тодоровић. Уз верне навијаче, фудба лере и шефа стручног штаба Станисављевића заслуге за велики успех могу се припи сати члановима Управног од бора: Предрагу Миливојевићу (председнику), Милану Јова новићу, Милораду Стевано вићу, Ђорђу Божићу, Марији Кићановић, Владимиру Радовановићу, Миловану Ђо ковићу, Дејану Миленковићу, Николи Ђосовићу, Ратку Бо ровићу, Дејану Томићу, Саши Радмиловићу, Милуну Тодо ровићу... Клупске просторије подсе

Тробојка у срцу „црна-белаплава”: Милун Тодоровић

ћају на мали музеј трофеја и фотографија из блиске про шлости, чувају се и они дав но освојени и забележени. Не треба сумњати да ће колико сутра бити допуњени новим великим остварењима фудба лера Полета.

Фудбалери вицепрвака Српске лиге „Запад“ одиграће у суботу пријатељску утакмицу са Јединством у Коњевићима. Комплетан приход ће бити уплаћен на жиро рачун домаћина чији су терен у просторије претрпели велика оштећена од мајских поплава. Утакмица почиње у 17,30 часова.

ВЕНЧАЊЕ У ФУДБАЛСКОМ АМБИЈЕНТУ

уботу 14.јун памтиће Данијела Панић и Владица Нешовић, али и мештани Слатине и Кукића. На игралишту истоименог клуба из Слатине, фудбалски амбијент заменио је најсвечанији чин свадбеног весеља, венчање Данијеле, ћерке легендарног играча ФК „Слатине“ Предрага Панића и дугогодишњег фудбалера и капитена овог клуба Владице Нешовића. Судбински везани за игралиште где

су провели и детињство и младост фудбалски терен изабрали су за „потпис“ после 14 година познанства и љубави. Амбијент који је по свему подсећао на лепе, старе, српске обичаје није протекао без фудбалских реквизита, шалова и дресева ФК „Слатине“, али и лопти и копачки у којима се „млада“ на терену баш потрудила да покаже како неће тако лако Владици препустити улогу „лидера“ у браку.

SPORT

PETAK 20. JUN 2014.

Страну припремио М. Ристић

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД Резултати последњег 30. кола Полет Јошаница-НД 2011 Рудар Сељак Крушик Јасеница 1911 Мачва Млади Радник

2:0 0:1 1:0 3:3 2:0 4:1 2:0 2:3

Бане Шумадија Победа-Белошевац Лозница Слобода Партизан Шапине Железничар

Коначна табела 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Мачва Полет Лозница Железничар Шапине Рудар Победа-Белошевац Јошаница-НД 2011 Сељак Бане Крушик Шумадија Партизан Јасеница 1911 Млади Радник Слобода

30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

20 19 18 16 13 13 11 12 9 10 7 8 8 6 6 4

8 6 9 7 10 10 8 6 10 5 12 9 2 6 6 6

2 5 3 7 7 7 11 12 11 15 11 13 20 18 18 20

59 48 44 51 44 31 43 40 33 27 35 30 28 27 21 16

15 +44 68 16 +32 63 14 +30 63 29 +22 55 29 +15 49 23 +8 49 36 +7 41 33 +7 41 38 -5 37 39 -12 35 38 -3 33 37 -7 33 56 -28 26 46 -19 24 62 -41 23 66 -50 18

ЗОНА МОРАВА Резултати последњег 30. кола Металац Орловац Тутин Рудар Таково Полет Омладинац Арсенал

2:0 2:1 0:0 3:2 3:1 3:3 2:3 4:3

Слобода Карађорђе Трепча Мокра Гора Славија Водојажа Шумадија 1903 Драгачево

Нови члан зоне Морава: ФК Рудар из Бреснице

ОКРУЖНА МОРАВИЧКА ЛИГА Резултати последњег 30. кола Слатина Јединство (ГГ) Бацковац Јунајтед Миоковци Морава Напредак Омладинац Овчар

0:2 8:2 1:3 2:0 3:2 4:0 2:0 2:2

Пријевор Горушица Младост (П) Младост (А) Спартак Јединство (К) Доња Врбава Рудар

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Рудар Младост (П) Овчар Спартак (-1) Јединство (К) Слатина Миоковци (-1) Напредак Доња Врбава Јединство (ГГ) Пријевор Младост (А) Бацковац Јун. Омладинац Морава Горушица (-1)

30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

19 20 17 14 13 13 12 11 12 10 10 10 10 9 8 4

7 4 8 8 5 4 7 8 5 6 6 6 6 7 5 4

4 6 5 8 12 13 11 11 13 14 14 14 14 14 17 22

64 24 60 30 56 28 55 36 57 51 41 46 46 52 51 38 42 49 45 39 46 47 39 55 54 82 47 62 50 56 42 100

+40 +30 +28 +19 +6 -5 -6 +13 -7 +6 -1 -16 -28 -15 -6 -58

64 64 59 49 44 43 42 41 41 36 36 36 36 34 29 15

Коначна табела 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Шумадија 1903 Мокра Гора Таково Орловац Полет Славија Металац Драгачево Омладинац Трепча Водојажа Тутин Рудар Арсенал Слобода Карађорђе

30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

21 19 15 13 12 11 11 9 10 10 9 10 10 10 10 8

5 5 6 7 7 7 6 10 7 7 10 6 6 6 3 6

4 6 9 10 11 12 13 11 13 13 11 14 14 14 17 16

52 70 42 45 43 39 28 45 40 44 34 31 32 40 27 32

20 +32 32 +38 29 +13 37 +8 37 +6 38 +1 28 0 36 +9 62 -22 53 -9 40 -6 39 -8 42 -10 54 -14 48 -21 49 -17

68 62 51 46 43 40 39 37 37 37 37 36 36 36 33 30 Деведесет минута до званичне промоције: ФК Парменац

ГРАДСКА ЛИГА ЧАЧАК

ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД

Резултати претпоследњег кола

Градска лига Чачак 22.06.2014 | 22.06.2014 | 22.06.2014 | 22.06.2014 | 22.06.2014 | 22.06.2014 |

17:30 17:30 17:30 11:00 17:30 17:30

Планинац Парменац Кеј Ракова Лугови Стрелац

: : : : : :

Полет (Г) Вујан Будућност Чачак 94 Морава Задругар

Општинска лига Горњи Милановац 22.06.2014 | 22.06.2014 | 22.06.2014 | 22.06.2014 | 22.06.2014 | 22.06.2014 |

17:00 17:00 17:00 17:00 17:00 17:00

Млади Рудар Таковски Устанак Озремица Јабланица Шумадија Брезак

: : : : : :

Велереч 94 Младост 09 Луњевица Омладинац Шилопај Мајдан

Задругар Морава Чачак 94 Будућност Премећа Полет (Г)

3:1 4:2 0:3 8:2 0:1 1:10

Планинац Стрелац Лугови Ракова Кеј Парменац

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Парменац Кеј Лугови Вујан Чачак 94 Задругар Морава Планинац Ракова Будућност Премећа (-1) Стрелац (-2) Полет (Г) (-1)

23 23 23 23 22 23 23 23 23 22 24 23 23

21 13 12 11 10 9 8 8 8 7 7 6 1

1 2 3 4 5 6 7 5 5 7 7 1 3

1 108 20 +88 64 8 51 36 +15 41 8 53 41 +12 39 8 40 36 +4 37 7 32 42 -10 35 8 44 35 +9 33 8 39 50 -11 31 10 31 38 -7 29 10 37 48 -11 29 8 49 45 +4 28 10 36 42 -6 27 16 28 60 -32 17 19 30 85 -55 5

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena 18.000 evra P-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG, cena 17.500 evra P-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat, cena 19.000 evra sa PDV-om P-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena 19.000 evra P-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 24.000 evra P-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 23.000 evra P-30 m2, Nemawina, prizemqe, CG, cena 20.000 evra P-32 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 evra P-36 m2, dvosoban, centar, VP, CG, terasa, parking, cena 29.000 evra P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 25.000 evra P-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat, lift, CG, terasa, spava}a soba, cena 26.000 evra P-32 m2, Nemawina, spava}a soba, CG, cena 22.000 evra P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 27.000 evra P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, cena 750 evra/m2 P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 evra P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, cena 35.000 evra P-43 m2, centar, 4. sprat, TA, terasa, cena 27.000 evra P-43 m2, noviji, Balkanska, 2. sprat, CG, cena 26.000 evra

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

STANOVI

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, cena 31.000 evra P-47 m2, noviji, centar, 4. sprat, CG, terasa, cena 35.000 evra P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra P-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas, lift, cena 26.000 evra P-49 m2, Stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 27.000 evra P-54 m2, centar, 9. sprat, lift, CG, cena 32.000 evra P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa, cena 28.000 evra P-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG, terasa, cena 28.000 evra P-52 m2, centar, VP, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 evra P-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 27.000 evra P-52 m2, nov, Avlaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 evra P-58 m2, nov, Qubi} kej, trosoban, 4. sprat, lift, CG, terasa, cena 39.000 evra P-57 m2 , Avenija, VP, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, cena 28.000 evra P-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2. sprat, TA, terasa, cena 31.000 evra P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, cena 47.000 evra P-63 m2, nov, H. Morava, trosoban, cena 33.000 evra P-68 m2, centar, 1. sprat, TAGAS, terasa, cena 40.000 evra P-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2. sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 evra P-76 m2, ul. Svetog Save, trosoban, CG, terasa, cena 30.000 evra P-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 37.000 evra P-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, terasa, lift, cena 38.000 evra P-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, renoviran, cena 45.000 evra BEOGRAD-VRA^AR prodajem novu garsoweru na prvom spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva, cena 38.000 evra CRVENI KRST , nov, trosoban stan, 1. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 92.000 evra KU]E P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera, cena 42.000 evra P-125 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a, cena dogovor P-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~eve hale, ili zamena za stan P-50 m2, kod Hotel Morave, renovirana, cena 27.000 evra LOKALI P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000 evra P-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000 evra P-72 m2, S. Markovi}a, mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

GARSOWERE P-23 m2, vp, 21.500 evra, {iri centar P-30 m2, 3, lift, 22.500 evra, Avenija P-16 m2, vp, 14.500 evra, Qubi} kej U ponudi jo{ 8 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI P-38 m2, vp, 22.500 evra, Qubi} kej P-32 m2, 5, 22.000 evra, {iri centar, P-43 m2, 1, 27.000 evra, Avlaxinica U ponudi jo{ 16 jednosobnih stanova

P-55 m2, 1, 32.000 evra, Avenija P-53 m2, 3, 36.500 evra, Avenija P-63 m2, 3, 31.000 evra, Avlaxinica P-55 m2, vp, 32.000 evra, {iri centar P-49 m2, 6, lift, 32.000 evra, Nemawina P-61 m2, 4, 34.000 evra, centar P-51 m2, 4, 25.000 evra centar P- 55 m2, 3, 31.000 evra, centar U ponidi jo{ 52 dvosobna stana

JEDNOIPOSOBNI STANOVI P-35 m2, 5, 24.500 evra, {iri centar P-53 m2, 6, lift, 29.500 evra, restoran Brvnara, P-37 m2, nov, 4, lift sa stvarima, 32.000 evra, Avenija P-49 m2, 4, 27.000 evra, Hotel Morava U ponudi jo{ 17 jednoiposobnih stanova

DVOIPOSOBNI STANOVI P-54 m2, 1, 29.000 evra, Hotel Morava P-64 m2, 12, lift, 33.000 evra, Hotel Morava P-53 m2, 1, 35.000 evra, Hotel Morava P-67 m2, 7, lift, 37.000 evra, {iri centar P-54 m2, 4, lift, 38.000 evra, Qubi} kej P-67 m2, 4, lift, 45.000 evra, Avlaxinica U ponudi jo{ 21 dvoiposoban stan

DVOSOBNI STANOVI P-49 m2, 1, 25.000 evra, Hotel Morava P-57 m2, 14, lift, 25.000 evra, Hotel Morava P-47 m2, dvori{ni stan, 26.000 evra, Hotel Morava P-49 m2, 4, 27.000 evra, Hotel Morava P-58 m2, 1, 36.000 evra, Qubi} kej P-55 m2, vp, 26.000 evra, Qubi} kej P-50 m2, 4, 28.000 evra, Nemawina P-52 m2, 3, lift, 28.000 evra, {iri centar P-57 m2, 6, lift, 29.500 evra, Avenija P-57 m2, 3, lift, 31.000 evra, Avenija

TROSOBNI STANOVI P-67 m2, 4, 37.000 evra, Hotel Morava P-71 m2, 1, 43.000 evra, Avenija P-80 m2, 1, 44.000 evra, Qubi} kej P-78 m2, vp, 45.000 evra, {iri centar P-71 m2, 4, lift, 46.000 evra, Avenija P-80 m2, 1, sa stvarima, 50.000 evra, {iri centar P-78 m2, 6, lift, 50.000 evra, {iri centar U ponudi jo{ 35 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, Kneza Milo{a, 17.000 evra P-32 m2, prizemqe, TA, Kej, 20.000 evra P-36 m2, visoko prizemqe, TA, kod Hotel Morave, 24.000 evra P-36 m2, visoko prizemqe, TA, Kej, 22.500 evra P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 evra P-43 m2, visoko prizemqe, TA, Avlaxinica, 21.000 evra P-49 m2, 1. sprat, TA, kod Hotel Morave, 23.000 evra P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 evra P-51 m2, prizemqe, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 evra P-53 m2, 7. sprat, CG, Nemawina, 25.000 evra P-49 m2, 5. sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 evra P-41 m2, visoko prizemqe, CG, Qubi}ska - nov, 36.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva - nov, 41.000 evra sa pdv-om P-52m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica - nov, 37.000 evra P-57m2, prizemqe, CG, Avenija, 28.500 evra P-57 m2, 6. sprat, CG, Avenija II, 29.500 evra

P-60 m2, 1. sprat, TA, kod Milice Pavlovi}, 35.000 evra P-67 m2, 12. sprat, CG, Kejdupeks, 43.000 evra P-74 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, 49.000 evra P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 evra P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 evra P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 evra P-95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 evra KU]E P-40 m2, 4 ari, Suvi breg, 13.000 evra P-70m2, 4 ari, Topalovo brdo, 26.000 evra P-129 m2, 1.5 ari, kod ma{inske {kole, 26.000 evra P-114 m2, 2 ari, Amixina, 50.000 evra P-208 m2, 6,8 ari, kod Slobode, 50.000 evra P-80 m2, 16 ari, Parmenac, 29.000 evra P-70 m2, 4 ari, Kulinova~ko poqe, 30.000 evra P-66 m2, 4 ari, kod bolnice, 45.000 evra P-120 m2, 5 ari, Qubi}, 50.000 evra

P-200 m2+ Pk, 18 ari, Qubi}, 51.000 evra P-240 m2, 6 ari, Qubi},60.000 evra IMAWA P-70 m2, 40 ari, Slatinska bawa, 12.000 evra 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15.000 evra P-40m2, 3,2 h, G. Miokovci, 16.000 evra P-110 m2, 34 ari, Loznica, 20.000 evra P-70 m2, 50 ari, G. Atenica, 21.000 evra P-90 m2, 2,5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 evra P-50 m2, 90 ari, G. Gorevnica, 26.000 evra P-70 m2, 60 ari, Kuki}i, LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 evra P-60 m2, Bate Jankovi}a, 52.000 evra P-49 m2, Bulevar oslobo|ewa, 36.000 evra VIKENDICE 60 ari, Kuki}i, 13.000 evra 8 ari, Jelica, 5.500 evra P-60 m2, Me|uvr{je, 40.000 evra

STANOVI

P-37 M2, CG, NEMAWINA, 23.000 E P-45 M2, 3. SPRAT, TA, HOTEL MORAVA, 25.000 E P-39 M2, 3. SPRAT, CG, CENTAR, 25.500 E P-47 M2, 2. SPRAT, CG, NEMAWINA, 27.000 E P-29 M2, 5. SPRAT, CG, H. MORAVA, 19.000 E P-32 M2, 5. SPRAT, CG, NEMAWINA, 23.000 E P-46 M2, 1. SPRAT, CG, OBILI]EVA, 800 E + PDV, NOV P-49 M2, 6. SPRAT, QUBI] KEJ, 30.000 E P-50 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 29.000 E P-52 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 35.000 E P-57 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 36.000 E, RENOVIRAN P-67 M2+18 M2+3 M2, DUPLEKS, RENOVIRAN, 42.000 E P-58 M2, 3. SPRAT, CG,

VINARA, 39.000 E P-49 M2, 3. SPRAT, TA, H. MORAVA, 31.000 E P-68 M2, 4. SPRAT, CG, BALKANSKA, 39.000 E P-58 M2, 7. SPRAT, CG, VINARA, 31.000 E P-79 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 47.000 E P-93 M2, 2. SPRAT, CG, CENTAR, 70.000 E P-53 M2, VP,TA, CENTAR, 26.000 E P-53 M2, 7. SPRAT, CG, AVLAXINICA, 25.500 E

KU]E P-60 M2, 7 ARI PLACA, PRIJEVOR, 18.000 E P-45 M2, 11.4 ARI PLACA, DOWA TREP^A, 12.000 E P-71 M2+30 M2, 4.5 ARI PLACA, CENTAR, 77.000 E P-160 M2 + 70 M2, 3 ARA PLACA, [IRI CENTAR, 80.000 E P-150 M2, PLAC 3 ARA, CENTAR, 80.000 E

OGLASI

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike â~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 110 m2 kod hotela “ Morava”, CG, terasa 20 m2. Tel. 060/ 34984-90 PRODAJEM trosoban nov stan kod hotela “Morava”, 4. sprat. Cena 48.500 evra sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 3. sprat, CG, terasa, cena 50.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, gas, pogodan za poslovni prostor, cena 40.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan 73 m2 + 6 m2, strogi centar, cena 43.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM trosoban stan od 67 m2, cena 37.000 eura, korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, lift, cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan, nov, kod Hotela “ Morava”, dupleks, odmah useqiv. Cena 42.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, stari Autoprevoz, CG, terasa, cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan na Gvo`|aru, moè zamena za Beograd. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM trosoban stan u Beogradu, kod Crvenog krsta, nov, 1. sprat, CG, terasa, cena 92.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban nov stan , nov, Balkanska, cena 32.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan u vlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1-364 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, cena 28.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 26.000 eura, korekcija. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, cena 29.000 eura. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u Kalu|ericama. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2 u Aveniji, hitno, cena 28.000 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, cena 26.000 eura, korekcija. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvori{ni stan od 47 m2. Cena 26.000 eura. Tel . 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici , cena 36.500 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, cena 28.000 eura, korekcija.

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675

Izdajem jednosoban, name{ten stan u Ulici Milo{a Obili}a broj 101. Grejawe - TA pe}, KATV. Za sve informacije kontakt tel: 063-1827294, 032-341-757 Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, cena 34.000 eura. Tel. 060/ 7676-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2, cena 35.000 eura, korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 32.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan kod Brvnare, cena 32.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 29.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 25.000 eura, korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban nov stan na Alvaxinici, 3. sprat, cena 33.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 kod Hotela “Morava”, 2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan u Aveniji 2, prvi sprat, CG, useqiv, cena 29.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2, na Alvaxinici, CG, terasa. Cena 25.000 eura. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 31.000 eura, korekcija. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban nov stan, centar, 3. sprat, CG, lift, cena 750 E/ m2. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2. Cena 29.500 eura. Tel. 060/ 4342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 na Alvaxinici, 4. sprat, lift, cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan na Qubi} keju, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2 u centru grada, blizu “Tempa”, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat, cena 24.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 43 m2 na Gradskom bedemu, cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM mawi dvosoban stan u Nemawinoj ulici. Cena 22.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2, Avenija 1. Tel. 064/ 15893-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2 u centru grada, CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednosoban stan na

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. Qubi} keju , od 33 m2, hitno, cena 16.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru, na 2. spratu. Cena 18.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2 sa CG u blizini Hotela “Morava”. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan 43 m2. [iri centar. Tel. 065/ 345541-1 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, blizu pijaca. Cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 43 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 35 m2, blizu crkve. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 47 m2 na Zlatiboru, dvoiposoban, 3. sprat, sa name{tajem, cena 47.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM stan od 65 m2, u Qubi}skoj ulici, 2. sprat. Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM stan od 53 m2, VP, TA, centar, cena 26.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM nov stan od 38 m2 u blizini O[ “Milice Pavlovi}”, 3. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 54 m2, renoviran na Alvaxinici, cena 24.000 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 54 m2 u blizini hotela Morave. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 52 m2, centar grada, pogodan za poslovni prostor. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM noviji stan od 27 m2, centar, sa novim stvarima, cena 24.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM stan od 42 m2, novija gradwa, u blizini hotela “ Morava”, CG. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM garsoweru u Beogradu, Vra~ar, 1. sprat, ulica G. Vu~i}a, cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, cena 15.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan - garsoweru od 19 m2 na Qubi} keju. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 26 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM ~etiri apartmana na Zlatiboru, ôlovi}a brdo, od 30 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u od 40 m2 u centru â~ka, povoqno. Tel. 064/ 208-6-115, 034/ 384-044 PRODAJEM novu ku}u u â~ku, 2 km od centra. Tel. 064/ 200-8007 PRODAJEM stan od 51 m2 u centru. Cena 26.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM 1/2 ku}e ili mewam za Beograd. Povoqno. Tel. 064/ 651-2-123 PRODAJEM ku}u od 120 m2 i 6,5

PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, CG, O[ "Filip Filipovi}". Cena 24. 000 evra. Tel. 064/14-14-324

PRODAJEM plac od 17.7 ari kod " Slobode", 2 km od centra. Cena 800 evra / ar. Asfalt do placa. Dozvoqena gradwa. Tel. 063/ 667-494, 063/ 667-484 Jovan ari placa sa pomo}nim objektima, u blizini plave hale u Atenici. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM sala{ sa trenom, veoma povoqno, u selu Zeoke. Tel. 064/ 494-2-268, 064/ 448-0-275 PRODAJEM vo}wake 2 i 3 klase, upisani u listu nepokretnosti. Tel. 064/ 339-9-084 PRODAJEM odli~an stan od 58 m2 na Qubi} keju, 2. sprat. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan na Qubi} keju (lamela) trosoban, CG, (mogu}a zamena). Tel. 064/14-14-324 PRODAJEM noviju ku}u od 150 m2 u Aveniji, plac 4.5 ari, sa pomo}nim prostorijama. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u u Atenici, 80 m2, plac 3.50 ari. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM komplet sre}enu i renoviranu ku}u kod hotela Morave, cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u u â~ku ili mewam za Beograd. Povoqno. Tel. 064/65-12-123 PRODAJEM ku}u kod Titove Vile naZlatiboru od 80 m2, plac 6 ari. Cena 70.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima kod Kamenog mosta, povr{ine 50 m2, plac 10 ari, Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM livadu 1.5 ha, 8 km od centra od â~ka na putu za Prijevor, asfalt, voda, struja, odobrena gradwa. Tel. 060/480555-8 PRODAJEM vo}wak potes Pajovi}i na relaciji Zabla}e Jeèvica kraj puta. Tel. 060/ 66188-35 PRODAJEM vikendicu u Loznici sa 15 ari, vo}em, uvedena struja. Tel. 064/ 462-1222 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9428, 032/ 346-230 PRODAJEM novu monta`nu ku}u i 50 ari placa sa pomo}nim prostorijama u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM seosko doma}instvo, ku}u sa oku}nicom, selo Radovi}i kraj Poège. Tel. 031/ 381-71-44 , 065/ 6450-287 PRODAJEM lokal od 135 m2 u Rakovi, ukwièn, magacin, mokri ~vor. Cena 10.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM poslovni prostor sa lokalom u Viqu{i, magacinom 170 m2, plac 10 ari, cena 8.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM - MEWAM 2 ku}e sa placem od 4 ara, Alvaxinica. Mogu} svaki dogovor. Tel. 064/ 392-0-325 PRODAJEM ILI IZNAJMQUJEM kompletno opremqen lokal brze hrane u centru. Tel. 060/ 3341-406 NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM na Vo`dovcu dvosoban poluname{ten stan, nov, CG, garaà. Tel. 064/ 292-3812 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan u Beogradu, U~iteqsko naseqe. Tel. 063/ 807-9-958

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

PRODAJEM stan na Alvaxinici, name{ten. Tel: 064/36-66-325 POVOQNO PRODAJEM! ÊTVOROSOBAN, NOV, ODMAH USEQIV, UKWI@EN, STAN NA LOKACIJI “GVO@\AR” U Â^KU. STAN SE NALAZI NA POTKROVQU, IZNAD 2. SPRATA, UKWI@ENE REDUKOVANE POVR[INE OD 74 M2, A POSEDUJE STAMBENI PROSTOR POVR[INE PODA OD 100 M2, I DODATNI PROSTOR ZA OSTAVE POVR[INE PREKO 20 M2. CENA STANA 600 E/ M2. KONTAKT TELEFON-VLASNIK STANA 064/ 051-8-002 IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila, Beograd Cerak. Tel. 032/ 341-948 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, sve odvojeno. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM ku}u, zasebno dvori{te za stambeni ili poslovni prostor, na duì period. Tel. 060/ 363-8-612 IZDAJEM poluname{ten jednoiposoban stan, Qubi}ska, nov, na duì period. Tel. 064/ 148-6958 IZDAJEM 1 ar placa, pogodno za trafiku ili monta`ni objekat. Tel. 060/ 363-8-612 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, ima kuhiwu. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM lokal od 15 m2 u Draga~evskoj ulici. Cena 40 evra. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8845 IZDAJEM lokal od 53 m2, u G. Milanovcu u glavnoj ulici. Tel. 060/ 575-8-700, 032/ 727-026 IZDAJEM garaù u Draga~evskoj ulici. Tel. 064/ 995-0-345 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban nename{ten stan sa grejawem, lokacija Ciganmala. Tel. 5372-816, 064/5426-726 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 065/346-541-1 IZDAJEM name{tenu garsoweru, grejawe na gas, parking prostor. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM name{ten stan od 43 m2, na Keju, 2. sprat. Tel. 065/ 3833-033 IZDAJEM u Soko Bawi apartmane i sobe sa kupatilima. Tel. 064/ 30-22-419 IZDAJEM jednosoban stan na Qubi} keju, nename{ten. Tel. 064/864-71-71 IZDAJEM jednosoban nov stan, CG, prazan, ulica Pigova (park). Tel. 060/ 026-10-60 IZDAJEM jednosoban stan na Alvaxinici, CG, terasa, poluname{ten, useqiv. Tel. 060/ 3498-490 IZDAJEM ku}u od 90 m2, u centu, ulica Lomina, renovirana, name{tena, CG, klima. Tel. 063/ 603-984 IZDAJEM name{tene kancelarije u Obili}evoj ulici, od 15 do 50 m2. Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, TA, kod Medicinske {kole. Tel. 032/ 712547 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod hotela “ Morava”, 3. sprat. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Kaleni} pijace. Tel. 064/19-11-911 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, na Vra~aru. Tel. 064/ 242-7-478 IZDAJEM nename{ten stan od 55 m2 u {irem centru â~ka. Tel. 064/5720-519 IZDAJEM noviji dvosoban name{ten stan. Tel. 065/ 346-5411 IZDAJEM dvosoban stan u

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

Prodajem stambeno poslovni prostor u Ulici Sin}eli}evoj 77. POVOQNO! tel: 064/299-06-84

POTREBNA RADNICA NA POZICIJI ODR@AVAWE I PRODAJA CVE]A. TEL. 063/ 840-8-126 Nemawinoj ulici, visoko prizemqe, komplet name{ten, useqiv. Tel. 064/ 317-1-701 IZDAJEM name{tenu ku}u od 45 m2 u {irem centru â~ka, povoqno. Tel. 064/5720-519 IZDAJEM poluname{ten stan u ku}i od 35 m2, u Qubi}u , Ulica 39, broj 12, poseban ulaz. Tel. 032/ 354-767 IZDAJEM ku}u od 90 m2, nename{tena, blizu hotela “Morava”, useqiva. Tel. 060/ 3498-490 IZDAJEM stan 38 m2, 1 sprat, CG, terasa, na Alvaxinici. Tel. 060/ 34-984-90 IZDAJEM garsoweru sa CG u zgradi na Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460 i 061/ 815-43-95 IZDAJEM stan za letovawe u Bau{i}ima. Tel. 032/ 341-948 IZDAJEM stan za letovawe u Igalu. Tel. 062/ 385-929, 063/ 7799-264 IZDAJEM lokal od 53 m2 u glavnoj ulici u G. Milanovcu, grejawe na gas. Tel. 032/ 727-026, 060/ 575-8-700 IZDAJEM dvosoban name{ten stan , lift, CG, interfon, pvc stolarija. Tel. 031/ 3887-792 , 066/487-792 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, TA, Nemawina 50. Tel. 712547 IZDAJEM garsoweru od 26 m2, u soliteru na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 IZDAJEM lokal od 11 m2, u strogom centru â~ka, pored Galije, CG, klima. Tel. 064/ 923238 IZDAJEM name{ten dvosoban stan kod gradskog parka, 2. sprat, CG, ktv. Tel. 064/182-83-78 IZDAJEM poslovni prostor od 200 m2, pogodan za sve delatnosti. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Ulici kraqa Milo{a, ima parking. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM stan u Bau{i}ima za letovawe. Tel. 061/ 60-900-44 IZDAJEM stan kod Vuka u Beogradu za studentkiwe. Tel. 063/843-414-9 IZDAJEM magacine od 80 do 200 m2 u Obili}evoj, uz kru`ni put. Tel. 063/ 635-033 PLACEVI PRODAJEM kod bolnice plac od 2 ara, uz asfalt. Tel. 064/ 6663-268 PRODAJEM plac u Loznici, Topalovo brdo. Cena 800 evra ar. Tel. 064/ 158-76-61 PRODAJEM placeve od 17 a i 7 a, u centru Kotraè. Tel. 011/ 88485 PRODAJEM placeve kod Spomen parka. Tel. 062/ 964-2-896 PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod Slobode. Tel. 064/ 544-0-508 PRODAJEM plac od 12 ara, Qubi} brdo, blizina rasadnika. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/ 868-1371 PRODAJEM plac od 25 ari, moè i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83

OGLASI

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

PRODAJEM plac od 30 ari sa ku}om u Prijevoru na skretawu za {kolu, na trasi Koridora 11. Tel. 064/ 353-2-709 PRODAJEM dve parcele ukupne povr{ine 1 ha 30 ari, u Gorwoj Gorevnici, pored puta. Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-20-71 PRODAJEM plac u Atenici 13 ari, mo`e zamena za razno. Povoqno! 062/755-020 PRODAJEM parcelu od 1.56 ha, prva klasa, voda, struja, u Zabla}skoj Baluzi. Tel. 064/ 17707-67 PRODAJEM imawe sa dve ku}e u Pakovra}u, pored {kole. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM plac na Zlatiboru Vodice. Tel. 061/732-47-95 PRODAJEM plac na Qubi} brdu 12 ari, blizu rasadnika. Cena 5.000 eura. Tel. 063/868-13-71 PRODAJEM plac na Suvom bregu, 4 ara. Tel. 5549-204 PRODAJEM livadu 1,5 h, 8 km od centra ^a~ka na putu za Prijevor, asfalt, voda, struja, odobrena gradwa. Tel. 060/480555-8 PRODAJEM 4,5 ha zemqe, selo Ber{i}i zaseok Gali~, ku}a{tala. Tel. 063/602-974 PRODAJEM placeve na planini Ozren, kod Sokobawe, na mestu zvanom Vlasina. Tel. 069/30-22419

HITNO prodajem vo}wake i placeve oko 4 km od centra Ivawice i blizini vazdu{ne bawe Anemija. Tel. 064/33-99-084 PRODAJEM plac 6 a, dozvoqena gradwa na Goliji. Tel. 063/66-0020 PRODAJEM parcelu 1.2 ha u Preqini, blizu “Intereksa”. Tel. 064/ 0045-726 PRODAJEM plac 10 ari, kameni most, voda, vajat na placu. Tel. 060/754-50-11 RAZNO PRODAJEM gr~ki duvan, najkvalitetniji na Balkanu. Tel. 064/ 467-0-822 PRODAJEM raznu stolariju. Tel. 062/ 80-56-782 PRODAJEM friìder “ Obodin” , odli~an pod garancijom. Tel. 032/ 391-680 PRODAJEM veliki dvodelni friìder sa zamrziva~em marke LG, odli~an. Tel. 032/ 326-747 PRODAJEM vi{e tepiha. Tel. 062/ 80-56-782 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM masaèr za le|a. Cena 1.000. 00 dinara. Tel. 032/

334-384 PRODAJEM metalnu limenu gara`u od 17 m2. Tel. 062/ 330-731 PRODAJEM umati~ene steone junice. Tel. 060/ 065 - 05-05 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM traktor “ Tomo Vinkovi}” 420 , 1985 god. sa prikqu~cima. Tel. 880-028, 064/ 1600-876 PRODAJEM postoqa za suncobrane. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM ormar sa komodom. Tel. 062/ 80-56-782 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855 PRODAJEM auto prikolicu, atestirana, sa ceradom. Tel. 062/755-020 PRODAJEM tri mu{ka maltezera stara 2 meseca, sa papirima. Tel. 062/ 830-6-636 PRODAJEM kau~. Tel. 062/80-56782 PRODAJEM novu kadu za kupatila. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125 PRODAJEM dve o~uvane letwe automobilske gume, ~etrnaestice. Tel. 063/84-34-149 PRODAJEM tri krave (1 sa teletom) i 500 bala ve{ta~ke trave sa detelinom cmiqom i trojkom.

PRODAJEM OKRETNE I PRENOSIVE DVORI[NE SU[ILICE ZA VE[ TELEFONI: 064/ 294-2-141,

Tel. 036/857-678 PRODAJEM doma}a jaja i koziji sir. Tel. 065/ 425-600-6 PRODAJEM polovnu mu{ku biciklu u ispravnom stawu. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125 PRODAJEM belu pamu~nu ~ipku, ve}a koli~ina, povoqno. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM ku}ni bioskop LG, povoqno. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125 PRODAJEM drvene garni{ne raznih veli~ina. Tel. 063/ 84-34149 PRODAJEM hladno ce|eno suncokretovo uqe. Tel. 065/ 425-600-6 PRODAJEM p~eliwa dru{tva i rojeve u db ko{nicama. Povoqno. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-88-45 PRODAJEM kamp ku}icu “Treska”, 1+2 u ektra stawu i povoqno. Tel. 064/ 00-40-754 PRODAJEM ro{tiq na plin i pala~inkaru na plin. Tel. 064/ 24-62-790 PRODAJEM vi{e dimenzija zastakqenih prozorskih krila, po ceni 200 dinara. Tel. 334-346, 065/333-43-46 PRODAJEM ~amovu rezanu gra|u, prva klasa, 1 m3 - 160 eura. Tel. 061/ 111-64-39 PRODAJEM kanap za balirawe 1 kg - 240 dinara. Tel. 061/111-64-39 PRODAJEM 2 metra javorovih trupaca. Tel. 065/ 22-611-40 PRODAJEM kau~, 3 tepiha i regal. Tel. 062/ 80-56-782 PRODAJEM ta pe} 4.5 kv i raznu polovnu stolariju. Tel. 062/ 2056-782 PRODAJEM ciglu i blokove. Tel. 032/ 5574-348 POVOQNO prodajem polovan name{taj. Tel. 066/ 346-288

PRODAJEM polovni name{taj regal. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374125 PRODAJEM solarnu su{aru. Povoqno. Tel. 065/ 985-82-13 PRODAJEM kamp ku}icu Treska, 2 + 1 u ekstra stawu, povoqno. Tel. 064/ 995-0345 PRODAJEM balirano seno u Gorwem Milanovcu. tel. 063/ 614586 PRODAJEM o~uvanu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM okretne i prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 064/ 2942-141 PRODAJEM o~uvanu drvenu trgova~ku tezgu. Tel. 063/ 84-34149 PRODAJEM drvena vrata bez {toka. Tel. 063/ 84-34-149 AUTOMOBILI PRODAJEM kamion Iveko , registrovan do maja 2015. godine, nosivost 5 tona. Tel. 064/ 230-4202 PRODAJEM FIAT 500L. Kredit, gotovina. Tel. 064/4674-338 PRODAJEM LADU NIVU. Kredit, lizing, povoqno za zamqoradnike i preduzetnike. Tel. 064/ 4674-338 USLUGE USLUGE zidawa dimwaka, pe}i, ~esmi, trotoara. Tel. 064/ 536-7080 USLUGE specijalnog zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma.... Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE pobijawa cevi za vodu, pumpa u dvori{tu. Tel. 064/ 3730-156

USLUGE - povoqno ~asovi matematike. Tel. 065/ 332-1-456 USLUGE ma{inskog cepawa drva, povoqno. Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa zapu{tenih i zaraslih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 USLUGA popravke le|nih bakarnih prskalica, plasti~nih mu{tika i dizni. Tel. 032/ 326747 USLUGE - IZRADA kotlova po naruxbini “ekonomik” (velika u{teda ogreva) Tel. 065/ 5900-651 USLUGE - pomo} u ~uvawu dece i nega starih, medicinska sestra. Tel. 066/ 401-686 PREPRAVQAM {porete Smederevac na duboka lo`i{ta. Tel. 065/405-4940 RADIM biznis planove. Tel. 063/750-28-93 ZAPOSLEWE POTREBAN radnik od 35 do 45 godina, za rad na auto otpadu. Potrebno poznavawe auto delova. Tel. 065/ 548-5-855 TRA@IM posao ~uvawe dece, starijih lica, trgovina... odgovorna, nepu{a~! Tel. 063/ 88-77-481 POTREBAN frizer sa radnim iskustvom. Tel. 060/ 358-67-10 POTREBAN radnik za rad na ma{ini za brizgawe plastike. 063/ 640-573 AGENCIJA „SUBOTI]“ NUDI USLUGE ^I[]EWA I ODR@AVAWA STAMBENOG I POSLOVNOG PROSTORA I VO\EWE POSLOVNIH KWIGA. TEL. 064/ 196-4-705

GRAD ÂÂK GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadrìni, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS", broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE "INDUSTRIJSKA ZONA, KOMPLEKSI BOLNICE I KASARNE". Nacrt Plana Generalne regulacije "Industrijska zona, kompleksi bolnice i kasarne", obuhvata podru~je povr{ine od 461.36 ha. JAVNI UVID O NACRTU PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 20. JUNA 2014. godine do 19. JULA 2014. godine.

Republika Srbija MINISTARSTVO POQOPRIVREDE I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE Na osnovu ~lana 10. Stav 1. i stav 2, a u vezi sa ~lanom 29. stav 1. i stav 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ( "Sl.glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) daje slede}e

OBAVE[TEWE Nosilac projekta, IN Energo Beograd, podneo je zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu Projekta izgradwe i eksploatacije male hidroelektrane Didi}i. Zainteresovana javnost moè da izvr{i uvid u sadrìnu zahteva svakog radnog dana od 10-13 ~asova u prostorijama Ministarstva poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine u Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 426 i dostavi svoje mi{qewe u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije bi}e izloèn na javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs. U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana Generalne regulacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada â~ka ili putem po{te. KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA Â^KA zaseda na javnoj sednici dana 28. jula 2014. godine sa po~etkom u 11 ~asova u sali Skup{tine grada â~ka, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" iz â~ka. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

^ITUQE

PREMINULA

OLIVERA OQA CUPA] (1950-2014) ogoped, pesnikiwa, aktivan kreator kulturnih manifestacija u gradu Olivera Oqa Cupa}, ro|ena Ba{i} 1950. u Leskovcu, “dobila je u `ivotu mnoge bitke, ali ne i rat”. Tako je glasila jedna od wenih posledwih poruka... Rano detiwstvo i osnovnu {kolu provela je u Qubqani, gde je zavr{ila osnovnu {kolu na slovena~kom jeziku. Gimnaziju i studije na Defektolo{kom fakultetu zavr{ila je u Beogradu, a od 1974. godine

do penzionisawa radila je u Gradskoj bolnici u ^a~ku na ORL odeqewu kao defektolog- rehabilitant za decu i odrasle sa poreme}ajima sluha, govora i glasa. Bila je uspe{na u svom poslu. Svoj spisateqski talenat pokazala je od najranijih {kolskih dana. Wen afinitet bilo je stvarala{tvo za decu, poezija, proza, dramski tekstovi i igrokazi. U stvarala{tvu za odrasle potvrdila se kao pisac satiri~nih tekstova, eseja, re-

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

cenzija, pesama i pri~a, dramskih tekstova, scenarija, dramatizacija, a bavila se i recitovawem, glumom i bila uspe{an voditeq i kreator mnogih kulturnih programa. Objavqivala je u ~asopisima, zbornicima, antologijama za decu i odrasle i za svoj rad dobila brojna priznawa. Bila je u~esnik vi{e festivala i pesni~kih susreta. Od 2000. godine je ~lan Udruèwa kwièvnika Srbije, bila je sekretar Podru`nice UKS za Moravi~ki okrug, ~lan USKOR-a, Udruèwa “Prijateqi dece Srbije”, mesnog odbora Kola srpskih sestara u â~ku i dugogodi{wi predsednik ovda{weg Kwi-

`evnog kluba “Dragoslav Grbi}”. Naro~ito je podr`avala mlade talente. Objavila je tri zbirke poezije za decu, koje su kreirane kao slikovnice: “Ven~i} od masla~ka”, “Svici u xepovima” i “Svrbi me surla” 2012, koju je IK “P~elica” predstavila na Beogradskom sajmu kwiga. Potpisuje i kwigu pesama za odrasle

“Pobuna du{e” i zbirku pri~a i novela “Igra skrivalice”. Komemoracija povodom smrti Olivere Cupa}, uglednog kulturnog radnika, odr`ana je u ~etvrtak, 19. juna u 11 ~asova u Klubu Doma kulture, a sahrawena je istog dana u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu.

Na na{u `alost, 40 dana kako nije sa nama

POSLEDWI POZDRAV Na{oj dragoj baki, majci i supruzi

MIRKO VUJOVI] Dragi na{, iskreni prijateq i drug. Zauvek }e ostati u na{im srcima i mislima. Wegovi drugari: ZORAN, MIKO[, ]ENDO i SLOBODAN sa porodicama. 17870

OLIVERA OQA CUPA] kwi`evnik, defektolog

OQI

MILOVAN MIHAILOVI] "DRQO"

Posledwi pozdrav na{oj dragoj }erci Oqi.

ANDREA, BORIS, LARA i ALEKSANDAR

MAMA i TATA 17875

17881

SE]AWE 25. 6. 1991 - 25. 6. 2014.

Vreme prolazi, se}awa ostaju. Bila je ~ast imati takvog dedu. TVOJI: MARIJANA i IVAN sa mamom i porodicama 17871

Nano! GODI[WI POMEN „Mo`da spava sa o~ima iznad svakog zla, izvan stvari, iluzija, izvan `ivota i s wom spava, nevi|ena, wena lepota" ANDREA 17877

EMILIJA @IVANI] iz Kowevi}a 22. 6. 2013 - 22. 6. 2014.

One koje volimo nas nikada ne ostavqaju. Volimo te zauvek Oqa. Ti si na{a crvena ptica feniks. SEJA, TEA, BORA 17879

Majko, Hvala ti za svu qubav, ne`nost i dobrotu koju si nam pru`ila. BORIS i LARA

Istina je bolna, tuga beskrajna, re~i malo, a bola mnogo da bismo rekli koliko nam nedostaje{. Neka tvoja dobra i plemenita du{a po~iva u miru. PORODICA @IVANI]

17876

17873

Dana 25. 6. 2014. navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg supruga i oca

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Mojoj dragoj supruzi

JOVANA AZAWCA OQI

OQI

Hvala za `ivot proveden sa wom. ALEKSANDAR

od devera DANA sa porodicom

17880

17878

2013 - 2014. Pro|e tu`na godina, od kada si nas napustio. Svaki dan bez tebe je prepun tuge i bola. Se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima. TVOJI: supruga STOJKA, }erke VESNA i VERICA, unuci NIKOLA i STEFAN, unuke TIJANA i RADICA, zetovi PULE i RA[O 17874

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

^ITUQE

2012 - 2014. Dana 24. juna navr{ava se DVE GODINE bez na{e najve}e qubavi

RU@ICE ^VOROVI] Vreme prolazi u bolu i suzama. Beskrajno tugujemo mila na{a jer utehe nema. Volimo te do ve~nosti. Zauvek. Ti i mi. TVOJI NAJMILIJI

17872

24. 6. 2012 - 24. 6. 2014.

Mila na{a

RU@ICE

Svojom ~istom i toplom du{om zaslu`ila si ve~nost. TVOJI: BRAT, TETA, UJNA i TE^O

17872

^ITUQE

RAJNA MARTA]

19. 6. 2006 - 19. 6. 2014.

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

RAJNA MARTA] 19. 6. 2006 - 19. 6. 2014.

Tuga se ne meri vremenom ni re~ima. Ponos i se}awe na tebe je uvek prisutno, a qubav ve~na. Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i. TVOJA PORODICA

Draga seko, Te{ko je ìveti bez tebe, ali sam ponosna {to sam te imala za sestru. Voqeni ne umiru, jer dok ìvim vole}u te i ~uvati od zaborava. Ve~no }e{ ìveti u mom srcu. Tvoja sestra ZORA

Draga seko, Osam godina! Ne, ne verujem da je toliko pro{lo iako je istina u koju ne mogu i ne}u da poverujem, jer ti si seko svaki dan u mojim mislima, u mojim snovima, u mom srcu. Nema tih suza i re~i koje mogu ubla`iti bol i prazninu koja je ostala tvojim odlaskom. I daqe `ivi{ u mom srcu voqena, po{tovana i nikad zaboravqena. Tvoja sestra CANA i zet MIRO

17868

17863

SE]AWE STEVAN^EVI]

JELENA

POSLEDWI POZDRAV

ZORKA PETROVI]

1932 - 2014. iz ^a~ka

DRAGUTIN

1919 - 2009. 1909 - 1997. Zaslu`ni i po{tovani roditeqi `ive zauvek u nama. ]erka DRAGICA KAPLAREVI] sa suprugom VI]OM i }erkama DRAGANOM i BIQANOM

Sin LAZAR, snaha MIRJANA, unuke NEVENA i IVANA

]erka BIQANA, unuci ISIDORA i ALEKSANDAR

17856

17865

26. 6. 2014. navr{ava se PET GODINA od kada nije sa nama

Tu`no se}awe na na{e LUKOVI]E

Dana 12. juna 2014. godine posle kra}e bolesti preminuo na{ dragi

ZORAN ]ETENOVI] ]ETEN

TOMISLAV \URA[EVI]

1958 - 2009.

Ponosni smo {to smo te imali, a neizmerno tu`ni {to smo te izgubili. Ve~no }emo te nositi u srcu.

"Oti{ao je na nebo, da za nas nabere zvezda." I sada nas, me|u wima, ~uva. Uvek }e te voleti tvoji najmiliji. GAGA i ZOKA sa mamom, babom i dedom

MILO[A MI[KA @IVOJINA @IKA 5. 7. 1997 - 5. 7. 2014. 22. 6. 2008 - 22. 6. 2014. Mnogo toga se promenilo, samo je na{a qubav prema vama ostala blistava i nepomu}ena. Da... Voqeni nikad ne umiru. Majka i supruga ^EDA, sestra i }erka BIQANA, sestri}i i unuci NEMAWA i STEFAN

]erke: DRAGANA, SILVANA, SVETLANA, unuci: NEMAWA, ALEKSANDAR, STEFAN, ALEKSA i NIKOLA, unuka ANA i zetovi

17866

17867

17850

Umrla je na{a MILA

MILA BOJOVI]

POSLEDWI POZDRAV VOQENOJ SESTRI

MILI BOJOVI]

MILA BOJOVI]

1964 - 2014.

1964 - 2014. Posledwi pozdrav od supruga RADO[A i sina \OR\A Posebna zahvalnost osobqu odeqewa Intenzivne nege ^a~anske bolnice. ZAHVALNA PORODICA

Nikada je ne}emo zaboraviti. MILKA, MONIKA i TA[A MARINOVI]

Zahvaqujem se svima na ukazanom sau~e{}u a posebno svojim kolegama i osobqu Intenzivne nege na pomo}i, nezi i le~ewu moje sestre. Sestra BIQA sa porodicom

17869

IVAN MILOVANOVI]

Dana 18. juna 2014. navr{ava 20 godina od smrti na{eg dragog

^ETRDESETODNEVNI POMEN

RANKA VU^I]EVI]A

1937 - 2014. iz Pakovra}a Dragi nikad ne umiru. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Supruga: VERA, deca MILOJKO i MILKA sa porodicama

iz Prijevora iz Zabla}ske Baluge

21. juna 2014. je tvoj 31. ro|endan. Osam godina je pro{lo od tvoje prerane smrti. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Tvoja porodica MILOVANOVI]

Vreme prolazi a uspomenu na wega sa qubavqu ~uva sestra MILKA sa porodicom

17857

17851

RADOMIRU ]OSI]U RADU

^ITUQE

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

U ~etvrtak, 26. 6. 2014. godine, navr{ava se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg jedinog sina i brata

20. juna 2014. navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

Dragi na{

SINI[E PRODANOVI]A iz Pakovra}a

Istina je bolna, tuga je ve~na koju }emo nositi u na{em rawenom srcu. Ve~ito tu`ni, majka CANA, otac RADE i sestra QIQANA 17854

SINI[A PRODANOVI]

DRAGAN JANKOVI]

iz Pakovra}a 21. 8. 1963 - 26. 6. 2010.

AKSENTIJA PANTOVI]A - AXA

22. 6. 2013 - 22. 6. 2014. Dok trajemo bi}e{ u na{em se}awu, voqen i po{tovan. PORODICA JANKOVI]

S po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju supruga LEPOSAVA, sestra DANICA i mnogobrojna rodbina

17861

17853

Dana 22. 6. 2014. godine navr{ava se [ESNAEST GODINA od odlaska na{eg

Dana, 23. juna 2014. navr{ava se SEDAMNAEST GODINA od kako je umrla moja majka

IVANA ALEKSI]A

ZORA BABI]

Bio si kratko u na{im `ivotima, osta}e{ ve~no u na{im mislima. TVOJI: majka MILIJANA, otac MILOMIR i brat BRANKO

17860

17859

SE]AWE na moje drage roditeqe, sestre i zeta

iz Je`evice

1975 - 2014.

1977 - 2014.

RADOJKA JOVANOVI]

RADOSAV JOVANOVI]

1991 - 2014.

RADOMIR RISTI]

2001 - 2014.

2012 - 2014.

KRSTINA KINA RISTI]

RAJKA JOVANOVI]

ro|. Jovanovi}

Hvala za dobrotu i pa`wu koju ste mi pru`ali. MIROSLAV JOVANOVI] 17862

Dana 21. 6. navr{ava se [EST meseci od smrti na{e drage supruge i majke

VINKE NENADI]

iz G. Gorevnice

Majko, hvala ti za sve i po~ivaj u miru. OLIVERA

Znao si koliko smo te volele, ali nikada ne}e{ saznati u kakvom bolu `ivimo ove 4 godine, od kad te nema. Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe. Mnogo nam nedostaje{. K}i MARIJA, supruga VESNA

Tvoju dobrotu i veliko qudsko srce u kome je bilo mesta za sve nas nikada ne}emo zaboraviti. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav. TVOJI: suprug ALEKSANDAR, sin MILIVOJE i }erka MILOSAVA

PETAK 20. JUN 2014. GODINE