24. januar. 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 3

^A^AK, 24. JANUAR 2014. GODINE

CENA 30 DIN.

Posle Beograda, u ^a~ku rekordna gledanost filma „Montevideo, vidimo se”

ZA PET DANA

5.090 tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

GLEDALACA

strana 17.

AN\ELKO KOVA^EVI]

Predstavnici lokalne Skup{tine

ZA PROTIV RASPISIVAWA IZBORA ILI

NOSILAC BOGOJAVQENSKOG KRSTA

strana 2.

Krajem godine „Intereks” slavi deceniju uspe{nog poslovawa u Srbiji

strana 3.

Zoran Pantovi},

Razvojni put teniserke Ivane Jorovi}

direktor JKP „Vodovod”

strana 5. strana 12.

POUZDAN PARTNER

CENTRUM

069 - 310-04-60 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

VODA JE NAJSKUPQA KADA JE NEMA

JO[ MALO DO VRHA

strana 30.

Medicinska {kola u pro{losti i sada{wosti

O^EKUJU NOVI OBRAZOVNI PROFIL

strana 7.

BOGOJAVQEWE

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

ME\U REKORDNIH 90 PLIVA^A I DESETOGODI[WAK

AN\ELKO KOVA^EVI],

NOSILAC BOGOJAVQENSKOG KRSTA

n|elko Kova~evi}, student Saobra}ajnog fakulteta iz â~ka, ro|en 1993. godine, nosilac je Bogojavqenskog krsta u 2014. godini, za koji se izborio plivaju}i u nedequ na Bogojavqewe, na Gradskoj plaì na Moravi. Za deset godina, koliko se odràva ova verska i sportska manifestacija obnovqena iz predratne gra|anske tradicije, ovog januara zabeleèn je rekordan broj od 90 takmi~ara, a sve je po~elo sa samo dvojicom odva`nih momaka. Startu pliva~a prethodila je Sveta liturgija sluèna u Vaznesewskoj crkvi, kojoj su prisustvovali svi pliva~i, a potom su ulicama grada do Gradske plaè krenule litije u kojima su bili predstavnici lokalne samouprave, mali{ani iz pred{kolskih ustanova “Radost”i “Moje detiwstvo”. Na ~elu litije bili su kowanici iz kowi~kih klubova “Griva” i “Milenko Nik{i}”, a krstono{a je bila pro{logodi{wa pobednica Marija Proti}. Uz tradicionalno i simboli~no pu{tawe belih golubova sve{tenici â~anske crkve su osve{tali reku Zapadnu Moravu u prisustvu nekoliko hiqada gra|ana, koji se svake godine sliju na obale reke i isprate ovu atraktivnu maniferstaciju. Dolazak pliva~a na start najavili su truba~i O[ “Ivo Andri}” iz Prawana. Tom prilikom takmi~arima je na odzivu i hrabrosti ~estitao gradona~elnik Vojislav Ili}, koji je i brojnim sugra|anima zahvalio na prisustvu i podr{ci ovoj lepoj tradiciji. Takmi~ari koji po nekoliko godina plivaju na Bogojavqewe nisu krili utisak da je ove godine organizacija takmi~ewa bila najboqa do sada. An|elku Kova~evi}u je ovo ~etvrti put kako pliva rekom na Bo-

gojavqewe u èqi da bude nosilac zale|enog krsta, {to je doìveo kao ~ast i negovawe na{e pravoslavne tradicije, a najvquje da }e se takmi~iti i naredne godine. Me|u 90 pliva~a na{ao se i najmla|i, desetogodi{wi Lazar Drga{evi}, koji je priznao da mu je bilo hladno i da se prijavio da pliva radi zabave, a najstariji ove godine bio je Mirko Filipovi} Gento (sa 62 godine), biv{i sportista, koji ve} 11 godina pliva na Bogojavqewe, {to u svom gradu, {to u gradovima BiH. Filipovi} je izjavio da }e plivati dok wegovi unuci ne stasaju da ga zamene na ovom takmi~ewu. Bogojavqewe se obeleàva u znak se}awa na Hristosovo kr{tewe u reci Jordan, ozna~ava kraj Boì}nih praznika, a osve{tana voda, veruje se, ima lekovitu i za{titnu mo}. Veruje se i da se nebo u o~i Bogojavqewa otvara, a Gospod vernicima ispuwava zami{qene èqe. Od tog dana vernici se pozdravqaju re~ima “Hrtistos se javi! - Vaistinu se javi!” Pokroviteqi manifestacije su i ove godine Crkva Svetog Vaznesewa i Grad â~ak, a organizatori Sportski centar “Mladost”, Narodni muzej i Dom kulture. Pobednik je nagra|en na sve~anoj Bogojavqenskoj akademiji odrànoj istog dana, kada su se svi pliva~i pojavili na velikoj sceni Doma kulture, a u programu su u~estvovali hor i recitatori ~a~anske Gimnazije, KUD “Abra{evi}”, Andrija Fodulovi}, tenor i Jana Mili{i}, sopran i u ime Kwièvnog programa @ivka Dmitrovi} kao voditeq. Takmi~ewe su podràli brojni dobrotvori, a me|u medijskim sponzorima bio je i “â~anski glas”. Z. L. S.

Foto: Nikola Kujunxi} i Milica Jovanovi}

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

POLITIKA

Iako u senci zvani~nih pregovora o pristupawu Srbije Evropskoj uniji, zapo~etih 21. janaura, ne bledi najava prevremenih parlamentarnih izbora, jer se pribliàva 29. januar, kada bi predsednik Tomislav Nikoli} trebalo da ih raspi{e, da bi bili odràni kada i beogradski, 16. marta. U tom slu~aju, to bi bili ~etvrti vanredni parlamentarni izbori posle demokratskih promena 2000. godine (prethodni su odràni 2000, 2003. i 2008), nakon kojih }e, kako vlast veruje, biti formirana vlada ve}eg kapaciteta, koja }e imati i ve}u podr{ku u parlamentu, a opozicija da }e nova provera poverewa gra|ana, koja }e ih ko{tati skoro 10 miliona evra, otvoriti put ka izlasku zemqe iz krize u koju je pogubnom politikom uvela aktuelna vlast. O razlozima za i protiv raspisivawe prevremenih parlamentarnih izbora, za “â~anski glas” govore predstavnici lokalnih politi~kih stranaka u gradskoj Skup{tini. Kao parlamentarna politi~ka stranka, sa sna`nim poslani~kim klubom, Nova Srbija je spremna za u~e{}e na eventualnim prevremenim parlamentarnim izborima, kaè Milan Dra{ki}, portparol GO NS: - Ukoliko do|e do takve provere poverewa gra|ana, to bi nesumwivo bili prvi parlamentarni izobri u novijoj istoriji Srbije, na kojima se pobednik unapred zna. Prednost koju, u odnosu na ostale izborne liste, ima koalicija okupqena oko SNS je izuzetno velika, tako da se wena ubedqiva pobeda ni jednog trenutka ne dovodi u pitawe. On smatra da bi razlozi za raspisivawe izbora, o ~emu }e kona~nu odluku doneti SNS i wen lider, bili opravdani, ukoliko bi se posle wih zna~ajno pove}ao reformski kapacitete budu}e Vlade Srbije. Me|utim, moraju se u obzir uzeti i drugi faktori relevantni za odlu~ivawe: ”Mora se napraviti studiozna analiza, da li bi se i na koji na~in raspisivawe izbora odrazilo na zaustavqawe investicija i zapo~et privredni napredak zemqe. Ne sme se zanemariti ni uloga me|unarodne zajednice, odnosno po~etak pregovora o pristupawu Srbije EU i implementacija Briselskog sporazuma.” Vanredni parlamentarni izbori su izlaz iz katastrofalnog stawa u koje su zapali Srbija i na{e dru{tvo i uslov temeqnih promena sada{we politike, stav je GO DSS, koga prenosi predsednik Milan Bojovi}: - Dr`va je u ozbiqnoj i dubokoj krizi, javni dug zastra{uju}e raste, buxetski deficit je ogroman, nezaposlenost sve ve}a, protesti obespravqenih radnika sve u~estaliji, a investicije postoje samo u obe}awima. @ivot postaje nepodno{qiv za sve ve}i broj gra|ana, dok vlast srqa ka EU i odri~e se Kosova i Metohije. To mogu da zaustave samo izbori, na kojima }e, bez sumwe, vladaju}e stranke dobiti jo{ ve}u podr{ku, a SPS zameniti LDP, ili DS. Izbori daju mogu}nost da se glasnije ~uje upozorewe da su evropske integracije pogubne po Srbiju i da je za dràvu najboqi put politi~ke neutralnosti.

KAKO PREDSTAVNICI LOKALNE SKUP[TINE KOMENTARI[U MOGU]NOST RASPISIVAWA VANREDNIH PARLAMENTARNIH IZBORA

„NESPOSOBNA VLADA SKUPQA OD IZBORA“

Parlamentarne izbore trebalo bi da raspi{e predsednik dràve, podse}a Bojovi}, ali smatra i da }e odluku o eventualnom odràvawu, u skladu sa “demokratskim principima” doneti jedan prvi ~ovek, “verovatno nakon pribavqenog mi{qewa od ambasada zemaqa koje su imale kqu~nu ulogu i u posledwa dva izborna ciklusa.” Dràva i narod bi od prevremenih parlamentarnih izbora imali samo {tetu, jer postoji mnogo va`nijih, bitnijih i hitnijih problema koje bi trebalo da re{ava Vlada RS, kaè Nata{a Cvijovi}, {ef odborni~ke grupe SPS - PUPS u SG i obja{wava uverewe ~lanova GO socijalista: - S obzirom na to da su zapo~eti pregovori u Briselu o pristipawu Srbije Evropskoj uniji, predstoji niz usagla{avawa na{e zakonske regulative sa propisima EU, {to predstavqa ogroman posao. Osim toga, ni zapo~eti reformski procesi u na{oj dràvi ne mogu trpeti odlagawe. Treba imati u vidu i to da u slu~aju da izbori budu raspisani i odràni, Srbija ne bi dobila novu Vladu pre septembra ove godine. Ukoliko do prevremenih izbora do|e, SPS je, po rejtingu druga politi~ka snaga u dràvi i u svakom trenutku je spremna da krene u izbornu trku. Vlada Srbije o~igledno ne radi kao tim, utisak je Boraka Jovanovi}a (URS), zbog ~ega su izbori, koje moè da raspi{e Srpska napredna stranka, kao najja~a partija u republi~kom parlamentu, mogu}e re{ewe za formirawe jedinstvenije vlade: - Ukoliko predsednik Tomislav Nikoli} odlu~i da raspi{e vanredne parlamentarne izbore, oni bi svakako trebalo da budu odràni kada i u Beogradu, jer je to jeftinije za gra|ane. Naravno, realno je o~ekivati da }e posle svakih izbora gra|anima biti boqe. Vreme }e pokazati da li smo s pravom bili optimisti. - Vanredni republi~ki izbori su neophodni iz vi{e razloga: dràva je pred bankrotom, vladaju}i reìm je prekr{io sva predizborna obe}awa, nema nikakvog boqitka na ekonomskom i socijalnom planu, reìmske derikoè su krenule da pune buxet preko le|a gra|ana, drasti~no ve}im ra~unima za struju, grejawe, porez na imovinu. Dok je doma}a proizvodwa u kolapsu, banke pqa~kaju gra|ane i sve je vi{e prezaduènih porodica. Izbore moè spre~iti jedino direktna zabrana iz inostranstva, po{to ova Vlada vi{e slu{a strane ambasade, nego svoje gra|ane - kaè Bo{ko Obradovi}, {ef odborni~ke grupe Dveri, uveren da je ovaj pokret “jedina istinska opozicija vladaju}em reìmu i na republi~kom i lokalnom nivou”. Na predstoje}im izborima koje spremno do~ekuju, Dveri se nadaju dobrom rezulattu, jer jedine, tvrdi Obradovi}, imaju ekonomsko

re{ewe za spas Srbije: zaustavqawe pogubnog puta u EU, okretawe ka Rusiji, zamena uvoza doma}om proizvodwom, dodatno oporezivawe stranih banaka, dono{ewe Zakona o ispitivawu porekla imovine politi~ara i tajkuna od 1989. godine i oduzimawe nezakonito ste~ene imovine, borba protiv novog Zakona o radu i Zakona o GMO....

Vanredni parlamentarni izbori su neophodni, pored ostalog, i zbog toga {to se odnosi u aktuelnoj vladi svakim danom sve vi{e zao{travaju, mi{qewe je Dragana Biseni}a (LDP): “Gubqewe vremena i paraliza Vlada, koja je vidqiva, vi{e mogu da {tete i ko{taju od novca potrebnog za organizovawe izbora. U trenutku kada su otvoreni pregovori sa Evropskom unijom, potrebna nam je Vlada koja moè legitimno da zastupa odre|ene interese i na tom putu povla~i neophodne poteze. Ova Vlada svakog dana pokazuje da ne funkcioni{e, prevashodno zbog nesrazmere izme|u koalicionih partnera i mesta koja zauzimaju. O~ekujem da }e do izbora do}i i posle wih formirana potpuno druga~ija Vlada, u kojoj }e naravno SNS zauzeti kqu~na mesta. To je realnost, koja nekome moè da se svi|a, nekome ne. Vanredni parlamentarni izbori }e sigurno biti raspisani, a wihov ishod je pobeda Srpske napredne stranke, uveren je narodni poslanik i poverenik Gradskog odbora napredwaka dr Aleksandar Radojevi}: “Pobeda SNS donela bi joj komforniju ve}inu u Republi~koj vladi i laganiji rad, bez trzavica, ucena i uslovqavawa. U tom slu~aju ona bi imala i boqi legitimitet, jer ve}ina gra|ana bi se izjasnila za tu opciju, bez onih stranaka koje su na raznorazne, ali legalne na~ine, dobile po nekoliko poslanika”. Aktuelna vlast, u kojoj dominantan uticaj ima jedna stranka (SNS) i jedan ~ovek (Aleksandar Vu~i}), uz blagonaklonost koalicionih partnera, u prvom redu SPS, napravila je niz lo{ih poteza koji nisu doprineli razvoju dràve i pove}awu standarda gra|ana. Uparvo zbog toga i da bi bilo zaustvqeno daqe propadawe dràve, DS se zalaè da u {to kra}em roku budu raspisani vanredni parlamentar-

ni izbori, jer su posledwe promene u Vladi bile kozmeti~ke prirode, obja{wava stav svoje stranke Dragan Brajovi}, predsednik GO DS: - Nisu stvoreni uslovi za dolazak novih investitora i otvarawe novih radnih mesta, pove}ani su svi porezi, plate i penzije se ispla}uju uz velike probleme, preduze}a se bore za dnevnu likvidnost. Srbija je dodatno zaduèna za pet milijardi evra, borba protiv korupcije se sprovodi selektivno, a ~lanovi i simpatizerti stranaka na vlasti se zaobilaze u {irokom luku, nezadovoqstvo gra|ana je sve ve}e, sindikati najavquju nove {trajkove... Brajovi} napomiwe da bi rezultati parlamentarnih izbora imali uticaj na lokalne sredine, u kojima je vlast formirana uglavnom na osnovu rezultata izbora odrànih 2012: - â~ak je primer takve koalicije koja, pokazalo se, funkcioni{e jedino prilikom podele funkcija i partijskog zapo{qavawa, i to uz sve teè dogovore, pra}ene me|usobnim “podmetawima” i politi~kim “igrankama”. Mi{qewe svojih kolega u potpunosti “ne deli” Branko Lazovi} ( “Zajedno za Srbiju”), koji je uveren da vanredni parlamentarni izbori ne}e biti raspisani: “Oni bi doneli samo tro{ak u buxetu koga bi pla}ao narod, a ne bi promenili ni{ta, jer SNS ne bi dobila apsolutnu ve}inu, ve} bi morala da pravi koaliciju sa mawe va`nim partijama. Ni{ta se prakti~no ne bi promenilo, jer i sada se u dràvi radi kako kaè SNS i wen lider, koji èli da bude sve u Srbiji. Ako je poenta da on postane predsednik Vlade, te kadrovske promene mogu da se izvr{e i bez izbora, za koje bi bili potro{eni i izgubqeni vreme, novac i nada da }e se bilo {ta promeniti naboqe.” M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOGE ODLUKA O DAVAWU SAGLASNOSTI NA PROGRAME RADA JAVNIH USTANOVA Uprkos smawewu buxetskih sredstava, javne ustanove u 2014. godini ne}e ukidati programe i manifestacije, po kojima su bile prepoznatqive proteklih godina, ve} }e ih “uskladiti” sa finansijskim planovima i “prostirati se prema guberu”. Ta konstatacija ~ula se u ponedeqak, na 68. sednici Gradskog ve}a, koje je dalo saglasnost na programe wihovog rada u ovoj godini. Iako je oceweno da su one u proteklom periodu uspe{no radile i bile “na ~ast i ponos” lokalnoj samoupravi, na predlog Miladina Ristanovi}a, Gradsko ve}e je zakqu~ilo da direktori ustanova u roku od tri meseca detaqno sagledaju akta o sistematizaciji, analiziraju broj zaposlenih i neophodnih radnika i predlo`e mere racionalizacije. om kulture }e u ovoj godini u svim programskim sektorima organizovati planirane aktivnosti, ali }e, zbog ograni~enih buxetskih dotacija, redukovati neke programe i manifestacije, odnosno smawiti broj gostiju i iznose nagrada, jer mora, kako je rekao direktor Dragojlo Jerotijevi}, da deli sudbinu Grada. Za finansirawe rada ove ustanove, ina~e, predvi|ena su sredstva u iznosu od 92,2 miliona dinara, od kojih iz buxeta 64,8, iz sopstvenih izvora 19,7 i od donacija 7,6 miliona dinara. Iako je pohvalio rad svih javnih ustanova, Dragan Stevanovi} je preneo stav Foruma privrednika da bi one morale da stave akcenat na {tedwu, posebno kada je re~ o zapo{qavawu, jer su, smatra on, ve}ina od wih “prenatrpane zaposlenima”. Na racionalizaciji je insistirao i Milijan Mini}, upozoriv{i da privreda ne}e mo}i da izdr`i teret velikog broja qudi u javnom sektoru. Narodni muzej, kome je Vlada Srbije dodelila sta-

tus ustanove kulture od nacionalnog zna~aja, planira da u ovoj godini sprovede niz akcija, kojima }e obogatiti kulturnu ponudu grada. Osim prikupqawa i ~uvawa pokretnih kulturnih dobara, bi}e nastavqene istraìvi~ke aktivnosti, po~ev od arheolo{kih iskopavawa, do terenskih i arhivskih istraìvawa u zemqi i inostranstvu, rekla je, pored ostalog, prezentuju}i program rada direktorka Delfina Raji}, naglasiv{i da su osim istraìvawa u “opisu posla” i prire|ivawe izlo`bi, izdava~ka delatnost, rad sa publikom... Ovaj kolektiv sa 17 zaposlenih planira da za sve aktivnosti potro{i 21,3 miliona dianra, od kojih su 20,5 sredstva iz buxeta Grada. Celokupna arhivska gra|a koja je deponovana u Me|uop{tinskom istorijskom arhivu ima status kulturnog dobra, a pojedini fondovi uìvaju za{titu od izuzetnog i velikog zna~aja, podsetila je direktorka Lela Pavlovi}, naglasiv{i da }e se ona u 2014. ukqu~iti u obeleà-

NA PONOS GRADA vawe stogodi{wice od po~etka Velikog rata i sa ostalim muzejima doprineti da na svetlost dana budu izneta sva dokumnenta i fotografije koji svedo~e o ovom periodu srpske istorije. Osim toga, bi}e nastavqene aktivnosti na za{titi, obradi, snimawu i sre|ivawu arhivske gra|e, rad sa korisnicima, izdava~ka i kulturno prosvetna delatnost. Rad Arhiva Grad }e u 2014. godini, kako je predvi|eno finansijskim planom, ko{tati 17, 9 miliona dinara, dok }e ustanova obezbediti i dodatnih 1,6 miliona dinara iz sopstvenih prihoda. Za{tita pokretnih kulturnih dobara, prezentacija savremene likovne umetnosti i izdava~ka delatnost su osnovni segmenti rada Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, koja }e zbog ograni~enih buxetskih sredstava i {tedwe, prioritet dati organizovawu 27. Memorijala. Po{to }e izostati neki programi i manifestacije

ÊTIRI RADNIKA VI[AK progla{ene za nacionalna dobra od posebnog zna~aja, bi}e odràwe postignutog nivoa bibliote~ko informacione delatnosti, organizovawe 51. Disovog prole}a, i prigodnih programa kojima }e biti obeleèno 100 godina od Prvog

POMO] ZA NOVORO\ENU DECU Gradsko ve}e je usvojilo Pravilnik o finansijskoj podr{ci porodici za novoro|en~ad u 2014. godini, na osnovu koga }e bra~ni parovi koji ove godine dobiju prvo i drugo dete ostvariti pravo na jednokratnu pomo} od 10.000 dinara. Za tre}ero|eno dete roditeqima sleduje 20, a za ~etvrto i svako slede}e 30 hiqada dinara. Za ovaj vid pomo}i u buxetu je planirano 15 miliona dinara. Prema podacima iz mati~ne slu`be, pro{le godine je ro|eno 849 beba, ~iji roditeqi imaju prebivali{te u ^a~ku, i svi oni su ostvarili pravo na jednokratnu pomo}. Da bi dobili novac, roditeqi treba uz zahtev, da Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove podnesu i izvod iz kwige ro|enih za decu koja nisu ro|ena na teritoriji grada, fotokopiju teku}eg ra~una ili {tedne kwi`ice podnosioca zahteva i uverewe Centra za socijalni rad da roditeqi neposredno brinu o novoro|en~etu i da prethodna deca nisu sme{tena u ustanovu socijalne za{tite.

MEDIJIMA 12,4 MILIONA DINARA Na osnovu Pravilnika o sufinansirawu projekata za javno informisawe od lokalnog zna~aja, koga je na posledwoj sednici usvojilo Gradsko ve}e, ovda{wi mediji }e mo}i da konkuri{u za sredstva za takozvano projektno informisawe, za koje je u buxetu izdvojeno 4.000.000 dinara. U gradskoj kasi je planirano i 6.000.000 dinara za tro{kove prenosa skup{tinskih zasedawa i 2,4 miliona dinara za medijsko pra}ewe doga|aja u oblasti bezbednosti saobra}aja. Kako je naglasila Nade`da Vuksanovi}, na~elnica GU za dru{tvene delatnosti, za razliku od pro{logodi{weg, pravilnik za 2014. nije predvideo direktno ugovarawe usluga emitovawa TV programa i produkcije, koje se mogu ugovarati neposrednom pogodbom. Novina, koju je uslovila ~iwenica da je ove godine za informisawe od lokalnog zna~aja predvi|eno mawe sredstava nego lane, je i da projekti ne}e biti finansirani, ve} iskqu~ivo sufinansirani.

“slobodno” vreme i prostor bi}e iskori{}eni za muzeolo{ku obradu zbirki u depou i realizaciju izlo`bi drugih institucija. Posebna pa`wa, kako je naglasila direktorka Milica Petronijevi}, bi}e posve}ena edukaciji mladih, za koje }e, u ciqu “formirawa” budu}e publike, biti organizovani predavawa, kreativne radionice, “putuju}e” izlo`be... Priroritet u radu Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, ~ije su dve celine, kako je ~lanove GV informisala direktorka Danica Ota{evi}, krajem pro{le godine

svetskog rata. Naglasila je da Biblioteka u fondu ima vi{e od 150.000 kwiga, ali da ova vredna gra|a nije adekvatno za{ti}ena, zbog toga {to je ustanova sme{tena u dva zgrade i ~etiri odeqewa u selima, u kojima je registrovano vi{e od 1.000 ~italaca. Po{to je zahvalila gradskom rukovodstvu, jer je lane “sa mrtve ta~ke” pokrenulo postupak privo|ewa nameni zgrade Doma vojske za potrebe Biblioteke, koja bi za tri godine trebalo da dobije svoj krov nad glavom, ukazala je na ~iwenicu da su sredstva za programe umawena za 50 odsto i da

Osim osnovnom delatno{}u, ~iji je ciq promocija turisti~kih potencijala ~a~anskog kraja, Turisti~ka organizacija â~ka upravqa, {titi i unapre|uje za{ti}eno podru~je Ov~arsko kablarske klisure. Programom rada predvi|eno je, pored ostalog, izdavawe publikacija, bro{ura, postera, kalendara manifestacija, izrada turisti~ke mape i u~e{}e na sajmovima, u mnogo mawem obimu nego prethodnih godina, rekao je direktor TO^ - a Dragomir Savi}. Jedino je on naglasio da ustanova ima vi{ak radnika i da buxetskim sredstvima od 22 i sopstvenim od 16,7 miliona dinara moè da izdràva 18 radnika. Zbog toga }e u ovoj godini ~etiri biti progla{ena za tehnolo{ki vi{ak, za ~ije otpremnine je planirano 800.000 dinara. Najavio je i da bi ove godine trebalo da bude zapo~eta gradwa vizitor centra u Ov~ar Bawi, povr{ine oko 250 kvadrata, ~ija je predra~unska vrednost oko 12 miliona dianra, od ~ega bi polovinu sredstava trebalo da obezbedi Republika.

su , na primer, 2005. iznosila 1,190, a za 2014. godinu 1,2 miliona dinara. Zbog toga je ova ustanova pripremila sedam projekata kojima }e aplicirati za sredstva resornog ministarstva, istakla je Ota{evi}ka i odgovaraju}i na pitawe, da li ustanova ima vi{e radnika nego {to joj je realno potrebno, rekla da su svi radnici (27) maksimalno uposleni i da su, osim u osnovnim delatnostima, svi bez dodatne naknade, anga`ovani i na drugim projektima. Rad svih ustanova kulture pohvalio je i gradona~elnik Vojislav Ili} i najavio da }e do kraja februara biti zavr{en projekat rekonstrukcije Doma vojske, i u ovoj godini raspisan tender za prvu fazu radova. Obe}ao je da zbog smawewa buxetskih sredstava ne}e trpeti nijedna ustanova kulture, i da }e za wihove programe i manifestacije, ukoliko bude potrebno, biti izna|ena dodatna sredstva u buxetskoj rezervi.

Uz pohvale, ali i dileme koje je izrekao zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} (da je “op{te dobro” u nesrazmeri sa buxetskim sredstvima od 35 miliona dinara), data je saglasnost i na ovogodi{wi program rada Ustanove za fizi~ku kulturu Sportski centar i Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju “Zra~ak”, ~ije usluge od septembra pro{le godine koristi 62 lica. Odbornicima }e na razmatrawe upu}en i, kako je re~eno, preambiciozan program rada Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu i Gradske stambene agencije, koja je, kako je naglasio direktor Milan Dra{ki}, godinu dana pre roka i prva od agencija u sedam lokalnih samouprava privela kraju gradwu 24 stana za socijalno stanovawe na “Obre`u”, koji bi u ovoj godini trebalo da budu izdati u zakup. M. N.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

GRAD

POVE]ANA NAPLATA POTRA@IVAWA I UREDNO IZMIREWE OBAVEZA PREMA JP „RZAV” - PRIORITETI U POSLOVAWU JKP „VODOVOD” Prvi put posle duè vremena program poslovawa JKP “Vodovod” za teku}u, usvojen je na kraju pro{le godine i blagovremeno doneta odluka o poskupqewu usluga (za 11,6 odsto za doma}instva i i 5,6 za privredu), koja je stupila na snagu 1. januara. Zahvaquju}i tome, ovo preduze}e je stvorilo dobru “startnu osnovu” za uspe{no poslovawe u 2014, u kojoj je planiralo da, kao i lane, uprkos realnim rizicima (podba~aj prihoda od usluga, smawewe koli~ine prodate vode privredi i naplate potraìvawa...) i ~iwenici da ove godine ne}e dobijati subvencije iz gradskog buxeta, u zavr{nom obra~unu iskaè pozitivne rezultate, optimisti~ki prognozira direktor Zoran Pantovi}.

bog nepovoqnih vremenskih prilika i su{nog perioda koji nije karakteristi~an za ovo doba godine, prognoze su da }e situacija u vodosnabdevawu u narednim, a posebno letwim mesecima, biti izuzetno te{ka. Ne ~ekaju}i eventualna ograni~ewa i restrik-

VODA JE NAJSKUPQA

KADA JE NEMA Zoran Pantovi}, direktor JKP „Vodovod”

cije u snabdevawu, “Vodovod” je ve} zapo~eo pripreme za formirawe akumulacije u Parmencu, koja }e ve} od maja mo}i da “isporu~uje” maksimalno 120 litara vode u sekundi. Problema nema ni na pumpnim postrojewima i bunarima, a ukoliko i iskrsnu, bi}e sanirani do po~etka leta, najavquje Pantovi}. On podse}a da je JKP pro{le godine od Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede dobilo vodnu dozvolu za kori{}ewe akumulacije “Parmenac”, koja va`i do 2020. godine i da je u septembru 2014. dobilo i licencu za obavqawe poslova u oblasti vodosnabdevawa: - To je prakti~no potvrda da je “Vodovod” ispunio uslove prema pravilniku o tehni~ko tehnolo{koj opremqenosti i kadrov-

REDOVNIJE PLA]AWE „RZAVU” Tokom pro{le godine JP “Rzav” je “Vodovodu” fakturisalo 93,6 miliona dinara za isporu~enu vodu, a on ariqskoj firmi preneo 96,3 miliona dinara, da bi “pokrio” i deo duga iz prethodnog perioda. Osim toga, poloìo je i 42 menice, kojima garantuje redovno pla}awe preuzete vode do juna 2017. godine i potpisao sporazum sa ED da dug za struju od 2,1 miliona dinara plati u 20 rata. Preduze}e, nagla{ava direktor, osim teku}e potro{we, svakog meseca pla}a i deo duga u ukupnom iznosu od oko 68 miliona dinara. Da bi za izmirewe svih obaveza pribavilo sredstva, prioritetan zadatak zaposlenih bi}e ve}e angaòvawe na naplati potraìvawa, koja su dostigla sumu od oko 430 miliona dinara. marketing 032/342-276

skoj i organizacionoj osposobqenosti za obavqawe poslova u oblasti vodosnabdevawa. Sve to postignuto je sa onoliko radnika, koliko ih je bilo 2008. godine, odnosno najmawe od svih vodovoda u Srbiji, zbog ~ega ve} narednih godina moè biti izraèn problem nedostatka kadrova. Zbog toga }emo traìti od resornog ministarstva odobrewe da mesta upra`wena zbog takozvanog prirodnog odliva, popuwavamo novim qudima. Jedan od uslova za stabilno i pozitivno poslovawe u 2014. je pove}awe, ~ak za 60 odsto, prihoda od usluga, odnosno izgradwe vodovodne i kanalizacione mreè, od ~ega bi firma trebalo da prihoduje 45 miliona dinara. Me|utim, na ovaj deo plana preduze}e takore}i ne moè da uti~e, jer jo{ uvek od Uprave za javne nabavke nije dobilo takozvano iskqu~ivo pravo izgradwe mreè. Osim na ovaj “rizik” u poslovawu, preduze}e ne moè da uti~e ni na koli~ine vode koje }e koristiti privreda. Ukoliko u oba slu~aja do|e do podba~aja, postoji opasnost da program poslovawa ne bude realizovan. Za razliku od ovih, preduze}e moè i mora da uti~e na smawewe nenapla}enih potraìvawa, ~ime }e se intenzivno, uz pomo}

nadle`nih iz gradskih uprava i inspekcija, baviti ove godine, ka`e Pantovi} i zahvaquje svim redovnim plati{ama i apeluje na du`nike da redovnije izmiruju obaveze, da bi i “Vodovod” mogao da pla}a fakture ariqskom proizvo|a~u: - Najve}i problem je kod tu`enih potro{a~a u stambenim zgradama i upravo u tim slu~ajevima nam je, da bismo naplatili dugove, najpotrebnija pomo} predstavnika Grada, izvr{iteqa i Suda. Re~ je o vi{e od 3.000 izvr{nih re{ewa, na

dine, ne uspevamo da naplatimo vi{e od 60 miliona dinara, od PKS 12, “Hidrogradwe” pet... Jedan od prioroteta u ovoj godini bi}e i smawewe gubitaka koji, iako iznose oko 30 odsto, nisu, kako mnogi tvrde, najve}i u Srbiji. Po ovim pokazateqima, ovda{wi “Vodovod” se nalazi na polovini tabele, na kojoj je dvadesetak gradova, tvrdi direktor i obja{wava da je te{ko otkriti sva “curewa” na mre`i od oko 700 kilometara, ali da radnici ovog JP nastoje, i uspevaju, da u naj-

Po~ele pripreme za formirawe brane

SLO@EN I KOMPLIKOVAN SISTEM Sistem vodosnabdevawa sastoji se od 40 rezervoara, vi{e od 20.000 kubnih metara rezervoarskog prostora i oko 1.000 kilometara vodovodne i kanalizacione mreè. Preduze}e opsluùje oko 35.000 potro{a~a i ~ita i kontroli{e 23.000 vodomera, i u isparvnom stawu odràva 14 fekalnih crpnih stanica. O tako sloènom i komplikovanom sistemu brine 175 zaposlenih, ili isto onoliko, koliko je firma imala 2008. godine, {to je najmawe u Srbiji, u odnosu na broj vodomera. osnovu kojih preduze}e od gra|ana, utuìvanih jo{ od 1996. godine, potraùje, ne ra~unaju}i kamatu, vi{e od 40 miliona dinara. Osim wih, sporna je i naplata od preduze}a u ste~aju i postupku restruktuirawa, me|u kojima su, na primer, “Sloboda aparati”, od koje, uprskos izvr{nom re{ewu iz 2006. go-

kra}em roku otkriju sve kvarove i spre~e nekontrolisano oticawe vode. Preduze}e poseduje odgovaraju}u opremu - “traga~” i stalno anga`ovanu ekipu koja sukcesivno radi na smawewu gubitaka i zahvaquju}i tome, koli~inski se, ka`e Pantovi}, ne pove}ava gubitak: “Smawewe gubitaka zahteva ogromnu

CENE Cena vode u â~ku je skoro 10 godina bila najnià u Srbiji, jer ju je ovda{we preduze}e pove}avalo u skladu sa memorandumom o buxetu, koga ostali gradovi nisu po{tovali. Po{to je zbog toga “Vodovod” 19 godina iskazivao gubitke u poslovawu, lane je odlu~eno da se cene pribliè ekonomskim, tako da one posle “dva skoka” za doma}instva iznose 66,83 dinara, ra~unaju}i i PDV, a za privredu 102,27 dinara. Na taj na~in je i odnos cena za gra|ane i privredu sa jedan prema ~etiri, smawen na jedan prema 1,53. Zahvaquju}i ovom poskupqewu JP }e uspeti da redovno izmiruju obaveze prema “Rzavu”, da u narednom periodu cene koriguje samo u skladu sa inflacijom i posluje bez dotacija Grada. Iz buxeta ne}e biti pomo}i za ovo JP, ali }e Grad nastaviti da pomaè najugroènijima i pla}a ra~une za vodu (do 1.180 dinara) za 293 korisnika Centra za socijalni rad, koji su to pravo ostvarili na osnovu odluke o posebnim vidovima socijalne za{tite. investiciju, jer traì mnogo posla, da bi se u{tedela mala koli~ina vode”, obja{wava Panotvi} i navodi primer poàreva~kog vodovoda, koji je gubitak ~ak od 55, smawio na 40 odsto, za{ta je iz buxeta Grada uloèno milion evra, odnosno jo{ 2,8 iz fondova EU. M. N.

DRU[TVO

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

PROGRAM POSTAVQAWA BILBORDA UVODI KOMUNALNI RED I FINANSIJSKU DISCIPLINU? radska uprava za urbanizam predlo`ila je nacrt Programa postavqawa bilborda na teritoriji Grada, koji bi, prema uverewu wenog na~elnika Milo{a Milosavqevi}a, trebalo da uvede urbanisti~ki i dizajnerski red i finansijsku disciplinu me|u korisnicima javnih povr{ina, od kojih mnogi u proteklom periodu nisu pla}ali zakupninu za prostor na kome su postavqali svoje reklamne panoe: - Inspekcijski organi prvi treba da odigraju svoju ulogu i prepoznaju one bilborde koji su postavqeni bespravno, da provere da li vlasnici imaju odobrewe i da li redovno izmiruju obaveze o zakupu. Programom je, ina~e, opredeqeno 16 lokacija za postavqawe 61 bilborda. Sude}i po analizi koju su uradili nadle`ni u JP “Gradac”, predra~unska vrednost zakupa tog prostora, ra~unaju}i i po~etni iznos zakupnine, je oko 800.000 dinara mese~no, ili oko 9,5 miliona dinara godi{we. Planirane lokacije bi}e ponu|ene putem javnog konkursa, na rok od pet godina, a gra|ani koji ve} poseduju legalno postavqene bilborde, ima}e pre~e pravo prilikom izdavawa

PRIHOD OD REKLAME 9,5 MILIONA DINARA

prostora. Milosavqevi} nagla{ava da su za svaku lokaciju predvi|ena pravila na osnovu kojih moraju biti postavqeni reklamni panoi. Vlasnici moraju da ispune osnovni uslov - da wihovim postavqawem ne ometaju saobra}aj, obezbede dovoqnu preglednost i da bojama na panelima ne “konkuri{u” postoje}oj saobra}ajnoj signalizaciji. Oni ne mogu biti podignuti ni iznad

instalacija komunalne infrastrukture, od ivice kolovoza moraju biti udaqeni najmawe pola metra, a minimalna visina nose}ih elemenata 2,5 metara, jo{ neka su pravila predvi|ena programom. Prva od 16 lokacija, za koju }e se na javnom tenderu nadmetati preduzetnici i pravna lica, je Ulica devet Jugovi}a na ~ijem razdelnom ostrvu, od “kru`nog toka” kod kafane

SAOP[TEWE GO DEMOKRATSKE STRANKE

JKP ZA GREJAWE VARA GRA\ANE Â^KA e{ko je na}i neku umereniju kvalifikaciju za postupak u kome se koriste}i monopolisti~ki poloàj kupcu prodaje ne{to {to on nije ugovorio, a posle toga se to i naplati. Upravo to se desilo u decembru mesecu kada je temperatura u nekim stanovima bila i preko 25 stepeni, {to je direktno uticalo na drasti~no ve}e ra~une za grejawe. Zakqu~ci direktora Stevanovi}a, izneti na konferenciji za medije da su gra|ani }utali dok su se pregrejavali ne stoje i mogu se opovrgnuti pitawem za{to stanovi nisu tako grejani i u novembru mesecu? Niko od gra|ana â~ka, korisnika usluga JKP „â~ak“, nije ugovorio temperaturu u svojim stanovima ili poslovnim prostorima 26 - 27 stepeni. Da li je novi direktor uveo nove trendove da Javno preduze}e za grejawe stvara profit nametnutom isporukom ve}e koli~ine toplotne energije? U ~ijem je to interesu, mo`da nekog isporu~ioca energenata? Pri tom je direktor zaboravio da su javna preduze}a servisi gra|ana, finansirani novcem gra|ana i ~esto subvenicionisana zbog lo{eg poslovawa, opet novcem tih istih gra|ana. Izgovori da su tehni~ka re{ewa tako|e uzrok uve}anih ra~una ne mogu se pripisati gra|anima, jer se postavqa

pitawe {ta je svrha postojawa ovog javnog preduze}a i ko treba da se bavi optimizacijom parametara u mreì i smawivawem gubitaka. Gra|ani svakako ne. Zbog svega toga direktor mora da snosi i posledice za takvo poslovawe, jer vreme je da se i gra|anima poloè ra~uni, a ne samo strankama koje su ih postavile na ta mesta. Demokratska stranka u â~ku je od samog raspisivawa konkursa za direktore Javnih preduze}a u â~ku ukazivala da je re~ o farsi i izboru nekompetetnih i strana~kih kadrova. S obzirom na ~iwenicu da ìvimo u gradu i dràvi u kojoj se priznaje samo sud sopstvene stranke a ne sud gra|ana, pozivamo Srpsku naprednu stranku da odmah smeni direktora JKP za grejawe i tako spre~i jo{ ve}u {tetu koju }e poslovawe Javnog preduze}a ostaviti na teret gra|ana â~ka. Gra|ane â~ka, koje imaju sporna pitawa u odnosima sa javnim preduze}ima, pozivamo da koriste usluge Kancelarije za besplatnu pravnu pomo} Gradskog odbora DS u â~ku, bez obzira da li su ~lanovi Demokratske stranke ili ne, putem usmenog zahteva u prostorijama stranke, Kara|or|eva 15, ili zakazivawem termina putem telefona 227-087 ili e maila cacak@ds.org.rs.

“Car Lazar”, do raskrsnice sa @elezni~kom planirano postavqawe ~etiri bilborda. U Ulici kraqa Petra predvi|eno je mesto za dva, a u Ulici Svetog Save (kod benzinske pumpe) za jedan reklamni panel. Pet lokaliteta u Bulevaru Vuka Karaxi}a, od hotela “Morava”, do raskrsnice ove sa Ulicom Stevana Prvoven~anog, rezervisano je za postavqawe bilborda, najve}ih dimenzija ~etiri puta tri metra. Planirano je da u zakup od pet godina bude izdato i devet lokalcija na sredi{nim razdelnim ostrvima u drugom delu bulevara i nasequ “Ave-

nija 2”. Raskrsnicu Bulevara oslobodilaca i Nemawine ulice i zelene povr{ine u neposrednoj blizini “krasi}e” osam panela, a desnu stranu Ulice Dragi{e Mi{ovi}a ~etiri. Na delu ove saobra}ajnice, od raskrsnice sa Ulicom Milutina Mandi}a do Gradske bolnice, uz kolovoznu povr{inu, bi}e postavqeno devet bilborda, ukoliko bude zainteresovanih gra|ana da u ovom delu grada reklamiraju svoju robu i usluge. “Kru`ni tok” kod zgrade Medicine rada oplemeni}e dva, Ulicu Slavka Krupe`a ~etiri, a raskrsnicu ove sa ulica-

ma Danice Markovi} i Vidosava Kolakovi}a tri bilborda. Programom je za postavqawe ove vrste privremenih objekata opredeqeno i pet lokacija u Ulici \or|a Toma{evi}a, od kojih ~etiri pored “kru`nog toka” u Kowevi}ima i jedna pored kolovoza. Prema pravilima predvi|enim programom, po jedan bilbord mo`e biti postavqen u Beqini i u “Aveniji dva”, dok u Bulevaru oslobodilaca, u neposrednoj blizini mosta na Zapadnoj Moravi u Kowevi}ima, ima mesta za pet reklama “na nosa~ima”. M. N.

SOCIJALISTI NE VIDE RAZLOGE ZA IZBORE

IZBORI BI „ZAUSTAVILI” SRBIJU koliko bi bili raspisani vanredni parlamentarni izbori, u Srbiji bi bile zaustavqene reforme koje je pokrenula aktuelna vlast i pregovara~ki procesi o pristupawu Srbije EU, zvani~no zapo~eti u utorak u Briselu. Zbog toga Socijalisti~ka partija Srbije ne vidi nijedan racionalan razlog za raspisivawe izbora, rekao je danas na konferenciji za novinare predsednik GO SPS i Skup{tine grada Veqko Negovanovi} i ~estitao predsedniku Vlade Ivici Da~i}u i ostalim ~lanovima pregovara~kog tima, izraziv{i zahvalnost zbog toga {to je na ovom planu vi{e ura|eno za godinu i po dana, nego za 12 godina, od kada je zapo~eo dijalog o ulasku Srbije u EU. Posle pregovora, Srbiji predstoji veliki posao i obaveza da do 2018. ispuni sve uslove, da bi 2020. godine postala punopravna ~lanica Unije, rekao je Negovanovi}, naglasiv{i da }e najve}i posao predstavqati usagla{avawe zakonske regulative sa evropskim propisima: - Vlada mora nastaviti sprovo|ewe reformi i stvarawe uslova za prevazila-

`ewe te{ke ekonomske i socijalne situacije u zemqi i za ekonomski oporavak, koji se mo`e ostvariti prvenstveno otvarawem novih radnih mesta i obnavqawem pogona i fabrika, uni{tenih lo{om privatizacijom. Ukoliko bi bili raspisani vanredni parlamentanri izbori, pregovori i reforme ne bi bili usporeni, ve} potpuno zaustavqeni. Imaju}i u vidu atmosferu koja u zemqi vlada tokom kampawe, izbora i u periodu te{kih pregovora o formirawu nove vlade, smatramo da bi Srbija prakti~no stala, a mi nemamo nijedan dan za ~ekawe. Komentari{u}i situaciju na lokalnoj politi~koj sceni, Negovanovi} je demantovao pisawe nekih medija da }e vladaju}a kaolicija ostati bez SPS i PUPS-a, odnosno da }e oni iza}i iz ve}inskog saveza, naglasiv{i da do sada nije bilo ni zvani~nih, ni nezvani~nih zahteva da bude preispitan sastav lokalne vlasti, koja je, po wegovom uverewu, imaju}i u vidu sve objektivne okolnosti i te{ko stawe u zemqi, radila dobro i mnogo boqe od ve}ine lokalnih samouprava. M. N.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

UHAP[EN VLASNIK AGENCIJE „HEJ JU” U zajedni~koj akciji Uprave kriminalisti~ke policije i ~a~anske kriminalisti~ke policije 22. januara je uhap{en Du{an Kuki} (1955), vlasnik Agencije „Hej ju“ iz â~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo trgovina qudima. Osumwi~enom se na teret stavqa da je la`nim obe}awem da }e u So~iju (Ruska federacija) raditi na dobro pla}enim gra|evinskim poslovima, obmanuo, uz uzimawe nov~ane naknade, vi{e od 100 radnika iz Srbije i na taj na~in ih vrbovao za potrebe radne eksploatacije u Ruskoj federaciji, gde su boravili bez potrebnih radnih dozvola i prijave boravka. Ova lica su 21. januara deportovana iz Ruske federacije. Nakon policijskog hap{ewa osumwi~enom Du{anu Kuki}u je, po odobrewu Vi{eg javnog tuìoca u â~ku, odre|ena mera zadràvawa do 48 sati.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

OBRAZOVAWE

MEDICINSKA [KOLA U PRO[LOSTI I SADA[WOSTI Ve} nekoliko godina od Ministarstva prosvete traìmo smer gerijatrijska sestra i bio bi red da ga od septembra imamo, kaè Milorad Blagojevi}, direktor {kole ~iji su biv{i u~enici, kao medicinski tehni~ari ili lekari, zaposleni {irom biv{e Jugoslavije i van we emogu}e je ne primetiti da je zgrada Medicinske {kole posledwih godina u daleko boqem stawu nego ranije. Obnovqena je fasada, zamewena celokupna stolarija, novi su i mokri ~vorovi. Pored ulaza telefonska govornica, {kola je pod nadzorom, zablistalo je i dvori{te, a pa`wu privla~i i pumpa za vodu. - Nekima je to bilo ~udno, zbijali su i {ale na moj ra~un, ali sam pumpu ipak postavio. Moè se dogoditi da nestane vode, a bi}e od koristi i za zalivawe cve}a preko leta - kaè Milorad Blagojevi}, profesor fizi~kog vaspitawa, koji je na mesto direktora do{ao pre ~etiri godine. U wegovom dru{tvu pose}ujemo i kabinete - za anatomiju, hematologiju, fizijatriju, aku{erstvo, negu bolesnika... Uredne i savremeno opremqene u~ionice, sa projektorima,(dijaskopima i epidijaskopima), ulivaju nadu u budu}nost srpskog {kolstva i dostizawe evropskog nivoa. - Sa lokalnom upravom imamo odli~nu saradwu, uvek su izlazili u susret na{im zahtevima. U renovirawe smo uloìli sredstva dobijena iz buxeta Grada, ali i sopstvene prihode, koje ostvarujemo kroz prekvalifikaciju svr{enih sredwo{kolaca. Zahvalnost dugujemo i darodavcima - biv{im u~enicima i roditeqima na{ih

OÊKUJE SE NOVI OBRAZOVNI PROFIL |aka. Jedan od wih, ìvi u Francuskoj, poklonio nam je aparate za analizu krvi i urina, drugi se pobrinuo za klimatizaciju laboratorije - navodi Blagojevi}. Pre osnivawe sredwe medicinske {kole, podse}a on, 1958. godine je u ovda{woj bolnici vr{ena dokvalifikacija bolni~ara. Godinu dana kasnije {kola je i zvani~no osnovana, u zgradi koja je bila predvi|ena za javna kupatila, a namena joj je preusmerena odlukom sreske vlasti. U obrazloèwu koje je dr Aleksandar Nikoli}, tada{wi predsednik Saveta za zdravqe sreza â~ak, dostavio Savetu za zdravqe Srbije, govori se o naglom razvoju zdravstvene slu`be u na{em kraju, i potrebe da se obezbe|uje kadar. Na savesnim i stru~no osposobqenim sestrama, nagla{ava on, po~ivaju slu`be u bolnicama i klinikama. - Prema direktivama lekara, sestre se brinu o primewivawu terapije, vode ra~una o ishrani i nezi bolesnika. Sestra je u mogu}nosti da stalno prati tok bolesti, registruje promene i saop{tava ih lekaru. Osim rada oko bolesnika, na medicinskim sestrama je odràvawe reda, discipline i higijenskih uslova u bolesni~kim sobama. Sestre su dragocene i u poliklinikama, dispanzerima i ambulantama... Velika je uloga sestre i u preventivnom sektoru zdravstvene delatnosti. Poziv je obavezuje da se uvek i na svakom mestu, u ustanovi ili van we, zalaè za spre~avawe i suzbijawe bolesti. U borbi protiv epidemija od najve}eg je zna~aja otkrivawe i izolovawe prvih slu~ajeva, a sestra je ta koja, naj~e{}e,

pre lekara dolazi u dodir sa bolesnikom i u mogu}nosti je da korisno deluje... Ona bi trebalo da bude aktivna i na poqu zdravstvenog prosve}ivawa. Kako joj se, pri wenom radu, pru`a mogu}nost da se upozna i sa socijalnim stawem pacijenta, ona mo`e da deluje i kao zdravstveno socijalni radnik i da, preko nadle`nih slu`bi, uti~e da se uspe{no re{avaju problemi iz socijalnog domena. Po{to je naveo brojne du-

`nosti koje o~ekuju devojke koje se pripremaju za poziv medicinske sestre, dr Nikoli} konstatuje da }e wihov uspeh u budu}em poslu umnogome zavisiti od kvaliteta nove sredwe {kole u ^a~ku. Prvi direktor {kole bio je dr Rade Qubi~i}, a drugi po redu dr Frawo Hercog. Na direktorskom mestu najdu`e, 21 godinu,

Medicinsku {kolu je, 29 novembra 1959. godine, otvorio dr Jovan Ceki} koji se nalazio na ~elu zdravstvene slu`be Sr Srbije. Na slici su i: dr Aleksandar Nikoli}, Vu~i} Veli~kovi}, Stanimir Cane Markovi}, dr Dragoslav Nikoli}, Milorad Nik{i}, Dragoslav \okanovi} i Bo`idar Zlati}

Milorad Blagojevi} u kabinetu za negu bolesnika

zadr`ao se Dragoqub [arac. Tokom proteklih 55 godina, diplomu je steklo oko 7.500 u~enika, a mnogi od wih su posao prona{li van zemqe. - U Norve{koj ih je 63, ima ih {irom Evrope, u Australiji i Americi. Tokom {kolovawa na{i |aci idu na ekskurzije u Gr~ku, Italiju i [paniju. Kada stignemo u Atinu, sa~ekaju nas biv{e u~enica, sada zaposlena u presti`noj klinici, i zahvaqu}i wima na{i |aci posete stranu zdravstvenu ustanovu i na licu mesta vide kako ona funkcioni{e. Tako je i u Rimu i u Barseloni - sa ponosom ka`e Blagojevi}, uz napomenu da me|u biv{im u~enicima ima i medicinskih tehni~ara i lekara. Ove {kolske godine Medicinska {kola ima 745 |aka,

na pet usmerewa, koja ih pripremaju za medicinske sestre - tehni~are, babice, sestre - vaspita~e, farmaceutske i laboratorijske tehni~are. - Devedeset odsto |aka je sa strane, od Pan~eva do Trgovi{ta i Vrawa, a dowa granica prilikom pro{log upisa bila je 84 boda - nagla{ava direktor. [kola bi, prema svojim kapacitetima, mogla da ima jo{ jedno odeqewe, pa iz we na adresu Ministarstva prosvete ve} ~etiri godine odlazi zahtev da joj se â&#x20AC;&#x153;dodeliâ&#x20AC;? novi obrazovni profil, koji bi {kolovao budu}e gerijatrijske sestre. - Na{e stanovni{tvo je sve starije, a u razvijenim zemqama se ovo zanimawe odavno tra`i. Zato je ono perspektivno i za decu ko-

ja ostaju u svojoj zemqi i za onu koja te`e inostranstvu. Elaborat smo uradili i predali ministarstvu, predlog je u{ao u proceduru i nadamo se da }e, najzad, biti prihva}en. Iz ~a~anske {kole je put Ministarstva oti{la i sugestija o izmeni nastavnih programa i planova, po kojoj bi u medicinskim {kolama nastava u prve dve godine bila ista na svim usmerewima, a u naredne dve {to vi{e usredsre|ena na budu}e zanimawe. Blagojevi} najavquje i po~etak fakultativne nastave nema~kog jezika, kako bi u~ewe jo{ jednog stranog jezika postalo dostupno svakom u~eniku koji iska`e interesovawe. E.V.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

DRU[TVO

PIJA^NI BAROMETAR

GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA - ZA I PROTIV

PITAWE BIOETI^KIH PROBLEMA DANA[WICE oliko znamo o genetski modifikovanim organizmima od kojih nastaje hrana, ko donosi odluku o wenom kvalitetu, ima li posledica od wenog konzumirawa i na koji na~in tim povodom reaguju nau~nici, ali i odgovorna lica, u sredu su u Domu kulture, u organizaciji Kulturno - obrazovnog programa govorili profesor dr Miladin M. [evarli}, {ef katedre ekonomike poqoprivrede i trì{ta, Institut za agroekonomiju, Poqoprivredni fakultet, Zemun, Du{ko Brkovi}, magistar biolo{kih nauka, Agronomski fakultet, â~ak i mr Ratko Baj~eti}, koordinator Biroa za ruralni i regionalni razvoj i poqoprivredu Srbije i Zelenih Srbije, Novi Sad. O hrani se danas raspravqa ù~no i ~esto kao

nikada pre. Lavinu polemika pokrenula je genetski modifikovana hrana, koju je mogu}e proizvoditi zahvaquju}i brojnim otkri}ima iz oblasti biotehnologije, grane nauke koja doìvqava procvat na po~etku 21. veka. “Naoruàni” novoste~enim znawem o DNK, nau~nici {irom sveta eksperimenti{u sa genetskim kodom biqaka i ìvotiwa, stvaraju}i nove vrste i po èqi biraju}i wihove osobine, podsetila je Verica Kova~evi}, urednik Kulturno - obrazovnog programa Doma kulture. Istraìvawa su, kako je istakla, uglavnom usmerena ka proizvodwi genetski modifikovane hrane, koja u nau~noj javnosti ima podjednaki broj pristalica i protivnika. - Razlozi koji idu u prilog proizvodwi ovakve hrane veoma su jasni, ali

krompir 40 pasuq 350 paprika 300 paradajz 240 krastavac 230 praziluk 50 rotkva 50 tikvice 250 tikva 30 brokoli 400 kupus 20 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 50 cvekla 50 spana} 100 zelena salata 30 crni luk 70 beli luk 500 rotkvice 60

VO]E Ratko Baj~eti}, Miladin M. [evarli}, Verica Kova~evi} i Du{ko Brkovi}

posledice koje bi takva hrana mogla da izazove nisu ispitane, jer je tako ne{to i nemogu}e predvideti u laboratorijskim uslovima. Po{to se genetski mo-

VESTI IZ DRU[TVA PÊLARA „ÂÂNSKA PÊLA“ ÂÂK

ZIMSKA PREDAVAWA, UPIS NOVIH ^LANOVA... D ru{tvo p~elara “â~anska p~ela” zapo~elo je zimski ciklus predavawa iz oblasti p~elarstva. Predava~i su poznati p~elari iz na{eg okruèwa. Sastanci se odràvaju svakog ~etvrtka, u 17 ~asova, u Domu gluvih i nagluvih, a mogu prisustvovati svi p~elari bez obzira da li su ~lanovi Dru{tva ili ne. Svojim programom rada, Dru{tvo planira nastavak dosada{wih aktivnosti, pre svega organizovawe p~elarskih izlo`bi, posete p~elarskim manifestacijama

POVR]E

i poznatim p~elarima. Iz dru{tva podse}aju da je potrebno da svi zainteresovani budu registrovani p~elari, da bi imali mogu}nost kori{}ewa subvencija koje se o~ekuju i u 2014. godini, kako od nadle`nog Ministarstva poqoprivrede Republike Srbije, tako i od na{e lokalne samouprave. Dru{tvo p~elara “^a~anska p~ela” po~elo je sa prijemom ~lanarina i upisom novih ~lanova za ovu godinu. Upis traje do kraja februara. N. R.

difikovane vrste ve} uzgajaju, mo`e se re}i da je eksperiment iza{ao iz okvira laboratorija, a da prethodno nije jasno utvr|eno koliko daleko eksperiment mo`e da ode, na koji na~in se kontroli{e i kolika }e teritorija, pa samim tim i populacija, biti obuhva}ena wime - rekla je, izme|u ostalog, Verica Kova~evi}, nagla{avaju}i da pitawe GMO otvara pitawe bioeti~kih problema dana{wice i potvr|uje da se i po ovoj temi nauka nalazi na raskrsnici. Kada je re~ o protivnicima genetski modifikovane hrane, kao i onima koji nisu u potpunosti protiv takve ideje, ali zagovaraju vrlo oprezno postupawe, argumenti se odnose na uticaj ovakve hrane na

qudsko zdravqe, {to nije ispitano, niti je dokazano da je tako ne{to nedvosmisleno bezopasno, ~ulo se na predavawu. Predava~i su podsetili da su mogu}i i negativni uticaji na prirodno okru`ewe, promene ekosistema, ali i moralne dileme. Iako zagovornici genetski modifikovane hrane tvrde da opasnost po zdravqe ne postoji i da kod qudi koji su uzimali takvu hranu nisu uo~eni nikakvi zdravstveni problemi, iz suprotnog tabora upozoravaju na to da je pro{lo premalo vremena od po~etka uzgajawa i kori{}ewa genetski modifikovanih vrsta i da je pravo pitawe kakvi }e biti rezultati na du`e staze, zakqu~eno je na predavawu. N. R.

suve {qive 200 - 300 jabuke 20 - 40 kru{ke 20 - 30 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 600 - 900

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 9 - 13 kajmak 550 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 350 - 850 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - 200 prasi}i 250 - 300 ovce 180 - 250 jagwad 350 p{enica 25 je~am 25 kukuruz 22

DRU[TVO ZA SRPSKI JEZIK I KWI@EVNOST SRBIJE NAGRADILO „GIMNAZION” I „NOVU ISKRU”

PO DRUGI PUT PRVI U ZEMQI “Gimnazion”, list u~enika i nastavnika ~a~anske Gimnazije, u kontinuitetu izlazi ve} devet godina i za to vreme je, od strane Dru{tva za srpski jezik i kwi`evnost Srbije, dva puta progla{avan najboqim sredwo{kolskim listom. Prvonagra|eni su broj 10, za {kolsku 2010/11 i broj 12, objavqen u {kolskoj 2012/13. godini. Prilikom predstavqawa nagra|enog “Gimnaziona”, kao i najnovijeg broja, koji je iza{ao krajem decembra pro{le godine, glavna urednica lista Ivanka Tankosi} je podsetila da se 2014. navr{ava 110 godina od pojave “\a~kog glasnika”, prvog lista ove {kole, koji je izlazio svega godi-

nu dana. Pod okriqem \a~ke dru`ine “Raji}” nastali su i slede}i listovi ~a~anskih gimnazijalaca i wihovih nastavnika “Omladinski vesnik”, “Polet”, “Vesnik” i “Novi polet”. Prvi broj “Gimnazion” publikovan je 2005. godine i do sada je iza{lo 13 brojeva. Urednica smatra da je najve}a vrednost lista {to u wegovom nastanku u~estvuje veliki broj u~enika, vi{e od 50, koji wegovom kvalitetu doprinose na razne na~ine - pisawem tekstova, likovnim radovima i kompjuterskom pripremom. U ime u~eni~kog dela redakcije, o dosada{wim iskustvima su govorili Ikonija Jefti}, Aleksandra

Markovi}, Aleksandar Sari} i Kristina Radovi}. Oni su ukazali na raznovrsnost rubrika, koje se odnose na aktuelna de{avawa u {koli i wenu pro{lost, prate rad sada{wih i biv{ih u~enika, objavquju literarne i likovne radove, a nekim temama i izlaze iz {kolskog okvira. Oni su naglasili da je list otvo-

ren za svakog u~eniku koji `eli da svoju kreativnost iska`e na wegovim stranicama, {to je za mlade qude od velike va`nosti. Priznawe nagra|enom listu i wegovoj redakciji odali su i ~lanovi Kluba talenata, otpevav{i jednu francusku {ansonu. E. V.

PODSTREK MLADIM NOVINARIMA Za najboqi osnovno{kolski list u Srbiji u protekloj {kolskoj godini Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnostnagradilo je “Novu iskru”, koja izlazi u O[ „Tanasko Raji}“. Predstavnicima redakcije nagradu je na Filolo{kom fakultetu, uru~io predsednik Dru{tva Bo{ko Suvajxi}. Pred predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog raz-

voja i profesorima srpskog jezika iz cele zemqe, u~enici su predstavili rad novinarske sekcije i ure|iva~ku koncepciju “Nove iskre”. Ova nagrada je, naglasila je urednica lista Nata{a Turunta{, potvrda kvaliteta rada redakcije i novinarske sekcije, ali i podstrek nastavnicima i u~enicima da i daqe unapre|uju {kolski list.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

REPORTA@A

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA TOMISLAVA ]OSI]A (3)

ZABELE[KE O ROD

eoske slave, obetine ili zavetine, po pravilu se praznuju ~etvrtkom. Prema staroj slovenskoj legendi, ~etvrtak je bio posve}en Perunu, gospodaru groma, a zavetine se slave da bi se usevi, vo}waci i vinogradi sa~uvali od groma, grada i drugih vremenskih nepogoda. Pakovra}e svoju slavu obeleàva u prvi ~etvrtak po Spasovdanu, na Mali Spasovdan. Tog dana su se od crkve manastira Vavedewe obodom sela kretale krstono{e (litije), svra}aju}i usput u seoska dvori{ta, gde se “ostavqala” molitva i svetila vodica. Doma}ini su krstono{e ~a{}avali raznim |akonijama. Stariji su sluèni pi}em, a deca dobijala kocke {e}era, orase, mleko. Se}am se da su mi mleko davali iz drvene karlice i da mi je najsla|e bilo da ogrebem ostatak kajmaka sa oboda karlice i olièm prst.

KAKO JE SELO DOBILO IME? Planinski prevoj na Jelici, iznad Pakovra}a, i sama zaravan na grebenu planine, poznati su pod imenom Lokve (600 m), verovatno zbog postojawa omawih bara. U ovom kraju se nalazi vi{e izvora, pa je zemqa raskva{ena, a zbog razgranatih kro{wi stoletnih hrastova i velikog hlada, barice nastale kondenzovawem magle sa vrha Jelice zadr`avaju se preko ~itavog dana. Ovaj deo sela je u ratna

vremena bio vojna i strategijska zona, {to dokazuje i naziv Straèvica, za greben koji se od zaravni prostire prema planini Ov~ar. Sa uzvi{ewa Glavica (610 m) puca pogled na jug, prema draga~evskim selima, a na sever prema moravskoj dolini, Vujnu, Rudniku, ograncima Suvobora, Ravnoj Gori. Odavde su vojne straè i narod, osmatrali kretawe vojnih formacija, a na ovom mestu je bila i granica izme|u Austrije i Turske, od 1718. do 1739. godine. Na ovom podru~ju je bilo i zbegova, pa je straè, zbog opreznosti, morao da organizuje i narod koji se, beè}i od turske odmazde, sklawao po obli`wim uvalama, gone}i stoku sa sobom. Legenda kaè da su ~ete srpskih ratnika ~uvale zbeg na Lokvama, a Turci, saznav{i gde se narod krije, krenuli iz â~ka da ga uni{te. Kada su se pribliìli vrhu Jelice, srpski ratnici su uzviknuli: “Vratite se da ne padne krv uzalud! Vratite se!” “Pa ko vra}a? Ko vra}a?”, pitali su Turci. Do sukoba je ipak do{lo, pala je turska krv, a preìveli Turci su se vratili u â~ak. Kada je na mestu odakle su vra}eni osnovano selo, dobilo je ime Pakovra}e. Prou~avawe istorijske gra|e, premda oskudne, unosi sumwu u verodostojnost nastanka imena sela, a u narodnoj pesmi “Ban Milutin i Duka Hercegovac”, koja

Osniva~i Zemqoradni~ke zadruge na proslavi 25. godina zadrugarstva u Pakovra}u. Stoje: Milo{, Nikola i Milutin [uti} i Vojin Nikoli}. Sede: Lesandra Nikoli}, Aleksandar Aleksa ]osi}, Qubomir Qubo [uti}, Milo{ Mita ]osi}, Jovan Zlati}, Petar Nikoli} i Kosta Vukoti}

opeva doga|aj iz vremena Nemawi}a, Pakovra}e se pomiwe kao jedno od deset sela u kojima je ban Milutin imao svoje vinograde. Uverewe da je selo postojalo znatno pre dolaska Turaka potkrepquju i turske kwige. U najstarijem turskom popisu stanovni{tva,

iz 1476. godine, pomiwe se selo pod ovim imenom, koje je imalo 44 doma}instava, a trag o Pakovra}u sa~uvan je i u posledwem poznatom popisu, iz 1572. godine, koji se odnosi na Smederevski sanxak. Ime sela je jedinstveno, ne postoje ni drugi sli~ni

NEKE OSOBENOSTI ME[TANA Pakovra}e je imalo vlastelinske posede jo{ u doba Nemawi}a, a zna se da su za “carska imawa” birana najboqa zemqi{ta, po ziratnosti ili klimatskim pogopdnostima. Verovatno se zbog toga i uvreìlo mi{qewe da stanovnici ovog sela ìve lagodno i da nisu izloèni nema{tini, ukoliko se izuzmu ratna vremena i izuzetne vremenske nepogode. Ne odlikuju se posebnom vredno}om, ali se isti~u individualno{}u. Za|evice pamte, ali ih ne pretvaraju u ve}e nesporazume, da ne bi pokvarili ustaqene navike i nagla{enu leèrnost. O istoj stvari

potrebno je dogovarati se vi{e puta, a dato obe}awe moè biti varqivo. Za ìteqe Pakovra}a se moè re}i da su, gde god krenu, na dobrom putu. @ive nadomak grada, za sat leèrnog hoda su u centru â~ka, gde se ose}aju kao odoma}eni i povla{}eni posetioci. Blizina grada i putni pravci koji su ih povezivali sa drugim mestima, u~inili su da se izraàvaju prili~no ~istim srpskim jezikom i da imaju izgovor blizak gradskom govoru.

Aleksandar Aleksa ]osi}, oko 1930. godine

geografski nazivi, pa je mogu}e pretpostaviti da ime sela poti~e iz vremena pre Nemawi}a, mo`da ~ak iz rimskog doba. DEMOGRAFSKE I PRIVREDNE OSOBENOSTI SELA U periodu od 1476. do 1526. godine broj doma}instava u selu (44) se nije mewao. Godine 1476. upisana su i “tri mlina raje”, koji rade preko cele godine. To zna~i da se u prvih pola veka turske vladavine, dok je Srbija bila u vazalnom odnosu, nisu ispoqile posledice ropstva i da se, zahvaquju}i izuzetnoj sposobnosti despota Stefana Lazarevi}a, privredni i kulturni razvoj zemqe nastavio. Prvi turski popis potvr|uje da je na{e selo u trenutku porobqavawa bilo napredno. Da bi se odr`ao na ovim prostorima i nastavio pohod, osvaja~ je uveo mnogobrojne poreze. Uvedeni su nameti na svaku poqoprivrednu kulturu i prirodno dobro, kao i ispenxa - porez koji su pla}ali radno sposobni qudi. Porez na vino se pla}ao u medrima, a prema koli~ini vina koja je predavana mo`e se zakqu~iti da je na po~etku turske vladavine u Pakovra}u vinogradarstvo bilo veoma razvijeno. Po{to

Turci, iz verskih razloga, nisu pili vino, zna~i da su wime trgovali. Narod je pla}ao globu i na ko{nice, a svi su izgledi da je u selu postojala tradicija p~elarstva i da je svako doma}instvo u stara vremena imalo jednu do dve ko{nice. Od 1540. godine, broj doma}instava se, za samo 15. godina, prepolovio, kao i broj me{tana sposobnih za rad. Selo je, daqe, propadalo, {to od turskog zuluma {to zbog zaraznih bolesti, koje su povremeno harale. U 17. i po~etkom narednog veka Pakovra}e je potpuno opustelo. U drugoj polovini 18. stole}a po~iwe naseqavawe stanovni{tva iz Hercegovine i Crne Gore, a od starosedela~kih odr`ala su se, prema mojim saznawima, samo dva - tri doma}instva. Prvi poznati popis posle Drugog srpskog ustanka, defter ~ibuk, koji se odnosio na sitnu stoku, bele`i 19 doma}instava. Ara~ki tefter iz 1830, koji je evidentirao mu{ke glave od sedam do 70 godina starosti, tako|e potvr|uje porast stanovni{tva, vi{e kroz prirodni prira{taj nego doseqavawem, dok veliki popis stanovni{tva iz 1863. ukazuje da se za ~etiri decenije broj me{tana uve}ao vi{e od dva i po puta.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

REPORTA@A

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA TOMISLAVA ]OSI]A (3)

NOM PAKOVRA]U

Maturanti Ratarske {kole na izletu u Mataru{koj Bawi 1924.

Iznena|uje podatak da su gajene sve vrste `itarica, izuzev kukuruza, koji je, kao i krompir, sa ameri~kog kontinenta prenet u vreme turskog osvajawa na{e zemqe. Od povr}a su gajeni jedino kupus i bostan, a povoqna klima je omogu}ila i uzgoj raznih vrsta vo}a,

ukqu~uju}i i suptropsko. U tipicima manastira Studenice i Hilandara postoji podatak da je vo}e bilo obavezno u ishrani kalu|era, a redovno ga je bilo i na trpezi kraqa Milutina. Posle Drugog srpskog ustanka, od vo}a je najvi{e gajena {qiva i to po`ega~a, sorta

koja je na Balkan stigla iz Persije, najpre u Gr~ku i to u vreme kada je Aleksandar Makedonski odvajao azijske prostore (333. godine pre na{e ere). ZADRUGARSTVO I OBRAZOVAWE ZEMQODELACA

RE^ - DVE O [KOLSTVU Poznato je da su se krajem 18. i po~etkom 19. veka u manastirima u~ili pismenosti oni koji su èleli da budu popovi ili kalu|eri (“ Za vi{e kakve nauke nije se ni znalo”, zabeleìo je Vuk Karaxi}), pa se moè pretpostaviti da su Sretewe, Trojice, Nikoqe i Vavedewe imali i u~enike iz Pakovra}a. U te{kim vremenima robovawa pod Turcima retki pojedinci su u~ili slova iz crkvenih kwiga, a ve{tinu pisawa uve`bavali po zemqi, kori drveta i kamenim plo~ama. “Za vlade Crnog \or|ija bile su postavqene {kole gotovo u svim varo{ima i gradovima po |ekojim selima.” Posebnim hati{erifom iz 1830. godine Turska je dozvolila podizawe javnih {kola, crkava i {tamparija. U â~ku je 1809. radila {kola “jer je to potreba veli~ka a i polza }e biti takova”. Postoji podatak da je {kolske 1873/ 74 od 166 prvaka, wih 136 bilo iz okolnih sela. Po~etkom 1888. ~a~ansku ~etvororazrednicu poha|alo vi{e od 80 dece iz Jezdine, Beqine, Pakovra}a, Pridvorice, Ri|aga i Me|uvr{ja “koju su sami roditeqi i staraoci dovodili u {kolu bez upisa koji se kod wih nikako i ne vr{i”. Sela jezdinske op{tine su, na zboru gra|ana, odbili da pristupe ~a~anskoj {kolskoj op{tini i odlu~ili da sagrade sopstvenu {kolu. Zakupili su od Ferdinanda Krena ku}u u Beqini i u woj otvorili {kolu, koja je radila do 1910. godine. Gradwa {kola u Jezdini i Pakovra}u po~ela je 1907. i 1908. godine. [kola u Pakovra}u podignuta je na granici sa Ri|agama, po~ela da radi 1910/11, a poha|ali su je |aci iz ovaga sela, Parmenca, Ri|aga i Me|uvr{ja. Deca su pisawe u~ila na tablicama, pravqenim od crnih kamenih plo~a koje

su va|ene iz korita Negri{orske reke u Puhovu. Bile su pravougaonog oblike, pola prsta debqine, pedaq i po duge, a pedaq {iroke. Pisaqke, zvane legi{teri, izra|ivane su od istog materijala. Za brisawe se koristila vla`na krpa. kasnije su tablice stavqane u drveni okvir, za koji je vrpcom bio privezan sun|er. I pisac ovih redova je, 1940. u seoskoj {koli, koristio ovakav pribor. Ne bi trebalo prepustiti zaboravu ^edu Milo{evi}a, prvog u~iteqa pakovra}anske {kole i majora u rezervi. Prosvetnu misiju prekinuo je da bi u~estvovao u Prvom svetskom ratu, a nastavio po povratku sa fronta. Bio je strog i pravi~an, a imao je nadimak Atenica, ispri~ao mi je wegov |ak Milivoje T. Nikoli}. Na proslavu pedesetogodi{wice {kole, Milo{evi} nije mogao da do|e, ali je poslao dirqivo pismo zahvalnosti. Slede}e godine, me|utim, na klupi u {kolskom dvori{tu sedeo je jedan divan ~i~ica i svirao na violini, dok su pored wega sedela dva |aka. Bio je to u~iteq ^eda. Ovo mi je pripovedala u~iteqica Mica Radulovi}. Ona i wen suprug Dragan su bili dugogodi{wi u~iteqi u Pakovra}u, a zahvaquju}i wihovom samopregornom radu {kola je bila poznata i priznata {irom tada{we Jugoslavije. Selo je dalo dosta zna~ajnih qudi, a neki od wih su odabrali u~iteqski poziv. Najstariji u~iteq iz na{eg sela bio je Dimitrije F. ]osi} (1868 1915), koji je poginuo u Prvom svetskom ratu u blizini Pe}i. On je, prema kazivawu istori~ara Rado{a Maxarevi}a, ostavio u rukopisu zapis o selu Pakovra}u, koji se nalazi u arhivu Matice srpske u Novom Sadu.

U~enici Ratarske {kole, 1923. godine

Formirawe Srpskog poqoprivrednog dru{tva i pokretawe wegovog ~asopisa “Teàk”, 1869, kao i osnivawe Ratarske {kole u Kraqevu, 1882. godine, zna~ajno su uticali na daqi razvoj sela. âsopis je davao savete o kalemarstvu, izboru vrste vo}a i ratarskih kultura, i na~inu gajewa, a u ku}i moga pradede Alekse i dede Borivoja predstavqao je obaveznu stru~nu literaturu. Ratarsku {kolu su, od samog osnivawa, poha|ali i u~enici iz Pakovra}a, a prema se}awima Milovana B. ]osi}a, iz generacije 1924. godine, profesori su bili dobri stru~waci i pedagozi, a od |aka se traìlo znawe i disciplina. Osnivawe Kreditno zemqoradni~ke zadruge u Pakovra}u, 1898. godine, kao jedne od prvih u [umadiji, predstavqalo je veliku civilizacijsku tekovinu. Fotografiju u svojstvu razglednice uputio je Borivoje ]osi}, na ostrvo Krf, svom pobratimu Milutinu [uti}u, pisaru rekonvalentnog logora

Osniva~i su bili napredni doma}ini, a na osniva~koj skup{tini je bilo potrebno vi{e od deset zadrugara, da bi mogao da bude konstituisan upravni i nadzorni

odbor zadruge. Preko zadruge se stvarao zajedni~ki kapital, koji je omogu}avao nabavku alatki, kvalitetnog semana i rasada. Me{tani po~iwu da koriste

gvozdeni plug, gaje se nove sorte, stoka se kvalitetnije hrani. Pojedina doma}instva podiù su{are za {qivu, koje su se zadràle do posle Drugog svetskog rata. Su{ena {qiva je u to vreme bila vaàn izvozni artikal Srbije. Zadruga ovog tipa prestala je da radi za vreme nema~ke okupacije, 1942. godine. (Nastavi}e se) Priredila Emilija Vi{wi}

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

KRAJEM GODINE INTEREX SLAVI DECENIJU USPE[NOG POSLOVAWA U SRBIJI

POUZDAN I PROVEREN PARTNER

Interex u Srbiji posluje od 2004. godine, kada je otvoren prvi supermarket u â~ku. Od tada je investirao 30 miliona evra u doma}e trì{te i zaposlio oko 400 radnika. Deo je francuske grupacije Les Mousquetaires koja posluje u {est zemaqa Evrope, ima godi{wi promet ve}i od 30 milijardi evra i oko 112.000 zaposlenih. U Srbiji Interex ima objekte u â~ku (supermarket u centru grada i diskont u Preqini), Beogrdu (supermarketi u To{inom Bunaru i Ustani~koj), Ni{u, Obrenovcu, Zaje~aru, [apcu, Vaqevu, a u planu je i otvarawe novih objekata.

- Svakako da postoji plan {irewa na ovom trì{tu. Prostora za razvoj ima i u gradovima u kojima poslujemo, pre svega u Beogradu, gde za sada imamo samo dva objekta, a realno bi nam trebalo jo{ dva - tri da bi se “pokrio” ceo grad. U Ni{u nam nedostaje barem jo{ jedan. Planiramo da “pokrijemo” i Sremsku Mitrovicu, gde je objekat ve} pri kraju izgradwe. Me|u planovima je i osvajawe trì{ta u Kuli i Kru{evcu. Dinamika razvoja je, zbog krize, malo korigovana. @elimo da se umereno razvijamo, da za odre|eno vreme, na primer za pet godina, imamo dvadesetak objekata u Srbiji kaè Aleksandar Krsti}, direktor poslovnih jedinica â~ak i Vaqevo. Direktor podse}a da je za ovih deset godina rada, Interex uspeo da stekne lojalne kupce koji prepoznaju wegova nastojawa da im iza|e u susret, nude}i veliki broj artikala sa niskim cenama, u borbi protiv

svakodnevnog rasta tro{kova `ivota, putem stalnih akcija, promocija, kataloga i vikend akcija. Ta-

ko|e, kupci su se uverili u kvalitet robnih marki: Labell, Netto, Top Budget, Bouton D’or, Fiorini, Ivoria,

pravimo u Srbiji. Ovda{wa radna snaga bi se uposlila, a posredstvom Interex-a bi proizvodi direkt-

di Dani”, gde kupci mogu do}i i obaviti neophodnu nabavku po pristupa~nim cenama. Krsti} je istakao da na taj na~in èle da pokaù kupcima da razumeju probleme ku}nog buxeta sa kojim se svi suo~avamo po~etkom godine, i pozvao â~ane da do|u u Interex i provere wihove najnovije ponude. - Interex se delimi~no razlikuje od ostale konkurencije. Mi nismo preterano forsirali odloèna pla}awa, koja su stigla i do devet meseci. S jedne strane je to usluga na{im potro{a~ima, ali sa druge je i pitawe koliko zaista jeste, jer produbqujemo neku svoju, internu, li~nu zaduènost. Opredeqewe Interex-a je da se vi{e investira u cenu, odnosno da poku{amo da cena bude {to nià, a uslovi pla}awa umereni. U diskontu u Preqini kupci imaju povoqnost odloènog pla}awa na 120 dana, a u supermarketu u centru grada na 90 dana, kao i u ostalim

Planteur, Apta, Ecauto, koje se proizvode u Francuskoj po evropskim standardima, a u ponudi su sa cenama prilago|enim doma}em buxetu. - Kada je re~ o robnim markama izuzetno je razvijena mreà proizvodwe u Francuskoj i Poqskoj. Imamo ogroman broj, oko 3.000 artikala koji zadovoqavaju neke na{e potrebe. Me|utim, konditorska industrija u Srbiji je veoma jaka. Mi èlimo da iskoristimo te prednosti, pogotovu u domenu sveìh i suvih proizvoda, i da u dogovoru sa lokalnim proizvo|a~ima, na{e brenodve

no bili plasirani potro{a~ima. Ve} postoji oko sedamdesetak artikala koji se proizvode u Srbiji. Od novembra 2013. imamo i novog komercijalnog direktora, gospodina Vassantea Monanya, koji }e svojim dvadesetogodi{wim me|unarodnim iskustvom u nekim od vode}ih kompanija doprineti razvoju, unapre|ewu i boqem pozicionirawu Interex-a u Srbiji nagla{ava Aleksandar Krsti}. Kao {to je ve} postalo tradicija, u periodu od 30. januara do 12. februara, ova ku}a organizuje velika sni`ewa pod nazivom “Lu-

objektima Interex-a u Srbiji. Jednostavno, na{ moto je iskrenost i prema potro{a~ima i prema dobavqa~ima. Mi imamo veoma dobru reputaciju i kod dobavqa~a. Sve svoje obaveze pla}amo na vreme. Plate nikada nisu kasnile, a na{i radnici su pla}eni iznad proseka, {to lako moè da se proveri - kaè Aleksandar Krsti}. Po{to je prvi objekat otvoren 21. decembra 2004. u â~ku, potro{a~i ve} dobro znaju da u Interex-u imaju pouzdanog i proverenog partnera, koji radi na obostranu korist. N. R.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

TEMA

SVE VI[E REGISTROVANE DECE SA DEFORMITETOM KI^ME

KOMPJUTERSKE IGRICE „KRIVE“ TELO Na sistematskom pregledu u ~a~anskom Savetovali{tu za mlade od septembra do decembra pro{le godine od oko 800 u~enika tre}eg razreda osnovne {kole vi{e od 130 imalo je lo{e telesno dràwe. Pro{le godine na ve`bama na Odeqewu fizijatrije bilo je oko 600 ~a~anske dece. Iako je predvi|eno da deca zbog obaveza u {koli dolaze u dva termina, zbog velikog broja mali{ana, ~esto se doga|a da se formira jo{ jedna dodatna grupa. bog sve mawe fizi~ke aktivnosti i mnogo vremena provedenog ispred kompjutera i televizora, kod sve vi{e dece, posebno {kolskog uzrasta, registruju se razni deformiteti ki~menog stuba i stopala. Deo problema leì i u te{kim {kolskim torbama, ~ija teìna je ~esto i vi{e od pet kilograma i za decu od desetak godina predstavqaju veliki teret. Tada naj~e{}e i po~iwe krivqewe ki~me. Ono {to zabriwava jeste da sve mawa deca, ~ak i u pred{kolskom uzrastu, imaju ovakvih problema, kao i to da se bolovi u le|ima i glavi javqaju u sve mla|em uzrastu. Stru~waci kaù da je najva`nije na vreme otkriti probleme i ukqu~iti fizikalnu terapiju, pre svega ve`be koje detetu odredi fizijatar. U suprotnom, deformitet se moè razviti i kasnije napraviti jo{ ve}e smetwe.

Dr Ivana Lazovi}

Dr Nevenka Jovi~i}

niji i intenzivniji sistematski pregledi, uo~eno je da postoji veliki broj odstupawa. - Od stopala kre}u svi problemi, jer se reflektuju na polo`aj kolena, kukova i ki~menog stuba – ka`e dr Jovi~i} i nagla{ava da pove}an broj dece sa odstupawima treba posmatrati i kroz redovnije preglede. Naime, sistematski pregled pred polazak u prvi razred od pre nekoliko godina podrazumeva i pregled fizijatra, koji, uko-

varaju}e ve`be i posle ovog perioda. -Moderne tehnologije su neophodne, ali deca uz razne igrice ostaju dugo za ra~unarom. Nepravilno i dugotrajno sedewe je zapravo problem i kod pred{kolske dece, koja su u periodu intenzivnog rasta. Ako tada postoji stalno isti uticaj nepravilnog sedewa, obarawa ramena na jednu stranu zbog mi{a ili monitora, deca se „krive“, kao {to bi se iskrivila i mlada grana, ukoliko je stalno gurate

sa jedne strane. U po~etku to je samo lo{e dràwe tela, koje se upornim ve`bawem moè ispraviti. Ukoliko se ne uo~i i traje godinama, moè izazvati deformaciju ki~menog stuba. Od stepena deformiteta zavisi kakve }e dete posedice da ose}a, a naj~e{}e su to bolovi u le|ima. Ono {to ranije kod dece nismo beleìli su miofibroziti (~vori}i u le|ima i ramenima), a sada se susre}u i kod osnovaca - upozorava dr Jovi~i}. Ona nagla{ava da deca

VA@NE SU VE@BE, IGRE I SPORT Prvi sistematski pregled deca imaju ve} sa godinu dana starosti i pedijatri, ukoliko primete neka odstupawa, decu upu}uju fizijatrima. Dr Nevenka Jovi~i}, subspecijalista de~ije fizijatrije i specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, ka`e da se posebno obra}a pa`wa na kukove, kolena, a naro~ito na stopala, jer u posledwih nekoliko godina, od kada postoje redov-

Ve`baonica za decu na fizijatriji

liko postoji neka nepravilnost, dete ukqu~uje u program korekcije. Ve`be sa fizijatrima traju tri nedeqe, po sat vremena svakog dana, a u ceo program ukqu~eni su i roditeqi kojima se daju saveti kako mogu i van bolnice da uti~u na svoje dete. Veoma va`no je da dete nastavi da redovno radi odgo-

Jedna od naj~e{}ih zabluda je {to mnogi roditeqi smatraju da dete od kako prohoda treba da nosi cipele sa ulo{cima. Dr Nevenka Jovi~i} ka`e da su ulo{ci „pomagalo“ koje ne treba preventivno koristiti. - Deci prvo treba uraditi fizijatrijski pregled, da bi se utvdilo da li su ulo{ci potrebni. Na{ savet je da deca {to vi{e hodaju bosa, jer se tako aktiviraju svi mi{i}i i receptori na tabanima – preporu~uje dr Jovi~i}.

ve} u vrti}ima treba da ve`baju i da su naboqi rezultati ako to rade kroz razne igre. Veoma va`no je i da se dete bavi nekim sportom, a najboqe je plivawe i gimnastika. Uvek se savetuje da deca {to vi{e hodaju bosa po neravnom terenu, a dobre su i sve druge aktivnosti, pa i sama {etwa.

PORA@AVAJU]A STATISTIKA Na~elnica De~ijeg dispanzera dr Ivana Lazovi} kaè da se kod dece do sedam godina sve vi{e registruje neuhrawenost, ali i gojaznost. - Ovo je rezultat nepravilne ishrane i nedovoqne fizi~ke aktivnosti. Deca pred{kolskog uzrasta tako|e mnogo vremena provode sede}i ispred TV ili ra~unara, {to nije prirodno stawe. Igra, prava de~ija u dvori{tu sa vr{wacima i sa roditeqima je ono {to je mnogo korisnije za wih - kaè dr Lazovi}. Vi{a medicinska sestra Mirjana Cakovi} koja radi u Savetovali{tu za mlade pri Slu`bi za zdravstvenu za{titu {kolske dece, istraìvala je petogodi{wi period (od 2003. do 2007. godine). Prema ovom istraìvawu koje se bazira na podacima Slu`be statistike Medicine rada, sve je ve}i broj dece sa deformitetom ki~menog stuba. Ovo istraìvawe obuhvatilo je ~a~anske osnovce tre}eg, petog i sedmog razreda i sredwo{kolce prve i druge godine. Tako je 2003. godine, od ukupno 8.803 pregledane dece, 330 bilo sa deformitetom ki~me, naj~e{}e skoliozom i skifozom, odno-

sno 3,74 %. Naredne godine pregledano je 8.652 dece, od ~ega je sa nekim vidom deformiteta bilo 582 (6,72 %). 2005. godine od 8.210 pregledanih registrovano je 529 (6,5%) dece sa deformitetom. Ovaj procenat se 2006. godine pove}ao ~ak na 8,5, kada je od 8.582 pregledanih, kod 728 bilo odstupawa, a 2007. godine, od 8.245 pregleda, ovih problema bilo je kod 656 {kolaraca (8%). U Savetovali{tu za mlade, koje od pro{le godine vodi preciznu evidenciju, prime}uju da se u sve mla|em uzrastu javqaju deformiteti ki~me ili sumwa na deformitet, a posebno je pove}an broj dece sa lo{im telesnim dr`awem. Na sistematskom pre-

Prema zapaàwima stru~waka, problem deformiteta stopala i ki~me sve je prisutniji i kod dece koja odrastaju na selu. To je, kaù oni, dosta poraàvaju}e, s obzirom da ova deca imaju vi{e mogu}nosti za raznovrsnije fizi~ke aktivnosti. gledu tre}aka pregledano je 383 de~aka i 394 devoj~ice. Lo{e telesno dràwe ima 71 de~ak (18,5%) i 61 devoj~ica (15,5%). [est de~aka i 14 devoj~ica imalo je lo{u razvijenost (neuhrawenost), a gojazno je ~ak 50 de~aka i 52 devoj~ice. Deformitet stopala ima 19 de~aka i 10 devoj~ica. Posebno zabriwavaju}i podatak je da je sa deformitetom ki~me bilo 30 de~aka i 27 devoj~ica, {to u ranijem periodu kod ovako male dece skoro da nije registrovano. Svi ovi podaci, upozoravaju lekari, ukazuju da hitno treba preduzeti odre|ene mere. Jedna od ideja je projekat u koji bi bio ukqu~en tim stru~waka, u ciqu edukacije u~enika, roditeqa i nastavnika. Ideja je da se ~asovi fiskulture u {kolama organizuju pod nadzorom fizijatara, kako bi sa adekvatnima ve`bama deca oja~ala ki~meni stub i mi{i}e. V. T.

DRU[TVO

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

OBELE@ENA 8. EVROPSKA NEDEQA PREVENCIJE RAKA GRLI]A MATERICE

ZA[TITI SEBE SKRINING PREGLEDOM

avod za javno zdravqe â~ak je sa partnerima, u sredu, na Gradskom {etali{tu, obeleìo 8. Evropsku nedequ prevencije raka grli}a materice, deliv{i agitke o zna~aju prevencije ovog oboqewa. Tim povodom, tokom ove nedeqe, od 19. do 25. januara, u vi{e od 30 zemaqa Evrope bi}e odràne razne aktivnosti, ~iji je zajedni~ki ciq da promovi{u va`nost smawewa obolevawa i umirawa od raka grli}a materice. I na teritoriji Moravi~kog okruga organizovane su brojne akcije, tribine i predavawa, a prema re~ima dr Qiqane Pi{~evi} Moji}evi}, {efa Odeqewa za promociju zdravqa Zavoda za javno zdravqe â~ak, rak grli}a materice predstavqa ozbiqan javno zdravstveni problem u Evropi, gde svake godine od ove bolesti umre 30.000 èna, a kod 60.000 se dijagnostikuje. - U na{oj zemqi rak grli}a materice po u~estalosti je drugi vode}i uzrok obolevawa, a ~etvrti uzrok umirawa od raka me|u ènskom populaci-

je smawewe oboqevawa od ove bolesti. Na primer, 2002. na teritoriji Moravi~kog okruga su registrovane 54 `ene sa ovim oboqewem, a 2012. godine 45 `ena - navodi statisti~ke podatke dr Qiqana Pi{~evi} Moji}evi}. Doktorka podse}a da je organizovani skrining uveden u mnogim zemqama savremenog sveta, gde je registrovano smawewe stope i oboqevawa i umirawa od ove bolesti. Ovim preventivnim pregledom mogu da se prona|u prvi sumwivi znaci nastanka raka grli-

jom. Jako je va`no da se zna da skoro svaki slu~aj raka grli}a materice mo`e biti spre~en. Dobro organizovan skrining program mo`e da spre~i i do 80 odsto slu~ajeva raka grli}a materice. Danas postoje i

vakcine protiv infekcije izazvane Humanim papiloma virusom, koje su efikasne u prevenciji samo dva tipa, 16 i 18, i one se daju devojkama koje jo{ nisu stupile u seksualne odnose. @enama od 20. do 65. godi-

ne se preporu~uje da makar jednom u tri godine odlaze na ginekolo{ki pregled, a po`eqno je i jednom godi{we. Naravno, kontrole mogu biti i ~e{}e, po savetu ginekologa. Od 2002. do 2012. godine registrovano

}a materice i zahvaquju}i tome preduzmu mere za spre~avawe daqeg razvoja bolesti. - Skrining se zasniva na pregledu brisa grli}a materice (cervikalnog brisa), koji se potom analizira u laboratoriji, pod mikroskopom (citolo{ka analiza). Citolo{ki test u medicinskom re~niku zove se Papanikolau test obja{wava doktorka, savetuju}i na{im sugra|ankama da se odazovu pozivu za pregled, koji je bezbolan. N. R.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

ZDRAVSTVO

DR QUBI[A VEQOVI] O UZROCIMA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

NEOPHODNO USVAJAWE ZDRAVIH @IVOTNIH NAVIKA Kardiovaskularni sistem ~ini srce, ~iji je zadatak da ispumpava krv, kao i cirkulacijski sistem, koji ukqu~uje arterijsku, vensku i limfati~ku komponentu. Vaàn indikator funkcije srca jeste sr~ani minutni volumen. To je volumen krvi koju leva komora izbaci u aortu tokom jednog minuta. Normalno sr~ani minutni volumen iznosi pet litara. Me|utim, mnogo je faktora koji mogu biti “okida~i” za nastanak sr~anih oboqewa. Naj~e{}e bolesti srca jesu slabqewe snage mi{i}a srca, poreme}aj ritma rada srca (aritmije) i nedostatak kiseonika u sr~anom mi{i}u, zbog bolesti koronarnih sudova (ateroskleroza, ishemijska bolest srca, angina pektoris, infarkt srca). O vode}im uzrocima kardiovaskularnih bolesti na koje moète da uti~ete i da ih kontroli{ete usvajawem zdravih ìvotnih navika, ili adekvatnom terapijom, za “â~anski glas” govori internista - kardiolog Qubi{a Veqovi}. - Prvi, najva`niji i stalni faktor rizika, odnosno osnova bolesti kardiovaskularnog sistema jeste starewe. Jo{ je Leonardo da Vin~i, u 15. veku, svojim umetni~kim delima prikazao sistem starewa. On je zapazio da tokom godina vaskularni sistem stari na taj na~in {to arterije po~iwu da se izduùju i krivudaju. Vremenom, vaskularni sistem i srce po~iwu da gube svoju elasti~nost i postaju dodatno kruti. Svi qudi, oko 50. godine ìvota, u proseku imaju prepolovqenu elasti~nost krvnih sudova. Me|utim, ono {to dovodi do oboqevawa, kod odre|enog procenta qudi, jeste dodatna krutost krvnih sudova. Zapaèno je da je, na primer, znatna smrtnost bubre`nih bolesnika koji su na dijalizi i koji imaju povi{en krvni pritisak i pove}anu dodatnu krutost, u toku prvih pet godina od oboqevawa. Oni bubre`ni bolesnici, koji su tako|e na dijalizi, a ~ija je dodatna krutost niska, uglavnom su preìveli prvih pet godina. To isto vaì i za ostale popula-

lesti kardiovaskularnog sistema. Na{ sagovornik isti~e da qudi nisu svesni starewa krvnog sistema, zbog ~ega precewuju svoje mogu}nosti. - Popi}e nekoliko litara piva, kisele vode, koka-kole, vina, a filtracija bubrega je prepolovqena. Kod tih qudi je pove}an pritisak, vi{i je od 200, i traje po nekoliko dana. U tim situacijama, kod qudi koji ve} imaju odre|ene slabosti u kardiovaskularnom sistemu, dolazi do pucawa krvnog suda. Tako|e, u ovom periodu gozbi, velika koli~ina hrane sa puno soli izaziva bubrewe zidova krvnih sudova, koji postaju jo{ u`i, a brzina protoka postaje ve}a, {to mo`e da izazove patolo{ke prome-

SIMPTOMI

cije, dodatni indeks krutosti krvnih sudova je jedan od vrlo va`nih faktora za oboqevawe kardiovaskularnog sistema isti~e dr Qubi{a Veqovi}. Op{ta bolest vaskularnog sistema je hipertenzija - povi{en krvni pritisak, koji je faktor razvoja brojnih ostalih bolesti kardiovaskularnog sistema. Hipertenzija je u januaru, ovih prazni~nih dana, jako aktuelna, podse}a doktor, napomiwu}i da se pove}ava i mortalitet ba{ od bo-

PREVENCIJA - Osnovna prevencija jeste umerenost u svemu. ôvek treba da bude svestan da samo umerenost moè spre~iti ili ublaìti bolest. Neophodno je promeniti reìm ishrane, potpuno izbaciti alkohol, cigarete, masnu i slanu hranu, {to vi{e se kretati, voditi ra~una o telesnoj masi, izbegavati stres, dovoqno pravog sna i, naravno, normalizovati pove}ani krvni pritisak, holesterol i trigliceride, kao i {e}er u krvi i poboq{ati imunitet. Naravno, danas imamo i mo}ne lekove, koji znatno spre~avaju hipertenziju, pro{iruju vaskularni sistem, smawuju krutost krvnog suda, spre~avaju nagomilavawe masno}a kaè internista - kardiolog Qubi{a Veqovi}.

Naj~e{}i simptomi bolesti srca su gubitak koncentracije, slabost, malaksalost, bol razli~itog intenziteta u grudima, vratu, abdomenu. Kod infarkta bol traje vi{e od pola sata, javqa se i no}u, ~e{}e u jutarwim ~asovima i pri naporu. Ukoliko se bol javi no}u i traje kra}e od pet {est minuta, re~ je o nestabilnoj angini pektoris, a ukoliko traje du`e od 20 minuta o akutnom infarktu. Me|u ostalim simptomima su strah od smrti, preznojavawe, mu~nina, povra}awe, lupawe srca, kriza svesti, nedostatak daha, gu{ewe, navodi doktor.

ne. I varewe hrane se sa godinama usporava, krvotok je vi{e zaposlen, a mozak, srce, bubrezi i ostali organi ostaju bez krvi. Tako|e jedan od faktora rizika koji je svakodnevno prisutan kod ~oveka i koji je u neposrednoj vezi sa bolestima kardiovaskularnog sistema je pu{ewe, koje smawuje i kapacitet kiseonika u organizmu. Dugogodi{we pu{ewe zatvara male krvne sudove u u plu}nim arveolama, koje imaju veliku ulogu u razmeni gasova. I nekretawe je me|u va`nim faktorima koji kod qudi izazivaju pove}anu patogenost. Osobe koje se vi{e kre}u, koje su fizi~ki svakodnevno aktivne, imaju boqi krvotok, mi{i}ni sloj u krvnim sudovima je boqe razvijen i prilagodqiviji je odre|enim promenama

i naporima. Veoma je va`na i prirodna fibrinoliti~ka aktivnost, odnosno sposobnost organizma da se ne stvaraju mali trombovi u krvi. Kretawem se prirodna fibrinoliti~ka aktivnost pove}ava. Qudi koji su stati~ni i danima sede, jako su ugroèni - upozorava dr Qubi{a Veqovi}. Na{ sagovornik podse}a da je jedan od vrlo prisutnih faktora rizika kod ~oveka i stres, kao socijalna i kulturna kategorija. Po{to smo socijalna bi}a, na{ organizam reaguje na sve {ta se de{ava oko nas, na atmosferu koju okolina stvara. Strah, uzbu|ewe, strepwa, faktori su koji dovode do pojave stresa u organizmu. Lu~ewem odre|enih supstanci u organizmu po~iwe dejstvo neuravnoteènosti neurovegetativnog sistema, tako da se ja~a dejstvo simpatikusa, koji deluje na krvne sudove. Kardiovaskularnim sistemom upravqaju centri u dowim delovima mozga, autonomni nervni sistem ubrzava i usporava rad srca. Tako simpatikus ubrzava rad srca, a parasimpatikus usporava rad srca, obja{wava doktor. Mu{ki pol je podlo`niji za pojavu bolesti srca, nego ène pre menopauze. @ene su za{ti}ene sve dok su pod pozitivnim dejstvom estrogena, ènskog polnog hormona, koji deluje na smawewe krutosti i starosti krvnog suda. Doktor je ukazao i na ~iwenicu da je preterano konzumirawe alkohola jako {tetno za ~ovekov kardiovaskularni sistem. Alkohol deluje atrogeno u ciklusu sagorevawa ugqenih hidrata. Kada nema sagorevawa ugqenih hidrata, ne sagorevaju ni masti u energetskom smislu. Ateroskleroza je bolest o{te}ewa i suèwa krvnih sudova. Posle 20. godine ìvota, ~ovekovo srce svake godine gubi jedan odsto snage. Tako|e svake godine, ~ovekova zapremina krvnog suda se smawuje za jedan do jedan i po procenat, navodi dr Veqovi}. Srce zahteva neprekidnu aktivnost, kako bi efikasno pumpalo krv pri svakom otkucaju. Samo 30 minuta svakodnevne fizi~ke aktivnosti moè da snizi nivo krvnog pritiska, da uspori proces suàvawa arterijskih krvnih sudova srca i mozga, da podstakne telo da koristi rezerve masti i odràva normalan nivo {e}era u krvi, isti~e na{ sagovornik. N. R.

CRVENI KRST ORGANIZOVAO JO[ JEDNU AKCIJU DOBROVOQNOG DAVAWA KRVI

NEDOSTAJU SVE KRVNE GRUPE Z bog trenutne velike nesta{ice krvi, na inicijativu Slu`be za transfuziju krvi ~a~anske Bolnice, Crveni krst je u sredu, u Domu kulture, organizovao akciju dobrovoqnog davawa krvi. Prema re~ima transfuziologa Nele Savi}, osim zbog velike potro{we krvi, nesta{ica je uslovqena i malim prilivom od dobrovoqnih davala-

ca tokom praznika. - Taj trend se nastavio u ovom mesecu, sve je mawi broj dobrovoqnih davalaca koji dolaze u Slu`bu za transfuziju. Primorani smo da pozovemo gra|ane da daju krv, ukoliko su u prilici i imaju `equ da pomognu pacijentima kojima je krv jedini lek. Trenutno nedostaju sve krvne grupe, naro~ito A pozitivna, B pozi-

tivna i nulta negativna, koja je uvek neophodna, jer je univerzalni davalac. Svi zainteresovani gra|ani mogu da se jave svakog radnog dana, od 7 do 14 ~asova, u Slu`bu za transfuziju - apelovala je Nela Savi}, transfuziolog ~a~anske Bolnice. Prema re~ima organizatora, akcija je bila vrlo uspe{na, a odziv dobar. N. R.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

KULTURA

IZLO@BA BOBANA TVINA MANDI]A U NARODNOM MUZEJU

MOLITVENA SVE@INA IKONE

En O’Brajen

MOLITVA ZA KRAQICU Engleska 1469. Ana Nevil, k}i i naslednica grofa of Vorvika, ne moè sama da odlu~uje o svojoj sudbini. Wen brak bi}e politi~ke prirode, kako bi wenoj porodici doneo korist. Me|utim, kada je napunila ~etrnaest godina, wen otac uhva}en je u opasnoj mreì politi~kih intriga i optuèn je za izdaju. Ana je primorana da ode u izgnanstvo, i da se protiv svoje voqe zavetuje Edvardu od Lankastera. Edvard je nestalne prirode i pod potpunom kontrolom svoje mo}ne majke, Margarete Anùjske. Na neprijateqskoj teritoriji, Ana se na{la na milost i nemilost dvorana – ponièna i bespomo}na, Ana mora da na|e hrabrosti da preìvi u svetu beskrupuloznih mu{karaca. I dok borba za englesku krunu dostiè vrhunac, Ana }e biti uvu~ena u neizvesnu igru, u kojoj jedna pogre{na odluka moè da zna~i smrt.

ruga samostalna izlo`ba slika i ikona u klasi~noj slikarskoj tehnici i na staklu ~a~anskog slikara Bobana Tvina Mandi}a (1963) pod nazivom “Izme|u istoka i zapada”, otvorena je pro{log petka u Galeriji Narodnog muzeja. Mandi} je ro|en u Prizrenu, ali od 1972. godine `ivi i stvara u ^a~ku. Svom slikarskom imenu dodao je i tradicionalni umetni~ki nadimak koji su dobija-

la mu{ka deca - Tvin, a za “Glas” kaè da su mu dugo u ìvotu na prvom mestu bila putovawa po svetu, na kojima je upoznavao hri{}ansku kulturu i umetnost, {to donekle obja{wava i sam naziv ove izlo`be. Bavio se intenzivno i borila~kim ve{tinama, a qubav prema slikarstvu i ikonopisu su plod wegove vere. - Nama pravoslavnim hri{}anima je dato da ìvimo i veru i ikonu. Pri-

dràvam se kanona koliko je potrebno, a osloba|am na molitveni na~in, a kroz svetlost i liniju dajem ikonama svoj pe~at - kaè Mandi}. Izlo`bu je otvorio istori~ar umetnosti iz Gorweg Milanovca Miodrag Danilovi}, profesor u Umetni~koj {koli u â~ku koji je tom prilikom rekao da Mandi} nadahnut polazi{nim uzorima na vi{eslojan i raznovrstan na~in tuma~i likovno na-

sle|e isto~nohri{}anske i zapadnohri{}anske umetnosti. Najuspeliji radovi svedo~e wegov molitveni odnos prema svetiteqima, a uno{ewem novih likovnih postupaka i detaqa nude nova, slojevita zna~ewa i osobenu sve`inu “zahva}enu na izvorima mudrosti”. Postavqeno je oko 40 eksponata, me|u kojima je i devet ikona na staklu. Ilo`ba je otvorena do kraja januara. Z. L. S.

„ME\UPROSTORI“ RANKE RADOVANOVI] U LIKOVNOM SALONU

OD NEBA DO ZEMQE

a prvoj izlo`bi Likovnog salona Doma kulture u 2014. godini svojim ciklusom slika “Me|uprostor” predstavila se Ranka Radovanovi} (1977) samostalna umetnica iz Beograda. Zavr{ila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, na kome je i magistrirala 2007. godine. Umetnica je bila i u~esnik Likovne kolonije 2012. koju ova ustanova organizuje u Ov~ar Bawi, a weno stvarala{tvo je predstavqeno u pravom svetlu tek ovom izlo`bom, na kojoj dominiraju i dolaze do punog izraàja wene slike velikog formata, rekla je pored ostalog Vesna Petrovi}, glavni urednik programa. Me|uprostor kao tema izlo`be, na dubqi, misaoni na~in tretira problem rastojawa izme|u dve krajnosti i ograni~ewa koja nam u ìvotu name}u prostor i vreme. Let avionom jedno je od sredstava kojim umetnica ukazuje na mogu}nosti skra}ivawa razmaka izme|u prostora i vremena, a ujedno je i simbol slobode i ru{ewa tih granica, ispoqenih kroz umetni~ku te`wu za stvarawem bez ograni~ewa. Na wenim slikama su nebo i zemqa, ali percepirani iz perspektive nekoga ko leti. Radovanovi}ka nam nudi vizuru obrnutu od stereotipne - nebo kao prirodno okruèwe i prostor u kome se kre}emo, i zemqu pod nama, kao ne{to daleko, nepoznato i nestvarno. Ipak, slikarski postupak svakog posmatra~a u taj ambijent uvla~i, bili to oblaci ili zemaqske parcele. Ovo je sedma samostalna izlo`ba Ranke Radovanovi}, ~lana ULLUS-a od 2004. godine, koja je za svoj rad dobila vi{e zna~ajnih nagrada. Z. L. S.

1001 stvar koju treba da prona|e{: U svetu gusara Uz kwiìce iz biblioteke 1.001 stvar koju treba da prona|e{ prove{}e{ sate i sate uìvaju}i i zabavqaju}i se. Dok traga{ za raznoraznim zanimqivim predmetima, otkriva}e{ tajanstveni svet princeza, dinosaura, vila ili gusara. Potrudi se da prona|e{ sve {to smo ti predloìli!

U SUBOTU GODI[WI KONCERT KUD „DULE MILOSAVQEVI] @ELE“ Kulturno umetni~ko dru{tvo “Dule Milosavqevi} @ele” organizuje 25. januara u 19,30 ~asova na velikoj sceni Doma kulture svoj tradicionalni, Svetosavski godi{wi koncert, kojim }e zapo~eti obele`avawe 80. godi-

ne od osnivawa. Nastupi}e prvi ansambl i de~ji ansambl “@ela” i Veterani grada ^a~ka. Cena ulaznice je 200 dinara. Z. L. S.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

KULTURA

U ^A^KU REKORDNA GLEDANOST FILMA „MONTEVIDEO, VIDIMO SE” POSLE BEOGRADA

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

ZA PET DANA 5.090 GLEDALACA ast da prvi posle beogradske premijere, koja se dogodila 15. januara, ve} narednog dana vide drugi deo filma “Montevideo, vidimo se”, ~a~anska publika uzvratila je velikom gledano{}u. Drugi deo ove romanti~ne, istorijske pri~e u â~ku je, sude}i po broju prodatih karata, videlo 5.090 qubiteqa sedme umetnosti, {to je prema podacima kojima raspolaè produkcija najve}a gledanost posle Beograda. Za pet dana prikazivawa (od 16. do 21. januara) i deset projekcija u Domu kulture, “Montevideo” je vratio bioskopsku publiku pred veliko platno i napunio salu ~ak i u terminu od 16 ~asova, {to odavno nije vi|eno u na{em gradu. Redovi za karte protezali su se prvih dana preko celog trga, a postoji interesovawe i za nastavak prikazivawa drugog dela. Zbog nezapam}enog interesovawa ~a~anske publike, da je bilo vi{e termina za prikazivawe, sigurno bi i oni bili popuweni, a gledanost jo{ ve}a. S obzirom na to da se distribucija filma realizuje u okviru projekta firme “Film star” pod nazivom “Ponovo radi bioskop”, glumci su se poklawali na premijerama u bioskopima {irom Srbije. Da }e drugi deo filma potu}i sve rekorde svedo~e i cifre: dok je prvi deo filma “Montevideo”, koji se smatra najgledanijim srpskim filmom mnogo decenija unazad, za prvih mesec dana prikazivawa zabeleìo gledanost od 60.000, drugi deo za prvih sedam dana beleì pribli`no istu gledanost sa vi{e od 50.000

Vladimir Stankovi} MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO!

qudi. Ako je “Montevideo, Bog te video” gledalo pola miliona, u produkciji smatraju da }e “Montevideo, vidimo se”, prema aktuelnoj dinamici interesovawa, videti milion qubiteqa filma. Ne pamti se posledwih godina da je u gradu na Moravi vladalo toliko interesovawe za jedan film, s obzirom na globalnu eroziju bioskopske publike, koja je autenti~an do`ivqaj projekcije sa velikog platna zamenila ekranima svojih ra~unara. Op{te je mi{qewe da nije dovoqna samo dobra marketin{ka kampawa da bi se pove}ala gledanost filmskog ostvarewa. Presudnu ulogu, po mi{qewu brojnih ^a~ana koji su film gledali, imao je prvi deo filma, ali i topla, nostalgi~na pri~a, ispri~ana na jednostavan, duhovit i romanti~an na~in, potvrdiv{i sada ve} prepoznatqiv stil rediteqa, producenta i glumca Dragana Bjelogrli}a, koji je ve{to, kroz sagu o predratnoj sportskoj strasti i odlasku reprezentacije na Svetsko prvenstvo u fudbalu, zapravo provukao politi~ki kontekst vremena i “zategnute” nacionalne odnose u Kraqevini Jugoslaviji. Cena ulaznica za sve projekcije bila je 300 dinara. Dakle, za dobru pri~u, novac se uvek na|e, a za sve one koji nisu uspeli film da vide, preostaje drugi krug. Z. L. S.

HUMANITARNI KONCERT KUD „SRPSKI JELEK“

SRCEM ZA GRAD ÂÂK radicionalni humanitarni koncert “Srcem za grad â~ak”, namewen licima sa posebnim potrebama, koji ve} desetak godina organizuje Mladena Gojkovi} i KUD “Srpski jelek”, bi}e odràn u subotu, 8. februara 2014. godine u Domu kulutre sa po~etkom u 19 ~asova. U programu u~estvuju: truba~i Mila Stani}a, Baletski studio Doma kulture, pesnikiwa Ivana Veli~ko-

vi}, polaznici Baletske {kole “Lujo Davi~o”, Star dens studio, KUD “Srpski jelek”, peva~i Mi}o Kujunxi}, Novica Negovanovi}, Nikola Be{evi}, Ranko Stojani}, Ilija Davidovi}, Mi{el Gvozdenovi}, Vesna \okovi}, Mirko Bo{wakovi}, Vesna i Ra{o Spasojevi} i orkestar Mita Sretenovi}a. Ulaz je slobodan. Z. L. S.

„Montevideo, Bog te video!“ V l a d i m i r a Stankovi}a je kwiga koja je inspirisala scenario za najgledaniji srpski film svih vremena! Jedinstvena pri~a o okolnostima pod kojima su srpski fudbaleri u jugoslovenskim dresovima 1930. godine u~estvovali na Svetskom prvenstvu u Urugvaju. Ova kwiga o`ivqava legendarne igra~e Mo{u i Tirketa, prekookeansko putovawe brodom „Florida“, senzacionalnu pobedu protiv Brazila, ali i jednu od najneverovatnijih sportskih nepravdi, i najzad odu{evqewe Beogra|ana koji su do~ekali svoje heroje. Vladimir Stankovi} napisao je svedo~anstvo o zaboravqenim doga|ajima koji su legendarni podvig srpskih fudbalera u~inili velikim jugoslovenskim fudbalskim uspehom, o entuzijazmu i istrajnosti, ~asti i odlu~nosti, prijateqstvu i veri, o vremenu i okolnostima u kojima se fudbal igrao sa stra{}u prve qubavi.

Dr Mi{el Harvi i prof. Toni Hauel

DVODNEVNA DIJETA „Dvodnevna dijeta“ sadrì plan ishrane i 100 recepata za pripremu ukusnih i sitih jela. Celokupan prihod od prodaje ove kwige koji pripada autorima ide Centru za prevenciju raka dojke Xenezis (www.genesisuk.org). Drìte dijetu dva dana u nedeqi. Jedite normalno preostalih pet dana. Smr{ajte i izgubite dvaput vi{e masno}e nego pomo}u standardne dijete s brojawem kalorija – a zatim trajno zadrìte postignutu teìnu. Dvodnevna dijeta se lako drì i klini~ki je dokazana. Jednostavno vodite ra~una o tome {ta jedete dva dana, a ostalih pet jedite normalno ali u razumnoj meri. Ne radi se samo o jednostavnom gubitku kilograma. Dvodnevna dijeta moè radikalno spre~iti starewe i nastanak karcinoma. Pomo}u ove dijete napokon moète biti vitki, zdravi i u dobroj kondiciji.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

LU^ANI

FUDBALERI „MLADOSTI” ZAPO^ELI PRIPREME

POJAÂN EKIPNI SASTAV ZA NASTAVAK PRVENSTVA Fudbaleri lu~anske “Mladosti”, koji su se u jesewem delu prvenstva zauzeli lidersku poziciju na tabeli prve lige Srbije, otpo~eli su pripreme za nastavkak prvenstva. U prvih sedam dana, treninge su odràvali na sporskom stadionu u Lu~anima i obli`wim terenima, a sutra putuju na Dojran, gde }e tokom tronedeqnog boravka odigrati 14 utakmica. U okviru planiranih fudbalskih nadmetawa, tri utakmice }e, najverovatnije, biti organizovane u Gr~koj. udbalski klub “Mladost” je otpo~eo pripreme sa ambicijom da se zadrì na vrhu tabele u nastavku prole}nog dela prvenstva. Osim poja~anog ekipnog sastava, za ostvarewe èqenog

ciqa kao najva`niji adut kluba navodi se povratak trenera Nenada Milovanovi}a iz kru{eva~kog “Napretka”, koji ih je uspe{no vodio u prvih {est

utakmica prvenstva. Kako isti~e Nenad Milovanovi}, {ef stru~nog {taba, “Mladost” je uspela da oja~a svoj kadar dovo|ewem novih

SEDMODNEVNA REKREACIJA LU^ANSKIH MALI[ANA

ZIMSKE ^AROLIJE BEZ SNEGA U proteklih sedam dana mali{ani lu~anske Pred{kolske ustanove “Na{a radost” maksimalno su u`ivali u ~arima Zlatibora. Iako nije bilo snega, rekreatori i vaspita~i su se pobrinuli da deca na najboqi mogu}i na~in iskoriste svoje zimovawe. U de~jem odmarali{tu “Sun~ani breg” imali su

idealne uslove za odmor i rekreaciju. Deca su najvi{e u`ivala u dugotrajnim {etwama, jahawu kowa, `urkama, raznovrsnim igrama... U sredu, 22. januara, decu Pred{kolske ustanove “Na{a radost”, wih 93-je, posetio je predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} i uru~io im slatki-

{e. ^elni ~ovek lu~anske op{tine je izrazio `aqewe {to lokalna samouprava nije imala mogu}nosti da bar delimi~no pokrije tro{kove wihovog boravka na Zlatiboru, pa su roditeqi i ovoga puta morali samostalno da finansiraju kompletno zimovawe. V. S.

igra~a. Konkurenciju u {picu poja~ali su anga`ovawem Kova~evi}a, koji je za klub iz koga dolazi dao sedam golova, iako se “Dolina” nalazi u dowem delu tabele. U “Mladost” je stigao i Radin iz Nove Pazove, igra~ sredine terena, koji je pro{le godine igrao za “Radni~ki”. Poznat je po tome {to igri daje jedan ton agresivnosti, {to je “Mladosti” nedostajalo. O~ekuje se skori dolazak jo{ dvojice novih igra~a. Ekipu napu{ta pet fudbalera koji, prema re~ima trenera Milovanovi}a, nisu uspeli da se nametnu igrom u prtekloj polusezoni. I Vladimir \or|evi}, predsednik kluba, sa optimi-

zom i{~ekuje nastavak prvenstva. - U jesewem delu prvenstva plasirali smo se na prvo mesto. Temeq na{eg uspeha je bogato iskustvo trenera Milovanovi}a, koji je u prvih {est utakmica predvodio na{u ekipu. U nastavku prvenstva }emo se boriti da zadrìmo sada{wu poziciju ili obezbedimo ulazak u super ligu. Svoje ambicije temeqimo na ~iwenici da se na{ trener vratio u klub. Iako je igra~ki kadar malo izmewen, Milovanovi} zna ve}inu igra~a. Uzdamo se u wegovo iskustvo i dobru pripremu ekipe - kaè \or|evi}. A da su dobro odra|ene pripreme temeq za dobar start drugog dela prvenstva, slaè se i kapiten “Mladosti” Radojica Vasi}. On isti~e da ekipu “Mladosti” na po~etku prvenstva niko nije shvatao ozbiqno, ali postignuti rezultati najboqe pokazaju koliki su weni potencijali. - Mislim da smo na dobrom putu ulaska u super ligu. Slobodno mogu da kaèm da smo, nakon povratka trenera Milovanovi}a, dovoqno sna`ni da ostvarimo svoje ambicije. Imamo dosta mladih igra~a, koji }e tek pokazati svoj pravi kvalitet, a ne mawka nam ni iskustvo. Sa uzbu|ewem i{~ekujemo nastavak prvenstva - kaè kapiten Vasi} i dodaje da }e fudbaleri “Mladosti” na pripremama dati svoj maksimum, kako bi u dobroj formi i sasvim uigrani do~ekali nova fudbalska nadmetawa. V. S.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

LU^ANI

IZ UGLA DRAGAÊVSKIH PÊLARA Dobri rezultati koji su ostvareni u izvozu na{eg kvalitetnog meda u proteklih nekoliko godina, potvr|uju da p~elarstvo Srbije i u ovim tranzicionim vremenima ima dobru perspektivu. Iz godine u godinu, izvoz srpskog meda beleì uzlaznu liniju, pa su mnogi qudi, koji su ga{ewem velikih fabrika ostali bez zaposlewa, novi izvor prihoda potraìli upravo u ovoj oblasti. I p~elari Draga~eva tvrde da na{e p~elarstvo ima odli~an potencijal i da predstavqa veliku izvoznu {ansu Srbije. Svrstavaju ga u red isplativijih poslova i nagla{avaju da bi sna`nu vi{evekovnu p~elarsku tradiciju prisutnu na na{im prostorima trebalo i daqe negovati, ne samo zbog dohotka, ve} i zbog samog zna~aja p~ela.

pro{loj godini iz Srbije je izvezeno vi{e od tri hiqade tona meda, a kako procewuju draga~evski p~elari, oko 35 tona poti~e sa wihovog podru~ja. Kako kaù, i cena meda je bila odgovaraju}a i zabeleìla je blagi porast. Pre deset godina med je bio tri puta jeftiniji, jer nije bilo wegovog izvoza. U tom periodu p~elari Draga~eva ulagali su maksimalne napore da plasiraju svoje proizvode i odrè p~eliwake. Sada, kada su im stigla boqa vremena, èle da podstaknu mlade Draga~evce da krenu wihovim stopama. Kako isti~e Miqko Sin|eli}, predsednik Dru{tva draga~evskih p~elara, zagarantovana izvozna cena meda je najve}e dostignu}e svih dosada{wih aktivnosti Saveza p~elarskih organizacija Srbije, pa je otuda izuzetno va`no da se svi p~elari sa podru~ja op{tine Lu~ani ukqu~e u rad Udruèwa i time olak{aju plasman p~elarskih proizvoda. - Poqoprivrednici danas nemaju ni u jednoj oblasti osiguran plasman i garantovane cene. P~elari su u velikoj prednosti, jer imaju zagarantovanu izvo-

SEOBA KO[NICA FORMULA USPE[NOG P^ELAREWA

znu cenu meda. Iz godine u godinu, beleìmo sve boqe izvozne rezultate, a da bismo ih podigli na jo{ zavidniji nivo neophodno je da i daqe odràvamo postignuti kvalitet meda, jer smo upravo po wemu i postali prepoznatqivi. Med se izvozi posredstvom p~elarskih udruèwa, a da bi ovaj ceweni izvozni proizvod krenuo put inostranstva neophodno je da svaki p~elar ima registrovano poqoprivredno gazdinstvo - kaè Sin|eli}, posebno nagla{avaju}i da p~elarstvo moè dati sjajne finansijske efekte, ukoliko se ko{nice sele, i poziva pripadnike mla|ih generacija da proniknu u osnovne principe p~elarskog ume}a. Sin|eli} dodaje da Dru{tvo draga~evskih p~elara namerava da mladim qudima bez zaposlewa pruì {ansu da zasnuju sopstvene p~eliwake i na taj na~in do|u do prihoda. Na top planu o~ekuje i podr{ku lokalne samouprave. - Srbija moè da izveze daleko ve}e koli~ine meda, od onih koje se na na{im prostorima proizvode, pa otuda p~elarstvo ima sjajnu budu}nost. Nadamo se da }e ova privredna grana tokom narednih godina doìveti istinski procvat na podru~ju Draga~eva, ali i u ostalim krajevima na{e zemqe. Mladim, nezaposlenim qudima poru~ujemo da im p~elarstvo nudi realnu {ansu da zarade hleb i pozivamo ih da se prikqu~e velikoj porodici p~elara - kaè Sin|eli}. P~elari Draga~eva tvrde da pro{la godina nije bila medonosna kao {to je, recimo, bila 2011, kada su zabaleèni odli~ni rezultati. Ipak, i u godinama poput prethodne, presudni zna~aj za dobre finansijske rezultate imala je seoba ko{nica, tako da su ozbiqni p~elari ovog kra-

ja seobom ko{nica uspe{no obezbedili svojim p~elama najmawe tri pa{e. Izvozna cena je bila zagarantovana i iznosila je 3,7 za bagremov, 2,5 za lipov i 2,2 evra za suncokretov med. Plasman meda na doma}em trì{tu i pro{le godine je bio oteàn, zbog uticaja ekonomske krize, tvrde u Dru{tvu draga~evskih p~elara. Iako je cena meda bila za nijansu vi{a, p~elari su imali uve}ane tro{kove, jer su svoje proizvode prodavali uglavnom na izlo`bama, koje je trebalo organizovati. Tu su i tro{kovi etiketa i ambalaè, {to zna~ajno optere}uje p~elarsku proizvodwu. Kako tvrdi Sin}eli}, ukoliko p~elar po p~eliwem dru{tvu ima godi{we pedesetak kilograma meda, moè se smatrati da je postigao odli~an rezultat i garantovano visoke prihode. Tre}ina ostvarene zarade obi~no odlazi na tro{kove odràvawa p~eliwaka. STABILAN I SIGURAN IZVOR PRIHODA Damqan Dramli}, ~lan Izvr{nog odbora SPOSa, kaè da se p~elarstvom bavi godinama i da je veoma zadovoqan, jer su mu p~ele dale mnogo toga u ìvotu. Osim prihoda od meda, zahvaquju}i wima stekao je mnogo dobrih prijateqa u Srbiji i okruèwu, a to mu je, svakako, i najva`nije. - P~elarstvo je trenutno u Srbiji jedina grana u kojoj su programi samozapo{qavawa, koje su u saradwi sa Nacionalnim slu`bama za zapo{qavawe forsirale pojedine lokalne samouprave, vrlo brzo dali efekte. Prinosi meda zavise od toga kakva nam je godina, ali ako na jednoj pa{i imamo desetogodi{wi prosek od deset kilo-

grama po ko{nici - to je isplativo za p~elare. Imamo dobre, lo{e i rekordne godine. Ove ekstra su najre|e, ali kad se sagleda vi{egodi{wi prosek - p~elarstvo je stabilan izvor zarade. Odgovorni u dr`avi su definitivno shvatili i obezbedili subvencije p~elarima, {to predstavqa veliki doprinos razvoju p~elarstva - ka`e Dramli}. On dodaje da svi oni koji se bave p~elarewem moraju da shvate da ne mogu plasirati med na inostra-

liki doprinos da vo}ari sa ovog podru~ja shvate koliko su p~ele zna~ajne za opra{ivawe wihovih vo}waka, pa na podru~ju Draga~eva u proteklih nekoliko godina nisu zabale`eni slu~ajevi nekih velikih pomora p~ela. Damqan Dramli} isti~e da lokalna samouprava poma`e rad Dru{tva draga~evskih p~elara, ali, kako procewuje, daleko boqe bi bilo da se pomo} usmeri na pojedince, kako bi mladi qudi mogli da zasnuju

nom trì{tu ukoliko nisu ~lanovi p~elarskih udruèwa i SPOS-a, jer oni nastoje da prona|u dobre i pouzdane kupce, ali i da redovno edukuju p~elare. Da bi med bio kvalitetan, ne sme da sadrì antibiotike. Inostrani kupci su se uverili da je na{ med ~ist i kvalitetan i zbog toga, iz godine u godinu, raste interesovawe stranih kupaca da ovaj veoma vaàn artikal u qudskoj ishrani obezbede upravo sa na{ih prostora, tvrdi Dramli}. On, tako|e, isti~e da je Dru{tvo draga~evskih p~elara pruìlo ve-

p~eliwake ili u uve}aju broj p~eliwih dru{tava. „MED RA\A NA TO^KOVIMA” Osamdeset~etvorogodi{wi Ne|o Parezanovi} aktivno p~elari od 1973. godine. Kako ka`e, kvalitetan med uvek nalazi pravog kupca. P~ele donose stabilnu zaradu i veoma su korisne. Oni koji se p~elarstvom bave iz qubavi, uvek na prvo mesto stavqaju zdravqe p~ela i sa pa`wom i po{tovawem se prema wima odnose. Ovaj iskusni p~elar isti~e da ne zna koliko je do sada meda proiz-

veo i prodao, ali je za ~etiri decenije p~elarskog sta`a poklonio vi{e od 40 p~eliwih dru{tava mladim p~elarima, kako bi i oni zasnovali svoje p~eliwake. Smatra da je na taj na~in pru`io svoj doprinos afirmaciji p~elarstva u Draga~evu i time se ponosi. Ne|o i danas ima 40 ko{nica p~ela i svoje slobodno vreme najradije pro-

vodi u p~eliwaku. Mladim p~elarima poru~uje da “med najboqe ra|a na to~kovima” i da obavezno uvedu u praksu seobu p~ela, jer ona obezbe|uje boqe rezultate. Dru{tvo p~elara Draga~eva ima tradiciju du`u od 118 godina i svrstava se me|u najstarije u Moravi~kom i Zlatiborskom okrugu. Trenutno ima oko 100 registrovanih ~lanova, a pouzdano se zna da u draga~evskom kraju postoji vi{e od 150 p~elara koji nisu u~laweni u Udru`ewe. V. S.

BRZA PITA SA PE^URKAMA

Umutiti jaja, dodati 2 dl jogurta ili mleka, prodinstane pe~urke, pra{ak za pecivo, bra{no i uqe. Sve izme{ati i sipati u podmazan i bra{nom posut pleh. Posuti pitu susamom i pe}i na 200 stepeni C oko 40 minuta.

PATLIXAN PUWEN SO^IVOM

Potrebno: 3 jaja 2 dl jogurta 200 gr prodinstanih {ampiwona 150 gr.bra{na 1 pra{ak za pecivo 1 dl. uqa susam

STABQIKA BLITVE

KORU OD POMORANXE Kora od pomoranxe sadrì ~ak ~etiri puta vi{e vlakana nego sama vo}ka. Uz to ima i vi{e flavonoida, poput tangeretina i nobiletina, a oni deluju antikancerogeno, spre~avaju pojavu dijabetesa i imaju antiupalna svojstva. Studija na ìvotiwama pokazala je da ovi nutrijenti ~ak mogu smawiti {tetni LDL holesterol boqe od nekih lekova. Koricu naranxe moète narendati pa posuti na povr}e poput dresinga na salatu. Za dezert trakice korice namaìte {e}ernim sirupom i umo~ite u tamnu ~okoladu.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

KUHIWA

Studija Instituta za prehrambenu tehnologiju u Nema~koj pokazala je da stabqika blitve ima puno glutamina, aminokiseline koja ja~a imunolo{ki sastav i podsti~e sposobnost tela da se oporavi od povrede i operacije.

So~ivo najboqe potopiti nekolio sati ranije da bi se br`e skuvalo. Kuvano posoliti (ra~unaju}i da }e ta so pre}i i u patlixane), dodati ka{iku maslinovog uqa, za~ine i paradajz sos. Rernu zagrejati na 220 stepeni. Patlixane uzdu`no ise}i po sredini, izdubiti i puniti smesom od so~iva. Naliti sa 1 cm vode,

ROLAT OD KORA

Potrebno: 2 velika plava paradajza 100 gr. so~iva 3 ka{ike ke~apa 2 lista lovora maslinovo uqe premazati sa maslinovim uqem, prekriti folijom i pe}i dok patlixan ne omek{a. Pred sam kraj skinuti foliju i pustiti da se jo{ malo zape~e.

NE BACAJTE … te s per{unom i ume{ajte u salatu ili koristite kao ukras na ribi i piletini.

KORA LUBENICE

LISTOVI BROKOLIJA LISTOVI CELERA Imaju pet puta vi{e magnezijuma i kalcijuma nego stabqika. Tako|e su bogat izvor vitamina C i fenola, mo}nog antioksidansa i antiupalne supstance. Listove sitno naseckaj-

Oko 30 grama listova brokolija ima 90 odsto dnevne koli~ine vitamina A koje tra`i na{e telo. Listove brokolija mo`ete pripremati na isti na~in kao spana} – skuvati, pa za~initi maslinovim uqem i belim lukom.

Unutra{wa, bela kora od lubenice tako|e ima svoje prednosti, odnosno sadrì aminokiselinu citrulin. Ona je, va`na jer pomaè kod {irewa krvnih sudova i boqe cirkulacije. Koricu moète izdubiti zajedno s lubenicom i napraviti sok ili alkoholno pi}e s malo ruma, xina ili votke. Za sla|i ukus pi}e za{e}erite.

Iseckati na kockice {unku i ka~kavaq i pome{ati sa pola pavlake i ajvarom. Umutiti jaja, sir i uqe. U ~etvrtast pleh re|ati kore i filovati ih smesom od jaja i sira, dok ima kora i fila. Sve to staviti u rernu da se zape~e. Tako zape~enu pitu izvaditi iz pleha i staviti na vla`nu krpu da odstoji pola sata. Smesom od ka~kavaqa, {unke, pavlake i ajvara premazati gorwi deo pite. Polako krpom uviti u

QUSKA OD LUKA Sama quska mnogo je bogatija biqnim pigmentom sa sna`nim antioksidativnim dejstvom - kvercetinom, nego sam luk. Kvercetin sni`ava krvni pritisak.

Potrebno: 250 g kora za gibanicu 3 supene ka{ike ajvara 50 g {unke 50 g ka~kavaqa 2 jaja 150 g feta sira 4 supene ka{ike uqa 1 ~a{a kisele pavlake rolat. Na kraju povr{inu rolata premazati ostatkom pavlake. Pre se~ewa rolata na par~ad najboqe je da rolat odstoji pola sata u fri`ideru.

quskom luka mo`emo, na primer, bojiti jaja za Uskrs, mo`emo je koristiti uz sami luk u raznim jelima i varivima za bogatiji ukus jela. Bitno je da nakon kuvawa quske izvadite iz jela pre servirawa. .

^AJ OD CRNOG LUKA Iako nam je poznato da je ~aj od crnog luka je mo`da jedan od najstarijih proverenih prirodnih lekova za ka{aq. Priprema: 3 glavice crnog luka sredwe veli~ine (zajedno sa quskom), oprati, zatim svaku iseci na ~etiri jednaka dela i kuvati u litar vode sve dok 1/3 vode ne ispari. Kada je gotovo luk baciti, a ~aj od luka piti tokom dana,

ZA KA[AQ

polako u gutqajima. Ako se nekome ne dopada ovaj ukus, dobro }e poslu`iti i ~aj koji je pripremqen samo od quski crnog luka. Jednu {aku quski crnog luka prokuvati desetak minuta u pola litra vode, procediti i piti kao i svaki drugi ~aj, nekoliko {oqa dnevno.

SAVETI U KUHIWI Miris ribe sa ruku ukloni}ete ako ih istrqate soqu, a zatim operete u hladnoj vodi. Da uqe ili mast ne bi prskali pri prèwu dodajte malo soli u posudu. Nekoliko malih qutih papri~ica u posudi u kojoj drìte pirina~ spre~i}e nepoèqne „goste“, poput moqaca ili ìàka, ali i lepqewe tokom kuvawa. Pra{ak za pecivo zamenite sa sodom bikarbonom, a ako momentalno nemate ni sodu bikarbonu pri ruci onda dodajte ~etiri ka{ike ruma ili kowaka.

Karfiol pri kuvawu ne}e {iriti neNo`eve posle se~ewa vo}a odmah prijatan miris ako stavite u vodu operite hladnom vodom da ne bi otulovorov list. Da bi ostao beo peli. u vodi u kojoj ga kuvate dodajte malo mleka i sok Ukoliko u zadwoj fioKako izmeriti leod limuna. ci fri`idera ~uvate pqive namirnice? vo}e i poKola~ od ~okolade bi}e mnogo so~niji ako u testo dodate ka{iku sir}eta.

Med ili {e}erni sirup te{ko je ta~no izmeriti, jer se lepe za posudu kuhiwske vage. Najboqe je da posudu prema`ete tankim slojem uqa, pa Pala~inke }e bi}e med posle mereti mnogo boqe ako u wa lako skliznutesto dodate malo piva. ti iz we.

vr}e, postavite na dno papirne ubruse. Oni }e sakupqati vi{ak vlage i sa~uvati namirnice od prevremenog truqewa.

U prokuvanu vodu u kojoj kuvate jaja dodajte malo sir}eta ili soli. To }e, u slu~aju da pukne, zadràti jaja unutar quske. Noève i tigawe, nemojte prati u ma{ini za sudove. To vam je kao da bacate novac, jer }e noèvi otupeti, a uni{ti}e se i povr{ina tigawa. Ako vam se dogodi da supa, paprika{ ili neko drugo te~no jelo ima previ{e masno}e, to moète re{iti kockom leda. Stavite je u supu i masno}a }e se okupiti oko we, pa }ete je lak{e izvaditi ka{ikom.

HOROSKOP

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

LAV JE ISKREN PRIJATEQ, BLIZANAC OPASAN... OVAN

LAV

STRELAC

Ovan se uvek bori za pravdu i po{tenu igru, pa }e na licu mesta, pritr~ati u pomo} ~oveku u nevoqi, ma ko to bio. I tako sti~e prijateqe, mada ba{ nema previ{e ìvaca za one koji imaju dugotrajne probleme. Voli da je u dru{tvu sa ìvahnim qudima, punim duha, ba{ onakvima kakav je i sam. Ovan je inspiracija za druge i svi|a mu se kada vidi da wegovi prijateqi postaju odlu~niji i ja~i posmatraju}i kako on upravqa sa svojim ìvotom.

Prijateq Lav }e Vas uvek podràti, re}i Vam {ta je najboqe za Vas. Uvek }e Vas pohvaliti i motivisati da grabite ka uspehu. Lav nije qubomoran na uspeh prijateqa. On voli uspe{ne qude i okupqa ih oko sebe. Samopouzdawe, zbog profesionalne satisfakcije i novac daju mu ose}aj mo}i i uticaja, ~ak i prema qudima koje vidi prvi put u ìvotu. Vi{e voli da pomaè drugima, nego da sam zavisi od ne~ije pomo}i, bila ona i od dobrih prijateqa.

BIK

DEVICA

Prijateqstvo Strelca je otvoreno i iskreno i mnogi mu zameraju da nije dovoqno takti~an i da mu je prekratak put od onoga {to misli do onoga {to ka`e. Uvek je u potrazi za uzbu|ewima, pa mu ozbiqni i nervozni qudi koji se pla{e promena, nisu ba{ najboqi prijateqi (Strelac je jako optimisti~an znak i nikada ne}e hteti pesimiste za svoje prijateqe). Svojim savetima pomo}i }e svakom, ali }e zauzvrat o~ekivati da i wega saslu{ate kad ima probleme. Ceni}e svakog prijateqa i poku{ati da ga oraspolo`i u svakoj situaciji.

Bik ima otvorenu prirodu i to je najboqi poziv na prijateqstvo. Sve obavqa korak po korak, a kada nekome odlu~i da bude prijateq, ostaje prijateq za ceo ìvot. Lojalan je i uvek ho}e da pomogne. Obe}awa koja daje drugima shvata ozbiqno. Pouzdan je i veran, ali je i posesivan. Ne èli da poseduje qude, nego mu nije drago da oni ne{to zanimqivo rade sa drugima, a da on nije deo toga. Potrebni su mu qudi na koje se moè osloniti, a ne nepredvidqivi i ~udni.

Devica je uvek spremna da se uhvati u ko{tac sa bilo ~im ili sa bilo kim. Iskqu~uje emocije i pa`wu fokusira na va{ problem, pa nepogre{ivom logikom i objektivno{}u postavqa stvari na svoje mesto. Veoma ceni duhovite i pametne qude, ali ne voli osobe sklone iznena|ewima, ~ak i ako su dobronamerna. Uvek je tu za druge, ali }e retko kada tra`iti pomo} za sebe. Istina je ono {to najvi{e ceni i nikada ne}e dopustiti da je prijateqi la`u. Takvih se brzo re{i!

BLIZANAC

VAGA

Blizanac ima dosta prijateqa, ali se uglavnom oslawa na samog sebe, jer misli â&#x20AC;&#x153;trista na satâ&#x20AC;?. Prijateqi sa kojima `eli biti du`e moraju se sa wim intelektualno podudarati i moraju biti puni ideja, tako da im nikada nije dosadno (tih i namrgo|en prijatrq nema mnogo {anse). Zabavqa ga da stupa u kontakte, neobavezno, i prikupqa informacije koje }e dobro do}i ba{ nekom wegovom prijatequ, ali isto tako mogu biti upotrebqene i protiv neprijateqa. Wegova pomo} uvek ima krajwe logi~na i prihvatqiva re{ewa. Opasan prijateq i jo{ opasniji neprijateq.

Vaga je veliki prijateq, zato {to je ro|eni advokat. Ona ume da saslu{a, i da dobro posavetuje, jer se uìvi u ulogu va{eg neprijateqa, pa razmi{qa kao on. Ima puno prijateqa i uìva u wihovom dru{tvu. Ve}ina wenih prijateqstava je intenzivna i puna emocija. Rado pomaè i daje dobre savete, ali retko traì pomo} od prijateqa i o~ekuje da oni to sami ponude, pa ~esto propu{ta {anse. Prijateqi Vage moraju biti tolerantni i kada gun|aju i dugo ~ekaju na neku wenu odluku, jer ne}e mo}i da se odupru wenom izuzetnom {armu.

RAK Rak je odli~an i veran prijateq, ali ne èli da svoje prijateqe deli sa drugima. Onaj ko kaè raku da mu je neophodan zauze}e posebno mesto u wegovom ìvotu. Puno ne`nosti i tolerancije treba za wegova promenqiva raspoloèwa. Ne daje vam direktno do znawa da ste mu potrebni, ve} okoli{a i o~ekuje da izme|u redova pro~itate kakav problem ima. Ume boqe da razume, nego da pomogne, pa mu svoj problem prepri~ajte kao da je problem neke druge osobe - tad moè biti objektivan. Ako mu ne pomognete kad je wemu potrebno, veliko je zlopamtilo i ~eka trenutak kada }e vas podsetiti na to.

[KORPIJA [korpija u`iva da ulazi u mra~na i skrivena podru~ja uma drugih qudi, ali iz we niko ni{ta ne mo`e da izvu~e. Sumwi~ava je prema strancima i treba joj vremena da stekne poverewe u novog prijateqa. Trebaju joj jaki prijateqi koji }e po{tovati wenu potrebu za privatno{}u, kao i wenu preteranu tvrdoglavost. Svoja prijateqstva gradi na poverewu i ~asti. [korpija }e se svakom prijatequ u potpunosti posvetiti i nikada ih ne}e zanemariti ili zaboraviti. U slu~aju da prijateq izneveri weno poverewe, ne odustaje dok se ne osveti.

JARAC Ne}ete ni biti svesni da ste kod jarca pro{li test provere pre nego {to vas je prihvato za prijateqa, ali sad je uvek tu za vas i no}u i dawu. Bi}e va{ oslonac u ìvotu, ma koliko vremena pro{lo otkad se niste videli i nikada vas ne}e izneveriti. Kada zatraìte pomo} od wega, moè vas iznenaditi prisno{}u i razumevawem koje je u suprotnosti sa wegovim uzdrànim pona{awem. Kad jednom raskine prijateqstvo, to je zauvek, ali treba mu mnogo da do toga do|e. Boqe ga je imati za prijateqa, nego za neprijateqa, jer nikad ne zaboravqa ako ste ga izdali ili prevarili.

VODOLIJA Da je izvodqivo, Vodolija bi bila prijateq sa celim svetom. [to su qudi ~udniji i drugaciji woj su zanimqiviji. Vodolija je pristrasna prema prijateqima za koje uvek ima opravdawe, {ta god da urade. Sve dok ima dovoqno prostora za disawe, ona je najqubazniji i najkorisniji prijateq koji se mo`e zamisliti. Kad mu se prijateq na|e u nevoqi, ne pita koje je doba dana ili no}i - stvori}e se tamo gde treba prisko~iti u pomo} i nestati, a zahvalnost i ne o~ekuje. Mana je {to ~esto idealizuje svoje prijateqe i ne uvi|a wihove mane zbog ~ega se ~esto i razo~ara.

RIBE Ribe su ro|eni psiholozi, pa nema boqeg ramena za plakawe od wihovog. Jako cene prijateqstvo i verni su prijateqi. Ne preuzimaju inicijativu, veoma su prilagodqive i ne `ele prijateqe koji }e ih uvesti u dosadan i monoton svet prepun rutine. Kad im se prijateq obrati za pomo}, uvek imaju vremena i udubquju se u wegov problem, dok intuitivno ne prona|u re{ewe ili pomo}. Stvarnost je za wu ~esto razo~aravaju}a i povremeno se izoluju. Wenim pravim prijateqima to ne}e smetati i strpqivo }e ~ekati da se vrati u realnost.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

DE^IJA STRANA [TA DECA KA@U: KADA SI SRE]AN/NA? Starija grupa, petogodi{wi mali{ani iz vrti}a „Majski cvet“ Svetlana Vu~kovi}: - Sre}a mi je da moja mla|a seka bude dobra.

Luka ]ur~i}: - Sre}an sam samo kad se igram sa drugarima.

Elena ^olovi}: - Sre}na sam kad mi tetka ne{to kupi.

Nikola Simovi}: - Moj tata uvek radi dobre stvari. Jednom je uradio najsme{niju stvar na svetu, dubio je ne glavi i pao na le|a. Poludeo sam od smeha.

\or|e Paunovi}: - Sre}an sam kad imam dru{tvo i kad se dru`imo.

Isidora Davini}: - Sre}na sam kada se kod ku}e igram igrice sa starijim bratom.

Andrea Paunovi}: - Za mene je sre}a kad se svi lepo sla`u.

Mateja Popovi}: - Sre}an sam kad dobijem igra~ku.

Helena Lukovi}: - Sre}a je da nam dolazi Deda Mraz i donosi poklone.

LAVIRINT

Bo`idar Jovovi}: - Sre}an sam kad mi je trening i turnir. Igram fudbal u Slobodi.

Mala {kola crtawa

NAU^I DA CRTA[ ma^ku

Zagonetka Ima brke, deda nije. Mleko pije, dete nije Re{ewe:

A MA^K

Vrlo jednostavno!

Prati korake

Ne zaboravi brkove

Dodaj u{i

nos i o~i

Obojite mace

i rep

Pomozi maci da prona|e put do wene omiqene igra~ke

Ofarbaj macu omiqenom bojom. Ma~ke ne ose}aju sladak ukus.

Da li znate da… Ma~je srce kuca dvostruko br`e nego qudsko - oko 110 do 140 puta u minuti.

Ma~ke po~iwu da predu kada napune sedam dana starosti. Ma~ke vide u mraku.

Na svetu postoji oko 500 miliona doma}ih ma~aka i 33 razli~ite vrste U mnogim testovima se pokazalo da ma~ke uop{te ne vole ukus mi{eva.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

DOM KULTURE ^A^AK - IZLO@BA FOTOGRAFIJA PLANINARSKOG DRU[TVA “KABLAR”, sreda, 29.januar 2014. u 19 ~asova (sredwi hol)

NOVI FRANCUSKI FILM, od 27. do 30. januara 2014. u 20 ~asova (mala sala)

KAFE “[TO DA NE”

NARODNI MUZEJ - IZLO@BA BOBANA MANDI]A “IZME\U ISTOKA I ZAPADA”, Galerija Muzeja do kraja januara

TV PROGRAM

SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

GRADSKA BA[TA Broj za rezervacije 063-620-333

- SVETOSAVSKA AKADEMIJA - “IZVOR VODE @IVE”, ponedeqak, 27. januar 2014. u 18 ~asova (velika sala)

- “GOSPO\A MINISTARKA”, Pozori{te “Bo{ko Buha”, Beograd (Ve~erwa scena), ~etvrtak, 30. januar 2014. u 20 ~asova, (Velika sala) Tekst: Branislav Nu{i}; Re`ija i adaptacija: Tatjana Mandi} Rigonat; Scenski prostor: Branko Cveji}; Kostimografi: Ivana Vasi} i Ivana [e{lija; Kompozitor: Dra{ko Axi}; Igraju: Goran Jevti} u ulozi @ivke ministarke, Mihailo Todorovi}, Milo{ Vlalukin, Uro{ Jevti}, Katarina Markovi}, Nemawa Oliveri}, Sa{a Simovi}, Rastko Vujisi}, Viktor Savi}, Nenad Nenadovi}, Vlastimir Velisavqevi}, Dragoqub Denda, Branislav Plati{a, Aleksandar Gorani} i drugi.

PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

KLUB „VELVET” - Petak, 24. januar - nastupa bend „Teatar Dur” 21.00 - Subota, 25. januar - nastupa bend „Magic Beans” 21.30

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

„SRPSKI PAB” - Petak, 24. januar - nastupa bend „Pogre{ila roda“ 22.00 - Subota, 25. januar - nastupa bend „Stars Inc“ 22.00

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

GORWI MILANOVAC

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

MINISTAR BA^EVI] POSETIO GORWI MILANOVAC Op{tinu Gorwi Milanovac nedavno je posetio ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa prof. dr Milan Ba~evi} sa saradnicima.U razgovoru sa predsednikom op{tine Milisavom Mirkovi}em, ministru Ba~evi}u je izlo`en detaqan prikaz gorwomilanova~kih prilika u domenu privrede, lokalne samouprave, demografije, obrazovawa, socijane za{tite, investicija, poqoprivrede, istorije, kulture, turizma i drugih karakteristi~nosti grada u podno`ju Rudnika.

razgovoru sa gorwomilanova~kim privrednicima, ministar Ba~evi} je

POHVAQENI REZULTATI GORWOMILANOVA^KIH PRIVREDNIKA izrazio zadovoqstvo {to privreda op{tine Gorwi Milanovac opstaje i u ovako te{kim vremenima, {to je vredno po{tovawa. Dodao je da pamti i ona boqa vremena, kada su se u biv{oj Jugoslaviji zbog izuzetnog privrednog razvoja svr{eni studenti utrkivali da se zaposle u Gorwem Milanovacu, Majdanpeku i Boru. Danas, kada su mnoge srpske op{tine i gradovi u te{kom polo`aju, zadivquju}e je da op{tina Gorwi Milanovac i daqe planira poboq{awe infrastrukture, gradwu investicija, brine o natalitetu, o nezaposle-

nima i dru{tveno-socijanim prilikama, rekao je ministar Ba~evi} i ukazao da u ovoj lokalnoj samoupravi realno postoje boqi uslovi za privredni razvoj i da taj kraj kroz kvalitetne projekte i iskori{}avawe svojih potencija mo`e doprineti ekonomskom razvoju cele zemqe. Ministar Ba~evi} je posetio i fabriku zdrave hrane „Grab“ u selu Ko{tuni}i, u kojoj se vr{i prerada vo}a u sokove, xemove, rakije. Gotovi proizvodi ove fa-

brike se plasiraju uglavnom na trì{ta Angole, Australije i Ujediwenih arapskih emirata. General Jovan êkovi}, direktor preduze}a „Jomil“, u ~ijem sastavu funkcini{u fabrika „Grab“ i eko-selo Ko{tuni}i, ukazao je, tom prilikom, da je neophodna sna`nija podr{ka Vlade Srbije privatnim preduze}ima koja svoju svoju robu plasiraju na inostranim trì{tima. Ministar Ba~evi} je posetio i rudnik olova i cinka „Rudnik“ i odrào sastanak sa poslovod-

stvom ovog kolektiva, Kako su istakli rukovodioci “Rudnika”, kompanija ulaè velika sredstva u novu opremu, istraìvawa i za{titu rudara na radu i po tome postala je prepoznatqiva. Ministar Ba~evi} je rekao da su nacrtom Zakona o rudarstvu i geolo{kim istraìvawima planirane brojne olak{ica za investitore u oblasti rudarstva i da je dràva spremna da ponudi i kontrolni paket akcija onima koji èle da ulaù u pojedine projekte. V. S.

KULTURNO-UMETNI^KO DRU[TVO „[UMADIJA” PROSLAVILO OSMI RO\ENDAN Veli~anstvenim koncertom u sportskoj hali “Breza” kulturno-umetni~ko dru{tvo “[umadija” proslavilo je osmi ro|endan. U dvoipo~asovnom “[umadijinom” spektaklu u~estvovalo je skoro 600 igra~a, a hala je bila ispuwena do posledweg mesta. ubotwi spektakl u hali “Breza”, kome je prisustvovalo vi{e od dve hiqade Milanov~ana, pokazao je jo{ jednom da je “[umadija” jedan od najbrojnijih i najuigranijih ansambala u Srbiji, a polaznici wihove {kole folklora, oko dve stotine mali{ana, svojim premijernim nastupom potvrdili su da ovo kulturnoumetni~ko dru{tvo zaista ima svetlu budu}nost. „[umadinci“ su ovim godi{wim koncertom prikazali svoje ume}e kroz 15 koreografija. Nastupilo je devet ansambala, od najmala|ih u {koli folklora do veterana. Publika je imala

NASTUP ZA PAM]EWE

zultate i masovnost KUD-a, pomagati jo{ vi{e - rekao je predsednik op{tine Mirkovi}. - Posle prvih osam godina, moèmo da kaèmo da smo danas mla|i nego na Boì} 2006-te. Mla|i smo za stotine i stotine koncerata koje smo odigrali prethodnih godina, mla|i za

priliku i da uìva i u nastupima mu{ko-ènske peva~ke grupe. Predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} je izrazio zadovoqstvo {to Milanov~ani mogu da uìvaju u jednom ovakvom spektaklu i poèleo ~lanovima “[umadije” da i u narednom periodu niù uspehe.

- Nije {to su na{i, ali su najboqi! KUD “[umadija” u svako vreme i na svakom mestu, u zemqi i u inostranstvu, dostojno reprezentuju na{u op{tinu, zato zaslu`uju sva priznawa i veliko hvala. Op{tina Gorwi Milanovac }e ih u narednom periodu, cene}i upornost, rad, re-

stotine hiqada kilometara koje smo prokrstarili diqem Srbije, Evrope i sveta. Mla|i smo za svakog novog ~lana koji se pridruìo “[umadijinoj” porodici, mla|i za svakog novog prijateqa koji je u na{ ìvot u{ao na brojnim turnejama. Bogatiji smo za nezaboravna iskustva koja su oplemenila na{e du{e i obogatila na{e ìvote - poru~ili su “[umadinci”.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

GORWI MILANOVAC

ODR@ANA 36. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U GORWEM MILANOVCU a 36. sednici Op{tinskog ve}a u Gorwem Milanovcu, odrànoj u sredu, 22. januara, razmatrano je 13. ta~aka dnevnog reda. Zasedawu je pisustvovalo devet, od ukupno 13 ~lanova Op{tinskog ve}a. ^lanovi op{tinskog ve}a su razmatrali i usvojili predlog izmena i dopuna odluke o buxetu za 2014. godinu. Kako je istakla Aleksandra Milo{evi}, na~elnik Odeqewa za privredu i finansuje, neposredni povod za rebalans buxeta su republi~ka sredstva, koja su 31. decembra stigla na ra~un lokalne samouprave. Zakonom o buxetu Republike Srbije za 2013. godinu, op{tini Gorwi Milanovac je opredeqeno 45,2 miliona dinara za odràvawe lokalnih saobra}ajnica, izuzetih iz putne mreè dràvnih puteva prvog i drugog reda. Krajem pro{le godine Filmski centar Srbije je na ra~un Kulturnog centra uplatio 3,1 milion dinara za razvoj tehni~ke baze bioskopa. Sredstva nisu utro{ena u 2013, pa se rebalansom moraju uvrstiti u buxet za ovu godinu. Kako je istaknuto ovom prilikom, rebalans buxeta odmah na startu godine nije uobi~ajena pojava, ali s obzirom da je re~ o uve}awu buxetskih sredstava, povod izmena predstavqa prijatno iznena|ewe. Gorwomilanova~ki ve}nici su se pozitivno izjasnili i o nacrtu odluke o ravnopravnosti polova u organima lokalne samouprave. Ovom odlukom se preciziraju principi ravnopravnosti polova u organima lokalne samouprave i mesnih zajednica, kao i na~in wihove primene prilikom izbora, postavqewa, imenovawa i konstituisawa pomenutih organa. Nacrtom je predvi|eno da se princip o ravnomernoj zastupqenosti polova primewuje i prilikom formirawa delegacija koje predstavqaju Gorwi Milanovac u me|uop{tinskoj i me|unarodnoj saradwi. ^lanovi Op{tinskog ve}a su razmatrali i usvojili dve veoma zna~ajne teme koje se odnose na oblast poqoprivrede. O aktivnostima i merama koje su sprovedene u okviru strategije razvoja gorwomilanova~ke poqoprivrede govorio je zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi}. Kako je istakao, zahvaquju}i sredstvima iz op{tinskog agrarnog buxeta u prethodnom periodu uspe{no su realizovana ~etiri projekta. Prvi od wih je â&#x20AC;&#x153;Evropski kvalitet mlekaâ&#x20AC;?, u kome je u~estvovalo 40 farmera sa podru~ja takovsko-rudni~kog kraja. - Projekat je trajao tri meseca i zahvaquju}i wegovoj realizaciji ostvareni su veliki pomaci u proizvodwi mleka. Posebanu pa`wu smo posvetili

USVOJEN PROGRAM PODR[KE AGRARU

edukovawu proizvo|a~a. Ura|en je test grla na skriveni mastitis. Zahvaquju}i korisnim savetima, higijena mu`e je podignuta na vi{i nivo. Drugi projekat koji smo sproveli je ve{ta~ko osemewavawe krava. Imali smo nameru da popravimo rasni sastav goveda na na{em podru~ju. Sproveli smo i mati~ewe ovaca i koza, pa su sada na{im poqoprivrednicima dostupne i republi~ke subvencije po tom osnovu. Posledwi projekat, realizovan u pro{loj godini je podela bespovratnih sredstava poqoprivrednicima za nabavku mehanizacije, sadnog materijala i opreme za navodwavawe. Agrarni buxet za 2013. godinu je iznosio 16.000.000 dinara. Od tih sredstava za bespovratne podsticaje je utro{eno 8.950.000 dinara - rakao je Milovanovi}. Milovanovi} je govorio i o predlogu programa podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne po-

PODSTICAJNA SREDSTVA ZA POQOPRIVREDU Pravo na kori{}ewe podsticajnih sredstava iz op{tinskog agrarnog buxeta u 2014. godini ima}e poqoprivredna gazdinstva koja se bave ratarskom, povrtarskom, vo}arskom ili sto~arskom proizvodwom. Bespovratna sredstva }e se odobravati za nabavku nove poqoprivredne mehanizacije i prate}e opreme i iznosi}e 30 odsto od ukupne vrednosti investicije. Poqoprivrednici }e imati pravo i na subvencije za nabavku opreme za navodwavawe i cisterni, kopawe mini akumulacija, arterskih i obi~nih bunara, a subvencije iznose 30 odsto od ukupne vrednosti investicija. Podsticajna sredstva se odobravaju i za kupovinu sadnog materijala namewenog podizawu novih vo}nih zasada. litike i politike ruralnog razvoja op{tine Gorwi Milanovac za teku}u godinu, ~iji je ciq unapre|ewe poqoprivrede, uvo|ewe savremenih tehnologija i standarda proizvodwe, kao i prilago|avawe kvaliteta doma}ih proizvoda tr`i{tu Evropske unije. Pravo na bespovratna finansijska sredstva, kako je predvi|eno u nacrtu

predlo`enih mera, ima}e doma}instva koja se aktivno bave poqoprivrednom proizvodwom, upisana u Registar poqoprivrednih gazdinstava. Za dodelu bespovratnih sredstava poqoprivrednicima u 2014. godini opredeqeno je 13.950.000 dinara, a agrarni buxet za ovu godini iznosi ukupno 20 miliona dinara.

Qiqana Te{i}, na~elnik Odeqewa dru{tvenih delatnosti, informisala je ve}nike o objavqenom javnom pozivu za raspodelu sredstava udruèwima iz oblasti kulture, socijalne i zdravstvene za{tite i crkvama za 2014. godinu, koja se finansiraju ili sufinansiraju iz op{tinskog buxeta. Kriterijumi za dodelu ovih sredstava ure|eni su posebnim pravilnikom. Ve}nici su podràli i predlog predsednika op{tine da se Osnovnom sudu u Gorwem Milanovcu odobri finansijska pomo} od 100.000 dinara za kupovinu dva ra~unara. Odobren je i zahtev osnovnog javnog tuìla{tva u Gorwem Milanovcu da im lokalna samouprava pomogne sumom od 182 hiqade dinara. Sredstva }e biti utro{ena na adaptirawe neuslovnog kancelarijskog prostora. V. S.

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, Hotel Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-30 m2, 1.sprat , K.V.P, 21.000 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-40 m2, 8. sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4. sprat, Kej, 18.000 eura P-38 m2, 3. sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-34 m2, 1. sprat, centar, 23.200 eura P-42 m2, 4. sprat, Med. {kola, 21.000 eura P-37 m2,1.sprat, centar, 33.300 eura P-45 m2, 2. sprat, Svetog Save, 25.500 eura P-34 m2, 2. sprat, Svetog Save, 22.000 eura DVOSOBNI P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura P-54 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 31.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000 eura P-45 m2, 2. sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5. sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizem.sp. Avenija 2, 31.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-53 m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 eura P-42 m2, 5.sprat, Avlaxinica, 27.000 eura P-60 m2, 1. sprat, H. Morava, 30.000 eura P-63 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000 eura P-60 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-65 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 eura P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-48 m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000 eura

TROSOBNI P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000 eura P-68 m2, 3. sprat, Nemawina, 41.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 38.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 eura P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1. sprat, K.V.P. 47.000 eura P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a, 61.000 eura P-58 m2, 4. sprat, Kej, 35.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000 eura P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, S.breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura P-75 m2, Solunska, plac 6 a, 60.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 a, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35.000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26 000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.sprat, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura PLAC 5 ari , u Qubi}u, ulica 1300 kaplara. Na placu ima temeq 10 x 11 m. Cena 8.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34+26 m2, 5. sprat, CG, kod O[ M. Pavlovi}, cena 30.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-53 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 33.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura

P-53 m2,3. sprat, cg, Draga~evska, 35.000 eura P-58 m2, 1.sprat, CG, S. Markovi}a, 32.000 eura P-36 m2, 8. sprat, CG, Obili}eva. Cena 23. 000 evra P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej. Cena 22.500 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva, nov. Cena 41.000 evra sa PDV-om P-55 m2, 3.sprat, TA, {iri centar. Cena 28.000 evra P-60 m2, 2. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 36.000 evra P-62 m2, prizemqe, cg, centar, sre|en. Cena 46.000 evra P-74 m2, 2. sprat, cg, Obili}eva. Cena 53.500 evra KU]E P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 40.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[

"Ratko Mitrovi}". Cena 43.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura P-50 m2, 60 ari, Kuki}i, sre|ena P-80+30 m2, 16 ari, Trep~a, sre|ena, sa stvarima,CG, izolacija P-120 m2, 8 ari, kod Po{tinog magacina, 40.000 eura IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 35.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura Ku}a+pom.objekti, 5 ha, Lipnica Ku}a+pom.objekti, 5 ha, Samaile 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 eura LOKALI 37 m2, Obili}eva, 41.000 eura 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 eura

CEFFE PIZZERIA â&#x20AC;&#x17E;LEONARDOâ&#x20AC;&#x153; BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

UGA[ENA ZVEZDA SJAJNOG SRPSKOG I ÂÂNSKOG MATEMATIÂRA

PROFESOR DR MILUTIN DOSTANI] (1958-2014)

- Redovni profesor PMF u Beogradu matematiku je doktorirao sa 26 godina, a fakultet zavr{io za dve godine i deset meseci.

edna od najsjajnijih zvezda srpskog matemati~kog i, uop{te, nau~nog neba zauvek se ugasila 14. januara ove godine u na{em glavnom gradu, gde je po sopstvenoj `eqi kremiran u krugu porodice. Preminuo je dr Milutin Dostani}, redovni profesor Matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ro|en je 3. februara 1958. godine u draga~evskom selu Turici (otac Radoslav, majstor mnogih zanata, majka Nade`da, doma}ica, stariji brat Andrija). Imao je samo jednu godinu, kada se wegova porodica preselila u Parmenac, gde je zavr{io prva ~etiri razreda O[ „Ratko Mitrovi}“ kao najboqi |ak. U prvom razredu ~a~anske Gimnazije zaslu`io je sve petice, a pri~ao mi je, da je po zavr{etku tog razreda analizirao svoj rad i shvatio da je cele godine u~io samo latinski jezik, koji mu nije trebao, niti ga interesovao. Ispisao se iz Gimnazije i oti{ao u Beograd, u Matemati~ku gimnaziju, na kojoj je maturirao 1977. I tu je bio odlika{.

me|u Hardijevih prostora u disku i poluravni na istom fakultetu u januaru 1982. Za ne{to vi{e od godinu dana! Imao je samo 26 godina kada je doktorirao (tema: Potpunost, minimalnost i bazisnost svojstvenih funkcija pramenova diferencijalnih operatora) na PMF u Beogradu (3. jula 1984) i bio jedan od najmla|ih doktora nauka u „velikoj Jugoslaviji“ tokom wenog postojawa. Kada je zavr{io sredwu {kolu imao je 19 godina, a kada je doktorirao – 26. Za sedam godina diplomirao je, magistrirao i doktorirao! U vreme kada su wegovi vr{waci zavr{avali fakultete, Dostani} je bio doktor nauka.

Milutin Dostani}. Na ~asove je dolazio bez ikakvih papira, koncepata. „Iz glave“ je pisao zadatke na tabli i posle nekoliko sekundi saop{tio bi nam kona~no re{ewe. Vide}i na{u zbuwenost, obja{wavao nam je kako se dolazi do re{ewa i uvek je nudio nekoliko na~ina za to. Pra}ewe wegovih ~asova zahtevalo je veliko predznawe i besprekornu koncentraciju. Pri jednom susretu u „na{em ^a~ku“ ponudih mu da sednemo u ba{tu „Prole}a“, da popijemo pi}e. Odlu~no odbi, jer, re~e da ne sedi u kafanama. Sedeli smo na klupi, preko puta, a ja sam pa`qivo slu{ao niz detaqa iz

DOKTORAT NA „LOMONOSOVU“ U MOSKVI

PORUKA

SKROMAN I POSVE]EN

INOVATOR U ^ETVRTOM OSNOVNE

Kao asistent-pripravnik zaposlio se na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Kragujevcu 1981. godine. Po magistrirawu, u jesen 1982, odlazi na Mehani~ko-matemati~ki fakultet Moskovskog univerziteta „V. M. Lomonosov“, gde priprema doktorat pod rukovodstvom profesora A. G. Kostju~enka. Na PMF u Kragujevcu izabran je za docenta (1984). Po odslu`ewu vojnog roka zapo{qava se u Institutu za primewenu matematiku i elektroniku, gde je radio do 30. maja 1994. Tada je izabran za docenta na Matemati~kom fakultetu u Beogradu, gde je 1999. izabran za vanrednog, a 2003. za redovnog profesora. Predavao je Analizu III i Realne i kompleksne funkci-

Jo{ kao u~enik ~etvrtog razreda osnovne {kole samostalno je smislio geometrijski na~in za re{avawe problema koji se svode na kvadratne jedna~ine. Kao u~enik ~a~anskih {kola na takmi~ewima iz matematike je postizao izvanredne rezultate. Na Republi~kom takmi~ewu sedmaka (1972) osvojio je prvo mesto sa maksimalnim brojem bodova. Prvo mesto na Saveznom takmi~ewu podelio je sa jednom u~enicom iz Zagreba. Bio je {ampion Republi~kog takmi~ewa osmaka (1973), dok je na Saveznom bio drugi. Isticao je da je imao sre}u da mu matematiku u osnovnoj {koli predaje Bogdan Civri}, veliki entuzijasta. Kao u~enik prvog razreda ~a~anske Gimnazije, na Saveznom takmi~ewu 1974. osvojio je tre}u nagradu. Isti rezultat postigao je i slede}e godine, kao u~enik drugog razreda Matemati~ke gimnazije. Ali, u jednom trenutku je, kako mi je kasnije pri~ao, shvatio je da mu takmi~ewa oduzimaju dragoceno vreme. ^itaju}i neke ozbiqne matemati~ke kwige, shvatio je da je bavqewe nau~nom matematikom ne{to izuzetno mo}no. @eleo je da se bavi naukom i prestao da se takmi~i. Upisao se na matemati~ku grupu Prirodno-matamati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 1980. sa prose~nom ocenom 9,33. Dakle, diplomirao je za samo dve godine i deset meseci! Magistrirao je na temu Neke analogije iz-

je. Od{kolovao je brojne matemati~are, nekoliko magistara i doktora nauka. Objavio je vi{e od 100 nau~nih radova, od kojih 30 u vode}im svetskim matemati~kim ~asopisima. Sve te vrhunske radove potpisuje sam, osim jednog u kome je prvi autor. Svoju nau~nu pa`wu usmerio je na Funkci-

sina Petra, koji `ive u Beogradu. Kada sam po~iwao da studiram, nastavu su dr`ali izuzetni profesori. Veliki u svemu: znawu, pona{awu, odnosu prema studentima... Predavao mi je i jedan akademik. Ali, niko nas nije impresionirao kao najmla|i me|u wima, asistent iz matematike –

onalnu analizu i Teoriju operatora. Sa M. Arsenovi}em i D. Joci}em napisao je kwigu Teorija mere, funkcionalna analiza, teorija operatora (1998. i 2012).

Posebno treba ista}i wegovu skromnost, ozbiqnost, stru~nost, posve}enost matematici, savesnost. Wegovi studenti ga pamte po predavawima koja je dr`ao na visokom stru~nom nivou, ali i pristupa~no slu{aocima, kao i po objektivnosti. Sa suprugom Draganom dobio je k}erku Anu i

Mladi, talentovani i ambiciozni uvek na umu treba da imaju poruku prof. Dostani}a: „Ono ~ime }ete se baviti morate izabrati, pre svega, prema sopstvenom afinitetu. Obla{}u, kojom po~nete da se bavite, morate duboko ovladati, da budete izvanredno upu}eni u sve wene zakonitosti. U tom poslu morate biti veoma uporni i istrajni. Ako uz to raspolaète odgovaraju}im sposobnostima, to bi vas moglo dovesti do izvesnog uspeha.“ ìvota poznatih matemati~ara. Ba{ u to vreme objavqena je kwiga Ranka Risojevi}a „Veliki matemati~ari“. Pro~itav{i je, bio sam odu{evqen biografijama ovih genijalaca. Kada sam to pomenuo svome profesoru, kao da sam otvorio skriveni ventil. Krenuo je za wega neobi~no dug monolog. Do detaqa je znao kako su ìveli i {ta su radili bra}a Bernuli, Ojler, Wutn, pri~ao je i neke zanimqivosti o tragi~noj smrti Rene Dekarta... Posledwi put smo se sreli pre mawe od dve godine u mom kabinetu. Dugo smo pri~ali o razli~itim temama, ali nikada ne}u zaboraviti wegovu tvrdwu da Matemati~ki fakultet u Beogradu svake godine zavr{e bar dva-tri studenta, najmawe godinu pre roka, i sa prosekom ocena ve}im od 9,5. Profesor je sa svima wima bio u kontaktu posredstvom interneta. Niko od wih nije ìveo u Srbiji. Na moje pitawe da li je Srbija spremna za takve kadrove, slegao je ramenima. I tu sam prepozano wegov patriotizam i izuzetnu skromnost. Wegova skromnost ne moè se komparirati. Bio je tada bez ijedne sede dlake na glavi, visok i prav kao bor. Ne tako davno, ~uo sam da boluje od najteè bolesti. Svakako da ima mnogo onih koji su boqe poznavali i vi{e sara|ivali sa profesorom Dostani}em, pa bi bilo lepo da iznesu svoje uspomene na ovog velikog ~oveka. Ube|en sam da }e Grad â~ak umeti da se na dostojanstven i dostojan na~in oprosti od ovog heroja mira i stvarala{tva. Dr Svetislav Q. Markovi}

PROMOCIJA NOVOG IZDAWA ÂSOPISA „BELE@NIK OVÂRSKO-KABLARSKE KLISURE” uristi~ka organizacija â~ka organizovala je u sredu, u sali Gradskog ve}a, promociju ~etvrtog ~asopisa “Bele`nik Ov~arsko-kablarske klisure”. Bele`nik je ~asopis koji je javni izve{taj upravqa~a za{ti}enog podru~ja o aktivnostima koje sprovodi u ciqu za{tite i unapre|ewa podru~ja. Prva tri broja Bele`nika bavila su se, kako “prirodwa~kim”, tako i dru{tvenim temama,

PRIRODWA^KI ZAPISI dok ~etvrti ima podnaslov “Prirodwa~ki zapisi 1”. U Bele`niku broj 4 objavqeni su radovi, kao rezultat terenskih istra`ivawa flore i faune Ov~arsko-kablarske klisure, u periodu 2010-2013. godina. Namera izdava~a JU “Turisti~ka

organizacija ^a~ka” je da slede}e izdawe bude sa dru{tvenim temama i da se ubudu}e smewuju tematski profilisani ~asopisi. Na promociji su govorili direktor TO^-a Dragomir Savi}, ornitolog i

urednik Bele`nika broj 4 Milan Ruì}, biolog Uro{ Pantovi} i dr Stefan Skori} iz Instituta za multidisciplinarna iztraìvawa Beograd. Nakon promocije Bele`nika odràne su prezentacije rezultata: Monitoringa akvati~nih hidrobionata na jezeru Me|uvr{je tokom 2013. godine i Rezultati zimskog popisa ptica vodenih stani{ta na Zapadnoj Moravi 2012, 2013. i 2014. godina.

OGLASI

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO! - Prodajem trosoban stan u Aveniji 2, 2.sprat, cg, terasa. Cena 36 000 E.

STANOVI P-20m2 ul. Nemawina, 6.sprat, CG, renoviran. Cena: 17000 e P-25m2, Alvaxinica, 1.sprat, TA. Cena:16000 e P-29m2, Hotel Morava, NOV, 3.sprat. Cena: 19000 e (sa PDV) P-28m2, Hotel Morava, 5. sprat Cena: 20000 e P-30m2, Nemawina, 1.sprat, CG, terasa. Cena: 23000 e P-31m2, nova, Obili}eva, 2. sprat. Cena: 17000 e P-30m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena: 25000 e P-32m2, centar, 2. sprat, CG.Cena: 18000 e P-34m2, centar, 1. sprat, CG. Cena: 23000 e P-36m2, Obili}eva, CG, lift. Cena: 22000 e P-36m2, Nemawina, 1 sprat, renoviran, sa novim stvarima. Cena:26000 e P-38m2, Med. {kola, 3. sprat, renoviran. Cena:24000 e P-40m2, centar, 4.sprat, CG, sa stvarima, renoviran. Cena: 31000 e P-43m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG. Cena: 36000 e (sa PDV) P-44m2, Hotel Morava, 4.sprat, CG, terasa. Cena: 25000 e P-45m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za posl prostor.

Cena: 35000 e P-46m2, Avenija1, vis. prizemqe, CG, terasa. Cena: 27000 e P-48m2, centar, 4.sprat, CG, terasa. Cena: 33000 e P-45m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5.sprat, lift, CG. Cena: 30000 e P-49m2, Qubi} Kej, CG,terasa. Cena: 28000 e P-52m2, Qubi} Kej, 3.sprat, TA, terasa, 28000 e P-55m2, Qubi} Kej, 2. sprat, CG, terasa. Cena: 31000 e P-54m2, centar, 1.sprat, CG, terasa,za poslovan prostor. Cena: 36000 e P-58m2, Qubi} Kej, 2. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena:33000 e P-55m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa. Cena: 32000 e P-62m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena: 40000 e P-66m2, centar, 1.sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena: 50000 e P-68m2, centar, 2. sprat, TA, terasa. Cena: 40000 e P-64m2, centar, 1.sprat, gas,za poslovni prostor. Cena: 43000 e P-70m2, Qubi} Kej, 3.sprat, Cg, terasa. Cena: 42000 e P-72m2, Avenija2, 2.sprat, CG, terasa. Cena: 38000 e P-76m2, Hotel Morava, 5.sprat, CG, terasa, odmah use-

STANOVI qiv. Cena: 38000 e P-76m2, Balkanska, 2. sprat, CG, 2 terase. Cena: 43000 e P-78m2, Vinara, 6.sprat, lift, CG, 2 terase. Cena: 46000 e P-90m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade. Cena:50000 e P-92m2, nov, Qubi} Kej, dupleks, CG, lift. Cena: 55000 e (sa PDV-om) KU]E P-60m2(P+1), plac 10a, Pakovra}e. Cena: 18000 e P-70m2, plac 4.13 a, kod Proletera. Cena: 42000 e P- 125m2, plac 5a, centar, blizu KMN-a. Cena: dogovor P-80m2, plac 3a, Trbu{ani. Cena: 21000 e P-92m2, plac 5a, {kola Ratko Mitrovi}. Cena: 45000 e P-98m2, plac 2a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan. P-105m2( P+1 ), plac 2a, Amixina. Cena: 50000 e LOKALI P-38m2,nov, Obili}eva. Cena:41 000 e P-18m2, Qubi} Kej. Cena: 18000 e P-49m2, Alvaxinica. Cena: 38000 e P-72m2, Sv. Markovi}.(mogu}a podela na dva lokala od po 36m2 sa mokrim ~vorom) AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190 GARSOWERE 25 m2, vp, ta, 15500 eura , Avlaxinica 20 m2,5 sprat, nov, cg, 16500 eura, Nemawina 23 m2,vp,terasa,cg, 21500 eura , [iri centar 27,40 m2, 3,5,6 sprat,cg, lift,novi JEDNOSOBNI STANOVI 38 m2, vp, cg, 21500 eura, Qubi} kej 32 m2,2 sprat,ta , 23000 eura, Hotel Morava 31 m2,5 sprat, ta, 23000 eura, [iri centar 34 m2, 1 sprat, 23000 eura , Centar JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10 m2, 6 sprat,cg, 29500 eura , Restoran Brvnara 42 m2, 4 sprat,terasa,ta , 26000 eura, Qubi} kej 47 m2, prizemqe,cg, 23000 eura, Slobodino igrali{te DVOSOBNI STANOVI 62,80 m2, 3 sprat,cg, 31000 eura, Avlaxinica 56 m2, 5 sprat,cg, 2 terase, 30000 eura, Nemawina 47 m2, vp,cg, 30000 eura, Qubi} kej 53 m2,3 sprat,cg,lift, 31000 eura, Avlaxinica 57 m2,6 sprat,cg,lift,2 terase , 31000 eura, Avenija 2 57 m2,14 sprat, 2 lifta,cg,terasa, 26000 eura, Hotel Morava 53 m2,3 sprat,cg, 31000 eura , Avlaxinica DVOIPOSOBNI STANOVI

63,38 m2, 9 sprat,cg, lift, 33000 eura, Avlaxinica 54 m2, 4 sprat, cg, lift,renoviran, 38000 eura , Qubi} kej TROSOBNI STANOVI 77 m2, 7 sprat,cg, 36000 eura, Centar 75 m2, 2 sprat, cg, 45000 eura , Nemawina 92 m2,1 sprat,cg, 800 eura/m2, Gradski bedem ^ETVOROSOBNI STANOVI 77,78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50000 eura, Restoran Brvnara 128+12 m2, 2 sprat, nov,cg, 98500 eura, Centar KU]E 75 m2, P+1, 6 ari, 20000 eura, Zabla}e 56 m2, eg,cg ~vrsto,3,74 ara , 33000 eura, Ko{utwak 150 m2, 5 ari plac, 57000 eura, Trbu{ani 100 m2, P+PK, 6 ari, 36000 eura , Pejicina krivina uz jezero 56 m2,P+1, 1,56 ari, 25500 eura , Dacova kafana 110 m2,PO+P+PK,34 ara , 20000 eura, Loznica 51 m2, 5,84 ari, 20000 eura, kod Slobode 170 m2, SU+1+PK,13,5 ari, 21000 eura, Trbu{ani 133 m2,P+1, 3,99 ari, 55000 eura, Qubi} 35 m2,P, 23000 eura, Hotel Morava PLACEVI 10, 99 ari, 4400 eura, Preqina 4 ara, 2800 eura, Pakovra}e 1 ha , 500 eura/ar, Prislonica 12 ari, 5000 eura, Loznica

1,5 ha, sa objektima, 21000 eura, Atenica 5 ari, 16000 eura, Obre` 84 ara, 8500 eura, Loznica SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a 70 m2, 2 ha, 40 ari, 20000 eura Dowa Gorevnica, ku}a 60 m2, 50 ari, 20000 eura Trnava, ku}a 50 m2, 60 ari, 18000 eura Slatina, 3 ku}e(30 m2, 50 m2, 42 m2), 70 ari, 25000 eura Draga~evo, ku}a 50 m2, 4,5 ha, 20000 eura VIKEND KU]A Vidova, ku}a 100 m2, 75 ari, 26000 eura Ov~ar Bawa, ku}a 50 m2, 2 ara, 10000 eura Gorwa Atenica, ku}a 27,5 m2, 22 ara, 7500 eura Loznica, ku}a 20 m2,15 ari, 5000 eura Bawa Gorwa Trep~a, ku}a 35 m2, 4 ara, 15000 eura Prijevor, na Kamenici,ku}a 52 m2, 17,7 ari, 26000 eura Me|uvr{je,ku}a 35 m2,3 ara, 10500 eura Karaula, ku}a 60 m2,38 ari, 16000 eura LOKALI PRODAJA 60 m2,2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 23 m2,Avlaxinica, 18000 eura 350 m2, Qubi}, 125000 eura IZDAVAWE- STAMBENI PROSTOR 60 m2, nename{ten, 130 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} 40 m2, nename{ten, 120 eura, Centar 30 m2, name{ten, 150 eura, Centar

JEDNOSOBNI I JEDNOIPOSOBNI OBILI]EVA 2 SPRAT, P-21 M2, EG STRUJA, 16 000 E 7 JULI, 1 SPRAT, P- 28 M2, CG, 23 000 E SV. SAVE, 1 SPRAT, P-43 M2, CG, 23 000 E AVENIJA 1, 3 SPRAT, P-38 M2, CG, 22 000E AVENIJA 2, 3 SPRAT P-30 M2, CG, 22 500 E NEMAWINA 4 SPRAT, LIFT, P-19 M2, CG, 16 000 E OBILI]EVA NOV, 1 SPRAT, P-46 M2, 800 E PO M2 + PDV KN. VASE POPOVI]A 7. SPRAT, CG P-48 M2 27 000 E VINARA 6. SPRAT, CG P- 40 M2, 27500 E KEJ P-42 M2, 6. SPRAT, CG, 25 000 E [KOLA M. PAVLOVI], 4. SPRAT, CG, 41 M2, 31 000 E SIN\ELI]EVA 3. SPRAT CG, P- 38 M2, 36 000 E DVOSOBNI I DVOIPOSOBNI KNEZA MILO[A, VP, CG, RENOVIRAN, P-58 M2, 40 000 E RADI[E PO[TI]A, 4. SPRAT, CG, P-56 M2, 35 000 E AVENIJA 2, 2. SPRAT, CG, P-57 M2, 32 000 E AVENIJA 1, 5. SPRAT, LIFT, RENOVIRAN, P-57 M2, 38 000 E CENTAR, 1. SPRAT, CG, P-58 M2, 43 000 E KEJ 2. SPRAT, CG, 31 000 E

AGENCIJA

ALVAXINICA 3. SPRAT, CG, RENOVIRAN P-53 M2, 32 000 E KEJ 2. SPRAT, CG, P- 58 M2, 32 000 E CENTAR, 1. SPRAT , U LO[EM STAWU, P53 M2, 35 000 E NEMAWINA 1. SPRAT, CG, P-49 M2, 30 000 E KEJ 4. SPRAT, RENOVIRAN , CG, 38 500 E ALVAXINICA 4. SPRAT, CG 67 M2, 43 000 E TROSOBNI I TROIPOSOBNI KNEZA VASE POPOVI]A, 1. SPRAT, CG P-81, M2, 45 000 E KEJ F. CIGLA, 3. SPRAT, CG, P-70 M2, 46 000 E SV. MARKOVI]A , 2. SPRAT, CG, P- 81 M2, 62 000 E AVENIJA 2. 1. SPRAT, CG, P-75 M2, 48 000 E GRADSKO [ETALI[TE, 2. SPRAT, CG, P68 M2, 61 200 E U^ITEQA MARINOVI]A 2. SPRAT, CG, P-74 M2, 51 800 E OBILI]EVA, 3. SPRAT, CG, P-69 M2, CENA 780 E M2 + PDV KALU\ERICE, 7. SPRAT, CG, P-73 M2, 48 000 E DANICE MARKOVI], 3. SPRAT, CG, P-70 M2, 45 000 E LU^NA ZGRADA, 4. SPRAT, RENOVIRAN, CG, P-126 M2, 80 000 E SLOBODINO IGRALI[TE, 2. SPRAT, CG, P-78 M2, 54 000 E

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

HITNO !!! TROSOBAN STAN 80 m2, KEJ. CENA 42.000 EVRA STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave

P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

SPORT

JO[ JEDNA USPE[NA GODINA PD ,,KABLAR“

SVE SMO BROJNIJI I VREDNIJI Kraj jedne i po~etak naredne kalendarske godine PD „Kablar“, ve} nekoliko godina za redom, obele`ava tradicionalnim akcijama. Prva u nizu je sastanak na Agronomskom fakultetu koji je ove godine okupio oko 70 aktivnih ~lanova, potom sve~ana Planinarska ve~era, u restoranu „Talija“, kojom je, uz dobru muziku i atmosferu kakvu samo planinari mogu da naprave, ispra}ena stara i do~ekana nova godina. U planinarskoj ku}ici u Ov~ar Bawi ~lanovi dru{tva i gosti 2. januara proslavqaju svetog Igwatija Bogonosca, krsnu slavu Dru{tva. ali zalet na najlak{oj stazi na Kablaru, samim po~etkom januara, i ubrzo dve atraktivne akcije: Zimski uspon na Rtaw (republi~ka) i Pr{utijada na Ma~katu, za one slabije kondicije. I najzad, ne{to ~emu se svi radujemo - otvarawe izlo`be fotografija nastalih tokom 2013. godine, 29. januara u holu Doma kulture. Prikazivawe predela koje su ovekove~ili objektivi planinara veliki je doga|aj za sve nas, ali i prilika da javnosti poka`emo lepote rekreativnog sporta u koji su ~lanovi “Kablara”, svi do

marketing 032/342-276

jednog, smrtno zaqubqeni. Verujemo da nije mala stvar okupiti preko pedeset qudi i animirati ih da u slobodno vreme krenu na zajedni~ku akciju. A to se doga|a sve ~e{}e. Autobusi sa dvadesetak sedi{ta vi{e nam nisu dovoqni. Sa osmehom do~ekujemo nove ~lanove i ~uvamo ih dok ne steknu kondiciju i razviju dovoqno qubavi prema visinama i izazovima. Ohrabrujemo ih do trenutka kad ocenimo da su spremni da samostalno, rame uz rame sa iskusnijim ~lanovima, biraju i stazu i visinu koju `ele. Ka`emo im da svaku planinu mogu da sa-

vladaju samo na jedan na~in: korak po korak, kako i mi radimo. Ako im se u~ini da su na{i koraci lak{i, du`i i spretniji, to nije zbog toga {to smo ja~i, nego zato {to smo du`e ve`bali. I wihov hod }e vrlo brzo postati takav, ukoliko ne odustanu. Sastanak na Agronomskom fakultetu okupqa dosta ~lanova, jer je to prilika da se podsetimo lepih staza na kojima smo bili tokom godine. Uobi~ajeno je da

prisutne najpre pozdravi predsednik dru{tva Rado{ Jugovi}. Slede izve{taji alpinisti~ke i planinarske sekcije. Precizne podatke o pre|enim kilometrima, najaktivnijim planinarima, najteìm, najduìm, ali i najlak{im stazama dobijamo od Zorana Krndije. Zahvaquju}i wemu svako od nas zna koliko je kilometara ostavio ,,ispod cipela“. Tako je za 2013. godinu zabeleèno: “Na akcijama PD „Kablar“ u~estvovalo je 199 planinara, 30 vi{e nego u 2012. godini i 50 vi{e nego u 2011. godini. U proseku, svaka grupa je bila ve}a za ~etvoro qudi, odnosno za 10 u odnosu na 2011. godinu. Od planiranih 59 akcija, izveli smo 58. Izostala je samo jedna, septembarska, na Goliji. U ulozi organizatora i vodi~a bilo je angaòvano 18 planinara. Na prostorima van ~a~anske op{tine koristili smo pomo} lokalnih vodi~a, koji su taj posao obavqali volonterski. Ostvarili smo kontakte sa novim dru{tvima i novim vodi~ima. Tokom pro{le godine prepe{a~ili smo ukupno 29.363 kilometara, a to je za 6.796 kilometara vi{e nego u 2012. godini. To ne zna~i da smo svi hodali vi{e, nego da su novi ~lanovi doprineli ovakvom rezultatu. Izvedeno je pet republi~kih, jedna tradicionalna, 41 samostalnih i 17 akcija u saradwi sa drugim dru{tvima. Na planinama smo proveli 71 dan i osvojili 68 vrhova. Osim doma}im, hodali smo stazama pet stranih zemaqa - Crne Gore, Rumunije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Slovenije. Bilo je, razume se, mnogo vi{e akcija, ali samostalnih, van plana i organizaciji Dru{tva. Najmasovnija planinarska akcija u 2013. godini, sa 105 u~esnika, bila je Velika planinska trka, dok je najmawe u~esnika, svega ~etvoro, bilo u julu, na Jakupici u Makedonija. Pro{le godine je prose~an

broj u~esnika po akciji iznosio 27,17 (2012 - 23,5, a 2011 -17,6), a prose~na duìna staze 17,01 km. Najkra}a pre|ena staza bila je na Kablaru - sedam, a najduà prilikom uspona na Triglav 33 kilometra. Planinari sa najve}im brojem akcija u pro{loj godini su: Miroslav Bogdanovi} (48), Nata{a Markovi}(42), Sawa Radulovi} (40), Dragan ]iri} i @arko \uri} (37), Du{ko Jankovi} (35), Zoran Krndija (31), Nikola Bokan i Vesna Milo{evi} (30), Rado{ Jugovi}, Zvonko Dmitri} i Qiqana Davidovi} (28), Miloje Vukoti}, Marija Jovanovi}, Dragoqub Uro{evi} i Miroslav Paunovi} (23), Bratislav Radovanovi} (20), Miroslav Vukovi} i Jasmina Stevanovi} (19), Nata{a Bogdanovi} (18).” Kao i prethodnih godina, na svim akcijama smo ostvarili planirane ciqeve. Predvi|ene staze uglavnom smo savladali bez ve}ih te{ko}a, po{tuju}i ranije dogovorena pravila. Aktivnosti su uredno najavqivane i evidentirane na sajtu Dru{tva i oglasnim tablama. Krajem godine, u saradwi sa Turisti~kom organizacijom â~ka, ure|ene su i putokazima obeleène tri staze na Kablaru. Realizovali smo i akciju prikupqawa pomo}i za osnovnu {kolu u selu Strelac, kod Babu{nice.’’ Zakqu~kom da smo postali najaktivnije i najure|enije planinarsko dru{tvo, kako u okruèwu tako i {ire, zavr{avamo sastanak i odlazimo da obavimo posledwe pripreme za Planinarsko ve~e. U restoranu „Talija“, oko stotinak ~lanova dru{tva ispra}a dobru godinu. @urka po~iwe oko 19 ~asova i ne prestaje do ranih jutarwih sati. Uz pozdrav “Vidimo se na Kablaru”, veselo dru{tvo rastaje se pred svitawe. Po tradiciji, 2. januara ta~no u 9 sati, sastajemo se

ispred Gimnazije. “Autoprevoz” nas vozi do sela Ro{ci gde nas, po ko zna koji put, ~eka doma}in Veqo Mitrovi}, sa poga~om, jabukama i vru}om rakijom. Sun~ano jutro, novi po~etak, osmeh na licima onih koji su prvi put do{li da pozdrave godinu sa vrha Kablara, kao i onih koji znaju svaku travku i kamen na putu do vrha. Novajlije su de~aci i devoj~ice uzrasta pet i {est godina, na{i drugari iz vrti}a „Gimnazion“, sa mamama i tatama. Znaju da danas imaju vaàn zadatak. Do vrha idemo zajedno svi, a onda moramo da se sjurimo u Ov~ar Bawu, jer tamo otac Georgije se~e slavski kola~ ta~no u 13 ~asova. @elimo da preuzmemo slavu od ovogodi{weg doma}ina @arka \uri}a. Mame i tate ostaju iza nas, a mi brzinski jurimo ka ku}ici i stièmo ta~no na vreme. Kola~ je na{. I slava 2015. godine. Posle ru~ka planinarskog, sve~anog, vra}amo se u â~ak zajapureni od ùrbe, sveèg vazduha i sunca. Posle dva dana nova akcija, Kotraà – Ivawica. Kakav je bio izlazak na Kulaju, Samograd i [uteq znaju oni koji su tamo bili. Za ostale neka to ostane tajna. Kad nam se pridruè, otkri}e to, kao i radost koju nude vitalnost, priroda, rekreacija, druèwe. U subotu, 11. januara, na Rtwu i Zlatiboru - preko 50 planinara. Nadvikuju se, dan kasnije, poku{avaju}i da jedni drugima dokaù ko je lep{e proveo dan. Prva izlo`ba fotografija, prire|ena u januaru 2013. godine, privukla je veliki broj planinara na{eg dru{tva, kolega iz susednih gradova, ali i â~ana, qubiteqa prirode. Neki od wih su nam se odmah posle we pridruìli, u èqi da uìvo vide sve lepe predele sa fotografija. Pripremamo drugu izlo`bu. Nadamo se da }emo preneti drugima na{u strast i da }emo podsta}i nove, pre svega mlade qude, da iza|u iz svojih domova, restorana, da se odmaknu od ekrana, osvrnu oko sebe i pogledaju ~arobni svet koji ih okruùje. Februar samo {to nije. êkaju nas najpre kurs orijentiringa, na kome najstariji i najaktivniji alpinista Slobodan Bobi Milovanovi} poklawa nesebi~no svoje, tokom mnogih godina, sakupqeno planinarsko iskustvo. Zatim slede Kosjeri}, Maqen, Homoqe, Jelica, Trem, Ribnica, Lupoglav, Semegwevo... Planinarska pri~a se nastavqa, a kraja joj nema. Vesna Milo{evi}

SPORT

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE POSLEDWA VEST

RAZVOJNI PUT TENISERKE IVANE JOROVI]

JO[ MALO DO VRHA Za mawe od deset godina aktivnog bavqewa tenisom, ^a~anka Ivana Jorovi} (16) stigla je do pete pozicije u svetskoj juniorskoj konkurenciji. Na Svetskoj VTA listi je me|u prvih 600 tenisera. Posle uspeha na dr`avnom nivou i ulaska u reprezentaciju Srbije, tada je imala 11 godina, usledili su rezultati na najzna~ajnijim me|unarodnim prvenstvima. Samo je u 2013. osvojila vi{e turnira u Srbiji, Egiptu, [kotskoj...

ao peta juniorka na svetu, odavno je uletela u kolo koje vode ka vrhu i iz koga nema izlaska, “ili jesi ili nisi”. A sve je po~elo kada je Ivana imala {est i po godina i trenirala sa dedom Radojkom Xeksonom Nikoli}em. - Jedan deda joj je teniski trener, drugi Tomislav Jorovi} bio je proslavqeni reprezentativac u boksu, {ampion Mediterana i ~lan Crvene zvezde. Kasnije je predavao fizi~ko u Tehni~koj i Ma{inskoj {koli. Ivana je imala genetskih predispozicija da postane dobar sportista, ali sve {to je do sada postigla zahtevali su veliki rad i odricawe. Ona svakodnevno trenira po osam sati, sa wom ve} radi ~itav tim stru~waka u vi{e oblasti, a trebalo bi izdràti i svakodnevna putovawa. Na neki na~in joj je uskra}eno i detiwstvo. Vrlo rano se posvetila profesionalnom sportu i ispuwavala sve {to se od we traì. Ali, ne àlimo se. [to je najva`nije, sve to je plod wenih èqa i entuzijazma - kaè Ilija Jorovi}, Ivanin otac. Mlada teniserka je vrlo rano napustila â~ak. Posle osvajawa turnira u Bawa Luci, na kome se takmi~e deca iz biv{e Jugoslavije i kada je postala prvak Srbije, stigao je poziv Teniske akademije “Elit” da Ivana pre|e u Novi Sad. Tada joj je bilo 11 godina. Oti{la je sa majkom Anom, a otac i stari-

ja sestra Jovana ostali su u â~ku. Dotada{wi naporni rad i ispuwavawe strogih zahteva dede Radojka i kasnije Neboj{e Milovi}a, tek su bili uvod za ono {to ju je ~ekalo. Najpre, porodica je bila razdvojena, a u Novom Sadu je trebalo svakodnevno trenirati i zavr{iti osnovnu {kolu. Ali, i po prelasku u drugi grad, usledili su novi rezultati. U 13. godini Ivana osvaja Kup Srbije, a godinu dana postaje prvak dràve. Trebalo je sve te uspehe i finansijski izdràti. - Osim talenta i rada, za tenis je potrebno mnogo novca. Mi smo uz pomo} qudi dobre voqe i prijateqa uspeli da nabavimo osnovna sredstva za me|unarodna takmi~ewa. Kad god je to moglo, gledali smo da ne pla}amo sme{taj i spavamo kod prijateqa ili ro|aka na{ih prijateqa. Tako je moglo u zemqama biv{e Jugoslavije, ali ve} u Evropi vaè druga pravila. U najteìm vremenima i jo{ uvek, potrebno nam je najvi{e novca. I u Novom Sadu smo u prvo vreme pla}ali stan, a kada je Ivana osvojila nekoliko zna~ajnih turnira, Elit nam je omogu}io sme{taj. Ipak, tro{kove putovawa van Srbije morali smo sami da snosimo. To je ta druga strana tenisa koju mi jo{ uvek nismo skroz prevazi{li. Svuda u svetu i kod nas ovo je jedan od najskupqih sportova. I juniorsko takmi~ewe zahteva itekako profesionalni odnos napomiwe Ilija. Sada je ne{to i po~ela da zara|uje, ali nagradni fond turnira ne odlazi samo pobedniku. U Egiptu je, na primer, zaradila 1.200 dolara, Srpska teniserka Ivana Jorovi} presko~ila je dve prepreke, u konkurenciji do 18 godina, na Australijan Openu. U prvom kolu {esnaestogodi{wa â~anka je savladala doma}u teniserku Mi{el Pits sa 6:2, 6:3. Potom je bila boqa i od @il Belen Teikman, koju je tako|e pobedila sa 6:2, 6:3. - Za sad sve ide po planu, dobro mi ide i u dubl konkurenciji. Veoma je vru}e, ali sam se adaptirala, a nadam se da }u na oba fronta sti}i {to je mogu}e daqe”, kratko komentari{e iz Melburna Jorovi}eva.

a samo sme{taj wene ekipe ko{tao je skoro dve hiqade evra. Finansije nisu jedine prepreke sa kojima se Jorovi}i susre}u. Kada je Ivanina karijera po~ela da ide uzlaznim tokom, wena majka je napustila posao u dràvnoj slu`bi, {to je danas gotovo nezamislivo: - Ivanin dosada{wi rad ocewivali su mnogi stru~waci. Uglavnom su svi smatrali da ima perspektivu, ali bilo je i skeptika, onih koji su mislili da }e ve} u 14. ili 15. zabataliti tenis. Sre}om, za sada ih je demantovala na najboqi mogu}i na~in - rezultatima. Drago mi je da je taj entuzijazam kod we jo{ uvek jak, daj Boè zdravqa i bi}e novih uspeha. â~ak ima jo{ mladih nada, prvenstveno mislim na Nataliju Popovi} i Janu Bojovi}. Dobro mi je poznato kroz {ta sada wihovi roditeqi prolaze. Nadamo se da }e biti qudi {irokog srca i dobre voqe koji }e da pomognu da Natalijin i Janin talenat u potpunosti do|e do izraàja. Moram da napomenem i da smo imali dosta pomo}i. Ne mogu svakoga pojedina~no da pomenem, ali mogu da zahvalim svima koji su pokazali dobru voqu. Nije nas zaboravio ni Grad â~ak - navodi Ilija. Ovih dana Ivana se takmi~i na Otvorenom prvenstvu Australije. Prethodno je bila na pripremama u Americi, gde je u~estvovala na turniru “Oran` bol” i pripremala se za nastup u Australiji. Ove godine napuni}e 17 godina i bi}e sve blià vrhunskim seniorskim takmi~ewima. Za ukupan dosada{wi rad dobijala je nagrade i od Udruèwa sportskih novinara â~ka. U 2013. pripalo joj je specijalno priznawe. - U posledwih pet meseci ostavrila je skor od 49 pobeda i samo dva poraza u ITF i VTA konkurenciji. Ovom impresivnom bilansu dodajmo i da joj je ciq da dostojno predstavqa sebe, svoju porodicu i {kolu, grad i Srbiju i da jednoga dana bude najboqa na svetu - navedeno je u obrazloèwu Udruèwa sportskih novinara. Na kraju da pomenemo i da Ivana u svom gradu poha|a Prehrambeno-ugostiteqsku {kolu.

IVANA U ^ETVRTFINALU JUNIORSKOG AUSTRALIJAN OPENA Drugi nosilac juniorskog Australijan opena Ivana Jorovi} plasirala se u ~etvrtfinale pobedom nad Italijankom Jasmin Paolini sa 6:2, 6:2.

5. pozicija u svetskoj juniorskoj konkurenciji

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

SPORT Sloboda-Borac Mozzart Sport 64:82 (19:22, 17:20, 12:22, 16:18)

KO[ARKA

TRIJUMF BORAC MOZZART SPORTA posledwem kolu Ko{arka{ke lige Srbije igra~i Borac Mozzart Sporta savladali su u`i~ku Slobodu i sad sa dvanaet pobeda i ~etiri poraza dele prvo mesto sa Crnokosom iz Kosjeri}a. Zna~ajan doprinos trijumfu dao je bek Nikola Pe{akovi}, koji je bio i prvi strelac ~a~anskog prvoliga{a. „Pobednika je odlu~ila tre}a ~etvrtina, kad smo dali par trojki i podigli prednost na petnaest poena“, ka`e Pe{akovi}. „Kasnije, utakmicu smo rutinski priveli kraju i sve je mnogo boqe izgledalo nego na nekim ranijim me~evima. U visokom ritmu smo odigrali svih 40 minuta“.

Bio si jedan od najzapaènijih igra~a na parketu. - Borac Mozzart Sport krasi kolektivna igra iz koje uvek u prvi plan izbije neki pojedinac. Sad sam bio ja, ranije neko drugi i tako redom. Najva`nije da smo zasluèno trijumfovali u Uìcu. Sad ste na deobi prvog mesta sa Crnokosom. Da li se ve} sme{i Super Liga? - Rano je o tome govoriti, mada trenutno sve ide po nekom planu. I neki drugi rezultati nam idu na ruku, kao {to su porazi FMP-a, Metalca i Konstantina. Upravo je tim iz Ni{a va{ slede}i rival, idete na novu pobedu? - Sa trijumfom nad Konstantinom jo{ smo bliì ciqu, ali tek nas o~ekuje priprema za slede}u utakmicu. Moram da istaknem na{e verne navija~e koji su nas podràli u Uìcu pa se nije osetilo da smo na gostovawu. â~anska publika je uvek na{ {esti igra~ konstatovao je Nikola Pe{akovi}.

Dvorana: Veliki Park Gledalaca: 1 000 Sudije: Peceq (NS), Milojevi} (K[), Isakov (NS) Sloboda: Dragovi}, Arnautovi} 9, Aw|i} 6, Milisavqevi}, Kutle{i} 4, Dikovi} 5, Zo}evi} 10, Pa{ajli} 4, Laki} 2, Obrenovi} 24. Borac Mozzart Sport: Avramovi} 2, Mitrovi}, Marojevi}, Maravi} 2, [qivan~anin 2, Stevovi} 8, Dumi} 13, Pe{akovi} 21, Dedijer 6, Cvetkovi} 6, Mandi} 19, Radovi} 3. Borac Mozzart Sport je u 16. kolu Ko{arka{ke Lige Srbije savladao Slobodu, ukwi`io dvanaestu pobedu i nastavio svoju trijumfalnu seriju. U gostuju}em sastavu istakli su se Nikola Pe{akovi} sa 21 i Aco Mandi} sa 19 datih poena, dok je kod Slobode boqi od ostalih bio Obrenovi} sa 24 poena. ^a~ani su pogodili deset trojki i ostvarili 33 skoka.

Borac Mozzart Sport je trojkom Dumi}a u sedmom minutu me~a prvi put do{ao u vo|stvo od 11:14, a fini{ prve deonice pripao je â~anima koji su nakon deset minuta igre imali suficit od tri poena (19:22). Na po~etku drugog kvartala u postavi Borac Mozzart Sporta mesto su dobili novajlije Dedijer i Marojevi}. Posle trojke Pe{akovi}a gosti su stigli do najve}e razlike od {est poena (23:29) , a kod rezultata 25:31, doma}i su zatraìli prvi tajm aut. Usledila je serija Slobode od 7:0, za novu prednost doma}ih, 32:31. Trener gostiju, Ra{ko Boji}, je zatraìo minut odmora i potom je usledila rezultatska klackalica. Zavr{nica prvog poluvremena pripala je â~anima koji su na odmor oti{li sa {est poena vi{ka (36:42). U prvih dvadeset minuta najefikasniji je bio Niko-

la Pe{akovi} sa 11 datih poena. Gosti su postigli ~etiri trojke i imali pet skokova vi{e od U`i~ana. Na po~etku drugog poluvremena gostuju}i igra~i su bili veoma precizni u poku{ajima za tri poena, pa su u 23. minutu stigli do dvocifrene prednosti (40:51), a ubrzo i do {esnaest poena vi{ka. Tre}u ~etvrtinu ^a~ani su ubedqivo dobili sa 12:22, pa su u posledwih deset minuta u{li sa suficitom od {esnaest poena, 48:64. Bek Borac MS-a, Nikola Pe{akovi} je nastavio sa

^A^ANKA SOFIJA \UNISIJEVI]

ATLETIKA

IZ KRAQEVA DESET MEDAQA

IZABRANA ZA TENISKU REPREZENTACIJU U KONKURENCIJI DO 12 GODINA vake godine, od strane Teniskog Saveza Srbije, biraju se talentovani igra~i koji se svojom igrom i rezultatima izdvajaju u svojoj generaciji. Me|u izabranom decom u selekciji do 2002. godi{ta je i ^a~anka Sofija \unisijevi}, ~lanica Teniskog kluba “Kolos”. Sofija igra tenis od {este godine i svakako je vanserijski talenat, jer trenirira sa devoj~icama koje su od we starije ~ak tri godine.

Sofijin trener Vladimir Dra{kovi} Drale isti~e da se samo radom i ogromnim po`rtvovawem mo`e sti}i do rezultata i ne krije zadovoqstvo {to }e wegova u~enica nastupiti za reprezentaciju Srbije. Sofija }e sa selekcijom Srbije u~estvovati na Tennis Europe Winter Cups u kvalifikacionom delu takmi~ewa koji }e se igrati u Austriji od 24. do 26. januara Srbija }e nastupiti u sastavu:

Teodora Vuji~i}, Milana Vulin i Sofija Djunisijevic,trener Ana Golubovi} Pored Srbije, u kvalifikacionom turniru u Grupi A u~estvuju: Austrija, Hrvatska, Gr~ka, Ma|arska, Italija, Slovenija i [vajcarska. Sve ~estitke Sofiji na ulasku u reprezentaciju i puno uspeha na predstoje}im takmi~ewima.

IKOGEA ANGA@OVALA VLADA JOVANOVI]A ovi {ef stru~nog {taba ko{arka{kog kluba Igokea je Vlade Jovanovi}, stru~wak iz â~ka, nekada{wi trener Partizana. Ovo je odlu~io upravni odbor Igokee, koji je smenio dosada{weg trenera, Milutina Latin~i}a. Igokea je sezonu po~ela pod trenerskim vo|stvom Dragana Baji}a, koji je smewen sredinom novembra. Rukovdstvo kluba je odlu~ilo da angaùje na{eg stru~waka pre svega iz èqe da tim u|e u Evrokup, ali i da se ume{a u borbu

za Fajnal for Jadranske lige. - Lako sam se dogovorio sa qudima iz kluba. Neke na{e ambicije su se podudarile, u smislu da }emo poku{ati da izvu~emo od ove sezone maksimum. Qudi u klubu i ja znamo da su neke stvari mo`da i propu{tene, me|utim ne}emo odustati do posledweg kola ka`e Jovanovi}. Jovanovi}u }e u Igokei, kao i u Partizanu i Ukrajini u radu pomagati kondicioni trener Vladan Radowi}. Na{ stru~wak debitova}e u subotu u ABA ligi u me~u protiv Krke.

\. M.

KO[ARKA

LU^I], NOVOPE^ENI TRENER ARKADIJE I

gra~ki je stasavao u ~a~anskom Borcu, ali se rano opredelio za trenerski poziv. Po{to je zavr{io DIF i Vi{u trenersku {kolu, Vladimir Lu~i}, je radio u Beovuku, u @arkovu, a onda je usledio poziv iz rumunske Konkordije. Ve} u prvoj sezoni uveo je ekipu u elitni rang takmi~ewa. Posle odlaska iz Rumunije i kra}e pauze dobio je poziv za novi anga`man. - Parafirao sam ugovor sa Arkadijom iz Austrije, jer su tra`ili mladog i per-

dobrom igrom i u posledwoj ~etvrtini koju je otvorio novom trojkom. U 34. minutu trener Slobode je zatraìo minut odmora, kod rezultata 54:73, ali je pitawe pobednika bilo re{eno. â~ani su uspe{no sa~uvali prednost i na kraju trijumfovali sa 18 poena razlike. Interesantno, trener Boji} je {ansu dao svim raspoloìvim igra~ima. U narednom kolu Borac Mozzart Sport ponovo gostuje i to ni{kom Konstantinu. \. M.

Vladimir Lu~i} u sredini

spektivnog trenera“ - ka`e Lu~i} i dodaje -U klubu je prisutan jedan poznati evropski menaxer koji forsira rad sa mladim igra~ima iz celog sveta. Pored toga, naravno da je

ciq igrawe elitne lige Austrije. Ina~e, ovde su nastupali Bjelica, Drenovac i mnogi drugi mladi ko{arka{i. Nadam se da }emo ispuniti sve ciqeve \. M. kluba“.

Na kraqeva~kom tradicionalnom atletskom krosu u~estvovalo je 20 takmi~ara AK ÂAK. Oni su se nadmetali u svim kategorijama i postigli zapaène rezultate. Medaqe za klub su uzeli seniori Milena Josipovi}, koja je zauzela prvo mesto, Marko Tvrdi{i}, srebro i Darko Rosi} bronzu. Kod juniorki Jovana Xambasevi} je bila druga. U konkurenciji starijih pionirki Katarini Propadovi} je pripalo srebro, a Tawi Nikoli} bronza. Bogdan Jokovi} je pobednik trke u konkurenciji starijih pionira, a \or|e Soldatovi} je na ciq stigao drugi. Kod mla|ih pionirki Teodora tomi} je zauzela prvo mesto, dok je Ogwen Nikoli} bio drugi u konkurenciji mla|ih pionira. Atleti~ari ÂAK-a osvojili su i nekoliko ~etvrtih i petih mesta na tradicionalnom krosu koji je ovih dana odràn u Kraqevu. Z. J.

MARKETING

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

MALI OGLASI POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM dvosoban stan od 68 m2, u centru ^a~ka, kod Taksi stanice. Ima dve terase, podrum, stara gradwa, odli~na izolacija. Cena 52.000 evra. Tel. 061/ 163-0-023 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM stan dupleks od 125 m2, u ulici Bate Jankovi}a 69/12 nadogradwa, sa sopstvenim centralnim grejawem. Cena 84.900 evra. Tel. 063/ 620-610 PRODAJEM ~etvorosoban stan, nov, centar, blizu pijaca, tre}i sprat, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 93 m2, na Vinari , prvi sprat, cg, dve terase. Cena - dogovor. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 89 m2 na Gvo`|aru, povoqno, TA grejawe. Tel. 065/ 222-552-4 PRODAJEM trosoban stan od 79 m2, Avenija 2. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari, povoqno. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 70 m2, u Aveniji 2, na tre}em spratu, kod Prehrambene {kole, ima terasa i podrum. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan, nov, dupleks, kod H. Morave, tre}i sprat, CG, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, nov, Qubi} kej, cg, ima lift i terasa. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan,

OGLASI

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

OTKUP STARIH DOTRAJALIH, NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855 GU^A- KOD BENZINSKE PUMPE PREMA LU^ANIMA PRODAJEM PARCELU 20 ARI. TEL. 064/ 233-0-593

IZDAJEM sobu sa terasom u centru ènskoj osobi, cg, internet. Tel. 064/ 144-91-92 IZDAJEM nov, name{ten jednosoban stan od 30 m2, u strogom centru grada, ulica Raji}eva, 2. sprat, CG na kalorimetre. Pogodan i za poslovni prostor. Mogu}nost kupovine novih stvari. Cena 150 evra. Tel. 064/ 189-2-420 PRODAJEM ~etiri apartmana, ôlovi}a brdo na Zlatiboru, od 30 m2 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu, sa stvarima, gra|eni 2011.godine. Tel. 060/ 349-8-490 centar, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle. Cena 48.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan , nov, kod H. Morave, tre}i sprat. Cena 41.000 evra sa PDV-om. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, drugi sprat, cg, lift, terasa. Cena 45.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 63.38 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 51 m2, bez ulagawa, CG, ima lift, Qubi} kej. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM dvosoban stan, u zgradi sa 5 etaà, 63 m2, cg i balkon sa pogledom na park u blizini centra grada. Cena 40.000 evra. Tel. 032/344-515 PRODAJEM dvosoban stan od 62 .80 m2, tre}i sprat, na Alvaxinici. Cena 31.000 evra Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, ulica V. Stepe. Tel. 065/ 453-3-818 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, prvi sprat, @elezni~ka ulica. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58.3 m2, na Qubi} keju br. 16, {esti sprat, tapija, pogled sa

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan, 49,8 metara kvadratnih, kod Slobodinog igrali{ta. Telefoni: 065/3463000 i 061/188-41-74. IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081 PRODAJEM polovan, o~uvan, mawi fri`ider. POVOQNO!!! Tel. 062/ 166-2-208 terase na Moravu, dva lifta, podrum, interfon. Cena 33. 000 eura. Tel. 069/ 122-0-965 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 , zgrada fasadne cigle u Aveniji. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, kod Hotel Morave . Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, {esti sprat, ima lift i podrum, dve terase. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, CG, dve terase i podrum. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, {esti sprat. Cena 31.000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, {iri centar, peti sprat. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, tre}i sprat. Tel. 064/ 158- 9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, ura|ena spoqna stolarija, ima izolacija. Cena 28.000 evra. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, Kalu|erice, tre}i sprat, cg, lift. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, drugi sprat, kod Hotel Morave. Cena 33.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, Beograd, kod Tr`nog centra “Zira”, gara`a u zgradi, kompletno name{ten. Cena 85.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, Qubi} kej, VP. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 KUPUJEM ORDEWE, MEDAQE, STARO ORU@JE / SABQE, JATAGANE, KAME, KUBURE /, UNIFORME, OZNAKE, STARE UMETNI^KE SLIKE, SATOVE I OSTALE ANTIKVITETE. TEL. 032/ 372-155, 063/ 807-2-772

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski SASTAVQAWE SVIH VRSTA UGOVORA, STRU^NO I POVOQNO. TEL. 062/ 166-2-208 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, renoviran, prvi sprat, cg. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2, kod H. Morave. Cena 25.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 43 m2, nov, centar , tre}i sprat, lift, cg. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM dvosoban stan od 43 m2, Beograd, @arkovo, peti sprat, cg, lift, cena dogovor. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 38 m2, kod Medicinske {kole, tre}i sprat. Cena 24.000 evra. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave na prvom spratu, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave , u prizemqu, sa parkingom ispred stana. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, renoviran, odmah useqiv, cg, terasa, lift. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan , centar, renoviran, sa novim name{tajem. Cena 31.000 evra. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan , nov, centar, tre}i sprat, cg, lift, cena 36.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan , renoviran, na Alvaxinici, tre}i sprat, CG, terasa. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan , nov, u Beogradu, kod Vukovog spomenika. Tel. 063/ 735-0-260

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 IZUZETNO POVOQNO PRODAJEM TROSOBAN STAN OD 82 M2, KOD HOTELA MORAVA. CENA 49.500 EURA. TEL. 032/ 333872, 062/ 302-240

PRODAJEM ekskluzivan poslovno-stambeni objekat od 600 m2, prizemqe 300 m2 u jednoj celini i sprat 300 m2- stambeni i poslovni prostor. Objekat je ukwi`enjedan vlasnik. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 221-400, 064/ 12-41806 OGLA[AVAM ukradenim ~ekove izdate na ime Vukosave Stevanovi} iz ^a~ka, ul. Svetozara Markovi}a 75, serijski broj 39596890, 39596903 izdate od Po{tanske {tedionice AD Beograd PRODAJEM jednoiposoban stan u centru sa delom name{taja. Cena 26.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 + 10 m2, kod restorana “Brvnara”. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2, Gvo`|ar, prizemqe. Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, ~etvrti sprat, cena 26.000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM jednosoban stan od 47 m2, Slobodino igrali{te. Cena 23.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, Qubi} kej, VP. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2, u Aveniji, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 23.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2, kod H. Morave, cena 23.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan na Vinari, 3. sprat. Cena 23.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan, ulica C. Lazara, CG, lift, sa stvarima, cena 23.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan , CG, drugi sprat, {iri centar. Cena 16.000 evra. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM mawi jednosoban stan, CG,lift, Vinara. Tel.

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761

PRODAJEM stan od 36 m2, u Kuli, CG. Tel. 064/ 141-4-324 PRODAJEM Jugo koral 1.1, 2003. godi{te u odli~nom stawu. 064/2304202 Izdajem lokal 20 kv, Sin|eli}eva 25 063/8275217 POTREBNI trgovci preko 60 godina, profesionalci na prodaji finih stvari, za timski rad na procenat od 30%. Tel. 015/ 301-910 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban nov stan kod H. Morave, tre}i sprat, CG. Cena 19.000 evra sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, u centru, tre}i sprat, cg, novija gradwa. Cena 18.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar grada. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2 na Avlaxinici, VP, cena 15.500 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 24 m2, peti sprat. Cena 20.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 20 m2, Nemawina, peti sprat. Cena 16.500 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM garsoweru , nova, Beograd, Vra~ar, prvi sprat, ul. Gospodar Vu~i}a, useqiva. Cena 38.000 evra. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, cena 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 83 m2 u strogom centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska ulica, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, dve terase, ima podrum, strogi centar. Tel. 065/ 141-4-140 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2 , strogi centar, preko puta caff-ea Srce, dvosoban, dve terase. Cena 50.000 evra. Tel. 061/163-0-023

34 PRODAJEM stan od 66 m2 , ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 65 m2. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 64 m2, drugi sprat, Hotel Morava, lift, cg. Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 evra. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 60 m2, nov, u Obi}i}evoj. Cena 40.000 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 60 m2, ulica Svetog Save, prvi sprat. Cena 30.000 evra. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, ulica Svetog Save, cena 29.000 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 evra. Tel.064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 55 m2, kod Hotel Morave, cg, ili mewam, uz doplatu za mawi stan. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 55 m2 na Keju, zgrada od fasadne cigle. Tel. 31.000 evra. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM stan od 54 m2, Avenija 1, cena 35.000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 53 m2, strogi centar. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 53 m2, cena 31.000 evra. Tel. 064/ 14687-32 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, CG, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM stan od 51 m2, cg, Qubi} kej. Cena 27.500 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 50 m2 sa cg, u blizini Doma zdravqa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 50 m2 , novija gradwa, u`i centar, peti sprat, CG, lift. Tel. 063/ 686-129 PRODAJEM stan od 50 m2 , Kej, ul. D. Markovi}, drugi sprat, CG. Cena 31.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dr. Mi{ovi}”, drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 49 m2, sa podrumom, stari “ Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6058 PRODAJEM stan od 48 m2, novija gradwa. Cena 30.500 evra. Tel. 064/ 971-1-112 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica K. V. Popovi}a br.14. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 47 m2 na Zlatiboru, iznad Kraqevih konaka, tre}i sprat, sa name{tajem. Cena 47.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 46+6 m2 m2 kod “Solida”. Cena 29.900 evra. Mo`e na kredit ili na rate. Ima tapija. Tel. 061/ 2789-937 PRODAJEM stan od 46 m2,

OGLASI drugi sprat, Nemawina, cg. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 45 m2 kod Hotel Morave. Cena 25.500 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM stan od 43 m2, nov, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ M. Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 42 m2, kod “Medicinske” {kole. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 42 m2 u Beogradu ulica Darinke Jevri}. Tel. 062/ 245-514 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 , ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-3-687 PRODAJEM stan od 40 m2 u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 , centar grada, cena 25.500 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 40 m2 , nov, Obili}eva. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 40 m2 , nov, kod gradskog parka. Cena 27.000 eura. Tel. 060/ 558-9-248 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 36 m2, na prvom spratu, renoviran, sa novim stvarima, Nemawina ulica . Cena 26.000 evra. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM stan od 36 m2, drugi sprat, novija gradwa, ul. S. Markovi}a, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 32 m2, cg, Nemawina ulica. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 32 m2, noviji, centar, drugi sprat. Cena 18.000 evra. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM stan od 31 m2, nov, Obili}eva, drugi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 28 m2, ulica 7. juli, prvi sprat, CG. Cena 16.000 evra. Tel. 060/ 3489-270 PRODAJEM stan od 21 m2 u Obili}evoj, prvi sprat, CG, cena 16.000 evra. Tel. 060/ 3489-270 PRODAJEM mawi dvosoban stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM ku}u od 300 m2, na dva nivoa u Aveniji. Cena 90.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7 ari placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 m2 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 170 m2 sa 13.5 ari placa. Cena 21.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u od 150 m2 , plac 7 a, u Vidovi do Morave, ura|en dok za ~amac, u odli~nom stawu. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM ku}u od 133 m2, u Qubi}u, sa 3.99 ari placa. Cena 55.000 evra. Tel. 032/ 342190

PRODAJEM zajedni~ku ku}u od 130 m2, ulica Stevana Mokrawca. Tel. 062/ 471-063 PRODAJEM ku}u od 120 m2, 9.5 ari placa kod Po{tinog magacina. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u od 110 m2 u Loznici, sa 34 ari placa. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u od 100 m2, sa 7.5 ari placa, u uèm delu grada, sre|ena. Tel. 063/ 27-3292, 032/ 346-541 PRODAJEM ku}u od 92 m2, plac 5 a, kompletno sre|ena, kod {kole R. Mitrovi}. Cena 45.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , dva ulaza, plac 4.9 ari, legalizovana, ukwièna kod “Forma Ideale”. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , u Atenici, kod Plave hale, plac 3.50 ari. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , plac 3 ara, u Ov~ar Bawi kod bazena. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , na Zlatiboru, kod “Titove Vile”, plac od 6 ari. Cena 70.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u od 75 m2 u Zabla}u, sa 6 ari placa. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa, kod Bioskopa “Prag”, povoqno. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u od 56 m2, dvosoban stan ,1 ar placa. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 56 m2 sa 3.74 ari placa u Ko{utwaku. Cena 33.000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u od 50 m2, sa 22 ara placa u Viqu{i. Cena 6.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 50 m2+ letwa kuhiwa, u Trbu{anima, 5.5 ari placa. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM ku}u od 50 m2 u Kuki}ima, sa 60 ari placa. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 40 m2 na bedemu, blizu Morave, plac 4 a. Cena 16.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 35 m2 kod Hotel Morave. Cena 23.000 evra. Tel. 063/691-761 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e na50 ari zemqe u Mojsiwu, kod crkve. Tel. 062/ 118-4-814 PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Cena 380 evra/ m2. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2, sa 38 ari placa. Cena 16.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikendicu od 52 m2 sa 17.70 ari placa u Prijevoru. Cena 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM brvnaru, unutra{wost ekstra ure|ena. Vredi pogledati. Tel. 062/ 8093-977 PRODAJEM seosko imawe sa 5 ha zemqe u Samailama, svi prikqu~ci, ima bunar. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM imawe od 5 ha u Jeèvici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Prijevoru, ku}a 80 m2, 75 ha zemqe pod vo}em. Tel. 060/ 342-851-0

PRODAJEM seosko doma}instvo u Draga~evu, 13 km od grada. Cena 17.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM seosko imawe sa 5 ha zemqe u Lipnici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM lokal od 170 m2, plac od 10 ari, magacin, u Viqu{i. Cena 7.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM lokal od 135 m2 u Rakovi, kod Doma, ukwièn sa magacinom i mokrim ~vorom. Cena 10.000 evra. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, dvostrano orijentisan do ulice. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, odmah useqiv, Obili}eva ulica. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM lokal od 47 m2, sa podrumom od 20 m2, ku}om od 56 m2, 1 ar placa, plac od 6.72 ara. Moè sve posebno. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM lokal br. 11 na Zelenoj pijaci. Cena 700 evra. Tel. 061/ 289-25-16 PRODAJEM poslovni prostor povr{ine oko 70 m2 / Pr+1 /, kod “Tempa”. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM NOVU MONTA@NU ku}u sa pomo}nim prostorijama i 50 ari zemqe u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 MEWAM staru ku}u sa 4 ara placa na Du{anovcu /Marinkova bara/, za dvosoban stan u â~ku, uz doplatu. Tel. 036/ 857-040 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM dva stana od 31 m2 i 34 m2 , u Beogradu, novi, name{teni, kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 735-0-260 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan na Alvaxinici, cg, drugi sprat, lift. Tel. 062/143-5-027 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, nova gradwa u Vrwa~koj Bawi. Tel. 063/830-43-52 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela ”Srbija”. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, CG. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu - Lion, sa garaòm. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM dvosoban poluname{ten ili nename{ten stan sa grejawem, lokacija Ciganmala. Tel. 032/ 537-2-816, 064/ 411-4-996 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Pigovoj ulici, cg, kablovska. Tel. 061/ 806-0-169, 032/ 557-3-249 IZDAJEM jednosoban stan, 40 m2, poluname{ten, ulica Svetozara Markovi}a br. 65, 3. sprat, lift, TA grejawe. Tel. 061/ 289-25-16 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u ku}i, poseban ulaz, grejawe na ta, povoqno. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM jednosoban name{ten stan , ulica Nemawina 68, CG, 1. sprat. Tel. 064/ 432-2-910 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u ku}i sa

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

dvori{tem u â~ku, kod restorana Belvi. Tel. 065/ 2809-953, 064/ 335-7-031 IZDAJEM jednosoban stan, za poslovni prostor u strogom centru na 2. spratu. Tel. 064/ 144-91-92 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 032/ 346-288 , 066/ 346-288 IZDAJEM name{ten stan (ku}a u dvori{tu ) u Beogradu, Dor}ol, od 1.2.2014. godine. Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7286 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM nename{ten stan od 60 m2, u {irem centru â~ka, povoqno. Tel. 064/ 2299-952 IZDAJEM name{ten stan u centru. Tel. 060/ 037-1-841 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Beogradu kod Bogoslovije / klima, video nadzor, kablovska /. Tel. 063/ 525-888, 354-285 IZDAJEM poluname{ten trosoban stan na Gvo`|aru, TA, povoqno. Tel. 064/ 332-1002 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan kod Solida, za tri studenta. Tel. 061/ 278-9937 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM name{tenu sobu sa terasom, CG, internet, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 18924-20 IZDAJEM sobu sa terasom u centru, studentkiwi ili u~enici. Tel. 064/ 144-9-192 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, cg. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM ku}u od 50 m2 u {irem centru â~ka, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM zasebnu name{tenu ku}u od 50 m2, u blizini restorana “ Belvi”. Tel. 064/ 251-9-676 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom poqu kod pruge- prelaz za bolnicu. Tel. 063/ 103-1-335 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada. Pogodan za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 35 m2 strogi centar. Cena 130 evra. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal od 25 m2, na Avlaxinici/ preko puta Talije/, sa CG i alarmom. Pogodan za sve vrste delatnosti. Cena 120 evra. Tel. 064/ 103-0-066 IZDAJEM lokal od 18 m2, kompletno opremqen, u ulici Dr. Dragi{a Mi{ovi} 68. Povoqno. Tel. 060/ 622-5-240 IZDAJEM lokal od 12 m2, u Draga~evskoj ulici, sa mokrim ~vorom. Povoqno. Tel. 064/ 201-8-845, 032/ 334-218 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokal, Sin|eli}eva 25/3. Tel. 063/83752-17 IZDAJEM lokal do Prehrambene {kole za brzu hranu ili sli~no. Tel. 065/ 333-4-346

IZDAJEM lokal u Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-999 PLACEVI PRODAJEM plac od 2.70 ha sa starom ku}om, u Zabla}u, preko puta èlezni~ke stanice, ulaz sa glavnog puta. Cena dogovor. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM plac od 1.5 ha u Atenici. Cena 21.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici. Cena 500 eura ar, mogu} dogovor. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM wivu povr{ine 42 ara u Preqini. Tel. 064/ 2629-121, 032/ 381-849 PRODAJEM plac od 28 ari na Qubi} brdu. Cena 5.000 evra. Mogu}nost prodaje jo{ placeva. Tel. 063/ 868-1-371 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2 u Parmencu do magistrale sa kompletnom infrastrukturom. Cena 180 evra. Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM plac od 11 ari u Preqini, voda, struja, gas, kanalizacija. Tel. 061/ 286-6897 PRODAJEM plac od 10. 99 ari u Preqini. Cena 400 evra ar. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 ari, naseqe Sloboda na Zlatiboru , ogra|ena, dozvoqena gradwa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM plac od 5 ari sa ura|enim projektom na Obreù. Cena 16.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, kod “ Slobode”, ulica Jezdinsko poqe . Tel. 064/ 4740-580 PRODAJEM plac 2 ara sa starijom ucrtanom ku}om, kod Gradskog bedema. Tel. 064/ 1892-420 KUPUJEM plac od 10 do 15 ari, uz stari put â~akKraqevo, najve}a udaqenost 10 kilometara. Tel. 060/ 036-7-820 RAZNO PRODAJEM suncokretovu sa~mu 22% proteina, xakirana po 25 kg, ekstra za ovce i junad. Tel. 060/ 079-7-821 PRODAJEM koncentrat od 12-14% proteina za junad, ovce, koze, sviwe. Xakovi su pro{iveni i od 50 kg. Tel. 060/ 079-7-821 PRODAJEM solarnu su{aru Arthur Solar. Cena 7990 evra. Tel. 065/ 98-58-215 PRODAJEM novu bundu od nutrije br. 48, povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM drvene police raznih veli~ina. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM dve muzi~ke linije Soni i Normende. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2141 PRODAJEM gusani radijator, povoqno. Tel. 063/ 843-4149 PRODAJEM ~etiri radijatora za parno grejawe. Tel. 064/ 164-3-319

PRODAJEM grejalicu Trijon, 2000 v. Tel.064/ 164-3319 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM trimer ameri~ki za ko{ewe. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM kosa~icu na struju Vilager 1000 W. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM pe} kraqicu na drva. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM mikrotalasnu pe}. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM vrata bez rama. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM fiskalnu kasu HCP Best LC. Tel. 060/ 063-8122 PRODAJEM metalne stolove i stolice za kafi}. Povoqno. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM dva regala po 80 evra. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM tri kreveta, po 40 evra. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM sto i 6 stolica po ceni od 60 evra. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM TA pe} 4.5 kw, sa kolicima, cena 120 evra. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM ma{inu za {ivewe Bagat, sa postoqem. Cena 50 evra. Tel. 062/ 805-6782 PRODAJEM ve{ ma{inu, povoqno. Cena 30 evra. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM tepihe, povoqno. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM re~nik francuskog jezika. Tel. 064/ 23-83761 PRODAJEM polovnu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM ma{inu za sudove sa ugra|enom sudoperom, povoqno. Tel. 064/ 295-5506 PRODAJEM povoqno vi{e

OGLASI

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

dimenzija prozorskih krila, cena 200 dinara po komadu. Tel. 065/ 333-4-346, 032/ 334346 PRODAJEM drvenu letvu od grani~evog drveta / 540 kom /, za ogradu oko ku}e, koja se su{i 7. godina,obra|ena na standardne mere. Cena 100 evra. Tel. 064/ 127-93-11 PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne od 4 m. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM traktorsku korpu, nova. Cena 150 evra. Tel. 069/ 870-5-061 PRODAJEM cirkular, trofazni, metalni. Cena 19.000 dinara. Tel. 064/ 23-83-761 PRODAJEM agregat novi nema~ki. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM drvenu o~uvanu tezgu za trgova~ke radwe. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM fri`ider sa zamrziva~em Candy samootapaju}i. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM bojler od 80 litara od prohroma. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM metalnu cisternu za vodu. Tel. 064/ 23-83-761 PRODAJEM TV Gorewe , 35 in~a. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM akumulator od 72 ampera. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM gume za putni~ka vozila 13- ice i 14- ice. Tel. 064/ 201-8-845, 032/ 334-218 PRODAJEM lap top IBM core 2 duo, 1.5 GB ram, 120 gb, hard disk, instaliran, odli~no o~uvan, vi{e komada. Mo`e i na srpskom da se instalira. Cena 130 evra. Tel. 064/ 351-4072 KUPUJEM plinske boce za doma}instvo. Tel. 064/ 140-9486

AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Fiat Stilo Karavan sa plinom i klimom, 2003. godi{te. Cena 2.600 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Ladu Nivu, kredit, povoqno za zemqoradnike. Tel. 064/ 467-4-338 PRODAJEM Ford fokus dizel karavan sa klimom, 2003. godi{te. Cena 2.600 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Fiat Punto u ekstra stawu, prvi vlasnik, kompletno opremqen, zimske gume. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM Fiat Tempo benzin, sa plinom i klimom, 1997. godi{te. Cena 1.200 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 2304-202 PRODAJEM Opel Korsu 1.2. benzin, sa klimom, 5-ora vrata, 2001. godi{te. Cena 2.499. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Fiat Doblo i Dukato. Kredit ili lizing. Tel. 064/ 467-4-338 PRODAJEM Fiat 500 L. Kredit ili gotovina. Tel. 064/ 46-74-338 PRODAJEM Renault Thalia 1.6. benzin, sa klimom, 2004. godi{te, pre{ao 112.000 km, ura|en veliki servis. Cena 2.650 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Citroen Xara Pikaso, 1.2. hdi, 2005. godi{te. Cena 3.800 evra. Tel. 064/240-2699 PRODAJEM - MEWAM Renault Lagunu 1.9. dci karavan, 2002. godi{te, tek registrovana sa dozvolom za uvoz auto, za mawi auto. Tel. 060/ 418-3-333

GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM DAJE SAOP[TEWE ZA JAVNOST OBAVE[TAVAMO DA je Zakon o legalizaciji objekata kojim se ure|uju uslovi, postupak i na~in legalizacije objekata stupio na snagu dana 01. 11. 2013. godine. Postupak legalizacije pokre}e se po zahtevu vlasnika bespravno izgra|enog objekta, odnosno wegovog dela u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona Postupci za legalizaciju zapo~eti do dana stupawa na snagu ovog Zakona po zahtevima koji su podneti do 11. 03. 2010. godine, a koji nisu okon~ani do dana stupawa na snagu ovog zakona okon~a}e se po odredbama ovog zakona. Zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 11. 03. 2010. godine, smatraju se zahtevima u smislu ovog zakona. Zahtevi za legalizaciju podneti van zakonom predvi|enih rokova nisu zahtevi u smislu ovog zakona pa su podnosioci du`ni da postupak legalizacije pokrenu podno{ewem zahteva do 29. 01. 2014. godine. Objekat koji je izgra|en do dana stupawa na snagu ovog zakona moè privremeno do pravosna`nog okon~awa postupka legalizacije biti prikqu~en na elektroenergetsku, gasnu i mreù elektronskih komunikacija ili mreù daqinskog grejawa, vodovod i kanalizaciju.

USLUGE USLUGE prevoza - Minivan prevoz do {est putnika ^a~ak - Beograd. Cena 5.000 dinara. Tel. 062/ 372-063 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9889 USLUGE prevoda, profesor engleskog jezika, samostalni stru~ni prevodilac, ~asovi engleskog. Tel. 062/ 205-373 USLUGE vo|ewe kwiga, najpovoqnije u gradu. Tel. 064/ 196-4-705 USLUGE ~uvawa dece. Tel. 064/ 231-0-336 USLUGE ~uvawa dece, starijih osoba, pomo} u ku}i. Tel. 065/ 55-011-97 USLUGE selidbe i prevoza. Selite se sa najboqima. www. selidbe-032.comp.rs. Tel. 064/ 173-5-093 USLUGE kombi prevoza svih vrsta robe, selidbe. Povoqno. Tel. 064/ 262-9-068 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE pobijawa pocinkovanih cevi, pumpa za vodu, 6/4 cola, 2 cola i 50 i 60 pre~nika. Tel. 064/ 373-0-156 USLUGE popravke - servisa za roletne, izrada i popravka

svih vrsta roletni. Tel. 064/ 361-1-752, 032/ 545-5-922 USLUGE nege starih lica, ~uvawa dece i pomo} u ku}i medicinska sestra. Tel. 065/ 668-8-319 od 13 do 17 h IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po èqi. Tel. 066/ 910-9-889 ÂSOVI srpskog jezika, priprema za polagawe maturskog ispita, priprema za upis na fakultet. Tel. 060/43543-60 ÂSOVI harmonije i priprema za prijemni ispit na muzi~koj akademiji. Tel. 060/ 030-8-967 ÂSOVI gitare za po~etnike i za ostale, profesor muzike i gitarista. Tel. 060/ 030-8-967 VR[IM selidbu sa kamionom na teriotoriji grada i oko-

line. Povoqno. Tel. 060/31350-60 ZAPOSLEWE AGENCIJI u osnivawu potrebne `enske osobe medicinske struke i negovateqice za rad. Po`eqno radno iskustvo. Zvati od 13 h do 18 h. Tel. 060/ 161-6-885 POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom, za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149 FRIZERSKOM SALONU potrebna radnica sa radnim iskustvom. Tel. 064/ 218-0-327 POTREBNA radnica za rad za brizgawe plastike. Tel. 063/640-573 POTREBAN radnik na ma{ini za motawe metalnih opruga sa iskustvom na istim poslovima. Tel. 063/ 604-555

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

Na osnovu ~lana 47. Odluke o pravima i uslugama u socijalnoj za{titi iz nadle`nosti grada ^a~ka (" Slu`beni list grada ^a~ka" broj 2/2013 i 22/3013),

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD GRADA Â^KA OBJAVQUJE JAVNI POZIV ZA PRIKUPQAWE PODATAKA ZA IZRADU I A@URIRAWE SOCIJALNE KARTE GRA\ANA GRADA Â^KA ZA 2014. GODINU I. Zahtev za izradu socijalne karte moè podneti svaki punoletni gra|anin grada â~ka, koji smatra da je u stawu socijalne potrebe. II. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu, koji se moè dobiti u Centru za socijalni rad â~ak, ul. Kneza Milo{a broj 1. III. Uz zahtev gra|anin obavezno prilaè: - fotokopiju svoje li~ne karte sa JMBG i ta~nom adresom stanovawa, kao i fotokopije li~nih karata punoletnih ~lanova porodi~nog doma}instva, - izjavu o ku}noj zajednici, - uverewe o imovnom stawu iz grada â~ka i iz mesta ro|ewa, - izvode iz mati~nih kwiga ro|enih za sve maloletne ~lanove porodi~nog doma}instva, sa upisanim JMBG, - potvrdu od Nacionalne slu`be zapo{qavawa za sebe i punoletne ~lanove doma}instva - ako su nezaposleni, - dokaz o primawima svakog pojedina~nog ~lana doma}instva ( plata, penzija, i druga primawa) u predhodna tri meseca u odnosu na mesec u kome se objavquje javni poziv, odnosno podnosi zahtev. IV. Gra|ani grada â~ka kojima je ve} sa~iwena socijalna karta, i ostvaruju neko od prava na subvenciju komunalnih usluga, ( grejawe, voda i upotreba kanalizacije i izno{ewe sme}a) du`ni su da dostave dokaze o svim promenama koje su nastale u odnosu na priloène dokaze iz ta~ke III. ovog poziva, uz obavezno dostavqawe dokaza o primawima za svakog pojedina~nog ~lana doma}instva u predhodna tri meseca u odnosu na mesec u kome se objavquje javni poziv. Ukoliko se ne dostave navedeni dokazi u roku koji je utvr|en ovim pozivom, uskrati}e se daqe ostvarivawe prava na subvencije komunalnih usluga. V. Obave{tavamo gra|ane, da na osnovu ~lana 4. Odluke o ostvarivawu prava u socijalnoj za{titi iz nadle`nosti grada â~ka, ne snose tro{kove izdavawa potrebnih dokumenata pred organima lokalne samouprave. Ukoliko je gra|aninu potrebna posebna pravna pomo} u pogledu prikupqawa potrebne dokumentacije, istu }e dobiti besplatno od slu`be pravne pomo}i grada â~ka (kancelarija broj 4. - prizemqe ) VI. Popuweni obrasci sa dokazima mogu se predati svakog radnog dana u vremenu od 8 do 14 ~asova u prostorijama Centra za socijalni rad u â~ku, ul. Kneza Milo{a broj 1. VII. Prijavqivawe gra|ana po~iwe da te~e od prvog narednog dana od dana objavqivawa ovog poziva u listu "â~anski glas", i traje do 28. 02. 2014. godine, a gra|ani grada â~ka koji ve} ostvaruju neko od prava na subvenciju komunalnih usluga, du`ni su da sve promene dokaza iz ta~ke IV. dostave, tako|e do 28. 02. 2014. godine. DIREKTOR Zoran Bel~evi}. dipl. pravnik

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

Ustanova za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju â&#x20AC;&#x17E;Zra~akâ&#x20AC;&#x153; ^a~ak Ul. Nu{i}eva 24 M.B 17833073 Tel: 032 331 944 Na osnovu ~lana 11. Zakona o socijalnoj za{titi,~lana 18. Zakona o javnim slu`bama,~lana 14. Odluke o osnivawu Ustanove, ~lana 21. Statuta Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju "Zra~ak" ^a~ak, Upravni odbor Ustanove raspisuje:

KONKURS ZA IZBOR I IMENOVAWE DIREKTORA USTANOVE ZA DNEVNI BORAVAK DECE, MLADIH I ODRASLIH SA SMETWAMA U RAZVOJU Naziv posla: DIREKTOR USTANOVE NA MANDATNI PERIOD OD 4 GODINE Uslovi koje kandidat za direktora mora da ispuwa-

diplomirani ekonomista ) - da ima najmawe 5 godina radnog iskustva na poslovima u struci

Dokazi koji se prilaù prilikom prijave na konkurs: - izvod iz mati~ne kwige ro|enih (original ili overena fotokopija ) - uverewe o dràvqanstvu - overena fotokopija diplome ili uverewa o ste~enoj stru~noj spremi - dokaz o radnom iskustvu (overena fotokopija radne kwiìce ili druga potvrda o radnom iskustvu u struci) - predlog programa rada Ustanove za mandatni period od 4 godine - radnu biografiju Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa. Prijava za konkurs sa dokazima podnosi se preporu~enom po{iqkom ili li~no u zatvorenoj koverti na adresu poslodavca u Nu{i}evoj 24 u â~ku.

SE]AWE NA NA[E DRAGE RODITEQE

va: Za direktora moè biti imenovano lice koje, pored op{tih uslova propisanih zakonom, ispuwava i slede}e uslove: - da je dràvqanin Republike Srbije - da ima visoko obrazovawe na studijama II stepena diplomskih akademskih studija (VSS - diplomirani socijalni radnik, diplomirani psiholog, diplomirani pedagog, diplomirani defektolog, diplomirani pravnik sa poloènim pravosudnim ispitom, lekar,

U nedequ, 26. januara navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{e drage

Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se uzeti u razmatrawe. Upravni odbor Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju "Zra~ak" ^a~ak }e u roku od 30 dana od dana zavr{etka konkursa izvr{iti izbor kandidata i predlog za imenovawe direktora dostaviti Osniva~u-Skup{tini grada ^a~ka. Predsednik Upravnog odbora

29. januara navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{e drage supruge, majke i bake

MILIVOJA STANIJU 25. 1. 1998 - 25. 1. 2014. 9. 8. 1999 - 9. 8. 2014. MILIVOJEVI] Se}awe na na{e roditeqe, uspomenu na wih, na pa`wu i dobrotu koju su nam posvetili i pru`ili dok su bili `ivi, ~uvaju i pamte wihova deca sa porodicama. HVALA VAM. Zahvalni sinovi MILO[ i PREDRAG

Dana 28. 1. 2014. godine, navr{ava se 40 dana od smrti

DRAGANA ANTONI]A S qubavqu, ponosom i po{tovawem, uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati supruga RAJKA, sin MIRKO i }erka MILENA 16859

SE]AWE 28. 1. 2012 - 28. 1. 2014. 2. 2. 1993 - 2. 2. 2014.

ANICE DRAGI]EVI]

MILEVE KAPLAREVI]

Suprug DRAGI], sinovi @IKO i SLAVI[A, }erka IVANKA i unu~ad

iz Kuki}a U sredu, 29. januara poseti}emo wen grob u Slatini i okititi cve}em. ^etiri godine nisi sa nama, ali si u na{im mislima. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI

16858

16857

iz Mr~ajevaca Vreme nikada ne}e izbrisati tvoj dragi lik i plemenito srce iz na{eg se}awa.

Dana 22. 1. 2014. godine navr{ilo se PET GODINA bez na{eg dragog supruga i oca

RADOJKA SAVOVI]A

U ponedeqak, 27. januara, navr{i}e se DESET GODINA od smrti moje majke

MILENE MIME BABI] (ro|ene Jovanovi}) doma}ice iz ^a~ka

Vreme prolazi, ali uspomene na tvoj vedri duh i dobrotu ne blede. TVOJA PORODICA

Tog dana poseti}emo Mimin grob, zapali}emo sve}e i polo`i}emo cve}e. K}erka BIQANA JEVTOVI] sa porodicom

16854

16853

MIROSLAV QUBOMIR MIRO QUPÊ MIHAILOVI] Te{ko je i bi}e jo{ teè, kada do|u praznici je najteè. U mislima i uspomenama uvek ali sa rezom na srcu ZAUVEK. Va{i: MARIJANA i IVAN sa porodicama i mamom U nedequ 19. 1. 2014. godine u 00:20 ~asova iznenadno je preminula

BIQANA JANKOVI] profesorka nema~kog jezika iz ^a~ka 1960 - 2014. Sahrana je obavqena 21. 1. 2014. na ~a~anskom grobqu. Voqenu sestru Biqu, s velikom qubavqu, velikim bolom i tugom, nosi}u u srcu do kraja `ivota. Brat ZORAN i snaja AN\ELKA

^ITUQE

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

28. januara 2014. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i tasta

Dana 29. 1. 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od kako je tiho i dostojanstveno, kao i uvek u `ivotu, oti{la na nebo sa an|elima na{a draga

STEVANA STEVA DRAGUTINOVI]A

SLA\ANA - SLA\A SAVI] Velika je sre}a i bogatstvo u ìvotu imati tebe kao bra~nog druga, majku i baku. Dana 29. 1. 2014. godine u 12.00 ~asova na â~anskom grobqu poseti}emo wenu ve~nu ku}u i poloìti cve}e.

[EST godina nije s nama na{ voqeni suprug, otac i deda

JELENKO R. LE[OVI] LE[O

Od kako te nema, samo mi znamo {ta i koliko smo izgubili. Se}awe na tvoju qubav i dobrotu je ve~na. Nema vi{e razgovora, bezgrani~ne qubavi, ~vrstog oslonca. Sa tobom smo sve mogli i umeli. Bio si pa`qiv suprug, bri`an otac, dobar tast i najvoqeniji dedica. Uspomene na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: supruga NADA, }erke VESNA i RU[KA, unuke JOVANA, JANA, SARA i NINA i zetovi VOJKAN i NE[O.

Dragi na{ Leki, obojio si na{e `ivote ponosom, po{tewem i sre}om. Takvog te pamtimo i pomiwemo. Na{a qubav i tuga nemaju kraja... Tvoji: MILICA, ZORICA, SNE@ANA, CECA, KA]A, TINA, VOJO, NE[O i MLADEN

16840

upl.

Dana 28. januara 2014. godine navr{ava se DESET GODINA, od smrti na{eg dragog oca i dede

STANI[E ZIMOWI]A (CANGERA)

25. 1. 2008 - 25. 1. 2014.

SE]AWE 28. 1. 2004. - 28. 1. 2014

STANI[A ZIMOWI] ~uvar „Autoprevoza”

Tvoji: MI]A, TAWA, SAWA, KONSTANTIN i RASTKO

Voqeni tata i deda, hvala ti za sve {to si u~inio za nas. Tvoj sin MIROSLAV i unuk IVAN

Tvoji najmiliji: supruga MILOSAVA, sin MIROSLAV, k}erka JELENA i unuk IVAN

16832

16836

16837

U petak 24. januara 2014. navr{ava se tu`na GODINA od smrti na{e

GODI[WI POMEN

SE]AWE

MILA [U[I] 28. 1. 2004 - 28. 1. 2014.

UGQE[A MUNI] UGI

GORDANE GOCE GRUJANAC iz Je`evice

Ostala je qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i. Unuka DU[ICA i praunuka AN\ELA

Bio si ~ovek velikog srca. Vole te tvoji najmiliji

16845

Dana 26. 1. 2014. godine navr{avaju se DVE GODINE od kada sa nama nije na{ dragi

Ne postoje re~i kojima se mogu iskazati bol i tuga za tobom. Sa ponosom }emo ~uvati uspomenu na tvoj dragi lik. Supruga SLOBODANKA - BOBA, sinovi VLADIMIR i ALEKSANDAR i snaha DRAGANA upl

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

29. januara 2014. navr{ava se DEVET GODINA od smrti

Dana 29. januara 2014. navr{ava se 40 dana na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Dana 25. 1. 2014. navr{i}e se [EST MESECI od smrti

GEORGINE GINE STANI]

Vreme ne umawuje na{ bol i tugu. S qubavqu i ponosom ~uvamo te od zaborava. TVOJI: DU[ANKA, ACO, BRACO, SERGEJ, STA[A i BEBA

Postoje uspomene koje ne tamne, slike koje ne blede, rane koje ne stare ve} vi{e peku. Tvoja }erka MILKA sa porodicom

16841

16784

iz Kuki}a

28. 1. 2014. navr{ilo se 29 godina od kako izgubi `ivot u saobra}ajnoj nesre}i u Tu~kovu

25. 1. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od kada nije sa nama na{

DOBROSAV MASLA]EVI] BOBAN

RA[O MILO[EVI]

iz Atenice ro|en 20. 9. 1960. Jedini sine godine prolaze, ali tvojoj majci ostaje dok je `iva onaj kobni 28. januar kad mi odnese sve {to sam imala. Ostaje da te ~uvam u srcu dok sam `iva. Tvoja majka BRANKA

iz Prislonice Te{ko se mirimo da nisi sa nama i uvek }emo se rado se}ati tvojih re~i. Tvoji: supruga MARA, sin ZORAN, snaha MARINA i unuk PAVLE 16838

Dana 25. 1. 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg

29. 7. 2013 - 29. 1. 2014.

NEDEQKA PAVLOVI]A Dragi sine Duka, pro|e 9 godina punih bola i tuge. Kada ne mogu da te vidim onda da te pozdravim. Hvala za sve {to si u~inio za nas, ti i tvoj tata. Ne}emo te nikada zaboraviti, tvoja porodica i majka. @eqo moja. Majka VIDOSAVA PAVLOVI]

16846

GRUJI^I] MILOMIRU GRUJU

DRAGOQUB VUJOVI] VUJAC

Oti{la si zauvek, u ve~nost, a ostala u na{im srcima da te ~uvamo od zaborava. Hvala za sve. Po~ivaj u miru. Suprug MI[O, sin ACO, snaja MARIJA i unuka NATALIJA

MILAN VU^I]EVI] Hvala ti za sve. @ive}e{ u mom srcu po{tovan, voqen i nikad zaboravqen. Tvoja }erka MILICA i unuka SNE@ANA 16851

MILO[A MATIJEVI]A iz ^a~ka Zauvek }emo ~uvati u srcu wegov topao lik i pomiwati wegovo ime sa ponosom. VERA, ANDRIJA, MARIJA, VLADIMIR i DEJAN

^ITUQE

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

SE]AWE NA NA[E DRAGE I VOQENE RODITEQE MAJKE

U petak 17. 1. 2014. na ~a~anskom grobqu sahrawen je

OCA

MILAN RU@I] dipl. ekonomista u penziji iz ^a~ka

MILI]EVI] DOBRINKE zvane "Bine" 28. 1. 2011 - 28. 1. 2014.

Posle kra}e bolesti preminuo je u sredu 15. 1. 2014. u 79 godini `ivota. Porodica se zahvaquje rodbini, prijateqima i poznanicima na izrazima sau~e{}a i dostojanstvenom ispra}aju ~ime su jo{ jednom potvrdili veli~inu wegovog lika i dela.

MILI]EVI] ARSENIJA zvanog "Mornar" 12. 8. 1995 - 28. 1. 2014.

Supruga MILENA, sin DEJAN, }erka ANA, brat RA[A, sinovica MIRJANA, unuci ANDREJ i IGOR, unuka STA[A, snahe DUBRAVKA i NADA i zet ALEKSANDAR

Kako koji dan, mesec i godina prolazi nama je sve teè i teè bez Vas. Mi ne moèmo da verujemo da niste sa nama, Vi ste uvek sa nama, pored nas, i uvek }ete biti sa nama, uvek }emo Vas voleti, nikada Vas ne}emo zaboraviti i sa ponosom se}ati. Va{a deca, sin DRAGAN i k}erka JASNA Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a

29. januara 2014. godine , dve su godine od smrti na{eg dragog

SE]AWE 2009 - 2014.

DRAGANA @IVKOVI]A

JURKO BOKAREV

NADA MILOVANOVI] ro|ena Katani} 1951 - 2014. iznenada preminula u Beogradu 18. 1. 2014. godine. Sahrana je obavqena na ~a~anskom grobqu 21. januara.

iz ^a~ka

Pet dugih godina je pro{lo od kako te nema, ali u se}awima zauvek si ostao sa nama. TVOJI: supruga MARIJA (MIMICA), }erka TAWA, sin SA[A i unuci MARIJA, NATA[A, BOJAN i STEFAN.

I danas, boli isto kao i onog dana, kada si zauvek oti{ao od nas. Nedostaje{ nam svakog trenutka! U srcu te nose i od zaborava ~uvaju tvoji: supruga MILENA, }erka DANIELA, unuka JOVANA, unuk LAZAR i zet DRAGAN

16783

16829

24. 1. 2014. navr{ava se DVE GODINE o smrti na{e mame i bake

SE]AWE

LEPOSAVA [U[WAR

LEPE [U[WAR

2012 - 2014.

4. 1. 1937 - 24. 1. 2012. S' qubavqu

]erka JOVANA, brat MILO[ i snaha SNE@ANA

DAJANA i MARKO

S' qubavqu i po{tovawem porodica MAN^I]

16850

16828

16842

24. januara 2014. je PET GODINA od prerane smrti na{e drage

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je Na{ suprug, otac, deda i brat

MILIVOJE CVIJOVI]

Dr JASMINE JACE OSTOJI]

1929 - 2014 iz ^a~ka

Mnogo `eqa neostvarenih, mnogo snova nedosawanih, mnogo radosti nedo~ekanih. Se}awe ne bledi, bol ostaje. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. ^uvamo te u na{im mislima i srcima zauvek. Vole te tvoji: sestra SVETLANA, otac VOJKO, majka JELENKA, k}erka KATARINA i suprug RATKO 16830

Dana 21. 7. 2014. godine navr{ava se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog oca

Dana 24. 1. 2014. godine navr{ava se JEDANAEST GODINA od smrti na{e drage majke

Preminuo 13. januara 2014. godine u 85. godini. Sahrana je obavqena 15. januara 2014. godine u 14.00 ~asova na ~a~anskom grobqu. Bio si Na{ oslonac, Na{a snaga da se kad je najte`e ide napred, a za ovih 12 dana vidimo koliko Nam nedostaje{. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~na slava i hvala. O`alo{}eni: supruga DANICA, }erka QIQANA, unuci ACO i DRAGAN, sestre SARA i MIQKA i ostala mnogobrojna rodbina.

U ~etvrtak , 30. januara 2014. navr{ava se GODINA od smrti na{eg nezaboravnog supruga, svekra i dede

Pro|e godina !!! 27. januara navr{ava se godina dana kako se preselila u rajske dvore - jer Bog uzima najboqe

ZAGORKA ZAGA URDAREVI] 27. 1. 2013 - 27. 1. 2014.

Bol nije u re~ima i suzama, nego u du{i i na{im srcima u kojima }e{ ve~no `iveti, MAJKO. U srcu tuga, na grobu ti{ina, a u domu velika praznina. Zahvalna deca QIQANA i \OR\E 16833

TU@NO SE]AWE 2001 - 2014.

LOCO

MILOMIRA MARKOVI]A iz Qubi}a

SRE]KA SLAVKE POWAVI] iz Mr{inaca Ostavili ste trag koji se ne bri{e, se}awe koje ne bledi, dobrotu koja se pamti. Po~ivajte u miru, i neka vas an|eli ~uvaju. Va{e }erke: ZLATA, MIRA, PERKA i STANIJA sa porodicama

SLOBODAN M. LAZOVI] Pomen na{em nezaboravnom MILOMIRU dava}emo u subotu, 25. januara 2014. godine u 13.30 ~asova na ~a~anskom grobqu. Se}amo ga se uvek, sa zahvalno{}u i po{tovawem: MILOJKA, IVANA, MILAN, MATIJA i ANA...

Mnogo lepih trenutaka u na{im `ivotima smo proveli bez tebe, ali si ti uvek sa nama u na{im mislima.

16834

16839

Tvoji: SUN^ICA, BIQANA, JASNA, SARA, DUWA, MILICA, VI[WA, BRANISLAV, @ARKO

^ITUQE

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE

Dana 30. 1. 2014. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage i voqene

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM PRIJATEQU

NADE MILO[EVI] 1962 - 2013. 25. januara u 12 ~asova na gradskom grobqu u ^a~ku obavi}emo {estomese~ni pomen. Istina je te{ka, a tuga beskrajna da bismo rekli koliko nam nedostaje{. Koristimo priliku da se zahvalimo rodbini, prijateqima, kom{ijama i kolektivu Telekom-a na neizmernoj podr{ci i sau~estvovawu u na{em bolu.

QUBU DAMJANOVI]U od preduze}a "Hanan" Beograd

TVOJI NAJMILIJI 16852

NA[I DRAGI I PLEMENITI RODITEQI

DU[ANKA JOVI^I]

NENAD JOVI^I]

23. 8. 1928 - 27. 12. 2013.

30. 11. 1922 - 19. 1. 2014.

Proveli su 67 godina zajedni~kog `ivota. Zajedno su brinuli o nama, odgajali nas i stvorili qude od nas. Zajedno, u razmaku od dvadesetak dana zauvek su nas napustili. Ponosni {to smo ih takve imali i beskrajno tu`ni {to smo ih izgubili, zauvek }emo ih nositi u na{im srcima. ]erka MIRJANA i sin MILAN sa porodicama 16846

16848

PETAK 24. JANUAR 2014. GODINE