23 avgust 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 23. AVGUST 2013. GODINE

BROJ 33

CENA 30 DIN.

VODA ZA PI]E

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

MO@DA DANAS

NA[I SUGRA\ANI

POMO] DR@AVE I GRADA JEDINI „LEK” ZA SLATINSKU BAWU

Dude Luki}

PRVA USNA HARMONIKA ^A^KA strana 11.

ORDEN SVETOG SAVE HUMANITARNOM FONDU CO PREQINA

strana 23.

LEKOVITO „BLAGO” OTI^E U POTOKE

strana 7.

PODZEMNE VODE „BE@E” PRED NEKONTROLISANOM EKSPLOATACIJOM [QUNKA

Izlo`ba fotografija i se}awe na Dragana Markovi}a Lagardera

SPORTSKI I BOEMSKI ^A^AK NA OKUPU strana 17.

NAJBOQA MORAVSKA ZEMQA ODE U NEPOVRAT

strana 3.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

PODZEMNE VODE „BE@E” PRED NEKONTROLISANOM I BESPRAVNOM EKSPLOATACIJOM [QUNKA IZ KORITA I PRIOBAQA ZAPADNE MORAVE

NAJBOQA MORAVSKA ZEMQA ODE U NEPOVRAT!

Zbog nekontrolisane i bespravne eksploatacije {qunka iz korita i priobaqa Zapadne Morave, od Parmenca do Katrge je prakti~no promewen tok reke i uni{tene stotine hektara plodne moravske zemqe, koja je pretvorena u napu{tene jaruge i divqe deponije. [qunkari su u mnogim selima nizvodno uni{tili i puteve i degradirali poqoprivredno zemqi{te i kulture i, da zlo bude ve}e, va|ewem {qunka “spustili” nivo podzemnih voda, zbog ~ega posledwih godina presu{uju i individualni bunari za navodwavawe. Ovaj problem najvi{e je izra`en u Kowevi}ima, Stan~i}ima, Mojsiwu, Katrgi, a u posledwe vreme je kulminirao u Zabla}u, ~iji su me{tani zapretili da }e ponovo blokirati puteve, ukoliko nadle`ni ne re{e probleme koje imaju zbog eksploatacije {qunka koju obavqa jedna privatna firma. ude}i po onome {to se pro{le sedmice ~ulo na sastanku koga su sa predstavnicima ovih mesnih zajednica organizovali Sa{a Obradovi}, pomo}nik gradona~elnika za mesnu samoupravu i komunalnu infrastrukturu i Vlaisav Papi}, na~elnik GU za lokalni ekonomski razvoj, lo{a zakonska regulativa i nedovoqna kontrola i koordinacija nadle`nih inspekcija, osnovni su uzroci ve}ine problema u ovoj oblasti. Zbog toga je zakqu~eno da Savet za poqoprivredu i GU za LER sa~ine argumen-

tovanu informaciju o svemu tome, predo~e je odbornicima i zahtevaju od SG da predlo`i republi~kom parlamentu da donese izmene Zakona o vodama i Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu. Da je ova inicijativa potpuno opravdana, posvedo~io je Mir~eta Le~i}, predsednik MZ Zabla}e, ukazav{i na probleme koje me{tani imaju prvenstveno zbog “intenziteta va|ewa peska i {qunka” koje obavqa jedna privatna firma. Wen vlasnik nije ispunio obe}awe i sanirao put o{te}en te{kim kami-

ZA DVE GODINE 100.000 KUBIKA Svaki vlasnik koji od nadle`nog ministarstva dobije dozvolu da promeni namenu poqoprivrednog u nepoqoprivredno zemqi{te, moè na wemu da eksploati{e {qunak, ukoliko za to dobije i saglasnost Republi~ke direkcije za vode, objasnio je Ivan Petrovi} iz ~a~anske RJ “Srbija vode”, naglasiv{i da ovo preduze}e samo odre|uje lokacije na kojima {qunkari mogu vaditi pesak i {qunak: - Obilaskom terena ~esto uo~avamo apsurde i da je zemqi{te predvi|eno za eksploataciju, kvalitetno i pogodno za poqoprivredu. Ali, po{to se u katastru vodi kao neplodno, vlasnik prakti~no ne mora ni da traì promenu namene zemqi{ta. Republika Srbija je vlasnik voda, a “Srbija vode” korisnik, koji je po zakonu obavezan da daje stru~no mi{qewe o tome da li na odre|enom mestu moè da se vadi {qunak i da izdaje saglasnost na projekat. Konkretno, na podru~ju â~ka, za period od 2012. do 2014. godine, opredelili smo 13 lokacija za eksploataciju, na kojima iz korita i priobaqa Zapadne Morave, od Parmenca do La|evaca, moè biti izva|eno ukupno oko 100.000 kubika peska i {qunka.

onima, niti preduzeo mere za eliminisawe ogromne pra{ine koja degradira poqoprivredno zemqi{te i kulture, rekao je Le~i}. Posle nekoliko sastanaka sa rukovodstvom JP “Gradac”, u junu je put donekle saniran, ali umesto asfaltirawa, jedna ve}a deonica je pretvorena u makadam, a sa druge, u neposrednoj blizini kopa se, posebno u ovom su{nom periodu, jo{ uvek podiè nepodno{qiva pra{ina koja degradira biqke, o{te}uje ku}e i druge objekte: - Pre nekoliko dana smo, èle}i da skrenemo pa`wu na na{e probleme, sat i po traktorima blokirali puteve, da bismo one koji su uni{tili, primorali da poprave put, da kamionima ne bi “vukli” oblake pra{ine i uni{tavali poqoprivredne kulture na okolnim wivama. Nekontrolisanom eksploatacijom {qunka i peska svakodnevno se uni{tava najmawe pola hektara najboqe moravske zemqe, upozorio je Tomislav Preli} iz Baluge (Preqinske), optuìv{i nadle`ne da prilikom izdavawa dozvola za rad {qunkarima “uop{te ne vode ra~una o poqoprivrednom zemqi{tu”. Priobaqe je, tvrdi on, pretvoreno u rup~age duìne 300 - 400 metara, nekada najplodnija zemqa je zarasla u korov, pozajmi{ta nisu rekultivisana... Za razliku od mnogih zemaqa i gradova, â~ak je bogat vodom, jer ima ogroman aluvion koga treba ~uvati i {tititi, savet je Srboquba \uri}a, vlasnika preduze}a “Vodoinèwering”, koji samatra da treba odrediti parcele za eksplaotaciju, i ko, i pod kojim uslovima moè da se bavi tim poslom: “U ovom slu~aju gradona~elnik mora da bude inspektor. Dràva mora da ima snage da spre~i ono {to je nezakonito i {to nanosi {tetu gra|anima.” Pred bespravnom i ne-

kontrolisanom eksploatacijom {qunka “pobegle” su podzemne vode, wihov nivo iz godine u godinu opada, i ukoliko se taj trend nastavi, ne}e biti vode za navodwavawe, te }e posledice od su{e biti ve}e nego pro{le i ove godine, upozorava dr Drago Milo{evi}, predsednik Saveta za poqoprivredu, uveren da “ne mo`emo unapre|ivati poqoprivredu bez vode”. On je apelovao da bude sprovedena kontrola svih prevoznika koji vade {qunak, da li imaju i da li se pridr`vaju dozvola za rad, kao i kako ih inspektori kontroli{u. Insistirao je i da nadle`ni ispitaju ima li korupcijne u ovoj oblasti i “izra~una” da li je ve}a korist od va|ewa {qunka, ili od poqoprivrede i dovoqno vode. Sini{a Eri} iz Zabla}a je insistirao da zakonom bude zabraweno vlasnicima pozajmi{ta da ih pro{iruju, kupuju}i susedne wive i pla}aju}i ih i tri puta skupqe, od onih sa kojih se ne vadi {qunak. Morava pored koje se rodio i pored koje }e umreti, nanela mu je jade, najogor~eniji je bio Milosav @ivkovi} iz Stan~i}a, ustvrdiv{i da mu je voda odnela tri hektara zemqe koju je kupio, zbog toga {to su prevoznici vadili {qunak bez ikakve kontrole. Vodama gazduju “Srbija vode” koje su, kako ka`e,

izdavale “dozvole kome su htele i kako su htele”, zbog ~ega je, pored ostalog, zah-

tevao da nadle`ni preispitaju rad ovog preduze}a. M.N.

VODA ZA PI]E ISPRAVNA U LU^ANIMA

DANAS REZULTATI U Â^KU ove sedmice â~ani su za pi}e koristili fla{iranu ili vodu iz cisterni. Kako najavquju lekari Zavoda za javno zdravqe, posledwi rezultati higijenske ispravnosti vode u â~ku trebalo bi da budu poznati danas. Ju~e su stigle i zvani~ne potvrde da je voda u Lu~anima i Gu~i ispravna za pi}e. - Rezultati uzoraka vode za pi}e uzetih 15, 16. i 17. avgusta iz mreè gradskog vodovoda u Lu~anima i Gu~i, posle havarije na magistralnom cevovodu sistema “Rzav” i ispirawa mreè, pokazali su fizi~ko-hemijsku i mikrobiolo{ku ispravnost vode. Ona moè biti kori{}ena za pi}e - kaè dr Vesna [umanov, na~elnik Centra za higijenu i humanu ekologiju ZZJZ â~ak. Do kona~ne stru~ne potvrde, voda iz vodovoda u â~ku i Gorwem Milanovcu moè biti kori{}ena za spremawe hrane, za odràvawe li~ne i higijene stana. Z. J.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

office@cacanskiglas.rs

032/342-276

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

POLITIKA SAOP[TEWE SRPSKE NAPREDNE STRANKE POVERENI[TVA ^A^AK

KOME SMETA JAKA SNS U Â^KU? ovodom doga|aja koji su uzburkali politi~ku scenu, Povereni{tvo u â~ku se ogla{ava saop{tewem koje bi trebalo da smiri strasti, zadovoqi znatièqne i odgovori gra|anima â~ka, koji svakodnevno traè obja{wewa i informacije, a mi iz Srpske napredne stranke smo u obavezi da im damo odgovore, jer smo u slu`bi gra|ana. Pitawa je mnogo, a kvalitetnih odgovora malo. Osvrnu}emo se funkcionisawe lokalne vlasti u gradu. Srpska napredna stranka, kao jedan od u~esnika u vr{ewu vlasti u â~ku, preko svojih predstavnika je ukazivala na propuste, naro~ito u funkcionisawu Gradskog ve}a, i to u pogledu dostavqawa nepotpunog materijala, iako postoje stru~ne slu`be koje to kontroli{u. Ipak, zbog po{tovawa zadatih rokova, kao i dobrih me|uqudskih odnosa, podràli smo predloge kao takve, bez obzira na evidentne propuste u radu. Me|utim, svaka na{a dobronamerna kritika, kao jednog od u~esnika u vr{ewu vlasti, dobijala je negativnu konotaciju, upravo zbog toga {to u~estvujemo u vlasti, a kritikujemo. Ipak, i pored takve atmosfere u radu, mi smo svoje obaveze izvr{avali na najboqi mogu}i na~in u datim okolnostima. Kao primer, navodimo kriti~ki osvrt predsednika Saveta za poqoprivredu dr Draga Milo{evi}a na rad i odnos gradskih ~elnika prema poqoprivredi. Iako je uputio saop{tewe na nekoliko adresa, odgovor nije dobio. Kulminacija je bila sednica Gradskog

ve}a, na kojoj je jedna od ta~aka dnevnog reda bio i odlazak gradona~elnika mr Vojislava Ili}a i ve}nika Ostoje Mijailovi}a u Wujork. Naime, Srpska napredna stranka je izdala saop{tewe sa akcentom da se nov~ana sredstva za tro{kove putovawa ne koriste iz buxetkse rezerve Grada, jer bi ona trebalo da se koriste iskqu~ivo u te{kim i vanrednim situacijama, mada ve} duì vremenski period ima propusta, kada je re~ o nameni za koju se ona izdvajaju. Kao povod na reakciju Srpske napredne stranke, sa kriti~kim osvrtom na funkcionisawe vlasti u â~ku, stigla su saop{tewa od ozbiqnih politi~kih grupacija u Skup{tini grada, koje u woj prepoznaju stranku koja se i kriti~ki izja{wava o svom radu, {to do sada nije bio slu~aj. S obzirom na to da su u toku godi{wi odmori, Povereni{tvo SNS }e na prvoj sednici razmatrati razmimoilaèwa u pojedinim stavovima sa koalicionim partnerima, kao i rad svojih predstavnika u vr{ewu vlasti i o tome zauzeti stav. Mnogo toga bi}e jasnije nakon sednice Povereni{tva, koja }e biti odràna do kraja avgusta. O~ekujemo i od gra|ana â~ka da svojim primedbama i sugestijama doprinesu boqem ìvotu u na{em gradu. Srpska napredna stranka i weno Povereni{tvo u â~ku }e doneti najboqe mogu}e odluke za gra|ane â~ka. Za Povereni{tvo â~ka Milijan Mini}

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

DVERI POZIVAJU SNS DA SE IZJASNI: DA LI JE U VLASTI, ILI OPOZICIJI?

„NAPREDWACI SEDE NA DVE STOLICE“ osle skoro dvomese~ne rekonstrukcije, tokom koje je smeweno deset ministara, Vlada Srbije prakti~no ne postoji, {to govori da je republi~ka vlast u velikoj krizi. Ta kriza i politi~ka nervoza najvi{e se ose}aju u redovima SPS, koja je, posle izbacivawa URS- a iz vlasti, shvatila da je “slede}a na redu i da }e biti predmet ozbiqnih istraìvawa policijskih, tuìla~kih i sudskih organa”, uveren je Bo{ko Obradovi}, {ef odborni~ke grupe Dveri u SG. On je na vanrednoj konferenciji za novinare u utorak ocenio da se pribliàva kraj ovoj politi~koj organizaciji, koja je “kancer na politi~koj sceni Srbije i koja vi{e od 20 godina nanosi {tetu wenim gra|anima”. Da je ova partija “nervozna”, posvedo~ilo je i hap{ewe ~lana rukovodstva Pokreta Dveri Slavi{e Mileti}a, na proslavi 99. godi{wice Cerske bitke, iskqu~ivo, tvrdi Obradovi}, zbog verbalnog delikta, koji je kao krivi~no delo ukinut, jer je Mileti} rekao premijeru da je izdajnik: “Time èle da nam po{aqu poruku da vi{e niko ne sme da kaè istinu u dràvi Srbiji i da ona postepeno klizi u svojevrsnu politi~ku diktaturu, u kojoj se policija stavqa u slu`bu politi~kog opstanka Ivice Da~i}a, {to je nedopustivo.” Osim republi~ke, u krizi je i lokalna vlast, tvrdi Obradovi} i to dokumentuje, pored ostalog, i pritiskom gradskog rukovodstva na medije da ne prenose opozicione re~i i aktivnosti: - Dveri su tri puta pisale i pitale gradona~elnika, da li je on jo{ uvek gradona~elnik â~ka, i da li ima podr{ku u sop-

VEQKO NEGOVANVOI], PREDSEDNIK GO SPS: SKUP[TINSKA VE]INA NE]E BITI NARU[ENA

stvenoj stranci, od ro|enog brata, a potom i od koalicionih partnera u vladaju}oj koaliciji. Za godinu dana ova vlast je napravila brojne probleme, po~ev od odre|ivawa poreza na imovinu koji je najve}i u dràvi, poskupqewa komunalnih usluga, do partijskog zapo{qavawa, u kome predwa~i SPS, ali ne zaostaje ni SNS. Jedino Dveri jasno i glasno govore da je krajwe vreme da zaustavimo sedamnaest godina iste vlasti u â~ku. Zbog toga su Dveri uputile direktno i otvoreno pitawe SNS: da li je ona, po{to glumi opoziciju unutar vladaju}e ve}ine, spremna da ne sedi na dve stolice i ne bude privezak na vlasti i omogu}ava NS i SPS da 17 godina vladaju ovim gradom.” Po{to je apelovao i na medije da i oni napredwacima postave istovetna pitawa, Obradovi} je naglasio i dilemu: da li je SNS po~ela da se bavi politikom, da bi “sa~uvala vlast bra}e Ili}a i Veqka Negovanovi}a u â~ku”, ili ima drugu ideju za koju su uostalom i glasali gra|ani â~ka, odnosno da “kona~no budu smeweni oni koji 17 godina vladaju”. Dveri su preuzele odgovornost za to, ali mora da je prihvati i SNS, rekao je on, oceniv{i da je smena jednostavna, ukoliko to èli Srpska napredna stranka. U protivnom, ona mora gra|anima da objasni za{to “odràva” na vlasti SPS i NS, poziva napredwake {ef odborni~ke grupe Dveri, uveren da na pro{logodi{wim izborima nikave promene nisu do{le u â~ak i da “SNS ni{ta nije uradila na korist gra|ana, izuzev {to je svoje partijske funkcionere postavila na odre|ena rukovode}a mesta i zaposlila neke svoje ~lanove”. M. N.

SAOP[TEWE ZA JAVNOST POVODOM RADNE POSETE DELEGACIJE GRADA ^A^KA SJEDIWENIM AMERI^KIM DR@AVAMA

SVAKODNEVNIM DOGOVORIMA PREDUPREDITI NESPORAZUME DELEGACIJA NE lavni odbor SPS je ovlastio Predsedni{tvo stranke i wenog predsednika i republi~kog premijera Ivicu Da~i}a da okon~aju rekonstrukciju dela Republi~ke vlade sa kadrovima ove partije, koja }e biti zavr{ena ovog vikenda. Svi predlozi i o ostavkama i novim re{ewima dobili su jednoglasnu podr{ku rukovdstva i ~lanova GO SPS, rekao je u sredu na KZN predsednik Gradskog odbora SPS i SG Veqko Negovanovi}, naglasiv{i da je najve}i i direktan doprinos rekonstrukciji Vlade Srbije, koji se ogleda u ~iwenici da posle nekoliko godina i mandata, prvi put u novoj rekonstruisanoj Vladi ne}e biti mesta za Mla|ana Dinki}a, dao upravo premijer Da~i}. U posledwe vreme u medijima su se pojavili “disonantni tonovi”, kada je re~ i o funkcionisawu lokalne vladaju}e koalicije i gradske vlasti rekao je Negovanovi} i podsetio da je na sastanku, kome su 1. avgusta prisustvovali svi potpisnici koalicionog sporazuma, konstatovano da se on ispuwava u svim ta~kama i da nema ve}ih nesporazuma me|u koalicionim partnerima: - Jednoglasno smo zakqu~ili i da su eventualne nesuglasice, izra`ene posledwih dana, posledica izostanka ~e{}ih komunikacija, zbog ~ega smo se dogovorili da ubudu}e svakodnevnim razgovorima predupredimo eventualne nesporazume i “iskakawa”, prvenstveno u medijskim nastupima. Neki nesporazumi posledica su politi~ke situacije unutar SNS, smatra Negovanovi}, ocewuju}i da je re~ o mladoj i neiskusnoj stranci i odborni~koj grupi, u kojoj su se razlike, na`alost, produbile, {to je dovelo do raspu{tawa GO i formirawa Povereni{tva. Osvrnuv{i se na KZN Pokreta Dveri, Negovanovi} je rekao da je re~ o “politi~ki konfuznoj pri~i” i politi~kim napadima, u ~ijem epicentru su SPS i wen predsednik Ivica Da~i}

i lokalno partijsko rukovodstvo: “Ni{ta novo nismo ~uli, i potpuno je deplasirana pri~a i dovo|ewu u vezu kriminala i na{eg predsednika. Ova partija i weni qudi na rukovode}im poloàjima od 2000. godine pro{li su smene, otkaze, krivi~ne prijave, da bi 99 odsto svega toga palo u vodu. Da je neko od na{ih rukovodilaca i ~lanova SPS uradio bilo {ta mimo zakona, jo{ ne bi iza{ao iz zatvora.” Negovanovi} tvrdi da je jedan ~ovek glasnogovornik Dveri, koji napadima na premijera Da~i}a i u Beogradu, Gu~i i [apcu, izraàva li~no nezadovoqstvo radom Vlade Srbije i dràvnog vrha i wihovom politikom i odnosom prema Kosovu i Metohiji: “O~igledno je da je to novi, uli~arski metod rada Dveri”, ocenio je Negovanovi} i podsetio da on i SPS nisu na vlasti 17 godina u â~ku, odnosno da je od 1996. do 2008. godine SPS bila opozicija, a da su u tom periodu vladali NS i DS. Tada su nastale i Dveri, a nosilac projekta stvarawa ovog pokreta bila je DS, rekao je on i naglasio da “nije slu~ajno ni to {to su prvi razgovori o stvarawu vladaju}e koalicije u â~ku po~eli 2012. godine izme|u NS i Dveri”. Rejting ovog pokreta, koji je pre godinu dana dobio 4,5 odsto glasova, naglo opada, i prema svim istraìvawima, u posledwe vreme uìva poverewe dva i po odsto bira~a, {to je najverovatnije jedan od razloga za nervozu i paniku Dverjana, smatra Negovanovi}. Odgovaraju}i na novinarska pitawa, on je, pored ostalog, izrazio uverewe da skup{tinska ve}ina ne}e biti naru{ena, uprkos prelazima nekoliko odbornika u druge odborni~ke grupe, i najavio da }e sredinom septembra biti odràno prvo jesewe zasedawe lokalne Skup{tine, na kojoj su kao centralne teme predvi|eni rebalans buxeta i imenovawe direktora javnih preduze}a. M. N.

PUTUJE O TRO[KU GRADA!

ospodin Vuk Jeremi}, predsednik Generalne Skup{tine Ujediwenih nacija, pozvao je gradona~elnika â~ka i wegove saradnike u radnu posetu u SAD. Poziv je upu}en na osnovu prethodnog dogovora gospodina Vuka Jeremi}a sa gradona~elnikom, gospodinom Vojislavom Ili}em, prilikom wihovog susreta u Srbiji. S obzirom da trenutna funkcija koju ima gospodin Jeremi} omogu}ava uspostavqawe poslovnih kontakata sa ameri~kim privrednicima, koji mogu biti od zna~aja za ulagawe u privredu grada â~ka, poziv je prihva}en, po{to predstavqa i veliku ~ast i privilegiju na{eg grada. U radnu posetu }e i}i gradona~elnik, gospodin Vojislav Ili} i gospodin Ostoja Mijailovi}, ~lan Gradskog ve}a, resorno zaduèn za privredu, i za koga je Gradsko ve}e, kao nadle`ni organ, donelo odluku o upu}ivawu na slu`beni put. Radna poseta }e trajati od 26. avgusta do 2. septembra 2013. godine, a radni sastanak sa gospodinom Jeremi}em planiran je za 29. avgust. Tokom ove radne posete delegacija na{eg grada sasta}e se i sa uspe{nim â~anima u SAD. Ocena je da ova poseta moè biti od velikog zna~aja za grad i wegov razvoj. U skladu sa pravilima koja ure|uju upu}ivawe na slu`beni put, odluka sadrì i tro{kove slu`benog puta, s tim {to na{a delegacija ne}e putovati o tro{ku Grada, jer su se ~lanovi ove delegacije ve} izjasnili da ne}e koristiti odobrena sredstva. Po povratku }e Gradskom ve}u podneti izve{taj o ovoj radnoj poseti. Kabinet gradona~elnika

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

GRAD

U sastavu dva odseka u Gradskoj upravi za lokalni ekonomski razvoj (odsek za privredne delatnosti i odsek razvojnih projekata) radi pet slu`bi: za javna preduze}a, za privatno preduzetni{tvo, za razvoj poqoprivrede sa centrima za razvoj sela, a u sklopu drugog slu`ba za izradu i realizaciju razvojnih projekata i slu`ba za pravne poslove i razvoj privatne inicijative. [ef ove posledwe Vladimir Gojgi} napomiwe da je u ovoj GU 18 stalno zaposlenih radnika i troje, angaòvanih po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima. radska uprava za lokalni ekonomski razvoj donosi programe i realizuje projekte lokalnog ekonomskog razvoja, kontaktira sa investitorima, poslovnim zajednicama, sara|uje sa republi~kim organima i organizacijama koji obavqaju poslove u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, utvr|uje i kontroli{e cene koje su u nadle`nosti lokalne samouprave, organizuje za{titu od elementarnih nepogoda i ublaàva wihove posledice... Na poduèm spisku delatnosti i zaduèwa su i: utvr|ivawe vodoprivrednih uslova, izdavawe vodoprivrednih saglasnosti i dozvola za objekte lokalnog zna~aja, dono{ewe osnove za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqoprivrednog zemqi{ta, utvr|ivawe mere za{tite od erozije i regulacije vodotokova i poslovi iz oblasti privatnog preduzetni{tva koji su u nadle`nosti Grada. U opisu posla radnika, raspore|enih u pet slu`bi, su i stvarawe i poboq{awe uslova za razvoj privatne inicijative i drugih delatnosti i usluga, saradwa sa Agencijom za privredne registre, Republi~kim zavodom za statistiku i brojne druge obaveze, koje ova GU, kojoj je Republika poverila odre|ene poslove, prakti~no “deli” sa dràvnim organima i slu`bama. Jedan od primera za to, navodi Gojgi}, je za{tita od elementarnih nepogoda, na koju Grad moè da “uti~e” nabavkom protivgradnih raketa iz sopstvenog buxeta, ali ne moè da preuzme neke ve}e ingerencije Republi-

PREDSTAVQAMO GRADSKE UPRAVE: GU ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

DOSTA SLU@BI, ALI MNOGO I POSLA

ke. I prve kontakte sa potencijalnim investitorima ostvaruju nadle`ne dr`avne institucije, koje im preporu~uju lokalne sredine sa najpovoqnijim poslovnim okru`ewem, tako da su, kada se ima u vidu ta “isprepletanost” ovla{}ewa, prava i obaveza, ~este kritike izre~ene na adresu GU za lokalni ekonomski razvoj, skoro neosnovane.

ZA PODSTICAJE 31 MILION DINARA Jedan od vrednijih i aktuelnijih poslova kojim se ova GU bavila je dodela podsticajnih sredstava za poqoprivredu, podse}a Gojgi}: “Na konkurs raspisan sredinom maja i zakqu~en 30. juna, prijavilo se 209 nosilaca registrovanih poqoprivrednih gazdinstava. Komisija je, u saradwi sa na{om GU, pregledala sve zahteve i odlu~ila da 159 poqoprivrednika dobiju podsticajna sredstva za nabavku opreme i mehanizacije, u iznosu od 50 odsto od vrednosti investicije u vo}arstvu i sto~arstvu, odnosno 30 u ratarstvu. U toku je provera po-

dataka na terenu za jo{ dvadesetak podnosilaca zahteva i kada ona bude zavr{ena, bi}e raspodeqena skoro ~itava planirana suma u iznosu od oko 31 milion dinara, predvi|enih za ove namene.” Gojgi} napomiwe da }e do 31. oktobra biti otvoren i konkurs za subvencionisawe kamata na kratkoro~ne poqoprivredne kredite, koje poqoprivrednici podignu za nabavku ma{ina, opreme, sredstava, {to je konkursom precizno definisano. U~esnici na javnom oglasu, koji budu posedovali potpunu dokumentaciju, ste}i }e pravo na subvencionisanu kamatu koju }e, u visini od 10 procentnih poena, za godinu dana “pokriti” Grad iz buxeta. Kamata za poqoprivredne kredite, ina~e, iznosi od 14 do 17 odsto, tako da }e Grad prakti~no platiti dve tre}ine kamate svim nosiocima registrovanih gazdinstava, koji odlu~e da se zadu`e kod poslovnih banaka.

JEDINI IZ SRBIJE U PROJEKTU “BENATUR” U odseku razvojnih projekata najaktuelnija je realizacija projekta “BENATUR” (Boqe gazdovawe lokacijama nature 2000) koju donira delegacija Evropske komisije. Wegova primena zapo~eta je u martu pro{le i traja}e do kraja naredne godine: - ^a~ak je jedini grad iz Srbije, me|u 15 partnera uvr{}enih u program Jugoisto~ne Evrope. Grad je konkurisao kao partner, a nosilac projekta je organizacija “Ninfea” iz jednog malog mesta blizu Budimpe{te. Donacija ^a~ku po osnovu ovog projekta je 168.000 evra, a wegovom realizacijom prvi put }e biti organizovana za{tita stani{ta i prirode u za{ti}enom podru~ju, odnosno Ov~arsko kablarskoj klisuri. S obzirom na to da Republika i Grad nemaju propise koji defini{u ovu oblast,

on }e prakti~no predstavqati i prvi korak ka usvajawu principa “natura 2000”. U ovoj godini GU za lokalni ekonomski razvoj je pripremila tri projekta i uputila ih na javni poziv “Eks~ejnx 4” (podr{ka jedinicama lokalne samouprave) koga fi-

LI^NA KARTA GRADA U okviru slu`be za pravne poslove i razvoj privatne inicijative otvoren je info centar za mala i sredwa preduze}a i zaposleni u wemu su, pored redovnih poslova, uradili i kompletno novi profil zajednice grada â~ka, koji prakti~no predstavqa li~nu kartu lokalne samouprave. Wegovi podaci, dostupni na sajtu Grada, mogu da se koriste za brojne upitnike, kojima su neophodni podaci uglavnom iz oblasti privrede. Oni se, kao i baza podataka o firmama dobavqa~ima na podru~ju grada svake godine aùriraju. Za razliku od wih, podaci o slobodnim, privatnim ili lokacijama ~iji je vlasnik Grad, namewenih za prodaju, ili iznajmqivawe u zakup, bi}e aùrirani veoma brzo, zbog ~iwenice da }e na ovom podru~ju biti izgra|ena deonica auto puta i doneti planovi detaqne regulacije za pojedina naseqa. nansira EU, a organizuje i sprovodi Stalna konferencija gradova i op{tina. â~ak je nosilac projekta primarne selekcije otpada, a ocewivawe sva tri trebalo bi da bude zavr{eno za dva meseca, kada }e se znati da li je i koji od wih dobio “zeleno svetlo” i sredstva komisije EU. M. N.

ODR@AN SASTANAK SAVETA ZA POQOPRIVREDU ema sastanka Saveta za poqoprivredu Grada â~ka, koji je odràn u sredu, u sali Gradskog ve}a, bila su neraspodeqena sredstva planirana buxetom za 2013. godinu, namewena za subvencije u poqoprivredi. Prema re~ima predsednika Saveta za poqoprivredu profesora dr Draga Milo{evi}a, neraspore|eno je oko 11 miliona dinara. Na sastanku Saveta za poqoprivredu je doneta odluka da prioriteti budu ulagawa u izgradwu mikroakumulacija, sistema za navodwavawe, nabavku protivgradne mreè i oblast sto~arstva.

PRIORITETI SU NAVODWAVAWE, PROTIVGRADNE MRE@E I STOÂRSTVO - Ovogodi{wi ciq Saveta poqoprivrede jeste da se sredstva plasiraju u oblasti gde }e dati najboqi efekat, odnosno gde }e se proizvoditi za trì{te i pove}ati prinos gajenih biqaka i uop{te svih proizvoda. Samo ako imamo visok prinos, bi}emo i konkurentniji na trì{tu. Naravno, pored visokog prinosa, potreban je i dobar kvalitet proizvoda. Dakle, sve je usmereno na pove}awe prinosa, kako bi

poqoprivredni proizvodi bili trì{no konkurentni - rekao je, izme|u ostalog, profesor Milo{evi}. Posle brojnih konsultacija sa qudima iz struke, profesor smatra da je najboqe da deo sredstava bude uloèn u mikroakumulacije, izgradwu bunara, postavqawe sistema za navodwavawe, odnosno u obezbe|ewe vode za potrebe poqoprivrede. Nema trì{no konkurentne proizvodwe bez visokih pri-

nosa, a wih ne mo`emo posti}i bez vode za navodwavawe, isti~e Drago Milo{evi}, podse}aju}i da je pro{le godine su{a “uzela svoj danak” i da gotovo nema leta bez su{nog perioda. Prema wegovom mi{qewu, neophodno je i ulagawe u protivgradne mre`e: - Podizawe jednog vo}waka izuzetno mnogo ko{ta. Re~ je o velikim investicijama. Vo}ari podignu zasad, sve urade kako

treba, a onda im jednog trenutka grad sve uni{ti, ~ak i rod za narednu godinu. Zbog toga su neophodne protivgradne mreè. Osim za obezbe|ewe vode i protivgradnih mreà, potrebno je odre|ena sredstva uloìti i u sto~arstvo, napomiwe profesor.

Na sastanku Saveta za poqoprivredu je predlo`eno da na jednoj od narednih sednica tema rasprave bude nivo podzemnih voda na teritoriji ^a~ka i nekontrolisana eksploatacija {qunka iz korita Zapadne Morave. N. R.

Na podru~ju grada u toku je izgradwa ~etiri kapitalna objekta: zgrade Muzi~ke {kole, Gradskog stadiona, fiskulturne hale i u~ionica u sklopu O[ “Tatomir An|eli}” u Mr~ajevcima i 24 stana u nasequ “Obre`”, namewnih socijalno ugro`enim gra|anima. Kako je tokom posete tim gradili{tima pro{log petka rekao zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, ukupna vrednost ovih investicija je oko 600 miliona dinara, od kojih je ve}i deo planiran i izdvojen u gradskom buxetu, dok je oko 180 miliona dinara obezbedila dr`ava. Lukovi} je naglasio da je Grad deo novca (oko 100 miliona dinara) pribavio iz kredita, a ve}u sumu predvideo u gradskoj kasi u pro{loj i ovoj godini. strukturi kapitalnih investicija, podsetio je zamenik gradona~elnika, dve su iz oblasti obrazovawa, i po jedna iz sporta i “socijale”. Predra~unska vrednost radova u Mr~ajevcima, poverenih agenciji “Aki”, je oko 130 miliona dinara, od kojih je za radove u 2013. godini obezbe|eno 50, rekao je Lukovi}: - Prema ugovoru i obe}awu izvo|a~a radova, objekat }e biti okrovqen do kraja decembra, tako da

GRADSKO RUKOVODSTVO POSETILO TRI, OD ^ETIRI GRADILI[TA NA KOJIMA JE U TOKU IZGRADWA KAPITALNIH OBJEKATA

KAPITAL VREDAN 600 MILIONA DINARA

ne}e biti potrebe za konzervirawem. Radovi }e biti nastavqeni po~etkom slede}e sezone, jer }emo obezbediti kontinuitet finansirawa i gradwe i nedostaju}a sredstva od oko 80 miliona dinara. Zahvaquju}i tome, mr~ajeva~ki |aci }e slede}eg septembra krenuti u novu {kolu i dobiti veliku i savremenu fiskulturnu salu, ukupne povr{ine oko 4.000 kvadratnih metara. U neposrednoj blizini stare zgrade osnovne {kole gra|evinci iz agencije “Aki” su pro{le sedmice privodili kraju zemqane radove i obavqali sve pripreme za po~etak zidawa: “Na gradili{tu je sva-

kodnevno anga`ovano 25 radnika, a indirektno jo{ tridesetak iz kooperantskih firmi. Radovi se obavqaju predvi|enom dinamikom i po planu, i zahvaquju}i tome Mr~ajevci }e do septembra slede}e godine dobiti nove u~ionice i modernu sportsku halu za sve sportove, koju }e, osim u~enika, koristiti i deca i omladina iz ovog i okolnih mesta”, rekao nam je Aleksandar ^opi}, direktor Agencije za gra|evinsku proizvodwu i usluge “Aki”. Posle izvesnih prekida i zastoja, intenzivirani su i radovi predvi|eni projektom rekonstrukcije Gradskog stadiona, koju sa

oko 262 miliona dinara, u odnosu 50 prema 50, finansiraju Grad i Republika. Ugovoreni posao bi}e okon~an do kraja oktobra, najavio je predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}: - Uverili smo se da sve te~e prema planu i dogovoru, iako se, gledaju}i “sa strane”, sti~e utisak da na rekonstrukciji stadiona nije anga`ovano dovoqno radnika. Ustvari, oni uglavnom rade u unutra{wosti objekta, u svla~ionicama i na severnom delu stadiona. U toku je izrada elemenata za isto~ne tribine koji }e biti preneti iz pogona i veoma brzo montirani. Negovanovi} je demantovao sumwe da }e zbog novog postupka javnih nabavki za fasadu, radovi, ipak, kasniti, jer }e on, kako je rekao, biti sproveden paralelno i dok budu trajali unutra{wi radovi. Po zavr{etku fasade, bi}e ugra|eni stolarija i “bravarija” koji su nabavqeni jo{ pro{le godine, tako da }e i “sever” i “istok” veoma brzo i vizuelno dobiti kona~ne konture. On je jo{ podsetio da je zavr{etak radova na severnom i isto~nom delu stadiona

PREDUZE]E ZA PUTEVE BEOGRAD OBAVQA PRIPREMNE ZEMQANE RADOVE ZA GRADWU DEONICE AUTO - PUTA U RAKOVI I PETQE “PREQINA”

NA GRADILI[TU VI[E OD 50 MA[INA prkos visokim spoqnim temperaturama, radnici Preduze}a za puteve Beograd svakodnevno, u dve smene, “seku” brda u Rakovi, odvoze vi{kove zemqe i ravnaju teren, pripremaju}i ga za gradwu deonice auto - puta u Rakovi, duìne kilometar i po i velike saobra}ajne petqe “Preqina” i pristupnih saobra}ajnica. Dok “nadvikuje” buku buldozera i kamiona, mla|ani inèwer Ivan Krivoku}a, {ef gradili{ta, obja{wava da su beogradskoj firmi povereni zemqani radovi na deonici budu}eg auto - puta od kilometar i po i na pristupnim putevima, ukupne duìne oko 4,5 kilometra. Osim toga, beogradski putari }e biti angaòvani i na lokaciji iznad privatnog preduze}a “Diva”, na kojoj je planirana izgradwa velike saobra}ajne petqe, namewene za iskqu~ivawe vozila sa auto - puta i za ukqu~ivawe na budu}i koridor, sa magistralnog puta M22, i prema Beogradu i prema Poègi. - Radovi su zapo~eti 1. jula, a zavr{etak je planiran do kraja oktobra. Po{to su rokovi “tesni”, radimo u dve smene, od 6 do 22 sata. Angaòvali smo vi{e od 30 kamiona i 25 ma{ina, koje opsluùje skoro 150 radnika. Na

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

ovoj deonici ima tri privatna objekta koja }e biti poru{ena i doma}instva izme{tena, jer “ulaze” u krakove puta. Prema na{im informacijama, ku}e i imawa u zoni petqe su ispla}eni i vlasnici ih ve} uklawaju i iseqavaju se. O~ekujemo da ubrzo budu re{eni i imovinsko pravni odnosi na relaciji od magistrale do budu}e naplatne rampe, da bismo zaposeli i tu lokaciju i probili kompletnu saobra}ajnicu do magistralnog puta - obja{wava Krivoku}a planove i dinamiku radova, koji bi, ukoliko ne bude nekih nepredvi|enih okolnosti i eventualno ve}ih padavina, trebalo da budu okon~ani do kraja oktobra. U sklopu petqe, nagla{ava on, projektovano je sedam objekata, odnosno mostova, od kojih dva ve}a, duìne 235 i 85 metara. Wihova gradwa, me|utim, poverena je drugim specijalizovanim izvo|a~ima, kaè Krivoku}a, uveren da }e Preduze}e za puteve Beograd ugovoriti nove poslove na trasi auto - puta kroz ~a~anski i poè{ki kraj, jer su se wegovi putari investitorima “preporu~ili” prvenstveno striktnim po{tovawem ugovorenih rokova i èstokim tempom radova. M. N.

uslov da Fudbalski savez obezbedi svetiqke i reflektore, koji }e biti u funkciji nakon zavr{etka trafo stanice u neposrednoj blizini objekta. Kako je ugovorom izme|u Grada i dr`ave, kao suinvestitora, predvi|eno, slede}e godine bi trebalo da budu poru{ene zapadne tribine, izgra|ene nove i paralelno sa tim, zavr{eno i parterno ure|ewe. To potvr|uje i Petar ]ur~i}, direktor preduze}a “Ratko Mitrovi} Konstrak{n”, koji j uveren da }e, zahvaquju}i obostranoj saradwi i ukoliko finansirawe bude redovno, ugovoreni radovi na stadionu biti zavr{eni do kraja oktobra. Gradski ~elnici su pro{log petka posetili i gradili{te Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”, na kome se, uverio se i gradona~elnik Vojislav Ili}, radovi povereni privatnom preduze}u “Ramark”, obavqaju prema planiranoj dinamici:

- O~ekujemo da }e u~enici Muzi~ke {kole slede}u {kolsku godinu do~ekati u novim prostorijama. Vremenski uslovi su povoqni za izvo|ewe radova, sredstva za ovu investiciju, u iznosu od 100 miliona dinara su obezbe|ena u buxetu. Rok za zavr{etak posla je 450 dana, do sada je izvedeno oko 10 odsto radova, a izvo|a~u }e i ubudu}e sredstva biti redovno upla}ivana, na osnovu ispostavqenih situacija. Objekat povr{ine 1.936 kvadratnih metara, koji osim prostorija za individualnu nastavu, za nastavno osobqe, u~inonica za op{tu nastavu i solfe|o, ima i koncertnu salu sa oko 200 mesta, bine i prate}e prostorije, trebalo bi da bude okrovqen do zime i pripremqen za zavr{ne zanatske radove, veruje direktor i vlasnik preduze}a “Ramark” Radovan Markovi}. M. N.

NAJBOQE CENE STANOVA I LOKALA U NASEQU SMALLWILLE

SMALLWILLE Kragujevac, moderni stambeni kompleks koji je postao sinonim za kvalitet `ivota, nudi svojim potencijalnim kupcima stanove i lokale po najboqim cenama. Za dvosobne stanove i stanove na 5. i 6. spratu treba izdvojiti samo 833 evra/m2 + pdv, dok su lokali u prizemqu dostupni ve} od 667 evra/m2 + pdv. Uz svaki stan obezbe|eno je i gara`no mesto, a uz lokal parking mesto gratis! Saznajte vi{e informacija o aktuelnoj ponudi na +381 34 635 264 ili na sajtu www.smallville.rs

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

POMO] DR@AVE I GRADA JEDINI „LEK“ ZA SLATINSKU BAWU a bogatstvom od desetak izvora iz kojih teku lekovite vode i {est bu{otina ispitanih pre vi{e od trideset godina, Slatinska bawa ostala je do danas „pastor~e“ i predizborna politi~ka „po{tapalica“ za sve ~a~anske vlastodr{ce. I pored toga zaselak od sedamdesetak ku}a i svega dva ure|ena pansiona do~eka najmawe nekoliko stotina gostiju godi{we. Oni koji do|u jednom, ka`u me{tani i gosti koje smo pre nekoliko dana susreli u bawi, vra}aju se lekovitim izvorima svake godine. Wihov osetni oporavak jedina su reklama za ovo, po svemu, prirodno le~ili{te. Nadu da }e se ipak krenuti napred uliva pre svega novo rukovodstvo Mesne zajednice Slatina, koje je nedavno po prvi put organizovalo „Dane Slatinske bawe“, ali i obe}awe sada{wih gradskih ~elnika da }e Slatina u narednih godinu dana dobiti regulacioni plan i da }e se sve u~initi da se bawa kona~no uredi i razvije.

STRU^NE ANALIZE URA\ENE PRE 30 GODINA, ALI FALE PARE Jo{ ne „miri{e“ na izbore, ali osim nade ni{ta konkretno ne ukazuje da idu boqi dani. Jer, kada se stigne u Slatinsku bawu u samom podno`ju Jelice, a to se mora sopstvenim prevozom, jer ovamo samo dva puta dnevno do|e „radni~ki autobus“, nametne se ona te{ka misao da je tu kraj sveta. ^ak nema ni prodavnice, ni kafane... Da ste na „pravom“ mestu osetite tek po mirisu sumpora iz mnogobrojnih izvora mineralne vode koje teku iz gumenih creva, po velikom bakarnom kazanu ispred jedne stare barake, u kojoj se jo{, kao i pre sedamdesetak godina, dogreva voda za bawsko kupawe...

LEKOVITO „BLAGO“ OTIÊ U POTOKE Tek na kraju puta ugledate ure|en objekat ispred koga vas do~ekuju Dragan Pejovi}, vlasnik jednog od jedina dva pansiona u bawi. A moglo je, kaè on, odavno biti mnogo druga~ije. Wegove re~i potvr|uje Dra{ko Tutunovi}, oficir u penziji, koji se rodnom selu vratio i sada kao predsednik MZ Slatina obe}ava da }e „obiti sve pragove“ u dràvi i gradu, kako bi bawa najzad „proradila“ i dobila mesto koje zasluùje. - Stru~ne analize koje je 1980. godine uradio beogradski „Geozavod“, a 1982. i Institut za fizikalnu medicinu i terapiju, pokazuje visok kvalitet vode, koja le~i mnoga reumatska i ko`na oboqewa. Struka je tada dala svoje mi{qewe, ali u proteklih 30 godina samo slu{amo: „Za daqe se nema para“. âk ni da se malo urede ovi izvori. Mi smo tek pred „Dane Slatinske bawe“ dobili uli~nu rasvetu, a asfalt smo velikim delom finansirali sami. Sa ulagawima grada u infrastrukturu veoma brzo bi se razvio i zdravstveni i seoski turizam. Potrebno je da dràva uloì malo vi{e u nove bu{otine, ali investicija bi se isplatila vi{estruko, ne samo â~ku, ve} i celoj Srbiji – ube|en je Tutunovi}. U suprotnom, smatra on, ako se bude ~ekalo jo{ pet godina, u bawi ne}e biti stanovnika. Jer ostala su uglavnom stara~ka doma}instva, u bawi je svega nekoliko mali{ana, a nijedan mlad ~ovek nema

„DIVQA“ BAWA, A IMA JE U PROSPEKTIMA I VODIÎMA Me{tani bawe kaù da postoje podaci da se lekovita voda koristila jo{ u 12. veku. Prema stru~nim analizama, Slatinska bawa spada u hidro-karbonantne, hladno sumporovite i oligomineralne. Prema istraìvawima koja su ra|ena jo{ pedesetih godina pro{log veka, vode ove bawe sadrè vi{e sumpor-vodonika nego ijedna na{a bawa. Iako je nezaobilazna u prospektima i vodi~ima kroz â~ak, kao i u izve{tajima Turisti~ke organizacije na{eg grada, zbog neure|enosti spada u red „divqih bawa“. Temperatura vode na povr{ini je 16,80 stepeni. U terapiji se koristi za le~ewe, pre svega kupawem, ali se mora dogrevati, kako bi se postigao boqi efekat. U jednom od turisti~kih vodi~a â~ka navodi se da voda za pi}e nije dovoqno ispitana, a da se le~ewe vr{i umivawem, kupawem i oblogama od blata. Najpose}enija je bila sedamdesetih godina pro{log veka, kada je u wu dolazilo i oko 700 gostiju godi{we.

Voda se jo{ dogreva u starom kazanu

pokrenuti u ovoj bawi – ka`e Olivera.

Dra{ko Tutunovi}, predsednik MZ, kraj glavnog izvora

stalni posao. - Sam pogled na bawu govori sve... Nema{tina i pusto{! Imamo samo ovu vodu. Mogu}nosti su velike, ali se ne koristi ni minimum. Uz malo dobre voqe politi~ara, ovo bi mogla da bude najboqa bawa u okolini. Ali, za sve ove protekle decenije name}e se utisak da je neko radio da bawa ne proradi. @elimo da sada{wa vlast pokaè da nije tako – kaè Tutunovi}. PREPORUKA GOSTIJU, JEDINA REKLAMA O bawi najboqe svedo~i primer â~anina Dragana Pejovi}a, koji je zbog te{kog oboqewa ki~me do{ao u bawu pre 22 godine, a posle izle~ewa re{io da tu ìvi. - S obzirom da nemamo nikakvu reklamu, osim preporuke pacijenata, imamo dosta gostiju. Do pre 5-6 godina dolazilo je mnogo vi{e qudi, ali kriza je u~inila svoje. Stru~waci su rekli da je ovo jedna od najja~ih bawa za reume i kostoboqe. Veliki je broj qudi ovde bukvalno prohodao posle te{kih bolesti i povreda. Mogu da vam ispri~am brojne pri~e kako su qudi ovde dolazili na tu|im rukama, a posle nekoliko dana sami izlazili iz kade. Ja sam se posle 19 kupawa osetio kao „nov ~ovek“. Koristio sam stari kazan, nije se imalo {ta drugo. Posle mesec dana po~eo sam da kora~am. Tada sam re{io da ovde izgradim

Dragan Pejovi}, vlasnik jednog od dva pansiona

Gordana Mari} koristi blato

bar jedan objekat i po~eo stepenik po stepenik. Bawsku vodu sam sproveo do pansiona, gde se zagreva do 32 stepena, zbog ~ega su i tro{kovi odràvawa veliki. Za neko ve}e pro{irewe posla, bez pomo}i dràve, nemam para – pri~a Pejovi}, u ~ijem pansionu „Zdravqe“ ima 15 leàjeva, dve kade sa hidromasaòm i devet za lekovito kupawe, a kapaciteti su uglavnom tokom cele sezone popuweni. Stojanka Toma{evi} (73) i deset godina starija Danica Petrovi} koje dolaze ve} godinama u bawu, kaù da se ose}aju „preporo|eno“ posle samo nekoliko dana terapije. Stojanka je jedna od retkih koja je u bawu do{la po preporuci lekara. - Imam o{te}enu ki~mu i operisala sam kuk. Kad bi qudi samo znali koliko je ova voda vredna! – kaè Stojanka. Wene re~i uz osmeh potvr|uje Danica koja ve} se-

dam godina zbog reume dolazi u bawu. - Li~na karta mi je ve} potpuno poùtela, ali zahvaquju}i ovoj vodi noge me jo{ slu{aju. Usluga u pansionu je odli~na, ~isto je, me{tani su ovde uslu`ni i gostoqubivi. [teta je {to se malo vi{e ne uredi, sigurno bi vi{e qudi dolazilo – smatra Danica. Kod Olivere Marki}evi}, vlasnice drugog pansiona, boravi Gordana Mari}, koja koristi sve blagodeti bawe, ukqu~uju}i i blato. Kaè da je sedam meseci zbog diskopatije bila vezana za krevet, a da je u Slatinsku bawu do{la prvi put pre nekoliko dana. I ve} je kaè osetila „boqitak“. Wena gazdarica Olivera do{la je u bawu da le~i sina i sebe, a onda kupila ku}u i imawe. - Sin je imao virusni encefalitis. Obilazila sam mnoge bawe, ali ni{ta mu nije pomagalo. A ovde je prvi put otvorio {ake. Potpuno je ozdravio, hvala Bogu. Dolazili su neki Rusi, traìli da im prodam pansion, ali nisam pristala. Imala sam goste i iz Amerike, ali najvi{e ih je iz Beograda i Novog Sada, koji nas preporu~e prijateqima, kom{ijama... To nam je od pomo}i... Ali u ovoj krizi, dobro bi do{la pomo} dràve i â~ka. Nadamo se da }e se najzad ne{to

RATNICI U WOJ VIDALI SVOJE RANE Slatinska bawa nalazi se na nadmorskoj visini od oko 300 metara. Ima veoma povoqan poloàj, jer je od â~ka udaqena 18 kilometara (isto koliko od Ov~ar Bawe i Gorwe Trep~e!), a od Kraqeva sa aerodromom u La|evcima svega desetak kilometara. Jo{ 1989. godine tada{wi Zavod za op{tinsko planirawe izradio je predlog plana za daqi razvoj Slatinske bawe, u kome, izme|u ostalog stoji, „da su na wenim izvorima, leka traìli za svoje oronulo zdravqe u~esnici Prvog i Drugog svetskog rata“. - Spada u red starijih bawa u Srbiji (lekovitost vode i oboqewa koja le~i naj~e{}e se upore|uju sa Mataru{kom Bawom, po{to se nalazi na istom rasedu) – napisano je u izve{taju, u kome se navodi ~ak pet raznih hidrogeolo{kih istraìvawa i idejni projekat koji su ura|eni pre tridesetak godina. Idejni projekat Slatinske bawe sa kupatilom od 20 kada i tehnolo{kim postupkom zagrevawa vode uradili su „Tehnoprojekt“ iz Rijeke i „Energetika“ iz Bawa Luke. Ali i u izve{taju gradskog Zavoda, kao „posledwe slovo“ navodi se da se za daqe radove mora na}i novac! - Bu{otine su ra|ene na dubini od 60 do 260 metara, {to je veoma malo... Potrebna su bu{ewa na najmawe 700 metara, da bi se do{lo do mnogo ja~ih izvora. Treba samo da se krene gde se stalo pre 30 godina – kaè Tutunovi}. V. T.

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

U POSETI EKO KAMPU U KO[TUNI]IMA (OD 17. DO 22. AVGUSTA)

RE[AVAWE ZAGONETKI U OKRIQU PRIRODE

Projektom “Eko kamp u Ko{tuni}ima i NTC sistem u~ewa” obuhva}eno je 40 darovitih u~enika ~etvrtog razreda, a predava~i su dr Ranko Rajovi} i kwi`evnik Uro{ Petrovi}, ~lanovi Mense i autori NTC (Nikola Tesla centar) sistema u~ewa

“u~ionici”, prostranoj, svetloj i neoptere}enoj prekomernim mobilijarom, u Turisti~ko - rekreativnom centru u Ko{tuni}ima, zati~emo grupu raspolo`enih de~aka i devoj~ica i neuobi~ajenog nastavnika - kwi`evnika Uro{a Petrovi}a. Sa ka~ketom na glavi, Uro{ deluje sasvim opu{teno, ali obavqa veoma ozbiqan posao - u~i decu

da razmi{qaju, umesto da bubaju, i razbija uvreèno mi{qewe da je inteligencija ~oveku data “na ro|ewu” i da se ona tokom ìvota ne moè mewati. U~enike ne propituje na uobi~ajen na~in ve} im postavqa zagonetna pitawa. U kakvoj su vezi, na primer, Nikola Tesla i broj 3327. Ili, {ta povezuje slona i broj 608. Deca “mozgaju”, aktiviraju sinapse, a to su veze izme|u nervnih |elija od kojih zavise intelektualne sposobnosti, i eto odgovora: hotel u kome je veliki nau~nik ìveo imao je 3.327 soba, a slonica svoje mladun~e nosi 608 dana. Re{avawe zagonetki je, saznajemo od edukatora, vi{i stadijum rada sa decom po NTC sistemu u~ewa, ~iji su autori dr Ranko Rajovi}, osniva~ Mense u eks Jugoslaviji i ~lan borda direktora svetske Mense i Uro{ Petrovi}, pisac “Zagonetnih pri~a”. Sa decom iz ~a~anskih {kola

oni rade drugu godinu za redom, a projekat “Eko kamp u Ko{tuni}ima i NTC sistem u~ewa” realizuje Udruèwe u~iteqa â~ka, uz podr{ku NIS- a i Grada â~ka. - Pro{le godine smo kamp organizovali u Ro{cima, hteli smo i ovoga puta, ali je tamo voda bila neispravna. Opredelili

DRU[TVO ZA ZA[TITU I PROU^AVAWE PTICA SRBIJE PONOVO U ^A^KU

U ME\UNARODNOM VOLONTERSKOM KAMPU Grupa volontera iz raznih evropskih zemaqa nastoji da za{titi prostor Suve Morave, jedinstvenu oazu prirode u urbanoj sredini - Borimo se protiv invanzivnih biqaka i divqih deponija. Radimo korisne stvari, delimo znawe sa drugima i upoznajemo nove qude. Srbija je zanimqiva zemqa, dobro je {to sam do{la. Ovo je divno iskustvo - rekla nam je Mireja, koja po-

ti~e iz katalonskog dela [panije, a u Srbiji je prvi put. U Me|unarodnom volonterskom kampu “Radimo za prirodu”, koji u ^a~ku po drugi put organizuje Dru{tvo za za{titu i

prou~avawe ptica Srbije, u saradwi sa Volonterskim centrom Vojvodine, ove godine boravi 12 studenata iz [panije, ê{ke, Francuske, [vajcarske i Slovenije, kao i ~etiri volontera iz Srbije. Oni su sme{teni u O[ “Vuk Karaxi}”, a glavni finansijer ekolo{kog kampa je Grad â~ak. U periodu od 5. do 20. avgusta, mladi ekolozi su sa prostora Suve Morave i oko gradskog kupali{ta uklawali fizi~ki otpad i invanzivne biqke. - Suva Morava je svojevrsna oaza prirode u urbanoj sredini, a ciq kampa je da ostrvo i prostor oko wega za{titi od ameri~kog jasena, bagrema i drugih biqaka koji metar po metar potiskuju doma}u floru i ozbiqno ugroàvaju ìvi svet. U~esnici kampa su se tako|e bavili uklawawem fizi~kog otpada i sanirawem divqih deponija, koje predstavqaju ruglo grada, a poku{avali smo i da skrenemo pa`wu gra|ana na ekolo{ke probleme i potrebu da se ukqu~e u wihovo re{avawe - kaè Milan Ruì}, predstavnik Dru{tva za za{titu i prou~avawe ptica Srbije. Tokom boravka u kampu mladi}i i devojke su izradili i ve}i broj ku}ica za “sitne ptice”, kao i informativne table za budu}e posetioce Suve Morave. E. V.

smo se za Ko{tuni}e, jer nam se dopao ambijent, a Turisti~ko - rekreativni centar nam je dao popust na pansionski sme{taj. Dve tre}ine sredstava obezbedio je NIS, a roditeqi su u ceni boravka dece u~estvovali sa tre}inom novca. U~esnici kampa su iz svih ~a~anskih {kola, iz gradskih po troje, a iz seoskih po jedno dete - informi{e nas u~iteqica Mirjana Gli{i}, predstavnica ~a~anskog Udru`ewa u~i-

teqa. Deci, vidi se po izrazu wihovih lica, itekako prija na~in u~ewa kojim se podsti~e motorika, odr`ava koncentraciju i, uz pomo} asocijacija, razvija brzina razmi{qawa i zakqu~ivawa. A sve to, zajedno, vodi funkcionalnom znawu, koje je ~esto veliki nedostatak u~enika koji izlaze iz na{ih {kola. - NTC sistem je odli~no sredstvo protiv dosade i zato ga u~enici, jednostav-

no, oboàvaju. Iako ceo dan provode u radu i igri, uve~e im se ne ide na spavawe. Traè jo{ jednu zagonetnu pri~u - prime}uje Uro{, u ~ijem je dru{tvu ~esto dvanaestogodi{wi Lazar Bukumirovi}, u~enik O[ “\eneral Marko \. Katani}” u Bresnici. Lazar je u kampu u ulozi vr{wa~kog edukatora, a uo~en je prethodne godine, u Ro{cima. On je i jedan od 17 qudi u Srbiji koji su u protekloj godini uspeli da re{e zagonetku: “Na po~etku, kraju i u sredini oblo, a izme|u uglovi”. U~enike, kao {to je Lazar, ne bi trebalo ispu{tati iz vida, saglasni su stariji edukatori, i zato je Kamp osnovao svoju bazu podataka i pozvao Istraìva~ki centar u Petnici na saradwu. Re{ewe zagonetke nisu nam otkrili ni Uro{ ni Lazar. Mora}emo, reko{e, sami da se potrudimo. Da promi{qamo, tragamo, pokrenemo svoje mentalne, ali i kreativne potencijale. E. V.

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

REPORTA@A

NA[I SUGRA\ANI

Dude Luki},

PRVA USNA HARMONIKA Â^KA Ima 79 godina, ìvotnu radost mladi}a i dve velike èqe da u â~ku osnuje orkestar usnih harmonika i u Nema~koj poseti fabriku za proizvodwu ovog muzi~kog instrumenta

“Ja sam mnogo bogat ~ovek”, hvali nam se ovih dana Dragoqub Dude Luki}, i obja{wava da nije re~ o materijalnom, ve} du{evnom i duhovnom blagostawu. Ima, kaè, dobru decu i unu~i}e, drage prijateqe i poznanike, a najnoviji dokaz da je ìvot lep pruìlo mu je ro|ewe praunuka Luke, kome je sada sedam meseci. Za svoju vitalnost, fizi~ku i mentalnu, zahvalnost, svakako, duguje genima - ocu @iku Plemi}u i majci Nadi Molerki, nenadma{nim ~a~anskim molerima i prvim firmopiscima, koji su izrodili desetoro dece, od kojih je Dude {esto po redu. U prvu veliku ìvotnu bitku upustio se sa samo {est meseci, kada su ga od ozbiqnog zdravstvenog problema, zavezanih creva, spasile blagovremena dijagnoza dr Dragi{e Mi{ovi}a i ve{te ruke hirurga dr Mehmeda Hoxi}a. Od tada u ~a~anskoj varo{i vlada mi{qewe da je Dude neuni{tiv, a on sam svoju “neuni{tivost” ovako tuma~i: - Volim qude i nikada se ni sa kim nisam posva|ao. Sva|u ne podnosim. Kada me neko povredi, ra-

dije }u ja wemu da se izvinim nego da ulazim u kavgu. Moj ìvotni moto je “umerenost u svemu”, a da ostanem ~io i vedar najvi{e je doprinela muzika. Ona je ispunila moj ìvot i pomogla mi da prevazi|em sve te{ko}e. OD PRVE PLATE KUPIO USNU HARMONIKU Uzima usnu harmoniku i kao da se povla~i iz ovoga sveta. U punom umetni~kom zanosu odsvira “Tiho no}i ...”, pa pre|e na “Besame musho”. - Mali instrument, ali prodoran. Kod usne harmonike svira~ ni{ta ne vidi, sve mora da oseti, usnama - obja{wava maestro su{tinu svog instrumenta. Nikada nije i{ao u muzi~ku {kolu, nije uzimao ni privatne ~asove, a ve} decenijama svira usnu harmoniku, gitaru, klavir, mandolinu ... - Rodio sam se muzikalan, to je dar od Boga, a rastao pored majke koja je stalno, dok je radila, zvi`dukala i pevu{ila. Starija sestra je lepo svirala klavir, a u na{em kom{iluku je ìveo Jarak, veliki majstor na gitari. Slu{ao sam, gledao i upijao. Sve {to znam, sam sam nau~io, uz veliku qubav, upornost i ve`bawe. Zaposlio se sa 17 godina, po zavr{etku vojno -industrijske {kole, a od prve plate kupio usnu harmoniku. U ranoj mladosti je postao ~lan “Abra{evi}a”, mnogo je nau~io i doìveo u ovom kulturno umetni~kom dru{tvu i jo{ uvek ima wegovu ~lansku kartu. U “Triju D”, sa Dimitrijem Ili}em i imewakom Dragoqubom Poli}em, svirao je punih 25 go-

dina, a prestao je, zvani~no, da muzicira, kada je navr{io 65 godina ìvota. Odluku je doneo uveren da ~ovek sam mora da oseti kada je vreme da se povu~e i u Studentskom restoranu priredio opro{tajno ve~e pod nazivom “Ko nekad u osam”, za rodbinu, saradnike i prijateqe. - Bio je to jedan od najlep{ih doga|aja u mom ìvotu, nezaboravno ve~e muzike i plesa. Sam sam bio i organizator i finansijer, imao sam vi{e od 250 zvanica, a glavni gost je bila vokalna grupa “Rukovet”, koja postoji pri “Abra{evi}u”. Plesali smo kao da nam je dvadeset godina i uìvali u melodijama na{e mladosti - prise}a se Dude i izraàva nameru da sli~no ve~e priredi naredne godine, ve} u februaru. IMA NEKOLIKO @EQA Iako je sam sebe, kao muzi~ara, penzionisao, jo{ uvek je pun ideja i obaveza. Voli da zasvira na porodi~nim okupqawima i slavqima bliskih prijateqa, a sve ~e{}e ga zamole i da zvucima usne harmonike isprati nekog od â~ana na “posledwe putovawe”. Prvi put je na grobqu svirao kada mi je umrla majka, drugi put kada je sahrawivao suprugu. Obe su nosile ime Nada, a wihov odlazak nikada nije shvatio kao kona~an. Uz pomo} Darka Milo{evi}a i Bora Preli}a 2011. godine je u Domu kultrure snimio DVD (moè se videti na Jut Jubu, ako se ukuca “Dude, usna harmonika), a sada planira da izda, novi disk. Na to ga je, nagla{ava, podstakao Pero Miladinovi} Xo, po

ODU@IO SE MAJCI I JARAKU

Sve Dudetove harmonike

wegovom mi{qewu najboqi usni harmonika{ u Srbiji. - On iskqu~ivo svira bluz. ûo je za mene i poèleo da me upozna. Sreli smo se u Beogradu i svirali zajedno. Bilo je fenomenalno. Malo je kod nas usnih harmonika{a. Najve}a Dudetova èqa je da svoje znawe prenese mla|ima i zato se latio pedago{kog rada. âsove usne harmonike drì besplatno, a posao nije lak ni

za u~iteqa ni za u~enike. - Mogu da im prenesem 30 odsto znawa, ostalo moraju da osete i sami savladaju - ka`e iskusni usni harmonika{. Neki poku{aju i odustanu, drugi, darovitiji i uporniji, savladaju ve{tinu. Dude sa ponosom navodi imena mladih qudi koji su uspeli da pronikli u tajnu svirawa na usnoj harmonici: @arko Jova{evi}, Igor Stankovi}, Mirjana Raki}evi}, Mi-

@ELEO BI DA POSETI FABRIKU USNIH HARMONIKA

Dude sa sinom Bracom koji je danas nastavnik violine

Dude Luki} je vlasnik pedesetak usnih harmonika, a sve su proizvedene u nema~kom gradu Trosingenu. Velika mu je `eqa da posetiti fabriku i vidi kako to Nemci rade, ali i da im poka`e sopstveni pronalazak. Da ne bi, dok svira, mewao dursku i molsku harmoniku, on se dosetio da na par~e vodovodne cevi postavi obe i tako umnogome sebi olak{a posao.

Objavqivawem kwige “Nada Molerka”, koja je doìvela dva izdawa, Dude se oduìo svojoj majci, od koje je nasledio dar za muziku, kao i qubav prema ìvotu i qudima. Jaraka, velikog ~a~anskog giteristu i boema, koji je zaduìo mnoge muzi~are, otrgao je od zaborava prirediv{i mu ve~e, 2005. godine, a Dudetova zasluga je i {to mu je na ~a~anskom grobqu, gde je sahrawen, podignut spomenik. lo{ Koturovi}, Mileta Savi}, Nemawa Luki} (Dudetov unuk). Odavno na{ sagovornik ma{ta o tome da od svojih u~enika oformi orkestar usnih harmonika{a, jedinstven u â~ku i zemqi. Da bi se wegov san pretvorio u javu potrebno je, me|utim, razumevawe i podr{ka lokalne zajednice, makar u smislu obezbe|ivawa prostora, a ona za sada izostaje. Nadajmo se da }e uskoro biti druga~ije, jer Dude ne traì mnogo, tek mrvicu onoga {to je kao “prva usna harmonika â~ka” zasluìo. E. V.

SELO

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

KOMPANIJA ZA PRERADU VO]A I POVR]A “POLO” USPE[NO POSLUJE VE] DVE DECENIJE

PRERA\IVA^IMA NEOPHODNI

SAMO DOBRI KUPCI Firma za preradu vo}a i povr}a “Polo”, sa najve}im obimom proizvodwe u na{em kraju, postoji dvadesetak godina, a konzervirawem se bavi ve} jednu deceniju. Pored konzervirawa korni{ona, paprike, cvekle, feferona, me{ane salate, u pogonima za preradu koji se nalaze u Prislonici, proizvode se i xemovi i marmelade od jagode, kajsije, {qive, breskve. Me|u proizvodima firme “Polo” su i slatka od divqe kupine, {qive i duwe, koja u besprekorno higijenskim uslovima, vredne radnice kuvaju na tradicionalan na~in. Na godi{wem nivou u ovim pogonima se preradi 500 tona povr}a i vo}a. U okviru kompanije je i su{ara, u kojoj se su{i iskqu~ivo {qiva stenlej za sopstvene potrebe. Partneri firme, Cane Jovanovi} i Dragan Milo{evi}, ove godine su uveli i montirali liniju za euro krem, koja je jo{ uvek u fazi “razra|ivawa”, kako trì{ta, tako i tehnologije. Do kraja godine i ovaj slatki proizvod }e u}i u maloprodajne objekte i pove}ati bogat asortiman firme. U Zabla}u se pored skladi{tewa robe, to~i sir}e i esencija, lepe etikete, finalizira ambalaà svih proizvoda i proverava roba, jer je svaka tegla ili fla{a “pri~a za sebe”. - U julu i avgustu je aktuelno konzervirawe korni{ona, koje u najve}im koli~inama prera|ujemo. Firma organizuje proizvodwu korni{ona, {to podrazumeva da kooperantima obezbe|ujemo semena, |ubrivo, mreù, foliju, sve ono {to je potrebno za setvu. Naravno, organizujemo i otkup. Trenutno su aktuelne {qive, od kojih osim xema, kuvamo i po ~etiri pet hiqada tegli slatkog. Ve} su skuvani xemovi od jagode i kajsije - kaè Dragan Milo{evi}, jedan od suvlasnika firme za preradu vo}a i povr}a “Polo”. Prema wegovim re~ima, kompanija radi sa oko 40 odsto kapaciteta, jer nedostaju ozbiqni kupci, koji bi na vreme, u prole}e, ugovorili posao na osnovu koga bi firma organizovala proizvodwu. Za unapre|ewe kapaciteta neophodan je samo dobar kupac, tvrdi Milo{evi}: - Nekada je za {irewe kapaciteta bila potrebna dobra tehnologija. Sada je i oprema dostupna, kako doma}a, tako i inostrana. Jake firme iz Italije i Nema~ke imaju svoja predstavni{tva u Srbiji, a oprema moè da se kupi i

preko povoqnih kredita. Ali, problem nastaje kada se napravi proizvod ~iji je rok upotrebe dve godine. Kome ga prodati? Na{e

podru~je i uop{te Srbija ima dovoqno sirovina, i vo}a i povr}a koje bi moglo da se konzervira, ali glavni problem je ko }e da kupi i plati proizvod. Potrebno je izvoziti robu. Srbija je nekada bila jaka, imala je velike firme koje su se bavile konzervirawem vo}a i povr}a, a danas

Dragan Milo{evi}

od po~etka proizvodwe do finalnog proizvoda. Problem moè biti i nabavka ambalaè, jer se tegle i fla{e uglavnom uvoze iz Ukrajine, Bugarske, Moldavije, Hrvatske. Tehnologija prerade je klasi~na, konzervirawe povr}a se zasniva na principu pasterizacije. Kada se gotov proizvod preradi u pogonu u Prislonici, skladi{ti se u magacinu u Zabla}u, gde “odleì” 3040 dana da se “stabilizuje”. “Svaka tegla ponovo mora

dima snabdeva trgovine i veleprodaje, a organizuje i sindikalnu prodaju po buxetskim ustanovama, {kolama, sudovima, bolnicama, domovima zdravqa..., odnosno u svim firmama gde postoji sindikat. U kompaniji, koja proizvode plasira po ~itavoj Srbiji i delu Vojvodine, zaposleno je desetak qudi, a u sezoni je anga`ovano vi{e radnika, u zavisnosti od sirovine i potreba. - Aktivno se radi {est sedam meseci, koliko ima

da pro|e kroz ruke, kako bi se proverilo da li je sve u redu”, obja{wava Milo{evi} i dodaje: - Ovaj posao podrazumeva i mnogo nervirawa. Qudi su ranije govorili: “Ili `ivi{ sa proizvodwom i preradom, ili se time ne bavi{“. I bili su u pravu, jer je svaka tegla bukvalno “pri~a za sebe”. Firma je opremqena svim neophodnim aparatima. Poseduje linije za toplu preradu, za konzervirawe, za pakovawe, tunele za naliv, zatvara~ice za limenke, liniju za pasterizaciju, sitniju opremu, qu{tilice, seckalice koje se koriste u pripremnom delu, kao i prate}u opremu za kuvawe, pasirawe vo}a i mlevewe. “Polo” svojim proizvo-

sveè sirovine. Po~iwemo od maja, sa prvim jagodama, a zavr{avamo polovinom decembra, sa cveklom i feferonima. Za proizvo|a~e je veoma bitno da “ispred sebe” imaju firmu koja }e da ugovori posao, uloì u proizvodwu, otkupi rod i adekvatno plati. Do sada smo ispunili sva obe}awa koja smo dali proizvo|a~ima. Nije malo trajati 20 godina, qudi prepoznaju kvalitet. Velika je borba, ulaèmo mnogo rada i entuzijazma da bi ova firma opstala. Ali, kako }e biti daqe? Pitawe je da li }e se dràva “pozabaviti” preradom i podi}i je na vi{i nivo. Svi obe}avaju da }e se ne{to promeniti - kaè, bez velikih o~ekivawa, Dragan Milo{evi}. N. R.

su mahom zatvorene. Ostali su mawi pogoni koji nemaju kapacitet i snagu da iza|u na inostrano trì{te i da budu prisutni na sajmovima u Nema~koj, Rusiji, ili bilo kojoj zemqi. Da bi se na stranom trì{tu nastupilo na ozbiqan na~in, mora da se ukqu~i dràva, potrebna je neka organizacija, ili udruèwe. Prema wegovom mi{qewu, prera|iva~i su u vrlo te{koj poziciji. On kaè da se sa sopstvenim sredstvima poqoprivreda vrlo jednostavno i jeftino moè podi}i na vi{i nivo, isti~u}i da su prera|iva~ima neophodni samo dobri kupci.

- Malim trgovinama se ne mo`e plasirati ve}a koli~ina robe, a trgovinski lanci su uglavnom te{ki za saradwu, i baziraju se na robi iz Makedonije. Deca u vrti}ima jedu krastavac i papriku iz Makedonije, pored na{e proizvodwe! Dr`ava nije

uslovila javne ustanove i institucije da koriste konzervirano vo}e i povr}e iskqu~ivo doma}eg porekla - razo~arano konstatuje Dragan Milo{evi}. Dok razgledamo pogone, na{ sagovorenik napomiwe da ima mnogo problema

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

DRU[TVO

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

U MR^AJEVCIMA ODR@ANA ME\UNARODNA MANIFESTACIJA

„SVESLOVENSKI KULINARSKI SUSRETI“

organizaciji Srpsko-rusko-beloruskog prijateqstva Srbije odràna je me|unarodna manifestacija pod nazivom „Sveslovenski kulinarski susreti“, odnosno takmi~ewe u spravqawu ribqe ~orbe. Ova manifestacija je odràna 18. avgusta u Mr~ajevcima, na lokaciji „Raj na Moravi“, u prisustvu velikog broja takmi~ara, donatora, sponzora i posetilaca, uz prigodan kulturno-umetni~ki program. Manifestaciji su prisustvovali ambasador Republike Belorusije Vladimir û{ev, kao i prvi sekretar Ambasade Ruske Federacije Valnetin Koqasev, narodni poslanici Skup{tine Republike Srbije, kao i mnogobrojni uspe{ni privrednici Grada â~ka i ostalih gradova sa teritorije Republike Srbije (gde Srpsko-ruskobelorusko prijateqstvo

Delegacija Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije sa ambasadorom Republike Belorusije Vladimirom ^u{evim i prvim sekretarom Ruske Federacije Valnetinom Koqasevim

Srbije ima svoje gradske i op{tinske odbore). Manifestaciju je otvorila predsednik Gradskog odbora Srpsko-rusko-be-

loruskog prijateqstva Srbije Ksenija Radoji~i}, koja je pozdravila sve goste. Predstavnici ambasada Ruske Federacije i Repu-

blike Belorusije obratili su se prisutnima, pozdravili predsednika Udru`ewa Dragana Logvinova i izjavili da podr`avaju

inicijativu Srpsko-ruskobeloruskog prijateqstva Srbije da organizuje manifestaciju ovog tipa, koja treba da bude tradicionalna. Tako|e su zahvalili i vlasniku „Raja na Moravi“ Miloradu Jev|ovi}u, koji je izrazio spremnost da ustupi na kori{}ewe deo svog placa na kome bi izgradili tri etno-ku}e u nacionalnom stilu Srbije, Rusije i Belorusije, istakav{i da }e i oni sami doprineti ure|ewu tih etnoku}a. Potom se prisutnima obratio i Milorad Jev|ovi}, vlasnik „Raja na Moravi“ u Mr~ajevcima, koji se zahvalio takmi~arima, gostima i predstavnicima ambasade i dodelio na kori{}ewe tri parcele za izgradwu etno-ku}a u srpskom, ruskom i beloruskom stilu. U takmi~arskom delu je u~estvovalo 12 ekipa koje su pokazale ume}e u kuvawu

NOVE KWIGE CATENE MUNDI PREDSTAVQENE U Â^KU nedequ, 18. avgusta, u okviru 8. Letwih duhovnih ve~eri u â~ku, u organizaciji izdava~ke ku}e Katena mundi i Dveri, u prepunom dvori{tu KUD “Abra{evi}”, odràna je tribina na temu TITO I SRBI. Povod je bila nova kwiga prof. dr Mila Lompara POVRATAK SRPSKOM STANOVI[TU i zbornik tekstova sa okruglog stola o Jo-

PROJEKAT TITO

kqu~ke kada je re~ o katastrofalnim posledicama napu{tawa istorijskog puta srpskog stanovi{ta i prihvatawa tu|ih geopoliti~kih i identitetskih interesa. Radovan Kalabi} se osvrnuo na najnoviji ot-

nacionalnih i dr`avnih interesa. Jer, sve {to je uradio bilo je razorno po srpski narod: gra|anski rat, komunisti~ki zlo~ini, ubijawe politi~kih emigranata, podela srpskih teritorija, pravqewe pokrajina unutar Srbije,

ce, koji se name}e Srbima. Prvo smo ozna~eni kao krivci za po~etak Prvog svetskog rata, potom kao hegemoni u prvoj Jugoslaviji, i na kraju kao krivci za raspad druge Jugoslavije. Kao {to je rekao prof. Lompar, najpre smo bili

sti~kih zlo~ina i uni{tavawa Srbije pod Brozovim re`imom. Istakao je na kraju nadu da }e mlade generacije, me|u koje spadaju i Dveri, biti nosioci moralne obnove srpskog naroda i povratka na onda{wu moralnu veli~inu na{ih

ribqe ~orbe. Prvo mesto zauzela je ekipa Udruèwe Makedonaca Moravi~kog okruga “Dame Grujev“, â~ak, drugo ekipa Srpskorusko-beloruskog prijateqstva Srbije, â~ak, a tre}e ekipa „Zoran i Dragan kom{ije“ iz Mr~ajevaca. Pobedni~ke ekipe su dobile diplome, majice i kwige, a ostali u~esnici, kao i sponzori i donatori zahvalnice. Posle progla{ewa pobednika odràn je prigodan kulturno-umetni~ki program, uz u~e{}e Akademskog dru{tva „Slavuji sa Morave“, @enske peva~ke grupe „Zlatne ruke“, Palilula i frula{a Slobodana Kova~evi}a.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 pasuq 300 paprika 50 - 80 paradajz 30 - 50 krastavac 50 praziluk 100 - 150 tikvice 30 - 50 boranija 100 - 150 brokoli 300 kupus 20 karfiol 100 - 150 per{un 30 {argarepa 40 - 80 cvekla 100 blitva 30 zelena salata 30 - 40 crni luk 40 - 60 beli luk 300

VO]E sve`e {qive 30 suve {qive 300 jabuke 50 - 60 kru{ke 60 - 80 breskve 60 - 70 nektarine 80 lubenice 20 gro`|e 80 kupine 200 ju`no vo}e 130 - 230 orasi 1.300

sipu Brozu Titu, kao i posledicama titoizma pod nazivom TITO i SRBI – zlo~inac na ~elu kolone, obe nedavno objavqene u Kateni mundi. Na tribini su pored prof. Lompara govorili i publicisti mr Vladimir Dimitrijevi}, mr Radovan Kalabi} i Antonije \uri}. Vladimir Dimitrijevi} je ukazao na kontinuitet izme|u stavova Milo{a Crwanskog pre 80 godina i Mila Lompara danas, koji donose iste za-

kriven dokument CIA-e iz kraja sedamdesetih godina pro{log veka, koji na osnovu nau~ne analize jezika kojim je govorio, dokazuje da Tito ne mo`e biti sa prostora biv{e Jugoslavije, ve} je najverovatnije Poqak ili Rus. Istovremeno, velika istra`ivawa wegovog porekla su apsolutno nebitna, jer je u pitawu ~ovek-projekat, napravqen i instaliran da zavr{i posao za tu|e interese, a na {tetu srpskih

podele u SPC, pravqewe novih nacija, jezika i crkava iz srpskog korena... Milo Lompar je uporedio dva veka, 19. u kome je vladalo srpsko stanovi{te i uspon srpske dr`avnosti, i 20. u kome smo posle 1913. napustili srpsko stanovi{te i do`iveli brojne istorijske poraze. Posebno je ukazao na kontinuitet antisrpskog delovawa u potpuno razli~itim epohama jugoslovenstva, komunizma i evrounijatstva, za koje je jedinstven pojam srpske krivi-

krivi za stvarawe Jugoslavije, a potom za weno ru{ewe. A ustvari se radi o stalnom delovawu stranih interesnih sila koje u svemu pronalaze srpsku krivicu, ~ime nastoje da onemogu}e ostvarivawe legitimnih srpskih nacionalnih i dr`avnih interesa na Balkanu. Antonije \uri} je naveo brojne primere moralnih podviga srpskog naroda u Prvom i Drugom svetskom ratu iz svojih kultnih kwiga Solunci govore i Crvena kuga, kao i komuni-

predaka. Slede}e, 4. ve~e u okviru 8. Letwih duhovnih ve~eri u ^a~ku, u nedequ, 25. avgusta u 20 ~asova, kao temu ima}e KAKO SPASITI DU[U U SAVREMENOM SVETU, a gosti su protojerej Vojislav Bilbija i jerej Goran Kova~evi}, parosi pri hramu Svete Trojice u Roterdamu, i publicista Vesna Biorac, autor kwige PROMENI MISLI – PROMENI]E[ I @IVOT. Informativna slu`ba Pokreta Dveri

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 6 - 13 kajmak 500 - 600 sir 200 - 350 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 300 - 800 suxuk 850

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 200 - 230 ovce 100 - 110 jagwad 210 - 220 p{enica 30 je~am 35 kukuruz 32

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

KAKO SPRE^ITI OPEKOTINE OD SUNCA I ZA[TITITI MLADE@E

IZBEGAVAJTE SUNCE U ZENITU

Iako se svakodnevno mogu ~uti upozorewa da obavezno koristimo za{titnu kremu za sun~awe, da se ~uvamo sun~evih zraka i sklawamo u hlad, sunce nas moè “prevariti” da izgorimo. Sigurno se svakome, makar jednom u ìvotu, dogodilo da mu koà izgori na suncu. îwenica je da su opekotinama podlo`nije osobe svetle puti, ali ukoliko ne primewujemo preventivne mere, sun~awe se svakome moè pretvoriti u “no}nu moru”. Kada koà pocrveni, po~ne da pecka, postane zategnuta i bolna, neprijatnosti se mogu ublaìti jogurtom ili kiselim mlekom. Ipak, da bi spre~ili opekotine od sunca, jo{ uvek je najboqi savet ne izlagati se sun~evim zracima tokom najtoplijeg dela dana, od 11 do 17 ~asova.

osledice sun~awa ne moèmo da uo~imo odmah, nego tek nakon 10 do 12 ~asova, koliko je potrebno da vidimo odgovor na{e koè na vreme provedeno na suncu. Zato je potreban oprez. I daqe vaì pravilo - sun~awe do 11, eventualno 12 sati, mada je tada sunce ve} u zenitu, i to je vreme kada se vrlo lako pocrveni i izgori na suncu. Tako|e, ne bi se trebalo sun~ati popodne do 16 sati, ~ak i do 17 ~asova, ukoliko su vrlo visoke temperature, vi{e od 30 stepeni, podse}a dr Suzana Kosti}, specijalista dermatovenerologije iz Yuta centra. - Koà uvek mora biti za{ti}ena kremovima sa visokim za{titnim faktorom. U dermatologiji postoji podela koè na ~etiri razli~ita tipa. Tip 1 su osobe sa izuzetno svetlom koòm, svetlim o~ima (svetloplavim ili svetlozelenim), svetlom bojom kose i to su uglavnom nordijski tipovi, kojih ima i kod nas. Osobe koje uvek kaù da izgore, a nikad ne pocrne. Tip 2 su osobe koje tako|e imaju svetlu boju koè, koje vrlo ~esto izgore na suncu, ali ako vode ra~una koà im moè blago potamneti. Uglavnom, oni nikada ne mogu da dostignu tamniju boju tena, ve} samo svetlo sme|u. Tip 3 su osobe koje imaju mnogo pigmenta, tamnije o~i i tamniju kosu. Wihova koà naizgled moè da bude svetla, ali te osobe izuzetno brzo potamne na suncu i retko kad mogu da izgore. Tip 4 su osobe tamno crne rase koje nikada ne izgore, koje mogu samo jo{ vi{e da potamne i to su negroidni tipovi. Kod nas su naj~e{}i tipovi koè tri i dva. Osobe sa ova dva tipa koè zahtevaju adekvatnu za{titu od sunca, i to tip 2 za{titni faktor do 50, a tip 3 kremu s faktorom do 30 - kaè dr Kosti}.

ru sa koè. Ako je mlade` pre~nika ve}eg od 0,5 santimetara, on po svojoj veli~ini spada u rizi~nu grupu. - Dakle, ako je pre~nik ve}i od 0,5 santimetara, ako je izuzetno tamne boje, re~ je o posebnoj grupi mladeà koje treba {tititi i to sa preparatima koji su u stiku i koji su vodootporni. Pre izlaska na sunce, svaki mlade` koji pripada rizi~noj grupi treba namazati stikom, koji kupawe u vodi, kao ni znojewe, ne moè skloniti sa povr{ine koè - savetuje dr Kosti}. Doktorka napomiwe da i mladeì koji su nejasno ograni~eni, koji imaju prisustvo dve ili vi{e boja, na sredini ili negde s kraja izra{taj koji li~i na papilom, tako|e spada u grupu mladeà koje treba proveriti. Kako se proveravaju? - Uradi se dermoskopski pregled pomo}u uveli~avaju}eg stakla. Mlade`, odnosno ~itava promena se uveli~ava 20 puta, {to je sasvim dovoqno da se vidi da li postoje promene u gorwim slojevima koè. To je takozvano ABCD pravilo, na osnovu koga gledamo simetriju mladeà, i po horizontalnoj, i po vertikalnoj osi, prisu-

Dr Suzana Kosti}, specijalista dermatovenerologije iz Yuta centra ali to je samo privid. Mnogo je boqe piti mlaka pi}a. Za{to Rusi zimi piju hladne napitke, a leti tople ~ajeve? To je logi~no. Mnogo je boqe ako uzimate napitke ~ija je temperatura bliskija spoqa{woj i temperaturi va{eg tela. Ukoliko se navedena preventiva ne ispo{tuje, moè do}i do neèqenih posledica. Jedna od wih je pregorevawe na suncu koje je pra}eno jakim crvenilom, a u teìm slu~ajevima i pojavom plikova na koì i ose}ajem bola i pe~ewa. - Ove posledice se javqaju nekoliko sati nakon izlagawa suncu. Prvo {to treba uraditi je tu{irawe hladnijom vodom, da se {to brè izvu~e povi{ena temperatura na povr{ini koè, a potom da se namaè kiselim mlekom ili jogurtom koji je iz friìdera. Akcenat prve pomo}i je na spoqa{wem sistemu hla|ewa. Ukoliko

DECU POSEBNO ÛVATI Doktorka isti~e da malu decu posebno treba ~uvati na suncu, jer je wihova koà izuzetno osetqiva, ne`na, tanka i kod wih jo{ nije dovoqno razvijen sistem za termoregulaciju. Deca mogu dobiti ne samo opekotine na suncu, nego ponekad i sun~anicu ili toplotni udar, napomiwe na{a sagovornica: - Toplotni udar se dobija usled kombinacije jakog sunca i visoke vlage. Zato nikada ne stavqajte mokar ka~ket ili mokru majicu na sebe ako ste izloèni jakom suncu. Sun~anica je ne{to drugo, ona je samo dejstvo jakog sunca, odnosno visokih temperatura. Dakle, decu posebno treba ~uvati, a najva`nije je sa~uvati im glavu, jer kod dece do godinu dana nije potpuno srasla fontanela. Doktorka Kosti} podse}a da je va`no uzimati dovoqno te~nosti, laganu hranu, nikako masnu i te{ku, kao ni gazirana pi}a: - U trenutku se ~ini da gazirano i hladno osveàva,

neko ima temperaturu ili groznicu, onda se primewuju lekovi, antipiretici koji sniàvaju telesnu temperaturu. Za pojavu glavaboqe je neophodno uzeti lek protiv bolova. Ali, u tom slu~aju savetujem da se osoba ne le~i sama, ve} da se javi lekaru, jer je mogu}e da je dobila blaì oblik sun~anice. Ona moè biti pra}ena mu~ninom i nagonom na povra}awe, {to je ve} alarmantnije i zahteva opservaciju stru~nog lica, tj. doktora - obja{wava dr Suzana Kosti}, podse}aju}i da je protiv opekotina izuzetno efikasan [aqi}ev melem “Jomelop”.

KAKO [TITITI MLADE@E êsto pacijenti pitaju {ta raditi sa nekim ve}im mladeìma na telu. U tom slu~aju, kaè doktorka, mladeè treba sa~uvati na poseban na~in, nije dovoqno samo ih mazati kremovima sa visokim za{titnim faktorom, jer se oni naj~e{}e u toku kupawa ili znojewa spe-

stvo boja, odnosno da li postoji simetrija ne samo po boji, ve} i po strukturama, koje mogu biti razli~ite. Mi gledamo prisustvo pigmentne mreè, neke druge pokazateqe i znakove... Zatim, da li je jasna granica prema okolnoj zdravoj koì ili nije, da li postoji plavi~asto, beli~asta prebojenost na ~itavoj povr{ini ili na jednom delu mladeà. Ovo su sve elementi koji se uo~avaju pregledom pomo}u dermoskopa, koji uveli~ava ~itavu promenu. Ukoliko postoji neka sumwa {aqemo pacijenta kod plasti~nog ili maksilofacijalnog hirurga koji radi eksciziju, i to skalpelom, iskqu~ivo skalpelom, nikako radiotalasima, laserima i ostalim aparatima. Mladeì se skidaju iskqu~ivo hirur{kom ekscizijom, stavi se jedan ili dva konca koliko je potrebno i nakon sedam dana oni se uklawaju. Svaki mlade` se po zakonu {aqe na histopatolo{ki pregled. Tek kada se ispo{tuje ova procedura, ura|eno je sve kako treba, a to qudi ne znaju - isti~e dr Suzana Kosti}. N. R.

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

JO[ JEDAN USPEH MLADOG MATEMATI^ARA MAKSIMA STOKI]A

SA OLIMPIJADE U KOLUMBIJI DONEO „SREBRO”

Osnovnu {kolu je zavr{io u â~ku, sada je u~enik Matematik~ke gimnazije u Beogradu, a èqa mu je da {kolovawe nastavi na Kembrixu renutno je u [apcu, u svojstvu predava~a u matemati~kom kampu, a samo mesec dana ranije putovao je, kao ~lan i kapiten {esto~lane srpske ekipe, u Kolumbiju, gde je u~estvovao na 54. me|unarodnoj matemati~koj olimpijadi. Na{u zemqu su na ovom nadmetawu osim Stoki}a, koji }e za koji dan krenuti u ~etvrti razred Matemati~ke gimnazije u Beogradu, predstavqali @arko Ran|elovi}, u~enik Gimnazije “Svetozar Markovi}” u Ni{u, Ivan Damwanovi} (ni{ka Gimnazija “Bora Stankovi}”) i u~enici beogradske Matemati~ke gimnazije Bogdana Jeli}, Lazar Radi~evi} i Simon Stojkovi}. @arko je osvojio “zlato”, Ivan i Simon “bronzu”, dok se Maksim, koji je pre polaska u sredwu {kolu ìveo u â~ku, u Srbiju vratio sa srebrnom medaqom. - Veoma sam zadovoqan, jer je re~ o svetskom takmi-

~ewu za seniore, najvi{em nivou takmi~ewa za sredwo{kolski uzrast. U~estvovalo je vi{e od 500 mladih matemati~ara iz vi{e od 100 zemaqa, a zadaci su bili izuzetno te{ki i zahtevali mnogo razmi{qawa - ka`e na{ sugra|anin. Za nadmetawe se, dodaje, pripremao tokom cele godine, ~ak i za vreme raspusta, ali se trud isplatio. Osim {to je dobio jo{ jednu potvrde svoga talenta i znawa, imao je prilike da upozna daleku zemqu i vr{wake iz celog sveta. - Takmi~ewe je trajalo dva, a u Kolumbiji smo bili od 18. do 28. jula. Boravili smo u gradu Santa Marti, na samoj obali, u hotelu sa pet zvezdica, po{to su sponzori olimpijade bili Google i sli~ne kompanije. Posetili smo Bogotu, glavni grad Kolumbije, i videli sve {to bi stranac trebalo da vidi, a imali smo dosta vremena i za u`ivawe. Sve to sami sebi ne bi-

smo mogli nikada da priu{timo - prenosi nam Maksim svoje utiske iz daleke zemqe. Na republi~ka takmi~ewa iz fizike i matematike krenuo je jo{ kao u~enik ~a~anske O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, a ve} u prvom razredu Matemati~ke gimnazije svoje znawe po~eo da proverava na me|unarodnim nadmetawima i na 16. juniorskoj balkanskoj olimpijadi na Kipru 2011. osvojio zlatnu medaqu.

“Zlato” mu je pripalo i na ovogodi{woj Balkanskoj matemati~koj olimpijadi, odr`anoj u kiparskom gradu Agrosu od 28. juna do 3. jula, a pobednik je i prve Srpske matemati~ke olimpijade, koju je 2013. organizovao NIS u saradwi sa Dru{tvom matemati~ara Srbije. Po{to }e naredne godine iza}i iz sredwo{kolske klupe, Maksim ve} ozbiqno razmi{qa o tome u kojoj }e oblasti i gde nastaviti

IZLO@BOM DE^JIH RADOVA ZAVR[EN PROJEKAT „KAO PRVO RAZUMI DRVO”

DRAGOCEN IZLAZAK U JAVNI PROSTOR zlo`bom radova sa likovne i literarne radionice u utorak u podnevnim satima na Gradskom {etali{tu, zaokruèna je realizacija projekta “Kao prvo razumi drvo” Dragane Boòvi} i Gordane Majstorovi}, koji je organizovan u okviru Letwih dana kulture. - @elimo da istaknemo da se ovaj projekat bavi o~uvawem prirodnog nasle|a - starih stabala i zelenila u gradu, a osmi{qen je jo{ u januaru 2013. i poslat na konkurs za Letwe dane kulture objavqen u aprilu. Zato ga ne treba povezivati sa aktuelnim trenutnim doga|awima vezanim za hrast na Savincu. Slu~ajnost je da je ba{ sada ta tema aktuelna, a ~iwenica je da neko o o~uvawu na{e prirode razmi{qa uvek i van konkretnih povoda - kaè Dragana Boòvi}. Izloèno je oko 70 likovnih i vi{e literarnih radova dece uzrasta od

marketing 032/342-276

~etiri do 15 godina, a po zavr{etku radionice dogovoreno je da najuspe{niji budu i nagra|eni, kaè kustos Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” Dragana Boòvi}. Nagrade je na sopstvenu inicijativu dodelila IK “P~elica”, koja je publikacijama iz svog programa darovala ukupno 15 nagrada u obe kategorije. - Izlazak radionice u javni prostor izazvao je veliku pa`wu dece na Gradskom {etali{tu, koja su poèlela da se naknadno i odmah ukqu~e u ove aktivnosti, {to nas raduje, jer u wima vidimo i budu}e u~esnike u na{im projektima - rekla je Boòvi}ka, napomiwu}i da je sli~no bilo i pro{log ~etvrtka, kada je deo Ulice cara Lazara od kru`nog toka do Obili}eve bio zatvoren za saobra}aj. Tom prilikom na kolovozu su postavqeni stolovi i stolice, a deca su crtala drvored koprivi}a (Celtis australis),

koji je zahvaquju}i ovom projektu dobio i informativnu tablu, kaè Gordana Majstorivi}, stru~ni savetnik za marketing u Turisti~koj organizaciji â~ka, a deca su pisala i pesmice na temu drvo. U ovom programu je u~estvovalo vi{e od 150 dece, a nije izostala ni podr{ka stanara ulice i vlasnika lokala, koji su ustupili ve}i deo inventara za radionicu. Re~ je o ulici koja je odlukom Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Kraqeva za{ti}ena ambijentalna celina u kojoj se nalazi najstarija kafana u â~ku “Car Lazar” iz 1883. i nekoliko veoma starih ku}a, s po~etka 19. veka, kao i najstarija, koja pripada porodici Popovi}, a sa~uvala je autenti~nost arhitekture i enterijera i ima muzejsku vrednost, isti~e Majstorovi}ka. Atmosferu ovog lepog druèwa upotpunile su u~enice Muzi~ke {kole. Z. L. S.

{kolovawe. - @eqa mi je da na Kembrixu studiram teorijsku matematiku. Ve} u septembru }u poslati prijavu, a u decembru }u, ako me pozovu, i}i na razgovor. Posle in-

tervjua kona~no }e biti odlu~eno da li sam primqen i ho}u li dobiti wihovu stipendiju - ka`e mladi} ~ija je prose~na ocena u Matemati~koj gimnaziji 5,0. E. V.

NOVA PREMIJERA GLUMA^KE RADIONICE DOMA KULTURE

VE^ERAS „MALA SIRENA” V e~eras u 20 ~asova, na velikoj sceni Doma kulture bi}e izvedena 13. premijera, od kako postoji u na{em gradu, Gluma~ka radionice Doma kulture, koju sve vreme vodi Draga ]iri} @ivanovi}, glumica i rediteqka beogradskog De~jeg pozori{ta “Bo{ko Buha”. Ovoga puta re~ je o bajci “Rusalka Mala sirena” Qudmile Razumovske, a u gluma~koj podeli su se na{la 23 polaznika ove radionice, od kojih }e ve}ina, tokom jednosatnog komada, imati duplirane uloge, re~eno je na konferenciji za novinare u utorak, organizovanoj povodom premijere. Pripreme su po~ele u maju, a ova bajka je u scenografskom i fizi~kom smislu donela pote{ko}e, jer “te{ko je plivati po suvom i leteti bez krila”, rekla je Draga ]iri}, izra`avaju}i zadovoqstvo ostvarenim komadom i ~itavom gluma~kom ekipom, koju ~ine u~enici, uglav-

nom sredwih {kola. - Bajke nas pogre{no u~e da se sve sre}no zavr{ava, ali ìvot nije takav. Posle “ârobwaka iz Oza”, koji je doìveo 15 izvo|ewa i objasnio {ta zna~i rastanak, “Mala sirena” je pri~a o samo}i i usamqenosti. Razumovska je napravila tu`nu bajku, a mi smo poku{ali da istaknemo da je kvalitet ìvqewa, dubine, qubav koje je sve mawe, na~in na koji ìvimo, bez obzira kako glavna junakiwa zavr{ava, zapravo wena pobeda, u vremenima plitko}e i povr{nosti - rekla je Draga ]iri}, koja je kao autor postavke birala i muziku. Za kostime je bila zaduèna Sawa @ivanovi}, scenografiju Vojkan Petrovi}, koji je i majstor svetla, koreografiju Milo{ Jaxi}, majstori tona su Nedeqko Vu~i}evi} i \or|e [kiqevi}, a organizator Jelena Pu{kar. Z. L. S.

POKLON KWIGE

DOBRODO[LICA ZA U^ESNIKE KAMPA „INTERAKCIJA 2013“

PREDUBOKO

a mlade stvaraoce, u~esnike 8. Me|unarodnog studentskog filmskog kampa “Interakcija 2013”, u utorak u sali Gradskog ve}a, uprili~en je prijem kod gradona~elnika Vojislava Ili}a. Gradona~elnik je sa saradnicima, poèleo dobrodo{licu u~esnicima kampa i posebno pozdravio ekipu koja je snimala na teritoriji â~ka, filmske stvaraoce iz Belorusije, Letonije, Rusije, [vedske i Srbije, istakav{i da su filmovi snimqeni tokom “Interakcije” rezultat sna`ne energije mladih kreativaca koji u svet {aqu afirmativne slike o Srbiji. - Siguran sam da }e vam biti lepo u na{em grada i verujem da }ete imati dobru inspiraciju za svoj rad. Tako|e sam siguran da }emo uìvati u oktobru, kada budemo gledali va{a filmska ostvarewa. Pozdrazvio bih i organizatore, koji uprkos svim te{ko}ama, svake godine unapre|uju rad Me|unarodnog studentskog filmskog kampa. Veqko Negovanovi}, predsednik Skup{tine grada, koji je od po~etka ukqu~en u ovaj projekat, kao svedok wegovog razvoja, izrazio je veliko zadovoqstvo {to je â~ak iz godine u godinu bio u prilici da pozdravi mlade filmske stvaraoce iz ~itavog sveta: - Verujem da smo se, i kao dràva, i kao grad, predstavili u pravom svetlu i da ste kroz va{a ostvarewa preneli lepu sliku o nama. Na po~etku je bilo problema, ali sve smo prevazi{li. â~ak se sa sve ve}im u~e{}em i u finansijskom smislu ukqu~uje u ovaj projekat. Pomo}nik gradona~elnika za oblast dru{tvenih delatnosti Aleksandar Da~i}, tom prilikom je naglasio da je svaka saradwa izme|u umetnika iz vi{e zemaqa doprinos razvoju civilizacije, kulture uop-

akon velikog uspeha trilogije „Pedeset nijansi“ svetska kwièvna scena postala je preplavqena erotskim romanima boqeg ili lo{ijeg kvaliteta, mla|eg ili starijeg datuma. Kwiga koja bez svake sumwe zavre}uje ~itala~ku pa`wu je roman Por{e da Koste „Preduboko“ u izdawu Lagune. Pred vama je kwièvna erotska avantura sa dozom misterije. Roman „Preduboko“ je nastao pre „Pedeset nijansi“ a oti{ao je korak daqe. Mlada bibliotekarka Gvendolin Prajs odràva erotsku vezu sa profesorom Danijelom koji ~esto pose}uje biblioteku u kojoj onda radi, ali sve vreme dobija enigmati~na erotska pisma potpisana sa „Nemezis“, koja }e ~itaoca dràti sve vreme u neizvesnosti, a Gvendolin zapawuju i osloba|aju. Ko je wen tajni oboàvalac i koliko dugo }e se zadovoqiti time da joj se divi izdaleka? Autorka Por{a da Kosta najpoznatija je po brojnim pr{te}im senzualnim pri~ama za ediciju Crna ~ipka. Napisala je preko trideset romana i novela pod svojim imenom i preko stotinu kratkih pri~a pod raznim pseudonimima. Por{a voli da stvara seksi, dopadqive qude i da ih stavqa u vrele situacije. Pored proslavqenih savremenih romana, pi{e istorijske, paranormalne pa i futuristi~ke pri~e.@ivi u srcu zapadnog Jork{ira s muèm i Alis, wihovom voqenom ma~kom. Kad nije zaokupqena pisawem, Por{a ~ita, gleda televiziju i filmove ili visi na Tviteru i drugim dru{tvenim mreàma. Ranije je bila bibliotekarka a radila je i u op{tini.

avnim ~asom frule, 8. avgusta, nakon mesec dana, i ~etiri de{avawa koja je ponudio (zavr{ni koncert 5. avgusta, dva mini koncerta u okviru NUMA FESTA-programa koji promovi{e novu ambijentalnu, autorsku muziku (6. i 7. avgust) i pomenutu radionicu, koju je vodio muzi~ki pedagog Mom~ilo Dragojevi}, zavr{en je Festival ambijentalne i etno muzike KARUSEL, koji je i ove godine realizovan u okviru programa Letwih dana kulture u ^a~ku. Sve je po~elo 13. jula, izlo`bom fotografija Karusel/ Retrospektiva 20092013. Bilans Festivala, ~iji je idejni tvorac novinar Du{an Darijevi}, bele`i: 36 sati programa, 22 izvo|a~a, 82 u~esnika, ~etiri velika koncerta u dvori{tu UG “Nade`da Petrovi}”, ~etiri muzi~ke radionice u Narodnom muzeju, dva mini koncerta, izlo`bu fotografija i promociju ~asopisa “Etnoumqe”. Ovako bogat program 5. Festivala “Karusel” je re-

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Nenad Gaji}

„BAJKA NAD BAJKAMA, SENKA U TAMI“ „Bajka nad bajkama, Senka u tami“ autora Nenada Gaji}a je prvi deo zami{qene avanturisti~ko-fantasti~ne trilogije nastale na predlo{ku motiva iz slovenske mitologije. Grupa dece i mladih qudi kre}e u avanturu, i na svom putu sre}e zadivquju}e junake i predele. Neobi~na druìna, okupqena nizom naizgled slu~ajnih doga|aja, postepeno otkriva da nije sve onako kao {to izgleda. Slepa devoj~ica, megdanxija, ~obanin i hromi lopov, u trci za gole ìvote, probija}e se kroz ìvopisni svet mitskih bi}a i zaboravqenih gradova, dok wihovim koracima kao da upravqaju drevni slovenski bogovi. Jesu li junaci tek marionete mlade i zavodqive ve{tice, vo|ene sopstvenim skrivenim motivima, ili u pozadini svega zaista vrebaju uàsne mra~ne sile iz neizmerne dubine vremena? Nenad Gaji} (1974) autor je bestselera „Slovenska mitologija“, sveobuhvatne ilustrovane kwige enciklopedijskog tipa koja je objavqena u izdawu Lagune 2011. godine. Pisawe smatra svojom istinskom profesijom i ìvotnim putem, a nauku omiqenim hobijem. Uz krevet drì spakovan kofer i uvek je spreman da po|e na put po svetu u potrazi za novim saznawima i inspiracijom.

Por{a da Kosta

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

KULTURA

“DELA, NE RE^I”

{te i ~ove~anstva. Zahvaliv{i rukovodstvu grada na prijemu, Predrag @ivkovi}, izvr{ni producent kampa, podsetio je da je na po~etku, 2006. godine, â~ak prepoznao kvalitet jednog pionirskog projekta, i da od tada redovno podràva “Interakciju” i finansijski pomaè koliko moè. - Tema filma, ekipe koja snima u â~ku, je izgradwa skejt parka. Ovu inicijativu su pokrenuli mladi, a projekat }e biti realizovan u saradwi sa gradskim rukovodstvom i javnim preduze}ima. Izvesno je da }e ovaj projekat ugledati svetlost dana, a skejteri se uklapaju u na{u temu, jer su dokaz da vredi razmi{qati, raditi, angaòvati se da svoje zamisli sprovedete do kraja. Upravo }e o tome govoriti wihov film - istakao je @ivkovi}. Tom Skele, snimateq iz Letonije, verovao je da }e biti te{ko prona}i pri~u za dva dana. Me|utim, kako kaè, pri~a ima puno, one su svuda oko

nas, samo ih treba prepoznati. Svi|aju mu se lokacije u â~ku, posebno Morava i ko{arka{ki teren kod Bor~eve hale, odnosno prostor koji trenutno skejteri koriste za svoje aktivnosti. Ovogodi{wi Me|unarodni kamp “Interakcija” (koji }e trajati do 31. avgusta), okupio je 15 studenata filmskih akademija iz razli~itih krajeva sveta, koji }e snimiti tri dokumentarna filma u â~ku, Gorwem Milanovcu i Poègi, na temu “Dela, ne re~i”. Ovi filmovi }e biti prikazani 29. avgusta u bioskopu Kulturnog centra Poèga, dan kasnije u dvorani Kulturnog centra u Beogradu, a po~etkom oktobra u velikoj sali Doma kulture u â~ku. Ovogodi{wi kamp se odràva uz podr{ku Ministarstva kulture i informisawa, op{tina Poèga i Gorwi Milanovac, Grada â~ka i Erste Banke, a organizator je Nezavisni filmski cenatar “Filmart”. N. R.

ZAVR[EN FESTIVAL KARUSEL 2013.

BOQI NEGO IKAD alizovan uz izuzetno skromnu finansijsku podr{ku (Grad â~ak i prijateqi festivala) i veliki entuzijazam i energiju organizatora - Asocijacije za umetnost i kulturu “Karusel”. - Festival je u potpunosti realizovao i vrednosti za koje se zalaè od samog po~etka: afirmacija autorske muzike ~a~anskih izvo|a~a, predstavqawe savremene autorske muzike, koja je spoj razli~itih stilova i ànrova, ali i shvatawe tradicije, ne kao zatvorene i u~aurene, zavr{ene muzi~ke pri~e, ve} kao ne~eg ìvog, {to stalno raste i obnavqa se. Ovogodi{wi slogan: U OBA SMERA / INOVATIVNOST I TRADICIJA, povezao je suprotne muzi~ke polove, razli~ite tradicije i iskustva. Karusel je u svoj vrtlog ukqu~io sve, muzi~are sa iskustvom,

po~etnike, radoznalce, mlade i one ne tako mlade. Na festival se dolazilo porodi~no, publika {arolika, svih generacija, a tome je bio i prilago|en i program festivala, za svakoga po ne{to, ali bez “trulih” kompromisa. Ovogodi{wi “Karusel” je po svemu nadma{io prethodna izdawa: po broju posetilaca (vi{e od 2.000), programski i organizaciono je bio na vi{em nivou, vidqivost u javnosti, prisutnost u medijima, zainteresovanost muzi~ara za u~e{}e, nikad ve}a. Oboreni su i neki rekordi, kako ukupna pose}enost, tako i koncert 22. jula, koji je bio najpose}eniji od 2009. godine, sa vi{e od 500 prisutnih. “Karusel” je uspeo da ove godine dovede i me|unarodno poznata i priznata imena, poput Svetlane Spaji}, Katarine Pejak, Mi{ka Plavog, Fish in Oil -

ka`e Darijevi} i dodaje, da se “Karusel” na trenutak zaustavio, ali izra`ava nadu da }e se ponovo zavrteti idu}e godine, a za to je neophodna pomo} grada i progla{avawe ovog Festivala za manifestaciju od posebnog zna~aja za kulturu grada, kako bi joj se obezbedilo stalno i sigurno finansirawe. U suprotnom, i uprkos podr{ci uticajnih poznavalaca i promotera svetske i nove muzike, poput World music asocijacije Srbije, ~asopisa Etnoumqe, festivala Ring Ring, Bojana \or|evi}a, Olivera \or|evi}a, Vlade Pejaka, Sare Gigante, Tijane Stankovi}, wegova daqa sudbina je potpuno neizvesna i zavisi}e od socijalno-dru{tvenih okolnosti u kojima se nalazimo, a koje su apsolutno nepovoqne za bilo kakvu kulturnu delatnost. Z. L. S.

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

IZLO@BA FOTOGRAFIJA I SE]AWE NA DRAGANA MARKOVI]A LAGARDERA

SPORTSKI I BOEMSKI

^A^AK NA OKUPU

zlo`ba fotografija postavqena u sredwem holu Doma kulture i otvorena u utorak, 20. avgusta, u okviru programa Letwih dana kulture, ima memorijalni karakter i prvi put je na ovakav na~in osvetlila ime i delo Dragana Markovi}a Lagardera (1941-1991), jednog od vode}ih fotoreportera beogradskog dnevnog lista “Politika ekspres” u pretposledwe dve decenije 20. veka. Iako nije ro|eni ^a~anin, Markovi} je u gradu na Moravi ostavio upe~atqiv trag kao rukometa{ i

ko Bradi}, Du{an Radowi} ]uka, Vladan Radowi} Klapec, Dobrosav ]uslovi}, Miodrag Pavlovi} Lord, Mihailo Stojkovi} Mominac... Dragan Markovi} Lagarder je `ivot izgubio u 50. godini na profesionalnom zadatku, 17. januara 1991. godine u saobra}ajnoj nesre}i kod Lazarevca, sa jo{ dvojicom kolega. Novinskom fotografijom je po~eo da se bavi tokom studija, da bi mu po povratku iz JNA 1970. godine, ona postala profesija. Za dve decenije rada u “Ekspresu”, iako usmeren na sport-

Dragan Markovi} Lagarder, Gvozden Ota{evi} i Milomir Zekavica

sa vitezom, glavnim junakom filma, snimqenom po francuskom istorijskom romanu Pola Favela, koji je tih godina prikazivan u ^a~ku. Ro|en je 21. oktobra 1941. u Kragujevcu, upravo “na dan kada je nema~ka vojska bez zrna milosti streqala hiqade |aka u

Dr Qubi{a Dmitrovi}, Vesna Petrovi} i Dobrosav ]uslovi}

fotoreporter, a bio je i oèwen â~ankom Qiqanom Mihajlovi}, sa kojom ima sina êdomira. Oboje ìve i rade u Beogradu i prisustvovali su otvarawu ove izlo`be. Zamisao da se u â~ku napravi izlo`ba Markovi}evih fotografija potekla je jo{ pro{le godine od wegovog prijateqa, ~a~anskog ortopeda dr Qubi{e Dmitrovi}a, koji je suznih o~iju postavku i otvorio, a kod ~ijih je roditeqa Lagarder godinama u Beogradu stanovao. Dmitrovi} je ovim povodom sakupio brojne fotografije, a izloène su probrane iz albuma wegove porodice i prijateqa, porodi~ne, sportske, kao i one zabeleène objektivom u ~a~anskim kafanama “@ele” i “Ko{“, rekla je glavni urednik programa Doma kulture Vesna Petrovi}. Dobrodo{licu na otvarawe izlo`be ~lanovima porodice i brojnim prijateqima poèleo je Dobrosav ]uslovi}. Dirqiv, dokumentarni tekst sa se}awima wegovih prijateqa, za katalog izlo`be potpisao je Lagarderov dugogodi{wi kolega, novinar Gvozden Ota{evi}. “U uspomenama svojih prijateqa Dragan Markovi} jo{ kora~a kroz â~ak, kroz kafane ovog grada i wegove boemske no}i, i se}awa su jedina odbrana od svima pisane prolaznosti...” zabeleìo je Ota{evi}. A se}aju ga se: Radmilo Mi{ovi}, Sre}-

KULTURA

ska de{avawa, Markovi} je izve{tavao i iz revolucije u Rumuniji 1989, a jedan od posledwih doga|aja koje je pratio bili su vi{estrana~ki izbori u Srbiji 9. decembra 1990. Me|u izlo`enim fotografijama nalaze se i ~uveni i nagra|ivani snimci sportista iz ^a~ka, Radmila Mi{ovi}a, koji je prisustvovao otvarawu izlo`be, Dragana Ki}anovi}a, brojnih “@elovih” ko{arka{a, ali i “klu-

Sin ^edomir i supruga Qiqana

Supruga Qiqana, sa kojom je bio 20 godina u braku, nam ka`e: “Bio je dobar ~ovek. Imao je ceo prostor za bavqewe svojim poslom. Ode danas, do|e prekosutra. Kad sam po~ela da radim u “Politici” shvatila sam da je posao novinara, posao od 25 sati... I da, ako nekoga voli{, prihvata{ ga takvog, sa svim wegovim manama i vrlinama. Posle tragedije, sretala sam u “Politici” wegove drugare i kolege i mogla sam da im se obratim za bilo {ta, izlazili su mi u susret, i sami pokretali neke inicijative... Obezbedili su ^edomiru stipendiju... Drago mi je {to je prire|ena ova izlo`ba se}awa na Dragana...”

pa” na kojima prepoznajemo i druge sportske radnike ovog grada, pa i glumce. Dragocen je i ciklus fotografija iz ~a~anskih kafana, koje su imale kultno mesto u dru{tvenom `ivotu grada, a svedo~e o boem{tini koja je bila simbol tog vremena. ^udna je bila Lagarderova sudbina. Nadimak je dobio zbog sli~nosti

[umaricama. Zato su Draganovi roditeqi, ^edomir i Nada, odlu~ili da kao dan ro|ewa svog prvenca upi{u 22. oktobar, kako ne bi bio jedino dete koje ne sme da se veseli na svoj ro|endan...”, bele`i ovu dirqivu pri~u Ota{evi}. Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Roberta Ri~

NO]I U VENECIJI Rasko{na renesansna pri~a koja prevazilazi granice istorije i topi i najhladnija srca. Uzbudqiv i napet istorijski roman koji na ~udesan na~in oìvqava bogatstvo i bedu Venecije i Malte u XVI veku. Hana Levi poznata je u Veneciji po svom daru da pomaè ènama da donesu bebe na svet. Me|utim, kada je jedne zimske no}i konte Di Padovani zamoli da pomogne wegovoj èni da se porodi, Hana je rastrzana. Papskim ediktom Jevrejima je zabraweno da le~e hri{}ane, ali ponu|eni honorar dovoqan je da plati otkupninu za svog voqenog muà Isaka zarobqenog na Malti. Ali, moè li uop{te da odbije da izvr{i svoju du`nost prema èni koja pati? Hrabra odluka odve{}e je u opasnu avanturu i uvu}i u zamr{ena porodi~na rivalstva i intrige, i ugroziti weno putovawe na Maltu, gde se Isak, uveren da mu je èna umrla od kuge, sprema da kupi beg u novi ìvot.

Parinu{ Sanije

ZAPISANO U ZVEZDAMA Zabrawena kwiga oven~ana brojnim nagradama i prevedena na vi{e od 20 jezika Potresna pri~a o jakim ènama koje se bore za ono {to èle, o prijateqstvu i strastima, ali i o qubavi prema zemqi. Veliki roman o qubavi i nadi, o mr`wi i patwi... Parinu{ Sanije hrabro i odlu~no otkriva istinu o ènama u Iranu, okovanim tradicijom, koje se i danas, ovog ~asa, bore protiv fanatizma. Mazuma nikada nije upoznala slobodu. Zna samo da slu{a oca i bra}u. Zna i za batine, koje ~esto dobija. Zna {ta se o~ekuje od ~asne i smerne devojke kakva je ona: da nosi ~ador, da sluì mu{karcima uvek i svuda, da kora~a brzo, spu{tenog pogleda. Ipak, Mazuma danas nije poslu{ala. Usudila se da pogleda mladi}a kojeg svaki dan sre}e na uskim sokacima svoga grada. Nije trebalo mnogo pa da pogledi prerastu u veliku qubav. U qubav opasnu, koju je nemogu}e sakriti i zbog koje }e biti ka`wena. Kriva je za najve}i greh, zbog toga {to voli. Ovoga puta, batine nisu dovoqna kazna. Da bi sa~uvala porodi~nu ~ast, mora odmah da se uda, i to za ~oveka kojeg }e joj izabrati bra}a. Od tog trenutka, Mazuma mora da prihvati svoju sudbinu. Da bude predana èna svom muù, da udovoqi svakoj wegovoj èqi, a potom i bri`na majka svojoj deci. Dok Iranom besni revolucija, ova èna }e hrabrost prona}i u qubavi koju ~uva duboko u sebi i koju nikada nije zaboravila. I ~eka}e dan kada }e napokon dobiti ono {to zasluùje.

VODI^

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

Letwi dani kulture Petak, 23. avgust, u 21,30 sati

DEJAN \UR^I] BEND

KAFE “[TO DA NE”

- koncert Plato Doma kulture

Petak, 23. avgust, 22 ~asa - Svirka "BETTY BOO"

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA Broj za rezervacije 063-620-333

^etvrtak, 29. avgust u 19 sati

8. Letwe duhovne ve~eri u ^a~ku, u nedequ, 25. avgusta u 20 ~asova, dvori{te „Abra{evi}a”

KAKO SPASITI DU[U U SAVREMENOM SVETU Gosti: protojerej Vojislav Bilbija i jerej Goran Kova~evi}, parosi pri hramu Svete Trojice u Roterdamu i publicista Vesna Biorac, autor kwige PROMENI MISLI – PROMENI]E[ I @IVOT.

"TRADICIJA U NARODNOM STVARALA[TVU"

“SRPSKI PAB”

Udru`ewe ~uvara dela Vuka Karaxi}a Galerija Narodnog muzeja

Sreda, 28. avgust u 18 sati

"^AROBNI [TAPI] ANTI]EVE POEZIJE I NA[IH MLADIH STVARALACA" O[ "Bo`o Tomi}" Ro{ci

KLUB „VELVET” PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Ponedeqak i utorak, 26. i 27. avgust Zavr{nica izrade ikona radionice koju realizuju Ra{o Jovani} i Ana Bogi}evi} Umetni~ki ateqe (ateqe @ike Maksimovi}a)

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Petak, 23. avgust, 22 ~asa - Svirka "POGRE[ILA RODA" Subota, 24. avgust, 22 ~asa - Svirka "BURNS" "

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA TV PROGRAM PETAK 23. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 24. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 25. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 26. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 27. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 28. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 29. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TV PROGRAM

IVAWICA

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

NU[I]IJADU OTVARA VAN GOG

„VI\ENI STE ZA IVAWICU”

etvrta obnovqena Nu{i}ijada bi}e odràna u Ivawici od 30. avgusta do 1. septembra. Obeleì}e je kvalitetni sadràji i izvo|a~i poput Van Goga (29. avgust, 22 ~asa), Sergeja Trifunovi}a i Big benda sa svojim Moondance programom, ali i asovi narodne muzike, Sneàna \uri{i}, Merima Wegomir, Dobrivoje Topalovi}, Danka Stoiqkovi}, koji }e ~ar{iju podsetiti na velikog gradskog boema Tomu Zdravkovi}a. Posetioci }e uìvati u pa`qivo odabranom pozori{nom repertoaru, u kome predwa~e legende srpskog glumi{ta: Petar Boòvi} i Gorica Popovi}, Srpsko narodno pozori{te iz Novog Sada, Neboj{a Dugali}… Nu{i}ijada }e obeleìti 180 godina od nastanka varo{i i za~etka {kolstva, te }e pod sloganom “âr{ijawe” obuhvatiti bogat zabavni, ali i kulturni sadràj.

pa ivawi~ka ~ar{ija i weni gra|ani poprimaju izgled s kraja 19. i po~etka 20. veka. - Po ve} ustaqenom redosledu Nu{i} (glumac Milan Milosavqevi}) na otvarawu preuzima kqu~eve od aktuelnog gradona~elnika (Milomir Zori}) i ukida fajront u kafanama. No}ni `ivot Ivawice poprima jednu posebnu notu kulturne zabave. Tokom

marketing 032/342-276

Specifi~an festival, malu varo{ na obalama Moravice, oboji duhom Nu{i}evog vremena. Gra|ani su kostimirani, a sve po~iwe velikom paradom. - Qubiteqe kulture i zabave na Nu{i}ijadu pozivamo ve} dobro poznatom re~enicom: “Vi|eni ste za Ivawicu”. Bri`qivo smo pripremili sadr`aj za sve generacije i ove godine o~ekujemo mnogo ve}u pose}enost. Prethodne tri Nu{i}ijade okupile su oko 80.000 posetilaca ka`e koordinator festi-

vala Vera Jovanovi}. Posetioci, tokom tri dana provedena u Ivawici, sti~u utisak da su u Nu{i}evoj Srbiji. Gradom {eta velika parada kostimiranih Nu{i}evih regruta, igra se ~uvena utakmica, po uzoru na seriju “Vi{e od igre” snimanu u ovoj varo{i, a centralni korzo uve~e postaje velika gradska scena. Novi festival zadr`ao je svoja stara obele`ja poput glumca u ulozi Branislava Nu{i}a, fudbalske utakmice i {arene parade,

celodnevnog programa posetioci mogu da vide mno{tvo izlo`bi, organizovane su tribine na temu {kolstva i samog nastanka Ivawice, sportske manifestacije, predstave, modna revija… Nu{i}ijada je kola`ni festival koga karakteri{e bogat i raznovrstan program - ka`e predsednica KUDES-a, pokreta~a i jednog od organizatora Nu{i}ijade Dra-

gana Ili}. Ve} u prvoj obnovqenoj godini Nu{i}ijada je dobila priznawe za najboqu tradicionalnu manifestaciju „Turisti~ku slagalicu“. Naredne godine dobila je nagradu „Turisti~ki cvet“ kao najboqi specijalni doga|aj u funkciji promocije turizma i brojne nagrade za promotivni materijal. B. B.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

RECEPTI

KUPINA RUBUS FRUTICOSUS

Energetska vrednost 100 g sve`ih kupina je 43 kcal / 180 kJ, od toga su 9,6% ugqeni, 1,4% proteini i 0,5% masti.

Da li ste znali da, ako kupina raste na mestu gde ima podvodnih voda, dowa strana listova bi}e bez bodqa, glatka?

^aj sa kupinovim li{}em ima lepu boju, vrlo je ukusan, aromom podse}a na ruski ~aj i koristi se ~esto kao wegova zamena. Pravi se od jednakih delova kupinovog, malinovog i li{}a {umskih jagoda. Jednu ka{i~icu dobro usitwene ove me{avine (dovoqna je za {oqicu ~aja), preliti vrelom vodom, poklopiti, ostaviti da odstoji 5 minuta, zatim procediti i zasladiti.

Sok od kupina podsti~e varewe i pravilan rad jetre. Kod osipa i uboda insekata izgwaviti listove kupine da puste sok i staviti kao oblogu. ^aj od listova kupine - Koristan je za le~ewe dijareje i ispirawe grla i usta zbog grloboqe, afta u ustima, upale krajnika i du{nika. Jedna ka{ika iseckanog li{}a sa izdancima kuva se 3 minuta u 2-3 decilitra vode i ostavi poklopqeno 10-15 minuta da stoji. Tada se ocedi, zasladi medom i toplo pije vi{e puta dnevno. Za grgqawe nije potrebno zasladiti.

Kupine su ~ak deset puta bogatije antioksidansima nego paradajz i brokoli, {to ih svrstava u top deset najzdravijih namirnica.

Od minerala kupina sadr`i: kalijum (162 mg), kalcijum (29 mg), fosfor (22 mg), magnezijuma (20 mg), gvozdje (0,6 mg), mangan (0,6 mg), cink (0,5 mg) i bakar (0,2 mg).

Od vitamina kupine sadrè: vitamin C , vitamin A , vitamin E i vitamin K Sveè kupine u 100 g sadrè 5,3 g dijetalnih vlakana.

Protiv paradentoze i gangrene - Dve ka{ike suvog li{}a kuvati 1015 minuta u 1/2 l vode, poklopiti, ostaviti da se ohladi, zatim dodati malo jabukovog sir}eta ili sok od jednog limuna. Ovim ~ajem se ispiraju usta i desni vi{e puta dnevno.

upina ima vi{e vlakana nego ve}ina drugog vo}a. [aka puna kupina ima oko 8 grama vlakana, a u 25 grama ìtarica, koliko se dnevno preporu~uje, samo 4 grama. Osim {to su dobra za probavu i odràvawe teìne, vlakna pomaù i u sniàvawu holesterola.

Tanini, koji ubla`avaju krvarewe tako|e se nalaze u kupinama. Osim u le~ewu mawih ranica, kupini pripada vode}e mesto me|u bobi~astim vo}em po koli~ini fitoestrogena, koji ima veliku ulogu u prevenciji karcinoma dojki. Dve {ake kupina dnevno, zadovoqavaju dnevnu dozu mangana u organizamu, koji je jedan od minerala potrebnih za ~vr{}e i zdravije kosti. Jo{ je jedan korisni vitamin u kupinama - B9 - poznat kao folna kiselina. Zajedno s vitaminom B12, nephodan je u stvarawu novih krvnih }elija. U kupinama se nalazi lutein, najva`nija prirodna supstanca za zdravqe qudskog oka. Smawuje rizik od degeneracije oka i spre~ava razvoj o~ne mrene. Deluje kao filter sun~anog svetla, apsorbuju}i opasne UV zrake.

Vino od zrelih plodova uspe{no le~i anemiju. Plodovi kupine spre~avaju taloèwe lo{eg holesterola, pojavu anemije, ateroskleroze, nastanak raznih sr~anih oboqewa, mo`danog udara, sniàvaju krvni pritisak, ja~aju imuni sistem organizma, a zbog svojih antioksidantnih svojstava spre~avaju i nastanak raka. Osim toga, plodovi kupine imaju antivirusno dejstvo, uni{tavaju bakterije, pa su koristan prirodni lek i protiv bakterije Eserihije koli. Narodna medicina kupine preporu~uje i za le~ewe raznih ko`nih bolesti, prehlade, ka{qa, protiv upale grla i sluzokoè usta.

Protiv anemije - U 2 l doma}eg crnog vina, staviti 100 g suvog lista kupine i 100 g lista koprive, ostaviti da odstoji 24 sata, zatim prokuvati 5 minuta, prohladiti, zasladiti {umskim medom i piti tri puta dnevno, pre jela po jednu {oqu.

Protiv niskog krvnog pritiska: U bocu sa litrom kupinovog vina staviti dve ka{ike sitno iseckanih listi}a ruzmarina, dobro zatvoriti i ostaviti 10 dana pa procediti. Ovaj napitak se pije kod niskog krvnog pritiska i to dva dcl posle jela. Dobro je znati da se qudima sa niskim krvnim pritiskom preporu~uje da posle jela pojedu 40 gr le{nika.

SAOBRA]AJ

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

NAJPROMETNIJE SAOBRA]AJNICE U GRADU

KAD „ZAGU@VA” KOD “SOLIDA”

ao najprometniju i najiritantnije mesto u gradu voza~i i taksisti navode kru`ni tok kod “Solida”. Po wihovom mi{qewu, najfrekventnija deonica je od “Cara” ka bolnici, a ni{ta mawe gu`ve nisu ni u centru. - Nama voza~ima je kru`ni tok kod “Solida” super, ali de{ava se da pe{aci u kolonama prelaze ulicu, nikako da se razi|e gu`va. Kako iza|u iz autobusa, odmah su na prelazu. Mislim da bi semafor tu dosta zna~io i da bi gu`ve bile mawe - ka`e voza~ Ve-

libor âkanovi}. - Po meni je najkriti~niji deo od “Srca” do pijace. Kad tu zagu`va u podne, ne moè{ kolima da pro|e{ po 15 minuta. Ovi prelazi pored autobuskih stanica i nisu toliko stra{ni - navodi jedan taksista. Brojne saobra}ajne statistike iz godine u godinu potvr|uju da su pe{aci i biciklisti najugroèniji u saobra}aju. Jedan od uzroka je i wihova nepa`wa. Taksista Zvonko i sebe vidi kao vrlo nedisciplinovanog na pe{a~kim prelazima.

- Ja odavno pomiwem da bi od “Solida” do bolnice trebalo da stoji znak “divqa~ na putu”. Nemojte pogre{no da me shvatite, i sam sam “divqa~” dok prelazim ulicu. Svi mi samo nekud jurimo. Ne se}am se kada sam video nekoga da

PE[ACI NAJUGRO@ENIJI U BEOGRADU, BICIKLISTI U VOJVODINI Agencija za bezbednost saobra}aja nedavno je objavila istra`ivawa o stradawu pe{aka i biciklista u Srbiji od 2010. do 2012. Po wihovim analizama, najvi{e pe{aka u tom razdobqu nastaradalo je u beogradskim op{tinama. Glavni grad je naveden kao najrizi~niji za pe{ake, za bicikliste Vojvodina. Obe kategorije u~esnika u saobra}aju najugro`enije su u Kraqevu, [apcu, Ubu i Vaqevu. marketing 032/342-276

STRADAWE PE[AKA U Â^KU Prema podacima Policijske uprave â~ak, za prvih sedam meseci ove godine u Moravi~kom okrugu stradala su ~etiri pe{aka. Za razliku od 2012, kada nijedan pe{ak u okrugu nije izgubio ìvot, ovogodi{wi pokazateqi su poraàvaju}i. I kada je re~ o broju povre|enih, statistika nije ohrabruju}a. Prvih sedam meseci 2013. u Moravi~kom okrugu povre|eno je 37 pe{aka. Pro{le godine - 15 mawe.

pre prelaska ulice pogleda levo-desno, ili da za sekund zastane. - Mislim da najve}e gu`ve ne stvaraju pe{aci, nego autobusi. U trenutku se stvore tri, ~etiri odjednom i to oni koji idu u istom pravcu - ka`e voza~

Marjan Mileki}. Osim kru`nog toka kod “Solida”, voza~i kao najprometnije navode Ulicu dr Dragi{a Mi{ovi} i pe{a~ki prelaz kod Po{te. Ne retko i tu u centru grada stoje i po pet minuta, dok pe{aci ne pre|u ulicu. - [ta }e qudi, nemaju krila da prelete - {ali se taksista Predrag, koji bi radije pri~ao o drugim temama: - [ta saobra}ajne gu-

`ve, to imate svuda u svetu. Ali, nigde ovakvih politi~ara i naroda. Direktor Javnog preduze}a “Gradac” Neboj{a Jovanovi}, najavquje izmene u @elezni~koj ulici i pomerawe autobuskih stajali{ta. - “Gradac” je predlo`io re{ewe za promene u @elezni~koj ulici i da autobuska stajali{ta budu izme{tena jo{ ni`e. Tako bi i gu`ve trebalo da budu smawene. Z. J.

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

VISOKO PRIZNAWE SVETOG SINODA SPC ZA DVE DECENIJE RADA HUMANITARNOG FONDA CRKVENE OP[TINE PREQINA - Ukupna vrednost pomo}i HFCO Preqina u protekle dve decenije prelazi 600.000 eura. - Zaslu`nim pojedincima dodeqene Gramate itatom “Koji mala dela ~ini/ On }e i velika, kad uzmogne...” Marka Miqanova, zapo~iwe poziv za jubilarnu 20. Skup{tinu Humanitarnog fonda Crkvene op{tine Preqina, koja je odr`ana u nedequ, 18, avgusta. Molitveno blagodarewe u hramu Svetog Joakima i Ane u Preqini slu`io je Wegovo Preosve{tenstvo episkop [umadijski, administrator i mjestobqustiteq eparhije @i~ke gospodin Jovan, na ~iji predlog je Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne Crkve, a po odluci patrijarha SPC Irineja, dodelio Fondu i pregaocima u ovoj organizaciji u sprovo|ewu odluka Upravnog odbora HFCO Preqina, svoje visoko priznawe Orden Svetoga Save Drugog stepena “za delatnu qu-

marketing 032/342-276

ORDEN SVETOG SAVE DRUGOG STEPENA bav prema Svetoj majci Crkvi, naro~ito za pokazanu brigu o deci, siroma{nima i nemo}nima i kupovinu crkvenih zvona za mnoge novosagra|ene crkve”. Visoko priznawe primio je gospodin Milo{ Rajovi}, osniva~ i pregalac Humanitarnog Fonda od wegovog osnivawa 1993. godine,

uz blagoslov Gospodwi, da zajedno sa bra}om iz [vajcarske, nastave sa nesebi~nim zalagawem u daqem humanitarnom radu, a sve u duhu poruke “Samo je na{e, {to drugima dajemo”. Tom prilikom, Gramate zahvalnosti kao zaslu`ni pojedinci, koji su progla{eni velikim crkvenim dobro-

GRADILI, POMAGALI, DAROVALI... - Vreme je pokazalo da su na{i materijalni potencijali i u najve}oj bedi i siroma{tvu ipak ogromni. Ako se uzme u obzir ~iwenica da smo osniva~i prvih {kola veronauke na ovim prostorima, pokreta~i i osniva~i vi{e duhovnih centara u ~itavoj Srbiji, da smo sagradili Crkvu na grobqu posve}enu Svetom knezu Lazaru i prvu Crkvu krajputa{icu u Srbiji posve}enu Svetom Vasiliju Ostro{kom, kompletno finansirali izgradwu dva parohijska doma, u Preqini i Sokobawi, darodavci vi{e od 70 zvona za novosagra|ene crkve {irom srpskih zemaqa, od Kosova, preko [umadije i Beograda, pa do krajweg severa Vojvodine, pomogli izgradwu i obnovu brojnih crkava i manastira u na{oj zemqi, izgradili vi{e ku}a za siroma{ne i porodice sa vi{e dece, mnogim porodicama {irom Srbije pomogli da kupe lekove, hranu, ogrev, da plate struju i obezbede uslove za `ivot, finansirali ekskurzije i pokloni~ka putovawa srpskim svetiwama u~enicima osnovnih i sredwih {kola, stipendirali veliki broj |aka i studenata... Ukupna vrednost pomo}i HFCO Preqina u protekle dve decenije prelazi 600.000 eura i zato mislimo da je u proteklih 20 godina opravdao svoje postojawe, i svi mi mo`emo biti ponosni i zadovoqni ostvarenim - besedio je Ili}.

tvorima dobili su: Milo{ Rajovi}, Vjekoslav Markovi}, Milo{ Iri`anin, Radoslav Topalovi}, Radovan Drobwak, Mi}o Nenadi}, @ivorad Ili}, Nenad Jovanovi}, Predrag Kova~evi}, Stevan Stepanovi} i dr Dejan Mari}. Predsednik HFCO Preqina @ivorad Ili}, pozdravqaju}i prisutne je pored ostalog rekao da se neke ideje u na{em narodu, uprkos sumwama, sprovedu te{ko ili im je potrebno du`e vreme. - Iako sa dosta zaka{wewa, srpski narod polako shvata istorijske gre{ke nekih svojih predaka i kona~no prihvata jednu misao, mnogo puta do sada potvr|enu: “Ne{to novo, {to nema oslonac na ne~em starom, {to ne po{tuje tradicionalne vrednosti jednog naroda, nema perspektivu!” Na sre}u, u na{em narodu uvek je bilo i qudi kod kojih dileme nikada nisu postojale, i u tako nepovoqnim uslovima razduhovqenosti naroda, bilo je retkih pojedinaca

kojima se sa dubokim po{tovawem rado zahvaqujemo na hrabrosti i mudrosti {to su uz veliki li~ni rizik, koriste}i dru{tvena dobra i svoj poloàj, u~inili da se mnoga duhovna dobra sa~uvaju, kroz popravke, dogradwe, restauracije i jo{ mnogo toga. Uz, kako kaù, „Boìju pomo}“ uspeli su da ideju pomirewa i duhovnog preporoda srpskog naroda i sprovedu u delo. Humanitarni fond CO Preqina

nastao je najpre kao organizacija za pomo} siroma{nima i bolesnima, onima koji nisu mogli sami da obezbede sebi normalan i `ivot dostojan ~oveka. Me|utim, osim materijalne pomo}i, narod je sve vi{e prihvatao i drugu, znatno va`niju poruku, da promeni stavove koji nisu bili ispravni, da ujedini i pomiri ideolo{ki razjediweni srpski narod, rekao je predsednik @ivorad Ili}. Z. L. S.

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

LU^ANI

AVGUSTOVSKE SPORTSKE AKTIVNOSTI U ZNAKU ULI^NIH IGARA @eqko Tanaskovi}, poznati srpski odbojka{ i predsednik Saveza za {kolski sport Srbije, Nenad Golijanin, prvi potpredsednik Odbojka{kog saveza Srbije i Zoran Radoji~i}, predsednik Odbojka{kog kluba “Vizura, posetili su pro{le subote Lu~ane. Nakon boravka na turniru uli~ne odbojke, sa predstavnicima lokalne samouprave posetili su i sportsku halu u okviru kompleksa Sredwe {kole “Draga~evo”, koja jo{ uvek nije zavr{ena. Kako je tom prilikom nagla{eno, za zavr{etak ove moderne sportske hale nedostaje vrlo malo sredstava i pomo} od nadle`nih iz oblasti sporta bila bi itekako dragocena, kako bi se objekat definitivno priveo nameni. - Jako malo sredstava nedostaje da se zavr{i sportska dvorana u Lu~anima. Apelujem na sve nadle`ne u Beogradu, ali i obe}avam da }u, u skladu sa svojim mogu}nostima, pomo}i da se zaokruì ovaj projekat. Mala sredstva ovde bi zna~ila mnogo, tako da se nadam da }emo zajedni~kim snagama ovu decu koju smo danas ovde videli na turniru, ve} najesen uvesti u salu, a od toga }emo svi sutra imati koristi - rekao je Zoran Radoji~i}, predsednik Odbojka{kog kluba “Vizura”. Izgradwa hale je zapo~eta 2006. godine. Prema ranijim informacijama, radovi su prekinuti zbog odstupawa od projekta u izradi krovne konstrukcije. Za po~etnu fazu izgradwe hale planirano je 65, a do sada je uloèno ukupno 107 miliona dinara. Kako je istakao Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, ovom prilikom, Draga~evo ima mnogo klubova i mnogo sportista, kojima je neophodno da na|u pravo mesto za treninge. Zavr{etkom sportske hale dobili bi adekvatne uslove za treninge, kako za odbojku, tako i ostale sportove. On je najavio da }e nastavak radova na sportskoj hali pomo}i Ministarstvo sporta, a da }e dodatna sredstva izdvojiti i lokalna samouprava, kako bi Lu~ani definitivno dobili najsavremeniju spotsku halu, jer to mladi Draga~eva istinski zasluùju.

BESPLATNA [KOLICA CRTAWA

ZAVR[ETAK HALE MO@DA DO JESENI

U okviru projekta “Sporteleportuj se”, pro{le subote, u Lu~anima je organizovana besplatna {kolica crtawa za decu. Na platou ispred Doma kulture organizovana je izlo`ba likovnih radova koji su nastali tokom petodnevnog rada, koliko je ova {kolica pod budnim okom Nikole ûturila, likovnog umetnika iz Lu~ana, trajala. - Ovaj projekat je urodio plodom. [kolica crtawa je privukla veliki broj dece. Prvog dana smo imali dvadesetak u~esnika, ali kako je vreme odmicalo radili smo sa sve ve}im brojem de~aka i devoj~ica. Pokazalo se da su svi u~esnici {kolice crtawa bili vrlo vredni i jako talentovani - rekao je likovni umetnik ûturilo. Osim kroz izloène radove, svoj talenat za crtawe najmla|i ìteqi Lu~ana su pokazali i na trgu, crtaju}i kredama. Teme svojih crteà su samostalno birali. Ovo je ujedno bila dobra prilika da talentovani mladi umetnici prikaù svoja dela na svojoj prvoj prodajnoj izlo`bi, a prikupqena sredstva }e utro{iti za orga-

nizovawe izleta i slikawe u prirodi. - ^itav projekat ima pet segmenata. Turnir u basketu je uspe{no realizovan, a sada smo svedoci da dobar odziv u javnosti imaju i na{e druge aktivnosti. Besplatna {kolica crtawa i kreativna radionica za decu su pobudile iznena|uju}e veliko interesovawe - rekla je Tamara Ivezi}, koordinator projekta.

PEHARI ZA NAJBOQE NA ODBOJKA[KOM TURNIRU Na lu~anskom uli~nom odbojka{kom turniru, organizovanom za decu do 14 godina, u~estvovalo je vi{e od dvadeset ekipa iz Poège, Ariqa, Ivawice, â~ka, Kotraè, Gu~e i Lu~ana. U kategoriji starijih devoj~ica najboqi su bili Ivawica 1, Lu~ani 1 i Sloboda S, dok su me|u mla|im devoj~icama najboqe rezultate postigle ekipe: Ivawica 2, Ivawica 3 i Lu~ani 2. U kategoriji de~aka najboqi ekipni plasman su imali: Lu~ani 2, Lu~ani 1 i Lu~ani 3. Pehare najboqima uru~ili su

Zoran Radoji~i}, Nenad Golijanin, @eqko Tanaskovi}, u ime lokalne samouprave Mladomir Sretenovi}, kao i najmla}i volonteri neformalne omladinske grupe “Reakcija”, koja je, ina~e, organizator avgustovske manifestacije “Sorteleportuj se”. Projekat se realizuje pod okriqem Ministarstva omladine i sporta, a podr`ali su ga op{tina Lu~ani, Mesna zajednica Lu~ani, Centar za kulturu i sport, preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska”, Op{tinski odbojka{ki savez i mnogi drugi. Ina~e, lu~anska neformalna omladinska grupa “Reakcija” je tokom pro{le godine u konkurenciji od 224 projekta, koje je finansiralo Ministarstvo omladine i sporta, zauzela prvo mesto za realizaciju humanitarne akcije prikupqawa nov~anih sredstva za decu obolelu od dijabetesa. I manifestacija “Sporteleportuj se”, ako je sudititi po dosada{wim akcijama, koje su organizovane tokom avgusta, predstavqa pravi pogodak. V. S.

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

LU^ANI

SPOMENICI PRIRODE DRAGA^EVSKOG KRAJA

VI[EVEKOVNA STABLA, NEMI SVEDOCI PRO[LOSTI! Navikli smo da nas priroda neprekidno daruje, ali uprkos tome, ~esto smo ru{ila~ki nastrojeni prema wenim dobrima, jer ne shvatamo istinski zna~aj blagodeti kojima nas obasipa. Me|u retke i zaista vredne spomenike prirode spadaju stara stoletna stabla, kojih je, uglavnom, zbog nemara qudi sve mawe. Ipak, blagodare}i naporima onih koji vide daqe i savesno brinu o prirodnim resursima za dobrobit sada{wih, ali i budu}ih generacija, na podru~ju Srbije jo{ uvek postoje takva prirodna dobra, a mnoga od wih su i za{ti}ena. Lep primer starawa o retkim i veoma starim stablima, koja predstavqaju svojevrsne spomenike prirode, ali dobrim delom svedo~e i o istorijskoj i kulturnoj ba{tini kraja u kome se nalaze, imamo u Draga~evu. U porti crkve Svetog arhangela Gavrila, u draga~evskoj prestonicom trube, ponosno stoji i svojom rasko{nom lepotom pleni stoletna lipa, kao nemi svedok pro{losti. Pored we, u draga~evskom kraju postoje i druga vreme{na stabla razli~itih vrsta drve}a, koja, osim botani~kog zna~aja, poseduju i neke druge vrednosti. Me|u wima su vrbe u Guberevcima, stoletna breza u Dowoj Kravarici, lipa u zaseoku P{anik u Kotraì, dren i klen u Vi~i, kao i dva hrasta lu`waka, koja su napunila vi{e od ~etiri stotine godina, u Dowoj Kravarici, na mestu zvanom \ur|evak, gde se nekada saborovalo. U Guberevcima na Visu, na imawu Ratka Plazini}a, nalazi se dren, ~ija starost se procewuje na oko dvesta leta, koji je sa~uvan zahvaquju}i po{tovawu porodi~nog amaneta. zbiqan iskorak u o~uvawu prirodnih vrednosti na podru~ju op{tine Lu~ani napravilo je Ekolo{ko dru{tvo “Draga~evo”, koje je od svog nastanka veoma predano brinulo o za{titi prirode. Zahvaquju}i wihovom angaòvawu, neka od najstarijih i najreprezentativnijih stabala draga~evskog kraja svrstana su u kategoriju posebnih prirodnih dobara. Ekolo{ko dru{tvo je ve}inu ovih stabala obuhvatilo jednim elaboratom, na osnovu koga su i dobila status prirodnih spomenika pod za{titom dràve. O~ekuje se da }e uskoro i neobi~no stablo bukve, koje se u narodu naziva “{umati {umar”, u Gorwem Dupcu na mestu zvanom Strmac, biti progla{eno spomenikom prirode, odnosno posebnim prirodnim dobrom. Sa te bukve li{}e ne opada ni tokom zime, pa ona predstavqa pravu prirodnu ret-

kost i redovno izaziva znatièqu prolaznika. Du{an Ivanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo”, kaè da su izuzetno vredna stabla na podru~ju Draga~eva sa~uvana zahvaquju}i sna`noj tradiciji i ~iwenici da Draga~evci drve}e doìvqaju na jedan druga~iji na~in i da u wemu vide op{tekorisne funkcije, a ne samo wegov ogrevni karakter. Tokom izrade elaborata nije bilo problema sa vlasnicima stabala, jer su upravo oni najzaslu`niji za wihovo o~uvawe. Sam status za{ti}enog dobra, ne dovodi u pitawe vlasni{tvo nad stablima, a Ekolo{ko dru{tvo “Draga~evo” se stara o gotovo svim za{ti}enim prirodnim dobrima na ovom podru~ju, istakao je Ivanovi}.

DRAGA^EVSKA STABLA ZAPISI Jedno od devet za{ti}enih stabala na podru~ju Draga~eva, sa~uvano kao drvo zapis, jeste i hrast sladun u Vlasteqicama, na grobqu Jelav u podno`ju planine Jelice. Za zapise u narodu, a kako se veruje jo{ od Vuka Karaxi}a, postoji jedno nepisano pravilo da se ne smeju skrnaviti, u {ta je, kako ka`e Ivanovi}, mnogo boqe verovati, nego se uveriti, jer je bilo nekih primera u praksi da su se oni koji su otkinuli makar

sam se na ovom mestu kao dete igrao. Ovde sam prve truba~e slu{ao. O ovoj lipi sam i pisao. Godine su pro{le, sabori se nizali, a lipa je bila i ostala moja stalna inspiracija - kaè kwièvnik Nikola Nika Stoji}, predsednik Skup{tine Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo” i jedan od osniva~a Draga~evskog sabora truba~a, izraàvaju}i uverewe da jedno ovakvo drvo zasluùje i daleko ve}u pa`wu nego {to je imalo do sada.

DOBAR PRISTUP EKOLOGIJI

i gran~icu sa takvih stabala lo{e proveli. - Svako ovakvo stablo se ostavqa da biolo{ki zavr{i svoj ìvot, bez obzira da li se litije ili seoske slave obnavqaju. U posledwih desetak godina se obnavqaju ovakvi obi~aji. Obnavqa se ovakva tradicija i na na{em podru~ju. Ovde u Draga~evu imamo hrastove, ali i jabuke i neka druga stabala koja su bila zapisi. Nekada ih je bilo na desetine, ali su mnoga od wih zavr{ila svoj biolo{ki ìvot. Nadam se da }emo u kratkom vremenskom periodu aùrirati i popis takvih stabala, kako bismo i wih uvrstili u prirodna dobra po-

Stablo hrasta sladuna u Vlasteqicama - ZAPIS

sebnih vrednosti - kaè Ivanovi}, dodaju}i da Ekolo{ko dru{tvo “Draga~evo” posebnu pa`wu usmerava na za{titu posebnih prirodnih dobara na ovom podru~ju, redovno prati zdravstveno stawe starih stabala, kako bi se produìo wihov ìvot, uz nastojawe da se uvrste u redovnu turisti~ku prezentaciju op{tine Lu~ani. Deo stabala u crkvenoj porti u Gu~i je, kako isti~e Ivanovi}, naàlost, pose~en pre stru~ne analize, a mo`da su i neka od wih zasluìvala posebnu pa`wu i mogla biti sa~uvana.

GODINE PROLAZE, SABORI SE NI@U, A LIPA DOSTOJANSTVENO STOJI... Pored starosti i botani~kog zna~aja, stoletno stablo lipe u crkvenoj porti u Gu~i zauzima posebno mesto kao kulturna vrednost. Kako navode me{tani, ova lipa se naj~e{}e vezuje za davnu 1961. godinu, kada su se pod wenom kro{wom odvijali programski sadràji prvog Drgaga~evskog sabora truba~a, {to je prakti~no obeleìlo po~etak jedne zna~ajne tradicionalne manifestacije, koja je brzo prerasla lokalne okvire. - Pod ovom lipom se za~elo sve ono {to danas predstavqa Sabor truba~a i {to traje ve} 53 godine. Bio je to na po~etku mali sabor za nas Draga~evce i â~ane. Me|utim, taj plamen koji je ovde za~et, ta prva renesansa srpske narodne trube, zahvatila je ~itavu zapadnu Srbiju i pro{irila se do svetskih razmera. Ova na{a lipa, koja stoji ovde, pomalo je izgubila svoj zna~aj, jer su saborski sadràji izme{teni iz porte. Ipak, ona svedo~i o tim davnim godinama, kada je ozna~avala mesto sastanka sabora{a. Ja

Ekolo{ko dru{tvo “Draga~evo” osnovano je 10. septembra 1998. godine. Prvi wegovi koraci su bili izrada katastra prirodnih dobara, koja bi mogla biti pod za{titom dràve, kao i priprema opse`ne foto dokumentacije. Du{an Ivanovi} je rekao da }e uskoro, zahvaquju}i naporima zaqubqenika u prirodu, ali i tradiciju, vi{e od 50 objekata prirodnog i kulturnog nasle|a na podru~ju Draga~eva biti pod za{titom dràve i da toliki broj za{ti}enih dobara ni jedna op{tina u Srbiji nema. On je naveo da je volonterski princip rada draga~evskog ekolo{kog dru{tva predstavqa dobar model prakse, jer se pokazalo da daje dobre efekte. On je, tako|e, dodao da o~ekuju ja~u podr{ku nadle`nih u dràvi, kako bi zaokruìli zapo~ete projekte, jer je re~ o vrednostima koje nisu zna~ajne samo za draga~evski kraj, ve} i za ~itavu Srbiju. I lokalna samouprava, kako isti~e, podràva i prati napore Ekolo{kog dru{tva da se posebna prirodna dobra Draga~eva za{tite od propadawa. Op{tina Lu~ani se nalazi u grupi lokalnih samouprava koje su me|u prvima u Srbiji usvojile deklaraciju “Draga~evo ka ekolo{koj sredini” i na taj na~in ekologiju prihvatila kao zvani~ni razvojni kurs lokalne zajednice. To je potvrdila i usvajawem Deklaracije protiv genetski modifikovanih organizama i proizvoda, ~ime je jasno postavqena barijera nekim novim, ali po zdravqe potro{a~a lo{im tendencijama u poqoprivredi koje su se pojavile u svetu. Ovakav pristup garantuje da }e se u Draga~evu uvek proizvoditi veoma kvalitetna i zdravstveno bezbedna hrana, {to je najboqa pretpostavka za afirmaciju seoskog, ali i drugih vrsta turizma, za koje ovaj kraj ima idealne predispozicije, smatra Ivanovi}. V. S.

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 78 m2, {iri centar, 6. sprat, lift, CG, 2 terase. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128 m2, centar, 12 m2 zidana gara`a, 2. sprat, nov, CG. Tel. 032/ 342-190, 060/ 434-2-190 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod H. Morave. Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvoiposoban stan na prvom spratu, u centru . Tel. 060/ 434-2-190, 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2, ili mewam za mawi, uz doplatu. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM dvoiposoban stan od 57 m2, ulica Qubi}ska, novija gradwa. Povoqno. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM NOVU NAME[TENU GARSOWERU , CENTR GRADA, ZAPOSLENIM OSOBAMA. TEL. 224590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

MEWAM KOMFORNU KU]U OD 130 M2, ODMAH USEQIVU, NA DVA PLACA OD 16 ARI UKUPNO. ODLI^NA LOKACIJA, PORED NOVOG SADA, PUT ZA FUTOG, ZA STAN ILI KU]U NA PODRU^JU ^A^KA. TEL. 021/ 228-8810, 065/ 956-4-704

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GUÊ, PREMA GORAÎ]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

PRODAJEM KANCELARIJSKO-POSLOVNI PROSTOR KOJI SE NALAZI U ^A^KU, GRADSKO [ETALI[TE 61, POVR[INE 401 M2. CEO SPRAT JE VLASNI[TVO PREDUZE]A HELION. POMENUTI PROSTOR JE SPRAT IZNAD FONDA PIO, UKWI@EN I MOGU]A JE OTPLATA NA RATE. TEL. 032/ 221-372, MOB.063/ 608-497, TEL. 064/ 031-7-072

SRBIN SA NEMA^KIM DR@AVQANSTVOM, TRENUTNO NA ODMORU, @ELI UPOZNATI @ENU OKO 50 GOD, MEDICINSKE SESTRE IMAJU PREDNOST, A MOGU I DRUGE. AKO SI PRIRODNA I LEPO IZGLEDA[ JAVI SE . 032/ 813-767 / OD 15-16 ~asova / , NEMA^KA 004972529661047 OD 17 ~asova

PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 83 m2, centar, 2. sprat, 2 terase. Cena 55.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 060/ 434-2190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 40 m2 u Aveniji. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici . Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan u centru grada. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094

od 46 m2 na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 , u Velikoj koloniji. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, u G. Milanovcu, ul. Vuka Karaxi}a br. 2/7. Tel. 032/ 344-684, 064/ 127-6727 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, u @elezni~koj ulici. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2, 2. sprat, centar, lift. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, kod Med. {kole. Cena 26.000 eura. Tel. 063/27-32-92 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2 u Aveniji 2. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Cena 26.000 eura. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 44 m2, terasa, VP. Cena 29.000 eura. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM jednoiposoban

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com

stan, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, Qubi}ska. Cena dogovor. Tel. 063/ 1275-630 PRODAJEM jednosoban stan na Vinari, tre}i sprat, lift. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2 kod H.Morave. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM jednosoban stan od 35.60 m2, centar, VP. Cena 28.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u Nemawinoj. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM garsoweru od 31 m2, nova. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM garsoweru od 25 m2. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 30 m2. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru u centru grada, nova. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru, na Alvaxinici od 25 m2, VP. Cena 17500 eura sa stvarima, 16.500 eura bez stvari. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 28 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 31 m2 u

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora.Hitno Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 TRA@IM CIMERKU ZA STAN U BEOGRADU KOD VUKOVOG SPOMENIKA. TEL. 062/ 890-8-570

IZDAJEM JEDNOSOBAN NAME[TEN KONFORAN STAN, TA. TEL. 064/ 031-7-072 IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM profesionalni paro~ista~ "Akva-xebo" sa peglom na paru, pogodan za ~i{}ewe stanova i poslovnih objekata. Malo kori{}en, kao nov. 066/4016-90.

PRODAJEM PLAC OD 5.5 ARI, U ATENICI KOD RESTORANA BABI]. NA PLACU JE IZGRA\EN TEMEQ POVR[INE 100 M2 I NA ISTOM SE NALAZI GRA\EVINSKI MATERIJAL .IMA GRA\EVINSKA DOZVOLA I PROJEKAT. CENA 36.000 EURA. TEL. 063/ 691761, 032/ 342-190

@IVIM 60 godina u â~ku, kao penzioner. Izgubio sam li~nu kartu a treba mi da podignem uverewe o dràvqanstvu. Moli se nalaza~ da mi javi na adresu Branko Todorovi}, selo Prislonica kod â~ka Bawalu~koj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 48 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 217-6-052 PRODAJEM stan od 64 m2, kod “Slobodinog” igrali{ta. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 28 m2, kod H. Morave. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Moè na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9863 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica Kneza Vase Popovi}a. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM stan od 43 m2, nov, na Alvaxinici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM stan u â~ku, u ulici Milenka Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan u Ivawici od 62 + 10 m2. Tel. 064/ 307-8-321 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9363

PRODAJEM stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 55 m2 , Qubi} kej. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 47 m2 na Keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u ^a~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM poslovni prostor u Qubi}u. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 151 m2, u Beogradu, kod Crvenog Krsta. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34 ara placa, u Loznici. Cena 19.000 eura. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Povoqno. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ara placa na Suvom Bregu. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 m2, 10 ari placa, Parmenac, mogu}nost zamene za dve mawe stambene jedinice. Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa 2. ara placa, na Kopaoniku, blizu Grand hotela, naseqe âjetinska ~esma. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 100 m2, 4 ara placa u Beogradu, Du{anovac, kod Plavog mosta. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM ku}u u centru od 66 m2, sa placem od 4.5 ari. Mogu}nost zamene. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4 ara placa, Qubi}. Cena 32.000 eura.Tel. 063/453-043 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM ku}u od 55 m2 sa 93 ara placa u Loznici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Mogu} svaki dogovor. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM ku}u od 150 m2, 5 ari placa, Lugovi. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa 12 ari placa, Prijevor. Cena 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade, 25 ari {ume, CG, u odli~nom stawu. Tel. 060/ 434-2-190, 342-190 PRODAJEM ku}u od 130 m2, 16 ari placa, kod Novog Sada, moè zamena za stan u â~ku. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM vikend ku}u od 50 m2, sa 2 ara placa u Ov~ar Bawi, dostupna sva infrastruktura. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Tel. 060/ 5589-296 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2 na Karauli, na 37 ari placa, 15 ari pod borovom {umom. Tel. 063/ 691-761, 060/ 434-2-190 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 804 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel 032/ 346-541 PRODAJEM seosko doma}instvo u Ri|agama sa 1 ha zemqe. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM ILI MEWAM seosko doma}instvo kod Vaqeva,

OGLASI

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

za okolinu ^a~ka. Tel. 063/ 208 -597 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223116 OD 9-18 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0-071, 032/ 880-091 IZDAJEM stan u Beogradu, kod Vuka, za studentkiwe, interfon, CG, telefon. Povoqno. Tel. 063/ 843-4149 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz, grejawe i struja. Tel. 032/ 537-2-816 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Tel. 063/ 600 - 938 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, poseban ulaz, u ku}i. Tel. 032/ 332761 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan od 60 m2, {iri centar, Cigamala. Tel. 537-2-816, 060/ 099-5005 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, vi{e kompletno name{tenih stanova za studente. Slobodni od 1. 9.2013. Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe, name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Novom Beogradu, ulica Gandijeva 108, za studente. Tel. 032/ 344-899, 065/ 635-9-979 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol / nije u zgradi /. Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Beogradu, kod Cvetkove Pijace. Tel. 064/ 371-2-307 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu, pogodno za stambeni ili poslovni prostor . Tel. 064/ 391-3059 IZDAJEM povoqno jednosoban stan ( dvori{na ku}a ). Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stanove u ulici Qubi}skoj 50, kod

Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, tre}i sprat, ima lift. Tel. 031/ 388-7792, 066/ 487-792 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 134-8-125 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa CG. Tel. 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju, ul. Danice Markovi} . Tel. 063/ 525-888, 354-285 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju. Useqiva od 1.09.2013.god. Tel. 060/ 623-0-085 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3044 IZDAJEM lokal do Prehrambene {kole. Pogodan za brzu hranu ili pekaru. Tel. 065/ 333-4-346, 334-346 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 225-431 IZDAJEM lokal od 60 m2 , centàr grada. Tel. 063/ 7110-511 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, pekaru ili kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 225-431 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji ( Stari Grad ) . Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM jednoiposoban stan od 43 m2, ima kuhiwu. Tel. 063/ 691-761 IZDAJEM jednosoban name{ten stan. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u stambenoj zgradi. Tel. 063/ 609-784

IZDAJEM dvosoban name{ten stan iznad “Drvoimpeksa”. Tel. 063/ 691-761 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3338 IZDAJEM name{ten jednosoban stan , CG, KTV. Tel. 373-571, 064/ 829-2-790 IZDAJEM ku}u za stanovawe. Tel. 064/ 572-6636 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2

kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/ 336-8222 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u, u`i deo grada. Tel. 225-646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u od 45 m2, u {irem centru grada, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 2235-592 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u u`em delu grada. Tel. 225-646, 064/

434-9-842 U CENTRU KRAGUJEVCA, studentima se izdaju novoizgra|ene garsowere. Tel. 032/ 372-600, 060/ 3372-600 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole Dragi{e Mi{ovi}, za ve}i stan uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj , za ku}u. Tel. 065/ 641-4-140

JP "Gradac" ^a~ak, ul. Cara Lazara br. 51 na osnovu re{ewa Gradona~elnika grada ^a~ka br. 464-9/2013-II od 15.08. 2013. godine objavquje

O G L A S Za usmeno javno nadmetawe - licitaciju, za izdavawe u zakup mesta za postavqawe ugostiteqskih {atri i mesta za zabavni park za dane odr`avawa manifestacije "Kupusijada" dana 13, 14 i 15 septembra 2013 godine u Mr~ajevcima: 1. Zakup mesta za zabavni park sa slede}im po~etnim iznosima:

2. Zakup mesta za postavqawe ugostiteqskih {atri, sa slede}im po~etnim iznosima:

3. Mesta za postavqawe ugostiteqskih {atri i za zabavni park izdaju se u zakup na tri dana i to javnim nadmetawem - licitacijom, i dodequje ponu|a~u koji ponudi najve}i iznos na ime izlicitirane naknade. Zakupac pitawe snadbevawa elektri~ne energije re{ava sa Elektrodistribucijom. Nakadu za lokalnu komunalnu taksu koja izosi za ugostiteqske {atre, pivnice i sli~no 500 din/m2, a za objekte zabavnih parkova i va{arskih aktivnostiringi{pil i sli~ne ure|aje 200 din/m2 ponu|a~ pla}a na ìro ra~un br. 840741531843-77, poziv na broj odobrewa 97 93-034. Za u~e{}e na licitaciji ponu|a~ je duàn da uplati depozit od 20 % od ukupnog iznosa ( zakup i lokalna komunalana taksa) datom u oglasu za mesto za koje se licitira, koji se upla}uje na teku}i ra~un br. 840-965804-09 - depozitni ra~un JP "Gradac" â~ak - za uplatu garantnog iznosa. 4. Pravo u~e{}a imaju sva fizi~ka i pravna lica koja imaju dokaz o registrovanoj delatnosti. Kopiju re{ewa o registraciji delatnosti i dokaz o uplati garantnog iznosa, ponu|a~ je duàn da dostavi pre po~etka licitacije. 6. U~esniku koji dobije mesto u zakup, upla}eni garantni iznos se zara~unava u izlicitirani iznos. U~esnik koji dobije mesto u zakup duàn je da zakqu~i ugovor o zakupu sa JP"Gradac", da na osnovu istog pribavi re{ewe od Gradske uprave za urbanizam, a izlicitirani iznos je duàn da uplati zakqu~no sa 02. 09. 2013. godine. U~esnik koji dobije mesto u zakup, a iz bilo kog razloga odustane, garantni iznos se ne vra}a. 7. Zakupac je duàn da u roku od 3 dana od dana zavr{etka manifestacije mesto koje je drào u zakupu, vrati u stawe u kojem je preuzeo. 8. Licitacija }e se obaviti dana 29.08. 2013. godine sa po~etkom u 10,00 ~asova u prostorijama MZ Mr~ajevci. Bliè informacije mogu se dobiti na telefon JP "Gradca" 032 303 203.

28 PLACEVI PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM vi{e placeva od 3-5 ari na Tari, Zaovinsko jezero. Cena 1300 eura/ ar. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 63 m2, u Prislonici, Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM povoqno livadu od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac od 11 ari u Preqini. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM parcelu u

OGLASI

Mr~ajevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/ 260-556 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda, na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 4.89 ari u Qubi}u, kod spomenika Tanasko Raji}. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 44 ara, u Trnavi, kod igrali{ta. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM placeve od 16 ari i 6 ari, u centru Kotra`e. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM plac u Industrijskoj zoni, iza Dominga. Tel. 069/ 248-5-195

060/434-2-190

NOVOOTVORENOJ AGENCIJI POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE GARSOWERE 29 m2, 3.sprat, lift, nov, Avenija 2. Cena 21.500 eura 29 m2, 3. sprat, nov, CG, Avenija 2. Cena 23.000 eura 23 m2, VP, nov, CG, Avenija 2. Cena 20.000 eura 19 m2, 6. sprat, CG, {iri centar. Cena 17.500 eura 26 m2, VP, TA, Kej. Cena 18.500 eura 23 m2, VP, CG, Hotel Morava. Cena 17.500 eura 20 m2, 13. sprat, lift, CG, {iri centar. Cena 16.000 eura 29 m2, 3. sprat, lift, nov, Avenija 2. Cena 21.500 eura 25 m2, VP, na Alvaxinici. Cena 17.500 eura sa stvarima JEDNOSOBNI 45.90 m2, 2. sprat, CG, {kola M. Pavlovi}. Cena 31.000 eura 32 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena19.800 eura 35.60 m2, centar, VP. Cena 28.000 eura 38 m2, 3. sprat, gas, blizu Nemawine. Cena 25.500 eura 37 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 24.000 eura 34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura 38 m2, 3. sprat, TA, Bate Jankovi}a. Cena 25.000 eura 38 m2, 4. sprat, CG, centar. Cena 28.000 eura 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 23.000 eura 42 m2, 4. sprat, TA, O[ Milica Pavlovi}. Cena 25.000 eura 40m2, 6 sprat,cg, 26 000 eura, centar JEDNOIPOSOBNI 43+10 m2, 6. sprat, CG, kod Brvnare. Cena 29.500 eura 43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 28.000 eura 45 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 28.000 eura 43 m2, 5. sprat, EG, O[ Milica Pavlovi}. Cena 27.000 eura 49,5m2, VP ,cg, 30.000 eura, Kej

DVOSOBNI 51 m2, 2. sprat, strogi centar. Cena 43.000 eura 59 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 39.500 eura 62.80 m2, Alvaxinica, 3. sprat, CG. Cena 35.000 eura 83 m2, strogi centar, 2. sprat. Cena 55.000eura 47+10 m2, 13 sprat, CG, Hotel Morava. Cena 28.000 eura 55 m2, 1. sprat, TA, Kej. Cena 28.000 eura 61 m2, 1. sprat, TA, {iri centar. Cena 39.000 eura 58.61 m2, 1. sprat, TA, industrijski prolaz. Cena 21.000 eura 62.80 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 29.000 eura 63 m2, VP, CG, Hotel Morava. Cena 35.000 eura 58 m2, 5. sprat , CG, centar. Cena 31.000 eura 47 m2, 4. sprat, nov, CG, centar. Cena 36.000 eura 55 m2, 3. sprat, EG, Bate Jankovi}a. Cena 33.000 eura 51 m2, 6. sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 36.000 eura 55 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 35.000 eura 55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 31.000 eura 60 m2, 9. sprat, lift, CG, Alvaxinica. Cena 37.000 eura 58.30 m2, 6. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura 52 m2, 3. sprat, CG, Gradsko {etali{te. Cena 38.000 eura 57 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 41.500 eura 58 m2, 10 sprat, CG, centar. Cena 33.000 eura 57 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 37.000 eura DVOIPOSOBNI 56 m2, nov, 3. sprat, CG-gas, centar. Cena 43.000 eura 54 m2, Qubi} kej, ekstra stawe, 4. sprat, CG, lift. Cena 38.000 eura

PRODAJEM plac od 22.32 ara u Trnavi. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM imawe i 2 ku}e u Pakovra}u, blizu â~ka. Tel. 064/ 196-4-705 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu. Tel. 064/ 250-7493 RAZNO PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM garaù 15.5 m2 u zgradi, u ul. Mila Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2791 PRODAJEM polovne, o~uvane kwige za 7. razred osnovne {kole. Cena 5.000.00 dinara. Tel. 063/ 196-7-790 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM {poret na TROSOBNI 75 m2, 2. sprat, CG. Cena 45.000 eura, Nemawina 78 m2, {iri centar, 6. sprat, CG, lift. Cena 50.000 eura 75 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 50.000 eura 77 m2, 7. sprat, CG, centar. Cena 45.000 eura 74 m2, 1. sprat, CG, centar. Cena 45.000 eura 68 m2, 3. sprat, CG, Nemawina. Cena 600 eura / m2 75 m2, 4. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura 81,47m2, 9 sprat, cg, 53000 eura, Hotel Morava ÊTVOROSOBNI 128 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena 105.000 eura 77.78 m2, 6. sprat, lift, CG, {iri centar. Cena 50.000 eura KU]E 70 m2, 2. ara placa, Kopaonik, naseqe âjetinska ~esma. Cena 40.000 eura 259.62 m2, CG, cena 138.000 eura, Parmenac 100 m2, CG, ~vrsto, cena 25.000 eura, Prijevor 75 m2, P+1, Zabla}e, 6 ari placa. Cena 20.000 eura 380 m2, Preqina, CG. Cena 120.000 eura 56m2, 3,74 ari placa, cg, 33000 eura, Ko{utwak VIKEND KU]E 50 m2, 2. ara placa, Ov~ar Bawa. Cena 10.000 eura 45 m2, 37 ari placa, cena 16.000 eura, Grab PLACEVI 5.5 ari, kod restorana Babi}. Cena 36.000 eura 4 ara, cena 2.800 eura, Pakovra}e 23.32 m2 u Trnavi. Cena 15.000 eura 3 ara u Igalu. Cena 6.000 eura 10.99 ari u Preqini. Cena 5.500 eura 44 ara u Trnavi. Cena 13.200 eura 44 ara, cena 44.000 eura, Trnava 3-5 ari, cena 1.300 eura/ ar, Tara, Zaovinsko jezero 1 ha, cena 500 eura / ar, Prislonica IZDAVAWE POSLOVNOG PROSTORA 60 m2, O[ Ratko Mitrovi}. Cena 250 eura IZDAVAWE STAMBENOG PROSTORA 60 m2, O[ Ratko Mitrovi}. Cena 150 eura 40 m2, kod Prehrambene {kole. Cena 130 eura 63 m2, 4. sprat, O[ Filip Filipovi}

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

drva, Smederevac. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za ve{. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za {ivewe marke “ Singer”. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ma{inu za sudove . Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM {iva}u ma{inu Nikoleta, sa dodacima za vez, kao nova. Cena 50 eura. Tel. 064/ 1341-239 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM autocisternu od 2.750 litara. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM polovne gume 13- ice, i 14-ice. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM {etaqku,

AGENCIJA

kolica za hendikepirana lica i stolicu na to~ki}e. Tel. 032/ 354-379, 062/ 865-3302 PRODAJEM `ensku krznenu {ubaru, nova. Tel. 371685 PRODAJEM tezgu i police za trgovinsku radwu. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM polovnu stolariju. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM povoqno polovna prozorska krila i plotove vrata, raznih dimenzija. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM polovnu stolariju sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Dobro o~uvano. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM kosa~icu za {i{awe dvori{ta, na struju. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM prskalicu za vo}e. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 5900-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kompresor ATLAS KOPKO, boca od 230 litara. Tel. 060/ 418-333 PRODAJEM kompresor Prva petoletka Trstenik, boca od 120 litara. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4846 PRODAJEM fotequ “Mojca”. Povoqno. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM polovan bra~ni krevet sa jogi du{ecima. Tel. 063/ 844-2791 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 65.000 eura) STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska. Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 24.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

SPORT

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

FK BORAC Metalac: \ogatovi}, Rodi}, Joksimovi}, Lukovi}, Dopu|, Vla{i}, Ivanovi} (@ivkovi}), ]irkovi}, Zoranovi} (Anteq), Brki}, Memedovi} (Vigwevi}).

DOBAR START

0:1

Borac: Petri}, Boranija{evi}, S. @ivkovi}, Radanovi}, Masla}, Martinovi}, Jovi~i}, Zo}evi} (Jovan~i}), Nikoli}, Jeremi} (Jevtovi}), Ra{kovi} (Pavi}evi}).

Sudije: Stoilkovi}, Karanovi}, Pani} (Beograd). @uti kartoni: Rodi}, Joksimovi} (Metalac), Zo}evi} (Borac).

osle pobede u prvom kolu, fudbaleri Borca u subotu do~ekuju doskora{weg superliga{a BSK Bor~u. Utakmica po~iwe u 17,30 ~asova na stadionu FK Borac. - Ne poznajem Bor~u dovoqno, ali imam veliko po{tovawe prema wima, s obzirom na da su pro{lu sezonu igrali u Super ligi. Najverovatnije imaju iste ambicije kao i mi, da se {to pre vratimo u elitu. Mi smo dobro startovali i ostvarili ono {to smo hteli. Protiv Bor~e nam je prva utakmica kod ku}e, o~ekujemo dosta navi-

ja~a, da pruìmo dobru igru i uzmemo nova tri boda - kaè igra~ Borca Milanko Ra{kovi}. U prvom kolu Prve lige Srbije Borac je pro{log vikenda pobedio u gostima Metalac iz Gorweg Milanovca.Gol za â~ane postigao je Jeremi} ve} u devetom minutu, posle topovskog {uta sa 20 metara. Tokom cele utakmice Borac je imao vi{e prilika i pokazao je boqu igru. Nisu slavili ubedqivo zahvaquju}i golmanu doma}ih \ogatovi}u, koji je na tom me~u bio izuzetno raspoloèn. Z. J.

foto: M. Todorovi}

MLA\E KATEGORIJE BORCA

U SVRA^KOVCIMA

ZONA MORAVA Prvo kolo Omladinac (NS) - Draga~evo Polet T - [umadija 1903 Orlovac - Trep~a Takovo - Vodoja`a

2:1 2:0 6:2 0:0

Drugo kolo, 24. i 25. avgust, 17,30 ~asova

subotu i nedequ bi}e odigrano prvo kolo Lige Moravi~kog okruga za sezonu 2013/14. U nedequ se sastaju Ov~ar Slatina, Omladinac - Rudar, Napredak Dowa Vrbava, Morava - Jedinstvo Kowevi}i, Miokovci - Spartak, Jedinstvo

Mokra Gora - Orlovac [umadija 1903 - Takovo Draga~evo - Polet T

Gorwa Gorevnica - Mladost Preqina, Prijevor - Goru{ica Vi~a. Okru`nu ligu prvi otvaraju u subotu Backovac junajted i Mladost Atenica. Utakmice u subotu i nedequ po~iwu u 17 ~asova.

tre}eplasirani }e igrati bara` za vi{i rang. Tehni~ki sekretar Saveza Milo{ Teofilovi} obavesti je predstavnike klubova, wih 14, o sastavu lige i rasporedu utakmica u jesewem prvenstvu, a potom su izvu~eni takmi~arski brojevi, utvr|eni termini i mesto odigravawa utakmica. Liga startuje narednog vikenda.

U nedequ, 25. avgusta, bi}e odigrano prvo kolo Kupa Fudbalskog saveza grada ^a~ka. U 17,30 ~asova sastaju se:

udbaleri Parmenca pobednici su turnira u Svra~kovcima, gde su se takmi~ili sa Majdanom, Backovac junajtedom i doma}im Napretkom. Prvog dana Parmenac je bio boqi od Majdana i u penal seriji dobio sa 5:4, a Napredak je golom Filipovi}a pobedio Junajted. U finalu su Parmewani pobedili doma}ine, 1:0, a jedini strelac bio je Muwi}. Najboqi igra~ turnira je Zoran Nenadi}, novo poja~awe Parmenca. Ovih dana napustio ih je Mi{el Mi-

IZVUÊNI PAROVI ZA GRADSKI KUP ponedeqak, 19. avgusta, odràna je prva sednica Konferencije klubova Gradske fudbalske lige za sezonu 2013/14. Predsednik FSG â~ka Nenad Stankovi} informisao je prisutne o propozicijama takmi~ewa. Prema odluci Izvr{nog odbora FSG, prva dva tima izbori}e plasman u Okru`nu ligu, a

PARMENAC NAJBOQI

0:0 1:1

Drugo kolo, 25. avgust, 11 ~asova Sloboda - Polet Q

STARTUJE OKRU@NA LIGA

SRPSKA LIGA ZAPAD Prvo kolo Ma~va - Sloboda Polet Q - [apine

mladinci, kadeti i pioniri Borca pro{log vikenda igrali su protiv Radni~kog 1923, kadeti i pioniri kao doma}ini, dok su omladinci gostovali u Kragujevcu. U gostima nije bilo golova, a u ^a~ku su obe utakmice zavr{ene istim rezultatom 1:1. U kadetskoj selekciji gol za Borac postigao je Savi} iz jedanaesterca. U listu strelaca kod pionira upisao se Marjanovi}.

Zadrugar - Budu}nost ^a~ak 94 - Planinac Strelac - Rakova Vujan - Polet Lugovi - Kej Malba - Parmenac Preme}a - Morava.

lovanovi}, leto{we poja~awe iz Slatine, koji igra za Polet iz Qubi}a. - Sigurno nas ne}e poremetiti odlazak Milovanovi}a, po{to u klubu imamo dosta mladih i kvalitetnih igra~a. Raduje me ~iwenica da su novajlije opravdale o~ekivawa i brzo se uklopile u ekipu. Narednog vikenda o~ekuje nas prvo kolo Kupa, koje }e nam biti generalna proba pred po~etak Gradske lige - rekao je trener Parmenca Aleksandar Marta}.

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

SPORT

PRIJEM ZA KO[ARKA[A MILO[A JANKOVI]A

NAJTROFEJNIJI IGRA^ MLADOSTI

redsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}, zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i ~lan Gradskog ve}a Nemawa Trnavac primili su pro{le sedmice ~lana mlade reprezentacije i doskora{weg igra~a KK Mladost Milo{a Jankovi}a. Milo{ je pre mesec i po dana bio ~lan selekcije U19 koja je na Svetskom prvenstvu u Pragu osvojila srebrnu medaqu. Zbog u~e{}a na drugom prvenstvu, nije mogao da prisustvuje prijemu koje je gradsko rukovodstvo u julu priredilo ^a~aninu Dejanu Msijatovi}u, selektoru mlade reprezentacije Srbije. - U prilici si da nastavi{ zlatni niz ~a~anske ko{arke. U ovoj godini bi trebalo da bude ura|ena projektna dokumentacija za Ku}u ko{arke. Po woj }emo biti jedin- Milo{ stveni u Srbiji, mo`da i Evropi. I medaqe koje si do sada osvajao na}i }e se u ~a~anskoj Ku}i ko{arke - poru~io je Jankovi}u predsednik Skup{tine grada.

KK BORAC MOCART SPORT

DUMI] POTPISAO DVOGODI[WI UGOVOR

Dobrilo Joji}, Milo{ Jankovi} i Veqko Negovanovi}

i Radenko Lukovi}

Za godinu dana, Milo{ je sa reprezentacijom osvojio tri medaqe, bronzu na Evropskom u Litvaniji, zlato u Madridu na Svetskom prvenstvu u basketu i

NOVI KLUB - RADNI^KI KRAGUJEVAC Ovih dana Milo{ Jankovi} je potpisao drugi profesionalni ugovor. Naredne ~etiri godine nastupa}e za Radni~ki iz Kragujevca, ~lana ABA lige. - Radni~ki je za mene veliki korak. Nadam se da }e me, kao i svakog sportistu, slu`iti zdravqe, a rezultati }e do}i. Ima jo{ vremena za nove uspehe.Trudi}u se da se u novom klubu nametnem za ve}u minuta`u i steknem novo iskustvo sa starijim igra~ima - rekao je Milo{ (19).

najnovije srebro na EP u Pragu. - U ^e{koj smo bili prepoznatqivi po pravom timskom duhu. Prethodno smo imali paklenih 20 dana priprema, sa samo osam igra~a. To je trebalo izdr`ati. Za dosada{wi uspeh zahvalio bih porodici, devojci, trenerima, klubu naveo je Jankovi}. On je do sada najtrofejniji igra~ KK Mladost. Osim medaqa sa selekcojom, dva puta je bio progla{avan za igra~a B lige, a pro{le godine je poneo titulu najkorisnijeg na juniorskom prvenstvu. - Sav taj uspeh utemeqen je na velikom radu. Ne retko, Milo{ je pe{a~io i po sedam, osam kilometara na treninge. Tako je bilo u po~etku, a psole mu je klub

obezbedio stan. Sa nama je pro{le godine potpisao prvi profesionalni ugovor - podsetio je direktor KK Mladost Dobrilo Joji}. U Milo{evom dosada{wem klubu nekada je igrao i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i turizam Nemawa Trnavac. - Milo{ev uspeh meni nije ni{ta novo.Trenirao sam u KK Mladost i znam da sistematski rade. Dobrilo mi je bio trener i prema igra~ima se pona{a kao roditeq - potvrdio je Trnavac. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} rekao je tom prilikom da je za sport iz gradskog buxeta opredeqeno vi{e od 40 miliona dinara, plus za investicije. On je ko{arka{u Milo{u Jankovi}u poklonio sat, a predsednik Skup{tine grada kwigu “Istorija ^a~ka”. Z. J.

VATERPOLO

STAMENKOVI] I TRESA^ U BUGARSKOJ o{arka{i iz â~ka Pe|a Stamenkovi} i \or|e Tresa~ potpisali su jednogodi{we ugovore sa bugarskim êrno more iz Varne. - Na pripreme smo do{li potpuno spremni, ali se i ovde dosta radi. Treniramo dva puta dnevno i na kraju ostane i dovoqno vremena za odmor. Grad je super, blizu su poznata kupali{ta, tako da smo uspeli da spojimo lepo i korisno - izjavio je za Mocart sport \or|e Tresa~. U ekipi sa wima su jo{ dva Srbina, Pupovi} i Andrejevi}. êrno more je prethodnu sezonu zavr{io na {estom mestu. - Sasatav tima nije lo{. Sa nama je jedan bugarski reprezentativac, doma}i igra~i su dosta fizi~ki spremni, ali su tawi na takti~kom planu - smatra Tresa~. Stamenkovi} i Tresa~ su nekada{wi igra~i Borac Mocart sporta. FMP-a, FMP Radni~kog, Igokee, Sloge, Vi{egrada. Z. J.

ekada{wi bek ni{kog Konstantina Filip Dumi} potpisao je dvogodi{wi ugovor sa Ko{arka{kim klubom Borac Mocart sport. Filip je od po~etka priprema trenirao sa Bor~evom ekipom.. - Sa Dumi}em }emo dobiti novu dimenziju, agresivnost i karakter. U pro{loj sezoni, dok je nastupao za Konstantin, imao je sjajnu statistiku i posebno se istakao u ofanzivi - re~i su trenera BMS Ra{ka Boji}a. - Brzo smo se dogovorili sa Filipom. Drago mi je da se vratio u rodni grad, gde }e, nadam se, ste}i punu afirmaciju. Trudimo se da anga`ujemo prevashodno kvalitetne li~nosti - izjavio je direktor Borac Mocart sporta Marko Ivanovi}. Borac Mocart sport trenutno pregovara sa jo{ ~etvoricom igra~a. U ponedeqak i utorak ^a~ani igraju prve kontrolne utakmice sa Temi{varom. Ulaz je slobodan, a obe utakmice po~iwu u 19 ~asova. U petak, 30. avgusta, u hali KK Borac sastaju se Temi{var i Radni~ki Kragujevac. Po~etak je u 18 ~asova. Z. J.

VATERPOLISTI ZA VIKTORA Na gradskim bazenima u subotu, 24. avgusta, u 18 ~asova bi}e odigrana seniorska vaterpolo utakmica Borac Win Win - Jagodina. Ulaz je za sve posetioce slobodan, a kako utakmica ima humanitarni karakter, tom prilikom }e ~lanovi organizacije “Osmeh na dar” skupqati pomo} za le~ewe Viktora Axemovi}a, obolelog od cerebralne paralize. Humanitarna organizacija “Osmeh na dar” je i inicijator me~a, a podr`ali su ga Vaterpolo savez, grad ^a~ak i vaterpolo klubovi Borac i Jagodina. Z. J.

^AVI] U ^A^KU

\or|e i Pe|a

Proslavqeni pliva~ Milorad âvi} najverovatnije }e slede}eg petka, 30. avgusta, gostovati na pliva~koj trci na 25 metara. Tradicionalno trka }e biti odràna na gradskim bazenima, a organizuju je Pliva~ki klub Borac, Sportski centar “Mladost” i grad â~ak.

SPORT

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

TENIS

BICIKLIZAM

JANI DUPLA KRUNA

MLA\I KADETI BORCA PRVI, KOSTI] DRUGI

obedni~ki niz ovog leta nije prekinula ni â~anka Jana Bojovi} (13). Posle pobeda u Novom Sadu, Somboru i Sofiji, osvojila je duplu krunu na Evropskom prvenstvu u Podgorici. Takmi~ewe je odràno na terenima TK Eminet, u~estvovalo je 40 teniserki, a Jana je fantasti~nom igrom pobedila i u singlu i u dublu. U singlu je sve protivnice savladala ubedqivo, izgubiv{i samo jedan set u polufinalu. U finalu je bila boqa od Ruskiwe Anastasie U{akove, nad kojom je trijumfovala sa 2:0 (6:1, 6:4). U konkurenciji dublova sa Crnogorkom An|elom Malovi} uspela je da pobedi rusko-ukrajinski par rezultatom 2:0 (6:4, 7:6). - Presre}na sam {to sam za kratko vreme pobedila na pet turnira. Veliku podr{ku ove godine pruìo mi je TK Viner iz Beograda na ~elu sa teniskim stru~wakom Ivanom Gaòm koji me je zapazio u â~ku, kada sam imala sedam godina. Do sada sam dosta trenirala, ali za boqe rezultate trenira}u vi{e i ozbiqnije kaè Jana. Na naredno takmi~ewe Jana putuje u Gr~ku, a sredinom septembra odlazi u Torino, gde }e predstavqati Srbiju na Kupu {est nacija. Z. J.

NEZAUSTAVQIVA IVANA

iciklisti~kli klub Borac organizovao je u nedequ {estu trku Biciklisti~ke lige Srbije za mla|e kategorije. Trka je odr`ana na kru`noj stazi u Trbu{anima, Mikovcima i Prijevoru.

Du`ina jednog kruga bila je osam kilometara. U~estvovalo je 100 takmi~ara iz 20 klubova. U kategoriji mla|ih kadeta, koji su vozili ~etiri kruga, Borac je osvojio prvo mesto. U svojoj prvoj tr-

ci mla|i kadet BK Borac David Kosti} bio je drugi, Stefan Stefanovi} deveti, Igor Vasojevi} petnaesti, a Matija Zori} {esnaesti. U generalnom plasmanu Borac je bio tre}i. Kadeti su vozili osam krugova, a najboqe plasirani takmi~ar Borca Nikola Tripkovi} osvojio je peto mesto, dok je Aleksandar Petrovi} bio deveti i Jovan \ukanovi} dvanaesti. Wihovi plasmani bili su dovoqni da Borcu pripad-

ne drugo mesto ekipno. U kategoriji juniora, koji su vozili deset krugova, biciklisti Borca nisu ostvarili zapa`en rezultat. Posle nekoliko nastupa u Evropi, seniori BK Borac pripremaju se za trku “Oko Bugarske”, koja }e biti odr`ana od 1. do 5. septembra. To }e im biti posledwa priprema pred Svetsko prvenstvo u Italiji 28. septembra. Z. J.

KAJAK

OGWEN PONOVO U REPREZENTACIJI a~anin Ogwen Peranovi}, ~lan Kajak kluba ^a~ak, pozvan je po drugi put na pripreme u kadetskoj i pionirskoj reprezentaciji. Pro{le godine

kamp reprezentacije odr`an je na Drini u Bajinoj Ba{ti, a ove godine u U{}u na Ibru. Selektor selekcije Srbije u spustu Milan Mandi} stavio je

STONOTENISER BORIS MIHAILOVI]

NOVI IZAZOVI a~anin Boris Mihailovi} (18), stonoteniser Banata iz Zrewanina, novu takmi~arsku sezonu zapo~eo je nastupom na ITTF PRO TOUR u ê{koj, od 21. do 25. avgusta. Odmah potom takmi~i}e se na Balkanskom {ampionatu za seniore do 21 godine od 29. avgusta do 1. septembra. Po~etkom septembra je prvo kolo KUPA-a [ampiona ETTU, a potom startuje Super liga STS Srbije. PRO TOUR u ê{koj, za najboqe seniore i seniorke, je zvani~an po~etak nove takmi~arske sezone u kojoj Borisa i ostatak ekipe o~ekuju veliki izazovi. Glavni ciq je odbrana titule. U prvoj senorskoj sezoni 2012/13. Boris je sa Banatom osvojio titulu dràvnog prvaka i seniorskog prvaka u Stonoteniskom savezu Vojvodine, u konkurenciji senior singl. Odli~nu igru pruìo je i u reprezentaciji na Balkanijadi do 21 godine. Osvojio je srebrnu medaqu u ekipnoj i bronzu u dubl konkurenciji. Prve pobede na turniru ITTF MASTER SERIJE i ETTU KUPU nad daleko boqe rangiranim igra~ima potvrdile su Borisov kvalitet.

Ogwena na spisak na osnovu wegovih rezultata na prvenstvima u Ni{u i Bajinoj Ba{ti. Trener srpske reprezentacije Du{an Vukomanovi} pomogao je kajaka{ima da savladaju buk Grm~i} i najbr`e tehnike prolaska kroz vodene struje. Tokom treninga dolazilo je do prevtawa i o{te-

}ewa ~amaca, ali je postignut napredak. Nikola je na kampu uspeo da savlada buk i vi{e puta pro|e stazu bez prevrtawa. Kajaka{e KK ^a~ak u septembru }e se takmi~iti na Dr`avnom prvenstvu na Drini, a u oktobru u Kraqevu. Z. J.

ATLETIKA

^AAK OPET USPE[AN

^ rethodnih meseci â~anka Ivana Jorovi} ostvarila je sjajne rezultate u juniorskoj konkurenciji. Zabeleìla je 28 uzastopnih pobeda, osvojila dva ITF turnira u Budimpe{ti, trijumfovala u Amsterdamu i Berlinu. Pobedila je i na Fju~ersu u Ni{u i u~estvovala na Evropskom prvenstvu u Slova~koj. Trenutno je u Kvebeku na Turniru prve kategorije. - Bila je ovo prava uvertira pred kraj sezone i turnire koji me o~ekuju. Posle kra}e pauze, takmi~im se u Kanadi i US Openu za juniore. Me|u 128 igra~ica sam na 34. mestu, a takmi~i}e se 15 najboqih juniorki. Iz Amerike se vra}am u Srbiju i nastavqam takmi~ewe na preostalim turnirima - kaè Ivana. Sa 248. mesta ITF liste, stigla je do 42. Po povratku iz Wujorka takmi~i}e se na turnirima za nagradni fond do 50 hiqada dolara. Da je Ivana na pravom putu ka vrhu, potvr|uje i sastav stru~nog {taba koji je predvodi. Osim dva trenera, sa wom rade kondicioni trener, difovac fizioterapeut i, kao {to je slu~aj u velikim klubovima, psiholog. Z. J.

a petom mitingu “Kada nema tartana, dobra je i {qaka”, odrànom u utorak u ]upriji, atleti~ari AK ÂAK â~ak osvojili su sedam medaqa i zauzeli dva ~etvrta mesta. Na mitingu je u~estvovalo 200 takmi~ara iz 15 srpskih klubova. Iako najmla|i, Ogwen Nikoli} je uspeo da pobedi u trci na 600 metara, drugo zlato pripalo je Tijani Milunovi} na 300 m. U trci na 300 m srebrne medaqe su

osvojili Teodora Tomi} i Bogdan Jokovi}. Katarina Propadovi} je iz ]uprije donela bronzu, na 300 m, Tawa nikoli} na 600 i \or|e Soldatovi} na 1000 m. êtvrti na ciq su stigli Kristina Savi} i Lazar Kova~evi}. Ostali atleti~ari ÂAK-a bili su me|u prvih deset. Finalna trka “Kada nema tartana, dobra je i {qaka” bi}e odràna 7. septembra u Jagodini. Z. J.

OGLASI

PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM grani~evu kacu, o~uvana, metalni obru~evi. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM prohromsku kacu od 15.000 litara. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585 PRODAJEM regal, o~uvan. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243 PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu, povoqno. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM radni sto sa podesivom tablom za crtawe. Tel. 064/ 174-2-629

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

PRODAJEM de~iji krevetac, malo kori{}en, kao nov, sa du{ekom. Cena 50 eura. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM novu traktorsku korpu. Tel. 066/ 910-9889 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4383 PRODAJEM ovce sa jagwi}ima. Tel. 877-382 PRODAJEM povoqno fri`ider marke “ Kon~ar”. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM TA pe} Elind, 3.5 kw. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg / 900 din. Mo`e pla}awe i preko ra~una. Tel. 032/ 382518, 061/ 111-6-439 KUPUJEM Alfaplam ili Frenklin kamin, i Alfa 70 {poret. Tel. 060/ 556-2-282

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

KUPUJEM polovan ormar , garderober. Tel. 064/ 102-2759 KUPUJEM kwige za 5. razred. Tel. 060/ 141-0-530 KUPUJEM uxbenike za 7. razred, koji se koriste u {koli “Filip Filipovi}”. Tel. 060/ 731-8-148 KUPUJEM TA pe}. Tel. 064/ 102-2-759 KUPUJEM pe} na struju {esticu.Tel. 727-026, 063/885-6-610, 060/ 575-8-700 AUTOMOBI LI - PRODAJA PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te, registrovan do januara 2014, 1300 cm3, plin, bez atesta. Fiksna cena 350 eura. Tel. 062/ 360-880 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa plinom, registrovan do

oktobra 2013. Tel. 060/ 349-8490 USLUGE USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih zapu{tenih zaraslih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE cepawa i strugawa drva. Veoma povoqno. Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6572 I ZRADA kotlovskih oxaka

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

industrijskih. Ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 I ZRADA i prodaja traktorskih korpi po èqi. Cena 150 eura. Tel. 066/ 9109-889 I ZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 NAJPOVOQNI JE kwigovodstvene usluge. Tel. 064/ 196-4-705 OZBI QNA, odgovorna èna nudi pomo} u ku}i, negu starih bolesnih osoba i dece. Tel. 066/ 075-957, 824-500 OZBI QNA èna, sa iskustvom vaspita~a nudi uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/ 102-2-759 BRAVARI JA, gus, alumini-

jumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 DAJEM nov~ane pozajmice sa ili bez zaloga, uz sudsku overu ugovora. Tel. 062/ 1442-818 ZAPOSLEWE FRI ZERSKOM SALONU potrebna radnica sa iskustvom. Tel. 060/ 358-6-710 POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila, za rad u Austriji. Tel. 062/ 1465-949 POTREBNI ugostiteqski radnici, za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBAN doktor stomatologije sa radnim iskustvom u radu stomatolo{ke ordinacije. Tel. 063/ 843-4-149

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

OGLASI

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO

SIGMA

NEKRETNINE

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN, NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA 40.000 EURA

STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

OGLASI

STANOVI P-28 m2, VP, CG, kod H.Morave. Cena 21.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 6. sprat, CG, kod Medicinske {kole. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 24.000 eura P-38 m2, 4. sprat, CG, nov, Sin|eli}eva. Cena 35.500 eura P-40 m2, 8. SPRAT, CG, Vinara. Cena 24.000 eura P-43 m2, prizemqe, CG, Gvo`|ar. Cena 26.300 eura P-45 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 25.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-44 m2, 3. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 eura P- 45 m2,2. sprat, CG, Nemawina. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, {etali{te. Cena 41.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 26.000

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

eura P-50 m2, 4 sprat, CG, S.Markovi}a. Cena 35.000 eura P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.500 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, VP, CG, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 33.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind. zona. Cena 26.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-61 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-63 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 32.500 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Brvnare. Cena 46.000 eura P-65 m2,2. sprat, CG kalorimetri, kod Lukoil, nov sa stvarima. Cena 61.000 eura P-66 m2, 6. sprat, CG, S.

Save. Cena 33.000 eura P-70 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 40.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 61.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura P-98 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 80.000 eura KU]E P-56+34 m2, 6 ari placa, Lugovi. Cena 40.000 eura P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-54 m2, 8 ari, Preqina. Cena 43.000 eura P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg. Cena 28.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi{. Cena 36.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 26.000 eura P-150 m2, 5 ari placa, Lugovi. Cena 57.000 eura P-170 m2, 19 ari placa, Loznica, Gu~ki put. Cena 35.000 eura P-200 m2, na 10 ari, Parmenac. Cena 55.000 eura sa stvarima P-2000 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 62.000 eura

U skladu sa ~lanom 35. Zakona o hipoteci, ALPHA BANK SRBIJA A.D , kao hipotekarni poverilac raspisuje

OGLAS O PRVOJ AUKCIJSKOJ PRODAJI â~ak, u ulici Draga~evska br. 71, porodi~na stambena zgrada, ukupne povr{ine 92, 00 m2, katastarska parcela broj 4160, upisane u list nepokretnosti broj 932 KO â~ak. Po~etna cena 30.600.00 EUR u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS na dan pla}awa. Aukcijska prodaja }e se odràti u prostorijama hipotekarnog poverioca ALPHA BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD, Ul. Kraqa Milana br. 11, prvi sprat, konferencijska sala 16, dana 03. 10. 2013. godine, sa po~etkom u 12 ~asova. Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica koja izvr{e uplatu depozita u iznosu od 10% od po~etne cene, u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS na dan uplate. Rok za uplatu je najkasnije dva radna dana pre po~etka aukcijske prodaje uplatom na ra~un broj 180-0010010002094-85 ALPHA BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD. Registracija u~esnika po~iwe 30 minuta pre po~etka javnog nadmetawa i zavr{ava se 10 minuta pre po~etka javnog nadmetawa na navedenoj adresi. Sva zainteresovana lica koja izvr{e uplatu depozita, potpisa}e izjavu o gubitku prava na povra}aj depozita u slu~aju da u aukcijskoj prodaji steknu status kupca ili drugog najboqeg ponu|a~a, dok se ne okon~a postupak prodaje. Svim zainteresovanim licima koja na aukciji nisu stekla status kupca ili drugog najboqeg ponu|a~a, depozit }e se vratiti u roku od 3 dana od dana odràvawa aukcije. Kupoprodajni ugovor se potpisuje i overava pred nadle`nim sudom najkasnije u roku od osam dana od dana odràvawa aukcijske prodaje, do kada se kupac obavezuje da isplati preostali iznos kupoprodajne cene u celosti. Upla}eno jemstvo }e se ura~unati u postignutu cenu. Prodaja nepokretnosti vr{i se u vi|enom stawu bez prava na reklamaciju. Porez na procenu apsolutnih prava, takse, prenos vlasni{tva i ostale tro{kove vezane za kupoprodaju nepokretnosti snosi kupac. Razgledawe imovine zanteresovana lica mogu sa hipotekarnim poveriocem organizovati od dana objavqivawa oglasa do dana aukcijske prodaje. Zainteresovana lica mogu se javiti ALPHA BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD, svakog radnog dana od 09:00 do 17:00 ~asova putem kontakt telefona 011/ 340-9591, 064/ 8800164 ALPHA BANK SRBIJA A.D. Ul. Kraqa Milutina broj 11 Beograd

^ITUQE

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

Posledwi pozdrav legendi i dugogodi{wem igra~u i kapitenu na{eg Kluba

POSLEDWI POZDRAV dragom direktoru i saradniku

BO@IDARU STEFANOVI]U PUZU

FUDBALSKI KLUB BORAC ^A^AK

SE]AWE 27. 8. 2003. - 27. 8. 2013.

DU[ANKA PLAZINI] iz ^a~ka

DRAGANU LUKOVI]U Uspomenu na tvoj dragi lik ~uvaju neute{ni sin ALEKSANDAR i suprug QUBISAV

USPOMENU NA WEGA ÛVA]E KOLEKTIV JKP "KOMUNALAC" ÂÂK fak.

U subotu 24. avgusta 2013. u 11 sati na grobqu u Boqkovcima obavi}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

Dana 24. 8. 2013. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

Dana 23. 8. 2013. god. u 14 ~asova na grobqu u Zeokama dajemo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

MOM^ILU VERBI]U

MILIJE RADULOVI]A

Obave{tavamo rodbinu i prijateqa da }emo toga dana posetiti wegov grob. Godina je pro{la a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju

S qubavqu i tugom WEGOVI NAJMILIJI

WEGOVI NAJMILIJI

16286

Dana 19. 8. 2013. preminula je u 80 godini na{a draga supruga, majka i baka

16285

TU@NO SE]AWE NA NA[E DRAGE

VLADETI NIKOLI]U

GVOZDENIJA STRIZOVI] GOCA @ivje}e{ vje~no u na{im srcima. Tvoji: suprug MILETA, sin NEBOJ[A, snaja NIKOLINA, unu~ad: NIKOLA i NATA[A 16278

Dana 19. 8. 2013. godine preminula je na{a draga supruga, majka i baka

GVOZDENIJA GOCA STRIZOVI] Hvala ti za sve lepe trenutke provedene sa tobom. Sa ponosom }emo te pomiwati i u srcu nositi. Tvoji: suprug MILETA, sin MILORAD, snaja MARINA, unuke SLA\ANA i MILICA 16279

GORDANA - GOJA

DRAGOSLAV - DRAGO

1. 8. 1997 - 1. 8. 2013.

24. 8. 2006 - 24. 8. 2013.

GUDURI] Ponosne smo {to ste bili na{i roditeqi. S qubavqu, setom i po{tovawem uspomenu na Vas ~uvaju }erke: MIRA, NADA i MILA sa porodicama. upl.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Dani prolaze a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te zaista nema. Oti{ao si iznenada ali trag tvog `ivota je ostao neizbrisiv. S ponosom te pomiwemo, s qubavqu i zahvalno{}u ~uvamo uspomenu na tebe i tvoju dobrotu. Osta}e{ ve~no voqen i nikad zaboravqen. Tvoji: supruga MILA, k}eri JELENA i IRENA sa porodicama. 16289

Dana 24. avgusta 2013. godine, navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{e drage

MILOSTINE STOJANOVI] iz Bawice 1934 - 2009 Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji: suprug MIRKO i }erke MILANKA i GORDANA sa porodicama.

^ITUQE

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

Dana 20. 8. 2013. godine prestalo je da kuca srce na{eg voqenog supruga, oca i deke

Bo`idara Stefanovi}a Puza Bio si na{ ponos, oslonac i podr{ka. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji najmiliji: supruga GOJKA, sinovi ZVEZDAN i SR\AN, unuke ANTONINA i NIKA i snaje OQA i ALEKSANDRA Sahrana }e se obaviti u petak 23. 8. 2013. u 14 ~asova na ~a~anskom grobqu. 16285

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

^ITUQE

Dana 21. 08. 2013. navr{ilo se sedam dana od bolnog gubitka na{e voqene i obo`avane majke, supruge i bake,

DANICE - DANE TOROMAN (10. 05. 1948 - 14. 08. 2013)

i wenog an|eoskog osmeha, gracioznosti, kraqevskih manira, neprevazi|ene humanosti, qubavi prema qudima, kreativnosti i stvarala~ke energije koji su ~inili lepotu wene du{e.

Toga avgustovskog dana otputovala je na{a mama plavim nebeskim putevima nastanila se me|u zvezdama. Zra~ila je svojom lepotom na zemaqskim prostorima kroz koje je prolazila i u sva~iju du{u se uselila. Nestalo je lepo lice bla`eni i topli pogled oka kao i wenog sjajnog osmeha. Otputovala je na{a mama u dru{tvo zvezde Danice, pozdrave nam otuda {aqe sa zvezda koje trepere. Ostala je bol u na{im srcima i ponos {to je bila sa nama ponos svojim najmilijima ponos {to je bila na{a mama. Wen plemeniti duh i an|eoski lik osta}e da traje zauvek me|u nama za koje }e ve~no `iveti kao zvezda vodiqa. Hvala ti majko {to si postojala me|u nama i bila na{a podr{ka i inspiracija za sve na{e uspehe.

Tvoji voqeni }erke SAWA i DRAGANA, suprug MILOMIR, zetovi LENI i MARKO i unuci ZEIN i MARTIN

^ITUQE

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

TU@NO SE]AWE na na{e drage

Dana 13. 8. 2013. zauvek nas je napustila na{a

DARIJEVI] BRANKA MILKA

JASMINA VUÊN 1959 - 2013 Wenim odlaskom nastala je nepremostiva praznina, ali i ose}awe ponosa {to smo bili weni. Posebno se zahvaqujemo dr. Jeleni Bo{kovi} i odeqewu Intezivne nege Bolnice „Dr. Dragi{a Mi{ovi}” u â~ku. PORODICA VUÊN iz Banatskog Despotovca

16263

Voqeni nikada ne umiru. Uvek si u na{im mislima. GOJKA, OLGICA i SLAVICA

POSLEDWI POZDRAV na{em dragom bratu, deveru, stricu i dedi

Dana 23. avgusta 2013. navr{ava se 15 GODINA od smrti na{e drage supruge, majke, bake i prabake

JOVANU CVETKOVI]U

BUDIMIRKE BUDE KRSMANOVI]

1939 - 2013

1934 - 2013

Ovom prilikom `elimo da se zahvalimo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a. O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga BOSA, }erke MILKA i RADA, unu~ad SARA, MARKO, MLADEN i ostala rodbina. 16269

TU@NO SE]AWE

DRAGOSLAV (DRAGAN) KRQANAC 27. 8. 2007 - 27. 8. 2013.

Toga dana u 15,30 ~asova na Trnavskom grobqu poseti}emo wen grob i okititi cve}em. Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji: suprug RADOMIR sa decom, unucima i praunucima.

24. 8.2013. navr{ava se 40 godina od smrti na{e majke

16.10.2013. navr{ava se 15 godina od smrti moga supruga, oca i brata

TOMISLAV ABAZOVI] ABAZ

16283

16287

TODOROVI]

U ~etvrtak 22. avgusta 2013. navr{ilo se sedam dana od kada nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

MILOVANA MI]A GABOROVI]A

MILOQUBA \ENADI]A

Brat SLOBODAN sa porodicom

2006.-2013.

K}erka Draga, unuci Milo{ i Milan, prija Radojka

27. 08. 2013. navr{ava se 13 GODINA od smrti

TVOJI: supruga STANOJKA, k}erka SNE@ANA i unuk BORIS.

MILO[A

2006.-2013.

16265

16275

27. avgusta 2013. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

MILICU Pro{lo je tu`nih 40 dana od prerane smrti na{e drage Milke. Osta}e{ zauvek sa nama. Neute{ni brat @IKO sa porodicom.

SE]AWE

Lako je obrisati suze i zapaliti sve}u, ali je te{ko iz srca izbrisati tugu ve~nu. TVOJI NAJMILIJI: supruga JASMINKA, }erke DRAGANA i SLA\ANA sa porodicama. 16264

Dana 19. 8. 2013. godine u 83-oj godini `ivota preminula je na{a draga

DESIMIRKA DESA RAJ^EVI] iz Dru`eti}a

LEPOSAVE ALEKSANDRA ACIKE IVANKOVI] IVANKOVI]A Porodice IVANKOVI] i SILA\I supruga ANKA

16277

Sahrana je obavqena 21. 8. 2013. u 14 ~asova na grobqu u Kamenici.

BOGDAN

EMILIJA

15. 03. 2012.

22. 08. 2004 - 22. 08.2013.

KLASANOVI] ZAHVALNI SMO VAM ZA SVE I UVEK ]EMO VAS SE SE]ATI. PORODICA KLASANOVI]

Po~ivaj u miru! Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uva}e sinovac BRANKO sa porodicom. 16281

16280

24. 8. 2004 - 24. 8. 2013. Dragi na{

DRAGOMIR JEV\I] JEV\O

SE]AWE 24. 8. 2011 - 24. 8. 2013.

26. 8. 2013. navr{ava se 20 GODINA od kada nije sa nama

\OR\E FILIPOVI] \OKO

DRAGA MILOVANOVI]

Kako vreme prolazi bol u du{i je sve ja~i, a rana u srcu sve dubqa. Svaki trenutak se}awa je ose}aj sete, tuge i ponosa. I posle 9 godina ti si u na{im srcima, mislima, ali te nema, tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u `ivotu. Tvoji: MARKO, DRAGANA i SLAVICA

Pro{le su dve godine od kada nije sa nama. Nedostaje nam, volimo ga i ~uvamo uspomenu na wegov dragi lik. WEGOVA PORODICA

16262

16282

1993 - 2013

Tuga i bol su i daqe u nama. WENI NAJMILIJI

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

16284

^ITUQE

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE

TU@NO SE]AWE 28. 8. 2011 - 28. 8. 2013.

Dana 24. avgusta 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

PREDO BRA[WEVI] 1951 - 2011

Za Tobom osta se}awe na vreme kad... U svakom od nas Tebe je deo u na{im `ivotima zauvek. TVOJI: supruga DANA, sin ACO i }erka ANA sa porodicom 16270

Dana 27. 8. 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e voqene

SLAVKE STOJIMIROVI]

NATA[E DRAGOVI]

Sve {to je plemenito, qudsko i ~asno imala si. @ivela si za nas i daqe `ivi{ kroz nas. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Toga dana u 11 sati na Trnavskom grobqu poseti}emo wen grob i obaviti pomen. WENI NAJMILIJI

TVOJI NAJMILIJI 16276 16267

SE]AWE 24. 8. 2010 - 24. 8. 2013. 10. 9. 1983 - 10. 9. 2013.

SE]AWE Dana 24. 8. 2013. godine, navr{avaju se ^ETIRI GODINE od upokojewa na{e drage supruge i majke

QUBICE QUBANE KUZMANOVI]

Seko, Nedostaje{... Za sve {to je pro{lo je ... Za sve {to dolazi... nedostaje{. Sestra KATARINA sa porodicom 16268

BOGOSAV BOJO MILENA LAKOVI]

16286

Dana 23. avgusta 2013. godine, navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog

SE]AWE

16261

PORODICA

16277

NEVENA SAVI] KRIVOKAPI] Po dobru te pamtimo, s qubavqu i po{tovawem spomiwemo. Bit }e{ zauvjek vaàn dio na{ih ìvota. Po~ivaj u miru Boìjem! Jovi{a, Marica, Katarina, Kristina i kuma Qiqa.

Na{a qubav i se}awe ostaju zauvek.

Dragi roditeqi, godine koje su pro{le nisu izbrisale qubav i se}awe na Vas. Svakim danom nam sve vi{e nedostajete, sa ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo. Sinovi MIHAILO i DRAGO i k}erka NERA sa porodicama.

@IVORADA P. SRNI]A @IKA

MILICA

MILUN

25. 8. 1993 - 25. 8. 2013.

31. 8. 1998 - 31. 8. 2013.

MILOSAVQEVI] Dana 22. 8. 2013. navr{ilo se SEDAM GODINA od smrti na{e drage

MILESE PERO[EVI]

iz Prislonice Roditeqi kao vi retko se imaju i nikad ne zaboravqaju. Sa po{tovawem }emo ~uvati rodnu ku}u od vremena i zaborava. Zahvalna deca: OLGA, QUBINKA, MILEVA i MIRA sa porodicama.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

16274

iz Gorwe Gorevnice Uspomenu na wen plemeniti lik od zaborava ~uva suprug TIHOMIR sa decom 16276

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

TVOJI NAJMILIJI 16271

PETAK 23. AVGUST 2013. GODINE