23. novembar 2012. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

INTERVJU Miroslav Ili}

^A^AK, 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

BROJ 45

CENA 30 DIN.

U poseti Milu Vujovi}u, vo}aru iz Trnave

NI POSLE 40 GODINA NIJE BIV[I

strana 19.

MONOGRAFIJA „Gradina na Jelici” predstavqena u Centru za kulturu

ATRAKTIVAN ARHEOLO[KI PARK

strana

12.

strana 22.

UPORNOST I RAD SE UVEK ISPLATE

Radnici „Komunalca” zapo~eli {trajk upozorewa

strana

TRA@E I ODGOVORNOST DIREKTORA POLITIKA Odbornici usvojili predlog Strategije razvoja Grada ^a~ka

Prva humanitarna akcija „^A aktivista” i „^a~anskog glasa”

ISTORIJSKI, ILI DOKUMENT BEZ VIZIJE

strane 4. i 5.

FUDBAL

strana

BORAC ISPAO IZ KUPA

strana 25.

KAD SI SLOBODAN BUDI HUMAN

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

GRAD

RADNICI „KOMUNALCA” OD PONEDEQKA ORGANIZUJU JEDNO^ASOVNI [TRAJK UPOZOREWA

ISPUWEWE ZAHTEVA, ILI

POTPUNA OBUSTAVA RADA aposleni u svih pet radnih jedinica, koje posluju u sastavu JKP “Komunalac”, organizovali su u ponedeqak jedno~asovni {trajk upozorewa, na osnovu odluke odbora povere-

Ukoliko ovi zahtevi ne budu ispuweni, radnici }e svakodnevno obustavqati rad po jedan sat i 29. novembra stupiti u generalni {trajk, najavio je u ponedeqak predsednik [trajka~kog odbora Pavle

mesto na auto otpadu. Pavlovi} tvrdi da iznosa~i sme}a, pera~i ulica, zaposleni na selekciji otpada, primaju plate neznatno ve}e od “minimalca”, odnosno oko 22.000 dinara, zbog ~ega je 95 odsto

â~ku najniè u Srbiji, tvrdi direktor Miloje Vojinovi}: “Po kolektivnom ugovoru zarade kasne dvadesetak dana za oktobar. êlnici Grada imaju i voqu i èqu da pomognu i nadamo se da }emo sa sindikatima na}i zajedni~ki jezik, da {trajk upozorewa ne bi prerastao u generalnu obustavu rada.” Direktor Vojinovi} izraàva potpuno razumevawe i solidarnost sa radnicima kojima kasne plate, ali obja{wava i da se te{ka ekonomska situacija u dràvi i gradu “prelila” i na ovo javno preduze}e. On podse}a da je poslovodstvo vi{e puta i od

dràve i od gradske Skup{tine traìlo da mu odobri pove}awe cena usluga do nekog realnog nivoa, jer ovo JP, izno{ewe sme}a, na primer, napla}uje 2,76 dinara, dok je prosek u Srbiji 4,16 dinara po kvadratnom metru, a u op{tinama koje su “ u sistemu” deponije “Duboko” i pet, {est dinara. U uslovima kada su cene znatno niè od kalkulativnih, i kada bi 100 odsto bila napla}ena potraìvawa od korisnika, koja su dostigla iznos od oko 190 miliona dinara, preduze}e bi te{ko prebrodilo krizu, smatra Vojinovi}, uveren da se u ~itavoj dràvi niskim ce-

nama komunalnih usluga ustvari ~uva socijalni mir. Vojinovi} ne negira pri~u {trajka~a da rade sa zastarelom opremom, ali i isti~e da je firma za posledwe tri godine, koliko je mogla, obnovila vozni park. Ipak, demantuje wihove tvrdwe da je kredit od 12 miliona dinara potro{en za isplatu septembarske plate, ve} za poboq{awe likvidnosti, i neopravdan strah da }e se firma previ{e zadu`iti “razvejava” tvrdwom da je “Komunal~ev” kredit simboli~an, u pore|ewu sa dugovawima ve}ine JKP u Srbiji. M.N.

TRA@E I ODGOVORNOST DIREKTORA nika Samostalnog i sindikata Nezavisnost, donete 15. novembra. U pregovorima sa poslovodstvom, zapo~etim pro{le subote, wihovi predstavnici su istakli zahteve da radnicima bude ispla}ena zaostala plata za oktobar, da ubudu}e bude po{tovan kontinuitet u isplati za-

Pavlovi}: - Primorani smo da preduzmemo ove nepopularne mere, ne samo zbog niskih zarada koje se u preduze}u neredovno ispla}uju posledwih godinu dana, ve} i zbog lo{ih uslova rada, a prvenstveno li~nih za{titnih sredstava i zastarelog voznog parka. Ne

BEZ POLITI^KE POZADINE... Direktor odbacuje pri~e da je JP zapalo u krizu, pored ostalog, i zbog toga {to je u posledwe vreme bilo prekomernog zapo{qavawa i to partijskih kadrova. Zbog otvarawa “sortirnice” i pro{irewa usluga i na seosko podru~je, uposleno je 28 qudi i to iz svih politi~kih opcija, tvrdi Vojinovi}. Odgovaraju}i na novinarska pitawa, osporio je pri~e da {trajk ima politi~ku pozadinu i da wegov ishod treba da bude smena generalnog direktora, ve} veruje da je prevashodan ciq {trajka~a poboq{awe materijalnog polo`aja zaposlenih. rada i poboq{ani uslovi rada. Osim toga, {trajka~i zahtevaju i da radnicima sa najni`im primawima (iznosa~i sme}a, pera~i, ~ista~i) budu pove}ane plate, obnovqena HTZ oprema, re{eni naru{eni me|uqudski odnosi i izvr{ena racionalizacija poslovawa.

tra`imo krivce za stawe u kome se preduze}e nalazi, ve} samo tra`imo pristojne i redovne zarade za poslove koje obavqamo po svim vremenskim uslovima i na temperaturama od minus 30 i plus 40 stepeni, i to u {upqim cipelama i pocepanim odelima, u kamionima kojima je odavno

wih “optere}eno” kreditima. On kaè da su radnici od marta ove godine vi{e puta razgovarali sa direktorom o stawu u kolektivu, obra}ali se osniva~u za pomo}, ali da je ona uvek bila nedovoqna i predstavqala samo “kap u praznoj ~a{i”. Jedino zaposleni u JP “Gradsko zelenilo” imaju mawe plate od radnika “Komunalca”, podse}a predsednik [trajka~kog odbora i nagla{ava da su radnici zabrinuti, ne samo zbog toga {to im plate kasne, ve} i {to se preduze}e u relativno kratkom periodu drugi put zaduìlo i podiglo kredit od 12 miliona dinara, iz koga su ispla}ene septembarske zarade. Oko 280 zaposlenih opravdano strahuju kako }e ubudu}e biti postignut kontinuitet u isplati primawa i obezbe|ena sredstva za oktobarsku zaradu, ~iju isplatu poslodavac najavquje za kraj slede}e sedmice, kaè Pavlovi}. Samo su eskalirali problemi koji su se gomilali godinama, prvenstveno zbog velikog dispariteta cena usluga, koje su u

Po{to ni posle tri dana nije do{lo ni do kakvog “pomaka” u pregovorima izme|u radnika, poslovodstva JKP “Komunalac” i predstavnika osniva~a, [trajka~ki odbor je dopunio svoje zahteve, koje je u sredu na KZN predo~io javnosti. On tra`i da osniva~ preispita odgovornost direktora zbog lo{eg i nedoma}inskog poslovawa, koje se, pored ostalog, ogleda u prekomernom i nepotrebnom zapo{qavawu i neracionalnom tro{ewu para na kafanske ra~une, u situaciji kada zaposlenima kasne zarade. Pregovara~ki tim iz oba sindikata, koji je vi{e puta od marta ove godine razgovarao sa ~elnim rukovodiocima, upozoravaju}i da }e sve to dovesti do te{ke situacije u preduze}u, na du{u direktoru stavqa i proma{ene investicije, neblagovremeno pove}awe cena usluga i lo{u saradwu sa sindikatima. Nove zahteve obrazlo`ili su Pavle Pavlovi}, predsednik [trajka~kog odbora i Sindikata “Nezavisnost” i Miodrag Lukovi}, predsednik Samostalnog sindikata. Naglasili su pritom da je od 2005. do 2012. godine broj zaposlenih pove}an sa 212 na 284, da poslovodstvo neracionalno tro{i pare i na kafanske ra~une, {to argumentuju podatkom da je samo na Draga~evskom saboru truba~a za wih utro{eno 100.000 dinara. Oni tvrde i da su nepotrebno nabavqani neke ma{ine i oprema (dve ~istilice, specijalno vozilo za ~i{}ewe snega, podzemni kontejneri i PVC kante koji propadaju na suncu), u

situaciji kada se osnovna sredstva (kamioni i sme}ari) i bukvalno raspadaju. Apelovali su na rukovodioce da ubrzaju pregovore i ispune zahteve zaposlenih, koji prvenstveno imaju sindikalni karakter, a nikako, ponovo su naglasili, nekakvu politi~ku pozadinu. Oni, istakli su, ne tra`e ni smenu direktora, ve} wegovu odgovornost i da redovno, prema kolektivnom ugovoru primaju plate koje te{kim radom zarade. Zbog svega toga, i ovim putem su apelovali na predstavnike osniva~a da pomognu poslovodstvu preduze}a da prevazi|e te{ku situaciju u kojoj se

RADNA GRUPA Direktor Miloje Vojinovi} u sredu nije èleo da odgovara na nove optu`be i zahteve {trajka~a, ve} je samo naglasio da je osniva~ formirao radnu grupu, na ~ijem ~elu je Miladin Ristanovi}, ~lan Gradskog ve}a, koja bi danas trebalo da zavr{i proveru stawa u preduze}u, navode {trajka~a i utvrdi eventualnu odgovornost poslovodstva za probleme sa kojima se ovo JP ve} duè vreme suo~ava. firma na{la, da ne bi do{lo do potpune obustave rada, najavqene za 29. novembar, nakon koje, upozorili su, kada je o ~i{}ewu i odvoèwu sme}a re~, Grad ne bi bio doveden u “redovno stawe” ni za tri meseca.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Ran|i}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

POLITIKA

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

ODBORNICI USVOJILI PREDLOG STRATEGIJE

ISTORIJSKI, ILI D o{to je ve}ina odbornika glasala protiv predloga Stojana Markovi}a (LDP) da sa dnevnog reda sedmog skup{tinskog zasedawa, odrànog pro{log ~etvrtka, bude skinuta prva i glavna ta~ka - predlog Strategije odrìvog razvoja Grada â~ka, zbog toga, {to, kako je rekao, nije na statutaran na~in uvr{}ena u dnevni red, o zna~aju dokumenta koga je potpisao biv{i, govorio je sada{wi gradona~elnik Vojislav Ili}. Strate{ko planirawe je su{tinska oblast u svakoj lokalnoj samoupravi, rekao je on i podsetio da je â~ak me|u prvima u Srbiji, jo{ 2005. godine usvojio Strategiju razvoja op{tine i Lokalni akcioni ekolo{ki plan, koji su bili osnova za ukupan razvoj lokalne zajednice. Me|utim, ovi dokumenti, zbog promene brojnih okolnosti u Op{tini i okruèwu i posledica ekonomske krize i lo{ih privatizacija u â~ku, nisu mogli u celosti biti primeweni, niti u predvi|enim rokovima realizovane sve aktivnosti, zbog ~ega je pro{le i pretpro{le godine pripremqena nova Strategija, uskla|ena sa istoimenim nacionalnim dokumentom, rekao je gradona~elnik. U woj su identifikovani postoje}i problemi, definisani razvojni ciqevi, na~in kako ih dosti}i, i predvi|en planiran, usmeren i ravnomeran razvoj, objasnio je Ili} i naglasio da je dugoro~no

planirawe razvoja zajednice neophodno i zbog privla~ewa donatorskih sredstava i stranih investicija. U svojstvu zamenika predsednika Saveta za lokalni ekonomski razvoj, Strategiju je odbornicima iscrpno “prikazao” Miladin Ristanovi}, ~lan Gradskog ve}a, i po{to je podsetio da je SG na svojoj 35 sednici u aprilu 2010. godine jednoglasno donela odluku o pristupawu izradi ovog strate{kog dokumenta, naglasio da su se prilikom izrade autori rukovodili osnovnim principima: ekonomski razvoj, razvoj socijalne za{tite, qudski resursi i za{tita `ivotne

sredine. Osim GU za lokalni ekonomski razvoj, u izradi su u~estvovali radna grupa, koordinacioni i tehni~ki tim, rekao je on i po{to je objasnio ulogu svih u~esnika, ocenio da je najve}a posebnost Strategije u ~iwenici da su u wenoj izradi u~estvovali “svi oni na koje se ona odnosi i kojima }e sluìti”. Podsetio je i da je na javnoj raspravi zabeleèna samo jedna primedba i da je nakon toga Gradsko ve}e u decembru pro{le godine utvrdilo predlog Strategije i uputilo ga na razmatrawe SG. Strategija odrìvog razvoja Grada â~ka izra|ena je kao jedinstven doku-

marketing 032/342-276

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ment koji “obra|uje” ~etiri oblasti: javna infrastruktura, ekonomski razvoj, dru{tvene delatnosti i za{tita ìvotne sredine, koje su izabrane po metodologiji UN, objasnio je drugi uvodni~ar dr Vlaisav Papi}, na~elnik Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, naglasiv{i da je postignuta kompatibilnost sa nacionalnom strategijom. “Strategija odrìvog razvoja je odraz lokalnih potreba i mogu}nosti, ali u skladu sa prioritetima i mogu}nostima okruèwa, iz koga se mogu crpeti dodatna podsticajna sredstva”, rekao je, pored ostalog, Papi}, naglasiv{i da su u wenoj izradi, od-

govaraju}i na upitnike, prakti~no u~estvovali predstavnici 135 relevantnih institucija, civilnog, nevladinog sektora, udru`ewa gra|ana, strukovnih udru`ewa, poslovnih subjekata, JKP... NIJE BEZVREDNA, ALI JE BESKORISNA Ovakav utisak i sliku o strate{kom dokumentu Grada, me|utim, nisu imali opozicioni odbornici, zbog ~ega je, pre nego {to su ga sa 41 glasom usvojili odbornici vladaju}e koalicije, rasprava o wemu trajala do pauze, skoro ~etiri sata. Strategija nije bezvredna, ali je beskorisna, kada je re~ o prakti~noj

upotrebqivosti u bliskom vremenskom periodu, smatra Bo{ko Obradovi} (Dveri), uveren da ona ne “uvaàva epohalne promene koje su se desile na planetarnom nivou” i da u situaciji kada je Srbija pred bankrotom, a â~ak suo~en sa velikim problemima, “papirnata strategija nema nikakvu upotrebnu vrednost za gra|ane.” Osnovna wegova kritika je {to u woj nisu utvr|eni prioriteti, {to je izostavqena porodi~na politika, zastarela kulturna politika i skandalozna zdravstvena za{tita. Ona predstavqa spisak lepih èqa, zbog ~ega je, smatra on, umesto ove “sredworo~ne strategije

POLITIKA

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

ODR@IVOG RAZVOJA GRADA ^A^KA

OKUMENT BEZ VIZIJE

razvoja, ^a~ku potrebna strategija opstanka”. Obradovi} je i pohvalio autore nekih oblasti, a prvenstveno preporuka i zakqu~aka, dela o institucionalnoj infrastrukturi, stambenoj politici, program subvencija privatnog preduzetni{tva, pomo} starim licima na selu... U strate{kom planirawu nema liste prioriteta, osnovna je zamerka i drugog odbornika Pokreta Dveri dr Milana Roganovi}a, koji smatra i da su u Strategiji nedopustivo mali i prostor i zna~aj dati zdravstvenoj za{titi i da su zanemareni privreda i marketing 032/342-276

poqoprivreda. U izradi Strategije u~estvovali su i predloìli je SG qudi iz prethodnog skup{tinskog saziva, zbog ~ega je nova vladaju}a ve}ina trebalo da je revidira, tim pre {to su rokovi za odre|ene aktivnosti istekli, smatra Mira Milinkovi} (DS) i kao osnovnu zamerku isti~e ~iwenicu da ovaj vaàn dokument nema viziju i ne sadrì prioritete kada je re~ o razvojnim ciqevima i aktivnostima. Za razliku od ovih odbornika, ~lan GV Qubodrag Grbi} je ocenio da je tokom izrade ovog dokumenta do izraàja do{la

“kreativna i inovativna dimenzija brojnih aktera koji su bili angaòvani u ovom poslu.” Mali zna~aj dat je dru{tvenoj brizi o takozvanim zapostavqenim grupama, ustvrdio je Aleksandar \enadi} (Dveri) i po{to je pro~itao pismo Udruèwa obolelih od multiple skleroze, apelovao da o tro{ku Grada i u narednom periodu bude angaòvano {est personalnih asistenata za pomo} ovim bolesnicima, kojih u â~ku ima 53, a ne 26, kako je navedeno u Strategiji. Predloèni dokument ima brojne nedostake, zbog ~ega su odbornici SNS bili u dilemi, da li da za wega glasaju, rekla je Nade`da Simovi}, {ef odborni~ke grupe ove stranke, naglasiv{i da }e je, ipak, podràti, jer smatraju da je ona okvirni dokument koji se moè dora|ivati i popravqati. Ve}i deo buxeta namewenog za poqoprivredu trebalo bi usmeriti za finansirawe zadruga i otvarawe mawih prera|iva~kih kapaciteta

za preradu vo}a i povr}a sa ovog podru~ja, predlog je Radisava Rackovi}a (Dveri), dok je Dragan Andri} (DS) tvrdwu da se dve godine kasni sa primenom Strategije, argumentovao ~iwenicom da nisu ni zapo~eti projekti koji bi trebalo da budu zavr{eni u ovoj godini, poput postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, otvarawe gradskog pozori{ta, regionalne carine... Iako i po wegovom uverewu predstavqa spisak lepih èqa, ona sadrì i neke dobre projekte u oblasti obrazovawa (racionalizacija mreè osnovnih {kola, izgradwa objekta za Regionalni centar za talente, fiskulturnih sala...) ZANEMARENI MLADI, INFORMISAWE... Strategija “nema veze sa realno{}u” i sadrì more neistinitih podataka, uo~ila je Mirjana Milenkovi} (DS) zameriv{i tvorcima {to su zanemarili mlade, nevladin sektor, informisawe, a vladaju}oj koaliciji {to nije revidirala dokument, pre nego {to je uvr{}en u skup{tinsku proceduru. Aktuelnom skup{tinskom sazivu dostavqen su materijal i predlog biv{eg Gradskog ve}a, upozorio je Stojan Markovi} (LDP), i ukazao na ~iwenicu da Strategija sadrì “gomilu neta~nih i neistinitih podataka”, da nema ni viziju,

ni jasnu metodologiju i da je, za razliku od prethodnog, u izradi ovog dokumenta u~estvovao znatno mawi broj doktora i profesora. Wegova najve}a kritika ticala se pravopisa i jezika kojim je pisana i {to nije preciziran rok “vaèwa” dokumenta, u kome bi posledwa od 435 predvi|enih aktivnosti trebalo da bude sprovedena 2031. godine. Dokument koga je pravila prethodna, i bez revizije prihvatila aktuelna vladaju}a koalicija, trebalo je da “izmesti” industrijske zone pored auto puta, a ne da ih koncentri{e u centru grada, predvidi plan zamene dotrajale kanalizacione mreè, pro{irewe gradskog grobqa, otvarawe mikro pijaca i izvore finansirawa planiranih aktivnosti, uo~io je nedostatke Strategije Dragan Biseni} (LDP). Materijal koga su obra|iva~u dostavile institucije, ustanove, JP nije obra|en u zavr{nom dokumentu, u kome su zanemarene brojne oblasti, poput energetske efikasnosti, profesionalne orijentacije u obrazovawu, mogu}nost “druge {anse”, primetio je Dragan Brajovi} (DS), oceniv{i dobrim predlog o osnivawu univerziteta u â~ku. Ideju o {irewu zasada novih sorata vo}a, trebalo bi korigovati i predvideti {irewe zasada onih sorata koje su prihvatili

proizvo|a~i i potro{a~i, sugerisao je dr Tomislav Milo{evi} (GG “Za â~ak”), predloìv{i i podizawe objekata za skladi{tewe i ~uvawe vo}a. Ako dokument nije obavezuju}i, za{to ga SG usvaja, pitao je Dmitar Popovi} (DS), insistiraju}i i na odgovoru na pitawe kako su utvr|ene kqu~ne oblasti razvoja, za{to nisu dati prioriteti po godinama i precizni izvori finansirawa. Skup{tinska ve}ina nema viziju razvoja Grada, zbog ~ega, kako je rekao Branko Lazovi} (GG “Za â~ak”), “ne moèmo da stignemo pro{lost”, odnosno vreme kada su ovda{we firme zapo{qavale skoro 45.000 radnika. Strategija u kojoj je mnogim nepotrebnim stvarima zamagqena su{tina, je spisak nerealnih o~ekivawa, smatra i Biqana Rubakovi} (Dveri) i ocewuju da ciqevi nisu strate{ki, da nema wihovih konretnih realizatora i izvora finansirawa i da je ponajboqe obra|ena oblast obrazovawa. Dokument koji bi trebalo da odredi smernice budu}eg razvoja Grada, nema viziju, konstatovala je Tawa Popovi} (Dveri), izraziv{i nevericu da novi ~lanovi GV nisu poèleli da u wega ugrade svoje stavove, predloge i u krajwem slu~aju i politiku. Strategija je ura|ena pre 11 meseci, a ne pre dve godine, ona ima i viziju i prioritete, koji }e biti realizovani odlukom o buxetu za slede}u i naredne godine, deo je odgovora Miladina Ristanovi}a. Odbornici su na posledwem zasedawu usvojili i predlog odluke o finansijskoj podr{ci u~enicima i studentima i predlog odluke o obrazovawu Komisije za planove Grada. M.N.

GRAD

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

ZAPO^ETO ASFALTIRAWE TRE]E DEONICE ULICE \OR\A TOMA[EVI]A

ZA KILOMETAR PUTA SEDAM TONA ASFALTA

osle duè pauze, radnici preduze}a “Putevi” iz Uìca nastavili su pro{log ~etvrtka radove u Ulici \or|a Toma{evi}a. Tre}a deonica ove saobra}ajnice, ~ija je rekonstrukcija zapo~eta pre skoro tri godine, bi}e kompletno presvu~ena asfaltom za petnaestak dana. To je bio povod da gradona~elnik Vojislav Ili} sa saradnicima u petak poseti gradili{te i uì~ke putare, kojima ide na ruku neuobi~ajeno lepo vreme u novembru. - Na ovoj deonice dugoj 960 metara, na dve kolovozne trake, {irine po {est i po metara, bi}e ugra|eno oko sedam tona asfaltne mase u prvom i drugom, zavr{nom sloju. Osim na ovoj, zavr{ni sloj }e biti postavqen i na drugoj deonici. Ovim radovima prethodilo je postavqawe ki{ne kanalizacije pored ulice, duìne oko dva ki-

lometra, sa ~etiri takozvana izlaza u potok “Bunkovac”. Osim kanalizacije, zamewena su i javna rasveta, niskonaponska mre`a i deo fekalne kanalizacije i vodovoda. Po zavr{etku asfaltirawa, usledi}e zanatski radovi, ure|ewe razdelnog ostrva, prikqu~ewe javne rasvete. Obaveza investitora i izvo|a~a je i da uredi sve pristupne puteve i trotoare, {irine po dva metra rekao je gradona~elnik

Ili}. Ovi zanatski radovi bi}e izvo|eni sve dok to budu dozvoqavali vremenski uslovi, tako da bi kona~an zavr{etak budu}eg bulevara trebalo o~ekivati na po~etku naredne gra|evinske sezone, najavio je gradona~elnik. On je naglasio da je ova zna~ajna investicija, koju su finansirali biv{e Ministarstvo za NIP, republi~ko preduze}e “Putevi Srbije” i Grad sa skoro 400 miliona dina-

ra, zapo~eta skoro pre tri godine: “Radovi traju du`e nego {to je prvobitno planirano, zbog brojnih problema koji su ovih godina pratili izvo|a~ke firme i nere{enih imovinsko -

ZDRAVSTVENA I POLITI^KA EDUKACIJA

“Cara” do “Proletera”. O~ekujemo da za petnaestak dana bude zavr{eno i ure|ewe Gradskog trga i na taj na~in ’zaokru`ene’ sve ve}e investicije u ovoj godini.” M. N.

„GRADAC“ SPREMNO DO^EKUJE SEZONU ZIMSKOG ODR@AVAWA ULICA I PUTEVA

DANAS I SUTRA NOVA SRBIJA U VRWA^KOJ BAWI ORGANIZUJE SEMINAR ZA MLADE

organizaciji Nove Srbije u Vrwa~koj Bawi }e danas i sutra biti odràn Seminar za mlade, koji }e, kako se o~ekuje, okupiti oko 200 omladinki i omladinaca iz svih gradskih i op{tinskih odbora ove stranke u Srbiji. Na dvodnevnom seminaru omladinsku organizaciju ~a~anskog Gradskog odbora NS predstavqa}e osam u~esnika, predvo|enih odborni~kim kandidatima na prethodnim izborima Vawom Soboqev i Marijom Kuveqi}, saop{tio je u sredu na konferenciji za novinare portparol GO NS Milan Dra{ki}. O nekim temama iz oblasti medicine, sa akcentom na principe zdravog ìvota i prevenciju alkoholizma i narkomanije, mladim “Novosrbijancima” }e govoriti prof. dr Jovan Mari}, potpredsednik stranke i prof. dr Nedeqko Manojlovi}. Drugog dana seminara u~esnicima }e se obratiti predsednik Nove Srbije i ministar gra|evine i urbanizma Velimir Ili}, a potpredsednik stranke Velimir Stanojevi} }e odràti predavawe na temu “Rad u lokalnoj samoupravi”. O pravilima timskog rada u politici u~esnicima skupa govori}e Milan Stevanovi}. Stranka je, naglasio je Dra{ki}, obezbedila prevoz, sme{taj i ishranu za sve u~e-

pravnih odnosa sa vlasnicima objekata i zemqi{ta pored puta. Bitno je da }e ona kona~no biti zavr{ena, kao {to je okon~ana i rekonstrukcija Ulice dr Dragi{e Mi{ovi}a, od

snike, koji }e, uveren je organizator, “imati puno toga novog da ~uju i nau~e.” Portparol stranke preneo je zadovoqstvo GO NS zbog toga {to je kona~no zapo~eta gradwa koridora 11, od Qiga do Preqine i to zahvaquju}i izuzetnoj organizaciji posla i anga`ovawu predsednika ove partije na funkciji ministra gra|evine i urbanizma. Slede}i korak koji }e preduzeti ministarstvo na ~ijem ~elu je Ili}, bi}e potpisivawe ugovora sa kineskom “Eksim bankom” o obezbe|ewu kredita od 850 miliona evra za gradwu koridora 11 i popre~nog auto-puta PojatePreqina, najavio je Dra{ki}. Govore}i o ostalim aktivnostima predsednika, on je podsetio da je lider NS pro{le sedmice u~estvovao i na Investicionom forumu u Minsku i sastao se sa predstavnicima Vlade Belorusije. U susretu sa novinarima portparol lokalne NS izrazio je veliko nezadovoqstvo svih ~lanova stranke, povodom skandalozne odluke Ha{kog tribunala da oslobodi hrvatske generale Gotovinu i Marka~a, ~ime je potvr|eno da je “ Tribunal u Hagu samo puko oru|e EU i SAD u ispuwavawu wihovih politi~kih ciqeva na Balkanu”. M. N.

NABAVQENO 300 TONA SOLI osledwe lepe dane ove jeseni JP “Gradac” i izvo|a~i koje je ono angaòvalo na odràvawu gradskih ulica i puteva, maksimalno koriste za popravku kolovoza i krpqewe udarnih rupa, {to bi trebalo da olak{a predstoje}e zimsko odràvawe. Ukoliko vremenske prilike budu pogodovale izvo|a~ima, do kraja gra|evinske sezone bi}e rekonstruisano i nekoliko trotoara na gradskom podru~ju, najavquje Milo{ êkanovi}, {ef slu`be za investicije i nadzor u JP “Gradac”. Kao i prethodnih, i ove godine ovo JP je blagovremeno obavilo sve pripreme i za zimsko odràvawe, kaè êkanovi}: “Sproveli smo postupak javne nabake i kupili 300 tona soli, {to je dovoqno za odràvawe tokom ~itave zime. Osim toga, na javnom oglasu izabrani su izvo|a~i radova: preduze}e “Transport Pridvorica” }e ~istiti sneg i led sa odre|enog broja

puteva i ulica, dok }e oko 140 kilometara saobra}ajnica odràvati mr~ajev~ko JP “Moravac”. Na ~i{}ewu javnih povr{ina u gradu bi}e angaòvana i ovda{wa javna preduze}a “Komunalac” i “Vodovod”, kaè êkanovi}, uveren da }e, imaju}i u vidu dosada{we iskustvo nalogodavca i spremnost izvo|a~a, predstoje}a zima prote}i bez ve}ih problema i “zavejanih” i ledom okovanih ulica, trotoara i seoskih puteva. Za ovogodi{wi program zimskog odràvawa JP “Gradac” je, ina~e, predvidelo 20 miliona dinara. [ef slu`be êkanovi} smatra da }e ta suma biti dovoqna da pokrije tro{kove nabavke soli i angaòvawa izvo|a~a, tim pre ako se zna da je lane, kada je zima bila izuzetno te{ka i nepovoqna, potro{eno ne{to vi{e od sume planirane za predstoje}u sezonu. M. N.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

PRONA\EN KOKAIN olicijski slu`benici Policijske uprave u â~ku odredili su meru zadràvawa Borku A}imovi}u (1985) iz Gorweg Milanovca, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga. Po nalogu istra`nog sudije Vi{eg suda u â~ku policija je u subotu, u popodnevnim satima, u Gorwem Milanovcu, izvr-

{ila pretres stana i drugih prostorija osumwi~enog, kao i pregled wegovog putni~kog motornog vozila „audi A 6“. Tom prilikom prona|eno je i zapleweno oko 85 grama pra{kaste materije za koju se sumwa da je opojna droga kokain. Osumwi~eni Borko A}imovi} je, uz krivi~nu prijavu, priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u ^a~ku.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

OBRAZOVAWE

POVODOM DANA TEHNI^KOG FAKULTETA

PROMOVISANI DIPLOMIRANI STUDENTI Zakora~ili smo u promene, èlimo da se smawi vreme i pove}a kvalitet studirawa, kazao je na prigodnoj sve~anosti, povodom 37. godi{wice TF-a, dekan Jeroslav @ivani} ave}i se obrazovawem, nau~no - istraìva~kim radom i transferom znawa, â~anski fakultet, rekao je @ivani}, ispuwava sva tri uslova neophodna za opstanak visoko{kolske ustanove u dana{wem vremenu. êstitaju}i studentima i profesorima praznik, prorektor Univerziteta u Kragujevcu Branislav Jeremi} je naglasio da ~a~anski fakultet, sa zna~ajnim brojem dobro osmi{qenih studijskih programa, pred-

stavqa jedan od stubova velike porodice koju ~ini ovaj univerzitet. On je ustvrdio da studirawe tehnike predstavqa dobar izbor, jer “do kvalitetnog kadra u ovoj oblasti te{ko dolazi, a nema dana da Fiat ne traì mlade inèwere”. Po re~ima gradona~elnika Vojislava Ili}a, diplomci ovog fakulteta prepoznatqivi su ne samo u â~ku ve} i celoj Srbiji, kao dobri stru~waci u privredi, profesori i menaxeri u vlastitim preduze}ima. U ime Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, profesor Zoran Lazarevi} je ~a~anskim kolegama poèleo da i daqe {koluju dobar inèwerski kadar. U protekloj {kolskoj godini na osnovnim studijama diplomu su stekla 303 studenta, a dekan je ovom prilikom promovisao i 94 diplomca na master studijama i

pet magistara nauka. Gordani Renduli}, studentu generacije, koja je studije industrijskog

menaxmenta zavr{ila sa prose~nom ocenom 9,67, pripala je nagrada iz Fonda “Prof. dr Mi-

POBRATIMILI SE ROMSKI OBRAZOVNI CENTAR IZ ^A^KA I [KOLA ZA ROMSKU DECU IZ KELNA

ÂÂNSKI PRIMER DOBRE PRAKSE U NEMA^KOJ ahvaquju}i dopisnicima koji su “poslali” u svet brojne informacije o radu Romskog obrazovnog centra “Bibija}e ~ave” u â~ku, uspostavqena je saradwa izme|u ove ustanove i [kole za romsku decu “Amaro Ker” iz Kelna, koja je nedavno krunisana bratimqewem. Tim povodom, a na poziv Udruèwa Roma iz ovog nema~kog grada, Miroslav Mitrovi}, koordinator ovda{we {kole, koja, naàlost, ve} dve godine ne radi, boravio je dve sedmice u Kelnu i odrào nekoliko seminara i predavawa o dopunskoj nastavi za romske |ake. Slede}i primer na{e “dobre prakse” i u {koli u Kelnu je na istim principima organizovana dodatna nastava za u~enike romske nacionalnosti koji postiù slabije rezultate u u~ewu, kaè Mitrovi}, ali izraàva i àqewe {to je, za razliku od ~a~anskog projekta koga Grad vi{e ne podràva, iza nema~kog “stala dràva”: - Za oko 120 dece koja poha|aju dopunsku nastavu, obezbe|ena su tri kombi vozila koja prevoze decu od ku}e do {kole i po jedan obrok dnevno. Osim profesora, sa wima radi deset pedagoga i psihologa. Za razliku od na{eg centra u kome su nastavnici pomagali |acima da savladaju gradivo koje nisu uspeli da nau~e u {kolama, u obrazovnom centru u Kelnu mali Romi su podeqeni u dve grupe, od sedam do devet i od devet do 11 godina. Posle jednogodi{we obuke, u zavisnosti od uspeha, bivaju ukqu~eni u “redovne” {kole. Iako {kola u Kelnu ima mnoge prednosti, Mitrovi} smatra da je lo{e to {to je ona prakti~no pre-

tvorena u geto, jer nastavu u woj poha|aju samo mali Romi, za razliku od ovda{weg Obrazovnog centra. Kroz wega je, nagla{ava on, za 10 godina pro{lo 350 u~enika, od kojih je bilo 40 odsto srpske i 60 odsto romske de-

kuvare, bankare, ekonomiste, in`ewere, ali da ve}ina, na`alost, posao i sigurnu egzistenciju nije obezbedila u svom gradu, nego po ~itavom svetu. Osim sa srpskim, Mitrovi} se sa-

ce. Bez obzira na to {to nisu imali mogu}nost da se i na taj na~in vi{e integri{u u sredinu, Romi u Nema~koj, me|u kojima je veliki broj iz Srbije, su zadovoqni, jer su na ovaj na~in wihova deca “sklowena sa ulice i na neki na~in za{ti}ena od mnogih poroka”, pri~a Mitrovi}. Nadle`ni iz nema~kog centra, osnovanog pre desetak godina, nemaju informacije o sudbini i daqem `ivotnom putu dece koja iza|u iz wega. Nasuprot tome, koordinartor {kole “Bibija}e ~ave” sa ponosom i kao primer dobre prakse isti~e da je nekoliko dece, koja su na dopunsku nastavu krenula u prvom i drugom razredu, “izraslo” u vrsne

stajao i sa nema~kim Romima Sintima i sa wima, kaè, najvi{e razgovarao o nekim predrasudama koje oni imaju o svojim sunarodnicima iz drugih zemaqa. Bilo je re~i i o tamo{woj socijalnoj politici i za{titi ugroènih kategorija stanovni{tva, koja u pojedinim segmentima, podse}a Mitrovi}, sadrì i wegove predloge da bi i dràva i lokalna zajednica trebalo da obezbede posao za socijalno ugroène, a sposobne gra|ane i da ih, ukoliko ga odbiju, skinu sa evidencije Centra za socijalni rad i humanitarnih ustanova. M. N.

livoje Uro{evi}”. Fakultet je nagradio i najuspe{nije diplomce ostalih profila: Sawu Puzovi} (9,67) najboqeg svr{enog studenta inèwerskog menaxmenta, Nenada Vukosavqevi}a (9,35) koji je diplomirao na preduzetni~kom menaxmentu, Dragana ]etenovi}a (9,16) svr{enog studenta elektroenergetike, Milana Tomi}a (9,14) sa smera “ra~unarska tehnika” i Filipa Radovi}a (8, 97), diplomca sa najve}om prose~nom ocenom na studijskom programu “informacione tehnologije” i \or|a Bawevi}a ( 8,77), najuspe{nijeg na smeru “tehnika i informatika”. Preduze}e “Elektroinèwering” iz â~ka nagradilo je Du{ana Pre{evi}a (9,19), studenta tre}e godine elektroenergetike. E. V.

STANIMIR MINI] IZ DOWE TREP^E, DOBITNIK DVE MEDAQE NA FESTIVALU RAKIJE U OBRENOVCU

ZLATNE RAKIJE,

REZULTAT QUBAVI a nedavno odrànom êtvrtom festivalu rakije u Obrenovcu, Stanimir Mini} iz Dowe Trep~e, u èstokoj konkurenciji me|u 98 izlaga~a, osvojio je jo{ dve nagrade, Zlatnu medaqu za rakiju od {qive i Zlatnu medaqu za rakiju od kru{ke viqamovke. - Ove godine sam u~estvovao na svim sajmovima i na svakom sam dobijao zlatne medaqe, u Novom Sadu, Kwaèvcu, Ose~ini, Topoli i nedavno u Obrenovcu. Samo u ovoj godini dobio sam 10-12 medaqa - kaè Mini}. Gra|evinac u penziji, proizvodwom rakije po~eo je da se bavi iz hobija, po~etkom 80-ih godina. Od 2005. godine na svim me|unarodnim sajmovima, uzorci iz “Mini}eve ku}e rakije” dobijaju visoke ocene, odnosno zlatne ili velike zlatne medaqe, kao i titule “{ampion kvaliteta”. - U po~etku se nisam nadao visokim rezultatima, a onda su po~ele da se niù nagrade jedna za drugom. U na{oj ku}i se radi danono}no, jer se na me|unarodnim sajmovima ne mogu izlagati stare, ve} samo nove vrste rakije. Pored toga, kompletiramo i Muzej rakije. U Muzeju imamo rakiju od {qive proizvedenu 1941, do ovogodi{we proizvodwe - ponosno kaè Mini}. On isti~e da su i zlatne medaqe sa Festivala rakije u Obrenovcu jo{ jedna potvrda da “ako se ne{to radi iz qubavi, rezultati ne mogu izostati”. N. R.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

NACRT ZAKONA O PODSTICAJIMA U POQOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU NA JAVNOJ RASPRAVI U Â^KU Zakon }e omogu}iti svim poqoprivrednicima da dugoro~no planiraju svoj posao i da znaju kakav ih nivo i vrsta podsticaja o~ekuju na duì vremenski period. Ciq ministarstva je stabilan agrarni sistem u dru{tvu, pronalaèwe inostranih strate{kih partnera za investicije, kao i partnerstvo svih poqoprivrednih proizvo|a~a sa dràvom. @elimo da kona~no imamo dugoro~nu, stabilnu i predvidqivu agrarnu politiku, rekao je Danilo Golubovi}, dràvni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede, na javnoj raspravi u â~ku. a javnoj raspravi o Nacrtu zakona o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju, odrànoj pro{log ~etvrtka u Institutu za vo}arstvo, proizvo|a~i i predstavnici stru~nih slu`bi, ustanova i Grada, sugestijama, predlozima i primedbama dali su svoj doprinos, kako bi uskoro dobili {to boqi zakon. - Smatram da je nacrt zakona odli~an. Naravno, pretrpe}e neke izmene. U kona~nom nacrtu bi}e prihva}ene dobre sugestije proizvo|a~a i stru~nih slu`bi. Osnovni ciq najavqenog Zakona je da omogu}i svim poqoprivrednicima da dugoro~no planiraju svoju proizvodwu i da znaju koju vrstu podsticaja mogu da o~ekuju na duì vremenski period - izjavio je Vlade Mili}, zamenik predsednika SG. U novijoj istoriji

poqoprivrede Srbije ovo je prvi zakon koji }e dugoro~no i transparentno definisati i predvideti mere agrarne politike. Ciq Ministarstva poqoprivrede je da se ubudu}e u Srbiji vodi agrarna politika, a ne politika o agraru, istakao je Danilo Golubovi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede: - Upravo je EU u analizi kretawa Srbije ka evropskim integracijama dala dve ozbiqne zamerke: nepostojawe strategije poqoprivrede i dono{ewe ad-hok mera. @elimo da kona~no imamo dugoro~nu, stabilnu i predvidqivu agrarnu politiku. @elimio da buxetski okvir 2013. godine bude po~etna faza kori{}ewa ovog zakona u praksi. Da li je ovaj period javne rasprave kratak? Jeste, ali mi vi{e nemamo vremena. Konkretno ovaj zakon

DUGORO^NA, STABILNA I PREDVIDQIVA AGRARNA POLITIKA

defini{e sve mere koje su ve} bile u primeni, samo su sada stavqene na jedno mesto i u zakonski okvir, zatim minimalne iznose podsticaja, kao i pred-

malne iznose propisuje Vlada Republike Srbije za svaku buxetsku godinu, â&#x20AC;&#x153;oslawaju}iâ&#x20AC;? se na ovaj i na Zakon o buxetu RS, istakao je Golubovi}.

privredna gazdinstva koja su upisana u registar. Za poqoprivrednike je bitno da sredstva subvencije ne mogu biti predmet sudskog izvr{ewa. Uvodi se sistem modaliteta, odnosno oni koji imaju vi{e, vi{e }e vratiti u poqoprivredu. Bi}e formiran poseban fond za razvoj poqoprivrede. Dajemo podsticaje koji su postojali i ranije, ali su sada jasno definisani. Mo`e se re}i da su ovim zakonom mo`da najvi{e dobili sto~ari, {to je sasvim opravdano, jer su i najvi{e {tete pretrpeli u proteklih dvadesetak godina. Mere podsticaja sto~arstva su obimne i raznolike, a po prvi put ovim zakonom su obuhva}ena i p~eliwa dru{tva koja }e dobiti 500 dinara po ko{nici - rekao je, izme|u ostalog, Danilo Golubovi}. Prema wegovim re~ima, ovaj zakon }e ispo{tovati

vidqivost aspekata rada i ulagawa u poqoprivredu, obja{wava Golubovi}. Zakon ure|uje vrste podsticaja, na~in raspodele, korisnike, uslove za ostvarivawe prava, obaveze korisnika, minimalne iznose, registar podsticaja poqoprivrede u ruralnom razvoju i kontrolu kori{}ewa. Ovaj zakon propisuje minimalne iznose podsticaja. Maksi-

- @elimo da ubudu}e postoji jedinstvena evidencija o podsticajima, da bude transparetna, da se ta~no zna ko je, {ta i koliko dobio. Kona~no }emo mo}i sredworo~no i dugoro~no da planiramo poqoprivredne aktivnosti. Vrste podsticaja su direktna pla}awa, mere ruralnog razvoja i posebni podsticaji. Korisnici podsticaja su porodi~na poqo-

komercijalne, socijalne i aspekte o~uvawa `ivotne sredine. Socijalni aspekti bi}e ispo{tovani podelom na komercijalna i nekomercijalna gazdinstva. Pored toga, bi}e uvedena i kategorija - atipi~na poqoprivredna podru~ja, koja po zakonskim i prirodnim aspektima nisu pogodna za intenzivnu poqoprivrednu proizvod-

Danilo Golubovi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede

wu, ali se mogu podsta}i neka druga wihova svojstva, tako da }e nosioci gazdinstava dobijati odre|eni deo subvencija, kako bi ostali da ìve na planinskim ili grani~nim podru~jima. - Finansirawe ruralnog razvoja po~elo je 2004. godine. Za ove mere se trenutno izdvaja 20 odsto subvencija, dok su 80 odsto direktna pla}awa. Dobra stvar je {to }emo u okviru ruralnog razvoja imati takozvani lider projekat, koji }e podsticati definisawe strategije ciqeva lokala i wihovo sprove|ewe - napomiwe dràvni sekretar. Golubovi} smatra da }e uvo|ewem ovih aspekata ruralnog razvoja i podsticaja uop{te, na{i poqoprivrednici kona~no mo}i da planiraju svoje aktivnosti, da znaju gde da usmeravaju svoja sredstva i {ta èle da ostvare u

poqoprivredi, a resorno ministarstvo }e biti transparentnije. Ukoliko ovaj zakon bude efikasan i na terenu, dove{}e do pove}awa konkurentnosti srpske poqoprivrede i po{tovawa svega {to EU tra`i na na{em putu ka u~lawewu, kako bismo mogli u {to ve}em obimu da koristimo evropske fondove, zakqu~io je Danilo Golubovi}. N. R.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

PRVA HUMANITARNA AKCIJA „Â AKTIVISTA” I „ÂÂNSKOG GLASA”

POD SLOGANOM

„KAD SI SLOBODAN BUDI HUMAN” Projekat “[ta sve moèmo u slobodno vreme?” realizuje UG “Grupa Proces”, u saradwi sa pet medija u Srbiji, a finansira Ministarstvo omladine i sporta ro{le subote, grupa mladih “Â aktivisti” i redakcija “â~anskog glasa”, u svojim prostorijama, u Bulevaru oslobo|ewa 37, organizovali su kreativnu radionicu za dvadesetoro dece iz socijalno ugroènih porodica i uru~ili im poklon paketi}e. “Â aktivistima” i “Glasu” su se u ovoj humanitarnoj akciji pridruìli mladi iz Kola srpskih sestara i Crvenog krsta, Izdava~ka ku}a “P~elica” i Turisti~ka

organizacija â~ak. Lokalna akcija “Kad si slobodan budi human” je deo projekta “[ta sve moèmo u slobodno vreme?”, koji finansira Ministarstvo omladine i sporta, a sprovodi Udruèwe gra|ana “Grupa Proces” iz Beograda u saradwi sa pet medija u pet gradova u Srbiji, me|u kojima je i na{ list. Razli~ite na~ine provo|ewa slobodnog vremena grupa mladih aktivista dva meseca promovi{e i kroz tekstove koje

objavquje u “Glasu”. Pozdravqaju}i decu i wihove roditeqe, glavna i odgovorna urednica “â~anskog glasa” Gordana Domanovi} istakla je da je ova humanitarna akcija jedan od plodova vi{egodi{we saradwe sa UG “Grupa Proces”, kao i da }e biti samo prva u nizu koje }e redakcija i “Â aktivisti”, nezavisno od u~e{}a u ovom projektu, realizovati u narednom periodu: - U tome da nastavimo da zajedno organizujemo sli~ne akcije ohrabrili su nas mladi koji su odlu~ili da kada su slobodni promovi{u solidarnost me|u svojim vr{wacima. Zahvaqujemo se i svim â~anima koji su doneli ode}u za na{e male drugare i koji }e nam, nadamo se i

ubudu}e pomagati da ih na sli~an na~in obradujemo. Naravno, puno su nam pomogli i nadle`ni iz Centra za socijalni rad, od kojih smo dobili spisak mali{ana. @eqa nam je bila da ovo bude za sve nas jedan radostan dan, a nasmejana lica qudi i dece oko nas najboqe nam govore da smo u tome i uspeli. Deci su se predstavili i “^A aktivisti”: Milena, Sa{a, Nata{a, Mirjana,

Nenad, Jelena… - Pre dva meseca prijavili smo se na konkurs koji je iza{ao u “^a~anskom glasu” i tako je sve po~elo. U po~etku nismo bili sigurni kakvu akciju da organizujemo, ali i vreme u kome `ivimo i te{ka materijalna situacija velikog broja porodica uticali su da odlu~imo da medijski promovi{emo humanitarne aktivnosti kao na~in provo|ewa slobodnog vre-

UTISCI RODITEQA Sla|ana: - Ovakve akcije su dobre, a posebno je dobro pomagati deci koja nemaju ba{ mnogo. Bilo je lepo organizovano i deca su bila sre}na. Moje dete je prvi put dobilo neki paketi}. Marijana: - Majka sam petoro dece, a va} tri godine sama brinem o wima. Jedino nam poma`e Centar za socijalni rad. Prijatno sam iznena|ana ovom humani-

mena. Puno toga smo nau~ili za ovo kratko vreme, a imamo i `equ i podr{ku da i ubudu}e organizujemo sli~ne akcije. Danas svim mladim qudima {aqemo poruku da kada su slobodni budu humani - rekla je Milena Milutinovi} u ime “^A aktivista” i drugih mladih qudi koji su se pro{le subote okupile da se raduju zajedno sa Sr|anom, Na|om, Ka}om, An|elom, Milanom…

tarnom akcijom. I Kolo srpskih sestara deci poklawa pakete za Novu godinu i Bo`i}, ali ovako, bez povoda, niko nas nije pozvao. Vaqalo bi da ima vi{e ovakvih akcija, ne samo zbog mene i moje dece, nego i zbog ostalih roditeqa i dece kojima je potrebna pomo}. @ikica: - Humanitarna akcija je bila odli~no organizovana. Imam troje dece i smatram da je potrebno vi{e ovakvih akcija. Deca su u`ivala u programu i ambijentu koji je bio ba{ u skladu sa wihovim godinama.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

„LASTA” OTVORILA TURISTI^KU AGENCIJU U ^A^KU

PROBUDITI KONKURENCIJU

aobra}ajno preduze}e “Lasta” otvorilo je ovih dana turisti~ku agenciju i u â~ku. Tim povodom odràna je u sredu, u Domu kulture, prezentacija Lastine turisti~ke ponude. - â~anima }emo ponuditi isto {to i klijentima u drugim gradovima u kojima imamo svoje poslovnice. Prodava}emo turisti~ke aran`mane, organizovati |a~ke ekskurzije, vikend aran`mane... Prodava}emo me|ugradske i avio karte - ukratko je predstavila delatnost PR menaxer “Laste” Ana Petrovi}. Ona je podsetila i da je firma u kojoj radi ve} sara|ivala sa â~anima. Vodili su na ekskurzije |ake Gimnazije i Medicinske {kole. - â~anima }emo ponuditi isto {to i Beogra|a-

nima, udoban i bezbedan prevoz. Klijentima koji kod nas kupe karte za bilo koju destinaciju u Evropi obezbedi}emo besplatan odlazak do Beograda i povratak ku}i. Turisti~ka ponuda u ^a~ku je trenutno u blagom

padu. Poku{avamo da joj damo injekciju i da poteramo konkurenciju da vi{e radi i nudi povoqnije aran`mane - rekao je Neboj{a Mirovi}, direktor turizma u “Lasti”. Kao povoqniju ponudu, on je pomenuo aran`man za

Be~ 20. i 26. decembra, novogodi{we ture u Istanbul, Budvu, Atinu... ^a~ane }e, prema Mirovi}evim re~ima, prevoziti

autobusi koji nisu stariji od tri godine. On napomiwe i da u inostranstvo odlaze samo vozila novije proizvodwe.

“Lasta” bi uskoro ^a~anima mogla da ponudi jo{ jednu pogodnost, jeftiniji prevoz do Beograda. Z. J.

RESTORAN „MOJA LUKA”

NIVO I BEZ „KLEMPE”

a mnoge posetioce koji se prvi put tu na|u, restoran “Moja luka” u Parmencu je pravo otkrovqewe. Malo carstvo odmora i dobre hrane. Prvi utisak ostavqa kameni mosti}, izgra|en po uzoru na vi{egradski, okrugli sat na

predwoj strani mosta, koji pokazuje ta~no vreme, mladi kestenovi, velika ba{ta i restoran na vodi. Leti gosti uglavnom provode vreme napoqu u ba{ti, a zimi je idealno za {etwu i otkrivawe novih sadr`aja. Od kamena su izgra|eni i ribwak, podzida ispod dva razli~ita drve-

ta koja rastu iz jednog korena, bukvu i grab i jo{ pone{to. U blizini je i ~esma sa zdravom pija}om vodom. Na prvi pogled restoran izgleda kao neko skriveno pristani{te ili svetionik. Lokal je na vodi, stoji na tri stuba i svaki detaq ima neku simboliku.

- Sve ovde od ba{te do restorana je ru~ni rad, mog oca, majke i mene. Svaki deli} cementa ili {odera je pro{ao kroz na{e {ake, a sami smo izgradili i uredili i unutra{wost. Unutra{wu dekoraciju smo bazirali na doma}oj radinosti. Tu je dosta predmeta koje sam uzeo od

bake, o~eve majke - pri~a Ivan \uki}, vlasnik restorana “Moja luka”. Rusti~an ambijent i intimni prostor karakteristi~ni su i za prizemqe i za gorwi sprat wegovog restorana. Jedan sto je i pored stare pe}i, koja greje “kao luda”. Restoran je za mawa po-

rodi~na slavqa, do tridesetak qudi, pravo mesto za goste koji ne vole tarapanu. Tako }e funkcionisati dok ne bude pro{iren. Mir posetilaca ne}e naru{iti ni konobari, koji samo rade svoj posao. Sve wih usluì}e Ivan i wegova majka. - “Moja luka” nije, kako je danas moderno re}i, projekat za zaradu na brzinu. Da smo to hteli, sagradili bismo je pored magistrale. Pitaju me ~esto i za{to nemamo sobe. Ja nisam hteo motel, nego da sagradim mali, porodi~ni ambijent, sigurno mesto za odmor i gastronomski uìtak - kaè Ivan. Ono {to mnoge privla~i u wegov restoran, osim ambijenta i intimne atmosfere, su i cene. Ve}a slavqa u “Mojoj luci” napla}uju {est i po evra po osobi. Jelovnik sastavqaju po dogovoru sa organizatorima veseqa. Kilogram ro{tiqa je oko 700 dinara. Sve vrste salata su 80 dinara... Nisu skupa ni pi}a, kafa sa ratlukom i vodom je 40, ~aj 35 dinara. Tu je “Mala luka”, blizu. Sa magistrale levo pored mesne kancelarije u Parmencu i opet, slede}e skretawe levo. Z. J.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

SELO

PIJA^NI BAROMETAR

U POSETI VO]ARU IZ TRNAVE

ZNAWE IMAWE

POVR]E krompir 30 - 60 dinara pasuq 220 - 500 paprika 60 - 100 paradajz 50 - 100 krastavac 50 - 100 brokoli 130 - 150 rotkva 40 - 60 tikvice 150 kupus 15 - 25 karfiol 30 - 40 per{un 20 {argarepa 40 - 70 cvekla 50 - 70 prokeq 200 - 250 zelena salata 20 - 30 spana} 100 - 120 praziluk 50 - 60 crni luk 50 - 60 mladi veza 30 beli luk 300 - 400

Porodica Milisava Mila Vujovi}a iz Trnave iskqu~ivo se bavi poqoprivredom. Obra|uju ukupno 12 hektara zemqe, {to svoje, {to pod zakupom. Tajna uspeha ove porodice je u stalnom usavr{avawu, koje ide u korak sa zahtevima savremenog poqoprivrednog tr`i{ta.

epe novembarske dane poqoprivrednici bukvalno “grabe”, kako bi {to vi{e jesewih poslova obavili pre zime. Zato nas ne iznena|uje kada nam predloè da wihovo doma}instvo posetimo u popodnevnim satima, kada padne mrak. Ali, veliki uspe{ni proizvo|a~i i u ve~erwim satima imaju previ{e obaveza, zbog ~ega je i na{a ekipa posetu porodici Vujovi} iz Trnave odlagala nekoliko puta. Kona~no, pro{log petka, usaglasismo termine. Silvana, supruga Milisava Vujovi}a, {armantno se osmehuju}i, poèlela nam je dobrodo{licu. I odmah saznajemo da, pored aktuelnih poslova u vo}waku, generalno sre|uju i ku}u, jer slave Aran|elovdan. Naravno, sve blista. Sa qubaznim doma}inom zapo~iwemo pri~u o raznim kulturama koje gaji. Mile kaè, sva{tari, jer se bavi proizvodwom krompira, luka, paradajza, a posebno vo}arstvom. Od vo}a najvi{e gaji jabuke, nektarine, {qive, kru{ke i jagode. - Da bi moglo da se zaradi i ìvi od bavqewa vo}arstvom, potrebno je mnogo vremena i ulagawa. Upravo zbog velikih ulagawa, moramo da sva{tarimo, da gajimo i druge kulture. Vi{e od pola vo}waka je u rodu, ali imamo i mnogo mladog zasada. Najvi{e je jabuka, oko ~etiri hektara i to razli~itih sorti:

ajdare, zlatni deli{es, jonagold... Imamo hektar i po nektarina, {qiva oko 60 ari, kru{ke smo posadili na dva hektara i 70 ari. Sa nektarinom bih smeo da “iza|em” na svako trì{te, jer je na{e podnebqe za vo}e odli~no. Pod jagodama imamo 50 ari. Ako èlite profesionalan zasad jagoda, neophodna su velika ulagawa, ali ova vo}ka je i najisplativija, jer dràva za sertifikovani sadni materijal daje 100 odsto subvencije. Naravno, treba ispo{tovati odre|ene uslove, na primer, minimalna povr{ina zasada mora da bude 30 ari, a podrazumeva se da je neophodna uredna papirologija i dokumentacija o sadnom materijalu - obja{wava na{ sagovornik i nagla{ava da je bitno znati “gde, {ta uspeva”. Na primer, jabuke ra|aju na parcelama koje su na zapadnoj strani, a isto~ne povr{ine su pogodne za nektarine, jer je ko{ti~avo vo}e podlo`no truleì i “voli” mesta gde ima dosta sunca, navodi Milisav. Paradajz sade od {est do osam hiqada pari, na povr{ini od oko 50 ari, kako koje godine. Ponekad povr}e prodaju kod ku}e, a kada nema kupaca sa korektnom cenom, ~esto i na kvanta{koj pijaci. Vujovi}i imaju kamion i kombi, pa im nije problem da robu odvezu na pijac, a snabdevaju i velike magacine {irom Srbije. Da bi olak{ala i unapredila proizvodwu, ova porodica pored tri traktora, poseduje i svu

neophodnu mehanizaciju za vo}e i povr}e. Osim supruge Silvane i majke Stane, Milu pomaù i sinovi, {kolarci Radivoje i Velizar. Sezonske radnike, kao i svi veliki proizvo|a~i, Vujovi}i angaùju po potrebi. Doma}in nas podse}a koliko je ovogodi{wi dug period bez ki{e, sa veoma visokim temperaturama, uticao na kvalitet i rod svih vo}nih vrsta. Zato se, kaè, maksimalno trude da sve {to zasade odmah “pokriju” protivgradnom mreòm i sistemom za navodwavawe. Naàlost, mnogo zasada vo}a u Srbiji nema sistem za navodwavawe niti protivgradnu mreù, tako da se u ovakvim uslovima stabla iscrpquju, u mladim zasadima se su{e, a kod jagodastih vo}nih vrsta, koje imaju plitak korenov sistem, su{ewe je posebno izraèno, kaè Milisav, isti~u}i da dràva proizvo|a~ima mora najvi{e da pomogne ba{ u segmentu navodwavawa. - Mi smo vodu obezbedili. Bu{ili smo pet dubin-

skih bunara. Tako|e je veoma va`no obezbediti i mreù, da bi proizvo|a~ maksimalno smawio rizik i bio siguran u {ta ulaè. Ovo su mo`da najva`nije stavke, ali vi{e puta sam ponovio da su ulagawa velika, po~ev{i od same sadwe. Skup je sadni materijal, jer ho}emo dobru sertifikovanu sadnicu. Ukoliko èlimo kvalitetan proizvod, za dobar zasad i mogu}nost da stabla lak{e podnesu nepovoqne vremenske uslove va`ne su i druge mere, poput |ubrewa, rezidbe, za{tite, suzbijawa korova... I osigurawe vo}waka je velika sigurnost za seqaka - napomiwe Mile. Na{ sagovornik je i ~lan Udruèwa “â~anska jabuka”, u ~ijoj hladwa~i posledwe tri godine skladi{ti robu, uglavnom sezonsko vo}e. Hladwa~a je, kako kaè, odli~na za vo}e, pogotovu za skladi{tewe nektarine. Milisav podse}a da je za svako vo}e va`no odrediti pravo vreme berbe, {to zavisi od namene i osetqivosti plodova, du-

ìne transporta, mogu}nosti i na~ina rashla|ivawa. Vo}e Vujovi}a se i posredstvom ovog udruèwa plasira i na ruskom i na doma}em trì{tu. Na kraju, Mile nagla{ava da su za dobru i uspe{nu proizvodwu neophodni znawe i iskustvo. Sa nekoliko vo}ara je pro{le godine posetio Italiju, gde je video mnoge savremene vo}wake, ali i puno nau~ino iz oblasti vo}arstva. Isti~e da proizvo|a~i i dràva moraju zajedno da se bore za dobar kvalitet proizvoda i za trì{te. Smatra da proizvodwa mora da bude jeftinija i pobornik je subvencija, koje koristi od 2006. godine, kada je i registrovao doma}instvo: - De{avalo se da moj zahtev odbiju, ali ja sam bio uporan. U svemu treba biti uporan, kao i u svakom drugom poslu. Upornost je, kaù, nasledna, pa svoje ume}e prenosi i na decu. Ko voli poqoprivredu i ko ho}e da radi sigurno moè imati koristi, jer, priznali ili ne, ipak, najva`nija je materijalna strana, isti~e Milisav, dodaju}i sa zadovoqstvom da su se i wegovi roditeqi bavili poqoprivredom, ~ime “opravdava” i svoju qubav. Porodica Vujovi}, osim {to je primer uspeha, svojim znawem i odnosom prema poslu, doprinosi i ukupnom razvoju na{eg kraja. N. R.

VO]E suve {qive 250 - 350 jabuke 30 - 100 kru{ke 70 - 120 duwe 60 - 80 gro`|e 120 - 130 ju`no vo}e 140 - 400 orasi 800 - 1.000

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 100 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 400 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 400 - 900 suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 180 - 210 prasi}i 170 - 180 ovce 110 - 120 jagwad 200 - 220 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

RIBA {aran 380 pastrmka 435 fileti soma 279 tolstolobik 285 sve`i som 615

SELO

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

SAVETI STRU^WAKA

ZIMSKI TRETMAN OKSALNOM KISELINOM K rajem novembra i po~etkom decembra stvaraju se idealni uslovi za zavr{ni tretman protiv varoe. Za ovaj tretman potreban uslov je da u ko{nici nema legla, a da dnevne temperature budu od +3 do +10 stepeni Celzijusa. Oksalna kiselina dolazi u obliku kristala koji sadrè dva molekula kristalne vode. Vrlo dobro se rastvara u vodi, alkoholu, a slabije u etru. Industrijski se moè dobiti iz prirodnih sirovina ili sintezom. Iz prirodnih sirovina se dobija iz celuloze (drveta) zagrevawem. Kupuje se iskqu~ivo u veterinarskim apotekama, u originalnom pakovawu. Poèqno je da datum proizvodwe bude {to skoriji, mada joj je zvani~ni rok trajawa tri godine. Po dru{tvu se potro{i oko jedan gram, mo`da ne{to vi{e kod najja~ih dru{tava (do 1,5 grama), pa neka to bude orijentir koliko treba da kupite. Predstavqamo samo jednu metodu primene takozvano nakapavawe. Priprema rastvora: Odmeriti 600 mililitara destilovane vode i pome{ati sa 600 grama {e}era. Nakon me{awa, dobi}emo pribli`no jedan litar sirupa. Sirup zagrejati na temperaturu tela, tj. izme|u 35 i 40 stepeni Celzijusovih. Potom sipajte sirup u plasti~nu fla{u od PET ambalaè, ili u fla{u od stakla zapremine dva litra. Na grli} fla{e stavite suv levak i u wega naspite 35 grama oksalne kiseline. Ina~e, oksalna kiselina je u kristalu, veoma nalikuje {e}eru, a veli~ina kristala varira od proizvo|a~a do proizvo|a~a. Veli~ina kristala uop{te nije bitna. Bitno je da je {e}erni sirup topao. Kada kristali oksalne kiseline propadnu kroz levak u fla{u, zatvorite je i sna`no mu}kajte sve dok vi{e nema nerastvorenih kristala, koji bi se taloìli na dno fla{e kad prekinete sa mu}kawem. Time je priprema rastvora zavr{ena. Rastvor sipajte u plasti~ni sud sa {irokim grlom, kako bi bez problema uvla~ili u {pric ili dozator odgovaraju}u koli~inu oksalne kiseline. Za nakapavawe oksalne kiseline po p~elama

preporu~uje se kori{}ewe {prica od 50-60 ml bez igle. Mogu se koristiti i razni dozatori (sli~ni onom kojim se daje perizin). Kod odre|ivawa snage dru{tava, treba znati da se odre|uje broj punih ulica p~ela, a ne broj ulica u kojima se nalaze p~ele (koji je naj~e{}e mnogo ve}i). Puna ulica je ona gde 80 odsto wene du`ine zauzimaju p~ele na pomenutoj temperaturi. Po{to nisu sve ulice pune, aproksimativno prera~unajte koliko ih je punih. Kad dobijete cifru, pomno`ite je sa pet ml rastvora po ulici i dobi}ete ukupnu potrebnu koli~inu rastvora za tretirawe jednog dru{tva. Ravnomerno nakapavajte po p~elama, vode}i ra~una da date vi{e ulicama gde je i p~ela vi{e. Pri tom vodite ra~una o ~iwenici da u ulici koja je

duplo ve}a od neke druge (gledano odozgo iz p~elareve perspektive) nema duplo vi{e p~ela, ve} ~etiri puta vi{e p~ela (nego u duplo kra}oj ulici), pa toliko vi{e i treba dati rastvora. Kod tretmana vodite ra~una o tome da kapi rastvora oksalne moraju da padaju na p~ele, a ne na satono{e. Sve {to ne padne na p~ele, smatrajte da nije dato. Rastvor oksalne deluje kontaktno i p~ele ga raznose kre}u}i se klubetom i dodiruju}i se me|usobno, pa tako vrlo brzo svaka p~ela i svaka varoa do|e u kontakt sa rastvorom. P~ele u startu probaju rastvor, ali zbog wegove kiselosti to vi{e ne ~ine i sloj rastvora ostaje jako dugo na p~elama, i vi{e od dva meseca. Utvr|eno je da u uginuloj varoi nema oksalne kiseline ni u tragovima. Oksalna se nalazi samo na wenim â&#x20AC;&#x153;nogicamaâ&#x20AC;?, kojima se ka~i za p~ele. Tretman je dobro obaviti pri vla`nom vazduhu, naro~ito ako meteorolozi najavquju vla`no vreme (magla, ki{a) i narednih dana, jer je tada efikasnost oksalne ne{to ve}a. Preporu~ena koli~ina {e}era obezbe|uje stabilnost rastvora oksalne kiseline. Druga uloga {e}era je wegova higroskopnost, pije vlagu iz vazduha, tako da dugo odr`ava vla`nost povr{ine tela p~ele, pa kiselina boqe deluje. Zato je i va`no tretirati kad je visoka vla`nost vazduha. Ako ste uradili tretman ispravno, efikasnost oksalne kiseline ne mo`e biti mawa od 90 odsto. Pri radu sa kiselinama, treba ispo{tovati zakonske propise koji se odnose na rad sa opasnim materijama (za{titna maska, gumene rukavice i sli~no).

PRODU@EN ROK PRODAJE REGRESIRANOG GORIVA

DO KRAJA NOVEMBRA lada Srbije usvojila je predlog Ministarstva poqoprivrede da bude produèno vaèwe Uredbe po kojoj je poqoprivrednicima omogu}ena kupovina regresiranog dizel goriva za 15 dana, odnosno do 30. novembra. Poqoprivrednicima je na raspolagawu 40 litara goriva po hektaru prijavqenog obradivog poqporivrednog zemqi{ta, i ta koli~ina goriva se kupuje po vaè}im maloprodajnim cenama na

pumpama Naftne industrije Srbije i kasnije se regresira. Poqoprivredni proizvo|a~i bi trebalo da tokom kupovine goriva obrate pa`wu na ta~an broj registrovanog poqoprivrednog gazdinstva koje se upisuje na fiskalni ra~un prilikom kupovine, kao i da se pre kupovine raspitaju o va`e}oj maloprodajnoj ceni, jer cene goriva nisu iste na svim maloprodajnim objektima distributera.

Pripremila: N. R.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

ZDRAVSTVO

TOKOM MEREWA DISAJNIH FUNKCIJA OTKRIVENO DESET NOVIH BOLESNIKA

MESEC BORBE PROTIV HRONI^NO OPSTRUKTIVNE BOLESTI PLU]A vake druge srede u novembru se obele`ava Svetski dan borbe protiv hroni~no opstruktivne bolesti plu}a. Pro{log ~etvrtka i petka u Domu zdravqa, Slu`ba za plu}ne bolesti i tuberklulozu ~a~anske Bolnice i Preventivni centar Doma zdravqa organizovali su merewe disajnih funkcija spirometrijskom metodom. - Pacijente su nam slali izabrani lekari, na osnovu malog upitnika u kome su bila tri pitawa. Ukoliko je pacijent odgovorio bar na jedno od wih pozitivno, lekari su ga slali na pregled. Za dva dana smo obavili 99 spirometrijskih pregleda i otkrili 10 novih pacijenata hroni~no opstruktivne bo-

lesti plu}a. Osmoro od wih je u drugom stadijumu bolesti, dok je dvoje u tre}em - rekla dr Nada Lazovi}, koja je uz dr Julijanu

Antonovi} i medicinske sestre iz Medicine rada obavila merewe disajnih funkcija pacijenata. Ona je istakla da ve}ina plu}nih bolesti po~iwe sa

ka{qem i iska{qavawem, nekada povi{enom temperaturom, stezawem u grudima u vidu ote`anog disawa, zamarawem... To su osnovni

simptomi koji mogu ukazati i na ovu, ali i na druge plu}ne bolesti. - Ukoliko pu{a~ po~ne intezivnije da ka{qe nego ranije ili se po~ne zamara-

ti treba da se javi lekaru, {to vaì i za nepu{a~e, kod kojih ka{aq traje duè vreme, uz zamarawe - kaè dr Lazovi}. Ona napomiwe

da se uz terapiju i redovne posete pulmologu, bolest mo`e odli~no kontrolisati. Potrebno je, dodaje doktorka, da pacijent bude disciplinovan pri terapiji

i da se kloni {tetnih faktora koji mogu pogor{ati wegovu bolest, kao {to su pu{ewe, neprijatna isparewa, da se ~uva prehlada i vakcini{e protiv gripa. - Od HOBP naj~e{}e oboqevaju qudi u drugoj polovini ìvota. Prema nekim statisti~kim podacima pretpostavqa se da je jedan od deset qudi koji su pre{li ~etrdesetu godinu ìvota potencijalni oboleli. To je bolest, koja je za razliku od svih drugih nezaraznih bolesti u porastu. Sada je HOBP na ~etvrtom mestu smrtnosti, a kako stvari stoje do 2020. godine }e sti}i do tre}eg mesta - kaè dr Lazovi}, napomiwu}i da je veoma bitno da lekar uzme pravilnu anamnezu od pacijenta i obavezno uradi pre-

Dr Nada Lazovi}

gled disajne funkcije, ukoliko sumwa na ovu bolest. Zdravstveni centar ^a~ak je jo{ sedamdesetih godina pro{log veka nabavio aparate za spirometriju, i bio je jedan od prvih u tada{woj Jugoslaviji. Vremenom su ti aparati zamewivani i lekari sada raspola`u adekvatnim tehni~kim sredstvima. I. R.

KOJE SVE KRVNE GRUPE POSTOJE, KAKO SE NASLE\UJU I [TA JE RH FAKTOR?

O KRVNIM GRUPAMA nogi qudi i ne znaju koja su krvna grupa. Ali, u nekim slu~ajevima, to je neophodno znati, kako bismo spasili svoje ili zdravqe nekog bliskog. Qudska krv je klasifikovana u zavisnosti od prisutnosti, odnosno odsutnosti, odre|enih markera (antigena) koji se nalaze na crvenim krvnim zrncima kao i u krvnoj plazmi. Ukoliko se u telo uvede druga krvna grupa - na{ imunolo{ki sistem je zahvaquju}i tim markerima prepoznaje kao stranu krv, pa je napada i uni{tava wena crvena krvna zrnca, {to se naziva i transfuzijska reakcija..

êtiri krvne grupe ABO krvni sastav sastoji se od ~etiri razli~ite krvne grupe; A, B, AB i O. Osobe krvne grupe A sadrè antitela protiv krvne grupe B. Osobe sa krvnom grupom B u svojoj krvi imaju antitela protiv grupe A. Qudi krvne grupe AB u svojoj krvi ne sadrè antitela niti protiv grupe A, niti protiv grupe B. Iz tog razloga se krvna grupa AB naziva i univerzalnim primaocem - prihvata sve ostale krvne grupe. Sa druge strane, osobe s krvnom grupom O su univerzalni davaoci - wihovu krv mogu primiti sve krvne grupe iz ABO sastava. Vrlo je bitno znati svoju krvnu grupu, kao i Rh

BOSIQAK ZA LEÊWE irisni bosiqak poti~e iz Indije i Irana, a ve} vekovima se, osim kao za~in, koristi i kao sredstvo za ublaàvawe raznih zdravstvenih problema. Pet tradicionalnih lekova sa bosiqkom: - Za imunitet i snièwe pritiska - u avanu isitinite {est, sedam listi}a

bosiqka. Pome{ajte ih sa jednom ka{i~icom meda. Pojedite ovu me{avinu ujutru, na prazan stomak. Za bol u grlu i stoma~ne probleme - skuvajte pregr{t listova bosiqka u ~etiri {oqe vode. Procedite i pijte na svakih 30 minuta po nekoliko gutqaja toplog ~aja. Za â&#x20AC;&#x153;upaqenuâ&#x20AC;? ko`u - u

faktor jer ukoliko primite pogre{nu krvnu grupu ili neodgovaraju}i Rh faktor, moè do}i do ozbiqnih komplikacija i jakih imunolo{kih reakcija koje vas ~ak mogu ko{tati ìvota. Osim ove ~etiri krvne grupe, postoji jo{ vi{e od 100 razli~itih podtipova krvi. Ve}ina wih, na sre}u, ne uzrokuje zna~ajne transfuzijske reakcije, pa ne ugroàvaju ozbiqno ìvot. [ta je Rh? Rh klasifikuje krv kao Rh-pozitivnu (Rh+) ili Rh-negativnu (Rh-), {to zavisi od prisutnosti, odnosno odsutnosti Rh antitela u krvi. Osobe s pozitivnim Rh-faktorom mogu

vodu u kojoj su odstojali listovi bosiqka potopite pamu~nu vatu i pre|ite preko ko`e. Esencijalno uqe bosiqka ubla`ava upalna stawa, kao {to su bol u zglobovima ili goru{ica. Tako|e, smatra se da ovo uqe izo{trava um i ja~a nervni sistem.

primiti krv sa negativnim Rh-faktorom, ali obratna situacija nije mogu}a. Transfuzijska reakcija uzrokovana primawem krvi pogre{nog Rh faktora moè biti prili~no ozbiqna. Podela krvi s obzirom na Rh-faktor posebno je zna~ajna za trudnice. Potencijalni problem nastaje u slu~aju da èna koja ima Rh-negativnu krv nosi dete koje ima Rh-pozitivnu krv, {to se naziva Rh-inkompatibilno{}u. Koju krvnu grupu moè imati moje dete? Krvne grupe se mogu odrediti jednostavnim, brzim i prili~no preciznim testirawem. Osim zbog

transfuzije krvi, ovakva testirawa vr{e se i u svrhu utvr|ivawa roditeqstva - ukoliko identitet oca ili majke nije siguran. Na taj na~in se mogu vrlo lako eliminisati osobe koje nikako ne mogu biti roditeqi detetu odre|ene krvne grupe. Naime, krvne grupe kodirane su pomo}u dva gena - od oba roditeqa se nasle|uje po jedan gen. Gen A i gen B su domi-

nantni, a gen O je recesivan. Na primer, krvna grupa A u genima mo`e biti zapisana kao AA ili kao AO. Dok krvna grupa O, po{to je recesivna u odnosu na sve ostale kombinacije gena mora imati oba gena O. Upravo zbog toga je mogu}e da dete nasledi krvnu grupu O iako ni jedan od roditeqa nema tu krvnu grupu. I. R.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

ZDRAVSTVO

DOM ZDRAVQA DOBIO VAKCINE PROTIV SEZONSKOG GRIPA

POÊLA VAKCINACIJA â~ak su stigle vakcine protiv sezonskog gripa, a od utorka se mogu primiti u svim gradskim i seoskim ambulantama. Dom zdravqa u â~ku ove godine je dobio 3.300 doza, Gorwi Milanovac 1.000, Ivawica 1.200 i Dom zdravqa u Lu~anima 900

doza. Pacijenti mogu primiti vakcinu samo u ambulanti u kojoj imaju otvoren karton i ukoliko im je prepi{e wihov izabrani lekar, a vakcina je besplatna. - Na osnovu indikacija, izabrani lekar }e pacijentima prepisati vakcinaciju. Prednost }e,

kao i svake godine, imati hroni~ni bolesnici, pacijenti koju boluju od {e}erne bolesti, hroni~ni opstruktivni bolesnici, {alterski radnici, koji su u ~estom i bliskom kontaktu sa qudima - ka`e direktor Doma zdravqa dr Vlade Veli~kovi}. On je rekao da su vakcine raspo-

re|ene u svim ambulantama, kao i da su je dobili i De~iji dispanzer i Slu`ba ku}ne nege, za one pacijente koji ne mogu sami da do|u kod lekara. Doktor Veli~kovi} navodi da se de{avalo da nekada bude mawka vakcina, ali je pro{le godine, na kraju sezone preostalo 100

doza, pa veruje da }e koli~ina koju je dobio na{ Dom zdravqa biti sasvim dovoqna da podmiri ~a~anske pacijente za ovu sezonu. Sastav vakcine u sezoni 2012/2013 je isti kao i prethodne godine. Vakci-

na sadr`i za{titiu od tri tipa virusa, a to su A H1N1 kalifornija, A H3N2 pert i tip B Viskonsin. I. R.

UBLA@ITE TEGOBE KOJE DONOSE VIRUSI

PRIRODNI LEKOVI PROTIV GRIPA aro~ito u ovo doba godine ve}ina se bori sa prehladama, ka{qem, gripom... Lekari za olak{awe ovih virusnih tegoba preporu~uju unos vitamina, mirovawe, dezinfekciju i provetravawe prostorija. Me|utim, i priroda je puna plodova, koji uz pravilnu upotrebu, ~oveku pomaù da se izbori s pojedina~nim znakovima ove bolesti. Crni i beli luk, ren, med, limun, zova u raznim oblicima i preparatima, koji se pripremaju i obra|uju na razli~ite na~ine su spas. Wihova upotreba zavisi od toga da li se borimo protiv suvog ili zrelog ka{qa, temperature, oteànog disawa... Sve je lek za ne{to. Travari kaù da je lek svuda oko nas, gde god se okrenemo. Samo treba znati {ta brati i {ta je za {ta delotvorno, a svuda se mogu ~uti ili pro~itati saveti da svako u ku}i treba da ima biqnu apoteku.

Koliko su biqni preparati zdravi i efikasni govori i to {to je i farmaceutska industrija u svoj asortiman uvrstila lekove na biqnoj bazi, a koje lekari sve ~e{}e preporu~uju umesto klasi~nih medikamenata. Crni i beli luk Za beli luk se dugo smatralo da ima legendarne mo}i u borbi protiv bacila, a i veoma je hran-

qiv. Crni luk je jedan od najboqih lekova u borbi protiv ka{qa. Najlak{i

za pripremu je lukov ~aj, koji se sprema tako {to se u pola litra provrele vode potopi ise~ena glavica sa quskom. Kada odstoji, malo se zasladi medom ili prènim {e}erom i pije se mlak, a nekoliko kapi limuna ga ~ine ukusnijim i lekovitijim. Nekoliko kapi sveè isce|enog soka iz glavice luka pomaù i kod ka{qa i kod kijavice. Od luka se mogu praviti i obloge koje se stavqaju na grudi da bi se lak{e izborili sa {lajmom u plu}ima. Luk se sitno isecka i malo proprì na uqu. Kada se prohladi, stavi se na grudi, ali iskqu~ivo preko tanke pamu~ne tkanine i tako se drì nekoliko sati. Isto dejstvo ima i obloga od skuvanog krompira koji se izgwe~i, umota u papir, pa u tkaninu, i drì na grudima dok je obloga topla. Komovica za temperaturu Povi{ena temperatura ume da iscrpi, ali i za wu ima leka. Najboqa je masa-

à komovom rakijom. Mlakom rakijom izmasira se celo telo bolesnika, onda se dobro utopli dok se ne preznoji. Ako nekome smeta miris rakije, moè da napravi obloge od krompira. Krompir se izrenda, doda se malo bra{na i tako spremqeno testo stavi se na stopala i obuju se ~arape. I projino bra{no pome{ano sa sir}etom moè, kao i krompir, preko stopala da izvu~e temperaturu, savetuju travari. Cink Neka istraìvawa su pokazala da cink deluje protiv virusa kao {to je prehlada. Postoje dokazi da ovaj mineral moè spre~iti formirawe odre|enih proteina koje virusi prehlade koriste da se reprodukuju. Iako cink ne spre~ava prehladu, on moè skratiti trajawe simptoma i ublaìti ih ako se uzme u roku od 24 sata od prvih simptoma. Ne preporu~uje se upotreba nazalnih proizvoda sa

Kulturno umetni~ko dru{tvo „Tanasko Raji}” i Fond B92 organizuju humanitarni koncert

KONCERT ZA BEBE ond B92 “Bitka za bebe” i KUD “Tanasko Raji}” u subotu }e organizovati veliki humanitarni koncert pod nazivom “Igramo za bebe”, uz u~e{}e svih folklornih ansambala iz na{eg grada. Koncert }e po~eti sutra u 19,30 ~asova u velikoj sali Doma kulture. Cena ulaznice je 200 dinara i sav prihod namewen je za nabavku opreme za Porodili{te u ^a~ku. Kada je sredinom septembra kompanija Mocart, u okviru akcije Fonda B92,

donirala novi inkubator ~a~anskom Porodili{tu, na~elnica te slu`be dr Danica Radosavqevi} je naglasila da ovo odeqewe Bolnice raspola`e sa tri poro|ajna stola, jedan je star 30 godina, a druga dva vi{e od 50, a vi{e od 50 godina starosti je i operacioni sto za carske rezove, koji je, tako|e, veoma bitan, jer se 25 odsto poro|aja odvija na taj na~in. Tom prilikom su zdravstveni radnici i pripadnici Fonda B92, procenili da je potrebno sakupiti oko

cinkom zbog mogu}eg gubitka ~ula mirisa. Pile}a supa Pile}a supa sna protiv simptoma Udisawe pare

za~epqewe nosa, dok toplota te~nosti umiruje grlo i hidrira telo. Para i slane kapi Za veliku dozu pare dovoqno je sedeti u zatvorenom kupatilu i pustiti vru}u vodu. Udisawe pare poma`e pri ~i{}ewu no-

BANANA anane predstavqaju jedan od najboqih izvora kalijuma, koji je od su{tinske va`nosti sa odràvawe normalnog krvnog pritiska i funkcije srca. Jedna banana dnevno odli~na je preventivna mera za za{titu srca i krvnih sudova. Kalijum koji sadrì banana tako|e je bitan za zdravqe kostiju, jer moè da spre~i preteranu eliminaciju kalcijuma iz organizma, do koje dolazi kada se konzumira vi{e kuhiwske soli nego {to je potrebno. Povrh toga, utvr|eno je da banana ima antacidni efekat, tako da {titi è-

50.000 evra da bi se nabavila nova sredstva za rad, kako bi ~a~ansko Porodili-

{te funkcionisalo na kvalitetnijem nivou. I. R.

je efikanekoliko prehlade. ubla`ava

sne {upqine, pruàju}i olak{awe od curewa i ose}aja zapu{enog nosa. Udisawe pare ~aja od kamilice, nane ili bosiqka pomaè disajnim organima. Sipawem slanih kapqica u nos moè se smawiti nazalni sekret i ukloniti vi{ak sluzi, dok se smawuje zapu{enost. Slane kapi moète napraviti sami tako {to se 200 mililitara tople vode prome{a sa po jednom ~etvrtinom kafene ka{i~ice soli i sode bikarbone. Moète koristiti {pric za kapawe smese u jednu nozdrvu, dok drugu drìte zatvorenu. Ponovite to dva do tri puta, pa onda pre|ite na drugu nozdrvu. Ovo je stari kineski lek protiv prehlade i gripa. Simptome upaqenog grla tako|e moète ublaìti ispirawem slanom vodom. Ispirawe toplom vodom sa ka{i~icom soli ~etiri puta dnevno moè pomo}i da vam grlo bude vla`no. I. R.

ludac od o{te}ewa sluzokoè, kao i od nastanka ~ira. Zahvaquju}i jediwewima koja banana sadrì, pod nazivom inhibitori proteaze, ona uni{tava i bakterije (helikobakter) za koje se smatra da su jedan od uzroka ~ira. Zahvaquju}i visokom sadràju kalijuma i pektinskih vlakana, banana znatno pomaè i radu creva i regulaciji stolice. Banana ima prili~no visok glikemijski indeks, pa zato treba da je oprezno konzumiraju oni koji imaju problema sa povi{enim nivoom {e}era u krvi.

KULTURA

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

PREDSTAVQENE KWIGE NOVE IZDAVA^KE KU]E „KATENA MUNDI“ naslovima nove Izdava~ke ku}e “Katena mundi”, koji su se pojavili na ovogodi{wem Sajmu kwiga, ovog utorka su u velikoj Sali Skup{tine grada, ispuwenoj do posledweg mesta, govorili osniva~ i urednik svih izdawa Branimir Ne{i}, prire|iva~i i autori mr Vladimir Dimitrijevi}, Vladan Gli{i} i Bo{ko Obradovi}. Nova izdava~ka ku}a nastala je u znak uspomene i po{tovawa prema Predragu Dragi}u Kijuku, jednom od vode}ih intelektualaca ne samo Srbije, ve} i sveta, istakao je Ne{i}, prire|iva~ zbornika tekstova “Nacizam i antinacizam- ju~e, danas, sutra” u kome, pored ostalog, govori o ulozi Vol Strita, Rokfelera i Forda u Hitlerovoj ekspanziji. Ukazuju}i posebno na zna~aj angaòvanog intelektualnog rada Ne{i} se zapitao kako }e Srbija izgledati 2062. godine, ako se nastavi i daqe sa wenim poniàvawem. Profesor, publicista i ~lan ure|iva~kog kolegijuma mr Vladimir Dimitrijevi}, govorio je pojedina~no o svih 14 novih naslova ovog izdava~a, ukazuju}i na wihove duhovne, hri{}anske i intelektualne vrednosti. Obrazlaù}i naziv novog izdava~a naslovqenog po najzna~ajnijem delu Predraga Dragi}a Kijuka, duhovne enci-

NASLOVI O TEMEQNIM I TRAJNIM VREDNOSTIMA

klopedije srpskog naroda, “Katena mundi”, koja se pojavila pre ta~no 20 godina, Dimitrijevi} je istakao da ova sintagma ozna~ava latinski humanisti~ki izraz za Balkan kao “svetske verige”, sredi{te, ~vori{te ili misti~nu tajnu sveta, koja se, po svim ~iwenicama sude}i, nalazi na ovim, istorijski i gotovo neprekidno turbulentnim prostorima, podsetiv{i slikovito i na simboliku koju su ve-

rige imale u nacionalnoj tradiciji, kao centralno mesto u ku}i iznad ogwi{ta oko koga se odvijao ~itav `ivot. Tom prilikom govorilo se i o Dimitrijevi}evim novim kwigama “Pre}utana kulturna istorija Srba” i Kijuk “Mudra ptica qubavi”, koja se pojavila u ediciji “Putovo|e”, rame uz rame sa Sol`ewicinom, Dostojevskim i Crwanskim, najve}im umovima pravoslavnog duha. U ediciji

“Lepo slovo” posebno je istaknuta kwiga za decu “Mali roman o svetlosti” Zorice Kuburovi}. U ediciji “Dverjani” objavqene su dve, po mi{qewu mondijalista, “opasne” kwige “Srpska unija”, koju potpisuju Bo{ko Obradovi} i “Mali vodi~ za srpski opstanak”, prva kwiga sabranih tekstova i intervjua Vladana Gli{i}a, vezanih za ovu temu. Gli{i} je re-

kao da tek treba napisati najzna~ajnije anegdote o duhovnom i intelektualnom odrastawu na{e generacije. “Srpska unija” je kwiga koja sadrì predlog projekta za srpski narod do kraja 21. veka, po{to istorijski i globalno gledano, posledwih sto godina u ìvotu ove nacije predstavqaju borbu protiv srpskog identiteta: “Jedni su hteli da nas potur~e, drugi pokatoli~e, tre}i da nas prevedu u ateizam, ~etvrti da nam nametnu ideologiju globalizma, sve drugo, samo da ne budemo to {to jesmo, pravoslavni srpski narod”, rekao je Bo{ko Obradovi}, predlaù}i prevazilaèwe svih srpskih podela i jedinstveniji, eti~niji i solidarniji nastup u budu}nosti ispuwen po`rtvovano{}u i radom. Jer, nema dobre politike bez dobre kulturne politike identiteta i negovawa svoje kulture, tradicije, dràvnosti, istorije, jezika, pisma i zato se pokreta~i Dveri ponovo vra}aju izdava{tvu kao temeqnim i trajnim vrednostima. Z. L. S.

RADIONICE NARODNE BANKE SRBIJE U GRADSKOJ BIBLIOTECI

DINAR, BUXET I ZNAMENITI SRBI d 14. do 16. novembra gosti Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis” bile su predstavnice Narodne banke Srbije Vesna Kova~ i Isidora Orlovi}, koje su odràle {est edukativnih radionica za mlade u ~a~anskim {kolama i za najmla|e ~itaoce Biblioteke. Radionice “Znameniti Srbi” i prepoznavawe znamenitih li~nosti srpske kulture i istorije, koje su zasluìle da se na|u na aversima apoena nacionalne valute i wihove biografije bile su izazov za mali{ane u Ogranku Gradske biblioteke u Zabla}u i O[ “Milica Pavlovi}”. Tako su se svi podsetili i nadmetali u znawu ko su bili Nikola Tesla, Milutin Milankovi}, Stevan Stojanovi} Mokrawac, Petar Petrovi} Wego{, ali i jedina èna me|u

wima, na{a Nade`da Petrovi}. Papirne nov~anice posluìle su petacima i kao slagalice, dok su o pravilnom odnosu prema novcu govorile “izaslanice” dràvne Narodne banke. Za u~enike osmog razreda organizovana je radionica “Moj buxet i ja” u okviru koje su imali zadatak da isplaniraju ku}ni buxet za svoje zami{qene porodice. Dvadesetak osmaka je uspe{no re{ilo problem, dok su na najve}e odobravawe nai{li oni koji su izloìli svoja vi|ewa kako na najboqi na~in tro{iti. Radionica “Dinar, na{ novac” prire|ena je u Nau~nom odeqewu Gradske biblioteke za {estake iz O[ “Sveti Sava” i wihovog razrednog stare{inu Mariju Jovi~i}. Kroz film o Narodnoj banci Srbije u~enici su upoznati sa istorijatom novca u svetu i

Srbiji, elementima za{tite originalnih nov~anica od falsifikata, a jedinstvena je bila i prilika da vide kovanice iz celog sveta stare nekoliko vekova. Sve radionice su zavr{ene dodelom diploma u~enicima i podelom slatki{a. U~enici druge i tre}e godine Ekonomske {kole, budu}i bankarski slu`benici bili su akteri radionica “Dinar na{ novac” i “Moj buxet i ja” i u skladu sa obrazovawem koje sti~u, pokazali ozbiqnost u planirawu tro{kova `ivota. Zbog trodnevnog gostovawa edukatora NBS u okviru koga je osnovna znawa o centralnoj finansijskoj ustanovi Srbije i novcu dobilo vi{e od 150 u~enika, i Gradskoj biblioteci je pripala diploma Odseka za izlo`be i edukaciju Narodne banke Srbije. Z. L. S.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

IZLO@BA IKONA I KALIGRAFIJE GRUPE AUTORKI U GALERIJI NARODNOG MUZEJA “Sve {to je istinski lepo uzdiè k’ tebi i u~i du{e da ti peva pobedonosnu pesmu... Aliluja. Duhom svojim Svetim nadahwuje{ misao umetnika, pesnika i nau~nika. Silom tvoje premudrosti oni proro~ki ulaze u tajne zakona tvojih i otkrivaju nam dubinu tvoje premudrosti. Wihova dela i nehotice govore o tebi. O kako si veliki u delima svojim, kako si veliki u ~oveku. Slava tebi, koji nam pokazuje{ svoju mo} kroz zakone vasione, slava tebi, koji sve ispuwava{, slava ti za sve {to nam otkriva{ po milosti svojoj, slava ti za sve {to skriva{ od nas po premudrosti svojoj. Slava ti za dubinu qudskoga uma, slava ti za ~ovekovu stvarala~ku mo}, slava ti za izlive tvoje blagodati, slava ti Boè u vekove”. azivawem “Blagodarstvenog akatista Gospodu Isusu Hristu” Slobodan Bogojevi} najavio je otvarawe izlo`be ikona i kaligrafskih radova “Akatist ve~nom” autorki Biqane [ipeti} (1974, â~ak), Ivane Mari~i} (1981, Beograd), Maje Vuja{anin (1973, Uìce) i Vesne Stanisavqevi} (1973, Uìce) ovog ponedeqka u Galeriji Narodnog muzeja. - Sa~uvane stare ikone i rukopisi potvr|uju da se od ikonopisca zahtevao visok nivo ve{tine i ume}a. Me|utim, najve}a vrednost ikone za onoga ko je ikonopi{e i onoga ko je naru~uje jeste u tome da ona ispuni svoju funkciju, da se likovnim sredstvima prikazana li~nost u~ini prisutnom u tolikom stepenu da bude mogu} realan kontakt izme|u stanovnika duhovnog nevidqivog sveta i wegovog posmatra~a, stanovnika zemaqskog sveta. Ikonopisci Biqana [ipeti}, Ivana Mari~i}, Maja Vuja{anin i kaligraf Vesna Stanisavqevi} opredelile su se za negovawe i o~uvawe tradicije, razotkrivawem svesti o nacionalnom i sopstvenom bi}u, rade}i na o~uvawu pravoslavnog predawa ikonopisa, kaligrafije i duboreza. Umetnost ikone je sveta umetnost i u potpunosti se hrani duhovnom istinom, koju izraàva slikom - rekla je

AKATIST VE^NOM

pored ostalog Delfina Raji}, direktorka Narodnog muzeja. Izlo`ba “Akatist ve~nom” je rezultat vi{egodi{we

DRUGI ME\UNARODNI SALON FOTOGRAFIJE 2012

SLIKE SVETA U ^A^KU ostavqawem izlo`be 2. Me|unarodnog salona fotografije 2012 u organizaciji Foto kino kluba “^a~ak”, na{ grad se jo{ jednom potvrdio kao jedan od najzna~ajnijih centara umetni~ke fotografije u zemqi. Na izlo`bi, koju je pro{le srede u sredwem holu Doma kulture otvorila glavni urednik programa ove

FIAP ZLATNA MEDAQA Reinhold Leitner - „Magdalena“

ustanove Vesna Petrovi}, predstavqeno je 150, uglavnom, nagra|enih fotografija, prispelih od autora iz celog sveta. Inicijator organizovawa ovog Salona u ^a~ku je Dragoslav Mirkovi}, majstor fotografije i ~lan doma}eg FKK od 1980. godine. Od 5.010 fotografija pristiglih na konkurs FKK “^a~ak”, za ovaj Salon primqeno je 1.388, a potpisuje ih 394 autora iz 57 zemaqa, sa svih kontinenata. Primwene fotografije predstavqene su i kroz

digitalnu projekciju. Autori su se ogledali u ~etiri teme: akt, slobodna kolor, slobodna crnobela i portret. U svakoj temi dodeqeno je po {est nagrada i po deset pohvala. Nagra|ena su 65 ostvarewa, o kojima je odlu~ivao ìri u sastavu: istori~ar umetnosti Milica Petronijevi}, Danilo Cvetanovi}, AFIAP, MF FSS, Slobodan Krsti}, EFIAP, MF BIH, Zoran \or|evi}, EFIAP, MF FSS i Dragoslav Mirkovi}, EFIAP/s MF FSS. Me|u nagra|enima je osam pohvala koje su dobili autori iz Srbije. Za nagrade su obezbe|ena ~etiri patronata: Foto savez Srbije je donator najve}eg broja nagrada za kategoriju “slobodna kolor” i “slobodna crno-bela” fotografija; FIAP, odnosno Svetska asocijacija za umetni~ku fotografiju, dodequje najve}i broj nagrada za akt; Udruèwe fotografa Amerike obezbe|uje nagradu za portret; i UPI-ja, a me|u donatorima je i Me|unarodni savez fotografa. U svim kategorijama dodeqene su zlatne, srebrne i bronzane medaqe i pohvale. Po{to su nagrade kategorisane, te{ko je odrediti koja je najboqa fotografija 2. Me|unarodnog salona fotografije 2012, jer mnogo toga zavisi od likovnosti ostvarewa i afiniteta ~lanova ìrija, istakao je Mirkovi}. Z. L. S.

saradwe grupe autora na o~uvawu tradicije ikonopisa, duboreza i kaligrafije. Oslawane na kanone, umetnice su se dugo bavile izradom umetni~kih dela po uzoru na sredwovekovnu umetnost, a zatim obra|uju}i iste teme, formirale razli~ite pristupe, ostavqaju}i li~ne pe~ate, doìvqaje i originalne celine. Koncept izlo`be zami{qen je tako da publici, uporedo sa izlo`benim delom pruì mogu}nost upoznavawa sa procesom nastanka ikone i kaligrafije kroz faze rade prikazane prezentacijom “Vi{e od zanata”, po~ev{i od pripreme drvenog nosioca, podloge, duboreza~kih radova, pripreme crteà, pozlate, do samog slikawa. U ime autorki zahvalnost organizatorima na mogu}nosti da izlaù u ovom lepom prostoru uputila je Biqana [ipeti}. Karoq Maro~ik je na flauti izveo kompoziciju “Sotirova svirala” Petra Kowovi}a, a izlo`ba je otvorena do 12. decembra. Z. L. S.

IZLO@BA U LIKOVNOM SALONU NA TEMU MO@E LI @ENA STVORITI VELIKO DELO?

BUNT GRUPE „RU@“ lade umetnice, â~anka Bojana Stamenkovi} i Jelena Fuìnato, nastupaju}i pod “firmom” umetni~ka grupa “Ru`”, priredile su neobi~nu izlo`bu otvorenu u utorak u Likovnom salonu Doma kulture. Na panoima za izlagawe, publika ovog puta nije u prilici da vidi “protokolarno” uramqene i postavqene slike. Panoi su oblepqeni, ili boqe re}i omotani raznim i raBojana Stamenkovi} i Marija Radisav~evi} znobojnim komadima ènske garderobe, tako da je Likovni salon ovog puta prakti~no “obu~en”, a sve to pod motom “Moè li èna stvoriti veliko delo?” Kakvu umetni~ku poruku su èlele da reflektuju ove dve umetnice, ~iji se rad temeqi na istraìvawu uloge ène u dru{tvu, objasnila je, otvaraju}i izlo`bu, mlada istori~arka umetnosti nedavno oven~ana nagradom Pavla Beqanskog, na{a sugra|anka, Marija Radisav~evi}. Okosnicu wihovog rada ~ine pitawa identiteta i roda, i pitawa koja su u stalnoj i neraskidivoj korelaciji sa vizuelnim jezikom kojim govore. Umetni~ki rad postavqen na ovoj samostalnoj izlo`bi predstavqa bunt i stav autorki protiv ustaqenih i nametnutih konvencija, ali istovremeno predstavqa napor i èqu za prevazilaèwem stereotipa, koji su, naàlost, jo{ uvek duboko ukoreweni u svesti savremenog ~oveka. Problemskim tretirawem postavqenih pitawa, Jelena i Bojana neposrednom upotrebom onih kovencionalnih instrumenata preispituju svoju poziciju u svetu savremene umetni~ke prakse, ali i poziciju u savremenom dru{tvenom poretku, generalizuju}i problematiku pitawa rodnih odnosa i ravnopravnosti, rekla je Marija Radisav~evi} i istakla da su autorke na taj na~in formirale platformu za vizuelnu prezentaciju svojih promi{qawa, dok je jezik kojim se sluè krajwe jednostavan. Z. L. S.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

PROGLA[ENI NAJBOQI PROGRAMI „LETWIH DANA KULTURE 2012“

PESNIK U MOZAIKU

ajboqi program “Letwih dana kulture 2012” po odluci ìrija je bio projekat “Pesnik Dis u mozaiku” profesora likovne kulture Ra{a Jovani}a, a Specijalne pohvale dobili su: Ogranak Vukove zadu`bine, projekat Grozdane Komadini} “Narodna kazivawa o qubavi” za bogat i sadràjan program, “Maskenbal” MK Man~ula za kreativnost i profesor Ana Bogi}evi} i u~enici Umetni~kog odeqewa Ma{insko-saobra}ajne {kole. O najuspe{nijim od 24 projekta (“Krug kulture” je odustao), koliko ih je Odbor manifestacije odabrao konkursom za u~e{}e u programu “Letwih dana kulture”, odlu~ivao je ìri u sastavu: Slobodan Stefanovi}, Svetlana Jevtovi} i Nada Vesi}. Odluka o nagra|enim programima doneta je jednoglasno. Programi “Letwih dana kulture

Kao i svakog petka, â~anski glas i kwiàre Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Xenifer Smit

KOJE SU [ANSE ZA QUBAV NA PRVI POGLED a li biste ikada pomislili da samo ~etiri minuta mogu da vam promene ~itav ìvot, {to je glavno pitawe ove kwige koju je objavio Alnari? Taj dan delovao je kao da }e biti najgori dan u ìvotu sedamnaestogodi{we Hadli Salivan. Propustila je avion, sada }e morati da ~eka naredni na krcatom wujor{kom aerodromu, a uz sve to }e i zakasniti na o~evo ven~awe - wegovo drugo ven~awe koje podrazumeva pomajku koju nikad nije ni videla. Ipak, ni ne sluti da }e upravo to ka{wewe sve promeniti. U aerodromskoj gu`vi, Hadli }e upoznati savr{enog de~ka - on se zove Oliver, Britanac je, putuju istim avionom i sedi{ta su im u istom redu. Prekookeanski let koji traje ~itavu no} pro{ao im je za tren oka - me|utim, kada su sleteli, Hadli i Oliver izgubili su jedno drugo u sveop{tem meteù. Ho}e li sudbina ume{ati prste i pomo}i im da se ponovo prona|u?

D 2012” trajali su ukupno 159 sati i 30 minuta, a u sklopu tog vremena muzi~ke ve~eri trajale su 32 sata, muzi~ke radionice 23 sata, likovne radionice 80 sati, poetski program 10 sati, video poezija jedan sat i 30 minuta, program vezani za tradiciju

{est sati, izlo`be dva sata i kreativne radionice-maskenbal pet sati. “Letwe dane kulture 2012” organizovala je Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}”, a pokroviteq manifestacije, za koju je izdvojeno 700.000 dinara, bio je Grad ^a~ak. Z. L. S.

POPULARIZACIJA KWI@EVNOSTI KROZ „ZVU^NU ÎTANKU“ od pokrovteqstvom Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu i Radio â~ka, ove godine se me|u DVD izdawima pojavila “Zvu~na ~itanka”, neobi~no, a ipak zanimqivo sredstvo za oboga}ivawe ~asova srpskog jezika i kwièvnosti u~enicima zavr{nih razreda gimnazije, ali i drugih sredwih {kola. Izbor tekstova i muzike napravili su Ana Ran|i} i Slobodan Nikoli}, profesori srpskog jezika i kwièvnosti ~a~anske Gimnazije, a odlomke iz odabranih dela autora iz nastavnog programa kazivali su u~enici ove {kole i wihovi profesori. U duhu tehnologije i vremena u kome ìvimo “Zvu~na ~itanka” je moderni oblik komunicirawa i pribliàvawa |a~koj populaciji, kojoj je ~itawe postalo nemila disciplina, a mesto kwige, koja za mlade vi{e nije kao u stara vremena ~ovekov “najboqi drug”, polako, ali sigurno preuzima kompjuter. Ipak, iz te “ma{ine”, posredstvom ovog di-

POKLON KWIGE

KLASICI NA DISKU

ska, sredwo{kolcu tre}eg razreda se opet mogu “obratiti”: [arl Bodler, Stefan Malarme, Artur Rembo, Anton Pavlovi~ ^ehov, Fran Kafka, Rajenr Marija Rilke, Borisav Stankovi}, Vladiskav Petkovi} Dis, Milo{ Crwanski, Rastko Petrovi}, Mom~ilo Nastasijevi}, Jovan Du~i}, Milan Raki}, Ivo Andri}, a maturantima: [ekspir, Gete. Dostojevski, Bulgakov, Beket, Kami, Vasko Popa, Miodrag Pavlovi}, Branko Miqkovi}, Andri} i Me{a Selimovi}. Mo`da }e ih slu{aju}i, vi{e za-

voleti. - Odabranih tekstova nema puno ka`e jedan od prire|iva~a Slobodan Nikoli}, i dodaje, da su on i wegova koleginica sledili uzvi{eno pravilo helenske mudrosti, koje kao mera sredozemnog duha stoji u proro~i{tu u Delfima: “Ni~eg previ{e, ni~eg premalo”. Nikoli} ujedno zahvaquje ~elnim qudima Regionalnog centra i Radio ^a~ka u ~ijem studiju je obavqeno snimawe, na podr{ci u realizaciji ovog edukativnog projekta. Z. L. S.

IZLO@BA SLIKA BOGDANA TODOROVI]A U PROSTORIJAMA SNS-A

TI[INA KOSOVSKOG MITA avet omladine Gradskog odbora Srpske napredne stranke u â~ku u saradwi sa Savetom za kulturu, organizovao je samostalnu izlo`bu samoukog slikara Bogdana Todorovi}a iz â~ka. Izlo`bu je u nedequ u prostorijama stranke otvorila akademski slikar i konzervator Katarina Grujovi}, predsednica Saveta za kulturu SNS-a, insistiraju}i na tome da se vi{e po{tuju prirodni talenat i rad samoukih umetnika. Izlo`ba }e biti dostupna publici danas do 16 ~asova. Todorovi} kao i drugi stvaraoci iz sveta umetnosti, kroz svoje slike projektuje svoje vi|ewe i doìvqaj ìvota, sveta i ~oveka u wemu. Upori{te wegovog stvarala{tva je wegov zavi~aj, Kosovo, koje je u kolektivnoj svesti srpskog naroda postalo epski mit, zavetni kult i tragedija. Autor na svojim slikama ne ulep{ava stvarnost, ne beì od tragike i ~iwenice kontinuiranog prokletstva koje prati wegov zavi~aj, o ~emu svedo~e i nazivi wegovih slika “Glad deteta Srbije” ili “Pogled uàsa Kosova”, ali, uprkos tome {to reflektuje nespokojstvo tog epskog mita, on svoja platna odeva i u lepote ovog kraja i ìvota. Otuda na wegovim slikama i pejza`, akt, portret,

mrtva priroda. Ovom prilikom izlo`eni su i minijaturni portreti ra|eni olovkom na osnovu fotografije kao predlo{ka. Autor ka`e da stvara iz potrebe i zadovoqstva, a izlagao je na vi{e samostalnih i kolektivnih izlo`bi. Z. L. S.

Rej~el Houk

VENÂNICA arlota je vlasnica ekskluzivnog butika ven~anica u Birmingemu, ali kada se pribliì weno sopstveno ven~awe, ne moè da na|e savr{enu haqinu, a ~ak nije sigurna ni da li je prona{la savr{enog mu{karca. Na jednoj podrumskoj rasprodaji otkriva prelepu starinsku ven~anicu i upoznaje tajanstvenog stranca koji tvrdi da je haqina “iskupqena”. [arlotina opsesija istorijom haqine po~iwe da joj ometa qubavni ìvot i vezu sa verenikom. Polako, pri~a o uzbudqivoj pro{losti ven~anice po~iwe da se raspli}e i iz we iskrsavaju sudbine èna koje su je nosile: Emili od 1912, Meri Grejs od 1939, Hilari od 1968. godine. Svaka od wih ima ne{to jedinstveno da kaè o obe}awima, radostima, patwi i sudbini. U niti ove sto godina stare haqine utkana je pri~a o [arlotinom nasle|u, o snazi vere i lepoti prave qubavi, koju je objavila Mono i mawana.

[

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

INTERVJU

MIROSLAV ILI], PEVA^ KOJI JE OSTVARIO SVOJ PO^ETNI SAN, IMA SVOJU NAJDRA@U PESMU I ZADOVOQAN JE [TO TRAJE

NI POSLE 40 GODINA NIJE „BIV[I”

{iti sebe, imate li pesmu koja Vam je na srcu? - E, to je sad tr~awe pred rudu. Ja se spremam tek da razgovaram sa Aleksandri}em, Brajovi}em, i qudima koji mogu da zadovoqe neke kriterijume. To je ne{to {to jo{ nije opipqivo, preuraweno je sad govoriti, nikad se ne zna. Postoje pesme koje su mi na srcu. Ja nisam od onih koji imaju istu emociju za sve, od onih koji ka`u “to su sve moja deca i ja ih sve volim”. Ja najvi{e volim svoju pesmu “Rastanka se na{eg se}am”, sad, ako me pitate - za{to, ja to ne znam da objasnim, ali je najvi{e volim. Wu

Uprkos vremenima izrazite komercijalizacije muzike i wenih skretawa u raznim orijentalnim pravcima, Miroslav Ili} je ostao svoj, ili boqe re}i - na{. Nije mogao da se seti kada je imao posledwi koncert u â~ku, tvrde}i da je â~ak grad u kome je najmawe pevao za ovih 40 godina. Na ovoj slavqeni~koj turneji, koja traje cele godine, sa zavr{nicom na ro|endanskom koncertu u Beogradu, stigao je i u grad na Moravi slu~ajno, na predlog svog kumi}a Nemawe Cveti}a, i zbog toga se ose}a ispuwenim. Ceo ìvot navija za Crvenu zvezdu, u politici, kaè, ne participira, niti }e, ali pravo na svoje mi{qewe ne da nikome. Plo~e su mu prodavane u milionskim tiraìma. Ovacijama i na nogama publika je ispratila na koncertu u â~ku wegove brojne hitove: “Pozdravi je pozdravi”, “Najlep{a si kad se smeje{“, “Tako mi nedostaje{“, “[umadijo”, “Polomi}u ~a{e od kristala”, a pesmu “Nije smela pogre{iti” otpevao je po èqi iz publike...îtaocima Glasa poèleo je od Boga sre}u, zdravqe i mir. Razgovaramo u prisustvu vreme{nog mu tate @ika, koji s osmehom prati sve {to wegov Miro pri~a.

Ove godine obeleàvate 40 godina prisustva na estradnoj sceni. Koliko je bilo te{ko sa~uvati “dobar glas”? - Ja se tu ne prepoznajem kao ~ovek koji je morao ne{to da ~uva. To Bog ili ti da, ili ti ne da. Zasad jo{ uvek nemam nikakvih problema, hvala Bogu. Naravno, intonacije su malo niè, prilago|ene godinama, ali {to se emocije ti~e, ona je ista, jer i daqe pevam punom snagom. Vaìte za peva~a koji neguje istinski narodni melos. Koliko su Mr~ajevci, zavi~aj i poreklo doprineli Va{oj izvornosti? Kakvo mesto u Va{oj karijeri ima Obren Pjevovi}, ~ovek, ~iju su pesmu “Voleo sam devojku iz grada” odbili Cune Gojkovi} i Dobrivoje Topalovi}, a postala je Va{a li~na karta?

uticalo na moj daqi put, {to se odnosa prema ovoj doma}oj, novokomponovanoj muzici ti~e. Kao peva~ sam odrastao u krilu Obrena Pjevovi}a, vaspitao se za poglede na muziku, a te pesme svedo~e da nisam hteo “jeftino}u” po svaku cenu. Naravno, ne}u sad da ka`em da sam neka cve}ka, an|eo, naravno da ja imam gre{aka, ima nekih pesama, koje ne}u pomiwati, kojih bi se sa ove distance vrlo rado odrekao, ali dobro, to je `ivot… Obrenove pesme su i “Moravsko predve~erje”,” [umadija”, “Selo moje zavi~aju mio”, “Negde u Srbiji na brdu Qubi}u”, “Oj Moravo tija reko”, “Duga li je Jelica planina”, i mnoge druge. Pevate dakle zavi~aju, Mr~ajevcima, Moravi, [umadiji, livadama, kowima, se-

DA POKA@EMO ZA[TO SMO SRBI Veoma ste angaòvani oko “Kupusijade” u Mr~ajevcima, godinama ste wen doma}in? Ali, nije to samo zbog rodnih Mr~ajevaca? - Znate {ta, ovi antiglobalisti mogu da se slikaju. Planeta svakim danom postaje sve vi{e jedno globalno selo. Po ~emu }e mene, ili moju decu sutra, ili unuke prekosutra, neko tamo u tom velikom selu da pozna, ako ne po malo moje tradicije, malo mojih obi~aja, kulture. Samo po tome, po onom autenti~nom, na{em, jer tamo sve imaju. I zato ja pozdravqam svaki napor da se bilo {ta, u bilo kom kutku zemqe sa~uva kao tradicija, kao obi~aj, da bismo sutra negde mogli nekome da kaèmo i pokaèmo za{to smo mi Srbi.

stvarno bio i tvrdoglav i principijelan mnogo puta na svoju {tetu, ali izdrào sam i evo, kaèm, posle 40 godina mi se ostvario san, koji sam sawao kad sam 1972. zakora~io na estradnu scenu, a to je da do~ekam penziju, ne kao biv{i peva~, nego kao ~ovek koji je jo{ uvek u punoj snazi. Pesmu “Vino to~im, a vino ne pijem, usne imam ose}awa krijem…” dao Vam je Zahar. Koliko puta ste uz ove toliko istinite qubavne stihove rekli sebi: “Polomi}u ~a{e od kristala”, a znamo da ste ih prili~no lomili? - Jesam, ja se ni~eg iz svoje biografije ne odri~em, ìv ~ovek, hvala Bogu. Veselim se ja i lomim ~a{e od kristala ako je za to prilika i dan danas, ali sam shvatio pre 20 i kusur godina da alkohol nije za mene i lomim sada ~a{e bez alkohola. Alkohol nikome ne moè ulep{ati ìvot, to je apsolutno pogre{no. Balada “Tebi, koja ve~no ~eka{, usamqena no}i duge” Radmile Mudrini} kaù, bila je prekretnica u jednom trenutku. Koliko su stabilan brak i harmoni~na porodica temeq jedne dobre i velike karijere? - Pa, nema bez toga ni{ta. Ako je ~oveku stalo da sa~uva porodicu i brak, i ambijent u kome funkcioni{e, onda je presudna ta druga strana, da li ima razumevawa, podr{ke, poverewa. Pesma “Tebi” nije namenski napisana, sasvim slu~ajno je do{la do mene i nikakav drugi tretman nema, niti ve}i zna~aj od drugih pesama koje sam ja snimio i koje su ostale do dana dana{weg. Na novom CD-u se vra}ate Draganu Aleksandri}u koji je autor Va{ih brojnih pesama. Moète li novim pesmama nadma-

DOKLE IDE QUBAV

- Presudno, naravno. Prvo, ja sam ovde, preko puta, u ovoj Gimnaziji, koju smo mi zvali “Bastiqa”, maturirao na [anti}u. Ka`em to zato {to sam jo{ u gimnazijskim danima voleo lepu re~, poeziju, i imao takve profesore koji vas pripreme za ceo `ivot. Kada je do{lo vreme da se oku{am na doma}oj sceni, put me je, opet Bo`ja voqa, usmerio prema pokojnom ~ika Obrenu Pjevovi}u i naravno da je to presudno

lu, `enama i cve}u i onom “metru moga sela {to je Amerika cela”, a vole Vas na svim jugoslovenskim prostorima, od Qubqane i Zagreba do Skopqa. ^ime to obja{wavate? - Nemam ja tu obja{wewe, niti sam razmi{qao o tome. Ja emociju prihvatam takvu kakva jeste i prenosim je. Mislim da definitivno qudi vole iskrenost i autenti~nost i kad tad je prepoznaju. Ja sam

Istinsku qubav prema ovom peva~u, koju je nedvosmisleno i neverovatno izrazila jedna sedmogodi{wa devoj~ica upoznala sam jo{ po~etkom osamdesetih. Naime, jedno qupko dete, Sa{ka sa Ilixe pokraj Sarajeva, bila je gost svoje teteke u ^a~ku i u neformalnom razgovoru mi re~e: “Sve mi je kod ku}e lijepo, tata mi je “ovo”, mama mi je “ono”, imamo lijepu ku}u, puna mi je soba igra~aka, obo`ava me dru{tvo, samo jo{ da mi je tata Miroslav Ili}!”

Uo~i koncerta sa ocem @ikom

mi je dao â~anin Predrag Vukovi} Vukas. Uvek sam dobro sara|ivao sa qudima iz ovog kraja. Imate li na vidiku svog naslenika i postoji li na savremenoj muzi~koj sceni prava, doma}a narodna muzika izvan Va{e generacije? - Ne, ne postoji. Pogledajte, imamo jako talentovane dece, koja rado pevaju ove pesme, ali pogodak bi bio kad bi oni snimali ne{to poput toga. Onda bi budu}nost doma}eg folka, primerenog na{oj genetici bila osigurana. Ovako, nisam siguran {ta }e se u budu}nosti de{avati sa dobrim folkom. Ima talentovane dece mnogo, ali nema ko da ih vodi. Posledwih godina su veoma popularni Va{i koncerti i na Saboru truba~a u Gu~i. Ipak, dugo Vam je trbalo da se tu pojavite? - Ja sam se tome dugo opirao da truba ne izgubi na toj autenti~nosti. Sjajan povod je bio 50. Sabor, kada sam pristao da odrìm concert pod motom “Sestro trubo, evo u ime svih harmonika, violina i frula Srbije sre}an ti 50. ro|endan”, i to je bilo toliko pose}eno, da se evo, ve} tri godine druìmo i shvatio sam da ja tu, ustvari, ne kvarim ni{ta, jer je ono {to ja radim, upravo srpski i autnti~no. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

RECEPTI Vreme pripreme: dva sata

LEPIWICE SA SLANINOM

Te`ina: tako, tako

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

Vreme pripreme:

MUSAKA SA POVR]EM I JOGURTOM

Te`ina:

sat i po laganica

SASTOJCI TESTO 175 g bra{na 100 g maslaca ili margarina Malo vode i soli NADEV Dve glavice crnog luka 75 g dimqene slanine Malo mleka Dva jaja Veza mladog luka 50 g ka~kavaqa So, paprika, kim

PRIPREMA Zamesiti rastresito testo od bra{na, rastopqenog margarina, vode i soli. Ostaviti ga da odstoji jedan sat na hladnom mestu. Za nadev sitno iseckati slaninu, malo je propr`iti, potom dodati crni luk i dinstati smesu dok ne dobije finu `utu boju. Umutiti jaja, mleko, za~ine, sir ise~en na kockice, a potom nadevu dodati slaninu i crni luk. Razvu}i testo i modlicama oblikovati lepiwe. Izbosti lepiwice viqu{kom na vi{e mesta, premazati ih nadevom i pe}i 20 minuta na 200 stepeni.

SALATA OD CELERA

Vreme pripreme: Te`ina:

45 minuta nije stra{no

SASTOJCI ^etiri tikvice Dva patlixana Dve crvene sve`e paprike 250 g {ampiwona Jedna vezica luka Quta papri~ica 300 g jogurta Tri jaja 300 g biqnog ka~kavaqa Tri ka{ike uqa Seckani ruzmarin Mleveni kikiriki, morski ora{~i}, so i biber

PRIPREMA Povr}e oprati i o~istiti. Sitno naseckati qutu papri~icu, tikvice i patlixane na plo~ice, luk na kolutove, paprike trakasto, a {ampiwone izdeliti na ~etvrtine. Povr}e kratko propr`iti na uqu i rasporediti u ~etiri mawe i jednu

TUFAHIJE

ve}u vatrostalnu posudu. Umutiti jaja i jogurt i za~initi smesu kikirikijem, ruzmarinom i morskim ora{~i}em. Sos rasporediti po povr}u, posuti ga biqnim sirom i pe}i na 170 stepeni oko pola sata.

Vreme pripreme: dva sata Te`ina: kako kome

SASTOJCI 700 g jabuka 500 g {e}era Kesica vanile Pola litra vode Sok od pola limuna Za nadev: 150 g {e}era 100 g oraha 50 g badema 50 g kompota ili slatkog od tre{awa Kesica vanile Pet banana Jedan limun

PRIPREMA SASTOJCI Dva korena celera Dve jabuke Sok od jednog limuna Kisela pavlaka 100 g badema Kora od pomoranxe So, {e}er

PRIPREMA Celer i jabuke oqu{titi i izrendati, dodati sok od limuna, {e}er i so. Lagano me{aju}i, povr}e za~initi

pavlakom, a po vrhu salatu posuti seckanim bademima i izrendanom korom od pomoranxe.

Jabuke oprati, oqu{titi i vrhom ka{i~ice izvaditi srce i semenke. Pripremqene jabuke staviti u kqu~alu za{e}erenu vodu, dodati vanilu i limunov sok. Kuvati desetak minuta. Oce|ene jabuke staviti na tacnu, a u vodu u kojoj su se kuvale dodati jo{ {e}era i limunovog soka i skuvati gust sirup. Pome{ati {e}er, vanilu, mlevene orahe, bademe, istruganu koru od limuna i dobro umu}ene banane. Smesu dobro prome{ati, puniti jabuke i prelivati sirupom. Jabuke ukrasiti tre{wom iz kompota, posnim {lagom ili pireom od pasirane banane.

BA[TE I BALKONI

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

KRAJ SEZONE ZA SAKSIJSKE BIQKE V e}ina klasi~nih saksijskih biqaka ne sme da provede nijednu no} napoqu sa temperaturama ispod pet stepeni. Za tropske saksijske biqke, kao {to je hibiskus, temperature ispod 10 stepeni ve} su suvi{e niske. Mediteranske saksijske biqke, kao {to su oleander, smokva ili lovor, nekako jo{ i izlaze na kraj sa blagim hladno}ama na terasi. Ove biqke trebalo bi da budu {to je mogu}e du`e napoqu, jer tako }e vi{e biti u top formi i stvori}e se mawe {ansi za pojavu {teto~ina. Ukoliko prvi talas hladnog vazduha traje samo nekoliko dana, biqke mo`ete ponovo da iznesete napoqe, gde bi u slu~aju

no je da postoji prirodan izvor svetlosti. Sa mawe svetlosti zadovoqavaju se slede}e vrste: - An|eoska trubica, u jesen gubi li{}e i zbog toga joj drasti~no opada potreba za svetlo{}u i vodom. - Smokva, mo`e da prezimi i u ba{ti za{ti}ena tokom zime granama ~eti-

blage zime mogle da ostanu ~ak i do kraja decembra. Tek tada biqke mo`ete da unesete na zimsko stani{te u hodnik, na osvetqene stepenice, u potkrovqe, ili dnevnu sobu koja nije previ{e zagrejana. Za uspe{no prezimqavawe biqaka odlu~uju}a je koli~ina svetlosti.

nara. - Nar, ~ija kro{wa ogoli posle jesewe promene boja. - Lovor, iako je zimzelen podnosi zimu sa mawe svetlosti, ukoliko se nalazi na temperaturi ispod 10 stepeni i mo`e da podnese fazu mirovawa zimi. Lovor u saksiji mo`e cele

Osnovno pravilo je zapravo vrlo jednostavno - zimzelenim biqkama potrebno je puno svetlosti tokom cele godine. Vrste koje u jesen prirodnim putem odbacuju li{}e, mogu da prezime sa mawe svetlosti. Nijedna biqka ne voli da bude u tami. Na svakom zimskom stani{tu potreb-

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

zime da ostane napopqu, kada temperatura nije ispod minus pet stepeni. - Palme, iako se leti ubrajaju u velike qubiteqe sunca, mnoge su tokom zimske faze mirovawa izuzetno nezahtevne. - Ukrasni qiqan, ukoliko prezimi na svetlom stani{tu zadr`a}e svoje listove. Ukoliko bude na tamnom mestu, wegovo li{}e }e uvenuti, ali }e na prole}e izbiti novo. Zbog toga cvetawe uglavnom ne}e zapo~eti u julu, ve} tek u avgustu.

Pripremila: P ripremila: N. R.

DRAGOCENO JESEWE LI[]E a biste ispravno iskoristili “more” jeseweg li{}a treba voditi ra~una o slede}em:

smeta}e im vlaga nastala ispod slojeva li{}a, koja pod wim dugo traje. Prevelika koli~ina li{}a ne mo`e potpuno da

- Velika koli~ina opalog li{}a ispod drve}a predstavqa}e ogroman teret biqkama koje se ispod wega nalaze. Nedostaja}e im kiseonik, a

istruli tokom zime, tako da }e na prole}e, ukoliko se ne ukloni blagovremeno, onemogu}iti pravilno razvijawe izdanaka. Me|utim, tanak

sloj li{}a je dobra za{tita tokom hladne zime. On }e {tititi i izolovati leje. - Nije svaka vrsta li{}a pogodna za “zimski kaput”. Hrastovo i orahovo li{}e prilikom razlagawa ispu{ta otrovne materije koje mogu da {tete osetqivom korewu biqaka. Osim toga, borove iglice trule veoma sporo, tako da se na prole}e uglavnom moraju po~istiti. Mnogo je jednostavnije sa li{}em bukve i topole. Do naredne godine skoro cela koli~ina potpuno istruli. - Li{}e sa travwaka treba potpuno ukloniti kako bi trava tokom zime mogla boqe da preìvi. Ukoliko u lejama, kojima sloj pokriva~a odgovara, ima previ{e li{}a, treba ga sakupiti na gomilu u nekom uglu ba{te. Od wega se moè napraviti kompost. Ako duè “leì”, od wega }e se stvoriti dragoceni humus.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 23. novembar

Obla~no

Subota, 24. novembar

Nedeqa, 25. novembar

VREMENSKA PROGNOZA

Ponedeqak, 26. novembar Utorak, 27. novembar

Sreda, 28. novembar

130C

140C

150C

160C

150C

120C

10C

20C

30C

40C

Delimi~no obla~no

Obla~no

Delimi~no obla~no

^etvrtak, 29. novembar

120C 30C

Delimi~no obla~no

KULTURA

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

MONOGRAFIJA „GRADINA NA JELICI“ PREDSTAVQENA U CENTRU ZA KULTURU U GU^I

ATRAKTIVAN ARHEOLO[KI PARK

Monografija "Gradina na Jelici" dr Mihaila Milinkovi}a, profesora Arheolo{kog odeqewa Filozofskog fakulteta u Beogradu sumira rezultate vi{edecinjskog istraìvawa ovog lokaliteta. Kwiga je sa video prezentacijom predstavqena u ~etvrtak u Centru za kulturu u Gu~i, a o ovom kapitalnom izdawu govorili su Delfina Raji}, direktor Narodnog muzeja u â~ku, dr Perica [pehar, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Odeqewu za arheologiju, dr Miroslav Kati}, direktor Konzervatorskog odeqewa Ministarstva Republike Hrvatske u Trogiru i autor, a doma}in prezentacije bio je Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu u Gu~i. rva istraìvawa zapo~ela je ekipa arheologa ~a~anskog Narodnog muzeja izme|u 1969. i 1972. godine, a ovog leta zavr{ena je 21. kampawa. Profesor Milinkovi} se na Gradini prvi put na{ao u septembru 1983. godine sa arheolozima iz ~a~anskog Muzeja i Arheolo{kog odeqewa Filozofskog fakulteta i od tada je nije napu{tao. Projektom rukovodi od 1985. godine, uz saradwu brojnih mla|ih kolega i studenata arheologa na terenu, koji su pomagali pri izradi dokumentacije i obradi nalaza. Od 2001. rukovo|ewe projektom prelazi na Filozofski fakultet u Beogradu. Kwiga “Gradina na Jelici” je poklon nau~noj i stru~noj javnosti, a donosi relevantne podatke vezane za istraìvawe ovog lokaliteta od 1984. kada su iskopavawa po~ela, sve do 2009. godine. Utvr|eno je da se ovo vi{eslojno nalazi{te, sme{teno na istaknutom visu planine Jelice visokom 846 metara, prostire se na vi{e od 20 hektara i da, pored ostataka iz raznih faza praistorije, pruà do sada najzna~ajnije nalaze iz ranovi-

ma, a od 1986/87. godine je nu`no imalo i za{titni karakter. Skup{tina op{tine Lu~ani proglasila je Gradinu na Jelici 1987. godine za spomenik kulture. I pored ohrabruju}ih po~etnih rezultata, prona-

GRADINA trodimenzionalna rekonstrukcija

cirano na teritoriji Draga~eva, nau~no istraìva~ki projekti pokrenuti osamdesetih godina pro{log veka, koja je preduzeo Narodni muzej u â~ku na ~elu sa tada{wim direktorom Milovanom Vulovi}em, umnogome su intenzivirali prou~avawa i omogu}ili znatno pouzdanije i potpunije upoznavawe utvr|ewa i gradova iz razli~itih epoha u ovom delu Srbije, na podru~ju â~ka ~ak pet, a najobimnija arheolo{ka iskopavawa preduzeta su upravo na Gradini. Otuda ne iznena|uju re~i dr Miroslava Kati}a, da je Gradina “izvanredno dobro istraèn lokalitet u duèm vremenu, koji se s posebnom pa`wom izu~ava u Hrvatskoj, jer otkri}e pet crkava na istom prostoru govori o religijskom sredi{tu”. Nijedno istraìvawe nije dobilo ovako sistematizovanu kwigu, koja izaziva veliko interesovawe u svetu, a ve} su najavqene i

NAU^NO OTKRIVAWE GRADINE

zantijskog i ranosredwovekovnog perioda, ta~nije, od 6. veka, kada je na lokalitetu podignut nov, utvr|eni grad, brawen bedemima i kulama, kao i nalaze iz perioda prelaska iz 8. u 9. vek n.e. i svedo~i o qudima, kulturnim i dru{tvenim procesima koji su se ovde odvijali u tom periodu. Do sada su u istra`ivawima u~estvovali filolozi, fizi~ki antropolozi, istori~ari, istori~ari umetnosti, arhitekte i geolozi. Od 1984. godine, u organizaciji Arheolo{kog instituta iz Beograda, otpo~elo se sa sonda`nim iskopavawima skromnih razmera. U prvoj godini odre|en je stratigrafski karakter lokaliteta radi sticawa osnovnih podataka o vremenskoj pripadnosti nalazi{ta, ali, i radi mogu}eg otkri}a bedema. Otkri}em bazilika ve} 1985. godine, prilikom sondirawa ne{to ni`ih pozicija na zapadnoj padini, iskopavawe je preraslo u sistematsko, iako na ograni~enim povr{ina-

laska ostataka ~etiri ranovizantijske bazilike u rasponu 1985 – 1988, finansirawe je prekinuto 1989, nakon potpunog otkrivawa ostataka fresaka u krstionici Bazilika „S“, da bi se u mawem obimu nastavilo 1994. godine. Republi~ki zavod za za{titu spomenika prvi put je u~estvovao u radovima na Gradini 1989, a 1997. godine, kada su iskopavawa ponovo prekinuta, otpo~eo sa pripremama za konzervaciju. Nedostatak sredstava vi{e puta je tokom prethodnih decenija ograni~avao kampawu. Gradina nudi jedinstvene nalaze. Najva`niji do sada otkriveni horizont pripada vremenu ranovizantijskog carstva, vladavini cara Justinijana (527565). Arheolozi su unutar grada otkrili rezidencije ukra{ene izuzetnim kapitelima, sa zastakqenim prozorima, radionicama za preradu metala, kamena, `ivotiwskog roga, afri~kim amforama, sa sistemima za vodu i kanalizaciju, nalazima brojnih predmeta od nakita do brava,

Prva poznata interesovawa za ostatke na Gradini poti~u iz 1843. godine, kada je na~elnik Pope~iteqstva unutra{wih dela Toma @ivanovi} dobio prepis natpisa posve}enog bogiwi Dijani, koji je sa~inio Sreten Proti}, pisar sela Draga~evskog, kako stoji u wegovom pismu od 8. oktobra 1852. Poja~ano interesovawe za prikupqawe, ~uvawe i prou~avawe „starina“ u Kneèvini Srbiji javqa se ~etrdesetih godina 19. veka. Dr Janko [afarik, pionir srpske arheologije, tada upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, posetio je Gradinu 1865. Zatekao je zidove od kre~waka, tada visoke oko dve – tri stope iznad zemqe, kao i ostatke kule i zgrada u unutra{wosti utvr|ewa. Pred kraj 19. veka Gradinu je posetio etnolog dr Sima Trojanovi}, koji je u vi{e navrata iskopavao praistorijske humke u Draga~evu, a nalaze slao Mihailu Valtrovi}u, predsedniku Srpskog arheolo{kog dru{tva i profesoru arheologije na Filozofskom fakultetu Velike {kole u Beogradu, koji je po~etkom osamdesetih godina 19. veka utvr|uju}i temeqe srpskoj arheologiji kao akademskoj disciplini, ukazivao na svu va`nost konteksta nalaza i pa`qivog kopawa. Trojanovi} je uspeo da skrene pa`wu na Gradinu i Feliksu Kanicu, koji je smatrao da je Gradina utvr|ewe iz rimskog perioda. Tridesetih godina 20. veka na Gradinu ponovo skre}e pa`wu slu~ajni nalaz srebrnog relikvijara u obliku sarkofaga, koji je publikovao N. Vuli}. Vreme nakon Drugog svetskog rata obeleèno je masovnim uni{tavawem Gradine, zbog va|ewa i drobqewa gra|evinskog materijala za nasipawe lokalnog puta â~ak – Gora~i}i.

noèva, kqu~eva... - Iako se jo{ ne moè pouzdano tvrditi ko je nastawivao ovaj lokalitet, Gradina na Jelici je kqu~ za razumevawe ranog sredweg veka na Balkanu, o ~emu nema mnogo podataka. Po{to je ovaj lokalitet i veliki turisti~ki resurs, moja èqa je da bude konzerviran i dostupan javnosti, kao i Gamzigrad, koji je stavqen na UNESCOvu listu svetske ba{tine. Besmisleno je ovo nalazi{te iskopavati pa zatrpavati, a za wegovo konzervirawe neophodna su zna~ajna sredstva, koja }e se vremenom sigurno vratiti. Gradina bi mogla postati atraktivan arheolo{ki park, ~a~anski i draga~evski Kalemegdan - istakao je Milinkovi}. Iako je ovo vi{eslojno nalazi{te lo-

nau~ne ekskurzije iz Austrije u pravcu ovog lokaliteta, nagovestio je Kati} iz Trogira. Gradina je jo{ uvek grad nepoznatog imena, koji }e istori~arima pomo}i u odre|ivawu jasnijih granica izme|u kasnoanti~kog i ranovizantijskog perioda, rekao je, pored ostalog dr Perica [pehar. Nika Stoji} je pratio istraìvawa na lokalitetu i preporu~io da se ubudu}e vi|amo na Gradini. Nakon promocije, odràne u prisustvu ~elnika obe lokalne samouprave, gradona~elnik â~ka Vojislav Ili} predloìo je da se zajedno sa op{tinom Lu~ani uputi zahtev Ministarstvu kulture za sredstva, kako bi Gradina u perspektivi postala novi ~a~anski i draga~evski Kalemegdan. Z. L. S.

LU^ANI

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

NA SEDNICI SKUP[TINE OP[TINE DONETE VEOMA ZNA^AJNE ODLUKE

IMENOVANI UPRAVNI I NADZORNI ODBORI I RADNA SKUP[TINSKA TELA U

ponedeqak su iz tehni~kih razloga odr`ane dve sednice Skup{tine op{tine Lu~ani, na kojima su, izme|u ostalog, donete veoma zna~ajne odluke za daqe

izmenama i dopunama odluke o osnivawu Centra za kulturu, sport i turizam, organizaciji Draga~evskog sabora truba~a. Skup{tina je donela i odluku o progla{ewu erozi-

branioca i re{ewa o imenovawu Saveta za razvoj op{tine, Upravnog i Nadzornog odbora Fonda za privredu i preduzetni{tvo, kao i nadzorne odbore javnih preduze}a i

Op{tinske uprave. Odbornici SO Lu~ani su prihvatili inicijativu gra|ana Roga~e za osnivawe mesne zajednice. Skup{tina op{tine donela je odluku da postoje}e javno preduze}e, prema oblastima delatnosti, podeli na “Komunalac” i “Direkciju za izgradwu”. Za vr{ioca du`nosti novoformiranog komunalnog preduze}a imenovan je Rade Milutinovi}. Odbornici su prihvatili odluku kojom se defini{e

Centar za kulturu i sport op{tine Lu~ani, dok }e oblast turizma biti zasebno organizovana kroz turisti~ku op{tinsku organizaciju. Tako|e, odbornici su prihvatili odluku o organizaciji Draga~evskog sabora truba~a u Gu~i, kojom se za organizatore manifestacije imenuju Centar za kulturu i sport op{tine i Mesna zajednica “Gu~a”. Odluku o progla{ewu erozionih podru~ja na teritoriji op{tine Lu~ani, Skup-

{tina je donela na osnovu Zakona o vodama, a u ciqu preduzimawa za{titnih mera od {tetnog dejstva erozije i bujica. Skup{tinski odbornici su doneli i odluku da Osnovna {kola u Gu~i ponese ime akademika Milenka [u{i}a. Na ovoj sednici, Skup{tina je donela re{ewe o imenovawu Saveta za razvoj op{tine, ~iji }e predsednik biti Radovan Ili}, i definisala brojna radna tela Skup{tine op{tine.

REALIZACIJA PROGRAMA FONDA ZA POQOPRIVREDU

UNAPRE\EWE BIQNE I STOÂRSKE PROIZVODWE okviru programa Fonda za razvoj poqoprivrede, op{tina Lu~ani je buxetom opredelila devet miliona i devetsto hiqada dinara za subvencionisawe kupovine semena za ozima strna ìta, subvencionisawe doma}ih ìvotiwa i kupovinu sadnica vo}nih vrsta do 30 odsto od cene ko{tawa, za registrovana poqoprivredna doma}instva. Ciq ovog programa je prvenstveno unapre|ewe biqne i sto~arske proizvodwe i pove}awe broja poqoprivrednih doma}instava. Do 15. novembra na pisarnicu op{tinske uprave Lu~ani i Gu~a je pristi-

U funkcionisawe i rad buxetskog parlamenta. Odbornici su usvojili predloge odluka koje im je Op{tinsko ve}e dostavilo, o javnom pravobranila{tvu, osnivawu mesnih zajednica, transformaciji JP “Direkcija za izgradwu i komunalnu delatnost”, o

onih podru~ja na teritoriji op{tine Lu~ani, kao i odluku o promeni naziva Osnovne {kole u Gu~i. Odbornici su razmatrali i izve{taj o realizaciji buxeta op{tine za period januar - septembar teku}e godine, doneli re{ewe o imenovawu javnog pravo-

radna skup{tinska tela. U okviru odluke o javnom pravobranila{tvu, predvi|eno je da javni pravobranilac moè imati svog zamenika i izuzeto je pruàwe pravne pomo}i gra|anima, koju }e ubudu}e umesto pravobranioca pruàti druga odeqewa

glo 269 zahteva za subvencionisawe kupovine semena za ozima strna ìta i 268 zahteva za subvencionisawe osemewavawa doma}ih ìvotiwa. Poqoprivredna doma}instva su ukupno nabavila oko 55 tona semena u vrednosti od oko tri miliona dinara, dok ukupna vrednost osemewavawa doma}ih ìvotiwa iznosi 536 hiqada. Zahteve za kori{}ewe sredstava gra|ani mogu podneti za strna ìta do 30. novembra, a do kraja godine za osemewavawe ìvotiwa i kupovinu sadnih vo}nih vrsta. Pripremila: N. R.

USKORO „TROFEJ GU^A 2012 - KUP MIQANA MIQANI]A“

FUDBAL, FENOMEN DANA[WICE udbalski klub Gu~a i ove godine u decembru organizuje Me|unarodni turnir mla|ih kategorija “Trofej Gu~a 2112 - Kup Miqana Miqani}a”. Od 16. do 18. decembra glavni turnir bi}e namewen petli}ima i pionirima. Na ovom presti`nom takmi~ewu, koje ima nezvani~ni status Prvenstva Srbije, najverovatnije }e u~estvovati mladi fudbaleri Partizana, OFK Beograda, Vojvo|ani, Crnogorci, Bosanci, Makedonci, Hrvati i Slovenci. - Osim poznatih ekipa, u `eqi da svoj deci koja se aktivno bave fudbalom omogu}imo da se nadme}u sa velikim klubovima i ove godine }emo organizovati kvalifikacije za glavni turnir. Kvalifikacije za petli}e }e biti 8. i za pionire 9. decembra u Sportskoj hali u Gu~i. Prijavqivawe za u~e{}e na kvalifikacijama je slobodno, ali je iz tehni~kih razloga ograni~en broj u~esnika. Zato molimo sve zainteresovane da se {to pre jave. Prijave }emo primati najkasnije do 1. decembra - ka`e Qubodrag Laki Stani}, predsednik Or-

ganizacionog odbora turnira “Trofej Gu~a”. Od 5. do 13. decembra bi}e odràni i propratni Satelit turniri za de~ake ro|ene 2005, 2004, 2003, 2002, 2001. i 1999. godine i kadete. Slobodno prijavqivawe vaì i za Satelit turnire. Kako je i na ovom takmi~ewu ograni~en broj ekipa, na osam do 12, organizatori mole sve zainteresovane klubove da se prijave najkasnije do 1. decembra. - Parketom Sportske hale u Gu~i tokom turnira prodefiluje vi{e od dve hiqade de~aka. Od pre pet godina nagrade za Fer plej nose ime legendarnog radio reportera Mijaila Kosti}a, koji je do smrti bio potpredsednik Po~asnog odbora “Trofej Gu~a”. Ovo je ve} 13. turnir koga organizujemo u ciqu popularisawa fudbala i u na{em kraju kao fenomena dana{wice. @elimo i da malim klubovima pruìmo {ansu da na sportski na~in pokaù svoje vrednosti, doìve li~nu afirmaciju, ali i da se razonode uo~i novogodi{wih praznika - kaè Laki Stani}. Z. J.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

GORWI MILANOVAC

POSETA OP[TINI KUMANOVO Dvo~lana delegacija gorwomilanova~ke op{tine boravila u dvodnevnoj poseti op{tini Kumanovo u Makedoniji azlog za posetu op{tini Kumanovo bio je dan ove makedonske op{tine, ~ime je samo uzvra}eno na poseti prilikom dana op{tine Gorwi Milanovac. - Prilikom na{e posete, obele`en je Dan solobo|ewa Kumanova koji se ujedno proslavqa i kao dan same op{tine. Na{a poseta je samo rezultat dugogodi{wih dobrih odnosa sa ovom bratskom sredinom, a osim nas bili su i

predstavnici op{tina Vrawe, ^ukarica, Bjeqina, Bawaluka i mnogih drugih sredina iz zemaqa u okru`ewu. Drago nam je da

NEGOVAWE VI[EDECENIJSKE TRADICIJE

PRIRODA, ISTORIJA I KULTURA PROTIV AUTOPUTA

OBILAZI LI AUTOPUT SAVINAC?

Me{tani Savinca uputili zahtev nadle`nim slu`bama da trasa autoputa kroz ovo mesto bude pomerena za nekoliko stotina metara oridor 11, odnosno, autoput ~ija je izgradwa po~ela na teritoriji gorwomilanova~ke op{tine ve} je nekoliko puta bio tema protesta i negodovawa lokalnog stanovni{tva. Ovoga puta, pridru`ili su im se i me{tani Savinca. - Da se odmah razumemo, mi nismo protiv autoputa, protiv modernizacije i svega ostalog. Mi samo pitamo nadle`ne, pa ih ~ak i molimo, da trasu autoputa kroz na{e mesto pomere za najvi{e pola kilometra, kako ne bi trpela istorija i kultura Savinca. Poznato je da je Savinac najpopularnije izleti{te Gorwomilanov~ana, a ne treba ni da

sa op{tinom Kumanovo imamo tako dobre odnose, a napomiwem i da su oni dugogodi{wi redovni gosti u na{oj sredini prilikom raznih sve~anosti, kao

i da smo na mnogim poqima ostvarili izuzetno dobru saradwu. Ovom prilikom je obele`ena i 68. godi{wica od oslobo|ewa Kumanova, pa je i na{a delegacija iskoristila priliku da polo`i cve}e na spomenik poginulima u Drugom svetskom ratu. Posetili smo i spomen kosturnicu na brdu Zebrwak, koja je podignuta u ~ast izginulih srpskih vojnika tokom trajawa Kumanovske bitke, 1912. godine - referi{e predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} o poseti bratskoj op{tini u Makedoniji. G. T.

napomiwemo brojne |a~ke ekskurzije, koje dolaze}i u Takovo, obavezno pohode i Savinac. Prema planu, autoput bi prakti~no „rascepio“ na{e mesto, a i pro{ao bi neposredno uz hram Svetog Save i {kolu na Savincu, a dobro je poznato da su tu zemni ostaci knegiwe Qubice, Mine Vukomanovi} Karaxi}, mnogih srpskih vojvoda i drugih znamenitih qudi, ne samo za ovaj kraj. Tu se svake godine odr`ava i ~uvena likovna kolonija, kao i mnogi drugi brojni kulturni doga|aji. Autoput bi u velikoj meri naru{io i ekologiju Savinca, odnosno, ugrozio bi izvori{ta tople vode koji predstavqaju i lekovitost, ali i atrakciju - isti~e predsednik Mesne zajednice Savinac Mili{a Nikoli}, koji napomiwe da ima obe}awe ministra Velimira Ili}a da }e posetiti Savinac i pomo}i u re{avawu problema. G. T.

DAN [KOLE U BREZNI

KAD SLAVE [KOLA I CRKVA, SLAVI CELO SELO lavu crkve u Brezni su ove godine obele`ili me{tani Leu{i}a, Obrad Milosavqevi}, Radojko Jevtovi} i Milan Luki}, a sve uz prisustvo velikog braja zvanica, svojih kom{ija i prijateqa. Dan {kole u Brezni, koja ve}

le. Cenimo sve ono {to trenutno rukovodstvo {kole radi za istureno odeqewe u Brezni, ali ne mo`emo a da se sa setom ne podsetimo na na{e stare u~iteqe, nastavnike, profesore, kako god ih zvali, bra~ni par Vaska i Tasko Bogdanov, sa kojima smo sadili mnogobrojno drve}e oko {kole, pa zatim Milana Milinkovi}a, profesora fizike, sa kojim smo metalnim buretom punim vode vaqali asfalt na po-

godinama radi u okviru Osnovne {kole „Ivo Andri}“ iz Prawana, obele`en je prigodnom sve~ano{}u, a posebno dirqiv govor je odr`ao predstavnik Ministarstva prosvete Bogoqub Lazarevi}, biv{i u~enik ove {kole. - Zaista je fascinantan podatak da je pre 170 godina ovde, na ovom mestu osnovana jedna od prvih {kola na ovom podru~ju. Bila je to {kola sa nekoliko |aka i jednim u~iteqem, ni nalik dana{wim {kolama, ali se svakako mora uzeti za zvani~an po~etak organizovanog u~ewa u ovih nekoliko sela. Kao biv{i u~enik ove {kole, rado se se}am da je ova ustanova nosila ime „Bogdan Jokovi}“, ali migracije iz sela u grad su u~inile svoje, pa se sada nalazi pod „patronatom“ prawanske {ko-

stoje}im sportskim terenima u okviru {kole. [kola u Brezni trenutno ima 33 u~enika, koji su, kako ~ujem dobri i poslu{ni |aci, a posebno se ponose svojim stonoteniserima koji su stigli i do republi~kog nivoa. Neka samo tako nastave, a ne}e biti zime za brezansku {kolu - istakao je Lazarevi}. Prisutne su pozdravili i direktorka Osnovne {kole „Ivo Andri}“ Gorica Stanojevi}, predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}, kao i zamenik ministra prosvete @elimir Popov, dok su u~enici brezanske {kole, pod patronatom profesorke muzi~kog vaspitawa Milene Stojiqkovi}, izveli prigodan kulturno umetni~ki program. G. T.

Crkva i {kola u Brezni sve~ano obele`ili svoj dan, Mitrovdan

SEDMA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

GREJAWE I PUTEVI SPREMNI ZA ZIMU Na sedmoj sednici Op{tinskog ve}a razmatrana spremnost putara za zimske uslove, kao i nove cene grejawa za pravna lica p{tinski ve}nici su doneli Nacrt odluke o promeni Statuta op{tine koji mora biti usagla{en sa Zakonom o javnoj svojini, Zakonom o buxetskom sistemu, kao i sa Zakonom o ravnopravnosti polova. Tako|e, ve}nici su doneli odluku i o izradi lokalnog akcionog plana za unapre|ewe polo`aja izbeglih, interno raseqenih lica i povratka po osnovu sporazuma o readmisiji, za period od 2013. do 2016. godine, a ovom prilikom je odlu~eno i da se pristupi pokretawu postupka likvidacije Ustanove u oblasti fizi~ke kulture, ~ije }e nadle`nosti pripasti op{tinskom Sportskom savezu, uz jednoglasnu odluku da zaposleni ostaju na svojim radnim mestima. Centralna tema je bila rasprava o predstoje}oj zimskoj sezoni. - Op{tinsko Javno preduze}e za puteve i azerbejxanska firma „AZ- Virt“ po-

stigli su sporazum o odràvawu i popravci puteva koji se o{te}uju tokom izgradwe deonice autoputa kroz na{u op{tinu. To, ipak, ne podrazumeva i zimsko odràvawe puteva, pa je u dogovoru sa „Putevi Srbije“ dogovoreno da se sva mehanizacija u slu~aju ve}ih padavina stavi na raspolagawe za odràvawe regionalnih puteva i glavnih gradskih saobra}ajnica. Prema sada{wem stawu stvari, u slu~aju neprohodnosti seoskih puteva, prioritet }e imati glavni seoski putevi, dok }e se ostali ~istiti nakon prohodnosti va`nijih saobra}ajnica, a o~ekujemo i pomo} seoskih mesnih zajednica. [to se pove}awa cene grejawa za pravna lica ti~e, ono je nastalo nakon usagla{avawa nekih akata, koji su doveli do toga da grejawe za pravna lica po kvadratu ubudu}e ko{ta 420 dinara, umesto dosada{wih 315 - rekao je predsednik op{tine Milisav Mirkovi}. Na sednici Op{tinskog ve}a istaknut je i podatak da }e gorwomilanova~ka op{tina od 1. januara 2013. godine postati ~lanica Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. G. T.

SPORT

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

KUP SRBIJE BORAC : JAVOR 4:5

PENALIMA DO POLUFINALA Borac: Petri}, Boranija{evi}, Radanovi}, Dimitrijevi}, @ivkovi}, Jovi~i}, Martinovi} (\okovi}), Jevtovi} (Jeremi}), Zo}evi}, Jovan~i}, Pavi}evi} (Ra{kovi}). Javor: Nikoli}, Milinkovi}, Mom~ilovi}, Vla{i}, Milovi}, Vidi}, Ostoji}, Onilo, Radivojevi} (\oki}), Silva, Milovanovi} (Josovi}). Sudije: Jovaneti} (U`ice), ]a|enovi} i Kur~ubi} (Kragujevac). Strelci: Ra{kovi}, @ivkovi}, Jovan~i}, Jeremi} (Borac), Silva, Mom~ilovi}, Josovi}, Vla{i} i Ostoji} (Javor). Stadion FK Borac osle boqeg izvo|ewa jedanaesteraca, Javor je prvi put u polufinalu Kupa Srbije. U po~etnoj seriji penala Nikoli} je odbranio slab {ut Zo}evi}a, sre}a je bila i na strani Borca, kada je Petri} zaustavio udarac Vidi}a. Obe ekipe su bile precizne do {este runde, dok odlu~uju}i penal nije {utirao Boranija{evi}, ali preko gola Javora. U svakom slu~aju, Nikola Boranija{evi} se usudio da uradi ono za {ta wegovi stariji saigra~i nisu imali petqu. - Ne zameram ni mla|im ni starijim igra~ima ako proma{e penal, ili ga golman odbrani. To su trenuci u kojima odlu~uje sre}a - prokomentarisao je trener Borca Zoran Wegu{. U prvom i drugom poluvremenu sre}a je bila na obe strane. Najpre je Onilo u 19. minutu {utirao sa

Omladinci Borca pora`eni su u Novom Sadu od Vojvodine sa 3:0 i pretposledwi su na tabeli (12 bodova). Kadeti su pobedili BSK Bor~u, 1:0. Trenutno su osmi na tabeli sa 19 bodova. Pioniri Borca igrali su nere{eno sa Smederevom, 1:1. Nalaze se na devetom mestu i sakupili su 18 bodova.

15 metara, ali Petri} brani. Na samom kraju prvog poluvremena Jovi~i} centrira Jevtovi}u, koji ma{i stopostotnu priliku. U drugom poluvremenu {ansu je imao i Zo}evi}. Poga|a pre~ku, a nekoliko minuta kasnije Jeremi} {utira pored gola Javora. U 74. minutu ponovo fenomenalna odbrana Petri}a koji zaustavqa udarac Ostoji}a.

- Najva`nije je da smo postigli istorijski uspeh. Utakmica je bila te{ka, mi smo prividno imali posed lopte i kontrolu, ali i dosta sre}e. U prilog tome govore dve stative koje je Borac pogodio. [utirali smo vi{e puta ka wihovom golu, golman je branio ili su oni pravili dobre blokade. No, to je u drugom planu. Sre}niji tim ide daqe - izjavio je

RUKOMET DRUGA LIGA ZAPAD PRVA LIGA ZAPAD @ENE SEDMO KOLO

JELEN SUPER LIGA 13. KOLO

DEVETO KOLO Mladost - Atenica

28:19 ^a~ak - Metalac AD

35:28

Novi Pazar - Javor

OSMO KOLO Atenica - U`ice Kara|or|e â&#x20AC;&#x201C; Mladost

DESETO KOLO

14. KOLO

Vo`dovac 1955 - ^a~ak

Javor â&#x20AC;&#x201C; Radni~ki (N)

2:2

posle utakmice Mladen Dodi}, trener FK Javor. U ~etvrt finalu Kupa Srbije eliminisani su pro{logodi{wi finalisti Borac i Crvena zvezda. Nije pro{ao ni Spartak koji je pro{le godine po-

raèn u â~ku, tako|e posle izvo|ewa penala. Osim Javora, po prvi put u polufinalu se na{la i Jagodina. Preostala dva polufinalista su Vojvodina i OFK Beograd. - Ko zna {ta bi bilo da smo na utakmici postigli gol. Ali, {anse se ne broje, realnost je da smo ispali iz Kupa - smatra trener Borca. Narednu prvenstvenu utakmicu â~ani igraju u nedequ na svom terenu. Do~ekuju prvoplasirani Napredak iz Kru{evca. U 15. kolu Prve lige Srbije Borac je izgubio u Uìcu od Jedinstva putevi i trenutno je tre}i na tabeli, iza Vo`dovca i Napretka, sa 26 bodova. Metalac je savladao Proleter, 1:0, a u 16. kolu igra sa Banatom u Gorwem Milanovcu. Z. J.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

SPORT

KO[ARKA

BORAC POBEDIO U PRODU@ECIMA

HEBA JUNIORSKA LIGA Peto kolo Nibak Ni{ - Borac Mocart sport 65:67 [esto kolo Borac Mocart sport - Vr{ac Sedmo kolo Crvena zvezda Diva - Borac Mocart sport ABS ELEKTRO KADETSKA LIGA Peto kolo Mladost ^a~ak - Zemun 83:71

Borac Mocart sport Mladost Zaje~ar 73:71

Radni~ki student Kragujevac @elezni~ar 103:85

[esto kolo Kom{ijski derbi Mladost ^a~ak - Borac Mocart sport, subota, hala KK Mladost DRUGA LIGA SRBIJE Osmo kolo Napredak Kru{evac Mladost ^a~ak 75:60

Osmo kolo @elezni~ar - Novi Pazar

Deveto kolo Mladost - Crnokosa Kosjeri}

Sedmo kolo ^a~ak 94 - Mionica

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD [esto kolo Ivawica - ^a~ak 94 69:61

Osmo kolo Loznica - ^a~ak 94

Sedmo kolo

KLUB POLET ORGANIZOVAO AIKIDO SEMINAR

NOVE TEHNIKE SAMOODBRANE

a~anski klub Polet ugostio je u nedequ, u Osnovnoj {koli “Milica Pavlovi}”, aikido klubove iz vi{e gradova Srbije. Kako aikido borci ne u~estvuju na takmi~ewima kao karatisti ili xudisti, nekoliko puta godi{we poha|aju seminare na kojima sti~u nove i usavr{avaju ve} usvojene tehnike. - Okupqamo sportiste svih uzrasta. Nove, naprednije tehnike koje oni nau~e na seminarima prenose ih daqe ~lanovima svojih klubova - objasnio je svrhu seminara Mitar Jakovqevi}, potpredsednik Aikido saveza Srbije.

Aikido je drevna japanska ve{tina. Primewuje se iskqu~ivo u samoodbrani ili odbrani drugih qudi. Ciq je onesposobiti napada~a da nanese udarac, a ne povrediti ga. Aikido borci u~e kako da se odbrane od udarca rukom ili nogom, napada noèm ili te{kim predmetom. Sportisti koji redovno ve`baju i u~e ovu ve{tinu imaju izuzetno elasti~ne zglobove. - Svaki pokret kre}e od poluga {aka, ruke ili noge. Aikido nije samo sport, ve} i na~in ìvqewa. Mi usvajamo izvorni stil ve`bawa koji spaja i duh i telo - kaè Vladimir Kleut, predsednik Saveza ai-

kido klubova Srbije i AK Polet. U â~ku je sedi{te Aikido saveza. Ve}ini â~ana nije poznato i da klub Polet radi vi{e od 30 godina. Okupqa ~lanove svih uzrasta, treninzi su tri puta sedmi~no, ponedeqkom, sredom i petkom, u O[ “Milica Pavlovi}”. Svaki trening dostupan je i novim ~lanovima koji èle da nau~e aikido. Jedino {to bi trebalo da urade je da se u 19 ~asova pojave na treningu. Osim {kole “Milica Pavlovi}”, doma}ini nagla{avaju i da im je u organizaciji seminara pomogao grad â~ak. Z. J.

Borac - Radni~ki FMP

osmom kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart pobedio je u â~ku Radni~ki FMP, 96:90 (20/24, 13/10, 27/19, 19/26, 17/11). Do posledwih sekundi ~etvrte ~etvrtine Borac je imao sigurnu pobedu, dok â~anin Pe|a Milosavqevi} nije pogodio trojku za Radni~ki. Trica u stulu Sa{e \or|evi}a, koju je znao da postigne u kriti~nim trenucima, iznudila je jo{ pet minuta igre. - Trebalo je da ga fauliram, ali sam mu dozvolio da postigne trojku. Ipak, timskom igrom smo pokazali da vredimo i da su nam se trud i rad isplatili - komentar je Nemawe Prolovi}a, igra~a Borac Mocart sporta. Pre ove pobede Borac je vaìo za najneefikasniji tim u ligi. U pozitivnom u~inku, izdvajali su se kao ekipa koja je primila najmawe poena. - Problem nam je mali broj igra~a i slab u~inak sa klupe. Prinu|eni smo da svih 40 minuta eksploati{emo {est, sedam igra~a. Sa Radni~kim smo i pre produètaka mogli da odlu~imo utakmicu, ali je i

KARATE KLUB SLOBODA

ODBOJKA

DONELI DESET MEDAQA SA KUPA SRBIJE

PO^IWE SENIORSKA LIGA

Ariqu je pro{log vikenda odràn Kup Srbije na kome je u~estvovalo vi{e od 700 kvalifikovanih karatista. Takmi~ari Slobode osvojili su deset medaqa. Naro~ito se istakao Marko Raji~i}, kao dvostruki {ampion. On je bio prvi u apsolutnoj i teìnskoj kategoriji u kojoj su se borili takmi~ari do 70 kilograma. U 2012. Marko je postao prvak Evrope u Bukure{tu, {ampion Srbije u apsolutnoj i teìnskoj kategoriji, vice{ampion sveta pojedina~no i ekipni prvak u Milanu. Na najnovijem takmi~ewu u Ariqu pripala mu je dvostruka titula

Nemawina gre{ka posledica velikog zamora. U produ`ecima smo smogli snage, bili sigurniji i zahvaquju}i preciznim penalima i Nemawe Prolovi}a i Mla|ena [qivan~anina, mirno smo priveli me~ kraju - rekao je Ra{ko Boji}, trener KK Borac Mocart sporta. U timu Borca i na utakmici sa Radni~kim po indeksu i broju postignutih ko{eva izdvojili su se Mla|an [qivan~anin (31 poen), Mladen Panti} (23), Milan Trti} (16)... Najefikasniji igra~ u Radni~kom bio je Milo{ Bojovi}, a za wim momak koji je i ^a~anima zamalo pomrsio konce Pe|a Stamenkovi}. - Ve}i deo utakmice smo bili u zaostatku. Ali, nismo se predavali i tako smo pokazali jednu karakternu crtu - nema predaje. Nastavi}emo tako i daqe da igramo potvrdio je Stamenkovi}. Po oceni trenera Radni~kog FMP Milo{a Peji}a, utakmicu su odlu~ile li~ne gre{ke i u jednoj i u drugoj ekipi. U devetom kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart sport za vikend gostuje u Jagodini. Z. J.

{ampiona dràve. I ostali karatisti Slobode su imali zapaène rezultate. Milica Poluì} je pobedila u katama i borbama, dok je u borbama Vladimir Savi} bio tre}i. Medaqe su pripale i Slobodanu Luki}u za prvo mesto u katama i tre}e u borbama, Bojani Raji~i} koja je bila druga u katama, Bogdanu Gojgi}u za tre}e i Andreju Gruji~i}u za dugo mesto u borbama apsolutna kategorija. Po broju osvojenih medaqa i sa timom koji ima, Karate klub Sloboda trenutno je jedan od najboqih u Srbiji.Z. J.

vog vikenda po~iwu takmi~ewa u seniorskoj ligi za odbojka{e. Odbojka{ki klub ^a~ak nastupa u Regionalnoj ligi Zapad u kojoj se takmi~e ekipe iz Moravi~kog i Zlatiborskog okruga. Ove godine takmi~i}e se pet ekipa, Tara iz Bajine Ba{te, Bukovica Putevi dva iz Ivawice, Metalac Takovo dva iz Gorweg Milanovca, Lu~ani dva i OK ^a~ak. Utakmice }e biti odigrane dvokru`no po Bergerovom sistemu i jesewi deo takmi~ewa bi}e zavr{en krajem decembra. Prole}no takmi~ewe po~iwe u martu 2013. godine.

SPORT

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

STUDENTI FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA DOMA]INI „KUPA REKTORA“

ÂÂNIMA ZAMALO IZMAKLA POBEDA U organizaciji Studentskog parlamenta Fakulteta tehni~kih nauka i Univerzitetskog sportskog saveza Univerziteta u Kragujevcu u subotu je u â~ku odràn 32. “Kup rektora”. Na tradicionalnom sportskom takmi~ewu studenata deset fakulteta,

koji pripadaju Kragujeva~kom univerzitetu, u~estvovalo je vi{e od hiqadu mladih sportista. Oni su se takmi~ili u 13 disciplina po Kup sistemu, fudbalu, mu{koj i ènskoj ko{arci, mu{koj i ènskoj odbojci, mu{kom i ènskom stonom tenisu...

REZULTATI STUDENATA FTN-A Studenti Fakulteta tehni~kih nauka bili su najboqi u malom fudbalu, mu{kom rukometu, mu{koj ko{arci, `enskoj odbojci, druga mesta pripala su im u `enskom stonom tenisu, {ahu, streqa{tvu i tre}e u mu{kom stonom tenisu. - Takmi~ewe je bilo sjajno, a najneizvesnije finale za ko{arka{e izme|u studenata FTN-a i Ekonomskog fakulteta. Pobedili smo ve~ite rivale sa 45:40. Ova utakmica ozna~ila je i kraj ovogodi{weg Kupa rektora - izjavio je Stefan ]ur~i}, kapiten ko{arka{ke ekipe Fakulteta tehni~kih nauka.

Sva sportska nadmetawa odr`ana su u hali “Mladost” i fiskulturnim salama ~a~anskih osnovnih i sredwih {kola. U Ukupnom plasmanu najuspe{nija je bila ekipa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Samo jedan bod mawe od ekonomista imali su studenti ~a~anskog Fakulteta tehni~kih nauka. Tre}e mesto pripalo je Jagodincima, odnosno Fakultetu pedago{kih nauka. Na sve~anom zatvarawu Kupa rektora sve takmi~are je pozdravio dekan FTN

FUDBAL

KILIBARDA POTPISAO PROFESIONALNI UGOVOR tefan Kilibarda (17) potpisao je ovih dana ~etvorogodi{wi profesionalni ugovor sa Fudbalskim klubom Borac. Stefan je standardni ~lan omladinske ekipe za koju ima pravo da igra i slede}e sezone. - Ovo je veliki trenutak o kome ma{taju svi de~aci. Ja sam fudbal po~eo da treniram u osmoj godi-

profesor dr Jeroslav @ivani}. On je pobednicima uru~io pehare. - Kup rektora je za nas kao organizatore veliki poduhvat. Ovo je prvi put da smo okupili toliki broj studenata sa ~itavog

Univerziteta. Uspeli smo uz podr{ku kolega iz Studentskog parlamenta Nemawe Matijevi}a i Dejana ]etenovi}a, Grada i prijateqa manifestacije rekao je Dejan Jevtovi}, student prodekan FTN.

Kao prijateqe manifestacije on je naveo ^a~ansku banku, SRC “Mladost”, Prehrambeno-ugostiteqsku i ~a~anske osnovne {kole i “Zanat servis”. Z. J.

STARTUJE MINIMAKSI LIGA

NAJVE]I FUDBALSKI POKRET subotu, 24. novembra, u ~a~anskim sportskim balonima po~e}e osma sezona Minimaksi lige. Takmi~i}e se mali fudbaleri iz Kraqeva i â~ka. Za decu iz ova dva grada ovo je osma, a za Srbiju 12. Minimaksi liga koja afirmi{e {kole fudbala, trenere i prevashodno mlade fudbalere. U osmoj Minimaksi ligi u~estvova}e najvi{e ekipa do sada, tridesetak â~ana i Kraqev~ana. Svi oni }e uz igru i zabavu u~iti o drugarstvu, solidarnosti i fudbalu. Minimaksi liga je i najve}i fudbalski pokret u regionu i dràvi. Z. J.

ni i od po~etka mi je bio ciq da potpi{em profesionalni ugovor. Borac mi je dao dosta toga, a nadam se da dolazi vreme kada }u se ja odu`iti. Nameravam da se dobrom igrom u omladinskom timu {to pre nametnem treneru prvog tima i da zaigram u Bor~evom dresu - rekao je Stefan nakon potpisivawa ugovora.

OKRU@NA LIGA 14. KOLO Vujan - Draga~evo Ov~ar - Napredak Morava - Spartak Slatina - Rudar Jedinstvo (GG) - Luwevica Franc komerc - Brezak Miokovci - Mladost Dowa Vrbava - Jedinstvo (K) 0:0

1:4 1:0 3:2 0:0 3:0 4:1 1:3

1. Slatina 2. Draga~evo 3. Jedinstvo (K) 4. Mladost 5. Dowa Vrbava 6. Rudar 7. Ov~ar 8. Miokovci 9. Jedinstvo (GG)

33 31 28 25 24 23 23 22 21

10. Franc komerc 11. Spartak 12. Morava 13. Brezak 14. Napredak 15. Vujan 16. Luwevica 15. KOLO Jedinstvo (K) - Vujan Mladost - Dowa Vrbava Brezak - Miokovci Luwevica - Franc komerc Rudar - Jedinstvo (GG) Spartak - Slatina Napredak - Morava Draga~evo - Ov~ar

20 18 17 10 9 6 4

ZONA MORAVA 15. KOLO Orlovac - Trep~a Polet (T) - Prijevor Sloboda (G) - Omladinac (Z)

Polet (Q) - @elezni~ar Radni~ki Stobeks - Sloboda (^) 2:0 1:0 8:2

Polet je ~etvrti sa 23, a Sloboda 15. sa 11 osvojkenih bodova. 15. KOLO

Polet je sedmi, Orlovac 11, Prijevor 14, a Omladinac na 11. mestu tabele Zona Morava. Sakupili su 22, 19, 14 i 11 bodova.

Sloboda (^) - Bane Seqak - Polet (Q)

16. KOLO

MLA\E KATEGORIJE

Omladinac - Omladinac (Z) Mokra Gora - Prijevor Polet (T) - Metalac Orlovac - Tutin

4:0 2:1

Preostale utakmice

SRPSKA LIGA ZAPAD

Borac 1 - Mladost Radost (petli}i) Borac 2 - Mladost Radost (pioniri) Takovo - Mladost Atenica (kadeti) BIP - Omladinac Zabla}e (kadeti)

14. KOLO

U omladinskoj ligi odigrane su sve utakmice.

ENIGMATIKA

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

[ARENA

PRODU@ITE TREPAVICE

SEDAM STVARI OBAVEZNIH ZA ZIMU

OVE ZIME T I HI APSOLUTN

PUT BORDO KA

TEHNIKOM DO GUSTIH TREPAVICA ako je gustina trepavica i wihov oblik genetski definisan, postoje neke cake koje vam mogu pomo}i da stvorite iluziju duga~kih, volumiziranih, zavodqivih trepavica. Evo nekoliko jednostavnih saveta: 1. Pa`qivo nanesite tamnu olovku za o~i sa

unutra{we strane gorwe linije trepavica, tako }ete posti}i da vam koren trepavica izgleda gu{}e. Zatim povucite tanku liniju ajlajnerom uz gorwu liniju trepavica, ali se pobrinite da je veoma tanka i tik uz trepavice. 2. Na sredini gorweg kapka nanesite malo bisernobele senke, da bi da-

li kontrast tamnoj maskari. Tako }e vam trepavice jo{ vi{e do}i do izraàja. 3. Fenom za kosu zagrejte uvija~ za trepavice. Trepavice uvijajte u nekoliko faza. Po~nite najbliè korenu. Ne`no stisnite i tako zadrìte nekoliko sekundi. Zatim uvija~ malo pomerite prema vrhu trepavica i ponovo lagano pritisnite. Ponovite to jo{ jednom ili dva puta, uvek pomeraju}i uvija~ prema vrhu trepavica. 4. Izaberite maskaru koja istovremeno produàva trepavice i daje im volumen. Krenite od ko-

rena i malim pokretima levo-desno povla~ite maskaru sve do vrhova. Nanesite dva ili tri sloja na oba oka. Izme|u svakog sloja sa~ekajte bar dva minuta da bi maskara mogla da se osu{i. Nakon svakog sloja maskare gorwu tre}inu trepavica po~e{qajte ~e{qem za trepavice. 5. Okrenite maskaru tj. ~etkicu maskare vertikalno u odnosu na oko. Koristite vrh ~etkice da bi ste naneli maskaru samo na vrhove trepavica kako biste dodali dodatnu du`inu.

Hostel u Amsterdamu reklamira se kao najgori sme{taj na svetu

Modni stru~waci preporu~uju ode}u i modne detaqe koje bi ove sezone obavezno trebalo nabaviti, ukoliko `elite biti u trendu: 1. KAPUT Ove su sezone izuzetno su popularni kaputi sa ko`om ili krznom. A kada je boja u pitawu, bordo kaputi} je apsolutni hit! 2. [E[IR Ukoliko nastojite pratiti aktuelne modne trendove, {e{iri su apsolutni mast hev ove zime. 3. DUGA^KE RUKAVICE U stilu holivudskih diva iz pedesetih godina, dame u trendu }e ove zi-

me morati imati i jedan par ovakvih rukavica. 4. KRZNO OKO VRATA 5. ÎZME SA NITNAMA Razbijte zimsku monotoniju modnim detaqem, sa kojim sigurno ne}ete ostati nezapaèni. 6. DUGA^KI XEMPER NA RASKOPÂVAWE Pored velike prakti~nosti, ovi modeli su izuzetno topli i nosivi, a odli~no se uklapaju uz ko{uqe i letne majice koje sa wim moète nositi i u hladnim danima. 7. VUNENE HULAHOPKE

DO\ITE KOD NAS, Maska za lice

NAJGORI SMO! ostel “Hans Brinker” u Amsterdamu ponosno se reklamira sloganom “Razo~aravamo mu{terije ve} punih 40 godina”. Na sajtu moète prona}i opise tankih du{eka, oqu{tenog kre~a i tapeta, metalnih ormari}a i soba bez pogleda. “Mi nismo jeftin hostel za mlade u Amsterdamu, ve} mnogo vi{e od toga. Mi smo jeftin, prqav, hladan i nedovoqno osvetqen hostel. Ako èlite komfor ravan onome u zatvoru sa minimalnim obezbe|ewem, mi smo mesto za vas. Uìvajte u na{oj kantini u kojoj sve sadrì nedovoqno kuvana jaja i divite se ~iwenici da u nekim sobams vodovodne cevi ~ak i rade”, navodi se u reklami. Jedan od slogana kojima se “Hans Brinker” dodvorava potencijalnim gostima je i “Sada imamo po krevet u svakoj sobi”. Neobi~ni marketing urodio je

PILING SA TIKVOM aranxasta boja tikve poti~e od karotenoida, pigmenata koji spre~avaju nastanak bora i koji pomaù u neutralizovawu slobodnih radikala u koì. Tikva je izvanredan izvor vitamina C, E i A, i enzima koji pomaù ~i{}ewe koè. Pored toga, tikva poseduje hidratantna svoj-

plodom, po{to hostel posluje boqe nego ikada. - Mu{terije cene na{ sarkazam i humor, i ovaj vid marketinga dopada se na{oj ciqnoj grupi, uglavnom studentima i mladima - ka`e menad`er Tejmen Resever. Na sajtu “Hans Brinkera” nala-

zi se i obave{tewe da, iz o~iglednih razloga, hostel ne snosi odgovornost za “bolesti iz 18. veka, mentalne slomove, trovawe radijacijom i hranom” i druge po{asti koje vas mogu zadesiti nakon samo jednog no}ewa.

stva. Iako su semenke tikve bogate vlaknima, svi antioksidanti, veliki prijateqi ko`e, nalaze se u samoj tikvi. Jedite je i nanosite na lice barem jednom sedmi~no. Priprema maske: Izmiksajte mawu tikvu sa ~etiri ka{ike jogurta i ~etiri ka{ike meda. Nanesite ovaj puding na lice i ostavite da deluje 10 minuta, zatim dobro isperite lice. Ko`a }e vam biti mekana i glatka.

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

Dom kulture Ponedeqak, 26. novembar - pedavawe na temu "Osiroma{en uranijum", predava~i Slobodan Petkovi}, general u penziji, doc. dr Branka \urovi} i Milivoje Stefanovi}, urednik "Slu`benog glasnika", mala sala, 18 ~asova Utorak, 27. novembar - predavawe na temu "Za{to nemam ni prose~no zdravqe u 21. veku", predava~ dr Mirjana Babi} Simi} iz Beograda, velika sala, 19,30 ^etvrtak, 29. novembar - pozori{na predstava "TAMO I NAZAD" u izvo|ewu Favi teatra iz Beograda, velika sala u 20 ~asova Izlo`ba grupe RU@, Bojana Stamenkovi} i Jelena Fu`inato, Likovni salon

Kafe "[TO DA NE" - Petak, 23. novemba - svirka benda „AFTER DARK”, 22 ~asa

GRADSKA BA[TA Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, rezervacije na 063-620-333

Narodni muzej Izlo`ba „AKATIST VE^NOM", autori Biqana [ipeti}, Ivana Mari~i}, Maja Vuja{anin i Vesna Stanisavqevi} - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Kafe klub „VELVET“ Subota, 24. novembar - svirka benda „ROCKINGER”, 23 ~asa

„SRPSKI PAB” Petak, 23. novembar - „HELM”, 22 ~asa Subota, 24. novembar - „BURNS”, 22 ~asa

Gradska biblioteka Radno vreme Telefoni:

7,30 - 19 ~asova 032/22 36 08 34 09 60

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10 minuta, 250 dinara za jednu projekciju i popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od 10 do 23 ~asa. marketing 032/342-276

Istorijski arhiv Izlo`ba „Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941”

PRIPREMILA: Irena Ran|i}

„V. P. DIS“

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

MARKETING

marketing 032/342-276

VA@NI TELEFONI Policija .......................................... Hitna pomo}..................................... Bolnica ........................................... Dom zdravqa.................................... Medicina rada ............................... Vatrogasna slu`ba .......................... Ta~no vreme ..................................... Obave{tewa .................................... Prijava telefonskih smetwi ........ AMSS ................................................. Apoteke: "Dr Mom~ilo Katani}" ................... "Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

92 i 222-701 94 307-000 225-717 224-278 93 95 988 977 381-097

Grad ^a~ak ..................................... JP "Gradac" ....................................... JKP "Komunalac" ............................. JKP "Gradsko zelenilo"................... JKP "Vodovod" ................................. JKP "^a~ak" ...................................... "Elektrodistribucija" .................... "Autoprevoz" .................................... @elezni~ka stanica ......................

224-024 303-202 225-693 373-760 303-600 222-618 222-084 i 341-991 224-246 221-390

Dom kulture .................................... Biblioteka ...................................... Arhiv ............................................... Narodni muzej ................................. Umetni~ka galerija ........................ Bioskop "Sutjeska" ........................... Turisti~ka organizacija ............... Crkva ...............................................

225-073 223-608 i 340-960 222-729 222-169 222-375 342-268 343-721 343-900

340- 385 222-296

Veterinarska stanica .................... 320-230 Institut za vo}arstvo .................... 221-413 Poqoprivredna stanica "Ov~ar" .. 349-160

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31

STANOVI PRODAJEM nov stan 31 m2 Obili}eva, CG, cena 26.000 E PRODAJEM nov stan 32.50 m2 kod Merkatora, CG, cena 26.500 E PRODAJEM stan 26 m2 Qubi} kej, TA, cena 18.000 E PRODAJEM stan 25 m2, centar, CG, cena 25.500 E PRODAJEM stan 23 m2 Obili}eva u izgradwi, CG, cena 19.780 E PRODAJEM stan 35 m2 Medicinska [kola, CG, cena 27.000 E PRODAJEM stan 35 m2 B.Jankovi}, CG, Cena 25.000 E PRODAJEM stan 45 m2, Medicinska {kola, CG, cena 28.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Hotel Morava, TA, cena 24.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Nemawina, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 38 m2 Avenija, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 47 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG,cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 38 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG, cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 59 m2 Balkanska / nov /, CG, cena 42.000 E PRODAJEM stan 51 m2 Alvaxinica, CG,

cena 40.000 E PRODAJEM stan 53 m2 Nemawina, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 54 m2 Avenija 1, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 57 m2 Avenija 2, CG, cena 45.000 E PRODAJEM stan 46 m2 Hotel Morava, CG, cena 33.000 E PRODAJEM stan 58 m Qubi} kej, CG, cena 41.000 E PRODAJEM stan 66 m2 stari Autoprevoz, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 59 m2 Qubi}ska /nov /, CG, cena 46.000 E PRODAJEM stan 66 m2 Avenija 2 /44+22 m2/, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 76 m2 Hotel Morava /nov/, CG, cena 81.000 E PRODAJEM stan 70 m2 Avenija 2, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 68 m2 Avenija1, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 74 m2 Obili}eva / nov /, CG, cena 70.000 E PRODAJEM stan 84 m2 Alvaxinica, CG, cena 84.000 E PRODAJEM stan 90 m2 centar, CG, cena 72.000 E

KU]E PRODAJEM ku}u 200 m2 , sa 5.5 ari paca, Avenija 2, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 100 m2 sa 10 ari placa, Kru`ni put, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 180 m2 sa 4 ara placa, Avenija2, cena 66.000 E PRODAJEM ku}u 147 m2 sa5 ara placa Beqina, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 85+52 m2 sa 4.5 ari placa Svetozara Markovi}a, cena 63.000 E PRODAJEM ku}u 50 m2 sa 8 ari placa Beqina, cena 40.000 eura PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 5 ari placa {kola Ratko Mitrovi}, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 5 ari placa Qubi}, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 70 m2 sa 3.5 ari placa Nemawina, cena52.000 E

PRODAJEM ku}u 92 m2 sa 5.5 ari placa Qubi}, cena 60.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 3 ara placa Ko{utwak, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 90 m2 sa 4 ara placa Atenica, cena 36.000 E PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 2.7 ari placa Lomina, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa Atenica, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 80+70 m2 sa 9 ari placa B.Stani}, cena 58.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 8.5 ari placa Prijevor, cena 25.000 E PRODAJEM ku}u 190 m2sa 5.6 ari placa Loznica, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa G.Trep~a, cena 25.000 E

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

PRODAJEM renoviran dvosoban stan P-55m2 na Keju.35000 eura. Tel.032/344-630 NOV, odmah useqiv stan P-50 m2, Qubi}ska.Cena 770 eura/m2.Tel.064/15893-63 PRODAJEM stan P-59 m2 Industrijski prolaz, 22000 eura sa stvarima.Tel.063/691-761 PRODAJEM stan P-81m2 kod Hotel Morave, cena 35000 eura.Tel.063/691761 PRODAJEM dvosoban stan P-61 m2, Alvaxinica, cena 31000

eura.Tel.032/344-630 PRODAJEM stan P-28 m2 u centru grada, cena 18000 eura.Tel.064/67329-69 PRODAJEM stan P-64 m2 kod Gradskog parka.Cena 34000 eura.Tel.064/158-93-63 PRODAJEM garsoweru P24m2, 2 sprat.Tel.066/9000-228 PRODAJEM dvosoban stan na Qubi} keju, cena 28000 eura.Tel.064/67329-69 PRODAJEM ku}u P-80m2 i 6.5 ari placa u Atenici.Cena 45000

eura.Tel.066/9000-228 PRODAJEM ku}u P-57 m2 i 1.56 ari placa Savkovi}a kosa. Tel.063/691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel.063/691-761 PRODAJEM jednosoban stan u blizini Medicinske [kole, 2 sprat, povoqno.Tel.064/673-2969 KUPUJEM jednosoban stan, lokacija nebitna.Tel.063/691-761 PRODAJEM kompletno name{tenu garsoweru na

STAN 23m2, CG, 1 sprat kod Med.{kole.Cena 19000 eura. /povra}aj PDV-a/. STAN 24m2 VP, TA, kod Hotel Morave.Cena 15000 eura. STAN 30 m2, 2 sprat, centar, noviji. Cena 23000 eura. STAN 35 m2,5 sprat, kod Hotel Morave. Cena 24.000 eura. STAN 38 M2, VP, Avenija 1, CG. Cena 23.000 eura. STAN 35 m2, 4 sprat, sre|en, Qubi} kej. Cena 22000 eura. STAN 38m2, VP, Qubi} kej, fasadna cigla. Cena 24000 eura. STAN 38 m2, 3 sprat, Avenija 1, CG, lift, terasa. STAN 45m2, nov kod Medicinske {kole. Cena 22.000 eura. STAN 46 m2 VP, CG, terasa, Avenija 1.Cena 29000 eura. STAN 47 m2, Qubi} kej, noviji, 2 sprat .Cena 36000 eura. STAN 45 m2, Qubi} kej, 2 sprat, komplet renoviran. Cena 30.000 eura. STAN 49m2, 1 sprat, TA, kod Med.{kole. Cena 26.000 eura. STAN 48 m2, 4 sprat, CG, Alvaxinica. Cena 34.000 eura. STAN 47m2, nov, 2 sprat, CG, Alvaxinica. Cena 36.500 eura sa PDV-om STAN 50m2, CG, 4 sprat, SvetozaraMarkovi}a, noviji. Cena 36.000 eura STAN 53 m2, 3 sprat, Qubi} kej, o~uvan. Cena 30.000 eura.

Qubi} keju, cena 18500 eura. PRODAJEM dvosoban stan P-66 m2 u ulici Svetozara Markovi}a, cena 37000 eura. Tel.066/9000-228 PRODAJEM dvosoban stan P-58m2 u centru grada, CG.Cena 33000 eura.Tel.032/344-630 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u Aveniji 1, cena 29500 eura.Tel.063/691-761 KUPUJEM ku}u udaqenu 10-15 km od centra do 15000 eura, isplata odmah.Tel.064/158-93-63 PRODAJEM ku}u P-50 m2 i 5 ari placa u Trnavi. Cena 15000 eura.Tel.032/344-630 PRODAJEM stan P-34 m2 sa CG, Qubi}ska ulica, cena 22.500 eura.Tel.063/691-761

STAN 52m2, 3 sprat, centar, sre|en. Cena 35.000 eura. STAN 55 m2, 2 sprat, Obili}eva, TA. Cena 33.000 eura. STAN 58 m2, 1 sprat, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 32.000 eura. STAN 55 m2, 4 sprat, CG, lift, fasadna cigla, kej. Cena 36.000 eura. STAN 58 m2, 5 sprat, CG, lift, centar. Cena 32.000 eura. STAN 57 m2, 4 sprat, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 33.000 eura. STAN 53 m2, CG, podrum, Alvaxinica. Cena 30.000 eura. STAN 54 m2, CG, lift, 9 sprat, centar. Cena 32.000 eura STAN 66 m2, 3 sprat, TA, {kola F.Filipovi}. Cena 37.000 eura STAN 60 m2, CG, lift, Alvaxinica, fasadna cigla. Cena 42.000 eura STAN 60 m2, nov, Balkanska, ukwi`en, CG. Cena 37.000 eura STAN 70 m2, 2 sprat, 3 spava}e sobe, Qubi} kej. Cena 48.000 eura STAN 60 m2, 1 sprat, Medicinska {kola. Cena 36.000 eura STAN 68 m2, prizemqe, Sin|eli}eva. Cena 46.000 E. STAN 55 m2, u izgradwi, 2 sprat, Obili}eva.Cena 800 e/m2 STAN 77 m2, 4 sprat, centar, renoviran. Cena 52.000 eura STAN 76 m2, Hotel Morava, CG, ukwi`en. Cena 42.000 eura

PRODAJEM novu ku}u P70 m2 i 40 ari zemqe u Vidovi.Dogovor.Tel.066/9 000-228 PRODAJEM dvoiposoban stan P-55 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel.064/673-29-69 KUPUJEM ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem.Tel.063/691761 PRODAJEM nove, odmah useqive stanove u Obili}evoj.Dogovor.Tel.0 32/344-630 PRODAJEM dvoiposoban stan Pâ&#x20AC;&#x201D;69 m2, CG, Avenija 1.Tel.032/222552, 064/673-29-69 PRODAJEM odli~an stan P-74.35 m2 na 1.spratu u Aveniji 2.Cena 650 eura/m2.Tel.064/158-9363 KUPUJEM dvosoban stan

STAN 78 m2, 1 sprat, / 3 spava}e sobe/, nov, Obili}eva, CG, odmah useqiv STAN 65 m2, nov, Gvo`|ar, visoko prizemqe. STAN 73 m2, 2 sprat, nov, 2 ostave, papking, centar. Cena 62.000 eura STAN 83 m2, 2 sprat, centar. Cena 60.000 eura. STAN 74 m2, 1 sprat, Alvaxinica, fasadna cigla, ili mewam za 2 mawa stana. LOKAL 12 m2 centar. Cena 14000 eura. LOKAL 100 m2 centar . Dogovor LOKAL 20 m2. Centar, nov. Cena 30.000 eura BEOGRAD, stanovi svih struktura na svim lokacijama. ZLATIBOR, apartmani, stanovi, ku}e, placevi KU]A 74 m2+pomo}ni objekti + lokal 25 m2 sa placem 4 ara.Cena 40.000 eura KU]A 92 m2, gara`a, CG, renovirana kod {kole Ratko Mitrovi}, plac 5 ari KU]A 200 m2, pomo}ni objekti, CG, kod {kole Ratko Mitrovi} sa 5.15 ari placa. Cena 50.000 eura KU]A 150 m2, prizemna, novija, Trbu{ani sa 5 ari placa. Cena 50.000 eura. KU]A 90 m2, 7 ari placa, kod Hotel Morave, dozvoqena gradwa stambenog objekta. PLAC 80 a Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta, 40 a Atenica / kod Bolnice/, put sa dve strane placa.

u {irem centru grada. Tel.063/691-761 PRODAJEM lokal u centru grada u blizini pijace, povr{ine 35 m2 pogodan za vi{e vrsta delatnosti. Tel.064/158-93-63 DVE ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na gas P-70 m2, druga samo ozidana i pokrivena P+1.Prodajem ili mewam za dvosoban stan. Tel. 066/9000-228 PRODAJEM stan u centru kod Solida P-36 m2, 2 sprat, CG, povoqno.Tel.063/691-761 NOV stan u centru grada P-30 m2, 2 sprat, CG. Cena 23.250 E. Tel. 032/344-630 PRODAJEM dvosoban stan u centru grada kod Tempa, lift, CG. Cena 550 E/m2. Tel.063/691-761

OGLASI

Preduze}e PRECISION ^a~ak, je proizvo|a~ poslovne galanterije i generalni distributer nekoliko brendova iz oblasti promo artikala i putnog programa za teritoriju Srbije. U stalnoj smo potrazi za vrednim, ambicioznim i talentovanim osobama koje `ele da rade u timu iskusnih profesionalaca. Potrebni su nam saradnici koji se lako prilago|avaju poslovnim promenama, koji su spremni da u~e i preuzmu odgovornost.

Zbog pove}anog obima posla, PRECISION raspisuje konkurs za slede}a radna mesta:

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 064/13-12-544 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI

KOMERCIJALISTA Opis poslova: - Prodaja programa na teritoriji Srbije - Prikupljawe potrebne dokumentacije za zaklju~ivawe ugovora o prodaji - Pra}ewe naplate za ugovorenu prodaju - Ostvarivawe zadatog plana prodaje Potrebne kvalifikacije: - Minimum IV stepen stru~ne spreme - Poznavawe rada na ra~unaru (MS office paket) - Minimum godinu dana radnog iskustva na istim poslovima - Visoka razvijena samostalnost, efikasnost, analiti~nost i odgovornost u radu - Voza~ka dozvola B kategorija, aktivno upravljawe vozilom ASISTENT PRODAJE Opis poslova: - Administrativni poslovi u unutra{woj trgovini - Kontrola ulazne i izlazne dokumentacije - Izrada i kontrola komercijalnih ugovora - Pra}ewe isporuka za ugovorenu prodaju - Pra}ewe naplate za ugovorenu prodaju Potrebne kvalifikacije: - Minimum IV stepen stru~ne spreme - Poznavawe rada na ra~unaru (MS office paket) - Minimum godinu dana radnog iskustva na istim poslovima - Visoka razvijena samostalnost, efikasnost, analiti~nost i odgovornost u radu

Zaposlenima nudimo stalan, dimani~an i kreativan posao u stabilnoj kompaniji sa mogu}no{}u napredovawa. Svoj CV dostavite najkasnije do 30.11.2012.na mail: marijana@precision.rs. Samo kandidati koji u|u u u`i izbor bi}e kontaktirani.

Na osnovu ~l. 10. stav 1. i 2., a u vezi sa ~l. 29. stav 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (“Sl. Glasnik RS” 135/04, 36/09), daje slede}e OBAVE[TEWE Nosilac projekta “DAKAN KOP” d.o.o. iz Kraqeva, Cvetke bb podneo je zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta eksploatacije re~nog nanosa sa k.p. 2480/1 i 2481 K.O. Mr~ajevci, Grad â~ak, na desnom priobaqu Zapadne Morave naspram stacionaè km 126+921 do km 127+212. Zainteresovana javnost moè da izvr{i uvid u sadrìnu zahteva svakog radnog dana od 11-14 ~asova u prostorijama Ministarstva energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, kancelarija 653 i dostavi svoje mi{qewe u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

STAN 18 m2, 2 sprat, CG, Obili}eva, nov.Cena 16.000 E STAN 22.5 m2, PR, CG, Svetog Save. Cena 18.500 E STAN 26 m2, PR,TA, Kej. Cena 20.500 E. STAN 28 m2, 3. sprat, CG, {iri centar, nov. Cena 26.000 E STAN 28 m2, 2. sprat, CG, SvetozaraMarkovi}a. Cena 22.000 E STAN 30 m2, 6. sprat, TA, Svetozara Markovi}a. Cena 20.000 E STAN 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 22.000 E STAN 33 m2, 5. sprat, CG, Bate Jankovi}, nov. Cena 21.000 E. STAN 34 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 23.000 E STAN 34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 25.000 E STAN 35 m2, PR, TA, Hotel Morava. Cena 23.000 E STAN 36 m2,2 sprat, CG, Obili}eva, nov.Cena 23.000 E. STAN 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 31.000 E STAN 36 m2, 4. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 E STAN 37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 E STAN 42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 E STAN 43+6 m2, 6. sprat, {iri centar. Cena 31.000 E STAN 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 E STAN 46 m2, PR, TA, B.Jankovi}. Cena 30.000 E STAN 46 m2, 1 sprat, CG, Milenka Nik{i}a. Cena 36.000 E STAN 46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 E STAN 47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 E STAN 47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 28.000 E STAN 48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 E STAN 53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 E STAN 53 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 E STAN 54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 E STAN 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 53.500 E STAN 56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 E STAN 56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 E STAN 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 E STAN 57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 E STAN 57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 E STAN 58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a.Cena 37.000 E STAN 58 m2, 2. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E STAN 58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 E STAN 64 m2, 1. sprat, CG, Svetog Save. Cena 42.000 E STAN 66.5 m2, CG, Nemawina. Cena 41.000 E STAN 67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 E STAN 68 m2, PR, TA, Balkanska . Cena 29.000 E STAN 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 E STAN 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 E STAN 73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 E STAN 74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 E STAN 76 m2, 2. sprat, CG, Centar. Cena 51.000 E STAN 76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 E STAN 78 m2, 6. sprat, CG, Kneza Vase Popovi}a. Cena 53.000 E STAN 80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 E STAN 81 m2, CG, Svetog Save . Cena 56.000 E STAN 86 m2 , 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 E STAN 96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 E STAN 100 m2, 1. sprat, CG, Nemawina, dupleks. Cena 87.000 E

KU]E KU]A 40 m2, sa 17 ari placa, Gorwa Atenica. Cena 10.500 E KU]A 35+13 m2, sa 1 ar placa, Vojvode Stepe. Cena 30.000 E KU]A 70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 E KU]A 60+45 m sa 4 ara placa, Spomen Park. Cena 35.000 E KU]A 67 m2 sa 3 ara placa, Vojvode Stepe. Cena 36.000 E KU]A 120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 E KU]A 65+50 m2 sa 2.7 ari, Cara Lazara. Cena 43.000 E KU]A 142 m2 sa 3.6 ari placa, \.Milovanovi}. Cena 65.000 E KU]A 137 m2 sa 1.5 ari placa, Obili}eva.Cena 67.000 E KU]A 120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 E KU]A 100 m sa 2 ara placa, centar. Cena 72.000 E KU]A 180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 KU]A 300 m2 sa 9.5 ari placa, Qubi}, poslovno stambeni prostor. Cena 78.000 E KU]A 166 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 82.000 E KU]A 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 E KU]A 120+65+100 m2 sa 3.8 ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 E KU]A 125+23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 E KU]A 164 m2 sa 4.6 ari placa, centar. Centar 140.000 E KU]A 106 m2 sa 5.8 ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 E

PRODAJEM FIKSIRANU GARA@U KOD HOTEL MORAVE. MOBILNI: 064/268 0000.

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322- 656 Deùrni tel: 062/86-17-988 IZDAJEM NAME[TENU GARSOWERU U ULICI KNEZA MILO[A 130, ÂÂK. MOBILNI: 064/031 70 72. PRODAJEM ku}u u Kotraì sa dva objekta (prodavnica i radionica), 40 ari placa. Cena 95.000 evra. Mobilni: 069/840 38 11. PRODAJEM "peglicu" u voznom stawu, prvi vlasnik. Mobilni: 064/29 555 06. PRODAJEM {a{u (prilikom rada kukuruz je navodwavan) oko 200 snopa, prva klasa. Telefon: 032/877 382. IZDAJEM sobu sa

STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322 -656 de`urni telefon 062 8617 988 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

OGLASI

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM komplet

IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

ugradnu rernu sa ventilatorom i ugradnu plo~u marke Gorewe. Aparati su vrlo malo kori{}eni i u odli~nom stawu. Tel: 032/375-683 060/388-22-99

upotrebom kupatila i kuhiwe u stambenoj zgradi, centralno grejawe,(pogodno za u~enike-ce, studente), u blizini medicinske {kole. Telefon: 032/372 125. PRODAJEM staru ku}u u strogom centru grada. Mobilni: 063/8033676. IZDAJEM prazan jednosoban stan u centru Beograda. Telefon: 011/329 21 63. PRODAJEM nov kotao "EKONOMIK". Mobilni: 065/59 00 651. PRODAJEM bagremove direke duìne 2,40 cm. Cena po dogovoru. Mobilni: 064/479 43 31. PRODAJEM beli ormar sa policama, 200 h 200 h 30 i kasu sa fiokom. Mobilni:063/1853212. FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit, vibro masaèr, 1000 dinara mese~no. Mobilni: 063/656 973. PRODAJEM 2 ma{ine za {ivewe koè i krzna,

ispravne, povoqno. Mobilni: 063/18 22 722. PRODAJEM imawe sa dve ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz, vredi videti. Mobilni: 064/196 47 05. IZDAJEM jednoiposoban nename{ten stan sa parnim grejawem. Cena povoqna. Ulica Nemawina, kod O[ "M. Pavlovi}". Mobilni: 064/99 34 038, 032/345 738. PRODAJEM razne kompresore, reduktore, ventilatore, kompresor CO/2 aparat, strug. Telefon: 367 657. NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, 1 mesec gratis, osnivawe radwi gratis, dogovor. Mobilni: 064/196 47 05. IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu (blizu hotela "Srbija"). Telefon: 062/9770228. IZDAJEM sobu za studente i |ake u blizini fakulteta. Telefon: 062/9770228.

ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI ^A^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36. AGENCIJA TOMA[EVI], Tr`ni centar 1 Ariqe Tel. 031/891-010, 063/ 833-6143

BRAK,UPOZNAVAWE,BRA^NO POSREDOVAWE,NOVA POZNANSTVA SA DEVOJKAMA IZ RUSIJE I UKRAJINE. VA[ PUT KA SRE]I. AGENCIJA ZA SKLAPAWE BRAKOVA PR ALLA TIMOFEEVA MANDI]-TUR ZLATAR TEL. 061 6047169 Preqini, 25 ari. Telefon: 064/1268507. PRODAJEM {kodu Superb 2007. godi{te 1.9 TDI, pre{la 152.000 km, cena 7.800 eura. Mob. 064/2402699 PRODAJEM DAEWOO

MATIZ 2001. godi{te 1.9 TDI, pre{ao 94.000 km. Cena 1.950 eura. Mob. 064/2402699 PRODAJEM reno taliju 1.6 16V 2004 god. u ekstra stawu. Mob. 064/150-44-28

KWIGOVODSTVENE usluge i usluge posredovawa u prometu nekretnina PRODAJEM stan 58m2 na Qubi} keju, 10 sprat. Povoqno. Mob. 064/8345149 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, nova gradwa, grejawe TA, useqiv odmah, pored ku}e. Telefon: 032/332 761. PRODAJEM Opel korsu C 1,2 B, 2002 godi{te, pre{la 105.000 kilometara, vlasnik, u odli~nom stawu. Cena 2.300 eura. Telefoni: 032/334 218 i 064/201 88 45. PRODAJEM mercedes E 200 CDI, 2003 godi{te, automatik avangard, ful oprema, crna metalik. Mobilni: 063/600 544. IZDAJE se lokal do prehrambrene {kole, pogodan za prodaju peciva.Telefon: 032/334 346 i 065/333 43 46. PRODAJEM plac u

Tel: 065/96-66-250 Tel: 064/35-35-243 www.gromex.rs gromex@gromex.rs

KUPUJEM ku}u u uèm centru grada /â~ak/ 50 m2. KUPUJEM seosko doma}instvo u okolini â~ka.

PRODAJA stanova raznih struktura u centru Beograda, ulica Carigradska. Izuzetno kvalitetna gradwa. Povoqno.

OGLAS Ako ste mladi, ambiciozni, kreativni i spremni za timski rad prikqu~ite se timu koji dobija. "INTERAUTO-TRADE" d.o.o. Preqina, zastupnik vozila OPEL i CHEVROLET ogla{ava slobodna radna mesta: 1. [EF PRODAJE VOZILA - 1 izvr{ilac Uslovi: - Vi{a Stru~na Sprema (VI) ili Visoka Stru~na Sprema (VII) (Menaxment / Ekonomski / Saobra}ajni/ Pravni/Ma{inski) - Minimum 3(tri) godine radnog iskustva u prodaji - Obavezno poznavawe engleskog jezika - Obavezno poznavawe rada na ra~unaru - Poloèn voza~ki ispit B kategorije 2. AUTOMEHANIÂR - 1 izvr{ilac Uslovi: - III ili IV Stepen automehani~ar - Poloèn voza~ki ispit B kategorije - Minimum 3(tri) godine radnog iskustva 3. [EF RAÛNOVODSTVA - 1 izvr{ilac Uslovi: - Vi{a Stru~na Sprema (VI) ili Visoka Stru~na Sprema (VII) (Ekonomskog smera) - Minimum 5 godina radnog iskustva na poslovima ra~unovo|e - Poèqan poloèn ispit za ra~unovo|e Telefoni za sve informacije od 8 do 17 ~asova: 032 / 380-000, 382-182 Oglas ostaje otvoren osam dana od dana objavqivawa. Prijave slati na adresu: "INTERAUTO - TRADE" d.o.o., 32 212 Preqina, â~ak ili na e-mail adresu: office@interauto-trade.rs Za "INTERAUTO - TRADE"

OGLASI / ^ITUQE

PRODAJEM Renault twingo 2000. godi{te, pre{ao 89.000 km. Cena 1.950 eura. Mob. 064/2402699 PRODAJEM opel Agida 2004. godi{te, pre{la 106.000 km, ura|en veliki servis. Cena 2.950 eura. Mob. 064/2402699 PRU@AM pomo} i negu starijoj `enskoj osobi. Tel.064/ 950345 PRODAJEM 55 ari zemqe u Preqini, 1 deo pod mladim vo}wakom. Tel. 00387 33611567, 00387 61548646 PRODAJEM kombi suzuki, registrovan do 28. 2, 2013. sa 5 vrata, dvoja klizaju}a, pre{ao 90.000 kilometara, prva registracija 1996. godi{te, 5 sedi{ta, potro{wa 6 litara plin , atestiran do 2015. godine. Milenko Civri}, Qubi} poqe, ulica 557, broj 32, ^a~ak. PRODAJEM stan u strogom centru - kod "Solida", od 53m2 - 1,5 - 32.900 eura, tapija. Telefon: 061-11-598-63 PRODAJEM halu kod sto~ne pijace 260 m2, 80 m2 je kancelarijski prostor + 11.5 ari placa. Vlasnik 1/1. Lokacijska dozvola za jo{ 800 m2. Tel. 063/ 7350260 PRODAJEM nov stan u ulici Cara Lazara 41.5

m2, jednoiposoban. Tel. 063/7350260 PRODAJEM nov stan 63 m2 neuseqivan. Centar grada. Tel. 063/7350260 PRODAJEM stan na Gradskom {etali{tu, 1 sprat, 67 m2, preko puta HB-a. Tel. 063/7350260 OTKUP nove i polovne tehnike. Tel. 061/ 6083702. NADOGRADWA kose klipsama u svim bojama i du`inama. Cena 30 e. Tel. 061/69997513 FENIRAWE 200.00 dinara, ostale frizure povoqno. Tel. 061/69997513 [MINKAWE Lorealovom kozmetikom 600.00 dinara. Tel. 061/69997513 OTKUP zlata i srebra. Dobra cena, isplata odmah. Tel. 061/6083702 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Bolnice. Cena 80 e. Tel. 062/ 8060422 PRODAJEM Pentium 3, povoqno. Tel. 062/8886761 OTKUP lap-topova. Tel. 061/6083702 PRODAJEM 9 ari placa u Trep~i Bawi. Tel. 062/8886761 UGOSTITEQSKA rashladna vitrina-{ank sa prohromskim pultom,

Dana 26. 11. 2012. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{e voqene majke

MILKE STEFANOVI] Vreme prolazi, se}awa i tuga ostaju. O@ALO[]ENE: }erke DU[ANKA i VERA sa porodicama.

sudoperom i proto~nim bojlerom, veoma povoqno. Tel. 063/8276576 PRODAJEM ma{inu za motawe konopca za ve{ i ma{inu za ma{insko malterisawe, ~etvorka, skoro nova. Tel. 063/657523 PRODAJEM dobro o~uvanu pe} na ~vrsto gorivo, povoqno. Tel. 062/8060422 PRODAJEM lekovita jaja japanske prepelice. Tel. 032/334-098 PRODAJEM dve ku}e kod Gradskog parka /140+50 m2/, grejawe i prate}a infra-struktura. Mo`e zajedno, a i posebno. Mogu}nost zamene. Tel. 064/1911878 PRODAJEM skakavce dizel, benzince, vibro plo~e, vaqak, vibratore i seka~ice. Tel. 063/8161484 PRODAJEM helihopterke, ma{inu za izravnavaju}e podove, hidruli~ni ~eki}, rakete za podbu{ivawe, dizalice i vrapce. Tel. 063/8161484

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

viqu{kar 3.5 tona. Tel. 063/8161484 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Tel. 063/8161484 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Tel. 063/8161484 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica.Cena 60 e. Tel.

063/ 8161484 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Tel. 063/8161484 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Tel. 063/8161484 PRODAJEM Samsung mobilni telefon FGH 450, cena 20 E. Tel. 063/8161484

PRODAJEM ma{inicu za pod{i{ivawe . Cena 9 e. Tel. 063/8161484 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Tel. 063/8161484 PRODAJEM fiksni telefon Simens, cena 12 E. Tel. 063/8161484 KUPUJEM TA pe} od 4-5 kw. Tel.032/380-000

PRODAJEM {piceve za hidrauli~ne ~eki}e, grebalicu za beton, hilti pikamer, ma{inu za perda{. Tel. 063/8161484 PRODAJEM vibro plo~e od 60-500 kg, seka~icu asfalta i betona, vibro letve. Tel. 063/8161484 PRODAJEM bager Lipher guseni~ar 902, 85.godi{te, banana ruka, 12.000 E. Tel. 063/8161484 PRODAJEM ma{inu za prawe toplom vodom Ker{er, vibrator za beton sa vibro iglama i

15432

U na{im srcima ~uva}emo zauvek uspomenu na na{eg

SE]AWE 29. 11. 2002 - 29. 11. 2012. na

GORANA DEDA

Porodica \UROVI] 15444

Prolazi}e dani, meseci i godine, ali se}awe na tebe izbledeti nikada ne}e. Hvala na detiwstvu, mladosti, na vreme koje smo proveli zajedno. Sada sam daleko, ali tako blizu. Tvoj drug i iskren prijateq MO^O sa porodicom

Dana 19. 11. 2012. godine navr{ilo se 35 godina od smrti na{e drage

RUMENE IVANOVI] BEBE, ti i tvoje {ale }e uvek `iveti sa nama. Voqena i nezaboravqena ostaje da `ivi u na{im srcima i mislima. BRANKO sa porodicom

I KAKO SAD BEZ TEBE DU[O MOJA. Volimo te. EKREM, MARIJA i SVETLANA

TVOJA SAWA 14442

14443

15415

^ITUQE

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE 21. 11. 2007 - 21. 11. 2012.

DRAGICA ^KOWEVI] ILI] 27. 11. 2004 - 27. 11. 2012.

MILUTIN LON^AREVI] LON^AR

27. 11. 2004 - 27. 11. 2012.

Ponosni smo {to smo te imali. Uspomenu na tvoju plemenitost i dobrotu, ~uvamo u na{im srcima. Suprug SLOBODAN i sin VLADIMIR.

Vreme koje prolazi, nije ublaìlo na{u bol i tugu. Zauvek okruèna qubavqu, ìve}e{ u na{im srcima. Majka BORKA i sestra ZAGORKA MINUTLAK sa porodicom.

15414

15415

Dana 25. novembra navr{avaju se TRI GODINE kako sa nama nije na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

SE]AWE 20. 11. 2011 - 20. 11. 2012. Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: brat MIODRAG, supruga NADA, }erka MARTINA, unuci MILICA, MATIJA i ALEKSA i zet SLOBODAN. 15413

MILKA ZARI]

Dana 17. novembra 2012. godine preminuo je na{ dragi

DRAGICA ^KOWEVI] ILI]

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u ~uvamo uspomenu na tebe. Sin DRAGUTIN sa porodicom.

@IKO DANILOVI] Mnogo je qubavi i dobrote oti{lo sa tobom, ali smo sre}ni {to smo te takvog imali. Sa ponosom te ~uvamo od zaborava. Voli te tvoja PORODICA 15418

15417

Dana 25. novembra 2012. navr{ava se tu`na GODINA od kad nisi sa nama

POSLEDWI POZDRAV dragom ujaku

DRAGAN KATANI]

VUKU BASARI]U

VUK BASARI] iz Atenice Sahrana je obavqena 19. novembra na grobqu u Guberevcima. Ovim putem `elimo da se zahvalimo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENE sestre DRAGICA, MICA i STOJNA i zet SVELE sa porodicama.

Voqen i nezaboravqen ostaje{ da `ivi{ u na{im srcima i mislima. od MILANA sa porodicom

Tvoja sestra GORDANA i brat QUBI[A sa porodicama.

15421

15424

15420

SE]AWE U nedequ 25. 11. 2012. navr{ava se [EST GODINA od iznenadne smrti na{eg dragog

SE]AWE 26. 11. 2001 - 26. 11. 2012.

MIROQUB MILEKI] MILEKA Vreme prolazi, a se}awe na tvoj plemeniti lik i ~astan `ivot ostaju zauvek. TVOJI NAJMILIJI

Dana 25. novembra 2012. navr{ava se GODINA od smrti na{eg dragog sina

DRAGANA KATANI]A

VLADA DROBWAKA

15411

25. 11. 2012. navr{ava se 40 dana od kako nije sa nama

BO@IDAR BARALI]

Vreme ne uzima qubav ni bol, niti donosi zaborav. Beskrajno nam nedostaje{.

Godinu dana nisi sa nama, a srce nam jo{ vi{e razaraju tuga i bol. I daqe `ivi{ u nama voqen i nikad zaboravqen. Tvoja majka DOBRILA i otac MIODRAG.

Supruga EMA, }erke DACA i LIDA. 15425

15423

1950 - 2012 Ponekad pomislim da se sve davno desilo, u momentu ne mogu ni lika da ti se setim, ali znam da }u te zauvek puno voleti. Nedostaje{ nam. ]erka DANKA sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 24. novembra 2012. godine u 14 ~asova na grobqu u Kowevi}ima obaviti ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

U petak 23. novembra 2012. godine navr{ava se tu`nih [EST MESECI od smrti na{e drage majke, svekrve i bake

15422

25. 11. 2012. navr{ava se 40 dana od kako je preminuo na{ dragi suprug i otac

MILANU DAMQANOVI]U

BO@IDAR BARALI] BO]A 1950 - 2012 U mislima si uvek sa nama i puno nam nedostaje{. Supruga MIRA i sin DEJAN. 15421

WEGOVI NAJMILIJI 15431

QUBINKE QUBE VUÎ]EVI] iz Jeèvice Uvek si bila ta koja si sa puno snage i qubavi sve nas sakupqala, volela i davala nam snagu i voqu da smelo kora~amo kroz ìvot. Tu`no je bez tebe, tvojih toplih o~iju, ali ti }e{ biti ve~no u na{im srcima i mislima. U srcu Te nose tvoji namiliji 15430

^ITUQE

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE

U ponedeqak 26. novembra u 14 ~asova poseti}emo grob na{eg voqenog oca i supruga

SINI[A

KATARINA

PAVLE

1995 - 2012

2002 - 2012

2005 - 2012

PAVLOVI] S qubavqu ~uvamo uspomene. PORODICE TODOSIJEVI] I DOMANOVI]

Dve godine nije s' nama na{ dragi brat, suprug, otac, svekar i deda

Dana 25. novembra 2012. navr{avaju se ^ETIRI TU@NE GODINE od kako nije sa nama

DRAGI[A MI[OVI] 28. 11. 2010 - 28. 11. 2012.

DRAGAN PEROVI]

RADOJICE BELI]A Vreme koje je pro{lo ne mo`e izbrisati se}awe.

1997 - 2012 Pro{lo je petnaest godina od kada nisi sa nama. Bio si i ostao na{ veliki otac - vodi~ ka pravom i uspe{nom `ivotu. Sledimo tvoj pravac i trudimo se da ispunimo sve tvoje ne ostvarene snove. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Uspomenu na tebe ~uva porodica: supruga VINKA, sin ALEKSANDAR i k}erka NADA sa porodicama. 15418

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Tvoji najmiliji 15429

U subotu, 24. novembra 2012. godine, dava}emo GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu i tati

iz â~ka Postoji tuga koju vreme ne le~i, postoje suze koje vetar ne bri{e, postoje pogledi koji te svuda traè i srca u kojima }e{ ìveti ve~no. Sa velikom tugom ìvimo bez tebe. Tvoja supruga MILADA i }erka QIQANA. 15422

U sredu, 14. novembra 2012. godine preminuo je na{ dragi

26. novembra 2012. navr{ava se 13 GODINA od smrti na{e drage

MILO[U BO@ANI]U iz Gu~e

Napustio si nas iznenada, ve~no }e{ nam nedostajati i biti u na{im srcima. Sa velikom qubavqu ~uva}emo te u na{im srcima od zaborava. Tvoje SNE@A i NIKOLINA 15341

Vladislav Vlajo Radovanovi}

GODI[WI POMEN

iz Vi~e

PERKE NOVI^I]

MILO[ BO@ANI]

Sahrana je obavqena u petak, 16. novembra 2012. godine. Zahvaqujemo svima koji su prisustvovali ispra}aju do wegove ve~ne ku}e, kao i onima koji su, putem telegrama i telefona, izrazili sau~e{}e povodom smrti na{eg oca.

Pro{lo je 13 godina ali tvoju qubav i dobrotu ni{ta ne mo`e izbisati. Dok `ivimo bi}e{ sa nama i u na{im srcima. Tvoja bra}a MILORAD i RADENKO. 15339

Volimo te i u srcu ~uvamo. TVOJI NAJMILIJI 15419

Dragom zetu

MILO[U BO@ANI]U Pro{la je godina bola i tuge otkako nisi sa nama ali osta}e{ ve~no u na{im mislima i srcima. PORODICA KNE@EVI] 15340

Uspomenu na wegov lik i delo zauvek }e ~uvati Wegova deca upl.

Dana 24. novembra 2012. navr{ava se DVADESET PET GODINA od prerane smrti dragog sina

MILICA (MARJANOVI]) PRAQAK

SR\ANA PRELI]A

2009 - 2012 Najdra`a moja! Znam da re~i ne zna~e mnogo, ali ja znam kako je mojoj du{i. Ipak, hvala ti majko. Po~ivaj u miru i neka te Bog ~uva. O@ALO[]ENE: k}erka MIRA i unuka MAJA. 15415

anastezijskog tehni~ara bolnice ^a~ak Tu|om gre{kom izgubi svoj mladi `ivot. PORODICE PRELI] i VESELINOVI] 15389

^ITUQE

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

U subotu 24. novembra 2012. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo polugodi{wi pomen na{oj dragoj

Draga moja

ANI PALALI]

ANA

U subotu, 24. novembra 2012. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

JOVICI DANILOVI]U iz Prijevora

ro|enoj Panarin Uspomenu na wu ~uvaju porodice PALALI] i JOVANOVI]

Godina je pro{la a tvoj osmeh, dobrota, pozitivnost i plemenitost nedostaju mi iz dana u dan sve vi{e i vi{e. Voli te i qubi tvoja sestra MAJA sa porodicom.

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u ~uvamo uspomenu na wega.

15419

15410

15420

U molitvi za [ESTOMESE^NI POMEN, okupi}emo se dana 24. 11. 2012. u 12 ~asova, na grobu na{e majke

SE]AWE 27. 11. 1991 - 27. 11. 2012.

NADE@DA NADA RADOJEVI]

O@ALO[]ENA PORODICA

Dana 24. novembra 2012. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog i voqenog

PANTELIJE VU^I]EVI]A

21 godina bez tebe a u mislima, se}awima, snovima i srcima sa tobom. TVOJI: porodice RADOJEVI] i MARI^I]

Vreme prolazi, ostaju samo se}awa i qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI: supruga VERA, sin NENAD i k}erka MARIJA sa porodicama.

15413

15408

25. 11. 2012. je godinu dana od smrti voqenog

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

QUBICI QUBI BOGOSAVQEVI]

PAVLENIJE URO[EVI]

DRAGANA KATANI]A

Tuga narasta u nama a qubav je neprolazna. Tvoja deca 15416

U ~etvrtak 29. novembra 2012. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

dava}emo 26. 11. 2012. u 12 ~asova na grobqu u Mr~ajevcima. Hvala ti za sve {to si nam pru`ila.

Tvoja supruga NADA, k}erka DRAGANA, sin MARKO i snaja NEVENA.

TVOJI NAJMILIJI 15409

SE]AWE 26. 11. 1993 - 26. 11. 2012.

Ni godina, ni sama ve~nost te ne}e izbrisati iz na{ih srca. Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i.

15416

MILIJE LAZOVI]A

TU@NO SE]AWE 28. 11. 1993 - 28. 11. 2012.

iz Kowevi}a

VLADIMIR ME^ANIN - VLADE ME^AK -

VOJISLAV ^AROVI]

TVOJI NAJMILIJI

Osta}e{ ve~no u na{im srcima voqen i nezaboravqen. Tvoji najmiliji: supruga BRANKA, sin BOBAN, snaja SNE@ANA, unuci \OR\E i LAZAR

VE^NO ]EMO GA SE SE]ATI I VOLETI. WEGOVI: DOCA, ACO i BOKI.

15414

15413

15417

S ponosom te pomiwemo i u srcu ~uvamo.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE