20. sepembar 2013.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

MONAH VITALIJE MILO[EVI] BAVI SE I strana 11.

IZRADOM KOMPJUTERSKIH PROGRAMA

„KVIZIRACIJA” U^INILA VERONAUKU ZANIMQIVIJOM Svoje kreativne sposobnosti i poznavawe informatike utkao je u nekoliko kompjuterskih programa, koji su nastali dok je bio duhovnik mona{kog sestrinstva manastira Gradac...

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

POZICIJA I OPOZICIJA O FUNKCIONISAWU LOKALNE VLASTI

BROJ 37

^A^AK, 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

CENA 30 DIN.

„MORAVSKI” MORNAR DRAGOMIR KUZMANOVI]

strana 9.

PLOVIDBA DUGA 40 GODINA

OTVORENA USTANOVA ZA DNEVNI BORAVAK „ZRA^AK”

strana 3.

strane 4. i 5.

„KUPUSIJADU” POSETILO OKO 150.000 GOSTIJU strane 20. i 21.

KARATE NA EVROPSKOJ OLIMPIJADI 2015

strana 31.

PIPER GENERALNI SEKRETAR BALKANSKOG SAVEZA

OSTVAREN DUGOGODI[WI SAN BODI BILDING I BIKINI FITNES

MAJA [ESTA U SVETU

strana 31.

FOTOREPORTA@A

GIMNAZIJALCI NA EKSKURZIJI U GR^KOJ

strana 19.

2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

3

DRU[TVO

OTVORENA USTANOVA ZA DNEVNI BORAVAK „ZRA^AK”

OSTVARIO SE DUGOGODI[WI SAN

- ka`u roditeqi osoba ometenih u razvoju, korisnika Dnevnog boravka u ~iju su izgradwu Grad ^a~ak i dr`ava ulo`ili 75 miliona dinara

stanova za dnevni boravak “Zra~ak” po~ela je da radi 2. septembra, a zvani~no je otvorena u ponedeqak, uz program koji su priredili hor Gimnazije i u~enici [OSO “1. novembar” i prisustvo korisnika ustanove, wihovih roditeqa, predstavnika lokalne uprave i Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike.

Gradwa objekta od 1.500 metara kvadratnih po~ela je 2011. godine i ko{tala 75 miliona dinara, od ~ega je Grad obezbedio 55, a resorno ministarstvo 20 miliona di-

U

nara. Podsetiv{i na obiman i komplikovan postupak osnivawa i registracije ustanove, vr{ilac du`nosti direktora Angelina Mandi} konstatovala je da su prva iskustva, od 2. septembra kada je ustanova po~ela da radi do 16. septembra, kada je sve~ano “otvorena”, izvanredna.

- Za ovih 15 dana imamo samo pozitivna mi{qewa roditeqa, a korisnici nerado odlaze ku}i.

Sve prostorije su opremqene, izuzev senzorne sobe za koju ~ekamo donaciju, a svi radnici su pro{li program obuke za rad sa osobama ometenim u razvoju - rekla je vr{ilac du`nosti ustanove u koju je za sada sme{teno 58 osoba sa posebnim potrebama i zaposleno 28 radnika.

Kqu~eve rukovodiocu ustanove predao je gradona~elnik Vojislav Ili}, a korisnicima po`eleo da im Dnevni boravak bude “drugi dom”.

On je podsetio da je Dnevni boravak, za 35 korisnika, u prethodnom periodu bio sme{ten u zgradi [OSO “1. novembar” i da wegovi uslovi i kapacitet nisu bili u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom. Inicijativa da se podigne nov objekat, po savreme-

nim standardima, potekla je od roditeqa korisnika, a lokalna zajednica je podr`ala ideju i obezbedila ve}i deo sredstava.

Ili} je rekao da Grad ne}e na ovome stati i da je u toku izrada projekta za fiskulturnu salu u [OSO “1. novembar”, koju }e mo}i da upotrebqavaju i korisnici “Zra~ka”.

U ime Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike otvarawe ovakve ustanove pozdravila je dr`avnna sekretarka Brankica Jankovi}, rekav{i da ^a~ak na ovaj na~in ispuwava obaveze prema osobama sa invaliditetom, koje “imaju pravo na dostojanstven `ivot, obrazovawe i zdravstvenu za{titu, socijalnu za{titu i zapo{qavawe, pomo} i podr{ku”.

- Pokazalo se da su dnevni boravci jedan od najkvalitetnijih oblika pomo}i ovoj populaciji.

Oni su sigurno mnogo boqi od sme{taja u velikim ustanovama i `ivota razdvojenog od porodice. U rad ove ustanove ne bi tre-

balo da se ukqu~e samo zaposleni u woj, nego svi gra|ani - kazala je predstavnica Ministarstva i pozvala ^a~ane da povremeno pose}uju ustanovu i u~estvuju u wenim aktivnostima, jer volonterski rad qude ~ini mudrijim i boqim.

Kao predstavnik roditeqa korisnika ustanove na sve~anosti je govorila Stela Mi{kovi}, naglasiv{i da po~etak rada “Zra~ka” predstavqa ostvarewe dugogodi{weg sna hendikepiranih lica i wihovih porodica.

- Mi roditeqi smo se godinama, uz svesrdnu podr{ku Dru{tva za pomo} MNRO, obra}ali Centru za socijalni rad, stru~nim slu`bama Grada i gradona~elnicima. Sastan~ili smo, `alili se, qutili se, bivali ogor~eni, dobijali obe}awa, ali nama se ~inilo da se ne radi dovoqno da nam se pomogne. Na{ o~ajni~ki glas je, kona~no dopro do pravog mesta, do gradske uprave, koja je opredelila sredstva za izgradwu i rad Dnevnog boravka. Danas je divan dan za nas i na{u decu, jer smo dobili Boravak u kome su uslovi dostojni dana{weg vremena. Boravak dece uz stru~nu brigu i nadzor omogu}ava nam da predahnemo i da se deo dana posvetimo poslu i drugim aktivnostima, {to do sada nismo mogli - kazala je Stela Mi{kovi}.

Dnevni boravak je korisnicima na raspolagawu od 7 do 18 ~asova, a mo`e da primi 100 osoba.

E. V.

BRANKICA JANKOVI], DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA RADA, ZAPO[QAVAWA I SOCIJALNE POLITIKE: CENTRI ZA SOCIJALNI RAD MORAJU BITI KADROVSKI OJA^ANI

SISTEM SOCIJALNE ZA[TITE JE SPREMAN

prkos najavama ~elnika rekonstruisane Republi~ke vlade i ministra finansija Lazara Krsti}a da }e buxet do kraja godine biti maksimalno restriktivan, {to mo`e uticati na smawewe odre|enih buxetskih pozicija, sredstva za socijalnu za{titu i pomo} socijalno ugro`enom stanovni{tvu su “spremna” do kraja godine. Ovo je u ponedeqak, tokom posete ^a~ku i razgovora sa gradskim ~elnicima izjavila Brankica Jankovi}, dr`avni sekretar Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike i naglasila da su sva davawa ovoj kategoriji stanovni{tva redovna.

- Sigurni smo da i naredne godine ne}e biti problema, jer je blagovremeno predvi|en o~ekivan porast korisnika nov~ane socijalne pomo}i, u skladu sa Zakonom o socijalnoj za{titi iz 2011. godine. Sistem socijalne za{tite je za to spreman. Ono {to je evidentno, je nedostatak qudskih kapaciteta u centrima za socijalni rad. Nadamo se da }emo u narednom periodu, kako se bude poboq{avala finansijska i ekonomska situacija u zemqi, postepeno re{avati i te probleme.

U

Prioritet Vlade i resornog ministarstva u narednom periodu bi}e razvoj usluga za decu, najstarije sugra|ane i osobe sa invaliditetom, zbog ~ega }e u svim lokalnim samoupravama biti otvoreni servisi dostupni prvenstveno ovim kategorijama gra|ana, najavila je Jankovi}ka:”Mo`emo se pohvaliti podatkom da u svim op{tinama i gradovima, osim u dvadesetak, postoje domovi za stare osobe i 84 objekta za dnevni boravak dece i odraslih. Najbitnije je da je za sve wih obezbe|eno stabilno finansirawe, {to i jeste obaveza lokalnih zajednica.Nekada{wi sistemi socijalne za{tite, bazirani na velikim institucijama su napu{teni, jer se pokazalo da su skupqi i neadekvatni oblici za{tite i dece i odraslih osoba.”

Ne spore}i potrebu da u centrima za socijalni rad, me|u kojima je i ~a~anski, bude pove}an broj zaposlenih i stru~nih kadrova, a u pojedinim re{eni i problemi sme{taja, dr`avni sekretar resornog ministarstva je izrazila uverewe da }e i Grad, iz domena svojih nadle`nosti i u skladu sa materijalnim mogu}nostima nastojati

da uti~e na pove}awe zaposlenosti u ovoj ustanovi. Iako centrima nedostaju kadrovski kapaciteti, nije mogla da obe}a niti najavi neke promene u ovoj oblasti i u 2014. godini, ali je podsetila da Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne za{tite ovim ustanovama pru`a maksimalnu stru~nu i tehni~ku pomo}. U toku je testirawe novog sistema “Dils” koji }e omogu}iti umre`avawe i informatizaciju svih centara u zemqi i po~etak rada u novom softveru: - Sva dokumenta su tipizirana, {to }e olak{ati i ubrzati administrativne poslove. Centri su povezani i pritiksom na jedan taster mogu se prakti~no dobiti svi podaci i br`e obraditi predmeti. Zahvaquju}i tome, zaposleni }e biti rastere}eni i jedan deo radnog vremena }e mo}i da posvete direktno korisnicima i strankama koje se obra}aju centrima za odre|ene vrste usluga i pomo}i. Bez obzira na to, kada budu stvorene materijalne mogu}nosti, centri }e biti kadrovski oja~ani - najavila je Brankica Jankovi}.

M. N.

4

POLITIKA

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DVERI PONOVO POZVALE SNS DA SE IZJASNI DA LI ]E I UBUDU]E DA (P)ODR@AVA AKTUELNU LOKALNU VLAST o{to ni posle sedam dana niko iz stranaka u vladaju}oj koaliciji i opoziciji nije odgovorio na proglas i javni poziv Dveri za promenu vlasti u ^a~ku, ~elnici ovog Pokreta Bo{ko Obradovi} i dr Milan Roganovi} su na pro{lonedeqnoj KZN ponovili ovu, kako su istakli, najozbiqniju, najkorektniju i najodgovorniju opozicionu inicijativu, “usmeriv{i” je najvi{e ka SNS i zahtevaju}i da se ova stranka izjasni, da li }e i ubudu}e podr`avati vlast, kojoj je, ka`u, samo 30 odsto gra|ana ukazalo poverewe na izborima.

Inicijativa Dveri nai{la je na }utawe i pre}utkivawe, uprkos ~iwenici da je stawe u gradu alarmantno i da je neophodno ne{to hitno mewati, rekao je Obradovi} i ocenio da ^a~ak ni u ~emu “ne ide pravcem i putem koji je zacrtala Vlada Srbije”, iako su lokalna i republi~ka vlast sli~ne: “Nemamo izve{taje o radu gradskog rukovodstva i uprava, ne znamo {ta su radili i da li su postigli kakve rezultate. Nema odgovornosti onih koji su lo{e radili, analize rada kadrova iz stranaka u vladaju}oj koaliciji, niti smene onih koji su lo{e radili i uvo|ewa u vlast nestrana~kih li~nosti. Nema ni borbe protiv korupcije i partijskog zapo{qavawa. ^a~ak

P

ZAUSTAVITI PROPAST I ZAMENITI NEZAMEWIVE o~ito ne prati svoje lidere i vrhove stranaka u Beogradu.”

Uprkos tom paradoksu i “razmimoila`ewu” lokalne i republi~ke vlasti, sedam dana }uti i vlast i opozicija, ka`e Obradovi}, potenciraju}i “godi{we }utawe SNS koja ne `eli, ili ne sme da se javno opredeli i ka`e da li }e i ubudu}e podr`avati vlast koja, ~esto i po wihovim re~ima, gura Grad u propast”, ili }e se opredeliti da se u ^a~ku ne{to mewa. Za to postoji izborna voqa gra|ana, od kojih je za SPS i NS glasalo 30 odsto, ali su “napredwaci sa strane opozicije pre{li na stranu vlasti, koju godinu dana podr`avaju”, podse}a on i poziva wihove ~elnike da odgovore na pitawe Dveri, da li }e do kraja mandata podr`avati Ili}a i Negovanovi}a, ili }e biti spremni da se ne{to mewa u Gradu.

Karakteristi~no je i to {to }ute i druge stranke iz vladaju}e koalicije - DSS, PUPS, URS, koje tako|e ~esto kritikuju vlast, ali ne odgovaraju na ozbiqnu inicijativu Dveri o smeni i

promenama, o kojoj, {to je jo{ ~udnije, }uti i opozicija - DS i LDP. - U ovom trenutku postoji dijametralna suprotnost izme|u voqe gra|ana ^a~ka, koji su za smenu Vojislava Ili}a i Veqka Negovanovi}a i politi~kih elita skoro svih opcija u gradu, koje to ne smeju da urade. Zbog toga je Pokret Dveri progoviro u ime svih ^a~ana, kojima je dosta ove vlasti i po{teno, korektno i otvoreno svim odbornicima i iz vlasti i opozicije ponudio da sednemo za sto i napravimo novu vladaju}u ve}inu u interesu Grada, da oni koji su dobro radili, ostanu na svojim mestima, a da na kqu~ne pozicije do|u novi qudi i nestrana~ke li~nosti, da bismo zaustavili propast Grada koja traje 17 godina i zamenili nepromenqive - rekao je Obradovi}, naglasiv{i da }e Dveri nastaviti opoziciono delovawe u SG i zahtevati da bude formiran anketni odbor koji }e ispitati sve pqa~ka{ke privatizacije u ^a~ku i otvoreni centri za razvoj privrede i poqoprivrede i kancelarija

za investitore iz dijaspore.

Najavio je da }e inicijativu o smeni vlasti u ^a~ku, ukoliko u me|uvremenu na wu ne odgovore vladaju}e i opozicione stranke, izneti na prvom jesewem skup{tinskom zasedawu.

U gradskom rukovodstvu i vlasti koja nije nova, jer Gradom vlada u kontinuitetu 17 godina, nema kqu~nih li~nosti koje “dr`e konce u svojim rukama”, smatra dr Milan Roganovi}. Podsetio je da je ^a~ak devedesetih bio privredno ~udo, a da se posledwih godina iz wega sele privatne firme, da je stopa nezaposlenosti 35 od-

sto, da nema novih investicija, da redovne zarade primaju samo zaposleni u “bud`etskim” firmama... Zbog toga je, uveren je on, proglas Dveri, izdat u “ 12 i minut”, a zahtev za smenu aktuelne vlasti nije upu}en samo politi~kim strankama, ve} svim relevantnim faktorima u Gradu, koji bi trebalo da sednu za “pregovar~ki sto i poku{aju da formiraju novu vlast od najstru~nijih, najkompetentnijih i naj~estitijih qudi”, spremnih da pomognu da ^a~ak krene putem na kome je bio pre 15 - 20 godina i wegovi gra|ani osete boqitak. Po{to je

podsetio na obe}awa koja je vlast dala, a nije ispunila, dr Roganovi} je apostrofirao partijsko zapo{qavawe, koje je do{lo do izra`aja i posledwih dana, nakon poni{tavawa konkursa za izbor direktora javnih preduze}a, jer je “politi~kim pulenima, favoritima odre|enih stranaka, koji nisu predali potpunu dokumentaciju, ostavqeno vreme da to urade, dok su diskvalifikovani oni koji su dostavili vaqanu dokumentaciju i imali i li~ne i profesionalne kvalitete.”

M.N.

GRADSKI ODBOR DS ZVANI^NO PODR@AVA IDEJU I ZAHTEV ZA PROMENU VLASTI U ^A^KU

GRAD PROPADA, GASI SE I NESTAJE o{to je stawe u gradu ilustrovao izvodima iz intervjua sa jednom mladom sugra|ankom, koja je napustila ^a~ak, a svaki put kada u wega do|e, “upla{i se zbog odsustva voqe za promenama i nedostatka optimizma i energije”, predsednik GO DS Dragan Brajovi} je na KZN pro{log ~etvrtka naglasio da se DS zala`e da se “zaustavi propadawe ^a~ka i da on ne bude grad koji nestaje i polako se gasi”. Zbog toga su demokrate postavile nova pitawa gradona~elniku: za{to je neto prose~na julska zarada za 32.000 dinara mawa od najve}e zarade u Republici, a samo 13.000 ve}a od najni`e, za{to su postavqeni vi-

P

marketing 032/342-276

soki zahtevi na konkursu za direktora Nau~no tehnolo{kog parka, a nisu ponu|eni nikakvi uslovi, za{to su poni{teni konkursi za direktore javnih preduze}a...

- Demokratska stranka }e tra`iti i na skup{tinskom zasedawu da se utvrdi odgovornost direktora JP koji godinama u pojedinim preduze}ima prave gubitke, koji se pokrivaju preraspodelom sredstava u buxetu i prelivawem subvencija na gubita{e, umesto da taj novac bude odvojen za otvarawe novih radnih mesta i stvarawe nove vrednosti. To je, pored ostalog, i posledica partijskog zapo{qavawa, zbog ~ega poru~ujemo svim javnim preduze}ima i strankama na

vlasti da se okanu strana~kog i ro|a~kog zapo{qavawa i u budu}nosti ne ponavqaju gre{ke iz pro{losti.

Predsednik ~a~anskih demokrata je, po{to je naglasio da DS nije zadovoqna radom lokalnog rukovodstva, kazao da “GO DS zvani~no podr`ava zahtev i ideju za promenu aktuelne vlasti u ^a~ku”, ali da poziv za razgovore o tome, ni od Dveri, niti drugih stranaka nije dobio.

On je ocenio da je najve}i krivac za lo{ u~inak vladaju}e koalicije Nova Srbija, jer je posle pro{irewa Gradskog ve}a sa dva ~lana iz wenih redova, koji }e godi{we poreske obveznike ko{tati skoro milion dinara, prakti~no uzela najvi-

{e vlasti u svoje ruke i ponela najve}u odgovornost.

Rezultati ve}inskog politi~kog saveza za godinu dana su mnogo mawi od obe}anih, koji su bili mawi i od potrebnih, za{ta gra|ani nisu glasali na pro{logodi{wim izborima, smatra Brajovi}. On je najavio da }e odbornici ove stranke na prvom jesewem zasedawu zahtevati da budu izmewene stope za obra~un poreza na imovinu gra|ana, koji su pove}ani za 100, a u nekim slu-

~ajevima i 200 odsto.

Demokratska stranka na lokalnom nivou je prakti~no u julu ove godine zapo~ela izbornu kampawu, promovi{u}i novi koncept rada, po ugledu na strana~ke odbore koji su postigli zavidne rezultate, rekao je Ivan Star~evi}, predsednik Izvr{nog odbora GO DS. Jo{ tokom leta poja~an je kontakt i zapo~eta revizija ~lanstva, i proces konstituisawa novih mesnih odbora: “Demokratska stranka ima

veliki broj ~lanova i u svojim redovima mnogo obrazovanih i kvalitetnih qudi, koji se ukqu~uju u rad resornih odbora. Da bismo pokazali da je DS otvorena za sve, pre sedam dana smo na na{oj internet stranici i dru{tvenim mre`ama uputili gra|anima javni poziv da u~estvuju u radu resornih odbora i predla`u ideje i re{ewa problema, na koje nam ^a~ani ukazuju u svakodnevnim kontaktima”.

M. N.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

5

POLITIKA

U FUNKCIONISAWU VLADAJU]E KOALICIJE NEMA PROBLEMA, ZAJEDNI^KI JE ZAKQU^AK SVIH POTPISNIKA KOALICIONOG SPORAZUMA

JEDINSTVENO I RASTERE]ENO

U NOVE IZAZOVE

Vladaju}a koalicija u lokalnoj vlasti je jedinstvena i u wenom funkcionisawu nema problema. Sva programska na~ela predvi|ena u koalicionom sporazumu realizuje dinamikom koja je iznad o~ekivawa i partnera u ovom ve}inskom politi~kom savezu. Pojedina “iskakawa” u javnim nastupima predstavnika nekih politi~kih stranaka, rezultat su wihove demokrati~nosti i prava pojedinaca da iznesu svoje mi{qewe i kritike i vladaju}ih i partija u opoziciji. Ovu konstataciju sa sastanaka odr`anih 1. avgusta i 10. septembra, svi potpisnici koalicionog sporazuma (Vojislav Ili}, dr Aleksandar Radojevi}, dr Mom~ilo Spasi}, Veqko Negovanovi}, Miladin Ristanovi} i Sa{a Obradovi}) ponovili su i na prekju~era{woj konferenciji za novinare. ladaju}u koaliciju o~ekuje dosta posla do kraja godine, koji prakti~no po~iwe prvim jesewim skup{tinskim zasedawem, na kome je predvi|eno dono{ewe odluke o rebalansu buxeta i izbor direktora javno komunalnih preduze}a. Predstoje joj i pripreme za izradu buxeta za 2014. godinu i obaveza da zavr{i zapo~ete infrastrukturne objekte, rekao je gradona~elnik Vojislav Ili} i podsetio na kapitalne objekte, prvenstveno u oblasti vodosnabdevawa, koji su izgra|eni, ili zavr{eni za vreme mandata aktuelne vlasti.

- Tokom leta do{lo je do izvesnih “iskakawa” u istupawima pojedinaca, koji su samoinicijativno iznosili svoja mi{qewa i ocene, iza kojih koalicija ne stoji - rekao je Ili}.

Tu wegovu ocenu potvrdio je poverenik SNS i na-

V

KAKVE NESTRANA^KE LI^NOSTI? Komisije osnovane za sva javna preduze}a, zavr{ile su posao i obavezne su da Gradskom ve}u predlo`e maksimalno po tri kandidata za direktore javno komunalnih preduze}a i JP “Gradac”, dok }e GV predlo`iti jednog i tra`iti da se o wemu izjasne odbornici SG, objasnio je predsednik Veqko Negovanovi}, proceduru izbora direktora, odgovaraju}i na pitawe za{to su poni{teni, odnosno ponovqeni konkursi. Boqe je i ponoviti konkurs za direktore nekih JP, nego se ogre{iti o zakon i dovesti kandidate u neravnopravan polo`aj, rekao je on, ali i otvoreno i bez okoli{awa naglasio: - Naravno da ono {to se ne dogovori u koaliciji, ne}e biti sprovedeno ni kroz konkurs. Ali, i ono o ~emu se koalicija dogovori, bi}e potpuno zakonito. Dosta je vi{e pri~a o nestrana~kim li~nostima, jer, hajde da ne idemo na izbore i da predsednika gradske Skup{tine biramo iz reda nestrana~kih li~nosti. Ja }u se otvoreno i iskreno zalagati da se za izbor direktora javnih preduze}a pitaju koalicioni partneri koji su preuzeli odgovornost za wihovo funkcionisawe. Pritom }emo voditi ra~una da sve to bude apsolutno u skladu sa zakonom. rodni poslanik dr Aleksandar Radojevi}, naglasiv{i da su inicijative pojedinaca i “izdvojena” mi{qewa uobi~ajeni i na republi~koj i lokalnoj politi~koj sceni i da je posao opozicije, pored ostalog, i da se “bavi” strankama u vlasti: “Da smo mi u opoziciji, verovatno bismo se bavili sli~nim temama i politi~kim marketingom kojim se u posledwe vreme bave neke opozicione partije u gradu.”

Programska na~ela na kojima je bazirana vladaju}a koalicija ni u jednom trenutku nisu bila naru{ena, tvrdi Veqko Negovanovi}, uveren da }e ona jedinstvena i spremna do~ekati “te{ku politi~ku je-

sen” i velike obaveze koje je o~ekuju u narednom periodu. Smatra da su na “pojedina~na iskakawa, koja su postala politi~ki manir, ne samo u ^a~ku, ve} i u ~itavoj Srbiji, pored ostalog, uticale i pri~e o rekonstrukciji Republi~ke vlade”.

- Bitno je da na po~etku velikog posla koji nam predstoji, zajedni~ki javnosti ka`emo da }emo sve svoje snage i potencijale usmeriti ka wemu, da nemamo vi{e vremena da snagu tro{imo na periferne stvari i da }emo jedinstveni, rastere}eni i iskreno preuzeti obaveze koje nas o~ekuju.

Svesni snage, zna~aja i svog mesta u vladaju}oj koaliciji, predstavnici odborni~ke liste URS - Liga za ^a~ak, nastoje da daju maksimalan doprinos wenoj stabilnosti, rekao je dr Mom~ilo Spasi}: “Na{a nastojawa su da ~lanice vladaju}e koalicije rade {to boqe i kvalitetnije, jer svi smo svesni ~iwenice da svaka nestabilnost lokalne vlasti negativno uti~e i dovodi do poreme}aja u lokalnoj ekonomiji i ote`ava `ivot sugra|ana”.

Jedini realan pokazateq dobrog ili lo{eg rada koalicije je izvr{ewe programskih na~ela, predvi|enih sporazumom o saradwi, smatra Miladin Ristanovi} (PUPS) . I povr{nim uvidom u 11 odredaba koalicionog dogovora, mo`e se, ka`e on, zakqu~iti da je koalicija “duboko u{la u re{avawe problematike” i da radi tempom koji je iznad o~ekivawa i koalicionih partnera. Svoj maksimalni doprinos stabilnom funkcionisawu vladaju}e koalicije daje i Gradski odbor DSS, rekao je Sa{a Obradovi}, istakav{i da na rad funkcionera ove stranke i ustanova i preduze}a za koje je ona preuzela odgovornost, nema ve}ih primedbi i sugestija.

M. N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

office@cacanskiglas.rs Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

6

POLITIKA

emokratska stranka se, posle te{kog perioda kroz koji je pro{la, konsolidovala, “podigla glavu” i u{la u ambicioznu i te{ku borbu da promeni Srbiju naboqe, povrati poverewe gra|ana koje je u nekoj meri izgubqeno i ispravi gre{ke iz pro{losti. Wen najve}i i najte`i zadatak je da nestru~nu i nesposobnu vlast {to pre po{aqe u politi~ku istoriju. Ovi ciqevi deluju kao planine, ali su ih i demokrate i ^a~ani devedesaetih godina lako i brzo presko~ili, rekao je obra}aju}i se novinarima u utorak Borislav Stefanovi}, {ef poslani~ke grupe DS- a u Skup{tini Srbije i izrazio uverewe da }e iz ^a~ka ponovo “pote}i sve`a krv Srbije koja }e joj dati novu snagu i `ivot”:

D

BORISLAV STEFANOVI], [EF POSLANI^KE GRUPE DS-A, U^ESTVOVAO NA TRIBINI LOKALNOG ODBORA STRANKE

„ODBRANA BEOGRADA, ODBRANA SVIH GRADOVA U SRBIJI” - U Srbiji je katastrofalna ekonomska situacija, nezaposlenost je ogromna, obrazovni i zdravstveni sistem su uru{eni, nova vlast se zadu`ila za 4,5 milijardi evra. Imamo najzadu`eniju, najnesposobniju i najnestru~niju vlast koja vu~e Srbiju u diktaturu.

Drago mi je da je, posle nekoliko meseci te{ke borbe za pre`ivqavawe DS- a, i suo~avawa sa la`ima i montiranim optu`nicama, skoro 99 odsto na{ih funk-

da }e vladaju}a koalicija morati da uradi tri rebalansa buxeta, da bi “izravnala katastrofalan deficit” i zadu`ewe od 4,5 milijardi evra. Za vreme aktulene vlasti zabele`en je pad izvoza prehrambenih proizvoda za 40 odsto, “{to nije uspela ni vlast Slobodana Milo{evi}a”, tvrdi {ef poslani~ke grupe demokrata: “Ova vlast je uspela da za godinu dana izgradi osam kilometara auto - puta, da zaposli vi-

SAOP[TEWE RAVNOGORSKOG POKRETA OO ^A^AK

OSVE]EWE SPOMENIKA MILKI BAKOVI] a Ak{amovi}a grobqu u Bresnici, u subotu, 14. septembra u 12 ~asova, u organizaciji potomaka i rodbine Milke Bakovi} (1914-1999), osve}en je spomenik Milki Ravnogorki sa prepoznatqivim epitafom: “Telo u Americi, Du{a u Bresnici”. Tom skupu, pored ~lanova porodice i mesnog paroha, prisustvovali su sekretar Mitroplije Crnogorske dr crkvenog prava Velibor Xomi}, kwi`evnik i publicista Antonije \uri}, grupa Ravnogoraca iz ^a~ka, Kragujevca i Topole na ~elu sa predsednikom Pokreta Sr|anom Sre}kovi}em.

O bogatom i stradalnom `ivotopisu Milke Bakovi} koju Drugi svetski rat zati~e kao u~iteqicu i upraviteqa {kole u Dowoj Gorevnici i wenom aktivnom u~e{}u u Ravnogorskom pokretu - Jugoslovenskoj Vojsci u Otaxbini, koja je prva iza{la na megdan nacisti~koj Nema~koj u porobqenoj Evropi, govorili su Milica Bakovi} i Antonije \uri}. Kao borac Mr~ajeva~ke Ravnogorske ~ete, u~estvuje u osloba|awu ^a~ka i Kraqeva, a do kraja Drugog svetskog rata je vrlo aktivna u {tabu Dra`e Mihailovi}a, prvog i pravog antifa{iste na Balkanu. Posle rata, u takozvanom oslobo|ewu, Milka, kao i mnogi iskreni rodoqubi koji su se borili protiv fa{izma i nacizma za Kraqa i Otaxbinu biva progla{ena za narodnog neprijateqa i utamni~ena na petnaest godina strogog zatvora. U po`are-

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

N

va~kom kazamatu izdr`ala je dvanaest i po godina, od toga tri godine u samici.

Ostaju}i dosledna svojoj ideji, nikada nije revidirala stav. U Otaxbini, okupiranoj od strane komunisti~ke, ateisti~ke vlasti koja je nemilosrdna prema srpskim pravoslavnim rodoqubima, primorana je da ode u emigraciju, u Milvoki u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Iako u tu|ini, napokon je me|u svojima, sa svojim istomi{qenicima gde nije zabraweno druga~ije misliti, govoriti i pisati.

Koreni, seobe i deobe otpor komunisti~kom nasiqu iskre u svakom wenom damaru i glavni su motiv i tema wene autobiografske kwige “Komunisti i nacifa{isti - oni su isti” koja je ta~no pre tri decenije (1983) objavqena u Milvokiju, a koju }e kragujeva~ki “Pogledi” i ~a~anske “Legende” objaviti, naravno, pod drugim nazivom: “Memoari jedne Ravnogorke” 1998. i 2001. godine. Kao ak-

tivan i po{tovan emigrant u okviru srpske zajednice u Milvokiju, neprestano je prisutna i uzima u~e{}a na svim va`nim skupovima koja sabiraju srpsku elitu u emigraciji, te ubrzo postaje glavni urednik “Srpske ravnogorske misli”. Najre~itije o sudbini Milke Bakovi} i motivima wene `rtve, govorio je Antonije \uri}, koji je li~no poznavao i koji je delio wenu sudbinu tamni~kog `ivota u komunisti~kim kazamatima: “...U na{a srca, u na{e du{e i na{u svest, najdubqe su u{le dve Gore: Sveta Gora i Ravna Gora. Sveta Gora je svetionik pravoslavnom svetu i svedok nepokleka du{a, Ravna Gora je svetionik Srpstvu i svedok nepokleka srca. Milka Bakovi} se zauvek svrstala uz one koji su se savijali samo pred Bogom, a nepoklekom se uzdizali pred qudima”. @ivela je i upokojila se sa verom u Boga, za Kraqa i Otaxbinu. Neka joj je ve~an pomen i i mir Bo`ji u Carstvu Nebeskom.

SVAKA PORODICA DUGUJE PO 1.600 EVRA! Aktuelna vlast se za 13 meseci zadu`ila {est milijardi evra, a Vlada Mirka Cvetkovi}a se za ~etiri godine zadu`ila sedam. Svaka porodica u Srbiji je prakti~no optere}ena sa 1.600 evra, u situaciji kada su plate i penzije realno pale za {est odsto.

Promet na malo je pao za vi{e od 18 odsto, a u posledwe vreme je i dinar po~eo da pada, upozorava Stefanovi}: - Ne mo`e vlast da se pravda da vra}a na{e dugove. Koje, kada je novo zadu`ewe 4,5 milijarde, od kojih veliki deo otpada i na ^a~ak, a da nikoga nije briga za to, jer Grad vodi stranka kojoj je jedino bitno da je wen lider ministar. Svakog dana ginu qudi na Ibarskoj magistrali. Ministar Ili} je govorio da je to na du{u Borisu Tadi}u, dok je on bio na vlasti. A kome je sada na du{u? cionera oslobo|eno svih optu`nica i pu{teno iz pritvora. Ovo je zemqa u kojoj se autokratski re`im i puzaju}a diktatura sprovode na sofisticirani na~in, kroz ruke maga politi~kog marketinga Aleksandra Vu~i}a.

Demokratska stranka se, uprkos svemu, ne}e radovati zbog nestru~nosti i nekompetentnosti aktuelne vlasti, neznawa i wenih katastrofalnih rezultata, ve} }e i ubudu}e davati dobre predloge i pru`ati ruku saradwe, znaju}i da ona, na`alost gra|ana Srbije, ne}e biti prihva}ena, sumwa Stefanovi}. Uveren je

{e od 10 hiqada strana~akih vojnika, uglavnom u lokalnim samoupravama i dr`avnim organima i agencijama. Ova vlast je sve medije stavila pod kontrolu, a optu`uje DS da kontroli{e medije u Srbiji, {to je poptuni nonsens. Wu ~ini armija nestru~nih qudi koji samo `ele podelu strana~kog plena i da partijski vode javna preduze}a, protiv ~ega su se, navodno, borili.”

Stefanovi} tvrdi da se Vu~i} i Da~i} bave i prekomponovawem vlasti, koja im se ne svi|a u nekim gradovima i op{tinama, ne haju}i za ono {ta su gra|ani

glasali, zbog ~ega }e “odbrana Beograda biti odbrana svih gradova u Srbiji”. Po{to je najavio da }e DS slede}e sedmice predati Skup{tini Srbije set od tri zakona, naglasio je da oni predvi|aju da gra|ani biraju svoje gradona~elnike “imenom i prezimenom”, a odborni~ki mandati budu dodeqivani putem otvorenih lista:”Takav izborni sistem gra|ani zaslu`uju i on mo`e dovesti do daqe demokratizacije dru{tva i ~vr{}ih lokalnih samoupreava, na ~elu sa po{tenim, stru~nim i kompetentnim qudima, prepoznatim u tim sredinama.

Oni koji su pokazali da su dobri buka~i i jaha~i la`nih obe}awa, qudi koji ne mogu da donesu dobrobit ni dr`avi, ni ovom gradu, treba da budu skloweni u politi~ku istoriju.”

Srbija ima Vladu u najavi, Vladu neispuwenih obe}awa i vlast koja je sve obe}ala, a ni{ta nije ispunila. Nasuprot tome, uradila je ne{to {to nije obe}ala “prodor” u pregovorima sa Pri{tinom, iako je obe}ala da }e na tom planu sve da zaustavi i prodor ka evropskim integracijama, {to joj je bila “posledwa rupa na svirali”. I pored toga, DS je kao konstruktivni deo dru{tva i ovog politi~kog sistema te odluke podr`ala, rekao je prvi ~ovek demokrata u republi~kom parlamentu, ustvrdiv{i i da danas u Srbiji o svemu odlu~uje jedan ~ovek, i pitaju}i da li je slobodna dr`ava u kojoj prvi potpredsednik Vlade odlu~uje i ko }e biti uhap{en i osu|en?

Aktuelnoj vlasti ne}e pro}i “ru{ewe” Beograda, koga }e DS i wegovi gra|ani braniti demokratskim sredstvima, kategori~an je Stefanovi}: - Beograd }e da brane Beogra|ani na ulicama. Ako je vlast htela da nas gurne u taj period skora{we srpske istorije, uspela je, ali ne treba da o~ekuje da }e demokrate }ute}i oti}i u no}, bez borbe pognuti glave i pokuweni oti}i, ophrvani la`ima i nenormalnim komentarima u poku{ajima da se kriminalizuje ~itava stranka i svi qudi u woj. Mi wihove okove ne}emo prihvatiti.

M. N.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

7

DRU[TVO

USKORO KONKURS ZA STAN KOJI JE RATNI VETERAN DEJAN STEVANOVI] IZ ^A^KA NEDAVNO VRATIO Nesvakida{wa pri~a o ratnom vojnom invalidu Dejanu Stevanovi}u (44) iz ^a~ka, koja je nedavno posredstvom medija u{la u gotovo sve sfere dru{tva, i daqe zavre|uje veliku pa`wu, smatra Milan Dra{ki}, direktor Gradske stambene agencije, sa kojim razgovaramo o konkursu koji }e uskoro biti raspisan za kori{}ewe stana, ~ije je kqu~eve Dejan vratio Udru`ewu RVI. - To je primer koji svako, pa i Gradska stambena agencija, ukqu~uju}i poslovodstvo i Upravni odbor, mogu samo da pohvale i izraze ~estitke i zahvalnost gospodinu Stevanovi}u za jedan nadasve qudski i plemenit ~in. Kao {to ste ~uli, Dejanu je dodeqena stambena jedinica na trajno kori{}ewe pre 12 godina, odlukom tada{wih ~elnika op{tine ^a~ak i rukovodstva sada ve} uga{enog Udru`ewa ratnih vojnih invalida.

Iako je nedavno kupio novi stan za porodicu, nije zaboravio svoje ratne drugove, koji su na sli~an na~in kao i on nastradali, koji su onda kada je to domovini bilo najpre~e, na wen oltar polo`ili `ivote. Zbog toga je odlu~io da kqu~eve stana koje je dobio pre 12 godina

NADASVE QUDSKI, PLEMENIT I MORALNI ^IN

Dejan Stevanovi}

vrati Gradu ^a~ku - podse}a Dra{ki}, nagla{avaju}i da Gradska stambena agencija svakodnevno kontaktira sa zaposlenima u Slu`bi katastra i sa Gradskim javnim pravobranila{tvom, kako bi stan {to pre bio ukwi`en na Grad ^a~ak.

Nakon toga }e Gradska stambena agencija, koja }e gazdovati stanom, raspisati konkurs, kako bi se on dao na kori{}ewe nekom ratnom vojnom invalidu, ili porodici palog borca, a gradona~elnik Vojislav

Ili} }e formirati odgovaraju}u komisiju koja }e izvr{iti bodovawe pristiglih prijava i odlu~iti kome }e stan pripasti, obja{wava Milan Dra{ki}.

Iako to uop{te nisu `eleli, veliki publicitet dobili su ^a~ani Dejan i Milka Stevanovi}, kada je Dejan vratio kqu~eve stana, koji je dobio 2001. godine na trajno kori{}ewe od Udru`ewa ratnih vojnih invalida iz Fonda solidarnosti, jer je bra~ni par kupio novi. Dejan je postao

najte`i ratni vojni invalid u Zapadnoj Srbiji, kada je prese~en rafalom iz automatske pu{ke, odnosno rawen u borbi kod Br~kog, gde je bio dobrovoqac u pe{adijskoj jedinici Vojske SRJ. Posledwih dvadesetak dana na Internetu se mogu pro~itati mnogobrojni pozitivni komentari, a sam Dejan, invalid prve grupe, ka`e: - Smatrao sam da je to moralni ~in. Stan sam koristio 12 godina, nedavno sam kupio svoj i odlu~io sam da stari vratim. @elim da taj stan pripadne nekom ratnom vojnom invalidu ili porodici poginulog u ratovima od 1991. do 1999. godine.

Iako je moral relativan pojam, jer nije isti u svim dru{tvenim zajednicama, Dejan je svojim ~inom dokazao da jo{ uvek postoje qudi koji po{tuju wegove prave vrednosti: dobro, ispravno i pravedno. Dok razgovaramo u wihovom novom domu, u Wego{evoj ulici, koji je udaqen samo oko 200 metara od prethodnog u Kni}aninovoj, ratni veteran ka`e da je kqu~eve dosada{weg stana vratio Miroslavu

Vukovi}u, predsedniku onda{weg Udru`ewa RVI ^a~ka, ali po{to je Udru`ewe uga{eno, on ih je odmah prosledio Milanu Dra{ki}u, direktoru Gradske stambene agencije. Iako ga

Milan Dra{ki}

je supruga Milka podr`ala u wegovoj odluci, sada se, kako ka`u, susre}u sa procedurom da vrate stan.

- Moramo i daqe da pla}amo komunalije za stan u Kni}aninovoj, iako sam ga vratio. Po{to Udru`ewe RVI vi{e ne postoji, sada `elimo da se {to pre ovaj stan ukwi`i na Grad ^a~ak i da se potom raspi{e konkurs za wegovo dodeqivawe.

Komplikovano je i to {to za novi stan od 58 kvadrata, dr`ava zbog administrativnih problema ne mo`e da nam vrati 3.000 evra na ime

PDV-a, jer se negde vodim i kao vlasnik prethodnog stana, {to nije ta~no. Svih 12 godina sam pla}ao poreze i obaveze, kao da je stan moje vlasni{tvo. Imali smo problema ~ak i za pretplatu, odnosno za popust na Internet-paket u novom stanu, ali jo{ uvek postoje dobri qudi koji nam poma`u. Ipak, i pored administrativnih problema i neprijatnosti sa kojima se susre}emo, doneli bismo istu odluku, jer volimo qude, ^a~ak i Srbiju - ka`e Dejan.

Milku Stevanovi} raduje ~iwenica da je gest wenog supruga izazvao brojne pozitivne komentare na Internetu, i to ne samo qudi iz Srbije, ve} i iz Bosne i Crne Gore: - ^ak sam i plakala dok sam ~itala pojedine komentare, nisam mogla da verujem da nas je toliko qudi podr`alo. Iako nam nije stalo do medijskog publiciteta, vest da je Dejan vratio stan, objavili su mnogi mediji, kao nesvakida{wi primer. Ipak, drago nam je {to je ovakav pozitivan primer iz ^a~ka, posebno {to smo oboje ^a~ani. N. R.

AKCIJA PRIKUPQAWA KRVI I NA OVOGODI[WOJ “KUPUSIJADI”

\OR\E ^EKEREVAC, U IME ODBORA ZA IZBEGLICE PRI HRAMU SVETOG SAVE U LONDONU, URU^IO DONACIJU GRADU ^A^KU

HUMANI GEST

ZA NARODNU KUHIWU 4.000 BRITANSKIH FUNTI a~anin \or|e ^ekerevac, koji od 1958. godine `ivi u Engleskoj, ispred Odbora za izbeglice pri hramu Svetog Save u Londonu, uru~io je u utorak donaciju Gradu ^a~ku, u iznosu od 4.000 britanskih funti. U prisustvu rukovodstva Grada, u ukabinetu gradona~elnika je potpisan ugovor o donaciji, koja je namewena za rad Narodne kuhiwe u na{em gradu. ^ekerevac je, kako ka`e, bio jedan od osniva~a i potpredsednik Odbora za izbeglice pri hramu Svetog Save u Londonu, koji je formiran 1991. godine, odnosno posle wegove prve posete tada{woj Jugoslaviji. Po{to uskoro tu funkciju predaje drugima, `eleo je da neutro{eni novac uru~i svom gradu.

- Znam ekonomsku situaciju u zemqi i da u na{im gradovima postoje narodne kuhiwe, a s obzirom na to da poti~em iz ovih krajeva, odlu~io sam da pomognem svom zavi~aju. @eleo sam da pomognem qudima koji nisu imali sre}e da `ive u svojim domovima i sa svojim porodicama. Novac je donacija Odbora za izbeglice, ~iji sam inicijator osnivawa sa jo{ nekoliko na{ih iseqenika. Posle moje prve posete Jugoslaviji 1991. godine, kada je po~eo wen raspad i kada su izbeglice iz drugih krajeva zemqe po~ele da dolaze u Srbiju, odlu~io sam da osnujem Odbor za pomo} izbeglicama. Princ Tomislav Kara|or|evi} je bio patron, a ja sam bio wegov potpredsednik do sada. Uskoro tu du`nost pre-

^

a tradicionalnoj mr~ajeva~koj manifestaciji “Kupusijada”, i ove godine je, kao i prethodnih, organizovana akcija prikupqawa krvi. Prema re~ima sekretara Crvenog krsta ^a~ak Biqane Davidovi}, i ovoga puta je izostao masovaniji odziv dobrovoqnih davalaca, zbog toga {to su posetioci ove manifestacije uglavnom do{li da se zabave, a me{tani u~estvovali u programu, te su zbog umora i neprospavanih no}i bili nepodobni za davawe krvi. Me|u nepodobnima su se na{li i pojedini mladi qudi zbog tetova`a, uglavnom privremenih “suvenira sa letovawa”.

- Me|utim, akcija je uspe{no realizovana u saradwi sa Slu`bom za transfuziju krvi ^a~ak. Bilo je i pri-

N

mera za pohvalu, kao {to je humani gest gospodina Zorana Vitorovi}a, radnika ZC “Dr Dragi{a Mi{ovi}” u ^a~ku, koji je na akciju dobrovoqnog davawa krvi do{ao sa svojim sinom Aleksom i bratom. Ina~e, u ciqu obezbe|ewa dovoqnih koli~ina krvi, Crveni krst ^a~ak, po~ev od oktobra, planira da svakog ~etvrtka, posledwe sedmice u mesecu, organizuje po jednu akciju u svojim prostorijama - izjavila je za “^a~anski glas” Biqana Davidovi}, nagla{avaju}i da je isti broj davalaca, a da su potrebe ove dragocene te~nosti sve ve}e.

Prva slede}a akcija planirana je, u saradwi sa Slu`bom za transfuziju krvi u ^a~ku, za 3. oktobar, u prostorijama Doma kulture.

N. R.

dajem drugima - rekao je, izme|u ostalog, \or|e ^ekerevac, podse}aju}i da je Odbor za izbeglice pomagao od po~etka krize na ovim prostorima, kupovao ode}u i obu}u za qude u Bosni, lekove, snabdevao bolnice i Kosovo.

Gradona~elnik Vojislav Ili}, u ime svojih saradnika, Grada ^a~ka i korisnika Narodne kuhiwe, zahvalio je na donaciji i istakao da }e sredstva biti namenski utro{ena: - @elim da zahvalim svima koji poma`u Gradu iz koga poti~u, kao gospodin ^ekerevac koji nije zaboravio svoj zavi~aj.

N. R.

8

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

NOVI PROJEKTI REGIONALNOG CENTRA ZA PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH U OBRAZOVAWU Izgradwa Obrazovnog parka je zajedni~ki posao Regionalnog centra i Tehni~ke {kole. - Sa Gete institutom ugovoreni seminari za nastavnike. - Uskoro Novembarski dani prosvetnih radnika brazovni park, odnosno Centar za izu~avawe prirodnih nauka nalazi}e se u dvori{tu Tehni~ke {kole, a {ta bi od nastavnih sredstava moglo da se na|e na otvorenom prostoru odlu~i}e nastavnici matematike, fizike, hemije, biologije i geografije sa teritorije Grada.

U susretu sa novinarima direktorka Regionalnog centra Gorica Stanojevi} saop{tila je da je

O

EDUKATIVNA SREDSTVA NA OTVORENOM PROSTORU projekat vredan 500.000 dinara i da formirawe nau~nog parka finansira SDC ([vajcarska agencija za razvoj), dok Regionalni centar obezbe|uje deo sredstava.

- Prvi ovakav park je realizovan u [apcu, sa namerom da se “iza|e” iz u~ionica, pove`u teorija i praksa i uspostavi veza izme|u nastave raznih predmeta - rekla je direktorka Centra.

U obrazovnom parku, najavila je ona, bi}e izvo|eni ogledni ~asovi, organizovane nedeqe fizike, hemije, matematike, biologi-

je i geografije, kao i integrativna nastava iz prirodnih nauka. U planu je, tako|e, povezivawe sa na-

DODEQENA PRIZNAWA U^ESNICIMA TRE]EG SAJMA IZDAVA[TVA

[KOLSKI LIST MORA DA BUDE DELO U^ENIKA - kazala je predsednica `irija Sawa Perovanovi}, profesorka u Medicinskoj {koli u ^a~ku re}i sajam {kolskog izdava{tva odr`an je po~etkom maja u ivawi~koj O[ “Milinko Ku{i}”, a dodela nagrade pobednicima uprili~ena je pro{le sedmice u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu u ^a~ku. U kategoriji “najboqi {kolski list osnovne {kole” pobedila je “Nova iskra”, list koji nastaje u ~a~anskoj O[ “Tanasko Raji}”, drugu nagradu dobilo je “Svetosavsko zvonce”, list u~enika O[ “Sveti Sava” u ^a~ku, dok je tre}a nagrada oti{la u O[ “Vuk Karaxi}”, tako|e iz ^a~ka, koja izdaje list “Vukovac”.

Posebnu nagradu u ovoj kategoriji `iri je dodelio “Gora~ancu” - listu u~enika Osnovne {kole “ Gora~i}i”, ~iji je prvi broj iza{ao u junu pro{le godine, kao jedna od aktivnosti predvi|enih razvojnim planom ustanove. U kategoriji sredwo{kolskih listova nagra|en je “Gimnazion”, delo u~enika i nastavnika ~a~anske Gimnazije, koji na sajmu nije ni imao konkurenciju po{to ostale sredwe {kole ovoga puta nisu bile zainteresove za u~e{}e.

Izdava~kim poduhvatom godine progla{ena je mo-

u~nim institucijama i privredom, saradwa sa autorima NTC (Nikola Tesla centar) sistema u~ewa i otvarawe sli~nih centara u {kolama.

Za nastavnike koji }e u Centru dr`ati bilingvalnu nastavu od novembra }e biti organizovani bes-

platni te~ajevi nema~kog jezika.

- Konkurisali smo sa nekoliko projekata za sredstva kod stranih ambasada u Srbiji i za sada nam se jav ila Nema~ka ambasada, ponudiv{i saradwu sa Gete institutom. Projekat }e trajati dve i po godine, a obuhvati}e 16 profesora prirodnih nauka, koji }e nema~ki u~iti do nivoa B2 i biti u stawu da u Centru dr`e dvojezi~nu nastavu u~enicima koji u oblasti prirodnih nauka posti`u zapa`ene rezultate a `ele i da nema~ki jezik, koji u~e u {kolama, boqe savladaju. Na isti na~in uve{}emo bilingvalnu nastavu za engleski i italijanski, a o~ekujemo i odgovor Ruske i Francuske ambasade - kazala je Go-

rica Stanojevi}.

Najavquju}i Novembarske dane prosvetnih radnika Moravi~kog okruga, ona je kazala da }e Regionalni centar, u okviru manifestacije, biti doma}in me|unarodne konferencije na kojoj }e na{i i predava~i iz inostranstva govoriti o do`ivotnom obrazovawu, povezivawu porodice i {kole, {kolskom turizmu i drugim aktuelnim temama u savremenom obrazovawu. Manifestacija po~iwe 5. novembra, organizatori su Regionalni centar i [kolska uprava, a poslu`ila je kao povod za raspisivawe literarnog, likovnog i konkursa za najboqu fotografiju sa temom “Porodica i {kola na zajedni~kom zadatku”.

E.V.

SARADWA UDRU@EWA ZA POMO] MNRO I NARODNOG MUZEJA U ^A^KU

RADIONICE ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA

T

nografija O[ “Milica Pavlovi}”, objavqena u okviru obele`avawa 75. godina ustanove, autora Gorana Davidovi}a, dok je priznawe za najboqe ure|en {tand dobila O[ “Mi}o Matovi}’’ iz Kati}a.

Osnovni kriterijum kojim su se ~lanovi `irija vodili prilikom dodeqivawa nagrada bio je da {kolski list pripada u~enicima, kazala je, obrazla`u}i odluku, predsednica `irija Sawa Perovanovi}, profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti u Medicinskoj {koli u ^a~ku.

- Upliv nastavnika mo-

ra da bude sveden na minimum - naglasila je profesorka Perovanovi}.

Kao nedostatke ovogodi{weg sajma prosvetna savetnica Danijela Miki} Kova~evi} je, u svojstvu predstavnika [kolske uprave kao glavnog organizatora, navela mali broj u~esnika, nedovoqnu pose}enost, kao i izostanak kwi`evnika koji bi na otvarawu sajma odr`ao prigodnu besedu. Sajam je po prvi put odr`an van ^a~ka, a predlog na~elnika [U Danila Beodranskog je da naredni bude organizovan u Gu~i, u vreme Draga~evskog sabora truba~a.

E. V.

Tokom avgusta 15 osoba ometenih u razvoju upoznalo je stare zanate, a wihove rukotvorine sada su izlo`ene u galeriji Muzeja rojekat “Zanat zlata vredan”, ~iji je sufinansijer Ministarstvo kulture Republike Srbije, nastao je u saradwi Udru`ewa za pomo} MNRO i Narodnog muzeja, i postao redovna godi{wa aktivnost dveju institucija, podsetila je prilikom otvarawa izlo`be direktorka Muzeja Delfina Raji}.

Etnolog Ivana ]irjakovi}, koja je zajedno sa defektologom Sne`anom Jefti} i socijalnim radnikom Verkom Jevtovi} koordinirala radom, dodelila je diplome polaznicima, koji pripadaju kategorijama lake, umerene i vi{estruke ometenosti.

P

Svi u~esnici radionice su zavr{ili {kolovawe, a ovakve aktivnosti, pokazalo se i ovoga puta, veoma su korisne za wihovo radno anga`ovawe i ispoqavawe kreativnih potencijala.

- Obra|ivali smo teme vezane za stare zanate i izradu razli~itih predmeta.

Najpre smo se bavili grn~arskim zanatom, upoznali smo polaznike radionice sa osnovnim tehnikama izrade predmeta od gline, a onda su ih oni ukra{avali.

Zatim smo pre{li na voskarski zanat, polaznici su videli kako se izra|uju sve}e i pokazali veliko interesovawe za wihovo ukra{avawe - kazuje Ivana ]irjakovi} i napomiwe da su za uspeh radionice zaslu`ne i zanatlije - grn~ar Vladimir ]iri} i voskar Zorica [qivi}.

E. V.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

9

REPORTA@A

„MORAVSKI“ MORNAR DRAGOMIR KUZMANOVI] ada je pre ~etiri decenije krenuo iz ^a~ka na Jadran, Dragomir Kuzmanovi} Drago hteo je tek da oseti ukus „mornarskog kruha“, da zaradi malo vi{e novca i da se vrati ku}i svojim autom... A onda su ga brodovi i plovidbe odnosili sve daqe po svetu, sve dok nije bilo luke u koju nije uplovio. Pre`iveo je brodolome, uragane i tajfune, {estomese~no zarobqeni{tvo, prepade pravih pirata... Wegov `ivot je kwiga koju on, dok nam pripoveda, „~ita“ mirno i sa osmehom... Jer, obi{ao je ceo svet i to nekoliko puta, neki gradovi su ga mamili, ali se Drago nakon svake plovidbe vrati ^a~ku, gde `ive wegova porodica i prijateqi. A ipak, iako je ispunio uslove za penziju, ve} za nekoliko nedeqa vra}a se na brod, u novu plovidbu.

U po~etku je, pri~a ovaj Draga~evac koji je pre {ezdeset ~etiri godine ro|en u Kotra`i, u prstima nosio zanat metalostrugara, koji je „ispekao“ u ~a~anskom „Remontu“, pa je krenuo u Rijeku u tamo{wu tvornicu torpeda. Malo po malo, dru`e}i se sa Rije~anima koji su imali nekog svog na prekookeanskim brodovima, ulazio je u jedan svet, za wega potpuno nepoznat.

-Privuklo me da probam, da se oku{am na moru.

Prvi brod mi je bio teretni „Lovran“ lo{iwske plovidbe, i{lo se po Mediteranu - u Italiju, Tursku, Tunis... Ra~unao sam da ostanem dve-tri godine, pa da se vratim ku}i. Ali eto, ta plovidba ba{ se odu`ila na ~etrdeset godina - prise}a se tih davnih dana.

K

ZAROBQENI[TVO, BRODOLOMI, URAGANI...

Umesto da se vrati u ^a~ak, Drago je upisao Vi{u pomorsku {kolu u Rijeci.

Odlu~io je, ali opet mu se ~inilo jo{ malo da pro|e sveta i vrati}e se. Bio je u {koli jedini iz Srbije.

-Bilo je svima ~udno. Ja

PLOVIDBA DUGA ^ETRDESET GODINA Zamislite {ta ri`a i trava mogu – prise}a se Drago uz osmeh, kako sam ka`e, najte`ih trenutaka u karijeri.

Imao je i nekoliko brodoloma, ali ni{ta stra{no, ka`e. U blizini Singapura, 1997. godine, wihov „Herceg Novi“ koji je vozio humanitarnu pomo} iz Japana u Burmu, sudario se sa drugim brodom. Iako je bila no}, posada je uspela da se spasi, jer se radi o uskom prolazu „Malaka strit“, a brod je potpuno potonuo za nekoliko sati.

Na istom mestu do`iveo je i upad pirata, koji su tu „na doma}em terenu“. Ka`e da je sve kao na filmu, u trenutku kad ih vidite,

Dragomir Kuzmanovi}

Jedno od nevremena

iz [umadije, tako su govorili, pa pomorac. Stekao sam zvawe oficira, brzo sam napredovao od prvog oficira do upraviteqa in`ewera strojara, {to i danas radim. U lo{iwskoj plovidbi ostao sam do 1993. godine. Posledwi brod mi je bio „Pe}ine“, plovio je do Amerike i nazad. Po povratku, posle rata u Hrvatskoj, obreo sam se u „tu|oj“ zemqi, govori-

Zanimawe pomorca je i daqe veoma tra`eno u svetu, ali {kolovanih. Samo u posledwih nekoliko dana ~ak ~etiri kompanije su pozvale ^a~anina Dragomira Kuzmanovi}a da radi za wih.

-Qudi sa ovog podnebqa su ceweni kao pomorci.

Znam nekoliko ^a~ana koji su na prekookeanskim brodovima... Mladi uglavnom dolaze kao konobari, doktori, turisti~ki vodi~i... Ipak, najboqe je pla}en {kolovan pomorski kadar, sve ostalo je veoma jeftina radna snaga. Mladima bih preporu~io ovaj poziv, da vide svet, zarade... Ali da ne ostanu do kraja, ve} jedan period... Da se ne „zaraze“ morem kao ja – ka`e Drago Kuzmanovi}.

Na radnom mestu

li su da pravim radnu dozvolu, ali ja nisam `eleo – pri~a „moravski“ mornar, koji je posle povratka u ^a~ak, bio bez posla. Bila su te{ka vremena u Srbiji, sankcije i kriza... Po~eo je da plovi za jednu gr~ku kompaniju. Opet je bio jedini iz Srbije, ostali deo posade Burmanci i jedan Rumun. I tek {to je pomislio da je rat iza wega, obreo se u Liberiji, u kojoj je upravo po~eo gra|anski rat. Brod je potpuno izre{etan, a cela posada na{la se u zarobqeni{tvu.

-[est meseci smo `iveli bukvalno na ri`i i nekoj travi koju su nam davali pobuwenici. Strepeli smo da nas ne ubiju, jer su se na{i „tamni~ari“ neprestano smewivali... Kada sam se vratio ku}i, imao sam samo sedamdeset kilograma, ali kad sam oti{ao kod lekara rekao mi je da imam idealnu krvnu sliku!

se na|ete na „periferiji“ jakih uragana. I mada znate da je brod napravqen „nepotopiv“, opet nije svejedno. ^ovek se oseti nemo}nim pred tolikom snagom prirode. Jednom sam plovio iz Italije, kada smo usred nevremena i no}i, ostali bez goriva, koje je bilo {vercovano, pa je bilo vi{e vode nego benzina... Kapetan je po~eo da pla~e i vi~e: „Tonemo”!!!

Jedva smo doplovili do Malte – prebira po se}awima pomorac Dragomir.

NEDOSTAJE DOM I pored svega, Dragomir ka`e da voli {to je pomorac. U po~etku, dra` je bila do}i u nepoznate

Sa unukom Despotom

oni su ve} na palubi, sa oru`jem uperenim u nekog od posade. Rade po dojavama, ta~no znaju koji brod {ta nosi i to tra`e. Sa wima nema mnogo pregovora. ^ak deo otete robe ponude posadi.

Sna`no u se}awu ostalo je i nekoliko jakih nevremena, kad odjednom zavlada mrak, a voda i vazduh po~nu da „kuvaju“. Tada je ~ekao da sve pro|e i govorio sebi: “Samo da se dokopam kopna i odoh ku}i“.

-Brzo se zaborave sve neda}e, pa se mere}i prema onim ranijim, ~oveku ~ine malim... Profesor meteorologije iz Rijeke u~io nas je kako brod uvek treba „vu}i“ suprotno od kazaqke na satu i da se blindiraju svi otvori... A posle predavawa bi dodao: „A onda popijte bocu viskija i ~ekajte {ta vas sna|e!“. Iako se danas sve kompjuterski obra|uje opet se doga|a da

gradove. O nekima je ma{tao, kao o Wujorku, pa pre iskrcavawa nekoliko no}i nije imao sna. Kad je plovio od Indonezije do Norforka na severu Amerike, na okeanu je proveo i vi{e od mesec dana, bez iskrcavawa. Posle toliko vremena na vodi, kad se do|e u luku, ka`e, nekoliko dana quqa vam se tlo pod nogama.

-Volim da se prikqu~im turisti~kim grupama u lukama i da sa wima obi|em zanimqiva mesta. Tako sam stigao i do NASE u Hjustonu, obi{ao Vitlejem i Jerusalim... Volim [paniju, posebno Barselonu. [panci su sli~ni nama po mentalitetu. Video sam mnoge prelepe gradove, ali na kraju plovidbe radujem se povratku u ^a~ak, odlascima u svoju rodnu Kotra`u.

U posledwih desetak godina Dragomir Kuzmano-

vi} plovi na putni~kim trajektima. Mewale su se firme i zastave. Pod kiparskom je plovio od Belgije do Engleske, zatim pod norve{kom, pa opet kiparskom od [panije do Maroka. Sada je na brodu opet upraviteq B, {to zna~i da radi no}u. Tri meseca je na moru, tri na kopnu. Kad do|e u novu kompaniju, ka`e, po~iwe sa stepenika ni`e. Tako je pravilo, svuda u svetu. Sada plovi na trajektu ~iji je kapacitet 1.300 putnika. Prelazi se Gibraltar za {est sati.

Ve}ina kolega su mu Hrvati, ima i Slovenaca i Bosanaca. Me|utim, na moru su, ka`e, svi isti, jer vlada princip kolegijalnosti i

Za vreme bombardovawe Srbije, Dragomir Kuzmanovi} bio je daleko u Argentini. To je, ka`e, bilo najgore vreme. U blizini wegove porodi~ne ku}e u Kulinova~kom poqu padale su bombe, ginuli su qudi.

- Gladao sam to na TV. Skoro da sam video svoju ku}u... Nisam znao gde mi je porodica, da li su `ivi.

Zvao sam telefonom, ali se nisu javqali.

Bilo je to najte`ih dva meseca u mom `ivotu – ka`e Kuzmanovi}. solidarnosti.

Dragomir obja{wava da je u po~etku bilo veoma te{ko, pre svega jer mu je nedostajala porodica – supruga Miqka, sinovi Marko i Milo{, a danas i unuci petogodi{wa Duwa i godinu dana mla|i Despot.

Nekada je ~ekao pisma sa nestrpqewem, i po nekoliko meseci nije znao ni{ta o porodici. Danas je, ka`e, ipak mnogo lak{e, jer mogu da se ~uju svaki dan.

Stariji sin Marko nam je ispri~ao da ih je otac kao male vodio na plovidbe po Mediteranu. Ni on, ni brat nisu `eleli da krenu o~evim stopama „na vodi“. Ali zato, mali unuk Despot voli da provodi vreme sa dedom me|u strojevima. Ko zna...

V. T.

10

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

11

DRU[TVO

MONAH VITALIJE SE BAVI I IZRADOM KOMPJUTERSKIH PROGRAMA

„KVIZIRACIJA” U^INILA VERONAUKU ZANIMQIVIJOM

Svoje kreativne sposobnosti i poznavawe informatike utkao je u nekoliko kompjuterskih programa, koji su nastali dok je bio duhovnik mona{kog sestrinstva manastira Gradac

tac Vitalije (pre zamona{ewa Pavle Milo{evi}), koji je od pre dva meseca u Studenici, smatra da je sasvim prirodno da monah iskazuje interesovawe za struku kojom se bavio pre odlaska u manastir, pod uslovom da se za wu ne ve`e u meri koja bi uticala na wegov duhovni `ivot i napredak.

Rodom je iz ^a~ka, kroz {kolovawe je stekao zvawe diplomiranog in`ewera elektrotehnike, a zamona{io se 1997. godine u manastiru Preobra`ewe. Kasnije je preme{ten u Studenicu, neko vreme je proveo uz vladiku Stefana, poma`u}i mu pred kraj `ivota, a posle wegove smrti upu}en je u Gradac, gde je ostao sve do jula ove godine.

U Gracu je nastalo i nekoliko kompjuterskih programa, prevashodno za potrebe manastira, me|u kojima i “Kviziracija”, koja se pokazala veoma zanimqivom i atraktivnom za

O

osnovce i wihove nastavnike.

Ovaj program je, se}a se otac Vitalije, nastao 2003, uo~i proslave Savindana.

- U manastiru smo dr`ali ~asove veronauke i pre nego {to je ovaj predmet u{ao u {kole, a Svetog Savu svake godine proslavqali uz poklon paketi}e deci i wihove recitacije.

Te godine smo, me|utim, `eleli da unesemo neke izmene, pa sam za tu priliku napravio najprimitivniju, ali upotrebqivu verziju kviza. Ova novina je nai{la na izuzetan prijem kod dece i wihovih roditeqa.

Prilago|avaju}i program potrebama verou~iteqa do{ao sam do varijante koja omogu}ava da kviz izvodi i neko ko se ne razume u programirawe, a sada{wa verzija zahteva minimalno, gotovo nikakvo, poznavawe kompjutera. Pojednostavqena je i sama instalacija programa, nije potrebno ni{ta posebno, jedino pristup internetu i da korisnik bude registrovan. Registracija je besplatna, ali jo{ uvek nije automatska. Potrebno je da nastavnik po{aqe svoje ime i e - mail i kao odgovor dobi}e parametre za pristup - obja{wava autor programa, zaslu`an za seriju kviz takmi~ewa u raznim mestima S rbije

Otac Vitalije sa gostima iz ^a~ka

- Gde god se na|emo, napravimo takmi~ewe iz veronauke, a u osnovnoj {koli u U{}u smo 2007. godine, organizovali takmi~ewe iz op{te kulture. Utisci dece su uvek izvanredni. Ponekad je na kraju {kolske godine ra|ena i anketa, a na pitawe {ta bi u nastavi trebalo da bude vi{e zastupqeno mali{ani su uvek odgovarali da bi vo-

leli da ima vi{e kvizova ka`e otac Vitalije.

U narednom periodu on }e nastojati da realizuje i nekoliko novih ideja.

- U sada{woj verziji, dobar deo takmi~arskih igara u kvizu zahteva prisustvo moderatora, verou~iteqa ili nekog drugog ko ima re{ewe zadataka i upravqa programom. U planu je da se tokom ove go-

dine stvori mogu}nost da verou~iteqi i nastavnici drugih predmeta otvore stranice za svoje u~enike, na kojima bi oni samostalno re{avali zadatke. Druga ideja je da se deci omogu}i ne samo provera, ve} i otkrivawe znawa koje je nastavnik sakrio u virtuelnom svetu igre. To su takozvane igre glume i ma{te, poznati `anr video igara, koji zahteva mnogo ve}u anga`ovanost i motivaciju i u~enika i nastavnika. Sigurno je da svi nastavnici nisu podjednako kreativni i sposobni da naprave dobru igru, ali dovoqno je da od hiqadu postoji jedan koji ima takve sposobnosti pa da nastane igra koju svi mali{ani mogu da igraju.

Mnoge }e, prime}ujemo, iznenaditi podatak da ovakvi programi nastaju u manastirskoj sredini.

- Zbog predrasuda o manastirima se ~esto razmi{qa kao o ustanovama iz mra~nog sredweg veka. Me|utim, kada se pogleda kroz istoriju, vide}e se da su se tehni~ka dostignu}a prvo primewivala u carskim palatama i carskim zadu`binama, odnosno manastirskim konacima - uzvra}a autor “Kviziracije”.

Dana{woj deci, uveren je otac Vitalije, u nastavi {kolskih predmeta nisu

dovoqne samo tabla i kreda.

- Sada{wi mali{ani se ra|aju sa nekim sposobnostima koje starijima nedostaju. Nije retkost da dete sa ~etiri godine ve} mo`e samo sebi da izabere neku video igru na internetu, da shvati wen zadatak i da se samo igra, iako jo{ uvek ne ume da ~ita i pi{e. Ako se blagovremeno ne po~ne sa primenom savremenih oblika nastave, preno{ewe znawa novim generacijama }e prakti~no postati nemogu}e.

Ra~unar je, nagla{ava monah, mo}na alatka, koja mo`e da bude vrlo korisna, ali i veoma opasna.

- Kompjuter je od velike koristi prilikom u~ewa, jer dejstvuje ne samo kao pisana kwiga, ve} i `ivom slikom i zvu~nim efektima. Postoje i programi koji zadaju pitawa na takav na~in da gradivo biva trajno zapam}eno. Kada se, me|utim, pred ekranom sedi da bi se ubilo vreme, ovo u`ivawa, kao i svako drugo, lako mo`e da preraste u zavisnost. Mladi naj~e{}e nisu u stawu da procene da li su pre{li granicu i zato je potrebno da oslu{nu {ta o tome ka`u wihovi bli`wi, koji ih vide boqe i realnije nego oni sami sebe - savet je oca Vitalija.

E. V.

12

SELO

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

„POQOOTKUP”, ME\U VODE]IM SRPSKIM PROIZVO\A^IMA I IZVOZNICIMA SUVIH [QIVA

KOMPLETNA PROIZVODWA ZA IZVOZ Firma “Poqootkup”, koja je me|u vode}im srpskim proizvo|a~ima i izvoznicima suvih {qiva, osnovana je 2003. godine, a zvani~no je po~ela da radi 2005. u {umadijskom selu Bresnica. Poseduje sve sertifikate za proizvodwu robe vrhunskog kvaliteta. Preduze}e je od samog po~etka orijentisano na preradu i su{ewe vo}a doma}ih sorti, a pre svega {qive.

Od pre nekoliko godina poseduje i sopstvene vo}wake {qive, i ima ciq da daqe pro{iruje zasade. Skoro 100 odsto godi{we proizvodwe suve {qive nameweno je izvozu. Osnovni ciq firme je proizvodwa visoko kvalitetnih proizvoda, jer je suvlasnicima \uru Avramovi}u i Miloqubu \oki}u, kako ka`u, najva`niji potro{a~, kome `ele da pru`e kvalitetan i zdrav proizvod. ahvaquju}i visoko kvalitetnim proizvodima, vi{egodi{wem iskustvu, brzoj i efikasnoj usluzi, velikoj odgovornisti, suvlasnici “Poqootkupa” imaju dugogodi{wu poslovnu saradwu sa inokupcima. Preduze}e je ruskom kupcu prodalo kompletnu ovogodi{wu proizvodwu suvih {qiva bez ko{tice, ka`e za “^a~anski glas” \uro Avramovi}, suvlasnik “Poqootkupa”: - Imamo toliko zahteva za izvoz, da ne mo`emo sve da realizujemo. Pro{le godine smo izvezli oko 650 tona suve {qive, odnosno preradili oko 3.300 tona sirove {qive. Sve radimo

Z

bez ko{tice i sve je za izvoz. Proizvodwa je unapred prodata. Do Nove godine moramo da isporu~imo 10 kamiona. Nadamo se da }emo ove godine izvesti 800 - 900 tona suve {qive.

Kvalitet je fantasti~an.

Trenutno je anga`ovano oko 40 radnika, a da imamo hladwa~u od 1.000 tona, mogli bismo da zaposlimo jo{ toliko qudi i da radimo ~itavu godinu. Dnevno prera|ujemo dva vagona sirove {qive, a za mesec dana oko 600 - 700 tona. Zbog toga smo prinu|eni da za-

kupimo hladwa~u od 1.000 tona u Ni{u.

Firma ima upravnu zgradu, a u planu je i izgradwa hladwa~e. Preduze}e poseduje su{aru, a u okviru zgrade se nalaze tuneli za su{ewe vo}a na pogonsko gorivo gas. Pored tunela, u zgradi je i magacinski prostor i deo za etivirawe {qive. Dok nam pokazuje pogon za preradu i su{ewe vo}a, Avramovi} nam otkriva deo tehnologije: - [qive stenlej moraju biti zrele, kalibrirawem se izdvajaju samo plodovi

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

odre|enog pre~nika i su{e tako da u wima ostane izme|u 19 i 22 odsto vlage.

Zatim se lageruju, pa kasnije vra}aju na doradu, najpre etivirawe (vra}awe vlage), a zatim na va|ewe ko{tica.

Isko{ti~ena {qiva {titi se u kalijum sorbatu i “kupa” bombonskim sirupom da bi dobila sjaj.

Na{ sagovornik pose}uje velike poqoprivredne sajmove u Moskvi, Parizu, Pragu, i poku{ava da uvek bude informisan o savremenim tokovima proizvod-

we. Za pro{irewe proizvodwe, neophodan je pak centar, a kada bi sve radili po svetskim standardima, morali bi, kako ka`e Avramovi}, da zaposle mnogo qudi koji bi se bavili marketingom. Ovako, partneri “dr`e sve na svojim le|ima”.

Da suvlasnici, ipak, veruju u budu}nost vo}arstva, dokazuje i ~iwenica da podi`u planta`u {qiva od 10 - 15 hektara, za{ta poseduju i neophodnu mehanizaciju. Podrazumeva se da preduze}e sara|uje i sa pojedina~nim gazdinstvima, i spremno je, tvrdi na{ sagovornik, da otkupi celokupan rod sa ovog terena, do posledweg kilograma {qive.

- Prvu klasu pla}amo

\uro Avramovi}

14, a drugu 12 dinara. Sa na{eg terena je oti{lo dosta sve`e {qive, ali i duwe, kru{ke, jabuke, i to je ono {to mi mo`emo da izvezemo. Treba da edukujemo mlade qude kako da rade i zara|uju. Za visoke prinose je neophodno da preko afirmisanih proizvo|a~a nabave sadnice, organizuju proizvodwu, primene kompletne agrotehni~ke mere, postave “kap po kap” sistem za zalivawe i protivgradne mre`e. ^ovek sa dva hektara zemqe mo`e da ima mese~nu platu od 1.000 evra. To sam dokazao na li~nom primeru. Imao sam 60 ari kru{ke viqamovke, dobio rod od vagon i tri tone, prodao ih u prvu i drugu klasu, i naplatio 7.000 evra. Na zasadu {qive od 30 ari, rodilo je osam

tona, i dobio sam oko 1.200 evra. To je ukupno 8.200. Sa dva hektara, trebalo bi da imam prihod od 20.000 evra, osam da vratim u proizvodwu i ostaje mi po 1.000 evra mese~no - obja{wava \uro Avramovi}.

Mladi qudi, kako isti~e na{ sagovornik, “moraju da shvate da veliki gutaju male i da dr`ava ne mo`e za{tititi svoj brend, jer nema strategiju”. Rusija je sa godi{wom potro{wom od skoro 300.000 tona suvih {qiva, velika prilika za na{e su{are, ali, na`alost, uvek postoje “srpska posla”, podse}a Avramovi}. Prema wegovim re~ima, na{i proizvo|a~i idu pojedina~no u Moskvu, poku{avaju}i da jedan drugog “ru{e sa cenom”. Samo 0,5 odsto srpske {qive stigne na rusko tr`i{te, ali zato Argentina prodaje 52 odsto, a ^ile 48 odsto svoje proizvodwe upravo u Rusiji, navodi statisti~ke podatke na{ sagovornik.

- Perspektiva postoji, ali pod uslovom da se smawi javni sektor, da na ~elna mesta do|u ozbiqni qudi koji nisu strana~ki opredeqeni, koji `ele dobro Srbiji, koji }e sara|ivati sa proizvo|a~ima i prera|iva~ima i edukovati stanovni{tvo sela. Moramo da nau~imo mlade qude, koji imaju zaparlo`enu dedovinu, kako da rade, zarade i budu zadovoqni. Da im ka`emo {ta na kom podru~ju najboqe uspeva, jer samo sa organizovanom proizvodwom mo`emo da idemo u Evropu. Jedino }emo na taj na~in mo}i da “napadnemo” evropsko tr`i{te, druga~ije ne mo`emo ka`e \uro Avramovi}.

N. R.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 40 pasuq 300 paprika 30 - 50 paradajz 50 krastavac 60 praziluk 100 tikvice 50 boranija 150 - 200 brokoli 250 plavi patlixan 50 kupus 20 karfiol 80 per{un 30 {argarepa 70 cvekla 80 spana} 250 zelena salata 30 crni luk 60 beli luk 400 rotkvice 60 blitva 30

VO]E {qive 30 suve {qive 300 jabuke 40 - 60 kru{ke 40 - 60 diwe 40 breskve 70 nektarine 100 lubenice 10 gro`|e 70 ju`no vo}e 100 - 240 orasi 1.200

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 7 - 13 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.400 - 1.600 slanina 300 - 800 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 210 - 230 ovce 120 jagwad 230 - 250 p{enica 24 je~am 25 kukuruz 20

13

DRU[TVO

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U TRNAVI ZAPO^ETA IZGRADWA PUTA ZA “[OPKOVAC”

ASFALT ZA OKO 50 DOMA]INSTAVA

sam godina posle prvih dogovora i priprema, u Trnavi je u utorak zapo~eta izgradwa puta za “[opkovac”, tako da }e krajem sedmice pedesetak doma}instava dobiti asfaltiranu saobra}ajnicu, du`ine 1.050 i {irine tri metra.

To je bio povod da gradili{te, na kome radove izvodi ~a~ansko preduze}e “[trabag Putevi”, posete ~elnici JP “Gradac” i predstavnici Mesne zajednice, koji su sa pet miliona dinara zajedni~ki finansirali ovu zna~ajnu investiciju.

Izgradwa ovog puta bila je predvi|ena u programu “Gradca” jo{ 2009. godine, kada su me{tani uplatili svoje finansijsko u~e{}e i obezbedili sredstva za projektovawe saobra}ajnice, rekao je direktor Neboja{ Jovanovi}:

O

- Tek sada, pred kraj ove gra|evinske sezone, stekli su se svi uslovi da zapo~nemo asfaltirawe puta za “[opkovac”, koji }e ko{tati oko pet miliona dinara. Osim asfaltirawa oko kilometra ove va`ne saobra}ajnice, planirano je da u MZ Trnava bude po{qun~ano jo{ nekoliko deonica seoskih puteva.

Realizacija ove inve-

le`nima iz preduze}a “Gradac” i SG koji su u buxetu preduze}a i Grada obezbedili sredstva za asfaltirawe puta za “[opkovac”: - Trnavci su, uprkos te{kim vremenima, solidarni i slo`ni i zahvaquju}i tome uspevaju da re{avaju probleme u oblasti infrastrukture, posebno kada je re~ o gradwi puteva, vodo-

lo{em stawu i takore}i neprohodni posle ve}ih padavina.

Ideja o rekonstrukciji puta, zvanog “[opkovac”, pokrenuta je pre osam godina, a pre ~etiri su me{tani zapo~eli da izdvajaju sredstva, podse}a Marko Vitorovi}, jedan od inicijatora i predsednik odbora za vodovod “Trnavsko vrelo”:

sticije prakti~no je zapo~eta 2011. godine, kada je potpisan ugovor o udru`ivawu sredstava, podsetio je Milo{ ^ekanovi}, {ef slu`be za investicije i nadzor u JP “Gradac” i najavio da }e radnici preduze}a “[trabag Putevi” komletne radove okon~ati do kraja ove sedmice.

Milan Tanovi}, odbornik u Skup{tini grada iz ovog mesta, zahvalio je nad-

voda i za{titi `ivotne sredine. Sve te planove ostvaruju uz pomo} gradskog buxeta i rukovodstva JP “Gradac” - zahvalio je Tanovi} nadle`nima i obe}ao da }e se kao odbornik u SG zalagati da budu realizovane sve programske aktivnosti MZ Trnava.

Prioritet je izgradwa puteva prema Moravi, Viqu{i, Jelici, koji su, po wegovim re~ima, u izuzetno

- Najvi{e sam se anga`ovao i borio da bude izgra|en ovaj put, koga su finansirali zajedni~ki preduze}e “Gradac” i 49 ovda{wih doma}instava.

Zahvaqujem gra|anima koji su, prema svojim mogu}nostima, neko mawe, neko vi{e, izdvajali sredstva, Gradu i javnom perduze}u, na ~elu sa direktorom Jovanovi}em.

M. N.

ZA SEDAM MESECI ^A^ANSKA PRIVREDA OSTVARILA SPOQNOTRGOVINSKU RAZMENU OD SKORO 202,5 MILIONA DOLARA

IZVOZ VE]I ZA 6,7, A UVOZ ZA 6,2 ODSTO Od januara do jula ove godine ~a~anska preduze}a su ostvarila ukupnu spoqnotrgovinsku razmenu od 202.443.672 dolara, od ~ega je izvoz oko 78,7, a uvoz 123,8 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 63,6 odsto i ve}a je nego u istom periodu lane za 12 i po procenata.

Najvi{e robe ~a~anskih proizvo|a~a isporu~eno je na tr`i{ta Nema~ke i Azerbejxana (po 17 odsto), Crne Gore (10 odsto) i Bosne i Hercegovine i Ruske Federacije, koje su kupile {est, odnosno pet procenata proizovda iz izvoznog kontigenta. ^a~anske firme su i zna~ajni uvoznici, o

~emu svedo~e podaci da su iz Republike ^e{ke i Kine na doma}e tr`i{te dopremile 16, odnosno 11 odsto od ukupnih koli~ina uvezene robe. Slede Nema~ka, Italija i Slova~ka, ~iji je udeo u uvozu 10, devet i osam procenata.

Preko granice sa republikama nekada{we SFRJ iz ovda{wih firmi “pre{lo” je robe vredne ne{to vi{e od 19 miliona dolara, dok je na wihovim tr`i{tima nabavqeno proizvoda za 6, 9 miliona dolara.

Sude}i po analizi Regionalne privredne komore Kraqevo, izvoz je za sedam meseci ove godine ve}i za 6,7, a uvoz za 6,2 odsto, nego

PAD ZAPOSLENOSTI U decembru pro{le godine u ^a~ku je bilo 27.981 zaposlenih, a u martu ove 27.603, ili za 1,4 odsto mawe. Za razliku od javnog i sektora uslu`nih delatnosti, u kojima je registrovan pad broja zaposlenih za 0,4 odsto, u privredi je taj “minus” skoro ~etiri puta ve}i (1,5%). Najmawe posla bilo je kod privatnih preduzetnika, koji su ove godine zapo{qavali za 1,9 odsto radnika mawe, nego u istom periodu 2012.

Interesantni su i slede}i podaci RPKK: na evidenciji nezaposlenih u ^a~ku je u julu registrovano 11.939 lica, od kojih 705 novoprijavqenih. Ohrabruje ~iwenica da je u istom mesecu otvoreno 940 novih radnih mesta, od kojih 169 za osobe sa evidencije NSZ.

u istom periodu lane.

Podaci RPKK govore i da su najzna~ajniji izvozni proizvodi sa podru~ja ^a~ka bili ma{ine, mehani~ki ure|aji, ode}a, proizvodi od gvo`|a i ~elika, elektri~ne ma{ine, plasti~ne mase. Strani kupci bili su zainteresovani i za hartiju, karton, oru`je, municiju, aluminijum, alate... Vozila, ma{ine, plasti~ne mase, proizvodi od gvo`|a i ~elika, od hartije i kartona bili su najtra`enija strana roba. Ovda{wi proizvo|a~i i prera|iva~i uvozili su i aluminijum, obu}u, organske hemijske proizovde, pletene i kuki~ane materijale. Kompanija “Sloboda” je u ovom periodu bila vode}i izvoznik, a “pratili” su je “Unipromet”, “Vapeks”, “Tekstil Office”, “B - Export”. Na spisku zna~ajnih izvoznika su i “Tandem”, “Alumil”, “Litopapir”, “Auto^a~ak”, “Interfud”, “Papirpak”...

Ve}ina ovih preduze}a je i na spisku najve}ih uvoznika, me|u kojima predwa~e “Auto^a~ak”, “Sloboda”, “Atenik komerc”, “Alti”, “Vapeks”, “Tandem”...

M. N.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

14

ZDRAVSTVO

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PO^ELO KORI[]EWE INFORMACIONIH SISTEMA NA GRUDNOM I ORL ODEQEWU

SVI PODACI

O PACIJENTIMA

U RA^UNARU proteklih nekoliko godina, Ministarstvo zdravqa republike Srbije je, pod pokroviteqstvom EU, sprovelo uvo|ewe informacionih sistema u primarnu i sekundarnu zdravstvenu za{titu. Od februara ove godine po~ela je implementacija jednog od informacionih sistema i u ~a~anskoj Bolnici, dok su u primarnoj zdravstvenoj za{titi u ^a~ku ovi sistemi ve} implementirani. To konkretno zna~i da }e se svi podaci o pacijentu nalaziti u ra~unaru, i da }e lekar, zahvaquju}i {ifri koju poseduje, u svakom trenutku mo}i da pristupi tim podacima, prilikom le~ewa svog pacijenta.

U

Kako navodi direktorka ~a~anske Bolnice dr Jelena Bo{kovi}, ovaj novi sistem „skladi{tewa“ dokumentacije pacijenata ima svoje prednosti, ali se tokom wegove implementacije nailazi i na razne pote{ko}e. Prvi korak za uvo|ewe informacionih sistema u Bolnicu bila je kompletna obuka kadra, kako sredweg, tako i visoko obrazovanog osobqa, koja je sprovedena 10. juna. Zatim su postavqeni programi za ove sisteme u ra~unare koje je Bolnica ve} posedovala, ali zbog nedovoqnog broja ra~unarske opreme, uvo|ewe informacionih saistema trenutno se sprovodi samo na Odeqewu ORL i Grud-

nom, a po~elo je 1. avgusta. Prema re~ima dr Bo{kovi}, menaxment Bolnice je za po~etak izabrao ova dva odeqewa, jer je jedna grana internisti~ka, a druga operativna, kako bi se zakqu~ilo kako }e uvo|ewe novih sistema da funkcioni{e u razli~itim medicinskim granama.

Govore}i o pote{ko}ama uvo|ewa nove tehnologije, dr Bo{kovi} ka`e da su one najpre nedovoqna informaciona pismenost zaposlenih, kao i nedovoqan broj ra~unara, ali navodi i wene koristi: - Korist ovog na~ina „~uvawa“ dokumentacije o pacijentu je {to u svakom trenutku imate sve informacije o wemu, ali i

sve usluge i potro{wa lekova i sanitetskog potro{nog materijala su evidentirani. Na taj na~in se to prezentira Republi~kom fondu. Kartoni jo{ uvek postoje, jo{ uvek je to dupla dokumentacija, ali }e vremenom papirolo{ka dokumentacija biti ukinuta, me|utim jo{ uvek ne znamo kada }e to biti – ka`e dr Bo{kovi}. Ona navodi da uvo|ewe novih sistema predstavqa obiman posao za zaposlene i da bi sve ambulante mogle da funkcioni{u u okviru wega, pregledi }e morati da se zakazuju, kao kod izabranog lekara.

Zakazivawe je ve} po~elo na ORL i Grudnom odeqewu, a sa wim i `albe pacijenata, koji se, kako navodi dr Bo{kovi}, `ale na ~ekawe.

- Na ORL odeqewu i daqe se vr{e pregledi bez zakazivawa, ali je po~elo i zakazivawe. Pote{ko}e predstavqa {to na{i lekari na ovom odeqewu rade i u ambulanti, ali i u operacionoj sali, pa se desi da ako je pacijentu zakazano u 9, wegov je lekar morao da odradi operaciju, a pacijent morao da sa~eka. To kod na{ih korisnika usluga ne nailazi na razumevawe, ali situacija je za sada takva, bez obzira {to u prvoj smeni na ORL, u ambulanti uvek rade tri lekara – obja{wava dr Bo{kovi}.

Ona napomiwe, da pacijenti mo`da jo{ uvek ne prepoznaju korist ovog sistema, ali ona se ogleda u tome {to su sve informacije o wima dostupne wihovom lekaru, u svakom momentu. Svi ra~unari u Bolnci su umre`eni, pa je potrebno za{titi podatke pacijenata, a to }e biti re{eno, ka`e dr Bo{kovi}, tako {to }e svaki lekar imati svoju {ifru.

- Slede}i na{ korak je nabavka informacionih sistema za Laboratoriju i za Radiologiju, tako da }e snimak koji se radi na Radiologiji, putem ra~unara biti dostupan lekarima sa drugih odeqewa. Na taj na~in, br`e }e se dolaziti do rezultata – ka`e dr Bo{kovi}. Da bi ovaj sistem u potpunosti za`iveo potrebno je nabaviti jo{ ra~unara: - Aplicirali smo Ministarstvu zdravqa za 63 ra~unara i 40 {tampa~a, a pored toga smo se javqali raznim ustanovama u gradu da nam doniraju svoje ra~unare, koji su kori{}eni, a koje su oni prevazi{li – ka`e direktorka Bolnice.

I. M.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

15

KULTURA

IZLO@BA ^A^ANSKOG SLIKARA DRAGANA JOVANOVI]A U LIKOVNOM SALONU o je Dragan Jovanovi}? “Raspevani zmaj srpskog slikarstva?”, “...ve~iti de~ak i nemirni nomad, koji je kao i Noje sagradio svoju barku i otisnuo se u beskrajno lutawe kosmi~kim prostranstvima kako bi u stalnom igrawu, ~u|ewu i otkrivawu sa~uvao svoje de~a{tvo?”, ili, “traga~ za sintezom i integralnim u stvarala{tvu u ~emu su mu prethodnici umetnici iz grupe Mediala”, za-

K

METAFIZIKA RADOSTI

- Ne odstupaju}i od ikonopisa kao tradicionalnog medija kojim suvereno vlada, Jovanovi} se upustio u smeo poduhvat da na poukama i iskustvu koje je stekao izgradi druga~iju, mawe kanonsku viziju vase-

igra~kama i insektima - istakao je pored ostalog Danilovi}.

Milenko Paji} je u svojstvu likovnog kriti~ara Jovanovi}evu “Metafiziku radosti” video kao “partiju {aha sa Tvorcem”, u kojoj su svi objekti u duhu megalomanske multiplikacije svega {to stvara postindustrijsko doba: “MEGA”-tone razorne mo}i bombi, mega-polisi, mega-zvezde, mega-trustovi, mega-banke, mega-pazari, mega-|ubri{ta, mega-trendovi... Te omiqene “velike serije” svega i sva~ega prerasle su, u svesti i u delu umetnika, kao i u `ivotu, iz “mega” u “previ{e”, tako da vi{e “nema ni~ega {to bi moglo biti malo, sitno, skromno i retko”, jer se “ceo svet razleteo u eksploziji “preteri-

vawa”, koje je postalo imperativ vremena u kome `ivimo. Me|utim, Samo “Apokalipsa po Jovanu” najavquje ispuwewe drugog dela proro~anstva: “^ega je mnogo, bi}e ga malo...”, podsetio je, pored ostalog Paji}.

Od svih Dragana Jovanovi}a u srpskoj kulturi, ba{ ovaj, ~a~anski, zapo~eo je jedan beskona~an posao - zavesti umetni~ki red u na{ Svet, a pri tom ne izgubiti wegovu posebnost i lepotu. On igra divnu partiju {aha sa Tvorcem, i ne moli za milost, ne vra}a poteze, ne tra`i predah, tvrdi Milenko Paji}. On ho}e pravu igru sfera, koliko virtuelnu, toliko i `ivotnu...

Z. L. S.

PROMOVISANA MONOGRAFIJA MANASTIRI OV^ARSKO-KABLARSKE KLISURE

TAPIJA I PARADIGMA SRPSKE KULTURE pitao se Miodrag Danilovi} pro{log petka prilikom otvarawa tre}e samostalne izlo`be slika ~a~anskog umetnika Dragana Jovanovi}a (1964), ro|enog u Gospi}u, apostrofiraju}i da ovaj slikar duguje puno svom dvodecenijskom bavqewu ikonopisom. Studirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, bavi se ikonopisom od 1993, a crte`e izvodi u tehnikama pera i laviranog tu{a.

qene, ali viziju koja tim vi{e {to odgovara wegovom temperamnetu, nije ni{ta mawe puna istinskog patosa i sozercawa (duhovnog sagledavawa uzvi{ene lepote u stvarima). Pred nama je lirski razmahnut prostor ispuwen ~udnovatim zbivawima, selidbama i seobama, neobi~nim putnicima koji lutaju nebeskim i kosmi~kim prostranstvima, {ahovskim partijama, paukolikim crta~ima i patrqcima olovaka,

ODR@AN TRENING „POLITIKE I DOBRE PRAKSE ZAPO[QAVAWA MLADIH U EVROPI I SRBIJI“

UKQU^IVAWE MLADIH U STRATEGIJU ZA ZAPO[QAVAWE U organizaciji Biznis start-ap centra iz Kragujevca i centra „Suadeo“, uz podr{ku organizacije „Solidar Svis“, u maloj sali Doma kulture u ^a~ku odr`an je trening na temu „Politike i dobre prakse zapo{qavawa mladih u Evropi i Srbiji“.

Trening je deo projekta „U~e{}e omladinskog civilnog sektora u kreirawu politika zapo{qavawa mladih“, a namewen je organizacijama civilnog dru{tva i kancelarijama za mlade sa teritorije ^a~ka, Kraqeva i Gorweg Milanovca.

Marija Stojadinovi} iz Biznis startap centra Kragujevac, rekla je da ciq programa da se oja~aju kapaciteti organizacija za aktivno u~e{}e u kreirawu i pra}ewu politika zapo{qavawa mladih na lokalu.

Na ovom treningu predstavnici organizacija imaju priliku da se upoznaju sa politikama i merama koje predvi|a Evropska unija sa ciqem pove}awa zaposlenosti mladih, na{im merama i politikama, kao i primerima dobre prakse.

- Na osnovu svih ovih iskustava mladi }e razmotriti {ta je to od programa i mera {to se mo`e predlo`iti, odnosno zagovarati kod lokalnih samouprava da usvoje i planiraju sredstva u lokalnim buxetima – rekla je Marija Stojadinovi}. Ona je istakla da nisu sve mere iz EU primewive u Srbiji, ve} ih treba prilagoditi na{im

uslovima. Prema wenim dosada{wom iskustvima, mladi u Srbiji imaju znawa i voqni su da se oprobaju u biznisu, ali nemaju odgovaraju}u podr{ku.

Ivan Milovanovi} iz Biznis centra „Suadeo“ rekao je da }e nakon ovog projekta, u novembru biti predlo`eni na~ini za re{avawe problema nezaposlenosti mladih, {to bi trebalo da potpi{e i lokalna samouprava.

- Planiramo da obu~imo mlade i omladinske organizacije da se ukqu~e u dono{ewe strategije za zapo{qavawe mladih.

Ciq je da se napravi platforma sa kojom }emo se pojaviti pred lokalnom samoupravom, kako bismo po~eli re{avawe problema nezaposlenosti. Nezaposlenost je najve}i problem u sva tri grada, i u ^a~ku, Gorwem Milanovcu i Kraqevu, {to dovodi do odlaska mladih iz svojih sredina.

Alarmantni su podaci da je za nekoliko posledwih godina iz ^a~ka odjavqeno 3.000 mladih – rekao je Milovanovi}.

Re{avawe problema nezaposlenosti kod mladih podr`ala je {vajcarska organizacija „Solidar Svis“, koja postoji od 1936. godine, a u Srbiji radi od 2005. godine. Osim omadinskih udru`ewa na ovom treningu u~estvovali su i predstavnici Studentskog parlamenta Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija.

I. M.

rugo i potpuno novo izdawe monografije “Manastiri Ov~arsko-kablarske klisure”, koju potpisuju istori~ar umetnosti Delfina Raji} i istori~ar dr Milo{ Timotijevi}, koja na nov i reprezentativan na~in predstavqa saznawa o ovom manastirskom kompleksu kao najzna~ajnijem kulturno-istorijskom nasle|u ~a~anskog kraja, predstavqena je pro{log ~etvrtka u okviru Kulturnoobrazovnog programa u velikoj sali Doma kulture. Izdava~i su ~a~anski Narodni muzej i JP “Slu`beni glasnik” iz Beograda, a o nagradama koje je monografija do sada dobila, govorila je urednica programa Verica Kova~evi}, naglasiv{i, pored ostalih, da je samo ova kwiga objedinila dva priznawa, i to za izdava~ki poduhvat godine i najboqi dizajn, koja dodequje Gradska biblioteka iz ^a~ka, od kako organizuje izlo`bu “[tampana re~” u na{em gradu. Osim autora, o kwizi je govorio i istori~ar umetnosti Dragi{a Milosavqevi}, a odlomke je ~itao Slobodan Nikoli}.

Ovo veliko nasle|e nastajalo tokom {est vekova, prvi je po~eo da istra`uje Vuk Stefanovi} Karaxi} davne 1820. godine, svoja zapa`awa objavquje u “Danici” ve} 1826. pohodi ih i Joakim Vuji}, a slede i zna~ajni spisi Mihala Ili}a, Dragutina Milutinovi}a, Mihajla Valtrovi}a, Sini{e Paunovi}a i drugih. Kao jedinstvena Srpska “Sveta gora”, kao i nekoliko manastirskih skupina nastlih u vrme dolaska monaha Sinaita koji mewaju tradiciju gradwe na na{im prostorima, grupi{u}i ih u odre|enim oblastima, odigrala je zna~ajnu ulogu u o~uvawu nacionalnog identiteta. U wima se odvijao svako-

D

vrsni i duhovni i sveta~ki rad, prepisivane su kwige, rekao je Dragi{a Milosavqevi} i naglasio da se “ova kwiga publici obra}a pre svega na vizuelan na~in, zahvaquju}i fotogrtafijama Sa{e Savovi}a”, iz ~ijeg se opusa od 8.000 snimaka, na wenim stranicama na{lo vi{e od 400 reprezentativnih fotografija.

- Ova kwiga je briqantna studija, sjajna paradigma srpske kulture, a potreba za wom postoji ve} ~itavo stole}e i nije dobila sva priznawa koja je zaslu`ila. To je svojevrsna tapija Ov~ara i Kablara i predstavqa kulturni doga|aj za Srbiju istakao je Milosavqevi}, i pomenuo vladike zaslu`ne za o~uvawe ovog nasle|a.

- Ovaj tesnac Zapadne Morave oduvek je privla~io putopisce, istra`iva~e i brojne neu~ne radnike koji su nastojali da prou~e mamastirski kompleks, pa se pojavila potreba za jedinstvenom sintezom svih saznawa o wima. Prvo izdawe monografije, objavqeno 2004. godine, privuklo je veliku pa`wu stru~ne javnosti Srbije i sveta, zbog ~ega se javila potreba i za drugim rekla je pored ostalog Delfina Raji} i zahvalila mona{tvu na strpqewu koje je pokazano tokom vi{egodi{weg fotografisawa i istra`ivawa koje im je remetilo mir.

Dr Milo{ Tiotijevi} je istakao da je monografija ura|ena na novoj metodolo{ko teorijskoj osnovi i da po svojoj su{tini predstavqa novu kwigu, {to je bila tre}a i najprihvatqivija opcija kada se krenulo u projekat, a sadr`aj obuhvata ne samo arhitekuru, istoriju, umetni~ke artefakte i freskoslikarstvo, ve} i svakodnevni `ivot vernika i mona{tva.

Z. L. S.

16

POKLON KWIGE

VAWA BULI] O SVOJIM KWIGAMA „SIMEONOV PE^AT” I „JOVANOVO ZAVE[TAWE”

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

SVI PUTEVI VODE U HILANDAR

Du{an Savi}

PORAJMOS Izdava~ka ku}a Laguna, u okviru edicije Meridijan, objavila je roman Du{ana Savi}a „Porajmos“ koji prati sudbine tri razli~ite porodice iz Bosne iz kojih }e po jedan mu{karac dospeti u Au{vic i postati `rtva nacisti~ke ideologije o rasnom istrebqewu.

Pri~e o Srbinu Savi, Jevrejinu Oskaru i Romu Ragibu povezane su wihovim poznanstvima sa istim qudima: esesovskim zlo~incem Abrajtom, fabrikantom Hehtom, ostalim ~lanovima wegove porodice... Tako se likovi iz jedne naizgled zasebne pri~e sele u drugu i sve se prepli}e kao u uzbudqivom filmu. Sredi{wu kop~u izme|u trojice glavnih mu{kih junaka ~ini Oskarova sestra i Ragibova usvojenica Rahela, devoj~ica ~ije sazrevawe u nepredvidqivim okolnostima boji ove stranice posebno ne`nim nijansama. I zbog toga, u „Porajmosu“ znatno vi{e nego u dosada{wim {tivima o Drugom svetskom ratu iskrsavaju „prostori sre}e“ u op{tem u`asu. Prikazuju}i pomamu zla u qudima, bilo da su krupni ili bezna~ajni zavrtwi u zlo~ina~kom mehanizmu i ma{ineriji nema~kog nacizma i usta{kog re`ima u Hrvatskoj, „Porajmos“ nalazi ohrabruju}e primere qudskosti i plemenitosti na svim stranama, bez kojih ni `ivot ni kwi`evnost ne bi mogli da postoje i opstanu.

Du{an Savi} je ro|en 1952. godine u Bawaluci i predstavqa sjajan glas u sprskoj savremenoj prozi. Uglavnom pi{e pri~e i poeziju, a „Porajmos“ je wegov drugi roman. ^lan je Dru{tva kwi`evnika Vojvodine. @ivi i stvara u Be~u i Somboru.

Dragan Veliki}

DANTEOV TRG Izdava~ka ku}a Laguna nedavno je objavila roman Dragana Veliki}a „Danteov trg“, koji se posle 15 godina ponovo na{ao pred ~itaocima. Roman koji je autoru doneo veliki kwi`evni ugled do sada je objavqen na ma|arskom, nema~kom i {panskom jeziku, a na jesen izlazi na slovena~kom u izdawu KUD AAC Zrakogled iz Kopra, a prevodilac je mladi slovena~ki pisac Urban Belina.

Pisac je umro. Bez mnogo buke, bez vesti u javnosti, samo retki oglas u {tampi koji obave{tava da je ju`noslovenski pisac preminuo u emigraciji, u Bavarskoj. Iza wega su ostale kwi`evna i li~na zaostav{tina. I upravo tada se spajaju ta dva rukavca – kwi`evni i li~ni. Kroz pri~u o (ne)prijateqima, Labudovoj biv{oj `eni, prate}i `ivote i sudbine onih kojima je Labud u `ivotu ne{to zna~io i analiziraju}i kako su se}awa iz kqu~nih trenutaka u wegovom `ivotu, koje su ga odredile kao pisca, Veliki} slika portret jednog ve~itog putnika. Sudbine svih qudi koje su se preplele kroz Labudov `ivot ste}i }e se u Puli, koja }e postati kwi`evni lik ovog poetizovanog istra`ivawa jedne li~ne istorije i geografije.

Prema re~ima Dragana Veliki}a „Danteov trg“ je wegov prvi roman u kojem je literarno uobli~io deo li~ne pri~e. „I nije u pitawu samo topografija, geografske i istorijske koordinate jedne egzistencije ve} disawe svakodnevice, poku{aj da se vlastito iskustvo u~ini bliskim ~itaocu, da ga prepozna kao svoje li~no. Taj ton nastavi}e se u romanima ’Ruski prozor’ i ’Bonavia’. Ali ono {to razlikuje ’Danteov trg’ od ostalih mojih romana jeste oslobo|eni jezik, razu|ene pri~e koje ne prate samo sudbine junaka ve} i putawe wihovih stvari i predmeta.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

Najlep{e stvari u poslu uradio je pi{u}i reporta`e za “Dugu”, koje imaju mnogo od onoga {to je literatura i kojima je, ka`e, iskora~io iz novinarstva. Za sudbinu Hilandara i Svete Gore iskreno se zainteresovao nakon po`ara 2004. godine, jer kao oficirsko dete religiju nije na pravi na~in usvojio i `iveo. ajve}im uspehom smatra reagovawe ~italaca na wegove bestselere “Simeonov pe~at”, koji je do`iveo je 16 izdawa, i “Jovanovo zave{tawe”15, u izdawu “Lagune”, koji su mnoge qude i iz {ireg okru`ewa odveli u Hilandar, govorio je pored ostalog Vawa Buli}, novinar, pisac, aforisti~ar, scenarista, televizijski voditeq, gost Kwi`evnog programa Doma kulture ovog utorka, ~iju je bogatu biografiju predstavila urednica Milkica Mileti}. Odlomke je ~itala @ivka Dmitrovi}.

- Ove kwige nisu tipa Den Braunovih, religiozne i istorijske, ja sam daleko od toga. Sve je po~elo od sumwe i dileme da li je po`ar na Hilandaru podmetnut ili je rezultat nemara rekao je Buli}, navode}i neke pikanterije, kako bi publiku zainteresovao za svoja dela.

Vawa Buli} je istra`ivawa za obe kwige oslonio na zna~ajnu literaturu i istorijsku gra|u koju navodi u svojim naslovima, a posebno je zahvalan Marku Nicovi}u, koji je po wegovim re~ima, na{ najboqi

N

policajac svih vremena, zatim Jugoslavu Peto{i}u, ~oveku kome se jo{ sudi za poku{aj ubistva Slobodana Milo{evi}a u operaciji “Pauk” i Qubomiru Vra~arevi}u, na{em najpoznatijem aikido majstoru, koji desetak puta godi{we odlazi u Hilandar. Obe kwige inspirisane su Hilandarom i u oba naslova wegov moderni junak, novinar, “ide” kroz scenografiju, istorijsku i geografsku, 11. i 12. veka i povezuju}i ~iwenice iz pro{losti, i poku{ava da do|e do nekih istina koje nam jesu ili nisu promakle, kako bismo boqe pro~itali budu}nost.

Mnogi }e re}i da su to teorije zavere, ka`e Buli}, i podse}a {ta smo mi sve progla{avali teorijama zavere. Istoriju Svete Gore intrigantno dovodi i u vezu sa templarima, najmo}nijim

vitezovima Evrope tog doba.

U romanu “Simeonov pe~at” doti~e se i vrednosti hri{}anskih relikvija koje se ~uvaju u Hilandaru, i nastojawa raznih svetskih tajnih organizacija da ih se domognu, po{to }e u formirawu nove Svetske crkve prevagu imati oni koji budu posedovali vi{e autenti~nih relikvija koje svedo~e o po~etku hri{}anstva. Izme|u ostalog, rekao je Vawa Buli}, u oltaru manastira Hilandara se nalazi Isusova krv, koju je doneo Sveti Sava u 12. veku i koja se nalazi u jednom kristalnom krstu, deo ru`inog venca koji je Hristu bio oko glave na raspe}u, deo ode}e i deo trske, uz pomo} koje je uzimao sir}e da bi ubla`io `e|. Po{to je re~ o Bogo~oveku, ti tragovi krvi sadr`e DNK, koja je va`na budu-

}oj Svetskoj vladi, jer su laboratorije genetskog in`eweringa ve} uveliko za`ivele... Po`ar iz 2004. godine dovodi u vezu sa mogu}no{}u da se ne{to od ovih relikvija ukrade. Buli} nagla{ava i da se u Hilandaru ~uva mno{tvo istorijskih spisa i relikvija, koje bi se mogle kroz izlo`be smewivati deset godina po deset dana, a da se ne ponovi nijedan eksponat.

U `i`i pri~e “Jovanovo zave{tawe” je i vrednost i anatema koju nosi “Miroslavqevo jevan|eqe”, pisano krajem 12. veka u crkvi Svetog Petra u Bijelom Poqu, ~ije je skrnavqewe vladarima i dinastijama donosilo nesre}u, ako se boqe prou~e istorijski fakti. Za ovu na{u najstariju rukopisanu kwigu Rusi ka`u da je najzna~ajniji } irili~ni spis svih Slovena, a u inostranstvu slovi i kao najzna~ajniji spis Ju`nih Slovena. Prema UNESCO-voj ediciji “Pam}ewe sveta”, “Miroslavqevo jevan|eqe” je u{lo u 120 najvrednijih pokretnih kulturnih dobara u istoriji qudske civilizacije, gde se nalazi i ostav{tina Nikole Tesle.

- Dakle, Srbi imaju dva, od 120 navrednijih dobara qudske civilizacije, i jo{ ne{to, na{ mile{evski “Beli an|eo” je poslat kao jedno od tri znamewa zemqe u svemir, i to su neke stvari koje moramo da po{tujemo.

Naredna kwiga pojavi}e se u maju, a wen sadr`aj }e tako|e posvetiti najve}im hri{}anskim relikvijama rekao je Buli}, napomiwu}i da sve wegove kwige ~ita jedan monah, kako ne bi u verskom smislu bile deplasirane.

Z. L. S.

U NEDEQU 13. ME\UNARODNI MR^AJEVA^KI PESNI^KI SUSRETI

JO[ JEDAN PESNI^KI KARAVAN od pokroviteqstvom Grada ^a~ka, u organizaciji Udru`ewa kwi`evnika Srbije i Kwi`evnog dru{tva Mr~ajevci, i suorganizaciji ~a~anskog Doma kulture i MZ Mr~ajevci, u nedequ i ponedeqak, 22. i 23. septembra u najopevanijem {umadijskom selu bi}e odr`ani 13. Me|unarodni mr~ajeva~ki pesni~ki susreti. Ova tradicionalna manifestacija, koja predstavqa nastavak Beogradskog me|unarodnog susreta pisaca, ove godine jubilarnih pedesetih, zapo~e}e u nedequ u 11 ~asova okupqawem pesnika i gostiju iz zemqe i inostranstva, i nekoliko lokalnih kwi`evnih klubova (^a~ak, Mr~ajevci, Bawa Luka, Kru{evac, Gorwi Milanovac, Po`ega) u mesnom Domu kulture, kada }e zapo~eti ~uveni Pesni~ki maraton. U 11,30 usledi}e poseta pesnika hramu Svetog Petra i Pavla i grobu pesni~kog barda Obrena Pjevovi}a, a u 13 ~asova na zavi~ajnom vi-

P

dikovcu Ilijaku, susreti }e biti zvani~no otvoreni. Uz pesni~ko nadpevavawe bi}e dodeqene ovogodi{we “Poveqe Morave” pesniku iz Ukrajine Vasiq Mahnu, koji `ivi u SAD i pesnicima iz Beograda, Aleksandaru Petrovu i Qubinku Jeli}u. Stihove posve}ene Moravi pesnici }e govoriti u izleti{tu “Jev|o”, a potom i u Mr{incima, gde }e u restoranu “Hilzna” biti odr`ano ve~e poezije posve}eno laureatima. Ponedeqak u 10 ~asova rezervisan je za okrugli sto “Stevan Barali}-Pesnici o pesniku” kada }e se u mr~ajeva~koj osnovnoj {koli govoriti o poeziji Petra Milo{evi}a, a od 11,30, pesni~ki karavan predstavi}e se i u Prehrambeno-ugostiteqskoj i Ma{insko saobra}ajnoj {koli u ^a~ku. Zavr{etak 13.

MPS planiran je za 15,30 sati, rekao je predsednik Kwi`evnog dru{tva Mr~ajevci Lune Levajac.

Z. L. S.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

MULTIMEDIJALNA IZLO@BA O SOWI SAVI] U GALERIJI „RISIM”

OBELE@EN SOWIN SEPTEMBAR o{tuju}i protokol koji je potpisan krajem 2011. godine izme|u Grada ^a~ka i Mikaine Savi}, majke pokojne glumice Sowe Savi} (^a~ak, 1961- Beograd, 2008), o zave{tawu celokupne imovine u Dowoj Gorevnici i umetni~ke zaostav{tine Gradu, i poveravawu na starawe, stru~nu obradu i prezentaciju Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”, u petak je u Galeriji “Risim” otvorena multimedijalna izlo`ba posve}ena ovoj kultnoj glumici nazvana “Devojka iz grada”, prire|enoj povodom wenog ro|endana. Sowa Savi} je ve} po~etnim ulogama, kroz koje je progovorilo nekoliko generacija urbane omladine, obezbedila sebi poseban status u gluma~kom svetu. Va`ila je za beskompromisnu umetnicu, netolerantnu prema svemu {to je ozna~avalo normu, instituciju. Posle 2000. nepravedno zapostavqena i neshva}ena, okre}e se autorskom radu i stvara autenti~na umetni~ka dela, malo poznata doma}oj kulturnoj javnosti.

- Ovo je Sowin septembar, kada imamo dva ozbiqna razloga da je se setimo, datum wenog ro|ewa 15. i datuma smrti... Nastojimo da formiramo jednu manifestaciju koja }e biti posve}ena Sowi Savi}, ali ne u memorijalnom smislu, ve} rezidencijalni multumedijalni centar koji }e negovati najboqe Sowine poruke, a to je jednom re~ju re~eno - slobodoumqe, odnosno, slobodo~iwewe rekla je direktorka Umetni~ke galerije Milica Petronijevi}.

Urednik filmskog i video programa ove ustanove Predrag @ivkovi}, kreator izlo`be, rekao je da su ovom prilikom uz printove sa snimcima iz wenih uloga, priznawa i fotografija, izlo`eni Sowini zna~ajni video radovi, me|u wima i audio snimak posledweg intervjua koji je glumica 2007. dala za na{ list. @ivkovi} je tom prilikom “zahvalio Sowi Savi} {to je postojala, a mi

P

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Tereza Revaj

ZLATNO DOBA NADE

}emo u~initi sve da ona i daqe postoji”, Mikaini Savi} koja je omogu}ila da se na temeqima Sowinog stvarala{tva gradi daqe, i pro~itao pismo podr{ke rediteqa Mi{e Radivojevi}a, u nastojawima da se rasvetli i valorizuje nedovoqno protuma~eno Sowino delo, kao i prika`u vrhunski filmovi Jana Cvitkovi~a koji kod nas nisu bili na zadovoqavaju}i na~in prezentirani. Radivojevi} je podr`ao i projekat stvarawa multimedijalnog centra posve}enog ovoj glumici, koji bi imponovao i na kome bi ^a~ku mogli pozavideti i mnogo ve}i i bogatiji gradovi i kulture, nego {to je na{a. Svakog petka do 11. oktobra u suterenu Galerije “Risim” u 20 ~asova bi}e prikazani mawe poznati, a veoma zna~ajni filmovi u kojima je Sowa igrala od 2001. do 2009. kada je posthumno ura|en film “Zabrawena qubav” u kome igra svoju posledwu ulogu.

Z. L. S.

INTERVJU: SR\AN \ILE MARKOVI], FRONTMEN GRUPE „SUPERNAUT“

PREPOZNAVALA JE UMETNOST TRENUTKA O zna~aju Sowinog autorskog rada?

- Ja sam imao ~ast da sara|ujem sa Sowom Savi} negde od 1993. do kraja devedesetih godina, kada je poku{ala i uspela da napravi jedan odmak od tada{we karijere “komercijalne” glumice i da u|e u ne{to {to se zvalo ekstremni teatar ili ekstremna art scena, po{to su to grani~na podru~ja, gde se bri{e razlika izme|u ta dva medija. Nagla{avam, da je tokom devedesetih godina odr`avan jedan status kvo, rat je bio, i osim tih Sowinih predstava koje je radila iskqu~ivo u SKC-u, ostala pozori{ta nisu imala ni sluha, ni hrabrosti da je udome. Sowin plan je bio da ako nema nikakvu podr{ku od esnafa, onda }e napraviti pozori{nu trupu sa natur{~icima i pozvala je nas kao neku rok grupu i par svojih prijateqica i tako smo funkcionisali sve negde do 1997/98, kada je Sowa oti{la u drugom pravcu, a mi smo se vratili da budemo obi~an rok bend. To {to je ona uradila je neverovatno zna~ajno i tek kasnije je bilo i prepoznato kao zna~ajno na velikoj izlo`bi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koja se zvala “O normalnosti devedesetih u srpskoj umetnosti”. Tu su bili prikazani Sowini video radovi koje je ona sama re`irala, montirala, i koji su potpuno svo|ewe cele te besmislene decenije, bez narativa, bez teksta. To je bio dvostruki {amar i pozori{noj i umetni~koj sceni, koja je i daqe tvrdo negovala onu iskrenu konceptualu, kamera kamena s ramena i to traje, ide dok se ne iskqu~i kamera. Ona je poku{ala ne{to drugo, i imala je savr-

17

KULTURA

{en smisao da oseti muku sveta, da prepozna trenutak u kome se svet nalazi i da prepozna {ta je ono {to bi bila zaista umetnost ovoga trenutka, zna~i, ne ne{to {to bi li~ilo na sve {to ve} znate, ne ne{to {to bi se jo{ jednom igralo po kli{eima, ve} ne{to {to je autenti~no samo ona mogla da uradi. Eto, to je Sowa Savi}.

Kako Vi kao blizak saradnik i prijateq vidite ovu vrstu memorijalnog odnosa rodnog grada prema uspomeni na Sowu Savi}?

- Ja mislim da ona to u svakom slu~aju zaslu`uje, nisam sara|ivao sa Sowom od 1999. To sa multimedijalnim centrom je briqantna ideja, samo je pitawe da li }e biti izvedena.

Najzad, ako se ^a~ak ponosi sa Nade`dom Petrovi}, Sowa Savi} nije ni{ta mawa. Znam da to sad zvu~i prejako, ali u svetlosti tih video radova koje je ona radila devedesetih godina i za koje je dobila priznawe svih muzeja savremenih umetnosti u Srbiji, ~ak je bio prikazan i u gale-

riji “Tejt” u Londonu, koja funkcioni{e u okviru “Tejt” muzeja, u jako o{troj selekciji video radova iz isto~ne Evrope. To samo govori da je Sowa transcendirala potpuno pozori{te, i oti{la u ne{to {to mo`e da se poredi, za{to ne re}i, sa najekstremnijim tendencijama u video i vizuelnim umetnostima posle 1995. godine.

Kakva je bila Sowa kao saradnik?

- Sowa je prezirala narative, prezirala kli{ee kojih bi se trebalo dr`ati kao odrednice. Ona ih je stalno mewala, htela je jedan otisak vremena koji funkcioni{e na vi{e nivoa, koji ne funkcioni{e kao jedan klasi~an prqavi gra|anski teatar, gde eto ispri~ate problem, pa onda eto, kao predstavili ste problem publici, ve} je to, jedan kubisti~ki prikaz Srbije u svim wenim segmentima. Svaka blic scena u wenim video radovima ima svoje za{to i jeste rezime te besmislene decenije, kakve su devedesete bile. Sowa je bila neko ko se nije pla{io da `ivi stalnu promenu, stalno je mewala i u tome je neka iskrenost, neka su{tina wenog duha.

Da li je to bila wena potreba za eksperimentom ili potreba za novim izazovima?

- To je bio wen li~ni bunt protiv jedne u~male scene, kakva je beogradska scena postala devedesetih godina, kada se odrekla sveta, odrekla se ~ak i rata, nije ga komentarisala uop{te. Zna~i, Sowa je sve to radila iskqu~ivo sa natur{~icima, tragaju}i za novim, su{tinskim izrazima... Zbog toga je bila svoja i posebna.

Z. L. S.

Autorka Tereza Revaj, koja je doma}oj publici poznata po kwigama “Svi snovi sveta” i “U dobru i u zlu”, bi}e gost Vulkanovog {tanda na predstoje}em Sajmu kwiga, od 25. do 27. oktobra, gde }e predstaviti najnoviji istorisjki roman “Zlatno doba nade”.

Radwa ove kwige sme{tena je u londonski kvart Mejfer, leto 1911.

Roderfildovi do~ekuju goste na balu wihove k}erke Viktorije, ali slavqe je dovedeno u pitawe zbog nestanka wene sestre Evanxelin. Wihov stariji brat, Xulijan, pronalazi je u zatvoru u Bermondsiju, radni~koj ~etvrti u kojoj se sprema pobuna. Kao budu}em nasledniku porodi~ne loze, te{ko mu je zbog buntovni~kog pona{awa ove dvadesetogodi{wakiwe, pojednako samo`ive kao i wihov mla|i brat, Edvard, ogrezao u kockarske dugove. Da bi ih isplatio, mora da pobedi u trci aviona i nadma{i rivala, Francuza Pjera di Forestela, mladi}a koji je, kao i on, zavodnik i zanesewak.

I dok svi oni veruju u blistavu budu}nost, neumitan krah preti engleskoj aristokratiji i starom francuskom plemstvu koji podnose najte`i teret promena savremenog dru{tva u osvit Prvog svetskog rata. Vo|eni istim principima ~asti i `rtvovawa, i jedni i drugi suo~i}e se sa u`asnim sukobom koji }e biti i wihova posledwa prilika da zablistaju.

Xoxo Mojes

NE OKLEVAJ NI TREN Dve mlade `ene koje dele vekovi, re{ene su da se bore za ono {to najvi{e vole – po svaku cenu.

Hrabrost i strast glavnih junakiwa oduze}e ~itaocima dah u ovoj nesvakida{woj qubavnoj pri~i. „Predivno, o~aravaju}e, dirqivo!“ Publishers Weekly Francuska, 1916. godine. Mladi umetnik Eduar Lefevr donosi te{ku odluku: mora da ostavi voqenu suprugu Sofi kako bi se borio na frontu. Usred u`asa I svetskog rata, Sofi utehu pronalazi u portretu koji je Eduar naslikao, simbolu wegove qubavi i svedo~anstvu wihovog kratkog zajedni~kog`ivota. Kada gradi} u kojem `ivi padne u ruke Nemcima, Sofin portret posta}e opsesija lokalnog komandanta, a Sofi shvata da mora da rizikuje sve – porodicu, reputaciju, ~ak i `ivot – kako bi jo{ jednom videla svoju pravu i jedinu qubav.

Gotovo ~itav vek kasnije, Liv Halston dobija od mu`a predivan svadbeni poklon: Sofin portret. Livin mu` iznenada umire, a ona sasvim slu~ajno saznaje pravu vrednost i dramati~nu pro{lost posledwe uspomene na svog voqenog. Kada borba oko vlasni{tva po~ine, Liv }e se na}i pred novim izazovom – da li je sposobna da odbaci moralna na~ela kako bi pobedila u ovoj igri?

18

MARKETING

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA -

TV PROGRAM PETAK 20. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r.

13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 21. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 22. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 23. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r.

14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 24. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 25. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 26. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r.

21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TV PROGRAM

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

19

MLADI

U^ENICI DRUGOG RAZREDA GIMNAZIJE NA EKSKURZIJI U GR^KOJ

SVUDA PO\I, KU]I DO\I U petak 7. septembra u~enici drugog razreda ~a~anske Gimnazije krenuli su na prvu zajedni~ku ekskurziju u mediteransku Gr~ku. Nakon povratka u ^a~ak, u~enica Jovana Bursa}, ispri~ala nam je svoje utiske i dala nam nekoliko fotografija.

Nasmejani i vidno raspolo`eni gimnazijalici, koristili su svaki trenutak za smeh i {alu. Put je bio dug, ali nikako dosadan. Slu{ali su muziku, pri~ali viceve, gledali filmove, i{~ekivali grani~ni prelaz...

Jovana je sa nama podelila i nekoliko anegdota: - Jedan de~ko je toliko bio gladan, da se upla{io da hotel u kome su boravili ne}e imati dovoqno hrane za wega. Jedan drug je tokom puta od svake rampe, mislio da je grani~ni prelaz...

Bili su u Atini, Solunu, Olimpiji, Delfima. Posetili su Meteore, Akropoq, Olimp, Mikenu, Tesaliju, anti~ki amfiteatar... Jeli su gr~ki sladoled i plesali tradicionalni sirtaki. Boravili su u luksuznim hotelima i kupovali u brendiranim radwma kojih u Srbiji nema. Sedam dana, koliko je trajala ekskurzija, bilo je pomalo naporno, ali pozitivna atomosfera i perfektna organizacija nisu dozvoqavali da se posustane. Budili su se rano, legali kasno... Dru`ili se do zore, pa ponovo kretali u osvaja~ke pohode. Dani su, kako Jovana ka`e, "leteli", vreme je bilo divno, program zanimqiv, dru{tvo jedinstveno.

Profesori Gimnazije potrudili su se da svoje |ake {to vi{e zbli`e, kao i da im poka`u sve lepote mediteranske zemqe. @eleli oni to ili ne, Gimnazijalci su 14. septembra seli u autobus i krenuli put Srbije. Pomalo tu`ni {to se ekskurzija zavr{ila, ali ipak i pomalo `eqni porodice i |a~kih klupa, stigli su u ^a~ak.

Teodora Filipovi} U slede}em broju o ekskurziji u~enika Ekonomske {kole

22

SAOBRA]AJ

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

UKAZIVAWE POMO]I POVRE\ENIM OSOBAMA U SAOBRA]AJNIM NEZGODAMA

NIJE NA ODMET ZNATI

ako je saobra}ajna nezgoda uvek stresan, neo~ekivan i neprijatan doga|aj, ni{ta nije neobi~no da svaki ~ovek u takvoj situaciji bude uznemiren. Ponekad je u tim trenicima te{ko i izgovoriti sopstveno ime, a kamoli setiti se svih pravila prve pomo}i.

- Ako osetite jako uzbu|ewe, ubrzano i sna`no lupawe srca - zastanite na trenutak. Poku{ajte da di{ete duboko, pomo}i }e vam da se smirite. Tako }ete se boqe setiti postupaka prve pomo}i, ukoliko ste ih ranije nau~ili. Kada pru`ate prvu pomo}, poma`ete povre|enoj osobi, ne zbriwavate smo wenu povredu - napomiwu stru~waci.

Posle obezbe|ivawa mesta nezgode i primene ostalih bezbedonosnih mera o kojima smo pisali u pro{lom broju “^a~anskog glasa”, potrebno je obaviti primarni i sekundarni pregled.

Primarni podrazumeva utvr|ivawe stawa svesti i disawe. Za qude koji nisu zdravstveni stru~waci nije obavezno da odrede puls povre|enom, ali je po`eqno to u~initi, jer on ukazuje na cirkulaciju krvi ili na eventualnu smrt.

Sekundarnim pregledom, “od glave do pete”, mogu}e je utvrditi vrstu i te`inu osnovne povrede.

Pregled glave i vrata: 1. Utvrditi da li postoje vidqive rane ili deformiteti.

2. Ima li isticawa krvi ili bistre te~nosti iz u{iju i nosa.

3. Procenite boju i vla`nost ko`e i sluzoko`e (normalna, bleda, vla`na, modra, suva).

4. Proverite da li su o~i otvorene i zenice jednake.

Pri pregledu grudnog ko{a trebalo bi proveriti: 1. Da li su prisutne vidqive rane i velike modrice.

2. Da li se grudni ko{ simetri~no di`e i spu{ta pri disawu.

3. Postoji li bol pri pa`qivom dodiru.

4. Da li je disawe ote`ano, bolno, jako, ubrzano...

K

Pregled trbuha utvr|uje: 1. Ima li vidqivih rana i velikih modrica.

2. Da li je trbuh osteqiv na pa`qiv pregled.

3. Postoji li izra`ena tvrdo}a trbuha (tvrd kao daska).

Pregled ekstremiteta mo`e da nam uka`e: 1. Ima li vidqivih rana.

2. Da li postoji veliki otok ili deformitet.

3. Koliko su ruke ili noge osetqive na pa`qiv dodir (ose}a li povre|eni dodire ili bol).

4. Mo`e li osoba koja ne ose}a bol da pomeri ruke ili noge.

Bol je vrlo va`an simptom i mo`e biti spontan ili se javiti prilikom dodira, odnosno pokreta dela tela.

Ukoliko je povre|ena osoba ose}a bol, neophodno joj je postaviti jasna pitawa: kada je po~eo, da li je o{tar, tup, privremen, koliko je jak, u kom pravcu se {iri, da li je poja~an pri disawu ili naglom pokretu.

Ne bi trebalo zanemariti ni op{te tegobe, slabost, vrtoglavicu, `e|, mu~ninu, svetlucawe pred o~ima, dezorijentisanost, gubitak ravnote`e, izra`en ose}aj hladno}e ili vru}ine.

Ako krv probije sve slojeve kompresivnog zavoja i pojavi se na povr{ini, pritisak se mo`e poja~ati jo{ jednim koturom zavoja, koga bi trebalo ja~e pritegnuti.

Prethodno postavqeni kompresivni zavoj ne skidati.

Posle postavqenog kompresivnog zavoja, povre|eni deo tela bi trebalo da miruje, odnosno da bude imobilisan.

Po`eqno je proveravati cirkulaciju ispod mesta zavijawa (izgled ko`e, temperatura, bol, trwewe).

POVREDA RUKE 1. Utvrditi povredu.

2. Previti rane kompresivnim zavojem i zaustaviti krvarewe.

3. Mobilisati ruku trougla maramom.

POVREDA NOGE

ZAUSTAVQAWE KRVAREWA

U slu~aju jakog krvarewa najpre bi trebalo pomo}i povre|enom da zauzme udoban polo`aj, va`no je koristiti za{titne rukavice ili adekvatnu improvizaciju da bi se izbegao direktan kontakt sa krvqu.

Postupci: 1. Izvr{iti direktan pritisak na ranu pomo}u komada sterilen gaze (ima je u kompletu prve pomo}i).

2. Na mestu krvarewa, preko gaze, postaviti nerazvijenu rolnu zavoja ili drugi odgovaraju}i materijal.

3. Uz dovoqan pritisak, fiksirajte (previjte) zavojem.

1. Savetujte povre|enom da miruje 2. Prihvatite rukama povre|eni deo tela (iznad i ispod mesta povrede) ili neka to uradi osba koja vam poma`e.

3. Imobili{ite povre|eni deo tela. Za gorwe ekstremitete, najboqe je fiksirati ruku uz telo, a za dowe nogu uz nogu, kori{}ewem trougla marame ili zavoja. ^vor na marami postavite preko podloge ili u me|uprostoru, da ne pritiska povre|eni deo tela.

4. Spre~iti razvoj {oka utopqavawem ili psihi~kom negom.

5. Proveravati cirkulaciju ispod mesta preloma na svakih deset minuta. U slu~aju smetwi, popustite zavoj.

(Nastavi}e se) Z. J.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U organizaciji Srpsko-slovena~kog poslovnog kluba, zvani~na delegacija Lu~ana boravila je u Sloveniji od 11. do 13. septembra i u~estvovala u radu Okruglog stola u Qubqani. Skupu su prisustvovali i predstavnici ^a~ka, Ivawice, Kawi`e, Koceqeve i Smedereva i oko 50 privrednika Slovenije, koji su pokazali veliko interesovawe za srpsko tr`i{te. Dr Zorica Kova~evi}, zamenik predsednika op{tine, i Veselin Jovanovi}, pomo}nik predsednika op{tine za investicije, predstavili su privredne potencijale Draga~eva i istakli prednosti i uslove koje nudi ovaj kraj potencijalnim investitorima. Posebno su istakli rezultate koji se na podru~ju op{tine Lu~ani posti`u u oblastima poqoprivrede i turizma. eselin Jovanovi}, pomo}nik predsednika op{tine, isti~e da je boravak u Qubqani bio veoma uspe{an, jer je otvorio mogu}nosti za unapre|ewe postoje}ih i uspostavqawe novih poslovnih kontakata srpskih i slovena~kih privrednika.

V

23

LU^ANI

PREDSTAVNICI LU^ANSKE OP[TINE POSETILI SLOVENIJU

TRASIRALI PUT BUDU]E PRIVREDNE SARADWE

- Imali smo veoma plodotvorne razgovore sa slovena~kim privrednicima i wihovim stru~nim slu`bama, posebno na poqu projekata, koji bi mogli da se finansiraju iz pristupnih fondova Evropske Unije, jer su se i oni pre deset godina nalazili u sli~noj situaciji. @eleli smo da saslu{amo wihova iskustva i da na osnovu toga odaberemo one prave, {to je veoma va`no za na{e po~etne korake u procesu evropskih integraci-

ja. Osim toga, prezentacijom na{ih privrednih potencijala i pogodnosti koje poseduje draga~evski kraj - nastojali smo da privu~emo potencijalne investitore iz Slovenije u na{u op{tinu. Mnogo smo govorili i o draga~evskoj poqoprivredi i zdravstveno bezbednoj hrani koja se proizvodi na na{em podru~ju, {to je pobudilo veliko interesovawe slovena~kih privrednika. Pre petnaestak godina su slovena~ke pozna-

te firme svaki drugi dan odvozile poqoprivredne proizvode iz Draga~eva.

Nadam se da }emo obnoviti nekada{wu saradwu i o~ekujem uskoro posetu slovena~kih delegacija, sa kojima }emo detaqnije razgovarati o novim potezima - rekao je Jovanovi}, dodaju}i da su na skupu govorili i o turisti~kim potencijalima op{tine Lu~ani i ~uvenom Draga~evskom saboru truba~a, koji ima svoje obo`avateqe i u Sloveniji. Kako je

istakao, u vreme ovogodi{weg Sabora truba~a u Gu~i je boravilo oko 10.000 Slovenaca, a ciq lokalne samouprave je da se dobrom promocijom manifestacije ovaj broj iz godine u godinu uve}ava.

Jovanovi} smatra da su ostavili veoma upe~atqiv utisak na slovena~ke privrednike. Prema wegovom vi|ewu, zadatak lokalne samouprave je da do detaqa razradi koje pogodnosti mo`e da ponudi stranim investitorima, koji imaju

`equ da ulo`e novac u draga~evsku privredu.

Okruglom stolu je prisustvovao i Aleksandar Radovanovi}, ambasador Republike Srbije u Sloveniji, koji je pru`io zna~ajnu podr{ku {irewu bilateralnih odnosa izme|u dve zemqe. Osnovni ciq ovog skupa je bio da predstavnici srpskih gradova i op{tina slovena~kim privrednicima, prevashodno malim i sredwim preduze}ima, jer su ona ve}a ve} prisutna u na{oj zemqi, predstave pogodnosti i uslove za investirawe u lokalnim samoupravama iz kojih dolaze. U~esnici Okruglog stola su slovena~kim preduzetnicima, kao budu}im partnerima, ukazali i na mere finansijske i pravne podr{ke koje podsti~e i garantuje dr`ava. Predstavili su i raspolo`ive lokacije za investirawe: slobodne i industrijske zone, slobodne proizvodne kapacitete, hale, infrastrukturu i druge proizvodne resurse sa wihovim prednostima.

V. S.

DE^JI VRTI] „NA[A RADOST”: PRED[KOLSKI PROGRAM

PREDSEDNIK OP[TINE POSETIO PRED[KOLCE P redstavnici op{tine Lu~ani posetili su ove sedmice pred{kolce u De~jem vrti}u “Na{a radost” i uru~ili im prigodne poklone. Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, razgovarao je sa mali{anima i po`eleo im da uspe{no savladaju predvi|eni program i da maksimalno u`ivaju u me|usobnom dru`ewu. I ovom prilikom je istakao da }e lokalna samouprava i u narednom periodu izdvajati nov~ana sredstva za obrazovawe, kako bi se stvorili {to boqi uslovi za decu pred{kolskog i {kolskog uzrasta.

- I u narednoj godini }emo u op{tinskom buxetu opredeliti zna~ajna sredstva za unapre|ewe rada u obrazovnim ustanovama, ali i za stimulisawe ra|awa. Mi smo ve} postali prepoznatqivi po tome.

Objekti pred{kolskih ustanova na podru~ju Draga~eva su u prili~no dobrom stawu. Sada su nam trenutno prioritet {kolski objekti na seoskom podru~ju, koji nemaju adekvatne sanitarne ~vorove i opremqene kuhiwe. Ve} smo takve prostorije opremili u {koli u Dowem Dupcu, a ovih dana }e radovi biti okon~ani i u Tijawu. Nastavi}emo akciju i u ostalim seoskim {kolama, koje imaju sli~ne probleme - rekao je Sretenovi}.

Pred{kolski program u De~jem vrti}u “Na{a radost” u Lu~anima poha|aju dve

grupe, sa ukupno 43 de~aka i devoj~ice.

Mnogi od wih su propustili priliku da se dru`e sa predstavnicima Op{tine, jer su bili na proveri psihofizi~kih sposobnosti. Oni koji su prisustvovali podeli bojanki i bojica, obradovali su se ovakvom poklonu, jer, kako ka`u, najvi{e

vole da boje crte`e. Mali pred{kolac Du{an Ru`i} je bio raspolo`en da pri~a sa novinarima i podeli svoje prve utiske o pred{kolskom programu. Nije imao tremu i razdragano je rekao da najvi{e voli da se igra sa drugarima i da mu je mnogo lepo u vrti}u.

Vaspita~ice su istakle da su se deca dobro privikla na novo okru`ewe i da u`ivaju u svakom trenutku provedenom u vrti}u. Dragana Obrenovi}, vaspita~, ka`e da se nastava za pred{kolce odvija kroz igru i da je to najboqi na~in da deca ovog uzrasta steknu neophodna znawa i ve{tine za polazak u prvi razred.

U okviru ovogodi{weg programa rada De~jeg vrti}a “Na{a radost”, poseban akcenat bi}e stavqen na rad sa decom sa smetwama u razvoju, ali i sa darovitim mali{anima. Kako isti~e pedagog Ivana Nikoli}, do pro{le godine, u ovoj pred{kolskoj ustanovi nije bilo dece ometene u razvoju.

- Mi smo i u planu stru~nog usavr{avawa izrazili `equ na{ih vaspita~a da se usavr{e za rad sa darovitom decom, jer smo analizom ranijeg perioda rada ustanovili da smo se vi{e bavili decom koja imaju neke te{ko}e u razvoju, kao {to je, na primer, smetwa u govoru. Naravno, i daqe }emo raditi sa wima, ali }emo pokloniti pa`wu i deci koja su darovita.

Takva deca se lako prepoznaju, a mi }emo kroz sekcije razvijati wihove sposobnosti. Konsultova}emo se i sa onima koji ve} imaju iskustva u ovakvoj vrsti rada i nadam se da }emo biti uspe{ni - rekla je Ivana Nikoli}.

V. S.

24

LU^ANI

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

ODR@ANA PRVA DRAGA^EVSKA [TRAPARIJADA

U LEPOTI MANIFESTACIJE U@IVALO OKO 2.000 POSETILACA Lu~anima je pro{le subote odr`ana 1. [traparijada. Weni organizatori su bra}a Milosavqevi} iz Dqina, koji su, nakon u~e{}a na sli~nim takmi~ewima u razli~itim mestima Srbije, odlu~ili da jedan ovakav spektakl prirede i u Draga~evu. Takmi~ewe se odvijalo u ~etiri kategorije i okupilo je vi{e od 40 takmi~ara iz ~itave Srbije, koji su na lu~ansku manifestaciju doveli rasne kowe, specijalno trenirane za vu~u balvana.

Marinko \oki} iz Loznice je osvojio tri nagrade, jer su wegovi kowi odneli pobedu u tri kategorije takmi~ewa: “samci laka”, “laki” i “te{ki par”. U te{koj kategoriji, kow Xafera ^arkaxi}a iz Sjenice ostvario je najboqe vreme i vlasniku doneo prvo mesto i nagradu [traparijade.

Organizatori su zadovoqni {to je prva ovakva manifestacija u Draga~evu pobudila veliko interesovawe kako takmi~ara, tako i posetilaca. Raduje ih i {to su se takmi~ari odazvali u

vi}.

Nagradni fond [traparijade je iznosio oko 200.000 dinara.

Organizovawe manifestacije pomogla je lokalna samouprava i pojedine draga~evske firme, ali prikupqena sredstva nisu bila dovoqna, pa su Milosavqevi}i snosili najve}i deo tro{kova.

Iako su organizovali manifestaciju, Milosavqevi}i su u~estvovali na takmi~ewu. Ovoga puta nisu osvojili nagradu, jer to i nije bila wihova `eqa.

- Nismo se mnogo ni trudili da na{i kowi pobede, jer bi mnogi pomislili da smo namestili takmi~ewe. Pustili smo i druge da se doka`u. Nije fora da pobedimo na svakoj {traparijadi.

Nama je najva`nije da su se svi u~esnici i posetioci [traparijade lepo dru`ili i zabavili i to nam je najboqa satisfakcija - rekao je Veqko Milosavqevi}.

Milosavqevi}i planiraju da

U

zaista velikom broju.

- Takmi~ewe je bilo izuzetno pose}eno, jer ovakva manifestacija nikada nije organizovana na

OSTVARILI SVOJ VELIKI SAN!

[traparijada kao takmi~ewe je nastala iz te{kih {umskih radova, odnosno vu~e balvana `ilavim radnim kowima i to sa nepristupa~nih brdskih i planinskih terena na prostoru Balkana.

Nekada su mnogi qudi `iveli od tog izuzetno napornog posla, a od wega danas `ivi i osmo~lana porodica Milosavqevi} iz Dqina, u kojoj svi odrasli mu{karci od 365 dana u godini - najmawe 200 provode u {umi. Weni ~lanovi su Velimir, Veqko i Vladimir, organizatori lu~anske [traparijade. Oni nisu uzmakli pred te{kom ekonomskom krizom. Ostali su u selu, temeqe}i svoj `ivot na disciplinovanom radu i porodi~noj slozi. U~estvovali su do sada na devet {traparijada u Srbiji. Prvo su snage odmerili u Preqini, zatim u U`icu, Rumi, Kraqevu, Kragujevcu, Gorwem Milanovcu, Sjenici, i na kraju na Tari... Wihovi kowi svuda su osvajali nagrade. Kako ka`u, nosili su ih takmi~arski `ar i mladost. Sada su jo{ zadovoqniji, jer im se ostvarila velika `eqa, a to je da jednu dobru {traparijadu organizuju i u rodnom Draga~evu.

na{em podru~ju. Na [traparijadu su do{li mnogi qubiteqi kowa da se dive wihovoj snazi i ve{tini. Ovo je bila jedinstvena prilika za mnoge de~ake i devoj~ice da upoznaju ove plemenite `ivotiwe i u`ivaju u wihovoj

lepoti. Moj li~ni utisak je da smo dobro obavili zadatak i odli~no organizovali takmi~ewe.

To potvr|uje i zahvalnica koju smo dobili kao organizatori najboqe {traparijade u ovoj godini - ka`e Velimir Milosavqe-

u narednoj godini organizuju novu {traparijadu, koja }e okupiti jo{ ve}i broj takmi~ara, a svakako i posetilaca. U svakom slu~aju, ovogodi{we iskustvo }e im mnogo pomo}i u pripremi manifestacije. Nadaju se da }e imati vi{e sre}e sa sponzorima i da }e preduzetnici ovog kraja prepoznati interes da jedna ovakva manifestacija za`ivi u Draga~evu.

Ina~e, [traparijadu u Lu~anima je posetilo vi{e od dve hiqade qudi iz Novog Sada, Kragujevca, Rume, Sjenice, Loznice, Vaqeva, Draga~eva... Svi su podjednako u`ivali u sadr`ajima manifestacije, pre svega u takmi~arskom delu, ali i dru`ewu pod {atrom i dobroj pesmi Kraji{nika.

V. S.

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM petosoban nov stan, Kej, dupleks, 5. sprat.

Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128 + 12 m2, centar grada, 2 sprat, nov, cg, cena 105.000 eura. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77.78 m2, kod restorana “Brvnara”, 6. sprat, cg, lift. Cena 50000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari, renoviran. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 7 sprat, cg,

25

OGLASI

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM NOVU NAME[TENU GARSOWERU , CENTR GRADA, ZAPOSLENIM OSOBAMA. TEL. 224590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U 100 M2, SRE\ENA, CENTAR GRADA, CG. CENA 70.000 EURA. TEL. 063/ 7350-260, 224-590 lift, cena 40000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, dupleks, Avenija 2.

Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod H. Morave.

Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban stan od 71.20 m2, nov, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu Rakovica, 2 sprat, cg, interfon, klima, parking mesto, blind vrata, ugradna kuhiwa, nov. Cena 54000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, pogodan za poslovni prostor.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, centar grada, drugi sprat, pogodan za poslovni pros-

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GU^E, PREMA GORA^I]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 tor. Cena 52.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM trosoban stan u centru, kod pijaca, renoviran. Cena 42.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan kod Hotel Morave, prvi sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvoiposoban stan od 57 m2, ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, na Qubi} keju, ~etvrti sprat, cg, lift.

Cena 38000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan, nov, na Alvaxinici, tre}i sprat, odmah useqiv.

Cena 22.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 69 m2, prvi sprat, strogi centar, ulica H. Veqkova.

Pogodan za poslovni prostor. Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7-247 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, u G. Milanovcu, ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/ 344-684, 064/ 127-6-727 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, 1. sprat, @elezni~ka ulica, CG. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat, CG. Cena 33.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan

EKSKLUZIVNO, JEDINSTVENO, POVOQNO!!! PRODAJE SE PARCELA 66 ARI, BEZ POSREDNIKA U INDUSTRIJSKOJ ZONI ^A^AK, ULICA NIKOLE TESLE, PREKO PUTA BENZINSKE STANICE " SPONIT".

TEL. 063/ 283-867, 066/ 976-0-844 od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, Kej, prvi sprat, CG, nov. Cena 720 eura po m2 + PDV. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, Avenija, CG. Cena 31.000 eura. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, {iri centar grada , 3. sprat, komplet renoviran, cena 29000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, 3. sprat. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 54 m2 blizu Hotel Morave, sedmi sprat, terasa, cg, lift. Cena 33000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, tre}i sprat, cena 33000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, klasi~an, CG, ^a~anski P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2. Cena 26.000 eura.

Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 273-2-92 PRODAJEM dvosoban stan

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.Hitno Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan , uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.

HITNO! Tel. 063/ 843- 0- 214 od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save, CG. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 262-9109 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, prvi sprat, centar, CG, nov, video nadzor. Cena 820 eura po m2 + PDV. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, kompletno renoviran, prvi sprat, CG. Cena 30.000 eura.

Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod H. Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Cena 25.000 eura. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM dvosoban stan u Nemawinoj, noviji, tre}i sprat, ima lift. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan u centru, renoviran, sa novim name{tajem i belom tehnikom. Cena 35.000 eura.

Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, CG, lift. Cena 24.000 eura.

Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod restorana “Brvnara”, 6.

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761 PRODAJEM dvoiposoban stan 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, gara`a 24 m2 (struja, voda, video nadzor, kanal za kola), podrum, zidan (struja, voda). Cena 52000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/342-190

sprat, lift. Cena 29.500 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, CG, u Balkanskoj. Cena 24.500 eura.

Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednoiposoban stan, drugi sprat, lift, ulica Qubi}ska. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM jednoiposoban stan u {irem centru.

Povoqno. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1, u zgradama od fasadne cigle.

Povoqno. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, CG, renoviran. Cena 24.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan, CG, lift, tre}i sprat, mawi stan, Vinara. Tel. 063/ 127-5-630, 224-590 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, CG- kalorimetri, tre}i sprat, nova, ima lift.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar.

Tel. 063/ 453-043

26 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, na Alvaxinici , sa ili bez stvari, mogu} dogovor.

Cena 17.500 eura sa stvarima, 16500 eura bez stvari. Tel. 032/ 342-190, 060/ 4342-190 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Cena 16.000 eura.

Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM garsoweru na Alvaxinici, povoqno. Cena 18.000 eura. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan - ku}u, u Obili}evoj 12. Tel. 032/ 374759 PRODAJEM stan u strogom centru grada, u Sin|eli}evoj.

POVOQNO, EHTRA PONUDA. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, centar grada, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 66 m2, Svetog Save. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan od 64 m2 na

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar.

Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 6. sprat, CG, kod Medicinske {kole. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 24.000 eura P-40 m2, 8. sprat, CG, Vinara. Cena 24.000 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}".

Cena 21.000 eura P-43 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P- 45 m2,2. sprat, CG, Nemawina. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, {etali{te. Cena 41.000 eura P- 49 m2, 2. sprat, CG, Svetog Save. Cena 29.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 26.000 eura P-50 m2, 4 sprat, CG, S.Markovi}a. Cena 35.000 eura P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CGkalorimetri, Kej, nov. Cena 42.000 eura

OGLASI Avlaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 57 m2, nov, odmah useqiv. Cena 720 eura/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9863 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 51 m2, CG, Qubi} kej, odli~no stawe. Cena 27.500 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 50 m2 na Vinari. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole Dragi{a Mi{ovi}, 2. sprat, CG. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 49 m2, na Keju. Cena 30.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Cena

P-57 m2, VP, CG, Avenija 2.

Cena 31.000 eura P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 33.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind. zona. Cena 21.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-65 m2,2. sprat, CG kalorimetri, kod Lukoil, nov sa stvarima. Cena 61.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-70 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 40.000 eura P- 76 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P-83 m2, 1. sprat, TA, centar.

Cena 50.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura KU]E P-56+34 m2, 6 ari placa, Lugovi. Cena 40.000 eura P- 45 m2, 1.5 ari, centar.

Cena 40.000 eura P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom bedema. Cena 21.000 eura P-60 m2, 5 ari, Prijevor.

Cena 21.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica.

Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica.

Cena 20.000 eura

28.850 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 48 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 217-6-052 PRODAJEM stan od 47 m2 na Keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM hitno i povoqno stan u Beogradu, Krwa~a / kod Metroa /, od 46 m2, sa terasom. Lokacija odli~na.

Tel. 060/ 151-9-130, 065/ 528-4877 PRODAJEM stan od 45 m2, sre|en, Nemawina ulica. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ Milice Pavlovi}”. Cena 23.000 eura.

Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 42 m2, kod Medicinske {kole. Cena 21.000 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, CG, 5. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4137

P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg.

Cena 26.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi{.

Cena 32.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 50.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 44.000 eura P- 150 m2, 2.3 ara, kod {kole Ratko Mitrovi}. Cena 44.000 eura P-175 m2, 5 ari, kod Trnavske reke. Cena 31.000 eura P-190 m2, 5.6 ari, Loznica.

Cena 41.000 eura P-240 m2 + 64 m2, 12 ari, Viqu{a. Cena 70.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura IZDAVAWE P-24 m2, 1. sprat, garsowera, nename{tena, nova, Obili}eva, CG, ima kuhiwu.

Cena 110 eura P-40 m2, 3. sprat, Qubi}ska, CG, jednoiposoban, name{ten.

Cena 150 eura P-47 m2, 3. sprat, ulica 9.

Jugovi}a, jednoiposoban, name{ten, CG, terasa. Cena 140 eura P-50 m2, 3. sprat, S. Markovi}a, noviji, nename{ten, dupleks, dve spava{e sobe, CG. Cena 140 eura P-76 m2, 4. sprat, Kej, trosoban, nename{ten, ima kuhiwu, CG, lift, terasa. Cena 120 eura

PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Cena 34.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Cena 23.000 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 31 m2 u Bawalu~koj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 31 m2, ima posebno sobu, terasu, kod H. Morave. Cena 23.000 eura.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 30 m2, centar. Cena 24.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan od 27 m2, centar. Cena 20.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 18 m2, 5. sprat, ulica Nemawina. Cena 16.500 eura. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan u ^a~ku, u ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM mawi dvosoban stan, kompletno renoviran, Nemawina, CG, 2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, sre|ena, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, P+PK, 9, 61 ar placa, 24 m2 pomo}ne prostorije,15 m2 gara`a, cg, cena 50000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 150 m2, sa 2.6 ari placa, Qubi}.

Mo`e zamena za stan. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, Lugovi. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 150 m2, 2.5 ari placa kod {kole “Ratko Mitrovi}”. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Cena 57000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. POVOQNO I HITNO. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Cena 20.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 032/ 554-5147 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, CG. Tel. 060/ 434-2-190, 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , Peji~ina krivina, do jezera, 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

livada, 25 ari {uma, cena 26000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4 ara placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ara placa na Suvom Bregu.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e od 74 + 56 m2, sa 4.5 ari placa, u Ko{utwaku. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 70 m2, i 4 ara placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa 3 ara placa , na @elezniku.

Tel. 063/ 600-938 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34 ara placa, u Loznici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 70 m2 na 4. ari placau blizini Nemawine ulice. Povoqno.

Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM ku}u od 68 m2, u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa 1.5 ari placa kod G. bedema.

Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u prizemna, povr{ine 51 m2, kod “Slobode”, na 5.84 ari placa.

Cena 20.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i.

Cena 12.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM ku}u - stan od 48 m2, ulica Obili}eva 12. Tel. 032/ 374-759, 064/ 217-6-052 PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa 12 ari placa, u Prijevoru.

Cena 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e od 63.76 m2 i 59.58 m2, na placu povr{ine 5.10 ari u Qubi}u.

Cena 50.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa.

Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM dve ku}e i imawe u Pakovra}u, blizu ^a~ka.

Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom poqu.

Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM vikend ku}u u Ov~ar Bawi od 50 m2, 2 ara placa, cena 10000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikend ku}u na jezeru u Me|uvr{ju , 35 m2, PPK, ima struju i vodu, pomo}ni objekat 10 m2, betonirana obala i dok, 3 ara placa. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM vikend ku}u na

Karauli 60 m2, 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom), cena 16000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM vikend ku}u u Gorwoj Atenici, od 27.5 m2, 1 ar placa, letwikovac 16 m2, gara`a, pom.objekti 13.5 m2, vo}wak 12 ari i {uma. Cena 7.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Slatini, tri ku}e od 30 m2, 50 m2 i 42 m2, na 70 ari placa, pomo}ni objekti 200 m2. Cena 30000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Ka~ulicama, sa 2.5 ha zemqe. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Gorevnici, ku}a od 60 m2 na 50 ari placa, 120 stabala vo}a, sala{, senik, pomo}ni objekti. Cena 20000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa.

Tel 032/ 346-541 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70 m2 na 30 ari placa, 55 ari obradive zemqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od centa grada. Cena 20000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u ^a~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM ~etvorosoban name{ten stan u Aveniji.

Cena 150 eura. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM trosoban stan na Gradskom {etali{tu, name{ten. Tel. 064/ 834-5-226 IZDAJEM trosoban nename{ten stan, Qubi} kej 15/4, CG, KTV. Povoqno. Tel. 063/ 617-572 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, ulica V. Stepe, CG i klima.

Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente.

Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz. Tel. 032/ 537-2816 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3-338 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, tre}i sprat, ima lift. Tel. 031/ 388-7-792, 066/ 487-792 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, ulica Gandijeva 108, za studente. Tel. 032/ 344-899, 065/ 635-9-979 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Op{tina Novi Beograd. Tel. 065/ 667-9023 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, kod fontane, blizu fakulteta “ Megatrend”. Tel. 063/ 862-1781

IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol , nije u zgradi . Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM jednosoban name{ten stan i garsoweru kod Fakulteta, grejawe, TA pe}. Tel. 060/ 029-1-263, 032/ 391-977 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, grejawe na TA, ku}a.

Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM jednosoban stan, {iri centar grada. Tel. 060/ 558-9-296 IZDAJEM jednosoban stan, zaseban ulaz, zasebno brojilo, ulica 601 br. 9, kod po{tinog magacina u Loznici. Tel. 032/ 375-233 IZDAJEM jednosoban stan kod “Kalimera”, zasebna ku}a, novogradwa. Tel. 032/ 346-865 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru

IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM novoizgra|ene garsowere za studente, u centru Kragujevca. Tel. 060/ 3372-600 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 4551-757 IZDAJEM u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten i opremqen, trosoban stan, dve terase, grejawe, dva lifta, peti sprat. Mogu} dogovor na du`i period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, kompletno

Beograda, na du`i vremenski period. Tel. 063/ 803-3-676 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM jednosoban konforan name{ten stan. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, Cvetkova pijaca, blizu centra, TA grejawe. Tel. 064/ 371-2-307 IZDAJEM jednosoban name{ten stan za studente, u Beogradu, \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 8160-071, 032/ 880-091 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Beogradu, Karaburma, kod Bogoslovije, video nadzor, klima i kablovska. Tel. 032/ 354-285, 063/ 525-888 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Keju, useqiva. Tel. 060/ 623-0-085 IZDAJEM name{tenu konfornu garsoweru, ulica Kneza Milo{a 130. Tel. 064/ 334-4-061

AGENCIJI “GA[O NEKRETNINE” POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190 GARSOWERE 23m2, vp, nov, cg, 20000 eura, [iri centar 22m2, vp, cg, 18500 eura, Hotel Morava 30m2, vp, nov, gas, 23000 eura, [iri centar 25m2, vp, ta, 17500 eura, Avlaxinica 26m2, vp, ta, 18500 eura, Qubi} kej 30m2, 3 sprat, cg, nov, 23500 eura, Avenija 2 27,40m2, 3,5,6 sprat, cg, lift,novi JEDNOSOBNI STANOVI 35,60m2, vp, 28000 eura, Centar 38 m2,2 sprat,ta, 25500 eura, [iri centar 38m2, 3 sprat,ta, 25000 eura, Bate Jankovi}a 38m2, 4 sprat, cg, 28000 eura , [iri centar 42m2, 4 sprat,ta, 30000 eura, Hotel Morava 38m2, vp, cg, 22500 eura, Qubi} kej 38m2, vp, cg, lift, 23500 eura, Qubi} kej JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10m2, 6 sprat, cg, 29500 eura, Restoran Brvnara 43m2, 4 sprat,ta, 28000 eura, Qubi} kej 45m2, vp, cg, 28000 eura, Avenija 1 47m2, 4 sprat, ta, 32000 eura, Slobodino igrali{te 38m2, 4 sprat, eg, 26000 eura, Avlaxinica 46m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23000 eura, Po`ega 42m2, 4 sprat, terasa, ta, 26000 eura, Qubi} kej DVOSOBNI STANOVI 59m2, 4 sprat, cg, 39500 eura, Avlaxinica 47+10m2, 13 sprat, cg, 28000 eura, Hotel Morava 55m2, 1 sprat, ta, 29000 eura, Qubi} kej 55m2, vp, ta, 28000 eura, Qubi} kej 61m2, 1 sprat, ta , 39000 eura, Hotel Morava 58,61m2, 1 sprat, ta, 19000 eura, Fabrika hartije

27

OGLASI

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

47m2, 4 sprat, nov, cg, 34000 eura, [iri centar 55m2, 3 sprat, eg, 33000 eura, Bate Jankovi}a 51m2, 6 sprat, cg, lift, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, 3 sprat, ta, 29000 eura, Nemawina 60m2, 9 sprat, lift, cg, 37000 eura, Avlaxinica 58,30m2, 6 sprat, cg, 35000 eura, Qubi} kej 52m2, 3 sprat, cg, 38000 eura, Gradsko {etali{te 62,80m2, 3 sprat, cg, 35000 eura, Avlaxinica 83m2, 2 sprat, ta, 55000 eura, Strogi centar 57m2,5 sprat, lift, cg, sa, 37000 eura, Avenija 2 45m2,2 sprat, renoviran, 29900 eura , Nemawina 52m2, 4 sprat,ta, 33000 eura, Qubi} kej 56m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 32000 eura, Nemawina 64m2, 1 sprat, cg, 45000 eura, Restoran Brvnara 57m2,2 sprat, cg, adaptiran, 41000 eura, Qubi} kej 47m2, vp, cg, 30000 eura, Qubi} kej 60m2,8 sprat, cg, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, cg, 31000 eura, Avenija 2 67m2, prizemqe, ta, 52000 eura, Strogi centar 53m2, 3 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avlaxinica 54m2,7 sprat, cg, lift, 33000 eura, Hotel Morava 52m2, 4 sprat, ta, 33000 eura, Qubi} kej 60m2, 5 sprat, cg, 38000 eura, Avlaxinica, fasadna cigla 65m2, 1 sprat, 700 eura/m2 , Avlaxinica DVOIPOSOBNI STANOVI 56m2, nov, 3 sprat, cg, 43000 eura, Qubi}ska 54m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38000 eura, Qubi} kej 63,38m2, 9 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avlaxinica 68m2, 1 sprat, gas, 40000 eura, [iri centar 78m2, 3 prat, cg, gara`a, podrum, 52000 eura, [iri centar 85m2, 1 sprat, 700

eura/m2, Avlaxinica TROSOBNI STANOVI 75m2, 1 sprat, cg, 50000 eura, Hotel Morava 75m2, 5 sprat, cg, 39000 eura, Hotel Morava 76m2, 7 sprat, cg, 45000 eura, Avenija 68m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77m2, 7 sprat, cg, 40000 eura, Centar 75m2, 2 sprat, cg, 45000 eura, Nemawina 81,47m2, 9 sprat, lift, cg, 53000 eura, Hotel Morava 62m2, 2 sprat, 54000 eura, Beograd 70m2, prizemqe, cg, lift, 46000 eura, Qubi} kej ^ETVOROSOBNI STANOVI 77,78m2, 6 sprat, cg, lift, 50000 eura, Restoran Brvnara 128+12m2, 2 sprat, nov, cg, 98500 eura, Centar KU]E 75m2, P+1, 6 ari, 20000 eura, Zabla}e 380m2, P+1+PK, 25 ari, 120000 eura, Preqina 56m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33000 eura, Ko{utwak 259,62m2, SU+P+ 1,9 ari, 138000 eura, Parmenac 70m2, SU+P+PK, 2 ara, 40000 eura, Kopaonik 160m2, P+PK, 9,61 ar, 50000 eura, Atenica 150m2, 5 ari plac, 57000 eura, Trbu{ani 100m2, P+PK, 6 ari, 36000 eura, Pejicina krivina uz jezero 172m2, P+PK, 19 ari, 35000 eura, Loznica 100m2, PO+P+ 1,75 ari, 26000 eura, Vidova 56m2,P+1, 1,56 ari, 25500 eura, Dacova kafana 110m2, PO+P+PK, 34 ara, 20000 eura, Loznica 51m2, 5,84 ari, 20000 eura, kod Slobode 2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari, 50000 eura, Qubi} PLACEVI 23,32 ara, 15000 eura,

Trnava 3 ara, 6000 eura, Igalo 44 ara, 10000 eura, Trnava 10,99 ari, 5500 eura , Preqina 4 ara, 2800 eura, Pakovra}e 44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put ^A-KV 3-5 ari, 1300 eura/ar, Tara- Zaovinsko jezero 1 ha , 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36000 eura, Atenica SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18000 eura Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30000 eura VIKEND KU]A Karaula, 37 ari, 16000 eura Vidova, 75 ari, 26000 eura Ov~ar Bawa, 2 ara, 10000 eura Gorwa Atenica, 22 ara, 7500 eura Loznica, 15 ari, 5000 eura Pakovra}e, 6,6 ari, 15000 eura LOKALI PRODAJA 60m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 IZDAVAWEPOSLOVNI PROSTOR 60m2, 250 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} IZDAVAWE - STAMBENI PROSTOR 60m2, nename{ten, 130 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} 40m2, name{ten, 130 eura, kod Prehrambene {kola 60m2, nename{ten , 150 eura, Centar 53m2, nename{ten, 130 eura, Avenija 1

name{ten stan za studente.

Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM u Beogradu, sobu za studentkiwu, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-7-435 IZDAJEM jednosoban konforan mali stan u Beogradu, prvi sprat, Filmski grad.

Tel. 060/ 714-4-888 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 346-288 posle 15 h, 066/ 346288 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM name{ten stan kod SUP-a, ulica Cerska.

Tel. 063/827-5-217 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 134-8-125 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa CG. Tel. 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska,

AGENCIJA

u`i centar. Tel. 064/ 969-3636 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar.

Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, CG. Tel. 064/ 9709-653 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5592 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u u`em delu grada. Tel. 225-646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u studentima, parno grejawe, u neposrednoj blizini fakulteta. Tel. 064/ 920-6-704, 327-326 IZDAJEM name{tenu ku}u,

kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5217 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokal od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada, u prometnoj ulici. Pogodan za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine.

Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 55.000 eura)

STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska.

Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara.

Cena 24.000 eura.

P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave.

Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

28

SPORT

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

FK BORAC

REMI I SA IGRA^EM MAWE

petom kolu Prve lige Srbije fudbaleri Borca igrali su u In|iji bez golova. Borac je ve} u 33. minutu ostao sa igra~em mawe, kada je iz igre iskqu~en Jevtovi}.

- Imali smo tu neprijatnu situaciju, ali igrati bez igra~a mawe skoro 60 minuta i ne primiti gol je veliki uspeh. Pokazali smo borbenost i `equ da postignemo pravi rezultat.

U

SLOBODA GOSTUJE U LESKOVCU Kadeti Slobode u {estom kolu Kvalitetne kadetske lige Srbije gostuje Slogi u Leskovcu. U petom kolu kadeti Slobode su izgubili od Vojvodine 3 : 0.

Mislim da je crveni karton Jevtovi}u prestrogo dosu|en. Na kraju krajeva, na svakoj utakmici se susre}emo sa takvim situacijama. Pro{le godine na tom istom terenu je bio penal za wih, mi smo ostali bez dva igra~a i opet igrali nere{eno. Mo`emo biti zadovoqni bodom protiv In|ije, ali da smo bili u punom sastavu, sigurno bismo ih dobili - uveren je igra~a FK Borac Milanko Ra{kovi}.

Za vikend, u {estom kolu PLS, Borac igra kod ku}e sa Be`anojom.

- Be`anija do sada nije izgubila nijednu utakmicu, odli~no igra. Ali, trebalo bi da gledamo sebe. Ulazimo u me~ maksimalno skoncentrisani da bismo ga dobili. Ko god bude iza{ao na teren, mislim da

}emo dobiti tu utakmicu - ka`e Ra{kovi}.

Utakmica }e biti odigrana u subotu u 16,30 ~asova na stadionu FK Borac. Navija~ke grupe “^ete” i “Ma{inerija” i daqe pozivaju ^a~ani da podr`e svoj tim.

I ostala dva prvoliga{a iz Moravi~kog okruga za vikend igraju kod ku}e.

Metalac do~ekuje BSK, a Mladost Timok.

Z. J.

OKRU@NA LIGA

TRIJUMF OMLADINACA I KADETA Omladinci Borca savladali su u petom kolu Brodarac u Beogradu sa 0:1. Gol za ^a~ane postigao je Petrovi} u petom minutu. Omladinci su trenutno na desetom mestu sa pet bodova.

Kadeti su ubedqivih 6:1 savladali Slogu iz Leskovca. Golove za Borac postigli su Savi} (dva), Vujadinovi}, Lazarevi}, Slavkovi} i Markovi}. Kadeti su sakupili {est bodova i nalaze se na 11. mestu.

Pioniri su izgubili od OFK Beograda 0:3. Nalaze se na 11. mestu sa ~etiri boda.

NOVA OPREMA ZA MLADE FUDBALERE ORLOVCA I GORWE GOREVNICE Fudbalski savez Moravi~kog okruga podelio je dve garniture sportske opreme mla|im kategorijama FK Orlovac Mr~ajevci i FK Jedinstvo Gorwa Gorevnica.

- U prethodnom periodu klubovi Okru`ne lige su dobili lopte, a na kraju polusezone su oslobo|eni pla}awa tro{kova slu`benim licima. Ciq nam je da razvijamo sport i nadam se da }e ova oprema biti mali podsticaj deci u seoskim sredinama da igraju fudbal - rekao je generalni sekretar FSMO Milo{ Stevani}.

- Drago mi je da osim seniora, FSMO veliku pa`wu posve}uje mladima i spreman je za svaki vid pomo}i i saradwe - potvrdio je i trener mla|ih kategorija FK Jedinstvo Ivan Jelesijevi}.

Oprema koju su dobili klubovi iz Mr~ajevaca i Gorwe Gorevnice je proizvodwa ariqskog “Miteksa”.

MAKSIMALAN U^INAK TRNAVE I PREQINE U ~etvrtom kolu lige Moravi~kog okruga Napredak je pobedio Omladinac u Zabla}u sa ubedqivih 0:6.

Ubedqiv je bio i Spartak nad Prijevorom 5:1. Trostruki strelac bio je Nikola Jovanovi}, a po jedan gol postigli su Smiqani} i Tanovi}. Pre utakmice Spartak - Prijevor, generalni sekreat FSMO Milo{ Stevani} uru~io je pehar Nikoli Jovanovi}u, Peto kolo Napredak - Slatina 4:0 Morava - Omladinac 5:2 Miokovci - Ov~ar 1:2 Backovac junajted - Rudar 1:2 Jedinstvo GG - Dowa Vrbava2:1 Prijevor - Jedinstvo K 0:1 Goru{ica - Spartak 2:0 Mladost P - Mladost A 5:1 Tabela 1. Rudar 2. Mladost P 3. Spartak 4. Ov~ar 5. Napredak 6. Slatina 7. Mladost A 8. Morava 9. Dowa Vrbava 10. Jedinstvo K 11. Backovac 12. Jedinstvo GG 13. Prijevor 14. Goru{ica 15. Omladinac 16. Miokovci

15 15 12 10 9 9 8 7 7 7 5 4 3 3 0 (-3) -2

[KOLA ZA SUDIJE

[esto kolo Nedeqa, 16,30

Fudbalski savez ^a~ka i stru~na strukovna organizacija sudija organizuju {kolu za sudije. Besplatna {kola za sudije po~iwe da radi 1. oktobra. Prijave i detaqnije informacije na telefon 032/373-055 ili u Prostorijama gradskog Fudbalskog saveza u Bulevaru Oslobo|ewa 37.

Slatina - Mladost A Spartak - Mladost P Jedinstvo K - Goru{ica Dowa Vrbava - Prijevor Rudar - Jedinstvo GG Ov~ar - Ba}kovac junajted

najboqem strelci lige Moravi~kog okruga u pro{loj sezoni.

Mladost iz Atenice je sa 2:1 savladala Goru{icu, Ov~ar i Morava su podelili bodove (0:0), dok je u duelu dva imewaka boqe bilo Jedinstvo Kowevi}i, 2:0. U milanova~kom derbiju Dowa Vrbava i Backovac junajted su igrali nere{eno, 1:1, strelci Ostoji} (DV) i Carevi} (BJ).

Omladinac - Miokovci Napredak - Morava SRPSKA LIGA ZAPAD Peto kolo Polet - Jo{anica ND 2011 Pobeda - Sloboda TABELA 5. Polet 15. Sloboda

GRADSKA LIGA 1:0 2:0

9 2

[esto kolo Nedeqa, 16,00 Sloboda - @elezni~ar Seqak - Polet ZONA MORAVA Peto kolo Polet T - Metalac Takovo - Omladina Tutin - Draga~evo Orlovac - [umadija 1903 TABELA 3. Polet 7. Takovo 12. Orlovac 14. Draga~evo

11 8 4 1

[esto kolo Nedeqa, 16,00 Draga~evo - Orlovac Polet - Takovo

Utakmica Rudar - Miokovci nije odigrana, jer su gosti ostali sa samo sedam igra~a. Slatina je na svom terenu izgubila od preqinske Mladosti sa 2:3.

Slatina je na kraju prvog poluvremena imala prednost od dva gola. Poveli su prelepim pogotkom Beli}a u 36. minutu, a u 42. Jeli~i} duplira vo|stvo. Gosti za samo devet minuta preokre}u rezultat. Strelci dva [i{ovi} i Pavlovi}. Posle ~etiri utakmice, Mladost ima maksima-

0:0 1:1 2:0 0:1

PRVA POBEDA LUGOVA U tre}em kolu lider Parmenac savladao je ^a~ak 94 sa neverovatnih 7:0. Polet iz Gori~ana i Budu}nost iz Stan~i}a podelili su bodove, 2:2.

Vujan je na svom terenu u Prislonici bio boqi od Preme}e, 4:1. Ubedqiv trijumf ostvarila je i Rakova protiv Strelca, 4:0.

Prvu pobedu u sezoni zabele`ili su i novoosnovani Lugovi koji su savladali Planinac 2;1. Kej i Zadugrar iz Dowe Trep~e su podelili bodove, 1:1.

lan u~inak, a Slatina je zabele`ila prvi poraz u sezoni. ^etvrto kolo GFL Nedeqa, 16,30 Planinac - Preme}a Budu}nost - Vujan ^a~ak 94 - Polet Morava - Parmenac Strelac - Kej Lugovi - Rakova Zadrugar, slobodan TABELA 1. Parmenac 2. Rakova 3. Vujan 4. Kej 5. Polet (G) 6. Lugovi 7. Planinac 8. Morava 9. Strelac 10. Preme}a 11. Zadrugar 12. Budu}nost 13. ^a~ak 94

9 6 6 5 4 4 3 3 3 3 2 1 1

DRUGO KOLO KUPA FSG^ Parmenac - Planinac 3:1 Morava - Vujan 3:1 Budu}nost - Lugovi 1:2 Rakova, slobodna

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

29

30

SPORT

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

BORAC MOCART SPORT

POSLE VI[EGRADA, STI@U SLOVENCI

o{arka{i Borac Mocart sporta polako zavr{avaju pripreme pred predstoje}u sezonu koja startuje 5. oktobra.

Ovih dana su aktuelni turniri. Pro{log vikenda su odigrali jedan u Temi{varu, a danas i sutra gostuju u Vi{egradu. U Rumuniji su osim ^a~ana i doma}ina Temi{vara, turnir igrali bugarski Balkan Botevgrad i Vojvodina Srbijagas. Prvog dana Borac je sa samo ko{em razlike izgubio od Bugara.

- Odigrali smo kvalitetno i na gorwoj granici svo-

jih mogu}nosti, s obzirom na to da je protivnik mlad i ambiciozan tim sa izuzetno visokim buxetom. Imali smo prednost skoro celu utakmicu, kontrolisali igru i rezultat, ali smo nesre}no u{li u egal zavr{nicu. ^ak je i posledwim sekundama Mitrovi} oma{io {ut za pobedu - ka`e trener Borac Mocart sporta Ra{ko Boji}.

Ve} sutradan Borac Mocart sport je u borbi za tre}e mesto pobedio Vojvodinu.

- Na toj utakmici smo imali kadrovskih problema.

K

Stevovi} je u samoj zavr{nici protiv Bugara povredio zglob, a do tada je bio jedan od najraspolo`enijih igra~a. Na drugoj utakmici nije igrao ni Aleksa Avramovi} zbog zdravstvenih problema.

Kako juniori nisu putovali sa nama u Rumuniju, sa osam igra~a smo pobedili Vojvodinu 72:68. Oni su imali prednost na kraju prvog poluvremena, ali mi smo u nastavku odigrali kvalitetno, skoncentrisano i ostvarili ~etvrtu pobedu u pripremama - navodi Boji}.

Do 5. oktobra ^a~ane o~e-

kuje jo{ kontrolnih utakmica. Otputovali su u Vi{egrad na turnir na kome }e osim BMS, u~estvovati

u`i~ka Sloboda, doma}in Varda i Radnik BN basket.

Slede}e sedmice ^a~ani igraju kod ku}e sa Slovenci-

ma. U sredu, 25. septembra, se sastaju sa [entjurom, a u petak sa Roga{kom.

Z. J.

FORMIRAN KOSTUR TIMA

MLADI Kadeti Borac Mocart sporta od 20. do 22. septembra igraju kvalifikacije za kvalitetne lige u Ivawici, a juniori u Po`egi od 5. do 12. oktobra.

Tim Borac Mocart sporta za novu sezonu uglavnom ~ine ^a~ani. Ve}ina wih je u me|uvremenu igrala za druge klubove, a sa strane Bor~evu ekipu su poja~ali Stevovi}, Maravi} i Mandi}. Na treninzima su i Mladen Panti}, \or|e Mi}i} i Nemawa Proti}. Ukoliko ne stignu pozivi iz inostranstva, mo`da neko od wih i potpi{e otvoreni ugovor sa Borac Mocart sportom.

AMERI^KI FUDBAL

RATNICI RAZBILI PASTUVE a~anski An|eoski ratnici igrali su pro{le nedeqe na Turniru za mlade od 12 do 15 godina. U posledwem trenutku, promeweni su i mesto i vreme turnira, tako da su umesto u Kragujevac, ^a~ani otputovali u Kraqevo, gde su ih ~ekali rivali doma}e Krune i po`areva~ki Pastuvi.

U prvoj utakmici Ratnici su dobili Po-

^

`arev~ane ubedqivih 50:0. Savladali su i Kraqevo sa 20:12.

Slede}i turnir Ratnici igraju kod ku}e 28. septembra. Dan kasnije juniori otvaraju sezonu na BIP-ovom stadionu protiv Divqih veprova iz Kragujevca. U novom prvenstvu od starta brane titulu {ampiona u najja~oj juniorskoj ligi.

Z. J.

[AMPIONSKI KARAVAN DU[ANA BORKOVI]A POSETIO ^A^AK

USPUTNA STANICA DO BRNA akmi~arski karavan “Idemo sa Du{anom u Brno” zaustavio se pro{le nedeqe i na Gradskom trgu u ^a~ku. ^a~ani su se skoro celo popodne dru`ili sa aktuelnim evropskim {ampionom u automobilizmu na brdskim stazama. Ove godine Du{an Borkovi} (28) je oti{ao korak daqe.

Najmla|i sugra|ani i malo stariji imali su priliku da usred ^a~ka na simulatoru testiraju stazu na kojoj }e srpski {ampion 6. oktobra, u Brnu (^e{ka), voziti dve posledwe trke u ETCC sezoni. Evropsko automobilsko takmi~ewe najvi{eg ranga bi}e odr`ano pod patronatom Me|unarodne automobilske asocijacije (FIA).

- U 2013. smo formili smo NIS Petrol racing team i zajedno sa sponzorom i ekipom krenuo sam u osvajawe Evropskog kupa turing automobila. Na po~etku sezone imao sam nekoliko pehova i sudar u Slova~koj koji me je omeo da se plasiram na prva dva mesta. Ipak, tre}i sam u generalnom plasmanu, {to je dobar rezultat. Ove godine sam stekao dosta iskustva, a spremam se i da u narednoj sezoni osvojim Kup turing i odem na svetsko takmi~ewe u automobilizmu. Svetsko prvenstvo }e biti odr`ano na 12 razli~itih lokacija i na vi{e kontinenata - najavquje Du{an.

Karavan Du{ana Borkovi}a ve} je bio u ne-

T

koliko gradova Srbije. Posledweg vikenda, uo~i trke u Brnu, zaustavi}e se u Beogradu i Du{anovom rodnom Pan~evu. Inicijatori i realizatori putuju}eg karavana su NIS Petrol i NIS Petrol racin team. Takmi~ar koji bude imao najboqe vreme na stimulatoru trka~ke staze putove}e sa du{anom i ekipom u Brno. Rekord za sada dr`i Kragujev~anin, a najboqi rezultat u ^a~ku imao je Ranko Ba~evi}.

Z. J.

KAJAK RIBOLOVCI ODR@ALI OVOGODI[WI KUP ^A^KA

PRIPREME ZA 22. NACIONALNU IZLO@BU PASA SVIH RASA U PUNOM JEKU

TRIJUMF DOMA]INA

PRIJAVQIVAWE U TOKU

Udru`ewe sportskih ribolovaca “Morava” organizovalo je 8. septembra na jezeru kraj Kni}a tradicionalni Kup ^a~ka u lovu ribe udicom na plovak, uz u~e{}e 15 ekipa iz Srbije i inostranstva. Posle isteka vremena predvi|enog za takmi~ewe, pristupilo se merewu ulova, nakon ~ega su sudije proglasile pobednike. Najboqi rezultat ostvarila je ekipa – doma}in “Morava” iz ^a~ka, drugo mesto pripalo je kragujeva~koj “[umadiji”, a tre}e ekipi “Bistro” iz Aleksinca.

Pojedina~no najboqi je bio Zoran Jakovqevi} (”Morava”) sa ulovqenih 7800 grama, druga pozicija pripala je wegovom kolegi iz tima Milanu Mari~i}u sa 6800 grama, dok je tre}eplasirana Zorica Patkovi} iz “[umadije” sa 5890 grama.

Dodela pehara i sve~ani ru~ak za sve u~esnike organizovani su u restoranu “Lazovi}” u ^a~ku.

^a~anski odgajiva~i i qubiteqi pasa okupqeni u Kinolo{kom udru`ewu “Dragan Radovi} – Xoni” uveliko se pripremaju za odr`avawe 22. nacionalne izlo`be pasa svih rasa, koja }e biti organizovana na fudbalskom terenu kraj hotela “Livade” u Preqini 6. oktobra. Novo rukovodstvo Udru`ewa je na sebe preuzelo obavezu da ovogodi{wu manifestaciju pripredi na najboqi mogu}i na~in, pa se ula`u zna~ajni napori kako ni jedan detaq ne bi bio izostavqen. ^lanovi Organizacionog odbora o~ekuju zna~ajan odziv izlaga~a iz ~itave Srbije, kao i dr`ava iz okru`ewa, pre svega Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Zainteresovani vlasnici pasa sve informacije u vezi prijava mogu dobiti putem telefona 063/ 10 33 492 Milan.

^A^AK POPRAVIO DR@AVNI PLASMAN

a nedavno odr`anom dr`avnom prvenstvu na Drini u Bajinoj Ba{ti za Kajak klub ^a~ak takmi~ili su se Ogwen Perovanovi} i Petar Pavlovi}. Vo`ene su trke klasik na 3.000 metara za pionire, klasik na 5.000 m za kadete i sprint na 500 m za obe kategorije. Startovalo je 17 pionira i 14 kadeta,

N

u nekoliko disciplina, iz Ni{a, Beograda, Bajine Ba{te, U{}a, Stala}a i ^a~ka.

U kategoriji pionira Ogwen je u sprintu osvojio ~etvrto mesto, a u klasiku {esto. Petar je u kadetskoj konkurenciji i u klasiku i u sprintu bio osmi. U Bajinoj Ba{ti KK ^a~ak je postigao znatno boqi rezultat, nego na pro-

{logodi{wem Prvenstvu Srbije.

Kajaka{e ^a~ka o~ekuje takmi~ewe u Kraqevu, mo`da i u Francuskoj, ukoliko obezbede neophodna sredstva.

Kajak klub ^a~ak upisuje nove ~lanove. Kontakt telefon za detaqnije informacije je 032/222-638.

31

SPORT

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KARATE NA EVROPSKOJ OLIMPIJADI 2015.

PIPER GENERALNI SEKRETAR BALKANSKOG SAVEZA a Kongresu Karate federacije Balkana, odr`anom nedavno u Beogradu, stigla su i priznawa za Srbiju.

Za generalnog sekretara Balkanske federacije izabran je ^a~anin Slavoqub Piper, a mesto predsednika pripalo je Bugarinu Alekseju Petrovu. U Izvr{ni odbor izabran je Strahiwa Tepav~evi}. Karate federacija Balkana

N

U Karate klubu Borac u toku je upis novih ~lanova za karate, ful kontakt, kok boks.

Kontakt telefon je 032/222-626.

VALENTINA DONELA ZLATO IZ BORA vetskom prvenstvu u Kijevu prethodio je “Memorijal Novice Pauqi~i}a” u Boru. Maja je na tom takmi~ewu izborila mesto u reprezentaciji i postigla veliki uspeh, kao i ostali predstavnici BBK Borac.

U kategoriji de~jeg fitnesa, do osam godina, prvo mesto i zlatnu medaqu osvojila je Valentina Strugarevi}, u~enica drugog razreda O[ “Vuk Karaxi}”. Kategorija bikini fitnes tako|e je pro{la u znaku ^a~anki Maje Pavlovi} (prvo mesto) i Vawe Mileki} (tre}e). U kategoriji bodi bilding fizik prvo mesto pripalo je Nenadu Gli{ovi}u.

- Na{i takmi~ari su opravdali ukazano poverewe i na pravi na~in predstavili svoj grad i klub na ovom vrlo va`nom takmi~ewu. Valentina je u de~jem fitnesu izvela odli~nu koreografiju, izmamila aplauz brojne borske publike i potvrdila svoj veliki talenat. Maja je izborila mesto u reprezentaciji, a Vawa je na svom prvom takmi~ewu bila tre}a.

Bor je bio vatreno kr{tewe i za Nenada koji je pro{ao trijumfovano - ka`e Ivan Strugarevi}.

Od 28. oktobra do 8. novembra na Tari }e biti odr`an kamp za mlade i perespektivne sportiste. U~estvuju tak-

otokan karate savez Srbije organizovao je pro{log vikenda karate turnir “Srbija open 2013” u ~a~anskoj hali “Mladot”. U~estvovalo je 280 takmi~ara iz 29 klubova.

Karatisti Slobode, predvo|eni trenerom Tomislavom Dra{kovi}em, osvojili su 20 medaqa, a u generalnom plasmanu su bili drugi. Prvo mesto pripalo je KK [abac, tre}e klubu Sensei iz In|ije.

Zlato u borbama za Slobodu pripalo je Vladimiru Savi}u, Andreju Gruji~i}u i Milici Polu`i}, a Marko Raji~i} je bio drugi u juniorskoj konkurenciji. Slobodan Luki}, Stefan Filipovi}, Andrej Gruji~i} i Todor Vasilijevi} uzeli su zlato u katama, srebro Jakov Kri-

mi~arka u de~jem fitnesu Valentina Strugarevi} i trener BBK Borac Ivan Strugarevi}. Organizator kampa je Savez Srbije za bodi bilding i fitnes, finansijer Ministarstvo omaldine i sporta.

PRAVA PRIPREMA ZA SVETSKO PRVENSTVO

Z. J.

BODI BILDING I BIKINI FITNES

MAJA [ESTA U SVETU a Svetskom prvenstvu u bodi bildingu i bikini fitnesu u `enskoj konkurenciji ^a~anka Maja Pavlovi}, ~lanica BBK Borac, osvojila je {esto mesto u kategoriji do 163 centimetara visine. Prvenstvo je odr`ano u Kijevu od 13. do 16. septembra.

- Zadovoqan sam Majinim rezultatom u Ukrajini, postignutom u vrlo jakoj konkurenciji. Formu smo tempirali upravo za ovo takmi~ewe i plasman na {esto mesto je veliki uspeh - ka`e Majin i trener Bodi bilding kluba Borac Ivan Strugarevi}

STEFAN TRE]I NA TRCI „KROZ VOJVODINU” oza~ BK Borac Stefan Stefanovi} stigao je tre}i na ciq drugog dana 35. Me|unarodne biciklisti~ke trke “Kroz Vojvodinu”. Trka je vo`ena dva dana, a prvog je sa starta krenulo 60 takmi~ara iz Srbije, Ma|arske, ^e{ke i Slova~ke. Prvog dana od Novog Sada do Apatina, 129 kilometara, Marko Danilovi} (BK Borac) zavr{io je takmi~ewe na osmom mestu u vremenu pobednika. Startovali su i ostali voza~i Borca. Stefan je bio sedmi u vremenu pobednika Der @olta, a

V

a sve qubiteqe biciklizma BK Borac i Kulturni centar Lift u nedequ, 22. septembra, organizuju “Biciklijadu 2013”. Bi}e vo`ena staza od ^a~ka do Ko{tuni}a (27,5 kilometara) preko Trbu{ana, Miokovaca, Prawana. Skup svih u~esnika je u 9 ~asova na Gradskom trgu, polazak u Ko{tuni}e sat kasnije, a prvi odmor u Miokovcima kod firme “Domis”.

Zajedni~ki povratak u ^a~ak bi}e izme|u 14 i 16 ~asova.

Z

vokapi} i Bogdan Gojgi}, bronzu \or|e Andri} i Strahiwa \uraki}. U~esni~ke medaqe pripale su Borisu Bogdanovi}u, Jefimiji Jovanovi}, Ireni Vu~kovi}, Mladenu Vu~kovi}u, Matiji Milosavqevi}u, Strahiwi Ma-

deracije Turske Esad Dehlihasan smatra da najve}e zasluge za takve rezultate pripadaju Srbiji i Turskoj.

Veliki pomak prime}en je i u Evropskoj EKF i Svetskoj VKF federaciji, po{to je karate u{ao u program Evropskih olimpijskih igra koje }e biti odr`ane 2015. godine.

BICIKLIZAM

KARATE KLUB SLOBODA NA TURNIRU SRBIJA OPEN 2013

[

na poqu diplomatije. Srbija je kona~no dobila poziciju koju svojim rezultatima odavno zaslu`uje izjavio je Slavoqub Piper, predsednik Karate federacije Srbije i novi generalni sekretar KFB. Na Kongresu su analizirani i rezultati balkanskih sportista i zakqu~eno je da su najuspe{niji po broju osvojenih medaqa u svetu. Predsednik Karate fe-

N

BODI BILDING

S

promeni}e aderesu i iz Atine se seli u Beograd, u Knez Mihailovu ulicu.

- Ovo je veliko priznawe za rukovodstvo srpske Federacije. Ono {to su prethodnici poku{avali i nije im po{lo za rukom, sada{we rukovodstvo je uspelo u prvom ~etvorogodi{wem mandatu. Pokazalo se da osim sportskih rezultata, Karate federacija Srbije bele`i uspehe i

ri}u, Mirjani [ibali} i Jovani [ibali}.

“Srbija open 2013” bila je jedan od posledwih priprema za takmi~are Slobode pred Svetsko prvenstvo u Novom Sadu koje }e biti odr`ano od 12. do 14. oktobra.

Jovan Zekavica, posle gumi defekta, trku je zavr{io na 15. mestu. Wihov klupski drug Goran Antonijevi} bio je 16.

Drugog dana takmi~ari su vozili stazu od 139 km od Apatina do @abqa. Biciklisti Borca bili su i na toj deonici u vode}oj grupi 12 takmi~ara, ali se u zavr{nici odvojili voza~i me|u kojima je bio samo Stefan. On je zauzeo tre}e mesto u sprintu. Jovan Zekavica je bio {esti u drugoj grupi sprinta, a Marko Danilovi} deveti.

Na predstoje}em Svetskom

prvenstvu u Firenci, koje }e biti odr`ano 27. septembra, takmi~i}e se dva voza~a BK Borac. Ko }e putovati u Italiju, odlu~uje selektor reprezentacije na posledwim pripremama.

Z. J.

32

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole “Dragi{e Mi{ovi}”, za ve}i stan uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Parka, za odgovaraju}i u Beogradu.

Tel. 063/ 844-2-791 PLACEVI PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500 eura/ar (nije fiksna cena), pored asfaltnog puta, pogodan za hale i magacinski prostor. dostupna sva infrastruktura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara.

Tel. 062/ 260-556 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 44 ara

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

33

OGLASI

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

u Trnavi kod {kole, dostupna sva infrastruktura, cena 300 eura/ar. Tel. 032/342-190 PRODAJEM povoqno livadu od 40 ari, u Rtarima.

Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 30 ari u Kulinovcima iznad hale “Kolos”. HITNO I POVOQNO. Tel. 064/ 384-0-198 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Ima voda i struja. Tel. 032/ 366163 PRODAJEM plac od 25 ari.

Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM plac od 23,32 ara u Trnavi, dostupna sva infrastruktura, cena 15000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda.

Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

IZDAJEM plac od 15 ari u Parmencu, sa objektom od 80 m2. Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM plac 10, 99 ari u Preqini, dostupna sva infrastruktura, cena 5500 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10 ari ili 5 ari, voda, brvnara, kod kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5011 PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM plac na Topalovom Brdu, od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda.

Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa temeqom od 100 m2 i gra|. materijalom (6000 blokova, armatura), sa

gra|evinskom dozvolom i projektom, 36000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke.

Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 5 ari kod Trnavske reke. Tel. 060/ 543-2-706 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u. Tel. 064/ 545-8-989 PRODAJEM placeve u Trbu{anima, od 4 ara i 30 ari. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM plac u Industrijskoj zoni, iza “Dominga”. Tel. 069/ 248-5195 PRODAJEM placeve. Tel. 064/ 118-8-485

RAZNO PRODAJEM malo kori{}en TV aparat. Vrlo povoqno.

Tel. 062/ 199-1-015 PRODAJEM “Gorewe” friz sa komorom. Tel. 343-594 PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg / 900 din. Tel. 032/ 382518, 061/ 111-6-439 PRODAJEM {iva}u ma{inu Nikoleta, sa dodacima za vez. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM novu `ensku krznenu {ubaru. Tel. 371-685 PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345

PRODAJEM polovna prozorska krila i plotove vrata, raznih dimenzija. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM gara`u od 15.5 m2 u zgradi, ulica Mila Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2791 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM pe} “Kraqicu”.

Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM {poret na drva marke Smederevac. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za ve{.

Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM dve ve{ ma{ine. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe marke Singer. Tel. 064/ 164-3-319

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.500 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3.sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-30 m2, 3. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, eura P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-44 m2, 2. sprat, eura P-40 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 24.000 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 23.000 centar, 23.200 eura Med.{kola, 22.000 Med. {kola, 30.000 Qubi}ska, 33.000

DVOSOBNI P-54 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.850 eura P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 31.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura

KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

P-57 eura P-47 eura P-53 eura P-42 eura P-53 eura P-63 eura P-60 eura P-65 eura

m2, prizemqe, Avenija 2, 31.000

STANOVI:

m2, 3. sprat, Merkator, 35.000

P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1,

m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, H. Morava 31.000 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 40.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, H. Morava, 35.000

TROSOBNI P-55 m2, 13. sprat, Kej, 26.000 eura P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000 eura P-66 m2, 2. sprat, H. Morava, 35.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 45.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, nov, Obili}eva, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 eura P-67 m2, 1.sprat, centar, 40.000 eura P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, Kneza Vase Popovi}a, 51.000 eura P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a, 61.000 eura

40.+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000 eura P-60 m2, Avenija 1, plac 3 a, 30.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, Suvi Breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

34

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

OGLASI

PRODAJEM ma{inu za {ivewe Bagat - Danica. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM ma{inu za sudove. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ve}i fri`ider.

Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM fri`ider Obodin. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM kolica za blizance. Tel. 064/ 136-3-087 PRODAJEM polovnu stolariju sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Tel. 064/ 201-8-845 PRODAJEM drvene ukrasne oklagija garni{ne, 4 m, nove, povoqno. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kompresor Prva petoletka Trstenik sa bocom od 120 litara. Tel. 063/ 118-3333 PRODAJEM kompresor Atlas - Kopko, boca 260 litara. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM fotequ za masa`u, pru`a veliki broj kombinacija masa`a, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6205 PRODAJEM polovan bra~ni krevet sa jogi du{ecima. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM dva polovna kau~a. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM suva vo}na drva.

Tel. 032/ 556-1-495 PRODAJEM vretenaste tuje.

Tel. 064/ 453-9-912 PRODAJEM gra|u od smreke, odli~no za krovne konstrukcije. Tel. 5561-495 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM “ U” profil od 3 i 5 metara. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM bansek. 060/ 0102-096 PRODAJEM prskalicu za vo}e. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM krompir za ishranu sviwa. Tel. 543-3-215

PRODAJEM korpu za vagu, za merewe stoke. Tel. 556-1-495 PRODAJEM o~uvan regal.

Cena po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243 PRODAJEM o~uvan garderober 300/170. Tel. 064/ 166-7767 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM traktorsku korpu, nova . Cena 150 eura.

Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 970-5061 PRODAJEM `enke nema~kog ov~ara. Rezervacije na tel. 064/ 229-9-816, 060/ 554-6-825 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Ford Eskort 92. godi{te, dobar, gara`iran, vlasnik 5. godina, plin, registrovan godinu dana. Tel. 064/ 183-7-109 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa ugra|enim plinom. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM Opel Combro 1.7 dizel, pre{ao 160.000 km, 2003. godi{te. Kupqen nov kod nas.

Cena 1. 999 eura.Tel. 064/ 2402-699 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`e zamena. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 2304-202 PRODAJEM Wolksvagen Lupo 1.0 benzin, pre{ao 97.000 km, 2003. godi{te. Cena 2.450 eura.

Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3, 89-go godi{te.

Registrovana do juna 2014. godine. Tel. 060/ 036-7-820 USLUGE USLUGE ~uvawa Va{eg deteta.

Tel. 062/ 211-827 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE cepawa i strugawa drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-3163

USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni.

Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 069/ 870-5061 USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih vrsta zaraslih i zapu{tenih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 4586-162 USLUGE dostavqawa uvek sve`e doma}e piletine na ku}nu adresu. Tel. 062/ 145-3575, 064/ 569-9-920 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge. Tel. 064/ 196-4705 OZBIQNA `ena, sa iskustvom vaspita~a nudi uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/ 102-2-759 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, ni`ih razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520, 032/ 332-664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 0777900 DAJEM nov~ane pozajmice sa ili bez zaloga, uz sudsku overu ugovora. Tel. 062/ 144-2-818 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima.

ZAPOSLEWE POTREBNI gra|evinski majstori, svih struktura sa iskustvom, za rad u Rusiji. Sve obezbe|eno. Tel. 064/ 566-6-191 POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila, za rad u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBNI ugostiteqski radnici, za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom za rad u stomatolo{koj ordinaciji.

Tel. 063/ 843-4-149

ZBOG POVE]ANOG OBIMA POSLA "MOKA " DOO ^A^AK Ul. Sime Sarage bb RASPISUJE KONKURS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS ZA SLEDE]U POZICIJU: RADNIK U PROIZVODWI - 4 izvr{ioca ( po`eqno mu{karaca) Uslovi za kandidate: 1. Sredwa stru~na sprema 2. Po`eqno radno iskustvo na sli~nim poslovima 3. Odgovoran pristup poslu, izra`ena kreativnost i fleksibilnost Nudimo mogu}nost napredovawa Rok za konkurisawe : 05. 10. 2013. godine Kandidati se mogu javiti li~no u direkciju firme u ulici Sime Sarage bb, od 12 do 14 ~asova, ili pozvati na telefon: 069/8201653

GRAD ^A^AK radi realizacije projekta ''Odr`ivost rada kancelarije romskog koordinatora u gradu ^a~ku'' raspisuje JAVNI POZIV za anga`ovawe Romskog koordinatora u gradu ^a~ku, za period od 8 meseci, po ugovoru o delu 1. Pravo u~e{}a imaju sva zainteresovana fizi~ka lica koja ispuwavaju slede}e uslove: - da je dr`avqanin Republike Srbije (dokazuje se uverewem o dr`avqanstvu), - da ima op{tu zdravstvenu sposobnost (dostavqaju kandidati koji u|u u u`i izbor), - da ima najmawe sredwu stru~nu spremu, tre}i stepen stru~ne spreme (dokazuje se uverewem o zavr{enom {kolovawu), - da nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu ( dokazuje se uverewem izdatim od MUP RS), - da ima prebivali{te na teritoriji grada ^a~ka (dokazuje se potvrdom izdatom od MUP RS PU ^a~ak), - bliska saradwa i poznavawe problema lokalne romske populacije (za kandidate koji u|u u u`i izbor), - poznavawe programa Dekade ukqu~ewa Roma 2005-2015. godine (za kandidate koji u|u u u`i izbor), - sposobnost i spremnost na intenzivnu saradwu i komunikaciju sa qudima (za kandidate koji u|u u u`i izbor) , - dobre organizacione sposobnosti (za kandidate koji u|u u u`i izbor) - kompjuterske ve{tine (MS Office, Internet…) (za kandidate koji u|u u u`i izbor) 2. Grad ^a~ak ovim putem poziva zainteresovane da dostave ponudu sa biografijom i li~nim referencama (CV) kao i dokazima o ispuwavawu formalnih uslova iz ta~ke 1. javnog poziva.

3. Usluga koja treba da se realizuje je vr{ewe poslova Romskog koordinatora u gradu ^a~ku, u skladu sa Projektom - 1 izvr{ilac.

4. Izbor i anga`ovawe izvr{ioca vr{i se na osnovu kvalifikacija. Vreme i mesto odr`avawa testirawa kandidata koji su ispuwavawem svih formalnih uslova u{li u u`i izbor, bi}e odre|eno naknadno. Testirawe }e obuhvatiti proveru znawa kandidata iz oblasti poznavawa problema lokalne romske populacije, poznavawa programa Dekade ukqu~ewa Roma 2005-2015. godine, proveru organizacionih sposobnosti, sposobnosti i spremnosti na intenzivnu saradwu i komunikaciju sa qudima, kompjuterskih ve{tina. Testirawe kandidata iz navedenih oblasti }e vr{iti Komisija za stru~nu ocenu i vrednovawe ponuda za javnu nabavku usluge anga`ovawa Romskog koordinatora u gradu ^a~ku.

5. Sve dodatne informacije pre podno{ewa tra`ene dokumentacije, mo`ete dobiti u Slu`bi za javne nabavke, Gradske uprave grada ^a~ka, na telefon 032-344169, ili od dr Vlajisava Papi}a, rukovodioca Projekta, na telefon 032-309-019 6. Rok za dostavqawe ponuda je 30. septembar 2013. godine do 12 ~asova. Otvarawe ponuda obavi}e se istog dana u 13,00 ~asova u prostorijama Gradske uprave.

7. Ponudu dostaviti u zatvorenoj koverti neposredno na pisarnicu ({alter 8 ili 9) Gradske uprave grada ^a~ka, ili po{tom na adresu Grad ^a~ak, 32000 ^a~ak, ul. @upana Stracimira br.2, sa naznakom ''Ponuda za Romskog koordinatora - NE OTVARAJ''. Na pole|ini koverte nazna~iti ime, prezime, adresu i broj telefona za kontakt.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

35

OGLASI

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVIRAN STAN KOD [KOLE MILICA PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA 30.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran.

Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 18.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift.

Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 23.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 36.000 eura P-40 m2, nov, kod Med. {kole, 4. sprat, lift, CG, terasa, gara`a. Cena 31.000 eura P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, noviji, Nemawina, 3. sprat, lift, CG, terasa.

Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten.

Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum.

Cena 30.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 2. sprat, sa dve spav. sobe, TA, terasa. Cena 32.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, terasa, sa dve spav. sobe. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P- 57 m2, Avenija 2, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 35.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift.

Cena 31.000 eura P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa.

Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa.

Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle.

Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle.

Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa.

Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a.

Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 20.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 45.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a.

Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 48.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 25.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 70.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a.

Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice.

Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

36

^ITUQE

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Dana 24. 9. 2013. navr{ava se tu`nih ^ETRDESET DANA od kada nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

Dana 23. septembra 2013. navr{avaju se TRI duge i tu`ne godine od smrti na{eg voqenog

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

SVETISLAVA MI[A GOJKOVI]A

U subotu, 21. septembra 2013. godine, u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

iz ^a~ka 1943 - 2010

TOMISLAV ABAZOVI] ABAZ 1934 - 2013

Sa qubavqu, velikom tugom i zahvalno{}u ~uvamo te u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MIRA, sin GORAN i }erka MARINA sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqa da }emo toga dana u 11 ~asova obaviti pomen na ^a~anskom grobqu.

WEGOVI NAJMILIJI

16364

16365

U ponedeqak, 23. 9. 2013. navr{ava se ^ETRNAEST GODINA od smrti na{eg voqenog

DOJ^ILA NOVITOVI]A

Dana 10. septembra 2013. godine u 80-oj godini `ivota preminuo je na{ dragi

RADIVOJE [I[OVI] [I[O iz ^a~ka

23. 9. 1999 - 23. 9. 2013.

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uva}e WEGOVI NAJMILIJI

Uspomenu na tebe ~uvaju i sa ponosom te se se}aju: supruga JELENA, sin DU[KO sa porodicom i snaha SVETLANA sa decom.

Sahrana je obavqena u ~etvrtak 12. septembra na sredwem grobqu u Vrani}ima.

O@ALO[]ENI: supruga QUBICA, sin BOBAN, }erka BIQANA, unu~ad: JOVANA, JELENA, VEQKO, LUKA i MARKO, mnogobrojna rodbina i prijateqi.

16371

16366

16367

BRANISLAVU DIVOVI]U

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

37

^ITUQE

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U ponedeqak 23. septembra 2013. god. navr{ava se ~etrdeset tu`nih patwom, suzama i bolom protkanih dana od gubitka na{e voqene i obo`avane majke i supruge

Voqena i obo`avana majka i bakica

DANICE DANE TOROMAN Pomen }e se odr`ati u subotu 21. septembra 2013. na ^a~anskom grobqu. ^etrdeset tu`nih dana kako vi{e nisi sa nama, ~etrdeset bolnih no}i sve se nadam da }e{ do}i.

DANICA DANA TOROMAN

Ne`nu svetlost i toplinu nikad vi{e imat' ne}u jer izgubih na{u majku, na{u snagu, na{u sre}u.

Sad je majko mrtva tama tvoju svetlost zamenila a u srce te{ka tuga zauvek se uselila.

Tvoja qubav, gordost u veli~ini skromnosti, bogatstvo duha, nesebi~na po`rtvovanost i smisao tvoga bitisawa da neizmerno voli{ ostavila je neizreciv bol i tugu u na{im srcima. @ivot za tebe nije zna~io stihiju kojoj treba skr{tenih ruku pri}i i podle}i bez borbe, bez ideala, bez qubavi. Za tebe su daqine poput Amerike i Australije bile zanemarqive jer si plenila svojom lepotom du{e i ostavqala neizbrisiv trag.

Tvoj lik sa oreolom oko nas se stalno vije ~uvaju}i svoju decu, ~uvaju}i najmilije.

Zvezdo sjajna, majko na{a znam da nisi mogla vi{e ali srce ne razume jer te voli i suvi{e.

Tvoje srce ostaje sa nama, Ve~na slava i na svemu hvala.

Sa ve~itom zahvalno{}u ostaje{ da `ivi{ i traje{ za sva vremena.

Tvoja }erka SAWA, zet LENI i unuk ZEIN iz Australije

Tvoje }erke SAWA i DRAGANA i suprug MILOMIR

Najdra`a i voqena majka i baka

SE]AWE na na{u dragu i cewenu priju

Dragoj na{oj tetka

DANU TOROMAN

DANI TOROMAN

Tvoj legendarni lik osta}e zauvek utkan u na{im srcima kao i nezaboravni trenuci provedeni zajedno u Australiji.

Sa ponosom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe.

Prijateqi DRAGICA i RADE DAMJANOVI] iz Australije

Dana 20. septembra je godinu dana od smrti na{eg dragog

SE]AWE Dragoj mojoj

DANA TOROMAN povodom ~etrdesetodnevnog pomena Mnogo mi nedostaju tvoje re~i ~ak i zapovest da uradim ne{to.

Vreme ne mo`e rane da izle~i ali te suze nau~e da prikriva{ ve{to.

Ugasila se zvezda sjajna ne treperi ona vi{e srce moje bolno pati jar ja MAJKE nemam vi{e Ostale su uspomene {to mi sre}u, snagu daju se}aju se tvoga lika boli du{e ne prestaju.

MILAN, KETI, \ULIJAN, NADIN, [ERIDAN i ENI iz Australije

RADISAVA TRIFUNOVI]A

DANI

Najve}em borcu svih vremena.

Osta}e{ zauvek u mom srcu.

iz Zabla}a

Wegov `ivotni put krasile su najlep{e qudske vrline, mnogo lepih uspomena, da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo.

S qubavqu, tvoji najmiliji

Voli te tvoja Rada Smit iz Australije Zahvalni smo ti za beskrajnu podr{ku, neizmernu qubav i sve na{e uspehe.

Zauvek te ~uvaju u srcu tvoja }erka DRAGANA, unuk MARTIN i zet MARKO

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

upl.

38

^ITUQE

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Dana 17. 9. 2013. godine u 84. godini `ivota preminuo je na{ dragi tata i deko

Dragom bratu

SE]AWE 21. 9. 2006 - 21. 9. 2013.

MILAN M. BAKOVI]

Sahrana }e se obaviti dana 20. septembra u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu.

WEGOVI NAJDRA@I Neboj{a i Jasminka sa porodicama.

46882

BRATISLAV BATO D. JOROVI] S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju: MIODRAG i BOJANA. upl.

SE]AWE 26. 9. 2005. - 26. 9. 2013.

Navr{ava se deset tu`nih godina od smrti na{eg dragog

TOMISLAV TOMO RA[EVI]

ARSU POLUGODI[WI POMEN Osam godina nisi sa nama.

S qubavqu, setom i tugom tvoji: supruga i }erke sa porodicama.

od dru{tva iz "TANGA"

16360

ZORAN, MARKO, RA[KO RAI^I], SI]O-PU[KICA, MANE, PULE, PETKO, MIRO OCOKOQA, GRABOVAC, SAFTOR, RA[KOKQUN, OBRAD, TRIKO[, NIKOLA-BIMBO, MI[KO-PEKAR i @IKO-STRUJA.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

16363

29. septembra 2013. je ^ETIRI GODINE od smrti mog voqenog supruga

Dana 23. septembra 2013. navr{ava se DEVET GODINA od smrti moje drage supruge

OBRADA [UNDERI]A 18. 9. 2003 - 18. 9. 2013.

Mnogo nam nedostaje{, ~uva}emo uspomene na tebe.

TVOJI NAJMILIJI 16360

18. 9 2008 - 18. 9 2013.

RACA MARINKOVI]A

MILINKO STI[OVI] MIJO general-major u penziji

Bol je velika, svakim danom sve ve}a, sve te`e je `iveti sa saznawem da nisi tu, da te ne}u videti, da ne}u ~uti tvoj glas, da nema vi{e tvoje podr{ke i qubavi ...

Nedostaje{ mnogo!!!

Tvoja supruga MILENA

Neute{ni majka OLGA i sestra BEBICA

16366

SE]AWE 12. 5. 2003 - 12. 5. 2013.

24. 9. 1993 - 24. 9. 2013.

upl.

Dana 23. septembra je TRIDESET GODINA od smrti na{eg dragog

MILICE KERKEZ DIMITRIJA DILA VASOVI]A

Toga dana u Katrzi, poseti}emo wen grob i okititi cve}em.

S ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uva suprug DU[KO - DULE

iz Preqine

16357

@IVKA

24. 9. 2012 - 24. 9. 2013.

dr ANDRIJA S. PAVLOVI] Bio si veliki ~ovek, lekar.

Mnogo nam nedostaje{.

Uspomenu na tebe ~uva}e kolektiv ONKOLO[KOG DISPANZERA 16370

MATIJE NOVKOVI]

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wih ~uvaju }erka RAJNA i unuci MILIVOJE i NENAD

Dani i godine prolaze a ti nam mnogo nedostaje{ ali si uvek u na{im mislima i pri~ama sa `eqom da `ivimo i radimo onako kako bi ti to `eleo.

Sin RACO sa porodicom

16368

16369

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

39

^ITUQE

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

24. 9. 2012. - 24. 9. 2013.

Dana 21. septembra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage supruge, majke i bake

SLOBODANKE ]UR^I]

SIBINKE MILO[EVI]

SIBINKA MILO[EVI]

Toga dana u 15 ~asova na grobqu u Ri|agama poseti}emo wen grob i obaviti pomen.

Bako oti{la si na moj ro|endan, na put bez povratka, vaqda da te nikad ne zaboravim. A ja to ne mogu ni da ho}u. Hvala za svu tvoju dobrotu.

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji: suprug VLADAN, }erke MILA i RU@A, unuci i ostala mnogobrojna rodbina.

Tvoja unuka SARA

Tim povodom }emo dana 26. 9. 2013. godine na ^a~anskom grobqu davati [ESTOMESE^NI POMEN. Parastos po~iwe u 12 ~asova.

Tuga i bol za na{om Slobom ne prestaju.

Sve vi{e nam nedostaje wen dragi lik, topli osmeh, blagi pogled i ne`ne re~i, kojima je uvek i svuda zra~ila, kao i qubav koju nam je nesebi~no pru`ala.

S' ponosom i tugom weni: DRAGAN, VLADIMIR, SMIQKA, \OR\E, DANIJELA i ALEKSANDAR

upl.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo dati ~etrdesetodnevni pomen na{oj majci, k}erki, sestri, baki

SE]AWE

SIBINKA MILO[EVI]

Godina pro|e draga sestro a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te vi{e nema.

Tvoj brat MILAN i sestra NADA sa porodicama.

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

MILINKO KUZMANOVI] 1937 - 2013 iz Pridvorice

16366

Dana 21. septembra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

DRAGUTINA RADOJEVI]A GUTA

VIDI \UR\I] (1945 - 2013) Parastos }e se obaviti na wenom grobu (parcela 31, grob 54) na gradskom grobqu u ^a~ku u nedequ, 22. septembra 2013. u 15 ~asova. Ve~an joj pomen!

O`alo{}eni, sa verom u Vaskrsewe: Majka DARINKA, sinovi PREDRAG i MILO[ sa porodicama, sestre MILIJANA, STANICA, SVETLANA i bra}a VLADIMIR i DU[KO sa porodicama.

U subotu, 21. 9. 2013. obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Hvala {to postoji{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo sa tobom izgubili.

TVOJI: }erka DU[ICA, unuka MAJA, unuk ALEKSANDAR, snaja MIKAINA i zet VITOMIR. 16359

20. mart 2013. - 20. septembar 2013.

Bo{ko Stojanovi}

Prof. dr

QUBINKU MLADENOVI]U 1939 - 2013 iz Beqine

redovni profesor Tehni~kog fakulteta u ^a~ku u penziji

posle kra}e bolesti preminuo 15. septembra 2013. godine u 76oj godini `ivota.

Sahrana je obavqena 16. septembra na Jezdinskom grobqu.

Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a.

O@ALO[]ENI: brat JANI]IJE i sestra CMIQANA sa porodicama.

OSTAVIO SI TRAG KOJI VREME NE MO@E IZBRISATI I DOBROTU KOJA SE NEZABORAVQA. TVOJI STANA, SLAVICA, FILIP i DAVID

Ve} {est meseci nisi sa nama, tu`ni smo bez Tebe, mnogo nam nedostaje{.

Tuguje za tobom tvoja porodica

16362

16361

16356

SE]AWE 20. 9. 1998 - 20. 9. 2013.

RU@ICA RU@A RADULOVI]

Dana 21. septembra 2013. godine, navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

SE]AWE

RADOMIRA VASILIJEVI]A

MILUTIN IKODINOVI]

iz Atenice Sa ve~nom qubavqu ~uva}emo uspomenu na tebe.

Suprug PETAR, sin DEJAN, snaha LELA, unuk NEMAWA i unuka AN\ELA. 16358

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Majka LEPOSAVA i bra}a MIODRAG i JOVAN sa porodicama.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

21. 9. 2003 - 21. 9. 2013.

ALEKSANDAR, ISIDORA i BIQANA.

PETAK 20. SEPTEMBAR 2013. GODINE