21 jun 2013 by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 21. JUN 2013. GODINE

BROJ 24

CENA 30 DIN.

Besplatno letovawe za decu iz pred{kolskih ustanova

tel. 226-000; 346- 000

MALI[ANI OTPUTOVALI U ULCIW

strana 11.

www.viza-nekretnine.co.rs

U ovom broju

STIGLO VRELO LETO

MATURANTI MEDICINSKE [KOLE

I NA „^A^ANSKO MORE”

strane 24. i 25.

Uo~i upisa na fakultete

Sezona kupawa po~ela u ponedeqak

U PLANU NOVI BAZEN

Period aktivnosti najopasnijeg gmizavca

OPREZ

strana 35.

Prof. dr Sne`ana Bo{kovi}, poslanica SPS-a

DA PRIJEMNI LAK[E PRO\E

strana 10.

U POSETI MA\ARSKOM PARLAMENTU

ZMIJE ZNAJU DA „ZALUTAJU” I U GRAD

strana 6.

„Dani jagode” u Roga~i

DA ZARADA POSTANE JO[ UNOSNIJAstrane 12. i 13.

strana 7.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

GRAD

U ORGANIZACIJI GRADSKE STAMBENE AGENCIJE ODR@ANA DEBATA „OTKRITI ENERGIJU”

O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU ^a~ak je jedna od 33 lokalne zajednice u Srbiji, u kojima stambene agencije, uz podr{ku Ministarstva gra|evine i urbanizma i Nema~ke organizacije za me|unarodnu saradwu GIZ, sprovode kampawu “Otkriti energiju”, ~iji je ciq informisawe gra|ana i potencijalnih investitora o merama za poboq{awe energetske efikasnosti u individualnim i objektima kolektivnog stanovawa. Debatu je “pratila” i izlo`ba pet reprezentativnih objekata (u ulicama Vojvode Stepe, Gradski bedem, episkopa Nikolaja Maksimovi}a i Ulici broj 39), u kojima je izvr{ena energetska analiza i metodom termografije ustanovqena mesta na kojima su najve}i gubici energije. Projekat se, ina~e, sprovodi po metodologiji evropskog programa “Tabula”, u koji je ukqu~eno 13 zemaqa, od kojih samo Srbija nije ~lanica EU.

osle dono{ewa novog Zakona o planirawu i izgradwi i prate}e regulative, ura|eni su prvi elaborati o energetskoj efikasnosti, a do kraja godine }e javnost biti informisana i o uslovima za dobijawe subvencionisanih kredita, najavila je Jelena Bojovi}, ~lan tehni~kog tima za implementirawe ovog projekta i izrazila uverewe da }e ve}a ulagawa u energetsku efikasnost doprineti u{tedi energije i rezultirati i pokretawem mnogih mawih firmi koje }e biti ukqu~ene u ovaj deo posla u zgradarstvu: - Svesni smo ~iwenice da gra|ani te{ko odlu~uju da investiraju, zbog ~ega dr`ava priprema set mera o subvencionisanim kreditima za vlasnike objekata koji budu pribavili odgovaraju}e projekte, elaborate i energetske paso{e, koji precizno defini{u osnovne radove koje bi vlasnici objekata trebalo da obave, da bi barem za jedan - dva razreda poboq{ali energetsku efikasnost i smawili gubitke energije. Upravo zbog toga {to vlada veliko interesovawe budu}ih investitora, organizovane su ovakve debate i izlo`be kao “ulaznica za informacije”, da bi se gra|ani blagovremeno pripremili i naredne godine zapo~eli da investiraju u ovoj oblasti, rekla je jo{ Bojovi}ka. ^a~ak je me|u prvim od 33 grada i op{tine u Srbiji koji je dobio energetske paso{e, na osnovu analize i merewa potro{we energije u pet “kriti~nih” objeka-

ta u gradu, podsetio je i Dragan Kosti}, predstavnik Nema~ke organizacije za me|unarodnu sardwu GIZ: “Na bazi tih modela, gradska administracija }e mo}i da snimi stawe u tipskim objektima i u narednom periodu sa~ini fizibiliti studiju o potrebama unapre|ewa energetske efikasnosti i “obla~ewa” zgrada, zamenu prozora i sli~no, kao neophodan uslov za obra}awe donatorima povoqnih kredita i Evropskoj uniji.” On je najavio da }e u ovim lokalnim sredinama u septembru biti organizovane nove debate, na kojima }e u~estvovati potencijalni investitori, predstavnici banaka i zainteresovani gra|ani i vlasnici ku}a i stanova. U saradwi sa resornim ministarstvom i GIZ, Gradska stambena agncija ve} godinu dana radi na ovom projektu, podsetila je Bran-

kica Jeli}, koordinator za energetsku efikasnost u GSA: “Ovo je inovativni projekat, ~iji je ciq da se gra|ani na konkretnim primerima uvere u zna~aj poboq{awa energetske efikasnosti, na{ta nas je i zakonodavac obavezao, jer }e primena ovih standarda biti uslov za dobijawe upotrebnih dozvola za nove objekte”. Anita Mraovi}, menaxer projekta o energetskoje efikasnosti u zgradarstvu, naglasila je da je realizacija ovog programa zapo~eta 2009. godine i da je prvi korak bio upravo izrada zakonskih okvira, odnosno parvilnika o energetskoj efikasnosti i sertifikaciji objekata, koji su na snazi od oktobra pro{le godine. Ciq kampawe “Otkriti energiju” je jasan: podi}i svest gra|ana o potro{wi energije u razli~ititm tipovima zgrada i potencijalnim investicionim i neinve-

ZAPO^ETA GRADWA STANOVA NA „OBRE@U“ Obaveza Gradske stambene agencije je da implementira ovakva re{ewa u stanogradwi i prva prilika da to i na delu demonstrira je izgradwa 24 stambene jedinice u nasequ “Obre`”, najavio je direktor GSA Milan Dra{ki}: - Zapo~eta je gradwa 24 stana, u {est lamela, za koje smo deo sredstava dobili od Republi~ke agencije za stanovawe, dok }e preostala suma biti obezbe|ena iz buxeta Grada. Insistira}emo da konzorcijum ~a~anskih firmi “Proinvest” i “Alfako in`ewering” tokom gradwe primene najpovoqnija re{ewa koja se ti~u energetske efikasnosti. Dra{ki} je naglasio da }e GSA, koja “prepoznaje” zna~aj ovakvih projekata, nastojati da mere energetske efikasnosti maksimalno budu primewene i tokom gradwe 100 stanova na Qubi}kom keju, za koju }e tokom slede}eg meseca biti potpisan ugovor sa Ministarstvom urbanizma i gra|evine.

sticionim merama koje bi trebalo da doprinesu smawewu potro{we i u{tedama, obratio se u~esnicima debate Qubodrag Grbi}, ~lan Gradskog ve}a: “U Srbiji èlimo da ja~amo primenu nau~nih saznawa i novih tehnologija i u oblasti energetske efikasnosti gra|evinskih objekata. Zbog toga intenzivno lobiramo za novi investicioni ambijent u Srbiji i na{em gradu, posebno u administrativnim procedurama i kapacitetu energetskih dozvola. Grad â~ak èli da promovi{e odrìvu i kori{}ewe obnovqivih izvora energije i jedan od primarnih ciqeva je izgradwa elektrane na bio masu.” U ime Ministarstva urbanizma i gra|evine, u~esnicima skupa obratila se i Maja Laki}evi}, direktorka Republi~ke agencije za stanovawe, i naglasila da }e sve projekte usmerene na poboq{awe energetske efikasnosti i razvijawe svesti gra|ana o zna~aju u{tede energije i ubudu}e podràvati i resorna ministarstva i Agencija za stanovawe: “Agencija ve} realizuje projekte izgradwe stanova za takozvano socijalno stanovawe, u kojima }e obavezno biti primewen vaè}i pravilnik u ovoj oblasti i sva pravila koja obavezuju investitora da ti objekti budu energetski efikasni.” M. N.

ZA DANAS ZAKAZANA 17. SEDNICA SKUP[TINE GRADA

RASPRAVA O STATUTIMA JAVNIH PREDUZE]A

ude}i po dnevnom redu dana{weg, 17. zasedawa gradskog parlamenta, predlaga~ je uva`io preporuke pojedinih odbornika i za raspravu predvideo mawe tema nego na prethodnim sednicama. Me|u wima dominiraju statuti javnih komunalnih preduze}a, na koje bi odbornici trebalo da daju saglasnost, s obzirom na to da je re~ samo o uskla|ivawu ovih osnovnih akata preduze}a sa od-

lukama o wihovom osnivawu, upodobqenim sa novim Zakonom o javnim preduze}ima. Pod lupom odbornika na}i }e se i predlog odluke o osnivawu JP za vodosnabdevawe “Rzav”, koga je izradila Komisija za uskla|ivawe normativnih akata preduze}a sa novim Zakonom o javnim preduze}ima, koja bi trebalo da stupi na snagu, po{to je usvoje skup{tine svih osniva~a - op{tine Ariqe, Po`ega, Lu-

~ani, Gorwi Milanovac i Grada â~ka. Koordinaciono telo ovog JP zatraìlo je od SG i saglasnost na zakqu~ak usvojen na sednici od 25. aprila. Re~ je o predlogu da bude izmewen na~in obra~una i fakturisawa isporu~ene vode svim korisnicima vode sa sistema “Rzav”. Novi cenovnik koji }e sadràti fiksne i varijabilne tro{kove i utvr|ivan svake godine posebno za sve korisnike, trebalo bi, uko-

liko saglasnost na zakqu~ke Koordinacionog tela daju svi osniva~i, da stupi na snagu 1. jula. O~ekuje se da odbornici “potvrde” odluku Gradskog ve}a o prenosu prava kori{}ewa nepokretnosti, ~iji je vlasnik Grad, Turisti~koj organizaciji i SC “Mladost”. U tom slu~aju TO^ }e dobiti na kori{}ewe {est kancelarija u objektu RM - 2 na Gradskom {etali{tu, a Sport-

ski centar zgradu biv{e “Sokolane”. Imaju}i u vidu raspravu na posledwoj sednici Gradskog ve}a o predlogu odluke o davawu na kori{}ewe vodovodne i kanalizacione mre`e za odvo|ewe otpadnih voda i dodeli iskqu~ivog prava izgradwe JKP “Vodovod”, pretpostavqa se da }e ova tema, uvr{}ena kao pretposledwa u dnevni red, poprili~no zaintrigirati i odbornike SG. M. N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter). ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PRIVREDA

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

SUSRETI PRIVREDNIKA I KANCELARIJE ZA PRIVREDU NEMA^KE POKRAJINE RHEINLAND-PFALZ I SAARLAND

ZAINTERESOVANI ZA ULAGAWA U SVE OBLASTI PRIVREDE oris M. Milisavqevi}, direktor Kancelarije za privredu nema~ke pokrajine Rheinland-Pfalz i pokrajine Saarland za podru~je Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, pro{log petka je posetio ^a~ak. Prema wegovim re~ima, osnovni zadatak Kancelarije je da ostvari i produbi kontakte izme|u ovih dr`ava i nema~kih pokrajina. Konkretni ciqevi su da se omogu}i da se uz pomo} adekvatne promocije, pospe{i protok roba i usluga sa na{eg podru~ja prema pomenutim nema~kim pokrajinama, kao i da se ostvari privredna saradwa koja }e dovesti do: kapitalnih invcesticija, otvarawa joint-venture preduze}a, novih proizvodnih linija, transfera tehnolo{kih znawa, proizvodwe po licencnim pravima, prodaje opreme i ma{ina i drugih poslovnih aran`mana. - Nema granica kada je re~ o oblastima ulagawa, zastupam bukvalno celu

privredu Rheinland-Pfalz i Saarland. Treba da poku{amo da na|emo zajedni~ku kop~u onoga {to je u ponudi nema~kih pokrajina i {to mi moèmo da pruìmo, da na|emo partnere za realizaciju projekata. Ako je re~ o ulagawima u poqoprivredu, znamo za srpsku {qivu, a Nemci vole da piju, zna~i u toj oblasti moè da se investira. Samo, sve treba temeqno da se uradi, ne moè vi{e ni{ta na brzinu. Sve mora da se uradi profesionalno, da se nabave neophodni sertifikati, da se potraì trì{te i da se izvozi - obja{wava Milisavqevi}. Dobrodo{licu Borisu M. Milisavqevi}u u kabinetu gradona~elnika, poèleo je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, a posle prezentacije ove Kancelarije, usledili su razgovori sa predstavnicima javnih preduze}a i privrednicima, koji su nastavqeni u hotelu “Beograd”. Zoran Bojovi}, direktor “Uniprometa”, isti~e da su u razgovoru sa

nema~kim ekspertom, saznali koje od svojih projekata mogu da nominuju na konkursima za dodelu podsticajnih sredstava EU. - Od Milisavqevi}a smo saznali da puno sredstava, pogotovu za ekologiju, nije iskori{}eno. Re-

kao je da ima oko 400 miliona evra u fondovima za ekologiju na nivou Srbije, koja uop{te nisu iskori{}ena. “Unipromet” ina~e radi sa Nema~kom, koja nam je glavni partner, ali `elimo jo{ vi{e da prodajemo i da neke nove proiz-

vode plasiramo na tom podru~ju. @elimo da iskoristimo {irok spektar

^A^ANSKE FIRME ME\U NAJVE]IM IZVOZNICIMA U ZAPADNOJ SRBIJI

IZVOZ VE]I ZA 30 ODSTO S ude}i prema podacima ovda{we Organizacione jedinice Regionalne privredne komore Kraqevo, ~a~anske firme su najve}i izvoznici me|u preduze}ima u gradovima i op{tinama Zapadne Srbije. U strukturi izvoza dominiraju metalski proizvodi (25 odsto), ode}a i obu}a (20 odsto), prehrambeni proizvodi - 10, drvo i hartija devet i za jedan odsto mawe proizvodi od plastike. Kao {to je poznato, u gradu je razvijena i vojna industrija, tako da i weni proizvodi u ukupnom izvozu u~estvuju oko 22 odsto. ^a~anski proizvo|a~i najvi{e robe izvoze u zemqe Evropske unije (48 odsto), potom 37 odsto u biv{e republike Jugoslavije i deset procenata u Rusiju i Jugoisto~nu Evropu.

- Karakteristi~no za ^a~ak je, da i pored toga {to je i veliki uvoznik, u uvoznom asortimanu dominiraju sirovine i poluproizvodi, a od gotovih proizvoda oni koji se ne priozvode u ovom kraju. U gradu posluje veliki firma “Auto^a~ak” koja je generalni uvoznik {kodinih automobila za celu Srbiju, zbog ~ega u strukturi uvoza najve}e u~e{}e (24 odsto) upravo imaju drumska vozila. Slede profili od legura aluminijuma, bakra, gvo`|a (14 odsto), plastika i plasti~ni proizvodi (13%) ma{ine i aparati, pamuk, tekstil i gotovi tekstilni proizvodi. Proizvo|a~i u zemqama EU su najve}i spoqnotrgovinski partneri ~a~anskih preduze}a, u ~ijem uvozu u~estvuju sa vi{e od 70 odsto analizira kartu spoqnotrgovinske raz-

PROSE^NA ZARADA 40.404 DINARA Prose~na neto zarada ispla}ena u aprilu ove godine u â~ku je iznosila 40.404 dinara, ili za 15 odsto mawe od republi~kog proseka, koji je dostigao iznos od 46.530 dinara. Ovaj “prosek” ostvaren je u 1.571 privrednom dru{tvu, od kojih 96,71 odsto ~ine mala preduze}a, i u 4.337 preduzetni~kih radwi. Da ve}ina gra|ana veruje da se jo{ uvek najboqe moè ìveti od trgovine, svedo~i podatak da je najvi{e privrednih dru{tava (40,75 odsto) registrovano u oblasti trgovine, dok u prera|iva~koj industriji radi 33,92 odsto preduze}a, koja ostavruju najve}i bruto dru{tveni proizvod i zapo{qavaju najve}i broj radnika. U ovom sektoru, osim metaloprerade, najvi{e su zastupqene firme iz prehrambene industrije, proizvodwe ode}e, papira, kartona i gra|evinske industrije.

mene ovda{wih firmi rukovodilac OJ RPK Kraqevo Gorana Tanaskovi}, i nagla{ava da je za prvih pet meseci ove godine izvoz ve}i nego u istom periodu lane za oko 30 odsto. Od ukupnog broja privrednika, oko 50 odsto se bavi spoqnotrgovinskom razmenom, zbog ~ega se gotovo svi suo~avaju sa problemima nestabilnog kursa dinara, obezbe|ewa garancija za dobro izvr{ewe posla po osnovu izvoznih ugovora i sredstava za pripremu izvoza. - Generalno gledano, problemi sa kojima se suo~avaju privrednici grada, sli~ni su kao i u drugim lokalnim sredinama i regionima. Naglasila bih, ipak, izuzetno veliki prblem nelikvidnosti ~a~anskih preduze}a i radwi, o ~emu svedo~e i podaci Narodne banke Srbije: dnevno je nelikvidno 681 radwa i 393 preduze}a, {to ~ini 25 odsto od privrednih dru{tava koja su dnevno blokirana i 16 odsto preduzetni~kih radwi. Drugi goru}i problemi su rad “na crno” i sistem obrazovawa koji ne prati potrebe privrede - smatra Tanaskovi}ka i ocewuje da su efekti dosada{we privatizacije ovda{wih preduze}a lo{i, da u gradu nema dovoqno direktnih investicija, zbog ~ega su glavni nosioci privrednog razvoja jo{ uvek mala i sredwa preduze}a. M. N.

poslovnih veza koje ima Boris Milisavqevi}. Re~ je o poslovnim vezama sa vladama i ministarstvima, ~iji je on direktni izaslanik za ove dve pokrajine. Milisavqevi} je tako|e stru~wak koji moè da pomogne razvoj malih i sredwih preduze}a, da napravi prakti~an most da proizvodi {to lak{e iza|u na trì{te Nema~ke. Kqu~ je da imamo dobre projekte koji ispuwavaju zahteve EU, da bi dobili podsticajna sredstva kojima bi podstakli daqi razvoj malih i sredwih preduze}a u â~ku - rekao je Zoran Bojovi}. Organizatori sastanka bili su Grad â~ak, Regionalna privredna komora Kraqevo OJ â~ak, poslovna udruèwa “Gradac 97”, “Unija 2000” i UP@ “Nade`da Petrovi}”. N. R.

ÂÂNSKI ÎPS JEFTINIJI ZA 25 ODSTO ompanija “ÎPS VEJ” iz â~ka, poznata kao najstarija ~ipsara na Balkanu, pokrenula je nacionalnu akciju snièwa cena ~ipsa klasika i aromatizovanih ~ipseva, koji }e u maloprodaji biti jevtiniji u proseku od 25 do 30 odsto. Prema izjavi generalnog direktora fabrike Tomislava Bajevi}a, menaxment kompanije odlu~io je da, kako je rekao, ~a~anski ~ips u~ini dostupnim svim potro{a~ima u Srbiji, kako bi se uverili da su i sada osnovne karakteristike ovih proizvoda odli~an kvalitet i doma}i ukus iz „starih“ vremena. Bajevi} je podsetio da svaki potro{a~ ima pravo da zna od kojih sirovina nastaju proizvodi koje konzumira i dodao da ~a~anska „îpsara“ otkupquje najkvalitetniji krompir od doma}ih proizvo|a~a {to je, uz kori{}ewe savremene tehnologije, preduslov za dobar kvalitet proizvoda. - Za nas je presudno mi{qewe potro{a~a koji su pokazali da ~a~anski ~ips ima zna~ajnu ulogu, kako na doma}em tako i na trì{tima biv{ih jugoslovenskih republika - rekao je Bajevi}.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

POLITIKA

POVERENI[TVO ÂÂNSKOG SNS ODR@ALO PRVU KONFERENCIJU ZA NOVINARE osle raspu{tawa Gradskog odbora SNS, nedavno je izabrano Povereni{tvo ove stranke, na ~elu sa narodnim poslanikom i odbornikom u SG dr Aleksandrom Radojevi}em. Novoizabrani poverenik je u sredu odrào prvu konferenciju za novinare, na kojoj je izneo “prve rezultate rada i poverewa u Srpsku naprednu stranku”, dokumentuju}i to tvrdwom da se ~lanstvo ove partije “{iri na najkvalitetniji na~in”, ne samo u ~itavoj Srbiji, ve} i u â~ku. Radojevi} je tim povodom predstavio ~oveka koji }e poja~ati redove lokalnih napredwaka - Milana Lazovi}a, nekada{weg ~lana Srpskog pokreta obnove, koji je odlu~io da se prikqu~i SNS: “Ja sam se bavio Srpskim pokretom obnove u Beogradu, on u â~ku. Ja sam napustio SPO pre nekoliko godina, on pre nekoliko meseci. O~e-

LAZOVI] POJA^AVA REDOVE NAPREDWAKA kujem da }e Lazovi} svojim radom i iskustvom doprineti da na{a stranka napreduje u svakom pogledu.” - Znaju}i programske ciqeve SNS, koja se bori za demokratsku, evropsku i ekonomski bogatu i jaku Srbiju i wenu doslednost u borbi protiv korupcije i kriminala, koji su bili i deo mog vi{egodi{weg politi~kog zalagawa, prihvatio sam poziv dugogodi{weg prijateqa dr Radojevi}a da se prikqu~im timu SNS i doprinesem da ova stranka postane i ostane glavni i presudni politi~ki faktor u ovom Gradu, da bi on kona~no postao centar ekonomskih, privrednih, kulturnih, sportskih de{avawa u Srbiji - obrazlo`io je Lazovi} svoju odluku da promeni “politi~ki dres”, izra-

ziv{i uverewe da }e opravdati ukazano poverewe, o ~emu }e, smatra, kona~an sud, ipak, dati javnost. Na pitawe novinara, da li }e i ubudu}e biti `estok kriti~ar aktuelne vlasti, Lazovi} je rekao da }e kritikovati sve poteze koji nisu u skladu sa programskim ciqevima i predizbornim obe}awima vladaju}e koalicije. Odgovaraju}i na pitawa predstavnika medija, poverenik dr Radojevi} je naglasio da je u mesnim odborima u toku analiza rada i da }e, na osnovu rezultata na terenu, biti izabrani poverenici i nakon toga organizovani izbori za mesne i Gradski odbor. De{avawa koja su pratila objavqivawe konkursa za prijem radnika u Ustanovu za dnevni bora-

vak dece i odraslih sa posebnim potrebama, samo su naqutila pojedine predstavnike vladaju}e koalicije, ali je nisu poquqale, niti ugrozile wen opstanak, tvrdi prvi ~ovek ~a~anskih napredwaka. On smatra da je postupak sproveden po zakonu, i da su gra|ani i ~lanstvo bili

nezadovoqni zbog toga {to je konkurs objavqen samo na oglasnoj tabli NSZ i sajtu Grada, {to je stvorilo sumwe da su “kadrovi selektovani partijski”. - Ostao je gorak ukus zbog primedbe na na~in konkurisawa, {to je stvar koalicije, odnosno stranaka koje su preuzele odgo-

vornost za funkcionisawe odre|enih ustanova i preduze}a - rekao je dr Radojevi}, naglasiv{i i da pojedini koalicioni partneri ne mogu “sami protiv koalicije” i da u svakom, pa i u konkretnom slu~aju, mora da se postigne “odgovaraju}i balans i dogovor”. M.N.

GRADSKO VE]E DODELILO JKP “VODOVOD” ISKQUÎVO PRAVO IZGRADWE VODOVODNE I KANALIZACIONE MRE@E Ukoliko SG i Republi~ka vlada ne dodele ovda{wem JKP “Vodovod” iskqu~ivo pravo izgradwe i rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreè, ovo preduze}e }e na kraju 2013. godine ponovo iskazati gubitak, koji prvi put posle duè vremena nije predvi|en u programu poslovawa, upravo zbog toga {to su planirani prihodi od oko 50 miliona dinara u oblasti izvo|a~kih radova i {to je nedavno odobreno zna~ajno poskupqewe usluga od 39 odsto, kao preduslov za likvidno i poslovawe bez dotacija Grada. pravo o ovom zahtevu “Vodovoda”, na 41. sednici Gradskog ve}a, odrànoj pro{log petka, vo|ena je najduà rasprava, u kojoj je dominirao stav Foruma privrednika, koga je izneo wegov predstavnik Dragan Jovi}, vlasnik privatne firme “Alfako inèwering”. On je ustvrdio da je re~ o

JAVNA PREDUZE]A U DISKRIMINATORSKOM POLO@AJU presedanu i odluci koja }e doprineti da lokalno JKP postane monopolista, jer }e biti i projektant, izvo|a~ radova i obavqati nadzor, te da Grad ne}e mo}i da kontroli{e tro{ewe buxetskih sredstava za izgradwu vodovoda i kanalizacije, za{ta je, ina~e, ove godine u gradskoj kasi predvi|eno oko 150 miliona dinara. Jovi} je, po{to je podsetio da je rok za prijavqivawe na poziv objavqen 18. januara, istekao 10. marta, upozorio i da }e privrednici, ukoliko SG i Vlada Srbije dodele ekskluzivno pravo “Vodovodu”, nastojati i sudskim putem da “obore” takvu odluku. - Mi traìmo iskqu~ivo pravo na deo izgradwe i rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreè, koji je ve} usvojen u programu poslovawa. Ukoliko ne dobijemo to pravo, morali bismo da sprovodimo postupak javne nabavke dva puta, koji traju 120 dana, a za ostala preduze}a 60 dana. Na taj na~in komunalna preduze}a su dovedena u diskriminatorski poloàj, jer, na primer, za radove koji bismo mogli da zavr{imo za 75 dana, za to

vreme ne moèmo samo materijal da nabavimo, tako da prakti~no ne bismo mogli da dobijemo nijedan posao. Ugovor koji smo predloìli je u skladu sa sporazumom, u kome je definisano do kog iznosa sredstava }emo raditi, koji su ~lanovi komisije, kako se odre|uju cene... - nastojao je direktor Zoran Pantovi} da objasni za{to se firma bori da dobije ekskluzivno pravo izgradwe. Pantovi} je podsetio da je “Vodovod” pro{le godine od usluga ostvario prihod od 75 miliona dinara, od ~ega 56 od izgradwe vodovodne i kanalizacione mreè, dok je za prvih pet

meseci u 2013. po tom osnovu naplatio 1,3, od ukupno devet miliona dinara. Naglasio je i da je, umesto planiranih 139, za prvih pet meseci ostvaren poslovni prihod od oko 110 miliona dinara, da je od usluga mawi za 10 miliona i da upravo Grad, koji ne mo`e da uti~e na prihod od prodate vode, koja je proteklih meseci za privredu, ina~e, bila 13 odsto mawa, mo`e da pomogne JKP da obezbedi poslove po najprihvatqivijim cenama. U protivnom, najavio je on, “Vodovod” }e iskazati gubitak koji planom nije predvi|en, na{ta su upozorili i Miladin Ristano-

TO^-u KANCELARIJE, SC-u „SOKOLANA” ”Gradsko ve}e je donelo odluku o prenosu prava kori{}ewa nepokretnosti, ~iji je vlasnik Grad, Javnoj ustanovi “Turisti~ka organizacija ^a~ka”. Re~ je o poslovnom prostoru, odnosno {est kancelarija u objektu RM - 2 na Gradskom {etali{tu, koje }e TO^ koristiti za obavqwe poslovne delatnosti, bez svojinskih i prava otu|ewa, razmenee i stavqawa pod hipoteku. Osim toga, na osnovu odluke gradske vlade i Sportskom centru “Mladost” bi}e preneto pravo kori{}ewa zgrade za sport i fizi~ku kulturu “Sokolski dom”, poznatije kao “Sokolana”, ukupne povr{ine od 497,2 kvadratna metra i “pripadaju}eg” prostora od oko 0,40 hektara.

vi}, podsetiv{i da je na sednici Foruma privrednika dogovoreno da ovakva odluka bude doneta i ukoliko je “potvrdi” republi~ka Vlada, odnosi sa privrednicima, ostalim izvo|a~ima, budu regulisani posebnim sporazumom. I Radomir Kru{~i} je upozorio da je SG osniva~ ovog JP i da }e, u slu~aju da do|e do poreme}aja poslovawa, morati da pokriva wegove gubitke. I ukoliko dobije iskqu~ivo pravo, “Vodovod” ne}e staviti “{apu” na sve radove koji }e u ovoj oblasti biti finansirani iz buxeta, ve} }e se gradsko i rukovodstvo ovog JP dogovarati sa privrednicima, sa kojima Grad “ne `eli da se sukobqava”, insistirao je gradona~elnik Vojislav Ili} na kompromisnom re{ewu i naglasio da se osim 51 milion dinara, koliko je ^a~ak dobio od resornog ministarstva, o~ekuju jo{ neka sredstva iz Republike za gradwu vodovodne i ka-

nalizacione mre`e, te da }e biti posla i za ostale izvo|a~e. Zbog uskla|ivawa osnovnih akata javnih preduze}a sa zakonom, data je saglasnost na statute “Vodovoda”, “Komunalca”, JKP “^a~ak”, “Gradca”, “Parking servisa” i “Gradskog zelenila”. Gradski ve}nici su odlu~ili i da JKP “Vodovod” iz buxeta bude ispla}eno 301.556 dinara na ime tro{kova aktivirawa brane “Parmenac” i 340.000 dinara za sprovo|ewe akcije suzbijawa komaraca, koja }e, ina~e, biti sprovedena na prostoru od oko 500 hektara. Doneta je odluka da tako|e iz teku}e buxetske rezerve [kola za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar” dobije 335.000 dinara, potrebnih za pokri}e dodatnih tro{kova ishrane i prevoza u~enika i za isplatu jubilarnih nagrada radnicima koji su u ovoj ustanovi proveli 30 godina. M.N.

POLITIKA

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

PROFESOR DR SNE@ANA BOGOSAVQEVI] BO[KOVI], POSLANICA SPS U REPUBLI^KOJ SKUP[TINI, U ZVANI^NOJ POSETI MA\ARSKOM PARLAMENTU

MA\ARI OBE]ALI POMO] U PROCESU EVROINTEGRACIJA

rofesor Dr Sne`ana Bogosavqevi} Bo{kovi}, narodna poslanica iz ^a~ka i predsednica poslani~ke grupe prijateqsva (PGP) Narodne skup{tine Republike Srbije sa Ma|arskom, predvodila je delegaciju PGP u dvodnevnoj zvani~noj poseti Parlamentu Ma|arske. Susreti i razgovori su bili organizovani i u Ministarstvu spoqnih poslova i u Ministarstvu poqoprivrede Ma|arske. Delegacija je vodila razgovore i sa predsednikom Samouprave Srba u Ma|arskoj Qubomirom Aleksovim i ~lanovima Samouprave, sa direktorkom Jovankom Lasti} i zaposlenima u Srpskoj Gimnaziji “Nikola Tesla” u Budimpe{ti. Srbija pridaje veliki zna~aj odnosima sa svojim susedom na severu, i ocewuje da su bilateralni odnosi dobri, ali da postoje zna~ajni potencijali za daqe unapre|ewe saradwe. Veliki je broj oblasti od zajedni~kog interesa: unapre|ewe ekonomske saradwe, trgovine, turizma, saradwe u oblasti kulture i ja~awe regionalne povezanosti na {irokim osnova-

ma, izjavila je dr Bogosavqevi} Bo{kovi} i naglasila: “Najva`nije teme na{ih razgovora bile su: budu}e evropske integracije Srbije, poloàj nacionalnih mawina u na{im zemqama, privredna, ekonomska, kulturna, saradwa u oblasti turizma i mogu}nost wenog unapre|ewa. Posebnu pa`wu u razgovorima poklonili smo temama iz oblasti poqoprivrede i prehrambene industrije. Za na{u delegaciju bilo je posebno va`no da ~uje ma|arska iskustva vezana za poqoprivredu u procesu pristupawa na{eg suseda ~lanstvu u EU.” U razgovorima sa ma|arskim zvani~nicima, ~a~anska poslanica je, pored ostalog, istakla da je na putu evrointegracija na{a Vlada do sada, uprkos brojnim izazovima, postigla zapaène rezultate i da na{i gra|ani sa pravom o~ekuju, vrlo brzo, dobijawe datuma za zapo~iwawe pregovora o ~lanstvu u EU: “Naglasila sam da je to va`no ne samo za na{u zemqu, ve} i za ceo region Zapadnog Balkana. Ma|arski zvani~nici su istakli da sna`no podràvaju evropske integracije Srbije, kao

i da }e se u svakom pogledu zaloìti da Srbija {to pre dobije datum za otpo~iwawe pregovora o ~lanstvu u EU. Na na{em evropskom putu, pored podr{ke, ponudili su nam i konkretne vidove pomo}i u oblasti uskla|ivawa doma}eg zakonodavstva sa evropskim, ostvarivawa prava, mogu}nosti i najboqeg na~ina kori{}ewa sredstava evropskih fondova u predpristupnom periodu.” S obzirom na to da Ma|ari pridaju veliki zna~aj poloàju svojih sunarodnika u susednim zemqama i da u Srbiji ìvi oko 250.000 pripadnika ma|arske nacionalne mawine, jedna od va`nih tema razgovora bila je i poloàj

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

nacionalnih mawina u Srbiji i Ma|arskoj. Srbija po{tuje prava nacionalnih mawina i u toj oblasti primewuje najvi{e me|unarodne standarde, naglasila je dr Bogosavqevi} Bo{kovi}: - Naravno, bilo je re~i i o polo`aju srpske mawine u Ma|arskoj. Na{a mawina u Ma|arskoj, iako nije brojna, za nas je itekako va`na. Ona ima zna~ajne kulturne i obrazovne kapacitete. U Budimpe{ti radi Srpska gimnazija “Nikola Tesla”, koja je jedinstvena obrazovna ustanova Srba van matice. Zbog toga smatram, {to sam i naglasila u razgovorima sa ma|arskim zvani~nicima, da srpska mawina u Ma|arskoj treba da ima ista prava kao ma|arska mawina u Srbiji. U tom smislu izrazila sam svoje neslagawe sa zakonskom odrebom koja za Srbe u Ma|arskoj prakti~no zna~i gubitak prava na adekvatno predstavqawe u

Parlamentu. Naime, oni po novom izbornom zakonu nemaju pravo na svog poslanika sa pravom glasa. Iskreno se nadam da su na{i doma}ini razumeli na{ stav i da }e ubudu}e imati u vidu na{ odnos prema mawinama i primewivati princip reciprociteta. Saglasili smo se da bi ve}a ekonomska saradwa izme|u na{ih zemaqa, pored ostalog, bila korisna i sa aspekta polo`aja kako ma|arske mawine u Srbiji, tako i srpske u Ma|arskoj. Tokom susreta i razgovora srpske i ma|arske delegacije posebna pa`wa bila je posve}ena mogu}nostima poboq{awa saradwe u oblasti privrede. Doma}ini su informisali goste da je Ma|arska otvorila dve agencije za razvoj preduzetni{tva u Vojvodini i istakli potrebu za institucionalizacijom kontakata preduzetnika, radi zajedni~kog konkurisawa za sredstva EU. Vo|a srpske delegacije prenosi jo{ neke detaqe razgovora sa severnim susedima: - Poqoprivreda i proizvodwa hrane su oblasti za koje smo pokazali veliki interes, posebno kada je re~ o iskustvima Ma|arske u ovim sferama u procesu dobijawa ~lanstvu u EU. ^uli smo korisne sugestije o tome kako da na na{em putu evrointegracija u na-

rednim godinama oja~amo doma}u poqoprivredu. Jedan od saveta je da bi najve}i deo sredstava koja Srbija o~ekuje od predpristupnih fondova, trebalo iskoristiti upravo za unapre|ewe i ja~awe poqoprivrede. Nagla{ena je i va`nost ulagawa u obnovu prera|iva~kih kapaciteta. Sa na{im doma}inima smo se saglasili da je dosta neiskori{}enih mogu}nosti za saradwu u oblasti poqoprivredne proizvodwe, kao {to su zajedni~ka ulagawa i zajedni~ki nastup na svetskom trì{tu hrane, proizvodwa organske hrane... U susretima sa ma|arskim zvani~nicima dr Bogosavqevi} Bo{kovi} ih je informisala i o prirodnim, privrednim i turisti~kim potencijalima kojima raspolaù Grad â~ak sa okolinom i ~itav Moravi~ki okrug i na sastanku sa rukovodstvom Turisti~ke organizacije Ma|arske razgovarala o saradwi dve zemqe i u oblasti turizma: “Iskoristila sam priliku da poseban akcenat stavim na bawski i seoski turizam u na{em kraju i potrebe i mogu}nosti budu}eg razvoja i ulagawa u ove resurse. Ma|arskim zvani~nicima sam uputila poziv da u okviru uzvratne posete Srbiji, do koje }e do}i u narednom periodu, posete i na{ grad”.

ÂÂNI NA PROSLAVI DANA RUSKE FEDERACIJE ovodom proslave dana Ruske federacije, 12. juna je organizovan prijem za istaknute zvanice iz sveta politike, diplomatije, privrede i kulture. Na poziv ambasadora Ruske federacije u Beogradu, Aleksandra Vasiqevi~a êpurina, delegaciju iz â~ka predvodili su predstavnici Dru{tva Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije i predstavnici grada â~ka predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi} i gradona~elnik Vojislav Ili}. Prema re~ima predsednika Srpsko-

ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije Dragana Logvinova, ova poseta iskori{}ena je za ostvarewe mnogobrojnih kontakata, a naro~ito na poqu privrede sa istaknutim privrednicima iz Rusije. Tako|e, delegacija iz ^a~ka razgovarala je sa predstavnicima Ambasade Belorusije koji su bili gosti na ovoj proslavi. Logvinov se nada da }e ovi kontakti u~vrstiti prijateqstvo dva naroda, a sasvim sigurno doprineti i boqoj ekonomskoj saradwi dve dr`ave.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

TEMA

POTREBAN OPREZ: PERIOD AKTIVNOSTI NAJOPASNIJEG GMIZAVCA Zmije ne biraju urbane sredine za svoja stani{ta, pre svega zbog vibracija i buke. Ipak, nije retkost da se sa prvim sun~anim danima, ~ak i na najuèm gradskom podru~ju ~ovek i ovaj za mnoge najopasniji gmizavac na|u „licem u lice“. Retki su oni koji se pri tom susretu ne upla{e i ne uspani~e, ~ak i ne razmi{qaju}i da li se radi o otrovnici ili nekoj bezopasnoj vrsti. U nekoliko delova â~ka ovih dana su vi|ene zmije, pa ~ak i u blizini zelene pijace. Za proteklih dvadesetak dana zbog zmijskog ujeda lekarima u ~a~anskoj bolnici obratile su se dve osobe – jedan je iz â~ka, a pro{le nedeqe i mu{karac sa podru~ja ivawi~ke op{tine. poku{aju da saznamo kome gra|ani mogu da se obrate za pomo} ukoliko u svom dvori{tu ili u ku}i na|u zmiju, otkrili smo da za ove probleme u â~ku nema nadle`ne institucije, niti gradske slu`be. U veterinarskoj inspekciji Moravi~kog okruga uputili su nas na komunalnu inspekciju ili policiju. Na~elnik komunalne inspekcije Stojan Vojinovi} kaè da im se gra|ani ove godine nisu obra}ali za pomo} zbog uklawawa zmija iz svojih dvori{ta. -Ali i da jesu, ne bismo mogli da im pomogne-

ZMIJE ZNAJU DA „ZALUTAJU“ I U GRAD Za hvatawe zmija u gradu nema nadle`nih

Ribarica, po izgledu najsli~nija {arci

Poskok

ZABLUDA: POSKOK NE SKAÊ Jedinstvena karakteristika poskoka je rog na predwem delu glave. Boja varira - od sive, blago ùte do svetlo braon, u zavisnosti od podnebqa. Zajedni~ka za sve je tamno braon ili crna cik-cak pruga koja se proteè celom duìnom le|a. Zubi poskoka mogu biti dugi do jednog centimetra, {to joj omogu}ava da efikasno ubrizga otrov u dubqe delove tkiva i mi{i}a. Najvi{e voli suva i kamenita mesta obrasla trwem i niskim rastiwem, kao i rubove svetlih {uma. U potragu za hranom kre}e se u kasnim popodnevnim ili ve~erwim satima, kada se naj~e{}e pewe na drve}e, odakle se „skotrqa“ na plen ili `rtvu. Zato pri kretawu kroz {umu treba dobro gledati i u grane na drve}u. mo. Ovim problemom u â~ku se niko ne bavi. Ranijih godina jedan policajac koji je po struci veterinar ponekad nam je pomagao u tome. Ali to je bio volonterski rad. Me|utim, on je oti{ao u Ameriku, tako da sada nemamo „junaka“ za tu pri~u – kaè Vojinovi}. Sli~an odgovor dobili smo i od portparola Policijske uprave â~ak Biqane Nasti}: - Nije problem da nas gra|ani pozovu, ali u po-

PRVA POMO] Na mestu ujeda ostaju dve rupice od zuba zmije, a ubrzo nastaje otok i modre pege, pri ~emu se ose}a utrnulost i jak bol. Iznad mesta ujeda treba napraviti podvez tako da se uspori protok krvi i spre~i {irewe otrova kroz telo prema srcu. Podvez vr{iti {irokom tkaninom i ne treba previ{e stegnuti. Povremeno popu{tati podvez da se ne izazove zaustavqawe krvotoka. Ako je mogu}e {to mawe se kretati, piti {to vi{e te~nosti. Ne treba isisavati otrov, jer ako ima neka ranica na koì ili u usnoj dupqi ili kvaran zub to moè da izazove i trovawe onoga ko pruà pomo}. Ne treba paliti ranu, jer nema efekat. Eventualno, ako je ujed na udu, moè se uroniti u vrelu vodu, koliko otrovani moè da izdrì, jer toplota uni{tava zmijski otrov. [to ranije se obratiti lekaru zbog antiviperinuma i dodatne terapije.

liciji ne postoji specijalizovana grupa za ovu namenu. U slu~aju potrebe mi bismo morali da na|emo nekoga koga bismo anga`ovali.

Poskok je jedina otrovnica u ~a~anskom kraju Prema re~ima poznavalaca ove oblasti, zmije su retkost u gradskoj sredini, gde naj~e{}e „zalutaju“. Na podru~ju â~ka najvi{e ih je u Ov~arsko-kablarskoj klisuri. Glavni ~uvar u za{ti}enom podru~ju klisure Goran Nikoli} kaè da osim poskoka, koji je jedina otrovnica, u klisuri ima belou{ki, ribarica i smukova, koji moè da dostigne duìnu i do dva metra. Mnogi misle i da je slepi} ili uàk zmija, a ustvari je vrsta gu{tera bez nogu. - Zmija je najvi{e na levoj obali jezera, od manastira Nikoqe do Jovawskog tunela i od „Plave stene“ prema brani, jer su to osun~ani delovi, tako da zbog poskoka posebno moraju biti pa`qivi vlasnici vikendica u tom de-

lu klisure – kaè Nikoli}, nagla{avaju}i da je za posledwih petnaestak godina bilo svega nekoliko ujeda zmija. - To se uglavnom doga|alo kada qudi malo nepa`qivo kr~e svoja imawa ili dvori{ta. Nisam ~uo da je neko od {eta~a, planinara ili posetilaca imao ovo neprijatno iskustvo. Sada je period kada su zmije posebno aktivne. Osnovno pravilo je da se u prirodi treba kretati i pona{ati oprezno. Najboqe je praviti buku i nositi {tap. Treba hodati obeleènim stazama i putevima, biti pa`qiv pri svakom koraku, a ukoliko se zmija vidi, sa~ekati da se ona skloni ili je zaobi}i. Zmija napada ~oveka samo u odbrani, jer on joj nije plen – obja{wava Nikoli}. Nikoli} koji od ro|ewa ìvi u Ov~ar Bawi kaè

NE POSTOJI ÛVARKU]A Biolog i dobar poznavalac zmija Marko \uraki} kaè da pri~a da svaka ku}a ima svoju zmiju „~uvarku}u“ nije ta~na. To je narodna pri~a, jer zmije u potrazi za plenom, odnosno glodarima, ~esto su dolazile u {tale ili stare podrume. Tamo gde su zapu{tena i napu{tena dvori{ta i imawa posebno treba biti oprezan, jer gde ima glodara, mogu}e je da ima i zmija – kaè \uraki}.

Smuk

[arka

da nikada nije video {arku u klisuri. Da {arke nema na na{em podru~ju ka`u i biolozi Marko \uraki} i Aleksandar Simovi}. - [arka je vezana za ve}e nadmorske visine. Qudi ih naj~e{}e me{aju sa ribaricom i smukuqom. Poskok bira kamenita i dobro osun~ana mesta. U gradove zmije naj~e{}e „zalutaju“ sa tovarima vo}a ili povr}a, ali to nije wihovo prirodno stani{te. Ne treba ih ubijati, zmije su veoma korisne, jer reguli{u broj glodara, koji su opet prenosioci zaraznih bolesti – ka`u ovi biolozi.

Ima (nema) protivotrova Direktorka ~a~anske bolnice dr Jelena Bo{kovi} ka`e da ova ustanova

ima dovoqno seruma protiv ujeda zmije. - Pro{le nedeqe imali smo pacijenta iz Ivawice, koga je zmija ujela za nogu, a pre dvadesetak dana i ~oveka iz na{eg grada. Bili su na internom odeqewu, primili su antiviperinum, odnosno protivotrov i nisu bili ìvotno ugroèni – kaè dr Bo{kovi}. Zamenik direktora Doma zdravqa u Gu~i dr Nikola Kova~evi} kaè da oni nemaju seruma protiv ujeda zmija, a da pacijente {aqu na interno odeqewe ~a~anske bolnice. U Domu zdravqa u Ivawici rekli su nam da u hitnoj slu`bi ima antiviperinuma, ali da se pacijenti upu}uju u ~a~ansku bolnicu, gde se 24 sata prati wihovo stawe. V. T.

GRAD

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

STANARI ZGRADA U ULICI SVETOZARA MARKOVI]A UREDILI IGRALI[TE ZA DECU

DE^JA CIKA UZ LOPTU, BICIKL, QUQA[KU... ako je leto zvani~no po~elo jutros u sedam sati i ~etiri minuta, sude}i po visokim temperaturama, ve} po~etkom ove sedmice moglo se re}i da smo iz prole}a u{li u najtoplije godi{we doba. U ponedeqak, u kasnim popodnevnim satima, oko 18 ~asova, dok termometar pokazuje 33 stepena, na zelenoj povr{ini u kvartu zgrada u Ulici Svetozara Markovi}a, vrvi od de~jeg smeha, àgora i cike. Vi{e od dvadesetak mali{ana vozi bicikl, quqa se ili klacka, dok roditeqi, uglavnom tridesetogodi{waci, }askaju uz osveàvaju}a pi}a. - Projekat ure|ewa zelene povr{ine u kvartu zgrada u Ulici Svetozara Markovi}a zapo~et je pro{le godine, kao ideja nekoliko roditeqa ~ija se deca svakodnevno igraju u ovom dvori{tu, sa ciqem da se jedna potpuno zaparloèna dvori{na povr{ina privede svojoj privobitnoj nameni. Planirali smo da se ~itav projekat obavi u nekoliko faza, {to je prvo podrazumevalo rekonstrukciju postoje}eg mobilijara, a potom i oplemewivawe novim sadràjima. Pro{le godine smo postavili jedan deo mobilijara, i to quqa{ke, klackalice, nekoliko betonskih klupica, a tako|e smo nabavili i motornu kosa~icu za odr-

àvawe travwaka. Ove godine smo nastavili sa drugom fazom radova, napravili tobogan, quqalicu, garnituru za sedewe i odmor, golove za mali fudbal, kompletno ofarbali mobilijar, betonirali deo prostora, a do kraja meseca planiramo da napravimo i metalnu za{titu oko kontejnera. @elimo da naredne godine potpuno ogradimo prostor oko de~jeg igrali{ta i instaliramo rasvetu, a nadamo se da }e nas podràti i rukovodstvo Grada sa svojim nadle`nim slu`bama, kako bi obogatili postoje}i mobilijar i ovaj prostor u~inili jo{ lep{im i interesantnijim za decu - pri~a Danilo Rai~i}, jedan od stanara i inicijatora za ure|ewe de~jeg igrali{ta. Danilo kaè da je dodatni motiv roditeqima predstavqala i èqa da kroz re{avawe ovog problema afirmi{u ~itavu lokalnu zajednicu. On nagla{ava da je ~itav projekat, kako u tehni~kom, tako i u finansijskom smislu, zajedni~ki rezultat svih stanara, jer svi su u~estvovali kako su i koliko mogli, bez obzira na to da li imaju decu. - Time smo pokazali da se mnogo kvalitetnih i za grad korisnih stvari moè uraditi sa vrlo malo ili bez novca, ali da je potrebno da promenimo svest o tome da }e neko umesto nas

re{avati na{e probleme, ve} da svojim angaòvawem sami mewamo sredinu u kojoj ìvimo. Uloèna sredstva u ovaj projekat nisu bezna~ajna, re~ je o vi{e od 100.000 dinara. Nadamo se da }e na{e angaòvawe, kao pozitivan primer prepoznati lokalna zajednica, posebno gradska vlast, koja bi ako ne finansijski, onda bar angaòvawem svojih javnih preduze}a i ostalih slu`bi, mogla pruìti neophodnu tehni~ku i drugu podr{ku u re{avawu ovih problema - kaè Danilo. Aleksandra Ani~i}, majka ~etvorogodi{weg de~aka i ~etrnaestomese~ne devoj~ice, isti~e da joj mnogo zna~i {to ne mora decu da vodi u Gradski ili park kod @elezni~ke stanice. Savetuje svim gra|anima da se pokrenu i angaùju u ure|ewu slobodnih povr{ina, kako bi dobili

FOTO GLAS

SLOGA DVORI[TE GRADI V r{waci i mlade kom{ije iz Nemawine ulice broj 23 - jedanaestogodi{wi Iva, Una, Luka, Cveta, Nikolina, Aleksa i godinu dana starije Sara i An|ela, nestrpqivo su do~ekali letwi raspust. Posle obaveza u {koli koju su, ka`u, svi zavr{ili sa odli~nim uspehom, po~eli su da prave narukvice i priveske i da ih prodaju ispred svoje zgrade. Kako su nam uglas objasnili no-

vac od prodaje iskoristi}e za ure|ewe dvori{ta ispred svoje zgrade, a poneki dinar i da se zajedno zaslade. Roditeqi im u ovom poslu ne pomaù, ali ih podràvaju. Priveske i narukvice prave od plasti~nih tra~ica i ovaj „zanat“ su svi izu~ili, a i posao trgovaca ne ide im lo{e. Do sada su, kaù, zaradili oko devet hiqada dinara, ali tek su po~eli. Sre}no i bravo! V. T.

{to vi{e zelenih oaza za sebe i svoju decu. Tako|e je apelovala na gradsko rukovodstvo da podr`i ovakve akcije, jer su za dobrobit ~itave zajednice. Majka petogodi{weg de~aka Jelena Rai~i}, ka`e

da u stambenom bloku u Ulici Svetozara Markovi}a wena porodica `ivi ve} nekoliko godina, ali da ih je ranije “bolelo” {to je takva zelena povr{ina neiskori{}ena i zapu{tena, a moglo je da bude ure|eno de~je igrali{te. - Verujte, posle ovog leta i svega {to smo u~inili, deca ne}e hteti nigde daqe da idu. Sin u`iva, vozi bicikl, sa ostalom decom igra fudbal, tenis. Mali{ani imaju prostranstvo za igru, a mi smo blizu na{ih stanova, {to nam, kao mladim roditeqima, mnogo zna~i. Lepo je, ~isto i ure|eno, a najbitnije od svega je {to dajemo dobar primer deci nagla{ava Jelena i dodaje da se jedno ve~e na ovom igrali{tu okupilo vi{e od 50 mali{ana, uglavnom deca uzrasta od dve - tri godine, do osnovaca zavr-

{nog razreda. Sretko Popadi}, otac dvoje dece, kaè da su decu ranije {etali po centru grada, ali da su naàlost videli uni{tena igrali{ta, kao i mobilijar u parku kod @elezni~ke stanice. Pose}uju}i i druge gradove i gledaju}i kako su po Beogradu igrali{ta lepo ure|ena, poèleo je da i wegova deca uìvaju igraju}i se po parkovima. Popadi} smatra da je malo novca potrebno dràvi, odnosno lokalnoj samoupravi da uredi igrali{ta za decu. “Ovo {to smo uredili za svoju decu je tek po~etak, uradi}emo jo{ vi{e i lep{e”, obe}ava Popadi}, dok se Ogwen, Sta{a, Vuk, Marija, Veqko... igraju kao {to su nekada i wihovi roditeqi, uz loptu, bicikl, quqa{ku, klackalicu... N. R.

HOLANDSKI NOVINARI I DIREKTOR PR AGENCIJE ZA PROMOCIJU TURIZMA SRBIJE POSETILI OKOLINU ^A^KA

UPOZNALI PRIRODNE LEPOTE, ISTORIJU I TRADICIJU

irektor PR agencije za promociju turizma Srbije u Holandiji i Belgiji Dennis van der Avoort, novinar i fotoreporter turisti~kog magazina “Coumbus” iz Holandije Marina ter Woort i Matt Lutton, posetili su nedavno, Ov~arsko-kablarsku klisuru i doma}instvo Stanimira Mini}a u Dowoj Trep~i. Turisti~ka organizacija â~ka je organizovala sadràjan program poseta razli~itih atraktivnih lokacija koji je zapo~eo odlaskom na vidikovac na vrhu Kablara, gde su gosti bili u prilici da snime jedinstvene meandre Zapadne Morave. Potom su posetili jedan od ugostiteqskih objekata u sastavu preduze}a UTP “Morava”, restoran “Plaà” na jezeru Me|uvr{je, gde su uìvali u specijalitetima srpske kuhiwe. Plovidba malim brodi}em - katamaranom rekom Zapadnom Moravom, koja je potom usledila, upotpunila je sliku prirodnih lepota i kulturno-istorijskog nasle|a ovog podru~ja. Posetili su manastire Nikoqe i Blagove{tewe, gde su zabeleìli zanimqive podatke vezane za istorijat ovih, ali i ostalih manastira u Ov~arsko-kablarskoj klisuri. Program je zavr{en odlaskom u seosko doma}instvo Stanimira Mini}a, koje je ostavilo veoma pozitivan utisak na na{e goste iz inostranih medija. Naime, u autenti~nom seoskom ambijentu, doma}ini su priredili srda~an do~ek uz obilazak doma}instva, Muzeja rakije, degustaciju pi}a uz tradicionalne proizvode ovog kra-

GRAD

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

ZANIMQIVO ZA SVE UZRASTE

DAN MLADIH IZAZVAO VELIKO INTERESOVAWE

subotu je u Gradskom parku odràna manifestacija “Dan mladih”, koja je na divan na~in ulep{ala vikend u â~ku. Organizator je bio Kulturni centar “Lift”, a 28 u~esnika je u subotu popodne predstavilo svoje programe na temu “Osmisli svoj dan”. Gradski park bio je ispuwen bojama, osmesima, starima i mladima. I svi su prona{li ne{to za sebe, jer je bilo sadràja za sve uzraste, a organizatori su bili veoma zadovoqni posetom: - Ima dosta qudi i veoma smo zadovoqni. Verovatno se svako od u~esnika potrudio da pozove {to vi{e poznanika, a i mi smo dosta promovisali ovu manifestaciju. U~esnici su se potrudili da osmisle interaktivni program, kako za najmla|e, tako i za one starije - rekao je Vladimir Nasti} iz KC “Lift”. Ideja manifestacije je bila da predstavi razli~ite mogu}nosti za kvalitetno i zanimqivo provo|ewe vremena, pa su tako posetioci mogli da se pewu na ve{ta~ku stenu, uìvaju sa biciklistima, ameri~kim fudbalerima ili {ahistima... Mali{ani su se veoma zainteresovali za eksperimente iz hemije, pa je tako {tand sredwo{kolaca iz Gimnazije i Prehrambeno - ugostiteqske {kole, uvek bio okruèn decom.

U ja, sir, kajmak, pr{utu i zdravo vo}e i povr}e. Utisak koji su imali na kraju posete je bio veoma pozitivan, jer su, kako su nam rekli, upoznali autenti~nu Srbiju, prirodne lepote, istoriju i tradiciju. Upoznali su se i sa kapacitetima zdravstvenog turizma u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a. U razgovoru o na{oj turisti~koj ponudi i mogu}nostima za razvoj turizma, istakli su da bi prate}a infrastruktura (putni pravci ka bawi Gorwa Trep~a i put koji vodi ka vrhu Kablara), trebalo da bude u boqem stawu. Tako|e, neophodna su ve}a ulagawa u Ov~ar Bawi, posebno u auto-kamp koji svojim trenutnim sadr`ajima i izgledom, ne mo`e da zadovoqi potrebe savremenog turiste. Ulagawa u turisti~ku infrastrukturu mogla bi zna~ajno da doprinesu znatno ve}em interesovawu holandskih i belgijskih turista za boravak na na{em podru~ju. Gordana Majstorovi}, stru~ni saradnik za marketing TO^-a

COCA – COLA ZA LOKALNE ZAJEDNICE

GLASAJTE ZA TERETANU U ^A^KU

oca-Cola sistem ove godine proslavqa 45 godina proizvodwe u Srbiji, a povodom zna~ajnog jubileja, gra|anima {irom zemqe }e pokloniti 45 teretana na otvorenom, a sami gra|ani }e biti u mogu}nosti da glasawem izaberu op{tine u kojima }e one biti izgra|ene. U saradwi sa Nacionalnom alijansom za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) i uz podr{ku Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave Coca-Cola sistem }e na jo{ jedan na~in podr`ati lokalnu zajednicu u kojoj dugo i uspe{no posluje. Ovim projektom bi}e obuhva}ene sve op{tine u Srbiji podeqene u tri kategorije prema broju stanovnika – male, sredwe i velike. Po~ev{i od 1. juna do kraja jula, gra|ani Srbije }e putem sajta www.45godinausrbiji.rs mo}i da glasaju za op{tinu u kojoj `ele da se sagradi Coca-Cola aktivna zona, dok }e biti izabrano po 15 op{tina sa najve}im brojem glasova u svakoj kategoriji. Progla{ewe pobedni~kih op{tina bi}e objavqeno u avgustu, dok je otvarawe prve teretane na otvorenom predvi|eno za septembar. Planirano je da do kraja 2013. bude izgra|eno do 10 teretana na otvorenom, a preostalih 35 do maja 2014. godine. - Proslava 45 godina od prve proizvedene Coca-

Cole u Srbiji je za nas vi{e od jubileja. Zato smo odlu~ili da uspehe koje smo na ovom trì{tu postigli proslavimo na poseban na~in i pokrenemo ne{to veliko {to }e podi}i kvalitet ìvota u op{tinama {irom Srbije. Sigurni smo da }e Coca-Cola aktivne zone biti mesta gde }e mnogi gra|ani na jo{ jedan kvalitetniji na~in provoditi vreme ve`baju}i u prirodi i istovremeno ~ine}i dobru stvar za svoje zdravqe. Drago nam je {to }e ovaj projekat omogu}iti rekreaciju dostupnu svima - rekao je Ramon Vajdinger, generalni direktor kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija. - Coca-Cola je jedna od prvih pet kompanija koja ima nacionalni certifikat o dru{tveno odgovornom poslovawu, {to potvr|uje wenu posve}enost lokalnom ekonomskom razvoju u Srbiji. Pored toga {to je jedan od najve}ih poslodavaca i investitora u na{oj zemqi, ova kompanija nas uvek iznenadi nekom novom inicijativom koja doprinosi razvoju lokalne zajednice i kvalitetu ìvota u na{oj zemqi. Nama u NALED-u je posebno drago {to smo deo ovog projekta, jer }e 45 na{ih op{tina i gradova {irom Srbije dobiti svoje prve aktivne zone i osveìti svoje parkove i igrali{ta Coca-Cola teretanama na otvorenom - rekla je Violeta Jovanovi}, izvr{ni direktor NALED-a.

- Nas desetak smo odlu~ili da danas promovi{emo hemiju, jer postoji dosta dece kojima je hemija te{ka i komplikovana, a ona je prili~no lak i veoma zanimqiv predmet. Izvodimo razne eksperimente, odre|ujemo PH pomo}u prirodnih indikatora, punimo balone pomo}u reakcija u kojima se odvaja ugqen dioksid, pravimo hemijske koktele - rekla je Jelena Stani} iz Gimnazije. Deca su mogla i da u~estvuju u pravqenu mozaika, sa ateqeom “Mozaici [esto”, ali i da se upoznaju sa Letwim radionicama Gradske biblioteke. - De~ije odeqewe Gradske biblioteke svakog leta, tokom jula i avgusta organizuje Letwe radionice. Mi ih danas promovi{emo, a one }e se tokom leta odràvati sredom. U dve uzrasne grupe radi}emo edukativne i kreativne radionice sa decom, na kojima }e se oni druìti i kvalitetno provoditi letwi raspust - rekla je Marijana Lazi} iz Gradske biblioteke. Posetioci su zaista mogli uìvati u raznim zanimqivim sadràjima i aktivnostima, od pravqewa maketa i origamija do igrawa badmintona ili ameri~kog fudbala. I u~esnici i posetioci uputili su sve pohvale organizatoru. I. M.

NAGRADA ZA NAJBOQE U^ENIKE

KAMP OMLADINSKOG PREDUZETNI[TVA okviru projekta „Prekograni~no preduzetni{tvo mladih“, odràn je Kamp omladinskog preduzetni{tva u Kola{inu, od 17. do 21. juna. Projekat sprovode Regionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Ra{kog i Moravi~kog okruga iz Kraqeva i Regionalna razvojna agencija “Bjelasica, Komovi, Prokletije” iz Berana. Partneri na projektu su Business Innovation Programs iz Beograda, Business Start-up Centar iz Kragujevca i Direkcija za razvoj malih i sredwih preduze}a iz Podgorice, a finansira se iz fondova Evropske Unije u okviru programa prekograni~ne saradwe Srbija-Crna Gora. Projekat teì da doprinese razvoju preduzetni{tva u pograni~nom podru~ju kroz osnaìvawe veza izme|u mladih i unapre|ewe uslova za preduzetni{tvo u~enika sredwih {kola i mladih aktivnih preduzetnika u Ra{kom i Moravi~kom okrugu Republike Srbije i severnoj Crnoj Gori. Program u~eni~kog preduzetni{tva je sproveden u 10 sredwih {kola u Ra{kom i Moravi~kom okrugu, i u severnoj Crnoj Gori. Tokom {kolske godine u~enici su osnovali preduze}a i razvijali svoje poslovne ideje. Kamp je organizovan kao nagrada za sedam u~eni~kih preduze}a koja su bila najboqa na Sajmu u~eni~kog preduzetni{tva, organizovanog 10. maja u Beranama. U~enici su u~estvovali na tri radionice sa temama: Inovacije u preduzetni{tvu, Netoworking u preduzetni{tvu i Celoìvotno u~ewe. U okviru Kampa organizovan je i izlet u Sutomore i gostovawe na Me|unarodnom letwem kampu u~eni~kog preduzetni{tva u organizaciji Business Innovation Programs iz Norve{ke.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

PSIHOLOG KATARINA DUWI] MANDI] O ODABIRU FAKULTETA I NA^INIMA U^EWA

DA PRIJEMNI LAK[E PRO\E

Bli`e se kraj juna i prijemni ispiti za budu}e studente. Mnogi su ve} “zagrejali stolicu”, kako bi savladali gradivo i upisali `eqeni fakultet. Me|utim, nije mali broj onih koji su jo{ uvek neodlu~ni u vezi sa svojim budu}im zanimawem. Ne retko, gimnazijalci, koji bi po nekom nepisanom pravilu trebalo da nastave {kolovawe, ni na samom kraju ~etvrte godine ne znaju koji bi fakultet upisali. Sa druge strane, muku mu~e i oni koji su odlu~ni, ali im te{ko pada prvi susret sa “gomilom kwiga”. O nedoumicama oko odabira studija i pravom na~inu u~ewa, razgovarali smo sa Katarinom Duwi} Mandi}, {kolskim psihologom u Gimnaziji.

rema re~ima stru~waka, adolescentni uzrast je period burnog psihofizi~kog rasta i sazrevawa, a samim tim i period burnog profesionalnog razvoja. Psiholog Katarina Duwi} Mandi} isti~e da se teorija i weno iskustvo u veli-

li da razgovara o onome {ta u~i s drugima, lak{e u~i ~itaju}i na glas, voli da slu{a snimke predavawa. - Tre}i stil u~ewa je karakteristi~an za pet odsto u~enika. Re~ je o kinesteti~kom tipu osobe koji najboqe u~i kroz pokret, dodir i aktivnost i kojima je te{ko da dugo vremena sede na jednom mestu, jer vole kad mogu da urade ne{to, a ne samo da ~itaju ili slu{aju.

