26 jul 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 26. JUL 2013. GODINE

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 29

CENA 30 DIN.

GRADSKO VE]E O BUXETU

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

DOBRA OSNOVA ZA REBALANS

strana 3.

U POSETI POQOPRIVREDNIKU BO@IDARU BOJOVI]U

„JA NE @IVIM U EVROPI, JA JA @IVIM @IVIM U U SRBIJI" SRBIJI" strana 12.

^A^AK SE (NIJE) OSLOBODIO RADIOAKTIVNIH GROMOBRANA

AKTUELNO

ROK - MAJ 2014.

strana 7.

ZADU@BINARI NA DURMITORU

QUBAV KOJOJ SE RADO VRA]AJU

strana 19.

strana 18.

Reporta`a iz Draga~eva

////////////////////////////////////////////////////////////////

OPSTALA MILOVANOVI]A VODENICA U KRIVA^I

strana 25.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

POLITIKA

GRADSKO VE]E USVOJILO IZVE[TAJ O IZVR[EWU BUXETA ZA PRVIH [EST MESECI OVE GODINE

DOBRA OSNOVA ZA REBALANS Iako su od 1. januara do 30. juna ove godine ostvareni ukupni prihodi buxeta od milijardu i 530 miliona dinara, ili 44,16 odsto od planiranih na godi{wem nivou (3,6 milijardi dinara), ve}ina ~lanova Gradskog ve}a je, razmatraju}i izve{taj o {estomese~nom izvr{ewu, na sednici odrànoj 22. jula, konstatovala da neke pozicije nisu dobro planirane, zbog ~ega su pojedine prili~no “ispra`wene”, dok su na drugima ostala zna~ajna neutro{ena sredstva. No bez obzira na to, izve{taj o prihodima i rashodima u gradskoj kasi, zakqu~eno je, moè posluìti kao dobra osnova i podloga za izradu rebalansa, planiranog u septembru. strukturi prihoda najve}i je priliv od poreza na zarade (631,5 miliona dinara), referisao je na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi}, naglasiv{i da }e zbog smawewa ove vrste poreza za dva odsto, buxet biti “kra}i” za oko 160 miliona dinara do kraja godine, ali i da se to ne}e bitnije odraziti na ukupno stawe buxeta: - Ostvarewe prihoda od 44,16 odsto je vi{e nego dobro, jer u prvom tromese~ju prihodi su bili mali, a buxet se najvi{e prazni u posledwem kvartalu. U ovom izve{tajnom periodu ostvareni su rashodi od 1,312 milijardi dinara, odnosno 36 odsto, {to je tako|e u skladu sa planom. U prvom kvartalu ra|eni su projekti, u drugom javne nabavke, tako da realiza-

cija investicija prakti~no po~iwe u drugoj polovini godine. Na kraju ovog perioda u kasi je bilo 406 miliona dinara i ta sredstva nisu obezvre|ena, ve} su pod najpovoqnijim uslovima deponovana u bankama.

NAJMAWE POTRO[ENO ZA “SOCIJALU” Po{to je naglasio da su se gradski finansijeri i rukovodstvo racionalno pona{ali, Todosijevi} je iscrpno informisao gradske ve}nike i o rashodnoj strani buxeta. Istakao je, pored ostalog, da su sredstva za osnovno i sredwe obrazovawe dobro planirana i da je za wihove potrebe potro{eno oko 59, odnosno 57 odsto, da je kultura za {est meseci ko{tala buxet 81, fizi~ka kultura skoro 40 miliona dinara, da su aproprijacije namewene za poqoprivredu po~ele da se realizuju pri kraju ovog izve{tajnog perioda, odnosno da }e gro tih sredstava biti utro{en u tre}em kvartalu. Za dru{tvenu brigu o deci u prvom polugo|u potro{eno je 167 miliona dinara, prvenstveno zbog finansirawa letovawa oko 1.900

pred{kolaca u odmarali{tu u Ulciwu, podsetio je na~elnik Todosijevi} i istakao da je za socijalnu za{titu potro{eno najmawe - 28,8 odsto, {to je putokaz nadle`nima da sagledaju i analiziraju kako se sprovode odluke o pro{irenim pravima, da bi do kraja godine bilo potro{eno planiranih 88 miliona dinara. -Grad je zadu`en za 215,3 miliona dinara, a u ovom izve{tajnom periodu vra}en je deo kredita u iznosu od 55 miliona dinara, ili 50 odsto od planirane sume. Osim toga, vra}eno je i oko 2,5 miliona dinara Fondu za razvoj i oko 15 miliona dinara na ime kamate za kredit dobijen za izgradwu Gradskog stadiona- informisao je jo{ ve}nike na~elnik Todosijevi}, naglasiv{i da su od kazni za saobra}ajne prekr{aje prihodi znatno ve}i od planiranih (18 miliona dinara), odnosno da je za {est meseci ostvareno 13, zbog ~ega }e i ova pozicija biti rebalansirana. Podsetio je i da je ^a~ak od Republike dobio 51 milion dinara, namenski opredeqenih za izgradwu vodovodne i kanalizacio-

MAWE „INTEZINE”, NEGO KAMATE “SRBIJAGASA” Gradsko ve}e je dalo saglasnost JKP “â~ak” da od banke “Inteza” podigne kredit od 50 miliona dinara, sa rokom otplate od 12, grejs periodom od {est meseci i kamatnom stopom od 12,52 odsto, odnosno znatno niòm od zakonske zatezne (19,67), koju obra~unava “Srbijagas” na dug za isporu~eni energent. Na ovaj na~in javno preduze}e }e prakti~no samo izvr{iti preraspodelu zaduèwa i izbe}i primenu izuzetno restriktivnog ugovora o reprogramu duga od oko 132 miliona dinara za gas. On, pored ostalog, predvi|a da, ukoliko do 15 oktobra ovda{we JKP ne izmiri obaveze iz prethodne grejne sezone, mora da plati i skoro 46 miliona dinara na ime trenutno zamrznute kamate. Osim toga, kredit }e spre~iti i blokadu ra~una preduze}a i u~initi izvesnim po~etak naredne grejne sezone, uveren je direktor Petar Domanovi}. Kredit koga JKP mora da podigne zbog “neuskla|enosti nov~anih tokova”, je ekonomski opravdan i ne}e pove}ati zaduèwe ni firme, ni Grada. Me|utim, ukoliko ne bude intenzivirana naplata potraìvawa i izvr{ena analiza da li su i koliko ona naplativa, ili su sa velikim rizikom, teret i posledweg i ranijih zaduìvawa pa{}e na buxet, upozorio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}.

ne mreè i da je u ovom periodu taj novac maksimalno iskori{}en, da bi se stekli uslovi da Grad u tre}em i ~etvrtom kvartalu ponovo konkuri{e za pare iz republi~kog buxeta. NE GURATI PROBLEME POD TEPIH! Pojedini ~lanovi Gradskog ve}a su se zaloìli da izve{taj posluì kao osnova za analizu uo~enih problema u planirawu prihoda i rashoda (Miladin Ristanovi}), da se brojni problemi, poput onih u JKP “Komunalac” i Turisti~koj organizaciji “ne guraju pod tepih” (Milijan Mini}) i da se pare ne prebacuju sa pozicije na poziciju i pomaè nekim JP i ustanovama, a problemi u wima, koji vode u dubiozu, ne re{avaju (Zvonko Mitrovi}). Izvr{ewe buxeta sa 44,16 odsto je “slika i prilika vlasti”, smatra Qubodrag Grbi} koji se zaloìo da se maksimalno, u situaciji kada gra|ani te{ko ìve, potro{i novac predvi|en za socijalnu za{titu. Na wegovo insistirawe GV je donelo zakqu~ak da na jednoj od narednih sednica ve}nicima bude predo~en izve{taj o voznom parku koga poseduju gradske uprave, javna preduze}a i ustanove i analiziraju tro{kovi reprezentacije, da bi se na ovim pozicijama postigle eventualne u{tede. U ovogodi{wem buxetu su ambicioznije planirane investi-

[IROKE RUKE IZ BUXETSKE REZERVE! Zahtevi za dodelu sredstava iz teku}e buxetske rezerve izazvali su interesantnu raspravu, nakon koje je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} konstatovao da su ve}nici prili~no “{iroke ruke”, kada odlu~uju o tro{ewu sredstava sa ove pozicije. Insistirao je da budu rigorozniji i od predlaga~a zahtevaju ubedqiviju argumentaciju. Zbog toga je GV zakqu~ilo da ubudu}e ne razmatra zahteve za dodelu para sa ovih aproprijacija, bez ubedqivih obrazloèwa i prate}e dokumentacije. Ovog puta odlu~eno je da iz dela kase u kome je, ina~e, od planiranih 50, ve} potro{eno oko 30 miliona dinara, milion dinara bude izdvojeno za tro{kove objavqivawa oglasa za imenovawe direktora JP u “Politici” i “Slu`benom glasniku”, pola miliona dinara za izradu projekta rekonstrukcije fiskulturne sale u Gimnaziji i 1.142.000 dinara za izgradwu sportskih terena i nabavku opreme u Sokoli}ima. Osim toga, 83.700 dinara bi}e preba~eno {koli “1. novembar” na ime naknade za rad osobqa u dnevnom boravku cije, a da blagovremeno nisu bili ura|eni projekti i sprovedene javne nabavke, konstatovao je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, zaloìv{i se za maksimalnu realizaciju socijalnih programa, analizu tro{kova odvoèwa sme}a na deponiju “Duboko”, koji su za {est meseci prema{ili 82 odsto od planiranih para, i da iz izve{taja budu izvu~ene dobre pouke za rebalans gradskog buxeta. Za razliku od wih, gradona~elnik Vojislav Ili} je izrazio zadovoqstvo zbog dosada-

{weg izvr{ewa buxeta, ~ije }e pozicije biti uskla|ene predstoje}im rebalansom, demantuju}i sumwe pojedinih ~lanova GV da u nekim upravama, JP i ustanovama ima bahatog pona{awa, prekomernog tro{ewa novca i zapo{qavawa. “Ja sam zadovoqan, ura|eno je najvi{e {to se moglo, {tedeli smo maksimalno i sve obaveze smo ispuwavali u zakonskom roku. Ako smatrate da mo`e boqe i vi{e, predlo`ite,” apelovao je na ve}nike gradona~elnik Ili}. M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

office@cacanskiglas.rs

032/342-276

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

POLITIKA

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

GRADSKI ODBOR SPS OBELE@IO 23. RO\ENDAN I DRUGU GODI[WICU POSTOJAWA FORUMA @ENA

IZUZETNO ^LANSTVO I KONZISTENTAN POLITI^KI PROGRAM ovodom obeleàvawa 23. ro|endana Socijalisti~ke partije Srbije i druge godi{wice postojawa Foruma èna pri ovoj politi~koj organizaciji, pro{log petka, u sali Gradskog odbora odràna je prigodna sve~anost i Skup{tina Foruma, na kojoj su analizirane aktivnosti u proteklih godinu dana, kao i one, koje }e tek biti realizovane. Pozdraviv{i goste, predsednik ~a~anskih socijalista Veqko Negovanovi} je podsetio da je SPS u svom postojawu pro{ao kroz buran period i istakao da okosnicu wegovog ~lanstva sve vi{e ~ine mladi qudi: - Bilo je te{kih trenutaka u prethodnom periodu, ali sve smo prevazi{li. @elim da istaknem da je SPS jedina dràvotvorna partija koja je od

po~etka, od 1990. godine, na politi~koj sceni Srbije. Opstali smo, nadam se da }emo i daqe trajati i da }e godine pred nama biti boqe za delovawe Socijalisti~ke partije Srbije. Na pitawe novinara {ta SPS toliko dugo “dr`i” na politi~koj sceni Srbije, Negovanovi} odgovara da su to, pre svega, wegovi ~lanovi, koji su

izuzetno korektni, dosledni i istrajni: - Da nije takvih ~lanova, nijedna partija ne bi izdr`ala ono {to smo mi u prethodnom periodu. Naravno, i na{ program, koji se bazira na socijalnoj pravdi, solidarnosti i jednakosti. To je ono na ~emu }emo insistirati i u ovim te{kim ekonomskim vremenima. Izuzetno ~lanstvo i konzistentan politi~ki program, uz mlade socijaliste i drugarice iz Foruma `ena, na{a su snaga. Nadam se da }emo u narednom periodu

NASIQE NAD @ENAMA I NASIQE U PORODICI JE PROBLEM I LOKALNE ZAJEDNICE

„NE OKRE]IMO GLAVU NASIQU, PRIJAVIMO GA“ Maj je u Srbiji obeleèn serijom zlo~ina nad ènama, wih pet je platilo ìvotom qubomoru, poroke, naru{ene porodi~ne odnose. Pro{le godine je ubijeno 28 èna, u ovoj godini ve} do maja registrovane su 24 `rtve. Naàlost, krvavi niz je nastavqen tragedijom koja se nedavno dogodila i u â~ku. U zemqi Srbiji nasiqe nad ènama je i daqe dru{tveno prihvatqivo. @ena se u na{em dru{tvu posmatra kao objekt nasiqa i to shvatawe se te{ko mewa, jer je postalo deo tradicije. Da je ova pojava rasprostrawena potvrdili su izve{taji Centra za socijalni rad i Policijske uprave grada â~ka. @rtve nasiqa posledwih godina u â~ku su ène, ali i deca i stare osobe. Ono {to moramo imati na umu je, da deca koja svedo~e o porodi~nim sva|ama, tu~ama, maltretirawima, postaju i sami nasilnici i `rtve. Nasilni obrasci pona{awa se u~e i prenose iz generacije u generaciju. Nasiqe me|u decom u {kolama, nasiqe na stadionima, nasiqe na ulicama, direktna su posledica izostanka odgovora i osude dru{tva na po~iweno nasiqe u porodici. Demokratska stranka je 2009. godine ukazala na ove probleme, koji su svesno ili nesvesno izbegavani i po prvi put se o porodi~nom nasiqu govorilo za govornicom Skup{tine grada â~ka. Na inicijativu Demokratske stranke, Skup{tina

grada je jednoglasno 2010. godine usvojila odluke kojima se obavezala da }e finansirati izgradwu Prihvatili{ta za `rtve nasiqa i da }e podràti projekat ,,Borba protiv rodno i seksualno zasnovanog nasiqa”, sprovoditi aktivnosti u ciqu ja~awa kapaciteta institucija i organizacija i aktivno podsticati podizawe svesti javnosti o ovom izuzetno prisutnom problemu u na{em gradu. Prihvatili{te za `rtve nasiqa u â~ku radi od 2011. godine i u ovoj ustanovi se privremeno re{avaju posledice nasiqa, ali i daqe ostaju pitawa PREVENCIJE I INTERVENCIJE u slu~ajevima nasiqa, koja se moraju re{avati aktivnostima kako na dràvnom, tako i na lokalnom nivou i u svim relevantnim institucijama, ali i ja~awem svesti svih nas o tome da se nasiqe ne sme tolerisati. Demokratska stranka }e u narednom periodu organizovati niz akcija i predavawa pod sloganom “NE OKRE]IMO GLAVU NASIQU, PRIJAVIMO GA”, i pomo}i u re{avawu ovih problema u na{em okruèwu. Preko svojih odbornika u Skup{tini grada insistira}emo da se i lokalna zajednica aktivno ukqu~i u proces borbe i prevencije protiv nasiqa nad ènama i nasiqa u porodici. Tawa Mihajlo, potpredsednica GO DS â~ak

biti jo{ uspe{niji. Nata{a Cvijovi}, predsednica Foruma `ena GO SPS, naglasila je da je Forum `ena ove politi~ke organizacije u protekle dve godine ostvario veoma

va`ne rezultate i da su wegove aktivnosti, shodno programu stranke, usmerene u pravcu borbe za rodnu ravnopravnost, obrazovawe i edukaciju èna u svim segmentima, kao i suzbijawe nasiqa u porodici, ~ije su `rtve, naàlost, naj~e{}e ène i deca. - Veoma sam ponosna {to su ène u SPS-u veoma dobro pozicionirane, kako na lokalnom, tako i na republi~kom nivou. Iz Moravi~kog okruga jedina narodna poslanica je profesor dr Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi}, koja ima veoma zna~ajnu ulogu u Narodnoj skup{tini RS i posebno se zalaè za oblast kojom se i bavi, poqoprivredu. Pored toga,

imala je veoma zna~ajne rezultate i na dràvnom nivou, ~ime se posebno ponosimo. Kada je re~ o lokalnom nivou, u Skup{tini Grada â~ka participiramo u brojnim komisijama. Ciq nam je da popravimo poloàj samohranih roditeqa, gde su u ve}ini slu~ajeva majke, kao i nekih drugih dru{tveno osetqivih kategorija, {to je prioritet SPS-a, jer se na humanosti, pravednosti i ravnopravnosti zasniva i program ~itave partije - rekla je, izme|u ostalog, Nata{a Cvijovi}. Gradski odbor SPS u â~ku trenutno ima oko 5.000 ~lanova. N. R.

DA LI JE RADNO VREME UGOSTITEQSKIH OBJEKATA NAJVE]I PROBLEM ^A^KA ?

PREISPITATI ODLUKU emokratska stranka u â~ku upozorava da je dono{ewem skup{tinske Odluke o skra}ewu radnog vremena ugostiteqskih objekata naneta velika {teta, po~ev od kulturolo{kog aspekta, do toga da je ozbiqno ugroèno poslovawe vi{e stotina registrovanih firmi. Pitamo gradsku vlast, da li je mogu}e da vlasnici objekata koji su “obuhva}eni” ovom odlukom nisu dobili pisano re{ewe i uputstva od nadle`nog organa, kako bi znali ima li potrebe da, kao sada, preventivno, zatvaraju lokale pre pono}i, a sve na osnovu glasina i neproverenih informacija o kaznama. Podse}amo da je pomenuta odluka doneta u julu, bez prethodne najave, i da }e direktno uticati na poslovne planove ugostiteqa, koji su odluke o svom poslovawu donosili na po~etku kalendarske godine, ne o~ekuju}i ovakvo re{ewe gradske vlasti. @elimo da se vlast urazumi i povu~e ovu odluku, jer, u protivnom, â~ak }e imati nesagledive posledice i {tete. Pored kulturolo{ke katastrofe, jer }e no}ni ìvot biti sveden na kazina i uli~no opijawe, u roku od nekoliko meseci bi}e zatvoreno desetine kafi}a, restorana i ostalih ugostiteqskih objekata, {to }e pove}ati nezaposlenost u gradu i ostaviti bez posla najmawe hiqadu sugra|ana. Da li je radno vreme

ugostiteqskih objekata najve}i problem â~ka ? Demokratska stranka je jedina u gradskom parlamentu bila protiv ovakve odluke, {to nas obavezuje da istrajemo u borbi za weno ukidawe. Vladaju}a koalicija na ovom primeru pokazuje svu bahatost i bezobzirnost prema â~anima, na prvom mestu mladim qudima, ne konsultuju}i Kancelariju za mlade, tako da wihov revolt apsolutno podràvamo. Da li je to odgovor mladim qudima na sve ve}u nezaposlenost u gradu, nedostatak kulturnih doga|aja, nedostatak pozori{ta i bioskopa, zatvorenog bazena? Da li je to odgovor onima koji nemaju sredstva da studiraju, koji ne mogu da odu na more? Mi }emo, u skladu sa brojem odbornika u Skup{tini grada, insistirati da se u najkra}em mogu}em roku promeni ova odluka o radnom vremenu, kako bismo na savremen na~in, uvaàvaju}i realnu situaciju, re{ili ovaj problem. Su{tina je da se defini{u re{ewe i model koji su prihvatqivi ve}ini savremenih gradova i da se analizom do|e do lokacija na kojima je neprihvatqivo pu{tawe glasne muzike posle pono}i. Neka ovo ne bude samo jo{ jedan razlog za{to mladi odlaze iz â~ka. Informativna slu`ba GO DS

SAOP[TEWE MUP-A

TRAKTOROM SLETEO U STUDENICU saobra}ajnoj nezgodi koja se dogodila u ponedeqak, izme|u 18 i 20 ~asova, na op{tinskom putu Devi}i - Brusnik u op{tini Ivawica, `ivot je izgubio D. P. (1967), koji je imao prebivali{te u op{tini Gorwi Milanovac. D.P. je upravqao neregistrovanim traktorom, bez polo`enog voza~kog ispita, iz pravca Devi}i prema Brusniku. Na mestu zvanom “Sastavci”, traktorom je sleteo sa kolovoza niz strminu, dugu oko 15 metara, u reku Studenicu. Tom prilikom je zadobio te{ke povrede od kojih je preminuo na licu mesta. Uvi|aj su izvr{ili policijski slu`benici Policijske stanice u Ivawici. Intervenisala je i vatrogasno spasila~ka ekipa PVSJ Ivawica.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

GRAD

POSLE 11 GODINA ZAVR[ENA PRVA FAZA RADOVA NA OBJEKTU NARODNE KUHIWE U ULICI VOJVODE STEPE

PREDSTAVNICI GRADA POSETILI GRADILI[TE MUZI^KE [KOLE

NOVI PROSTOR ZA UZ MODERNE U^IONICE OKO 700 KORISNIKA I KONCERTNA SALA ro{le sedmice, u prisustvu gradskog i rukovodstva Crvenog krsta ozvani~en je zavr{etak prve faze radova na objektu, namewenom za sme{taj ove organizacije, Narodne kuhiwe, pekare i prodavnice hrane za socijalno ugro`ene gra|ane, ~ija je gradwa u Ulici vojvode Stepe zapo~eta pre 11 godina. Radovi zapo~eti 2002, nastavqeni su 2013. godine, podsetio je tom

prilikom gradona~elnik Vojislav Ili}, i naglasio da je za ovu investiciju iz buxeta izdvojeno oko {est miliona dinara, odnosno da }e za kompletan zavr{etak zgrade i weno opremawe biti potrebno ukupno 20 miliona dinara. - Odlukom o rebalansu buxeta obezbedi}emo dodatna sredstva za zavr{etak objekta, odnosno za ma{inske radove, instalaciju i nabavku neophodne opreme. Nadamo se da }e ovaj posao biti okon~an do kraja godine, jer na unutra{we ure|ewe ne}e

uticati eventualno nepovoqni vremenski uslovi. Ovaj objekat }e koristiti na{i sugra|ani koji se hrane u Narodnoj kuhiwi, koji ubudu}e ne}e preuzimati dnevni obrok takore}i na trotoaru, ve} prakti~no u ekspres restoranu - rekao je gradona~elnik Ili}, napomenuv{i da }e obroci biti distribuirani na terenu samo iznemoglim, starim i bolesnim osobama. Po{to je izrazila za-

hvalnost ~elnicima lokalne samouprave koji su odlu~ili da 11 godina nakon po~etka radova, obezbede sredstva za zavr{etak prve faze i donesu odluku da objekat do kraja ove godine kona~no bude priveden nameni, sekretar GO Crvenog krsta Biqana Davidovi} je naglasila da }e to biti od izuzetnog zna~aja ne samo za ovu organizaciju, ve} prevashodno za sve korisnike wenih usluga: “U Narodnoj kuhiwi Crvenog krsta hrani se 677 na{ih sugra|ana, zahvaquju}i prvenstveno razumevawu ~elni-

ka lokalne vlasti, koji su ~esto i prilikom rebalansa buxeta obezbe|ivali dodatna sredstva, da bi na{i korisnici imali redovne i kvalitetne obroke. Ta finansijska podr{ka Grada uticala je da Narodna kuhiwa trenutno nema dugovawa prema dobavqa~ima, niti drugim saradnicima. Prema re~ima generalnog sekretara CK Srbije, rad Narodne kuhiwe u â~ku je za svaku pohvalu. Ona, ina~e, funkcioni{e od 1994. godine i iz we se hrana distribuira na pet punktova: u mesnim zajednicama “Park”, Atenica, Qubi}ki kej, Mr~ajevci i u objektu pored zgrade Crvenog krsta, gde se i priprema hrana.” Posao dovr{etka radova na objektu Narodne kuhiwe na javnom tenderu dobila je agencija “Aki” koja je , umesto za 60, posao obavila za 30 dana. Za to vreme radnici ove firme su, kaè rukovodilac gradwe Aleksandar ôpi}, ugradili stolariju na objektu, oluke i gromobrane, i uradili fasadu po{tuju}i novi Zakon o energetskoj efikasnosti. Po wegovim re~ima, struktura objekta, povr{ine oko 515 kvadratnih metara, je prilago|ena potrebama korisnika, i u wegovom sklopu su uprvana zgrada, kuhiwa, pekara, lokal za prodaju hleba, a pored wega i distributivni prostor za kamione, nosivosti do pet tona.

U novoj zgradi bi}e dovoqno mesta za u~enike osnovne i sredwe muzi~ke {kole, a ciq nam je da â~ak jednog dana dobije i muzi~ku akademiju, kazao je gradona~elnik Vojislav Ili} novu {kolsku zgradu Grad }e uloìti oko 100.000. 000 dinara, a prilikom izgradwe bi}e po{tovani svi savremeni standardi, naglasio je gradona~elnik, koji je sa svojim saradnicima i predsednikom op{tine Novi Pazar Mehom Mahmutovi}em, koji je 19. jula bio u poseti â~ku, prisustvovao po~etku gradwe temeqa. Ili} je podsetio da je pre sedam godina pri Muzi~koj {koli “Dr Vojislav Vu~kovi}”

PREDSTOJI SARADWA ^A^KA I NOVOG PAZARA

M. N.

- â~ak je sa Novim Pazarom nekada imao izuzetnu saradwu. Fabrika reznog alata je u Pazaru imala nekoliko OUR -a, a „Tehnos“ svoju ekspozituru. Namera nam je da unapredimo odnose sa tim gradom, u oblasti privrede, kulture i sporta - kazao je Ili}, u ~ijem je dru{tvu na gradili{tu Muzi~ke {kole bio i predsednik novopazarske op{tine. Poseta prvog ~oveka Novog Pazara â~ku usledila je posle wegovog susreta sa Ili}em na Goliji, gde su prisustvovali postavqawu kamena temeqca za centar za obuku àndarmerije. - Danas smo vodili razgovore o temama zna~ajnim za oba grada i dogovorili se o saradwi slu`bi gradskih uprava - izjavio je novinarima predsednik novopazarske op{tine Meho Mahmutovi}. - Do{lo je vreme da na{a dva grada intenzivnije sara|uju u svim segmentima, jer }e veliki regionalni projekti u narednom periodu biti veoma va`ni prilikom pristupawa evropskim fondovima. Na{e gradove povezuju i dva velika infrastrukturna projekta - koridor 11 i zavr{etak aerodroma u La|evcima, sa kargo centrom koji je od velikog zna~aja za privrednike â~ka, Kraqeva i Novog Pazara.

otvoreno odeqewe sredwe muzi~ke {kole, zbog ~ega se javila potreba za ve}im prostorom i gradwom novog objekta. - U novoj zgradi bi}e mesta i za u~enike osnovne muzi~ke {kole i za sredwo{kolce koji su do sada ve}i deo ~asova imali u Gimnazije, a ciq nam je da â~ak jednog dana dobije i muzi~ku akademiju, jer sada{wi u~enici Muzi~ke {kole osvajaju visoka priznawa na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu i verovatno }e muzika biti wihovo ìvotno opredeqewe - rekao je Ili} prilikom posete gradili{tu. Posle ru{ewa starog objekta i ra{~i{}avawa terena, radnici “Ramarka”, preduze}a koje zajedno sa “Univerzalom”, “Martikom” i jo{ nekim kooperantima, izvodi radove, zapo~elo je gradwu temeqa za zgradu od oko 2.000 kvadratnih metara, koja }e, predvi|eno je ugovorom, biti zavr{ena do 1. septembra 2014. godine. Osim kabineta za grupnu i individualnu nastavu i prate}ih prostorije, u woj }e postojati koncertna sala za vi{e od 200 posetilaca, kao i studio za tonsko snimawe. - Pedeset godina je {kola radila u lo{im uslovima i zato je za nas ovaj dan posebno zna~ajan. Kolektiv {kole je zahvalan lokalnoj upravi zbog toga {to je razumela na{e potrebe i odlu~ila da iz gradskog buxeta izdvoji sredstva za gradwu - rekao je direktor {kole Slavoqub Nikoli}, naglasiv{i da su u~enici {kole svojim uspesima zasluìli da se ubudu}e obrazuju u adekvatnim uslovima. E. V.

NADLE@NI IZ “VODOVODA” APELUJU NA POTRO[AÊ DA NE PRESPAJAJU LEGALNE PRIKQU^KE SA LOKALNIM IZVORI[TIMA sim prioritetnim poslom, koji podrazumeva kontinuirano snabdevawe potro{a~a higijenski i bakteriolo{ki ispravnom vodom za pi}e, lokalno JKP “Vodovod” se redovno bavi i izgradwom vodovodne i kanalizacione mreè. Za razliku od prethodnih godina, kada je, u letwem periodu, zbog dugotrajnih su{a i smawenog dotoka rzavske vode u fabriku u Ariqu, ~esto dolazilo do povremenih restrikcija i prekida u snabdevawu potro{a~a u op{tinama Ariqe, Poèga, Lu~ani, Gorwi Milanovac i gradu â~ku, ovog leta nema nikakvih problema, tvrdi tehni~ki rukovodilac ovog javno komunalnog preduze}a Boìdar Gavrilovi}: “Snabdevawe je uredno i, sude}i po rezultatima analiza uzoraka koje obavqaju stru~waci iz laboa-

PREKR[AJNE PRIJAVE NA LICU MESTA! torije JP “Rzav” i ~a~anskog Zavoda za javno zdravqe, voda je odli~nog kvaliteta.” Me|utim, zbog nesavesnog pona{awa pojedinih potro{a~a, posebno sa takozvanih podsistema “Rzav”, ali i nekih koji koriste vodu iz magistralnog cevovoda na gradskom podru~ju, kvalitet vode za celokupni konzum moè biti doveden u pitawe, upozorava Gavrilovi}: - I ovim putem upozoravamo gra|ane i apelujemo na potro{a~e da se strogo pridràvaju odredaba skup{tinske odluke o gradskom vodovodu i kanalizaciji. Kontrolom smo, naime, ustanovili da pojedini korisnici fizi~ki prespajaju legalni prikqu~ak na sistem “Rzav” sa lokalnim izvori{tem. Upozoravamo ih da je to najstroìje zabraweno i da su za prekr{ioce predvi|ene rigorozne kazne. Gavrilovi} podse}a da “Vodovod” gazduje i odràva brojne podsisteme, od Beqine

i Jezdine na desnoj obali Zapadne Morave, do objekata izgra|enih u Atenici i Kulinovcima i da }e uskoro biti zavr{eni i u eksploataciju pu{teni i sistemi u Vidovi, Ro{cima i Gorwoj Trep~i. Ukoliko bi pojedini korisnici, ~iji su objekti prikqu~eni na ove sisteme tako|e pribegli prespajawu rzavskog sa lokalnim vodovodima, do{lo bi do “prodora” potpuno “nekontrolisane” vode u gradski sistem, upozorava Gavrilovi}: “U situaciji kada je smawen pritisak vode u gradskoj mreì, u magistralni cevovod moè dospeti voda ~iji kvalitet prakti~no niko ne kontroli{e. U tom slu~aju za eventualne havarije bio bi odgovoran “Vodovod” koji u potpunosti mora da se pridràva skup{tinske odluke o javnom vodovodu i kanalizaciji i da prakti~no istog momenta podnese prekra{ajne prijave protiv nesavesnih potro{a~a i naloì im da raskinu fizi~ku vezu izme|u lo-

kalnog i centralnog sistema za vodosnabdevawe,” upozorava tehni~ki direktor Gavrilovi}. On nagla{ava da su ovakvi slu~ajevi otkrivani tokom i posle nedavnih velikih padavina, kada je zbog prespajawa vodovoda, postojala opasnost da iz lokalnih izvori{ta u gradski sistem dospe voda nekontrolisanog i neispitanog kvaliteta. “To je najstroìje zabraweno i protivno je skup{tinskoj odluci, zbog ~ega }e radnici “Vodovoda” zaduèni za kontrolu, odmah obavestiti nadle`ne u ovom JKP, koji }e, takore}i istog momenta, bez ikakvog upozorewa, podneti prekr{ajne prijave protiv potro{a~a koji su ovakvim postupcima prakti~no ugrozili kvalitetno i kontinuirano snabdevawe svih korisnika i primorali javno preduze}e da se dodatno angaùje na ispirawu cevovoda i poja~anom hlorisawu vode”, jo{ jedan je Gavrilovi}ev apel. M. N.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

PRIVREDA

ZA PROTEKLA TRI MESECA INTENZIVIRANE AKTIVNOSTI KOJE SU PREDUSLOV ZA KONA^NO OTVARAWE NAU^NO TEHNOLO[KOG PARKA

NEDOSTAJU PROSTOR, SREDSTVA I KADROVI osle izbora nove Skup{tine i direktora Nau~no tehnolo{kog parka i po{to je SG usvojila izve{taj o pro{logodi{wem radu ovog dru{tva, osnovanog jo{ pre dve godine, da pruà infrastrukturne i stru~ne usluge visoko{kolskim ustanovama, nau~no istraìva~kim organizacijama, javnim preduze}ima, poqoprivrednim gazdinstvima i privrednim dru{tvima, radi stvarawa novih proizvoda, tehnologija i usluga, ili izmene postoje}ih u skladu sa zahtevima trì{ta, intenziviran je rad NTP. Za protekla tri meseca usvojen je poslovnik o radu Skup{tine, uspostavqena saradwa sa lokalnom Kancelarijom za mlade, definisani znak i logotip i usvojen poslovni profil dru{tva. Osim toga, potpisan je Memorandum o razumevawu sa Fakultetom

za ma{instvo i gra|evinarstvo u Kraqevu i uspostavqena intenzivna saradwa sa USAID, zahvaquju}i kojoj su sa~iweni predlozi biznis i akcionog plana NTP. Jedan od zna~ajnih rezultata angaòvawa novoizabranog rukovodstva i skoro 90 ~lanova, predstavnika {est osniva~a (Fakultet tehni~kih nauka, Agronomski fakultet, Institut za vo}arstvo, Poslovno udruèwe “Gradac 97”, Unija “â~ak 2000” i Grad â~ak) je iznalaèwe potencijalnih stanara parka. Kao jedan od osniva~a, Institut za vo}arstvo je, naime, zapo~eo da rezultate jednog nau~no istraìva~kog rada intenzivno “prenosi” u proizvodnu praksu, ugovarawem proizvodwe alkoholnog pi}a od maline. Ovi rezultati postignuti su, smatra direktor Miladin Ristanovi}, zahvaquju}i iskqu~ivo entu-

zijazmu predstavnika osniva~a, “poduprtom” i u~e{}em Grada, koji je obezbedio inicijalna finansijska sredstva, jer ni do danas nisu ispuwena tri osnovna uslova za funkcionisawe ovog dru{tva: nisu obezbe|eni radni prostor, finansijska sredstva i qudski resursi. Ukoliko nadle`ni uskoro ne re{e, problem poslovnog prostora bi}e glavna prepreka za realizovawe veoma ambicioznog plana u drugom polugodi{tu, u kome je predvi|eno, ni mawe, ni vi{e, nego 18 aktivnosti. Me|u wima su: usvajawe biznis i akcionog plana, obezbe|ewe poslovnog prostora, dono{ewe pravilnika o kriterijumima za ulazak stanara u park, organizovawe sastanka sa predstavnicima Fonda za inovacije i Zavoda za intelektualnu svojinu. Planirano je i formirawe mre`e laboratorija i radionica,

PRIVATNA PREDUZE]A NEZAINTERESOVANA ZA KORI[]EWE PODSTICAJNIH SREDSTAVA U PRIVREDI

SKUPQE RADNO MESTO, NEGO SUBVENCIJE? a osnovu skup{tinske odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u privredi u 2013. godini, 7. juna je raspisan konkurs za dodelu buxetskih para predvi|enih za te namene. Na ovaj javni poziv, objavqen na sajtu Grada i u nedeqniku “â~anski glas”, za proteklih vi{e od mesec i po dana nije se javilo ni jedno privatno preduze}e koje ispuwava uslove za takav vid buxetske pomo}i, kaè Biqana \urovi}, ~lan komisije i {ef odseka za privatno preduzetni{tvo u Gradskoj upravi za lokalni ekonomski razvoj: - Konkurs je otvoren do 31. avgusta i na wega se mogu prijaviti privatna preduze}a koja èle da sredstvima iz kratkoro~nog kredita nabave novu opremu, uz obavezu da zaposle jednog novog radnika. Pomo} iz buxeta namewena je za subvencionisawe kamate na zaduèwa, u iznosu od 12 procentnih poena na godi{wem nivou. Da bi ostvarili ova prava, vlasnici treba da poseduju firmu koja je aktivna, ~ije je sedi{te na teritoriji

â~ka i da imaju kratkoro~no zaduèwe u dinarskoj protivrednosti za nabavku nove opreme kod neke od ovda{wih banaka. Jedan od osnovnih uslova je i obaveza da zaposle najmawe jedno nezaposleno lice, koje se nalazi na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - obja{wava \urovi}ka. Posle objavqivawa konkursa, predstavnici nadle`nih slu`bi i GU za lokalni ekonomski razvoj preduzeli su brojne aktivnosti, kaè ona, me|u kojima i obave{tavawe desetak banaka, kojima su dostavqeni skup{tinska odluka i konkursni obrazac, da bi eventualno animirali klijente koji u wima imaju otvorene ra~une. - Na inicijativu ~lana komisije Dragana Vu~eti}a, odràna je druga sednica komisije, na kojoj je konstatovano da su osim banaka, o

uslovima konkursa obave{teni i privrednici i preduzete i sve druge neophodne aktivnosti. Bez obzira na to, do 17. jula bilo je samo nekoliko poziva privrednika koji su se interesovali za preciznije uslove konkursa, ali zvani~no nijedna prijava nije stigla isti~e Biqana \urovi}. Zbog svega ovoga, komisija je zakqu~ila da posle 31. avgusta, kada }e konkurs biti zatvoren, sagleda probleme i u razgovoru sa privrednicima i predstavnicima banaka predlo`i i eventualne izmene skup{tinske odluke, koju bi verovatno trebalo “prilagoditi” drugim potrebama i zahtevima privatnih preduze}a. Pretpostavqa se da ve}ina, u uslovima velike krize i ote`anog poslovawa, vaga izme|u “cene” jednog radnog mesta i koristi od subvencionisawa kamata na kratkoro~ne kredite. M.N.

kreirawe i izrada promotivnog materijala, izbor direktora NTP, povezivawe i saradwa sa drugim srodnim dru{tvima, izrada pregleda nau~no istra`iva~kih radova koji mogu da “u|u” u NTP, analiza problema u privredi koje bi mogao da re{ava NTP, stvarawem potra`we za deficitarnim proizvodima i uslugama... - Za sada NTP koristi jednu kancelariju na prostoru biv{eg “Tehnosa” od 11 i po kvdrata, a ima naznaka da }e Grad obezbediti i halski prostor od oko 400 kvadrata, koji na ovoj lokaciji jedino nije iskori{}en. On bi bio opremqen adekavtnim name{tajem, komunikacionom opremom i pripremqen za prijem prvih stanara. Obezbe-

|ewe kancelarijskog prostora od najmawe 180 kvadratnih metara je preduslov za upis u Registar inovacionih delatnosti. Drugi problem je finansijske prirode, jer tro{kovi materijala i usluga, koje je SG odobrila, iznose svega milion i 160 hiqada dinara. Zbog toga je nu`no izmeniti specifikaciju tro{kova i da potpisnici ugovora o osnivawu dru{tva zajedni~ki izna|u na-

~in finansirawa adaptacije, opremawa poslovnog prostora i pla}awa komunalnih usluga. Morali bismo i zaposliti osnovni menaxment, za{ta jo{ uvek nisu predvi|ena sredstva navodi Ristanovi} neke probleme i pote{ko}e, koji u narednom periodu mogu ote`ati rad i nadja~ati entuzijazam novog rukovodstva i predstavnika osniva~a. M.N.

ZAPO^ETA REALIZACIJA PROJEKTA „U^E[]E OMLADINSKOG CIVILNOG SEKTORA U KREIRAWU POLITIKA ZAPO[QAVAWA MLADIH”

„MI SMO TU DA BI NAM BILO BOQE” - kaè Du{an Savi} iz West festa, udruèwa koje podràva ovaj projekat

d 1. jula ove godine, na teritoriji Grada â~ka i op{tina Kraqevo i Gorwi Milanovac, zapo~eta je realizacija projekta “U~e{}e omladinskog civilnog sektora u krirawu politika zapo{qavawa mladih”, koji }e trajati pet meseci. Partnerski ga sprovode Business StartUp Centar Kragujevac i NVO Suadeo iz â~ka, a zahvaquju}i finansijskoj podr{ci organizacije Solidar Suisse/Swiss Labor Assistance SLA. Projekat je namewen prvenstveno organizacijama civilnog dru{tva, formalnim i neformalnim grupama i kancelarijama za mlade, sa ciqem da ih osnaì i oja~a wihove kapacitete za aktivno u~e{}e u kreirawu politika zapo{qavawa mladih u â~ku, Kraqevu i Gorwem Milanovcu. Nastao je iz potrebe da se svi ~inioci u dru{tvu aktivno ukqu~e u re{avawe jednog od na{ih najve}ih problema nezaposlenosti mladih. Organizacije civilnog dru{tva zna~ajan su akter u lokalnoj zajednici, mogu i treba da uti~u na re{avawe dru{tvenih problema, odnosno dono{ewe odluka i kreirawe politika. - Projekat je nastao iz du-

gogodi{weg rada BSC i Suadea, iz kojeg je proistekao zakqu~ak da je nezaposlenost jedan od osnovnih problema mladih. U Srbiji je vi{e od 50 odsto mladih qudi nezaposleno. Zato smo èleli da angaùjemo {to vi{e mladih u kreirawu politika zapo{qavawa, a kroz udruèwa koja se bave problemima mladih iz â~ka, Kraqeva i Gorweg Milanovca - istakao je koordinator projekta Nemawa Jovi~i}, iz BSC Kragujevac. Prema wegovim re~ima, o~ekivani rezultati projekta su: oja~ani kapaciteti, najmawe 15 lokalnih organizacija za aktivno u~e{}e u kreirawu politika zapo{qavawa mladih na lokalnom nivou; pripremqen i javnosti prezentovan izve{taj sa preporukama i predlozima za razvoj odrìvih politika zapo{qavawa mladih; kreirana strategija OCD klastera za zagovarawe predloga za razvoj odrìvih politika zapo{qavawa mladih i ukqu~ivawe OCD sektora u planirawe. Kqu~ne aktivnosti su: priprema bro{ure “Politike i dobre prakse zapo{qavawa mladih u EU”, treninzi za organizacije, priprema i javna prezentacija izve{taja sa preporukama na temu politika zapo{qavawa mladih, izrada strategije zagovarawa i slawe pisanih zahteva op{tinama za ukqu~ivawe omladinskih OCD u rad lokalnih saveta za zapo{qa-

vawe, naglasio je Nemawa Jovi~i}. - Pored Suadea, prezentaciji projekta u â~ku, prisustvovali su predstavnici udruèwa KC Lift, â~ak Inicijativa, Alternative za â~ak, West festa, Play Grounda i Kancelarije za mlade. @elimo da zajedno pokrenemo inicijativu za kreirawe sistemskih re{ewa protiv nezaposlenosti, s obzirom da je to goru}i problem mladih koji prouzrokuje i ostale, a prevashodno odlazak mladih iz â~ka. U narednih pet meseci, kroz ovaj projekat }emo poku{ati da pokrenemo inicijativu, donesemo strate{ke dokumente na osnovu kojih }emo inicirati da lokalna samouprava na bilo koji na~in uti~e na re{avawe problema mladih - rekao je, izme|u ostalog, Ivan Milovanovi} iz Suadea. Du{an Savi} iz West festa, kaè da ovo udruèwe podràva akciju u vezi sa nezaposleno{}u mladih, jer je izuzetno veliki problem to {to mladi nemaju profesionalnu orijentaciju {ta bi radili u budu}nosti: - Zbog velikog poreme}aja sistema vrednosti, mladi ho}e da zarade veliki novac, a ne èle da ulaù trud. Ve}ina wih odustaje od fakulteta zbog finansija, odlu~uju se za neke malo pla}ene poslove... Mi smo tu da bi nam bilo boqe. N. R.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

estabilno vreme ovog leta mnoge â~ane nateralo je da izbegavaju duè odlaske u prirodu. Biti neza{ti}en od grmqavine i gromova za mnoge je jedan od najve}ih strahova. I dok je teritorija samog grada â~ka bezbedna, jer je u velikoj meri pokrivena „mreòm“ raznih gromobrana, u selima su samo novije {kole, zdravstvene ambulante i druge javne ustanove sa nekom vrstom za{tite od groma. U poku{aju da saznamo sa koliko i kakvim gromobranima je â~ak „brawen“ od ove ponekad, veoma opasne prirodne pojave (u {ta smo se nedavno opet uverili kada su dvoje bera~a malina u okolini Kosjeri}a poginuli od udara groma), da li i koliko u na{em gradu jo{ ima starih radioaktivnih gromobrana, koji su vi{e od dvadeset godina po zakonu na listi „opasnih“ po qudsko zdravqe i okolinu, pozvali smo mnoge gradske i dràvne ustanove, koje bi po prirodi svog posla trebalo da se bave ovim problemom. Ni sa jedne (ne)nadle`ne adrese nisu stigli precizni odgovori na postavqena pitawa. U GRADU NEMA NADLE@NIH ZA GROMOBRANE U â~ku, kao i u celoj Srbiji, pri~a o radioaktivnim gromobranima aktuelizovana je pre desetak godina, kada je vo|ena {ira kampawa za wihovu demontaù. U tom periodu â~ak je izdvajao zna~ajna sredstva za uklawawe ovih gromobrana sa brojnih stambenih i javnih objekata, kao i za postavqawe novih za{tita od groma. Koliko je wih zaista demontirano i koliko gradskih para je utro{eno nismo uspeli da saznamo. Nenadle`nim su se oglasili pomo}nik gradona~elnika resorno zaduèn za za{titu ìvotne sredine, gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj i za urbanizam, odakle su nas uputili na gradsku inspekciju za za{titu ìvotne sredine. Nagla{avaju}i da ni oni nisu nadle`ni, u ovoj inspekciji kaù da su 2008. godine po nalogu Op{tinskog ve}a, zajedno sa kolegama iz gra|evinske i komunalne inspekcije „snimili“ i popisali lokacije gde se nalaze radioaktivni gromobrani. -Tada ih je bilo ukupno 13, ali situacija se sigurno promenila, jer su neki u me|uvremenu demontirani – kaù u gradskoj ekolo{koj inspekciji, uz napomenu da su sve podatke dostavili republi~koj inspekciji za za{titu od jonizuju}ih zra~ewa. U Institutu za nuklerne nauke „Vin~a“, kome smo se obratili po „savetu“ dràvne Agencije za za{titu od zra~ewa, uz obrazloèwe da je „Vin~a“ jedino ovla{}ena za uklawawe i skladi{tewe radioaktivnih gromobrana, prvo nam je re~eno da po wihovoj evidenciji ovih gromobrana ima jo{ na nekim objektima u â~ku. Me|utim, na pitawe o ta~nom broju i lokacijama {tetnih gromobrana, kao i o tome koliko novca je potro{eno za wihovo uklawawe, iz ove dràvne ustanove nisu nam dali odgovore RADIOAKTIVAN GROMOBRAN JEDINO NA „ÎPSARI“? Prema re~ima profesora dr Jeroslava @ivani}a, dekana Visoke {kole tehni~kih strukovnih studija, ina~e profesora elektromagnetike, koji ve} duè vreme izu~ava pojavu gromova i koji se u okviru preduze}a „Elektroinèwering“ bavi ugradwom gromobranske instalacije, kaè da je u â~ku jo{ samo na objektu fabrike „îpsara“ ostao radioaktivan gromobran. -Koliko ja znam sa svih stambenih zgrada i {kola, kao i drugih javnih ustanova

AKTUELNO

^A^AK SE (NIJE) OSLOBODIO RADIOAKTIVNIH GROMOBRANA

ROK - MAJ 2014.

skoro da imaju isti polupre~nik za{titne zone. Osim ovih najsavremenijih re{ewa, za za{titu od groma postavqa se i „Faradejev kavez“ i „Franklinov {tap“, uglavnom na porodi~nim ku}ama, kao i na {kolama, zdravstvenim ambulantama i drugim javnim objektima u selima. I ove za{tite su veoma efikasne, ali im je polupre~nik znatno ma-

KAD PO^NE OLUJA NE TR^ATI I NE SKLAWATI SE POD DRVO

Gromobrani na principu Franklinovog {tapa

snosti od polupre~nika zone za{tite i proizvo|a~a, od 600 do 1.000 evra – kaè za „â~anski glas“ dr @ivani}. [TETNI I BEZ EFEKTA Prema wegovim re~ima stari gromobrani, osim {to su {tetni zbog radioaktivnog puwewa, vi{e i nemaju funkciju za{tite od groma, jer je „istekao“ rok wihovog delovawa. Polupre~nik za{titne zone ovih gromobrana, koji su u â~ku postavqani uglavnom pre tridesetak godina, bio je ve}i od 100 metara, ali je, kaè dr @ivani}, wihovo puwewe oslabilo i dokazalo se da su {tetni. -Gromobrani sa ranim startovawem, koji se danas naj~e{}e postavqaju u gradu,

Radioaktivni gromobran

skinuti su stari i postavqeni novi gromobrani. U posledwih {est godina skinuto je 12 ovih gromobrana. Demontaù radioaktivnih i ugradwu novih gromobrana sa stambenih i javnih objekata pla}ao je Grad â~ak. Kada su u pitawu fabrike, preduze}a su taj posao sama finansirala. Demontaà ko{ta od 1.000 do 1.200 evra po gromobranu, dok je cena ugradwe novih, u zavi-

Dr Jeroslav @ivani} ZABLUDE Dr Jeroslav @ivani} kaè da grom iz vedra neba ne moè da „udari“. To {to je vedro, ne zna~i da oblaka nema, ve} ih ne vidimo. I izreka „ne}e grom u koprive“ nije nau~no utemeqena, ve} se radi o narodnom verovawu. U germanskoj mitologiji kopriva je bila simbol boga muwe. I kod starih Slovena kopriva je bila biqka boga groma i muwe Peruna. Za muwe i gromove vezana su mnoga sujeverja i narodni obi~aji, pa su tako stari Grci gradili hramove ba{ na mestima koja je pogodio grom, koji je smatran jednim od Zevsovih oru`ja. - Qudi su verovali da je grom „Boìja kazna“ pa su se sklawali u crkve. U Francuskoj su ~ak pravili posebna zvona koja su „rasterivala zle sile“ koje donose gromove. Me|utim, doga|alo se da i u crkve grom „udari“. â~anska crkva je bezbedna, jer iza svakog krsta na kupoli stoji „Franklinov {tap“ – kaè dr @ivani}. Obja{wavaju}i za{to se ~esto doga|a da grom pogodi {talu sa stokom, dr @ivani} kaè da ìvotiwe na grmqavinu uznemireno reaguju {to stvara poja~ano poqe naelektrisawa.

Prvi znaci nadolaze}e oluje su kupasti crni oblaci, „sparan“ vazduh, nagli pad pritiska vazduha i grmqavina u daqini, obja{wavaju stru~waci. Najugroèniji su oni koji se na|u na planinskim vrhovima, grebenima, pored buji~nih tokova, dalekovoda... Stru~waci savetuju i iskqu~ewe svih ure|aja, poput mobilnih telefona. -Kada po~ne grmqavina, ako se ~ovek na|e u prirodi, nikako ne treba da se sklawa ispod usamqenog drveta, jer grom „bira“ najvi{u ta~ku. Ne treba i}i ivicama {uma, ve} kroz samu {umu. Treba biti {to „niè“, odnosno ~u~nuti, a najboqe je le}i na zemqu. Nipo{to ne treba tr~ati, a treba izbegavati i ki{obran. Zbog to~kova sigurna za{tita od groma su i automobili – savetuje profesor Jeroslav @ivani}. wi, tako da {tite samo objekte na kojima se nalaze. Sve nove stambene zgrade u gradu tako|e moraju da imaju gromobransku za{titu, jer jedino tako mogu da dobiju upotrebnu dozvolu – obja{wava dr @ivani}. ROK ZA UKLAWAWE RADIOAKTIVNIH GROMOBRANA MAJ 2014. GODINE Ugradwa radiokativnih gromobrana zabrawena je prema vaè}im zakonima Srbije. Iz Slu`be za odnose sa javno{}u Ministarstva energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, navode da je propisano da se izvori jonizuju}ih zra~ewa iz radioaktivnih gromobrana moraju ukloniti u roku od pet godina od dana stupawa na snagu Zakona, odnosno do maja 2014. godine. -Tro{kove uklawawa snosi pravno lice ili preduzetnik koji ih poseduje, odnosno koristi. Korisnici su du`ni da prijave Agenciji za za{titu od jonizuju}ih zra~ewa i nuklearnu sigurnost Srbije izvore jonizuju}ih zra~ewa, kao i da izrade procenu nivoa izloènosti stanovni{tva od radioaktivnih gromobrana angaòvawem ovla{}enog pravnog lica, u skladu sa propisanim uslovima – navedeno je u dopisu Ministarstva energetike, u kome se precizira da je ista Agencija nadle`na da formira i odràva bazu podataka o izvorima jonizuju}ih zra~ewa i korisnicima tih izvora, kao i da prati obim i promenu nivoa radioaktivnosti i ocewuje wen uticaj na stanovni{tvo i ìvotnu sredinu, da nalaè sprovo|ewe potrebnih mera i prati wihovo izvr{avawe. U istoj Agenciji re~eno nam je da za sada nemaju podatke o radioaktivnim gromobranima na teritoriji â~ka, jer su oni demontirani pre wihovog osnivawa. V. T.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

STARI ^A^AK

UNUKA STEVANA KRENA OBJAVILA PISMA WEGOVIH BLISKIH PRIJATEQA

VI[E OD PORODI^NE HRONIKE Pisma uglednih gra|ana â~ka toga vremena, pukovnika Mihaila Zisi}a, lekara Krste Dragomirovi}a, Jaroslava Kuèqa i Gustava Sajferta, i profesora crtawa Nikole Zege, koje je Marija Bokarev prona{la u zaostav{teni svoga dede Stevana Krena, bi}e od koristi budu}im prou~avaocima istorije â~ka i Srbije na izmaku 19. i po~etkom 20. veka Marija Bokarev u svom stanu u â~ku leta 2013.

arija Bokarev, diplomirani in`ewer tehnologije u penziji, direktan je potomak porodice Kren, veoma zaslu`ne za privredni i kulturni razvoj ^a~ka. Wenom pradedi Ferdinandu i dedi Stevanu istorija j e odavno dodelila mesto za~etnika ~a~anske industrije. Ferdinand, Nemac poreklom, bavio se trgovinom,

pivarstvom i mlinarstvom, a Stevan, zavr{iv{i u Be~u Pivarsku akademiju, nastavio i osavremenio o~eve poslove. Pustio je u rad parnu pivaru, a u centru grada sagradio hotel “Kren”, koji se smatra prvim poznatim primerom secesije u srpskoj arhitekturi. Stevan i wegova supruga Paulina, Be~lijka sa kojom je u ^a~ak stigao prvi klavir, nisu imali mu{kih potomaka, a wihove k}erke

Stevan Kren (^a~ak 1864 - ^a~ak 1919)

(Sofija, Qubica, Franciska i Emilija) udavale su se za qude sa pedigreom i dru{tvenim statusom. Izabranik Stevanove najmla|e k}erke Emilije bio je Josif Baudi{, austrijski inèwer i stru~wak za proizvodwu papira, koga je beogradsko preduze}e “Panti} i drug” angaòvalo da u â~ku oformi i pusti u rad fabriku hartije. Wihova jedina k}erka Marija uda}e se za Jurija (Jurka), diplomiranog inèwera metalurgije ruskog porekla i tako ste}i prezime Bokarev. Velika qubav i ose}awe odgovornosti prema precima po maj~inoj liniji podstakli su Mariju Bokarev da bri`qivo prostudira porodi~na i druga dokumenta i sa~ini kwigu “Porodica Kren - za~etnik industrije u â~ku” (Me|uop{tinski istorijski arhiv â~ak, 2008), kojom je osvetlila ìvote svojih predaka i propratila sve grane familije Kren, koje se proteù do dana{weg vremena. Prikupqaju}i gra|u za prvu kwigu, ona je u porodi~noj zaostav{tini nai{la na interesantna pisma koja je wen deda Stevan dobijao od nekoliko “znamenitih li~nosti â~ka”, wegovih veoma bliskih prijateqa, i prepoznala u wima istorijsku vrednost. U ediciji “Pam}enici” Me|uop{tinskog istorijskog arhiva, ova prepiska je kona~no pred ~itaocima, zajedno sa neophodnim napomenama, saètim biografijama u~esnika prepiske i recenzijom Ranka Simovi}a. Pisma Mihaila Zisi}a, pukovnika i a|utanta kraqa Petra I Kara|or|evi}a, koji je sa Stevanom Krenom

bio ne samo veliki prijateq ve} i kum, upu}ena su sa fronta, a neka od wih se odnose na do sada nedovoqn o poznate doga|aje iz Balkanskih ratova. Za savremenog ~itaoca posebno je zanimqivo pismo od 1. januara 1913, u kome Zisi} opisuje bitku kod sela Mladog Nagori~ana, koja je po svemu sude}i, prethodila Kumanovskoj bici. I turska i srpska strana su “~inile ~uda”, beleì Zisi}, a o strahotama ovog sukoba dovoqno govori podatak da je on, kao komandant, u wega u{ao sa tri, a iza{ao sa dva bataqona. Za prou~avaoce Balkanskih ratova, ali i ostale po{tovaoce istorije, itekako su zanimqiva i ratna pisma dr Krste Dragomirovi}a, sanitetskog oficira i zeta vojvode Stepe Stepanovi}a (bio je oèwen vojvodinom k}erkom Milicom) koja, pored ostalog, govore o poku{aju opsade Jedrena, kada je ~eta kojom je on komandovao morala da se bori i sa uàsnim sne`nim padavinama, iako je, prema kalendaru, bilo prole}e. Hirurg, koji je me|u prvima u Srbiji primewivao lumbalnu anesteziju, Dragomirovi} je bio izuzetno ve{t i sa perom u ruci. Umeo je da prenese atmosferu i uo~i psiholo{ke nijanse, a wegova pisma otkrivaju i veoma duhovitog ~oveka, koji povremeno poseè i za ironijom. Wega oficirski ~inovi ne spre~avaju da na emotivan na~in ispoqi ~e`wu za vremenom kada je u dru{tvu sa Stevanom i ostalim prijateqima sedeo ispred hotela “Kren”, uz pi}e i pri~e o ~a~anskim i belosvetskim dogodov{tinama.

Mihailo Zisi}, (Gorwi Milanovac 1864 - Beograd 1941)

Dr Jaroslav Ku`eq (Nojsorgen 1846 - Zagreb 1928)

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

Dr Krsta Dragomirovi} ( Po`arevac 1874 - ^a~ak 1928)

Kwiga donosi i nekoliko “vojni~kih karti” koje 1912. godine iz vojne bolnice u Novom Pazaru Stevanu Krenu {aqe Gustav Sajfert, prvi zubni lekar u â~ku, ~iji }e se ìvot zavr{iti tri godine kasnije u Uìcu, gde se kao vojni lekar razboleo od tifusa. U zaostav{tini Stevana Krena prona|ena su i dva pisma ~iji potpisnici nose prezime Kuèq. Jedno iz Beograda svom “po{tovanom kumu” {aqe poznati ~a~anski lekar Jaroslav Kuèq, marketing 032/342-276

STARI ^A^AK

êh koji je u Srbiju do{ao 1876, da svojim medicinskim znawem pomogne prijateqskoj zemqi u ratu sa Turcima, zasnovao u woj porodicu i ostao do duboke starosti. Drugo je pismo stiglo iz Be~a, od Jaroslavqevog sina Dragoslava, ~iji su ìvot i poslovi, o~igledno je iz prepiske, uglednom i ~estitom doktoru Kuèqu bili prili~na nepoznanica. U kwizi su svoje mesto na{la i kratka pisma i novootkriveni crte` Nikole Zege, profesora

“Sedam ravnih dana trebalo je da Va{e milo mi i drago pismo doputuje u ovo mizerno selo, koje nosi tako poetsko ime Aur - kju koi ({talsko selo). Pa i da mi ono nije donelo tako sjajne dokaze se}awa i pozdrave mnogo uva`enih dama, poznanika i prijateqa (kao {to jeste i ~ime sam ja bio neobi~no prijatno dirnut i ganut) ja bih smatrao za svoju vrlo prijatnu du`nost, qubeznej{i g. Kren i dragi gazdo, kome jo{ kiriju nisam platio, da Vam odmah odgovorim i po{qem glas o sebi, koji ratujem u zemqama daqnim i juna~ki stupam pod gradske bedeme neosvojivog Jedrena ... Kosu ne {i{am, bradu ne brijem, na lepe re~i sam zaboravio - ali se jo{ juna~ki borim sa debelim mesom ovnujenijem (jedinom hranom uz bu|av hleb!) i potpuno razumem sad za{to je Kraqevi} Marko bio onaka!.. Pa ipak, piju}i hladnu dosta mutnu vodu Jedreni~kih livada i wiva, dolazim pomalo sebi; se}am se svoje stare slave i kulturnog oblika, po~nem da se prise}am svojih socijalnih i filantropskih du`nosti.” Iz pisma Krste Dragomirovi}a sa Jedrenskog boji{ta

Nikola Zega (Novo Selo 1863 - Beograd 1940)

Gustav Sajfert (? 1866 U`ice 1915)

„Osobito mi je milo {to Vam odavde mogu pisati nekoliko redaka. Pre nekoliko dana vratio sam se sa mojom bolnicom, i ovde sam sad komandir III Poqske bolnice, upravnik privremene vojne bolnice. Bio sam na Kosovu Poqu u Mitrovici sam bio neko vreme (ordinacija Mitrovi~ke bolnice?) posla ima dosta jer sam jedini lekar u Novom Pazaru za pomo}nika imam jednog medicinara. Ina~e nam svima ide `estoko {ta }e{ slavni pobedioci.” Pismo dr Gustava Sajferta Stevanu Krenu iz Novog Pazara 1912. godine crtawa u ~a~anskoj Gimnaziji, poreklom iz Novog Sela, koji }e kasnije sa slu`bom pre}i u Beograd i postati upravnik Etnografskog muzeja. Nova kwiga Marije Bokarev doprinosi razumevawu istorije jedne porodice, jednog grada i jedne zemqe, ali nas u isto vreme podse}a koliko su prijateqstva

va`na u `ivotu svakog ~oveka, kako u trenucima radosti i razbibrige, tako i u momentima kada se re{ava sudbina pojedinca i naroda. A wen deda Stevan, vidi se iz ove zanimqive proze, umeo je da odabere prijateqe i da se sa punom pa`wom i odgovorno{}u odnosi prema wima i wihovim porodicama. E.V.

RECEPTI

BRESKVA

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

Ovo so~no vo}e niske je energetske vrednosti od samo 40-tak kcal na 100 grama. Sadr`i 87 odsto vode, 11 odsto ugqenih hidrata i vrlo male koli~ine belan~evina i masti.

Prunus persica

eta-karoten ima dve uloge u organizmu: u slu~aju potrebe prelazi u vitamin A (retinol), a ukoliko ga u organizmu ima dovoqno, deluje kao antioksidans. Od minerala u breskvi ima najvi{e kalijuma, fosfora, magnezijuma i kalcijuma. Me|u retkim je vo}em koje sadrì selen. Sadrì mnogo vlakana i samim tim pospe{uju varewe, posebno te{ko svarqive i masne hrane, jer pove}ava lu~ewe èluda~nih sokova i zaustavqa mu~ninu i povra}awe. Breskva ~isti krvne sudove od masnih naslaga. Dijabeti~ari i osobe sklone alergijama treba da se konsultuju sa lekarom pre nego {to koriste breskve u ishrani. Breskva se preporu~uje deci jer pospe{uje rast i razvoj kostiju. Sirup od sveìh bresaka koristi se kao sredstvo za uklawawe de~ijih glista. Sok od breskve koristan je kod poreme}aja sr~anog ritma, malokrvnosti, bolesti èluca sa smawenom kiselo{}u, kod opstipacije. Konzumira se po pola ~a{e soka 20 minuta pre jela. Breskva i ~aj od breskve mogu se koristiti kao diuretik, antioksidans i povoqno deluju protiv mikroba.

Od vitamina sadr`i najvi{e beta-karotena i vitamina C, a za razliku od we, nektarina ima mawe vitamina C, ali vi{e beta-karotena i ve}u kalorijsku vrednost.

ZA DIJETU Breskva je dobra za one koji ne `ele da se ugoje. U vo}nim dijetama kombinuje se sa mlekom i medom. Mo`e da pomogne i onima koji nemaju urednu stolicu.

ZA MEK[I TEN

MASKA ZA U MASNU KO@ SKLONU A MITISERIM

Izmiksati {aku listova sveè àlfije, jednu breskvu i jednu pomoranxu. Naneti na lice i posle 15 do 20 minuta isperite lice. Maska se savetuje za masnu i ne~istu koù sklonu mitiserima.

OBLOGA PROTIV REUME Jedan litar vode kuvati nekoliko minuta sa 25 gr. listova i cvetova breskve. Dobijenu te~nost koristiti kao oblogu protiv reume, bolova u zglobovima i mi{i}ima, kao i kod li{ajeva i raznih upala koè. Sveè breskve mogu se koristiti kao obloge kod opekotina ili kod problema sa koòm i licem.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 26. jul

Subota, 27. jul

Oguliti breskvu, odstraniti ko{ticu i dobro umutiti sa 5 do 6 kapi maslinovog uqa. Pripremqenu masku nanesite na lice i vrat 20 minuta. Vatom skinite masku i pustiti da se lice i vrat osu{e. Ponavqajte po potrebi.

ZA SMAWEWE @ELUDA^NIH PROBLEMA Jednu ka{iku lista breskve preliti sa 200 g kqu~ale vode. Poklopiti i pustiti da stoji 10 minuta. Piti tri puta na dan po jednu {oqicu ~aja.

ZA SUVU KO@U

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 28. jul

30 g li{}a i 30 g cveta breskve preliti sa 1 l kqu~ale vode, ostaviti da stoji poklopqeno 10 minuta, procediti i piti po jednu {oqicu (2 dl) tri puta na dan.

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 31. jul

Utorak, 30. jul

Ponedeqak, 29. jul

ZA LAK[E MOKREWE

Izgwaviti breskvu sredwe veli~ine i dobro umutiti sa jednim `umancetom. Pripremqenu masku nanesite na lice i ostavite da deluje 15 do 20 minuta. Masku skinite vatom, a lice isperite mlakim ~ajem kamilice.

^etvrtak, 1. avgust

160C

190C

210C

200C

180C

340C

360C

Vedro i toplo, porast temperatura

Vedro

180C 350C

Vedro, porast temperature

11 SLATKO OD BRESKVI Za ovo slatko najboqe su Sastojci: bele breskve kod kojih se 1 kg bresaka ko{tica lako odvaja i ko1 kg {e}era jima le`i{te ko{tice nije 1 {aka soli crveno. sok od jednog limuna Breskve oqu{tite i potalimuntus pajte cele u slanu vodu (na {ipka vanile tri litra vode stavite nepunu {aku soli). Svaku oqu{tenu breskvu prepolovite i izvadite joj ko{ticu, a tada ka{i~icom o~istite sredinu od crvenkastih kon~i}a. [e}er ukuvajte sa ~a{om vode, zatim dodajte breskve i kuvajte. Dodajte sok od limuna, limuntus i vanilu. Kuvajte dok sok ne bude tako gust da sa ka{ike padaju odjednom po dve kapi. Sklonite sa {poreta i ostavite da odstoji 15 minuta. Zatim pustite da baci jo{ dva-tri kqu~a, skinite penu, ostavite da preno}i i sutradan sipajte u tegle.

RECEPTI XEM OD VINOGRADARSKIH BRESKVI Sastojci: Oprane breskve preliti - 2kg vinogradarskih vrelom vodom i oqu{titi. breskvi O~istiti od ko{tica, ise- 1kg {e}era }i na kockice, posuti {e- 1 ka{ika ruma }erom i ostaviti 2 ~asa. Xem se kuva na visokoj temperaturi uz stalno me{awe. Na samom kraju dodati jednu ka{i~icu ruma. Xem sipati u tople tegle i ostaviti u toploj rerni da se uhfati korica. Sutradan tegle zatvoriti

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

XEM OD BRESKVI I JABUKA Breskve oprati, zarezati Sastojci: na krst i preliti vru}om, - 1.100 g bresaka pa hladnom vodom. Oguli- 150 g jabuka ti ih, odvojiti od ko{tice - 20 g limunske kiseline i narezati na kockice. Ja- 500 g {e}era buku oqu{titi i narezati - 1 xemfiks na kockice. Kockice vo}a usitniti {tapnim mikserom. Napravqenu ka{u od vo}a, limunsku kiselinu, {e}er i xemfiks izme{ati u ve}oj posudi i kuvati na jakoj temperaturi do `eqene gustine (u toku kuvawa skidati penu). Zagrejane tegle puniti xemom, zatvoriti i okrenuti na poklopac, posle 5 minuta okrenuti ih i ostaviti da se do kraja ohlade.

FRUKTALOV SOK SA BRESKVOM Zagrejati fla{e na 100째 C. Za 12-13 fla{a O~i{}enu {argarepu kuva- potrebno je: ti u tri litra vode. Za to - 1 kg o~i{}ene vreme, oqu{titi jabuke i {argarepe o~istiti ih od semenki. - 2 kg o~i{}enih jabuka Izrezati na ~etvrtine i - 1 kg o~i{}enih bresaka dodati, sad ve} malo omek- 800 gr {e}era {aloj {argarepi i kuvati - 40 gr limuntusa jo{ desetak minuta, dok jabuke ne omek{aju. Ubaciti o~i{}ene breskve na minut dva. Vo}e izmiksati u blenderu. U vodu u kojoj se kuvalo vo}e doliti vode do osam litara. Dodati {e}er, izmiksano vo}e i pustiti da se kuva petnaestak minuta. Tokom kuvawa skidati penu. Pred kraj dodati limuntus. Vru} sok sipati u vru}e fla{e i zatvoriti poklopcima premazanim alkoholom. Fla{e vratiti u vru}u rernu pola sata na 100째 C. Izvaditi i dobro umotati da se {to sporije hlade. Ovo hla|ewe nekad traje i dva dana. marketing 032/342-276

DOMA]I SIRUP OD BRESKVE Braskve oprati, oqu{titi, Sastojci: odstraniti im ko{tice i - 5 kg dobro zrelih izgwaviti. Dodati 1 ~a{u breskvi vode, oko 100 g {e}era i 1 - 1,5 kg {e}era ka{iku limuntusa, pokri- 2 do 3 ka{ike ti ~istom krpom i ostavilimuntusa ti preko no}i . - 1/2 kesice konzervansa Sutradan uzeti gustu gazu - 1/5 kesice vinobrana i procediti sok. O~istiti gazu od pulpe i oprati vodom jer je dosta gusta, pa ponoviti postupak. Dobijenom soku dodati 1,4 kg {e}era, dve kasice limuntusa, konzervans i vinobran, pa me{ati nekoliko minuta i ostaviti da stoji par sati, uz povremeno me{awe, dok se sav {e}er ne otopi. Kada se otopi sav {e}er, sipati u ~iste i suve fla{e. Sirup se razbla`uje u odnosu 1:3 sa vodom.

KOMPOT

Sastojci: - 1 kg bresaka - 1/2 l. vode - 400-500 g {e}era

[e}er i vodu pome{ati i kuvati dok provri. Breskve oprati, skinuti koru, o~istiti ko{tice, ise}i na dva dela i slo`iti u tegle. Preko wih zaliti {e}ernim rastvorom (ohla|enim). Dobro zatvoriti hermeti~kim poklopcem, staviti u {erpu, doliti sve`u vodu tako da voda bude ispod grli}a tegle. Kuvati dok voda provri, ohladiti, izvaditi tegle i ostaviti za zimu.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

SELO

U POSETI POQOPRIVREDNIKU BO@IDARU BOJOVI]U IZ GORWE TREP^E

„JA NE @IVIM U EVROPI, JA @IVIM U SRBIJI“ - kaè na{ sagovornik, potenciraju}i da “dràva mora da stane iza proizvo|a~a, i vi{e da ulaè u poqoprivredu” Gorwa Trep~a, 18 kilometara udaqena od â~ka, nalazi se na nadmorskoj visini od 460 metara, na {umovitim obroncima planina Vujan i Bukovik. ûvene gorwotrep~anske vode imaju blagotvorna biolo{ka dejstva na qudski organizam. Ali, weni me{tani nemaju vremena za uìvawe u prirodnim blagodetima. To nam potvr|uje i poqoprivrednik Boìdar Boò Bojovi}, koji je u jeku poslova, ipak, odlu~io da ugosti na{u ekipu.

ako je krenuo da istovari p{enicu, na{ sagovornik je strpqivo ~ekao na ugovorenom mestu. Ako je za utehu, wegov savremeni traktor je opremqen i klima ure|ajem, pa mu je ~ekawe bilo makar malo “prijatnije”. Na putu do wegovog imawa, ugledasmo porodicu kako u letwem danu uìva u hladovini dvori{ta. Na na{ komentar da je lepo videti veselu i nasmejanu porodicu na okupu, Boò jednostavno objasni: “To su vikenda{i, oni mogu da uìvaju. Ovde me{tani stalno rade, nemaju vremena za odmor. Mogao bih da idem na more, ali nemam vremena ni za odlazak u Ribarsku Bawu, koja mi je neophodna zbog zdravqa”. Boò je ~etiri decenije bio zaposlen kao voza~ kamiona, a od pre ~etiri godine je u penziji. Profesija mu nije smetala da se sve ove godine paralelno bavi ratarstvom, povrtarstvom i sto~arstvom. Me|utim, danas je te{ko, kaè, iako mu je poqoprivreda postala primarna. Wegova porodica se bavi i proizvodwom mleka, koje predaje mlekari, ali, bez obzira na nisku cenu, to ga puno ne zanima, koliko ga brine cena p{enice.

NEIZVESNA CENA P[ENICE - Imam po 10 hektara kukuruza i p{enice. @etva je pri kraju, a jo{ ne znamo pravu cenu p{enice. Da li }e biti 17, 18 dinara? ûo sam da }e mo`da biti oko dvadesetak dinara, a ministar Kneèvi} kaè od 22 do 24. Pro{le godine smo bili zadovoqni cenom od 23, 24 dinara. Na 10 hektara p{enice o~ekujem prinos od pet vagona. Imam i jednu oglednu parcelu {vajcarske p{enice, na woj sam imao rod od 7,7 tona. “Deltin” balaton daje

mawi prinos, oko 5,5 tona. Uglavnom, zadovoqan sam i kvalitetom i prinosom, rod je dobar, ali je cena lo{a. Pro{logodi{wi prinos kukuruza je bio oko {est tona, a cena 30 dinara. Ove godine }e biti vi{e od 10 tona roda, ali sumwam da }e cena biti na pro{logodi{wem nivou - kaè na{ sagovornik, napomiwu}i da se poqoprivredom bavi ceo ìvot i da poseduje svu neophodnu mehanizaciju (kombajn za p{enicu i kukuruz, dva traktora, dve prikolice, sila`ni kombajn, kamion, sejalice, pra{a~e, freze, drqa~e), kao i prate}e objekte, ali da, i pored svega, danas te{ko opstaje. Razo~arano pri~a da su mu pro{le godine “propala” sredstva za izgradwu hladwa~e: - Izbori u maju, nova Vlada nije bila formirana, stara nije imala nikakvu ulogu, a meni propade novac. Sve sam radio po projektu, ali uzalud. Hladwa~a nam je neophodna za lagerovawe vo}a, povr}a. Sve su ve}e vru}ine... Boò je razo~aran ne samo od-

nosom dràve prema poqoprivredniku, nego i administrativnom procedurom za dobijawe subvencija. Na subvencije, kako tvrdi, proizvo|a~i ~ekaju po dva - tri meseca. Tokom celog razgovora “provla~i” se briga zbog cene p{enice, pa tako i ovog puta pravi paralelu: - Dràva uzima novac od proizvo|a~a. Na pet vagona p{enice, po sada{woj ceni od 17, 18 dinara, dràva mi uzme po pet dinara, a to je ukupno 250.000. Koje onda subvencije dobijam od dràve? Ni{ta. Boqe da ne dobijamo podsticajna sredstva, ali da cena p{enice bude dobra. O administraciji za dobijawe subvencija da i ne go-

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

krompir 40 - 50 pasuq 300 paprika 80 - 100 paradajz 30 - 50 krastavac 20 - 30 praziluk 200 brokoli 220 tikvice 15 - 30 boranija 80 - 100 gra{ak 200 kupus 20 - 30 karfiol 150 per{un 20 {argarepa 70 - 80 cvekla 100 - 120 blitva 30 zelena salata 30 - 40 crni luk 60 beli luk 300 VO]E

vorimo. Da bi konkurisao za neka podsticajna sredstva tra`e izjavu dva svedoka da se bavi{ poqoprivredom. Zar registracija poqoprivrednog doma}instva nije dokaz? Tra`e jo{ neke papire..., a procedura za dobijawe regresiranog goriva je posebno zamr{ena. S obzirom na to da na{ sago-

vornik vodi evidenciju o svakodnevnim tro{kovima, usaglasili smo se da “posla ima, a para nema”. Pro{logodi{wi tro{kovi kompletne proizvodwe, kako ka`e, iznosili su 3,5 miliona dinara.

NISAM ZADOVOQAN NI POZITIVNOM NULOM - Milion dinara su samo |ubrivo i hemija, a gde je ostalo? Planiramo izgradwu silosa i hladwa~e. Od ~ega? Od prihoda ostane 10-15 odsto, a to ulo`imo u prole}nu setvu. Od proizvodwe u toku leta “poklopimo” neke tro{kove. Nismo u gubitku, ali nisam zadovoqan ni pozitivnom nulom. Obra-

|ujemo mnogo zemqe, a malo je para. Eto, ju~e smo `weli p{enicu. U wivu se “uteraju” ma{ine vrednosti od 50.000 evra, samo traktor i prikolica su 25.000. U|em u wivu sa dva traktora i kombajnom da bih po`weo 10 tona p{enice, da bih zaradio 1.500 evra. Ranije se mawe radilo, mawe se i imalo, a sada se radi vi{e, mnogo se ulaè i te{ko opstaje. Sve je skupo, ali ìvimo u takvoj dràvi, {ta je tu je... - zami{qeno kaè Boò. Porodica Bojovi} se bavi i povrtarstvom, poseduju dva hektara zasada krompira, hektar kupusa i 50 ari paprike. Nimalo ne iznena|uje {to su pored Boà, u proizvodwi i plasmanu angaòvani i ostali uku}ani, wegova supruga Milica, sin Qubinko i snaja Maja. Robu plasiraju uglavnom na pijacama u Gorwem Milanovcu i â~ku. Najlep{e zaduèwe, da razonode i nasmeju dedu, imaju wegove miqenice - unuke Tamara i Martina. Ovom gazdinstvu ni sto~arstvo nije strano. Nekada su Bojovi}i imali po 50 bikova, sada samo pet - {est. Nema ra~una, kaè Boò, potenciraju}i da “dràva mora da stane iza proizvo|a~a, da treba vi{e da ulaè u poqoprivredu”: - Stalno nam govore - imate evropsku cenu. Kada i kod nas bude jeftina proizvodwa, ja }u biti zadovoqan cenom p{enice od 17, 18 dinara. Neka xak |ubriva bude 2.000, a ne 3.000 dinara. Ovde je proizvodwa skupa, a kada treba da predam robu, kaù evropska cena. Ja ne ìvim u Evropi, ja ìvim u Srbiji. [to nam ne daju evropsku platu? Uvek sam govorio da je proizvodwa uslov opstanka u svetu. Me|utim, ovde je izgleda trgovina. Ta~no je da je kriza u celom svetu. Ali, mi imamo takve prirodne resurse da ne moramo da uvozimo hranu. Ako uvozimo kola i neki ~elik, ne moramo hranu. N. R.

sve`e {qive 50 - 70 suve {qive 300 jabuke 30 - 60 kru{ke 50 - 70 vi{we 100 maline 300 {umske jagode 1.000 breskve 60 nektarine 100 kajsije 60 - 80 lubenice 30 - 40 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 1.200 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 8 - 12 kajmak 500 - 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 300 - 800 suxuk 850 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 260 - 270 ovce 120 jagwad 200 p{enica 30 je~am 35 kukuruz 32

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

LETWE TEGOBE

KAKO PROTIV VRU]INE Lagana ishrana, uzimawe te~nosti, adekvatno odevawe i izbegavawe izlagawa suncu u najtoplijem delu dana, saveti su lekara gra|anima kako da boqe podnesu letwu vru}inu koja nas o~ekuje u narednim danima

ekari savetuju da je potrebno stalno nositi sa sobom bo~icu sa vodom, a u periodu od 10 do 18 ~asova izbegavati direktno izlagawe sun~evom zra~ewu. Ne bi trebalo bez preke potrebe izlaziti iz ku}e, a posebno starije osobe i hroni~ni bolesnici trebalo bi da

ode}e od prirodnih materijala i svetlijih nijansi, stavqawe pe{kira i hladnih obloga oko tela, za{tita o~iju i ko`e od sunca. Oni koji odlaze na posao trebalo bi da imaju ka~ket ili {e{ir, oni koji se nalaze na pla`i treba da koriste suncobran, osobe ko-

izazivaju napor, a u fizi~kim aktivnostima je potrebno biti umeren. [etwe i nabavku treba obavqati u ranim jutarwim i kasnim ve~erwim satima, a u prostorijama u kojima se boravi, trebalo bi tako podeseti klimu, da razlika izme|u unutra{we i spoqne temperature iznosi ne vi{e od sedam do 10 stepeni. Ujutru i no}u potrebno je otvarati prozore i provetravati prostorije u kojima se boravi. Zbog konstantnog umora mogu}e je da qudi ose}aju ve}u potrebu za kafom, posebno osobe sa ni`im krvnim pritiskom, ali sa koli~inom treba biti oprezan, jer stimulativno dejstvo kafe je kratkotrajno. Sun~awe u najtoplijem delu dana treba izbegavati, dok se osobama koje imaju zdravstvene tegobe izazvane vremenskim prilikama, preporu~uje preventivni odlazak kod lekara i provera krvne slike.

[TO VI[E TE^NOSTI Za vreme visokih temperatura izuzetno je va`no piti dovoqno te~nosti, jer organizmu tada najvi{e

borave u rashla|enim prostorijama ili u hladovini parka. Savetuje se osve`avawe vo}nim napicima, mineralnom vodom, uzimawe sladoleda, lubenica, diwa, vo}a, vo}nih salata i ~orbi od povr}a. Preporu~uje se lagano odevawe, no{ewe komforne

prija i pomaè pija}a voda. Za vreme visokih temperatura, odrasle zdrave osobe treba da unose osam do 10 ~a{a vode na dan, a oni koji se bave fizi~kim aktivnostima ovoj koli~ini treba da dodaju jednu do tri ~a{e vode za svaki sat aktivnosti. Osobama starijim od 65 godina, savetuje se da ~esto piju te~nost bez obzira na to da li su èdne, jer organizam starih qudi ima umawene rezerve vode zbog smawenog ose}aja è|i. Visoke temperature, kao i vremenske promene veliki su stres za organizam, a da bi se tako te{ko vreme lak{e podnelo, lekari preporu~uju da se jede lagana hrana bogata vitaminima i ne preteruje sa fizi~kim aktivnostima. S obzirom na to da ve}ina qudi nije pripremqena za visoku temperaturu, koja je uglavnom razlog kolapsa, kod meteoropata su mogu}e glavoboqe, slabija koncentracija, razdra`qivosti i nesanica. Preporuka je da radni dan planiraju prema prognozi, da izbegavaju stresne situacije, odmaraju se popodne ili {etaju na otvorenom, posebno pored reke.

ji odlaze na du`i put, trebalo bi usput da se ~e{}e odmaraju, dok bi one koje imaju nizak pritisak, trebalo da uzimaju slane krekere. Savet lekara je i da se izbegavaju veliki ku}ni poslovi, kao {to su peglawe, ka~ewe zavesa i drugi koji

ohladiti osobu koja ga je do`ivela. Potrebno je uvesti je u klimatizovan prostor i skinuti joj suvi{nu ode}u. Ako postoji mogu}nost, dobro je i istu{irati osobu mlakom vodom, a pomo}i }e i stavqawe ledenih obloga

a vreme visokih letwih temperatura potrebno je bebu ~e{}e dojiti i pojiti prokuvanom ohla|enom vodom izme|u obroka, savetuju lekari. Bebu lagano obla~iti u garderobu od pamu~nog materijala svetlih boja i izvoditi je u {etwu pre podne do 10 sati i popodne nakon 17 ~asova, uz obaveznu svetlu i mekanu pamu~nu kapicu. Ne`nu bebinu ko`u uvek prethodno za{tititi bebi kremom za sun~awe sa visokim faktorom za-

{tite od UV zra~ewa. Savetuje se tako|e da bebu tokom dana vi{e puta osve`ite u mlakoj vodi, mekanim frotirom dobro posu{iti ko`u, a pregibe i eventualni osip od vru}ine istalkirati bebi puderom. Vrele letwe dane treba provoditi sa bebom u provetrenoj prostoriji, dozvoqena je i upotreba klima ure|aja koji }e biti pode{en na tri do ~etiri stepena mawe od spoqa{we temperature vazduha i postavqen na neutralnom mestu. I. M.

AKCIJA DOBROVOQNOG DAVAWA KRVI U VUJNU

OBEZBE\EN PREVOZ

PET MAWIH OBROKA U TOKU DANA Medicinski stru~waci, tako|e, preporu~uju redovne obroke - obavezan doru~ak, lagan ru~ak, laganu ve~eru i dve dnevne u`ine, koji }e sa~uvati snagu, odr`ati dobru koncentraciju i okrepiti organizam. I. M.

na glavu, vrat, pazuhe i prepone. Ako je osoba svesna, treba joj dati da pije hladnu te~nost, najboqe vodu. Ako je bez svesti ili ako povra}a, neophodno je postaviti je u bo~ni polo`aj kako se ne bi ugu{ila. Va`no je toplomerom pratiti telesnu temperaturu obolelog i nastaviti sa hla|ewem dok temperatura ne padne na normalnu vrednost (37째C). Da bi se spre~io toplotni udar, potrebno je izbegavati direktno izlagawe sun~evoj svetlosti, kretati se po klimatizovanim mestima, obla~iti se lagano i nositi kapu

rveni krst ^a~ak i Slu`ba za transfuziju ~a~anske Bolnice u ~etvrtak, 1. avgusta, organizova}e akciju dobrovoqnog davawa krvi. Akcija }e biti odr`ana u manastiru Vujan od 9 do

TOPLOTNI UDAR elike vru}ine ne podnose dobro hroni~ni bolesnici, ali ni potpuno zdrave osobe. Najbitnije je tokom velikih vru}ina izbe}i toplotni udar. On nastaje kada mehanizam termoregulacije zaka`e, organizam tada gubi sposobnost prilago|avawa visokim spoqnim temperaturama. Po{to organizam vi{e nije u stawu da prirodno snizi temperaturu tela, ona prelazi 40째 C, pri ~emu mo`e do}i do o{te}ewa vitalnih organa kao {to su mozak, srce i bubrezi. Toplotni udar zaheva intervenciju lekara, ali je u me|uvremenu potrebno

ZA[TITE BEBU OD VRU]INE

SIMPTOMI - temperatura preko 40 째C - jaka glavoboqa - nesvestica - dezorijentacija - crvena i topla ko`a - prestanak znojewa - mu~nina i povra}awe - plitko disawe - gr~evi - ubrzan rad srca ili {e{ir. Vaqalo bi piti dosta te~nosti, kako bi se izbegla mogu}nost dehidratacije, jesti laganu hranu u mawim obrocima i izbegavati te`e fizi~ke poslove. I.M.

marketing 032/342-276

13 ~asova. Organizatori su dobrovoqnim davaocima obezbedili i prevoz. Polazak za Vujan je u 8,30 ~asova, ispred Crvenog krsta, kod Medicinske {kole.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

KULTURA

NARODNI PESNIK SLAVIMIR SLAVO NIKOLI] PRESELIO SE NA NEBESKE WIVE S kwigom se druìo i na wivi, a za ìvota je, samostalno, objavio tri zbirke pesama a grobqu, u rodnim mu Zeokama, uz prisustvo brojne rodbine, kulturnih poslenika i prijateqa iz Draga~eva i okolnih krajeva, u ponedeqak, 22. jula 2013. godine, sahrawen je SLAVIMIR SLAVO NIKOLI], zemqoradnik, kulturni poslenik i ~lan Udruèwa kwièvnika Srbije. Ro|en je 1926. godine, u zeo~koj porodici Nikoli}, koja je srpskoj kulturi darovala Milosava, autora Dnevnika iz Prvog svetskog rata, i wegovu decu: Miliju, doktora kwièvnosti i univerzitetskog profesora, Radojka, kwièvnika i istraìva~a srpskog kulturnog nasle|a, i Emiliju, pesnikiwu. Posle zavr{etka osnovne {kole, ostao je na preda~kom ogwi{tu, da obdelava zemqu, ali je bio i svestrani samouki zanatlija, izuzetni posve}enik kwizi i poznavalac srpske istorije. Pisao je pesme, beleìo narodne umotvorine i {irom Srbije druìo se sa umnim glavama. Strasno je pisao i govorio o vo|ama Prvog i Drugog srpskog ustanka, Prvom svetskom ratu, vojvodama i junacima. Na grobqima diqem Srbije ispratio je na posledwi put vi{e od 120 no-

DARODAVAC IZ PRIKRAJKA silaca Kara|or|eve zvezde. Samo svojim trudom, u rodnom selu podigao je i spomenik, na koji je urezao 78 imena ratnika, poginulih u ratovima od 1912. do 1918. godine. Voleo je qude i za svakog namernika imao je uvek pamtqivu dobrodo{licu. Bili su mu dobrodo{li i kad ih, pred svojom ku}om, nije mogao li~no do~ekati. Na stolu, pred ku}om, uvek je stajala buklija s ~a{icama, a pod strehom, me|u brojnim poqoprivrednim alatom (od kojeg je ve}inu sam napravio), stajao je i natpis, ispisan wegovom rukom: Do|i, uzmi, poslu`i se, vrati i stavi kako si ga na{ao! Ina~e, Slavimir Slavo Nikoli} je pisao pesme posve}enice qubavi prema rodnoj grudi, slobodarstvu i prirodi pod {ajka~om, kako je i sam nagla{avao, a re~i, koje je uplitao u svoje stihove, bile su biranice. Posebno strasno pevao je o seqakovoj muci, ali i o trubi - srpskoj, ratni~koj i slobodarskoj, svatovskoj i sabornoj… U wegovim stihovima zapretana je i neizmerna tuga zbog napu{tenih seoskih domova, ne

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

ga~eva i srpskog sela) i zapise narodnih umotvorina Od Slavimira Slava Nikoli}a, u ime ~itavog Draga~eva, Draga~evskog sabora truba~a i Udruèwa kwièvnika Srbije, kraj wegovog odra, oprostio se Nika Nikola Stoji}. On je, tom prilikom, pored ostalog, naglasio: - Sa kwigom se druìo ceo ìvot. Nosio ju je i na orawa, kopawa, ko{ewa. Dok se stoka odmara, on je ~itao. Zavoleo je sve seoske poslove. Wiva, livada, vo}wak - sve je bilo obra|eno i ure|eno kako treba, i na vreme. Zidao je ku}e, kopao bunare, pravio name{taj za nove ku}e. Nalazio je vremena za sve, a najvi{e za kwigu… Voleo je da ~ita, ali i da pi{e. Voleo je i seqake pesnike i sa wima se druìo. Pevao je o radu, prirodi, Zeokama, Jelici, Draga~evu, o slavnim i zaslu`nim qudima na{e istorije. Wegove re~i su se pamtile. I Draga~evo, ali i vascela Srbija, zapamti}e i Slavimira Slava Nikoli}a, ali }e se wime i ponositi - kao jo{ jednim sopstvenim, i nezaobilaznim belegom!... Miladin Vukosavqevi}

U GORWEM MILANOVCU PROMOVISANE KWIGE DRAGANA UGAR^INE

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge:

samo u Draga~evu, ve} i u srpskim selima uop{te. Kao neumorni, i nesebi~ni ~uvar srpske tradicije, bio je i jedan od najvrednijih saradnika televizija, radija, ~asopisa, novina… Stihove, zapise narodnog umotvorja i besede posve}ene srpskim slobodarima objavqivao je u brojnim listovima i ~asopisima, posebno u „^a~anskom glasu“, „Draga~evskom truba~u“ i „Raskovniku“… Dugo je bio i predsednik Crkvenog odbora hrama Svetog Prokopija u Tijawu, a 2000. godine i doma}in Draga~evskog sabora truba~a, s kojeg, od wegovog utemeqewa, ni jedanput nije izostao. Za `ivota, objavio je ~etiri zbirke pesama: samostalno - „Iz planinskih grudi“ (1981), „Povratak pobednika“ (1998) i „Pisano pod {ajka~om“ (2007), i sa sestrom Emilijom - „Zeo~anke“ (2009). Za sobom je ostavio bogatu biblioteku (na kojoj su mu mnogi mogli pozavideti), ali i prili~nu pregr{t stihova (koje je pisao gotovo do posledweg trena sopstvenog trajawa), dnevnike (koje je vodio decenijama i koji su, tako|e, svojevrsna istorija i Dra-

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

„ISKRE QUBAVI“ I „VREME NA IZMAKU“ organizaciji Dru{tva Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije i Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva „Takovo“ iz Gorweg Milanovca, pro{le srede, organzovana je promocija kwiga „Iskre qubavi“ i „Vreme na izmaku“, autora Dragana Ugar~ine, kwièvnika iz â~ka i ~lana i predsednika sekcije za kwièvnost i izdava{tvo Dru{tva Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije. U Gorwem Milanovcu, u gotovo punoj sali „Norve{ke ku}e“, u prisustvu ~lanova Dru{tva, saradnika i prijateqa, o kwigama su govorili: Milo{ Kapetanovi}, Milena Markovi}, Milena Prokovi} i autor Dragan Ugar~ina. Pro~itano je dvadesetak pesama iz Draganovih kwiga, rodoqubivih, zavi~ajnih, qubavnih i misaonih, koje su prisutni aplauzom to-

plo pozdravqali. Me|u pesmama su i dve koje se odnose na Rusiju, i to: „Majka Agafija“ i „Ulice“. Program su svojom muzikom obogatili majstori frule iz â~ka Slobodan Vuki}evi} i Milan Kova~ovi}, poznati kao duo sa Sabora frula{a u Prislonici. Zoran Simovi}, kompozitor, muzi~ar i vokalni solista, uz pratwu na klavijaturama je pevao Draganove pesme „Pevam pesme“ i „Moravo, pesmo“. Organizatori ove kwièvne ve~eri i autor kwiga, srda~no su zahvalili prisutnima, a druèwe je nastavqeno na terasi „Norve{ke ku}e“ u Gorwem Milanovcu. Kwièvnoj ve~eri je, pored ostalih zvanica, prisustvovao i predsednik Dru{tva Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije Dragan Logvinov, sa saradnicima. N. R.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

INTERVJU

SVETLANA SPAJI] ^UVA I PROMOVI[E TRADICIONALNO SRPSKO PEVAWE

@IVETI I PEVATI SA NARODOM

da te podu~i. To je jedini na~in da se pesma usvoji. Prema tome, narode u potragu.

Svetlana Spaji} je peva~ica srpske tradicionalne muzike, izvo|a~, pedagog, kulturni aktivista i prevodilac. Pored toga, poznata je i po saradwi sa svetskim umetnicima poput Marine Abramovi} i Roberta Vilsona. Pevala je u grupama „Paganke“, „Moba“, „Drina“, „New Ritual Group“, „@egar ìvi“, Pjeva~ka druìna Svetlane Spaji} i drugim. Saradnik je Me|unarodne kulturne mreè „Projekta Rastko“ od osnivawa 1997, „Radio Svetigore“ i drugih ustanova kulture. Autor je emisija posve}enih tradicionalnoj kulturi.

U~estvujete u projektima ~uvene svetske umetnice Marine Abramovi}, a 2011. godine angaòvani ste na pozori{nom projektu „@ivot i smrt Marine Abramovi}“, eminentnog reìsera Roberta Vilsona, ali i u drugima...? - To su vrhunski, svetski umetnici dana{wice. Ali nije ~udo, oni nisu ni prvi ni posledwi koji su prepoznali snagu i vrednost na{e drevne tradicije. Umetnici raznih epoha su prepoznavali koliko su vredne, dragocene na{e pesme. Da ne spomiwem Getea, evropske romanti~are, Tolkina, koji je srpski u~io zarad na{e ~uvene etike, ameri~ke lingviste Milmana Perija i Alberta Lorda. Jedna od najvrednijih kolekcija epskih pesama 20. veka ~uva se u Kongresnoj biblioteci. Normalno je da i savremeni umetnici to utkaju u svoje stvarala{tvo. Naravno, treba to izneti na pravi na~in. Negujem srpsku tradicionalnu pesmu, koju sada u svetu nazivaju i srpska polifonija, {to je meni veoma drago. Hvala Bogu da se staro pevawe napokon afirmi{e i nastavi}u dokle god me glas bude sluìo.

avr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu (odsek za engleski i nema~ki jezik i kwièvnost), kao i Me|unarodnu {kolu holokausta na institutu Jad Va{em u Jerusalimu. Od 1993, posve}ena je negovawu i o~uvawu srpske tradicionalne kulture, sakupqaju}i i u~e}i na terenu, od izvornih peva~a najstarije generacije. Wen repertoar srpske arhaike iz svih krajeva (od Kninske do Negotinske Krajine) obuhvata i najstarije tradicionalne peva~ke oblike iz Podriwa, poput pesama „na glas“, kantalica i pesama „na bas“. U~estvovala je u doma}im i internacionalnim muzi~kim i pozori{nim projektima i nastupala sa svetski poznatim vokalnim umetnicima i muzi~arima. Koncerte i predavawa dràla je u presti`nim inostranim koncertnim holovima, festivalima i institucijama. â~anska publika imala je priliku da uìva u wenom izvo|ewu autenti~ne srpske narodne muzike pro{log ponedeqka, na sve~anom otvarawu Festivala ambijentalne i etno muzike “Karusel”. U intervjuu za “â~anski glas”, Svetlana Spaji} govori o tradicionalnom pevawu, istraìvawu starih pesama, saradwi sa umetnicima sveta...

[ta je po Va{em mi{qewu srpsko tradicionalno pevawe? - Srpsko tradicionalno pevawe, predawsko, nosi u sebi sva znawa, mudrosti i iskustva na{ih baba i dedova. Te{ko je to re}i ukratko. Ali, svako moè da “po|e” od svojih predaka, da se seti baba, pra|edova, i koliko je svaki od wih znao zanata, kako je mukotrpno ìveo, istrajavao u najteìm trenucima, znao svoje mesto i starao se o bli`wima. Tada se nije razmi{qalo da li ima, ili nema Boga. Sve se to preto~ilo u pesmu. Pesma je bila izvori{te wihove snage, deo svakodnevice i jedina uteha, ujedno i molitva,

obra}awe Bogu i ~uvawe na{e kompletne istorije za ve~nost. Sve je to pesma, ~itav ìvotni ciklus, i to je zaista veliko. Zato se i trudim najvi{e {to mogu, i ta pesma me ~esto i nosi. Bavili ste se i istraìvawem, sakupqaju}i pesme na terenu. O ~emu svedo~e stare pesme? - O svemu. To je ~udesno, stara pesma ukida i prostor i vreme, ona je vanvremenska, ona je za ve~nost. Moète i danas sresti staricu, na primer u Kninskoj Krajini, koja àli za kosovskim junacima, kao da su ju~e nastradali u Kosov-

„@EGAR @IVI” ME\U 15 NAJBOQIH IZDAWA U 2008. Za svoj doprinos u o~uvawu tradicije i duhovnog blaga Srba iz Krajine, Svetlana Spaji} je odlikovana 2010. godine najvi{im priznawem kraji{kih Srba, Prstenom umjetni~kog bratstva manastira Krka. Album “@egar `ivi”, koji je snimila sa Srbima - povratnicima u Dalmaciji, uvr{ten je u 15 najboqih svetskih izdawa u 2008. godini na „World Music European Charts“ i dobio ocenu jednog od najva`nijih etnomuzikolo{kih poduhvata u posledwih petnaest godina na teritoriji biv{e Jugoslavije.

skom boju. A moète ~uti i pesmu u kojoj su opevani neki svakodnevni qudski problemi. Do|u na red i one pesme sa kojima ~ovek moè sam da se razonodi. Dakle, pesma je bila odraz svega, ona je za najsvetije, “najdubqe” ìvotne doga|aje, bez we se nije mogao zamisliti ni obred ven~awa, ni svadbe, niti kr{tewa. Ona je za sve i mnoge su wene uloge. Koja je Va{a poruka mladima koji su zainteresovani za srpsko tradicionalno pevawe? - Mawe Ju-tjuba, vi{e po zavi~ajnim skupovima, saborima, selima... Na kraju, preìvela je tradicija u mnogim krajevima. Nije ta~no da nema ko i da niko ne peva stare pesme. Ima i qudi iz sredwe generacije koji su nau~ili da pevaju, posve}eni su o~uvawu tradicionalne kulture. Staro pevawe nije nestalo, a usput mogu i {qive da se pokupe, livade da se pokose... Za|ite me|u narod, me|u qude, jer samo tako pesma i tradicija ìve. Ne postoji terenski snimak, ne postoji notni zapis, postoji samo ìv ~ovek koji moè

U jednom intervjuu izjavili ste da je me|u najzaslu`nijim umetnicima za o~uvawe tradicionalne kulture majstor fotografije Milinko Stefanovi} i da Vas je on nau~io ovome {to jeste. - Milinko me je inicirao, jer nema stvarala{tva, nema na kraju ni ove pesme bez qubavi i posve}enosti narodu. Stra{no me rastuùju u dana{we vreme vlastodr{ci koji pokazuju prezir prema narodu, potcewuju ga, kao da smo glupi... Eto, vidite, televizija, gu{ewe kulture, sve to rade vlastodr{ci samo da nas ogade jedne drugima. Hvala Bogu, televizija nije realna. Srpski narod je divan i znao je kako da preìvi, a Milinko Stefanovi} je jedan od najve}ih fotografa isto~ne Evrope svih vremena, uvr{ten je me|u najva`nije fotografe 20. veka. Na primer, takav ~ovek nikada nije dobio nacionalnu penziju. Nisu sramota ove zemqe samo rijaliti {ou programi. Nezgodno je kada se stvari nazivaju pogre{nim imenom. Niko ne spori prave vrednosti, ali zna se kome se dodequje nacionalna penzija. Prenosite staro srpsko pevawe po celom svetu, dokazuju}i da se ono su{tinsko u nama nije mnogo promenilo... - Ono {to najvi{e radim je podu~avawe. Redovno putujem u Bretawu, tamo imam svoje studente, mlade Francuze. Nedavno sam bila na jugu Francuske, i oni imaju svoju polifoniju. Katalonija tako|e ima polifono pevawe. Va`no je da se sada prepoznaje i srpska polifonija i da imam u~enike {irom sveta. Najboqe se do sada pokazao ameri~ki ènski ansambl “Kitka”, kao jedan od vrhunskih svetskih vokalnih ansambala. Imala sam i studente iz Norve{ke. Eto, sve se moè i bez muzi~ke {kole, ali ja sam imala najboqe u~iteqe. Moète da zamislite, to su najboqi peva~i, na{e bake i dedovi iz svih srpskih zemaqa. Nela Radi~evi}

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

^arls Djuhig

MO] NAVIKE Kwiga uz koju }ete se re{iti lo{ih i ste}i dobre navike! e}ina na{ih svakodnevnih izbora li~i mo`da na proizvode dobro promi{qenog odlu~ivawa, ali oni to nisu. Oni su navike. I premda svaka srazmerno malo zna~i sama po sebi, s vremenom te navike imaju ogroman uticaj na na{e zdravqe, produktivnost, materijalnu sigurnost i sre}u.Tek posledwih dvadeset godina neurolozi, psiholozi, sociolozi i trì{ni stru~waci zaista po~iwu da shvataju kako navike funkcioni{u – i {to je jo{ va`nije: kako se mewaju. U ovoj kwizi }emo saznati i za{to se neki pojedinci i kompanije s mukom bore da se promene, uprkos dugogodi{wim poku{ajima, dok drugi kao da se preoblikuju preko no}i. Zaviri}emo u laboratorije gde neurolozi ispituju kako funkcioni{u nove navike i gde ta~no obitavaju u na{em mozgu. Otkri}emo za{to su prave navike bile presudne za uspehe olimpijskog pliva~a Majkla Felpsa, direktora Starbaksa Hauarda [ulca i junaka borbe za qudska prava Martina Lutera Kinga. Pro{eta}emo Prokterom i Gemblom, najve}im ameri~kim bolnicama, i vide}emo kako se primenom takozvanih temeqnih navika zara|uju milijarde i mewaju ishodi koji zna~e propast ili uspeh, ìvot ili smrt. U Mo}i navike, nagra|ivani novinar Wujork tajmsa ârls Djuhig vodi nas do uzbudqivog ruba nau~nih otkri}a koja obja{wavaju za{to postoje i kako se mogu mewati navike.

Anton Pavlovi~ ^ehov

PRVI QUBAVNIK Nedostiàn majstor kratke prozne forme! ediciji Klasici svetske kwièvnosti, izdava~ka ku}a Laguna objavila je pedeset najboqih êhovqevih pripovedaka u zbirci pod naslovom „Prvi qubavnik“. Do sada nije bilo zbirki sa ovim naslovom koji je izabran prema jednoj od pripovedaka. Ubiti svog glavnog junaka ili od wega na~initi ubicu na svega 2-3 stranice, smatralo se do kraja 19. gotovo veka nezamislivim podvigom. êhov je u qudima svoga doba prepoznao univerzalne mane i vrline ~oveka i u svom obimnom opusu ustanovio ili za~eo gotovo sve oblike modernog kratkog pripovedawa: od lirske proze, kratke pri~e i humoreske, do jednominutnih i apsurdnih pri~a. Na meti êhovqeve neumoqive ironije na{li su se licemerje, malogra|an{tina, provincijska u~malost, }iftinska psihologija, zaostalost, melodramski zanosi i jeftine qubavne patwe, dokolica i pretenciozno moralisawe o smislu ìvota, izve{ta~enost i nadmeno mudrovawe o dobru i zlu. Po tome je on do danas ostao nedostiàn majstor kratke prozne forme, uvek sve` i nov, ~itak i prepoznatqiv. Zbirka „Prvi qubavnik“ sadrì duga~ak predgovor, opse`nu biografiju pisca, bibliografiju, kao i spisak literature o êhovu na srpskom.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

KULTURA

RADIONICA ZADRUGE „BOSIQAK” U PROGRAMU LETWIH DANA KULTURE

REPLIKE STAROG NAKITA okviru “Letwih dana kulture u â~ku”, Socijalna zadruga èna “Bosiqak” je u saradwi sa etnolozima iz ~a~anskog Narodnog muzeja, Sneànom A{anin i Ivanom ]irjakovi}, organizovala radionicu izrade replika starog nakita pod nazivom “Nakit kroz vekove - od praistorije do savremenog doba”. Radionica je odràna u dvori{tu Muzeja od 5. do 10. jula. U~esnici radionice bila su deca, koja su u razli~itim tehnikama izradila vi{e replika nakita, a izlo`ba radova nastalih u ovom zanimqivom druèwu je postavlqena u Galeriji Muzeja i bi}e otvorena do 17. jula. “Inspirisano muzejom” je naziv izlo`be Vesne Matijevi}, otvorene u sredu uve~e u okviru “Letwih dana kulture, koja je tako|e nastala u saradwi sa etnolozima. Z. L. S.

PO^ELA SA RADOM 6. LIKOVNA KOLONIJA „OV^AR BAWA“

U OKRIQU DUHOVNE SVETLOSTI esti saziv Likovne kolonije Ov~ar Bawa u organizaciji ~a~anskog Doma kulture startovao je u utorak, 23. jula i traja}e do 30. ovog meseca. Sedmodnevna Likovna kolonija bi}e sme{tena u ìvopisnom ambijentu Ov~arsko-kablarske klisure, a 11 umetnika }e boraviti, kao i prethodnih godina, u motelu “Dom”. Radovi nastali u ovoj koloniji bi}e izloèni u Likovnom salonu Doma kulture tokom decembra, tradicionalno povodom obeleàvawa Dana Grada.

U~esnici {estog saziva su umetnici: Jovica Dejanovi} (Vrawe), Zorana Dragi}evi} Peruni~i} (^a~ak), Neboj{a \uranovi} (Beograd), Qiqana Ili} Radovanovi} (Beograd), Vladimir Lali} (Beograd), Damjan Martinovi} (Sremska Mitrovica), Qubisav Milunovi} (Beograd), Milan i Aleksa Pivni~ki (Novi Sad), Milomirka Petrovi} \oki} (Beograd) i Nevena Radoji~i} (Beograd). Z. L. S.

[

PRI^E IZ „AUTOBUSA“

NEMILOSRDNO Û\EWE rajem juna ove godine, odvedem dete na vakcinaciju u De~iji dispanzer zbog upisa u sredwu {kolu. Unutra skoro da i nije bilo pacijenata {to nas je posebno obradovalo, tako da odmah u|osmo. U prijemnoj prostoriji bila je na{a izabrana doktorka sa jo{ jednom koleginicom, (tako|e doktorkom sa lepim noktima u rezedo boji). Na{oj doktorki objasnili smo da smo do{li na vakcinaciju pred upis u {kolu. I pre nego {to je ona uspela da progovori, wena lepa koleginica sa rezedo noktima je za~u|eno pitala o kakvoj se vakcinaciji radi. Objasnismo joj zbog ~ega smo do{li, a odmah nakon toga usledi lavina i{~u|avawa: » Za upis u sredwu {kolu? Ne mogu da verujem! Pa pogledajte kolicni je!!! Sredwa {kola??? Koliki su samo sada osmaci, prosto mi je neverovatno da je on zavr{io osmi razred!«. Na{oj doktorki bi neprijatno zbog takvog stava koleginice. Moj sin jeste niì rastom, ali mislim da jedan pedijatar nikako ne bi smeo, a pogotovo pred drugom decom, tako eksplicitno da komentari{e ne~iji izgled. Nije pedago{ki, a ni vaspitano. Na{ izabrani lekar poku{a da skrene razgovor u drugom smeru, pohvaliv{i dete da je u posledwe vreme veoma lepo izraslo i da }e u sredwoj {koli sigurno nastaviti daqe da raste. Pridruì{e joj se i ostale koleginice (medicinske sestre), jer je weno insistirawe na wegovoj visini po{lo ve} u neprijatnom smeru. Jedan mladi lekar, koji je tako|e bio tu, zagrli mog sina, pa i on dodade da }e biti »silan momak« za koju godinu. I tako, u|osmo u ordinaciju na{e izabrane doktorke, koja mu uputi jo{ nekoliko komplimenata i lepih re~i i poèle mu sve najboqe u sredwoj {koli. Primio je i pomenutu vakcinu, nakon ~ega nas dvoje iza|osmo na ulicu, pogledasmo se i po~esmo da se smejemo. Kasnije sam od prijateqa ~ula da lepa doktorka sa jo{ lep{im noktima jednostavno voli da pred ve}im auditorijumom ukaè deci na wihove nedostatake i i{~u|ava se, bilo da je re~ o debqi-

ni (npr. »debeo/la si«, ili o visini »ti si ba{ ogroman«...). Nekako bi bilo razumqivo da takve »komplimente« deca dobiju od nekog ko je, re~eno narodnim jezikom »prost«, ali lekaru, pri, tom jo{ i pedijatru, to ba{ i ne prili~i. A onda se setih jedne vrlo bitne ~iwenice o intelektualcima (ne mislim da ovim nekoga uvredim, jer i sama posedujem fakultetsku diplomu). A to je da intelektualca ne ~ini intelektualcem wegova diploma. Intelektualac je, pre svega, jedna moralna kategorija. Doktorki iz pri~e `elimo sve najboqe: da nam je `iva, zdrava i iz dana u dan sve lep{a i lep{a. I da ne zaboravim: da i daqe ima najlep{e namanikirane nokte. Jer svi volimo da vidimo kad je ne{to lepo, zar ne? To je lek za o~i. Ime i adresa poznati redakciji

KULTURA

NOVI BROJ REVIJE ZA KULTURU “ART 032”

POKLON KWIGE

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

TRIPTIH KAVAFI

e} 15 godina ~asopis “Art 032”, izdawe ~a~anskog Doma kulture prati de{avawa na savremenoj doma}oj i inostranoj umetni~koj sceni, promovi{u}i nova dela zna~ajnih stvaralaca. Prvi broj se pojavio aprila 1998. godine. Standardno rubricirana, ova revija obuhvata gotovo sve oblasti umetni~kog izraàvawa od poezije i proze, do slikarstva, filma i stripa, ali redovno zaroni i u arhive, mistiku, galerije... O sadràju dvobroja 26/27, razgovaramo sa aktuelnim glavnim urednikom, kwièvnikom Milenkom Paji}em. On na po~etku izdvaja nekolicinu pisaca koji kroz ovaj broj odabranim odlomcima najavquju svoje nove romane. Me|u wima su: Sa{a Stojanovi}, pisac iz Leskovca, koji objavquje poglavqe iz romana “Srpski bog Saturn”; kwièvnik iz Herceg Novog Mira{ Martinovi}, publikuje fragment iz novele “Harfistkiwa iz Ura”; profesor univerziteta i ugledni postmodernista, Novosa|anin Sava Damjanov predstavio se prilogom “Jezikoslovije”, kao poglavqem novog romana “Vuk”, dok je mladi ~a~anski romansijer Savo Stijepovi} priloìo prvo poglavqe iz nove pripoveda~ke kwige pod naslovom “Sredozemqe”. U novom izdawu ART-a zastupqeni su i poznati pesnici: Pero Zubac sa delovima stihovane drame „Lazar i Lenka“, posve}ene qubavi Laze Kosti}a i Lenke Dun|erski; @ivo-

rad Nedeqkovi} i Rajko Luka~, novim poetskim ciklusima, a naro~ito mesto u ovom broju zauzima poezija Gintera Grasa, (na{oj ~itala~koj publici poznatog po romanima za koje je dobio Nobelovu nagradu), pri~a Milenko Paji} i dodaje da se ciklus wegovih pesama „Koncert pod vedrim nebom“, sada prvi put mo`e ~itati na srpskom jeziku, u prevodu Draga Te{evi}a. Pa`wu ~italaca Paji} skre}e i na rubriku „Triptih Kavafi“, koju je pripremio ~a~anski prevodilac Dejan Acovi}. On je izabrao tri

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Kejt Lord Braun

ÂROBNI VRT ro{lost, sada{wost i budu}nost stapaju se u jedno u rasko{noj pri~i o izgubqenoj qubavi i porodi~nim tajnama, izme|u savremene Valensije i [panskog gra|anskog rata. Visoko u brdima Valensije, jedna zaboravqena ku}a ~uva svoje tajne. Niko nije kro~io u wu od kada su Frankove snage protutwale [panijom 1936, weni tro{ni zidovi izgubili su boju, a vrt, prepun mirisnog naranxinog cveta, sada raste zapu{ten jer decenijama o wemu niko nije brinuo. Ema Templ prva je koja }e otkqu~ati vrata ove ku}e nakon sedamdeset godina. Inspirisana sve`wom pisama i kqu~em koji joj je majka ostavila u oporuci, ona }e ostaviti svoj posao u Londonu kako bi oronuloj vili vratila stari sjaj. Tu }e prona}i savr{eno uto~i{te: ovo pusto mesto puno je neobi~nih i egzoti~nih mirisa, prepuno boja i zvukova nekog drugog vremena. Me|utim, za wenu baku Freju, medicinsku sestru koja je ìvela tu tokom gra|anskog rata, Emin novi dom budi uàsne uspomene. Kada ku}a po~ne da odaje svoje tajne, Ema je sve vi{e op~iwena Frejinom pri~om: o sru{enim idealima, o izgubqenoj qubavi, o porodicama razorenim ratom. Uskoro }e shvatiti da, iako je ostavimo za sobom, pro{lost nekada jednostavno ne èli da nas pusti.

teksta – Nikosa Kazancakisa, Vistana Hju Odna i samog Konstantina Kavafija, koji govore o poeziji ~uvenog gr~kog pesnika, kao i o wegovom pogledu na svet. „Susret stvaraoca sa stvaraocem, pesnika sa pesnikom, uvek je dramati~an i vi{ezna~an“ – pi{e Acovi}, u svom uvodnom tekstu pod naslovom „Duhovni susreti“. U rubrici „Tuma~ewe snova“ objavqen je tekst profesora Ivana Nastovi}a „Alhemijska simbolika u snovima“. Nastovi} je do sada objavio vi{e kwiga u kojima vrlo stu-

diozno, dubinski i trodimenzionalno (po teorijskim postavkama Szondija, Junga i Frojda) tuma~i oniri~ke poetike doma}ih pesnika i prozaista. Rubrika „Orfejeva deca“ objavquje poeziju grupe ~a~anskih pesnika raznih generacija: T. Popovi}, M. Vukosavqevi}, ^. \or|evi}, @. Dmitrovi} i A. Ran|i}. Ovaj broj ART-a je otvoren se}awem na nedavno preminulog ~a~anskog pesnika i {ahiste Vladana To{i}a. U rubrici „Kwi`ara“, o novim izdawima doma}ih izdava~a pi{u Milan R. Simi} (M. Mar~eti}: „Zapisi na snegu“, Slu`beni glasnik, Beograd; \. Pisarev: „Velika o~ekivawa“ i Antologija savremene australijske proze, Agora, Zrewanin) i Nikola Vukoli} (V. Matijevi}: „Memoari, amnezije“, Slu`beni glasnik, Beograd). - Ceo ~asopis ilustrovan je delima Voje Stani}a, slikara iz Herceg Novog, a o wemu pi{u Zoran Jeremi} i Branko Kuki}. Ova izvanredna, i jedna od grafi~ki najatraktivnijih publikacija srpske periodike, zatvara svoje korice rubrikama o filmu i stripu. Nikola Marinkovi} pi{e esej o posledwem ostvarewu T. Tarantina „\angova osveta“, a Aleksandar Zograf (alijas S. Rakezi}) objavquje {est tabli stripa u svom prepoznatqivom crnohumornom stilu - ka`e glavni urednik revije Milenko Paji}. Z. L. S.

Nora Roberts

NEVERNI PRINC Kraqevske intrige i neo~ekivana qubav u mediteranskom raju. Vanvremenske pri~e sa sre}nim krajem u bajkama o kraqevskoj porodici Kordine. ada su ène u p i t a w u , princ Benet je uvek uìvao u izazovu. Zbog toga, nakon {to je upoznao tihu i prelepu ledi Hanu Rot~ajld, o~aravaju}i plejboj ne moè da se smiri sve dok ne probije opnu wene uzdrànosti. Qubav je za Beneta oduvek bila igra, ali sa ovom neuhvatqivom, tajanstvenom ènom otkriva da je ulog wegovo srce i odlu~uje da igra na kartu ve~nosti.

KULTURA

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

OD 26. DO 28. JULA U PRISLONICI - 26. SABOR FRULA[A SRBIJE „OJ MORAVO“

ATRAKTIVNI PROGRAMI ZA SVE UKUSE I GENERACIJE

“U osnovi svakog narodnog, saborskog okupqawa, pa i ovog u Prislonici, jeste briga o korenu, ali i o stablu jednog naroda. A koren srpskog naroda nezamisliv je bez zvuka frule. To je wegova emocionalna osnova...”, zabele`io je krajem osamdesetih godina, idejni tvorac i osniva~ Sabora frula{a, profesor Miodrag Azawac.

od pokroviteqstvom Grada ^a~ka i u organizaciji Turisti~ke organizacije i Saveta sabora od 26. do 28. jula u Prislonici }e biti odr`an 26. Sabor frula{a Srbije “Oj Moravo”. Prijateqi sabora su Ministarstvo kulture i informisawa, Ministarstvo finansija i privrede i Kompanija “Chips way”, koja saborskoj publici u nedequ u 19,30 poklawa koncert @eqka Samarxi}a. Novi Sa-

BESPLATAN PREVOZ KOD GIMNAZIJE U dane sabora frula{a Srbije u Prislonici, u subotu i nedequ, ~a~anski Autporevoz organizova}e besplatan prevoz u pravcu Prislonice sa polazi{ta kod Gimnazije, kao i povratak. Polasci su planirani u 11, 13, 17 i 19 ~asova, a povratak iz Prislonice u 12, 14, 18 i 23 ~asa.

borski odbor koji ~ine Ostoja Mijailovi}, doma}in Sabora, Zoran Raji~i}, predsednik, Katarina Azawac, umetni~ki direktor i selektor Sabora i maestro frule Bora Dugi}, stare{ina Sabora. Po~asni gost Sabora bi}e Radoslav Lale Pavlovi}, dramski pisac i savetnik za kulturu predsednika Republike. Sabor je uvr{ten u zvani~ni program kulturnih manifestacija u Srbiji, a prvi put sa saborske pozornice oglasi}e se i frula u klasi~nom repertoaru Marije Obradovi} i Katarine Azawac, realizovanom kroz muzi~ku koloniju kamerne muzike frule i flaute, ~ime se zna~ajno podiè kulturni nivo manifestacije. Monodramom “Carica Jelena” (majka cara Konstantina) u izvo|ewu Jelene Ivani{evi} Mile, i u Prislonici }e biti obeleèno 17 vekova Milanskog edikta. Kvalitetu Sabora, osim samih takmi~ara, doprine}e i brojni drugi sadràji, a za publiku }e biti atraktivni i koncerti Milana Topalovi}a Topalka i Mirjane Aleksi} u subotu, kao i bra}e Teofilovi} i @eqka Samarxi}a u nedequ, u ve~erwim satima. Organizatori su se potrudili da ovogodi{wi Sabor po kvalitetu programa i pose}enosti nadma{i sve prethodne i protekne u etno duhu kako i prili~i ovoj manifestaciji. Z. L. S.

PROGRAM PETAK, 26. JUL 2013. - 9,00 ~asova - porta manastira Vujan: program povodom manastirske slave Svetog Arhangela Gavrila; u~estvuju KUD “Vujan” iz Prislonice, frula{i, KUD “Br|ani”, pesnici; - 13,00 ~asova - Polagawe venca na grob Milovana Pravdi}a, jednog od osniva~a Sabora - 18,00 ~asova - Finala sportskih takmi~ewa SUBOTA, 27. JUL 2013. Svesrpski sabor “Profesor Miodrag Azawac” - 13,00 ~asova - etno dvori{te: Vujanska dobrodo{lica; u~estvuju: pobednik 25. sabora u kategoriji izvornog svirawa, saborski frula{i, KUD “Vujan”, doma}in Sabora - 13,30 - Osnovna {kola, otvarawe izlo`bi - 14,00 - sala Doma kulture: Prirodne vrednosti Ov~arsko-kablarske klisure i weni potencijali za razvoj eko turizma; uvodno izlagawe Uro{ Pantovi}, biolog - 15,00 - etno dvori{te: Zlatne ruke, takmi~ewe u pripremawu starih jela - 16,30 - etno dvori{te: Monodrama “Carica Jelena (majka cara Konstantina)” u izvo|ewu glumice Jelene Ivani{evi} Paunovi} - Jelene Mile, po tekstu Silvane Haxi \oki} - 18,30 - saborska pozornica: Zlatna frula - takmi~ewe dueta i frula{a u izvornoj kategoriji. U~esnici u programu: “^uvari narodne tradicije”, pobednici drugog ciklusa TV serijala “[qivik”: Milan Va{ali}, Banatsko Veliko Selo, diple; Mu{ka peva~ka grupa “Gotovu{a”, [trpce,

KUD “Ra{ka” iz Ra{ke i Vionera Paunovi}, Negotin, vokalni solista Prate}i program - 19,30 - saborska pozornica: koncert narodne muzike: Milan Topalovi} Topalko i Mirjana Aleksi} NEDEQA 28. JUL 2013. - 12,00 - sala Doma kulture: Besede pod Vujnom - “Metodologija rada {kola frule u Srbiji”; uvodno izlagawe dr Mira Zaki}; U~estvuju: stare{ine {kola frule iz Brusa, Ra{ke, Osanice, Kraqeva, ^a~ka i Vla{ke. - Promocija kwiga: “Sabor frula{a Srbije”, autori Radovan M. Marinkovi} i Zoran Raji~i} i “Vujanski isto~nici” Radovana M. Marinkovi}a - 13,00 - sabori{te: Vrawanski ~o~ek, obavezna numera - 13,30 - etno dvori{te: Takmi~ewe mladih frula{a: dueti, kategorije do 12 godina, i od 12 do 16 godina; U~esnici u programu: KUD “Bambi”, Milutin Gigi Jev|enijevi}, glumac, “Vreme je za bajku” - 18,30 - saborska pozornica: Zlatna frula: takmi~ewe frula{a u savremenoj kategoriji; takmi~are prati orkestar Vlada Panovi}a; U~esnici u programu: De~ji frula{ki orkestar KUD “Kopaoni~ka frula”, Bra}a Teofilovi}; “Hor frula i flauta”: Samartini - “Barokna sonata”; Andrej ^abarkapa “Lament nad Srbijom”, aran`man Katarina Azawac; Marija Obradovi}, repertoar klasi~ne muzike na fruli; Prate}i program, poklon firme “Chips Way” - 19,30 - Saborska pozornica: koncert @eqka Samarxi}a

PROMOVISANA KWIGA “ISTORIJA JUGOSLAVIJE U 20. VEKU”, NEMA^KE ISTORIÂRKE MARI @ANIN ÂLI] “Nijedna evropska zemqa nije bila toliko ìvopisna, raznolika i komplikovana kao {to je to bila Jugoslavija. Zbog svoje turbulentne istorije, ona vaì za ovaplo}ewe balkanske konfuzije i me|usobne sukobqenosti, za simbol zaostalog, varvarskog, odbojnog, druga~ijeg na na{em, tobo`, tako civilizovanom kontinentu”. Mari @anin âli} Narodnom muzeju u â~ku, pro{log ~etvrtka, Izdava~ka ku}a “Clio” promovisala je kwigu “Istorija Jugoslavije u 20. veku”, nema~ke istori~arke Mari @anin âli}. Delfina Raji}, direktorka Narodnog muzeja, podsetila je da je “Clio” osnovan 1990. godine, u vremenu najve}ih dru{tvenih preokreta, da u okviru svojih edicija stvori lektiru za modernog intelektualca: - Izdava~ki koncept odlikuje se profesionalnim edicijama, po~ev od svetske proze, istorije, psihologije, studija komunikacija i medija, menaxmenta i marketinga, ekologije, esejistike, preko teorije, istorije i kritike umetni~ke prakse, do bibliotekarstva, muzeologije i obrazovne politike. Prva kwiga je objavqena 1993. godine, a osniva~ je Zoran Hamovi}, direktor i glavni i odgovorni urednik Izdava~ke ku}e “Clio”. Prema re~ima Hamovi}a, retka je pri-

@IVOPISNA, RAZNOLIKA I KOMPLIKOVANA ZEMQA

Predrag Markovi}, Delfina Raji} i Zoran Hamovi}

lika da se razgovara o Jugoslaviji: - Kad god po~iwemo pri~u o Jugoslaviji, uvek imamo neku vrstu nelagode, bilo da je re~ o istoriji, o umetnosti, o ne~emu {to je odre|ivalo ono u ~emu smo ìveli vi{e od 70 godina. Danas je dobra prilika da vidimo kakav je pogled spoqa, kako izgleda to kada nema~ka istori~arka Mari @anin âli}, vidi ne samo raspad, {to je sada naj~e{}a tema, nego i ono drugo, ìvot Jugoslavije. Mnogi danas kaù da je Jugoslavija bila jedna ve{ta~ka tvorevina, tamnica naroda, zemqa koja je sasvim po-

gre{no bila ro|ena i ìvela, da nije svoje gra|ane ni na koji na~in usre}ila, od Triglava do \ev|elije, kako se onda govorilo. Me|utim, ona tvrdi ne{to drugo. Ona smatra da to nije bila ve{ta~ka tvorevina, ona ima jednu vrstu intelektualnog po{tewa, razmatraju}i ovu pri~u o nastanku i ìvotu Jugoslavije. Ukazuje na to da je re~ o tvorevini koja jeste politi~ka, ali i da je pruìla mogu}nost za vrlo ozbiqan razvoj, pre svega ekonomski, a isto tako i za jednu vrstu politi~kog pozicionirawa, kako u Evropi, tako i u svetu.

Ova kwiga je, prema re~ima Hamovi}a, ~itava sazdana od jedne vrste nau~nih poruka, i re~ je o vrlo ozbiqnoj nau~no utemeqenoj studiji. Zanimqivo je da je kwiga pisana pre svega za nema~kog ~itaoca. Jugoslavija nije ne{to {to je na{a neposredna pro{lost, ona sada postaje ozbiqan posao istori~ara, sociologa, antroploga i drugih, koji }e tuma~iti problemsku strukturu tog sedamdesetogodi{weg ìvota, istakao je Zoran Hamovi}. O studiji koja na potpuno novi na~in oìvqava niz dilema u sagledavawu povesti i promi{qawu budu}nosti balkanske zajednice naroda, govorio je istori~ar dr Predrag Markovi}. - To je jedna od prvih sinteza iz Jugoslavije. Naàlost, kod nas takve kwige uglavnom pi{u stranci. Nemamo nijednu kwigu na{eg autora koji se bavi time. Mari @anin âli} je napisala mo`da do sada najboqu istoriju Jugoslavije u 20. veku. Ta kwiga je najobjektivnija u datim okolnostima, naravno ima kriti~kih tonova prema Srbima, ali ima i kriti~kih tonova prema Nema~koj - rekao je, izme|u ostalog, Predrag Markovi}. N. R.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

REPORTA@A

ÂÂNSKI OGRANAK VUKOVE ZADU@BINE U ZAVIÂJU PREDAKA VUKA STEFANOVI]A KARAXI]A – PETWICA, @ABQAK, DURMITOR

QUBAV KOJOJ SE RADO VRA]AJU ebu pod oblake stameno se uzdigli vrhovi Durmitora. Kroz maglu se srebre, a na suncu zlate odsjaji, vetrovima i vekovima gla~anog kamena. Bqe{tave padine i uvale opto~ene snegom, iako je vreme àrkog jula. Misteriozni masivi ove planinske lepotice dominiraju Nacionalnim parkom, koji s pravom nazivaju rajem na zemqi. Uprkos gromovima kojima smo bili mnogo bliì, i koji nam priredi{e èstoku dobrodo{licu… Uprkos vratolomnim, ali atraktivnim kawonima Pive, Tare (koju zovu i “suza Evrope”) i Komarnice, koje je samo priroda umela da izdubi, i strmim provalijama od kojih se gubi dah, ovde je sve nekako pravo, izvorno, od prirode blagosloveno. Vetrometina da, ali divqina, nikako. Vi{e od 40 vrhova masiva Durmitora je “viso~ije” od 2.000 metara, kaù (javno deklarisani) Srbi iz Crne Gore, na{i dobri i vredni doma}ini, Rada, Vidak i Budo Novosel, predsednik Fondacije Vukove zadu`bine za @abqak, [avnik i Pluìne. I 18 smaragdnih jezera, me|u kojima i najve}e Crno, kome nadenu{e draguqarsko ime “Gorske o~i”, krase ovaj prelepi ambijent. A qudi, {to bi narod rek’o, k’o od brda odvaqeni, srda~ni, {irokogrudi... @abqak, op{tina stacionirana na najvi{oj nadmorskoj visini u ovom delu sveta, na oko 1.600 metara. Pomislio bi neznanac - nedo|ija. A tamo, praznik posve}en planinskom cve}u, prizori koji nude nepreglednu i ~arobnu zelenu lepotu, bistru izvorsku vodu i vazduh oboga}en mirisima snega, sveìh otkosa i ~etinarske smole, jednostavno - ne moè biti...

NARODNA KULTURA ÂÂNSKOG KRAJA NA “DANIMA DURMITORSKOG CVJE]A” U okviru manifestacije “Dani durmitorskog cvje}a” odràva se tradicionalno pesni~ki skup u okviru koga je u sali Skup{tine op{tine @abqak uo~i Petrovdana organizovano kwièvno ve~e Ogranka Vukove zadu`bine iz â~ka i promocija kwi-

ga iz narodne kulture ~a~anskog kraja i Draga~eva mr Grozdane Komadini}. Doma}in promocije bila je Fondacija “Vukove zadu`bine za @abqak, [avnik i Pluìne”, ~iji su predstavnici vi{e puta gostovali ~a~anskom Ogranku. Povezivawe na Vukovom putu u ciqu o~uvawa srpskog jezika i pisma odvelo je zadu`binare iz â~ka me|u visove Durmitora. O stvrala{tvu Grozdane Komadini} govorio je pesnik iz Podgorice Slobodan Vu~ini}, osvrnu{i se posebno na roman “Potka od snova”, a potpisnica ove reportaè govorila je o zbirci pripovedaka “Zavi~ajna snovi|ewa” i monografiji “Qubica”, koju je i uredila. Odlomke iz kwiga kazivala je zadu`binar Qiqana Glinti}. Govore}i o svom utemeqewu na Vukovom putu i podr{ci mati~ne Vukove zadu`bine iz Beograda, kao i Srpske i Ruske akademije nauka, Grozdana Komadini} je podsetila na zajedni~ku obavezu svih ogranaka da o~uvaju srpsku tradiciju, jezik i pismo, i navela primere uzajamne plodne saradwe u prikupqawu na-

vih sledbenika iz svih krajeva sveta. Tu pored tog “vrela”, odr`ana je osma priredba “Petrovdanski vijenac”. Nagra|uju u~enike za literarne, likovne radove, vez i suvenire, uz neizbe`ne gusle, jo{ od malih nogu. Predsednik Fondacije Vukove zadu`bine za @abqak [avnik i Plu`ine, Dragutin Budo Novosel tom prilikom re~e da je “pored organizovawa ovog konkursa i podsticawa mladih da lepo pi{u zajedno sa O[ “Du{an Obradovi}” iz @abqaka, najve}i uspeh ove Fondacije svakako u~e{}e u podizawu ovog Spomen kompleksa”.

KU]A NA BOSA^I

Najipmresivnije za â~ane bilo je gostoprimstvo koje smo doìveli. Bratsko, torodnih umotvorina. Bio je to najve- plo, {iroko, kao durmitorske pitome padi}i skup eminentnih crnogorskih pe- ne, kao da se poznajemo hiqadu godina. Ku}a snika koji se organizuje u ovoj drà- na visokoj koti, Bosa~i, “najviso~ijem nasequ na Balkanu, na 1600 metara” kaè wen dovi. “Nikada vi{e ne}ete imati predma}in Vitko, nastala je iz qubavi prema zastavqawe pred toliko umnih glava vi~aju. U porodici Novosel rodilo se 11 dejedne zemqe”, re~e nam organizator ce. Mnogi su se {komanifestacije. Boqe {to lovali, imali visoke to nismo unapred znali, dru{tvene poloàje, pomislih. êstitke i pogradili karijere, {tovawe ukazano nam poostavili stanove i sle svega, potvrdi{e da privilegije u Beograsmo dostojno predstavili du i vratili se svojim kulturu svog grada i kraja. korenima, svojim {uU SPOMEN PARKU mama i porodi~nom “VUKOVI imawu. To {to je ovaj KORIJENI” ~ovek stvorio iskquPetrovdan. U Petwici, kod ~ivo svojim rukama, [avnika, postojbini plemena te{ko bi se moglo Drobwaka i predaka Vuka Stefapripisati nekom venovi}a Karaxi}a. Nekoliko grolegradskom intelekmada temeqnog kamena svedo~i o tualcu iz “opasne” negda{woj rodnoj ku}i “wegova profesije. Ali eto, |eda Joksima”. Da bi sa~uvali “sve moè qubav”, kauspomenu na velikana srpske duè na{ doma}in. Uz wegove rukotvorine, hovnosti, organizovali se Durrezbarije, gra|evine mitorci i tek “posle dva vijeka od drveta i kamena, i ostvarila mu se èqa, da mu se sve daqe {to je urapodigne ku}a iznad vrela, tamo dio revitalizuju}i gdje je bilo |edovo ogwi{te...”, uz nepristupa~ni katun, ponos i obavezu vi{e “zbog toga Dobar doma}in: ba{tu, stigao je VitVidak Novosel {to je Vuk duhovno bogatstvo i nasle|e naroda sa ovih prostora Crne Gore ko da na toj kr{noj visini zasadi i desetii Hercegovine, ugradio u temeqe reformi- nu stabala {qiva “~a~anske rodne”... Prisanog srpskog kwièvnog jezika”. Re{eni mila se odmah... A pogled iz svakog ugla kuda trajno obeleè izvori{te srpske pisme- }e, fokusiran na srebrne vrhove Durmitonosti, Durmitorci i op{tina [avnik, uz ra, deluje ritualno, kao pogled u svetilipodr{ku dràve, napravi{e spomen ko- {te. Onda pesni~ko nadgorwavawe u kamermleks koji je sve~ano otvoren na noj atmosferi ovog toplog doma… Poneki Mitrovdan 2005. godine, u prisustvu Vuko- gutqaj loze, doma}i hleb i pita savija~a, wegu{ki pr{ut, doma}e kiselo mleko i tek dozrele jagode... Pravi etno turizam, u pravoj ekolo{koj dràvi, nema {ta... Boànstveno Crno jezero na 1.400 metara nadmorske visine, tvr|ava iz perioda Mu{ovi}a, pe}ina u kojoj se u tursko vreme krio [ujo Karaxi}, vojvoda Drobwa~ki, Kawon Nevidio, “Mom~ilova” terasa, ski centar “Durmitor”, sve to i jo{ mnogo toga {to nam pokaza{e na{i doma}ini, vrsni poznavaoci istorije svoga zavi~aja i svog naroda, duboko se urezalo u pam}ewe. I postide{e nas, jer svaki kamen, i svakog ~oveka, ~ini se, poznaju u du{u... Dugujemo im zahvalnost za “lekciju” iz patriotizma, dobrote, lepote i ~ojstva, koju smo neo~ekivano doìveli… Zorica Le{ovi} Stanojevi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

Dvori{te Umetni~ke galerije "Nade`da Petrovi}" - Ponedeqak, 29. jul od 20.30 do 01 sat Festival ambijentalne i etno muzike „KARUSEL” KONCERT - Jordan \evi} (Srbija/Nema~ka), Anima Mundi (â~ak), Dejan Krsmanovi} & Ni{ta ôrbasto (â~ak), Proya (Beograd) i Kriss The Hat (â~ak) Umetni~ki ateqe (ateqe @ike Maksimovi}a)

Grad ^a~ak, na osnovu Odluke Gradona~elnika broj 404-27/13-II od 14. 6. 2013. godine, objavquje OGLAS o prodaji slu`benog motornog vozila javnim nadmetawem u postupku prikupqawa zatvorenih ponuda I. PREDMET PRODAJE Predmet prodaje je slu`beno putni~ko motorno vozilo, vlasni{tvo grada ^a~ka.

- Od 29. jula do 2. avgusta JAVNI ^AS IKONOPISA Radionicu ikonopisa realizuju Ra{o Jovani} i Ana Bogi}evi} Dvori{te Narodnog muzeja - 30. i 31. jul od 21 do 22.30 sati Festival ambijentalne i etno muzike „KARUSEL” GITARA NA STO NA^INA, radionica gitare Milana Petrovi}a

pozvan da pristupi potpisivawu ugovora ili ne uplati kupoprodajnu cenu; VI. SADR@AJ PONUDE Zatvorena koverta sa ponudom treba da sadrì: - prijavu za u~e{}e na javnom prikupqawu ponuda potpisanu li~no ili od strane ovla{}enog lica ponu|a~a. Prijava fizi~kog lica sadrì ime prezime, ime oca, adresu prebivali{ta, JMBG, broj li~ne karte i mesto izdavawa, broj telefona. Prijava pravnih lica sadrì naziv i sedi{te, podatke o upisu u registar nadle`nog organa (fotokopija Re{ewa o upisu), PIB, mati~ni broj, potpis ovla{}enog lica overen pe~atom, telefon, osoba za kontakt; - bezuslovnu ponudu, uz navo|ewe jasno odre|enog iznosa na koji ponuda glasi; - dokaz o uplati depozita; - potpisanu izjavu o gubitku prava na povra}aj depozita; - potpisanu izjavu da je pre nadmetawa obavio razgledawe vozila koje se prodaje i da svoju ponudu zasniva na sopstvenoj proceni stawa vozila; VII. NEISPRAVNE PONUDE

Prodaja }e se obavqati po na~elu "VI\ENO-KUPQENO", {to iskqu~uje sve naknadne reklamacije i prigovore kupca upu}ene prodavcu po pitawu kvaliteta i eventualnih nedostataka odnosno ispravnosti, kompletnosti i tehni~kih karakteristika vozila. II. PODACI O VOZILU 1. Motorno vozilo vrsta: ; marka: [koda Superb classic; broj {asije: TMBDT23U869117221; oblik karoserije: limuzina; godina proizvodwe: 2006. godina; pre|ena kilometraà: 332858 km; boja: 9M crna metalizirana; broj sedi{ta: 5; radni obim motora: 2771 cm3; maksimalna snaga: 132 kW; vrsta goriva: bezolovni benzin; eko karakteristike: Euro 4; broj motora: AMXA42322; mewa~: automatski; registrovano do: neregistrovan; III. PREGLED VOZILA Vozilo se moè pogledati u dvori{tu Gradske uprave grada â~ka, svakog radnog dana u periodu od 08.00 do 14.00 ~asova, po~ev od 26. 7. 2013. do 6. 8. 2013. godine, uz predhodnu najavu na telefon 032/309-093, Milorad Kova~evi}. IV. KRITERIJUM ZA IZBOR NAJPOVOQNIJEG PONU\AÂ

Komisija ne}e uzeti u razmatrawe odnosno odbi}e kao neispravnu: - ponudu koja je dostavqena po isteku roka odre|enog za podno{ewe (neblagovremena); - ponudu uz koju nije priloèna sva traèna dokumentacija, dokazi i izjave (nekompletna ); - ponudu koja sadrì uslov; - ponudu sa iznosom mawim od utvr|ene po~etne cene; VIII. DOSTAVQAWE PONUDA Ponude sa kompletnom traènom dokumentacijom dostavqaju se u zatvorenoj koverti sa naznakom "Ponuda - NE OTVARAJ - Javni poziv za prodaju motornog vozila javnim nadmetawem" putem po{te ili neposrednom predajom na pisarnicu Gradske uprave grada â~ka, ul. @upana Stracimira br. 2 ({alter 8), radnim danom od 07.00 do 15.00 ~asova. Krajwi rok za podno{ewe ponuda je petak, 06. avgust 2013. godine do 12,00 ~asova, ukqu~uju}i i ponude upu}ene putem po{te, a pristigle do nazna~enog datuma i vremena. Javno nadmetawe bi}e punova`no i u slu~aju da ponudu dostavi samo jedan ponu|a~.

Najpovoqnijom ponudom smatra}e se ponuda sa najvi{im ponu|enim iznosom. U slu~aju da dva ili vi{e ponu|a~a u zatvorenim kovertama dostave ponudu sa istim iznosom, koji je ujedno i najvi{i ponu|eni iznos, Komisija }e proglasiti pobednikom ponu|a~a koji je ranije dostavio ponudu, po datumu i vremenu prijemnog {tambiqa sa prijemne pisarnice Gradske uprave grada â~ka. U slu~aju da izabrani ponu|a~ odustane od ponude, ne zakqu~i Ugovor o kupoprodaji vozila u ostavqenom roku ili ne uplati utvr|eni iznos, depozit se zadràva i smatra}e se da je odustao od kupovine, a Ugovor o kupoprodaji vozila }e se zakqu~iti sa ponu|a~em koji je dostavio slede}u najpovoqniju ponudu. V. PRAVO UÊ[]A Pravo u~e{}a imaju pravna i fizi~ka lica i preduzetnici koja uplate depozit u visini 10% od utvr|ene po~etne cene vrednosti vozila. Uplata depozita vr{i se na ra~un br. 840-813141843-51 Grada â~ka - depozit, sa pozivom na broj 97 93-034, sa naznakom "Primawa od prodaje ostalih osnovnih sredstava u korist nivoa gradova". Dokaz o uplati bez navedenih podataka ne}e se prihvatiti. U~esnicima javnog nadmetawa koji nisu kupili vozilo (neuspe{ni) upla}eni depozit se vra}a, na na~in kako su i uplatili, nakon okon~awa postupka izbora najpovoqnijeg ponu|a~a. Uspe{nom ponu|a~u upla}eni depozit bi}e ura~unat u cenu kupoprodajnog ugovora. Nema pravo na povra}aj depozita u~esnik na nadmetawu: - ako kao progla{eni kupac ne potpi{e kupoprodajni ugovor u predvi|enom roku ili ne uplati kupoprodajnu cenu u propisanom roku i po propisanoj proceduri; - ako kao drugi najboqi ponu|a~ na odrànom javnom nadmetawu, nakon odustanka progla{enog kupca, ne potpi{e kupoprodajni ugovor u roku od 3 dana od dana kada je

IX. DAN I MESTO ODR@AVAWA JAVNOG NADMETAWA Javno otvarawe ponuda, obavi}e Komisija, i odrà}e se se u petak, 06. avgusta 2013. godine sa po~etkom u 13:00 ~asova u prostorijama Gradske uprave grada â~ka. Otvarawu ponuda mogu prisustvovati ponu|a~i ili wihovi opunomo}eni predstavnici. X. OBAVEZA KUPCA U~esniku koji je ponudio najve}u cenu, upla}eni depozit se ura~unava u kupoprodajnu cenu, dok je razliku izme|u deponovanog iznosa i kupoprodajne cene izabrani kupac duàn da uplati na ra~un Gradske uprave grada â~ka broj: 840-813141843-51 sa pozivom na broj: 97 93-034, svrha uplate: "Primawa od prodaje ostalih osnovnih sredstava u korist nivoa gradova", a u skladu i u roku utvr|enom u Ugovoru o kupoprodaji vozila. Sve poreze, tro{kove overe kupoprodajnog ugovora i tro{kove oko prenosa prava vlasni{tva nad kupqenim motornim vozilom snosi Kupac. Po zakqu~ewu Ugovora o kupoprodaji i izvr{enoj uplati kupoprodajne cene Kupac moè preuzeti motorno vozilo, zajedno sa prate}im dokumentima motornog vozila. XI. DODATNE INFORMACIJE Javni poziv za prodaju vozila putem postupka javnog nadmetawa objavi}e se u listu "â~anski glas", kao i na slu`benoj web stranici grada â~ka www.cacak.org.rs Za sve dodatne informacije kontakt osoba je: Milorad Kova~evi}, broj telefona: 032 / 309-093.

LU^ANI

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

ODR@ANA 35. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

USVOJEN IZVE[TAJ O BUXETU ZA PRVO POLUGO\E a 35. sednici Op{tinskog ve}a, odrànoj u sredu, 24. jula, u Lu~anima, razmatran je i usvojen izve{taj o buxetu Op{tine za prvih {est meseci teku}e godine. Ukupni prihodi buxeta op{tine Lu~ani u prvoj polovini 2013. godine iznosili su 227.285.000, {to je nominalno mawe za 129.459.000 dinara. U odnosu na isti period prethodne godine, ostvareni su ve}i teku}i prihodi za 4,14 odsto. U posmatranom periodu mnogi prihodi su zabeleìli pad, a me|u wima su porezi na zarade zaposlenih, porez na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti, komunalne takse za drumska motorna vozila i isticawe firme na poslovnom prostoru, kao i namenski transferi od Republike. Ukupni rashodi za prvih {est meseci bili su 230.307.000 dinara. Mawi su u odnosu na planirane za 34,81 odsto. Najve}e u~e{}e u ukupnim rashodima imaju bruto zarade i plate buxetskih korisnika, koje iznose 64.519.000, i stalni tro{kovi u visini od 61.119.000 dinara. U odnosu na isti period prethodne godine, rashodi su nominalno ve}i za 18, 63 odsto, a wihov najve}i rast je zabeleèn kod zarada zaposlenih, socijalnih davawa zaposlenima (otpremnine) i transfera drugim nivoima vlasti. Kako je istakao Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, u proteklih {est meseci lokalna samouprava je bila suo~ena sa brojnim sudskim presudama, koje su uglavnom razre{ene. Podsetio je i da je ukupni iznos nasle|enih obaveza iz prethodnog perioda, po osnovu presuda i dugovawa preduze}ima i ustanova-

elektri~nom energijom stanovni{tva i industrije u regionu. Ve}nici su usvojili i predlog odluke da Op{tinsko ve}e bude nadle`ni organ za izdavawe saglasnosti za upis prava svojine na objektima koji su izgra|eni na povr{inama javne namene, odnosno na zemqi{tu planiranom za ure|ewe ili izgradwu objekata od javnog interesa. Op{tinsko ve}e je dalo saglasnost i na izve{taj komisije za procenu osnovanosti zahteva gra|ana za naknadu {tete nastale usled ujeda napu{tenih `ivotiwa, uz primedbu da se tro{kovi po ovom osnovu neprekidno uve}avaju i optere}uju op{tinsku kasu, pa bi u tom smislu trebalo pod hitno odr`ati sastanak sa svima koji bi mogli da doprinesu da se popravi ovako lo{a situacija u toj oblasti. Saglasnost ~lanova Op{tinskog ve}a je dobila i odluka o iz-

ma, na po~etku godine iznosio oko 80 miliona dinara, a da je do sada polovina duga izmirena. Od sredstava teku}e buxetske rezerve, koja su iznosila osam, ostalo je oko pet miliona dinara. Iz stalne buxetske rezerve u visini od 1, 2 miliona, utro{eno je samo 270.000 dinara. Buxetski suficit u prvih {est meseci iznosio je 4.250.000 dinara. Op{tinski ve}nici su utvrdili i predlog o izmenama i dopunama odluke o radnim odnosima, platama, naknadama i drugim primawima izabranih, imenovanih i postavqenih lica u op{tini Lu~ani. ^lanovi nadzornih odbora javnih preduze}a prema ovom predlogu imaju pravo na naknade za svoj rad na sednicama u

ZELENO SVETLO ZA AGRARNE PODSTICAJE ^lanovi Op{tinskog ve}a su jednoglasno doneli program mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za podru~je Op{tine. Ina~e, o ovom programu podsticaja namewenih agraru pozitivno se izjasnilo i resorno ministarstvo. Programom subvencija iz op{tinskog agrarnog buxeta su obuhva}ene razli~ite oblasti poqoprivrede. Od ukupno 18 miliona, koliko je lokalna samouprava izdvojila za pospe{ivawe poqoprivrede, 5, 2 miliona dinara bi}e usmereno za regresirawe ve{ta~kog osemewavawa krava i nabavku mu{kih priplodnih grla u ov~arstvu. Pribli`no isti iznos sredstava bi}e utro{en i na subvencionisawe nabavke sistema za navodwavawe za nove zasade vo}a, izradu projekata za kopawe bunara i izgradwu mini vodovoda, kao i nabavku geomembrana za akumulacije. Podsticajima su obuhva}eni i razli~iti oblici edukacije poqoprivrednika (savetovawa, seminari, sajmovi i studijska putovawa), protivgradna za{tita, organizacija Sajma poqoprivrede u okviru izlo`be preduzetnika za vreme 53. Sabora truba~a u Gu~i, kao i funkcionisawe mati~ne slu`be u oblasti ov~arstva i govedarstva. Predvi|ena su i sredstva za formirawe regionalnog centra za organsku proizvodwu i kancelarije za razvoj sela i podr{ku primeni programa i projekata. Program mera obuhvata i podsticaje za ispitivawe i kalcifikaciju zemqi{ta. Poqoprivrednici }e svoje zahteve za kori{}ewe sredstava podnositi u mesnim kancelarijama u Gu~i i Lu~anima.

visini odborni~kih. Druga izmena se odnosi na putne tro{kove. Prema uredbi Vlade propisano je da se dr`avnom slu`beniku ili name{teniku, koji koristi sopstveni automobil, ispla}uje naknada u visini 10 odsto od cene litra pogonskog goriva po pre|enom kilometru. Pravo na naknadu imaju i ~lanovi radnih tela Skup{tine, komisija i operativno-stru~nih tela koje imenuju organi Op{tine, ukqu~uju}i i ~lanove nadzornih odbora javnih preduze}a. Na sednici je prihva}en i predlog odluke o dono{ewu plana detaqne regulacije koridora dalekovoda izme|u trafostanica Gu~a - Ivawica, za podru~je op{tine Lu~ani. Stru~ne slu`be

JP â&#x20AC;&#x153;Elektromre`a Srbijeâ&#x20AC;? su usvojile idejno re{ewe trase ovog va`nog energetskog projekta, a wegova realizacija je izuzetno zna~ajna za bezbedno napajawe

menama Statuta Biblioteke op{tine Lu~ani u delu koji se odnosi na izbor direktora i uslove koje kandidat mora da ispuwava. Izmenama se precizira da se direktor ove ustanove bira na javnom konkursu i da kandidat za direktora mora da ima visoku stru~nu spremu i tri godine iskustva na rukovode}im poslovima u oblasti kulture. Na sednici su razmatrani i izve{taji o radu Op{tinske uprave i Biblioteke op{tine Lu~ani za 2012. godinu. Glavne primedbe pojedinih ~lanova Op{tinskog ve}a su se odnosile na ~iwenicu da su ovi izve{taji o radu isuvi{e kasno stigli na razmatrawe. Predlo`eno je da ubudu}e Op{tinska uprava i op{tinska javna preduze}a i ustanove podnose tromese~ne izve{taje o svom radu, kako bi ~lanovi Op{tinskog ve}a mogli boqe da prate wihove aktivnosti. Op{tinsko ve}e je o{tro osudilo poku{aje pojedinaca da plasirawem raznih neistina u javnosti ugroze realizaciju predstoje}eg Draga~evskog sabora truba~a. V. S.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

REPORTA@A

MILOVANOVI]A VODENICA U KRIVAÎ, JEDNA OD RETKIH U DRAGAÊVU KOJA OPSTAJE - Vi{e od 50 godina vlasnici poto~are uporno neguju vodeni~arsku tradiciju, bez obzira na isplativost posla. - Nakon dugogodi{weg zastoja u potra`wi, bra{no ispod vodeni~kog kamena sve cewenije. - Najboqe projino bra{no od kukuruza “osmaka” a razliku od mnogih podru~ja u Srbiji, gde se sa napretkom tehnologije vrlo brzo zaboravqalo i odbacivalo sve {to je staro, Draga~evci su dobrim delom uspeli da sa~uvaju mnogo toga od zaborava, neguju}i ono najizvornije u svojoj sredini. Osim prirodnih lepota i brojnih kulturno-istorijskih spomenika, svaki putnik-namernik, otkri}e u draga~evskim selima sna`ne tragove nekada{weg ìvota. Sve je ovde upe~atqivo, po~ev od osobenog stila gradwe starih ku}a, brvnara, preko }umurana, pa sve do brojnih vodenica, koje i jesu tema na{e ovonedeqne pri~e. Kako svedo~e najstariji ìteqi ovog kraja, u Draga~evu je nekada samo na Bjelici postojalo vi{e od dvadeset vodenica. Ve}ina wih danas ne radi, ali i daqe stoje kao nemi svedoci jednog drugog vremena, u kome su bile itekako zna~ajne. Obilaze}i sela u Draga~evu, a u potrazi za starim vodenicama na Bjelici, Qubi{u Milovanovi}a, krepkog osamdeset~etvorogodi{weg starca iz Kriva~e, zatekli smo na ku}nom pragu. Obradovao se kada smo pitali za stare vodenice u wegovom selu, jer je i on nekada bio vodeni~ar. Sa posebnim zanosom je govorio o porodi~noj vodenici, koja je kupqena 1963. godine, kako kaè, wegovom zaslugom, dok je bio u porodi~noj zadruzi. Od tih davnih dana vodenica neprekidno meqe. Za razliku od nekih drugih u Draga~evu, ona je opstala. Deobom imawa pripala je wegovom mla|em bratu Branku.

SLA\E OD [E]ERA - Nekada su vodeni~ari imali mnogo posla. Dognaju qudi xakove p{enice i kukuruza i nare|aju ih do krova vodenice. Sve se mlelo. Nisu postojali ovi moderni mlinovi. Vodenice su radile i no} i dan, bez prestanka. Vi{e se koristilo projino, nego p{eni~no bra{no. Kad se jede, ~ini mi se, bilo je sla|e od {e}era. I narod je nekako bio zdraviji. Proje, pasuqa i slanine, pa u wivu. Radili smo zemqu i to sve uz pesmu. Milan Vitorovac donese harmoniku na kopawe, pa kad do|e vreme za odmor - zasvira. I nije bilo umora, svi su se u kolo hvatali, a imali smo i po 35 kopa~a. Nakon igre, opet motika, i sve tako do kraja dana. Posle ve~ere, igranka do zore - sa setom se se}a nekada{wih dana Qubi{a,

GODINE NI@E, ALI NIKAD NE STAJE! dodaju}i da su tada sela bila puna naroda i da mladi nisu od wive beàli. Danas, na àlost, kaè na{ doma}in, sela su prazna, iako od poqoprivrede jo{ uvek moè lepo da se ìvi.

PROJINO BRA[NO SVE TRA@ENIJE Vodenica Milovanovi}a se nalazi na samo ~etiri i po kilometra od Gu~e. Razlikuje se od drugih vodenica, jer je zidana. Umesto nekada{we brvnare, koja je propala, na istom mestu 1987. godine izgra|ena je ku}a. Vodenica je ostala u centru gra|evine, a sobe su raspore|ene oko we. êtrdesetsedmogodi{wi Du{ko Milovanovi}, koji je, zajedno sa ocem Brankom, najve}i deo svog dosada{weg ìvota proveo bave}i se vodenicom, isti~e da qudi ovde dolaze da mequ sve vrste ìtarica, prvenstveno iz zdravstvenih razloga. Bilo je i godina kada su slabo radili, jer je opala potra`wa za ovom vrstom robe, ali u posledwih desetak, od kada se svuda u svetu, pa i kod nas, vi{e govori o zdravoj ishrani, sve je vi{e mu{terija. Dolaze sa raznih strana, iz Draga~eva, â~ka, Beograda, pa ~ak i Subotice. - Mi proizvodimo stalno beli kukuruz, kako ga zovu “osmak” ili “staklarac”, jer je boqi za bra{no od onog hibridnog. P{enicu sejemo svake druge ili tre}e

Branko Milovanovi}, vlasnik vodenice

godine. Vodenica radi bez prestanka. U pojedinim periodima godine, recimo za Sabor truba~a u Gu~i, ne zaustavqa se ni tokom no}i. Ranije smo za ujam uzimali pet odsto na sto kilograma bra{na. Vremenom se ujam pove}ao za duplo. Vodeni~arski posao se isplati, ali u dana{we vreme jedno prose~no doma}instvo ne moè da ìvi samo od tih prihoda. Ima tu mnogo ulagawa. Morali smo da napravimo betonsku branu, jer nam je drvenu nosila voda. I kolo smo sredili, pa se nadamo da u narednih nekoliko godina ne}emo imati nekih ve}ih izdataka za vodenicu. Jedino jaz mora da se ~isti redovno, a to ko{ta - kaè Du{ko, prise}aju}i se godina, kada im je reka donosila mnogo problema. Konkurisali su i za dràvne subvencije, ali ih nisu dobili, jer je, prema proceni komisije, wihova vodenica bila u solidnom stawu, tako da su teret svih neophodnih radova samostalno izneli.

jednog dana u}i u tajne ovog drevnog ume}a. Sve {to joj je bilo neophodno da zna o vodenici, nau~ila je od svekra i svekrve. A kako kaè, narod traì sve vrste bra{na, ali najvi{e projino, koje trenutno ima cenu od 100 dinara po kilogramu. Mu{terije su navikle da ih ona sa osmehom usluùje i niko od wih nije bio preterano iznena|en {to u vodenici vidi ènu, da li zbog narodnih pesama ili wene sposob-

ko kolo, badweve i vreteno, kada su dotrajali. Morao je na kraju da postavi betonske badweve. I naper je bio drveni, pa je i wega promenio, jer ga je voda ru{ila. Bile su to godine kada se sve slabije dolazilo u vodenice, jer su posao preuzeli moderni elektri~ni mlinovi. Nije bilo mnogo posla, a porez veliki. Mnogo su ulagali da bi vodenica opstala. Bilo je te{kih perioda, ali su ih zajedni~kim snagama pre-

nosti, ni sama ne zna. Kaè da ponekad pitaju i kako se pravi proja na starinski na~in, a ona im qubazno obja{wava. Sve u svemu, veoma interesantan posao, jer im u dvori{te dolazi mnogo sveta. Osamdesetjednogodi{wi Branko, koji je od svog oca nasledio vodenicu, dobro pamti nekada{wa vremena i kaè da je svaka poto~ara bila va`na kao fabrika. Dobro se ìvelo od tog posla, ali je bilo i brojnih problema. Se}a se da je sam pravio vodeni~-

brodili, pripoveda Branko. Iako su ga godine pritisle, a korak postao spor, kako ka`u u ovom doma}instvu, Brankove majstorske ruke i daqe nepogre{ivo i najboqe podsecaju vodeni~ki kamen, {to je veoma va`no da bi se dobio odgovaraju}i kvalitet bra{na. Kada on to vi{e ne bude mogao, ima}e ko da ga zameni. Zlatne ruke imaju sva tri unuka, koji, ba{ kao i deda, dobro vladaju zanatom i spremni su da nastave porodi~nu tradiciju. V. S.

DOBRA DOMA]ICA I JO[ BOQA VODENIÂRKA I pored svakodnevnih obaveza u doma}instvu, Du{kova supruga Svetlana, jedina èna u ku}i, najvi{e vremena provodi u vodenici. Ona kaè da je navikla da meqe bra{no i da joj to ne pada te{ko, iako se smatra da je to vi{e mu{ki posao. U pomo} joj priska~u i sinovi, kada treba da se prenese neka ve}a koli~ina bra{na. Najvi{e posla ima pred slave i tokom praznika. Iako je wen pradeda bio vodeni~ar u Tijawu, ni slutila nije da }e i ona

OGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacie i javnost o

DONETOM RE[EWU JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-105/13-IV-201 kojim je utvr|eno da investitor DRU[TVO SA OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U RADIO ÂÂK ÂÂK, @UPANA STRACIMIRA 35/2, nije duàn da izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu zate~enog stawa projekta radio FM stanice “Radio â~ak”, na Qubi}kom brdu, na k.p. 1097 K. O. Qubi}, teritorija grada â~ka. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog ograna.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-69/13-IV-2-01 kojim je utvr|eno da investitori Nikitovi} Rade iz Miokovaca, Bugar~i} Slavi{a iz Novog Beograda i Lazovi} Laza iz Miokovaca nisu du`ni da izrade studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta izgradwe magacina poqoprivrednih proizvoda sa hladwa~om i sme{tajem poqoprivredne mehanizacije na katastarskoj parceli broj 2485/1 K. O. Miokovci, u Miokovcima. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

ÂÂNSKA BANKA AD ÂÂK, objavquje

OGLAS za prijem zaposlenih na odre|eno vreme do 6 meseci na radno mesto likvidator - blagajnik - 5 izvr{ilaca Uslovi: - IV stepen stru~ne spreme - SSS (Ekonomska {kola ili Gimnazija); - prose~na ocena ostvarena u svakom razredu sredwe {kole preko 4,00; - znawe rada na ra~unaru; - poznavawe engleskog jezika; - izraène komunikacione i numeri~ke sposobnosti; - starost do 27 godina; Prijave sa dokazima o ispuwavawu uslova oglasa (kopije svedo~anstava) i CV dostaviti na adresu: â~anska banka a.d. â~ak, Slu`ba za qudske resurse, ul. Pivarska br. 1, najkasnije do 10. avgusta 2013.god. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e biti razmatrane. Kandidati koji ispuwavaju sve navedene uslove bi}e pozvani na testirawe, o ~emu }e biti naknadno obave{teni.

Na osnovu Odluke Upravnog odbora JU "Turisti~ka organizacija ^a~ka", broj: 3/2013, od 19. 07. 2013. godine,, JU "Turisti~ka organizacija ^a~ka" raspisuje

OGLAS za prodaju slede}ih vozila: 1. Traktor IMT 549, godina proizvodwe 2008. po~etna cena 600 000.00 dinara 2. Zastava skala 55, godina proizvodwe 2007. po~etna cena 70 000,00 dinara.

Prodaja vozila obavi}e se javnim nadmetawem - licitacijom u prostorijama "Turisti~ke organizacije ^a~ka", ulica Nikola Tesle 42. dana 03. 08. 2013, sa po~etkom u 10 ~asova. Vozila se prodaju u vi|enom stawu.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

Pravo u~e{}a na javnoj licitaciji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja uplate 10% od po~etne cene vozila. Kupci snose tro{kove poreza i prenosa vlasni{tva na vozilima. Vozila se mogu pogledati na lokaciji J.P. Komunalac, ulica Nikola Tesle 42 (industrijska zona ) po~ev od 29. 07. do 02 .08. 2013 u vremenu od 07 do 15 ~asova. Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 064/647 69 31.

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM RENOVIRAN ^ETVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM garsoweru od 20 m2, u centru grada, na 13. spratu / nije posledwi/. Cena 16.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, u centru grada, zgrada Vavilona. Tel. 066/ 366 -235 PRODAJEM garsoweru od 26 m2. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM novu garsoweru od 23 m2, u centru grada. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 28 m2 kod Hotel Morave. Tel. 064/ 920-6-755 PRODAJEM garsoweru od 29 m2. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM novu garsoweru u centru. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM jednosoban stan, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2, kod Hotel Morave. Tel. 063/ 735-0260 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u Aveniji. Tel. 064/158-9-363 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan od 28 m2, kompletno renoviran, u ulici Radi{e

OGLASI

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

MEWAM KOMFORNU KU]U OD 130 M2, ODMAH USEQIVU, NA DVA PLACA OD 16 ARI UKUPNO. ODLI^NA LOKACIJA, PORED NOVOG SADA, PUT ZA FUTOG, ZA STAN ILI KU]U NA PODRU^JU ^A^KA. TEL. 021/ 228-8810, 065/ 956-4-704

Po{ti}. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM jednosoban stan. Tel. 064/317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2 , na Qubi} Keju. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2, na Alvaxinici. Tel. 224-590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednoiposoban kompletno name{ten stan od 38 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 31 m2, @elezni~ka ulica. Cena 23.000 eura. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednoiposoban nov stan od 40 m2, kod {kole „Milica Pavlovi}“. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48 m2, Qubi} Kej, ni`a spratnost. Cena 31.000 eura. Tel. 063/

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. NOVOOTVORENOJ AGENCIJI ZA USLUGE U PROMETU NEPOKRETNOSTI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE. TEL. 063/ 691-761, 032/ 342-190

MONDCLUB AGENCIJA IZ BEOGRADA, BAVI SE POSREDOVAWEM U PROMETU ROBA I USLUGA, SKLAPAWU BRAKOVA I ZAPO[QAVAWU.TEL. 065/ 552-9-933, ILI NA SAJTU mondclub.rs

735-0-260 PRODAJEM dvoiposoban stan od 68 m2, novija gradwa, {iri centar grada. Cena 39.000 eura. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, na petom spratu , u Aveniji 2. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici . Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m 2, u centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan u centru grada. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, prvi sprat, @elezni~ka ulica, CG. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, na drugom spratu. Cena 41.500 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, na Qubi} keju, novogradwa, na prvom spratu, ima terasa, bez posrednika. Tel. 063/ 877-7441 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, centar grada, na Gradskom {etali{tu. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban konforan stan od 59 m2. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 317 -1 -

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski. IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, u Ulici vojvode Stepe, kod TC „ Vera“, potpuno name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-939

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora. Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

HITNO POTREBNA TRI STANA U GORWEM MILANOVCU, DVA JEDNOSOBNA I JEDAN TROSOBAN. Tel. 032/ 770-125 IZDAJEM JEDNOSOBAN NAME[TEN KONFORAN STAN, TA. TEL. 064/ 031-7-072

PRODAJEM KANCELARIJSKO-POSLOVNI PROSTOR KOJI SE NALAZI U ^A^KU, GRADSKO [ETALI[TE 61, POVR[INE 401 M2. CEO SPRAT JE VLASNI[TVO PREDUZE]A HELION. POMENUTI PROSTOR JE SPRAT IZNAD FONDA PIO, UKWI@EN I MOGU]A JE OTPLATA NA RATE. TEL. 032/ 221-372, MOB.063/ 608-497, TEL. 064/ 031-7-072, e-mail: helion.7juli@gamil.com

701 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2 u centru G. Milanovca. Tel. 064/ 025-1-398 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, centar grada, na desetom spratu / nije posledwi /. Cena 33.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban kompletno renoviran stan u ulici B. Jankovi}. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj ulici . Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, Avenija 2. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM trosoban stan u centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 73 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, na drugom spratu, u centru grada. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM trosoban stan od 69 m2, u blizini Merkatora. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 , u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, na sedmom spratu, u centru. Cena 40.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 129 m2 , centar, gradsko {etali{te. Povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 37 m2, na tre}em spratu. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 63 m2 kod starog „Autoprevoza“. Tel. 063/ 691-761. PRODAJEM stan u ^a~ku, u ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan od 64 m2, u Maloj koloniji, kod “Slobode”. Tel. 063/ 128-8-840 PRODAJEM stan od 47 m2, kod Merkatora. Cena 35.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 36 m2, ulica Qubi}ska. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 63 m2,

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439 PRODAJEM profesionalni paro~ista~ "Akva-xebo" sa peglom na paru, pogodan za ~i{}ewe stanova i poslovnih objekata. Malo kori{}en, kao nov. 066/40-16-90.

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV, 2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720

u centru grada. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan u Ivawici od 62 + 10 m2, 500 metara od centra. Tel. 064/ 307-8-321 PRODAJEM stan od 48 m2, Qubi} Kej. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 40 m2 u Beogradu, na drugom spratu, CG, Dediwe . Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 62,80 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM stan od 28 m2, na petom spratu, kod Hotel Morave. Cena 16.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 64 m2, kod Slobodinog igrali{ta. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 42 m2, u ^a~ku, ulica B. Jankovi}. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 43 m2, na drugom spratu, Qubi}ska ulica. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM povoqno stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM renoviran stan od 77 m2, u centru. Cena 42.500 eura. Tel. 063/ 735-0-260

28 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica Svetog Save. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan od 55 m2 , Qubi} kej. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 41 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Cena 42.500 eura. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan kod Solida od 53 m2. Mo`e na kredit ili na rate. Cena 31.900 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 64 m2, U~iteqska ulica. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica Kneza Vase Popovi}a 14. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 34 m2, Avenija 1. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan od 60 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan u centru grada, 84 m2. Mogu}nost zamene za mawi, uz doplatu. Tel. 066/ 938-7-293 PRODAJEM stan od 88 m2, na petom spratu, ulica Kneza Vase Popovi}a. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 43 m2, Nemawina ulica. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM lokal od 11 m2 u centru grada. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM poslovni prostor u Qubi}u. Cena 125.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa, kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM povoqno ku}u od 49 m2, u Obili}evoj broj 12. Tel. 064/ 217-6052 PRODAJEM ku}u u centru od 66 m2, sa placem od 4.5 ari. Mogu}nost zamene. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM renoviranu prizemnu ku}u kod „Slobode“, sa 25 ari placa. Mo`e dogovor. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom Poqu. Tel. 032/ 371- 496 PRODAJEM ku}u i poslovni prostor u Preqini, povr{ine 380 m2. Cena 120.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve ku}e /odvojene stambene jedinice / od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Mogu} svaki dogovor. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296

OGLASI PRODAJEM vikend ku}u u Loznici povr{ine 20 m2, na 15 ari placa. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM kamp ku}icu u Ro{cima. Tel. 060/ 033-2354 PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM ku}u od 151 m2, u Beogradu, kod Crvenog Krsta. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM monta`ni lokal kod benzinske pumpe “Prioritet”. Tel. 060/ 167-7-428 PRODAJEM ku}u u Atenici, od 110 m2. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 56+12 m2, sa 25 ari placa kod „Slobode“. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Hitno i povoqno. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u od 60 m2, na 1.56 ari, P+1, na Savkovi}a kosi. Cena 25.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Trnavi , sa 60 ari zemqe. Cena 18.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu / ku}a od 70 m2 na 30 ari placa, 1.53 hektara {ume, 55 ari obradive povr{ine /. Cena 20.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ILI MEWAM seosko doma}instvo kod Vaqeva, za okolinu ^a~ka. Tel. 063/208 -597 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223116 OD 9-18 KUPUJEM STAN DO 25.000 EURA. OBAVEZNA TERASA. TEL. 060/ 3202-333 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 230-4-202

IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM jednoiposoban stan od 40 m2, u blizini Prehrambene {kole. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom Poqu. Tel. 063/103-1-335 IZDAJEM garsoweru. Tel. 060/ 419-0-348 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, u stambenoj zgradi. Tel. 064/ 191-1911 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici K. V. Popovi}a 4. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM lokal od 40 m2, u centru grada. Tel. 225431 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM poslovni prostor od 120 m2, u centru grada, mo`e i ortakluk. Tel. 064/ 396-5-659 IZDAJEM poslovni prostor od 160 m2, konforan, gas, ulaz do ulice, parking, telefonska linija. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 032/ 700-957 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobe sa upotrebom kuhiwe i kupatila, u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0-071, 032/ 880091 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, na Qubi} keju. Tel. 032/ 880-332. IZDAJEM name{ten stan u centru, kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, poseban ulaz, u ku}i. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM stan u Beogradu, kod Vuka, za studentkiwe. Ima interfon, CG, telefon. Povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 IZDAJEM dvosoban komforan nename{ten stan od 60 m2, {iri centar, Cigamala. Tel. 537-2-816, 060/ 099-5-005 IZDAJEM lokal od 40 m2, centar grada. Tel. 225431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM vi{e stanova za studente. Svi stanovi su moderno i kompletno name{teni. Slobodni od 1. 9.2013. Tel. 064/ 668-6-

601 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu, pogodno za stambeni ili poslovni prostor . Tel. 064/ 391-3059 IZDAJEM stan od 34 m2, u stambenoj zgradi blizu Suda - Qubi}ska 2, name{ten, parno grejawe, za stanovawe ili za poslovni prostor. Tel. 063/ 106-4-050 IZDAJEM jednosoban stan preko puta nove Bolnice. Tel. 063/ 700-2-7951. IZDAJEM stan od 60 m2, kod {kole “ Ratko Mitrovi}”. Cena 150 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 IZDAJEM dvosoban stan kod H. Morave. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 202-2820 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Gradskom bedemu. Tel. 063/ 876-4-189 IZDAJEM dvosoban i jednosoban nename{ten stan, nova gradwa, poseban ulaz, ku}a. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM stan za letovawe, u Bau{i}ima kod Herceg Novog. Tel. 032/ 341-948, 066/346-288 IZDAJEM jednoiposoban stan za porodi~no letovawe u Utjehi, ulica Sremska 101. Veoma povoqno. Stan je kompletno opremqen. Tel. 064/ 494-2-268, 064/ 448-0-275 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/336-8-222 IZDAJEM jednosoban stan u centru, poseban ulaz, ku}a, za studente ili |ake. Tel. 064/ 396-5-659 IZDAJEM ku}u od 45 m2, u {irem centru grada, povoqno. Tel. 064/ 229-9952 IZDAJEM u centru ku}u sa posebnim ulazom, za studente ili |ake. Tel. 064/102-2-759 IZDAJEM povoqno stan na moru, u Igalu. Tel. 062/ 385-929, 063/ 779-9-264 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u stambenoj zgradi. Tel. 063/ 609-784 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2, kod {kole “ Ratko Mitrovi}”. Cena 250 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, CG, KTV. Slobodan od 15.8.2013. godine. Tel. 373-571, 064/ 829-2-790 IZDAJEM ku}u za stanovawe. Tel. 064/ 572-6-636 IZDAJEM jednoiposoban stan, preko puta „Brvnare“. Tel. 063/ 105-0-928 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, u Ulici vojvode Stepe, potpuno name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM jednosoban luksuzan stan, TA, parking mesto, ulica K. Milo{a 130.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika, gradsko naseqe Trbu{ani. Tel. 064/ 223-5-592 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj , za ku}u. Tel. 065/ 641-4-140 MEWAM jednosoban stan sa CG, tre}i sprat, ima lift, kod {kole „Dragi{a Mi{ovi}“, za ve}i stan , uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 PLACEVI PRODAJEM placeve od 16 ari i 6 ari, u centru Kotraè. Tel. 064/ 118-8485 PRODAJEM plac od 4 ara, u Pakovra}u, blizu {kole. Cena 2.800 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 13,8 ari u Atenici. Moè zamena. Povoqno. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM plac od 5 ili 10 ari kod „Slobode“. Tel. 064/ 474-0-580 PRODAJEM plac od 12 ari u Loznici. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10 ari pored autobuske stanice Pqo{ta u Viqu{i. Tel. 064/ 210-9-284 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac od 63 m2, u Prislonici, Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM plac u Kowevi}ima, uz magistralu, kod „Auto baze“ sa kompletnom infrastrukturom. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 5 ari, u â~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM vi{e placeva povr{ine 5 ari u Trnavi, kod {kole. Cena 400 eura/ ar. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, u Trbu{anima, posle Kamenog mosta. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 10 ari, ima voda i brvnara, kod Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5011 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda , na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 18

ari kraj Morave, potes Rastoke. Tel. 063/ 163-6265. PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/ 260-556 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Tel. 064/ 250-7-493 IZDAJEM plac u Balkanskoj, pogodan za trafiku ili monta`ni objekat. Tel. 069/ 005-7-166, 034/ 363861 RAZNO PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Tel. 353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM dva „U“ profila od pet i tri metra. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM predwi branik od Renault Lagune. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM gra|evinski kontejner od 2,5 / 9 m. Tel. 063/ 371-831 PRODAJEM livene radijatore. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM povoqno klarinet i elektri~ni klavir. Tel. 064/ 639-8-815 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4846 PRODAJEM fotequ “ Mojca”. Povoqno. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM 30 m3 suvih bagremovih i cerovih drva. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM plastenik od 15,5 m, pocinkovane cevi, navodwavawe „ kap po kap“. Tel. 064/ 353-7-376 PRODAJEM rolere marke „Alpina“, 44. broj. Malo kori{}eni. Tel. 060/ 0333-423 PRODAJEM italijansku samohodnu kosa~icu. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM plugove, korpu za prevoz stoke i vile za seno. Tel. 063/ 371-831 PRODAJEM dva }ilima ru~ne izrade. Tel. 065/ 505-8-576 PRODAJEM grani~evu kacu od 2000 litara. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM trimer za {i{awe `ive ograde. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM internet domen GORWI MILANOVAC.ORG. Tel. 060/ 558-9296 PRODAJEM zob i slamu. Tel. 382-518, 061/ 111-6439 PRODAJEM ve}u koli~inu {qiva za rakiju u Lipnici / od 3.000 do 4.000 kg /. Tel. 032/ 345-487

SPORT

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

SOMBORSKI KLUB @AK ORGANIZOVAO TURNIR ZA TENISERKE DO 16 GODINA

JANA PONOVO [AMPION protekle tri sedmice teniserka iz â~ka Jana Bojovi} (14) zabeleìla je dva uzastopna trijumfa. Posle turnira prve kategorije u Novom Sadu, za igra~ice do 14 godina, Jana je osvojila i turnir druge kategorije u Somboru, gde se takmi~ila sa {esnaestogodi{wakiwama. Mlada â~anka se nadmetala sa starijim igra~icama u nameri da se {to boqe pripremi za evropske turnire koji je o~ekuju. Od prvih 20 devoj~ica u Srbiji, na turniru u Somboru u~estvovalo je pet. Jana je uspela da savlada ~etiri igra~ice. Druga teniserka Srbije do 16 godina, Jovana Marinkovi} iz Crvene zvezde, sastala se sa â~ankom u polufinalu i uspela da joj uzme jedan set. Jana je u polufinalu trijumfovala protiv Jovane sa 1:6, 6.2, 6:0. Osim ovog seta,

marketing 032/342-276

Bojovi}eva je u preostalih deset izgubila svega 11 gemova. U finalu je pobedila Sawu Joli} (16) iz Kikinde rezultatom 6:1, 6:0. Svojom igrom i fantasti~nim potezima odu{evila je somborsku publiku. - Presre}na sam {to sam za kratko vreme uspela da osvojim dve uzastopne titule. Posle polufinalnog me~a, imala sam ~ast i zadovoqstvo da sparingujem sa Filipom Krajinovi}em, na{im najboqim i najprespektivnijim takmi~arom, koji je po~eo da igra u klubu @ak. Pehar za prvo mesto uru~io mi je li~no wegov otac. Posebno bih zahvalila Milo{u, Fi}u i Steviju koji su mi pomogli da se spremim za ove turnire - ka`e Jana. Mlada ^a~anka ovog vikenda odlazi na Evropski turnir u Sofiju.

ATLETIKA

[EST MEDAQA ZA ^AAK od pokroviteqstvom Atletskog saveza centralne Srbije, a u organizaciji AK Borac, u Para}inu je ovih dana odr`an atletski miting za najmla|e takmi~are pod nazivom â&#x20AC;&#x153;Kada nema tartana, dobra je i {qakaâ&#x20AC;?. U~estvovalo je 150 takmi~ara iz 13 klu-

bova. â~ak je predstavqalo 18 takmi~ara kluba ÂAK koji su se ku}i vratili sa {est medaqa, ~etiri zlata i dve bronze. Atleti~ari ÂAK-A trenutno su u Kati}ima na pripremama za narednu sezonu. Tu ostaju do 31. jula. Z.J.

STEVOVI] U REPREZENTACIJI Posle uspe{nog nastupa za reprezentaciju na Svetskom atletskom prvenstvu u Ukrajini, atleti~ar ^AAK-A Milorad Stevovi} pozvan je da predstavqa Srbiju i u Turskoj. Tamo }e 3. i 4. avgusta biti odr`ano Prvenstvo Balkana u atletici.

SPORT FK BORAC

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

KO[ARKA[KI TRENER DU[AN RADOVI]

SUTRA PROTIV NOVOG PAZARA NA DOMAKU ELITE d po~etka priprema fudbaleri Borca su odigrali ~etiri kontrolne utakmice. Posle pobeda nad Partizanom Bumbarevo Brdo i Poletom iz Qubi}a, ^a~ani su izgubili od superliga{a Jagodine sa 2:1. U utorak na utakmici sa Kolubarom u Kosjeri}u nije bilo golova.

Borac sutra do~ekuje Novi Pazar, jo{ jednog superliga{a. Utakmica }e biti odigrana na stadionu „Alvaxinica“ u 17,30 ~asova. U ponedeqak ^a~ani odlaze na pripreme na Zlatibor, gde }e odigrati nekoliko kontrolnih utakmica.

GOLMAN BAJI] NOVAJLIJA U TIMU oskora{wi golman Banata iz Zrewanina Vladimir Baji} potpisao je trogodi{wi profesionalni ugovor sa FK Borac. Baji} je branio i za temerinsku Slogu, Mladost iz Ba~kog Jarka, Srem i Novi Pazar. - Moje i ambicije kluba su se poklopile, tako da sam se brzo i lako dogovorio sa sportskim direktorom Slobodanom Ili}em. Igra~e Borca, uglavnom, dobro poznajem i verujem da }emo zajedno ostvariti zacrtani ciq. Drago mi je da }u biti u prilici da sara|ujem sa trenerom Dejanom Vuki}evi}em i wegovim saradnicima - izjavio je za klupski sajt Vladimir Baji}.

ODR@ANA 12. „SOMIJADA”

- Odlaskom \uri}a fakti~ki smo ostali samo sa jednim golmanom, Nikolom Petri}em. Drobwak i Obreni} su jo{ mladi i potrebno im je iskustvo za tim. Zato se pitawe jo{ jednog golmana prosto nametalo i mislim da smo ga re{ili na najboqi mogu}i na-

~in. Sada imamo dva dobra i kvalitetna ~uvara mre`e, a na wima je da se nametnu stru~nom {tabu i izbore svoje mesto u timu - re~i su sportskog direktora Slobodana Ili}a. Baji} je branio na utakmici protiv Kolubare u Kosjeri}u.

ODBOJKA

PO^EO TURNIR ME[OVITIH DUBLOVA

a sportskom terenu kod Medicinske {kole, popularnom Medicinskom, sino} je otvoren trodnevni Odbojka{ki turnir u mu{ko - `enskim dublovima. Turnir je podeqen u dve grupe. U prvoj su igra~i ro|eni 1998. i mla|i, a u drugoj 1997. godi{te i stariji. Sve ekipe igraju po tri seta do 15 poena. Pobedu odnosi

edan u nizu uspe{nih ~a~anskih ko{arka{kih trenera u svetu je i Du{an Radovi}. Kao igra~, Radovi} je u Poqskoj proveo osam godina, a sada tamo gradi trenersku karijeru. Wegov PGB Mosir Krosno pro{le sezone zamalo je izborio plasman u elitnu Tauron Basket ligu. - Ponovo èlimo plasman u vrh tabele i eventualno ulazak u elitu. Angaòvali smo reprezentativnog pleja koji ima 20 godina i centra iz Vroclova. Ostali igra~i nisu promeweni. Jedva ~ekam po~etak novih priprema - izjavio je za Mocart sport Dule Radovi}, koji je trenutno na odmoru u Srbiji. Wegova ekipa pripreme po~iwe 11. avgusta. Za kondiciju igra~a zaduèn je profesor Mo~o Gaborovi}. - Igra}emo na tri turnira i nadam se, dobro se pripremiti za prvenstvo koje startuje 5. oktobra - kaè Radovi}.

ona koja dobije dva seta. Preostale utakmice bi}e odigrane ve~eras i sutra uve~e. Trodnevno odbojka{ki turnir u mu{ko-`enskim dublovima organizovala je Mesna zajednica “3. decembar”, koja je bila i suorganizator Ko{arka{kog turnira “Zicer”. Z. J.

POBEDIO VLADIMIR PETKOVI] ro{le subote na jezeru u Me|uvr{ju odr`ano je 12. takmi~ewe u lovu soma varalicom “Somijada”. Pobedio je pecaro{ Vladimir Petkovi} koji je ulovio soma te{kog 5.100 grama i dugog 75 centimetara. Jedan ribolovac uspeo je za trenutak da se domogne ulova od 40 kg, ali mu je riba spala sa udice. Kako posle toga nije hteo da nastavi takmi~ewe, na drugoj lokaciji je upecao soma od 20 kilograma, ali prema

Petkovi} i Marinkovi}

propozicijama takmi~ewa, nije mogao da konkuri{e za nagradu. - Sa nama je pecalo i dosta me{tana iz Me|uvr{ja. Iako nisu takmi~arski priznati, ovi ulovi su pokazateqi da je jezero puno somova. Jedino {to nam svima nedostaje je vi{e vremena i voqe za ribolov - ka`e Lazar Marinkovi}, predsednik Udru`ewa sportskih ribolovaca “Gradac”, koje je organizator “Somijade”. Ribolovci “Gradca”

podse}aju i na nedavnu ekolo{ku katastrofu, u Preli}ima ispod {qunkare “Kne`evi}”, nastalu zbog pomora velike koli~ine ribe. Do pomora je do{lo nakon preme{tawa re~nog korita. Nadle`ne slu`be preduzele su neophodne mere i istaraga je u toku. Kako navode ~lanovi Sportskog udru`ewa “Gradac”, stradalo je 3.007 komada ribqe mla|e. Najvi{e je somova, klenova, {tuke... [teta je vi{emilionska. Z. J.

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

SPORT

ZAVR[EN BASKET TURNIR „PREDRAG VU^I]EVI] PREVO“

ODIGRANE 223 UTAKMICE z ve~eri u ve~e, od 5. do 20. jula, tribine @elovog igrali{ta bile su prepune. Kao i prethodnih godina, publika je i sada pomno propratila 26. Basket turnir “Predrag Prevo Vu~i}evi}”. U~estvovalo je 59 ekipa, a odigrane su 223 utakmice. Poslewih dana, osim finalnih me~eva, najboqi su se oprobali u {utirawu trojki. Najtrojka{ je Nikola Vujovi} sa 13 poena, dok je drugo mesto pripalo Savi Nikitovi}u, koji je postigao samo poen mawe. U kategoriji mla|ih pionira slavila je ekipa Prajvat. Oni su savladali Dam in`ewering sa 2:1 (15:8, 10:15, 15:10). Za Prajvat su igrali Mandi}, Bumbi}, Star~evi} i Radojevi}, a za Dam Jukovi}, Milovi}, Milovanovi} i Pavlovi}. Kod pionira trijumfovala je Tojota, koja je u finalu savladala Lake auto sa 2:1 (21:10, 10:21, 21:19). Za Tojotu su se takmi~ili Kosti}, Gajlovi}, Paunovi} i Radojevi}. Drugoplasirani Lake auto nastupao je u sastavu \ini}, Qubisavqevi}, Zdravkovi} i Nikitovi}. U konkurenciji kadeta snage su odmerili Foto kum i Pelivan. Pobedio je Foto kum rezultatom 2:0 (21:16, 21:16). Za Kumove su igrali Mirosavqevi}, Madi}, Miju{kovi} i Savi}evi}, protiv Puzi}a, Kne`evi}a, Zorni}a i Bulatovi}a. Najboqa juniorska ekipa je [ank na Moravi. Savladali su Unipromet sa 1:2 (21:7, 17:21, 9:21). U drugoplasiranoj ekipi igrali su Kuvekalovi}, Ili}, Jovanovi} i Bojovi} protiv [ankera Ota{evi}a, Jawi}a, Vuji~i}a i Pe{i}a. U najja~oj, seniorskoj konkurenciji trijumfovala je ekipa Dva jelena. Pobedili su Piceriju Sendi rezultatom 0:2 (18:21, 17:21). Jeleni su igrali u sastavu Pani}, Kova~evi}, Nikoli} i ]irovi}, dok su za Sendi nastupili Marinkovi}, Savi}, Dmitrovi} i Vasovi}. Za izuzetno uspe{nu organizaciju 26. Memorijala “Predrag Vu~i}evi} Prevo” zasluge pripadaju Ko{arka{kom klubu @elezni~ar. Z. J.

KO[ARKA[ MIQAN RADISAVQEVI]

NOVA PRILIKA, NOVI USPON lejmejker Borac Mocart sporta Miqan Radisavqevi} (25) u ~a~anskom klubu je od po~etka sticao igra~ku zrelost. Dobra igra ovde bila mu je odli~na preporuka za FMP iz @eleznika. Ali, kako tamo nije dobio ni pravu {ansu niti ispisnicu, pauzirao je pune tri godine. Posle napornog samostalnog rada, novu priliku je ponovo potra`io u Borac Mocart sportu. - Zahvalan sam qudima u Borcu koji su me podr`ali,

Jeleni

[ankeri sa Morave

Brate, pravi si: Radisavqevi} i Prolovi}

Kumovi

{to je za mene bio veliki motiv. Radio sam maksimalno, vi{e od drugih i morao sam ponovo da se dokazujem. Ali, trud se isplatio, jer sam iz utakmice u utakmicu igrao sve boqe i postao jedan od najboqih strelaca tima. Posledwe kolo sam zavr{io kao najkorisniji igra~ lige izjavio je za Mocart sport Miqan Radisavqevi}. Nedavno se suo~io sa velikim porodi~nim gubitkom. I posle toga, u Razvojnoj ligi je pruào jo{ i boqe partije. - Izgubio sam najdraù osobu koja mi je davala najve}u podr{ku u ìvotu. Razmi{qao sam da sve napustim, ali sam nastavio da radim ono {to najvi{e volim. Trener Ra{ko Boji} prepoznao je moju upornost, pozvao me da igram Razvojnu ligu i budem oslonac mladim igra~ima. Na kraju smo bili tre}i. Mo`da to mnogi nisu o~ekivali, ipak smo opravdali poverewe stru~nog {taba podse}a Radisavqevi}, koji se verovatno ponovo nalazi na ko{arka{koj raskrsnici.

MEMORIJALNI TURNIRI

„KOVA^, CELER, KI]AN“ Fudbalski klub Polet iz Qubi}a u subotu i nedequ, 27. i 28. jula, organizuje Srpskoliga{ki turnir Memorijal “Kova~, Celer, Ki}an”. U~estvuju Pobeda iz Belo{evca, Jo{anica, Partizan Bumbarevo Brdo i doma}in. Prvi me~, Pobeda - Jo{anica bi}e odigran sutra u 16, dok se Polet i Partizan BB sastaju u 18 ~asova. Posledweg dana pobednici igraju za prvo i tre}e mesto.

Prajvat

Najtrojka{ sa Nenadom Bukumirovi}em

„SRE]KO JOVOVI]” Zabla}u je ju~e po~eo 25. Memorijalni turnir “Sre}ko Jovovi}”. Takmi~e se Prijevor, Slatina, Jedinstvo iz Kowevi}a i doma}in Omladinac Zabla}e. Turnir je otvoren utakmicom Slatina - Jedinstvo, a ju~e su se sastali i Omladinac i Prijevor. Pobednici danas igraju finalni i me~ za tre}e mesto. Finale po~iwe u 18,15 ~asova.

Drugoplasirani Lakijevci

Foto: Sreto @ivkovi}

Najboqi pioniri

32 PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM polovnu stolariju. Tel. 060/ 018-0410, 060/ 419-0-348 PRODAJEM elektri~nu kosa~icu. Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM harmoniku klavirku. Veoma povoqno. Tel. 064/ 550-6-071 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0585

OGLASI

PRODAJEM novu traktorsku korpu. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM gume za putni~ka vozila : 175/65/14, 155/65/13, 165/70/13, 155/80/13. Tel. 032/ 334218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM pi{toq sa dozvolom. Tel. 061/ 1116-439 ARMIRA^I, prodajem ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu, ma{inu za savijawe, ma{inu za uzengije i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 PRODAJEM rashladni orman od 700 litara, od - 15 C do - 24 C. Tel. 064/121-4-070 PRODAJEM p~ele, rojeve i stara dru{tva u D.B. ko{nicama sa mladim maticama. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3-990

NOVOOTVORENOJ AGENCIJI POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE

GARSOWERE 29 m2, 3.sprat, lift, nov, Avenija 2. Cena 21.500 eura 27 m2, 3. sprat, nov, CG, centar. Cena 21.500 eura 29 m2, 3. sprat, nov, CG, Avenija 2. Cena 23.000 eura 23 m2, VP, nov, CG, Avenija 2. Cena 20.000 eura 19 m2, 6. sprat, CG, {iri centar. Cena 17.500 eura 26 m2, VP, TA, Kej. Cena 18.500 eura 23 m2, VP, CG, Hotel Morava. Cena 17.500 eura 20 m2, 13. sprat, lift, CG, {iri centar. Cena 16.000 eura 29 m2, 3. sprat, lift, nov, Avenija 2. Cena 21.500 eura JEDNOSOBNI 32 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena19.800 eura 38 m2, 3. sprat, gas, blizu Nemawine. Cena 25.500 eura 37 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 24.000 eura 34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura 38 m2, 3. sprat, TA, Bate Jankovi}a. Cena 25.000 eura 38 m2, 4. sprat, CG, centar. Cena 28.000 eura 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 23.000 eura 42 m2, 4. sprat, TA, O[

Milica Pavlovi}. Cena 25.000 eura

PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu sa vratima i fiokom. Tel. 371-685 PRODAJEM tri drvene kace zapremine 1000, 700 i 400 kg. Kace su malo kori{}ene. Tel. 535-4-918 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan. Tel. 060/ 481-2144 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2141 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM konfornu auto-prikolicu, ima struja i plin. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM traktorsku

55 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 35.000 eura 55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 31.000 eura 60 m2, 9. sprat, lift, CG, Alvaxinica. Cena 37.000 eura 58.30 m2, 6. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura 52 m2, 3. sprat, CG, Gradsko {etali{te. Cena 38.000 eura 57 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 41.500 eura 58 m2, 10 sprat, CG, centar. Cena 33.000 eura 57 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 37.000 eura

JEDNOIPOSOBNI DVOIPOSOBNI 43+10 m2, 6. sprat, CG, kod Brvnare. Cena 29.500 eura 43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 28.000 eura 45 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 28.000 eura 43 m2, 5. sprat, EG, O[ Milica Pavlovi}. Cena 27.000 eura DVOSOBNI 59 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 39.500 eura 47+10 m2, 13 sprat, CG, Hotel Morava. Cena 28.000 eura 55 m2, 1. sprat, TA, Kej. Cena 28.000 eura 61 m2, 1. sprat, TA, {iri centar. Cena 39.000 eura 58.61 m2, 1. sprat, TA, industrijski prolaz. Cena 21.000 eura 62.80 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 29.000 eura 63 m2, VP, CG, Hotel Morava. Cena 35.000 eura 58 m2, 5. sprat , CG, centar. Cena 31.000 eura 47 m2, 4. sprat, nov, CG, centar. Cena 36.000 eura 55 m2, 3. sprat, EG, Bate Jankovi}a. Cena 33.000 eura 51 m2, 6. sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 36.000 eura

56 m2, nov, 3. sprat, CGgas, centar. Cena 43.000 eura 80 m2, 4. sprat, CG, nov, Hotel Morava. Cena 55.000 eura TROSOBNI 77 m2, 7. sprat, CG, centar. Cena 45.000 eura 74 m2, 1. sprat, CG, centar. Cena 45.000 eura 68 m2, 3. sprat, CG, Nemawina. Cena 600 eura / m2 75 m2, 4. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura KU]E 380 m2, Preqina, CG. Cena 120.000 eura

IZDAVAWE POSLOVNOG PROSTORA 60 m2, O[ Ratko Mitrovi}. Cena 250 eura IZDAVAWE STAMBENOG PROSTORA 60 m2, O[ Ratko Mitrovi}. Cena 150 eura 40 m2, kod Prehrambene {kole. Cena 130 eura

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

prikolicu . Tel. 065/ 2074-383 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM metalnu cisternu od 2000 litara. Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM motor za zalivawe sa vatrogasnom pumpom. Tel.060/ 661-8835 PRODAJEM autocisternu od 2.750 litara. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM {etaqku, kolica za hendikepirana lica i stolicu na to~ki}e. Tel. 032/ 354-379, 062/ 865-3-302 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Tel. 353-016, 063/ 7494-846 PRODAJEM `ensku krznenu {ubaru, nova. Tel. 371685 PRODAJEM unikatni na-

AGENCIJA

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172 kit, povoqno. Tel. 060/ 337-2-510 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125 PRODAJEM cerovu su{aru za su{ewe {qiva i lekovitog biqa, kapacitet 1,5 t na 24 sata. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM uqnu zup~astu pumpu , motor Sever. Cena 80 eura. Tel. 353-016 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan. Tel. 371-685 PRODAJEM kompresor. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM polovan crep, grede i blokove. Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije:

032/385 - 950

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA) STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000

eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima i kuhiwom, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

OGLASI

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO

SIGMA

NEKRETNINE

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN, NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA 40.000 EURA

STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

OGLASI

PRODAJEM 130 bagremovih direka i cerovu dasku u ekstra stawu. Tel. 063/ 208-597 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Jugo INL sa motorom Pe`o, godina proizvodwe 2005. Registrovan do 23.8.2014. godine. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 206-2876 PRODAJEM Opel kadet 91. god. Cena 1300 eura. Tel. 064/ 207-6-351 PRODAJEM Volkswagen Polo

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

1.9 dizel,. Cena 1.500 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003.godi{te. Mogu}a zamena za stan, uz moju doplatu. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM Zastavu 10, 5vrata, 2008. god, registrovana. Cena 2.500 eura. Tel. 032/ 344-630, 064/ 158-9363 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 2304-202 PRODAJEM Citroen C-2, 1.2 benzin, pre{ao 140.000 km,

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

2004. godi{te. Cena 2.600 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Peugeot 206 sa plinom, 2002. godi{te. Cena 2.900 eura. Tel. 064/ 240-2699 PRODAJEM [kodu Oktaviju 1.6 benzin. Cena 2.200 eura. Tel. 064/ 240-2-699 USLUGE IZRADA kotlovskih oxaka industrijskih. Ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA i prodaja traktorskih korpi po `eqi. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9889. USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih zapu{tenih zaraslih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

USLUGE ugradwe klima ure|aja, povoqno, ve} od 45 eura. Tel. 064/301-7-450 USLUGE elektromonta`e elektri~ne instalacije i osvetqewe : izrada, popravka i prepravka. Tel. 064/ 301-7-450 USLUGA zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 9109-889 USLUGE cepawa i strugawa drva. Veoma povoqno. Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{ti-

ka, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE {emirawa komandnih ormana. Tel. 064/ 301-7450 USLUGE servisa gasnih kotlova i sistema grejawa. Tel. 064/301-7-450 OZBIQNA, odgovorna `ena nudi pomo} u ku}i, negu starih bolesnih osoba i dece. Tel. 066/ 075-957, 824-500 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

^ITUQE

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

Dana 26. 7. 2013. navr{ava se 40 tu`nih dana od kada je ovaj svet napustila

SE]AWE 24. 7. 2007 - 24. 7. 2013.

Dana 26.7.2013. godine navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog supruga, oca, svekra i dede

VIDOSAVA SU[I]

BOGOQUBA GLI[OVI]A ^AVA

ILINKA IKA MOJI]EVI] Prolaze dani, te{ki i tu`ni; Pogled ostaje izgubqen u daqini, jer smo jo{ jednom `elele da te vidimo i zagrlimo draga na{a majko. Tvoje }erke NATALIJA i MARIJANA sa porodicama 16204

Dana 27. 7. 2013. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

1943 - 2007. Najmilija, `ivi{ u na{im srcima, mislima i pogledima. Tvoja krv te~e na{im venama, tvoj osmeh je na na{im licima. Sestre KATARINA i IKONIJA, sestri} RATKO, sestri~ina RADA, unuci FILIP, BOJAN i SRE]KO i zetovi

Dana 25. jula navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

Dana 31. jula 2013. navr{i}e se GODINA DANA od smrti na{e drage

MILENKA VUJOVI]A

Sa ponosom te pomiwemo, a sa tugom `ivimo. Porodice VUJOVI] i PETROVI] 16203

QIQANA BOSIOKOVI]

2008-2013 Uspomenu na tvoj dragi lik ~uvaju Supruga LEPOSAVA, sin DRAGAN, snaha ZORICA, unuci HRISTINA i ALEKSA

MILICE POPOVI]

STOJANA MARINOVI]A COLA taksista iz ^a~ka Dve godine su pro{le a uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji 16209

iz Mr{inaca U subotu 27. jula u 12 ~asova na grobqu u Mr{incima obavi}emo godi{wi pomen. ]erka SVETLANA sa porodicom

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

16212

iz ^a~ka 20. 9. 1950 - 23. 7. 2013.

SE]AWE 26. 7. 2003 - 26. 7. 2013.

QIQANA BOSIOKOVI] Re~i ne mogu opisati bol, tugu i prazninu koja je ostala iza tebe. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

MAGDALENA LELA GOJKOVI] VESI]

iz ^a~ka 20. 9. 1950 - 23. 7. 2013.

BORKO, JASMINA i ANDRIJA 16210

POSLEDWI POZDRAV

Oti{la si, a nas si ostavila da ve~no tugujemo za tobom. Tvoji: JANA, BRANKO i GOCA 16210

GORDANI GOCI GOJKOVI]

^uvamo te od zaborava u na{im srcima i lepim uspomenama i uvek te se rado se}amo. Vole te tvoji: MARKO, MI[O i MIROQUB 16203

Na{i dragi roditeqi

18. jula 2013. godine, preminula je na{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga Goca preminula u subotu 20. 7. 2013. Sahrana je obavqena 23. 7. 2013. na ^a~anskom grobqu. Uspomenu na tebe sa qubavqu i ponosom ~uva tvoja porodica.

NEVENA SAVI] KRIVOKAPI] profesorka u penziji iz ^a~ka

@IVKO MAKEDONAC

16207

ZAGORKA - ZAGA 27. 1. 2013 - 27. 7. 2013.

1. 7. 1997 - 1. 7. 2013.

URDAREVI] Navr{ava se 13 godina od kada nas je napustila na{a draga

ZORICA RADULOVI] ro|ena Sedlarevi} Vreme ne bri{e tugu ni bol. Ostaje samo qubav i se}awe na tebe. Svuda si ti a samo tebe nema. Neka te an|eli ~uvaju a du{a po~iva u raju. Tvoji najmiliji: sestra VERICA, zet RATKO, sestri~ine SLA\ANA i MARIJA 16211

Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama, prijateqima i kolektivu O.[. "Tanasko Raji}" na izrazima sau~e{}a. PORODICA 16205

Matori! Ni posle 16 godina, uspomena i se}awe na tebe ne bledi! Majko! Pro{lo je 6 meseci, kako nam nedostaje{, samo ruku da nam da{, da li zna{?! Ponosna i zahvalna deca QIQANA i \OR\E sa porodicama

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

Upokojio se u Gospodu

Dana 1. 8. 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage supruge i majke

SNE@ANE MARI] ro|ene Markovi} 1961 - 2012

BOGDAN PETRONIJEVI]

Godina dana je pro{la, a bol je sve ve}a. Oti{la si tako iznenada u jednom trenu. Ne postoji vreme koje moè da umawi tugu i bol za tobom, ne postoje re~i kojima se moè opisati koliko nam nedostaje{. Tuga i bol pritiskaju na{u du{u jer ne moèmo da shvatimo prete{ku istinu da te nema. Uvek }emo se se}ati tebe i tvog vedrog lika, koji nam je ulivao sre}u i sigurnost. Sneò, nikada te ne}emo zaboraviti i zauvek }emo ~uvati uspomenu na tebe i sve {to si u~inila za svoju porodicu. Ve~no zahvalni oni koji te najvi{e vole.

iz Gorwe Gorevnice ro|en 27. 7. 1949. godine Ispustio svoju plemenitu du{u 19. 7. 2013. u 20 sati. Sahrana je obavqena 22. jula 2013. na grobqu u Gorwoj Gorevnici. O@ALO[]ENI: supruga MILICA, sinovi QUBOMIR i DIMITRIJE, }erka MILENA, snaja IVANA, unuka QUBICA, zet DEJAN, mati igumanija EVGENIJA, monah. TEOFANIJA, brat MILI[A, sestre MILENA, DESANKA, OLGA, STAMENKA i ostala mnogobrojna rodbina.

TVOJI sin DEJAN i suprug RADE 16198

Pre 9 godina u nedeqno jutro 1. avgusta za uvek nas je napustio na{ SIN, na{a du{a, tuga i suza

Dana 25. jula navr{ilo se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

Dana 27. jula navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

MIROSLAVA PROKOVI]A ro|en 1952. godine

Oti{ao si bez re~i pozdrava, tiho, kako samo najboqi odlaze. Lepo je bilo voleti te, te{ko izgubiti te, a najte`e bez tebe `iveti. Wegovi najmiliji: supruga MICA, }erka DRAGA, zet DEJAN, unuci MILICA i \OR\E i ostala rodbina.

VLADIMIRA VLADA \UROVI]A

RADOSLAV MANDI] RACO

16203

iz Loznice

SE]AWE 28. jul 2011 - 28. jul 2013

Sve re~i ovog sveta su nedovoqne, a ~itava ve~nost mala da ubla`i bol i tugu u na{im srcima. U nedequ 28. jula u 11 sati bi}emo kraj ve~nog doma na{eg sina. Neute{ni roditeqi DRAGO i CACA

Sine, te{ko je ìveti bez tebe, tvoje qubavi koju si nam nesebi~no poklawao. Oti{ao si sa bolom punim neostvarenih èqa. @ivi{ i ìve}e{ ve~no u na{im srcima, mislima i snovima. TVOJI NAJMILIJI: majka ZAGORKA, }erka KRISTINA, brat BRATISLAV, tetka LEPA i bratanac NIKOLA.

Dve godine je pro{lo od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede. Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uvaju: supruga QUBA, sinovi ZORAN i RADE, snaje i unu~i}i.

16206

16204

16205

1961- 2004 -2013

SE]AWE

SE]AWE 25. 7. 1983 - 25. 7. 2013

MILAN JELI]

UGQE[A MUNI] UGI, pro{lo je {est tu`nih meseci kako nisi sa nama. ^uvamo te od zaborava. TVOJI NAJMILIJI 16205

DRAGOJLO MLA\ENOVI]

29. 7. 2008 - 29. 7. 2013. Ose}aj da si tu me|u nama, da nas gleda{ i bodri{, pazi{ i ~uva{, nikad ne}e nestati. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede i qubav koja }e ve~no trajati. TVOJA PORODICA

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: supruga MILOMIRKA, sin DRAGAN, k}erka QIQANA i unuk ALEKSANDAR

16208

16201

MILUTIN VUKOVI]

^ITUQE

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragoj

ANI LAZI]

od familije \OKOVI]

POSLEDWI POZDRAV dragoj

Dana 26. 7. 2013. godine na grobqu u Miokovcima, dava}emo polugodi{wi pomen na{em dragom ocu

\URU LU^I]U Miokovci

ANI LAZI] od porodice ^VOROVI] i Kompanije „MIVEX”

Svakodnevno si u na{im mislima i srcima, ali te nema tamo gde najvi{e nedostaje{, u `ivotu. Tvoji REQA i MILANKA sa porodicama.

^ITUQE

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

SE]AWE NA NA[E NAJMILIJE

Dana 24. jula 2013. navr{ilo se DVE GODINE od smrti na{eg dragog brata prof. dr

RADOVANA ]IRI]A SAVO GOJKA \UNISIJEVI]

Dve godine nisi sa nama. Sa qubavqu te pomiwemo, u srcu od zaborava ~uvamo. Tvoji: bra}a MILOVAN i BRANISLAV, sestre RADA i DRAGICA sa porodicama. 16189

Dana 24. jula 2013. navr{ilo se DVE GODINE od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

1950 - 2013. 1978 - 2013. Sa ponosom i tugom ~uvamo vas od zaborava. Neka vam je ve~na slava i hvala. Porodice \unisijevi}, Dabovi}, Sretenovi} i Topalovi}

iz Trbu{ana 1987 - 2013. Godine koje su pro{le nisu umawile qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Porodice Sretenovi} i \unisijevi}

SE]AWE na na{u dragu prijateqicu i kumu

Dana 25. jula 2013. navr{ilo se DVANAEST GODINA od smrti na{eg dragog

DRAGANA NOVAKOVI]A

DU[ICU SKELI]

iz ^a~ka

25. 7. 2012 - 25. 7. 2013.

Vreme koje je pro{lo nije izbrisalo qubav i se}awe na tebe.

Uvek }emo pamtiti godine dru`ewa sa tobom.

PORODICA

BIQANA i QIQANA

16194

16192

prof. dr

RADOVANA ]IRI]A ]IRA

DRAGI[A SRETENOVI]

iz Trbu{ana

U ponedeqak, 29. jula 2013. godine, navr{ava se {est godina od smrti na{e voqene

Dragi na{ tata, navr{ilo se dve godine od kako si prerano oti{ao od nas. Svaki dan nam sve vi{e i vi{e nedostaje{. Hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

U ponedeqak 29. jula 2013. godine, u 16 ~asova na grobqu u Preqini dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

MILICI BO@OVI] iz Preqine

TVOJI NAJMILIJI: supruga MIROSLAVA, sin RADOMIR, k}erka BIQANA, unuk MATIJA i unuka IRENA

Toga dana zajedno sa prijateqima, kom{ijama i rodbinom poseti}emo wen grob i obaviti pomen. Draga MAJKO, samo da ti ka`emo jedno veliko HVALA, hvala za svu qubav, za sve tvoje brige, hvala {to si tako dobra i bri`na na{a majka, supruga i baka bila. Po~ivaj u miru! TVOJI NAJMILIJI: suprug MILE, }erke VERA, NADA i MILENA, unu~ad i praunu~ad.

16186

POSLEDWI POZDRAV na{em

16192

Dana 2. 8. 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

Vere Radovanovi} Vreme prolazi, a mi se i daqe nadamo tvom vedrom pogledu i lepoj re~i. Ponosno izgovaramo tvoje ime i o tebi pri~amo. Na{a si qubav i osmeh zauvek. Tvoji Ka}a, Milo{ i Miko{

Dana 27. jula 2013. navr{i}e se GODINA DANA od smrti na{e bake

DRAGANU JANKOVI]U 1946 - 22. jul 2013.

JEROSIME URO[EVI] JELE iz Dowe Trep~e Toga dana poseti}emo wen grob, okititi cve}em i zaliti suzama. S' ponosom }emo o Tebi pri~ati, od zaborava uvek ~uvati i s'bolom te u srcu nositi. TVOJI NAJMILIJI porodice URO[EVI] i STEFANOVI] 16191

SAVKE MARI] 27. 7. 2012 - 27. 7. 2013.

USPOMENU NA TVOJ DRAGI LIK S PONOSOM I QUBAVQU ZAUVEK ^UVA TVOJA PORODICA 16204

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Vreme prolazi a se}awa ostaju.

SAVKA MARI] NE\O, DEKI i MAKI Rado }u te se se}ati i zauvek pamtiti. GOCA sa porodicom 16200

^ITUQE

PETAK 26. JUL 2013. GODINE

U utorak, 30. jula 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg nezaboravnog supruga, svekra i dede

U ponedeqak, 12. avgusta 2013. je 12 GODINA otkako smo, zloudesno, ostali bez na{eg sina, supruga i oca

MILOMIRA MARKOVI]A

BRANKA MARKOVI]A ROMBA

iz Qubi}a

SE]AWE 2. 8. 2003 - 2. 8. 2013.

GROZDANA GROZDA MITROVI]

Pomen na{im nezaboravnim MILOMIRU i BRANKU dava}emo u subotu, 27. jula 2013. godine, u 16 ~asova, na ^a~anskom grobqu.

S qubavqu i ponosom se}amo se vremena provedenog sa tobom.

Se}amo ih se uvek, sa zahvalno{}u i po{tovawem: MILOJKA, IVANA, MILAN, MATIJA i ANA.

TVOJI NAJMILIJI: sinovi RAJKO i PAVLE i suprug MIROSLAV 16189

Dana 31. 07. 2013. navr{ava se GODINU DANA od odlaska voqenog supruga i najboqeg tate

16178

Dana 30. jula 2013. navr{ava se GODINA DANA od kako je na{a najdra`a, voqena majka i nana zauvek zaspala

30. 7. 2008 - 30. 7. 2013. SE]AWE NA

IVANA DRA[KOVI]A iz Gu~e Pet godina tuge i bola od kako je prestalo da kuca plemenito srce. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoji neute{ni majka MIRA, otac RADE, brat GORAN, tetke DRAGANA i ZAGORKA i ujak MIROSLAV sa porodicama. 16177

NEGOSAVA SRNI] NEGA

15. 2. 1930 - 30. 7. 2012. Nosimo te u na{im srcima i s ponosom se se}amo tebe, na{e majke i nane i na{e vrednice.

RADOVANA GOJKOVI]A Ro|eni na{, Zauvek, svuda i u svemu si. U pesmi od tuge satkanoj, u svemu {to si voleo. U klasju zrelog `ita, u mirisu {ume i letwe ki{e, u zvezdanoj no}i punog meseca. U na{im molitvama, nedosawanim snovima i u svemu {to }e do}i. Sa nama si. Tvoj osmeh, svetlost tvoje du{e i tvoja qubav. Na{ ponos. I ~ekawe na susret u ve~nosti.

U subotu 27. jula 2013. navr{ava se ^ETRDESET TU@NIH DANA bez na{eg dragog supruga, oca i dede

TVOJI: }erka DANICA, sin MILAN, snaha GORDANA, unuka TAWA, unuci MI[EL i GORAN i ostala rodbina. 16195

Dana 25. jula navr{ilo se TRI GODINE od kada se upokojila moja draga mama

MILORADA QUBOJEVI]A QUBA

Tvoje @ICA, SUZA i JECA

Ve~no zahvalna }erka BIQANA i zet PREDRAG

Beskrajno voqen i po{tovan osta}e zauvek u srcima wegovih: supruge CAKE, }erki QIQE i VESNE sa porodicama.

16176

16197

16188

Vole te do neba i jo{ vi{e

KRSTINA - KIKA TOMOVI]

PETAK 26. JUL 2013. GODINE