20. sepembar 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

MONAH VITALIJE MILO[EVI] BAVI SE I strana 11. IZRADOM KOMPJUTERSKIH PROGRAMA

„KVIZIRACIJA” U^INILA VERONAUKU ZANIMQIVIJOM Svoje kreativne sposobnosti i poznavawe informatike utkao je u nekoliko kompjuterskih programa, koji su nastali dok je bio duhovnik mona{kog sestrinstva manastira Gradac...

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

POZICIJA I OPOZICIJA O FUNKCIONISAWU LOKALNE VLASTI

BROJ 37

^A^AK, 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

CENA 30 DIN.

„MORAVSKI” MORNAR DRAGOMIR KUZMANOVI]

strana 9.

PLOVIDBA DUGA 40 GODINA

OTVORENA USTANOVA ZA DNEVNI BORAVAK „ZRA^AK”

strana 3.

strane 4. i 5.

„KUPUSIJADU” POSETILO OKO 150.000 GOSTIJU strane 20. i 21. KARATE NA EVROPSKOJ OLIMPIJADI 2015

strana 31.

PIPER GENERALNI SEKRETAR BALKANSKOG SAVEZA

OSTVAREN DUGOGODI[WI SAN BODI BILDING I BIKINI FITNES

MAJA [ESTA U SVETU

strana 31.

FOTOREPORTA@A

GIMNAZIJALCI NA EKSKURZIJI U GR^KOJ

strana 19.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

OTVORENA USTANOVA ZA DNEVNI BORAVAK „ZRA^AK”

OSTVARIO SE DUGOGODI[WI SAN

- kaù roditeqi osoba ometenih u razvoju, korisnika Dnevnog boravka u ~iju su izgradwu Grad â~ak i dràva uloìli 75 miliona dinara

stanova za dnevni boravak “Zra~ak” po~ela je da radi 2. septembra, a zvani~no je otvorena u ponedeqak, uz program koji su priredili hor Gimnazije i u~enici [OSO “1. novembar” i prisustvo korisnika ustanove, wihovih roditeqa, predstavnika lokalne uprave i Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike. Gradwa objekta od 1.500 metara kvadratnih po~ela je 2011. godine i ko{tala 75 miliona dinara, od ~ega je Grad obezbedio 55, a resorno ministarstvo 20 miliona di-

nara. Podsetiv{i na obiman i komplikovan postupak osnivawa i registracije ustanove, vr{ilac du`nosti direktora Angelina Mandi} konstatovala je da su prva iskustva, od 2. septembra kada je ustanova po~ela da radi do 16. septembra, kada je sve~ano “otvorena”, izvanredna.

- Za ovih 15 dana imamo samo pozitivna mi{qewa roditeqa, a korisnici nerado odlaze ku}i. Sve prostorije su opremqene, izuzev senzorne sobe za koju ~ekamo donaciju, a svi radnici su pro{li program obuke za rad sa osobama ometenim u razvoju - rekla je vr{ilac du`nosti ustanove u koju je za sada sme{teno 58 osoba sa posebnim potrebama i zaposleno 28 radnika. Kqu~eve rukovodiocu ustanove predao je gradona~elnik Vojislav Ili}, a korisnicima po`eleo da im Dnevni boravak bude “drugi dom”. On je podsetio da je Dnevni boravak, za 35 korisnika, u prethodnom periodu bio sme{ten u zgradi [OSO “1. novembar” i da wegovi uslovi i kapacitet nisu bili u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom. Inicijativa da se podigne nov objekat, po savreme-

nim standardima, potekla je od roditeqa korisnika, a lokalna zajednica je podr`ala ideju i obezbedila ve}i deo sredstava. Ili} je rekao da Grad ne}e na ovome stati i da je u toku izrada projekta za fiskulturnu salu u [OSO “1. novembar”, koju }e mo}i da upotrebqavaju i korisnici “Zra~ka”.

U ime Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike otvarawe ovakve ustanove pozdravila je dràvnna sekretarka Brankica Jankovi}, rekav{i da â~ak na ovaj na~in ispuwava obaveze prema osobama sa invaliditetom, koje “imaju pravo na dostojanstven ìvot, obrazovawe i zdravstvenu za{titu, socijalnu za{titu i zapo{qavawe, pomo} i podr{ku”. - Pokazalo se da su dnevni boravci jedan od najkvalitetnijih oblika pomo}i ovoj populaciji. Oni su sigurno mnogo boqi od sme{taja u velikim ustanovama i ìvota razdvojenog od porodice. U rad ove ustanove ne bi tre-

balo da se ukqu~e samo zaposleni u woj, nego svi gra|ani - kazala je predstavnica Ministarstva i pozvala ^a~ane da povremeno pose}uju ustanovu i u~estvuju u wenim aktivnostima, jer volonterski rad qude ~ini mudrijim i boqim. Kao predstavnik roditeqa korisnika ustanove na sve~anosti je govorila Stela Mi{kovi}, naglasiv{i da po~etak rada “Zra~ka” predstavqa ostvarewe dugogodi{weg sna hendikepiranih lica i wihovih porodica.

- Mi roditeqi smo se godinama, uz svesrdnu podr{ku Dru{tva za pomo} MNRO, obra}ali Centru za socijalni rad, stru~nim slu`bama Grada i gradona~elnicima. Sastan~ili smo, `alili se, qutili se, bivali ogor~eni, dobijali obe}awa, ali nama se ~inilo da se ne radi dovoqno da nam se pomogne. Na{ o~ajni~ki glas je, kona~no dopro do pravog mesta, do gradske uprave, koja je opredelila sredstva za izgradwu i rad Dnevnog boravka. Danas je divan dan za nas i na{u decu, jer smo dobili Boravak u kome su uslovi dostojni dana{weg vremena. Boravak dece uz stru~nu brigu i nadzor omogu}ava nam da predahnemo i da se deo dana posvetimo poslu i drugim aktivnostima, {to do sada nismo mogli - kazala je Stela Mi{kovi}. Dnevni boravak je korisnicima na raspolagawu od 7 do 18 ~asova, a mo`e da primi 100 osoba. E. V.

BRANKICA JANKOVI], DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA RADA, ZAPO[QAVAWA I SOCIJALNE POLITIKE: CENTRI ZA SOCIJALNI RAD MORAJU BITI KADROVSKI OJA^ANI

SISTEM SOCIJALNE ZA[TITE JE SPREMAN

prkos najavama ~elnika rekonstruisane Republi~ke vlade i ministra finansija Lazara Krsti}a da }e buxet do kraja godine biti maksimalno restriktivan, {to moè uticati na smawewe odre|enih buxetskih pozicija, sredstva za socijalnu za{titu i pomo} socijalno ugroènom stanovni{tvu su “spremna” do kraja godine. Ovo je u ponedeqak, tokom posete â~ku i razgovora sa gradskim ~elnicima izjavila Brankica Jankovi}, dràvni sekretar Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike i naglasila da su sva davawa ovoj kategoriji stanovni{tva redovna. - Sigurni smo da i naredne godine ne}e biti problema, jer je blagovremeno predvi|en o~ekivan porast korisnika nov~ane socijalne pomo}i, u skladu sa Zakonom o socijalnoj za{titi iz 2011. godine. Sistem socijalne za{tite je za to spreman. Ono {to je evidentno, je nedostatak qudskih kapaciteta u centrima za socijalni rad. Nadamo se da }emo u narednom periodu, kako se bude poboq{avala finansijska i ekonomska situacija u zemqi, postepeno re{avati i te probleme.

Prioritet Vlade i resornog ministarstva u narednom periodu bi}e razvoj usluga za decu, najstarije sugra|ane i osobe sa invaliditetom, zbog ~ega }e u svim lokalnim samoupravama biti otvoreni servisi dostupni prvenstveno ovim kategorijama gra|ana, najavila je Jankovi}ka:”Mo`emo se pohvaliti podatkom da u svim op{tinama i gradovima, osim u dvadesetak, postoje domovi za stare osobe i 84 objekta za dnevni boravak dece i odraslih. Najbitnije je da je za sve wih obezbe|eno stabilno finansirawe, {to i jeste obaveza lokalnih zajednica.Nekada{wi sistemi socijalne za{tite, bazirani na velikim institucijama su napu{teni, jer se pokazalo da su skupqi i neadekvatni oblici za{tite i dece i odraslih osoba.” Ne spore}i potrebu da u centrima za socijalni rad, me|u kojima je i ~a~anski, bude pove}an broj zaposlenih i stru~nih kadrova, a u pojedinim re{eni i problemi sme{taja, dr`avni sekretar resornog ministarstva je izrazila uverewe da }e i Grad, iz domena svojih nadle`nosti i u skladu sa materijalnim mogu}nostima nastojati

da uti~e na pove}awe zaposlenosti u ovoj ustanovi. Iako centrima nedostaju kadrovski kapaciteti, nije mogla da obe}a niti najavi neke promene u ovoj oblasti i u 2014. godini, ali je podsetila da Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne za{tite ovim ustanovama pruà maksimalnu stru~nu i tehni~ku pomo}. U toku je testirawe novog sistema “Dils” koji }e omogu}iti umreàvawe i informatizaciju svih centara u zemqi i po~etak rada u novom softveru: - Sva dokumenta su tipizirana, {to }e olak{ati i ubrzati administrativne poslove. Centri su povezani i pritiksom na jedan taster mogu se prakti~no dobiti svi podaci i brè obraditi predmeti. Zahvaquju}i tome, zaposleni }e biti rastere}eni i jedan deo radnog vremena }e mo}i da posvete direktno korisnicima i strankama koje se obra}aju centrima za odre|ene vrste usluga i pomo}i. Bez obzira na to, kada budu stvorene materijalne mogu}nosti, centri }e biti kadrovski oja~ani - najavila je Brankica Jankovi}. M. N.

POLITIKA

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DVERI PONOVO POZVALE SNS DA SE IZJASNI DA LI ]E I UBUDU]E DA (P)ODR@AVA AKTUELNU LOKALNU VLAST o{to ni posle sedam dana niko iz stranaka u vladaju}oj koaliciji i opoziciji nije odgovorio na proglas i javni poziv Dveri za promenu vlasti u â~ku, ~elnici ovog Pokreta Bo{ko Obradovi} i dr Milan Roganovi} su na pro{lonedeqnoj KZN ponovili ovu, kako su istakli, najozbiqniju, najkorektniju i najodgovorniju opozicionu inicijativu, “usmeriv{i” je najvi{e ka SNS i zahtevaju}i da se ova stranka izjasni, da li }e i ubudu}e podràvati vlast, kojoj je, kaù, samo 30 odsto gra|ana ukazalo poverewe na izborima. Inicijativa Dveri nai{la je na }utawe i pre}utkivawe, uprkos ~iwenici da je stawe u gradu alarmantno i da je neophodno ne{to hitno mewati, rekao je Obradovi} i ocenio da â~ak ni u ~emu “ne ide pravcem i putem koji je zacrtala Vlada Srbije”, iako su lokalna i republi~ka vlast sli~ne: “Nemamo izve{taje o radu gradskog rukovodstva i uprava, ne znamo {ta su radili i da li su postigli kakve rezultate. Nema odgovornosti onih koji su lo{e radili, analize rada kadrova iz stranaka u vladaju}oj koaliciji, niti smene onih koji su lo{e radili i uvo|ewa u vlast nestrana~kih li~nosti. Nema ni borbe protiv korupcije i partijskog zapo{qavawa. â~ak

ZAUSTAVITI PROPAST I ZAMENITI NEZAMEWIVE o~ito ne prati svoje lidere i vrhove stranaka u Beogradu.” Uprkos tom paradoksu i “razmimoilaèwu” lokalne i republi~ke vlasti, sedam dana }uti i vlast i opozicija, kaè Obradovi}, potenciraju}i “godi{we }utawe SNS koja ne èli, ili ne sme da se javno opredeli i kaè da li }e i ubudu}e podràvati vlast koja, ~esto i po wihovim re~ima, gura Grad u propast”, ili }e se opredeliti da se u â~ku ne{to mewa. Za to postoji izborna voqa gra|ana, od kojih je za SPS i NS glasalo 30 odsto, ali su “napredwaci sa strane opozicije pre{li na stranu vlasti, koju godinu dana podràvaju”, podse}a on i poziva wihove ~elnike da odgovore na pitawe Dveri, da li }e do kraja mandata podràvati Ili}a i Negovanovi}a, ili }e biti spremni da se ne{to mewa u Gradu. Karakteristi~no je i to {to }ute i druge stranke iz vladaju}e koalicije - DSS, PUPS, URS, koje tako|e ~esto kritikuju vlast, ali ne odgovaraju na ozbiqnu inicijativu Dveri o smeni i

promenama, o kojoj, {to je jo{ ~udnije, }uti i opozicija - DS i LDP. - U ovom trenutku postoji dijametralna suprotnost izme|u voqe gra|ana â~ka, koji su za smenu Vojislava Ili}a i Veqka Negovanovi}a i politi~kih elita skoro svih opcija u gradu, koje to ne smeju da urade. Zbog toga je Pokret Dveri progoviro u ime svih â~ana, kojima je dosta ove vlasti i po{teno, korektno i otvoreno svim odbornicima i iz vlasti i opozicije ponudio da sednemo za sto i napravimo novu vladaju}u ve}inu u interesu Grada, da oni koji su dobro radili, ostanu na svojim mestima, a da na kqu~ne pozicije do|u novi qudi i nestrana~ke li~nosti, da bismo zaustavili propast Grada koja traje 17 godina i zamenili nepromenqive - rekao je Obradovi}, naglasiv{i da }e Dveri nastaviti opoziciono delovawe u SG i zahtevati da bude formiran anketni odbor koji }e ispitati sve pqa~ka{ke privatizacije u â~ku i otvoreni centri za razvoj privrede i poqoprivrede i kancelarija

za investitore iz dijaspore. Najavio je da }e inicijativu o smeni vlasti u â~ku, ukoliko u me|uvremenu na wu ne odgovore vladaju}e i opozicione stranke, izneti na prvom jesewem skup{tinskom zasedawu. U gradskom rukovodstvu i vlasti koja nije nova, jer Gradom vlada u kontinuitetu 17 godina, nema kqu~nih li~nosti koje “drè konce u svojim rukama”, smatra dr Milan Roganovi}. Podsetio je da je â~ak devedesetih bio privredno ~udo, a da se posledwih godina iz wega sele privatne firme, da je stopa nezaposlenosti 35 od-

sto, da nema novih investicija, da redovne zarade primaju samo zaposleni u “bud`etskim” firmama... Zbog toga je, uveren je on, proglas Dveri, izdat u “ 12 i minut”, a zahtev za smenu aktuelne vlasti nije upu}en samo politi~kim strankama, ve} svim relevantnim faktorima u Gradu, koji bi trebalo da sednu za “pregovar~ki sto i poku{aju da formiraju novu vlast od najstru~nijih, najkompetentnijih i naj~estitijih qudi”, spremnih da pomognu da ^a~ak krene putem na kome je bio pre 15 - 20 godina i wegovi gra|ani osete boqitak. Po{to je

podsetio na obe}awa koja je vlast dala, a nije ispunila, dr Roganovi} je apostrofirao partijsko zapo{qavawe, koje je do{lo do izra`aja i posledwih dana, nakon poni{tavawa konkursa za izbor direktora javnih preduze}a, jer je “politi~kim pulenima, favoritima odre|enih stranaka, koji nisu predali potpunu dokumentaciju, ostavqeno vreme da to urade, dok su diskvalifikovani oni koji su dostavili vaqanu dokumentaciju i imali i li~ne i profesionalne kvalitete.” M.N.

GRADSKI ODBOR DS ZVANI^NO PODR@AVA IDEJU I ZAHTEV ZA PROMENU VLASTI U ^A^KU

GRAD PROPADA, GASI SE I NESTAJE o{to je stawe u gradu ilustrovao izvodima iz intervjua sa jednom mladom sugra|ankom, koja je napustila â~ak, a svaki put kada u wega do|e, “upla{i se zbog odsustva voqe za promenama i nedostatka optimizma i energije”, predsednik GO DS Dragan Brajovi} je na KZN pro{log ~etvrtka naglasio da se DS zalaè da se “zaustavi propadawe â~ka i da on ne bude grad koji nestaje i polako se gasi”. Zbog toga su demokrate postavile nova pitawa gradona~elniku: za{to je neto prose~na julska zarada za 32.000 dinara mawa od najve}e zarade u Republici, a samo 13.000 ve}a od najniè, za{to su postavqeni vi-

marketing 032/342-276

soki zahtevi na konkursu za direktora Nau~no tehnolo{kog parka, a nisu ponu|eni nikakvi uslovi, za{to su poni{teni konkursi za direktore javnih preduze}a... - Demokratska stranka }e tra`iti i na skup{tinskom zasedawu da se utvrdi odgovornost direktora JP koji godinama u pojedinim preduze}ima prave gubitke, koji se pokrivaju preraspodelom sredstava u buxetu i prelivawem subvencija na gubita{e, umesto da taj novac bude odvojen za otvarawe novih radnih mesta i stvarawe nove vrednosti. To je, pored ostalog, i posledica partijskog zapo{qavawa, zbog ~ega poru~ujemo svim javnim preduze}ima i strankama na

vlasti da se okanu strana~kog i ro|a~kog zapo{qavawa i u budu}nosti ne ponavqaju gre{ke iz pro{losti. Predsednik ~a~anskih demokrata je, po{to je naglasio da DS nije zadovoqna radom lokalnog rukovodstva, kazao da “GO DS zvani~no podr`ava zahtev i ideju za promenu aktuelne vlasti u ^a~ku”, ali da poziv za razgovore o tome, ni od Dveri, niti drugih stranaka nije dobio. On je ocenio da je najve}i krivac za lo{ u~inak vladaju}e koalicije Nova Srbija, jer je posle pro{irewa Gradskog ve}a sa dva ~lana iz wenih redova, koji }e godi{we poreske obveznike ko{tati skoro milion dinara, prakti~no uzela najvi-

{e vlasti u svoje ruke i ponela najve}u odgovornost. Rezultati ve}inskog politi~kog saveza za godinu dana su mnogo mawi od obe}anih, koji su bili mawi i od potrebnih, za{ta gra|ani nisu glasali na pro{logodi{wim izborima, smatra Brajovi}. On je najavio da }e odbornici ove stranke na prvom jesewem zasedawu zahtevati da budu izmewene stope za obra~un poreza na imovinu gra|ana, koji su pove}ani za 100, a u nekim slu-

~ajevima i 200 odsto. Demokratska stranka na lokalnom nivou je prakti~no u julu ove godine zapo~ela izbornu kampawu, promovi{u}i novi koncept rada, po ugledu na strana~ke odbore koji su postigli zavidne rezultate, rekao je Ivan Star~evi}, predsednik Izvr{nog odbora GO DS. Jo{ tokom leta poja~an je kontakt i zapo~eta revizija ~lanstva, i proces konstituisawa novih mesnih odbora: “Demokratska stranka ima

veliki broj ~lanova i u svojim redovima mnogo obrazovanih i kvalitetnih qudi, koji se ukqu~uju u rad resornih odbora. Da bismo pokazali da je DS otvorena za sve, pre sedam dana smo na na{oj internet stranici i dru{tvenim mreàma uputili gra|anima javni poziv da u~estvuju u radu resornih odbora i predlaù ideje i re{ewa problema, na koje nam â~ani ukazuju u svakodnevnim kontaktima”. M. N.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POLITIKA

U FUNKCIONISAWU VLADAJU]E KOALICIJE NEMA PROBLEMA, ZAJEDNI^KI JE ZAKQU^AK SVIH POTPISNIKA KOALICIONOG SPORAZUMA

JEDINSTVENO I RASTERE]ENO

U NOVE IZAZOVE

Vladaju}a koalicija u lokalnoj vlasti je jedinstvena i u wenom funkcionisawu nema problema. Sva programska na~ela predvi|ena u koalicionom sporazumu realizuje dinamikom koja je iznad o~ekivawa i partnera u ovom ve}inskom politi~kom savezu. Pojedina “iskakawa” u javnim nastupima predstavnika nekih politi~kih stranaka, rezultat su wihove demokrati~nosti i prava pojedinaca da iznesu svoje mi{qewe i kritike i vladaju}ih i partija u opoziciji. Ovu konstataciju sa sastanaka odr`anih 1. avgusta i 10. septembra, svi potpisnici koalicionog sporazuma (Vojislav Ili}, dr Aleksandar Radojevi}, dr Mom~ilo Spasi}, Veqko Negovanovi}, Miladin Ristanovi} i Sa{a Obradovi}) ponovili su i na prekju~era{woj konferenciji za novinare. ladaju}u koaliciju o~ekuje dosta posla do kraja godine, koji prakti~no po~iwe prvim jesewim skup{tinskim zasedawem, na kome je predvi|eno dono{ewe odluke o rebalansu buxeta i izbor direktora javno komunalnih preduze}a. Predstoje joj i pripreme za izradu buxeta za 2014. godinu i obaveza da zavr{i zapo~ete infrastrukturne objekte, rekao je gradona~elnik Vojislav Ili} i podsetio na kapitalne objekte, prvenstveno u oblasti vodosnabdevawa, koji su izgra|eni, ili zavr{eni za vreme mandata aktuelne vlasti. - Tokom leta do{lo je do izvesnih “iskakawa” u istupawima pojedinaca, koji su samoinicijativno iznosili svoja mi{qewa i ocene, iza kojih koalicija ne stoji - rekao je Ili}. Tu wegovu ocenu potvrdio je poverenik SNS i na-

KAKVE NESTRANA^KE LI^NOSTI? Komisije osnovane za sva javna preduze}a, zavr{ile su posao i obavezne su da Gradskom ve}u predloè maksimalno po tri kandidata za direktore javno komunalnih preduze}a i JP “Gradac”, dok }e GV predloìti jednog i traìti da se o wemu izjasne odbornici SG, objasnio je predsednik Veqko Negovanovi}, proceduru izbora direktora, odgovaraju}i na pitawe za{to su poni{teni, odnosno ponovqeni konkursi. Boqe je i ponoviti konkurs za direktore nekih JP, nego se ogre{iti o zakon i dovesti kandidate u neravnopravan poloàj, rekao je on, ali i otvoreno i bez okoli{awa naglasio: - Naravno da ono {to se ne dogovori u koaliciji, ne}e biti sprovedeno ni kroz konkurs. Ali, i ono o ~emu se koalicija dogovori, bi}e potpuno zakonito. Dosta je vi{e pri~a o nestrana~kim li~nostima, jer, hajde da ne idemo na izbore i da predsednika gradske Skup{tine biramo iz reda nestrana~kih li~nosti. Ja }u se otvoreno i iskreno zalagati da se za izbor direktora javnih preduze}a pitaju koalicioni partneri koji su preuzeli odgovornost za wihovo funkcionisawe. Pritom }emo voditi ra~una da sve to bude apsolutno u skladu sa zakonom. rodni poslanik dr Aleksandar Radojevi}, naglasiv{i da su inicijative pojedinaca i “izdvojena” mi{qewa uobi~ajeni i na republi~koj i lokalnoj politi~koj sceni i da je posao opozicije, pored ostalog, i da se “bavi” strankama u vlasti: “Da smo mi u opoziciji, verovatno bismo se bavili sli~nim temama i politi~kim marketingom kojim se u posledwe vreme bave neke opozicione partije u gradu.” Programska na~ela na kojima je bazirana vladaju}a koalicija ni u jednom trenutku nisu bila naru{ena, tvrdi Veqko Negovanovi}, uveren da }e ona jedinstvena i spremna do~ekati “te{ku politi~ku je-

sen” i velike obaveze koje je o~ekuju u narednom periodu. Smatra da su na “pojedina~na iskakawa, koja su postala politi~ki manir, ne samo u â~ku, ve} i u ~itavoj Srbiji, pored ostalog, uticale i pri~e o rekonstrukciji Republi~ke vlade”. - Bitno je da na po~etku velikog posla koji nam predstoji, zajedni~ki javnosti kaèmo da }emo sve svoje snage i potencijale usmeriti ka wemu, da nemamo vi{e vremena da snagu tro{imo na periferne stvari i da }emo jedinstveni, rastere}eni i iskreno preuzeti obaveze koje nas o~ekuju. Svesni snage, zna~aja i svog mesta u vladaju}oj koaliciji, predstavnici odborni~ke liste URS - Liga za â~ak, nastoje da daju maksimalan doprinos wenoj stabilnosti, rekao je dr Mom~ilo Spasi}: “Na{a nastojawa su da ~lanice vladaju}e koalicije rade {to boqe i kvalitetnije, jer svi smo svesni ~iwenice da svaka nestabilnost lokalne vlasti negativno uti~e i dovodi do poreme}aja u lokalnoj ekonomiji i oteàva ìvot sugra|ana”. Jedini realan pokazateq dobrog ili lo{eg rada koalicije je izvr{ewe programskih na~ela, predvi|enih sporazumom o saradwi, smatra Miladin Ristanovi} (PUPS) . I povr{nim uvidom u 11 odredaba koalicionog dogovora, moè se, kaè on, zakqu~iti da je koalicija “duboko u{la u re{avawe problematike” i da radi tempom koji je iznad o~ekivawa i koalicionih partnera. Svoj maksimalni doprinos stabilnom funkcionisawu vladaju}e koalicije daje i Gradski odbor DSS, rekao je Sa{a Obradovi}, istakav{i da na rad funkcionera ove stranke i ustanova i preduze}a za koje je ona preuzela odgovornost, nema ve}ih primedbi i sugestija. M. N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

office@cacanskiglas.rs Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

POLITIKA

emokratska stranka se, posle te{kog perioda kroz koji je pro{la, konsolidovala, “podigla glavu” i u{la u ambicioznu i te{ku borbu da promeni Srbiju naboqe, povrati poverewe gra|ana koje je u nekoj meri izgubqeno i ispravi gre{ke iz pro{losti. Wen najve}i i najteì zadatak je da nestru~nu i nesposobnu vlast {to pre po{aqe u politi~ku istoriju. Ovi ciqevi deluju kao planine, ali su ih i demokrate i â~ani devedesaetih godina lako i brzo presko~ili, rekao je obra}aju}i se novinarima u utorak Borislav Stefanovi}, {ef poslani~ke grupe DS- a u Skup{tini Srbije i izrazio uverewe da }e iz â~ka ponovo “pote}i sveà krv Srbije koja }e joj dati novu snagu i ìvot”:

BORISLAV STEFANOVI], [EF POSLANI^KE GRUPE DS-A, U^ESTVOVAO NA TRIBINI LOKALNOG ODBORA STRANKE

„ODBRANA BEOGRADA, ODBRANA SVIH GRADOVA U SRBIJI” - U Srbiji je katastrofalna ekonomska situacija, nezaposlenost je ogromna, obrazovni i zdravstveni sistem su uru{eni, nova vlast se zaduìla za 4,5 milijardi evra. Imamo najzaduèniju, najnesposobniju i najnestru~niju vlast koja vu~e Srbiju u diktaturu. Drago mi je da je, posle nekoliko meseci te{ke borbe za preìvqavawe DS- a, i suo~avawa sa laìma i montiranim optu`nicama, skoro 99 odsto na{ih funk-

da }e vladaju}a koalicija morati da uradi tri rebalansa buxeta, da bi “izravnala katastrofalan deficit” i zadu`ewe od 4,5 milijardi evra. Za vreme aktulene vlasti zabele`en je pad izvoza prehrambenih proizvoda za 40 odsto, “{to nije uspela ni vlast Slobodana Milo{evi}a”, tvrdi {ef poslani~ke grupe demokrata: “Ova vlast je uspela da za godinu dana izgradi osam kilometara auto - puta, da zaposli vi-

SAOP[TEWE RAVNOGORSKOG POKRETA OO ^A^AK

OSVE]EWE SPOMENIKA MILKI BAKOVI] a Ak{amovi}a grobqu u Bresnici, u subotu, 14. septembra u 12 ~asova, u organizaciji potomaka i rodbine Milke Bakovi} (1914-1999), osve}en je spomenik Milki Ravnogorki sa prepoznatqivim epitafom: “Telo u Americi, Du{a u Bresnici”. Tom skupu, pored ~lanova porodice i mesnog paroha, prisustvovali su sekretar Mitroplije Crnogorske dr crkvenog prava Velibor Xomi}, kwièvnik i publicista Antonije \uri}, grupa Ravnogoraca iz â~ka, Kragujevca i Topole na ~elu sa predsednikom Pokreta Sr|anom Sre}kovi}em. O bogatom i stradalnom ìvotopisu Milke Bakovi} koju Drugi svetski rat zati~e kao u~iteqicu i upraviteqa {kole u Dowoj Gorevnici i wenom aktivnom u~e{}u u Ravnogorskom pokretu - Jugoslovenskoj Vojsci u Otaxbini, koja je prva iza{la na megdan nacisti~koj Nema~koj u porobqenoj Evropi, govorili su Milica Bakovi} i Antonije \uri}. Kao borac Mr~ajeva~ke Ravnogorske ~ete, u~estvuje u osloba|awu â~ka i Kraqeva, a do kraja Drugog svetskog rata je vrlo aktivna u {tabu Draè Mihailovi}a, prvog i pravog antifa{iste na Balkanu. Posle rata, u takozvanom oslobo|ewu, Milka, kao i mnogi iskreni rodoqubi koji su se borili protiv fa{izma i nacizma za Kraqa i Otaxbinu biva progla{ena za narodnog neprijateqa i utamni~ena na petnaest godina strogog zatvora. U poàre-

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

va~kom kazamatu izdr`ala je dvanaest i po godina, od toga tri godine u samici. Ostaju}i dosledna svojoj ideji, nikada nije revidirala stav. U Otaxbini, okupiranoj od strane komunisti~ke, ateisti~ke vlasti koja je nemilosrdna prema srpskim pravoslavnim rodoqubima, primorana je da ode u emigraciju, u Milvoki u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Iako u tu|ini, napokon je me|u svojima, sa svojim istomi{qenicima gde nije zabraweno druga~ije misliti, govoriti i pisati. Koreni, seobe i deobe otpor komunisti~kom nasiqu iskre u svakom wenom damaru i glavni su motiv i tema wene autobiografske kwige “Komunisti i nacifa{isti - oni su isti” koja je ta~no pre tri decenije (1983) objavqena u Milvokiju, a koju }e kragujeva~ki “Pogledi” i ~a~anske “Legende” objaviti, naravno, pod drugim nazivom: “Memoari jedne Ravnogorke” 1998. i 2001. godine. Kao ak-

tivan i po{tovan emigrant u okviru srpske zajednice u Milvokiju, neprestano je prisutna i uzima u~e{}a na svim va`nim skupovima koja sabiraju srpsku elitu u emigraciji, te ubrzo postaje glavni urednik “Srpske ravnogorske misli”. Najre~itije o sudbini Milke Bakovi} i motivima wene `rtve, govorio je Antonije \uri}, koji je li~no poznavao i koji je delio wenu sudbinu tamni~kog `ivota u komunisti~kim kazamatima: “...U na{a srca, u na{e du{e i na{u svest, najdubqe su u{le dve Gore: Sveta Gora i Ravna Gora. Sveta Gora je svetionik pravoslavnom svetu i svedok nepokleka du{a, Ravna Gora je svetionik Srpstvu i svedok nepokleka srca. Milka Bakovi} se zauvek svrstala uz one koji su se savijali samo pred Bogom, a nepoklekom se uzdizali pred qudima”. @ivela je i upokojila se sa verom u Boga, za Kraqa i Otaxbinu. Neka joj je ve~an pomen i i mir Bo`ji u Carstvu Nebeskom.

SVAKA PORODICA DUGUJE PO 1.600 EVRA! Aktuelna vlast se za 13 meseci zaduìla {est milijardi evra, a Vlada Mirka Cvetkovi}a se za ~etiri godine zaduìla sedam. Svaka porodica u Srbiji je prakti~no optere}ena sa 1.600 evra, u situaciji kada su plate i penzije realno pale za {est odsto. Promet na malo je pao za vi{e od 18 odsto, a u posledwe vreme je i dinar po~eo da pada, upozorava Stefanovi}: - Ne moè vlast da se pravda da vra}a na{e dugove. Koje, kada je novo zaduèwe 4,5 milijarde, od kojih veliki deo otpada i na â~ak, a da nikoga nije briga za to, jer Grad vodi stranka kojoj je jedino bitno da je wen lider ministar. Svakog dana ginu qudi na Ibarskoj magistrali. Ministar Ili} je govorio da je to na du{u Borisu Tadi}u, dok je on bio na vlasti. A kome je sada na du{u? cionera oslobo|eno svih optu`nica i pu{teno iz pritvora. Ovo je zemqa u kojoj se autokratski reìm i puzaju}a diktatura sprovode na sofisticirani na~in, kroz ruke maga politi~kog marketinga Aleksandra Vu~i}a. Demokratska stranka se, uprkos svemu, ne}e radovati zbog nestru~nosti i nekompetentnosti aktuelne vlasti, neznawa i wenih katastrofalnih rezultata, ve} }e i ubudu}e davati dobre predloge i pruàti ruku saradwe, znaju}i da ona, naàlost gra|ana Srbije, ne}e biti prihva}ena, sumwa Stefanovi}. Uveren je

{e od 10 hiqada strana~akih vojnika, uglavnom u lokalnim samoupravama i dràvnim organima i agencijama. Ova vlast je sve medije stavila pod kontrolu, a optuùje DS da kontroli{e medije u Srbiji, {to je poptuni nonsens. Wu ~ini armija nestru~nih qudi koji samo èle podelu strana~kog plena i da partijski vode javna preduze}a, protiv ~ega su se, navodno, borili.” Stefanovi} tvrdi da se Vu~i} i Da~i} bave i prekomponovawem vlasti, koja im se ne svi|a u nekim gradovima i op{tinama, ne haju}i za ono {ta su gra|ani

glasali, zbog ~ega }e “odbrana Beograda biti odbrana svih gradova u Srbiji”. Po{to je najavio da }e DS slede}e sedmice predati Skup{tini Srbije set od tri zakona, naglasio je da oni predvi|aju da gra|ani biraju svoje gradona~elnike “imenom i prezimenom”, a odborni~ki mandati budu dodeqivani putem otvorenih lista:”Takav izborni sistem gra|ani zasluùju i on moè dovesti do daqe demokratizacije dru{tva i ~vr{}ih lokalnih samoupreava, na ~elu sa po{tenim, stru~nim i kompetentnim qudima, prepoznatim u tim sredinama. Oni koji su pokazali da su dobri buka~i i jaha~i la`nih obe}awa, qudi koji ne mogu da donesu dobrobit ni dràvi, ni ovom gradu, treba da budu skloweni u politi~ku istoriju.” Srbija ima Vladu u najavi, Vladu neispuwenih obe}awa i vlast koja je sve obe}ala, a ni{ta nije ispunila. Nasuprot tome, uradila je ne{to {to nije obe}ala “prodor” u pregovorima sa Pri{tinom, iako je obe}ala da }e na tom planu sve da zaustavi i prodor ka evropskim integracijama, {to joj je bila “posledwa rupa na svirali”. I pored toga, DS je kao konstruktivni deo dru{tva i ovog politi~kog sistema te odluke podràla, rekao je prvi ~ovek demokrata u republi~kom parlamentu, ustvrdiv{i i da danas u Srbiji o svemu odlu~uje jedan ~ovek, i pitaju}i da li je slobodna dràva u kojoj prvi potpredsednik Vlade odlu~uje i ko }e biti uhap{en i osu|en? Aktuelnoj vlasti ne}e pro}i “ru{ewe” Beograda, koga }e DS i wegovi gra|ani braniti demokratskim sredstvima, kategori~an je Stefanovi}: - Beograd }e da brane Beogra|ani na ulicama. Ako je vlast htela da nas gurne u taj period skora{we srpske istorije, uspela je, ali ne treba da o~ekuje da }e demokrate }ute}i oti}i u no}, bez borbe pognuti glave i pokuweni oti}i, ophrvani laìma i nenormalnim komentarima u poku{ajima da se kriminalizuje ~itava stranka i svi qudi u woj. Mi wihove okove ne}emo prihvatiti. M. N.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

USKORO KONKURS ZA STAN KOJI JE RATNI VETERAN DEJAN STEVANOVI] IZ Â^KA NEDAVNO VRATIO Nesvakida{wa pri~a o ratnom vojnom invalidu Dejanu Stevanovi}u (44) iz â~ka, koja je nedavno posredstvom medija u{la u gotovo sve sfere dru{tva, i daqe zavre|uje veliku pa`wu, smatra Milan Dra{ki}, direktor Gradske stambene agencije, sa kojim razgovaramo o konkursu koji }e uskoro biti raspisan za kori{}ewe stana, ~ije je kqu~eve Dejan vratio Udruèwu RVI. - To je primer koji svako, pa i Gradska stambena agencija, ukqu~uju}i poslovodstvo i Upravni odbor, mogu samo da pohvale i izraze ~estitke i zahvalnost gospodinu Stevanovi}u za jedan nadasve qudski i plemenit ~in. Kao {to ste ~uli, Dejanu je dodeqena stambena jedinica na trajno kori{}ewe pre 12 godina, odlukom tada{wih ~elnika op{tine â~ak i rukovodstva sada ve} uga{enog Udruèwa ratnih vojnih invalida. Iako je nedavno kupio novi stan za porodicu, nije zaboravio svoje ratne drugove, koji su na sli~an na~in kao i on nastradali, koji su onda kada je to domovini bilo najpre~e, na wen oltar poloìli ìvote. Zbog toga je odlu~io da kqu~eve stana koje je dobio pre 12 godina

NADASVE QUDSKI, PLEMENIT I MORALNI ^IN

Dejan Stevanovi}

vrati Gradu â~ku - podse}a Dra{ki}, nagla{avaju}i da Gradska stambena agencija svakodnevno kontaktira sa zaposlenima u Slu`bi katastra i sa Gradskim javnim pravobranila{tvom, kako bi stan {to pre bio ukwièn na Grad â~ak. Nakon toga }e Gradska stambena agencija, koja }e gazdovati stanom, raspisati konkurs, kako bi se on dao na kori{}ewe nekom ratnom vojnom invalidu, ili porodici palog borca, a gradona~elnik Vojislav

Ili} }e formirati odgovaraju}u komisiju koja }e izvr{iti bodovawe pristiglih prijava i odlu~iti kome }e stan pripasti, obja{wava Milan Dra{ki}. Iako to uop{te nisu èleli, veliki publicitet dobili su â~ani Dejan i Milka Stevanovi}, kada je Dejan vratio kqu~eve stana, koji je dobio 2001. godine na trajno kori{}ewe od Udruèwa ratnih vojnih invalida iz Fonda solidarnosti, jer je bra~ni par kupio novi. Dejan je postao

najteì ratni vojni invalid u Zapadnoj Srbiji, kada je prese~en rafalom iz automatske pu{ke, odnosno rawen u borbi kod Br~kog, gde je bio dobrovoqac u pe{adijskoj jedinici Vojske SRJ. Posledwih dvadesetak dana na Internetu se mogu pro~itati mnogobrojni pozitivni komentari, a sam Dejan, invalid prve grupe, kaè: - Smatrao sam da je to moralni ~in. Stan sam koristio 12 godina, nedavno sam kupio svoj i odlu~io sam da stari vratim. @elim da taj stan pripadne nekom ratnom vojnom invalidu ili porodici poginulog u ratovima od 1991. do 1999. godine. Iako je moral relativan pojam, jer nije isti u svim dru{tvenim zajednicama, Dejan je svojim ~inom dokazao da jo{ uvek postoje qudi koji po{tuju wegove prave vrednosti: dobro, ispravno i pravedno. Dok razgovaramo u wihovom novom domu, u Wego{evoj ulici, koji je udaqen samo oko 200 metara od prethodnog u Kni}aninovoj, ratni veteran kaè da je kqu~eve dosada{weg stana vratio Miroslavu

Vukovi}u, predsedniku onda{weg Udruèwa RVI â~ka, ali po{to je Udruèwe uga{eno, on ih je odmah prosledio Milanu Dra{ki}u, direktoru Gradske stambene agencije. Iako ga

Milan Dra{ki}

je supruga Milka podràla u wegovoj odluci, sada se, kako kaù, susre}u sa procedurom da vrate stan. - Moramo i daqe da pla}amo komunalije za stan u Kni}aninovoj, iako sam ga vratio. Po{to Udruèwe RVI vi{e ne postoji, sada èlimo da se {to pre ovaj stan ukwiì na Grad â~ak i da se potom raspi{e konkurs za wegovo dodeqivawe. Komplikovano je i to {to za novi stan od 58 kvadrata, dràva zbog administrativnih problema ne moè da nam vrati 3.000 evra na ime

PDV-a, jer se negde vodim i kao vlasnik prethodnog stana, {to nije ta~no. Svih 12 godina sam pla}ao poreze i obaveze, kao da je stan moje vlasni{tvo. Imali smo problema ~ak i za pretplatu, odnosno za popust na Internet-paket u novom stanu, ali jo{ uvek postoje dobri qudi koji nam pomaù. Ipak, i pored administrativnih problema i neprijatnosti sa kojima se susre}emo, doneli bismo istu odluku, jer volimo qude, â~ak i Srbiju - kaè Dejan. Milku Stevanovi} raduje ~iwenica da je gest wenog supruga izazvao brojne pozitivne komentare na Internetu, i to ne samo qudi iz Srbije, ve} i iz Bosne i Crne Gore: - âk sam i plakala dok sam ~itala pojedine komentare, nisam mogla da verujem da nas je toliko qudi podràlo. Iako nam nije stalo do medijskog publiciteta, vest da je Dejan vratio stan, objavili su mnogi mediji, kao nesvakida{wi primer. Ipak, drago nam je {to je ovakav pozitivan primer iz â~ka, posebno {to smo oboje â~ani. N. R.

AKCIJA PRIKUPQAWA KRVI I NA OVOGODI[WOJ “KUPUSIJADI”

\OR\E ÊKEREVAC, U IME ODBORA ZA IZBEGLICE PRI HRAMU SVETOG SAVE U LONDONU, URUÎO DONACIJU GRADU Â^KU

HUMANI GEST

ZA NARODNU KUHIWU 4.000 BRITANSKIH FUNTI a~anin \or|e êkerevac, koji od 1958. godine ìvi u Engleskoj, ispred Odbora za izbeglice pri hramu Svetog Save u Londonu, uru~io je u utorak donaciju Gradu â~ku, u iznosu od 4.000 britanskih funti. U prisustvu rukovodstva Grada, u ukabinetu gradona~elnika je potpisan ugovor o donaciji, koja je namewena za rad Narodne kuhiwe u na{em gradu. êkerevac je, kako kaè, bio jedan od osniva~a i potpredsednik Odbora za izbeglice pri hramu Svetog Save u Londonu, koji je formiran 1991. godine, odnosno posle wegove prve posete tada{woj Jugoslaviji. Po{to uskoro tu funkciju predaje drugima, èleo je da neutro{eni novac uru~i svom gradu. - Znam ekonomsku situaciju u zemqi i da u na{im gradovima postoje narodne kuhiwe, a s obzirom na to da poti~em iz ovih krajeva, odlu~io sam da pomognem svom zavi~aju. @eleo sam da pomognem qudima koji nisu imali sre}e da ìve u svojim domovima i sa svojim porodicama. Novac je donacija Odbora za izbeglice, ~iji sam inicijator osnivawa sa jo{ nekoliko na{ih iseqenika. Posle moje prve posete Jugoslaviji 1991. godine, kada je po~eo wen raspad i kada su izbeglice iz drugih krajeva zemqe po~ele da dolaze u Srbiju, odlu~io sam da osnujem Odbor za pomo} izbeglicama. Princ Tomislav Kara|or|evi} je bio patron, a ja sam bio wegov potpredsednik do sada. Uskoro tu du`nost pre-

a tradicionalnoj mr~ajeva~koj manifestaciji “Kupusijada”, i ove godine je, kao i prethodnih, organizovana akcija prikupqawa krvi. Prema re~ima sekretara Crvenog krsta â~ak Biqane Davidovi}, i ovoga puta je izostao masovaniji odziv dobrovoqnih davalaca, zbog toga {to su posetioci ove manifestacije uglavnom do{li da se zabave, a me{tani u~estvovali u programu, te su zbog umora i neprospavanih no}i bili nepodobni za davawe krvi. Me|u nepodobnima su se na{li i pojedini mladi qudi zbog tetovaà, uglavnom privremenih “suvenira sa letovawa”. - Me|utim, akcija je uspe{no realizovana u saradwi sa Slu`bom za transfuziju krvi â~ak. Bilo je i pri-

mera za pohvalu, kao {to je humani gest gospodina Zorana Vitorovi}a, radnika ZC “Dr Dragi{a Mi{ovi}” u â~ku, koji je na akciju dobrovoqnog davawa krvi do{ao sa svojim sinom Aleksom i bratom. Ina~e, u ciqu obezbe|ewa dovoqnih koli~ina krvi, Crveni krst â~ak, po~ev od oktobra, planira da svakog ~etvrtka, posledwe sedmice u mesecu, organizuje po jednu akciju u svojim prostorijama - izjavila je za “â~anski glas” Biqana Davidovi}, nagla{avaju}i da je isti broj davalaca, a da su potrebe ove dragocene te~nosti sve ve}e. Prva slede}a akcija planirana je, u saradwi sa Slu`bom za transfuziju krvi u â~ku, za 3. oktobar, u prostorijama Doma kulture. N. R.

dajem drugima - rekao je, izme|u ostalog, \or|e êkerevac, podse}aju}i da je Odbor za izbeglice pomagao od po~etka krize na ovim prostorima, kupovao ode}u i obu}u za qude u Bosni, lekove, snabdevao bolnice i Kosovo. Gradona~elnik Vojislav Ili}, u ime svojih saradnika, Grada â~ka i korisnika Narodne kuhiwe, zahvalio je na donaciji i istakao da }e sredstva biti namenski utro{ena: - @elim da zahvalim svima koji pomaù Gradu iz koga poti~u, kao gospodin êkerevac koji nije zaboravio svoj zavi~aj. N. R.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

NOVI PROJEKTI REGIONALNOG CENTRA ZA PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH U OBRAZOVAWU Izgradwa Obrazovnog parka je zajedni~ki posao Regionalnog centra i Tehni~ke {kole. - Sa Gete institutom ugovoreni seminari za nastavnike. - Uskoro Novembarski dani prosvetnih radnika brazovni park, odnosno Centar za izu~avawe prirodnih nauka nalazi}e se u dvori{tu Tehni~ke {kole, a {ta bi od nastavnih sredstava moglo da se na|e na otvorenom prostoru odlu~i}e nastavnici matematike, fizike, hemije, biologije i geografije sa teritorije Grada. U susretu sa novinarima direktorka Regionalnog centra Gorica Stanojevi} saop{tila je da je

EDUKATIVNA SREDSTVA NA OTVORENOM PROSTORU projekat vredan 500.000 dinara i da formirawe nau~nog parka finansira SDC ([vajcarska agencija za razvoj), dok Regionalni centar obezbe|uje deo sredstava. - Prvi ovakav park je realizovan u [apcu, sa namerom da se “iza|e” iz u~ionica, pove`u teorija i praksa i uspostavi veza izme|u nastave raznih predmeta - rekla je direktorka Centra. U obrazovnom parku, najavila je ona, bi}e izvo|eni ogledni ~asovi, organizovane nedeqe fizike, hemije, matematike, biologi-

je i geografije, kao i integrativna nastava iz prirodnih nauka. U planu je, tako|e, povezivawe sa na-

DODEQENA PRIZNAWA U^ESNICIMA TRE]EG SAJMA IZDAVA[TVA

[KOLSKI LIST MORA DA BUDE DELO UÊNIKA - kazala je predsednica ìrija Sawa Perovanovi}, profesorka u Medicinskoj {koli u â~ku re}i sajam {kolskog izdava{tva odràn je po~etkom maja u ivawi~koj O[ “Milinko Ku{i}”, a dodela nagrade pobednicima uprili~ena je pro{le sedmice u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu u â~ku. U kategoriji “najboqi {kolski list osnovne {kole” pobedila je “Nova iskra”, list koji nastaje u ~a~anskoj O[ “Tanasko Raji}”, drugu nagradu dobilo je “Svetosavsko zvonce”, list u~enika O[ “Sveti Sava” u â~ku, dok je tre}a nagrada oti{la u O[ “Vuk Karaxi}”, tako|e iz â~ka, koja izdaje list “Vukovac”. Posebnu nagradu u ovoj kategoriji ìri je dodelio “Gora~ancu” - listu u~enika Osnovne {kole “ Gora~i}i”, ~iji je prvi broj iza{ao u junu pro{le godine, kao jedna od aktivnosti predvi|enih razvojnim planom ustanove. U kategoriji sredwo{kolskih listova nagra|en je “Gimnazion”, delo u~enika i nastavnika ~a~anske Gimnazije, koji na sajmu nije ni imao konkurenciju po{to ostale sredwe {kole ovoga puta nisu bile zainteresove za u~e{}e. Izdava~kim poduhvatom godine progla{ena je mo-

u~nim institucijama i privredom, saradwa sa autorima NTC (Nikola Tesla centar) sistema u~ewa i otvarawe sli~nih centara u {kolama. Za nastavnike koji }e u Centru dr`ati bilingvalnu nastavu od novembra }e biti organizovani bes-

platni te~ajevi nema~kog jezika. - Konkurisali smo sa nekoliko projekata za sredstva kod stranih ambasada u Srbiji i za sada nam se jav ila Nema~ka ambasada, ponudiv{i saradwu sa Gete institutom. Projekat }e trajati dve i po godine, a obuhvati}e 16 profesora prirodnih nauka, koji }e nema~ki u~iti do nivoa B2 i biti u stawu da u Centru drè dvojezi~nu nastavu u~enicima koji u oblasti prirodnih nauka postiù zapaène rezultate a èle i da nema~ki jezik, koji u~e u {kolama, boqe savladaju. Na isti na~in uve{}emo bilingvalnu nastavu za engleski i italijanski, a o~ekujemo i odgovor Ruske i Francuske ambasade - kazala je Go-

rica Stanojevi}. Najavquju}i Novembarske dane prosvetnih radnika Moravi~kog okruga, ona je kazala da }e Regionalni centar, u okviru manifestacije, biti doma}in me|unarodne konferencije na kojoj }e na{i i predava~i iz inostranstva govoriti o do`ivotnom obrazovawu, povezivawu porodice i {kole, {kolskom turizmu i drugim aktuelnim temama u savremenom obrazovawu. Manifestacija po~iwe 5. novembra, organizatori su Regionalni centar i [kolska uprava, a poslu`ila je kao povod za raspisivawe literarnog, likovnog i konkursa za najboqu fotografiju sa temom “Porodica i {kola na zajedni~kom zadatku”. E.V.

SARADWA UDRU@EWA ZA POMO] MNRO I NARODNOG MUZEJA U ^A^KU

RADIONICE ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA

nografija O[ “Milica Pavlovi}”, objavqena u okviru obeleàvawa 75. godina ustanove, autora Gorana Davidovi}a, dok je priznawe za najboqe ure|en {tand dobila O[ “Mi}o Matovi}’’ iz Kati}a. Osnovni kriterijum kojim su se ~lanovi ìrija vodili prilikom dodeqivawa nagrada bio je da {kolski list pripada u~enicima, kazala je, obrazlaù}i odluku, predsednica ìrija Sawa Perovanovi}, profesorka srpskog jezika i kwièvnosti u Medicinskoj {koli u â~ku. - Upliv nastavnika mo-

ra da bude sveden na minimum - naglasila je profesorka Perovanovi}. Kao nedostatke ovogodi{weg sajma prosvetna savetnica Danijela Miki} Kova~evi} je, u svojstvu predstavnika [kolske uprave kao glavnog organizatora, navela mali broj u~esnika, nedovoqnu pose}enost, kao i izostanak kwièvnika koji bi na otvarawu sajma odrào prigodnu besedu. Sajam je po prvi put odràn van â~ka, a predlog na~elnika [U Danila Beodranskog je da naredni bude organizovan u Gu~i, u vreme Draga~evskog sabora truba~a. E. V.

Tokom avgusta 15 osoba ometenih u razvoju upoznalo je stare zanate, a wihove rukotvorine sada su izloène u galeriji Muzeja rojekat “Zanat zlata vredan”, ~iji je sufinansijer Ministarstvo kulture Republike Srbije, nastao je u saradwi Udruèwa za pomo} MNRO i Narodnog muzeja, i postao redovna godi{wa aktivnost dveju institucija, podsetila je prilikom otvarawa izlo`be direktorka Muzeja Delfina Raji}. Etnolog Ivana ]irjakovi}, koja je zajedno sa defektologom Sneànom Jefti} i socijalnim radnikom Verkom Jevtovi} koordinirala radom, dodelila je diplome polaznicima, koji pripadaju kategorijama lake, umerene i vi{estruke ometenosti.

Svi u~esnici radionice su zavr{ili {kolovawe, a ovakve aktivnosti, pokazalo se i ovoga puta, veoma su korisne za wihovo radno anga`ovawe i ispoqavawe kreativnih potencijala. - Obra|ivali smo teme vezane za stare zanate i izradu razli~itih predmeta. Najpre smo se bavili grn~arskim zanatom, upoznali smo polaznike radionice sa osnovnim tehnikama izrade predmeta od gline, a onda su ih oni ukra{avali. Zatim smo pre{li na voskarski zanat, polaznici su videli kako se izra|uju sve}e i pokazali veliko interesovawe za wihovo ukra{avawe - kazuje Ivana ]irjakovi} i napomiwe da su za uspeh radionice zaslu`ne i zanatlije - grn~ar Vladimir ]iri} i voskar Zorica [qivi}. E. V.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

REPORTA@A

„MORAVSKI“ MORNAR DRAGOMIR KUZMANOVI] ada je pre ~etiri decenije krenuo iz â~ka na Jadran, Dragomir Kuzmanovi} Drago hteo je tek da oseti ukus „mornarskog kruha“, da zaradi malo vi{e novca i da se vrati ku}i svojim autom... A onda su ga brodovi i plovidbe odnosili sve daqe po svetu, sve dok nije bilo luke u koju nije uplovio. Preìveo je brodolome, uragane i tajfune, {estomese~no zarobqeni{tvo, prepade pravih pirata... Wegov ìvot je kwiga koju on, dok nam pripoveda, „~ita“ mirno i sa osmehom... Jer, obi{ao je ceo svet i to nekoliko puta, neki gradovi su ga mamili, ali se Drago nakon svake plovidbe vrati â~ku, gde ìve wegova porodica i prijateqi. A ipak, iako je ispunio uslove za penziju, ve} za nekoliko nedeqa vra}a se na brod, u novu plovidbu. U po~etku je, pri~a ovaj Draga~evac koji je pre {ezdeset ~etiri godine ro|en u Kotraì, u prstima nosio zanat metalostrugara, koji je „ispekao“ u ~a~anskom „Remontu“, pa je krenuo u Rijeku u tamo{wu tvornicu torpeda. Malo po malo, druè}i se sa Rije~anima koji su imali nekog svog na prekookeanskim brodovima, ulazio je u jedan svet, za wega potpuno nepoznat. -Privuklo me da probam, da se oku{am na moru. Prvi brod mi je bio teretni „Lovran“ lo{iwske plovidbe, i{lo se po Mediteranu - u Italiju, Tursku, Tunis... Ra~unao sam da ostanem dve-tri godine, pa da se vratim ku}i. Ali eto, ta plovidba ba{ se oduìla na ~etrdeset godina - prise}a se tih davnih dana.

ZAROBQENI[TVO, BRODOLOMI, URAGANI... Umesto da se vrati u ^a~ak, Drago je upisao Vi{u pomorsku {kolu u Rijeci. Odlu~io je, ali opet mu se ~inilo jo{ malo da pro|e sveta i vrati}e se. Bio je u {koli jedini iz Srbije. -Bilo je svima ~udno. Ja

PLOVIDBA DUGA ÊTRDESET GODINA Zamislite {ta rià i trava mogu – prise}a se Drago uz osmeh, kako sam kaè, najteìh trenutaka u karijeri. Imao je i nekoliko brodoloma, ali ni{ta stra{no, kaè. U blizini Singapura, 1997. godine, wihov „Herceg Novi“ koji je vozio humanitarnu pomo} iz Japana u Burmu, sudario se sa drugim brodom. Iako je bila no}, posada je uspela da se spasi, jer se radi o uskom prolazu „Malaka strit“, a brod je potpuno potonuo za nekoliko sati. Na istom mestu doìveo je i upad pirata, koji su tu „na doma}em terenu“. Kaè da je sve kao na filmu, u trenutku kad ih vidite,

Dragomir Kuzmanovi}

Jedno od nevremena

iz [umadije, tako su govorili, pa pomorac. Stekao sam zvawe oficira, brzo sam napredovao od prvog oficira do upraviteqa in`ewera strojara, {to i danas radim. U lo{iwskoj plovidbi ostao sam do 1993. godine. Posledwi brod mi je bio „Pe}ine“, plovio je do Amerike i nazad. Po povratku, posle rata u Hrvatskoj, obreo sam se u „tu|oj“ zemqi, govori-

Zanimawe pomorca je i daqe veoma traèno u svetu, ali {kolovanih. Samo u posledwih nekoliko dana ~ak ~etiri kompanije su pozvale â~anina Dragomira Kuzmanovi}a da radi za wih. -Qudi sa ovog podnebqa su ceweni kao pomorci. Znam nekoliko â~ana koji su na prekookeanskim brodovima... Mladi uglavnom dolaze kao konobari, doktori, turisti~ki vodi~i... Ipak, najboqe je pla}en {kolovan pomorski kadar, sve ostalo je veoma jeftina radna snaga. Mladima bih preporu~io ovaj poziv, da vide svet, zarade... Ali da ne ostanu do kraja, ve} jedan period... Da se ne „zaraze“ morem kao ja – kaè Drago Kuzmanovi}.

Na radnom mestu

li su da pravim radnu dozvolu, ali ja nisam èleo – pri~a „moravski“ mornar, koji je posle povratka u â~ak, bio bez posla. Bila su te{ka vremena u Srbiji, sankcije i kriza... Po~eo je da plovi za jednu gr~ku kompaniju. Opet je bio jedini iz Srbije, ostali deo posade Burmanci i jedan Rumun. I tek {to je pomislio da je rat iza wega, obreo se u Liberiji, u kojoj je upravo po~eo gra|anski rat. Brod je potpuno izre{etan, a cela posada na{la se u zarobqeni{tvu. -[est meseci smo ìveli bukvalno na riì i nekoj travi koju su nam davali pobuwenici. Strepeli smo da nas ne ubiju, jer su se na{i „tamni~ari“ neprestano smewivali... Kada sam se vratio ku}i, imao sam samo sedamdeset kilograma, ali kad sam oti{ao kod lekara rekao mi je da imam idealnu krvnu sliku!

se na|ete na „periferiji“ jakih uragana. I mada znate da je brod napravqen „nepotopiv“, opet nije svejedno. ^ovek se oseti nemo}nim pred tolikom snagom prirode. Jednom sam plovio iz Italije, kada smo usred nevremena i no}i, ostali bez goriva, koje je bilo {vercovano, pa je bilo vi{e vode nego benzina... Kapetan je po~eo da pla~e i vi~e: „Tonemo”!!! Jedva smo doplovili do Malte – prebira po se}awima pomorac Dragomir. NEDOSTAJE DOM I pored svega, Dragomir ka`e da voli {to je pomorac. U po~etku, dra` je bila do}i u nepoznate

Sa unukom Despotom

oni su ve} na palubi, sa oru`jem uperenim u nekog od posade. Rade po dojavama, ta~no znaju koji brod {ta nosi i to tra`e. Sa wima nema mnogo pregovora. ^ak deo otete robe ponude posadi. Sna`no u se}awu ostalo je i nekoliko jakih nevremena, kad odjednom zavlada mrak, a voda i vazduh po~nu da „kuvaju“. Tada je ~ekao da sve pro|e i govorio sebi: “Samo da se dokopam kopna i odoh ku}i“. -Brzo se zaborave sve neda}e, pa se mere}i prema onim ranijim, ~oveku ~ine malim... Profesor meteorologije iz Rijeke u~io nas je kako brod uvek treba „vu}i“ suprotno od kazaqke na satu i da se blindiraju svi otvori... A posle predavawa bi dodao: „A onda popijte bocu viskija i ~ekajte {ta vas sna|e!“. Iako se danas sve kompjuterski obra|uje opet se doga|a da

gradove. O nekima je ma{tao, kao o Wujorku, pa pre iskrcavawa nekoliko no}i nije imao sna. Kad je plovio od Indonezije do Norforka na severu Amerike, na okeanu je proveo i vi{e od mesec dana, bez iskrcavawa. Posle toliko vremena na vodi, kad se do|e u luku, kaè, nekoliko dana quqa vam se tlo pod nogama. -Volim da se prikqu~im turisti~kim grupama u lukama i da sa wima obi|em zanimqiva mesta. Tako sam stigao i do NASE u Hjustonu, obi{ao Vitlejem i Jerusalim... Volim [paniju, posebno Barselonu. [panci su sli~ni nama po mentalitetu. Video sam mnoge prelepe gradove, ali na kraju plovidbe radujem se povratku u â~ak, odlascima u svoju rodnu Kotraù. U posledwih desetak godina Dragomir Kuzmano-

vi} plovi na putni~kim trajektima. Mewale su se firme i zastave. Pod kiparskom je plovio od Belgije do Engleske, zatim pod norve{kom, pa opet kiparskom od [panije do Maroka. Sada je na brodu opet upraviteq B, {to zna~i da radi no}u. Tri meseca je na moru, tri na kopnu. Kad do|e u novu kompaniju, kaè, po~iwe sa stepenika niè. Tako je pravilo, svuda u svetu. Sada plovi na trajektu ~iji je kapacitet 1.300 putnika. Prelazi se Gibraltar za {est sati. Ve}ina kolega su mu Hrvati, ima i Slovenaca i Bosanaca. Me|utim, na moru su, kaè, svi isti, jer vlada princip kolegijalnosti i

Za vreme bombardovawe Srbije, Dragomir Kuzmanovi} bio je daleko u Argentini. To je, kaè, bilo najgore vreme. U blizini wegove porodi~ne ku}e u Kulinova~kom poqu padale su bombe, ginuli su qudi. - Gladao sam to na TV. Skoro da sam video svoju ku}u... Nisam znao gde mi je porodica, da li su ìvi. Zvao sam telefonom, ali se nisu javqali. Bilo je to najteìh dva meseca u mom ìvotu – kaè Kuzmanovi}. solidarnosti. Dragomir obja{wava da je u po~etku bilo veoma te{ko, pre svega jer mu je nedostajala porodica – supruga Miqka, sinovi Marko i Milo{, a danas i unuci petogodi{wa Duwa i godinu dana mla|i Despot. Nekada je ~ekao pisma sa nestrpqewem, i po nekoliko meseci nije znao ni{ta o porodici. Danas je, kaè, ipak mnogo lak{e, jer mogu da se ~uju svaki dan. Stariji sin Marko nam je ispri~ao da ih je otac kao male vodio na plovidbe po Mediteranu. Ni on, ni brat nisu èleli da krenu o~evim stopama „na vodi“. Ali zato, mali unuk Despot voli da provodi vreme sa dedom me|u strojevima. Ko zna... V. T.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

MONAH VITALIJE SE BAVI I IZRADOM KOMPJUTERSKIH PROGRAMA

„KVIZIRACIJA” U^INILA VERONAUKU ZANIMQIVIJOM

Svoje kreativne sposobnosti i poznavawe informatike utkao je u nekoliko kompjuterskih programa, koji su nastali dok je bio duhovnik mona{kog sestrinstva manastira Gradac

tac Vitalije (pre zamona{ewa Pavle Milo{evi}), koji je od pre dva meseca u Studenici, smatra da je sasvim prirodno da monah iskazuje interesovawe za struku kojom se bavio pre odlaska u manastir, pod uslovom da se za wu ne veè u meri koja bi uticala na wegov duhovni ìvot i napredak. Rodom je iz â~ka, kroz {kolovawe je stekao zvawe diplomiranog inèwera elektrotehnike, a zamona{io se 1997. godine u manastiru Preobraèwe. Kasnije je preme{ten u Studenicu, neko vreme je proveo uz vladiku Stefana, pomaù}i mu pred kraj ìvota, a posle wegove smrti upu}en je u Gradac, gde je ostao sve do jula ove godine. U Gracu je nastalo i nekoliko kompjuterskih programa, prevashodno za potrebe manastira, me|u kojima i “Kviziracija”, koja se pokazala veoma zanimqivom i atraktivnom za

osnovce i wihove nastavnike. Ovaj program je, se}a se otac Vitalije, nastao 2003, uo~i proslave Savindana. - U manastiru smo dràli ~asove veronauke i pre nego {to je ovaj predmet u{ao u {kole, a Svetog Savu svake godine proslavqali uz poklon paketi}e deci i wihove recitacije. Te godine smo, me|utim, èleli da unesemo neke izmene, pa sam za tu priliku napravio najprimitivniju, ali upotrebqivu verziju kviza. Ova novina je nai{la na izuzetan prijem kod dece i wihovih roditeqa. Prilago|avaju}i program potrebama verou~iteqa do{ao sam do varijante koja omogu}ava da kviz izvodi i neko ko se ne razume u programirawe, a sada{wa verzija zahteva minimalno, gotovo nikakvo, poznavawe kompjutera. Pojednostavqena je i sama instalacija programa, nije potrebno ni{ta posebno, jedino pristup internetu i da korisnik bude registrovan. Registracija je besplatna, ali jo{ uvek nije automatska. Potrebno je da nastavnik po{aqe svoje ime i e - mail i kao odgovor dobi}e parametre za pristup - obja{wava autor programa, zasluàn za seriju kviz takmi~ewa u raznim mestima S rbije

Otac Vitalije sa gostima iz ^a~ka

- Gde god se na|emo, napravimo takmi~ewe iz veronauke, a u osnovnoj {koli u U{}u smo 2007. godine, organizovali takmi~ewe iz op{te kulture. Utisci dece su uvek izvanredni. Ponekad je na kraju {kolske godine ra|ena i anketa, a na pitawe {ta bi u nastavi trebalo da bude vi{e zastupqeno mali{ani su uvek odgovarali da bi vo-

leli da ima vi{e kvizova ka`e otac Vitalije. U narednom periodu on }e nastojati da realizuje i nekoliko novih ideja. - U sada{woj verziji, dobar deo takmi~arskih igara u kvizu zahteva prisustvo moderatora, verou~iteqa ili nekog drugog ko ima re{ewe zadataka i upravqa programom. U planu je da se tokom ove go-

dine stvori mogu}nost da verou~iteqi i nastavnici drugih predmeta otvore stranice za svoje u~enike, na kojima bi oni samostalno re{avali zadatke. Druga ideja je da se deci omogu}i ne samo provera, ve} i otkrivawe znawa koje je nastavnik sakrio u virtuelnom svetu igre. To su takozvane igre glume i ma{te, poznati `anr video igara, koji zahteva mnogo ve}u anga`ovanost i motivaciju i u~enika i nastavnika. Sigurno je da svi nastavnici nisu podjednako kreativni i sposobni da naprave dobru igru, ali dovoqno je da od hiqadu postoji jedan koji ima takve sposobnosti pa da nastane igra koju svi mali{ani mogu da igraju. Mnoge }e, prime}ujemo, iznenaditi podatak da ovakvi programi nastaju u manastirskoj sredini. - Zbog predrasuda o manastirima se ~esto razmi{qa kao o ustanovama iz mra~nog sredweg veka. Me|utim, kada se pogleda kroz istoriju, vide}e se da su se tehni~ka dostignu}a prvo primewivala u carskim palatama i carskim zadu`binama, odnosno manastirskim konacima - uzvra}a autor “Kviziracije”. Dana{woj deci, uveren je otac Vitalije, u nastavi {kolskih predmeta nisu

dovoqne samo tabla i kreda. - Sada{wi mali{ani se ra|aju sa nekim sposobnostima koje starijima nedostaju. Nije retkost da dete sa ~etiri godine ve} moè samo sebi da izabere neku video igru na internetu, da shvati wen zadatak i da se samo igra, iako jo{ uvek ne ume da ~ita i pi{e. Ako se blagovremeno ne po~ne sa primenom savremenih oblika nastave, preno{ewe znawa novim generacijama }e prakti~no postati nemogu}e. Ra~unar je, nagla{ava monah, mo}na alatka, koja moè da bude vrlo korisna, ali i veoma opasna. - Kompjuter je od velike koristi prilikom u~ewa, jer dejstvuje ne samo kao pisana kwiga, ve} i ìvom slikom i zvu~nim efektima. Postoje i programi koji zadaju pitawa na takav na~in da gradivo biva trajno zapam}eno. Kada se, me|utim, pred ekranom sedi da bi se ubilo vreme, ovo uìvawa, kao i svako drugo, lako moè da preraste u zavisnost. Mladi naj~e{}e nisu u stawu da procene da li su pre{li granicu i zato je potrebno da oslu{nu {ta o tome kaù wihovi bli`wi, koji ih vide boqe i realnije nego oni sami sebe - savet je oca Vitalija. E. V.

SELO

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

„POQOOTKUP”, ME\U VODE]IM SRPSKIM PROIZVO\A^IMA I IZVOZNICIMA SUVIH [QIVA

KOMPLETNA PROIZVODWA ZA IZVOZ Firma “Poqootkup”, koja je me|u vode}im srpskim proizvo|a~ima i izvoznicima suvih {qiva, osnovana je 2003. godine, a zvani~no je po~ela da radi 2005. u {umadijskom selu Bresnica. Poseduje sve sertifikate za proizvodwu robe vrhunskog kvaliteta. Preduze}e je od samog po~etka orijentisano na preradu i su{ewe vo}a doma}ih sorti, a pre svega {qive. Od pre nekoliko godina poseduje i sopstvene vo}wake {qive, i ima ciq da daqe pro{iruje zasade. Skoro 100 odsto godi{we proizvodwe suve {qive nameweno je izvozu. Osnovni ciq firme je proizvodwa visoko kvalitetnih proizvoda, jer je suvlasnicima \uru Avramovi}u i Miloqubu \oki}u, kako kaù, najva`niji potro{a~, kome èle da pruè kvalitetan i zdrav proizvod. ahvaquju}i visoko kvalitetnim proizvodima, vi{egodi{wem iskustvu, brzoj i efikasnoj usluzi, velikoj odgovornisti, suvlasnici “Poqootkupa” imaju dugogodi{wu poslovnu saradwu sa inokupcima. Preduze}e je ruskom kupcu prodalo kompletnu ovogodi{wu proizvodwu suvih {qiva bez ko{tice, kaè za “â~anski glas” \uro Avramovi}, suvlasnik “Poqootkupa”: - Imamo toliko zahteva za izvoz, da ne moèmo sve da realizujemo. Pro{le godine smo izvezli oko 650 tona suve {qive, odnosno preradili oko 3.300 tona sirove {qive. Sve radimo

bez ko{tice i sve je za izvoz. Proizvodwa je unapred prodata. Do Nove godine moramo da isporu~imo 10 kamiona. Nadamo se da }emo ove godine izvesti 800 - 900 tona suve {qive. Kvalitet je fantasti~an. Trenutno je anga`ovano oko 40 radnika, a da imamo hladwa~u od 1.000 tona, mogli bismo da zaposlimo jo{ toliko qudi i da radimo ~itavu godinu. Dnevno prera|ujemo dva vagona sirove {qive, a za mesec dana oko 600 - 700 tona. Zbog toga smo prinu|eni da za-

kupimo hladwa~u od 1.000 tona u Ni{u. Firma ima upravnu zgradu, a u planu je i izgradwa hladwa~e. Preduze}e poseduje su{aru, a u okviru zgrade se nalaze tuneli za su{ewe vo}a na pogonsko gorivo gas. Pored tunela, u zgradi je i magacinski prostor i deo za etivirawe {qive. Dok nam pokazuje pogon za preradu i su{ewe vo}a, Avramovi} nam otkriva deo tehnologije: - [qive stenlej moraju biti zrele, kalibrirawem se izdvajaju samo plodovi

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

odre|enog pre~nika i su{e tako da u wima ostane izme|u 19 i 22 odsto vlage. Zatim se lageruju, pa kasnije vra}aju na doradu, najpre etivirawe (vra}awe vlage), a zatim na va|ewe ko{tica. Isko{ti~ena {qiva {titi se u kalijum sorbatu i “kupa” bombonskim sirupom da bi dobila sjaj. Na{ sagovornik pose}uje velike poqoprivredne sajmove u Moskvi, Parizu, Pragu, i poku{ava da uvek bude informisan o savremenim tokovima proizvod-

we. Za pro{irewe proizvodwe, neophodan je pak centar, a kada bi sve radili po svetskim standardima, morali bi, kako kaè Avramovi}, da zaposle mnogo qudi koji bi se bavili marketingom. Ovako, partneri “drè sve na svojim le|ima”. Da suvlasnici, ipak, veruju u budu}nost vo}arstva, dokazuje i ~iwenica da podiù plantaù {qiva od 10 - 15 hektara, za{ta poseduju i neophodnu mehanizaciju. Podrazumeva se da preduze}e sara|uje i sa pojedina~nim gazdinstvima, i spremno je, tvrdi na{ sagovornik, da otkupi celokupan rod sa ovog terena, do posledweg kilograma {qive. - Prvu klasu pla}amo

\uro Avramovi}

14, a drugu 12 dinara. Sa na{eg terena je oti{lo dosta sveè {qive, ali i duwe, kru{ke, jabuke, i to je ono {to mi moèmo da izvezemo. Treba da edukujemo mlade qude kako da rade i zara|uju. Za visoke prinose je neophodno da preko afirmisanih proizvo|a~a nabave sadnice, organizuju proizvodwu, primene kompletne agrotehni~ke mere, postave “kap po kap” sistem za zalivawe i protivgradne mreè. ôvek sa dva hektara zemqe moè da ima mese~nu platu od 1.000 evra. To sam dokazao na li~nom primeru. Imao sam 60 ari kru{ke viqamovke, dobio rod od vagon i tri tone, prodao ih u prvu i drugu klasu, i naplatio 7.000 evra. Na zasadu {qive od 30 ari, rodilo je osam

tona, i dobio sam oko 1.200 evra. To je ukupno 8.200. Sa dva hektara, trebalo bi da imam prihod od 20.000 evra, osam da vratim u proizvodwu i ostaje mi po 1.000 evra mese~no - obja{wava \uro Avramovi}. Mladi qudi, kako isti~e na{ sagovornik, “moraju da shvate da veliki gutaju male i da dràva ne moè za{tititi svoj brend, jer nema strategiju”. Rusija je sa godi{wom potro{wom od skoro 300.000 tona suvih {qiva, velika prilika za na{e su{are, ali, naàlost, uvek postoje “srpska posla”, podse}a Avramovi}. Prema wegovim re~ima, na{i proizvo|a~i idu pojedina~no u Moskvu, poku{avaju}i da jedan drugog “ru{e sa cenom”. Samo 0,5 odsto srpske {qive stigne na rusko trì{te, ali zato Argentina prodaje 52 odsto, a île 48 odsto svoje proizvodwe upravo u Rusiji, navodi statisti~ke podatke na{ sagovornik. - Perspektiva postoji, ali pod uslovom da se smawi javni sektor, da na ~elna mesta do|u ozbiqni qudi koji nisu strana~ki opredeqeni, koji èle dobro Srbiji, koji }e sara|ivati sa proizvo|a~ima i prera|iva~ima i edukovati stanovni{tvo sela. Moramo da nau~imo mlade qude, koji imaju zaparloènu dedovinu, kako da rade, zarade i budu zadovoqni. Da im kaèmo {ta na kom podru~ju najboqe uspeva, jer samo sa organizovanom proizvodwom moèmo da idemo u Evropu. Jedino }emo na taj na~in mo}i da “napadnemo” evropsko trì{te, druga~ije ne moèmo kaè \uro Avramovi}. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 40 pasuq 300 paprika 30 - 50 paradajz 50 krastavac 60 praziluk 100 tikvice 50 boranija 150 - 200 brokoli 250 plavi patlixan 50 kupus 20 karfiol 80 per{un 30 {argarepa 70 cvekla 80 spana} 250 zelena salata 30 crni luk 60 beli luk 400 rotkvice 60 blitva 30

VO]E {qive 30 suve {qive 300 jabuke 40 - 60 kru{ke 40 - 60 diwe 40 breskve 70 nektarine 100 lubenice 10 gro`|e 70 ju`no vo}e 100 - 240 orasi 1.200

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 7 - 13 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.400 - 1.600 slanina 300 - 800 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 210 - 230 ovce 120 jagwad 230 - 250 p{enica 24 je~am 25 kukuruz 20

DRU[TVO

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U TRNAVI ZAPO^ETA IZGRADWA PUTA ZA “[OPKOVAC”

ASFALT ZA OKO 50 DOMA]INSTAVA

sam godina posle prvih dogovora i priprema, u Trnavi je u utorak zapo~eta izgradwa puta za “[opkovac”, tako da }e krajem sedmice pedesetak doma}instava dobiti asfaltiranu saobra}ajnicu, du`ine 1.050 i {irine tri metra. To je bio povod da gradili{te, na kome radove izvodi ~a~ansko preduze}e “[trabag Putevi”, posete ~elnici JP “Gradac” i predstavnici Mesne zajednice, koji su sa pet miliona dinara zajedni~ki finansirali ovu zna~ajnu investiciju. Izgradwa ovog puta bila je predvi|ena u programu “Gradca” jo{ 2009. godine, kada su me{tani uplatili svoje finansijsko u~e{}e i obezbedili sredstva za projektovawe saobra}ajnice, rekao je direktor Neboja{ Jovanovi}:

- Tek sada, pred kraj ove gra|evinske sezone, stekli su se svi uslovi da zapo~nemo asfaltirawe puta za “[opkovac”, koji }e ko{tati oko pet miliona dinara. Osim asfaltirawa oko kilometra ove va`ne saobra}ajnice, planirano je da u MZ Trnava bude po{qun~ano jo{ nekoliko deonica seoskih puteva. Realizacija ove inve-

le`nima iz preduze}a “Gradac” i SG koji su u buxetu preduze}a i Grada obezbedili sredstva za asfaltirawe puta za “[opkovac”: - Trnavci su, uprkos te{kim vremenima, solidarni i slo`ni i zahvaquju}i tome uspevaju da re{avaju probleme u oblasti infrastrukture, posebno kada je re~ o gradwi puteva, vodo-

lo{em stawu i takore}i neprohodni posle ve}ih padavina. Ideja o rekonstrukciji puta, zvanog “[opkovac”, pokrenuta je pre osam godina, a pre ~etiri su me{tani zapo~eli da izdvajaju sredstva, podse}a Marko Vitorovi}, jedan od inicijatora i predsednik odbora za vodovod “Trnavsko vrelo”:

sticije prakti~no je zapo~eta 2011. godine, kada je potpisan ugovor o udru`ivawu sredstava, podsetio je Milo{ ^ekanovi}, {ef slu`be za investicije i nadzor u JP “Gradac” i najavio da }e radnici preduze}a “[trabag Putevi” komletne radove okon~ati do kraja ove sedmice. Milan Tanovi}, odbornik u Skup{tini grada iz ovog mesta, zahvalio je nad-

voda i za{titi `ivotne sredine. Sve te planove ostvaruju uz pomo} gradskog buxeta i rukovodstva JP “Gradac” - zahvalio je Tanovi} nadle`nima i obe}ao da }e se kao odbornik u SG zalagati da budu realizovane sve programske aktivnosti MZ Trnava. Prioritet je izgradwa puteva prema Moravi, Viqu{i, Jelici, koji su, po wegovim re~ima, u izuzetno

- Najvi{e sam se anga`ovao i borio da bude izgra|en ovaj put, koga su finansirali zajedni~ki preduze}e “Gradac” i 49 ovda{wih doma}instava. Zahvaqujem gra|anima koji su, prema svojim mogu}nostima, neko mawe, neko vi{e, izdvajali sredstva, Gradu i javnom perduze}u, na ~elu sa direktorom Jovanovi}em. M. N.

