25.januar 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 25. JANUAR 2013. GODINE

BROJ 3

CENA 30 DIN.

„^A^ANSKI GLAS” PITA NARODNE POSLANIKE I ODBORNIKE

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

KO RU[I VLADU I „RASPISUJE” NOVE IZBORE?

strane 4. i 5.

DRAGOSLAV NE[OVANOVI]

BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

SE]AWA NEKADA[WEG KINO-OPERATERA strana 13.

strane 9. i 37.

POPRAVNI ZA NESAVESNE VO@WA U VOZA^E EKSTREMNIM USLOVIMA

Ratko i Radi{a Teofilovi}

Na granici ili ispod minimuma egzistencijalnih potreba

OVACIJE U RODNOM GRADU strana 21.

KAKO PRE@IVQAVATE?

strana 7.

Olga Mitrovi} o su{ewu {qive

U ovo doba godine pove}an broj krivi~nih dela razbojni{tva

ZIMA ODGOVARA RAZBOJNICIMA strana 8.

IZVOZNA [ANSA SRBIJE

strana 19.

BOGOJAVQEWE

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

ME\U REKORDNIH 76 PLIVA^A I JEDNA DEVOJKA

MARIJA PETKOVI] NOSILAC BOGOJAVQENSKOG KRSTA edina dama pored, do sada rekordnog broja od 76 takmi~ara prijavqenih za plivawe za âsni krst, â~anka Marija Petkovi} je u subotu, nakon osve{tavawa reke i pu{tawa belog goluba kao simbola Svetog Duha, zahvaquju}i xentlmenstvu hrabrih momaka, prva doplivala do zale|enog krsta spu{tenog u Zapadnu Moravu, dok su momci slo`no pevali srpsku himnu “Boè pravde”. Kroz osmeh i suze devojka je rekla: ”Ja ne mogu da govorim… Ja nisam do{la ovde da pobedim, ali mi je drago za gest koji su u~inili za mene! Hvala vam svima!” Zajedno sa Marijom ~ast da poqube i podignu zale|eni krst protkan crvenim ruàma, imali su svi mladi}i, koji su doplivali do ciqa. Ve} devetu godinu u â~ku se neguje obnovqena tradicija osve{tavawa i plivawa za âsni krst u reci, a tim povodom u crkvi Svetog Vaznesewa odràna je u jutarwim satima Sveta liturgija, kojoj su prisustvovali svi pliva~i, a potom su se predvo|eni sve{tenstvom, gradona~elnikom i ~elnicima Grada u litiji, uputili ka Gradskoj plaì, gde je odràno takmi~ewe. Krstono{a u litiji bio je Nemawa Trnavac, petostru-

{ezdesetogodi{wi biv{i fudbaler Mirko Filipovi} Gento, koji je poru~io da je tu kako bi pokazao da nema ni{ta bez mladih.

ki pobednik u plivawu za zale|eni krst. Pokroviteqi ove lepe tradicionalne manifestacije su Grad ^a~ak i Crkva Svetog Vaznesewa, a organiza-

tori Sportski centar “Mladost”, Narodni muzej i Dom kulture. Takmi~arima je pre po~etka trke sre}u po`eleo gradona~elnik Vojislav Ili}, a pratili su

ih truba~i Dru{tva srpskih doma}ina iz Ko{tuni}a, mali{ani Pred{kolske ustanove “Radost” i ~a~anski sredwo{kolci. Me|u pliva~ima je bio i

HRISTOS SE JAVI! Bogojavqewe je jedan od petnaest najve}ih hri{}anskih praznika. Na ovaj dan 33. godine nove ere, Isus Hristos, koji je do tada ìveo kao drvodeqa, pozvao je Jovana Prete~u da ga krsti u reci Jordan. Po kr{tewu, koje je obavqeno trostrukim porawawem u vodu, otvorilo se nebo, iz koga se za~uo glas Boga Oca, koji je objavio da je Isus wegov Sin, i tada je na wega u vidu goluba sleteo Sveti Duh. Prema biblijskim izvorima, svojim kr{tewem Isus je ozna~io po~etak svoje propovedi i misije. Od tada se na ovaj dan hri{}ani pozdravqaju re~ima: “Hristos se javi!” - “Vaistinu se javi!” U na{em narodu Bogojavqewe se svetkovalo veoma ìvopisno, a nazivano je jo{ i Vodice ili Vodokr{}e. Ve}ina obreda podstaknuta je èqom za zdravqem. Rasprostraweno je verovawe da se u pono} uo~i Bogojavqewa otvaraju nebesa i da se tad izre~ena èqa moè ispuniti. Bogojavqewem se zavr{avaju i Boì}ne svetkovine, kao i takozvani nekr{teni dani. BOGOJAVQENSKA AKADEMIJA “Lepe su nam no}i moj prao~e, iza kojih zoru do~ekamo...” odlomak je iz prigodne besede kojom su kroz program Bogojavqenske akademije u subotu uve~e u velikoj sali Doma kulture publiku vodili @ivka Dmitrovi} i Aleksandar Pajovi}, podsetiv{i da se pre 70 godina u na{em gradu Bogojavqewe obeleàvalo na Gradskom

trgu igrom i pesmom. U prisustvu ~elnih qudi gradske uprave, gradona~elnik Vojislav Ili} ~estitao je svim pliva~ima na hrabrosti i ~vrstoj veri i tom prilikom darovao drveni krst Mariji Petkovi} i titulu ovogodi{weg “Nosioca Bogojavqenskog krsta”, dok je diplome, kwige i molitvenike, dobilo svih 76 pliva~a, koji su se zajedno pojavili na sceni, ispra}eni burnim aplauzima publike. Marija Petkovi} nije krila suze, sre}u i zahvalnost {to su joj momci ove godine prepustili ovu titulu. U umetni~kom programu, koji je osmislila Sneàna A{anin, izvo|ene su duhovne i srpske narodne pesme, a nastupili su hor ~a~anske Gimnazije predvo|en profesorkom Mirjanom Janevskom, solistkiwa Jadranka Jagli~i}, profesor muzi~ke kulture u Muzi~koj {koli u Kraqevu, KUD “Abra{evi}”, u~enici Muzi~ke {kole Mina Cvetkovi}, Nastasija Meselxija i Danica Marinkovi}, plesni par Helena Petrovi} i Bo{ko Graovac iz Plesnog kluba “ûkarica” iz Beograda. PODR[KA Sve gradske slu`be pomogle su da plivawe na Bogojavqewe u reci protekne u najboqem redu. Podr{ku organizatorima su i ove godine pruìli: Zdravstveni centar â~ak, MUP â~ak, Studentski centar, Dom u~enika, Kompanija “Sloboda”, Free-mix, dr Vladan Vojinovi}, Kowi~ki klub “Ekvus”, Kowi~ki klub “Griva”, Pred{kolska ustanova “Radost”, sredwo{kolci, a me|u medijskim sponzorima bio je i “â~anski glas”. Z. L. S. Fotografije: Nikola Kujunxi} i Z.L.S.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E DALO SAGLASNOST NA PROGRAM POSLOVAWA JKP „VODOVOD“ I NA ODLUKU O CENAMA VODE I UPOTREBE KANALIZACIJE

RASTERE]EWE PRIVREDE, A OPTERE]EWE GRA\ANA

Zbog neekonomskih cena usluga, JKP „Vodovod” je za proteklih skoro dve decenije samo u 2002. godini poslovalo bez gubitaka, tako da je ukupan „minus” na kraju pro{le godine iznosio oko 546 miliona dinara, od ~ega je na teret kapitala i revalorizacionih rezervi pokriveno 126, odnosno nepokriveni gubitak iznosi 420 miliona dinara. Ukoliko bi bila nastavqena dosada{wa politika utvr|ivawa cena, imovina preduze}a }e biti obezvre|ena, konstatovano je je na posledwoj sednici Gradskog ve}a kome je, kako je re~eno, pripala nezahvalna i nepopularna uloga da daje saglasnost na kalkulativne cene i samim tim na zna~ajno poskupqewe usluga, ili u protivnom da predla`e da buxet „pokriva” gubitke javnih preduze}a.

rezentuju}i ovogodi{wi program poslovawa direktor Zoran Pantovi} je potencirao novine u planu, odnosno procenu rizika poslovawa, koji proisti~u iz smawene prodaje vode privredi, slabije naplate potraìvawa, novih zakonskih propisa o na~inu i rokovima izmirewa obaveza, pogor{awa likvidnosti korisnika vode i zastarelosti voznog parka. Najve}i potro{a~ u kategoriji privrede je kompanija “Sloboda” koja je povla~ila 40 odsto vode. U posledwem kvartalu pro{le godine, me|utim, ona je preuzimala za 34 odsto mawe vode od uobi~ajenih koli~ina, a nasuprot tome, nije bilo privrednih subjekata koji bi nadomestili tu razliku, objasnio je Pantovi}, naglasiv{i da je predloèno pove}awe cena za 5,5 odsto za privredu i 39,13 odsto za doma}instava jedan od osnovnih preduslova da predloèni plan poslovawa bude realizovan, da JP posluje bez gubitaka i dotacija i da blagovremeno izvr{ava obaveze prema JP “Rzav”, koje su dostigle iznos od 160 miliona dinara. Naglasio je jo{ da preduze}e odràva 700 kilometara vodovodne i 300 km kanalizacione mreè, da opsluùje 34.000 potro{a~a, gazduje sa 40 rezervoara i 20 bunara i da ~itav posao koji obuhvata 65 “zaduèwa” obavqa 175 radnika, odnosno mawe od osam na hiqadu vodomera, {to je ispod granice koju su do-

ZA 1.000 LITARA 16 I PO DINARA VI[E Ukoliko i odbornici SG daju saglasnost na odluku o novim cenama vode i upotrebe kanalizacije, korisnici u oblasti privrede }e ove usluge, umesto 90,19, pla}ati 95,08 dinara po kubiku. Po va`e}oj ceni, doma}instva, za kubik vode, ra~unaju}i i PDV, izdvajaju 42,25 dinara, a nakon najavqene korekcije, za 1.000 litara }e pla}ati 16,5 dinara vi{e, odnosno 58,78 dinara, izra~unao je direktor Pantovi}. Da bi jo{ slikovitije prikazao koliko }e novo poskupqewe “otawiti” porodi~ne buxete, podsetio je da je prose~na potro{wa po ~lanu doma}instva u stambenim zgradama pet kubika, koji }e sa 211 poskupeti na 294 dinara.

stigli ostali vodovodi u Srbiji. Zbog pokrivawa dugogodi{wih gubitaka, vrednost imovine ovog JP je umawena ve} za oko 43 odsto, {to predstavqa signal da bi trebalo preduzeti odgovaraju}e mere, upozorio je Miladin Ristanovi}. Me|u prvima je odobrewe ekonomske cene,

a sa druge strane dogovor sa JP “Rzav” da ono ne mewa svoju cenu od 9,97 dinara po kubiku, rekao je on i apelovao da se onima koji ne mogu da pla}aju, odobre subvencije, i da se aùrira naplata od du`nika. Predloèno poskupqewe od skoro 40 odsto je nepopularno i predstavqa}e veliki udar na ionako istawene ku}ne buxete, ocenili su Nemawa Trnavac i Milijan Mini}, koji je insistirao i na iznalaèwu unutra{wih rezervi u JP, smawewu gubitaka na mreì i divqih prikqu~aka. Preduze}e je u 2010. pove}alo cene za 41 odsto i uprkos tome iskazalo gubitak od pet miliona dinara, podsetio

SVAKOJ BEBI PO 10.000 DINARA Da bi stimulisao natalitet, Grad }e prvi put ove godine izdvojiti zna~ajna sredstva iz buxeta za pomo} porodicama, koje }e za svako novoro|eno dete dobiti po 10.000 dinara. Imaju}i u vidu podatak iz mati~nih kwiga ro|enih koje je ~lanovima GV predo~ila Nada Vuksanovi}, na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove, da je lane ro|eno 970 dece, u gradskoj kasi je za ove namene planirano 10 miliona dinara. Na insistirawe Bratislava Jugovi}a, zakqu~eno je da Pravilnik o finansijskoj podr{ci porodicama za novoro|enu decu u 2013. godini bude dopuwen, odnosno wime predvi|ena ve}a pomo} za tre}e, ~etvrto i svako naredno dete i ovaj akt donet na dana{woj sednici Gradskog ve}a.

je Zvonko Mitrovi} i izrazio sumwu da }e ono pozitivno poslovati i posle najnovije korekcije cena. Te{ko stawe u ”Vodovodu” koje se odslikava i u ovogodi{wem programu poslovawa, potvrda je konstatacije da su lokalna JP suo~ena sa velikim problemima, rekao je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Konkretno, “Vodovod” te{ko odràva likvidnost, JP “Rzav” kao najve}i kreditor moè prestati da mu reprogramira dugove, banke da odobravaju kredite, {to }e ubrzo ugroziti wegov kredibilitet, upozorio je Lukovi} i insistirao na iznalaèwu efikasnijih modela naplate potraìvawa od korisnika, koji duguju oko 280 miliona dinara i ozbiqnoj analizi kalkulacije cena koje dostavqa JP “Rzav”. Tokom rasprave o programau poslovawa, “provejavale” su i diskusije o zahtevu za poskupqewe vode i upotrebe kanalizacije za 5,5 odsto za privredu i 39,13 za doma}instva, zbog ~ega je on, po{to ga je “slikovito” i u brojkama prikazao direktor Pantovi}, usvojen ve}inom glasova. M. N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs

POLITIKA POKRET DVERI SRPSKE POKRE]E JO[ JEDNU INICIJATIVU U SG

ÂÂK NETOLERANTAN NA GMO a prvom skup{tinskom zasedawu, zakazanom za 30. januar, odbornici Pokreta Dveri srpske pokrenu}e inicijativu da lokalni parlament usvoji deklaraciju na osnovu koje }e â~ak, kao prvi grad u Srbiji, biti progla{en za Grad netolerantan na GMO (genetski modifikovani organizmi), najavio je u utorak na KZN {ef odborni~ke grupe ove organizacije Bo{ko Obradovi}. Ona }e biti podneta i u skup{tinama op{tina Ivawica, Gorwi Milanovac i Lu~ani, da bi Moravi~ki okrug postao prvi region u Srbiji bez prisustva GMO, a potom i u svih 10 op{tina u kojima Dveri imaju svoje odbornike. Nije re~ o politi~koj, ve} inicijativi ~iji je ciq za{tita zdravqa stanovni{tva, doma}e poqoprivrede i ìvotne sredine, rekao je on, napomenuv{i da }e Dveri zahtevati da i Republi~ka Skup{tina po hitnom postupku izglasa deklaraciju o Srbiji kao netolerantnoj dràvi za GMO, {to su ve} u~inili brojni regioni i dràve u EU. Vladaju}i reìm razmi{qa o promeni aktuelnog zakona, donetog 2009. godine, koji zabrawuje uvoz, distribuciju i prodaju semena, biqaka i hrane sa genetski modifikovanim organizmima, pod ucenama Svetske trgovinske organizacije i brojnih ameri~kih kompanija, dominantnih monopilista u ovoj oblasti, upozorio je Obradovi}: “Zbog toga Dveri mesecima vode kampawu da GMO u Srbiji ne}e pro}i i traè poo{travawe postoje}eg zakona, koji se ne po{tuje, o ~emu svedo~e podaci da je u Vojvodini i Ma~vi hiqade hektara zasejano sojom i kukuruzom sa GMO i da niko ne odgovara zbog nelegalne sadwe i trgovine. Ciq ove kampawe je da Srbija postane zemqa bez GMO, {to bi je na mapi Evrope i sveta izdvojilo

marketing 032/342-276

kao atraktivno poqoprivredno podru~je, oslobo|eno genetski modifikovanih organizama. To bi mogao da bude motiv i za nove investicije i na{e proizvode bi sigurno u~inilo konkurentnijim i atraktivinijim na svetskom trì{tu hrane.” Od trenutka kada su Dveri po~ele da kritikuju rezoluciju o Kosovu i Metohiju i Platformu koju je predloìo predsednik Tomislav Nikoli}, ovaj Pokret je suo~en sa najve}om medijskom cenzurom u svojoj ~etrnaestogodi{woj istoriji, rekao je Obradovi}, oceniv{i da vladaju}i reìm ima interes da mediji ne prenose kriti~ke stavove, ne samo o politici prema KIM, ve} i drugim temama koje su na margini medijske pa`we, me|u kojima je i zahtev Dveri da kompletna Vlada podnese ostavku, zbog “novog dogovora koji je premijer Da~i} postigao sa Ha{imom Ta~ijem o uvo|ewu carina i definitivnom priznawu grani~nog prelaza sa KIM”, podsetio je Obradovi}, oceniv{i da je to presudan razlog za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. Dveri su iznele i druge kritike na ra~un rada Republi~ke vlade, zbog najave prodaje “Telekoma” i poqoprivrednog zemqi{ta strancima, da bi doma}i tajkuni i strane kompanije zavladale srpskom privredom, ukidawe carina na robu iz EU, uvo|ewe bo{wa~kog - nepostoje}eg jezika u {kole Ra{kog okruga... Sve to govori da nova Vlada nastavqa putem kojim je i{ao Boris Tadi}, ocenio je Obradovi}, uveren da je glas opozicije sve ti{i i da we skoro i nema u republi~kom parlamentu. Na toj strani politi~ke scene ostali su samo Dveri, DSS i SRS, koji bi zajedni~ki i ujediweni u patriotski blok mogli da zaustave proces definitivne predaje KIM, veruje Obradovi}. M.N.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

„^A^ANSKI GLAS”

KO RU[I VLADU I „RASPISUJE” NOVE IZBORE?

ontradiktorne izjave vode}ih srpskih funkcionera o stawu, goru}im problemima u zemqi i najva`nijim dr`avnim pitawima, izazivaju posledwih dana konfuziju u javnosti, veliku medijsku pa`wu i tuma~ewa politi~kih analiti~ara i ekonomskih stru~waka. Sa druge strane to u~vr{}uje i opoziciju u uverewu da su aktuelnoj vladi, samo ne{to vi{e od pola godine od konstituisawa, dani izbrojani i da pukotine i o~igledna neslagawa me|u vode}im strankama vladaju}e koalicije mogu “popuniti” i re{iti jedino vanredni parlamentarni izbori. Jedni se pozivaju na slogu i jedinstvo, tvrde}i da se koalicioni partneri “ne grle i ne qube”, ali da korektno sara|uju, te da nema opasnosti da }e pasti Vlada, ~iji kraj, uz podr{ku brojnih medija, priziva i opozicija. Nove izbore jedino mogu “raspisati” nesupeh u borbi protiv korupcije i kriminala, zastoj u sprovo|ewu reformi i modernizacije Srbije, smatraju drugi koalicioni partneri, spremni da ponovo iza|u na crtu, uvereni da }e ih narod nagraditi za sve {to su do sada uradili. O ovim temama i dilemama za “^a~anski glas” govore ~a~anski narodni poslanici i odbornici u lokalnoj Skup{tini.

Velimir Stanojevi} (narodni poslanik NS)

dubokom uverewu, u ovom trenutku potpuno nepotrebni, tim pre {to u dr`avi postoji politi~ka stabilnost i sve wene institucije, a prvenstveno parlament i Vlada, dobro funkcioni{u”. Dr Aleksandar Radojevi} (narodni poslanik SNS)

Iako je zatekla te{ko stawe u dràvi i dràvnoj kasi, aktuelna republi~ka Vlada je dosta uradila za proteklih nekoliko meseci, ocena je narodnog poslanika Nove Srbije Velimira Stanojevi}a: - Akcenat je pre svega stavqen na borbu protiv korupcije i kriminala, i sude}i po onome {to je do sada u ovoj oblasti ura|eno, nadam se da }e Vlada istrajati u nastojawima da u Srbiji bude iskorewena korupcija. Osim toga, va`ne poteze je povukla i u oblasti ekonomije i bez obzira na te{ku ekonomsku i socijalnu situaciju u zemqi, smatram da i na tom poqu pravi dobre korake, ali da joj treba dati vremena. Novi izbori bi samo {tetili gra|anima Srbije, a najave o wihovom eventualnom raspisivawu su posledica èqe pojedinih opozicionih stranaka koje takve pri~e lansiraju uz podr{ku nekih medija, kaè Stanojevi}: “Vi{e mediji najavquju izbore, nego pojedini akteri koji u~estvuju u radu Vlade Srbije. Aktuelni politi~ari u republi~koj Vladi uglavnom govore o poslu i aktivnostima u svojim resorima, a ne o izborima koji su, po mom

Iako su stranke koje participiraju u republi~koj vlasti uglavnom zadovoqne svojim rejtingom, neke se zala`u za nove izbore, a druge ne, jer smatraju da ekipa koja je sastavqena na republi~kom nivou, trenutno dobro sara|uje. Me|u partijama u ve}inskoj koaliciji je dobra saradwa i sa pozicije Srpske napredne stranke, ka`e wen poslanik dr Aleksandar Radojevi}, je ~ak dobro i to {to drugi odra|uju neke “te{ke” stvari na politi~koj sceni Srbije. Doktor Radojevi} ne spori ~iwenicu da u radu Vlade ima problema, ali i da oni nisu do te mere eskalirali, da bi mogli dovesti u pitawe wen opstanak i raspisivawe novih izbora: - Ima problema najvi{e u progonu lopova, jer u svakom lopovluku ima qudi obojenih raznim bojama i to ~esto crvenom. “@ute” elimini{emo

POLITIKA

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

PITA NARODNE POSLANIKE I ODBORNIKE bez sentimentalnosti, a zbog koalicione saradwe, prema ostalima moramo imati i odre|enu dozu sentimentalnosti. Bez obzira na to, ne}e biti po{te|enih ni privilegovanih, ali se mora ra{~i{}avati “jedno po jedno”, utvrditi redosled poteza i oformiti stabilne institucije za taj posao. U sprovo|ewu reformi i borbi protiv korupcije i kriminala idemo lagano i balansirano, jer nije lako prisiliti neke koalicione partnere da mnoge svoje qude pohapse. Novi izbori mogu biti raspisani za tri meseca, za pola, ili tri godine. To je potpuno nepredvidivo, ka`e Radojevi}, jer zavisi “od trenutka” i procene da li }e od wih biti koristi za dr`avu, narod, stranke. Miroslav Marki}evi} (narodni poslanik NS)

}e i kako da radi, a neki rezultati su ve} vidqivi posle {est meseci - kaè Marki}evi} i isti~e da kao biv{i opozicioni, a sada{wi odbornik ve}inske koalicije u republi~kom parlamentu, najvi{e insistira na borbi protiv korupcije i stabilizovawu dràvnog buxeta. Politi~ki ìvot u Srbiji je “nepredvidqiv” i niko ne moè da garantuje i predvidi {ta }e se desiti za dan - dva, ili mesec dana, ali “mislim da su u ovom trenutku gra|anima Srbije izbori apsolutno nepotrebni. Iskustvo nam govori da, kada se organizuju izbori, prakti~no nekoliko meseci, naàlost, prestaje i ekonomski ìvot u zemqi. I pregovori sa EU, hvala bogu, dobro napreduju i datum po~etka pregovora je na vidiku, zbog ~ega bi, ukoliko bi ove godine bili raspisani vanredni parlamentarni izbori, i stranke iz vladaju}e koalicije i opozicija pokazale samo veliku politi~ku nezrelost. Novi izbori ni{ta dobro Srbiji ne bi doneli”, zakqu~io je poslanik NS Miroslav Marki}evi}. Miroslav Petkovi} (narodni poslanik DSS)

mo`e “zatisnuti”, smatra Miroslasv Petkovi}, poslanik DSS: - Ako pogledamo samo izjave koje su u prethodna dva meseca davali predsednik, potpredsednik Vlade i pojedini ministri, vidimo da me|u wima postoje ozbiqna razmimoila`ewa. Pojedini ministri, na primer, ho}e da kopaju kanal do Soluna, {to Grci i Makedonci ne dozvoqavaju, ministarka Milanovi} ho}e da podigne cenu gasa i struje, a direktor “Srbija gasa” zastupa drugu politiku. Postoji mnogo protivure~nosti i, da zlo bude ve}e, svakog dana ih je sve vi{e, tako da to jedino mogu da re{e vanredni izbori - smatra Petkovi}. On je uveren da }e nakon nedobijawa datuma za po~etak pregovora, svakako biti raspisani novi izbori, a najkasnije do jeseni. Oni su neminovni i zbog “kosovske politike”, koja, podse}a potpredsednik i poslanik DSS- a, najboqe pokazuje kolika je razlika me|u pojedinim ~lanovima vladaju}e koalicije, “od onih koje KIM uop{te ne interesuje, do drugih koji, poput Ivice Da~i}a i SPS, betoniraju granice na Jariwu i Brwaku”.

partije Srbije Sneàna Bo{kovi} Bogosavqevi}: - Tu odlu~nost ispoqila je i u iznalaèwu na~ina da zemqa iza|e iz finansijske krize i da budu stvoreni uslovi za ekonomski oporavak i postepen rast ìvotnog standarada stanovni{ta. Verujem da }e Vlada sa istom odlu~no{}u i odgovorno{}u nastaviti da radi i ubudu}e, na dobrobit svih gra|ana Srbije. Ube|ena sam da }e na kraju svog mandata mo}i da se pohvali dobrim rezulatatima.

marketing 032/342-276

Bez obzira koliko se predstavnici stranaka u sastavu ve}inske koalicije pozivaju na jedinstvo, slogu i zajedni~ku politiku, posledwe krajwe kontradiktorne izjave predsednika Republike i republi~kog premijera, jasno potvr|uju da Srbija nema dr`avni vrh i da su se u vladaju}oj koaliciji pojavile takve pukotine koje niko i ni~im ne

Vlada Republike Srbije je u dosada{wem radu pokazala visok stepen profesionalnosti, odgovornosti i jedinstva u o~uvawu nacioanlnih interesa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, smatra poslanica Socijalisti~ke

Dragan Biseni} ({ef odborni~ke LDP)

ideji, jer znaju da su u nepovoqnijem polo`aju, i da }e, u zavisnosti od toga kako }e se on mewati u narednom periodu, mewati i wihov odnos prema eventualno novim parlamentarnim izborima. Dragan Andri} ({ef odborni~ke grupe DS)

grupe

Bo{ko Obradovi} ({ef odborni~ke grupe Dveri srpske)

Sne`ana Bo{kovi} Bogosavqevi} (narodni poslanik SPS)

Posao opozicije je da razmi{qa o novim izborima, proziva Republi~ku vladu zbog odre|nih poteza i daje izjave da postoji navodno nekakva nesloga u vladi. Pojedine opozicione stranke na taj na~in, ustvari, nastoje da prikriju unutarpartijske sukobe i probleme, {to, ipak, nije dobro za sveukupan politi~ki `ivot zemqe. Ko prati zasedawa parlamenta, jasno mo`e da vidi da u wemu prakti~no nema opozicije, wenog jasnog delovawa i konzistentnog kritikovawa Vlade. Svaka Vlada je podlo`na kritici i treba kritikovati neke wene poteze koji nisu dobri. - Po mom uverewu, aktuelna Vlada je veoma ~vrsta, ima konzistentan plan {ta

daje “Telekoma”, astronomsko kreditno zadu`ivawe zemqe... Zbog toga je pravo vreme da Vlada Srbije i vladaju}a koalicija provere svoje poverewe kod gra|ana, koje su prevarili raznim predizbornim obe}awima, pokazav{i da u svemu slede politiku Borisa Tadi}a.

Posle novog dogovora Vlade Republike Srbije sa Ha{imom Ta~ijem i Ketrin E{ton u Brisleu o naplati carina na administrativnim prelazima na severu Kosova, od kojih su, sasvim je jasno, napravqene granice, Pokret Dveri srpske traì da kompletna Vlada podnese ostavku i svoju novu “kosovsku politiku” kandiduje na vanrednim parlamentarnim izborima, i objasni gra|anima za{to je priznala takozvanu nezavisnu dràvu Kosovo, kaè Bo{ko Obradovi}, {ef odborni~ke grupe Dveri srpske u SG: - Rodoqubiva javnost {irom Srbije, regiona i rasejawa ogor~ena je zbog najnovijih de{avawa u Republi~koj skup{tini i katastrofalnih poteza Vlade, kakvi su prodaja poqoprivrednog zemqi{ta strancima, ukidawe carina na robu iz EU, najava pro-

U vladaju}oj koaliciji je na delu odmeravawe snaga i zauzimawe {to boqeg starta pred budu}e izbore, kaè Dragan Biseni}, {ef odborni~ke grupe LDP. Definitivno je sigurno da aktuelna Vlada ne}e do~ekati kraj punog mandata, a da li }e izbori biti na kraju ove, po~etkom slede}e, ili na isteku druge godine mandata, niko ne moè re}i. Ali, sasvim je izvesno da }e biti raspisani pre zavr{etka mandata aktuelne vlasti, predvi|a Biseni}: - Na taj na~in bi se naplatili benefiti koje odre|ene politi~ke partije smatraju da imaju, a u prvom redu Srpska napredna stranka. [to vreme vi{e bude prolazilo i u slu~aju da ne budu ispuwena wena obe}awa, posebno u oblasti borbe protiv korupcije, SNS }e gubiti na svom rejtingu, {to weni ~elnici znaju. Pretpostavqam da }e glavni generator ideje o raspisivawu novih izbora u {to kra}em roku, upravo biti Srpska napredna stranka. Biseni} kaè da se i SPS i URS protive toj

Aktuelna Vlada radi prili~no lo{e i jedino {to je dobro su napori koje prvi wen potpredsednik Aleksandra Vu~i} ulaè u borbi protiv korupcije, ocena je Dragana Andri}a, {efa odborni~ke grupe DS u SG: - Za pohvalu je delimi~no i borba koju za poboq{awe ìvotnog standarda gra|ana i re{avawe brojnih socijalnih problema, posebno penzionera, vodi PUPS. Postoje realni izgledi da ova Vlada padne u 2013. godini i da budu raspisani vanredni parlamentanri izbori, koji najvi{e odgovaraju Srpskoj naprednoj stranci, jer joj je rejting porastao, upravo zahvaquju}i Vu~i}evim potezima u borbi protiv korupcije. Opozicija }e nastojati da se {to boqe pripremi za nove izbore, koji, konkretno Demokratskoj stranci ne bi odgovarali, ukoliko bi ubrzo bili raspisani, jer se ona jo{ nije u poptunosti konsolidovala posle pro{logodi{wih. Verujemo da }emo u narednom periodu u tome uspeti i pripremiti se dobro za vanredne parlamentarne izbore, koji }e, smatramo, biti odràni u 2013. godini. M. Ne{i}

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

GRAD

PRED[KOLSKA USTANOVA OBELE@ILA 84. GODI[WICU

Od 23. do 25. januara Pred{kolska ustanova „Radost“ organizuje manifestaciju „ûvajmo prirodu, diìmo glas, pa }e i ona ~uvati nas“ rodnevnom manifestacijom, sa raznovrsnim sadràjima, ~a~anski vrti}i {irem gra|anstvu predstavqaju rezultate svog rada iz oblasti za{tite ìvotne sredine. U sredu, 23. januara, u gorwem holu Doma kulture, otvorena je izlo`ba “ûvajmo prirodu”, na kojoj posetioci mogu da vide radove koje su deca, uz pomo} vaspita~a i roditeqa izradila od raznovrsnih materijala koji bi, ina~e, zavr{io na otpadu. - Ovo nisu umetni~ka dela, ovo su remek dela kazala je, otvaraju}i izlo`bu, Marica Ne{ovi}, direktorka Pred{kolske ustanove. - U wih su utkani trud, qubav, vreme i velika energija, koja iz wih, prosto, zra~i. Obja{wavaju}i zbog ~ega se godi{wica ustanove obeleàva manifestacijom “ûvajmo prirodu, diìmo glas, pa }e i ona ~uvati nas”, direktorka je istakla da su zaposleni u pred{kolskom obrazovawu

U ZNAKU EKOLOGIJE

svesni koliko je zna~ajna blagovremena edukacija o potrebi ~uvawa prirode i sopstvenog zdravqa. - Ekologija je veoma va`an segment u na{em radu. Uvereni smo da }e deca, kroz igru, dosta nau~iti o neophodnosti selekcije i recikla`i otpada, ~uvawu voda, parkova i samo jedne na{e planete, da }e ono {to nau~e u vrti}u zauvek ostati u wihovom se}awu i predstavqati dobar temeq za saznawa koja }e sticati

tokom daqeg {kolovawa i `ivota. Veoma je va`no {to su u izradi izlo`enih radova u~estvovali i roditeqi, jer to potvr|uje koliko je porodica va`na za pravilan razvoj i vaspitawe mali{ana - naglasila je direktorka ustanove koja je nastala pre 84 godine, a danas u svom sastavu ima 19 vrti}a na gradskom i seoskom podru~ju, u kojima je u celodnevnom boravku sme{teno 3.330, a pred{kolski pro-

gram poha|a 360 dece. Posetioci su iste ve~eri prisustvovali centralnoj priredbi, a u velikoj dvorani Doma kulture nastupili su polaznici vrti}a “Mali kapetan”, “Neven”, “Bo{ko Buha”, “Radost 1” i “Majski cvet”, dok su vaspita~i iz “Malog kapetana” izveli predstavu “@ivotiwe u {umi”. Za decu iz vrti}a u ~etvrtak je prikazana predstava “Ekolo{ki re~nik”,

koju je, prema tekstu “Dobro drvo” autorke Gordane Brun, pripremila vaspita~ica Qiqana ]ur~i}, a izvode je vaspita~i iz vrti}a “Sunce”. Zavr{ni dan manifestacije posve}en je usavr{avawu zaposlenih u pred{kolskom obrazovawu. U saradwi sa Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, Pred{kolska ustanova organizuje stru~ni skup vaspita~a i stru~nih saradnika Moravi~kog okruga. Tema

konferencije je “Unapre|ivawe vaspitno obrazovnog rada u oblasti za{tite `ivotne sredine”. O zadacima i ishodu ekolo{kog obrazovawa govori}e profesor dr Milenko Kunda~ina, a najavqeno je i u~e{}e mr Gordane Brun, pedagoga Suzane Simeunovi}, vaspita~a koji u vrti}ima sprovode ekolo{ke programe i prosvetnih savetnika. Konferencija se odr`ava u Domu kulture, a po~iwe danas u 12 ~asova. E. V.

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOG AKCIONOG PLANA ZAPO[QAVAWA ZA 2013. GODINU

ZA NOVA RADNA MESTA 59 MILIONA DINARA S

provo|ewe tri, od pet mera aktivne politike zapo{qavawa (subvencije za samozapo{qavawe, subvencije poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima i javni radovi), za koje je u gradskom buxetu predvi|eno 30 miliona dinara, trebalo bi da doprinese otvarawu novih radnih mesta i zapo{qavawu nekoliko desetina, od 10.589 nezaposlenih lica na evidenciji Trì{ta rada. Ukoliko Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike prihvati lokalni Akcioni plan zapo{qavawa u 2013. godini, koga je na dvadesetoj sednici pro{log ~etvrtka utvrdilo Gradsko ve}e, i Republika bi za podsticaj zapo{qavawa u â~ku trebalo da obezbedi 29 miliona dinara, rekao je na pro{lonedeqnom zasedawu izvestilac, predsednik Lokalnog saveta za zapo{qavawe Sa{a Obradovi}. Po{to je detaqno obrazloìo plan, naglasio je da su sredstva u ukupnom iznosu od 10 miliona dinara za subvencionisawe samozapo{qavawa namewena gra|anima koji nameravaju da registruju novu delatnost, odnosno osnuju

radwu, zadrugu ili privredno dru{tvo. Za ovaj vid pomo}i, za koji }e ovda{wa filijala NSZ raspisati javni poziv, iz buxeta }e u jednokratnom iznosu biti ispla}eno 200 hiqada dinara po korisniku. Istovetna suma predvi|ena je i za stimulisawe poslodavaca da otvore nova radna mesta i zaposle do pet lica sa evidencije

Tr`i{ta rada i za svako dobiju po 200 hiqada dinara, objasnio je Obradovi}, naglasiv{i da su ovogodi{wim Akcionim planom predvi|ene i dve novine: poslodavac koji zaposli invalidno lice dobi}e subvencije od pola miliona dinara po osobi, odnosno po 300 hiqada dinara u slu~aju da otvori novo radno mesto za samo-

hranog roditeqa. Kao i prethodnih, ove godine }e biti organizovani javni radovi, koje }e, na osnovu javnog konkursa NSZ, realizovati izabrani izvo|a~i. Ovi radovi, koji mogu trajati najvi{e {est meseci i to u oblastima socijalnih, kulturnih, humanitarnih, zdravstvenih delantosti, odràvawu i obnavqawu infrastrukture i za{titi ìvotne sredine, tako|e }e biti finansirani iz buxeta sa 10 miliona dinara. ^lanovi Gradske vlade su dali saglasnost na ovogodi{we programe rada Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, koja }e, kako je istakla direktorka Danica Ota{evi}, ovogodi{we programe i manifestacije “podrediti” obeleàvawu dva velika jubileja 165 godina od osnivawa ustanove i organizacija 50. “Disovog prole}a”. Sude}i po programu kori{}ewa sredstava za unapre|ewe bezbednosti saobra}aja, u ovoj godini se o~ekuje da od nov~anih kazni za saobra}ajne prekr{aje bude ubrano 18 milio-

na dinara, odnosno da se, ra~unaju}i i preneta sredstva iz 2012, ubrana tako|e od kazni, za ove namene utro{i ukupno 35 miliona dinara. Od te sume, kako je referisao Zoran Todosijevi}, na~elnik GU za finansije, 11 miliona dinara bi}e izdvojeno za popravku saobra}ajne infrastrukture, a 24 za ostale pozicije, me|u kojima su “najte`e” nabavka video nadzora (12.000.000 dinara) i izgradwa saobra}ajnih poligona u pred{kolskim ustanovama (pet miliona dinara). Na osnovu re{ewa o raspodeli sredstava za subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama JKP “^a~ak” }e sa istoimene buxetske aproprijacije biti preneto 4,5 miliiona dinara, odlu~ilo je Gradsko ve}e. Re~ je o parama ovog JP, do kojih je ono, kao pravni naslednik Stambenog preduze}a, do{lo prodajom nepokretnosti u Sin|eli}evoj ulici, ~iji je vlasnik Republika, a korisnik ovo JP. Ta sredstva }e, kako je rekao direktor Petar Domanovi}, odmah biti upla}ena “Srbija gasu” za isporu~eni energent. M. N.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

GRAD

NA GRANICI, ILI ISPOD MINIMUMA EGZISTENCIJALNIH POTREBA

VRATILI SMO SE 10 GODINA UNAZAD Poznato je da je u Srbiji siroma{tvo kulminiralo u posledwe dve decenije, rat, me|unarodne sankcije, izolacija, tranzicija... Svedoci smo da je ono deo svakodnevnog okruèwa u kojem hiqade siroma{nih porodica “vodi borbu za goli ìvot”, poku{avaju}i da izbegne glad. O siroma{tvu u â~ku i ovom problemu uop{te, razgovarali smo sa Goranom Javorcem, sociologom iz Centra za socijalni rad.

iroma{tvo podrazumeva da qudi ne mogu da zadovoqe neke od osnovnih ìvotnih potreba. Posmatrano statisti~ki, po broju siroma{nih stanovnika vratili smo se 10 godina unazad, na period iz 2002. Siroma{tvo je posebno izraèno u posledwe tri godine, kada se broj korisnika nov~ane socijalne pomo}i (nekada materijalno obezbe|ewe), jako pove}ava iz godine u godinu. Statistika kaè da je broj korisnika za period od tri godine dupliran. Prema izve{tajima za na{u lokalnu sredinu, ra~unaju}i period od 2009/2010, broj korisnika socijalne pomo}i }e do kraja ove godine biti duplo ve}i, napomiwe Goran Javorac, sociolog iz Centra za socijalni rad. U Srbiji sve vi{e gra|ana ìvi od tu|e pomo}i, jer nemaju nikakvih zvani~nih prihoda. Prema podacima nadle`nih institucija, bez plate ìvi oko 180.000 radnika, vi{e od 700.000 je nezaposlenih i

320.000 starih. Tranzicija je najvi{e osiroma{ila one koji bi jo{ mogli da zara|uju, starije od 55 godina. Srbija je pro{le godine, 17. oktobar, Svetski dan borbe protiv siroma{tva, do~ekala uz 86.000 korisnika nov~ane socijalne pomo}i i oko 100.000 qudi koji `ive ispod granice siroma{tva. Samo u oktobru je na nov~ane socijalne pomo}i potro{eno 949,9 miliona dinara, a u 2013. je planirano 29,7 milijardi. Pored socijalne pomo}i i de~jeg dodatka, Ministartsvo rada obezbe|uje sredstva za 72 narodne kuhiwe, koje imaju oko 32.000 korisnika. U ~a~anskoj Narodnoj kuhiwi pri Crvenom krstu hrani se 633 korisnika. U SELIMA TE@E Podaci Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike pokazuju da je glavni uzrok siroma{tva nezaposlenost, i da je broj siroma{nih ve}i u selima nego u gradovima. Najugro`eniju grupu me|u

STRUJA I GAS ZA SIROMA[NE Na{ sagovornik podse}a da je Ministarstvo energetike objavilo izmeweni predlog uredbe, po kojoj koli~ine besplatne struje i gasa za socijalno ugroène gra|ane zavise od broja ~lanova doma}instva. Prema predlogu uredbe, ra~uni za struju socijalno ugroènih doma}instava bi}e umaweni za vrednost od 120 do 250 kilovat-sati svakog meseca, u zavisnosti od broja ~lanova, obja{wava Goran Javorac. Uslov za sticawe statusa energetski za{ti}enog kupca za doma}instva sa jednim ~lanom je ukupan mese~ni prihod od 12.900 dinara, sa dva i tri ~lana prihod od 18.786 dinara, sa ~etiri i pet ~lanova 24.672 dinara, a za doma}instva sa {est i vi{e ~lanova prihod od 30.558 dinara. Novac za pomo} ugroènima obezbe|uje se u dràvnom buxetu i prenosi snabdeva~ima strujom i gasom. Jo{ nije odre|eno koji }e organ lokalne samouprave sprovoditi uredbu (izdavati re{ewe).

siroma{nima u Srbiji ~ine stara~ka, sama~ka ili dvo~lana doma}instva koja ìve na selu. - Te{ko je re}i da li ima nekih vidqivih razlika izme|u siroma{tva koje je karakteristi~no na nivou grada ili ruralnih sredina. Ali, bitno je naglasiti da pomo} po svim parametrima teè stiè u seosko podru~je, odnosno do siroma{nih, bolesnih i starih na selu, nego u gradu. Veliki broj seoskog stanovni{tva ne zna svoja prava, a ~esto ne moè ni da ih ostvari. Na primer, neka prava se mogu ostvariti uglavnom u gradskim sredinama, kao {to su subvencije komunalnih usluga. Za seosko stanovni{tvo je karakteristi~no i to {to ~esto nije na izvoru informacija i obratno, gradsko stanovni{tvo se moè uvek i li~no obratiti nadle`noj instituciji. Ono {to stru~ni radnici Centra za socijalni rad redovno ~ine su takozvane terenske posete po prijavi

mesnih zajednica, nevladinih organizacija, udruèwa, novinara, kom{ija i gra|ana - kaè Goran Javorac. POSKUPQEWA, A BEZ PLATE... Sociolog podse}a da smo gotovo svakog meseca svedoci poskupqewa, da su plate zamrznute, da veliki broj qudi ostaje bez posla i da ne mogu da zadovoqe ni osnovnu potro{a~ku korpu. Upravo zbog toga odre|eni broj gra|ana ne pla}a dospele prinadle`nosti, dok drugi redovno ispla}uju da`bine, ali se zbog toga nalaze u kategoriji siroma{tva i ne mogu da zadovoqe osnovne ìvotne potrebe, isti~e na{ sagovornik. - Veliki broj siroma{nih qudi nazivamo “nevidqivim”. To su lica koja su zvani~no u radnom odnosu, a ne primaju li~ne dohotke. Oni se nalaze ispod linije siroma{tva, jer upravo zbog toga {to su zvani~no zaposleni, ne mo-

NOVÂNU SOCIJALNU POMO] KORISTILO 486 PORODICA - Mnogi na{i sugra|ani ostvaruju pravo na socijalnu pomo}. Pro{le godine, zakqu~no sa 31. decembrom, 486 porodica je koristilo nov~anu socijalnu pomo}. U 2010. godini, broj porodica korisnika ove pomo}i bio je izme|u 280 i 300. Ako se ovakav trend nastavi, do kraja godine }emo imati 550-600 porodica korisnika socijalne pomo}i na nivou grada. Pro{le godine je bilo 1.133 korisnika jednokratnih nov~anih pomo}i, a 469 siroma{nih je dobilo ogrev posredstvom Centra za socijalni rad. Predlog odluke o pravima i uslugama u socijalnoj za{titi iz nadle`nosti Grada â~ka, koji je usvojilo Gradsko ve}e, u skladu je sa novim Zakonom o socijalnoj za{titi, koji teì{te socijalnih davawa pomera na lokalne samouprave. Novo pravo u ovoj oblasti je isplata nov~ane pomo}i nezaposlenim porodiqama u visini od 20 odsto prose~ne republi~ke plate i to za period od 12 meseci - napomiwe sociolog Goran Javorac.

gu ostvariti prava iz oblasti socijalne za{tite. Evidentno je i da je smawen broj stanovnika, sve vi{e

ANKETA KAKO PRE@IVQAVATE? Anica Despotovi}, ekonomista: - I suprug i ja smo zaposleni, a jedva sastavqamo kraj s krajem. Ra~uni samo stiù, a }erki studentu nikada dovoqno para. Marija Petrovi}, penzioner: - Prvo platimo ra~une i kupimo najneophodnije lekove, a za hranu {ta ostane. Va`no je da imamo hleb i jogurt. Milo{ Timotijevi}, penzioner: - Pomaèmo i deci, rade ali para nikad dosta. Odri~emo se svega, ~esto i lekova. Pe|a Stankovi}, penzioner: - Kako preìvqavamo? Zaduì{, pa vrati{, kao i cela Srbija.

je starog stanovni{tva, a sve mawe radno sposobnog. Sa porastom tro{kova ìvota, penzioneri sa najniìm primawima dolaze na ivicu siroma{atva. Mnogi penzioneri imaju nezaposlenu decu, pa oni izdràvaju i mla|e ~lanove porodice. Bi}emo svedoci poskupqewa elektri~ne energije, gasa, grejawa, hrane, a penzije i plate ne}e pratiti rast cena. Zato se od dràve o~ekuje da pove}a transfer sredstava ka lokalnim samoupravama, da bi one mogle da iznesu teret tih negativnih trendova. Dràva poku{ava da sistemskim merama, sa za{ti}enim energetskim kupcem, sa za{ti}enim potro{a~em komunalnih usluga, spre~i pove}awe broja siroma{nih i da gra|anima sa najniìm primawima putem subvencija olak{a da prevazi|u krizu. Tako|e, jako je bitno stvoriti privredni ambijent koji }e omogu}iti nova radna mesta i zapo{qavawe, kako bi doprineli smawewu siroma{tva - zakqu~uje Goran Javorac. N. R.

U Â^KU NEZAPOSLENO 10.747 LICA Na evidenciji NSZ Filijale â~ak, koja pokriva podru~je Moravi~kog okruga, 31. decembra 2012. godine bilo je prijavqeno 20.806 lica (11.128 èna). Od toga je na podru~ju Grada â~ka bilo prijavqeno 10.747 lica (5.987 èna). Na podru~ju â~ka najve}i broj prijavqenih je starosti od 25 do 29 godina (14%), zatim od 50 do 54 godine (13%), od 35 do 39 godina (12,2%), potom od 30 do 34 godine (12%). Najve}i broj prijavqenih osoba ima ~etvrti stepen stru~ne spreme (31,5%), tre}i stepen (30%), prvi i drugi stepen (23%), a zatim sedmi-jedan stepen stru~ne spreme (8,5%). Na evidenciji NSZ Filijale â~ak je sa 31. decembra 2011. godine bilo prijavqeno 19.703 lica (10.506 èna). Od tog broja na podru~ju Grada â~ka je bilo prijavqeno 9.945 osoba (5.614 èna).

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

DRU[TVO

U OVO DOBA GODINE POVE]AN BROJ KRIVI^NIH DELA RAZBOJNI[TVA

ZIMA ODGOVARA RAZBOJNICIMA â~anska kriminalisti~ka policija je ovih dana rasvetlila 13 krivi~nih dela razbojni{tva na podru~ju â~ka, Poège i Gorweg Milanovca. U ovo doba godine uvek je pove}an broj imovinskih krivi~nih dela, a o wihovom rasvetqavawu i savetima za vlasnike radwi i prodavce, koji su naj~e{}e “na udaru” razbojnika za “â~anski glas” je govorio {ef odseka za suzbijawe op{teg kriminaliteta PU â~ak Aco Ja}imovi} toku zimskog perioda, kada je mrak ve} oko 16 ~asova, kada ve}ina qudi na ulici nosi {alove, kape, razbojnicima je mnogo lak{e da “rade svoj posao”, komentari{e Ja}imovi}. â~anska kriminalisti~ka policija rasvetlila je 13 krivi~nih dela razbojni{tva i saslu{ala osam lica, me|u kojima su trojica maloletnici. Oni su u proteklih mesec dana ulazili u prodavnice, i uz pretwu pi{toqem ili noèm, od radnika oduzimali novac od dnevnog pazara. Ovi razbojnici nisu koristili prave pi{toqe, ve} plasti~ne, ali prodava~i-

cama koje su napadnute, to nije moglo smawiti strah, jer se razlika i ne vidi, komentari{e Ja}imovi}. Privedena grupa od osam qudi pqa~kala je iskqu~ivo prodavnice i to tri na teritoriji Poège, dve na podru~ju Gorweg Milanovca i osam na teritoriji â~ka, od toga jednu u Prislonici, jednu u Gorwoj Gorevnici i jednu u Prijevoru. Oni nisu zadràni u pritvoru. - Tri lica su maloletna, svi ostali su mla|a punoletna lica. Niko od wih nije povratnik u izvr{ewu krivi~nih dela. U prisustvu svojih branioca svi su u potpunosti prizna-

Aco Ja}imovi}, {ef odseka za suzbijawe op{teg kriminaliteta PU ^a~ak

li dela, izjave im se u potpunosti sla`u. Predali su predmete sa kojima su izvr{ili krivi~na dela. Me|u wima su dva plasti~na pi{toqa i no`, koje su nosili u izvr{ewe. Predali su vozilo, kao i ode}u sa kojima su i{li u izvr{ewe krivi~nih dela. Samim tim ne postoji nijedan zakonski osnov da oni budu zadr`ani. Slu~aj je jo{ uvek kod nas u predkrivi~nom postupku, ali }e uskoro biti pro-

DO 31. JANUARA TRAJE PRIJAVQIVAWE NA KONKURS KLUBA ERSTE BANKE „SUPERSTE“

NAGRADE ZA 17 MLADIH TALENATA onkurs koji {esti put za aktivne, kreativne i talentovane mlade qude organizuje Erste Banka u okviru kluba “SUPERSTE”, i uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta, otvoren je do 31. januara. Za jednu od nagrada iz fonda vrednog milion i po dinara i specijalno priznawe “Qubi{a Raji}” mogu konkurisati mladi qudi, starosti od 16 do 27 godina, koji su ostvarili izuzetne rezulatte u oblasti prirodnih i tehni~kih nauka, umetnosti i dru{tvenih i humanisti~kih nauka. Ove godine Klub “SUPERSTE” }e prvi put dodeliti i specijalno priznawe za dru{tveni aktivizam “Qubi{a Raji}”, ustanovqeno u ~ast ~oveka koji je bio primer dru{tvenog aktivizma u Srbiji. Raji} je kao profesor skandinavistike na Filolo{kom fakultetu bio i dugogodi{wi ~lan `irija i prijateq ovog projekta Banke. Na osnovu odluke `irija i glasova javnosti Erste Banka }e ove godine od 30 najboqih kan-

didata izabrati i nagraditi 17. Mladi talenti koji pobede na ovom konkursu dobijaju {ansu za nove pobede, ka`e Ivana Jawi}, pro{logodi{wa pobednica u kategoriji dru{tvenih i humanisti~kih nauka, koja je i za{titno lice ovogodi{weg takmi~ewa i poziva vr{wake da se prijave na konkurs “i poka`u da su super”. Zainteresovani kandidati imaju jo{ vremena da se prijave na konkurs Kluba “SUPERSTE”, ili za glavnu nagradu u jednoj od akademskih oblasti, ili za specijalno priznawe za dru{tveni aktivizam, popuwavawem formulara na inter-

net portalu www.superste.net. @iri }e odabrati po jednog pobednika iz oblasti prirodnih i dru{tvenih nauka, a najuspe{nijim u~esnicima iz kategorije umetnosti dodeliti dve nagrade. Ovih ~etvoro pobednika bi}e nagra|eno sa po 200.000 dinara, koji }e im biti upla}eni na omladinskoj kartici Erste Banke, dok }e osoba koja je ostvarila najzapa`enije rezultate u oblasti dru{tvenog aktivizma dobiti nagradu od 100.000 dinara. O dobitnciima preostalih 12 nagrada, kojima sleduje po 50.000 dinara, odlu~i}e javnost, glasawem putem sms i portala www.superste.net. M. N.

sle|en vi{em javnom tu`icu u ^a~ku - rekao je Ja}imovi}.

NAPAD PRED KRAJ RADNOG VREMENA Ja}imovi} je naglasio da kriminalisti~ka policija u â~ku nije zabeleìla razbojni{tva u ku}ama i nada se da }e tako biti i ubudu}e. Na meti napada~a su, prema wegovim re~ima naj~e{}e prodavnice me{ovite robe, ponekad kladionice i kockarnice. Pqa~ka{i se obi~no odlu~uju za objekte koji nemaju video nadzor ili obezbe|ewe, kao i one u kojima rade ène. Ja}imovi} napomiwe da se ovakva razbojni{tva naj~e{}e de{avaju petnaestak minuta pred kraj radnog vremena, kada se u prodavnici nalazi najvi{e novca. Iako se ne mogu predvideti potezi razbojnika, vlasnici radwi trebalo bi da pove}aju wihov nivo bezbednosti. - U kontaktu sa strankama, najvi{e insistiramo da vlasnici obezbede svoje objekte video nadzorom. Ima dosta objekata u kojima su kamere, a samim tim i snimci potpuno neupotrebqivi. Vr{ioci se maskiraju, snimak bude lo{ i na taj na~in je nama posao izuzetno oteàn. Tako|e, bilo bi

poèqno da vlasnici {to vi{e osvetle svoje radwe, kao i prostor ispred wih - kaè Ja}imovi}. Tako|e, on nagla{ava, da prodava~ice u kontaktu sa razbojnicima ne treba da im se suprotstavqaju, radi svoje bezbednosti. - Kao po pravilu, oni koje napadnu razbojnici, prvo obaveste gazdu {ta se desilo, zatim prijateqe ili rodbinu, a tek onda policiju. Od samog razbojni{tva do poziva pro|e i do petnaest minuta. To nam mnogo oteèva hvatawe po~inilaca. Neophodno je da, ~im razbojnici iza|u, ako ste u mogu}nosti, pogledate u kom su pravcu oti{li i istog momenta pozovete policiju i kratko, bez previ{e detaqa, kaète ta~nu adresu gde se razbojni{tvo dogodilo - savetuje Ja}imovi}.

RAZBOJNIK MO@E BITI BILO KO [ef odseka za suzbijawe op{eteg kriminaliteta kaè da se ne moè odrediti profil razbojnika, u smislu da li je siroma{an ili ne, da li je zavisnik ili nije, maloletno lice ili ne. To moè biti bilo ko. - Ne moè se re}i da je u ekspanziji broj narkomana ili maloletnih lica koja vr{e krivi~na dela razbojni{tva. U principu, to su punoletna lica, obi~no mu{karci. Ranije su razbojni{tvo ~inili vi{e zavisnici od opojnih droga, dok je sada mo`da izraènije da su to oni qudi koji su zavisni od kocke - kaè Ja}imovi}. S obzirom na to da je broj razbojni{tva pove}an u ovom periodu, pove}an je i broj patrola, kako uniformisanih policajaca, tako i pripadnika kriminalisti~ke policije, u periodu od 18 do 23 sata. “Rade oni, ali radimo i mi” kaè Ja}imovi}, pa je tako ~a~anska kriminalisti~ka policija od 14 razbojni{tva izvr{enih ve} na po~etku ove godine, rasvetlila devet. I. M.

SAOP[TEWE PU U@ICE

U SAOBRA]AJNOJ NESRE]I POGINULA JEDNA OSOBA te{koj saobra}ajnoj nezgodi, koja se dogodila 20. januara na {umskom putu u mestu Gorwa Dobriwa (Poèga), poginuo je D. B. (1975) iz â~ka. Do nezgode je do{lo kada je voza~ traktora, S. J. (1966) iz Poège, iz za sada neutvr|enog razloga izgubio kontrolu nad vozilom, kojim je poku{avao da izvu~e zaglavqeno kombi vozilo. Do{lo je do iznenadnog pokretawa traktora unazad na kome se nalazilo prikqu~no oru|e - vile, koje su probole u predelu grudnog ko{a nastradalog D. B. Povre|eno lice je kolima Hitne pomo}i preba~eno u Op{tu bolnicu u Uìcu, pri ~emu je podlegao povredama na putu do bolnice.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

GRAD

POPRAVNI ZA NESAVESNE VOZA^E

KAKO OSTAJU BEZ DOZVOLA

- Voza~i kojima je oduzet osnovni dokument za u~e{}e u saobra}aju mogu poha|ati seminare. - â~anima najbliì ~asovi u Uìcu

d 2009. godine, od kada je po~ela primena novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju, smawen je broj saobra}ajnih nezgoda i nesre}a, ali pojedini voza~i i daqe su skloni vo`wi u pijanom stawu, prekora~ewu brzine ili prolasku kroz crveno svetlo na semaforu. Ovo su i naj~e{}i razlozi zbog kojih brzo sakupe 18 i vi{e kaznenih poena i - zbogom dozvolo. A kaznene poene nije toliko te{ko brzo sakupiti. - Zavisno od izmerene koli~ine alkohola u krvi i prekr{aja uzrokovanih vo`wom u alkoholisanom stawu, voza~u sledi od {est do 18 bodova, ukoliko je izazvao nezgodu. Prolazak kroz crveno svetlo na semaforu donosi i do 14 poena. U ovom slu~aju bitno je vi{e elemenata, kakva je vrsta raskrsnice, postoje li pe{a~ki prelazi, da li je na wemu bilo pe{aka u trenutku prekr{aja i da li je izazvana nezgoda. Do 14 poena voza~ mo`e prikupiti i zbog prekora~ewa brzine. I to zavisi od vi{e elemenata, koliko je brzina prekora~ena, da li se to desilo u naseqenom mestu, da li je izazvana saobra}ajna nezgoda. Prekr{aji u~iweni u prisustvu dece donose znatno vi{e bodova i ve}e su kazne - podse}aju nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja.

Za tri godine primene novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju bez dozvole je ostalo vi{e od dve hiqade voza~a u Srbiji. Na prvi pogled izgleda da to nije mnogo, ali re~ je naravno, samo o onima koji su uhva}eni na delu. Neverovatno je i da je do sada samo mawi broj voza~a koji su ostali bez dozvole poha|alo seminare Agencije za bezbednost saobra}aja. Oni }e uskoro ponovo biti organizovani u Uìcu, Ni{u i Subotici. Ukoliko ima zainteresovanih â~ana, najbliè im je da se za popravni prijave u Uìcu. - U Uìcu seminar po~iwe 4. februara, ali se â~ani mogu javiti i na drugim lokacijama, ukoliko im one vi{e odgovaraju. Trebalo bi da nam dostave svu neophodnu dokumentaciju, najkasnije sedam dana pre po~etka seminara. Potom, tim Agencije za bezbednost saobra}aja proverava da li je prijavqeni kandidat ispunio Zakonom predvi|ene uslove da bi mogao da poha|a seminar, odnosno ponovo stekne pravo na voza~ku dozvolu. Posle provere, obave{tavamo kandidate da li je wihova prijava usvojena i tada se dogovoramo koja lokacija im najvi{e odgovara za poha|awe seminara - navode u Agenciji za bezbednost saobra}aja. Nije dobra vest za one koji poha|aju seminare da ~asove ne mogu platiti u ratama. Uz prijavu za seminar potrebno je dostaviti dokaz o uplati 25 hiqada dinara, a polagawe ispita, nakon odslu{anog seminara, stari-novi voza~ pla}a posebno. Ukoliko ga poloì, dobija dozvolu natrag.

Zavr{ni ispit ko{ta 15 hiqada dinara. Dosada{wa iskustva pokazuju i da su kandidati, a malo ih je, koji su poha|ali seminar za povratak dozvole postajali savesniji u saobra}aju. U svakom slu~aju, mogli su da pro|u bez dodatnih komplikacija i da u{tede bespotrebne tro{kove. U Agenciji za bezbednost saobra}aja podse}aju i da su drakonske kazne za osobe koje budu uhva}ene u saobra}aju, a oduzeta im je dozvola. Za fizi~ka lica one su ve}e od 100 hiqada

dinara, a zavisno od prekr{aja zatvorske kazne mogu biti i do deset meseci. MAWE NEZGODA Kako tvrde nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja, broj saobra}ajnih nezgoda u 2012. mawi je za pet hiqada, odnosno 12 odsto nego 2011. Mawe je i smrtno nastradalih za 68, odnosno 9,3 odsto. - Mo`emo re}i da je bezbednost saobra}aja u prethodnoj godini bila ve}a, ali svakako ne i zadovoqavaju}a. Da bismo se pohvalili odgovornijim vo-

za~ima od primene novog Zakona potrebno je da pro|e jo{ vremena i da taj proces bude neprekidan. Podse}amo i da je prose~an broj poginulih po godinama u posledwoj deceniji bio 933, a od primene novog Zakona 683. Ovo su podaci za Srbiju i na godi{wem nivou. Kada je re~ o ^a~ku, u 2012. je evidentirano 43 odsto mawe smrtno nastradalih i 13, 5 odsto mawe saobra}ajnih nezgoda sa smrtnim ishodima. Dakle, situacija je boqa - navode u Agenciji za bezbednost u saobra}aju.

STRO@IJA PRAVILA O nekim novim jo{ stro`ijim pravilima je rano govoriti, ali su u javnosti izneti razni predlozi. Novoformirana Radna grupa Agencije za bezbednost saobra}aja bavi se tim predlozima, wihovim definisawem i primeni. - Zakon bi trebalo po{tovati ne samo zbog kaznenih mera, ve} i da bismo sa~uvali svoje i `ivote drugih u~esnika u saobra{aju - ponavqaju u Agenciji za bezbednost u saobra}aju. Z. J.

U ^A^KU POSLUJE OKO 1.580 PRIVREDNIH DRU[TAVA I 4.337 PREDUZETNI^KIH RADWI d oko 5.900 privrednih dru{tava, registrovanih pro{le godine, samo tri odsto ~ine velika i sredwa preduze}a, dok 97 odsto spada u kategoriju malih, uglavnom privatnih firmi. U strukturi preduze}a najbrojnija su ona u oblasti trgovine (40,8 odsto), a potom preduze}a iz prera|iva~ke industrije (34,58 procenata), ili za 25 odsto vi{e nego dve godine ranije. Me|u prera|iva~kim kapacitetima najmasovniji su pogoni za izradu proizvoda od metala (5,24 odsto), preradu drveta i proizvodwu papira (4,87 odsto).

Slede “mini” fabrike prehrambenih proizvoda (4,5 odsto) i za proizvodwu ra~unarskih ma{ina, name{taja i za recikla`u (4,35 odsto). U doma}oj prera|iva~koj industriji najmawe su zastupqeni proizvodwa opeke, hemijskih i proizvoda od plastike, ma{ina i elektro aparata. U ovda{wim privrednim dru{tvima zaposleno je oko 13.420 radnika, dok u dru{tvenim delatnostima, odnosno zdravstvu, {kolstvu, gradskim upravama, dr`avnim organima radi ne{to vi{e od 5.000 gra|ana. Wihova prose~na neto plata u oktobru pro{le go-

MOGU LI MALA PREDUZE]A DA „DR@E” PRIVREDU dine iznosila je 36.307 dinara. Sude}i po analizi koju je sa~inio Lokalni savet za zapo{qavawe, polovina radno anga`ovanog stanovni{tva radi u prera|iva~kom kompleksu, dok 45 odsto zaposlenih ima obezbe|eno radno mesto u nekim od malih preduze}a, iako ona uglavnom zapo{qavaju mawe od 10 radnika. U pore|ewu sa industrijskom prizvodwom

ostvarenom u 2011, lane je zabele`en pad za 3,1 odsto i to najve}i (40 %) u oblasti trajnih i netrajniuh proizvoda {iroke potro{we. Najvi{e su pro{le godine prihodovale trgovinske firme, metaloprerada i preduze}a koja su pru`ala usluge prevoza robe i putnika, a najve}u dobit ostvarila su privredna dru{tva u oblasti prerade, koja zapo{qavaju najve}i broj radnika. Bez

obzira na to, ~a~anski privrednici su u zavr{nom ra~unu iskazali “zbirni” gubitak u poslovawu od 3,5 miliona evra, uvezli su robe i usluga u vrednosti od 122,5, a od izvoza zaradili skoro duplo mawe - 64,9 miliona dolara. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom iznosila je 53 odsto i ostvaren deficit od 57,5 miliona dolara. ^a~anska preduze}a su

najvi{e izvozila u biv{e jugoslovenske republike (45%), i to poqoprivredne i prehrambene, tekstilne, proizvode od gvo`|a i ~elika, municiju i pirotehni~ka sredstva, alate, ma{ine, proizvode od plastike, a uvozila robu mahom iz zemaqa EU (vozila, ma{ine, aparate, pamuk, tkanine, tekstil, legure od aluminijuma, bakra, plasti~ne mase...) M.N.

DRU[TVO

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

POTPISAN SPORAZUM O SARADWI

PISMA ^ITALACA

PRIJATEQSTVO SRBIJE“

MONITORINGA JEZERA ME\UVR[JE

„SRPSKO - RUSKO - BELORUSKO PREZENTACIJA REZULTATA porazum o saradwi izme|u Dru{tva srpsko - ruskog prijateqstva Regionalni centar Zapadna Srbija ^a~ak, Ambasade Ruske Federacije u Beogradu i Ambasade Republike Belorusije u Beogradu, koji je potpisan 15. januara, predvi|a sveobuhvatnu saradwu iz oblasti kulture, privrede, ekonomije, istorije, vere i tradicionalnih odnosa izme|u tri bratska naroda. Potpisnici Sporazuma, odnosno Dru{tvo }e izmeniti i dopuniti Statut, pa }e se ubudu}e zvati „Srpsko rusko - belorusko prijateqstvo Srbije“, koje }e po~eti da radi odmah po dobijawu re{ewa o registraciji nadle`nog organa Republike Srbije. U sklopu svojih aktivnosti na privrednom planu, posredstvom Dru{tva, ~a~anski privrednik Mileta Mihailovi}, vlasnik i direktor preduze}a „Spektar“, potpisao je ugovor o plasmanu proizvoda iz svog asortimana na rusko tr`i{te, sa kompanijom „Minimed“, ~iji je vlasnik Vasilij Azbukin. Potpisnici ugovora

Va{em cewenom listu “â~anski glas”, 28. decembra 2012. godine, objavqeno je “Riba u Me|uvr{ju zdrava” (ovaj naslov ne odgovara zakonskoj regulativi - Pravilniku o higijenski ispravnih ìvotnih namirnica - nema zdravih i bolesnih riba, ve} higijenski ispravnih). Zapadna Morava postaje spajawem: reke Moravice, koja izvire na masivu Golije; Skrapeà “priti~e” ispod Podina; \etine sa Zlatibora; a pre ulaska u Ov~arsko-kablarsku klisuru, Zapadna Morava prima reku Bjelicu. U okviru sliva Zapadne Morave povr{ine ve}e od 3.000 kvadratnih kilometara sme{tena su velika naseqa i to: Uìce, Ivawica, Poèga, Gu~a, Kosjeri}, Ariqe i Lu~ani, povezani putevima velikih frekvencija. Ovoliki broj naseqa ima za posledicu veliko zaga|ivawe voda i to zbog toga {to ni jedan grad, a ni industrijski objekat nema ure|aj za pre~i{}avawe otpadnih voda. Tako se tehnolo{ke i gradske otpadne vode ispu{taju direktno, bilo u glavni vodotok (Zapadnu Moravu) ili wegove pritoke, pa Zapadna Morava postaje recipijent zaga|ivawa svih vrsta, kako gradskih otpadnih voda, industrijskih, tako i voda sa poqoprivrednog zemqi{ta, kao i velikog broja deponija u priobaqu potoka i reka. Danas je poznato oko 23 miliona jediwewa, od kojih ~ovek koristi oko devet miliona. Poznato je da otpadne vode, pored bakterija i virusa sadrè: azotna, fosfatna i sumporna jediwewa, te{ke metale, metalne i nemetalne jone, naftne derivate, fenole, polihlorovane bifenile i trifenile, polihlorovane ugqovodonike, trihalometane, policikli~ne aromati~ne ugqovodonike, pesticide, radionuklide i dr. Institut za nuklearne nauke Vin~a, za analizu moravske vode i nanosa (muqa), uzvodno od akumulacije “Parmenac”, koristio je najmodernije metode neutronsku aktivacionu analizu i hfluorescentnu analizu i konstatovao je prisustvo ve}eg broja hemijskih parametara koji imaju embriogeno, mutageno,

iz dve prijateqske dràve o~ekuju da }e saradwa biti u kontinuitetu i na obostrano zadovoqstvo. Tako|e, potpisnici ugovora napomiwu da je ovo samo po~etak dugoro~ne poslovne saradwe koja }e u narednom periodu biti izuzetno plodotvorna. Jo{ jedan ~a~anski privrednik, tako|e posredstvom Dru{tva, ostvario je i pro{irio privrednu saradwu sa Republikum Belorusijom. Re~ je o Ivanu Boòvi}u iz â~ka, vlasniku firme

„Bearing point“, koja se bavi proizvodwom sedi{ta za autobuse, tramvaje i trolejbuse za firmu „MAZ“ iz Belorusije. Vlasnik firme je, u prisutvu ambasadora Republike Belorusije Vladimira û{eva i predsednika Dru{tva srpsko - ruskog prijateqstva Regionalni centar Zapadna Srbija - â~ak Dragana Logvinova, dogovorio budu}u saradwu i plasman na{ih proizvoda na trì{te Belorusije. N. R.

REZULTATI ISTRA@IVAWA KOMPANIJE "AUDIVOX"

ÂÂNI I DAQE DISKRIMINI[U OSOBE O[TE]ENOG SLUHA iskriminacija osoba sa o{te}enim sluhom u â~ku je i daqe prisutna u velikoj meri, {to potvr|uje podatak da ~ak 56 odsto â~ana sa o{te}enim sluhom smatra da je osetilo diskriminaciju na svojoj koì zbog toga {to ne ~uje dobro – pokazuju rezultati istraìvawa koje je sprovela kompanija “Audivox” na uzorku od 916 osoba sa o{te-

}enim sluhom u Srbiji tokom decembra 2012, od kojih je uzorak u â~ku ~inilo oko 100 ispitanika. Istraìvawe daqe pokazuje da svaki tre}i ispitanik iz â~ka veruje da je

imao problem pri zapo{qavawu zbog o{te}ewa sluha. Istovremeno, ~ak 45 odsto wih ose}alo se neprijatno zato {to nosi slu{ni aparat. Otuda ne iznena|uje podatak da je od momenta uo~avawa o{te}ewa sluha do po~etka no{ewa slu{nog aparata kod 44 odsto ispitanih pro{lo vi{e od dve godine, pri ~emu je kod 17 odsto pro{lo ~ak preko pet godina. - Odlagawe upotrebe slu{nog aparata vodi ka jo{ ve}em o{te}ewu sluha i zato je neophodna adekvatna rehabilitacija kaè Jela Mrmak, direktorka kompanije “Audiovox”. Ona daqe dodaje da je sli~an otpor pre nekoliko decenija postojao prema no{ewu nao~ara i da su qudi morali da pretrpe niz neprijatnosti, da bi danas no{ewe nao~ara postala sasvim normalna stvar. Dobra vest je da je ~ak 84 odsto ispitanih â~ana dobilo podr{ku najbliìh, pri ~emu su im ukazivali na o{te}ewe sluha i podsticali da idu na proveru sluha. â~ani koji sumwaju na ozbiqnije o{te}ewe sluha mo}i }e da urade besplatnu proveru sluha do 31. januara, a prijave je mogu}e izvr{iti telefonom na 347-885 ili li~no na adresu Kraqa Petra 30. N. R.

teratogeno i kancerogeno dejstvo na qudski organizam. Ovom analizom je dokazano prisustvo slede}ih elemenata: gvo`|a, mangana, nikla, bakra, cinka, olova, hroma, ìve, kadmijuma, antimona, kobalta, stroncijuma, titana, cirkonijuma, rubidijuma, itrijuma, germanijuma, niobijuma i prisustvo jo{ niza elemenata. Zavod za za{titu prirode Srbije publikovao je Studiju za{tite Ov~arskokablarska klisura 1998. godine. Ovom Studijom potvr|eno je prisustvo navedenih elemenata u moravskoj vodi i nanosu (muqu). Danas se smatra da toksi~ne materije deluju inhibitorno na enzime i enzimske sisteme, koji su ìvotnog zna~aja za normalnu funkciju }elija i da sa genetskog aspekta nema dopu{tenih doza zra~ewa, niti koncentracija hemijskih mutagena. Na{i standardi o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e znatno su ispod svetskih. Razna uveravawa da maksimalno dozvoqene koncentracije nisu prekora~ene, da smo “ispod crte”, “da nema da brinemo”, uz odoma}eno “sve je pod kontrolom” - jeste nedopustiva lakomislenost. Priroda je odredila ìvot bez otrova, ne priznaje sustanarstvo sa wima, nikakve maksimalno dozvoqene ni nedozvoqene koncentracije. Me|utim, ukoliko bi se higijenska ispravnost vode vr{ila kako se to radi u svetu, sigurno bi otkrila i prisustvo onih toksi~nih hemijskih supstanci, kao i virusa, ~ije prisustvo ne bi smelo da bude u vodi za pi}e. Na osnovu navedenog, potrebno je obezbediti od Instituta za nuklearne nauke Vin~a, kao i od Zavoda za za{titu prirode Srbije (rezultate analize moravske vode i nanosa - muqa, kao i krupnijih uzoraka ribe skobaq kori{}ewem napred navedenih metoda ispitivawa). Jezerski muq ne koristiti za |ubrewe: pa{waka, {uma, ìtarica, povr}a i vo}a. Prof. dr Miodrag Panteli}, spec. sanitarne hemije, Fakultet tehni~kih nauka â~ak

NOVA PEKARA U NA[EM GRADU re izvesnog vremena otvorena je pekara “Mandi}”, na po~etku Ulice Stefana Prvoven~anog, ta~nije u centralnoj Aveniji. Ni{ta neobi~no, pekara kao i svaka druga. Ali, po{tovani sugra|ani, ova pekara pe~e hleb iskqu~ivo od bra{na. Po{tovani potro{a~i, ukoliko mislite da je ovo samo trik da biste vi bili kupci u ovoj pekari, molim vas da samo jednom kupite po jedan hleb i bi}e vam jasno da li sam u pravu. Kada probate ovaj hleb oseti}ete i miris i ukus, {to je najva`nije. I jo{ ne{to, vekna polubelog hleba 0,500 kg ko{ta 35 dinara, beloga iste te`ine 40 di-

nara, dok crni ko{ta 45 dinara. Tako|e, peku hleb i od kilograma, samo je duplo skupqi. Napomiwem i da imaju sve vrste peciva. Mandi}, vlasnik pekare, bio je vi{egodi{wi trgovac u prehrambenim prodavnicama, poznat kao najuslu`niji i najfiniji trgovac u na{em gradu. Fino}u, qubaznost i kulturu opho|ewa prema potro{a~u, Mandi} je preneo u svoju pekaru. Kada u|ete u pekaru do~eka vas qubazno “Dobar dan”, a kada odlazite “Hvala lepo, do|ite nam opet”. Takva je pekara “Mandi}”. Radenko Be{evi}, ^a~ak

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

DRU[TVO

NEVENA ZELENIKA, DIPLOMIRANI IN@EWER ARHITEKTURE O SVOJIM DOSADA[WIM USPESIMA

DA FATAMORGANA POSTANE STVARNOST Svojim diplomskim radom, kome je slovena~ka kompanija „Trimo“ dodelila „Nagradu za budu}e snove“, osmislila je izgled i namenu aktivacionog inkubatora u â~ku a stranicama “Domusa”, italijanskog ~asopisa za arhitekturu i dizajn, po~etkom ove godine na{lo se i ime mlade arhitektice Nevene Zelenike. Predstavqaju}i 100 najboqih {kola za arhitekturu i dizajn u svetu, poznati ~asopis je pa`wu posvetio i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a me|u najboqe studenate nekoliko prethodnih generacija uvrstio i devojku koja je ro|ena u â~ku i u wemu ìvela sve do odlaska na fakultet. Master studije je zavr{ila sa prose~nom ocenom 9,83, sada je zaposlena u arhitektonskom studiju “Ateqe AL” u Beogradu, a u wenom bogatom cv-ju sadràne su brojne nagrade koje je prethodnih godina osvajala na doma}im i me|unarodnim konkursima namewenih studentima ar-

jim. Moj projekat aktivacionog, odnosno kulturno poslovnog inkubatora u ^a~ku proistekao je upravo iz potrebe da se grad aktivira, da se obogati dru{tveni i kulturni `ivot u wemu. Ideja je da se kasni-

ka.

Zami{qeni objekat, dodaje ona, ima fiksnu, ~eli~nu konstrukciju, dok su ostali delovi monta`ni i mogu se, prema potrebi, kombinovati na razne na~ine. Objekat “Da fata-

obali Dunava, koji su raspisale Gradska uprava Beograda i Agencija za investicije i stanovawe, Nevena je u~estvovala u okviru tima GARD koji osim we ~ine Stefan \or|evi} i Ana Cogoqevi}, tako|e

jim razvojem na periferiji grada formira biznis inkubator, a na obali Morave fluidni prostor, koji je na granici individualnog i kolektivnog, otvorenog i zatvorenog, i u stalnoj interakciji sa korisnicima obja{wava Nevena Zeleni-

morgana postane stvarnost” se nadogra|uje, promenqiv je i fleksibilan, otvoren za nove stvarala~ke igre i ideje. Na konkursu za urbanisti~ko - arhitektonsko re{ewe kompleksa socijalnog stanovawa na levoj

^a~ani, Jelena Pucarevi} i Milica Pihler. Od osam najboqih timova, me|u kojima je i GARD, formiran je tim “8”, a wihovi u~esnici, trideset troje arhitekata, zajedni~ki su uradili idejni projekat. E. V.

hitekture i dizajna. Najponosnija je, ipak, na priznawe koje joj je pro{le godine dodelila slovena~ka kompanija “Trimo” i u~e{}e u timu GARD koji je izvanredno pro{ao na konkursu za stambeno - poslovnog kompleks u Ov~i. Na online virtuelnoj ceremoniji Nevenin diplomski rad je od strane Slovenaca nagra|en u kategoriji “Future Dreams Award” (Nagrada za budu}e snove - za dizajn i odr`ivost), koja

PLANINARI PRIREDILI IZLO@BU FOTOGRAFIJA

HUMANITARNA AKCIJA OMLADINE „ZELENIH SRBIJE“

DO^ARALI ONO [TO SU DO@IVELI

HRANA I ODE]A ZA SIROMA[NE GRA\ANE

tvaraju}i izlo`bu fotografija, pro{log petka u holu Doma kulture, predsednik Planinarskog dru{tva “Kablar” Rado{ Jugovi} je podsetio da su ~a~anski planinari pro{le godine realizovali 57 akcija i osvojili 67 vrhova. U~esnici su svoje doìvqaje beleìli i fotoaparatom, a neke od fotografija na{le su se i na dva panoa u gradu, putem kojih Planinarsko dru{tvo obave{tava gra|ane o svojim aktivnostima. - Zapaèno je da na{i panoi privla~e pa`wu gra|ana, da neko uvek stoji pred wima i posmatra fotografije. U èqi da sugra|a-

“isti~e va`nost novih konceptualnih arhitektonskih re{ewa u oblasti gradwe ~eli~nim konstrukcijama”. Za nas je, svakako, najzanimqivije da je projekat “Da fatamorgana postane stvarnost”, koji je pobedio u konkurenciji 86 radova iz 15 zemaqa, vezan za autorkin rodni grad. - Mladi odlaze iz â~ka, jer smatraju da je on mrtav grad, da ne nudi sadràje koji bi im ìvot u wemu u~inili zanimqivi-

nima do~aramo ono {to smo doìveli pohode}i planine u zemqi i inostranstvu i da ih podstaknemo da se i oni bave planinarewem odlu~ili smo da priredimo izlo`bu. @iri je imao teàk posao, jer su na{i ~lanovi pro{le godine napravili 15.000 snimaka, od kojih dobar deo zasluùje da se na|e me|u eksponatima - rekao je Jugovi}. Planinarsko dru{tvo je qubiteqima fotografije predstavilo 15 autora, a najve}i deo posla u pripremawu izlo`be obavila je Katarina Radojevi}. E. V.

a po~etku ovogodi{we akcije prikupqawa pomo}i za ekonomski i socijalno ugro`ene gra|ane omladina Gradskog odbora “Zelenih Srbije” pozvala je svoje sugra|ane da joj se prikqu~e, a odziv je bio ve}i nego prethodne godine. - To je i razlog {to smo uspeli da prikupimo oko 700 kilograma hrane i sredstava za higijenu, ode}e i obu}e,

koja se preko Kola srpskih sestara svakodnevno deli qudima kojima je potrebna - ka`e Nikola Stani}, predstavnik omladine ove stranke. Ovo je druga humanitarna akcija koju “Zeleni” organizuju u saradwi sa Kolom, pa Stani} izra`ava o~ekivawe da }e wihove zajedni~ke aktivnosti prerasti u tradiciju. E. V.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

REPORTA@A

SE]AWA DRAGOSLAVA NE[OVANOVI]A, NEKADA[WEG KINO - OPERATERA Po~eo je da radi sa samo 18 godina, kada je narod u bioskop i{ao kao u najboqi provod u gradu samdesetosam mu je leta, ìvi sa suprugom Nadom u porodi~noj ku}i u blizini Medicinske {kole, a svakodnevna penzionerska mar{ruta obavezno ga nanese pored “Praga”. - Stanem i gledam, obuzmu me tuga i nostalgija. Ne znam {ta se danas u toj zgradi nalazi, samo znam da bioskopa vi{e nema. Otkako su do{li novi vlasnici ne ulazim ni u “Sutjesku” - pri~a Dragoslav Ne{ovanovi}, prvi kinooperater “â~ak filma” i u~iteq mla|ih kolega u nekada{wem preduze}u. On sam je zanat izu~io kod @ika Buhiwca, koji je u na{ grad stigao iz rodnog Banata, jo{ pre Drugog svetskog rata, a glavno mesto u wegovom prtqagu zauzimala je u to vreme retka i neobi~na ma{ina - projektor “Erneman 1”, nema~ke proizvodwe. Buhiwac je imao sredstvo za rad, a ovda{wi trgovac \or|e Pavlovi} salu, pa se wih dvojica udruì{e i tako nastade bioskop “Prag”, u kome je Dragoslav, sa samo 18 godina, zapo~eo svoj radni vek. Wegov otac je, se}a se, poznavao Pavlovi}a, wemu i ortaku je bio potreban radnik, a kome se mladi}u toga vremena ne bi svidela mogu}nost da postane “~ovek koji pu{ta i pokre}e film” i pronikne u svet s one strane filmskog platna. Bioskop je tada bio mesto broj jedan u gradu.

ISPRED „PRAGA“ ZASTANE SA NOSTALGIJOM

- Qudi su sedeli na drvenim klupama, obi~nim i ba{tenskim stolicama. Za vreme rata su dolazili i Nemci i na{ narod. Posle oslobo|ewa bioskop postaje dru{tvena svojina. - Direktor “â~ak filma” postaje \elo{evi}, partijski kadar. Stiè i nova, “Iskrina” ma{ina. Ja prelazim u novi bioskop, “Sutjesku”, u “Pragu” rade Ferenc, po narodnosti Ma|ar, i Boro Poznanovi}, moji u~enici. Posla do gu{e, po dve predstave za jedno ve~e, u 17 i 20, nekada i u 15 ~asova. Uvek puno i prepuno. Nije bilo televizora, u bioskop su i{le cele porodice, a ustalile su se i |a~ke predstave. Naj~e{}e smo prikazivali ratne filmove i vesterne, ali je bilo i kriminalnih i qubavnih. Najgledaniji su bili filmovi sa Gregori Pekom, Xonom Vejnom, Elizabetom, Sofijom, \inom, Briìtkom .... @enama je zastajao dah, mu{karci se prepu{tali fantaziji. Neko je dolazio na vreme, neko propu{tao “ùrnal” i remetio one koji su ve} zauzeli poziciju. De{avalo se i da se neko od gledalaca do te mere poistoveti sa junacima da po~ne da dobacuje i navija. Pokretni bioskop je posebna pri~a.

{to mu je bilo potrebno za pun sta`. Kolektiv “â~ak filma” bio mu je, kaè i uzdi{e, druga porodica. Rado se se}a direktora Boìdara Zlati}a, koji ga je kao najiskusnijeg radnika u dva navrata slao na Pulski festival, ]ojba{i}a, koji je najpre bio kino operater pa direktor, svojih kolega i u~enika Andrije i Slave, blagajnica Lepe i \ine, Radenka koji je cepao karte. Nezaboravni su i susreti sa poznatim doma}im glumcima koji su znali da do|u u â~ak, prilikom premijernih prikazivawa filmova u kojima su igrali glavne uloge. Kada je sedamdesetih godina pro{log veka otvoren Dom kulture i nabavqene ma{ine za

POKRETNI BIOSKOP POSLE OSLOBO\EWA

NEKADA[WI RADNICI „^A^AK FILMA“

- Po selima smo krenuli odmah posle rata. Za prevoz ma{ine i qudstva u prvo vreme smo koristili volujska kola, a kasnije je nabavqen kombi sa deset sedi{ta. Filmove smo prikazivali u seoskim domovima kultu-

re, a poseta je uvek bila izuzetna. Za narod je na{ dolazak bio praznik, `ene su donosile pr{utu i sal~i}e da nas po~aste. Kao kino - operater Dragoslav Ne{ovanovi} je radio 40 godina i osam meseci, vi{e nego

film od 70 mm Dragoslav je iz “Sutjeske” pre{ao u novu zgradu. Nekako u isto vreme u Dom je stigao i ~uveni fikus. - Bio je drvce kada smo se prvi put sreli. A danas, pravi xin. Kad god pro|em pored Doma, svratim da vidim kako se razvija i dokle je stigao - kaè nekada{wi kino - operater, sa setom u glasu. Nikako da preàli {to je â~ak ostao bez bioskopa. U istoriju su oti{li i tapkaro{i, i oni koji su umeli da se doviju i u|u bez karte, i prodavci semenki, bez kojih se nije i{lo u kino. Filmove nekada{wi kino - operater jo{ uvek rado gleda, ali na televiziji i u sopstvenoj sobi. Za srce su mu naro~ito prirasli oni o Xems Bondu, a B92 ih, na wegovo veliko zadovoqstvo svakodnevno emituje. E. V.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

U SUSRET SAVINDANU

SVETI SAVA – SRPSKI GENIJE Pi{e: Vu~ko Grujovi}, kwièvnik veti Sava (Rastko) ro|en je u Rasu, najverovatnije, oko 1175. u aristokratskoj, plemi}koj porodici od veoma obrazovanih roditeqa. Otac Stefan Nemawa, poti~e iz vladaju}e ùpanske porodice u kojoj su negovane napredne tendencije toga vremena. Od u~enih qudi, Nemawa je stekao solidno obrazovawe. U poku{aju osamostaqewa od Vizantije imao je za saveznike Arbanase. U toj borbi nije uspeo. Prema predawu, sa jo{ dvojicom arbana{kih stare{ina bio je zarobqen i odveden u Carigrad. Prema carskom zakonu, poraèni su morali da cara, koji je sedeo na carskom tronu, prenesu kroz Trijumfalnu kapiju. Pozadi su i{li, malog rasta Arbanasi, a napred visoki, stasiti Nemawa, ~ija je lepota bila nenadma{na, pa su carigradske dame razbijale prozore da vide lepog Srbina. Nemawa je odu{evio cara, pa ga vladar posle kra}eg vremena oslobodi ropstva, ali je on zamolio cara da ostane u Carigradu, jer voli da u~i. Car je omogu}io Nemawi da ìvi na dvoru. Tu je mladi Nemawa ostao dve, tri godine, gde je intenzivno u~io kako se vodi i organizuje dràva sa svim polugama vlasti (vojskom, upravom, policijom), kao i organizaciju {kolstva, zdravstva, sudstva i raznih institucija dràvnog sistema. Po povratku u Srbiju, Nemawa je organizovao sna`nu, modernu dràvu. Majka Svetog Save Ana, supruga velikog ùpana Stefana Nemawe - Prepodobna Anastasija, poti~e, svakako, iz plemi}ke, vizantijske porodice. Za ono vreme, bila je jedna od naj{kolovanijih èna. Veliki deo svoga obrazovawa i qubavi prema nauci, kwièvnosti, umetnosti, kulturi, prenela je na svoju decu i ostalo okruèwe.

Wen najmla|i sin, izuzetno bistri Rastko, bio je posebno naukoqubiv i kwigoqubiv. Dvor Stefana Nemawe bio je veliko steci{te najobrazovanijih i najumnijih qudi toga doba. Tu su dolazili, radili i dvorjanima prenosili svoja znawa mnogi kwièvnici, filozofi, duhovnici, slikari, neimari, muzi~ari i drugi. Tako je Rastko rastao u intelektualnoj i veoma obrazovanoj sredini, koja je wemu pruìla snaàn obrazovni osnov i veliku qubav za daqe obrazovno i svekoliko napredovawe.

nasima. Ovaj veliki srpski prosvetiteq “udario” je sna`ne temeqe budu}oj velikoj sardwi izme|u ruske i srpske pravoslavne crkve, utemeqio je budu}e srpsko-rusko brastvo. U troparu “Tuti vavo-

Sveti Sava je posve}en za prvog autokefalnog arhiepiskopa (poglavara) Crkve u Srbiji. U povratku se zadr`ao u Solunu zbog sastavqawa „Zakonopravila“. Tokom 1220. sproveo je organizaciju crkve. Mana-

SVETLOSTI SVETOSAVSKIH PUTEVA Sveti Sava, arhiepiskop srpski (1219-1236), jedan od tvoraca srpske sredwovekovne dràve i srpske dràvne ideje, osniva~ Srpske crkve, za~etnik stare srpske kwièvnosti, prosvetiteq, najmla|i je sin Stefana Nemawe i Ane, dobio je svetovno ime Rastko. Kao sedamnaestogodi{wak oti{ao je sa dvora (bez znawa roditeqa), napustio je svoju udeonu kneèvinu, Humsku zemqu i oti{ao sa ruskim monahom na Svetu Goru Atosku, (u manastir Sv. Pantelejmona) znamenitu mona{ku dràvu na Halkidi~kom poluostrvu. Rastko je do{ao u ruski manastir 1192. godine, gde se zamona{io i dobio ime Sava. Zbog u~ewa gr~kog jezika pre{ao je u gr~ki manastir Vatoped, gde je iz manastira Studenice kasnije do{ao wegov otac Stefana Nemawa (monah Simeon). Oni su od vizantijskog cara Aleksija III An|ela dobili dozvolu da mogu podi}i za srpske monahe manastir na Svetoj Gori, pa su na temequ jednog razru{enog manastira podigli Hilandar. Hram je zavr{en 1199. godine. Na taj na~in su Srbi, posle Grka, Bugara, Gruzijanaca i Rusa, dobili svoj manastir na Svetoj Gori. Hilandar se tokom sredwovekovne srpske dràve razvijao, dogra|ivao i pro{irivao sve do godina nove istorije, postav{i temeq kulture i pismenosti srpskog naroda. Na Svetoj Gori, Sava je razvio veoma veliku i izuzetno zna~ajnu saradwu sa ruskim svetogorskim mo-

de{tago va `izan”, koji je spevao daroviti Teodosije, Sveti Sava se naziva Prosvetiteqem i U~iteqem, jer je, do{av{i, prosvetio otaxbinu i narod svoj.

TVORAC SRPSKE CRKVENE AUTOKEFALNOSTI Posle o~eve smrti 1199. Sveti Sava je pomagao bratu Stefanu da se vrati na presto. Izmirio je zava|enu bra}u Stefana i Vukana (1207/8). Latini su zavladali Carigradom i Svetom Gorom 1204. (Krsta{ki ratovi). Sveti Sava je sa o~evim mo{tima do{ao u Srbiju 1207. u manastir Studenicu. Na poloàju studeni~kog arhimandrita, izgradio je veliki ugled i uticaj u dràvi, pa je zajedno sa Stefanom vodio dràvnu politiku i diplomatske misije. U Srbiji je ostao do 1217. Iako je ùpan Stefan 1217. od pape Honorija III dobio kraqevsku krunu, Sveti Sava je 1219. oti{ao u Nikeju s molbom vizantijskom caru Teodoru I Laskarisu i patrijarhu Manojlu Sarantenu Haritopulu da wegovoj zemqi daju crkvenu samostalnost. Zahvaquju}i velikoj Savinoj diplomatskoj mudrosti, molba je prihva}ena i

stir @i~a je postala sedi{te arhiepiskopije. Veruje se da je 1221. u @i~i krunisao brata Stefana Prvoven~anog za kraqa (po pravoslavnom obredu). Sveti Sava je osamostalio Srpsku crkvu u odnosu na Ohridsku arhiepiskopiju, kojoj je do 1219. bila pot~iwena. Kao arhiepiskop dva puta je pohodio Svetu Zemqu. Ostavku na polo`aj arhiepiskopa podneo je 1234.

DOPRINOS SVETOG SAVE RAZVOJU NAUKE, KWI@EVNOSTI, UMETNOSTI, KULTURE Genijalni mislilac Sveti Sava je posedovao svestrano obrazovawe i ~vrsto uverewe da se svestran i ubrzan razvoj mlade srpske dràve mora temeqiti na znawu i mudrostima, pa je ulagao velike napore na op{tem prosve}ewu svoga naroda. Slao je u Carigrad na {kolovawe talentovane mladi}e, èqne znawa. Mnogi manastiri i srpske lavre bili su u~ili{ta, a Studenica je, takore}i, bila sveu~ili{te, za koje se, moè re}i, da je prvi srpski univerzitet. Tu su sticana znawa iz raznih nau-

ka, graditeqstva, arhitekture, kwièvnosti, medicine, freskopisa, ikonopisa, drvoreza, bakroreza, skulpture, slikarstva itd. U Studenici su (1208) Sveti Sava i wegov otac Nemawa osnovali prvu bolnicu na teritoriji Srbije i Balkana. Manastir je 1195. imao vodovod i kanalizaciju. Za Srbiju je veoma bitno {to je svetosavski prosvetiteqski duh imao dalekose`ne uticaje na daqi i ukupni razvoj. Kasnije }e (1308) kraq Milutin u Prodromov manastir u Carigradu otvoriti bolnicu i Medicinsku {kolu. U ovoj bolnici se nalazio poznati Dioskuridov ilustrovani rukopis iz 512. (deo enciklopedije farmakologije De materia medica), danas ponos Nacionalne biblioteke u Be~u. Sveti Sava je je imao ogroman prosvetiteqski u~inak i uticaj na ja~awe ~ovekoqubqa, patriotizama, humanosti, slobadrstava, zadu`binarstva, suzbijawa sujeverja, vraxbina, gatki, crne magije, podsticao je razvoj medicine na nau~nim osnovama. To je uticalo da mnogi Srbi postanu istaknuti nau~nici i umetnici svoga vremena. Me|u wima je i Jovan iz Pomoravqa, imao je po~asno ime Argiropul, rektor Carigradskog univerziteta, prof. Medicinskog fakulteta u Rimu i Firenci, prof. srpske Medicinske {kole u Carigradu u kojoj su se pored Srba, {kolovali i polaznici iz mnogih dràva. Na temeqima velikih znawa iz graditeqstva, arhitekture, prirodnih i dru{tvenih nauka, a naro~ito likovne umetnosti nastala je fascinantna Ra{ka graditeqska {kola, koja je simbioza najve}ih dostignu}a Istoka i Zapada. Plod nedosti`nih znawa su kulturni spomenici Studenica i druge srpske lavre pod za{titom Uneska. Veli~anstveno delo srpske umetnosti su mnogi ikonopisi i freskopisi, a posebno freske manastira Sopo}ani, najboqi zidni likovni dekor u Evropi toga vremena. One imaju epohalnu i univerzalnu poruku. O vrednostima i tehnologiji tog slikarstva svedo~i i to {to su sopo}anske freske 270 godina bile izloène mrazu, ki{i, vetru, snegu i preìvele su sve te surovo-

sti. Studeni~ko sveu~ili{te, koje je Sveti Sava utemqio, iznedrilo je mnoge poznate i neistraène zasluge. Me|u wima je fascinantna Studeni~ka {kola mramornika, koja je od velelepnog belo-plavkastog rado~elskog mermera podizala gra|evinske objekte, izra|ivala boguslu`bene, skulpturne i druge predmete. Nemerqivo je veliki ukupan doprins Svetog Save u razvoju prosvete, nauke, religije, dràvnosti, kulture, kwièvnosti, zakonodavstva, medicine, umetnosti itd. On je vekovima omiqena li~nost Srba i drugih naroda. O wemu postoje mnoge legende, koje su deo srpske kwièvne.

UTEMEQITEQ SRPSKE KWI@EVNOSTI Sveti Sava je graditeq temeqa srpske kwièvnosti. On je prvi srpski pisac. Ovaj kwièvnik i univerzalni stvaralac, u seriji srpskih biografija, dok pi{e o svom ocu Stefanu Nemawi, slika patrijahalni odnos izme|u vladara i podanika. U originalnom kwièvnom stvarala{tvu, on se bavi opisivawem ìvota i podviga slavnih qudi, koji su uzor moralnog ìvqewa. On je tvorac srpske biografike, koja je posebnost i va`na odlika srpske sredwovekovne kwièvnosti. U wegovo kwièvno delo utkana su razna obele`ja retori~ke prirode: besede, pohvale, molitve, citati... Tako je naraciju ukrasio retorikom, povezuju}i ìtije i pohvalu, {to je posebnost srpske biografske kwièvnosti. Stvarala{tvo ovog prosvetiteqa je neponovqivo kazivawe najuglednijeg srpskog intelektualca sredweg veka. Wegovo delo, wegov ìvot i zasluge u{li su u narodno predawe i tradiciju. Upokojio se 14. januara 1236. godine u bugarskom gradu Trnovu. U manastir Mile{eva prenet je 1237. Tu su bile wegove mo{ti do 1594. kada su ih Turci odneli na Vra~ar i, kako se smatra, spalili. Knez Milo{ je naredbom 1827. proglasio dan wegove smrti za neradni, a od 1840. Sveti Sava je progla{en za {kolskog patrona.

ZDRAVSTVO

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

SAVETI ZA MLADE MAME

PRAVILNA ISHRANA BEBA

a pitawe koliko dugo beba treba da sisa, stru~waci kaù da je moète dojiti koliko èlite i da gorwe granice nema. Va{e mleko je, uz dodatak vitamina D, bebi dovoqno kao jedina hrana do navr{enih {est meseci ìvota. Bilo bi idealno da je iskqu~ivo dojite od ~etiri do {est meseci, a poèqno je da i nakon tog uzrasta, nastavite sa dojewem sve do prvog ro|endana, uz postepeno uvo|ewe nemle~ne hrane prema savetu lekara. Bebi koja je samo dojila, nemle~nu hranu treba uvoditi nakon navr{enih {est meseci, a bebi koja je hrawena mle~nom formulom od navr{ena ~etiri meseca. Ukoliko vam ponestaje mleka, boqe je da po~nete da dajete bebi nemle~nu hranu. Jer, uvo|ewe mle~ne formule pre {estog meseca nosi ve}i rizik od pojave alergije nego nemle~na hrana. Pri uvo|ewu nove vrste hrane treba se pridràvati slede}ih pravila: - Hrana se uvodi ovim redosledom: ìtarice, povr}e, vo}e, meso, ùmance. - Zapo~iwe se sa malom koli~inom. Na primer, jedna, dve ka{ike, dok ostatak obroka ~ini mleko. - Pri uvo|ewu nove hrane, dnevno se bebi daje samo jedna nova namirnica i to tri dana, kako bi se, u slu~aju pojave reakcije, znalo {ta ju je izazvalo. - Povr}e se ishrani dodaje tri nedeqe nakon ìtarica, a vo}e dve nedeqe nakon povr}a. - U petom bebinom mesecu, jedan obrok moè biti mle~na ka{a sa ìtaricama bez glutena, a krajem petog meseca se, eventualno, umesto drugog mle~nog obroka moè uvesti pasirano povr}e, kao {to je {argarepa, krompir ili zelen. - Da bi beba pravilno formirala ukus, ne preporu~uje se me{awe vi{e vrsta povr}a odjednom. - Nemle~na hrana u po~etku treba da bude sasvim pasirana, a kasnije, sa pojavom prvih zuba, pasirawe treba smawivati i ostavqati ~vrste komadi}e u ka{i, kako bi odoj~e dobilo priliku da `va-

Bebi na me{ovitoj ishrani ne treba ograni~avati koli~inu vode.

}e.

- Ukoliko u porodici postoji sklonost ka alergijskim bolestima, kao {to su bronhijalna astma, polenska kijavica, ekcemi ili koprivwa~a, trebalo bi odlo`iti uvo|ewe nemle~ne hrane dok beba ne navr{i {est meseci.

REDOSLED OBROKA Ujutru i uve~e beba treba da dobije mleko. Ukoliko se i daqe budi no}u da bi sisala, najboqe bi bilo da mle~nu ka{u sa `itaricama bebi ponudite kasno popodne ili uve~e, kako biste poja~ali obrok pred spavawe sa ciqem da {to du`e spava. Slani obrok treba dati oko podne, a vo}ni posle podne. Ostali obroci treba da budu podoji ili mle~na formula, a wihov broj zavisi od uzrasta.

@ITARICE Od ~etvrtog meseca, beba sme da uzima ìtarice bez glutena. To su kukuruz, pirina~, proso i heqda. Ve}ina stru~waka ìtarice sa glutenom uvodi tek kad beba navr{i {est meseci. Moète da skuvate ka~amak ili poparu ili da industrijske ìtarice dodate mle~noj ili vo}noj ka{i. Odoj~etu od deset meseci, koje ima nekoliko zuba, treba staviti u ruku par~e hleba ili keks da `va}e. Postoje dve vrste gotovih ka{a sa ìtaricama. Nemle~ne, koje se pripremaju sa mlekom i mle~ne, koje se pripremaju sa vodom. Druge u sebi sadrè mleko u prahu i ne treba ih davati deci koja imaju alergiju na belan~evine kravqeg mleka. Wima se daju nemle~ne ìtarice koje se rastvaraju u humanom ili dijetalnom mleku koje beba koristi.

POVR]E ZA KA[U Najboqe je po~eti sa krompirom, zatim dajete {argarepu, a kasnije karfiol, tikvice, blitvu i spana}. Od osmog bebinog meseca, mo-

KUPOVNE ILI DOMA]E KA[ICE

ète joj davati mladi gra{ak, brokoli, kupus, prokeq, boraniju, spana}... Svo povr}e treba da bude bareno, a neko vaqa i umutiti u pire sa mlekom koje dete pije. Od jedanaestog meseca odoj~etu moète ponuditi so~ivo i, ako porodica nema sklonosti alergijama, pire ili sok od sveèg, oqu{tenog paradajza. Iako }e vam biti brè i lak{e da bebu nahranite fla{icom sa cuclom koja ima {iri otvor, boqe je ka{e od vo}a i povr}a davati bo~icom, jer }e to u narednom periodu olak{ati odoj~etu prve poku{aje samostalnog hrawewa.

VO]E Najboqe je po~eti od jabuke, kru{ke ili {qive, u zavisnosti od sezone. Za po~etak vo}e kuvajte i pasirajte, a kasnije ga bebi moète davati i sveè, sitno iseckano, a zatim zgwe~eno. Nakon ovog vo}a, ponudite va{oj bebi bananu, a ako je sezona i sveù breskvu ili kajsiju. Vo}e najpre dobro operite i oqu{tite, pa zatim od wega pripremajte obrok. Gro`|e je nezgodno, ali se ono nalazi u bezbednom obliku u industrijskim ka{icama, na kojima je uvek nazna~en i najraniji

uzrast tokom koga se moè koristiti. U prvoj godini se ne preporu~uje bobi~asto, jagodasto i ju`no vo}e. Bebi se, tako|e, moè ponuditi vo}e u obliku soka, naravno u razumnoj koli~ini i ne pred spavawe. Ako su ka{ica ili kompot previ{e kiseli, boqe je da koristite ùti ili sme|i {e}er, jer beli treba izbegavati u ishrani odoj~eta.

jer sadr`i vi{e belan~evina koje mogu da uzrokuju alergiju.

MLE^NI PROIZVODI Bebi od osam meseci mo`e da se ponudi jogurt ili kiselo mleko, a od jedanaestog meseca i mlad kravqi sir, ako u porodici nema sklonosti ka alergijama. Kravqe mleko se odoj~adi

Danas postoji realna opasnost da je vo}e i povr}e koje kupujemo na pijaci zaga|enije raznim hemijskim sredstvima nego ono od koga su napravqene ka{ice renomiranih proizvo|a~a, koji garantuju wegovo poreklo sa takozvanih biofarmi, gde se gaji na potpuno prirodan na~in. Ipak, ve}ina gotovih ka{ica sadr`i aditive koji im obezbe|uju rok trajawa od nekoliko meseci. Idealno bi bilo hraniti bebu sve`e pripremqenim ka{icama od namirnica

MESO Na kraju {estog meseca treba uvesti posno meso: }ure}e, pile}e, jagwe}e, tele}e... Od osmog meseca moète ponuditi i posnu ribu, ali samo ukoliko u porodici nema sklonosti ka alergijskim bolestima. U suprotnom, riba se ne daje pre prvog ro|endana, kao ni sviwetina. Umesto mesa, moè da posluì i trvdo kuvano, pa ispasirano ùmance. Meso se u po~etku daje pasirano, zatim gwe~eno i na kraju, sitno seckano i pome{ano sa povr}em.

JAJE

@umance je mawe alergogeno, pa ga mo`ete davati od po~etka sedmog meseca i to kao tvrdo kuvano i ispasirano, kao dodatak mle~noj ka{i ili slanom obroku. Uvodi se postepeno. Po~iwe se sa osminom, pa se koli~ina iz dana u dan polako pove}ava, tokom 10, 15 dana, a zatim se daje celo. Ne preporu~uje se da se istog dana daje meso i `umance, ve} naizmeni~no. Belance se ne daje pre navr{enih 12 meseci,

koja vi{e ne sisaju jo{ uvek ne preporu~uje. U nedostatku maj~inog mleka, preporu~uje se mle~na formula sa oznakom 2, sve do uzrasta od godinu dana.

VODA

Beba koja koristi me{ovitu ishranu treba da pije vodu. Od sedmog meseca voda ne mora da bude prokuvana, mada je u toku letwih meseci ipak boqe da bude.

poznatog proizvo|a~a, koje garantovano nisu zaga|ene, a pre pripreme su dobro oprane pod mlazom vode. Osim toga, gotove ka{ice su potpuno pasirane, pa odoj~etu kome rastu zubi ne zadovoqavaju potrebu za `vakawem. Ipak, one su mnogo sigurnije za putovawa, a i prakti~nije za sve situacije kada niste kod svoje ku}e. I. M.

ZDRAVSTVO

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

ZBOG POVI[ENIH SPOQNIH TEMPERATURA I PRAZNOVAWA SLU@BA HITNE POMO]I IMALA JE VI[E POSLA

POSLE I]A I PI]A U HITNU POMO]

a Svetog Jovana bilo je izme|u 10 i 15 stepeni Celzijusa, {to se ne mo`e smatrati normalnom spoqnom temperaturom za ovo doba godine. Mnogi su se ose}ali pospano, malaksalo i najboqe re{ewe bilo je da se {to pre domognemo kreveta. Ovakvo vreme definitivno je uticalo na organizam, {to potvr|uje i na~elnica Hitne pomo}i dr Slavica ^akajac Krupe`: - Svi smo malo usporeni, pospani, smawenih psihofizi~kih sposobnosti, ali to je, izgleda, zaista samo zbog povi{ene spoqne temperature kada joj nije vreme. Nakon “visokih” tempe-

ratura, ovih dana nas meteorolozi upozorovaju na hladan talas koji bi uskoro trebalo da stigne. Promene vremena, ~esto naprave haos i u najzdravijem organizmu, a hroni~nim bolesnicima nikako ne odgovaraju. Nije naodmet podsetiti kako, oni koju boluju od hroni~nih bolesti, treba da se pona{aju u ovom periodu. - Kada nai|e hladan talas, vaqalo bi da hroni~ni bolesnici ne izlaze mnogo van. Naro~ito u jutarwim i ve~erwim ~asovima. Svaki izlazak na hladno smeta sr~anim bolesnicima, onima sa anginom pektoris. Ako moraju, najboqe je da izlaze tokom podneva. Potrebno je da redovno koriste propisanu

terapiju, kako im se stawe ne bi pogor{alo. Neophodno je i slojevito se obu}i savetuje dr âkajac Krupe`. Januar je mesec sa puno praznika, slava, pa samim tim je i previ{e gozbi tokom januara. Proslave Nove godine, zatim Boì}a i krsnih slava mogu da uzrukuju i zdravstvene probleme, a oni kojima se oni dese, obi~no prvo nazivaju slu`bu Hitne pomo}i. Doktorka âkajac Krupe` kaè da je ova slu`ba imala dosta posla, ali da to nije neuobi~ajeno za ovo doba godine: - Radili smo uobi~ajeno, nije bitno koji je datum, da li je praznik ili ne. Pregleda smo imali najvi{e u ve~erwim sati-

ma, ali je bilo mnogo vi{e ku}nih poseta. Ne bismo to vezivali samo za praznike i slave. Jednostavno, bio je hladan period, pa je mnogima i bilo lak{e da pozovu na{u slu`bu da ih pregleda. Bilo je opravdanih poziva, javqalo se dosta hroni~nih bolesnika... Bilo je

„CELSIUS+” NOVA APOTEKA U CENTRU Â^KA poteka “Celsius+” otvorena je u sredu u samom centru â~ka, u Ulici ùpana Stracimira 29. Apoteka se prostire na vi{e od 50 kvadratnih metara prodajnog prostora i nudi {irok izbor doma}ih i stranih lekova, dijetetskih preparata i najpoznatijih kozmeti~kih brendova i medicinske opreme po pristupa~nim cenama. “Celsius+” apoteka bi}e otvorena svakog radnog dana i subotom od 8 do 21 ~as, a nedeqom od 8 do 15 ~asova. No-

vu apoteku u ^a~ku od ostalih razlikuje veliki asortiman medicinske kozmetike, pa }e tako gra|ani na jednom mestu mo}i da prona|u i medikamente koji su im potrebni, ali i razne vrste kozmeti~kih preparata najpoznatijih brendova. U “Celsius+” apoteci organizova}e se vikend akcije, a svakog 10, 11, 25. i 26. u mesecu, penzioneri }e imati pet odsto popusta na kupovinu. Zaposleni u apoteci nagla{avaju da }e uskoro biti organizovane i

druge akcije, a kupqene proizvode je mogu}e pla}ati gotovinom, karticama i ~ekovima. U sredu, na dan otvarawa, potro{a~ima su bila omogu}ena atraktiv-

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

i malo vi{e pijanstava. Doktorka âkajac Krupe` navodi da je bilo dosta poziva hroni~nih bolesnika, ali naàlost i naprasnih smrti mladih qudi: - Standardno smo imali problema sa hroni~nim bolesnicima, hipertenzijama, glavoboqama i {logovima, ali naàlost bilo je i naprasnih smrti mladih qudi. U pitawu su bile aneurizme aorti i hitni transporti za Beograd. To se de{ava i zimi i leti, pa se ne moè povezati sa praznicima. Iako nam je objasnila

klini~ku sliku prejedawa, koju karakteri{e bol u stomaku, mu~nina, povra}awe, eventualno pove}an broj stolica, a nekada i kolapsno stawe u kupatilu, dr âkajac Krupe` kaè da nije bilo klasi~nih prejedawa, ali se veliki broj gra|ana jeste javqao zbog problema sa stomakom: - Posle posta, za vreme Boì}a bilo je vi{e stoma~nih tegoba, ali to se i podudarilo sa nekom epidemijom digestivnog virusa, tako da ne bismo mogli da kaèmo ~ega je bilo vi{e. Doktorka obja{wava da nakon posta, qudi po~nu da jedu masnu i jaku hranu, zbog ~ega dolazi do bolova u stomaku. - Na sve druge hroni~ne boqke, do|e i taj problem, pa se zbog bola u èlucu uznemire, upla{e, moè da poraste i pritisak i tada nas zovu za pomo}. Ali, to nije klasi~no prejedawe, ve} posledica promene na~ina ishrane - kaè dr âkajac Krupe`. I. M.

na sni`ewa odabranih kozmeti~kih preparata od 20 odsto, sni`ewe celokupnog asortimana lekova od pet odsto, kao i zanimqivi poklon paketi. I. M.

ZA[TO JESTI NARANXASTO POVR]E reporu~qivo je pojesti bar jednu porciju naranxastog povr}a dnevno, kao {to su {argarepa ili bundeva. Retinoinska kiselina je oblik vitamina A , najzastupqenija u {argarepi. U istraìvawu Fox Chase centra za rak u Filadelfiji, otkriveno je da retinoinska kiselina deluje protiv raka dojke u dve najranije faze ove bolesti. Beta-karotin pomaè u regulisawu imuniteta i odràvawu dobrog vida.

Re~ je o sastojku rastvorqivom u mastima, a istraìvawa pokazuju da se pove}ava kada se termi~ki obradi – kratkim prèwem na malo uqa ili pe~ewem u rerni, koli~ina beta-karotina koju organizam moè da iskoristi, pove}ava se 63 odsto u {argarepi i 55 odsto u bundevi. Bundeva i {argarepa su bogate luteinom i zeaksantinom. Re~ je o dva biqna pigmenta koji pomaù u prevenciji katarakte. Dodajte sirovu {arga-

repu u salatu i uìvajte u koristi od alfa i beta karotina koje ovo povr}e sadrì u velikim koli~inama. Ovi antiokdisanti pomaù u borbi protiv slobodnih radikala u organizmu. Istraìvawa pokazuju da visoki nivoi ovih sastojaka mogu da smawe rizik od smrtnog ishoda usled kardiovaskularnih bolesti. I bundeva je odli~an izvor ovih sastojaka.

SELO

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

SRPSKA POQOPRIVREDA NA SAJMU „ZELENA NEDEQA“ U BERLINU

NAJZNA^AJNIJA MANIFESTACIJA U OBLASTI AGRARNE POLITIKE inistarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, pod sloganom „Fruitful Investment“, tradicionalno nastupa na Me|unarodnom sajmu „Zelena nedeqa“ u Berlinu, koji se odr`ava od 18. do 27. januara. Tema ovogodi{weg kongresnog dela sajma su investicije, pa se Srbija sa sloganom „Fruitful Investment“ i paletom proizvoda organske hrane uspe{no predstavqa stranim investitorima i otvara vrata brojnim izvoznim mogu}nostima. Svi potencijali Srbije

predstavqaju se u okviru izlo`enog reklamnog materijala na nacionalnom {tandu.

Delegacija Republike Srbije u~estvuje na razli~itim agro-politi~kim doga|ajima i prilikom

PREDLOG ZAKONA O PODSTICAJIMA U SKUP[TINSKOJ PROCEDURI

STVARAWE PREDVIDQIVOG AMBIJENTA ZA POQOPRIVREDNU PROIZVODWU inistar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Goran Kne`evi}, na zasedawu Narodne skup{tine u utorak, predstavio je narodnim poslanicima Predlog zakona o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju. - Osnovna namera Ministarstva poqoprivrede, kada je usvajawe ovog zakona u pitawu, jeste stvarawe predvidqivog ambijenta za poqoprivrednu proizvodwu. Osim predvidqivosti uslova za rad poqoprivrednim proizvo|a~ima, ovaj zakon donosi i lak{e planirawe sredworo~nih i dugoro~nih investicija, unapre|ewe konkurentnosti, uvo|ewe jedinstvene evidencije o podsticajima, boqe planirawe buxetskih sredstava i usagla{enost sa propisima EU - rekao je ministar Kne`evi}. Ovim zakonom predvi|eni su podsticaji i fizi~kim i pravnim licima, za poqoprivrednike, zadruge, preduze}a, verske zajednice i druge vrste organizacija, ukoliko se bave poqoprivrednom proizvodwom i ukoliko su upisani u Registar ministarstva. Podsticaji su

predvi|eni i za vlasnike i zakupce zemqe. Zakonom su garantovani minimalni iznosi podsticaja na nivou ovogodi{wih pla}awa, a Vlada }e svake godine, na osnovu Zakona o buxetu usvajati maksimalne iznose podsticaja. Iznosi koje zakon predvi|a, 6.000 dinara po hektaru ratarske proizvodwe, ili premija za mleko od sedam dinara po litru, zakonom su zagarantovani minimumi, koje ni Vlada ne mo`e da umawi, ali mo`e da ih uve}a, ukoliko ima sredstava u buxetu. “Agrarna politika i politika ruralnog razvoja zahvaquju}i ovom zakonu, postaje jedinstvena za ~itavu teritoriju Republike Srbije, a omogu}uje se autonomnim pokrajinama i lokalnoj samoupravi

da utvr|uju i sopstvene mere podr{ke za sprovo|ewe te politike na svom podru~ju i to kroz lokalne strategije razvoja i pla}awa premije osigurawa, regresa za skladi{tewe u javnim skladi{tima i regresa za reproduktivni materijal”, navodi se, izme|u ostalog, u saop{tewu Ministarstva poqoprivrede. Korisnik podsticaja na osnovu direktnih pla}awa mo`e ostvariti ukupan iznos od 10 miliona dinara. Zakonom su predvi|eni i podsticaji za organsku proizvodwu, uve}ani za 40 osto u odnosu na podsticaje za konvencionalnu proizvodwu, kako u periodu konverzije, tako i za one koji ve} imaju sertifikovanu biqnu ili sto~arsku organsku proizvodwu. N. R.

brojnih bilateralnih susreta, predstavqa strate{ke ciqeve Ministarstva poqoprivrede. Odr`ani su mnogi sastanci sa predstavnicima zemaqa iz regiona, iz Makedonije, Hrvatske i Slovenije, ali i sa predstavnicima Nema~ke, Austrije i Holandije, {to }e doprineti ja~awu pozicije srpskog agrara. U okviru izlo`benog dela sajma, Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede predstavqa se na nacionalnom {tandu od 77 kvadratnih metara, na atraktivnoj lokaciji pored ovogodi{we zemqe partnera sajma Holandije. Ove godine, sve zemqe predstavqaju svoju tradiciju u proizvodwi hrane, pa su na {tandu Srbije izlo`eni proizvodi organskog porekla kao {to su doma}i ajvar, pin|ur, slatko od {umskih jagoda, slatko od vi{awa, xemovi, cvekla, paprika,

paradajz, sokovi i drugi proizvodi, a mogu se probati i kupiti tradicionalna srpska vina. Jedan od najzna~ajnijih doga|aja ovog Sajma bio je potpisivawe Deklaracije „Dunav soja“, 19. januara. Ciq potpisivawa je uspostavqawe nove politike u oblasti gajewa soje koja }e omogu}iti boqe kori{}ewe doma}ih resursa i umawiti prekomernu zavisnost od uvoza soje koja se koristi za proizvodwu hrane. “Za srpsku poqoprivredu i Srbiju kao zemqu dunavskog sliva, potpisivawe Dunav deklaracije je od velikog zna~aja, jer se na taj na~in ja~a regionalna saradwa, pove}ava vrednost doma}ih proizvoda i uti~e na {irewe tr`i{ta GMO free hrane”, navodi se, izme|u ostalog, u saop{tewu Ministarstva poqoprivrede. „Zelena nedeqa“ je najzna~ajnija manifestacija u oblasti agrarne politike, poqoprivredno-prehrambene industrije i marketinga, kojom se po~etkom svake godine najavquju glavni pravci i strate{ki ciqevi poqoprivrede u svetu. Nastupom Srbije sa nacionalnim {tandom na sajmu „Zelena nedeqa“, potvr|uje se te`wa na{e zemqe da ide u korak sa trendovima razvoja poqoprivredno-prehrambene proizvodwe Evropske unije, zakqu~uje se u saop{tewu. N. R.

FORMIRAN SAVEZ UDRU@EWA MALINARA SRBIJE Prijepoqu je formiran Savez udruèwa malinara zapadne Srbije, kome su pristupile asocijacije iz Ariqa, Bajine Ba{te, Uìca, Kosjeri}a, â~ka, Nove Varo{i i Prijepoqa. Kako je rekao Mirsad Obu}ina, portparol Saveza, pregovara se sa jo{ ~etiri udruèwa o wihovom pristupawu novoformiranom Savezu udruèwa malinara zapadne Srbije. - Na{i ciqevi su jedinstvena otkupna cena na celoj teritoriji Srbije, izgradwa hladwa~a u op{tinama u kojima sada ne postoje, direktni kontakti Saveza sa kupcima iz inostranstva i dobijawe subvencija od dràve – rekao je Obu}ina. Savez udruèwa malinara iz ovih op{tina okupqa oko 7.000 proizvo|a~a maline, koji ubiraju oko 80 odsto ukupne godi{we proizvodwe maline u Srbiji. Za predsednika Saveza udruèwa malinara izabran je Rade [uwevari} iz Uìca.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

krompir 40 - 50 dinara pasuq 220 - 500 paprika 300 paradajz 220 krastavac 300 praziluk 60 - 80 rotkva 40 - 50 tikvice 250 brokoli 450 kupus 20 - 30 karfiol 100 per{un 30 {argarepa 60 - 70 cvekla 40 - 50 prokeq 200 - 300 zelena salata 25 - 30 spana} 130 - 150 crni luk 40 - 60 beli luk 400 - 600 VO]E

suve {qive 250 - 350 jabuke 50 - 70 kru{ke 80 - 100 ju`no vo}e 90 - 220 orasi 800 - 1.000 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 - 90 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 500 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 400 - 900 suxuk 800 - 900 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici 200 prasi}i 200 - 230 ovce 110 - 120 jagwad 250 - 280 p{enica 35 je~am 35 kukuruz 35

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

SELO

SU[ENA [QIVA - TEMA DOKTORSKE DISERTACIJE OLGE MITROVI], ISTRA@IVA^A U INSTITUTU ZA VO]ARSTVO

VELIKA IZVOZNA [ANSA SRBIJE!

Na{a zemqa je dugo bila prepoznatqiva po proizvodwi su{ene {qive. Ovaj ceweni poqoprivredni artikal bio je jedan od najva`nijih izvoznih proizvoda krajem 19. veka, sa prose~nih 26.000 tona godi{we. Sada godi{we izvozimo tek tri do ~etiri hiqade tona suve {qive, a mogli bismo daleko vi{e, ukoliko se uzme u obzir da je proizvodwa {qive veoma rasprostrawena na na{im prostorima. Su{ena {qiva koja se ranije izvozila danas ne ispuwava ni osnovne elemente standarda zdravstvene bezbednosti prehrambenih proizvoda. Kvalitetna su{ena {qiva je samo ona koja je ujedna~ene krupno}e, mesnata, dobro osu{ena, zdrava, slatka, lepog spoqa{weg izgleda, sa o~uvanim prirodnim ukusom i mirisom. Uzimaju}i u obzir savremene zahteve trì{ta, kao i svojstva razli~itih sorata na{eg najvi{e gajenog nacionalnog vo}a, ovom problematikom na veoma opseàn na~in bavila se Olga Mitrovi}, diplomirani inèwer prehrambene tehnologije iz Instituta za vo}arstvo. Doktorska disertacija nosi naslov “Kinetika su{ewa i kvalitet su{enih plodova najzna~ajnjih sorata {qive u Srbiji”.

lga Mitrovi} je odbranila svoju doktorsku disertaciju 18. decembra pro{le godine. Kako isti~e, u Srbiji imamo velike, ali nedovoqno iskori{}ene potencijale u oblasti proizvodwe {qive, posebno kada je re~ o wenom su{ewu, pa otuda i izbor teme nije bio slu~ajan. - Su{ena {qiva bi trebalo da postne na{ brend, po kome bismo bili prepoznatqivi u svetu. Na{ privredni ciq je da ovim proizvodom nanovo osvojimo svet, vra}aju}i primat u ovoj oblasti kakav smo nekada davno imali. Uzimaju}i u obzir ~iwenicu da danas imamo druga~ije i daleko rigoroznije zahteve stranog tr`i{ta, u svom radu sam nastojala da pru`im

utvrde tipi~ne tehnolo{ke karakteristike plodova najzna~ajnijih sorata {qive u Srbiji za konzervisawe su{ewem, zatim kinetike su{ewa, kao i primena odgovaraju}eg predtretmana za dobijawe kvalitetnog proizvoda, koji mo`e da zadovoqi standarde kvaliteta. U disertaciji je prikazan uticaj procesnih promenqivih na kinetiku su{ewa {qive, pri ~emu se posebno isti~e ispitivawe delovawa temperature vazduha. Rezultati istra`ivawa }e imati prakti~an zna~aj za industriju su{ene {qive u smislu utvr|ivawa tehnologije su{ewa za svaku sortu {qive ponaosob. U svojoj doktorskoj disertaciji Olga Mitrovi} ukazuje na zna~aj {qive kao vrste vo}a, koja se nalazi na prvom mestu u vo}arstvu Srbije po broju stabala i godi{woj proizvodwi, zbog ~ega se i smatra nacionalnom vo}nom vrstom. Mada se najve}i deo roda {qive prera|uje u rakiju, dr Olga Mitrovi} isti~e da je sa aspekta nutri-

precizne, na nau~nim saznawima utemeqene odgovore na sva relevantna pitawa iz oblasti su{ewa {qive. Nadam se da }e vrlo brzo rezultati mog nau~no-istraìva~kog rada biti primeweni u praksi i za mene bi to bila najve}a satisfakcija - kaè za “â~anski glas” dr Olga Mitrovi}. Olga Mitrovi} smatra da je privredni ciq da se {qiva u Srbiji ponovo industrijski su{i, da se dobije kvalitet koji bi zadovoqio prohteve probirqivog svetskog trì{ta. Da bi se to postiglo potreban je nov pristup sagledavawu kompletne problematike proizvodwe su{ene {qive, od polazne sirovine, preko primene odgovaraju}e tehnologije su{ewa, do skladi{tewa i pakovawa gotovog proizvoda. Nau~ni ciq wenog doktorata bio je da se

DOBAR SARADNIK POQOPRIVREDNIKA I PRERA\IVAÂ - Olga Mitrovi} se potvrdila kao istinski ekspert u oblasti su{ewa {qive i to je kruna wenog dugogodi{weg istraìva~kog rada. Ako posmatramo kvalifikacionu strukturu zaposlenih, Institut za vo}arstvo trenutno ima devet doktora i deset magistara. Imamo jo{ dva istraìva~a na doktorskim studijama. Za na{u nau~no-istraìva~ku ustanovu veoma je zna~ajno da ima kvalitetne kadrove, jer se svake ~etiri godine obnavqa akreditacija Instituta za obavqawe wegove osnovne delatnosti, a to je nau~no-istraìva~ki rad u oblasti vo}arstva. Da bi se neko bavio ovakvom vrstom rada, zakonom je precizirano da mora da zapo{qava minimalno sedam doktora. Nova doktorska disertacija za nas je istinska potvrda na{ih stremqewa da neprekidno ja~amo stru~ni kapacitet ustanove, ali istovremeno ona je i dobar primer transfera znawa iz nauke u praksu. Olga je u svom dugogodi{wem radu uspostavila veoma dobru komunikaciju sa poqoprivrednim proizvo|a~ima i prer|iva~ima, pruàju}i im adekvatne savete. Izuzetno cenim wen rad i smatram da je vrlo perspektivan istraìva~ u ovoj oblasti. Saznawa do kojih je do{la u istraìvawu ima}e poseban zna~aj u unapre|ewu izvoza suve {qive - rekla je Svetlana Paunovi}, direktor ~a~anskog Instituta za vo}arstvo, dodaju}i da u Srbiji prosto postoji tradicija da se {qiva su{i gotovo uvek na isti na~in, ali nau~ni rezultati pokazuju da tehnologija su{ewa mora da bude prilago|ena sorti.

tivne vrednosti najzna~ajniji proizvod su{ena {qiva. Ona predstavqa zna~ajan izvor energije za organizam, ali se sve ~e{}e ubraja i u visokovredne namirnice, sa posebnim dijetetskim i fiziolo{kim zna~ajem, pre svega zbog za{titnog i terapeutskog delovawa na digestivni trakt ~oveka. Izbor metode su{ewa zavisi od razli~itih faktora, kao {to su vrsta proizvoda, raspoloìvost su{ara i cena su{ewa. Ona isti~e da su potro{wa energije i kvalitet su{enog proizvoda tako|e zna~ajni parametri za odre|ivawe tipa su{ewa. Konvektivno su{ewe je najrasprostraweniji na~in su{ewa vo}a, a posebno {qive, i u svetu kao i u Srbiji, i danas se najvi{e primewuje. To je ustvari su{ewe u struji zagrejanog vazduha. Ovaj metod je najpopularniji zato {to je jeftin i jednostavan za primenu. Su{eno vo}e dobija tradicionalno smeùran izgled, na koji su potro{a~i navikli kada se govori o {qivi, gro`|u ili urmi. Dr Olga Mitrovi} nagla{ava da je jedan od najva`nijih parametara kvaliteta standardizacija, jer proizvod mora da ima ujedna~en kvalitet u prostoru i vremenu, bez obzira na mesto i vreme gde se kupuje. To iziskuje standardno dobar kvalitet sirovine i uvek optimalne uslove konzervisawa. Bez obzira na sve probleme vezane za plasman, ne bi trebalo zaboraviti da je osnovni ciq postupka konzervisawa o~uvawe nutritivne vrednosti i organolepti~ke prihvatqivosti, u ovom slu~aju su{enih plodova {qive kao prera|ene namirnice, odnosno hrane. Upravo zbog toga se danas posebna pa`wa posve}uje kvalitetu svih prehrambenih proizvoda, a time i su{enog vo}a. I pored potpuno nerazja{wenog uticaja koje polifenoli imaju na qudsko zdravqe, mno{tvo nau~nih radova nedvosmisleno dokazuje wegovo antioksidativno, antikancerogeno, antimikrobno, antialergijsko, antimutageno i antizapaqensko dejstvo. Na taj na~in prave jaku vezu izme|u polifenolnih jediwewa i na{eg zdravqa. Bioaktivna jediwewa prisutna u su{enom vo}u pokazala su visok stepen antioksidativne aktivnosti i to naro~ito u osu{enim plodovima, {to moè znatno da smawi rizik od dobijawa pojedinih oboqewa, a rezultati istraìvawa pokazuju da je su{ena {qiva bogat izvor takvih jediwewa.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

KULTURA

SLIKE MIQANE DRA[KOVI] IZ U@ICA U NARODNOM MUZEJU

„OBJAVQEWA“ KAO PAM]ENICI Galeriji Narodnog muzeja na Krstovdan je otvorena izlo`ba Miqane Dra{kovi}, sa statusom slobodnog umetnika iz U`ica. Naziv ciklusa “Objavqewa”, inspirisan je materijalnim i duhovnim nasle|em srpskog naroda i wegovom slavnom istorijom, a motivi su hramovi, oltari i nadgrobni spomenici [umadije iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka. Izlo`ene slike nastale su u periodu od 2004. do 2010. godine. Miqana Dra{kovi} izlagala je na 29 samostalnih i vi{e od 200 kolektivnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. - Miqaninim “Objavqewem” od zaborava su sa~uvani nadgrobnici koji kazuju, opomiwu i podse}aju potomke i putnike, na qude razli~itog kova, znane i neznane ratnike i hajduke. Spomenici su kamena mesta pam}ewa, a pam}ewe je svesna pro{lost - rekla je pored ostalog Delfina Raji}, direktorka ~a~anskog Narodnog muzeja, predstavqaju}i autorku i Rado{a Ga~i}a, istori~ara umetnosti iz Gorweg Milanovca koji je izlo`bu otvorio, osvrnuv{i se na podru~je umetni~ke inspiracije.

puni originalnih umetni~kih ukrasa u formi rezbarije, rukopisa, znakova, likova, krstova, ornamenata i prelepih }irli~nih slova, dosta dobro o~uvani, sa~uvali su auteniti~nost vremena u kome su nastajali i svu lepotu kamenorezbarskog zanata. Ovo okru`ewe podstaklo je Miqanu Dra{kovi} da ostvari impozantan ciklus od vi{e od 100 umetni~kih radova, prete`no uqa na platnu, sa impresivnim, ekspresivnim i krajwe modernisti~ki oslikanim bele{kama o svakom nadgrobniku ponaosob, primetio je Ga~i}. - Sve to i svu starostavnu estetiku u~enih i priu~enih majstora, je u krajwe umetni~kom smislu prepoznala Miqana Dra{kovi}, kao i li~nu duhovnu povezanost sa precima i wihovim porivima i potpuno modernim slikarskim jezikom do~arala arhai~nost vremana u kome su

Miqana Dra{kovi}, Rado{ Ga~i} i Delfina Raji}

Vi{e od 70 nadgrobnika nalazi se kod istorijske crkve brvnare u Takovu, a najstariji je iz 1717. godine. Tako je urezano pre, bezmalo tri stole}a na rumenoj steni

^A^AK U MAJU DOMA]IN 21. FESTIVALA SAVEZA GUSLARA SRBIJE

U DUHU JUBILEJA I EPSKE TRADICIJE organizaciji Saveza guslara Srbije i Dru{tva guslara “Tanasko Raji}” iz â~ka 11. i 12. maja 2013. godine u na{em gradu bi}e organizovan 21. Festival Saveza guslara Srbije. Ova tradicionalna manifestacija }e prote}i u znaku 200. godi{wice ro|ewa Petra Petrovi}a Wego{a i stogodi{wice Balkanskih ratova, odnosno Kumanovske bitke. Na festivalu, koji ima takmi~arski karakter, u~estvova}e oko 120 guslara, od kojih }e u polufinalu nastupiti 40, a u finalu wih 20, ali, o~ekuje se i dolazak vi{e od 300 gostiju iz Republike Srpske, Crne Gore i dijaspore. Pokroviteqi ovog festivala su Ministarstvo kulture RS i Savez guslara Srbije, a s obzirom na zna~aj manifestacije o~ekuje se i podr{ka Gradske uprave â~ka, kod koje je Dru{tvo guslara “Tanasko Raji}” konkurisalo projektom, kao i privrednika koji su i do sada podràvali ovo Dru{tvo. - S obzirom da manifestacija, zbog povoda koje obeleàva, ima jubilarni karakter, nacionalni Savez guslara je odlu~io da doma}in i organizator Festivala bude Dru{tvo

ve} prili~no na~etoj vremenom, vekovima... Bili su prepu{teni zaboravu i propadawu, a sli~nu sudbinu su delili i spomenici iz vremena Obrenovi}a u Brusnici, kod prve Milo{eve zadu`bine na Savincu, kod manastira Vujan, u Topoli i Ora{cu i diqem Srbije. Oni iz novijeg vremena, s po~etka 19. veka naovamo, pre-

spomenici nastajali, preto~iv{i ih u “Objavqewe”, kako je nazvala jedan od najve}ih ciklusa u svom dosada{wem slikarskom opusu - rekao je pored ostalog Rado{ Ga~i}. Izlo`ba je otvorena do 28. jaunara. Z. L. S.

NOVE ^LANSKE KARTE I AUTOMATIZACIJA POZAJMICE U GRADSKOJ BIBLIOTECI

MODERNIZACIJA POSLOVAWA

Andrija Miliki} i Ilija ^abarkapa

guslara “Tanasko Raji}” â~ak iz dva razloga: prvo zato {to je svojim dosada{wim radom ovo Dru{tvo dokazalo da moè uspe{no da realizuje ovako veliku manifestaciju i drugo, {to uprava Grada â~ka i sve srodne institucije u ovom gradu imaju vreliko razumevawe i èqu da pomognu da Festival bude organizovan na najvi{em nivou i {to je najva`nije, {to je ~a~anska publika poznata po svom pijetetu prema guslama i epskoj poeziji - rekao je u na{oj redakciji Ilija âbarkapa, predsednik Saveza guslara Srbije. Imaju}i u vidu da je Dru{tvo guslara “Tanasko Raji}” iz â~ka bilo dobar organizator 9. Festivala i vi{e od 50 koncerata u na{em gradu, na kojima su nastupali najboqi

srpski guslari sa svih prostora gde ìve Srbi i iz dijaspore, wegov dugogodi{wi predsednik Andrija Miliki} kaè da je ~ast i zadovoqstvo biti doma}in jednog ovakovog skupa, tim pre {to je ciq 21. Festivala afirmacija nacionalne tradicije i Grada â~ka, koji ve} odavno nije samo grad frule i trube, ve} i gusala. â~ak ima i prepoznatqivu publiku, koja redovno i u velikom broju pose}uje koncerte ovog guslarskog Dru{tva, koje postoji od 1980. godine i broji vi{e od 120 ~lanova svih generacija. Me|u wima su i oni koji po kvalitetu zasluùju da na 21. Festivalu ponesu jedan od pobedni~kih pehara, a Dru{tvo “Tanasko Raji}” se i ekipno visoko rangira, smatra Miliki}. Z. L. S.

rend modernizovawa rada i unapre|ewa usluga ~itaocima, intenzivno zapo~et 2010. godine u Gradskoj biblioteci “Vladislav Petkovi} Dis”, nastavqen je sa prvim danima 2013. uvo|ewem novih ~lanskih karti za korisnike, potpuno novog dizajna i formata, sa bar kodom i logom ustanove, a u skladu sa obimnijim promenama na poqu elektronske obrade kwi`nog fonda u novom programu automatizacije pozajmice kwiga u dva najve}a bibliote~ka odeqewa, Pozajmnom i De~jem. Zahvaquju}i ~iwenici da je Gradska biblioteka od 2010. godine punopravni ~lan Virtuelene biblioteke Srbije i COBISS.SR sistema, {to joj je omogu}i-

lo umreàvawe sa vi{e od 150 biblioteka Srbije i izgradwu Elektronskog kataloga, u proteklih dve i po godine u ovaj katalog je uneto 54.167 zapisa o kwigama iz fondova Pozajmnog, De~jeg i Zavi~ajnog odeqewa, unos fonda Nau~nog odeqewa je u toku, a predstoji i unos fondova Depoa, ogranaka i Odeqewa periodike. Pored pretraìvawa ovog kataloga, korisnicima }e u toku ove godine biti omogu}en elektronski uvid u zaduèwa i elektronsko rezervisawe potrebne gra|e. Projekat automatizacije bibliote~ke gra|e u ovoj ustanovi u protekloj godini pomoglo je Ministarstvo kulture i informisawa RS. Za vi{e od 5.000 korisnika Pozajmnog i De~jeg odeqewa u toku je izdavawe novih ~lanskih karti, sa vaè}im ~lanarinama ukoliko nisu istekle ili obnovqenim po disada{woj ceni. Z. L. S.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

INTERVJU

RADI[A I RATKO TEOFILOVI], OVACIJE U RODNOM GRADU

NESPOJIVO SPOJILI U FANTASTI^AN DO@IVQAJ - Te{ko je bilo i nama i Miroslavu, jer je bilo potrebno napraviti ovaj harmonski sklop, koji je ustvari na{a dogma, na{a doktrina, ali, on je tako dobro to spakovao. Mi se ne odri~emo na{eg stila, koji }e se nadaqe, naravno {iriti. Sala je eksplodirala, ovo je bilo neverovatno - rekao je Radi{a Teofilovi} nakon promocije novog albuma “Vidarica”, snimqenog u saradwi sa virtuoznim gitaristom Mroslavom Tadi}em u Los An|elesu

Posle tri godine, kada su pevali na Vidovdan, ponovo u rodnom gradu, jedinstveni po mnogo ~emu, bra}a Radi{a i Ratko Teofilovi}, doìveli su ovacije na koncertu, odrànom na velikoj sceni Doma kulture ovog utorka, pred gotovo punom salom, ve}inom, mla|ih qudi. Svoju deonicu sa slavnim â~anima, imao je i gitarista svetske reputacije Miroslav Tadi}, profesor klasi~ne gitare u Los An|elesu, virtuoz, u ~ijem studiju je i snimqen album „Vidarica“, koji su Teofilovi}i promovisali ove ve~eri. Me|u 14 obrada narodnih pesama iz {ireg regiona, nalaze se i prepoznatqive: “Gusta mi magla padnala”, “Oj ov~are”, “Gugutka”, “Ne karaj me mila mati”, “Jarebica”, dalmatinska “Zaspalo siro~e”, doma}a “Sagradi}u {ajku”, koja je ~esto izvo|ena, ali niko nije podsetio na wenog autora Mitu Popovi}a, pravnika iz Baje u Ma|arskoj, koji je sa 24 godine nau~io srpski jezik i op~iwen na{im romanti~arima napisao mnogo pesama, a me|u wima i popularnu “{ajku”, rekao je Ratko Teofilovi}. Posle freneti~nog aplauza i dva bisa, koja su pevali na zahtev publike, “Jano mori” i “Travo zelena”, Teofilovi}i su zahvalili i onima koji su do{li iz Beograda, Kraqeva, Kragujevca i sa @abqaka. Obojicu su nakon koncerta izqubili brojni prijateqi iz {kolskih dana, mnogi su ih podse}ali na zajedni~ke trenutke i dogodov{tine, a publika je stajala u redovima ~ekaju}i da im slavni blizanci potpi{u svoj novi CD, kao i gitarista Tadi}, (razgovor s wim donosimo u narednom broju “Glasa”). Zbog neobi~no srda~nog do~eka u rodnom gradu, sasvim je umesno bilo setiti se wihovih po~etaka, kada nisu bili prezadovoqni odnosom kultrnih poslenika â~ka prema wihovoj karijeri. Tada nisu bili ~esto, ili gotovo uop{te pozivani, niti su nastupali u rodnom gradu, ali... Razgovaramo naizmeni~no sa Ratkom, pa sa Radi{om. Eto, vremena i qudi se mewaju, smenom generacija dolaze mla|i i mawe sujetni qudi koji znaju da prepoznaju vrhunske kulturne vrednosti i zato je neizbe`no pitawe kakvi su Va{i utisci nakon ovakvog koncerta? - Pa sjajno, fantasti~na publika. â~ak je grad koji ima sjajne qude, samo ih treba videti i prepoznati u ovom gradu. A ovakve stvari, ovakvi koncerti, dovode prave qude i mislim da je to ta duhovna elita ovog grada, negde je nema, ali ona postoji. Mi se nikad nismo odrekli na{eg rodnog â~ka i mi sve, a to qudi u Beogradu znaju, sve {to nam se de{ava povezujemo sa ovim gradom. Sve je po~elo od Predraga Peruni~i}a, i ovo su sve neka se}awa na ono {to je on radio i ovo je neki impuls, koji nas stalno u na{oj karijeri vodi. Jeste li o~ekivali kada ste po~iwali da pevate kod profesora Peruni~i}a da }ete svojim glasom osvojiti planetu, od Japana do Los An|elesa? - Danas smo ba{ o tome razmi{qali, kad smo polazili u â~ak. Kao kad smo prona{li Miroslava, ali smo zakqu~ili da je on prona{ao nas. Miroslav Tadi} je, ipak, jedno svetsko ime, wemu je bio izazov da sa nama ne{to uradi, i mislim da smo nas trojica napravili taj vrhunski za~in, da muzika bude ispred nas, da ne budemo samo mi kao peva~i, izvo|a~i, i on kao gitarista. Osnovna je ideja bila da muzika bude ispred svih nas i ono {to je ve~eras publika osetila i pokazala, to je da ume da oseti i preopozna vrhunske, svetske muzi~are. Mislim da u â~ak nikada nije dolazio muzi~ar ovakvog kalibra. I Ratku i meni je bilo jako stalo da Miroslav pored Beograda i Novog Sada do|e u â~ak, po{to se za nekoliko dana vra}a u Ameriku, a ima}e i neke koncerte po Evropi. Tako

nam je ispuwena i ta èqa, ne zbog nekog na{eg ciqa, jer ima ovde puno qudi koji nas vole, koji nas èle, dugo smo ìveli u â~ku, tako da jednostavno imamo potrebu zbog wih da se pojavimo i ovde, a oni su poveli i druge... Mislim da je ovo ceo na{ svet, qudi koji su ve~eras bili u sali u â~ku. Od kada sara|ujete sa gitaristom Miroslavom Tadi}em i kakva je wegova uloga u Va{em duetu? - Miroslav nije na{a pratwa, to je kao neki tre}i glas. Ovaj album smo snimili u martu pro{le godine u Americi kod

donela. Mislim da je taj disk sjajno ura|en, ali da je koncert, taj kontakt sa publikom najja~a mogu}a stvar, koja se ve~eras dogodila. Sala je eksplodirala u odnosu i na Beograd, i na Novi Sad, jer ovo ve~eras je bilo neverovatno. Utisak je nezavisno od instrumentala, da ste Vas dvojica dovoqni sami sebi, da u tom unisonom pevawu, u svojim glasovima nosite ~itav orkestar? Kako Vi defini{ete svoj `anr? - Mi ga ne bismo nigde stavqali u neku fioku, jednostavno, to je muzika. @ele-

Miroslava u jednom jako zanimqivom studiju u Los An|elesu, kod ~uvenog tonca Skota Frejzera. O zajedni~koj saradwi razmi{qali smo ima ve} pet, {est godina kada je Miroslav dolazio na “Gitar art” festival u Beograd i onda se rodila ta ideja, koja se malo kr~kala i eto, isplivala i na kraju, evo ~uli ste {ta je ona

li smo da s jednim vrhunskim instrumentalistom poka`emo da je on sposoban da sa nama napravi ne{to neobi~no, da svi radimo svoj deo posla, a da se ne ose}a to neko me{awe izme|u nas, a da opet nastupamo u troje. Mi smo spojili prakti~no nespojivo. Te{ko je bilo i nama i Miro-

slavu, jer je bilo potrebno napraviti ovaj harmonski sklop, koji je ustavri na{a dogma, na{a doktrina, ali, on je tako dobro to spakovao. Mi se ne odri~emo na{eg stila, koji }e se nadaqe naravno {iriti. Kako nazivate, kako Vi vidite svoj stil? - Nazivam ga kao duboki slojevi kroz pro{lost, arhetip, i oìvqen i ìvi u ovom vremenu, na ovaj na~in i sa ovim zvukom. Naslov CD-a je „Vidarica“, pesma ili èna koja le~i, vida, kao melem za du{u? - Vidarica je èna koja le~i biqem, lekovitim travama, isceliteqka, ili Vidarice su izvori lekovite vode koji vam, umivawem pre sunca donose zdravqe, odnosno tu ravnoteù koja je potrebna svakom ~oveku. A ovde je traèna neka Vidarica, odnosno, neki zvuk, koji }e pomo}i qudima, ili u toj igri glasa i instrumenta omogu}iti svakom ~oveku da na|e neku svoju Vidaricu. Mi smo izabrali da to bude igra izme|u glasa i instrumenta, da to bude taj izvor, koji }e mo`da nekome omogu}iti ono wegovo unutra{we, duhovno bu|ewe. Kako ste birali pesme? - Nismo se regionalno vezivali, nego smo zajedno, po nekom na{em zajedni~kom zvuku i intuitivnom ose}aju {ta se to nama trojici svi|a, birali pesme. Tako je nastao album od 14 pesama iz Srbije, sa Kosmeta, iz Makedonije, Bosne, Dalmacije, jedna je ~ak iz Crne Gore, i plod je zajedni~ke saradwe. Gde }ete jo{ nastupati, ekskluzivno? - U regionu }emo letos imati turneju, a ve} u februaru slede}e godine je zakazan koncert u “Mocat holu” u Be~u, sa jo{ nekoliko koncerata u Austriji. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

KULTURA

JEDANAESTI HUMANITARNI KONCERT MLADENE GOJKOVI] ZA LICA SA POSEBNIM POTREBAMA

SRCEM ZA GRAD ^A^AK

ulturno umetni~ko dru{tvo “Srpski jelek” na ~elu sa Mladenom Gojkovi}, organizova}e 9. februara u 19 ~asova, u velikoj sali Doma kulture, jedanaesti po redu humanitarni koncert namewen licima sa posebnim potrebama, pod nazivom “Srcem za grad ^a~ak”. To je u ponedeqak na konferenciji za novinare saop{tila Mladena Gojkovi}, predsednik KUD-a rekav{i da je pozvala sva udru`ewa lica sa posebnim potrebama sa podru~ja Moravi~kog okruga i da, samo iz na{eg grada o~ekuje do 100 gostiju. Svi oni, kojima je ovaj humanitarni koncert namewen bi}e darivani skromnim paketima, kao i u~esnici programa u kome }e nastupiti brojna kulturno-umetni~ka dru{tva, izvorne peva~ke grupe, tru-

ba~i, frula{i, pesnici… Tom prilikom bi}e upu}ena zahvalnost i darodavcima. Ulaz na koncert je besplatan, a humanitarni prilog koji bude prikupqen te ve~eri od posetilaca u posebnoj kutiji, bi}e podeqen ravnopravno nazna~enim udru`ewima. U programu }e pored dru{tva doma}ina nastupiti truba~i Mila Stani}a, frula{ Milan Kova~evi}, brat i sestra Bojana i Nikola Pekovi} iz Kraqeva izvo|ewem na guslama i harmonici, kulturno umetni~ka dru{tva “Bambi”, “Sinovi Javora” i ”Moravica” iz Ivawice, “Du~alovci” iz Du~alovi}a, “Milisav Petrovi}” iz Parmenca, “Br|ani” iz Br|ana, “Pomeqari” iz Mr~ajevaca i orkestri. Z. L. S.

U UTORAK U 20 ^ASOVA U SPORTSKOJ HALI U ATENICI

HUMANITARNI KONCERT ZA TAMARU utorak, 29. januara u 20 ~asova u sportskoj hali u Atenici bi}e odràn humanitarni koncert “Za Tamaru”, {estogodi{wu devoj~icu iz Kraqeva, ro|enu 26. januara 2007. godine. Tamari Mili}evi} su sredstva potrebna za operaciju tumora na mozgu koja bi se obavila u Rusiji, za{ta joj je sa odlaskom i boravkom neophodno 40.000 evra. Do sada je prikupqeno 20.000 evra, kaù organizatori ovog koncerta Jovica Radi} iz Kragujevca i Andrijana Obradovi} iz â~ka. Na kon-

certu }e nastupiti: “Amadeus bend”, Aleksa Jeli}, “Akapulko” bend, “Mega” bend, “Arena” bend i mnogi drugi. Cena ulaznice je 300 dinara, a mogu se kupiti na biletarnici sportske hale u Atenici, kafeima “Akrobat” i “Ba{ ba{ta” u ^a~ku, Domu omladine u Kragujevcu, Pekari “Fensi” u Kragujevcu i “Krofna Baru” u Kraqevu. Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Xejn Xonson

LAVIRINT UZDAHA za veli~anstvenih zidina palate u Meknesu ìvi Nus-Nus, zarobqeni sin poglavice jednog afri~kog plemena, a sada tek bedni pisar. Kao `rtva opake zavere, Nus-Nus }e se na}i razapet izme|u tri najmo}nije figure na dvoru: hirovitog sultana Mule Ismaila, jednog od najsurovijih vladara u istoriji; wegove okrutne ène Zidane, ~uvene po tome {to koristi otrove i crnu magiju; i nemilosrdnog velikog vezira, sultanove desne ruke. U me|uvremenu, mlada Engleskiwa Alis Svon zarobqena je i dovedena na dvor. Pred wom je jednostavan izbor: da se odrekne svoje vere i prikqu~i se sultanovom haremu - ili da umre. Dok se bore da preìve, Alis i NusNus sklopi}e neobi~an savez - savez koji }e postati duboka i dirqiva veza iz koje }e crpeti snagu i hrabrost kako bi se izborili sa najopasnijim situacijama. Od rasko{ne palate u Meknesu do prqavih sokaka Londona i dekadentnog dvora ârlsa II, ova kwiga oìvqava neke od najupe~atqivijih li~nosti istorije kroz napetu pri~u o spletkama, odanosti i ùdwi.

Pri~e iz „autobusa“

PONOVO „STRUJNI“ UDAR ako nas svake godine posle novogodi{wih praznika, do~ekaju razna poskupqewa i skok evra, ove godine neki su to tek primetili kao udar na ku}ni buxet i standard porodice. Progledali odjednom, pa se solidari{u sa narodom. Te{ko je zaboraviti talas poskupqewa koji se dogodio 2010. a potom i 2011. godine, kada su neki prehrambeni artikli duplirali svoju cenu, me|u wima naro~ito hleb i mleko, dok su poskupqewa struje i drugih komunalnih usluga bila redovna i podrazumevaju}a. Talas nezadovoqstva i protesta zbog uru{ene privrede ~esto nije ni stizao do srpske prestonice zbog fizi~kih prepreka, a svaki udar na standard stanovni{tva pravdan je uskla|ivawem sa Evropskom unijom. ^esto se qudi glasno zapitaju kako nikome ne pade na pamet, ni u toj Evropi, ni ovde kod nas, da uskladi i zarade sa istim, pa bismo se ve} nekako izborili sa svim nametima. Ako se nastavi sa ovakvim poskupqewima energenata, a najavqeno je i poskupqene gasa, ve}ina entuzijasta mora}e da zavrne slavine i napravi civilizacijski korak unazad, odricawem od dostignutog standarda. Nije mali broj onih koji su se ve} vratili na ~vrsta goriva. Narod slobodouman, ali ponekad i priprost, komentari{e to javno i bez dlake na jeziku. „Obi~no me struja drmne kada su neispravne neke instalacije", ka`e jedna penzionerka, "a sada }emo taj strujni udar

Kevin Alan Miln

OPRA[TAM TI ekada davno, na romanti~nim ulicama Be~a, Itan je upoznao Anu, qubav svog ìvota. Ven~ali su se i nadali se da }e do~ekati starost zajedno. Bili su mladi i puni ideala, a ìvot je bio lep. Verovali su jedno drugom, a dokaz tog poverewa i privrènosti bila su qubavna pisamca koje je Ana ostavqala me|u ìcama Itanove gitare. I pored svih obe}awa datih na dan ven~awa, Itan je shvatio da u stvarnosti nije sve tako jednostavno. Umesto da se bavi muzikom, {to je bio wegov ìvotni san, on po ~itav dan radi kako bi zaradio za svoju porodicu. Njegov nekada poletan umetni~ki duh, wegova strast sa kojom je u mladosti pisao svaku notu, sada su posrnuli pod pritiskom sumorne svakodnevice. A onda, u jednom trenu, ìvot }e mu se prekorenuti naglava~ke. Suo~en sa te{kim isku{ewem, po~e}e da se preispituje. Moè li da ostavi pro{lost za sobom i otvori svoje srce? Da li je prekasno da zavr{i pesmu koju je po~eo da pi{e Ani na dan kada su se ven~ali? Ho}e li uspeti da se podseti na to za{to se zaqubio u wu? Nezaboravna pri~a o qubavi i pra{tawu, o porazima i slomqenom srcu poput qubavne pesme, ova kwiga je inspiracija za sve one koji veruju u prava ose}awa.

imati i kada sve poiskqu~ujemo, u mraku"... Jer, kad odvrnemo sve sijalice, iskqu~imo ku}ne aparate, pe}i i bojlere, i vratimo se na ugaq, naftu, piqevinu ili neko drugo gorivo umesto gasa, napravimo ekolo{ki jo{ zaga|eniju i prqaviju zemqu, po~nemo da se kre}emo neispeglani i neokupani, da bi se u{tedeo svaki kilovat, tek tada i takvi ne}emo biti "podobni" za ulazak u tu veliku zajednicu koja bi da svima "kroji kapu", a istresa mrvice sa svog "stola". Z. L. S.

VODI^

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

Dom kulture

GRADSKA BA[TA Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

^etvrtak, 31. januar PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

- Pozori{na predstava „SMRT TRGOVA^KOG PUTNIKA” u produkciji Beogradskog dramskog pozori{ta, velika sala u 20 ~asova

Narodni muzej - Izlo`ba Miqane Dra{kovi} „Objavqewe” - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Kafe klub "VELVET" - Subota, 26. januar Gostuje VUKA[IN BRAJI], 23 ~asa

„SRPSKI PAB” - Petak, 25. januar - Svirka benda "MAMURNI QUDI", 22 ~asa - Subota, 26. januar - SALSA VE^E, 22 ~asa

„V. P. DIS“ Radno vreme Telefoni:

7,30 - 19 ~asova 032/22 36 08 34 09 60

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10 minuta, 250 dinara za jednu projekciju i popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od 10 do 23 ~asa. marketing 032/342-276

Istorijski arhiv - Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Gradska biblioteka

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

RECEPTI

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

KROMPIR NA BE^KI NA^IN

Vreme pripreme: Te`ina:

Kuvan i oqu{ten krompir ise~e se na tanke kolutove i posoli se, doda kim, majoran, biber i sitno iseckan praziluk. Ostatak praziluka treba propr`iti na maslacu, dodati malo bra{na i preliti mlekom. U ukuvani sos stavimo propasirani {vapski sir i jaje. Krompir ve`emo sosom, eventualno za~inimo, sve stavimo u ~iniju od vatrostalnog stakla i pe~emo u pe}nici dok ne porumeni.

Kilogram krompira 150 g {vapskog sira Dva praziluka 1 jaje 60 g maslaca 30 g bra{na 1/2 l mleka Majoran Kim Biber So

pospite {e}erom. [e}er ne dozvoqava mrazu da prodre u wega i oduzme mu prirodan ukus.

pliva. Ovako ga mo`ete ~uvati potpuno bez odlagawa u fri`ider, a bi}e i mekan, pa }e se lako razmazivati. Sir}e za ~i{}ewe kuhiwe Nanesite na krpu sir}e i malo soli i ovom me{avinom izribajte plo~ice u kuhiwi, kao i sve zama{}ene povr{ine. I ako vam se zapu{e slivnici koristite sir}e: sipajte dva decilitra, sa~ekajte desetak minuta, a zatim pustite jak mlaz vrele vode.

Kockice leda s vo}em Kockice leda za aperitiv bi}e lep{e i ukusnije ako u vodu, u posudu za led, stavite tanko izrezane kore limuna ili pomoranxe, vi{we ili bobice gro`|a.

So protiv gor~ine Kad kuvate testeninu so stavite u vru}u vodu, da pasta ne bi bila gorkog ukusa.

Presoqeno jelo Ako ste presolili jelo dodajte jedan ili vi{e krompira i oni }e â&#x20AC;&#x17E;pokupitiâ&#x20AC;&#x153; sav vi{ak soli.

Sve`e banane Da banane u vo}noj salati ne bi pocrnele, poprskajte ih limunovim sokom i pospite prah {e}erom.

[e}er - prirodni konzervans Jagode, maline, kajsije, breskve i ostalo vo}e koje ostavqate u zamrziva~, uvek pakujte u posude i svaki red vo}a dobro

ûvawe maslaca van friìdera Maslac drìte u plasti~noj posudi sa hermeti~kim poklopcem u kojoj je pitka, a moè i morska voda, tako da maslac

SALATA SA JABUKOM

Vreme pripreme: 15 minuta Te`ina: laganica

tako, tako

PRIPREMA

SASTOJCI

SAVETI U KUHIWI

jedan sat

PUSLICA TORTA

Vreme pripreme: Te`ina:

sat i po

sredwe zahtevno

SASTOJCI 1 cvekla 1 {argarepa 1 mala kisela jabuka malo soli

PRIPREMA Cveklu, {argarepu i jabuku oprati, oqu{titi i izrendati. Malo posoliti i izme{ati.

SASTOJCI 10 jaja 560 grama {e}era 1 limun 4 ka{ike {e}era 1 ka{ika bra{na 4 dl mleka 300 g oraha 250 g butera 250 g {e}era u prahu 4 kesice {laga

PRIPREMA Umutiti dva puta po 5 belanaca, 280 g {e}era i sok od pola limuna. Odvojeno ispe}i dve kore. Nadev: 5 `umanaca kuvati na pari sa 4 ka{ike {e}era, jednom ka{ikom bra{na i 4 decilitra mleka. Kuvati dok se ne zgusne. Dodati 300 g samlevenih oraha. Posebno umutiti preostalih 5 `umanaca sa

250 g butera i 250 g {e}era u prahu, pa pome{ati sa prohla|enim kremom. Umutiti {lag iz 4 kesice, pa nadevati tortu na slede}i na~in: prvu koru premazati kremom, preko krema staviti {lag; staviti drugu koru, premazati kremom i odozgo {lagom, pa {lagom ukrasiti tortu.

BA[TE I BALKONI

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

KOPRIVA, OD STAROMODNE ZEQASTE, DO MODERNE BIQKE razmno`avaju zabadawem pelcera. Uzgajiva~i biqaka preobrazili su staromodnu zeqastu biqku u mnogostranu modernu. Sada je neobi~na i nekompliovana kopriva poznata po brojnim sortama i imenima, fantasti~nim oblicima listova, fasciniraju}im {arama i neponovqivim bojama. Sa listovima kao plamenim jezi~cima, ova sorta nije na{la svoje mesto samo u sobi, ve} se

eobi~nih oblika, {ara i boja, ova stara, svima dobro poznata biqka, uvek iznena|uje svojom lepotom. Moderne sorte fasciniraju svojom igrom boja, od zelene do bele kao {lag, preko boje vanile i `ute, pa sve do nijansi boje bakra i mesinga, od pink do qubi~aste, od purpurne do crvenobraon, boje ~okolade i plemenitog drveta. Koprive su oduvek mogle da se na|u u razli~itim bojama na prozorskim daskama, jer mogu jednostavno da se

kao biqka sa veoma dekorativnim listovima nalazi i na balkonu i terasi. Ona moè da bude ukras i samostalno, bez pratilaca. A ako se odlu~ite za â&#x20AC;&#x153;dru{tvoâ&#x20AC;?, onda je najboqe zasaditi ùte cvetnice. Postoji kopriva u kombinaciji zelene i kao limun ùte boje, deluje osveàvaju}e i najlep{a je kao solista. Omiqeno mesto je ispred prozora, ali tako da sunce ne moè da napravi opekotine na listovima.

ODR@AVAWE ORHIDEJA

ZALIVAWE a va{e biqke ne bi bile isfrustrirane neadekvatnim zalivawem, odredite optimalnu koli~inu vode koju }e primiti. Zaista je te{ko ispuniti posebne `eqe nekih biqaka kada je re~ o wihovom zalivawu. Dok papirus voli da je zemqa u kojoj se nalazi uvek vla`na, dotle kaktusi, palme i orhideje vole veoma malo vode. Seramis sistem daje re{ewe za sve biqke. Gomoqi se stavqaju u granulat koji {tedi vodu i po potrebi je otpu{ta. U seramis saksijama se i kupolaste biqke, kao {to su drvo masline, ili timijan kao miri{qavi pratilac, ose}aju dobro. Ukoliko stani{te na otvorenom nije natkriveno, pa tako i neza{ti}eno od ki{a, saksiji je potreban otvor za odvod vode i odgovaraju}i podmeta~. Seramis je ina~e program formiran u Nema~koj 1991. godine, a u Velikoj Britaniji se pojavio ~etiri godine kasnije. Sastoji se iz glinene saksije ispe~ene na 900 stepeni. Biqka se sa korenom izvadi iz saksije, a zatim se odabere saksija koja je tri puta ve}a od busena. Saksija nema otvore za drena`u. Ma-

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

eobi~nog izgleda i na~ina rasta, orhideje su na glasu kao vrlo osetqiive i te{ke za negu. Qudi ih ~esto kupuju u punom cvatu, a nakon {to izgube cvetove, vrlo ~esto orhideje zavr{avaju uni{tene. Uz pravilnu negu, te orhideje mogu za nekoliko meseci ponovo procvetati. Pravilna nega u pojedinim fazama ìvotnog ciklusa biqke bitna je kao i odabir odgovaraju}eg komposta ili prozora u ku}i. Neke vrste je te{ko gajati bez ve}ih investicija, dok neke, uz malo znawa i nege, moète odràvati bez pote{ko}a.

lo seramis granulata stavqeno je na dno saksije, kao da je to obi~an kompost. Biqka se zatim zaliva vodom ~ija je zapremina jedna ~etvrtina saksije i dodaje se |ubrivo. Zatim se stavqa indikator. Kada je indikator crvene boje biqku treba zaliti.

Kupovina: Prilikom kupovine orhideja morate paziti na nekoliko elemenata: mesto odre|uje biqku koju kupujete (nemojte kupovati orhideju i tada traìti mesto gde }ete je postaviti; proverite listove orhideja (listovi ne smiju biti o{te}eni, ùti na vrhovima, isu{eni); proverite korewe orhideja (idealno je ukoliko korewe ne izviruje iz cvetne posude i ukoliko je sveè i zeleno, a ne trulo); kupite biqku koja ima vi{e

cvetnih stabqika ukoliko moète birati (duè }ete uìvati u cvetawu); dobro proverite celu biqku; ukoliko ste u mogu}nosti, drìte biqku neko vreme odvojenu od ostalih orhideja, u slu~aju da ste zajedno s biqkom doneli i viruse ~ije }ete p r i s u s t v o primetiti vrlo brzo na novoj biqci. Mirovawe o r h i d e j a : Nezaobilazni deo ìvotnog ciklusa orhideje je razdobqe mirovawa. Tokom mirovawa koje, zavisno od vrste, traje od nekoliko sedmica, pa i do nekoliko meseci, orhidejama treba vrlo malo vode da bi preìvele. Op{te pravilo je da se one vrste koje tokom mirovawa izgube li{}e ne zalivaju do pojave novog. U po~etku se zaliva {tedqivo. Vrste koje ne gube li{}e, tako|e zalivajte oskudno. Orhideje koje nemaju lukovice (nadzemne i podzemne) po pravilu nemaju vreme mirovawa. Tokom hladnog i tamnog perioda godine imaju neku vrstu mirovawa kada ih treba mawe zalivati, kako ne bi koren po~eo truliti.

Pripremila: N. R. VREMENSKA PROGNOZA Petak, 25. januar

Sneg

Subota, 26. januar

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 27. januar

Ponedeqak, 28. januar

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 30. januar

Utorak, 29. januar

^etvrtak, 31. januar

10C

-10C

00C

50C

30C

40C

60C

-50C

-40C

-30C

-20C

-10C

Sneg

Obla~no

Delimi~no obla~no

Obla~no

Delimi~no obla~no

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

DE^IJA STRANA

NA[A DECA Vrti} â&#x20AC;&#x17E;Bo{ko Buhaâ&#x20AC;?, ~etvorogodi{waci

[TA JE KLISURA?

Savo Dimitrijevi}

Lazar Vukovi}

Na|a Petrovi}

Julija Zirojevi}

Aco Dizdar

Miwa ]ojba{i}

- Izme|u Ov~ara i Kablara se nalazi neka reka {to proti~e. To je klisura.

- Klisura je izme|u planina.

- To je igra~ka s kojom se igraju deca.

- To je balon.

- To su neke planine.

- To je mesto u prirodi.

Vi{e fotograija na sajtu www.cacanskiglas.rs

etvorogodi{wake u vrti}u "Bo{ko Buha" zati~emo kako veoma zainteresovano sa svojom vaspita~icom Micom igraju kolo. Skaku}u, smeju se, neki i pevaju... Nakon zabave uz muziku, svi sedaju za stolove, uzimaju bojanke ili igra~kice koje predstavqaju razne ìvotiwe i samo uz blagi àmor zapo~iwu svoje aktivnosti. Lepo vaspitana i mirna deca, prime}ujemo, a to potvr|uje i vaspita~ica Mica Vrcalovi}. - Oni su zaista dobri kaè Mica, a na pitawe ko je nemirniji, de~aci ili devoj~ice, nije mogla da nam odgovori, jer su weni mali{ani u grupi mirni i sve se dogovaraju sa svojom vaspita~icom. Druga vaspita~ica Sneà Novakovi}, nije radila

nekoliko dana, pa kada je do{la me|u mali{ane, oni su joj smeju}i se potr~ali u zagrqaj, a ona ih je, naravno sve prihvatila. - Bitno je da poznajemo svako na{e dete. Da znamo {ta ih interesuje i da ih stalno oslu{kujemo otkriva nam Sneà "kqu~ uspeha". Ove mali{ane najvi{e interesuju ìvotiwe. Vole da slu{aju o svim, ali naro~ito o {umskim ìvotiwama, pa im wihove vaspita~ice ispuwavaju èqu, pri~aju}i im pri~e o ìvotiwama, i popuwavaju}i sa wima bojanke. Vaspita~ice nagla{avaju da je saradwa sa roditeqima ovih mali{ana izuzetna i da uz wihovu pomo} realizuju razne zanimqive aktivnosti za decu.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

REPORTA@A

NA GRADINI IZNAD ARIQA PODIGNUT SPOMENIK SRPSKIM JUNACIMA POSLE 205 GODINA

DOLE PONOR, GORE NEBO, A NA ZEMQI - ZAHVALNI POTOMCI da se spomenik nalazi na wihovom imawu. Oformi{e Ariqci Odbor za gradwu spomenika na ~elu sa Petrom Novitovi}em, po~e{e qudi da prilaze i prila`u. “Ja }u ozidati spomenik o svom tro{ku”, re~e ~uveni neimar Jankovi}, Petrovi}i }e pomo}i i materijalom, a deo gra|evinskog materijala pokloni i preduzetnik, potomak Mitra buquba{e Virovca.

- Spomenik je podignut na incijativu na{eg sugra|anina Petra Novitovi}a, ro|enog u Ariqu, koji je uspeo da ovekove~i jednu istorijsku tragediju i okupi slo`ne Srbe na istom zadatku - ûdesan pogled na sve strane, u punom krugu otvara se sa vrletne stene Gradine. Na 670 metara visokom vrhu, steni ôta, poput Meteora u Gr~koj, nalazi se crkva Svetog Ilije. Na takvom mestu ~oveka obuzme ~udan ose}aj divqewa i ushi}ewa, dole ponor, gore nebo. Ceo krajolik pruà neku bajkovitu sliku... O crkvici na Gradini Feliks Kanic je zabeleìo da je verovatno podignuta na ru{evinama rimske straàrske kule, ali kwige i materijalni dokazi uveravaju da su to bili ostaci sredwovekovnog utvr|enog grada, pa otuda i poti~e naziv ove stene Gradina. A grad je, kaè predawe, podigao srpski car Rapan, tako je kraqa Stefana Uro{a Prvog (12431276) narod zvao zbog promuklog govora - pri~a na{ sugra|anin Petar Novitovi}, poreklom iz Ariqa, ~lan Udruèwa kwièvnika Srbije, pesnik patriotskog glasa.

CRKVICA SVETOG ILIJE NA GRADINI U BLIZINI POPRI[TA Crkvica na Gradini bila je svedok burnih istorijskih doga|aja, a oko we su se stvarale legende, koje je Novitovi} slu{ao i pamtio od svojih starih, odrastaju}i pored Moravice, pod Gradinom. Jedno narodno

I, NI^E SPOMENIK

predawe kaè da je “preletela” iz Radaqevog poqa, jer su Turci hteli da je obesvete, a Srbi bili slo`ni pa je obno}, uz Boìju pomo}, preneli na vrh Gradine. Po drugom, prenele su je vile, a neki je zovu i hajdu~kom crkvom, jer su se u woj u ono vreme krili hajduci. Kako bilo, na Cveti 27. marta 1806. godine, upravo tu, pokraj crkve, odigrala se velika i surova bitka. U èqi da prepre~e put Skopqak pa{i, koji je nadirao sa brojnom turskom vojskom iz pravca Sanxaka prema Ariqu, nekolicina srpskih junaka u{an~ila se na Gradini. U neravnopravnoj borbi, poginulo je 70 srpskih vojnika. Upam}en po svojoj svireposti, Skopqak pa{a im je svima odsekao glave i natakao ih na koqe oko Ariqske crkve, koju je poku{ao da zapali, ali mu to nije uspelo, pri~a Novitovi},

koji je istraìvao istorijske izvore i literaturu, ponesen tragi~nom istorijom naroda iz svog kraja. Cela pri~a urezala mu se duboko u pam}ewe, i tako zadojen istorijskom tragedijom, pored koje je odrastao i koja je jo{ ìva u wegovom zavi~aju, Petar Novitovi} je pokrenuo inicijativu da se mesto bitke obeleì podizawem spomenika ovim srpskim junacima. Dugo je, kaè, u sebi nosio ovu zamisao, u kojoj su ga podràli i wegovi prijateqi i saradnici Radovan Marinkovi}, Nika Stoji}, Branko Kova~evi}, Jovi{a Slavkovi}, prota Haxi Jovan Luki} i drugi.

SLO@NO, DOBROVOQNO I PONOSNO Mnogi su bili skepti~ni, pri~a Pero, vrteli glavom, ko jo{ podi`e spomenik nekome posle vi{e od 200 godina i to

za izgubqenu bitku. Vaqda je zato i istorija o woj malo beleìla, kaè na{ sagovornik. U ariqskoj op{tini se sloì{e sa predlogom, ali mu reko{e da nije vreme. Slikar Qubivoje Jovanovi} se odu{evio idejom i pomogao mu da se kamena gromada od {est tona iz Radobu|e sa imawa Milije Savi}a dopremi na zaravan ispod crkvice na Gradini. Vlasnici zemqi{ta Petrovi}i odu{evi{e se Novitovi}evom pesmom “Prodanova buna” koju je napisao povodom proslave 190. godi{wice Haxi Prodanove bune u Trnavi, i otkri im da }e kameni spomenik biti na Prodnavoj zemqi, jer su ba{ ovi Petrovi}i wegovi direktni potomci, ~emu se porodica iznenadi i obradova. “Evo zemqe na poklon precima i pokoqewu”, reko{e tada Petrovi}i, govore}i da im je ~ast

Na Ilindan 2011, slavu crkvice na Gradini, dan otkrivawa spomenika, narod proglasi popri{te svetim mestom, a stradale oglasi za 70 mu~enika. Mesni paroh, po blagoslovu sada po~iv{eg vladike @i~kog Hrizostoma, odrà parastos mu~enicima posle 205 godina. Narod zagleda spomenik, muzika se ~ula do Ariqa i Ivawice. Spomenik je otkrio omladinac Nikola Novitovi}, a Petar Novitovi} im stihovima do~arao bitku i wen ishod. Zahvali se svim dobrotvorima i slikar Jovanovi}, a predstavnik op{tine je Novitovi}u ~estitao na entuzijazmu i upornosti da se ono {to je zaboravqeno ne prepusti zaboravu. Sve ih je na Gradini i ovog puta, kao i pre 205 godina okupila jedna sveta ideja sloboda! I zahvalnosti precima, i amanet potomcima. Na kamenoj gromadi na Gradini je uklesano: “Na ovom mestu 1806. godine, na Cveti, u vreme Prvog srpskog ustanka, hrabro je vojevalo 500 srpskih junaka protiv 5.000 Turaka. Brane}i svoja ogwi{ta u neravnopravnoj borbi izginuli su knez Poè{ke nahije Ristivoje Kneèvi}, oberknez Mihailo Radulovi}, buquba{a Dmitar Virovac i jo{ 70 junaka. Ve~na im slava! Zahvalni potomci.” Z. L. S.

LU^ANI

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

ODR@ANA 20. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U LU^ANIMA

USVOJENI PROGRAMI RADA KULTURNIH USTANOVA

a posledwoj sednici Op{tinskog ve}a, odrànoj pro{log utorka u Lu~anima, razmatrano je 13 ta~aka dnevnog reda. Nakon usvajawa zapisnika sa prethodne tri sednice, op{tinski ve}nici su razmatrali i utvrdili predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o podeli JP “Direkcija za izgradwu i komunalnu delatnost” i osnivawu dva javna preduze}a “Direkcije za izgradwu” i JKP “Komunalac”. Nova preduze}a su formirana odlukom Skup{tine op{tine 19. novembra, a novi Zakon o osnivawu javnih preduze}a donet je 25. decembra pro{le godine, pa je prema wegovim odredbama bilo neophodno obaviti odre|ena uskla|ivawa. Kako je re~eno na zasedawu, hitno bi trebalo pripremiti nacrt plana podele ovih preduze}a, koji ustvari “nije deobni bilans, ve} predlog na koji na~in da se deoba obavi”. Kada Op{tinsko ve}e utvrdi taj akt, o wemu bi trebalo da se izjasne i odbornici Skup{tine. O statutima novih javnih preduze}a nije se raspravqalo na ovoj sednici, iako je to planirano. O ovim aktima, kako je re~eno, trebalo bi da se izjasne prvo ~lanovi budu}ih nadzornih odbora. Na posledwoj sednici Op{tinskog ve}a najduà diskusija se razvila povodom izve{taja o sprovo|ewu referenduma za zavo|ewe samodoprinosa i izborima za savete mesnih zajednica, koji zbog svojih nedostataka nije usvojen. Op{tinski ve}nici su najvi{e primedbi izrekli na ra~un rada komisije koja je bila zaduèna za sprovo|ewe referenduma, jer su u wenom radu, kako je re~eno, prisutni mnogi propusti, tako da i rezultati nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu. Miroslav Radoji~i} je zahtevao da se sa~ini izve{taj o svim propustima koji su se potkrali u postupku pripreme za izbore. Bilo je i drugih sli~nih predloga, pa je na kraju diskusije o ovoj ta~ki dnevnog reda donet zakqu~ak da se for-

mira posebna komisija sa zadatkom da proveri sve ono {to je predo~eno kao nepravilnost i da se na osnovu ustanovqenih propusta sankcioni{u oni koji su ih po~inili. ^lanovi Op{tinskog ve}a su razmatrali izve{taj o finansijskom poslovawu 52. Sabora truba~a u Gu~i na osnovu izve{taja buxeta Op{tine, prema kome je ukupni prihod ove poznate manifestacije iznosio oko 58 miliona i 120 hiqada dinara. Rashodi su se kretali oko 48 miliona i 329 hiqada, dok je ostvareni suficit iznosio devet miliona i 792 hiqade dinara. Primedba koja je upu}ena na ra~un ovog izve{taja odnosila se na na~in wegove izrade. Tra`ilo se vi{e analitike i detaqa, uz sugestiju da se

borskog odbora pripremi novi, detaqniji izve{taj. Ve}nici su razmatrali i usvojili programe rada kulturnih ustanova za ovu godinu. Program aktivnosti Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani je ocewen kao veoma dobar, jer obuhvata daleko {iri sperktar kulturno-umetni~kih sadràja. Osim Sabora, on predvi|a i organizovawe drugih kulturnih manifestacija i doga|aja. Ura|en je veoma pregledno, sa preciznim planom aktivnosti za svaki mesec posebno. I na poqu sporta, plan aktivnosti predvi|a jednu veoma sadràjnu godinu. Novina u programu rada je da }e svake sedmice gra|ani uìvati u jednoj filmskoj projekciji, a svake druge nedeqe i u odabranoj pozori{noj predstavi pro-

odbojka, atletika, streqa{tvo, jer se pokazalo u proteklih nekoliko godina da {kolska omladina

predvi|en je ukupni prihod od 72 miliona i 775 hiqada dinara. Planirani su sopstveni prihodi

posti`e fantasti~ne rezultate na op{tinskim, okru`nim, regionalnim i dr`avnim turnirima. U tom smislu, i ove godine

od 29 miliona i 100 hiqada. Udeo Republike je devet miliona, dok buxetska sredstva Op{tine iznose oko 34 i po miliona dinara. Jednoglasno je prihva}en i plan rada Biblioteke op{tine Lu~ani za 2013. godinu. U ciqu popularisawa kulturnoobrazovnih i vaspitnih vrednosti, Biblioteka u Gu~i }e organizovati programe koji su usredsre|eni na kwi`evno stvarala{tvo, ve{tine pisawa, kao i na edukativne programe iz oblasti komunikacionih ve{tina. Predvi|ene su promocije kwiga, predavawa, kwi`evni susreti, izlo`be, savetovawa i radionice. - U ovoj godini bi}e

ZA REALIZACIJU NOVIH PROJEKATA Op{tinski ve}nici su nakon konstruktivne rasprave jednoglasno usvojili predlog odluke o pristupawu op{tine Lu~ani Regionalnoj agenciji za prostorni i ekonomski razvoj Ra{kog i Moravi~kog okruga. Osniva~ki ulog je 500 evra. Prema wihovoj proceni, u budu}em periodu ovaj ulog im se moè itekako isplatiti, jer su primeri iz prakse pokazali da su mnogi projekti uspe{no realizovani upravo zahvaquju}i saradwi sa ovom agencijom. Agencija se obavezuje da }e op{tini Lu~ani pruìti logisti~ku podr{ku u pripremi i inplementaciji projekata koji se finansiraju sredstvima EU i me|unarodnih organizacija. razdvoje tro{kovi od investicija i da se pojedine stavke razvrstaju na vi{e segmenata. Sve to bi trebalo da prate posebna obja{wewa. Usvojen je predlog da se do odràvawa sednice Sa-

fesionalnih ili amaterskih trupa u domovima kulture u Gu~i i Lu~anima. [to se ti~e sportskih aktivnosti, deca }e se takmi~iti u svim popularnim sportskim disciplinama: fudbal, ko{arka,

za wih je osmi{qen veoma bogat i dobar program. Krajem januara bi}e progla{eni najboqi sportisti i sportske ekipe za 2012. godinu. U finansijskom planu Centra za kulturu i sport

nabavqen ve}i broj kwiga, jer nameravamo da otvorimo odeqewe biblioteke u Lu~anima. Pored uve}awa kwi`nog fonda, planirali smo da nabavimo ra~unare, police, stolove, vitrine i drugu neophodnu opremu za novi prostor. Nadamo se da }emo uve}ati i broj ~italaca, jer su sva na{a nastojawa upravo i usmerena ka ostvarivawu tog ciqa. Organizova}emo akcije besplatnog u~lawavawa u biblioteku pred{kolaca i u~enika niìh razreda osnovnih {kola. Nastoja}emo da privu~emo i starije korisnike ponudom novih i kvalitetnijih kwiga, uslugama interneta, organzovawem radionica i kwièvnih ve~eri - izjavio je direktor Biblioteke Slavko Radosav~evi}, dodaju}i da }e ova kulturna ustanova ove godine obeleìti osam decenija postojawa. Povodom ovog zna~ajnog jubileja bi}e organizovane kwièvne ve~eri, izlo`be kwiga i literarni konkurs. Prostor u kome se nalazi ova biblioteka je veoma sku~en i nefunkcionalan, tako da u wemu nema dovoqno mesta za kwige i publikacije. U tom smislu, neophodno je da se prona|e na~in da se ovi nedostaci otklone, navodi se u ovogodi{wem programu rada ove kulturno-obrazovne ustanove. Na ovoj sednici je data saglasnost na odluku JP “Direkcija za izgradwu” da podigne cene grejawa za grejnu sezonu 2012/2013. Prema novom cenovniku, grejawe stambenog prostora }e se obra~unavati po ceni od 80,60 dinara, a za poslovni prostor 241,80 dinara po metru kvadratnom. Zbog uskla|ivawa cena sa rastom na malo, korigovane su i cene komunalnih usluga. Ukoliko ovaj predlog dobije zeleno svetlo odbornika Skup{tine op{tine, doma}instva }e vodu ubudu}e pla}ati 26,72 dinara po metru kubnom, vaspitnoobrazovne i zdravstvene ustanove 49,63, a privreda i drugi korisnici 107,15 dinara. Nove cene su predloène i za druge komunalne usluge.

LU^ANI

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

NAJMLA\I DRAGA^EVCI SEDAM DANA U@IVALI NA ZLATIBORU

PUNA SRCA ZIMSKIH ^AROLIJA

eca lu~anskog vrti}a “Na{a radost” provela su na Zlatiboru sedam nezaboravnih dana. U De~jem odmarali{tu “Sun~ani breg”, od 15. do 22. januara, odmaralo se ukupno 78 mali{ana. “Godi{wim planom ustanove predvi|en je rekreativni program za decu, u okviru koga je i raelizovano i ovo zimovawe. Savet roditeqa je odabrao destinaciju, koja je, ako se saberu utisci de~aka i devoj~ica, bila odli~an pogodak. Zadovoqni smo {to je ove godine zabeleèn odli~an odziv mali{ana. Pokazalo se da smo imali veoma kvalitetan program i sve se odvijalo onako kako smo i zamislili. Sve je pro{lo u najboqem mogu}em redu. [to je za decu najva`nije, bilo je puno snega, pa su svi maksimalno uìvali u igri i sankawu. De~je odmarali{te je imalo dobro osmi{qen program i sopstvene rekreatore, koji su svesrdo pomogli na{im vaspita~ima u realizaciji svih planiranih aktivnosti. Sme{taj i hrana su bili odli~ni, tako da je odmor protekao besprekorno”, kaè Qiqana Dmitri}, direktor ove pred{kolske ustanove. Zabeleìli smo i de~je utiske, jer su oni i najupe~atqiviji. “Na zimovawu je

mentacije energetske efikasnosti. Tim projektom bi}e obuhva}ena kompletna rekonstrukcija i sanacija oba objekta, a nakon toga }e poku{ati da apliciraju za neophodna sredstva, kako bi se realizovalo zami{qeno. Tokom godine u vrti}ima konstantno traje upis dece. Grupe su uvek pune, ponekad i malo brojnije, ali opet sve u dozvoqenim granicama, tvrdi Qiqana Dmitri}.

bilo lepo. Grudvali smo se i sankali na gumama”, ka`e ~etvorogodi{wa Ma{a. I wena drugarica Marta nam je potvrdila da je na Zlatiboru imala dobar provod,

Na osnovu ~lana 38. stav 5. Zakona o udruèwima („Sl. glanik RS“ br. 51/2009), ~lana 5. Uredbe o sredstima za podsticawe programa ili nedostaju}eg dela sredstava za finansirawe programa od javnog interesa koja realizuju udruèwa („Sl. glasnik RS“ br. 8/2012) i ~lana 13. Zakona o Crvenom krstu Srbije („Sl. glasnik RS“ br. 107/2005), Op{tina Lu~ani raspisuje K O N K U R S ZA DODELU SREDSTAVA UDRU@EWIMA I HUMANITARNIM ORGANIZACIJAMA U 2013. GODINI 1. Sredstva iz buxeta op{tine Lu~ani za 2013. godinu dodequju se za podsticawe programa ili nedostaju}eg dela sredstava za finansirawe programa koja realizuju udruèwa i humanitarne organizacije, a koja su od javnog interesa. 2. Pod programom od javnog interesa iz ta~ke 1. ovog oglasa naro~ito se smatraju programi u oblasti: socijalne za{tite, bora~ko - invalidske za{tite, za{tite lica sa invaliditetom, dru{tvene brige o deci, za{tite interno raseqenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticawe nataliteta, pomo}i starima, zdravstvene za{tite, za{tite i promovisawa qudskih i mawinskih prava, obrazovawa, nauke, kulture, informisawa, za{tite ìvotne sredine, odrìvog razvoja, za{tite ìvotiwa, za{tite potro{a~a, borba protiv korupcije kao i humanitarni programi i drugi programi. 3. U~esnik konkursa moè biti pravno lice – udruèwe, odnosno humanitarna oranizacija koja je upisana u registar nadle`nog organa i udruèwe odnosno humanitarna organizacija ~ijim statutom je utvr|eno da se ciqevi udruèwa ostvaruju u oblasti u kojoj se program ostvaruje. 4. U~esnik konkursa moè biti pravno lice - udruèwe, odnosno humanitarna oranizacija ~ije je sedi{te na teritoriji op{tine Lu~ani ili pravno lice ~ije je sedi{te van teritorije op{tine Lu~ani, ali ~iji ~lanovi udruèwa ili dru{tva su sa teritorije op{tine Lu~ani a svoja prava ostvaruju u okviru tog udruèwa. 5. Zainteresovana pravna lica – udruèwa, odnosno humanitarne organizacije, prijavu na konkurs i predlog programa za 2013. godinu dostavqaju op{tini Lu~ani najkasnije do 10. februara 2013. godine sa naznakom „Prijava na konkurs za dodelu sredstava udruèwima i humanitarnim organizacijama“. 6. Prijava obavezno treba da sadrì: uverewe da je udruèwe ili humanitarna organizacija upisana u registar nadle`nog organa i overenu fotokopiju izvoda iz statuta udruèwa ili humanitarne organizacije u kome je utvr|eno da se ciqevi udruèwa ostvaruju u oblasti u kojoj se program realizuje. 7. Odlukom o buxetu op{tine Lu~ani za 2013. godinu ukupno bilansirana sredstva za udruèwa i humanitarne organizacije su 5.700.000,oo dinara. 8. Izbor programa koji }e se finansirati iz buxeta op{tine Lu~ani vr{i se primenom slede}ih kriterijuma: oblast u kojoj se realizuje program, duìna trajawa programa, broj lica koji se ukqu~uju u program, mogu}nost razvijawa programa i wegova odrìvost, stepen unapre|ewa stawa u oblasti u kojoj se program sprovodi, sufinansirawe programa iz drugih izvora, zakonitost i efikasnost kori{}ewa ranije odobrenih sredstava. PREDSEDNIK OP[TINE Mladomir Sretenovi}

posebno izdvajaju}i modnu reviju, na kojoj se pojavila kao klovni}. [estogodi{wi Luka kaè da mu se od svega najvi{e dopao akvarijum u holu, tamo pored sale gde su obedovali, a svidelo mu se i iglo koje je neko napravio. “Udisali smo ~ist vazduh i zagrlio sam drvo. Neki dan smo pravili cvet od {i{arki i kliskali smo se”, sa rado{}u kaè Vuka{in, koji tako|e ima {est godina. I Tina iz iste grupe isti~e da se odli~no provela, a posebno joj se, kako kaè, dopalo Gojkovo brdo, gde ima puno snega.

PREDSEDNIK OP[TINE POSETIO DECU Predstavnici op{tinske uprave su pokazali veliku zainteresovanost za sve programe koje realizuje ova ustanova. Interesovalo ih je i kako se odvija zimovawe dece na Zlatiboru. Kako nam je potvr|eno, i predsednik op{tine Lu~ani Mladomir Sretenovi} je posetio odmarali{te i uverio se da deca imaju sjajan provod i da maksimalno u`ivaju u zimskim ~arima na{e planinske lepo-

LI^NA KARTA DE^JEG VRTI]A U De~jem vrti}u “Na{a radost” u Lu~anima, u ~ijem sastavu radi i “Bambi” u Gu~i, svakodnevno boravi 362 mali{ana. O wima se brinu 22 vaspita~a i devet medicinskih sestara. Vaspitno-obrazovni rad se realizuje sa decom do pet godina. U oba obdani{ta postoje po dve jaslene grupe - mla|a i starija. Osim standardnog rada, ova ustanova organizuje i pripremni pred{kolski program u osnovnim {kolama u Gu~i, Kaoni, Vi~i i Gora~i}ima. Postoje ~etiri terenske grupe vaspita~a, koji realizuju predvi|ene programske aktivnosti. Kako isti~e Qiqana Dmitri}, direktor ove ustanove, objekti za sme{taj dece su veoma stari, ali finansijskim planom za ovu godinu je predvi|ena izrada projektne doku-

tice. Zaposleni u ovom kolektivu o~ekuju izuzetno dobru saradwu i veliku podr{ku lokalne samouprave i u narednom periodu.

IVAWICA IZUZETNO TE@AK MATERIJALNI POLO@AJ BORACA

TRA@E ISPLATU RATNIH DNEVNICA avez udruèwa boraca Ivawica, kao i oko 500 wihovih kolega iz Vaqeva, Kru{evca, Leskovca, Ni{a, Vlasotinca i Nove Varo{i organizovali su skup, na kome su ponovo uputili zahtev dràvi da im se isplate ratne vojne dnevnice za u~e{}e u ratu 1999. godine, ali i da se kona~no, dono{ewem Zakona o bora~ko - invalidskoj za{titi re{i wihovo pitawe. - Od zahteva za isplatu ratnih dnevnica ne odustajemo, ali ne èlimo dràvu da dovedemo do kolapsa. Stoga, moèmo da pregovaramo o dinamici isplate, ali ne i o iznosu, a to je 240.000 dinara, plus zatezna kamata od 2008. godine - poru~io je generalni sekretar Saveza Qubomir Bradi}. On je obavestio kolege da je u Me|unarodni sud u Strazburu stiglo preko 3.000 prigovora rezervista, a da bi kona~na

odluka nakon àlbe Srbije trebalo da bude doneta do kraja marta. Ne sumwaju}i u ishod presude, Bradi} je poru~io da su spremni da odustanu od zahteva pod uslovom da svi oni kojima su ispla}ene dnevnice (Topli~ki i Jablani~ki okrug) vrate novac, a da se odgovorni pohapse! Ukazuju}i na izuzetno teàk materijalni poloàj boraca, Du{an Nikoli}, predsednik Saveza udruèwa boraca je poru~io da im je od novca „koji bude, i potro{i se“ bitniji zakon kojim }e se omogu}iti ista prava i izbe}i dosada{wa diskriminacija. - Ne mogu borci u Beogradu da imaju besplatnu vo`wu, le~ewe i popust na komunalne usluge, a wihove kolege u drugim delovima Srbije ne. Pred izbore obe}avaju nam brda i doline, a posle zaborave na nas. Mi smo pro{li i

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

ZIMSKE ^AROLIJE DO MARTA

OTVORENO KLIZALI[TE

ako je manifestacija „Zimske ~arolije“ zvani~no zavr{ena, prave ~arolije, kako je naglasila predsednica SO Nevenka Milo{evi} po~ele su kada je sve~ano otvoreno prvo ivawi~ko klizali{te. Wen pozdravni govor nije ni zavr{en, a mali{ani su ve} po~eli da klizaju. Predsednica SO Nevenka Milo{evi} je istakla da op{tina oslu{kuje potrebe mladih i da je klizali{te tek prvi korak. “Rekli ste da vam treba bazen, diskoteka, nismo to zaboravili”, poru~ila je ona. Zahvalila se na podr{ci timu, kako je rekla, stru~nih, odgovornih i kreativnih qudi koji su pomogli da Ivawica dobije prvo klizali{te. Priliku da u`ivaju u klizawu Ivawi~ani }e imati do marta. Povr{ina klizali{ta je oko 350 kvadrata, dok je wegova vrednost 1,2 miliona dinara. Napravqeno je od silikonskog leda, ot-

Du{an Nikoli}

daqe prolazimo pakao. Mnogi od nas su ostali bez posla, `ive na ivici egzistencije, i preturaju po kontejnerima - rekao je predsednik saveza koji okupqa oko 200.000 ~lanova.

pornog na promenu temperature, {to mu omogu}ava funkcionisawe i po veoma toplom vremenu. Cena karte je 100 dinara po satu, iznajmqivawe klizaqki je besplat-

no. Radno vreme klizali{ta je od 10 do 22 ~asa, a za sve zainteresovane obezbe|ena je i besplatna obuka, subotom i nedeqom od 10 do 12 ~asova. Kupovinom karte svi kliza~i su osigurani.

IGRA^I USKORO ODLAZE NA PRIPREME U TIVAT

JAVOR PROMENIO KREATORA IGRE liomar Silva je potpisao ugovor sa Partizanom i pridru`io se crno beloj ekipi na Tari. Na wegovu poziciju vratio se Igor Stojakovi}. Pouzdani vezista je stadion kraj Moravice napustio u leto 2011. godine i pre{ao u Vardar. Sa Skopqancima je raskinuo ugovor {est meseci pre dogovorenog roka, zbog smawewa plate, pa }e ponovo zaigrati za klub iz Ivawice. On }e sa Javorom potpisati {estomese~ni ugovor. Fudbaleri Javora po~eli

su pripreme bez Nikole Jakimovskog i @arka Lazeti}a koji su u prelaznom roku napustili ivawi~kog prvoliga{a. Novajlije u dresu Javora su Filip Kosti}, koji je stigao iz Ma|arske, mladi reprezentativac Bosne i Hecegovine Ogwen Petrovi}, reprezentativac Litvanije Marius Papsus, Marko Milosavqevi} iz Mladenovca, a na probi je i Owour Berry iz Kenije. Trener stru~nog {taba Mladen Dodi} rekao je novinarima da }e prvi deo priprema sprovesti u Ivawici

Owour Berry

kombinuju}i teretanu, teren i salu, shodno vremenskim prilikama, a 28. januara na dve nedeqe sele se u Tivat. - Planirano je 12 kontrolnih utakmica, prvu }emo odigrati, ako nam vreme dozvoli, 26. januara u Ivawici, sedam u Tivtu i ~etiri po povratku ku}i. Ciq je da svi igra~i u pripremnom periodu imaju podjednaku minuta`u. Kao {to sam u vi{e navrata isticao, najva`nije je da ekipu zadr`imo na okupu i uz ova poja~awa kompletiramo tim za predstoje}e izazove. Pre-

ko nam je potreban ve}i fond igra~a, jer mi se sada takmi~imo na dva fronta - rekao je Dodi}. Sportski direktor kluba, Nikola Li{anin, rekao je da ne}e biti gomilawa igra~kog kadra u prelaznom roku i da }e poja~awa biti pa`qivo odabrana prema potrebama kluba. [ef struke ivawi~kog prvoliga{a istakao je da je prioritet kluba opstanak u ligi i da ne}e praviti pore|ewa {ta je pre~e, Kup ili {ampionat.

[KOLSKI KONKURS ZA PRI^U Povodom 140 godina postojawa, Osnovna {kola „Sreten Lazarevi}“ iz Prilika raspisala je nagradni konkurs za najboqu pri~u o {koli. Konkurs je otvoren do 27. januara 2013. godine. Pravo u~e{}a na konkursu imaju svi zainteresovani.

////////////////////////////////////////// Stranu pripremila: I. M.

DOM INVALIDA VRA]EN VLASNICIMA akon sudskog spora koji je trajao ~itavih 11 godina sa beogradskim Rekreatursom, odmarali{te „Golija“, popularnije kao Dom invalida, krajem oktobra pro{le godine vra}eno je u vlasni{tvo Udru`ewa ratnih vojnih invalida. - U udru`ewu imaju nameru da ga prevashodno koriste za potrebe odmora i rekreacije porodica i dece wihovih ~lanova, ali i da ga maksimalno osposobe za druge svrhe - poru~uje predsednik op{tinskog odbora Sini{a Dra{kovi}. U tom smislu ve} su po~eli sa renovirawem objekata. Kako su u pitawu velika ulagawa, budu}i da su najve}im delom ruinirani, pomo} su im obe}ali resorno ministarstvo, grad Beograd i Lazarevac.

U me|uvremenu su zaposlili desetoro radnika, a nameravaju da uposle jo{. Dom invalida raspola`e sa 1,20 hektara, dva paviqona, tri depadansa, velikim i malim restoranom i letwom ba{tom.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

GORWI MILANOVAC

[KOLA NA RUDNIKU DOBILA SPORTSKU SALU Ministar prosvete @arko Obradovi} posetio gorwomilanova~ku op{tinu i tom prilikom predao na upotrebu novu sportsku halu u okviru rudni~ke Osnovne {kole p{tinu Gorwi Milanovac i Osnovnu {kolu „Arsenije Loma“ na Rudniku posetio je ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja u Vladi Republike Srbije @arko Obradovi}, sa svojim pomo}nikom Zoranom Kosti}em. Tom prilikom ministar je na upotrebu {koli i u~enicima ove rudni~ke obrazovne ustanove predao novoizgra|enu sportsku salu, izgra|enu u sklopu {kole. - Hala je povr{ine 700 metara i wena izgradwa je ko{tala oko 35 miliona dinara, od ~ega je lokalna samouprava obezbedila 20, dok smo oko 10 miliona dobili iz Nacionalnog investicionog plana. Na{a {kola postoji ve} 148 godina i trenutno ima 220 u~enika, {to za jednu brdsko planinsku {kolu i nije mali broj - rekla je tom prilikom direktorka {kole Dragana Mileti}. U kabinetu predsednika op{tine u Gorwem Milanovcu odr`an je radni sastanak sa ministrom i predstavnicima ministarstva kojem je prisustvovao i na~elnik [kolske uprave Danilo Beodranski. - Op{tina Gorwi Milanovac je ve}

PREPOZNATQIVA PO ULAGAWIMA U [KOLSTVO

Predsednik op{tine Gorwi Milanovac je istakao zadovoqstvo zbog dolaska delegacije Ministarstva prosvete i podsetio da je ovo samo jedna u nizu poseta. - Dobra saradwa lokalne samouprave i nadle`nog ministarstva se ogleda u novoizgra|enim objektima u sklopu {kola na podru~ju na{e op{tine, a planovi su nam da i daqe nastavimo sa tom praksom. Posebnu pa`wu }emo u narednom periodu obratiti na seoske {kole, kojima nedostaje infrastruktura, ali i ve}i broj |aka, pa im moramo pomo}i u svakom smislu, kako seoske {kole ne bi bile masovno zatvarane, jer, ukoliko u nekom selu ugasite {kolu, ugasili ste i selo- deo je kazivawa predsednika

godinama unazad prepoznatqiva po svojim velikim ulagawima u {kolstvo i poboq{awe uslova {kolovawa u svojoj sredini. Preporuka i stav Ministarstva je da dobrog i kvalitetnog {kolovawa nema bez adekvatnih uslova za obavqawe nastave, bilo da se radi o profesorima, ili u~enicima. U saradwi sa raznim institucijama posledwih godina u Rudni~ko takovskom kraju je izgra|eno nekoliko

U MAJU SEDMI FESTIVAL „[KOLSKA SCENA”

NOVI SKUP NAJMLA\IH MILANOVA^KIH GLUMACA orwomilanova~ko amatersko pozori{te i Kulturni centar iz Gorweg Milanovca i ove godine organizuju smotru pozori{nih umetnosti za u~enike osnovnih i sredwih {kola sa podru~ja op{tine Gorwi Milanovac. - Konkurs za u~e{}e na festivalu je otvoren do kraja marta, a svaka {kola ima pravo da u~estvuje sa maksimalno ~etiri predstave. Finalni deo

festivala }e biti odràn u gorwomilanova~kom Domu kulture od 13. do 31. maja ove godine. @iri }e, kao i svake godine imati teàk zadatak, a ocewiva}e u~esnike u ~etiri kategorije. Prva kategorija su mla|i, druga stariji osnovci, tre}a sredwo{kolci, a ~etvrta nagrada }e biti dodeqena za najboqu lutkarsku predstavu. Predvi|ene su i nagrade za najboqu mu{ku i ènsku ulogu- pred-

stavqaju organizatori plan ovogodi{weg festivala. U okviru „[kolske scene“ za {est godina prikazano je 59 predstava, u kojima je 119 mladih glumaca ostvarilo oko 900 uloga. Oni su nagra|eni sa 29 priznawa i 18 Gran prija, a wihove nastupe ispratila je brojna publika od skoro 20 hiqada posetilaca. G. T.

BOGATA KULTURNA NEDEQA

SLIKARSTVO, MUZIKA, POZORI[TE lu~ajno ili ne, tek, tokom posledwih januarskih dana, u Gorwem Milanovcu }e biti organizovane i pozori{ne, muzi~ke i likovne svetkovine. - Gorwomilanova~ki polaznici Muzi~ke {kole „Vojislav Vu~kovi}“ iz ^a~ka }e odr`ati svoj tradicionalni godi{wi koncert u modernoj galeriji Kulturnog centra. Qubiteqi likovne umetnosti }e biti u prilici da vide dela milanova~kog umetnika Gari Garin~ija, koji }e se publici predstaviti izlo`bom portreta koji su tematski koncipirani, dok }e u galeriji Doma kulture mo}i da

pogledaju izlo`bu slika Jelene Jovi~i}. Pozori{na umetnost }e biti zastupqena sa komedijom „Kako se uzme“, po delu Alana Ejkbona, u izvo|ewu omladinske scene Kulturnog centra i u re`iji Mihaila Kostadinova. U predstavi glume Mihailo Damqanovi}, Tina Kandi}, \or|e Isailovi} i Kristina Powavi}. Scenografiju postavqa Ilija Dra{ovi}, muziku je napisao Viktor Kostadinov, dok je kostime uradila Marija ]irkovi}- predstavqaju ovonedeqnu ponudu nadle`ni iz gorwomilanova~kog Kulturnog centra. G. T.

objekata koji }e zna~ajno poboq{ati uslove {kolovawa u~enika u ovoj op{tini, a prema informacijama koje mi imamo, na tome se ne}e ni stati- istakao je ministar prosvete @arko Obradovi}.

gorwomilanova~ke op{tine, koji je zatra`io pomo} nadle`nih slu`bi pri otvarawu stru~nih odeqewa u gorwomilanova~kim sredwim {kolama. G. T.

ODR@ANA JEDANAESTA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

U MARTU IZBORI U MESNIM ZAJEDNICAMA rva i najva`nija ta~ka ovonedeqnog zasedawa bila je rasprava o izborima za savete mesnih zajednica, koji }e se, prema predlogu Op{tinskog ve}a, koji moraju da verifikuju op{tinski odbornici, odràti od 1. do 31. marta teku}e godine. - Pro{li izbori su odràni 2009. godine, a prema zakonu mandat traje ~etiri godine, {to zna~i da se izbori za nove savete i predsednike moraju odràti u toku 2013. godine. Planirano je da se izborne aktivnosti u svim mesnim zajednicama sprovedu tokom marta, bez obzira na to da li je savetu istekao pun mandat, ili je skra}en za par meseci. Op{tinska uprava je u proteklom periodu imala korektnu saradwu sa svim savetima, pa se, bez obzira na ishod izbora, nadamo da }e se taj trend nastaviti i u naredne ~etiri godine. Stabilnost rukovo|ewa Op{tinom i mesnim zajednicama su i najva`niji preduslovi za dobar rad i saradwu lokalnih samouprava- rekao je predsednik Op{tine

Milisav Mirkovi}. Op{tinski ve}nici su usvojili i Program razvoja turizma u gorwomilanova~koj op{tini u narednih 10 godina, koji je predvi|en i u zajedni~kom projektu sa gradovima â~ak i Kraqevo i op{tinama Vrwa~ka Bawa i Ra{ka, a pod patronatom ameri~ke organizacije USAID. Usvojen je i Lokalni akcioni plan zapo{qavawa, i odluka da cena kubika vode od 1. maja bude pove}ana za 20 odsto, tako da }e umesto dosada{wih 9, 97, ko{tati 12 dinara. Na sednici je predloèno i da bude osnovan Savet za razvoj poqoprivrede na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac, za ~ijeg predsednika je kandidovan zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi}. Formiran je i Odbor za obeleàvawe 100 godina od ro|ewa narodnog heroja i narodnog poslanika Radovana Grkovi}a, na ~ijem ~elu }e biti predsednik Op{tine Milisav Mirkovi}. G. T.

SPORT

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

[TA NOVO DONOSI PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA I POSTUPKU DODELE SREDSTAVA ZA FINANSIRAWE POTREBA U OBLASTI SPORTA

VE]A PA@WA MLADIM I TALENTOVANIM SPORTISTIMA ovi Pravilnik o kriterijumima i postupku dodele sredstava za finansirawe potreba u oblasti sporta, koga je na posledwoj sednici usvojilo Gradsko ve}e, donet je na osnovu pro{logodi{weg akta i “oboga}en” nekim, prema uverewu Komisije za sport i wenog predsednika Vladana Mili}a, zna~ajnim novinama: - One se ti~u prvenstveno mladih i talentovanih sportista, tako da je, konkretno u ~lanu 11 ovog pravilnika, definisano da su mladi talenti u~enici i studenti koji osvoje jedno od prva tri mesta na nacionalnim prvenstvima, koje organizuje Nacionalni sportski savez, putem kojih se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta u Republici, odnosno koji osvoje jedno od prva tri mesta na

nacionalnom nivou takmi~ewa u oblasti {kolskog sporta. Istaknuti sportisti, pak, su lica koja kao reprezentativci Republike Srbije u~estvuju na olimpijskim, paraolimpijskim igrama, [ahovskoj olimpijadi, svetskim i evropskim prvenstvima, ili na “Dejvis” i “Fet” kupu Me|unarodne teniske federacije. U ovu kategoriju svrstani su i sportisti koji u teku}oj godini ostvare plasman u prvih 1.000 tenisera na ATP i VT rang listi. Mili} nagla{ava da }e ove i narednih godina Grad iz buxeta nagra|ivati sve talentovane sportiste, bez obzira da li su ^a~ani koji se takmi~e za lokalne, ili klubove drugih gradova, ili su “sa strane”, ali imaju stalni boravak u ^a~ku i nastupaju za neki od ovda{wih klubova. Niko ne}e biti izostavqen,

Sportisti 2012. - Nemawa Koji} i Bojana Kali~anin

ka`e Mili}, ni mlade teniserke, kajaka{i, vesla~i, fudbaleri i svi ostali koji budu ostvarili zapa`en uspeh. Predsednik Komisije za sport naveo je jo{ neke no-

vine u ovogodi{wem pravilniku: “Predlo`ene su promene u kategorizaciji sportova, tako da su sada predvi|ene tri grupe: u prvoj su fudbal i ko{arka, u drgoj atletika, bicikli-

PO^ELE PRIPREME FK „BORAC” ZA PROLE]NU SEZONU udbaleri „Borca“ zavr{ili su zimski odmor i po~eli pripreme za prole}nu sezonu. Predsednik kluba Ilija Petrovi} naglasio je da je pred ~a~anskim klubom veoma bitna sezona, u kojoj `eli da se vrati tamo gde mu je i mesto, a to je takmi~ewe u superligi. - Generalni sponzor i daqe ostaje uz nas, verujem da smo i na dobrom putu da se kona~no dogovorimo sa Crvenom zvezdom oko dinamike izmirivawa duga, a moram re}i da smo imali i dva veoma kvalitetna sastanka sa rukovodstvom Grada. Sve to nam daje za pravo da se nadamo da }e i

sportski deo kluba ispuniti o~ekivawa i sa velikim optimizmom o~ekujemo prole}nu polusezonu prokomentarisao je Petrovi} i finansijsku situaciju „Borca“. Alve{ i @ivanovi} vi{e nisu ~lanovi „Borca“, jer su im istekli ugovori, a o kadrovskim promenama je govorio sportski direktor Slobodan Ili}: - Sporazumno smo raskinuli ugovore i sa Milojevi}em, Stani}em, Atanackovi}em i Nikodijevi}em. Svima `elim puno uspeha, ali se posebno zahvaqujem na{em biv{em golmanu Milojevi}u, koji je ostavio veliki trag u

klubu. Ukoliko na|u zadovoqavaju}e ponude za klub, Masla}, Zo}evi} i Spirovski bi}e slobodni u izboru nove sredine. Od novajlija tu su prido{lice iz Banata Stefan Milojevi} i \or|e Tadi}. U klub se vratio na{ nekada{wi ~lan Stefan Radovanovi}, koji je u posledwih {est meseci nastupao za Mornar iz Bara, dok smo iz Poleta doveli Miroslava Jovanovi}a. Tako|e, iz Qubi}a su se vratili sa pozajmice Obradovi}, Neo{vi} i Mladenovi}. Bi}e jo{ promena, a `eqa nam je da dovedemo ~etiri prava poja~awa, koja }e biti kadra da sa starosedeo-

zam, karate, kowi~ki sport, odbojka, rukomet, stoni tenis i tenis, a u tre}oj ostali sportovi.” Mili} napomiwe da je u gradskoj kasi ove godine za finansirawe sporta nameweno 39 miliona dinara, {to je mawa suma nego lane. Me|utim, komisija i gradsko rukovodstvo nameravaju da taj “minus” nadoknade tako {to }e na novi na~in biti regulisano kori{}ewe sportskih i fiskulturnih sala u {kolama i mesnim zajednicama. Planirano je, naime, da Grad finansira tro{kove iznajmqivawa i

kori{}ewa tog prostora, tako da }e klubovi, organizacije i sportska udru`ewa u wima, prema utvr|enom rasporedu, mo}i da treniraju besplatno. U ovom slu~aju }e biti primewen model koji se pokazao kao najprihvatqiviji u 2012. godini, obja{wava Mili}, koji predvi|a da sportski klubovi i direktori {kola komisiji blagovremeno dostave termine u kojima `ele i mogu da koriste sale, na osnovu kojih }e komisija, vode}i ra~una da niko ne bude o{te}en, utvrditi kona~an raspored. M.N.

PO^ETAK ODBOJKA[KE SEZONE

cima iznesu teret prole}ne sezone. Trener „Borca“ Zoran Wegu{ prokomentarisao je da se uzda u naporan rad i da }e fudbaleri trenirati u ^a~ku do 10. februara, a nakon tog datuma oti}i u toplije krajeve. Prva utakmica zakazana je sa „Javorom“ za 26. januar. Nakon konferencije za novinare, ~a~anski fudbaleri odradili su svoj prvi trening u ovoj sezoni. „Borac“ je jesewi deo prvenstva zavr{io na ~etvrtom mestu, sa 29 osvojenih bodova. Po~etak prole}ne sezone zakazan je za 9. mart.

dbojka{ki klub ^a~ak posle prazni~ne pauze, ponovo je po~eo treninge i me|u devoj~icama i me|u de~acima. Kroz {kole odbojke nastavqen je daqi rad na omasovqavawu dece koja vole da treniraju odbojku, rad na wihovoj obuci u ovoj sportskoj disciplini i priprema za prole}ni deo nadmetawa sa drugim klubovima. Pionirske ekipe de~aka i devoj~ica imaju za glavni ciq pripremu za takmi~ewe na turnirima u Obrenovcu i Kragujevcu, a mla|e ekipe nastup na Turniru u Lazarevcu i na za-

vr{nom turniru kluba. Tokom prole}a nastavi}e se utakmice i drugog dela klupske lige. Seniorske ekipe momaka i devojaka odigra}e drugi deo sezone u svojim ligama. Mu{karci }e nastaviti nadigravawa u Regionalnoj Srpskoj ligi grupa Zapad, a devojke }e se takmi~iti u Regionalnoj Srpskoj ligi Zlatiborsko-Moravi~kog okruga. Devojkama seniorska liga po~iwe u prvoj nedeqi marta, dok momcima prole}ni deo liga{kog takmi~ewa po~iwe sredinom marta.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

BORAC MOCART SPORT - VR[AC

81:61

Borac Mocart Sport: Bo`ovi} 18, Kosanovi}, Markovi}, Mitrovi}, Prolovi} 4, ^utovi}, Radisavqevi} 9, Radovi} 5, [qivan~anin 10, Todorovi} 15, Trti} 20, Vasilijevi}, Zo}evi}.

Vr{ac: Cvetanovi}, Vuksanovi} 10, Nikoli} 5, Jefti} 6, Selakovi}, Mitrovi} 2, Novak 1, Radovi} 7, Cvetkovi} 15, Milo{evi}, Maravi} 2, Nikoli}, Milo{evi} 13.

UBEDQIVA POBEDA NAD EKIPOM VR[CA

Sudije: Jeftovi}, Arsenijevi}, Vlahovi} o{arka{i Borac Mocart Sporta u prvoj zvani~noj utakmici su ugostili ekipu Vr{ca. ^a~ani su se revan{irali za poraz najvi{e zahvaquju}i odli~nom Milivoju Bo`ovi}u koji je odigrao prvu utakmicu. U pobedni~kom sastavu dvocifreni u~inak ostvarila su ~etvorica igra~a, a kod gostiju trojica. Doma}i ko{arka{i su poveli od sa-

SPORT

mog po~etka utakmice i u petom minutu me~a imali su prednost od osam poena (14:6). Ta~no na sredini prve ~etvrtine u dresu Borac Mocart Sporta debitovao je iskusni Milivoje Bo`ovi}, koga su ^a~ani pozdravili aplauzom. Gosti su u zavr{nici prve deonice uhvatili prikqu~ak, ali je na prvi mini odmor doma}in oti{ao sa vi{kom od ~etiri poena (24:20). Drugu ~etvrtinu Mla|an

[qivan~anin je otvorio trojkom, potom i dvojkom za prednost od devet poena (31:22). Me|utim, drugi kvartal dobili su gosti i na odmor oti{li sa dva poena vi{ka (37:39). Najefikasniji u prvih 20 minuta bili su [qivan~anin i Milo{evi}, sa po devet poena. Bo`ovi} je odli~no zapo~eo drugo poluvreme i doma}em sastavu vratio prednost (43:39). U tre}em kvartalu gosti su dali samo sedam poena. Po~etkom ~etvrte ~etvrtine izabranici Ra{ka Boji}a stigli su do najve}e razlike 70:48. Potom je Vuksanovi} zaradio iskqu~ewe {to su doma}i iskoristili i prakti~no osigurali pobedu. U ~a~anskom timu najefika-

sniji je bio Milan Trti} sa 20 poena, a kod gostiju boqi od ostalih bio je Du{an Cvetkovi} sa petnaest poena. - Ambiciozno smo u{li u me~, nadali smo se pobedi, ali ne sa ovako ubedqivom razlikom. Ukwi`ili smo zna~ajne bodove koji nam verovatno obezbe|uju opstanak u ligi, ali i daju mogu}nost da ambicioznije razmi{qamo o nastavku sezone. Posledwom pobedom pravimo iskorak ka vrhu tabele - rekao je nakon utakmice trener Borac Mocart Sporta Ra{ko Boji}. U narednom kolu, u subotu 26. janura, u 19,30 ~asova Borac Mocart Sport gostuje u Vaqevu.

li smo protivniku da do|e do produ`etka i u toj psiholo{koj prednosti oni su uspeli da utakmicu privredu kraju, pre svega zahvaquju}i sjajnom Du{anu Kutle{i}u. Imali smo mali broj razigranih igra~a,

nismo uspeli da spustimo loptu dole, da premestimo te`i{te igre u sam reket. Na{i visoki igra~i su se slabo borili za poziciju i slabo re{avali tako da je falilo od pleja i igra~a drugih spoqnih pozicija da preuzmu odgovornost i u velikoj meri rasterete Stefana Mitrovi}a, koga opet nismo u zavr{nici iskoristili kako treba, rekao je Bjeli}. I u slede}om me~u na{a ekipa igra kom{ijski derbi, ovoga puta sa kraqeva~kom Slogom, koja je nedavno dobila novog trenera, pa Aleksandar Bjeli} o~ekuje krajwe neizvestan me~.

JUNIORSKA HEBA LIGA

JUNIORI BORAC MOCART SPORTA IZGUBILI OD SLOBODE 12. kolu Juniorske Heba lige Srbije ko{arka{i Borac Mocart Sporta izgubili su od ko{arka{a uì~ke Slobode, posle produètka sa 78:77. Iako su u dosada{wem toku prvenstva â~ani dva puta pobedili Uì~ane, ovoga puta Sloboda je bila boqa. U ekipi Borac Mocart

Sporta Mitrovi} je postigao 30 poena, ali je bilo jo{ {uterski razigranih igra~a. Sa druge strane, najefikasniji igra~ u Slobodi bio je Du{an Kutle{i} sa 28 ko{eva. “Do sada smo izgubili dva puta i bilo bi previ{e da smo izgubili i tre}i put. Bila je prisutna ve}a `eqa kod mojih igra~a i pogodio se

{uterski dan” izjavio je nakon utakmice trener Slobode Sa{o Temelskovski. Trener Borca Aleksandar Bjeli} ka`e da su razlozi poraza u slaboj kontroli skoka, ali i malom broju razigranih igra~a. - I u pripremi utakmice znali smo da nas ~eka nezgodan protivnik, jer to je ekipa koju dobro poznajemo. Mislim da smo ne{to lo{ije otvorili utakmicu, dozvolili Kutle{i}u da do|e do samopouzdawa, slabo kontrolisali skok. Bili smo nesigurni u tranziciji, nikako nismo uspeli da do|emo do lakih poena i onda u tre}oj ~etvrtini

usledilo je par lo{ih re{ewa na zonsku odbranu. Kada smo se i tu adaptirali uspeli smo da do|emo do nekih osam poena u zavr{nici me|utim padom konc e n t r a c i j e , nezagra|ivawem, dozvoli-

FONTANA DOMA]IN FINALA KUPA prostorijama FSRZS u Kragujevcu `rebom je odre|en doma}in finala Kupa FSRZS u malom fudbalu. Vi{e sre}e imala je Fontana, tako da }e u ponedeqak 28. januara 2013. godine u 20:30 u sportskoj hali Mladost u Atenici Fontana biti doma}ini kragujeva~kom Ma{incu. U taboru ^a~ana vlada optimizam pred finalnu utakmicu Kupa. - Ovo je odli~na prilika da posle dve {ampionske titule Fontana osvoji novi trofej. O~ekujemo da hala u Atenici bude popuwena do posledweg mesta, a uprava kluba odlu~ila je da i za ovu utakmicu ulaz bude slobodan za sve qubiteqe malog fudbala. Nakon osvajawa jesewe titule Druge futsal lige Za-

pad poja~ali smo dodatno tim, a zadràli smo okosnicu ekipe. Pored starosedelaca Ristanovi}a, Markovi}a, Spasojevi}a, Karovi}a, ]etenovi}a, Teofilovi}a i Melentijevi}a klub su zimus poja~ali Vladan Stojkovi} (Kr~agovo), Vladimiri Milinkovi} (Spartak), Darko Bjeli} i Aleksandar Boòvi} (Prijevor). Ciq nam je bio da ekipu ~ine iskqu~ivo igra~i iz â~ka. Imali smo samo sedam dana odmora za novogodi{we i boì}ne praznike, a ve} na prvim treninzima videlo se da su se poja~awa brzo uklopila. Favoriti smo u finalnoj utakmici, ali to treba opravdati i na terenu. Po{tujemo Ma{inac koji ima mladu ekipu, ali o~ekujemo da pehar Kupa ostane u â~ku - rekao je

Milo{ Stevani}, sportski direktor kluba. Optimizam ne krije ni kapiten Ristanovi}, koji je ove zime odbio brojne ponude. - O~ekujem da ekipa pru`i svoj maksimum u finalu, jer se igra jedna utakmica i nema popravnog. Dobro smo trenirali, tako da spremno do~ekujemo me~ i nadam se da smo sad u po-

ULAZ BESPLATAN Kao i za svaku utakmicu Fontane na doma}em terenu ulaz }e biti slobodan. Publiku o~ekuje i niz iznena|ewa, a na poluvremenu gosti kluba bi}e mlade snage {kole fudbala Gau~osi.

ja~anom sastavu bli`i peharu od protivnika - istakao je Ristanovi}. Prvog dana prelaznog roka Fontanu je poja~ao Vladan Stojkovi}. - Ciq mi je da pomognem Fontani da osvoji Kup i da ve} od naredne sezone igramo Prvu futsal ligu. Svi u klubu o~ekuju od mene da opravdam o~ekivawa rukovodsta. U finalu Kupa o~ekujem tvrdu i neizvesnu utakmicu, ali naravno verujem u tim i pobedu. Iza nas su dve nedeqe jakih treninga i napornih priprema koji su zaista bili odli~ni i mislim da spremni do~ekujemo nastavak prvenstva i da }emo biti jedna od najspremnijih ekipa u ligi - rekao je Vladan Stojkovi}, nova “desetka” Fontane. Vladan Stojkovi} novo poja~awe

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

- TV GALAKSIJA PETAK 25. 1. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 26. 1. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 27. 1. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 28. 1. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I

PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 29. 1. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 30. 1. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 31. 1. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

a{ grad je u utorak bio doma}in rukovodstvu Pliva~kog saveza centralne Srbije, a uskoro }e i trener Vaterpolo kluba Borac Stefan Kova~evi} postati ~lan Upravnog odbora ovog tela. Sastanak ogranka Pliva~kog saveza u â~ku nije napredak samo u pogledu izgradwi zatvorenih bazena kod nas i u okolnim gradovima, ve} i za razvoj pliva~kog sporta. - Na sastanku smo razgovarali i o aktivnostima dva kluba u ovom kraju, â~ku i Lu~anima. Bazen u Lu~anima je jedan od prvih u centralnoj Srbiji i tu su nekada organizovana prvenstva. @elimo da on bude rekonstruisan, ali su tu na{e mogu}nosti prevashodno savetodavne - izjavio je Branislav Kova~evi}, predsednik Pliva~kog saveza regiona centralne Srbije. Na olimpijskom bazenu u Lu~anima u avgustu bi trebalo da bude odràn kamp za 700 dece iz cele Srbije. Predsednik Pliva~kog saveza Draga~eva Milika Radowi} najavio je da }e u ovoj godini biti postavqen balon na lu~anskom olimpijskog bazena koji }e tako biti dostupan pliva~ima cele godine. - Pliva~ki savez }e logisti~ki i posredstvom menaxera nastojati da zatvori finansijsku konstrukciju, kada je re~ o adaptaciji bazena u Lu~anima, izgradwi zatvorenog bazena u â~ku i u ostalim okolnim gradovima. U Draga~evu ne bi bio klasi~an zatvoren bazen, ve} bismo kupili balon, koga je mogu}e brzo montirati i demontirati. Lu~ani su dobili olimpijski bazen jo{ sedamdesetih godina pro{log veka - podsetio je

SPORT

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

U ^A^KU ODR@ANA SEDNICA UO PLIVA^KOG SAVEZA CENTRALNE SRBIJE

PRIPREME U PARALIJI POKAZALE SNAGU PIONIRA FK ^A^AK 94

IMA]EMO SVOG PREDSTAVNIKA

BOQI OD GRKA

Radowi}. Budu}i ~lan Upravnog odbora Pliva~kog saveza centralne Srbije Stefan Kova~evi} najavio je skoro osnivawe PK Borac i u~e{}e ^a~ana na prvenstvu Srbije u Kru{evcu. Re~ je o takmi~arskoj sezoni koja startuje sredinom februara. - Vi{e od stotinu dece je pro{lo obuku plivawa i vaterpola u ^a~ku. Tako smo dali jednu dobru uvertiru za izgradwu zatvorenog bazena. Potrudi}emo se da u februaru nastupimo na Prvenstvu centralne Srbije i tako podstaknemo ~a~ansko plivawe. Nadam se da }e Grad na}i adekvatno re{ewe za izgradwu zatvorenog baze-

na, imamo i podr{ku saveza. Kao ve}i Grad, â~ak ne zasluùje ni{ta mawe od olimpijskog bazena, da bismo mogli da se takmi~imo onako kako bi trebalo. Samo rezultate u velikim bazenima dràva podràva. Ako bismo dobili zatvoren bazen, to bi nam zna~ilo na vi{e poqa. Bili bi unapre|eni i {kolski sport i nastava fizi~kog vaspitawa - kaè Stefan Kova~evi}. On }e se pridruìti rukovodstvu Pliva~kog saveza ~im bude registrovan Pliva~ki klub Borac. Osim kampa, na leto bi u Lu~anima trebalo da bude odràno i prvenstvo u plivawu. Z. J.

ao i svake godine, pioniri FK â~ak 94 nedavno su bili na pripremama u Paraliji. Tamo su odigrali tri me|unarodne kontrolne utakmice od kojih su izgubili samo jednu. Prvu utakmicu sa Piarikosom â~ani su dobili sa 3:0, ekipu Olimpijane su ubedqivo savladali, 4:1, a pali su jedino u duelu sa mladim Soluwanima (FK Paok) koji su na{e savladali sa 3:1. - Grci su u jeku prvenstva, a mi smo sezonu zavr{ili pre dva meseca. Zadovoqan sam, jer na{ tim nije toliko uigran. Nastavi}emo pripreme u sali Tehni~ke {kole vikendom, a radnim danima napoqu - kaè Slobodan Je~meni}, trener pionirske ekipe â~ak 94. U toku je i upis novih fudbalera. Svi zainteresovani mogu se prijaviti vikendom u 9 ~asova u sali Tehni~ke {kole.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

HOROSKOP

HOROSKOPSKI ZNAK VODOLIJA Osobe ro|ene od 20. januara do 18. februara. Parola “Znam!”. Energi~ne i pametne, imaju svoje “Ja!”. Uspe{ni su u svom poslu. Ponekad porodica trpi zbog mawka vremena. @eli da bude samostalna i da sama odre|uje svoje obaveze. Planeta znaka je Uran. Lo{a strana - de{ava se da bude vrlo nerazumna i da pogre{no sagledava situaciju i okolinu. Vodolija je osoba spremna na sve osim da tr~i „za stadom“, pravi je individualista, istovremeno borben i srame`qiv, ro|eni buntovnik nezavisnog duha koji uvek ispituje i prijateqe i neprijateqe, i doga|aje i stvari. Neobi~na je kombinacija hladno}e i obazrivosti duha i }udqive nestabilnosti. Vodolije su pune iznena|ewa, wihove su reakcije neo~ekivane, a pona{awe nepredvidqivo. Spremne su da podrè potpuno izgubqen slu~aj ili da se bore za propalu stvar i za~udo, vreme obi~no pokaè da ~esto imaju pravo. Astrolozi ~esto imaju obi~aj da kaù: „Ono {to Vodolija misli danas, svet }e misliti tek kroz pedeset godina“. To je mo`da ta~no, ali svakako ne umawuje jaz izme|u vodolija i ostalog sveta dana{wice. Ovaj znak je poznat kao znak genijalnih qudi, ali isto tako znatan broj vodolija zavr{ava u mentalnim institucijama ili na seansama kod psihoanaliti~ara.

QUBAV Osobu koju voli, vodolija vidi prvo kao svog najboqeg prijateqa. Mora biti prvo mentalno privu~ena i ne pada na zavodqive poglede, ako taj uslov nije ispuwen. Nije qubomorna, ni posesivna u qubavi. Najboqi prijateq vodolije mora biti inteligentan i samostalan, jer ne voli da se na wu oslawaju. Ono {to joj je potrebno je sloboda i to ona vrsta koja

dozvoqava da su u vezi zajedno zato {to to zaista i èle, a ne zbog navike. Vodolija je kao prehlada. U va{ ìvot dolazi iznenada, kada se najmawe nadate. êsto je ne razumete i smatrate ~udakom. Ose}awa su joj intenzivna, ali ne traju

SLOBODNOG DUHA KREATIVCI ilozofija Vodolija je poprili~no jednostavna: svet je sklop pojedinaca od kojih je svako odgovoran za sebe samog, nadahnu}e je svuda u vazduhu, ìvot je previ{e zanimqiv da bi se zadràvali predugo na jednoj ta~ki, a povrh svega, niko nikada ne}e biti dovoqno interesantan da nadma{i kreativnost vodolija. Skromnost im nije najja~a strana. Ne rade oni to namerno, Uran, wihov za{titnik, kriv je za sve. Uprkos ovome, vi }ete im se uvek vra}ati. Vodolije tako|e oboàvaju da vam postavqaju pitawa, ponekad vrlo neposredna i neo~ekivana. Zato i ne ~udi {to je pisac Anton êhov, istaknuti predstavnik ovog znaka, izjavio da je na umetniku da postavqa pitawa, ne da odgovara.

VODOLIJE, PRAVI PRIJATEQI koliko steknete pravog prijateqa u vodoliji, budite sigurni da }e vam biti zauvek verni za{titnici. Ne mewaju mi{qewe tako lako. Jesu u stawu da imaju revolucionarne ideje i da mewaju svet, ali kada jednom steknu predstavu o ne~emu, mora}ete mukotrpno da radite na tome da ih poquqate. Setite se da vodolije sve analiziraju. U stawu su da i dugu ra{~lane na sitna crevca, da je logi~ki razlo`e i da ostanu pri tome da se }up sa zlatom krije na wihovom kraju. Isto tako, saslu{a}e {ta se o vama govorka, iz ~iste radoznalosti, a zatim }e glasine odbaciti uz gnu{awe. Mo`da je zato Eva Braun ostala verna Hitleru do kraja `ivota.

duar Mane je bio prvi koji se usudio da naslika obi~nu, golu `enu koja besramno i izaziva~ki posmatra publiku. Ovim, po shvatawima mnogih onda{wih `iteqa Pariza, “beskrupuloznim i skandaloznim” ~inom, Mane je prokr~io put impresionistima. Iako su ga proglasili bogom i molili da u~estvuje na wihovim izlo`bama, Eduar ih je svaki put odbio. Vodolije su slobodne i ne vezuju se ni za {ta, to morate prihvatiti na samom po~etku.

dugo. Wihov eros je romanti~an, varaju radi promene. To su kolekcionari qubavi i strasti.

POSAO Vodoliji je potreban posao koji }e ohrabrivati weno nezavisno razmi{qawe i u kojem }e se ceniti wena genijalna inventivnost. [ta god radila, treba joj puno slobode. Iako nikad ne beì od li~nih odgovornosti, najboqe joj odgovara grupni rad. Novac nije najva`nija stvar u izboru karijere – ponekad je zapravo malo odsutna kada je u pitawu svakodnevni posao. Zanimawa koja odgovaraju vodoliji su fotograf, inèwer, reìser, glumac, balerina, pronalaza~, istraìva~ fizi~ar, antikvar, novinar…

GODI[WI HOROSKOP ZA VODOLIJE 2013. Ova godina }e biti veoma povoqna, zahvaquju}i interakciji planeta. Spremite se za mirnu godinu, u kojoj }ete ubirati plodove svog prethodnog truda. Ovo je godina za promene. ^esto vodolije izbegavaju romanti~ne ili intimne odnose na duge staze u korist svoje nezavisnosti.

Zahvaquju}i kretawu Neptuna, osetqiva priroda vodolije }e ~eznuti za ìvotnom lekcijom koju pravo vezivawe moè doneti. To zna~i da }ete vezi u kojoj ste se na{li dati {ansu da postane dubqa i smisaona. Venera }e vas podsta}i da uìvate u zadovoqstvima i u dubqoj prisnosti sa partnerom. Do jeseni, mogu}nost da otvorite svoje srce zauvek je velika. Va{a mirna priroda }e vam i ovog puta pomo}i da postignete zajedni{tvo. Mo`da ne}ete doìveti spektakularan finansijski uspeh, ali }ete svakako napredovati. Ako neki projekti ne nai|u na podr{ku, to }e vas samo podsta}i da istupite sa novim i sveìm idejama i budete boqi nego pre. Najboqe je da zapo~nete nove projekte krajem prole}a ili da daqe razvijate one koji su po~eli da rastu. Zdravom telu je potreban smiren um. Kad va{ unutra{wi svet po~ne da se smiruje, tek tada }ete osetiti efekte povratka energije. Oseti}ete direktnu korelaciju izme|u vitalnosti i mentalnog napretka. Nastavite da radite na unutra{wem miru i spokojstvu i trudite se da izbacujete stres na dnevnom nivou kroz relaksaciju. Pripremila: I. M.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

SAOBRA]AJ

VO@WA U EKSTREMNIM USLOVIMA KAKO SE PONA[ATI

VOZA^I PA@WA

Vozite polako, budite skoncentrisani, ali ako je stawe na kolovozu katastrofalno, najboqe je da ne sedate za volan Uvek je prvo i osnovno pravilo da, ako ba{ ne morate, uop{te ne idete na put kada je kolovoz mokar, prekriven snegom, ledom ili kada je vetar prejak. Ipak, svi vrlo dobro znamo da se danas bez automobila ne moè i da su mnogi od nas osu|eni da wime putuju na posao. Upravo zato moramo biti spremni na najgore uslove. Evo nekoliko saveta kako se treba pona{ati kad su prilike na kolovozu ekstremne. Vo`wa po snegu i ledu predstavqa verovatno najgori mogu}i scenario na kolovozu, koji tada postaje nepredvidqiv. Ipak, nekoliko saveta vam moè pomo}i da sigurno stignete do odredi{ta, ako ve} morate da vozite. - Uvek imajte sa sobom pokriva~ ili }ebe, reflektiraju}i prsluk i ~okoladu u slu~aju da zaglavite na putu. Tako|e, napunite bateriju mobilnog telefona pre polaska. - Pre polaska DOBRO o~istite stakla na automobilu. - Ako je ikako mogu}e, ne kre}ite na put ~im padne prvi sneg, jer je velika verovatno}a da putevi nisu ra{~i{}eni. - Vozite polako, jer se led moè na}i na bilo kojem delu kolovoza, skriven ispod tankog snega. Posebno budite oprezni na raskrsnicama i kru`nim tokovima. - Zaustavite se na sigurnom mestu dok ne pro|e nevreme. Mokar kolovoz i poplava su drugi najgori scenario. Poplave dolaze nenadano, uni{tavaju sve pred sobom, ali i obi~na ki{a moè vam zagor~ati vo`wu. Nagla ko~ewa ne dolaze u obzir pa zato: - Uvek drìte dvostruki razmak od onoga koji biste dràli po suvom vremenu. [to daqe to boqe. - ûvajte se bara. Pri velikim brzinama kada naletite na baru, to~kovi mogu izgubiti kontakt sa povr{inom, a vi kontrolu nad automobilom. U slu~aju da do toga do|e, ne pani~ite ve} ~vrsto drìte volan i nipo{to ne stiskajte ko~nicu prejako.

- Prilikom skretawa po mokroj povr{ini automobil se mo`e pona{ati kao na ledu, zato ~inite to polako. - Dr`ite se podaqe od ivi~waka, jer je koncentracija vode tu najve}a. Pazite na automobile iz suprotnog smera i na pe{ake koji se kre}u plo~nikom. - Nikada ne vozite preko brzaka koji su poplavili kolovoz - nije pametno izazivati sre}u. - Testirajte ko~nice jednom kad iza|ete iz dubqe vode automobilom.

- Ne vozite preblizu voza~a ispred vas, jer vam prskawe sa wihovih to~kova smawuje vidqivost. - Izbegavajte prolaske kroz dubqu vodu na kolovozu, jer mo`e do}i do ozbiqnih o{te}ewa i kvarova na vozilu. Vetar isto tako nije prijateq voza~a. Naro~ito ako vozite vi{a vozila poput kombija. - Oprezno u dolinama i na otvorenim terenima za koje su karakteristi~ni sna`ni vetrovi. - Uvek dr`ite obe ruke

PET UOBIÂJENIH GRE[AKA PRI VO@WI PO SNEGU 1. Laàn ose}aj sigurnosti Dok vozila sa pogonom na ~etiri to~ka obi~no imaju boqe performanse za sne`ne uslove, tehnologija moè voza~ima dati laàn ose}aj sigurnosti. Premda su dana{wi automobili sigurniji, sa boqom opremom i performansama, nisu svemogu}i po oteànim vremenskim prilikama. Zato nije na odmet zadràti pa`wu i koncentraciju. 2. Nedovoqna priprema Najopasniji dan na kolovozu je onaj kada sneg prvi put padne. Mnogi voza~i nisu pripremili svoja vozila za zimske uslove, i verovatno su jo{ uvek pod navikom vo`we po normalnom vremenu. 3. Premala udaqenost Ve}ina voza~a ima lo{u naviku da drè premali razmak od vozila ispred sebe. To naravno smawuje vreme reakcije u slu~aju da se dogodi ne{to nepredvi|eno. Preporuka je da se udvostru~i udaqenost. 4. Naglo ko~ewe Veliki broj voza~a nagazi na ko~nicu kada osete da to~kovi po~iwu da proklizavaju. Ono {to bi trebalo da uradite je da otpustite papu~icu gasa i na taj na~in usporite vozilo. 5. Prebrza vo`wa Ovo je jedna od najve}ih gre{aka u vo`wi po snegu. Voza~i imaju lo{u naviku da kada iza|u na autoput misle kako mogu voziti uobi~ajenom brzinom. Prebrza vo`wa smawuje vreme koje vam je potrebno da reagujete u slu~aju opasnosti. Tako|e, potrebno je ~etiri do deset puta vi{e vremena da se zako~i na snegu ili ledu.

na volanu u slu~aju da vas udari vetar kako biste mogli vaqano reagovati. - Usporite - automobil je stabilniji kada ga vozite polako.

IZBEGAVAJTE SVA\E U AUTOMOBILU Psiholozi tvrde da bra~ni parovi po~iwu da se sva|aju ve} nakon 20 kilometara putovawa automobilom. Uglavnom je to

zbog trivijalnih razloga. Mu{karcima, na primer, smetaju `enini prigovori

ili {to sa strahom preti~e druge automobile, ali takve male sva|e mogu uzrokovati i saobra}ajnu nesre}u. - @ene se u zatvorenom prostoru automobila svete za stare nepravde i èle to da nadoknade u autu, iz koga mu` ne moè pobe}i od prigovora - obja{wava ~e{ki psiholog Karel Havlik u publikaciji â&#x20AC;&#x2122;Psihologija za voza~eâ&#x20AC;?. Takvo pona{awe ih ugroàva jer im raste adrenalin i ubrzava im se puls. Havlik kaè da ène mogu da se sva|aju dok voze, ali ne razumeju da je to mu{karcima u saobra}aju teè. Psiholog Havlik ipak savetuje da na putovawu duèm od 400 kilometara, uz sebe imamo suvoza~a. Ako odaberete supru`nika, u autu se ne isplati kritikovawe, jer lako do|e do sva|e. Boqe je razgovarati o neutralnim temama, {aliti se i smejati. Ako do sva|e do|e, najboqe je stati na prvom odmori{tu, popiti kafu i re{iti problem. pripremila I. M.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI P-18 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva / novo /. Cena 16.000 eura P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 25.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P-36 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, novo. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-36 m2, 4.sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG,

{iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 53.500 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej Cena 36.000 eura P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat,TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

PRODAJEM stan P-65 m2 + podrum + 2 terase, ulica Ku`eqeva.Tel. 032/344-630, 064/15893-63 PRODAJEM stan P-64 m2 sa CG u blizini {kole Dragi{a Mi{ovi}. Tel. 063/691-761 PRODAJEM trosoban stan P-68 m2 u Nemawinoj ulici, 3.sprat, CG. Cena 42.000 eura. Tel.064/1589363 PRODAJEM jednosoban stan P-37 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle. Cena 23.700 eura. Tel. 063/691-761 PRODAJEM dvosoban stan P-53 m2 sa CG na Alvaxinici. Cena 27.000 eura. Tel. 032/344-630 PRODAJEM nov stan P39.5 m2 u ulici Svetozara Markovi}a, 2.sprat. Tel. 063/691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan P-50.26 m2, 3. sprat, kod Hotel Morave. Tel. 032/222-552, 064/15893-63 PRODAJEM renoviran dvosoban stan P-55 m2 na Qubi} keju. Cena 34.000 eura. Tel.032/344-630 PRODAJEM stan P-43 m2 u blizini {kole Milice Pavlovi}, povoqno. Tel. 066/9000-228

OGLASI

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

NOV, odmah useqiv stan P-50 m2, Qubi}ska ulica. Cena 770 eura/m2. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan P- 59 m2 Industrijski prolaz. Cena 22.000 eura sa stvarima. Tel. 063/691-761 PRODAJEM stan na Gradskom {etali{tu, P-40 m2. Cena 41.000 eura. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan P-61 m2, Alvaxinica. Cena 31.000 eura. Tel. 032/344-630 PRODAJEM ku}u P-57 m2 i 1.56 ari placa, Savkovi}a kosa. Tel. 063/691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel. 063/691-761 PRODAJEM nov stan P-60 m2, ugao Balkanske i Solunske. Povoqno. Tel. 032/222-552, 064/15893-63 PRODAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Qubi} keju. Cena 18.500 eura. Tel. 032/344-630 PRODAJEM dvosoban stan P-58 m2 u centru grada, CG. Cena 33.000 eura. Tel. 032/222-552, 064/158-93-63 PRODAJEM ku}u na 6 ari placa u Aveniji 1. Cena

29.500 eura. Tel. 063/691-761 PRODAJEM ku}u P-50 m2 i 5 ari placa u Trnavi. Cena 15.000 eura. Tel.032/344-630 PRODAJEM dvoiposoban stan P-55 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/673-29-69 KUPUJEM ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem. Tel. 063/691761 PRODAJEM nove, odmah useqive stanove u Obili}evoj ulici, dogovor. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM dvoiposoban stan P-69 m2, CG, Avenija 1. Tel. 032/222-552, 064/673-29-69 PRODAJEM odli~an stan P-74.35 m2 na 1. spratu u Aveniji 2. Cena 650 eura / m2. Tel. 064/158-93-63 KUPUJEM dvosoban stan u {irem centru grada. Tel. 066/9000-228 DVE ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na gas P-70 m2 i druga samo ozidana i pokrivena P+1. Prodajem ili mewam za dvosoban stan. Tel. 064/158-93-63

eura P-66.5 m2, 7.sprat,CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica.Cena 58.000 eura P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG,Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 eura P-65+50 m2 sa 2.7 ari placa, Cara Lazara. Cena 43.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-300 m2 sa 9.5 ari placa / poslovno-stambeni prostor /. Cena 78.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P-106 m2 sa 5.8. ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

MALI OGLASI PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 7. kg. Cena 60 E. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353016, 063/7494846 PRODAJEM beì~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Moè zamena za cerova drva.Tel. 353016, 063/7494846. PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za cerova drva.Tel.353-016, 063/7494846 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel. 032/332-761 PRODAJEM razne bicikle. Moè zamena za cerova drva.Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353016, 063/7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i

emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016,063/ 7494846 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Moè zamena za cerova drva. Tel.353016, 063/7494846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353016, 063/7494846 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotraì, sa 2 objekta, prodavnicom i 2 garaè, na 40 ari zemqe.Tel. 0033354540398 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/8423736 PRODAJEM crevo za vodu 50 m, od pola cola na kalemu.Tel. 064/9950345 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips sa gramofonom i zvu~nicima, vrlo povoqno. Tel. 064/ 9950345 POTREBNA kuvarica i fizi~ki radnik u etno centru u podno`ju Div~ibara. Tel. 060/ 3004264 POTREBNI radnici za

rad u autoperionici sa iskustvom. Tel. 064/ 2620064 IZDAJEM stan i lokale u Qubi}skoj 50. Tel. 032/343-667, 065/ 6107999 PRODAJEM `i~ano staklo 9 E/m. Tel.353016, 063/7494846 IZDAJEM ku}u P-35 m2 kod zelene pijace u Qubi}u.Tel. 064/ 8423736 KUPUJEM stan do 40 m2, u`i centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 328-38-92, 061/ 289-2516 PRODAJEM ku}u, Kulinova~ko poqe 78 i 10 ari placa, i 20 ari wivu. Tel. 371-496 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/9770228 PRODAJEM OLT dvorednu sejalicu za kukuruz. Tel. 065/4238232, 064/1637612 PRODAJEM parcelu u Trnavi, 48 ari, 6 km. od centra, ulaz na plac sa asfalta. Tel. 344-026 PRODAJEM KENVUD DEK i CD plejer komplet Sloboda, videti subotom, po 3.000 dinara. Tel. 063/ 8193839

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343-314, 064/2454-094 TROSOBAN name{ten stan kod R. Mitrovi} {kole, parno grejawe, kablovska, telefon, 80 E. Tel. 069/ 1291528 PRODAJEM traktor Renault 57ks, 85.god. duplak, odli~no stawe, uvoz. Tel. 065/4238232, 064/1637612 BALIRKA Daic- Fahr HD360 i grabuqe balerine Daic - Fahr, {irine 2.5m. Tel. 065/4238232, 064/1637612 JEDNOREDNI bera~ Sip tornado 40 2006.god. sa ventilatorom. Tel. 065/4238232, 064/1637612 SAMOISTOVARNA prikolica za |ubre, 3 t. Tel. 065/4238232, 064/1637612 TRA@IM posao u butiku ili nekoj drugoj trgovinskoj radwi. Tel. 064/9950345 PRODAJA tehnike MARANC DEK TEHNIKS DEK JVCCD PLEJER, po 20 eura komad. Nenad, tel. 063/ 1665062 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa parnim grejawem, ulica Sin|eli}eva 83/1. Tel. 700-957, 063/7000-425 PRODAJEM beli ormar sa policama 200 x 200 x 30 i kasu sa fiokom. Tel. 063/1853212 FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit vibro masa`eri,

OGLASI

1.000,oo dinara mese~no. Tel. 063/ 656973 CRTAM portrete prema fotografiji, u olovci na papiru 1.000,oo dinara i uqe na platnu. Tel. 063/ 603513 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Tel. 063/ 600544 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel. 353-016, 063/7494846 PRU@AM usluge ~uvawa starijih osoba i pomo} u ku}i. Tel. 032/375-585 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica i izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 6152763 NA PRODAJU lova~ki karabin Vin~ester magnum sa optikom M-70, kalibar 300, neupotrebqivan. Tel. 064/ 4134306 PRODAJEM lepu vikend ku}u , posebno. Odli~na lokacija. Tel. 060/ 5589296 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 5900651, 032/391-964 PRODAJEM stan 33 m2, ukwi`en, Avenija 2. povoqno. Tel. 060/ 3100878 ISKUSNA medicinska sestra pomogla bi Vam oko Va{e bebe ili starije osobe. Tel. 062/

211827 ARONIJA mati~ni sok. Tel. 062/ 8056900, 032/ 344-840 PRODAJEM traktor RUS DT 20, dosta dobar, mala potro{wa, povoqno. Telefon: 064/5107879 PRODAJEM dosta povoqno {lajfericu, A. Spasi} - ]uprija, sa diskom 600mm, samousisni ventilator i gumeni cilindar. Vredi videti. Telefon: 064/5107879 IZDAJEM nename{ten dvosoban stan (ku}u), sve odvojeno, ura|ena izolacija. Telefon: 032/332-761 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe - gratis, dogovor. Mob: 064/1964705. PRODAJEM dva tovqenika, oko 130 kilograma i dva sena. Telefon: 032/5 485 236. IZDAJEM lokal u ulici dr Dragi{e Mi{ovi}a, 18 m/2, povoqno. Mobilni: 060/ 622 52 40. IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR (ve}i broj kancelarija) od 10 do 100 m/2, sa kompletnom infrastrukturom ( gas, klima, telefon, internet, parking). Prostor se nalazi u u`em centru grada. Povoqno. Telefon: 063/654 653. PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2 kod parka, odmah useqiva. Tel: 032/345-543 PRODAJEM u Miokovcima plac 15 ari, objekat 10m2, struja, voda, mo`e zamena za auto. Tel: 063/84-30-214

^A^ANSKI GLAS MRKETING 032/342- 276

STANOVI P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000

E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31

STANOVI P-18m2, 2.sprat, cgObili}eva/novo. Cena 16 000 E P-26 m2, 3. sprat, ta,Kej, Cena 18 500E P-33m2, 5. sprat, cg, B.Jankovi}a /nov/. Cena 21 000 E P-35m2 ,PR, ta, H.Morava. Cena 23 000 E P-36m2, 2. sprat, cg, Obili}eva /novo/. Cena 23 000 E P-36m2, PR, cg, Qubi}ska. Cena 29 000 E P-36m2, 4. sprat, cg, Qubi}ska. Cena 22 500 E P-37m2, PR, cg,Kej. Cena 24 000 E P-42m2, PR, cg, Solunska. Cena 34 000 E P-51m2, 2. sprat, ta, B. Jankovi}. Cena 31.000E P-44m2, 2. sprat, ta, Kej. Cena 30 000 E P-46m2, PR, cg,Avenija 1. Cena 31 000 E P-47m2, 1. sprat, ta, Kej, Pri{tinska. Cena 31 000 E P-47.5m2, 5. sprat, cg, Nemawina. Cena 28 000 E P-48m2, 12. sprat, cg,

Vinara. Cena 26 000 E P-50.5 m2, 3. sprat, cg, hotel Morava. Cena 38 000 E P-53m2, 3. sprat, ta , B.Jankovi}a. Cena 33 000 E P-53m2, 2.sprat, cg, Kej, cena 35 000 E. P-54m2, 2. sprat, ta, Nemawina. Cena 36 000 E P-54m2, 1. sprat, cg, Qubi}ska , nov. Cena 53.500 E P-57m2, 4. sprat, cg, Avenija 2. Cena 36 000 E P-56m2, 5. sprat, cg, Nemawina. Cena 35 000 E P-56m2, 4. sprat,cg, Centar. Cena 32 000 E P-57m2, 4. sprat, cg, Kej. Cena 36000 E P-57m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 41 000 E P-58 m2, 6. sprat, cg, K.Milo{a. Cena 37 000 E P-58m2, 2. sprat, cg, H.Morava. Cena 42 000 E P-58m2, 9. sprat, cg, Kej. Cena 38 000 E P-60m2, 3. sprat, ta, Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 1. sprat, cg,

Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 2. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 40500 E P-66.5m2, 7. sprat, cg, Nemawina. Cena 38 000 E P-67m2, 3. sprat,cg, Balkanska. Cena 38 000 E P-70m2, 2. sprat,cg, Kej. Cena 45 000 E P-73m2, 1. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 58 000 E P-74m2, 5. sprat, cg, Kalu|erice. Cena 45 000 E P-76m2, 2. sprat, cgCentar. Cena 51 000 E P-76.5m2, PR, cg, Cara Lazara, nov. Cena 62 000 E P-83m2, 1. sprat, cg, K.V.Popovi}a. Cena 51 000 E P-80m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 53 000 E P-96m2, 5. sprat, cg, Alvaxinica . Cena 66 000 E P 17m2, prizemqe, Balkanska. Cena 9 000 E

KU]E P-40m2, 17 ari-G.Atenica, 10 500 E P-35+13m2, 1 ar-V.Stepe, 30 000 E P-70m2, 6.3 ara-Atenica , 34 000 E P-67m2, 3 ara-V.Stepe, 36 000 E P-120m2, 5.5 ari- {iri centar, 40 000 E P-137m2, 1.5 ari-Obili}eva, 67 000 E P-120+40m2, 3 ara-Ko{utwak, 67 000 E P-100m2, 2 ara-Centar,72 000 E P 60m2, 1 ari Suvi breg, 27 000E P-180m2, 2.5 ara-{iri centar, 72 000 E P-67m2, 4.75 ari-Centar, 83 000 E

45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E / PDV / P- 103 m2, 1. sprat,

P-120+65+100m2, 3.8 ari, Zelengorska, 90 000 E P-164m2 , 4.6 ari-Centar, 140 000 E P-106m2, 5.8 ari, Nu{i}eva, 73 000 E P-63m2, 4.7 ari-Atenica , 37 000 E P-64 m2+35m2, 7 ari- Suvi Breg, 33 000 E P-54m2+32m2+30m2, 6 ari-Trbu{ani, 37 000 E P 200m2 3 ari nova ,Trubu{ani, 40 000

dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E

LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morav, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ ar

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

MALI OGLASI NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322-656 De`urni tel: 062/86-17-988

ODGAJIVA^NICA PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE I PROIZVODE OD MANGULICA ( MAST, SLANINU I KOBASICU). MOBILNI: 064/134 82 36.

PRODAJEM komplet ugradnu rernu sa ventilatorom i ugradnu plo~u marke Gorewe. Aparati su vrlo malo kori{}eni i u odli~nom stawu. Tel: 032/375-683 060/388-22-99 PRODAJEM 9 stogova sena i 500 presovanih bala slame. Telefon: 032/824 098 i 064/423 8146. IZDAJEM prazan jednosoban stan (45 m/2) u Nemawinoj ulici, preko puta {kole "Milica Pavlovi}". Parno grejawe, cena povoqna. Mobilni: 064/9934038 i 032/345 738. IZDAJEM lokal od 35 m/2 u centru, pogodan za pekaru, }evabxinicu i sl. Telefon:

IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR U ULICI KNEZA MILO[A 130, DO SADA JE BILA APOTEKA "KATA" NEVEN FARM. MOBILNI: 064/0317072. 064/10 22 759 i 226 417. U BEOGRADU izdajem jednosoban komforan stan sa trpezarijom, 40 m/2, cg, kompletno name{ten sa telefonom i tv, studentkiwama od 1. februara 2013. g. Telefon: 011/2662252. IZDAJEM name{tenu kancelariju u blizini suda pogodnu za advokata i sl. Telefon:

Dana 26. januara 2013. u 12 ~asova na grobqu u Preqini, obavi}emo GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

DRAGOQUBU VUJOVI]U VUJCU

STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 de`urni telefon 062/8617 988 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija 064/10 22 759 i 226 417. TRA@IM ortaka za otvarawe restorana diskoteke u strogom centru. Telefon: 064/10 22 759 i 226 417. PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Mob: 064/196 4705. PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor, CO/2 aparat, {asiju 8 metara. Telefon: 032/367 657.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

BRANKO TOPALOVI] iz Trbu{ana Tvoje veliko i plemenito srce prestalo je da kuca pre ~etrdeset dana. Nas si ostavio sa tugom i nevericom. Tetke OLGA i MILKA sa porodicom. 15675

Dana 1. februara 2013. navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

POSLEDWI POZDRAV na{em voqenom ujaku

TOMISLAVA \OR\EVI]A - TOM^ETA

DRAGOVANU TANASIJEVI]U

Godinu dana je pro{lo kao ve~nost, svakog trena si sa nama. Najlep{e uspomene i qubav koja ne poznaje rastanak nosimo u na{im srcima. Tvoji najmiliji: supruga SLOBODANKA - BOBA, sinovi ALEKSANDAR i VLADIMIR, snaha DRAGANA i ostala rodbina.

S ponosom i qubavqu nosimo te u na{im srcima. WEGOVI NAJMILIJI

15697

15674

POSLEDWI POZDRAV dragom drugu

od sestri}a MIROSLAVA i sestri~ine SLAVICE 15667

Dana 22. 1. 2013. preminula je na{a draga

MIQOJKA BOJOVI] 1934 - 2013 iz ^a~ka Sahrana je obavqena u sredu 23. 1. 2013. na ^a~anskom grobqu. Po~ivaj u miru! S velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima.

DEJANU

od BUCA i MARINE

od DRA[KA i JELENE

15696

15695

O@ALO[]ENI: suprug BOGOSAV, k}erka ZORICA, zet DEJAN, unuka KRISTINA, unuk BOJAN i ostala rodbina.

^ITUQE

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV na{em dragom i najvoqenijem

DEJANU BOJOVI]U od supruge DU[ICE sa svojim an|elima SOFIJOM, ANASTASIJOM i TEODOROM i roditeqa BRANKA i BIQANE.

Sa velikom tugom se opra{tamo od na{eg jedinog i najdra`eg zeta

Tugo na{a velika ... Treba ne{to da ka`emo a nemamo re~i jer se u na{oj ku}i ~uju samo jecaji. Svaki pogledi se zavr{avaju ka tvojoj slici. Mnogo nam nedostaje{. Brat GORAN, snaha ZORICA, sinovica JOVANA, sinovci LUKA i MATIJA. POSLEDWI POZDRAV bratancu i bratu

DEJANU BOJOVI]U od tetke QIQANE, sestre SOWE, zeta MI[KA, sestri}a BOJANA i LAZARA

POSLEDWI POZDRAV na{em drugu i prijatequ

DEJANU BOJOVI]U

DEJA \OR\E i OLIVERA sa decom, tast MIJO i ta{ta BRANKA

dru{tvo iz Pe~eware TIM Trbu{ani: DRAGANA, ANDRIJA, IVANA, GLI[O, MIKO, BELI, PUFIN i GUTO

^ITUQE

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

SE]AWE 25. januar 2009 - 25. januar 2013.

PET GODINA ^EKAMO DA VRATI[ RADOST U NA[E @IVOTE

JURIJ JURKO BOKAREV

JELENKO R. LE[OVI]

dipl. in`ewer metalurgije u penziji

25.01.2008 - 21.01.2013.

S' QUBAVQU TE POMIWU I PAMTE supruga: MILICA, k}erke: ZORICA, SNE@ANA i SVETLANA, unuci: KATARINA, KRISTINA i VOJIN i zetovi: NENAD i MLADEN

DEJANOV DAN BEZ RE^I [ta re}i kom{inici kojoj sam vodila k}er da pri~uva dok nemo}na ~ekah red za bolnicu [ta re}i majci ~iji su sinovi bili primer sloge {ta kada te jedva odnesu noge

TVOJI: MIMICA, TAWA, SA[A, MARIJA, NATA[A, BOJAN i STEFAN upl.

POSLEDWI POZDRAV KOM[IJI

LEPA [U[WAR

[ta kada zna{ da ne}e videti wihove zelene o~i a tri devoj~ice nemaju oca

SARI] MIRKU

1937 - 2012

[ta re}i majci koju sam gledala kako ga ne`no povija Ona je mene pitala - [ta re}i Uz wen jecaj ostah bez re~i Nada \or|evi}

iz Kulinovaca

S qubavqu i dubokim po{tovawem ~uva}emo uspomenu na Vas. GOCA sa porodicom.

Hvala ti na iskrenom kom{ijskom drugarstvu, dru`ewu i saradwi. Neka ti je ve~na slava. Kom{ija Milisav [ibinac sa decom.

15681

15672

Dana 29. januara 2013. godine navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{e drage supruge, majke i bake

U nedequ 27. 1. 2013. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog

MIRKA SARI]A

26. 1. 2013. navr{ava se godina dana od smrti na{e drage majke

MILEVE KAPLAREVI]

i oca

iz Kuki}a

GORGINE 2012 - 2013

Mnogo je vremena pro{lo od kako si nas napustio, ali ti si i daqe sa nama i bi}e{ uvek u na{im mislima.

Te{ko je prihvatiti da te vi{e nema, da ne}emo ~uti tvoj dragi glas. Hvala ti za svu qubav, ne`nost i dobrotu koju si nam nesebi~no pru`ala. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji najmiliji: suprug MIROSLAV, }erka DU[ICA, sin ZORAN, unuk MILAN, unuke ANA, IVANA i MILICA

VELIMIRA VEQA 1996 - 2013

upl.

STEVANOVI]A Uspomenu na wih ~uvaju deca: MIKA i COLE sa porodicama. 15682

28. januara 2013. navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg supruga, oca, dede i tasta

STEVANA STEVA DRAGUTINOVI]A

SE]AWE na na{e drage roditeqe

STANIJA MILIVOJE MILIVOJEVI] Dana 25. januara 2013. navr{ilo se 15 godina od smrti na{eg dragog oca, a na{a draga majka umrla je 9. avgusta, pre 14 godina. HVALA im za sve {to su u~inili za nas. Sa qubavqu zahvalni sinovi MILO[ i PREDRAG sa porodicama.

Otkako te nema, samo mi znamo {ta i koliko smo izgubili. Se}awe na tvoju qubav i dobrotu je ve~na. Nema vi{e razgovora, bezgrani~ne qubavi, ~vrstog oslonca. Sa tobom smo sve mogli i umeli. Bio si pa`qiv suprug, bri`an otac, dobar tast i najvoqeniji dedica. Uspomene na tebe ~uvaju: supruga NADA, }erke VESNA i RU[KA, unuke JOVANA, JANA, SARA i NINA i zetovi VOJKAN i NE[O 15666

15673

SLAVOQUB LUKOVI] ^UPO

2. februara 2013. dajemo GODI[WICU

POSLEDWI POZDRAV dragom bratu

DRAGOVANU TANASIJEVI]U Neka ti du{a po~iva u miru i spokoju koji si svojom dobrotom zaslu`io. Sestra STAMENKA i zet VLADAN 15668

DESET GODINA nije sa nama

BRANKO JOVANOVI] BREKOVAC 28. 1. 2003 - 28. 1. 2013. Prolaze godine, ali ne i na{a neizmerna qubav i po{tovawe koje ose}amo prema tebi. TVOJI: supruga QIQANA, sin DEJAN i }erka DRAGANA sa porodicama.

Dragoj baki

VERI Hvala ti za sve u `ivotu {to si za nas uradila. POSLEDWI POZDRAV od unuka MARKA i SRE]KA 15683

SLAVOQUBU LUKOVI]U ^UPU pa Vas pozivamo da toga dana u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu posetimo wegov grob i obavimo pomen. O@ALO[]ENI wegovi najmiliji: supruga QUBICA, }erka SVETLANA, unuka ZORICA, zetovi NIKOLA i GORAN, praunuci KOSTA i LAZAR

1951 - 2012 iz Kulinovaca Dani prolaze a tuga i praznina u na{im srcima je sve ve}a i ve}a. Tvoji najmiliji: supruga BRANKA, sin NEBOJ[A, k}i DEJANA, unuka DANICA i zet DRAGAN

Tata, ponosna sam {to sam te imala, nesre}na {to sam te izgubila. Dok `ivim u mom srcu `ive}e{ i ti. Tvoja }erka SVETLANA 15677

032/342 - 276

OGLASI I ^ITUQE

Dana 18. januara 2013. preminula je na{a draga majka

VERA Majko hvala ti za sve {to si u~inila za nas. POSLEDWI POZDRAV od sina ZORANA, snaje BIQANE, unuke JELENE, praunuke MARTE i zeta DRAGANA 15684

^ITUQE

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

Dana 27. 1. 2013. godine, navr{ava se 40 dana od kada nije sa nama na{a draga

POSLEDWI POZDRAV dragom dedi

Dana 20. 01. 2013. godine, prestalo je da kuca srce na{e drage supruge, majke, svekrve i bake

STANIJA POWAVI] DRAGOVANU TANASIJEVI]U - ]AJU

DANICE MITROVI]

Dragi deda, mnogo smo te voleli i po{tovali. Uvek si nas razumeo i podr`avao. Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

iz ^a~ka POSLEDWI POZDRAV od WENIH NAJMILIJIH

Unuk NEMAWA sa porodicom.

Na Blag dan 21. 1. 2013. g. na krilima svetog Jovana predstavio se Svevi{wem Gospodu MOJ BRAT

DRAGOVAN TANASIJEVI]

DRAGOVAN TANASIJEVI] Praznina koju si nam ostavio ne mo`e nam ni{ta nadoknaditi. Tvoja plemenitost i dobrota osta}e nam u najlep{oj uspomeni. Sa ponosom }emo te pomiwati kao ne`nog oca, dedu i tasta. Tvoji: porodica GUDURI]: k}erka QIQANA, zet VASO, unuk ALEKSA i unuka ALEKSANDRA 15665

@ivela je tiho i dostojanstveno, a isto tako nas je i napustila. Uvek }e biti prisutna u na{im mislima i srcima. Zahvaqujemo se svima koji su nam uputili brojne izraze sau~e{}a. WENI NAJMILIJI: porodice POWAVI] i VUJOVI] 15700

15657

15664

Dana 21. januara 2013. godine, preminuo je na{ dragi i voqeni otac, deda i tast

iz Sokoli}a 1939 - 2012

Neumoran radnik, doma}in i ~astan ~ovek. @iveo je sa tragom; sna`an i hrabar, o{trouman, uzdignute glave, ponosan i prkosan, tvrd kao kremen! Kad' je hodio i kad' je kolo vodio, zemqu nije dodirivao. Noge ga izdado{e! Srce klonu! Bez pozdrava i bratskog zagrqaja, nenadano, oti{ao! Tugujem. RADOVAN sa }erkama TATJANOM i NATA[OM

21. januara 2013. preminuo je na{ dragi i voqeni suprug i otac

DRAGOVAN TANASIJEVI] ]AJO Sahrana je obavqena 23. januara na Mandi}a grobqu u Gorwoj Gorevnici. Ovom prilikom `elimo da se zahvalimo prijateqima, kom{ijama, wegovim kolegama i rodbini na izrazima sau~e{}a i pru`enoj pomo}i prilikom sahrane. Bolna je istina da te vi{e nama sa nama. Ve~no smo zahvalne za sve {to si u~inio za nas. Uvek }emo te nositi u srcu.

Tvoje: supruga STANISLAVA i k}erka SNE@ANA U subotu, 26. januara 2013. u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo polugodi{wi pomen na{em dragom

NEDEQKO PAVLOVI] NE\O - DUKA

MILISAVU VELI^KOVI]U

DU[ICA SKELI]

29. 1. 2005 - 29. 1. 2013.

Sa ponosom i tugom se}amo se tvoje dobrote, bri`nosti i po`rtvovanosti prema svima nama. Uvek si u na{im mislima i `ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Dragi sine, pro|o{e bolnih osam godina, majka jo{ `iva. Sine, bio si nama osmeh, lepota i ponos, bio si snaga, nada, hrabrost, bio si plemenitost, po{tewe i qubav, samo uz tebe bili smo sre}ni za sve, hvala ti za sre}ne trenutke i re~i koje si nama podario. Zahvalna tvoja porodica, supruga i tvoja majka VIDOSAVA. Neka vas ~uvaju an|eli, tebe i tvoga tatu, `eqa je moja.

Mislima na tebe dan po~iwe i zavr{ava se. Bila si, i daqe si na{a qubav i na{ ponos. Oti{la si ali si i daqe sa nama. ^uvamo te u na{im srcima, u na{oj du{i. Neka ti gospod podari ve~ni `ivot u carstvu nebeskom. Tetka DANA sa porodicom

TVOJI NAJMILIJI: supruga JABLIJANA, deca: JASNA i @EQKO sa porodicama i VESNA, sestra ZORICA, bra}a MILOVAN, DU[KO i DRAGI.

15670

15701

15668

SE]AWE 23. januara 2013. god. navr{ilo se [EST GODINA od smrti na{e drage nane

Osam godina nije sa nama na{ voqeni brat

SKELI]

BRANKO STANI[I] BA[INAC

Oti{ao je iznenada i prerano. ^uvamo ga od zaborava sa qubavqu i zahvalno{}u {to nas je voleo i {titio. Sestre KOSA, KAJA i ZORICA sa porodicama. 15656

DU[ICA 26.9.1968 - 25.7.2012.

GORAN 15.5.1965 - 7.12.2003.

Dok si bila `iva volela si nas. Dok znamo za sebe vole}emo TEBE. Tvoji najmiliji majka Dragica, sestra Vesna, otac Milovan

Kroz suze i bol `ivota svoga uvek }u se se}ati TEBE i imena TVOGA. otac Milovan sa porodicom.

MIKAINE ANDRI] iz Miokovaca

Po~ivaj u miru. S qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem, ~uvamo te u na{im srcima. Unuke GOCA i JELENA sa porodicom.

^ITUQE

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

Dana 15. 1. 2013. godine, preminuo je na{ dragi

27. januar 2003 - 27. januar 2013 Se}awe na na{eg oca - tasta

SE]AWE

BOGOQUB KARAPAVLOVI] Tuguju za wim otac MILOMIR, RADA, sestra VESNA i sestri} VLADIMIR

RATKA NE[OVI]A RA[A

15687

iz Jeèvice Dragi na{ o~e, taste, 10 godina je pro{lo kako nisi sa nama, ali na{a qubav, po{tovawe i se}awe na tebe ne bladi ve} sve vi{e ja~a i sve }e{ nam vi{e nedostajati. Tvoj lik, dobrota, plemenitost, po{tovawe, sve vi{e ìvi u nama. Puno ti hvala za sve {to si za nas u~inio. Mi smo ponosni {to smo te imali i nikad te ne}emo zaboraviti. Uvek }e{ ìveti u na{im srcima. Pamti}emo te i nikad te ne}emo osramotiti. Ve~no zahvalni. Neka ti je ve~na slava i hvala. Tvoja }erka VERA i zet STANIMIR SIMI]

Dana 15. 1. 2013. godine, preminuo je na{ dragi

15694

Dana 27. januara navr{ava se DESET GODINA od smrti

ANICA DRAGI]EVI]

iz Je`evice Vreme prolazi a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: snaha ZORA NE[OVI] sa porodicom.

SVIMA NAM MNOGO NEDOSTAJE. ZAHVALNI suprug DRAGI] i deca sa porodicama. Dragoj tetki

BOGOQUB KARAPAVLOVI]

RATKA RA[A NE[OVI]A

iz Mr~ajevaca 26. 1. 2012 - 26. 1. 2013.

Uvek }e{ biti na{im srcima.

Supruga sa decom. 15688

Dana 26. 01. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg

Posledwi i tu`ni pozdrav na{oj dragoj

BRANISLAVA TOPALOVI]A - PICOLE

ANICI DRAGI]EVI] iz Mr~ajevaca 26. 1. 2012 - 26. 1. 2013. Vreme prolazi a tuga i bol i daqe traju. Tvoje bratanice: VITA, ANGELINAi PETRA sa porodicama. 15686

VESNI

iz ^a~ka Oti{la si tiho i ne~ujno kao {to si i `ivela. Ostali smo uskra}eni za jednu ~istu i veliku qubav. Hvala ti na svemu dobrice na{a. Oti{la si An|elima, jer i ti si An|eo. Uvek u na{im mislima. Ujak JOVAN i ujna DRAGICA, sestre VERONIKA i NATA[A sa porodicama.

Nismo uspeli da zajedno sa tvojom borbom i hrabrim srcem pobedimo bolest. Uteha nam je da si oti{ao tamo gde nema bola. Tvoj ~astan i po{ten `ivot bi}e na{ ponos, koji nas obavezuje da tugu nosimo dostojanstveno, onako kako si `iveo. TVOJI NAJMILIJI: majka MILICA, supruga NATALIJA, sin \OKO, }erka MIRJANA sa porodicama. 15676

Dana 15. 1. 2013. godine iznenada je preminuo

POSLEDWI POZDRAV drugu

DU[ICA SKELI]

MILAN KARAKLAJI] DEJANU

iz Trnave

Sa ponosom }u ~uvati tvoj dragi lik u srcu za uvek. Tetka TINA

od JAWE i OSTOJE MIRI]

15685

15680

Sahrana je obavqena 17. januara na grobqu u selu ^epovu u Ivawici. Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati zahvalna }erka VERA sa porodicom. 15689

^ITUQE

28. januara 2013. navr{avaju se dve godine od smrti na{e drage i voqene majke

a na{em dragom i voqenom ocu navr{ava se 17,5 godina

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE Pro{lo je 40 tu`nih dana otkada nije sa nama na{ kum, prijateq, drug

MILI]EVI]

ARSENIJE - MORNAR DOBRINKE - BINE 12.8.1995 - 12.8.2013. 28.1.2011 - 28.1.2013. Kako koji dan i mesec prolazi nama je sve te`e i te`e bez vas. Uvek }emo vas voleti, nikada vas ne}emo zaboraviti i sa ponosom se}ati. Va{a deca: sin DRAGAN i k}erka JASNA

Dana 21. januara 2013. preminuo je na{ otac

Dana 26. januara navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

BRANKO TOPALOVI] PICOLA Uvek }e te pamtiti i spomiwati: ANDRIJA, DRAGANA, PUFIN, MILENKO, MI]ULA, DEJAN BOJOVI], BRANKO, \ERO, BELI 15665

MILUTIN MATOVI] iz Loznice ro|en 1926. godine Sahrana je obavqena 23. januara na ^a~anskom grobqu. Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENE k}erke RADA i LEPA sa porodicama i ostala rodbina.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

24. januara 2013. je ^ETIRI GODINE od prerane smrti na{e drage

Dr JASMINE JACE OSTOJI]

VLADIMIRA VLADA \UROVI]A iz Loznice Toga dana poseti}emo wegov grob, okititi cve}em i zaliti suzama. Voqeni sine, uzalud be{e moja i tvoja nada za neko boqe sutra. Oti{ao si tako brzo i iznenada za jedan tren. Vreme ne}e izbrisati tugu, bol i patwu u na{im srcima, tvoj nesmejani lik ve~no }e ostati u nama. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Te{ko je ìveti bez tebe, tvojih saveta i neizmerne qubavi koju si nam poklawala. Oti{la si u trenutku puna snage i naostvarenih èqa. @ivi{ i ìve}e{ ve~no u na{im srcima, mislima i na{im snovima.

TVOJI: majka ZAGA, }erka KRISTINA, brat BRACO i tetka LEPA

Vole te tvoji sestra SVETLANA, otac VOJKO, majka JELENKA, k}erka KATARINA i suprug RATKO

15657

15648

SE]AWE na drage roditeqe, babu i dedu

Dana 29. januara 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

DRAGANA @IVKOVI]A Nedostaje nam tvoj korak, ne ~ujemo tvoj glas... Nema te, a u na{oj si pri~i, u suzama, u i{~ekivawu. Uvek si bio uz nas i sa nama si dok `ivimo! Tvoji najdra`i: supruga MILENA, }erka DANIELA, unuka JOVANA, unuk LAZAR i zet DRAGAN 15658

15690

Dana 1. februara 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

Na{oj voqenoj majci

RADI JOVANOVI]

NOVKE BOJOVI]

da}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN u ~etvrtak, 31. 01. 2013. u11,30 sati na ^a~anskom grobqu.

iz Dowe Trep~e

SMIQKE i PETRA PRELI] Iza vas je ostala praznina, bol i tuga koju vreme nije umawilo. Vreme provedeno u roditeqskoj ku}i je pro{lost koja sve vi{e boli. Uvek }e vas se se}ati }erka VERA

SLOBODAN M. LAZOVI]

Bez tebe ali uvek sa tobom tvoji kojima }e{ uvek nedostajati SUN^ICA, BIQANA, JASNA, SARA, DUWA, MILICA, VI[WA, BRANISLAV i @ARKO

15659

Pro{lo je 25 godina od smrti mojih roditeqa

SE]AWE NA NA[EG LOCA

27. 01. 2001 - 27. 01. 2013.

iz ^a~ka

JELENA MILAN 24. 1. 1995 - 24. 1. 2013. 28. 4. 1973 - 28. 4. 2013. MANDI] Godine prolaze a uspomenu na na{e drage sa ponosom i qubavqu ~uvaju wihovi najmiliji: k}erka VESNA, sin SLOBODAN, snaja SIDA, unuci: MARKO, MILAN i MILO[

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Godi{wi pomen bi}e obavqen u subotu 26. januara 2013. godine u 14 ~asova. U srcu te nosimo i sa qubavqu pomiwemo. TVOJI NAJMILIJI: sin MIROSLAV, }erke RANKA i SVETLANA sa porodicama. 15651

Mama, vole}emo te zauvek i ~uvati u na{im mislima i srcu. Tvoje VECA i SNE@A 15652

^ITUQE

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

Dana 13. 1. 2013. godine preminula je na{a draga mama i supruga

Dana 13. 1. 2013. godine preminula je na{a draga

U utorak, 29. januara 2013. godine ^ETRDESET JE DANA otkako nam je umesto {ale i smeha ostavila nevericu i tugu na{a kuma, drugarica i koleginica

LEPOSAVA LEPA @IVKOVI]

LIDIJA TANASIJEVI]

LIDIJA TANASIJEVI] Zahvaqujemo svima koji do|o{e da je isprate, izraze sau~e{}e i podele tugu sa nama.

Lilo, pitamo se za{to je tako moralo da bude. Umesto ti da tatu i mamu isprati{. Neka te an|eli ~uvaju. Misli}emo uvek na tvoje nasmejano lice.

Suprug ACO, sinovi KOSTA i ILIJA

Tvoji: otac VEQO, majka ANDRA, brat MI[KO, snaja VIOLETA, bratanica ISIDORA i bratanac FILIP

TVOJE: VERA QUBI^I], MIRA PETROVI], ZLATA STAVRI], DU[ANKA VUKOVI]

15655

15647

15654

Dana 22. januara 2013. navr{ilo se 40 dana od smrti na{e drage

TU@NO SE]AWE 2. februar 2005 - 2. februar 2013.

21.12.2012 - 29.01.2013. Svojim iznenadnim odlaskom prvi put si nas izneverila i ostavila da `alimo za na{ih pola veka dru`ewa i kumovawa. Zauvek }emo se se}ati kako smo u na{oj zajedni~koj ku}i, ambulanti „Cer”-a, gradili toplo i neraskidivo prijateqstvo. Po~ivaj u miru, draga na{a Lepa.

VESO PRELI]

ZORKE KAROVI]

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u uspomenu ~uvaju: supruga MILICA, k}erka DESANKA, zet VOJIMIR, unuci IVAN, TAWA i DARKO

Vreme koje je pro{lo nije umawilo na{u bol i qubav prema woj. Porodica KAROVI] Ovom prilikom `elimo da se zahvalimo medicinskom osobqu Ku}ne nege i dr Svetlani Nixovi}.

15649

15650

SE]AWE Dana 26. 1. 2013. god. navr{ava se DESET GODINA kako nije sa nama moja majka

JELISAVETA JELA BOGAVAC iz Je`evice Uz veliku zahvalnost i po{tovawe uvek }emo je se se}ati. Tvoja }erka MILENA JOKSI] sa porodicom. 15653

Dana 31. 01. 2013. navr{ava se POLA GODINE od odlaska na{eg najvoqenijeg

MIHAILO MI]A ALEKSI]

RADOVANA GOJKOVI]A Ro|eni na{, Za tebe samo tren u svetlosti, a nama ~itava ve~nost u ovom prolaznom svetu koji nas razdvaja. Nedostaje{ nam iako si sveprisutan u svakom novom danu, u na{im se}awima i snovima. An|ele na{, ti zna{ da je qubav na{a za tebe beskrajna. Vole te do neba i jo{ vi{e, Tvoje @ICA, SUZA i JECA 15614

30. 1. 2002 - 30. 1. 2013.

@IVI[ I DAQE U NAMA KAO NAJSVETLIJA USPOMENA. SA PO[TOVAWEM I QUBAVQU TVOJI NAJMILIJI 15640

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE