22. novembar 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

^A^AK, 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 46

CENA 30 DIN.

U Umetni~koj galeriji „Nade`da Petrovi}”

IZLO@BA KATARINE ALEMPIJEVI] tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs Delfina Raji},

Ministar Sa{a Radulovi}

strana 17.

strana 3.

direktorka Narodnog muzeja

UVESTI RED ZBOG RASTA PROIZVODWE strana 11.

DOBILA ZLATNU ZNA^KU KPZ S Tiosav Salemovi}, poqoprivrednik iz Lipnice

Vojni avion se sru{io u Mr~ajevcima

Pomo}nik ministra Slobodan Erdeqen

DELOVI AVIONA LETELI NA SVE STRANE

O IZGRADWI VIZITOR CENTRA U OV^AR BAWI

strana 5.

Istra`ivawe Rade Karanac, savetnice [kolske uprave

MLADI I TRADICIONALNA KULTURA

strana 14.

strana 11.

Aleksandra Brkovi}

„^A^ANSKA OLUJA”

Iz neobjavqenih bele`aka

Atanasije Tasa Mari~i}

strana 12.

IZ VO]WAKA NA SKIJA[KU STAZU...

strana 29.

SE]AWE NA RATNE DANE strane 8. i 9.

Reprezentativac Srbije i fudbaler Man~ester sitija Matija Nastasi}

^VRSTO SAM NA ZEMQI strana 29.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

PRIVREDA

MINISTRI PRIVREDE I GRA\EVINARSTVA, SA[A RADULOVI] I VELIMIR ILI] U ^A^KU

UVESTI RED, ZBOG RASTA PROIZVODWE

inistar privrede Sa{a Radulovi} i ministar gra|evinarstva i urbanizma Velimir Ili} posetili su u subotu â~ak, i sa rukovodstvom grada i privrednicima razgovarali o privrednim problemima. Na sastanku sa ~elnicima â~ka, predstavnicima Regionalne privredne komore i Foruma privrednika â~ka, ministri su razgovarali o problemima preduze}a u restrukturirawu, ste~aju i preduze}ima koja imaju te{ko}e u poslovawu. Ministar Sa{a Radulovi} predstavio je nove mere Vlade Srbije koje bi trebalo da dovedu do rasta proizvodwe. â~ak je, kao i svi drugi gradovi, prema wegovim re~ima, pogo|en neodgovorno{}u dràve i katastrofalnom privatizacijom u posledwih 10 godina, koje su do{le na naplatu. Ministar je istakao da dràva mora doma}inski da se pona{a, vodi ra~una o novcu poreskih obveznika i misli na budu}nost na{e dece: - Razgovarali smo o planu Vlade Srbije po pitawu zavr{etka restrukturirawa, o novom Zakonu o radu, o planirawu i izgradwi, privatizaciji i ste~aju. Nova privatizacija }e biti ura|ena na zdravim osnovama, vi{e ne}e biti pqa~ki, ima}emo novi po~etak za srpsku privredu.

ukqu~e u taj proces, da budu deo postavqawa preduze}a na zdrave noge, ali i da ne{to zarade. Gradona~elnik â~ka Vojislav Ili} zahvalio je ministrima na poseti i izrazio nadu da }e i u narednom periodu pomagati u re{avawu privrednih problema u na{em gradu. - Svi privrednici su imali priliku da razgovaraju sa ministrom o svojim problemima i o wihovim re{ewima. Ministar je izneo svoje mi{qewe kako se moè pokrenuti privreda u Srbiji, a samim tim i u â~ku. Dobio je podr{ku privrednika u â~ku da nastavi sa daqim radom. Bilo

Na pitawe novinara da li se pla{i protesta sindikata zbog najavqenih mera Vlade Srbije, ministar je podsetio da je u posledwih {est godina bez posla ostalo 300.000 radnika, a u posledwih deset i mnogo vi{e. Radulovi} je rekao da je postoje}i Zakon o radu izuzetno lo{, jer nemamo novo zapo{qavawe i za{titu prava radnika. - Zakon je trebalo da {titi qude koji su stariji od 50 godina, a do{li smo u situaciju da niko stariji od 50 godina ne mo`e da na|e posao. Nama ne trebaju neka

^A^ANSKI PRIVREDNICI PODR@ALI RADULOVI]A

NA KORIDORU 11 BR@E OD OÊKIVANE DINAMIKE Ministar gra|evinarstva i urbanizma Velimir Ili}, prilikom posete â~ku, izme|u ostalog je rekao da se i pored maweg zaka{wewa, radovi koji se izvode na Koridoru 11, realizuju brè od o~ekivane dinamike. Ministar Ili} je istakao da je Ministarstvo gra|evinarstva od po~etka godine zakqu~ilo ugovore vredne tri milijarde evra. - Posle zastoja u radu azerbejxanske firme “Azir Virt”, koja gradi deonicu Di}i - Takovo na Koridoru 11, nadokna|eno je izgubqeno vreme. Imaju}i u vidu ka{wewe na po~etku u odnosu na projektovano vreme, vi{e od 150 odsto radova je ura|eno u kratkom roku. Na Koridoru }e se zaposliti od 7.000 do 10.000 qudi. Do sada je ve} uposleno oko 2.000 radnika, od kojih je 73 odsto iz Srbije. Koridor predstavqa veliku infuziju srpskoj privredi - rekao je ministar Ili}, dodaju}i da mu je drago {to je imao ~ast i zadovoqstvo da potpi{e dva najve}a projekta u istoriji Srbije, Koridor 11 i Ju`ni tok.

“IMAM PODR[KU VLADE” Iako su se posledwih dana, u medijima mogle ~uti pojedine spekulacije, ministar privrede je demantovao da nema podr{ku Vlade Srbije. - Doterali smo cara do duvara. Gra|ani Srbije to dobro razumeju. Dok god radim ovaj posao, to zna~i da imam podr{ku Vlade. Na spekulacije ne èlim da odgovaram. Bez obzira {to su re~i te{ke, ja sam pun optimizma. Ako sagledamo stawe, siguran sam da }e gra|ani Srbije, cela privreda, Vlada i dràva prona}i re{ewe. Treba da se probudimo, ako sami sebi ne pomognemo, niko nam ne}e pomo}i. Te{ko je dràti se nekih principa, ali to je jedino re{ewe za izlazak iz situacije. Oko ~istih ra~una, zdrave ekonomije i dràve ne postoje kompromisi - istakao je ministar Radulovi}.

radikalna re{ewa u Zakonu o radu, ve} samo da ga dovedemo na nivo koji postoji u EU, u najboqim zemqama sveta, gde su prava radnika za{ti}ena. Nama je ciq novo zapo{qavawe, da olak{amo i zapo{qavawe, i otpu{tawe ukoliko bude potrebno. Bojim se da drè}i se zakona koji je lo{ tonemo zajedno sa brodom. Moramo da promenimo radno zakonodavstvo da bi privreda profunkcionisala - istakao je ministar. Dràva je napravila tranzicioni fond koji }e pomo}i radnicima u te{kom periodu. Radnici, kako kaè, shvataju da se mora uvesti red da bi do{lo do rasta proizvodwe. Ministar je pozvao sindikalne vo|e da se prikqu~e dogovorima, istakav{i da “moramo da povu~emo neke te{ke poteze”, jer je neodgovorno da nastavimo da i daqe tro{imo na ra~un na{e dece. Prema wegovim re~ima, Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) je bila jednopartijska organizacija,

koja je lo{e radila. Radulovi} je, izme|u ostalog, rekao da su pokrenuti krivi~ni postupci protiv odgovornih qudi nakon analize rada: - Takvo neodgovorno pona{awe vi{e ne}e biti mogu}e. îtav sistem subvencija koji smo imali bio je jako lo{. Da je taj sistem dobar, mi bi imali privredni rast. Postoji deo koji je bitan i koji je vaàn za privla~ewe investicija, ali to moè da se radi mnogo jeftinije, nego {to je radila SIEPA. Ima}emo sektor u Ministarstvu koji }e raditi posao SIEPE. Radulovi} je istakao da za sva preduze}a u restrukturirawu postoji plan, ali da se prvo traì odgovornost menaxmenta i popuwavawe li~nih karti preduze}a, kako bi se znalo sa kojom imovinom preduze}a raspolaù i koje su wihove obaveze. - Naàlost u proteklih 10 godina, svojim neodgovornim pona{awem, dràva je izgubila kapital u svim tim firmama, tako da u svakoj firmi imamo da je vrednost imovine mawa od vrednosti obaveza. To vi{e ne moè - naglasio je ministar. Radulovi} je ocenio da }e privatizacija preostalih preduze}a dovesti do rasta proizvodwe, pozvav{i lokalnu samoupravu da u~estvuje u tom procesu, kao i doma}e privrednike: - Mislim da }e wihova privatizacija biti podstrek za privredni rast. Naravno da nam trebaju strane investicije, ali moramo da govorimo o svim investitorima, kako doma}im, tako i stranim. Smatram da imamo na{e stru~wake koji mogu da se

Privrednici grada â~ka podràli su dosada{we mere ministra Radulovi}a, kao i predloge o Zakonu o radu. - Privrednici su podràli mere u ciqu smawewa poreza i doprinosa na li~ne dohotke. Pored ovih zakona, mora se pove}ati borba protiv sive ekonomije. Sve te mere doprine}e novom zapo{qavawu i puwewu buxeta. Podràli smo ministra i o~ekujemo da Vlada Srbije bude jedinstvena u ovim merama. Ministar je firmama u restrukturirawu dao sugestije na koji na~in da {to pre zavr{e taj proces. Podr{ku Radulovi}u smo dali i zbog toga {to je prvi ministar koji je “zagrebao” u osiwe gnezdo zvano SIEPA, Fond za razvoj, Agenciju za privatizaciju, koja je bila kamen spoticawa i generator lo{ih privatizacija - rekao je Dragan Jovi}, predsednik Foruma privrednika â~ka. je re~i i o CER-u, FRA, “Fabrici hartije”, “@itoprometu”, svim preduze}ima koja imaju probleme u poslovawu, ali i onim koja dobro funkcioni{u. Nadam se da }emo imati konkretna re{ewa - rekao je gradona~elnik Vojislav Ili}. Nakon sastanaka ministri Sa{a Radulovi} i Velimir Ili}, sa rukovodstvom grada, posetili su kompaniju “Sloboda” i preduze}e “Domis”. N. R.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

POLITIKA

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

ODR@ANA 21. SEDNICA SKUP[TINE GRADA

ÂÂK ME\U NAJMAWE ZADU@ENIM GRADOVIMA Na posledwem skup{tinskom zasedawu, odbornici su ve}inom glasova usvojili izve{taj o izvr{ewu gradskog buxeta za prvih devet meseci ove godine i predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o buxetu â~ka za 2013. godinu. Skup{tinska ve}ina je, izme|u ostalog, usvojila i predloge odluka o izmenama i dopunama Statuta grada â~ka i o savetniku za za{titu prava pacijenata, kao i odluku o izmenama Statuta Narodnog muzeja. a 21. sednici Skup{tine grada, odrànoj pro{log petka, odbornici su ve}inom glasova usvojili izve{taj o izvr{ewu buxeta grada â~ka za period od 1. januara do 30. septembra ove godine, kao i predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o buxetu grada za 2013. Na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi} istakao je izme|u ostalog, u izve{taju o realizovawu buxeta za prvih devet meseci ove godine, da su prihodi i primawa buxeta u 2013. ostavreni u ukupnom iznosu oko 2.400.000.000 dinara, {to predstavqa oko 65 odsto u odnosu na planirane prihode i primawa buxeta u ovoj godini. Govore}i o rashodima, na~elnik je rekao da je imalo dovoqno sredstava za funkcionisawe svih buxetskih korisnika. Kada je re~

Zoran Todosijevi} o kreditnom zaduèwu, u izve{taju je istaknuto da je grad kreditno zaduèn dugoro~nim kreditom u iznosu od 147.000.000 dinara, a da ukupna vrednost otpla}ene rate do 30. septembra ove godine, bez kamate, iznosi 18.525.000 dinara. - Kada smo 4. oktobra radili prvu izmenu odluke o buxetu, napomenuli smo da }emo veoma brzo, u roku od mesec dana, raditi rebalans buxeta, odnosno kada se steknu pravni uslovi da na aproprijacijama poqoprivrede rotiramo 10 miliona, koje nismo mogli da iskoristimo za subvencionisawe kredita za kamate, ve} da ta sredstva preusmerimo na bespovratna podsticajna sredstva u poqoprivredi. To je osnovni razlog ovog rebalansa buxeta - podsetio je Todosijevi}. Realizacija buxeta u prvih devet meseci ove godine bila je predmet poduè diskusije, naro~ito opozicije. Odbornici opozicionih stranaka kaù da su pove}ani tro{kovi indirektnih buxetskih korisnika, kao i da su pojedine pozicije za neke investicije “probijene” vi{e puta. Tako|e su istakli da mnoge obe}ane investicije nisu

ni zapo~ete, a za one koje su u toku ne veruju da }e biti zavr{ene u predvi|enom roku. Wihovo mi{qewe je da je buxet za 2013. godinu pretenciozan, nerealan i politi~ki. Jedna od kritika odnosila se i na to da je ovaj izve{taj morao da bude mnogo ranije podnet i da predstavqa virtuelnu realnost. Dragan Vu~eti} (DS), smatra da izmeweni buxet za 2013. godinu karakteri{e izuzetno pove}awe tro{kova na teret smawewa investicija. Ipak, DS, kao opoziciona stranka, ne smatra da samo treba kritikovati, pa se ~ulo da u buxet za 2014. godinu treba uvrstiti i predlog da â~ak jedan dan bude i Sajamski grad. - Odborni~ka grupa Pokreta Dveri }e podràti ove izmene i dopune buxeta, zbog toga {to je za nas, kao i za vas, neprihvatqivo da sredstva koja su namewena za poqoprivredni buxet ostanu neutro{ena. Ali, iznova apelujem i skre}em pa`wu na potrebu da se zaista na vreme temeqno pripremimo za inovacije u oblasti poqoprivrednog buxeta za slede}u godinu. Mislim da je nadle`ni skup{tinski Savet za poqoprivredu napravio zna~ajne pomake po pitawu analitike bavqewa poqoprivrednom tematikom na nivou SG, ali i da nedostaje jedan iskorak u samoj izvr{noj vlasti, na nivou slu`be za lokalni ekonomski razvoj, Gradskog ve}a i drugih najodgovornijih li~nosti, koji bi upravo trebalo da na neki na~in podstaknu daqi razvoj poqoprivrede - rekao je Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske), oceniv{i da je Savet za poqoprivredu dao mnogo novih, sveìh i zanimqivih ideja, i, {to je najva`nije, naj~e{}e su bile donete jednoglasno od strane svih ~lanova odbora, koji dolaze iz redova i vlasti i opozicije. Iz redova odbornika vladaju}e koalicije moglo se ~uti da je u prvih devet meseci bilo uravnoteèno tro{ewe buxeta, i da stawe na ra~unu grada ukazuje na likvidnu situaciju u buxetu. Visina kreditne zaduènosti svrstava â~ak u rang lokalnih samouprava koje su najmawe zaduène u Srbiji, re~eno je, izme|u ostalog, na sednici. Drago Milo{evi} (SNS) je istakao da su se stekli uslovi da se u narednih par dana raspi{e novi konkurs za dodelu najmawe 10 miliona dinara, koja su ostala neraspodeqena, a bila su namewena za subvencionisawe kamata za kratkoro~ne kredite. Pozivaju}i poqoprivrednike da pripreme potrebnu dokumentaciju i da se korektno pona{a-

ju pri wenom dostavqawu, Milo{evi} je apelovao na proizvo|a~e da dostave validnu dokumentaciju i upozorio da }e kontrole Komisije za poqoprivredu biti poja~ane. - Uspe}emo da do kraja godine realizujemo i ovih 10, odnosno 11 miliona dinara. Kada govorimo o radu izvr{ne vlasti, ~iwenica da smo pove}ali buxet za poqoporivredu, u odnosu na 2012. godinu, za 15 miliona dinara, govori da Gradska uprava jako vodi ra~una o poqoprivredi. Pored Saveta za poqoprivredu, koji je ove godine radio izuzetno, istakao bih i Komisiju za poqoprivredu, koja je mnogo doprinela da se po{tuju pravila o dodeli subvencija - naglasio je Vladan Mili} (URS), koji je najavio da za 2014. godinu predstavnici izvr{ne vlasti pripremaju i jedan projekat o revitalizaciji sto~arstva. NEZAVISNOST INSTITUCIJA I PREDNOST STRUCI Govore}i o predlogu odluke o izmenama i dopunama Statuta grada â~ka, koji se odnosi na usagla{avawe Statuta sa Zakonom o pravima pacijenata, Qubi{a Milosavqevi}, predstavnik GU za op{te i zajedni~ke poslove, istakao je da je ovim zakonom, donetim krajem maja, na celovit i jedinstven na~in ure|eno pitawe za{tite prava pacijenata, koje je ranije bilo sadràno u Zakonu o zdravstvenoj za{titi: - Zakon o pravima pacijenata predvideo je, pored ostalog, obavezu lokalnih samouprava da u roku od {est meseci, od kada je stupio na snagu, obezbede uslove i sredstva za rad savetnika pacijenata i Saveta za zdravqe, {to nalaè izmene Statuta grada. Ustanovqavaju se posebni mehanizmi, procedure, rokovi, defini{u sva prava koja pacijenti imaju, a utvr|ena je i nadle`nost budu}eg Saveta za zdravqe gradske Skup{tine. Ovo radno telo Skup{tine grada, kako je odbornike informisao Milosavqevi}, ima}e 13 ~lanova. U sastavu GU za op{te i zajedni~ke poslove, kao samostalna organizaciona jedinica, bi}e otvorena i Kancelarija za za{titu prava pacijenata, kojom }e rukovoditi savetnik, koji }e biti raspore|en do 31. decembra. Na ovo mesto, moè biti postavqen diplomirani pravnik sa tri godine radnog iskustva, rekao je Milosavqevi} i naglasio da je novi Zakon o pravima pacijenata predvideo 19 novih prava.

Pojedini odbornici su ukazali na ~iwenicu da je neophodno edukovati gra|ane o wihovim pravima, ali i obavezama. Aco \enadi} (Dveri srpske) je predloìo da u svim zdravstvenim centrima, odnosno u ~ekaonicama bude dostupan od{tampan materijal sa pravima pacijenata i brojem telefona savetnika, jer bi to, prema wegovim re~ima, bio pravi na~in informisawa gra|ana. Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) je apelovao na sve odbornike, “posebno na vlast”, da poku{aju da na ovom primeru do kraja ispo{tuju nezavisnost institucija i daju prednost struci. Ve}inom glasova prisutnih odbornika usvojene su i odluke o izmenama i dopunama Statuta grada â~ka i o savetniku za za{titu prava pacijenata. U dnevni red naknadno je uvr{ten i predlog odluke o dopuni odluke o pravima i uslugama u socijalnoj za{titi iz nadle`nosti grada â~ka, koji je tako|e prihva}en. DR ALEKSANDAR PAJOVI], V. D. DIREKTORA DOMA ZDRAVQA Veqko Negovanovi}, predsednik Skup{tine grada, obavestio je odbornike i javnost, da je odlukom Kulturno prosvetne zajednice dràve Srbije, gospo|a Delfina Raji}, nosilac zlatne zna~ke za dosada{wi rad. êstitaju}i na priznawu, predsednik SG je kazao da je to istovremeno i priznawe svih zaposlenih u ovoj na{oj ustanovi kulture, a na neki na~in i zasluga odbornika, koji su uvek imali sluha za planove i omogu}avali sredstva da se oni uspe{no realizuju. U svojoj uvodnoj re~i Delfina Raji}, direktorka Narodnog muzeja, podsetila je da je Vlada Republike Srbije, jo{ 30. aprila, na svojoj sednici donela odluku da se Narodnom muzeju u â~ku dodeli status ustanove od nacionalnog zna~aja, na osnovu rezultata rada na za{titi postoje}ih kulturnih dobara, prisustva u kulturnom ìvotu Srbije, rezultata nau~no-istraìva~kog rada zaposlenih, doprinosa u istraìvawu i prou~avawu kulturnog nasle|a, kao i doprinosu u o~uvawu kulturnog identiteta srpskog naroda. Tako|e, ve}inom glasova prisutnih odbornika, usvojen je i predlog odluke o davawu saglasnosti na odluku o izmenama Statuta Narodnom muzeja, pa je i dosada{wi naziv promewen u Ustanovu kulture od nacionalnog zna~aja Narodni muzej â~ak. Odbornici su usvojili i predloge Komisije za kadrove i mandatno-imunitetska pitawa. Za vr{ioca du`nosti direktora Doma zdravqa “â~ak” imenovan je dr Aleksandar Pajovi}, specijalista op{te medicine, a doneta su i re{ewa o imenovawu privremenog Upravnog i privremenog Nadzornog odbora Doma zdravqa “â~ak”, kao i o prestanku du`nosti jednog ~lana Nadzornog odbora i jednog ~lana Komisije za imenovawe direktora JKP “Moravac” Mr~ajevci. N. R.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

VOJNI AVION SE SRU[IO U MR^AJEVCIMA

DELOVI AVIONA LETELI NA SVE STRANE

ojni avion „orao J22“ sru{io se pro{log petka u mr~ajeva~kom zaselku Qubi~i}i, na samo 25 metara od jedne ku}e. Major Ivan Panti} iz 98. vazduhoplovne brigade Kraqevo, koji je pilotirao letilicom, uspeo je da se katapultira pre pada aviona, koji se zatim rasuo u parampar~ad. Major Panti}, koga je vetar odneo na oko 500 metara udaqenu wivu, ubrzo je bez te`ih povreda preba~en prvo u Kraqevo, a zatim na VMA, radi daqih kontrolnih pregleda. Vojni istra`ni organi jo{ utvr|uju {ta je dovelo do pada „orla“ samo oko pet kilometara od piste u La|evcima, odakle je avion poleteo. Kao i pilot Panti} i me{tani Mr~ajevaca taj 15. novembar }e dugo pamtiti i slaviti. Jer, iako su se usled jake eksplozije, zapaqeni delovi „lovca bombardera“ razleteli u krugu od nekoliko stotina metara, niko od me{tana ovog zaselka sa oko dvadeset domova nije povre|en. Na sre}u, sve se zavr{ilo sa mawom materijalnom {tetom na wihovim domovima i pomo}nim objektima.

SRE]A SAÛVALA MRÂJEVÂNE Avion je na probni let poleteo oko 12,35 ~asova sa aerodroma La|evci, a samo nekoliko minuta kasnije pilot je morao da se katapultira. Sve se doga|alo kao na filmskoj traci. Prema re~ima na~elnika Sektora za vanredne situacije Moravi~kog okruga Dragi{e Bro}i}a, u 12,39 vatrogasno-spasila~ka ekipa u â~ku dobila je dojavu da je avion pao na raz-

delovi aviona, a ve{ta~ewa mogu potrajati i nekolko meseci.

Mesto pada aviona

Porazbijani prozori i crepovi

Uznemireni me{tani

me|i Mr~ajevaca i Slatine. -Na{a ekipa je stigla u 12,57 i zatekli su olupinu koja gori. Prema re~ima o~evidaca, pilot se uspe{no katapultirao i prizemnio bez povreda. Ima mawih o{te}ewa na neko-

Prema pisawu beogradskih medija, vojni avion koji se sru{io u Mr~ajevcima, tre}i je „orao“ Vojske Srbije koji je izgubqen u nesre}ama u posledwih pet godina. U sve tri udesa piloti su uspeli da isko~e pre pada aviona i tako se spasu. „Orao“ je jednosed, dug je 13 metara, a wegova te`ina je 5.750 kilograma. Vojni avion „orao J-22“ neposredno pre poletawa bio je na popravci u radionici na aerodromu u La|evcima.

liko ku}a i pomo}nih objekata, na kojima su uglavnom popucala stakla na prozorima i vratima, kao i crepovi na krovovima. Sre}a je da je avion pao na livadu - izjavio je Bro}i} odmah posle nesre}e. Me{tane ovog dela Mr~ajevaca veoma je uznemirio pad aviona, jer ka`u da ih je samo puka sre}a spasila od velike nesre}e. Delovi aviona su zapalili krov ku}e Rusomira Neranxi}a, u kojoj su uku}ani sa kom{ijama pili kafu. -Zbog hladnog vremena, ve}ina qudi je u to vreme bila u ku}ama. Ja sam bio pored ku}e i prvo sam ~uo ka-

ko je ne{to puklo, a onda i jaku eksploziju, od koje mi se ~inilo da }u ogluveti. Ugledao sam avion i mislio da }e pasti na mene. Video sam pilota sa padobranom, koga je vetar nosio na suprotnu stranu. Gledao sam kako zapaqeni delovi aviona lete na sve strane, po livadama, na ku}e... Bilo je stra{no, ali sve je dobro pro{lo kad smo `ivote sa~uvali - ka`e ovaj Mr~ajev~anin. Avion je pao 25 metara od ku}e Milomira Neraxi}a, u kojoj nije bilo nikoga. Delovi aviona bili su zapaqeni na sve strane. Me{tani su zajedno sa vatro-

gascima gasili vatru. Nekoliko wih otr~alo je prema mestu gde je pilot Panti} pao. Kaù da su ga zatekli kako sedi i da je odmah zatraìo mobilni telefon da bi se javio porodici. -Malo je drhtao, pa smo ga uvili u }ebad. Ali nije bio povre|en, samo se àlio da ga bole le|a. Prvo je pitao gde je pao avion i da li ima poginulih. Odahnuo je kad smo rekli da niko nije povre|en. Ubrzo je stigla i policija, a zatim i helikopter koji ga je odvezao u bolnicu – ispri~ali su ovi me{tani. U Mr~ajevce je ubrzo posle pada aviona stigao i gradona~elnik â~ka Vojislav Ili} zajedno sa svojim saradnicima. Ili} je obe}ao pomo} me{tanima u sanaciji o{te}enih ku}a. -Va`no je da nije bilo povre|enih, a {teta }e se brzo i lako nadoknaditi – rekao je Ili}. Vojni istra`ni organi jo{ nisu saop{tili {ta je uzrok pada aviona. Prema standardnoj proceduri, trebalo bi da se sakupe svi

U NESRE]I PRE GODINU I PO POGINULA ÊTIRI ÔVEKA Me{tani Mr~ajevaca dobro se se}aju da se na samo nekoliko stotina metara gde se pro{log petka sru{io vojni avion, pre godinu i po dana dogodila te{ka nesre}a, koja je odnela ~etiri ìvota. U wihovo selo se 10. aprila 2011. godine sru{ila i potpuno izgorela „cesna“ i to svega desetak minuta posle uzletawa sa sportskog aerodroma u Preqini. Tada su poginuli Milun Vukoti} (60) iz Ariqa, koji je pilotirao svojom sportskom „cesnom 172“, Goran Ivankovi} (34) iz â~ka, Dragutin \orem (36) i Borisav Ili} (59) iz Mr~ajevaca. Obudkcioni nalazi pokazali su da je pilot bio zdrav, a da je najverovatniji uzrok pada aviona gubitak kontrole usled ulaska u rotornu struju vetra na ekstremno maloj visini. Prema pri~ama o~evidaca te nesre}e, avion je leteo prema zapadu, paralelno sa magistralnim putem â~ak – Kraqevo, na visini od svega 50 metara. U jednom trenutku on se nagnuo na desnu stranu i po~eo da gubi visinu, a zatim udario u niskonaponske elektri~ne vodove i udario u zemqu. Nakon pada do{lo je do poàra i dve velike eksplozije, a sva ~etiri putnika poginula su na licu mesta. V. T.

AKTINOSTI JP „GRADAC“

REKONSTRUKCIJE MOSTOVA U JE@EVICI I MRÂJEVCIMA o skora rizi~an za saobra}aj, prepu{ten zubu vremena i propadawu, most na jeèvi~koj reci ovih dana dobio je sasvim novi izgled. Potpuno su sanirani temeqi, kao i stubovi koji su pretili da padnu, ograda i na kraju posle asfaltirawa, kako savremeni standardi nalaù, ura|ena je pe{a~ka staza. U rekonstrukciju mosta u Jeèvici uloèno je oko 1.300.000 dinara, a radove je izvelo preduze}e „Tatovi}“. - I ovi radovi su deo pro-

jekta „Izgradwa mostova na teritoriji â~ka“, za ~iju realizaciju je iz gradskog budèta izdvojeno {est i po miliona dinara. Most u Jeèvici je ranije bio uì i zbog nagle krivine u wegovoj neposrednoj blizini, rizi~an za saobra}aj. Tu su se ranije de{avale saobra}ajne nesre}e. Sada je pro{iren ibezbedniji za prolaz kako putni~kih, tako i teretnih vozila, traktora i ostale poqoprivredne mehanizacije. Vrlo sam zadovoqan i nadam se da smo dosta olak-

{ali me{tanima Je`evice i svima koji ovuda prolaze - izjavio je direktor Javnog preduze}a „Gradac“ Neboj{a Jovanovi}. On je u utorak, zajedno sa saradnicima, posetio Je`evicu i propratio radove koji su dobrano bili privedeni kraju. Kako je najavio, u ovom selu tek predstoje radovi. Uskoro }e biti ura|en Tomani}a put. Sasvim novi izgled dobi}e i most u Mr~ajevcima koji se nalazi u blizini {kole. - Ovde nije bilo pe{a~kih staza, {to je deci i osta-

lim pe{acima dosta ote`avalo kretawe. Uradi}emo i pe{a~ke staze, a radovi bi trebalo da budu zavr{eni slede}e sedmice. Kada bude gotova rekonstrukcija mosta, sledi asfaltirawe prilaza - najavio je Milo{ ^ekanovi}, {ef Slu`be za investicije i nadzor JP „Gradac“. Rekonstrukcija mosta u Mr~ajevcima ko{ta 700 hiqada dinara i deo je projekta ure|ewa javnih povr{ina, a finansira je Savet za bezbednost saobra}aja. Kako je napomenuo

Neboj{a Jovanovi}, prevashodni ciq rekonstrukcije mosta u Mr~ajevcima je bezbednost dece i osta-

lih u~esnika u saobra~aju. Do zime bi}e obnovqeno jo{ pet mostova na teritoriji ^a~ka. Z. J.

DRU[TVO

SBERBANKA SRBIJE OTVORILA REGIONALNI CENTAR U ^A^KU

BANKA ZA RAST I RAZVOJ, A NE ZA PRE@IVQAVAWE edma u potpunosti rebrendirana ekspozitura Sberbanke u Srbiji, otvorena je pro{log ~etvrtka u â~ku. Valerij Ovsjanikov, predsednik Izvr{nog odbora Sberbanke Srbije je zajedno sa Marijanom Vasilesku, ~lanom Izvr{nog odbora zaduènom za poslovawe sa stanovni{tvom, presecawem sve~ane vrpce i zvani~no ozna~io po~etak rada ~a~anske Sberbank ekspoziture. Valerij Ovsjanikov je rekao da Sberbanka Srbije uspe{no posluje u Srbiji ve} skoro godinu dana i da svoje usluge kreira na fleksibilan na~in prema aktuelnim potrebama klijenata, kako bi oni bili servisirani brzo, efikasno i sa {irokom lepezom zanimqivih proizvoda. - â~ak je administrativni i ekonomski centar Moravi~kog okruga, koji je poznat po vrednim qudima koji ovde ìve i rade, kao i po svom preduzetni~kom duhu i dugoj tradiciji uspe{nog poslovawa velikog broja preduze}a, sa velikim brojem zaposlenih gra|ana. Upravo iz tih razloga â~ak je jedan od na{ih regionalih centara i mi }emo, kao najve}a ruska banka, pruìti punu podr{ku svim fizi~kim licima, kao i preduze}ima koja ovde posluju, kako bi im omogu}ili da razviju svoje poslovawe u â~ku i ovom regionu. Kao dru{tveno

odgovorna kompanija koja vodi ra~una o lokalnoj zajednici u kojoj posluje i dobrobiti svih gra|ana koji u woj ìve i rade, danas smo Zdravstvenom centru “Dr Dragi{a Mi{ovi}” u â~ku poklonili odre|enu koli~inu name{taja i nadamo se da }e to u odre|enoj meri unaprediti kvalitet usluga ove institucije - rekao je Ovsjanikov, prilikom sve~anog otvarawa ekspoziture i istakao da }e banka nastaviti sa svojim poslovnim aktivnostima i ulagati jo{ vi{e novca u region. “Iako kriza nije jo{ gotova, Sberbanka u Srbiji je za rast i razvoj, a ne za preìvqavawe”, naglasio je Ovsjanikov. - Sa ponosom mogu re}i da je Sberbanka Srbije deo jedne najbrè rastu}e finansijske institucije u svetu, koja broji vi{e od 100 miliona klijenata. I upravo bez vas, na{ih klijenata, takav uspeh ne bi bio mogu}. Hvala vam, {to ste danas ovde sa nama, jer ste vi na{a inspiracija da u svom poslu budemo jo{ boqi. Posebno bih zahvalila na{im klijentima, koji su tokom rebrendirawa ekspoziture bili strpqivi i puni razumevawa. Nadam se da }emo uslugom, brigom o vama i finansijskim savetima mo}i da vam se oduìmo na najboqi mogu}i na~in - istakla je Jelena Stanojlovi}, direktorka ekspoziture â~ak.

ELEKTRONSKE PRIJAVE ZA OBRA^UN PLATA I PDV egionalna privredna komora Kraqevo Organizaciona jedinica ^a~ak organizovala je u utorak jednodnevni seminar na temu “Uloga savrmenih poslovnih re{ewa u reformi poreske uprave”. Seminar je bio namewen kwigovodstvenim agencijama, finasijskokwigovodstvenim kadrovima u preduze}ima, menaxerima firmi. Ciq je bio da se svi korisnici informi{u o novom na~inu poslovawa. Od 1. januara 2014. svi obrasci za obra~un plata bi}e

plasirani elektronskim putem, a od jula i sve prijave za PDV. Da bi taj proces mogao da bude primewen, neophodno je da svi korisnici imaju elektronske sertifikate. Za preuzimawe sertifikata i dodatne informacije kwigovodstvene agenicije i finansijske slu`be mogu se informisati u Regionalnoj komori Kraqevo OJ ^a~ak. regionalna komora organizovala je ovaj besplatni seminar u saradwi sa preduze}em “SAOP” iz Novog Sada.

KORAK PO KORAK IZ KRIZE Prisutnima se obratio zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, koji je izrazio zadovoqstvo, ne samo u ime grada, ve} i u ime na{ih sugra|ana i privrednika, jer je, kako je kazao, potpuno uveren da Sberbanka ima takav kapacitet koji mo`e da ponudi sigurne proizvode, odnosno kvalitetne i povoqne usluge. Lukovi} je tako|e izrazio zadovoqstvo {to }e na{i mladi, stru~ni qudi imati priliku da se zaposle i stvaraju uslove za boqi `ivot. Goste je pozdravio i Zvonko Tufegxi}, sekretar Privredne komore za Ra{ki i Moravi~ki okrug: - Mi znamo da je to moderna, efikasna i pre svega sigurna banka, i kao takvu je do~ekujemo na na{em regionu. @elimo da ponudimo i sve ono {to novo mo-

derno poslovawe u privredi traì, a posebno sam siguran da }emo omogu}iti finansijske transakcije u inostranstvu, kao i da }e privrednici imati ozbiqnog partnera. Skupu su prisustvovali i Vladimir Vlasov, {ef ekonomskog odeqewa Ambasade Ruske Federacije u Srbiji, Grigori êrnenko, direktor Sberbanke za poslovawe sa klijentima iz Rusije i ZND, Aleksandar Lesin, ekonomski savetnik trgovinskog predstavni{tva Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Brankovi}, savetnik trgovinskog predstavni{tva Ruske Federacije u Srbiji za region zapadnog Balkana, Jelena Bo{kovi}, direktorka Bolnice u â~ku i ugledni privrednici i gra|ani â~ka. N. R.

ZDRAVSTVENA KONTROLA U TR@NOM CENTRU P

Sli~ne akcije, u saradwi sa zdravstvenim radnicima, Dru{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti sprovelo je u firmi “B eksport” i u Klubu penzione-

NOVINE U ELEKTRONSKOM POSLOVAWU

CRVENI KRST PROSLAVIO SVETE VRA^EVE

RANO OTKRIVAWE [E]ERNE BOLESTI

ovodom 14. novembra, Svetskog dana borbe protiv dijabeta, Zavod za javno zdravqe ^a~ak i Dru{tvo “Dijabetes melitus” organizovali su akciju ranog otkrivawa {e}erne bolesti u “Tempu”. Uz svesrdnu pomo}, akciju su podr`ali Centar za preventivne aktivnosti i Polivalentna slu`ba Doma zdravqa i u~enici Medicinske {kole. Na dan i uo~i jo{ jedne slave, po obi~aju, u Tempu su vladale velike gu`ve. I stariji, ali i mla|i kupci povremeno su ~ekali u redu da prekontroli{u nivo {e}era u krvi i pritisak.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

ra na Qubi}skom keju. U skoro svakoj akciji budu otkriveli novooboleli. Dijebetes mo`e godinama da ne pokazuje simptome, izaziva niz te`ih hroni~-

nih bolesti. Najpouzdanija preventiva, osim primene zdravih stilova `ivota, su redovne zdravstvene kontrole. Z. J.

prostorijama u kojima se danas nalazi Crveni krst ^a~ak, Sveti Vra~evi Kozma i Damjan prvi put su proslavqeni daleke 1936. godine u tada{wem Domu staraca i starica. Bila je to najstarija takva ustanova u Kraqevini Jugoslavije. U novije vreme Crveni krst je pet puta slavio krsnu slavu. Ve} po tradiciji, bila je to i prilika za detaqnije “zavirivawe” u poslovne poduhvate. - Iza nas je te{ka godina, ali smo uspeli da je prevazi|emo. Kada su potrebe za na{im uslugama bile ve}e od mogu}nosti, obra}ali smo se donorima za pomo}. Danas Crveni krst ^a~ak jedini ima pekaru u Srbiji, u Narodnoj kuhiwi se hrani vi{e od 700 qudi, okupili smo ar-

miju od tri hiqade dobrovoqnih davalaca krvi - navela je Biqana Davidovi}, generalni sekretar CK â~ak. Ona je pomenula i program brige o starima koji Crveni krst realizuje uz finansijsku podr{ku Evropske unije. Stabilna potpora su im i na desetine mladih volontera. Oni godi{we sporovedu vi{e humanitarnih, obrazovnih i vaspitnih akcija. U ime prisutnih, sre}nu slavu poèlili su dr Radosav Milo{evi}, direktor Zdravstvenog centra â~ak i Zorica Selakovi}, ~lan Upravnog odbora CK. Wihove èqe bile su i da u na{em gradu bude {to mawe qudi kojima je potrebna humanitarna pomo}, kao i da do|u boqi dani za srpsko zdravstvo. Z. J.

SLAVILI I LEKARI

USKORO DOKTORSKI BAL vete Vra~eve Kozmu i Damjana proslavili su i ~a~anski lekari. Uloga doma}ina ove godine pripala je Udruèwu privatnih doktora medicine i stomatologije, a dogodine }e glavni organizatori biti wihove kolege iz dràvne prakse dr Vlade Veli~kovi}, direktor Doma zdravqa â~ak i dr Momir Jankovi}, na~elnik Stomatolo{ke slu`be. Zvanice su se najpre okupile u crkvi Svetog Vaznesewa, gde je obavqen slavski obred, a potom su nastavili druèwe u “Velvetu”. - Nadam se da dolazi vreme kada }e dràvna i privatna praksa biti jedinstvene i da }e privatnici mo}i da sklapaju ugovore sa Republi~kim fondom za zdrav-

stveno osigurawe - rekao je doma}in ovogodi{we slave doktor stomatologije Milojko Mi{ko Jovanovi}. Iako ih zakon nije objedinio, golim okom posmatrano, izgleda da su ~a~anski lekari slo`ni. Uskoro im sledi jo{ jedno dru`ewe, veliki doktorski bal prve subote u decembru. Inicijator bala je Udru`ewe privatnih doktora medicine i stomatologije. Z. J.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

DR@AVNI SEKRETAR NENAD BOROVÂNIN POSETIO ÂÂK “Ministarstvo omladine i sporta }e podràti va{e ideje i projekte, ali }e se truditi da vam pomogne i svojim inicijativama”, kazao je dràvni sekretar Nenad Borov~anin prilikom susreta sa predstavnicima omladinskih organizacija i |a~kih parlamenata u â~ku ràvni sekretar za omladinu u Ministarstvu omladine i sporta u sredu je zvani~no otvorio Kancelariju za mlade u â~ku, koja je po~ela da radi 18. februara ove godine. Uz napomenu da je ~a~anska Kancelarija 144. po redu u Srbiji, on je iskazao o~ekivawe da }e ona, po agilnosti i rezultatima rada, biti me|u prvim u dràvi. - Ministarstvo omladine i sporta }e nastaviti da, kroz rad Kancelarije, podràva omladinu â~ka, jer èlimo da u saradwi sa lokalnom samoupravom napravimo {to vi{e servisa za mlade qude, kako bi oni dobili posebno mesto u svakoj oblasti dru{tvenog ìvota. Ako ne bude brige o mladima, ova zemqa ne samo da ne}e imati budu}nost nego }e po~eti da gubi i sada{wost - kazao je Borov~anin, u susretu sa predstavnicima omladinskih organizacija, studenata ovda{wih fakulteta i |a~kih parlamenata. Pre zvani~nog otvarawa kan-

KANCELARIJA ZA MLADE ZVANI^NO OTVORENA

PANEL DISKUSIJA

celarije, on se susreo sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i predsednikom Skup{tine grada Veqkom Negovanovi}em. - Razgovarali smo o na~inima da mlade vi{e ukqu~imo u dono{ewe odluka koje ih se ti~u, kao i o mogu}nostima da se iz buxeta izdvaja vi{e sredstava za wihovo zapo{qavawe, {kolovawe, sportske i kulturne aktivnosti preneo je dr`avni sekretar. Aktivirawe mladih preko udru`ewa i na druge na~ine je, po wegovom mi{qewu, od ogromnog zna~aja. - Ministarstvo }e pomagati onoliko koliko vi budete aktivni, to zaista zavisi od va{ih projekata i ideja, na koje mi mo-

ZAPO[QAVAWE MLADIH

maloj sali Doma kulture u utorak je odràna panel diskusija na temu “Zapo{qavawe mladih u â~ku - {ta moèmo u~initi jo{ danas”. Panel je deo projekta ‘’U~e{}e omladinskog civilnog sektora u kreirawu politika zapo{qavawa mladih’’, koji sprovodi Biznis Start-Up Centar, na teritoriji tri lokalne samouprave â~ka, Kraqeva i Gorweg Milanovca, a zahvaquju}i podr{ci organizacije Solidar Suisse, kancelarije u Beogradu. Na ovom sastanku javnosti su predstavqeni rezultati istraìvawa o lokalnim politikama zapo{qavawa mladih u ove tri lokalne samouprave. I ovo istraìvawe je pokazalo da je najve}i problem mladih nezaposlenost, ali i da postoje resursi koji do sada nisu kori{}eni u ciqu smawewa nezaposlenosti, kao {to je civilni sektor, istakao je menaxer projekta Nemawa Jovi~i}: - Statistika pokazuje da je svaki drugi mladi ~ovek nezaposlen. Otkrili smo da postoje resursi koji do sada nisu kori{}eni, kao {to je civilni sektor i da oni ne u~estvuju u kreirawu politika za mlade. @eleli smo da oja~amo kapacitete organizacija civilnog dru{tva i da ih ukqu~imo u proces kreirawa politika i da na taj na~in angaùjemo mlade. Dali smo preporuke za institucije i nadamo se da }e ve} od slede}e godine glas omladinskih udruèwa mo}i da se ~uje u telima lokalnih samouprava prilikom kreirawa politika za zapo{qavawe. Prema re~ima Ivana Milovanovi}a iz Biznis centra “Suadeo”, ciq mladih je da se obezbedi mesto u lokalnom savetu za zapo{qavwe koji }e zastupati interese mladih.

èmo da odgovorimo, ali }emo se tako|e truditi da svojim inicijativama pospe{imo va{ aktivizam - obe}ao je Nenad Borov~anin. Na dosada{woj podr{ci Kancelariji za mlade, u organizacionom, tehni~kom i finansijskom pogledu, Ministarstvu je zahvalio wen koordinator Aleksandar Simonovi}, dok je Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a i tima za izradu Lokalnog akcionog plana, ukazao na zna~aj ovog dokumenta za budu}i rad Kancelarije i poloàj mladih â~ana. - U toku je javna rasprava, a predlog }e se pred odbornicima na}i naredne godine. To je petogodi{wi plan, koji sagledava

Pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti Aleksandar Da~i}, kaè da je veliki problem motivisanost mladih da se aktivnije ukqu~e u dru{tveni ìvot. Da~i} je naveo primer, da se na posledwem konkursu za izbor koordinatora za romska pitawa, javila samo jedna osoba mla|a od 30 godina, iako su ograni~ewa bila minimalna. - Grad â~ak ulaè velike napore da se pove}a zapo{qavawe. Ove godine izdvojena su zna~ajna sredstva za projekte samozapo{qavawa, oko 30 miliona dinara. U toku je javna rasprava o Lokalnom akcionom planu za mlade koja }e trajati do kraja meseca, a potom }e biti usvojena u SG - rekao je Da~i}. Mladi, ipak, tvrde da im motivacija ne nedostaje. Anica Gavrilovi} iz organizacije Alternativa za â~ak, kaè da je sa masterom iz srpskog jezika i kwièvnosti i prosekom 9,5 pokucala na mnoga vrata, ali da osim obe}awa nije dobila nijednu priliku da se zaposli. - Nisam ~lan nijedne politi~ke partije i mislim da je to problem {to ne mogu da dobijem posao. Toliki trud, dobar prosek i ni{ta ne vredi. Neki poznanici sa mawim prosekom i koji nisu zavr{ili master studije zaposlili su se pre mene. Mislim da su stranke i politika presudan faktor u zapo{qavawu, ~ime se destimuli{u najboqi - kaè Anica Gavrilovi}. Da i mladi mogu da budu uspe{ni dokazuje primer Filipa Radoji~i}a, koji je sa 23 godine osnovao firmu za preradu vo}a “Damek”. Filip smatra da je za pokretawe biznisa potrebna snaga voqe, koja mladima nekad nedostaje. N. R.

grad i wegove potrebe iz svih uglova i preko koga mladi mogu aplicirati za sredstva i lak{e

re{avati svoje probleme. Po wegovom usvajawu, o~ekujemo i zamah rada Kancelarije za mlade objasnio je Trnavac. U razgovoru sa dràvnim sekretarom mladi â~ana su nezaposlenost istakli kao svoj glavni problem. Predstavnici Ministarstva i Grada su izneli mi{qewe da bi se ovaj problem koliko - toliko ublaìo kada bi se mladi, dok tragaju za zaposlewem, kroz radnu praksu ukqu~ivali u preduze}a. U lokalnoj upravi je ve} bilo razgovora o ovom “modelu”, a u toku su dogovori sa privatnim preduze}ima i Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe, kazao je predstavnik Grada. E. V.

DAN FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA protekloj {kolskoj godini na Fakultetu tehni~kih nauka diplomu je steklo 264 studenta osnovnih studija, 94 kandidata su odbranila master rad, dva kandidata su stekla zvawe magistar nauka, a {est ih je odbranili doktorsku disertaciju. Na sve~anosti povodom 38. godi{wice FTN, 15. novembra, kao najboqi diplomac i student generacije, nagra|en je Nenad Panteli}, in`ewer informacionih tehnologija, koji je studije zavr{io sa prose~nom ocenom 9,72. Wemu je pripala tradicionalna nagrada iz Fonda “Prof. dr Milivoje Uro{evi}”, dok je nagrada “Aleksandar Avramovi}” dodeqena Nikoli Markovi}u, najuspe{nijem studentu na odseku elektrotehnike. Nagrade su dobili i najboqi studenti ostalih usmerewa - Aleksandar Te{i}, Dragana Mili}evi}, Nikola Kalojevi} i Danijela Jevti}. U ime FTN ~estitke uspe{nim studentima uputio je dekan Jeroslav @ivani}, rekav{i da oni upisivawem na ovaj fakultet nisu napravili pogre{an izbor. Ciqevi FTN su, prema wegovim re~ima, da bude u dru{tvu najboqih visoko{kolskih ustanova,

prati savremene trendove u obrazovawu i stvara stru~wake koji su konkurentni na trì{tu rada. Mladi qudi, koji poseduju znawe i stru~nost, smatra @ivani}, predstavqaju snagu koja moè da pokrene zemqu iz krize i doprinese wenom razvoju. Proslavi Dana FTN prisustvovali su predstavnici Grada, Kragujeva~kog univerziteta, Ministarstva prosvete i preduze}a sa kojima sara|uje. - Fakultet tehni~kih nauka decenijama se prilago|ava potrebama privrede, wegovi studenti su ki~ma ovoga grada, jer su se mnogi od wih dokazali kao uspe{ni stru~waci, preduzetnici i privatnici - kazao je gradona~elnik Vojislav Ili}. Kulturno - istorijski centar “Srpska kruna” dodelio je fakultetu priznawe “Svetosavski venac”, za o~uvawa srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta. Zahvalnice ~a~anskog fakulteta, za dugogodi{wu i uspe{nu saradwu, dobili su Vojnotehni~ki institut iz Beograda, a iz â~ka Tehni~ko remontni zavod, Ma{insko - saobra}ajna {kola, Elektrodistribucija i HE “Elektromorava”. E. V.

Obavqena sanitarna kontrola objekata za ishranu dece i mladih

HIGIJENA ZADOVOQAVAJU]A reventivnom kontrolom, koju su od 4. do 7. novembra sprovele nadle`ne slu`be Grada, sanitarna inspekcija i Zavod za za{titu javnog zdravqa, obuhva}ene su centralne i distributivne kuhiwe vrti}a i {kola, domova za sme{taj |aka i studenata i dnevnog boravka lica ometenih u razvoju, kao i prostorije u kojima sendvi~e, peciva i ostalu hranu pripremaju snabdeva~i ovih ustanova. Rezultati su pokazali da su u 47 objekata, koliko ih je podvrgnuto kontroli, sanitarno - tehni~ki uslovi zadovoqavaju}i i da se higijena prostorija dobro odr`ava, dok je od 100 briseva, uzetih sa ure|aja, opreme i pribora ispravnih bilo 95.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ NEOBJAVQENIH BELE@AKA ATANASIJA TASE MARI^I]A

SE]AWA NA D Onaj ko s pa`wom pro~ita bele{ke “Ropstvo u Nema~koj (1941 - 1945)”, koje je iza sebe ostavio Atanasije Tasa Mari~i}, zauvek biva izle~en od uvreènog mi{qewa da su na{i sunarodnici koje je Drugi svetski rat odveo u zarobqeni{tvu bili u povla{}enom poloàju u odnosu na one koji su godine okupacije proveli u otaxbini. Nekada{wi zarobqenik je ispisao potresno svedo~anstvo o ìvotu s one strane qudskog dostojanstva, ispuwenim mukotrpnim radom u poniàvaju}im uslovima, ali i èqom da opstane i vrati se u otaxbinu.

tanasije Mari~i} (1919 2002), starijim â~anima poznat kao op{tinski slu`benik, poti~e iz uì~kog sela Qubawe. Wegovo roditeqi, Vidoje i Vi{wa, izrodili su sedmoro dece, a Tasa, {esti po redu, bio je od prvoro|enog Milivoja, koji se opredelio za sve{teni~ki poziv, mla|i ~itavih 15 godina. Pripremaju}i se za vojnu slu`bu, dvadesetjednogodi{wi mladi} se uo~i Drugog svetskog rata nalazio u podoficirskoj {koli u Beogradu. Sa izuzetnim darom da svoja opaàwa na zanimqiv na~in saop{ti ~itaocu, on }e kasnije, stavqaju}i na papir svoja se}awa, opisati atmosferu i istorijska de{avawa u Beogradu krajem marta i po~etkom aprila 1941. godine. Naro~ito su sna`ne slike bombardovawa prestonice, koje ga je zateklo u Ulici kraqice Natalije, gde se, prema ratnom rasporedu, nalazio u Sanatorijumu “@ivkovi}”, odnosno petoj rezervnoj bolnici. - Nedeqa je, ne radi se, lepo jutro nagove{tava da }e biti i dan lep. Jutarwa magla diè se sa u{}a Save u Dunav starim ru{evinama Kalemegdana i, postepeno se {ire}i beogradskim ulicama, gubi u visinama grada. Ve}ina jo{ spava i dok je san savladao svakodnevne brige i radosti, od-

jednom jak i prodoran zvuk jedne, pa dve, pa vi{e sirena. Svojim zavijawem paraju vazduh i nagove{tavaju opasnost koja se pribli`ava glavnom gradu. Beograd je slobodan grad, pa javili su preko radija, te{imo se. Izlazimo napoqe, gledamo u nebo odakle se ~uje brujawe motora.”Ma to su na{i avioni, ve`baju”, pri~aju pojedinci, a Joca apotekar, rezervista sa ratnim rasporedom u ovoj bolnici, nas uvereva: “Ma ~ujte, qudi, to su neprijateqski avioni, za koji ~as }e po~eti da nas bombarduju, kakav otvoren grad, nego sklawajmo bolesne u skloni{ta ispod bolnice ... BOMBARDOVAWE “OTVORENOG GRADA” …Vazduh je pun dima i pra{ine. Elektri~na centrala je uni{tena, struje nema, silazim u podrum bolnice, pun je naroda, zdravog i bolesnog. Stojimo nasloweni le|ima na zid dok zemqa podrhtava od eksplozije. Ministarstvo vojske je u blizini, kako koja bomba padne na wega, ceo red nas naslowenih na zid poleti na drugu stranu, ~im slede}a bomba, ba~ena na @elezni~ku stanicu eksplodira, sila vazdu{ne energije vra}a nas na stranu na kojoj smo bili. Bolesnici, na podu ispred nas, umiru. Krug bolnice je pun rawenika, jauci i lelek se pome{ali sa eksplozijom bombi, zemqa neprestano podrhtava, zagu{qivo je ... Toga dana, ta~no u 10 ~asova, napustio sam Sanatorijum i, pod ki{om bombi, Ulicom kraqice Marije krenuo ka Bawici. Dolazim

gu izdr`ati, iskidane ruke i noge, prosuta creva. Sav se ovaj jad i ~emer, kukwava rawenog i izgubqenog naroda gubi u huci sirena i eksploziji bombi ...

na Slaviju i taman da je pre|em, ali me obori tresak na zemqu. Velika tempirana bomba pala je ispred mene, na tridesetak metara, zarila se duboko u zemqu i tek tada eksplodirala. Tramvajske {ine su pokidane i svojim krajevima {tr-

JADNA VOJSKO, [TA SI DO^EKALA Pitomci podoficirske {kole su u narednim danima delili sudbinu jugoslovenske vojske, nepripremqene za rat i prepu{tene odlukama doma}ih i stranih silnika. Posle “aprilskog rata” i vesti o kapitulaciji, koja je od strane rodoqubivih i ponosnih mladi}a primqena sa ogor~ewem i suzama, vra}aju se ku}ama i i{~ekuju {ta }e se daqe de{avati. Kada je iz rodnog sela jednog dana

Tasa sa suprugom Milkom

~e u onom dimu od pra{ine u nebo. Od detonacije sru{ila se zgrada na samom uglu i zatrpala prolaz prema Bawici. Prebacujem se, gotovo puze}i, preko ru{evima od cigala i hitam napred … Kod Kara|or|evog parka zastajem, pitam se da li da idem daqe ili da ostanem sa narodom i sklonim se u skloni{ta. Taman da kro~im na staze parka, ali me zaustavi eksplozija, nebo se zamra~i, ni{ta se ne vidi, pomislih “kraj”. Bomba je ba~ena na ovaj narod u parku, duboku je u zemqi eksplodirala, i{~upano drve}e svojim korewem {tr~i u vazduhu. Delovi qudskih tela vise na granama drve}a, pojedine le{evi, razmrskane i kaskomadane, jaka detonacija je bacila ~ak do Veterinarskog fakulteta. Kre}em se oprezno, le{evi ispred mene i na trotoarima, s obe strane, poku{avam da gledam pravo ili uvis, ali ne mogu. Bo`e, {ta je ovo, ose}am da ne mo-

su bili odre|eni da vode ra~una o qudima po grupama, da svi rade i da ko ne pobegne. Od grupe se niko nije smeo udaqavati bez dozvole straàra i tuma~a. Ti qudi bili su ustvari taoci, ako neko iz grupe pobegne, odmah je i on ubijan pri povratku u logor … Na{i vojnici, okruèni straàrima na beogradskim ulicama, izgledali su jadno i ~emerno, pravili su se vi{e bedni nego {to su bili, pa su prosili od prolaznika hranu i novac, toliko su pojedinci nisko pali da su, ionako prezreni od naroda, jo{ vi{e navukli na sebe ponièwe i sramotu. Prolaznici su sada u nama gledali bednike, prosjake, izmrcvarena i ponièna bi-

dorfu, sredwovekovnoj varo{i u sredwoj Austriji, srpski vojnici su li~ili na aveti . - Kako smo u{li u prvu ulicu, privukli smo pa`wu prolaznika, koji zastaju na trotoarima i qubopitqivo nas posmatraju. Pitaju stra`are ko smo, odgovaraju “Serb”, “bandit”. Izgu`vani, neobrijani, bledi i ispijena lica, sa ono malo stvari {to dr`imo u torbicama, jadno izgledamo. Kora~am te{ko u ovoj prqavoj i izgladneloj koloni. Prolaznici i ne slute da se u ovoj koloni nalaze qudi svih profesija i zanimawa i da je jedina wihova krivica {to su voleli svoju zemqu, slobodu i nezavisnost. Mnogi od prolazni-

Tasini roditeqi Vidoje i Vi{wa

oti{ao u Uìce, Tasa je saznao za nare|ewe glavne nema~ke komande da se svi aktivni oficiri, podoficiri i vojnici Jugoslovenske vojske “imaju javiti u roku od dvadeset~etiri sata svojoj Vojnoj komandi”. U uì~koj kasarni, gde se potom obreo, kruìla je pri~a da }e se vojnici po dobijawu objava vratiti ku}ama, ali se ispostavilo da se stvarna namera Nemaca umnogome razlikuje od ovih glasina. Sa ostalim oficirima i vojnicima Tasa Mari~i} biva transportovan u Beograd, a boravak u logoru na Bawici zauvek se urezao u wegovo pam}ewe: - Posle izvr{enog prebrojavawa, odvajali bi nas po grupama i straàrno sprovodili u grad, na ra{~i{}avawe ru{evina, popravqawe kanalizacije i vodovodnih cevi. Vukli smo u kolicima ciglu, crep, polomqeni razni materijal i |ubre sa ulica na Dunavski kej. Podoficiri

}a, pa su iz saàqewa davali {ta su mogli i imali. Jadna vojsko, {ta si do~ekala! UMESTO NA BOJNO POQE, NA RAD ZA NEPRIJATEQA Kada se pro~ulo da }e logora{i biti transportovani u tu|inu, wihove porodice su, u èqi da ih vide i isprate, pohrlile ka @elezni~koj stanici. - Deca i majke pribliàvali su se na{im redovima prilikom kretawa ka stanici, pozdravqala se deca sa o~evima, brat s bratom, ène sa muèvima i sinovima, poneko nari~u}i iz sveg glasa. Nema~ki vojnici su kunda~ili nejaku decu i ène, nasrtali na wih noèm nataknutim na pu{ku - se}ao se Mari~i}. I ovoga puta su putovali u blindiranim sto~nim vagonima, bez hrane i vazduha, a kada su se posle pet dana iskrcali u Krems Gengsin-

ka nas saàqivo posmatraju, a neki od wih prevla~e rukom ispod grla, daju}i nam na taj na~in do znawa da }e nas sve poklati - zapisao je nekada{wi zarobqenik. [OQA ÂJA BEZ [E]ERA ZA DORUÂK Lager “Kridsgefangene Stalag 17 B” , prvo mu~ili{te tokom ~etvorogodi{weg ropstva, Tasa naziva grobqem qudi svih nacija, iz kojeg mnogi nisu izneli ìvu glavu. Nalazio se na padinina van grada i bio opasan sa tri reda bodqikave ìce. Na svakoj strani ograde i }o{kovima postavqene su visoke straàrnice, a straàri snabdeveni mitraqezima, ru~nim bombama i reflektorima. U barakama od ~amovih dasaka, u koje su sme{teni logora{i, vladale su neizvesnost, hladno}a i glad. - Za doru~ak smo dobijali {oqu ~aja bez {e}era, u 12 sati deqen je ru~ak koji

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ NEOBJAVQENIH BELE@AKA ATANASIJA TASE MARI^I]A

ANE ROPSTVA Svr{eni pitomci XLV klase I pe{adijske podoficirske {kole kraqa Aleksandra I, od 1938. do 1940.

se sastojao od kuvanih krastavaca, quski koje su ostajale od krompira spremanih za {vapsku kuhiwu, i lista sto~ne repe. Sve je to kuvano u ~istoj vodi, bez za~ina i imalo mesa. Za ve~eru smo dobijali po {oqu ~aja ili crne kafe. Svaki od nas je dobijao po 200 grama raànog hleba dnevno i to je tako trajalo danima. Hrana je bila bqutava i bez kalorija, ni sviwe nisu jele kuvane krastavce u toploj vodi, ali izmu~ena tela na{ih qudi halapqivo su gutala tu vru}u ~orbu i nasrtala na kazane traè}i dodatak. Mnogi su izgubili zube grickaju}i quske od krompira, koje su neoprane imale na sebi peska i zemqe, mnogima su organi za varewe oslabili i docnije podlegali svakoj bolesti. Trave nije nigde bilo oko barake, gotovo je sva pojedena, tu i tamo vidi se poneki koji kradom pruà ruku kroz ìcu da bi neku travku dohvatio. Sve {to je bilo ìvo od ìvotiwa u logoru nestajalo je, sve je pojedeno, ostali su samo mi{evi i pacovi, pa su po~eli i wih hvatati - se}ao se autor rukopisa “Ropstvo u Nema~koj”. Zarobqenici su spavali na golim daskama, pokrivali se otrcanim }ebetom, a u zoru su ih, polubose i slabo odevene, odvodili na iscr-

pquju}i rad. ^istili su krug i klozete, kopali kanale oko lagera i obavqali druge te{ke poslove. Uve~e su imali pravo na kratku {etwu glavnom ulicom lagera. - Tada su se ~ule klompe od kretawa izgladnelih i mr{avih qudi. U prvi sumrak svaki je morao biti u svojoj baraci, niko se nije smeo kretati van we. Ako je neko poku{ao iza}i, odmah je hvatan bio pretu~en i zatvaran u samicu, a mnogi iz we nisu iza{li. Ko nije stao na stra`arevo “halt”, a na{ao se van barake, ubijen je na licu mesta, a sutradan no{en i zakopavan van lagera - ~itamo u Tasinim bele{kama. U ovom lageru je u to vreme, tvrdi on, bilo oko 150.000 zarobqenika, me|u kojima izme|u 15 i 18 hiqada Jugoslovena, a ponajvi{e Srba. Svaki od wih je oko vrata nosio metalnu plo~icu, sa ugraviranim identifikacionim brojem. Pitomac Atanasije Mari~i} je u zarobqeni{tvu postao broj 75245. ROBOVI U DVADESETOM VEKU Grupu logora{a, u kojoj je bio i junak ove pri~e, obradovao je odlazak u Cvigendorf, selo severno od Be~a, gde ih je ~ekao rad na poqoprivrednim imawima.

Ali, od slobode i dobrog ìvota nije bilo ni traga ni glasa. Sme{teni su u napu{tenu ku}u na kraju sela, ogra|enu bodqikavom ìcom, sa re{etkama na prozorima i gvozdenom {tanglom na vratima. Posle no}i provedene na drvenim krevetima, postrojavawe u dvori{tu. Vlasnici imawa dolaze, biraju svog “roba”, primaju ga od straàra na potpis i odvode na rad. - Ovi seqaci su nad nama bili apsolutni gospodari dok smo bili kod wih, a uve~e, posle zavr{enog rada, dovodili su nas i predavali ~uvaru na ~uvawe preko no}i. Svako jutro straàr nas je razvodio po selu i predavao gazdama seqacima koji su preuzimali daqu kontrolu nad nama ... Nastupili su tmurni jesewi dani, izmaglica ne prestaje, blato po wivama raskva{eno, kao i seoski putevi, te{ke drvene cipele koje sam nosio postado{e jo{ teè od blata koje se na wih lepilo, poneki put se zaglave u blatu, a kanap koji je sluìo umesto pertli se lako kidao, pa cipela ostane u blatu. Svakodnevno sam, onako prozebao morao ceo dan ostati u poqu pone{to rade}i, iako taj rad nije imao nikakve koristi, ali [vaba nije dozvoqavao da se sedi i ni{ta ne radi ... Svaki od nas je bio izloèn

raznim maltretirawima, bili smo nià rasa, pa su nas do iznemoglosti terali da radimo na svim poslovima, a sve u interesu rata i Velike Nema~ke - napisao je Mari~i}. Wegov zarobqeni~ki ìvot proticao je u Stalagu 17 B i Stalagu 17A (tridesetak kilometara od Be~a), i na “radnim komandama” u Cebrenu (blizu varo{ice Aspang), predgra|u Be~a, Sudetima ... Nekoliko puta je bio na ivici ìvota, zbog iscrpqenosti, bolesti i bezuspe{nih poku{aja bekstva. Posle hvatawa, beguncima je obavezno sledovala “ka`weni~ka baraka”, u kojoj su bili izlagani dodatnoj torturi i izgladwivawu. Lager je ~esto bio mesto moralnih posrnu}a, pa su se me|u zarobqenicima pojavili cinkaro{i i qudi spremni da sara|uju sa Nemcima. Svako je zazirao od svakog. Ipak, ostajalo je mesta i za {alu, sitne radosti i flertovawa, iako strogo zabrawena, sa devojkama na nema~kim imawima. Zarobqenici skloni komunisti~kim idejama uspeli su da osnuju partijsku }eliju, a wima se prikqu~uje i Tasa Mari~i}. POVRATAK U OTAXBINU Kraj rata ga je zatekao u Sudetima, na radu kod ga-

zde u selu Pandic. Kona~ni poraz Nema~ke nagovestili su, pi{e u bele{kama, savezni~ki avioni, koji su danono}no tutwali prema Be~u i nazad, izazivaju}i kod Nemaca strah, a radost kod zarobqenika. - Mnogo je tih dana bilo slobodnih robova, pome{ali smo se, ima nas svih nacija, svi `ure svojim ku}ama, putevi su svuda zakr~eni, pa kolone nastupaju}e ruske vojske ~esto zastajkuju dok se ne napravi prolaz. Rusi, vojnici, ne postupaju ba{ lepo sa nama, sve stvari koje smo imali uzeli su nam. Nije pomoglo pri~awe i moqakawe pojedinaca da smo mi slovenski narod i da smo jedva ~ekali da do|u i da nas oslobode. Drug koji pe{a~i pored wega, ube|uje Tasu da krenu na Zapad, ali on po{to poto ho}e u Jugoslaviju. Putovawe traje danima, pe{ice i vozom, a kada je kona~no stigao u rodno selo do~ekuju ga ostareli roditeqi, rodbina i kom{ije. Tog dana se, ~itamo u bele{kama, ni{ta nije radilo, do duboko u no} se u Mari~i}a ku}i sedelo i pri~alo kako je ko pro{ao tokom okupacije, ko je poginuo, ko se gde borio, ali svi su bili radosni {to se rat zavr{io i okupator isteran iz zemqe. Po povratku iz zaro-

bqeni{tva Tasa je neko vreme proveo u rodnom kraju, a onda oti{ao u Beograd, gde se zaposlio kao slu`benik u Ministarstvu saobra}aja. Vojni poslovi ga vi{e nisu zanimali, zavr{io je sredwu ekonomsku {kolu, apsolvirao na Ekonomskom fakultetu, postao dobar i traèn ra~unovo|a i tokom radnog veka promenio 28 preduze}a. U braku sa Milkom Vlasti}, iz Vr{ca, dobio je sinove Vitomira i Dragana. Vitomir Mari~i}, koji nam je ustupio rukopis i fotografije, ne se}a se u kom je periodu ìvota wegov otac po~eo da ispisuje svoje uspomene. - Pisao je od kada ga znam. Posle posla ode u svoju sobu i celo popodne kuca na ma{ini. Osim {to je zabeleìo se}awe na ropstvo, pisao je kratke pri~e i stihove o svom ìvotu i qudima koji su ga okruìvali. Nikada ni{ta nije objavio, niti je govorio da ima takvu nameru, ali je prekucane stranice ukori~io i bri`qivo ~uvao. “Ropstvo u Nema~koj” sadrì 167 gusto kucanih stranica, ~ita se sa lako}om i predstavqa istorijski dokument koji sigurno zasluùje da bude publikovan u celosti. Emilija Vi{wi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

DELFINA RAJI], DOBITNIK ZLATNE ZNA^KE KULTURNO PROSVETNE ZAJEDNICE SRBIJE

STVARALAC KAPITALNIH DELA D

elfina Raji}, direktorka Narodnog muzeja iz ^a~ka dobitnik je Zlatne zna~ke Kulturno prosvetne zajednice Srbije “za nesebi~an, predan i dugotrajan rad i stvarala~ki doprinos u {irewu kulture”. Raji}ka je jedini dobitnik ovog priznawa iz ^a~ka u 2013. godini me|u 54 nagra|ena stvaraoca iz zemqe i dijaspore. Prilikom uru~ivawa priznawa re~eno je da je Delfina Raji} stvaralac koji iza sebe ostavqa kapitalna dela. Ovo veoma vredno i tradicionalno priznawe u oblasti kulture, Kulturno prosvetne zajednice Srbije dodequje se ve} 40 godina zaslu`nim pojedincima iz svih oblasti dru{tvenog stvarala{tva. Zlatne zna~ke i Poveqe u formi grafi~kog lista laureatima je u sredu, 20. novembra, na sceni “Ra{a Plaovi}” u Narodnom pozori{tu u Beogradu dodelio Qubivoje R{umovi}, predsednik Kulturno prosvetne zajednice Srbije, koji je tom prilikom na-

gra|enima rekao da su zapravo sami sebe svojim radom nagradili i pozdravio ih svojom zdravicom “Narode {to god radio, deca ti se ra|ala”. Na spisku nagra|enih su, po re~ima generalnog sekretara KPZ Srbije @ivorada Ajda~i}a, imena plejade zaslu`nih stvaralaca. O nagra|enima je odlu~ivao `iri koji su ~inili kwi`evnici Milovan Vitezovi} i Marija Bi{of na ~elu sa Rastkom Jankovi}em, pomo}nikom

direktora Kancelarije Vlade RS za dijasporu i Srbe u regionu, koji je i saop{tio odluku `irija i imena 54 nagra|enih. Od 2005. godine ovo priznawe zajedno sa Kulturno prosvetnom zajednicom Srbije, koja je pro{le godine stekla status institucije od nacionalnog zna~aja, dodequje i Kancelarija za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture i informisawa Republike Sr-

bije. U ime ove Kancelarije, laureatima se obratila i dr Slavka Dra{kovi}, zahvaliv{i svima na onome {to su do sada dali Srbiji i napomiwu}i da je me|u ovogodi{wim dobitnicima Zlatne zna~ke i 16 pojedinaca iz dijaspore,

POMO]NIK MINISTRA SLOBODAN ERDEQAN U RADNOJ POSETI ^A^KU I TO^-U

O IZGRADWI VIZITOR CENTRA U OVÂR BAWI omo}nik ministra za prirodne resurse, prostorno planirawe i rudarstvo Slobodan Erdeqan, u sredu je sa svojim saradnicima posetio â~ak, gde je sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i direktorom Turisti~ke organizacije â~ka Dragomirom Savi}em razgovarao o po~etku izgradwe Vizitor centra u Ov~ar Bawi. Prema re~ima pomo}nika ministra resornog ministarstva Slobodana Erdeqana, za izgradwu centra bi}e izdvojen odre|eni novac, iako je buxet smawen zbog ekonomske situacije u kojoj se zemqa nalazi. - Ovo je radna poseta koju odràvamo sa svim nacionalnim parkovima i upravqa~ima za{ti}enog podru~ja. Tema je upravqawe za{ti}enim podru~jima i re{avawe svih problema koji su trenutno na terenu. Jedan od zahteva TO^-a je izgradwa Vizitor centra. Postoji idejno re{ewe i plan koji smo ~uli od direktora TO^-a i do{li smo da razgovaramo o tome i vidimo mogu}nosti za

koji su najboqi ambasadori na{e kulture u svetu. U ime nagra|enih me|u kojima je bila i plejada novinara, obratio se dirigent Bojan Su|i} re~ima da sa “ovog skupa {aqemo poruku lepote, umetnosti i pregala{tva na svim pla-

U OKVIRU PROGRAMA SAMOZAPO[QAVAWA I NOVOG ZAPO[QAVAWA

SUBVENCIJU GRADA DOBILO 25 ^A^ANA a sugra|anima koji su se, posle rebalansa buxeta, prikqu~ili ranijim dobitnicima sredstava namewenih samozapo{qavawu i novom zapo{qavawu ugovor je potpisan u sredu, u sali Skup{tine Grada, uz prisustvo predstavnika lokalne uprave i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Rebalansom buxeta dobili smo dodatnih 8.000.000 dinara, od kojih je pet upotrebqeno za samozapo{qavawe, a tri za novo zapo{qavawe. Zahvaquju}i tome je 25 sugra|ana, koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih, dobilo subvenciju od po 200.000 dinara, da bi otpo~eli samostalnu delatnost, kao i 13 poslodavaca za zapo{qavawe novih radnika - saop{tio je pomo}nik gradona~elnika Sa{a Obradovi}. On je podsetio da Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe i lokalna uprava Program aktivnih mera politike zapoqavavawa sprovode ve} {est godina i da je kroz wega do posla do{lo vi{e od 600 gra|ana, a iz buxeta Grada izdvojeno vi{e od 150.000. 000 dinara. Ove godine, naglasio je gradona~elnik Vojislav Ili}, u samozapo{qavawe i

wegovu izgradwu. Znate kakva je situacija u zemqi, buxet je smawen, ali je u planu da slede}e godine 160 miliona dinara opredelimo za na{e upravqa~e za{ti}enih podru~ja. Potrudi}emo se da damo na{ doprinos i da opredelimo sredstva za izgradwu Vizitor centra, ali u ovom trenitku ne mo`emo dati kona~an odgovor o kojoj sumi je re~ - rekao je Erdeqan. Direktor TO^-a Dragomir Savi}, ka`e da su prethodnim projektom sredstva za izgradwu Vizitor centra, u iznosu od 50 miliona dinara, predimenzionirana. Prema re~ima direktora, bi}e ura|eno preprojektovawe i pred resorno ministarstvo iza}i }e se sa realnom cifrom od oko 10

miliona dinara za izgradwu centra. - Vizitor centar je nama neophodan da bi pravilno i adekvatno upravqali za{ti}enim podru~jem, sa sadr`ajima koji su tako|e neophodni. Planiramo izgradwu laboratorije za biologe koji su zaposleni kod nas i koji rade monitoring za{ti}enog podru~ja, na-

pravi}emo Muzej Ov~arsko-kablarske klisure, informativni centar i kancelarije za zaposlene - rekao je Savi}, dodaju}i da je na potezu Grad ^a~ak, koji treba da otkupi zemqi{te predvi|eno Planom generalne regulacije za Vizitor centar, a to je prostor gde se nalazi pumpa Lukoil, koja ne radi. N. R.

novima kulture, jer su ovde kulturni stvaraoci iz celog sveta, {to uzbu|uje i inspiri{e na nove uspehe i novi rad.” -Veliko je uzbu|ewe i velika ~ast biti me|u 54 dobitnika ovog priznawa iz celog sveta. Moram da se zahvalim najpre Gradu ^a~ku koji je sve ove godine podr`avao program Narodnog muzeja, kao i kolektivu Muzeja. Zahvaquju}i zajedni~kom radu svih nas nedavno smo dobili i status ustanove od nacionalnog zna~aja. Zahvaqujem predlaga~ima i zahvaqujem komisiji koja je uspela da sagleda i nagradi na{ rad - rekla je Delfina Raji} nakon preuzimawa priznawa. Uru~ivawe nagrade na{oj sugra|anki ispratio je i Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti, koji je tom prilikom izjavio da je ponosan {to je ovo priznawe stiglo u na{ grad, jedan od retkih koji u ovim vremenima zna~ajna sredstva izdvaja za kulturu. Z. L. S.

novo zapo{qavawe ukupno je utro{eno 38.000.000, a na ovaj na~in je, ukqu~uju}i i javne radove, 207 osoba sa evidencije nezaposlenih zasnovalo radni odnos. - Ovo je jedan od dobrih vidova pomo}i na{im sugra|anima i zato slede}e godine nastavqamo sa Aktivnim merama politike zapo{qavawa. O~ekujemo i pomo} republi~ke Nacionalne slu`be zapo{qavawa, ~ije je razumevawe ove godine izostalo. Weno u~e{}e je trebalo da bude po principu “dinar na dinar”, ali ta sredstva nismo dobili - naglasio je gradona~elnik. Momir Zori}, vlasnik SZR “Prvi strelac” smatra da je subvencija iz buxeta dobrodo{la “malim preduzetnicima”. Firmu sam osnovao pro{le godine, bavim se proizvodwom ode}e, i do sada smo u woj radili samo supruga i ja. U posledwe vreme se obim posla pove}eo, pa sam konkurisao za sredstva lokalne samouprave. Planiram da nabavim dve ma{ine i zaposlim radnika u proizvodwi `enske trikota`ne ode}e izjavio je dobitnik subvencije. E.V.

SELO

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

U POSETI DOMA]INSTVU TIOSAVA TI]A SALEMOVI]A IZ LIPNICE Lipnica je, ka`u me{tani ovog sela, “Bogom dana za vo}e”. Zahvaquju}i dare`qivosti prirode i idealnoj nadmorskoj visini, qudi se ovde decenijama bave vo}arstvom. I to je bio jedan od razloga, zbog kojih je Tiosav Ti}o Salemovi}, ne ba{ sre}nih devedesetih godina, odlu~io da napusti posao u dru{tvenom preduze}u i da se posveti porodi~nom doma}instvu i vo}wacima. Vo}arstvo je tada, po wegovom mi{qewu, imalo budu}nost, a danas se, kako ka`e, ~esto zapita ima li svrhe i daqe ulagati u ovu oblast poqoprivredne proizvodwe.

Vo}arstvom sam ozbiqnije po~eo da se bavim 1996. godine. Tada je izgledalo da ova grana poqoprivrede ima budu}nost. Me|utim, kako su godine prolazile, trì{te se smawivalo, tro{kovi proizvodwe pove}avali, ulagawa su ogromna, a otkupne cene pojedinog vo}a, {qive, jabuke, na nivou od pre 10 godina. ôvek se zapita da li ima svrhe ulagati u vo}arstvo? Moji roditeqi su imali zasade {qiva, starinske sorte, i uglavnom su pekli rakiju. Dok je “â~anka” radila, rakija se dobro prodavala, a i vi{e tro{ila po doma}instvima. Danas je na “tankom ledu”, jer su moderna neka druga pi}a - zapo~iwe pri~u Tiosav Ti}o Salemovi}. Umesto nekada{wih {qiva maxarke i draga~ice, danas su u vo}wacima Salemovi}a zastupqene sorte ~a~anska lepotica i stenlej, ali i breskve, nektarine, kajsije, jabuke i nov zasad kru{ke, kalu|erke, karmen i santa marija. Iako je pod punim rodom oko tri hektara, u ovom doma}instvu razmi{qaju i o novim zasadima vo}a koje }e imati perspektivu. Porodica Salemovi} vo}e uglavnom predaje otkupqiva~ima, koji izvoze za rusko trì{te, dok je ~itav ovogodi{wi rod {qive dala za preradu. - Nisam hteo da berem

IZ VO]WAKA NA SKIJA[KU STAZU

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

krompir 30 - 40 pasuq 250 - 350 paprika 60 - 150 paradajz 60 - 70 krastavac 100 praziluk 80 - 100 rotkvice 30 tikvice 150 boranija 200 kupus 15 - 20 karfiol 50 - 60 per{un 20 - 25 {argarepa 60 - 80 cvekla 60 - 80 spana} 60 - 80 zelena salata 30 - 40 crni luk 50 - 70 beli luk 400 VO]E

{qivu, jer su bile niske otkupne cene, a dnevnice bera~a skupe. Pri tom, traè se posebni evropski kriterijumi. Od {qive se o~ekuje da bude jabuka, od jabuke lubenica. To je nemogu}e i neprihvatqivo. O porodi~noj preradi vo}a ne razmi{qam, jer je to veliki poduhvat, potrebno je mnogo novca. Mada, ne bi bilo lo{e imati mini su{are i kapacitete za preradu vo}a - zami{qeno kaè Tiosav. Prema wegovim re~ima, nije problem samo plasirati vo}e, ve} i naplatiti. U wegovom kraju, kako tvrdi, pojedini otkupqiva~i jo{ uvek duguju novac nekim vo}arima za predate kru{ke i za deo roda {qive. Na{ sagovornik od dràve ne o~ekuje pomo}, jer smatra da nije dovoqno zainteresovana za selo i poqoprivredne proizvo|a~e: - Qudi su prepu{teni sami sebi. Zadruge bi mnogo zna~ile, ali da bi ih napravili potreban je veliki novac, koji me{tani sela nemaju. Nekada su postojale zadruge u Jeèvici, Slatini, Trnavi. Udruèwa proizvo|a~a su tako|e dobra, zbog zajedni~kog nastupa i plasmana. Ali, nikako ne moèmo da se dogovorimo, takav smo narod. Gradsko rukovodstvo nam pomaè koliko moè, naro~ito u nabavci raketa za protivgradnu za{titu. Iako uglavnom ima

PÊLARSTVO IMA PERSPEKTIVU Pored vo}arstva, Tiosav se bavi i p~elarstvom, za koje veruje da ima perspektivu. Smatra da i dràva i lokalna samouprava treba vi{e da ulaù u p~elarstvo, jer je med jedini proizvod u dràvi koji ima zagarantovanu cenu. - Vaàn je samo kvalitet i med se moè prodati u neograni~enim koli~ina. Vo}ari moraju da se edukuju i shvate da je p~ela bitan faktor u proizvodwi vo}a, u opra{ivawu. Ako nestanu p~ele, ne}emo imati ni kvalitetan plod, niti dobar prinos. Ove godine, u vreme cvetawa kupine, izgubio sam {est dru{tava, a ostala su oslabila. U zimu sam u{ao sa tridesetak ko{nica, pitawe je koliko }e izimiti u prole}e - kaè Salemovi}, apeluju}i na vo}are da vode ra~una o prskawu vo}waka, i da nesmotreno ne nanose {tetu p~elarima i p~elama. neophodnu mehanizaciju za vo}arsku proizvodwu, Tiosav planira da nabavi jo{ jedan frezer. Osim u mehanizaciju, tako|e, mnogo ulaè i u za{titu vo}a. Kao probleme, sagovornik navodi nedostatak protivgradne mreè i sistema za navodwavawe, koji su za wegovu porodicu jo{ uvek prevelike investicije. I pored ovih problema, Salemovi}i postiù dobre prinose i kvalitetan rod. Da biste bili uspe{ni, kaè Tiosav, morate da pratite nauku, savremene tokove, nove trendove i tehnologiju. - Najlak{e je podi}i zasad, ali neophodni su i adekvatna za{tita vo}a, i pravilna rezidba vo}waka. Ako nemate radnu snagu, morate da platite radnike, ~ije su dnevnice skupe, a posebno reza~a. Zavr{io sam poqoprivrednu {kolu, pa sam orezujem

vo}wak, a za brawe vo}a angaùjem sezonske radnike. Mada i roditeqi, iako su stariji, otac Qubi{a i majka Mica, pomaù koliko mogu - pri~a Tiosav. Iako voli ìvot na selu, kaè da su prednosti u ruralnoj sredini u odnosu na gradsku veoma male, i da qudi, posebno mladi, uglavnom vide nedostatke. - Naàlost, qudi koji ìve na selu za dràvu su “gra|ani drugog reda”. Seqaka se svi sete kada je skupa hrana i u vreme izbora... Ina~e, niko ne razmi{qa o nama. Qudi koji odlu~e da ìve na selu susre}u se sa velikim problemima, kao {to su struja, voda, telefon, sve moraju sami da obezbede. U Lipnici nema mnogo mla-

dih, ko jednom ode, te{ko se vra}a na selo. Mo`da bi bilo druga~ije da su ve}a podsticajna sredstva i da dràva maksimalno podsti~e razvoj seoskih podru~ja. Eto, ove godine je sve maksimalno rodilo, ali problem je niska otkupna cena. Roba }e najverovatniji zavr{iti u kanalima, ili u preradi po nekoj bagatelnoj ceni. Kada je dobra cena poqoprivrednih proizvoda selo “ìvne”, me{tani kupuju mehanizaciju, kopaju bunare, podiù protivgradne mreè. Ali, kada je niska cena robe, selo “miruje”, a poqoprivrednici se bore samo da odrè proizvodwu - slikovito obja{wava Salemovi}. Nakon ovakve realne svakodnevne pri~e i naizgled hladnog sagovornika, malo ko bi pomislio da se krije, do pre nekoliko godina aktivan fudbaler i veliki qubiteq skijawa, kubanske muzike i salse. Nemojte se iznenaditi, ako ovog uspe{nog vo}ara, sretnete na skija{kim terenima, negde od Brezovice na Kosovu, do Rogla i Pohorja u Sloveniji, a, mo`da, i u nekom lokalu, kako uìva slu{aju}i kubansku muziku, za koju poznavaoci kaù da je najemocionalnija. N. R.

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

suve {qive 200 - 250 jabuke 30 - 60 kru{ke 70 mu{mule 70 - 80 gro`|e 80 ju`no vo}e 100 - 220 orasi 900 - 1.000 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 9 - 13 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.200 - 1.600 slanina 350 - 800 suxuk 750 - 800 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici 200 prasi}i 250 - 270 ovce 130 jagwad 270 - 300 p{enica 20 je~am 23 kukuruz 22

SELO

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

U ZABLA]U ODR@ANO PREDAVAWE O SAVREMENIM TEHNOLOGIJAMA PROIZVODWE I PROMETU KROMPIRA organizaciji Grada â~ka, odnosno Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, Saveta za poqoprivredu i Centra za razvoj sela Zabla}e, pro{le srede je u Zabla}u odràno predavawe o novim tehnologijama proizvodwe i prometu krompira. Prema re~ima dr @ivka Bugar~i}a, krompir je posledwih godina “dotakao dno”, zbog velikog pada proizvodwe, smawenog trì{ta, kao i maweg broja proizvo|a~a. Ali, ~iwenica je, kaè Bugar~i}, da se danas proizvo|a~i na boqi na~in bave proizvodwom krompira, nego pre 10 godina. Posledwe dve - tri godine su, prema wegovim re~ima, bile veoma problemati~ne, ali se proizvo|a~i moraju prilago|avati meteo-prilikama i trendovima na trì{tu. Na{e okruèwe je, tako|e, u velikom deficitu sa krompirim, pa postoji mogu}nost da u toku letwih meseci, u junu i julu, izvozimo krompir. Moraju se pratiti trendovi, ne samo u zemqama okruèwa, ve} i doma}eg trì{ta, u prvom redu velikih potro{a~kih centara, Beograda i Novog Sada, ali i zahtevi supermarketa, napomiwe Bugar~i}. Na ovom predavawu je bilo re~i i o tehnologiji proizvodwe, proizvo|a~ima je ukazano na wihove naj~e{}e gre{e i pokazano kako da unaprede proizvodwu da bi zajedno do{li do boqeg rezultata. - Posledwe tri godine karak-

UZ NAUKU DO BOQEG KVALITETA I PLASMANA

teri{u veoma ~udne klimatske promene, koje su jako stresne. Zbog toga obrada zemqi{ta mora biti perfektna. Jo{ uvek ne radimo masovno bankirawe krompira, a u Evropi ve} 10-15 godina svi koji se ozbiqno bave proizvodwom krompira koriste bankerice. Bez dobrih bankova nema lepih oblika krtola, dobrog zalivawa, odbrane od su{e, kao ni odbrane od krompirovog moqca, koga ove godine ima, kako na parcelama u Zabla}u, tako i na drugim mestima. To je, na primer, jedna od operacija bez koje nema savremene proizvodwe krompira. Veliki problem je i navodwavawe, a neophodno je da se parcele zalivaju ~e{}e, sa mawim koli~inima vode. Tako|e je va`no adekvatno va|ewe, skladi{tewe i ~uvawe krompira, ako se èli odloèna prodaja. Moramo da idemo u korak sa vremenom, onako kako nam diktiraju uslovi trì{ta i zemqe u kojoj ìvimo. Promenio se i mentalitet potro{a~a, o svemu moramo voditi ra~una - isti~e dr @ivko Bugar~i}, podse}aju}i da su â~ak i Zabla}e, u ovom delu Srbije, “perjanica” u proizvodwi povr}a, da ovda{wi qudi imaju porodi~nu tradiciju u proizvodwi, da koriste kvalitetno seme, kao i da

ima puno predispozicija kojih nema u nekim drugim krajevima. Profesor dr Zoran Bro}i}, sa Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu, govorio je o prometu krompira, ekonomskim merama u proizvodwi, problemima uvoza i izvoza, o doma}em tr`i{tu. Prema Bro}i}evim re~ima, na ekonomi~nosti i konkurentnosti proizvodwe zasnivaju se svi osnovni parametri proizvodwe. Za proizvo|a~e je vrlo bitno da znaju kakvi su trendovi i {ta nas o~ekuje u bliskoj budu}nosti, s obzirom na liberalizaciju carinskih stopa i mogu}nost da }emo u pojedinim godinama vi{e uvozi-

ti krompir. Iako je pro{log prole}a Srbija, posle 12 godina, dobila dozvolu da krompir izvozi u Evropsku uniju, profesor kaè da to nije dovoqno i da to ne zna~i da odmah moèmo da izvozimo. - Va`no je unaprediti i osavremeniti proizvodwu, doradu, posti}i cenovnu konkurentnost da bi mogli da se pojavimo kao izvoznici krompira. Srbija se pojavquje kao solidan izvoznik mladog krompira na ruskom trì{tu. Smatram da imamo dobru priliku da se u junu, sa ~etiri pet hiqada tona iz ovog kraja, pojavimo kao zna~ajni izvoznici

krompira. Naravno, treba da se angaùjemo i na osvajawu evropskog trì{ta. To nije nimalo lak put, ve} dugotrajan proces i potrebno je vreme. Dozvola je samo neophodan preduslov, ali mi nismo spremni sa koli~inama, sortimentom, pakovawem, cenom da se pojavimo kao evropski dobavqa~i. Zbog toga moramo da radimo planski i dugoro~nije. Neophodni su adekvatna proizvodwa, kvalitet i nià cena ko{tawa - rekao je, izme|u ostalog, profesor dr Zoran Bro}i}. Mirko Zari}, poqoprivrednik iz Zabla}a, smatra da su predavawa “uvek dobrodo{la”, s obzirom na to da je ovo selo na dobrom geografskom poloàju za bavqewe poqoprivrednom proizvodwom, odnosno ratarstvom i povrtarstvom. - U Zabla}u ima mnogo mladih qudi, a wih 80 odsto se bavi povrtarstvom. Za mlade su ova predavaqa dragocena, a i mi stariji moèmo pone{to da nau~imo. Kada se spoje praksa i nauka dolazimo do rezultata koji su ve} poznati u Zabla}u. Na{i proizvo|a~i odavno primewuje ono {to nauka plasira. Sve {to smo postigli je rezultat na{eg rada i znawa predava~a - kaè Mirko Zari}. N. R.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

ZANIMQIVO ISTRA@IVAWE RADE KARANAC, SAVETNICE [KOLSKE UPRAVE U ^A^KU

MLADI I TRADICIONALNA

KULTURA wiga Rade Karanac, savetnice za [kolsko razvojno planirawe [kolske uprave u â~ku “Mladi i tradicionalna kultura” (2013, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, â~ak), zasnovana je na master radu iz Kulturne antropologije i rezultat je teorijskog i empirijskog prou~avawa uloge tradicionalne kulture u ìvotu mladih, koje je sprovela ova autorka. Istraìvawe je realizovano po~etkom 2012. godine, a uzorkom je obuhva}eno 395 maturanata iz {est ~a~anskih sredwih {kola, koji su popuwavali anketu od 56 pitawa. - Ciq istraìvawa je bio da se pokaè da li su obavezni izborni predmeti (Verska nastava i Gra|ansko vaspitawe), doprineli ve}em stepenu verovawa, poznavawa, po{tovawa i odràvawa tradicionalnih obi~aja kod ~a~anskih maturanata kakvi su svadbeni obi~aji, obi~aji koji prate ra|awe i podizawe deteta, posmrtni obi~aji i oni koji se sprovode za Badwi dan i Boì}, znawu o religijama i naukama o obi~ajima, odnosu prema magijskim ritualima i da se utvrdi eventualna determinisanost sa mestom odrastawa, polom maturanata i stepenom obrazovawa roditeqa - kaè Rada Karanac i napomiwe da tradicionalna kultura, jezik i religija, treba da o~uvaju etni~ki identitet, jer se putem wih prenose kulturni sadràji i

predaju narednim generacijama, a po wima se jedan narod razlikuje od drugih (obi~aji, vrednosti, obredi, verovawa, pogledi na svet). Za tradicionalnu kulturu je karakteristi~no po{tovawe autoriteta i mitske pro{losti, izraèna religijska , strogo pridràvawe obi~aja i rituala, konzervativnost i sna`no javno mnewe. To su mo}ni regulatori socijalnog i moralnog , kaè Karanac i kao interesantne izdvaja podatke koji ukazuju na poznavawe Bo`jih zapovesti u odnosu na izborni predmet: od 26,3 odsto ispitanika, koji navode ~etiri bo`je zapovesti, 31 odsto su u~enici koji biraju Versku nastavu, a 22 odsto su oni koji su izabrali Gra|ansko vaspitawe. MLADI U GRADU RELIOGIOZNIJI OD ONIH SA SELA Najve}i procenat u~enika (33%) ide u crkvu kada se pri~e{}uje, (55,7% u~enika VN, a 42,7% u~enika GV), dok 66,7 odsto u~enika koji slu{aju Versku nastavu poste svaki post, u odnosu na 22,6 odsto u~enika koji slu{aju Gra|ansko vaspitawe. Da se pove}ana religioznost naro~ito zapaà kod gradske populacije, ukazuje i podatak da mladi sa gradskog podru~ja, wih 65,4 odsto vi{e idu u crkvu i ~e{}e se pri~e{}uju, u odnosu na mlade sa seoskog podru~ja, pokazalo je istraìvawe Rade Karanac. Ona smatra da je, pored po{tovawa i negovawa tradicionalnih obi~aja, va`no i poznavawe simboli-

IZ REGIONALNOG CENTRA ZA TALENTE U ^A^KU

SUTRA TESTIRAWE BUDU]IH POLAZNIKA ~enici osnovnih i sredwih {kola koji èle da se ukqu~e u rad Regionalnog centra za talente u obavezi su da pro|u proveru intelektualnih sposobnosti, a testirawe }e biti obavqeno sutra, u amfiteatru Fakulteta tehni~kih nauka u â~ku. Ispit za osnovce po~e}e u 11 sati, a za sredwo{kolce u 12 sati i 30 minuta. Potrebno je da kandidati ponesu pribor za pisawe i dokument sa JMBG. Regionalni centar za talente radi sa nadarenim u~enicima iz Moravi~kog okruga (â~ka, Gorweg Milanovca, Lu~ana i Ivawice), koji poha|aju sedmi i osmi razred osnovne i sredwu {kolu, a zastupqene oblasti su matematika, fizika, hemija, informatika, biologija, ekologija, istorija, geografija, srpski jezik, engleski jezik i kwièvnost. U Centru se, uz pomo} iskusnih mentora, unapre|uje znawe ste~eno tokom redovnog {kolovawa i pi{u nau~no istraìva~ki radovi maweg obima. E. V.

Rada Karanac

ke religijskih praksi vezanih za obi~aje, koje u~enici tokom {kolovawa mogu da steknu i na ~asovima istorije, sociologije, srpskog jezika, filozofije, umetnosti... Iako je 96,7 odsto maturanata navelo da sa porodicom obeleàvaju Badwi dan i Boì}, samo je 23 odsto na pitawe „[ta odlikuje Badwi dan?“ odabralo od ponu|enih odgovora, one {to su ta~ni. Naj~e{}e navo|eni neta~ni odgovori su da Badwi dan odlikuju “pe~enica, ~esnica i poloàjnik”, pa se zakqu~uje da u~enici me{aju rituale koji se tradicionalno upra`wavaju na Badwi dan i na Boì}. Znaju}i da mit, simbol i ritual predstavqaju fundamentalne oblike svake religije, o~ekivalo se da }e na pitawe da navedu tri mita, odgovoriti vi{e od 35,4 odsto, jer 43 odsto ispitanika ne daje odgovor. Boqe poznavawe mita su pokazali u~enici koji slu{aju Gra|ansko vaspitawe, wih 18,6 odsto, u odnosu na 16,2 odsto u~enika koji slu{aju Versku nastavu, navodi Karanc. MATURANTI NE RAZLIKUJU RELIGIJE OD VEROISPOVESTI Pet religija zna da navede svaki peti maturant (19,5%), tj. 38 u~enika koji slu{aju VN i 34 u~enika koji slu{aju GV, dok svaki ~etvrti maturant (24,3%), pored tri religije navodi kao

„religiju“ i: „Romantizam”, „Renesansa”, „Katoli~anstvo”, „Protestanti”, „Muslimani”, „Turcizam”, „Satanizam”, „Jehovini svedoci”, „Ateizam”, „Muhamedizam”, „Jevreji”, „Paganizam”, „Hedonizam”, „Spiritualizam”, „Kabala”, „Semantizam”, konstatuje Rada Karanac, a na pitawe Koliko maturanti znaju koje nauke prou~avaju narodne obi~aje i verovawa, odgovara da na tu ~iwenicu ukazuje podatak da je samo ~etiri ispitanika zaokruìlo od ponu|enih, ta~ne odgovore: etnologija i antropologija, dok je 27,3 odsto navelo versku nastavu. Inikativno je da ispitanici ne razlikuju religije od veroispovesti i verskih (konfesionalnih) zajednica i da izjedna~avaju pojmove crkve kao gra|evine i crkve kao hrama namewenog vernicima i pripadnicima verskih grupa, ukazuje odgovor da sedam odsto ispitanika zna da u â~ku, pored pravoslavne hri{}anske crkve, postoji jo{ neka crkva, kao i odgovori da postoje i druge crkve: „Crkva u Atenici posve}ena Ogwenoj Mariji”, „Crkva u Qubi}u, a ima ih jo{ dosta u okolnim selima” , dok se „Crkva Svetog Lazara” kao odgovor, se pojavquje tri puta. NAJBOQE POZNAJU SVADBENE OBIÂJE - Iz istraìvawa se zakqu~uje da ~a~anski matu-

ranti, od svih analiziranih obi~aja, u najve}em procentu poznaju i veruju u rituale prisutne prilikom svadbenih obi~aja, ali bez poznavawe simbolike, pa 32 odsto ispitanika odgovara da mlada za svadbu obla~i ne{to plavo “jer se tako vaqa”; da bacawe sita na krov predstavqa “predskazawe” da }e nevesta ostati u novom domu (71,1%). Odre|ene rituale maturanti sagledavaju “kao seoske obi~aje”, ili pak kao ne{to {to “vaqa da se uradi iz nekog neznanog razloga”. Ovakvi odgovori potvr|uju da su mladi, zapravo, samo konzumenti, tj. pasivni primaoci tradicionalnih obi~aja, ali bez poznavawe wihove su{tine - kaè autorka istraìvawa. NEOÊKIVANO, MU[KARCI U GRADOVIMA VI[E VERUJU U OBIÂJE Analizom podataka o poznavawu tradicionalne kulture i verovawu u obi~aje, do{lo se do zakqu~aka koji nisu o~ekivani, a odnose se na to da su narodna verovawa izraènija “kod osoba mu{kog pola iz gradske sredine”, a naro~ito kada je re~ o ritualima, koji imitativnom magijom treba da obezbede plodnost mlade i ra|awe sinova. U odnosu na procenat mladih koji veruju u navedene rituale, u okretawe nakow~eta veruje 53 odsto mladi}a; u ki}ewe ruzmarinom kao za{titom od magije veruje 54 odsto mladi}a, a da je bacawe sita na krov, predskazawe plodnosti mlade veruje 53 odsto osoba mu{kog pola. Ovakvi rezultati se mogu tuma~iti kao pridavawe ve}eg zna~aja i ve}e va`nosti mu{kom detetu u srpskoj patrijarhalnoj kulturi.

PORODICA KQU^NA U PRENO[EWU TRADICIONALNE KULTURE Rezultati istraìvawa, isti~e autorka kwige, ukazuju da je porodica najbitnija u preno{ewu, negovawu i odràvawu tradicionalne kulture, dok izborni predmeti nisu uticali na pove}awe nivoa znawa o tradicionalnoj kulturi, jer se 15,1 odsto maturanata izjasnilo da su informacije dobili na ~asovima Verske nastave, a 6,3 odsto na ~asovima Gra|anskog vaspitawa. - Na osnovu rezultata se zakqu~uje da, obavezni izborni predmeti Verska nastava i Gra|ansko vaspitawe, nisu doprineli ve}em stepenu poznavawa, po{tovawa i razumevawa narodnih obi~aja, a ni ve}em znawu o religijama i naukama o obi~ajima. Zakqu~uje se da mladi u~estvuju kao pasivni primaoci tradicionalne kulture, tj. prihvataju je po principu odrednice “Varuje se, jer ne{to vaqa ili ne vaqa” raditi, a bez razumevawa i poznavawa wihovog simboli~kog zna~ewa. Ovakav pasivan stav mladih, moè negativno da se odrazi na odràvawe narodnih obi~aja, kao i na prihvatawe obi~aja koji nisu iz srpske tradicionalne kulture, tj. na asimilaciju narodnog stvarala{tva i obi~aja, pa se postavqa problemsko pitawe o~uvawa istih - isti~e Rada Karanac i smatra da je neophodno nakon osam godina uraditi evaluaciju obaveznih izbornih predmeta, kao {to je neophodno izvr{iti i korealaciju pojedinih nastavnih predmeta u osnovnoj i sredwoj {koli i obra|ivawe tema iz srpske tradicionalne kulture kroz nastavne i vannastavne aktivnosti. Z. L. S.

DRU[TVO

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

DR PREDRAG MARKOVI], NAU^NI SAVETNIK INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU U BEOGRADU

NAJGORI I NAJSVETLIJI TRENUCI SRPSKE ISTORIJE

ezikom savremenog istori~ara, komparacijama i bogatom i sveobuhvatnom lepezom asocijacija u srpskoj i svetskoj istoriografiji i literaturi, istori~ar dr Predrag Markovi}, nau~ni savetnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu je nedavno u ^a~ku govorio o “Najgorim i najsvetlijim trenucima srpske istorije”, tuma~e}i ih na osnovu dostignu}a i saznawa ovog vremena, bez ideolo{kih optere}ewa i anatema, na duhovit i popularan na~in, prijem~iv za pam}ewe i orijentaciju i mla|oj generaciji.

i Aleksandar Makedonski. U svakom slu~aju, dr`ava cara Du{ana je bila heterogena, pitawe je da li bi uspeo da konsoliduje tako {arenoliku dr`avu, i u tom smislu je najva`niji, ali i najve}i gre{nik Milutin. On je najve}i ktitor, podigao je 40 manastira, a Du{an je anatemisan, zato {to je proglasio carstvo i patrijar{iju, a to carigradski patrijarh nije voleo nikako i onda je nastao crkveni sukob, koji je tek kasnije re{en, u doba Lazara. Zato je Lazar dodatno glorifikovan, to je politi~ki razlog, jer je razre{io tu {izmu unutar pravoslavqa - pri~a Markovi}.

OD ÂRNOJEVI]A DO MILO[A Zanimqivo izlagawe zaustavqeno kod Velike seobe Srba 1690. godine nastavqamo analizom izdvojenih trenutaka u istoriji koja je usledila. U toku Velike seobe, koju je pratila i epidemija kuge, patrijarh uspeva da izvu~e neku vrstu verske autonomije i mi se vrlo brzo opet podièmo, rekao je Markovi}. - Mnogi od vas su bili u Sent Andreji. Prva generacija tih qudi, odmah podiè one veli~anstvene crkve, koje su nazvali po gradovima odakle su do{li, toliko su jo{ uvek bili svesni porekla. Oni su, ne samo vrlo bogati, nego su i nacionalno svesni i èqni da ~uvaju kulturu. I dana{wi bogata{i su takvi, jel tako? Oni, ~im se obogate odmah ulaù u kulturu - zapitao se Markovi} i nasmejao ~a~ansku publiku. Takvi su bili tada{wi bogata{i koji su podigli Sent Andreju i time se zapravo ukqu~ili u jedan projekat koji se zove Prosve}enost. Zna~i, osamnaestovekovna Evropa se osloba|a predrasuda, ukida versku diskriminaciju, {to Srbima odgovara, jer su ih, na primer u Dubrovniku, pre 18. veka automatski pokr{tavali. Zna~i, u 18. veku je prestao pritisak da moraju da mewaju veru i Srbi naglo dobijaju ono, {to bi se danas nazvalo, sredwa klasa. Dobijamo gra|ansku klasu koja je veoma patriotska, a i veoma evropska u isti mah. To su qudi koji ~itaju evropske pisce, Dositej je najboqi primer, on je nova vrsta Srbina, koji putuje po celoj Evropi. Srbi 18. veka pripremaju teren, to je ta razlika, Srbi u Vojvodini, tj. ju`noj Ugarskoj potpuno ìve ìvotom sredwe Evrope, al’ ne gube vezu sa sunarodnicima sa druge strane Save i Dunava, tako da u jednom trenutku slabosti Turske carevine po~etkom 19. veka, Srbi podiù ustanak, koji je eskalirao. Me|utim, Srbi imaju jedan problem sa politi~kim ciqevima, naglo im eskaliraju i zahtevi, i to se jo{ nekoliko puta kasnije de{avalo. Wima su posle autonomije eskalirali zahtevi, “E sad ho}emo punu dràvnost”. Turci nude autonomiju, ali Srbi kaù: “Ma kakva autonomija, mi smo sada dràva” i Rusi im kaù: “Neka, neka, samo vi odbijte, mi }emo vas da podrìmo”.

Naravno, jedno vreme su podràvali, me|utim, kad ste mali narod, vi ste kolateralna {teta velikih procesa. Napoleon napada Rusiju 1812. i Rusi se povuku, {to je potpuno u redu, ~ak poku{aju da obezbede status Srba 8. ta~kom Bukure{tanskog ugovora i Srbi, naravno, odbiju. Kaù da je tada robiwa u Beogradu ko{tala kao par ~izama... Me|utim, taj narod vi{e nije mogao da bude rob, isuvi{e se navikao na slobodu i prvi predah je iskoristio ~ovek koji je jedini ostao sa narodom, ostali su se razbeàli uglavnom po Ugarskoj, Vla{koj, neki su do{li do Rusije, a Milo{ je ostao sa narodom. To mu je davalo kredibilitet da bude vo|a, i onda je on promenio taktiku, i tako je krenuo taj “Drugi 19. vek”, koji je bio mic po mic, poboq{awe, {to spada u svetlije trenutke na{e istorije. SVETLI TRENUCI Za{to je Nemawi}ko vreme tako veliko, zapitao se dr Predrag Markovi}, vrativ{i to~ak istorije na trenutak unazad, i odgovorio: - Zato {to je Srbija jedinstvena zemqa. Osim toga {to u woj rade nema~ki gastarbajteri, {to je dobro, srpska kultura je jedinstveni spoj istoka i zapada. Nigde nemate crkve koje su spoqa zapadne, a unutra vizantijske. Ne postoje takve crkve u Rusiji, Bugarskoj, ne postoje u Gr~koj, a mi ih imamo puno, Studenica, De~ani, Gradac... Gradili su ih majstori iz Dalmacije, a taj spoj zapada i istoka, niko drugi nije uspeo da ostvari na taj na~in. I naravno, ta dràva, kad kaèmo Du{anovo carstvo, carstvo nije obi~na dràva, carstvo je svetska hegemonija. Kad se proglasite za cara, to nije car Bokasa, kao danas, nego je to pretenzija na svetsku vlast. Car u teoriji moè da bude samo jedan, ali ih uvek ima vi{e, ali je car jedan. I Du{anovo progla{ewe za cara je pretenzija da se zameni Vizantija i da je poìveo, wegova dràva bi zamenila Vizantiju. Naravno, to ne bi verovatno bila srpska dràva, to bi bila dràva nalik na Vizantiju. Kratko je trajao taj wegov projekat, on je umro od neke bolesti, kao

ZEMQA [ANSE U 19. VEKU U 19. veku, svaka godina je bivala sve boqa. Dok mi sada gubimo stanovni{tvo, 35.000 qudi Srbija izgubi svake godine, zna~i, jedan â~ak nestane za ~etiri godine, za deset godina dva â~ka. Jedan Ni{ nestane za deset godina. To je Srbija 21. veka. - U 19. veku se za 30 godina utrostru~ilo stanovni{tvo. Moj ~ukundeda Marko Mar~i} je do{ao u selo napu{teno do te mere da je nikao hrast iz ogwi{ta. To vam je kao divqi zapad, do|ete i koliko vam zemqe treba o~istite, plus, slobodna zemqa, takva je bila situacija u Srbiji. Zna~i, to je bila zemqa {anse, ba{ kao i Amerika. Mi smo bili jedna od prvih demokratskih dràva u Evropi, 1835. imamo najdemokratskiji Ustav u Evropi, koji je toliko demokratski, da su nam ga ukinule velike sile, nisu mogle da ga trpe, zvali su to “francuski zasad u srpskoj {umi”. Ali mimo toga, bez obzira {to su nam ukinuli Ustav, svaki Srbin je bio tada slobodan doma}in, u Austrougarskoj ve}ina stanovni{tva nije imala nikakvu imovinu, nego su bili kmetovi, a u Srbiji nije bilo diskriminacije za druge narode. U toj zemqi {anse, svako je mogao da na|e napredak. Knez Milo{ je poku{ao da bude samodràc, me|utim Srbi su se navikli na slobodu i oni su svake godine hteli da ga sru{e. Zna~i, ne moè se nabrojati broj tih buna. Na prole}e, Srbi dignu bunu da ga sru{e, jer nisu voleli diktaturu, i na kraju su ga oterali. I tako je po~eo taj nezgodan obi~aj u Srba da svakog vladara oteraju ili ubiju, ili i jedno i drugo. Tako da ne trpe vlast, Srbi nisu ropski narod, ~ak su malo preterano samovoqni, ali i to ima neke veli~ine, zna~i, to je narod koji ne trpi jaram - analizira istori~ar Markovi}. U to vreme Srbi su na{li zanimqivu formulu. @iveli su od {ume, sviwe puste u {umu i pohvataju ih u jesen. Me|utim, posekli smo te {ume. Evo, sad se borimo za jedan hrast, onaj na putu, toliko je malo ostalo hrastove {ume u zemqi koja se zove [umadija. Gde su ti hrastovi, sve smo ih isekli i zapalili. Ekolo{ka svest nam nije ba{ na visini, nije bila ni u 19. veku. I onda je nastao trenutak krize, kada naglo pada standard seqa~kog sta-

novni{tva, jer su isekli {ume, a ratarska proizvodwa jo{ nije bila dovoqno razvijena, i onda se narod naravno sna|e. Po~nu da su{e {qive, da ih izvoze po svetu. Ali, svi ti problemi su relativno mali, jer ne bi toliko svake godine navaqivao narod da do|e u Srbiju, da je bila lo{a zemqa. Plus, natalitet je bio ogroman u Srbiji. Ve} je to bila lepa zemqa, ve}i gradski centri su podizali gra|evine, tada nastaju svi centri srpskih gradova, posle toga dugo nisu uspevali da ponove takav zamah.

ZA DVE GODINE PRUGA DO NI[A - Mene je fascinirala izgradwa pruge, isti~e Markovi}. Srboskeptici kaù da su Srbi bili protiv pruge. To je bila glupost. Srbi su podigli 230 kilometara pruge do Ni{a za dve godine. Mi ne moèmo sada da popravimo prugu do Beograda, nekih 150 kilometara, ho}e li na{a deca da doìve autoput do Poège? Ja uvek kad se vozim po Srbiji shvatim da je Srbija velika zemqa, zna~i, tri, ~etiri sata, pet, u svakom pravcu, to nema kraja... Zna~i, kakva je to zemqa, koja u 19. veku podigne prugu za dve godine, jo{ izgube prvi kredit 1891, propadne im banka u Parizu... Drugi kredit podignu 1892. i do 1894. izgrade prugu, to je neshvatqiva brzina. Drugi pokazateq napretka su hidrocentrale, koje su podizane tamo gde ne moè da pro|e zaprega. Zamislite kako su ti qudi napredni, trgovci u Si}evu, u Vu~ju... Ne znam da li imamo autobus do Vu~ja danas? Kakvi su to bili napredni qudi koji su ulagali u takvu tehnologiju, e, to su bili srpski privrednici. Koji dana{wi biznismen ulaè u nove tehnologije? Ne mislim na auto, testere ili televizore, nego da izgradi ne{to tako skupo, kao {to je hidrocentrala 1906. godine. To je za ono vreme, kao da se danas gradi kosmi~ki brod na Goliji ili na Javoru, ili na \etiwi, ili na Moravici. To je bio takav narod, gde je obi~an sto~arski trgovac ~uo za struju i kaè: “E ba{ ho}u u mom Uìcu, ili mom Vu~ju da imam to najmodernije”. I “Zastavina” pu{ka “kokinka” je bila jedna od najboqih pu{aka u Evropi. KAD SRBIJA SUVI[E OJAÂ - I onda nastaje problem, Srbija suvi{e oja~a, postane suvi{e privla~na za lokalni narod i Austrija re{i da je zgazi i uvede nam sankcije 1906. godine. Me|utim, te sankcije nas ne slome k’o devedesetih, nego mi uspemo da prevazi|emo izvoz u Austriju, pa izvezemo ne{to drugo i otkrijemo nova trì{ta u Americi, Engleskoj, Nema~koj i 1912. nam je izvoz bio jo{ ve}i nego 1906. Onda krenemo da oslobodimo neoslobo|enu bra}u i 1912. krenemo u Balkanske ratove. Prvi rat pro|e dobro, me|utim, posva|amo se sa Bugarima, pri ~emu krivica nije samo Bugarska. Krivica je {to smo mi dogovorili

(2. DEO)

sa Bugarima, to se zvalo “Milovanovi}eva linija”, da je zapadna Makedonija srpska, a isto~na Bugarska. Me|utim, po{to smo uspe{nije pro{li u ratu, mi kaèmo “E sad ne damo, mi smo to uzeli i sad je na{e”. Naravno, kod Bugara nastane velika histerija nacionalisti~ka i naprave glupost i napadnu sve svoje saveznike i izbije stra{an rat, i mi onda ratujemo jo{ tri, ~etiri puta sa Bugarima. Vredi li ta teritorija dva srpska vojnika, ne vredi, nije vredela ni onda, ali hteli smo {to ve}u teritoriju, pa makar kako. To su te neke neobi~ne odluke, i mi pet puta ratujemo oko isto~ne Makedonije sa narodom koji nam je najsli~niji. O tome je odli~nu kwigu napisao va{ sugra|anin, imate dva odli~na istori~ara, to su Milo{ Timotijevi} i Bogdan Trifunovi}, odli~ni pisci i nau~nici - odaje priznawe kolegama Predrag Markovi}. - I onda krene Prvi svetski rat, nama krene neo~ekivano dobro. Mi pobedimo dva puta stra{nu Austrougarsku vojsku i to ih pobedimo do posledweg ~oveka, i napravimo neke gre{ke koje su zaboravqene. To je recimo prelazak u Srem, 6. septembra 1914. mi pre|emo u Srem preko Save, a nismo znali da pravimo pontonske mostove i skoro 6.000 qudi se podavi. To je najve}i gubitak za jedan dan, a sada kukaju na partizanski Sremski front, koji je trajao {est meseci i imao 13.000 `rtava, kako je ~udna stvar istorijsko se}awe. To je isto kao Vuka{in i Marko Kraqevi}, po danu borbe ve}i su gubici na Ma~kovom kamenu i na toj êvrtiji, nego na Sremskom frontu. I onda 1915. godine krene napad sa svih strana, krenu Bugari, Nemci, Austrijanci, a nema~ka vojska je najstra{nija vojska na svetu. I mi ne samo da se drìmo, recimo u Beogradu, na 4.000 na{ih boraca padne 10.000 Nemaca, oni su zapaweni, i to kojih boraca, na{i su tre}epozivci, jer na{a vojska se povukla, Beograd uop{te ne brani vojska, nego brani tre}i poziv, àndarmerija, neke paravojne formacije, {to bi danas rekli. Niko ne brani Beograd, i ti dobrovoqci ubiju 10.000 neprijateqskih vojnika, to je neverovatno. Ta stra{na sila, ta Makenzenova armija, jedva uzme Beograd, nije mogla da se brani, i naravno, po{to smo se sa Bugarima posva|ali, umesto da se povu~emo Vardarskom dolinom, mi se povla~imo preko Albanije. Me|utim izvu~emo se i iza|emo kao vojska. Umesto da budemo neka izbegli~ka vlada, mi izvu~emo 120.000 vojnika, i budemo vojska koja je izvr{ila i prvi savezni~ki proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine. Tako su brzo i{li da Francuska i Engleska komora nisu mogle da ih stignu. Z. L. S.

(nastavak u slede}em broju)

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

GODI[WA IZLO@BA U GALERIJI „RISIM”

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Nata{a Dragni}

ZAUVEK MORE Upe~atqiva porodi~na freska koja govori o qubavi, strasti, bolu i opra{tawu. Tri `ene. Jedan mu{karac. Qubomora. I qubav, duboka i sna`na kao more. Sve je po~elo u jednoj kapeli u Toskani. Devetnaestogodi{woj Roberti Alesi prilazi jedan mladi}, poeta. Zove se Alesandaro Lang, qubazan je, romanti~an i nepredvidqiv. Wihova veza }e trajati nekoliko godina sve do trenutka kad Roberta ugleda Alesandra sa Lu~ijom, wenom sestrom, i poveruje da su u vezi. Me|u sestrama se tada otvara dubok jaz. Godinama kasnije, na}i }e se u porodi~noj vili na Elbi. Tada }e i wihova tre}a sestra Nanina imati ne{to da ka`e. Koja }e se od wih tri udati za pesnika? I da li }e druge dve mo}i da joj oproste? Posle velikog uspeha romana Svakoga dana, svakoga ~asa, Nata{a Dragni} nam donosi poeti~nu, uzbudqivu i duboku pri~u. Ba{ kao {to je i more. Dirqiva qubavna pripovest, genijalno konstruisana, uzbudqivo ispri~ana, puna ~arobnih trenutaka i poezije – a ujedno i porodi~na pri~a koja }e nas ganuti do suza!

Svetlana Velmar-Jankovi}

PROZRACI Dramati~ni doga|aji opisani u ovoj kwizi su uspomene Svetlane Velmar-Jankovi} na svoju najraniju mladost, na li~no iskustvo evropskog sumraka prve polovine XX veka, i, najzad, srpskog dru{tvenog i gra|anskog sloma posle savezni~ke pobede nad fa{izmom i ulaska partizanskih i sovjetskih trupa u ratom razorenu zemqu. U svojoj romansiranoj biografiji Svetlana Velmar Jankovi} je pisala o svom ocu, sudbini porodice i ratnim doga|ajima do pedesetih godina pro{log veka. U ovo delo je uvrstila i wegovo pismo, po{to ih je napustio da mu ne bi bilo su|eno kao „izdajniku”. Pred o~ima devoj~ice smewuju se „prozraci“ bezbri`nog detiwstva u uglednoj porodici visokog dr`avnog slu`benika u Beogradu, pred Drugi svetski rat, ogla{avaju se zloslutni glasnici apokalipse iz zelenog oka filipsovog radio-aparata, re|aju odlomci se}awa na izdaju u praskozorje 6. aprila, na pakao i pometwu bombardovawa, na ru{ila~ku neman zla, oskudicu i zbegove koji su usledili tokom te{kih godina tu|inske okupacije, kona~no i na poraz nacizma u svetu i pobedu revolucije u Jugoslaviji i uspostavqawe takozvane narodne vlasti. Li~na drama devoj~ice i wene obespravqene porodice pretvara se na kraju u potresne prozrake surove odmazde pobednika nad mnogim nekada imu}nim gra|anskim porodicama u Srbiji, progla{enim za narodne neprijateqe a krivim bez krivice. Ova jedinstvena, mudra, a neretko i dirqiva se}awa prenose ~itaocu nauk da pobeda nad zlom ne donosi uvek oslobo|ewe od terora i straha...

GRAFIKA 2013. Galeriji “Risim” pro{log petka otvorena je tradicionalna izlo`ba “GRAFIKA 2013”, koja obuhvata deset postavki od dvadeset autora, u~esnika dosada{wih izlo`bi realizovanih od 2000. do 2012. godine. Izlo`ene su 33 grafike, koje su ovi umetnici darovali Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}” za grafi~ku zbirku. Izlo`bu je otvorio Mladen Jev|ovi}, grafi~ar, osniva~ i dugogodi{wi organizator Me|unarodnog bijenala suve igle u U`icu. Od umetnika su bili prisutni Branko Rakovi}, slikar i grafi~ar, profesor na FLU u Beogradu, Qiqana Stojanovi} i Nevenka Stojsavqevi}, kao i grafi~ari, profesori na Visokoj umetni~koj {koli u Beogradu. Autor projekta “GRAFIKA”, koji je pokrenut 2000. godine u okviru programa Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” i kustos ove izlo`be je Julka Marinkovi}, koja isti~e da je re~ o godi{woj izlo`bi koja “egzistira na dijalogu grafika dva umetnika, ~ije recentno stvarala{tvo reprezentuje stawe i pojedine fenomene u oblasti grafi~ke umetnosti srpskog i {ireg

kulturnog podru~ja”. Ciq projekta je {to celovitije sagledavawe razu|ene grafi~ke scene na kojoj paralelno egzistiraju klasi~ne tehnike sa postupcima sve izra`enije primene novih tehnologija. Izbor izlaga~a je usmeren na umetnike razli~itih generacija i umetni~kog izraza, profesionalno vezanih za umetni~ke fakultete. Pred doma}om likovnom publikom nalaze se grafike koje potpisuju: Anka Buri}, Vladimir Veqa{evi}, Biqana Vukovi}, Zoran Dimovski, Katarina Zari}, Branimir Karanovi}, Slobodan Kne`evi}, Branka Kuzmanovi}, Gorica Mileti} Om~ikus, Aleksandra Mladenovi}, Miodrag Mla|ovi}, Dragan Momirov, Bojan Ota{evi}, Adam Panti}, Dimitrije Peci}, Branko Rakovi}, Miodrag Rogi}, Qiqana Stojanovi}, Nevenka Stojsavqevi} i Zoran Todovi}. Izlo`bu prati i katalog sa grafikama darovanim za zbirku. Postavka je otvorena do 10. decembra, radnim danom od 11 do 19 ~asova, a subotom od 11 do 14 ~asova. Z. L. S.

PREDSTAVQEN PRVI IZDAVA^ ELEKTRONSKIH KWIGA U SRBIJI ako stvoriti sopstvenu elektronsku bibliteku i u woj imati neograni~enu mogu}nost ~itawa ekskluzivnih i retkih naslova, govorio je u utorak uve~e kao gost Kwièvnog programa Doma kulture Milan Tasi}, urednik IK “NM Libris”, prvog specijalizovanog izdava~a elektronskih kwiga u Srbiji, koji se pojavio u javnosti pre tri meseca. Re~ je o projektu zami{qenom tako da celokupno srpsko kwièvno i nau~no blago bude dostupno na jednom mestu, pod veoma povoqnim uslovima, i ~itqivo na bilo kakvom kompjuteru. Savremeno dinami~no i kompjuterizovano doba nametnulo je i sve vi{e name}e dilemu i razmi{qawa o sudbini {tampe i kwige u fizi~kom obliku. Sve to imaju}i u vidu brzinu i obim informacija koje nude brojni portali globalne mreè. Ipak, iako je kwiga izum pro{lih vremena, a weni tiraì ograni~eni, strah za kwigu nije opravdan, wena tradicija duga je vi{e od 5.000 godina i ne}e nestati. Novo vreme donelo je novu vrstu pismenosti, a kulturolozi tvrde da je “kori{}ewe nove tehnologije kao dodatka zastarelom na~inu rada i prirodno i

“NM LIBRIS”,

SVE NA JEDNOM MESTU

neizbe`no”. - Osnovna ponuda “NM Libris-a” je 300 kwiga iz srpske kwi`evnosti i nauke, s tim {to broj objavqenih kwiga na na{em sajtu raste svakog dana. Na{e kwige su uvek dostupne, mogu da se ~itaju jedino on line, ne mogu da se navode i ne mogu da se {tampaju. Re~ je o potpuno novim, elektronskim kwigama u na{oj pripremi redakturi, a ne skeniranim, takozvanim elektronskim izdawima. Za sva na{a izdawa ili imamo autorska prava ili su autor-

ska prava istekla, ali svaka kwiga je ure|ena. Re~ je o {tampi u digitalnom zapisu koji }e trajati ve~no, trenutno se vezuje za monitor, a traja}e i sutra, bez obzira kako budu izgledali kompjuteri. Po{to nikada ne moète imati sve, uneli smo obimnu srpsku literature, sve ono {to nam je bilo dostupno od Svetog Save do danas, tu je i sredwovekovna kwièvnost, i realizam i romantizam, i klasicizam, i barok, a te kwige se ne mogu uvek na}i u kwiàrama. Imamo spremnih

jo{ oko 500 kwiga – kaè Tasi}. Projekat je, za sada vezan za srpsku kwièvnost. Na sli~an na~in radi}e i rusku literaturu, englesku, francusku, nema~ku, na autenti~nom jeziku i prevedenu na srpski. @eqa prvog srpskog izdava~a elektronskih kwiga je da celokupna svetska literatura bude na jednom mestu i dostupna svima na svetu pod jednakim uslovima. Osnovna namera nije da se prodaju pojedina~ne kwige, ve} pristup celokupnom sadràju sajta i to po onoj ceni koja je, smatra Tasi}, prihvatqiva svima, a to je 12 evra godi{we sa ukqu~enim porezom. Tako se na sajtu “NM Librisa” ve} mogu ~itati dela Teodosija i Svetog Save, Vuka Karaxi}a, Venclovi}a, Dositeja, \ure Jak{i}a, Zmaja, Sterije, Matavuqa, Sremca, Bore Stankovi}a, Qubomira Simovi}a, do Be}kovi}a i savremenih autora, kao i stru~na literatura namewena studentima medicine, arhitekture, lingvistike, psihologije i tako daqe. Z. L. S.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

IZLO@BA KATARINE ALEMPIJEVI] U UMETNI^KOJ GALERIJI “NADE@DA PETROVI]”

POKLON KWIGE

LINEA - HIRUR[KI ALBA PUT U TELO

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

JEDAN GREH MAWE

Filigranski crteì noèm u papiru i objekti, sve u belom, izazvali veliko interesovwe ~a~anske publike. a~anska umetnica Katarina Alempijevi}, ve} prepoznatqiva po istan~anom senzibilitetu, hirur{ki je kreirala svoje neverovatne objekte i crteè izloène na wenoj desetoj samostalnoj izlo`bi, koja je u utorak uve~e otovrena u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”. -Sam naziv “Linea alba” je zapravo medicinski, anatomski naziv za liniju na sredi{wem delu abdomena koja se spu{ta od grudne kosti do pubisa i predstavqa hirur{ki put u telo. Samim tim, nije slu~ajno {to za tehniku u izradi ovih crteà koristim no`. Radovi su nastali posledwih tri i po do ~etiri godine, a re~ je o izlo`bi koju ~ine tri podciklusa. Prvi deo ciklusa ~ini deset radova crtanih noèm po belom papiru. Motivski to je ènsko telo i poku{aj preispitivawa poetskih prostora tela i telesnosti, i poku{aj harmonizacije plasti~nih i zna~ewskih struktura. Drugi deo ciklusa ~ine 33 mala objekta, minijature, a motivski to su haqine u ormarima, i tre}i deo ciklusa ~ine tri objekta koji su postavqeni u centralnom prostoru Galerije, a re~ je o tri bele haqine. Tu su i bele ruè i leptiri}i kao simboli telesnosti – rekla je nakon otvarawa izlo`be Katarina Alempijevi}. Kustos izlo`be je Julka Marinkovi}, a ovu izuzetnu postavku je otvorila kustos Muzeja savremene umetnosti iz Beograda Qiqana Slijep~evi}. Ona se tom prilikom zahvalila Katarini Alempijevi} {to je qubiteqima umetnosti priredila ovakav doìvqaj i {to smo svedoci ovakvog stvarala{tva u trenutku u kome ìvimo, napomiwu}i da je

~ast biti u Umetni~koj galeriji kao veoma uglednoj instituciji ~iji uspesi traju godinama, uprkos ovakvom vremenu. Bila je, kaè, zate~ena radovima koje je videla, jer je bilo potrebno prekomponovati sebe i mentalno, i emotivno, iz prostora pragmatizma, surovosti, jeftinih dosetki, tehnicisti~ke komunkacije, na{e komunikacije sa okruèwem i {to je najva`nije, na{e komunikacije sa sopstvom, rekla je u svojim utiscima Qiqana Slijep~evi}. -Ako uspemo da se prebacimo, ili bar poku{amo da se prebacimo u poetski prostor koji je potpuno dekontaminiran od svih pomenutih i nepomenitih sadràja, mo`da }emo u sebi otkriti neke zatravqene potencijale kojima se doseè do ~istih prostora, do obeqenih prizora, do ~ednosti belog na belom. Mo`da }emo bar za kratko osetiti da nije ba{ sve dobro oti{lo u nepovrat – istakla je, pored ostalog Slijep~evi}ka, impresionirana radovima Katarine Alempijevi}. Deo izlo`be ve} je bio postavqen u septembru u Prodajnoj galeriji u Beogradu, a trebalo bi da je vidi i publika u Kru{evcu, Novom Sadu i Ni{u. Z. L. S.

GRADSKA BIBLIOTEKA „DECI S QUBAVQU“ “Deci s qubavqu” naziv je DVD zvu~ne kwige nastale u okviru radionice “Leto u biblioteci”2013”, koju je Gradska biblioteka “Vladisalv Petkovi} Dis” predstavila nedavno najmla|oj publici u svom de~jem odeqewu. Kad “Deca vole”, onda ona i stvaraju po ideji direktorke ove ustanove Danice Ota{evi}, koja je ovaj projekat realizovan sa osnovcima, namenila wihovim slepim i slabovidim vr{wacima, odnosno u~enicima ni`ih

ZVU^NA KWIGA ZA SLABOVIDE MALI[ANE razreda osnovne {kole. Projekat je sufinansiralo Ministarstvo kulture, a snimateq i monta`er bio je Milorad Zlati}. Snimqena je antologija najlep{ih de~ijih pesama, a zvu~nu kwigu ~ini i poglavqe pitalica, koje su ~itali Marijana Lazi} i Qubi{a ]irkovi}, ciklus

Rendi Suzan Majers

“^arobwaci u Biblioteci” i lutkarska predstava “Bakin ro|endan”. Projekat su realizovali bilbiotekari De~jeg odeqewa Jelena Dukovi}, Ana Stanojevi} i Marijana Lazi}, a tekstove za ovu elektronsku kwigu su ~itala deca, u~esnici letwih radionica: Sofija Dimitrijevi},

Magdalina Obradovi}, Sawa Ili}, Luka Miloradovi}, Nevena Miloradovi}, Neda Ikodinovi}, Stanislava Gli{ovi}, Anastasija Roganovi}, Ivan Roganovi}, Maja Lazi}, Sun~ica Rosi}, Ana Bojovi}, Maja Sto{i}, Aleksandra Radoji~i} i Bojana Radoji~i}. Z. L. S.

Vulkan izdava{tvo Tri majke. Dva oca. Jedno dete. Trenutak kada moramo da prihvatimo posledice svojih postupaka nikada nije lak... Tri potpuno razli~ite ène nisu mogle ni da zamisle koliko }e im se ìvoti promeniti. Tija je mlada devojka koja se strastveno zaqubquje u oèwenog profesora na fakultetu. Ostaje u drugom stawu, a kada to saop{ti svom qubavniku, on joj jasno stavqa do znawa da se nikada ne}e razvesti i ostavqa je na cedilu. Slomqena zbog gubitka mu{karca kog voli, Tija odlu~uje da dete da na usvajawe jednom situiranom bra~nom paru. Kerolajn je vrlo uspe{an patolog, posve}ena karijeri. Wen mu` o~ajni~ki èli dete i, da bi mu udovoqila, oni usvajaju devoj~icu, ali se Kerolajn i daqe preispituje da li je dovoqno dobra za ulogu supruge i majke. Xulijet je majka dvoje dece, sre}no udata za profesora na fakultetu: wen ìvot je savr{en. Me|utim, saznaje za aferu svog muà, ali mu i pra{ta, jer veruje u wegovo obe}awe da se to ne}e ponoviti. Pet godina kasnije, strasti }e se opet uzburkati kada Xulijet prona|e Tijino pismo, sa slikom deteta koje neopisivo li~i na wenog muà. Wen svet se ru{i, ali ona shvata da mora da prona|e istinu – i devoj~icu sa slike. Da li je boqe ~uti bolnu istinu ili ute{nu la`? Istina se na kraju svako sazna, a tada boli mnogo vi{e...

Vesna Zakonovi}-Are`ina

MAMA IPAK ZNA NAJBOQE Ovo je pri~a o qubavi. Pogre{nim i pravim izborima. Pri~a o braku, deci, poslu, karijeri. Pri~a o prijateqstvu izme|u dve ène (zva}emo ih Kevica i Mla|ana)... Pri~a o ìvotu, PRE i POSLE... „Do svoje tridesete, bila sam ube|ena da sam uradila sve i da su posao, stan, u{te|evina i iskustvo moje najve}e blago i karta za putovawe u prvoj klasi kroz ono {to zovu ìvot. A onda je taj isti ìvot odlu~io da mi objasni neke stvari. Da malo zatalasa… Da pokaè {ta zna~i ìveti. I sada, dok ovo pi{em, a maleni zmaj iz ogradice na svakih pet minuta podse}a da mu je dosadno i da treba da se ubrzam, kontam da uop{te nije te{ko biti samo doma}ica. Jo{ je lak{e biti samo uspe{na karijeristkiwa. Ma, do jaja je biti samo u braku. âk je najvi{e do jaja baviti se samo detetom. A sve to zajedno, u 24 sata, na jednu osobu, dve ruke, dve noge i dve sise, neispavano telo i prodrmanu psihu do srì... ’Ajde stani mi na crtu… U potpisu, Kevi.“

LU^ANI

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

U LU^ANIMA PREDSTAVQEN NACRT PROSTORNOG PLANA OP[TINE

NA JAVNOM UVIDU DO KRAJA NOVEMBRA

celokupnog razvoja podru~ja. Kao takvi segmenti u nacrtu Prostornog plana lu~anske op{tine prepoznati su jaka tradicija poqoprivredne proizvodwe, koja ima realne {anse da se daqe razvija, i turizam sa svim pojavnim vidovima. - Draga~evo je prepoznatqivo po manifestacionom turizmu i Saboru truba~a u Gu~i, koji predstavqa svetski brend. Otuda smo ovu oblast i prepoznali i izdvojili kao zamajac budu}eg razvoja. Izdvojili smo turisti~ke punktove, evidentirali sve turisti~ke sadràje i kapacitete, koji su umreèni i uskla|eni sa prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, kako bismo predvideli mogu}e lokacije i uslove za daqu nadgradwu. Ciq je da se turisti~ka sezona produì {to vi{e tokom

Nacrt najvi{eg planskog akta op{tine Lu~ani predstavqen je u sredu, 20. novembra, u sup{tinskoj sali zgrade lokalne samouprave. Prezentaciji su prisustvovali predstavnici op{tinskih javnih preduze}a i drugih privrednih subjekata sa podru~ja Draga~eva. Krovni planski dokument, koji predstavqa osnovu za izradu i dono{ewe svih drugih, neophodnih planskih dokumenata za ovo podru~je, uradilo je preduze}e “Arhiplan” iz Aran|elovca. Nacrt Prostornog plana op{tine Lu~ani stavqen je na uvid javnosti 1. novembra. Svi zainteresovani gra|ani, privrednici, predstavnici javnih preduze}a i institucija mogu da do|u u prostorije Op{tinske uprave u Lu~anima ili u zgradu Na~elstva u Gu~i da se upoznaju sa grafi~kim i tekstualnim segmentima plana. Svoje primedbe i sugestije na nacrt Prostornog plana, upu}ene Komisiji za planove op{tine Lu~ani, mogu predati u pisanoj formi na pisarnicama u Lu~anima i Gu~i, sve do kraja novembra.

ako je istakla Slobodanka Vuki}evi}, {ef Odeqewa za urbanizam i inspekcijske poslove, nakon zavr{etka javnog uvida sledi javna sednica, koja je zakazana za 4. decembar, na kojoj }e Komisija za planove, u saradwi sa obra|iva~m dokumenta, razmotriti sve pristigle primedbe i sugestije. Nacrt poslovnog plana, zajedno sa izve{tajima Komisije,

dostavqa se nadle`nom ministarstvu, koje bi trebalo da da saglasnost na ovaj planski dokument. S obzirom da datum dobijawa saglasnosti ne zavisi od lokalne samouprave, ve} od Ministarstva za prostorno planirawe, u Op{tinskoj upravi se nadaju da }e procedura biti sprovedena vrlo brzo i da }e ovaj va`an planski akt biti usvojen, najverovatnije, do kraja godine.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

Radomir Dramli}, predsednik Komisije za planove, smatra da je preduze}e “Arhiplan” vrlo studiozno, stru~no i korektno pristupilo izradi Prostornog plana op{tine Lu~ani. - Smatramo da je nacrt Prostornog plana ura|en odli~no i da }e, nakon razmotrawa svih sugestija i primedbi gra|ana i pravnih lica i usvajawa najkonstruktivnijih, biti jo{ kompletniji i boqi. Prostorni plan kao planski akt daje op{te uslove, a detaqi se razra|uju u planskoj dokumentaciji drugih nivoa. Ono {to je karakteristi~no u ovom dokumentu, a {to je prepoznato kao trajna perspektiva draga~evskog kraja, jeste turizam. Tu su i drugi segmenti za koje Draga~evo ima idealne uslove, me|u kojima je posebno istaknuta poqoprivreda, kao tradicinalna delatnost na ovom podru~ju. Prostorni plan stvara dobar osnov za razvitak svih oblasti, po~ev od privrede, saobra}aja, preko komunalne i druge infrastrukturne opremqenosti, sve do turizma i ostalih raspolo`ivih resursa. Razvoj alternativnih izvora energije tako|e je sastavni deo nacrta ovog najva`nijeg planskog akta za daqi razvoj Op{tine - rekao je Dramli}. Kako je istakla Dragana Biga, rukovodilac izrade Prostornog plana op{tine Lu~ani, ovaj plan je strate{ki dokument, koji daje smernice budu}eg razvoja lokalne samouprave u svim oblastima. Na bazi odre|enih potencijala, u wemu se posebno isti~u pojedini segmenti kao generatori

godine. Prostorni plan re{ava i ostale oblasti, kao {to je razvoj saobra}aja, kojim je obuhva}ena i trasa dela autoputa Beograd - Poèga, koja pripada ovom kraju. To }e tako|e doneti odre|ene prednosti i dati doprinos budu}em razvoju. Tu su i privredni potencijali i industrijske zone i naravno mnoge druge oblasti, bez kojih se ne moè zamisliti razvoj jedne lokalne samouprave - istakla je Dragana Biga, dodaju}i da je Prostornim planom obuhva}en jo{ jedan vaàn segment, a to je razvoj komunalnog opremawa i ure|ewa, jer op{tina Lu~ani nema razre{eno odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda, a to je veoma zna~ajno za svaku lokalnu zajednicu. Nacrt Prostornog plana daje i osnovicu daqeg dogra|ivawa sistema vodosnabdevawa, {to, tako|e, predstavqa vrlo vaàn uslov daqeg razvoja i podizawa ìvotnog standarda ìteqa Draga~eva. Dono{ewem ovog plana op{tina Lu~ani stvara osnovu za dono{ewe drugih va`nih planskih dokumenata i izdavawe lokacijskih dozvola. Kona~no, Prostorni plan otvara vrata potencijalnim investitorima, koji bi do{li ovde da uloè novac i grade, zakqu~ila je Dragana Biga, izraàvaju}i zadovoqstvo {to je prezentacija nacrta najva`nijeg planskog akta za ovo podru~je izazvala veliko interesovawe predstavnika javnih i drugih preduze}a, kao i svih relevantnih institucija op{tine Lu~ani. V. S.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

LU^ANI

POQOPRIVREDNICI DRAGA^EVSKOG KRAJA POSETILI SLOVENIJU

UDRU@IVAWE POQOPRIVREDNIKA

FORMULA DOBRIH REZULTATA!

U organizaciji Saveta za selo i Fonda za poqoprivredu op{tine Lu~ani, draga~evski poqoprivrednici su nedavno posetili Sloveniju. êtvorodnevno studijsko putavawe za 46 poqoprivrednih proizvo|a~a organizovano je zahvaquju}i podr{ci lokalne samouprave, koja je u okviru agrarnog buxeta op{tine predvidela sredstva za ovakve namene. Poqoprivrednici su posetili najzna~ajnije slovena~ke dràvne, privredne i civilne organizacije iz oblasti poqoprivrede, a poseban utisak na wih su ostavila uspe{na i dobro organizovana poqoprivrdna gazdinstva. ako isti~e dr Zorica Kova~evi}, zamenik predsednika op{tine, studijsko putovawe je bilo veoma pou~no, jer su poqoprivrednici draga~evskog kraja imali priliku da se upoznaju sa dobrim primerima iz poqoprivredne prakse u Sloveniji. Deo ste~enih saznawa i iskustava mo`da }e uspe{no primeniti u sopstvenoj proizvodwi. - Zahvaquju}i aktuelnoj vlasti, op{tina Lu~ani ima, po prvi put, svoj agrarni buxet, koji je specijalno namewen unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe. Drago mi je {to smo zahvaquju}i tome draga~evskim poqoprivrednicima uspeli da poklonimo jedno ovakvo studijsko putovawe, jer do sada nije postojala takva praksa. @eleli smo da im pruìmo {ansu da nadgrade svoja znawa i iskustva iz dobre slovena~ke prakse prenesu u svoja poqoprivredna gazdinstva. Nadamo se da }emo sa na{im novim prijateqima iz Slovenije ostvariti dobru saradwu, posebno na poqu partnerskih projekata za koje }emo konkurisati kod predpristupnih fondova Evropske unije - rekla je dr Zorica Kova~evi}. Kako je rekao Du{an Ivanovi} iz Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo”, organiza-

tor programa putovawa, poqoprivrednici Draga~eva su na ovom studijskom putovawu stekli nova znawa, ve{tine i iskustva, koja }e im sigurno koristiti u budu}oj proizvodwi. - Studijska poseta Sloveniji je potvrdila potrebu organizovawa poqoprivrednika kroz osnivawe udruèwa i zemqoradni~kih zadruga. Iskustva slovena~kih poqoprivrednika najboqe potvr|uju da bez udruìvawa nema dobrih efekata u proizvodwi. Dobar spoj poqoprivrede, ekologije i turizma je mo`da prava formula preporoda draga~evskih i svih drugih sela u Srbiji rekao je Ivanovi} u svojoj analizi efekata studijskog putovawa. Dodao je da su doma}ini iz Slovenije posebno istakli mogu}nost da se Draga~evski sabor truba~a, kao svetski poznata manifestacija, iskoristi za razvoj poqoprivrede, ekologije, turizma i brendirawe proizvoda sa ~itavog podru~ja Draga~eva. Rade Dragovi}, poqoprivrednik iz Roga~e smatra da je putovawe u Sloveniju izuzetno dobro organizovano i da su poqoprivrednici Draga~eva mnogo toga videli. - Smatram da je slovena~ki model udruìvawa poqoprivrednika dobar na~in da

poqoprivredna proizvodwa postane daleko isplativija nego {to je trenutno u Srbiji. Nama nedostaju dobro organizovane zadruge, koje bi nam pomogle u plasmanu proizvoda. To Slovenci imaju. Najupe~tqivije je to {to su wihovi poqoprivrednici uspeli da svom proizvodu dodaju vrednost. Napravili su dobar spoj poqoprivrede i turizma, tako da deo svojih proizvoda prodaju na svojim gazdinstvima. U plasmanu zdrave hrane pomaù im i zadruge. Otuda i postiù dobre rezultate - kaè Dragovi}, analiziraju}i putovawe u Sloveniju. Poqoprivrednici Draga~eva su posetili poqoprivredno-ekolo{ko i turisti~ko gazdinstvo “Loger”, u mestu Qubno, koje se dugo bavi poqoprivredom, a u posledwih 13 godina organskom proizvodwom hrane, koju uglavnom plasira u okviru sopstvenog programa seoskog turizma. Prilikom posete preduze}u “Biomasa”, u mestu Lu~e, draga~evski poqoprivrednici su imali priliku da se bliè upoznaju sa procesom proizvodwe peleta i drvenog ~ipsa, koji se koriste za zagrevawe doma}instava. Predstavqen im je i razvojni put proizvodwe energije iz biomase. Govorilo se i o iskustvima koja su Slovenci imali u kori{}ewu sredstava Evropske unije u realizaciji ovakvih investicija. U Centru za odrìvi razvoj “Rinka”, u op{tini Sol~ava, poqoprivrednici su posetili izlo`beno-prodajnu postavku suvenira i hrane, lokalni muzej i mnoge druge sadràje. Prisustvovali su i prezentaciji “[ume Slovenije” Antona Breznika, diplomiranog inèwera {umarstva iz slovena~kog Zavoda za {ume. Nakon toga su posetili Park prirode “Logarska dolina” i turisti~ka doma}instva “Lenar”, “Ojstrica” i “Ple-

snik”, u kojima su za wih organizovana specijalna predavawa. O poqoprivredi i seoskom turizmu u Sloveniji govorila je Vesna ^u~ek, diplomirani ekonomista i in`ewer poqoprivrede iz Poqoprivredne savetodavne slu`be Slovenije - Zavod u Cequ. Predstavqeno je i prvo javno-privatno partnerstvo u Sloveniji na za{titi i razvoju Parka prirode “Logarska dolina”. Prilikom boravka u Logarskoj dolini, poqoprivrednici Draga~va su prisustvovali i prezentaciji suhomesnatih proizvoda poqoprivrednoturisti~kog i izletni~kog gazdinstva “Klemen{ek”, koje se nalazi na vi{e od 1.000 metara nadmorske visine. Draga~evski poqoprivrednici su posetili i Poqoprivredno-{umarsku zadrugu “[kofja Loka”, u kojoj je direktor Mitja Vodwov govorio o istoriji i delatnosti Zadruge, koja danas obuhvata {irok dijapazon delatnosti, po~ev od raznovrsne poqoprivredne proizvodwe, preko prerade mleka, mesa, do trgovine me{ovitom robom. Deo svog trgovinskog programa pod nazivom “doma}i kutak”, kako je

istaknuto tom prilikom, Zadruga je posvetila lokalnim poqoprivrednim proizvodima proizvedenim na tradicionalni na~in. Prava atrakcija za Draga~evce bio je i Poqoprivredni institut Slovenije Selekcijski centar u Komendi, nedaleko od Qubqane, gde su o slovena~koj proizvodwi krompira govorili eminentni stru~waci Peter Dolni~ar i Viktor Zadrgal. U Qubqani su poqoprivrednici boravili u Zadru`nom savezu Slovenije, gde je mr Anita Jaku{ predstavila slovena~ka iskustva u zadrugarstvu. Kako je re~eno tom prilikom, u Sloveniji ima 360 registrovanih zadruga od kojih su 90 iz oblasti poqoprivrede, {umarstva, ribarstva i lova. Zadruge godi{we ostvaruju promet od 705 miliona evra. Imaju ukupno 15.388 ~lanova i zapo{qavaju oko 2.850 radnika. Slovena~ke zadruge imaju zaokru`eno poslovawe od proizvodwe, prerade, usluga, pa sve do raznovrsne trgovine u oko 380 trgovinskih objekata {irom Slovenije. Za draga~evske poqoprivrednike organizovana su i specijalna predavawa o pro-

daji vo}a i povr}a i organskoj proizvodwi. Zatim su usledile posete Poqoprivredno-{umarskoj zadruzi “Litija” - Farmi “Grma~e”, koja se bavi proizvodwom mleka i tovom }uraka, Trgovinskom centru “Merkur”, Razvojnoj agenciji “Srce Slovenije”, poqoprivrednoturisti~kom gazdinstvu “Peternoster” u Litiji, koje je specijalizovano za proizvodwu sira. Poqoprivrednici Draga~eva su poneli sna`ne utiske i iz poqoprivredno-turisti~kog gazdinstva “[krbina” u mestu [marje{ke Toplice, gde su ih doma}ini do~ekali sa hlebom i soqu, po starom srpskom tradicionalnom obi~aju. U ovom gazdinstvu je odr`ano predavawe o razvoju lokalne strategije Slovenije, a o ovoj temi je govorio najpoznatiji slovena~ki stru~wak za ruralni razvoj dr Marko Ko{~ak. Sve u svemu, bilo je ovo jedno veoma pou~no putovawe, tokom koga su poqoprivrednici Draga~eva, osim sjajnih iskustava, stekli i nove prijateqe, a mo`da i saradnike u nekom od budu}ih partnerskih projekata. V. S.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

SAOBRA]AJ

BEZBEDNOST SAOBRA]AJA U NA[EM REGIONU

VI[E NASTRADALIH NEGO RANIJE Prvih deset meseci 2013. u Moravi~kom okrugu je poginulo 17 osoba vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Pove}an je i broj povre|enih. redstavnici Agencije za bezbednost saobra}aja odr`ali su u sredu, u sali Gradske skup{tine, regionalnu konferenciju za Moravi~ki okrug o unapre|ewu bezbednosti saobra}aja u lokalnim samoupravama. Prisustvovali su ~lanovi ovda{weg Saveta za bezbednost saobra}aja, predstavnici saobra}ajne policije, Moravi~kog upravnog okruga, profesori i u~enici Ma{insko-saobra}ajne {kole... - U prvih deset meseci 2012. u Moravi~kom okrugu poginulo je 10 qudi, a u 2013. wih 27. Ve}i je i broj povre|enih osoba. Glavni uzroci ovakvog stawa su neprilago|ena brzina, vo-

`wa u alkoholisanom stawu, nepo{tovawe saobra}ajnih propisa. Osnovna namera ovog sastanka bila je da predstavimo problematiku na nivou Srbije i Moravi~kog okruga i da zajedno sa nadle`nima razgovaramo o re{ewima koja bi unapredila bezbednost u ovom regionu - naveo je pomo}nik direktora Agencije za bezbednost saobra}aja Srbije Branimir Mileti}. Jedan od prvih koraka je formirawe Saveta za bezbednost saobra}aja. U â~ku je takvo telo odavno formirano. - Odràvawem regionalnih konferencija èlimo i da uspostavimo i oja~amo saradwu sa jedinicama lokalne samouprave, prvenstveno sa savetima, ukoliko su formirani i da podstaknemo wihovo osnivawe u sredinama koje ih nemaju. Ciq nam je i da sredstva iz buxeta lokalnih samouprava i od naplate saobra}ajnih kazni budu uloèna u realizaciju bezbedonosnih projekata. Agencija pri-

NE KORISTITE KO^NICE NA LEDU Osim neophodne opreme, saveti za voza~e su da u zimskim uslovima budu oprezniji i da dr`e bar tri puta ve}e odstojawe izme|u vozila da bi se bezbedno zaustavili. Nagla ko~ewa mogu biti opasna, a ukoliko do|e do proklizavawa voza~ima se savetuje da ne koriste ko~nice. - Najboqi savet je da po snegu i ledu ne kre}ete na put, ako ba{ ne morate. Sa~ekajte da sneg prestane da pada i da kolovozi budu o~i{}eni. Pove}ana pa`wa neophodna je na mostovima, nadvo`wacima, du` re~nih tokova i na putevima koji nisu prioritetni za odr`avawe. U zimskim uslovima najva`nije je prepoznati opasnost na vreme i prilagoditi brzinu vozila uslovima na putu savetuju u Agenciji za bezbednost saobra}aja.

ZIMSKA OPREMA

prema i sprovodi niz preventivnih i edukativnih aktivnosti na terenu i kao jednog od partnera vidi i lokalne samouprave Moravi~kog okruga. U planu je i dono{ewe starategije za bezbednost saobra}aja na nivou Srbije. Bi}e potrebmarketing 032/342-276

no da takve startegije usvoje gradovi i op{tine - najavio je Mileti}. Na sastanku u ^a~ku, u ime Agencije za bezbednost saobra}aja govorili su i portparol @eqka Zebi} i saobra}ajni in`ewer \or|e Vrane{.

Agencija za bezbednost saobra}aja osnovana je pre tri godine. Kako je re~eno na sastanku, iako je posledwe decenije bezbedonosna situacija boqa nego ranije, neophodno je jo{ rada i anga`ovawa svih segmenata dru{tva. Z. J.

U skladu sa vremenskim uslovima, Agencija je nedavno podsetila voza~e i na pravila i vo`wu u zimskim uslovima. Od novembra do aprila sva vozila moraju imati opremu neophodnu u zimskim uslovima. Vozila bi trebalo da budu opremqena sa sva ~etiri zimska pneumatika. Zimska oprema nije obavezna u toplijim danima, kada nema snega i leda. Od novembra do aprila van naseqenog mesta obavezno je posedovawe lanaca i drugih ure|aja za pove}awe trakcije u prtqa`niku.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

MARKETING

GORWI MILANOVAC

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

ODR@ANA 12. SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE U GORWEM MILANOVCU dbornici Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac su na 12. skup{tinskom zasedawu, odr`anom u petak, 15. novembra, razmatrali 22 ta~ke dnevnog reda. Na po~etku sednice razmatran je i usvojen devetomese~ni izve{taj o izvr{ewu buxeta. Teku}i prihodi buxeta u prvih devet meseci ove godine ostvareni su u iznosu od 859.165.500 dinara, odnosno 70 odsto u odnosu na planirane. Preneta sredstva iz ranijih godina iznose 185.612.550 dinara. Kako je istakla Aleksan-

dra Milo{evi}, na~elnik Odeqewa za privredu i finansije, prihodi su realno planirani i ostvaruju se utvr|enom dinamikom. Kada je re~ o rashodnoj strani buxeta, nagla{eno je da su svi zahtevi korisnika buxetskih sredstava ispo{tovani. Planirani rashodi i izdaci buxeta za 2013. godinu iznose 1.415.959.000 dinara. U prvih devet meseci su izvr{eni u iznosu 694.094.000 dinara, odnosno 49 odsto u

USVOJEN DEVETOMESE^NI IZVE[TAJ O BUXETU odnosu na planirane. Me|u prvim ta~kama dnevnog reda na{li su se i nacrti predloga odluka, koje je pripremilo Poresko odeqewe Op{tinske uprave. Re~ je o predlogu odluka o utvr|ivawu elemenata poreza na imovinu, prose~nih cena kvadratnog metra nepokretnosti

za utvr|ivawe poreza na imovinu za teku}u i 2014. godinu. Kako je istakla Sne`ana \unisijevi}, na~elnik Poreskog odeqewa, predlozi odluka su zasnovani na Zakonu o porezima na imovinu i Zakonu o za{titi `ivotne sredine. Nacrtom odluke o utvr|ivawu elemenata poreza na imovinu odre|uju se stope za obra~un poreza na imovinu za obveznike koji vode poslovne kwige i za obveznike koji ih ne vode, zone,

koeficijenti za utvr|ivawe poreske osnovice, kao i stope amortizacije koje se zara~unavaju na vrednost nepokretnosti koja je predmet oporezivawa. Usvojeno

PREDSTAVNICI LOKALNE SAMOUPRAVE RAZGOVARALI SA RADNICIMA FAD-A

TRA@E POMO] RESORNIH MINISTARSTAVA Z

amenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi}, na~elnik Op{tinske uprave Gorica Petrovi} i predsednik Skup{tine op{tine Jadranka Dostani} primili su u ~etvrtak, 14. novembra, u velikoj sali Op{tine, ~etrdesetak radnika gorwomilanova~ke Fabrike automobilskih delova, nad kojom je 5. novembra ove godine pokrenut ste~ajni postupak. Zamenik predsednika op{tine pozvao je prisutne radnike da izlo`e svoje konkretne zahteve i napomenuo da }e lokalna samouprava u~initi sve {to je u granicama wenih mogu}nosti, kako bi se spre~ilo zatvarawe Fabrike od koje `ivi vi{e od hiqadu stanovnika op{tine Gorwi Milanovac. Radnici su bili jedin-

stveni u svom stavu da se ne sme dozvoliti da se proces proizvodwe obustavi, jer bi se na taj na~in izgubilo tr`i{te i izuzetno zna~ajni i mo}ni poslovni partneri svetskog glasa. Prestanak proizvodwe u ovom preduze}u tokom zimskog perioda prouzrokovao bi i havarije u pogonima ovog privrednog dru{tva. Radnici su istakli da FAD ima brojne poslovne partnere, koji zbog kvaliteta proizvoda i izvanredne usluge ovog privrednog dru{tva nameravaju da nastave poslovnu saradwu. Predla`u ~ak i da obezbede neophodni repromaterijal, ali je sve to onemogu}eno pokretawem ste~ajnog postupka izazvanog, kako su naveli, nesavesnim poslovawem ve}inskog vlasnika. Op{tinsko rukovod-

stvo, predsednici Nezavisnog sindikata i Samostalnog sindikata FAD-a Slavko Dedeji} i Miroslav Vasovi}, kao i predstavnik malih akcionara Miroslav Mileti}, sloìli su se da o problemima ovog preduze}a treba razgovarati na republi~kom nivou. Upu}eni su zahtevi Ministarstvu privrede i Ministarstu regionalnog razvoja i lokalne samouprave da se u {to skorijem roku odrì zajedni~ki sastanak, na kome bi se detaqno govorilo o situaciji u kojoj se nalazi FAD. Nadle`nim ministarstvima je predloèno da razmotre mogu}nosti da dràva pruì pomo} u oporavku ovog privrednog dru{tva, a nakon toga i u pronalaèwu strate{kog partnera.

je da stopa poreza na imovinu za nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne kwige iznosi 0,4 odsto, a za prava na zemqi{tu kod obveznika koji ne vodi kwige 0,05 odsto. Za nepokretnosti poreskih obveznika koji ne vode poslovne kwige u zavisnosti od poreske osnovice primewuju se razli~ite stope. Na poresku osnovicu do deset miliona dinara predvi|ena stopa iznosi 0, 40

odsto. Prose~na cena kvadratnog metra nepokretnosti utvr|uje se prema zoni u kojoj se nalazi, odnosno wenoj komunalnoj opremqenosti. Odbornici lokalnog parlamenta su prihvatili da prvoj zoni pripdne naseqeno mesto Gorwi Milanovac, drugoj Rudnik, Velere~, Nevade, Brusnica, Luwevica, Grabovica, dok tre}u ~ine nepokretnosti koje nisu obuhva}ene prethodnom podelom. Stopa amortizacije za koju se umawuje utvr|ena vrednost nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne kwige, osim za zemqi{te, iznosi jedan odsto godi{we primenom proporcionalne metode. Pravni osnov za dono{ewe Odluke o utvr|ivawu prose~nih cena kvadratnog metra nepokretnosti za utvr|ivawe poreza

na imovinu za 2014. godinu, sadr`an je u Zakonu o porezima na imovinu, a odre|uje se na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovaraju}ih nepokretnosti po zonama u periodu od 1.januara do 30.septembra. Odbornici su dali saglasnost i na Odluku Nadzornog odbora JKP â&#x20AC;&#x17E;Gorwi Milanovacâ&#x20AC;&#x153; o zadu`ivawu ovog preduze}a kod poslovnih banaka radi obezbe|ivawa obrtnih sredstava. Usvojen je i cenovnik usluga ovog preduze}a za zakup prostora na gradskim pijacama, kao i prikqu~ewa i iskqu~ivawa korisnika sa sistema daqinskog grejawa. Na skup{tinskom zasedawu su usvojeni i izmeweni programi poslovawa Javnog preduze}a za puteve i Sportsko-rekreativnog centra. V. S.

STUDENTSKE STIPENDIJE

KONKURS ISTI^E ZA SEDAM DANA onkurs za dodelu studentskih stipendija za studente sa podru~ja op{tine Gorwi Milanovac za narednu {kolsku godinu zavr{ava se krajem ovog meseca. Do sada je podneto 37 studentskih zahteva. Prema procenama u nadle`nom op{tinskom odeqewu, o~ekuje se da }e do kraja novembra, kada konkurs isti~e, biti podneto vi{e od sto studentskih prijava. Pravo na studenstku stipendiju imaju studenti od druge do zavr{nih godina fakulteta, koji se {koluju na akademskim i osnovno strukovnim studijama ili studijama drugog i tre}eg stepena, master akademskim i specijalisti~kim akademskim studijama. Studenti tre}eg stepena ili studenti doktorskih akademskih studija mogu biti podnosioci zahteva za stipendiju ukoliko je osniva~ obrazovnih ustanova koje poha|aju Republika Srbija. Kan-

didat za stipendiju mora da ima prose~nu ocenu studirawa najmawe 8,50. Podnosioci prijava za op{tinske stipendije ne mogu konkurisati i za dr`avne, jer tako predvi|aju uslovi konkursa. Za ove namene u ovogodi{wem buxetu op{tine Gorwi Milanovac obezbe|eno je 8,2 miliona dinara, {to je za 30 odsto ve}i iznos u odnosu na predhodne periode. Za studente druge godine stipendija }e iznositi 4.700 dinara. Studenti tre}e godine dobija}e 5.200, ~etvrte 5.700, a pete 6.200 dinara mese~no. Za master studije 3+2 stipendija iznosi 5.700, dok }e studenti master studija 4+1 raspolagati sa 6.200 dinara mese~no. Apsolventska stipendija }e iznositi 6.200, dok }e studenti doktorskih studija primati 7.300 dinara mese~no. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

SPORTSKI @IVOT NA PODRU^JU GORWOMILANOVA^KE OP[TINE

MOBILNO KLIZALI[TE I ZAVR[ETAK TERETANE DO KRAJA GODINE p{tina Gorwi Milanovac izdvaja zna~ajna nov~ana sredstva za razvoj sportskih aktivnosti i na osnovu toga se moè ubrojiti me|u vode}e lokalne samouprave u Srbiji, koje posebnu pa`wu posve}uju omasovqewu sporta i fizi~ke kulture. U Gorwem Milanovcu se nalazi i jedan od najlep{ih fudbalskih stadiona u zemqi, u ~iju su izgradwu investirali Kompanija “Metalac”, Fudbalski savez Srbije, dràva kroz Nacionalni investicioni plan i lokalna samouprava. Na podru~ju ove op{tine postoje veoma dobri uslovi i za druge sportske discipline i nije slu~ajno {to sportisti takovsko-rudni~kog kraja postiù dobre rezultate. Lokalna samouprava tri-~etiri godine unazad pruà i odgovaraju}u finansijsku podr{ku klubu koji radi sa decom ometenom u razvoju. Da bi se sportu trasirao boqi put razvoja, op{tina Gorwi Milanovac je krajem 2012. godine donela odgovaraju}a normativno-pravna akta, koja reguli{u wegovo finansirawe. Sportski savez Op{tine je definisao pravilnike o kategorizaciji sportskih organizacija i finansirawu sporta, a do

kraja ove godine trebalo bi da bude usvojen i normativni akt o kori{}ewu sportskih objekata. Lokalna samouprava obezbe|uje sredstva za rad sportskih organizacija i besplatne termine za razli~ite sportove. Mnogo sredstava ula`e i u infrastrukturne objekte namewene sportu i fizi~koj kulturi. Za sportske klubove u ovogodi{wem buxetu je opredeqeno vi{e od 12, dok je za tro{kove besplatnih termina u {kolskim salama i sportskoj hali “Breza” izdvojeno oko 11 miliona dinara. Tako|e su izdvojena i zna~ajna sredstva za izgradwu {kolskih sala u Takovu, na Rudniku i u Prawanima, gde je lokalna samouprava bila sufinansijer radova. Ove godine su po prvi put besplatne termine u sport-

skim salama dobili i vandvoranski sportovi atletika i fudbal. Kako isti~e Mileta Bogdanovi}, direktor Javnog preduze}a “Sportskorekreativni centar”, bez obzira {to op{tina Gorwi Milanovac svake godine izdvaja zna~ajna sredstva za ovu itekako va`nu oblast, kada se uzmu u obzir ekonomska kriza, broj klubova, wihovih selekcija i dece koja se bave sportom, opredeqena sredstva nisu dovoqna i ne mogu pokriti stopostotne tro{kove takmi~ewa i treninga. DOMA]INSKO POSLOVAWE - Svesni smo ~iwenice da su realne potrebe u ovoj oblasti daleko ve}e, ali i realnosti da su u dana{wim uslovima neke druge oblasti daleko prioritet-

nije. U 2013. godini izostala su odre|ena sredstva od Republike, tako da smo imali i skromniji op{tinski buxet. Mi smo se trudili da opredeqenim sredstvima raspolaèmo doma}inski, kako bismo napravili u{tede u poslovawu Javnog preduze}a. Sredstva smo usmerili na stvarawe boqih uslova u na{im sportskim objektima i uvo|ewe novih sadràja. Ovakav princip rada }emo zadràti i u narednoj godini, jer }e na{ finansijski plan ostati u istim okvirima. Buxet Sportskorekreativnog centra iznosi oko {est miliona dinara i kada se izmire redovne obaveze, malo sredstava ostane za ulagawa. Ipak, uz odre|ene u{tede i pomo} lokalne samouprave, lagano napredujemo i svake godine oboga}ujemo sportske sadràje - rekao je Bogdanovi}, izraàvaju}i nadu da }e ekonomska situacija u zemqi u narednom periodu biti boqa, pa }e i izdvajawa za sport biti uve}ana. Sportsko-rekreativni centar poseduje sportsku halu “Breza”, gradski bazen i prostor oko sportske hale, koji je ove godine oboga}en novim sadràjima. Polovinom godine otvoren je travnati teren za mali fudbal, koji koriste mla|e selekcije fudbalskih klubova, tako da vi{e od 400 de~aka svakodnevno koriste terene Sportskorekreativnog centra. U drugoj polovini godine ura|en je jo{ jedan travna-

ti teren za “male sportove”. U zavr{noj fazi izgradwe je i teretana na otvorenom, tako da }e ve} u narednoj godini `iteqi gorwomilanova~ke op{tine biti u prilici da je koriste i to bez ikakve naknade. Do kraja godine bi}e postavqeno i mobilno klizali{te, koje }e obradovati sve qubiteqi ovog lepog sporta. PLANOVI ZA NAREDNI PERIOD - Konkurisali smo i za sredstva kod ministarstava omladine i sporta i spoqnih poslova, kod Odeqewa za dijasporu. Prvi projekat je vezan za klizali{te, a drugi za ure|ewe aneksa sportske hale “Breza”, koji ima povr{inu oko 650 metara kvadratnih. U tom prostoru bi trebalo da budu sme{tene teretana i sala za borila~ke sportove. Jo{ uvek ne znamo da li }e projekti biti odobreni, ali se nadamo povoqnom ishodu. U narednoj godini trebalo bi da zamenimo ve{ta~ku travu na na{em sportskom terenu, jer je ve} dotrajala, tako da smo i tu investiciju uvrstili u na{ finansijski plan. Kada dobijemo “zeleno svetlo” od odbornika lokalnog parlamenta, krenu}emo u realizaciju predvi|enih aktivnosti - isti-

~e Bogdanovi}. Sportsko-rekreativni centar u Gorwem Milanovcu je pre dva meseca snizio cene svojih usluga. Termini za kori{}ewe hale pla}aju se dve umesto tri hiqade dinara i to je dalo odli~ne rezultate. Svi slobodni termini su popuweni, ukqu~uju}i i radne dane i vikende, a broj korisnika se zna~ajno uve}ao. Posmatrano kroz prizmu sportskih aktivnosti, ono {to nedostaje Gorwem Milanovcu su sme{tajni kapaciteti. Kada se organizuju me|unarodne utakmice, sportisti gostuju}ih klubova spavaju u susednim gradovima. I pripreme odre|enih sportskih ekipa ne mogu kvalitetno da se organizuju upravo zbog nedostatka sme{tajnih kapaciteta i taj problem bi trebalo, kako procewuje Bogdanovi}a, pod hitno re{avati. Kako navodi Bogdanovi}, ulagawa u sport su se vi{estruko isplatila. Pored sjajnih rezultata koje bele`e gorwomilanova~ki sportisti, a na koje su se svi navikli, veliki pomak je ostvaren u omasovqavawu sporta. Umesto satima da sede za ra~unarom, deca se sve ~e{}e odlu~uju za sportske aktivnosti, a tome najvi{e doprinose dobri uslovi za sport. V. S.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

ju RTS (emisija “Trezor”); gost programa Jovan Ba~kuqa, rediteq (mala sala)

DOM KULTURE ^A^AK - Utorak, 26. novembar u 19 ~asova - EHO ODISEJA - koncert napolitanskih, evergrin i filmskih melodija (velika sala)

- Sreda, 27. novembar u 20 ~asova - Medijska arheologija: PESMA KOJA TRAJE, televizijski film nastao u saradwi sa Redakcijom za istoriografi-

Gradsko ve}e grada ^a~ka, objavquje

JAVNI OGLAS ZA POSTAVQEWE NAÊLNIKA GRADSKIH UPRAVA GRADA Â^KA I 1. NAÊLNIK GRADSKE UPRAVE ZA FINANSIJE

Za na~elnika Gradske uprave za finansije moè biti postavqeno lice koje pored op{tih uslova za zasnivawe radnog odnosa u dràvnim organima propisanih ~lanom 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima, ispuwava i slede}e uslove: - zavr{en ekonomski ili pravni fakultet u ~etvorogodi{wem, odnosno duèm trajawu; - poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave; - najmawe pet godina radnog iskustva u struci. 2. NAÊLNIK GRADSKE UPRAVE ZA URBANIZAM Za na~elnika Gradske uprave za urbanizam moè biti postavqeno lice koje pored op{tih uslova za zasnivawe radnog odnosa u dràvnim organima propisanih ~lanom 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima, ispuwava i slede}e uslove: - zavr{en arhitektonski ili geografski-smer prostorno planirawe ili gra|evinski ili pravni fakultet u ~etvorogodi{wem odnosno duèm trajawu; - poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave; - najmawe pet godina radnog iskustva u struci.

3. NA^ELNIK GRADSKE UPRAVE ZA DRU[TVENE DELATNOSTI

Za na~elnika Gradske uprave za dru{tvene delatnosti moè biti postavqeno lice koje pored op{tih uslova za zasnivawe radnog odnosa u dràvnim organima propisanih ~lanom 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima, ispuwava i slede}e uslove: - zavr{en ekonomski ili pravni fakultet u ~etvorogodi{wem odnosno duèm trajawu; - poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave; - najmawe pet godina radnog iskustva u struci.

4. NA^ELNIK GRADSKE UPRAVE ZA LOKALNU PORESKU ADMINISTRACIJU Za na~elnika Gradske uprave za lokalnu poresku administraciju mo`e biti postavqeno

- ^etvrtak, 28. novembar u 20 ~asova - LEPTIRI SU SLOBODNI, pozori{na predstava Zvezdara teatra Beograd; Igraju: Tawa Bo{kovi}, Miodrag Radoni}, Nina Jankovi} i Stojan \or|evi} (Velika sala)

- ^ETVRTO BALKANSKO BIJENALE, me|unarodna izlo`ba postavqena u galerijskom prostoru Doma kulture, Narodnog muzeja, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i u depou, Legatu “Bogi}a Risimovi}a Risima” depo

lice koje pored op{tih uslova za zasnivawe radnog odnosa u dràvnim organima propisanih ~lanom 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima, ispuwava i slede}e uslove: - zavr{en ekonomski ili pravni fakultet u ~etvorogodi{wem odnosno duèm trajawu; - poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave; - najmawe pet godina radnog iskustva u struci.

5. NAÊLNIK GRADSKE UPRAVE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ Za na~elnika Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj moè biti postavqeno lice koje pored op{tih uslova za zasnivawe radnog odnosa u dràvnim organima propisanih ~lanom 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima, ispuwava i slede}e uslove: - zavr{en ekonomski ili pravni ili poqoprivredni ili fakultet organizacionih nauka ili gra|evinski ili elektrotehni~ki ili saobra}ajni ili ma{inski ili tehnolo{ki fakultet u ~etvorogodi{wem odnosno duèm trajawu; - poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave; - najmawe pet godina radnog iskustva u struci.

6. NAÊLNIK GRADSKE UPRAVE ZA INSPEKCIJSKI NADZOR Za na~elnika Gradske uprave za inspekcijski nadzor moè biti postavqeno lice koje pored op{tih uslova za zasnivawe radnog odnosa u dràvnim organima propisanih ~lanom 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima, ispuwava i slede}e uslove: - zavr{en pravni ili gra|evinski ili arhitektonski fakultet u ~etvorogodi{wem odnosno duèm trajawu; - poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave; - najmawe pet godina radnog iskustva u struci. 7. NAÊLNIK GRADSKE UPRAVE ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE

UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]” - Izlo`ba Katarine Alempijevi} “LINEA ALBA” GALERIJA “RISIM” - Izlo`ba “GRAFIKA 2013”, radnim danima od 11 do 19 ~asova, a subotom od 11 do 14 ~asova

GRADONA^ELNIKA I GRADSKOG VE]A

Za na~elnika Gradske uprave za stru~ne poslove Skup{tine, Gradona~elnika i Gradskog ve}a moè biti postavqeno lice koje pored op{tih uslova za zasnivawe radnog odnosa u dràvnim organima propisanih ~lanom 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima, ispuwava i slede}e uslove: - zavr{en pravni fakultet u ~etvorogodi{wem odnosno duèm trajawu; - poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave - najmawe pet godina radnog iskustva u struci II Na~elnici gradskih uprava grada â~ka, postavqaju se na period od pet godina. III

Dokazi koji se prilaù uz prijavu na Oglas: - uverewe o dràvqanstvu Republike Srbije; - izvod iz mati~ne kwige ro|enih; - uverewe o op{toj zdravstvenoj sposobnosti; - uverewe nadle`ne policijske uprave da lice nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavwawe poslova u dràvnom organu; - dokaz o zavr{enom fakultetu; - uverewe o poloènom ispitu za rad u organima dràvne uprave ili uverewe o poloènom pravosudnom ispitu; - dokaz o radnom iskustvu u struci. Svi dokazi prilaù se u originalu ili overenoj fotokopiji. IV Rok za podno{ewe prijava sa dokazima o ispuwavawu uslova je 8 (osam) dana od dana objavwivawa Oglasa u listu "â~anski glas".

Za na~elnika Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove moè biti postavqeno lice koje pored op{tih uslova za zasnivawe radnog odnosa u dràvnim organima propisanih ~lanom 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima, ispuwava i slede}e uslove:

Prijavu i dokaze o ispuwenosti uslova Oglasa, dostaviti Gradskom ve}u grada â~ka, ul. @upana Stracimira br.2, â~ak, u zatvorenoj koverti, sa naznakom "Ne otvaraj-prijava na Javni oglas za postavwewe na~elnika gradskih uprava grada â~ka".

- zavr{en pravni fakultet u ~etvorogodi{wem odnosno duèm trajawu; - poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave; - najmawe pet godina radnog iskustva u struci.

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati.

8. NA^ELNIK GRADSKE UPRAVE ZA STRU^NE POSLOVE SKUP[TINE,

PREDSEDNIK GRADSKOG VE]A mr Vojislav Ili}

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

OGLASI

vesticije.

GRAD ÂÂK Na osnovu Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2013. godini (“Sl.list grada â~ka“, br.11/13, 19/13), KOMISIJA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI raspisuje: KONKURS za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2013. godini na teritoriji grada â~ka Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i koriste se za: - finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe; I Pravo na finansijsku podr{ku imaju: - poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanovi wihovog doma}instva koji se bave iskqu~ivo poqoprivrednom proizvodwom pod uslovom da: - je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i vo|ewa Registra poqoprivrednih gazdinstava; - su nosioci ili ~lanovi poqoprivrednog gazdinstva sa prebivali{tem na teritoriji grada â~ka, upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu prava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji grada â~ka i koji se iskqu~ivo bave poqoprivrednom proizvodwom. II Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede (u daqem tekstu: sredstva) su direktna i bespovratna i koriste se za: 1. Povrtarsku proizvodwu: - plastenici i staklenici - do 50% od vrednosti investicije; - oprema za plasteni~ku i stakleni~ku proizvodwu (za zagrevawe, hla|ewe, i drugo) - do 50% od vrednosti investicije; - kopawe bunara, izgradwa mini akumulacije, opreme za navodwavawe i sli~no-do 50% od vrednosti investicije. 2. Sto~arsku proizvodwu: laktofrizi (kapaciteta 100-2.000 l.) - do 50% od vrednosti investicije; - muzilice, hranilice, pojilice i sli~no - do 50% od vrednosti investicije; - me{aone sto~ne hrane - do 50% od vrednosti investicije; - kupovina kvalitetnog priplodnog materijala radi unapre|ewa genetskog potencijala u govedarstvu, ov~arstvu, sviwarstvu i ìvinarstvu - do 50% od vrednosti in-

Na osnovu ~lana 13. stav 2. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sredstava za finansirawe potreba u oblasti sporta ("Sl. list grada â~ka" broj 1/2013, 2/2013 i 7/2013), Gradsko ve}e grada â~ka raspisuje JAVNI KONKURS ZA DODELU SREDSTAVA ZA IZGRADWU, ODR@AVAWE I OPREMAWE SPORTSKIH OBJEKATA NA TERITORIJI GRADA Â^KA U 2013. GODINI 1. Predmet ovog konkursa je dodela sredstava za realizaciju programa izgradwe, odràvawe i opremawe sportskih objekata na teritoriji Grada â~ka, a posebno javnih sportskih terena u stambenim naseqima ili u wihovoj blizini i {kolskih sportskih

3. Vo}arsku proizvodwu: - ma{ine i oprema za za{titu biqa (freze, tarupi, atomizeri, prskalice, skafander i sli~no) do 50% od vrednosti investicije; - kopawe bunara, izgradwa mini akumulacije, opreme za navodwavawe i sli~no - do 50% od vrednosti investicije; - nabavka sadnog materijala - do 50% od vrednosti investicije; - nabavka protivgradnih mre`a i oprema za podizawe iste - do 50% od vrednosti investicije. 4. Ratarsku proizvodwu: - nabavka semenskog materijala – do 50% od vrednosti investicije; - nabavka ma{ina, opreme i sli~no u ratarstvu - do 30% od vrednosti investicije; - kopawe bunara, izgradwa mini akumulacije, nabavka opreme za navodwavawe u ratarstvu - do 50% od vrednosti investicije. 5. Prera|iva~ke kapacitete: - mini hladwa~e, su{are - do 50% od vrednosti investicije; -oprema za preradu vo}a, povr}a, meda, mleka, mesa i drugih poqoprivrednih proizvoda (pakerice, vakumirke, kalibratori i sli~no) - do 50% od vrednosti investicije.

15. sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti sadnog i semenskog materijala kupqenog na teritoriji grada â~ka; 16. kopiju paso{a koja mora biti u skladu sa u{nim brojem za svako grlo za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala; 17. overen kupoprodajni ugovor zakqu~en sa prodavcem kvalitetnog priplodnog materijala (ugovor moè biti overen u sudu, mesnoj kancelariji ili Gradskoj upravi); 18. potvrdu poslovne banke o transferu sredstava sa teku}eg ra~una kupca na teku}i ra~un prodavca kvalitetnog priplodnog materijala; 19. druge dokaze koje utvrdi Komisija kao uslov za dodelu finansijske podr{ke. U iznos sredstava koji grad â~ak daje kao bespovratna sredstava ura~unat je porez na dohodak gra|ana. Korisnici podsticajnih sredstava imaju obavezu da dostave ta~ne podatke i verodostojne dokaze uz prijavu. Visinu sredstava za finansijsku podr{ku po jednom zahtevu poqoprivrednim proizvo|a~ima utvr|uje Gradona~elnik na predlog Komisije za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Korisnici su u obavezi da namenski upotrebe dodeqena sredstva o ~emu }e voditi ra~una Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj. U slu~aju nenamenskog kori{}ewa, korisnici su u obavezi da u celosti vrate dodeqena sredstva.

POTREBNA DOKUMENTA Podnosilac prijave uz zahtev za ostvarivawe prava na finansijsku podr{ku dostavqa: 1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom podnosioca; 2. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa obradivog poqoprivrednog zemqi{ta - list nepokretnosti, - ugovor o zakupu, - obrazac za upis i obnovu registracije poqoprivrednog gazdinstva u registru poqoprivrednog gazdinstva – zemqi{ni fond i biqne kulture (overen od Uprave za trezor); 3. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdinstva (aktivan status); 4. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je podnosilac prijave izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne da`bine; 5. fiskalni ra~un i fakturu o realizaciji investicije; 6. potvrdu da se iskqu~ivo bavi poqoprivrednom proizvodwom; 7. garantni list za kupovinu ma{ina ili opreme; 8. carinsku deklaraciju ukoliko se kupuju uve`ene ma{ine ili oprema; 9. dokaz o vlasni{tvu (kopija saobra}ajne dozvole) za poqoprivredne ma{ine za koje je to predvi|eno, da se poqoprivredna ma{ina nalazi u vlasni{tvu podnosioca prijave; 10. vlasni~ki list za kopawe bunara; 11. fakturu pravnog lica (izvo|a~a radova) za izvr{ene radove kod kopawa bunara; 12. fiskalne ra~une za nabavku materijala za kopawe bunara; 13. gra|evinsku dozvolu za izgradwu miniakumulacija; 14. vodoprivrednu saglasnost za izgradwu miniakumulacija;

O podnetim prijavama odlu~uje Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Konkurs se objavquje u listu “â~anski glas.“ Rok za podno{ewe prijava sa prate}om dokumentacijom je 02. 12. 2013. godine do 12,00 ~asova. Konkursni obrazac se moè dobiti na {alteru broj 8 Gradske uprave grada â~ka. Sve potrebne informacije u vezi sa konkursom moète dobiti u kancelariji br. 108 Slu`ba za poqoprivredu sa Centrima za razvoj sela ili na telefon broj: 032/309-135 (kontakt osoba Milanka Krxi}). Prijave se podnose na adresu: Grad â~ak Komisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi Ul. @upana Stracimira br. 2 32 000 â~ak Sa naznakom: ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA JAÂWE POQOPRIVREDNE PROIZVODWE NA TERITORIJI GRADA Â^KA O rezultatima konkursa svi u~esnici bi}e obave{teni najkasnije do 13. 12. 2013. godine. Poqoprivredni proizvo|a~i koji su ostvarili pravo kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2012. i 2013. godini nemaju pravo da u~estvuju na ovom konkursu. Nepotpunu, neblagovremeno i naknadno podnetu dokumentaciju Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi ne}e uzimati u razmatrawe.

objekata, i nabavka sportske opreme i rekvizita. 2. Pravo na dodelu sredstava imaju sportske organizacije, mesne zajednice i obrazovne ustanove. 3. Predlog programa izgradwe, opremawa i odr`avawa sportskog objekta, podnosi vlasnik, odnosno korisnik zemqi{ta ili sportskog objekta uz saglasnost vlasnika zemqi{ta, odnosno sportskog objekta. 4. Osnovni uslovi za dodelu sredstava su: - da je sedi{te podnosioca Programa na teritoriji Grada, - da je podnosilac Programa osnovan u skladu sa propisima kojim je ure|eno wegovo osnivawe; - da se Program realizuje na teritoriji Grada.

5. Konkursnu dokumentaciju podnosioci programa mogu preuzeti na pisarnici Gradske uprave grada â~ka, na {alteru broj 8, ili na sajtu www.cacak.org.rs (prijava i Pravilnik). 6. Konkurs je otvoren 7 (sedam) dana od dana objavqivawa u listu „â~anski glas“. 7. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e Grada â~ka - Komisija za sport, Ul. @upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE OTVARAJ - PRIJAVA NA KONKURS". PREDSEDNIK GRADSKOG VE]A mr Vojislav Ili}

OGLASI

MALI OGLASI KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM NOV, NEUSEQAVAN STAN NA ALVAXINICI, 1. SPRAT, 33 M2, CG. TEL: 064/14-14-324

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0228

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128 + 12 m2, nov, centar grada na 2. spratu. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77. 78 m2, kod restorana “Brvnare”. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 7. sprat, cg. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 70 m2, u Aveniji 2, na 3. spratu, kod Prehrambene {kole, ima terasa i podrum. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu, Vidikova~ki venac, 2. sprat. Cena 54.000 evra. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM trosoban stan, nov, dupleks, kod Hotel Morave, 3. sprat, CG, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, nov, Qubi} kej, cg, ima lift i terasa. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvoiposoban stan od 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, ima gara`a i podrum. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 63.38 m2, na Alvaxinici, cg, ima dva lifta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 58 m2, 1. sprat, CG, Avenija. Tel. 060/ 348-9-270

IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, za `enske osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM name{tenu garsoweru u soliteru kod „Tempa“ u ^a~ku. Prvi sprat, povoqno. Tel. 031/552-862, 031/835-038 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, zgrada fas. cigle, kod H. Morave, prizemqe, cg, terasa. Cena 21.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM TROSOBAN STAN na 2. spratu, Avenija 2, kod Prehrambene {kole. Cena 38.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 OTKUP STARIH DOTRAJALIH, NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855 PRODAJEM plac u Atenici od 1.5 ha, na placu objekat 32 m2, {tala 70 m2, tren 100 m2, 80 ari ogra|eno, parcela zasa|ena tre{wom, uvedena voda i struja, pored asfalta. Cena 21.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 51 m2, bez ulagawa, CG, ima lift, Qubi} kej. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM dvosoban stan od 62. 80 m2, 3 sprat, cg, terasa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, ulica Vojvode Stepe. Tel. 065/ 453-3-818 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, 1. sprat, @elezni~ka ulica. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 , zgrada od fasadne cigle u Aveniji. Tel. 060/ 3489-270 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, {esti sprat, ima lift i podrum, 2 terase. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, kod H. Morave, cg, ima terasu, dva lifta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, 6 sprat, cg, 2

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan, 49,8 metara kvadratnih, kod Slobodinog igrali{ta. Telefoni: 065/3463000 i 061/188-41-74. IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

PRODAJEM liniju za proizvodwu drvenih paleta u odli~nom stawu, kapacitet 2000 komada mese~no. Besplatna pomo} za pronala`ewe tr`i{ta. Cena 5500 eura. Tel. 061/ 256-7-338 terase, ima lift. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, CG, 2 terase i podrum. Cena 31.000 evra. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, {iri centar, 5. sprat, cg. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, 1. sprat, ta, ima terasa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, 3. sprat, renoviran, {iri centar. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, 3. sprat, na Alvaxinici, cg, ima lift i terasa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, Avenija 2, 3. sprat, cg, ima terasa. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, 2. sprat, H. Morava, ta, ima terasa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 48 m2, 1 sprat, kod H. Morave. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, vp, cg, velika terasa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, renoviran, prvi sprat, cg. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, {iri centar, 2. sprat, podrum, cg, terasa, u stanu ostaje deo stvari. Cena 29900 evra. Tel. 063/ 691-761

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, â~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike â~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski KUPUJEM ispravan zamrziva~ od 50 litara. Tel. 062/ 166-2-208 PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod Hotel Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 43 m2, nov, centar , 3. sprat, lift, cg. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, 4. sprat, dve terase. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave na 1. spratu, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, renoviran, odmah useqiv, cg, terasa, lift. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48 m2, cg, terasa, dva lifta, kod “Brvnare”. Cena 26.400 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 44 m2, ulica Kraqa Petra, CG. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod “Brvnare”, 6. sprat, ima lift. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 , Gvo`|ar, prizemqe, ta. Cena 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, Kej, 4. sprat, terasa, u dobrom stawu. Tel.

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Cena 380 E/m2 . Hitno Tel. 063/843-0-214

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675

IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM jednosoban stan na 1. spratu, cg, renoviran, ul. 7. jula. Tel. 060/ 349-8-490 IZUZETNO POVOQNO PRODAJEM TROSOBAN STAN OD 82 M2, KOD HOTELA MORAVA. CENA 49.500 EURA. TEL. 032/ 333872, 062/ 302-240

PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM DUPLEKS STAN 34+26 m2, kod {kole M. Pavlovi}. Tel. 063/ 453-043 063/ 691-761 PRODAJEM dva nova jednoiposobna stana, Vinara , 39 m2, terasa, ima lift, 6. sprat. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2, veliki, kod H. Morave. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 40. 66 m2, Qubi} kej, 5. sprat, cg, ima dva lifta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, Qubi} kej, vp, cg. Cena 21.500 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2, u Aveniji, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, {iri centar, 5. sprat, cg. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan na Vinari, 3. sprat. Cena 23.000 eura. Tel. 063/127-5-630 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, u centru, 3. sprat, cg, novija gradwa. Cena 18.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar grada. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, vp, Alvaxinica. Cena 15.500 evra sa stvarima.Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM garsoweru od 24

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761 KUPUJEM ORDEWE, MEDAQE, STARO ORU@JE / SABQE, JATAGANE, KAME, KUBURE /, UNIFORME, OZNAKE, STARE UMETNI^KE SLIKE, SATOVE I OSTALE ANTIKVITETE. TEL. 032/ 372-155, 063/ 807-2-772

USLUGE cepawa i strugawa drva, POVOQNO. Tel: 064/444-3-163 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, CG, 2 terase i podrum. Cena 31.000 evra. Tel. 065/ 326-0-745 m2, 5. sprat, u perfektnom stawu. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 20 m2, 5. sprat, Nemawina, cg. Cena 16.500 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 83 m2 u strogom centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska ulica, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, dve terase, ima podrum, strogi centar. Tel. 065/ 141-4-140 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2 , ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 65 m2. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 64 m2, 2. sprat, Hotel Morava, lift, cg. Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica S. Save. Tel. 064/ 131-2544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 57 m2, kod H. Morave, cg, terasa, 2 lifta, 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 evra. Tel.064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 57 m2, nov, odmah useqiv. Cena 720 evra/ m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 55 m2, kod Hotel Morave, cg, ili mewam, uz doplatu za mawi stan. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 54 m2, Avenija 1, cena 35.000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 53 m2, strogi centar. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 51 m2, cg, Qubi} kej. Cena 27.500 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 50 m2 sa cg, u blizini Doma zdravqa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dr. Mi{ovi}”, drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 49 m2, sa podrumom, stari “Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6058 PRODAJEM stan od 48 m2, novija gradwa. Cena 30.500 evra. Tel. 064/ 971-1-112 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica K. V. Popovi}a br.14. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 46+6 m2 m2 kod “Solida”. Cena 31.000 evra. Mo`e na kredit ili na rate. Ima tapija. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM stan od 43 m2, nov, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ M. Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 42 m2, kod “Medicinske” {kole. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-3-687 PRODAJEM stan od 40 m2 u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 , centar grada, cena 25.500 evra. Tel. 064/ 137-4-137

OGLASI

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 32 m2, cg, Nemawina ulica. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 18 m2, Nemawina ulica. Cena 16000 evra. Tel.064/ 137-4-137 PRODAJEM mawi dvosoban stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM ku}u od 300 m2, na dva nivoa u Aveniji. Cena 90.000 evra. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 m2 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 170 m2 u Trbu{anima, 13.5 ari placa, dve terase, u perfektnom stawu. Cena 21.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u na Zlatiboru- Zova, apartmanskog tipa, 174 m2, ku}a u sivoj fazi, 10 ari placa. Cena 90.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, 9, 61 ar placa, 24 m2 pom. prostorije,15 m2 gara`a, cg, cena 50000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM zajedni~ku ku}u od 130 m2, ulica Stevana Mokrawca. Tel. 062/ 471-063 PRODAJEM ku}u od 120 m2, 9.5 ari placa kod Po{tinog magacina. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, sa cg. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, sa 7.5 ari placa, u u`em delu grada, sre|ena. Tel. 063/ 27-3292, 032/ 346-541 PRODAJEM ku}u od 80 m2 ,

dva ulaza, plac 4.9 ari, legalizovana, ukwi`ena kod “Forma Ideale”. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , centar grada, 2.23 ara placa, pogodna za poslovni prostor. Cena 70.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u od 60 m2 na Suvom bregu, 4 ara placa, zidana gara`a i pomo}ni objekat. Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa, kod Bioskopa “Prag”. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u od 56 m2, dvosoban stan ,1 ar placa. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 50 m2, sa 22 ara placa u Viqu{i. Cena 6.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u prizemna, povr{ine 51 m2, kod “Slobode”, na 5.84 ari placa. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e od 63.76 m2 i 59.58 m2, na placu povr{ine 5.10 ari u Qubi}u. Cena 50.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e u Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2, na 4 ari placa, grejawe na gas. Cena 75.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dve ku}e na 50 ari zemqe u Mojsiwu, kod crkve. Tel. 062/ 118-4-814 PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Cena 380 evra/ m2. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2 na Karauli, 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom ). Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikend ku}u od 52 m2 u Prijevoru, na Kamenici, plac 17.70 ari, gradska voda, trofazna struja. Tel. 032/342-190 PRODAJEM vikend ku}u od 50 m2, u Ov~ar Bawi , 2 ara

PRODAJEM ZASEBAN STAN OD 160 M2, U KU]I, TRI SOBE, DVA KUPATILA, LUKSUZNO KOMPLETNO NAME[TEN. HITNO, RADI ODLASKA U INOSTRANSTVO. CENA 70.000 EVRA. TELEFON: 065/ 464-6-995

placa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM vikend ku}u od 35 m2, na jezeru u Me|uvr{ju , PPK, struja, voda, pom.objekat 10 m2, 3 ara placa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikend ku}u od 27.5 m2, u G. Atenici, 1 ar placa, pom.objekti od 13.5 m2, vo}wak 12 ari i {uma. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u , lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM seosko imawe sa 5 ha zemqe u Samailama, svi prikqu~ci, ima bunar. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u D. Gorevnici, ku}a 60 m2 , 50 ari placa, vo}e, sala{, senik, pomo}ni objekti. Tel.032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 804 PRODAJEM imawe od 5 ha u Jeèvici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70m2 , 30 ari placa, 55 ari zemqe, 1,50 ha {ume. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM doma}instvo sa tri ku}e , u Slatini, 70 ari placa, pomo}ni objekti od 200 m2. Cena 30.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Draga~evu, ku}a 50 m2, 4,5 ha zemqe, pom. prostorije, voda , struja, telefon. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM seosko imawe sa 5 ha zemqe u jednom par~etu u Lipnici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u â~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, odmah useqiv, Obili}eva ulica. Cena dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM lokal od 47 m2, sa podrumom od 20 m2, ku}om od 56 m2, 1 ar placa, plac od 6.72 ara. Moè sve posebno. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM monta`nu halu od 130 m2, na placu od 4 ara. Mogu}nost prodaje uz demontaù i prevoz na sopstveni plac.Tel. 065/ 222-552-4 PRODAJEM poslovni prostor povr{ine oko 70 m2 /Pr+1 /, kod Tempa. Trenutno izdat. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 KUPUJEM jednosoban stan. Nudim kamion + novac. Tel. 069/ 161-0-777 MEWAM staru ku}u sa 4 ara placa na Du{anovcu /Marinkova bara /, za dvosoban stan u â~ku, uz doplatu. Tel. 036/ 857-040 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM trosoban stan u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten, 2 terase, grejawe, 2 lifta, 5 sprat. Moè na duì period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM trosoban nename{ten stan na Keju. Tel. 063/ 617-572 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan na Alvaxinici, cg, drugi sprat, lift. Tel. 062/143-5-027 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente. Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu Lion, sa garaòm. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM dvosoban poluname{ten ili nename{ten stan sa grejawem. Lokacija Ciganmala. Tel. 032/ 537-2816, 064/ 411-4-996 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Crkve S. Marka. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, centar Ta{majdan. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru grada. Tel. 064/ 145-0-644 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Pigovoj ulici, cg, kablovska. Tel. 061/ 806-0-169, 032/ 557-3-249 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u posebnoj ku}i, ulica 601, br. 9/1, u Loznici kod po{tinog magacina. Tel. 032/ 374-893 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru , CG, na Mirijevu u Beogradu, kod “ Maxija”. Useqiva od 1.12.2013.godine. Tel. 060/ 7099-213 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2 sa cg, u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 IZDAJEM stan od 55 m2 na N. Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM stan sa cg, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, kompletno name{ten stan za studente. Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 032/ 346-288 , 066/ 346-288 IZDAJEM name{tenu konfornu garsoweru, ulica Kneza Milo{a 130. Tel. 064/ 334-4-061 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, uì centar. Tel. 064/ 969-3636 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, za ènske osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM sobu kod Prehrambene {kole. Tel. 063/ 120-2-151, 064/ 560-0-490 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, cg. Tel. 064/ 970-9-

653 IZDAJEM ku}u od 50 m2 u {irem centru ^a~ka, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM zasebnu name{tenu ku}u od 50 m2, u blizini restorana “ Belvi”. Tel. 064/ 251-9-676 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom poqu kod pruge- prelaz za bolnicu. Tel. 063/ 103-1-335 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM ku}u , name{tena, centar - kod “ KMN”, ta grejawe. Tel. 064/ 208-6-115 IZDAJEM ku}u sa dvori{tem, u ^a~ku, u centru, kod “ Kule “. Pogodna za agencije. Tel. 064/ 970-9-558 IZDAJEM ku}u studentima, parno grejawe, u neposrednoj blizini fakulteta. Tel. 064/ 920-6-704, 032/ 327-326 IZDAJEM ku}u na Avlaxinici. Tel. 032/ 343-056 IZDAJEM stan u Preqini od 60 m2, pogodno za radnike. Tel. 061/ 111-6-439 IZDAJEM lokal d 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, auto-{kolu, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovno - stambeni prostor u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM lokal, pogodan za advokatsku kancelariju. Tel. 032/ 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada. Pogodan za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 35 m2 strogi centar. Cena 130 evra. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal od 12 m2, u Draga~evskoj ulici. Povoqno. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7999 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 PLACEVI PRODAJEM plac od 1.5 ha u Atenici, objekat od 32 m2, {tala 70 m2, tren 100 m2. Povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM wivu od 1 ha 12 ari, u D. Gorevnici - Ilijak. Tel. 032/ 806-085, 063/ 339-268 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, pored asfaltnog puta, pogodan za hale i magacin. Cena 500 eura/ar. Mogu} dogovor. Tel. 032/342-190 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 28 ari, na Qubi} brdu, na ravnom. Pro{la voda u blizini struja. Cena 5.000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 25 ari u Kulinovcima, kod “Dijagnostika”, prikqu~ci pored placa. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM plac od 24 ara, u Qubi}u, ispod sto~ne pijace, kod kanala. Tel. 061/ 616-1-222 PRODAJEM plac od 13.5 ari u Qubi} poqu, dozvoqena gradwa. Tel. 064/ 827-1-926

28 PRODAJEM plac od 12 ari, u Loznici iza {kole. Dostupna sva infrastruktura. Cena 5000 evra, mogu}a korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10.99 ari, u Preqini, pored asfaltnog puta. Cena 400 eura/ar. Tel. 063/691-761 PRODAJEM plac od 10 ari ili 5 ari, voda, brvnara, kod kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 10 ari na Zlatiboru, dostupna sva infrastruktura, dozvoqena gradwa objekta od 1000 m2. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM plac od 6.72 ara u centru Gu~e, kao ure|eni kamp. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa temeqom od 100 m2 i gra|. materijalom , sa gra|.dozvolom i projektom.

OGLASI Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 ari, u â~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 5 ari na Obreù, ura|en projekat, dozvoqena gradwa. Cena 16.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u. Tel. 064/ 545-8-989 PRODAJEM plac od 4 ara u Pakovra}u kod {kole, do asfalta, ima bunar. Cena 3.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM placeve u Kotraì u centru, 7. km od Gu~e, pored puta. Jedan plac od 16, 81 ari, drugi od 6.26 ari. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM plac kod “ Slobode”, struja, svi prikqu~ci, ulaz sa glavnog puta, od 5 do 10 ari. Tel. 064/ 474-0-580 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu

do magistrale. Pogodno za stovari{te, auto-otpad. Cena180 eura.Tel. 064/ 250-7493 RAZNO PRODAJEM elektri~ni klavir u odli~nom stawu. Cena 600 eura. Tel. 064/ 303-2005 PRODAJEM liniju za proizvodwu paleta. Cena 5500 eura. Pomo} oko pronala`ewa posla. Tel. 061/ 256-7-338 PRODAJEM najnovije mape za sve vrste fabri~kih autonavigacija, za sve tipove vozila. Tel. 064/ 549-4-650 PRODAJEM obu}arske kalupe. Tel. 064/ 004-3-497 PRODAJEM kalupe za izradu obu}e. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM dve ma{ine za prawe auta, po ceni od 250 evra. Tel. 063/ 643-534 PRODAJEM vrata bez rama. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne od 4 m. Tel. 063/ 843-4-149

AGENCIJI “GA[O NEKRETNINE” POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190 GARSOWERE 23 m2, vp, nov, cg, 20.000 eura, [iri centar 22 m2, vp, cg, 18.500 eura, H.Morava 30 m2, vp, nov, gas, 23.000 eura, [iri centar 25 m2, vp, ta , 15.500 eura, Avlaxinica 26 m2, vp, ta, 18.500 eura, Qubi} kej 30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23.500 eura, Avenija 2 29 m2, 5 sprat, cg, 18.000 eura, H. Morava 27, 40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi, 20 m2, 5. sprat, nov, cg, Nemawina, 16500 eura 24 m2 , 5. sprat, cg, centar, 20000 eura JEDNOSOBNI STANOVI 35, 60 m2, vp, 28.000 eura, Centar 38 m2, 2 sprat, ta, 25.500 eura, [iri centar 38 m2, 3 sprat, ta, 25.000 eura, B. Jankovi}a 38 m2, 4 sprat, cg, 28.000 eura, [iri centar 38 m2, vp, cg, 23.500 eura, Qubi} kej 38 m2, vp, cg, lift, 23.500 eura, Qubi} kej 40,66 m2, 5. sprat, CG, lift, Qubi} kej, 26.000 eura JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29.500 eura, Restoran Brvnara 43 m2, 4 sprat, ta, 29.000 eura, Qubi} kej 45 m2, vp cg, 28.000 eura, Avenija 1 47 m2, 4 sprat, ta, 32.000 eura, Slobodino igrali{te 38 m2, 4 sprat, eg, 26.000 eura, Avlaxinica 46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23.000 eura, Po`ega 42 m2, 4 sprat, terasa, ta, 26.000 eura, Qubi} kej 43 m2, TA, VP, Gvo`|ar, 26.000 eura 39 m2, nov, 6. sprat, CG, lift, terasa, 27500 eura, Vinara 39 m2, nov, 6 sprat, CG, lift, 27500 eura, Vinara 45 m2, 2.sprat, terasa, cg, Grad. [etali{te, 37000 eura DVOSOBNI STANOVI 59 m2, 4 sprat, cg, 39.500 eura, Avlaxinica 47+10 m2, 13 sprat, cg, 28.000 eura, H. Morava 56 m2, 1 sprat, ta, 24.000 eura, Qubi} kej 55 m2, 3 sprat, ta, Nemawina, 28000 eura 60 m2, 9 sprat, lift, cg, Alvaxinica, 37000 eura 58, 30 m2, 6 sprat, cg, 36.000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3 sprat, cg, Gradsko {etali{te, 38000 eura 62, 80 m2, 3 sprat, cg, 31.000 eura, Avlaxinica 83 m2, 2 sprat, ta, 52.000 eura, Strogi centar 57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa, 37.000 eura, Avenija 2 45 m2, 2 sprat, renoviran, 28.000 eura, Nemawina 52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej 56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 30.000 eura, Nemawina 64 m2, 1 sprat, cg, 45.000 eura, Restoran Brvnara 47 m2, vp, cg, 30.000 eura, Qubi} kej 60 m2, 8 sprat, cg, 36.000 eura, H. Morava 55 m2, vp, cg, 31.000 eura, Avenija 2 67 m2, prizemqe, ta , 52.000 eura, Strogi centar 53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avlaxinica 60 m2, 5 sprat, cg, 38.000 eura, Avlaxinica, fasadna cigla 65 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlaxinica 57 m2, 6 sprat, cg, lift, 2 terase, 31000 eura, Avenija 2 42 m2, 4sprat, TA, dve terase, 26000 eura, centar 57 m2, 1 sprat, CG, 37000 evra, Avenija 2 53 m2, 2. sprat, CG, terasa, 37100 evra, Avenija 1 57 m2, 14 sprat, 2 lifta, cg, terasa, H. Morava, 26000 eura 58 m2, 12 sprat, cg, terasa, Qubi} kej, 31000 eura 55 m2, 1sprat, cg, Qubi} Kej, 36000 eura 55 m2, 3. sprat, cg, kod restorana Brvnara, 29.000 eura 53 m2, 3. sprat, cg, Avlaxinica, 31000 eura 52 m2, 2 sprat, ta, H. Morava, 33000 eura DVOIPOSOBNI STANOVI 54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38.000 eura, Qubi} kej 63, 38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avlaxinica 68 m2, 1 sprat, gas, 40.000 eura, [iri centar 78 m2, 3 sprat, cg, gara`a, podrum, 52.000 eura, [iri centar 85 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlaxinica 62 m2, vp, cg, gas, centar, 49600 eura TROSOBNI STANOVI 75 m2, 5 sprat, cg, 39.000 eura , H. Morava

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" moète videti na sajtu WEB NEKRETNINE. 76 m2, 7 sprat, cg, 45.000 eura, Avenija 68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77 m2, 7 sprat, cg, 36.000 eura, Centar 75 m2, 2 sprat, cg, 45.000 eura, Nemawina 81, 47 m2, 9 sprat, lift, cg, 49.500 eura, H. Morava 62 m2, 2 sprat, 54.000 eura, Beograd 70 m2, prizemqe, cg, lift, 46.000 eura, Qubi} kej 75 m2, 2 sprat, cg, Nemawina, 45000 eura 73,76 m2, 4 sprat, cg, Avenija, 40000 eura ÊTVOROSOBNI STANOVI 77, 78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50.000 eura, Restoran Brvnara 128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 98.500 eura, Centar KU]E 75 m2, P+1, 6 ari, 20.000 eura, Zabla}e 380 m2, P+1+PK, 25 ari, 120.000 eura, Preqina 56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33.000 eura, Ko{utwak 259, 62 m2, SU+P+1,9 ari, 125.000 eura, Parmenac 70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40.000 eura, Kopaonik 160 m2, P+PK, 9,61 ar, 50.000 eura, Atenica 150 m2, 5 ari plac, 57.000 eura, Trbu{ani 100 m2, P+PK, 6 ari, 36.000 eura, Pejicina krivina uz jezero 172 m2, P+PK, 19 ari, 35.000 eura, Loznica 56 m2, P+1, 1,56 ari , 25.500 eura, Dacova kafana 51m2, 5,84 ari, 20.000 eura, kod Slobode 110 m2,PO+P+PK, 34 ara, Loznica, 20.000 evra 2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari , 50.000 eura, Qubi} 174 m2, SU+P+PK, 10 ari, 90.000 eura, Zlatibor 95 m2 (P+PK), 52 m2 (P), 4 ara, 75.000 eura , Ko{utwak 160 m2, PR+1+PK, 3 ara placa, 85000 eura, {kola R. Mitrovi} 180 m2, PO+P+1, 36 ari, Kowevi}i, 70.000 eura 170 m2, SU+1+PK, 13.5 ari placa, Trbu{ani, 21000 eura PLACEVI 23, 32 ara, 15.000 eura, Trnava 3 ara, 6.000 eura, Igalo 10, 99 ari, 5.500 eura, Preqina 4 ara, 2.800 eura, Pakovra}e 44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put Â-KV 3-5 ari , 1300 eura/ar, Tara- Zaovinsko jezero 1 ha, 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36.000 eura, Atenica 10 ari, 30.000 eura, Zlatibor 12 ari, 5000 eura, Loznica 1,5 ha, sa objektima, 21000 eura, Atenica 49 ari, Kowevi}i, 39.200 eura 58 ari, Kowevi}i, 29000 eura 5 ari, Obre`, 16.000 eura 84 ara, Loznica, 8500 eura SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20.000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20.000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18.000 eura Slatina, 3 ku}e /30 m2,50 m2, 42 m2/, 70 ari, 25.000 eura Slatina, ku}a, 1,5 ha, 55.000 eura Draga~evo, 45 ha, 20000 eura VIKEND KU]E Vidova, 100 m2,75 ari, 26.000 eura Ov~ar Bawa, 50 m2 2 ara, 10.000 eura Gorwa Atenica, 27.5 m2, 22 ara , 7.500 eura Loznica, 20 m2,15 ari , 5.000 eura Bawa Gorwa Trep~a, 35 m2, 4 ara, 15.000 eura Prijevor, na Kamenici, 52 m2,17,7 ari, 26.000 eura Me|uvr{je, 35 m2,3 ara, 10500 eura Karaula, ku}a 60 m2, 38 ari, 16000 eura LOKALI PRODAJA 60 m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 23 m2, Alvaxinica, 18.000 eura 350 m2, Qubi}, 125.000 eura IZDAVAWE- POSLOVNI PROSTOR 60 m2, 250 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}” IZDAVAWE- STAMBENI PROSTOR 60 m2, nename{ten , 130 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}”

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 evra. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM traktorsku korpu, nova. Cena 150 evra. Tel. 069/ 870-5-061 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, o~uvan, perfektan. Cena 300 evra. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao nema~ki, ja~ina 40 kilovata. Cena 400 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM kompresor Atlas kopko, boca 260 l, motor 4 kv. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM drvene police raznih veli~ina. Tel. 063/ 843-

AGENCIJA

4-149 PRODAJEM komplet opremu za frizerski salon za dva radna mesta od eko ko`e. Tel. 064/ 852-6-614 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 evra komad. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2141 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM aroniju i sadnice aronije. Tel. 064/ 342-0957, 032/ 725-057 PRODAJEM kru{ku viqamovku za pe~ewe rakije, vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8835 PRODAJEM bale sena u Jablanici. Tel. 069/ 024-5-204

PRODAJEM polovne drvene ustakqene prozore. Tel. 063/ 267-361 PRODAJEM ukrasnu vitrinu sa staklenim vratima i fiokom, o~uvana. Povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM polovne radijatore - 2 gusana i 1 aluminijumski. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM povoqno trgova~ku tezgu. Tel. 032/ 334-346, 065/ 33-343-46 PRODAJEM drvenu o~uvanu tezgu za trgova~ke radwe. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM veoma kvalitetno livadsko balirano seno, cena po 130.00 dinara. Tel. 060/ 738-1-790 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom, risiverom i pozicionerom. Cena 90 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM dve viqu{ke za biciklu, sa amortizerima. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM polovan, o~uvan TV Samsung, ekran 72 cm. Tel. 064/ 327-7-939

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu, 47 m2 + gara`a, novo, ulica Dimitrija Tucovi}a.

STANOVI P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 23.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000

eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, garaà, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, garaà, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna garaà. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

MLADI

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

REPREZENTATIVAC SRBIJE I FUDBALER MAN^ESTER SITIJA MATIJA NASTASI]

^VRSTO SAM NA ZEMQI red kvalifikacione utakmice sa Belgijom i Italijom za EURO 2015, mladi reprezentativci Srbije bili su stacionirani u motelu „Livade“. Zajedno sa ostalim Orli}ima u Preqini je prethodnih dana boravio ~lan A i mlade reprezentacije Srbije i igra~ Man~ester sitija Matija Nastasi}. Poput mnogih talentovanih fudbalera i u wegovoj karijeri uspeh je do{ao neverovatnom brzinom. Pre 18. godine je oti{ao u Fiorentinu, tu se zadr`ao godinu dana i na Man}inijev poziv, prelazi u Man~ester siti. Prethodno je od petog osnovne iz Vaqeva pre{ao u mla|e selekcije Partizana, ali nije stigao da debituje za prvi tim. Preduhitrili su ga Italijani.

Tek ti je 20 godina, kako podnosi{ nagli uspeh? - Sve se izde{avalo brzo, ali se trudim da ostanem ~vrsto na zemqi, razmi{qam pozitivno i maksimalno odradim svoje obaveze. Mlad sam i sugurno dosta mogu da napredujem. Iz Fiorentine sam u Man~ester pre{ao posledwih dana prelaznog roka. Sa Italijanima sam imao ugovor na jo{ ~etiri godine, ali nisam razmi{qao nijednog trenutka. Jednom se pruà {ansa za Premijer ligu i nisam hteo da je ispustim. Po{to sam igrao i u seriji A, kada bih poredio ove dve lige, obe su vrlo jake, samo {to su u Engleskoj druga~iji stil fudbala, navija~i, na~in razmi{qawa, sve je na vi{em nivou. S kim ìvi{ u Engleskoj? - Sa mnom su mama i tata, a povremeno mi dolazi i devojka. Ona je upisala fakultet u Beogradu, tako da ne moè stalno da bude kod mene. Mnogo mi zna~i prisustvo porodice, nezgodno je biti sam daleko od ku}e. Koliko je te{ko posle ìvota u Italiji navi}i se na vreme u Engleskoj? - U Italiji su velike vru}ine ve} s prole}a. Vreme u Engleskoj, ki{a, oblaci i sumaglica, mi vi{e odgovaraju i mnogo je podno{qivije za treninge i

ALEKSANDRA BRKOVI]

„^A^ANSKA OLUJA”

igru. Kako funkcioni{e jedan veliki klub poput Sitija? - Organizacija je fenomenalna. Imamo odli~ne uslove za rad. Od pre nekoliko godina klub je promenio vlasnike i od tada je sve boqe i boqe. Ciq nam je da osvojimo sve mogu}e trofeje. Sigurno je da ne}e biti lako, ali imamo vrhunske igra~e. Trener lako mo`e da kombinuje tim iz utakmice u utakmicu. @elimo da osvojimo Premijer ligu, a u Ligi {ampiona da odemo daqe od osmine finala. Kakvi su gradski derbiji sa Man~ester junajtedom? - Fenomenalna atmosfera. Ali, zanimqivo je da Siti ima vi{e navija~a od Junajteda u Man~esteru, iako je mla|i klub. Ko su ti najboqi prijateqi u klubu? - Najvi{e se dru`im sa na{im Balkancima, Kolarevim, Xekom, Joveti}em. Mo`da ponajvi{e sa Joveti}em. Koliko je engleska javnost zainteresovana za vas fudbalere i da li vas prate na svakom koraku? - Qudi dosta znaju o nama. Mada, Man~ester je miran grad. Mi izlazimo u nekoliko restorana u kojima nas uvek do~eka poneki novinar ili fotoreporter. U diskoteke i no}ne klubove ne idemo. Tako|e,

igra~ima su strogo zabraweni odlasci u kladionice i bilo koji na~in kla|ewa. Da li su Engleskiwe sli~ne Srpkiwama - nezainteresovane za fudbal i kakve su kao ène? - Nisu kao na{e ène, dosta su zainteresovanije za sport i fudbal. Na utakmice dolaze sve generacije i mlade i starije i strastvene su navija~ice. Kao ène, ipak, ne mogu da se porede sa Srpkiwama. Kako bi u Premijer ligi bilo re{eno divqawe navija~a? - Toga je bilo ranije, ali sada je nezamislivo. Ono {to se nedavno desilo na derbiju Zvezde i Partizana, Englezi bi re{ili za pet minuta. Zakon i pravila pona{awa navija~a su strogi i striktni. Koje automobile vozi{ ovde i u Engleskoj? - Por{e kajen i tamo i ovde. Reprezentacija Srbije se nije plasirala na Svetsko prvenstvo, a Orli}i jo{ uvek igraju kvalifikacije za Evropsko. - A selekcija je odigrala dobro posledwe utakmice, ali kasno je za Brazil, {to nam je svima ào. Mladoj reprezentaciji predstoji jo{ utakmica u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Idemo korak po korak. Z. J.

vezda posledweg “X faktora”, koji se realizuje na televizi “Pink”, je sigurno na{a dvadesetogodi{wa sugra|anka Aleksandra Brkovi}. Te ve~eri, kada je otpevala pesmu “Listen” od pop dive Bijonse, mnoge je ostavila bez daha. Pod temperaturom od 38 stepeni i upalom plu}a, Aleksandra je podigla na noge i ìri u ~ijem sastavu su bili Kristina Kova~, Emina Jahovi}, Kiki Lesendri} i @eqko Joksimovi}. Aleksandra je zavr{ila sredwu muzi~ku {kolu i Gimnaziju u â~ku. Sada je student DIF-a an|eoskog glasa koji na{ grad predstavqa u najlep{em svetlu. Nakon takmi~ewa Aleksandra je odvojila malo vremena da sa ~itaocima “â~anskog glasa” podeli utiske sa nastupa. Kako kaè, jako je zadovoqna svojim nastupom u “X faktoru”, uprkos bolesti koja joj nije dala da pruì svoj maksimum. -Imala sam veliku tremu zbog stawa u kojem sam se nalazila. Tresla sam se od temperature i pla{ila se da ne pogre{im zbog bola u grlu, ali ipak je sve dobro pro{lo. Jako sam zadovoqna, dala sam sve od sebe. Uìvela sam se. Najve}a podr{ka su mi bili roditeqi, prijateqi, ali i moji sugra|ani, koji su me gledali i podràvali. Imala sam veliko optere}ewe, jer je pesma sama po sebi te{ka i iscrpquju}a, a ja nisam bila u najboqem stawu. Pla{ila sam se ko-

mentara @eqka Joksimovi}a, koji me je na kraju najvi{e i iznenadio rekav{i: “Aleksandra, ovo je bilo jako hrabro, uìvao sam slu{aju}i kako si pevala.” Ipak, najzanimqiviji je bio komentar Kikija Lesendri}a: “Ti si ~a~anska oluja. Divna si!”, rekao je. Motivisana time, Aleksandra je i svom prate}em bendu dala ime “Uragan”. Sa svojim bendom Aleksandra je ranije nastupala na humanitarnom koncertu u â~ku i kako kaè, èlela bi da se ta tradicija nastavi, da â~ani ~e{}e organizuju takve koncerte. Da uìvaju, ali i da pruè pomo} onima kojima je zaista potrebna. â~ak je mali grad, ali pun divnih

qudi i umetnika koji mogu da urade mnogo. Volim svoj grad i qude u wemu. Sigurna sam u wihovu podr{ku u nastavku takmi~ewa - rekla je Aleksandra. Svojim nastupom je izazvala brojne pozitivne reakcije. Javqali su joj se qudi iz Srbije, ali i iz okolnih zemaqa i ~estitali joj. Nije ostavila samo utisak na `iri i publiku, ve} na ceo region. Aleksandra je skromna, ali i sigurna u sebe: -Mnogo sam sre}na {to idem daqe. Da}u sve od sebe. Muzika je moj `ivot i uvek }e to biti. Bori}u se i truditi da osvetlim svoj grad. Znam da }e moji sugra|ani biti uz mene i neizmerno sam im zahvalna. Teodora Filipovi}

SPORT

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

GRADSKA LIGA

FK BORAC

BESPLATAN ULAZ NA ME^ SA JEDINSTVOM

REMI RUDARA I SLATINE

Fudbaleri Parmenca nisu odstupili od pobedni~ke serije. U 12. kolu savladali su Polet iz Gori~ana, 4:1. Ubedqivu pobedu zabele`ila je i Rakova protiv Budu}nosti, 3:0. Kej je sa 1:0 trijumfovao protiv Preme}e, a Lugovi su kod ku}e izgubili od ^a~ka 94, 2:3. Zadrugar je u Vujetincima savladao Planinac, 3:1, a Morava u Zovama Strelac, 0:2.

U derbiju 14. kola Miokovci i Mladost iz Preqine pobedili su bodove, 1:1. Lider Rudar nije uspeo da pobedi Slatinu, a Ov~ar da slomi otpor gostiju iz Dowe Vrbave. Obe utakmice zavr{ne su bez golova. Omladinac je u Zabla}u savladao Jedinstvo iz Kowevi}a, 6:3, Prijevor Jedinstvo iz Gorwe Gorevnice, 1:2, a Mladost iz Atenice Moravu, 2:3. Napredak i Spartak su podelili bodove, 1:1. Nere{enim rezultatom zavr{ena je i utakmica Backovac junajted - Goru{ica, 2:2.

TABELA 1. Parmenac 2. Vujan 3. ^a~ak 94 4. Rakova 5. Kej 6. Budu}nost 7. Zadrugar 8. Preme}a (-1) 9. Planinac 10. Morava 11. Strelac (-2) 12. Lugovi 13. Polet G (-1)

posledwoj utakmici jesewe polusezone Borac kod ku}e igra protiv u`i~kog Jedinstva Putevi. Utakmica }e biti odigrana sutra u 13 ~asova na stadionu FK Borac. Uprava kluba odlu~ila je da ulaz za sve posetioce bude besplatan. - Pred nama je izuzetno va`na utakmica protiv Jedinstva Putevi. Pobedom u posledwem kolu ostali bismo u trci za jednu od pozicija koje vode u

Super ligu. Zbog velike va`nosti predstoje}eg me~a, ali i izvanredne podr{ke koju smo imali do sada, doneta je odluka da kapije stadiona budu {irom otvorene za sve qubiteqe fudbala i navija~e Borca. Svedoci smo da su na{i igra~i ove sezone na gostovawima igrali pred nekoliko desetina gledalaca, dok su na na{em stadionu, naro~ito u posledwoj utakmici sa Slogom, atmosfera i poseta

bile na izuzetnom nivou. Pozivamo navija~e da u subotu do|u na stadion, budu na{ dvanaesti igra~ i zajedno pobedom zavr{imo jesewu polusezonu - navedeno je u saop{tewu sekretarijata FK Borac. U utakmici 14. kola pro{log vikenda Borac je u Novom Sadu izgubio od Proletera sa 0:1. Jedini gol na utakmici postigao je Vujaklija u 66. minutu.

FUDBAL

MALI FUDBAL

MLA\E KATEGORIJE

FONTANA DO^EKUJE U@ICE

Omladinci Borca su na gostovawu u U`icu pobedili Slobodu sa 3:1 i trenutno su na devetom mestu. Kadeti Borca izgubili su od Slobode point, 2:1 i zauzimaju dvanaesto mesto na tabeli sa 14 bodova. Kadetska ekipa Slobode

pobedila je kod ku}e OFK Beograd, 1:0. U narednom koklu gostuju prethodnom rivali Borca Slobodi point. Pioniri FK Borac igrali su nere{eno sa Zemunom, 1:1. Sada su na osmom mestu i imaju 20 bodova.

U ponedeqak u 17,30 ~asova FK Fontana do~ekuje U`ice. Utakmica }e biti odigrana u hali â&#x20AC;&#x153;Mladostâ&#x20AC;?. Ve} po tradiciji, ulaz za sve qubiteqe malog fudbala je besplatan.

KARATE

DVA ZLATA ZA MARKA Kup Srbije u katama i borbama za sve uzraste, odr`an je pr{log vikenda u Rumi. Na takmi~ewu, koje je organizovao [otokan karate svez, u~estvovali su i karatisti ~a~anske Slobode. Junior Marko Raji~i} osvojio je dva zlata u borbama, u ekipnoj i pojedina~noj konkurenciji + 70 kilograma. Kadet Vladimir Savi}, kategorija - 50 kg, pionir Andrej Gruji~i}, -32 kg, osvojili su srebro, dok je Milici Polu`i} pripala brozna u konkurenciji pionirki + 40 kg. Bez medaqe je ostala Jovana [ibali} koja je po prvi put nastupala na jednom ovakvom takmi~ewu. Ona je u konkurenciji pionirki zavr{ila takmi~ewe u osmini finala.

31 23 20 19 17 16 14 13 13 12 8 8 4

Trinaesto kolo Subota i nedeqa, 13 ~asova Polet - Planinac Vujan - Parmenac Budu}nost - Kej ^a~ak 94 - Rakova Morava - Lugovi Zadrugar - Strelac Preme}a, slobodna

ODBOJKA

PRVA LIGA SRBIJE [esto kolo

SRPSKA LIGA ZAPAD 4

Sedmo kolo Vaqevo - Libero ^A DRUGA LIGA ZAPAD Peto kolo Putevi Trendeks - Borac 2:3 Sloboda S - Gimnazijalac 0:3

14 8

[esto kolo Borac - Zlatar Tajm - Sloboda S REGIONALNA LIGA ZLATIBORSKO MORAVI^KOG OKRUGA Peto kolo Libero Â 2 - â~ak Sjenica - Borac 2 TABELA 5. Borac 2 7. Libero Â 2 9. â~ak [esto kolo â~ak - Ariqe Borac 2 - Tara Libero Â - Stars

31 29 27 22 22 21 21 20 19 19 16 15 14 14 11 10

Petnaesto kolo Nedeqa, 13 ~asova

2:3

TABELA 11. Libero ^A

TABELA 1. Borac 5. Sloboda S

TABELA 1. Rudar 2. Mladost P 3. Ov~ar 4. Spartak 5. Miokovci (-1) 6. Napredak 7. Jedinstvo K 8. Dowa Vrbava 9. Slatina 10. Mladost A 11. Prijevor 12. Morava 13. Backovac 14. Omladinac 15. Jedinstvo GG 16. Goru{ica

Prijevor - Slatina Goru{ica - Jedinstvo GG Mladost P - Backovac junajted Mladost A - Miokovci Spartak - Morava Jedinstvo K - Napredak Dowa Vrbava - Omladinac Rudar - Ov~ar

REZULTATI I UTAKMICE

Libero ^A - Futog

OKRU@NA LIGA

PARMENAC I DAQE UBEDQIV

9 3 0

3:1 3:0

UBEDQIV PORAZ SLOBODE U 14. kolu Sloboda je ubedqivo izgubila od Seqaka, 0:4. Polet je pobedio Partizan sa Bumbarevog brda i popeo se na drugo mesto na tabeli sa 28 bodova. Sloboda je na posledwem 16. mestu sa ~etiri boda. U 15 kolu SLZ Polet u gostima igra protiv Bana, a Sloboda do~ekuje Kru{ik. ZONA MORAVA

TRIJUMF ORLOVCA I POLETA Polet iz Trbu{ana pobedio je Slaviju u 14. kolu, 1;0, a Orlovac Slobodu, 3:0.Oba ~a~anska zona{a dospela su do vrha tabele. Polet je ~etvrti sa 25, dok je Orlovac peti sa 24 boda. U narednoj utakmici obe ekipe gostuju. Orlovac se sastaje sa Kara|or|em, a Polet sa Vodoja`om.

KUP FSMO Ju~e je odigran polufinalni me~ Kupa Fudbalskog saveza Moravi~kog okruga. Sastali su se Takovo i Polet, a utakmica Prilike - Draga~evo nije odigrana jer Draga~evo nije imalo dovoqan broj igra~a Takovo - Polet Qubi} Prilike - Draga~evo

0:1 0:3

SPORT

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

KO[ARKA

POSLE POBEDE NAD TAMI[OM, GOSTOVAWE U NOVOM SADU U osmoj prvenstvenoj utakmici Borac Mocart sport pobedio je kod ku}e Tami{ iz Pan~eva sa 65:61 (19/17, 18/16, 14/20, 14/8). ^a~anima je ovo peta

prvenstvena pobeda i sada su ~etvrti na tabeli Ko{arka{ke lige Srbije. I u susretu sa Pan~evcima me~ je re{en u samoj zavr{nici. Trojka Aca Mandi}a razbila je sve

nade gostiju koji su na kraju ulazili iz proma{aja u proma{aj. - Ovo je tre}a uzastona utakmica koju gubimo u ^a~ku. Jednostavno ne znamo da je

DRUGA LIGA SRBIJE

devet bodova. U sedmom kolu gostuje Uìcu. â~ak 94 je izgubio od plej ofa sa 90:54 i trenutno je peti sa osam bodova. Sutra u 15 ~asova u hali Borac â~ak 94 do~ekuje Mionicu.

- Da smo u odbrani bili ja~i imali bismo vi{e kontri i lakih poena. Falila nam je i sloga u pojedinim trenucima. Partizan je iskusniji i to se videlo na terenu. Hvala publici koja je ostala sa nama do posledweg trenutka - re~i su Stefana ]iri}a, ko{arka{a KK Mladost. U {estom kolu juniori ~a~anske Mladosti ponovo igraju sa Beogra|anima i gostuju ekipi @arkovo.

Mladost je u sedmom kolu pora`ena od Radni~kog iz Obrenovca, 84:59. Trenutno su 14. na tabeli sa osam bodova. Slede}u utakmicu Mladost igra kod ku}e protiv Beovuka 72. Utakmica }e biti odigrana sutra u 16,30 ~asova u hali “Mladost”.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD U novoj sezoni pora`en je i @elezni~ar. Sedmo kolo je izgubio od Uba, 88:98, {to ga je dovelo na petu poziciju na tabeli. Slede}u utakmicu @elezni~ar igra sa Zlatarom iz Nove Varo{i.

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD ^a~ak basket tim je pobedio u Vladimircima, 79:75 i dospeo na tre}e mesto sa

PORAZ JUNIORA Mladost je u petom kolu Juniorske lige Srbije pora`ena od Partizana sa 66:70 (19/14, 18/22, 14/16, 15/18). Utakmica je otvorena pogotkom Nikole Ko~ovi}a koji je za Mladost postigao 13 poena. Dvocifreni u~inak u doma}oj ekipi imao je i Petar Raki}evi} (22). - Bila je ovo neizvesna utakmica do samog kraja. Partizan je u fini{u bio skoncentrisaniji i organizovaniji, ali su imali i vi{e sre}e - prokomentarisoa je igra~ KK Mladost Ogwen [}eki}.

KADETSKA LIGA SRBIJE Kadeti Borac Mocart sporta izgubili su od Mega vizure, 87:58. Trenutno su deveti na tabeli sa {est bodova. Kadeti sutra igraju kod ku}e protiv Crvene zvezde. Utakmica {estog kola po~iwe u 12 sati u hali KK Borac.

privedemo kraju, a nedostaje nam i vi{e sportske sre}e. Odlu~ili su Mandi}eva trojka i na{i lo{i napadi posledwih ~etiri, pet minuta. Borac Mocart sport ima jak tim koji mo`e da igra i Super ligu - izjavio je trener Tami{a Zoran Topi}. - Bila je ovo tvrda, takmi-

POBEDA U KUPU U polufinalu Kupa Srbije Borac Mocart sport pobedio je Mladost u Zemunu, 80:97. U ~a~anskoj ekipi dvocifreni u~inak, po broju postignutih poena, imali su Maravi} (22), Stevovi} (16), Proti} (21) i Radovi} (14). Pe{akovi} je imao po deset asistencija i skokova i pet poena. [ansu na ovoj utakmici dobili su i mla|i igra~i, Mitrovi}, Gavrilovi}, Popovi}, ^arapi} i Avramovi}. Finalnu utakmicu BMS igra sa FMPom.

Borac Mocart sport: Maravi} 2, Stevovi} 7, Dumi} 11, Pe{akovi} 7, Mandi} 20, Cvetkovi} 7, Proti} 8, Radovi} 3. ~arska, utakmica sa dosta takti~kog nadmudrivawa i na jednoj i na drugoj strani. Mi smo imali sli~an pad u tre}oj ~etvrtini, kao i na prethodnim me~evima, smogli snage da u zavr{nici odigramo onako kako je trebalo. Pokazali smo karakter i odlu~nost - re~i su pomo}nog trenera BMS Aleksandra Bjeli}a. u wegovoj ekipi dvocifreni broj poena postigli su Aco Mandi} (20) i

Tami{: Manojlovi} 4, Buri} 10, Vasi} 14, Perak 9, Miki} 9, Stanojevi} 9, \ukovi} 6, Lali}, Skokni}. Filip Dumi} (14). Kod gostiju Vasi} je dao 10, a Buri} 14 ko{eva. Slede}u utakmicu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart sport sutra igra u subotu u Novom Sadu protiv Meridijane. - Idemo na pobedu, jer `elimo da zadr`imo i popravimo ~etvrtu poziciju na tabeli - najavquje Ra{ko Boji}, trener BMS.

Z. J.

TENIS

DRUGI TRIJUMF IVANE JOROVI] eniserka iz ^a~ka Ivana Jorovi} po drugi put je pobedila u [arm El [eiku u finalu turnira na {qaci, za nagradni fond og 10 hiqada dolara. ^a~anka je u finalu savladala prvog nosioca, [pawolku Arabelu Ferdnandez za 2:0 (6:2, 6:4).

Pre toga Ivana je pobedila u Japanu i na jo{ jednom turniru u Egiptu, tako da bi trebalo znatno da popravi svoj plasman na Svetskoj listi. Ovih dana vratila se u Beograd, gde }e se pripremati za ameri~ku turneju.

BICIKLIZAM

BICIKLIJADA NAJBOQI PROJEKAT U OKRUGU

rojekat “Biciklom do zdravqa – Biciklijada 2013”, neformalne grupe “Biciklom do zdravqa”, progla{en je za najboqi omladinski projekat u Morava~kom okrugu kao deo akcije “Mladi su zakon” koju sprovodi Ministarstvo omladine i sporta Srbije u saradwi sa Resurs centrom “FORCA” iz Po`ege. Ovaj projekat bi}e predlo`en i za najboqi omladinski projekat u Srbiju u ovoj godini.

Neformalna omladinska grupa “Biciklom do zdravqa”, koju uglavnom ~ine biv{i takmi~ari Biciklisti~kog kluba Borac iz â~ka, organizovala je ~a~ansku “Biciklijadu” u septembru. Na relaciji â~ak - Ko{tuni}i vozilo je vi{e od 150 u~esnika. Namera organizatora bila je da promovi{e zdrave stilove ìvota i podstakne mlade da kvalitetno provode slobodno vreme. Manifestacija je bila

prijavqena Policijskoj upravi ^a~ak, tako da je imala obezbe|enu policijsku i medicinsku pratwu. Svi u~esnici su evidentirani, a u Ko{tuni}ima je organizovan prigodan program. Suorganizatori Biciklijade bili su Biciklisti~ki klub Borac i Kulturni centar LIFT, a koordinator programa Ivan Rvovi}, biv{i takmi~ar ~a~anskog Borca.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

OGLASI

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM TROSOBAN, RENOVIRAN STAN U CENTRU, 3. SPRAT. CENA 38.000 E

P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 16.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 21.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 33.000 eura GARSOWERA Beograd, ul. Gospodara Vu~i}a, 1. sprat, cg, pogodna za poslovni prostor. Cena 45.000 eura. P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-47 m2, Beograd, blizu Vukovog spomenika, 4. sprat, sa gara`om u zgradi, sa name{tajem. Cena 90.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od

fasadne cigle, CG, podrum. Cena 29.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 32.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-59 m2, Beograd, ul. Vojvode Vlahovi}, nov, trosoban, terasa. Cena 50.000 sa PDV-om. P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa. Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en. Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a. Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 18.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 42.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a. Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 45.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 28.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 56.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a. Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice. Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

OGLASI

PRODAJEM televizor Grundig. Cena 5.000 dinara. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM lap top Dual Core u odli~nom stawu. Cena 110 eura. Tel. 064/351-4-072 PRODAJEM lap top Dual Core u odli~nom stawu, vi{e komada. Poziv ili SMS na broj 064/ 351-4-072 PRODAJEM telefon Nokia C 6, kupqena 2012.godine. Cena 60 evra. Tel. 032/ 353016 PRODAJEM telefon Nokia 6101, cena 30 evra. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM ma{inu za {ivewe Bagat, ku}na varijanta. Cena 6.000 dinara. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM ma{inu za {ivewe Bagat - Danica, ura|en servis. Tel. 060/ 418-3333

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

PRODAJEM repariranu ve{ ma{inu Gorewe, garancija 1 godina. Tel. 060/ 305-9-712 PRODAJEM polovnu ma{inu za {trikawe Brother, povoqno. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM cerovu pe}. Tel. 063/ 642-329 PRODAJEM kvarcnu pe}. Tel. 063/ 643-534 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6 kg/ 40 evra. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM novu `ensku krznenu {ubaru. Tel. 063/ 843-4149 PRODAJEM ~etiri ~eli~ne felne za Opel Korsu. Tel. 065/ 465-8-224 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PRODAJEM dva tovqenika, te`ine oko 200 kg. Tel. 032/ 880-028, 064/ 160-0-876 PRODAJEM bansek za strugawe drva i gra|e, svih veli~ina. Tel. 061/ 256-7-338 PRODAJEM italijansku ~etvorotaktnu benzinsku kosa~icu. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM biciklu Skot Apa~, ili mewam za laptop. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 OBEZBEDITE SE za zimu roletnama i servisirajte stare. Popravqamo sve vrste roletni. Tel. 032/ 545-5-922, 064/ 3611-752 NOV^ANE POZAJMICE za pravna i fizi~ka lica, sa ili bez zaloga , uz sudsku overu ugovora. Tel. 064/ 573-7-444 KUPUJEM stari novac, oru`je, ordewe, medaqe i zna~ke. Tel. 063/835-6-605

AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Citroen Xara Pikaso 2005 godi{te, 1.6 HDI, cena 3800 evra. Tel. 064/2402699 PRODAJEM Jugo Koral 1.1, 2003. godi{te u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Fiat Punto 1.2. benzin, 2001.godi{te, cena 1749 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Fiat Punto u ekstra stawu, prvi vlasnik, kompletno opremqen, zimske gume. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM Daewoo Nexia 1.5, 1997. god, registrovan, plin atestiran, ABS, ARBG. Tel. 062/ 803-1-148, 064/ 286-1663 PRODAJEM Ladu Nivu, 2003. godi{te, registrovana do maja 2014. god. Tel. 069/ 345-0-522

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM Jugo 2000.godi{te, crvena boja, u odli~nom stawu, registrovan do 30.10.2014.godine, cena 850 evra.Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Ladu Nivu 1.7, registrovana do maja 2014. Tel. 069/ 024-5-204 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Pe`o 307 2.0 HDI, 5-ora vrata, 2002.god,cena 3199 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM WV CADDY 1.6. benzin + plin, 99.god, registrovan do jula 2014. Tel. 064/ 221-1-142, 060/ 349-8-490 PRODAJEM Renault Lagunu, 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`e zamena. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3, 89-go godi{te.

Registrovana do juna 2014. godine. Tel. 060/ 036-7-820 PRODAJEM Daewoo Matiz 2002 godi{te, registrovan do 23.10.2014. godine, cena 1649 evra. Tel. 064/ 240-2-699 USLUGE USLUGE kombi prevoza svih vrsta robe, selidbe. Povoqno. Tel. 064/ 262-9-068 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9889 USLUGE prevoda, profesor engleskog jezika, samostalni stru~ni prevodilac, ~asovi engleskog. Tel. 062/ 205-373

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4 sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3. sprat , Kej, 17.500 eura P-17 m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13.sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-40 m2, 8. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, eura P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-37 m2, 1. sprat, P-45 m2, 2. sprat, eura P-34 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 25.500 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 24.000 centar, 23.200 eura Med. {kola, 21.000 centar, 33.300 eura Svetog Save, 25.500 Svetog Save , 22.000

DVOSOBNI P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura P-54 m2, 3. sprat, Alvaxinica, 31.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000 eura P-45 m2, 2. sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5. sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, priz.sp. Avenija 2, 31.000 eura P-47 m2, 3 sprat, Merkator, 35.000 eura

KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4,5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40.000+50.000 eura

P-53 eura P-42 eura P-53 eura P-63 P-60 eura P-60 eura P-65 eura P-54 P-48 eura

m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 m2, 5. sprat, Alvaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000 m2, 3.sp, Alvaxinica, 38.000 eura m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000

TROSOBNI P-66 m2, 7. sprat, Hotel Morava, 34.000 eura P-68 m2, 3.sprat, Nemawina, 41.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 38.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Alvaxinica, nov, 44.000 eura P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1. sprat, Kneza Vase Popovi}a, 47.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 eura P-58 m2, 4. sprat, Kej, 35.000 eura

P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37.000 eura P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7. jula , plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, S. Breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi},

5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej, fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26

KU]E: P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32 000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.spra t, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura

000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

OGLASI

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

USLUGE vo|ewe kwiga, najpovoqnije u gradu. Tel. 064/ 196-4-705 USLUGE NAJJEFTINIJE me|ugradske vo`we taksijem. Tel. 063/ 120-2-151, 064/ 560-0490 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, ni`ih razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520, 032/ 332-664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog

uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 0777-900 ZAPOSLEWE POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila sa iskustvom za rad u Austriji. Sve obezbe|eno. Tel. 062/ 817-1-920 POTREBNI ugostiteqski radnici sa iskustvom za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 817-1-920 POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom, za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149

OBAVE[TEWE JKP „Gradsko zelenilo“ obave{tava korisnike grobnih mesta na Gradkom grobqu u â~ku, da u {to kra}em roku izmire svoje obaveze za odràvawe i zakup, jer }emo u suprotnom preduzetii sve potrebne mere u skladu sa zakonskim propisima. Tako|e, molimo gra|ane da nas blagovremeno obaveste o promeni korisnika, adrese ili prebivali{ta. Ovim putem se zahvaqujemo gra|anima koji redovno izmiruju svoje obaveze. JKP „Gradsko zelenilo“ â~ak

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 22.500 eura P-34+26 m2, 5. sprat, CG, kod O[ M. Pavlovi}, cena 30.000 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}". Cena 21.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-53 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000

eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 33.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura KU]E P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica. Cena 20.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 40.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 43.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura IZDAVAWE P-50 m2, 3. sprat, S. Markovi}a, noviji, nename{ten, dupleks, dve spava}e sobe, CG. Cena 140 eura 43 m2, 7. sprat, Bulevar Oslobo|ewa, name{ten, CG, terasa, lift, cena 120 eura IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 30.000 eura 50 m2, 90 ari, G. Gorevnica, 26.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura stara ku}a, 6 ha, Je`evica ku}a+pom.objekti, 5 ha, Lipnica ku}a+pom.objekti, 5 ha, Samaile

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

26. 11. 2009 - 26. 11. 2013. Navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{e drage majke

MILKE STEVANOVI]

Sa qubavqu i po{tovawem wena porodica. 16641

^ITUQE

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

Dana 25. 11. 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

NIKITOVI] PREDRAGA PECO ADVOKAT

Kada nas neko napusti preko reda i ranije se skloni iz `ivotne pozornice, onda je suo~avawe sa wegovim odlaskom dugotrajan proces. Li~i na kaznu, na do`ivotno nedostajawe, ali se}awe ne bledi. U subotu 23. 11. 2013. god. u 12 sati dava}emo godi{wi pomen na ~a~anskom grobqu. Wegovi NENAD, SOFIJA, JANA i MARINA

16640

Dana 25. 11. 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg

Dragi prijatequ, Vreme prolazi a uspomene ne blede.

PREDRAGA NIKITOVI]A PECO ADVOKAT

BESKRAJNO TU@NE. Supruga RADICA, JOVANA i CICA

16640

NIKITOVI] PREDRAG PECO ADVOKAT

PE]O Drugovi iz Kafea Skale:

Pro{lost. Ona nas nikada ne napusta. A u mojoj si ti.

MI]KO, RADE MI]ANA, ACO ADVOKAT, MI]O SAJXIJA, MICI, RALE SAJXIJA, PERO SUDIJA, @IKE GROF, VELEC, ^OLE.

NADA 16629

16640

^ITUQE

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

NA[OJ

Dana 23. novembra 2013. u 11,30 ~asova dava}emo 40 dana na{oj dragoj

Dana 23. novembra 2013. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{e drage

Dobrili Doci Eri} u~iteqici u penziji iz ^a~ka

ANE ]UR^I] SLAVICI MILANOVI] 1960 - 2013. Voqeni samo odlaze... Ne umiru nikada. Ti }e{ zauvjek biti sa nama. TVOJI NAJMILIJI: \OJO, DANKA, MLADEN, DUBRAVKA, ALEKSA i LANA.

Dava}emo {estomese~ni pomen u subotu 23.11.2013. godine u 11 ~asova na â~anskom grobqu. Wena energija i radost ìvqewa i daqe su sa nama. Ostaju nam verni putokaz u ìvotima svih nas, wenih najmilijih. Suprug Mladen i deca, Dragan i Seka sa porodicama.

ro|ene Vuji~i} iz ^a~ka U tvom plemenitom srcu ispuwenom toplinom i dobrotom imalo je mesta za sve nas. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Neizmerno i ve~no }emo te voleti. Stric RADOJE sa porodicom

16627

DRAGICA ^KOWEVI] ILI]

16624

SE]AWE 27. 11. 1993 - 27. 11. 2013.

27. 11. 2004 - 27. 11. 2013.

te od zaborava. Suprug SLOBODAN i sin VLADIMIR

Ni devet godina koje su pro{le, ni ono vreme koje dolazi, ne}e izbrisati se}awe na tebe. Uspomenu na tebe ~uvaju majka BORKA i sestra ZAGORKA MUNITLAK sa porodicom

16632

16631

Ponosni smo {to smo te imali, jer bila si deo nas. S po{tovawem i qubavqu ~uvamo

Pro{lo je godinu dana od kako sa nama nije na{

IVO PUZI] Navr{ava se 20 godina od prerane smrti na{eg dragog Iva. Uspomenu na wega ~uva PORODICA upl.

Dana 28. 11. 2013. god. navr{i}e se GODINA DANA od kako nije sa nama na{a draga i voqena

PE]O

Ve~no }e nam nedostajati. Brat PROKO sa porodicom

Dana 27. novembra 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e }erke, majke, sestre i tetke

DRAGICE NOVITOVI] ro|ene 1966. godine iz Atenice

Toga dana poseti}emo wen grob i obaviti ÊTRDESETODNEVNI POMEN na grobqu u Gorwoj Atenici. Postoje rane koje vreme ne le~i, suze koje vetar ne bri{e, pogledi koji te svuda traè i srca u kojima }e{ ve~no ìveti. TVOJI NAJMILIJI: majka @IVKA, sin DARKO, sestra SNE@ANA, sestri} NEMAWA, sestri~ina QIQANA, zet MI]O i na{ RA]KO.

RAJKA ]URÎ] RAJÊ Kroz uspomene i se}awa ìve}e{ ve~no u na{im srcima. TVOJI: unuka IVANA, unuci BOBAN, MILO[ i MARKUS. 16626

^ITUQE

Dana, 23. novembra 2013. godine u 12 sati na ~a~anskom grobqu dava}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

Danas se navr{ava [EST GODINA od smrti na{eg

U ponedeqak 25. 11. 2013. godine ta~no je GODINU DANA kako nije sa nama na{a majka, baka i ta{ta

MILA RISTANOVI]

DRAGANA OBU]INE iz ^a~ka

Godi{wi pomen dajemo u 12 sati na Macanskom grobqu. U na{im mislima i se}awima si besmrtan. TVOJI: supruga GOCA, sin IVAN, }erka MARIJANA, snaja ZORICA, zet MLADEN i unuci ANA, ACO, NIKOLAJ i ELENA.

JELI LAZOVI] S ponosom, qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uvaju WENI NAJMILIJI

Sin ZORAN, k}erke VESNA i GORDANA, unu~ad \OR\E, JOVANA i JELENA i zetovi VITOMIR i MILE 16639

24. novembra se navr{ava [EST MESECI od kako nas je napustila na{a voqena, hrabra i plemenita supruga, majka i baka

Dana 25. 11. 2013. navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog

RADMILA KI]ANOVI]

VLADIMIRA DROBWAKA

Te{ko je prihvatiti da je vi{e nema. Neka wena dobrota i toplina zauvek ostane u na{im srcima i se}awu. Suprug MILOQUB, sin JORDAN i }erka VESNA sa porodicama.

2006 - 2013 Sa ponosom, qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomene. Supruga EMA i }erke DACA i LIDA

16645

16637

16640

Dana 16. novembra 2013. godine preminuo je

Dana 16. novembra 2013. godine preminuo je Dana 16. novembra 2013. godine preminuo je

QUBOMIR ANDRI]

QUBOMIR QUBO ANDRI]

iz Prijevora

QUBO ANDRI] iz Prijevora

Uz ve~nu qubav, po{tovawe i zahvalnost. Supruga CANA, sin IVAN sa porodicom Uspomenu na wega ~uvaju: unuci ALEKSANDAR i STEFAN, sin DEJAN i snaha QIQANA 16643

Dana 23. novembra 2013. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{e drage

Zanavek ostaje{ u na{im srcima. Sestre RADA, MILICA i CANA sa porodicama. 16641

16642

Dana 23. 11. 2013. obavi}emo POLUGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Dana 18. novembra 2013. navr{ilo se [EST MESECI od smrti na{e drage majke i bake

ZDRAVKE \EDOVI]

OLGI OLGICI ]OSOVI]

BRANKE ]IRKOVI]

Uspomenu na wu ~uva }erka MLADENKA sa porodicom. 16636

ro|enoj Bodi} U subotu 23. 11. u 10:30 na sredwem ateni~kom grobqu poseti}emo wen grob i okititi cve}em. [est godina nisi sa nama, ali si u na{im mislima. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Tvoji: suprug MILO[, sin DRAGAN i }erka OLIVERA sa porodicama.

Sestro! Ostavila si mi uspomene koje nikada ne blede. Nezaboravnu qubav koju smrt na prekida. Tugu koju vreme ne le~i. Tvoja sestra RADA i sestri~ina ANA SE]AWE 22. 11. 2003 - 22. 11. 2013.

RADOJKA

DRAGOQUB

15.10.2013 - 23.11.2013.

26.11.2008 - 26.11.2013.

BUJO[EVI]

Na{ [uwo

Dr VLADIMIR [UWEVARI]

Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti moje majke i pet godina od smrti mog oca. Samo Bog zna koliko mi nedostajete. Hvala za svu qubav i podr{ku koju ste pru`ili meni, Isidori i Marku. Po~ivajte u miru. ]erka DANA, unuka ISIDORA i unuk MARKO

SOFIJA TOQI] ro|ena [koro 1934 - 2003

16628

pedijatar TU@NO SE]AWE 28. 11. 1993 - 28. 11. 2013.

@ivi{ u na{im najlep{im uspomenama. Ostavio si tragove koji se ne bri{u i energiju koja se pamti. Tvoj De~iji i [kolski Dispanzer 16630

Deset godina je od smrti na{e Sofke. A svaki dan je tu. Vole je weni: @IVORAD, MILAN i DU[ICA sa porodicama.

VLADIMIR ME^ANIN - VLADE ME^AK-

16625

Ve~no }emo ga se se}ati i voleti. Wegovi: ACO i BOKI 16622

^ITUQE

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE

Dana 26. 11. 2013. godine, navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

Dana 11. decembra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

ZORKE MILUTINOVI]

Dana 23. novembra 2013. obavi}emo GODI[WI POMEN na ^a~anskom grobqu

ZORANA PAVLOVI]A

Draga na{a,

SREDOJU GLAVOWI]

iz Qubi}a Na Tebe zaborav ne postoji, ti si uvek sa nama, u na{im srcima, na{im mislima i razgovoru. Svaki razgovor se zavr{i sa se}awem na tebe, ali postoje dani i datumi koji su prete{ki bez tvog prisustva, jer tada je tvoje mesto uvek prazno. Svi koji te volimo nikada te ne}emo zaboraviti. Suprug VILIMAN, sin DRAGAN, }erka MIMA, unuka MILICA, snaja RADA i zet DARKO SE]AWE 2003 - 2013 27. 11. 2013. godine je DESET GODINA kako nas je zauvek napustila na{a draga supruga, majka i baka

TVOJI NAJMILIJI: supruga BOJANA, }erka JELENA, sin BOBAN, snaha SAWA i unuke TEODORA i DUWA.

Te{ko se mirimo sa istinom da vi{e nisi sa nama. Ponosni smo {to smo te imali a tu`ni {to smo te izgubili. Zahvaqujemo se poslodavcu DOO " TATOVI]", kolegama, rodbini i prijateqima na podr{ci u te{kim trenucima. TVOJI NAJMILIJI: supruga VERA, }erka MILICA, sin MIRKO, majka DRAGOJLA, bra}a RADOJE i MILAN sa porodicama, sestra CANA sa porodicom.

upl.

16621

Puno je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. Plemeniti qudi kratko `ive, a dugo se pamte.

Dana 24. novembra 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog i voqenog

RU@A GUDURI] iz Atenice

U nedequ, 24. novembra 2013. godine, navr{ava se PET GODINA od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

PANTELIJE VU^I]EVI]A

Vreme prolazi, a tuga i bol ostaju ve~no u nama. Ponosni smo {to smo te imali pa zato ni vreme ne mo`e izbrisati se}awe na tebe. TVOJI NAJMILIJI: suprug MILOJKO, sin ZORAN, k}erka ZORICA, snaja DUBRAVKA, zet ZORAN, unuk MILO[, unuke OLIVERA i DANIJELA

Sa qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u ~uvamo uspomenu na tebe. TVOJI NAJMILIJI: supruga VERA, sin NENAD i k}erka MARIJA sa porodicama

16617

16616

13. 11. 2013. je preminula, a 15. 11. 2013. ispratili smo na{u najdra`u majku, nanu, prabaku i ta{tu

Godine prolaze, se}awa ne blede, svima nedostaje{. Tog dana u 11 ~asova poseti}emo wegov grob i odati mu du`nu po{tu. Porodica: supruga Dobrila i sinovi Aleksandar i Nenad sa porodicama

DRAGANA KATANI]A

iz Mili}evaca Majko na{a, tvoje je srce za nas kucalo, a mi }emo te zauvek nositi u na{im srcima. Neka tvoja du{a na|e mir.

(2008 - 2013)

U ponedeqak, 25. novembra je DVE GODINE od smrti na{eg voqenog

DEJAN KI]ANOVI]

MILICU GLI[OVI]

SRE]KO M. STANOJEVI]

Tanana sjajna zvezdo, prerano si ugasla, ali }e{ zauvek treptati u na{im srcima.

Zahvaqujemo rodbini, prijateqima i kolegama {to su svojim prisustvom sa nama podelili tugu.

Tetke: SLOBODANKA, RADMILA, NADA, DANA, MARIJA, QIQA, MIRA, stri~evi: MILO[, MI[A, BOGDAN, DRAGAN, RADIVOJ.

Dani prolaze, a nama sve vi{e nedostaju tvoji saveti i topla re~. Tvoj ~astan `ivot zaslu`uje da te nikad ne zaboravimo. Tvoja supruga NADA, k}erka DRAGANA, sin MARKO i snaja NEVENA

16619

upl.

16623

Qubav je ja~a od svakog i{~eznu}a i zaborava. Sin DRAGAN i k}erka @IVANA sa porodicom.

26. 11. 2001 - 26. 11. 2013.

26. 11. 1993 - 26. 11. 2013.

VOJISLAV ^AROVI]

SE]AWE 22. 11. 1994 - 22. 11. 2013.

MIROQUB MILEKI] MILEKA

VLADAN TIOSAVQEVI]

Pro{lo je DVADESET GODINA od kada nisi sa nama, ali mnogo je lepih uspomena i se}awa na tebe i ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. TVOJA PORODICA

Vreme prolazi, a se}awe na tvoj plemeniti lik, ~astan `ivot ostaju za uvek. TVOJI NAJMILIJI

Bio si i ostao deo nas, zauvek voqen i nikad zaboravqen. TVOJI NAJMILIJI

16625

16624

16620

nastavnik iz ^a~ka

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 22. NOVEMBAR 2013. GODINE