KAKO NAJLAK[E U^ITI?

koj meri preklapaju kada je re~ o stavovima koje u~enici izraàvaju kada do|u na savetovawe u vezi sa budu}im zanimawem. - Najve}i broj u~enika koji dolazi kod mene na profesionalnu orijentaciju pripada kategoriji koju moèmo odrediti kao „odlu~ni realista“ (zna {ta èli, ima jasnu sliku i optimisti~an je). Kategorija u~enika koja je veoma brojna, a koju u literaturi naj~e{}e nazivamo „konformista“ èli lep i ugodan ìvot, nema ba{ jasne predstave o tome koje zanimawe da izabere, ali zna da ne èli mnogo toga da mewa u svom ìvotu, pa ni okruèwe. Mali broj u~enika se dugoro~no priprema i razvija svoju li~nost, a samim tim i svoju profesionalnu odluku.

PROBNI PRIJEMNI ZA BUDU]E STUDENTE ro{le subote na Fakultetu tehni~kih nauka u ^a~ku odr`an je probni prijemni za vi{e od 230 kandidata koji }e ove godine konkurisati za indeks na ovom fakultetu. - Simulacija prijemnog ispita na FTN-u je odli~na priprema za budu}e studente, koji su osim provere znawa imali priliku da se upoznaju sa procedurom realizacije prijemnog - rekla je mr Nata{a Cvijovi}, PR FTN-a i dodala da su kandidati po okon~awu provere znawa dobili re{ewa testova, odnosno za-

dataka, kako bi sami procenili svoj nivo znawa. Ove godine na Fakultetu tehni~kih nauka u ^a~ku na {est studijskih programa osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija ima mesta za 200 buxetskih i 70 samofinansiraju}ih studenata. Kao i prethodnih godina, {kolarina iznosi 62 hiqade dinara i mo`e se izmiriti u vi{e mese~nih rata. Prijavqivawe kandidata na konkurs bi}e 26, 27. i 28. juna u terminu od 8 do 14 sati, a prijemni ispit je zakazan za 3. jul u 11 sati.

Wihova deviza je: „[kola, {kolska sprema i diplome dovode do bogatstva.“ Oni naj~e{}e jo{ uvek nemaju jasnu sliku koje od mno{tva zanimawa izabrati, ali duboko veruju da je uspeh rezultat napornog rada – kaè Duwi} Mandi}. Ona napomiwe da je i veliki broj one dece koja su neodlu~na, pitaju se {ta da rade, sumwaju u svoje potencijale (koji ~esto nisu otkriveni) i koji ~ekaju da odluka do|e sama. U~enici, wihovi roditeqi, a ~esto i nastavnici u {kolama uvereni su da se profesionalna zrelost postiè u fazi izbora zanimawa. Psiholog Duwi} Mandi} tvrdi da je to gre{ka: - Profesionalna zrelost u tom periodu prividno dostiè vrhunac. Rad na

sebi ne zapo~iwemo u septembru zavr{ne godine osnovne ili sredwe {kole, ve} mnogo pre. Psiholog mo`e pomo}i samo u slu~aju da preko puta sebe ima osobu koja `eli ne{to da promeni i da radi na sebi. Nijedan profesionalac ne}e doneti odluku za drugoga.

STILOVI U^EWA Psiholog Duwi} Mandi} ka`e da postoje tri razli~ita stila u~ewa, a budu}i studenti }e se prepoznati u nekom od wih: - Najve}i broj u~enika (65%) obra|uje informacije vizuelno (najboqe u~e gledawem, voli da vidi nastavnika, da sedi u prvoj klupi, razmi{qa u slikama ..). - Auditivni tip osobe najboqe u~i slu{awem, vo-

Dok je za najboqu ocenu u sredwoj {koli trebalo redovno u~iti i svake sedmice savladati po dve, tri strane kwige, da bi se spremili za prijemni, svr{eni sredwo{kolci moraju da nau~e nekoliko kwiga odjednom. Mnogi su u panici i strahu da to ne}e mo}i, a nekoliko saveta psihologa }e im sigurno pomo}i da prevazi|u svoje strahove. Katarina Duwi} Mandi} ka`e da se preporuke koje upu}uje svojim u~enicima na predavawima naj~e{}e odnose na to da: - gradivo koje u~e, u~e sa razumevawem, a ne napamet - u tekstu koji ~itaju prona|u i podvuku va`ne delove (novo gradivo podvla~i posle drugog ~itawa) - aktivno ponavqaju male celine i idu daqe tek kad su ih nau~ili, da ne `ure - povezuju novo gradivo sa onim znawem koje ve} imaju

- svojim re~ima tuma~e gradivo (uz zatvorenu kwigu)

KAKO ZADR@ATI MOTIVACIJU? U toku u~ewa i spremawa prijemnog, mnogi se ve} na pola puta umore, pomisle da ne mogu vi{e i da su ve} dali sve od sebe. Pitali smo psihologa kako da u~enik zadrì motivaciju. - Nemotivisanost je posledica predrasuda. Preporuke u~eniku kod koga prepoznamo da je uzrok pada motivacije nemawe ciqa, su da postavi ciqeve koji su realni i ostvarivi, ako je ciq previsoko postavqen, trud je uzaludan. Ako je postavqen prenisko, ne}e{ posti}i ono {to bi mogao.... Poèqno je napraviti plan malih ostvarivih ciqeva, i ostvarivati ih jedan po jedan uz obavezno prihvatawe pomo}i drugova, nastavnika na dopunskoj nastavi ... Da bi odrào ili ~ak pove}ao motivaciju u~enik treba da bude radostan i sre}an kad ne{to nau~i ili poloì. Treba da traì zanimqivosti u gradivu (jer one uvek postoje). Nagradi sebe kad ostvari plan. Nisu drugi pametniji od wega (mo`da su samo boqe organizovani i imaju boqe radne navike i metode u~ewa) – kaè Duwi} Mandi}. I za kraj, ona savetuje da dan pred prijemni treba odloìti kwige i sveske na stranu i u toploj porodi~noj atmosferi provesti vreme. I. M.

OBRAZOVNI CENTAR “SVETI SAVA” NUDI UNIVERZITETSKO OBRAZOVAWE okviru Obrazovnog centra “Sveti Sava”, pro{log petka je sve~ano otvoren konsultativni centar “Alfa” univerziteta. Obrazovni centar “Sveti Sava” je firma koja funkcioni{e ve} 13 godina i koja je dala je zna~ajan doprinos u oblasti obrazovawa, istakla je direktorka centra Katarina Krsti}, naglasiv{i da saradwa sa “Alfa” univerzitetom ima veliku perspektivu u ^a~ku. Otvarawu konsultativnog centra “Alfa” univerziteta prisustvovali su predstavnici privrede i javnih ustanova, kao i gradona~elnik Vojislav Ili}. - Sigurno je da grad kao {to je ^a~ak, koji ima razvijenu privredu, ima i potrebu za obrazovawem novog

OTVOREN KONSULTATIVNI CENTAR „ALFA” UNIVERZITETA kadra, koji }e doprineti razvoju na{eg grada - rekao je Ili}. Zamenik predsednika “Alfa” univerziteta Vladan Babi}, naglasio je da ovaj univerzitet, sa vi{e od 20 godina tradicije i vi{e od 20 hiqada diplomiranih studenata, kao pionir studirawa na daqinu, te`i vrhunskoj edukaciji. - Odlu~ili smo da ^a~ku danas damo epitet pravog univerzitetskog centra sa kompletnom ponudom od sedam fakulteta, vi{e od 20 akreditovanih programa, ne{to novo {to promovi{e-

mo ve} u 19 gradova Srbije. Hteli smo da se razlikujemo od drugih. Studenti koji do|u kod nas, kao tehni~ku podr{ku, ima}e najsavremeniji tablet ure|aj, koji }e im pomo}i da svoje obrazovawe u~ine boqim i kvalitetnijim. Program studirawa na daqinu, podrazumeva da mo`ete studirati ~ak iz svoje sobe, parka ili kafi}a, gde god ima interneta... Multimedijalni pristup nastavi, neograni~en pristup internetu, mentorski rad, stru~na praksa, uxbenici na{ih nastavnika i me|unarodna literatura univerzitetske bi-

blioteke su siguran put ka ostvarewu `eqa uspe{nih studenata - rekao je Babi}. “Alfa” univerzitet je poznat pod nazivom Univerzitet “Bra}a Kari}”, koji je osnovan 1993. godine, kao prvi privatni univerzitet u na{oj zemqi. Svoje dugogodi{we postojawe ova obrazovna institucija zahvaquje kvalitetnom profesorskom kadru, objektivnom ocewivawu studenata, studijskim programima prilago|enim tr`i{tu, uspe{noj me|unarodnoj saradwi i savremeno opremqenim kabinetima i u~ionicama. I. M.

DRU[TVO

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

BESPLATNO LETOVAWE ZA DECU

MALI[ANI OTPUTOVALI NA MORE J

u~e oko 7 ~asova, predstavnici Grada na ~elu sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em u Parmencu su ispratili na more prvu grupu mali{ana iz PU “Radost”, koji ove godine letuju u Ulciwu o tro{ku Grada. Jednoglasnom odlukom odbornika u Skup{tini, odlu~eno je da vi{e od 1.900 mali{ana iz ~a~anskih vrti}a dobije besplatno letovawe u odmarali{tu “Ov~ar”, a bi}e raspore|eni u osam grupa. Prva grupa, od 245 dece i 46 vaspita~ica i ostalog osobqa, otputovala je u ~etvrtak. Dok su vaspita~ice i predstavnici Grada obavqali posledwe pripreme, mali{ani su sa nestrpqewem ~ekali polazak autobusa. Neki idu prvi put bez roditeqa, neki su ve} odlazili sa vrti}em na letovawa i zimovawa, ali svi su nam rekli da jedva ~ekaju da stignu na more, da prave kule od peska i nau~e da plivaju, a nabrajali su nam i drugare sa kojima }e se dru`iti. Gradona~elnik Vojimarketing 032/342-276

slav Ili} po`eleo je deci sre}an put i lepo vreme: - Sre}ni smo {to mali{ani idu besplatno i `elimo da nastavimo ovu tradiciju i narednih godina. Pored pred{kolaca, u Ulciwu }e tako|e besplatno letovati i 142 vukovca iz osnovnih {kola. @elim im lepo vreme, a oni koji nisu pliva~i da nau~e da plivaju - rekao je Ili} i naglasio da je odmarali{te “Ov~ar”, nakon rekonstrukcije potpuno spremno

i bezbedno za mali{ane, {to je proverila i Komisija za prijem. Predsednik Skup{tine Veqko Negovanovi}, podsetio je da su odbornici SG jednoglasno doneli odluku da deca putuju besplatno na more, {to }e, kako je naglasio, svima slu`iti na ~ast. - Iz buxeta smo izdvojili 10 miliona dinara za rekonstrukciju odmarali{ta i pet miliona za nabavku opreme kako bi stvorili najboqe uslove za de-

cu. Kompletni tro{kovi }e biti izme|u 25 i 30 miliona dinara - rekao je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Stana \uki}, pravnik PU “Radost” istakla je da

je letovawe dece iz vrti}a u Ulciwu tradicija duga 50 godina i da roditeqi mali{ana treba da imaju puno poverewe u ovu ustanovu: - Roditeqi treba da bu-

du bezbri`ni, jer je odmarali{te prelepo, bezbedno, sa odgovaraju}im kadrom koji }e brinuti o deci. Sa nama idu i lekari Doma zdravqa, koji su tako|e odgovorni i savesno obavqaju svoj posao. Imamo vo|u puta, autobuse }e pratiti i kola MUP - a. Svaka smena dece koja odlazi na more ima dva rekreatora, profesionalce koji vode ra~una o deci kada su u vodi. Tako|e, sa decom u jednoj grupi putuju i dva lekara i dve medicinske sestre, a na desetoro dece odlazi po jedan vespita~. U grupi su i ~etiri sprema~ice, ~etiri kuvarice i ~etiri servirke. Prva grupa mali{ana se vra}a 29. juna, kada odlazi druga smena. I. M.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

SELO

ODR@ANI „DANI

Draga~evci se danas sve ~e{}e okre}u gajewu jagode, a to nikako nije slu~ajno. Ova vo}na vrsta je u proteklih pet godina postala wihova uzdanica, jer, za razliku od drugih poqoprivrednih proizvoda, neprekidno postiè dobru cenu. Ipak, da bi zadràli dosada{we strane kupce i u Draga~evo doveli neke nove - neophodno je da prate moderne svetske trendove i osavremewavaju proizvodwu. a podru~ju Draga~eva proizvo|a~i jagode postiù boqe prinose nego u drugim regionima, po hektaru beru 15, 20, pa ~ak i do 30 tona jagode. Da bi popravili efekte u svojoj proizvodwi, neophodno je da koriste sertifikovan sadni materijal i zasade formiraju u prole}e, kako bi se diferencirao maksimalni rodni potencijal za narednu godinu. Neophodno je i da poboq{aju ishranu, za{titu i uvedu novu tehnologiju gajewa ovog vo}a u jednoredima, radi lak{eg odràvawa, za{tite i berbe i boqeg provetravawa samih sadnica. Generalno uzev, to i jeste poruka manifestacije “Dani poqa jagode”, koja je pro{le subote odràna u Roga~i.

Na oglednim poqima u Roga~i prvi put je prezentirana prole}na sadwa jagode u Draga~evu. Re~ je o holandskim sortama jagode, od najranijih do najkasnijih, ali u saradwi sa Radom Dragovi}em, doma}inom imawa na kome su zasnovani ogledi, odabrane su uglavnom kasnije sorti, jer su u pitawu ve}e nadmorske visine, kako bi se smawila opasnost od poznih prole}nih o{te}ewa. Op{ta preporuka predstavnika firme “ATP IRRIGATION” je da proizvo|a~i sa ovog podru~ja gaje sredwe rane i kasnije jagode, da se izbegnu problemi sa eventualnim poznim prole}nim mrazevima. Ukoliko se odabere adekvatan sortiment, u ovom klimatskom podnebqu - jagode }e sti}i kada svuda pro|u, ~ak i za po~etak

DA ZARADA

JO[ UN

turisti~ke sezone, tako da wihovom berbom na samom kraju sezone mo`e da se ostvari jako dobra zarada.

PROLE]NA SADWA JAGODE USPE[NIJA Iskustva iz nekih poqoprivredno razvijenijih zemaqa u Evropi pokazala su da je letwa sadwa jagoda rizi~nija i da daje lo{ije rezultate od prole}ne, jer se oba-

vqa u julu i avgustu, kada su visoke temperature, a niska vla`nost vazduha. U ekstremno su{nim godinama, poput pro{le, kada se govori o letwoj sadwi, u pojedinim regionima nije se primilo i do 50 odsto sadnica jagode. - Kada se jagoda sadi u prole}e, ni`e su temperature i ve}a vla`nost vazduha, boqi je prijem sadnica i ve} za nekih sedamosam nedeqa po~iwe prva berba. Taj prvi rod, kako se vidi i na ovom oglednom poqu, nije toliko mali da nije isplativ. Svakako je na nivou da povrati 50 do 60, pa ~ak i malo vi{e procenata od uloga u planta`u. Veoma je va`no {to posle tog prvog prole}nog roda, jagoda ima sasvim dovoqno vremena da se regeneri{e i da u period od polovine septembra do kraja oktobra, kada se na na{oj geografskoj {irini diferencira rodni potencijal za narednu sezonu, u|e maksimalno spremna - rekao je Mile Radisavqevi}, vlasnik beogradske firme “ATP IRRIGATION”, nagla{avaju}i da }e genetski potencijal sadnica u ovom ogledu za 2014. godinu biti od 800 do 1.020 ili 1.050 grama, u zavisnosti od sorte. Takav potencijal obezbe|uje prinose na nivou od 35 do 40, pa ~ak i 45 tona po hektaru.

SERTIFIKOVANIM SADNICAMA DO VI[IH PRINOSA Kako je istakao Radisavqevi}, kada se govori o prezentiranim holandskim sadnicama jagode, re~ je o stopostotno bezvirusnom sadnom materijalu, koji se proizvodi po veoma strogoj proceduri holandske fitosanitarne slu`be, gde su redovne kontrole minimalno {est puta godi{we i tu zaista ne postoji ni teorijska mogu}nost da do|e do zaraze. Sadni materijal se na jednoj planta`i proizvodi maksimalno

SELO

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

JAGODE“ U ROGA^I

POSTANE

OSNIJA!

dve godine. Parcela se mewa svake tre}e godine. Glavna prednost holandskih sorti jagode je {to se dobija zdrav bezvirusni sadni materijal, koji samim tim na startu obezbe|uje nekih 20 do 30 odsto ve}i prinos. U ogledu su zastupqene najnovije sorte jagode. Tu je “rumba”, nova rana sorta, koja je na svim kontinentima pokazala neo~ekivano dobre rezultate. Selekcionisana je pre ~etiri-pet godina. Veoma je otporna na zimske mrazeve. Drugog prole}a daje prinos od 900 do 1.050 grama po sadnici. Plodonosi 27 ili 28 dana. Plodovi su ~vrsti, sjajni i izvanrednog ukusa. Nemaju deformacije i pogodni su za transport. - Za narednu sezonu ve} sada mo`emo da najavimo par novih sorti, koje }emo, svakako, imati i ovde u ogledima. Wihova prednost je {to posle berbe mogu da stoje i sedam dana. Kod tih sorata ~ak i berba mo`e da se prolongira za dan-dva, bez rizika da }e jagode propasti. Ima}emo interesantne Dane poqa u narednoj godini, jer }emo na ovom istom mestu prezentirati najnovija dostignu}a na{e partnerske selekcionarske ku}e „RAPO“. Pokaza}emo i prednosti tehnologije uzgoja jagode na jednoredima, {to daje, itekako, dobre efekte - najavio je Radisavqevi}.

SLAMOM PROTIV TRULE@I Kako je istaknuto ovom prilikom, uspe{an uzgoj jagode je nezamisliv bez slame i to su svetska iskustva pokazala. Ako je jagoda u cvetu, a izme|u redova i delimi~no na foliji nema slame, kad ki{a pada na zemqu, sa ki{om na list i cvet padaju spore gqivica. Ako one zaraze tu~ak u fazi cvetawa, kasnije kada do|u visoke temperature i nastupi velika vla`nost vazduha, trule` ne moè da se spre~i. Moè se samo delimi~no ublaìti kori{}ewem pesticida. Kada se stavi slama, nema patogena na slami, pa nema ni opasnosti od truqewa. Slama se stavqa iskqu~ivo pred cvetawe jagode. Na taj na~in, se sa dva ili tri preventivna tretmana protiv truleì, re{a-

va problem tokom ~itave vegetacije jagode. Ako plod u ki{nom periodu leì na foliji, na mestu kontakta pojavquje se trule`. U najboqem slu~aju pojavquju se bele fleke, a ~esto i trule`. - Ako se primewuje slama, dva sata nakon ki{e plodovi se mogu brati i ne umawuje se wihova komercijalna vrednost. I pri visokim temperaturama - tako|e se zadràva prva klasa jagode. U Holandiji nisam video jedan jedini kvadrat plantaè bez slame. Ako oni tako rade, mislim da i mi ne treba da traìmo druge tehnologije, ve} da usvajamo wihovu praksu - naglasio je Radisavqevi}.

KONSTANTNO DOBRA CENA Rade Dragovi}, koji se pre pet godina definitivno preorijentisao na novi i profitabilniji vid proizvodwe, ka`e da je jagoda ove godine “poranila” na wihovom podru~ju, tako da se berba polako privodi kraju. Kada se uzmu u obzir vremenske prilike, prinosi su bili solidni. Na we-

govim parcelama ostvario je prosek od 25 tona po hektaru. Ina~e, ve} tri godine za redom Dragovi}i pro{iruju proizvodwu, tako da trenutno gaje jagodu na dva hektara. Planiraju da narednog prole}a podignu i nove zasade. Do sada su prete`no gajili italijanske sorte jagode, ali su spremni da se u narednom periodu, u skladu sa zahtevima trì{ta, oku{aju u proizvodwi nekih novih holandskih sorata jagode. Rezultati ogleda, zasnovanog na wihovom imawu, pomo}i }e im u izboru. Dragovi}i isti~u da je jagoda vrlo profitabilna vo}na kultura i da su proizvo|a~i u zabludi ako misle da masovnija proizvodwa moè da ugrozi plasman. Prema wihovom vi|ewu, kada je jagodi~asto vo}e u pitawu, ukoliko se proizvedu ve}e koli~ine, prodaja je boqa. - Zasade pod jagodom bi trebalo {iriti, jer 95 odsto ukupnih koli~ina tog vo}a sa ovog podru~ja ide u izvoz. Na{u kvalitetnu jagodu izvozimo za Nema~ku, Austriju, Rusiju, Crnu Goru... Vrlo malo robe odlazi u doma}u preradu. Imamo otkupno mesto u Roga~i, {to nam olak{ava posao. Planiramo da u narednoj sezoni formiramo agrocentar u Gu~i, u okviru koga }e svi proizvo|a~i biti u prilici da dobiju kompletan repromaterijal i neophodnu opremu za ovu vrstu proizvodwe. Osim otkupom jagode, bavi}emo se i plasmanom kupine, {umske jagode, ribizle, borovnice i nekih drugih proizvoda - isti~e Rade Dragovi}. Iako je cena jagode nià u ovoj sezoni, prinosi su vi{i. Kada se pogleda prosek u posledwih pet godina, otkupna cena jagode se kretalaod 140 do 150 dinara po kilogramu. To je odli~na cena i isplati se ovaj

vid proizvodwe. Najve}i izdatak u podizawu novih zasada je sadni materijal, jer od kvaliteta sadnica najve}im delom zavisi i uspeh u proizvodwi. Za podizawe novog zasada jagode (na jednom hektaru) neophodno je ulo`iti od 15 do 25 hiqada evra. Cena kontejnerskih sadnica je stabilna i kre}e se od 20 do 25 dinara, a frigo `ivi}i u zavisnosti od kvaliteta staju od 20 do 45 evrocenti.

POUZDANI PARTNERI U PROIZVODWI Pored kvalitetnog sadnog materijala, firma “ATP IRRIGATION” u svom asortimanu poseduje folije i sisteme za navodwavawe “kap po kap”, koji su veoma otporni na zapu{avawe. Praksa pokazuje da, iz godine u godinu, raste potra`wa za takvim zalivnim sistemima. Kako isti~e Radisavqevi}, postoje kupci koji traè neograni~ene koli~ine jagode, ali klasifikovane. - Mi smo zainteresovani da organizujemo otkup i izvoz jagode na ovom podru~ju, ukoliko holandske sorte jagode u|u u masovniju proizvodwu. Trì{na cena klasifikovanih jagoda (ekstra klasa, prva i druga) uve}ana je za 20 do 30 procenata, {to ~ini ovu vo}nu vrstu jo{ profitabilnijom. Teìmo da u ovom regionu pro{irimo gajewe holandskih sorata jagode i da prema ponu|enim koli~inama i kvalitetu ovog izvoznog vo}a postanemo prepoznatqivi na trì{tu - rekao je Radisavqevi}. Vo}ari sa podru~ja Draga~eva, ali i iz drugih krajeva Srbije, od 1. oktobra mogu da se prijave, ukoliko su zainteresovani, za holandske sadnice jagode, kako bi “ATP IRRIGATION” aùrirao spiskove, na osnovu kojih }e obezbediti adekvatne koli~ine sadnog materijala za narednu sezonu. Firma obezbe|uje folije i zalivne sisteme “kap po kap”, a ukoliko vo}ari dostave analize zemqi{ta i vode, predloì}e i odgovaraju}u tehnologiju uzgoja. V. S.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

DRU[TVO

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE U ^A^KU

SPASAO DRUGA OD PLAMENA

NIKOLA POLO@IO ISPIT ZRELOSTI Zbog hrabrosti koju je pokazao 30. aprila na prvomajskom uranku, Osnovna {kola “Branislav Petrovi}” predloì}e svog u~enika Nikolu Je~menicu za nagradu Ve~erwih novosti “Podvig godine” Iz cele Srbije i regiona ovih dana stiù pohvale za Nikolu Je~menicu (14) iz Slatine koji je na prvomajskom uranku spasao vr{waka i kom{iju iz Mr{inaca Marka ]ur~i}a. Mawe, vi{e komentari su sli~ne sadrìne i ve}ina qudi, koja na portalima pro~ita o Nikolinom podvigu, slaè se da je postupio odgovorno i zrelo, {to ne bi uradili ni stariji od wega. De~ak je bez razmi{qawa potr~ao za drugom koga je zahvatila vatra, oborio ga na zemqu, legao na wega i tako ugasio plamen. - U trenutku kada se to dogodilo, na uranku nas je bilo tridesetak. Negde posle 21 ~asa, jedan de~ko je doneo kantu sa benzinom da bismo lak{e rasplamsali logorsku vatru. Kada je sipao benzin, plamen je zahvatio kantu. On se upla-

Nikola sa ocem Milovanom marketing 032/342-276

Nerazdvojni drugari Marko i Nikola

{io i ispustio je na travu. Vatra je zahvatila i Marka, na koga je prethodno prsnula neka kap benzina. U tom trenutku se upla{io i po~eo je da beì. Kako je tr~ao, vatra se rasplamsavala - pri~a Nikola. Kada je vatra zahvatila Marka, Nikola je od wega bio udaqen dva metra. Tr~ao je za wim desetak metara, uspeo da ga obori na zemqu i svojim telom ugasio plamen. Ostali su na uàs pred o~ima reagovali nemo ili su vri{tali. Ubrzo su stigle kom{ije i prevezle Marka do bolnice. U â~ku je le~en dva dana, a potom je preba~en u Beograd na Univerzitetsku de~ju kliniku u Tir{ovoj. Zadobio je opekotine drugog i tre}eg stepena. Prili~no se oporavio, ali wegovo le~ewe jo{ uvek nije zavr{eno. - Dok se sav taj uàs de{avao, nisam se pla{io. Tek sam sutradan postao svestan {ta se dogodilo i {ta je sve moglo da se desi kaè Nikola. On i Marko su zavr{ili sedmi razred O[ “Branislav Petrovi}” i obojica su odli~ni |aci. U ve}ini komentara na portalima upu}ene su poruke i Nikolinim roditeqima, jer je hrabrost i humanost najpre stekao u ku}i. - Supruga i ja se trudimo da Nikolu i mla|eg sina Marka vaspitamo da prevashodno budu dobri qudi i da svakome pomognu. Ponosni smo na wega - kaè Milovan Je~menica. Wegov podvig pohvalilo je i nastavni~ko ve}e {kole u Slatini. Direktor Lazar îkiriz kaè da }e ga {kola nagraditi na Vidovdan, a predloì}e ga i za nagradu Ve~erwih novosti “Podvig godine”. - Postupio je kao odgovoran i odrastao ~ovek. Ve} je cela Srbija saznala za wega - nagla{ava îkiriz. Narednih dana i gradsko rukovodstvo bi trebalo da organizuje prijem za Nikolu. Najverovatnije }e i od wih sti}i zasluèna nagrada. Z. J.

POVRE\ENO PET LICA nedequ, oko 14,45 ~asova, na magistralnom putu u Svra~kovcima, dogodila se saobra}ajna nezgoda u kojoj je pet lica povre|eno. Do nezgode je do{lo kada je putni~ko motorno vozilo „reno“, kojim je iz pravca Preqine prema Rudniku, upravqao D. B. (1942) iz Zemuna, udarilo u teretno motorno vozilo, kojim je iz suprotnog pravca upravqao E. H. (1988) iz Bajevice. Od siline udara, voza~ teretnog vozila izgubio je kontrolu i bo~nom stranom svog vozila udario u putni~ko motorno vozilo „golf“, koje mu je dolazilo u susret, a kojim je upravqao D. J. (1977) iz Sremske Mitrovice, nakon ~ega je teretno vozilo sletelo sa kolovoza. U saobra}ajnoj nezgo-

di te{ke telesne povrede zadobio je D. J, voza~ „golfa“ i putnik u wegovom vozilu J. [. (1976) iz [apca. Lake telesne povrede zadobio je voza~ „renoa“, D. B, voza~ teretnog motornog vozila E. H. i putnik u teretnom vozilu E. H. (1991) iz Bajevice. Uvi|aj na licu mesta izvr{ili su saobra}ajni policijski slu`benici Policijske uprave u ^a~ku.

OSUMWIÊNI ZA OBIJAWE KU]A I TE[KE KRA\E a~anska kriminalisti~ka policija rasvetila je vi{e krivi~nih dela te{ka kra|a, izvr{enih na podru~ju grada â~ka u proteklih pet meseci. Zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io osam krivi~nih dela te{ka kra|a, kriminalisti~ka policija odredila je meru zadràvawa Ivanu M. (1980) iz â~ka, dok }e protiv Radi{e @. (1993) iz â~ka, osum-

wi~enog za isto krivi~no delo, krivi~na prijava biti podneta u redovnom postupku. Oni se terete da su obijali ku}e iz kojih su otu|ili novac i nakit. Policija je, prilikom pretresa prona{la i oduzela deo ukradene robe. Osumwi~eni Ivan M. }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u ^a~ku.

RAZBOJNI[TVO U MEWA^NICI sredu, oko 8,20 ~asova, od strane NN lica, izvr{eno je krivi~no delo razbojni{tvo nad R. L. radnikom mewa~nice „Lazo“, u @elezni~koj ulici, u ^a~ku. Za sada nepoznati izvr{ilac je, maskiran fantomkom, u{ao u mewa~nicu i uz pretwu pi{toqem, od o{te}enog otu|io novac u iznosu od oko 340 hiqada dinara.

Policija je obavila uvi|aj na licu mesta i traga za po~iniocem.

SELO

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

DAN POQA OZIMIH STRNIH @ITA

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

SOLIDNI PRINOSI P[ENICE

Nikola Hristov, oplemewiva~ Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada organizaciji Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak, u utorak je u Qubi}skoj Baluzi, odràna tradicionalna manifestacija “Dan poqa ozimih strnih ìta”. Gosti iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta za strna ìta Kragujevac, okolnih poqoprivrednih stru~nih slu`bi, iz Kragujevca, Kraqeva, Uìca, Novog Pazara, predstavnici centara za razvoj sela i poqoprivredni proizvo|a~i, posle dobrodo{lice direktorke PSSS â~ak Sla|ane Petri} u motelu “Livade”, uputili su se na oglednu parcelu, povr{ine dva hektara, na kojoj je zastupqeno 13 sorti p{enice, dve tritikale i sedam je~ma. - Na oglednom poqu PSSS â~ak zastupqeno je devet sorti p{enice iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koje su proizvo|a~i i pro{le godine mogli da vide. Setva je obavqena sredinom oktobra. Znamo da su vremenske prilike bile vrlo karakteristi~ne za ovu vegetacionu godinu. U oktobru i novembru je palo po tridesetak litara ki{e za nekoliko dana, {to je bilo od izuzetnog zna~aja za brzo i

ujedna~eno nicawe semena. Zimski period je bio blag, izuzev jednog dela decembra, koji je bio sa niìm temperaturama, ali to nije ostavilo nikakve posledice na useve. Me|utim, ove posledwe ki{e, od pre desetak dana, izazvale su polegawe. Prole}ni deo vegetacije je tako|e bio karakteristi~an, zbog zahla|ewa od sredine maja, {to je usporilo cvetawe i formirawe zrna. Iako je usev u odre|enoj meri polegao, uop{teno se moè re}i da izgleda dobro - kaè Milisav Tiosavqevi}, promoter Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Prema wegovim re~ima, veliki ovogodi{wi problem je i to {to za{tita p{enice i je~ma od bolesti i {teto~ina, nije “zaìvela” u punoj meri. Agrotehni~ke mere su primewene u malom procentu, {to }e sigurno uticati i na smawewe prinosa, zbog pojave bolesti, konstatuje Tiosavqevi}. Nikola Hristov, oplemewiva~ Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, podse}a da su vremenski uslovi bili razli~iti u ~itavoj Srbiji, {to je prouzrokovalo da negde usevi izgledaju odli~no, a negde jako lo{e:

- Iako je ve} po~ela ètva je~ma, jako je te{ko davati procene prinosa. U krajevima gde je bilo veliko nevreme, mnogo padavina, grada, nanete su ogromne {tete, jer je usledilo lomqewe klasa i osipawe ve} formiranog zrna, kao i polegawe. @etvu p{enice moèmo o~ekivati za desetak dana. Naravno, gde usevi dobro izgledaju moèmo o~ekivati solidne prinose. Hristov isti~e da je u uslovima intenzivne agrotehnike jako va`na primena za{titnih mera, pogotovu {to je ova godina bila specifi~na. Stru~waci novosadskog Instituta, za sigurnu proizvodwu preporu~uju za{titu fungicidima. Prva za{tita je neophodna u rano prole}e, kada se vr{i i prvo tretirawe protiv korova. Drugi put se tretirawe fungicidima vr{i u fazi cvetawa strnih ìta, pre svega p{enice, zato {to je tada najve}a opasnost od infekcija, i ako se pravovremeno ne izvr{i za{tita, javqa se dodatni problem koji kasnije izaziva i gubitak zrna, obja{wava Nikola Hristov. - Kada je re~ o generalnoj proceni kakav }e prinos biti ove godine, zavisi od toga {ta je, gde, koliko i kako ura|eno. O~ekujemo da }e proizvo|a~i, koji su primenili sve ono {to smo im savetovali za na{e sorte, imati sasvim solidan prinos. Naàlost, tamo gde je lo{e vreme uzelo svoj danak, poqoprivrednici koji su ipak investirali, ima}e odre|ene gubitke, odnosno ne}e mo}i da ostvare rekordne prinose koji su planirani. Proizvo|a~i koji se nisu pridràvali na{ih saveta, ne mogu ni da se nadaju nekom velikom prinosu - kaè na{ sagovornik, napomiwu}i da su stru~waci novosadskog Instituta, pored toga {to se bave proizvodwom novih sorti i plasirawem nove tehnologije, uvek na raspolagawu svojim proizvo|a~ima, da ih savetima “prate” od po~etka do kraja vegetacije. N. R.

MESNA ZAJEDNICA JE@EVICA

PUTEVI I VODOSNABDEVAWE PRIORITET brdovitom kraju, devet kilometara od â~ka, nalazi se selo Jeèvica, sa 1.150 stanovnika, od kojih je oko 100 mali{ana. Naàlost, kao i u ve}ini sela, i u Jeèvici je prete`no starije stanovni{tvo. Mnogi iz sela odlaze u grad, pogotovu mladi. - Jeèvica je teritorijalno velika, ali je slabo naseqena. Me{tani se bave poqoprivredom, najvi{e sto~arstvom i vo}arstvom. Jeèvica nema zdravstvenu ambulantu, kao ni Dom za mlade, ali ove ustanove postoje u Zabla}u, koje je blizu na{eg sela. U Gorwoj Jeèvici imamo izdvojeno odeqewe O[ “Vladislav Petkovi} Dis”, koje poha|a pet |aka, jedan prvak i ~etiri tre}aka. Deca iz na{eg sela uglavnom idu u Osnovnu {kolu u Zabla}u - kaè predsednik MZ Jeèvica Ivan Bo{kovi}.

Sagovornik isti~e da su putevi u veoma lo{em stawu, da je neophodno po{qun~avawe pojedinih deonica, a tokom narednih godina asfaltirawe i kompletna rekonstrukcija. Prema re~ima Bo{kovi}a, snabdevawe elektri~nom energijom je uglavnom uredno, mada su, kako kaè, uvek potrebne “sitne popravke”. U pojedinim delovima sela nedostaje uli~no osvetqewe, ali u saradwi sa predstavnicima Grada i “Elektrodistribucijom” ve} je zapo~eta realizacija ovog projekta. - Pored sanacije puteva, me|u prioritetima je i vodosnabdevawe sela, koje nije najboqe. Nevoqe su posebno izraène u vreme letwih su{a, koje su iz godine u godinu sve ja~e, o ~emu svedo~e pro{logodi{wa iskustva i problemi. Postoje tri vodovoda koja pripadaju Jeè-

Predsednik MZ Je`evica Ivan Bo{kovi}

vici, ali su stara vi{e od 40 godina, pucaju cevi, treba odr`avati sisteme. Sanacija kaca na jednom od je`eva~kih vodovoda trebalo bi da bude zavr{ena ove godine. U Ku-

ki}ima je po~ela izgradwa crpne stanice koja }e ìteqima nekoliko pomoravskih sela isporu~ivati vodu iz podzemnog jezera. Tada }e i deo Jeèvice dobiti kvalitetnu vodu - nagla{ava Ivan Bo{kovi}. Na{ sagovornik isti~e da selo ima dobru saradwu sa predstavnicima lokalne samouprave i javnih preduze}a. U planu je rekonstrukcija zgrade Mesne zajednice, a trenutno je u izgradwi savremen sportski teren koji }e biti namewen za rukomet, odbojku, tenis, ko{arku i fudbal. Pre ne{to vi{e od godinu dana, od ~a~anskog preduze}a “Komunalac” selo je dobilo kontejnere, a “Autoprevoz” je uveo saobra}ajnu liniju Sloboda - Zabla}e, {to mnogo zna~i i me{tanima Jeèvice, podse}a Bo{kovi}. N. R.

krompir 80 - 90 pasuq 300 paprika 180 paradajz 100 - 120 krastavac 60 - 70 tikvice 50 brokoli 250 boranija 300 gra{ak 200 kupus 70 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 80 cvekla 200 zelena salata 30 crni luk 70 crni luk mladi 20 beli luk mladi 30 VO]E

suve {qive 250 jabuke 100 - 120 tre{we 150 - 170 jagode 200 - 250 maline 120 breskve 150 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 1.200 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 8 - 13 kajmak 400 - 600 sir 250 - 300 pr{uta 1.200 - 1.800 slanina 300 - 800 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 200 prasi}i 250 - 270 ovce 100 - 110 jagwad 180 - 200 p{enica 30 je~am 32 kukuruz 30

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

OBELE@EN SVETSKI DAN DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI

I GRADSKI ^ELNICI DALI KRV

petak je Crveni krst obeleìo Svetski dan dobrovoqnih davalaca krvi, akcijom dobrovoqnog davala{tva koja je odràna u Domu kulture. Ciq obeleàvawa je podizawe nivoa svesti o potrebi za bezbednom krvi i wenim produktima i izraàvawe zahvalnosti dobrovoqnim davaocima. Akciju su podràli i gradski ~elnici, pa su dragocenu te~nost, izme|u ostalih, dali i gradona~elnik Vojislav Ili}, zamenik predsednika Skup{tine grada Vlade Mili} i gradski ve}nici Nemawa Trnavac i Qubodrag Grbi}. - Grad se prikqu~io akciji obeleàvawa Svetskog dana dobrovoqnih davalaca, jer èlimo da pomognemo na{im sugra|anima. Ja sam, do sada, dao krv sedam, osam puta... Nadam se da }emo u toku leta imati dovoqno zaliha krvi, a ukoliko bude potrebe, ponovo }emo organizovati sli~ne akcije – rekao je gradona~elnik Ili}. Moto ovogodi{we akcije je “Svako davawe krvi je poklon”. - Imali smo impresivne rezultate u toku pro{le godine, u

proseku su odràne 52 akcije, {to zna~i jedna akcija nedeqno. Veliku podr{ku u organizaciji ovih akcija, pruìli su nam privatni preduzetnici, kao i direktori sredwih {kola. Me|u davaocima krvi je pro{le godine zabeleèn veliki broj nezaposlenih, kojih je bilo vi{e od 750. Tako|e, ~a~anski sredwo{kolci su zna~ajni davaoci, a me|u wima se isti~u u~enici Gimnazije. Za-

hvaqujem svim partnerima i stalnim donatorima koji nam pomaù pri organizovawu akcija – rekla je Biqana Davidovi}, sekretar Crvenog krsta â~ka. Doktorka Nela Savi} iz Slu`be za transfuziju je zahvalila svim dobrovoqnim davaocima krvi, koji svojim gestom dobre voqe pomaù pacijentima koji se le~e u na{oj Bolnici. - Krv je ponekad jedini lek za

odre|ena stawa, koji se ne mo`e kupiti i proizvesti u fabrikama, a davaoci su ti koji jedini mogu pomo}i. U letwim mesecima krv je najpotrebnija. Upravo zahvaquju}u akcijama koje su u ovom mesecu organizovali studenti Fakulteta tehni~kih nauka i Mesne zajednice Alvaxinica i 3. decembar, ~a~anska Bolnica trenutno raspola`e zadovoqavaju}im rezervama krvi – rekla je dr Savi}. Pored mnogobrojnih letwih akcija koje se planiraju, u orga-

nizaciji Crvenog krsta bi}e realizovane akcije u Manastiru “Vujan” i redovna akcija u fabrici “Sloboda”. Plakete za najhumaniju sredinu dodeqene su direktorima i nastavnom osobqu svih ~a~anskih sredwih {kola, a me|u preduze}ima koja su doprinela dobrovoqnom davala{tvu krvi izdvojena je kompanija “Sloboda”. Priznawa su dodeqena i davaocima koji su krv dali 50, 75 i 100 puta. I. M.

ODLI^NI USLOVI U AMBULANTI NA @ELEZNI^KOJ STANICI

ZADOVOQNI I LEKARI I PACIJENTI

Na~elnica ambulante dr Marina Ratkovi}

Zdravstvena ambulanta na @elezni~koj stanici, radi vi{e od pet decenija, ali od pre {est godina, kada je i stanica renovirana i ambulanta je dobila nove prostorije i novo ruho, na ~emu joj mogu pozavideti sve zdravstvene ustanove u gradu. Od pacijenata koji imaju kartone u ovoj ambulanti, o lekarima i wihovom radu mogu se ~uti samo pohvale

mbulanta na @elezni~koj stanici je potpuno savremena i odli~no opremqena zdravstvena ustanova. U woj rade lekar op{te medicine Petar Jankovi}, dr @eqko Engelman, specijalista medicine rada i na~elnica ove slu`be dr Marina Ratkovi}, tako|e specijalista medicine rada. Ambulanta poseduje i Stomatolo{ku slu`bu, kao i laboratoriju, a opremqena je EKG-om i aparatima za spirometriju. Uz tri lekara, radi i pet medicinskih sestara. Nije samo ova odli~na opremqenost razlog za-

{to pacijenti hvale ovu ambulantu. Naravno, uz qubaznost zaposlenih, isti~e se i izgled ove slu`be, koji nikako ne podse}a na tipi~nu zdravstvenu ustanovu. Savr{eno sre|eni i ~isti hodnici, ordinacije i sve ostale prostorije... Da ne pomislite da ste do{li kod lekara i da vam ne bude te{ko da sa~ekate svoj red. Mada se ovde, {to je danas na`alost neuobi~ajeno, retko ~eka. - Do{la sam samo na kontrolu, jeste da sam kod lekara, ali pravo da vam ka`em uop{te se tako ne ose}am. Doktori su divni, sestre tako|e, svi su quba-

zni i nikada nije gu`va pri~a nam Zorica, pacijentkiwa koju smo zatekli ispred ordinacije. Prema re~ima na~elnice dr Marine Ratkovi}, po{to je pre podne ve}a gu`va, tada u smeni rade dva lekara, a popodne radi jedan, dok Laboratorija i Stomatolo{ka slu`ba rade samo pre podne. Doktorka Ratkovi} radi u ovoj ambulanti ve} 22 godine. Davno je ova ustanova primala samo radnike “@eleznice” i “Autoprevoza”, a pre {est godina doktorka Marina i dve sestre “pokrivale” su same 900 pacijenata. Sada je ova ambulanta otvorenog

tipa i weni lekari imaju 5.500 opredeqenih pacijenata. - Imamo dosta i mladih pacijenata, a ne samo starije. Oni se uglavnom po ne~ijoj preporuci opredequju za nas. Le~imo i pacijente koji ìve u okolnim ulicama, odnosno u blizini @elezni~ke stanice - pri~a dr Ratkovi}. Ipak su, osnovna delatnost lekara ove ambulante pregledi èlezni~ara. - Pre stupawa na du`nost, èlezni~arima merimo krvni pritisak i radimo osnovnu kontrolu zdravqa. Oni koji imaju

visok krvni pritisak, povi{enu temperaturu i druge tegobe koje ometaju normalno funkcionisawe, ne mogu odraditi svoju smenu. Me|utim, â~ak je mawi èlezni~ki ~vor, pa i nemamo toliko pregleda. U Uìcu postoji lekar koji radi samo preglede èlezni~ara - kaè dr Ratkovi}. Ona isti~e da su zaposleni veoma zadovoqni uslovima rada, pa se samim tim pacijenti ne suo~avaju sa nervoznim osobqem. Uglavnom, ova je ambulanta definitivno pravi primer kako treba da izgleda i funkcioni{e jedna zdravstvena ustanova. I. M.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

KULTURA

TRIBINA ULUS-a U ^A^KU: DRAGOSLAV KRNAJSKI O RASKOLU U NAJMASOVNIJEM UMETNI^KOM UDRU@EWU U SRBIJI

I KULTURU „DRMA” KORUPCIJA - Na tribini su u~estvovali istaknuti umetnici Mirjana Denkov, Dragoslav Krnajski, Dobrica Kampereli}, Anica Vu~eti}, Zdravko Vajagi} i Vlada Ristivojevi}. ktuelna de{avawa u umetni~kim udruèwima i institucijama kulture iziskuju ozbiqnu analizu kao i odgovore na otvorena pitawa koja se ti~u statusa kulture u dru{tvu i organizacije i rada udruèwa. Skrajnuta buxetska pozicija kulture uslovqena ekonomskim stawem u zemqi, i “lov u mutnom” pojedinaca sklonih korupciji i malverzacijama, podigli su glas umetnika kojima nisu ugroèni samo profesionalni integritet i dostojanstvo. ULUS se kao jedno od najstarijih i najmasovnijih umetni~kih udruèwa u Srbiji prepoznaje kao stoèr okupqawa umetnika, a svi problemi koji ga potresaju, mogu se smatrati odrazom op{teg stawa u umetni~kom esnafu u na{oj dràvi. Konstatovano je i da se ULUS posledwih godina vezao za Beograd, a zanemario ~lanstvo u unutra{wosti. Jedan od ciqeva tribine, odràne pro{log petka u Galeriji “Risim” je i detektovawe problema koji prate aktuelnu umetni~ku praksu u razli~itim sredinama i pronalaèwe mogu}ih re{ewa. Tribina je aktuelizovala pitawa umetnika i umetni~kih udruèwa u kontekstu novog Zakona o kulturi, koji ve} u po~etnim odrednicama obavezuje dràvu da stvori uslove za stvarala~ki rad, statusa samostalnog i istaknutog umetnika, umetni~ke produkcije, selektovawa i sistema nagra|ivawa, finansirawa projekata, sistema stimulacije stvarala{tva, uslova za rad umetnika, trì{ta umetni~-

kih dela itd. Na tribini su u~estvovali istaknuti umetnici Mirjana Denkov, Dragoslav Krnajski, Dobrica Kampereli}, Anica Vu~eti}, Zdravko Vajagi} i Vlada Ristivojevi}, kao Inicijativni odbor koji je pokrenuo lavinu patawa. Ciq tribine bio je i da da ukaè na neophodnost uspostaqawa jasnih pravila, kriterijuma i sistema vrednovawa i nazna~i okvire novog oblika funkcionisawa savremenog umetni~kog udruèwa u okviru odgovornog dru{tva kakvom teìmo. U~esnici tribine bili su i ~a~anski slikari, istori~ari umetnosti, galeristi... Za{to je do{lo do raskola u ULUS-u? - Do raskola je do{lo iz vi{e razloga. Zbog izbegavawa Uprave ULUS-a da raspravqa o nagomilanim problemima koji postoje u radu Udruèwa, manipulacije ~lanstvom na skup{tinama ULUS-a u vezi sa usvajawem Statuta, friziranih zapisnika sa Skup{tina i sednica Upravnog odbora, uvo|ewa cenzure i potpune blokade javnosti rada. Koga vidite kao krivca u toj pri~i? - Krivac je Uprava i pojedinci u woj, predsednik i zamenik UO, kao i ~lanovi Nadzornog odbora, koji su svojim ne~iwewem omogu}ili da ovo stawe traje nedopustivo dugo i da u me|uvremenu svi oni zabrazde u ozbiqno kr{ewe Statuta i zakona, i time postanu predmet vi{e istraga nadle`nih dràvnih organa. Pomenuti

SKULPTURE VUKA[INA MILOVI]A U LIKOVNOM SALONU

KOVINE S DU[OM

ovek i plod u varirawima mitskog i filozofskog, “kuju}i i vare}i, spajaju}i, u jasnoj ikonografiji vitalizam i konstruktivizam kao pojmove moderne skulpture, koje kroz vitalnost iskazuju snagu izraza, dok konstruktivizam ozna~ava harmoniju”, odraz su umetni~kog senzibiliteta mr Vuka{ina Milovi}a

(1962), docenta na Fakultetu umetnosti u Ni{u i Zve~anu, za skulpturu u metalu. Ideja umetnika preto~ena u kovani i zavareni ~elik i kombinovana sa drvetom na{la se pred ~a~anskom publikom ovog ponedeqka, kada

mu je otvorena samostalna izlo`ba u Likovnom salonu Doma kulture. O umetniku i wegovom stvarala{tvu govorile su Olivera Vukoti} i Vesna Petrovi}. Ciq umetnika nije reprodukovawe stvarnosti, kaù likovni kriti~ari, iako on ne beì od realnosti. Milovi} svojim “hladnim” tvorevinama, daruje du{u “nabijenu energijom sopstvenog intenzivnog ìvota”. Vuka{in Milovi} je ro|en u Andrijevici u Crnoj Gori, a Fakultet likovnih umetnosti na odseku za vajarstvo zavr{io je u Beogradu, na kome je i magistrirao. ^lan je ULUS-a od 1988. godine. Imao je 18 samostalnih i veliki broj grupnih izlo`bi. Skulpture mu se nalaze u zbirci Narodnog muzeja u Beogradu i zbirkama drugih muzeja i kolekcija kod nas i u svetu. Z. L. S.

akteri su, u poku{aju da sa~uvaju svoje pozicije, podsticali nasiqe, pretili i vr{ili mobing u odnosu na ~lanove i zaposlene. Za{to je umetnicima potrebna stabilna esnafska asocijacija? - Kao dru{tvo u tranziciji, suo~avamo se sa neminovnim promenama i reformama dràvnog sistema koje poga|aju i kulturu. Neorganizovani i razbijeni, nismo u stawu da precizno artikuli{emo svoje interese u procesu kreirawa novih zakonskih re{ewa i obezbedimo odgovaraju}i status umetni~kom stvarala{tvu, umetni~kom udruìvawu, poziciji umetnika itd. Konstantno zanemarujemo ~iwenicu da je na{e okruèwe dru{tvo, koje nije u stawu da prepozna kulturu kao osnov sopstvenog identiteta. Kako bi Udruèwe trebalo da {titi svoje ~lanstvo? - Da podsti~e otvorenu komunikaciju sa ~lanstvom i kroz wu profili{e zajedni~ke interese. Da transparentnim procedurama obezbedi izbor predstavnika koji }e zastupati esnaf pred lokalnom i dràvnom upravom. Da jasnim pravilima onemogu}i sve vrste zloupotreba i korupcije, kao i kr{ewe elementarnih eti~kih principa i time podstakne one, koji se bore za op{te dobro nasuprot onima kojima je li~ni interes jedini ciq. Za{to vanredna Skup{tina i {ta ste time postigli? - Vanredna Skup{tina je bila jedina preostala statutarna mogu}nost po iscrpqivawu svih drugih poku{aja da se u Udruèwu otvori rasprava u radu organa i tela ULUS-a. Vanredna Skup{tina je ostvarila svoj ciq, smeweni su predstavnici organa i tela ULUS-a koji su kr{ili Statut i odluke Skup{tine. Problem u kom se mi sada nalazimo je nastao zbog wihovog odbijawa da prihvate odluke vanredne Skup{tine ULUS-a. Kakve su se malverzacije doga|ale unutar ULUS-a? - Manipulacija ~lanstvom prilikom usvajawa Statuta. Zloupotrebe u vezi sa dodeqivawem ateqea. Manipulacije zapisnicima Upravnog odbora i Skup{tine. Zloupotrebe poloàja u vezi sa kori{}ewem materijalnih sredstava ULUS-a i dodelom termina za Umetni~ki paviqon. îje su bronzane skulpture u “Galenici”? - Bili smo iznena|eni vestima na elektronskim medijima i u {tampi u kojoj je meri „Galenika“ utro{ila sredstva naru~uju}i umetni~ka dela po izuzetno visokim cenama, a da ve}ina skulptura nisu ni originali, ve} kopije, ukqu~uju}i i kopi-

ju dela “Mislilac” francuskog skulptora Auguste Rodina. ûdi i ~iwenica da zvani~na, sada razre{ena Uprava ULUS-a, nije ni na koji na~in reagovala na ova de{avawa koja se ti~u struke, pogotovu, imaju}i u vidu da je na ~elu Udruèwa upravo bio vajar. Prema informacijama iz medija, poslove koji se ti~u na{e struke obavqala je livnica, kao zanatska radionica, uz pomo} vajara koji se zvani~no navode kao autori i “autori kopija”. Nadamo se da }e zvani~na istraga utvrditi, izme|u ostalog, i eventualne razloge za{to je strukovno udruèwe }utalo i }uti na ovu pojavu. Kako je isplivao amaterizam? - Zloupotrebama u vezi sa dodelom termina za manifestacije u Paviqonu, i izlo`bama bez selekcije („Vajari Srbije“). Tako|e i izborom za organe Sekcije, kao i sve druge organe udruèwa, ~lanova koji nemaju odgovaraju}e stru~ne kvalifikacije. Da li imate komunikaciju sa institucijama, Ministarstvom kulture, Sekretarijatom za kulturu Grada Beograda? - U svom radu, ~lanovi radnog predsedni{tva vanredne Skup{tine ULUS-a su se trudili da Ministarstvo i Sekretarijat izve{tavaju o svim svojim aktivnostima, te je tim povodom odràno vi{e sastanaka u Ministarstvu kulture, Ministarstvu pravde, kao i sa savetnikom Predsednika Republike za kulturu, ali i sa drugim dràvnim telima ~ija nadle`nost ima dodirnih ta~aka sa radom Udruèwa. [ta èlite da postignete ovim buntom? - Mi to ne bismo nazvali buntom, ve} na{im legitimnim pravom i zakonskom obavezom da reagujemo na nepravilnosti u funkcionisawu udruèwa, koje pratimo i uo~avamo od 2007. @elimo da upoznamo ~lanstvo i javnost sa svojim aktivnostima, da ukaèmo na probleme koji prate rad Udruèwa i fokusiramo pa`wu ~lanstva i javnosti na aktuelna pitawa koja se ti~u na{e profesije. [ta o~ekujete od dobro ure|enog Udruèwa? - Da angaòvano {titi interese na{e profesije, da budno prati sve promene u zakonodavnoj sferi i alarmira ~lanstvo svaki put kada je profesija ugroèna. Da u op{tem interesu radi na poboq{awu uslova za rad umetnika, kvalitetnoj prezentaciji umetni~kog stvarala{tva, obezbe|ivawu ateqea itd. Da me|unarodnom komunikacijom na razli~itim nivoima afirmi{e svoju profesiju, Udruèwe i ~lanove. Z. L. S.

U KWI@ARAMA „DELFI” I „LAGUNA” VELIKO INTERESOVAWE ZA KWIGE

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Pavle Zeli} PE[ÂNA HRONIKA Fantasti~na pri~a o najve}em zlu iz najstra{nijeg vremena! Pavle Zeli}, mladi autor koji se ve} oprobao u pisawu pri~a sa elementima fantastike i horora, predstavqa nam svoj prvi roman „Pe{~ana hronika“, u kojem veoma ve{to prepli}e istorijske ~iwenice i fikciju. Ambiciozan prvenac „Pe{~ana hronika“, koji opravdava sva ~itala~ka o~ekivawa, pri~a je o ocu koji poku{ava da izgradi svoj ìvot nakon jednog neobi~nog profesionalnog poteza i gubitka ène. Kriju}i se od sopstvene pro{losti, on i wegov sin }e upasti u klopku jedne velike istorijske enigme. Na radnoj akciji izgradwe Novog Beograda, nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, pet pionira, ponesenih duhom udarni{tva, otkri}e nepoznat svet i ste}i priliku da se u wemu dokaù. Pored èstokog rada, nau~i}e da ~itaju i pi{u, zaqubi}e se, ali i otkriti zlokobnu pretwu iz bliske pro{losti koja vreba ispod peska i muqa mo~vare – budu}eg novog grada. Pedeset godina kasnije Ilija Orlovi}, novope~eni debeovac, a odnedavno i udovac i samohrani otac, u bekstvu pred odgovorno{}u koja ga moè ko{tati ìvota, sakri}e se u lavirintu novobeogradskih blokova. Ba{ na mestu koje sve ove decenije prati ista kletva. „Fantasti~na pri~a o najve}em zlu iz najstra{nijeg vremena, koje progoni novi grad, koji je i sam snovi|ewe niklo iz mo~vara i peska. A sve to ispri~ano pomo}u pedantne istorijske rekonstrukcije tako retke u nas...“, preporuka je istori~ara Predraga J. Markovi}a. Pavle Zeli} (1979, Beograd) po zanimawu je diplomirani farmaceut. Objavqivao je pri~e u „Letopisu Matice srpske“, „Politici“, „Politikinom Zabavniku“, „Gradini“, „Ulaznici“, „Ninu“ i drugim kwièvnim i popularnim ~asopisima, kao i u antologijama u zemqi i regionu. Pi{e kritike kwiga, filmova i stripova i eseje za brojne {tampane i onlajn ~asopise. Urednik je zbirke pri~a erotske fantastike „Ugriz strasti“ (2007). Matica srpska je 2009. godine u ediciji „Prva kwiga“ objavila wegovu zbirku pri~a „Posledwa velika avantura“. Prvi strip album serijala „Druìna Dardaneli“, koji po wegovom scenariju crta Dragan Paunovi}, iza{ao je 2011. godine.

Frensis Skot Ficxerald

VELIKI GETSBI Izdava~ka ku}a Laguna je u ediciji „Klasici svetske kwièvnosti“ objavila roman „Veliki Getsbi“, Frensisa Skota Ficxeralda, koji je prvi put objavqen 1925. godine. Radwa romana je sme{tena na severnu obalu Long Ajlenda i Wujorka u leto 1922. Ficxerald je stvaraju}i „Velikog Getsbija“ stvorio jednog od najtragi~nijih junaka svetske kwièvnosti i svakako najboqi ameri~ki roman XX veka. Iako je po objavqivawu 1925. godine roman dramatizovan i u formi brodvejskog pozori{nog komada i u formi filma, skoro da nije bio prime}en me|u ~itaocima i kritikom. Javnost ga je otkrila tek nakon {to je reizdat posle Drugog svetskog rata – mo`da i zato {to su tek tada ~itaoci bili spremni da prihvate iskrenu i neveselu Ficxeraldovu sliku Amerike. Novu mladost roman doìvqava ekranizacijom u reìji Baza Lurmana. Roman opisuje doba koje je sam Ficxerald nazvao „doba dèza“. Nakon {oka i haosa Prvog svetskog rata, ameri~ko dru{tvo je uìvalo dotad nezapam}enu razinu prosperiteta u „burnim“ dvadesetim dok je ekonomija cvetala. Iako je Fitzgerald, poput svog junaka Nika Karavaja u romanu, slavio bogatstvo i sjaj svog doba, osje}ao je nelagodu zbog neobuzdanog materijalizma i nedostatka morala svojih savremenika.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

KULTURA

USPE[NA „NO] KWIGE“ „Jovanovo zave{tawe“ Vawe Buli}a i “A planine odjeknu{e” Halida Hosinija najprodavaniji naslovi ro{log petka od 17 do 24 sata na Gradskom {etali{tu u â~ku i jo{ 20 gradova Srbije, u organizaciji izdava~ke ku}e “Laguna” i kwiàrskog lanca “Delfi”, osmi put u Srbiji, a {esti u na{em gradu, je odràna tradicionalna manifestacija “No} kwige”. Ciq manifestacije, pokrenute 2009. godine, jeste popularizacija kwige i ~itawa, a zabeleènih 45.000 posetilaca u tokom dosada{wih manifestacija, za samo {est sati trajawa ove “akcije”, ukazuje na to da su o~ekivanwa vi{e nego opravdana. Zbog velikog interesovawa koje je do sada

vladalo, organizatori su odlu~ili da manifestacija ove godine traje sat du`e - od 17 do 24 sata. Tokom “No}i kwige” bili su odobreni popusti na “Lagunina” izdawa, za jednu kupqenu kwigu od 25 odsto, za dve 30, za tri 35, a za ~etiri i vi{e kupqenih kwiga 40 odsto. I na izdawa drugih izdava~a, ukqu~uju}i i dr`avne -

Zavoda za uxbenike i “Slu`benog glasnika”, bili su odobreni popusti do 20 odsto, a u â~ku su se manifestaciji pridruìli i lokalni izdava~i. U saradwi sa sponzorima, za sve kupce u “No}i kwige” bili su obezbe|eni i pokloni, a specijalno za ovu priliku, pripremqeno je luksuzno izdawe trilogije pro{logodi{weg kwièvnog hita “Pedeset nijansi” E. L. Xejms u posebno dizajniranoj kutiji. Istim povodom, u kwiàrama su se prvi put na srpskom jeziku pojavili romani “Solomonova pesma” Toni Morison, dobitnice Nobelove

i Pulicerove nagrade i “Miris ruè” Darije Haron, kao i brojni drugi svetski i doma}i hitovi. - Odziv â~ana je bio izuzetan, tako da je ova “No} kwige” bila najuspe{nija koju smo organizovali do sada, uprkos tome, {to su cene izdawa “ja~e” nego pro{le godine. @anrovski su bili najtraèniji istorij-

NAJTRA@ENIJA DOMA]A I INOSTRANA IZDAWA Me|u najtraènijim doma}im izdawima bili “Jovanovo zave{tawe” Vawe Buli}a, “Povratak kraqa” Luke Mi~ete i “Deca bestragije” Uro{a Petrovi}a. Ubedqivo najtraènija kwiga ove ve~eri bila je “A planine odjeknu{e” Avganistanca Hali Hosinija, koja se u svetu prodaje u milionskim tiraìma, zatim “Dablin strit” Samante Jang, “Posledwi begunac” Trejsi [evalije, “Na{ brat” Luiz Miler. Qubiteqi fantastike su o~ekivali 13. nastavak serijala “To~ak vremena” Roberta Xordana, a me|u dramama su bile najtraènije “Zaboravqeni vrt” Kejt Morton i “Devoj~ica na litici” Lusin Rajli. ski romani i drame. Najvi{e je me|u qubiteqima ~itawa bilo onih koji su kupovinom po ~etiri i vi{e kwiga iskoristili popust od 40 odsto. Imali smo i svoje redovne kupce koji su nam doneli spiskove sa po deset i vi{e naslova, a u na{e stalne kupce spada i znatan broj “srpskih stranaca”. Jedan kupac iz Holandije, svakog leta, kada do|e u â~ak, pazari pun ceger kwiga, onaj pija~ni ceger, na to~ki}e - saznajemo od Du{ice Aleksandri}, zaposlene u kwiàri “Delfi”. No} kwige odràna je na 11 lokacija u kwiàrama “Delfi” u Beogradu i u gradovima u Srbiji, u kojima se nalaze kwiàre “Delfi” i “Lagunini” klubovi ~italaca: Novom Sadu, Ni{u, Kragujevcu, Vaqevu, â~ku, Pan~evu, Kraqevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Kru{evcu i drugim. Z. L. S.

100. PRI^A IZ „AUTOBUSA“

JUBILEJ vo nas u malom jubuleju. Ovo je 100. “Pri~a iz autobusa”, kojima smo poku{ali da oslu{nemo vreme u kome ìvimo, okruèwe, qude, to javno mnewe, koje se za ne{to pita samo kad su izbori, a mo`da ni tada, wihove i na{e zajedni~ke probleme, navike, vrline i mane. A qudi ko qudi, ma gde ìveli, radili ili ne radili, nisu izolovani od svega {to im se “odozgo” kroji, tako da se, ne mali broj ovih satiri~nih komentara odnosio na stawe u zemqi, ìvotni standard, odluke vlasti, lokalne i republi~ke, koje su se prelamale preko le|a takozvanog “malog”, obi~nog ~oveka. Prelamalo se preko svih nas, {to re~e na{ karikaturista, i drugih “sto |avola”. Mo`da smo u tih sto pri~a o nekim problemima govorili i dva puta, ali iz nekog novog ugla, nove potrebe da skrenemo pa`wu na lo{e pojave, koje traju i traju... I na{i ~itaoci su ~esto poèleli da nam ispri~aju svoju pri~u, zbog ~ega smo im zahvalni, pa o~ekujemo i budu}u saradwu. Trudili smo se da nikoga ne uvredimo, ali i da kaèmo istinu. I da ostanemo u duhu jubileja. Odavno su nam ~okolade i bombone pakovali po 100 grama, to nam do|e kao neki

standard. Ali do{lo vreme da se navikavamo i na 100 grama mesa, 100 grama sira, 100 grama salate, “deku” hleba, {to bi rekli Vojvo|ani, skra}uju}i meru za dekagram... Broj 100 se u mistici brojeva smatra savr{enim brojem, on je deli} deli}a, celovitost od ve}e celine, mikrokosmos makrokosmosa i ozna~ava individualnost makrokosmosa. Ako se povedemo ovom logikom, sledi nam novo odbrojavawe. Ali, odavno ne sretosmo nekoga sa buketom od 100 ru`a... Mo`da u nekom narednom jubileju, ili filmu... Z. L. S.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

KULTURA

DRU[TVO „ÂÂNI” SLAVILO avi~ajno dru{tvo “â~ani” proslavilo je pro{log ~etvrtka svoju krsnu slavu i slavu grada Spasovdan. Doma}ini slave Qiqana i Vladimir Popovi}, poèleli su gostima dobrodo{licu, a u ime dru{tva zavi~ajaca do~ekao ih je i predsednik Zlatko Milovanovi}. O Spasovdanu kao prazniku koji se slavi 40. dan po Vaskrsu, kada se Isus Hristos uzneo na nebesa u Vitaniji nadomak Jerusalima, govorio je istori~ar Slobodan Nevoqica. “Ne ~initi zla, nego pomo}i svakome da se od nevoqe spasi, i od patwe i bola izbavi”, poruka je Hristosova. Zato se ovaj dan praznuje kao dan slave i molitve za spas qudi od svega nemilog i {tetnog. Prigodnu zdravicu je pro~itao Jev|enije Julijan Dimitrijevi}. Sve~anosti su u ime grada prisustvovali predsednik Skup{tine Veqko Negovanovi}, pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}, predsednik Udruèwa â~ana u Beogradu dr Dragan Milutinovi}, gosti iz Zavi~ajnog dru{tva “Budu}nost i ba-

POKLON KWIGE

SPASOVDAN ZA ZAVI^AJCE

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Robert Ladlam HUVEROVA SLAGALICA

{tina” iz Aran|elovca, go{}a iz Qubqane Nada Vukadinovi} kojoj je otac iz ovih krajeva, a go{}i iz Horgo{a tog dana je bio i

ro|endan... U prijateqskoj i srda~noj atmosferi se igralo i pevalo, ~emu je naro~ito doprineo izvanredan ansambl, ~a~anski

“Svilen konac”, sa svojim bogatim i biranim repertoarom. Z. L. S.

AKVARELI MILANA ^AKAJCA U MATEMATI^KOJ GIMNAZIJI U BEOGRADU

„ÂÂK“ ME\U JEDNAÎNAMA I zlo`ba akvarela “â~ak”, sa motivima urbanog jezgra grada, slikara Milana âkajca, bila je prethodnog meseca postavqena u galerijskom prostoru Matemati~ke gimnazije u Beogradu. Na 14 slika ve}eg formata u maniru hiperrealizma, prikazani su stari i znameniti objekti iz najuèg centra grada. Organizator postavke, kao i niza drugih, {to je redovna praksa u ovoj ustanovi, bio je mr Sr|an Ogwanovi}, â~anin poreklom, direktor {kole od posebnog nacionalnog zna~aja. Umetnika iz obli`we Slatine, Ogwanovi} je u svojstvu organizatora izlo`be doveo pred mlade, nadarene matemati~are, me|u kojima se svake godine na|e i po neko ime iz grada na Moravi, zavi~ajne reke, koja je dominantna inspiracija Milana âkajca u wego-

vom dosada{wem stvarala~kom opusu. Re~ je o 14. samostalnoj izlo`bi koju je, stihovima svoje pesme “Sve mi reke na Moravu li~e” otvorio Bora ^orba, prijateq slikara. Otvarawu su prisustvovali i

brojni â~ani koji ìve u Beogradu, kwièvnik Lune Levajac, Milan Bo{kovi} iz Ministarstva prosvete, kao i @ivko Jeli}, jedan od solista “JU” grupe, koga je âkajac portretisao. U julu mu predstoji u~e{}e na tradicionalnoj likovnoj koloniji u Ro{cima, u kojoj je aktivan od osnivawa, priprema izlo`bu u Rumi, a u toku godine predstavi}e se i apstraktnim slikarstvom likovnoj publici u Kraqevu. âkajec je autor i vi{e od 150 portreta poznatih li~nosti, ali i obi~nih qudi. Z. L. S.

Da li je direktor FBI-ja umro prirodnom smr}u – ili je ubijen? X. Edgar Huver, direktor FBI-ja i jedna od najmo}nijih, najkontroverznijih i najzagonetnijih li~nosti savremenog sveta, nije se ni najmawe libio da koristi kompromituju}a privatna dokumenta u nemoralne svrhe. Grupa slobodoumnih intelektualaca na visokim poloàjima, Inver Bras, vidi opasnu pretwu bezbednosti zemqe u takvom Huverovom stavu i zato odlu~uje da ga se re{i. Tiho, efikasno, bez ijednog traga, bez ijedne nepravilnosti. Me|utim, pisac trilera Piter ânselor nailazi na informacije zbog kojih }e svi wegovi dotada{wi bestseleri izgledati kao bezopasne pri~e za malu decu. ânselor i Inver Bras na}i }e se u opasnoj trci ~iji }e vrhunac do temeqa uzburkati obave{tajnu zajednicu u Va{ingtonu, a samo }e jedan jedini dokument preìveti...

Zorana [hulc UKUS GREHA rabra, provokativna i do posledwe re~i istinita, ispovest junakiwe romana “Ukus greha” uzbudqivo je putovawe kroz neverovatan ìvot autorke. Qubavi, one prave i one samo za jednu no}, veze sa slavnim mu{karcima, glumcima, slikarima i muzi~arima koji su kle~ali pred wom, avanture, pustolovine, ìvotne neda}e, uspesi, brak, prequba, zabrawene veze i tajne koje drugi nikada ne bi priznali, sve je to na stranicama ove kwige opisano re~ima koje poga|aju direktno u srce. Odba~enu kao dete, ovu ènu koja }e vrlo brzo do}i do bogatstva i statusa, ìvot na visokoj nozi nije promenio. Ona ne krije da je istovremeno fatalna zavodnica, supruga posve}ena svom muù ~ak i kada je on izda i prevari, majka koja je dala najlep{i deo sebe svojoj deci. Ne pretvara se. Nijedno ose}awe u ovoj pri~i nije sakriveno: ni ~udesan ukus erotike koji pr{ti sa stranica romana “Ukus greha”, ni qubav, velika i bezuslovna, od koje po~iwe i zavr{ava se autorkino putovawe.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

Petak, 21. jun - Svirka benda "EPILOG", 22 ~asa Subota, 22. jun - Svirka "DUO TRIO KVATRO", 22 ~asa

PIVNICA

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Dom Kulture Ponedeqak, 24. jun - "U PRAVINI ZRAKA", promocija zbirke poezije Vladana Raki}a, Likovni salon u 20 ~asova

KLUB „VELVET” Subota, 22. jun - Svirka "Rockinger Acoustic", 21, 30 ~asova

Narodni muzej - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

^etvrtak, 27. jun - Predavawe "SNIMAWE PEJZA@A", predava~ Branislav Strugar, majstor umetni~ke fotografije, Likovni salon u 20 ~asova

„SRPSKI PAB” - Petak, 14. jun - Svirka benda "SAMOSTALNI REFERENTI", 22 ~asa - Subota, 15. jun - Svirka "STARS INC", 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda - Petak, 21. jun - Svirka benda "STARI GRAD", 22 ~asa starogradska svirka - Subota, 22. jun - Svirka "STRAY DOGS", 22 ~asa

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA -

PETAK 21. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 22. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 23. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 24. 6. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 25. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 26. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 27. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

PUTOPIS VLASNICE „LEPONOGE BETI” SLAVICE POPARE JOVANOVI] ove godine, kao i pro{le, stigao mi je poziv od saradnika i prijateqa iz Slovenije, da radim u grupi kao instruktor joge, kozmeti~ar i {minker po potrebi, na seminaru “Radionica energije i zdravqa u Toskani”. Sa velikiom zahvalno{}u i zadovoqstvom spakovala sam svoju opremu za rad i kofer u auto i krenula poznatim putem na rutu od 1.400 km, bez ikakvog napora, jer je radost u srcu bila dovoqno velika. Pro{le godine je na seminaru bila arh. Ivana Vasojevi}, kao moj ve`ba~ i asistent, a ove godine je seminaru prisustvovala, tako|e dugogodi{wa ve`ba~ica i prijateqica Sne`ana Bulut. Toskana je jedna od dvadeset regija u Italiji, i nalazi se u sredi{wem delu zemqe i izlazi na Tirensko more. Glavni grad je Firenca, a poznati su i Piza, Prato, Livorno, Siena Luka i Arezo. Sever i jug ove pokrajine zatvaraju Apenini, sredi{wi i ju`ni deo su prostranstva poznata po vinogradarstvu i vo}arstvu. Lepotu ove celine ne bih tako do`ivela da nisam videla brojna stara naseqa, veleposede koje

naslednici poku{avaju da oìve i odrè prema mogu}nostima. Sve u svemu, kao i cela Italija, Toskana poseduje izuzetnu lepotu kao kolevka kulture, umetnosti, stvarala{tva i nacionalnog blaga. Ove godine smo boravili u mestu Subiano u blizini Siene i Areza, ta~nije u vili Antico Borgo di Ghiora. Srda~no nas je primila vlasnica celog kompleksa i poèlela nam dobrodo{licu za na{e dane zdravqa, odmora i uìvawa. Ceo zamak je renoviran u duhu starina, ~ak je oklop od viteza krasio moju sobu. Na trenutke sam pomi{qala da su svi moji snovi ostvareni, jer sam po struci i umetnik. Sam predeo oko ku}e je ~aroban i krasi ga bazen. Grupu su ~inili klijenti iz Italije, Slovenije i naravno Srbije, i nas ~etiri iz organizacije seminara. Bioenergeti~ar sa svojim programima isceqivawa i masaè, aroma terapist sa programom masaè tela specijalnim aromati~nim uqima sa lekovitim svojstvima, ja kao instruktor i kozmeti~ar i na{a Vilma, neophodna kuvarica, koja sve vreme boravka vodi ra~una o sveòj, stru~no i sa srcem pripre-

SEMINAR U TOSKANI

mqenoj hrani, ali i o tome {ta pijemo. Dan je po~iwao u osam sa ~asom hata joge , pranajame (ve`ba disawa), zatim doru~ak , sa puno sveèg vo}a, povr}a i specijaliteta na{e doma}ice, pa potom po programu su se radile terapije tela i lica. Svako je imao svoje termine. Slobodni su mogli {etati po jednostavnim i prelepim pejzaìma toskanskih breùqaka, krivudavim lokalnim putevima koji vode kako u okolna

sela, tako i u ve}e gradove, gde }ete upoznati sr` Toskane. Do ru~ka su se klijenti smewivali u raznim programima, a svoje slobodno vreme koristili na bazenu ili ~itaju}i i komuniciraju}i u iskrenim i srda~nim razgovorima, jer su se stvorila i divna prijateqstva. Ru~ak, kao i svaki obrok, ako vreme dozvoli, pravili smo u prelepom vrtu u ~ijoj se sredini nalazila fontana iz 13 veka i ceo ambijent ~inila ~a-

robnim. U nastavku dana terapije su i{le po programu. Dva puta u toku seminara i{li smo na celodnevne izlete, tj. u obilazak ve}ih gradova u Toskani. Vremena je malo da bismo videli svu lepotu, ali ipak dovoqno da pamtimo za ceo ìvot. Sijenu sam obi{la vi{e puta, moète je naslikati sa nekoliko boja oker, terakota, cinober. Malim kamenim, krivudavim ulicama stiè se na glavni trg Pijaca del Kompo. Dva puta godi{we odràvaju se “Palio” trke deset kowa sa jaha~ima, {to predstavqa veliki doga|aj. Mnogi me{tani u~estvuju, treniraju, ve`baju i spremaju se za pobedu. Ulice ovde kriju mnoga blaga, dvori{ta rusti~nog izgleda sa rukom slikanim zidovima, balkoni i prozori sa divnim cve}em, rasko{ne kapije... Sve govori da ovo mesto pamti bogatija vremena. Pa`wu nam privla~e male prodavnice lokalnih delikatesa, i prodavnice vina u ~ijim podrumima imate ~itave male vinarije. Cela Toskana je u breùqcima pod vinogradima, pa je jasno za{to se naziva jednom od najpopularnijih vinskih regija na svetu. Ina~e vi{e od 80 od-

sto proizvodwe, ~ine crvena vina po kojima je postala slavna. Ru~ati na terasi sa pogledom na toskanske pejzaè i gustirati crveno vino, je poseban doìvqaj. Su{tina toskanske kuhiwe je jednostavnost. I{li smo u nabavku raznolikog povr}a, {to je za nas vegetarijance bio uìtak. ûveni sir Pecorino svi smo sa apetitom probali i uìvali. Obi{li smo Arezo, mali grad ju`no od Firence, ali tako autenti~an da je naveo Roberta Bewinija da u wemu snimi film “@ivot je lep” . Svaki dan zavr{avao se ~asom joge, a zatim autenti~nom ve~erom uz sir, vino i gitaru. Sigurna sam da ste uspeli da doìvite deo energije i vibracije ovog seminara, a nadam se da }u slede}e godine imati ponudu za ve}i broj klijenata uz pristupacnu cenu. Verujte mi jedno.....posle takvog leta, ni{ta ne}e biti isto.

Sebi budite va`ni, a drugima lepi i prijatni. Va{a “Leponoga Betty” G - |a Slavica Popara Jovanovi}

PUTOPIS

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

PRVA VI[EDNEVNA AKCIJA PD „KABLAR” U OVOJ GODINI

DOLINA VODOPADA NA STAROJ PLANINI renuli smo krajem aprila, pre svanu}a, jer nas je ~ekao put od blizu 300 km. Ovoga puta ima nas dvadeset ~etvoro. Preko Kru{evca, Ni{a i Bele Palanke sti`emo u Babu{nicu. Tu nas je sa~ekao drugar i planinar Sa{a Aran|elovi} koji }e nas izvesti na Ruj, mo`da najlep{u planinu u ovom kraju, ~iji najve}i deo pripada Bugarskoj. Slede sela Zvonce i Rakita, nastawena uglavnom bugarskim stanovni{tvom. U centru sela Rakita (770 m) avetiwski prazna uprava nekada{weg rudnika kamenog ugqa „Nova Jerma“. Rudnik, otvoren 1927. godine, nekada je bio centar razvoja ~itave oblasti, dolazili su da u wemu rade rudari iz svih krajeva. Tu je 1928. snimqen jedan od prvih igranih filmova u Kraqevini Jugoslaviji ,,Rudareva sre}a’’. Re~ je o naru~enom propagandnom filmu, koji je trebalo da promovi{e sam rudnik i wegovu izgradwu. Sve je nestalo ga{ewem pruge uskog koloseka i voza ]ira, kojim je ugaq transportovan. Naizgled neosetno, kroz tunele i mostove napu{tene pruge, kroz kawone Zvona~ke reke i Jerme, za posledwim vozom lagano je iz ovih krajeva odlazio i `ivot. Da bismo u{tedeli ne{to vremena (i kilometara) i sa~uvali snagu za jo{ dva naporna dana, na polaznu ta~ku, selo Vu~i Del (1.100 m), me{tani nas prevoze xipovima. Vu~i Del se nalazi gotovo na samoj granici, na vrhu sela je biv{a karaula. Dok se vozimo pored puta naziremo napu{tena rudarska okna. Lagano, najpre kroz bukovu {umu koja postepeno prelazi u livade i pa{wake, posle dva sata uspona dolazimo na vrh Ruj (1.706 m). Na vrhu dva grani~na kamena, jedan do drugog, na kojima jo{ uvek stoje oznake SFRJ i NRB. Mnogi pro{eta{e do stotinak metara udaqenog grebena na Bugarskoj teritoriji. Vidik je izuzetan. Na na{oj strani planine oko doline reke Lu`nice - Golemi Stol, Talambas, Vla{ka i Greben planina, u daqini se nazire sjajna traka Vlasinskog jezera, iznad wega Vardenik, Gramada…. U Bugarskoj, u daqini, Rila i Vito{a, jo{ uvek pod snegom. Ispod nas visoravan Znepoqe, Jarlovsko jezero, varo{ Trn, predeli gde su nekada Srbi ~inili ve}inu, a sada su potpuno asimilovani… U povratku silazimo najpre na vrh Orlovac, ispod koga se na 1.500 m nalazi izvor koji ne presu{uje ~itave godine. Zatim, do skora aktivnim grani~nim patrolnim putem, dolazimo na drugi vrh po visini, kameniti Vetren (1.456 m). Tu su nam, gotovo na dohvat ruke, Vla-

{ka i Greben planina, izme|u kojih sasvim lepo pratimo liniju kawona plahovite Jerme. Oko 18 ~asova ponovo smo u Rakiti, nakon 15 km pe{a~ewa. Posle zaslu`ene pauze ostaje dovoqno vremena za obilazak malog kawona Cedilka, ispred Zvona~ke Bawe, i vo`wu kroz deo kawona Jerme. Na kraju nismo odoleli da ne obi|emo hotel ,,Mir’’, do 2007. godine, najva`niji i najpose}eniji turisti~ki objekat jugoisto~ne Srbije. Uvek pun gostiju, imao je, pored ostalog, tri bazena sa lekovitom, termalnom vodom. Zanemeli smo pred demoliranim zdawem i ispoqenim divqa{tvom. Ka`u da je to u~inio zakupac hotela koji je poskidao i poru{io sve {to je moglo i prodao kao sekundarne sirovine. Sledi poznata pri~a – u

bawu gotovo vi{e niko ne dolazi, qudi koji su tu radili ostali su bez posla. Dok u sumrak kre}emo ka selu Strelac, gde }emo preno}iti u internatu Osnovne {kole ,,Dobrinka Bogdanovi}’’, ispra}a nas prelepa silueta grebena Asenovo kale (1.032 m) koji se nalazi iznad same bawe. U subotu kre}emo posle doru~ka, za koji se pobrinulo qubazno osobqe {kole. Prvo obilazimo hidroelektranu Temac, sagra|enu 1939. godine. Nalazi se na reci Tem{tici koja nastaje spajawem Viso~ice i Toplodolske reke. Posle nepuna tri kilometra uspona izlazimo na atraktivni vidikovac Vikali{te odakle se sve vidi kao na dlanu. Crvena stena podse}a na neke mnogo poznatije i ve}e kawone. Nastavqamo kroz prelepi kawon Toplodolske reke. Korito i strane kawona, od glatkog crvenog pe{~ara, kao da su od bakra. Uputili smo se u jedan od najskrovitijih kutaka Stare planine - Dowi Visok. Ta~nije, u Topli Do, na{ krajwi ciq, najslikovitije i najusamqenije staroplaninsko selo, podno Mixora. Mnogi od nas

su odavno sebi obe}ali da }e ovde do}i. Tu }emo u naredna dva dana zaboraviti na komfor i poku{ati da razumemo za{to je neko, borave}i ovde, napisao ,,zaustavqeno vreme na pozornici prirode Stare planine’’. Prvi utisak neverovatan, zaista kao da je vreme ko zna kada stalo. Sude}i po arhitekturi autenti~nih zbijenih ku}a, oblepqenih blatom, otprilike na prelazu iz 19. u 20. vek. Dok se na{ autobus parkira na seoskom trgu, pored odavno zatvorene polusru{ene kafane na samoj obali reke, do~ekuju nas radoznali me{tani. Narednih dana saznali smo da ih ima pedesetak, uglavnom starijih. Ostali su ovde da ìve ~uvaju}i svoja ogwi{ta, ne zna se za koga. Sve {to je moglo, gotovo da je pobeglo u Pirot, Ni{, Beograd. Ovde odavno ne gledaju na drum ho}e li im se neko vratiti. Jo{ pamte kako je nekada bilo, kada su bili puni i mahale, i {kola, i staje i obori. Kaù da su struju imali pre Pirota. A ìvot je tako blizu jer se, idu}i levo iz centra sela terenskim vozilom ili pe{ice, uz Vodeni~arsku reku, posle samo desetak kilometara stiè do ski

centra Babin Zub. Mi }emo desno, u dolinu koju je malo qudi pose}ivalo, zapravo do kraja devedesetih samo me{tani i grani~ari. Prvi dan na{e toplodolske avanture zapo~iwemo obilaskom Piqskih vodopada. Ime su dobili po vrhu Piq, ispod koga nastaju. Dowi vodopad je, sa svojih 64 metra visine, tre}i po veli~ini u Srbiji i do 2002. godine bio je poznat samo lokalnom stanovni{tvu. Mnogobrojne kaskade, mawi i ve}i slapovi nagove{tavaju da mu se pribli`avamo. Malo zatim, tiho, pa sve ja~e, ~uje se huk vode i pred nama se odjednom pojavquje prizor za pam}ewe. Uz zaglu{uju}u buku, voda divqa i obru{ava se niz stene u vidu ogromne zavese. Op~iweni, pravimo dugu pauzu. Ve}i deo grupe `eli na Gorwi vodopad. Po te{ko prohodnom terenu, idu}i uz Lisevski potok, sami trasiramo stazu. Posle ne{to vi{e od sat vremena dolazimo i do wega. Ne{to je mawi od Doweg i nije toliko atraktivan. U selo se vra}amo u sumrak i tek tada se sme{tamo kod na{ih doma}ina. Ostalo je jo{ dovoqno snage da se okupimo i zapevamo uz Draganovu harmoniku. Sa ovih 14 km na vodopadima danas smo prepe{a~ili ukupno 19 km. Nedeqa, Cveti. Seoska crkva zakqu~ana katancem, na kvaku privezan buket cve}a. Pored crkve ku}ica na kojoj pi{e O[ ,,Du{an Radovi}’’. Reko{e nam da dva u~iteqa iz Pirota dolaze da u~e preostala dva |aka u selu. Preko puta velika, stara {kola provaqenog krova i pova|enih prozora. Nekada je imala 120 |aka u prva ~etiri razreda. Razmileli smo se po selu, fotografi{emo. Sokaci izme|u ku}a jo{ uvek su pusti. Danas nas o~e-

kuju nova zadovoqstva - obilazak preostalih vodopada, onih najudaqenijih. Ovoga puta pratimo tok Javorske reke. Slapove, bukove, male vodopade i potoke koji naviru sa svih strana vi{e niko i ne broji, niti se raspituje imaju li ime. Uporedo sa wima smewuju se tek probu|ene {ume, livade i vo}e, kroz ~ije rascvetale grane gledamo Mixor i Bratkovu stranu pro{arane snegom. Svakoga ~asa prelazimo sa obale na obalu, snalaze}i se na razne na~ine. Nekoliko puta zagazismo bosi u ledenu vodu, prelaze}i preko crvenih, plo~astih stena, jer druga~ije nismo mogli daqe. Zasluènu nagradu dobili smo posle ~etiri sata, kada se ispred nas ukazao jedan od najlep{ih vodopada Stare planine – ûnguqski skok visok 42 m. Voda se niz glatki kameni zid crvene boje, kao da dolazi sa neba, obru{ava sa visova Orlovog kamena. Sada smo sigurni da smo za ovu akciju izabrali najboqi termin u toku godine. Znamo da smo u kraju u koji, osim planinara, vi{e niko ne dolazi. U povratku ponovo neprekidni, umiruju}i {um vode. Obilazimo preostala dva vodopada, Krmoqski i Kurtulski, svaki od wih lep je na svoj na~in. U selo stièmo posle 17 ~asova, nakon novih 20 km pe{a~ewa. Nemamo puno vremena za sedewe sa doma}inima koji nas, èqni pri~e i gostiju, mole da ne polazimo jo{. Kratko se zadràvamo u manastiru Temska, zadu`bini bra}e Dejanovi}. Pola sata posle pono}i, preumorni, ali puni utisaka, stièmo ku}i. Za tri nezaboravna dana svim ~ulima upijali smo aromu pro{losti, {um reka i huk vodopada. Mali deo zabeleìli smo foto aparatima, dok je mnogo ve}i svako poneo u sebi, kao uspomenu zbog koje }e ponovo do}i u ove jedinstvene predele gde ,,vode le~e sve, osim starosti i samo}e’’. Miroslav Bogdanovi} (Vi{e fotografija na portalu: caglas.rs)

U okviru programa obeleàvawa Dana op{tine Lu~ani, Streqa~ki klub “Draga~evo”, pro{le subote u @ivici, organizovao je 6. Memorijalni turnir “Dragan Mileti}” u ga|awu iz pi{toqa i revolvera. Ovom manifestacijom, koja je posve}ena pokojnom Draganu Mileti}u, vi{estrukom {ampionu Beograda, Srbije i biv{e Jugoslavije, obeleèno je ujedno i osam decenija streqa{tva u Draga~evu. Turniru su prisustvovali Sini{a Ma{ovi}, predsednik Sportskog saveza Srbije, Nenad Petkovi}, generalni sekretar, i Du{ko Ili} iz Nacionalne asocijacije za oru`je. anifestaciju je otvorio Radoslav Ruì}, predsednik SK “Draga~evo”. On je istakao da se memorijalnim turnirom od zaborava ~uva sve ono {to je Dragan Mileti} postigao u karijeri i ujedno daje pun doprinos razvoju streqa~kog sporta, kako u Draga~evu, tako i u ~itavoj Srbiji. Turniru je prisustvovala i porodica pokojnog Dragana Mileti}a, a me|u prisutnim takmi~arima bio je i wegov prijateq iz nekada{we reprezentacije Pavle Zlati}, tako|e vi{estruki dobitnik priznawa i otac osvaja~a olimpijske medaqe 2012. godine Andrije Zlati}a. - Drago mi je {to se ovaj memorijal odràva ve} {estu godinu za redom, jer kroz wega ìvi i se}awe na Dragana Mileti}a, mog druga iz reprezentacije. Zahvalan sam organizatoru i svima koji su danas do{li da u~estvuju na turniru - rekao je, ne skrivaju}i suze, Pavle Zlati}. On je naglasio da danas u Srbiji postoji veliki raskorak izme|u onoga {to na{i strelci postiù i uslova u kojima treniraju, jer ìvimo u siroma{noj dràvi, koja ne moè da obezbedi dovoqno sredstava za sve potrebe. Vrsni strelci treniraju na nenamenskim biv{im streli{tima, koja su u korovu, a samo retki me|u wima mogu sebi da priu{te kratkotrajni odlazak u inostranstvo, kako bi se u boqim uslovima pripremili za zna~ajnija takmi~ewa. Na ovogodi{wem turniru je u~estvovalo 50 takmi~ara iz Beograda, Topole, Bajine Ba{te, Kragujevca, Kraqeva, In|ije, Ivawice, Ariqa, Uìca, Gorweg Milanovca, â~ka, Draga~eva... Ve}ina wih je u @ivicu do{la, kako su istakli, zbog drèwa i provere sposobnosti, a mawe zbog pobede i osvajawa nagrada. Ilija Topalovi}, nekada{wi predsednik Streqa~kog saveza op{tine Lu~ani, govorio je o davnim godinama u kojima je

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

LU^ANI

ODR@AN 6. MEMORIJALNI TURNIR “DRAGAN MILETI]” U @IVICI

OSAM DECENIJA STREQA[TVA U DRAGA^EVU sekcije u {kole. Oru`je ne sme da bude tabu tema i trebalo bi da se prihvati onako kako jeste i dobro je da se mladi upute u ovu oblast i osvoje ve{tinu - rekao je Ili}, nagla{avaju}i da je bitno da se mladi zainteresuju za ovaj sport i steknu osnovna znawa o tome kako se oru`je koristi, kako se wime rukuje u legalnim tokovima. Kako je istakao Radoslav Ru`i}, streqa{tvo u Draga~evu ima sna`nu tradiciju i danas je veoma popularno i razvijeno. U draga~evskom kraju ima mnogo lovaca, a svi oni su vrhunski strelci. Do skoro su organizovani lova~ki sabori, na kojima su lovci ga|ali u pokretne i nepokretne mete. Klub je tradiciju nastavio kroz organizovawe takmi~ewa, ~ija je okosnica ga|awe

streqa{tvo na na{im prostorima doìvqavalo procvat. Setio se i seoskih igara na kojima su se nadmetali strelci Kaone, Dupca, Lu~ana... - Streqa{tvo je ranije bilo jako popularno, ali, na àlost, ovoj disciplini se danas ne posve}uje velika pa`wa. Da bi se unapredio ovaj sport trebalo bi osnovati nova dru{tva i obezbediti povoqnije uslove za nabavku oru`ja i municije za treninge i takmi~ewa strelaca. Nedostaje i vi{e obezbe|enih streli{ta naglasio je Topalovi}. Milo{ Kundovi} iz Kraqeva redovno dolazi na turnire u @ivici i kaè da je, pored velike qubavi prema streqa{tvu, druèwe drugi vaàn razlog wegovog u~e{}a u takmi~ewu. - Bavim se streqa{tvom mnogo godina. Ovo klasi~no streqa{tvo u Srbiji nije kao nekad. Da

bi se ~ovek posvetio ovom sportu, mora da ima i finansijsku potku za u~e{}e na takmi~ewu. Neophodni su oru`je i municija,

a to prili~no ko{ta. Klubovi nam poma`u u pokrivawu putnih tro{kova. U Kraqevu dobijamo preko Streqa~kog kluba i muni-

ciju po povoqnijoj ceni. Snalazimo se, kako bismo, uprkos krizi, mogli da uìvamo u ovoj lepoj ve{tini - rekao je Kraqev~anin Milo{ Kundovi}. Kako je istakao Du{ko Ili}, generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oru`je Srbije, streqa{tvo je sport koji danas ne uìva neku zna~ajniju podr{ku, a o tome najboqe govori podatak da u na{oj zemqi ima samo stotinak aktivnih klubova, a nekada ih je bilo nekoliko hiqada. Dràva bi mogla da uradi mnogo vi{e u ovoj oblasti, smatra Ili}, naro~ito kada su u pitawu streli{ta. - Glavni izvor dobrih strelaca i razvijawa streqa{tva bile su {kole. Mi smo pro{le godine predloìli i zvani~no }emo uputiti dopis Ministarstvu prosvete da se vrate streqa~ke

iz pi{toqa, revolvera i karabina, specijalnih snajperskih pu{aka. - Na ovaj sport uti~e i kriza, ali se snalazimo. U Draga~evu je streqa{tvo razvijeno. Sve vi{e imamo i mladih ~lanova, {to nas posebno raduje. Nedavno je otvorena i streqana u Lu~anima, gde se redovno okupqaju mladi i u`ivaju u streqa{tvu. Zahvaquju}i lokalnoj samoupravi i preduze}u “Milan Blagojevi} Namenska”, mladi u Draga~evu su dobili dobre uslove za streqa{tvo - rekao je Ru`i}, dodaju}i da ovaj divan sport u Srbiji ne zauzima mesto kakvo mu pripada, ~ak ni u medijskom prostoru, i da bi u narednom periodu vi{e pa`we trebalo posvetiti upravo promociji ove ve{tine. V. S.

LU^ANI

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

PROGLA[ENI POBEDNICI 6. MEMORIJALNOG TURNIRA „DRAGAN MILETI]“

PRIZNAWA ZA NAJUSPE[NIJE STRELCE kategoriji “pi{toq” prvo mesto je osvojio Predrag Igrutinovi} iz Kraqeva (92 kruga). Drugo mesto je pripalo Sa{i Mudrini}u iz In|ije (83 kruga), dok je tre}eplasirani bio Damjan Arsi} iz Topole sa 82 kruga.

U kategoriji “revolver” za pobedni~ki pehar se izborio Damjan Arsi} sa 92 osvojena kruga, drugo mesto je osvojio Predrag Igrutinovi} (90 krugova), dok je tre}i bio je Pavle Zlati} iz U`ica (85 krugova). Pehar Streqa~kog saveza

Srbije zaslu`eno je pripao Damjanu Arsi}u iz Topole, kao sveukupnom pobedniku 6. Memorijalnog turnira. Povodom obele`avawa zna~ajnog jubileja streqa{tva u draga~evskom kraju na Memorijalnom

turniru je i promovisana monografija “80 godina Streqa~kog kluba Draga~evo iz Gu~e” autora Jovi{e M. Slavkovi}a, a Upravni odbor Kluba je zaslu`nim organizacijama i pojedincima uru~io plakete. Sini{a Ma{ovi}, pred-

sednik SS Srbije, ~estitao je slavqenicima jubilej, istakav{i da mnogi ve}i centri nemaju takvu ~ast da slave 80 godina organizovanog streqa{tva i uru~io Streqa~kom klubu “Draga~evo” zlatnu plaketu.

NAJAVA DOGA\AJA: FESTIVAL “GU^A U PADINI 2013”

TAKMIÊWE TRUBA^KIH ORKESTARA U KOVAÎCI T uristi~ka organizacija Kova~ica u nedequ, 23. juna, organizuje Sabor truba~a Vojvodine i grada Beograda, polufinalno takmi~ewe za 53. Sabor truba~a u Gu~i. U zvani~noj konkurenciji u~estvuje pet takmi~arskih orkestara, od kojih dva dolaze iz [ida, dva iz Novog Sada i jedan iz Selen~e. Sa predtakmi~ewa u Kova~ici pobedni~ki orkestar se plasira direktno u finale Draga~evskog sabora truba~a, a jedan ide u bara`, koji }e se odràti u okviru Sabora u Gu~i. U nedequ, 23. juna, u 15 ~asova bi}e odràno takmi~ewe truba~kih orkestara u Domu kulture u Padini. Ove godine, osim kola “ô~ek” koje je obavezno, truba~ki orkestri izvode i po jednu pesmu sa podru~ja Vojvodine, tako da }e ta raznolikost repertoara u Gu~i biti oboga}ena i vojvo|anskim pesmama. Defile i sve~ano otvarawe festivala “Gu~a u Padini” bi}e uprili~eno u 16 ~asova. U 17 sati nastupi}e folklorni ansambli iz Padine, Kova~ice, Debeqa~e, Kragujevca, Zrewanina, Republike Srpske i Ma|arske, a u 20 ~asova po~iwe revijalni nastup takmi~arskih i gostuju}ih orke-

stara iz Surdulice, Boqevca i sa Zlatibora. Manifestacija }e imati i prate}e sadràje poput va{ara rukotvorina i suvenira, koji }e se odràti na platou, gde se odràva i Sabor truba~a. Gosti }e mo}i da posete i izlo`bu naivnih slikara u galeriji Doma kulture u Padini. Tokom manifestacije bi}e potpisan i sporazum o bratimqewu izme|u mesnih zajednica Gu~a i Padina. Jan Pap, direktor Turisti~-

ke organizacije Kova~ica isti~e da o~ekuje da }e Padinu tokom predstoje}eg vikenda posetiti vi{e od dve hiqade gostiju, {to potvr|uje da su qudi na tom podru~ju sve vi{e zainteresovani za truba{tvo. - Ranijih godina svako vatrogasno dru{tvo na podru~ju Vojvodine imalo je svoj duva~ki orkestar. Vremenom su ti orkestri zamrli, pa je pokrenuta inicijativa osnivawa novih truba~kih orkestara, kako bi se sa~uvala

nekada{wa tradicija muzicirawa na duva~kim instrumentima. I Sabor truba~a Vojvodine i grada Beograda daje zna~ajan doprinos u afirmaciji trube i truba{tva na na{im prostorima - izjavio je za “^a~anski

glas” Jan Pap, direktor TO Kova~ica. Manifestacija “Gu~a u Padini 2013” po~iwe danas, a zavr{ava se progla{ewem pobednika u nedequ, 23. juna. V. S.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

SPORT

VELIKI USPEH KADETA FK SLOBODA adeti Slobode sve su bliì ulasku u najja~u Kadetsku kvalitetnu ligu Srbije. Do velikog uspeha deli ih druga utakmica protiv {aba~kog Savacijuma. Me~ }e biti odigran u subotu na terenu FK Sloboda u 17,30 ~asova. Kadeti Slobode su u prvom susretu na gostovawu u [apcu savladali Savacijum sa 2:0. - Igra je bila vrlo te{ka, ali sa dosta {ansi. Pokazali smo da moèmo da pobedimo i kada igramo slabije. Tako smo odigrali zbog velike tenzije. Me~ je po~eo penalom, koji je wima opravdano dosu|en. Uspeli smo da se odbranimo i postignemo dva gola. O~ekujem pobedu i u â~ku. Igra}emo kao da mi gubimo sa 2:0 - rekao je trener Slobodinih kadeta Sa{a Kova~evevi} na konferenciji za novinare, koju je FK Sloboda organizovao, povodom velikog uspeha mlade selekcije. Tom prilikom utakmicu iz [apca prokomentarisali su i igra~i Nikola Pantovi} i Lazar Gruji~i}, strelci golova protiv Savacijuma. I wih dvojica su obe}ala da }e u drugom poluvremenu, kod ku}e, igrati na pobedu. - Dobili smo veliku obavezu. Posle 60 godina postojawa imamo predstavnika u najja~oj ligi. Od ~a~anskih klubova, jedino je Borac igrao u Jelen super ligi. Nadam se da }emo uz pomo} fudbalskih saveza â~ka i Moravi~kog okruga dostojno proslaviti wihov uspeh - rekao je Vule Resimi}, predsednik FK Sloboda.

GRADSKA LIGA

NA DOMAKU PEHARI I UTAKMICE NAJJA^E LIGE ZA KRAJ

Ne ma{e, Nikola i Lazar

On je potvrdio i da }e stadion Slobode u subotu biti sre|en za istorijski me~. Kompanija Sloboda, prema wegovim re~ima, omogu}ila je odlazak mladih fudbalera u [abac. Tamo su ih pratili i navija~i. Doskora{wi predsednik FSMO Haxi Goran Milovanovi}, napomenuo je da }e Gradski fudbalski savez za organizaciju utakmice u subotu donirati 12 hiqada dinara. - To je veliki popotez ruko-

vodilaca ovda{weg Fudbalskog saveza. Pokazali su da nisu organizacija koja samo prihoduje, ve} su spremni i da pomognu klubovima - smatra Milovanovi}. Kadeti Slobode su ostvarili odli~ne rezultate u Ligi Zapadna Srbija, grupa Morava. Na ~elo tabele su izbili ve} u osmom kolu. Posledwe utakmice nisu odigrali u kompletnom sastavu, spremaju}i se za odlu~uju}i me~ sa [ap~anima i ulazak u Kadetsku ligu Srbije. Z. J.

OKRU@NA LIGA

KI[A GOLOVA ZA KRAJ

Milovan Mijatovi} i Milo{ Stevani}

nedequ je odigrano i posledwe kolo Lige Moravi~kog okruga. Prvak je Draga~evo, dok se Kotraà Franc komerc, Brezak, Vujan i Luwevica sele u niì rang. Iako je ispala iz Okru`ne lige, Kotraà je na svom terenu u posledwoj utakmici navija~e nagradila pravom revijom golova. Savladala je Luwevicu sa 8:1. Prvak Draga~evo odigrao je utakmicu 30. kola u Markovici protiv Ov~ara. Trijumfovao je doma}in,

relazak u vi{i rang takmi~ewa Fudbalski klub Mladost proslavio je odigravawem revijalne utakmice sa reprezentacijom Gradske lige ^a~ka. Me~ je odigran u nedequ na stadionu u Preqini i zavr{en je nere{enim rezultatom, 1:1. Posle wih sastali su se veterani preqinske Mladosti i Orlovca. Sude}i po rezultatu, 2:3, gosti iz Mr~ajevaca su ostali u boqoj formi. Pre revijalne utakmice dodeqeni su pehari prvaku Gradske lige, najboqoj fer plej ekipi i najstrelcu. Prvak lige za sezonu 2012/13. je FK Mladost iz Preqine. - Zavr{eno je jedno od najneizvesnijih prvenstava u ovoj deceniji. Mladost je sasvim zaslu`eno osvojila prvo mesto i nadam se da }e u narednoj sezoni jo{ boqe predstavqati svoje mesto i grad u ja~em rangu takmi~ewa izjavio je Nenad Stankovi}, predsednik gradskog Fudbalskog saveza. On je uru~io pehar kapitenu Mladosti Bojanu Radovanovi}u i poklonio im garnituru dresova. Budu}nost iz Stan~i}a ponela je pehar za fer plej u sezoni 2012/13. Nagradu je predstavniku tima Zoranu Kosti}u uru~io po~asni predsednik FSG^ Du{an ]uka Radowi}. Od ove godine trofej za najboqeg strelca nosi naziv legendarnog ~a~anskog fudbaler “Slobodana Ostoji}a Ostoje”. Pripala je

OSTALI REZULTATI Vujan - Jedinstvo K Dowa Vrbava - Mladost Miokovci - Brezak Jedinstvo GG - Rudar Slatina - Spartak Morava - Napredak

0:4 3:4 2:2 0:1 4:5 3:3

2:1. Draga~evo je iz Markovice ponelo i pehar namewen prvaku lige, koji je najpre pro{ao kroz ruke kapitena Milovana Mijatovi}a. Prvacima je pehar dodelio Milo{ Stevani}, generalni sekretar FSMO.

TABELA 1. Draga~evo 2. Slatina 3. Jedinstvo K 4. Miokovci 5. Rudar 6. Mladost 7. Spartak 8. Ov~ar 9. Morava 10. Jedinstvo GG 11. Napredak 12. Dowa Vrbava 13. Kotra`a 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica

70 63 55 52 50 47 44 43 40 39 38 38 37 33 22 5

Nenad Stankovi} i Bojan Radovanovi}

Dobrivoju Pavlovi}u, fudbaleru Budu}nosti. On je u tek zavr{enom prvenstvu postigao 19 golova, a trofej mu je dodelila Aleksandra Trajkovi}, }erka Slobodana Ostoji}a. Lepo vreme, susreti najboqih i veterana izmamili su i veliki broj gledalaca. Zajedno sa gostima, me{tani Preqine su posle utakmice na pravi na~in proslavili titulu prvaka Gradske lige i prelazak u vi{i rang takmi~ewa. Z. J.

ODR@AN JAVNI ^AS, SASTAVNI DEO PROJEKTA „DECI S QUBAVQU” vorci i realizatori projekta “Deci s qubavqu” organizovali su, pro{log ~etvrtka u Gradskoj skup{tini, javni ~as za mlade fudbalere. Kako sport nisu samo igra i rezultati, tvorci projekta postavili su sebi i svojim “|acima” prioritetan zadatak - stvoriti dobre qude. Na posledwem javnom ~asu mladi fudbaleri su od sportskih radnika, predstavnika gradske vlasti, novinara i svojih u~iteqa slu{ali o pravilima pona{awa prema saigra~ima, protivnicima, publici, slu`benim licima. O tome kako postati dobar ~ovek i fudbaler govorili su im i prvotimci Borca golman Nikola Petri} i igra~ Marko Zo}evi}. I wima dvojici prvi trener bio je Aleksandar Ivkovi} [erif, idejni tvorac projekta “Deci s qubavqu”. Marko i Nikola su im potvrdili da su ve} na prvim treninzima savladali pravila lepog pona{awa i da bi ostali u fudbalu, {kolu nijednog trenutka nisu smeli da zanemare. - Projekat “Deci s qubavqu” postao je institucija vredna po{tovawa. Trudimo se i da decu nau~imo kako da se za{tite i o~vrsnu u nale-

SAMO DOBAR ^OVEK JE USPE[AN SPORTISTA

Posete seoskim {kolama

tu negativnih pojava na sportskim terenima. Svaki uspe{an sportista mora da bude dobar ~ovek. Kada postane dobar ~ovek, onda sti`u pravi rezultati - rekao je Aleksandar Ivkovi}. - Mo`da mnogi od vas ne}e postati uspe{ni fudbaleri. Ali, sport qude ~ine boqim i ve}ina onih koji se bave sportom uspevaju u `ivotu - poru~io je mladima Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a. Sli~nu poruku uputio im je i Vladan Mili}, predsednik gradske Komisije za sport. Tvorci projekta “Deci s

foto M. Jekovi}

qubavqu” zapo~eli su organizaciju javnih tribina u seoskim {kolama. Nedavno su posetili {kole u Preqini, Dowoj Trep~i i Mr~ajevcima. Tada su deci poklonili lopte za fizi~ko, koje je obezbedila lokalna samouprava, ali nisu propustili i da odr`e javne ~asove o prevenciji devijantnog pona{awa na sportskim doga|ajima. Realizacija projekta “Deci s qubavqu” traje ve} osam godina. Projekat opstaje zahvaquju}i sponzorima, lokalnoj samoupravi i Zber banci. Z. J.

AKTIVNOSTI [KOLE FUDBALA ^A^AK 94

SUTRA TURNIR KRAJ MORAVE F

udbalski klub ^a~ak 94 u subotu, 21. juna, na terenima Sportskog centra “Mladost”, organizuje turnir na kome }e u~estvovati osam ekipa. Zvani~no otvarawe je u 9 ~asova. Potom sledi igrawe utak-

mica po grupama, polufinale i finale. Takmi~i}e se mladi fudbaleri Borca, Slobode, Juniora, [umadije, Buba Mare, Omladinca iz Zabla}a, Srpskih orlova i ^a~ka 94.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

SPORT

ÊTIRI KONTINENTA NA „ÂÂK OPENU” eniski klub Sloboda je po 13. put doma}in Me|unarodnog turnira iz kalendara Evropske asocijacije “â~ak open” za de~ake i devoj~ice do 14 godina. Ove godine na turnir je stiglo oko 150 tenisera iz Evrope, Australije, Amerike, Japana. U ozbiqnoj konkurenciji su i tri â~anke, pro{logodi{wa finalistkiwa Natalija Popovi}, Katarina Quji} i Jana Bojovi}. Turnir je zvani~no po~eo u ponedeqak, a prethodnog vikenda su odigrani kvalifikacioni me~evi. Sve~ano je otvoren u nedequ, kada su se predstavili teniseri iz 19 dràva. Osim organizatora, dobrodo{licu su im poèleli gradski zvani~nici, u ime pokroviteqa, predstavnici kompanije “Sloboda”, koja je generalni sponzor “â~ak opena” i Teniskog saveza Srbije. Stiglo je pismo od Vuka Jeremi}a, predsednika TSS. Jeremi} je uputio podr{ku organizatoru, izvinio se {to nije do{ao na turnir i obe}ao da }e posetiti TK Slobodu, kada bude dolazio na odmor u Jeèvicu. Za kulturni program bio je zaduèn De~ji ansambl “Bambi”, a ni ove godine nije izostao vatromet. Turnir je otvorio gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}. - Ovde su nekada igrali svetski broj jedan Novak \o-

kovi}, Jelena Jankovi}, Ana Ivanovi} - podsetio je Vojislav Ili}. Generalni direktor “Slobode” Zoran Stefanovi} obe}ao je da }e kompanija i daqe pomagati “â~ak open”. Tokom turnira u â~ku je boravio i Slobodan Vojinovi}, predstavnik TSS. - Retko koji region ima dugu tradiciju u organizaciji ovakvog turnira. On je velika odsko~na daska za svaku sredinu, a â~ak }e i u svetu biti prepoznatqivo mesto po tenisu. Ova takmi~ewa moraju biti shva}ena ozbiqno i imati podr{ku svih dru{tvenih struktura da bi opstajale i afirmisale jednu sredinu - re~i su Slobodana Vojinovi}a. Wegov stav podràla je i Milica Kosti}, Srpkiwa iz Danske, koja je dovela }erku na “â~ak open”. - Moja }erka je ~etiri godine bila u kampu Jelene Gen~i} i dosta je napredovala. I “â~ak open” je sjajan. Organizatori su gostoprimqivi i uslu`ni, a turnir je i prilika da se mi Srbi iz dijaspore druìmo. Jedino mislim da bi infrastruktura na terenima “Slobode” trebalo da bude boqa. Koliko sam saznala, turnir pomaù grad i “Sloboda”, ali je wima neophodno vi{e - smatra Kosti}ka. @equ da do|u na “â~ak open” pre turnira je iskazao

SVET U MALOM Ne{o Puzi} sa gostima iz Britanije i Japana

i Teniski savez Australije. Wihovi teniseri se ovih dana takmi~e, a me|u wima je i }erka jednog od predsednika Upravnog odbora turnira “Australia open”. - Planiramo da slede}e godine organizujemo internacionalni kamp u ^a~ku. Deca iz ostalih zemaqa bila bi ovde skoro celo leto i osim tenisa, ponudili bismo im kulturne, obrazovne

i zabavne sadr`aje. Toliko je znamenitosti u ^a~ku i okolini koje mogu da posete. Bila bi to prilika i za decu na{ih iseqenika da u~e ili usavr{e srpski jezik. Sa wi-

JAPANCI ODU[EVQENI Osim Britanaca, Australijanaca i tenisera iz ostalih zemaqa, na “â~ak openu” se takmi~e i Japanci. Jedna grupa de~aka do{la je iz Tokija sa trenerom Torijem Jonezauvom. Tori u â~ku boravi po peti put, tako da mu pravila turnira i snalaèwe u gradu nisu nikakav problem. Nada se da }e neko od wegovih tihih i nenametqivih momaka, ove godine osvojiti “â~ak open”. - Sa mnom su tu osmorica de~aka, a osim nas tu je jo{ grupa od pet, {est tenisera iz Japana. Kod nas je tenis vrlo popularna igra i trenira je dosta dece i odraslih. Zanimqivo je da mi imamo dosta poklonika ove igre, ali ne i {ampione. Vi imate \okovi}a. Dosta je i na{ih dobrih igra~a, ali oni nisu {ampioni - kaè Tori Jonezauva. Pauzu izme|u treninga i takmi~ewa gosti iz Japana koriste da pro{etaju gradom. I novajlije i stari znanci, ovde se snalaze kao kod ku}e.

ma bi radili najboqi treneri - najavquje Ne{o Puzi}, direktor “^a~ak opena”. On je zahvalio i direktorki Ugostiteqskog preduze}a “Morava” Verici Kosti}, koja je obezbedila sme{taj za vi{e od hiqadu u~esnika turnira i wihovih pratilaca. Teniski savez Srbije predlo`io je Ne{a Puzi}a za menaxera Saveza. Ovih dana trebalo bi da stigne i odgovor Naftne industrije

SUTRA FINALE Ukoliko ne bude naglih promena vremena, finalni turnir bi}e odigran sutra. Po~etak je u 10 ~asova. Srbije da li je prihva}en projekat TK Sloboda. Oni su konkurisali sa projektom za dvomese~nu besplatnu {kolu tenisa za decu od ~etiri do 12 godina. Z. J.

PO^ELO EVROPSKO PRVENSTVO U ODBOJCI Od 19. do 23. juna Istanbul je doma}in Evropskog prvenstva u odbojci za Unified reprezentacije. Re~ je o inkluzivnom sportu, a ekipe ~ine sportisti sa posebnim potrebama i |aci redovnih {kola. eprezentaciju Srbije na Prvenstvu u Turskoj predstavqa pet u~enika [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar”, Filip Paunovi}, \or|e Gli{ovi}, Nikola A{anin, Sa{a Mutapovi} i Dejan Cveti}. Oni su i ~lanovi Sportskog kluba Morava, a sa wima u ekipi su i |aci Medicinske i Ekonomske, Luka Kur}ubi}, Nemawa ]endi}, Stefan Maksimovi}, Rado{ Zari} i Nikola Jovi}evi}. Predvode ih trener Milorad \ondri}, di-

^A^ANI PREDSTAVQAJU SRBIJU

rektor [kole “1. novembar” i wegov pomo}nik Dragan Tomi}, profesor fizi~kog vaspitawa u Ekonomskoj. U Istanbulu se ovih dana takmi~i deset reprezentacija, a na{ inkluzivni tim je prvi put na me|unarodnom pre-

venstvu. - Rekao sam momcima da se ne optere}uju rezultatom. Vredno smo se spremali, u maju smo bili na Kopaoniku, a trenirali smo i pre i posle tih priprema. Poku{a}emo i svojim pona{awem da

poka`emo da smo zaslu`ili da se na|emo na tom prvenstvu. Kako nam je prvo me|unarodno takmi~ewe, Istanbul }e nam biti {kola i za naredna. Naravno da }emo dati sve od sebe i poku{ati da osvojimo medaqu - rekao

je Milorad \ondri}, na konferenciji za novinare, uo~i odlaska ekipe u Tursku. Borbu za jednu od medaqa obe}ao je i pomo}ni trener Dragan Tomi}, a optimisti su i igra~i Luka Kur}ubi} i \or|e Gli{ovi}. - Medicinska {kola se ~etiri godina takmi~i na Specijalnoj olimpijadi, ali ovo nam je prvo me|unarodno iskustvo. Uz pomo} trenera na{ inkluzivni tim vremenom sve boqe i boqe funkcioni{e. Poku{a}emo da budemo {to boqi i u Turskoj potvrdio je Luka, u~enik Medicinske {kole. \or|e, wegov saigra~ iz [kole “1. novembar” ve} je stekao iskustvo u mnogim sportovima. O~ekuje da i u odbojci bude podjednako uspe{an, kao i u atletici.

- Vredno smo se pripremali i prièqkujemo medaqu u Turskoj - nije ni \or|e krio èqe i nade na{e reprezentacije. U ime grada â~ka sre}an put reprezentativcima poèleo je pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}. On je podsetio da lokalana samouprava opredequje sredstva iz buxeta za sportiste [kole “1. novembar”, a ukoliko u Istanbulu bude zapaènijih rezultata, trebalo bi da bude i dodatnih nagrada. - Inklizivni sport je pravi na~in za prevazilaèwe razlika, za koje nema razloga ni da postoje. Svi smo mi jednaki i ravnopravni u dru{tvu i tako bi trebalo da bude i ubudu}e - poru~io je Da~i}. Z. J.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

SPORT

PO^IWE „ZICER“

ZAVR[EN TURNIR U ORGANIZACIJI TENIS POINTA

SEDAM DANA KO[ARKE

TRIJUMF PARTIZANOVACA zavr{nici turnira iz kalendara Evropske asocijacije za tenisere do 12 godina potvrdile su se re~i organizotora. Kako su nagove{tavali uo~i takmi~ewa, za glavne favorite su va`ili igra~i Partizana Mihailo Popovi} i Olga Danilovi}. ]erka poznatog ko{arka{a Predraga Danilovi}a pobedila je u u finalu klupsku drugaricu Jelenu Badwar. - Olga je odli~na igra~ica i nije bilo lako igrati sa wom - izjavila je Jelena posle finala. - U polufinalu sam savladala jo{ jednu drugaricu iz kluba Kseniju Tmu{i}. I ona i Jelena su sjajne igra~ice - ukratko je prokomentarisala Olga. Specijalno zbog Mihaila na turnir u ^a~ak je stigao i Bugarin Andrija Andrejev, prvak Evrope u konkurenciji do 12 godina. Mihailo je lako dobio me~ sa Bugarinom, a u finalu se suo~io sa jo{ jednim Srbinom, Du{anom Obradovi}e, ~lanom TK Je~menica. - Imao sam ba{ jakog protivnika. Zadovoqan sam {to sam stigao do finala i sjajno sam se ose}ao dok sam igrao - komentar je Du{ana Obradovi}a. Za finalni me~ Mihailo je samo ukratko rekao: “Bilo je super”! On je nedavno osvojio ~etiri me|unarodna turnira. Mnogi ga upore|uju sa Novakom ]okovi}em, ali Mihailo gradi svoj imix:

Sr|an Radenovi}, Bojana \oki}, Violeta Markovi}, i Vladimir Kova~evi}

o{arka{ki turnir “Zicer” bi}e odràn od 24. do 30. juna na terenima Mesne zajednice “3. decembar”, kod Medicinske {kole. Prvog dana na revijalnom takmi~ewu u~estvova}e deca ro|ena 2001. godine i mla|a. Slede}eg dana, u utorak, bi}e odigrana prva takmi~arska utakmica, a u 19 ~asova je sve~ano otvarawe turnira. Narednih dana ekipe }e se takmi~iti po grupama. Trebalo bi da u svakoj grupi budu po ~etiri tima. - Broj igra~a u jednom timu je minimalno {est, maksimalno devet. U slu~aju da se neko povredi ili ode, ekipa ne moè zameniti ira~a. Ukoliko timovi tokom turnira prijave sedam igra~a, ne mogu naknadno prijavqivati jo{ dva. U timu mogu igrati po jedan ko{arka{ iz A i B lige, ili dvojica iz B lige. Kada je re~ o ko{arka{ima niìh liga, nema ogra-

PODR@IMO SPORT Svi koji èle da pomognu organizaciju Ko{arka{kog turnira “Zicer” novac mogu uplatiti na ìro ra~un Komercijalne banke: 205-163561-31. Na taj na~in pomaù i razvoju sporta u gradu. ni~ewa. Posledwi dan za prijave je 24. jun. Tada }e u 16 ~asova u prostorijama MZ “3. decembar” biti i `rebawe - najavio je na konferenciji za novinare Vladimir Kova~evi}, jedan od direktora turnira. Ekipe se mogu prijaviti i na telefon 064/128-75-77. Kontakt osoba je drugi direktor “Zicera” Sr|an Radenovi}. Organizatori turnira potrudili su se i da, uz pomo} sponzora, renoviraju sportski teren “Medicinsko”. - Pomogli su nam “Sinalko” i “Cerezit”. Na ovim terenima organizujemo turnir od 2005. i ovoga puta }emo posetiocima i igra~ima omogu}iti ve}i uìtak - obe}ala je Bojana

\oki}, portparol turnira. Posetioci ne}e uìvati samo u igri i lep{em ambijentu. Posle finala nastupaju Plesni studio “Star dens”, orkestar “[e{ir moj”, a planirana je i ùrka za sve. Igra~e o~ekuju pehari, medaqe, nov~ane nagrade za finaliste... Organizaciju turnira pomogla je Mesna zajednica “3. decembar”. Predsednica Saveta Violeta Markovi} rekla je da, iako na wihovoj teritoriji ìvi najvi{e mladih, ovo im je trenutno jedini sportski doga|aj. Rukovodstvu predstoji da u budu}e obogati sportske sadràje u “3. decembru”. Z. J.

KARATE

TURNIR PRE ISPITA aratisti Nemawe takmi~ili su se ovih dana na tre}em Kupu [apca. U~estvovalo je 18 klubova i oko 150 takmi~ara. Na posledwem nastupu u polusezoni karati-

Lu~i} je osvojio prvo mesto u katama ekipno, a Bogdan A}imovi} tre}e pojedina~no. U katama pojedina~no tre}e mesto je pripalo i Veqku Damqanovi}u. Karate klub Nemawa u [apcu su

o~ekuju polagawa za vi{a zvawa u Domu slepih. Tokom leta aktivni takmi~ari }e se pripremati za Svetsko prvenstvo. Planiraju da deo priprema, koje organizuje KK ^a~ak, obave u Pa-

Olga i Jelena

Mihailo i Du{an

- Ne znam kako je Novak igrao, kada je imao 12 godina. Nadam se da }u jednog dana biti i boqi od wega. U dublu, u konkurenciji de~aka, pobedili su Srbin Subanovi} i Italijan Kvinci. Kod devoj~ica su trijumfovao je par Tmu{i} - Danilovi}.

Turnir iz kalendara Evropske asocijacije za tenisere do 12 godina po deveti put je organizovao ~a~anski klub Tenis point. Ove godine je odr`an od 10. do 15. juna. Takimi~ilo se oko 150 igra~a i 15 zemaqa. Z. J.

SPORTSKE IGRE TOPLANA SRBIJE

ÂÂK PRVI U BASKETU ro{le nedeqe u Soko Bawi su odràne radni~ko-sportske igre Javnih komunalnih preduze}a - Toplana Srbije. U konkurenciji 27 ekipa, JKP za grejawe “â~ak” osvojilo je prvo mesto u basketu. â~ani su, pred brojnom publikom, u osmini finala savladali Kru{evqane, a u ~etvrt finalu Ni{lije. Posle pobede nad Kragujevcem, u finalu su trijumfova-

li protiv Beograda. Za JKP “â~ak” su igrali Petar Domanovi}, Sa{a Trifunovi}, Sa{a Rsovac i Marko Terzi}. Na ovom takmi~ewu po prvi put je promovisan ènski basket. Trijumfovala je ekipa JKP “â~ak” predvo|ena biv{om ko{arka{icom Crvene zvezde, Hemofarma i Vojvodine Jasnom Rsovac. Ko{arka{ice su u finalu pobedile Beograd.

BILIJAR

^A^ANI U KONKURENCIJI ZA PRVAKA DR@AVE sti Nemawe doneli su vi{e medaqa. Tijana Lu~i} je bila prva u katama pojedina~no i ekipno. U ekipnoj i pojedina~noj konkurenciji u katama najboqi je bio i Leonardo Markovi}. Vuka{in

predstavqali i Zorana Koji}, kao sudija, Marija Paunovi}, glavni zapisni~ar, dok je uloga trenera pripala Branku Nikoli}u. Posle zavr{etka polusezone, karatiste Nemawe

raliji. Prole}no prvenstvo Nemawe uspe{no zavr{avaju. Za nekoliko meseci ih o~ekuju nova takmi~ewa, a od septembra }e primati nove ~lanove.

re}e kolo ekipnog prvenstva Srbije u bilijaru odigrano je nedavno u â~ku. Takmi~ili su se ovda{wi Libero 5 i poàreva~ki Profesional. Posle pobede u tre}em kolu, â~ani su prvi u grupi i sve bliì plej ofu za prvaka dràve. Za Libero 5 su igrali Miladin Gli{ovi}, Marko Cvetovi}, Milinko Vukajlovi} i Martin Martinovi}, protiv Poàrevqana Marka Radulovi}a, Ivana Vasovi}a, Milana Miqkovi}a i Vlada Miqkovi}a. â~anin Martin Martinovi}, sa jo{ nekoliko srpskih takmi~ara, ovih dana u~estvovao je u Hrvatskoj na “Zagreb openu”. Z. J.

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan u ^a~ku, ulica Bulevar Oslobo|ewa. Mogu}nost zamene. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2 u centru. Telefon: 063/ 735-0-260 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 129 m2 na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 158- 9363 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2. Cena 47.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan na Keju, 2. sprat, renoviran. Cena 33.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan, centar, CG, 2. mokra ~vora. Cena 42.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, nov, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 68 m2, u centru grada. Cena 42.000 eura. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM trosoban stan, naseqe Vinara, 6. sprat, ima lift. Povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 64 m2, kod Gradskog parka. Cena 47.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2 na Alvaxinici. Povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici . Tel. 011/ 237-9-031, 061/ 291-6355 PRODAJEM dvosoban name{ten stan kod H. Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -701 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, 1. sprat, ulica Nemawina. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2 u centru Gorweg Milanovca. Tel. 064/ 025-1-398 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji , ima lift i terasa. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Qubi} Keju. Tel. 063/ 691-761

OGLASI

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj ulici. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan, u blizini Tempa, CG, renoviran. Cena 24.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan od 42 m2 u ulici Bate Jankovi}. Tel. 064/ 288-1-716 PRODAJEM jednosoban stan, H.Morava, CG. Cena dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2, CG, kod H. Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan 33 m2, na 2. spratu, kod H. Morave. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u Aveniji 1. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM novu garsoweru od 27 m2 , ulica Svetozara Markovi}a. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM novu garsoweru u centru, 3. sprat, ima terasa. Cena 22.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM name{tenu garsoweru od 26 m2, 3. sprat, ima lift. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM garsoweru od 28 m2 kod Hotel Morave. Odmah useqiva, renovirana, u prizemqu. Tel. 064/ 920-6-755 PRODAJEM garsoweru na Gradskom {etali{tu od 25 m2. Cena dogovor. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM novu garsoweru od 29 m2, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, visoko prizemqe, Qubi} kej. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM stan od 61 m2 u centru grada. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM nov stan od 47 m2 na 3. spratu, kod Merkatora. Cena 35.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA.

PRODAJEM RENOVIRAN ÊTVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345 SAMOSTALNA ZANATSKA RADWA “ELEKTRIKA-D” ÂÂK UGRADWA KLIMA URE\AJA VE] OD 45 EURA. f ElektrikaDamljanovic www.elektrikad.ls.rs TEL. 064/ 301-7-450

PRODAJEM stan od 36 m2, CG, lift , u Qubi}skoj ulici. Cena 22.500 eura. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 49 m2, 2. sprat, Avenija 1. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru, 2. sprat. Cena 37.000 eura. Tel. 063/ 127-5-630. PRODAJEM stan od 41 m2, kod Medicinske {kole. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan 37 m2, 3. sprat, CG. Tel. 063/ 735-0260 PRODAJEM stan od 34 m2, 5. sprat, Avenija 1. Cena 22.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 23+20 m2, kod Starog Autoprevoza. Cena 25.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 60 m2, 5. sprat na Alvaxinici. Cena 38.000 eura. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 48 m2, visoko prizemqe, Qubi} Kej. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 28 m2, 5. sprat, kod Hotel Morave. Cena 16.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan kod Belvija, od 45 m2, na 3. spratu. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM nov stan od 70 m2, Qubi} Kej, ima lift. Povoqno. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 45 m2. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 77 m2,

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094

PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski. renoviran, centar. Cena 42.500 eura. Tel. 032/ 224590 PRODAJEM nov stan od 62 m2, dupleks, centar, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 42 m2, u â~ku, Bate Jankovi}. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM stan 28 m2 kod Hotel Morave. Cena 18.500 eura. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 40 m2, 2. sprat, Qubi} Kej. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica Svetog Save ,1 sprat. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan od 41 m2, 4. sprat, kod Medicinske {kole. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 43 m2, 2. sprat, ulica Qubi}ska. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 88 m2, 5. sprat, ulica Kneza Vase Popovi}a. Cena 62.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 43 m2, ulica Nemawina, 4. sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 228457 PRODAJEM stan od 43 m2, 2. sprat, ulica Qubi}ska. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan kod Solida od 53 m2. Ima tapija. Mogu}nost na kredit ili rate. Odmah useqiv. Cena 31.900 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan 32 m2, na 6. spratu, kod Simpa. Cena 19.800 eura. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, U~iteqska ulica. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stan od 63 m2 , u blizini O[ Dragi{e Mi{ovi}. Cena 31.000 eura. HITNO! Tel. 063/ 691-761

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM NENAME[TEN STAN OD 65 M2 U STROGOM CENTRU ^A^KA, NA PRVOM SPRATU ( CG, KLIMA, KABLOVSKA). POGODAN KAKO ZA STAMBENI, TAKO I KAO POSLOVNI PROSTOR (ORDINACIJE, KANCELARIJE). TEL. 064/ 391-3-059

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM lokal od 11 m2 u centru. Povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM monta`ni lokal kod benzinske pumpe “Prioritet” u Aveniji. Tel. 060/ 1677-428 PRODAJEM spratnu ku}u u Atenici, od 110 m2, sa oku}nicom od 5 ari i 20 ari u produètku dvori{ta.Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6. ari placa na Alvaxinici. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u â~ku, u Pigovoj 11/2. Tel. 032/ 345543 PRODAJEM u Beogradu kod Crvenog Krsta, ku}u od 151 m2. Cena dogovor. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u kod kamenog mosta od 60 m2 sa10 ari placa, ukwièna. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa, kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u u centru od 66 m2, plac 4.5 ari. Mogu}nost zamene za trosoban stan, uz doplatu. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa placem od 50 ari. Cena po dogovoru. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7271 PRODAJEM ku}u u Kotraì, sa 2 objekta i 40 ari placa. Tel. 0033604179475 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa, kod Bioskopa Prag. Tel. 011/ 394-0-872 PRODAJEM dve ku}e kao posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Mogu}nost zamene za stan, ili za

PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

KUPUJEM MAWI FRIZERSKI SALON. TEL. 064/ 196-4-705

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2720

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

auto. Moè svaki dogovor. Tel. 063/ 843- 0- 214 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 sa pomo}nim objektima, na 20 ari placa u Loznici. Cena 6.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM vikendicu na Jelici sa 10 ari placa. Cena 6.000 eura. Tel. 065/ 344-9428 PRODAJEM kamp ku}icu u Ro{cima. Tel. 060/ 033-2354 PRODAJEM vikendicu od 20 m2, na jezeru u Me|uvr{ju, u blizini Plave Stene. Cena 5.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM vikendicu sa vi{e pomo}nih prostorija i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, blizu â~ka, asfaltni prilaz. Tel. 064/ 1964-705 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652-804 PRODAJEM ILI MEWAM seosko doma}instvo kod Vaqeva, za okolinu â~ka. Tel. 063/ 208-597 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila starijoj ènskoj osobi. Tel. 063/ 8442-791 IZDAJEM sobe za u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila, u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624

34 IZDAJEM jednosoban stan, u Loznici, kod Po{tinog magacina. Tel. 064/ 530-2-178 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, u stambenoj zgradi. Tel. 064/ 191-1-911 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 032/ 332671 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Gradskom bedemu. Tel. 063/ 876-4-189 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod Slobodine raskrsnice. Povoqno. Tel.064/336-8-222 IZDAJEM ku}u od 45 m2 naseqe Trbu{ani. Cena 80 eura. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225431. IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM apartman, na dobroj lokaciji blizu mora u Igalu. Tel. 032/ 320-110. IZDAJEM ure|enu ku}u u Ko{tuni}ima za letwi boravak. Tel. 712-198. IZDAJEM name{tenu garsoweru, na Qubi} Keju. Tel. 032/ 354-285. IZDAJEM nename{tenu ku}u u Draga~evskoj ulici. Tel 064/ 264-2-653 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu ( CG, klima, kablovska), za stambeni ili poslovni prostor

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

OGLASI

( ordinacije, kancelarije). Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, u blizini H. Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 33 m2, nova, centar. Tel. 063/ 735-0-260. IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod H. Morave. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom Poqu. Tel. 063/ 103-1-335 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 032/ 700-957. IZDAJEM garsoweru. Tel. 060/ 419-0-348 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 u centru grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 . Centar grada. Tel. 225431. IZDAJEM lokal od 81 m2 u centru grada u Gorwem Milanovcu. Tel. 063/ 885-6-610 IZDAVAWE soba blizu pla`e , Crna Gora, Bar, [u{aw . Tel. +38267852878. IZDAJEM stan, Bau{i}i kod H. Novog, za letovawe. Tel. 032/ 341-948. IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2. Tel. 032/ 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM noviji dvosoban , poluname{ten stan sa CG. Tel. 063/ 735-0-260 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, CG, kablovska, na Qubi}

keju. Tel. 032/ 880-332, 064/ 309-1-126 IZDAJEM name{ten stan kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM u strogom centru grada ku}u. Tel. 064/ 102-2-759 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj kod Doma Armije, 1. sprat, za ku}u. Tel. 065/ 641-4-140 POTREBAN nename{ten stan na duì period. Tel. 062/ 228283 PLACEVI PRODAJEM plac u Kowevi}ima, uz magistralu, kod Auto baze (kompletna infrastruktura). Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4957 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini , u blizini “ Intereksa “. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac u â~ku, kod Trnavske reke, povr{ine 5 ari. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM placeve od 16 i 6 ari u centru Kotraè, pored puta. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , pored puta, povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 18 ari kraj Morave, potes Rastoke. Tel. 063/ 163-6-265. PRODAJEM plac na Suvom Bregu. Tel. 554-9-204 PRODAJEM placeve od 4 i 30 ari, posle Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu voda

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

Telefon za informacije:

032/385 - 950

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 3351-637 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5 ili 10 ari kod Slobode. Tel. 064/ 474-0-580 PRODAJEM plac od 10 ari pored autobuske stanice Pqo{ta u Viqu{i. Telefon 064/ 210-9284 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i vajat, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nost i zamene za auto. Mogu} svaki dogovor. Cena 1.900 eura. Tel. 063/ 843-0-214 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM plac od 63 m2, u Prislonici. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM zemqu u Lipnici. Tel. 063/ 652-804

AGENCIJA

RAZNO PRODAJEM trpezariju od punog drveta, televizor, krevet i dve foteqe “ Mojca”. Veoma povoqno.Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM polovan crep, grede i blokove. Tel. 060/ 418-3333 PRODAJEM povoqno 2000 crepova Kontinental Kawi`a. Tel. 066/ 972-9-885 PRODAJEM 130 bagremovih direka i cerovu dasku u ekstra stawu. Tel. 063/ 208-597 PRODAJEM o~uvan biber crep.Tel. 712-198. PRODAJEM metalnu cisternu za vodu.Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM metalnu cisternu za vodu. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM livene radijatore. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM rolere marke Alpina, 44. broj. Malo kori{}eni. Tel. 060/ 033-3-423 PRODAJEM komfornu autokamp prikolicu, ima struja i plin. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM ugostiteqsku prikolicu sa pred{atorom. Povoqno. Tel. 065/ 411-2-390 PRODAJEM ~etvorodelni re-

gal. Tel. 064/ 272-0-585 PRODAJEM italijansku samohodnu kosa~icu. Tel. 032/ 841674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Moè zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM 30 m3 suvih drva, vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8835 PRODAJEM drva, 3000 din/m2. Tel. 061/ 319-6-188 PRODAJEM kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-685 PRODAJEM ènsku krznenu {ubaru, nova, povoqno. Tel. 371685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Moè zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM unikatni nakit, povoqno. Tel. 060/ 337-2-510 PRODAJEM najpovoqnije kanap za balirawe i stre~ foliju. Tel. 061/ 111-6-439

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

SPORT

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

SEZONA KUPAWA STARTOVALA U PONEDEQAK

o~etkom sedmice otvoreni su bazeni Sportsko rekreativnog centra “Mladost”, a sezona kupawa po~ela je i na gradskoj plaì. Cena ulaznica za bazene ista je ve} ~etiri godine. Dnevna karta ko{ta 150, mese~na 1.900 i sezonska 3.200 dinara. Cene su ostale nepromewene i za {kolu plivawa, 1500 za jedno dete, 2.000 dinara za dvoje dece, dok je za troje besplatna. - Poseta prvih dana je izvanredna, nadam se da }e tako ostati do kraja sezone. Radovi su pri kraju i uskoro bi trebalo da bude zavr{en mali bazen za nepliva~e. Verovatno }emo narednih meseci montirati i tobogan, tako da }e sadràji na bazenima biti bogatiji - najavio je na konferenciji za novinare, povodom po~etka sezone kupawa, Aco Jakovqevi}, direktor SRC “Mladost”. Osim na bazenima, od ove godine su raznovrsniji i sadràji na gradskoj plaì. Ure|ena je obala Morave, kao i deo namewen izletnicima. - Krajem pro{logodi{we sezone lokalna samouprava je uloìla tri miliona dinara u rekonstrukciju i izgradwu novog bazena. Ove godine planiramo da uradimo projekat za jo{ jedan bazen. Kada on bude izgra|en, svi sugra|ani }e mo}i da ga koriste besplatno. Kompleks SRC “Mladost” je ve} sada dosta oboga}en,

U PLANU JO[ JEDAN BAZEN

a posle rekonstrukcije stadiona i atletske staze, bi}e za primer napomenuo je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Predsednik Gradske skup{tine Veqko Negovanovi}, apelovao je na mlade i ostale kupa~e da posebno povedu ra~una o svojoj bezbednosti i na bazenima i na Moravi. Letwe aktivnosti SRC “Mladost” pohvalili su i Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika, Vladan Mili}, predsednik

Komisije za sport i Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a. Wih trojica su se zajedno sa Lukovi}em, Negovanovi}em i Jakovqevi}em na licu mesta uverili kako napreduje izgradwa malog bazena i koliko ima posetilaca. Kao i prethodnih godina, na bazenima sve funkcioni{e. Tu su spasioci, ~uvari, lekari. Za hranu i osve`ewe posetilaca pobrinuo se Studentski centar ^a~ak. Z. J.

RECEPTI

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

JAGODE U KUHIWI

SLATKO OD JAGODA

SIRUP OD JAGODA

Osnovno pravilo je koliko jagoda toliko {e}era

SLATKO OD [UMSKIH JAGODA

Priprema: Dobro oprane i proce|ene jagode preliti sa {e}erom u {erpi u kojoj }ete kuvati slatko i ostaviti u fri`ideru da odstoje preko no}i. Jagode otpuste svoj sok i {e}er se rastopi, mada ne skroz. Staviti da se kuva i u po~etku blago ka{ikom samo malo prome{ati, da se ne bi jagode izgwavile. Kada se otopi {e}er i po~ne da vri, vi{e ne me{ati ve} samo prodrmati {erpu. Dok se kuvaju izlazi pena

Priprema: Jagode izgwe~iti, dodati limuntus i vodu i ostaviti da stoje 24 sata. Sutradan propasirati kroz ve}u cediqku ili propustiti kroz sokovnik. Na 1 litar dobijenog soka dodati 0.5 kg {e}era. Sok kratko treba prokuvati, skidaju}i penu koja se nakupi i sipati u vrele fla{e koje

Sastojci: 5 kg jagoda 2-3 l vode 2-3 kg {e}era 50 g limuntusa ste sterilisali u rerni najmawe jedan sat na temperaturi od 100Â°C. Fla{e dobro u{u{kati u tkaninu i ostaviti da se sok lagano hladi.

Sastojci: 1 kg sve`ih jagoda 1 kg {e}era koju treba skidati. Kuvati na blagoj vatri, ali da slatko stalno vri. Posle 40 minuta uzeti dve do tri ka{ike soka iz slatka, sipati u tawir i prohladiti da bi proverili da li je slatko kuvano. Kada je kuvano prekriti ga mokrom isce|enom krpom i ostaviti da se dobro ohladi .Sipati ga u dobro oprane tegle.

KOMPOT OD JAGODA

Priprema: Skuvati gust sirup od kilograma {e}era sa {oqom vode (oko 2 dl ) dodati jagode i kuvati najvi{e oko pet, {est minuta. To je vrlo bitno, jer {umske jagode imaju mnogo pektina u sebi i ako se prekuvaju po-

Sastojci: 400 gr {umskih jagoda 1 kg {e}era stanu tvrde. Dodati malo soka od limuna. Skinuti penu sa povr{ine i prekriti mokrom krpom. Sutradan sipati u tegle.

XEM OD JAGODA I BANANA

LIKER OD JAGODA Priprema: Sastojci: Jagode operite i o~istite 1 kg jagoda od peteqki, ako su ve}e 500 grama {e}era prese}i ih na pola. U ve}u 750 ml rakije teglu re|ajte red jagoda, Po èqi moète dodared {e}era dok ne potroti karanfilcic ili koju {ite sve jagode. Nakon togran~icu sveè nane. ga dodajte rakiju i dobro zatvoriti teglu. Drìte je na suncu tri nedeqe i s vremena na vreme protresite. Procedite kroz gazu, sipajte u staklene fla{e i ~uvajte na tamnom i hladnom.

SAVETI

Priprema: Skuvati {e}er, vanilu, cimet, karanfil~i} i limunovu koricu u vodi, dodati jagode i limunov sok, prokuvati minut, ohladiti, naliti u zagrijane tegle i dobro zatvoritiâ&#x20AC;Ś ^uvati na hladnom i mra~nom mestu.

Sastojci: 2,5 litra vode 1,5 kg o~i{}enih jagoda (celih ili ise~enih na pola) 100 g sme|eg {e}era 100 belog {e}era 1 veliki limun â&#x20AC;&#x201C; sok i korica 1 sitni karanfil~i} 1 {tapi} cimeta 1 {tapi} vanile Po `eqi par kapi arome jagode

Priprema: Izme{ati jagode i pire od banane sa xem fiksom i kuvati na jakoj vatri, uz stalno me{awe najmawe tri minuta. Skinuti penu i sipati u pripremqene tegle i zatvorite ih. Okrenuti naopako i pustiti da odstoji pet minuta na poklopcu.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 21. jun

Sun~ano

Subota, 22. jun

Za jednu veliku teglu xema potrebno je: - 700 g jagoda (o~i{}enih i isecenih na komadi}e) - 300 g banana (o~i{}enih i izgwe~enih u pire) 1 xem fiks

- Ako je na dobrom mestu, slatko od {umskih jagodica mo`e da do~eka i slede}e leto. - Xem treba kuvati na ja~oj vatri da sa~uva aromu i korisne sastojke vo}a. - Penu skidajte tek pri kraju, jer su u woj pektini od kojih se xem lepo `elira. - Xem je gotov kada nekoliko kapi stavqenih na tacnu ne cure levo-desno, kada nagnete tawir. -Topao xem sipa se u tople tegle. - U{e}erenom xemu dodajte sok od limuna i prokuvajte ga kratko. Pregust razredite sa malo vode i tako|e kratko prokuvajte. Xemovima od vo}a sa bezli~nom aromom (diwe, kru{ke, {qive), dodajte ruma, cimeta, limuna ili vi{weva~u. - Vo}e za xem treba da je kvalitetno, zdravo, zrelo i dobro oprano pa prosu{eno.

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 23. jun

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 26. jun

Utorak, 25. jun

Ponedeqak, 24. jun

^etvrtak, 27. jun

350C

340C

320C

280C

260C

190C

170C

160C

150C

140C

Sun~ano, popodne naobla~ewe.

Sun~ano, popodne mogu}a ki{a.

Pquskovi i sun~ani intervali.

Vedro

280C 180C

Vedro, porast temperatura

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

[ARENA STRANA

JAGODA KRAQICA ZDRAVQA I VITKE LINIJE agoda je jedna od najmawe kalori~nih vo}ki (35 Kcal na 100 g). Prebogate su vitaminom C, koji deluje kao sna`an antioksidant, pa bilo da ih jedete ili stavqate na ko`u u vidu maske, podmladi}e vas. Dovoqna je porcija od 150 g, kako bi se zadovoqila dnevna doza vitamina C, koja iznosi oko 80 mg za odraslu osobu.

JAGODE KAO LEK Protiv bolova u `elucu U jedan litar jestivog, po mogu}nosti nerafinisanog uqa staviti kilogram {umskih ili vrtnih jagoda i ostaviti da stoji na suncu dva meseca. Uzima se po jedna supena ka{ika, tri puta na dan.

Najvi{e ima kalijuma, koji dobro uti~e na nervni sistem, dobar je za bubrege i protiv visokog pritiska. Sadrì kalcijum i fosfor, koji su dobri za kosti, magnezijum, koji pomaè u borbi protiv stresa, gvo`|e, koje daje energiju mi{i}ima. Imaju puno vlakana koja deluju blagotvorno na varewe, sniàvaju holesterol u krvi, smawuju rizik od sr~anih

Protiv dijareje Kod lak{e dijareje, 15 grama korena jagode kuva se pet minuta u 2,5 decilitra vode, ostaviti da stoji poklopqeno jo{ 10-15 minuta.Nakon toga se procedi, i toplo pije nekoliko puta dnevno. U slu~aju te`e dijareje, uzima se 400 grama li{}a od jagoda i kuva u 1,2 litra dobre doma}e rakije, dok se ne ukuva na pola. Pije se jedna kafena ka{i~ica svaka dva, tri sata.

oboqewa, a odli~no su oru`je u borbi protiv slobodnih radikala i celulita. U povr{inskom kori{}ewu, jagode revitaliziraju koù, osveàvaju ten, spre~avaju stvarawe bora, a imaju i sposobnosti zatezawa koè oprez.

ZA SVE@ TEN Masirate li lice pireom od sveìh jagoda, sitne ko{tice jagode ukloni}e odumrle celije i dubinski potstaknuti koù da di{e. Jo{ bogatiju masku koja podmla|uje i bri{e mimi~ke bore, moète napraviti tako {to usitnite dve jagode i pola jabuke, dodate ka{iku jogurta, ka{iku zelene gline i ka{i~icu meda. Sve sastojke pome{ati da se dobije gusta krema, koju je najboqe dva puta sedmi~no naneti na lice, dràti dvadesetak minuta i isprati u mlakoj vodi. Koà }e odmah postati sveà i mekana.

dnevno, a tokom no}i ostavite du`e da deluje. Postupak ponavqajte svaki dan, budite uporni i obavezno tokom dana koristite kremu protiv pega da se ne bi pojavile nove od sunca.

MASKA ZA KOSU penom ka{ikom mleka i jednim ulupanim belancetom. Stavite masku na o~i{}eno lice i dr`ite je petnaestak minuta. Umijte se mlakom vodom i nama`ite kremom.

POSLE SUNÂWA Tretman za ne`nu koù tela i oporavak posle sun~awa pruì}e vam kupka sa jagodama, koju }ete pripremiti tako {to usitnite {aku jagoda i pome{ate sa {oqicom pavlake i malo ricinusova uqa. Smesu sipati u kadu punu mlake vode. Odmarajte se u tako pripremqenoj kupki koja }e vas smiriti i opustiti koù posle sun~awa.

ZA UMORNU KO@U Tri supene ka{ike soka od jagoda pome{ajte sa su-

DA LI STE ZNALIâ&#x20AC;Ś - Jagode su jedino vo}e koje ima semenke sa spoqne strane - Svaka jagoda ima prose~no 200 semenki - Kao simbol perfekcije i pravednosti, sredwevekovni kamenoresci u kamen za zidawe uklesavali su jagode i postavqali ih na oltare i vrhove stubova u crkvama i katedralama - U delovima Bavarske, u folk tradiciji jo{ uvek praktikuju godi{wi obred vezawa malih ko{arica divqih jagoda na rogove goveda kao prinos vilewacima, svakog prole}a. Oni veruju da patuqci strastveno vole jagode i da }e im dati zdravu telad i obiqe mleka. - Madam Tallien, istaknuta li~nost na dvoru cara Napoleona, bila je poznata po kupawu u soku od sveìh jagoda. Koristila je 10 kg jagoda po kupki. - Postoji muzej u Belgiji posve}en samo jagodama - Jagode, kao jedna od pet namirnica u vo}no-povr}nom programu mogu smawiti rizik od raka i sr~anog udara - U sredwem veku jagode su sluìli visokim funkcionerima kao znak mira i prosperiteta - Narodna predawa kaù da ako dvostruku jagodu podelite napola s osobom suprotnog pola, uskoro }ete se zaqubiti - U Francuskoj su jagode smatrali afrodizijakom. Supa od jagoda, kisela pavlaka i {e}er se sluìo mladencima - Preko 53 odsto dece od sedam do devet godina biraju jagode kao svoje omiqeno vo}e - Konzumirawem jagoda koje su bogate nitratima, moète pove}ati protok krvi i kiseonika u mi{i}ima za sedam odsto

PROTIV PEGA NA SUNCU Presecite jagodu na pola i sa wom prema`ite ~isto lice nekoliko puta marketing 032/342-276

Ako je va{a kosa crvenkasta, maska od jagoda da}e

DIJETA SA JAGODAMA Dijeta s jagodama svoju popularnost stekla je posledwih godina, kada su se uz wu povezivala poznata imena poput Viktorije Bekam i Britni Spirs. Ova vo}na dijeta temeqi se na pove}anoj konzumaciji jagoda, koja u kombinaciji s drugom hranom mo`e rezultirati brzim gubitkom kilograma. Pove}an unos jagoda podsti~e gubitak dva, tri kg za nedequ, jer se deo hrane u toku dana zameni niskokalori~nim vo}em, kao {to su jagode. Preporuka je zapo~eti dan sa 300 gr jagoda za doru~ak, i isto toliko za desert posle ru~ka. Me|uobrok tako|e ukqu~uje porciju jagoda, a za ve~eru se preporu~uje 500 grama jagoda i jogurt sa smawenom koli~inom mle~ne masti. Osim jagoda, od vo}a u toku dana mo`e se pojesti i pola banane.

joj divan sjaj. Izgwe~ite pet, {est jagoda i pome{ajte sa 2 dl soka od jabuke. Ostavite na kosi oko pola sata, pa operite neutralnim {amponom. Ako imate kestewastu kosu, umesto soka od jabuka upotrebite sok od borovnice ili crne ribizle.

ZA IZBEQIVAWE ZUBA Izgwe~enu jagodu stavite na ~etkicu i utrqajte na zube, kao kaladont. Posebno istrqajte desni, a jo{ boqi efekat dobi}ete ako jagodu pome{ate sa malo meda.

ZA LEÊWE AKNI U blender stavite dve {ake sveìh listova jagoda i bokvice i napravite ka{u. Lice dobro o~istite prvo losionom, sapunom i vodom, a zatim i tamponom na koji ste prethodno stavili troprocentni hidrogen. Masku stavite na lice i prekrijte gazom, pa preko stavite i kuhiwsku foliju koja }e odràti toplotu i spre~iti da se maska osu{i. Masku drìte {to duè, pa je isperite mlakom vodom. Ovo ponavqajte svakodnevno dok se akne ne smire, a zatim svaki drugi, pa tre}i dan i na kraju jednom nedeqno dok koà lica ne postane sasvim zdrava.

SAOBRA]AJ

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

TEHNIKA DOBRE I BEZBEDNE VO@WE P ridr`avajte se saobra}ajnih propisa i znakova, budite spremni i na eventualne gre{ke i nesmotrenosti drugih u~esnika u saobra}aju, uskladite brzinu sa ostalim u~esnicima u saobra}aju, povremeno proverite da niste zaboravili saobra}ajne propise i znake, poka`ite da posedujete saobra}ajnu i op{tu kulturu.

Uvek vozite desnom stranom, a pri promeni pravca kretawa ili pri preticawu proverite da li je iza vas drugo vozilo, a preticawe izvedite tako da ostavite prostor za drugo vozilo, pa se tek onda vratite u desnu stranu. Drìte uvek dovoqno odstojawe od vozila koja su ispred vas kako ne bi do{lo do neèqenih posledica prilikom eventualnog naglog ko~ewa. Ina~e, ko~nice uvek proverite posle duèg perioda neupotrebqavawa auta. Nogu uvek sklonite sa pedale kva~ila i drìte je na slobodnom prostoru.

Priprema automobila za du`a putovawa

Prilikom vo`we upravqa~ treba dràti sigurno, ali ne previ{e kruto i u gr~u, ~ime se stvara napetost i zamor. Ruke na to~ku upravqa~a treba dràti kao kazaqke na satu u poloàju ,,deset minuta do dvaâ&#x20AC;&#x153; kako bi svako skretawe i promena pravca bili bez naprezawa.

Na duìm relacijama, automobil je podvrgnut naprezawu vi{e nego {to je to uobi~ajeno, ~esto natovaren do krajwe granice, a u relativno kratkom vremenu prelazi se velika kilometraà u razli~itim uslovima â&#x20AC;&#x201C; ki{a, vetar, nadmorska visina, lo{ put ... Zato bi trebalo da sami ili kod automehani~ara, kod kojeg odràvate vozilo, pre puta obavite mali test, {to podrazumeva da se vizuelno spoqa pogledaju pneumatici, brisa~i, signalna svetla, brava na vratima, da li

curi uqe ili te~nost iz hladwaka. Svakako proverite ko~nice, pred du`i put promenite uqe u motoru i pre~ista~ uqa, uvek ponesite litar rezervnog uqa. Proverite filter za vazduh i po potrebi ga promenite, to isto treba uraditi sa kai{evima alternatora i ventilatora. Dobro je da majstor zameni i stara platinska dugmad novim, o~isti ili zameni sve}ice, proveri akumulator i nivo elektrolita u wemu, doda ko~iono uqe ako je potrebno, a ne zaboravite i vodu u rezervoaru za prawe vetrobrana.

Na du`im relacijama bi vaqalo da se pauze u vo`wi prave na svakih stotinak kilometara, uz osve`avawa bezalkoholnim napicima, najboqe vodom, ~ajem i negaziranim sokovima, uz laku ishranu i svakako bez konzumirawa lekova koji mogu da uti~u na pad koncentracije i izazovu pospanost. U letwim uslovima, kada su visoke temperature, trebalo bi putovati u jutarwim, odnosno ve~erwim satima, kada je prijatnije za volanom i ne ulaziti naglo u vozilo koje je prethodno stajalo na suncu i u kome temperature mogu biti vrlo visoke. Preuzeto sa sajta AMSS

PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan. Tel. 371685 PRODAJEM nove drvene `aluzine, raznih veli~ina. Cena povoqna. Tel. 371-685 PRODAJEM novu traktorsku korpu. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM sviwu od oko 130 kg. Cena 180 din/ kg. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM ovce sa jagwi}ima. Tel. 877-382 PRODAJEM ma{inu za {ivewe ko`e i krzna, ispravna. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM pi{toq sa dozvolom. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391964

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe . Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 4812-144 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 , 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM uqnu zup~astu pumpu , motor Sever. Cena 80 eura. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016 PRODAJEM povoqno polovnu ve{ ma{inu. Tel. 032/ 712264, 063/ 614-586 PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en. Cena 5.000 dinara. Tel. 060/ 481-2144 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan. Cena 300 evra. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM traktor Toma Vinkovi} 18 ks, 74.god, sa prikolicom. Cena 1.350 eura. Tel. 064/ 134-8-013 PRODAJEM motornu testeru

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

041 Stil. Cena 185 eura. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM motokultivator IMT 509, 15 KS, sa prikolicom, frezom i dosta opreme. Tel. 032/ 351-682, 063/ 741-9915 ARMIRA^I, prodajem ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu, ma{inu za savijawe, ma{inu za uzengije i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 KUPUJEM biciklu Monti Bike do 80 eura. Tel. 061/ 110-5134 KUPUJEM stoni fudbal. Tel. 032/ 381-022 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Zastavu 10, bela, 5- vrata, 2008. god, registrova-

na. Cena 2.500 eura. Tel. 032/ 344-630, 064/ 158-9-363 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Renault 5, 1992.god, bez tablica. Tel. 814-102 USLUGE VR[IM medicinske usluge davawa terapije, previjawa i medicinske nege nepokretnih lica. Tel. 062/ 841-8-706 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni. Tel. 069/ 870-5-061 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA i prodaja traktorskih korpi po `eqi. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889. FITNES, aerobik, sve vrste

ve`bi, anticelulit, vibromasaèr. Cena 1.200.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656-973 USLUGA zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9889 USLUGA kompletne instalacije Vindovs HP/ 7. Tel 061/ 165-0232 USLUGE popravke le|nih prskalica. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE ugradwe klima ure|aja ve} od 45 eura. Tel. 064/ 3017-450 USLUGE elektri~ne instalacije i osvetqewa, izrada, popravka i prepravka. Tel. 064/ 301-7450 USLUGE servisa gasnih kotlova, odràvawe sistema grejawa. Tel. 064/301-7-450 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 ÂSOVI MATEMATIKE, najboqi i najpovoqniji u gradu.

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

ZAPOSLEWE POTREBNA frizerka sa radnim iskustvom. Tel. 064/ 218-0327 OZBIQNA @ENA ~uvala bih dete. Tel. 063/ 789-2-472 OZBIQNA @ENA , izuzetno kvalitetno ~isti ku}e i stanove. Povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 TRA@IM posao brawa malina na Javoru. Tel. 060/ 033-2-354

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI

Tel. 060/ 141-03-73 ^ASOVI MATEMATIKE za sredwo{kolce i osnovce. Tel. 060/ 558-9-296 PREVODIM tekstove sa engleskog - kwige, kataloge, bro{ure. Tel. 061/ 115-9-863 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 9109-889 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima i svodim ih na normalno stawe. Tel. +38267259654

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

OGLASI

Gradsko ve}e grada â~ka raspisuje: OGLAS ZA OTU\EWE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U JAVNOJ SVOJINI I - LOKACIJA PREDVI\ENA ZA IZGRADWU STAMBENO - POSLOVNOG OBJEKTA 1. Lokacija se nalazi u ulici Bulevar Vuka Karaxi}a, na KP br. 6140/1 KO â~ak, povr{ine 1802 m2 Navedena lokacija je obuhva}ena Odlukom o odre|ivawu delova Generalnog plana naseqa â~ak 2015. ("Slu`beni list Op{tine â~ak", broj 6/2001), koji se mogu primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog plana ("Slu`beni list Op{tine â~ak ,broj 8/2003) i prema navedenoj Odluci nalazi se u zoni stanovawa oznake A2 gustine naseqenosti 200-300 st./ha. - koeficijent izgra|enosti 1.0-1.5; - procenat izgra|enosti zone 35-40% pod objektima, 15-20% pod saobra}ajnicama i parking prostorima sa maks.1-1.2 parking mesta po stanu, 40-50% pod slobodnim javnim povr{inama (trgovi, pe{a~ke staze, de~ja igrali{ta, otvoreni tereni, zelenilo); - na lokaciji je predvi|en objekat spratnosti P+6 sa mogu}no{}u izgradwe podruma ili suterena, minimalna spratnost P+3 tako|e sa podrumom ili suterenom. Investitor je duàn da pribavi lokacijsku i gra|evinsku dozvolu od nadle`nog organa Uprave grada â~ka , a u skladu sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi 5.885.906,08 dinara. Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je 5.558,42 din/m2 neto povr{ine stambenog prostora, a za poslovni prostor je 8.239,08 din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada â~ka.

II - LOKACIJE PREDVI\ENE ZA IZGRADWU INDIVIDUALNIH STAMBENO - POSLOVNIH OBJEKATA 1. Lokacija se nalazi u ulici Grebi}a sokak na KP br. 2670/5 u KO â~ak, povr{ine 377 m2 Navedena lokacija je obuhva}ena Planom detaqne regulacije ''Qubi} poqe'' u â~ku ("Slu`beni list Op{tine â~ak", broj 10/2007), i prema navedenom planu nalazi se u zoni porodi~nog stanovawa oznake 2 II gustine naseqenosti 100-150 st/ha. Obzirom da je na ovom prostoru ve}i broj izgra|enih porodi~nih objekata, ova zona je prete`no namewena stanovawu, sa planiranim pogu{}avawem na postoje}im parcelama, sa mogu}no{}u izgradwe poslovnog prostora u okviru stambenog objekta ili kao samostalniobjekat na parceli, drugog stambenog objekta ili pove}awa spratnosti do Po+Pr+2 kao i nove izgradwe na izgra|enim parcelama. - koeficijent izgra|enosti moè se kretati od 0,3 do1,5; - stepen iskori{}enosti zemqi{ta od 30-50%; - spratnost objekta Po+P+2; Pravila gra|ewa: - Dozvoqena namena za novoplanirane objekte je porodi~no stanovawe, objekti centralnih funkcija; - Zabrawuje se izgradwa objekata ~ija bi namena negativno uticala na prete`nu namenu stanovawa (stvarawe buke, zaga|ewe vazduha, vode, zemqi{ta i dr.); Investitor je duàn da pribavi lokacijsku i gra|evinsku dozvolu od nadle`nog organa Uprave grada â~ka, a u skladu sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi 1.231.402,10 dinara. Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je 3.654,97 din/m2 neto povr{ine stambenog prostora, a za poslovni prostor je 7.119,29 din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada â~ka. 2. Lokacija se nalazi u ulici broj "7" u Atenici, naseqe Obre`, na KP br. 345/84, KP br. 345/81 i KP br. 345/67 K.O. Atenica, ukupne povr{ine 478,00 m2. Katastarske parcele broj 345/84, 345/81 i 345/67 K.O. Atenica nalaze se u granicama Generalnog urbanisti~kog plana naseqa â~ka, a prema Odluci o odre|ivawu delova Generalnog plana naseqa â~ak 2015. godine (''Sl. list op{tine â~ak'' br. 6/2001), koje se mogu primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog plana (''Sl.list op{tine â~ak'' br. 8/2003). Navedena katastarska parcela nalazi se u zoni stanovawa gustine naseqenosti od 50-100 stanovnika po hektaru i mawim delom ispod 35 KV dalekovoda, planiranoj za porodi~no stanovawe. Na lokaciji je predvi|en objekat spratnosti P+Pk, gabarita 9,00h11,00m. Objekat postaviti u odnosu na gra|evinsku liniju prema saobra}ajnici koja je definisana grafi~kim prilogom. U objektu je dozvoqeno otvarawe lokala ili radionica maksimum do 30% povr{ine objekta. U objektima je dopu{teno razvijawe samo onih delatnosti koji ne proizvode buku i zaga|ewa bilo koje vrste, dakle trgovina, usluge i odre|enih proizvodnih delatnosti.

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

Investitor je duàn da pribavi projekat preparcelacije i lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi 1.113.726,05 dinara. Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je 3.808,17 din/m2 neto povr{ine stambenog prostora, a za poslovni prostor je 5.706,43 din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada â~ka. 3. Lokacija se nalazi u ulici broj "7" u Atenici, naseqe Obre`, na KP br.345/85, KP br. 345/80 i KP br. 345/68 K.O. Atenica, ukupne povr{ine 489,00 m2. Katastarske parcele broj 345/85, 345/80 i 345/68 K.O.Atenica nalazi se u granicama Generalnog urbanisti~kog plana naseqa â~ka, a prema Odluci o odre|ivawu delova Generalnog plana naseqa â~ak 2015 godine (Sl. list op{tine â~ak br. 6/2001), koji se mogu primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog plana (Sl.list op{tine â~ak br. 8/2003). Navedena katastarska parcela nalazi se u zoni stanovawa gustine naseqenosti od 50-100 stanovnika po hektaru i mawim delom ispod 35 KV dalekovoda.,planiranoj za porodi~no stanovawe. Na lokaciji je predvi|en objekat spratnosti P+Pk, gabarita 9,00h11,00m. Objekat postaviti u odnosu na gra|evinsku liniju prema saobra}ajnici koja je definisana grafi~kim prilogom. U objektu je dozvoqeno otvarawe lokala ili radionica maksimum do 30% povr{ine objekta. U objektima je dopu{teno razvijawe samo onih delatnosti koji ne proizvode buku i zaga|ewa bilo koje vrste, dakle trgovina, usluge i odre|enih proizvodnih delatnosti. Investitor je duàn da pribavi projekat preparcelacije i lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi 1.139.355,73 dinara. Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je 3.808,17 din/m2 neto povri{ine stambenog prostora, a za poslovni prostor je 5.706,43 din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada â~ka.

4. Lokacija se nalazi u ulici broj "7" u Atenici, naseqe Obre`, na KP br. 345/86, KP br. 345/79 i KP br. 345/69 K.O. Atenica, ukupne povr{ine 487,00 m2. Katastarske parcele broj 345/86, 345/79 i 345/69 K.O. Atenica nalazi se u granicama Generalnog urbanisti~kog plana naseqa â~ka, a prema Odluci o odre|ivawu delova Generalnog plana naseqa â~ak 2015 godine (Sl. list op{tine â~ak br. 6/2001), koji se mogu primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog plana (Sl. list op{tine â~ak br. 8/2003).Navedena katastarska parcela nalazi se u zoni stanovawa gustine naseqenosti od 50-100 stanovnika po hektaru i mawim delom ispod 35 KW dalekovoda, planiranoj za porodi~no stanovawe. Na lokaciji je predvi|en objekat spratnosti P+Pk, gabarita 9,00h11,00m. Objekat postaviti u odnosu na gra|evinsku liniju prema saobra}ajnici koja je definisana grafi~kim prilogom. U objektu je dozvoqeno otvarawe lokala ili radionica maksimum do 30% povr{ine objekta. U objektima je dopu{teno razvijawe samo onih delatnosti koji ne proizvode buku i zaga|ewa bilo koje vrste, dakle trgovina, usluge i odre|enih proizvodnih delatnosti. Investitor je duàn da pribavi projekat preparcelacije i lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi 1.134.695,78 dinara. Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je 3.808,17 din/m2 neto povri{ine stambenog prostora, a za poslovni prostor je 5.706,43 din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada â~ka. 5. Lokacija se nalazi u ulici broj "3" u prigradskom nasequ u Trbu{anima, na KP br.1047/6 KO. Trbu{ani, ukupne povr{ine 530,00 m2. Katastarska parcela broj 1047/6 K.O. Trbu{ani obuhva}ena je Odlukom o odre|ivawu delova Generalog plana naseqa â~ak 2015.godine ("Sl. list op{tine â~ak" ,br. 6/2001), koji se mogu primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog plana ("Sl.list op{tine â~ak" br.8/2003) i prema navedenoj odluci ulazi u sastav zone oznake B1 opredeqene za stanovawe gustine od 100-150 st./ha (zone progu{}avawa na postaje}im parcelama sa mogu}no{}u izgradwe poslovnog prostora, drugog objekta na parceli ili pove}awe spratnosti). Prema pravilima gradwe iz GP-a, za predmetnu zonu (B1), gustine naseqenosti 100-150 st./ha, dozvoqena namena za planirane objekte je porodi~no stanovawe sa mogu}om izgradwom poslovnog prostora, kojim ni~im ne}e negativno uticati na ìvotnu sredinu i prete`nu namenu - stanovawe (buka, zaga|ewe i sl.) - koeficijent izgra|enosti: 0,3 - 0,8 ; - stepen iskori{}enosti 30-50%; - spratnost objekta maksimalno P+2. Parkirawe: u sklopu lokacije ili garaìrawe u sklopu osnovnog objekta. Pomo}ni prostor obezbediti iskqu~ivo u sklopu osnovnog objekta. U prizemqima objekata se moè planirati poslovni prostor pod uslovom da ne ugroàva ìvotnu sredinu i funkciju stanovawa. Spratnost, dispozicija i maksimalni gabarit planirane gradwe prilagodi}e se {irini fronta, obliku i povr{ini gra|evinske parcele

OGLASI

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

(koja mora imati re{en saobra}ajni prikqu~ak na javnu saobra}ajnicu), postoje}oj regulaciji i nivelaciji, dozvoqenoj udaqenosti od susednih me|a, kao i poziciji i visini objekata u okruèwu i wihovoj udaqenosti od planiranih objekata. Zahtevane radove izvoditi uz zadràvawe postoje}e gra|evinske linije. Investitor je duàn da pribavi lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u skladu sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi. Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi 1.234.884,53 dinara. Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je 2.915,56 din/m2 neto povr{ine stambenog prostora, a za poslovni prostor je 4.813,82 din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada â~ka. III - Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za zakqu~ewe ugovora o otu|ewu gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini izvr{i}e se prikupqawem ponuda. IV - Za u~e{}e u oglasu vr{i se i uplata garantnog iznosa u visini od 10% od po~etnog iznosa naknade za otu|ewe zemqi{ta ili bankarska garancija u visini garantnog iznosa. V - Oglas za prikupqawe ponuda objaviti u listovima "â~anski glas" i "Politika" a otvarawe ponuda sprove{}e Komisija za gra|evinsko zemqi{te. VI - Rok za pono{ewe prijava na Oglas je 30 dana, od dana objavqivawa u listovima "Politika" i "â~anski glas".

USLOVI

OGLASA

Otu|ewe zemqi{ta u javnoj svojini }e se izvr{iti prikupqawem ponuda javnim oglasom, a zemqi{te se dodequje licu koje ponudi najve}i iznos naknade za zemqi{te. Prijave na oglas sa ponudom visine naknade podnose se u roku od 30 dana od dana objavqivawa oglasa u listu "Politika" i "â~anski glas''. Obrazac prijave moè se dobiti na pisarnici Skup{tine grada â~ka, {alter br. 9. Visina naknade za otu|ewe zemqi{ta u ponudi mora biti precizno odre|ena i ne moè biti nià od po~etne cene u oglasu. (Ponude koje sadrè "nudim 100,00 dinara

OGLAS O IZDAVAWU U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA I „EUROTOURS“ doo u ste~aju, Gu~a, izdaje u zakup; 1. Zgradu Hotel „Zlatna truba“ - objekat u Gu~i na adresi Trg Slobode bb na kat.parceli 117/1 KO Gu~a, upisan u List nepokretnosti 2300 KO Gu~a, povr{ine osnovi 1.431 m2 sa zemqi{tem koje hotel koristi i to preostali deo parcele 117/1 i 149/2 KO Gu~a, inventar i oprema koji se u objektu nalaze . II Uslovi zakupa: 1. Ugovor o zakupu se zakqu~uje na odre|eno vreme za poslove vezane za Sabor truba~a u Gu~i u 2013. godini i to u periodu 25. 07. 2013. godine do 20. 08. 2013. godine 2. Zakupnina se pla}a u dva dela i to prva polovina ugovorene cene pre primopredaje objekta koji je predmet zakupa a druga polovina do 20.08.2013 godine .Upal}eni depozit od 100.000,00 dinara }e biti ura~unat u drugu polovinu ugovorene cene. 3. Pored zakupnine na teret zakupca padaju tro{kovi; grejawa, utro{ene el.energije, vode, PTT tro{kovi, tro{kovi izno{ewa sme}a i odràvawa higijene, naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, tro{kovi obezbe|ewa imovine i tro{kovi osigurawa. 4. Prostor se izdaje u vi|enom stawu. Prostor se izdaje u skladu sa pravima davawa usluga koja ima zakupodavac a zakupac je duàn da obezbedi potrebne dozvole za rad ako su iste zakonom odre|ene kao potrebne. 5. Zakupodavac }e odluku o izboru zakupca doneti u roku od 3 dana od dana otvarawa ponuda a zadràva pravo da po ovom oglasu ne izvr{i izbor zakupca.Zakupodavac zadràva pravo da izabere slede}eg ponu|a~a po visini cene ukoliko prethodni odustane ili ne bude izabran. 6. Pri zakqu~ewu ugovora o zakupu za obezbe|ewe pla}awa druge polovine zakupa uz ugovor o zakupu ponu|a~ je duàn da dostavi avaliranu menicu na iznos druge polovine zakupa izdatu od strane poslovne banke sa potvrdom o registraciji menice ili garanciju banke za pla}awe obaveze po osnovu zakupa. Ste~ajni upravnik zadràva pravo da zatraì i druge mere obezbe|ewa pla}awa zavisno od konkretnog ponu|a~a. 7. Poslovni prostor koji je predmet zakupa ne moè se izdavati u podzakup. III 1. Pravo u~e{}a na oglas imaju sva pravna i fizi~ka lica, koja uplate depozit u visini od 100.000,00 dinara Depozit se upla}uje na ra~un ste~ajnog du`nika br. 355-3200083968-20 Vojvo|anska banka Novi Sad. Depozit se vra}a ponu|a~ima sa kojima nije zakqu~en ugovor o zakupu u celosti. Ponu|a~ima sa kojima je sklopqen ugovor o zakupu depozit ulazi u cenu zakupa. Ponu|a~i koji odustanu od u~e{}a u postupku posle otvarawa ponuda , nemaju pravo na povra}aj depozita.

po m2 vi{e od drugih ponu|a~a" i sl. izraze smatra}e se nepotpunim i bi}e odba~ene). Uz prijavu se podnosi i dokaz o uplati garantnog iznosa za u~e{}e na oglasu, u visini od 10% od po~etnog iznosa naknade za otu|ewe zemqi{ta ili bankarska garancija u visini garantnog iznosa. Garatni iznos se upla}uje na teku}i ra~un Javnog preduze}a za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" â~ak broj: 840-965804-09, sa naznakom "ZA OGLAS- NE OTVARATI" U~esniku kome se otu|i zemqi{te iz javne svojine, garantni iznos se zara~unava u iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta, a u~esnicima koji nisu uspeli, garantni iznos se vra}a po zavr{etku postupka otu|ewa zemqi{ta. U~esnik kome je otu|eno zemqi{te iz javne svojine, a iz bilo kog razloga odustane od gradwe, na otu|enom zemqi{tu, garantni iznos se ne vra}a. U~esnik na oglasu, kome je otu|eno zemqi{te iz javne svojine, duàn je da u roku od 30 dana, od dana dobijawa re{ewa o otu|ewu zemqi{ta iz javne svojine, sa Javnim preduze}em za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" â~ak, zakqu~i ugovor o otu|ewu zemqi{ta iz javne svojine, kojim }e se bliè urediti uslovi otu|ewa zemqi{ta i obaveze zakupca, u pogledu privo|ewa nameni. Iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iz javne svojine pla}a se odjednom u celosti pri zakqu~ivawu ugovora. U~esnik na oglasu kome je otu|eno zemqi{te u javnoj svojini, duàn je da zemqi{te privede nameni u svemu prema uslovima za ure|ewe prostora. Rok za privo|ewe nameni zemqi{ta je 5 godina, od pravosna`nosti re{ewa o otu|ewu zemqi{ta iz javne svojine. Obaveza investitora je da plati porez na prenos apsolutnih prava. Pored naknade za otu|ewe zemqi{ta, investitor pla}a i naknadu za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta saglasno Odluci o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta. Prijave na oglas dostavqaju se u na adresu: Skup{tina grada â~ka -Gradska uprava za urbanizam, sa naznakom "Prijava na oglas za otu|ewe gra|evinskog zemqi{ta iz javne svojine", ulica @upana Stracimira broj 2, 32 000 â~ak ili direktno na pisarnicu Gradske uprave grada â~ka. Otvarawe ponuda izvr{i}e se 29. 07. 2013. godine u zgradi Grada â~ka na I spratu, soba broj 6, sa po~etkom u 11,00 ~asova, a svi u~esnici Oglasa mogu prisustvovati otvarawu ponuda. Blià obave{tewa o detaqima mogu se dobiti u JP "Gradac", telefon br.303-200 i 303-203.

IV Ponuda obavezno sadrì: - visinu zakupnine, - delatnost koju }e ponu|a~ obavqati u zakupqenom prostoru. Uz ponudu ponu|a~ - privredno dru{tvo ili preduzetnik je duàn da dostavi: - dokaz o uplati depozita, - izvod iz APR o upisu privrednog dru{tva ili preduzetnika, - potvrdu NBS da ponu|a~ u zadwih {est meseci pre ogla{avawa nije bio u blokadi, - br. ra~una na koji se vr{i povra}aj depozita, Fizi~ko lice je du`no da dostavi: - izvod iz APR o upisu preduzetni~ke radwe, agencije ili drugog oblika organizovawa, - dokaz o uplati depozita, - overenu fotokopiju li~ne karte vlasnika, - broj ra~una banke na koji se vr{i povra}aj depozita, - kontakt podatke. V. -ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti, koje su na propisan na~in upakovane , s pozivom na broj i datum oglasa, i uz naznaku da se radi o „ponudi za zakup i ne otvarati“. - na pole|ini ponude ponu|a~ je duàn da navede svoje podatke i tel. za kontakte. Ponude se dostavqaju li~no na adresu ste~ajnog du`nika: „EUROTOURS“ u ste~aju, Trg Slobode bb, Gu~a, (kancelarija u hotelu) ili li~no na dan otvarawa ponuda 15 minuta pre otvarawa ponuda - krajwi rok za dostavqawe ponuda je 12. 07. 2013. godine. do 12.00 ~asova VI Nepotpune i neblagovremene ponude ne}e se razmatrati. Ugovor o zakupu }e se zakqu~iti sa najpovoqnijim ponu|a~em. ( najpovoqnija cena i uslovi zakupa), a u skladu sa odlukom o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a. Otvarawe ponuda obavi}e se dana 12. 7. 2013. god. u 12,15~asova u Hotel “Zlatna truba“ Gu~a, Trg Slobode bb, u prisustvu komisije za otvarawe ponuda i zainteresovanih ponu|a~a. Predstavnik ponu|a~a koji nije i zakonski zastupnik duàn je da u postupku otvarawa ponuda dostavi punomo}je za u~e{}e u postupku. Imovina koja je predmet zakupa i dokumentacije moè se razgledati svakog dana do dana otvarawa ponuda uz prethodnu najavu ste~ajnom upravniku Lice za kontakt Ste~ajni upravnik Ne{kovi} Mili}, 063/285-617 „Eurotours“ doo. u ste~aju, Ste~ajni upravnik Mili} Ne{kovi} 063/285-617

OGLASI

AGENCIJA

SIGMA

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

HITNO

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN, NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA 40.000 EURA

STANOVI P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat,

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

www.stannekretnine.rs

CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

^ITUQE

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

SE]AWE na na{e drage 20. 6. 2013. je dvadeset 2. 7. 2013. je {est meseci godina od smrti na{eg od smrti na{e drage dragog

SE]AWE 24. 6. 2003 - 24. 6. 2013.

MILENA NE[KOVI] \ERA

@IVOTE STANIMIRKE SIMOVI]A Uspomenu na wih ~uvaju wihovi najmiliji. 16123

U nedequ 23. juna 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog brata

DANILA JOVANOVI]A iz Lipnice Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na wega. Sa ponosom ga pomiwemo i u srcu nosimo.

S ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju: DUCA, @IKO, DRAGANA i FILIP 16122

Dana 28. juna 2013. godine u 15 ~asova na grobqu u Gori~anima poseti}emo grob i obaviti PETOGODI[WI POMEN na{em dragom sinu

Wegovi: sestra VERA i brat DRAGOQUB sa porodicama.

Na{ dragi suprug i otac PREDRAGU PAUNOVI]U PREDU Postoje tragovi koji se ne bri{u, rane koje ne zarastaju. Vreme nije lek. Zauvek ostaje tvoj dragi lik u mislima i ve~ni bol u srcu. Tvoji najmiliji: majka ZLATA, otac TOMISLAV i ostala rodbina. 16124

S tugom se opra{tamo od voqenog

TU@NO SE]AWE 24. 6. 2012 - 24. 6. 2013.

RADA JOVI]EVI]A

RADOJICA JOVI]EVI] 1946 - 2013

RU@A ^VOROVI]

preminuo je 14. 6. 2013. godine u Beblingenu u Nema~koj. Ostajemo tu`ni i beskrajno zahvalni za sve {to je za nas u~inio. O@ALO[]ENI: supruga MARA i }erke NELA, VIOLETA i DAJANA.

Neka ga u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. O@ALO[]ENI: BUBA i GRADIMIR

16117

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{eg te~a

Prerano je oti{la a ostale su uspomene i se}awa. SUN^ICA, BIQANA i JASNA 16119

Ostajemo zauvek tu`ni zbog prerane smrti na{eg dragog

RADA JOVI]EVI]A

Ne}emo zaboraviti wegov dragi lik i dobrotu.

RADA JOVI]EVI]A

Uspomenu na wega ~uva}emo zauvek.

O@ALO[]ENI: VLADE, NE[O, BOJANA, DADA, KA]A i MARIJANA

CAKA i PREDO

16117

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

ZORAN BULBI] KOKI

Dragi na{ Koko, mnogo nam nedostaje{. TVOJI NAJMILIJI 16121

^ITUQE

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

U petak, 21. juna, navr{ava se PET GODINA od smrti na{e drage

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{ dragi

STEVAN MARI] MIQOJKE MIQE BOGDANOVI]

iz ^a~ka

iznenada preminuo dana 17. juna 2013. godine u 54-oj godini `ivota. Sahrana dragog nam pokojnika obavqena je u sredu 19. juna 2013. godine u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu.

Sa po{tovawem i qubavqu ~uvamo te u na{im mislima i srcima zauvek! Beskrajno nam nedostaje{ i ponosni smo {to smo te imali.

O@ALO[]ENI: supruga BOSA, sin MI[O, snaja SAWA, unuka AN\ELA, ta{ta DESA.

TVOJA DECA upl.

16112

Dana 27. 6. 2013. navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog

unuk

Dana 27. juna navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg voqenog

supruga

SRETENA VASOVI]A

Vreme prolazi, tebe nema. Mi jo{ uvek ~ekamo da se pojavi{, nismo ni svesni da te nema. Puno nam nedostaje{! TVOJI: supruga PERUNIKA sa }erkama i unucima.

OGWEN

MIKICA

1883 - 13.6.1942. u~esnik Solunskog fronta

1948 - 1949.

MILANA STI[OVI]A

BELI]

VELIKA 1891 - 30.5.1983.

iz Ostre Dragi roditeqi i sinov~e, Vreme prolazi, ali se}awa na Vas `ive u nama. Va{e zasluge nas obavezuju na neizmernu zahvalnost, po{tovawe i nezaborav. VA[I NAJMILIJI

WEGOVA PORODICA

16103

16113 16096

Se}awe na na{e voqene

LUKOVI]E

Dana 22. juna 2013. godine, navr{ava se PETNAEST GODINA od smrti na{eg

Dana 18. 6. 2013. preminula je na{a draga nana

IVANA ALEKSI]A

DU[ANKA SRETENOVI]

iz G. Gorevnice

@ivojina @ika

Milo{a Mi{ka

22. 6. 2008 - 22. 6. 2013 5. 7. 1997 - 5. 7. 2013 Postoje uspomene koje ne tamne, slike koje ne blede, rane koje ne stare. Hvala vam za svu va{u qubav. Supruga i majka ^EDA, }erka i sestra BIQANA, unuci i sestri}i NEMAWA i STEFAN

Sve ove godine mnogo nam nedostaje{. Ali postoji qubav koju smrt na moè prekinuti i tuga koju vreme ne moè ublaìti.

iz Je`evice

TVOJI: majka MILIJANA, otac MILOMIR i brat BRANKO

Uspomenu na wu ve~no }e ~uvati weni najmiliji: ZORAN, SNE@ANA, SAWA, SLOBODANKA i unuci SLOBODAN, BOJANA i MILO[

16107

upl.

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

^ITUQE

U SUBOTU, 22. JUNA U 11 ÂSOVA NA ÂÂNSKOM GROBQU DAVA]EMO GODI[WI POMEN VOQENOJ

RU@ICI ^VOROVI] NA[A SI QUBAV, NA[ PONOS. VELIKO SRCE, ^ISTA DU[A, NA[A LEPOTA... U SVAKOM TRENU, MINUTU I DANU SA NAMA SI. KAKO DAQE SA OVIM BOLOM JER SVAKI DAN BOLI VI[E OD PREDHODNOG.

TVOJI NAJMILIJI 16114

NA[A

RU@ICE PO^IVAJ U MIRU NEBESKOG CARSTVA. MI ]EMO SA TUGOM SE]ATI SE TEBE, TVOJE DOBROTE, LEPOTE, TVOG OSMEHA.

TVOJI: BATO, TETA, TE^O i UJNA 16115

^ITUQE

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

SE]AWE 27.06.2006. - 27.06.2013.

POSLEDWI POZDRAV

JELENA KUVEQI] ro|. STANI]

REÎ NEMAJU SNAGU DA OPI[U OSE]AWE KAD SE IZGUBI DETE, MAJKA,SESTRA, TETKA. FIZI^KO NEDOSTAJAWE NE MO@E SE PORE]I, ALI ZATO OSE]AMO WENO PRISUSTVO, SVUGDE GDE KORAÂMO I DI[EMO. NE PLAÊMO SPOQA, PLAÊMO UNUTRA, U SEBI. TUGA JE DEO NAS. NAUÎLI SMO DA @IVIMO SA WOM, ZATO LEKI, DOK @IVIMO, @IVE]E[ U NAMA.

STEVU

STEVU od Picerije „LEONARDO”

2012 - 2013

RU@O OSTALA SU SAMO SE]AWA NA TEBE I TUGA RE^IMA NEISKAZANA. PORODICE [I[OVI] i RISTOVI] 16120

POMEN

od druga ZDRAVKA „VATROPREVENT”

16116

SE]AWE 25. 6. 1991 - 25. 6. 2013.

26. 6. 2013. je ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

MILOVAN MIHAILOVI] DRQO

PETRA ^AKAJCA

Vreme neumorno prolazi. Sa posebnim pijetetom se}amo se dana provedenih s Tobom. Tvoji: MARIJANA i IVAN sa mamom i porodicama.

iz Slatine 1939 - 2013 U na{im srcima si zauvek po{tovan, a u mislima nikada zaboravqen. Supruga VERA sa decom. 16118

SE]AWE

POLUGODI[WI POMEN

Na Drewku, u ratu sa Bugarima 18. 6. 1913. poginuo je u 27-oj godini

VOLE TE k}i TEODORA, i porodica STANI]

MIRA LUKI]

TIKOMIR JOVI^I] iz Graba Za sobom ostavi suprugu Anku sa tri sina od sedam, pet i pola godine, a i sam je ostao sirotan bez oba roditeqa u 6-oj godini.

ANKA JOVI^I] ro|ena Stankovi} Odgaji siro~i}e, o~uva i unapredi doma}instvo. Upokoji se 27. 11. 1952.

U du{i du{e moje spavaju o~i tvoje. U srcu moga srca kuca i tvoje. Ne damo te nikome jer ti si deo nas `ivi{ i `ive}e{ ve~no u srcima svih nas.

MIQOJKA BOGDANOVI]

Suprug i k}erke Svojim delima, zaslu`ili ste rajsko naseqe. Po~ivajte u miru i neka vam je ve~na slava i hvala za sve {to ste u~inili za srpski narod i svoje potomstvo. UNUKA DRAGOJLA

16108

Dana 22. 6. 2013. godine, navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog i voqenog

MIROSLAVA MARKOVI]A

Dana 27. 6. 2013. u 16 ~asova na grobqu u Gorwoj Gorevnici dava}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

RADMILI RADI STOIMENOVI]

Ostavio si trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa. Pet godina je pro{lo a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga SLOBODANKA, }erka JELENA, unuk PREDRAG, unuka AN\ELKA i zet DU[AN.

S qubavqu se se}amo na{e drage Miqe. Porodica DOMANOVI]

Dana 26. 6. 2013. navr{ava se PET GODINA od kada nije sa nama na{a draga majka, }erka i sestra

SVETLANA ANDREJI]

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji: majka @IVANA, sin VLADIMIR, }erka IVANA i brat SLOBODAN sa porodicom.

16110

S qubavqu }emo ~uvati uspomenu na wu. Sin RADE, snaja OQA, unuci SA[A i NIKOLA 16105

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

16111

^ITUQE

PETAK 21. JUN 2013. GODINE

26. 6. 2009 - 26. 6. 2013.

SLOBODAN GRUJI^I]

ZORAN ]ETENOVI] ]ETEN

VERA STEVANOVI]

iz Gorwe Gorevnice

Pro{le su ve} ^ETIRI GODINE, a jo{ uvek ose}amo tvoje prisustvo. Nedostaje{ mnogo, ali uspomenu na tebe dostojanstveno ~uvamo.

ro|ena Mi}anovi} (20. 6. 1993 - 20. 6. 2013)

^ETRDESET DANA je pro{lo a bol i tuga ne jewava. Se}awa ne blede. Neute{ne sestre NADA, MILOSTIVA i CANA

GAGA i ZOKA sa mamom, bobom i dedom.

Branko, Bosmenka, Milan i Milovan

16108

SE]AWE

16102

Dana 16. juna 2013. godine, u 61-oj godini `ivota preminuo je na{ dragi i voqeni

nastavnik u penziji

iz ^a~ka

ROSA ]USLOVI]

Moja divna majka

GINA STEFANOVI]

MIROSLAV PROKOVI]

QUBI[A ]USLOVI]

16106

preminula je 14. 6. 2013. u svojoj 76-oj godini.

24. 6. 1983 - 24. 6. 2013. 10. 7. 2005 - 10. 7. 2013. Uspomenu na drage roditeqe ~uva }erka GROZDANA sa decom.

Sahrana je obavqena u ponedeqak 17. juna 2013. godine na Jezdinskom grobqu. O@ALO[]ENI: supruga MICA, }erka DRAGA, zet DEJAN, unuci MILICA i \OR\E i ostala rodbina.

Sahrana je obavqena 16. 6. na grobqu u Preqini u prisustvu mnogih dobrih qudi kojima se ovom prilikom zahvaqujem {to su sau~estvovali u mom velikom bolu. Sin STEVAN

16092

16100

16101

Dana 9. 1. 2013. navr{ilo se 30 godina od upokojewa

Dana 23. 6. 2013. navr{i}e se 10 godina od upokojewa

Dana 25. juna 2013. godine, navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

DRAGANA ]ETENOVI]A

IVAN MILOVANOVI] iz Prijevora

21. 11. 1952 - 17. 5. 2013.

OLGE supruge Filipa Babovi}a protojereja stavrofora iz Mr~ajevaca

FILIPA BABOVI]A

21. juna 2013. godine je tvoj 30 ro|endan. Sedam godina je pro{lo od tvoje prerane smrti. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

protojereja stavrofora iz Mr~ajevaca

^uva}emo uspomenu na wihovu dobrotu i plemenitost. Sin SLAVI[A i }erka RU@ICA 16098

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uva sestra VERICA sa porodicom.

Tvoja porodica MILOVANOVI] 16095

SE]AWE 20. 6. 1993 - 20. 6. 2013.

Dana 26. juna navr{avaju se TRI GODINE od prerane smrti na{eg voqenog sina

SINI[E PRODANOVI]A

SINI[A PRODANOVI] 21. 9. 1963 - 26. 6. 2010.

LENKA LENA \OR\EVI]

iz Pakovra}a Utehe nema, tvojim odlaskom za nas se svet sru{io, svet ne postoji. Te{ko je ìveti bez tebe. Sre}ni smo samo kada te sawamo, ali to kratko traje. Rana je bolna i neizle~iva. Bez tebe je na{ ìvot bezna~ajan i tuàn. Ve~no tugujemo za tobom. Majka CANA i otac RADE

Pro{lo je tri godine od kad si nas napustio. Kako vreme prolazi sve nam vi{e nedostaje{. Samo na{e srce i du{a zna kako je te{ko biti bez tebe. Sa velikim ponosom i po{tovawem uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Bio si najboqi suprug i najboqi otac. K}i MARIJA, supruga VESNA

16094

16098

Dana 26. 6. 2013. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg voqenog supruga, oca i dede

MILORADA SUVAJCA

iz ^a~ka

U subotu, 22. juna u 13 ~asova na grobqu u Jelen Dolu obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Osta}e{ ve~no u na{im srcima. Suprug BORA, sin MILO[, snaja MIRA, unuka MAJA i unuk DARKO 16093

Dana 23. juna 2013. navr{ava se [ESNAEST GODINA od kako je umrla moja majka

ZORA BABI]

ZDRAVKI \EDOVI]

2011- 2013

Navr{ava se 20 godina otkako nije sa nama na{a draga supruga, majka, svekrva i baka

Majko, hvala ti za sve i po~ivaj u miru.

Sa neizmernim bolom i tugom ~uvaju uspomenu na wega supruga MILANKA, sin DU[AN i k}i ZORICA sa porodicama.

K}erka MLADENKA, zet VEQO i unuci DARKO i MIRKO

OLIVERA

16097

16099

16107

PETAK 21. JUN 2013. GODINE