ZA SEDAM MESECI ^A^ANSKA PRIVREDA OSTVARILA SPOQNOTRGOVINSKU RAZMENU OD SKORO 202,5 MILIONA DOLARA

IZVOZ VE]I ZA 6,7, A UVOZ ZA 6,2 ODSTO Od januara do jula ove godine ~a~anska preduze}a su ostvarila ukupnu spoqnotrgovinsku razmenu od 202.443.672 dolara, od ~ega je izvoz oko 78,7, a uvoz 123,8 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 63,6 odsto i ve}a je nego u istom periodu lane za 12 i po procenata. Najvi{e robe ~a~anskih proizvo|a~a isporu~eno je na tr`i{ta Nema~ke i Azerbejxana (po 17 odsto), Crne Gore (10 odsto) i Bosne i Hercegovine i Ruske Federacije, koje su kupile {est, odnosno pet procenata proizovda iz izvoznog kontigenta. ^a~anske firme su i zna~ajni uvoznici, o

~emu svedo~e podaci da su iz Republike ê{ke i Kine na doma}e trì{te dopremile 16, odnosno 11 odsto od ukupnih koli~ina uvezene robe. Slede Nema~ka, Italija i Slova~ka, ~iji je udeo u uvozu 10, devet i osam procenata. Preko granice sa republikama nekada{we SFRJ iz ovda{wih firmi “pre{lo” je robe vredne ne{to vi{e od 19 miliona dolara, dok je na wihovim trì{tima nabavqeno proizvoda za 6, 9 miliona dolara. Sude}i po analizi Regionalne privredne komore Kraqevo, izvoz je za sedam meseci ove godine ve}i za 6,7, a uvoz za 6,2 odsto, nego

PAD ZAPOSLENOSTI U decembru pro{le godine u ^a~ku je bilo 27.981 zaposlenih, a u martu ove 27.603, ili za 1,4 odsto mawe. Za razliku od javnog i sektora uslu`nih delatnosti, u kojima je registrovan pad broja zaposlenih za 0,4 odsto, u privredi je taj “minus” skoro ~etiri puta ve}i (1,5%). Najmawe posla bilo je kod privatnih preduzetnika, koji su ove godine zapo{qavali za 1,9 odsto radnika mawe, nego u istom periodu 2012. Interesantni su i slede}i podaci RPKK: na evidenciji nezaposlenih u ^a~ku je u julu registrovano 11.939 lica, od kojih 705 novoprijavqenih. Ohrabruje ~iwenica da je u istom mesecu otvoreno 940 novih radnih mesta, od kojih 169 za osobe sa evidencije NSZ.

u istom periodu lane. Podaci RPKK govore i da su najzna~ajniji izvozni proizvodi sa podru~ja â~ka bili ma{ine, mehani~ki ure|aji, ode}a, proizvodi od gvo`|a i ~elika, elektri~ne ma{ine, plasti~ne mase. Strani kupci bili su zainteresovani i za hartiju, karton, oru`je, municiju, aluminijum, alate... Vozila, ma{ine, plasti~ne mase, proizvodi od gvo`|a i ~elika, od hartije i kartona bili su najtraènija strana roba. Ovda{wi proizvo|a~i i prera|iva~i uvozili su i aluminijum, obu}u, organske hemijske proizovde, pletene i kuki~ane materijale. Kompanija “Sloboda” je u ovom periodu bila vode}i izvoznik, a “pratili” su je “Unipromet”, “Vapeks”, “Tekstil Office”, “B - Export”. Na spisku zna~ajnih izvoznika su i “Tandem”, “Alumil”, “Litopapir”, “Autoâ~ak”, “Interfud”, “Papirpak”... Ve}ina ovih preduze}a je i na spisku najve}ih uvoznika, me|u kojima predwa~e “Autoâ~ak”, “Sloboda”, “Atenik komerc”, “Alti”, “Vapeks”, “Tandem”... M. N.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ZDRAVSTVO

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PO^ELO KORI[]EWE INFORMACIONIH SISTEMA NA GRUDNOM I ORL ODEQEWU

SVI PODACI

O PACIJENTIMA

U RA^UNARU proteklih nekoliko godina, Ministarstvo zdravqa republike Srbije je, pod pokroviteqstvom EU, sprovelo uvo|ewe informacionih sistema u primarnu i sekundarnu zdravstvenu za{titu. Od februara ove godine po~ela je implementacija jednog od informacionih sistema i u ~a~anskoj Bolnici, dok su u primarnoj zdravstvenoj za{titi u ^a~ku ovi sistemi ve} implementirani. To konkretno zna~i da }e se svi podaci o pacijentu nalaziti u ra~unaru, i da }e lekar, zahvaquju}i {ifri koju poseduje, u svakom trenutku mo}i da pristupi tim podacima, prilikom le~ewa svog pacijenta.

Kako navodi direktorka ~a~anske Bolnice dr Jelena Bo{kovi}, ovaj novi sistem „skladi{tewa“ dokumentacije pacijenata ima svoje prednosti, ali se tokom wegove implementacije nailazi i na razne pote{ko}e. Prvi korak za uvo|ewe informacionih sistema u Bolnicu bila je kompletna obuka kadra, kako sredweg, tako i visoko obrazovanog osobqa, koja je sprovedena 10. juna. Zatim su postavqeni programi za ove sisteme u ra~unare koje je Bolnica ve} posedovala, ali zbog nedovoqnog broja ra~unarske opreme, uvo|ewe informacionih saistema trenutno se sprovodi samo na Odeqewu ORL i Grud-

nom, a po~elo je 1. avgusta. Prema re~ima dr Bo{kovi}, menaxment Bolnice je za po~etak izabrao ova dva odeqewa, jer je jedna grana internisti~ka, a druga operativna, kako bi se zakqu~ilo kako }e uvo|ewe novih sistema da funkcioni{e u razli~itim medicinskim granama. Govore}i o pote{ko}ama uvo|ewa nove tehnologije, dr Bo{kovi} ka`e da su one najpre nedovoqna informaciona pismenost zaposlenih, kao i nedovoqan broj ra~unara, ali navodi i wene koristi: - Korist ovog na~ina „~uvawa“ dokumentacije o pacijentu je {to u svakom trenutku imate sve informacije o wemu, ali i

sve usluge i potro{wa lekova i sanitetskog potro{nog materijala su evidentirani. Na taj na~in se to prezentira Republi~kom fondu. Kartoni jo{ uvek postoje, jo{ uvek je to dupla dokumentacija, ali }e vremenom papirolo{ka dokumentacija biti ukinuta, me|utim jo{ uvek ne znamo kada }e to biti – kaè dr Bo{kovi}. Ona navodi da uvo|ewe novih sistema predstavqa obiman posao za zaposlene i da bi sve ambulante mogle da funkcioni{u u okviru wega, pregledi }e morati da se zakazuju, kao kod izabranog lekara. Zakazivawe je ve} po~elo na ORL i Grudnom odeqewu, a sa wim i àlbe pacijenata, koji se, kako navodi dr Bo{kovi}, àle na ~ekawe. - Na ORL odeqewu i daqe se vr{e pregledi bez zakazivawa, ali je po~elo i zakazivawe. Pote{ko}e predstavqa {to na{i lekari na ovom odeqewu rade i u ambulanti, ali i u operacionoj sali, pa se desi da ako je pacijentu zakazano u 9, wegov je lekar morao da odradi operaciju, a pacijent morao da sa~eka. To kod na{ih korisnika usluga ne nailazi na razumevawe, ali situacija je za sada takva, bez obzira {to u prvoj smeni na ORL, u ambulanti uvek rade tri lekara – obja{wava dr Bo{kovi}. Ona napomiwe, da pacijenti mo`da jo{ uvek ne prepoznaju korist ovog sistema, ali ona se ogleda u tome {to su sve informacije o wima dostupne wihovom lekaru, u svakom momentu. Svi ra~unari u Bolnci su umreèni, pa je potrebno za{titi podatke pacijenata, a to }e biti re{eno, kaè dr Bo{kovi}, tako {to }e svaki lekar imati svoju {ifru. - Slede}i na{ korak je nabavka informacionih sistema za Laboratoriju i za Radiologiju, tako da }e snimak koji se radi na Radiologiji, putem ra~unara biti dostupan lekarima sa drugih odeqewa. Na taj na~in, brè }e se dolaziti do rezultata – kaè dr Bo{kovi}. Da bi ovaj sistem u potpunosti zaìveo potrebno je nabaviti jo{ ra~unara: - Aplicirali smo Ministarstvu zdravqa za 63 ra~unara i 40 {tampa~a, a pored toga smo se javqali raznim ustanovama u gradu da nam doniraju svoje ra~unare, koji su kori{}eni, a koje su oni prevazi{li – kaè direktorka Bolnice. I. M.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

IZLO@BA ^A^ANSKOG SLIKARA DRAGANA JOVANOVI]A U LIKOVNOM SALONU o je Dragan Jovanovi}? “Raspevani zmaj srpskog slikarstva?”, “...ve~iti de~ak i nemirni nomad, koji je kao i Noje sagradio svoju barku i otisnuo se u beskrajno lutawe kosmi~kim prostranstvima kako bi u stalnom igrawu, ~u|ewu i otkrivawu sa~uvao svoje de~a{tvo?”, ili, “traga~ za sintezom i integralnim u stvarala{tvu u ~emu su mu prethodnici umetnici iz grupe Mediala”, za-

METAFIZIKA RADOSTI

- Ne odstupaju}i od ikonopisa kao tradicionalnog medija kojim suvereno vlada, Jovanovi} se upustio u smeo poduhvat da na poukama i iskustvu koje je stekao izgradi druga~iju, mawe kanonsku viziju vase-

igra~kama i insektima - istakao je pored ostalog Danilovi}. Milenko Paji} je u svojstvu likovnog kriti~ara Jovanovi}evu “Metafiziku radosti” video kao “partiju {aha sa Tvorcem”, u kojoj su svi objekti u duhu megalomanske multiplikacije svega {to stvara postindustrijsko doba: “MEGA”-tone razorne mo}i bombi, mega-polisi, mega-zvezde, mega-trustovi, mega-banke, mega-pazari, mega-|ubri{ta, mega-trendovi... Te omiqene “velike serije” svega i sva~ega prerasle su, u svesti i u delu umetnika, kao i u `ivotu, iz “mega” u “previ{e”, tako da vi{e “nema ni~ega {to bi moglo biti malo, sitno, skromno i retko”, jer se “ceo svet razleteo u eksploziji “preteri-

vawa”, koje je postalo imperativ vremena u kome ìvimo. Me|utim, Samo “Apokalipsa po Jovanu” najavquje ispuwewe drugog dela proro~anstva: “êga je mnogo, bi}e ga malo...”, podsetio je, pored ostalog Paji}. Od svih Dragana Jovanovi}a u srpskoj kulturi, ba{ ovaj, ~a~anski, zapo~eo je jedan beskona~an posao - zavesti umetni~ki red u na{ Svet, a pri tom ne izgubiti wegovu posebnost i lepotu. On igra divnu partiju {aha sa Tvorcem, i ne moli za milost, ne vra}a poteze, ne traì predah, tvrdi Milenko Paji}. On ho}e pravu igru sfera, koliko virtuelnu, toliko i ìvotnu... Z. L. S.

PROMOVISANA MONOGRAFIJA MANASTIRI OV^ARSKO-KABLARSKE KLISURE

TAPIJA I PARADIGMA SRPSKE KULTURE pitao se Miodrag Danilovi} pro{log petka prilikom otvarawa tre}e samostalne izlo`be slika ~a~anskog umetnika Dragana Jovanovi}a (1964), ro|enog u Gospi}u, apostrofiraju}i da ovaj slikar duguje puno svom dvodecenijskom bavqewu ikonopisom. Studirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, bavi se ikonopisom od 1993, a crte`e izvodi u tehnikama pera i laviranog tu{a.

qene, ali viziju koja tim vi{e {to odgovara wegovom temperamnetu, nije ni{ta mawe puna istinskog patosa i sozercawa (duhovnog sagledavawa uzvi{ene lepote u stvarima). Pred nama je lirski razmahnut prostor ispuwen ~udnovatim zbivawima, selidbama i seobama, neobi~nim putnicima koji lutaju nebeskim i kosmi~kim prostranstvima, {ahovskim partijama, paukolikim crta~ima i patrqcima olovaka,

ODR@AN TRENING „POLITIKE I DOBRE PRAKSE ZAPO[QAVAWA MLADIH U EVROPI I SRBIJI“

UKQUÎVAWE MLADIH U STRATEGIJU ZA ZAPO[QAVAWE U organizaciji Biznis start-ap centra iz Kragujevca i centra „Suadeo“, uz podr{ku organizacije „Solidar Svis“, u maloj sali Doma kulture u â~ku odràn je trening na temu „Politike i dobre prakse zapo{qavawa mladih u Evropi i Srbiji“. Trening je deo projekta „U~e{}e omladinskog civilnog sektora u kreirawu politika zapo{qavawa mladih“, a namewen je organizacijama civilnog dru{tva i kancelarijama za mlade sa teritorije â~ka, Kraqeva i Gorweg Milanovca. Marija Stojadinovi} iz Biznis startap centra Kragujevac, rekla je da ciq programa da se oja~aju kapaciteti organizacija za aktivno u~e{}e u kreirawu i pra}ewu politika zapo{qavawa mladih na lokalu. Na ovom treningu predstavnici organizacija imaju priliku da se upoznaju sa politikama i merama koje predvi|a Evropska unija sa ciqem pove}awa zaposlenosti mladih, na{im merama i politikama, kao i primerima dobre prakse. - Na osnovu svih ovih iskustava mladi }e razmotriti {ta je to od programa i mera {to se moè predloìti, odnosno zagovarati kod lokalnih samouprava da usvoje i planiraju sredstva u lokalnim buxetima – rekla je Marija Stojadinovi}. Ona je istakla da nisu sve mere iz EU primewive u Srbiji, ve} ih treba prilagoditi na{im

uslovima. Prema wenim dosada{wom iskustvima, mladi u Srbiji imaju znawa i voqni su da se oprobaju u biznisu, ali nemaju odgovaraju}u podr{ku. Ivan Milovanovi} iz Biznis centra „Suadeo“ rekao je da }e nakon ovog projekta, u novembru biti predloèni na~ini za re{avawe problema nezaposlenosti mladih, {to bi trebalo da potpi{e i lokalna samouprava. - Planiramo da obu~imo mlade i omladinske organizacije da se ukqu~e u dono{ewe strategije za zapo{qavawe mladih. Ciq je da se napravi platforma sa kojom }emo se pojaviti pred lokalnom samoupravom, kako bismo po~eli re{avawe problema nezaposlenosti. Nezaposlenost je najve}i problem u sva tri grada, i u â~ku, Gorwem Milanovcu i Kraqevu, {to dovodi do odlaska mladih iz svojih sredina. Alarmantni su podaci da je za nekoliko posledwih godina iz â~ka odjavqeno 3.000 mladih – rekao je Milovanovi}. Re{avawe problema nezaposlenosti kod mladih podràla je {vajcarska organizacija „Solidar Svis“, koja postoji od 1936. godine, a u Srbiji radi od 2005. godine. Osim omadinskih udruèwa na ovom treningu u~estvovali su i predstavnici Studentskog parlamenta Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija. I. M.

rugo i potpuno novo izdawe monografije “Manastiri Ov~arsko-kablarske klisure”, koju potpisuju istori~ar umetnosti Delfina Raji} i istori~ar dr Milo{ Timotijevi}, koja na nov i reprezentativan na~in predstavqa saznawa o ovom manastirskom kompleksu kao najzna~ajnijem kulturno-istorijskom nasle|u ~a~anskog kraja, predstavqena je pro{log ~etvrtka u okviru Kulturnoobrazovnog programa u velikoj sali Doma kulture. Izdava~i su ~a~anski Narodni muzej i JP “Slu`beni glasnik” iz Beograda, a o nagradama koje je monografija do sada dobila, govorila je urednica programa Verica Kova~evi}, naglasiv{i, pored ostalih, da je samo ova kwiga objedinila dva priznawa, i to za izdava~ki poduhvat godine i najboqi dizajn, koja dodequje Gradska biblioteka iz â~ka, od kako organizuje izlo`bu “[tampana re~” u na{em gradu. Osim autora, o kwizi je govorio i istori~ar umetnosti Dragi{a Milosavqevi}, a odlomke je ~itao Slobodan Nikoli}. Ovo veliko nasle|e nastajalo tokom {est vekova, prvi je po~eo da istraùje Vuk Stefanovi} Karaxi} davne 1820. godine, svoja zapaàwa objavquje u “Danici” ve} 1826. pohodi ih i Joakim Vuji}, a slede i zna~ajni spisi Mihala Ili}a, Dragutina Milutinovi}a, Mihajla Valtrovi}a, Sini{e Paunovi}a i drugih. Kao jedinstvena Srpska “Sveta gora”, kao i nekoliko manastirskih skupina nastlih u vrme dolaska monaha Sinaita koji mewaju tradiciju gradwe na na{im prostorima, grupi{u}i ih u odre|enim oblastima, odigrala je zna~ajnu ulogu u o~uvawu nacionalnog identiteta. U wima se odvijao svako-

vrsni i duhovni i sveta~ki rad, prepisivane su kwige, rekao je Dragi{a Milosavqevi} i naglasio da se “ova kwiga publici obra}a pre svega na vizuelan na~in, zahvaquju}i fotogrtafijama Sa{e Savovi}a”, iz ~ijeg se opusa od 8.000 snimaka, na wenim stranicama na{lo vi{e od 400 reprezentativnih fotografija. - Ova kwiga je briqantna studija, sjajna paradigma srpske kulture, a potreba za wom postoji ve} ~itavo stole}e i nije dobila sva priznawa koja je zasluìla. To je svojevrsna tapija Ov~ara i Kablara i predstavqa kulturni doga|aj za Srbiju istakao je Milosavqevi}, i pomenuo vladike zaslu`ne za o~uvawe ovog nasle|a. - Ovaj tesnac Zapadne Morave oduvek je privla~io putopisce, istraìva~e i brojne neu~ne radnike koji su nastojali da prou~e mamastirski kompleks, pa se pojavila potreba za jedinstvenom sintezom svih saznawa o wima. Prvo izdawe monografije, objavqeno 2004. godine, privuklo je veliku pa`wu stru~ne javnosti Srbije i sveta, zbog ~ega se javila potreba i za drugim rekla je pored ostalog Delfina Raji} i zahvalila mona{tvu na strpqewu koje je pokazano tokom vi{egodi{weg fotografisawa i istraìvawa koje im je remetilo mir. Dr Milo{ Tiotijevi} je istakao da je monografija ura|ena na novoj metodolo{ko teorijskoj osnovi i da po svojoj su{tini predstavqa novu kwigu, {to je bila tre}a i najprihvatqivija opcija kada se krenulo u projekat, a sadràj obuhvata ne samo arhitekuru, istoriju, umetni~ke artefakte i freskoslikarstvo, ve} i svakodnevni ìvot vernika i mona{tva. Z. L. S.

POKLON KWIGE

VAWA BULI] O SVOJIM KWIGAMA „SIMEONOV PE^AT” I „JOVANOVO ZAVE[TAWE”

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

SVI PUTEVI VODE U HILANDAR

Du{an Savi}

PORAJMOS Izdava~ka ku}a Laguna, u okviru edicije Meridijan, objavila je roman Du{ana Savi}a „Porajmos“ koji prati sudbine tri razli~ite porodice iz Bosne iz kojih }e po jedan mu{karac dospeti u Au{vic i postati `rtva nacisti~ke ideologije o rasnom istrebqewu. Pri~e o Srbinu Savi, Jevrejinu Oskaru i Romu Ragibu povezane su wihovim poznanstvima sa istim qudima: esesovskim zlo~incem Abrajtom, fabrikantom Hehtom, ostalim ~lanovima wegove porodice... Tako se likovi iz jedne naizgled zasebne pri~e sele u drugu i sve se prepli}e kao u uzbudqivom filmu. Sredi{wu kop~u izme|u trojice glavnih mu{kih junaka ~ini Oskarova sestra i Ragibova usvojenica Rahela, devoj~ica ~ije sazrevawe u nepredvidqivim okolnostima boji ove stranice posebno ne`nim nijansama. I zbog toga, u „Porajmosu“ znatno vi{e nego u dosada{wim {tivima o Drugom svetskom ratu iskrsavaju „prostori sre}e“ u op{tem uàsu. Prikazuju}i pomamu zla u qudima, bilo da su krupni ili bezna~ajni zavrtwi u zlo~ina~kom mehanizmu i ma{ineriji nema~kog nacizma i usta{kog reìma u Hrvatskoj, „Porajmos“ nalazi ohrabruju}e primere qudskosti i plemenitosti na svim stranama, bez kojih ni ìvot ni kwièvnost ne bi mogli da postoje i opstanu. Du{an Savi} je ro|en 1952. godine u Bawaluci i predstavqa sjajan glas u sprskoj savremenoj prozi. Uglavnom pi{e pri~e i poeziju, a „Porajmos“ je wegov drugi roman. ^lan je Dru{tva kwièvnika Vojvodine. @ivi i stvara u Be~u i Somboru.

Dragan Veliki}

DANTEOV TRG Izdava~ka ku}a Laguna nedavno je objavila roman Dragana Veliki}a „Danteov trg“, koji se posle 15 godina ponovo na{ao pred ~itaocima. Roman koji je autoru doneo veliki kwièvni ugled do sada je objavqen na ma|arskom, nema~kom i {panskom jeziku, a na jesen izlazi na slovena~kom u izdawu KUD AAC Zrakogled iz Kopra, a prevodilac je mladi slovena~ki pisac Urban Belina. Pisac je umro. Bez mnogo buke, bez vesti u javnosti, samo retki oglas u {tampi koji obave{tava da je ju`noslovenski pisac preminuo u emigraciji, u Bavarskoj. Iza wega su ostale kwièvna i li~na zaostav{tina. I upravo tada se spajaju ta dva rukavca – kwièvni i li~ni. Kroz pri~u o (ne)prijateqima, Labudovoj biv{oj èni, prate}i ìvote i sudbine onih kojima je Labud u ìvotu ne{to zna~io i analiziraju}i kako su se}awa iz kqu~nih trenutaka u wegovom ìvotu, koje su ga odredile kao pisca, Veliki} slika portret jednog ve~itog putnika. Sudbine svih qudi koje su se preplele kroz Labudov ìvot ste}i }e se u Puli, koja }e postati kwièvni lik ovog poetizovanog istraìvawa jedne li~ne istorije i geografije. Prema re~ima Dragana Veliki}a „Danteov trg“ je wegov prvi roman u kojem je literarno uobli~io deo li~ne pri~e. „I nije u pitawu samo topografija, geografske i istorijske koordinate jedne egzistencije ve} disawe svakodnevice, poku{aj da se vlastito iskustvo u~ini bliskim ~itaocu, da ga prepozna kao svoje li~no. Taj ton nastavi}e se u romanima ’Ruski prozor’ i ’Bonavia’. Ali ono {to razlikuje ’Danteov trg’ od ostalih mojih romana jeste oslobo|eni jezik, razu|ene pri~e koje ne prate samo sudbine junaka ve} i putawe wihovih stvari i predmeta.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

Najlep{e stvari u poslu uradio je pi{u}i reportaè za “Dugu”, koje imaju mnogo od onoga {to je literatura i kojima je, kaè, iskora~io iz novinarstva. Za sudbinu Hilandara i Svete Gore iskreno se zainteresovao nakon poàra 2004. godine, jer kao oficirsko dete religiju nije na pravi na~in usvojio i ìveo. ajve}im uspehom smatra reagovawe ~italaca na wegove bestselere “Simeonov pe~at”, koji je doìveo je 16 izdawa, i “Jovanovo zave{tawe”15, u izdawu “Lagune”, koji su mnoge qude i iz {ireg okruèwa odveli u Hilandar, govorio je pored ostalog Vawa Buli}, novinar, pisac, aforisti~ar, scenarista, televizijski voditeq, gost Kwièvnog programa Doma kulture ovog utorka, ~iju je bogatu biografiju predstavila urednica Milkica Mileti}. Odlomke je ~itala @ivka Dmitrovi}. - Ove kwige nisu tipa Den Braunovih, religiozne i istorijske, ja sam daleko od toga. Sve je po~elo od sumwe i dileme da li je poàr na Hilandaru podmetnut ili je rezultat nemara rekao je Buli}, navode}i neke pikanterije, kako bi publiku zainteresovao za svoja dela. Vawa Buli} je istraìvawa za obe kwige oslonio na zna~ajnu literaturu i istorijsku gra|u koju navodi u svojim naslovima, a posebno je zahvalan Marku Nicovi}u, koji je po wegovim re~ima, na{ najboqi

policajac svih vremena, zatim Jugoslavu Peto{i}u, ~oveku kome se jo{ sudi za poku{aj ubistva Slobodana Milo{evi}a u operaciji “Pauk” i Qubomiru Vra~arevi}u, na{em najpoznatijem aikido majstoru, koji desetak puta godi{we odlazi u Hilandar. Obe kwige inspirisane su Hilandarom i u oba naslova wegov moderni junak, novinar, “ide” kroz scenografiju, istorijsku i geografsku, 11. i 12. veka i povezuju}i ~iwenice iz pro{losti, i poku{ava da do|e do nekih istina koje nam jesu ili nisu promakle, kako bismo boqe pro~itali budu}nost. Mnogi }e re}i da su to teorije zavere, ka`e Buli}, i podse}a {ta smo mi sve progla{avali teorijama zavere. Istoriju Svete Gore intrigantno dovodi i u vezu sa templarima, najmo}nijim

vitezovima Evrope tog doba. U romanu “Simeonov pe~at” doti~e se i vrednosti hri{}anskih relikvija koje se ~uvaju u Hilandaru, i nastojawa raznih svetskih tajnih organizacija da ih se domognu, po{to }e u formirawu nove Svetske crkve prevagu imati oni koji budu posedovali vi{e autenti~nih relikvija koje svedo~e o po~etku hri{}anstva. Izme|u ostalog, rekao je Vawa Buli}, u oltaru manastira Hilandara se nalazi Isusova krv, koju je doneo Sveti Sava u 12. veku i koja se nalazi u jednom kristalnom krstu, deo ruìnog venca koji je Hristu bio oko glave na raspe}u, deo ode}e i deo trske, uz pomo} koje je uzimao sir}e da bi ublaìo è|. Po{to je re~ o Bogo~oveku, ti tragovi krvi sadrè DNK, koja je va`na budu-

}oj Svetskoj vladi, jer su laboratorije genetskog inèweringa ve} uveliko zaìvele... Poàr iz 2004. godine dovodi u vezu sa mogu}no{}u da se ne{to od ovih relikvija ukrade. Buli} nagla{ava i da se u Hilandaru ~uva mno{tvo istorijskih spisa i relikvija, koje bi se mogle kroz izlo`be smewivati deset godina po deset dana, a da se ne ponovi nijedan eksponat. U ìì pri~e “Jovanovo zave{tawe” je i vrednost i anatema koju nosi “Miroslavqevo jevan|eqe”, pisano krajem 12. veka u crkvi Svetog Petra u Bijelom Poqu, ~ije je skrnavqewe vladarima i dinastijama donosilo nesre}u, ako se boqe prou~e istorijski fakti. Za ovu na{u najstariju rukopisanu kwigu Rusi kaù da je najzna~ajniji } irili~ni spis svih Slovena, a u inostranstvu slovi i kao najzna~ajniji spis Ju`nih Slovena. Prema UNESCO-voj ediciji “Pam}ewe sveta”, “Miroslavqevo jevan|eqe” je u{lo u 120 najvrednijih pokretnih kulturnih dobara u istoriji qudske civilizacije, gde se nalazi i ostav{tina Nikole Tesle. - Dakle, Srbi imaju dva, od 120 navrednijih dobara qudske civilizacije, i jo{ ne{to, na{ mile{evski “Beli an|eo” je poslat kao jedno od tri znamewa zemqe u svemir, i to su neke stvari koje moramo da po{tujemo. Naredna kwiga pojavi}e se u maju, a wen sadràj }e tako|e posvetiti najve}im hri{}anskim relikvijama rekao je Buli}, napomiwu}i da sve wegove kwige ~ita jedan monah, kako ne bi u verskom smislu bile deplasirane. Z. L. S.

U NEDEQU 13. ME\UNARODNI MR^AJEVA^KI PESNI^KI SUSRETI

JO[ JEDAN PESNI^KI KARAVAN od pokroviteqstvom Grada â~ka, u organizaciji Udruèwa kwièvnika Srbije i Kwièvnog dru{tva Mr~ajevci, i suorganizaciji ~a~anskog Doma kulture i MZ Mr~ajevci, u nedequ i ponedeqak, 22. i 23. septembra u najopevanijem {umadijskom selu bi}e odràni 13. Me|unarodni mr~ajeva~ki pesni~ki susreti. Ova tradicionalna manifestacija, koja predstavqa nastavak Beogradskog me|unarodnog susreta pisaca, ove godine jubilarnih pedesetih, zapo~e}e u nedequ u 11 ~asova okupqawem pesnika i gostiju iz zemqe i inostranstva, i nekoliko lokalnih kwièvnih klubova (â~ak, Mr~ajevci, Bawa Luka, Kru{evac, Gorwi Milanovac, Poèga) u mesnom Domu kulture, kada }e zapo~eti ~uveni Pesni~ki maraton. U 11,30 usledi}e poseta pesnika hramu Svetog Petra i Pavla i grobu pesni~kog barda Obrena Pjevovi}a, a u 13 ~asova na zavi~ajnom vi-

dikovcu Ilijaku, susreti }e biti zvani~no otvoreni. Uz pesni~ko nadpevavawe bi}e dodeqene ovogodi{we “Poveqe Morave” pesniku iz Ukrajine Vasiq Mahnu, koji ìvi u SAD i pesnicima iz Beograda, Aleksandaru Petrovu i Qubinku Jeli}u. Stihove posve}ene Moravi pesnici }e govoriti u izleti{tu “Jev|o”, a potom i u Mr{incima, gde }e u restoranu “Hilzna” biti odràno ve~e poezije posve}eno laureatima. Ponedeqak u 10 ~asova rezervisan je za okrugli sto “Stevan Barali}-Pesnici o pesniku” kada }e se u mr~ajeva~koj osnovnoj {koli govoriti o poeziji Petra Milo{evi}a, a od 11,30, pesni~ki karavan predstavi}e se i u Prehrambeno-ugostiteqskoj i Ma{insko saobra}ajnoj {koli u â~ku. Zavr{etak 13. MPS planiran je za 15,30 sati, rekao je predsednik Kwièvnog dru{tva Mr~ajevci Lune Levajac. Z. L. S.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

MULTIMEDIJALNA IZLO@BA O SOWI SAVI] U GALERIJI „RISIM”

OBELE@EN SOWIN SEPTEMBAR o{tuju}i protokol koji je potpisan krajem 2011. godine izme|u Grada â~ka i Mikaine Savi}, majke pokojne glumice Sowe Savi} (â~ak, 1961- Beograd, 2008), o zave{tawu celokupne imovine u Dowoj Gorevnici i umetni~ke zaostav{tine Gradu, i poveravawu na starawe, stru~nu obradu i prezentaciju Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”, u petak je u Galeriji “Risim” otvorena multimedijalna izlo`ba posve}ena ovoj kultnoj glumici nazvana “Devojka iz grada”, prire|enoj povodom wenog ro|endana. Sowa Savi} je ve} po~etnim ulogama, kroz koje je progovorilo nekoliko generacija urbane omladine, obezbedila sebi poseban status u gluma~kom svetu. Vaìla je za beskompromisnu umetnicu, netolerantnu prema svemu {to je ozna~avalo normu, instituciju. Posle 2000. nepravedno zapostavqena i neshva}ena, okre}e se autorskom radu i stvara autenti~na umetni~ka dela, malo poznata doma}oj kulturnoj javnosti. - Ovo je Sowin septembar, kada imamo dva ozbiqna razloga da je se setimo, datum wenog ro|ewa 15. i datuma smrti... Nastojimo da formiramo jednu manifestaciju koja }e biti posve}ena Sowi Savi}, ali ne u memorijalnom smislu, ve} rezidencijalni multumedijalni centar koji }e negovati najboqe Sowine poruke, a to je jednom re~ju re~eno - slobodoumqe, odnosno, slobodo~iwewe rekla je direktorka Umetni~ke galerije Milica Petronijevi}. Urednik filmskog i video programa ove ustanove Predrag @ivkovi}, kreator izlo`be, rekao je da su ovom prilikom uz printove sa snimcima iz wenih uloga, priznawa i fotografija, izloèni Sowini zna~ajni video radovi, me|u wima i audio snimak posledweg intervjua koji je glumica 2007. dala za na{ list. @ivkovi} je tom prilikom “zahvalio Sowi Savi} {to je postojala, a mi

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Tereza Revaj

ZLATNO DOBA NADE

}emo u~initi sve da ona i daqe postoji”, Mikaini Savi} koja je omogu}ila da se na temeqima Sowinog stvarala{tva gradi daqe, i pro~itao pismo podr{ke rediteqa Mi{e Radivojevi}a, u nastojawima da se rasvetli i valorizuje nedovoqno protuma~eno Sowino delo, kao i prikaù vrhunski filmovi Jana Cvitkovi~a koji kod nas nisu bili na zadovoqavaju}i na~in prezentirani. Radivojevi} je podrào i projekat stvarawa multimedijalnog centra posve}enog ovoj glumici, koji bi imponovao i na kome bi â~ku mogli pozavideti i mnogo ve}i i bogatiji gradovi i kulture, nego {to je na{a. Svakog petka do 11. oktobra u suterenu Galerije “Risim” u 20 ~asova bi}e prikazani mawe poznati, a veoma zna~ajni filmovi u kojima je Sowa igrala od 2001. do 2009. kada je posthumno ura|en film “Zabrawena qubav” u kome igra svoju posledwu ulogu. Z. L. S.

INTERVJU: SR\AN \ILE MARKOVI], FRONTMEN GRUPE „SUPERNAUT“

PREPOZNAVALA JE UMETNOST TRENUTKA O zna~aju Sowinog autorskog rada? - Ja sam imao ~ast da sara|ujem sa Sowom Savi} negde od 1993. do kraja devedesetih godina, kada je poku{ala i uspela da napravi jedan odmak od tada{we karijere “komercijalne” glumice i da u|e u ne{to {to se zvalo ekstremni teatar ili ekstremna art scena, po{to su to grani~na podru~ja, gde se bri{e razlika izme|u ta dva medija. Nagla{avam, da je tokom devedesetih godina odr`avan jedan status kvo, rat je bio, i osim tih Sowinih predstava koje je radila iskqu~ivo u SKC-u, ostala pozori{ta nisu imala ni sluha, ni hrabrosti da je udome. Sowin plan je bio da ako nema nikakvu podr{ku od esnafa, onda }e napraviti pozori{nu trupu sa natur{~icima i pozvala je nas kao neku rok grupu i par svojih prijateqica i tako smo funkcionisali sve negde do 1997/98, kada je Sowa oti{la u drugom pravcu, a mi smo se vratili da budemo obi~an rok bend. To {to je ona uradila je neverovatno zna~ajno i tek kasnije je bilo i prepoznato kao zna~ajno na velikoj izlo`bi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koja se zvala “O normalnosti devedesetih u srpskoj umetnosti”. Tu su bili prikazani Sowini video radovi koje je ona sama re`irala, montirala, i koji su potpuno svo|ewe cele te besmislene decenije, bez narativa, bez teksta. To je bio dvostruki {amar i pozori{noj i umetni~koj sceni, koja je i daqe tvrdo negovala onu iskrenu konceptualu, kamera kamena s ramena i to traje, ide dok se ne iskqu~i kamera. Ona je poku{ala ne{to drugo, i imala je savr-

KULTURA

{en smisao da oseti muku sveta, da prepozna trenutak u kome se svet nalazi i da prepozna {ta je ono {to bi bila zaista umetnost ovoga trenutka, zna~i, ne ne{to {to bi li~ilo na sve {to ve} znate, ne ne{to {to bi se jo{ jednom igralo po kli{eima, ve} ne{to {to je autenti~no samo ona mogla da uradi. Eto, to je Sowa Savi}. Kako Vi kao blizak saradnik i prijateq vidite ovu vrstu memorijalnog odnosa rodnog grada prema uspomeni na Sowu Savi}? - Ja mislim da ona to u svakom slu~aju zaslu`uje, nisam sara|ivao sa Sowom od 1999. To sa multimedijalnim centrom je briqantna ideja, samo je pitawe da li }e biti izvedena. Najzad, ako se ^a~ak ponosi sa Nade`dom Petrovi}, Sowa Savi} nije ni{ta mawa. Znam da to sad zvu~i prejako, ali u svetlosti tih video radova koje je ona radila devedesetih godina i za koje je dobila priznawe svih muzeja savremenih umetnosti u Srbiji, ~ak je bio prikazan i u gale-

riji “Tejt” u Londonu, koja funkcioni{e u okviru “Tejt” muzeja, u jako o{troj selekciji video radova iz isto~ne Evrope. To samo govori da je Sowa transcendirala potpuno pozori{te, i oti{la u ne{to {to moè da se poredi, za{to ne re}i, sa najekstremnijim tendencijama u video i vizuelnim umetnostima posle 1995. godine. Kakva je bila Sowa kao saradnik? - Sowa je prezirala narative, prezirala kli{ee kojih bi se trebalo dràti kao odrednice. Ona ih je stalno mewala, htela je jedan otisak vremena koji funkcioni{e na vi{e nivoa, koji ne funkcioni{e kao jedan klasi~an prqavi gra|anski teatar, gde eto ispri~ate problem, pa onda eto, kao predstavili ste problem publici, ve} je to, jedan kubisti~ki prikaz Srbije u svim wenim segmentima. Svaka blic scena u wenim video radovima ima svoje za{to i jeste rezime te besmislene decenije, kakve su devedesete bile. Sowa je bila neko ko se nije pla{io da ìvi stalnu promenu, stalno je mewala i u tome je neka iskrenost, neka su{tina wenog duha. Da li je to bila wena potreba za eksperimentom ili potreba za novim izazovima? - To je bio wen li~ni bunt protiv jedne u~male scene, kakva je beogradska scena postala devedesetih godina, kada se odrekla sveta, odrekla se ~ak i rata, nije ga komentarisala uop{te. Zna~i, Sowa je sve to radila iskqu~ivo sa natur{~icima, tragaju}i za novim, su{tinskim izrazima... Zbog toga je bila svoja i posebna. Z. L. S.

Autorka Tereza Revaj, koja je doma}oj publici poznata po kwigama “Svi snovi sveta” i “U dobru i u zlu”, bi}e gost Vulkanovog {tanda na predstoje}em Sajmu kwiga, od 25. do 27. oktobra, gde }e predstaviti najnoviji istorisjki roman “Zlatno doba nade”. Radwa ove kwige sme{tena je u londonski kvart Mejfer, leto 1911. Roderfildovi do~ekuju goste na balu wihove k}erke Viktorije, ali slavqe je dovedeno u pitawe zbog nestanka wene sestre Evanxelin. Wihov stariji brat, Xulijan, pronalazi je u zatvoru u Bermondsiju, radni~koj ~etvrti u kojoj se sprema pobuna. Kao budu}em nasledniku porodi~ne loze, te{ko mu je zbog buntovni~kog pona{awa ove dvadesetogodi{wakiwe, pojednako samoìve kao i wihov mla|i brat, Edvard, ogrezao u kockarske dugove. Da bi ih isplatio, mora da pobedi u trci aviona i nadma{i rivala, Francuza Pjera di Forestela, mladi}a koji je, kao i on, zavodnik i zanesewak. I dok svi oni veruju u blistavu budu}nost, neumitan krah preti engleskoj aristokratiji i starom francuskom plemstvu koji podnose najteì teret promena savremenog dru{tva u osvit Prvog svetskog rata. Vo|eni istim principima ~asti i `rtvovawa, i jedni i drugi suo~i}e se sa uàsnim sukobom koji }e biti i wihova posledwa prilika da zablistaju.

Xoxo Mojes

NE OKLEVAJ NI TREN Dve mlade ène koje dele vekovi, re{ene su da se bore za ono {to najvi{e vole – po svaku cenu. Hrabrost i strast glavnih junakiwa oduze}e ~itaocima dah u ovoj nesvakida{woj qubavnoj pri~i. „Predivno, o~aravaju}e, dirqivo!“ Publishers Weekly Francuska, 1916. godine. Mladi umetnik Eduar Lefevr donosi te{ku odluku: mora da ostavi voqenu suprugu Sofi kako bi se borio na frontu. Usred uàsa I svetskog rata, Sofi utehu pronalazi u portretu koji je Eduar naslikao, simbolu wegove qubavi i svedo~anstvu wihovog kratkog zajedni~kogìvota. Kada gradi} u kojem ìvi padne u ruke Nemcima, Sofin portret posta}e opsesija lokalnog komandanta, a Sofi shvata da mora da rizikuje sve – porodicu, reputaciju, ~ak i ìvot – kako bi jo{ jednom videla svoju pravu i jedinu qubav. Gotovo ~itav vek kasnije, Liv Halston dobija od muà predivan svadbeni poklon: Sofin portret. Livin mu` iznenada umire, a ona sasvim slu~ajno saznaje pravu vrednost i dramati~nu pro{lost posledwe uspomene na svog voqenog. Kada borba oko vlasni{tva po~ine, Liv }e se na}i pred novim izazovom – da li je sposobna da odbaci moralna na~ela kako bi pobedila u ovoj igri?

MARKETING

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA -

TV PROGRAM PETAK 20. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 21. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 22. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 23. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 24. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 25. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 26. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TV PROGRAM

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

MLADI

U^ENICI DRUGOG RAZREDA GIMNAZIJE NA EKSKURZIJI U GR^KOJ

SVUDA PO\I, KU]I DO\I U petak 7. septembra u~enici drugog razreda ~a~anske Gimnazije krenuli su na prvu zajedni~ku ekskurziju u mediteransku Gr~ku. Nakon povratka u â~ak, u~enica Jovana Bursa}, ispri~ala nam je svoje utiske i dala nam nekoliko fotografija. Nasmejani i vidno raspoloèni gimnazijalici, koristili su svaki trenutak za smeh i {alu. Put je bio dug, ali nikako dosadan. Slu{ali su muziku, pri~ali viceve, gledali filmove, i{~ekivali grani~ni prelaz... Jovana je sa nama podelila i nekoliko anegdota: - Jedan de~ko je toliko bio gladan, da se upla{io da hotel u kome su boravili ne}e imati dovoqno hrane za wega. Jedan drug je tokom puta od svake rampe, mislio da je grani~ni prelaz... Bili su u Atini, Solunu, Olimpiji, Delfima. Posetili su Meteore, Akropoq, Olimp, Mikenu, Tesaliju, anti~ki amfiteatar... Jeli su gr~ki sladoled i plesali tradicionalni sirtaki. Boravili su u luksuznim hotelima i kupovali u brendiranim radwma kojih u Srbiji nema. Sedam dana, koliko je trajala ekskurzija, bilo je pomalo naporno, ali pozitivna atomosfera i perfektna organizacija nisu dozvoqavali da se posustane. Budili su se rano, legali kasno... Druìli se do zore, pa ponovo kretali u osvaja~ke pohode. Dani su, kako Jovana kaè, "leteli", vreme je bilo divno, program zanimqiv, dru{tvo jedinstveno. Profesori Gimnazije potrudili su se da svoje |ake {to vi{e zbliè, kao i da im pokaù sve lepote mediteranske zemqe. @eleli oni to ili ne, Gimnazijalci su 14. septembra seli u autobus i krenuli put Srbije. Pomalo tu`ni {to se ekskurzija zavr{ila, ali ipak i pomalo èqni porodice i |a~kih klupa, stigli su u â~ak. Teodora Filipovi} U slede}em broju o ekskurziji u~enika Ekonomske {kole

SAOBRA]AJ

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

UKAZIVAWE POMO]I POVRE\ENIM OSOBAMA U SAOBRA]AJNIM NEZGODAMA

NIJE NA ODMET ZNATI

ako je saobra}ajna nezgoda uvek stresan, neo~ekivan i neprijatan doga|aj, ni{ta nije neobi~no da svaki ~ovek u takvoj situaciji bude uznemiren. Ponekad je u tim trenicima te{ko i izgovoriti sopstveno ime, a kamoli setiti se svih pravila prve pomo}i. - Ako osetite jako uzbu|ewe, ubrzano i sna`no lupawe srca - zastanite na trenutak. Poku{ajte da di{ete duboko, pomo}i }e vam da se smirite. Tako }ete se boqe setiti postupaka prve pomo}i, ukoliko ste ih ranije nau~ili. Kada pruàte prvu pomo}, pomaète povre|enoj osobi, ne zbriwavate smo wenu povredu - napomiwu stru~waci. Posle obezbe|ivawa mesta nezgode i primene ostalih bezbedonosnih mera o kojima smo pisali u pro{lom broju “â~anskog glasa”, potrebno je obaviti primarni i sekundarni pregled. Primarni podrazumeva utvr|ivawe stawa svesti i disawe. Za qude koji nisu zdravstveni stru~waci nije obavezno da odrede puls povre|enom, ali je poèqno to u~initi, jer on ukazuje na cirkulaciju krvi ili na eventualnu smrt. Sekundarnim pregledom, “od glave do pete”, mogu}e je utvrditi vrstu i teìnu osnovne povrede. Pregled glave i vrata: 1. Utvrditi da li postoje vidqive rane ili deformiteti. 2. Ima li isticawa krvi ili bistre te~nosti iz u{iju i nosa. 3. Procenite boju i vla`nost koè i sluzokoè (normalna, bleda, vla`na, modra, suva). 4. Proverite da li su o~i otvorene i zenice jednake. Pri pregledu grudnog ko{a trebalo bi proveriti: 1. Da li su prisutne vidqive rane i velike modrice. 2. Da li se grudni ko{ simetri~no diè i spu{ta pri disawu. 3. Postoji li bol pri pa`qivom dodiru. 4. Da li je disawe oteàno, bolno, jako, ubrzano...

Pregled trbuha utvr|uje: 1. Ima li vidqivih rana i velikih modrica. 2. Da li je trbuh osteqiv na pa`qiv pregled. 3. Postoji li izraèna tvrdo}a trbuha (tvrd kao daska). Pregled ekstremiteta moè da nam ukaè: 1. Ima li vidqivih rana. 2. Da li postoji veliki otok ili deformitet. 3. Koliko su ruke ili noge osetqive na pa`qiv dodir (ose}a li povre|eni dodire ili bol). 4. Moè li osoba koja ne ose}a bol da pomeri ruke ili noge. Bol je vrlo vaàn simptom i moè biti spontan ili se javiti prilikom dodira, odnosno pokreta dela tela. Ukoliko je povre|ena osoba ose}a bol, neophodno joj je postaviti jasna pitawa: kada je po~eo, da li je o{tar, tup, privremen, koliko je jak, u kom pravcu se {iri, da li je poja~an pri disawu ili naglom pokretu. Ne bi trebalo zanemariti ni op{te tegobe, slabost, vrtoglavicu, è|, mu~ninu, svetlucawe pred o~ima, dezorijentisanost, gubitak ravnoteè, izraèn ose}aj hladno}e ili vru}ine.

Ako krv probije sve slojeve kompresivnog zavoja i pojavi se na povr{ini, pritisak se moè poja~ati jo{ jednim koturom zavoja, koga bi trebalo ja~e pritegnuti. Prethodno postavqeni kompresivni zavoj ne skidati. Posle postavqenog kompresivnog zavoja, povre|eni deo tela bi trebalo da miruje, odnosno da bude imobilisan. Poèqno je proveravati cirkulaciju ispod mesta zavijawa (izgled koè, temperatura, bol, trwewe).

POVREDA RUKE 1. Utvrditi povredu. 2. Previti rane kompresivnim zavojem i zaustaviti krvarewe. 3. Mobilisati ruku trougla maramom.

POVREDA NOGE

ZAUSTAVQAWE KRVAREWA

U slu~aju jakog krvarewa najpre bi trebalo pomo}i povre|enom da zauzme udoban polo`aj, va`no je koristiti za{titne rukavice ili adekvatnu improvizaciju da bi se izbegao direktan kontakt sa krvqu. Postupci: 1. Izvr{iti direktan pritisak na ranu pomo}u komada sterilen gaze (ima je u kompletu prve pomo}i). 2. Na mestu krvarewa, preko gaze, postaviti nerazvijenu rolnu zavoja ili drugi odgovaraju}i materijal. 3. Uz dovoqan pritisak, fiksirajte (previjte) zavojem.

1. Savetujte povre|enom da miruje 2. Prihvatite rukama povre|eni deo tela (iznad i ispod mesta povrede) ili neka to uradi osba koja vam poma`e. 3. Imobili{ite povre|eni deo tela. Za gorwe ekstremitete, najboqe je fiksirati ruku uz telo, a za dowe nogu uz nogu, kori{}ewem trougla marame ili zavoja. ^vor na marami postavite preko podloge ili u me|uprostoru, da ne pritiska povre|eni deo tela. 4. Spre~iti razvoj {oka utopqavawem ili psihi~kom negom. 5. Proveravati cirkulaciju ispod mesta preloma na svakih deset minuta. U slu~aju smetwi, popustite zavoj. (Nastavi}e se) Z. J.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U organizaciji Srpsko-slovena~kog poslovnog kluba, zvani~na delegacija Lu~ana boravila je u Sloveniji od 11. do 13. septembra i u~estvovala u radu Okruglog stola u Qubqani. Skupu su prisustvovali i predstavnici â~ka, Ivawice, Kawiè, Koceqeve i Smedereva i oko 50 privrednika Slovenije, koji su pokazali veliko interesovawe za srpsko trì{te. Dr Zorica Kova~evi}, zamenik predsednika op{tine, i Veselin Jovanovi}, pomo}nik predsednika op{tine za investicije, predstavili su privredne potencijale Draga~eva i istakli prednosti i uslove koje nudi ovaj kraj potencijalnim investitorima. Posebno su istakli rezultate koji se na podru~ju op{tine Lu~ani postiù u oblastima poqoprivrede i turizma. eselin Jovanovi}, pomo}nik predsednika op{tine, isti~e da je boravak u Qubqani bio veoma uspe{an, jer je otvorio mogu}nosti za unapre|ewe postoje}ih i uspostavqawe novih poslovnih kontakata srpskih i slovena~kih privrednika.

LU^ANI

PREDSTAVNICI LU^ANSKE OP[TINE POSETILI SLOVENIJU

TRASIRALI PUT BUDU]E PRIVREDNE SARADWE

- Imali smo veoma plodotvorne razgovore sa slovena~kim privrednicima i wihovim stru~nim slu`bama, posebno na poqu projekata, koji bi mogli da se finansiraju iz pristupnih fondova Evropske Unije, jer su se i oni pre deset godina nalazili u sli~noj situaciji. @eleli smo da saslu{amo wihova iskustva i da na osnovu toga odaberemo one prave, {to je veoma va`no za na{e po~etne korake u procesu evropskih integraci-

ja. Osim toga, prezentacijom na{ih privrednih potencijala i pogodnosti koje poseduje draga~evski kraj - nastojali smo da privu~emo potencijalne investitore iz Slovenije u na{u op{tinu. Mnogo smo govorili i o draga~evskoj poqoprivredi i zdravstveno bezbednoj hrani koja se proizvodi na na{em podru~ju, {to je pobudilo veliko interesovawe slovena~kih privrednika. Pre petnaestak godina su slovena~ke pozna-

te firme svaki drugi dan odvozile poqoprivredne proizvode iz Draga~eva. Nadam se da }emo obnoviti nekada{wu saradwu i o~ekujem uskoro posetu slovena~kih delegacija, sa kojima }emo detaqnije razgovarati o novim potezima - rekao je Jovanovi}, dodaju}i da su na skupu govorili i o turisti~kim potencijalima op{tine Lu~ani i ~uvenom Draga~evskom saboru truba~a, koji ima svoje obo`avateqe i u Sloveniji. Kako je

istakao, u vreme ovogodi{weg Sabora truba~a u Gu~i je boravilo oko 10.000 Slovenaca, a ciq lokalne samouprave je da se dobrom promocijom manifestacije ovaj broj iz godine u godinu uve}ava. Jovanovi} smatra da su ostavili veoma upe~atqiv utisak na slovena~ke privrednike. Prema wegovom vi|ewu, zadatak lokalne samouprave je da do detaqa razradi koje pogodnosti mo`e da ponudi stranim investitorima, koji imaju

èqu da uloè novac u draga~evsku privredu. Okruglom stolu je prisustvovao i Aleksandar Radovanovi}, ambasador Republike Srbije u Sloveniji, koji je pruìo zna~ajnu podr{ku {irewu bilateralnih odnosa izme|u dve zemqe. Osnovni ciq ovog skupa je bio da predstavnici srpskih gradova i op{tina slovena~kim privrednicima, prevashodno malim i sredwim preduze}ima, jer su ona ve}a ve} prisutna u na{oj zemqi, predstave pogodnosti i uslove za investirawe u lokalnim samoupravama iz kojih dolaze. U~esnici Okruglog stola su slovena~kim preduzetnicima, kao budu}im partnerima, ukazali i na mere finansijske i pravne podr{ke koje podsti~e i garantuje dràva. Predstavili su i raspoloìve lokacije za investirawe: slobodne i industrijske zone, slobodne proizvodne kapacitete, hale, infrastrukturu i druge proizvodne resurse sa wihovim prednostima. V. S.

DE^JI VRTI] „NA[A RADOST”: PRED[KOLSKI PROGRAM

PREDSEDNIK OP[TINE POSETIO PRED[KOLCE P redstavnici op{tine Lu~ani posetili su ove sedmice pred{kolce u De~jem vrti}u “Na{a radost” i uru~ili im prigodne poklone. Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, razgovarao je sa mali{anima i poèleo im da uspe{no savladaju predvi|eni program i da maksimalno uìvaju u me|usobnom druèwu. I ovom prilikom je istakao da }e lokalna samouprava i u narednom periodu izdvajati nov~ana sredstva za obrazovawe, kako bi se stvorili {to boqi uslovi za decu pred{kolskog i {kolskog uzrasta. - I u narednoj godini }emo u op{tinskom buxetu opredeliti zna~ajna sredstva za unapre|ewe rada u obrazovnim ustanovama, ali i za stimulisawe ra|awa. Mi smo ve} postali prepoznatqivi po tome. Objekti pred{kolskih ustanova na podru~ju Draga~eva su u prili~no dobrom stawu. Sada su nam trenutno prioritet {kolski objekti na seoskom podru~ju, koji nemaju adekvatne sanitarne ~vorove i opremqene kuhiwe. Ve} smo takve prostorije opremili u {koli u Dowem Dupcu, a ovih dana }e radovi biti okon~ani i u Tijawu. Nastavi}emo akciju i u ostalim seoskim {kolama, koje imaju sli~ne probleme - rekao je Sretenovi}. Pred{kolski program u De~jem vrti}u “Na{a radost” u Lu~anima poha|aju dve

grupe, sa ukupno 43 de~aka i devoj~ice. Mnogi od wih su propustili priliku da se dru`e sa predstavnicima Op{tine, jer su bili na proveri psihofizi~kih sposobnosti. Oni koji su prisustvovali podeli bojanki i bojica, obradovali su se ovakvom poklonu, jer, kako ka`u, najvi{e

vole da boje crteè. Mali pred{kolac Du{an Ruì} je bio raspoloèn da pri~a sa novinarima i podeli svoje prve utiske o pred{kolskom programu. Nije imao tremu i razdragano je rekao da najvi{e voli da se igra sa drugarima i da mu je mnogo lepo u vrti}u.

Vaspita~ice su istakle da su se deca dobro privikla na novo okruèwe i da uìvaju u svakom trenutku provedenom u vrti}u. Dragana Obrenovi}, vaspita~, kaè da se nastava za pred{kolce odvija kroz igru i da je to najboqi na~in da deca ovog uzrasta steknu neophodna znawa i ve{tine za polazak u prvi razred. U okviru ovogodi{weg programa rada De~jeg vrti}a “Na{a radost”, poseban akcenat bi}e stavqen na rad sa decom sa smetwama u razvoju, ali i sa darovitim mali{anima. Kako isti~e pedagog Ivana Nikoli}, do pro{le godine, u ovoj pred{kolskoj ustanovi nije bilo dece ometene u razvoju. - Mi smo i u planu stru~nog usavr{avawa izrazili èqu na{ih vaspita~a da se usavr{e za rad sa darovitom decom, jer smo analizom ranijeg perioda rada ustanovili da smo se vi{e bavili decom koja imaju neke te{ko}e u razvoju, kao {to je, na primer, smetwa u govoru. Naravno, i daqe }emo raditi sa wima, ali }emo pokloniti pa`wu i deci koja su darovita. Takva deca se lako prepoznaju, a mi }emo kroz sekcije razvijati wihove sposobnosti. Konsultova}emo se i sa onima koji ve} imaju iskustva u ovakvoj vrsti rada i nadam se da }emo biti uspe{ni - rekla je Ivana Nikoli}. V. S.

LU^ANI

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

ODR@ANA PRVA DRAGA^EVSKA [TRAPARIJADA

U LEPOTI MANIFESTACIJE U@IVALO OKO 2.000 POSETILACA Lu~anima je pro{le subote odr`ana 1. [traparijada. Weni organizatori su bra}a Milosavqevi} iz Dqina, koji su, nakon u~e{}a na sli~nim takmi~ewima u razli~itim mestima Srbije, odlu~ili da jedan ovakav spektakl prirede i u Draga~evu. Takmi~ewe se odvijalo u ~etiri kategorije i okupilo je vi{e od 40 takmi~ara iz ~itave Srbije, koji su na lu~ansku manifestaciju doveli rasne kowe, specijalno trenirane za vu~u balvana. Marinko \oki} iz Loznice je osvojio tri nagrade, jer su wegovi kowi odneli pobedu u tri kategorije takmi~ewa: “samci laka”, “laki” i “te{ki par”. U te{koj kategoriji, kow Xafera ^arkaxi}a iz Sjenice ostvario je najboqe vreme i vlasniku doneo prvo mesto i nagradu [traparijade. Organizatori su zadovoqni {to je prva ovakva manifestacija u Draga~evu pobudila veliko interesovawe kako takmi~ara, tako i posetilaca. Raduje ih i {to su se takmi~ari odazvali u

vi}. Nagradni fond [traparijade je iznosio oko 200.000 dinara. Organizovawe manifestacije pomogla je lokalna samouprava i pojedine draga~evske firme, ali prikupqena sredstva nisu bila dovoqna, pa su Milosavqevi}i snosili najve}i deo tro{kova. Iako su organizovali manifestaciju, Milosavqevi}i su u~estvovali na takmi~ewu. Ovoga puta nisu osvojili nagradu, jer to i nije bila wihova èqa. - Nismo se mnogo ni trudili da na{i kowi pobede, jer bi mnogi pomislili da smo namestili takmi~ewe. Pustili smo i druge da se dokaù. Nije fora da pobedimo na svakoj {traparijadi. Nama je najva`nije da su se svi u~esnici i posetioci [traparijade lepo druìli i zabavili i to nam je najboqa satisfakcija - rekao je Veqko Milosavqevi}. Milosavqevi}i planiraju da

zaista velikom broju. - Takmi~ewe je bilo izuzetno pose}eno, jer ovakva manifestacija nikada nije organizovana na

OSTVARILI SVOJ VELIKI SAN!

[traparijada kao takmi~ewe je nastala iz te{kih {umskih radova, odnosno vu~e balvana ìlavim radnim kowima i to sa nepristupa~nih brdskih i planinskih terena na prostoru Balkana. Nekada su mnogi qudi ìveli od tog izuzetno napornog posla, a od wega danas ìvi i osmo~lana porodica Milosavqevi} iz Dqina, u kojoj svi odrasli mu{karci od 365 dana u godini - najmawe 200 provode u {umi. Weni ~lanovi su Velimir, Veqko i Vladimir, organizatori lu~anske [traparijade. Oni nisu uzmakli pred te{kom ekonomskom krizom. Ostali su u selu, temeqe}i svoj ìvot na disciplinovanom radu i porodi~noj slozi. U~estvovali su do sada na devet {traparijada u Srbiji. Prvo su snage odmerili u Preqini, zatim u Uìcu, Rumi, Kraqevu, Kragujevcu, Gorwem Milanovcu, Sjenici, i na kraju na Tari... Wihovi kowi svuda su osvajali nagrade. Kako kaù, nosili su ih takmi~arski àr i mladost. Sada su jo{ zadovoqniji, jer im se ostvarila velika èqa, a to je da jednu dobru {traparijadu organizuju i u rodnom Draga~evu.

na{em podru~ju. Na [traparijadu su do{li mnogi qubiteqi kowa da se dive wihovoj snazi i ve{tini. Ovo je bila jedinstvena prilika za mnoge de~ake i devoj~ice da upoznaju ove plemenite `ivotiwe i u`ivaju u wihovoj

lepoti. Moj li~ni utisak je da smo dobro obavili zadatak i odli~no organizovali takmi~ewe. To potvr|uje i zahvalnica koju smo dobili kao organizatori najboqe {traparijade u ovoj godini - ka`e Velimir Milosavqe-

u narednoj godini organizuju novu {traparijadu, koja }e okupiti jo{ ve}i broj takmi~ara, a svakako i posetilaca. U svakom slu~aju, ovogodi{we iskustvo }e im mnogo pomo}i u pripremi manifestacije. Nadaju se da }e imati vi{e sre}e sa sponzorima i da }e preduzetnici ovog kraja prepoznati interes da jedna ovakva manifestacija zaìvi u Draga~evu. Ina~e, [traparijadu u Lu~anima je posetilo vi{e od dve hiqade qudi iz Novog Sada, Kragujevca, Rume, Sjenice, Loznice, Vaqeva, Draga~eva... Svi su podjednako uìvali u sadràjima manifestacije, pre svega u takmi~arskom delu, ali i druèwu pod {atrom i dobroj pesmi Kraji{nika. V. S.

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM petosoban nov stan, Kej, dupleks, 5. sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128 + 12 m2, centar grada, 2 sprat, nov, cg, cena 105.000 eura. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77.78 m2, kod restorana “Brvnara”, 6. sprat, cg, lift. Cena 50000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari, renoviran. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 7 sprat, cg,

OGLASI

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM NOVU NAME[TENU GARSOWERU , CENTR GRADA, ZAPOSLENIM OSOBAMA. TEL. 224590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U 100 M2, SRE\ENA, CENTAR GRADA, CG. CENA 70.000 EURA. TEL. 063/ 7350-260, 224-590 lift, cena 40000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, dupleks, Avenija 2. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod H. Morave. Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban stan od 71.20 m2, nov, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu Rakovica, 2 sprat, cg, interfon, klima, parking mesto, blind vrata, ugradna kuhiwa, nov. Cena 54000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, pogodan za poslovni prostor. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, centar grada, drugi sprat, pogodan za poslovni pros-

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GUÊ, PREMA GORAÎ]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, â~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 tor. Cena 52.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM trosoban stan u centru, kod pijaca, renoviran. Cena 42.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan kod Hotel Morave, prvi sprat, CG, terasa, ukwi`en. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvoiposoban stan od 57 m2, ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, na Qubi} keju, ~etvrti sprat, cg, lift. Cena 38000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan, nov, na Alvaxinici, tre}i sprat, odmah useqiv. Cena 22.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 69 m2, prvi sprat, strogi centar, ulica H. Veqkova. Pogodan za poslovni prostor. Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7-247 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, u G. Milanovcu, ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/ 344-684, 064/ 127-6-727 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, 1. sprat, @elezni~ka ulica, CG. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat, CG. Cena 33.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan

EKSKLUZIVNO, JEDINSTVENO, POVOQNO!!! PRODAJE SE PARCELA 66 ARI, BEZ POSREDNIKA U INDUSTRIJSKOJ ZONI ÂÂK, ULICA NIKOLE TESLE, PREKO PUTA BENZINSKE STANICE " SPONIT". TEL. 063/ 283-867, 066/ 976-0-844 od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, Kej, prvi sprat, CG, nov. Cena 720 eura po m2 + PDV. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, Avenija, CG. Cena 31.000 eura. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, {iri centar grada , 3. sprat, komplet renoviran, cena 29000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, 3. sprat. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 54 m2 blizu Hotel Morave, sedmi sprat, terasa, cg, lift. Cena 33000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, tre}i sprat, cena 33000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, klasi~an, CG, â~anski P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2. Cena 26.000 eura. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 273-2-92 PRODAJEM dvosoban stan

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora.Hitno Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan , uz doplatu. Mogu}nost dogovora. HITNO! Tel. 063/ 843- 0- 214 od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save, CG. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 262-9109 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, prvi sprat, centar, CG, nov, video nadzor. Cena 820 eura po m2 + PDV. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, kompletno renoviran, prvi sprat, CG. Cena 30.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod H. Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Cena 25.000 eura. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM dvosoban stan u Nemawinoj, noviji, tre}i sprat, ima lift. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan u centru, renoviran, sa novim name{tajem i belom tehnikom. Cena 35.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, CG, lift. Cena 24.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod restorana “Brvnara”, 6.

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761 PRODAJEM dvoiposoban stan 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, gara`a 24 m2 (struja, voda, video nadzor, kanal za kola), podrum, zidan (struja, voda). Cena 52000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190

sprat, lift. Cena 29.500 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, CG, u Balkanskoj. Cena 24.500 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednoiposoban stan, drugi sprat, lift, ulica Qubi}ska. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM jednoiposoban stan u {irem centru. Povoqno. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1, u zgradama od fasadne cigle. Povoqno. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, CG, renoviran. Cena 24.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan, CG, lift, tre}i sprat, mawi stan, Vinara. Tel. 063/ 127-5-630, 224-590 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, CG- kalorimetri, tre}i sprat, nova, ima lift. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar. Tel. 063/ 453-043

26 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, na Alvaxinici , sa ili bez stvari, mogu} dogovor. Cena 17.500 eura sa stvarima, 16500 eura bez stvari. Tel. 032/ 342-190, 060/ 4342-190 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Cena 16.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM garsoweru na Alvaxinici, povoqno. Cena 18.000 eura. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan - ku}u, u Obili}evoj 12. Tel. 032/ 374759 PRODAJEM stan u strogom centru grada, u Sin|eli}evoj. POVOQNO, EHTRA PONUDA. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, centar grada, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 66 m2, Svetog Save. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan od 64 m2 na

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 6. sprat, CG, kod Medicinske {kole. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 24.000 eura P-40 m2, 8. sprat, CG, Vinara. Cena 24.000 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}". Cena 21.000 eura P-43 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P- 45 m2,2. sprat, CG, Nemawina. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, {etali{te. Cena 41.000 eura P- 49 m2, 2. sprat, CG, Svetog Save. Cena 29.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 26.000 eura P-50 m2, 4 sprat, CG, S.Markovi}a. Cena 35.000 eura P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CGkalorimetri, Kej, nov. Cena 42.000 eura

OGLASI Avlaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 57 m2, nov, odmah useqiv. Cena 720 eura/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9863 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 51 m2, CG, Qubi} kej, odli~no stawe. Cena 27.500 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 50 m2 na Vinari. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole Dragi{a Mi{ovi}, 2. sprat, CG. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 49 m2, na Keju. Cena 30.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Cena

P-57 m2, VP, CG, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 33.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind. zona. Cena 21.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-65 m2,2. sprat, CG kalorimetri, kod Lukoil, nov sa stvarima. Cena 61.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-70 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 40.000 eura P- 76 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P-83 m2, 1. sprat, TA, centar. Cena 50.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura KU]E P-56+34 m2, 6 ari placa, Lugovi. Cena 40.000 eura P- 45 m2, 1.5 ari, centar. Cena 40.000 eura P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom bedema. Cena 21.000 eura P-60 m2, 5 ari, Prijevor. Cena 21.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica. Cena 20.000 eura

28.850 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica Kneza Vase Popovi}a. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 48 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 217-6-052 PRODAJEM stan od 47 m2 na Keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM hitno i povoqno stan u Beogradu, Krwa~a / kod Metroa /, od 46 m2, sa terasom. Lokacija odli~na. Tel. 060/ 151-9-130, 065/ 528-4877 PRODAJEM stan od 45 m2, sre|en, Nemawina ulica. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ Milice Pavlovi}”. Cena 23.000 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 42 m2, kod Medicinske {kole. Cena 21.000 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, CG, 5. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4137

P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg. Cena 26.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi{. Cena 32.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 50.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 44.000 eura P- 150 m2, 2.3 ara, kod {kole Ratko Mitrovi}. Cena 44.000 eura P-175 m2, 5 ari, kod Trnavske reke. Cena 31.000 eura P-190 m2, 5.6 ari, Loznica. Cena 41.000 eura P-240 m2 + 64 m2, 12 ari, Viqu{a. Cena 70.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura IZDAVAWE P-24 m2, 1. sprat, garsowera, nename{tena, nova, Obili}eva, CG, ima kuhiwu. Cena 110 eura P-40 m2, 3. sprat, Qubi}ska, CG, jednoiposoban, name{ten. Cena 150 eura P-47 m2, 3. sprat, ulica 9. Jugovi}a, jednoiposoban, name{ten, CG, terasa. Cena 140 eura P-50 m2, 3. sprat, S. Markovi}a, noviji, nename{ten, dupleks, dve spava{e sobe, CG. Cena 140 eura P-76 m2, 4. sprat, Kej, trosoban, nename{ten, ima kuhiwu, CG, lift, terasa. Cena 120 eura

PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Cena 34.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Cena 23.000 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 31 m2 u Bawalu~koj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 31 m2, ima posebno sobu, terasu, kod H. Morave. Cena 23.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 30 m2, centar. Cena 24.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan od 27 m2, centar. Cena 20.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 18 m2, 5. sprat, ulica Nemawina. Cena 16.500 eura. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan u â~ku, u ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM mawi dvosoban stan, kompletno renoviran, Nemawina, CG, 2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, sre|ena, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, P+PK, 9, 61 ar placa, 24 m2 pomo}ne prostorije,15 m2 garaà, cg, cena 50000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 150 m2, sa 2.6 ari placa, Qubi}. Moè zamena za stan. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, Lugovi. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 150 m2, 2.5 ari placa kod {kole “Ratko Mitrovi}”. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Cena 57000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. POVOQNO I HITNO. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Cena 20.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 032/ 554-5147 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, CG. Tel. 060/ 434-2-190, 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , Peji~ina krivina, do jezera, 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

livada, 25 ari {uma, cena 26000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4 ara placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ara placa na Suvom Bregu. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e od 74 + 56 m2, sa 4.5 ari placa, u Ko{utwaku. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 70 m2, i 4 ara placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa 3 ara placa , na @elezniku. Tel. 063/ 600-938 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34 ara placa, u Loznici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 70 m2 na 4. ari placau blizini Nemawine ulice. Povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM ku}u od 68 m2, u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa 1.5 ari placa kod G. bedema. Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u prizemna, povr{ine 51 m2, kod “Slobode”, na 5.84 ari placa. Cena 20.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i. Cena 12.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM ku}u - stan od 48 m2, ulica Obili}eva 12. Tel. 032/ 374-759, 064/ 217-6-052 PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa 12 ari placa, u Prijevoru. Cena 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e od 63.76 m2 i 59.58 m2, na placu povr{ine 5.10 ari u Qubi}u. Cena 50.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM dve ku}e i imawe u Pakovra}u, blizu ^a~ka. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM vikend ku}u u Ov~ar Bawi od 50 m2, 2 ara placa, cena 10000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikend ku}u na jezeru u Me|uvr{ju , 35 m2, PPK, ima struju i vodu, pomo}ni objekat 10 m2, betonirana obala i dok, 3 ara placa. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM vikend ku}u na

Karauli 60 m2, 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom), cena 16000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM vikend ku}u u Gorwoj Atenici, od 27.5 m2, 1 ar placa, letwikovac 16 m2, gara`a, pom.objekti 13.5 m2, vo}wak 12 ari i {uma. Cena 7.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Slatini, tri ku}e od 30 m2, 50 m2 i 42 m2, na 70 ari placa, pomo}ni objekti 200 m2. Cena 30000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Ka~ulicama, sa 2.5 ha zemqe. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Gorevnici, ku}a od 60 m2 na 50 ari placa, 120 stabala vo}a, sala{, senik, pomo}ni objekti. Cena 20000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel 032/ 346-541 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70 m2 na 30 ari placa, 55 ari obradive zemqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od centa grada. Cena 20000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u ^a~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM ~etvorosoban name{ten stan u Aveniji. Cena 150 eura. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM trosoban stan na Gradskom {etali{tu, name{ten. Tel. 064/ 834-5-226 IZDAJEM trosoban nename{ten stan, Qubi} kej 15/4, CG, KTV. Povoqno. Tel. 063/ 617-572 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, ulica V. Stepe, CG i klima. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente. Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz. Tel. 032/ 537-2816 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3-338 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, tre}i sprat, ima lift. Tel. 031/ 388-7-792, 066/ 487-792 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, ulica Gandijeva 108, za studente. Tel. 032/ 344-899, 065/ 635-9-979 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Op{tina Novi Beograd. Tel. 065/ 667-9023 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, kod fontane, blizu fakulteta “ Megatrend”. Tel. 063/ 862-1781

IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol , nije u zgradi . Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM jednosoban name{ten stan i garsoweru kod Fakulteta, grejawe, TA pe}. Tel. 060/ 029-1-263, 032/ 391-977 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, grejawe na TA, ku}a. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM jednosoban stan, {iri centar grada. Tel. 060/ 558-9-296 IZDAJEM jednosoban stan, zaseban ulaz, zasebno brojilo, ulica 601 br. 9, kod po{tinog magacina u Loznici. Tel. 032/ 375-233 IZDAJEM jednosoban stan kod “Kalimera”, zasebna ku}a, novogradwa. Tel. 032/ 346-865 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru

IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM novoizgra|ene garsowere za studente, u centru Kragujevca. Tel. 060/ 3372-600 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 4551-757 IZDAJEM u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten i opremqen, trosoban stan, dve terase, grejawe, dva lifta, peti sprat. Mogu} dogovor na du`i period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, kompletno

Beograda, na du`i vremenski period. Tel. 063/ 803-3-676 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM jednosoban konforan name{ten stan. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, Cvetkova pijaca, blizu centra, TA grejawe. Tel. 064/ 371-2-307 IZDAJEM jednosoban name{ten stan za studente, u Beogradu, \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 8160-071, 032/ 880-091 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Beogradu, Karaburma, kod Bogoslovije, video nadzor, klima i kablovska. Tel. 032/ 354-285, 063/ 525-888 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Keju, useqiva. Tel. 060/ 623-0-085 IZDAJEM name{tenu konfornu garsoweru, ulica Kneza Milo{a 130. Tel. 064/ 334-4-061

AGENCIJI “GA[O NEKRETNINE” POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190 GARSOWERE 23m2, vp, nov, cg, 20000 eura, [iri centar 22m2, vp, cg, 18500 eura, Hotel Morava 30m2, vp, nov, gas, 23000 eura, [iri centar 25m2, vp, ta, 17500 eura, Avlaxinica 26m2, vp, ta, 18500 eura, Qubi} kej 30m2, 3 sprat, cg, nov, 23500 eura, Avenija 2 27,40m2, 3,5,6 sprat, cg, lift,novi JEDNOSOBNI STANOVI 35,60m2, vp, 28000 eura, Centar 38 m2,2 sprat,ta, 25500 eura, [iri centar 38m2, 3 sprat,ta, 25000 eura, Bate Jankovi}a 38m2, 4 sprat, cg, 28000 eura , [iri centar 42m2, 4 sprat,ta, 30000 eura, Hotel Morava 38m2, vp, cg, 22500 eura, Qubi} kej 38m2, vp, cg, lift, 23500 eura, Qubi} kej JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10m2, 6 sprat, cg, 29500 eura, Restoran Brvnara 43m2, 4 sprat,ta, 28000 eura, Qubi} kej 45m2, vp, cg, 28000 eura, Avenija 1 47m2, 4 sprat, ta, 32000 eura, Slobodino igrali{te 38m2, 4 sprat, eg, 26000 eura, Avlaxinica 46m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23000 eura, Po`ega 42m2, 4 sprat, terasa, ta, 26000 eura, Qubi} kej DVOSOBNI STANOVI 59m2, 4 sprat, cg, 39500 eura, Avlaxinica 47+10m2, 13 sprat, cg, 28000 eura, Hotel Morava 55m2, 1 sprat, ta, 29000 eura, Qubi} kej 55m2, vp, ta, 28000 eura, Qubi} kej 61m2, 1 sprat, ta , 39000 eura, Hotel Morava 58,61m2, 1 sprat, ta, 19000 eura, Fabrika hartije

OGLASI

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

47m2, 4 sprat, nov, cg, 34000 eura, [iri centar 55m2, 3 sprat, eg, 33000 eura, Bate Jankovi}a 51m2, 6 sprat, cg, lift, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, 3 sprat, ta, 29000 eura, Nemawina 60m2, 9 sprat, lift, cg, 37000 eura, Avlaxinica 58,30m2, 6 sprat, cg, 35000 eura, Qubi} kej 52m2, 3 sprat, cg, 38000 eura, Gradsko {etali{te 62,80m2, 3 sprat, cg, 35000 eura, Avlaxinica 83m2, 2 sprat, ta, 55000 eura, Strogi centar 57m2,5 sprat, lift, cg, sa, 37000 eura, Avenija 2 45m2,2 sprat, renoviran, 29900 eura , Nemawina 52m2, 4 sprat,ta, 33000 eura, Qubi} kej 56m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 32000 eura, Nemawina 64m2, 1 sprat, cg, 45000 eura, Restoran Brvnara 57m2,2 sprat, cg, adaptiran, 41000 eura, Qubi} kej 47m2, vp, cg, 30000 eura, Qubi} kej 60m2,8 sprat, cg, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, cg, 31000 eura, Avenija 2 67m2, prizemqe, ta, 52000 eura, Strogi centar 53m2, 3 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avlaxinica 54m2,7 sprat, cg, lift, 33000 eura, Hotel Morava 52m2, 4 sprat, ta, 33000 eura, Qubi} kej 60m2, 5 sprat, cg, 38000 eura, Avlaxinica, fasadna cigla 65m2, 1 sprat, 700 eura/m2 , Avlaxinica DVOIPOSOBNI STANOVI 56m2, nov, 3 sprat, cg, 43000 eura, Qubi}ska 54m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38000 eura, Qubi} kej 63,38m2, 9 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avlaxinica 68m2, 1 sprat, gas, 40000 eura, [iri centar 78m2, 3 prat, cg, gara`a, podrum, 52000 eura, [iri centar 85m2, 1 sprat, 700

eura/m2, Avlaxinica TROSOBNI STANOVI 75m2, 1 sprat, cg, 50000 eura, Hotel Morava 75m2, 5 sprat, cg, 39000 eura, Hotel Morava 76m2, 7 sprat, cg, 45000 eura, Avenija 68m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77m2, 7 sprat, cg, 40000 eura, Centar 75m2, 2 sprat, cg, 45000 eura, Nemawina 81,47m2, 9 sprat, lift, cg, 53000 eura, Hotel Morava 62m2, 2 sprat, 54000 eura, Beograd 70m2, prizemqe, cg, lift, 46000 eura, Qubi} kej ^ETVOROSOBNI STANOVI 77,78m2, 6 sprat, cg, lift, 50000 eura, Restoran Brvnara 128+12m2, 2 sprat, nov, cg, 98500 eura, Centar KU]E 75m2, P+1, 6 ari, 20000 eura, Zabla}e 380m2, P+1+PK, 25 ari, 120000 eura, Preqina 56m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33000 eura, Ko{utwak 259,62m2, SU+P+ 1,9 ari, 138000 eura, Parmenac 70m2, SU+P+PK, 2 ara, 40000 eura, Kopaonik 160m2, P+PK, 9,61 ar, 50000 eura, Atenica 150m2, 5 ari plac, 57000 eura, Trbu{ani 100m2, P+PK, 6 ari, 36000 eura, Pejicina krivina uz jezero 172m2, P+PK, 19 ari, 35000 eura, Loznica 100m2, PO+P+ 1,75 ari, 26000 eura, Vidova 56m2,P+1, 1,56 ari, 25500 eura, Dacova kafana 110m2, PO+P+PK, 34 ara, 20000 eura, Loznica 51m2, 5,84 ari, 20000 eura, kod Slobode 2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari, 50000 eura, Qubi} PLACEVI 23,32 ara, 15000 eura,

Trnava 3 ara, 6000 eura, Igalo 44 ara, 10000 eura, Trnava 10,99 ari, 5500 eura , Preqina 4 ara, 2800 eura, Pakovra}e 44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put ^A-KV 3-5 ari, 1300 eura/ar, Tara- Zaovinsko jezero 1 ha , 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36000 eura, Atenica SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18000 eura Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30000 eura VIKEND KU]A Karaula, 37 ari, 16000 eura Vidova, 75 ari, 26000 eura Ov~ar Bawa, 2 ara, 10000 eura Gorwa Atenica, 22 ara, 7500 eura Loznica, 15 ari, 5000 eura Pakovra}e, 6,6 ari, 15000 eura LOKALI PRODAJA 60m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 IZDAVAWEPOSLOVNI PROSTOR 60m2, 250 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} IZDAVAWE - STAMBENI PROSTOR 60m2, nename{ten, 130 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} 40m2, name{ten, 130 eura, kod Prehrambene {kola 60m2, nename{ten , 150 eura, Centar 53m2, nename{ten, 130 eura, Avenija 1

name{ten stan za studente. Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM u Beogradu, sobu za studentkiwu, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-7-435 IZDAJEM jednosoban konforan mali stan u Beogradu, prvi sprat, Filmski grad. Tel. 060/ 714-4-888 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 346-288 posle 15 h, 066/ 346288 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM name{ten stan kod SUP-a, ulica Cerska. Tel. 063/827-5-217 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 134-8-125 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa CG. Tel. 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska,

AGENCIJA

u`i centar. Tel. 064/ 969-3636 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, CG. Tel. 064/ 9709-653 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5592 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u u`em delu grada. Tel. 225-646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u studentima, parno grejawe, u neposrednoj blizini fakulteta. Tel. 064/ 920-6-704, 327-326 IZDAJEM name{tenu ku}u,

kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5217 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokal od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada, u prometnoj ulici. Pogodan za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 55.000 eura)

STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska. Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 24.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

SPORT

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

FK BORAC

REMI I SA IGRA^EM MAWE

petom kolu Prve lige Srbije fudbaleri Borca igrali su u In|iji bez golova. Borac je ve} u 33. minutu ostao sa igra~em mawe, kada je iz igre iskqu~en Jevtovi}. - Imali smo tu neprijatnu situaciju, ali igrati bez igra~a mawe skoro 60 minuta i ne primiti gol je veliki uspeh. Pokazali smo borbenost i `equ da postignemo pravi rezultat.

SLOBODA GOSTUJE U LESKOVCU Kadeti Slobode u {estom kolu Kvalitetne kadetske lige Srbije gostuje Slogi u Leskovcu. U petom kolu kadeti Slobode su izgubili od Vojvodine 3 : 0.

Mislim da je crveni karton Jevtovi}u prestrogo dosu|en. Na kraju krajeva, na svakoj utakmici se susre}emo sa takvim situacijama. Pro{le godine na tom istom terenu je bio penal za wih, mi smo ostali bez dva igra~a i opet igrali nere{eno. Moèmo biti zadovoqni bodom protiv In|ije, ali da smo bili u punom sastavu, sigurno bismo ih dobili - uveren je igra~a FK Borac Milanko Ra{kovi}. Za vikend, u {estom kolu PLS, Borac igra kod ku}e sa Beànojom. - Beànija do sada nije izgubila nijednu utakmicu, odli~no igra. Ali, trebalo bi da gledamo sebe. Ulazimo u me~ maksimalno skoncentrisani da bismo ga dobili. Ko god bude iza{ao na teren, mislim da

}emo dobiti tu utakmicu - kaè Ra{kovi}. Utakmica }e biti odigrana u subotu u 16,30 ~asova na stadionu FK Borac. Navija~ke grupe “ête” i “Ma{inerija” i daqe pozivaju â~ani da podrè svoj tim. I ostala dva prvoliga{a iz Moravi~kog okruga za vikend igraju kod ku}e. Metalac do~ekuje BSK, a Mladost Timok. Z. J.

OKRU@NA LIGA

TRIJUMF OMLADINACA I KADETA Omladinci Borca savladali su u petom kolu Brodarac u Beogradu sa 0:1. Gol za ^a~ane postigao je Petrovi} u petom minutu. Omladinci su trenutno na desetom mestu sa pet bodova. Kadeti su ubedqivih 6:1 savladali Slogu iz Leskovca. Golove za Borac postigli su Savi} (dva), Vujadinovi}, Lazarevi}, Slavkovi} i Markovi}. Kadeti su sakupili {est bodova i nalaze se na 11. mestu. Pioniri su izgubili od OFK Beograda 0:3. Nalaze se na 11. mestu sa ~etiri boda.

NOVA OPREMA ZA MLADE FUDBALERE ORLOVCA I GORWE GOREVNICE Fudbalski savez Moravi~kog okruga podelio je dve garniture sportske opreme mla|im kategorijama FK Orlovac Mr~ajevci i FK Jedinstvo Gorwa Gorevnica. - U prethodnom periodu klubovi Okru`ne lige su dobili lopte, a na kraju polusezone su oslobo|eni pla}awa tro{kova slu`benim licima. Ciq nam je da razvijamo sport i nadam se da }e ova oprema biti mali podsticaj deci u seoskim sredinama da igraju fudbal - rekao je generalni sekretar FSMO Milo{ Stevani}. - Drago mi je da osim seniora, FSMO veliku pa`wu posve}uje mladima i spreman je za svaki vid pomo}i i saradwe - potvrdio je i trener mla|ih kategorija FK Jedinstvo Ivan Jelesijevi}. Oprema koju su dobili klubovi iz Mr~ajevaca i Gorwe Gorevnice je proizvodwa ariqskog “Miteksa”.

MAKSIMALAN U^INAK TRNAVE I PREQINE U ~etvrtom kolu lige Moravi~kog okruga Napredak je pobedio Omladinac u Zabla}u sa ubedqivih 0:6. Ubedqiv je bio i Spartak nad Prijevorom 5:1. Trostruki strelac bio je Nikola Jovanovi}, a po jedan gol postigli su Smiqani} i Tanovi}. Pre utakmice Spartak - Prijevor, generalni sekreat FSMO Milo{ Stevani} uru~io je pehar Nikoli Jovanovi}u, Peto kolo Napredak - Slatina 4:0 Morava - Omladinac 5:2 Miokovci - Ov~ar 1:2 Backovac junajted - Rudar 1:2 Jedinstvo GG - Dowa Vrbava2:1 Prijevor - Jedinstvo K 0:1 Goru{ica - Spartak 2:0 Mladost P - Mladost A 5:1 Tabela 1. Rudar 2. Mladost P 3. Spartak 4. Ov~ar 5. Napredak 6. Slatina 7. Mladost A 8. Morava 9. Dowa Vrbava 10. Jedinstvo K 11. Backovac 12. Jedinstvo GG 13. Prijevor 14. Goru{ica 15. Omladinac 16. Miokovci

15 15 12 10 9 9 8 7 7 7 5 4 3 3 0 (-3) -2

[KOLA ZA SUDIJE

[esto kolo Nedeqa, 16,30

Fudbalski savez ^a~ka i stru~na strukovna organizacija sudija organizuju {kolu za sudije. Besplatna {kola za sudije po~iwe da radi 1. oktobra. Prijave i detaqnije informacije na telefon 032/373-055 ili u Prostorijama gradskog Fudbalskog saveza u Bulevaru Oslobo|ewa 37.

Slatina - Mladost A Spartak - Mladost P Jedinstvo K - Goru{ica Dowa Vrbava - Prijevor Rudar - Jedinstvo GG Ov~ar - Ba}kovac junajted

najboqem strelci lige Moravi~kog okruga u pro{loj sezoni. Mladost iz Atenice je sa 2:1 savladala Goru{icu, Ov~ar i Morava su podelili bodove (0:0), dok je u duelu dva imewaka boqe bilo Jedinstvo Kowevi}i, 2:0. U milanova~kom derbiju Dowa Vrbava i Backovac junajted su igrali nere{eno, 1:1, strelci Ostoji} (DV) i Carevi} (BJ). Omladinac - Miokovci Napredak - Morava SRPSKA LIGA ZAPAD Peto kolo Polet - Jo{anica ND 2011 Pobeda - Sloboda TABELA 5. Polet 15. Sloboda

GRADSKA LIGA 1:0 2:0

9 2

[esto kolo Nedeqa, 16,00 Sloboda - @elezni~ar Seqak - Polet ZONA MORAVA Peto kolo Polet T - Metalac Takovo - Omladina Tutin - Draga~evo Orlovac - [umadija 1903 TABELA 3. Polet 7. Takovo 12. Orlovac 14. Draga~evo

11 8 4 1

[esto kolo Nedeqa, 16,00 Draga~evo - Orlovac Polet - Takovo

Utakmica Rudar - Miokovci nije odigrana, jer su gosti ostali sa samo sedam igra~a. Slatina je na svom terenu izgubila od preqinske Mladosti sa 2:3. Slatina je na kraju prvog poluvremena imala prednost od dva gola. Poveli su prelepim pogotkom Beli}a u 36. minutu, a u 42. Jeli~i} duplira vo|stvo. Gosti za samo devet minuta preokre}u rezultat. Strelci dva [i{ovi} i Pavlovi}. Posle ~etiri utakmice, Mladost ima maksima-

0:0 1:1 2:0 0:1

PRVA POBEDA LUGOVA U tre}em kolu lider Parmenac savladao je ^a~ak 94 sa neverovatnih 7:0. Polet iz Gori~ana i Budu}nost iz Stan~i}a podelili su bodove, 2:2. Vujan je na svom terenu u Prislonici bio boqi od Preme}e, 4:1. Ubedqiv trijumf ostvarila je i Rakova protiv Strelca, 4:0. Prvu pobedu u sezoni zabele`ili su i novoosnovani Lugovi koji su savladali Planinac 2;1. Kej i Zadugrar iz Dowe Trep~e su podelili bodove, 1:1.

lan u~inak, a Slatina je zabeleìla prvi poraz u sezoni. êtvrto kolo GFL Nedeqa, 16,30 Planinac - Preme}a Budu}nost - Vujan â~ak 94 - Polet Morava - Parmenac Strelac - Kej Lugovi - Rakova Zadrugar, slobodan TABELA 1. Parmenac 2. Rakova 3. Vujan 4. Kej 5. Polet (G) 6. Lugovi 7. Planinac 8. Morava 9. Strelac 10. Preme}a 11. Zadrugar 12. Budu}nost 13. â~ak 94

9 6 6 5 4 4 3 3 3 3 2 1 1

DRUGO KOLO KUPA FSG^ Parmenac - Planinac 3:1 Morava - Vujan 3:1 Budu}nost - Lugovi 1:2 Rakova, slobodna

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SPORT

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

BORAC MOCART SPORT

POSLE VI[EGRADA, STI@U SLOVENCI

o{arka{i Borac Mocart sporta polako zavr{avaju pripreme pred predstoje}u sezonu koja startuje 5. oktobra. Ovih dana su aktuelni turniri. Pro{log vikenda su odigrali jedan u Temi{varu, a danas i sutra gostuju u Vi{egradu. U Rumuniji su osim ^a~ana i doma}ina Temi{vara, turnir igrali bugarski Balkan Botevgrad i Vojvodina Srbijagas. Prvog dana Borac je sa samo ko{em razlike izgubio od Bugara. - Odigrali smo kvalitetno i na gorwoj granici svo-

jih mogu}nosti, s obzirom na to da je protivnik mlad i ambiciozan tim sa izuzetno visokim buxetom. Imali smo prednost skoro celu utakmicu, kontrolisali igru i rezultat, ali smo nesre}no u{li u egal zavr{nicu. ^ak je i posledwim sekundama Mitrovi} oma{io {ut za pobedu - ka`e trener Borac Mocart sporta Ra{ko Boji}. Ve} sutradan Borac Mocart sport je u borbi za tre}e mesto pobedio Vojvodinu. - Na toj utakmici smo imali kadrovskih problema.

Stevovi} je u samoj zavr{nici protiv Bugara povredio zglob, a do tada je bio jedan od najraspolo`enijih igra~a. Na drugoj utakmici nije igrao ni Aleksa Avramovi} zbog zdravstvenih problema. Kako juniori nisu putovali sa nama u Rumuniju, sa osam igra~a smo pobedili Vojvodinu 72:68. Oni su imali prednost na kraju prvog poluvremena, ali mi smo u nastavku odigrali kvalitetno, skoncentrisano i ostvarili ~etvrtu pobedu u pripremama - navodi Boji}. Do 5. oktobra ^a~ane o~e-

kuje jo{ kontrolnih utakmica. Otputovali su u Vi{egrad na turnir na kome }e osim BMS, u~estvovati

u`i~ka Sloboda, doma}in Varda i Radnik BN basket. Slede}e sedmice ^a~ani igraju kod ku}e sa Slovenci-

ma. U sredu, 25. septembra, se sastaju sa [entjurom, a u petak sa Roga{kom. Z. J.

FORMIRAN KOSTUR TIMA

MLADI Kadeti Borac Mocart sporta od 20. do 22. septembra igraju kvalifikacije za kvalitetne lige u Ivawici, a juniori u Po`egi od 5. do 12. oktobra.

Tim Borac Mocart sporta za novu sezonu uglavnom ~ine ^a~ani. Ve}ina wih je u me|uvremenu igrala za druge klubove, a sa strane Bor~evu ekipu su poja~ali Stevovi}, Maravi} i Mandi}. Na treninzima su i Mladen Panti}, \or|e Mi}i} i Nemawa Proti}. Ukoliko ne stignu pozivi iz inostranstva, mo`da neko od wih i potpi{e otvoreni ugovor sa Borac Mocart sportom.

AMERI^KI FUDBAL

RATNICI RAZBILI PASTUVE a~anski An|eoski ratnici igrali su pro{le nedeqe na Turniru za mlade od 12 do 15 godina. U posledwem trenutku, promeweni su i mesto i vreme turnira, tako da su umesto u Kragujevac, ^a~ani otputovali u Kraqevo, gde su ih ~ekali rivali doma}e Krune i po`areva~ki Pastuvi. U prvoj utakmici Ratnici su dobili Po-

`arev~ane ubedqivih 50:0. Savladali su i Kraqevo sa 20:12. Slede}i turnir Ratnici igraju kod ku}e 28. septembra. Dan kasnije juniori otvaraju sezonu na BIP-ovom stadionu protiv Divqih veprova iz Kragujevca. U novom prvenstvu od starta brane titulu {ampiona u najja~oj juniorskoj ligi. Z. J.

[AMPIONSKI KARAVAN DU[ANA BORKOVI]A POSETIO ^A^AK

USPUTNA STANICA DO BRNA akmi~arski karavan “Idemo sa Du{anom u Brno” zaustavio se pro{le nedeqe i na Gradskom trgu u â~ku. â~ani su se skoro celo popodne druìli sa aktuelnim evropskim {ampionom u automobilizmu na brdskim stazama. Ove godine Du{an Borkovi} (28) je oti{ao korak daqe. Najmla|i sugra|ani i malo stariji imali su priliku da usred â~ka na simulatoru testiraju stazu na kojoj }e srpski {ampion 6. oktobra, u Brnu (ê{ka), voziti dve posledwe trke u ETCC sezoni. Evropsko automobilsko takmi~ewe najvi{eg ranga bi}e odràno pod patronatom Me|unarodne automobilske asocijacije (FIA). - U 2013. smo formili smo NIS Petrol racing team i zajedno sa sponzorom i ekipom krenuo sam u osvajawe Evropskog kupa turing automobila. Na po~etku sezone imao sam nekoliko pehova i sudar u Slova~koj koji me je omeo da se plasiram na prva dva mesta. Ipak, tre}i sam u generalnom plasmanu, {to je dobar rezultat. Ove godine sam stekao dosta iskustva, a spremam se i da u narednoj sezoni osvojim Kup turing i odem na svetsko takmi~ewe u automobilizmu. Svetsko prvenstvo }e biti odràno na 12 razli~itih lokacija i na vi{e kontinenata - najavquje Du{an. Karavan Du{ana Borkovi}a ve} je bio u ne-

koliko gradova Srbije. Posledweg vikenda, uo~i trke u Brnu, zaustavi}e se u Beogradu i Du{anovom rodnom Pan~evu. Inicijatori i realizatori putuju}eg karavana su NIS Petrol i NIS Petrol racin team. Takmi~ar koji bude imao najboqe vreme na stimulatoru trka~ke staze putove}e sa du{anom i ekipom u Brno. Rekord za sada dr`i Kragujev~anin, a najboqi rezultat u ^a~ku imao je Ranko Ba~evi}. Z. J.

KAJAK RIBOLOVCI ODR@ALI OVOGODI[WI KUP ^A^KA

PRIPREME ZA 22. NACIONALNU IZLO@BU PASA SVIH RASA U PUNOM JEKU

TRIJUMF DOMA]INA

PRIJAVQIVAWE U TOKU

Udruèwe sportskih ribolovaca “Morava” organizovalo je 8. septembra na jezeru kraj Kni}a tradicionalni Kup â~ka u lovu ribe udicom na plovak, uz u~e{}e 15 ekipa iz Srbije i inostranstva. Posle isteka vremena predvi|enog za takmi~ewe, pristupilo se merewu ulova, nakon ~ega su sudije proglasile pobednike. Najboqi rezultat ostvarila je ekipa – doma}in “Morava” iz â~ka, drugo mesto pripalo je kragujeva~koj “[umadiji”, a tre}e ekipi “Bistro” iz Aleksinca. Pojedina~no najboqi je bio Zoran Jakovqevi} (”Morava”) sa ulovqenih 7800 grama, druga pozicija pripala je wegovom kolegi iz tima Milanu Mari~i}u sa 6800 grama, dok je tre}eplasirana Zorica Patkovi} iz “[umadije” sa 5890 grama. Dodela pehara i sve~ani ru~ak za sve u~esnike organizovani su u restoranu “Lazovi}” u â~ku.

â~anski odgajiva~i i qubiteqi pasa okupqeni u Kinolo{kom udruèwu “Dragan Radovi} – Xoni” uveliko se pripremaju za odràvawe 22. nacionalne izlo`be pasa svih rasa, koja }e biti organizovana na fudbalskom terenu kraj hotela “Livade” u Preqini 6. oktobra. Novo rukovodstvo Udruèwa je na sebe preuzelo obavezu da ovogodi{wu manifestaciju pripredi na najboqi mogu}i na~in, pa se ulaù zna~ajni napori kako ni jedan detaq ne bi bio izostavqen. ^lanovi Organizacionog odbora o~ekuju zna~ajan odziv izlaga~a iz ~itave Srbije, kao i dràva iz okruèwa, pre svega Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Zainteresovani vlasnici pasa sve informacije u vezi prijava mogu dobiti putem telefona 063/ 10 33 492 Milan.

^A^AK POPRAVIO DR@AVNI PLASMAN

a nedavno odrànom dràvnom prvenstvu na Drini u Bajinoj Ba{ti za Kajak klub â~ak takmi~ili su se Ogwen Perovanovi} i Petar Pavlovi}. Voène su trke klasik na 3.000 metara za pionire, klasik na 5.000 m za kadete i sprint na 500 m za obe kategorije. Startovalo je 17 pionira i 14 kadeta,

u nekoliko disciplina, iz Ni{a, Beograda, Bajine Ba{te, U{}a, Stala}a i ^a~ka. U kategoriji pionira Ogwen je u sprintu osvojio ~etvrto mesto, a u klasiku {esto. Petar je u kadetskoj konkurenciji i u klasiku i u sprintu bio osmi. U Bajinoj Ba{ti KK ^a~ak je postigao znatno boqi rezultat, nego na pro-

{logodi{wem Prvenstvu Srbije. Kajaka{e ^a~ka o~ekuje takmi~ewe u Kraqevu, mo`da i u Francuskoj, ukoliko obezbede neophodna sredstva. Kajak klub ^a~ak upisuje nove ~lanove. Kontakt telefon za detaqnije informacije je 032/222-638.

SPORT

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KARATE NA EVROPSKOJ OLIMPIJADI 2015.

PIPER GENERALNI SEKRETAR BALKANSKOG SAVEZA a Kongresu Karate federacije Balkana, odr`anom nedavno u Beogradu, stigla su i priznawa za Srbiju. Za generalnog sekretara Balkanske federacije izabran je ^a~anin Slavoqub Piper, a mesto predsednika pripalo je Bugarinu Alekseju Petrovu. U Izvr{ni odbor izabran je Strahiwa Tepav~evi}. Karate federacija Balkana

U Karate klubu Borac u toku je upis novih ~lanova za karate, ful kontakt, kok boks. Kontakt telefon je 032/222-626.

VALENTINA DONELA ZLATO IZ BORA vetskom prvenstvu u Kijevu prethodio je “Memorijal Novice Pauqi~i}a” u Boru. Maja je na tom takmi~ewu izborila mesto u reprezentaciji i postigla veliki uspeh, kao i ostali predstavnici BBK Borac. U kategoriji de~jeg fitnesa, do osam godina, prvo mesto i zlatnu medaqu osvojila je Valentina Strugarevi}, u~enica drugog razreda O[ “Vuk Karaxi}”. Kategorija bikini fitnes tako|e je pro{la u znaku ^a~anki Maje Pavlovi} (prvo mesto) i Vawe Mileki} (tre}e). U kategoriji bodi bilding fizik prvo mesto pripalo je Nenadu Gli{ovi}u.

- Na{i takmi~ari su opravdali ukazano poverewe i na pravi na~in predstavili svoj grad i klub na ovom vrlo va`nom takmi~ewu. Valentina je u de~jem fitnesu izvela odli~nu koreografiju, izmamila aplauz brojne borske publike i potvrdila svoj veliki talenat. Maja je izborila mesto u reprezentaciji, a Vawa je na svom prvom takmi~ewu bila tre}a. Bor je bio vatreno kr{tewe i za Nenada koji je pro{ao trijumfovano - ka`e Ivan Strugarevi}. Od 28. oktobra do 8. novembra na Tari }e biti odr`an kamp za mlade i perespektivne sportiste. U~estvuju tak-

otokan karate savez Srbije organizovao je pro{log vikenda karate turnir “Srbija open 2013” u ~a~anskoj hali “Mladot”. U~estvovalo je 280 takmi~ara iz 29 klubova. Karatisti Slobode, predvo|eni trenerom Tomislavom Dra{kovi}em, osvojili su 20 medaqa, a u generalnom plasmanu su bili drugi. Prvo mesto pripalo je KK [abac, tre}e klubu Sensei iz In|ije. Zlato u borbama za Slobodu pripalo je Vladimiru Savi}u, Andreju Gruji~i}u i Milici Polu`i}, a Marko Raji~i} je bio drugi u juniorskoj konkurenciji. Slobodan Luki}, Stefan Filipovi}, Andrej Gruji~i} i Todor Vasilijevi} uzeli su zlato u katama, srebro Jakov Kri-

mi~arka u de~jem fitnesu Valentina Strugarevi} i trener BBK Borac Ivan Strugarevi}. Organizator kampa je Savez Srbije za bodi bilding i fitnes, finansijer Ministarstvo omaldine i sporta.

PRAVA PRIPREMA ZA SVETSKO PRVENSTVO

Z. J.

BODI BILDING I BIKINI FITNES

MAJA [ESTA U SVETU a Svetskom prvenstvu u bodi bildingu i bikini fitnesu u ènskoj konkurenciji â~anka Maja Pavlovi}, ~lanica BBK Borac, osvojila je {esto mesto u kategoriji do 163 centimetara visine. Prvenstvo je odràno u Kijevu od 13. do 16. septembra. - Zadovoqan sam Majinim rezultatom u Ukrajini, postignutom u vrlo jakoj konkurenciji. Formu smo tempirali upravo za ovo takmi~ewe i plasman na {esto mesto je veliki uspeh - kaè Majin i trener Bodi bilding kluba Borac Ivan Strugarevi}

STEFAN TRE]I NA TRCI „KROZ VOJVODINU” oza~ BK Borac Stefan Stefanovi} stigao je tre}i na ciq drugog dana 35. Me|unarodne biciklisti~ke trke “Kroz Vojvodinu”. Trka je vo`ena dva dana, a prvog je sa starta krenulo 60 takmi~ara iz Srbije, Ma|arske, ^e{ke i Slova~ke. Prvog dana od Novog Sada do Apatina, 129 kilometara, Marko Danilovi} (BK Borac) zavr{io je takmi~ewe na osmom mestu u vremenu pobednika. Startovali su i ostali voza~i Borca. Stefan je bio sedmi u vremenu pobednika Der @olta, a

a sve qubiteqe biciklizma BK Borac i Kulturni centar Lift u nedequ, 22. septembra, organizuju “Biciklijadu 2013”. Bi}e voèna staza od â~ka do Ko{tuni}a (27,5 kilometara) preko Trbu{ana, Miokovaca, Prawana. Skup svih u~esnika je u 9 ~asova na Gradskom trgu, polazak u Ko{tuni}e sat kasnije, a prvi odmor u Miokovcima kod firme “Domis”. Zajedni~ki povratak u â~ak bi}e izme|u 14 i 16 ~asova.

vokapi} i Bogdan Gojgi}, bronzu \or|e Andri} i Strahiwa \uraki}. U~esni~ke medaqe pripale su Borisu Bogdanovi}u, Jefimiji Jovanovi}, Ireni Vu~kovi}, Mladenu Vu~kovi}u, Matiji Milosavqevi}u, Strahiwi Ma-

deracije Turske Esad Dehlihasan smatra da najve}e zasluge za takve rezultate pripadaju Srbiji i Turskoj. Veliki pomak prime}en je i u Evropskoj EKF i Svetskoj VKF federaciji, po{to je karate u{ao u program Evropskih olimpijskih igra koje }e biti odr`ane 2015. godine.

BICIKLIZAM

KARATE KLUB SLOBODA NA TURNIRU SRBIJA OPEN 2013

[

na poqu diplomatije. Srbija je kona~no dobila poziciju koju svojim rezultatima odavno zaslu`uje izjavio je Slavoqub Piper, predsednik Karate federacije Srbije i novi generalni sekretar KFB. Na Kongresu su analizirani i rezultati balkanskih sportista i zakqu~eno je da su najuspe{niji po broju osvojenih medaqa u svetu. Predsednik Karate fe-

BODI BILDING

promeni}e aderesu i iz Atine se seli u Beograd, u Knez Mihailovu ulicu. - Ovo je veliko priznawe za rukovodstvo srpske Federacije. Ono {to su prethodnici poku{avali i nije im po{lo za rukom, sada{we rukovodstvo je uspelo u prvom ~etvorogodi{wem mandatu. Pokazalo se da osim sportskih rezultata, Karate federacija Srbije bele`i uspehe i

ri}u, Mirjani [ibali} i Jovani [ibali}. “Srbija open 2013” bila je jedan od posledwih priprema za takmi~are Slobode pred Svetsko prvenstvo u Novom Sadu koje }e biti odr`ano od 12. do 14. oktobra.

Jovan Zekavica, posle gumi defekta, trku je zavr{io na 15. mestu. Wihov klupski drug Goran Antonijevi} bio je 16. Drugog dana takmi~ari su vozili stazu od 139 km od Apatina do @abqa. Biciklisti Borca bili su i na toj deonici u vode}oj grupi 12 takmi~ara, ali se u zavr{nici odvojili voza~i me|u kojima je bio samo Stefan. On je zauzeo tre}e mesto u sprintu. Jovan Zekavica je bio {esti u drugoj grupi sprinta, a Marko Danilovi} deveti. Na predstoje}em Svetskom

prvenstvu u Firenci, koje }e biti odr`ano 27. septembra, takmi~i}e se dva voza~a BK Borac. Ko }e putovati u Italiju, odlu~uje selektor reprezentacije na posledwim pripremama. Z. J.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole “Dragi{e Mi{ovi}”, za ve}i stan uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 PLACEVI PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500 eura/ar (nije fiksna cena), pored asfaltnog puta, pogodan za hale i magacinski prostor. dostupna sva infrastruktura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/ 260-556 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 44 ara

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

u Trnavi kod {kole, dostupna sva infrastruktura, cena 300 eura/ar. Tel. 032/342-190 PRODAJEM povoqno livadu od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 30 ari u Kulinovcima iznad hale “Kolos”. HITNO I POVOQNO. Tel. 064/ 384-0-198 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Ima voda i struja. Tel. 032/ 366163 PRODAJEM plac od 25 ari. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM plac od 23,32 ara u Trnavi, dostupna sva infrastruktura, cena 15000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

IZDAJEM plac od 15 ari u Parmencu, sa objektom od 80 m2. Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM plac 10, 99 ari u Preqini, dostupna sva infrastruktura, cena 5500 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10 ari ili 5 ari, voda, brvnara, kod kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5011 PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM plac na Topalovom Brdu, od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa temeqom od 100 m2 i gra|. materijalom (6000 blokova, armatura), sa

gra|evinskom dozvolom i projektom, 36000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 5 ari kod Trnavske reke. Tel. 060/ 543-2-706 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u. Tel. 064/ 545-8-989 PRODAJEM placeve u Trbu{anima, od 4 ara i 30 ari. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM plac u Industrijskoj zoni, iza “Dominga”. Tel. 069/ 248-5195 PRODAJEM placeve. Tel. 064/ 118-8-485

RAZNO PRODAJEM malo kori{}en TV aparat. Vrlo povoqno. Tel. 062/ 199-1-015 PRODAJEM “Gorewe” friz sa komorom. Tel. 343-594 PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg / 900 din. Tel. 032/ 382518, 061/ 111-6-439 PRODAJEM {iva}u ma{inu Nikoleta, sa dodacima za vez. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM novu `ensku krznenu {ubaru. Tel. 371-685 PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345

PRODAJEM polovna prozorska krila i plotove vrata, raznih dimenzija. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM gara`u od 15.5 m2 u zgradi, ulica Mila Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2791 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM pe} “Kraqicu”. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM {poret na drva marke Smederevac. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za ve{. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM dve ve{ ma{ine. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe marke Singer. Tel. 064/ 164-3-319

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.500 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3.sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-30 m2, 3. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, eura P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-44 m2, 2. sprat, eura P-40 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 24.000 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 23.000 centar, 23.200 eura Med.{kola, 22.000 Med. {kola, 30.000 Qubi}ska, 33.000

DVOSOBNI P-54 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.850 eura P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 31.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura

KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

P-57 eura P-47 eura P-53 eura P-42 eura P-53 eura P-63 eura P-60 eura P-65 eura

m2, prizemqe, Avenija 2, 31.000

STANOVI:

m2, 3. sprat, Merkator, 35.000

P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1,

m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, H. Morava 31.000 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 40.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, H. Morava, 35.000

TROSOBNI P-55 m2, 13. sprat, Kej, 26.000 eura P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000 eura P-66 m2, 2. sprat, H. Morava, 35.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 45.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, nov, Obili}eva, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 eura P-67 m2, 1.sprat, centar, 40.000 eura P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, Kneza Vase Popovi}a, 51.000 eura P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a, 61.000 eura

40.+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000 eura P-60 m2, Avenija 1, plac 3 a, 30.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, Suvi Breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

OGLASI

PRODAJEM ma{inu za {ivewe Bagat - Danica. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM ma{inu za sudove. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ve}i friìder. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM friìder Obodin. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM kolica za blizance. Tel. 064/ 136-3-087 PRODAJEM polovnu stolariju sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Tel. 064/ 201-8-845 PRODAJEM drvene ukrasne oklagija garni{ne, 4 m, nove, povoqno. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kompresor Prva petoletka Trstenik sa bocom od 120 litara. Tel. 063/ 118-3333 PRODAJEM kompresor Atlas - Kopko, boca 260 litara. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6205 PRODAJEM polovan bra~ni krevet sa jogi du{ecima. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM dva polovna kau~a. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM suva vo}na drva. Tel. 032/ 556-1-495 PRODAJEM vretenaste tuje. Tel. 064/ 453-9-912 PRODAJEM gra|u od smreke, odli~no za krovne konstrukcije. Tel. 5561-495 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM “ U” profil od 3 i 5 metara. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM bansek. 060/ 0102-096 PRODAJEM prskalicu za vo}e. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM krompir za ishranu sviwa. Tel. 543-3-215

PRODAJEM korpu za vagu, za merewe stoke. Tel. 556-1-495 PRODAJEM o~uvan regal. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243 PRODAJEM o~uvan garderober 300/170. Tel. 064/ 166-7767 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM traktorsku korpu, nova . Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 970-5061 PRODAJEM ènke nema~kog ov~ara. Rezervacije na tel. 064/ 229-9-816, 060/ 554-6-825 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Ford Eskort 92. godi{te, dobar, garaìran, vlasnik 5. godina, plin, registrovan godinu dana. Tel. 064/ 183-7-109 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa ugra|enim plinom. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM Opel Combro 1.7 dizel, pre{ao 160.000 km, 2003. godi{te. Kupqen nov kod nas. Cena 1. 999 eura.Tel. 064/ 2402-699 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, moè zamena. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 2304-202 PRODAJEM Wolksvagen Lupo 1.0 benzin, pre{ao 97.000 km, 2003. godi{te. Cena 2.450 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3, 89-go godi{te. Registrovana do juna 2014. godine. Tel. 060/ 036-7-820 USLUGE USLUGE ~uvawa Va{eg deteta. Tel. 062/ 211-827 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE cepawa i strugawa drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-3163

USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 069/ 870-5061 USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih vrsta zaraslih i zapu{tenih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 4586-162 USLUGE dostavqawa uvek sveè doma}e piletine na ku}nu adresu. Tel. 062/ 145-3575, 064/ 569-9-920 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po èqi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge. Tel. 064/ 196-4705 OZBIQNA èna, sa iskustvom vaspita~a nudi uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/ 102-2-759 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, niìh razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520, 032/ 332-664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 0777900 DAJEM nov~ane pozajmice sa ili bez zaloga, uz sudsku overu ugovora. Tel. 062/ 144-2-818 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima. ZAPOSLEWE POTREBNI gra|evinski majstori, svih struktura sa iskustvom, za rad u Rusiji. Sve obezbe|eno. Tel. 064/ 566-6-191 POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila, za rad u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBNI ugostiteqski radnici, za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149

ZBOG POVE]ANOG OBIMA POSLA "MOKA " DOO ÂÂK Ul. Sime Sarage bb RASPISUJE KONKURS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS ZA SLEDE]U POZICIJU: RADNIK U PROIZVODWI - 4 izvr{ioca ( poèqno mu{karaca) Uslovi za kandidate: 1. Sredwa stru~na sprema 2. Poèqno radno iskustvo na sli~nim poslovima 3. Odgovoran pristup poslu, izraèna kreativnost i fleksibilnost Nudimo mogu}nost napredovawa Rok za konkurisawe : 05. 10. 2013. godine Kandidati se mogu javiti li~no u direkciju firme u ulici Sime Sarage bb, od 12 do 14 ~asova, ili pozvati na telefon: 069/8201653

GRAD ÂÂK radi realizacije projekta ''Odrìvost rada kancelarije romskog koordinatora u gradu â~ku'' raspisuje JAVNI POZIV za angaòvawe Romskog koordinatora u gradu â~ku, za period od 8 meseci, po ugovoru o delu 1. Pravo u~e{}a imaju sva zainteresovana fizi~ka lica koja ispuwavaju slede}e uslove: - da je dràvqanin Republike Srbije (dokazuje se uverewem o dràvqanstvu), - da ima op{tu zdravstvenu sposobnost (dostavqaju kandidati koji u|u u uì izbor), - da ima najmawe sredwu stru~nu spremu, tre}i stepen stru~ne spreme (dokazuje se uverewem o zavr{enom {kolovawu), - da nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dràvnom organu ( dokazuje se uverewem izdatim od MUP RS), - da ima prebivali{te na teritoriji grada â~ka (dokazuje se potvrdom izdatom od MUP RS PU â~ak), - bliska saradwa i poznavawe problema lokalne romske populacije (za kandidate koji u|u u uì izbor), - poznavawe programa Dekade ukqu~ewa Roma 2005-2015. godine (za kandidate koji u|u u uì izbor), - sposobnost i spremnost na intenzivnu saradwu i komunikaciju sa qudima (za kandidate koji u|u u uì izbor) , - dobre organizacione sposobnosti (za kandidate koji u|u u uì izbor) - kompjuterske ve{tine (MS Office, Internet…) (za kandidate koji u|u u uì izbor) 2. Grad â~ak ovim putem poziva zainteresovane da dostave ponudu sa biografijom i li~nim referencama (CV) kao i dokazima o ispuwavawu formalnih uslova iz ta~ke 1. javnog poziva. 3. Usluga koja treba da se realizuje je vr{ewe poslova Romskog koordinatora u gradu â~ku, u skladu sa Projektom - 1 izvr{ilac. 4. Izbor i angaòvawe izvr{ioca vr{i se na osnovu kvalifikacija. Vreme i mesto odràvawa testirawa kandidata koji su ispuwavawem svih formalnih uslova u{li u uì izbor, bi}e odre|eno naknadno. Testirawe }e obuhvatiti proveru znawa kandidata iz oblasti poznavawa problema lokalne romske populacije, poznavawa programa Dekade ukqu~ewa Roma 2005-2015. godine, proveru organizacionih sposobnosti, sposobnosti i spremnosti na intenzivnu saradwu i komunikaciju sa qudima, kompjuterskih ve{tina. Testirawe kandidata iz navedenih oblasti }e vr{iti Komisija za stru~nu ocenu i vrednovawe ponuda za javnu nabavku usluge angaòvawa Romskog koordinatora u gradu â~ku. 5. Sve dodatne informacije pre podno{ewa traène dokumentacije, moète dobiti u Slu`bi za javne nabavke, Gradske uprave grada â~ka, na telefon 032-344169, ili od dr Vlajisava Papi}a, rukovodioca Projekta, na telefon 032-309-019 6. Rok za dostavqawe ponuda je 30. septembar 2013. godine do 12 ~asova. Otvarawe ponuda obavi}e se istog dana u 13,00 ~asova u prostorijama Gradske uprave. 7. Ponudu dostaviti u zatvorenoj koverti neposredno na pisarnicu ({alter 8 ili 9) Gradske uprave grada â~ka, ili po{tom na adresu Grad â~ak, 32000 â~ak, ul. @upana Stracimira br.2, sa naznakom ''Ponuda za Romskog koordinatora - NE OTVARAJ''. Na pole|ini koverte nazna~iti ime, prezime, adresu i broj telefona za kontakt.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

OGLASI

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVIRAN STAN KOD [KOLE MILICA PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA 30.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 18.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 23.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 36.000 eura P-40 m2, nov, kod Med. {kole, 4. sprat, lift, CG, terasa, gara`a. Cena 31.000 eura P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, noviji, Nemawina, 3. sprat, lift, CG, terasa. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum. Cena 30.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 2. sprat, sa dve spav. sobe, TA, terasa. Cena 32.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, terasa, sa dve spav. sobe. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P- 57 m2, Avenija 2, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 35.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 31.000 eura P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa. Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en. Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a. Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 20.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 45.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a. Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 48.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 25.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 70.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a. Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice. Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

^ITUQE

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Dana 24. 9. 2013. navr{ava se tu`nih ^ETRDESET DANA od kada nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

Dana 23. septembra 2013. navr{avaju se TRI duge i tu`ne godine od smrti na{eg voqenog

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

SVETISLAVA MI[A GOJKOVI]A

U subotu, 21. septembra 2013. godine, u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

iz ^a~ka 1943 - 2010

TOMISLAV ABAZOVI] ABAZ 1934 - 2013

Sa qubavqu, velikom tugom i zahvalno{}u ~uvamo te u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI: supruga MIRA, sin GORAN i }erka MARINA sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqa da }emo toga dana u 11 ~asova obaviti pomen na ^a~anskom grobqu. WEGOVI NAJMILIJI

16364

16365

U ponedeqak, 23. 9. 2013. navr{ava se ^ETRNAEST GODINA od smrti na{eg voqenog

DOJ^ILA NOVITOVI]A

Dana 10. septembra 2013. godine u 80-oj godini `ivota preminuo je na{ dragi

RADIVOJE [I[OVI] [I[O iz ^a~ka

23. 9. 1999 - 23. 9. 2013.

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uva}e WEGOVI NAJMILIJI

Uspomenu na tebe ~uvaju i sa ponosom te se se}aju: supruga JELENA, sin DU[KO sa porodicom i snaha SVETLANA sa decom.

Sahrana je obavqena u ~etvrtak 12. septembra na sredwem grobqu u Vrani}ima. O@ALO[]ENI: supruga QUBICA, sin BOBAN, }erka BIQANA, unu~ad: JOVANA, JELENA, VEQKO, LUKA i MARKO, mnogobrojna rodbina i prijateqi.

16371

16366

16367

BRANISLAVU DIVOVI]U

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U ponedeqak 23. septembra 2013. god. navr{ava se ~etrdeset tu`nih patwom, suzama i bolom protkanih dana od gubitka na{e voqene i obo`avane majke i supruge

Voqena i obo`avana majka i bakica

DANICE DANE TOROMAN Pomen }e se odràti u subotu 21. septembra 2013. na â~anskom grobqu. êtrdeset tu`nih dana kako vi{e nisi sa nama, ~etrdeset bolnih no}i sve se nadam da }e{ do}i.

DANICA DANA TOROMAN

Ne`nu svetlost i toplinu nikad vi{e imat' ne}u jer izgubih na{u majku, na{u snagu, na{u sre}u.

Sad je majko mrtva tama tvoju svetlost zamenila a u srce te{ka tuga zauvek se uselila.

Tvoja qubav, gordost u veli~ini skromnosti, bogatstvo duha, nesebi~na po`rtvovanost i smisao tvoga bitisawa da neizmerno voli{ ostavila je neizreciv bol i tugu u na{im srcima. @ivot za tebe nije zna~io stihiju kojoj treba skr{tenih ruku pri}i i podle}i bez borbe, bez ideala, bez qubavi. Za tebe su daqine poput Amerike i Australije bile zanemarqive jer si plenila svojom lepotom du{e i ostavqala neizbrisiv trag.

Tvoj lik sa oreolom oko nas se stalno vije ~uvaju}i svoju decu, ~uvaju}i najmilije.

Zvezdo sjajna, majko na{a znam da nisi mogla vi{e ali srce ne razume jer te voli i suvi{e.

Tvoje srce ostaje sa nama, Ve~na slava i na svemu hvala.

Sa ve~itom zahvalno{}u ostaje{ da `ivi{ i traje{ za sva vremena. Tvoja }erka SAWA, zet LENI i unuk ZEIN iz Australije

Tvoje }erke SAWA i DRAGANA i suprug MILOMIR

Najdra`a i voqena majka i baka

SE]AWE na na{u dragu i cewenu priju

Dragoj na{oj tetka

DANU TOROMAN

DANI TOROMAN

Tvoj legendarni lik osta}e zauvek utkan u na{im srcima kao i nezaboravni trenuci provedeni zajedno u Australiji. Sa ponosom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe. Prijateqi DRAGICA i RADE DAMJANOVI] iz Australije

Dana 20. septembra je godinu dana od smrti na{eg dragog

SE]AWE Dragoj mojoj

DANA TOROMAN povodom ~etrdesetodnevnog pomena Mnogo mi nedostaju tvoje re~i ~ak i zapovest da uradim ne{to. Vreme ne mo`e rane da izle~i ali te suze nau~e da prikriva{ ve{to.

Ugasila se zvezda sjajna ne treperi ona vi{e srce moje bolno pati jar ja MAJKE nemam vi{e Ostale su uspomene {to mi sre}u, snagu daju se}aju se tvoga lika boli du{e ne prestaju.

MILAN, KETI, \ULIJAN, NADIN, [ERIDAN i ENI iz Australije

RADISAVA TRIFUNOVI]A

DANI

Najve}em borcu svih vremena. Osta}e{ zauvek u mom srcu.

iz Zabla}a

Wegov `ivotni put krasile su najlep{e qudske vrline, mnogo lepih uspomena, da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. S qubavqu, tvoji najmiliji

Voli te tvoja Rada Smit iz Australije Zahvalni smo ti za beskrajnu podr{ku, neizmernu qubav i sve na{e uspehe.

Zauvek te ~uvaju u srcu tvoja }erka DRAGANA, unuk MARTIN i zet MARKO

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

upl.

^ITUQE

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Dana 17. 9. 2013. godine u 84. godini `ivota preminuo je na{ dragi tata i deko

Dragom bratu

SE]AWE 21. 9. 2006 - 21. 9. 2013.

MILAN M. BAKOVI]

Sahrana }e se obaviti dana 20. septembra u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu. WEGOVI NAJDRA@I Neboj{a i Jasminka sa porodicama. 46882

BRATISLAV BATO D. JOROVI] S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju: MIODRAG i BOJANA. upl.

SE]AWE 26. 9. 2005. - 26. 9. 2013. Navr{ava se deset tu`nih godina od smrti na{eg dragog

TOMISLAV TOMO RA[EVI]

ARSU POLUGODI[WI POMEN Osam godina nisi sa nama. S qubavqu, setom i tugom tvoji: supruga i }erke sa porodicama.

od dru{tva iz "TANGA"

16360

ZORAN, MARKO, RA[KO RAI^I], SI]O-PU[KICA, MANE, PULE, PETKO, MIRO OCOKOQA, GRABOVAC, SAFTOR, RA[KOKQUN, OBRAD, TRIKO[, NIKOLA-BIMBO, MI[KO-PEKAR i @IKO-STRUJA.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

16363

29. septembra 2013. je ^ETIRI GODINE od smrti mog voqenog supruga

Dana 23. septembra 2013. navr{ava se DEVET GODINA od smrti moje drage supruge

OBRADA [UNDERI]A 18. 9. 2003 - 18. 9. 2013. Mnogo nam nedostaje{, ~uva}emo uspomene na tebe. TVOJI NAJMILIJI 16360

18. 9 2008 - 18. 9 2013.

RACA MARINKOVI]A

MILINKO STI[OVI] MIJO general-major u penziji

Bol je velika, svakim danom sve ve}a, sve te`e je `iveti sa saznawem da nisi tu, da te ne}u videti, da ne}u ~uti tvoj glas, da nema vi{e tvoje podr{ke i qubavi ... Nedostaje{ mnogo!!! Tvoja supruga MILENA

Neute{ni majka OLGA i sestra BEBICA

16366

SE]AWE 12. 5. 2003 - 12. 5. 2013.

24. 9. 1993 - 24. 9. 2013.

upl.

Dana 23. septembra je TRIDESET GODINA od smrti na{eg dragog

MILICE KERKEZ DIMITRIJA DILA VASOVI]A

Toga dana u Katrzi, poseti}emo wen grob i okititi cve}em. S ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uva suprug DU[KO - DULE

iz Preqine

16357

@IVKA

24. 9. 2012 - 24. 9. 2013.

dr ANDRIJA S. PAVLOVI] Bio si veliki ~ovek, lekar. Mnogo nam nedostaje{. Uspomenu na tebe ~uva}e kolektiv ONKOLO[KOG DISPANZERA 16370

MATIJE NOVKOVI]

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wih ~uvaju }erka RAJNA i unuci MILIVOJE i NENAD

Dani i godine prolaze a ti nam mnogo nedostaje{ ali si uvek u na{im mislima i pri~ama sa èqom da ìvimo i radimo onako kako bi ti to èleo. Sin RACO sa porodicom

16368

16369

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

24. 9. 2012. - 24. 9. 2013.

Dana 21. septembra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage supruge, majke i bake

SLOBODANKE ]UR^I]

SIBINKE MILO[EVI]

SIBINKA MILO[EVI]

Toga dana u 15 ~asova na grobqu u Ri|agama poseti}emo wen grob i obaviti pomen.

Bako oti{la si na moj ro|endan, na put bez povratka, vaqda da te nikad ne zaboravim. A ja to ne mogu ni da ho}u. Hvala za svu tvoju dobrotu.

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji: suprug VLADAN, }erke MILA i RU@A, unuci i ostala mnogobrojna rodbina.

Tvoja unuka SARA

Tim povodom }emo dana 26. 9. 2013. godine na ^a~anskom grobqu davati [ESTOMESE^NI POMEN. Parastos po~iwe u 12 ~asova. Tuga i bol za na{om Slobom ne prestaju. Sve vi{e nam nedostaje wen dragi lik, topli osmeh, blagi pogled i ne`ne re~i, kojima je uvek i svuda zra~ila, kao i qubav koju nam je nesebi~no pru`ala. S' ponosom i tugom weni: DRAGAN, VLADIMIR, SMIQKA, \OR\E, DANIJELA i ALEKSANDAR

upl.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo dati ~etrdesetodnevni pomen na{oj majci, k}erki, sestri, baki

SE]AWE

SIBINKA MILO[EVI]

Godina pro|e draga sestro a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te vi{e nema. Tvoj brat MILAN i sestra NADA sa porodicama.

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

MILINKO KUZMANOVI] 1937 - 2013 iz Pridvorice

16366

Dana 21. septembra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

DRAGUTINA RADOJEVI]A GUTA

VIDI \UR\I] (1945 - 2013) Parastos }e se obaviti na wenom grobu (parcela 31, grob 54) na gradskom grobqu u ^a~ku u nedequ, 22. septembra 2013. u 15 ~asova. Ve~an joj pomen! O`alo{}eni, sa verom u Vaskrsewe: Majka DARINKA, sinovi PREDRAG i MILO[ sa porodicama, sestre MILIJANA, STANICA, SVETLANA i bra}a VLADIMIR i DU[KO sa porodicama.

U subotu, 21. 9. 2013. obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Hvala {to postoji{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo sa tobom izgubili. TVOJI: }erka DU[ICA, unuka MAJA, unuk ALEKSANDAR, snaja MIKAINA i zet VITOMIR. 16359

20. mart 2013. - 20. septembar 2013.

Bo{ko Stojanovi}

Prof. dr

QUBINKU MLADENOVI]U 1939 - 2013 iz Beqine

redovni profesor Tehni~kog fakulteta u ^a~ku u penziji

posle kra}e bolesti preminuo 15. septembra 2013. godine u 76oj godini `ivota. Sahrana je obavqena 16. septembra na Jezdinskom grobqu. Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENI: brat JANI]IJE i sestra CMIQANA sa porodicama.

OSTAVIO SI TRAG KOJI VREME NE MO@E IZBRISATI I DOBROTU KOJA SE NEZABORAVQA. TVOJI STANA, SLAVICA, FILIP i DAVID

Ve} {est meseci nisi sa nama, tu`ni smo bez Tebe, mnogo nam nedostaje{. Tuguje za tobom tvoja porodica

16362

16361

16356

SE]AWE 20. 9. 1998 - 20. 9. 2013.

RU@ICA RU@A RADULOVI]

Dana 21. septembra 2013. godine, navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

SE]AWE

RADOMIRA VASILIJEVI]A

MILUTIN IKODINOVI]

iz Atenice Sa ve~nom qubavqu ~uva}emo uspomenu na tebe. Suprug PETAR, sin DEJAN, snaha LELA, unuk NEMAWA i unuka AN\ELA. 16358

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Majka LEPOSAVA i bra}a MIODRAG i JOVAN sa porodicama.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

21. 9. 2003 - 21. 9. 2013.

ALEKSANDAR, ISIDORA i BIQANA.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE