22. avgust 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Dodeqene odluke poslodavcima o subvencionisawu 62 nova radna mesta

strana 5.

BUXET

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

BROJ 32

^A^AK, 22. AVGUST 2014. GODINE

FINANSIRA ZAPO[QAVAWE

OKO 180 LICA Gazdinstvo Sne`ane i Svetozara Ru`i~i}a iz Milatovi}a

CENA 30 DIN.

Povodom stogodi{wice smrti Veselina Miliki}a

PREDSEDNIK OP[TINE KOJI JE U[AO U PAM]EWE I KWI@EVNOST strane 6. i 7.

Danski savet za izbeglice poma`e poplavqenim doma}instvima

strana 5.

PAKETE GRA\EVINSKOG MATERIJALA DOBI]E 15 PORODICA Rastko Radi~evi}, solista „Krvne grupe”

strana 11.

MUDRIM POTEZIMA DO STABILNIH PRIHODA

VI\EN SI ZA IVAWICU 28, 29, 30. i 31. avgust

strana 22.

Dr @aklina @ivkovi}

Blagoje Mileti}, vo}ar iz Je`evice

NI[TA NEMA CENU...

PREVENTIVNI PREGLEDI I SKRININZI U DOMU ZDRAVQA strana 8.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strana 12.

ROKENROL JE @IVQI NEGO IKADA! TRIATLON

LAZAR SPREMAN ZA KANADU strana 32.

MARKETING

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

GRAD

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

DIREKTOR VODOPRIVREDNOG CENTRA “MORAVA” ODR@AO SASTANAK SA GRADSKIM RUKOVODSTVOM - âk ni novi sistem za{tite od poplava na êmernici ne bi mnogo ublaìo poplavu. - Na Moravi u maju zabeleène koli~ine vode koje se javqaju jednom u 500 godina

POPLAVE SU BILE PRIRODNA KATASTROFA

“Srbiju je pre tri meseca zadesila prirodna katastrofa. Na pojedinim mernim mestima zabele`e-

ra VPC “Morava” i rukovodioca za odbranu od poplava na vodoprivrednom sistemu “Morava”. Miqojkovi} je pro{log petka odr`ao sastanak sa gradona~elnikom Vojislavom

- Tih kriti~nih dana ^emernicom je prolazilo 300 kubnih metara vode u sekundi, {to je apsolutno nezabele`ena pojava. Pre|a{wi sistem odbrane izgra|en je za za{titu poqo-

1.600.000 dinara. Kada je re~ o sistemu za{tite na ^emernici, ovih dana }emo znati i da li }emo dobiti sredstva iz donacije Vlade Japana. Da je na ^emernici bio izgra|en no-

na protutwalo je 1.500m3/S. U Republi~kom buxetu su planirana i sredstva za sanaciju sistema na Moravi. Japanci su zainteresovani i za gradska podru~-

strofu. Postoje}i sistem za{tite, sa obzirom na neverovatnu koli~inu vode, nije bio dovoqan. Mogu da pomognu xakovi sa peskom i nasipom, ali ne uvek. Apsolutna za{tita od po-

ne su koli~ine vode koje protutwe na{im rekama jednom u 700, 800 godina. Glavne karakteristike majskih poplava su neverovatne koli~ine vode i trodnevne neprekidne padavine”, re~i su Dragoquba Miqojkovi}a, direkto-

Ili}em i ostalim rukovodiocima ^a~ka, na kome je bilo re~i i o izgradwi novog sistema za{tite na ^emernici. Taj projekat je odavno zavr{en, ali je nedavno priroda pretekla besparicu, zbog ~ega sistem nije bio izgra|en.

privrednih zemqi{ta i prevazi|en je. Uradili smo analizu i zakqu~ili da je za vra}awe sistema u prvobitno stawe neophodno dve milijarde dinara. Vlada nam je prvo odobrila 400.000, a rebalansom buxeta i preostalih

vi za{titni sistem, samo bismo dobili na vremenu napomenuo je Miqojkovi}. Nezapam}ene koli~ine vode, podse}a on, zabele`ene su i na Zapadnoj Moravi. U Me|uvr{ju, na primer, u sekundi pro|e 1.250 m3/S. Kriti~nih da-

ja, a izvesno je da }e ulo`iti u odbrambene sisteme na ^emernici, Despotovici, Jasenici u Smederevskoj Palanci i Vrla u Surdulici. - Moram jo{ jednom da napomenem da smo proletos imali prirodnu kata-

plava ne postoji. Ipak, ovim gradom i okolinom poplava je protutwala i nije bilo qudskih `rtva, {to je u nevoqama najva`nije - zakqu~io je Dragoqub Miqojkovi}. Z. J.

DANSKI SAVET ZA IZBEGLICE POMA@E POPLAVQENIM DOMA]INSTVIMA - najavili predstavnici Danskog saveta za izbeglice, koji su u utorak boravili u ^a~ku

PAKETE GRA\EVINSKOG MATERIJALA DOBI]E 15 PORODICA

akon sastanka predstavnika ove organizacije za izbeglice sa predstavnicima Grada i Kancelarije za obnovu poplavqenih podru~ja, novinari su obave{teni da je ^a~ak obuhva}en projektom koji Danski savet za izbeglice sprovodi u sedam op{tina u Srbiji koje su pretrpele {tetu u majskim poplavama. Predvi|eno je da, u okviru ~itavog projekta, bude podeqeno 170 paketa gra|evinskog materijala, od kojih svaki vredi 5.000 eura i 184 paketa name{taja i bele tehnike (2.200 eura). Pomo} Dan-

skog saveta odnosi}e se i na gra|evinske radove, u vrednosti od po 1.500 eura. Predvi|eno je, tako|e, da se igradi 14 monta`nih ku}a i da 54 objekta malih preduze}a dobije pomo} prilikom rekonstrukcije i opremawa. Menaxer projekta Verica Re~evi} najavila je da }e narednih meseci pomo} sti}i i do 15 ~a~anskih doma}instava, koja su u poplavama pretrpela {tetu, a izbor }e, prema kriterijumima Danskog saveta (broj ~lanova doma}instva, wihovo materijalno i zdravstveno stawe) oda-

brati komisija sastavqena od po dva ~lana ove organizacije i Kancelarije i tri predstavnika Grada. - Odluka }e morati da bude jednoglasno doneta ka`e pomo}nik gradona~elnika Milan Bojovi} i napomiwe da vlasnici spratnih objekata ne}e mo}i da ra~unaju na ovu pomo}. Projekat }e, naglasila je Verica Re~evi}, biti realizovan tokom narednih {est meseci, a pomo} }e u ^a~ak sti}i verovatno u septembru ili oktobru. E. V.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

DRU[TVO

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

UÊSNICI 9. ME\UNARODNOG STUDENTSKOG FILMSKOG KAMPA „INTERAKCIJA 2014” NA PRIJEMU KOD GRADONAÊLNIKA ove godine, tokom avgusta, Poèga }e ugostiti 38 mladih filmaxija iz 21 zemqe, koji }e biti u~esnici 9. Me|unarodnog studentskog filmskog kampa “Interakcija 2014” i Me|unarodnog masterklasa dokumentarnog filma “Interdok 2014”. Gradona~elnik Vojislav Ili} sa saradnicima, predsednikom Skup{tine grada Veqkom Negovanovi}em i wegovim zamenikom Vladanom Mili}em, pro{log ~etvrtka je organizovao prijem za organizatore kampa i studente produkcije, reìje, kamere, dizajna zvuka i montaè iz

na{e zemqe, Meksika, Rusije, Slova~ke i Bugarske, koji }e u â~ku snimati dokumentarni film na temu “Portret bez okvira”. Tim povodom, gradona~elnik je izrazio zadovoqstvo {to su gosti â~ka najboqi studenti sa filmskih akademija iz ~itavog sveta. - Siguran sam da }e oni imati dovoqno inspiracije i dobrog materijala da naprave dobar film sa na{ih prostora koji }e prikazati svetu. Drago mi je {to su organizatori uspeli u ovim te{kim vremenima da odrè dobar nivo “Interakcije” i da ga unaprede. Siguran sam da }e svi u~esnici ovog kampa

„PORTRET BEZ OKVIRA”

biti dobri stru~waci u svojim poslovima i da }e napraviti dobre filmove rekao je gradona~elnik. U~esnici kampa su istakli da im rad sa kolegama iz celog sveta i doma}inima omogu}ava da upoznaju druge dr`ave, narode i wihove kulture, i puno nau~e iz ove kulturne interakcije. - Tre}i put sam u Srbiji, a ove godine sam bio na

“Kustendorfu”, gde sam upoznao puno prijateqa i od wih saznao za ovaj projekat. Prijavio sam se i sada sam u~esnik kampa. ^a~ak je zanimqiv grad, qudi su dobri i otvoreni, pa se nadam da }emo snimiti dobar film - izjavio je Andrej Kolen~ik, rediteq iz Slova~ke, osvaja~ presti`ne nagrade “Zlatno jaje” na festivalu “Kustendorf”. Priznawe za snimawe na ovom festivalu dobio je i Karlos Korea iz Meksika, koji je kazao da “Interakcija” predstavqa dobru priliku da upozna srpsku kulturu, ali i zemqe iz kojih poti~u ostali u~esnici.

Predrag @ivkovi}, izvr{ni producent projekta, podse}a da }e i ova pri~a iz â~ka, kao i prethodnih godina, biti prikazana na svetskim festivalima dokumentarnog filma: - Ove godine u â~ku imamo ekipu uspe{nih mladih qudi, koji su ve} dobijali nagrade. Ova vredna ekipa }e tokom sedam dana boravka u â~ku istraìti teren i prona}i

neku zanimqivu temu, ispri~ati svoju pri~u, uraditi film koji }e videti, ne samo na{i, nego i gledaoci {irom sveta. Direktor “Interakcije” Dejan Petrovi}, isti~e da je svake godine kvalitet polaznika i filmova sve boqi: - Filmovi koje studenti snimaju iz godine u godinu su sve boqi. Mi se trudimo da im obezbedimo kvalitetne tehni~ke uslove, tako da je “Interakcija” na sve vi{em nivou. Svakako, i nagrade koje smo dobili za ovih nekoliko godina, na me|unarodnim i doma}im festivalima, samo su podsticaj da ovaj projekat i

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

daqe usavr{avamo u skladu sa mogu}nostima. Prema re~ima profesora Akademije umetnosti u Beogradu, supervizora re`ije na projektu i predava~a na “Interdoku” Dragana El~i}a, “Interakcija” je postala jedna od najpresti`nijih kulturnih manifestacija u Srbiji i regionu, {to je prepoznalo i Ministarstvo kulture. Snimqeni filmovi su visokog kvaliteta, o ~emu svedo~e brojne nagrade u Srbiji i svetu, a tim koji se nakon selekcije okupio ove godine je najkvalitetniji do sada.

- Ovi filmovi su odli~nog kvaliteta, {to potvr|uju i mnoge me|unarodne nagrade. S druge strane, nakon selekcije biramo najboqe studente iz celog sveta, iz sektora reìje, montaè, kamere, dizajna zvuka i produkcije. Ove godine, konkretno u â~ku, imamo zaista pravi “drim tim”, sjajnu ekipu sa izuzetnim nagradama i velikim priznawima - istakao je profesor El~i}. Do 27. avgusta u~esnici kampa }e montirati filmove u Poèzi, dok }e polaznici masterklasa prisustvovati predavawima iz

dokumentarnog filma koja }e dràti na{i afirmisani rediteqi @elimir @ilnik i Dragan El~i}. Filmovi snimqeni tokom kampa premijerno }e biti prikazani 27. avgusta u Poègi, a dan kasnije u dvorani Kulturnog centra Beograda. Kamp i masterklas se realizuju uz podr{ku Ministarstva kulture i informisawa Republike Srbije, Op{tine Poèga, Grada â~ka i Erste banke, a u organizaciji poè{kog Nezavisnog filmskog centra “Filmart”. N. R.

ÂÂNI NA TEKERI[U Velikoj komemorativnoj sve~anosti koja je povodom stogodi{wice slavodobitne Cerske bitke, 19. avgusta, na Preobraèwe Gospodwe, odràna na Tekeri{u, prisustvovala je i delegacija ~a~anskog Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine. Podno monumentalnog spomenika – na kojem stoji eternalni epitaf VA[A DELA SU BESMRTNA, i sa ~ijeg vrha bronzani orao pogledom upire ka Ceru i Iverku, lovorov venac su prineli Dragoslav Veqovi}, Bratislav Jevtovi}, Aleksandra Pe}inar i Slobodan Velisavqevi}. B. J.

GRAD

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

DODEQENE ODLUKE POSLODAVCIMA O SUBVENCIONISAWU 62 NOVA RADNA MESTA

BUXET FINANSIRA ZAPO[QAVAWE OKO 180 LICA O

d 77 poslodavaca koji su konkurisali za buxetska sredstva, namewena za sprovo|ewe jedne od mera aktivne politike zapo{qavawa, odnosno za subvencije poslodavcima za otvarawe novih radnih mesta, uslove predvi|ene zakonom i Lokalnim akcionim planom zapo{qavawa ispunio je 51. Wima su pro{log petka uru~ene odluke o dodeli po 200.000 dinara za 62 novozaposlena radnika, me|u kojima su i dva invalidna lica, ~ijim poslodavcima sleduje po pola miliona dinara. Obaveza svih vlasnika privatnih firmi koji su dobili novac iz gradske kase je da lica sa evidencije nezaposlenih u ovda{woj filijali Nacionalne slu`be za zapo{qavawe prime u radni odnos na neodre|eno vreme do dve godine i da u tom periodu pla}aju redovno zarade i sve poreze radnicima i da`bine dr`avi i lokalnoj samoupravi. Poslodavce kojima su u petak dodeqene odluke pozdravili su i uspeh u radu po`eleli im gradona~elnik Vojislav Ili}, direktor ~a~anske filijale NSZ Sa{a Obradovbi} i predsednik Lokalnog saveta za zapo{qavawe Milan Bojovi}. - U ovoj godini subvencionisana sredstva za zapo{qavawe iznose 35 mi-

liona dinara, od kojih je 12 ve} podeqeno za samozapo{qavawe, zahvaquju}i ~emu je 60 sugra|ana pokrenulo sopstveni posao. Osim wih, i 51 poslodavac }e dobiti sredstva iz gradskog buxeta i zaposliti 62 radnika sa spiska Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. O~ekujemo da za desetak dana budu obezbe|ena sredstva i za preostale dve mere aktivne politike zapo{qvawa - za stru~nu

praksu i javne radove. I ovim putem trebalo bi na odre|eno vreme da dobije posao jo{ oko 60 ^a~ana najavio je gradona~elnik Ili}. On je podsetio da je ^a~ak 2012. godine progla{en za najuspe{niju lokalnu samoupravu kada je re~ o subvencionisawu novog za-

po{qavawa, jer je najvi{e izdvojio novca za otvarawe novih radnih mesta i da je tu vode}u poziciju zadr`ao i ove godine: - Ovakvu praksu }emo nastaviti i slede}e godine, jer na{ ciq je da tu buxetsku poziciju zna~ajno pove}amo, imaju}i u vidu da je ovo dobar na~in da lokalna samouprava obezbedi posao za gra|ane koji ne rade. Problem nezaposlenosti je veliki, ne samo

u â~ku, ve} i u ~itavoj Srbiji, zbog ~ega mi ulaèmo maksimalne napore da ga ublaìmo. Sredstva sigurno nisu dovoqna, ali prilikom opredeqivawa i izdvajawa buxetskog novca, moramo se pona{ati prema mogu}nostima. U saradwi sa Gradom, Nacionalna slu`ba za za-

Zorica Selakovi}, vlasnica preduze}a “Desert“, koje zapo{qava 30 radnika, }e zahvaquju}i subvencijama Grada od 500.000 dinara primiti u radni odnos jedno invalidno lice. Ovu vrstu podsticaja prvi put koristi i kako kaè, “kamo sre}e da moèmo da zapo{qavamo bez ikakvih subvencija”: - Ova sredstva su velika i u ovim te{kim vremenima zna~e mnogo svakom poslodavcu. I ranije sam angaòvala invalidno lice, jer imam zakonsku obavezu, s obzirm na to da firma zapo{qava oko 30 radnika. Nadam se da }u ovog puta na}i odgovaraju}u osobu, koja }e mo}i da se “uklopi” u posao u kome prakti~no nema ograni~ewa za lica sa nekim fizi~kim hendikepom. po{qavawe ve} osam godina realizuje Akcioni plan zapo{qavawa koji, pored ostalog, predvi|a ~etiri osnovne mere aktivne po-

litike (samozapo{qavawe, subvencije za otvarawe novih radnih mesta, stru~na praksa i javni radovi), podsetio je direktor NSZ

u ^a~ku Sa{a Obradovi}: - Poslodavci koji su dobili buxetska sredstva obavezni su da nezaposleno lice sa evidencije ovda{we filijale NSZ prime u radni odnos na neodre|eno vreme, u trajawu od dve godine. Dosada{wa praksa je pokazala da je bilo poku{aja zloupotrebe buxetskih sredstava dobijenih za subvencionisawe novih radnih mesta. Me|utim, ta pojava je bila skoro zanemarqiva, jer NSZ poseduje sredstva obezbe|ewa i u svakom trenutku mo`e da reaguje protiv nesavesnih poslodavaca i spre~i eventualne zloupotrebe i nenamensko kori{}ewe novca. M. N.

ZAPO^ETA REKONSTRUKCIJA STAROG STUDENTSKOG DOMA

I NOVI I STARI DOM SPREMNI ZA POÊTAK [KOLSKE GODINE ekonstrukcija starije zgrade studenstskog doma u â~ku zapo~ela je u poneqak. Vrednost radova je 5,3 miliona dinara i finansira ih Ministarstvo prosvete. - Trudimo se da svake godine podignemo nivo usluge za sve studente. Dosta smo toga uradili i nastavqamo da radimo. Pri kraju su adaptacija sanitarnog ~vora i ugradwa nove ventilacije u studentskom restoranu. Vrednost tih radova je ve}a od tri miliona dinara - kaè Kasija Vukajlovi}, pomo}nik direktora Studentskog centra.

U starom domu }e biti postavqen limeni krov, zameweni krovni prozori i dodata izolacija. Predvi|ena je i obnova fasade za potkrovqe i drugi sprat. Obnova starog doma bi-

}e uskoro zavr{ena, a u toku je i izgradwa novog koji }e, kako nadle`ni najavquju, primiti studente u {kolskoj 2014/15. godini. Novi objekat ima}e 130 soba, uglavnom dvokrevetnih. Studenti }e dobiti sve uslove koje savremeni na~in u~ewa i ìvota zahtevaju, internet klub, dve ~itaonice, salu za kulturnozabavne sadràje, sobe sa kupatilima, teretanu. Izgradwa novog doma je poduhvat vredan 120 miliona dinara. Osim ostalih prate}ih sadràja, graditeqi nisu zanemarili ni studente sa invaliditetom koji }e mo}i da stanuju u sobama u prizemqu. Z. J.

DRU[TVO

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

POVODOM STOGODI[WICE SMRTI VESELINA MILIKI]A

PREDSEDNIK OP[T U PAM]E

Od kako su u Srbiji, 1839. godine, ustanovqeni primiritelni sudovi, kao prete~e op{tinske vlasti, na mestu prvog gra|anina ^a~ku re|ali su se predstavnici raznih politi~kih struja, stepena obrazovawa i li~nih svojstava. Neki su bili graditeqi, neki ru{iteqi. Jedni su vi{e brinuli o op{tim interesima, drugi o sopstvenim xepovima. Nekima je grad, bez naro~itog razloga, obilato uzvratio, druge je nepravedno osudio na zaborav. Svima }e, naravno, suditi istorija, ali ona je prili~no spora i ne mo`e se svrstati u egzaktne nauke.

rekju~e se navr{io vek od nasilne smrti Veselina Miliki}a, koji je na ~elu â~ka bio osam godina, od 1906. do 1914. Surovo je ubijen 20. avgusta 1914. godine, na ulicama grada ~ije je interese umeo da prepozna i u ~iji je napredak uloìo silan trud i vi{estruke sposobnosti. Ovaj doga|aj je duboko uznemirio jedanaestogodi{weg de~aka Sini{u Paunovi}a, ~ijem ocu je Veselin mnogo pomogao kada je dospeo u finansijsku krizu, i on nikada nije zaboravio tragi~ni kraj dobrotvora svoje porodice. Kasnije, kada je postao kwièvnik, smestio je prvog ~oveka male varo{i u svoje romane “Srbija koje nema” i “Pusta zemqa”, a kao novinar “Politike” se, povodom dvadesetpetogodi{wice Veselinove smrti, na stranicama ovog lista prisetio tog doga|aja: “Bilo je to krajem avgusta 1914. godine. â~ak se nalazio u pani~nom strahu. Pretila mu je opasnost od Austrijanaca, koji su ve} bili u Uìcu. Stotine i hiqade izbeglica lutalo je ~a~anskim ulicama, beàli su gra|ani, po~eli su se pojavqivati vojni begunci i sve je i{lo u sunovrat. A sav taj haos leào je na ple}ima Veselina Miliki}a, biv{eg narodnog poslanika i dugogodi{weg predsednika ~a~anske op{tine. Od jutra do mraka on je tr~ao po varo{i da zbrine narod i u tome je mnogo imao uspeha. Me|utim, potrebe su sve vi{e rasle, a

sredstava bivalo sve mawe, tako da, i pored najboqe voqe, nije mogao svima iza}i u susret. U takvoj atmosferi pojavio se pred wim i jedan vojni begunac, koji je traìo od op{tine novaca i odela. Veselin mu je dao koliko je mogao, ali se ovaj nije zadovoqio time ve} ga je istoga dana uve~e oko sedam ~asova ubio iz zasede na Maloj pijaci, a zatim i sam pao mrtav. Metak mu je pro{ao kroz srce. Nije mogao ni re~i da izgovori. Samo je u jednom trenutku otvorio svoje pametne o~i i blago pogledao svoju ènu, koja ga je, po obi~aju, ve} poodavno o~ekivala na kapiji, nedaleko od mesta pogibije i na prvi pucaw poletela mu u pomo}. Ubica je ìveo jo{ neko vreme, pa je i sam umro bez re~i. Doznalo se samo da mu je ime Mihailo \or|evi}, da je iz sela Zeoka u srezu draga~evskom, ali da je tu bio doseqenik. \or|evi} je bio rawen u stomak, tako|e iz pu{ke.” Paunovi} nagla{ava da je Veselinova smrt ostala nerazja{wena, da su neki u woj videli besmisleni zlo~in pijanog vojnog begunca, koji je potom izvr{io samoubistvo, a drugi je doìveli kao planirano politi~ko ubistvo posle kojeg je izvr{iteq likvidiran kako ne bi otkrio nalogodavce. Toliko o smrti Veselina Miliki}a, nekada{weg predsednika op{tine koji je svojim ìvotom i radom za op{te dobro umnogome zaduìo i svoje savremenike i potowe generacije â~ana.

U[AO U KWI@EVNOST Nekada{wi predsednik op{tine je u{ao u srpsku kwi`evnost posredstvom Sini{e Paunovi}a koji nije krio da je gazda Stojan u romanu “Srbija koje nema” niko drugi do wegov sugra|anin u detiwstvu Veselin Miliki}. Ovako ga je upamtio: - Gazda Stojan je bio odeven u crno sve~ano odelo. Na glavi je imao veliki radikalski {e{ir a na grudima se belela u{tirkana ko{uqa bez ma{ne. Wegova ogromna sna`na prilika kretala se laganim ali odva`nim korakom. Gledao je ozbiqno i zami{qeno.

NEUOBIÂJEN PUT SEOSKOG DEÂKA Rodio se u draga~evskom selu Brezovice, u vi{e~lanoj porodici skromnog imovnog stawa. Iz popisa stanovni{tva, izvr{enog 1863. godine, moè se saznati da su wegovi roditeqi, Ilija i Kruna, imali ~etiri sina i jednu k}erku, i da je wihova imovina (ku}a i zgrada, plug i po oranice, pet kosa livade, pola pluga oranice „u Moravi” i plug vo}waka) vredela 50 cesarskih dukata. Veselin je bio bistar de~ak i {kola mu je i{la od ruke, ali, da nije bilo wegovog brata od strica Marka Miliki}a, koji je u â~ku imao bakalsku radwu, verovatno bi ostao na selu i bio “osu|en” na mukotrpan rad i ìvot u oskudici. Roditeqi su prihvatiliu nesvakida{wu ponudu ro|aka da de~ak kod wega izu~i za trgovca i tako se Veselin obreo u ~a~anskoj varo{i i u woj ostao do kraja ìvota. @iveo je svega 55 godina, ali je dug spisak onoga {to je uradio i imao nameru da uradi. Posle perioda koje je proveo kao {egrt i kalfa, osamostalio se i otvorio du}an u iznajmqenom prostoru u Knez Mihailovoj ulici. Osim trgovinom na malo, bavio se izvozom sviwa, preduzima~kim poslovima u gra|evinarstvu (wegovo ime, kao preduzima~a, ubeleèno je na galeriji crkve u Prawanima, izgra|ene 1903. godine), kao i proizvodwom nadaleko ~uvenog jeli~kog vina. Jedan je od osniva~a â~anske zadruge za uzajamno me|usobno pomagawe (1892), a kada ju je napustio, osnovao je, 1914. godine, â~ansku privrednu banku i postao wen predsednik. Bio je angaòvan i u Izvozni~kom esnafu, na osniva~koj skup{tini Srpskog elektri~nog akcionarskog dru{tva “Ov~ar i Kablar”, 1901. godine, izabran je u Upravni odbor, a sa qubiteqima kowi~kog sporta osnovao Kolo jaha~a “Knez

Milo{“ za Rudni~ki okrug. Nije zaobilazio ni humanitarne poslove - jedan je od osniva~a Radeni~ko - zanatskog bolesni~kog fonda i ~lan odbora za prikupqawe finansijske pomo}i porodicama nastradalih u Gora~i}koj buni. U politi~kom ìvotu â~ka i Srbije u~estvovao je kao ~lan Narodne radikalne stranke, kojoj je pristupio ~im je osnovana, 1881. godine, i ostao joj odan do kraja ìvota. Za predsednika op{ine izabran je ~etiri puta (1906,

1907, 1910. i 1914), a “narod je u dva maha slao ovog trezvenog i ~estitog ~oveka u narodnu skup{tinu”. PREDSEDNIK SVIH GRA\ANA Veselinov savremenik dr Dragomir Ikoni}, koji se bavio pedago{kim radom ali i politikom, uo~io je wegov “smisao za pitawa komunalne politike i voqu da se za wih zalo`i”. U kojoj meri je Vesa, kako su ga poznanici i prijateqi od milo{te zvali, bio predsednik svih gra|ana i do-

brobit ìteqa â~ka stavqao iznad strana~kih interesa, svedo~e brojni graditeqski poduhvati o kojima je, se}aju}i se svog slu`bovawa u â~ku, iscrpno pisao gra|evinski inèwer Milorad Z. Proti}. Da bi za{titio grad od }udi Zapadne Morave, koja je umela da se izlije i nanese {tetu qudima, Miliki} se bavio regulacijom wenog toka i gradwom Gradskog bedema, u wegovo vreme podignute su zgrade Okru`ne bolnice, @enske zanatske {kole i gradske klanice, u â~ak je

DRU[TVO

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

POVODOM STOGODI[WICE SMRTI VESELINA MILIKI]A

INE KOJI JE U[AO WE I KWI@EVNOST ODOLEO KORUPCIJI Dr Dragomir Ikoni} osvetlio je i moralni lik Veselina Miliki}a: - On nije mnogo govorio, ali i kad bi {to rekao, ose}alo se da iza wegovih re~i stoji ~ovek. To nije bio gazda kakvog mo}nog zavoda, ni materijalno toliko snaàn da bi qude mogao novcem dràti oko sebe. U tom pogledu bilo ih je kudikamo ja~ih od wega, ali nijedan od wegovih drugova nije imao toliko saose}awa prema bolovima slabog i nejakog, niti je umeo prenebre}i vi{e svoje interese da bi drugom pomogao kao on... U javnom ìvotu skromnost i sposobnost da se ìvi prosto i prisebno jeste jedna od prvih vrlina. Ona {titi ~oveka od opakih isku{ewa, lakomislenog zaduìvawa i izli{nosti za parom. [to je ~ovek skromniji, to je i nezavisniji.

stigao prvi voz, oglasio se i prvi telefon, zapo~eta je gradwa zgrade Gimnazije i Sokolskog doma, otvorena @enska privatna gimnazija, osnovan Olimpijski klub. Gra|eni su putevi, kaldrmisane ulice, isu{ivane bare, ure|ivano gradsko grobqe. Preduzeo je i pripreme za gradwu vodovoda, ali ga je rat spre~io da ovaj naum i ostvari. Iza zama{nih komunalnih poslova stajao je, se}a se Proti}, “~ovek visok oko 1, 90 m, pravilno razvijen, krupan, tankih brkova i obrijan”. Kada su svedo~ili o Veselinovom karakteru i moralu, savremenici su isticali wegovu prijatnu narav, ozbiqnost, skromnost i spremnost da saslu{a qude u nevoqi i iza|e im u susret. Kao du}anxija je do kraja ostao podstanar, a sa

porodicom je ìveo u niskoj dotrajaloj ku}i sve dok ga Proti}, sa kojim se godinama druìo i savetovao uz jutarwu kafu, na jedvite jade, opomiwuju}i ga da uslovi u kojima ìve mogu da ugroze zdravqe wegove dece, nije nagovorio da je sru{i i na weno mesto podigne boqu. Ku}a koju je Vesa izgradio prema projektu i uz nadzor inèwera Proti}a jo{ uvek postoji, na adresi Obili}eva ulica 7. VESIN SIN DOVEO STRUJU U ÂÂK Vesa je za suprugu odabrao Ekaterinu (Katarinu), k}erku Cvetka Petkovi}a, kafexije iz â~ka, ina~e strica pesnika Vladislava Petkovi}a Disa. Ona je od wega bila mla|a 14 ili 16 godina, po{to se u dokumentima navode dva razli~ita datuma mladinog ro|ewa.

Ku}a porodice Miliki} u Obili}evoj ulici

Ven~ali su se januara 1893. u ~a~anskoj crkvi, a godinu dana kasnije rodila im se k}erka Jelica. Ona se posle Prvog svetskog rata udala za inèwera Boìdara Stojadinovi}a, a wihov sin Ilija je bio profesor na Gra|evinskom fakultetu u Beogradu i veliki stru~wak za mostova koji je, pored ostalih, konstruisao èlezni~ki most na Zapadnoj Moravi. Posle Jelice, Miliki}i su dobili sina Iliju, koji je postao pravnik i radio u diplomatskoj slu`bi. Za privredni razvoj â~ka naro~ito je zasluàn Vesin sin Mihailo, koji se posle studija bavio advokaturom u Beogradu. Od wega je potekla inicijativa da se u na{ grad dovede struja, a wegovo ime susre}emo me|u imenima nekolicine uglednih gra|ana koji su, radi ovog

Ulica Veselina Miliki}a

poduhvata, 1921. osnovali akcionarsko dru{tvo. U istorijskim dokumentima je zapisano da je “prva sijalica sinula u prostorijama i u krugu elektri~ne centrale u â~ku polovinom 1921. godine, a od 23. septembra zvani~no je odobreno kori{}ewe elektri~ne energije u gradu”, da je razvodna mreà najpe gra|ena prema Lominoj ulici, a prvi u svoju ku}u elektriku uveo rakixijski trgovac Nikola Peri{i}, najbliì kom{ija elektri~ne centrale u Hajduk Veqkovoj ulici. Mihailo Miliki} je bio i odgovorni urednik naprednog lista “Za slobodu”, koji je u â~ku izlazio 1922. godine i bio zabrawen iz politi~kih razloga. Posle dva sina, Miliki}i ponovo dobijaju k}erku, kojoj daju ime Emilija. Ona je postala profesor, ìv

ela je u Ni{u i udajom stekla prezima Cvetanovi}. Advokat je bio i Veselinov sin \or|e, dok je najmla|i, Aleksandar, radio kao ~inovnik u diplomatiji. Nema podataka da su se bra}a Miliki}i ènili i da su ostavili potomstvo. U vreme okupacije, Ilija, \or|e i Aleksandar su neosnovano optuèni da su, kao anglofili, sara|ivali sa engleskom obave{tajnom slu`bom i uhap{eni. Ilija i Aleksandar su stradali u nekom od nema~kih logora, a \or|e se vratio iz Mauthauzena, ìveo i umro u Parizu. Katarina Miliki} je, posle muèvqeve smrti, neko vreme radila sa du}anom, a onda prodala imovinu i preselila se u prestonicu, gde je i preminula 1942. godine. Sahrawena je na Novom grobqu u Beogradu. Veselin Miliki} po~iva na â~anskom grobqu i spada u zaslu`ne â~ane o ~ijem grobu nema ko da brine. Zahvaquju}i zalagawu Sini{e Paunovi}a, na ulazu u Gradski park je 1939.

godine, povodom dvadesetpetogodi{wice wegove smrti, postavqena spomen bista, rad vajara Boìdara Obradovi}a. Posle Drugog svetskog rata, oslobodioci su zaboravili sve Miliki}eve zasluge za grad, kao i stradawe wegove porodice u ratu, a zapamtili jedino da je bio radikal, te su bistu skinuli sa postamenta i sklonili je od o~iju gra|ana. Prona|ena je mnogo godina kasnije, o{te}ena, a danas se nalazi u Narodnom muzeju u â~ku. Za pohvalu je {to je ulica pored Gradskog parka, ka Gradskom bedemu, u novo vreme dobila ime Veselina Miliki}a. Nepravda prema wemu bila bi, bar delimi~no ispravqena, i na druge na~ine - ponovnim postavqawem biste na javno mesto i obnovom spomenika na â~anskom grobqu. Stogodi{wica smrti nekada{weg predsednika op{tine, koji bi sada{wim i budu}im gradona~elnicima trebalo da bude svetao primer i opomena, vi{e je nego dobar povod za ovakav gest. Emilija Vi{wi}

Veselin Miliki} po~iva na ^a~anskom grobqu

ZDRAVSTVO

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

PREVENTIVNI PREGLEDI I SKRININZI U DOMU ZDRAVQA

RANO OTKRIVAWE BOLESTI,

SIGURNIJE IZLE^EWE

ovom nomenklaturom Ministarstva zdravqa, od februara pro{le godine, definisane su usluge sprovo|ewa preventivnih aktivnosti izabranog lekara. Preventivne aktivnosti su i ranije podrazumevale skrininge za rano otkrivawe karcinoma debelog creva, kardiovaskularne bolesti, dijabeta i depresiju. Kada je re~ o skriningu za depresiju verovatno }e biti nekih izmena, ali skrininge za kardiovaskularne bolesti i za dijabet lekari, u okviru svog rada, sprovode ve} dugi niz godina, kaè dr @aklina @ivkovi}, specijalista op{te medicine. Preventivni rad daje rezultate posle duèg vremenskog perioda. îwenica je da su faktori rizika ovih bolesti vrlo sli~ni, a to su: pu{ewe, gojaznost, fizi~ka neaktivnost, visok nivo masno}a u krvi, prekomerno uzimawe alko-

hola, kao i oni na koje ne moèmo da uti~emo, kao {to su pol, genetska predispozicija i godine ìvota, podse}a doktorka. Kada sprovode skrininge lekari se trude da odrede postoje}i rizik i na osnovu wega daqi tretman. Ciq preventivnih aktivnosti jeste da {to pre otkrijemo bolesti i rizi~na stawa, jer rano otkrivawe moè da dovede do izle~ewa, isti~e na{a sagovornica. Pacijentima koji redovno odlaze kod lekara sistematski pregledi se zakazuju po kalendaru. U populaciji do 34. godine pregledi se zakazuju jednom u pet godina,

Dr @aklina @ivkovi}, specijalista op{te medicine kod pacijenata od 35. do 50. jednom u dve godine i preko 50. svake godine. Sistematski pregled podrazumeva

lizama kod starijih od 50 godina obuhvatamo i pregled stolice na skriveno, okultno krvarewe, a to je

ili ne. U slu~aju da je rezultat pozitivan, jo{ uvek nije znak za strah, ve} samo znak upozorewa. Ukoliko se na osnovu svih neophodnih pregleda gastroenterologa, naàlost, dijagnostikuje karcinom debelog creva, rano se startuje sa terapijom i mogu}nost izle~ewa i poboq{awa kvaliteta ìvota je sigurno mnogo ve}a. Prema re~ima doktorke, kada je re~ o proceni rizika za dijabet, ne mora se izmeriti glikemija, ve} se faktori rizika mogu odrediti i putem povi{enog krvnog pritiska, postojawa dijabetesa u porodici, teìne, odnosno gojaznosti, neadekvatnog kori{}ewa vo}a i povr}a u ishrani, konzumirawa cigareta... Ukoliko je taj rizik mali, zanemarqiv, onda se lekar sa pacijentom dogovara o narednoj kontroli. Ali, ukoliko je rizik veliki, zavisno od {e}era u krvi, lekari preporu~uju takozvani OGT test, odnosno test optere}ewa glukoze, koji se radi i u laboratoriji ~a~anskog Doma zdravqa. - Na osnovu wega vrlo jednostavo moèmo da odredimo da li je re~ o dijabetu, povi{enom riziku, nekim formama insulinske rezistencije, ili jutarwe povi{ene glikemije, {to nam je alarm da ti pacijenti treba da budu pod ~e{}im nadzorom. Zahvaquju}i mogu}nosti da svakih {est meseci ili svake godine kod pacijenata ponovimo OGT test, zna}emo da li je u pitawu samo neki poreme}aj ili klasi~ni

INDIVIDUALNI ZDRAVSTVENO - VASPITNI RAD - Pored sistematskih pregleda, lekari rade i individualni zdravstveno - vaspitni rad, ne{to poput intervjua. U razgovoru sa pacijentima se dogovaramo kako bi mogli da prevazi|u faktore rizika, da pove}aju fizi~ke aktivnosti, kako, kad, koliko, u zavisnosti od wihovog zdravqa i telesne teìne. Naravno, uti~emo da se prestane sa pu{ewem i dajemo adekvatne predloge. Nekada smo u Preventivnom centru organizovali i rad u maloj grupi, {to je bilo izvanredno, kao na primer, â&#x20AC;&#x153;U 7 koraka kroz 5 danaâ&#x20AC;?. Rezultati su bili dobri i efikasni. Od 30 do 50 odsto pacijenata koji su u~estvovali u tom programu ostavili su cigarete. Svaki izabrani lekar uvek ima mogu}nost individualnog rada sa svojim pacijentima. Rad u maloj grupi moè da bude vrlo interesantan, nije naporan i dosadan za pacijente, ali za izabranog lekara jeste obaveza vi{e - kaè dr @ivkovi}. osnovni pregled srca, plu}a, pritiska, a zahvaquju}i wemu mogu da se otkriju i razne promene na koì, obja{wava dr @ivkovi} i dodaje: - Laboratorijskim ana-

upravo skrining za rano otkrivawe karcionama debelog creva, koji odre|uje da li pacijenta, ukoliko je test pozitivan, {aqemo na dodatni kolonskopski pregled kod gastroenterologa

dijabet. Sada imamo vi{e mogu}nosti i da pratimo i da le~imo pacijente od dijabeta - napomiwe na{a sagovornica. Govore}i o rizicima za kardiovaskularne bolesti,

doktorka kaè da se prema klasifikaciji pacijenata na mu{ki i ènski pol i prema godinama ìvota, odre|uju riziko faktori koji su isti za sve osobe. Ukoliko je rizik visok, zahteva se borba sa faktorima rizika, energi~no le~ewe hipertenzije, ukoliko je pacijent ima, ostavqawe cigareta, a ako je povi{ena masno}a u krvi, tada za le~ewe nije dovoqna samo dijeta, ve} i primena lekova, nagla{ava doktorka. Zahvaquju}i ovim merama, kaè ona, moèmo da odloìmo ili spre~imo pojavu lo{ih kardiovaskularnih doga|aja, kao {to su nagla sr~ana smrt, infarkt, mo`dani udar... Kada je re~ o skriningu za depresiju, lekar u razgovoru sa pacijentom procewuje da li su potrebne konsultacije psihijatra ili ne, i da li je re~ o osobama koje su ve} ranije le~ene.

- Moramo da unapredimo preventivne preglede. Imamo pacijente koji redovno dolaze zbog terapije, kao i one koje sre}emo bar jednom godi{we zbog nekog akutnog zdravstvenog problema, kao {to su upala grla, sinusitis ili ne{to drugo, i tada lekar mo`e da savetuje ne{to dodatno od preventivnih pregleda. Ali, ~iwenica je da i daqe imamo sugra|ane koji ne dolaze, mo`da ~ak i nemaju svog izabranog lekara, i zbog toga ne mo`emo da uradimo preventivne preglede. To je oblast koju }emo unaprediti, i to slawem poziva pacijentima na preventivne preglede. Ali, preventivni pregledi zavise i od pacijenata i od izabranog lekara. Ipak, na svakome od nas je najve}a odgovornost za svoje zdravqe - zakqu~uje dr @aklina @ivkovi}, specijalista op{te medicine. N. R.

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

INTERVJU

RASTKO RADIÊVI], SOLISTA “KRVNE GRUPE”, O TRAJAWU ÂÂNSKE ROK MUZIKE

ROKENROL JE @IVQI NEGO IKADA

ri ~lana kragujeva~ke grupe “Vatra”, Zoran Brankovi} (vokal i bas gitara), Qubinko Milo{evi} Meho (bubwevi) i Sre}ko Maksimovi} (solo goitara) prelaze 1980. godine u â~ak i osnivaju “Krvnu grupu”. Grupa je ime dobila po istoimenoj pesmi Milutina Dimitrijevi}a Mela. Iste godine snimili su u studiju “Matrix” u Londonu singl koji je objavio zagreba~ki “Jugoton”, zabeleèno je u kwizi “Kako je â~ak zavoleo rokenrol” kantautora Zorana Brankovi}a, jednog od osniva~a i prvog peva~a “Krvne grupe”. Ponovo su se okupili pre ~etiri godine i rade punom parom. U okviru programa Letwih dana kulture u centru Ov~ar Bawe imali su u subotu zapaèn koncert, uprkos ki{i. O ~a~anskoj rok sceni, u kojoj je “Krvna grupa” nezaobilazna alka, razgovaramo sa solistom Rastkom Radi~evi}em, kome je gitara qubav, a ni poezija mu nije strana, {to nije iznena|ewe za sina, britkog Ma~iste, na{eg ~uvenog pesnika Branka V. Radi~evi}a. Ko danas ~ini ovaj sastav, bubwar je od po~etka u postavci, ko jo{? - Trenutno u “Krvnoj grupi” sviraju: Qubinko Milo{evi} - Meho (bubwevi), Aleksandar ^vorovi} - Cika (gitara), Dejan Stani} - Boske (bas gitara), Branko Baji} (klavijature) i moja malenkost, Rastko Radi~evi} (vokal i gitara). Bitno je napomenuti da su Meho i Cika tu od po~etka, kao i da je kroz “Krvnu grupu” pro{lo mnogo, mnogo, vrsnih muzi~ara, svih generacija... Bilo bi uzaludno nabrajati ih sve... Zna se to po â~ku, a postoji i pisana dokumentacija za sve zainteresovane. Nekada je ova grupa imala svoj autorski repertoar koji je stvarao uglavnom Zoran Brankovi}, a tekstove su pisali i Bora ôrba, Bajaga... Postojala je i saradwa sa inostranim rokerima? Stvarate li danas novu muziku i ko je wen autor? - Sre}ko Maksimovi} - Ceci, Zoran Brankovi}, Vladimir Kapetanovi} - Kapec, Qubinko Milo{evi} - Meho i Aleksandar ^vorovi} Cika... To je “esencija” “Krvne grupe”. U bendu su svirali i Adrian Lee (koji je svirao klavijature i sa Pink Floydom), zatim, Londonac, Paul Moore na bass gitari... Sa bendom su sara|ivali i Aleksandar Bara}, Radomir Mihailovi} - To~ak, Mom~ilo Bajagi} - Bajaga, Bora \or|evi}, Lazar Ristovski, Nenad Stefanovi} - Japanac... Tekstove su pisali Zoran Brankovi}, Milutin Dimitrijevi} - Mele, Jovan Nikoli} - Jof... Zapaènu saradwu sa bendom su imali i istaknuti umetnici iz drugih umetni~kih disciplina, kao {to su: Slobodan Matovi} - Xaja, Radomir Mudrini}, Branko Kuki}, i tako daqe... Te{ko je sve nabrojiti... “Krvna grupa” i daqe svira autorsku muziku, pre svega sve hitove sa prva tri albuma, u ne{to, modernizovanijim aran`manima, kao i sasvim nove pesme koje }e uskoro biti snimqene i objavqene. Muziku i tekstove, uglavnom, stvaramo zajedno, kao bend. Ti si i pesnik, a ne samo muzi~ar po vokaciji, komponuje li neko u rok maniru i tvoje pesme? - Hahahah... Da... Pre svega, komponujem ih ja. Samostalno. Ali, naravno, pi{em tekstove i za nove pesme “Krvne grupe”. Poezija i rokenrol (~itaj: muzika) su, ipak, dve zasebne pri~e. êsto se prepli}u, me|usobno dopuwuju ili iskqu~uju. Rade, nekada zajedno, a nekada u zavadi. Dve su strane iste medqe. Lepo je ~a~kati i brqati po oba ta sveta. Od kada si solista grupe, i {ta rado pe-

va{, zapravo, {ta ~ini va{ repertoar? ûli smo te u Ov~ar Bawi, vlada{ jednako dobro pesmama i Bitlsa i Rolingstounsa i Boba Dilana... - Ja sam u bendu od 2010. godine. Pozvan sam, prvenstveno, zbog u~e{}a na manifestaciji “50 godina rokenrola u â~ku”. Jo{ u to vreme bilo je jasno da “Krvna grupa” ima potencijala da mnogo toga da od sebe, kao i da to treba iskoristiti. Energija, znawe, iskustvo i ideje koje ima “Krvna grupa”, jo{ uvek su aktuelne i sveè i jedino {to bi moglo da bude lo{e je to da tu energiju, znawe i iskustvo ne poku{amo da prenesemo daqe. “Krvna grupa” je, svojevrsna institucija ovog grada i ove dràve. I istorijski, i po uticaju, i po aktuelnosti. Na nama je velika odgovornost i du`nost da nastavimo daqe, ne bi li tu energiju, koja postoji ve} vi{e od tri decenije, preneli daqe, nekim novim generacijama na kojima }e ~itav postulat rokenrola i, pre svega, kvalitetne muzike, ostati i opstati. Repertoar “Krvne grupe” se zasniva, pre svega, na autorskim pesmama, a zatim na bluz i rok standardima. Zapravo, na pesmama koje postoje i opstaju ve} gotovo pola veka i koje su, jo{ uvek, rado slu{ane i prepoznatqive. Pored pesama “Krvne grupe”, tu su, naj~e{}e, kompozicije Rolingstonsa, Bitlsa, Zi-

Zi - Topa, Boba Dilana, Erika Kleptona, Bilija Ajdola, Xoa Kokera, Stivija Vondera i mnogih drugih. Ne treba zaboraviti ni eks Ju scenu gde su, naravno i Smak i Atomsko skloni{te, i EKV, i Partibrejkersi, i Azra, i Parni Vaqak i mnogi, mnogi drugi.

Jednostavno, sve {to vredi i sve {to je svoju vrednost dokazalo, mo`e se na}i i na repertoaru “Krvne grupe”. Gde nastupate u posledwe vreme i kako publika reaguje na va{e svirke? - Od kada je “Krvna grupa”, negde 2010, ponovo krenula putem sebe, dakle, od kada se aktivno vratila na scenu, nastupali smo na

mnogim mestima. Rokenrol se, odavno, vratio u klubove. I na festivale. Retki su samostalni koncerti. Nastup u Ov~ar Bawi, 16. avgusta, je bio poseban, ba{ zbog toga {to je predstavqao retku priliku da jedan rokenrol bend ima svoj samostalni koncert. Zato ga izdvajam kao jedan od boqih. I po atmosferi i po reakciji publike koja je bila savr{ena, uprkos ki{i koja nas ni tog

ME\U PRVIMA UBACUJU ETNO MOTIVE U HARD ROK Da li “Krvna grupa” radi u kontinuitetu od svog osnivawa, koliko je plo~a snimqeno, podseti nas na naslove nekih hitova? - Da! “Krvna grupa” je, istovremeno, najstariji i najmla|i ~a~anski bend. Najstariji po proseku godina i po hitovima koji su pre`iveli vi{e od tri decenije. Najmla|i, po stawu duha i po putu koji smo, svi skupa, sebi zacrtali. Me|u prvima su, u biv{oj Jugoslaviji po~eli da ubacuju etno motive u hard rok, {to je za rezultat imalo izdawe prvog etno - rok albuma na ovim prostorima i to u vreme kada niko nije imao ni predstavu {ta taj termin zapravo zna~i. Majstori su bluza. I srpskog i crna~kog. Pioniri psihodelije, socijalno anga`ovanih tekstova, hard roka i {umadijskog bluza. Od svega toga imali su “samo” jedan singl, tri albuma, mnogo, mnogo nastupa i probleme. Ipak, plo~e i pesme ostaju, a problemi se mewaju. Trajawe je uvek bilo dokaz kvaliteta. Pri~am u tre}em licu, zato {to sam ja s wima, tek, posledwe ~etiri godine, a postave su se mewale proteklih decenija. Danas, 34 godine nakon prvog singla, “Krvna grupa”, u top postavi i odli~noj formi, ponovo pra{i punom parom. Stvaraju}i nove probleme. I bluz. Ko god voli bluz, hard rok i probleme, lako }e prona}i sebe u “Krvnoj grupi”, kao i “Krvnu grupu” u sebi... Hitovi “Krvne grupe”?! Hmmm... Ima ih dosta. Recimo: “Da te milujem”, “Ti si moja krvna grupa”, “Voleo bih nekog sa moje strane da imam”, “Crna rupa”, “Za pesmu treba bol”, “Za tebe }u po~eti od nule”, “Zvona slute kraj”, “P{eni~ica bluz”...

dana nije po{tedela. Za taj koncert i ovom prilikom zahvaqujemo Domu kulture u â~ku, MZ Ov~ar Bawa i Ba}ku Bukumirovi}u, koji su takav koncert sproveli u delo. Van toga “Krvna grupa” redovno nastupa u “Srpskom pabu” u â~ku, kao i u mnogim klubovima [irom Srbije. Kraqevo, Gorwi Milanovac, Uìce, Lazarevac, Beograd, Novi Sad, Ni{ i tako daqe. Tu su i moto skupovi, kao i festivali, gde bih izdvojio festival “Pri~a” u â~ku, koji je organizovao, pre svega, “Srpski pab” i na kome je “Krvna grupa” imala veoma zapaèn nastup, zajedno sa Radomirom Mihailovi}em - To~kom, koji je tom prilikom svirao sa nama. Vra}a li se rokenrol na muzi~ku scenu Srbije, s obzirom na to da je ve} duì period potisnut nekakvom hibridnom muzikom? - Bio bih slobodan da kaèm da rokenrol nikada nije nestao sa muzi~ke scene Srbije. Da je bio skrajnut i pomeren u neke druge tokove, jeste, ali nikada nije nestajao. Uostalom, pogledajte koje su pesme ostale zapam}ene? Koje se pesme slu{aju i dan danas? A koje su pesme, takozvani hitovi, od te, kako kaète, “hibridne” muzike opstale? Ti, “letwi hitovi”, sezonske pesme, najve}i hitovi turbo folka i srpskih “diva” i “divica”, ne nadìve ni namewenu im sezonu, a kamoli ne{to vi{e. Kvalitet ostaje, kao i u svakom drugom poslu! I to se vidi. Na svu sre}u, tu je i gomila mladih bendova, koja vra}a rokenrol na velika vrata. Da ne nabrajam previ{e, ali, evo, samo u â~ku: “Za X”, “[kank”, “Dejan ]ur~i} - Bend”, zatim, neverovatni bendovi koji tek po~iwu da sviraju, kao {to je “Jurka”, recimo, a tu su i svi oni qudi iz devedesetih koji su ~inili: “NMD”, “Neutralnu Zonu”, “Imperator”, “Divqu Zoru”, “Za jednu no}”, “Pitawe ~asti”, “Nekrofobiju”, “Utopiju” i mnoge drugi... Svi su oni aktivni i svi mi zajedno ~inimo jednu, predivnu, umetni~ku scenu â~ka, Srbije, biv{e Jugoslavije, Evrope i sveta... Dakle, tu je rokenrol... @ivqi nego ikada... Uzori? - Pametnom ~oveku uzor je svako ko je iza sebe ostavio ne{to vi{e od obi~ne fiziolo{ke potrebe. Spremate li ne{to novo? - Svaki bend koji radi, uvek sprema novi album. Tako i “Krvna grupa”. Spremaju se i uve`bavaju nove pesme, planiraju se nastupi u Srbiji, ali i van Srbije, ugovara se u~e{}e na ve}im festivalima i sli~no. Ako ostvarimo deset odsto od planiranog, bi}e vi{e nego dobro. [ta je sa poezijom, sinonim za rok muziku je buntovni~ka, angaòvana poezija... O ~emu danas razmi{qa i peva u rok muzici “Krvna grupa”? - Poezija ako se otpeva, tek onda je neko, mo`da i ~uje. I kwige se retko ~itaju. Pisac je vrsta u izumirawu. Bloger je pisac dana{wice. Kratko, jasno i elektronski... Ne treba se sekirati zbog toga. Sve je to, samo, stvar prilago|avawa. Ni{ta vi{e, ni{ta mawe... Sli~no je i sa muzikom, iako je muzika ostala posledwi medij preko koga se poezija moè plasirati. Nikako druga~ije. Tako i “Krvna grupa” i daqe pi{e o svemu onome {to nas mu~i i ti{ti... O qubavi, o bolesti, o nesnalaèwu, siroma{tvu, o gluposti... Teme rokenrola se nikada nisu promenile. Jer te teme su su{tina svih nas. Rokenrol je uvek bio sveden na qudsku meru. Na meru “malog” ~oveka i wegovih, svakodnevnih, problema. Zato je i opstao. I zato je ìvqi nego ikada. I u svetu i kod nas. Zato je i “Krvna grupa” ponovo sa vama... Zorica Le{ovi} Stanojevi}

SELO

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

PIJA^NI BAROMETAR

BLAGOJE MILETI], VO]AR IZ JE@EVICE

„NI[TA NEMA CENU”

- ka`e na{ sagovornik, `ale}i za pro{lim vremenima

ada je pre 40 godina iz okoline Pqevaqa do{ao u Jeèvicu, Blagoje Mileti} je zatekao, kako kaè, “ìvo” selo, puno me{tana koji su vredno radili i gradili. Na porodi~nom imawu, zahvaquju}i wegovoj marqivosti i dobrim platama najpre u “Slobodi”, a potom i u Fabrici hartije, umesto nekada{we dve stare, danas se uzdiù velika savremena ku}a i nekoliko pomo}nih objekata. - Bilo je to zlatno doba, period od 1978. do 1989. godine. Mnogo boqe se ìvelo nego danas. Kada je po~ela kriza oti{ao sam u [vajcarsku, gde sam radio ~etiri sezone “na gra|evini” - zapo~iwe pri~u na{ sagovornik, kome je ve} vi{e od decenije poqoprivreda glavno zanimawe. Naàlost, kaè, danas ne moè da se ìvi ni od plate, a ni od poqoprivrede: - Sva{tarim, imam kupine, maline, kukuruz, p{enicu, svega pomalo. Na 10 ari uzgajam ~a~ansku sortu kupine. Rod nije lo{. Ja sam ih maksimalno za{titio, mnogo sam uloìo u kupine, dok vo}arima koji ih nisu dobro tretirali, plodovi trule i opadaju zbog dugotrajnih i obilnih padavina. Ali, {ta vredi? Cena je niska, otkupquju je po 50 dinara. Na primer, danas su ~etiri

bera~a, od osam do jedan sat, nabrala 163 kilograma. Wima, za brawe, treba da platim 4.000 dinara i meni ostaje 4.000. Ali, kada od toga odbijem novac za |ubrivo, kropqewe i sve ostale radove, bi}u na nuli. Mileti} sa àqewem konstatuje da se pro{la godina, kada su i kvalitet i prinos kupine bili odli~ni, vi{e ne}e ponoviti. Iako je bila su{na godina, redovno je zalivao sistemom kap po kap. Pro{logodi{wa sezona brawa trajala je od 18. jula do 20. oktobra, nagla{ava na{ sagovornik i dodaje: - Pretpro{le godine visoke temperature su prepolovile rod, pa sam zbog toga 2013. kupio mreù za sen~ewe i za{titio kupine od sunca. I pored toga, ove godine }e mo`da biti oko dve i po tone roda, a berbu smo po~eli 22. jula. Iako je niska otkupna cena, ne mogu da dozvolim da propada, mnogo sam uloìo. Kupinu sam sedam puta kropio. Preparati su jako skupi, |ubrivo tako|e, pogotovu holandsko. Ali, mora ~ovek da bude i realan. Kvalitet ploda jeste malo lo{iji nego pro{le godine. Realna cena za kupinu bila bi od 80 do 100 dinara, kako bi vo}ar mogao ne{to i da zaradi. Ina~e, sa ovom cenom samo moèmo da pokrijemo tro{kove. Blagoje Mileti} smatra da su otkupne cene vo}a niske, ali i pored toga, planira da slede}e godine pokrije i maline sa mreòm

POVR]E

krompir 40 - 60 pasuq 250 - 450 paprika 50 - 100 paradajz 90 - 120 krastavac 60 - 70 praziluk 140 tikvice 40 plavi patlixan 100 brokoli 300 boranija 100 kupus 30 karfiol 200 per{un 30 {argarepa 50 - 60 cvekla 70 zelena salata 25 - 30 crni luk 50 - 60 beli luk 300 VO]E

za sen~ewe, ina~e “nema opstanka”. Na 18 ari “pod malinama” nije imao veliki rod ove sezone. Iako je ranije `eleo da pro{iri zasade kupina i malina, sada je u nedoumici. - Svi poqoprivredni proizvodi su jeftini, ni{ta nema cenu. Na primer, {qiva je rodila i opet nema cenu. [ta je dvadesetak dinara? Na{ sagovornik se bavi i ratarstvom, na 90 ari uzgaja p{enicu, a na ne{to vi{e od hektara kukuruz. Ka`e, p{enica je dobro rodila, imao je oko pet tona prinosa. Kukuruz koji je posejao 4. aprila, i pored

dugog ki{nog perioda, je dobrog kvaliteta. Me|utim, opet ista pri~a: - Dobar je kvalitet, ali pitawe je kakva }e biti cena. U Banatu je cena kukuruza ve} pala na 16 - 17 dinara. Prema re~ima Mileti}a, sve je nesigurno, jer je selo “mrtvo”. Ostala su, kaè on, samo stara~ka doma}instva. - Dràva ba{ nimalo ne vodi ra~una o seqaku. Ne moè da se ìvi od poqoprivrede. Izvozimo kukuruz, p{enicu, kupinu, malinu..., ali {ta vredi? U [vedskoj je 250 grama maline osam evra. Ko nama ga-

rantuje dobru cenu? Niko. A mi dràvi moramo da platimo sve obaveze, porez, struju, telefon... Naàlost, za mlade nema perspektive na selu. Moja dvadesetdevetogodi{wa k}erka je zavr{ila industrijski menaxment, nema posla, pa zbog toga mora da bere kupine i maline... - zabrinuto kaè Blagoje Mileti}, dodaju}i da, i pored svega, najvi{e voli kupine. To potvr|uje i ~iwenica da svako jutro prvo ode u zasad kupina, koji zajedno sa cve}em krasi prostrano dvori{te ovog doma}instva. N. R.

sve`e {qive 50 suve {qive 300 - 400 gro`|e 150 jabuke 30 - 50 kru{ke 80 borovnica 600 ribizle 250 kajsije 120 breskve 50 - 60 kupine 200 maline 400 lubenice, diwe 25, 35 ju`no vo}e 80 - 260 orasi 1.000 - 1.200 MLE^NA PIJACA

SUZBIJAWE ZARAZNE BOLESTI NA FARMAMA a bi spre~ili pojavu zaraznih bolesti na farmama treba obezbediti dobre mikroklimatske uslove i prijatan sme{taj u {talama. Osim toga, treba sre~iti da ìvotiwa bilo kojim putem ne do|e do uzro~nika bolesti preko vode, hrane ili posude. Da bi spre~ili uno{ewe zaraze, vlasnici grla moraju da ispune predvi|eni zootehni~ki minimum. - Odràvawe ~isto}e staja, koje se postiè redovnim ~i{}ewem i povremenom dezinfekcijom, kao i izgradwom propisnih |ubri{ta, ne samo iz higijenskih razloga, ve} i u ciqu pravilne nege stajwaka, tako|e je jedna od zna~ajnih mera. Drugi vaàn faktor je pravilna ishrana krava hranom dobrog kvaliteta, kao i napajawe ~istom vodom. Grla treba dràti u suvim stajama gde nema promaje, jer se tako spre~ava prehlada. U suprotnom moè do}i do o{te}ewa sluzokoè, pa uzro~nici bolesti lak{e prodiru u organizam. U staje treba da ulaze samo ~lanovi doma}instva i da pri tome koriste za{titno odelo, koje po zavr{etku posla ostavqaju u staji - kaè, izme|u ostalog, Qiqana ]ur~i}, savetodavac iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak. Na{a sagovornica savetuje da pri kupovini

ODR@AVAWE ÎSTO]E I PRAVILNA ISHRANA novih grla, pre nego {to se uvedu u {talu sa ostalim, treba da provedu u izolaciji tri nedeqe. Va`no je, isti~e ona, uzeti potvrdu od veterinara da su grla kupqena zdrava i da dolaze sa terena gde ne vlada neka zarazna bolest. - Uzro~nici zaraznih bolesti su mikroorganizmi. U vazduhu staje je neizbe`no prisustvo maweg ili ve}eg broja mikroorganizama. Oni uglavnom poti~u od samih ìvotiwa, prostirke, hraniva i povr{ina staje. U stajama se stvara pra{ina, ~ije ~estice sluè kao nosa~i mikroorganizama, pri ishrani pra{wavim senom, suvom hranom, pri ~i{}ewu staja i mewawu prostirke, kao i pri ~i{}ewu i kretawu ìvotiwe. Oni mogu da se zadrè u vazduhu staje duè ili kra}e vreme, a zatim se taloè na razne povr{ine staje, ili ih udi{u qudi i ìvotiwe. Nalaze se u bolesnim ili u telima uginulih ìvotiwa. Prenose se hranom, vodom, ka{qawem, mlekom, kao i izmetom. Prenose ih

insekti (muve i komarci), bolesna divqa~ (vukovi, lisice), glodari (mi{evi, pacovi). Zanimqivo je da ne oboqevaju sve ìvotiwe koje su do{le u dodir sa uzro~nikom neke od zaraznih bolesti. Razlog za to je {to neke bolesti uti~u samo na pojedine vrste ìvotiwa - obja{wava Qiqana ]ur~i}. Jedna od va`nih mera u suzbijawu zaraznih bolesti je zakonom predvi|ena redovna godi{wa vakcinacija, posle koje ìvotiwa sti~e na neko vreme otpornost prema odre|enim bolestima, podse}a na{a sagovornica. Zbog toga je obavezno da se vlasnici grla redovno odazivaju akcijama veterinarske slu`be, koja organizuje za{titnu vakcinaciju, u ciqu stvarawa aktivne otpornosti grla za odbranu od uzro~nika zaraznih bolesti, {to je pre svega u wihovom interesu, poru~uje Qiqana ]ur~i}. N. R.

projino bra{no 80 pili}i 350 - 370 jaja 5 - 12 kajmak 600 - 700 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 350 - 800 suxuk 800 - 850 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 200 - 220 ovce 110 - 120 jagwad 230 - 240 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

KULTURA

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

POPIS NASTRADALIH OD 1912. DO 1999. U PROJEKTU ME\UOP[TINSKOG ISTORIJSKOG ARHIVA beleàvawe stogodi{wice od po~etka Velikog rata zapo~elo je kao dràvni projekat koji bi trebalo da rasvetli istinu o ulozi i krivici srpskog naroda za po~etak ovog sukoba. Arhiv Srbije je u tom smislu zapo~eo dokumentovanu borbu za istinu i dokazao da “prodor na istok” nisu osmilili Srbi nego nema~ka Vlada i Ministarstvo spoqnih poslova. Pridruùju}i se ovoj profesionalnoj misiji, Me|uop{tinski istorijski arhiv â~ak pokrenuo je februara ove godine projekat “Vek stradawa - â~anski kraj u oslobodila~kim i odbrambenim ratovima od 1912. do 1999.” Podse}awe na ovaj projekat uprili~eno je povodom obeleàvawa datuma prve savezni~ke pobede u Velikom ratu, Cerske bitke, nakon koje je general Stepa Stepanovi} unapre|en u ~in vojvode. Projekat je iniciran zbog ~iwenice da je dana{wa teritorija, koju administrativno pokrivaju Grad â~ak, op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani, pretrpela ogromne civilne i vojne `rtve u svim ratovima tokom 20. veka, koje do danas, naàlost, nisu ni pobrojane, ni popisane. Otuda i potreba da se formira jedinstvena baza podataka `rtava sa ovih podru~ja. Istraìvawe }e se realizovati u tri etape

VEK STRADAWA

u periodu od 2014. do 2019. godine, a ciq projekta je otkrivawe i popis nastradalih u nazna~enom periodu. U prvoj etapi, od 2014. do 2016. godine, bi}e obavqen popis civilnih i vojnih `rtava nastradalih u toku Balkanskih i Prvog svetskog rata od 1912. do 1919. godine. U drugoj, koja }e

1995. i NATO agresije 1999. godine. Podr{ku u realizaciji ovog projekta Arhiv je dobio od [kolske uprave, Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu i Aktiva istori~ara, tako da }e uz saglasnost direktora osnovnih i sredwih {kola Moravi~kog

PRVA IZLO@BA NA 80. GODI[WICU SPOMENIKA “^ETIRI VERE”

Prva izlo`ba, u saradwi Arhiva, Muzeja i Umetni~ke galerije, bi}e otvorena ve} 23. septembra, najavquje Lela Pavlovi}, povodom obeleàvawa 80. godi{wice od podizawa Spomen kosturnice izginulim vojnicima svih nacionalnosti na teritoriji ~a~anskog kraja od 1912. do 1918. godine, poznatog pod nazivom spomenik “êtiri vere”, a rukovodstvo i protokol Grada â~ka preuzeli su obavezu da pozovu predstavnike dràvnih uprava, svih konfesija i ambasada, kako bi prisustvovali obeleàvawu datuma ovog jedinstvenog spomenika u svetu, ba{ kao {to su bili prisutni i daleke 1934. godine prilikom wegovog osve}ewa. trajati od 2016. do 2018, bi}e obavqen popis nastradalih tokom Drugog svetskog i gra|anskog rata od 1941. do 1945. i nakon 1945. godine. Tre}a etapa istraìvawa traja}e od 2018. do 2019. godine i obuhvati}e popis nastradalih tokom jugoslovenskog gra|anskog rata od 1991. do

okruga, istra`ivawa koja se odnose na prvu etapu, zapo~eti anketirawem u~enika pomo}u formulara koji }e im biti podeqeni, ka`e direktorka Me|uop{tinskog istorijskoig arhiva Lela Pavlovi}, o~ekuju}i da }e rezultati ove preliminarne ankete biti dobar pokazateq u kom

pravcu bi trebalo usmeriti daqa tragawa. Ogledno istra`ivawe sprovedeno tokom prvog polugodi{ta ove {kolske godine u O[ “Vladislav Petkovi} Dis” u Zabla}u, u saradwi sa profesorkom istorije Danijelom Davidovi}, pokazalo je da na terenu ima jo{ dosta novih i nepoznatih podataka, dokumenata i fotografija, koji se odnose na ciqeve ovog projekta. U septembru se o~ekuju i rezultati obimnijeg anketirawa obavqenog u ~a~anskoj Gimnaziji, ka`e Lela Pavlovi}, napomiwu}i da }e i sami arhivisti u okviru “Nedeqe Arhiva” posetiti {kole i pomo}u upitnika prikupqati podatke, skenirati fotografije i dokumenta vezana za te-

mu projekta “Vek stradawa”. Rezultati istra`ivawa bi}e prezentovani kroz publikacije, {to je i najva`niji deo ovog projekta, tako da }e ve} u “Izvorniku” br. 30 biti objavqeni popis `rtava od 1912. do 1919, ratni dnevnici i neobjavqena gra|a. Usledi}e publikovawe jedinstvene baze podataka i organizovawe izlo`bi uz prate}i katalog, predavawa i seminare. Na kraju svake projektne aktivnosti, a na osnovu prikupqene gra|e sa terena, bi}e prire|ena jedna centralna izlo`ba u Arhivu, kao i niz mawih izlo`bi u {kolama koje su prikupile podatke sa podru~ja koja im gravitiraju, napomiwe direktorka Pavlovi}. Z. L. S.

DUHOVNO VE^E POSVE]ENO KWIZI RUSKOG AUTORA TIHONA [EVKUNOVA

NESVETI, A SVETI

re}i program Letwih duhovnih ve~eri, koje u na{em gradu organizuju Dveri i IK “Catena mundi”, bio je posve}en predstavqawu kwige “Nesveti, a sveti” arhimandrita Tihona [evkunova, igumana Sretewskog manastira u Moskvi, koju je objavila beogradska izda-

va~ka ku}a “^uvari”. Re~ je o naj~itanijoj savremenoj pravoslavnoj kwizi, koja je pisana kao mona{ka autobiografija jedne od najuticajnijih crkvenih li~nosti na{eg vremena. Arhimandrit Tihon [evkunov u formi filmske naracije pi{e o li~nom preobra}ewu u pravoslavnu veru, ~u-

dima Boìjim prepoznatim u na{em dobu, savremenom manastirskom ìvotu i najzna~ajnijim duhovnim ocima savremenog ruskog pravoslavqa. Urednik i izdava~ ove kwige Dejan Pavlovi} istakao je tom prilikom da “i sama kwiga svojim sugestivnim pripovedawem i filmskim slikama kod ~itaoca izaziva preobra}ewe” i predstavio i druga izdawa i diskove za decu IK “ûvari”. Stare{ina Vaznesewske crkve u Beogradu jerej Arsenije Arsenijevi} naveo je podatak da je kwiga “Nesveti, a sveti” prodata u vi{e od 20.000 primeraka samo na

VESTI IZ IZDAVA^KE KU]E „P^ELICA”

KWIGE ÂÂNSKOG IZDAVAÂ NA MAKEDONSKOM JEZIKU akon vi{egodi{weg napornog i predanog rada u oblasti literature za decu, Izdava~ka ku}a “P~elica’’ svoju popularnost {iri izvan granica Srbije. â~anski izdava~ je po~etkom godine ustupio autorska prava Izdava~koj ku}i “Prosvetno delo” iz Skopqa za ~etiri kwige iz svog programa. Prva kwiga

na makedonskom jeziku, koja je ve} pripremqena za {tampu, je “Slovarica” ili, na makedonskom, “Bukvarka”. Posle uspe{nog Sajma kwiga u Bolowi, direktor “P~elice” Goran Markovi} potpisao je ugovore sa literarnim agencijama iz Italije, Brazila i Kine koje }e promovisati i zastupati ovu izdava~ku ku}u na inostra-

nom tr`i{tu kwiga. Do kraja godine “P~elica” }e se prikqu~iti nekolicini najve}ih srpskih izdava~a i na {tandu Ministarstva kulture Republike Srbije predstavi}e svoja izdawa na predstoje}im sajmovima u Moskvi i Frankfurtu, koji su u rangu najve}ih svetskih manifestacija kwige.

srpskom jeziku i da spada u bestselere ne samo u svetu pravoslavne literature ve} i u celokupnoj kwi`evnosti. Tome je, po wegovoj oceni, doprinela naracija u filmskim slikama bliska savremenoj dinamici `ivota i komunikacijama. Program je duhovnom muzikom oplemenio Neboja{a Mastilovi}, pojac pri Vaznesewskom hramu u Beogradu, jedan od najtalentovanijih autora i izvo|a~a srpske duhovne muzike, autor albuma savremene srpske duhovne muzike “Sjajne srpske zvezade”. Pored svojih poznatih pesama “So zemqi”, “Bogorodi-

~in grad”, “Bedem”, “Oj Srbijo Bo`ji dome” i “Krst na vrhu Srbije”, Mastilovi} je uz gitaru premijerno izveo i novu pesmu “Nevidqiva granica”. U ime organizatora Letwih duhovnih ve~eri na nepobedivost pravoslavqa na primeru Rusije ukazao je Bo{ko Obradovi}, podsetiv{i na period komunizma u kome su crkve i manastiri bili zatvarani, sve{tenstvo i mona{tvo ubijano, a ime Bo`ije zabraweno, da bi posledwih godina Rusi obnovili vi{e od 30.000 hramova, a na inicijativu predsednika Putina u okviru samog Kremqa u Moskvi, bi}e podignuta jo{ dva manastira. Z. L. S.

^A^ANIN MILAN GROMOVI] USPE[AN NA KONKURSU “PRVENAC” U KRAGUJEVCU

NAGRADA ZA KWIGU ESEJA N

a ovogodi{wem konkursu kragujeva~kog SKC “Prvenac”, koji je okupio pedesetak pisaca iz 17 gradova Srbije i okruèwa, sa kvalitetnim rukopisima koji reflektuju afinitete ka modernim pesni~kim i proznim konceptima, jednoglasnom odlukom ìrija, jednu od nagrada, a to je {tampawe kwige, dobio je i profesor kwièvnosti iz â~ka Milan Gromovi} za rukopis

kwi`evnih eseja “Zapisi iz studentskog doma”. [tampane }e biti i pesni~ka kwiga Vladimira Milojkovi}a iz Subotice “Razgovor sa Hertom” i “Tviter pri~e” Dragana Babi}a iz Karlovaca kod Novog Sada. Me|u nagra|enim rukopisima odabrani su oni koji prate savremene fenomene komunicirawa, od kwi`evnokriti~kih i esejisti~kih tuma~ewa, do radikalno krat-

kih formi, koje preferiraju poetiku minimalizma i principa skra}enog izlagawa, rizi~nog, ali nedostaju}eg u modernoj literaturi. O najuspe{nijim rukopisima odlu~ivao je `iri u sastavu: Miqurko Vukadinovi} (predsednik), Zoran Petrovi} i Zoran Pe{i} Sigma. Milan Gromovi} je u kwi`evnom svetu ve} poznat kao dobitnik vi{e nagrada za poeziju. Z. L. S.

MARKETING

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

KULTURA

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Toni Parsons

JEDAN PO JEDAN Napeti prvi roman u novom, eksplozivnom kriminalisti~kom serijalu Tonija Parsonsa, autora bestselera ôvek i de~ak. Serijski ubica juri ulicama Londona. Dru{tvene mreè ga oboàvaju. Zato {to koqe bogate i mo}ne. Zato {to to radi odli~no. Pre dvadeset godina sedmorica sinova bogatih povla{}enih porodica sprijateqila su se u otmenoj privatnoj {koli Grn~arevo poqe. Sada jedan po jedan umiru na najsvirepiji mogu}i na~in. Detektiv Maks Vulf nedavno je preme{ten u Odsek za ubistva londonske policijske stanice Centralni Vest end u ulici Sevil Rou broj 27. On uskoro kre}e po krvavom tragu od zaba~enih uli~ica i blistavih svetala grada preko najmra~nijih uglova interneta sve do najvi{ih centara mo}i. Dok se le{evi gomilaju, Maks shvata da je ruka ubice duga i sve blià svemu i svakome do koga mu je stalo. Maks uskoro otpo~iwe bitku ne samo za pravdu nego i za sopstveni ìvot... Parsonsovi romani su bestseleri, prevo|eni su na vi{e od 40 jezika. Ovim romanom }e pro{iriti ~itala~ku publiku i pridobiti i qubiteqe trilera. Parsons stvara serijskog junaka poput Xeka Ri~era (Li âjld) i Filipa Marloa (Rejmod êndler).

Tes Geritsen

KLUB MEFISTO Zlo postoji. Zlo hoda me|u nama. Zlo je izrodilo |avolskog novog u~enika u ovom napetom novom trileru Tes Geritsen. Ovo je {esti roman o medicinskoj istraìteqki Mori Ajls i detektivki Xejn Ricoli. PECCAVI Ta krvqu ispisana latinska re~ nalazi se na mestu brutalnog ubistva jedne ène: GRE[ILA SAM. To je jeziva boì}na ~estitka za bostonsku doktorku sudske medicine Moru Ajls i detektivku Xejn Ricoli, koja brzo povezuje `rtvu s kontroverznim i slavnim psihijatrom Xojs O’Donel – svojom zakletom protivnicom i pripadnicom tajanstvenog udruèwa zvanog Klub Mefisto. Na otmenom Bikon hilu ~lanovi tog udruèwa posve}uju se analizirawu zla: je li nauka u stawu da ga objasni? Ima li ono telesni oblik? Hodaju li demoni zemqom? Prikupqaju}i mno{tvo mra~nih istorijskih ~iwenica i tajanstvenih religioznih simbola, oni poku{avaju da dokaù uàsavaju}u teoriju: da Satana li~no postoji me|u nama. Kada se slede}i le{ pojavi na samom wihovom pragu, jasno je da neko – ili ne{to – zaista vreba u gradu. Pripadnici udruèwa po~iwu da se boje predmeta svog prou~avawa. Moè li taj sumanuti ubica biti jedan od wih – ili su nenamerno prizvali neko zlo iz tame?

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

KONCERT TRUPE „@IVA STARINA I PRIJATEQI” IZ MOSKVE

UZ DUHOVNU MUZIKU I KAQINKA D ru{tvo srpsko-rusko-beloruskog-prijateqstva bilo je u nedequ doma}in koncerta dela trupe “@iva starina i prijateqi” iz Moskve, koja se, u organizaciji Radmile Vojinovi} iz Ambasade Ruske Federacije u Beogradu, nalazi na turneji po gradovima Srbije. Tom prilikom Vojinovi}ka je predsedniku ~a~anskog Dru{tva SRB prijateqstva Draganu Logvinovu uru~ila ikonu Svete patrone moskovske, za{titnice Moskve, a on je vo|i trupe

Pavelu Zotovu darovao monografiju “Ov~arsko-kablarski manastiri”. Publika je aplauzom pozdravila i zastavu koju je razvila Vojinovi}ka kao simbol stradawa mu~eni~ke carske porodice Romanov i rekla da se u Rusiji danas puno ~itaju dela srpskog vladike Nikolaja Velimirovi}a. Koncert je otvorio KUD “Bambi”, a prisutni su bili Igor Fimon, pomo}nik ruskog ambasadora i Milan Bojovi}, pomo}nik gradona~elnika ^a~ka. “@iva starina i prijateqi” je nastupila na velikoj sceni Doma kulture kao deveto~lana grupa koja svira na drevnim instrumentima i izvodi

rusku duhovnu i izvornu muziku. Povod za turneju je obele`avawe stogodi{wice po~etka Velikog rata, tako da nije bilo preveliko iznena|ewe za publiku, u svakom slu~aju virtuozno, izvo|ewe vi{e na{ih nacionalnih pesama na srpskom jeziku: “Moj golube”, “Hristos Voskrese”, “Oj Kosovo, Kosovo”, “Hriste Bo`e”, “Oj Moravo”... Iznena|ewe za goste iz Rusije priredili su najmla|i iz vrti}a “Mali kapetan” sa svojim vaspita~ima, koji su u atraktivnim kostimima i razigrani u masovnoj sceni zaigrali na ~uvenu rusku pesmu “Kakaqin” i odu{evili i goste i publiku. Z. L. S.

SE]AWE NA MIHAJLA KRSTOVI]A

TESKOBA POSEBNOSTI

re dve godine, upravo u avgustu, Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ promovisala je kwigu Mihajla Krstovi}a pod naslovom „Teskoba posebnosti“. Tom prilokom u Umetni~koj galeriji „Nade`da Petrovi}“ bili su izloèni i Krstovi}evi akvareli. Bio je to samo deli} bogate i raznovrsne umetni~ke lepote koja je ostala iza ovog uzornog, ali tihog i nenametqivog ~oveka, koji je â~ak i Moravu nosio u srcu ma gde ga ìvot vodio i ovekove~io ih na platnima i u kwigama. Stvarala~ki dar prosuo je od â~ka u kome je maturirao 1954. godine, do Beograda, Moskve, So~ija, Dizeldorfa i drugih mesta gde su ostali, kao trajni svedoci, wegove gra|evine. Posledwa na kojoj je radio, i koja tek treba da oìvi, jeste projekat za Muzej ko{arke u â~ku. Kao {to je stvarao i ìveo povu~eno, tako je i oti{ao 20. maja 2014. godine. U Beogradu je, u vreme kada se wegova Morava rasula po vrbacima i plodnom ~a~anskom ravnicom, prestalo da kuca jedno srce trajno zarobqeno u moravski krajolik i qude. Svoj odlazak nije èleo da obelodani, nije hteo govore i nekrologe, pa je kremaciji posmrtnih ostataka 26. maja na Novom grobqu u Beogradu prisustvovala samo porodica i par prijateqa. Smrt svakog ~oveka je gubitak za ~ove~anstvo, a smrt Mihajla Krstovi}a je veliki gubitak za â~ak i sve one koji su ga znali. Ro|en je 13. avgusta 1936. godine u Velikoj Plani, ne-

koliko meseci posle o~eve smrti. Wegov `ivot odredile su porodice Bodi i Ristovi} u koju se pedesetih godina pro{log veka za Vlaja Ristovi}a udala majka Zinaida. Deda Sreten Bodi iz Velikog rata iza{ao je sa tri Kara|or|eve zvezde i dva visoka strana odlikovawa. Kako Sreten sa suprugom nije imao dece, usvojili su Teodora (Fe|u) i Zinaidu, decu Jelenine sestre. Mihajlov otac Lazar Krstovi} jedan je od u~esnika atentata na prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine koji je prethodio Prvom svetskom ratu. Lazar je umro iznenada u Velikoj Plani 1936. godine nedo~ekav{i ro|ewe sina. Ujak Todor Fe|a Bodi streqan je

kao komunista u Gorwem Milanovcu 1941. godine. Poreklo za istoriju i roman odredili su ìvotni put de~aku koji se nakon seqakawa po raznim mestima ukorenio u â~ku. Posle zavr{ene gimnazije Mihajlo Krstovi} upisuje studije arhitekture gde je diplomirao 1959. godine. Posao dobija u Gra|evinskom preduze}u „Ratko Mitrovi}“ sa kojim se seli u Beograd, a potom po gradili{tima {irom Evrope. Gradu svoje mladosti rado se vra}ao, ali je mnogo vi{e u~inio opisuju}i ga u kwigama. Objavio je vi{e zbirki pripovedaka i romana: Zigurat, Kopirawe Ticijana, Albijanov most, Vidova voda, Sudbina Gerda i Pferda, Preseqavawe pro{losti i 2012. Teskobu posebnosti. U svakoj od wih opisana je istorija â~ka, qudi koji su u wemu ìveli, Morava... Jednostavno, svi putevi tihog i dobrog ~oveka Mikija Krstovi}a vodili su u ~a~anski kraj. Motivi Ristovi}a vodenice, Ov~ara i Kablara ostali su zabeleèni i na slikama. Zato je te{ko poverovati da je wegova du{a oti{la u rajske visine. Pre bi se reklo da {eta oko Morave i voqenog â~ka. I da treperi u kro{wama stabala na Rastokama. Kona~no usidrena uz pravu obalu. Mihajlo Krstovi} ni posmrtno ne traì zahvalnost i povlastice za sebe. Ali uspomena na ovog velikog â~anina i dobrog ~oveka ne bledi u srcima onih koji su imali privilegiju da ga poznaju. Ovo je mali dug za dragoceno prijateqstvo. Danica Ota{evi}

SUTRA PREMIJERA GLUMA^KE RADIONICE DOMA KULTURE

SNE@ANA I PATUQCI

utra u 20 ~asova na velikoj sceni Doma kulture bi}e odigrana premijera obnovqene pozori{ne predstave Gluma~ke radionice Doma kulture “Sne`ana i sedam patuqaka”, koju je prema tekstu Aleksandra Popovi}a, adaptirala i re`irala Draga ]iri} @ivanovi}, glumica beogradskog de~jeg pozori{ta “Bo{ko Buha”. - Re~ je o obnovqenoj predstavi koja je igrana pre sedam godina, ali je to sada krajwe savremena pri~a o odrastawu, padovima i usponima, povr{nosti ovda{weg sveta i vremena koje naro~ito potencira spoqa{wost, a zanemaruje unutra{wi duhovni kvalitet bi}a. U ovom vremenu, koje insistira na tome da sve bude “napumpano”, likovi razma{tavaju me|usobne odnose, a {to je glumac talentovaniji, to je uloga kreativnija. Dve godine unazad igrali smo predstave sa tu`nim zavr{etkom, a ova }e imati sre}an kraj rekla je pored ostalog glumica Draga ]iri}, koja od 2001. godine vodi Gluma~ku radionicu pri Domu kulture u na{em gradu, sa kojom je realizovala do sada 15 premijera. Kroz sve predtave i radionicu za ovih 13 godina pro{lo je vi{e od

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

X. Kener

UZMI ME Bila je to stvarno igra. Ali igra koja mi se dopala, jer u woj nije bilo gubitnika.

U NOVOM RUHU sto mali{ana. Mnogi me|u wima, zahvaquju}i ovoj aktivnosti, otkrili su sebe, pa su scenske umetnosti postale i wihovo profesionalno opredeqewe. U ovoj gluma~koj podeli ima i novih i starih ~lanova, kvalitet radionice je razvijawe smisla za timski rad i disciplinu, po`rtvovawe. Ova verzija “Sneàne i sedam patuqaka” je slojevitija, razigranija i {ira. Ima novu koreografiju, koju potpisuje Jelena Milovanovi}, osveène i redizajnirane kostime Dragoslava Raj~i}a koje je doradila Sawa @ivanovi}, za scenografiju i svetlo je zaduèn Vojkan Petrovi}, za {minku Svetla-

na Vukomanovi}, majstor tona je Nedeqko Vu~i}evi}, muziku je birala Draga ]iri}, za organizciju brine Jelena Pu{kar, a plakat je dizajnirala Sneàna \ankovi}. U ulozi Sneàne na}i }e se gimnazijalka Maja Jeli}, kojoj je ovo prva scenska uloga i kaè da joj se dopada, princ je Lazar Smiqkovi}, ma}eha Vasilija Zo}evi}, Toki Voki }e biti Nikola Lon~ar, lovac Aleksandra Ivanovi}, kandidatkiwe 168 i 169 Milica Kleut i Ivona Blagojevi}, dok je Kristina \or|ilovi} u ulozi majke prve kandidatkiwe. Tu su i sedam patuqaka, po ~etiri ~lana stru~nog ìrija i {umskih

prikaza. Za mlade glumce, ve}inom sredwo{kolce, ovo je “izgovor da se dobro druìmo i da nam bude lepo” rekao je Aleksa Karaji}, koji }e se na}i u ulozi jednog od “patuqaka”. Predpremijera predstave }e biti odigrana ve~eras, a planirano je da komad bude repriziran. Za nastupe izvan grada nema novca, uprkos tome {to predstave, po re~ima reìserke, zara|uju, ali “to unutra{we zadovoqstvo kada se jedan posao uspe{no zavr{i ne moè ni~im da se plati”, rekla je na konferenciji za novinare u ponedeqak Draga ]iri}, najavquju}i ovu premijeru. Z. L. S.

IZLO@BA INSPIRISANA DRAGA^EVSKOM KLESARSKOM [KOLOM

NOVI VIZUELNI IDENTITET KRAJPUTA[A etvrti put u okviru Letwih dana kulture u~enici sredwe Umetni~ke {kole u â~ku, zajedno sa svojim profesorima, ponudili su originalan program, ovog puta inspirisan Draga~evskom klesarskom {kolom. Podr{ku za ovaj eksperimentalni zadatak, koji su osmislili profesori Bojana Stamenkovi} i Miodrag Danilovi}, dobili su od svoje mati~ne Ma{insko-saobra}ajne {kole, a izlo`ba otvorena u ponedeqak u gorwem holu Doma kulture, predstavila je stvarala~ke rezultate u~enika i pet profesora sva tri umetni~ka smera, okupqene oko jednog zadatka. U wegovoj realizaciji u~estvovalo je 15 u~enika koji su na zadatu temu radili tokom {kolske godine i raspusta. Inspirisan temom “Umetnost draga~evske klesarske {kole”, profesor istorije umetnosti Miodrag Danilovi} obradio je tekstualni i vizuelni materijal, odrào niz predavawa, uputiv{i i u~enike i nastavnike u blago narodne ba{tine na{eg kraja, dok su profesori sa smerova klesar, drvorezbar i konzervator kulturnih dobara, nastavili da istraùju mogu}nosti tradicije u savreme-

KULTURA

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

nim vidovima izra`avawa, isti~e Bojana Stamenkovi}, koautor eksperimenta. U timu je bila i Ana Bogi}evi}, organizator umetni~kog odeqewa. Tako su formirani novi vizuelni identiteti iskazani u savremenom duhu i ukazano po{tovawe prema ovoj dragocenoj i malo kori{}enoj temi. Izlo`ba obuhvata foto dokumentaciju umetnosti krajputa{a, kra}i istorijat o ovoj vrsti spomenika i dva grupna rada. Jedan od izvedenih umetni~kih radova ima formu paravana sa koga se i{~itavaju identiteti prona|eni na islikanim kamenim plo~ama spojenim u jednu celinu. Drugi rad je instalacija koju ~ine kocke, a koja insistira na interakciji sa publikom na taj na~in {to ih akteri sklapaju na {est na~ina. Uspe{no slo`ene, ove kocke nude kompoziciju sa odabrane fotografije, a takvim postupkom publika upoznaje i detaqe i celinu onoga {to oslikava tradicionalnu kulturnu ba{tinu draga~evskog kraja i pro{iruje svoja saznawa. O svim segmentima izlo`be bi}e od{tampan i katalog. Z. L. S.

@ivot mlade i uspe{ne Niki dobio je novi smisao kada je srela Dejmijena, privla~nog, prefiwenog milionera. Bio je jedan od onih koji ne prihvataju ne kao odgovor, ali samo na prvi pogled... U sebi je ve{to krio srce pa`qivog i ose}ajnog mu{karca, spremno da joj zale~i oìqke na telu i du{i. Ispunio je ceo wen svet i zagospodario celim bi}em. Me|utim, mra~na mesta Dejmijenove du{e ~ak ni najlu|a strast ne moè da dotakne – zato~ena teìnom uspomena iz detiwstva, podmuklo se vra}aju i prete da ga odvedu sa sobom. @elela je da pripadaju jedno drugom izvan granica najsla|e strasti i najdubqe èqe. Zajedno su upoznali svet bezgrani~ne qubavi, vatrene i duboko strastvene... da li }e u wemu i opstati?

Keti Hopkins

ZVEZDA JE RO\ENA Lija ima sve - glamuroznu ku}u i roditeqe, brata koji je oboàva, dobre prijateqe, odli~an izgled i pamet - a pored svega toga, ona je fina i nije razmaèna. Ipak, kada u igri istina ili izazov bude osvojila najpoèqnijeg de~ka u {koli, kraqica {kole Kajli ne}e joj pre}i preko toga, jer je i ona bacila oko na Xona. Kajli i wene drugarice po~iwu kampawu protiv Lije - opasnu, prikrivenu kampawu punu tra~eva, pretwi, tajni i podrivawa poverewa.

VODI^ kroz kulturna de{avawa DOM KULTURE - Petak, 22. avgust 2014. - AVIONI 2 - HRABRI VATROGASCI (3D), dugometra`ni animirani film, sinhronizovano; velika sala u 16 ~asova - Petak, 22. avgust 2014. - NINXA KORWA^E (3D), igrani film rediteqa Xonatana Libsmena; velika sala u 18 ~asova - Petak, 22. avgust 2014. - HERKUL, igrani film rediteqa Breta Tetnera; velika sala 20 ~asova - Subota, 23. avgist 2014. - SNE@ANA I SEDAM PATUQAKA, pozori{na predstava u izvo|ewu Gluma~ke radionice Doma kulture ^a~ak, postavka Draga ]iri}; velika sala u 20 ~asova

SAOBRA]AJ

SAOBRA]AJ I PRVA POMO]

^LANSKE KARTE AMSS UVEK AKTUELNE

OBEZBE\EWE MESTA NEZGODE rilikom pribliàvawa mesta nezgode, najva`nije je smawiti brzinu i bezbedno parkirati vozilo. 1. Iskqu~iti motor i ukqu~iti pokaziva~e pravaca na sopstvenom vozilu. 2. Obu}i reflektuju}i prsluk. 3. Upozoriti ostale u~esnike u saobra}aju postavqawem trouglova. 4. No}u mesto nezgode osvetliti farovima sopstvenim i vozilima ostalih putnika koji pristiù. 5. Ne pretr~avati auto putem. 6. Proveriti da li preti opasnost od ostalih automobila. 7. Proveriti preti li opasnost od isticawa gasa ili opasne te~noti. 8. Proceniti rizike od izbijawa poàra, uru{avawa ili zatrpavawa.

9. Prtoveriti ima li o{trih predmeta koji bi mogli povrediti ostale u~esnike u saobra}aju. 10. ûvajte se pokidanih elektri~nih vodova i pazite da im se niko ne pribliàva. Najva`nije je da spasioci najpre za{tite sebe i ~ine ni{ta {to bi moglo da ih dovede u opasnost. ULAZAK U AUTOMOBIL Pri ulasku u automobil, koji je u~estvovao u nezgodi, najpre bi trebalo zaustaviti rad motora, povu}i ru~nu ko~nicu ili podmetnuti teì predmet pod to~kove. 1. Vozilo prevrnuto na bok ne poku{avajte da vratite u prvobitno stawe, ali ako je mogu}e, probajte da spre~ite daqe prevrtawe. 2. Ne prilazite vozilu u plamenu, jer postoji opa-

snost od eksplozije. 3. Ne dozvolite da bilo ko pu{i cigarete na mestu nesre}e. 4. Ne zaboravite da neaktivirani vazdu{ni jstuci mogu naknadno da se aktiviraju i izazovu povrede. POMO] POVRE\ENIMA Kako je saobra}ajna nezgoda uvek iznenadni i stresan doga|aj, prirodno je da u takvim situacijama i spasioci budu uznemireni. Zato je va`no da zastanu na trenutak, uzmu vazduh i prisete se postupaka koje su nau~ili na obukama za prvu pomo}. Najva`niji postupci su: 1. Smestite povre|enog da udobno sedi ili le`i, {to zavisi od wegovog stawa, vrste ili obima povrede. 2. Radite gledaju}i povre|enog spreda.

3. Pre zapo~iwawa bilo kakve radwe, objasnite povre|nom {ta nameravate da uradite. 4. Zamolite povre|enog da vam pomogne, ukoliko to mo`e da u~ini. 5. Povre|enima nemojte davati hranu ili pi}e, bez odobrewa medicinske ekipe. 6. Za{titite povre|ene od sunca, ki{e ili snega i ne ostavite je bez nadzora dok ne stignu ekipe prve pomo}i. Takav postupak da}e povre|enima ose}aj sigurnosti i pomo}i im da lak{e prebrode stresnu situaciju. (Prva pomo} priru~nik za voza~e)

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

ezona godi{wih odmora jo{ uvek nije zavr{ena i nadle`ni u Automoto savezu podse}aju voza~e na ~lanske karte za putovawa po Srbiji i inostranstvu. Ali, bez obzira na godi{we odmore, ~lanske karte vaè cele godine i mogu dosta zna~iti voza~i u savkoj prilici. Wihova cena je 600, odnosno dve hiqade dinara. - U slu~aju kvara na putu, ~lanske karte omogu}avaju voza~ima besplatnu {lep slu`bu i mawe popravke. Velike karte vaè za putovawa u inostranstvo mogu se koristiti za ~etiri ulaska u drugu zemqu. Male od 600 dinara su za Srbiju i one su itekako korisne kaè Vladan Sekuli}, direktor poslovnice u Preqini AMSS. Verovatno su ~lanske karte dosta zna~ile ~lanovima AMSS koji su nedavno dolazili na Sabor truba~a u Gu~i. U to

VELIKA POMO] NA PUTU

vreme, prema Sekuli}evim re~ima, ve}ina voza~a ih je tada zvala zbog mawih kvarova. On najavquje i tradicionalnu jesewu akciju â&#x20AC;&#x153;Ispavno vozilo, bezbedno voziloâ&#x20AC;?: - Sli~nu akciju smo sproveli pre dva meseca, ali na`alost nismo imali

mnogo zainteresovanih voza~a. Apelujem na wih da se ubudu}e odazivaju u ve}em broju, jer ne samo da je besplatna, ve} i vrlo korisna. Kod tog malog broja voza~a koji su su proveravali automobile, uglavno su otkrivene nepravilnosti ko~ionih i svetlosnih sistema. Ta akcija je i odli~na

{ansa za proveru guma, a dobro je da i sada pomalo razmi{qamo o zimi. Naravno, tehni~ke preglede automobila je mogu}e stalno obaviti u radionicama Automoto saveza Srbije, ali samo tih petnaestak dana godi{we su besplatni. Z. J.

KAKO SKINUTI REGISTRACIONU NALEPNICU?

NI[TA BEZ MEDICINSKOG BENZINA oliko god da registracionu nalepnicu pa`qivo skidate, uglavnom na kraju ostaje trag sli~an {ahovskoj tabli. Mo`da je zato najboqe pomo} potra`iti u servisima za popravku stakla. Ali, ako i ona izostane, ve}ina voza~a ka`e da je medicinski benzin zakon. Uz to, ovo sredstvo uspe{no skida i

ostale ne~isto}e. Jedan od efikasnijih na~ina je i isprskati nalepnicu te~no{}u za ~i{}ewe stakla i ostaviti da deluje nekoliko minuta. U slu~aju da ni tada ostaci ne}e lako da se odlepe, najboqe je sastrugati ih no`em za ~i{}ewe kerami~ke plo~e na {poretu koji je efikasan za ~i{}ewe stakla.

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

LU^ANI

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

PRIMER DOBRE POQOPRIVREDNE PRAKSE: GAZDINSTVO SNE@ANE I SVETOZARA RU@IÎ]A IZ MILATOVI]A raga~evo ima idealne agroekolo{ke uslove za poqoprivrednu proizvodwu. Ono ~ime se mogu pohvaliti vredni draga~evski doma}ini su veoma kvalitetni i zdravi poqoprivredni proizvodi, na kojima im svuda u svetu mogu pozavideti. Iako se tradicionalno bave poqoprivrednom proizvodwom, i oni se redovno suo~avaju sa brojnim problemima - niskim cenama poqoprivrednih proizvoda, }udqivim vremenskim prilikama, nedostatkom novca, ali i radne snage, jer je u ovim ìvopisnim selima sve mawe mladih qudi. A da poqoprivreda ponovo moè postati uzdanica draga~evskog kraja i prava dobitna kombinacija i u ovim te{kim tranzicionim vremenima potvr|uju sve brojniji primeri uspe{nih poqoprivrednih gazdinstava {irom Draga~eva. Me|u wih se ubraja i doma}instvo sedmo~lane porodice Ruì~i}, sme{teno u brdskim predelima Milatovi}a. Ruì~i}i glavne prihode ubiraju od vo}arske proizvodwe, ali se uz tu delatnost bave i sto~arstvom. Na povr{ini od {est hektara, na 520 metara nadmorske visine, podigli su zasade jabuke i kru{ke, koji u dobrim godinama daju izuzetan rod. Kada vo}arske kulture podbace, doma}instvo se oslawa na prihode od sto~arstva. Kada kro~ite u dvori{te Ruì~i}a, dah vam zastaje od lepote ìvopisnih i neponovqivih brdskih predela ovog dela Draga~eva, koji se sa tog mesta vide kao na dlanu. Podjednako upe~atqivo je i wihovo imawe, koje ve} na prvi pogled odaje utisak da na wemu ìve veoma radi{ni qudi. O poqoprivrednoj proizvodwi i seoskom ìvotu razgovarali smo sa Sneànom Ruì~i}, koja se godinama unazad, rame uz rame sa suprugom Svetozarom, borila da unapredi doma}instvo. Kako kaè ova vredna Draga~evka, gradski ìvot je bio popularan i u godinama kada je ona devovala. Kada je do{ao trenutak izbora, odluku je prepustila srcu. Zaqubila se u seoskog momka i ostala u rodnom selu. Ukoliko je ~ovek marqiv i maksimalno posve}en ovom poslu, i u dana{wim uslovima moè sasvim pristojno da ìvi, smatra Sneàna. Ipak, da bi ostvario dobit, neophodno je da se bavi ozbiqnijom proiz-

MUDRIM POTEZIMA DO STABILNIH PRIHODA

vodwom, jer se protiv niskih cena poqoprivrednih proizvoda moè boriti iskqu~ivo uve}awem proizvodwe, podizawem prinosa i poboq{awem kvaliteta proizvoda. Tako|e, kako tvrdi Sneàna, ako se poqoprivrednik bavi iskqu~ivo gajewem jedne kulture, uvek postoji rizik da ostane bez zarade. Najsigurnija je kombinovana proizvodwa, koja se u glavnom pokazala kao dobra formula opstanka seoskih gazdinstava. FORMULA USPEHA KOMBINOVANA PROIZVODWA Kako isti~u Ruì~i}i, nekada je wihovo selo imalo veoma jaku zemqoradni~ku zadrugu, u kojoj su i wih dvoje bili zaposleni. Bila su to vremena velikog procvata sela. Zadruga je otkupqivala sve poqoprivredne proizvode, pa je seqak mogao opu{tenije da se posveti proizvodwi. Iskustva, koja su stekli u tom periodu, pomogla su im kasnije da se lak{e sna|u na trì{tu. Sa~uvali su va`nije kontakte, pa su lak{e i savla|ivali te{ko}e u plasmanu robe. Od velike pomo}i im je bila i Sneànina diploma Poqoprivredne {kole u Poègi, tako da im nije mawkalo znawa, a ni iskustva za posao kojim su se bavili. Prvo su proizvodili krompir, a kasnije su po~eli da podiù i vo}ne zasade, tako da danas imaju oko

Vojin, budu}i direktor gazdinstva

{est hektara vo}waka. Najmla|i zasad, od 400 sadnica kru{ke, zasnovali su pro{le godine. Iako je kru{ka osetqivija i zahtevnija vo}arska kultura, ima dobru pro|u na tr`i{tu i veoma je isplativa. - Imamo 80 ari pod jabukom, a sve ostalo je kru{ka. Opredelili smo se za sorte kru{ke, koje dobro uspevaju na na{em podru~ju, a to su “Karmen”, “Viqamovka”, “Santa Marija”, “Butira”. S obzirom na to da proizvodimo ve}e koli~ine ovog vo}a, lak{e dolazimo do kupaca. Po~etkom ove sedmice prodali smo “Santa Mariju” za rusko tr`i{te, po ceni od 60 dinara po kilogramu. Cena jeste boqa od pro{logodi{we, ali je, generalno uzev, zbog lo{ih vremenskih prilika rod kru{ke, ali i svih drugih vo}arskih kultura na podru~ju Draga~eva podbacio. Poqoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom i rizik uvek postoji.

Boqe godine pokrivaju gubitke onih lo{ijih i proizvodwa se uvek nastavqa kaè Sneàna, potkrepquju}i svoju izjavu i dopunskim podacima. Pro{le sezone ubrali su 12 vagona kru{ke i jabuke, a ove godine ne}e imati vi{e od dva i po vagona vo}a. NAJVE]I PROBLEM NAVODWAVAWE Ruì~i}i su uvek praktikovali da se prema novcu ophode doma}inski. Ma{ine su nabavqali polako, jednu po jednu, iz sopstvenih sredstava i to prete`no osamdesetih godina pro{log veka. Jedino su za izgradwu hladwa~e koristili kreditna sredstva Fonda za razvoj, u visini od 17.000 evra, koja su, kako kaù, dobili pod veoma povoqnim uslovima. Nedavno su otplatili i posledwu ratu kredita, pa sada mogu da predahnu. Nabavili su i dve rampe za brawe vo}a, koje im mnogo olak-

{avaju rad. Pro{le godine su kupili i tarup, tako da za sada ne planiraju neka zna~ajnija ulagawa u mehanizaciju. - Nedostaju nam jo{ zalivni sistemi, ali o wima i ne razmi{qamo, jer se vodom snabdevamo sa seoskog vodovoda. Imamo ograni~enu potro{wu vode u su{nim periodima i jo{ uvek razmi{qamo na koji na~in da razre{imo ovaj problem. Bilo je predloga da se urade projekti za kopawe arterskih bunara, koji bi vodom za zalivawe snabdevali vi{e poqoprivrednih gazdinstava. Poqoprivrednici u postoje}im kriznim uslovima nisu u stawu da samostalno iznesu tako velike investicije, pa bi im za wihovu realizaciju bila neophodna podr{ka dràve i lokalne samouprave - kaè Sneàna. Ruì~i}i imaju 17 hektara zemqe. Pored vo}arskih kultura i krompira, uzgajaju i kukuruz, koji im je neophodan za ishranu stoke. Imaju tridesetak ovaca i jagawaca, kravu, junicu, sviwe i ìvinu. Proizvode sve {to im je neophodno za ishranu porodice, ali i radnika, koje angaùju to-

kom sezone i za koje godi{we spreme i do dve hiqade obroka. Kako isti~e Sneàna, u postoje}im uslovima privre|ivawa, svaka pomo} dràve i lokalne zajednice mnogo zna~i poqoprivrednicima draga~evskog kraja, jer su ìteqi sela osiroma{ili. Ulagawa u poqoprivredu su visoka, a i vremenske prilike kao da su se urotile protiv wih. Situaciju su dodatno pogor{ale aprilske i majske poplave, koje su na nekim podru~jima Draga~eva potuno uni{tile poqoprivredne kulture, tako da }e se poqoprivrednici te{ko oporaviti od posledica elementarnih nepogoda. Sneàna i wen suprug su pro{le godine posetili Sloveniju, pa su imali idealnu priliku da uporede na{a i wihova dostignu}a u poqoprivredi. Studijsko putavawe je organizovala lokalna samouprava za poqoprivrednike Draga~eva, kako bi se upoznali sa dobrim primerima slovena~ke prakse u oblasti agrara. Kako isti~u Ruì~i}i, slovena~ki poqoprivrednici imaju veliku prednost, jer iza wih stoje jake zadruge, koje im pomaù u plasmanu proizvoda. Upravo to nedostaje i na{oj poqoprivredi, kako bi dostigla novi procvat. Naravno, modernizacija i sertifikacija proizvodwe su neizbeàn uslov svakog daqeg razvoja i ozbiqnijeg prodora na{ih poqoprivrednih proizvoda na svetsko trì{te. Za boqe rezultate u poqoprivredi nedostaju nam i vi{e discipline i boqe organizacije u proizvodwi, zakqu~uju Ruì~i}i. V. S.

LU^ANI

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

SEDNICA SO LU^ANI, ZAKAZANA ZA 14. AVGUST, NIJE ODR@ANA ZBOG NEDOSTATKA KVORUMA

NOVI TERMIN SKUP[TINSKOG ZASEDAWA 25. AVGUST ednica Skup{tine op{tine Lu~ani, koja je bila zakazana za ~etvrtak, 14. avgust, nije odr`ana zbog nedostatka kvoruma. Pozivu se odazvalo 19 odbornika od ukupno 45, koliko broji skup{tinski saziv. Da bi se sednica lokalnog parlamenta odr`ala bilo je neophodno da joj prisu-

lokalnih mo}nika, koji neprekidno poku{avaju da nasilno prekomponuju vlast, a kojima su bili izloèni pojedini odbornici, kako bi bojkotovali rad Skup{tine i onemogu}ili da se sednica odrìâ&#x20AC;?. - Svakodnevni pritisci i pretwe otkazima i preme{tawima na nià

stva za sanaciju posledica poplave, koja bi trebalo nakon usvajawa na sednici Skup{tine da se pridru`e republi~kim, kako bismo pomogli obnovu doma}instava i saobra}ajne infrastrukture na podru~ju ugro`enih mesnih zajednica u periodu dok jo{ uvek mogu da se obavqaju radovi. Tu su i socijalno ugro-

I MERE PODR[KE AGRARU ^EKAJU REBALANS BUXETA

stvuju 23 odbornika. Predsednik Skup{tine op{tine Lu~ani Dragan [u{i} zakazao je novi termin skup{tinskog zasedawa, sa istim dnevnim redom, za 25. avgust, u 17 ~asova. Ina~e, rok za odràvawe sednice isti~e 27. avgusta, a ako se do tada ne obezbedi kvorum za weno odràvawe, zakon predvi|a raspu{tawe svih skup{tinskih organa i uvo|ewe privremene uprave, ~ije ~lanove imenuje Vlada Republike Srbije. Ukoliko do|e do formirawa privremenog organa, zakonom je propisan rok od {est meseci za raspisivawe vanrednih lokalnih izbora. Kako je istakao [u{i}, sednica nije odràna dobrim delom i zbog sezone godi{wih odmora, tako da se pojedini odbornici iz objektivnih razloga nisu odazvali pozivu da prisustvuju skup{tinskom zasedawu. Ipak, glavni razlog nedostaka kvoruma, kako navodi [u{i}, bile su â&#x20AC;&#x153;neke prqave radwe, koje se odigravaju u wihovoj op{tini, odnosno èstoki pritisci politi~kih protivnika i pojedinih

radna mesta su po meni nedopustivi, a na kraju krajeva i nezakoniti, jer na{ Izborni zakon, Zakon o lokalnoj samoupravi i Ustav garantuju da se svakom biranom licu omogu}i prisustvovawe sednicama, a to zna~i da direktor i poslodavac ne mogu spre~iti odbornike da prisustvuju skup{tinskom zasedawu time {to }e im usktratiti izlaznice sa posla. Na `alost, neki na{i lokalni mo}nici demokratiju shvataju druga~ije i misle da mogu sve, pa ~ak i da kr{e zakonom zagarantovana prava biranih lica - izjavio je [u{i}, komentari{u}i razloge zbog kojih nije odr`ana sednica Skup{tine op{tine Lu~ani 14. avgusta. Na dnevnom redu sednice nalazi se rebalans buxeta, tako da bi blokada rada skup{tinskih organa, kako je istakao predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, dovela do velikih problema u funkcionisawu lokalne samouprave. - Rebalansom buxeta su predvi|ena zna~ajna sred-

ène kategorije stanovnika na{e op{tine, koje najvi{e zavise u redovnih buxetskih izdvajawa, pa je i za wih itekako va`no usvajawe rebalansa buxeta - rekao je Sretenovi}, izraàvaju}i uverewe da }e slede}a sednica SO biti odràna, bez obzira na sve u~estalije zlonamerne poku{aje obmawivawa gra|ana plasirawem raznih neistina u javnosti.

Poqoprivreda je velika razvojna {ansa Draga~eva. Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede je dalo saglasnost na predlo`eni program mera podr{ke sprovo|ewa poqoprivredne politike i ruralnog razvoja op{tine Lu~ani za 2014. godinu, ali da bi se predvi|ena buxetska sredstva u visini od 12,8 miliona dinara iskoristila neophodno je da se usvoji rebalans buxeta. Kako isti~e Mili} Domanovi}, predsednik Saveta za selo, ukoliko do|e do poreme}aja u funkcionisawu lokalne samouprave, bi}e

dovedena u pitawe i realizacija podsticajnih mera, ~iji je osnovni ciq da unaprede poqoprivredu draga~evskog kraja. - Draga~evo ima odli~ne agroekolo{ke uslove za proizvodwu zdravstveno bezbedne hrane, koja je na svetskom trì{tu veoma cewena. Imamo idealne uslove i za organsku proizvodwu, koja je u na{oj zemqi tek u povoju, a zna se da ovakva vrsta proizvoda postiè daleko vi{u cenu u svim razvijenijim zemqama. Predloènim programom mera èleli smo da u ovim ekonomski te{kim vremenima pomognemo poqoprivrednicima da unaprede svoju proizvodwu, jer se draga~evska sela mogu oìveti jedino stvarawem

ekonomski jakih poqoprivrednih gazdinstva. Polovina radno aktivnog stanovni{tva u na{oj op{tini se bavi poqoprivredom i zavisi od we. ^lanovi Op{tinskog ve}a su saglasni u stavu da sredstva koja su u op{tinskom buxetu predvi|ena za podr{ku agraru ne bi trebalo redukovati, ali kona~nu re~ imaju odbornici Skup{tine op{tine - ka`e Domanovi}, preciziraju}i da je do sada utro{en samo mali deo predvi|enih sredstava namewenih poqoprivredi i to uglavnom za edukaciju poqoprivrednika, organizovawe izlo`be poqoprivrednih proizvoda u vreme Sabora truba~a i ve{ta~ko osemewavawe goveda.

OGROMNE [TETE Poqoprivrednicima Draga~eva su podsticajna sredstva sada najpotrebnija, jer su vremenske prilike drasti~no umawile rod wihovih gajenih kultura, smatra Domanovi}. Kako navodi, situacija je posebno kriti~na u 18 mesnih zajednica, koje su zadesile velike poplave tokom aprila, maja i po~etkom juna. Ukupna {teta na poqoprivredi od poplava, bujica i snega iznosi oko 137.659.000 dinara. [teta od grada, koji je zahvatio podru~ja pojedinih draga~evskih sela, procewena je na 38.704.000 dinara. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

PREDSEDNIK MILANOVA^KE OP[TINE ODR@AO SASTANAK SA DIREKTORIMA OBRAZOVNIH USTANOVA

PROMOCIJA NACRTA IDEJNOG RE[EWA REKONSTRUKCIJE SPOMEN PARKA „BRDO MIRA”

[KOLE SPREMNO ^EKAJU 1. SEPTEMBAR

JEDINSTVO ARHITEKTURE, SKULPTURE I VRTNE UMETNOSTI!

snovne i sredwe {kole su spremne za po~etak nove {kolske godine, izjavili su direktori gorwomilanova~kih obrazovnih ustanova na zajedni~kom sastanku, koji je organizovan u zgradi lokalne samouprave. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi}

ozbiqnijih radova na ure|ewu {kolskog prostora, ukqu~uju}i objekate, dvori{ta, parkove i travnate povr{ine, kako bi grad i wegova okolina lep{e izgledali tokom obele`avawa velikog jubileja - dvestote godi{wice od Drugog srpskog ustanka. U ciqu predupre|ewa eventu-

}eg odr`avawa i ulep{avawa zelenih povr{ina, a pojedine {kole imale su i zna~ajne gra|evinske radove na nekim objektima, ~iji je investitor bila op{tina Gorwi Milanovac. [kola u Br|anima }e 1. septembar do~ekati sa ure|enim toaletima. Osnovna {kola u Gorwim Bawani-

rihitekte projektanskog studija „Homeplan“ nedavno su predstavile nacrt idejnog re{ewa rekonstrukcije gorwomilanova~kog Spomen parka „Brdo Mira“, koji predstavqa svojevrsan muzej pod vedrim nebom, na povr{ini od ~etiri i po hektara, i jedinstvenu prostornu celinu sa spomeni~kim kompleksom upotpuwenim obele`jima iz razli~itih perioda. - Vreme je da na{e “Brdo mira” dobije preure|en izgled i postane lepo i moderno izleti{te, sa adekvatnim sadràjima koji bi trebalo da ~ine jedan park, ali uz po{tovawe dostojanstva Spomen parka. Centralni spomenici }e zadràti svoju lokaciju i dugogodi{wi zna~aj. Predlog stru~waka je da se kompletan prostor Spomen parka oìvi dodatnim sadràjima u ciqu pospe-

A je istakao da je od izuzetnog zna~aja da {kole spremno do~ekaju novu {kolsku godinu i da }e narednih dana nadle`ne inspekcijske slu`be obi}i sve {kolske objekte, a ukoliko za to bude bilo potrebe, nalo`iti i mere otklawawa eventualnih nedostataka. On je, tako|e, ukazao da je potrebno, bez odlagawa, preduzeti mere i pristupiti izvo|ewu

alnih problema u predstoje}oj grejnoj sezoni, Mirkovi} je pozvao direktore da provere funkcionalnost sistema grejawa, kako bi se blagovremeno otklonili eventualni nedostaci. Kako su istakli direktori gorwomilanova~kih {kola, prete`ni broj {kolskih objekata pretrpeo je sezonska ulep{avawa, u vidu kre~ewa, teku-

ma do~eka}e u~enike potpuno renovirana, a za naredni period, kako je najavqeno, o~ekuje se i gradwa nove monta`ne {kole u Semedra`i. Direktori {kola su informisani da u interesu izrade projekcije buxeta za 2015. godinu blagovremeno moraju precizirat svoje planove, kako bi se za wihovu realizaciju obezbedila sredstva.

OBAVE[TEWE U sklopu priprema za obele`avawe DVA VEKA od podizawa Drugog srpskog ustanka u Takovu u jubilarnoj 2015. godini, u toku je renovirawe zgrade

Muzeja u Takovu. Zbog izvo|ewa gra}evinskih radova, muzejska postavka posve}ena Drugom srpskom ustanku ne}e biti dostupna posetiocima do

22. septembra. Najvrednije eksponate iz te postavke posetioci mogu pogledati u Muzeju u Gorwem Milanovcu, u Sin|eli}evoj ulici.

{ivawa turizma i rekreacije, ali bez naru{avawa ambijenta mira i dostojanstva spomen-obele`ja - rekao je predsednik op{tine Milisav Mirkovi} na radnom sastanku sa u~esnicima u izradi nacrta. O rekonstrukciji “Brda Mira” diskutovali su rukovodilac na projektu beogradski arhitekta Ivan Radosavqevi}, pejza`ni arhitekta Maja \or|evi}, profesori doktori Slobodan Vu~i}evi} i Qiqana Vujkovi}, gorwomilanova~ki arhitekta Predrag Dabi} i na~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi} sa saradnicima iz Odeqewa za urbanizam. Kako je re~eno, preure|ewem Spomen-parka bi}e uspostavqeno jedinstvo arhiktekture, skulpture i vrtne umetnosti. Planirano je da dekorativnim i raznolikim novim sadnicama bude zameweno vi{e od hiqadu

uklowenih vegetacijski beìvotnih i o{te}enih stabala, {to }e “Brdu mira” dati sasvim novi izgled, u kome }e uìvati svi posetioci. Kompletan prostor bi}e oìvqen dodatnim sadràjima, kao {to su trim staza koja }e biti uskla|ena sa konfiguracijom terena, nove klupe i infopunktovi. Letwa u~ionica, odnosno amfiteatar na otvorenom, omogu}i}e odvijawe {kolske nastave. Dostojanstvo spomenika, lepota vrtnog rastiwa i staze bi}e istaknuti specijalnom rasvetom, a na ciqnim mestima bi}e postavqen prate}i urbani mobilijar sa putokazima i informativnim panoima. Kompleks }e biti obezbe|en adekvatnom ogradom i kapijama, ~esmom, sanitarno-higijenskim objektima, a na vi{e lokacija oko kompleksa bi}e odre|en parking prostor.

GORWI MILANOVAC

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

POTPISAN UGOVOR ZA REKONSTRUKCIJU GORWOMILANOVA^KOG DOMA KULTURE redsednik op{tine Milisav Mirkovi} potpisao je 15. avgusta ugovor o izvo|ewu gra|evinskih radova na rekonstrukciji Doma kulture u Gorwem Milanovcu sa gra|evinskom firmom „Sloga construction“ iz Kragujevca. Kako je izjavio Mirkovi}, vrednost gra|evinskih radova na savremenom i modernom Domu kulture u Gorwem Milanovcu, koji }e ulep{ati centralni deo grada, iznosi vi{e od 84 miliona dinara. Kako je naveo, sredstva su obezbe|ena za realizaciju prve i druge

ROK ZA ZAVR[ETAK RADOVA POLA GODINE faze rekonstrukcije. Prema re~ima na~elnice Op{tinske uprave Gorweg Milanovca Gorice Petrovi}, ispuweni su svi preduslovi za raspisivawe javne nabavke i za drugu fazu radova na rekonstrukciji Doma kulture, a sve to sa ciqem da 23. aprila naredne godine, na datum obele`avawa

dva veka od podizawa Drugog Srpskog ustanka, sve~ana sala zasija u punom sjaju. Rok za zavr{etak radova je 6 meseci od dana potpisivawa ugovora, s tim {to je predstavnik izvo|a~a radova Dejan Rangelov pokazao spremnost da se radovi okon~aju i pre predvi|enog datuma, isti~u}i da ovo preduze}e do sada nije imalo priliku da radi u Gorwem Milanovcu, niti na ovako referentnom poslu. U postupku javne na-

VEST

VODA NA RUDNIKU NEISPRAVNA ZA PI]E redsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} doneo je naredbu kojom se zabrawuje upotreba vode za pi}e i pripremawe hrane svim korisnicima vode iz sistema vodosnabdevawa za naseqe Rudnik, jer je u woj, prema nalazu Zavoda za javno zdravqe ^a~ak, konstatovana poja~ana koncentracija arsena, koja prema{ava gra-

nice koje su dozvoqene Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e. Javno komunalno preduze}e „Gorwi Milanovac“ }e potro{a~e u naseqenom mestu Rudnik redovno snabdevati vodom za pi}e i pripremawe hrane putem cisterni, sve dok se naredba o zabrani upotrebi vode sa rudni~kog sistema vodosnabdevawa ne stavi van snage.

bavke na tender se javilo deset izvo|a~a radova, a je posao prema bodovawu nadle`ne komisije dobila gra|evinska firma „Sloga construction“ iz Kragujevca. Pored izabranog nadzornog organa, formirana je i op{tinska radna grupa, na ~elu sa na~elnicom Op{tinske uprave, koja }e pratiti kvalitet i dinamiku gra|evinskih radova i sa~iwavati blagovremene izve{taje za organe lokalne samouprave.

Na potpunu rekonstrukciju zgrade Doma kulture Milanov~ani su ~ekali vi{e od pola veka, a wenim zavr{etkom ne samo da }e centralni deo grada dobiti moderniji i lep{i izgled, ve} }e i kulturni `ivot gra|ana biti znatno unapre|en. - Posle svih priprema koje predvi|a zakonska procedura, stekli su se uslovi da zapo~nemo realizaciju jo{ jedne velike op{tinske investicije, koja podrazumeva potpunu

rekonstrukciju gorwomilanova~kog Doma kulture. Sredstva su obezbe|ena i u prvoj fazi izgradwe ona iznose oko 85 miliona dinara. U toku su pripreme za raspisivawe tendera i za radove predvi|ene u drugoj fazi, kako bi sve bilo spremno i uskla|eno da se radovi zavr{e do predvi|enog roka - rekao je predsednik op{tine Mirkovi}. - Sigurna sam u potpunosti da }e se svi radovi odvijati po predvi|enom planu i danamici, a odabrani koordinatori }e biti veza izme|u gra|evinaca, nadzornika i lokalne samouprave. Oni su i do sada pokazali visok stepen profesionalizma u svim do sada realizovanim op{tinskim investicijama. Imamo dovoqno iskustva, obezbe|ena su sredstva, odabrana su stru~na lica i radna snaga, i nadam se da }e Op{tinska uprava uspe{no obaviti i ovaj posao, koji joj je poveren kao nosiocu radova - izjavila je povodom po~etka rekonstrukcije Doma kulture na~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi}.

ZAVR[ENO ASVALTIRAWE PUTA U BREZNI ve sedmice je zavr{eno asvaltirawe 880 metara puta u zaseoku Borovwaci u Mesnoj zajednici Brezna. Me{tani ove mesne zajednice su vi{e nego zadovoqni, uzimaju}i u obzir da su i pored te{ke ekonomske situacije uspeli da u~estvuju u finansirawu radova sa 1.100.000, dok je u~e{}e Javnog preduze}a za puteve iznosilo 2.200.000 dinara. Kako isti~u u Javnom preduze}u za puteve, u toku su i pripreme Pripreme za asfaltirawe puteva u Dowim Braneti}ima, Klati~evu, Savincu. Zahvaquju}i lokalnoj samoupravi, a`urnosti JP za puteve i u~e{}u gra|ana, putna slika op{tine Gorwi Milanovac se lagano unapre|uje.

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E STANOVI P- 20 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 E P-27 m2, Hotel Morava, 5. sprat, cena 19.000 E P-31 m2, centar, 5. sprat, TA, cena 25.000 E P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, cena 32.000 E P-38 m2, Qubi} kej, prizemqe, CG, cena 23.000 E P-37 m2, Qubi} kej, VP, CG, cena 20.000 E P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 25.500 E P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 E P-42 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, TA, terasa, cena 25.000 E P-45 m2, Nemawina, noviji, 4. sprat, lift, CG, cena 34.000 E P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 E P-49 m2, stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 E P-49 m2, K.V. Popovi}a, 6. sprat, lift, CG, cena 32.000 E P-52 m2, Hotel Morava, 6. sprat, lift, CG, terasa, cena 33.000 E P-53 m2, Avenija 1, 2. sprat, lift, CG, cena

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-53 m2, Alvaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 25.500 E P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 E P-58 m2, Qubi} kej, 10. sprat, lift, CG, terasa, cena 30.000 E P-60 m2, nov, Balkanska, 4. sprat, CG, cena 32.000 E P-60 m2, Alvaxinica, 4. sprat, zgrada od fasadne cigle, CG, terasa, cena 38.000 E P-61 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, lift, cena 36.000 E P-63 m2, Hotel Morava, nov, 4. sprat, CG, terasa, cena 33.000 E P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, terasa, cena 47.000 E P-66 m2, O[ Filip Filipovi}, 2. sprat, TAGAS, terasa, cena 39.000 E P-66 m2, centar, 3. sprat, CGm, terasa, cena 48.000 E P-74 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 E P-76 m2, nov, Hotel Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 52.000 E P-78 m2, K.V.Popovi}a, 6. sprat, CG, lift, terasa, cena 48.000 E P-82 m2, Hotel Morava, 9.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

sprat, CG, terasa, lift, cena 45.000 E BEOGRAD - VRA^AR, Prodajem novu garsoweru na 1. spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva,cena 36.000 E CRVENI KRST-NOV, trosoban stan, 1.sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 90.000 E KU]E P-80 m2, plac 1 ar, centar, cena 40.000 E P-45 m2, plac 12 ari, Trbu{ani, cena 12.000 E P-60 m2, plac 4 ara, Alvaxinica, cena 50.000 E P-102 m2, plac 5.90 ari, kod Hotel Morave, cena 70.000 e ili zamena za dva stana LOKALI P-18 m2, Qubi} kej, cena 16.000 E P-135 m2, Rakova, cena 10.000 E P-169 m2, Viqu{a, plac 10 a, cena 7000 E P-75 m2 + 120 m2, 3. ara, Obili}eva, cena 30.000 E

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

IVAWICA

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

SEMINARI ZA PODR[KU OSETQIVIM GRUPAMA

POMO] ZA OGREV NAJUGRO@ENIJIM PORODICAMA

POKRENUTI NOVE I UNAPREDITI POSTOJE]E SOCIJALNE USLUGE

NOVAC „NA RUKE”

vawi~ko Dru{tvo za cerebralnu i de~iju paralizu u subotu, 23. avgusta, u Zavodu za rehabilitaciju, organizuje prvi u nizu od deset seminara iz projekta “Servisi podr{ke za osetqive grupe”. Wihov ciq je da unaprede kapacitete organizacije civilnog dru{tva za pruàwe socijalnih usluga u jugozapadnoj Srbiji. “Ovim projektom pokriveno je 15 op{tina iz okruèwa, pa }e predstavnici tih lokalnih samouprava i nevladinih organizacija biti gosti na{eg grada”, kazala je predsednica Dru{tva za cerebralnu i de~iju paralizu Svetlana Glavini} i dodala: - Prvi }e biti odràn jednodnevni seminar pod nazivom “Evropske politike i

standardi socijalne za{tite u Evropskoj uniji”. Na ovaj na~in }emo pomo}i drugim organizacijama iz Srbije, pokrenuti nove i unaprediti postoje}e socijalne usluge. Na prvom seminaru bi}e 15 u~esnika iz okru`ewa, a predava~i diplomirani pravnik i savetnik u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Milica \uki} i defektolog Goran Rojevi} iz nevladine organizacije “De~ije srce” iz Beograda. Projekat, ~iji je nosilac ovda{we Dru{tvo za cerebralnu paralizu, finansira delegacija Evropske unije u Srbiji. Wegovi partneri su Asocijacija za razvoj ibarske doline - IDA iz Kraqeva i Dru{tvo za cerebralnu i de~iju paralizu op{tine U`ice.

Centru za socijalni rad u toku je postupak ostvarivawa prava na jednokratnu pomo} za nabavku ogreva. Procewuje se da }e ovo pravo mo}i da ostvari oko 60 porodica, a svakoj }e za kupovinu ogreva za narednu zimu biti ispla}eno 12 hiqada dinara. Novac }e mo}i

da podignu na blagajni Centra, od 1. septembra. Kriterijumi za ostvarivawe ovog prava su da je porodica korisnik nov~ane socijalne pomo}i i da je polovina wenih ~lanova radno nesposobna, navode u Centru. - Ovo pravo predvi|eno je odlukom o ostvarivawu usluga i materijalne podr{ke u socijalnoj za{titi iz nadle`nosti op{tine Ivawica, a sredstva su obezbe|ena odlukom o buxetu za 2014. godinu. Procedura je uobi~ajena. Kada donesemo re{ewa, ona se dostavqaju op{tini, koja potom prebacuje novac koji je ve} predvi|en za ovu svrhu - obja{wava direktorka Centra za socijalni rad Svetlana Jeli}. Isplata novca „na ruke“ pokazala se kao mnogo povoqnija varijanta za korisnike ove pomo}i, a praktikuje se posledwih pet, {est godina.

ZBLI@AVAWE OSOBA SA INVALIDITETOM I WIHOVIH PORODICA

EKO KAMP U KU[I]IMA

LETOVAWE U BUQARICAMA

PREDNOSTI BORAVKA U PRIRODI ancelarija za mlade i izvi|a~ki odred “Ratko Sofijani}“ iz Ivawice, u saradwi sa ovda{wim udruèwem „Aktivizam mladih“, od 22. do 24. avgusta organizova}e ~etvrti Eko kamp. Zbog dobrih uslova i iskustva sa prethodnim, Ku{i}i i O[ „Major Ili}“ bi}e doma}in i ovogodi{weg kampa. Ciq ove akcije je podizawe svesti mladih o va`nosti za{tite ìvotne sredine, kaè saradnik Kancelarije za mlade Aleksandar Parezanovi}. - Na ovogodi{wem kampu }emo prikazati prednosti boravka u prirodi, kroz razne radionice o ìvotu u prirodi i za{titi na{e okoline, kao i stazu izazova, koja je bazirana na proveri izvi|a~kih ve{tina i znawa, kao i op{teg znawa o ekologiji. Pored navedenih aktivnosti, u~esnici }e mo}i da uìvaju u sportu, dru{tveno korisnim aktivnostima i kulturno zabavnom programu - obja{wava Parezanovi}. On dodaje da }e kampu prisustvovati planinke i izvi|a~i, saradnici Kancerarije za mlade op{tine Ivawica, volonte-

ri lokalnih kancelarija za mlade iz regiona, kao i predstavnici drugih udru`ewa mladih i udru`ewa za mlade iz regiona i cele Srbije. Prvi „Eko kamp“ organizovan je 2011. godine, kome su prisustvovali izvi|a~i i saradnici Kancelarije za mlade iz Srbije, dok je naredne 2012. dobio i me|unarodni karakter, kada su ugostili 30 mladih izvi|a~a iz Versaja (Francuska). Pro{logodi{wi kamp realizovan je u Ku{i}ima na prostoru O[ „Major Ili}“, od 23. do 25. avgusta.

U organizaciji ovda{weg Dru{tva za cerebralnu i de~iju paralizu, uz finansijsku podr{ku op{tine Ivawica, 10 osoba sa invaliditetom i wihove porodice letova}e 10 dana u Buqaricama, u Kampu “Vaqaonice bakra i aluminijuma Sevojno”. Oni na moru ostaju do 30. avgusta. - Organizacijom ovakvog vida letovawa zbli`avamo osobe sa invaliditetom i wihove porodice, {to je od velikog zna~aja i za jedne i za druge. Neke porodice do sada nisu imale mogu}nost da letuju zajedno sa svojim ~lanovima i ovo letovawe }e im biti jedno

akon po`ara u Brusniku, u kojem je izgorela sedamdesetogodi{wa Blagomirka Petrovi}, a na mestu stare brvnare ostalo zgari{te, op{tina }e pomo}i wenom osam godina starijem suprugu Milutinu. On }e do daqweg ostati u bolnici, gde je sme{ten, jer je pre kob-

nog dana imao te{ku operaciju, dok je u po`aru zadobio lak{e opekotine. U brvnari nove gradwe, koja se nalazi u blizini ove koja je izgorela, `ivi wegov sedamdesettrogodi{wi brat Vasilije. Kako u woj nema ni{ta od stvari, one najneophodnije, kao {to su krevet, posteqina i posu|e, doneli su me{tani. Predsednik op{tine Milomir Zori} i zamenik predsednika SO Nenad Mijailovi} posetili su ovo mesto i najavili pomo} u opremawu brvnare. Kako saznaje Ivawi~ki radio, narednih dana u wu }e biti uvedena i struja. Na lice mesta su stigli predstavnici ivawi~kog Crvenog krsta i Centra za socijalni rad. Kao i ranije u sli~nim situacijama, doneli su im prvu pomo}, prehrambene i higijenske pakete, i }ebad, ali i evidentirali {ta }e im biti potrebno u narednom periodu, obja{wava sekretar Crvenog krsta Ankica Mojsilovi}.

cijalnih usluga. Uz finansijsku podr{ku lokalne samouprave do sada su osobe sa invaliditetom letovale u Dobrim vodama, kod Bara.

PO^ELA RASPODELA POMO]I CRVENOG KRSTA

PREHRAMBENI I HIGIJENSKI PAKETI

STI@E POMO] POGORELCIMA U BRUSNIKU

OPREMAWE BRVNARE

novo iskustvo - obja{wava predsednica Dru{tva za cerebralnu i de~iju paralizu Svetlana Glavini}. Dru{tvo svake godine organizuje letovawe za svoje ~lanstvo i korisnike so-

rveni krst Ivawice zapo~eo je distribuciju 300 prehrambenih i higijenskih paketa svojim korisnicima. Pomo} je stigla od Crvenog krsta Srbije, a sredstva je obezbedila Vlada Srbije, na inicijativu Ministarstva za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa. Ukupno je obezbe|eno 41.540 paketa za 105 op{tina, ka`e sekretar Crvenog krsta Ivawice Ankica Mojsilovi}. - Do sada je Crveni krst podelio vi{e

od 100 paketa, a distribucijom su obuhva}ene mesne zajednice: Mo~ioci, Brezova, Lisa, Osonica i Luke. Raspodelu smo zapo~eli i na podru~ju Er~ega i Bratqeva. Zbog velikog prostranstva na kojem se nalaze na{i korisnici, distribucija je ote`ana, ali smatram da }emo je zavr{iti do polovine septembra - obja{wava Mojsilovi}eva. U raspodeli ovih paketa, pored radnika Crvenog krsta, ukqu~eni su i volonteri koji su mnogo puta do sada pokazali svoju humanost, a u~estvuju i lica koja su do Nove godine bila anga`ovana u „Tehni~kom servisu - pomo} u ku}i“, Centra za socijalni rad. Pored toga, Centar za socijalni rad im kad god je to potrebno ustupi svoje vozilo, obja{wava sagovornica. Izvor: Ivawi~ki radio

OGLASI

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

CAFFE PIZZERIA LEONARDO

potrebna dva radnika sa radnim iskustvom. Za informaciju javiti se li~no ili na telefon 063/44-54-45 od 12 do 20 ~asova

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

060/434-2-190

STANOVI P-20 M2, 13. SPRAT, CG, KNEZA MILO[A, 17.000E P-30 M2, 3.SPRAT, CG, AVENIJA, 22.500 E P-32 M2, 5.SPRAT, CG, BALKANSKA, 24.000 E P-36 M2, VP, TA, H.MORAVA, 24.000 E P-31 M2, 7.SPRAT, CG, AVLAXINICA, 21.000 E P-38 M2, 2.SPRAT, CG, KOD CARA, 29.500 E P-43 M2, VP, TA, AVLAXINICA, 21.000 E P-49 M2, 1.SPRAT, TA, H.MORAVA, 23.000 E P-43 M2, 8. SPRAT, CG, AVLAXINICA, 31.000 E P-55 M2, 9.SPRAT, CG, S.MARKOVI]A, 25.000 E P-51 M2, PR, TA, 9. JUGOVI]A, 26.000 E P-45 M2, 2.SPRAT, CG, K. AN\ELKOVI]A, 31.000 E P-45 M2, VP, CG, QUBI]SKA, NOV, 36.000 E P-51 M2, PR, TA, CENTAR, 39.000 E P-52 M2, 7. SPRAT, AVLAXINICA, NOV, 37.000 E

P-57 M2, PR, CG, AVENIJA, 28.500 E P-60 M2, 1 SPRAT, TA, KOD M.PAVLOVI], 35.000 E P-62 M2, 2. SPRAT, CG, CENTAR, 42.000 E P-67 M2, 12. SPRAT, CG, KEJ, DUPLEKS, 42.000 E P-82 M2, 4. SPRAT, CG, KOD GRADSKOG PARKA, 62.000 E P-82 M2, 2.SPRAT, CG, GVO@\AR, 50.000 E P-92 M2, 1. SPRAT, CG, GVO@\AR, 60.000 E P-95 M2, 4. SPRAT, CG, SIN\ELI]EVA, DUPLEKS, 46.000 E P-95 M2, 1.SPRAT, CG, AVLAXINICA, 75.000 E KU]E P-129 M2, 1.5 A, KOD MA[.KOLE, 26.000 E P-81 M2, 3.5 A, ATENICA KOD [KOLE, 26.000 E P-90 M2, 11 A, PREQINA, 36.000 E P-114 M2, 2 A, AMIXINA, 50.000 E P-78 M2, 5.23 A, [IRI CENTAR, 50.000 E P-90 M2, 3.8 A, BALKAN-

SKA, 55.000 E P-70 M2, 4 A, KULINOVA^KO POQE, 30.000 E P-66 M2, 4 A, KOD BOLNICE, 45.000 E P-120 M2, 5 A, QUBI], 50.000 E P-80 M2, 2 A, CENTAR, 60.000 E P-190 M2, 2.5 A, [IRI CENTAR, 70.000 E IMAWA 40 M2, 3.2 HA, G. MIOKOVCI, 16.000 E 110 M2, 34 A, LOZNICA, 20.000 E 70 M2, 50 A, G. ATENICA, 21.000 E 90 M2, 2.5 HA, KA^ULICE, VI[E POMO]NIH OBJEKATA, 30.000 E 50 M2, 90 A, G. GOREVNICA, 26.000 E 70 M2, 60 A, KUKI]I, 35.000 E VIKENDICE 60 A. KUKI]I, 13.000 E 8 A, JELICA, 5.500 E

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2, 3 , lift, 21500 eura, Avenija 29m2. 5, 14000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 7 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 22000 eura, [iri centar 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 36m2, 4 , 22500 eura , [iri centar 37m2, 5, lift, 25000 eura,Ljubi} kej 34m2, 4 , 15500 eura, Ljubi} kej 34m2, 1 , 25000 eura, Centar 31m2, vp , 24000 eura, Centar U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53m2 , 6 , lift , 29500 eura, Restoran Brvnara 37m2 nov, 4 , lift, sa stvarima , 32000 eura, Avenija 49m2 , 4, 25000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura ,Hotel Morava 57m2, 14, lift, 22000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 54m2, 1, 33000 eura, Hotel Morava 61m2 , 4 , lift, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, 26000 eura, Ljubi} kej 53m2, 7, lift , 33000 eura Qubi} kej

PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

58m2, 2, lift, 34000 eura, Ljubi} kej 50m2, 4 , 28000 eura, Nemawina 52m2 , 3,lift, 28000 eura, [iri centar 53m2, 3, 36500 eura, Avenija 55m2,vp, 28000 eura,Avenija 53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 45m2, 2 , 33000 eura ,Centar 55m2,3 , 31000 eura , Centar 51m2, vp, 25500 eura, Centar 53m2, vp, 30000 eura , Centar 58m2, 3,39000 eura, Vinara U ponudi jo{ 55 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2,12 , lift, 33000 eura,Hotel Morava 53m2,1, 35000 eura,Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura , [iri centar 54m2, 4 , lift, 38000 eura , Ljubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Ljubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 36000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80m2, 1 , 44000 eura, Ljubi} kej 71m2, 3 , 41200 eura, [iri centar 52m2, vp, 19000 eura, Lu~ani 67m2 , 4, 30000 eura ,Hotel Morava U ponudi jo{ 47 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SPORT

PETAK 22. AVGUST 2014.

Страну припремио М. Ристић

Срећа окренула леђа Чачанима у дуелу са Радом

ГРЕШКЕ СКУПО ПЛАЋЕНЕ О

чекивања да ће фудбалери Борца,после успешног старта и победе над Доњим Сремом успети,непоражени, да се врате са првог гостовања,нису се обистинила.Чачани су у другом колу Јелен Супер лиге доживели неуспех на Бањици у дуелу са Радом,1:2.Иако су после првих 45 минута,имали резултатску предност,1:0 поготком Стефана Живковића,у наставку сусрета,захваљујући грубим грешкама у одбрани,дозволили су Београђанима да се врате у игру и славе минималан тријумф. Борац је пропустио неколико зрелих прилика да удвостручи предност,потом да поново дође до вођства после првог поготка „грађевинара“,на крају и изједначи резултат,али није успео да материјализује бројне прилике од којих су најзрелије имали Јованчић,Милојевић и Мутавџић.

РАД –БОРАЦ 2:1(0:1)

Стадион: Бањица.Играно без присуства гледалаца. Стрелци: Михајловић у 55.и Мараш у 70.минуту за Рад, С.Живковић у 40.минуту за Борац РАД: Јовановић, Вицо (Денић),Распоповић, Мараш, Родић, Милошевић, Станојевић (Чудић), Симић, Марковић (Гњатић), Перовић, Михајловић

БОРАЦ: Петрић, Д.Живковић, Милетић, Гојковић, С.Живковић, Јованчић, Мутавџић, Николић (Ђерић), Бабић (Милојевић), Стојановић (Јевтовић), Ђенић

Младост поражена од Новосађана

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА Рад Младост Доњи Срем ОФК Београд Раднички Н. Чукарички Црвена звезда Раднички 1923 1. Партизан 2. Црвена звезда 3. Војводина 4. Чукарички 5. Нови Пазар 6. Спартак 7. Борац 8. Рад 9. Доњи Срем 10. Младост 11. Раднички 1923 12. Напредак 13. Јагодина 14. ОФК Београд 15. Вождовац 16. Раднички Н.

2 : 1 (0 : 1 : 2 (0 : 1 : 0 (1 : 0:0 1 : 4 (0 : 1 : 1 (0 : 3 : 0 (1 : 0:0 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0

1) 1) 0)

ВЕСЕЛИНОВИЋ „СМИРИО“ МЛАДОСТ

Борац Војводина Вождовац Спартак Партизан Нови Пазар Јагодина Напредак

2) 0) 0)

0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2

7 5 5 3 2 1 3 2 1 2 0 0 1 0 1 1

2 0 1 1 1 0 2 2 2 3 1 2 4 3 4 6

+5 +5 +4 +2 +1 +1 +1 0 -1 -1 -1 -2 -3 -3 -3 -5

6 6 6 4 4 4 3 3 3 1 1 1 1 1 0 0

осле врло добре игре и ремија у гостима са Јагодином,1:1 у другом колу Супер лиге Младост је у Лучанима доживела неуспех,поражена је од Војводине из Новог Сада.Гости су славили победу 2:1,а Лучанци су били веома близу освајања бода. Пропустили су неколико повољних прилика што су врло добри Новосађани искористили и забележили другу узастопну првенствену победу.

МЛАДОСТ-ВОЈВОДИНА 1:2 (0:1) Стадион у Лучанима. Стрелци: Адамовић у 60.за Младост,Веселиновић у 41.и 69.минуту за Војводину

МЛАДОСТ: Крзнарић, Марковић, Црномарковић (Петровић), Милуновић, Големић, Стојановић (Грујучић), Милосављевић,Гаврић, Адамовић, Пешић (Живадиновић), Фрајдеј

ВОЈВОДИНА: Милинковић-Савић, Иванић, Пекарић, Аливодић, Пушкарић (Живковић), Гаћиновић, Настић, Макарић(Тумбасевић), Полетановић, Бабић, Веселиновић (Луковић)

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ Јавор сломио отпор Краљевчана тек у финишу утакмице

Фудбалери Металца нису се прославили на старту нове сезоне

ТЕШКО ДО ПРВИХ БОДОВА

БОД ПО МЕРИ ЛАЗАРЕВЧАНА

походу ка повратку у Јелен Супер лигу,Јавор из Ивањице је прескочио прву препреку,Слогу из Краљева.Очекивао се лакши тријумф Ивањичана,али се као и небројено пута до сада потврдило да фаворити на старту тешко освајају бодове против објективно слабијих ривала. Гол одлуке за Јавор постигао је Дражић у финишу утакмице.

ЈАВОР МАТИС - СЛОГА 1:0 (0:0)

Стадион поред Моравице. Стрелац: Дражић у 85.минуту ЈАВОР МАТИС: Ђогатовић, СЛОГА: Божовић, Гојачанин, Златковић, Камберовић, Парезановић, Миловић(Гајић), Колаковић, Павловић, Бабић, Ђокић, Доцић,Ђокић (Смајовић), Андрић (Милојевић), Чечарић(Јосовић), Радованчевић, Мрдаковић Стојаковић, Дражић, Динчић (Зуцовић), Цмиљановић (Гуњић), Бижић

удбалери Металца нису се прославили у премијерном мечу сезоне пред око 1.500 верних навијача.Угостили су повратника у Прву лигу Колубару из Лазаревца и морали да се задовоље поделом плена.Сусрет је завршен без голова иако су Милановчани били ближи првој првенственој победи.

МЕТАЛАЦ-КОЛУБАРА 0:0 МЕТАЛАЦ: Пејовић, Никодијевић, Овусу, Панић, Николић, Седлар, Ћирковић, Бркић (Луковић), Мердовић, Стојковић (Ивановић), Младеновић (Симов)

КОЛУБАРА: Матић, Лазовић, Станојевић, Вукмир, Радуловић, Милошевић, Стевановић (Ђурђевић), Обрадовић, Дринић (Танушев),Трнавац (Чадиковски), Крстић

SPORT

PETAK 22. AVGUST 2014.

Страну припремио М. Ристић

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД

ЛИГЕ МЛАЂИХ КАТЕГОРИЈА

Само три гола у мрежи Паланчана

Омладинска лига Србије 1.коло: Борац-Нови Пазар 3:0, Војводина-Металац 4:0

ГОСТИ КУЋИ „ПЕВАЈУЋИ”

олет из Љубића,једини Српсколигаш из нашег града, забележио је прву победу у новој сезони,али су „Гребићи“ у дуелу са Јасеницом пропустили прилику да до врха напуне мрежу противника. У тиму

Паланчана најбољи појединац био је голман Тацковић, али највећи „кривци” што се мрежа гостију затресла само три пута ипак су били играчи Полета који су пропустили сијасет стопостотних шанси.

Кадетска лига Србије 1.коло: Борац-Телеоптик одложено

Пионирска лига ФС РЗС Моравичко-златиборска група

1.коло: Чачак: БИП-Чачак 94 2.1 Прибој: ФАП-Орловац 3:0 Ужице: Јединство Путеви - Слобода(Ча) 9:0 Чачак: Борац-Слобода (У) 0:1

ПОЛЕТ-ЈАСЕНИЦА 1911 3:0(1:0)

Стадион Полета. Стрелци: Михајловић у 39, Илић у 49 (аутогол), Протић у 84. минуту. ПОЛЕТ: Руменић, Вељовић,Ђорђиловић, Луковић, Калајановић, Радисавчевић, Нешовић, Василић,Михајловић (Николић), Томић (Протић), Стојић (Радаковић)

ЈАСЕНИЦА 1911: Тацковић, Ђурђевић, Петковић, Јокић, Илић, Мировић, С.Павловић, Н.Павловић, Поповић, Михајловић, Кељач (Бисерић)

Одложено: Ариље: Будућност-Јавор Матис, Горњи Милановац: Металац-Слога(П)

ФС МОРАВИЧКОГ ОКРУГА

ЗОНА МОРАВА

ВИТОРОВИЋ „КОМАНДУЈЕ“, ЈАКШИЋ „СУДИ“, ЧАНИЋ „КАЖЊАВА“

Успешан старт Полета из Трбушана и Слободе из Чачка

ПО ЈЕДАН, АЛИ ТРИ БОДА ВРЕДАН

а старту првенствене сезоне у зони „Морава“,победе су забележили Полет из Трбушана и Слобода из Чачка. Полет је у дерби сусрету као домаћин поготком Александрића у 77. минуту савладао Мокру Гору из Зубиног Потока 1:0. Идентичним резултатом Слобода је у Великој Колонији била успешнија од новајлије у лиги Рудара из Бреснице. Стрелац гола

одлуке био је Станимир Петровић у 28.минуту. Орловац је у Мрчајевцима играо нерешено 1:1 са Партизаном из Церовца, а једини гол за домаћина постигао је Белопавловић у 20.минуту. Убедљиве поразе без постигнутог поготка доживели су Таково у Тутину 0:2 и Драгачево у Лађевцима од екипе Браћа Вуковић 0:4.

просторијама Савеза, на седници Извршног одбора ФС Моравичког округа могле су се чути само речи похвала на рачун свих струковних организација овог Савеза. За комесара за такмичење изабран је Владан Виторовић из Катрге, комесара за суђење Александар Јакшић из Горњег Милановца, а дисциплинског судију Радица Чанић из Бреснице. Првенство у Окружној моравичкој лиги почиње 23/24.августа. Календар и пропозиције за такмичарску 2014/2015 сезону усвојио је ИО ФСМО, на седници одржаној у просторијама савеза. На Конференцији (5. август) присутни су били представници свих 16 клубова. Седницу је отворио генерални секретар Савеза Милош Стеванић, а за председника Конференције изабран је Александар Белић.

Конференција клубова Градске лиге

ДОБРОДОШЛИ ПРИЈАТЕЉИ, ЗА НОВИ ПОЧЕТАК СПРЕМАН И БИП

просторијама ФС Града Чачка одржана је Конференција клубова сениорске лиге за такмичарску 2014/2015 годину. Седници су присуствовали представници 12, од укупно 15 клубова који ће на такмичарску „црту“ изаћи овог викенда. Уз признања за успешан рад у протеклој сезони, нова ће упркос свакодневици пуној финансијских тешкоћа почети, и завршити се, у то су баш сви уверени на начин који приличи угледу и реномеу овог ранга. У времену када се „гасе“ и велики српски клубови Градска лига Чачак ће I коло – 23/24.08.2014. у 17:30 Полет СЛОБОДАН Вујан Кеј БИП Лугови Планинац Пријатељи Ракова Стрелац Задругар Премећа Морава М. Морава К. Чачак 94 Будућност

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА 23.08.2014 | 23.08.2014 | 23.08.2014 | 23.08.2014 | 23.08.2014 | 23.08.2014 | 23.08.2014 | 24.08.2014 |

18:00 20:30 17:30 19:30 17:00 20:00 17:00 19:00

Јагодина Војводина Спартак Напредак Нови Пазар Борац Вождовац Партизан

ЗОНА МОРАВА 23.08.2014 | 23.08.2014 | 24.08.2014 | 24.08.2014 | 23.08.2014 | 23.08.2014 | 23.08.2014 | 24.08.2014 |

17:00 17:00 17:00 17:00 17:00 17:00 17:00 17:00

Таково Трепча Рудар (Брес.) Славија Мокра Гора Партизан Омладинац Тутин

Н Н Н Н Н Н Н Н

бити бројнија за два фудбалска колектива. ФК „Пријатељи“ из Чачка и ФК „БИП“ са сениорским тимом, бориће се за бодове у конкуренцији још 13 клубова. За председника Конференције изабран је Владан Виторовић. Седници су присуствовали председник ФСГ – Чачка Ненад Станковић, генерални секретар Милош Теофиловић и комесар за суђење Драган Стојановић.

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ

3. КОЛО Раднички (Н) Црвена звезда Младост ОФК Београд Раднички 1923 Чукарички Рад Доњи Срем

2. КОЛО Драгачево Браћа Вуковић Рудар (Баљевац) Слобода Водојажа Полет Орловац Металац

I коло - 23/24.08.2014. 17:00 Овчар Бацковац Јунајтед Парменац Младост Прељина Луњевица Слатина Миоковци Спартак Јединство ГГ Напредак Младост Атеница Пријевор Котража Омладинац Доња Врбава Јединство К.

ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00

Звижд Јединство СОФК Карађорђе ПобедаБелошевац Лозница БудућностКрушик 2014 Рудар Семендриа 1924

2. КОЛО

Слога Железничар Полет

Јошаница-НД 2011

Јасеница 1911 Бане

Шумадија 1903 Шумадија

23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00 23.08.2014 17:00

БСК Борча Слога К. Пролетер Моравац Орион Слога ПМ Слобода Поинт Бежанија Радник

ОКРУЖНА ЛИГА 24.08.2014 | 23.08.2014 | 23.08.2014 | 24.08.2014 | 24.08.2014 | 24.08.2014 | 24.08.2014 | 24.08.2014 |

17:00 17:00 17:00 17:00 17:00 17:00 17:00 17:00

Н С С Н Н Н Н Н

2. КОЛО

Јавор-Матис Бачка Јединство Путеви Инђија Синђелић Металац Мачва Колубара

1. КОЛО

Овчар Парменац Луњевица Миоковци Јединство (ГГ) Младост (А) Котража Доња Врбава

Бацковац Јунајтед Младост (П) Слатина Спартак Напредак Пријевор Омладинац (З) Јединство (К)

SPORT

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

BE^EJAC TAMA[ FARKA[ [ESTOSTRUKI POBEDNIK PLIVA^KOG MARATONA U OV^AR BAWI

MARATONCI SAVLADALI I HLADNO]U radicionalni pliva~ki maraton u Ov~ar Bawi odloèn na Ilindan, zbog visokog vodostaja Zapadne Morave, odràn je u ponedeqak, kako su organizatori i planirali pre Preobraèwa. Ove godine takmi~ilo se 37 pliva~a iz svih krajeva Srbije. Po-

beda u apsolutnom poretku za mu{karce nije bila iznena|ewe. Po {esti put najboqi je bio Tama{ Farka{ (19) koji je stazu dugu 2.100 metara, od manastira Nikoqe do centra Bawe, preplivao za 23:59:34. Drugi je bio Novosa|anin Milo{ Bo`inovi}, a tre}i Enis Beharovi} iz Kawi`e.

U `enskoj konkurenciji najboqi rezultat, 24:6:78, postigla je Farka{eva sugra|anka Jelena Je~anski. Odmah za wom na ciq su stigle Beogra|anke Mina Mastilovi} i Mia Haxi}. Ove godine nije odr`ana trka zadovoqstva “Borivojeva tabla”. Iako nije bilo problema zbog visokog vodo-

staja reke, svi takmi~ari izdràli su temperaturu vode od svega 17 stepeni. - Voda je bila najhladnija od kada se takmi~im u Ov~ar Bawi - potvrdio je i vi{estruki pobednik Tama{ Farka{. Osim hladno}e, iz godine u godinu pliva~e se bore i sa sve boqom konkurencijom. Kako je najve}i pliva~ki maraton kod nas i takmi~ewe iz kalendara Pliva~kog saveza Srbije, trka }e biti bodovana za “Open Srbija”. Pobednici }e ukwiìti bodove iz Bawe i u kona~nom plasmanu na kraju sezone. - Takmi~ari nisu pokazali samo ve{tinu i izdràqivost, ve} i veliku hrabrost, kada su smogli snage da u|u u hladnu vodu i isplivaju maraton do kraja - sti-

gle su pohvale od direktora maratona Dragana Savkovi}a. Jedan od najhrabrijih je i Aleksa Dudukovi} (9) iz Sombora, najmla|i u~esnik trke. Najstariji takmi~ar ove godine bio je Zrewinac Sr|an Stefanovi} (63). Pliva~ki maraton po 14. put organizovali su Turisti~ka organizacija ^a~ka, Sportski centra “Mladost”,

Mesna zajednica Ov~ar Bawa i Pliva~ki klub ^a~ak. Grad je bio pokroviteq trke, a organizatori su imali i veliku podr{ku ovda{we Policijske uprave i Slu`be hitne pomo}i. Z. J.

OSTALI REZULTATI DEVOJÎCE DO 14 GODINA 1. Renata Gert{majer Sombor 2. Dorka Koblerher Kawià 3. Ana Feje{ Kawià DEÂCI DO 14 GODINA 1. Aleksa Dudukovi} Sombor 2. Marcel Horbowi Kawià MU[KARCI 35-45 GODINA 1. Zoltan Kordovan MU[KARCI 46-60 GODINA 1. Arpad Juhas Kawià 2. Aleksandar An|eli} Zrewanin MU[KARCI 60 + 1. Sr|an Stefanovi} Zrewanin

TRIATLON

LAZAR SPREMAN ZA KANADU a pliva~kom maratonu u Ov~ar Bawi u~estvovao je i triatlonac iz â~ka Lazar Filipovi}. Nije se domogao pobede, ali bio mu je ovo odli~an trening pred predstoje}e Svetsko prvenstvo, od 26. avgusta do 1. septembra, u kanadskom Edmontonu. - Do{ao sam u â~ak na dan, dva, ba{ u vreme maratona koji mi je odli~na prilika za pripreme. Za nekoliko dana putujem u Kanadu i koristim svaki trenutak za treninge. Dobro je i ovo, po{to â~ak nema zatvroren bazen, a na otvorenom nemam adekvatne uslove za rad - kaè Lazar. Od nedavno Lazar ìvi i trenira u Pan~evu, a na Svetskom prvenstvu takmi~i}e

se u tandemu sa Pan~evcem Vladimirom Stanisavqevi}em. Z. J.

KAJAK

OGWEN NA KAMPU ZA REPREZENTATIVNE NADE

ajaka{ KK ^a~ak Ogwen Perovanovi} boravio je pro{le sedmice na kampu reprezentativnih nadaSrbije 2014. za divqe vode. Kamp je odr`an u Ba~koj Palanci, a u~esnici su svakodnevno trenirali na gradskom kupali{tu “Tikvara”. Ogwen je u Ba~ku Palanku pozvan na osnovu dobrih rezultata koje je prethodno ostvario. Trenirao je zajedno sa kajaka{ima iz ni{kog Gusara, kraqeva~kog Ibra i Studenice iz U{}a.

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

KO[ARKA

PILÊVI] U RUMUNIJI vih dana rumunskog prvoliga{a Pite{ti poja~ao je i â~anin Radenko Pil~evi}. Novoj ekipi, koja je ve} zapo~ela pripreme, Radenko se pridruìo u sredu. - Sa mnom }e tu biti i dvojica Srba, Kova~ i [utalo. Moje ambicije su da odigram

{to boqe i pru`im vi{e dobrih partija - ka`e Pil~evi}. U sezoni 2013/14. nastupao je za Crnokosu, Radni~ki iz Kragujevca, a takmi~arsku godinu zavr{io je u ma|arskom Solniku.

AK SLOBODA

JUNIORI SE BORE ZA KUP SRBIJE osle uspe{ne polusezone najboqi atleti~ari Slobode su na odmoru, dok se mla|i uveliko spremaju za nastavak takmi~ewa. Wih ve} u subotu i nedequ, 23. i 24. avgusta, o~ekuju kvalifikacije Kupa Srbije za juniore u Kragujevcu. - Nadam se da }e izboriti nastup u finalu za petnaestak dana. U Kragujevcu }e nastupiti Katarina Sekuli} na 400 i 800 metara, Janko Uro{evi} na 800, 1.500 i 5.000 m, Luka Milunovi} na 3.000 i 5.000 m, Du{an Bjelica na 800 i 1.500 m i Valentina Sekuli} u bacawu

kopqa i kugle - navodi trener AK Sloboda Slobodan Nixovi}. Senori predvo|eni Nemawom Koji}em mogu biti zadovoqni do sada postignutim rezultatima. Nemawa je seniorski prvak Srbije i pobednik dràvnog Kupa. Bojana Kali~anin je vice prvakiwa dràve i Kupa, a osvojila je i medaqu na seniorskom prvenstvu Balkana. Vice prvakiwa Srbije i Kupa je i baca~ica kopqa Jelena Vu~i}evi}. Wih troje dostigli su normu za u~e{}e na Evropskom prvenstvu za mla|e seniore slede}e godine. - Na{i ve} dokazani takmi~ari Katarina Sekuli} i Du{an Bjelica vratili su se ovih dana sa kampa atletskih nada Srbije. Kamp su organizovali Atletski savez Srbije i Ministarstvo sporta - kaè Nixovi}.

OK ^A^AK

PO^ELE PRIPREME

dbojka{ice ^a~ka ve} su po~ele pripreme na otvorenim terenima za sezonu 2014/15. Do polaska u {kolu, treniraju ~etiri puta sedmi~no, a od septembra

poja~a}e treninge u salama. U Regionalnoj ligi Zlatiborskog i Moravi~kog okruga naredne sezone takmi~i}e se deset ekipa. Ambicije ^a~ka su daqi napredak i

{to boqi plasman u ligi. Uskoro }e biti nastavqen i rad sa mla|im selekcijamau {koli odbojke i pionirima koji }e u~estvovati na svim dr`avnim prvenstvima.

ODBOJKA

TRENINZI NA ZLATIBORU I U ^A^KU

osle odbojka{kog kampa na Zlatiboru, igra~ice Borca nastavile su pripreme u ^a~ku. I ove godine formirane su ~etiri takmi~arske ekipe, seniorke, juniorke, kadetkiwe i pionirke. Borac sprovodi pripreme i odigravawem prijateqskih utakmica. Takvih kontrolnih susreta bi}e sve do po~etka takmi~ewa, a ju~e su se ^a~anke sastale sa OK Beograd.

ZAVR[ENA „FUCA 2014”

POBEDNIK FS PALASIO utorak je na sportskom terenu kod Medicinske {kole zavr{eno takmi~ewe u malom fudbalu “Fuca 2014”. Palasio je u finalu pobedio Mladost radost, a kako se u borbi za tre}e mesto nisu pojavili igra~i FS Plast, bronza je pripala ekipi Konekt. Za najboqeg

igra~a turnira progla{en je Nemawa Babovi} (Konekt), dok je Damir Hajdarevi} (Mladost radost) najstrelac. Prijateqsku utakmicu u borbi za tre}e mesto odigrali su FK Veteran i Konekt. Vetrerani su slavili sa 76:38.

Pobednicima su pripale i nagrade. Prvoplasirana ekipa dobila je dvadeset{est, a drugoplasirana {est hiqada dinara. Konekt je za tre}e mesto nagra|en ve~erom u “Siti pabu”. Najboqem igra~u pripala je torta i strelcu lopta. Z. J.

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

PRODAJEM OKRETNE I PRENOSIVE DVORI[NE SU[ILICE ZA VE[ TELEFONI: 069/ 294-2-141,

MALI OGLASI PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ÂÂNSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 AUTO [KOLI „AUTO JOVANOVI]“ POTREBAN LICENCIRANI PREDAVA^ TEORIJSKE OBUKE. STALNI RADNI ODNOS, POÊTNA PLATA 50.000.00 DINARA. TEL. 032/ 225552, 065/ 813-5-240 POTREBNA RADNICA ZA RAD U MINIMARKETU. ZVATI OD 7-22 NA TEL. 062/ 866-8-736

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija IZDAJEM u Beogradu dvoiposoban name{ten stan u Ulici vojvode Stepe ( CG,TELEFON, klima i kablovska ) u blizini FON, FPN, Saobra}ajni i Farmaceutski fakultet. Tel. 064/ 155-9-160 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979 PRODAJEM NOVU CENTRIFUGU ZA CE\EWE MEDA, 5 KO[NICA ZA P^ELE SA NASTAVCIMA, 150 RANULA ZA P^ELE I PRIKOLICU ZA KOLA. TEL. 032/ 5381-176 PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2, UL. K.V. POPOVI]A, CG. CENA 22.000 E. TEL. 064/ 14-14-324 OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (»Sl.glasnik RS«, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora GRADA Â^KA , (PIB 101296508) iz â~ka, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu za gradwu objekata u funkciji transfer stanice komunalnog otpada “ÂÂK”, na katastarskoj parceli broj 1293/1 K.O. Kowevi}i, â~ak. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi} , dipl.ing.arh

Taksiju "Elita" potrebni voza~i sa vozilima. 032/32-00-32 032/37-97-00 PRODAJEM STAMBENI PROSTOR 39 + 24 M2, NASEQE MALA KOLONIJA, KOD SLOBODE. POTREBNA MAWA ADAPTACIJA. CENA MNOGO POVOQNA. TEL. 063/ 128-8-840

Dana, 15. 8. 2014. godine iznenada je preminula na{a draga majka

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK Dana, 28. 8. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e drage

KRSTINA KIKA @IVKOVI]

BRANKE TANASKOVI]

1936 - 2014. Sahrana je obavqena 16. 8. 2014. godine na grobqu u Trnavi. Po`rtvovana, plemenita i neumorna ostaje{ zauvek u na{im mislima i srcima. S' qubavqu i po{tovawem sinovi RAJKO i ALEKSANDAR i snaha GORDANA

Zahvalni za sve {to si u~inila za nas , pamtimo te. Suprug MILOJE, sin VLADAN, snaha SNE@ANA, unuk ILIJA i unuka BIQANA

20466

20467

26. 8. 2014. godine navr{ava se DVADESET GODINA od smrti

SE]AWE 26. 8. 2004 - 26. 8. 2014.

NADE PANTELI]

MILAN KNE@EVI] CELER

iz Lu~ana

Vreme prolazi, ali se}awe na tebe ostaje zauvek. Suprug DRAGO i }erka LIDIJA sa porodicom 20460

Pro{lo je DESET GODINA, ali se}awe ostaje zauvek u na{im `ivotima. ^uvaju od zaborava uspomenu na tebe. KRISTINA, NIKOLA i ZORICA

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

GODI[WI POMEN

BOGOQUB PAREZANOVI] PAREZAN 24. 8. 2013 - 24. 8. 2014. Uvek }emo sa ponosom izgovarati tvoje ime. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. TVOJI NAJMILIJI: PORODICE PAREZANOVI] I LAZOVI]

^ITUQE

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

TU@NO SE]AWE

DRAGOSLAV JOVI]

MILOJKA JOVANOVI]

MIODRAG JOVI]

1974 - 2014.

2001 - 2014.

2000 - 2014.

USPOMENU NA NA[E DRAGE, BRATA, SESTRU I OCA ^UVAJU SIN I BRAT DRAGAN, ]ERKA I SESTRA MIKA SA PORODICAMA 20454

Dana, 29. 8. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM

DRAGI[A DANILOVI]

STEVANA MI[A MIHAILOVI]A Dragi ujko,

Hvala ti na svemu {to si u~inio za nas.

Godi{wi pomen }e se odr`ati 23. avgusta 2014. godine , u 11: 30 ~asova, na ^a~anskom grobqu. PORODICA MIHAILOVI]

OD PRIJATEQA â&#x20AC;&#x17E;PREFERANS KLUBA" ^A^AK

TVOJI: sestri} NE[O, snaja MIRA i tvoji unuci LAZAR, IGOR, LUKA i VIKTOR

20458

20464

20465

Dana, 23. 8. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg oca

PUPU

21. avgusta 2014. godine je GODINU DANA od kada nema moga

SE]AWE

SIMO VICO

DRAGI[E DANILOVI]A

24. 8. 1984 - 24. 8. 2014.

MILANA BLAGOJEVI]A

Supruga QUBICA, sinovi BOGDAN i DRAGAN

Godina pro|e a dani nikada. Bio si delija. Uvek sam sa Mi{kom i sa tobom. Tvoja KOVINA

20455

20456

Ve} 30 godina nije sa nama.

SELIMIR NEDI] LEKA

S' qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wega. MIRJANA i ALEKSANDAR sa porodicama 20453

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Godinu dana bez mog voqenog i jedinog brata

Najdra`i, bio si ~ovek van vremena i prostora, i to }e{ zauvek i ostati. Ovih 40 dana od kako je prestalo da kuca tvoje veliko srce, kao i godine {to }e do}i, nikada ne}e mo}i ubediti nas da tebe vi{e nema. Za nas si zauvek `iv i besmrtan, dok je nas bi}e i tebe. Tvoj SINOKICA i tvoja KOKI

Po~ivaj u miru pored tvojih najmilijih, neka ti na{a qubav ne remeti Tvoj ve~ni san. ^uva Te od zaborava sestra BRANKA sa porodicom

20459

20457

DRAGI[E DANILOVI]A

^ITUQE

Dana, 26. avgusta 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti mog dragog supruga

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

Dana, 22. avgusta 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg voqenog

POSLEDWI POZDRAV PRIJATEQU

Dr ZDRAVKA KRUPE@A

PUPU

VOJIMIRA JEVTOVI]A VOJA 2012 - 2014.

Ve} je pro{lo dve godine tuge i bola za mojim dragim suprugom Vojom. Zaborav ne postoji, a moja qubav i se}awe na tebe ve~no }e da traje. S qubavqu i ponosom na tebe uspomenu ~uva tvoja supruga MICA

Ve~no }e `iveti u mislima i srcima wegovih najmilijih. PORODICA KRUPE@

OD LORDA, SRE]KA, ]URETA, KLAPECA, MANDA, MAJSTORA, ACA, CANA, MOMINCA, ^OLA, RADOWE I ZE^I]A

20432

20449

20431

Dana, 23. avgusta 2014. godine navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg dragog

Pro{lo je DESET GODINA od kako nije vi{e sa nama na{a tetka, baba i prababa

@IVORADA P. SRNI] - @IKA

POSLEDWI POZDRAV NA[EM DRAGOM DRUGARU

EMILIJA KLASANOVI]

Uvek }emo te se rado se}ati i nikad te ne}emo zaboraviti. TVOJI NAJMILIJI

Wenu dobrotu, po`rtvovanost za svakoga i plemenitost ne}emo i ne mo`emo nikada zaboraviti. WENI: sestri~ina VERA, zet ACA, unuka MARIJA, zet VLADA i praunuci TEODORA i VUK

20435

t.r.

Tuga i velika praznina ostaju zauvek, a na{em dragom

JOVANU JAGO[ JOKANOVI]U

SE]AWE NA NA[U DRAGU MAJKU I SUPRUGU

QUBICU KUZMANOVI] 2009 - 2014.

dana, 24. avgusta 2014. godine u 11 ~asova dajemo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na ^a~anskom grobqu. Ponosni smo {to smo te imali, ve~no }emo te ~uvati u na{im srcima, mislima i najlep{im uspomenama. Supruga STANIMIRKA, sin GORAN, bra}a RADENKO i STOJAN, sestre DUWA, PEJKA, KRUNA i KOSA i ostala mnogobrojna rodbina

S' qubavqu na tebe i tvoj dragi lik ~uva}e tvoja PORODICA

20436

20433

MILOMIRU MILOVANOVI]U iz ^a~ka

Uspomenu ~uva}e drugovi - lovci: DEJAN, DRA[KO, KAMPI[, JUGO, JABLAN, MIKICA, [ULE i TOZO 20441

GIZO MOJA,

Dana, 22. 8. 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti

MIRA BARALI] 27. 8. 2001 - 27. 8. 2014.

STEVANA VEQKOVI]A

O`alo{}eni: supruga JELA sa }erkama 20440

SE]AWE 24. 8. 2011 - 24. 8. 2014.

NEDOSTAJE[ VI[E NEGO IKADA!!!

\OR\E FILIPOVI]

...A, „U MENI IMA CELA JEDNA PLIMA RE^I NERE^ENI'...”

Pro{le su tri godine od kada nisi sa nama, ali `ivi{ u na{im srcima i se}awima. Voli te TVOJA PORODICA

KOME DA IH KA@EM? TVOJA SESTRA

20438

20450

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

Sa neizmernim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga i nikad pre`aqena

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 18. 8. 2014. godine preminuo na{ dragi

MILANKA - MIQA TEOFILOVI] ro|ena Petrovi} iz Vrn~ana

iznenada preminula u ponedeqak 18. avgusta 2014. godine u 75. godini `ivota. Sahrana drage nam pokojnice obavqena je u sredu 20. avgusta 2014. godine na Vrn~anskom grobqu ( zaseok Cerovice ). O@ALO[]ENI: sin RADUL, }erke OLIVERA i RADAVA, snaha MIQANKA, zetovi DRAGAN i MILISAV, unuci, unuke i ostala rodbina

ZORAN PETKOVI] GVO@\AR Sahrana }e se obaviti u petak 22. 8. 2014. godine u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu. Supruga MIRJANA, }erka JELENA i sin MARKO sa porodicama 20445

20437

POSLEDWI POZDRAV NA[OJ DRAGOJ

ZORAN PETKOVI] GVO@\AR

VUKI BULUT 1932 - 2014.

„NE POSTOJI VE]A TUGA OD RAZMI[QAWA O SRE]NIM VREMENIMA U TRENUTKU O^AJA”

POSLE KRA]E BOLESTI PREMINULA JE DANA 18. 8. 2014. GODINE. SIN DESIMIR, ]ERKA VELENKA, SNAHA SNE@ANA, UNUCI MIRKO I URO[, UNUKE BIQANA I IVANA I OSTALA MNOGOBROJNA RODBINA

JELENA, MARKO, IVANA I DRAGAN SA DECOM

FAKT.

20448

^ITUQE

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

SE]AWE NA

SE]AWE NA VOQENOG SUPRUGA, OCA I DEDU

MILOVANA RISTANOVI]A

MILOVANA RISTANOVI]A - RILA

1956 - 2012.

Dana, 28. 8. 2014. godine navr{ava se dve godine od kako nisi sa nama. Vreme prolazi, a mi sve vi{e tra`imo tvoju re~, tvoju {alu, tvoj dodir... Zauvek }emo te ~uvati u na{im srcima. TVOJA ZAHVALNA PORODICA

VELIKI QUDI POPUT TEBE NIKADA NE UMIRU, JER OSTAVQAJU NEIZBRISIV TRAG U NAMA KOJI SMO TE POZNAVALI. HVALA TI NA TOME, UVEK SI BIO I OSTA]E[ DEO NAS. SA PUNO QUBAVI TE SVAKOG DANA SPOMIWEMO. TVOJ AUTO CENTAR „MILO[” I AGENCIJA „FERARI”

20461

20462

Pozivamo prijateqe i drugove da dana 25. 8. 2014. godine posetimo ve~nu ku}u

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ BAKI

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ

OLGICI TOMA[EVI]

ALEKSANDAR SA[A MARKOVI] 22. 8. 1992 - 22. 8. 2014. Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa i tuge za tobom. Ni vreme koje je pro{lo nije umawilo tugu, prazninu i bol. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s' ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. TVOJI: MARKO i DULE 20446

TU@NO SE]AWE 24. 8. 2004 - 24. 8. 2014.

UNUCI NIKOLA I VEQKO I UNUKA AWA

SUPRUG QUBI[A, SIN SA[A I ]ERKA NATA[A

20452

20451

Dana, 24. avgusta 2014. godine navr{ava se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

DRAGOMIR JEV\I] JEV\O Deset je godina kako si nas ostavio bez re~i i pozdrava nespremne da se rastanemo. Ne postoji vreme koje mo`e da ubla`i na{ bol zbog tvog odlaska. S' qubavqu i tugom: sin MARKO, k}i DRAGANA i supruga SLAVICA 20442

MILIJE RADULOVI]A

TU@NO SE]AWE

DRAGOSLAV ( DRAGAN ) KRQANAC 27. 8. 2007 - 27. 8. 2014.

Uspomenu na wegovu beskrajnu dobrotu, qubav i plemenitost s tugom ~uvaju. WEGOVI NAJMILIJI

Ponosni smo {to smo te takvog imali, a o`alo{}eni {to smo te izgubili. Tvoji: supruga JASMINKA i }erke DRAGANA i SLA\ANA sa porodicama

20447

20439

^ITUQE

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

DANA, 24. 8. 2014. GODINE NAVR[AVA SE GODINU DANA OD SMRTI NA[E DRAGE SUPRUGE, MAJKE I BAKE

ZORE MILOSAVQEVI] PRO[LA JE GODINA MAJKO, A TUGA DO NEBA OSTALA. REKA SUZA ZA NAJBOQOM MAJKOM, SUPRUGOM I BAKOM. NEDOSTAJE[ SVAKOG DANA SVE VI[E, TVOJA QUBAV, OSMEH, TOPLE RE^I I PODR[KA ZA SVE. DO NEBA TI HVALA ZA SVE I ZNAJ DA ]E[ UVEK BITI SA NAMA. VOLIMO TE AN\ELE NA[.

SUPRUG MILOQUB, SINOVI GORAN I SAVO, SNAJE MARIJA I SAWA, UNUCI BOJAN, NIKOLA I UNUKA NIKOLINA

20430

POSLEDWI POZDRAV NA[EM NAJMILIJEM

MILOMIRU MILOVANOVI]U UVEK ]E TE NOSITI U SRCIMA. VE^NO ZAHVALNI. TVOJI NAJMILIJI: supruga OLIVERA, sinovi DU[AN i MILO[, snahe BIQANA i JANA, unuci ANDRIJA i MATIJA i unuka MILICA 20434

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE