22. mart 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 22. MART 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

Delegacija ruskog grada Ruze u petodnevnoj poseti ^a~ku

OBOSTRANO KORISNA SARADWA

strana 3.

BROJ 11

CENA 30 DIN.

Ambasador Republike Angole u na{em gradu

PARTNERI MORAJU BITI „AGRESIVNI”

strana 5.

Dr`avni sekretar Ministarstva zdravqa posetio ~a~ansku Bolnicu

[ANSA ZA MLADE LEKARE

strana 17.

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Skromna pomo} za porodicu Vasovi}

strana 7.

OBRADOVALI DECU Из породичних албума

Kiki Lesendri} i „Piloti”

HAJDE ZAJEDNO DA SAWAMO…

strana 23.

strana 12. i 13. KU[I]I, U^ITEQI I LEKARI...

PROLE]E...

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. MART 2013. GODINE

GRAD

DELEGACIJA RUSKOG GRADA RUZA U PETODNEVNOJ POSETI ^A^KU

OBOSTRANO KORISNA SARADWA

U organizaciji Dru{tva srpsko rusko beloruskog prijateqstva, u â~ku je od 18. do 22. marta, boravila delegacija ruskog grada Ruza iz Ruskog municipalnog rejona u Moskovskoj oblasti, u sastavu Vladimir Dobrosko~enko, prvi zamenik {efa Ruzskog Municipalnog rejona, Evgenij Gavrilov, zamenik na~elnika zaduèn za privredu, privrednik Aleksandar Voskovski i Anton Vladimirovi~ Sokolov, jedan od sekretara ambasade Ruske federacije. Posle razgovora sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i wegovim saradnicima, gosti su u utorak posetili Narodni muzej i Umetni~ku galeriju “Nade`da Petrovi}”. Sutradan im je u Ov~ar Bawi doma}in bila Turisti~ka organizacija â~ak, a ju~e im je uprili~ena poseta ovda{wim preduze}ima “Vapeks”, “Progres”, “Interfud” i “Domis” u Miokovcima.

omo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i} je, po{to je pozdravio “delegaciju na visokom nivou”, najavio da }e uskoro biti potpisana poveqa o bratimqewu ^a~ka i ruskog grada Ruza: “Srpski i ruski narod povezuju tradicionalno prijateqstvo i qubav. Verujem da }e i gra|ane ^a~ka i Ruza ubudu}e jo{ vi{e povezivati ta dobra ose}awa i emocije, a posebno privredna, kulturna,

saradwa u oblasti informatike, infrastrukture... Predlog o bratimqewu, koga }e razmatrati Gradsko ve}e i Skup{tina grada, ina~e, potekao je od Antona Vladimirovi~a Sokolova, tre}eg sekretara ambasade Ruske federacije u Srbiji i Dru{tva srpsko ruskog prijateqstva.” Novinarima se posle sastanka sa gradskim ~elnicima obratio Vladimir Dobrosko~enko, prvi zamenik {efa Ruzskog Municipalnog rejona Moskovske oblasti: - Do{li smo da bismo uspostavili obostrano korisnu saradwu u svim sferama,

oblastima i delatnostima na{eg okruga i grada, a sve u ciqu da sve ono {to mi i vi najboqe posedujemo, bude primeweno u gradskim samoupravama. Posebno nam je drago {to smo do{li u goste bra}i Slovenima sa kojima imamo mnogo sli~nosti. Usaglasili smo program posete i razmatrali brojna pitawa kojima }emo se u budu}nosti baviti. Najva`nija je ekonomska i saradwa u oblasti poqoprivrede, kulture, sporta... Dobrosko~enko je izrazio zadovoqstvo {to je u Srbiji, koja ga “podse}a na Sever-

ni Kavkaz, ili Krim”, kako je rekao, video “obra|ene i uzorane wive” i uverio se da se weni gra|ani doma}inski pona{aju. Po{to je na srda~noj dobrodo{lici zahvalio gradona~elniku Ili}u, predsedniku SG Veqku Negovanovi}u i predsedniku Dru{tva srpsko ruskog prijateqstva Draganu Logvinovu, Dobrosko~enko je jo{ naglasio da je dogovoreno da delegacija â~ka uskoro organizuje uzvratnu posetu, tokom koje }e biti potpisana poveqa o bratimqewu sa ruskim gradom Ruza. Taj dogovor potvrdio je i Dragan Logvinov i najavio da }e se â~ak najverovatnije bratimiti sa jo{ jednim gradom iz Ruzske oblasti - Baranovi~i, ~iji bi predstavnici za petnaestak dana trebalo da posete â~ak: “Mi imamo {ta da ponudimo sa podru~ja â~ka - vo}e, povr}e, jabuku, {qivu, kajisju, vino i druge proizvode izuzetnog kvaliteta. Nadam se da }emo uspostaviti iskrenu i obostrano korisnu saradwu i da ona ne}e ostati samo na papiru, ve} da }emo i zvani~no raditi i sara|ivati”. Grad Ruza, ina~e, nalazi se u zapadnom delu Moskovske oblasti, i udaqen je oko 120 kilometara od Moskve. Grad obuhvata teritoriju od 150.000 hektara, ima oko 63.000 stanovnika i oko 2.000 privrednih subjekata. Zaposleno je vi{e od 29 hiqada me{tana, a dominantne privredne grane su gra|evinska i prehrambena industrija, koje prati i razvijena poqoprivredna proizvodwa. M. N.

JAVNI POZIV ZA PODNO[EWE PODATAKA ZA IZRADU SOCIJALNE KARTE OTVOREN DO DAQWEG

PRIJAVILE SE SAMO 54 PORODICE

ono{ewem odluke o utvr|ivawu iznosa mese~ne delimi~ne naknade tro{kova komunalnih usluga, utvr|ivawem cene dnevnog sme{taja u prihvatili{tu i cene ~asa usluge “Pomo} u ku}i” za odrasla i stara lica, prakti~no je “zaokruèna” normativna regulativa o pravima i uslugama u sociajlnoj za{titi iz nadle`nosti Grada. Centar za socijalni rad je predloìo, a Gradsko ve}e na posledwoj sednici usvojilo da mese~na delimi~na naknada tro{kova komunalnih usluga, odnosno subvencije iznose 1.500 dinara po korisniku, odnosno porodici, ili pojedincu ukoliko ìvi sam, obja{wava Stojanka Milo{evi} iz Centra za socijalni rad: - Porodice, odnosno pojedinci se izja{wvaju da li èle da koriste subvencije za grejawe,

ili sa druge strane, za usluge vodosnabdevawa i izno{ewa sme}a. Ukoliko se opredele za subvencije za grejawe, iz buxeta Grada }e na ra~un JKP “^a~ak” biti upla}ivana sredstva po slede}oj dinamici: za period januar - jul 1.500, za avgust i septembar po 450, za oktobar 1.500 i za period novembar - decembar 2.560 dinara. Ovakav predlog potekao je zbog izmena na~ina pla}awa usluga grejawa od 1. avgusta ove godine. Subvencije za vodu iznosi}e 1.180 i za sme}e 320 dinara. Milo{evi}ka podse}a da su se na raspisani javni poziv za prikupqawe podataka za izradu socijalnih karti do sada prijavile 54 porodice, koje ispuwavaju uslove za subvencije, dok ih je na kraju 2012. bilo 374. Re~ je o, samo na prvi pogled malom broju korisnika, jer ako se zna da ovo pravo mogu da

ostvare i sva lica koja primaju nov~anu socijalnu pomo}, pretpostavqa se da }e ih oko 600 imati, otprilike za tre}inu mawe ra~une za grejawe, odnosno da uop{te ne}e pla}ati vodu i sme}e. - Ovaj konkurs prakti~no nije ni zatvoren, ve} }e trajati do kraja godine, tako da se pojedinci i porodice koji to do sada nisu u~inili, ili zbog neobave{tenosti, ili zbog promene cenzusa, mogu javiti i u narednom periodu. Ukoliko utvrdimo da ispuwavaju uslove, pravo }e ostvariti od dana kada podnesu zahtev - objasnila je Milo{evi}ka. Bez obzira na to i opravdanu pretpostavku da }e pravo na subvencije u 2013. godini imati jo{ nekoliko desetina socijalno ugro`enih gra|ana, ovim brojkama nezadovoqni su i gradona~elnik Vojislav Ili} i

wegov zamenik Radenko Lukovi}, jer one, smatraju, svedo~e da takore}i i nema socijalno ugro`enih gra|ana. Zbog toga su predlo`ili da se eventualno sa~ini nova kategorizacija, podigne materijalni cenzus kao uslov za ostvarivawe prava na subvencije i, ako treba, promene odluke i pravilnici, a sve u ciqu da {to ve}i broj gra|ana ostvari pravo na sva tri vida subvencija. Gradsko ve}e je utvrdilo i da cena sme{taja u prihvatili{tu, odnosno objektu namewenom za `rtve porodi~nog nasiqa i besku}nike, za lica koja nisu sa teritorije Grada, u ovoj godini iznosi 1.200 dinara dnevno. Pro{le godine je ona, na osnovu odluke Upravnog odbora Centra za socijalni rad iznosila 800 dinara, podse}a Stojanka Milo{evi} i nagla{ava da je nova cena utvr|ena s obzirom na

izuzetno dobre uslove boravka u prihvatili{tu i tro{kove sme{taja u sli~nom objektu u Gu~i. Wih, ina~e, pla}aju centri za socijalni rad iz op{tina iz kojih dolaze korisnici. Centar za socijalni rad ve} nekoliko godina realizuje i program “Pomo} u ku}i”, zbog ~ega je predloìo da GV, imaju}i u vidu Pravilnik o ostvarivawu prava i pruàwu usluga u socijalnoj za{titi iz nadle`nosti Grada, donese odluku da u ovoj godini cena usluga, predvi|enih ovim projektom, umesto 500, iznosi 600 dinara po ~asu. Interesovawe gra|ana za ovaj vid pomo}i, a posebno stara~kih doma}instava u selima, u posledwe vreme raste, zbog ~ega }e, po najavama Milo{evi}ke, “Pomo} u ku}i” sti}i i u Gorwu Trep~u, za{ta }e biti angaòvane jo{ dve gerontodoma}ice. M. N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter). ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 22. MART 2013. GODINE

GRAD

^LANOVI GRADSKOG VE]A RASPRAVQALI O POSLOVAWU JP "RZAV", "GRADCA", VRATILI NA DORADU STATUT PU "MOJE DETIWSTVO"

GUBICI „KRUNE“ KAPITAL PREDUZE]A

Ukoliko skup{tina Grada ^a~ka i ~etiri op{tine, osniva~a JP “Rzav”, usvoje odluku Upravnog odbora ovog preduze}a, wegov ukupan kapital od dve milijarde i 312 miliona dinara, od ~ega ~a~anski deo iznosi 983 miliona dinara, bi}e umawen za oko 130 miliona dinara, koliko su na kraju 2011. i pro{le godine iznosili nepokriveni gubici ovog JP. Takvu odluku je ve} donelo Gradsko ve}e na sednici pro{log petka, koje je usvojilo izve{taj o pro{logodi{wem poslovawu “Rzava” i prosledilo ga na razmatrawe SG. ahvaquju}i korektnoj saradwi sa pet osniva~a i wihovim komunalnim preduze}ima, JP “Rzav” je lane, uprkos velikoj su{i i nepovoqnim vremenskim prilikama, uspelo da proizvede dovoqne koli~ine vode (oko 15 miliona i 900 hiqada kubnih metara), ispuni plan proizvodwe 100 odsto i snabde sve potro{a~e dovoqnim koli~inama higijenski ispravne vode. To je, kako je naglasio direktor Qubo Lazovi}, postignuto zahvaquju}i tome {to je jedno vreme bila progla{ena vanredna situacija i zabraweno nenamensko tro{ewe vode, {to je Republika dozvolila smawewe biolo{kog minimuma i {to je ~a~anskom “Vodovodu” u pomo} pritekla brana u Parmencu, iz koje je obezbe|ivano dodatnih od 100 do 120 litara vode u sekundi. Sistem pu{ten u ekploataciju 1993. godine, je prili~no amortizovan i pojedini wegovi delovi, me|u kojima najvi{e betonski cevovod od Ariqa do Gorobiqa, skoro poptuno dotrajali, rekao je on i istakao jo{ da je preduze}e na kraju pro{le godine iskazalo gubitak od 59,7 miliona dinara, odnosno mawe nego {to je planirano. Na kraju pro{le godine lokalna komunalna preduze}a su dugovala “Rzavu” 93 miliiona dinara i taj dug im je otpisan,

uz obavezu da u 2013. redovno pla}aju teku}u potro{wu, rekao je Lazovi}, uveren da zbog toga poslovawe ariqskog preduze}a ne}e biti ugro`eno. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} pohvalio je “kooperativnost poslovodstva i UO preduze}a”, pored ostalog, i zbog toga {to je prihvatilo predlog da ne pove}ava cenu vode i na taj na~in vr{i pritisak na lokalna preduze}a. Javno preduze}e “Gradac” je lane ostvarilo prihod od 88,43 odsto i ve} u prvim mesecima ove godine naplatu naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta pove}alo za 37, odnosno za ure|ewe za 20 odsto, rekao je prezentuju}i izve{taj o pro{logodi{wem radu, direktor Neboj{a Jovanovi}. Po{to su potencira-

li podatak da nenapla}ena potraìvawa iznose oko 700 miliona dinara, Milijan Mini} i Zvonko Mitrovi} su insistirali da bude sa~iwen ta~an pregleg realnih dugovawa, odnosno izdvoje zaduèwa privatizovanih, likvidiranih i firmi u ste~aju i wihovi dugovi otpisani. Mitrovi} je predloìo i da UO preduze}a donese odluku da firme koje nisu izmirile stare obaveze, ne mogu da potpi{u nove ugovore sa “Gradcom”. Dugovi korisnika ravni su jednom i po buxetu ovog JP, izra~unao je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, predloìv{i da se sagledaju realna i naplativa potraìvawa i mogu}nost otpisa kamata. Radomir Kru{~i} je uo~io da je najmawe realizovan program

STATUT „PRO[AO“ DRUGI PUT Statut Pred{kolske ustanove “Moje detiwstvo” koji je sa 27. sednice Gradskog ve}a, odr`ane pro{log petka, vra}en “na doradu” privremenom Upravnom odboru, dobio je zeleno svetlo gradskih ve}nika na posledwoj sednici GV, odr`anoj u utorak. Na 28. zasedawu utvr|en je i predlog Odluke o pravnoj pomo}i gra|anima i doneto re{ewe da iz teku}e buxetske rezerve bude izdvojeno 170.000 dinara i upla}eno Zdravstvenom centru “Dr Dragi{a Mi{ovi}” za ure|ewe psihijatrijske ambulante i ostalog prostora na ovom odeqewu. Gradsko ve}e je u utorak donelo i odluku o izmenama uslova i na~ina kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi, na osnovu kojih }e ovda{wim ratarima, umesto prvobitno planiranih 50 odsto, biti odobravano 30 odsto sredstava od ukupne vrednosti investicija (nabavka opreme, ma{ina...).

ODR@AVANE SVE LINIJE I POLASCI U novembru i decembru pro{le i januaru ove godine “Autoprevoz” je odràvao sve linije i polaske predvi|ene ugovorom, sklopqenim sa SG o poveravawu javnog linijskog prevoza u gradskom i prigradskom saobra}aju. Prema tvrdwama Zorana Jevrem~evi}a, rukovodioca putni~kog saobra}aja, ugovr je ~ak i pro{iren, odnosno pu{tene neke nove i produène postoje}e linije: Sloboda - Trnavska raskrsnica, Gorwi Trbu{ani - Qubi}ki kej - Kulinova~ko poqe, Loznica - Gradsko grobqe - Solid i Atenica {kola - Prijevor dom. - Pripremili smo red vo`we i ~ekamo da bude pu{tena u saobra}aj Ulica \or}a Toma{evi}a, kojom }e autobusi, od Preqine do grada, saobra}ati svakih 15 minuta. Jevrem~evi} je istakao problem taksi prevoznika koji preduze}u “preotimaju” putnike, zbog ~ega “Autoprevoz” do pojedinih sela angaùje autobuse prakti~no za prevoz dvoje - troje qudi. Oni prave probleme i na stajali{tima, remete red vo`we, zbog ~ega su sve u~estalije pritu`be gra|ana zbog povremenih ka{wewa autobusa, kaè Jevrem~evi}, i nagla{ava da prijave saobra}ajnoj inspekciji nisu dale efekta. Bez obzira na sve to, re~eno je, da se zbog zahteva me{tana Gorwe Gorevnice, mora aktivirati ukinuta linija do “Kamewaka”, koju je “Autoprevoz” izbrisao iz reda vo`we, upravo zbog nedovoqno putnika na ovoj relaciji.

obavqawa komunalnih delatnosti i insistirao da se izvr{ewa pojedinih pozicija od 40 do 60 odsto ne ponove i u 2013. godini. Pre deset godina “Gradac” je imao obaveze od oko 305 miliona dinara, a iz pro{le u ovu je preneto samo oko milion dinara, podsetio je gradona~elnik i jedan od trojice direktora koji su lane rukovodili ovim JP Vojislav Ili}. Neo~ekivano dugu raspravu i na momente mu~no “stru~no pravno” nadmudrivawe izavao je predlog Statuta Pred{kolske ustanove “Moje detiwstvo”, koga je ~lanovima GV predo~ila privremeni direktor Suzana Simeuno-

vi}. Bratislav Jugovi} je ocenio da se dugo ~ekalo na statut i da nije dobro ura|ena mreà 11 objekata koji su “pripali” novoj PU. Najvi{e kopaqa lomilo se oko ~lana 45 predloènog statuta, koji, po mi{qewu zamenika gradona~elnika Radenka Lukovi}a, Zvonka Mitrovi}a i Bratislava Jugovi}a favorizuje kandidate za direkora koji imaju poloèn stru~ni ispit. Iako su pravnici nastojali da objasne da je zakon, koji je sve regulisao, “iznad” ovog akta, ve}inom glasova je odlu~eno da predlog bude vra}en UO “na doradu”, odnosno da u ~lanu 45 bude predvi|eno i da kandidati koji nemaju

ispit za direktora, moraju da ga polo`e u roku od godinu dana. Gradsko ve}e je utvrdilo i predlog odluke o prenosu prava kori{}ewa novoizgra|enog objekta Ustanovi za dnevni boravak dece, mladih i odraslih osoba sa smetwama u razvoju “Zra~ak”, {to je, kako je objasnio Miroslav Vujovi}, na~elnik GU za dru{tvene delatnosti, preduslov za registraciju ustanove u nadle`nom sudu. ^lanovi GV su predlo`ili SG i da izmeni odluku o uslovnom otpisu kamata i mirovawu poreskog duga, na osnovu koje }e rok biti pomeren do 31. marta. M. N.

KOORDINACIONO TELO JP „RZAV“ TRA@I OD REPUBLIKE DA UBRZA RADOVE NA BRANI „SVRA^KOVO“

DA GRADWA NE TRAJE DVE DECENIJE ako je pro{log meseca potpisan novi ugovor sa beogradskim preduze}em “Hidrotehnika - Hidroenergetika” o nastavku radova na brani i akumulaciji “Ariqe”, profil “Svra~kovo”, na nedavnom sastanku Koordinacionog tela JP “Rzav” dogovoreno je da gradona~elnik â~ka i predsednici ~etiri op{tine, koje se vodom snabdevaju sa regionalnog sistema, zatraè od nadle`nih u Republici da redovnije i prema dogovorenoj dinamici iz dràvnog buxeta budu izdvajana sredstva za gradwu ovog kapitalnog objekta. Ukoliko ne bude postignut takav sporazum, gradwa brane, vredne oko {est milijardi dinara, od ~ega Ministarstvo vodoprivrede, poqoprivrede i {umarstva i Direkcija za vode treba da

obezbede 91 odsto, a preostalu sumu pet lokalnih samouprava, traja}e 20, a ne pet godina, kako je ugovorima predvi|eno, upozorio je nedavno direktor JP “Rzav” Qubo Lazovi}: - Posle rebalansa republi~kog buxeta u septembru pro{le godine, ukinuta su izdvajawa za gradwu brane, pa je umesto 300, obezbe|eno samo 126 miliona dinara, zbog ~ega je izvo|a~ 2. oktobra prekinuo radove. U 2012. godini izgra|eni su prilazni put i dalekovod i zavr{ena eksproprijacija zemqi{ta od privatnih lica. Od 413 miliona dinara, koliko je vredan novi ugovor, oko 100 miliona dinara “otpada” na prenete obaveze iz pro{le godine, {to zna~i da za radove u ovoj preostaje oko 300 miliona dinara. Imaju}i to u vidu, jasno je da }e, ukoliko obezbe|ewe finansijskih

sredstava bude nastvqeno ovim tempom, gradwa brane trajati 20 godina, a ne do 2017, kako je prvobitno dogovoreno. Gradwa brane i akumulacije “Ariqe” na profilu “Svra~kovo”, ina~e, zapo~eta je u aprilu pro{le godine, na reci Veliki Rzav, 8,5 kilometara uzvodno od Ariqa. Ona treba da obezbedi snabdevawe vodom stanovnika Ariqa, Po`ege, Lu~ana, ^a~ka i Gorweg Milanovca u narednih pola veka i prikqu~ewe ve}eg broja novih korisnika. Projektovana zapremina akumulacije iznosi 27 miliona kubnih metara, wena povr{ina je 139 hektara, a najve}a dubina 54 metra. Visina brane, ~ija je namena i proizvodwa elektri~ne energije u pribranskoj hidroelektrani, bi}e 68 metara. M. N.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

GRAD

AMBASADOR REPUBLIKE ANGOLE TOKO DIAKENGA SERAO POSETIO ^A^AK

VUÎ] OD[KRINUO, A ÂÂK OTVARA VRATA SARADWE Nedavnom posetom Angoli, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vu~i} je od{krinuo, a â~ak }e {irom otvoriti vrata saradwe izme|u Srbije i ove afri~ke zemqe. To uverewe izneo je posle sastanka ambasadora Angole Toko Diakenga Serao sa gradskim ~elnicima i rukovodstvom ovda{we kompanije “Sloboda” i privatnih preduze}a “Domis”, “Unipromet” i “Jomil”, general Jovan êkovi}, jedan od glavnih organizatora ovog susreta. a~ak }e biti prvi koji }e “eksploatisati” rezultate razgovora potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vu~i}a sa predstavnicima Angole, rekao je general êkovi} i podsetio da je re~ o prijateqskoj zemqi jo{ iz perioda biv{e Jugoslavije i da Srbija kao wen naslednik nastavqa da razvija dobre me|udràvne odnose: - Oko 30 â~ana radi u Angoli na remontu tenkova i aviona. Dogovorili smo se da â~ak bude nosilac privredne, kulturne i sportske saradwe, prvenstveno sa provincijom Bengo, u blizini Luande. Zbog toga }emo oformiti delegaciju koja }e za mesec dana posetiti Angolu, kao “obe}anu” i zemqu neiscrpnih mogu}nosti i bogatstva i razmotriti sve vidove

saradwe. Verujem da }e â~ak i wegov gradona~elnik Vojislav Ili} biti prvi vesnici te saradwe. Privredna delegacija iz ovog kraja }e uskoro posetiti Angolu, napraviti bratimqewe sa provincijom Bengo, {to }e biti osnova za sve budu}e aktivnosti i korisnu saradwu za obe zemqe. - Do{ao sam u prijateqsku posetu â~ku, da bismo videli koje mogu}nosti biznis partneri i poslovni qudi mogu da ponude mojoj zemqi. Sre}an sam {to sam shvatio da delimo istovetna ose}awa prijateqstva i partnerstva. Kao {to je poznato, potpredsednik Vlade Srbije je pre izvesnog vremena posetio Angolu i tom prilikom smo nastojali da poboq{amo saradwu izme|u na{e dve dràve. Sada biznismeni ovog regiona treba da pokaù koliko mogu da budu “agresivni” i iskoriste divne mogu}nosti Angole - rekao je ambasador Toko Diakenga Serao, ali i naglasio da “mogu}nosti ne}e ~ekati, ve} da se mora i}i wima u susret”. Ambasador Toko je, na pitawe, da li je bilo zvani~nih razgovora o saradwi sa kompanijom “Sloboda”, naglasio da je re~ o prvom kontaktu i izrazio uverewe da }e posle wega uslediti i konkretni dogovori: “Angola je pre deset godina iza{la iz ratnih sukoba i ve} ~itavu deceniju se izvla~imo iz tih sukoba, deset godina vlada mir i na svu sre}u na{a zemqa je uspela da iskoristi sve mogu}nosti i za~ajno rekonstrui{e ekonomiju i privredu, uni{tene tokom rata. Zbog toga nam je potrebna saradwa sa svim zemqama, i to u svim oblastima za koje one imaju kapacitete. U

svim segmentima privrednog i dru{tvenog razvoja moèmo da ostvarimo saradwu i zbog toga su prakti~no sve opcije mogu}e.” Po{to je izrazio zadovoqstvo {to je sa saradnicima ugostio ambasadora Angole, gradona~elnik Vojislav Ili} je rekao da su ~elnici â~ka gostima predstavili privredne i druge potencijale grada i ~itavog regiona. Najavio je da }e za mesec dana delegacija â~ka posetiti ovu prijateqsku zemqu i tom prilikom i ugovoriti zna~ajne poslove u kojima }e biti angaòvani i radnici iz ovog kraja. “Prvi potpredsednik Vlade Srbije je otvorio vrata saradwe, u kojoj â~ak ima mnogo toga da

ponudi. Zbog toga }emo narednih dana, uz pomo} Privredne komore sa~initi spisak ovad{wih privrednika koji bi mogli da budu anga`ovani na radovima, organizovanim u Angoli. ^a~ak ima velike potencijale i trebalo bi ih maksimalno iskoristiti, tim pre {to je me|u prvim gradovima u Srbiji koji je zapo~eo saradwu sa ovom afri~kom zemqom, a posebno sa provincijom Bengo koja je skoro ve}a od Srbije.” Posle razgovora u Skup{tini grada, gosti iz Angole su posetili privatna preduze}a “Domis” u Miokovcima i “Jomil” u Ko{tuni}ima. M. N.

GRADSKA UPRAVA ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE PREDLO@ILA NACRT NOVE ODLUKE O PRAVNOJ POMO]I GRA\ANIMA

VI[E TRA@E POMO] ZA RAZVOD, NEGO ZA PLATE I ako Slu`ba pravne pomo}i gra|anima postoji od 1980. godine, a samim tim i zakonska regulativa ovog delokruga rada nadle`ne GU, Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove, u ~ijem sastavu kao posebna organizaciona jedinica radi ova slu`ba, predloìla je nacrt nove Odluke o pravnoj pomo}i gra|anima. Razlog za to je potreba da ovaj skup{tinski akt bude usagla{en sa novim Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, na osnovu koga je â~ak dobio status Grada i Zakona o parni~nom postupku, koji se primewuje od 1. februara 2012. godine. Ovim zakonom je iskqu~ena mogu}nost da stranke u parni~nom postupku zastupa Slu`ba pravne pomo}i, ve} to moè da radi samo punomo}nik, koji mora da bude advokat, obja{wava na~elnica Nade`da Vuksanovi}: - U toku pro{le godine bilo je najavqeno dono{ewe Zakona o besplatnoj pravnoj pomo}i, i kako on jo{ uvek nije donet, a Za-

kon o lokalnoj samoupravi imperativno nalaè jedinici lokalne samouprave da organizuje slu`bu besplatne pravne pomo}i, {to predvi|a i Statut Grada i Odluka o gradskoj upravi, to smo mi prakti~no pretekli zakon. U nacrtu nove odluke predloèno je da slu`ba pruà samo besplatnu pravnu pomo}, nagla{ava na~elnica Vuksanovi} i obja{wava da gra|ani mogu ra~unati na pomo} u oblasti radnih odnosa, socijalne za{tite, socijalnog osigurawa, porodi~nog prava, ostvarivawa prava deteta, li~nih stawa gra|ana, imovinsko pravnih, obligacionih, naslednih odnosa i u oblasti poreza i doprinosa.”Slu`ba ne pruà pomo} zastupawa pred sudovima, ali sastavqa podneske, tu`be, zahteve, predloge, izjave i druge isprave koje stranke koriste u postupku pred sudom. Novina je da slu`ba pruà pomo} i za ostvarivawe prava i interesa pred organima lokalne samouprave i pred organima dr-

Nade`da Vuksanovi} `avne uprave, s tim {to je iskqu~eno zastupawe u postupcima u kojima se, kao protivna strana pojavquju organi lokalne samouprave, odnosno kada Grad ima suprotan pravni interes od

pravnog interesa stranke.” Gra|ani treba da ispuwavaju odgovaraju}e materijalne i uslove koji se ti~u takozvanih li~nih svojstava korisnika, da bi ostvarili pravo na besplatnu pomo}: da su lica u stawu socijalne potrebe, nezaposlene osobe koje se nalaze na evidenciji NSZ, ratni vojni invalidi i ~lanovi porodica sa kojima je ìveo poginuli u~esnik oruànih akcija posle 17. avgusta 1990. godine, a koji nisu u radnom odnosu. Bez obzira na materijalno stawe, a imaju}i u vidu kakva su li~na svojstva i status gra|ana, besplatnu pravnu pomo} dobi}e deca bez roditeqskog starawa, lica koja su `rtve torture ili trgovine qudima i `rtve porodi~nog nasiqa. Bitno je naglasiti i da besplatnu pravnu pomo} ove slu`be mogu dobiti samo gra|ani koji imaju prebivali{te na teritoriji Grada â~ka, izbegla i interno raseqena lica koja imaju boravi{te na teritoriji Grada, duè od {est meseci, kojima je

ona potrebna pred organima ~ije je sedi{te tako|e na teritoriji â~ka. Vuksanovi}ka je kao interesantna, potencirala zapaàwa da je pro{le godine znatno smawen broj radnih sporova, odnosno podnesaka koji se ti~u prava iz radnog odnosa. Nasuprot tome, pove}an je broj pisawa tu`bi i zahteva za razvod braka (lane ih je bilo 68), tu`bi za izdràvawe i poveravawe dece (93) i tu`bi iz imovinsko pravnih odnosa (14). U oblasti radnih odnosa najvi{e je bilo zahteva za isplatu neispla}enih zarada i doprinosa, koje slu`ba i stranke napla}uju u upravnom postupku. Slu`ba pravne pomo}i, po pravilu, kaè na~elnica Gradske uprave, treba da ima najmawe pet zaposlenih radnika. Me|utim, ova organizaciona jedinica u sastavu GU za op{te i zajedni~ke poslove ima samo {efa i daktilografa, zbog ~ega gro poslova obavqaju rukovodioci slu`bi, koji su ustvari i glavni izvr{ioci ovog posla. M. N.

DRU[TVO

PETAK 22. MART 2013. GODINE

ODR@AN 14. OFICIRSKI BAL

DO NOVOG BALSKOG SUSRETA

o uzoru na tradiciju Srpske vojske, a u organizaciji 2. brigade Kopnene vojske, Gradskog odbora rezervnih vojnih stare{ina â~ka i Udruèwa vojnih penzionera â~ka, u motelu “Livade” u Preqini, pro{log petka je odràn 14. Oficirski bal. Na balu su se, pored aktivnih, rezervnih i penzionisanih oficira i wihovih supruga, okupili i brojni gosti iz cele Srbije, me|u kojima su bili ministar gra|evinarstva i urbanizma Velimir Ili}, direktori vojnih preduze}a i ustanova, visoki oficiri aerodroma La|evci, predstavnici lokalne samouprave i operska diva Radmila Bako~evi}. Posle intonirawa himne “Boè pravde”, manifestaciju je sve~ano otvorio komandant 2. brigade Kopnene vojske, brigadni general Marinko Pavlovi}, podsetiv{i da je pre 160

godina, samo dve godine posle osnivawa Vojne akademije, nikla jedna lepa tradicija koja je obeleìla vreme u Srbiji i postala okvir popularnosti i prestià - Oficirski bal. - Oficirski balovi u vojnoj organizaciji, odràvali su se sve do 1941. godine i bili su kultne zabave, izdvajaju}i se po svom sadràju, otmenosti i prestiù. Ba{ zbog tih i takvih balova, a da bi sa~u-

vali tradiciju, na Vojnoj akademiji izu~avane su i negovane lepe ve{tine i navike: ples, ma~evawe, besedni{tvo, bonton... Ova tradicija nastavqena je 1999. godine, od kada se Oficirski bal odràva u â~ku. @elimo da opet, kao nekada, Oficirski bal bude najuzbudqiviji trenutak u ìvotima qudi iz Vojske Srbije, wihovih izabranica, zvanica, gostiju i prijateqa, i da bude

manifestacija lepog se}awa i pri~e, bar do novog balskog susreta - rekao je, izme|u ostalog, Marinko Pavlovi}, poèlev{i gostima dobro zdravqe, sre}u, qubav, blagostawe i uspeh na svim poqima. Gradona~elnik Vojislav Ili} izrazio je zadovoqstvo zbog odràvawa tradicionalnog Oficirskog bala: - U â~ku je nekada bio garnizon, imali smo vi{e

„ZA ZDRAVU SRPSKU PORODICU - NOVA SRBIJA“

MLADEN^I]I ZA MLADENCE

{to su porodica, brak i deca: - @elimo i da negujemo stare srpske verske obi~aje, pa smo u skladu sa tim obeleìli na{ veliki pravoslavni praznik Mladence, sa ciqem da u zemqi i na{em gradu imamo sve vi{e mladih bra~nih parova, koji }e nam podariti sve vi{e de~ice i obogatiti na{u naciju. Mladim bra~nim parovima èlimo da u svom zajedni~kom ìvotu razvijaju qubav i toleranciju i da neguju tradicionalne vrednosti i veru, u ciqu o~uvawa na{eg naroda. N. R.

sustvovao i potporu~nik Predrag Vasovi}, koji smatra da je sve ve}i odziv mladih da sluè vojni rok, dobar pokazateq za budu}nost: - Dobro je za budu}nost, jer }e izbor kandidata koji }e po~eti da rade kao profesionalni vojnici biti mnogo boqi, a samim tim i selekcija ve}a. Mladi mo`da ranije nisu voleli ovaj poziv, kaù da ni |avo nije hteo da bude {egrt i vojnik. Ali posao je dinami~an, stalno imamo neke ve`be, zadatke. Mo`da je to jedan od razloga {to se mladi danas sve vi{e odlu~uju za vojni poziv. U kulturno - umetni~kom programu u~estvovao je Umetni~ki ansambl “Stanislav Bini~ki”, uz solisti~ke izvo|a~e sa Muzi~ke akademije iz Kragujevca, a gosti su uìvali uz zvuke srpskog valcera, pesmu “Ovo je Srbija” i druge numere. N. R.

NOVI BROJ TELEFONA POLICIJSKE UPRAVE ÂÂK ovi broj telefona centrale Policijske uprave u â~ku je 032/363-000. Novi broj dostupan je za pozivawe iz svih fiksnih i mobilnih mreà. Tako|e, Policijsku upravu u â~ku moète dobiti i pozivawem broja telefona 064/7663-000. Gra|ani u prelaznom periodu mogu koristiti i stari broj telefona 032/222-701, a do kada }e ovaj broj biti u funkciji javnost }e biti blagovremeno obave{tena. Ali, iz PU poru~uju gra|anima da koriste novi broj telefona 032/363-000.

avet èna Gradskog odbora Nove Srbije obeleìo je, u nedequ na Gradskom trgu, crkveni praznik Mladence, deqewem mladen~i}a na{im sugra|anima, deci i mladim bra~nim parovima. Akcija, pod sloganom “Za zdravu srpsku porodicu - Nova Srbija”, osim u â~ku i Beogradu, organizovana je i u ostalim gradovima Srbije. Radomirka Veqovi} Lola, ~lan Saveta èna GO NS, podsetila je da je Savet èna Nove Srbije formiran sa ciqem o~uvawa i za{tite tradicionalnih vrednosti, kao

od 2.500 vojnika u kasarnama “Tanasko Raji}” i “Ratko Mitrovi}”. Zahvaquju}i Oficirskom balu podsetili smo se nekih lepih vremena koja su iza nas. Drago mi je {to vidim puno oficira, generala, podoficira. Dragan Vasovi}, predsednik Gradskog odbora Rezervnih vojnih stare{ina â~ak, smatra da je Oficirski bal jedna lepa tradicija koja treba da se odrì u na{em gradu: - Naàlost, â~ak danas nema garnizon. Upravo smo prvi bal, 1999. godine, organizovali zajedno sa garnizonom â~ak, kao znak protesta protriv velikih sila. Danas je ova manifestacija veoma zna~ajna, jer je jedina koja je opstala. Nekada su organizovani svetosavski balovi, zanatlijski balovi, lova~ke i druge zabave, jedino vojska poku{ava da Oficirskim balom odrì tradiciju. Manifestaciji je pri-

DRU[TVO

PETAK 22. MART 2013. GODINE

STIGLA MALA POMO] ZA PORODICU VASOVI]

OBRADOVALI DECU

ro{lo je vi{e od 20 dana od kada je “â~anski glas” pokrenuo inicijativu za pomo} porodici Rumene Vasovi}. Do sada im jedino pomoglo Kolo srpskih sestara, koje im je pre nekoliko meseci omogu}ilo da u “Ponsu” svakog jutra uzimaju hleb i peciva, a ovih dana su ih posetili i Â aktivisti. Mladi aktivisti su uz pomo} “Glasa” obezbedili slatki{e, igra~ke, hemiju, obu}u i ode}u za decu i odrasle. U sredu su posetili Vasovi}e, koji su pre podne bili na okupu. Rumena ìvi kao podstanar sa sinom, snajom i troje unu~adi. Niko od odraslih nema posao, tako da porodica jedva preìvqava bez stalnih prihoda. Pre nekoliko meseci Rumenin mu` se ubio zbog lo{e finansijske situacije u ku}i, a porodica jo{ uvek nije uspela da naplati nematerijalnu od{tetu za smrt Dalibora Vasovi}a. Zbog smrti mla|eg sina Rumena bi trebalo da dobije mi-

lion i po dinara, ali tog novca nema ni na vidiku. ^A aktivisti, „^a~anski glas” i Kolo srpskih sestara su jedini koji su nam pomogli. Hvala im od srca, kako nemamao nikakve prihode, sve nam zna~i. Priteglo nas je sa svih strana, dugujemo tri

Svi qudi koji mogu nov~ano da pomognu porodici Vasovi}, sredstva mogu uplatiti na ra~un 155-3400180483542-61 kod ^a~anske banke.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

kirije za stan, fiksni telefon nam je iskqu~en zbog nepla}enog ra~una, a za struju dugujemo 23 hiqade dinara. Ja poku{avam ovih dana da zaka`em razgovor sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em da nam pomogne da se sin ili snaja zaposle. Evo, kako je danas lep dan, a moj sin sedi kod ku}e, jer nema posao. Koliko bi nam zna~ila bar jedna plata u ku}i. Sa tim novcem bismo ne{to i mogli da planiramo. Ovako, `ivimo od danas do sutra, jedva se snalazimo i da deci obezbedimo obroke. Ia-

ko su mali, navikli su da skromno ìve. [to je najgore, deci koja rastu i razvijaju se, ne bismo smeli ni{ta da uskratimo - kaè Rumena. Wen najstariji unuk, koji nosi ime po stricu, ima ~etiri i po godine, blizanci su {esnaestomese~ne bebe. Kada im je stigla pomo} od “â~anskog glasa” i Â aktivista, kao i sva deca wih troje su najpre posko~ili za igra~kama. - Sve igra~ke koje su do sada imali uglavnom su im davale kom{ije i ro|aci.

Tako smo se snalazili i za garderobu, daju nam ro|aci, kada wihova deca prerastu - pri~a Rumena. Â aktivisti Nenad Drami}anin, Nata{a i Milena Milutivnovi} odmah su se sprijateqili sa najmla|im Vasovi}ima. Deca su se pona{ala kao da ih oduvek poznaju i rado su od wih uzimala ~ak i sveske i olovke, koje ih sada mawe privla~e nego igra~ake. - Mi smo pomogli, koliko smo mogli. Nadamo se da }e i oni koji to zaista mogu, u~initi ne{to za Vasovi}e. Ne}emo ih zaboraviti, ali su ipak, na{e mogu}nosti male - kaè Nenad. “â~anski glas” je pokrenuo i inicijativu da Rumenini unuci budu sme{teni u vrti}. Nadamo se da }e u saradwi sa Pred{kolskom ustanovom i taj problem biti re{en, kao i da }e se gradska vlast pobrinuti da zaposli bar jednog odraslog ~lana. Rumenin sin Neboj{a poseduje dozvole za vo`wu kamiona i autobusa, a snaja Ana je frizerka. Z. J.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

U REGIONALNOM CENTRU ZA PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH U OBRAZOVAWU

SASTALI SE DIREKTORI CENTARA Odràna i radionica o inkluziji edovni sastanak Mreè regionalnih centara Srbije 14. marta je odràn u â~ku, a direktori centara su razgovarali o usavr{avawu nastavnika u narednom periodu, na~inu finansirawa, me|usobnoj i saradwi sa sli~nim ustanovama u zemqama EU. Mreà centara predstavqa relevantnu instituciju za stru~no usavr{avawe zaposlenih u obrazovawu, a tokom pro-

{le godine vi{e od 36.000 nastavnika pro{lo je obuke u centrima - ~lanicama Mreè, kazao je Dobrivoj Martino{i, direktor Centra u Kikindi, koji obavqa i du`nost predsednika Upravnog odbora Mreè centara. Podsetiv{i da je osnivawe 12 regionalnih centara u Srbiji pomogla [vajcarska vlada i da ih i daqe finansijski pomaè , on je naglasio da se idu}e godine projekat zavr{ava i da je pred centrima pitawe kako }e se

FAKULTET TEHNI^KIH NAUKA

POÊLA PRIPREMNA NASTAVA ZA PRIJEMNI subotu, 16. marta na Fakultetu tehni~kih nauka je po~ela besplatna pripremna nastava za maturante gimnazija i sredwih stru~nih {kola, koji se pripremaju za polagawe prijemnog ispita i upis na Fakultet. Za poha|awe nastave iz jednog, od pet ponu|enih predmeta do sada se prijavilo oko 260 kandidata iz â~ka, Kraqeva, Gorweg Milanovca, Uìca, Ivawice i drugih mesta, a nastavu izvode nastavnici i asistenti Fakulteta. Polaznike pripremne nastave pozdravio je dr Milan Plazini}, prodekan za nastavu na FTN, koji je u ime Fakulteta maturantima poèleo uspeh u predstoje}em radu, osvrnu{i se na odli~ne rezultate polaznika ostvarene na prijemnom ispitu u prethodnim godinama. Ovo je peta godina za redom da se na Fakultetu tehni~kih nauka u â~ku organizuje pripremna nastava za maturante, koji poha|aju nastavu iz matematike, fizike, osnova elektrotehnike, informatike i organizacije.

daqe finansirati. Problem finansirawa je najva`niji za centre koji nemaju materijalnu podr{ku lokalne samouprave, istakla je Gorica Stanojevi}, direktorka ~a~anskog Centra. Uz napomenu da vreme u kome ìvimo zahteva doìvotno stru~no usavr{evawe nastavnika, ona je konstatovala da je zajedni~ki nastup centara veoma vaàn, jer se tako, prilikom u~e{}a u projektima zemaqa EU, lak{e obezbe|uju sredstva. Insistiraju}i i na saradwi sa sli~nim centrima u drugim zemqama, naro~ito onima iz okruèwa, ona je podsetila da u Sloveniji postoje “sjajni edukativni centri” ~ija bi iskustva bila od velike koristi institucijama za edukaciju nastavnika u Srbiji.

Sastanku direktora prisustvovao je i predstavnik lokalne samouprave Aleksandar Da~i}. Regionalni centar u ^a~ku jedan je od onih u ~ijem finansirawu u~estvuje Grad, a ove godine je za wegov rad u gradskom buxetu predvi|eno 8.500.000 dinara. Uporedo sa ovim sastankom, u Regionalnom centru je odr`ana i radionica iz oblasti inkluzivnog obrazovawa, za nastavnike, stru~ne saradnike i direktore {kola iz na{eg okruga i Kragujevca. Raisa Venalainen, koordinator inkluzije u Srbiji, prenela je srpskim kolegama prakti~na iskustva iz Finske, zemqe koja je u inkluzivnom obrazovawu napravila zna~ajan pomak. E.V.

PREDLOG TOMISLAVA ]OSI]A, AUTORA KWIGE „ZAPIS O SELU PAKOVRA]E” odine 2015. navr{i}e se 200 godina od nastanka nove srpske dràve, a ovaj jubilej je, po dubokom uverewu Tomislava ]osi}a, diplomiranog inèwera elektrotehnike u penziji, koji ìvi u Beogradu a rodom je iz Pakovra}a, prava prilika za podizawe spomen obele`ja na padini planine Jelice. Pre ~etiri godine ]osi} je objavio kwigu “Zapisi o selu Pakovra}e”, a wenom pisawu prethodilo je temeqno istraìvawe istori je ovog kraja u 19. veku, pri ~emu su mu posebnu pa`wu privukli ukazi kneza Milo{a Obrenovi}a. - Embrion nove dràve pronalazimo u zavr{noj borbi ustanika na â~ku, koja se odigrala na padini Jelice, na trome|i sela Rtari, Du~alovi}i i Pakovra}e. Posle ovog boja, ka-

da je rati{te ra{~i{}eno, kwaz Milo{ Obrenovi} je, 2. maja 1815. godine, na ovom mestu izdao svoj proglas. Ovim ukazom, on preuzima politi~ku vlast i organizuje prvu vojnu formaciju, imenuju}i vojnog zapovednika. Slawem neja~i u grad U`ice, knez ~ini i prvi diplomatski potez. Ulazi u pregovore, utvr|uje primirje sa beogradskim Mustaf pa{om, prikupqa porez od naroda za pla}awe vazalnog odnosa sultanu, da bi u decembru iste godine usvojio i buxet. On na ovoj na~in opstaje u poluvazalnom odnosu prema Turskoj i onemogu}ava me{awe Austrije u unutra{we politi~ke odnose - obja{wava ]osi} i nagla{ava da se “od turskog poraza 1815. do 1830. godine Srbija smatrala privremeno oslobo|enom, a od 1830. ima i zvani~ne

SPOMEN OBELE@JE NASTANKA NOVE SRPSKE DR@AVE elemente dr`avnosti”. Smatraju}i da istori~ari nisu ukazima kneza Milo{a pridavali du`nu pa`wu, ]osi} je pre osam godina pokrenuo inicijativu da se na pomenutoj trome|i, mestu koje nosi naziv Lokve, podigne spomen obele`je nastanka nove srpske dr`ave, a ovih dana se sa istom idejom ponovo obra}a javnosti. - Sada{wi trenutak ide u prilog realizaciji moje ideje. Spomenik bi trebalo da ozna~i pomirewe dve srpske dinastije, kao i dve vere, hri{}anstva i islama, pri ~emu bi moralo da se naglasi gubqewe turske mo}i u Evropi. Spomen obele`je bi,

predla`e Tomislav ]osi}, trebalo sagraditi u obliku visoke kule - minareta, sa crkvenim zvonom i pozla}enim krstom na vrhu. U unutra{wosti minareta, obja{wava daqe ]osi}, postojale bi spiralne stepenice i dva lifta, za izlazak posetilaca na spoqnu platformu, odakle se pogledom mogu obuhvatiti vrhovi Golije, Javora, Povlena, Maqena, Suvobora, Rudnik i Oplenac. Na spoqnoj strani zida, iznad izlaska na platformu, predlaga~ vidi uklesane re~i koje je Rastko Nemawi} 1220. godine uputio @i~kom episkopu: “Mi smo Srbi, ka`em ti Irineju, sudbinom predodre|eni da bu-

demo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku i da priznajemo iznad sebe samo Nebeski Jerusalim, a na zemqi nikoga jer ili }emo biti svoji ili nas ne}e biti.” Plato na kome bi se nalazio spomenik bio bi, prema ]osi}evoj zamisli, izgra|en u geografskom obliku sada{we Srbije, a na vertikalnom delu bi se na{la obele`ja Prvog i Drugog ustanka, kao i imena svih poznatih ustanika. Centralno mesto na platou (prostor [umadije) zauzimao bi pomenuti spomenik, a sa strana bi bili postavqeni spomenici Milo{u i Kara|or|u. - Po{to su wihova politi~ka opredeqewa bila

razli~ita, Kara|or|ev spomenik bi vaqalo postaviti na severo-istoku, prema Rusiji, a Milo{ev prema severo-zapadu, Austriji. Centralno obele`je ih u isto vreme i razdvaja i spaja. Tomislav ]osi} smatra da su Lokve podesne za postavqawe spomenika i zbog toga {to se ovde na Petrovdan tradicionalno odr`ava veliki sabor. U prilog podizawu spomenika ide i ~iwenica da se u blizini trome|e nalaze zna~ajni manastiri i da je ovaj kraj dobrim saobra}ajnim vezama povezan sa ostalim delovima Srbije. E.V.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

U^ENICI O[ „IVO ANDRI]“ U PRAWANIMA PRIPREMILI ZANIMQIV PROGRAM

STIHOM I MUZIKOM KROZ MATEMATIKU

Pesme za decu i prozni tekst o Pitagori, koje je napisala Dobrila Maxarevi}, nastavnica matematike i fizike u penziji, inspirisali su u~enike u Prawanima da osmisle neuobi~ajen "~as matematike"

premqena svojim kwigama (tri zbirke poezije za decu) i geometrijskim telima, izra|enim od drveta, me|u kojima dominira velika piramida, Dobrila Maxarevi}, nastavnica matematike i fizike u penziji, rado odlazi u {kole i uspostavqa vezu izme|u svoje i generacija dana{wih osnovaca. Naro~ito je raduju posete {kolama van grada, jer je najve}i deo svog radnog veka provela rade}i upravo sa seoskom decom. Pro{le srede, ba{ na prvi dan prole}a, ova ~ila osamdesettrogodi{wakiwa stigla je u Prawane, u O[ "Ivo Andri}", ~iji su u~enici, slede}i wene stihove i prozni tekst "Pitagorina autobiografija" osmislili interesantan ~as, kojim su

pokazali da matematika nije oblast koje bi se trebalo pla{iti ve} izuzetno zanimqiva i inspirativna nauka. Program koji su |aci realizovali uz svesrdnu pomo} profesora (Gorice Ristanovi}, koja predaje srpski jezik, matemati~ara Bratislava Sredojevi}a, Milene Stojiqkovi}, profesorke muzi~ke kulture i Miloquba Ristanovi}a, fiskulturnika) povezao je matematiku ne samo sa poezijom i muzikom ve} i sa drugim predmetima koje deca izu~avaju u {kolama.

DA LI VERUJETE U SNAGU SOPSTVENIH MISLI? DA LI MISLITE DA, AKO PROMENIMO SOPSTVENE MISLI MO@EMO PROMENITI SVOJ @IVOT?

Okrenite NOVI LIST na putu va{eg PROSPERITETA u svim oblastima ìvota! Kona~no je u prodaji dugo MOCIJU NA PRO i{~ekivana kwiga prvog POZIV NLP trenera na na{im prostorima – Slavice Squire, koja je ovu vode}u svetsku metodologiju za promenu i li~ni razvoj donela u Srbiju. Ovom kwigom, ona vas uvodi u svet vrhunskih rezultata i tehnikama NLP-a osposobqava da kreirate svoj ìvot ba{ onako kako ste to zamislili. lavica je prve treninge na srpskom jeziku odràla 2004. godine upravo u Gorwem Milanovcu. Rukovodioci “Metalca” su prvi pro{li profesionalnu NLP edukaciju na ovim prostorima i odatle je sve krenulo, osnovala je u Beogradu i prvi NLP Institut 2006. godine. Posle osam godina rada na ovim na{im prostorima, Slavica je svoje bogato iskustvo preto~ila u kwigu kojom je ovu izvanrednu metodologiju u~inila lako dosupnom za svakoga. Slavicin stil pisawa je oslobo|en suvoparnog mudrovawa, ìvotan je, poletan i baziran na dogogodi{wem li~nom iskustvu i predanom studirawu. Vrlo konkretnim i razumqivim metodama Nauke Li~nog Prosperiteta – korak po korak, ve`ba po ve`ba, istrajno i dosledno vam pokazuje kako ta~no i vi moète da primenite sva ta najnovija nau~na saznawa i kreirate sami svoj uspeh. Kada èlimo promenu u svom ìvotu, neophodno je da napustimo

stare navike, obrasce pona{awa i uverewa, i preuzimaju}i odgovornost za sve {to nam se de{ava, da uzmemo sudbinu u svoje ruke i kreiramo predivan `ivot ispuwen uspehom i qubavqu. Ova kwiga nudi odabrane NLP tehnike kako biste svesno i postepeno uplovili u nov, ~aroban svet uspeha i blagostawa. Vodi vas u svet izobiqa u kom ostvarujete uspe{nu komunikaciju sa drugim qudima i omogu}ava da postanete celokupno ispuwena, uspe{na, zdrava i pozitivna osoba koja je inspiracija drugima. Autorku ovih redova karakteri{e optimizam, odlu~nost i energija kojom pokre}e sve(t) oko sebe. Dopustite da i u vama kroz ovu kwigu razvije taj dragoceni ose}aj poleta i beskrajnih mogu}nosti.

Nau~ite da manifestujete svoje snove, jer je sve mogu}e, ako imate pravu miro|iju. Promocija kwige “NLP – u svakom USPEHU miro|ija”, ~iji je izdava~ Mono & Mawana, bi}e odràna 28. Marta 2013. u 18,30 ~asova, u Galeriji “Risim”. Tim povodom }e Slavica Squire odràti inspirativno predavawe o osnovnim principima uspeha koje je primenila u svom ìvotu i koje ve} godinama uspe{no prenosi svojim klijentima. Udruèwe poslovnih èna “Nade`da Petrovi}“ – â~ak, Vas poziva da nam se pridruìte na ovom inspirativnom predavawu i razgovoru sa Slavicom. Zbog ograni~enog broja mesta u Galeriji, molimo vas da svoje prisustvo potvrdite na mail tamara.aurora@gmail.com ili na mob. 061 28 9 28 00.

- @eleli smo da pokaèmo da je matematika prisutna svuda, i u srpskom jeziku i u fizi~koj kulturi - kazao je direktor {kole Zoran Pantovi}, u kratkom obra}awu gostima i doma}inima. Samo na jednom "~asu matematike" u~enici su nam pribliìli u~ewa Talesa i wegovog u~enika Pitagore, zabavili nas muzi~kim segmentima, a znawe publike, iz matematike i drugih oblasti, proveravali putem kviz takmi~ewa. U~e{}e u priredbi uzela je i go{}a, pro~itav{i nekoliko svojih pesama. - Okrenuta sam prirodi i u svemu traìm broj - kazala je Dobrila Maxarevi}, koja susrete sa daleko mla|ima od sebe doìvqava kao dragocenu razmenu enegije. Deca joj, kaè, ulivaju novu snagu i radost, a ona wima prenosi iskustvo ~oveka koji voli ìvot i ceni znawe. O[ "Ivo Andri}" poha|aju mali{ani iz desetak sela, od Brezne do Gojne Gore i Bogdanice. Ona je primer dobre seoske {kole, koja je ukqu~ena u sve va`nije projekte vezane za savremeno obrazovawe ali, u isto vreme, ~uva tradiciju i osobenosti ovog podnebqa. Weni u~enici postiù odli~ne rezultate na takmi~ewima iz raznih predmeta, a wihova vredno}a i kreativnosti do izraàja dolaze i u vannastavnim aktivnostima. [kola je poznata po lutkarskom pozori{tu, truba~kom orkestru, folklornoj i karate sekciji. Me|unarodni festival "Zra~ak viri u Prawanima", sa raznovrsnim radionicama, ove godine }e biti organizovan po peti put. [ahovski turnir {kola prire|uje u Bogdanici, Ilindanske dane u Kamenici, a pro{le godine je i Brezna dobila svoju manifestaciju - Mitrovdanske dane. E. V.

SELO

PETAK 22. MART 2013. GODINE

INSTITUT ZA VO]ARSTVO ORGANIZOVAO DRUGU SMOTRU NAJBOQIH SRPSKIH [QIVOVICA

NAJBOQA OD NAJBOQIH RAKIJA

Prvo mesto zauzela je rakija Stojana Tasi}a iz Aran|elovca, sa ocenom 19,14

okviru radnog dela druge Smotre najboqe srpske {qivovice, koju je pod pokroviteqstvom Grada, organizovao Institut za vo}arstvo, degustirano je 38 uzoraka. Tim istaknutih eksperata rangirao je najboqe prepe~enice prema boji, bistrini, tipi~nosti, mirisu i ukusu. Reqef i klima, ali i vredni i preduzimqivi qudi doprineli su da â~ak danas u Srbiji i okruèwu bude prepoznatqiv kao razvijen poqoprivredni centar, posebno u oblastima vo}arstvo, povrtarstvo i ratarstvo. Tako|e, delatnost Instituta za vo}arstvo, kao poznata nau~no istraìva~ka institucija, zna~ajno je doprinela pozicionirawu â~ka na mapi Srbije, ali i Evrope, kao va`nog

centra za razvoj novih vo}nih sorti, pre svega {qive, rekao je izme|u ostalog Vladan Mili}, zamenik predsednika Skup{tine grada. - Razvoj poqoprivrede i razvoj sela va`na su strate{ka opredeqewa Grada â~ka. U februaru je usvojena Odluka o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi, a u sklopu buxeta Grada za 2013. godinu, opredeqena su sredstva u iznosu od 55 miliona dinara, za finansirawe razvoja poqoprivrede, odnosno za pomo} ruralnom razvoju - podsetio je Mili}, istakav{i da je Grad pokrenuo inicijativu da se obnovi brend “â~anka”, sa kojim bi proizvo|a~i zajedno nastupali na doma}em i inostranom trì{tu. Organizatori o~ekuju da }e Smotra najboqe srpske {qivovice postati tradicionalna manifestacija, na kojoj }e se birati najboqa od najboqih rakija. Direktorka Instituta za vo}arstvo dr Sve-

VELIKE ZLATNE MEDAQE Eminentni stru~waci predvo|eni profesorom dr Ninoslavom Niki}evi}em, proglasili su najboqe me|u najboqim rakijama, koje }e sve~ano biti progla{ene u aprilu. Ukupno je bilo 38 uzoraka vrhunskog kvaliteta, od kojih je 14 dobilo veliku zlatnu medaqu (ocewene sa ocenom preko 18,5), 19 zlatnu medaqu i pet uzoraka veliku srebrnu medaqu. Prvo mesto zauzela je rakija Stojana Tasi}a iz Aran|elovca (19,14). Drugo - rakija BMD Delta iz Gradi{ke (19,05). Tre}e - rakija Miodraga Tanovi}a iz Breàna (19,02). êtvrto - rakija bra}e Toma{evi} iz Prijepoqa (18,96). Peto i {esto mesto dele Dragoslav Proki} iz Zabojnice i Aleksandar Vi}entijevi} iz Br|ana (18,80). Sedmo - rakija Milana Plazini}a iz Preme}e (18,78). Osmo - rakija Miodraga Nikitovi}a iz Prawana (18,72). Deveto - rakija Mirka Gojkovi}a iz Gorwe Trep~e (18,71). Deseto - rakija Stanimira Mini}a iz Trep~e (18,65). Jedanaesto - rakija Slavomira To{i}a iz Kwaèvca (18,60). Dvanaesto - rakija Milorada Sekuli}a iz Guwaca (18,55). Trinaesto - rakija Mihaila Stevanovi}a iz Stubla (18,54). êtrnaesto - rakija Milice Aleksi} iz Baqevca (18,50).

tlana Paunovi}, istakla je da na Smotri mogu u~estvovati samo one {qivovice koje su u prethodnoj godini osvojile jednu od zlatnih medaqa na regionalnim takmi~ewima koja se organizuju u na{oj zemqi. - Na ovoj Smotri ustvari biramo najboqu srpsku {qivovicu za 2012. godinu. @elimo da podstaknemo proizvo|a~e na takmi~arski duh i da ih motivi{emo da uporede kvalitet svojih proizvoda sa onim rakijama koje osvajaju medaqe na regionalnim takmi~ewima. Na taj na~in promovi{emo unapre|ewe kvaliteta rakije {qivovice, koja treba da bude na{ nacionalni proizvod. Zapravo, ona to ve} jeste, ali treba da bude na jo{ vi{em nivou - naglasila je Svetlana Paunovi}. Direktorka je najavila da }e u aprilu biti organizovana sve~ana promocija, na kojoj }e biti dodeqen prelazni pehar do-

bitniku laskave titule i progla{ene najboqe rakije {qivovice. Uzorci su bili {ifrovani, a ocewiva~i su imali tri minuta po uzorku i me|usobno se nisu dogovarali. Profesor dr Ninoslav Niki}evi}, predsednik komisije, smatra da su ovogodi{wi uzorci bili boqi nego pro{le godine, a za ~lanove komisije ka`e da su prekaqeni alkoholni borci, odnosno “rakijske ajkule”, koje nepristrasno obavqaju svoj posao. U Srbiji ima oko 40 miliona stabala {qive, uglavnom stara 25, 30, 35 i vi{e godina. Sve mawe je po`ega~e i crvene ranke, sorti koje daju najboqi kvalitet rakije, podsetio je profesor Niki}evi}, napomenuv{i da Institut za vo}arstvo ima sjajne sorte za proizvodwu rakije, kao {to su ~a~anska lepotica, ~a~anska rodna i vaqevka. N. R.

ODR@ANO REGIONALNO SAVETOVAWE PÊLARA MORAVI^KOG OKRUGA ru{tva p~elara “â~anska p~ela” i “â~ak” organizovali su, pro{le subote u sali Skup{tine grada, regionalno savetovawe p~elara Moravi~kog okruga, pod nazivom “Savremen pristup p~elarstvu”. Posle uvodne re~i organizatora, predavawa su odràli profesor dr Du{an Bawac, predsednik Komisije za zdravstvenu za{titu p~ela SPOS-a i diplomirani inèwer Qubomir Sevi}. Na temu “Prole}ni i jesewi radovi na p~eliwaku, uslov za zdrava i jaka p~eliwa dru{tva nove proverene metode koje obezbe|uju spre~avawe bolesti p~eliwih dru{tava”, odnosno o preventivi u p~elarstvu savremenim metodama, profesor dr Du{an Bawac je istakao da jedino primenom ovih mera moèmo dobiti kvalitetne p~eliwe proizvode. - Ciq svih p~elara je da imaju zdrave p~ele i kvalitetan proizvod, a na predavawu je bilo re~i i o metodama i tehnikama koje sam istraìvao na svom p~eli-

PREVENTIVA U P^ELARSTVU

waku, kao i o rezultatima koje sam dobio. Ako uporedimo ulo`eni rad, utro{ena materijalna sredstva i dobit, vide}emo da su

ulagawa neznatna u odnosu na korist p~elara. P~elarima bih savetovao da koriste preventivne mere, a {to mawe lekova, ako `e-

le da im dru{tva budu zdrava i da imaju kvalitetan med. Kao i kod qudi, preventiva je osnova zdravqa. Ako je Svetska zdravstvena organizacija 20. vek proglasila vekom le~ewa, a 21. }e proglasiti vekom preventive, zna~i da i u p~elarstvu treba da preduzmemo sve preventivne mere kako bi dobili kvalitetne proizvode - istakao je dr Bawac. Od svih aktivnosti u prole}e najva`niji su pregledi, da bi se videlo kako su dru{tva prezimila. Konkretno, treba izvr{iti potpunu dezinfekciju stani{ta, odvojiti crna, slaba sa}a i pretopiti ih. Sa}a koja nisu zale`ena treba posebno dezinfikovati, napomiwe profesor: - Poznato je da sve zarazne bolesti imaju svoje spore. Kada se pojave odgovaraju}i uslovi, one izazovu bolest. Da bi spore eliminisali ili sveli na minimum, p~elari u prole}noj pripremi

odstrane sve {to je lo{e i pripreme p~ele za pa{u. Po zavr{etku pa{e i leta, p~ele treba pripremiti za zimu, kako bi izbegli zimske gubitke. Jesewim radovima treba eliminisati sve negativne uticaje, a potom stani{ta napraviti tako da p~ele imaju dovoqno kiseonika, bez kondenzacije vode i vlage. Na`alost, za 30 godina, koliko se dr Bawac bavi p~elarstvom, pored savremenih metoda, pojavile su se i nove bolesti. Za razliku od nekih davnih vremena, danas je neophodna primena savremenih metoda, jer se pojavquju nove bolesti ~ije {irewe treba spre~iti, isti~e profesor. Dru{tvo p~elara “^a~anska p~ela” posebno je zahvalno rukovodstvu Grada, bez ~ije podr{ke ne bi mogli da organizuju savetovawe i obezbede predava~a. N. R.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. MART 2013. GODINE

REPORTA@A

IZ PORODI^NIH

IVAWI^KI KU[I]I,

ada su u pro{losti si{li sa Javora, podelili su se u dve grupe. Jedna se naselila u Lukama, druga u Sve{tici, pokraj Ivawice. Ovim drugim Ku{i}ima pripada i dr Svetozar Ku{i}, lekar u penziji, koji u svom domu u Beogradu bri`qivo neguje uspomene na uglednu ivawi~ku porodicu. Sve {to zna o svom pradedi Milenku, u~itequ ivawi~kom, ro|enom 1838. u selu Sve{tici, sadr`ano je

u kratkom “Spisaniju moga `ivota”, koje je ovaj Ku{i} sa~inio na prelazu dva veka i ostavio potomstvu u nasle|e. Pa`wu dana{weg ~itaoca naro~ito pleni deo u kome se Milenko prise}a detiwstva, kada je “~uvao razno stokovodstvo, kao: jagwad, telad, ovce, sviwe i td”, i odlaska u Beograd, da bi, po{to je u Ivawici sa uspehom zavr{io osnovnu {kolu, nastavio {kolovawe: - Do|e vreme da idem u

Svetozar Ku{i}

Ku{i}i na okupu

Bra}a Ku{i}i (Du{an, Jezdimir i Vlaja) na Solunskom frontu 1916/17.

Svetozar za volanom, Jezdimir stoji, Nada i Vlaja

Beograd u Gimnaziju, ali na`alost, umro be{e moj otac Vasiq, brat moj To{a be{e stare{ina ku}evni, nedade mene tro{ka, niti pak kowa, kako bi mogao u Beograd i}i i ve}e nauke produ`iti, pla~u}i pomenem blagog Stvoriteqa, pristanem s nekiim kirixijama izpod Javora i otidem u Beograd gde nema{e nikog svog niti poznatog. Prijavim se u Praviteqstvu gimnazije g. Luki Pavlovi}u, da me pri-

mi u Gimnaziju. On me, po{to vide svedo~anstvo, odma me primi, ali mu ja pokazah da sam siroma{an i da se nemam s ~ime izdr`avati, na koje mi dobri moj gospodin odgovori da }e mi mo}i na}i jednog gospodina da ga poslu`ujem i da }e me taj gospodin raniti i ako se dobro budem u~io i vladao, da }e mi dati kvartirawe u gimnaziji besplatno i blagodijawe u novcu od Praviteqstva mese~no po 9 cvancika koje tako sve i bu-

PETAK 22. MART 2013. GODINE

REPORTA@A

ALBUMA

U^ITEQI I LEKARI

Sveta Ku{i} u svom dvori{tu u Belim Vodama

Svetozar i Leposava sa k}erkama

de. Posle kratkog vremena kad se moj gospodin uveri o mojoj nauci i vladawu, pretstavi me Praviteqstvu koji dobijem po 18 cvan. mese~no... Opet nisam se dovoqno snabdevati mogao, pravio sam pro{enija u prazni~ne dane te sam od trgovaca i gospode prosja~io t.j. nu`nu pomo} iskao, koji su mi rado i usrdno ukazivali, u tome svr{im dve gimnazije u Beogradu, nemogu}i mi bude vi{e se tako patiti, zamolim onda zvano Pope~itelstvo da me za praktikanta prave. Milenko se vra}a u Ivawicu kao porodi~ni ~ovek, jer se u me|uvremenu u Beogradu o`enio Nastom, k}erkom Gli{e Obradovi}a. Posle godinu i po rada u kancelariji ivawi~kog

kapetana Koste Pavlovi}a, videv{i da ga je kapetan “quto prevario” i da od plate nema ni{ta, Milenko zamoli Pope~iteqstvo “za u~iteqstvo” i bi postavqen za u~iteqa u selu Pridvorici, srezu Moravi~kom. Iz straha od osvete hajduka, kojima se wegov otac bio zamerio, on posle nekog vremena traì preme{taj i dobija slu`bu u Ariqu. Kasnije }e ga u~iteqska slu`ba odvesti u rudni~ki kraj, selo Prawane, a kada se, zbog smrti dvojice u~iteqa, u Ivawici ukaè potreba za ovim kadrom, vra}a se u rodni kraj i u wemu ostaje do kraja ìvota. Milenko i Nasta su imali ~etvoro dece, a samo dvoje - Svetozar i Persa (ka-

snije udata u Vidakovi}e) preìveli su detiwstvo i de~ije bolesti kojima u to vreme nije imalo leka. Mu{ki potomak }e sa velikom qubavqu preuzeti o~evu profesiju. _- Deda je bio pomalo naxak, nije trpeo autoritete, zato je tokom radnog veka bio 20 puta preme{tan. Dok je u~iteqevao u Leskovcu, druìo se sa Radojem Domanovi}em. Po politi~kom opredeqewu bio je radikal. Posle 1910. godine vratio se u Ivawicu, a kada su mu nudili slu`bu na Vra~aru, odbio je rekav{i da nema razloga da iz jednog sela ide u drugo. Tada je i Vra~ar bio selo, beogradske novine su 1935. godine upozoravale Beogra|ane da se ~uvaju vukova koji silaze sa Vra~ara - pri~a Svetozar o dedi ~ije ime nosi. Sa suprugom i koleginicom Leposavom, koja se kao devojka prezivala Kramer i poticala iz Pan~eva, ivawi~ki u~iteq je imao 13 dece. - Stric Vladimir, Vlaja, je bio vi{i inspektor Ministarstva finansija u Beogradu, imao ku}u sa divnom ba{tom kod Vukovog spomenika i obe}ao mi, dok sam bio dete, olovku koja sama pi{e. Stric Du{an je zavr{io poqoprivrednu {kolu i na dedinom imawu prvi u moravi~kom kraju sadio jabuke na razmaku od 10 do 15 metara. Seqaci su mu se smejali, ali je deda imao izvrsnu jabukova~u. Kaca u kojoj je ovo pi}e drào hvatala je 10.000 litara, a u pre~niku imala tri i po metra. Na wu se pelo merdevinama. Milorad je bio dràvni slu`benik, Zorka se udala u Petrovi}e, a tetka Nada ostala neudata i ìvela sa dedom i babom. Po obrazovawe i zvawe najdaqe su, ~ak u Francusku, oti{li Svetozarov otac Jezdimir i stric Milenko. - Moj otac je ro|en u Leskovcu, 1895. godine, a detiwstvo je proveo u Ivawici. Gimnaziju je poha|ao u Uìcu, a 1915. godine je posledwim vozom, pre nego {to su Bugari presekli put, oti{ao u Gr~ku. Maturu je polagao na Solunskom frontu, a medicinu studirao u Tuluzu. Prvi svetski rat je u Francusku odveo i wegovog brata Milenka, koji je u Parizu stekao diplomu inèwera tehnologije. Jezdimir, prvi lekar me-

|u Ku{i}ima, otvori}e porodici, do tada poznatoj po u~iteqima, vrata za jo{ jednu, Srbiji toga vremena veoma potrebnu profesiju. Sa specijalizacijom iz bakteriologije, koja je u vreme kada se od tuberkuloze i srodnih bolesti umiralo, bila vrhunska grana medicine, on se vra}a u domovinu i prvi posao dobija u Prizrenu. - Po prelasku u Beograd, otac osniva “Torlak”, institut za proizvodwu seruma i vakcina. O`enio se Katarinom Jovanovi}, poreklom iz Vrawa, koja je zavr{ila prava, ali nikada nije bila zaposlena. @ivot je posvetio svom pozivu i bio je cewen me|u svetskim bakteriolozima, kod nas je dolazio i ~uveni profesor Ramon - se}a se Sveta, koji je, kada je re~ o profesiji, krenuo o~evim stopama. Na{ sagovornik je internista, a radni vek proveo kao lekar na beogradskom aerodromu, posve}en vazduhoplovnoj medicini. marketing 032/342-276

Supruga Majda je pedijatar, ali je bila zaposlena u prosveti. Lekari su i sinovi wegovog strica Milenka. Ovih dana je u Beogradu preminuo dr Mioqub Mi}a Ku{i}, internista i profesor VMA, koji je izvesno vreme bio je i Titov lekar. Wegov brat Nenad, specijalizirao je rendgenologiju, a Dejan se bavio neurologijom. Sveta sa ponosom kaè da i on i wegova bra}a od strica imaju potomstvo. On i Majda su roditeqi troje dece. Sin Marko bavi se slikarstvom. Od Du{ana, inèwera elektrotehnike, imaju unuke Katarinu i Petra, a k}erka Jelene, molekularni biolog, ba{ na Boì} ove godine rodila je devoj~icu Mariju. U dvori{tu Svetine ku}e u Belim Vodama - putokazi. Jedan vodi u Toronto, gde mu ìvi Du{an, drugi u Qubqanu, odakle mu je supruga, a tre}i u Ivawicu, izvori{te i uto~i{te familije Ku{i}.

Kao de~ak je svaki letwi raspust provodio kod babe i dede, u varo{ici koja je imala hiqadu stanovnika i Moravicu, za wega najlep{u reku na svetu. U Ivawici se obreo i za vreme rata, posle bombardovawa Beograda. Kasnije }e on i sestra Milena, arhitekta, na delu imawa koje su nasledili, podi}i ku}u brvnaru, i u woj se, kad god im prilike dozvole, sklawati od gradske vreve i velegradskih nemira. O lepotama Ivawice svedo~i Svetini bogata foto dokumentacija. Wegov deda je u Sve{tici imao 12 hektara zemqe, da bi posle Drugog svetskog rata i nacionalizacije u vlasni{tvu Ku{i}a ostala samo tri hektara. Bilo bi lepo, a takva ideja je svojevremeno i postojala, da se na proplanku pored imawa podigne spomenik Svetozaru Ku{i}u, jednom od najpo`rtvovanijih u~iteqa u ivawi~kom kraju. E.V.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. MART 2013. GODINE

SELO

PROFESOR MILADIN M. [EVARLI], SA POQOPRIVREDNOG FAKULTETA U BEOGRADU, O SVE ^E[]IM AFERAMA SA HRANOM

AGRONOMI DA U^E NAROD KAKO SE RADI I DA GA NADZIRU kom intervencijom 100 dolara po hektaru. Ako ima ~etiri geneti~ke manipulacije u semenu kukuruza, cena je 240 dolara po hektaru. Dakle, ako bismo koristili najnoviju generaciju geneti~ki modifikovanog semena kukuruza, za milion i 400 hiqada hektara pod kukuruzom, Srbija bi morala svake godine da izdvaja, samo za uvoz semena kukuruza, 336 miliona dolara.

Za sve ~e{}e afere sa hranom, poqoprivrednici, pa i stru~waci, krive agrarnu politiku, koju posledwih godina vodi dràva. Tako|e, i jedni, i drugi, dele mi{qewe, da zbog mleka, kukuruza, p{enice, jabuka, neko mora da preuzme odgovornost, a ne da zbog pojedinaca srpska poqoprivreda trpi ogromne finansijske gubitke. Stru~waci smatraju i da je nelojalna konkurencija, koja plasira informacije o zaraènoj hrani krivac {to se Srbiji iz izvoza vra}a roba. U razgovoru za “â~anski glas”, profesor Miladin M. [evarli}, sa Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaè da je sve surovija bitka za trì{te hrane me|u glavnim uzrocima nagle pojave pesticida i ostalih otrovnih materija u srpskim proizvodima. Me|u aferama sa srpskom hranom na{le su se i jabuke. Kako komentari{ete ~iwenicu da je iz Rusije vra}eno 60.000 tona jabuka? - Odgovorna dràva bi morala da utvrdi ko je izvezao te jabuke u Rusiju i da li su to uop{te srpski proizvodi. Najkra}i komentar bi bio da je re~ o maloj koli~ini, koja ne moè da se poredi sa ukupnim iznosom koji izvozimo, i velikoj marketin{koj {teti. Na me|unarodnom trì{tu vrlo ~esto dolazi do zlonamernih dezinformacija o poreklu robe, kako bi se pojedini proizvo|a~i eliminisali kao konkurenti. Ako su izvezene jabuke iz Srbije, onda odgovornost nose, pre svega, nadle`na fitosanitarna inspekcija, koja je dala saglasnost da ti proizvodi odgovara-

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 - 60 dinara pasuq 300 paprika 350 paradajz 220 krastavac 300 praziluk 90 - 100 rotkva 50 tikvice 280 brokoli 250 - 300 kupus 20 - 30 karfiol 250 - 300 per{un 30 {argarepa 40 - 60 cvekla 50 - 60 prokeq 250 zelena salata 20 - 30 spana} 60 - 80 crni luk 50 - 60 beli luk 500

ju standardima, izvoznik i proizvo|a~. I trebalo bi javno obelodaniti imena i prezimena svih odgovornih. Tako|e, celokupna koli~ina tih jabuka, ako su poreklom iz Srbije, trebalo bi da bude povu~ena sa trì{ta. Nije nam ciq da objavimo vest da su Rusi spre~ili plasman jabuka sa pove}anim sadràjem pesticida na wihovom trì{tu, ve}, pre svega, da za{titimo i na{e potro{a~e na doma}em trì{tu. Za sve u~estalije afere poqoprivrednici krive agrarnu politiku, koju dràva vodi. U ~emu je konkretno problem? - Mislim da je takva situacija u poqoprivredi i na trì{tu poqoprivrednih prehrambenih proizvoda, zbog ~iwenice da mi u Srbiji imamo vi{e nezaVO]E suve {qive 220 - 250 jabuke 30 - 100 kru{ke 80 - 120 ju`no vo}e 80 - 200 orasi 1.000 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 100 pili}i 350 jaja 10 - 13 kajmak 500 - 700 sir 200 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 350 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 230 - 250 ovce 140 jagwad 250 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

Vi, kao predsednik Dru{tva agrarnih ekonomista Srbije, tvrdite da nema ekonomskih efekata. Kakva je korist GMO?

poslenih agronoma na Zavodu za zapo{qavawe, nego zaposlenih. U posledwih 10 godina, u periodu tranzicije, bez posla je osatalo 53.000 qudi zaposlenih u poqoprivredi i prehrambenoj industriji, {to je ogroman kadrovski i radni gubitak. Izgubili smo 150.000 sitnih porodi~nih gazdinstava, koja su mogla da amortizuju socijalne probleme kod velikog broja nezaposlenih. Poznato je i to da smo od ukupnog sto~nog fonda, koji smo imali na po~etku tranzicije, izgubili 30 odsto. Ko bi po Va{em mi{qewu trebalo da preuzme odgovornost? - Svako ima svoj krst koji mora da ponese. Proizvo|a~i, zbog toga {to ne konsultuju poqoprivredne stru~wake kad koriste bilo koja hemijska sredstva. êsto, po svom naho|ewu, dodaju vi{e nego {to je poèqno, jer su navikli da ih proizvo|a~i hemijskih sredstava “pqa~kaju” sa smawenom koncentracijom aktivne materije, koja je mawa nego {to je na deklaraciji, po~ev od |ubriva, pa do pesticida, herbicida itd. Zatim trgovci, koji u sprezi sa nadle`nim inspekcijskim slu`bama ne kontroli{u proizvode, kako za plasman na doma}em trì{tu, tako i za izvoz. Pre svega, odgovornost treba da preuzme dràva koja nema odgovaraju}i sistem nadzora. Su-

{tina agronomske struke je postavqena jo{ 1853. godine, kada je Kne`ivina Srbija u Top~ideru i{kolovala prvih 200 seoskih ekonoma. Iznad vrata na ulazu u {kolu je pisalo: “Agronomi da u~e narod kako se radi i da ga nadziravaju”. Danas, ni posle 160 godina, mi nismo u stawu da realizujemo ciq koji je postavqen pred prvih 200 seoskih ekonoma, dana{wih agronoma. Pored nelojalne konkurencije, danas se susre}emo i sa bioterorizmom, a u medijima se spekuli{e i o genetski modifikovanom kukuruzu. - Problem za{tite hrane preti celom ~ove~anstvu. ^ekamo rezultate o spekulacijama da se i kod

nas pojavio genetski modifikovan kukuruz. To je klasi~an vid bioterorizma. I direktor CIA je pre neki dan izjavio da postoji ve}i strah u svetu od namernog zaga|ivawa proizvodwe hrane, vode i biodiverziteta, nego od terorista. Klasi~ne oblike terorizma mo`ete da locirate, a bioterorizam mo`e da izazove katastrofalne posledice u {irokim razmerama. U to bih ubrojio i nekontrolisanu ekspanziju geneti~ki modifikovanih organizama, ~iji su lobisti u Srbiji sve glasniji i nezaja`qivi da {to pre zahvate svoj deo obe}anog profita. Po mojim procenama, trenutno je jedna setvena jedinica semena geneti~ki modifikovanog kukuruza, sa jednom geneti~-

- Lobisti poku{avavaju da nam uni{te ono {to je najvrednije, semensku industriju koja je najprofitabilniji deo srpskog agrobiznisa. Ovo je klasi~an vid nastavka okupacije na{e zemqe. Srbija nema ni jedan jedini razlog, ni po zemqi{nim resursima, ni po vodnim resursima, ni po demografskim potencijalima, jer nas je 400.000 mawe za posledwih deset godina, da uop{te u|e u pri~u o proizvodwi geneti~ki modifikovanih organizama. âk i da je zdravstveno potpuno ispravno, nema ekonomskih razloga. Re~ je o lobisti~kom triu, politi~arima koji su kupqeni, kvazinau~nicima koji uìvaju privilegije na pojedinim nau~nim skupovima u svetu, i naàlost novinarima. Narod je zbuwen. N. R.

Na kraju, {ta je sa aflatoksinom u mleku? - Celokupna problematika sa aflatoksinom u mleku je nastavak pri~e o propustima da se spre~i pojava i {irewe aflatoksina u kukuruzu, kao sto~noj hrani. Taj prvi propust izazvao je sve ostale probleme. Druga gre{ka je odsustvo minimalne saradwe izme|u dva dràvna organa, republi~kog Ministarstva za poqoprivredu i pokrajinskog Sekretarijata za poqoprivredu. Umesto politikanske surevwivosti, kao odgovorni dràvni funkcioneri, bili su du`ni da zajedno poku{aju da re{e problem. Tre}a gre{ka jeste poni{tavawe pravilnika i smawewe dozvoqenog sadràja aflatoksina sa 0,050 mikrograma po kilogramu mleka, na stari standard koji je desetostruko ve}i, i iznosi 0,500 mikrograma po kilogramu. Na taj na~in su ka`weni najboqi i proizvo}a~i mleka i prera|iva~i, ali i potro{a~i za odsustvo prave informacije o najkvalitenijem mleku. Oni proizvo|a~i koji su uloìli sredstva, vreme i kadrove u protekle dve godine, od kada je uveden evropski standard, prakti~no su ka`weni. Umesto toga, bilo je mnogo racionalnije re{ewe da se zadrì standard od 0,050 mikrograma po kilogramu, kao prva ili ekstra klasa mleka, a da se izvr{i izmena ili dopuna pravilnika sa uvo|ewem druge (sa 0,051-0,300) i tre}e klase (sa 0,301-0,500). Potro{a~i bi bili sigurni, imali bi poverewe, a oni koji ispuwavaju boqe standarde bili bi i ekonomski vi{e nagra|eni. Ovako smo samo kaznili proizvo|a~e koji su bili najboqi, a majke ne znaju {ta da daju bebama, jer kada jednom ode u etar da je hrana nekvalitetna, potro{a~i vi{e nemaju poverewa.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

PRVI PUT OBELE@EN NACIONALNI DAN BORBE PROTIV RAKA DOJKE

MAMOGRAFIJOM DO SMAWEWA MORTALITETA

rvi put u Srbiji je u sredu obeleèn Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, sa ciqem informisawa èna i podizawa svesti javnosti o zna~aju preventivnih pregleda, kako bi se u {to ve}oj meri smawio broj umrlih i novoobolelih. - Veoma je va`no da devojke same znaju da obave samopregled dojke. @ene koje imaju vi{e od 30 godina trebalo bi da odu kod izabranog ginekologa na pregled, a ve} sa 45 godina, obaveza ène je da jednom u dve godine obavi mamografski pregled - rekla je dr Qiqana Moji}evi} iz Centra za promociju zdravqa ZZJZ â~ak, naglasiv{i da je va`no znati da je karcinom dojke izle~iv, ako se na vreme dijagnostikuje. Karcinom dojke, prema broju obolelih, poprima epidemiolo{ke razmere, jer je godi{wi broj novootkrivenih pacijentkiwa

Dr Vladan [imi}

Mamograf u ~a~anskoj Bolnici

u Srbiji od 3.500 do 4.000, a prema stepenu mortaliteta, ovaj karcinom je vode}i me|u `enskom populacijom. Mamografija je jedan od na~ina pregleda dojke i predstavqa zlatni standard. - Treba ista}i da je ovo godina kada na snagu stupa

pozitivan zakon o skrining pregledima, koji predstavqaju sistematski ponavqane preglede. Grupi `ena koje bi trebalo da obavqaju ove preglede pripadaju ta~no odre|ene kategorije, prema starosnom dobu, genetici... Oni za rezultat moraju imati veli-

ki broj novootkrivenih karcinoma, ali i smawewe mortaliteta ~ak i do 30 odsto - rekao je dr Vladan [imi}, radiolog ~a~anske Bolnice. On je naglasio da ~a~anski Zdravstveni centar ispuwava sve tehni~ke uslove. - Pro{le godine smo,

BIQNI LEKOVI ZA PROLE]NE ALERGIJE role}e zna~i razli~ite stvari za svakog od nas, ali za ve}i broj qudi ono zna~i suzne o~i, za~epqeno grlo i nos koji curi. Ali, priroda se i za ovaj problem pobrinula, pa neke biqke mogu olak{ati ka{qawe i kijawe.

Nana Nana je veoma dobar lek za zapu{ene disajne puteve. Poboq{ajte disawe tako {to }ete se inhalirati ~ajem od sve`ih ili su{enih listova nane.

Kamilica Antiupalna svojstva kamilice poma`u kod suvih o~iju, koje ~esto znaju i da svrbe. Dr`ite tri do pet minuta ohla|ene vre}ice ~aja od kamilice na o~ima. Ponavqajte postupak nekoliko puta dnevno.

Maj~ina du{ica âj od maj~ine du{ice pomaè kod le~ewa ka{qa, gu{ewa izazvanog alergijom, a ima i umiruju}e dejstvo na upaqeno grlo. Ako je ne moète na}i sveù, ~aj moète na}i u svim biqnim apotekama.

Kopriva Kopriva deluje kao antihistamin i poma`e da se smawe simptomi alergije kao {to su kijawe i svrab o~iju. Poku{ajte sa tabletama koprive (300 do 500 mg) ili potra`ite ~aj od wenog li{}a.

Med Izme|u ostalih zdravstvenih koristi, med je jako dobar lek za ubla`avawe ka{qa i zapaqewa grla. Jedna ka{ika u {oqi ~aja bi trebalo biti dovoqna koli~ina.

\umbir \umbir moè “smiriti” iritaciju upaqenog grla, a naro~ito je snaàn u kombinaciji sa medom. Napravite ~aj od sveèg |umbira, tako {to }ete u vrelu vodu ubaciti pet gra-

ma sveè izrendanog |umbira i kuvati oko 10 minuta. Procedite i ubacite ka{iku meda. Moète koristiti i |umbir u prahu. Quta paprika Quta paprika je bogat izvor kvercetina, bioflavonoida koji spre~ava osloba|awe histamina i drugih hemikalija koje izazivaju upale i simptome alergije. Ona, tako|e, moè ublaìti bol kod zapaqewa grla.

zahvaquju}i donaciji japanske vlade, osnovali mamo jedinicu koja ispuwava sve tehni~ke uslove za sprovo|ewe skrining programa. Na nivou Moravi~kog okruga, mi uradimo od 1.500 do 2.000 mamografskih pregleda godi{we i novootkrivenih obolelih putem mamografije bude oko 150. Doktor [imi} je naglasio da kada je re~ o kurativnim pacijentima, a to je svaki pacijent koji je oboleo od raka dojke ili kod

kojih postoji verovatna sumwa, lista ~ekawa na mamografski pregled ne postoji. - Ako je za novootkriveni ili za sumwu na novootkriveni karcinom dojke potrebno uraditi mamografski pregled za deset dana, mi u ovoj Slu`bi to uradimo za nekoliko dana. Naravno, prema vodi~ima dobre prakse, radimo i sistematske preglede i nama gravitira oko 40.000 `ena - rekao je dr [imi}. I. M.

HRANITE SE PREMA GODINAMA ijeta koja ne odgovara starosnoj dobi vrlo ~esto je razlog {to se kilogrami ne gube. Nije podjednako lako izgubiti vi{ak kilograma u dvadesetim i recimo, u ~etrdesetim godinama. Zato ni dijeta ne treba da bude ista, jer {to smo stariji, to se metabolizam vi{e usporava, pa vi{e moramo da vodimo ra~una o ishrani i unosu kalorija. Zato je va`no jelovnik prila-

Od 20 do 29 godina Najboqi na~in za gubqewe kilograma u ovim godinama je vo}na dijeta. Vo}e je bogato vitaminima i odli~no je u kombinaciji sa fizi~kom aktivno{}u. Pektin, vo}na kiselina i kalijum naj~e{}i sastojci vo}a - sagorevaju kalorije, poboq{avaju metabolizam i varewe. Od 30 do 39 godina Kada se pre|e trideseta metabolizam se usporava. Tada treba smawiti unos kalorija i ne izbegavati fizi~ku aktivnost. Ne treba te`iti brzim dijetama, jer }e ko`a da se olabavi, pa

goditi godinama, a naro~ito kad `elimo da smr{amo.

}ete izgledati starije. Najboqe su dijete kojima se gubi od 2 do 2,5 kilograma mese~no. Idealna dijeta sastoji se od povr}a, jer }e se tako spre~iti “napade gladi” i oscilacije u teìni. Od 40 do 49 godina Skoro svaka èna posle ~etrdesete godine ima problem sa teìnom. Mi{i}na masa se smawuje, a masne naslage se pove}avaju zbog hormonalnih promena. Najve}u koli~inu hrane treba da pojedete u toku prvog dela dana i da imate laganu ve~eru u ranim ve~erwim satima. Ne

treba da uzimate vi{e od 30 odsto masno}e od va{eg ukupnog dnevnog kalorijskog unosa. Jedite ribu i morske plodove redovno. U ovom ìvotnom dobu va{e telo po~iwe da zadràva te~nost. Idealna dijeta je sa pirin~em. Vi{e od 50 godina U ovim godinama potrebno je mawe energije nego nekom od dvadeset. Jedite od ~etiri do pet mawih porcija dnevno. Najefikasnije supstance koje razlaù masno}u su enzimi. Ananas je bogat enzimima i vitaminom C i odli~an je pomo}nik digestivnom traktu.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA ZDRAVQA POSETIO ^A^ANSKU BOLNICU inistarstvo zdravqa republike Srbije donelo je odluku da aktivnije radi na za{titi trudnica i porodiqa, pa je sekretar ministarstva dr Milo{ Jefti} u utorak posetio i ~a~ansko Porodili{te, rekav{i tom prilikom da ono nije na zavidnom nivou, ali da }e se Ministarstvo zdravqa zajedno sa menaxmentom ~a~anske Bolnice potruditi da se taj status promeni. Dr Jefti} istakao je da }e resorno ministarstvo u~initi sve {to je u wegovoj mo}i da se ~itava ~a~anska Bolnica dovede u {to boqe stawe. - Mi }emo u~initi sve, od finansijske podr{ke do kadrovskog obnavqawa resursa bolnice, da pomognemo novom rukovodstvu i da na{i gra|ani budu zadovoqniji medicinskom uslugom - rekao je dr Jefti}. On je naglasio da je najbitnije obnoviti Porodili{te, ali i zaposliti novi, mla|i kadar u ~a~ansku Bolnicu. - Porodili{te mora dobiti jedno novo ruho, za {ta se polako obezbe|uju sredstva. Potrebno je mnogo toga. Za sada, treba kompletna nova oprema, a {ta god da se uradi bi}e dobro. Mi nemamo sredstava da napravimo novu zgradu, ali }emo sigurno uspeti da podignemo usluge Porodili{ta na zna~ajan nivo - rekao je dr Jefti}, iako nije mogao da precizira o kojoj

[ANSA ZA NEZAPOSLENE MLADE LEKARE

Dr`avni sekretar ministarstva zdravqa dr Milo{ Jefti} sa direktorom Zdravstvenog centra dr Milo{evi}em i na~elnicom Ginekolo{kog odeqewa dr Radosavqevi}

sumi je re~. Direktor Zdravstvenog centra â~ak dr Radoslav Milo{evi} je istakao da ~a~anska Bolnica sigurno nije na onom nivou na kome bi trebalo da bude, ali da se nada da }e uz pomo} resornog ministarstva, dobiti status koji je nekada imala. Doktor Milo{evi} i dr Jeftovi} sloìli su se da je na{oj Bolnici potreban mlad i stru~an kadar, a dràvni sekretar obe}ao je da }e Ministarstvo zdravqa i u tome pomo}i. Radi}emo na obnavqawu kadrova. Mora-

mo staviti akcenat na mlade doktore, da se {to vi{e edukuju, da bi â~ak dobio lekare kakve zasluùje u 21. veku. â~anska bolnica je nekad bila prva po znawu, po imenima dobrih hirurga, ortopeda, internista i to mora da bude i u budu}nosti. U toku je izrada kadrovskog plana i ve} smo imali preliminarne dogovore sa menaxmentom Bolnice. Mladi lekari }e imati perspektivu u â~ku, a mi }emo, ispred Ministarstva zdravqa, u~initi sve da odobrimo odre|eni broj radnih mesta - rekao je dr Jefti}. Dr Milo{evi} je

istakao da se nedostatak kadra ose}a u svim slu`bama primarne i sekundarne zdravstvene za{tite, ali najvi{e u Bolnici: - Prema kadrovskom planu iz 2012. godine u mawku smo za oko 11 lekara i 37 sestara. ^ekamo kadrovski plan za ovu godinu, obe}awe iz Ministarstva je da }e on biti povoqan za nas, imaju}i u vidu da nameravamo da otvorimo i angio salu, {to podrazumeva prijem novih mladih, obu~enih i edukovanih kadrova, kao podr{ku na{em projektu - istakao je dr Milo{evi}.

Menaxment Zdravstvenog centra ^a~ak je ve} pokrenuo niz inicijativa, rekao je dr Milo{evi} i izrazio nadu da }e istrajati u nameri da kadrovski i tehni~ki obnove Bolnicu, a kvalitet zdravstvene usluge ovog regiona podignu na nivo koji je bio pre dvadesetak godina. Sredstva koja ~a~anska Bolnica bude dobila od Ministarstva zdravqa }e najpre biti utro{ena na skrining programe, rekao je dr Milo{evi}: - Bili smo u problemu u pogledu tehni~ke opremqenosti, pogotovu za rano otkrivawe karcinoma debelog creva. Ovom prilikom vas uveravam da su ve} obezbe|ena sredstva za na-

bavku dva endoskopa, a Ministarstvo zdravqa je prepoznalo potrebu za nabavkom jo{ dva. Dobili smo jedan mamograf za rano otkrivawe karcinoma dojke, a dobi}emo jo{ jedan. Za otkrivawe karcinoma materice skrining program se radi na primarnom nivou i tamo imamo edukovan kadar. Odgovaraju}i na pitawe novinara, doktor Milo{evi} je rekao da nabavka magnetne rezonance nije u kratkoro~nom planu, jer je to velika investicija, a da }e uskoro biti popravqen multislajzni skener, ~ime }e biti zadovoqene potrebe pacijenata za radiolo{kom dijagnostikom. I. M.

OBELE@EN SVETSKI DAN BUBREGA

PREVENCIJA KROZ ZDRAVE NAVIKE

organizaciji Zavoda za javno zdravqe â~ak, pro{le sedmice je i u na{em gradu obeleèn Svetski dan bubrega, a uz podr{ku Odeqewa nefrologije ~a~anske Bolnice i Doma zdravqa. Doktori su naglasili da obeleàvawe ovog dana ima za ciq da se podigne svest o va`nosti organa koji ima kqu~nu ulogu u odràvawu ìvota, kao i o prevenciji i le~ewu bolesti koje su ~esto opasne, a ponekad i neizle~ive. Doktorka Qiqana Moji}evi} iz ZZJZ â~ak iznela je podatke da se, na nivou Srbije u 2011. godini, u primarnoj zdravstvenoj za{titi sa ovim oboqewem javilo 543.147 lica, a zbog o{te}ewa bubrega hospitalizovano je wih 35.105, od ~ega je 2.147 wih umrlo. Slogan ovogodi{weg Svetskog dana bubrega je “Bubrezi za ìvot – spre-

Dr Moji}evi}, dr ^ekovi} i dr @ivkovi}

~ite akutno o{te}ewe bubrega” a fokus akcije je na promovisawu prevencije od nastanka akutnih bubre`nih bolesti, kroz zdrave `ivotne navike, kao i rano otkrivawe i pravovremeno le~ewe. Na~elnica Nefrolo{kog odeqewa ~a~anske Bolnice dr Biqana ^ekovi}, rekla je da je zahvaquju}i doktoru Jovanu Bakovi}u, doskora{wem na~elniku ove Slu`be i osniva~u Centra za dijalizu u na{oj bolnici, kroz ovaj

Centar od 1982. do 2012. godine pro{lo 823 pacijenta. - Trenutno se na hemodijalizi u ~a~anskoj Bolnici nalaze 93 pacijenta, dok na transplantaciju ~eka wih 10. Ukupan broj transplantiranih pacijenata ~a~anske Bolnice je 49, mu{kih 39, a ènskih 10. Najstariji transplantirani pacijent imao je 65, a najmla|i 19 godina, a neki od wih su transplantirani i u inostranstvu. Najduè preìvqavawe nakon

transplantacije zabeleèno je kod jedne pacijentkiwe, koja je doìvela 24 godine nakon ove procedure – iznela je podatke dr êkovi}. Ona je istakla da je sanitetsko vozilo, koje je nedavno ovoj Slu`bi donirao Grad, dosta zna~ilo da se poboq{a mogu}nost transporta pacijenata na dijalizu. - Te{kim bolesnicima treba {to vi{e da iza|emo u susret, da im smawimo muke oko transporta... Imamo dosta pacijenata koji su te{ko pokretni i mogu samo u leè}em poloàju da do|u na dijalizu – rekla je dr êkovi}. Statistika ukazuje na to da se u Srbiji 2011. godine, vi{e od 540.000 bolesnika obratilo lekaru zbog oboqewa bubrega i mokra}nih puteva. Doktorka @aklina @ivkovi} iz Doma zdravqa istakla je da je uloga izabranog lekara

uvek preventiva i da on le~i one vrste oboqewa koja mogu ugroziti stawe bubrega, a to su pre svega arterijska hipertenzija i {e}erna bolest. Le~ewem ovih bolesti se preveniraju potencijalne opasnosti za bubrege. - Kako bismo za{titili bubrege, trebalo bi da

spre~imo faktore rizika. Osnovno je boriti se sa gojazno{}u i primewivati onu vrstu fizi~ke aktivnosti koja odgovara na{em organizmu. Zna~ajno je i le~ewe hroni~nih bolesti, smawewe uno{ewa soli i uno{ewe {to ve}e koli~ine te~nosti - rekla je dr @ivkovi}. I. M.

KULTURA

PETAK 22. MART 2013. GODINE

PREDSTAVQENI SRPSKI NARODNI KALENDAR VUKOVE ZADU@BINE „DANICA” I „DANICA ZA MLADE”

DVE DECENIJE NACIONALNE ^ITANKE

redsednik Vukove zadu`bine iz Beograda dr Miodrag Maticki, autor osam monografija, rukovodilac vi{e nau~no istraìva~kih projekata, prire|iva~ 40 kwiga nau~ne edicije, ~lan upravnih odbora Andri}eve i Dositejeve zadu`bine, boravio je pro{log petka u â~ku s povodom. Kao glavni projektant o~uvawa srpskog jezika i pisma i prvi ~ovek Vukove zadu`bine, Maticki je u svojstvu glavnog urednika, predstavio najboqi Srpski narodni ilustrovani kalendar na na{im prostorima “Danicu” i “Danicu za mlade” koja izlazi ve} pet godina, dok je drugi segment svog izlagawa posvetio predavawu o srpskoj periodici za decu. Promocija je odràna u velikoj sali Skup{tine Grada, a zadu`binare je u ime lokalne uprave pozdravio pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}. - Sa dvadesetim godi{tem “Danice” zaokruèna je edicija nacionalne ~itanke koju smo pokrenuli 1994. godine po uzoru na istoimeni be~ki zabavnik Vuka Karaxi}a. Za dvadeset godina i na vi{e od 12.000 stranica ovaj kalendar pokazao se kao pouzdan izbor najzna~ajnijih tema koje se ti~u na{e pro{losti, ozna~avaju koordinate na{e tradicije, ali istovremeno i kao godi{wak u kojem se utvr|uje letopis na{e savremene duhovnosti. Tako je ovogodi{we izdawe “Danice” posve}eno Srbima u svetu i zagrani~ju, godi{wici Prvog balkanskog rata, vezi Svetog cara Konstantina Velikog i Svetog Simeona Nemawe, francuskim |acima i wihovom delovawu u srpskoj kulturi izme|u dva svetska rata, sevdalinkama Alekse [anti}a, srpskoj avangardi u Evropi, Andri}u u Gr~koj i drugim temama, ali u prvom planu “Danice” su uvek srpski jezik i pismo – rekao je pored ostalog dr Miodrag Maticki i dodao da je Vukova zadu`bina zahvaqu-

ju}i “Matici srpskoj” u prilici da objavi i “Kratki pravopis srpskog jezika Matice srpske” koji je priredio Mato Pi`urica, dok su u prilogu “]irilica – srpska kaligrafska ba{tina” objavqena najboqa re{ewa }irili~nog pi-

sma, a posebna pa`wa posve}ena je i upotrebi }irilice na internetu. Maticki je istakao zna~aj priloga za “Danicu” koje potpisuju predsednik ~a~anskog Ogranka mr Grozdana Komadini} i kwi`evnik Radovan M. Marinkovi}, i naveo da su u mnogim odeqcima “Danice” nastavqeni dugoro~ni projekti koji }e se pojaviti kao po-

DRAGAN JA]IMOVI], PRVI SRBIN KOJI SE POPEO NA MONT EVEREST

HIMALAJI ZA SVAKOGA P rvi Srbin koji se popeo na “krov sveta” Mont Everest Dragan Ja}imovi}, planinarski vodi~ i alpinista, slikom i re~ju nedavno je vodio ~a~ansku publiku do samog vrha Himalaja. Sportsku karijeru na{eg najboqeg planinarskog vodi~a, koja po~iwe 1989. godine, predstavila je Verica Kova~evi}, urednik Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture, ~iji je Ja}imovi} bio gost. Te godine Ja}imovi} se prvi put susre-

}e sa alpinizmom, na 30-odnevnom kursu letwe alpinistike u Sloveniji. Popeo se na mnoge vrhove i smerove u na{oj zemqi i svetu, da bi 26. maja 2000. godine postao prvi Srbin, koji je na svet pogledao sa visine od 8.850 metara. Osniva~ je prvog tima za ekstremne sportove u na{oj zemqi koji se na profesionalan na~in bavi celokupnim domenom ekstremnih sportova. Kao vo|a ekspedicije uspeo je da postavi nove rekorde u masovnim usponima. Poveqa UN govori o tome da je svaki ~ovek po ro|ewu gra|anin sveta, a mi ose}amo i mnogo vi{e od toga, svet je igraonica ~oveka. Igre koje tu igramo su ~esto grube, razorne, surove, slepe, besne, zastra{uju}e – ali ima i

onih u kojima smo uvek u se}awima na detiwstvo, u kojima bezazleno {etamo po na{oj planeti, gde je svaki korak nov i razli~it od ostalih. Alpinizam nudi izazov nedoìvqenog, rekao je predava~, a Himalaji su kao posledwe uto~i{te, mesto gde vreme stoji, gde qudi u svom re~niku nemaju re~i za tu~u, gde ima{ ose}aj da si samo prah na podu, gde qudi ne pot~iwavaju prirodu sebi, ve} joj se prilago|avaju i ìve u skladu sa wom, gde je osmeh osnovni na~in komunikacije, a dobra dela odjekuju godinama... Sve to i mnogo vi{e od toga. Mont Everest se pretvorio u izazov za pustolove. Za alpiniste je poput Svetog grala. ôvek ne moè da bude ravnodu{an gledaju}i ispred sebe tu planinu, ose}aju}i istovremeno i strah i po{tovawe kao i jedinstvenu magiju. Nije ni ~udo {to je to krov sveta, “ima ne{to”, kako bi rekao Majkl Pejlin u svojoj kwizi „HIMALAJI“. “Poseduje kontradiktorne ~ari, privla~ne i opasne, izazovne i uàsavaju}e u istoj, i kona~no neodvojivoj meri.” Jula 2004. godine 34 planinara pod Draganovim vo|stvom uspe{no je osvojilo Mont Elbrus, visok 5.642 metra, najvi{i vrh u masivu Kavkaza, ~ime je postavqen rekord kao najmasovniji uspon na Elbrus. Nakon toga, februara 2005. godine svih 15 ~lanova ekspedicije izveo je na najvi{i vrh obe Amerike – Akonkagvu (6.962m). U prole}e 2006, na ekspediciji Lobuche East 2006, je na vrh izveo 11 od ukupno 15 qudi. Iste godine je vodio ekspediciju “Cho Oyu 2006?, koja je procentualno bila najusp{nija te godine na Himalajima, od osam pewa~a na vrh je iza{lo sedmoro. U 2007. Ja}imovi} je vodio dve uspe{ne ekspedicije na Akonkagvu i Mont Everest, od kojih je ova druga postigla svetski rezultat, kada je na vrh iza{lo sedmoro od devet alpinista. Naredne godine na ekspediciji Manaslu 2008, na vrh je izveo wih desetoro, a do sada je izveo preko 200 planinara iz regiona na vrhove vi{e od 6.000 metara. Na vrhu Akonkagva drì apsolutni rekord me|u stoprocentnim ekspedicijama kada je 2008. na vrh iza{lo svih 22 ~lana ekspedicije. U wegovim ekspedicijama su i prva èna iz Srbije, prvi planinar iz BiH i prvi Makedonac, koji su se vratili ìvi ku}i, a osvojili su Mont Everest. Z. L. S.

sebna izdawa, ukazuju}i na nemerqiv zna~aj ove nacionalne ~itanke za srpsko rasejawe, a naro~ito potomke, koji wenim posredstvom u~e svoj jezik, pismo i upoznaju kulturu {to se naro~ito odnosi na “Danicu za mlade”. Grozdana Komadini} je u ime ~a~anskog Ogranka Vukove zadu`bine, koji je nedavno registrovan kao udruèwe “ûvari dela Vuka Karaxi}a”, podestila na akademika Dejana Medakovi}a koji je bio perjanica obnavqawa ove Vukove ~itanke i rada Vukove zadu`bine. Iscrpnu biografiju dr Miodraga Matickog u ime Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu predstavila je direktorka Gorica Stanojevi}, dok je prosvetni savetnik Danijela Miki} Kova~evi} u ime [kolske uprave â~ak naglasila da obe “Danice” mogu posluìti kao kvalitetan predloàk za vannastavne aktivnosti sa u~enicima, jer sadrè stroge antologijske izbore. Prigodan program pripremili su u~enici nastavnice Mile Mutavxi} iz Trnave i polaznici radionice “Raskovnik”, odlomak o Milanskom ediktu kazivali su gimnazijalci Tijana Paji} i Pavle Glinti}, a pevala je etnomuzikolog Milena Stojiqkovi}. Z. L. S.

SAVREMENO U DELIMA STARIH MAJSTORA

REMBRANT U GALERIJI „RISIM“ Galeriji “Risim” pro{log utorka zapo~eo je prvi ciklus predavawa pod nazivom „Savremeno u delima starih majstora“ i bio je posve}en Rembrantu Van Rijnu. Autor ciklusa i predava~ je Daniel Miki}, kustos Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}”. Rembrant je bio kqu~na figura baroknog slikarstva i umetnik koji je imao veliki uticaj na ~itav niz velikana svetske umetnosti. Wegova umetni~ka stremqewa i uticaji na kasniju umetnost se ponajboqe vide kroz analizu slike „No}na straà“. Ovo veli~anstveno umetni~ko delo, iako veoma poznato, u sebi sadrì mnogo toga {to je ostalo skriveno, a pripada savremenom postupku i vremenu. Pored ove slike, prikazane su i reprodukcije velikih dela ovog autora, koja upotpuwuju znawa o radu i ìvotu velikog majstora: “Anatomija dr Tulpa”, “Udruèwe suknara”, “Jevrejski par”,

autoportreti. Ciklus ovih predavawa traja}e do po~etka juna i bi}e sastavni deo raznovrsnog programa Galerije “Risim”. Svakog utorka }e tokom celog dana i po dogovorenom rasporedu, o Rembrantu imati priliku da slu{aju osnovci i sredwo{kolci, dok }e termin od 19 do 20 ~asova biti otvoren za sve qubiteqe umetnosti. Z. L. S.

KULTURA

PETAK 22. MART 2013. GODINE

VE^E SE]AWA NA SLOBODANA MATOVI]A XAJU

LUDE I NEKE DRUGE GODINE - Stevo Markovi} je pokrenuo inicijativu da se u spomen na Xaju, od naredne godine u ^a~ku memorijalno organizuju Dani humora i satire nedequ, 17. marta mu je bio ro|endan. Naredne ve~eri, pod krovom Doma kulture, ku}e u kojoj je radio i koja ga se rado se}a, u organizaciji Kwi`evnog programa, okupila je Marijana Matovi} prijateqe, kako bi podsetili ~a~ansku publiku na neobi~an duh i sve talente Slobodana Matovi}a Xaje (1949-2006). A imao ih je mnogo i sve ih je povezivala zajedni~ka nit, wegov vrcav, neobuzdan, satiri~ni duh. [to kroz dijalog Du{ana Darijevi}a sa Xajinom suprugom Marijanom, {to kroz kazivawa recenzenta svih wegovih kwiga Milice Bakovi}, prijateqa Mi{ka Obrenovi}a, novinara Bratislava Jevtovi}a, kao i Zorice Le{ovi} Stanojevi}, autora nekoliko, pa i posledweg intervjua objavqenog u

“^a~anskom glasu” 2006, {to kroz video snimke i evocirawe uspomene na wegove popularne ske~eve i aforizme, muziku Dudeta Luki}a, odlomak iz Xajinog boemskog dnevnika i komponovanu boemsku pesmu, koju je izveo Stevo Markovi}, napravqen je oma` svim wegovim talenti-

ma u oblasti kulture (satire, pozori{ta, poezije, radija, televizije...), sporta i medija. Jedan od povoda za susret se}awa, osim ro|endana, bio je i jubilej jedne od nagrada koje su mu mnogo zna~ile. Ta~no je ~etiri decenije od kako je na jugoslovenskom konkursu Radio Beograda 1973. godine osvojio drugu nagradu za komediju “Trenutak sre}e”, {to je za onda{wu, jugoslovensku konkurenciju bio zaista veliki uspeh. Komedija je objavqena kao separat u ediciji “Gradac”. Na istom konkursu 1988. osvaja prvu nagradu za humoristi~ku kratku formu “Jugoslovenizmi”. Bio je ~lan Dramskog studija Doma kulture, gde je od 1984. godine radio kao organizator amaterskih aktivnosti. Osniva~ je amaterskog dramskog ansambla “^a~anski mladi” 1971, nagra|enog “Majskom nagradom” naredne godine. Bio je pisac, glumac i rediteq pozori{nih predstava: “Ludak” i “Ja sam naslednik Pelea” (1971), “Teraj se u tri lepe...” (1972), “Da li va{a `ena ima ~upave noge” (1980/81, 1986/87), “Jo{ samo danas u va{em gradu” sa Jofom (1983/84) i “Prevod na srpski” (1984/85), koje su izvo|ene na mnogim scenama. Glumio je u vi{e pozori{nih komada

HUMANITARNI KONCERT "ABRA[EVI]A" I ^A^ANSKIH KULTURNO-UMETNI^KIH DRU[TAVA

ZA ÛVENOG TAPANXIJU ACA MITROVI]A umanitarni koncert pod nazivom “Drugovi ne umiru, nego samo odlaze”, odràn je ovog utorka u organizaciji KUD “Abra{evi}” na velikoj sceni Doma kulture, a namewen je Acu Mitrovi}u, legendarnom bubwaru ~a~anskih umetni~kih dru{tava, koji je bio i prvak Balkana u svirawu na tapanu ili “go~u”, koji je kao instrument naro~ito popularan u Makedoniji, Gr~koj i na Kosmetu. - Sve â~ane koji se mawe ili vi{e danas bave folklorom, nau~io je da sviraju ovaj instrument, sve “tapanxije” koje sviraju u na{im kulturno-umetni~kim dru{tvima su wegovi |aci, tako da su ovde ve~eras wegovi prijateqi. Svi koreografi su morali da znaju da sviraju “go~”, a u â~ku nas ima oko 50. Svi smo mi ponikli u “@elu”, pa i Aco, dalekih sedamdesetih. Svi ga pamtimo kao sposobnog ~oveka, u~estvovao je u nekoliko ta~aka programa, i pevao je, i svirao, i igrao, i vodio program, i sve nas je uveseqavao, a kasnije je pomogao i KUD-ovima “Tanasko Raji}”, FRA, “Partizan” i najvi{e “Abra{evi}u”. Preminuo je pre {est godina, a ovaj humanitarni koncert namenili smo odràvawu wegovog grobnog mesta - rekao je pored ostalog Dragi{a Cvijo Gavrilovi}, umetni~ki direktor KUD “Abra{evi}”.

Nastupili su prvi folklorni ansambli, [kola folklora i pripremni ansambl KUD “Abra{evi}”, “Tanasko Raji}”, “@ele” i “FRA”, a publika je u humanitarnu svrhu pla}ala ulaznice po simboli~nih 200 dinara. Uspomena na ovog umetnika bi}e sa~uvana tako {to }e od naredne biti organizovan Memorijal Aca Mitrovi}a, na kome }e se strogo izvoditi samo one igre u kojima kao instrument dominira tapan, rekao je na kraju Dragi{a Cvijo Gavrilovi}, podsetiv{i da }e 25. maja, kulturno umetni~ka dru{tva “Abra{evi}” iz cele Srbije, odr`ati memorijalni koncert povodom desetogodi{wice smrti Slobodana Slovi}a. Z. L. S.

i bio nagra|ivan za uloge, bio je autor svojevremeno najslu{anije emisije Radio â~ka “Na poseban na~in” (1987), a kao scenarista, glumac i rediteq potpisuje 250 humoristi~kih emisija, me|u najpoznatijim je serijal od 700 ske~eva “Zadwi voz za â~ak”, koje su prikazivane na lokalnim televizijama i na TV Rudo (Republika Srpska). Objavio je tri kwige aforizama: “Nisam ja iz ove pri~e”, 2000; “Xeparo{ko izdawe”, 2002. i “Traì se”, 2006. Zastupqen je u leksikonu beogradskog “O{i{anog jeà” - “Ko je ko u na{em humoru, satiri i karikaturi”. Bio je jedan od kreatora prvog eksperimentalnog televizijskog programa u â~ku 1991, saradnik vi{e listova i radio stanica. Ratne 1999. godine dobija Decembarsku nagradu op{tine â~ak. Voleo je ko{arku, od koje odustaje zbog povrede, ali postaje ko{arka{ki sudija. Kwige nije prodavao, poklawao ih je prijateqima sa posvetom, kao dokaz da “jo{ uvek nije normalan”... Prijateqi su ove ve~eri odali priznawe i divqewe wegovoj supruzi mr Marijani Matovi}, na nesebi~noj qubavi i brizi o Xajinoj duhovnoj zaostav{tini, koja }e biti zaokruèna u monografiji, koju strpqivo priprema ve} nekoliko godina. U ime Udruèwa qubiteqa umetnosti “Moravsko predve~erje” Stevo Markovi} je pokrenuo inicijativu da se od naredne godine u â~ku memorijalno, u spomen na Xaju, organizuju Dani humora i satire. ^. G.

UMRLA NAJSTARIJA ÎTATEQKA „GLASA“ reminula je, u 103. godini, Danica Danka Grujovi}, doma}ica iz sela Loznice i jedna od najstarijih ~itateqki na{eg lista. Ro|ena je 1911. godine, na Sretewe u draga~evskom selu Grabu, a u Loznici je ìvela otkako se, pre 78 godina, udala za Vu~ka Grujovi}a. Izrodila je ~etiri sina, Grujicu, Bogosava, Branka i Bogdana, do~ekala sedmoro unu~i}a i osmoro praunu~i}a. Dobrog zdravqa, bistre pameti do posledweg dana i puna qubavi i razumevawa prema bli`wima, Danka je bila primer, mo`da jedan od posledwih, èna iz naroda koje su ìvot posvetile ku}i i porodici, ali su svojom mudro{}u i ogromnim ìvotnim iskustvom nadilazile sredinu u kojoj su provele vek. Prerana smrt najmla|eg sina Bogdana zadala joj je veliku patwu, ali nije slomila wenu vitalnost i otvorenost prema ìvotu i qudima. Iako je zavr{ila samo ~etiri razreda osnovne {kole, volela je da ~ita kwige, naro~ito one o srpskoj tradiciji. Od novina je pratila jedino “â~anski glas”, redovno i sa punim poverewem. Za kupovinu „Glasa“ bio je zaduèn wen sin Bogosav i nije se moglo dogoditi da u wen dom u Loznici svakog petka ne u|e novi broj na{eg lista. Prvo bi pro~itala priloge o selu i seqacima, a onda se informisala o ostalim de{avawima. Hvala joj za dugogodi{wu vernost i pa`wu. E. V.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Niv Grin

PORUKA TVOM SRCU renki Rouli previ{e je prakti~nog duha da bi verovala u karmu ili sudbinu, i previ{e zauzeta poslom da bi imala vremena za porodicu i prijateqe. Ne ispu{ta mobilni iz ruku, nikad se ne odvaja od wega i to joj je najja~a veza koju ima u ìvotu. Zbog toga, kada izgubi svoj dragoceni aparati} na va`nom poslovnom putovawu u San Francisko, Frenki je van sebe – ~itav wen ìvot bio je u wemu. Naravno, moè da koristi drugi, ali to nije isto. U nepoznatom je gradu bez svog starog mobilnog, bez kontakata, bez i~ega. A {lag na torti je kada po~nu da joj stiù poruke namewene nekom drugom – nekome ko se zove Ejmi i ko je o~igledno jedna veoma zabavna osoba koja ba{ voli da se dopisuje sa svojom porodicom. Ipak, dok malo-pomalo saznaje detaqe Ejminog ìvota, sa~eka}e je nekoliko iznena|ewa, a najve}e od svih jeste to kako ìvot moè zauvek da se promeni zbog izgubqenog telefona.

Nora Roberts

TRI SUDBINE ubav i strast, pohlepa i osveta. Napeta igra ma~ke i mi{a. Tri srebrne statue gr~kih bogiwa san su svakog kolekcionara: izuzetno su dragocene pojedina~no, a neprocewivo vredne kao trio. Postoji i legenda po kojoj }e vlasnik, kada ih sakupi sve tri, dobiti mo} da kontroli{e sopstvenu sudbinu. Kada je 1915. godine nema~ka podmornica potopila Luzitaniju, sitni lopov Feliks Grinfild bio je usred kra|e jedne od ovih statuica iz brodske kabine prve klase. Bi}e jedan od retkih putnika koji }e pre`iveti brodolom i zbog toga }e dati sebi re~ da }e se promeniti i postati boqi ~ovek. Sada, mnogo godina kasnije, statua je ukradena od tri Feliksova potomka: Malakaja, Gideona i Rebeke Salivan. Re{eni da je prona|u, oni }e po}i u potragu koja }e ih odvesti na put oko sveta – od slikovitih predela Irske do Helsinkija, Praga i Wujorka – i primorati da se bore sa jednom beskrupuloznom, ambicioznom `enom koja ne}e prezati ni od ~ega da ostvari svoj ciq.

IZLO@BA MOZAIKA SOWE MILOTI] [ESTO I SANDRE [ESTO \EKI] U LIKOVNOM SALONU

UMETNOST ZA VE^NOST “MOZAICI 600” je metafiri~an naziv likovnog projekta porodice [esto, u kome jednako dobro u tehnici mozaika stvaraju majka i k}erka, Sowa i Sandra. “Porodica se {iri, broj~ano i geografski, tako da nesebi~nom predano{}u svih ~lanova, zagreba~koj i pulskoj adresi dodajemo i ~a~ansku”, zapisla je Jadranka Damjanov u katalogu izlo`be, podsetiv{i da su i srpska i hrvatska kulturna ba{tina bogate mozaikom od antike do danas. Izlo`bu Sowe Miloti} [esto iz Pule i Sandre [esto ]eki}, ~a~anske snahe, pod nazivom “Mozaici - umetnost za ve~nost” otvorila je u sredu Vesna Petrovi}, urednik Likovnog programa i glavni urednik ove ustanove podse-

Sowa Miloti} [esto i Sandra [esto ]eki}

tiv{i na istoriju mozaika od postojbine Mesopotamije, preko anti~ke Gr~ke i Rima, akcentuju}i da posebno mesto u razvijawu ove tehnike ima period Vizantije. Umetno{}u mozaika celu porodicu je “inficirala” Sowa Miloti} [esto, kojoj su mozaici, kako navodi “prirodno” okru`ewe u Puli. Umetnica je veoma aktivna u umetni~kim udru`ewima u Hrvatskoj i Italiji, a jednako uspe{na i u pedago{kom radu. Motivi wenih mozaika su naj~e{}e vezani za more, ribe i primorski ambijent. Svoju umetni~ku qubav prenela je i na k}erku Sandru, koja se ~a~anskoj publici predstavila pro{le godine u okviru programa No} muzeja sa radionicom mozaika

u Rimskim termama, a potom i kroz nekoliko radionica u ovda{wim ustanovama kulture. Naj~e{}i motivi na Sandrinim mozaicima su stilizovane masline. Obe umetnice su u svom radu objedinile tradicionalni i moderni izraz, uglavnom apstraktnih formi, sa elementima originalne keramike, koju same proizvode, ali neobi~nom paletom drugih materijala koje koriste za svoj umetni~ki izraz. Tu su i komadi}i stakla, kamena, kerami~kih plo~ica. Obe umetnice su se {kolovale u Italiji i ve{tinu mozaika usavr{avale u Spilimbergu u Scuola Mosaicisti del Friuli. Izlagale su vi{e puta i kolektivno i samostalno, a za svoj rad su nagra|ivane. Ova retka i atraktivna postavka im je prva zajedni~ka izlo`ba u ^a~ku. U muzi~kom delu programa nastupili su Du{an ^akajac na harmonici i flautistkiwe Kristina Kova~evi} i Mina Cvetkovi}. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

OVO JE PQA^KA! [ ta navede de~aka od 10, 12 godina da se izdvoji iz dru{tva i izigrava negativca, prepadaju}i narod u prolazu u sred bela dana? Potreba za la`nim herojstvom, potreba da bude mangup, glavni, najhrabriji pred dru{tvom? Ne shvataju}i pri tom, da }e u takvoj situaciji pre izazvati smeh, nego divqewe. Pre nekoliko dana krenuh do “Rode” pored tehni~kog pregleda u zgradi “â~anskog glasa”. Zami{qena i svojim poslom, tek ovla{ primetih razuzdanu grupu od nekoliko de~aka kako mi idu u susret. Deca ko deca, pomislih, zavr{ila im se smena u {koli, pa sad malo bazaju okolo. U jednom trenutku, kao probu|ena iz sna, osetih prst na svom ~elu... Jedan zajapureni plavi de~ak u crvenoj jakni, skokom mi je prepre~io put i u filmskoj pozi lopova, improvizuju}i rukama dràwe oru`ja, stavio mi taj svoj “pi{toq” na ~elo i viknuo: “Ovo je pqa~ka!” Stala sam, zanemela, mirno, preneraèno... Ostali de~aci su se smejali i polako udaqavali. I sve u sred bela dana!! Ustuknuh mirno... Hiqadu kombinacija mi pro|e kroz glavu. Igrali smo se svi kao deca kauboja i indijanaca, ali nismo presretali nepoznate qude. [ta bi bilo da je bila no}, pa se ne bi videlo {ta stvarno drì u rukama? [ta da sam ga u strahu udarila u samoodbrani i povredila, ne vide}i da su to “samo” de~ije ruke? [ta da je na mom mestu bila neka nemo}na starica, ili devoj~ica?

[ta, ako mu se dopadne da zastra{uje prolaznike pa tako nastavi? [ta ako jednog dana svoje ruke zameni pravim oru`jem? Nasiqe i huliganstvo su u vremenu u kome ìvimo postali model pona{awa. Nedavno su jednoj èni, dok je prolazila Avenijom, otkinuli lanac sa vrata, drugoj, u drugom kraju grada, oteli ta{nu... Besparica i beda mogu biti motivi da neko bude opqa~kan, ali sve ovo vi{e “smrdi” na bahatost, silexijstvo... Ne mali doprinos tome dali su i elektronski mediji, filmska industrija, agresivne igrice... Koliko se u porocici i {koli poklawa pa`wa “doma}em” vaspitawu? Ispada, da nekako pravdam pojavu traè}i joj uzroke. Ipak, kod ovog de~aka neko je debelo “zakazao”. Z. L. S.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

KULTURA

VE^E DOKUMENTARNOG FILMA U GALERIJI „RISIM"

REDITEQ DRAGAN EL^I]

ro{log petka u Galeriji „Risim” u okviru filmskog programa Umetni~ke galerije ‘’Nade`da Petrovi}’’ ~a~anskoj publici se, uz projekciju autorskih filmova po sopstvenom izboru, predstavio Dragan El~i}, jedan od na{ih najuspe{nijih rediteqa dokumentarnog filma koji su obeleìli wegovu profesionalnu karijeru. Pored toga, El~i} je reìrao i igrane serije, tv drame, dokumentarne reportaè, direktne prenose, a za svoje filmove dobio je sve najva`nije nagrade na doma}im i me|unarodnim filmskim festivalima, ukqu~uju}i i Beogradski festival dokumentarnog i kratkometra`nog filma, nagradu u Oberhauzenu, kao i nominaciju za Oskara u kategoriji dokumentarnog filma. Kao profesor i {ef katedre za televizijsku reìju na Akademiji umetnosti u Beogradu, zasluàn je za uspeh brojnih mladih i talentovanih filmskih i tv stvaralaca koji rade na mnogim doma}im i stranim televizijama. U skoro trosatnom razgovoru El~i} se osvrnuo na tragi~ne okolnosti u zemqi koje su se direktno odrazile na wegov rad, ali i na aktuelni odnos dràve prema filmu, za koji ove godine buxetom nisu predvi|ena nikakva sredstva. Da nije samo danas tako svedo~i i podatak da je El~i}ev film “Krst-i}” snimqen bez dinara iz buxeta, osvojio Gran pri na Beogradskom “Kratkom metru” 1996. - Mo`da je tako i boqe, jer ovo {to trenutno proizvodimo, ~ast

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21~.

Izabela Mon MIA I JA: MIA I VILEWACI miqena junakiwa sa TV ekrana preselila se i u kwige. U izdawu Lagune, objavqene su prve dve od ukupno {est kwiga iz popularnog serijala o Miji koje prate crtanu seriju, "Mia i vilewaci" i "Mia i trubica". Kwiga je {tampana na }irili~nom pismu i pogodna je za sve koji su tek nau~ili da ~itaju. Mia ima dvanaest godina i ìvi u internatu. Poseduje ~arobnu kwigu i magi~nu narukvicu pomo}u kojih dospeva u ~arobni svet Sentopije. U tom carstvu vilewaka, pan~i}a i jednoroga, i sama se pretvara u predivnu vilu izuzetnih mo}i. Weni drugari su Juko, qupka vila koja se brine o jednorozima i spasava ih od opasnosti i princ Mo, sin vilinskog kraqa Rejnora, majstor borila~kih ve{tina. Tu su jo{ i Lirija, prvi jednorog sa kojim se Mia susre}e u Sentopiji i izme|u wih }e se razviti posebno prijateqstvo, simpati~ni pan~i} Feodor. Iz kwige u kwigu }emo pratiti Mijine avanture u ~arobnom svetu Sentopiji. Sentopija je predivan vilewa~ki svet u kome ìve vile i vilewaci, pan~i}i, zmajevi, jednorozi i Munksovi. Sa prijateqima koji imaju ~udesne sposobnosti Mia }e imati razne zadatke i doìvqavati sjajne avanture. Serijal kwiga "Mia i ja" na prole}e }e biti upotpuwen i bojankama sa temom omiqene drugarice Mie.

retkim izuzecima, uglavnom ne vredi ni{ta - rako je rediteq i zapitao se, kako je mogu}e da do sada u Srbiji nije snimqen film o Svetom Savi, ni igrani, ni dokumentarni, {to “dovoqno govori o na{em odnosu prema na{im autenti~nim vrednostima”. Nasuprot na{im upornim poku{ajima da kopiramo holuvudske `anrove, filmovi iz Turske i Irana odu{evqavaju na svetskim festivalima `irije, upravo zato {to donose autenti~nu kulturu i i istorijsko nasle|e svog naroda. Gost autorske filmske ve~eri rekao je da najvi{e voli da radi komedije, iako ga smatraju dokumentari-

stom, po{to su ìvotne okolnosti usmerile wegov rad, ali je sre}an {to ìvi i radi ba{ ovde, {to je ispra}eno aplauzom publike. Usledile su projekcije filmova: “Drugo stawe” (jedna epizoda istoimene humoristi~ke serije i filma); “Krsti}”, o egzodusu Srba iz Sarajeva posle Dejtonskog sporazume; “Puste ruke” o neèwama na Pe{teru; “Kolo” o prognanima iz Krajine; “@ivot” nominovan za Oskara 2000. godine i “ûvari ti{ine”, film o suìvotu vojnika iz italijanskog kontigenta KFFOR-a i monaha manastira Visoki De~ani na Kosmetu. Z. L. S.

IZLO@BA KC „LIFT“ U GALERIJI „RISIM“

DA LI STE ZNALI? animqiva postavka koju su u Kulturnom centru “Lift” osmislili i prezentovali u No}i muzeja protekle godine, ponovo je izazvala pa`wu ~a~anske publike. Postavqena u suterenu Galerije “Risim” pro{le srede, postavka sa pitawem “Da li ste znali?” na tekstualnim panelima i fotografijama donosi zanimqivosti o na{em gradu i wegovim qudima. Izlo`bu je otvorila istori~ar Lela Pavlovi}, direktorka Istorijskog arhiva, ustanove koja je ponudila mladima iz “Lifta” fotografije i odgovore na mnoga pitawa. îtaju}i panele posetioci mogu saznati: po kom spomeniku je â~ak jedinstven u svetu, {ta simbolizuje grb na{eg grada, koja je prva moderna zgrada podignuta u â~ku, kako je izgledao Gradski trg pre izgradwe Doma kulture, ko su bile znamenite li~nosti grada, da je u â~ku zabeleèn prvi {trajk gla|u u Srbiji i da su tu vest prenele pariske novine, kako je podignut putni~ki most na Moravi, kuda je tekla Morava u 19. veku, po ~emu su nazive dobili delovi grada, koliko godina je â~anska crkva bila xamija, po kome ~a~anske ulice nose imena, kako je izgledala katoli~ka crkva u

Kami Garsija i Margaret Stol

PREDIVNA STVOREWA Neke su|ene... uklete...

su su

okrugu Getlin nije bilo iznena|ewa. Bar sam tako mislio. Ispostavilo se da nisam mogao biti daqe od istine. Bilo je tu nekakvo prokletsvo. Bila je tu jedna devojka. A na kraju, bio je tu i grob. Lina Djukejn razlikuje se od svih sa kojima se mali ju`wa~ki grad Getlin dosad susreo i poku{ava da sakrije svoje mo}i i prokletstvo koje generacijama progoni wenu porodicu. Ali ~ak ni me|u zaraslim ba{tama, mra~nim mo~varama i ru{evnim grobqima tajna ne mo`e zauvek ostati skrivena. Itana Vejta, koji odbrojava mesece kad }e pobe}i iz Getlina, progone snovi o prelepoj devojci koju nikad nije upoznao. Kad se Lina doseli na najstarije i najozlogla{enije imawe u gradu, Itan ose}a da ga woj vu~e ne{to neobja{wivo i odlu~uje da otkrije kakva je to veza izme|u wih. U gradu u kome nema iznena|ewa, jedna tajna mogla bi promeniti sve. Autorke romana "Predivna stvorewa" Kami Garsija i Margaret Stol `ive s porodicama u Los An|elesu, u Kaliforniji. "Predivna stvorewa" su wihov prvi roman. Kami i Margaret pozivaju vas da ih posetite na internetu na www.kamigarciamargaretstohl.com. Roman "Predivna stvorewa" objavila je izdava~ka ku}a Laguna. Roman je preto~en u film koji ovih dana gledamo u bioskopima.

^a~ku, gde se nalazio ateqe prvog akademskog slikara, da li je ^a~ak imao pozori{te i jo{ mnogo toga, ilustrovano fotografijama, ise~cima iz {tampe, plakatima... Z. L. S.

qubavi Druge

VODI^

Dom kulture

Petak i subota, 22. i 23. mart „SVE[TENIKOVA DECA”, igrani film Vinka Bre{ana, velika sala u 20 ~asova Ponedeqak, 25. mart „SIN DOMA]EG IZDAJNIKA”, premijera pozori{nog komada u izvo|ewu Teatra Estet, velika sala u 20 ~asova

Utorak 26. mart Humanitarni koncert MIROSLAV ILI] i prijateqi, velika sala 20 ~asova Sreda, 27. mart - Predavawe „Za~ini - ~arobna hrana”, predava~ Mladen Peri{i}, gastronom, mala sala u 19,30 ~asova ^etvrtak, 28. mart - ”CVJE]ARNICA U KU]I CVJE]A”, promocija kwige Lazara Xami}a, mala sala u 20 ~asova Petak, 29. mart „GOVORNA MANA”, komedija u produkciji Narodnog pozori{ta Beograd, velika sala u 20 ~asova

PETAK 22. MART 2013. GODINE

KAFE „[TO DA NE”

- Petak, 22. mart "ACOUSTIC BAND", 22 ~asa

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Narodni muzej - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

- Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

- Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}”: Izlo`ba "Razlike u istom" Galerije savremene umetnosti iz Ni{a

- Petak, 22. mart "FILMSKI PETAK", specijalna projekcija

nagra|enih filmova sa 59. Festivala dokumentarnog i kratkometra`nog filma, 20 ~asova

rt Subota 23. ma , Hala KK Borac 21 ~as

KONCERT KIKI LESENDRI] I PILOTI

Petak, 22. mart Svirka benda "TEATAR DUR", 22 ~asa Subota, 23. mart KU]NA MUZIKA i Flashback cafeterija (Kraqevo), 22 ~asa PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Istorijski arhiv

GALERIJA „RISIM”

Kafe klub „VELVET”

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

„SRPSKI PAB” Petak, 22. mart - Svirka benda "NEZVANI^NA VERZIJA", 22 ~asa Subota, 23. mart - Svirka benda "DRUGA PRI^A", 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 22. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 23. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER

17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 24. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 25. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 26. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 27. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 28. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 22. MART 2013. GODINE

INTERVJU

KIKI LESENDRI] I “PILOTI” VE^ERAS U ^A^KU

HAJDE ZAJEDNO DA SAWAMO Septembra 1980. godine od muzi~ara koji su ~inili sastav “Kako”, nastali su “Piloti”. Zoran Kiki Lesendri} je svoj posledwi album sa “Pilotima” objavio 1996. godine. Jo{ uvek pamtimo Kikijeve hitove “Kao ptica na mom dlanu”, “Kada sawamo”, “Tajna je u tebi skrivena”, “Iza oblaka”, “Zaboravqeni”... U me|uvremenu se posvetio komponovawu hitova i za druge autore. Kao kompozitor i producent gr~kog ogranka diskografskih ku}a Polygram i Universal, osmislio je diskove mnogim peva~ima. Za veliki povratak na muzi~ku scenu Kiki se odlu~io solo projektom “Mesec na vratima”, koji je pripremao vi{e od godinu dana, a u kome je u~estvovalo oko 40 vrsnih muzi~ara iz zemqe i inostranstva. Neki od izvo|a~a i autora na Kikijevom projektu su Van Gog, \or|e Bala{evi}, Bajaga, Toni Cetinski. Drugi studijski album Kikija Lesendri}a “Slu~ajno i zauvek”, objavqen pro{le godine, o~ekivano, ponovio je uspeh prethodnog. Muzi~ar koji je u nekada{woj Jugoslaviji sa “Pilotima” prodavao albume u tiraù od 350.000, karakteristi~an po melodi~nim kompozicijama i specifi~noj boji glasa, posle dve i po decenije, ve~eras }e ponovo nastupati u â~ku. Na koncertu, u hali KK “Borac”, od 21 sat, publika }e uìvati u Kikijevom prepoznatqivom promuklom glasu, brojnim hitovima “Pilota” i naravno wihovoj ~uvenoj pesmi Kao ptica na mom dlanu skaku}e{/ Prizna}u ti za{to volim prole}e/ Podeli}u i ovu no} sa zvezdama/ Prekri}u te nebom/ Kad bude{ zaspala... - uz koju su mnoge generacije sawale. [ta ~a~anska publika moè o~ekivati na Va{em ve~era{wem koncertu? - U â~ku nisam imao koncert jo{ od 1988. i trenutak je da publika ~uje sve ono {to sam propustio da im kaèm za sve ove godine. Naravno, pesme }e biti i sa novih i starih albuma. Potrudi}emo se da napravimo pravi rokenrol koncert kakve radimo ve} ~etiri godine, od kada je iza{ao “Mesec na vratima”. Pored turneje, koji su Va{i planovi? - Pored turneje, radim album sa gr~kom peva~icom Zoe Paparizou, kao i sa Poqakiwom Nata{om Urbanskom. Tako|e i muziku za film “Bi}emo prvaci sveta”. Pesme sa Va{eg drugog studijskog albuma “Slu~ajno i zauvek” obojene su sentimentalnim i nostalgi~nim tonovima. îni se da su publici najzanimqivije balade “Slu~ajno” i “Budi tu kad padne sneg”. [ta je u

Va{em ìvotu “slu~ajno i zauvek”? - Kod mene se sve de{ava nekako slu~ajno, bez planirawa i to mom ìvotu dodaje neku cigansku crtu. A zauvek su mi porodica, drugovi, moja zemqa. Svoj prvi solo CD “Mesec na vratima” snimili ste 2008. godine. Da li ste sawar ili ste ipak realni, s obzirom na to da trajete vi{e od tri decenije? Biti sawar u dana{wem svetu je kao da pe{ice krene{ na put oko sveta, ali je mogu}e i lepo. Vidi{ svet drugim o~ima, prepoznajemo jedni druge bez obzira na granice, polove i poslove, i uìvamo. Zahvaquju}i klupskim nastupima brzo ste osvojili publiku, a debi LP “Piloti” iza{ao je septembra 1981. godine. Da li ste, mo`da na po~etku karijere, imali idole i ko su bili? - Voleo sam da sviram gitaru kao David Gilmoure iz Pink Floyda ili Eric

izirawu? Kada biste mogli, {ta biste zauvek zadr`ali? - Razmi{qam o sebi, o svojim postupcima ~esto, neki put povredi{ nekoga nesmotreno, uradi{ ne{to zbog ~ega se kaje{, ispravqam u hodu, mewam kad mogu, opra{tam i bude mi opro{teno. Treba zadr`ati osmeh i biti otvoren.

Clapton, i danas ih smatram velikim i bitnim za moju karijeru. Voleo sam Jimmy Page i Jeff Backa tako|e. Juna 1982. objavqen je drugi LP “Dvadeset godina”. Koliko su se “Piloti” promenili za sve ove godine? - Boqe je pitawe koliko sam se ja promenio, jer sam jedini ostao iz prve postave. Mewao sam se, naravno, odlazio i vra}ao svojim korenima. U tome su mi pomagali i qudi sa kojima sviram, ~ini mi se da jo{ uvek nisam iza{ao iz sredwe {kole, ponekad. Plo~a “Kao ptica na mom dlanu” iza{la je juna 1987. i sa wom ste postavili novi pop pravac koji Vam je doneo veliku popularnost. Uglavnom su to qubavne pesme, a mnoge generacije su sawale uz naslovnu numeru. [ta poru~ujete mladima, vredi li sawati? - Vredi sawati, jo{ kako, neki put je to i jedino {to mo`emo. Biti budan je obaveza, tako svet funkcioni{e, samo ga sawari vrte u krug. Sa kim biste voleli da sara|ujete u budu}nosti? - Ima puno qudi sa kojima bih voleo da snimim po neku notu, od Michalisa Hatzigiannisa do Bryana Adamsa. Mo`da }e biti duet sa italijanskom peva~icom Elisom Toffoli u budu}nosti. Mo`da opet ne{to otpevam sa Cetinskim, ko zna. Sa Lazom Ristovskim uradili ste pesme za filmove “Zaboravqeni” i

“Pun mesec nad Beogradom”, koje su objavqene na disku “Zaboravqeni”. Da li je boqe kriti emocije ili ih pokazivati? - Volim qude koji otvoreno pokazuju svoje emocije, oni su deca zauvek. Takav sam i ja, i bez obzira {to te neko ~esto povredi, marketing 032/342-276

kao {to sam i napisao u jednoj pesmi, uvek prepoznajem i svoju du{u otvaram qudima istim kao ja. Posle duge pauze, “Piloti” su novembra 1996. godine objavili plo~u “Dan koji prolazi zauvek”. Da li ste skloni samoanal-

U leto 1997. godine iza{ao je kompilacijski CD “Ne veruj u idole”. Kome Vi verujete? Moè li se odvojiti duhovno od materijalnog? - Svet se vrednuje u ovom izvla~ewu karata po tome koliko ima{. Ja sam dete socijalizma, radni~ko dete. Nau~io sam da ono {to imam podelim sa onima koji su mi dragi. I nau~io sam, za ovoliko godina, da divne stvari moè{ da nau~i{ i ~uje{ od qudi od kojih ne o~ekuje{. Nisu brojevi ono {to je najva`nije u ìvotu, ni koli~ina. Moè da se ìvi i od osmeha i lepe re~i ponekad. Nela Radi~evi}

RECEPTI

PETAK 22. MART 2013. GODINE

NA VODI RECEPTI

SALAMA OD SUVIH [QIVA

KROMPIR PAPRIKA[

SASTOJCI - 250 gr. {e}era - 300 gr. mlevenih suvih {qiva - 300 gr. seckanih oraha - malo vode

SASTOJCI - 1 {oqa vode - 1 {oqa {e}era - 1 {oqa meda - 100 gr oraha - 100 gr suvog gro`|a - 1 vanilin {e}er - 2 ka{ike pekmeza - bra{no po potrebi - pra{ak za pecivo po potrebi - 2 dl {erbet ~aja

PRIPREMA Krompir oqu{titi, ise}i na kocke, naliti vodom da ogrezne, staviti iseckan luk, {argarepu iseckanu na kolutove, papriku ise~enu na kockice i kuvati dok se krompir ne skuva. Bra{no i alevu papriku razmutiti sa malo vode i dodati u ~orbu. Na kraju dodati so i vegetu, i kuvati dok ne provri. Kada se skloni sa {poreta, dodati iseckan per{un.

SASTOJCI - 1 kg krompira - 1/2kg crnog luka - 2 {argarepe - 4 mesnate paprike - 1 veza per{una - 2 ka{ike za~ina(vegete) - 2 ka{ike bra{na - aleva paprika, so

RI@OTO OD SU[ENIH VRGAWA I [AMPIWONA

SASTOJCI - velika {aka suvih vrgawa - 500 gr {ampiwona - {oqa (za belu kafu) pirin~a - jedan crni ili crveni luk - 3 ~ena belog luka - dosta per{una - 1 dcl belog vina - malo maslaca (margarina) - maslinovo uqe - so, biber

SAVETI [TA SE SVE MO@E SA ISKORI[]ENIM KESICAMA ^AJA Ne bacajte kesice ~aja posle prve upotrebe. Evo kako sve mo`ete da ih iskoristite

Osveìte ormar Da biste uklonili ustajale mirise iz ormara, u wega stavite tawir s nekoliko osu{enih kesica ~aja koje }e "upiti" neprijatne mirise i va{em ormaru dati sveìnu. Istu stvar moète da uradite i sa cipelama: ako imaju neprijatan miris, u wih stavite kesice ~aja.

KOCKE SA MEDOM

PRIPREMA Pome{ati vodu, {e}er, med, orahe, suvo gro`|e, xem i bra{no (koli~ina po potrebi da gustina bude kao za ka~amak). U smesu staviti pra{ak za pecivo. Pleh zagrejati u rerni, pa premazati voskom, sipati masu i pe}i. Gotov kola~ preliti {erbet ~ajem. Za wega je potrebno karamelisati 200 gr {e}era i sipati 400 gr vode da provri.

PRIPREMA Suve vrgawe potopite u vodu bar pola sata pre pripreme riòta. Kad vrgawe ocedite vodu ne bacajte, ona je odli~an temeqac kojim }ete dodavati riòto. Na maslinovom uqu prodinstajte crni luk, pa dodajte beli i per{un. Dodati vrgawe, {ampiwone i dinstati jo{ malo, stalno me{aju}i. Dodati pirina~ (dobro prome{ati da se zrna ne slepe), zaliti polovinom vode (od vrgawa), posoliti, pobiberiti i kuvati desetak minuta, pa dodati belo vino i ostatak vode. Kuvawe traje najduè dvadeset minuta (zavisno od vrste pirin~a). Na kraju obavezno dodati kockicu maslaca (margarina) i po ukusu seckanog per{una.

Marinirajte meso Meso koje nameravate da spremite za ru~ak, marinirajte u ostacima ~aja ili uz pomo} iskori{}enih kesica za ~aj da biste spre~ili da ono postane tvrdo i `ilavo. Slatko}a ~aja obogati}e ukus mesa i odr`ati ga vla`nim.

O~istite prozore

^aj mo`e ukloniti masno}u i mrqe na ogledalima. Jednostavno skuvajte "drugu rundu" ~aja sa jednom ili dve stare kesice i to iskoristite kao sredstvo za ~i{}ewe. Za to vam, verovali ili ne, mogu pomo}i i filteri za kafu.

Re{ewe i za tepih

Da biste osve`ili stari tepih, jednostavno na wega stavite osu{ene listi}e ~aja. Neka na wemu odstoje desetak minuta, a kasnije ih jednostavno mo`ete usisati.

PRIPREMA U{pinovati {e}er sa malo vode, gusto kao za slatko. Dodajte mlevene suve {qive i kratko kuvajte, me{aju}i da ne zagori. Dodati seckane orahe i skinitu sa vatre da se sve lepo sjedini. Masu istresite na celofan posut kristal {e}erom i formirajte dve salame i ostavite da se lepo stegne (najboqe preko no}i). Rezati male {nite salame i servirati.

BA[TE I BALKONI

PETAK 22. MART 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

SEVERNA OAZA

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

a dolaskom prole}a, jedno od najpogodnijih mesta, naro~ito za dekorativne vrste biqaka kao {to je cve}e, jeste severna terasa. Praksa je pokazala da velike temperaturne amplitude u toku dana i ve~eri, kriti~na zasu{ivawa pra}ena promajom, predstavqaju prepreke u cvetawu biqaka na osun~anim terasama. Sunce kao osnovni faktor (zajedno sa vetrom) uti~e na vodni reìm balkonskog cve}a. Pri izno{ewu biqaka na severnu ekspoziciju, izbegava se pregrejavawe zemqi{ta. Eventualno pregrejavawe je stres koji poja~ava nedostatak vode. Za neke jednogodi{we biqke ovaj nedostatak nije fatalan, jer se biqke odmah nakon zalivawa oporavqaju. Ali, za sobne biqke sa dekorativnim listovima, jedno pregrejavawe ili prekomerna su{a moè biti fatalna i moè dovesti do dugogodi{weg opadawa listova biqke. Na otvorenim severnim terasama ima dovoqno svetlosti za pravilan razvoj svih lisno - dekorativnih vrsta i nekih cvetnica. Problem sa vetrom i promajom re{ava se postavqawem za{titnog zida. On moè da se napravi od nezahtevnih biqaka koje rastu na terasi, kao {to su br{qan, ukrasna loza, {im{ir. Interesantne su re{etke obavijene klematisom ili nekim drugim vrstama koje }e biti lepe i kada ne cvetaju, a istovreme-

je sve dok ne po~nu da cvetaju begonija i min|u{ica. Ova ekspozicija omogu}ava da cvetaju sve sobne dekorativne biqke kao {to su fikus, dracena, filadendron. Kada su na otvorenom, ove biqke postaju ja~e, wihov izgled boqi i otpornije su na nepovoqne uslove. Od cvetnica mogu da se postave i kamelija, hortenzija, mini rodendron... Pravilno uklapawe jednogodi{wih i vi{egodi{wih (zimzelenih) vrsta sa sobnim biqkama, pretvori}e severnu terasu u odli~no mesto za odmor svih ~lanova porodice.

Pripremila: N. R.

PREDNOSTI SEVERNE EKSPOZICIJE * Nedostatak direktne sun~eve svetlosti, ali istovremeno ima dovoqno svetlosti. Biqke su za{ti}ene od letwe vru}ine i zahtevaju umerenije zalivawe (poznato je da mnogo zalivawa vodi do truqewa biqke). * Poja~ano isparavawe preko listova mo`e da se kompenzuje oro{avawem. Na severnoj ekspoziciji je minimalan rizik od o{te}ewa koja nanose direktni sun~evi zraci na oro{enim listovima. * Ako je slabije sunce ili ga nema uop{te, biqke treba da se |ubre mawim dozama azotnih ili kombinovanih |ubriva. * Severna terasa omogu}ava ~esto tretirawe |ubrivom preko lista, bez opasnosti da se o{tete. Isto va`i i za preparate za za{titu biqaka, jer je hladniji i vla`niji vazduh pretpostavka za pojavu va{i i griwa, kao i bolesti plamewa~e. * Kada su zime toplije, na severnim terasama biqke boqe prezime, jer su za{ti}ene od preranog razvoja, {to je fatalno pri iznenadnim zahla|ewima.

no }e praviti za{titni zid od vetra. Osnovni akcenat ili dodatak mogu biti zimzelene biqke sa sporim rastom i zimzeleno `buwe koje daje ose}aj lepote i savr{enosti, i zimi, i leti. Za severnu terasu pogodna je i japanska aukuba koja moè da prezimi na otvorenom, u velikoj saksiji. [areni listovi lepo se uklapaju sa obilnim zelenilom biqaka, koje su iznete iz sobe. U saksiji svoje mesto moè da prona|e i zdravac, a u posebnoj korpi oka~enoj visoko - mimulus. Svetlim bojama ùte, naranxaste do crvene, ili u posledwe vreme sa popularnim tigrastim {arama, mimulus je jedna od najboqih biqaka za terase sa severnom ekspozicijom. I anemona je me|u prvim biqkama koje mogu da zauzmu svoje mesto na severnom balkonu. Ona }e vas radovati od kraja marta do kraja aprila. Zatim sledi kalceolarija koja obilno cveta u svim bojama. Opsta-

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 22. mart

Sun~ano

Subota, 23. mart

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 24. mart

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 27. mart

Utorak, 26. mart

Ponedeqak, 25. mart

^etvrtak, 28. mart

70C

90C

120C

70C

80C

00C

30C

20C

Obla~no

Ki{a

Sneg/ki{a

Obla~no

90C 20C

Sneg/ki{a

DE^IJA STRANA

PETAK 22. MART 2013. GODINE

NA[A DECA VRTI] â&#x20AC;&#x17E;NEVENâ&#x20AC;?, PRED[KOLCI

grupi pred{kolaca su 32 mali{ana, a rad sa wima je posebno zadovoqstvo, kaù wihove vaspita~ice Radmila Sretenovi} i Marija Stojanovi}. Kaù da ova deca mogu mnogo toga da pruè, da su

wihova interesovawa ve}a nego kod mawe dece. - Wima je potrebno dosta razli~itih sadràja i uvek traè vi{e. Na nama vaspita~ima je da ih zainteresujumo, osmislimo kako }emo im pribliìti sve

ono {to je u wihovom okru`ewu, kao i ono {to ih ~eka kada krenu u {kolu - ka`e vaspita~ica Marija, isti~u}i da se ovi mali{ani raduju {kolskim danima i da dosta toga ve} znaju. I. M.

[TA RADI POLICAJAC?

\or|e Sretenovi} - Hvata lopove i ima lisice.

Du{an Jefti} Kontroli{e ulice i bije sa pendrekom neke nemirne qude.

Ana Spasovi} - Nosi kapu i neku uniformu. Oni zaustavqaju saobra}aj.

[TA NISTE ZNALI O @IVOTIWAMA? - Kada bi NASA poslala ptice u svemir, one bi ubrzo uginule, jer im je neophodna gravitacija tokom gutawa. - Zmije su imune na sopstveni otrov.

- Ukoliko krzno polarnog medveda poprskamo sredstvom za dezinfekciju ono }e postati qubi~asto. - Tigrovi imaju prugastu ko`u, ne samo prugasto krzno.

- Da li ste znali da je zebra bela sa crnim prugama, a ne obrnuto kao {to ve}ina misli? - Lavovi su jedine prave dru{tvene ma~ke, i uglavnom sve ènke u krdu su jedna sa drugom u rodu. - Bela lepqiva smesa koju proizvode puèvi dok se kre}u, ispod wih formira za{titu koja je tako efikasna, da puèvi mogu da hodaju po ivici ìleta a da se ne poseku. - Komarci vi{e vole decu nego odrasle, i plavu{e nego brinete.

- Kolibri je jedina ìvotiwa koja moè da leti unazad. - Na Novom Zelandu postoji vrsta papagaja koja voli da jede gumene trake koje okruùju automobilske prozore. - Mravi ne mogu da `va}u svoju hranu, oni svoje vilice pomeraju levo-desno, poput makaza, kako bi iscedili te~nost iz hrane.

Nina Nedimovi} - Hapsi lopove i vodi ih u zatvor.

marketing 032/342-276

Dorotea Danilovi} - Oni ka`wavaju kad ne{to lepo ne uradi{.

Pavle Nikoli} - Hapse bezobrazne qude i lopove i vode ih u zatvor.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

OP[TINA ]E U^ESTVOVATI U PROJEKTU „UNAPRE\EWE POSLOVNOG OKRU@EWA NA LOKALNOM NIVOU KROZ REGULATORNU REFORMU”

BOQE POSLOVNO OKRU@EWE ZA BOQE POSLOVNE REZULTATE a sastanku u kabinetu predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a kome su prisustvovali i na~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi}, {ef Kabineta predsednika op{tine Dragan Nedeqkovi}, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i op{tina

\or|e Stani~i} i predstavnica „Optimus“-a, Centra za dobro upravqawe Sla|ana Karavdi} Kova~evi}, dogovoreno je da se op{tina Gorwi Milanovac pridruì lokalnim sredinama u kojima je ve} zapo~eta realizacija projekta “Unapre|ewe poslovnog okruèwa na lokalnom nivou kroz regulatornu reformu”. -Ciq projekta je poboq{awe poslovnog okruèwa, a sve zarad boqih rezultata rada i poboq{awa uslova za rad na lokalnom nivou. Poznato nam je da Gorwi Milanovac ima dobro poslovno okruèwe, ali, ulaskom u ovaj projekat, uslovi za rad i sami rezultati rada }e se dodatno popra-

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

BOQE SPRE^ITI...

viti, {to }e doprineti jo{ boqem ugledu va{e sredine u zemqi i svetu. Posebna pogodnost je {to je Gorwi Milanovac „zdrava“ sredina, jer se za ime ovog grada i ove lokalne samouprave ne vezuju nikakve afere i dodatni „repovi“, {to u velikoj meri olak{ava implementaciju u na{ projekat

i ozna~ava Milanovac kao jednog od budu}ih poslovnih lidera u zemqi i regionuzajedni~ki je stav \or|a Stani~i}a i Sla|ane Karavdi} Kova~evi}. Doma}ini su goste informisali o poslovnim uspesima lokalne samouprave i gorwomilanova~ke privrede i podsetili na period od pre nekoliko decenija, kada je Gorwi Milanovac u SFRJ predstavqao privredno ~udo. Izrazili su nadu da }e taj period ponovo biti o`ivqen i uz pomo} novog projekta koji se sprovodi pod pokroviteqstvom {vajcarskog Sekretarijata za ekonomske poslove. G. T.

Zapo~ete operacije raka dojki, otkrivenih uz pomo} mamografa koji je donirala Vlada Japana

ZA 15 MESECI 2.000 PREGLEDA p{ta Bolnica u Gorwem Milanovcu je jadna od retkih u Srbiji u kojoj se uspe{no operi{e rak dojke u ranoj fazi, {to je u velikoj meri obradovalo me{tanke Rudni~ko takovskog kraja koje boluju od ove, sve ~e{}e bolesti. - Pro{le godine smo od Vlade Japana dobili na poklon moderni mamograf, pomo}u kojeg se otkriva kancer dojke u ranoj fazi, {to omogu}ava da se on odstrani hirur{kim putem. Do sada, za 15 meseci, na wemu je obavqeno preko dve hiqade pregleda, a otkriveno je 50 slu~ajeva raka dojke. Za sada smo obavili pet operacija, nakon kojih su bolesnice ve} posle dva dana bolni~kog, pu{tene na ku}no le~ewe. Ne treba ni da obja{wavamo koliku u{tedu za osiroma{ene ku}ne buxete predstavqa mogu}nost da se operacija obavi u na{em gradu, umesto da bolesnice odlaze u Beograd, ili Kragujevac. Na mamografu radi na~elnik Radiolo{kog odeqewa u na{oj bolnici, doktor Trifunovi}, koji je zavr{io tromese~nu obuku za rad na ovom aparatu. Napomiwem da je ve}ina od otkrivenih karcinoma bila u po~etnoj fazi, {to je jako bitno, jer ukoliko se bolest na vreme otkrije, postoji mogu}nost totalnog izle~ewa- rekao je direktor gorwomilanova~ke Bolnice doktor Miroslav Lazarevi}. G. T.

GORWI MILANOVAC

Na sednici razmatrane mogu}nosti odbrane od poplava i sanirawa eventualnih klizi{ta u narednom periodu a sednici kojom je predsedavao predsednik Op{tine i [taba za vanredne situacije Milisav Mirkovi}, odlu~eno je da se oformi stru~no operativni tim za vanredne situacije kojim }e predsedavati direktor Javnog komunalnog preduze}a „Gorwi Milanovac“ Rajko Ne{kovi}. - Svedoci smo da se u ~i-

Poslastica za qubiteqe pozori{ta

STI@U „CIMERI“ Slede}eg ~etvrtka u Gorwem Milanovcu pozori{na predstava „Cimeri“, u izvo|ewu glumaca beogradskog Teatra na Slaviji redstava „Cimeri“ najavqena je kao svojevrstan pozori{ni pandan ~uvenoj televizijskoj seriji „Prijateqi“, koju je publika u Srbiji godinama imala priliku da gleda. - Predstava je me{avina komedije i mjuzikla, a sve u reìji Rada Vukoti}a. Radi se o dva momka i tri devojke i wihovom snalaèwu i nesnalaèwu u „cimerskim“ odnosima. Mu{ke uloge nose Milan Vasi} i Sa{a Joksimovi}, dok se u ènskoj podeli uloga nalaze Marija Veqkovi}, Sta{a Radulovi} i Ana Saki}. Songove za predstavu je napisao Slobodan Stani{i}, dok je muzika delo Aleksandra Mileti}a. Posebno zanimqiva u predstavi je koreografija, koja je izuzetno inspirativna i zahtevna, a potpisuje je Sneàna Veskovi} Zabla}anski. Publika }e posebno uìvati u koreografskom delu predstave, jer }e je glumci izneti na izuzetno zanimqiv i predan na~in - kaù nam u gorwomilanova~kom Kulturnom centru o ovoj predstavi, koju }e gorwomilanova~ka publika imati prilike da pogleda u ~etvrtak, 27, marta, na velikoj sceni Doma kulture, sa po~etkom od 20 ~asova. Predstava „Cimeri“ se nalazi na stalnom repertoaru Tetra na Slaviji u Beogradu. G. T.

tavoj zemqi posledwih dana de{avaju obilne padavine i da u pojedinim delovima Srbije dolazi do izlivawa reka iz re~nih korita. Da se ta situacija ne bi dogodila i kod nas, neophodno je da stru~no operativni tim radi na prevenciji takvih de{avawa, jer smatramo da neke stvari mo`emo da predupredimo. U ovakvim situacijama na na{em brdsko planinskom podru~ju dolazi i do pojave klizi{ta, kao {to smo imali slu~aj pre nekoliko godina, kada su se me{tanima na{e op{tine zbog ove elemetarne nepogode ru{ile i ~itave ku}e. U ovom slu~aju posebnu pa`wu bi trebalo obratiti na za{titu brana u Majdanu i Gorwim

Bawanima, jer bi wihovo o{te}ewe bilo pogubno po veliki broj gra|ana i zna~ajan deo teritorije na{e op{tine- istakao je predsednik Mirkovi}. Na sastanku je jo{ jednom izneta informacija o nabavci protivgradnih raketa i o dodatnim nagradama za strelce na protivgradnim stanicama. Zbog brojnih pro{logodi{wih po`ara na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac, odlu~eno je da gorwomilanova~ka Vatrogasna brigada organizuje osnovnu vatrogasnu obuku za stanovni{tvo, kao i da se ovoj jedinici obezbede sredstva za nabavku neophodne i adekvatne opreme. G. T.

U susret Danu op{tine

NAGRADE ZA NAJBOQE Povodom 23. aprila, Dana op{tine Gorwi Milanovac, upu}en poziv svim organizacijama, preduze}ima i pojedincima da daju svoje predloge za dodelu op{tinskih priznawa ove godine, povodom proslave Dana op{tine, bi}e dodeqene Zlatna i Srebrna plaketa i nagrada „Takovski ustanak“ najboqim i najistaknutijim pojedincima, organizacijama i kolektivima sa podru~ja op{tine. - Pozivamo sve gra|ane op{tine Gorwi Milanovac, javna preduze}a, privatne firme, sportske kolektive, udruèwa gra|ana i sve one koji smatraju da neko fizi~ko ili pravno lice, pojedinac ili kolektiv, organizacija ili ustanova, zasluùju da povodom Dana op{tine Gorwi Milanovac budu nagra|eni plaketom ili najve}om op{tinskom nagradom, da svoje predloge u pisanoj formi dostave do 10. aprila, na adresu op{tinske Komisije za kadrovska, administrativna i mandatno imunitetska pitawa, koja }e sve pristigle predmete razmotriti i predloìti kandidate za koje smatra da su najzaslu`niji da ponesu velika priznawa. Nagrade najboqim pojedincima i kolektivima }e biti uru~ene na sve~anoj sednici Skup{tine op{tine, 23. aprila- re~eno nam je u Op{tinskoj upravi. G. T.

LU^ANI

PETAK 22. MART 2013. GODINE

NASTAVAK 12. SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE LU^ANI

SPORNE TA^KE SKINUTE SA DNEVNOG REDA - ZASEDAWE PROTEKLO U EFIKASNOM RADU vanaesta sednica Skup{tine op{tine Lu~ani, koja je zapo~eta 7. marta, a prekinuta zbog 12. i 13. ta~ke dnevnog reda, koje su se odnosile na pove}awe zarada izabranim licima i imenovawe tre}eg pomo}nika predsednika op{tine, nastavqena je 14. marta. Sa dnevnog reda novog zasedawa skinute su ove dve sporne ta~ke, zbog kojih su, da podsetimo, odbornici Demokratske stranke prethodnog ~etvrtka i napustili skup{tinsku salu. [ef odborni~ke grupe Demokratske stranke Mirko Jokovi} je tom prilikom, nakon neuspelih koalicionih konsultacija, izjavio da se wegova stranka tokom izborne kampawe zalagala za princip jeftinije lokalne samouprave i da se u uslovima velike ekonomske krize, kada mnogi qudi nemaju od ~ega da ìve, ne mogu sloìti sa uve}awem plata op{tinskim funkcionerima i imenovawem novih lica. Nove konsultacije predstavnika koalicije, koje su odràne u me|uvremenu, rezultirale su usagla{avawem stavova o spornim ta~kama, {to je i omogu}ilo da se nastavak 12. sednice odvija bez ikakvih problema. Skup{tina op{tine Lu~ani je jednoglasno usvojila Deklaraciju o genetski modifikovanim organizmima, kojom se Draga~evo progla{ava podru~jem bez prisustva GMO. Mili} Domanovi}, predsednik Saveta za selo, istakao je da usvajawem Deklaracije Lu~ani postaju druga lokalna samouoprava u Srbiji koja ima takav dokument. - Lokalna samouprava je prepoznala potrebu da se poqoprivreda Draga~eva pospe{i putem subvencija. Do sada je iz agrarnog buxeta Op{tine u poqoprivredu uloèno oko 12, a

u ovoj godini za te namene opredeqeno je oko 18 miliona dinara. Mi smo danas usvojili jednu istorijsku deklaraciju, koja je veoma zna~ajna za ovo podru~je. Ona }e nas {tititi od genetski modifikovanih organizama. Ovo je za sve nas veliki pomak u prepoznavawu pravih problema i velikih opasnosti sa kojima bismo u proizvodwi hrane mogli biti suo~eni u veoma bliskoj budu}nosti. Na ovoj planeti postoje neki predeli gde se moè ìveti bez obu}e, a mo`da i ode}e i ku}e, ali se ne moè ìveti bez hrane. Kakvu }emo hranu koristiti i kakvu }emo hranu ostaviti potomcima - to zavisi iskqu~ivo od nas. Deklaracija koju smo danas usvojili potvr|uje da razmi{qmo u tom smeru - rekao je Domanovi}. Odbornici su prihvatili i finansijski izve{taj o poslovawu 52. Sabora truba~a, kojim je iskazana dobit od 9,7 miliona dinara. Kako je re~eno u obrazloèwu, ova sredstva }e biti uloèna u izgradwu saborske infrastrukture. Ukupan prihod Sabora iznosi oko 58,7, a ukupni

rashodi oko 48, 9 miliona dinara. Za kompletnu organizaciju svih programskih sadràja Sabora utro{eno je vi{e od deset miliona dinara. Odbornici su utvrdili i izmene odluke o organizaciji Sabora truba~a, koje predvi|aju da Centar za kulturu u Gu~i organizuje redarsku slu`bu na saborskim priredbama, a da se Direkcija za izgradwu stara o naplati parking prostora. Odbornici su na ovoj sednici razmatrali i utvrdili odluku o putevima, kojom se, pored standardnog odràvawa puteva prvog i drugog prioriteta, ubudu}e predvi|a i starawe o nekategorisanim i seoskim putevima, {to je veoma zna~ajno za stvarawe boqih uslova ìvota na seoskom podru~ju. Za razliku od ranijeg perioda kada su sredstva usmeravana na ra~une mesnih zajednica, {to se nije pokazalo dovoqno efikasnim, novcem }e ubudu}e raspolagati Direkcija. U nastavku 12. sednice usvojen je i program poslovawa JP “Direkcija za izgradwu i komunalnu delatnost”, kojim je predvi|eno da se ove godine kona~no zavr{i

sistem vodosnabdevawa “Rzav” za koji je u protekloj godini opredeqeno {est, dok je u 2013. za ovu namenu obezbe|eno 12 miliona dinara. Planom je predvi|eno da op{tinsko javno preduze}e u~estvuje i u rekonstrukciji lokalnih vodovoda.

ZA POBOQ[AWE SEOSKIH USLOVA @IVOTA - Direkcija za izgradwu i komunalnu delatnost u ovoj godini ima veoma ambiciozan plan. Za kona~an zavr{etak sistema vodosnabdevawa “Rzav” u ovogodi{wem buxetu izdvojeno je 12 miliona dinara. Voda bi trebalo kona~no da iza|e na najvi{e kote na podru~ju ~itave op{tine. Ovo preduze}e }e podr`ati i rekonstrukciju i dogradwu lokalnih vodovoda, prvenstveno u mesnim zajednicama Kaona, Dowi i Gorwi Dubac i Kotra`a. Mislimo da je voda od presudnog zna~aja za opstanak seoskog stanovni{tva. Nakon zavr{etka planiranih radova, krajem maja ili po~etkom juna, mi }emo imati mo-

KOALICIONA VLAST FUNKCIONI[E NORMALNO - Koaliciona vlast u op{tini Lu~ani funkcioni{e potpuno normalno, a to dokazuje i ~iwenica da ovoj konferenciji prisustvuju svi predstavnici politi~kih stranaka koje ~ine vlast. To se videlo i u efikasnom radu Skup{tine - istakao je Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine, obra}aju}i se novinarima na specijalno organizovanoj konferenciji za medije. Govore}i o planovima za ovu godinu, Sretenovi} je istakao da Op{tina raspola`e skromnim buxetom, koji iznosi od 500 do 550 miliona dinara, ali se petina tih sredstava mora izdvojiti za nasle|ene dugove iz prethodnog perioda. Kako je objasnio, re~ je o neispla}enim obavezama pojedinim firmama koje su izvodile radove, pa se aktuelno rukovodstvo sada suo~ava sa brojnim sudskim presudama. - Duguje se mnogo za putnu infrastrukturu i kapitalne objekte. Do{ao je trenutak da ovo op{tinsko rukovodstvo mora da izmiruje te obaveze. Neke od wih datiraju ~ak iz perioda 2003. godine. Sa 100 miliona dinara, koliko iznose dugovi koje su nam drugi ostavili, moglo bi mnogo toga da se uradi, ali mi smo prinu|eni prvo da izmirimo te obaveze. Stigla nam je sudska presuda da za zgradu Na~elstva u Gu~i platimo 22 miliona, duguje se i Elektrodistribuciji za trafostanice. Op{tinska kasa je optere}ena i ogromnim kreditima za pojedine kapitalne objekte. Naravno, ovakve investicije su neophodne i ne postavqa se pitawe wihove opravdanosti. Uprkos optere}ewima, mi }emo nastojati da ono {to smo zacrtali u na{im planovima i realizujemo, ali moramo voditi ra~una o svakom dinaru - rekao je Sretenovi}. - Mi kao stranka nismo mogli da dozvolimo da u okviru koalicije budemo preglasani. Na{e napu{tawe sednice nije imalo za ciq ru{ewe koalicije. Mi nismo opozicija, pa da ru{imo vlast. Mi smo osporavali dve ta~ke dnevnog reda. Tra`ili smo da se odbornici o wima ne izja{wavaju do momenta potpunog usagla{avawa na sastanku predstavnika koalicije. Na~elno smo do{li do re{ewa na najnovijem sastanku, ali se na{i stavovi jo{ uvek razlikuju u nekim pojedinostima, pa zbog toga te ta~ke i nisu bile tema pro{log skup{tinskog zasedawa - rekao je Mirko Jokovi}, {ef odborni~ke grupe Demokratske stranke.

gu}nost da kontroli{emo ~itav sistem sa jednog mesta. Ima}emo potpuno automatizovan sistem kontrole. Ostaje nam izgradwa sekundarne razvodne mreè, koja je u razli~itim mesnim zajednicama na razli~itim stadijumima realizacije - istakao je Milojko Panteli}, direktor Direkcije, dodaju}i da migracije qudi na gradsko podru~je mogu biti zaustavqene jedino ako se stanovni{tvu u selima omogu}e boqi uslovi za ìvot. Direkcija }e u ovoj godini nabavkom adekvatne mehanizacije i opreme stvoriti uslove da samostalno izvodi mnoge radove na putnoj infrastrukturi, {to }e u narednom periodu doneti velike u{tede. Samostalno }e raditi i projektnu dokumentaciju. U toku je formirawe stru~nog tima, koji }e biti spreman da projektantski podrì budu}e projekte.

USVOJENI PROGRAMI POSLOVAWA “RZAVA” I “DUBOKOG” Ve}inom glasova odbornika usvojeni su i programi poslovawa javnih preduze}a “Rzav” Ariqe i “Duboko” U`ice za 2013. godinu. [to se ti~e vodosnabdevawa u pro{loj godini, “Rzav” je op{tini Lu~ani prose~no isporu~ivao 51 litar vode u sekundi i ~etiri procenta prema{io plan. U ovoj godini je planiran isti na~in vodosnabdevawa. Ukupan prihod preduze}a u ovoj godini planiran je u iznosu od 170.040.000 dinara i u odnosu na plan iz 2012. ve}i je za 2,2 odsto. Plan predvi|a i uve}ane rashode za 4,8 procenata, koji ukupno iznose 236.135.000 dinara. Prema finansijskom izve{taju, JP “Rzav” }e i u ovoj godini iskazati gubitak u iznosu od 72.650.000 dinara. “Za objektivne okolnosti koje uslovqavaju iskazivawe gubitka (veliku vrednost nekretnina, postrojewa i opreme, iskori{}enost kapaciteta, odnosno predimenzionisanost sistema i politiku neprimewivawa ekonomske cene vode) nije potreban komentar”, navodi se u izve{taju. Odbornici Skup{tine op{tine Lu~ani razmatrali su i usvojili i program rada Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za grad ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani za 2013. godinu. Na ovoj sednici prihva}ene su i izmene odluke o op{tinskom {tabu za vanredne situacije, kao i operativni plan za odbranu od poplava. Utvr|ena je i izmena odluke o funkcionisawu civilne za{tite.

LU^ANI

PETAK 22. MART 2013. GODINE

PRIJEM ZA NOVORO\ENE BEBE I WIHOVE RODITEQE

DOBRODO[LICA NAJMLA\IM @ITEQIMA OP[TINE redstavnici op{tine Lu~ani su pro{log utorka, u Centru za kulturu i sport u Gu~i, uprili~ili prijem za 20 porodica, koje su u ovoj godini dobile prinovu. Ponosnim majkama i o~evima, ovom prilikom, uru~ene su poklon ~estitke za wihove bebe u vrednosti od 30.000 dinara. Najmla|e ìteqe draga~evskog kraja i wihove roditeqe, ~estitaju}i im Mladence, pozdravio je Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine, isti~u}i da je ovaj prijem organizovan specijalno u wihovu ~ast. - Danas je lep dan u Draga~evu. Ja sam sre}an {to u Op{tini Lu~ani po prvi put na ovaj na~in organizujemo ovakvu sve~anost. Razmi{qamo o najmla|ima i èlimo da pospe{imo ra|awe na na{em podru~ju. Po{to je u proteklih sedam-osam godina samo Mesna zajednica Lu~ani imala privilegiju da organizuje ovakve ili sli~ne susrete, novo op{tinsko rukovodstvo se opredelilo za sistemsko re{ewe da svaka beba u Draga~evu iz buxeta dobije prigodan poklon i da majke, koje nisu zaposlene, godinu dana dok gaje novoro}en~ad dobijaju 20 odsto prose~ne plate u Srbiji. Nadam se da }e ova sredstva biti od dragocene pomo}i svima vama. @ao mi je {to zbog hladnog vremena ovom prijemu ne prisustvuje vi{e beba. Slede}e na{e vi|ewe je na Vidovdan. O~ekujem da }emo imati priliku da se druìmo sa ve}im brojem na{ih najmla|ih sugra|ana. Radujemo se {to }emo ovakve susrete organizovati ~etiri puta godi{we, uz èqu da svaki put do~ekamo vi{e beba. Ovo je na{ skromni doprinos da decu gajite sa

mawe problema - rekao je u svom pozdravnom govoru predsednik Op{tine Mladomir Sretenovi}.

beba, koje nisu zaposlene, dobija}e nov~anu naknadu u trajawu od godinu dana.

PODSTICAJ RA\AWU - Prema podacima posledweg popisa, u Op{tini Lu~ani ìvi 20.897 stanovnika. Za proteklih deset godina broj ìteqa ovog podru~ja umawio se za 3.717 stanovnika. Prose~na starost stanovni{tva je 45 godina. Prirodni prira{taj je negativan. Vi{e qudi umire, nego {to se ra|a. Imaju}i u vidu ove brojke, a ujedno i ekonomske uslove u kojima danas ìvimo, predstavnici lokalne samouprave su odlu~ili da i daqe stimuli{u ra|awe. Ranije se novac dodeqivao za tre}e, ~etvr-

rkveno-varo{ki hor “Sveti Sava” iz Lu~ana je dobio poziv da u~estvuje na najstarijem muzi~kom festivalu u Srbiji 48. Mokraw~evim danima. Ovaj muzi~ki doga|aj, koji se tradicionalno odr`ava svakog septembra u Negotinu, posve}en je najpoznatijem srpskom kompozitoru Stevanu Stojanovi}u Mokrawcu. Lu~anski hor “Sveti Sava”

to i svako naredno dete. U pro{loj godini su izdvojena sredstva za ukupno 165

beba. U 2013. nov~anu pomo} u visini od 30.000 dinara dobi}e svaka novoro|ena beba. Lokalna samouprava je oti{la i korak daqe. Majke novoro|enih

U uslovima ekonomske krize to svakako predstavqa zna~ajnu pomo} porodicama sa prinovom, u kojima oba roditeqa nemaju posao. - rekla je Stana

Proti}, direktor Centra za socijalni rad.

LEP GEST OP[TINSKOG RUKOVODSTVA Vesna Bodi} iz Gora~i}a, majka male Jovane, ka`e da joj je veoma drago {to su predstavnici lokalne samouprave odlu~ili da pomognu sve mame, koje su se u ovim kriznim uslovima odlu~ile za ra|awe. - Ekonomska situacija u dr`avi je veoma kriti~na. Svakom roditequ je te{ko da bilo {ta uskrati detetu, a novca je sve mawe. Za bebe je sve skupo, a svaki dan treba obezbediti pelene, soki}e, ka{ice i sve ostalo {to je neophodno za normalno odgajawe dece. U tom smislu, svaka pomo} dobro do|e. Lepo je kada vas se bar neko seti - isti~e Vesna.

I Vesnin suprug kaè da se na selu danas te{ko ìvi, ali, bez obzira na ekonomsku situaciju, ìvot ne sme da stane. Deca bi trebalo {to vi{e da se ra|aju, jer wihov dolazak na svet predstavqa najve}u radost. Kada beba stigne u ku}u, sve se lak{e prebrodi. Ipak, dràva bi trebalo mnogo vi{e da se stara o natalitetu. Bez toga nema pomaka na boqe. Ovaj dana{wi gest lokalne samouprave vra}a nam nadu i uliva poverewe da }e porodica ubudu}e imati mesto kakvo zasluùje i da }e ~itavo dru{tvo brinuti o tome. Uìvamo u prijemu i ovaj dan }e nam ostati u se}awu. Ovakva pa`wa svakome godi - kaè Zoran Bodi}, dodaju}i da supruga i on smatraju da bi trebalo da svaka porodica ima vi{e dece. - Suprug i ja nismo zaposleni. U ovim kriznim vremenima, kada mnogi mladi bra~ni parovi ne rade, nov~ana ~estitka lokalne samouprave mnogo zna~i. Ovim novcem moèmo da kupimo sve ono {to nam trenutno nedostaje za bebu. Mi ve} imamo devoj~icu, a sada smo dobili i de~aka - kaè Qiqana Basari} iz Guberevaca. - Ovo je korak napred i za nas i za lokalnu samoupravu. Mu` je zaposlen, ali ja nisam. Uglavnom imamo neophodnu opremu za bebu. Dosta stvari sam dobila od sestre, koja ima troje dece. Ovim novcem }emo kupiti pelene i jo{ neke sitnice. Drago nam je {to jo{ uvek postoji neko ko brine o mladim parovima i ra|awu dece - isti~e Tijana Stoji} iz Lu~ana. Ona dodaje da, pored An|ele i Jovane, suprug Radojko i ona planiraju jo{ jedno dete.

SVETOSAVSKI HOR IZ LU^ANA PUTUJE U NEGOTIN

NASTUP NA MOKRAW^EVIM DANIMA okupqa oko ~etrdesetak ~lanova, koje tokom dvanaest godina pevawa pokre}e qubav prema muzici i entuzijazam muzi~kog zajedni{tva. Lekari, profesori, zanatlije, uspe{ni privrednici, studenti i |aci, svi okupqeni oko crkveno-varo{ke muzike,

revnosno ve`baju svih ovih godina i nastupaju na brojnim koncertima horske muzike u zemqi i inostranstvu. Predstavqali su Srbiju na Zejtinliku u Gr~koj, nastupali u brojnim crkvama i manastirima Gr~ke, Bugarske i Makedonije, kao i horskim kon-

certima {irom Srbije. Hor “Sveti Sava” u Lu~anima je bio i doma}in natpevavawa horova zapadne Srbije. Na Mokraw~evim danima, pored tradicionalnog natpevavawa horova, bi}e i etno muzike, duhovne, ali i xeza, kao i baleta savre-

menih srpskih kompozitora, izlo`bi i tribina. Ovaj put lu~anski Svetosavski hor ima ~ast da predstavi svoje najboqe kompozicije u Negotinu, u kome se od 1966. godine okupqaju najboqi horovi, izvo|a~i i kompozitori iz Srbije i sveta.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

SPORT

FUDBAL

STI@E SLOGA ro{log vikenda su zbog lo{eg vremena odlo`ene sve utakmice Prve lige Srbije. Tako }e fudbaleri Borca sutra odigrati kod ku}e utakmicu 19. kola Prve lige Srbije sa kraqeva~kom Slogom. Kraqev~ani su u prethodnom kolu pobedili Kolubaru sa 3:1 i uspeli da slome protivnika ve} u prvih dvadesetak minuta, dok je Borac u Gorwem Milanovcu izgubio od Metalca 1:0. Trener ~a~anske ekipe Zoran Wegu{ najavio je pobedu u novom kom{ijskom derbiju.

- Sloga dolazi rastere}ena i ohrabrena prethodnom pobedom da se nadigrava sa favorizovanim Borcem. Mi }emo biti pod psiholo{kim pritiskom, po{to su nam potrebna ta tri boda. Ni{ta mi drugo ne preostaje, nego da najavim pobedu i tri nova boda na na{ konto. Imam razloga da verujem u to, jer smo mi kvalitetan tim. Protiv Metalca sam video boqi pristup u igri na strani, za razliku od jeseweg dela sezone. Jesmo, na na{u nesre}u, poklonili gol Metalcu, ali sa razlogom verujem u svoje igra~e i

Jesewe prvenstvo:Borac - Napredak

da }emo protiv Sloge imati dobru fudbalsku predstavu najavio je trener Borca Zoran Wegu{.

Utakmica Borac - Sloga po~iwe u 14,30 ~asova. U 19. kolu Prve lige Srbije lu~anska Mladost do~ekuje

Napredak iz Kru{evca, a Metalac Gorwi Milanovac igra u gostima sa Vo`dovcem.

Fudbaleri Borca u sredu, 27. marta, igraju sa Radni~kim u Novoj Pazovi. Z. J.

GRADSKA LIGA STARTUJE KRAJEM MESECA, A OKRU@NA ZA VIKEND

SVI KLUBOVI DOBIJAJU LOPTU T rka za prvaka Gradske lige nikada nije bila neizvesnija. U woj }e u~estvovati tri kluba, Parmenac, Budu}nost Stan~i}i i Mladost Preqina, re~eno je na nedavno odr`anoj konferenciji klubova Gradske lige ^a~ka. Tom prilikom su predsednici FSG^ Nenad Stankovi} i FSMO Haxi Goran Milovanovi} istakli da su zadovoqni kako je protekao prvi deo prven-

stva i obavestili klubove da }e svi do starta prole}ne polusezone dobiti po jednu loptu na poklon. Predstvanici ~a~anskih klubova su jednoglasno pohvalili dosada{wi rad komesara za su|ewe Sre}ka Stevani}a i komesara za takmi~ewe Dragana Stojanovi}a, kao i disciplinskog sudiju Dragomira Grujovi}a. Na konferenciji Gradske lige utvr|en je i kalendar

SUDIJE I DELEGATI SPREMNI Rukovodstvo SSOS FSG â~ka uspe{no je proverilo spremnost sudija i delegata Gradske fudbalske lige â~ak. Proveru je obavila Komisija za unapre|ewe sudija na ~elu sa Sre}kom Stevani}em i Mirkom Pavlovi}em. Predavawa su odràli sudije Prve i Super lige Petar Piper i Petar Davidovi}. Jednodnevnom seminaru prisustvovalo je i rukovodstvo FSG â~ka predsednik Nenad Stankovi} i tehni~ki sekretar Milo{ Teofilovi} koji su slu`benim licima poèleli da svoje zadatke u prole}noj polusezoni obave na najvi{em nivou.

znatno olak{ati rad kancelarije Fudbalskog saveza, klubova i slu`benih lica. Nastavi}emo da radimo u interesu klubova i opravdavamo wihovo poverewe - rekao je generalni sekretar FS MO Milo{ Stevani}. SRPSKA LIGA ZAPAD 16. kolo Ma~va - Polet Qubi} Pobeda - Sloboda ^a~ak

Slatina - Jedinstvo GG

takmi~ewa. Drugi deo prvenstva po~iwe 30. i 31. marta i traja}e do 9. juna. Okru`na liga Fudbalskog saveza Moravi~kog RASPORED 16. KOLO Subota i nedeqa, 14,30 ~asova 16. kolo Vujan - Ov~ar (n) Draga~evo - Morava (n) Napredak - Slatina (n) Spartak - Jedinstvo GG (n) Rudar - Kotra`a (n) Luwevica - Miokovci (s) Brezak - Dowa Vrbava (n) Mladost - Jedinstvo K (n)

MALI FUDBAL

okruga startuje ovog vikenda. Ve}ina klubova imala je prethodnog vikenda posledwe testove pred start prole}nog prvenstva. Jesewi prvak Slatina ulazi u polusezonu sa ~etiri boda prednosti od drugoplasiranog Draga~eva. Iz trke za prvaka ne bi trebalo otpisati ni Jedinstvo iz Kowevi}a, Mladost iz Atenice i uvek neugodne Miokovce. - Zadovoqstvo je sara|ivati sa komesarima Kori-

Fontana - Ma{inac

16. kolu Druge futsal lige Zapad Fonatana je u sportskoj hali â&#x20AC;&#x153;Mladostâ&#x20AC;? pobedila kragujeva~ki Ma{inac sa 3:1. U vrlo tvrdoj utakmici gosti su prvi poveli. Cvetkovi} je iskoristio gre{ku golmana Fontane i dovodi svoju ekipu u vo|stvo. Minut pre kraja prvog poluvremena, Riustanovi} {utira, lopta poga|a Brdara i ulazi u mre`u Ma{inca. U nastavku, Milinkovi} iz kornera vara odli~nog Anti}a i Fontana vodi 2:1. U 34. minutu Cvetkovi} dobija drugu javnu opomenu, zbog starta nad Bjeli}em, i napu{ta teren. Ne-

koliko minuta pre kraja, Matovi} igra rukom i sudija Jak{i} pokazuje na kazneni udarac sa {est metara. Ristanovi} je precizan i postavqa kona~nih 3:1. Ipak, fudbalerima Fontane ostale su samo teoretske {anse za plasman u bara`. - Preostala su jo{ dva kola do kraja prvenstva, a lider Novi Pazar nam be`i za {est bodova. Iako nam u posledwem kolu dolaze u ^a~ak, ovog vikenda imaju lak posao sa @upskim Rubinom. U prole}nom prvenstvu smo imali dosta oscilacija, gubili smo bodove od slabijih

17. kolo, 23. i 24. mart Sloboda ^ - @elezni~ar Polet Q - Partizan BB ZONA MORAVA 16. kolo Omladinac - Omladinac (Z) 2:1 Mokra Gora - Prijevor 6:0 Polet T - Metalac 1:1 Orlovac - Tutin 0:0 17. kolo, 23. i 24. mart Vodoja`a - Orlovac Trep~a - Polet (T) Prijevor - Sloboda (G) Omladinac (Z) - [umadija 1903

RUKOMET

3:1

PO^IWE PRVENSTVO I ZA MU[KARCE

TE[KO DO BARA@A

}ancem i Martinovi}em, kao i disciplinskim sudijom Bjeli}em. Ovo je na{a bundes liga i sigurno nas o~ekuje zanimqiva polusezona. Osim {to su klubovi dobili besplatne lopte, tro{kovi su|ewa u posledwem kolu bi}e besplatni. Od prole}nog dela prvenstva na klupama }e mo}i da sede samo oni koje su klubovi licencirali u Savezu. U funkciji je i novi sajt FS MO (www.fsmo.org.rs) koji }e

1:0 1:1

vog vikenda po~iwu takmi~ewa i u Drugoj ligi Zapad. Atenica je u prvom kolu slobodna, a Mladost u subotu igra protiv Ariqa. Slede}eg vikenda Atenica se sastaje sa Kar|or|em. Devojke su u sredu izgubile od Mileniuma sa 26:27. U 16. kolu Prve lige Zapad rukometa{ice ^a~ka gostuju Crvenoj zvezdi dva.

ekipa. Imali smo ja~i tim nego jesenas, kada smo bili prvaci, ali su nas sada pratili pehovi. Nismo nijednu utakmicu igrali u najja~em sastavu, jer su ve} du`e vreme povre|eni Karovi} i Markovi}, a i na{i igra~i su redovno dobijali `ute kartone. Okre}emo se ve} slede}oj sezoni

i prvi ciq nam je da ekipa ostane na okupu, da se letos uigra i da sa dva, tri poja~awa krene u borbu za Prvu futsal ligu. Utakmica sa Ekonomcem je pokazala da smo na pravom putu i da zaslu`ujemo mesto me|u najboqima - rekao je Milo{ Stevani}, sportski direktor Fontane.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

JEDAN OD NAJBOQIH ^A^ANSKIH KO[ARKA[A PONOVO NAPUNIO HALU â&#x20AC;&#x17E;BORACâ&#x20AC;&#x153;

ANA I [ABAN PEVALI ZA RADMILA

pet je pre sedam dana Radmilo Mi{ovi}, kao {ezdesetih i sedamdesetih, napunio halu "Borac". Ovoga puta nije bilo ko{arke, ali je jedan od najboqih ~a~anskih igra~a svih vremena proslavio 70. ro|andan sa â~anima, sportistima, gradskom i republi~kom vla{}u, peva~ima. Iako ne voli gu`vu i buku, pristao je na slavqe uz ìvu muziku [abana [auli}a, Ane Bekute, orkestra Mi{e Mijatovi}a i truba~a Dejana Lazarevi}a. - Do{ao sam ovde ve~eras ponajvi{e zbog ministra Milutina Mrkowi}a. On je sve ovo "zakuvao". âk mi ni Mi{ula nije prijavio {ta se sprema - rekao je Radmilo za medije posle se~ewa ro|endanske torte. Mi{ulu je prozvao kao vlasnika TV Galaksija 32, medijskog pokroviteqa ovog koncerta, koji je orga-

nizovala Melos estrada. Nije se to ve~e u â~ku slu~ajno na{ao ni ministar za infrastrukturu. On i Radmilo su prijateqi jo{ od ko{arka{kih dana. - Bio je perspektivan igra~ sa Crvenog krsta, mo`da ponajboqi od onih koji su igrali za reprezentaciju. Dolazila je wegova ekipa ovde da igramo. Tada su do â~ka "}irom" putovali {est i po sati - prise}ao se Radmilo. Ne samo zbog Mrkowi}a, Ana Bekuta je rado prihvatila da peva za Radmilov ro|endan. I ona i [aban su karijere zapo~eli u â~ku. Ana je ovde sredinom osamdesetih ve`bala za prvi album "Ja nisam ro|ena da ìvim sama" u hotelu "Morava", a tu je i [aban probio led na estradnoj sceni sa "Utjehom". - Znam da je Radmilo bio najboqi strelac u biv{oj Jugoslaviji i da je do kraja ostao da igra u svom gradu. Wegov

ro|endan je divan povod za koncert, ali on zaslu`uje i vi{e - rekla je Ana, koja je tom prilikom i promovisala novi kompakt disk. Posetioci su uz ulaznice dobili besplatan DVD sa wenim najnovijim pesmama. Zajedno sa Radmilom, ro|endansku tortu su sekli Predrag Peruni~i}, dr`avni sekretar Ministrstva za sport i omladinu, gradona~elnik Vojislav Ili}, direktor Borac Mocart sporta Marko Ivanovi}, kapiten BMS Nemawa

Slavqenik sa Peruni~i}em, sada{wim igra~ima i rukovodstvom BMS

RO\ENDAN U KRUGU PRIJATEQA Pre koncerta u hali "Borac" Radmilo Mi{ovi} je 14. marta proslavio ro|endan sa najbliìm prijateqima u restoranu na @elovom igrali{tu. Bilo ih je dvadesetak najbliìh, onih sa kojima svakodnevno provodi najvi{e vremena. Prise}ali su se vremena kada je slavqenik punio halu "Borac", a â~ak bio prvi grad koji je imao pokriveno ko{arka{ko igrali{te. Stizali su i pokloni. Ortoped Qubi{a Dmitrovi}, u ime najbliìh prijateqa, poklonio je Radmilu sliku iz igra~kih dana. Slavqenik je u {ali prokomentarisao da na slici nedostaje samo voda. Ogromne koli~ine vode kojom su se igra~i krepili i nastavqali da igraju. Prijateqi su se podsetili i na citate koje }e u kwizi "Radmilo" objaviti profesor dr Svetislav Q. Markovi}. O ~a~anskoj legendi su sa posebnim pijetetom govorili i Draèn Dalipagi}, Kre{imir ]osi}, Svetislav Kari Pe{i}... A otkuda slavqe ba{ na @elovom igrali{tu, kada je Radmilo za ovaj tim kratko igrao? Kako prijateqi objasni{e, "@elezni~ar i Borac su kao o~i u glavi, samo {to Borac ima ve}u dioptriju".

Predrag Peruni~i}, Nemawa Todorovi}, Marko Ivanovi}, Radmilo Mi{ovi} i Vojislav Ili}

Radmilo i dr Qubi{a Dmitrovi}

Slavqe u intimnijem dru{tvu

Todorovi}, Ana Bekuta. Mrka se nije peo na binu, a i publika je vi{e volela da slu{a Anu. - Dosta ko{arka{a je poteklo iz ^a~ka, ali je Radmilo ostao najve}a leg-

enda. Divno je {to prijateqi misle na wega. Jeste onda bilo i druga~ije vreme, nije mnogo igra~a odlazilo u inostranstvo, a Radmilo je, u pravom smislu te re~i, ostao lokalpatriota. Vredelo je ìveti kao {to je on ìveo - re~i su dràvnog sekretara Ministrstva za sport. Kada je Mi{ovi} igrao za Borac, ve} do petka bi planulo po pet hiqada ulaznica za svaku utakmicu. Protiv Zvezde ili Partizana bilo je jo{ vi{e publike. Ponovo je posle koncerta Radmilo pokrenuo pri~u o Muzeju ko{arke. Zbog wega, Obradovi}a, Ki}anovi}a i na desetine reprezentativaca iz ovog grada i medaqa koje su oni osvajali, zasluùjemo Muzej ko{arke. Z. J.

SPORT

rvi tim Borac Mocart sporta izgubio je pro{le subote u Novom Sadu od Vojvodine Srbijagas sa 85:72. Ni na ovoj utakmici â~ani nisu nastupili u punom sastavu. Nedostajao im je Boòvi} koji zbog povrede nije igrao. - Imaju}i u vidu probleme sa kojima smo se suo~ili, odigrali smo jednu sasvim dobru utakmicu. Nijednog trenutka nismo bili podre|eni, ni inferiorni protiv kvalitetnijeg tima. Slobodno moèmo re}i da smo igrali na gorwoj granici svojih mogu}nosti komentar je trenera Borac Mocart sporta Ra{ko Boji}. Suo~ena sa jednom od najboqih ekipa Ko{arka{ke lige, dobra igra Borca jo{ je vi{e do{la do izraàja. - Mi smo i na utakmici sa Radni~kim imali velikih problema zbog odlaska Proti}a i povrede Boòvi}a, ve} u petom minutu. Boòvi} je igra~ koji adekvatno moè da pokrije pozicije ~etiri i pet. Vojvo-

dina je tim koji je dobro pokriven na svim pozicijama i to su znala~ki iskoristili. U prvoj ~etvrtini su imali osam skokova vi{e od nas, a na poluvremenu su stekli prednost od 13 poena. Tu razliku su i sa~uvali do kraja, zahvaquju}i iskustvu i kvalitetu koji imaju - smatra Boji}. Slede}u utakmicu prvi tim BMS igra u â~ku sa kraqeva~kom Slogom. U kom{ijskom derbiju najverovatnije }e igrati i Boòvi}. Iako ih o~ekuje utakmica koja nema veliki takmi~arski zna~aj, Borac planira da pobedom zaokruì jednu te{ku i turbulentnu sezonu. Ve} slede}eg dana juniori Borac Mocart sporta osvetili su poraz prvog tima u Novom Sadu. Oni su juniore Vojvodine Srbijagas savladali kod ku}e i prekinuli gubitni~ku seriju koja ih je pratila na tri uzastopne utakmice. Vojvodinu Srbijagas pobedili su i kadeti Mladosti, a ovog vikenda kadeti BMS putuju u Novi Sad. Z. J.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

KO[ARKA

MLA\I TIMOVI NADIGRALI VOJVODINU RAZVOJNA LIGA? Timovi koji nisu u najja~em rangu takmi~ewa, najverovatnije }e mo}i da igraju u Razvojnoj ligi. Nije poznato ni koliko ekipa }e mo}i da se takmi~i. Takmi~ewe u Razvojnoj ligi trebalo bi da traje koliko i Super liga. - Ideja je ba{ dobra. Bila bi to odli~na prilika da zaigraju mladi igra~i koji nisu imali neku ve}u minuta`u tokom prvenstva - ka`e Ra{ko Boji}.

MLADOST POBEDNIK GRADSKOG DERBIJA adeti Mladosti pobedili su Borac Mocart sport u utakmici zaostalog 17. kola ABS kadetske lige sa 65:72 (15/19, 17/11, 17/20, 16/22). Sve do posledwe ~etvrtine, utakmica je bila prili~no izjedan~ena. Borac Mocart sport, kome je ovoga puta pripala uloga doma}ina, dobio je drugu, a prikazao je solidnu igru i u tre}oj ~etvrtini. Pred kraj 3/4, Mladost je boqom igrom u napadu izmakla doma}inima za jedan poen. Posedwih sedam, osam minuta utakmice definitivno pripadaju gostima. Mladost je najpre ostvarila ve}u prednost trojkom Ivana

Gavrilvi}a, a kona~an rezultat zape~atila su i tri poena Marka Tutunovi}a. U posledwim trenucima Borac je uspeo da smawi prednost gostuju}eg tima koja je iznosila i 12 poena. - Borac je pokazao karakter u igri i da je najve}e iznena|ewe u ligi. Nama je zadatak bio da dobrom odbranom razigramo sve igra~e. Idemo daqe, ka finalnom turniru i medaqi - rekao je Marko Radovanovi}, kadet KK Mladost. Skoro svih 40 minuta za Borac su odigrali povre|eni Uro{ ^arapi} i Nikola Petrovi}. - Nikola je povredio

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE 26. kolo Borac Mocart sport - Sloga, 23. mart, 18 ~asova, hala â&#x20AC;&#x153;Boracâ&#x20AC;? DRUGA LIGA SRBIJE 21. kolo Mladost ^a~ak - Napredak Rubin 80:69 22. kolo Crnokosa Kosjeri} - Mladost ^a~ak

zglob na levoj, a ja desnoj nozi i do ove utakmice nismo trenirali. Mislim da smo pokazali karakter i da su sitnice presudile u posledwoj ~etvrtini. ^ak smo i tu famoznu tre}u ~etvrtinu dobro odigrali. Idemo i mi ka finalu i medaqi - najavio je Uro{ ^arapi}, igra~ BMS.

Po broju postignutih poena i indeksu korisnosti u gostuju}em timu su se, osim Marka Radovanovi}a, istakli Matija Popovi}, Marko Tutunovi} i Ivan Gavrilovi}. U Borcu su dominirali ^arapi} i Petrovi}, a odli~nu igru pokazao je i Luka Radovi}. Z. J.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD 21. kolo Novi Pazar - @elezni~ar 87:73 22. kolo @elezni~ar - Prva petoletka, Zaostalo 20. kolo @elezni~ar - Radni~ki student, 26. mart, Prehrambeno-ugostiteqska {kola, 21 ~as

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD 17. kolo â~ak 94 - Ivawica 78:70 18. kolo Mionica - â~ak 94 HEBA JUNIORSKA LIGA 20. kolo Borac Mocart sport - Vojvodina Srbijagas 71:66 21. kolo @itko Basket Beograd - Borac Mocart sport ABS KADETSKA LIGA 18. kolo Mladost â~ak - Vojvodina Srbijagas 85:83 Zemun - Borac Mocart sport 72:51 19. kolo Vojvodina Srbijagas - Borac Mocart sport Vr{ac - Mladost â~ak

ODBOJKA

LIBERO UTEKAO PROTIVNICIMA utakmici 13. kola Druge lige Zapad odbojka{ice Libro Â pobedile su protivnice iz Prijepoqa sa 3:1. Libero je iza{ao kao pobednik i u gradskom derbiju protiv Slobode S. I daqe su prvi na tabeli i drugoplasiranom Gimnazijalcu beè za {est bodova. - Do kraja su nam ostala jo{ ~etiri kola, ali smo najteì deo pregurali. U nedequ gostujemo Tajmu u Uìcu. Za sada imamo solidnu zalihu bodova, nadamo se da }emo je i uve}ati kaù odbojka{ice Libera. U 14. kolu Gimnazijalac je pobedio Borac, 3:0, a Ivawica Stil Jasen rezultatom 3:2. Narednog 15. kola Ivawica igra sa

OK ^A^AK

DRAGANA PONOS Â^KA sim Petra Nikoli}a u Partizanu, Rada Doj~ilovi}a u Novom Pazaru ili Petra Krsmanovi}a u \erdapu, ove godine jedna igra~ica pronosi ime â~ka u odbojci. Dragana Vasojevi}, nekada{wa igra~ica OK â~ak, doprinela je da ekipa Sme~ 5 iz Kragujevca osvoji prvo mesto u ovogodi{wem takmi~ewu i plasman u Super ligu naredne godine. Dragana je igrala na poziciji prima~a servisa i libero igra~a i omogu}ila da klub iz Kragujevca bude prvi i na juniorskom i u seniorskoj Prvoj ligi. Kao {to je i u ekipi â-

Slobodom S, Borac do~ekuje Puteve iz Prijepoqa,

a Libero ^A gostuje u U`icu.

~ak bila kapiten i vo|a, tako je i u Sme~u vezivno tkivo u igri celog tima. Seniorke i seniori ^a~ka ovog vikenda gostuju, dok pioniri kod

ku}e igraju protiv Ivawice. Seniorke se u nedequ sastaju sa Ariqem, a seniori u subotu gostuju u Lu~anima.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

REPORTA@A

PLANINARI „KABLARA” POHODILI SUVU PLANINU

ZIMSKI USPON NA TREM

Masiv Suve planine nalazi se u jugoisto~noj Srbiji, a wegovi obronci prostiru se na teritoriji pet op{tina. Pru`a se pravcem severozapad – jugoistok i spada u najprostranije u Srbiji. Severna strana karakteristi~na je po strmim odsecima i `qebovima, koji se naglo, gotovo vertikalno, spu{taju u ponor dubok nekoliko stotina metara. Najistaknutiji vrhovi su Sokolov kamen (1.523 m), Golemo Stra`i{te (1.714 m) i najvi{i - Trem (1.810m).

a tradicionalni, 17. Zimski uspon na Trem, 23. februara, traèno je mesto vi{e u autobusu. Mo`da je razlog u tome {to smo se uèleli, s obzirom na to da smo ga pro{le godine propustili. A mo`da neki poseban razlog i ne treba traìti. Dovoqno je re}i ”najatraktivniji i najzahtevniji zimski uspon u Srbiji “ i svi }e ve} znati o ~emu je re~. Nas dvadesetoro smo krenuli prièqkuju}i lepo vreme, koje posledwih

godina nismo imali. Kako bismo u subotu {to ranije bili na stazi, iz â~ka smo po{li dan ranije i preno}ili u Ni{koj Bawi. Rano ujutru, vozimo se ka polaznoj ta~ki, selu Dowa Studena (416 m). U seoskoj {koli je {tab akcije i preno}i{te za planinare koji su ovde stigli prethodno ve~e. Formalnosti oko prijavqivawa brzo su gotove. Reko{e nam da je sneg na izmaku i da verovatno vozilom moèmo do izleti{ta Bojanine vode (860 m). Izlazimo bez ikavih problema i u 7 sati na{ bus prvi stiè pred Planinarski dom ,,Studenac”. Ovako smo dosadno pe{a~ewe asfaltom skratili za {est kilometara u jednom smeru i smawili visinsku razliku

dana{weg uspona za 430 metara. Po~elo je da ne mo`e biti boqe. Kona~no u 7,30 kre}emo poznatim makadamskim putem, prekrivenim tankim slojem snega. Obla~no je, ali nema vetra i nije hladno. Tempo je dobar i posle 45 minuta sti`emo do Qubine ~esme (1.100 m), gde sa puta skre}emo u {umu. Staza je potpuno pod snegom. Tu smo zapazili da se organizator, PK ,,@elezni~ar”, iz Ni{a, veoma potrudio. Staza je kompletno prohodna, ni traga od stabala koja su godinama bila oborena preko staze i koja smo toliko puta preskakali. U momentima kada sunce nadvlada oblake, jo{ iz {ume naziremo markantni masiv i poznati vrh, na{ dana{wi ciq.

Samo da takvo vreme potraje. Na prevoj Devoja~ki grob (1.314m) izlazimo gotovo bez pauze. Ne iznena|uje nas jak vetar, koji trenutno obara temperaturu. Vreme je da se ponovo obu~e sve ono {to smo, pri usponu kroz {umu, spakovali u ran~eve. Nismo odmorili koliko smo planirali, jer vetar tera po svome. I daqe se smewuju sunce, magla i oblaci, i daqe vrh samo na momente izrawa iz tog kovitlaca. Na{a grupa ponovo kre}e prva, i samo par minuta kasnije, poput zavese, kompletno nas prekriva magla. Znamo da }e, ukoliko tako ostane, biti potrebna dodatna pa`wa na stazi, koja je ~esto veoma blizu ivice zaseka. Negde na polovini zavr{nog uspona, sunce se kona~no

izborilo, i pred nama se ukazala dirqiva belina planine. Stenoviti odseci sa leve strane okovani su sne`nim strehama, koje dodatno do~aravaju wenu surovu lepotu, ali istovremeno i opomiwu. Znamo da lako prevare i da uvek predstavqaju potencijalnu opasnost. Ipak, koristimo odli~nu vidqivost i na momente prilazimo vrlo blizu. Sa ivice litice vidimo da je magla potonula negde dole, ka kotlini. Ispostavilo se da je do kraja dana vi{e nismo zanimali. I tako, idu}i krivudavom stazom, bili smo druga grupa koja je tog dana iza{la na vrh. Najspremniji, kojima je od polazne ta~ke za to bilo potrebno tri sata, ~ekaju ostale da se okupe, kako bismo napravili zajedni~ku fotografiju.

Onako pod kapama i za{titnim nao~arima mnogi }e se te{ko prepoznati. Vetar ne posustaje, razbija oblake i svuda naokolo nosi sne`ne pramenove, nekima ve} postaje toliko hladno da moraju nazad. U povratku pred nama se ukazuje nezaboravan prizor ~itavog grebena, koji poput nekakvog noà reè ostatke magle, a vetar je zatim lako raznosi. Planina je sada preplavqena planinarima, kao da se probudila. Nekima iz na{e grupe se ne ùri, èle da iskoriste priliku da {to duè uìvaju u wenim lepotama. Tako su nastale i najlep{e fotografije toga dana. Na prevoju se osvr}emo da jo{ jednom pogledamo i sa~uvamo u se}awu tu neprekidnu, ta~kastu reku planinara, koja te~e uzbrdo, ka vrhu. Odlazimo u selo, gde su doma}ini organizovali besplatan ru~ak. Sa ponosom isti~u da je ove godine postavqen rekord u broju u~esnika. Pored nekoliko mawih grupa iz inostranstva, u~estvovalo je 77 planinarskih dru{tava iz Srbije, uz prisustvo 974 planinara koji su evidentirani i kojima su podeqene u~esni~ke kwiìce. Dosada{wi rekord zabeleèn je 2008. godine, kada je registrovano oko 800 u~esnika. Kada se uzme u obzir da se mnogi nisu prijavili u {tab akcije, procena je da je na uspon krenulo izme|u 1.200 i 1.300 planinara, {to do sada nije zabeleèno. Pored odli~nog marketinga, tome su sigurno doprineli vremenski uslovi, najpovoqniji u proteklih pet godina. Doma}inima sve pohvale, wihov trud i qubaznost bili su vidqivi na svakom koraku. Ba{ kao {to treba da bude kada neko prihvati da organizuje republi~ku akciju. Ovakav odziv je najboqa satisfakcija za to. Oko 15,30 ponovo smo u Ni{koj Bawi, gde su neki poèleli reprizu prethodne ve~eri kada je re~ o ro{tiqu. Drugi su slobodno vreme iskoristili da pro{etaju lepim bawskim {etali{tem i parkovima. Posle pauze kre}emo za â~ak, gde stièmo ne{to ispred 21 sat. Ni oni me|u nama sa najve}im brojem uspona na Trem ne pamte da smo se nekada vratili ranije. Miroslav Bogdanovi}

SPORT

PETAK 22. MART 2013. GODINE

BILIJAR

SNOUBORD

JANKO MARTIN POBEDNIK [AMPION DR@AVE DR@AVNOG PRVENSTVA [

Milinko Vukajlovi}

Martin Martinovi}

a~ani Martin Martinovi}, Milinko Vukajlovi}, Branko Rackovi} i Miroslav Konatar, poja~ani Beogra|aninom Markom Cvetovi}em, takmi~ili su se 16. i

17. marta u Novom Sadu na prvenstvu dr`ave u bilijaru. Za malo mawe od 24 sata igre, Martin je osvojio dr`avno prvenstvo masters serije. Marko, koji se takmi~io za ~a~ansku ekipu, bio je tre}i, a Milinko i

Branko deveti. Miroslav Konatar zavr{io je takmi~ewe na 17 mestu. Tro~lana ekipa, Martin, Milinko i Marko, po~etkom aprila putuje u Rim na Evropsko prvenstvo u bilijaru. Kako }e samo deo

wihovih tro{kova u Italiji pokriti Ministarstvo sporta i grad ^a~ak, dobro bi im do{la pomo} sponzora ili da lokalna samouprava izdvoji ve}u sumu za sport koji samo kod nas ostaje sporedan. Z. J.

esnaestogodi{wi Janko Kolarevi} jedini je â~anin koji se prethodnog vikenda takmi~io na dràvnom prvenstvu u snoubordu na Kopaoniku. Bio je najboqi u obe discipline, big air i slop style, u kojima se nadmetalo tridesetak de~aka iz Srbije. Pre prvenstva na Kopaoniku, Janko je u~estvovao i na Me|unarodnom takmi~ewu u snoubordu na Vu~ju. U daleko ja~oj konkurenciji snoubordista iz svih republika biv{e Jugoslavije, osvojio je prva mesta u disciplinama big air i boarder cross. - Crnogorci su nam obezbedili prevoz, sme{taj, hranu. Organizovali su nam i spust niz Vu~je. Najpre su nas sve helikopterom prevezli do vrha, odakle smo se spustili do podno`ja. Bilo je fenomenalno - kaè Janko. Kako ove zime nije bilo snega, u â~ku nije imao uslove da se priprema za takmi~ewa u Crnoj Gori i na Kopaoniku. Zajedno sa ostalim ~lanovima kragujeva~kog kluba â&#x20AC;&#x153;ABC aggressive brothers crewâ&#x20AC;?, kome pripada, Janko se najozbiqnije priprema u Austriji, gde bi ponovo trebalo da otputuje u aprilu. Z. J.

^A^AK I NEMAWA NASTAVQAJU USPE[NU SEZONU

ARMADIQO NA ZALE\ENIM VODOPADIMA SLOVENIJE

OSVOJILI SLAP OD 120 METARA SREBRO ZA KATA TIM

ro{log vikenda u Mostaru je odràn Me|unarodni karate turnir na kome su u~estvovali takmi~ari iz Nema~ke, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Srbije. Turnir je organizovan povodom ~etiri i po decenije postojawa KK Mostar. â~ak su prestavqale An|ela \urovi} (KK â~ak), Marija Paunovi} (KK Nemawa) i Aleksandra Ili} (KK â~ak), koje su kao kata tim u Bosni i Hercegovini osvojile srebrnu medaqu. Iako im je za nijansu izmaklo zlato, devojke su nastavile uspe{nu seriju. Wih tri se zajedno takmi~e ve} godinu dana i za to vreme su osim mnogobrojnih republi~kih takmi~ewa, postale {ampionke Balkana, prvakiwe dràve u fudokan karate i tako obezbedile u~e{}e na Evropskom prvenstvu koje }e u maju biti odràno u Veneciji. U Ose~ini je pro{le nedeqe odràn deseti internacionalni turnir pod pokroviteqstvom KK [ogun. U~estvovala su ~etiri takmi~ara kluba Nemawa koji su u â~ak doneli pet medaqa i tri pehara. Leonardo Markovi} je bio prvi u katama i u borbama i za dva zlata pripala su mu i dva pehara. Tijana Lu~i} je osvojila drugo mesto u katama, a Aleksa Rakovi} tre}e u istoj disciplini. Prvi put takmi~ila se i An|ela Koji} koja je zauzela tre}e mesto u katama. Organizator turnira KK [ogun iz ose~ine nagradio je karatiste Nemawe i trenera Zoranu Koji} peharom za dosada{wi doprinos u usavr{avawu i napretku karatea.

lub ekstremnih sportova Armadiqo nedano je zajedno sa Komisijom za alpinizam i ~a~anskim Alpinisti~kim odsekom organizovao akciju pewawa na zale|ene vodopade Slovenije. Ve} prvog jutra nakon stizawa u planinsko selo Dolina Tamare u podno`ju Jaloveca (2.645 metara nadmorske visine), ekipa iz ^a~ka je krenula u potragu za visokim ledenicama. U blizina doma, u kome su bili sme{teni, nai{li su na vodopade od 60 do 120 metara. - Pravila pewawa su vrlo stroga i zbog sigurnosti alpinista, izvode se u ranim jutrawim satima, kada je najhladnije i led naj~vr{}i. Prvog

dana smo, pripremaju}i se za najve}i, osvojili slap od 60 metara i odredili novi ciq. Sutradan smo se za ~etiri sata uspeli na ledenicu od 120 metara. Na vrhu nam se pridruìla grupa mladih Slovenaca sa kojima smo razgovarali o novim pravcim koje bismo mogli da osvajamo u tom delu Alpa - pri~aju alpinisti Armadiqa, koji sa nestrpqewem o~ekuju nova iskustva u osvajawu ledenih vrhova vodopada. Posle Slovenije, klub Armadiqo i Alpinisti~ki odsek organizvali su na Komovima (2.461 mnv) zimski kurs alpinizma. U~estvovalo je pet polaznika koji su poha|ali kretawa po strmim planinama, uve`bavali abzajli (spu{tawe uàdima koriste}i sneg kao oru|e na koje je uè fiksirano), padove i kopawe vu~je jame u

kojoj su proveli jednu no}. - Do Komova se sti`e preko Berana i Andrejevice do posledweg mesta Tre{wevik, odakle smo pe{a~ili do katuna [tavne, gde nas je sa~ekao doma}in. Vlasnici katuna pose}uju Komove samo leti, tako da osim doma}ina i nas, na planini nije bilo nikoga. Ujutru, 13. marta, krenuli smo u podno`je Komova. Trebalo nam je sat i po da stignemo, a sam uspon pred vrh trajao je tri sata. Po{to nam vreme nije bilo nakloweno, brzo smo se vratili. Do podno`ja smo silazili koriste}i u`ad i spust je trajao pola sata. Zbog nadmorske visine Crna Gora je idealna za kurseve alpinizma. Slede}i je na Durmitoru 27. marta - najavquju alpinisti Armadiqa. Z. J.

KARATE KLUB SLOBODA

MARKO I ANDREJ OSVOJILI ZVORNIK aratista Slobode Marko Raji~i} potvrdio je da je najboqi u borbama i na Me|unarodnom turniru u Zvorniku pro{le subote. U Republici Srpskoj uspe{an je bio i Andrej Gruji~i} koji je osvojio prvo mesto u katama i tre}e u borbama. Dan kasnije, Sloboda je u Vaqevu uspe{no nastupila i sa mla|im takmi~arima. Andrej je ovoga puta bio tre}i u katama i prvi u borbama. Andrej Vasilijevi} je osvojio prvo mesto u katama, a Strahiwa \uraki}, Bogdan Gojgi} i Boris Bogdanovi} tre}e.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. MART 2013. GODINE

AUTOMOBILI

NOVINA ZA VLASNIKE I VOZA^E VOZILA NA TNG

NAKON PET GODINA NEOPHODNA POTVRDA Potvrda neophodna i u slu~aju da jo{ nije istekao „rok va`ewa“ Uverewa koje je izdala organizacija koja je vr{ila ispitivawe ure|aja KOD NAS PO POTVRDE U AMSS – CMV U KOWEVI]IMA Prema odluci Agencije za bezbednost saobra}aja Potvrde, kao i Izve{taje o ispitivawu vozila, mogu izdavati: - Privredno dru{tvo za izdava~ku delatnost, proizvodwu i servisirawe mernih i kontrolnih ure|aja u saobra}aju AMSS – CMV Beograd (za vozila sa ovih prostora Poslovna jedinica u Kowevi}ima), - Ma{inski fakultet, Laboratorija CIAH (Univerzitet u Beogradu), - Institut za nuklearne nauke „Vin~a“, Centar za motore i vozila, - Fakultet tehni~kih nauka, Departman za mehanizaciju i konstruktivno ma{instvo, Katedra za motore i vozila, Laboratorija za motore i vozila (Univerzitet u Novom Sadu) i - Fakultet in`ewerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Centar za tehni~ku ispravnost vozila.

akon o bezbednosti saobra}aja, kao i Pravilnik o ispitivawu vozila, ~ija je primena stupila na snagu u februaru ove godine, znatno poo{travaju uslove i kriterijume za dobijawe potvrde o ispravnosti ure|aja i opreme za pogon vozila na te~ni naftni gas (TNG). Nove odredbe odnose se, ne samo na vozila u koja se tek ugra|uje ure|aj za pogon na gas, ve} i na vozila u koje je navedeni ure|aj ugra|en pre vi{e od pet godina. - Ure|aji za pogon vozila na gas koji su ugra|eni u motorna vozila moraju se podvrgavati periodi~nom pregledu kod pravnog lica koga ovlasti Agencija za bezbednost saobra}aja – obja{wava Predrag Kova~evi}, direktor Poslovne

ka vozila, sem u slu~aju ugradwe ure|aja za pogon na alternativna pogonska goriva, mora biti izvr{ena u skladu sa smernicama koje odre|uje proizvo|a~

POTVRDA 6.000, UVEREWE OKO 9.500 DINARA Po re~ima nadle`nih iz AMSS – CMV u Kowevi}ima, Potvrda o izvr{enom periodi~nom pregledu ko{ta 6.000, a Uverewe o ispitivawu oko 9.500 dinara. U tro{kove dobijawa Potvrde treba dodati i cenu neophodnih prepravki u nekom od servisa za ugradwu TNG ure|aja.

jedinice AMSS-a u Preqini. – Navedeni pregledi se moraju obavqati u rokovima koji ne mogu biti du`i od pet godina. To prakti~no zna~i da na vozilu za koje je Uverewe o ispitivawu ure|aja izdato pre vi{e od pet godina, nije mogu}e izvr{iti tehni~ki pregled sve dok vlasnik ili voza~ ne pribave Potvrdu o izvr{enom periodi~nom pregledu. U nekim starim Uverewima organizacije koje su vr{ile ispitivawe

marketing 032/342-276

bez ikakvog pravnog osnova su odre|ivale rok vaèwa uverewa, ali ovaj podatak nema uticaj na obavezu posedovawa Potvrde, odnosno istu vlasnik ili voza~ vozila moraju posedovati i u slu~aju kada nije istekao navedeni „rok vaèwa“ Uverewa, a protekao je duì period od pet godina. UVEREWA SAMO ZA ISPRAVNA VOZILA Novim Pravilnikom o ispitivawu vozila propisano je i da od sada Uverewe o ispitivawu izdaje Agencija za bezbednost saobra}aja na osnovu pozitivnog izve{taja u kojem je potvr|ena tehni~ka ispravnost od strane privrednog dru{tva ovla{}enog za vr{ewe tehni~kog pregleda vozila. - Voza~ima skre}emo pa`wu da tehni~ki pregled prepravqenih vozila u toku wihovog ispitivawa obuhvata pregled svih propisanih ure|aja i opreme i overa tehni~ke ispravnosti u Izve{taju, koji je neophodni dokument u po-

stupku izdavawa Uverewa o ispitivawu, mo`e biti izvr{ena samo kada se utvrdi ispravnost svih propisanih ure|aja i opreme, odnosno ispravnost vozila u celini – isti~e Kova~evi} i dodaje da overu tehni~ke ispravnosti u Izve{taju potpisom vr{i jedan od kontrolora koji je vr{io tehni~ki pregled vozila. Osim overe tehni~ke ispravnosti u Izve{taju, privredno dru{tvo vlasniku ili korisniku vozila uvek izdaje i overen Registracioni list za motorno i prikqu~no vozilo uz konstataciju da on va`i samo uz Uverewe o ispitivawu. S druge strane, kada se utvrdi da je vozilo tehni~ki neispravno, ne}e biti izdat Registracioni list, a vlasnik ili voza~ }e se upoznati sa neispravnostima koje je neophodno otkloniti. OPREZ KOD PREPRAVKI Zakonom o bezbednosti saobra}aja na putevima propisano je i da preprav-

vozila koje se prepravqa ili na na~in za koji je proizvo|a~ potvrdio da se mo`e izvesti na vozilu. Ako privredno dru{tvo prilikom vr{ewa tehni~kog pregleda izrazi sumwu da prepravka vozila nije izvr{ena u skladu sa navedenom odredbom zakona, a utvrdi se tehni~ka isprav-

nost vozila, u Izve{taju i Registracionom listu }e biti overena tehni~ka ispravnost vozila, a obave{tewe o razlozima za sumwu i kopija Zapisnika }e biti dostavqena podru~noj policijskoj upravi, koja }e iste proslediti Upravi saobra}ajne policije.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

TEHNIKA

PREPORUKA NEDEQE

LG ULTRAWIDE MONITOR - ULTRA [IROKO ZA ULTRA LEP[I @IVOT nitor je dizajniran za pove}anu preglednost posebno kada su u pitawu tabele i ~itawe stranica. Ovaj model reprodukuje 100 odsto sRGB kolor-skale i pru`a mogu}nost hardverske kalibracije, {to ga ~ini idealnim za verodostojno pode{avawe boja koje je potrebno grafi~kim dizajnerima, ali i zahtevnijim korisnicima.

S vremena na vreme kada smo za ra~unarom, dolazimo u situaciju da se uhvatimo za glavu zbog op{te zbrke koja nastaje usled mawka radnog prostora na desktopu. Mnogi od nas su dokazali svoju inventivnost sabijaju}i {to vi{e prozora u {to mawe mogu}e mesta. Na na{u veliku radost tim mukama je napokon do{ao kraj. Kompanija LG Electronics je nedavno predstavila novi EA93 UltraWide monitor, koji se mo`e pohvaliti ekranom dijagonale 29 in~a, neverovatnim odnosom slike od 21:9, softverskom podelom ekrana na 4 dela, kao i kristalno ~istom sRGB slikom koja pru`a poboq{ane mogu}nosti multitaskinga i multimedijalne funkcionalnosti.

edan od glavnih aduta ovog monitora jeste ose}aj preglednosti koji pruà. Uz mogu}nost podele ekrana, stvaraju se ~etiri razli~ite povr{ine koje moète pode{avati po èqi, a uvek su na dohvat ruke. Ovo je od velike koristi svima koji ina~e koriste sisteme od dva ili vi{e monitora kako bi uporedili sadràj. Uz pomo} Dual Link-Up funkcije, kao i putem ~etiri USB 3.0 konektora, LG UltraWide monitor pruà mogu}nost

Uzimaju}i u obzir veli~inu ekrana od 29 in~a, odnos slike od 21:9, kao i najnoviju CINEMA SCREEN tehnologiju, ovaj UltraWide monitor }e vam pru`iti kompletan bioskopski do`ivqaj dok gledate omiqene filmove u potpunom komforu va{eg doma. Sjajno bioskopsko iskustvo upotpuni}e ugra|eni stereo zvu~nici ja~ine 7 vati, koji ~ine kupovinu dodatnih zvu~nika nepotrebnom.

povezivawa sa ostalim ure|ajima u va{em domu, kao {to su ra~unari, kamere, smart telefoni, itd. Pored toga, ovaj monitor je odli~an dodatak svakom radnom

okru`ewu. Veliki ekran od 29 in~a omogu}ava izvanrednu preglednost, pru`aju}i vi{e prostora za otvarawe vi{estrukih prozora i dokumenata odjednom. Mo-

Kada se sabere op{ti utisak, LG EA93 UltraWide Monitor je savr{en spoj korisnog i lepog. Po~evi{i od tehni~kih mogu}nosti prikazivawa vi{e ekrana odjednom koje znatno olak{avaju rad, pa sve do multimedijalnih udobnosti {irokog ekrana, fantasti~nog kontrasta i `ivih boja, ovaj monitor je odli~an izbor za sve od grafi~kih dizajnera, brokera na berzi, pa sve do najstrastvenijih filmofila i gejmera.

UKR[TENICA

PETAK 22. MART 2013. GODINE

OGLASI

PETAK 22. MART 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO

STANOVI P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena

47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, tersa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E

KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E

LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morav, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E

PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7.sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura

P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70 ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura.

PETAK 22. MART 2013. GODINE

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 u Ljubi}skoj ulici sa CG, cena: 21 000 eura P=37 m2 na Ljubi} keju, 4.sprat, cena: 21 000 eura P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=37 m2 na Ljubi} keju u zgradama od fasadne cigle sa CG, cena: 23 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 18 500 eura P=26 m2 sa stvarima, Ljubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Ljubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvad`inica, 4.sprat, sa stvarima P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG,

cena: 38 000 eura P=55 m2, Ljubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvadìnica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Ljubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=60 m2, nov, Balkanska ulica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvadìnica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=65 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Ljubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvadìnica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvad`inici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvad`inica, cena: 67 000 eura

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 063 84 30 203

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice 75m2 +125 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 8430- 214 PRODAJEM stan u strogom centru 53 m2 kod Solida, gleda na Tempo. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115 -9 863 PRODAJEM stan P-30 m2, novija gradwa, 2. sprat, u {irem centru. Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 691- 761 PRODAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 E. Tel. 064/317 -1 701 PRODAJEM nov, odmah useqiv stan P-50.50 m2, u Qubi}skoj ulici, povoqno. Tel. 064/158- 9 -363 PRODAJEM nov stan P- 60 m2 u Balkanskoj ulici, CG, cena 33.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM nov dvoiposoban stan P- 52 m2 na Alvaxinici, 3. sprat. Cena 30.000 eura. Tel. 064/ 158 -9 -363 PRODAJEM jednosoban stan u Pri{tinskoj ulici , P- 37 m2, 2. sprat. Cena 24.000 E. Tel. 063/691-761 PRODAJEM jednosoban stan P- 37 m2, 3. sprat, CG, kod Hotel Morave. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan u ulici B.Jankovi}, 42 m2. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru P- 29 m2, 3. sprat, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/158-9363 PRODAJEM garsoweru sa CG u Nemawinoj ulici, 6. sprat, lift, povr{ine 19 m2. Tel. 064/ 158- 9-363 PRODAJEM HITNO garsoweru, cena 17.500 evra, centralno grejawe, 6 sprat, dva lifta- renovirana, mo`e i zamena za ve}i stan uz doplatu, ulica Kneza Milo{a 53. Tel. 060/3202-333 PRODAJEM nov stan povr{ine 78 m2, u Obili}evoj, 1. sprat, odmah useqiv. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM stan 27 m2, strogi centar grada, Gradsko {etali{te. Cena dogovor. Tel. 066/ 366- 235

OGLASI

PETAK 22. MART 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. PRODAJEM jednosoban stan , 4.sprat, CG, fin raspored u blizini Medicinske {kole. Vredi pogledati. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvoiposoban stan P- 57 m2, odmah useqiv u Qubi}skoj ulici, dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, bez posrednika, 2. sprat, ima lift. Tel. 060/ 506-5-511 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod Hotel Morave. Cena 33.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan u centru grada, P- 75 m2 sa CG, povoqno. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM trosoban stan P-68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan 33 m2, ukwi`en, Avenija 2. povoqno. Tel. 060/ 310-0-878 PRODAJEM nov stan P- 38 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 3. sprat. Cena 25.500 E. Tel. 032/344-630 PRODAJEM stan P- 65 m2 kod Hotel Morave, 1. sprat. Cena 34000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan u strogom centru kod [ipada, 53 m2. tapija. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 + gara`a u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 743-5-546 PRODAJEM POVOQNO dvosoban stan P- 56 m2 sa CG, u Aveniji 2. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM ku}u u Aveniji 2 / kod KMN /, 100 m2, 6 ari placa. Cena 28500 eura. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u P- 70 m2 na 4.75 ari placa u blizini {kole Tanasko Raji}. Cena 36.000 eura. Tel. 064/1589-363 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/8033-676 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, kod Parka, odmah useqiva. Tel. 345-543 PRODAJEM ku}u P- 70 m2 na 4 ara placa u blizini Belvija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u Gori~anima. Tel. 061/ 1880-429

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN ZIMSKI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana PRODAJEM ku}u P- 80 m2 na 5 ari placa u Atenici. Cena 17.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM 2 ku}e sa imawem, u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM dve ku}e u odli~nom stawu na 5.10 ari placa, u blizini Dacove kafane. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe, u Trnavi. Tel.063/ 691761 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Zainteresovani se mogu javiti direktno vlasniku na broj 0033604179475 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u blizu manastira. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikendicu u Grabu, 80 m2, 46 ari placa sa 220 stabala {qiva, su{arom. Cena 18000 eura. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM poslovni prostor 200 m2 i 10 ari placa, Preqina. Tel. 061/111-6439. PRODAJEM poslovni objekat u Bajinoj Ba{ti u glavnoj ulici / kod Zelene Drine /, ukupne povr{ine 170 m2 na 6 ari placa. Tel. 064/ 50-46-107 PRODAJEM lokal P- 30 m2, centar - Solid. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan u U~iteqskoj ulici od 64 m2, bez posrednika. Tel. 063/ 8442-791 NEKRETNINE IZDAVAWEPOTRA@WA IZDAJEM poslovni prostor 200 m2 i 10 ari placa, Preqina. Tel. 061/111-6439. IZDAJEM 90 m2 poslovnog prostora za proizvodnu delatnost - magacinski prostor, preko puta O[ Ratko Mitrovi}. Cena 100 E. Tel. 065/ 828-3-484 IZDAJEM poslovni prostor / ve}i broj kancelarija / od 10 m2 do 100 m2 sa kompletnom infrastrukturom / gas, klima, telefon, internet, parking /.

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, â~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 MU[KARAC, 44 GODINE, UGOSTITEQSKI RADNIK, STAMBENO OBEZBE\EN / SA STANOM U U@EM CENTRU / KULTURAN, SPORTSKI GRA\EN, TRA@I ISKRENU @ENSKU OSOBU DO 37. GODINA, PO MOGU]STVU ZAPOSLENU, ISKQUÎVO RADI BRAKA. TEL. 064/ 1298633 Prostor se nalazi u uèm centru grada. Povoqno. Tel. 063/654-653 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, parking, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226-417 IZDAJEM lokal 18 m2, cena 120 evra, ul. Dragi{e Mi{ovi} 68. Tel. 060/ 6225-240 IZDAJEM lokal u â~ku. Tel. 064/ 119-5-903 IZDAJEM lokal 18 m2, parking iza Doma kulture, povoqno. Tel. 063/ 381-950 IZDAJEM lokal od 50 m2 u â~ku, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM dva lokala u Gorwem Milanovcu, u glavnoj ulici, od 82 m2 i 55 m2, grejawe na gas . Tel. 063/ 885-6-610, 060/ 5758-700 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju, ulica Danice Markovi} br. 80, 2. sprat, centralno grejawe. Tel. 064/ 829-2-725, 354-285 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/ 842-3-736 IZDAJEM wivu 1.32 ha, potes Obre`. Tel. 064/ 535-4-453 IZDAJEM ku}u P-35 m2 kod zelene pijace u Qubi}u. Tel. 064/ 842-3-736 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2, u Nemawinoj ulici, kod O[ Milica Pavlovi}, parno grejawe, cena povoqna. Tel. 064/993-4-038 i 032/ 345738 IZDAJEM stan od 52 m2 u â~ku, B.V.Karaxi}a 19/32, nename{ten, sa parnim grejawem i kablovskom. Tel. 558-9-112 IZDAJEM trosoban name{ten stan kod R. Mitrovi} {kole, parno grejawe, kablovska, telefon. Cena 80 eura. Tel. 069/ 129-1-528 IZDAJEM sobu za studente i |ake , blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343-871 IZDAJEM sobe za u~enice u blizini Medicinske {kole. Za sve informacije telefon 032/ 373- 624 IZDAJEM sobu / u ku}i / sa upotrebom kuhiwe i kupati-

POVOQNO - ÂSOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ÂSOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. la, CG, u blizini Medicinske {kole / u~enici, studentkiwi , zaposlenoj devojci / . Tel. 062/ 514-429 IZDAJEM dvosoban stan sa garaòm u Beogradu, ulica Suboti~ka - Lion. Tel. 063/743-5-546 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, sve je odvojeno, poseban ulaz. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM stan u u strogom centru, odmah useqiv. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj u â~ku. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, Terazije. Izuzetan, potpuno opremqen, CG. Tel. 064/ 4300963 IZDAJEM stan i lokale u Qubi}skoj 50. Tel. 032/343-667, 065/ 610-7999 IZDAJEM u strogom centru name{tenu kancelariju, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226-417 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, u ulici Vojvode Stepe. Poseduje CG, klimu i kablovsku. Tel. 064/ 237-6939, 064/ 155-9-160 IZDAJEM nov prazan dvosoban stan, CG, klima, lift, na duì vremenski period. Tel. 064/ 148-6958 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 332-671 IZDAJEM name{ten stan 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 TRA@IM mawu ku}u za izdavawe na periferiji grada. Tel. 065/ 695-8-950 MEWAM vikendicu / struja, voda, put, ogra|eno dvori{te od 12.5 ari / za mawi stan, mawu ku}u ili

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

deo ku}e sa dvori{tem do 1.5 ari u ^a~ku. Tel. 060/ 709-9-213 KUPUJEM stan do 40 m2, u`i centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 328-38-92, 061/ 289-2-516

KUPUJEM stan bez posrednika, prednost nova gradwa. Tel. 063/ 815-0297

KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov CG i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220-808 KUPUJEM ku}u u gradskoj zoni, iskqu~ivo od vlasnika. Zvati posle 13 ~asova. Tel. 063/ 873-5-576 POTREBAN ZA IZDAVAWE jednosoban ili jednoiposoban stan u prizemqu ili prvi sprat za poslovni prostor u centru grada. Tel. 065/ 577-1-777 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, kompletna infrastruktura, pogodan za stovari{te, auto-otpad, strugare itd. Cena povoqna. Mo`e na du`i period. Tel. 064/ 2507-493

PLACEVI - PRODAJA PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, na placu objekat od 10 m2, struja, voda. Moè zamena za auto. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac u Qubi}u, 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, 100 m posle kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM povoqno wivu od 98 ari, u Viqu{i / 4 km od â~ka /, ispred puta, asflat, naspram firme Precision. Tel. 064/ 9398-260 PRODAJEM plac u Loznici, 15 ari, vo}e, pomo}ni objekat. Cena 3500 eura. Tel. 062/ 8913-191 PRODAJEM plac u â~ku, 13. ari, Atenica Novo naseqe. Povoqno. Tel. 062/755-020 PRODAJEM plac 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 126-8507 PRODAJEM plac u â~ku, kod Trnavske reke, 5 ari. Tel. 064/674-7-030

42 RAZNO PRODAJEM }umur, povoqno. Tel. 064/ 332-0-904 PRODAJEM visoko kalemqene sadnice kajsije, podloga xenarika. Sadnice su vrhunskog kvaliteta, tolerantne na mrazeve /novosadske selekcije / . Tel. 064/ 305-8-984 PRODAJEM polovnu ceradu za kamion Mercedes 814, veli~ine 6.2 x 2.5 m. Tel. 032/ 227-063, 063/ 644-178 PRODAJEM dva polovna dobo{a za predwe to~kove za kamion Mercedes 814, sa le`ajevima. Tel. 032/ 227-063, 063/ 644-178 PRODAJEM opremu za ordinacije, kozmeti~are i klinike: paravane, {koqka foteqe, stolove za masa`u, {anki}e, separee. Tel. 065/ 540-6-678 PRODAJEM sitno seckani duvan, A klasa, 1100,00 i 1300,00 dinara. Samo poruxbine preko 5 kg. [aqem pouze}em. Tel. 064/ 482-9-678, 065/ 448-8-453. PRODAJEM Virxinija duvan , ekstra kvalitet, blag, sitno se~en. Tel. 064/ 413-9-346 PRODAJEM ARONIJU mati~ni sok. Tel. 062/ 805-6-900, 032/ 344-840 PRODAJEM ro{tiq sa stalkom u obliku ki{obrana, specifi~an, davno kupqen, ne kori{}en. Tel. 032/ 227-063, 063/

OGLASI

644-178 PRODAJEM plugove 756. Tel. 062/755-020 PRODAJEM razne motore , reduktore, ventilatore, kompresor, CO 2 aparat. Tel. 032/ 367-657 PRODAJEM razne bicikle. Moè zamena. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 7494-846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM crevo za vodu 50 m na kalemu.Tel. 064/ 995-0-345 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Moè zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM biciklu sa 18 brzina Maunt Bike, povoqno . Tel. 062/ 166-2-208 PRODAJEM Maunt bike. Tel. 063/ 801-0-511 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4000 E. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM dvobrazni plug LEMIND Leskovac, ispravan, o~uvan. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM pumpu . Cena 80 E. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan , povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotao 40 KW

, nema~ki. Cena 450 E. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM agregate. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 kcal/h, 70/55/40 m3. Cena 10.000.00. Tel. 060/ 4812-144 PRODAJEM Slobodin plinski re{o, 3. ringle, nov, nekori{}en. 063/ 843-0-214 PRODAJEM rusku Kama pumpu za vodu, kao nova , povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe koè i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Moè zamena. Tel. 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM beì~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Moè zamena. Tel. 353016, 063/ 749-4-846. PRODAJEM dvori{ne prenosive su{ilice za ve{. Telefon: 374-125. PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM toplotne pumpe snage 8-90 kv , solarni kolektori, fotonaponski paneli, hibridni solarni paneli. Tel. 062/ 108-0-276, 032/ 741-582 PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en, cena 5.000.00

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari placa u Lipova~kim {umama, blizu motela [ari}. Telefon: 063 84 30 203

dinara. Tel. 060/ 481-2144 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM galeriju za Opel Corsu. Tel. 032/ 334- 218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM kvalitetnu belu ~ipku, {irine 5 cm. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Moè zamena. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ì~ano staklo 9 E / m. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM mobilni telefon Soni Erikson 770. Cena 30 E. Te. 353-016, 063/ 749-4-846. PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel.353-016, 063/749-4846 PRODAJEM kasu Galeb M5 500T sa GPRS. Cena 6.000.00 dinara. Tel. 063/ 185-3-212 PRODAJEM internet domen gorwi milanovac.org. Cena 3000 eura. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM risiver satelit Optiboks. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM aluminijumske radijatore, 22, 19, 16, 6 rebara. Cena 4.5 E / rebro. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM prikolicu laku traktorsku, za vi{e namena. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM kamp prikolicu na jezeru u Ro{cima, povoqno. Tel. 064/ 995-0-345 PRODAJEM Lifamov kruwa~ . meqe i kruni, malo kori{}en. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM seno u stogovima i presovanu slamu. Tel. 032/ 824-098, 064/ 423-8-146 PRODAJEM detelinu, slamu i {a{u, balirano. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM balirano seno 200 komada, po 200.00 dinara. Tel. 063/ 623-639 PRODAJEM 3 ovce sa jagwi}ima, i ovna. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM ovce IL DE FRANCE, sa papirima. Tel. 064/ 913-6-902 PRODAJEM hranu za pse i ma~ke, mlevena piletina i junetina, izuzetnog kvalite-

PETAK 22. MART 2013. GODINE

ta. Cena 60 din / kg. Tel. 060/ 536-7-852 PRODAJEM 4 m3 jasenovih i bagremovih drva. Tel. 064/ 417-5-628 PRODAJEM ve}u koli~inu bagremovih direka , pogodnih za malinu i kupinu. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 479-4-331 PRODAJEM 15 m3 {qivovih drva, kupujem 1500 crepova, novog ili o~uvanog i krovnu letvu. Tel. 712-198, 061/ 723-3080 PRODAJEM suva drva, vrlo povoqno. Tel. 556-1495 PRODAJEM stog sena, oko 1000 kg. Tel. 064/ 417-5628 PRODAJEM seno u stogu, Qubi}, moè zamena za drva. Tel. 535-4-918 PRODAJEM seno u Slatini, @ao~anima i Ajda~ama, povoqno. Tel. 032/ 826-943, 064/ 4503-085 PRODAJEM baliranu {a{inu. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1- 044 PRODAJEM kukuruz ùti u klipu. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM {a{u sa komi{inom u snopovima. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM {a{u u snopu, Qubi}, moè zamena za drva. Tel. 535-4-918 KUPUJEM rezervoar za vodu ili kacu plasti~nu od 1000 - 2000 litara. Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018-845 KUPUJEM {poret na drva, Smederevac br.3 / levi /, ili neki drugi. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 KUPUJEM radio za Fiat Pandu. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 KUPUJEM biciklu Maunt bike do 80 eura. Tel. 061/ 110-5-134 AUTOMOBILI - PRODAJA

PRODAJEM Alfa Romeo 164 Spark, povoqno. Tel. 332-195 HITNO prodajem Z- 101, 1991.godi{te, Fiatov motor, prva farba. Cena po dogovoru. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM BMW 320 I, ABS , elektri~ni retrovizori, plin, dobar motor, nov akumulator, neregistrovan. Cena 600 eura. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Tel. 063/ 600-544 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM VW Ceddu 2005. godi{te, teretni, pre{ao 122000 kilometara. Tel. 069/ 161-0777 PRODAJEM Fiat Scudo

produèni, 2002.godi{te. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM Jugo 55 , 92. godi{te sa plinom, tek registrovan. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM Jugo 55, 92. godi{te, plin, registrovan do 1.10.2013. god. Tel. 063/ 844-6-387 HITNO prodajem Reno 4, u dobrom stawu. Mogu} dogovor. Tel. 065/ 695-8950 USLUGE VR[IM nadogradwu, oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Uverite se u kvalitet i zakaìte svoj termin na broj 064/ 353-7-871 ISKUSNA medicinska sestra pomagala bi oko ~uvawa Va{e bebe. Tel. 062/ 211-827 MEDICINSKA SESTRA nudi pomo} u ~uvawu dece, starih lica i pomo} u ku}i . Tel. 065/ 668-8-319 FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasaèr. Cena 1000.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656-973 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne , termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA traktorskih korpi , rad 100 E. Tel. 066/ 910-9-889 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/196-4-705 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 558-9-296 ÂSOVI elektronike i elektrotehnike za sredwo{kolce. Tel. 060/ 5589-296 ÂSOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9-296 POTREBNA usluga sa muqnom pumpom i agregat za proizvodwu struje. Tel. 065/ 465-8-132 VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno + 100% higijenski. Cele noge 600 dinara, noge do kolena 300 dinara, ruke 300 dinara, nausnice 150 dinara.Zakaìte svoj termin. Tel. 064/ 353-7-871 ZAPOSLEWE TRA@IM posao u butiku ili nekoj sli~noj trgovinskoj radwi. Tel. 064/ 9950-345 POTREBNI radnici za rad u perionici. Tel. 064/ 262-0-064 POTREBNI radnici za rad u autoperionici. Tel. 060/ 635-6-789 TRA@IM posao u kafi}u, butiku ili prodavnici. Mogu i decu da ~uvam. Tel. 061/ 136-8-294

OGLASI

PETAK 22. MART 2013. GODINE

Dru{tvo za proizvodwu, inèwering i konsalting MINING BMB DOO ÂÂK, ul. Stoje To{i} br. 18.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

Raspisuje konkurs za radno mesto DIREKTORA Uslove koje kandidat treba da ispuni su slede}i: - da ima diplomu Rudarskog fakulteta ili Ekonomskog fakulteta, VII stepen stru~ne spreme, - da ima polo`en stru~ni ispit, - da ima radno iskustvo u struci najmawe 5 godina, - da poseduje kompjuterske ve{tine i poznavawe slede}ih programa: Auto Cad, Corel Draw i MS Office, - da ima va`e}u voza~ku dozvolu B kategorije, - poznavawe engleskog jezika, - da ima sposobnost samostalnog dono{ewa odluka, da poseduje menaxersku crtu u svom poslovawu i da je spreman za timski rad i saradwu.

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-27/13-IV-201 kojim je utvr|eno da investitor Dru{tvo za trgovinu na veliko i malo otpacima i ostacima BALTKO DOO â~ak nije duàn da izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu postrojewa za skladi{tewe i tretman neopasnog otpada na k. p. br. 675/1 K.O. Prislonica, Ibarski put bb u Prislonici. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu ìvotne sredine i prostornog planirawa, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Rok za konkurisawe 15 dana. Na osnovu odluke Upravnog Odbora J. P. “GRADAC” ^a~ak br. 06-1/09-II od 24. 2. 2009. godine. Javno preduze}e za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve “Gradac” ^a~ak raspisuje

OGLAS za prodaju putni~kog automobila VOLKSWAGEN Pasat Benz 1. Predmet prodaje je putni~ki automobil “VOLKSWAGEN” Pasat Benz slede}ih karakteristika: godina proizvodwe–1990, pogonsko gorivo-bezolovni benzin, zapremina motora – 1600ccm, snaga motora – 55kv, tip karoserije – limuzina, kilometraà – 240.000, ne registrovan, boja vozila – bela. 2. Vozilo se prodaje u vi|enom stawu. Po~etna cena vozila je 30.000,00 din, a licitacioni korak je 1.000,00 din. Prodaja vozila obavi}e se javnim nadmetawem – licitacijom u prostorijama J. P. “Gradac” â~ak u ul. Cara Lazara br. 51, dana 26. 3. 2013. god. u 12 ~asova. 3. Uvid u stawe vozila moè se izvr{iti neposredno pre javnog nadmetawa – licitacije, na parkirali{tu – depou J. P. “Parking servis” u ul. Kolubarska bb (kod terena K. K. “@elezni~ar”) dana 26. 3. 2013. godine u periodu od 9-11 ~asova. Dodatne informacije mogu se dobiti na tel. 032/303-200.

PONUDA ZA PREVOZ UGQA 2013. GODINE Sindikalna organizacija ED â~ak ogla{ava potrebu za prikupqawe ponuda za 2013. i to za: 1. Prevoz sirovog i su{enog ugqa iz PD “Kolubara” od rudnika do skladi{ta u â~ku. Prevoznik preuzima ugaq u PD “Kolubara” po ovla{}ewu sindikata i odgovara za kvalitet preuzetog ugqa. Cena za prevoz po jednog toni. 2. Prijem ugqa na stovari{te koje mora imati svoj pokriveni prostor planiran za ugaq (hangar), ispravnu i atestiranu vagu za merewe po prijemu, razmeravawe prema potrebama kupaca i razvoèwe na adrese radnika ED â~ak na teritoriji op{tina â~ak, Lu~ani i Gorwi Milanovac. Cena za uslugu po jednoj toni. Ponude dostaviti na adresu: Sindikat ED â~ak, ulica Krenov prolaz bb u roku od 7 dana od objavqivawa oglasa. Kontakt telefoni: 064/897-33-03 i 064/897-33-33. Najkasnije do ~etvrtka 28. 3. 2013. godine.

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950

MARKETING 032/342 - 276

^ITUQE

U ponedeqak 25. marta navr{avaju se TRI GODINE od prerane smrti na{eg sina, brata i unuka

PETAK 22. MART 2013. GODINE

U nedequ, 24. marta 2013. god. navr{ava se [EST GODINA od preranog odlaska u bo`ije carstvo, na{eg sina i najsla|eg brata na svetu

SLOBODANA ^PAJAKA BOKA RADOVANA RAKA COGOQEVI]A iz Guberevaca 1992 - 2010 Tri godine dana je pro{lo od kada vi{e nisi sa nama, tuga i bol za tobom ne prestaju. U na{im srcima je velika praznina, jer nema vi{e tvog dragog osmeha i tvojih toplih re~i. Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom a bol le~iti vremenom. Mi i daqe `ivimo, ali taj `ivot nije isti kao i kada si ti bio sa nama. Puno nam nedostaje{. Ve~no }emo te voleti i pamtiti po mudrom pogledu i toplom srcu punom qubavi kojom si nepresu{no darivao svakom od nas. Ti po~ivaj u raju, jer u raj idu samo najboqi a ti si bio jedan od wih. Zauvek tvoji: mama VESNA, tata TILE, brat VLADE, sestra MILICA, babe LEPOSAVA i DRAGA i deda BRANKO

22. 6. 1988 - 24. 3. 2007. Ovi dani su posebni za nas, dani kada se}awa naviru, uspomene o`ive i ti si tu! Taj dan, dan tvoga odlaska od nas, na{a neverica, nemo} da te zadr`imo, tvoj nemi pogled, name}e nam uvek tako mnogo pitawa i samo jedno - ZAR JE MORALO TAKO BITI? Svako od nas na svoj poseban na~in ~uva u sebi taj dan i u ti{ini sobe, skrivaju}i se od onog drugog ispoqi svoj neizreciv bol, tome si nas ti u~io i nau~io! Ne pokazuj svoj bol, bori se! I sada tvoje radosno lice, ose}aj tvoga dodira, pogled oka i nemih al' nasmejanih usana, daje nam potrebnu snagu da tako raweni nastavimo daqe. I daqe si tu, uz nas. Qubimo te. Volimo te an|el~i}u na{. Zauvek u srcu nose tvoj lik, kao ve~nu radost i ponos: majka ZORICA, otac SAVKO, sestra SLAVICA i brat DRAGAN 15893

15882

Na{a draga majka, svekrva, baka i prabaka

DANKA- DANICA GRUJOVI] iz Loznice ro|ena 15. 2. 1911. godine

Preminula je 14. 3. 2013. godine, posle kra}e bolesti u 103. godini. Sahrana je obavqena 16. 3. 2013. godine u selu Loznica. Hvala ti majko na svemu {to si u~inila za nas. Neka te an|eli ~uvaju umesto nas. Zahvalnost dugujemo rodbini, prijateqima i kom{ijama na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENI: sinovi: GRUJICA, BOGOSAV i BRANKO, snahe: EMILIJA, SNE@ANA, NIKOLIJA i SLAVICA, unuci, unuke, praunu~ad i ostala mnogobrojna rodbina.

^ITUQE

PETAK 22. MART 2013. GODINE

TU@NO SE]AWE

Dana 24. 3. 2013. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{e drage

ZORAN SRETENOVI]

KOVINE RISTOVI]

20. 3. 2007 - 20. 3. 2013.

SLOBODAN ^PAJAK BOKO

(1937 - 2011) iz ^a~ka

Sine moj, tra`imo te po slikama, prebiramo po se}awima, i{~ekujemo u snovima. Sna`na re~ i te{ko izgovorena neka ti je laka zemqa. Majka RADA, deda BRANKO i baba JOVANKA

Dana 24. marta navr{avaju se {est praznih i za nas najtu`nijih godina u na{im `ivotima, od kada s nama nije na{ unuk

22. 6. 1988 - 24. 3. 2007

Vreme je pro{lo i daqe prolazi}e, a se}awe, ponos i tuga, u srcima tvojih zauvek osta}e. Suprug MOM^ILO, sin MILO[, }erka VERA, snaha DOBRILA, zet PETAR, unuci ALEKSANDAR, NEMAWA, ANA, NINA i NIKOLA

Tek kad nam ode iz `ivota koga smo neizmerno voleli shvatamo koliko smo bili sre}ni {to smo ga imali. Neka ti na{e suze ne remete mir. Po~ivaj u miru, vole}emo te dok smo `ivi. Baba QUBICA i deda DRAGAN PURI] iz Loznice 15895

15888

55589

Dana 26. marta 2013. navr{ava se GODINU DANA kako nije sa nama

TU@NO SE]AWE 21. 3. 1999 - 21. 3. 2013.

Draga moja

CIKI

BO@IDAR STOJISAVQEVI]

SA[A ]UR^I]

Oti{ao si tiho i ne~ujno, bez re~i i pozdrava, a nas ostavio sa bolom i tugom da te ve~no `alimo i oplakujemo. TVOJI NAJMILIJI: supruga ZORICA, k}erke JELICA i ANA sa porodicama

Dana 22. 3. 2013. navr{ava se tu`nih 40 dana od kako si nas prerano i bez pozdrava napustila. Volimo te i uvek }e{ biti u na{im srcima. TVOJI: KAJA, @AKLINA i KAROLINA sa porodicama

15896

15892

14 godina nisi sa nama. U na{im srcima postoji{ i ve~no }e{ da traje{ kroz najlep{e uspomene. TVOJI NAJMILIJI 15893

SE]AWE 26. 3. 1991 - 26. 3. 2013.

MIHAILO [ELOVI]

SE]AWE RADE MILUNOVI] abaxija iz ^a~ka 25. 8. 1950 - 25. 8. 2013.

1976 - 2013 U nedequ 23. marta navr{i}e se 37 godina kako se upokojio Mihailo "[ele" uzoran SRBSKI DOMA]IN.

supruga PERSA doma}ica 3. 6. 1964 -3. 6. 2013.

Kosana

Borislav Boro

26. 3. 2003. - 26. 3. 2013.

vodeni~ar 26. 2. 2005. - 26. 2. 2013.

]IRKOVI]

Tog dana na wegovom grobu u selu Preseka, pomoli}e se za wegovu plemenitu du{u wegovi mnogobrojni potomci. Sinovi, k}eri, unuci, praunuci, ~ukununuci, zetovi, snaje i prijateqi.

iz Gorwe Atenice Sa po{tovawem i qubavqu ~uvamo uspomenu na drage roditeqe Deca: Milica, Bosmenka, Radislav, Milan i Milovan sa porodicama

15890

15876

Dana 26. 3. 2013. navr{ava se pet godina od smrti na{eg

SE]AWE na Na{u majku, baku i svekrvu

VLADA VASILI]A

ZORU TRIFUNOVI]

ZORAN KRUNI] iz ^a~ka U divnoj uspomeni ~uvamo tvoj dragi lik i ne damo te zaboravu sve dok smo `ivi. TVOJI NAJMILIJI: supruga DACA, sin IVAN i }erka JELENA sa porodicom 15899

sin SLOBODAN student 28. 1. 1943 - 28. 1. 2013. }erka NADE@DA DUDI] ro|ena Milunovi} doma}ica 27. 3. 1994 - 27. 3. 2013. PORODICA

22. 3. 2008 - 22. 3. 2013. Pro{lo je pet tu`nih, dugih i bolnih godina otkako si nas ostavio same i do groba tu`ne i neute{ne. Tvoji roditeqi BRANA i RADOJKO 15891

POMEN 25. 8. 1929 - 30. 12. 1993 24. 3. 1929 - 24. 3. 2003 20 godina 10 godina

Sa ponosom Te pomiwemo i nosimo u na{im srcima. Uvek u mislima, nikad zaboravqena. TVOJI NAJMILIJI, BRANKA i MIHAILO sa porodicama

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

15894

27. marta 2013. godine navr{ava se [EST MESECI od kada nije sa nama

DRAGAN DRAGO NEDI] iz Trbu{ana

27. marta 2013. godine navr{ava se [EST MESECI od kada nije sa nama na{ voqeni i nikad pre`aqeni

DRAGAN DRAGO NEDI]

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na dragi lik ~uvaju wihovi najmiliji: sin @IVKO, snaja STOJANKA i unuk NINOSLAV

Ka`u da vreme prolazi a se}awe ostaje. Ne, to nije ta~no. Ti si tu, jo{ uvek sa nama u na{im srcima i mislima. [est meseci je pro{lo, a mi jo{ uvek ne verujemo da te nema i sve se nadamo da }e{ se odnekud pojaviti sa osmehom na licu. Nedostaje nam tvoja pri~a, tvoja {ala, tvoj smeh. Ali bar jedno je ta~no VELIKI QUDI NIKAD NE UMIRU, UVEK OSTAJU U SRCIMA ONIH KOJI SU IH VOLELI. PORODICA JONTULOVI]

Ni{ta nije kao ranije... Vreme koje prolazi ne ubla`ava bol i tugu. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo i sa ponosom o tebi pri~amo. Voqeni nikad ne umiru. TVOJI NAJMILIJI

15894

15892

15891

MARIJA KUZMANOVI]

DRAGAN KUZMANOVI]

iz Trbu{ana

^ITUQE

SE]AWE 26. marta 2013. navr{avaju se 22 GODINE od smrti mog dragog ujaka, upravnika Po{te u Grockoj i ^ukarici - Beograd

PETAK 22. MART 2013. GODINE

U nedequ, 17. marta 2013. preminuo je dugogodi{wi na~elnik i u~iteq mnogih generacija hirurga u ^a~ku

prim. dr VOJISLAV KOSTI]

@IVORADA ANDRI]A \IDE

1934 - 2013.

1915 - 1991 ûj, narode, svi skinite kape, ho}u se}awe da ~inim du{i viteza na{eg naroda. Sahrawen na grobqu u Grabu - Rai~i}a brdo. Se}awe prilaè sestri} MIHAILO [IPETI] iz â~ka

POSLEDWI POZDRAV NA[EM DOBROM [KOLSKOM DRUGU IZ ^A^ANSKE GIMNAZIJE.

Prim. dr VOJISLAV VOJKAN KOSTI] ODEQEWE HIRURGIJE ^A^AK

GENERACIJA MATURANATA [KOLSKE 1952/53. GODINE

15886

15897

15877

Dana 23. 3. 2013. navr{ava se 40 dana od kada je na{ dragi mu`, otac i deda

GODINU DANA 17. 3. 1932 - 8. 4. 2012.

Primarijusu dr

VOJISLAVU KOSTI]U

S po{tovawem SRPSKO LEKARSKO DRU[TVO - PODRU@NICA ^A^AK fak.

@IVAN RADULOVI]

NESTOR PEROVI]

5. 4. 1940 - 13. 2. 2013.

Primarijusu dr Po dobru te pamtimo, sa zahvalno{}u, ponosom pomiwemo, u se}awu ve~ito }e te ~uvati od zaborava. Ve~ni mir. Supruga MIRA, sin MI]A, snaja QIQA, unuka ANASTASIJA, }erka CICA i unuk SA[A

Ve~no }e{ postojati kroz uspomene koje podse}aju na tvoju plemenitost i dobrotu. Ostani ve~ito na{ an|eo ~uvar. Supruga MILIKA, sinovica MIRA, unuka CICA i praunuk SA[A

VOJISLAVU KOSTI]U

15898

15897

Dana 22. 3. 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

S po{tovawem ZDRAVSTVENI CENTAR ^A^AK

RADOSLAV RAKOWAC

fak.

MLA\E SAVKOVI]A

1949 - 2013

VLADISLAV RAJI^I] VLAJO 26. 3. 2002 - 26. 3. 2013.

Tvoju plemenitost i dobrotu pamti}emo do kraja `ivota. Neka tvoja du{a na|e rajski mir, a mi }emo te ve~no ~uvati od zaborava. Supruga JELICA, k}erke ZORICA i MARIJANA, zetovi PREDRAG i VLADAN

Uspomenu s qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvaju wegovi najmiliji: JELA, MI[O i MARJANA sa porodicama

Nikada ne}e{ iza}i iz se}awa nas koji te volimo, jer i daqe `ivi{ u nama kroz najlep{e uspomene. TVOJI NAJMILIJI

15878

15885

15875

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 22. MART 2013. GODINE

Godinu dana nije sa nama na{a

RADOSLAV RAKOWAC

1949 - 2013

MIRA - MIRJAM

Dragi na{ te~o!

Weni: RADA, QIQA i MILAN sa porodicama

Dragi na{ deda, mi koji smo rasli uz tebe ne mo`emo da verujemo da te vi{e nema. Vole}emo te zauvek. Unuke AN\ELA i NEVENA i unuci STRAHIWA i ALEKSA

15874

15879

Ponosni smo {to smo te poznavali, {to smo bili deo tvojih bli`wih. Ipak znamo da si tu negde i da nas posmatra{ i to nam daje snagu da nastavimo gde si ti stao. ZORAN, MIRJANA, SR\AN, MARIJA i KA]A

27. 3. 2013. navr{ava se DVADESET GODINA od smrti na{e majke

POMEN 21. 3. 2007 - 21. 3. 2013.

NIKOLA ARSENIJEVI] MAXAR

SE]AWE 26. 3. 2004 - 26. 3. 2013.

MILOVAN PRAVDI]

MARTE - MARE SPASOJEVI]

iz ^a~ka Te{ko se mirimo sa istinom da nisi sa nama. Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i plemenitost. Tvoja }erka JASNA JAKOVQEVI] sa porodicom

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava. VESNA i MILAN SPASOJEVI]

15883

15884

Pro{lo je devet godina kako nija sa nama. Uspomenu na wega ~uvaju supruga, sinovi i sestre. 15887

Dana 26. marta 2013. navr{ava se GODINU DANA od kako nije sa nama na{a najdra`a

Dragom prijatequ

Dana 23. marta 2013. navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{eg dragog

DRAGOQUBA PE[AKOVI]A

VOJKANU

iz Atenice

Kao po{tovalac Va{eg lika i dela opra{tam se od Vas sa `eqom da plemenita du{a po~iva u miru. S po{tovawem MARIJA i BOJOVI]I

iz ^a~ka Oti{la si tiho i ne~ujno bez re~i i pozdrava, a nas ostavila sa bolom i tugom da te ve~no `alimo i oplakujemo. Vole}e te do ve~nosti tvoj sin SA[A

15889

15895

^etiri godine je pro{lo a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga PERSA, sinovi MOM^ILO i RADOVAN, snahe GORICA i MARIJANA, unuci NEVENA, NIKOLA, MAGDALENA i ELIZABETA

JASMINKA TRIFUNOVI]

15898

SE]AWE 24. 3. 1996 - 24. 3. 2013.

Dana 20. marta 2013. godine preminuo je na{ dragi

STRAHIWA CALE MOJSILOVI] Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Ponosni smo {to smo te imali. Nosi}emo te ve~no u na{im srcima. Brat TOMISLAV, sestre NADA, ZORICA i QIQANA sa porodicama. 15890

ZORAN GOJGI] GOJGA

Dana 23. marta 2013. godine, navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

18. 3. 2006 - 18. 3. 2013.

Ve~no }e{ `iveti na{im srcima.

TATJANA i MATIJA upl.

23. 3. 1993 - 23. 3. 2013.

@IVANA RADULOVI]A Vreme ne bri{e se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Po~ivaj u miru! Tvoji drugovi i prijateqi: STEVAN, MIROSLAV, QUBI[A, MARIN, SINI[A i ^AJDO

@IVOTA VUKOLI] VUKOLA

prof. dr BO[KO

STOJANOVI]

iz Gorweg Milanovca redovni profesor u penziji

Zaslu`io si da te se se}amo. Supruga @IVKA i sinovi sa porodicama 15896

Sahrana }e se obaviti u subotu, 23. marta 2013. u 13 ~asova na Gradskom grobqu u Gorwem Milanovcu. O@ALO[]ENE PORODICE STOJANOVI] i BOJOVI]

15900 15881

U subotu 23. marta 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage majke i bake

MICE MARJANOVI] ^etrdeset dana je pro{lo a uspomenu na wen dragi lik ~uvaju weni najmiliji: sin ZORAN, snaha BRANKA i unuke JELENA i JOVANA 15868

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 22. MART 2013. GODINE