26. oktobar 2012.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 26. OKTOBAR 2012. GODINE

BROJ 41

CENA 30 DIN.

Izbegli~koj porodici Vi{wi} neophodan krov nad glavom

26. Memorijal Nade`de Petrovi}

NAGRADA NEVENI I IVANU

strana 16.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Miroslav Predojevi}, majstor fotografije koji je promenio svoje prezime

NIJE @ELEO DA BUDE „ZAKLAN”

strana

9.

strana 17.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

^a~ak u vreme okupacije

RACIJA 1941. U SVETLU NOVIH SVEDO^EWA

^ITAV @IVOT IH PRATI OLUJA Maratonsko zasedawe gradske Skup{tine

O IZVE[TAJIMA KAD IM VREME NIJE strane 2. i 3.

strane 10. i 11.

Polovna garderoba sve popularnija

SEKEND HEND U TRENDU?

strana

7.

2

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

POLITIKA

U PONEDEQAK ZAPO^ETO I U SREDU OKON^ANO

O IZVE[TAJIMA ZA PRO[ ako je na prvi pogled re~ o sitnim i neva`nim izmenama odluke o komunalnom redu i op{tem ure|ewu, kojima je predvi|eno da u zimsko odr`avawe ulica i puteva budu ukqu~ena i JKP “Ko-

stvom, kada jedini izvo|a~, preduze}e “[trabag”, nije uspevalo blagovremeno da od snega i leda o~isti sve saobra}ajnice, predlo`ili da zimsko odr`avawe bude povereno i ovda{wim JP, odgovorio je gradona~elnik Vojislav Ili} i najavio da }e biti raspisan tender i

parcela u zakup godi{we izda dve - tri, rekla je Mira Milinkovi} (DS), oceniv{i i da se nadle`ne gradske uprave nedovoqno anga`uju i ne konkuri{u za dr`avna sredstva namewena upravo za za{titu, ure|ewe i kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta.

Stavu vladaju}e koalicije, svoje glasove “prikqu~ila” je i opozicija, tako da se za izve{taj o pro{logodi{wem radu JKP “Regionalna sanitarna deponija Duboko” izjasnilo 64 odbornika. Tokom zanimqive i kako je oceweno, korisne rasprave, Biqana Rubakovi} (Pokret Dveri srpske) je uo~ila da je od planiranog prihoda od 120, ostvareno samo dva miliona dinara i pitala

munalac”, “Moravac”i “Vodoovod”, taj predlog je “zaintrigirao” odbornike na posledwem skup{tinskom zasedawu. Zbog toga je Dmitar Popovi} (DS) predlo`io da umesto ove “bajate odluke koja najvi{e doprinosi komunalnom (ne)redu u Gradu”, {to pre bude doneta nova i usvojena druga akta koja se tako|e najvi{e ti~u gra|ana ^a~ka. Odbornicima je trebalo dostaviti kompletan tekst odluke, da bi znali {ta se u woj mewa, rekao je dr Milan Roganovi} (Pokret Dveri srpske) i pitao da li }e zbog anga`ovawa novih izvo|a~a buxet dodatno biti optere}en? Predlo`ene izmene su u suprotnosti sa Zakonom o komunalnim delatnostima, jer se favorizuju JP, a diskredituju privredna dru{tva, preduzetnici i drugi subjekti, ~ime se kr{e i principi ekonomi~nosti i efikasnosti, ustvrdio je Dragan Vu~eti} (URS).

Nadle`ni su, pou~eni pro{logodi{wim isku-

me|u putarskim firmama izabran najpovoqniji izvo|a~.

Opozicionim odbornicima je bio interesantan i Program za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta, u kome je, pored ostalog, dat i pregled parcela ~iji je vlasnik dr`ava i koje Grad kao korisnik mo`e da izda u zakup poqoprivrednim proizvo|a~ima. Ne ~itaju svi seqaci Slu`beni glasnik, zbog ~ega su o ovom programu i uslovima konkursa trebalo da budu obeve{teni i na drugi, prikladniji na~in, kritika je Radisava Rackovi}a (Pokret Dveri srpske), koji je podsetio i da na osnovu vladine uredbe o ubla`avawu posledica su{e, seqaci treba da budu oslobo|eni obaveze pla}awa zakupnine za dr`avno zemqi{te.

Interesovawe poqoprivrednika je slabo, jer su nedovoqno informisani, {to potvr|uje podatak da se od oko 305 “raspolo`ivih”

za{to je transport i deponovawe sme}a poskupelo sa 15 na 29 evra po toni i koliko }e to uticati na cenu koju }e gra|ani pla}ati. Miroslava Tanaskovi} (DSS) nastojala je argumentovano da uka`e na nepravilnosti prilikom utvr|ivawa ukupnih prihoda preduze}a i tro{kova zarada, zameriv{i i {to su u izve{taju iskazana samo potra`ivawa, a ne i obaveze firme prema dobavqa~ima. Po{to je izrazio zadovoqstvo {to je deponija kona~no po~ela da radi, Branislav Lazovi} (GG “Za ^a~ak”) je insistirao da {to pre budu izgra|ene transfer stanice i gra|anima re~eno koliko }e pla}ati odvo`ewe i deponovawe sme}a na deponiju u Dubokom. Probleme ovog preduze}a “uslo`wava” i usluge poskupquju osniva~i zbog neredovnog izmirewa obaveza i odlagawa gradwe transfer stanica, kao i doma}instva koja moraju biti

Sude}i po ranijim najavama predsednika SG Veqka Negovanovi}a, ubudu}e }e se odbornici baviti uglavnom aktuelnim temama, jer su “bajate”, kakvi su i izve{taji o pro{logodi{wem radu ustanova kulture, iscrpqene na {estom zasedawu lokalnog parlamenta, zapo~etom u ponedeqak i okon~anom u sredu.

I

BEZ KONKRETNE KULTURNE POLITIKE Iako je 57 odbornika ocenilo da je Dom kulture pro{le godine uspe{no radio i realizacijom svojih programa doprineo “zadovoqewu kulturnih potreba gra|ana”, direktor Dragojlo Jerotijevi} je, odgovaraju}i na pitawa i sugestije, prakti~no amortizovao “pritiske” na sve ustanove kulture. Vladan Savi}evi} (DSS) je pohvalio rad svih ustanova kulture, izdvojiv{i edukativne programe Doma kulture i

zuju na najboqi na~in, najavio je Vladica Gavrilovi} (NS). Za razliku od direktora svih ustanova kulture koji rade dobro i uspe{no, wihovi upravni i nadzorni odbori ne rade ono za{ta su izabrani i kr{e Zakon o buxetskom sistemu, upozorio je Dragan Vu~eti} (URS). Strate{k ciq svih ustanova kulture treba da bude okupqawe mladih, {to ne polazi za rukom Domu kulture kao “tromoj instituciji”, zbog ~ega ^a~ak mora da dobije “`iv omladinski centar”, mi{qewe je Tawe Popovi} (Pokret Dveri srpske). Bave}i se grejawem, asfaltirawem, vlast kontinuirano zapostavqa kulturu, zbog ~ega ni Disovo prole}e, ni Memorijal, po kojima je ^a~ak

na devedesete godine, kada je Grad obezbe|ivao vi{e prostora i sredstava za kulturu, Dragan Biseni} (LDP) se zalo`io za otvarawe nove institucije - Kulturnog centra.

Sve ove dobronamerne kritike i predlozi, potvrda su da se novi skup{tinski saziv ne bavi kritizerstvom i politikantstvom, ocenio je zamennik gradona~elnika Radenko Lukovi} i najavio da }e u buxetu za 2013. godinu biti predvi|ena sredstva za rekonstrukciju zgrade Muzi~ke {kole i Doma vojske, namewenog za Gradsku biblioteku i najverovatnije i Kulturni centar.

Izve{taji o radu Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, Narodnog

apeluju}i na poja~anu reklamu svih sadr`aja, da bi oni privukli {to vi{e, prvenstveno mladih posetilaca. Ustanove kulture su “kvalitetniji deo funkcionisawa lokalne sredine”, a sa druge strane, gradska vlast je odsutna iz kulture, {to pored ostalog, potvr|uje ~iwenica da 10 godina nema osobe u GV , niti pomo}nika gradona~elnika zadu`enih za ovu oblast, ocena je Bo{ka Obradovi}a iz Pokreta Dveri srpske, uverenog da je najve}i problem ~a~anske kulture {to nema kulturolo{ke vizije. Na nivou Grada nema konkretne kulturne politike, smatra i Predrag @ivkovi} (SDP) i preporu~uje da se nadle`ni pozabave i “formirawem” i negovawem, posebno pozori{ne i muzi~ke publike.

Realizacijom edukativnih programa, ula`e se u najmla|e i u budu}nost, zbog ~ega }e Grad pomo}i da se i ovi i drugi sadr`aji svih kulturnih ustanova organi-

postao kulturni centar Srbije, ni u {iroj kulturnoj javnosti ne dobijaju zna~aj kakav bi trebalo, smatra Stojan Markovi} (LDP) i odnos vlasti prema kulturi ilustruje podatkom da je rebalansom buxeta ova pozicija uskra}ena za 10 miliona dinara. Grad je uru{en u svakom, pa i u kulturnom pogledu, pored ostalog i zbog toga {to je zapostavqena edukacija najmla|ih i mnoge dobre ideje i namere, koje su ~esto bitnije od novca, rekao je Dragan Brajovi} (DS), a predsednik SG Veqko Negovanovi} ocenio da je pomalo nelogi~na konstatacija koja je provejavala u ve}ini diskusija, da su “ustanove kulture sjajne, a da se sa druge strane vlast ne razume u kulturu, niti u wu ula`e.”

On je jo{ naglasio da bi zajedni~ki zadatak svih trebalo da bude da uti~u na pro{irewe konzumenata kulture u gradu i naprave kop~u izme|u obrazovawa i kulture. Po{to je podsetio

muzeja, Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i SRC “Mladost” usvojeni su ve}inom glasova, uglavnom bez rasprave i pitawa.

edukovana, da deponija ne bi bila pre zatvorena i “iskori{}ena”, nego pro{irena, upozorio je Miladin Ristanovi}, ~lan Gradskog ve}a.

USTANOVI NAGRADE, DIREKTORU KRITIKE Izve{taj o radu Turisti~ke organizacije ^a~ka je nedosledan, netransparentan i vi{e predstavqa spisak lepih `eqa, nego realan prikaz svega {to je lane ova javna ustanova uradila, ocenio je dr Milan Roganovi} (Pokret Dveri srpske), pitaju}i kako se bez dozvole koristi turisti~ki vozi} koji je precewen. Argumentovane i opravdane kritike na rad direktora iznosili su i odbornici iz pro{log saziva, podsetio je Dragan Andri} (DS), oceniv{i da rezultati rada nisu poboq{ani, iako je broj zaposlenih utrostru~en i da se, dok se direktor hvali

3

POLITIKA

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

[ESTO ZASEDAWE SKUP[TINE GRADA

LU, NA KRAJU OVE GODINE

nagradama, rashodi ustanove pove}avaju. ^lanovi `irija verovatno nikada nisu posetili ^a~ak i Ov~ar Bawu, da bi se na licu mesta uverili koliki je doprinos TO^- a razvoju turizma, pa ne ~udi {to je ova ustanova dobila “Turisti~ki cvet” i druge nagrade za predstavqawe najboqih destinacija, bila je jo{ “o{trija” Mirjana Milenkovi} (DS). Ona je rekla da za pohvalu nije ni to {to su od 11 manifestacija koje je ustanova organizovala, pet va{arskog karaktera, pitala gde su prihodi od naknade za za{ti}eno podru~je, ustvrdiv{i da ne postoji veza i saradwa izme|u TO^ - a i ustanova kulture i da je izve{taj neistinit.

SG nije imenovana komisija za planove, zbog ~ega jo{ nije donet Regulacioni plan Ov~ar bawe, {to tako|e ko~i razvoj turizma na ovom podru~ju. Nakon {to je direktor Miodrag Stevani} odgovorio na brojna pitawa, ve}ina odbornika (wih 40) glasala je za izve{taj o pro{logodi{wem poslovawu Turisti~ke organizacije.

Informacija koju “krase” neprikladne ilustracije i viwete je nejasna i konfuzna, smatra i Tawa Popovi} iz Pokreta Dveri srpske, a Dragan Biseni} (LDP) da se turizam “sveo” na Sabor frula{a, ~iju opravdanost organizovawa treba preispitati zbog sve mawe pose}enosti. On je apelovao da {to pre bude pripremqen i GV i SG predo~en Plan detaqne regulacije Ov~ar bawe, o kome ne bi smelo da odlu~uju TO^, niti neki saveti i odbori.

Predrag @ivkovi} (SDP) se zalo`io za o~uvawe Sabora frula{a kao jedine manifestacije izvornog stvarala{tva i za ukidawe buxetskog finansirawa Kupusijade. Nagrade me|unarodnog ranga ne bi trebalo devalvirati, ve} im dati zna~aj kakav zaslu`uju, preporuka je ~lana GV Miladina Ristanovi}a, koji je konstatovao da “malo i odbornici vuku unazad” i to argumentovao ~iwenicom da na prethodnoj sedniici

da sa spiska korisnika izbri{e sposobne koji mogu, na priemr, da rade sezonske poslove, a ne da ~ekaju u redu za materijalnu pomo}, predlog je Branislava Lazovi}a (GG “Za ^a~ak”).

Sli~no mi{qewe izneo je i Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) i predlo`io da Grad finansira izradu ovih karata za sve stanovnike, na osnovu ~ega bi se videli su{tinski problemi u ovoj oblasti i preduzele najadekvatnije mere za{tite ugro`enih lica. Stojan Markovi} (LDP) insistirao je na poboq{awu statusa gerontodoma}ica koje bi trebalo da imaju sva prava iz radnog odnosa, a ne da rade za naknadu mawu od zagarantovanog “minimalca”.

biti dom za stare osobe, a od toga je ostala samo pri~a, podsetio je Stojan Markovi} (LDP). Zaposleni u Centru za socijalni rad pru`aju usluge najosetqivijim kategorijama stanovni{tva, a koliko je to odgovoran i slo`en posao govori i ~iwenica da oni “postupaju” na osnovu pet zakona i gradske odluke i da opslu`uju vi{e od 8.000 korisnika, ili svakog petnaestog stanovnika ovog Grada, konstatovao je ~lan GV Miladin Ristanovi}.

Gordana Ciki} Plazini} (SNS) pitala je, za{to Centar nema evidenciju o invalidima i {ta ~ini da im pomogne da se zaposle i integri{u u zajednicu, a dr Slavica Dragutinovi} (SNS) je insistirala da u

najhumaniji posao koji nema cenu. Dragan Biseni} (LDP) je ponovio kritike {to je, umesto da su dogra|eni postoje}i, napravqen “mega vrti}”, {to u svakom objektu ima 30 odsto dece iznad normativa i izrazio sumwu da je “povu~en” konkurs za prijem radnika u novu pred{kolsku ustanovu, dok se ne vidi kojoj partiji }e ona “pripasti”.

^IJI SU STANOVI U “MIKRO NASEQU”?

Posredstvom Gradske stambene agencije izgra|eno je 102 stana u nasequ “Ko{utwak”, od kojih 76 zahvaquju}i donaciji UN “HABITAT” i pomo}i Grada, 14 za ratne vojne invalide i 12, raspodeqenih ove godine invalidima i samo-

{to ugovori o kori{}ewu nisu produ`eni na rok du`i od {est meseci, za{to nije zavr{eno parterno ure|ewe, da li u realizaciji ovih projekata stanogradwe u~estvuju lokalne gra|evinskie firme...

Na brojna pitawa i primedbe odgovorila je, sada ve} biv{i v.d. direktora Brankica Jeli}, a predsednik SG Veqko Negovanovi} je, pored ostalog, podsetio da je ovaj program ^a~ak realizovao na bazi me|udr`avnog sporazuma i da }e nakon wegovih izmena, najverovatnije zakupodavcima biti omogu}eno da pod odre|enim uslovimai otkupe stanove u Ko{utwaku.

Na izve{taj o radu Centra za socijalni rad u 2011. godini, koga je, kako je pri-

hranim roditeqima. Od sredstava preostalih od donacija, rekonstruisano je 14 i izgra|eno {est novih stambenih jedinica, u koje su, prema pravilniku Centra za socijalni rad, useqena socijalno ugro`ena doma}instva u “mikro nasequ”. Me|utim, tvrdwe v.d direktora ove agencije Brankice Jeli} i ~elnog rukovodioca Centra Zorana Bel~evi}a da ni jedna od ovih ustanova ne gazduje tim objektima, na{ta je prvi ukazao Dragan Biseni} (LDP), moglo bi se re}i, obele`ile su raspravu o izve{taju o pro{logodi{wem radu GSA, u sredu, u nastavku {estog skup{tinskog zasedawa. Osim toga u diskusijama odbornika Pokreta Dveri srpske (Qiqane Rankovi}, Alekdsandra \enadi}a, Bo{ko Obradovi}a) ~ula su se i pitawa, kolika je stvarna cena “socijalnih” stanova koji se izadaju u zakup i onih namewenih otkupu, za-

metio odbornik Bo{ko Obradovi}, direktor Zoran Bel~evi} prezentovao prili~no samouvereno i nadmeno, “sude}i i postrojavaju}i odbornike”, brojne primedbe izneli su uglavnom predstavnici opozicije u lokalnom parlamentu.

Brankica Terzi} (LDP) pitala je, da li je Centar pripremio predlog nove odluke o pravima u oblasti socijalne za{tite, koja su u nadle`nosti Grada, i dokle se stiglo u realizaciji projekta rekonstrukcije i dogradwe zgrade ove ustanove. Grad opredequje nedovoqno sredstava za socijalnu za{titu, smatra dr Milan Roganovi} (Dveri) i savetuje da se {to pre izradi nova strategija socijalne za{tite i otvore savetovali{ta za porodicu i decu sa posebnim potrebama.

Centar bi morao da izradi socijalnu kartu stanovn{tva koja bi “pokazala” koji su gra|ani, zbog zdravstvenih i drugih problema radno nesposobni i

CENTRU NEDOSTAJU I KADROVI I PROSTOR U programu ovogodi{weg rada, koga SG, na`alost, usvaja na isteku godine, nema ni nagove{taja o izradi nove strategije socijalne za{tite, iako postoje}a va`i do kraja ove godine, primetio je Bo{ko Obradovi} (Dveri) i insistirao da u tom dokumentu prioritet bude dat borbi protiv bele kuge i “zaustavqawu demografske katastrofe”. Poziv socijalno ugro`enim gra|anima da podnesu dokumentaciju neophodnu za izradu socijalnih karti, Centar mora uputiti i posredstvom mesnih zajednica, a ne samo poziv u sredstvima informisawa, predlo`ila je Mirjana Milenkovi} (DS), upitav{i i koje je nove usluge Centar “razvio” i dokle se stiglo sa odavno najavqivanim pro{irewem zgrade ove ustanove. U predizbornim kampawama svi su obe}avali da }e ^a~ak do-

kategoriju ugro`enih, kojima je tako|e potrebna pomo} ove ustanove i Grada, budu uvr{}eni i gra|ani koji su ostali bez posla i ~ekaju penziju bez ikakvih prinadle`nosti. Centar bi u saradwi sa mesnim zajednicama trebalo da upotpuni evidenciju ugro`enih gra|ana kojima je potrebna wegova pomo}, smatra Milan Bojovi} (DSS) i predla`e da ve} do kraja godine ustanova napravi bro{uru o uslugama koje pru`a licima u stawu socijalne potrebe.

Od kritika do pohvala tekla je rasprava i o izve{taju o radu PU “Radost” koja je , kako je istakla direktorka Marica Ne{ovi}, u 19 objekata zbrinula 3.400 dece, ili u ve}ini od 128 grupa, 30 odsto iznad normativa. Postavqeno je pitawe o visini stimulacije za zaposlene, ceni letovawa i zimovawa (Bojan Dra{kovi} - SNS), oceweno da zaposleni u ovoj ustanovi obavqaju te`ak i

tembra za taj predlog glasalo je 26 odbornika). Uprkos upozorewu opozicije da je re~ o politi~kim postavqewima i izboru, u ve}ini slu~ajeva nestru~nih i nekompetentnih qudi, u nastavku {este sednice SG, koja je, ra~unaju}i i pauzu, trajala od 10 do 22 sata, razre{eni su ~lanovi starih i imenovani novi upravni i nadzorni odbori u ve}ini javnih preduze}a i ustanova. Kako je izra~unao Aleksandar Tanaskovi}, vladaju}a koalicija je bila veoma a`urna i na jednoj sednici donela odluku o 70 razre{ewa i postavqewa.

Osim ~lanova organa upravqawa i nadzora, imenovani su i vr{ioci du`nosti direktora TO^- a, SRC “Mladost” i Me|uop{tinskog istorijskog arhiva. Te funkcije }e ubudu}e obavqati dosada{qi ~elni rukovodioci Miodrag Stevani}, Aleksandar Jakovqevi} i Lela Pavlovi}.

M.N.

IMENOVAWA I RAZRE[EWA Po{to se vladaju}a koalicija konsolidovala, kako je ocenila Tawa Popovi} iz Dveri, ve}inom od 40 odborni~kih glasova Milan Dra{ki} je u “drugom poku{aju” izabran za v. d. direktora Gradske stambene agencije (na sednici od 28. sep-

4

DRU[TVO

o{to ga od 10. jula, kada mu je istekao ~etvorogodi{wi mandat, niko od nadle`nih nije pozvao da podnese izve{taj o dosada{wem radu i obavesti ga da li }e evnetualno ponovo biti izabran na ovu funkciju, Miroslav Mitrovi} je pro{le sedmice novinarima predo~io {ta je kao romski koordinator radio od 1. novembra 2007. godine. U informaciji upu}enoj {efovima svih odborni~kih grupa i ~elnicima Grada, naveo je {ta je za svog mandata radio, {to je, na`alost, uglavnom nevidqivo i neopipqivo. Najva`nije je, smatra koordinator, {to su identifikovani glavni problemi romske populacije i “uneti” u institucije, u kojima jedino mogu biti re{eni: - U ^a~ku nema nijedan “nevidqivi” Rom, niti lice bez li~nih dokumenata. Zahvaquju}i dobroj saradwi sa Policijskom upravom, dobili smo vi{e od 1.000 dokumenata, smawili smo pro{wu na mimimum, organizovali brojne obuke i edukaciju Roma o trgovini qudima. Me|u prvima u Srbija izradili smo lokalne akcione planove u oblasti stanovawa, zdravstva, zapo{qavawa i obrazovawa. Realizovali smo brojne projekte, me|u kojima su veoma zna~ajani “[kola za |ake iz zadwe klupe”, “Budi mi drug, o~isti mi krug”, izgradwa kanalizacione mre`e... Ura|en je i popis romskih objekata, me|u kojima bi 18 moralo da se adaptira i podneti zahtevi za legalizaciju 34 ku}e.

Osim toga, ura|en je i projekat pograni~ne saradwe izme|u Srbije i Crne Gore, vredan 423.000 evra, koji bi ovih dana trebalo da bude odobren.

Najve}i problem je {to ~etiri akciona plana, koje je Skup-

P

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

ROMSKI KOORDINATOR MIROSLAV MITROVI] NOVINARIMA „PODNEO“ IZVE[TAJ O ^ETVOROGODI[WEM RADU

U ^A^KU NEMA „NEVIDQIVIH“ ROMA „MITROVI] TREBA DA IDE U PENZIJU“

{tina op{tine usvojila u novembru 2008. godine, nisu “buxetarini” i {to do danas za wihovu realizaciju ni dinar nije izdvojeno iz gradske kase, tvrdi Mitrovi}. Zbog nea`urnosti predsednika Radne grupe za realizaciju akcionih planova, izostalo je i zapo{qavawe Roma, ka`e koordinaotr, napomiwu}i da je jedino direktor “Komunalca” imao razumevawa i u radni odnos primio nekoliko pripadnika ove nacionalnosti. Iako su mnogi gradovi, ne samo u Srbiji,

ve} i u Evropi “prepisivali” ovda{wi model dopunske nastave, nadle`ni su “oduzeli” taj projekat Romskom obrazovnom centru, predvi|en i akcionim planom, podse}a Mitrovi}. Jedno od obrazlo`ewa bilo je da ovi planovi, ina~e, ukupno vredni 928.000 evra, nisu pravno vaqani i da su ih odbornici usvojili ne ~itaju}i ih, zbog ~ega je Mitrovi} zahtevao da GV i SG o wima ponovo raspravqaju, {to ni do danas nije ura|eno.

Nagla{ava da je, uprkos svemu

Miroslav Mitrovi} je penzioner i treba da ide u penziju, a na mesto romskog koordinatora }e biti postavqena mlada, obrazovana osoba, kojoj dosada{wi koordinator mo`e, ukoliko ho}e, da pomogne u budu}em radu, ka`e sekretar SG Qubodrag Petkovi}. Jo{ jedan razlog zbog koga Mitrovi} ubudu}e ne}e obavqati funkciju romskog koordinatora je i zahtev drugih romskih udru`ewa, koja, ka`e Petkovi}, tvrde da je on radio prili~no samovoqno i da nije konsultovao svoje sunarodnike.

Na Mitrovi}eve optu`be da je nedovoqno radio kao predsednik Radne grupe za realizaciju akcionih planova, koja se za ~etiri godine sastala samo ~etiri puta, sekretar Petkovi} odgovara: - Mitrovi} mora da shvati da smo ja i ~lanovi te grupe radili bez ikakve nadoknade, za razliku od wega koji je sve vreme primao platu. Nesporazum izme|u mene, Mitrovi}a i na~elnika Vujovi}a poti~e jo{ iz perioda kada je on u svom objektu i udru`ewu organizovao dopunsku nastavu za romske |ake, za{ta nije bio registrovan. Mi smo u~enike i |ake “uputili” na ustanovu “Kosta Novakovi}” i {kole koje }e se ubudu}e time baviti.

Petkovi} ne spori Mitrovi}evo anga`ovawe i doprinos poboq{awu `ivota i statusa romske populacije u gradu, ali napomiwe da on to nije radio xabe, ve} da je sve vreme primao adekvatnu nadoknadu. tome, zadovoqan onim {to je ura|eno za 620 ~a~anskih Roma, koje je predstavqao na brojnim seminarima, edukativnim sastancima u zemqi i inostranstvu. Kao veliko priznawe prihvatio je poziv da na seminaru u Nema~koj krajem ovog meseca prezentuje ovda{wi projekat obrazovawa Roma, kao i to {to je izabran za predsednika Aktiva

romskih koordinatora u Srbiji i {to je dobio poziv Romskog nacionalnog saveta Crne Gore da pomogne u wegovom radu. Wega }e, najavquje, najverovatnije i prihvatiti, ukoliko ga gradska vlast ponovo ne bude anga`ovala za rad u Romskoj kancelariji, sme{tenoj na Gradskom {etali{tu.

M. N.

U LUGOVIMA OSNOVAN FORUM @ENA SPS

ZA PUNU RODNU RAVNOPRAVNOST U

Mesnoj organizaciji SPS u Lugovima konstituisan je Forum `ena ove partije.

Na konstitutivnoj sednici kojom je predsedavala ~lanica GO SPS i potpredsednica Gradske organizacije FO@ Sretenka Lon~ar, za predsednicu novoformirane organizacije izabrana je Mira Avramovi}, za potpredsednicu Olivera Popovi} i za sekretara Slavica Nikitovi}.

Na skupu su govorile narodna poslanica prof. dr Sne`ana Bogosavqevi}

Bo{kovi} i predsednica Gradske organizacije Foruma `ena mr Nata{a C v i j o v i } .

Bogosavqevi}ka je tom prilikom istakla da se SPS zala`e za punu rodnu ravnopravnost i stvarawe temeqa na kojima }e se razviti principi po{tovawa `enskih qudskih prava, posebno u oblastima zapo{qavawa, spre~avawa nasiqa nad `enama, napredovawa u radu, socijalnoj pravdi i drugim segmentima `ivota i rada.

Predsednica GO FO@

mr Nata{a Cvijovi} je izrazila zadovoqstvo zbog zna~ajne zastupqenosti ~a~anskih socijalistkiwa na partijskim i politi~kim funkcijama u Gradu.

Ona je istakla i da pripadnice lep{eg pola u ovoj stranci imaju nesebi~nu podr{ku partijskih kolega, bez koje ne bi mogle da budu wihovi ravnopravni partneri u sprovo|ewu zajedni~ke misije. Cvijovi}ka je najavila da }e u narednom periodu i u drugim mesnim organizacijama SPS biti osnovani forumi `ena.

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

5

PRIVREDA

GODINU I PO DANA POSLE PRESTANKA PROIZVODWE U FABRICI HARTIJE, JO[ NEIZVESNA SUDBINA OKO 260 RADNIKA

MINISTARSTVO BIRA IZME\U PROGRAMA I STE^AJA Iako je proizvodwa u Fabrici hartije obustavqena jo{ u martu pro{le godine i kupoprodajni ugovor sa ve}inskim vlasnikom, bugarskom firmom “^estjim” raskinut u decembru 2011, sudbina ovog preduze}a i oko 260 radnika je jo{ uvek neizvesna. U me|uvremenu Agencija za privatizaciju je postavila zastupnika dr`avnog kapitala, izabrano je novo rukovodstvo firme koje je sa~inilo novi program restrukturirawa, uvereno da fabrika mo`e i treba da o`ivi i radi.

Me|utim, nadle`no ministarstvo du`e vreme vaga izme|u tog plana, za ~iju realizaciju je neophodno oko milijardu i po dinara i odluke da zaposlene proglasi tehnolo{kim vi{kom, isplati im otpremninu i oglasi ponovnu prodaju fabrike nad kojom bi bio uveden ste~aj. roizvodwa je obustavqena u martu pro{le godine, nakon ~ega je Agecija za privatizaciju tri puta ve}inskom vlasniku produ`avala rok da ispuni obaveze iz kupoprodajnog ugovora, da bi on kona~no bio raskinut u decembru 2011, podse}a direktor Dragan Milenkovi}: - Agencija je postavila zastupnika dr`avnog kapitala 31. januara ove godine, nakon ~ega je sprovedena

P

kompletna zakonska procedura - izabrani novi organi, ura|eni popis i zavr{ni ra~un. Zbog izmene zakonskih propisa, u aprilu smo morali da mewamo akta preduze}a, izaberemo bord direktora, novi Upravni odbor... Uporedo sa tim zastupnik dr`avnog kapitala i direktor su vi{e puta kontaktirali sa nadle`nima u Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu privrede, pisali predloge programa, obra-

zlagali finansijske pokazateqe, ne bi li uverili nadle`ne da fabrika mo`e i treba da nastavi da radi.

Ste~aj koji je, zbog dugotrajne blokade ra~una fabrike, po automatizmu u junu ove godine uvela Narodna banka Srbije, Ustavni sud je poni{tio - pri~a

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

Milenkovi}, kroz koje je sve “muke” za ovih godinu i po dana fabrika prolazila, nagla{avaju}i da ona jo{ uvek ima status firme u restrukturirawu, zapo~etom 2010. godine, dok je bugarska kompanija bila wen ve}inski vlasnik.

- S obzirom na to da je ra~un fabrike u blokadi i da vi{e nema ve}inskog vlasnika koji bi trebalo da sprovodi plan reorganizacije, on je prakti~no ostao mrtvo slovo na papiru. Kada je fabrika privatizovana pre pet godina, ve}inski vlasnik je nasledio dug od oko 520 miliona dinara, da bi on, kada je kupoprodajni ugovor raskinut, dostigao iznos od skoro 1,5, odnosno ra~unaju}i i kamate skoro 1,8 milijardi dinara - podse}a direktor Milenkovi}.

Da i novi plan reorganizacije, koga su sa~inili zastupnik dr`avnog kapitala i direktor, u saradwi sa stru~nim timom, ne bi ostao tako|e mrtvo slovo na papiru, program je predo~en ministru Mla|anu Dinki}u na sastanku u ^a~ku 21. septembra. “Tim planom je, pored ostalog,

predvi|eno da energana bude vra}ena u funkciju i da proizvodi elektri~nu energiju, za{ta smo dobili saglasnost Elektrodistribucije, i paru za grejawe grada. To bi, uz preradu i proizvodwu papira sigurno omogu}ilo da ona posluje bez dotacija i zadu`ivawa”, uveren je direktor Milenkovi}. U programu je predlo`eno i da deo duga bude “zamrznut”, da drugi deo otpi{u lokalna samouprava i dr`ava, koja bi po tom osnovu pove}ala svoje u~e{}e u kapitalu firme, a preostali iznos reporgramiran. Uprkos svemu tome i argumentovanim ekonomskim pokazateqima o opravdanosti obnavqawa proizvodwe u FH, ministar Dinki} je, ka`e Milenkovi}, odgovorio da dr`ava kuburi sa parama i da bi te{ko mogla da obezbedi 1,139 miliona evra, neophodnih za nabavku sirovina, remont ma{ina, popravku hala i uop{te za pokretawe proizvodwe.

Zbog toga su se, posle sastanka u ^a~ku, ~elnici fabrike ponovo sastali sa nadle`nima u Ministar-

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Ran|i}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

stvu privrede i na sto jo{ jednom izneli sve argumente. Me|utim, ni nakon toga rukovodstvo firme i radnici, koji se okupqaju svakog petka u krugu fabrike, ne bi li ~uli neke povoqne vesti iz Beograda, prakti~no ne znaju “na ~emu su”.

Nadle`ni iz Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju bi narednih dana trebalo kona~no da odlu~e da li }e iz dr`avne kase biti izdvojeno ne{to vi{e od milion i 100 hiqada evra za sprovo|ewe programa restrukturirawa, ili }e 260 radnika, koji ne primaju plate od marta pro{le godine, niti im sta` “te~e” od 2007, kada je fabrika privatizovana, biti progla{eno za tehnolo{ki vi{ak i uz otpremnine, za koje je, ina~e, potrebno skoro milion i po evra, poslati ku}ama.

Po{to je najavqeno da bi ovu dilemu nadle`ni u resornom ministarstvu trebalo da re{e do kraja sedmice, direktor Milenkovi} je za 30. oktobar, u 10 sati, zakazao zbor zaposlenih, da bi im saop{tio posledwe vesti iz Beograda.

M.N.

6

DRU[TVO

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

VE]E SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA GRADA ^A^KA, POVODOM ZAKONA O UTVR\IVAWU MAKSIMALNE ZARADE U JAVNOM SEKTORU

KOMUNALCI PROTIV SMAWEWA ZARADA NAJUGRO@ENIJIM RADNICIMA indikati javnih komunalnih preduze}a jedinstveni su u stavu da je usvojeni Zakon o utvr|ivawu maksimalne zarade u javnom sektoru, koji je stupio na snagu 29. septembra, suprotan proklamovanom ciqu ograni~avawa najvi{ih zarada i da “poga|a” najni`e i najugro`enije kategorije zaposlenih i u javnim komunalnim preduze}ima koja nisu korisnici buxeta (sprema~ice, kurire, kafe kuvarice, voza~e, portire, administrativne radnike...), kao i da se wime “ubijaju” posledwi ostaci radni~ke klase. U ciqu spre~avawa primene ovog Zakona u javnim komunalnim preduze}ima sindikati su se ve} obratili Vladi Republike Srbije sa zahtevom za wihovo izuzimawe od primene, upozoravaju}i da on umawuje ve} ste~ena prava radnika u

S

preduze}ima koja nisu korisnici buxeta, suprotno Ustavu Republike Srbije, Zakonu o buxetskom sistemu, Zakonu o radu i kolektivnim ugovorima.

Du{ko Stojanovi}, iz Sindikata “Nezavisnost”, je na konferenciji za novinare, odr`anoj u sredu, u sali Ve}a Saveza samostalnih sindikata za Grad ^a~ak, rekao da je zahtev za izuzimawe javnih komunalnih preduze}a od primene

Zakona o utvr|ivawu maksimalne zarade u javnom sektoru, ve} upu}en predsednicima Srbije, Vlade i Socijalno-ekonomskog saveta. Prema re~ima Stojanovi}a, primenom ovog Zakona umawila bi se plata navedenih kategorija zaposlenih i do 40 odsto, a mnogima bi mese~na zarada ve} u oktobru bila smawena na 18.443,96 dinara, {to je mawe od minimalne zarade garantovane Zakonom o ra-

du.

Ukoliko se ne prihvati zahtev sindikata, organizova}emo totalnu obustava rada u svim komunalnim preduze}ima na teritoriji Republike Srbije, istakao je Stojanovi}.

Kao prvi znak upozorewa Vladi Srbije i Ministarstvu finansija i privrede, u svim ve}ima gradovima u Srbiji, u sredu u 11,55 ~asova, sindikati su se obratili gra|anima i

NASTAVQENA REKONSTRUKCIJA ULICE DR DRAGI[E MI[OVI]A, OD „CARA“ DO „PROLETERA“ osle sedmodnevne obustave radova zbog protesta grupe gra|ana, u ponedeqak je nastavqena rekonstrukcija Ulice dr Dragi{e Mi{ovi}a, od kru`nog toka kod kafane “Car Lazar” do “Proletera”. Prema re~ima diplomiranog gra|evinskog in`ewera Rajka Ristanovi}a, {efa gradwe, prvi deo ove deonice, od “Cara” do semafora, bi}e zavr{en do nedeqe. Ristanovi} je najavio da }e radovi na drugom delu ove regionalne saobra}ajnice, od semafora do “Proletera”, biti zavr{eni do 10. novembra.

P

Foto „Glas“ Rupe do kolena lome noge i to~kove!

Raskrsnica ulica kneza Milo{a i Stevana Prvoven~anog

ZAVR[ETAK RADOVA DO 10. NOVEMBRA

lokalnim samoupravama sa p e t o m i n u t n i m saop{tewem o {tetnosti primene ovog Zakona.

- Najni`e plate od svih javnih preduze}a u ^a~ku imaju zaposleni u “Gradskom zelenilu”. Plate jesu redovne, ali nisu dovoqne ni za osnovne `ivotne namirnice, jer je potro{a~ka korpa 58.000 dinara. Ve} je te{ka kriza, a ako bi nam smawili plate, tek bi imali veliki problem - napomenuo je Marko Stanojevi}, iz Sindikata “Nezavisnost”.

Sindikati smatraju opravdanim ograni~avawe najvi{ih zarada u javnom sektoru, ali primena Zakona koja umawuje zarade radnicima koje su i ovako nedovoqne za `ivot i funkcionisawe jedne porodice, nikako nije prihvatqiva, rekao je Pavle Pavlovi}, predsednik Sindikata “Nezavisnost”.

PREVENTIVNE AKTIVNOSTI PU ^A^AK

BORBA PROTIV TRGOVINE QUDIMA ovodom progla{ewa oktobra „Mesecom borbe protiv trgovine qudima“, Policijska uprava u ^a~ku sprovodi preventivne aktivnosti na upoznavawu javnosti sa ovim problemom dana{wice i pove}awu nivoa svesti rizi~nih grupa, ali i celokupne javnosti o problemu trgovine qudima, kao obliku modernog ropstva.

Sve preventivne aktivnosti koje sprovode policijski slu`benici Odseka za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovine qudima Policijske uprave ^a~ak, usmerene su na edukaciju dece i omladine na podru~ju Moravi~kog okruga, na temu „Borba protiv trgovine qudima“. Preventivan rad na suzbijawu trgovine qudima stalan je zadatak policijskih slu`benika, a u mesecu kada se posebno obele`ava i isti~e opasnost od ove pojave, insistira se na interaktivnom u~e{}u mladih u ovim aktivnostima.

Od po~etka oktobra 2012. godine, u aktivnostima koje je Policijska uprava u ^a~ku sprovela u vi{e sredwih {kola na podru~ju Moravi~kog okruga, u~estvovalo je oko 1.000 u~enika. Na evropski Dan borbe protiv trgovine qudima, 18. oktobar, u Domu u~enika u ^a~ku, organizovana je tribina na temu „Borba protiv trgovine qudima“. U~enicima i wihovim vaspita~ima prikazan je film sa primerima razli~itih oblika trgovine qudima, jer je polazna ta~ka u suprotstavqawu trgovini qudima prepoznavawe ove pojave, kako ne bi postali `rtva ovog modernog oblika ropstva.

Trgovina qudima jedan je od oblika organizovanog kriminala, zbog ~ega je borba protiv ovog vida kriminala posebno va`an segment rada policije.

P

U prvoj fazi radova, na deonici od oko 450 metara, bi}e zamewena kompletna kolovozna konstrukcija, a pored toga je predvi|eno i ure|ewe trotoara i parking mesta, kao i obele`avawe biciklisti~kih staza. [ef gradwe podse}a da je u ovom delu Ulice dr Dragi{e Mi{ovi}a, saobra}aj preusmeren na alternativne pravce i apeluje na sugra|ane da poka`u jo{ malo strpqewa i razumevawa.

Rekonstrukciju deonice od 450 metara dr`avnog puta drugog reda, sa oko 35 miliona dinara, kompletno finansira Republika, a realizuje tako|e republi~ko Preduze}e za puteve “Beograd”.

N. R.

Pavlovi} je podsetio da je Zakon o utvr|ivawu maksimalne zarade u javnom sektoru usvojen bez konsultacija sa sindikatima i rasprave o wegovom sadr`aju na Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije.

Miodrag Lukovi}, predsednik “Samostalnog sindikata”, izrazio je zadovoqstvo {to sindikati zajedno nastupaju na teritoriji cele Srbije.

- Na{i radnici, odnosno pomo}no tehni~ko osobqwe sa najmawim primawima }e podneti teret novog Zakona, {to nije u redu. Ovo je protest upozorewa, a ukoliko ni posle wega Vlada i resorno ministarstvo ne budu reagovali, usledi}e obustava rada zaposlenih u javnim komunalnim preduze}ima {irom Srbije i organizovawe protesta - rekao je Lukovi}.

N. R.

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

7

DRU[TVO

I KOD NAS POLOVNA GARDEROBA POSTAJE SVE POPULARNIJA Do{lo mi bilo da nigde vi{e ne iza|em iz ku}e. Odavno ve} vrtim tri sukwi~ice, dve maji~ice, plavu ili crvenu ko{uqicu, a ormar pun beskorisne i staja}e ode}e. Mojih devet, dest kombinacija upoznali su i prolaznici koje sre}em svako jutro. O novoj garderobi nema ni govora, uz to nisam ve{ta ni dugme da za{ijem, kamoli da ne{to sa{ijem. Slu~ajno sam skoro du`e {etala gradom, opet u dobro znanoj kombinaciji, kad po ko zna koji put privuko{e mi pa`wu natpisi “MAJICE 200”, “XEMPERI OD 300 DO 500”, “PANTALONE 400”. Sve ovo u dinarima, naravno. U prvi mah u~ini mi se da opet prodaju garderobu koja traje do prvog prawa, kad ono sekend hend!

Upadaj!

a prvi pogled ne zna{ odakle da po~ne{. [ta mi treba? Sve! Vidi ovaj neverovatan prslu~i}. Nisam ni znala da {iju takve. Neminovno krenu pri~a sa prodavcima i kupcima.

N

ZA QUDE SA STILOM ILI DEKINTIRANE? - Kod mene se obla~i samo gospoda. Nabavqam firmiranu robu, nema~ku i italijansku. [ta da vam ka`em, kada mi se ispred radwe zaustavi xip od 100 hiqada evra, iza|e elegantna `ena i nakupuje ovde pregr{t stvari. Jedino jo{ nisam obla~io mlado`ewe, ali jesam kumove, stare svatove, barjaktare. Do|u mu{karci i kupe po 10 ko{uqa i mirni su bar godinu dana - pri~a jedan vlasnik sekend hend radwe. Zna~i nije samo za “sirotiwu raju”?

- Kod mene se obla~e qudi sa stilom. Malo su i cene ja~e, sve {to je neobi~nije i kvalitetnije, malo je i skupqe. Roba mi sti`e iz Engleske. Ali, u posledwe vreme stvarno ose}amo besparicu. Po~ela sam stalnim mu{terijama da dajem robu na recku - ka`e Marija Peri{i}, vlasnica radwe “Bum”.

Malo po malo, otkrih da u gradu ima vi{e od deset sekend hend radwi, samo kod “Cara” ~etiri u krugu.

Ka`u prodavci da sva polovna ode}a bude hemijski o~i{}ena i popeglana pre prodaje.

- Verujete li da smo dobro prodavali i brushaltere i dowi ve{. Wih po-

sebno pa`qivo o~istimo.

Mada, nije da nije bilo razno raznih komentara, ne zbog ve{a, nego uop{te.

Uglavnom su qudi odu{evqeni, mada ima i skeptika. Da ne poverujete, pitaju me da li je u toj ode}i neko umro - za~u|en je na{ prvi sagovornik.

Ispitah i ostale prodavce da li su ~uli sli~ne komentare.

- Pitali su, ali ja im onda odgovorim: “Ne bojte se, pro{lo je 40 dana” - ~ak je ozbiqna prodava~ica u tre}oj radwi. U wenom sekend hendu `ena koja je razgledala garderobu pokazuje zimsku ko`nu jaknu koju je kupila za tri hiqade dinara. Na woj lepa zelena sukwa i braon xemper. Ba{ ima ukusa. „KO UMIJE...”

- Sve ovo na meni i dosta toga {to imam u ormaru je iz sekend henda. Zarazila sam i prijateqice. [to da ne, jeftinije je i kvalitetnije. Moja }erka se u prvi mah zgra`avala, a sada nosi moju ode}u - ka`e `ena koja redovno pazari polovnu garderobu.

- Da ne poverujete kako su obu~ene `ene, kada iza|u odavde. Naro~ito one sa ukusom. Mogu ovde sve da kupe, pantalone, jaknu,

SAD, PRVI JE PUT Kod Marije u radwi sam zatekla i Aleksandra koji kupuje samo u sekend hendu.

Ka`e, ne}e da da 200 evra za novu jaknu koju }e nositi samo jednu sezonu: - Istina je da 90 odsto ^a~ana kupuje u sekend hendu. Jedino se tu ne obla~i preostalih deset odsto siroma{nijih koji uop{te ne kupuju ode}u. Ovde ne kupu-

jem zato {to nemam para, ve} zato {to ho}u neobi~ne i unikatne stvari. Uostalom, mnogo je boqe ovde kupovati, nego kod Kineza.

Jeste wihova ode}a jeftina, ali nije kvalitetna.

Krenuh da sale}em i devojke koje su tek u{le u radwu.

Odbrani{e se da su prvi put u sekend hendu, ne `ele da pri~aju.

- U maloj sredini je qude sramota da u|u u sekend hend i da pitaju za cenu, ali u velikim gradovima nije tako. Ne znam za{to se stidimo jedni drugih. Ustvari smo primitivni. ^esto qudi govore da prvi put razgledaju polovnu robu, a naro~ito su takvi mladi. Oprostite devojke, morala sam ovo da ka`em - izre~e svoj stav Marija Peri{i}. No, ona podseti i da radwe sa polovnom garderobom moraju imati dobre prodavce, a kupci izdvojiti vreme da ih temeqno istra`e. Ova ode}a nema veli~inu, zato je vaqa probati pre kupovine. Kakva je razlika i kada kupujemo novu ode}u?

Malo po malo, obi|oh nekoliko ~a~anskih sekend hendova. [to je najva`nije, prevazi|oh onih devet kombinacija. Ako me ne znate, poga|ajte da li sam dekintirana, ili ne. Z. J.

li{eni: Radoslav Te{i}, Nedeqko Te{i} i Darko Pilovi}.

Osumwi~eni su krajem aprila 2010. godine, u ve~erwim satima, u selu Lipnica, usmrtili Miloja Ostoji}a i Dejana Kolovi}a.

Wihova be`ivotna tela prona|ena su nekoliko dana nakon ubistva. Ostoji} je usmr}en sa dva metka kalibra 7,65 mm i udarcem sekire u glavu, dok je Kolovi}, koji je tako|e usmr}en udarcem sekire u glavu, imao i vidne povrede po glavi i telu zadate tupim predmetom i no`em.

Motiv ovog ubistva je

najverovatnije novac, a prema prvim saznawima istrage ubistvo je pripremano i u wemu su u~estvovala sva tri lica.

Tako|e, osnovano se sumwa da su Darko Pilovi}, Nedeqko i Radoslav Te{i}, u selima na podru~ju grada ^a~ka, izvr{ili 30 krivi~nih dela kra|a i te{ka kra|a.

Policija je Darku Pilovi}u, Nedeqku i Radoslavu Te{i}u odredila meru zadr`avawa i oni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni nadle`nom istra`nom sudiji.

Darko Pilovi} (1988)

Nedeqko Te{i} (1981)

Radoslav Te{i} (1979)

iz Samaila, grad Kraqevo,

iz Kumana, op{tina Novi Be~ej

iz Gori~ana, grad ^a~ak.

Haqinica san snova

xemper, da ne potro{e ni dve hiqade i mirne su za zimu - opet jo{ malo reklamira sekend hendove “ozbiqna” prodava~ica.

Da se jo{ malo vratimo i na pri~u prvog prodavca.

Ka`e on da u svemu prati svetske trendove. Sad mu je jeftinija letwa garderoba, a uskoro }e da snizi i jesewu.

Saop{tewa Policijske uprave ^a~ak

ZLOUPOTREBA SLU@BENOG POLO@AJA riminalisti~ka policija Policijske uprave u ^a~ku, odredila je ju~e meru zadr`avawa Goranu R. (1976) iz ^a~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je, u svojstvu odgovornog lica privrednog dru{tva DOO „DMG In`ewering“ ^a~ak, izvr{io krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja i krivi~no delo falsi-

K

PU[KA „OPALILA” NA SVADBI vawi~ka policija odredila je u subotu meru zadr`avawa Darku Gromovi}u (1985) iz Ivawice, zbog

I

fikovawe slu`bene isprave.

Osumwi~enom se na teret stavqa da je stanove i lokale, koje je gradilo navedeno preduze}e na vi{e lokacija u ^a~ku, prodavao jo{ u postupku izgradwe, tako {to je naplatu vr{io gotovinski neevidentiraju}i prodaju u poslovnoj dokumentaciji preduze}a, ~ime je pribavio imovinsku korist u iznosu ve}em od 90 miliona dinara.

Wemu se na teret stavqa i da je pojedine stanove prodao vi{e puta, sklapaju}i kupoprodajne ugovore o prodaji

jednog stana ili lokala sa vi{e razli~itih lica. Osim navedenog, pojedini stanovi i lokali, koje je osumwi~eni prodao pre nego {to su izgra|eni, nisu zavr{eni, zbog ~ega te nepokretnosti nisu mogle dobiti upotrebnu dozvolu, a kupci se nisu mogli ukwi`iti kao vlasnici nepokretnosti.

Posluju}i na navedeni na~in, osumwi~eni je preduze}e DOO „DMG In`ewering“ doveo u stawe nelikvidnosti, zbog ~ega je pokrenut postupak ste~aja.

postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistvo u poku{aju nad Qubinkom K. (1984) iz sela Luke, op{tina Ivawica, kao i krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija.

Osumwi~enom se na teret stavqa da je u subotu, oko

12,00 ~asova, tokom svadbenog veseqa, u selu Osonica, op{tina Ivawica, neovla{}eno nosio lova~ku pu{ku marke „bereta“ iz koje je, prilikom sklapawa, do{lo do ispaqewa patrona. Tom prilikom Qubinko K. je zadobio te{ke telesne povrede opasne po `ivot i prevezen je u u`i~ku bolnicu.

RASVETQENO DVOSTRUKO UBISTVO U LIPNICI a~anska policija, je nakon vi{emese~nog operativnog rada, rasvetlila dvostruko ubistvo u selu Lipnica kod ^a~ka, izvr{eno krajem aprila 2010. godine. Policija je identifikovala tri lica osumwi~ena da su na podmukao i svirep na~in izvr{ili krivi~no delo te{ko ubistvo. Slobode su

^

8

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

OBRAZOVAWE

POVODOM DANA MUZI^KE [KOLE U ^A^KU Osnivawe orkestra, od strane muzi~kih {kola iz Kragujevca, ^a~ka, U`ica i Kraqeva, za wihove u~enike i profesore predstavqa najzna~ajniji doga|aj u protekloj deceniji, konstatovao je direktor ~a~anske {kole Slavoqub Nikoli} a sve~anosti u Domu kulture, kojom je pro{og petka obele`ena 59. godi{wica Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”, Nikoli} je podsetio da je osnovnu {kolu prethodne {kolske godine poha|alo 359 u~enika, od kojih je 185 razred zavr{ilo sa odli~nim uspehom, dok su me|u 43 sredwo{kolaca bila 22 odlika{a. Naglasiv{i da se uspeh u~enika muzi~kih {kola meri i rezultatima sa takmi~ewa, on je naveo da je 58 polaznika, u~estvuju}i na 28 nadmetawa, osvojilo 94 nagrade - 20 vi{e nego lane.

Za razliku od prethodnih godina, kada je {kola svoj Dan proslavqala koncertom najboqih u~enika, ovoga puta je prire|en “mali spektakl” - u velikoj dvorani Doma kulture nastupio je Regionalni simfonijski orkestar, sa~iwen od u~enika muzi~kih {kola iz Kragujevca, U`ica, ^a~ka i Kraqeva.

Ideja o ovakvom orkestru, kazao je Nikoli}, stara je pet godina i potekla je od Dejana

SVIRAO REGIONALNI SIMFONIJSKI ORKESTAR

N

[KOLA DOBIJA NOVU ZGRADU Direktor Muzi~ke {kole je uo~i koncerta saop{tio vest, koju je, kako je naglasio, dobio od gradskih rukovodilaca: U ^a~ku }e slede}e godine, na lokaciji gde se i sada nalazi Muzi~ka {kola, po~eti gradwa nove zgrade.

Ostoji}a, profesora klarineta iz Kraqeva, a aktuelizovana ove godine, na insistirawe profesora ~a~anske {kole. Regionalni orkestar je nastao tokom muzi~kog kampa na Go~u, pro{log avgusta, da bi ve} 15.

septembra nastupio na trgu u Kraqevu. Koncert u ~a~anskom Domu kulture je drugo pojavqivawe orkestra pred publikom, a ume}e i trud wegovih ~lanova i dirigenta Marije Joksimovi}, profesorke dirigovawa u u`i~koj i ~a~anskoj {koli, pozdravqeno je gromoglasnim aplauzom. Mladi muzi~ari su izvodili dela Bramsa, [trausa, Pjacole, ali i savremene kompozitore. Nastanak regionalnog orkestra je od vi{estrukog zna~aja.

- Svirawe u velikom orkestru je veoma va`no za karijeru svakog muzi~ara i mi smo zadovoqni {to smo to omogu}ili na{im |acima. Oni }e, osim toga, na ovaj na~in stvoriti prijateqstva, koja }e im biti korisna i za razmenu iskustva i saradwu tokom kasnijeg rada. Ovim potezom smo i saradwu {kola iz ~etiri grada podigli na vi{i nivo - objasnio je Nikoli}, napomenuv{i da }e u~enici u svojim {kolama uve`bavati partiture, a susreta}e se jednom godi{we u kampovima, kada }e dirigentkiwa “sklapati” ono {to su do tada uradili.

E. V.

ZAJEDNI^KI PROJEKAT UDRU@EWA „SEMPRE“ I GRADA ^A^KA

KAKO DA SE MLADI ZA[TITE OD ZLOUPOTREBA INTERNETA

Predavawima u {kolama i putem “Vodi~a za decu” autori projekta su informisali osnovce i sredwo{kolce o opasnostima koje ih vrebaju sa dru{tvenih mre`a i posavetovali ih kako da ih izbegnu

roj krivi~nih dela koja se ~ine putem interneta konstantno raste, a prema zvani~nim podacima najugro`enija kategorija stanovni{tva su mladi od 13 do 19 godina. Wihova svest o mogu}nostima zloupotrebe interneta je na veoma niskom stepenu, a zapawuju}e deluje podatak da je ~ak 40 odsto korisnika dru{tvenih mre`a kod nas spremno

B

da ve} prilikom virtuelnog upoznavawa potpunom strancu otkrije najintimnije informacije o sebi.

Na{a zemqa je, ina~e, prva u regionu po broju korisnika Fejsbuka, kao najpopularnije mre`e, na kojoj je otvoreno 2.700.000 naloga. Policija je tako|e do{la do saznawa da je ovim putem jedna od 10 mladih osoba bila maltretirana ili ugro`ena, jedna od 13 primila je poziv za seksualni odnos, dok je jednom od 25 mladih korisnika interneta ovakav poziv upu}en uz pretwu.

Ovakvi, i sli~ni podaci, koji govore o tome da se nasiqe sa ulica i iz {kolskih dvori{ta preme{ta na internet, bili su razlog za projekat “Vi{e od igre”, ~iji su segmenti “ Bezbednost mladih na mre`i”, “Zloupotreba mladih na internetu” i “Preven-

PREDAVAWE U O[ „MILICA PAVLOVI]“

cija i za{tita”, koji nevladina organizacija “Sempre” sprovodi uz podr{ku Grada.

Tokom ove sedmice u gradskim osnovnim {kolama odr`ana su edukativna predavawa. “Vodi~ za de-

cu”, koji je tom prilikom podeqen |acima, sadr`i niz uputstava, kao {to su: “Razgovaraj sa roditeqima

i dozvoli im da nau~e ulogu dru{tvenih mre`a u tvom `ivotu”, “Nikad ne postavqaj ne{to {to ne bi `eleo da vide tvoji roditeqi, nastavnici, budu}i poslodavci”, “Nikad na profil ne postavqaj li~ne podatke (broj telefona, imejl ili adresu, kao ni informacije o svojim prijateqima”, “Nikad se nemoj sastajati sa nekim koga si prvo upoznao na internetu i reci roditeqima ako neko takav `eli da se vidi sa tobom”, “Dodaj na svoj profil samo one qude koje li~no poznaje{“.

Edukatori su, pored ostalog, upozorili slu{aoce da svoju {ifru ne odaju nikome, jer se ne zna do koga ona mo`e da stigne, i da uznemiruju}e poruke sa~uvaju, jer one mogu da poslu`e kao dokaz krivi~nog dela E. V.

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

9

REPORTA@A

IZBEGLI^KOJ PORODICI VI[WI] NEOPHODAN KROV NAD GLAVOM

^ITAV @IVOT IH PRATI OLUJA

- Humanitarni fond Crkvene op{tine Preqina uru~io porodici Vi{wi} u ponedeqak 50.000 dinara za ogrev i zimnicu. – Fond apeluje na lokalnu samoupravu, ustanove i qude dobre voqe da se za Vi{wi}e prona|e i otkupi o~uvano seosko doma}instvo. Inicijativi se pridru`io i “^a~anski glas”

de nema humanosti nema ni qudi, gde nema milosr|a, nema ni `ivota, stara je mudrost koja nas je ovih dana navela na duboko preispitivawe u kakvom to surovom vremenu `ivimo i s kim? Padalo je ve~e u ponedeqak kada smo se uputili ka Be~wu, seocetu nadomak Mr~ajevaca.

G

van i odmahuje rukom.

- Ma kakva rodbina, nema od toga ni{ta. Da mi je na}i ne{to moje, pa nek umrem sutra, ne bi mi bilo `ao. Nek ostanu barem deca da ih neko ne pretura, jer, to ne zna niko ko nije osetio. Opet se zahvaqujem proti Radovanu, on mi je u~inio {to nije moj ro|eni, ja sam bio kod rodbine i kod svojih, nisam smeo kapijom da zalupim, nisam smeo da se naka{qem, nisam smeo ni{ta. Tad sam video, kad do|e gusto, smeta{... - pri~a Jovan Vi{wi} i guta svoju muku.

Nakon In|ije, tri go-

AKCIJA

Pero, Jelena, Nada i Jovan Vi{wi}: „Samo da decu niko ne pretura...“

toplo. Greje “smederevac” u ove prohladne oktobarske ve~eri, pucketa vatra, ali u vazduhu neki led. ^kiqi najmawa sijalica nad mu~nom ti{inom, koja se nekako grubo “~uje”, iako je u tom trenutku u sobici sedelo puno qudi.

ONI NEMAJU NI[TA Doma}in porodice Jovan Vi{wi} ima 50 godina, radi u “Kotleniku” i

a toliko bi `elela da radi i pomogne, olak{a malo svom ocu. Sin Pero ima 17 godina, rodio se januara te kobne 1995. godine, i kao beba od {est meseci pro{ao u zbegu ceo koridor i stigao sa “Olujom” u novi zavi~aj. Prvo je to bilo na Kosovu. Oluje ga nekako prate ~itav `ivot, i wega i porodicu, a u novom, uvek privremenom zavi~aju, nikako da se raduje, da se skrasi i `ivi `ivotom svojih vr{waka. Pero je

radi nego {to radi, a dve skromne sobe sa dotrajalim name{tajem, dele otac i majka, brat i sestra. O kompjuteru deca samo sawaju, garderobu im obezbedi popadija Qiqana, kojoj jecaju}i na slogove zahvaquje Jelena, koja nema gde, ni sa ~im, ni s kim da iza|e i dru`i se, kao druge devojke. Istog dana kada su se Vi{wi}i uselili u ku}u protinih roditeqa u Be~wu, popadija je jo{ jednoj izbegli~koj porodici ustupila roditeqsku ku}u u Zabla}u. Poma`u im koliko mogu. Obra}ao se Jovan kancelariji UNHCRa, re~eno mu je da se snalazi kako mo`e, seoska doma}instva dodequju u drugim op{tinama. Voleo bi da ostane u ovom kraju, upoznali su qude.

OD NEMILA DO NEDRAGA

Privremeni dom kraji{ke porodice

U staroj, roditeqskoj ku}i gu~kog paroha Radovana Stevanovi}a ve} devetu godinu boravi sada, ~etvoro~lana porodica Vi{wi}.

Bilo ih je petoro, ali je deda pre dve godine umro.

Tro{na stolarija, predsobqe sa zemqanim podom pokrivenim okrzanim linoleumom… U sobi~ku, koji je i kuhiwa, i trpezarija, i dnevni boravak, ipak,

dine su `iveli u privatnom sme{taju u Vaqevu, onda su do{li u Mr~ajevce, gde su promenili dve ku}e, a ovo im je tre}a, u kojoj najdu`e borave. Zaobi{le su ih sve pomo}i, davawa, do 2004. su dobijali higijenske pakete, od tada ni{ta. Jo{ se ne nazire kraj wihovog ve~itog izbegli{tva i nomadskog `ivota od nemila do nedraga. Pored zdravqa, koje im je iznad svega potrebno da bi opstali, Vi{wi}ima je `ivotni san da kona~no na|u svoj krov nad glavom.

od 20.000 dinara izdr`ava porodicu, uhrani neko prase, obra|uje zemqu, izmiruje obaveze, {koluje sina. Supruga Nada (51) nije najboqeg zdravqa, sr~ani je bolesnik, trudi se da odr`ava doma}instvo.

K}erka Jelena (21), rodila se 1991. kad je po~eo rat, zavr{ila je sredwu trgova~ku {kolu u Kni}u pre tri godine, nije zaposlena,

u~enik druge godine Ma{insko-saobra}ajne {kole u ^a~ku. On ba{ ni{ta nije `eleo da nam ka`e. I to “ni{ta”, drhtalo je sa wegovih usana. Ponovo muk, ponovo ti{ina, svako je bio nem na svoj na~in. U ku}ici, na kojoj su beskrajno zahvalni proti Stevanovi}u, koja ipak nije wihova, nemaju kupatilo, stari televizor vi{e ne

Te{ko je vra}ati se na ono {to soli rane, ali Jovan pri~a i ogrubelim rukama povremeno i diskretno bri{e suze. “Nismo gladni, borimo se”, ka`e, “I u starom zavi~aju smo `iveli od poqoprivrede, samo da nas zdravqe poslu`i…” Izbegli su iz Vrginog Mosta, Srpske Krajine u Hrvatskoj. Sve im je poru{eno, wive je hteo da proda, niko ne}e da kupi, pri~a Jovan. Prvi kolektivni sme{taj im je bio \urakovac na Kosmetu. Tu su proveli dve i po godine, potom su dve godine `iveli u In|iji kod rodbine.

“Ka`u, dobrog gosta, dva dana dosta, tre}i be`i”, prime}uje rezignirano Jo-

„TRA@IMO DOMA]INSTVO ZA VI[WI]E” va porodica o~igledno nije uspela da se integri{e u novu sredinu i to, uprkos te{kim vremenima u kojima `ivi ve}ina `iteqa Srbije, nije ostalo neprime}eno. Da jo{ uvek postoje dobri i plemeniti qudi, kojima muka i te`ak, prete`ak `ivot na{e sabra}e nije prihvatqiv, posvedo~ila je i na{a zajedni~ka poseta porodici Vi{wi} u Be~wu.

Okupqeni u Humanitarnom fondu Crkvene op{tine Preqina, wegov osniva~ i predsednik Upravnog odbora @ivorad Ili}, pored wega i jedan gospodin koji `ivi u [vajcarskoj i insistira da mu ne pomiwemo ime, a tako|e je suosniva~ Fonda, ~lanovi Raco Vasovi} i Milo{ Slavkovi}, prota gu~ki Rado-

O

Prota Radovan Stevanovi}, Jovan Vi{wi}, Milo{ Slavkovi} i Raco Vasovi} u Be~wu

van Stevanovi} i preqinski paroh Miroslav Mileti}, koji konstatuje da su Vi{wi}i “ostali totalno nezbrinuti”, prikupili su sa drugim ~lanovima Fonda 50.000 dinara za ogrev i zimnicu, kao i ne{to garderobe, i uru~ili ovoj izbegli~koj porodici. Namera ~elnih qudi Humanitarnog fonda iz Preqine je da se sa ovom jednokratnom pomo}i ne zavr{i briga o Kraji{nicima. Ovim ~inom Humanitarni fond Crkvene op{tine Preqina se obra}a lokalnoj samoupravi, donatorima i qudima dobre voqe da prema svojim mogu}nostima pomognu inicijativu da se za porodicu Vi{wi} na|e i otkupi o~uvano seosko doma}instvo u kome bi mogli da privre|uju i pre`ive, jer Fond toliko novca nema, ali }e pomo}i u skladu sa mogu}nostima svojih ~lanova.

Zato {to privremeni sme{taj nije trajno re{ewe, akciji Humanitarnog fonda iz Preqine “Tra`imo doma}instvo za Vi{wi}e” pridru`uje se i “^a~anski glas”. Zahvaquju}i qudima koji ne `mure i saose}aju sa patwama drugih, Vi{wi}i }e ove zime biti koliko toliko zbrinuti, a slede}e?

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

10

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

^A^AK U VREME OKUPACIJE

RACIJA 1941. GODINE ^a~ani uhap{eni u raciji 1941. godine pu{teni su na slobodu istoga dana kada je nema~kom komandantu ^a~ka poginuo sin na Isto~nom frontu, ispri~ao je pre nekoliko godina Miodrag Mile Nikoli}, lekar koji je `iveo i radio u Be~u

“Bila je nedeqa, 28. septembar 1941. godine. Dan sun~an i topao. Po varo{i se qudi slabo prime}uju. U blizini, u Ov~ar Bawi, odjekuju eksplozije bombi, a povremeno kru`i na tom prostoru avion i bombarduje okolne strane, pa nije preporu~qivo biti na ulici, jer se zna da su Nemci u po`e{kom kraju streqali neke seqake zbog napada na wihove patrole u ovim selima, a ~ulo se i u “Novom vremenu” je objavqeno da je selo Skela na Savi spaqeno, a stanovnici streqani ili internirani”, zabele`io je u dubokoj starosti, u kwizi “Se}awa”(Beograd, 2007)

U SVETLU NOVIH SVEDO^EWA

ugledni ~a~anski profesor istorije i direktor Gimnazije Luka Vojvodi}. Strastan pu{a~, on je tog dana krenuo u potragu za duvanom, ali je pri povratku ku}i bio uhap{en i u dugoj koloni mu{karaca, sproveden u Arsenal (dana{wi Tehni~ki remontni zavod).

Me|u taocima, ~iji se broj, prema slobodnim procenama, kretao izme|u pet i sedam hiqada mu{karaca od 16 do 70 godina, na{ao se i svr{eni maturant gimnazije Zoran Maksimovi}.

Osamnaestogodi{wak je toga dana igrao {ah na spratu Direkcije po{ta, telegrafa i telefona, gde je direktor Aritonovi} wemu i svom sinu, koji su bili {kolski drugovi, omogu}io da volontiraju i dobiju legitimaciju da su zaposleni.

Direkcija se nalazila u U~iteqskom domu, pored ku}e u kojoj su Maksimovi}i `iveli, pa je mladi} mogao da ~uje majku koja ga je pozivala da si|e, jer su

Beograd 1940, Mile Nikoli} kao student medicine

Nemci kontrolisali “ku}ne liste”.

- Kada sam do{ao ku}i, Nemci poteraju oca i mene “nach Gimnazion” da nam, kako su rekli, kontroli{u dokumenta. Sa svih strana su se slivali qudi, ali pro|emo gimnaziju i oni nas potera{e i daqe i najzad uteraju u tri kowu{nice artiqerijskog

puka jo{ daqe od Arsenala.

Tu su sabili oko 7.000 gra|ana u prostorijama punim pleve, da nije moglo da se di{e.

Me|u taocima su se na{la i dva mladi}a sa istim prezimenom, ali ne i u srodstvu, vojni pitomci Aleksandar Nikoli} i Miodrag Nikoli}, ~ije je studije medicine prekinuo po-

U Be~u 2006. godine, Mile Nikoli} u svom domu sa suprugom Dorom i go{}om Marijom Bokarev

~etak rata.

- U ^a~ku tada nije bilo nikakve vojske, sve se de{avalo u okolini. Tog dana Nemci upadaju u stanove i hapse mu{ke ~lanove porodica. Vojnik sa pu{kom potera mog oca Tihomira i mene, htede i mog mla|eg brata Mosketa, ali mu na nema~kom rekoh da on ima samo 13 godina i on ga od-

baci. @iveli smo u blizini “Sutjeske”, a kada nas izvedo{e u Kara|or|evu ulicu, videsmo da sa svih strana priti~u buquci mu{karaca razli~itih godina govori, kao da je ju~e bilo, devedesetjednogodi{wi Aleksandar Nikoli}.

U barakama, se}aju se nekada{wi taoci, vladali su glad, `e| i smrad (na sredini prostorije nalazio se veliki kazan za nu`du), a razgovori su odavali zabrinutost: “Odve{}e nas u zarobqeni~ke logore”, “Odve{}e nas da popravqamo poru{ene mostove i puteve”... O mogu}nosti da budu streqani, po principu sto za jednog poginulog Nemca, niko se nije usu|ivao da govori, iako je vi{e nego sigurno da se i ta misao vrzmala u glavama o~ajnika.

Ali, ovi taoci imali su mnogo vi{e sre}e nego {to su o~ekivali. Svi oni su, iako ne odjednom, ve} po grupama, pu{teni na slobodu. Napu{taju}i Arsenal, Aco Nikoli} i Zoran Maksimovi} na kapiji su ugledali grupu `ena, majki i sestara, koje su satima uzaludno poku{avaju}i da zatvorenicima doture hranu i cigarete.

- Cela ta grupa po|e prema ^a~ku, ~ije su zgrade bile udaqene oko 500 metara od Arsenala, a okolo je bio brisan prostor, sa velikom livadom zvanom Alvaxinica, sa leve strane.

U to se za~uju sirene automobila, masa na putu se razdvoji i pro|e nekoliko otvorenih automobila sa rawenim Nemcima, koji su i{li u bolnicu. Masa `ena i qudi po|u daqe prema gradu, a u to se za~uju sirene koje objavquju uzbunu.

Povedem majku, koja nije mogla da tr~i, da u|e u prvu ku}u, a ja i moj drug i kom{ija Aco Nikoli} se damo u trk kroz Cvetnu ulicu i daqe okrenemo prema staroj po{ti, u kojoj je bila neka nema~ka komanda. Ispred stare po{te bilo je nekoliko Nemaca, a jedan feldvebel uzviknu “wohin” (kuda), a ja onako zadihan, posle kilometra tr~awa, odgovorim “vom Arsenal nach Hause” (od Arsenala ku}i). On na to uzviknu “laufen” (tr~ite) i primetio sam da se ma{io za parabelum sa leve strane i opalio nekoliko hitaca iznad na{ih glava.

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

Aleksandar Nikoli} kao vojni pitomac 1940. godine u Beogradu i danas u svom domu u Ivawici

Mi izbijemo na veliki trg ispred nove po{te i naletimo na Nemce, koji su tek postavqali mitraqeze, a sirena je jo{ uvek zavijala. Pre nego {to su se oni osvestili ja uzviknem “vom Arsenal nach House” i potr~imo posledwom snagom ulicom prema parku, pa se prebacimo preko ograde u dvori{te ku}e Mojovi}a.

Tu se po`alim da sam verovatno rawen u le|a, ali kad su pogledali rekli su da sam skroz mokar od znoja.

11

DRU[TVO

Kod Mojovi}a sam proveo no}, a sutradan vi{e Nemaca nije bilo u ^a~ku. Majka je tek predve~e do{la ku}i svedo~i osamdesetdevetogodi{wi Zoran Maksimovi}.

Nemci su se povukli iz Zapadne Srbije i svoje snage koncentrisali u Kraqevu.

Zajedni~kim naporima ~etnika i partizana na{ grad je oslobo|en od okupatora, ali sloboda nije bila dugog veka.

Ratni i poratni dani odveli su na{e junake na

razli~ite strane. Posle kona~n o g oslobo|ewa i zavr{enih studija, Maksimovi} je postao veliku stru~wak za petrologiju i geohemiju, profesor Rudarsko - geolo{kog fakulteta u Beogradu i redovni ~lan SANU. Aleksandar Nikoli} je stekao diplomu Medicinskog fakulteta, vratio se u rodno mesto Ivawicu, a neko vreme je u Beogradu obavqao du`nost pomo}nika sekretara Republi~kog SIZ-a zdravstvene za{tite.

Se}awe na 1941. godinu i dane provedene u barakama Arsenala potiskivale su nove `ivotne brige i radosti. Vi{e svetla u ishod racije une}e, dodu{e posrednim putem i tek po~etkom novog veka, Mile Nikoli}, koji je ve}i deo `ivotnog i ceo radni vek proveo u Austriju. Zapla{en dolaskom komunizma, iako tokom rata nije pripadao nijednoj vojsci, prebegao je u Be~, koji je u to vreme bio razru{en od bombardovawa. Bez ikakvih sredstava za `ivot, na{ zemqak nije birao poslove - radio je na ra{~i{}avawu ru{evina i kao lo`a~ u jednoj du{evnoj bolnici. Kada je po~eo boqe da zara|uje, upisao je medicinski fakultet i postao lekar op{te prakse. U

tu|oj zemqi je zasnovao i porodicu, `enio se dva puta, a sa drugom suprugom Dorom dobio k}erku Dorme. U Srbiju se nije vra}ao, a veze sa zavi~ajem odr`avao je preko prijateqa iz mladosti, me|u kojima su Aco Nikoli} i Marija Baudi{ Bokarev, sa ~ijim je bratom od tetke Stevom Stankovi}em bio gimnazijski drug. Budu}i austrijskog porekla, Marija je ~esto odlazila u Be~ i redovno pose}ivala Mila i wegovu porodicu. Pamti ga kao intelektualca velikog obrazovawa, ali jednostavnog i skromnog ~oveka sa kojim je “milina bilo dru`iti se”. Nesebi~no je voleo svoj zavi~aj i rado pri~ao o wemu, ali je razgovore o ratu izbegavao. Ipak se, u jednom dugom telefonskom razgovoru sa Marijom, godinu dana pred smrt, prisetio racije, u kojoj su osim wega bili uhap{eni wegov otac Nenad i brat Qubodrag.

- Svi taoci su bili o~ajni i prepla{eni, a o~evi su vi{e brinuli za sinove nego za sopstvene `ivote.

Milov otac, {umarski in`ewer koji je studirao u Be~u i odli~no govorio nema~ki, obratio se oficiru, koji je bio poreklom Austrijanac, i molio ga da pusti Qubodraga kome je bilo samo 16 godina. Tada se dogodilo ne{to neo~ekivano.

Akademik Zoran Maksimovi}

Umesto da pusti Laleta, oficir je iznenada saop{tio da se svi taoci osloba|aju, a na iznena|ewe Nenada Nikoli}a, odgovorio da je komandantu ^a~ka toga dana javqeno da mu je sin poginuo na Isto~nom frontu - prenosi na{a sugra|anka pri~u Mila Nikoli}a, preminulog 2008. godine.

Vra}amo se “Se}awima” Luke Vojvodi}a i u delu koji govori o raciji ~itamo da je do pu{tawa zatvorenika (uhap{eni su kao garancija za neometano povla~ewe nema~ke vojske iz U`ica, Po`ege i ^a~ka u Kraqevo) do{lo po nared-

bi nema~kog komandanta u ^a~ku, a bez odobrewa feld komande u Vrwa~koj Bawi.

Posle onoga {to je pri kraju `ivota ispri~ao Mile Nikoli}, ova re~nica poprima novo zna~ewe. Da li je unesre}eni Nemac, suo~en sa bolom zbog gubitka sina, shvatio besmislenost ratovawa i umirawa za “vi{e ciqeve” i samoinicijativno odlu~io da taoce pusti na slobodu? Odgovor na ovo pitawe ostavqamo istori~arima, a na{a du`nost je da im nova saznawa o va`nom periodu istorije na{eg grada dostavimo na proveru, ukoliko je ona uop{te mogu}a.

E.V.

12

SELO

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

U KATRGI SVE^ANO PU[TEN U RAD VODOSISTEM sve{tavawem spomen ~esme u dvori{tu Osnovne {kole u Katrgi, pro{log ~etvrtka je sve~ano pu{ten u rad vodovod, sa koga }e se 160 doma}instava snabdevati vodom sa regionalnog sistema “Rzav”. ^esma je posve}ena svima koji su pomogli izgradwu vodovoda u Katrgi, a posebno me{taninu Dobrivoju Arnautovi}u.

Osim stanovni{tva, sve~anosti su prisustvovali direktori ~a~anskih javnih preduze}a, predstavnici lokalne samouprave i narodni poslanici. Gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}, izme|u ostalog, podsetio je da je veliki doprinos izgradwi vodovodne mre`e u Katrgi, osim Grada ^a~ka i Mesne zajednice, dalo i tada{we Ministarstvo za infrastrukturu. Ili} je zahvalio i biv{em gradona~elniku Velimiru Stanojevi}u, kao i Radomiru Kru{~i}u, prethodnom pomo}niku gradona~elnika za mesnu samoupravu i infrastrukturu.

- Danas je veliki dan za Grad ^a~ak i za MZ “Katrga”, jer smo za 160 doma}instava obezbedili zdravu pija}u vodu sa vodosistema “Rzav”. Ovaj projekat je zapo~et 2007. godine, na predlog me{tana i inicijativu na{eg velikog prijateqa Dobrivoja Arnautovi}a, koji na`alost danas

O

PIJA^NI BAROMETAR

PRIKQU^ENO OKO 160 DOMA]INSTAVA

nije sa nama. U ~ast ~oveka, koji je dao veliki doprinos ne samo za razvoj ovog sela, ve} i ~itavog grada, kao i u znak zahvalnosti svima koji su pomogli izgradwu vodovoda, danas je otvorena spomen ~esma rekao je Ili}.

Gradona~elnik je podsetio da je re~ o velikom projektu, vrednom oko 80 miliona dinara, i da je razvodna mre`a duga vi{e od 20 kilometara. Prema re~ima gradona~elnika, od ovog rezervoara, ~iji je kapacitet oko 1.000 kubika, najverovatnije }e ve} naredne godine po~eti

izgradwa vodosistema sa zdravom pija}om vodom za snabdevawe Be~wa, Bresnice i dela Mr~ajevaca.

- Voda sa vodosistema “Rzav” kona~no je stigla u selo, danas to sve~ano

proslavqamo. Sa ovog vodovoda mogu se snabdevati mnoga doma}instva, ne samo u selu, jer je veliki kapacitet rezervoara. U selu je samo oko 370 “`ivih” doma}instava - rekao je, izme-

|u ostalog, predsednik MZ “Katrga” @ivorad Petrovi}, zahvaliv{i prethodnoj i sada{woj vlasti, odnosno svima koji su u~estvovali u izgradwi vodovoda.

Sa{a Obradovi}, pomo}nik gradona~elnika za mesnu samoupravu i infrastrukturu, rekao je da je rebalansom buxeta za ovu godinu dodatno opredeqeno 34 miliona dinara za vodosnabdevawe, ~ime }e biti re{en problem nedostatka zdrave pija}e vode u ve}ini ~a~anskih sela.

- Do kraja godine }emo zavr{iti i sistem za vodosnabdevawe na potezu Vidova - Ro{ci, tako da }emo i stanovni{tvu ovih sela obezbediti zdravu pija}u vodu. Opredelili smo tri, a mo`da }emo “prebaciti” jo{ jedan milion dinara, za izradu projekata za vodosnabdevawe za slede}u godinu, kako bismo mogli da konkuri{emo i kod nadle`nih ministarstava. Ova godina je bila izuzetno su{na, mnoge mesne zajednice su imale velikih problema sa vodom, qudi su bili bukvalno `edni - istakao je Sa{a Obradovi}.

N. R.

POVR]E krompir 30 - 50 dinara pasuq 300 - 500 paprika 40 - 70 paradajz 60 - 80 krastavac 60 - 100 plavi paradajz 30 rotkva 70 - 80 tikvice 50 - 60 boranija 120 - 180 kupus 25 - 30 karfiol 40 - 50 per{un 20 {argarepa 40 - 60 cvekla 50 - 60 brokoli 100 - 120 zelena salata 25 - 40 spana} 100 - 120 praziluk 100 crni luk 50 beli luk 350 - 400

VO]E jabuke 50 - 70 kru{ke 80 - 100 duwe 80 - 100 breskve 80 - 120 gro`|e 100 - 120 ju`no vo}e 120 - 200 orasi 800 - 900

RADOVAN [EVARLI], DIPLOMIRANI IN@EWER AGROEKONOMIJE, O NOVIM VLADINIM UREDBAMA

POMO] STO^ARIMA I POQOPRIVREDNICIMA Dr`ava je ve} po~ela da otkupquje 200.000 tona kukuruza za robne rezerve, namewenog podsticaju sto~arstva, a novim vladinim uredbama duplirane su subvencije u sto~arskoj proizvodwi i pove}ana je premija sa pet na sedam dinara za litar mleka. Vlada je za umati~ena muzna grla i prvotelke predvidela subvencije od 25.000 dinara godi{we po grlu za registrovana poqoprivredna gazdinstva, 4.000 dinara za umati~ene ovce, koze i sviwe, dok je za tov junadi 10.000 i za tov sviwa 1.000 dinara, podse}a Radovan [evarli}, diplomirani in`ewer agroekonomije.

- Da bi ostvarili subvencije u sto~arskoj proizvodwi, podnosioci

zahteva moraju ispuniti odre|ene uslove, pre svega da su im gazdinstva registrovana i da su grla umati~ena. Za raliku od prethodne uredbe, prava na subvencije za muzne krave i prvotelke mogu se ostvariti za svako umati~eno grlo, bez ograni~ewa koja se odnose na minimalan broj grla. Po novim vladinim uredbama, duplirane subvencije za tov sviwa su 1.000 dinara, a za tov junadi 10.000 po grlu. Uslovi uglavnom nisu promeweni, ali sto~ari koji su podneli zahteve po prethodnoj uredbi, imaju pravo da podnesu i zahtev za isplatu razlike. Zahtevi za subvencije za tovne sviwe mogu se podneti do 31. decembra, a za tovnu junad do 31. januara 2013. godine - ka`e diplomirani in`ewer agroekonomije Radovan [evarli}, iz Poqoprivredne savetodavne stru~ne slu`be ^a~ak.

Podsticajna sredstva za

tovnu junad mogu ostvariti oni sto~ari, ~ija su grla “proizvedena” na gazdinstvu, kupqena ili uvezena u 2012. godini, i koja su u tovu na gazdinstvu provela najmawe 185 dana, ka`e na{ sagovornik. Kada je re~ o tovu sviwa sto~ari mogu dobiti subvencije najmawe za 10 grla, ~ija je minimalna te`ina po zavr{etku tova 90 kilograma.

Zahtevi za podsticajna sredstva podnose se u prostorijama Poqoprivredne savetodavne stru~ne slu`be ^a~ak. [evarli} podse}e da je Vlada Republike Srbije usvojila i dve uredbe o pomo}i poqoprivrednicima, o regresiranom gorivu za jesewu setvu i subvencijama po hektaru za ratarsku proizvodwu i uzgoj krompira za 2012. godinu.

Poqoprivrednicima }e biti omogu}eno da za jesewu setvu nabave gorivo po ceni ni`oj od malopro-

dajne za 76 dinara, a na raspolagawu }e im biti ukupno 70 miliona litara goriva. Tako|e, registrovanim poqoprivrednicima }e biti omogu}eno da dobiju subvencije od 6.420 dinara po hektaru ratarske proizvodwe, za {ta je izdvojeno ukupno 10,5 milijardi dinara. Zahtevi za subvencije po hektaru za ratarsku proizvodwu i uzgoj krompira mogu se podneti do 1. decembra, u nadle`noj filijali Uprave za

trezor.

- Za nosioce poqoprivrednog porodi~nog gazdinstva, u toku je akcija prodaje dizel goriva, koje je nameweno za obavqawe jesewih radova.

Poqoprivrednicima je na raspolagawu 40 litara goriva po hektaru prijavqenog obradivog zemqi{ta, koje se kupuje po va`e}im maloprodajnim cenama na NIS-ovim pumpama, a koje se kasnije regresira. Gorivo se mo`e kupovati vi{e puta, ali se zahtevi za regresirawe i refakciju pla}ene akcize mogu podneti samo jednom, nadle`noj filijali Uprave za trezor, najkasnije do 22. novembra - obja{wava [evarli}.

Kada poqoprivrednik kupi koli~inu goriva koja mu pripada, sa popuwenim fiskalnim ra~unima odlazi u Upravu za trezor i podnosi zahtev.

N. R.

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 90 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 400 - 650 sir 300 - 400 pr{uta 1.200 - 1.700 slanina 400 - 1.000 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 190 - 200 prasi}i 190 - 200 ovce 110 jagwad 220 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

13

SELO

SAVETI STRU^WAKA

RASPORED HRANE U ZIMSKIM MESECIMA vreme kada dolazak zime ve} najavquju prvi jutarwi mrazevi, svakog savesnog p~elara mu~i strepwa da li je ostavio dovoqno hrane u ko{nicama i da li je ona pravilno raspore|ena. Da bi boqe shvatili prezimqavawe p~eliweg dru{tva, moramo da razumemo su{tinu socijalnog `ivota p~ela, tj. kako se formira zimsko klube i kako reaguje na promenu temperature.

Svako normalno p~eliwe dru{tvo odr`ava klube tokom cele godine. Za vreme aktivne sezone ono je razvu~eno i odgo-

PO^IWE SEZONA LOVA NA ZECA I FAZANA

LOV U SKLADU SA ZAKONOM

Lova~kom udru`ewu “Rade Joksi}” u Je`evici i LU “Radi{a Po{ti}” u Mr~ajevcima, glavna lovna sezona na zeca i fazana po~ela je 21. oktobra, dok }e sezona lova na fazana za lovce LU “^a-

U

U

sre}ne doga|aje, lova~ka udru`ewa preduzimaju sve mere koje su propisane Pravilnikom o bezbednosti u lovu. Lovac mora na sebi da ima fluororescentan, uo~qiv prsluk, kapu, kako bi ga ostali lovci la-

nik o bezbednosti u lovu, preduze}emo mere koje su u skladu sa Zakonom - ka`e upravnik lovi{ta Bratislav Bojovi}.

Upravnik podse}a da je velika odgovornost na grupovo|ama, koji se prilikom

prole}e dru{tvo se ne}e razvijati kako `elimo. P~ele unutar klubeta su mnogo mawe sabijene i proizvode toplotu. One u izolacionom omota~u su mnogo zbijenije i ~uvaju toplotu koju stvara centralni deo klubeta. Ovaj sistem }e funkcionisati dok p~ele odr`avaju ~vrst kontakt sa rezervom hrane.

Moderne ko{nice, za razliku od vr{kara ili pletara, koje su se ranije koristile, ne podr`avaju prirodni oblik p~eliweg klubeta (ima oblik izdu`ene lopte), ve} su kvadratnog ~etvrtastog oblika, pa samim tim i raspored hrane u sredi{wim ramovima nije najboqe re{ewe za hladne zimske mesece, jer je obi~no u wima venac meda najmawi. Po-

Lovci se nadme}u i u kuvawu

vara prostoru sa leglom, i reguli{e unutra{wu temperaturu i vla`nost gnezda sa leglom. Sa padom temperature klube se jasnije ocrtava, a to je u vreme kada su no}ne temperature mawe od 14 stepeni C. Daqim padom temperature, p~ele u centru klubeta po~iwu da proizvode toplotu, a one na povr{ini slu`e kao izolator. Temperatura unutar klubeta ostaje konstantna bez obzira na spoqnu temperaturu. Kada se formira klube, p~ele na povr{ini klubeta prave jedan izolacioni omota~, ~ija debqina varira od dva do osam centimetara. Od ovoga mnogo zavisi kako }e dru{tvo prezimiti i, jo{ va`nije, kako }e se u prole}e razvijati. Ukoliko je izolacioni omota~ debqi, dru{tvo je u mogu}nosti da tro{i mawe rezerve hrane u toku zime, a matica }e ranije po~eti da nosi jaja i br`e }emo do}i do jakog dru{tva {to nam i treba.

Ukoliko je izolacioni omota~ tawi, potro{wa rezervne hrane je ve}a, a u

~ak” po~eti u nedequ, 28. oktobra.

- U nedequ }e “pod oru`jem” biti oko 1.200 lovaca na teritoriji grada, koliko ih ima u ova tri lova~ka udru`ewa. Postoji realna opasnost da se neko povredi, kao {to se pro{le nedeqe to dogodilo lovcu N. R. Ponekad su u lovu “prisutni” alkohol, neobazrivost i `eqa za odstrelom.

Da bi predupredili neznato je da i matica zimuje u centru klubeta, tu kre}e i prvo leglo koje onemogu}uje pokretawe klubeta za hranom.

Zato se vrlo ~esto de{ava da dru{tvo strada od gladi, iako je u ko{nici u krajwim ramovima bilo zaliha meda.

Ovaj problem p~elari mogu re{iti tako {to }e dru{tvo prihraniti medom, ili mu dodavati {e}erno - medne poga~e u toku zime.

One se daju obi~no od polovine januara ili februara, u zavisnosti od koli~ine hrane u ko{nici.

ko uo~ili. Problem je {to mnogi kupuju vojni~ka maskirna odela, pa tako umesto da na terenu budu uo~qivi, oni se kamufliraju, uklapaju u sredinu.

Lovci tako|e treba da obrate pa`wu gde love, jer ne mogu loviti na mawoj udaqenosi od 200 metara od ku}a, puteva i drugih infrastrukturnih objekata.

Protiv svih lovaca koji ne budu po{tovali Pravil-

preuzimawa dozvole za lov, svojim potpisom, obavezuju da }e po{tovati sva pravila u skladu za Zakonom, ukqu~uju}i i mere bezbednosti.

S obzirom na to da }e lovci intenzivno loviti do 15. decembra, na terenu }e se ve} u nedequ, radi ve}e bezbednosti, lovo~uvarima pridru`iti i pripadnici MUP-a, isti~e Bratislav Bojovi}.

PROMOCIJA POPISA POQOPRIVREDE

SVAKI POPIS DAJE OPIS romovi{u}i popis poqoprivrede, pro{log ~etvrtka, u Preqini je od 15 do 17 ~asova boravio Karavan Svaki popis daje opis. Promociji su prisustvovali ~lanovi komisije za popis poqoprivrede Grada ^a~ka i op{tinski instruktori. Tom prilikom je poqoprivrednim proizvo|a~ima podeqen promotivni materijal.

Popis poqoprivrede, koji je zapo~eo 1. oktobra, a traja}e do 15. decembra, na teritoriji Republike Srbije sprovodi Republi~ki zavod za statistiku. Posledwi popis kod nas organizovan je 1960. godine.

Poqoprivreda Srbije, u procesu pristu-

P

pawa EU, mora da se prilagodi nizu propisa i standarda EU, koji }e u velikoj meri izmeniti stawe u ovoj oblasti. Preduslov za prilago|avawe je sprovo|ewe popisa poqoprivrede, ~ime }e se dobiti pregled strukturnih karakteristika nacionalne poqoprivrede, me|unarodno uporediva baza podataka i omogu}iti direktna finansijska podr{ka poqoprivrednih gazdinstava, kori{}ewem sredstava iz pretpristupnih fondova EU. Podaci iz ovog popisa, poslu`i}e kao osnova za odre|ivawe kvota, subvencija i premija na{oj poqoprivredi.

Pripremila: N. R.

14

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

PROFESOR VLADIMIR MAJSTOROVI], O NAGRADNOM STUDIJSKOM PUTOVAWU U BELGIJU U okviru projekta „Evropski dnevnik 2011/2012’’ na srpskom jeziku, od 26. septembra do 1. oktobra, {est profesora iz razli~itih krajeva Srbije posetilo je Belgiju, odnosno Brisel, sedi{te Evropske unije i Bri`, „grad iz bajki’’. Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, organizovala je nagradno studijsko putovawe u Brisel, kao i posetu evropskim institucijama. Ovom putovawu prethodila je izrada projekta pod nazivom „Evropski dnevnik’’. Od velikog broja prijavqenih kandidata iz Srbije, uslove i kriterijume koje je Delegacija EU postavila, pored petoro profesora iz Srbije, ispunio je i Vladimir Majstorovi}, profesor iz Prehrambeno - ugostiteqske {kole u ^a~ku.

- Imao sam ~ast da uz prisustvo kolega iz drugih krajeva Srbije budem gost „prestonice” Evrope i zemqe, koja je u pogledu obrazovawa, nauke i kulture me|u vode}im zemqama sveta. Sa kolegama sam prisustvovao predavawima i u~estvovao u diskusijama posve}enim evropskim integracijama, informisao se o radu i funkcionisawu evropskih institucija i obrazovawa. Pored toga, posetili smo brojne kulturno-istorijske spomenike, muzeje i znamenitosti Brisela i Bri`a. Upoznali smo gostoqubiv narod, qude prijatnog osmeha zapo~iwe pri~u profesor Majstorovi}.

U Briselu su profesori imali prijem i predavawa u zgradi Evropske komisije, gde su ih do~ekali slu`benici EU. - Diplomate zadu`ene za informacije i komunikacije pri Generalnom direkto-

U OKVIRU MANIFESTACIJE „OV^ARSKO SVITAWE I SUSRETAWE“

NAJAVQEN 20. SRPSKI NARODNI KALENDAR manastiru Nikoqe, u okviru manifestacije "Ov~arsko svitawe i susretawe", pro{le subote je Agencija "^vorak" iz ^a~ka, najavila sadr`aj svog 20. po redu Srpskog narodnog kalendara. O "putevima" kalendara po svetu govorio je vlasnik agencije Slobodan ^vorovi}, a

U

tom prilikom pro~itana je i poslanica Branka V. Radi~evi}a. Promociji 20. kalendara prisustvovale su i ~lanice Kola srpskih sestara.

Kwiga - kalendar je {tampana u vi{e od 84.000 primeraka, a bi}e objavqen sredinom decembra.

N. R.

EVROPSKI DNEVNIK voj evropskih institucija.

Tako|e, interaktivni multimedijalni ekrani posetioce vode kroz put evropskih integracija.

Virtuelno putovawe kroz Evropu predstavqa i evropske dr`ave i

industriju i turizam i Evropska turisti~ka komisija. Predavawa su bila posve}ena izazovima i mogu}nostima razvoja pomorskog, primorskog i ekolo{kog turizma u Evropi.

BRI@, „GRADI] IZ BAJKE”

Vladimir Majstorovi} i Marek Kosarczyn

ratu za pro{irewe Marek Kosarczyn i Louis Hersom govorili su o evropskim integracijama i pro{irewu Srbije i ostalih zemaqa, kao i o iskustvima zemaqa koje su pristupile EU. Nakon pojedina~nog predstavqawa grada, {kole i aktivnosti, profesori su postavqali pitawa posve}ena evropskim integracijama i procesima koji su potrebni da na{a zemqa ispuni da bi postala ~lanica EU. Tako-

|e, bilo je re~i i o budu}nosti, obrazovawu i perspektivama mladih, kao i mogu}nostima da u~estvujemo u pojedinim projektima - ka`e Majstorovi}.

Profesori su posetili Evropski informativni centar „Europe INFO’’, kao i modernu zgradu “Parlamentarijum”.

- Ovaj „evropski vizitorski centar’’, na najmoderniji na~in, putem najsavremenije audio-vizuelne tehnologije prikazuje raz-

Posebno divan utisak na profesora, ostavila je poseta Bri`u, „gradi}u iz bajke’’. Bri` je izrazito ~ist i ure|en grad, sa potpuno o~uvanom sredwovekovnom arhitekturom, kaldrmisanim ulicama gde prolaze ko~ije, koje vuku kowi i kanalima kojima plove ~amci, o`ivqava sliku na{ sagovornik.

- Jedan od najlep{ih evropskih gradova pripada svetskoj kulturnoj ba{tini i pod za{titom je UNESKA. Ve}ina sredwovekovne arhitekture u Bri`u je ostala neizmewena od vremena izgradwe, sa elementima flamanske kulture. [etwom starim romanti~nim ulicama, mogu se videti razni restorani, kafei, suvenirnice, muzeji, izlozi puni suvenira, ~ipki i ~uvenih belgijskih ~okolada. U Bri`u, koga smatraju „svetskom prestonicom ~okolade’’ posetili smo i „Muzej ~okolade’’. Najpoznatija crkva je Bogorodi~na - Crkva na{e Gospe, koja poseduje najvi{i evropski toraw napravqen od cigle, visok 122 metra pri~a Majstorovi}, navode}i neke od lepota “gradi}a iz bajke”. gradove od zna~aja obja{wava profesor.

Kao registrovani u~esnik, Majstorovi} je prisustvovao konferenciji posve}enoj „Evropskom danu turizma’’, koju je organizovala Evropska komisija Odbor za preduzetni{tvo,

Ovo putovawe, prijateqstva i iskustvo koje je stekao borave}i u „prestonici” Evrope, kako ka`e, daju mu elan da promovi{e evropske vrednosti, kao i da afirmi{e zemqu, grad i {kolu u kojoj `ivi i radi.

N. R.

U GALERIJA A U BEOGRADU Drugu samostalnu izlo`bu Nenad Mari} je zaslu`io u~e{}em na Me|unarodnom bijenalu akvarela anije zapa`eniji kao crta~ i slikar “uqa”, Nenad Mari} je na Bijenalu, u privatnoj Galerija „A“ u Batajnici maja ove godine, u~estvovao sa dva akvarela. Nagrada Galerije omogu}ila mu je da priredi samostalnu izlo`bu radova u tehnici koja mu, kako sam ka`e, pru`a mogu}nost da svoje ideje izrazi u brzom poku{aju.

Na izlo`bi “De~je igre”, otvorenoj 21. oktobra, on se predstavio novim akvarelima, nastalim nakon Bijenala, u kojima dominiraju motivi detiwstva i igre. Nenadu Mari}u je dobro poznato da je ~ovek homo ludens i da je igra vi{e od zabave, uzbudqiv put koji nas vodi ka upoznavawu spoqa{weg i unutra{weg sveta. Kao {to se deca igraju odraslih, tako se i odrastao ~ovek ne odri~e deteta u sebi. @ivot se igra sa nama, mi se igramo sa `ivotom, i tako je od kad je

IZLO@BA AKVARELA NENADA MARI]A

R

„Dozivawe“

veka i sveta, jer ~ovek je prolazan, a igra ve~na. ^ini nam se da bi otprilike ovako mogla da glasi poruka iz-

lo`be “De~je igre” i wenog autora.

Nenad Mari} je potekao iz na{eg grada, na Fakulte-

NAGRADA PUBLIKE NA BIJENALU Radovi sa Drugog me|unarodnog bijenala akvarela su obi{li nekoliko gradova, a od utorka su izlo`eni u Galeriji RTS - a u Beogradu. Nenad Mari} je, ina~e, “podelio”i nagradu publike (nov~anu) ovogodi{weg Bijenala.

tu likovnih umetnosti u Beogradu diplomirao na odseku slikarstvom, a svoja umetni~ka interesovawa iskazuje i ozbiqnim bavqewem muzikom.

E. V.

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

15

ZDRAVSTVO

ALEKSANDAR JOVANOVI], JEDNA OD OSOBA SA INVALIDITETOM KOJE SU OBAVQALE „JAVNI RAD“ U ^A^ANSKOM ZDRAVSTVENOM CENTRU

QUDI SA DOBROM DU[OM

U posledwe vreme, ve}ina na{ih sugra|ana ~esto kritikuje rad javnih preduze}a i ustanova, a pisma na{ih ~italaca, upu}uju na neprofesionalnost, netolerantnost i nequbaznost zaposlenih u wima. Me|utim, Aleksandru Jovanovi}u, povod da nam se obrati, bio je sasvim druge prirode. On je do{ao u nameri da pohvali dve zna~ajne ustanove u na{em gradu - Filijalu nacionalne slu`be za zapo{qavawe i Zdravstveni centar

leksandar Jovanovi}, tridesetsedmogodi{wi sertifikovani administrativni tehni~ar, ima problema sa dijabetom i zbog toga spada u kategoriju invalidnih lica. Ne mo`e da obavqa te{ke fizi~ke poslove, niti da radi u no}nim smenama... Invalidna lica su uglavnom na samoj margini dru{tva, zbog ~ega su retke ustanove i preduze}a koja im omogu}avaju da obavqaju poslove za koje su sposobni. Me|u wima je Zdravstveni centar ^a~ak, u kome 25 osoba sa invaliditetom uskoro zavr{ava svoj {estomese~ni “javni rad”. Me|u wima je i Aleksandar. Oni su vodili evidenciju u elektronskoj formi o oboqewima na teritoriji grada, obra|ivali dokumentaciju i obavqali administrativne poslove iz

A

oblasti medicinskih usluga.

Aleksandar je radio u [kolskom dispanzeru, u kome je, kako ka`e, stekao nezaboravna iskustva i lepo je do~ekan i prihva}en od zaposlenih u ovoj slu`bi, ~iji je na~elnik dr Vera Moji}evi}, a glavna sestra Biqana Markovi}.

Ovaj projekat, pri~a nam Aleksandar, realizovan je na obostranu korist. Zdravstveni centar je anga`ovao radnike koji su obavqali zna~ajan administrativni posao, i pored materijalne nadoknade koju su primali, zna~ajno su poboq{ali svoj status u smislu dru{tvene integracije.

- Ja sam dva puta radio u Zdravstvenom centru, tako da imam jednogodi{we iskustvo, kojim sam prezadovoqan.

Ceo tim je funkcionisao kao jedan. Naro~ito u toku {kolske godine, kada su samo {est lekara i osam medicinskih sestara, zahvaquju}i maksimalnom zalagawu, uspeli da pregledaju veliki broj dece - pri~a Aleksandar.

On je imao posebnu priliku da posmatra rad zdravstvene slu`be i kao pacijent i kao zaposlen, tako da je stekao utisak da radnici Dispanzera veoma profesionalno obavqaju svoj posao.

- Mislim da ne}u zaboraviti ovo radno mesto i qude sa kojima sam sara|ivao. Ne mogu zaboraviti wihovu humanost. Bio sam svedok obaveza i isku{ewa u wihovom profesionalnom, ali i svakodnevnog `ivotu. Primetio sam samo neizmerno zalagawe, visoku stru~nost, toleranciju, nesebi~nost i lepe re~i. Mo`da se to ne vidi na pr-

PISMA ^ITALACA

BORI]EMO SE ZA NA[A PRAVA ime radnika Stomatolo{ke slu`be ^a~ak, koji su prepu{teni samofinansirawu i ne primaju platu iz buxeta Republike Srbije, odnosno takozvanih neugovorenih radnika, a nakon ~lanka “Lekari, sestre i tehni~ari moraju sami da zarade platu” dajemo slede}u izjavu: - Spisak radnika koji }e biti prinu|eni da sami sebi zarade platu objavqen je na oglasnoj tabli Stomatolo{ke slu`be 25. septembra 2012. godine, a sa~iwen je na osnovu kriterijuma najmaweg radnog sta`a i odgovaraju}e stru~nosti. Me|utim i tu je do{lo do odstupawa, ali smo zbog ~iwenice da nismo obave{teni o radu komisije i wenim ~lanovima, niti smo dobili zvani~no re{ewe na osnovu koga je navedeni spisak objavqen, prinu|eni da zahtevamo da se isti preispita i u celosti poni{ti.

Na osnovu Kolektivnog ugovora iz 2007. godine, po kome smo i daqe radnici Zdravstvenog centra ^a~ak sa svim pravima i obavezama, kao i radnici ~ije se plate finansiraju iz buxeta, zahtevamo da imamo isti status kao i oni i kada su plate u pitawu, posebno imaju}i u vidu ~iwenicu da i daqe dolazimo redovno na posao i obavqamo savesno svoje zadatke. Za nas je na{ status potpuno jasan - i daqe smo radnici Zdravstvenog centra, radimo na osnovu navedenog Kolektivnog ugovora, ali nismo primili platu u petak, 19. oktobra, kao i ostali radnici koji se finansiraju iz buxeta. Tako|e, napomiwemo da smo svojim radom ostvarili odre|ena finansijska sredstva, koja su kao pazar redovno

vi pogled, ali ovde qudi, u svakom smislu te re~i, imaju du{u - pri~a nam Aleksandar i verovatno svojom pri~om razbija predrasude mnogih.

S obzirom da je realizacija ovog projekta pri kraju, a da se od naredne godine o~ekuje raspisivawe drugih, Aleksandar smatra da bi {to ve}i broj poslodavaca trebalo da se anga`uje i pru`i mogu}nosti invalidnim licima da se {to vi{e integri{u u dru{tvo.

- Mislim da je nedovoqno poslodavaca koji se odazivaju javnom pozivu NSZ, {to bi u ovom gradu trebalo podsta}i. I ja i svi ostali u~esnici u ovom projektu dugujemo veliku zahvalnost NSZ Filijali ^a~ak i dr @aklini @ivkovi}, koji su imali razumevawe i dragoceno vreme za nas. [to vi{e qudi trebalo bi da sledi wihov primer - zakqu~uje Aleksandar.

I.R.

U

DANI LEKARA DR DRAGI[E MI[OVI]A hotelu "Livade" danas }e biti odr`ani tradicionalni "Dani lekara dr Dragi{e Mi{ovi}a".

Obele`i}e ih brojna predavawa iz razli~itih zdravstvenih oblasti, a glavne teme bi}e istorija medicine u Moravi~kom okrugu, praksa i iskustvo i stomatolo{ka problematika. Predava~i su profesori medicinskih fakulteta u Beogradu i Kragujevcu.

I ove godine }e doma}ini uru~iti priznawe uspe{nom ^a~aninu doktoru koji `ivi i radi u Beogradu. Nagrada }e oti}i u ruke profesora dr Dragana Suboti}a.

"Dane lekara dr Dragi{e Mi{ovi}a" organizuju ~a~anska i gorwomilanova~ka Podru`nica Srpskog lekarskog dru{ta, Zdravstveni centar ^a~ak, ~a~anski zavod za javno zdravqe i Udru`ewe privatnih doktora medicine i stomatologije.

Z. J.

U

upla}ivana na teku}i ra~un poslodavca, koja nisu dovoqna da bi se izmirile obaveze prema zaposlenima i koja bi, prema re~ima dr M. Jankovi}a, trebalo da isplati na{ poslodavac, odnosno Zdravstveni centar ^a~ak. Kao {kolovani i savesni radnici, ne mo`emo prihvatiti pau{alne izjave “rekla - kazala”, ve} tra`imo da nam neko pravno i zvani~no objasni na{ polo`aj, a od zdravstvenog centra ^a~ak zahtevamo da svoje obaveze prema nama ispo{tuje do eventualnog potpisivawa novog Kolektivnog ugovora koji bi definisao na{ status.

Doktori, tehni~ari i sestre koji su se na{li u ovoj veoma te{koj situaciji su {kolovani kadrovi, sa dugogodi{wim radnim iskustvom i svoj posao obavqaju veoma stru~no i

kvalitetno.

Pozivamo svoje pacijente da i daqe koriste na{e stomatolo{ke usluge, po znatno ni`im cenama od onih u privatnom sektoru. Tako|e, napomiwemo da mi ne delimo pacijente “na one siroma{ne i one koji imaju novac”, kako je to izjavio dr Jankovi}.

Bori}emo se svim pravnim sredstvima za na{a prava koja nam po Zakonu pripadaju, jer smatramo da nova kadrovska re{ewa Ministarstva zdravqa samo lo{e uti~u na sveukupno stawe u zdravstvu i podsti~u jo{ ve}e nezadovoqstvo u dru{tvu.

Grupa samofinansiraju}ih radnika Stomatolo{ke slu`be Zdravstvenog centra ^a~ak

16

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

KULTURA

NAGRA\ENI AUTORI I RADOVI NA 26. MEMORIJALU NADE@DE PETROVI]

NAGRADA MEMORIJALA NEVENI I IVANU - Glavno priznawe Umetni~ke galerije pripalo Mr|anu Baji}u za rad „Skulptura koja se zove slikarstvo“ “Nagrada 26. Memorijala Nade`de Petrovi}”, kao glavno priznawe ove presti`ne bijenalne manifestacije likovne i vizuelne umetnosti u zemqi, pripala je Neveni Haxi Jovan~i} i Ivanu [ijaku, umetnicima iz Beograda, za prostornu instalaciju - video rad i objekat ra|en akrilikom na lesonitu pod nazivom “Prona|i uqeza ili kratak vodi~ za

re{avawe misterioznih slu~ajeva (uz priru~nik sa video prikazom)”. Po mi{qewu stru~nog `irija wihov rad je najatraktivniji na 26. Memorijalu i predstavqa inovativan dijalog sa temom “Dubokog sna”, izveden po najvi{im produkcijskim standardima.

Nagrada Umetni~ke galerije Nade`da Petrovi} dodeqena je Mr|anu Baji}u,

TRIBINE, PREDAVAWA I RADIONICE U okviru 26. Memorijala Nade`de Petrovi} u petak i subotu odr`ane su radionice i predavawa u ~a~anskoj Gimnaziji, kao dopunski programi bijenala. Na tribini "Memorijal kao Veliki san o pam}ewu", koju je vodio profesor dr Dragan Bulatovi} u~estvovali su postdiplomci i doktoranti Istorije umetnosti. Na tribini "Dubok san i nasle|e Situacionisti~ke internacionale" u~estvovali su profesor dr Slobodan Miju{kovi}, Dejan Sterenovi}, glavni kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i umetni~ki direktor i selektor 26. Memorijala dr Jelena Stojanovi}. Predavawe i projekciju filma "Superstvarnost Sowe Savi}" vodio je Stevan Vukovi}, urednik "Film Foruma" u SKC-u. Radionicu "Izlo`ba kao detektivski roman" vodio je profesor dr Milan Popadi} sa studentima Istorije umetnosti i u~enicima ~a~anskih sredwih {kola, a radionicu "Gomila i performans", vodila je Jelena Vesi}, samostalni kustos sa studentima i diplomcima Istorije umetnosti i ~a~anskim sredwo{kolcima.

ZLATKO MILOVANOVI] DAROVAO NA TRGU 500 KWIGA

NAJLEP[I POKLON BIRALI SAMI ionirski i nesvakida{wi gest u na{em gradu, u mesecu kwige, zapo~eo je u subotu na li~nu inicijativu Zlatko Milovanovi}, suvlasnik Kwi`are “Re~i” u Domu kulture i pasionirani qubiteq i rizni~ar pisane re~i.

Vi{e od 500 kwiga iz svoje biblioteke doneo je na {tand ispred Doma kulture u nameri da ih pokloni deci i svim zaintere-

P

me je podstaklo na razmi{qawe, po{to smo mi nekada bili antikvarnica, pa potom komision. Shvatio sam kroz wihovu pri~u da oni `ele da ~itaju stare, a ne savremene romane, one ~ije su teme qubav, istorija, mistika, fantastika. Na{ Zoran @ivkovi} je napopularniji pisac nau~ne fantastike u svetu. Dolazili su i qudi sa decom, velika je kriza, tra`e

umetniku iz Beograda, za rad „Skulptura koja se zove slikarstvo“, koji problematizuje mit o Nade`di Petrovi} u istorijskom, memorijskom i politi~kom smislu, a postavqen je na platou ispred Gimnazije. Re~ je o sklupturi koju ~ini gra|evinska skela na kojoj je veliki print detaqa bo`ura sa slike Nade`de Petrovi}, Kosovski bo`uri (Gra~anica) iz 1913, vlasnik Narodni muzej Beograd. Pored spomenika umetnice postavqen je i print sa faksimilima prepiske Qubice Lukovi}, Nade`dine sestre i Ivana Me{trovi}a u vezi podizawa spomenika velikoj slikarki u ^a~ku.

Odluku o nagradama, koja je zvani~no saop{tena u petak u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”, jednoglasno je doneo `iri u sastavu: Slobodan Miju{kovi}, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu; Dejan Sretenovi}, istori~ar umetnosti, glavni kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Stevan Vukovi}, urednik “Film Foruma” u Studenskom kulturnom centru u Beogradu. @iri je odlu~io da nagrade Memorijala pripadnu doma}im autorima, po{to su inostrani umetnici ve} uveliko afirmisani i priznati u svetu.

Z. L. S.

VE^E BRAZILA U DOMU KULTURE U ^A^KU

U RITMU LAMBADE... z ritam lambade, bosanove, sambe koju je izvela grupa SoSabi otvoreno je u utorak uve~e “Ve~e Brazila u ^a~ku”. Ne doga|a se prvi put da se u ovoj ustanovi kroz wene programe pribli`avaju kulture i kontinenti, ali ovoga puta, Brazil je predstavqen iz umetni~kog ugla kroz muziku, slikarstvo, izlo`bu minerala. Prvi put pred ~a~anskom publikom svirali su na nacionalnim instrumentima Albert i Atila, dvojac iz vi{e~lane grupe SoSabi. Prvi put pred ~a~anskom publikom se na{la izlo`ba slika jednog brazilskog umetnika inspirisana i motivima sakralnih objekata iz na{e zemqe. Fabio Blek Linjares iz Sao Paola bio je dva dana u~esnik Likovne kolonije Ov~ar Bawa i Domu kulture je kao organizatoru ostavio svoja dva dela. Publika ga je nagradila aplauzom. U staklenim vitrinama izlo`ena je na suptilan na~in kolekcija od 101 minerala, kristala i nakita izra|enog od dragog i poludragog kamewa, kojim je ova ju`noameri~ka zemqa bogata. Zahvaquju}i autorki ove izlo`be, Beogra|anki Biqani Radojevi}, koju je `ivot odveo u Brazil, i koja se ba-

U

sovanim gra|anima. Bilo je tu {kolske lektire, romana, zbirki pesama, beletristike, xepnih izdawa. Posebnu dra` celoj akciji dala je patina, koju su te kwige, {tampane dalekih ~etrdesetih, pedesetih i {ezdesetih godina pro{log veka nosile u sebi. ^a~ani su se ispo~etka stidqivo, sa ustru~avawem, a potom slobodnije ukqu~ili u li~ni izbor poklona, i to bez ograni~avawa broja kwiga koje }e poneti sa sobom, ne veruju}i da u ovim vremenima, neko ne{to daje xabe, makar to bila i kwiga. Koliko nam je poznato, niko jo{ nije poku{ao da na ovakav na~in javno deli kwige.

- Kwige se, na`alost, nalaze u kontejnerima, na recikla`i u Fabrici hartije, a niko ih nije stavio na sto i ponudio deci i qubiteqima ~itawa. U na{u Kwi`aru “Re~i” ~esto dolaze qudi koji se raspituju gde bi mogli da na|u polovnu kwigu. To

povoqniju lektiru. Kad sam po~eo da prebiram po svojoj biblioteci, video sam da imam vi{e od 200 kwiga lektire u kojoj se nalaze kapitalni naslovi, velikani srpske i svetske kwi`evnosti. Tolstoj i Dostojevski su skupi u skupim koricama, ali kroz lektiru nisu. Va`no je izazvati radoznalost i interesovawe za kwigu, ja sam bio veoma radostan, jer sam video radosna lica i dece i starijih, ~uo sam wihove usklike i odu{evqewe i ose}ao sam zadovoqstvo tom “Odom radosti” - rekao je Zlatko Milovanovi} i nagovestio da }e ponoviti akciju, a po svemu sude}i, pridru`i}e mu se jo{ neki gra|ani ^a~ka.

Milovanovi} smatra da se ovakva aktivnost mora de{avati bar dva puta godi{we u na{em gradu i to ispred kwi`re “Re~i” koja je najstariji nosilac ~itala~ke kulture u na{em gradu, tvrdi ovaj velikodu{ni darodavac.

Z. L. S.

vi kulturnom razmenom izme|u dve zemqe, dogodila se i ova saradwa, rekla je Vesna Petrovi}, glavni urednik programa Doma kulture predstavqaju}i goste.

Qubiteqi umetnosti su u prilici da vide neki drugi Brazil, koji ne podse}a na kafu, karnevale, fudbal i egzoti~ne pla`e. Pored karakteristi~ne i prepoznatqive muzike, tu su i platna sa bogatim koloritom, svedenim motivima koji zra~e vedrinom, cve}em, fragmentima arhitekture, qudima. Izlo`ba minerala je rezultat bogatstva zemqe u kojoj eksploatacija i obrada ukrasnog, poludragog i dragog kamena zauzima zna~ajno mesto u razvoju. Otuda i izuzetno kombinovani predmeti i nakit u ovoj postavci.

Dr`ewe sa grupom SoSabi nastavqeno je iste ve~eri u kafeu “Velvet”.

Z. L. S.

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

17

INTERVJU

MIROSLAV PREDOJEVI], ^A^ANIN U TRANZITU, MAJSTOR FOTOGRAFIJE, KOJI JE PROMENIO SVOJE PREZIME

NIJE PRISTAJAO DA BUDE „ZAKLAN“ Ro|en je u ^a~ku 1955. godine, po struci je diplomirani agrarni ekonomista i `ivi i radi kao bankarski menaxer u Beogradu. Nama je zanimqiv kao umetni~ki fotograf, ~lan ULUPUDS-a, majstor fotografije Foto saveza Srbije i predsednik Umetni~kog saveta FSS, ali i kao ~ovek, koji je u zrelim godinama promenio svoje morbidno prezime, nastalo u zanimqivim poreklom i redovan je gost i izlaga~ na Danima fotografije Srbije, ~iji je doma}in ve} ~itavu deceniju Foto kino klub ^a~ak. Do sada je imao 20 samostalnih i vi{e od 300 kolektivnih izlo`bi fotografskih i likovnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu gde je dobio vi{e nagrada i priznawa. Mnogi wegovi radovi su deo privatnih i muzejskih zbirki u zemqi i svetu, a prepoznatqiv je po kolekcijama i fotomonografijama: `enskih portreta "Okrznuta istina" 2009; xepnom katalogu "Fotografi6modeli" 2012; kwizi-katalogu "Biseri srpske fotografije" sa FSS 2010; uredio je i ekskluzivnu kwigu "Lepe {ume Srbije" 2008. za Upravu za {ume Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede. Kao predsednik Umetni~kog saveta Foto saveza Srbije brine o o~uvawu i unapre|ewu fotografskog stvarala{tva Srbije i smatra da su nagrade i zvawa bitna potvrda svakom autoru da su na podru~ju fotografije dostigli odre|eni individualni rezultat.

Va{u porodi~nu genealogiju prati specifi~an “incident”. Vi ste svoje originalno i nimalo inspirativno prezime pre nekoliko godina precrtali, zamenili. Za{to je Miroslav Zaklan postao Miroslav Predojevi}?

- Da bih odgovorio na ovo pitawe moram da se vratim mnogo godina unazad. Moji preci doselili su se u Liku i nastanili u bajkovito selo Krbavica u blizini Korenice u Hrvatskoj, negde po~etkom 17. veka. Poznato je da je Lika relativno mali, ali istorijski nemiran prostor na kome su se `estoko sudarale Otomanska i Austrougarska imperija. Miran `ivot bio je samo pusta `eqa. Po predawu, ranije prebivali{te mojih predaka bilo je selo Lazarica kod Kru{evca, a prezime Predojevi}. U zvani~ne kwige za vreme Austorugarske monarhije, umesto dotada{weg prezimena neko je upisao nadimak Zaklan.

Pretpostavqa se da su dr`avni ~inovnici prilikom nekog popisa ne znaju}i jezik, upisivali prezimena prema nadimcima, a posredstvom neukih tuma~a i na osnovu iskaza lokalnog stanovni{tva, koje je i na taj na~in htelo da se podsmehne i poigra sa aktuelnom vla{}u. Posledica takvog odnosa su i mnoga druga rogobatna prezimena iz ovih krajeva. Imaju}i ovo u vidu promenio sam, po~etkom 2008. godine, svoje dotada{we prezime Zaklan u prezime predaka, Predojevi}.

Kada ste otkrili afinitet ka fotografskoj umetnosti i od koga ste u~ili i ~ijim ste fotografijama fascinirani?

- Elementarne korake u savladavawu tehni~ke osnove i razumevawu jezika fotografije, kojom sam bio op~iwen od ranog detiwstva, na~inio sam zahvaquju}i svom ocu Mihailu, koji je svoje bavqewe amaterskom fotografijom kanalisao kroz rad u foto klubu, tada{weg Titovog U`ica, gde je kao vojno lice prekomandovan iz ^a~ka. Odlaze}i sa wim u Klub, kome je jedno vreme bio predsednik i poma`u}i mu u izradi crno - belih fotografija, nau~io sam proces rada koji mi je i tada, a i danas jednako fascinantan, a ni{ta mawe fascinantni i zanimqivi nisu bili i razgovori mog oca sa kolegama iz Kluba koji su se skoro svakodnevno odigravali ili u prostorijama Kluba, ili

DANI FOTOGRAFIJE SRBIJE U ^A^KU Redovan ste gost i u~esnik Dana fotografije Srbije u ^a~ku. Kakav zna~aj ima kontinuitet ove manifestacije u {irem kontekstu?

- Dani fotografije Srbije, koji su ove godine organizovane deseti put u ^a~ku, su tokom vremena evoluirali u zna~ajnu kulturnu, edukativnu, urbanu, eti~ku i komunikacijsku dimenziju. Manifestacija pru`a dobar uvid u aktuelnu izlaga~ku scenu na tlu Srbije kao i rad nekih ~lanova Saveza, koji `ive van granica Republike. Manifestacija je vitalna vizuelna snaga fotografskog stvarala{tva u Srbiji, koja donosi satisfakciju, ne samo vrednim organizatorima iz Foto kino kluba ^a~ak ve} i nagra|enim autorima, u~esnicima i gostima iz zemqe i inostranstva. Fotografija u Srbiji ima budu}nost.

kod nas u stanu. Kasnije, tokom prve polovine osamdesetih godina pro{log veka starije kolege iz foto klubova: “Novi Beograd” (Milinko Stefanovi}, Jovan Miqkovi}, Imre Sabo), “Beograd” (Goran Mali}, Aleksandar Dolgi, Branibor Debeqkovi}, Voislav Marinkovi} ) i “Elektroma{inac” (Dragan Pe{i}) presudno uti~u na moje ozbiqno poimawe i bavqewe fotografijom. Zahvaquju}i takvom uticaju, kao i mojim li~nim gledawima, trasirao sam svoj fotografski pristup - dokumentarizam kao kriti~ko oko dru{tva, pri tome, ne zanemaruju}i likovnost. Fascinacija radovima drugih autora ne postoji ve} samo razumevawe i uva`avawe wihovog stvarala{tva.

Ivo Andri} je rekao: “Zvezdanog neba i qudskog lica ~ovek se nikada ne mo`e nagledati”. Da li je to maksima kojom se rukovodite dok tra`ite metu objektiva?

- Ovo {to je mudri Andri} naveo su velike neodgonetnute tajne, a za mene svojevrsna inspiracija, dok je misao poznatog ameri~kog fotografa Filipa Halsmana: „Svaki snimak jedne li~nosti je nesumwivo istinit, ali svaka fotografija ne daje podjednako istinitu predstavu o woj“, mo`da svojevrsno ishodi{te u poku{aju da se na-

sluti su{tina, ose}awe, treptaj, suptilnost du{e i tako dotakne “svetle}a senka” koja prati telo.

Koliko je dobra tehnika, a koliko dobro oko autora, uslov za uspelu fotografiju?

- “Boj ne bije svijetlo oru`je, no ga bije srce u junaka.”

Ova narodna poslovica se mo`e primeniti i na fotografe. Dostizawe odre|enih individualnih rezultata ne zavisi iskqu~ivo od tehnike. Raspolagawe odre|enom tehni~kom podr{kom mo`e da olak{a rad ka postizawu originalnih i jasno prepoznatqivih fotografskih radova, ali nikako nije uslov, to mora da bude, pre svega, motivacija u radu, koja vodi fotogrfe ka negovawu jednog specifi~nog tipa vizuelne kulture slike.

Da li je svaka fotografija dokument?

- Fotografija pripada onoj vrsti sedimentnih pojava u tehnici prikazivawa koja je ~as umetnost i poziv na ma{tawe, ~as svedok vremena, dokument, informacija, poruka ili industrijski proizvod. Prema tome, nije sva-

ka fotografija dokument, jer joj to nije ni prevashodni ciq. Sa druge strane, fotografiji se po prirodi stvari veruje i ~esto se wena uloga, neopravdano, svodi samo na dokumentarnost. Za mene se fotografija ra|a i manifestuje i kao zvuk vremena, poput otkucavawa ~asovnika, kada je svaka nova fotografija jedna crtica u mom `ivotu i stepenica ka nestajawu. Bavqewe fotografijom meni zna~i ostvarewe neke misije koja mi je data, beg od tmurne svakodnevice, sagledavawe unutra{weg i spoqnog sveta na druga~iji na~in.

Kakvo mesto ima `ena u Va{oj umetni~koj vizuri, ~esto slikate portrete?

- @ena je ve~ita tema i inspiracija umetnika od praistorije do danas, pa pretpostavqam da nije ~udno {to je isti slu~aj i sa mojim autorskim interesovawem. Wenu fizi~ku lepotu smatram jednom od plemenitih ~ovekovih vrlina, a to je, mo`da, samo spoqni izraz vi{ih, unutra{wih lepota koje se ogledaju i u nekim drugim wenim kvalitetima. Portreti{u}i `ene `elim da dobijem fotografiju koja je zatvoreno poqe sila i rezultat kome se veruje, na samo po prirodi medija kome pripada, ve} i nekim svojim dubqim sadr`ajem...

O~ekuje Vas? - U Galeriji “Singidunum” u Beogradu, 13. novembra, moju samostalnu izlo`bu pod nazivom “BOJE ISKONA” otvori}e Bo`idar Mandi} iz “Porodice bistrih potoka”. Izla`em fotografije koje se mogu tretirati kao ise~ci iz prirode, weni “citati” ili jo{ boqe “ekstrakti”, koji ne pripadaju na{em vremenu, niti savremenom ~oveku, ve} pro{losti i wenoj iskonskoj mo}i. Ovako izdvojeni motivi se kristalizuju u na{oj svesti posle du`eg posmatrawa, {to doprinosi utiskivawu u na{u ose}ajnost i povratno nas na nov na~in pribli`avaju prirodi.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

18

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

KULTURA

IZLO@BA PAVLA POPOVI]A U LIKOVNOM SALONU

PREFIWENA APSTRAKCIJA P avle Popovi}, akademski slikar iz Kraqeva prvi put samostalno izla`e u ^a~ku.

Tema wegovog umetni~kog izraza je asocijativno i apstraktno slikarstvo, koje neguje od zavr{etka Likovne akademije. Wegove slike su stilizovane forme uzete iz prirode i prevedene u apstrakciju, nisu puko “prepisivawe”, tako da pripadaju modernom slikarstvu, koje mu daje stvarala~ku slobodu. Za wega kao umetnika, ka`e, izazov je neizvesnost koju mu nudi ovakav postupak u slikarstvu i istraja}e u tome, rekao je Pavle Popovi} nakon otvarawa wegove 26. samostalne izlo`be pro{log petka u Likovnom salonu Doma kulture.

- Popovi}eva geometrijska apstrakcija nas uvodi u svet ~ulnosti i mistike, koja svojim koloritom budi nove emotivne momente. Istrajnost u istra`ivawu likovnih formi i elemenata dovedena je u ovim delima do prefiwene pikturalnosti povr{ina i savr{enog sklada samih formi rekla je, pored ostalog, otvaraju}i izlo`bu autor postavke Bojana Stamenkovi}.

Pavle Popovi} je ro|en u Buzoviku 1938. godine. Zavr{io je Akademiju likovne umetnosti u Beogradu u klasi Mila Milunovi}a. Od 1966. godine je ~lan ULUS-a. Prvo je radio kao profesor likovne umetnosti u Gimnaziji u Kraqevu, da bi kao korisnik stipendije Komisije za kulturne veze sa inostranstvom tokom 1970. godine proveo devet meseci na stru~nom usavr{avawu u Parizu na Akademiji Des Beaux Arts u klasi

Kao i svakog petka, ^a~anski glas i kwi`are Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Gordana Kui}

SA DRUGE STRANE NO]I uvena autorka bestseler romana, Gordana Kui}, predstavqa devetu kwigu – zbirku pri~a Sa druge strane no}i. Radwa ovih pri~a, u izdawu Alnarija, obuhvata period od {est vekova, od 15. do 21. veka. Sme{tene u Beogradu, Jerusalimu, Bawaluci, Lisabonu, Fezu, Palermu, Firenci, Sarajevu, u vozu na putu za Ni{, pri~e govore o dogodov{tinama malih i velikih qudi razli~itih uzrasta, obrazovawa, temperamenta i sklonosti. „Pisala sam o junacima pokatkad veselim, pokatkad tu`nim, upravo onakvim kakav je i sam `ivot; o stawu svesti i duha razli~itih osoba u razli~itim vremenima, o uvek nestalnim istorijskim (ne)prilikama, o be`awu, seqewu, o ostajawu, o ba{tini, o (ne)po{tewu, o borbi za opstanak, o krivici i kajawu, o qubavi i ma{tawu“ – ka`e Gordana Kui} i dodaje: „Napisala sam ove pri~e da biste razmi{qali. U`ivali, saznali, uporedili se, osmehnuli i uzdahnuli“.

^

profesora Jankela. Bio je prosvetni savetnik Me|uop{tinskog zavoda za unapre|ivawe vaspitawa i obrazovawa u Kraqevu, kao i samostalni stru~ni saradnik Ministarstva prosvete, odeqewa u Kraqevu. Magistrirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za Istoriju

umetnosti 1988. godine. Uqe na platnu mu je glavna tehnika, ali ga inspiri{e i freskoslikarstvo, kojim se mo`emo pred svetom ponositi, ka`e Popovi}, a elemente zidnog slikarstva je ugradio i u svoj umetni~ki postupak.

Z. L. S.

KAMPU „INTERAKCIJA“ DVA PRIZNAWA

„BOGIWA NIKA“ ZA „GORKU [ALU“ I „FILMART“ a zatvarawu 17. Internacionalnog festivala medija i reporta`e “INTERFER”, 14. septembra, Nezavisnom filmskom centru “Filmart” dodeqena su dva priznawa.

Stru~ni `iri, u sastavu Branislava \`unov, Pero Zubac, Miroslav Lazanski, Nino Kusturica i Tamara Popov, specijalnu nagradu “Bogiwa Nika” dodelio je Ruzbehu Kafiju za film “Gorka {ala”, koji je snimqen u Po`ezi, tokom ovogodi{weg Me|unarodnog studentskog film-

N

POKLON KWIGE

skog kampa “Interakcija”. Tako|e poveqa “Bogiwa Nika”, dodeqena je i organizatoru kampa “Interakcija” Nezavisnom filmskom centru “Filmart”, za poseban doprinos afirmaciji dokumentarnog filma.

Festival “INTERFER” ve} 17 godina okupqa autore iz zemqe i inostranstva koji se bave dokumentarnom formom i koji se u okviru pet kategorija (televizijska, novinska, radijska, foto i komercijalna reporta`a) takmi~e za nagrade.

N. R.

DEVETI SUSRETI AMATERSKIH FOLKLORNIH ANSAMBALA, VETERANA FOLKLORA, PEVA^KIH GRUPA I SOLISTA SRBIJE VE^E FOLKLORA PORED ZAPADNE MORAVE 27. oktobra 2012. (subota) u 19,00 sati - Dom kulture: Organizatori: Udru`ewe Folklora ''Dukati'' ^a~ak Udru`ewe ''Veterani folklora grada ^a~ka'' ^a~ak U~esnici programa: VETERANI FOLKLORA GRADA ^A^KA KUD PTT SRBIJA ''\OKA PAVLOVI]'' - BEOGRAD KUD ''ABRA[EVI]'' - KRAQEVO AKUD ''SVETOZAR MARKOVI]'' SKC - KRAGUJEVAC GKUD ''SMEDEREVO'' - SMEDEREVO KUD ''POLET'' - BEOGRAD KUD ''[UMADIJA'' - GORWI MILANOVAC FOLKLORNO DRU[TVO BALKANSKIH IGARA ''KOLO'' - BJALSKO BJALA - POQSKA REGIONALNO FOKLORNO DRU[TVO ''JURGOVA'' – JURGOVA (Zakopane) POQSKA ULAZ: SLOBODAN

Debora Fernbak

JELENA I SULTAN odina je 1526. Na obalama Bosfora, u rasko{nom i mo}nom Istanbulu, veli~anstveni sultan se sprema za novi osvaja~ki pohod. Dok se topot kowa carske vojske udaqava od Istanbula, u odsutstvu sultana haremske `ene pokazuju svoje pravo lice.

Prilikom prolaska turske vojske kroz selo u Srbiji, Jelenu, mladu devojku verenu za Du{ana, grubo otimaju vojnici i odvode je u sultanov harem, gde }e se na}i upletena u opasne politi~ke igre i spletke. Pokaza}e da se prava borba za mo} u sultanovom carstvu ne vodi tamo gde se gube `ivoti, na popri{tu bitaka, ve} tamo gde {u{ka svila i zvecka nakit haremskih qubavnica.

U me|uvremenu, Jelenin verenik Du{an kre}e u sopstveni pohod, spreman da `rtvuje sve kako bi vratio `enu koju voli.

“Jelena i sultan” je prva kwiga Otomanske trilogije, koju je objavila Mono i Mawana, koja prati nekoliko generacija turskih sultana u XVI veku i wihovu borbu za mo}, nasledstvo i prevlast u Otomanskoj imperiji.

Kwiga ujedno pripoveda o nara{tajima jedne srpske porodice ~iji su `ivoti sudbinski povezani sa osmanlijskim prestolom.

G

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

19

20

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

MARKETING

21

22

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

23

MLADI

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

IZLO@BA NAGRA\ENIH FOTOGRAFIJA U KULTURNOM CENTRU „LIFT“ prostorijama Kulturnog centra “Lift” u subotu je izlo`eno 20 najboqih, od 66 fotografija pristiglih na konkurs “Mladi na potezu”, koji je organizovao ovaj centar uz finansijsku podr{ku Ministarstva omladine i sporta RS. Tom prilikom dodeqene su nagrade za tri najboqe fotografije koje je odabrao stru~ni `iri, koji su ~inili Slobodan Paji}, Bo`idar Plazini} i Bojana Stamenkovi}, vizuelna umetnica, a dodeqena je i nagrada za fotografiju koja je dobila najvi{e glasova publike preko “Facebooka”. Zadatak u~esnika foto

U

konkursa bio je da fotografijom predstave svoje vi|ewe mladih danas, {to su autori prikazali na razli~ite na~ine. Neki su se bavili nezadovoqstvom, usamqeno{}u, problemima sa kojima se suo~avaju mladi, dok su ih drugi videli kao opu{tene, bezbri`ne, entuzijaste.

Prva nagrada u vrednosti od 8.000 dinara pripala je Jani Milovanovi} za fotografiju Nova revolucija kojom se kritikuje odnos mladih prema starijima. Drugu nagradu u vrednosti od 6.000 dinara osvojila je fotografija Stop TV Milo{a Pantovi}a, kojom je predstavqen na~in

„MLADI NA POTEZU“ na koji danas mladi dominantno provode svoje slobodno vreme, uz televizijski i ra~unarski ekran, a tre}u nagradu u vrednosti od 3.000 dinara osvojio je Mihailo Rakowac za fotografiju Energija, kojom poku{ava da odgovori na pitawe kako i za{to se energija mladih qudi usmerava u pogre{nim pravcima. Publika je glasawem preko du{tvene mre`e Facebooka, kao najboqu, izabrala fotografiju Slika mladih danas Sloboda-

na Smiqani}a.

- Su{tina ovog konkursa je bila u tome da se sa vi{e pa`we obra}amo mladima, razmi{qamo o wihovim mogu}nostima i {ansama, o na~inima na koje provode svoje vreme, o odnosu koji imaju prema sada{wosti i budu}nosti.

Konkurs je bio i deo promocije portala za mlade www.mladinapotezu.org koji treba da ure|uju mladi koji bi kao ~lanovi redakcije mogli da pi{u, sugeri{u, pohvale, kritikuju, ili na bilo koji drugi na~in iznesu mi{qewe o odre|enim pitawima vezanim za svoju populaciju - rekla je u ime KC “Lift” Bojana Gojkovi}.

Z. L. S.

„^A^ANSKI GLAS“ I MLADI ZAJEDNO U REALIZACIJI JO[ JEDNOG PROJEKTA

KAD SI SLOBODAN BUDI HUMAN

VODI^

[TA GDE KADA U ^a~ku

ahvaquju}i vi{egodi{woj saradwi na{eg lista i Udru`ewa gra|ana “Grupa proces” iz Beograda, ~iji je projekat ”[ta sve radimo u slobodno vreme” finansijski podr`alo Ministarstva omladine i sporta, devetoro mladih ^a~ana po~elo je da volontira u na{em listu.

Ciq projekta je da se mladi qudi direktno anga`uju u promociji kvalitetnijeg provo|ewa slobodnog vremena i realizaciji aktinosti koje doprinose boqoj integraciji mladih.

Grupa mladih, anga`ovanih u “Glasu”, odnedavno pod imenom “^A aktivisti”, odlu~ila je da organizuje humanitarnu akciju za decu iz socijalno ugro`enih porodica pod nazivom “Kad si slobodan budi human”. Wihova namera je da mali{ane od

Z

marketing 032/342-276

tri do deset godina obraduju skromnim poklonima, ali i da im omogu}e da, 17. novembra, u prostorijama ~a~anskog Crvenog krsta, uz pomo} vi{e animatora, nekoliko sati svog slobodnog vremena provedu u kreativnim aktivnostima.

„^A aktivisti” pozivaju sve qude dobre voqe, a posebno mlade, da u~estvuju u ovoj humanitarnoj akciji i da u prostorije Gradske organizacije Crvenog krsta, od 24. oktobra do 17. novembra, dostave pomo} (ode}a, obu}a, kwige, igra~ke, slatki{i, vo}e…) za mali{ane iz socijalno ugro`enih porodica. Telefon za kontakt je 064 48 777 18.

- Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}” - izlo`be 26.

Memorijala - Istorijski arhiv - izlo`ba „Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941 - Narodni muzej ^a~ak - „Blago narodnog muzeja od 2002-2012’’, povodom 60 godina osnivawa Muzeja (podeqeno po odeqewima), kao i stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a. Narodni muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova.

- Dom kulture - Hit de~ija predstava „Lewi grad’’, 26. oktobar.

Ulaz 200 dinara - Dom kulture - „Ve~e folklora pored Zapadne Morave’’, 27. oktobra, 19 ~asova - Dom kulture - koncert Kemala Montena, 2. novembar, 20 ~asova. Cena karte 1. 000 dinara - Dom kulture - Obele`avawe 35 godina postojawa Foto kino kluba ^a~ak, 3. novembar, 12 ~asova, sredwi hol - U zgradi Doma kulture - 5D bioskop kona~no i

u ^a~ku, filmovi u trajawu do 10 minuta, 3h3 sedi{ta, 250 dinara za jednu projekciju. Radno vreme od 10 do 23 ~asa, popusti za porodicu i grupe.

- Pariz Bar - izvrstan kafe bar i no}ni klub, 26. oktobra mo`ete u`ivati u celove~erwem programu uz „Acoustic Band’’.

- Kafe klub „Velvet’’„Rockinger’’ bend iz Kragujevca, 27. oktobar.

- Kafe klub „Velvet’’ vas poziva da se zabavite uz orkestar „Stari Grad’’, koji }e nastupiti 2. novembra od 22,30 ~asova - „Romansa’ - za qubiteqe starogradske muzike.

Dobrodo{li ste svake ve~eri od 17 ~asova.

- Restoran „Stari Grad’’ }e vas do~ekati u prijatnom ambijentu uz zvuke strogradske muzike i iznena|ewa koja mo`ete o~ekivati od vlasnika restorana.

- Kafana „Palilulac’petkom i subotom orkestar „[e{ir moj’’ Pripremile: Milena i Nata{a Milutinovi}

24

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM FIKSIRANU GARA@U KOD HOTEL MORAVE. MOBILNI: 064/268 0000.

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735

Restoranu „Leonardo“, koji se nalazi na „EKO“ pumpi na Avlaxinici, potrebni kuvari, pomo}ni radnici, {ankeri i konobari. Javiti se na telefon: 063/445-445

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322- 656 De`urni tel: 062/86-17-988

IZDAJEM veoma povoqno garsoweru. Tel: 062-550-833

IZDAJEM stan, 48 m/2. Telefon: 063/10 50 928.

PRODAJEM auto 101, skala 55, 2005. godi{te, registrovan do maja meseca 2013. godine. Mobilni: 065/2264760.

IZDAJEM name{tenu ku}u u u`em centru grada. Telefon: 348 869 i 063/71 33 115, zvati posle 15 ~asova.

KUPUJEM frezer za traktor 539 i 540.

marketing 032/342-276

PRODAJEM komplet ugradnu rernu sa ventilatorom i ugradnu plo~u marke Gorewe.

Aparati su vrlo malo kori{}eni i u odli~nom stawu.

Tel: 032/375-683 060/388-22-99

Telefoni: 062/475 511 i 063/644 181.

PRODAJA - MR^AJEVCI 50 ari , parcela pored magistralnog puta za Kragujevac, IVAWICA {uma 50 ari, (bukova), Bratqevo - Stupska ~esma. Telefoni:

ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI ^A^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36.

UDOVAC - PENZIONER TRA@I @ENU RADI BRAKA, STAMBENO I FINANSIJSKI OBEZBE\EN. TELEFONI: 0691/817 446 i 032/817 446.

063/7 080 518, 066/811 0760.

LE^IM IMPOTENCIJU KOD MU[KARACA. DISKRECIJA ZAGARANTOVANA. MOBILNI: 063/1685762.

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

Na osnovu ~lana 38. Odluke o organizovawu JKP "Gradsko zelenilo" ^a~ak ("Sl. list op{tine ^a~ak" broj 2/2001), Komisija za kadrove i mandatno - imunitetska pitawa Skup{tine grada ^a~ka raspisuje

KONKURS Za imenovawe direktora JKP "Gradsko zelenilo" ^a~ak

Uslovi: Za direktora preduze}a mo`e biti imenovano lice koje pored Zakonom propisanih uslova ispuwava i slede}e uslove: - visoka ili vi{a stru~na sprema - tri godine radnog iskustva - da poseduje organizatorske sposobnosti i smisao za rukovo|ewe i preduzetni{tvo Za direktora ne mo`e biti imenovano lice koje je osu|ivano za krivi~na dela protiv privrede i slu`bene du`nosti, i lice koje je rukovodilo organizacijom nad kojom je zakqu~en postupak likvidacije ili ste~aja. * * * Zainteresovani kandidati mogu podneti prijave u roku od 15 dana od dana objavqivawa konkursa u listu "^a~anski glas" ^a~ak. Uz prijavu, kandidati su du`ni da dostave i dokaze o ispuwavawu uslova iz konkursa.

Prijave sa dokazima o ispuwavawu uslova podnose se na adresu: Skup{tina grada ^a~ka - Komisiji za kadrove i mandatno-imunitetska pitawa, ul. @upana Stracimira br. 2, 32000 ^a~ak.

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29.stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-153/12-IV-2-01 kojim je utvr|eno da investitor "TELENOR" d.o.o. nije du`an da izradi studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "^a~ak 13", na krovnoj terasi stambene zgrade u ulici Bulevar oslobo|ewa broj 13 u ^a~ku, K.P. br. 4458/63 KO ^a~ak.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

25

INTERVJU

ALEKSANDAR ZOGRAF, NAJPOZNATIJI SRPSKI AUTOR STRIPOVA

PRI^E SA NAJNEOBI^NIJIH MESTA Najpoznatiji srpski autor stripova Aleksandar Zograf (sa pravim imenom Sa{a Rakezi}), ro|en je 1963. godine, a od 1986. po~iwe da objavquje svoje stripove, sara|uju}i sa razli~itim srpskim ~asopisima. Od po~etka 90-ih godina pro{log veka, najvi{e objavquje izvan granica na{e zemqe. U~estvovao je na skupovima, festivalima i konferencijama posve}enom stripu, kao i mnogobrojnim radionicama {irom sveta: u Italiji, Sloveniji, Gr~koj, SAD, Nema~koj, Francuskoj, Austriji, Portugalu, Norve{koj, Velikoj Britaniji... Kwige Aleksandra Zografa objavqivane su u Srbiji, SAD i pojedinim evropskim zemqama.

Kako Vi tuma~ite dana{wi autorski strip?

- Kao {to postoji komercijalni film i film koji ima neke umetni~ke pretenzije, ne{to sli~no postoji i u stripu. Pored komercijalnog stripa, koji ima za ciq da bude jedino roba i da se {to vi{e proda na tr`i{tu, postoji i strip ~iji je ciq da ostvari neku dubqu komunikaciju. Iako podrazumeva puno toga, autorski strip je dovoqno “{irok” da mo`e da obuhvati sve ono {to se stvara na savremenoj sceni, a to su stripovi prili~no razli~iti i po stilu, i po sadr`aju. Danas, u na{oj sredini, imamo dovoqan broj autora koji se bave autorskim stripom, tako da ve} postoji scena koja funkcioni{e godinama.

Kakva su Va{a interesovawa, da li se opredequjete za modernu scenu ili za o~uvawe tradicije?

- Posledwih desetak godina objavqujem za list “Vreme”, po dve table strane i to u boji. Kako je u svakom broju druga~ija tema, tako su i moja interesovawa prili~no razli~ita i {arolika. Kada putujem crtam stripove koji su ustvari izve{taj sa putovawa, a volim da se bavim i stripom koji je zasnovan na interesantim detaqima, koje mogu da prikupim iz {tampe, naro~ito one iz perioda dvadesetih i tridesetih godina pro{log veka. Volim da tragam, tra`im pri~e i ponekad ih nalazim na najneobi~nijim mestima. Kada tragam za starim publikacijama, naj~e{}e odem na buvqu pijacu i tu poku{am da prona|em neke davno zaboravqene kwige

Tokom NATO bombardovawa Srbije, Zograf je slao imejl poruke koje su objavqivane na Internetu u mnogim zemqama, da bi kasnije bile sakupqene u kwigu koja je objavqena u Velikoj Britaniji i Francuskoj.

Zograf je bio i umetni~ki direktor godi{weg festivala stripa, koji se pod nazivom “GRRR!” organizovao u Pan~evu, od 2002. do 2006. godine, a od 2008. nastupa kao direktor ove periodi~ne manifestacije.

Aleksandar Zograf je svoje stvarala{tvo predstavio i na predavawu, u okviru prate}eg programa, na ovogodi{wem festivalu “Animanima”.

ili novine. Na sre}u, `ivim u delu Pan~eva gde se na-

tako da obi~no “izbunarim” neku interesantnu pri~u nedaleko od svoje ku}e. ~eo da objavqujem u Americi, on je preporu~io moj rad nekim urednicima, ~ak je i pisao o meni u svom ~asopisu koji je u to vreme izlazio.

Kada je re~ o uticajima puno ~itam stare stripove, neke od autora koji su na ameri~koj sceni 20-ih i 30-ih godina bili vrlo zna~ajni i koji su uglavnom funkcionisali u oblasti novinskog stripa. Na primer, autor Xorx Heriman koji je crtao strip “Krejzi Ket”. Ali, tako|e volim i mawe poznate autore, ameri~ke strip crta~e, koji su prili~no koristili humor u svojim stripovima.

lazi jedna velika buvqa pijaca, na koju svake nedeqe qudi iznose stare stvari i publikacije,

„SVET PO ALEKSANDRU ZOGRAFU“ Izlo`bu radova na festivalu “Animanima 2012”, pod naslovom “Svet po Aleksandru Zografu” ~inila su dva dela, table stripova koje je objavqivao u ~asopisu “Vreme” i plakati.

- Stripove u ~asopisu “Vreme” sam po~eo da objavqujem 2003. godine. Forsiraju}i sebe da pravim dve table strane stripa nedeqno, uspeo sam da na~inim radova vi{e nego ikada do tada. [tavi{e, i daqe sam u stalnoj potrazi za novim materijalom - bele{ke sa mojih putovawa, moja razmi{qawa, stare kwige i zaboravqeni ~lanci iz srpskih novina iz 20-ih i 30-ih godina dvadesetog veka, sve su to stalni izvori moje inspiracije.

Kreirao sam plakate za sopstvene izlo`be, kao i za razli~ite doga|aje, koncerte i umetni~ke predstave, {irom sveta. Zbog toga sam i eksperimentisao sa razli~itim tehnikama, a tako|e oprobavao i druga~ije pristupe u tom ~inu. Ono {to mi se kod plakata dopada je wegova neposrednost - on govori direktno sa zida, a morate imati na umu da se ve}ina qudi ne zadr`ava previ{e ispred wega - rekao je Zograf, za propratni katalog festivala “Animanima 2012”.

Nedavno ste bili u dru{tvu va`nih gostiju beogradskih stripara, dvojice legendarnih autora Roberta Krampa i Gilberta [eltona. Oni su uticali na mnoge autore. Mo`ete li da izdvojite neka imena ~ijim se radovima rado vra}ate?

- Gilbert [elton i Robert Kramp su svakako najzna~ajnija imena ameri~kog andergraund stripa i najve}a inspiracija za ono ~ime sam se godinama bavio.

Imali smo sre}u {to su tako zna~ajne “figure” stripa bile me|u nama. Mogli smo da }askamo sa wima negde na ulici, ili da ~ujemo ono {to oni imaju da ka`u o stripu. S obzirom na to da ve} dugo sara|ujem sa Robertom Krampom, imao sam ulogu moderatora. Ustvari, on je jedan od qudi koji su zaslu`ni za moj prodor na internacionalnu scenu. Kada sam po-

Gde je srpska strip scena u odnosu na svetsku?

- Mi smo deli} tradicije koja je vrlo duga, po{to je jo{ 30-ih godina postojala vrlo sna`na strip scena u na{oj zemqi. Mi nismo velika sredina po znawu i mogu}nostima, koja bi pru`ila neku pristojnu distribuciju strip izdawa ili kwiga. Ali, svakako smo zanimqivo i plodno tle koje je interesantno qudima kada do|u iz sveta, zbog toga {to postoje autori koji kreiraju strip, uprkos tome {to uslovi nikada nisu idealni. Qudi, ipak, nastavqaju da se bave stripom, ali prili~an broj autora je prisiqen da vi{e objavquje u inostranstvu, nego u svojoj zemqi. Jednostavno, izdava{tvo strip scene kod nas jo{ uvek nije dovoqno razvijeno, kao u nekim drugim zemqama.

Strip je mawe cewen kod nas, nego u svetu?

- Da, svakako. Kao {to je kod nas mawe cewen i voza~ autobusa, nego u Zapadnoj Evropi, isto je i sa stripom. S tom razlikom {to se strip jo{ uvek bori da dobije neko mesto me|u umetni~kim disciplinama. Strip se ~esto posmatra sa nekom vrstom nipoda{tavawa, kao drugorazredne umetnosti. U na{oj sredini stripu tek treba da se “pri|e” sa sasvim normalnim po{tovawem.

N. R.

26

OGLASI

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

OGLASI

27

28

OGLASI

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

29

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

NOVI PRAVILNIK O ZIMSKIM GUMAMA OD 1. NOVEMBRA

ZIMSKE GUME OBAVEZNE PO SNEGU

osle dvogodi{weg odlagawa, 1. novembra stupa na snagu pravilnik koji propisuje da vlasnici automobila tokom zime moraju imati sve ~etiri zimske, ili “univerzalne” (M+S) gume, u vreme sne`nih dana, ili kada na putu ima leda ili poledice. To zna~i da }e u periodu od 1. novembra do 1. aprila naredne godine, voza~i mo}i da koriste i letwe gume, ali samo u slu~aju suvih kolovoza, odnosno kada na putu nema snega, leda ili poledice. Primena navedenog pravilnika odlagana je tokom minule dve godine, uz obrazlo`ewe da bi to bio preveliki tro{ak za gra|ane, da bi nedavno, od-

P

lukom ministra saobra}aja Milutina Mrkowi}a, uneta odredba koja pravilnik precizira u smislu meteorolo{kih uslova, ka`e Predrag Kova~evi}, direktor AMSS DOO - PJ Preqina.

- Prema re~ima nadle`nih iz Ministarstva saobra}aja poenta novog pravilnika nije u ka`wavawu voza~a, ve} u ~iwenici da je upotreba sve ~etiri zimske gume u pravim zimskim uslovima od izuzetnog zna~aja za bezbednost u saobra}aju.

Oni obja{wavaju i da je besmisleno insistirati na zimskim gumama u novembru ili martu, kada mo`e biti suvo i toplo za to doba godine. Novi pravilnik prakti~no ostavqa mogu}nost gra|anima da nesmetano koriste letwe gume ako nema snega, leda ili poledice. S druge strane, ko u slu~aju pravih zimskih uslova kada na putu ima snega, leda ili poledice, ne bude imao montirane sve ~etiri zimske gume, ugrozi}e i svoju i bezbednost drugih u~esnika u saobra}aju i bi}e sankcionisan od strane saobra}ajne policije. Za voza~e koji ne budu po{tovali navedene propise predvi|ena je prekr{ajna kazna u iznosu od 3.000 dinara obja{wava Predrag Kova~evi}.

Kada je re~ o obavezi posedovawa lanaca za sneg, ona }e od 1. novembra do 1. aprila va`i-

TIGAR NAJJEFTINIJI, MI[ELIN SKORO DUPLO SKUPQI

Postoji vi{e faktora koji uti~u na izbor zimskih guma, ali je cena, bez sumwe, jedan od presudnih. U posledwih nekoliko godina “najpopularnija” zimska guma kod ve}ine voza~a je Tigar “vintera”, koja pored vrlo pristupa~ne cene, i svojim kvalitetom ispuwava stroge zahteve vlasnika motornih vozila. Za najjeftiniji model “vintere” 155/70 13 treba izdvojiti oko 3.400 dinara, kleber i gudri~ u istoj dimenziji ko{taju hiqadu dinara vi{e, dok je me|u najskupqima Mi{elin sa cenom za ovaj model od oko 6.600 dinara. Kako bi privukli {to ve}i broj kupaca, ve}ina prodavaca, uz kupqene zimske pneumatike nudi i besplatnu monta`u, ka`e Kova~evi}. ti na putevima izvan naseqa, ka`e direktor i dodaje da oni koji se kre}u samo po gradu ne moraju da ih imaju, ali da je u me|ugradskoj vo`wi neophodno da lanci budu u automobilu. S druge strane, voza~i autobusa i te{kih teretnih vozila moraju u ovom periodu da imaju i lopatu za ~i{}ewe snega, {to ne va`i jedino za autobuse u javnom gradskom prevozu.

Da su zimske gume znatno bezbednije za vo`wu potvr|uju i vulkanizeri i stru~waci iz oblasti saobra}aja, koji navode primer da se wihovom upotrebom Pravilnik o podeli motornih i prikqu~nih vozila i tehni~kim uslovima za vozila u saobra}aju na putevima, koji izme|u ostalog reguli{e i kori{}ewe zimske opreme na vozilima, objavqen je u "Slu`benom glasniku" broj 40/12.

na klizavom i snegom prekrivenom putu, pri brzini od 50 kilometara na ~as, zaustavni put prilikom ko~ewa mo`e skratiti i do 20 metara, obja{wava na{ sagovornik: - To se posti`e zahvaquju}i ~iwenici da su zimski pneumatici mek{i od letwih, imaju {ire kanale i vi{e proreza, {to automobilu omogu}ava boqe prijawawe na podlogu i mawe zadr`avawa snega na wima. S obzirom na to da su zimske gume pogodne i za vo`wu po suvom, stru~waci napomiwu da voza~i ne treba da odugovla~e sa wihovom monta`om. Odnosno, ne treba ~ekati prvi sneg, ve} ih montirati narednih dana, po{to u uslovima kada temperature padnu ispod sedam stepeni, letwi pneumatici gube svoju fleksibilnost, {to direktno ugro`ava bezbednost u vo`wi.

N. R.

30

SPORT ATOMSKA BAWA POTPISALA UGOVOR O SPONZORSTVU SA VATERPOLO KLUBOM RADNI^KI

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

SVETSKO PRVENSTVO U PARATRIATLONU

LAZAR DRUGI NA SVETU

REHABILITACIJA I ODMOR

a~anin Lazar Filipovi} osvojio je srebro na Svetskom prvenstvu u paratriatlonu koje je nedavno odr`ano na Novom Zelandu. Wemu je ovo druga medaqa osvojena na velikim me|unarodnim takmi~ewima u 2012. godini. Sa Evropskog prvenstva u Eliatu, proletos, doneo je isto srebrnu medaqu.

U paratriatlonu se zajedni~kim snagama bore takmi~ar sa invaliditetom i wegova podr{ka. Zadatak im je da preplivaju 750 metara, voze bicikl 20 kilometara i istr~e pet kilometara. Lazar ima o{te}ewe vida, a nastupa u tandemu sa Markom Pavlovi}em, trenerom i saradnikom u tandemu.

Z. J.

^

snovan pre dva meseca, sastavqen od vrhunskih igra~a, Vaterpolo klub Radni~ki iz Kragujevca ve} se plasirao u ~etvrtfinale Kupa Len. Nao{trili su se i da dogodine zaigraju u Ligi {ampiona, a nameravaju da u doma}em prvenstvu budu me|u najboqima. Ceo tim }e ubudu}e svaku eventualnu povredu sanirati i rehabilitovati u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a. U sredu su vaterpolisi i rukovodstvo kluba posetili Atomsku bawu, informisali se o medicinskim tretmanima i potpisali Ugovor o sponzorstvu.

- Nadam se da u sezoni ne}e biti povreda, ali ono {to sam ovde video uliva mi mir i sigurnost da }e i ako ih bude, one biti sanirane na vreme i adekvatno le~ene. Sada kada sam sve ovo video, po`eleo sam i da ovde provedem malo du`i odmor

O

marketing 032/342-276

ili bar, ukoliko ne budem imao dovoqno vremena, jedan produ`eni vikend - rekao je Dejan Udovi~i}, trener VK Radni~ki i selektor srpske reprezentacije.

Rukovodstvo AB Gorwa Trep~a obe}alo im je vrhunsku zdravstvenu uslugu.

- Ciq nam je da ugostimo i sportiste.

Osim rehabilitacije, oni ovde mogu dobiti potpuni odmor i ne moraju uvek odlaziti u inostranstvo na tretmane, po{to i ovde imaju vrhunsku uslugu - izjavila je dr Lidija Obradovi} Bursa}, direktor Specijalne bolnice u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a.

Potpredsednik VK Radni~ki Boris Radivojevi} nada se da }e saradwa sa Atomskom bawom du`e potrajati: - Ako dogodine zaigramo u Ligi {ampiona, zna~i}e ova saradwa i nama i wima.

Z. J.

ATLETSKI KLUB ^AAK NA TRE]EM RTS KROSU subotu, 20. oktobra, u Po`arevcu je odr`an tre}i Kros RTS-a na kome je u~estvovalo i 12 atleti~ara AK ^AAK. ^a~ani su u Po`arevcu “pokupili� pet medaqa i tri diplome.

Druga mesta, u svojim kategorijama, osvojili su Mi-

U

OSVOJILI PET MEDAQA I DIPLOME

lorad Stevovi}, Ogwen Nikoli}, Teodora Tomi} i Kristina Tovilovi}. \or|u Soldatovi}u je pripala bronza, a me|u deset najbo-

qih na{li su se i Marko Tvrdi{i} (osmo), Katarina Propadovi} (sedmo) i Nastasija Vu~i}evi} (deveto mesto).

Z. J.

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

31

SPORT

BORAC MOCART SPORT - SLOGA 84:63 (24:12, 23:18, 18:13, 19:20)

KADETI NEPOBEDIVI I U NAJJA^OJ LIGI Borac Mocart sport: ^arapi} 28, Te{ovi} 2, Krsmanovi} 2, Petrovi} 12, Davidovi}, Radovi} 11, Kova~evi}, Mili} 4, Jordovi} 3, Savi}evi} 7, @ilovi} 11, Madi} 4.

Sloga: Igrutinovi} S. 4, Igrutinovi} \, Pavlovi} 6, Jankovi} 5, Bukowa 6, Ko{anin 20, Cvetanoski 2, Stameni} 1, \eki} 5, Simeunovi} 10, Martinovi} 2, Premovi} 2.

Sudije: Radosavqevi} i Arsi}

prvom kolu ABS Elektro kadetske lige ko{arka{i Borac Mocart sporta ubedqivo su, pro{le subote, na svom terenu savladali Slogu iz Kraqeva. Od po~etka su doma}ini dominirali, ~vrsto

U

se branili i napadali, tako da gosti dugo nisu mogli da se pomere sa jednog poena koga su ubacili iz slobodnih bacawa. U prvom poluvremenu povre|en je Simeunovi}, do tada najboqi strelac Sloge. Simeunovi} je jedini do pauze zabele`io dvocifreni u~inak u gostuju}em timu.

- Nismo se u prvom delu utakmice najboqe sna{li na prili~no agresivnu odbranu, sa dosta kontakt igre. To je glavni razlog za dosta lo{ procenat {uta iz reketa i poludistance. U prvom poluvremenu smo imali malo otvorenih {uteva spoqa, uglavnom ma{ili zicere, {to je protivniku donelo prednost - prokomentarisao je posle utakmice Milovan Medanovi}, trener KK Sloga.

Posle pauze i

MLADOST, @ELEZNI^AR, ^A^AK 94 Ko{arka{i Mladosti pobedili su u prethodnog vikenda od Radni~kog iz Obrenovca, 82:74. U sredu su izgubili od Morave u Vladi~inom Hanu, a u nedequ do~ekuju Napredak iz Aleksinca @elezni~ar je u drugom kolu pobedio Temni}, 90:82, a slede}u utakmicu igra, u subotu, u Kraqevu protiv Ma{inca. ^a~ak 94 savladao je Plej Of, 68:62. U subotu gostuju Kliku iz Ariqa.

MALI FUDBAL

FONTANA DOMINANTNA KMF Kr~agovo (GFS Mladost)

4:7 (1:1)

Fontana: Teofilovi}, Markovi}, Stevani} V, Karovi}, Stevani} M, Spasojevi}, Ristanovi}, ]etenovi}, Sejdi}, Avramovi}, Melentijevi}.

Kr~agovo: Kuzmqanovi}, Petrovi} V, Vasovi}, Petrovi} D, Lazarevi} V, Maksimovi}, Gligorijevi}, Pe{i}, Stojkovi}, Lazarevi} M. Strelci: Stojkovi}, Maksimovi}, Pe{i}, Kuzmanovi} (Kr~agovo), Ristanovi} (trostruki strelac), Avramovi}, Karovi}, Markovi}. @uti kartoni: Maksimovi} i Pe{i} (Kr~agovo), Ristanovi} (Fontana).

Sudije: Aleksandar Jak{i} i Dejan Kosti} (Gorwi Milanovac).

prvom kolu Kupa u malom fudbalu Fontana je pred svojom publikom savladala Kr~agovo sa 7:4.

Utakmica je odigrana u hali “Mladost” pred vi{e od 300 gledalaca. Ekipa iz ^a~ka je povela ve} u petom minutu, strelac kapiten Ristanovi}, da bi minut pre kraja prvog poluvremena Stojkovi} izjedna~io rezultat. Tek polovinom

U

KMF Fontana ^a~ak

drugog poluvremena Fontana je slomila otpor Kr~agova i golovima Avramovi}a, Karovi}a i Ristanovi}a stigla do ubedqive pobede.

- Ovo je pobeda cele ekipe i potvrda kona~nog rada, jer smo vi{e od dva meseca na okupu. Velike zasluge pripadaju i trenerskom tandemu Ivanu i Vladimiru Milinkovi}u koji jakim treninzima tempiraju formu tima - komentar je kapitena Fontane Milo{a Ristanovi}a. Kapiten ^a~ana je osim tri gola, zabele`io i dve va`ne asistencije.

STARTUJE DRUGA LIGA U subotu, 27. oktobra, Fontana u kom{ijskom derbiju do~ekuje Kolorado iz Gorweg Milanovca.

Utakmica je u 20,15 ~asova, a uprava kluba je odlu~ila da do kraja sezone ulaz bude slobodan za sve qubiteqe malog fudbala.

Kraqev~ani kre}u u ofanzivniju igru.

- Bili smo solidni, poboq{ali igru i napad.

Drugo poluvreme je bilo egal, ali nismo uspeli da smawimo rezultat. Prvu ~etvrtinu smo slabo odigrali, {to se odrazilo na kona~an rezultat. Dobro, tek nam je prva utakmica, vaqda }e biti boqe - smatra Milo{ Ko{anin, najstrelac Sloge na utakmici sa Borac Mocart sportom.

U timu ekipe iz ^a~ka najprecizniji {ut i daqe prati Uro{a ^arapi}a. Kapiten kadetskog tima Borac Mocart sporta bio je najboqi strelac i u kvalifikacijama za vi{i rang

takmi~ewa.

- ^estitao bih svojoj ekipi koja je iz dana u dan sve boqa. Utakmica je bila ~vrsta, kao i uvek kada igramo sa Slogom. Mislim da je presudila jaka odbrana u prvom poluvremenu. Nije nas ba{ hteo {ut, ali vaqda }e biti boqe. Wima se povredio nose}i igra~ zato, mo`da rezultat nije realan. U svakom slu~aju, bi}e revan{ u Kraqevu i oni }e mo}i da poka`u da li su ja~i od nas vi|ewe je najstrelca Borac Mocart sporta.

Iako su u drugom poluvremenu gosti ja~e suprotstavili doma}inima, nijednom nisu smawili razliku od petnaestak ko{eva.

JUNIORI POBEDILI, SENIORI IZGUBILI U VR[CU Prva ekipa Borac Mocart sporta izgubila je, u tre}em kolu Ko{arka{ke lige Srbije, od Vr{ca, 78:72. U subotu, 27. oktobra, BMS do~ekuje Metalac. Utakmica po~iwe u 19 ~asova.

Kao i kadeti, juniori su krenuli `estoko u najja~oj Heba ligi. Pro{log vikenda pobedili su Slobodu u U`icu sa 79:52. Ovog vikenda u hali KK Borac igraju sa Poletom iz Ratine.

- U svala~ionici sam rekao svojim igra~ima da je start najbitniji. Kako smo ga dobro odigrali, pobeda nijednog trenutka nije dovedena u pitawe. Kao trener, nisam zadovoqan, uvek mislim da mo`e boqe. Ali, moram biti zadovoqan pobedom i naporom koga su ova deca ulo`ila - re~i su Ivana \aji}a, trenera kadetskog

tima Borac Mocart sporta.

Prvo, pa mu{ko. Ve} na po~etku kadeti iz ^a~ka pokazuju da nisu tek tako dospeli do vi{eg ranga takmi~ewa. Priliku da poka`u da utakmica sa Slogom nije bila samo po~etni~ka sre}a imaju ve} sutra, kada gostuju [umadiji iz Kragujevca.

Z. J.

TURNIR KO[ARKA[A U KOLICIMA OKUPIO I SPORTISTE IZ CRNE GORE, BIJEQINE I SRBIJE lub ko{arka{a u kolicima UP^ ^a~ak osvaja~ je tre}eg Turnira “Trofej ^a~ka 2012”. Drugo mesto pripalo je Dunavu iz Beograda, tre}e podgori~kom Paramontu, a ~etvrto Tigru iz Para}ina. Kao gost, u ^a~ku je boravila i ekipa Bijeqina. Sve utakmice su odigrane u ponedeqak u hali “Mladost”. tre}i turnir “Trofej ^a~ka 2012” otvorio je Miroslav Marki}evi}, narodni poslanik Nove Srbije.

Ove godine Turnir je poprimio i memorijalni ka-

K

DOMA]INI NAJBOQI

PROBLEMI SA SME[TAJEM Organizatori Turnira ko{arka{a u kolicima ka`u da bi pozvali i vi{e ekipa i da bi takmi~ewe trajalo du`e da ^a~ak ima adekvatan sme{{taj osoba sa invaliditetom.

- Nemamo uslove u na{em gradu za sme{taj osoba u kolicima.

Zbog toga su nam gosti iz Crne Gore spavali u Vrwa~koj bawi. Poku{a}emo u perspektivi da osposobimo neki hotel ili motel, da bismo mogli da pozivamo i sportiste iz drugih zemaqa - ka`e Vladan Petkovi}.

rakter u znak se}awa na \or|a \ola Obu}inu. U ime organizatora, ovda{weg Udru`ewa paraplegi~ara i KKUP^ predsednik Vladan Petkovi} dodelio je posthumno priznawe \or|evom sinu.

- Ho}emo da sportovi oso-

ba sa invaliditetom budu masovniji. Deset godina poku{avam da ih privu~em sportu, ali nije problem u wima, ve} u wihovim roditeqima.

Mnogi invalidi bi i do{li da se wihovi roditeqi ne pla{e da im se deca dru`e smatra Dragan Obradovi},

MO@DA BUDU]I PARAOLIMPIJAC Sve dosada{we turnire ko{arka{a u kolicima propratio je i Filip Jovanovi}, ko{arka{ para}inskog Tigra. Filip je trenutno najmla|i registrovani ko{arka{ u kolicima u Srbiji.

- U ^a~ku je organizacija sjajna, kao i uvek - prokomentarisao je Filip. Po{to je wegov klub letos du`e pauzirao, ove godine nije bio kandidat za odlazak u London: - Bi}e Paraolimpijada i u Riju 2016. Nadamo se, nadamo se.

KKUP^.

Pet ekipa i sve vi{e novih posetilaca ipak, pozitivna su naznaka ekspanzije ko{arke u kolicima.

- Na{ turnir prerasta u tradiciju. Jo{ su sve`a se}awa na uspehe paraolimpijaca u Londonu. Osvojili su tri zlata i dva srebra. Nadamo se da }e narednih godina sti}i medaqa i u na{ grad - izjavio je Vladan Petkovi}. ^a~ak }e u novembru biti doma}in Turnira u stonom tenisu. Doma}ini o~ekuju da se u na{em gradu pojavi i neki osvaja~ medaqe u Londonu.

Turnir “Trofej ^a~ka 2012” organizovao je Klub ko{arka{a u kolicima UP^ ^a~ak. Pokroviteq turnira bio je savet za sport Gradskog odbora Nove Srbije i grad.

Z. J.

32

SPORT

OFK MLADENOVAC - BORAC 1:0

U PREQINI ODR@ANO OTVORENO BALKANSKO PRVENSTVO U FUDOKANU

SRBIJA ]E IMATI DOSTA [AMPIONA

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

JO[ JEDAN PORAZ U GOSTIMA ako su u Mladenovac otputovali kao optimisti, fudbaleri Borca pora`eni su pro{log vikenda u utakmici 11. kola Prve lige Srbije.

- Ne}e biti lako, Mladenovac je prava doma}inska ekipa. Ipak, vreme je da sa gostovawa donesemo tri boda - najavqivali su pre ove utakmice Zoran Savi}, trener golmana i golman Nikola Petri}.

U dosada{wem delu polusezone ^a~ani su u gostima zabele`ili tri nere{ena rezultata i dva poraza. Nalaze se na ~etvrtom mestu na tabeli Prve srpske lige sa osvojenih 19 bodova.

Sutra Borac na svom terenu igra protiv Be`anije.

I

MLA\E KATEGORIJE U 10. kolu kvalitetnih liga FSS za mla|e kategorije omladinci Borca su do`iveli poraz u U`icu, kadeti pobedili na Alvaxinici, a pioniri igrali nere{eno.

Omladinci su pora`eni od Slobode sa 2:1 i posle ove utakmice su na 14. mestu sa ubele`enih osam bodova.

Kadeti su savladali Zemun, tako da sada imaju 13 bodova i zauzimaju osmo mesto na tabeli.

Pioniri Borca igrali su sa vr{wacima iz Zemuna. Do sada su i oni ukwi`ili osam bodova i zauzeli 12. poziciju.

KARATE KLUB SLOBODA Osnovnoj {koli “Preqina”, od 18. do 21. oktobra, odr`ano je otvoreno Balkansko prvenstvo u fudokanu. U~estvovalo je vi{e od 500 karatista svih uzrasta, od poletaraca do seniora, iz 30 zemaqa. Takmi~ewe je bilo otvoreno za karatiste iz celog sveta, ne samo sa Balkana. Prvenstvo je zvani~no u petak otvorio predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}. Na{ grad su predstavqali KK Nemawa i KK ^a~ak. ^a~ak i Preqinu, pro{log vikenda, posetili su predstavnici fudokan saveza Rumunije, Nema~ke, Indije, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava...

- Siguran sam da ovde ima budu}ih {ampiona, naro~ito kada je re~ o takmi~arima iz Srbije - izjavio je profesor dr Vladimir Jorga, jedan od osniva~a Fudokan federacije. Sa wim se slo`ila i Nemica Dana Ales, predsednica tamo{we Fudokan akademije.

- Sjajno je {to je ovo takmi~ewe otvoreno i za druge, ne samo balkanske klubove i

U

SRBIJA POBEDNIK U GENERALNOM PLASMANU 1. SRBIJA 2. BOSNA I HERCEGOVINA 3. RUMUNIJA - Prezadovoqan sam postignutim rezultatima i plasmanom na{e reprezentacije. Karate u na{em gradu }e dobiti ve}i zna~aj. Zahvaqujemo Gradu ^a~ku, Osnovnoj {koli “Preqina”, bra}i Jorga i ostalima koji su nam pomogli da organizujemo ovo veliko takmi~ewe - izjavio je Milo{ Seni}, predsednik srpske Fudokan federacije i trener KK ^a~ak. pojedince. Moram da pohvalim i organizaciju koja je jako dobra. Ina~e, ja sam 40 godina u katrateu, u~enik sam bra}e Jorga.

Ne znam kada je pro{lo to vreme. E, to je najlep{e u karateu, potpuno ste mu posve}eni - utisak je Dana Stuparua, predsed-

ZLATO ZA MARKA, ANDREJA I MILICU a Me|unarodnom karate turniru “Zlatna pesnica Vojvodine” karatista Slobode Marko Raji~i} bio je najboqi u borbama, a Andrej Gruji~i} u katama. Prvo mesto u borbama zauzela je i Milica Polu`i}. Woj je pripala i bronza u katama.

Turnir “Zlatna pesnica Vojvodine” odr`an je pro{le subote u Oxacima.

N

PODR@IMO SPORT I ZDRAVE @IVOTNE NAVIKE ~enici iz ^a~ka i okoline u~estvuju u subotu na manifestaciji Coca-Cola

U

kup U okviru platforme »Aktivni za zdrav `ivot«, Coca Cola sistem, Fudbalski savez Srbije, UNICEF i Specijalna Olimpijada organizova}e tre}i po redu CocaCola kup koji }e se odr`ati 27. oktobra u ^a~ku. U sportskoj hali „Mladost“ u Atenici, me{oviti timovi de~aka i devoj~ica iz osnovnih {kola iz ^a~ka i okoline, kroz raznovrsne sportske igre u`iva}e u fudbalu i dru`ewu, a manifestaciji }e se pridru`iti i Radovan ^ur~i}, biv{i selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Du{an Radowi}, poznata fudbalska legenda, Zoran Wegu{, aktuelni trener FK Borca iz ^a~ka i Marko Zo}evi}, poznati fudbaler, koji }e okupqenima pokazati svoje fudbalsko ume}e. »Kako bi se {to vi{e dece i mladih zainteresovalo za sport i rekreaciju, Coca-

Cola Sistem u saradwi sa partnerima promovi{e fizi~ku aktivnost i zna~aj usvajawa zdravih `ivotnih navika kroz razli~ite projekte, a Coca-Cola kup je jedan od wih. Pozivamo ^a~ane da u subotu do|u na Coca-Cola kup, pru`e podr{ku sportu u fer pleju kako bi zajedni~kim snagama motivisali decu i mlade da budu aktivni za zdrav `ivot«, izjavila je Jovana Tufegxi}, predstavnica Coca-Cola Sistema.

Coca-Cola kup je do sada organizovan u Staroj Pazovi i Surdulici uz u~e{}e vi{e stotina osnovaca, prikqu~enih programu »Moja {kola – moj klub«, koji CocaCola Sistem realizuje u saradwi sa Fudbalskim savezom Srbije sa ciqem da osnovci dobiju svoje fudbalske klubove i da se na taj na~in {to vi{e u~enika, koji se do sada nisu bavili sportom, ukqu~i u sportske aktivnosti.

STIGAO CENTAR U BORAC MOCART SPORT

NOVI IGRA^ MLADEN PANTI] SVETSKI KONGRES U ^A^KU U subotu je sali Gradskog ve}a odr`an Svetski kongres Fudokan federacije. Razmatrane su teme aktuelne za Srbiju, kao i za ~itav svet. Usvojen je Fudokan plan i program za 2012. godinu. Veliki korak za sam karate, ali i na{u zemqu je ~iwenica da je sredi{te fudokana preba~eno iz Ciriha u Beograd. I ovaj skup je otvorio predsednik SG Veqko Negovanovi}, a prisustvovalo je nekoliko desetina predstavnika fudokan saveza iz vi{e svetskih zemaqa.

nika Evropske fudokan federacije.

Takmi~arski deo startovao je u petak, prvo su nastupili najmla|i karatisti. U revijalnom delu, u petak uve~e, takmi~ili su se seniorski borba timovi. Srbija je pobedila Bosnu i Hercegovinu i Rumuniju.

Kao sudije, na{u zemqu su na Balkanskom prvenstvu predstavqali ^a~ani Zorana Koji}, Marija Paunovi}, Branko Nikoli}, Bojan Vukosavqevi, Jezdimir Stepanovi}, Zoran Jakovqevi} (Kraqevo), Igor Gaji} (Beograd), Predrag Jankovi} (Po`arevac).

Balkansko prvenstvo u Preqini organizovali su Fudokan savez Srbije i Karate klub ^a~ak.

Z. J.

entar Mladen Panti} potpisao je u sredu Ugovor sa Ko{arka{kim klubom Borac Mocart sport. Po izjavama novajlije i rukovodstva kluba, Ugovor je potpisan na obostrano zadovoqstvo.

- Zbog inostranih ponuda, nisam se na po~etku sezone dogovorio sa novim klubom. O~ekujem da zaigram u subotu protiv Metalca - rekao je Panti} - Sara}ivali smo svojevremeno u He-

C

mofarmu. Znam da }e na{ novi centar potruditi da {to boqe reprezentuje klub, grad i sponzore. ^iwenica je da }e ekipa sa Panti}em biti oja~ana, posle dva poraza u sezoni - izjavio je Marko Ivanovi}, direktor KK Borac Mocart sport.

Mladen Panti} je u karijeri igrao za FMP, Hemofarm, Radni~ki iz Kragujevca, Igokeu, Albu...

[KOLA ZA FUDBALSKE SUDIJE udbalski savez ^a~ka organizuje {kolu za fudbalske sudije. Prijave i dodatne informacije mogu}e je dobiti na telefon 032/222-489 i u prostorijama FSG u Sin|eli}evoj ulici 52-54. [kola za sudije je besplatna.

F

33

^ITUQE

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

IN MEMORIAM

DRAGA RADOJEVI] GACA (1946 -2012) VELIKI ^OVEK

ije ~ovek ono {to misli da jeste, ve} ono po ~emu ga qudi pamte. Postoje qudi na ~ija je vrata pokucao ~itav jedan grad, a bili su uvek srda~no do~ekani. Ima qudi zbog ~ijeg odlaska mnogi `ale, jer su im `ivot u~inili lep{im, vedrijim, jednostavnijim, podno{qivijim. Takva je, ka`u, weni najbli`i srodnici i saradnici bila upravo Draga Radojevi}, poznatija po nadimku Gaca, dugogodi{wi slu`benik Gradske uprave za urbanizam. U penziju je oti{la sa punih 39 godina radnog sta`a, 31. decembra 2010.

Ro|ena je 2. marta 1946. godine u ^a~ku, a preminula u utorak, 16. oktobra 2012. Weno {kolovawe bilo je vezano za rodni grad, a `ivot za Moravu. Po re~ima Gacinog brata Milorada Radojevi}a, ako jedan dan ne bi oti{la na Moravu i dru`ila se pored reke uz koju je odrasla, za wu bi to bio izgubqen dan. I{la je u O[ “Milica Pavlovi}”, a potom zavr{ila sredwu Tehni~ku {kolu gra|evinskog

N

smera i Vi{u tehni~ku {kolu u ^a~ku.

Prvo zaposlewe dobila je u Gra|evinskom preduze}u “Kablar” u Kraqevu, gde je radila dve godine. Iako im je deda po majci, Milo{ Lalevi}, bio jedan od trojice osniva~a i prvi direktor “Graditeqa” iz Gorweg Milanovca, nije uspeo da zaposli svoju unuku u ovom preduze}u nakon konfiskacije. Gaca se iz Kraqeva vratila u ^a~ak i sve do penzionisawa bila zaposlena u Gradskoj upravi za urbanizam. Za ceo radni vek nije uzela od dru{tva ni kredit, ni stan. Snaha Vesna Radojevi} ne krije suze i ka`e da je Gaca bila izuzetan ~ovek, neko ko je svima `eleo da pomogne. Prvoslav Vesovi}, Veso iz “legalizacije”, kako ovu slu`bu interno nazivaju wegove kolege, radio je sa Gacom punih 37 godina. Pamti je kao izuzetno vrednog i odgovornog saradnika, ali duhovitog i spremnog za izazove. I in`ewer Mica Gaborovi} potvr|uje da je Gaca bila duhovita, volela da se na{ali, ali i mnogo i nesebi~no radi, i prekovremeno, i subotom, uvek je prva dolazila na posao, umela da razgovara sa svim

POSLEDWI POZDRAV dragoj

MIQANI POPOVI] iz Je`evice 2. 4. 1930 - 25. 10. 2012.

KOLEKTIV „ATENIC COMMERCE“ doo ^A^AK

generacijama, znala je me|u prvima da sa dobrodo{licom do~eka nove radnike, da ih ohrabri i podr`i re~ima “sve }e biti u redu”. Poseban doprinos dala je prilikom izdavawa velikog broja dozvola za gasifikaciju individualnih stambenih objekata na po~etku gasifikacije grada, tada je radila udarni~ki, danono}no, se}a se Mica.

Za svoj profesionalni i qudski odnos prema brojnim sugra|anima i pregala{tvo u slu`bi dobila je 2007. godine Decembarsku nagradu Grada ^a~ka. Od Drage Radojevi} se u ime kolega 18. oktobra na Gradskom grobqu oprostila Vesna Dmitri}, {ef Odeqewa za urbanizam, podsetiv{i na mnoge trenutke radosti i prijateqstva provedene sa ovom vedrom, odse~nom, otvorenom, qubaznom i iskrenom `enom, koja bi im sigurno zamerila na slabosti, koja ne bi pristala na opro{tajne suze. Takvu je pamti i Mima Dmitrovi}, koleginica iz “Urbanprojekta”.

- Tvoje ime je bilo sinonim za zavr{etak velikog posla oko prikupqawa dokumentacije za svaki

objekat u na{em gradu. I stranke su dolazile u tvoju kancelariju, kao kod nekog svog, kao kod ro|ake, {kolske drugarice, ili kom{inice iz ulice. I bilo je tako. Kod tebe ni{ta nije bilo “kao”. Znala si ta~no koji je investitor, koji objekat, koje godine gradio, na kojoj parceli. Znala si da ~uva{ u kwigama trag, pod kojim je brojem predmet zaveden, puno dodatnih podataka o porodi~noj istoriji mnogih ku}a. I mi smo, kao kolege tvoje generacije dolazili po to dragoceno se}awe, a mla|i, po podatke, koje treba uneti u kwige nove tehnologije.

Pripadala si svim generacijama, kao da nikada nigde ne}e{ oti}i. I ne}e{.

Svedoci smo tvoje snage, vedrine i optimizma. I ovaj tu`an dan moramo {to pre zaboraviti, kako bi nam se}awa pohodila samo radost {to smo bili saradnici i prijateqi – zapisale su kolege u opro{tajnom govoru.

Nije ~ovek ono {to misli da jeste, ve} ono po ~emu ga qudi pamte. Takva je bila Gaca.

Ve~na joj slava i hvala!

Priredila Z.L.S.

34

^ITUQE

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragoj majci

MIQANI POPOVI] iz Je`evice 2. 4. 1930 - 25. 10. 2012.

Sahrana }e se obaviti u petak, 26. oktobra u 13 ~asova na grobqu u Je`evici.

O@ALO[]ENI: sinovi SLAVOQUB, RODOQUB i ZORAN sa porodicama.

35

^ITUQE

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

U utorak 16. oktobra 2012. ispustila je svoju plemenitu du{u na{a draga

POSLEDWI POZDRAV

MIROSLAV MILE VASIQEVI] 01.11.1987 - 01.11.2012.

Vreme koje prolazi ne}e izbrisati se}awe na tebe.

Znao si koliko te volimo, ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

TVOJI NAJMILIJI: supruga DRAGICA, sin DRAGAN i k}erka DRAGANA sa porodicama.

DRAGA RADOJEVI] GACA 2.03.1946 - 16.10.2012. slu`benik Gradske uprave za urbanizam Sahrana je obavqena u ~etvrtak 18. oktobra na ^a~anskom grobqu.

Zahvaqujemo Gacinim kolegama, rodbini i prijateqima na toplim re~ima i po{tovawu prema na{oj Gaci.

O`alo{}ena porodica: brat Milorad, snaja Vesna, bratanica Jelena, bratanac Ivan i ostala rodbina i prijateqi.

SE]AWE na na{eg po{tovanog kolegu

Uspomenu na wegov dragi lik ~uvaju kolege sa Internog odeqewa

01.11.1987 - 01.11.2012.

Pro{le su tu`ne godine od kada nisi sa nama. Nedostaje{ nam kao i prvog dana.

Uvek }e te voleti k}erka DRAGANA i sin DRAGAN sa porodicama.

15288

15285

dr. DRAGANA GOSTIQCA

GACI ZORAN BOJOVI] SA PORODICOM

U utorak 30. oktobra 2012. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

TU@NO SE]AWE

MIROSLAV MILE VASIQEVI]

SE]AWE

MILORADA MI[KOVI]A iz Gorwe Gorevnice ro|en 1925. godine

Godina je pro{la a uspomenu na wega ~uvaju: supruga STOJANKA i sinovi BO@IMIR i JOVAN sa porodicama.

MIRKA - MILKA RADIVOJE 19. 8. 1928 - 6. 10. 2012.

1. 3. 1932 - 28. 10. 2006.

STOJKANOVI] S qubavqu i ponosom ~uvaju uspomenu na vas va{e k}erke ZORA i CMIQA, unuci i praunuk.

15300

15286

TU@NO SE]AWE na sre}ne dane, wihove ro|endane

29.10.2009 - 29.10.2012.

MITROVI] S. MIROQUB MILE 24.10.2010 - 24.10.2012. @ivi{ i daqe kroz na{u qubav i ~uvawu uspomena.

OZREN MARKOVI] VERA 27.10.1959-10.4.1996.

S qubavqu supruga POLKA sa decom.

15290

24. 10. 2012. navr{ilo se ^ETIRI GODINE od smrti na{e supruge, majke, svekrve i bake

NADE MARINOVI] Tvoja dobrota i tvoj vedri lik ve~no }e biti u na{im srcima.

Suprug MI[O, sinovi RA[O i PREDO, snahe JAVORKA i DRAGICA, unuke NEVENA, JOVANA, SLA\A i unuci @EQKO i LAZAR. 15289

MI]O 1.11. 1961-7.10.1979.

VELISAVQEVI] iz Gorwe Atenice

Sinovi BRANKO i URO[ sa mamom.

Sine moj, ti ode i sestru uze, a majku ste ostavili da vas tra`i i zove. Ali nema vas, mirno spavate, pa majku ne ~ujete.

E deco moja, makar u snu do|ite da vas vidim.

Va{a majka RADA.

15291

15296

S' tugom te se se}amo, s' ponosom u srcu nosimo i ~uvamo od zaborava.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

36

^ITUQE

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

POSLEDWI POZDRAV kolegi

DRAGOSLAV RADOI^I] 1929 - 2012

DRAGI[I RAJOVI]U

Posledwi pozdrav na{em voqenom ocu, dedi i pradedi.

sudiji Kolektiv Prekr{ajnog suda ^a~ak

Sinovi BATO i BORO sa porodicama. upl.

Dana 28. oktobra 2012. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

SE]AWE

RADOMIRA STOJI]A

VELI^KOVI] Dr. DANICA

iz Qubi}a 28.10.2002 - 28.10.2012.

VUKOMAN 30.10.2007.

25.10.1994 - 25.10.2012.

MILICA 22.7.2011.

URO[EVI] iz Stan~i}a Se}awe na drage roditeqe ~uva

Ostavio si trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja ne prolazi. k}erka VESNA.

O@ALO[]ENI TVOJI NAJMILIJI

Godine prolaze, a se}awe na tvoj prerani odlazak ne prolazi.

U svojim srcima ~uvaju te tvoji IVANA, JOVANA, NEVENA i VLADE

upl.

15299

15260

Dana 26. oktobra 2012. godine, navr{ava se [EST MESECI puni tuge i bola za prerano preminulim

SE]AWE

SE]AWE 28.10.2000 - 28.10.2012.

RU@ICA O. MANDI]

SRETEN NEDEQKOVI] SRETO

27.10. 2002. - 27.10.2012.

BRANKOM DMITROVI]EM iz ^a~ka

Prevelika tuga i bol bi}e ve~no prisutni u na{im srcima.

Otac VLADAN, supruga TAWA, k}erke KRISTINA i KSENIJA. 15278

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Hrabrost, plemenitost i radna aktivnost krasili su tvoj `ivotni put.

Sestra NADE@DA

Ni meseci, ni godine ne mogu potisnuti se}awe na na{eg Sreta.

Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati wegova porodica.

15273

15285

Dana 26. 10. 2012. navr{ava se GODINA DANA otkako nije sa nama na{a draga

GODI[WI POMEN

RADOJE STANI[I]

MILKA KRQANAC

Dragom Raku, divnom kolegi i saradniku.

1950 - 2011

KOLEKTIV O[ „VLADISLAV PETKOVI] DIS“ ZABLA]E 15274

Vreme prolazi, se}awa ostaju.

Uspomenu ~uvaju suprug RADOVAN i sin DEJAN sa porodicom.

15283

37

^ITUQE

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

Dana 22. oktobra 2012. u 69-oj godini `ivota preminuo je na{ dragi suprug, otac, brat i deda

PETOGODI[WI TU@NI POMEN

Dana 23. oktobra 2012. navr{ilo se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

MIROSLAVA VASIQEVI]A

ZORAN KRSTOVI]

iz Prijevora

28.10.2007. god. - 28.10.2012. god.

^etrdeset dana je pro{lo a uspomenu ~uvaju wegovi najmiliji: unuka JELENA, zet NE[O i praunuci NIKOLA i NEMAWA.

Leta gospodweg 2007, a oktobra 28. i u svetu nedequ sudbina nas savlada tugom i otvori mnogo novih rana.

Bolujemo, tugujemo, volimo i ve~no }e mo te voleti.

Tvoji: DULA i deca.

15245

15279

RAFAILO SIMOVI] RAF 1944 - 2012 iz ^a~ka

LEPA PANTELI] 1987 - 2012

MIROSLAV MARI]

Sahrana je obavqena 23. oktobra na ^a~anskom grobqu.

Ovim putem se zahvaqujemo svima koji su izrazima sau~e{}a i u~e{}em u ispra}aju ubla`ili na{ bol, kao i onima koji su putem telegrama izjavili sau~e{}e.

O@ALO[]ENI: supruga MILKA, sin RADOJE i k}erka ZORICA sa porodicama .

S’ qubavqu DAJANA i MARKO

2. 11. 2012. u 17 ~asova O[ "Vuk Karaxi}"

Dajana [u{war Mari} 15277

15281

Dana 15. oktobra 2012. godine, preminuo je na{ dragi

Punih 40 dana bola i tuge bez tebe,

JOVI[A JOVANOVI]

KIKOVI] DU[ANU KEPU

Sahrana je obavqena 16. oktobra na Lozni~kom grobqu.

Ovim putem `elimo da se zahvalimo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a.

O@ALO[]ENI: supruga MILICA, }erke MIRJANA i VERICA, unuci VELIMIR i STRAHIWA, zetovi ANTE i ZORAN i ostala rodbina.

Dragi brate, nedostaje nam tvoj korak, ne ~ujemo tvoj glas.

Oti{ao si bez pozdrava na put sa koga se nikad ne}e{ vratiti.

Ako je tvoje srce moralo stati, na{a patwa za tobom ve~no }e trajati.

Neka ti je ve~na slava.

Tuguju za tobom sestra KRINKA i brat DRAGI[A sa porodicama.

ro|en 1933. godine

1958 - 2011

S' po{tovawem i qubavqu na{oj razrednoj, Generacija ro|ena 61.

15276

Dana 28. oktobra u 11,30 ~asova navr{i}e se 40 dana od smrti voqenog

KIKOVI] DU[ANA KEPA Bol i tuga se ne mere re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja ostaje.

TVOJI NAJMILIJI: supruga PERSIDA, k}erke DANIJELA i MIRJANA i unuka ALEKSANDRA. upl.

15272

15271

Dana 26. oktobra 2012. navr{ava se tu`nih OSAMNAEST GODINA od smrti na{eg dragog sina, brata i ujaka

Dana 30. oktobra 2012. godine, navr{i}e se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

DRAGUTINA RADOJEVI]A „GUTA“

TU@NO SE]AWE 29.10.2009 - 29.10.2012.

RADOSAVA RADO[A SIMEUNOVI]A

OZREN MARKOVI]

iz Turice

TVOJI: }erka DU[ICA, unuka MAJA, unuk ALEKSANDAR, snaja MIKAINA i zet VITOMIR.

Vreme koje je pro{lo nije ubla`ilo bol za tobom. Ponosni smo {to smo te imali. Uvek si sa nama u pri~ama i lepom se}awu. Ostala je ogromna praznina i bol u na{im srcima.

Neka te an|eli ~uvaju.

Toga dana u 13 ~asova poseti}emo wegov grob i okititi cve}em.

TVOJI NAJMILIJI: neute{na majka MILA, sestra VESNA, o~uh SRE]KO, zet DEJAN, sestri~ine NATA[A i NEDA i ostala rodbina.

Tri tu`ne godine je pro{lo od prerane smrti na{eg dragog prijateqa.

Uspomenu na wega sa ponosom ~uvaju: MILENKO, ZORAN, ^OLE i URO[.

15280

152169

15282

Voqen i nezaboravqen ostaje da `ivi zauvek u na{im srcima i mislima.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

38

^ITUQE

Dana 24. oktobra 2012. godine, u 83-oj godini `ivota preminula je na{a draga

Ove jeseni navr{ava se DVADESET GODINA od smrti na{e majke

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

navr{i}e se tri godine od smrti na{eg oca

U sredu, 31. oktobra 2012. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

DRAGIWA VIDAKOVI]

MILANA JOVANOVI]A

ro|ena 1930. godine iz ^a~ka

iz ^a~ka

O@ALO[]ENI: suprug DOBRIVOJE, sinovi DU[AN i ZORAN sa porodicama i ostala rodbina.

RADE @IKA 28.10.1992 -28.10.2012.

28.3.2010-28.3.2013.

VU^I]EVI]A iz Je`evice Uspomenu sa ponosom i qubavqu ~uvaju wihovi najmiliji: sin DRAGAN i }erka MILANKA sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu 27. 10.

2012. u 12 sati na ^a~anskom grobqu davati GODI[WI POMEN. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Supruga DANKA, deca STEFAN, IVONA i ELENA.

15300

15299

15298

Sahrana je obavqena u ~etvrtak 25. oktobra u 15 ~asova na ^a~anskom grobqu.

TU@NO SE]AWE 30.10.2007 - 30.10.2012.

TU@NO SE]AWE na na{e drage

POMENI

GVOZDENIJA NIXOVI] iz Mili}evaca

Dana 26. maja 2012. g. navr{ilo se 12 godina od smrti moga oca,

27. avgusta navr{ilo se 11 godina od smrti sestre,

23. oktobra navr{ila se godina od smrti majke

RADOSAVA MAKSOVI]A iz Preqine

MIRE BARALI] iz ^a~ka

BOSIQKE MAKSOVI] iz Preqine

BO@IDAR BO@O SMIQANI] 03.09.1995 -03.09.2012.

Neka po~ivaju u miru!

Po dobru te pamtimo, sa ponosom pomiwemo i u srcima nosimo.

WENI NAJMILIJI

]erka i sestra MILENA PE]INAR

VREME PROLAZI AL' BOL ZA VAMA NIKADA. PORODICA SMIQANI]

15293

15297

15292

Dana 31. oktobra 2012. navr{ava se PET GODINA od smrti drage

Dana 30. oktobra 2012. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

MILE 1987 -2012

RADE 2000 - 2012

VLADIMIR ^UTO SMIQANI] 26.10.2002 -26.10.2012.

DRAGAN 2009 - 2012

VASIQEVI] Te{ko je kora~ati kroz `ivot slomqene du{e, i tra`iti Vas svuda a nigde Vas ne na}i.

Va{a neute{na majka MILIJANA.

BORJANKE BOJKOVI]

15286

Dana 19. 10. 2012. preminula je na{a draga

Devet godina je pro{lo od smrti dragog oca

SE]AWE na po{tovanog kolegu

31.10. 2007 - 31.10.2012.

Brat RAKS sa porodicom.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav prema woj.

Uspomenu ~uvaju weni najmiliji: suprug BO@IDAR, sin NOVAK i }erka NATA[A.

15294

15295

MACALA Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i.

RADOJKA - RAJA VUJOVI]

DRAGUTINA VUJOVI]A VUJCA

ro|ena ]osi} a sahrana je obavqena 22. oktobra na ^a~anskom grobqu.

20. 10. 2003 - 20. 10. 2012.

Wihovi najmiliji: sinovi MILO[ i QUBI[A, k}erka MIRJANA, snaje VESNA i QIQANA, zet MIROSLAV, unuci VUKA[IN, SR\AN i MILOJE, unuke TIJANA i MILKA i praunuka MILICA.

dr. @IKA ANTI]A Neka wegova plemenita du{a po~iva u miru a mi }emo je ~uvati od zaborava.

Kolege sa Internog odeqewa

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

15287

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

UKR[TENICA

39

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE