27. septembar 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 38

CENA 30 DIN.

Humanitarna akcija

za Anine i Vi{wine o~i

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

U~enici Ekonomske u Ma|arskoj i Austriji

DVE SESTRE, A ISTA NADA Dvadesetdevetogodi{wa Ana Jovanovi} i wena osam godina mla|a sestra Vi{wa ve} dugo ìve u tami u kojoj se naziru obrisi stvarnosti. Svaki wihov korak van rodne ku}e u â~ku, mora biti uz pratioca, naj~e{}e majku Draganu i oca Vuka{ina. Kada su u ranoj mladosti wih dve po~ele da gube vid, porodici Jovanovi} ìvot se potpuno promenio...

strana 7.

strana 19.

Peticija gra|ana za otvarawe bioskopa

GIMNAZIJALCI PRIKUPQALI POTPISE strana 18.

Predstavqena monografija dr Mihaila Milinkovi}a

GRADINA NA JELICI

strana 17.

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Gradska stambena agencija

Postavqene klupe na Gradskom trgu

STANOVI NA „OBRE@U” ZA DAN GRADA

strana 3.

NEDOSTAJE SAMO SPOMENIK

strana 5.

Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti

NA „PESNI^KOJ STENI” JO[ TRI IMENA

strana 21.

^a~anska banka

VETAR U LE\A ATLETI^ARIMA

strana 8.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

GRAD

GRADSKA STAMBENA AGENCIJA

STANOVI NA „OBRE@U” ZA DAN GRADA radskom stambenom agencijom, koja je primer {tedqivog poslovawa, grad ^a~ak mo`e da se ponosi. Za razliku od ostalih agencija u Srbiji, u kojima je broj zaposlenih izme|u 15 i 30, a u pojedinim i znatno vi{e, ~a~ansku Gradsku stambenu agenciju, pored direktora Milana Dra{ki}a, ~ine stru~ni saradnik za pravne poslove Brankica Jeli}, stru~ni saradnik za ekonomske poslove Dragi{a

Kova~evi} i poslovni sekretar Qubica Stevani}. Uop{te nije preterano ista}i koliko je zna~ajan wihov doprinos u ostvarivawu programskih zadataka, budu}i da neophodne kadrove, u zavisnosti od projekata, anga`uju po Zakonu o javnim nabavkama, odnosno raspisivawem odgovaraju}ih tendera, ~ime obezbe|uju veliku u{tedu u buxetu. Prete`an deo svojih delatnosti Gradska stambena

agencija usmerava na implementaciju Zakona o socijalnom stanovawu, napomiwe direktor Milan Dra{ki}, podse}aju}i da u ovom trenutku agencija gazduje sa 102 stambene jedinice u Ko{utwaku, gde se nalaze stanovi koji su svojevremeno izgra|eni za potrebe izbeglih i prognanih lica sa teritorija biv{ih jugoslovenskih republika, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. U tom nasequ su svoj “krov nad glavom”

Milan Dra{ki} i Brankica Jeli}

prona{li i qudi koji pripadaju domicilnom stanovni{tvu grada ^a~ka, za koje je opredeqeno 15 stambenih jedinica, a re~ je o samohranim roditeqima i o ratnim vojnim invalidima kojima se ne napla}uje zakup. - Gradska stambena agencija u ^a~ku, kao Op{tinska stambena agencija osnovana je prva u Srbiji, 2005. godine, za potrebe realizacije SIRP programa koji je podrazumevao trajnu integraciju izbeglog i prognanog stanovni{tva iz biv{ih jugoslovenskih republika, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u lokalnu zajednicu. Tada je, posredstvom me|unarodne nevladine organizacije UNHABITAT, izgra|eno 76 stambenih jedinica (koje je finansirala Vlada Italije), 61 za izbegla i prognana lica, a 15 za domicilno stanovni{tvo. Kasnije je domen poslova Gradske stambene agencije pro{iren, jer je

PRVA JAVNA AGENCIJA Brankica Jeli}, stru~ni saradnik za pravne poslove u Gradskoj stambenoj agenciji, podse}a da je agencija osnovana 2005. godine, i to saglasno Zakonu o javnim agencijama, koji je tada tek bio donet, pa nije postojala praksa organizovawa preduze}a, tj. novih firmi u obliku javnih agencija, tako da je tada Op{tinska stambena agencija u â~ku bili prva javna agencija u Srbiji. - Imali smo malih problema u registraciji, s obzirom da je to bila novina. Danas u Srbiji ima 17 - 18 agencija. Na ~elu tih agencija je Republi~ka stambena agencija i ona je odgovorna Ministarstvu za gra|evinarstvo i urbanizam. Republi~ka agencija je vrsta posrednika izme|u lokalnih agencija i ministarstva, usmerava rad i pre svega daje zakonski okvir za wihovo delovawe. Sprovo|ewe projekta SIRP u Srbiji, iniciralo je pokretawe inicijative za dono{ewe zakonskog okvira za na{ rad. U~estvovali smo u skup{tinskim debatama i izdejstvovali da se donese Zakon o stanovawu, a potom i Zakon o socijalnom stanovawu, koji je nama bio polazna osnova. Smatrali smo da }e fond koji se osniva tom prilikom biti polazna osnova i da }e zanoviti novi fond stanogradwe, u smislu da }e prihodi koji budu ostvarivani mo}i kasnije da se umnoàvaju i da se stambeni fond uve}ava, {to je i pokazalo dobar rezultat. To je koncept koji je kasnije zaìveo u Srbiji i sada daje lepe rezultate - rekla je, izme|u ostalog, Brankica Jeli}.

agencija pravni sledbenik svojevremeno uga{enog Fonda solidarne stambene izgradwe, pa se po tom osnovu servisiraju, odnosno pruàju usluge mnogim zainteresovanim fizi~kim i pravnim licima, koja su nekada dobila na kori{}ewe stambene jedinice. U ovom trenutku, za agenciju je najzna~ajnija izgradwa 24 stana na Obreù, namewena za socijalno stanovawe. Izvo|a~i radova su ~a~anska preduze}a “Proinvest” i “Alfako inèwering”. Zavr{etak radova, u skladu sa dinami~kim planom, o~ekuje se 18. decembra, za Dan grada â~ka. Planirano je da se stanari usele po~etkom, odnosno u prvoj polovini naredne godine - najavquje direktor Dra{ki}. Gradska stambena agencija je zadovoqna dinamikom izgradwe stanova na Obreù, i zahvalna je kako izvo|a~ima radova, tako i nadzornim organima iz JP “Gradac”, na korektnoj saradwi tokom prethodnog perioda. Konkurs za stanove na Obreù, prema re~ima direktora, bi}e raspisan, po{to Skup{tina grada â~ka, odnosno odbornici SG budu usvojili odluku, kojom }e se stvoriti uslovi za raspisivawe konkursa. Tom odlukom }e, izme|u ostalog, biti definisana podela stanova po socijalnim kategorijama, zatim visina cene zakupa, kao i neophodna dokumentacija koju zainteresovana lica treba da dostave komisiji, koju }e formirati gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}. - Komisiju }e ~initi predstavnici Gradske stambene agencije, Centra za socijalni rad, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Filijale â~ak, gradskih uprava za dru{tvene delatnosti i za urbanizam, kao i Republi~ke agencije za stanovawe, koja je “krovna” organizacija svih op{tinskih, odnosno gradskih stambenih agencija, od koje smo dobili zna~ajna sredstava za izgradwu stanova na Obreù - kaè Dra{ki}. Prema wegovim re~ima, slede}e godine agenciju o~ekuje “izazovan” zadatak, a re~ je o izgradwi 100 socijalnih stanova na Qubi}skom keju,

Predsednik Upravnog odbora Gradske stambene agencije Mihailo Maletkovi}, pohvalio je zaposlene zbog rezultata koje su zajedno postigli u posledwih godinu dana: - Posebno bih istakao izgradwu objekata, odnosno 24 stambene jedinice na Obreù, gde radovi teku po dinamici koju smo planirali. Za pohvalu su i ostale akcije koje realizuje Gradska stambena agencija, u dogovoru sa Republi~kom stambenom agencijom, kao {to je, na primer, odràvawe na{ih stambenih jedinica u nasequ Ko{utwak. Podsetio bih da je mali broj zaposlenih, ali da planiramo nove poslove. Upravo zbog dobrih rezultata i predstoje}ih zadataka, smatram da bi trebalo pove}ati broj zaposlenih. pored gradske toplane. Od 100 stambenih jedinica, 70 }e biti predvi|eno za takozvanu neprofitnu prodaju, a 30 za socijalno stanovawe pod reìmom zakupa. Tokom narednog meseca, agencija bi trebalo da potpi{e ugovor sa Ministarstvom gra|evinarstva i urbanizma, po{to prethodno Vlada RS usvoji odgovaraju}u uredbu, koja }e regulisati na~in i uslove pod kojima }e se koristiti i kasnije vra}ati kreditna sredstva Razvojne bakne Saveta Evrope, koja }e finansijski podràti projekat izgradwe 1.700 stanova u Srbiji. U posledwe vreme Gradska stambena agencija je imala zna~ajne razgovore sa predstavnicima UNHCR, Visokog komesarijata Ujediwenih nacija za izbeglice, kao i sa delegacijom Nacionalnog saveta romske nacionalne mawine, kako bi se obezbedio “krov nad glavom” i za odre|eni broj Roma u na{em gradu. Naravno, kada je re~ i o suo~avawu sa problemima, ova agencija se tako|e maksimalno zalaè za wihovo re{avawe. - Probleme imamo sa nekoliko korisnika na{ih usluga u Ko{utwaku, zbog neizmirivawa finansijskih obaveza. Bili smo primorani da posegnemo za nepopularnom me-

rom utuìvawa. Postoje ve} izvr{ne i pravosna`ne sudske presude protiv odre|enog broja lica. Uskoro }e uslediti i revizija ugovora, u dogovoru sa Republi~kom agencijom za stanovawe i sa Asocijacijom stambenih agencija Republike Srbije. S obzirom na to da su dosada{wi ugovori istekli, svi korisnici stanova, odnosno zakupci u Ko{utwaku bi}e obavezni da Gradskoj stambenoj agenciji i na{im stru~nim slu`bama dostave odgovaraju}u dokumentaciju, kako bi se dokazao pravni osnov za daqi boravak u tim stanovima. Dokumentacija }e podrazumevati kako finansijski aspekt, izmirivawe dosada{wih ugovornih obaveza, tako i ostale podatke o ispuwavawu uslova za kori{}ewe stambenih jedinica, koje propisuje Zakon o socijalnom stanovawu - kaè direktor Dra{ki}, zahvaquju}i svim zakupcima stanova u Ko{utwaku koji redovno i savesno izmiruju svoje ugovorne obaveze, bez obzira {to ìvimo u te{kim ekonomskim vremenima. Upravo zbog ekonomske krize, Gradska stambena agencija je odlu~ila da u narednom periodu prona|e modalitet po kome }e stimulisati najsavesnije zakupce koji blagovremeno izmiruju svoje obaveze. N. R.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

office@cacanskiglas.rs Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E UTVRDILO I SKUP[TINI GRADA UPUTILO NA RAZMATRAWE PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O BUXETU GRADA ZA 2013. GODINU Zbog izmena zakonskih propisa koji ure|uju finansirawe lokalnih samouprava, pove}anih tro{kova, ve}ih investicionih aktivnosti i poskupqewa energenata (struje, goriva, mazuta, gasa), u drugom polugo|u je izmewena rashodna strana gradskog buxeta, zbog ~ega je Gradska uprava za finansije predlo`ila Gradskom ve}u da utvrdi izmene i dopune odluke o ovogodi{wem buxetu. U predlogu o prvom ovogodi{wem rebalansu gradske kase, o kome }e se izjasniti odbornici SG, “izra~unato” je da }e buxet biti mawi za 79 miliona dinara, tako da }e umesto prvobitno projektovanih 3,629, iznositi 3,550 milijardi dinara. I pored toga, tvrde gradski finansijeri, do kraja ove godine bi}e obezbe|eno nesmetano finansirawe izvornih nadle`nosti lokalne samouprave i prioritetnih investicionih aktivnosti. osmatraju}i sve izvore finansirawa buxet je “kra}i” za 79 miliona dinara, ali imaju}i u vidu direktna izdavawa iz buxeta, rebalansom je predvi|eno oko 58 miliona dinara vi{e nego {to je planirano u osnovnoj odluci, obja{wava na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi}: - Neke ve}e investicije zapo~ete prethodnih i tokom ove godine, poput izgradwe zgrade Muzi~ke {kole i fiskulturne sale u Mr~ajevcima, realizuju se planiranom dinamikom. Najve}a sredstva - oko 20 miliona dinara rebalansom su izdvojena za dru{tvene delatnosti, za osnovno i sredwe obrazovawe. U maju, kada je izmewen set zakona o finansirawu lokalnih samouprava, dogovoreno je da deca u pred{kolskoj ustanovi i {kolama ne}e biti uskra}ena za buxetska sredstva, {to je odlukom o rebalansu i potvr|eno. Niko od buxetskih korisnika ne}e biti o{te}en zbog ovih izmena prihodne i rashodne strane u gradskoj kasi, tvrdi Todosijevi} i nagla{ava da je najve}a sredstva - oko 76 miliona dinara, odnosno jo{ 18

BUXETSKI KORISNICI NE]E BITI O[TE]ENI

od Republike, dobilo JP “Gradac” i da je taj novac predvi|en za nastavak finansirawa zapo~etih investicija. Buxet je, ina~e, sve vreme bio likvidan, ka`e on i te konstatacije potkrepquje podatkom da trenutno na ra~unu ima oko 300 miliona dinara, i uverewem da }e ta sredstva biti potro{ena do kraja godine i da neizmirene obaveze ne}e biti prenete u 2014. Najve}i priliv u kasu Grada o~ekuje se od poreza na zarade - oko milijardu i 387 miliona dinara, od takozvanih teku}ih transfera 468,7, od poreza na imovinu 213 miliona dinara, od poreza na druge prihode 120, od naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta 165, odnosno od naknade za ure|ewe 178 miliona dinara. Izmewena prihodna “diktirala” je korekcije i na rashodnoj strani gradske kase, te je tako, pored ostalog, predlo`eno da razdeo “gradona~elnik” bude uve}an za 2,6 miliona dinara, neophodnih za pla}awe usluga po ugovoru, tro{kova prosla-

ve Dana grada, protokolarne poklone... I sredstva kojima raspolaè Gradsko ve}e pove}ana su za ne{to vi{e od milion dinara, kojim }e biti “pokriveni” tro{kovi pokretawa ste~ajnog postupka u Veterinarskoj stanici, dok }e “razdeo” Skup{tina grada biti “teì” za tri miliona i 950 hiqada dinara, potrebnih za isplatu dnevnica i tro{kove devet dana skup{tinskog zasedawa, koliko je planirano do kraja godine. Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove i za inspekcijski nadzor uskra}ene su za pet miliona, odnosno 900 hiqada dinara, dok je GU za urbanizam oduzeto ~etiri miliona dinara, planiranih za izgradwu prihvatili{ta za nezbrinute ìvotiwe, po{to nije dobijena saglasnoist od Ministarstva energetike, razvoja i ìvotne sredine da ova investicija bude finansirana iz prihoda od posebne namene za za{titu ìvotne sredine. Ovaj novac bi}e preusmeren za kupovinu opreme za pretovar sme}a, zahvaquju}i kojoj }e biti

NEMA PARA, SAMO POVEQA Osim Decembarske nagrade â~ka, ubudu}e }e, povodom obeleàvawa 18. decembra, Dana grada, biti dodeqivano i zvawe “Po~asni gra|anin â~ka” i zahvalnice, predloèno je u novoj odluci o nagradama i priznawima Grada â~ka, koja je, kako je istakla Nade`da Vuksanovi}, na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove, usagla{ena sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji i Statutom Grada. Novina u ovom predlogu je i da }e Decembarska nagrada biti dodeqivana samo u vidu poveqe, bez nov~anog dela nagrade i da je jedno fizi~ko ili pravno lice koje ima prebivali{te, odnosno sedi{te u â~ku, moè dobiti samo jednom. Za razliku od ovog, zvawe “Po~asni gra|anin â~ka”, kome sleduje plaketa, mogu dobiti i gra|ani Srbije i strani dràvqani, a zahvalnice }e gradona~elnik dodeqivati tokom godine u prigodnim prilikama, doma}im ili stranim fizi~kim i pravnim licima, gradovima i institucijama za izuzetan doprinos afirmaciji i promovisawu Grada i za pruàwe pomo}i Gradu ili gra|anima.

smaweni tro{kovi JKP “Komunalac”. Za razliku od ovih, GU za lokalnu poresku administraciju je rebalansom dobila dodatnih 940.000 dinara, od kojih }e pola miliona dinara biti

trebama nije otvorena po~etkom godine, ve} tek u septembru, sa ove pozicije “skinuto” je ne{to vi{e od osam miliona dinara. U prvobitnoj odluci bila su precewena i sredstva za isplatu naknada nezaposlenim porodiqama, pa je i ovaj “razdeo” umawen za 12 miliona dinara i ta sredstva preusmerena za isplatu jednokratne, vanredne i privremene pomo}i i za subvencije komunalnih usluga za socijalno ugro`ene gra|ane. Za 1,5 miliona dinara pove}ana su buxetska izdvajawa za informisawe, ali }e od toga vaj-

ve}e dobije kompletan izve{taj o tome koliko i za{to TO^ duguje, koliko ima zaposlenih i predloìo da u buxetu za 2014. godinu budu predvi|ena znatno ve}a sredstva za podsticaj privrednog razvoja i stvarawe povoqnijeg ambijenta za poslovawe. Predsednik Foruma privrednika Dragan Jovi} se zaloìo da se ispita odgovornost lica koja su “napravila r{um u TO^”, zaduìla ovu ustanovu i zaposlila previ{e radnika i predloìo gradskim finansijerima i rukovodstvu da planiraju sredstva za kupovi-

JO[ 40 RADNIH MESTA Zahvaquju}i privrednicima koji nisu bili zainteresovani da podiù kratkoro~ne kedite za kupovinu ma{ina i opreme, za koje bi Grad subvencionisao kamate, za{ta je u buxetu bilo planirano osam miliona dinara, bi}e obezbe|eno 40 novih radnih mesta. U odluci o rebalansu buxeta predloèno je, naime, da ova sredstva budu preusmerena za sprovo|ewe programa samozapo{qavawa i novog zapo{qavawa, putem kojih se moè obezbediti posao za jo{ 40 lica sa evidencije nezaposlenih u NSZ. U ovoj godini u buxetu je prvobitno planirano 30 miliona dinara za sprovo|ewe mera aktivne politike zapo{avawa, odnosno samozapo{qavawe, novo zapo{qavawe i javne radove, i zahvaquju}i tim sredstvima 170 nezaposlenih gra|ana je dobilo posao. Ukoliko i odbornici SG glasaju za predloèni rebalans buxeta, sa osam miliona dinara bi}e otvorena nova radna mesta i u ovoj godini uposleno vi{e od 200 lica, ~ime se ne moè pohvaliti nijedan grad u Srbiji, re~eno je u utorak na sednici GV.

iskori{}eno za isplatu zarada za 15 izvr{ilaca, anga`ovanih po ugovoru o delu. “Bogatije “ su i Gradska uprava za stru~ne poslove Skup{tine, gradona~elnika i Gradskog ve}a za 2,1, a GU za lokalni ekonomski razvoj za 2,095 miliona dinara, dok }e od prvog ovogodi{weg rebalansa najvi{e koristi imati osnovno i sredwe obrazovawe za koje su izdvajawa uve}ana za 10,7, odnosno 3,4 miliona dinara. Dodatnih skoro 1,5 milion dinara bi}e preba~eo na “razdeo” kultura, od kojih je milion dinara predvi|eno za organizovawe do~eka Nove godine, koji }e ove godine biti poveren Kancelariji za mlade. Osim ovih, “prepakovane” su jo{ neke buxetske pozicije, pa }e tako i dru{tvena briga o deci ko{tati Grad 5,7 miliona dinara vi{e nego {to je prvobitno planirano, da bi bili pla}eni tro{kovi besplatnog letovawa oko 1.900 dece u odmarali{tu u Ulciwu i podmireni uve}ani tro{kovi zarada zaposlenih u pred{kolskim ustanovama. Po{to ustanova za dnevni boravak dece i odraslih sa posebnim po-

de imati samo lokalna TV koja direktno prenosi skup{tinska zasedawa. Predlog u odluci da ne{to vi{e od osam miliona dinara bude opredeqeno za Turisti~ku organizaciju ^a~ak, od kojih je oko ~etiri potrebno za izmirewe obaveza ove ustanove iz prethodnih godina, a druga polovina sredstava za finansirawe wenog rada do kraja godine, bio je povod da Zvonko Mitrovi} zatra`i da Gradskom ve}u ve} na slede}oj sednici bude predo~en izve{taj anketnog odbora o stawu u ovoj ustanovi. Odgovaraju}i na pitawa Milijana Mini}a, direktor Dragomir Savi} je, pored ostalog, naglasio da je 1. aprila, kada je preuzeo du`nost, zatekao dug prema dobavqa~ima od 7,5, prema radnicima 5,5 i vi{e od milion dinara po osnovu izvr{nih sudskih presuda koje su radnici dobili zbog neispla}enih zarada. I Ostoja Mijailovi} je insistirao da Gradsko

nu od 50 do 100 hekatra zemqi{ta pored budu}eg auto - puta, na kome bi, osim industrijske, bila otvorena i bescarinska zona. Rebalans gradskog, “povukao” je i izmene i dopune buxeta JP “Gradac”, odnosno wegovog programa poslovawa i jo{ tri programa koje ovo JP realizuje (obavqawa i razvoja komunalnih delatnosti, izgradwe i odr`avawa javnih puteva i ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta). Kako je Gradsko ve}e informisao direktor Neboj{a Jovanovi}, predvi|eno je pove}awe prihoda za 106 miliona dinara, tako da }e oni do kraja godine, umesto prvobinto planiranih 471, iznositi 577 miliona dinara. Ovo uve}awe o~ekuje se od intenzivnije naplate naknade za ure|ewe i naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, od zakupa i transfera iz Republike.

M. N.

GRAD

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POSTAVQAWEM 28 NOVIH KLUPA, OKON^ANI REKONSTRUKCIJA I URE\EWE GRADSKOG TRGA

NEDOSTAJE SAMO SPOMENIK

o~etkom sedmice JP “Gradac” je postavilo 28 novih klupa na gorwem i dowem platou Gradskog trga, ~ime su prakti~no okon~ani rekonstrukcija i ure|ewe ovog prostora. Projektom je, da podsetimo, predvi|eno i postavqawe spomenika na dowem delu trga, ali jo{ uvek nije doneta odluka o tome koja li~nost ili doga|aj iz ranije, ili savremene istorije zaslu`uju da im u centru Grada bude podignuto obele`je. Nabavka klupa, za koje je JP “Gradac” izdvojilo oko milion dinara, bila je predvi|ena u programu ovog preduze}a, ka`e direktor

Neboj{a Jovanovi}, uveren da su zahvaquju}i ovoj investiciji , “na boqi na~in oplemewene gradske povr{ine i omogu}eno gra|anima da se na wima odmaraju i u`ivaju.” Postupak javnih nabavki i izbor najpovoqnijih ponu|a~a su izuzetno kompleksni i ~esto opstruiraju javna preduze}a u efikasnosti i izvr{ewu odre|enih poslova, odgovorio je Jovanovi} na pitawe, za{to se na ovu, naizgled malu investiciju, ~ekalo vi{e od pola godine. On je najavio da }e stare klupe sa trga, najverovatnije biti preseqene u Mutapovu ulicu koja }e, po{to je zatvore-

na za saobra}aj prerasti u pe{a~ku zonu. Re~ je o mawim intervencijama, jer su projektom rekonstrukcije ove saobra}ajnice i prosto-

U PONEDEQAK OBELE@EN DAN MESNE ZAJEDNICE “LUGOVI” I 40 GODINA OD WENOG OSNIVAWA

PRIORITETI AMBULANTA I KANALIZACIJA prisustvu me{tana i predstavnika gradske valsti, rukovodstvo i `iteqi “Lugova” obele`ili su u ponedeqak Dan Mesne zajednice i 40 godina od wenog osnivawa. To je bila prilika da predsednik Saveta MZ Radenko Lazi} sumira rezultate ostvarene tokom proteklih decenija, prvenstveno u oblasti ure|ewa i infrastrukturnog opremawa ove moderne gradske sredine: - Mesna zajednica “Lugovi” je visoko rangirana u Gradu i me|u svim gradskim i prigradskim sredinama. Za protekle ~etiri decenije izgra|ena je skoro sva neophodna infrastruktura - ki{na kanalizacija, uvedeni su telefoni, dovedena voda sa izvori{ta “Ba~evac”, podignuta kapela na mesnom grobqu. Osim toga, 2000. godine je postavqen cevovod za snabdevawe stanovni{tva vodom sa sistema “Rzav”, a pet godina kasnije izvr{ena gasifikacija naseqa. Uz pomo} Grada, 2005. godine je otvoren i de~ji vrti}. Zahvaquju}i pomo}i lokalne samouprave izgra|ena je i zgrada mesnog doma i pripremqeni projekti za ki{nu kanalizaciju u centralnoj, Ulici Aleksandra Savi}a, i ulicama 3 i 14. - Prioriteti u narednom periodu su izrada povr{inske kanalizacije u

ra pored sredwe {kole predvi|eni sloèniji radovi i ure|ewe koje “Gradac” ne moè da finansira bez pomo}i Republike, kaè Jovanovi}. Svi gra|evinski radovi na Gradskom trgu su zavr{eni pro{le godine, a ove je planirano opremawe prostora mobilijarom, rekao nam je Neboj{a Jelu{i}, tehni~ki rukovodilac JP “Gradac”:

- Do kraja sezone }emo anga`ovati izvo|a~e da urade oivi~ewe oko stabala, posa|enih ovog prole}a. Planirano je i dodatno ozelewavawe prostora u neposrednoj blizini fontane i nekih povr{ina na kojima ne mogu da se posade sadnice u zemqu. Time bi u najve}oj meri bilo zavr{eno ure|ewe gradskog jezgra, kome jedino nedostaje spomenik, planiran projektom. O

tome kome, kako i kada }e on biti postavqen na centralnom delu doweg platoa, odlu~i}e Grad. Ne èle}i da komentari{e primedbe brojnih gra|ana da fontana najvi{e podse}a na “pojilo”, Jelu{i} je naglasio da }e naredne godine biti instalirane i mlaznice, koje }e fontani dati odre|eno “{arenilo” i preduzimane sve druge mere primerene ve} zavr{enom objektu. Ove jeseni delimi~no }e biti obnovqen i mobilijar na Spomen parku, koga su proteklih godina uni{tili neodgovorni i bahati gra|ani, rekao je Jelu{i} i najavio da je “Gradac” planirao da slede}e godine uloì zna~ajna sredstva u opremawe i ure|ewe parka pored èlezni~ke stanice, u kome }e biti pro{iren prostor namewen za igru i zabavu dece i nabavqene nove igra~ke. M. N.

U PONEDEQAK JAVNA DEBATA O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU

KAKO [TEDETI ENERGIJU I NOVAC

o{to je u â~ku zavr{ena kampawa “Otkriti energiju” koju, uz podr{ku nema~ke organizacije za me|unarodnu saradwu (GIZ) Ministarstvo gra|evine i urbanizma sprovodi u 33 grada u Srbiji, u ponedeqak }e biti odràna javna debata o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu. Ciq kampawe, tokom koje je u â~ku ura|eno pet energetskih elaborata i paso{a za pet razli~itih objekata, u kojima su izvr{ene sve analize o potro{wi i gubicima energije, i termovizijsko snimawe, je informisawe gra|ana i podizawe wihove svesti o zna~aju energetske efikasnosti. Kampawa je trebalo da odgovori i na sva pitawa o potro{wi energije u razli~itim tipovima zgrada i potencijalnim investicionim merama, koje vlasnici mogu sprovesti radi poboq{awa energetske efikasnosti. Po{to su najavili debatu, zakazanu za ponedeqak u 12 sati, u maloj sali Doma kulture, o ovim temama su na prekju~era{woj konferenciji za novinare govorili Brankica Jeli}, koordinator projekta za â~ak i predstavnik lokalne Stambene agencije, Jelena Bojovi}, regionalni koordinator iz GIZ- a i Vladimir Kandi}, moderator na projektu. Na debatu su pozvani predstavnici i javnog i privatnog sektora iz â~ka i Gorweg Milanovca, jer prevashodni ciq kampawe je, naglasila je Jeli}ka, da se gra|ani {to vi{e informi{u o benefitima koje obezbe|uje projekat “Otkriti energiju”. GIZ u~estvuje u brojnim programima o energetskoj efikasnosti, obnovqivim izvorima energije i za{tite ìvotne sredine koji se sprovode u Srbiji, istakla je Jelena Bojovi} i naglasila da je “zavr{nici” projekta o energetskoj efikasnosti

ovim ulicama, otvarawe zdravstvene ambulante, pro{irewe grobqa i izgradwa mokrog ~vora na sportskim terenima. Nadamo se da }e ambulanta, uz pomo} Grada, biti otvorena ve} naredne godine. Za to smo dobili odobrewe od Zdravstvenog centra i verujemo da }e nam i on i lokalna samouprava, koja preuzima ingerencije nad primarnom zdravstvenom za{titom, iza}i u susret, tim pre {to za ambulantu imamo i obezbe|en prostor. Tokom protekle ~etiri decenije “Lugovi” su uvek imali dobra rukovodstva MZ, zahvaquju}i kojima su postali jedna od urbano najure|enijih mesnih zajednica u Gradu, rekao je, po{to je `iteqima ~estitao zna~ajan jubilej, pomo}nik gradona~elnika za mesnu samoupravu i komu-

nalnu infrastrukturu Sa{a Obradovi}. Grad je uvek pomagao i ovoj i ostalim MZ, u meri u kojoj su to omogu}avala raspolo`iva finansijska sredstva, naglasio je on, obe}av{i da }e iz buxeta biti izdvojen deo sredstava za pro{irewe grobqa i izradu povr{inske kanalizacije, za{ta }e biti obezbe|eno i u~e{}e Ministarstva gra|evine. Proslava Dana Mesne zajednice bila je i prilika da predsednik Saveta Radenko Lazi} uru~i plakete i zahvalnice predstavnicima gradskog rukovodstva, javnih preduze}a i aktivistima i gra|anima koji su od pro{log do ovog septembra dali zna~ajan doprinos prilikom izgradwe infrastrukturnih objekata i za posebno zalagawe u razvoju MZ “Lugovi”. M. N.

prethodila i izrada zakonske regulative u ovoj oblasti, koja je trajala tri - ~etiri godine. Pro{le godine su, podsetila je, i prvi inèweri dobili licence i pravo da rade dokumentaciju koja se ti~e enrgetske efikasnosti. Na javnim debatama u gradovima i op{tinama gra|anima }e, osim rezultata i podataka dobijenih u dosada{wem radu, biti prezentovani i planovi banaka i resornog ministarstva, koji su odlu~ili da sufinansiraju mere i investicije kojima se moè uticati na smawewe potro{we enrgije u stambenim i poslovnim objektima. Ciq javne debate je da, osim gra|ana, i proizvo|a~i opreme, neophodne za poboq{awe energetske efikasnosti, budu informisani, pored ostalog, i o odredbama Zakona o planirawu i izgradwi koji reguli{u ovu oblast, odnosno da investitore edukuje kako da na najlak{i i najjeftiniji na~in izgrade svoje objekte u kojima }e u{tedeti energiju, objasnio je Vladimir Kandi}. U{tede se ne postiù samo smawewem temperature i stambenog komfora, ve} prvenstveno primenom mera enrgetske efikasnosti, rekao je on i naglasio da }e se sredstva uloèna u te projekte, brzo vratiti investitorima, koji }e ubudu}e izdvajati znatno mawe sredstava za energente. S obzirom na to da }e ve}ina toplana u Srbiji od ove grejne sezone po~eti da primewuje tarifni sistem u obra~unu potro{we toplotne energije, Kandi} je apelovao na skup{tine stanara da zajedni~kim sredstvima finansiraju izolaciju stambenih zgrada, zamenu stolarije i druge mere koje doprinose energetskoj efikasnosti, {to }e im se, smatra on, “otplatiti” za jednu grejnu sezonu. M.N.

POLITIKA

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PONOVQENI KONKURSI ZA IMENOVAWE DIREKTORA [EST JAVNO KOMUNALNIH PREDUZE]A I JP „GRADAC”

U ORGANIZACIJI SAVETA @ENA NS VE^ERAS PROMOCIJA DVA ROMANA KWI@EVNIKA SLAVI[E PAVLOVI]A

POLITI^KE IGRE, ILI „NEZNAWE” BUDU]IH DIREKTORA?

O ZABORAVQENIM HEROJIMA VELIKOG RATA

umwe i pri~e koje duè vreme “kruè” u javnosti da je raspisivawe konkursa za imenovawe direktora javnih preduze}a bila obi~na farsa i da lokalna vlast ne namerava da se mane partijskog zapo{qavawa, su se kona~no i obistinile. Prvo ih je potvrdio predsednik SG Veqko Negovanovi} na pro{lonedeqnoj konferenciji za novinare, ustvrdiv{i da }e se zalagati da direktori preduze}a ~iji je osniva~ Grad budu imenovani iz redova partija koje su preuzele odgovornost za wihovo funkcionisawe, a u utorak i Gradsko ve}e. Ono je jednoglasno donelo odluku da konkursi za imenovawe ~elnika svih {est javno komunalnih preduze}a i JP “Gradac” budu ponovqeni, iskqu~ivo zbog toga {to kandidati nisu dostavili potpunu dokumentaciju i dokaze “traène” u konkursu. Da bi, navodno, svi kandidati bili u ravnopravnom poloàju, odlu~eno je da budu ponovqeni konkursi i za direktore JKP “Komunalac” i JKP “Moravac”, iako su Qubomir Sikora i Lola ^vrki}, ciqaju}i na fotequ u ~a~anskom komunalnom preduze}u i Dragica Vujani}, zainteresovana za rukovode}e mesto u mr~ajeva~koj firmi, jedini od skoro 40 pretendenata znali {ta im je od papira potrebno. Prvu dvojicu komisija je “ispitvala”, bodovala i po{to su dobili iste ocene (po 48 od 50 bodova), rangirala ih po azbu~nom redu i Gradskom ve}u dostavila konstataciju “da u potpunosti ispuwavaju uslove date u konkursu”. Me|utim, ni Sikora, ni ^vrki} nisu dobili nijedan glas ve}nika, zbog ~ega je GV zakqu~ilo da Skup{tina grada donese zakqu~ak da i ovaj konkurs bude ponovqen. Od deset prijava na konkurs za direktora JKP “Moravac”, devet su na startu odba~ene kao nepotpune, dok je prihva}ena samo dokumentacija koju je podnela Vujani}ka. Bez obzira na to, komisija nije predlo-

ìla GV listu kandidata, jer nije imala jedinstven stav o tome da li je Dragica Vujani} u sukobu interesa, s obzirom na to da je bila ~lan komisije za imenovawe direktora i ~lan Nadzornog odbora u ovom preduze}u, iako je dala ostavku na te funkcije. Ni jedan od pet kandidata za direktora JP “Gradac” nije dostavio uverewe da nije li{en poslovne sposobnosti, a nekima su u dokumentaciji nedostajali jo{ neki dokazi, pa je i u ovom slu~aju predloèno ponavqawe konkursa. Nepoptune su bile i prijave ~etiri pretendenta na rukovode}e mesto u “Vodovodu”, zbog ~ega }e na novom konkursu, koji }e biti objavqen u “Slu`benom glasniku” i dnevnom listu “Politika” i otvoren 15 dana, morati da upotpune dokumenta. Istu obavezu ima}e i devet lica koja su konkurisala za mesto prvog ~oveka JKP za grejawe “â~ak”. Ukoliko nisu odustali od namere da rukovode ovim firmama mora}e pomnije da ~itaju tekst konkursa, jer }e u wemu, zakqu~ilo je Gradsko ve}e, biti precizirani podaci o neophodnoj dokumentaciji i navedene institucije i slu`be u kojima se ona pribavqa. Da iz “v. d. stawa” pre|e u direktorsku fotequ, sre}e nije imala ni Jasminka Lazi}, iako je bila jedini kandidat za direktora JKP “Gradsko zelenilo”, jer je i wena prijava odba~ena kao nepotpuna. Interesantno je i da pet kandidata za ~elnika JKP “Parking servis” ho}e da direktoruju, a ne znaju da im je potrebno uverewe da su za to poslovno sposobni. îtava ova pri~a mogla bi biti samo jedna u nizu onih koje sluè za zamajavawe javnosti, da politi~ke igre i “neznawe” budu}ih direktora ne ko{taju skupo poreske obveznike. Podse}awa radi, samo za javno objavqivawe prethodnog konkursa iz buxeta je dato, a sada se ispostavilo ba~eno 720.000 dinara. Da ponovqeni konkurs ne bude skupqi? M. N.

osle letwe pauze intenzivirane su aktivnosti svih resornih odbora u sastavu Gradskog odobra Nove Srbije. Me|u prvima, svoje aktivnosti na kulturnom i drugim poqima stvarala{tva po~eo je da promovi{e Savet èna, u ~ijoj organizaciji }e ve~eras u 18 ~asova, u maloj sali Doma kulture, biti odràna promocija dva romana (“Zavet” i “Nema {anse da ne uspem”) kwièvnika Slavi{e Pavlovi}a. Po{to je na prekju~era{woj KZN pozvala sugra|ane na kwièvno ve~e i druèwe sa piscem, o Pavlovi}u, koji je i glavni urednik izdava~ke ku}e “Smart”, i wegovom kwièvnom opusu govorila je predsednica Saveta èna Zorica Kneèvi}. Podsetila je pritom da su dela ovog mladog pisca zastupqena u mnogim antologijama i kwièvnim ~asopisima, da je svoju prvu pri~u “Prva pri~est” objavio u zborniku izdava~ke ku}e “Ana”, a da je ve}u pa`wu na svoj rad privukao objavqivawem satiri~ne pri~e “Pismo Elvisu”. Romani koje }e ve~eras biti prikazani ~a~an-

skoj publici objavqeni su 2010, odnosno 2012. godine, a povodom obeleàvawa 100 godina od Prvog svetskog rata, nedavno je objavqeno drugo izdawe romana “Zavet”, dopuweno sa 25 fotografija, nastalih u objektivu ratnih reportera i nema~kih vojnika, koji su u svom pohodu po Srbiji beleìli zanimqive detaqe i dodatkom “Se}awe na zaboravqene qude i trenutke”. U wemu su pri~e o zaboravqenim herojima velikog rata, poput Milunke Savi}, pukovnika Du{ana Puri}a i najmla|eg kaplara Prvog svetskog rata Mom~ila Gavri}a, rekla je, pored ostalog, Kneèvi}ka. Predstavqaju}i drugi roman ve~era{weg gosta, “Nema {anse da ne uspem”, predsednica Saveta èna NS je naglasila da on opisuje “nesvakida{wu borbu jednog mladog ~oveka u potrazi za ostvarewem snova”. Kada stigne na raskrsnicu, na kojoj treba da donese kona~nu odluku, glavni junak, vo|en sopstvenom filozofijom da ni{ta nije nedosti`no, od dva razli~ita puta pravi jedan, koji }e ga odvesti ka zvezdama”. Novinare su, sude}i

po wihovim pitawima, vi{e od kulture, interesovala aktuelna zbivawa na lokalnoj politi~koj sceni i komentar odluke Gradskog ve}a da budu ponovqeni konkursi za direktore svih javnih preduze}a. Portparol Milan Dra{ki} je podsetio da je, prema oceni predsednika ve}ine komisija, tekst konkursa bio prili~no nejasan i da }e u ponovqenom sve biti transparentno i precizno definisano u kojim ustanovama kandidati treba da pribave odre|ena dokumenta i dokaze, da bi dostavili potpune prijave. On je najavio da }e na prvoj sednici SG biti imenovani vr{ioci du`nosti direktora JKP “Komunalac”, ~iji je rukovodilac nedavno preminuo, i JKP “Parking servis”, jer je prethodnom direktoru Predragu Sto{i}u u julu istekao mandat. Usledi}e potom i konkursna procedura za izbor direktora svih JP, rekao je Dra{ki} i naglasio stav Nove Srbije da }e politi~ke stranke, s obzirom na restriktivni karakter Zakona o javnim preduze}ima, imati sve mawu ulogu prilikom imenovawa direktora JP. M. N.

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// IZ GRADSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

POLITI^KA TRGOVINA VLADAJU]IH STRANAKA ako je najavqeno na konferenciji za novinare u Gradskom odboru DS-a, odbornici ove stranke }e na narednoj sednici Skup{tine grada pokrenuti inicijativu da se smawe stope poreza na imovinu u ^a~ku, jer su one, kako ka`u, sramno visoke. Demokrate su navele da planska dokumenta Grada, koja, iako predstavqaju osnovu za wegov razvitak, nije potpisalo resorno ministarstvo, a poni{tavawe konkursa za imenovawe direktora ~a~anskih javnih preduze}a su okarakterisali kao politi~ku trgovinu stranaka na vlasti.

Kako je istakao odbornik DS-a Dragan Vu~eti}, jedan od katastrofalnih poteza gradske vlasti je odluka o visini stope poreza na imovinu za 2013, jer su obaveze po tom osnovu ve}e i do dva puta nego pro{le godine. - Resorni odbor DS-a doneo je predlog kako da se gra|ani i privreda rasterete velikih obaveza. DS predla`e smawewe poreskih stopa i uvo|ewe obaveze amortizacije po stopi od jedan odsto, kako bi se osnovice korigovale u narednom periodu - istakao je Vu~eti}. On je dodao da gradska vlast mora doneti

do kraja novembra veoma va`ne odluke o stopi poreza na imovinu, odre|ivawu zona, koeficijentima i prose~noj ceni nepokretnosti po zonama. Kako je naveo Vu~eti}, ukoliko nadle`na gradska uprava ne bude imala sluha za predlog o umawewu poreskih stopa - to }e dovesti do velikog nezadovoqstva gra|ana. Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Dragan Brajovi} je istakao da je planska dokumentacija na nivou grada osnova za wegov razvoj i da otvarawe radnih mesta zavisi od toga koliko je ta oblast ure|ena. On je podsetio da

se Prostorni plan, kao plan najvi{eg reda, ~ekao dugo i da je donet 2009, pa je nakon toga proteklo jo{ godinu dana dok nije uskla|en sa novom zakonskom regulativom, tako da je kona~no usvojen 2010. godine. - Sada se ~eka uskla|ivawe Generalnog urbanisti~kog plana sa novim zakonom, a to nije ura|eno jer resorno ministarstvo nije potpisalo GUP, zbog ~ega i {est planova generalne regulacije ~ekaju da budu primeweni. DS predlaè da se ubrza procedura, kako bi se olak{ao ìvot gra|anima â~ka i omogu}io dolazak investitora - naglasio je

Brajovi}. On je na konferenciji govorio i o poni{tavawu konkursa za direktore javnih preduze}a. - Za{to se gradski ve}nici nisu izjasnili o poni{tavawu konkursa za imenovawe direktora u javnim preduze}ima? Za{to niko od wih nije dao komentar? Sve upu}uje na to da se radi o politi~koj trgovini stranaka koje su na vlasti, ali na {tetu poreskih obveznika. Ogla{avawe konkursa je skupo. Na primer, u dnevnom listu “Politika” iznosi 650.000 dinara, koliko ko{ta 2.200 obroka za najsiroma{nije

gra|ane, koji se hrane u Narodoj kuhiwi - naveo je Brajovi}. On je dodao da nadle`ni kao razlog za poni{tavawe konkursa navode nepotpunu dokumentaciju. Pripadnici DS-a pitaju da li su direktori koji su konkurisali za tako odgovorna mesta toliko nesposobni, pa nisu prou~ili uslove konkursa i nisu znali gde mogu da dobiju potvrdu o poslovnoj sposobnosti. On je tako|e uputio savet svim kandidatima koji smatraju da su o{te}eni na ovom konkursu da se obrate zvani~nim sudskim organima. V. S.

TEMA

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

HUMANITARNA AKCIJA vadesetdevetogodi{wa Ana Jovanovi} i wena osam godina mla|a sestra Vi{wa ve} dugo ìve u tami u kojoj se naziru obrisi stvarnosti. Svaki wihov korak van rodne ku}e u â~ku, mora biti uz pratioca, naj~e{}e majku Draganu i oca Vuka{ina. Kada su u ranoj mladosti wih dve po~ele da gube vid, porodici Jovanovi} ìvot se potpuno promenio... Usledile su godine borbe sa retkom i opakom bole{}u „retinitis pigmetosa“ koja je prvo Ani za tri godiine oduzela 90 odsto vida, a onda se sve gotovo isto dogodilo i Vi{wi. Nikakve terapije i le~ewa po brojnim klinikama u Srbiji i inostranstvu nisu davale rezultate. I pored svega, uz veliku pomo} svoje majke, Ana je pre dve godine zavr{ila Pravni fakultet u Kragujevcu, a Vi{wa je upisala drugu godinu germanistike u istom gradu. Od pre godinu dana u wihovom ìvotu pojavila se nada da }e svet opet gledati svojim o~ima. Tada im je dr Miroslav Vukosavqevi} sa Klinike za o~ne bolesti na VMA preporu~io operacije u bolnici „Moorfields“ u Londonu, iz koje ve} u oktobru o~ekuju poziv. Anino i Vi{wino detiwstvo bilo je kao i kod ve}ine vr{waka. Mada je ro|ena kao kratkovida, Ana je sa ~etiri godine umela da ~ita, znala je sve boje i razlikovala wihove nijanse... Vi{wa je ro|ena po Aninoj velikoj èqi – da ima sestru o kojoj }e pisati u svojim sastavima... Ani je po~eo da slabi vid u sredwoj {koli. Roditeqi su primetili da permutuje brojeve, da preska~e redove, ali nisu ni slutili da }e za tri godine biti gotovo potpuno bez vida. I da }e se sve ubrzo ponoviti sa Vi{wom. -Ana je po~ela da gubi vid u 15. godini. Lekari su nam rekli da je u pitawu genetsko oboqewe mre`wa~e. Bilo nam je veoma te{ko, ali Ana je to breme veoma hrabro nosila. Nije se mirila sa bole{}u, ali nije ni plakala pred nama. Bila je dobar i odgovoran u~enik. Svesna svog hendi-

DVE SESTRE

ISTA NADA U OÎMA nomske i Vuka{inove iz Ma{insko-saobra}ajne {kole. Nekoliko kom{ija iz naseqa Qubi} prikupilo je vi{e od 100.000 dinara. Od ~a~anskih firmi do sada je â~anska banka uplatila 40.000 dinara, radnici Fabrike reznog alata, u kojoj je Vuka{in ranije radio, sproveli su nekoliko akcija. Grad â~ak je uplatio 300.000 dinara. Zahvaqu}i ~a~anskom Kolu srpskih sestara „Nade`da Petrovi}“ dobijen je humanitarni broj 2832, na koji je u julu stiglo ~ak 46.000 SMS poruka. Akciju je podràla i ~a~anska „îpsara“ koja je za pomo} sestrama Jovanovi} organizovala koncert @eqka Joksimovi}a na Saboru frula{a u Prislonici. U~enici iz Ekonomske {kole tokom Sabora truba~a u Gu~i prikupi-

Ana i Vi{wa Jovanovi}

kepa vi{e je u~ila od drugih, nije èlela da je drugi àle. Wena snaga je i nas hrabrila – zapo~iwe pri~u Anina i Vi{wina majka Dragana. Vi{wa je probleme sa vidom osetila jo{ u osnovnoj {koli. Lekari su rekli da pubertet moè biti posebno opasan, {to se i obistinilo. Ista dijagnoza i lo{e prognoze... Te{ke godine koje su usledile, donele su Jovanovi}ima jo{ ve}i bol zbog Vi{we, koja se sa bole{}u te{ko mirila. I pored muka i patwi, crpeli su snagu jedni iz drugih. Ana je posle godinu dana pauze, uz nagovor i podr{ku Miroslava Kova~evi}a iz Gorweg Milanovca, koji je ro|en slep, a koji je zavr{io prava, i sama upisala ovaj fakultet. Bila je 13. na rang listi! Na sva wena predavawa i ispite i{la je i Dragana, a onda uve~e, posle svojih ~asova u Ekonomskoj {koli, kod ku}e je snimke predavawa prebacivala u kompjuter, ~itala Ani predavawa i sa wom u~ila. - Vozila sam gotovo svaki

Jedno vreme humanitarna akcija za sestre Jovanovi} iz â~ka bila je zaustavqena, jer su wihovi roditeqi na taj na~in hteli da omogu}e da porodica male Tijane Ogwanovi} brè sakupi novac za wenu operaciju u Wujorku. Hteli su, kaù, da i novac sakupqen do tada ustupe za malu Tijanu, ali im je re~eno da ne treba. - Woj je bio ugroèn ìvot, na{oj deci nije! – kaè Anina i Vi{wina majka Dragana.

dan - prvo Anu, a sada i Vi{wu do Kragujevca, jer se pre osam godina i suprug razboleo od Parkinsonove bolesti. Ana je imala veliko razumevawe kolega i profesora, a sada i Vi{wa. Upisala je nema~ki jezik, jer ga i ja znam, pa joj tako pomaèm. Dobro joj za sada ide, ima uslov za drugu godinu. Fakultet je obe preporodio, dao im dodatnu nadu. A ja kao da sam student po tre}i put – kaè i pored svega uz osmeh ova hrabra â~anka. - Kao majka stalno sam se nadala da }e se jednom sve srediti. I sada jo{ ja~e verujem da }e moje devoj~ice uspeti da pobede bolest. Od kada nam je dr Vukosavqevi} rekao da se u Londonu uspe{no vr{e takve operacije mre`wa~e, Ana i Vi{wa su dobile krila –

kaè Dragana. O te{kim danima iza sebe, sestre ne èle mnogo da pri~aju. Starija Ana jo{ nigde ne radi, sada se psihi~ki sprema za London. Kaè da obe samo razmi{qaju o operaciji, u ~iju uspe{nost ne sumwaju. - Pre 15 godina sam se razbolela, a onda i Vi{wa... Ali sve ove godine ìvim u nadi da }e jednog dana biti isto kao pre, da }e sve ovo biti samo ruàn san. To i pomo} cele porodice, daje nam snagu – kaè ova devojka. Ana i wena sestra Vi{wa nestpqivo o~ekuju poziv sa londonske klinike, gde }e lekarska komisija uskoro odlu~iti da li }e im ugraditi „bioni~ke o~i“ ili }e biti podvrgnute genskoj terapiji za regeneraciju mre`wa~e.

HUMANITARNA AKCIJA ZA ANINE I VI[WINE OÎ Mada vi{e od petnaest godina nastoje da na raznim stranama na|u lek za svoju decu, Jovanovi}i do sada nikada nisu traìli novac od drugih. Nada da }e svojim }erkama najzad povratiti vid, Dragani i Vuka{inu daje snagu da zatraè pomo} od svih nas. Od marta je u â~ku pokrenuta humanitarna akcija da bi se sakupio novac za ovo veoma skupo le~ewe, jer operacija jednog oka ko{ta oko 130.000 evra. Do sada je prikupqeno 13.000 evra. Me|u prvima koji su uplatili novac za sestre Jovanovi} su zaposleni i u~enici O[ „Tanasko Raji}“ – 132.000 dinara. Vi{e puta novac su upla}ivale Draganine kolege iz Eko-

Dragana Jovanovi}

li su 102.000 dinara. Peva~ Aco Lukas obe}ao je tako|e da }e pomo}i.... - Suprug i ja smo prosvetni radnici, on se bavi i p~elarstvom i deo novca smo sami prikupili. Imamo obe}awe iz Ministarstva prosvete da }e u oktobru pokrenuti akciju solidarnosti. Obrati}emo se opet Ministarstvu zdravqa, jer na{a deca boluju od retke bolesti. Mnogo snage smo izgubili, ali nadu nismo. Kuca}emo na jo{ mnoga vrata, jer mi ovu bitku ne smemo da izgubimo – ka`e Dragana Jovanovi}, koja veruje da }e uz humane qude wene }erke pobediti bolest. V. T.

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

^A^ANSKA BANKA OBELE@ILA 57 GODINA RADA I POSTOJAWA

NASTAVQEN TREND STABILNOG POSLOVAWA

Potpisivawem ugovora sa Atletskim savezom Srbije, na osnovu koga }e â~anska banka u naredne tri godine biti finansijski pokroviteq atletskih reprezentativaca Asmira Kola{inca i Tawe Jela~e i dodelom nagrada “Pelcer uspeha” najboqoj u~enici zavr{nog razreda ~a~anske Gimnazije i dvema studentkiwama Ekonomskog fakulteta, ova regionalna finansijska institucija je pro{log ~etvrtka obeleìla 57 godina uspe{nog rada i poslovawa. Tom prilikom banci, koja je nastavila trend stabilnog i pozitivnog poslovawa, {vajcarska agencija SGS ~etvrti put je uru~ila sertifikat za primeweni sistem menaxmenta kvalitetom za razvoj i pruàwe bankarskih usluga i promovisane su nove usluge i alternativni kanali komunikacije.

a~anska banka je jedna od retkih finansijskih institucija u Srbiji koja se moè pohvaliti dugom i uspe{nom poslovnom istorijom. Kao banka tradicije, stekla je veliko poverewe klijenata, tako da sa wom sara|uje vi{e od 3.500 pravnih i oko 52.000 fizi~kih lica. Ona svoju ponudu formira na osnovu potreba klijenata, rade}i stalno na unapre|ewu i poboq{awu kvaliteta usluga, rekao je predsednik Izvr{nog odbora banke Dragan Jovanovi}: - Upravo kao plod takve orjentacije, tokom duge poslovne istorije ostvarivani su dobri poslovni rezultati, za{ta je stigla jo{ jedna potvrda, na koju smo veoma ponosni. Banka je {esti, odnosno ~etvrti put od SGS dobila sertifikat sistema kvaliteta za razvoj i unapre|ewe bankarskih usluga. Ona svoje poslovne ciqeve realizuje na krajwe odgovoran na~in, vode}i ra~una i o interesima dru{tvene zajednice i pojedinaca i kao dru{tveno odgovorna kompanija pomaè sportske, kulturne i druge javne manifestacije, klubove i pojedince. Srpski atleti~ari posledwih godina postiù izvanredne rezultate na me|unarodnim takmi~ewima, a ove su bili uspe{ni i na Svetskom atletskom prvenstvu u Moskvi, {to je bio glavni povod da â~anska banka prihvati inicijativu Atletskog saveza Srbije i ukqu~i se u

ti ponosna kada Kola{inac i Jela~a osvoje olimpijske medaqe. Nadam se da }emo i posle Ria nastaviti saradwu”, uveren je Brankovi} koji je informisao ^a~ane da je zavr{ena izrada projekta i da }e slede}e godine u ^a~ku biti reparirana postoje}a i izgra|ena nova atletska staza i da }e u svom gradu mo}i da vide Kola{inca i Jela~u u dresovima sa znakom wihove banke. Po{to je zahvalila banci na podr{ci i poverewu koje joj je ukazala, Tatjana Jela~a je naglasila da }e, zahvaquju}i fi-

„PELCER USPEHA” OSMI PUT

program priprema atleti~ara za nastup na Olimpijskim igrama 2016. godine, objasnio je Jovanovi} motive banke da u naredne tri godine bude finansijski pokroviteq atleti~ara Asmira Kola{inca i Tatjane Jela~e, koje }e finansirati sa po 1.500 evra mese~no, a wihove trenere Nikolu Tomasovi}a i Dragi{u \or|i}a sa po 800 evra. Povodom obele`avawa Dana banke, nov~ane nagrade su uru~ene radnicima koji su u woj proveli neprekidno 10, 20 i 30 godina, kao i zaposlenima koji imaju troje i vi{e dece, starosti do 26 godina. Sertifikatom za primeweni sistem menaxmenta kvalitetom potvr|uje se opredeqenost rukovodstva ^a~anske banke i svih zaposlenih da stalno poboq{avaju

svoje poslovawe, rekao je posle uru~ivawa sertifikata SGS direktor predstavni{tva ove {vajcarske agencije u Beogradu Mirko Gavrilovi}. Naglasio je pritom da je proteklih godina u fokusu provere bilo da li postoje objektivni dokazi o stalnom poboq{awu procesa i usluga i izrazio zadovoqstvo {to banka nastavqa da posluje i kao dru{tveno odgovorna kompanija i {to je odlu~ila da finansira pripreme atleti~ara koji u posledwe vreme ostvaruju impozantne rezultate. Generalni sekretar Atletskog saveza srbije Slobodan Brankovi} zahvalio je â~anskoj banci “{to je postala deo atletske pri~e i kraqice sportova”, uz èqe da dugo traje i bude uspe{nija nego do sada: “Verujem da }e â~anska banka bi-

PRIVATIZACIJA SLEDE]E GODINE Na osnovu ugovora koga su potpisali akcionari, prilikom posledwe dokapitalizacije banke 2010. godine, predvi|eno je da za tri - ~etiri godine bude izabran najpovoqniji strate{ki partner i izvr{ena privatizacija Â BA, odgovrio je predsednik IO Dragan Jovanovi} na pitawe novinara, da li su ta~ne pri~e koje se u posledwe vreme ~uju u javnosti da }e â~ansku banku kupiti jedan turski partner: - U sklopu tih aktivnosti pro{le godine je angaòvan privatizacioni savetnik Ernesten Jang, ura|ene su neophodne analize, prospekt za prodaju i izvr{eno istraìvawe trì{ta. O~ekuje se da narednih dana ve} bude raspisan me|unarodni tender. Postoji veliko interesovawe strate{kih partnera za Â BA, jer ona ima atraktivnu trì{nu poziciju i kapacitet interesantan za potencijalne investitore, zbog ~ega ne dovodim u sumwu uspeh privatizacionog procesa, koji bi trebalo da bude okon~an krajem drugog kvartala naredne godine. Jovanovi} je podsetio da je najve}i akcionar â~anske banke dràva sa udelom kapitala od 28,5 i EBRD sa 25 odsto i naglasio da kupci akcija moraju ispuwavati uslove predvi|ene zakonom i propisima NBS, koji su veoma rigidni i onemogu}avaju neuspe{ne privatizacije, kakve su se doga|ale kada je re~ o dru{tvenim preduze}ima. Za razliku od wih, strane banke koje su do{le na srpsko trì{te su veoma respektabilne, nastavile su kontinuitet poslovawa i uspe{no rade u Srbiji, ocenio je Jovanovi}.

â~anska banka ve} osmi put dodequje nagradu “Pelcer uspeha” mladim qudima koji su postigli najboqe rezultate u dosada{wem {kolovawu. Ove godine nov~ana nagrada od 300 evra pripala je Jeleni Uro{evi}, najboqoj u~enici zavr{nog razreda Gimnazije, dok su Danka Simovi}, najboqa studentkiwa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, sa podru~ja â~ka, i \ur|ica Deli}, tako|e â~anka, najboqa studentkiwa na smeru finansije, bankarstvo i osigurawe nagra|ene sa po 500 evra. U ime Danke Simovi} nagradu je primila i zahvalila wena majka Dragica, prenev{i ~estitke najboqe ~a~anske studentkiwe i obe}awe da }e svojim aktivnostima u budu}oj karijeri na najboqi na~in promovisati i â~ansku banku i svoj grad. Za Jelenu Uro{ewvi} nagrada “Pelcer uspeha” je veoma va`na, jer kako je rekla, “potvr|uje da osim wenih roditeqa, jo{ neko obra}a pa`wu na wen uspeh, nagra|uje ga i podsti~e daqi rad.” Nagrada Â BA potvr|uje da neko u ovom dru{tvu brine o mladim, uspe{nim qudima, izjavila je \ur|ica Deli}, uverena da }e joj ona biti velika motivacija da bude uspe{na i nakon zavr{etka osnovnih studija. nansijskoj pomo}i Â BA, biti rastere}ena i mo}i da se fokusira na treninge, postigne maksimalne rezultate i u Riu dostigne vrhunac u svojoj karijeri. Pre {est meseci, kada je postao {ampion Evrope, Kola{inac je obe}ao da }e osvojiti olimpijsku medaqu, iako svestan da }e to biti teàk ciq i zadatak: “Uz podr{ku ovakve banke i takvog vetra u le|a, taj ciq je ve} postao realnost. Iskreno se nadam da }emo se za tri godine zajedno radovati, jer }u biti zadovoqan i olimpijskom bronzom.” M. N.

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SELO

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

BRANKO SIMON^EVI], VO]AR I PRERA\IVA^ IZ IVAWICE

VO]ARSTVO KAO PORODI^NI BIZNIS

U Ivawici, koja se nalazi u kotlini, u podno`ju obronaka Golije i Javora, na obali reke Moravice, Branko Simon~evi} je svojevremeno kupio ku}u, a samo dva i po kilometra od centra nalazi se wegovo imawe od 13 hektara, gde se bavi proizvodwom i preradom vo}a. Simon~evi} je finalizirao proizvodwu i stvorio brendove poput kupinovog vina, {qivovice, jabukova~e, a nekada je bio ~uven i po rakiji od maline i meda. U vo}arskoj proizvodwi vidi perspektivu, ali samo ukoliko je ona porodi~an posao, pa ne iznena|uje {to su pored Branka, anga`ovani i supruga Sne`ana, sinovi Lazar, student Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu i Ogwen, koji poha|a ~etvrti razred osnovne {kole i sedmogodi{we bliznakiwe Isidora i Teodora.

orodica Simon~evi} danas ima hektar kupina, ali pre 12 godina, kada je cena bila veoma niska, Branko je odlu~io da ove plodove prera|uje u kupinovo vino. U po~etku su to bile male koli~ine od oko 100 litara kupinovog vina, a kasnije je pro{irio proizvodwu. Vino je tada plasirao samo na teritoriji Ivawice, me|utim, ubrzo su po wega po~eli da dolaze qubiteqi iz svih krajeva Srbije. O tehnologiji pravqewa vina ne pitamo puno, jer je ona uglavnom poslovna tajna. Ali, saznajemo da su za kvalitetno vino va`ni zreli, zdravi plodovi i fermentacija. - Kupina i malina su prioriteti na{eg vo}waka, ali imamo i {qivu, jabuku, lesku, tre{wu, orah.

ili prera|enog proizvoda. Za preradu su neophodne ma{ine, potrebno je uloìti mnogo sredstava. Ukoliko neko prera|uje samo svoje proizvode, mora da pro|e mnogo godina da bi mu se proizvodwa isplatila. Ali, kada bi se qudi udruìli bilo bi mnogo boqe, mada su i udruèwa na nekim lo{im osnovama. Danas, naàlost, uglavnom pojedinci uzimaju pare od dràve, malo je “zdravih” udruèwa. Podr{ku za razvoj vo}arstva Branko o~ekuje prvenstveno od dràve. Smatra da bi dràva trebalo da proizvodi sadni materijal i da ga deli onima

Ove godine kupinu nismo prera|ivali u vino, po{to je otkupna cena bila dobra. Proizvodimo {qivovicu i jabukova~u, a pravimo i prirodan sok od jabuka. Vo}e se iscedi i pasterizuje, i takav sok mo`e nekoliko godina da “stoji” bez ikakvih dodataka. Proizvode smo u po~etku plasirli iskqu~ivo turistima koji su dolazili u Ivawicu. Ali, pro~ulo se za na{e proizvode, pa me qudi iz gradova zovu da im robu {aqem brzom po{tom pri~a na{ sagovornik. Od samog po~etka je ova porodica prepoznala zna~aj primene standarda kvaliteta u svom radu. Svaki kupac }e dobiti i sertifi-

POVR]E krompir 40 pasuq 300 paprika 30 - 70 paradajz 50 krastavac 60 praziluk 80 - 100 tikvice 50 - 60 boranija 100 brokoli 250 plavi patlixan 50 kupus 20 karfiol 80 per{un 30 {argarepa 70 - 80 cvekla 100 spana} 250 zelena salata 40 - 50 crni luk 60 beli luk 400 rotkvice 40 blitva 30

VO]E suve {qive 300 jabuke 50 - 70 kru{ke 50 - 70 diwe 40 breskve 70 nektarine 90 lubenice 20 gro`|e 70 ju`no vo}e 100 - 240 orasi 1.300

kat o kvalitetu, jer Branko svoje proizvode daje na analizu u beogradski “Jugoinspekt”, odnosno u Laboratoriju za ispitivawe kvaliteta i zdravstvene ispravnosti proizvoda. Simon~evi}i poseduju mehanizaciju, ma{ine za obradu zemqe koje olak{a-

PIJA^NI BAROMETAR

vaju rad, ali nedostaje im sistem za navodwavawe i protivgradna mreà koji su neophodni za poboq{awe kvaliteta i pove}awe koli~ine vo}a. Ivawica je najpogodnija za vo}arstvo, a kada uìvate u onome {to radite i imate èqu da napredujete, ideje same “naviru”, kaè Branko, napomi-

wu}i da je poku{avao da registruje firmu za proizvodwu sokova, ali je, kako tvrdi, komplikovana procedura: - Potrebna je silna dokumentacija. Naàlost, danas je sve drugo vaìje od kvaliteta proizvoda. Ipak, on smatra da je najve}i problem sa kojim se vo}ari susre}u plasman robe, ali samo onih godina kada je niska otkupna cena. Da bi se vo}ari organizovali, neophodno je formirati zadruge ili neka udruèwa, kaè na{ sagovornik: - Proizvo|a~ ne moè sam da iza|e na trì{te sa malom koli~inom vo}a,

koji su zainteresovani da se ozbiqno bave vo}arstvom. - Qudi na selu èle da rade, ali velika su ulagawa. Na primer, da bi zasadili hektar jabuka potrebno je par hiqada evra. Dràva daje subvencije, ali da bi proizvo|a~ dobio povra}aj, na po~etku mora da ima neku svoju u{te|evinu, ili da uzme kredit. Mora da prikupi brojne papire, a veliko je pitawe da li }e podnosilac prijave dobiti subvencije dràve. Te{ko }e se neko odlu~iti na veliku proizvodwu, a da ne zna da li }e mu ulagawe biti vra}eno - isti~e Branko Simon~evi}. N. R.

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 7 - 13 kajmak 500 - 600 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 220 ovce 110 jagwad 240 p{enica 25 je~am 23 kukuruz 20

SELO

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SAVET ZA P^ELARE

KVALITETNIJE PLANIRAN BUXET ZA POQOPRIVREDU U 2013, NEGO U PRETHODNIM GODINAMA

RASPORED ZIMSKIH ZALIHA HRANE USKORO PLANIRAWE BUXETA ZA NAREDNU GODINU

Sa dolaskom prvih jesewih dana p~elari na svojim p~eliwacima po~iwu razmi{qati o zimskim zalihama hrane u ko{nicama, kao i o wenom rasporedu kako bi ona zimi, u svakom trenutku bila dostupna p~elama. Znamo da se p~eliwe klube na velikim hladno}ama te{ko kre}e i da se de{ava da dru{tvo strada od gladi, iako je u ko{nicama bilo hrane.

~ela kao jedinka ne moè da reguli{e sopstvenu temperaturu i na niskim temperaturama vrlo brzo ugine. Ali, kao zajednica (obi~no u toku zime p~eliwa zajednica broji od 10.000 do 25.000 jedinki) odli~no podnosi zimu i reguli{e temperaturu sopstvene zajednice, a ne ko{nice. U samoj ko{nici, p~ele }e formirati klube i u wemu }e biti uvek kada su niè temperature. P~ele se prikupqaju u pravilan sferni oblik formiraju}i ìvu loptu koja se skupqa i {iri u skladu sa hladnijim ili toplijim vremenom. Koriste}i zimske zalihe

hrane, p~ele }e u klubetu odràvati potrebnu temperaturu i preìveti zimu. Slabija dru{tva formiraju klube na 12 stepeni, a ja~a na sedam stepeni Celzijusa. Zbog ovoga je vaàn raspored hrane, klube mora biti uvek u dodiru sa hranom. Da bi raspored zaliha bio onakav kakav treba da bude, moramo obratiti pa`wu na slede}e. Kada otvorimo poklopnu dasku i pogledamo u ko{nicu odozgo, kroz ramove, odmah }e nam biti jasno gde se dru{tvo nalazi i gde }e biti formirano zimsko klube. Tada }emo preduzeti potrebne aktivnosti koje }e popraviti raspored hrane. Prvo, potrebno je broj ramova u samoj ko{nici svesti na onoliko koliko p~ele zauzimaju, boqe jedan mawe nego jedan vi{e. Vi{ak ramova }emo odstraniti i najboqe je postaviti pregradnu dasku koja }e sma-

witi prostor koji zauzimaju p~ele. Ako u nekim ramovima ima hrane, mogu se ostaviti iza pregradne daske da p~ele prenesu hranu, ali voditi ra~una da ne do|e do grabe`i. Ako imamo gorwa leta na ko{nicama, treba ih, ili zatvoriti, ili smawiti, jer p~ele nikad ne lageruju hranu u blizini leta iz prakti~nih razloga (mo`e biti brzo opqa~kana). Najboqi je raspored hrane iznad samog klubeta. Pored rasporeda, bitna je i koli~ina zimske zalihe. Minimum potreba je da u sredi{wim ramovima iznad klubeta bude venac poklopqenog meda, ve}i od deset santimetara, odnosno najmawe kilogram i po meda. Ako u ko{nicama nema dovoqno hrane, moramo joj dodati neku vrstu prihrane, ali sve u skladu sa snagom (brojno{}u) p~eliwe zajednice.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske marketing 032/342-276

naliza planirawa i raspodele sredstava namewenih za subvencije u poqoprivredi za ovu godinu, bila je tema nedavno odràne sednice Saveta za poqoprivredu Grada â~ka. Prema re~ima predsednika profesora dr Draga Milo{evi}a, Savet za poqoprivredu je traìo od Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj da dostavi izve{taj o tro{ewu podsticajnih sredstava u poqprivredi u 2013. - Ciq nam je bio da analiziramo kako smo planirali i raspodelili sredstva za subvencije u poqoprivredi, da li smo boqe ili lo{ije, nego u prethodnom periodu. Analiza izve{taja sluì i sluì}e da vidimo {ta je dobro, ima li propusta, nedostataka, {ta treba “popraviti”, da bismo u narednih 15 - 20 dana ponovo sazvali sednicu Saveta za poqoprivredu kako bi

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

zapo~eli planirawe buxeta za 2014. godinu. To je doma}insko pona{awe, na osnovu koga }emo saznati da li sredstva treba usmeravati u neke druge oblasti. @elimo da kontroli{emo i sebe i druge, jer onaj ko radi, taj i gre{i. Ima nekih nedostataka, ali mnogo je boqe i kvalitetnije planiran buxet za poqoprivredu u 2013, nego u prethodnim godinama. Ciq nam je da svaki dinar, koji bude u buxetu za subvencionisawe poqoprivrede, da najboqi efekat, odnosno sredstva treba ulagati u one oblasti gde }e se posti}i najboqi rezultati - izjavio je za “^a~anski glas” dr Drago Milo{evi}. Predsednik Saveta je istakao, da sva iskustva treba da nam poslu`e da u narednom periodu {to kvalitetnije planiramo raspodelu i kontrolu sredstava namewenih za subvencije u poqoprivredi. N. R.

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

SVE^ANO OTVORENA SUVENIRNICA UDRU@EWA “PUTOKAZ”

„GALERIJA” STARIH RU^NIH RADOVA

Pro{le subote je u Solunskoj ulici, sve~ano otvorena suvenirnica Udruèwa “Putokaz”, ~ije su ~lanice me|u nacionalnim pobednicima konkursa “Ideja za boqe sutra”, koji su sprovele Fondacija “Ana i Vlade Divac”, uz podr{ku UniCredit fondacije i UniCredit banke. Ciq projekta je bio pronalaèwe ideja za tipi~ne srpske proizvode ili usluge, koje na najboqi na~in predstavqaju Srbiju u regionu i inostranstvu. Svi dobitnici, bilo iz kategorije preduze}a ili pojedinaca, usmereni su na unapre|ewe proizvodwe, svoje ekonomske odrìvosti, ali i na davawe svog doprinosa poboq{awu imixa i izvoza na{e zemqe.

sniva~i ovog izlo`benog prostora u Solunskoj ulici, koji zapravo predstavqa galeriju umetni~kih dela proètih detaqima srpske kulture i tradicije, su vredne i kreativne â~anke, Sla|ana Pajovi}, Jasminka Bojanovi} i Maja Pantovi}. One su, kao jedne od pobednica konkursa “Ideja za boqe sutra”, po~etkom juna nagra|ene iznosom od 5.000 evra za osnivawe socijalnog preduze}a, koje okupqa nezaposlene ène i bavi se proizvodwom, promocijom i prodajom narodnih rukotvorina.

Zahvaquju}i wihovoj posve}enosti, nakon samo ~etiri meseca, one su ve} u~inile svoje prve poslovne korake. - Konkurisali smo pro{le godine za sredstva Fondacije “Ana i Vlade Divac”. Nismo o~ekivali da }emo dobiti sredstva, jer je konkurencija bila velika. Ovim poslom se bavimo ve} dve - tri godine, ali nismo mogli da krenemo ovako ozbiqno. Ovo je veliki vetar u le|a, sada nastupamo sigurnije. Vratila sam se na maj~in zanat kada sam posle 20 godina rada

Fondacija “Ana i Vlade Divac” osnovana je 2007. godine i do sada je realizovala nekoliko projekata na zbriwavawu izbeglica, kao i na obnovi igrali{ta u vrti}ima. Uskoro }e po~eti izgradwa ~etvrte zgrade u kojoj }e biti sme{tene izbeglice koje jo{ uvek `ive u kolektivnim centrima, najavio je Vlade Divac: - Nakon renovirawa de~ijih igrali{ta i poklawawa kwiga, skupili smo novac i za izgradwu ~etvrte zgrade za izbegla i raseqena lica koja se jo{ uvek nalaze u izbegli~kim centrima. Tri zgrade su zavr{ene i useqene, tako da je to veliki uspeh. Nadam se da }emo za godinu - dve zatvoriti kolektivne centre u Srbiji gde su uslovi za `ivot veoma te{ki.

progla{ena tehnolo{kim vi{kom, zbog ~ega sam ostala bez posla. O~ekujemo pomo} Turisti~ke organizacije Srbije i na{e Turisti~ke organizacije u plasirawu proizvoda - rekla je Sla|ana Pajovi}, predsednica Udruèwa “Putokaz”, nagla{avaju}i da je wihova radionica otvorena za sve zainteresovane koji èle da nau~e zanat i da se bave izradom starih ru~nih radova. “Izuzetno smo ponosne na to {to je na{a ideja izabrana za jednu od najboqih u Srbiji i {to zahvaquju}i tome mi danas otvaramo prvu suvenirnicu u na{em gradu”, kazala je Maja Pantovi}, isti~u}i da je wihov ciq da nezaposlene ène, koje se bave izradom ru~nih radova, malih umetni~kih dela, imaju gde da ih izloè: - Uvereni smo da }emo na ovaj na~in dati na{ doprinos poboq{awu ekonomskog poloàja èna iz ovog kraja, ali i o~uvawu tradicionalnih vrednosti na{e kulturne ba{tine. Vlade Divac je na sve~anom otvarawu suvenirnice, izjavio da su do{li u â~ak da zajedno sa UniCredit fondacijom podrè qude koji imaju ideje, koji na jedan moderan na~in ~uvaju na{u tradiciju, pre svega u doma}oj radinosti: - Nadam se da je ova podr{ka dovoqna za prvi korak i da }e one same uspeti da do|u do velikih rezultata, da opstanu na trì{tu, ali i da unaprede svoj biznis. Gradona~elnik â~ka

Vlade Divac i gradona~elnik Vojislav Ili} sve~ano otvaraju suvenirnicu

Vojislav Ili} zahvalio je Fondaciji “Ana i Vlade Divac”, {to je odlu~ila da pomogne na{im sugra|ankama u {irewu porodi~nog biznisa, napomiwu}i da }e Grad â~ak rebalansom buxeta, pored ve} dodeqenih 30 miliona dinara, izdvojiti jo{ osam miliona za samozapo{qavawe. - Grad â~ak ulaè maksimalne napore da pove}a zapo{qavawe i samozapo{qavawe na{ih sugra|ana. Ove godine smo izdvojili 30 miliona dinara, tako da je posao dobilo 168 na{ih sugra|ana. Pripremili smo za rebalans jo{ osam miliona dinara, {to }e biti prilika da jo{ 40 na{ih sugra|ana dobije podr{ku da zapo~ne svoj posao ili da ga pro{iri - rekao je gradona~elnik Ili}.

Sne`ana Divac, osniva~ i predsednica Upravnog odbora Fondacije “Ana i Vlade Divac” istakla je da ovakvi primeri uspe{nog preduzetni{tva doprinose da se Srbija predstavi u boqem svetlu: - Drago mi je {to smo kroz projekat “Ideja za boqe sutra” uspeli da probudimo preduzetni~ki duh u Srbiji, {to je potvrdio broj i kvalitet pristiglih prijava. Iako izbor najboqih ideja nije bio nimalo lak, sama ~iwenica da smo ve} danas na otvarawu suvenirnice potvr|uje da nismo pogre{ili. Nama preostaje da poku{amo da im pomognemo da postanu jo{ uspe{nije i da se o wima ~uje i izvan granica Srbije. Jelena Ili}, portparol UniCredit banke, podsetila

je da je od 230 prispelih ideja, na osnovu inovativnosti i odr`ivosti projekata, odabrano devet najboqih kojima su dodeqena bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 56.000 evra. Projekat su podr`ale Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) i Turisti~ka organizacija Srbije (TOS). - Pre godinu dana smo pokrenuli ovaj ekonomski projekat, po{to znamo da je preduzetni{tvo me|u najbitnijim temama u Srbiji. Ekonomska kriza je svuda i hteli smo da pomognemo. Nadamo se da }e projekat biti nastavqen, {to }emo znati nakon monitoringa rekla je Ana Koeshall, direktorka Fondacije “Ana i Vlade Divac”. N. R.

EDUKACIJA SREDWO[KOLACA O [TETNOSTI DUVANA evladina organizacija “^a~anska inicijativa”, zajedno sa neformalnom omladinskom grupm “Fokus”, uz finansijsku podr{ku Ministarstva omladine i sporta, realizuje projekat “Hvala, ne g(p)u{im”. Prema re~ima Jelene Vuji~i}, pravnog zastupnika NVO “^a~anska inicijativa”, ciq projekta je edukacija mladih, pre svega sredwo{kolaca o {tetnosti duvana, koji }e kasnije, kao vr{wa~ki edukatori, prenositi ste~eno znawe. - Posle ove radionice deca }e postati vr{wa~ki edukatori, dobi}e odre|ene priru~nike i kasnije }e me|u vr{wacima u sred-

„HVALA, NE G(P)U[IM”

Jelena Vuji~i} i dr Qiqana Pi{~evi} Moji}evi}

wim {kolama, svojim drugarima prenositi ste~eno znawe, odnosno za{to je lo{e biti pu{a~, koje su

posledice i negativnosti bolesti zavisnosti. U~enici su se odazvali u mnogo ve}em broju nego {to smo

o~ekivali. Slede}i projekat odnosi}e se na daqu borbu protiv bolesti zavisnosti, kao {to je narkomanija, ili i alkoholizam - rekla je, izme|u ostalog, Jelena Vuji~i}, na radionici, odr`anoj pro{log petka, u maloj sali Doma kulture. Doktorka Qiqana Pi{~evi} Moji}evi}, na~elnik Centra za promociju zdravqa, kao posebno rawivu grupu navela je upravo sredwo{kolce, koji zbog trenda i dokazivawa naj~e{}e po~iwu da pu{e. - Najbitnije je da imamo {to boqi kontakt sa mla-

dima. Istraìvawa su pokazala da su mladi veoma dobro informisani o {tetnosti duvana, ali ga ipak koriste. Naj~e{}e po~iwu u doba adolescencije, kada èle da budu va`ni me|u drugarima i devoj~icama. Me|utim, ipak se trend mewa, vi{e nije pu{ewe in, sada su u trendu mladi bez cigarete, koji se bave sportom i vode zdrave stilove ìvota. Svi oni koji èle da ostave pu{ewe pomo} }e na}i u Zavodu za javno zdravqe i u Savetovali{tu za odvikavawe od pu{ewa u Bolnici. Mi smo tu da oja~amo voqu paci-

jenta. Ima}e krizu nekoliko dana, mo`da i mesec, ali uz jaku voqu i stru~nu pomo}, cigarete se lak{e ostavqaju - kaè dr Moji}evi} iz Zavoda za javno zdravqe â~ak. U~enica O[ “Filip Filipovi}” Tijana Isailovi}, kaè da u wenom okruèwu vr{waci jo{ uvek ne koriste cigarete, ali da }e joj u~e{}e u ovom projektu pomo}i da sagleda svu {tetnost nikotina. - Prikqu~ila sam se projektu da {to vi{e nau~im i da mladima koji koriste duvan ukaèm na svu wegovu {tetnost. Pored toga {to duvan {teti zdravqu, cigarete su i skupe izjavila je Tijana Isailovi}. N. R.

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

IZ RADA VISOKE [KOLE ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNI[TVO

SVR[ENIM STUDENTIMA URUÊNE DIPLOME vawe ekonomista, diplomirani ekonomista i master ekonomije steklo je u protekloj {kolskoj godini 100 polaznika Visoke {kole za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo, a diplome im je pro{le sedmice, na sve~anosti u prostorijama {kole, uru~io direktor ove visoko{kolske ustanove Goran Kvrgi}. - Na{i diplomci su pro{li jedan savremen program i stekli teorijska i prakti~na znawa koja im omogu}avaju da uspe{no rade u malim i sredwim preduze}ima, u bankama i na berzi. Oni }e biti na{a trajna reklama i kako oni budu prolazili sa svojim diplomama, tako }e i ova {kola prolaziti na trì{tu - kazao je Kvrgi}, podsetiv{i da je odeqewe ove {kole, ~ije je sedi{te u Beogradu, u â~ku prisutno od 2008. godine. Dozvolu za rad odeqewe je dobilo ove godine, a novina je i to {to je {kola, koja je do sada imala program za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo, na osnovnim i master studijama, akreditovana i za “sportski menaxment”, novo usmerewe na master studijama. - Slede}e godine ima}emo i smer za agrobiznis, a

OBRAZOVAWE

U MR^AJEVCIMA ODR@ANA [ESTA LIKOVNA KOLONIJA

OSNOVCI I STUDENTI

NA KREATIVNOM ZADATKU

u pripremi je i studijski program “pravo”. Namera nam je da oboga}ujemo ponudu, kako bi {to ve}i broj mladih ^a~ana mogao da se {koluje u svom gradu.

“Zavr{ila sam ekonomiju u Kragujevcu i zaposlila se, a onda sam dobila mogu}nost da u svom gradu zavr{im master studije. Zadovoqna sam i programom i saradwom sa profesorima “, ka`e Dragana \eki}, biv{i student Visoke {kole za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo.

To je velika povoqnost i za osobe koje su ve} zaposlene, ali `ele da se daqe {koluju i usavr{avaju naglasio je direktor {kole. ^estitke diplomcima uputili su i pomo}nici direktora Dragica Jovan~evi} i \or|e Minkov. Upis novih studenata, istakli su predstavnici {kole, traje do kraja septembra, a potencijalni studenti su svr{eni sredwo{kolci, sa zanimawima tre}eg i ~etvrtog stepena, kao i lica koja su po~ela da studiraju na drugim visokim {kolama i iz nekih razloga prekinuli {kolovawe. E.V.

NAU^NA KONFERENCIJA NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

O REIN@EWERINGU OBRAZOVNIH PROCESA rugi po redu nau~ni skup iz oblasti menaxmenta u obrazovawu odr`an je od 20. do 22. septembra u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, u organizaciji Fakulteta tehni~kih nauka (suorganizatori su Regionalni centar, Fakultet za ma{instvo i gra|evinarstvo u Kraqevu, U~iteqski fakultet u U`icu, Zavod za unapre|ewe obrazovawa i vaspitawa i Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa) i pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja. Ciq ovog nacionalnog skupa sa me|unarodnim u~e{}em je, kako je rekao predsednik Programskog

Likovnu koloniju u Mr~ajevcima wen organizator Mom~ilo Paunovi} radije naziva likovnim susretima, po{to je re~ o jednodnevnom dru`ewu sredwo{kolaca i studenata poreklom iz ovog mesta, koji su se opredelili za umetni~ki poziv, sa darovitim u~enicima O[ “Tatomir An|eli}”. ro{le subote, grupa u~enika od petog do osmog razreda imala je zadatak da u toku dva {kolska ~asa uradi portret - likovni rad na zadatu temu. U isto vreme rad su zapo~ele wihove starije „kolege“, a oni su u izboru teme i motiva imali potpunu slobodu. Marta Radmilac u~enica ~a~anske Umetni~ke {kole, Marija Sretenovi}, student Fakulteta primewenih

stavnika, izlo`ilo je svoja saznawa o rein`eweringu poslovnih procesa u obrazovnim ustanovama i wegovom zna~aju za razvoj informacionih sistema u ovoj oblasti i strategiju celokupnog sistema obrazovawa. Radovi u~esnika objavqenu su u posebnom zborniku. E. V.

svoje delo organizatorima i finansijerima takvih doga|aja. Ova mr~ajeva~ka, skromna i po vremenu trajawa i po sredstvima koja se za wu izdvajaju, atipi~na je od samog po~etka. Zami{qena je kao vid okupqawa mr~ajeva~kih |aka koji su se otisnuli u neizvesnost umetni~kog stvarawa, ali i kao na~in edukacije najmla|ih, kroz komparaciju likovnog stvarala{tva qudi razli~itih obrazovnih nivoa. Posle {est godina, ne mo`e se govoriti o nekoj ozbiqnoj tradiciji, ali se mo`e re}i da je ova kolonija na dobrom putu da to postane smatra Paunovi}, slikar i profesor likovne kulture u mr~ajeva~koj {koli. On o~ekuje da }e vremenom i zbirka slika, koje u~esnici ostavqaju {koli, biti sve bogatiji. - Gradi se nova {kolska zgrada u kojoj }e biti dosta prostora i povr{ina koje bi trebalo oplemeniti nagla{ava Mom~ilo Paunovi}. E. V.

NA ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BAWALUCI iri 18. Me|unarodnog sajma kwige u Bawaluci dodelio je “P~elici” nagradu “Gomionica”, za najboqu kwigu za decu. Ovo priznawe ~a~anski izdava~ je dobio za kwigu Gordane Timotijevi} “Svrakin sat”, koja je od ranije nosilac priznawa “Rade Obrenovi}” za najboqi roman za decu. U obrazloèwu ìrija nagla{eno je da je “P~elica”, mlada ali ve} afirmisana izdava~ka ku}a literature za decu, kandidovala vi{e svojih vrednih kompleta i pojedina~nih kwiga, ali da u wenom opusu posebno mesto zauzima kwiga “Svrakin sat” Gordane Timotijevi}. â~anski izdava~ se na ovom sajmu na{ao u dru-

odbora konferencije Alempije Veqovi}, da identifikuje nedostatke poslovnih procesa u okviru pred{kolskog, osnovnog, sredweg i visokog obrazovawu, doprinese wihovoj standardizaciji i unapredi organizaciju u {kolskim ustanovama. Vi{e od 100 u~esnika, me|u kojima je veliki broj na-

umetnosti u Beogradu i Dragana Vu~i}evi}, sa Filolo{ko - umetni~kog fakulteta u Kragujevcu, u {kolskom dvori{tu su uqanim bojama slikali obli`wi predeo. Pored u~enika, u u~ionicama su radili Marija Paunovi}, student Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i Atanasije Puno{evac, sa istog fakulteta, koji je bio i jedini gost ovogodi{we mr~ajeva~ke kolonije, jer je do{ao po pozivu iz Aleksandrovca @upskog. Radovi studenata bili su inspirisani plodovima jeseni. Osim O[ “Tatomir An|eli}”, kao doma}ina, doprinos manifestaciji dala je, kao i prethodnih godina, mesna zajednica. U Srbiji se odràva veliki broj likovnih kolonija, ali ova u Mr~ajevcima je, kaè Paunovi}, pri~a za sebe. - Druge kolonije okupqaju umetnike koji, druè}i se i rade}i nekoliko dana, ostavqaju po neko

NOVA NAGRADA ZA „PÊLICU“ {tvu “Slu`benog glasnika” iz Beograda, “Zavoda za uxbenike” iz Isto~nog Sarajeva i manastira Hilandar, koji su dobili nagrade za objavqivawe dela savremene kwièvnosti i negovawa srpske tradicije i pravoslavne duhovnosti. “P~elica” je u toku ove godine dobila veliki broj priznawa u oblasti izdava{tva. Svakako je najvrednija nagrada “Zmajevih de~ijih igara”, za negovawe i popularisawe kwièvnosti za decu. Nagrade su se nizale u Pirotu, Novom Sadu, Herceg Novom, a sada i u Bawaluci. Pored nagra-

da za izdava~ku produkciju, brojni autori i ilustratori “P~elice” osvajali su priznawa na raznim kwi`evnim i likovnim konkursima. “P~elica” privodi kraju pripreme za predstoje}i 58. Me|unarodni sajam kwiga u Beogradu koji je jedna od najve}ih manifestacija kwige u ovom delu Evrope. Posetioce o~ekuje veliki broj novih naslova, a sajam }e biti i prilika da se ~a~anski izdava~ dru`i sa svojim ~itaocima, saradnicima i kolegama izdava~ima. E. V.

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Stefani dez Or

PANTERKA Izdava~ka ku}a Laguna objavila je sjajan roman poznate francuske kwièvnice Stefani dez Or, „Panterka“. Ovo je roman zasnovan na istinitoj pri~i, o èni koja je stvorila neke od naj~uvenijih kolekcija nakita ku}e Kartije i koja je bila desna ruka Luja Kartijea, jednog od osniva~a ku}e. Ona je k}i jedne flandrijske veziqa krajem XIX veka. Poseduje siguran ukus, ~eli~nu voqu i san da osvoji Pariz. Kada osvoji srce Luja Kartijea, koji je u~i o dragom kamewu i misterioznim dodacima, iz wihove saradwe, a zatim i qubavi, ra|a se ~udesan nakit: rajske ptice, indijski nakit, pera i izrezane dijademe, ali pre svega mitska panterka... Stil je ro|en, wen. Weno ime je @ana Tusen. Ona je blistavo otelotvorewe ku}e Kartije. Ona je juvelirka kraqeva. Kroz sliku jednog veka, Pariz, od dvadesetih do kraja ~etrdesetih godina XX veka, u kome sre}emo Prusta, Koktoa, Hemingveja, Skota i Zeldu, Koko [anel, i ~ak vojvotkiwu od Vindzora, otkrijte ~udesnu sudbinu genijalne @ane Tusen, ène koju su zvali Panterka. Stefani dez Or (1965) je diplomirala englesku kwièvnost, ali je deset godina radila u komunikacijama pre nego {to se posvetila kwièvnosti. Pi{e kwièvne kritike za nekoliko novina, ~lan je redakcije izdava~ke ku}e 10/18, i ~lan ìrija za dodelu jedne regionalne kwièvne nagrade. Napisala je do sada pet romana, a „Panterka“ je wen drugi roman (po redu objavqivawa).

KULTURA

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

NA 25. ME\UNARODNOM FESTIVALU HUMORA ZA DECU U LAZAREVCU

NAGRADE ZA BIBLIOTEKU I \AKE od sloganom “Smeha, smeha deci” i ove godine je od 16. do 19. septembra u Lazarevcu odr`an jubilarni, 25. Me|unarodni festival humora za decu, u kome su aktivno u~estvovali i najeminentniji stvaraoci za mlade i najmla|e, a osmi put prisustvovali i ~a~anski bibliotekari. Uz priznawe koje je dobila na{a Gradska biblioteka i weni mladi ~itaoci su poneli nagrade u vi{e kategorija. Bibliotekarima, koji su u~estvovali u Okruglom stolu “Programi i promocije kwiga i ~itawa: de~ja odeqewa javnih biblioteka od u~e{}a na konkursima do evaluacije”, tradicionalno dobar doma}in je bila Biblioteka “Dimitrije Tucovi}”. Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” iz ^a~ka osvojila je prvu nagradu u kategoriji “Savremena umetni~ka instalacija” za rad “Biblio-ba{ta”, ostvaren zajedno sa pred{kolcima ogranka u Zabla}u. Drugu nagradu za rad “Ekolo{ka bajka” osvojila je pred{kolska grupa mla|eg uzrasta iz vrti}a “Bubamara” iz Preqine, a tre}u, za zajedni~ki rad “Kwiga mudrosti”, O[ “Branislav Petrovi}” iz Ka~ulica, a primili su je u~enici ~etvrtog razreda Teodora Simovi} i Sr|an Vujovi}. Oni su na festival u Lazarevac do{li sa u~iteqicama Qubicom Mirkovi} i Stamenkom Borisavqevi} i {kolskim bibliotekarom Bojanom Jovanovi}. U kategoriji “Satiri~na pri~a” prvu nagradu do-

bio je osmak Mihailo Jovanovi}, a pohvalu za humoristi~ku pesmu Ivan Roganovi}, ~etvrti razred, obojica u~enici O[ “Filip Filipovi}”, dok je tre}u nagradu za pri~u osvojila osmakiwa Natalija Radovanovi} iz O[ “Stepa Stepanovi}”, koja je u Lazarevac do{la sa svojom profesorkom srpskog jezika Marijom Markovi}. Nagrade onima koji ih nisu preuzeli uru~i}e ~a~anski bibliotekari u svojim odeqewima. Z. L. S.

IZLO@BA DE^JE LETWE RADIONICE U NARODNOM MUZEJU NARODNI SABOR

POVEZIVAWE SA KULTUROM PRO[LOSTI

Paulo Koeqo RUKOPIS OTKRIVEN U AKRI, Autor Alhemi~ara donosi svojim ~itaocima novi dar. Izdava~ka ku}a Laguna objavila je novu kwigu naj~itanijeg brazilskog pisca, Paula Koeqa, „Rukopis otkriven u Akri“. Ovo je kwiga koju nije lako definisati. Prvi put nije re~ o alegoriji niti misti~nom hodo~a{}u. Ovo je zbirka mudrih misli o ìvotu. êtrnaesti jul 1099. godine. Dok se Jerusalim sprema za napad krsta{a, jedan Grk poznat kao Kopt saziva skup svih gra|ana: mladih i starih, mu{karaca i èna. Mno{tvo Jevreja, hri{}ana i muslimana stiè na trg o~ekuju}i besedu kako da se pripremi za bitku, ali to nije ono {to Kopt ima da im prenese. Sve ukazuje na to da je poraz neizbeàn, no Grk jedino èli da uputi qude kako da prona|u mudrost skrivenu u svakodnevici, iskovanu od izazova i te{ko}a sa kojima se suo~avaju. Istinsko poznawe, veruje on, po~iva u proìvqenim qubavima, otpa}enim patwama, u trenucima krize i slave, i u neprestano prisutnoj svesti o neminovnosti smrti. „Rukopis otkriven u Akri“ je poziv da promislimo o svojim principima i svojoj ~ove~nosti, kwiga koja na nepretenciozan na~in nudi utehu, veru, nadu i {iri qubav.

tnolozi Narodnog muzeja ve} nekoliko godina u okviru manifestacije “Letwi dani kulture” u gradu organizuju zanimqive edukativne, likovne i kreativne radionice za najmla|e sugra|ane, razli~itih tematskih okvira i motiva. Ovogodi{wa radionica okupila je 90 polaznika starosti od {est do 12 godina, a bila je osmi{qena tako da su uspe{no obra|ene dve tematske celine, paleontologija i etnologija. Tako su na{i mladi i radoznali sugra|ani, vo|eni iskusnom rukom i znawem kustosa ove ustanove, etnologa Ivane ]irjakovi} i paleontologa Biqane ^kowevi}, bili u prilici da saznaju vi{e o tome kakav je bio svet pre 240 miliona godina, “upoznaju” najpoznatije gmizavce, fosilne ostatke, wihovu evoluciju, misteriozno odumirawe pre 65 miliona godina na koje nauka jo{ nema odgovor, ali i kakav je bio `ivot deteta u nekada{wim vremenima, kako se odevalo, s kakvim igra~kama se igralo, i kojim igrama, koje su mali{anima i demonstrirane. Radionice su trajale od 2. jula do 15. avgusta, svakog utorka u dvori{tu Muzeja. Deca su imala priliku da u direktnom kontaktu, usvoje i uputstva edukatora NTC sistema u~ewa, i uz wihovu pomo} savladaju nove termine i nau~e nove definicije, for-

mirane tokom odvijawa radionice. Na osnovu tih saznawa, nastali su brojni likovni radovi i kreirani razli~iti predmeti, koji su od pro{log ~etvrtka izloèni u Galeriji Narodnog muzeja, a prilikom otvarawa ove neobi~ne postavke, svi u~esnici “Leta u Muzeju” nagra|eni su diplomama i katalozima izlo`be. - Ova radionica je izvor mnogih novih iskustava, mogu}nosti za u~ewe uz pomo} stru~waka Muzeja i razumevawa potreba novih generacija. Ona je i karika, koja putem muzejskih eksponata i sa~uvanog znawa mlade povezuje sa kulturom pro{losti, a preko umetnosti, kada ona postane sastavni deo ìvota dece, sa kulturom sada{wosti i budu}nosti - rekla je direktorka Muzeja Delfina Raji}, s optimizmom o~ekuju}i isti susret s mladima i narednog leta. Zna~aj upravo ovakvog, neformalnog rada sa najmla|ima, kroz igru i druèwe je ogroman, jer se insistira na edukaciji i savladavawu zadatih sadràja, a deca, ne samo da lak{e prihvataju i u~e, ve} se i osloba|aju od stereotipne slike o Muzeju, kao ustanovi u kojoj se samo slu{a ili gleda, tako da se ovakvim radom ve} od malih nogu obrazuje budu}a muzejska publika, kaè etnolog Ivana ]irjakovi}. Z. L. S.

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U NARODNOM MUZEJU PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA ARHEOLOGA DR MIHAILA MILINKOVI]A

TRI DECENIJE ISTRA@IVAWA

GRADINE NA JELICI osle 29 godina, ta~nije od 1984, kada je dr Mihailo Milinkovi}, profesor arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu zapo~eo tada najobimnija arheolo{ka istraìvawa u zemqi na lokalitetu Gradina na Jelici, pojavila se istoimena monografija, koja sublimira i sistematizuje vi{edecenijske napore tima arheologa da se utvrdi {to vi{e relevantnih podataka o najzna~ajnijem lokalitetu nastalom na razme|i kasnoanti~ke i ranosredwovekovne epohe na ovim prostorima. Kwiga nazvana po lokalitetu, predstavqena je u ponedeqak u Narodnom muzeju, a o woj su govorili dr Perica [pehar, Delfina Raji} i autor. Izdava~ monografije je beogradski Zavod za uxbenike. Govore}i o istorijatu i razvoju srpskih i svetskih arheolo{kih istraìvawa usmerenih na ranovizantijski period i wegove materijalne ostatke, [pehar je istakao da je sa promenama u arheologiji, intenziviranim posledwe tri decenije 20. veka, koje se ogledaju, pre svega, u primeni novih metoda i multidisciplinarnosti, jedan od problema koji je okupirao stru~wake ove i srodnih nauka bilo utvr|ivawe razme|a izme|u anti~kog, odnosno kasnoanti~kog i sredwovekovnog perioda. Prou~avawe ovog problema, ukazalo je da ne postoji o{tra, hronolo{ka granica izme|u ova dva razdobqa, ve} da ih spaja prelazna faza nazvana ranovizantijski period, za koji je karakteristi~an opstanak anti~kog nasle|a, ali i novi elementi. U srpskoj arheologiji ovaj period datuje od 5. do po~etka 7. veka, a me|u publikacije koje doprinose ovom, novoste~enom zna~aju ranih vekova vizantijske uprave Balkanom, spada svakako i ova monografija. Kao jedan od prvih poku{aja sistematizacije raspoloìve gra|e o ovom problemu nastao je magistarski rad profesora Mihaila Milinkovi}a o ranovizantiskim utvr|ewima u Srbiji. Nastavqaju}i svoju delatnost, Milinkovi} se pored nau~nog rada upustio i u brojna arheolo{ka

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Gabrijela Kim

KURTIZANIN QUBAVNIK trastvena pri~a o qubavi, prijateqstvu i ne`nosti vodi vas na nezaboravno putovawe kroz pro{lost Napuqa. Fran~eska je najzanosnija kurtizana u renesansnom Napuqu. Nekada{wa qubavnica vojvode od Ferare oli~ewe je jake, iskrene, ali i ambiciozne ène, rastrzane izme|u uloge majke i svog intrigantnog posla. Me|utim, jedan mu{karac }e u woj probuditi najskriveniju èqu – èqu za qubavqu, a wen naizgled rasko{an i blistav ìvot posta}e samo {arena fasada. Neo~ekivani susret done}e sa sobom pogubne posledice, koje }e uvu}i Fran~esku i wene dve }erkice u opasnost od koje je godinama strepela.

istraìvawa, me|u kojima je mo`da najzna~ajniji lokalitet Gradina na Jelici, koji je prvi konstatovao Janko [afarik 1864. Hronologiju istraìvawa ovog lokaliteta iscrpno je na promociji iznela direktorka ~a~anskog Narodnog muzeja Delfina Raji}, navode}i da prva poznata interesovawa za ostatke na Gradini datiraju jo{ iz 1843. godine, kada je na~elnik Pope~iteqstva unutra{wih dela Toma @ivanovi} dobio prepis natpisa posve}enog bogiwi Dijani, koji je sa~inio Sreten Proti}, pisar sela draga~evskog. Do sada je na ovom lokalitetu, udaqenom osam kilometara vazdu{nom linijom od â~ka, sme{tenom na lokaciji vi{oj od 800 metara nadmorske visine, na dominantnom mestu vidqivom iz svih pravaca sa velike udaqenosti, sa povr{inom od oko 20 hektara bez podgra|a, koje je po svemu sude}i bilo urbani, regionalni administrativni centar, sedi{te episkopije, vojno i ekonomsko sredi{te, konstatovana praistorijska, ranovizantijska i ranosredwovekovna faza. Najzna~ajnije razdobqe ovog nalazi{ta predstavqa ranovizantijski period iz koga poti~u: pet crkava, ~etiri zidane grobnice, oko 100 pojedina~nih grobova, ostaci vojne i profane arhitekture, brojni pokretni nalazi, koji svedo~e ne samo o romejskoj, ve} i o germanskoj populaciji na ovim prostorima. Kao jedan od najzna~ajnijih dometa dosada{wih istraìvawa [pehar isti~e i ~iwenicu da graditeqstvo na ovom lokalitetu nije bilo ograni~e-

no ostacima ranije arhitekture, tako da pruà dobar uvid u u urbanisti~ka re{ewa ovog perioda. Profesor Milinkovi} je kao specifi~nosti ovog lokaliteta izdvojio: Gradina na Jelici spada me|u prve poznate arheolo{ke lokalitete u Srbiji uop{te; re~ je o naseobini “ex nuovo”, potpuno novom, autenti~nom nasequ koje nije uslovqeno i kontaminirano prethodnim, centru regiona; poseduje i post fazu, nakon kataklizme koju je nasobina doìvela u poàru po~etkom 7. veka, ponovo je naseqena; kameni zidovi postali su tucanik ispod asfalta na putu â~ak - Gora~i}i, tako da su nestali i brojni natpisi koji svedo~e o stanovni{tvu i ìvotu Gradine; samo na ovom lokalitetu imamo sa~uvane ranohri{}anske ìvopise na zidovima crkava nastale “in situ”; ovo je gotovo jedino arheolo{ko nalazi{te u Srbiji gde se vr{e antropolo{ke analize skeletnih ostataka, pa se otuda i zna za deformitete de~jih lobawa, socijalnu higijenu i druge karakteristike stanovni{tva. Na osnovu relikvijara i drugih dragocenih predmeta prona|enih na lokalitetu profesor Milinkovi} tvrdi da je kataklizma na Gradini bila iznenadna, jer bi ovakvi predmeti bili skloweni. Raduje i ~iwenica koju je izloìo, da je Ministarstvo kulture donelo re{ewe o konzervatorskim radovima na objektima Gradine, kao i podatak da je izrada plana o izradi arheolo{kog parka Gradina poverena dr Milo{u Radovanovi}u. Z. L. S.

„JESEWA PROMENADA” ZAVIÂJNOG DRU[TVA „ÂÂNI” i{e od 500 mali{ana i |aka u~estvovalo je pro{log petka u Gradskom parku u programu “Jesewa promenada”, koji tradicionalno, u ~ast darova jeseni i dolaska godi{weg doba koje donosi plodove, organizuje Zavi~ajno dru{tvo “â~ani”. U programu bogatom recitovawem, pesmom, igrom, ske~evima, u~esnici su se pojavili i kostimirani u plodove jeseni. Sve to su izvela deca iz ~etiri ~a~anska vrti}a, Pred{kolske ustanove “Radost” 1, “Moje detiwstvo”, privatnog vrti}a “Gimnazion” i dve osnovne {kole: “Vuk Karaxi}”,

KULTURA

U ^AST DAROVA JESENI iz koje je “Jesewoj promenadi” prisustvovalo pet odeqewa drugog razreda, dok je iz {kole “ 1. novembar”, od 40 u~enika, wih desetak pripremilo prigodan program (ske~ i pevawe). U muzi~kom delu promenade nastupilo je vi{e grupa iz Plesnog kluba “Star dance” i deo folklornog ansambla KUD-a “Abra{evi}”, koji je izveo splet igara. Kao i ranijih godina, ovim povodom, Dru{tvo za ogdgoj i za{titu sitnih `ivotiwa “Ko{utwak”, pustilo

je bele golubove, simbole mira i dobrih poruka. U~esnike ove jesewe fe{te u parku pozdravio je Dragi} ]irkovi}, zamenik predsednika Dru{tva zavi~ajaca, a “Promenadu” je otvorio Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti, koji je tom prilikom istakao da }e Grad ^a~ak uvek brinuti o svojim najmla|im sugra|anima, pa }e i slede}e godine sva deca pred{kolskog uzrasta boraviti besplatno u odmarali{tu “Ov~ar” u

Ulciwu, a posebnu radost donela je wegova informacija, da je “definitivna odluka gradske vlasti da se sa~uva Gradski park, kako se ne bi naru{ila ova ambijentalna celina i zelena oaza grada, zbog saobra}ajnice, ~ija je trasa bila planirana u ovoj zoni, a kojoj su se u vi{e navrata i akcija protivili upravo “Zavi~ajci”. Donatori “Jesewe promenade” obezbedili su za brojne u~esnike programa peciva i jabuke. Z. L. S.

X. Kener

OSLOBODI ME trast }e je osvojiti. Strast }e je obuzeti. Strast }e je progutati... Ali kada postane qubav, strast }e je osloboditi. Svi znaju za Dejmijena Starka, jednog od najboqih tenisera na svetu, ~iji je prodoran i tajanstven pogled godinama bio na naslovnim stranama svih ~asopisa. Mu{karac kojem je nemogu}e odoleti: seksepilan, samouveren, i dominantan, mu{karac koji dobija sve {to poèli. A èleo je wu. Niki Fer~ajld ostavila je pro{lost i tu`ne uspomene za sobom, preselila se u Los An|eles i po~ela iz po~etka. Me|utim, susret sa Dejmijenom promeni}e joj ìvot. Od prvog trenutka, me|u wima je planula privla~nost koju je bilo te{ko sakriti. Ose}awe toliko ~isto i iskreno da je odagnalo svaki strah, sru{ilo svaku barijeru i ogolilo im du{e, razotkriv{i mra~ne tajne pro{losti zbog kojih oboje nose oìqke. Jedino zajedno mo}i }e najzad da budu slobodni... @elela je da se izgubi u wegovom poqupcu. @elela je da se prepusti vatri koja joj je buktala u telu. Da nestane u plamenu i, mo`da, poput feniksa, ponovo oìvi nakon {to je sprì wegov dodir.

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

GRA\ANI POTPISIVALI PETICIJU ZA OTVARAWE BIOSKOPA

POTPISE PRIKUPQALI GIMNAZIJALCI

Nezamislivo je da ^a~ak, grad sa velikim brojem stanovnika, nema bioskop i da na projekcije odlazimo u Kragujevac ili Beograd, ka`u u~enici Gimnazije, koji su u sredu na Gradskom trgu dobili podr{ku gra|ana. Peticiju “Ponovo radi bioskop”, sa vi{e od hiqadu potpisa, oni }e narednih dana ponovo proslediti rukovodstvu Grada

- Isti smo posao radili i pro{le {kolske godine. Potpise gra|ana smo prosledili lokalnoj samoupravi, ali nismo nai{li na razumevawe. Nadamo se da }emo ovoga puta uspeti. I{li smo po gradu i prikupili vi{e od hiqadu potpisa, a dana{we potpisivawe peticije u centru ^a~ka je zavr{nica jedne velike i znatno du`e akcije - rekla je, na konferenciji za novinare “pod vedrim nebom”, gimnazijalka Ikonija Jefti}, koju smo sa jo{ nekoliko mladih

aktivista zatekli na Gradskom trgu, dok je gra|anima obja{wavala su{tinu zahteva na koji su stavqali svoj potpis. Ikonija nagla{ava da akcija “Ponovo radi bioskop”, inicirana na ~asovima gra|anskog vaspitawa, nije hir

mladih generacija ve} wihova istinska potreba. - Tokom istra`ivawu, ra|enog prethodne godine me|u gimnazijalcima, ve}ina u~enika je nedostatak bioskopa izdvojila kao najva`niji problem u kulturno-zabavnom `ivotu mladih. Da je bioskop

potreban gra|anima pokazalo se i letos, kada je u dvori{tu Galerije “Nade`da Petrovi}”, u okviru projekta Kulturnog centra Lift, realizovan otvoreni bioskop. Poseta je bila fantasti~na. Nije isto skinuti film sa interneta i gledati ga u ku}i i oti}i u bioskop i odgledati film na velikom platnu, u velikoj prostoriji i me|u ostalim posetiocima - uverena je u~enica tre}eg razreda Gimnazije. Wen vr{wak Nemawa Milosavqevi} smatra da je nedopustivo da na{ grad nema bioskop, a imaju ga Kraqevo, Poèga, Kragujevac. - Filmovi mogu da se gledaju na razli~ite na~ine, ali bioskop je posebno iskustvo. â~ak je ranije imao bioskop, roditeqi su me kad sam bio mali vodili da gledam filmove za decu. Te{ko je zamisliti da ga vi{e nema - kaè mladi} koji, kada mu vreme i finansije dozvole, ode sa dru{tvom u Kragujevac i pogleda neki novi film.

Za bioskopom ~eznu i starije generacije. - Ja sam bila mlada u vreme kada se ìvot nije mogao zamisliti bez bioskopa. Naravno da je potreban i mladima, da se sklone od ra~unara i interneta, da iza|u, razonode se i vide dobar film - kaè ~etrdeset{estogodi{wa Jelena Mati}, kojoj nisu bila potrebna ube|ivawa da potpi{e peticiju gimnazijalaca. Sa u~enicima je na Trgu bio i profesor gra|anskog vaspitawa Vladimir @ivanovi}. - Ciq nastave gra|anskog vaspitawa je motivisawe mladih qudi da zauzmu aktivan stav prema konkretnim problemima u lokalnoj zajednici. Biti gra|anin zna~i, pre svega, biti smosvestan, aktivan i odvaàn. Na profesoru je da ih u tom pravcu usmeri, a nedostatak bioskopa, kao problema kojim èle da se bave, bio je wihov izbor - nagla{ava @ivan~evi}. E. V.

MLADI

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U^ENICI U^ENICI EKONOMSKE EKONOMSKE

BILI U MA\ARSKOJ I AUSTRIJI ada su u~enici Gimnazije krenuli put Gr~ke, wihovi drugari iz Ekonomske {kole krenuli su ka severu, u susednu Ma|arsku, a zatim i Austriju. \aci drugog razreda, kasno u no} 8. septembra, okupili su se ispred svoje {kole i nestrpqivo ~ekali da autobusi krenu na tu dugo o~ekivanu ekskurziju. U~enica Oqa Terzi}, sa osmehom na licu prise}ala se detaqa i podelila ih sa nama. - U ranim jutarwim satima stigli smo u Budimpe{tu. Vreme je bilo lo{e, pa smo taj dan proveli razgledaju}i ma|arsku prestonicu. Uve~e smo oti{li u hotel na ve~eru. Zatim je sledilo krstarewe Dunavom, jedno prelepo iskustvo. Upoznali su se sa znamenitostima Budimpe{te, posetili sentandrejske manastire, pa krenuli put

Austrije. Divili su se Be~u, kupovali u poznatim be~kim tr`nim centrima... Imali su i dosta slobodnog vremena. Iz Austrije, ponovo su se uputili u Ma|arsku, na jezero Balaton, gde su proveli dve no}i. Trebalo je i da se kupaju u jezeru, ali vreme im nije dozvoqavalo. Isto to vreme, nije pokvarilo wihovo dobro raspoloèwe i uìvawe. Smejali su se, druìli, pravili ùrke... Zbliìli su se jo{ vi{e i zape~atili u svojim srcima jedno divno putovawe. Ponosni profesori uspeli su da ih odrè na broju i spoje lepo i korisno. Nakon pet dana, krenuli su ku}i, u Srbiju. Posle zadràvawa na grani~nom prelazu, ve~erali su na Pali}u. U~enici su bili tu`ni zbog zavr{etka ekskurzije, ali ne bi trebalo, jer, slede}i put ~eka ih Italija... Teodora Filipovi}

U slede}em broju o ekskurziji u~enika Medicinske {kole

SAOBRA]AJ

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRVA POMO] KOD TE[KIH POVREDA

KAKO ZBRINUTI GLAVU, KI^MU I OSLOBODITI SE STRANOG TELA U nastavku pri~e o ukazivawu prve pomo}i povre|enima u saobra}ajnim nezgodama, nije na odmet ponovo se prisetiti nekoliko va`nih saveta stru~waka. Svaka saobra}ajna nezgoda i kod osobe koja nai|e na lice mesta izaziva stres. Wega je najboqe prevazi}i ako zastanemo na kratko, di{emo duboko i sporo. Onaj koji pruà prvu pomo}, pomaè povre|enoj osobi, a ne zbriwava samo wenu povredu. U ovom broju govorimo o postupcima ukazivawa pomo}i u slu~ajevima rana na glavi, povredi ki~me i onome {to nam se na svakom koraku moè dogoditi, zagu{ewe izazvano stranim telom u disajnom putu.

RANE NA GLAVI

Rane na glavi mogu biti udruène sa ozbiqnim povredama, prelomom kostiju, povredama mozga ili vratnog dela ki~me. 1. Izvr{iti direktan pritisak preko sterilne gaze na predeo koji krvari. 2. Postavqenu gazu ~vrsto fiksirati zavojem ili trouglom maramom. 3. Ako se zavoj nakvasi, ranu ponovo previti. Ako povre|ena osoba nije izgubila svest, postavite je u sede}i ili leè}i poloàj sa blago uzdignutom glavom i ramenima. U slu~aju da je izgubila svest, postavite je u bo~no-relaksiraju}i poloàj. Ukoliko krvari iz nosa ili uha, postaviti na to mesto sterilnu gazu. Svaka teà povreda glave, posebno ako je pra}ena gubitkom svesti, zahteva mirovawe (imobilizaciju) glave i vrata.

POVREDA KI^ME Znaci prepoznavawa povrede ki~me, ukoliko nije povre|ena ki~mena mo`dina: 1. Bol naj~e{}e lokalizovan u predelu vratnog ili slabinskog dela ki~me. 2. Neprirodna iskrivqenost. 3. Otok na mestu povrede. 4. O~uvani pokreti ruku i nogu, uz o~uvanu osetqivost na bolne dra`i. Ukoliko je uz povredu ki~me do{lo i do o{te}ewa ki~mene mo`dine, javqa se delimi~na ili potpuna mlitava oduzetost (paraliza) ispod mesta povrede. Kod povreda vratnog dela ki~me, potrebno je stabilizovati glavu i vrat u neutralnom polo`aju, u osovini

ki~menog stuba (da budu u istoj ravni). Ako povre|eni leì, kleknuti iznad wega i obuhvatiti mu glavu i deo vrata svojim {akama. Laktove ~vrsto osloniti na podlogu. Poèqno je odràti ovaj poloàj, uz odgovaraju}u psihi~ku negu, do dolaska ekipe hitne pomo}i. Ukoliko je povre|ena osoba u sede}em poloàju, poèqno je sesti iza povre|enog i stabilizovati mu glavu i vrat uz oslonac sedi{ta, koriste}i se sopstvenim {akama. Ako nije mogu} pristup zadwem sedi{tu, stabilizacija se moè izvr{iti postavqawem sa strane povre|ene osobe. Jednom rukom pridràti vrat i potiqa~ni deo glave, a drugom vilicu povre|ene osobe. Kod povreda slabinskog dela ki~me, poèqno je da povre|eni leì na le|ima. Staviti mu mekanu podlogu pod slabinski deo i ne pomerati ga dok ne stigne stru~na pomo}, osim u slu~aju ìvotne opasnosti i pruìti mu psihi~ku negu. Kod osoba bez svesti, vrlo je te{ko prepoznati povredu ki~me. Ako je na~in povre|ivawa takav, da izaziva sumwu na povredu ki~me, trebalo bi voditi ra~una da povre|enom miruje (eventualna imobilizacija) vratni deo ki~me. Ovim osobama redovno pratiti svest i disawe i tek ako su oni ugroèni, pa`qivo je postaviti u bo~ni poloàj za oporavak.

STRANO TELO U DISAJNOM PUTU Zapu{enost disajnih puteva stranim telom zahteva hitnu intervenciju, jer posledice mogu biti drasti~nije. Kod delimi~ne zapu{enosti stranim telom `rtva }e sna`no ka{qati, mo}i }e da odgovara i ~u}e se pisak pri wenom disawu. U takvim situacijama trebalo bi je stimulisati da ka{qem izbaci strano telo.

Simptomi potpune zapu{enosti: 1. Osoba ne moè da odgovara. 2. Ne moè da ka{qe i di{e. 3. êsto drì ruke na vratu. Osloba|awe disajnih puteva: 1. Pet udaraca dlanom izme|u lopatica `rtve 2. Do pet pritisaka na gorwi deo trbuh - Hajmlihovih zahvata. Kod osobe koja stoji ili sedi, Hajmlihov zahvat se izvodi tako {to spasilac stoji iza `rtve, obuhvataju}i je rukama ispod grudnog ko{a. Pri izvo|ewu ovog postupka, jedna {aka potiskuje drugu koja je stegnuta u pesnici. Potom spasilac sna`no klinasto izvr{i pritisak ka nazad i gore. Tako se pove}ava pritisak u grudnom ko{u do nivoa koji ima snagu ka{qa, {to je dovoqno za izbacivawe stranog tela. U slu~aju da postupak nije bio uspe{an, moè biti ponovqen do pet puta.

OSLOBA\AWE DISAJNIH PUTEVA KOD OSOBE BEZ SVESTI Ukoliko je osoba sa stranim telom u disajnim putevima izgubila svest, potrebno je izvr{iti 30 pritisaka na grudni ko{, zatim proveriti da li je strano telo u usnoj dupqi. Ako i daqe ne di{e, ponoviti 30 kompresija i dve ventilacije, odnosno zapo~eti meru oìvqavawa. Ukoliko pri prvoj ventilaciji ne do|e do podizawa grudnog ko{a, proveriti poloàj glave, proveriti usnu dupqu i odstraniti vidqivi sadràj. Potom primeniti drugi udah i, bez obzira na wegovu uspe{nost, nastaviti naizmeni~ne kompresije i ventilacije. U svakom novom ciklusu (nakon grudnih kompresija) proveriti ima li stranog tela u usnoj dupqi i odstraniti ga.

KAKO POMO]I BEBI KOJA SE GU[I? 1. Blago udarajte korenom dlana izme|u lopatice bebe koja leì trbuhom na drugoj ruci spasioca, sa glavom u neutralnom poloàju, nagnutom prema dole. Posle pet udaraca, proveriti ima li starnog tela u ustima i ako ga ima - izvaditi ga. 2. Pritisnite grudni ko{ sa dva prsta. Pritisak se izvodi pet puta. Potom, proveriti da li je strano telo u ustima. Dok izvodite ovaj postupak, prstima ruke na kojoj beba leì, pridràvajte joj glavu tako da bude u neutralnom poloàju, nagnuta prema dole. Z. J.

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

REPORTA@A

„POVEQE MORAVE” DODEQENE NA 13. ME\UNARODNIM MR^AJEVA^KIM PESNI^KIM SUSRETIMA

NA „PESNI^KOJ STENI” JO[ TRI IMENA - Ovogodi{wi laureati su pesnici iz Beograda, Aleksandar Petrov i Qubinko Jeli} i pesnik iz Ukrajine Vasiq Mahno, koji ìvi u SAD esni~ki karavan blagosloven septembarskim suncem krenuo je u nedequ tradicionalno put Mr~ajevaca iz raznih pravaca Srbije. U organizaciji Udruèwa kwièvnika Srbije i Kwièvnog dru{tva Mr~ajevci, na ~elu sa idejnim tvorcem, entuzijastom i lokomotivom ~itave manifestacije Lunetom Levajcem, u suorganizaciji ~a~anskog Doma kulture i MZ Mr~ajevci, a pod pokroviteqstvom Grada â~ka, 22. i 23. septembra, odràni su 13. Me|unarodni mr~ajeva~ki pesni~ki susreti. Tradicionalna manifestacija, koja je i ove godine u programu jubilarnog 50. Beogradskog me|unarodnog susreta pisaca, po~ela je u nedequ okupqawem pesnika i gostiju iz zemqe i inostranstva i nekoliko lokalnih kwièvnih klubova iz Beograda, â~ka, Mr~ajevaca, Pan~eva, Bawa Luke, Kru{evca, Gorweg Milanovca, Poège, u centru najopevanijeg {umadijskog sela, poznatog i po akademicima, ali i kafanama. OBREN JE OBISERIO NA[ JEZIK Put je potom vodio do mesnog hrama Svetog Petra i Pavla, sa ~ijom portom se grani~i grobqe i imawe pesni~kog barda Obrena Pjevovi}a, ~ijim se senima pesnici svake godine poklawaju. Predsednik Udruèwa kwièvnika Srbije Radomir Andri} podsetio je da nas ovaj narodni peva~ okupqa od kako traju susreti, da je dolazio kod wega, probao i wegovu rakiju, da je jedna od wegovih najlep{ih pesama”Ej da mi je” i da je bio peva~ koji je obiserio na{ jezik, koji smo mi zaboravqali, u kome smo mogli da otkrijemo plemenitost nekih davnina, ali i ne~ega {to je prisutno u svakom kraju. Obrenovu pesmu “Xenarika”, sa prvih stranica novog zbornika poezije pro~itao je Gojko Vujinovi}, a na harmonici ih je svirao i pevao Veqo Popovi}, setiv{i se i Obrenovih re~i: “Pesma moè vi{e da kaè nego neki roman, a lak{e }e je prihvatiti mnogo qudi, samo kroz vas koji svirate.” PESNI^KI KARAVAN NA ILIJAKU Na zavi~ajnom vidikovcu Ilijaku, pored “Pesni~ke stene”, koja se nalazi na imawu porodice Igwovi}, sa uklesanim imenima dosada{wih dobitnika presti`nog priznawa, “Poveqe Morave” dodeqene su ovogodi{wim laureatima: pesnicima iz Beograda, Aleksandru Petrovu i Qubinku Jeli}u i pesniku iz Ukrajine Vasiqu Mahnu, koji ìvi u SAD. Dobrodo{licu pesni~kim du{ama na ovo “sveto mesto”, a bilo ih je vi{e od 70, u ime organizatora susreta, uputio je Lune Levajac, predsednik i osniva~ Kwièvnog dru{tva Mr~ajevci, vode}i protokol programa duhovito i autoritativno, kako samo on to ume, i zahvalio svima koji su pomogli odràvawe ove manifestacije. Kao predsednik ìrija za dodelu nagrade 13. Me|unarodnih mr~ajeva~kih pesni~kih susreta koji je radio u sastavu: Lune Levajac, Zorica Arsi} Mandari}, Petar Paji}, Qubivoje R{umovi}, Radomir Roko Andri}, prvi dobitnik ovog priznawa i po~asni gra|anin Mr~ajevaca je rekao da pisci iz inostranstva (ove godine wih 60 iz 23 zemqe) dolaze-

}i u Beograd znaju, da se u Mr~ajevcima odràva jedan od najzna~ajnijih delova ovog me|unarodnog skupa, i ocenio ovogodi{we slavqenike. RADOMIR ANDRI] O NAGRA\ENIMA - “Poveqa Morave” je specifi~na nagrada, jer wu dodequje najsrpskija, najopevanija reka, ona grli svake godine pesnike. Sva tri ova pesnika su je zasluìla. Aleksandar Sa{a Petrov, doktor kwièvnih nauka, pesnik, prevodilac, po~asni predsednik UKS, po{to je on to bio u velikoj Jugoslaviji, profesor u SAD i urednik lista “Srbobran”, spada u na{e najuglednije predvodnike moderne literature. Ove godine u izdawu “Prosvete” pojavio se izbor wegovih najlep{ih pesama “Peta strana sveta”, i ta kwiga nas je podstakla da mu dodelimo nagradu. Ukrajinac Vasiq Mahno (1964), ve} dve decenije ìvi u SAD, na na{ jezik pesme mu je preveo Jaroslav Kombiq, prisutan na Ilijaku, a mi smo ih skupili i objavili mu kwigu koja je iza{la pre dva dana, zove se “Crna rupa poezije”. Iz te kwige se moèmo osvedo~iti da je pred nama jedan izuzetan i moderan evropski pesnik. Predavao je kwi-

èvnost u Ukrajini i Poqskoj, a od 2000. ìvi i radi u Wujorku, ~lan je PEN kluba. Tre}i laureat, na{ Qubinko Jeli} (1932) ovde je prakti~no u zavi~aju, ro|en je u takovskom selu [arani, dolazio je i ranije na ove susrete, a ove godine je posle nekih dvadesetak kwiga, tako|e u izdawu “Prosvete”, objavio zbirku koja se zove “An|eo u stakleniku”. Jedan je od onih tihih, nenametqivih pesnika, u wegovoj poeziji ima dosta liri~nosti i sti{anosti, wegovih samo}a, presli{avawa dosada{weg ìvota, i zato je zasluìo nagradu. @ivi i radi u Beogradu, prevo|en je na nekoliko jezika, a bez wegove nesebi~ne pomo}i UKS ne bi moglo kvalitetno da organizuje me|unarodne susrete. Na Ilijaku su govorili svoje stihove i pesnici Sergej Glavjuk iz Rusije, dobitnik “Poveqe Morave” 2004, autor jedine antologije srpske poezije koja je do sada objavqena u Moskvi, i pesnikiwa iz Gr~ke, â~ku bratskog grada Katerinija, Kleti Sotiriadu, koja je prvi put na beogradskim i mr~ajeva~kim susretima, impresionirana na koji na~in se u Srbiji odnosimo prema poeziji. Na ruskom je zapevala Elena Roskov Stanisavqevi}, prisutni su bili i dr Zoran

Vidojevi}, Qiqana Crni}, Jeremija Lazarevi}, Du{ko Petrovi} i drugi. Nagrade su uru~ili Radomir Andri}, Veqko Negovanovi} i Radovan M. Marinkovi}, a predsednik MZ Mr~ajevci Vladimir Da~ovi} dodelio je laureatima Poveqe po~asnih gra|ana. VEQKO NEGOVANOVI]: OBE]AWE Susrete je otvorio Veqko Negovanovi}, predsednik Skup{tine Grada i predsednik Organizacionog odbora manifestacije, istakav{i da su pesni~ki susreti u Mr~ajevcima iz godine u godinu na sve vi{em umetni~kom nivou kojim su se nametnuli, da je u

Srbiji malo ovakvih kulturnih doga|aja, iz ~ega proisti~e i obaveza lokalne samouprave, da posebnom odlukom u 2014. godini Skup{tina Grada â~ka, Mr~ajeva~ke pesni~ke susrete proglasi manifestacijom od posebnog kulturnog zna~aja za grad, a posticaj ovom doga|aju trebalo bi da budu i buxetom predvi|ena sredstva za potpunu adaptaciju mr~ajeva~kog Doma kulture. LAUREATI ALEKSANDAR PETROV: - âst mi je {to sam dobitnik nagrade ~iji je prvi nosilac i prvo ime na ovoj kamenoj plo~i Radomir Andri}. Meni koji sam sto odsto Rus, a od 1991. stoprocentni Srbin i tako se treba predstavqati u svetu. QUBOMIR JELI], arhitekta: - Hvala Moravi, dok je Morave, bi}e mostova, dok je mostova, bi}e susreta. Sva priznawa koja ~ovek dobije za svoj rad vesele. Dobro je da ona do|u u ranoj mladosti, a ne kasno. Poezija je ne{to s ~ime ìvite... VASIQ MAHNO: - Iznena|en sam nagradom, tre}i put sam u Srbiji, volim Srbiju i dosta znam o woj, za mene }e ova nagrada puno zna~iti. Srpska literatura je po-

znata u sredini u kojoj stvaram i Pavi}, i Andri}, i Kapor i drugi. Smatram da srpska literatura zauzima zna~ajno mesto u svetskoj. NAGRA\ENI MLADI PESNICI Predsednik `irija za u~eni~ki konkurs

Milica Da~i}, stasala do ~lana UKS uz ove susrete, saop{tila je imena nagra|enih: prvu nagradu osvojila je Du{anka Barali}, u~enica ~etvrtog razreda O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}” iz â~ka; drugu Milica Mari~i}, {estak, a tre}u Danijel @migi} 7/3, oboje iz O[ “Tatomir An|eli}”iz Mr~ajevaca. Zbog broja poslatih radova pohvaqeno je odeqewe 6/2 ove {kole i u~enik Lazar Laku{i}, 8/2. ^lanovi ìrija za mlade bili su i Nade`da Tanaskovi} i Lune Levajac. Prvonagra|enoj je Du{an Petrovi}, vlasnik Akademije za poslovnu ekonomiju obe}ao nagradu od 200 evra. ZBORNIK POEZIJE “MRÂJEVA^KE PESNI^KE JESENI” Kwiga “Mr~ajeva~ke pesni~ke jeseni” koju su priredili Radovan M. Marinkovi} i Lune Levajac, u izdawu organizatora manifestacije, jo{ je jedno trajno svedo~anstvo o susretima. Predstavqa zbornik poezije ~lanova Kwièvnog dru{tva Mr~ajevci i laureata ovih pesni~kih susreta posledwe dve godine: Srba Igwatovi}, Kajoko Jamasaki, Pero Zubac i Antonio Porpeta. Objavqivawe i {tampawe ove kwige pomogli su Vitorija Karovi}, Vera i Slobodan Markovi} i TV Telemark, u znak se}awa na Miodraga Mièta Karovi}a. Stihove posve}ene Moravi pesnici su govorili i na izleti{tu “Jev|o”, a potom i u Mr{incima, gde je u restoranu “Hilzna”, koji pruà podr{ku, odràno ve~e poezije posve}eno laureatima. U ponedeqak je odràn Okrugli sto “Stevan Barali}-Pesnici o pesniku”, koji je u mr~ajeva~koj osnovnoj {koli bio posve}en poeziji Petra Milo{evi}a. Pesni~ki karavan predstavio se i u Prehrambeno - ugostiteqskoj i Ma{insko saobra}ajnoj {koli u â~ku, gde je poezija na direktan na~in priblièna mladima. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVAWICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM petosoban nov stan, Qubi} kej, dupleks, peti sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM ~etvorosoban nov stan od 128 + 12 m2, centar , drugi sprat, cg. Cena 98.500 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-0260 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77.78 m2, kod restorana “Brvnara”, {esti sprat, cg. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, sedmi sprat, cg, lift. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM NOVU NAME[TENU GARSOWERU , CENTAR GRADA, ZAPOSLENIM OSOBAMA. TEL. 224590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U 100 M2, SRE\ENA, CENTAR GRADA, CG. CENA 70.000 EURA. TEL. 063/ 7350-260, 224-590 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, za `enske osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 76 m2, kod H. Morave. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, dupleks, u Aveniji 2. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod Hotel Morave. Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban nov stan od 71.20 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu, Rakovica, 2. sprat, CG, interfon, klima, parking. Cena 54. 000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, pogodan za poslovni prostor. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, centar grada, drugi sprat, pogodan za poslovni prostor. Cena 52. 000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 158-9363

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GUÊ, PREMA GORAÎ]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, â~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 PRODAJEM trosoban stan u centru. Cena 42.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan kod H. Morave, prvi sprat, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, CG, gara`a, podrum. Cena 52. 000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvoiposoban stan od 57 m2, Qubi}ska. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, na Keju, ~etvrti sprat, cg, lift. Cena 38. 000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan, nov, na Alvaxinici, tre}i sprat. Cena 22. 000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 69 m2, prvi sprat, strogi centar, ulica H. Veqkova. Pogodan za poslovni prostor. Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7-247 PRODAJEM dvosoban stan od 65 m2, drugi sprat, u Qubi}skoj ulici . Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, u Gorwem Milanovcu, ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/ 344-684, 064/ 127-6-727 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, 1. sprat, @elezni~ka ulica. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, 6. sprat, ima lift, 2 terase, podrum. Cena 33. 600 eura. Tel. 065/ 326-0-

PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745 745 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, Kej, prvi sprat, CG, nov. Cena 720 eura po m2 + PDV. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, Avenija, CG. Cena 31.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, {iri centar grada , 3. sprat, komplet renoviran, cena 29.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, 3. sprat. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 54 m2 blizu H. Morave, sedmi sprat, terasa, cg, lift. Cena 33000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, tre}i sprat, CG, lift, cena 31.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, CG, ^a~anski P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2. Cena 26. 000 eura. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save, CG. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 262-9-109

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora.Hitno Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

EKSKLUZIVNO, JEDINSTVENO, POVOQNO!!! PRODAJE SE PARCELA 66 ARI, BEZ POSREDNIKA U INDUSTRIJSKOJ ZONI ^A^AK, ULICA NIKOLE TESLE, PREKO PUTA BENZINSKE STANICE " SPONIT". TEL. 063/ 283-867, 066/ 976-0-844 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, prvi sprat, centar, CG, nov, video nadzor. Cena 820 eura po m2 + PDV. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, kompletno renoviran, prvi sprat, CG. Cena 30.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod H. Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan u Nemawinoj, tre}i sprat, lift. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan u centru, renoviran, sa novim name{tajem i belom tehnikom. Cena 35.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, CG, lift. Cena 24.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod “Brvnare”, 6. sprat, lift. Cena 29.500 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini Hotel Morave. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, CG, u Balkanskoj ulici. Cena 24.500 eura.

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761 PRODAJEM dvoiposoban stan 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, gara`a 24 m2 (struja, voda, video nadzor, kanal za kola), podrum, zidan (struja, voda). Cena 52000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190 Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednoiposoban stan, drugi sprat, ulica Qubi}ska. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM jednoiposoban stan u {irem centru. Povoqno. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1, u zgradama od fasadne cigle. Povoqno. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, CG, renoviran. Cena 24.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban mawi stan, CG, lift, tre}i sprat, na Vinari. Tel. 063/ 127-5-630, 032/ 224-590 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, CG- kalorimetri, tre}i sprat, nova, ima lift. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 29 m2, kod H. Morave, CG, u odli~nom stawu. Cena 18. 000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, VP, na Alvaxinici , sa ili bez stvari, mogu} dogovor. Cena 17.500 eura sa stvarima, 16.500 eura bez stvari. Tel. 032/ 342-190, 060/ 434-2190

PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Cena 16. 000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM garsoweru na Alvaxinici, povoqno. Cena 18. 000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan - ku}u, u Obili}evoj 12. Tel. 032/ 374759 PRODAJEM stan u strogom centru grada, u Sin|eli}evoj. Povoqno. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska ulica, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, centar grada, povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2, Svetog Save. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan od 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica S. Save. Tel. 064/ 131-2544 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, u

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 22.500 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}". Cena 21.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P- 49 m2, 2. sprat, CG, Svetog Save. Cena 29.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 24.000 eura P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CGkalorimetri, Kej, nov. Cena 42.000 eura P-57 m2, VP, CG, Avenija 2.

OGLASI

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Aveniji 2. Cena 31.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 57 m2, nov, odmah useqiv. Cena 720 eura/ m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 51 m2, CG, Qubi} kej, odli~no stawe. Cena 27.500 eura. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM stan od 50 m2 na Vinari, lift, CG, terasa, gleda na park. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”, drugi sprat, CG. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 49 m2, na Keju. Cena 30.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Cena 28.850 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica K. V. Popovi}a br.14. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 48 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 217-6-052 PRODAJEM stan od 47 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan u Beogradu, Krwa~a / kod Metroa /, od 46 m2, sa terasom. Lokacija odli~na. Hitno i povoqno. Tel. 060/ 151-9-130, 065/ 528-4-877 PRODAJEM stan od 45 m2,

Cena 31.000 eura P- 58 m2, 1. sprat, CG, Svetog Save. Cena 35.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-83 m2, 1. sprat, TA, centar. Cena 50.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura KU]E P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom bedema. Cena 21.000 eura P-60 m2, 5 ari, Prijevor. Cena 21.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica. Cena 20.000 eura P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg. Cena 26.000 eura

sre|en, Nemawina ulica. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ Milice Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 42 m2, kod “Medicinske” {kole. Cena 21.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, CG, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-3-687 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Cena 23.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 31 m2 u Bawalu~koj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 31 m2, ima posebno sobu, terasu, kod Hotel Morave. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM stan od 30 m2, centar. Cena 24.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 28 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 28 m2,

P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 50.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 44.000 eura P- 150 m2, 2.3 ara, kod {kole Ratko Mitrovi}. Cena 44.000 eura P-190 m2, 5.6 ari, Loznica. Cena 41.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura IZDAVAWE P-24 m2, 1. sprat, garsowera, nename{tena, nova, Obili}eva, CG, ima kuhiwu. Cena 110 eura P-40 m2, 3. sprat, Qubi}ska, CG, jednoiposoban, name{ten. Cena 150 eura P-47 m2, 3. sprat, ulica 9. Jugovi}a, jednoiposoban, name{ten, CG, terasa. Cena 140 eura P-50 m2, 3. sprat, S. Markovi}a, noviji, nename{ten, dupleks, dve spava{e sobe, CG. Cena 140 eura

kod H. Morave. Tel. 032/ 348927 PRODAJEM stan od 27 m2, centar. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 18 m2, 5. sprat, ulica Nemawina. Cena 16.500 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan u â~ku, u ulici Milenka Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM mawi dvosoban stan, Nemawina, CG, 2. sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u na Zlatiboru, naseqe Zova, apartmanskog tipa / 4 apartmana-2 dupleksa/, SU+P+PK, od 174 m2, ku}a u sivoj fazi, na 10 ari placa. Cena 90.000 eura. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, P+PK, 9, 61 ar placa, 24 m2 pomo}ne prostorije,15 m2 garaà, cg, cena 50000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 150 m2, sa 2.6 ari placa, Qubi}. Moè zamena za stan. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 150 m2, 2.5 ari placa kod {kole “Ratko Mitrovi}”. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Cena 57.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. POVOQNO I HITNO. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Cena 20.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 032/ 554-5-147 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, sa CG. Tel. 060/ 4342-190, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , Peji~ina krivina, do jezera, 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691761, 032/342-190 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma, cena 26.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4 ara placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ara placa na Suvom Bregu. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e od 74 + 56 m2, sa 4.5 ari placa, u Ko{utwaku. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 70 m2, i 4 ara placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa 3 ara placa , na @elezniku. Tel. 063/ 600-938 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34 ara placa, u Loznici. Tel. 064/

26-29-109 PRODAJEM ku}u od 70 m2 na 4. ari placau blizini Nemawine ulice. Povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM ku}u od 68 m2, u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 2629-109 PRODAJEM ku}u od 60 m2 na Suvom bregu, sa 4 ara placa, zidana gara`a, zidan pomo}ni objekat. Cena 26.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa 1.5 ari placa kod G. bedema. Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u prizemna, povr{ine 51 m2, kod “Slobode”, na 5.84 ari placa. Cena 20.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i. Cena 12.000 eura. Tel. 060/ 3489-270 PRODAJEM ku}u - stan od 48 m2, ulica Obili}eva 12. Tel. 032/ 374-759, 064/ 217-6-052 PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa 12 ari placa, u Prijevoru. Cena 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e od 63.76 m2 i 59.58 m2, na placu povr{ine 5.10 ari u Qubi}u. Cena 50.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e u Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2, na 4 ari placa, grejawe na gas. Cena 75.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM dve ku}e i imawe u Pakovra}u. Tel. 064/ 196-4705 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM ku}u i 4 ara placa u Gorwoj Trep~i. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 822-578 PRODAJEM vikend ku}u u Ov~ar Bawi od 50 m2, 2 ara placa, cena 10.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikend ku}u na jezeru u Me|uvr{ju , 35 m2, PPK, ima struju i vodu, pomo}ni objekat 10 m2, betonirana obala i dok, 3 ara placa. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM vikend ku}u na Karauli 60 m2, 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom), cena 16000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM vikend ku}u u Gorwoj Atenici, od 27.5 m2, 1 ar placa, letwikovac 16 m2, gara`a, pom.objekti 13.5 m2, vo}wak 12 ari i {uma. Cena 7.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Slatini, tri ku}e od 30 m2, 50 m2 i 42 m2, na 70 ari placa, pomo}ni objekti 200 m2. Cena 30.000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190

PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Ka~ulicama, sa 2.5 ha zemqe. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Gorevnici, ku}a od 60 m2 na 50 ari placa, 120 stabala vo}a, sala{, senik, pomo}ni objekti. Cena 20000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691761 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel 032/ 346-541 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70m2 na 30 ari placa, 55 ari obradive zemqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od centa grada. Cena 20.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko imawe u Grabu, 2 ha zemqe. Tel. 064/ 26PRODAJEM lokal od 11 m2 , u ^a~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM ~etvorosoban name{ten stan u Aveniji. Cena 150 eura. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Gradskom {etali{tu . Tel. 064/ 834-5-226 IZDAJEM trosoban nename{ten stan, Qubi} kej 15/4, CG, KTV. Povoqno. Tel. 063/ 617572 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, ulica V. Stepe, CG i klima. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente. Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz. Tel. 032/ 537-2-816 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3-338 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, tre}i sprat, ima lift. Tel. 031/ 3887-792, 066/ 487-792 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, ulica Gandijeva 108, za studente. Tel. 032/ 344-899, 065/ 635-9-979 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Op{tina Novi Beograd. Tel. 065/ 667-9-023 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, kod fontane, blizu fakulteta “ Megatrend”. Tel. 063/ 862-1-781 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa CG, u ulici Radi{e Po{ti}a, prizemqe. Tel. 064/ 251-9-676, 032/ 552-2-863 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol , nije u zgradi . Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru grada. Tel. 064/ 145-0-644 IZDAJEM jednosoban name{ten stan i garsoweru kod Fakulteta, grejawe, TA pe}. Tel. 060/ 029-1-263, 032/ 391-977 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan- ku}a, poseban ulaz, grejawe na TA. Tel. 032/ 332761 IZDAJEM jednosoban stan, {iri centar grada. Tel. 060/ 558-9-296 IZDAJEM jednosoban stan kod “Kalimera”, zasebna ku}a, novogradwa. Tel. 032/ 346-865 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru Beograda, na du`i vremenski period. Tel. 060/303-3-676

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

LU^ANI

DRAGA^EVCI SA^UVALI STARE SORTE KUKURUZA OD ZABORAVA

OSMAK I STAKLARAC OPET U TRENDU!

Aleksandar Ivanovi}

Du{an Ivanovi}

“Osmak” i “staklarac” se u Srbiji, a posebno u draga~evskom kraju, gaje od vajkada. Nekada su bili preovla|uju}a ìtarica, a danas se proizvode na gotovo simboli~nim povr{inama. Ove stare izuzetno kvalitetne bele sorte kukuruza, iz grupe tvrdunaca, u Draga~evu se danas seju uglavnom sporadi~no i to mahom za podmirewe ku}nih potreba, dok su sasvim retki poqoprivrednici koji ih proizvode za trì{te. Uvi|aju}i da je projino bra{no sve traènije na trì{tu, Ekolo{ko dru{tvo “Draga~evo” je, u saradwi sa poqoprivrednim proizvo|a~ima, odlu~ilo da obnovi proizvodwu izuzetno kvalitetnih starih sorti belog kukuruza. “Osmak” i “staklarac” postiù upola slabije prinose od hibridnog kukuruza, ali su najboqi za mlevewe i od wih se dobija najkvalitetnije bra{no. Nema boqeg projinog bra{na od draga~evskog, mlevenog na poto~arama, kaù ìteqi Draga~eva, a to najboqe mogu da potvrde

brojni doma}i i strani turisti, koji iz godine u godinu u sve ve}em broju pose}uju ovaj kraj.

STARINSKI KUKURUZ KAO DRAGA^EVSKI BREND Kako isti~e Du{an Ivanovi}, predsednik Upravnog odbora Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo”, u Draga~evu je u ovoj godini zasejano oko deset hektara “staklarca” i “osmaka”, a ciq je da ove dve najkvalitetnije sorte kukuruza postanu

prepoznatqive u zemqi i svetu kao draga~evski brend. - “Osmak” i “staklarac” su dve najboqe nehibridne sorte kuku-

STARE DOBRE SORTE KUKURUZA “Osmak” i “staklarac” imaju izuzetan ukus i zato su se zadr`ali do dana{wih dana. Seju se u aprilu i maju, a beru se u oktobru i to naj~e{}e ru~no. Nekada je komi{awe kukuruza predstavqalo veoma zna~ajan doga|aj u draga~evskim selima, jer su se tim povodom qudi okupqali. Ostajali su do kasno u no} na komi{awu, razgovarali i pevali. Znali su da razvuku i harmoniku, tako da su ovakvi skupovi predstavqali posebnu vrstu do`ivqaja za sve u~esnike. Doma}ini su najlep{e klipove kukuruza ka~ili ispod strehe na ju`noj strani ku}e ili ambara. I tako iz godine u godinu, iz generacije u generaciju, sve do dana{wih dana. Na taj na~in su sa~uvane od zaborava ove izuzetno vredne stare sorte kukuruza. Starinske sorte belog kukuruza se koriste prete`no za qudsku ishranu. Dobro uspevaju u brdsko-planinskim uslovima, a stabqika je otporna na su{u i ostale vremenske neprilike. Na struku rodi po jedan, a na plodnijoj, dobro obra|enoj i na|ubrenoj zemqi po dva klipa kukuruza, koji su duga~ki naj~e{}e tridesetak centimetara. Na klipu se obi~no nalazi osam redova kukuruza, pa se zato ovaj kukuruz i naziva “osmak”, dok “staklarac” ima 10 ili 12 redova.

ruza koje Srbija ima. Odlu~ili smo se da obnovimo wihovu proizvodwu prvenstveno zbog toga {to projino bra{no od ovih starinskih kukuruza po kvalitetu nema konkurenciju. Izuzetno je zdravo i sve vi{e qudi u Srbiji ga koristi redovno u ishrani, {to je veoma dobar trend. Osim toga, o~uvawem na{ih autohtonih sorata pru`amo doprinos u borbi protiv genetski modifikovanih organizama.

Op{tina Lu~ani je donela deklaraciju “Draga~evo bez genetski modifikovanih organizama i proizvoda”. O~uvawem i za{titom starih sorti kukuruza stavqamo barijeru uvoznoj zavisnosti, jer koristimo sopstveni semenski materijal kaè Du{an Ivanovi}, dodaju}i da stare sorte kukuruza u potpunosti odgovaraju agroekolo{kim uslovima draga~evskog kraja i da ih poljoprivrednici lak{e gaje. - Draga~evo je ranije bilo najpoznatije u ~itavoj Srbiji po proizvodwi starinskog belog kukuruza. Mi poku{avamo da nanovo omasovimo wegovu proizvodwu i preradu i o~ekujemo da }e nas lokalna samouprava podràti u na{em zalagawu da se obnovi rad pojedinih vodenica poto~ara na na{em podru~ju. Ukoliko bismo uspeli da projino bra{no od “osmaka” i “staklarca” postane draga~evski brend, oìveli bismo na{a sela. Poqoprivrednici ovog kraja, a posebno mladi qudi koji su odabrali seoski ì-

vot, imali bi kulturu vi{e, kao novu uzdanicu, od koje bi mogli da ostvaruju sasvim lepe prihode - istakao je Du{an Ivanovi}. On je naglasio da je proizvodwa ovih starih sorti kukuruza u skladu i sa pojedinim strate{kim dokumentima Op{tine, kao {to su deklaracija “Draga~evo ka ekolo{koj sredini” iz 1999. godine i program “Agroekolo-

{ki i turisti~ki razvoj Draga~eva” iz 2002. godine, koji su definisali resurse i trasirali put daqeg razvoja ovog podru~ja.

NAJBOQE PROJINO BRA[NO OD PAMTIVEKA Aleksandar Ivanovi} iz sela Gu~a, odlu~io je da zaseje “staklarac” i “osmak” na povr{ini od dva hektara. On je uo~io da projino bra{no ima sve boqu pro|u na doma}em, ali i stranom tr`i{tu. Kako ka`e, sve je za sada u eksperimentalnoj fazi. Da bi se ostvario zna~ajniji izvoz projinog bra{na, specijalno mlevenog na poto~ari, neophodno je da proizvodwa nehibridnog kukuruza na ovom podru~ju bude masovnija, {to zahteva vreme. - Da bih zasejao dva hektara starinskog kukuruza, bio sam prinu|en da posetim vi{e doma}instava. I{ao sam ~ak i u okolna sela. Problem je {to ga svi proizvode uglavnom za ishranu svojih porodica. Zna se da su

proja i ka~amak na{a tradicionalna jela, pa i nije ~udno {to poqoprivrednici nakon podmirewa sopstvenih potreba ne mogu mnogo ovakvog kukuruza da ponude trì{tu. Kilogram semena pla}ao sam 70 dinara i to je prili~no visoka cena. Uprkos su{noj godini, kukuruz je dobro rodio, iako se wegov prinos ne moè porediti sa koli~inama koje se postiù gajewem savremenih sorti kukuruza. Odlu~io sam se za dobar kvalitet na u{trb koli~ine, pa se nadam da }u svoj rad uspe{no unov~iti - rekao je Aleksandar, obrazlaù}i zbog ~ega je odlu~io da u|e u ovu proizvodwu. Aleksandar Ivanovi} isti~e da u dana{wim uslovima privre|ivawa ~ovek koji se bavi poqoprivredom mora redovno da prati trì{na kretawa. Osim toga, neophodno je da gaji vi{e kultura, jer se unapred ne zna koja }e od wih biti najprofitabilnija. Tako je i sa obnavqawem proizvodwe starih sorata kukuruza. Procewuje se da }e, ukoliko u|u u masovnu proizvodwu, ostvariti dobru pro|u na stranom trì{tu. Prvi pregovori sa potencijalnim kupcima potvrdili su da bi projino bra{no sa ovog podru~ja moglo postati veoma cewen izvozni proizvod, tvrdi Aleksandar. - Strancima se svi|aju na{ ka~amak i na{a proja i ovaj kukuruz se kroz kvalitetno projino bra{no moè unov~iti u inostranstvu. îtav svet govori o zdravoj ishrani, a mi u Draga~evu imamo odli~ne uslove da proizvodimo zdravstveno bezbednu hranu. Upravo zbog toga se i nadamo da }e nam “staklarac” i “osmak” jednoga dana obezbediti sasvim solidnu zaradu - kaè Aleksandar. V. S.

LU^ANI

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SA 38. SEDNICE OP[TINSKOG VE]A

a 38. sednici Op{tinskog ve}a utvr|en je predlog odluke o izmenama i dopunama buxeta op{tine Lu~ani za 2013. godinu. Kako je istakao Mladomir Sretenovi}, ovo je drugi rebalans ovogodi{weg buxeta, u kome nema zna~ajnijih pomerawa, ve} su samo sredstva sa pojedinih pozicija usmerena na druge, kako bi zapo~eti projekti, prvenstveno u oblasti {kolstva, bili u potpunosti realizovani. - Morali smo da obezbedimo dodatna sredstva za zavr{etak radova koje smo otpo~eli u pojedinim {kolama. Osim toga, `eleli smo da skinemo vi{egodi{wu blokadu ra~una Mesne zajednice Gu~a, kako bi ova jedinica lokalne samouprave mogla da radi. Mi smo tokom ove godine zna~ajna buxetska sredstva izdvojili da umawimo taj dug. Ostalo je da izmirimo jo{ 5.100.000 dinara duga dobavqa~ima iz ranijih godina. Imaju}i u vidu da Savet MZ Gu~a mora da funkcioni{e do kraja godine, za otplatu duga i redovne aktivnosti rebalansom buxeta smo opredelili oko osam miliona dinara - istakao je Sretenovi}. On je precizirao da je ukupan dug MZ Gu~a po~etkom ove godine iznosio 33 miliona dinara. S obzirom da je dr`ava dala mogu}nost da se dug za poreze i doprinose reprogramira, lokalna samouprava je iskoristila tu pogodnost. Otpisom kamate, dug ove mesne zajednice je umawen za 17,7 miliona dinara. Dobrim delom izmirena su i dugovawa za odre|ene ivesticione radove, asvaltirawe ulica, podizawe

trafostanice i sli~no, a rebalansom buxeta bi}e obezbe|en i ostatak sredstva, kako bi se ra~un Mesne zajednice kona~no odblokirao. Kako je ocenio Sretenovi}, sredstva koja su do sada izdvojena za ovu namenu mogla su biti utro{ena na infrastrukturno opremawe Gu~e ili drugih podru~ja Draga~eva, s obzirom da poti~u od dobrih finansijskih rezultata ranijih , ali i ovogodi{weg Sabora truba~a. Ipak, za lokalnu samoupravu je deblokada ra~una Mesne zajednice Gu~a bila me|u prioritetima, jer se ovaj dugogodi{wi problem kona~no morao razre{iti. Sretenovi} je dodao da su predlogom rebalansa buxeta obuhva}ena i sredstva koja su na ra-

UTVR\EN PREDLOG DRUGOG REBALANSA BUXETA

riod od 15. aprila do 15. jula. Kako stoji u izve{taju, od planiranih 133, u prvoj polovini protivgradne sezone bilo je 127 aktivnih protivgradnih stanica. Zbog lo{eg stawa objekata ili nedostatka strelaca nije funkcionisalo ukupno {est protivgradnih stanica. U dejstvima je utro{eno 456 protivgradnih raketa, u proseku pet po protivgradnoj stanici. Sezona je karakteristi~na po slaboj snabdevenosti raketama. Kako je istakao Sretenovi}, na podru~ju op{tine Lu~ani u ovoj sezoni grad nije naneo neku zna~ajniju {tetu poqoprivrednim kulturama. Protivgradne stanice su bile dobro snabdevene protivgradnim raketama zahvaquju}i preduze}u “Milan Blagojevi} - Namenska”, koje je pro{le godine za protivgradnu sezonu obezbedilo 94 rakete. S obzirom na to da su protivgradne stanice dejstvovale, sada na zalihama nedostaju 74 rakete. O~ekuje se da }e “MB - Namen-

~un lokalne samouprave stigla od Republike. Za projekat vodosnabdevawa u Kaoni, op{tina Lu~ani je dobila 375.000, a za izradu prostornog plana 1.100.000 dinara. U rebalans su u{la i sredstva u visini od 600.000 dinara, koja je {vajcarska vlada

ulo`ila u unapre|ewe rada op{tinske uprave. Kako je istakao Sretenovi}, ukoliko se uka`e potreba, u decembru }e biti ura|en i tre}i rebalans buxeta u ovoj godini. O potrebi da se krajem godine jo{ jednom usklade prihodi i rashodi op{tinske kase govorio je i Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu i sport. On je naglasio da je funkcionisawe javnih preduze}a i ustanova ogledalo uspe{nosti lokalne samouprave i podsetio da bi ~lanovi Op{tinskog ve}a pod hitno trebalo da razmotre wihove izve{taje o radu, u kojima }e biti precizirano {ta je konkretno realizovano od planiranih aktivnosti, koliko je sredstava utro{eno i koliko

ostaje da se iskoristi u skladu sa planom ili preusmeri na ono {to je trenutno najprioritetnije. Napomenuo je i da svi korisnici grejawa u Gu~i moraju izmiriti svoje obaveze, kako bi javno komunalno preduze}e moglo normalno da se pripremi za grejnu sezonu. Ukoliko ima onih koji ne mogu da plate ra~une, a spadaju u socijalno ugro`ene kategorije stanovnika, najboqe bi bilo da se upute na adresu Centra za socijalni i da im se na osnovu socijalne karte, ukoliko ispuwavaju uslove, obezbede odre|ene olak{ice. Mili} Domanovi}, ~lan Op{tinskog ve}a, je uputio apel da u slu~aju novog rebalansa buxeta podsticajna sredstva namewena poqoprivredi ostanu na istom nivou. ^lanovi Op{tinskog ve}a su utvrdili i predlog odluke o osnivawu Javnog preduze}a za vodosnabdevawe “Rzav” Ariqe. Novi Zakon o preduze}ima predvideo je uskla|ivawe svih osniva~kih akata javnih preduze}a u Srbiji sa novom zakonskom regulativom u ovoj oblasti.

ODBORNICIMA I [EFOVIMA ODBORNI^KIH GRUPA UVE]AWE DNEVNICA Ve}nici su podr`ali predlog da se odbornicima uve}aju naknade na tri, a {efovima odborni~kih grupa na ~etiri hiqade dinara. Ova odluka je vi{e puta vra}ana na doradu, jer je bilo neophodno da se ispo{tuje zakonska regulativa koja se odnosi na naknadu putnih tro{kova, koji

}e umesto 30 ubudu}e iznositi 10 odsto od cene za jedan litar goriva po pre|enom kilometru. I ~lanovi nadzornih odbora u javnim preduze}ima dobija}e naknade u visini odborni~kih, dok }e predsednici nadzornih odbora dobijati hiqadu dinara vi{e, odnosno 4.000 dinara po sednici. Za radnike Op{tinske uprave, kao i javnih preduze}a i ustanova, naknada za anga`ovawe u raznim telima i komisijama ispla}iva}e se kroz prekovremene sate, ali samo u slu~aju kada se sednice odr`avaju izvan radnog vremena.

IZVE[TAJ RADARSKOG CENTRA O PROTIVGRADNOJ ZA[TITI ^lanovi Op{tinskog ve}a su razmatrali i usvojili izve{taj Sektora za vanredne situacije o funkcionisawu sistema odbrane od grada na teritoriji Radarskog centra “U`ice” za pe-

ska” ponovo prite}i u pomo} lokalnoj samoupravi i da }e do kraja godine problem biti uspe{no razre{en. Na podru~ju op{tine lu~ani protivgradne stanice opslu`uju 32 strelca. U poqoprivrednom fondu su izdvojena posebna sredstva da se wihove naknade podignu sa pet na osam hiqada dinara, kako bi imali boqu stimulaciju da rade, jer je ovaj posao godinama unazad bio u prili~noj meri obezvre|en, naglasio je Sretenovi}. Na sednici Op{tinskog ve}a razmatran je i izve{taj Komisije za procenu osnovanosti zahteva gra}ana i visine naknade {tete nastale od ujeda napu{tenih `ivotiwa. Konstatovano je da se iz op{tinskog buxeta izdvajaju velika nov~ana sredstva za obe{te}ewe gra|ana po tom osnovu i da se problem pasa lutalica mora na neki adekvatan na~in {to pre re{iti. V. S.

OGLASI

IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban konforan name{ten stan. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, Cvetkova pijaca, blizu centra, TA grejawe. Tel. 064/ 371-2-307 IZDAJEM jednosoban name{ten stan za studente, u Beogradu, \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0-071, 032/ 880-091 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u posebnoj ku}i, ulica 601, br. 9/1, u Loznici kod po{tinog magacina. Tel. 032/ 374-893, 063/ 643-534 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Beogradu, Karaburma, kod Bogoslovije, video nadzor, klima i kablovska. Tel. 032/ 354-285, 063/ 525-888 IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757

IZDAJEM u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten i opremqen, trosoban stan, dve terase, grejawe, dva lifta, peti sprat. Mogu} dogovor na du`i period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM u Beogradu- Vo`dovac, kompletno name{ten stan za studente. Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM u Beogradu, sobu za studentkiwu, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 2577-435 IZDAJEM jednosoban konforan mali stan u Beogradu, prvi sprat, Filmski grad. Tel. 060/ 714-4-888 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 032/ 346-288 posle 15 ~asova, 066/ 346-288 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Keju, useqiva. Tel. 060/ 623-0-085 IZDAJEM name{tenu konfornu garsoweru, ulica Kneza Milo{a 130. Tel. 064/ 334-4061 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM novoizgra|ene garsowere za studente, u centru

Kragujevca. Tel. 060/ 337-2-600 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM name{ten stan kod SUP-a, ulica Cerska. Tel. 063/ 827-5-217 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 134-8-125 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa CG. Tel. 032/ 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, u`i centar. Tel. 064/ 969-36-36 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, za `enske

AGENCIJI “GA[O NEKRETNINE” POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

GARSOWERE 23 m2, vp, nov, cg, 20.000 eura, [iri centar 22 m2, vp, cg, 18.500 eura, Hotel Morava 30 m2 ,vp, nov, gas, 23.000 eura, [iri centar 25 m2, vp, ta , 17.500 eura, Avlaxinica 26 m2, vp, ta, 18.500 eura, Qubi} kej 30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23.500 eura, Avenija 2 29 m2,5 sprat, cg, 18.000 eura, Hotel Morava 27, 40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi, JEDNOSOBNI STANOVI 35, 60 m2, vp, 28.000 eura, Centar 38 m2, 2 sprat, ta, 25.500 eura, [iri centar 38 m2, 3 sprat, ta, 25.000 eura, Bate Jankovi}a 38 m2, 4 sprat, cg, 28.000 eura, [iri centar 42 m2, 4 sprat, ta, 30.000 eura, Hotel Morava 38 m2, vp, cg, 23.500 eura, Qubi} kej 38 m2, vp, cg, lift, 23.500 eura, Qubi} kej JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29.500 eura, Restoran Brvnara 43 m2, 4 sprat, ta, 28.000 eura, Qubi} kej 45 m2, vp cg, 28.000 eura, Avenija 1 47 m2, 4 sprat, ta, 32.000 eura, Slobodino igrali{te 38 m2, 4 sprat, eg, 26.000 eura, Avlaxinica 46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23.000 eura, Po`ega 42 m2, 4 sprat, terasa, ta, 26.000 eura, Qubi} kej DVOSOBNI STANOVI 59 m2, 4 sprat, cg, 39.500 eura, Avlaxinica 47+10 m2, 13 sprat, cg, 28.000 eura, Hotel Morava 55 m2, 1 sprat, ta, 29.000 eura, Qubi} kej 55 m2, vp, ta, 28.000 eura, Qubi} kej 61 m2, 1 sprat, ta, 39.000 eura, Hotel Morava 58, 61 m2, 1 sprat, ta, 19.000 eura, Fabrika hartije

47 m2, 4 sprat, nov, cg, 34.000 eura, [iri centar 55 m2, 3 sprat, eg, 33.000 eura, Bate Jankovi}a 51 m2, 6 sprat, cg, lift, 36.000 eura, Hotel Morava 55 m2, 3 sprat, ta, 29.000 eura, Nemawina 60 m2, 9 sprat, lift, cg, 37.000 eura, Avlaxinica 58, 30 m2, 6 sprat, cg, 35.000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3 sprat, cg, 38.000 eura, Gradsko {etali{te 62, 80 m2, 3 sprat, cg, 35.000 eura, Avlaxinica 83 m2, 2 sprat, ta, 55.000 eura, Strogi centar 57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa, 37.000 eura, Avenija 2 45 m2, 2 sprat, renoviran, 29.900 eura, Nemawina 52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej 56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 32.000 eura, Nemawina 64 m2, 1 sprat, cg, 45.000 eura, Restoran Brvnara 57 m2, 2 sprat, cg, adaptiran, 41.000 eura, Qubi} kej 47 m2, vp, cg, 30.000 eura, Qubi} kej 60 m2, 8 sprat, cg, 36.000 eura, Hotel Morava 55 m2, vp, cg, 31.000 eura, Avenija 2 67 m2, prizemqe, ta , 52.000 eura, Strogi centar 53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avlaxinica 52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej 60 m2, 5 sprat, cg, 38.000 eura, Avlaxinica, fasadna cigla 65 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlaxinica 57 m2, 6 sprat, cg, lift, 2 terase, 33.600 eura, Avenija 2 DVOIPOSOBNI STANOVI 56 m2, nov, 3 sprat, cg, 43.000 eura, Qubi}ska 54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38.000 eura, Qubi} kej 63, 38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avlaxinica 68 m2, 1 sprat, gas, 40.000 eura, [iri centar 78 m2, 3 sprat, cg, gara`a, podrum, 52.000 eura, [iri centar 85 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlaxinica

TROSOBNI STANOVI 75 m2, 1 sprat, cg, 50.000 eura , Hotel Morava 75 m2, 5 sprat, cg, 39.000 eura, Hotel Morava 76 m2, 7 sprat, cg, 45.000 eura, Avenija 68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77 m2, 7 sprat, cg, 40.000 eura, Centar 75 m2, 2 sprat, cg, 45.000 eura, Nemawina 81, 47 m2, 9 sprat, lift, cg, 53.000 eura, Hotel Morava 62 m2, 2 sprat, 54.000 eura, Beograd 70 m2, prizemqe, cg, lift, 46.000 eura, Qubi} kej ^ETVOROSOBNI STANOVI 77, 78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50.000 eura, Restoran Brvnara 128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 98.500 eura, Centar KU]E 75 m2, P+1, 6 ari, 20.000 eura, Zabla}e 380 m2, P+1+PK, 25 ari, 120.000 eura, Preqina 56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33.000 eura, Ko{utwak 259, 62 m2, SU+P+1,9 ari, 13.8000 eura, Parmenac 70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40.000 eura, Kopaonik 160 m2, P+PK, 9,61 ar, 50.000 eura, Atenica 150 m2, 5 ari plac, 57.000 eura, Trbu{ani 100 m2, P+PK, 6 ari, 36.000 eura, Pejicina krivina uz jezero 172 m2, P+PK, 19 ari, 35.000 eura, Loznica 100 m2, PO+P+1,75 ari, 26.000 eura, Vidova 56 m2, P+1, 1,56 ari , 25.500 eura, Dacova kafana 110 m2, PO+P+PK, 34 ara, 20.000 eura, Loznica 51m2, 5,84 ari, 20.000 eura, kod Slobode 2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari , 50.000 eura, Qubi} 174 m2, SU+P+PK, 10 ari, 90.000 eura, Zlatibor 60 m2, P, 4 ara, 26.000 eura, Suvi breg 95 m2 (P+PK), 52 m2 (P), 4 ara, 75.000 eura , Ko{utwak

PLACEVI 23, 32 ara, 15.000 eura, Trnava 3 ara, 6.000 eura, Igalo 44 ara, 10.000 eura, Trnava 10, 99 ari, 5.500 eura, Preqina 4 ara, 2.800 eura, Pakovra}e 44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put ^A-KV 3-5 ari , 1300 eura/ar, Tara- Zaovinsko jezero 1 ha, 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36.000 eura, Atenica 10 ari, 30.000 eura, Zlatibor SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20.000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20.000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18.000 eura Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30.000 eura VIKEND KU]E Karaula, 37 ari, 16.000 eura Vidova, 75 ari, 26.000 eura Ov~ar Bawa, 2 ara, 10.000 eura Gorwa Atenica, 22 ara , 7.500 eura Loznica, 15 ari , 5.000 eura Pakovra}e, 6,6 ari, 15.000 eura Bawa Gorwa Trep~a, 4 ara, 15.000 eura LOKALI PRODAJA 60 m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 IZDAVAWEPOSLOVNI PROSTOR 60 m2, 250 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}” IZDAVAWE - STAMBENI PROSTOR 60 m2, nename{ten , 130 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}” 40 m2, name{ten, 130 eura, kod Prehrambene {kole 60 m2, nename{ten, 150 eura, Centar 53 m2, nename{ten , 130 eura, Avenija 1

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373624 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u u`em delu grada. Tel. 032/ 225-646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u sa dvori{tem, u ^a~ku, u centru, nedaleko od “ Kule “. Pogodna za agencijske poslove. Tel. 064/ 970-9-558 IZDAJEM ku}u studentima, parno grejawe, u neposrednoj blizini fakulteta. Tel. 064/ 920-6-704, 327-326 IZDAJEM name{tenu ku}u, kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5-217 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogod-

AGENCIJA

no za ordinaciju, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovno - stambeni prostor u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM poslovni prostor centar grada, pogodan za advokatsku kancelariju. Tel. 032/ 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada, u prometnoj ulici. Pogodan za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 229-9952 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole “Dragi{e Mi{ovi}”, za ve}i stan uz doplatu, na sli~noj lokaci-

ji. Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 PLACEVI PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500 eura/ar (nije fiksna cena), pored asfaltnog puta, pogodan za hale i magacinski prostor. dostupna sva infrastruktura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/ 260-556 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 44 ara u Trnavi kod {kole, dostupna sva infrastruktura, cena 300 eura/ar. Tel. 032/342-190 PRODAJEM povoqno livadu od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 30 ari u Kulinovcima iznad hale “Kolos”. HITNO I POVOQNO. Tel. 064/ 384-0-198

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 55.000 eura)

STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska. Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 24.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 25 ari. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM plac od 23,32 ara u Trnavi, dostupna sva infrastruktura, cena 15.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 IZDAJEM plac od 15 ari u Parmencu, sa objektom od 80 m2. Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM plac 10, 99 ari u Preqini, dostupna sva infrastruktura, cena 5.500 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10 ari ili 5 ari, voda, brvnara, kod kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 10 ari na Zlatiboru, dostupna sva infrastruktura, dozvoqena grad-

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

wa objekta od 1000 m2. Cena 30.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM plac na Topalovom Brdu, od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa temeqom od 100 m2 i gra|. materijalom (6000 blokova, armatura), sa gra|evinskom dozvolom i projektom, 36000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 5 ari kod Trnavske reke. Tel. 060/ 543-2706 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9204

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u. Tel. 064/ 545-8-989 PRODAJEM placeve u Trbu{anima, od 4 ara i 30 ari. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM plac u Industrijskoj zoni, iza “Dominga”. Tel. 069/ 248-5-195 PRODAJEM placeve. Tel. 064/ 118-8-485 RAZNO PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 7. kg. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM beì~ni telefon Panasonic. Cena 10 E. Moè zamena za cerova drva.Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM malo kori{}en TV aparat. Povoqno. Tel. 062/ 199-1-015 PRODAJEM “Gorewe” friz sa komorom. Tel. 032/ 343-594

PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg / 900 din. Tel. 032/ 382-518, 061/ 111-6-439 PRODAJEM {iva}u ma{inu “Nikoleta”, sa dodacima za vez. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM novu `ensku krznenu {ubaru. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM inventar za kafi}. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM telefon Nokia CG. Cena 65 eura. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM polovna prozorska krila i plotove vrata, raznih dimenzija. Tel. 032/ 334346, 065/ 333-4-346

PRODAJEM drvene prozore i vrata sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM polovne drvene prozore sa roletnama i polovna vrata, vi{e dimenzija. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM gara`u od 15.5 m2 u zgradi, ulica Mila Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM pe} “Kraqicu”. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za ve{. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM dve ve{ ma{ine. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe marke “Singer”. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe “Bagat - Danica”. Tel. 060/

418-3-333 PRODAJEM ma{inu za sudove. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ve}i friìder. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM friìder marke “Obodin”. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM kolica za blizance. Tel. 064/ 136-3-087 PRODAJEM razne bicikle. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM polovnu stolariju sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Tel. 064/ 201-8-845 PRODAJEM drvene ukrasne oklagija garni{ne od 4 m, nove, povoqno. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.500 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3.sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-30 m2, 3. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, eura P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-44 m2, 2. sprat, eura P-40 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 24.000 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 23.000 centar, 23.200 eura Med.{kola, 22.000 Med. {kola, 30.000 Qubi}ska, 33.000

DVOSOBNI P-54 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.850 eura P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 31.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura

KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

P-57 eura P-47 eura P-53 eura P-42 eura P-53 eura P-63 eura P-60 eura P-65 eura

m2, prizemqe, Avenija 2, 31.000

STANOVI:

m2, 3. sprat, Merkator, 35.000

P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1,

m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, H. Morava 31.000 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 40.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, H. Morava, 35.000

TROSOBNI P-55 m2, 13. sprat, Kej, 26.000 eura P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000 eura P-66 m2, 2. sprat, H. Morava, 35.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 45.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, nov, Obili}eva, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 eura P-67 m2, 1.sprat, centar, 40.000 eura P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, Kneza Vase Popovi}a, 51.000 eura P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a, 61.000 eura

40.+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000 eura P-60 m2, Avenija 1, plac 3 a, 30.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, Suvi Breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

OGLASI

PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo Buderus 4000 kcal/h, 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao nema~ki, ja~ina 40 kilovata. Cena 450 eura. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM kompresor “Prva petoletka” Trstenik sa bocom od 120 litara. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM kotao {poret za eta`no grejawe Gorewe MIV K[16. Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM kompresor Atlas - Kopko, boca 260 litara. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6205 PRODAJEM frizerske makaze za prore|ivawe kose, marke Solinger, nema~ke. Povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 PRODAJEM polovan bra~ni krevet sa jogi du{ecima. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM regal. Tel. 032/ 353-071 PRODAJEM dva polovna kau~a. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu sa staklenim vrtima i fiokom, o~uvana. Povoqno. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM drvene police raznih veli~ina i tezgu za trgova~ke radwe. Povoqno. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Ura|ena generalna. Cena 185 eura. Moè zamena za laptop. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM ènsku biciklu Herkules 28 i italijansku ~etvorotaktnu benzinsku kosa~icu. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Tel. 032/ 353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM suva vo}na drva. Tel. 032/ 556-1-495 PRODAJEM vretenaste tuje. Tel. 064/ 453-9-912 PRODAJEM tuje. Tel. 064/ 126-8-507 PRODAJEM telefon Nokia 61/01, cena 3.000 dinara. Tel.

032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM gra|u od smreke, odli~no za krovne konstrukcije. Tel. 032/ 5561-495 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM ì~ano staklo 9 E/ m. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel. 032/ 353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM “ U” profil od 3 i 5 metara. Tel. 063/ 118-3333 PRODAJEM bansek. 060/ 0102-096 PRODAJEM prskalicu za vo}e. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM krompir za ishranu sviwa. Tel. 032/ 543-3215 PRODAJEM oko 3.5 tona kru{aka viqamovki za rakiju, mogu} prevoz. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM korpu za vagu, za merewe stoke. Tel. 032/ 556-1495 PRODAJEM o~uvan regal. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM traktorsku korpu, nova. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 970-5-061 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, o~uvan, perfektan. Cena 300 eura. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM ènke nema~kog ov~ara. Rezervacije na tel. 064/ 229-9-816, 060/ 554-6-825 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Volkswagen Lupo 1.0 benzin, pre{ao 97.000 km, 2003. godi{te. Cena 2.450 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3, 89-go godi{te. Registrovana do juna 2014. godine. Tel. 060/ 036-7-820 PRODAJEM Ford Eskort 92. godi{te, dobar, garaìran, vlasnik 5. godina, plin, registrovan godinu dana. Tel. 064/ 183-7-109 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa ugra|enim plinom. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM Opel Combro 1.7 dizel, pre{ao 160.000 km, 2003. godi{te. Kupqen nov kod nas. Cena 1. 999 eura.Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI kara-

van, u dobrom stawu, moè zamena. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4202 USLUGE USLUGE ~uvawa Va{eg deteta. Tel. 062/ 211-827 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE cepawa i strugawa drva. Povoqno. Tel. 064/ 4443-163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9889 USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih vrsta zaraslih i zapu{tenih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 USLUGE dostavqawa uvek sveè doma}e piletine na ku}nu adresu. Tel. 062/ 145-3575, 064/ 569-9-920 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po èqi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih betonskih radova. Tel. 064/ 615-2763 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge. Tel. 064/ 196-4-705 OZBIQNA èna, sa iskustvom vaspita~a nudi uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/ 102-2759 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, niìh razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520, 032/ 332-664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 0777-900 DAJEM nov~ane pozajmice sa ili bez zaloga, uz sudsku overu ugovora. Tel. 062/ 144-2-818 ZAPOSLEWE POTREBNI gra|evinski majstori, svih struktura sa iskustvom, za rad u Rusiji. Sve obezbe|eno. Tel. 064/ 5666-191 POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila, za rad u Austriji. Tel. 062/ 1465-949 POTREBNI ugostiteqski radnici, za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Na osnovu ~lana 27. i 30. Statuta Doma kulture â~ak ("Sl. list op{tine â~ak", br. 8/2006 i "Sl. list grada â~ka", br.5/2011 i br. 26/2012), a u skladu sa ~lanovima 35. i 36. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br.72/2009) i Odluke o raspisivawu konkursa za imenovawe direktora Doma kulture â~ak br.788 od 17. 09. 2013. godine, Upravni odbor Doma kulture â~ak, raspisuje

JAVNI KONKURS ZA IMENOVAWE DIREKTORA DOMA KULTURE ÂÂK NA MANDATNI PERIOD OD ÊTIRI GODINE 1.) Uslovi koje kandidat za direktora mora da ispuwava: Za direktora moè biti imenovano lice koje, pored op{tih uslova propisanih zakonom, ispuwava i slede}e uslove: -da ima visoko obrazovawe ste~eno na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije), u obrazovno-nau~nom poqu Dru{tveno-humanisti~kih nauka, odnosno na osnovnim studijama dru{tvenog smera u trajawu od najmawe ~etiri godine, - da ima tri godine radnog iskustva u struci, - da poseduje organizatorske sposobnosti. 2.) Dokazi koji se prilaù prilikom prijave na javni konkurs: Prilikom prijave na konkurs kandidati podnose: - predlog programa i razvoja Ustanove, za mandatni period od ~etiri godine, - kra}u biografiju koja treba da sadrì elemente koji dokazuju stru~nost, rezultate prethodnog rada odnosno organizatorske sposobnosti, - original ili overenu fotokopiju diplome ili uverewa o ste~enoj stru~noj spremi, - dokaz o radnom iskustvu-overenu fotokopiju radne kwiìce ili drugu potvrdu o radnom iskustvu u struci, - izvod iz mati~ne kwige ro|enih (original ili overena fotokopija). 3.) Rok i na~in podno{ewa prijave Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa. Prijava na konkurs, sa dokazima, podnosi se preporu~enom po{iqkom ili li~no na adresu: Dom kulture â~ak, Trg ustanka, br. 2 - 6, 32 000 â~ak. Neblagovremene i nepotpune prijave na javni konkurs ne}e se razmatrati. 4.) Podaci o izbornom postupku Upravni odbor Doma kulture â~ak }e u roku od 30 dana od dana zavr{etka javnog konkursa izvr{iti izbor kandidata i predlog za imenovawe direktora dostaviti osniva~u-Skup{tini grada â~ka.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

SPORT

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

VLADE DIVAC, PREDSEDNIK OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE ovodom sve~anog otvarawa suvenirnice Udru`ewa “Putokaz”, pro{le subote je ^a~ak posetio Vlade Divac, na{ proslavqeni ko{arka{, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i osniva~ Fondacije “Ana i Vlade Divac”. Tom prilikom, Vlade Divac je “iza{ao u susret” novinarima i nekoliko minuta pozvetio i sportu. Na pitawe novinara ima li iznena|ewa na Evropskom prvenstvu u ko{arci u Sloveniji, Divac je kazao da ih ima mnogo: - Crna Gora je podbacila prili~no, mi smo podbacili u prethodne dve utakmi-

ce, ali su se na{i momci iskupili protiv Italije i time smo ostvarili ciq koji je bio primaran pre odlaska na Evropsko prvenstvo, a to je plasman na Svetsko prvenstvo. Nisam razo~arn igrom na{ih igra~a, to je realan domet. Igrali su dobro i nijanse su odlu~ivale, tako da su uz malo sre}e mogli da budu i u poziciji da se bore za medaqe. Komentari{u}i doma}u ko{arku i klubove koji se suo~avaju sa sve ve}im problemima, Divac je izjavio da wega mnogo vi{e brinu ko{arka{ki klubovi u unutra{wosti, nego “Partizan” ili “Zvezda”: - Klubovi kao {to su “Bo-

SUTRA NA HIPODROMU U PREQINI

KOWI^KE TRKE

AKO ULA@EMO U SPORTISTE, MO@EMO OÊKIVATI REZULTATE rac” u â~ku, odnosno â~ak, Kraqevo, Uìce, bile su sredine u kojima je na{a ko{arka imala veliki stub, oslonac i podr{ku. To se danas polako gasi, a to ne vaqa. Prema mi{qewu Vlada

organizaciji Kowi~kog kluba “Milenko Nik{i}”, sutra }e na hipodromu u Preqini, u 14 ~asova, biti odr`ane tradicionalne kowi~ke trke. Na programu su dve kvalifikacione i ~etiri takmi~arske trke. Za kvalifikacionu kasa~ku trku za grla od dve godine upisani su Little Lady i Double Trouble, a za kvalifikacionu kasa~ku trku za grla od tri godine i starija upisana je Lara Speed. Za Kasa~ku trku za grla koja su zaradila do 300 evra upisana su grla: Dolce Gabbana, Wici Crown, Cath Me If You Can, Malina M. S, Money Money, Fantony, Amazing love, Malta P. S. i Dunjica S. G. Za kasa~ku trku za grla koja su zaradila od 301 do 1.000 evra upisana su grla: Edvard ML, Anamarija, Fran~eska Roka, Ragi Cocks, Big Ledy i Erminia. Za kasa~ku trku za grla

koja su zaradila od 1.001 do 3.000 evra upisana su grla: Meridijan, Harriet, Gama Crown, Glorija Lobel i Frisby. Za kasa~ku trku za grla koja su zaradila 3.000 evra i vi{e upisana su grla: Faraon Stone, Enjoy, Margaret, Favonia, Bulvag, Lilietta Di Re i Vincenti. Organizatori kowi~kih trka pozivaju sve qubiteqe kowi~kog i drugih sportova da do|u na hipodrom i provedu jedno lepo sportsko popodne. Kowi~ki klub “Milenko Nik{i}”, na hipodromu u Preqini, organizuje i [kolu jahawa. Upis je u toku, a mo`ete se opredeliti za program za decu, grupne posete, vo`wu kasa~a ili terensko jahawe. Svi zainteresovani vi{e informacija mogu dobiti pozivom na brojeve telefona: 032/38-10-61, 063/4272-62 i 061/29-54-457. N. R.

stavqati na{u zemqu. Sponzorski pul raste svakodnevno, a me|u wima su i uspe{ne ~a~anske firme. Ju~e smo imali koktel zahvalnosti za sve na{e sponzore koji su `eleli da pomognu na{ vrhunski

sport. Zahvaquju}i wima na{i sportisti ima}e mnogo boqe uslove da se pripreme, kao i wihove kolege iz zapadnih zemaqa. Ako ula`emo u na{e sportiste, onda mo`emo i o~ekivati rezultate.

U ME\UNARODNOJ NEDEQI GLUVIH

GRADONA^ELNIK PRIMIO BRA]U TOMI]EVI] D

vadesetpetogodi{weg Miroslava Tomi}evi}a i wegovog tri godine mla|eg brata \or|a, koji su bili u rukometnoj reprezentaciji Srbije koja je ovoga leta na Olimpijskim igrama gluvih u Sofiji osvojila srebrnu medaqu (zlato je pripalo ekipi Hrvatske, a bronzana medaqa Nemcima) u sredu je primio gradona~elnik Vojislav Ili} sa saradnicima. - Drugo mesto u konkurenciji 107 zemaqa iz raznih delova sveta je veliki uspeh i â~ak se ponosi ovim momcima - kazao je Ili}, podsetiv{i da bra}a Tomi}evi} imaju pravo na nov~anu nagradu koju Grad dodequje mladim sportistima za izvanredne rezultate na dràvnim, evropskih i svetskim takmi~ewima. Grad â~ak je, istakao je Ili}, u proteklom periodu izgradio veliki broj fiskulturnih sala, a finansijmarketing 032/342-276

Divca, Olimpijski komitet funkcioni{e dobro. - Imamo Zimske olimpijske igre za par meseci u So~iju. Nismo neka velesila u zimskim sportovima, ali imamo par predstavnika koji }e dostojno pred-

ska ulagawa u sport bi}e nastavqena, jer je veoma va`no da se deca “sa ulice vrate u sportske hale i na sportske terene”. Pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i} kazao je da je sport veoma vaàn za osobe sa invaliditetom, jer im pomaè da se socijalizuju i iskaù svoje sposobnosti. êstitke Tomi}evi}ima, ali i ~a~anskoj organizaciji koja okupqa gluve osobe uputio je i Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a zaduèn za sport. - Organizacija gluvih je najreprezentativnije udruèwe osoba sa invaliditetom u gradu. Sa lokalnom upravom odli~no sara|uje, a sredstva koja dobija tro{i veoma racionalno - naglasio je Trnavac. Prenose}i predstavnicima Grada poruke ~lanstva, sekretar Organizacije gluvih Qiqana Bubawa je iska-

zala zadovoqstvo {to je ovaj susret uprili~en u Nedeqi gluvih koja se od 23. do 28. septembra obeleàva u ~itavom svetu. - Gluvi èle da se ukqu~e u dru{tveni ìvot, pokaù da su ravnopravni sa ostalim qudima i pomere granice u razmi{qawu onih koji imaju predrasude kada je re~ o osobama sa invaliditetom - kazala je Bubawa. Bra}a Tomi}evi} su predloìli da Grad bude pokroviteq prijateqskog susreta izme|u ~a~anskih i rukometa{a iz Nema~ke i Turske, a ovu ideju su predstavnici lokalne uprave veliko-

du{no podr`ali. Miroslav i \or|e se rukometom bave od malih nogu, a qubav prema wemu razvio im je otac Ivan, koji se i sam bavio ovim sportom, u~estvovao na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu i vra}ao se sa medaqama. Oba roditeqa mladih rukometa{a su gluva lica, ali svi u porodici Tomi}evi} su radno aktivni i dobro funkcioni{u kao zajednica. Miroslav i \or|e su zaposleni u “Uniprometu”, dobro su se sna{li na radnom mestu i u`ivaju poverewe poslodavca i kolega. E. V.

SPORT

MLADI SU ZAKON

BICILKIJADA 2013 ro{log vikenda, neformalna organizacija “Forca” iz Po`ege bila je organizator “Biciklijade 2013”, u okviru programa “Mladi su zakon”, koji finansira Ministarstvo omladine i sporta. Partne-

ri “Forci” bili su KC “Lift” i Biciklisti~ki klub Borac. Ovogodi{wa Biciklijada, sa mar{rutom ^a~ak – Ko{tuni}i, odr`ana je pro{le subote, 22. septembra i to ba{ na Svetski dan bez automobila. Bio je to odli~an

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

na~in da se zaboravi na dim iz auspuha i na dva, umesto na ~etiri to~ka, u`iva u mirisu prirode. Skup biciklista bio je na Gradskom trgu. Iako vreme na po~etku nije obe}avalo, u`ivawe u prirodi i biciklizmu, ipak nije pokvarila ki{a. Saku-

pilo se oko 150 qubiteqa biciklizma, razli~itih starosnih dobi, razli~ito opremqeni, ali svi raspoloèni i spremni da pre|u pedesetak kilometara na svom dvoto~ka{u. Nisu samo â~ani bili u~esnici ove vo`we. Do{li su rekreativci iz Kraqeva, Gorweg Milanovca, Poège… Tri dame su na svojim biciklama uredno pre{le put do Ko{tuni}a i natrag, a zatim se ku}i u Poègu vratile vozom. Jedan od u~esnika bio je i gospodin u {ezdesetim godinama na prili~no istro{enom bici-

klu, ali kako kaè “wegovom qubimcu”, sa kojim je, na iznena|ewe mnogih, uredno stigao do ciqa, kao i svi ostali. Mnogi nisu mogli lako da pre|u blage ili o{tre uspone, ali zato je ruka saputnika bila tu da pomogne i pogura ih. Zapravo, mla|i ~lanovi BK “Borac” pratili su u~esnike vo`we i svima koji “zapnu” na usponu pomagali, guraju}i ih. Deca, ène, devojke, momci, ali i oni preko {ezdeset, posle oko dva sta vo`we stigli su u Ko{tuni}e. Tamo ih je do~ekalo osveèwe, kao i

poligon spretnosti na kome su biciklisti ve`bali svoja znawa i dobro se zabavili. Sa vetrom u le|a, povratak iz Ko{tuni}a bio je lak{i, ali i brì. Oko 150 bicikla{a stigli su za oko sat i po vremena do â~ka, na pravi na~in promovisav{i zdrave stilove ìvota, {to je i bio jedan od ciqeva “Biciklijade”. Uz obe}awe da }e se videti i na slede}oj “Biciklijadi”, odjezdili su na svojim dvoto~ka{ima svako u svom pravcu, puni energije i sa osmehom. I. M.

^A^ANIN NIKOLA VUJOVI] KRAQ ULI^NOG BASKETA U SRBIJI

SUTRA IGRA U ALKATRAZU vadesetogodi{wi ^a~anin Nikola Vujovi} pobednik je Red Bull King of the Rock turnira u basketu 1 na 1 i predstavqa}e Srbiju na svetskom finalu tog presti`nog takmi~ewa koje }e se igrati u ozlogla{enom zatvoru Alkatraz, u subotu 28. septembra. Po~etkom septembra Nikola je sa jo{ 63 basketa{a iz cele Srbije u~estvovao na nacionalnom finalu Red Bull King or the Rock turnira, na terenima KK Crvena zvezda na Kalemegdanu. Rezultatom 14:12 slavio je pobedu u finalu i tako obezbedio put u Alkatraz, gde }e se takmi~iti sa najboqim basketa{ima iz 28 zemaqa.

IZLO@BA PASA nedequ 6. oktobra na fudbalskom terenu pored hotela “Livade” u Preqini, bi}e odràna 22. nacionalna izlo`ba pasa svih rasa Â^ â~ak 2013. Kao i predhodnih godina

o~ekuje se veliki broj izlaga~a i qubiteqa pasa. PROGRAM IZLO@BE: 7,00-9,30 Uvo|ewe pasa 9,30 Otvarawe izlo`be 10,00-14,00 Ocewivawe pasa 14,00 Dodela nagrada

SUSRET DOKAZANIH POBRATIMA ovodom 30 godina od bratimqewa Fudbalskog kluba Orlovac iz Mr~ajevaca i FK BSK iz Bijelog Brda kod Osijeka, u Mr~ajevcima je nedavo organizovan prigodan susret rukovodstva dva kluba, ~elnika op{tine Erdut (kojoj pripada Bijelo Brdo), grada â~ka i predsednika dve mesne zajednice, lova~kih udruèwa i kulturno-umetni~kih dru{tava iz ova dva bratska mesta. Delegaciju Bijelog Brda ~inili su Jugoslav Vesi}i Slobodan Naran~i}, na~elnik i zamenik na~elnika op{tine Erdut, Radoslav Mari}, predsednik Mesnog odbora Bijelog Brda, Sredoje Kova~evi}, predsednik Lova~kog udruèwa, Momir Pantelinac, predsednik sekcije veterana BSk-a, Slobodan Ne{i} i Tihomir Sekuri{, predstavnici Kulturno-umetni~kog dru{tva “Jovan Jovanovi} Zmaj, Jovo Milaki} i Mile Karaica, raniji predsednici mesnog odbora. Gosti iz Bijelog Brda su posle srda~nog do~eka u Mr~ajevcima, posetili Ov~arsko-kablarsku klisuru i neke od manastira. Usledila je vo`wa jezerom u organizaciji Turisti~ke organizacije â~ak. Uve~e u kafani “Du{anov konak” organizovana je sve~ana ve~era na kojoj je predsednik Saveta MZ Mr~ajevci Vladimir Da~ovi} pozdravio drage goste i doma}ine govore}i o po~etnoj inicijativi i {irewu bratimqewa ova dva kluba i drugih subjekata. Zatim je jedan od potpisnika poveqe o bratimqewu Miodrag Milo{evi} ]opo nadahnuto i emotivno podsetio na inicijativu i sam ~in potpisivawa poveqe o bratimqewu dva kluba koju su te 1983. godine u Mr~ajevcima potpisali Milan Bori} i Miodrag Milo{evi}, tada{wi predsednici kluba.

Fudbalski klubovi su zapo~eli saradwu koja se pro{irila na sve druge subjekte, najpre na lova~ka udruèwa, kulturno-umetni~ka dru{tva, sekcije èna, da bi se na kraju zbratimile i dve mesne zajednice. Bratska saradwa je bila iskrena i potpuna, a pravu potvrdu je imala za vreme ratnih dejstava u Hrvatskoj, kada je kod pobratima u Mr~ajevcima uto~i{te na{lo vi{e od 200 me{tana Bijelog Brda, mahom starih, dece, èna. Za doprinos u razvijawu bratskih odnosa, Savet MZ Mr~ajevci doneo je odluku o dodeli plaketa zaslu`nim pojedincima i organizacijama koje su ovom prilikom uru~ene. Plakete su dobili: Miodrag Milo{evi} ]opo, Miodrag Vu~ini} Piper, Rade Stojanovi}, Milorad Jev|ovi}, Bole Luki}, Mara Petrovi}, Vladimir Da~ovi}, FK Orlovac, Lova~ko udruèwe “Radi{a Po{ti}”, KUD “Radi{a Po{ti}” sekcija èna i posthumno Dimitrije Diko Kova~evi}, Dimitrije Dikula Pavlovi}, Petar Da~ovi}, Tihomir Ti}o Jovanovi} i @ivota Qubi~i} Pi{ta. Bratsko druèwe je nastavqeno do kasno u no} uz pesmu Ra{e Pavlovi}a i harmoniku Novice Negovanovi}a. Evocirane su uspomene na sve koji su proteklih godina ugradili sebe u razvijawe i o~uvawe bratskih odnosa. Krenula je i poneka suza kao àl za onima koji vi{e nisu ìvi. Gosti iz Bijelog Brda su za ovu priliku izdali i svima podelili jednu ilustrovanu bro{uru posve}enu tridesetogodi{wici bratskih odnosa, a ve} je zakazana uzvratna poseta delegacije Mr~ajevaca za 5. oktobar, kada }e sli~nu sve~anost organizovati Bijelo Brdo. Bole Luki}

KK „SLOBODA“

MARKO RAJIÎ] „POKORIO“ I [ABAC ro{le nedeqe u hali „Zorka“ u [apcu, odràn je turnir u karateu „îvijada open“ u organizaciji {aba~kog karate kluba „Viner ~ivi“. Na turniru je u~estvovalo 20 klubova sa oko 300 takmi~ara. Karatisti „Slobode“ su ponovo imali zapaèn nastup pred Svetsko prvenstvo, koje }e se slede}eg meseca odràti u Novom Sadu u okviru [otokan karate saveza Srbije. Zlatne medaqe u borbama u pionirskoj konkurenciji osvojili su Milica Poluì} i Andrej Gruji~i}, dok je Danijel Stojanovi} bio drugi. U kategoriji nada Vladimir Savi} je bio pr-

FS^

[KOLA ZA SUDIJE udbalski savez ^a~ka i stru~na strukovna organizacija sudija organizuju {kolu za sudije. Besplatna {kola za sudije po~iwe da radi 1. oktobra. Prijave i detaqnije informacije na telefon 032/373-055 ili u Prostorijama gradskog Fudbalskog saveza u Bulevaru oslobo|ewa 37.

vi, kao i junior Marko Raji~i}, kome je pored zlatnog odli~ja pripao i pehar za najboqeg takmi~ara u mu{koj konkurenciji.

Bronzanu medaqu za „Slobodu“ je osvojila i Jovana [ibali} u katama, u konkurenicji pionirki.

POMO] FUDBALSKOG SAVEZA ^A^KA

URE\IVAWE TERENA o{ jedan vid pomo}i stigao je fudbalskim klubovima od FSG^. O svom tro{ku Savez ure|uje fudbalske terene, ko{ewe i vaqawe, ne bi li pomogao klubovima da lak{e sprovode svoje aktivnosti i smawe tro{kove. Me|u prvima ure|en je stadion FK Jedinstvo u Gorwoj Gorevnici. - Ove akcije su sjajan potez

Fudbalskog saveza ^a~ka i velika pomo} klubovima. Kako se ve}ina problema ne bi svela na “kukawe” za novim stadionima, Savez je preuzeo zna~ajne mere da re{ava mawe, ali realno re{ive probleme. Vaqawe terena, ko{ewe, {tucne, lopte... i lako je na~initi korak napred - ka`u nadle`ni u FK Jedinstvo Gorwa Gorevnica.

SPORT

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

FK BORAC

[UWEVARI] DO POBEDE

Glavni sudija Novica An|elovski (Pan~evo), pomo}nici Matija Olajo{ Na| (Subotica) i Du{an Cvjeti}anin (Sombor). Strelac: [uwevari} za Borac u 62.minutu. @uti kartoni: Milojevi}, @ivkovi}, Boranija{evi} (Borac) i Blagojevi} (Beànija). Crveni karton: Miqkovi} (Beànija) u 75.minutu. udbaleri Borca su pred oko 700 gledalaca, u okviru 6. kola Prve lige Srbije, zabeleìli veoma vrednu pobedu, savladav{i Beàniju sa 1:0. Gol vredan tri boda postigao je rezervista Radan [uwevari}, samo minut po{to je kro~io na teren. Beogra|ani su se i ovog puta pokazali kao veoma neugodan rival i pretrpeli su prvi poraz u ovoj sezoni. Prvi su zapretili gosti preko ]etkovi}a u 5. minutu, ali nije do{lo do

promene rezultata. U 12. minutu uzvra}aju fudbaleri Borca, a u prilici je bio Milanko Ra{kovi}. U 17.minutu ponovo veoma agilni ]etkovi} ulazi u priliku, ali i ne dovodi goste u vo|stvo. Samo minut kasnije priliku na drugoj strani propu{ta Jeremi}. Isti igra~ propu{ta priliku i u 20. minutu. U nastavku utakmice bilo je tako|e dosta uzbu|ewa na terenu. Oba trenera pose`u za izmenama. U 61 .minutu {ef stru~nog {taba

Borca Dejan Vuki}evi} vr{i dvostruku izmenu. Iz igre izlaze Milojevi} i Nikoli}, a na teren ulaze Ne{ovi} i [uwevari}. Napada~ Borca Radan [uwevari} u svom prvom kontaktu sa loptom izrasta me~ vinera. Samo minut po{to je u{ao u igru sjajno reaguje na centar{ut Ra{kovi}a i lopta odseda u levom dowem uglu gola Puleti}a. Prvenac [uwevari}a u crveno belom dresu za 1:0. Do kraja utakmice Borac stvara prilike, ali ih i propu{ta. U {ansama su bili Ne{ovi} i dva puta Ra{kovi}, ali ostaje 1:0. - Mislim da smo strpqivo gradili potpuno zasluènu pobedu. Znali smo da je Beànija rival koji zasluùje respekt, ali smo isto tako bili potpuno svesni da moramo biti strpqivi. Upravo to strpqewe zajedno sa disciplinom su dali rezultat u 62. minutu, iako smo i pre i posle toga propustili prilike za jo{ ubedqiviji trijumf. Zadovoqan smo odnosom

PARMENAC I DAQE PRVI

PAROVI 5. KOLA Subota i nedeqa u 15:30 ~asova: Rakova - Planinac Kej - Lugovi Parmenac - Zadrugar Polet-Morava Vujan - ^a~ak 94 Preme}a - Budu}nost Strelac slobodan

pularnim Zovama savladali Strelac 3:0. U me~u izme|u Budu}nosti i Vujna do{lo je do podele bodova 2:2, tako|e bez pobednika zavr{ena je i utakmica u Vujetincima gde su Planinac i Preme}a remizirali 1:1. Identi~nim rezultatom zavr{en je i me~ izme|u Lugova i Rakove. Fudba~eri ^a~ka 94 su zabele`ili pobedu nad Poletom iz Gori~ana 3:1.

TABELA 1. Parmenac 2. Kej 3. Rakova 4. Vujan 5. Lugovi 6. Planinac 7. Polet (G) 8. ^a~ak 94 9. Preme}a 10. Morava 11. Strelac 12. Zadrugar 13. Budu}nost

Borac - Rad

2:1

Nikoli} 71, Masla} 82. - Pavlovi} 38. igra~a i veoma je bitno da smo se vratili na pobedonosni kurs, zadr`av{i mesto u vrhu tabele - rekao je po zavr{etku utakmice trener Borca Dejan Vuki}evi}. Borac je trenutno tre}i na tabeli, a u okviru 7. kola, u subotu 28. septembra u 15,30 ~asova, gostuje ekipi Timoka.

PORAZI KADETA I PIONIRA, OMLADINCIMA BOD Pritekli vikend nije bio preterano uspe{an za mla|e kategorije Borca. Omladinci su na Alvaxinici osvojili bod u duelu sa OFK Beogradom i to golom u nadoknadi vremena. Utakmica je zavr{ena rezultatom 1:1. Kadeti i pioniri su se praznih xepova vratili sa gostovawa. Kadeti su pora`eni u subotici od Spartaka sa 3:0, dok su pioniri pretrpeli poraz u U`icu od Slobode, rezultatom 2:0.

OKRU@NA LIGA

GRADSKA LIGA

ro{log vikenda odigrano je 4. kolo Gradske fudbalske lige ^a~ka. Me~ koji je privukao najve}u pa`wu qubiteqa fudbala odigran je u Mojsiwu, gde je u krajne neizvesnoj utakmici Parmenac izborio pobedu nad Moravom rezultatom 4:3, ~ime je zadr`ao prvo mesto na tabeli. Ubedqivu pobedu na gostovawu izborili su fudbaleri Keja koji su na po-

Na odigranoj utakmici {esnaestine finala fudbalskog Kupa Srbije Borac je ostvario pobedu na doma}em terenu

12 8 7 7 5 4 4 4 4 3 3 2 2

BEZ GOLOVA U DERBIJU, RUDAR USAMQEN NA VRHU nedequ su odigrani me~evi 6. kola Lige moravi~kog okruga. Pobedom nad Jedinstvom iz Gorwe Gorevnice, posle 6. kola jedino Rudar iz Bresnice ima maksimalan u~inak. U derbiju kola Spartak i Mladost iz Preqine

TABELA 1. Rudar 2. Mladost P 3. Ov~ar 4. Spartak 5. Napredak 6. Jedinstvo (K) 7. Dowa Vrbava 8. Slatina 9. Mladost (A) 10. Morava 11. Backovac Junajted 12. Jedinstvo GG 13. Prijevor 14. Goru{ica 15. Miokovci 16. Omladinac

18 16 13 13 12 10 10 10 9 7 5 4 3 3 1 0

odigrali su bez golova, a identi~an rezultat bio je u duelu Slatine i Mladosti iz Atenice. Napredak je na svom terenu savladao Mo-

OKRU@NA LIGA Rezultati 6. kola Slatina – Mladost Aten. 0:0 Spartak – Mlad. Preq. 0:0 Jedinstvo Kowev. - Goru{ica 4:0 Dowa Vrbava - Prijevor 1:0 Rudar - Jedinstvo GG 2:1 Ov~ar - Backovac Junajted 4:1 Omladinac - Miokovci 1:2 Napredak - Morava 3:1

PAROVI 7. KOLA 28. i 29 septembar, 15,30 Morava – Slatina (N) Miokovci – Napredak (N) Backovac Jun. – Omladinac (S) Jedinstvo GG – Ov~ar (N) Prijevor – Rudar (N) Goru{ica – Dowa Vrbava (N) Mladost P – Jedinstvo K (N) Mladost A – Spartak (N)

ravu iz Katrge sa 3:1, Dowa Vrbava bila je boqa od Prijevora, dok je Ov~ar sa 4:1 savladao Backovac Junajted. Do prve pobede sti-

gli su Miokovci na gostovawu u Zabla}u, dok je dan ranije Jedinstvo bilo ubedqivo u Kowevi}ima protiv Goru{ice.

SRPSKA LIGA ZAPAD [esto kolo Sloboda – @elezni~ar 1:3 Seqak – Polet 0:2

TABELA

1:0

BE@ANIJA: Puleti}, Mitru{i} (Mul}an), Matovi} (Miqkovi}), Bo`ovi}, Blagojevi}, Putin~anin, S. @ivkovi}, Prodanovi}, Radulovi}, Stanov~i} i ]etkovi}

3. Polet 12 16. Sloboda 2

Sedmo kolo, nedeqa Pol et – Kru{ik, 11 ~asova Partizan – Sloboda, 15,30 ~asova

ZONA MORAVA [esto kolo Draga~evo – Orlovac Polet – Takovo

0:0 2:2

TABELA

BORAC: Petri}, Boranija{evi}, @ivkovi}, Radanovi}, Babi}, Jovi~i}, Jovan~i}, Nikoli} ([uwevari}), Milojevi} (Ne{ovi}), Jeremi} (Spirovski) i Ra{kovi}.

4. Polet 8. Takovo 12. Orlovac 14. Draga~evo

Sedmo kolo Takovo – Metalac (nedeqa, 15,30) Rudar – Polet (subota, 15,30) Orlovac – Arsenal (nedeqa, 15,30) Sloboda – Draga~evo (nedeqa, 15,30)

12 9 5 2

OGLASI

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVIRAN STAN KOD [KOLE MILICA PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA 30.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 18.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 23.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 36.000 eura P-40 m2, nov, kod Med. {kole, 4. sprat, lift, CG, terasa, gara`a. Cena 31.000 eura P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, noviji, Nemawina, 3. sprat, lift, CG, terasa. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum. Cena 30.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 2. sprat, sa dve spav. sobe, TA, terasa. Cena 32.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, terasa, sa dve spav. sobe. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P- 57 m2, Avenija 2, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 35.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 31.000 eura P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa. Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en. Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a. Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 20.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 45.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a. Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 48.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 25.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 70.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a. Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice. Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

^ITUQE

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Dana 25. septembra 2013. godine u 73-oj godini `ivota iznenada je preminuo na{ dragi i voqeni

POSLEDWI POZDRAV dragom ocu

4. 4. 2013 - 4. 10. 2013.

SVETLANA KOVA^EVI] Moje o~i tra`e tvoje, u beskrajnom sivilu crne no}i, ja se jo{ uvek nadam da }e{ do}i, da }e{ ponovo biti moja draga. Suprug VUKA[IN 16387

U subotu, 28. septembra 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage nine

SVETLANE CICE KOVA^EVI]

MIHAILO ^UTOVI] ^UTO

ro|en 1940. godine Opelo i sahrana }e se obaviti u petak 27. septembra u 13 ~asova, na Beqinskom grobqu.

MIHAILU ^UTOVI]U ^UTU 1940 - 2013

SA PONOSOM I QUBAVQU USPOMENU NA TEBE ^UVA]E TVOJ SIN DEJAN SA PORODICOM.

Zahvalnost dugujemo svima koji su izjavama sau~e{}a i prisustvom na sahrani ubla`ili na{u bol za izgubqenim ^utom. O@ALO[]ENI: supruga QIQANA, sin DEJAN, unuci ALEKSA, NATALIJA, JOVANA i IGOR, snahe @AKLINA i KATARINA, sestra BRANA i ostala rodbina. 16403

16404

Ponosni smo {to si nam bila strina i beskrajno tu`ni {to smo te brzo izgubili. Nina, nikada te ne}e zaboraviti tvoje sinovice NATA[A i SAWA i sinovac MILAN sa porodicama. 16373

[ESTOMESE^NI POMEN Navr{ava se {est meseci od smrti moje voqene majke

SVETLANE KOVA^EVI] Ni vreme koje je pro{lo, ni ono koje dolazi ne}e izbrisati se}awe na tebe. Nema tih re~i koje mogu da opi{u tugu i bol za tobom. Tvoja: }erka MARIJA sa porodicom.

POSLEDWI POZDRAV dragom

U subotu, 28. septembra 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od prerane smrti

Dana 4. oktobra 2013. navr{ava se [EST MESECI od smrti moje drage majke

^UTU

SVETLANE CICE KOVA^EVI]

SVETLANE KOVA^EVI]

od kolektiva Rudnici "[umadija" - ^a~ak

Na{a istina je bolna, jer tvoj `ivot nestade u trenu, ali postoji ne{to {to nikada ne}e umreti, a to je qubav, ponos i ve~no se}awe na tebe. Cico mnogo nam nedostaje{. Tvoj dever JOVAN i jetrva JASNA KOVA^EVI]

Uvek }e nam ostati u se}awu tvoja qubav, plemenitost i dobrota. S qubavqu tvoj: sin BELI sa porodicom. 16385

^ITUQE

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV

VOJKAN ALEKSANDRI] LARI

Lako je izbrisati suze i zapaliti sve}u, ali je te{ko iz srca izbrisati bol i tugu.

Tvoje srce nije izdràlo daqinu. Zato tugujemo alo smo ponosni na tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam pruào. Zato }e{ zauvek ìveti u na{im srcima.

Tvoji drugovi: kum MARTIN sa porodicom, MILAN, BOBA, MILETA, VESNA, BANE, MIRA, DESIMIR, SNE@A, BUDO, RADA, MILANKO, QIQA.

MI[KO, MIRA, IVAN, BORIS

^ETRDESETODNEVNI POMEN 24. 8. 2013 - 2. 10. 2013.

U subotu, 28. septembra navr{ava se ^ETRDESET TU@NIH DANA od kada nije sa nama na{ voqeni

BOGOQUB PAREZANOVI] PAREZAN Na nesebi~nosti, smirenosti i qubavi koju si posedovao svi su ti se divili. Voleli bi da jednoga dana i na nas budu ponosni kao {to smo i mi ponosni na tebe. Voqeni nikada ne umiru. Zahvalne porodice PAREZANOVI] i LAZOVI]

PERO MIHAJLOVSKI BUGARIN POSLEDWI POZDRAV Peru od drugova iz kafane "Zlatni Prag"

U ponedeqak, 30. septembra 2013. u 11,30 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu i ocu

RAJKO, SLAVKO, [ARAC, DULE - BRADA, RUDI, PREDO, VIDOJKO, JELAK, RILE, ZIMOWA, PEJO, CANE i ROKI. 16393

U utorak, 1. 10. 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti

BO@IDAR STEFANOVI] PUZO

ZORANU DRAMI]ANINU

MIRJANE ]UR^I] iz ^a~ka Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Suprug \URO, sinovi RADE i VLADE sa porodicama.

Pomen }e se obaviti u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu. Ve~no o`alo{}ena porodica STEFANOVI] i ostala rodbina. 16389

16397

Pozivamo prijateqe, kom{ije i rodbinu da toga dana zajedno sa nama posete Zoranov grob. O@ALO[]ENI: supruga DOBRILA, k}erka MILICA i sin MARKO.

^ITUQE

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SE]AWE 2008 - 2013

U subotu 28. septembra navr{ava se ^ETRDESET NAJTU@NIJIH DANA bez tebe.

Pro|e 40 tu`nih dana od kako ostadoh bez mog brata

30. septembra 2013. navr{ava se PET GODINA od smrti

DRAGI[E DANILOVI]A

DRAGI[A DANILOVI]

Dragi moj, vreme ne mo`e da ubla`i na{ bol za Tobom. Osta}e{ deo nas i nikad zaboravqen. Tvoja sestra BRANKA sa porodicom.

Jo{ uvek sam u {oku. Ne verujem da te nema. Jedino se nadam da }e{ tamo na}i na{eg Mi{ka i na}i svoj mir, dok praznina posle tebe ostaje zauvek. Tvoja KOVINA

16400

16399

Navr{ava se 40 dana od smrti mog dragog ujaka

29. septembra 2013. god. navr{ava se ^ETRNAEST GODINA od smrti

DRAGI[E DANILOVI]A

STANKA V. TODOSIJEVI]A iz Trnave

Sa ponosom i qubavqu uspomenu ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI upl.

Dana 18. 9. 2013. godine preminuo je na{ dragi kum

Dragi ujko, postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. Hvala ti na svemu, qubavi i pa`wi prema meni i mojoj porodici. Nikada te ne}emo zaboraviti. Uvek }emo te nositi u na{im srcima, s qubavqu pomiwati i od zaborava ~uvati. Sestri} NENAD KUSTUDI] sa porodicom.

DRAGOMIRA LUKOVI]A iz ^a~ka

PORODICA LUKOVI]

16401 16388

ZARIJA ]ULAFI] ro|en 5. 9. 1962.

U ~etvrtak, 26. septembra, obavili smo POLUGODI[WI POMEN na{em dragom

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uva: kum ZORAN JANKOVI] sa porodicom. 16391

Dana 18. 9. 2013. `ivotno je preminuo na{ dragi suprug i tata

SE]AWE 28. 9. 2010 - 28. 9. 2013.

MIROSLAVU FILIPOVI]U

BRANKO RADI[I] profesor u penziji

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo.

]ULAFI] ZARIJA ro|en 5. 9. 1962. WEGOVI NAJMILIJI: sin BRANIMIR i supruga GORDANA

TVOJI NAJMILIJI: supruga ZORA, sinovi DEJAN i DRAGAN sa porodicama. 16390 16394

Dragi Branko, nikada te ne}emo zaboraviti jer su tvoj put kr~ile najlep{e qudske vrline. Sa ponosom te pomiwemo. Zauvek }e te `aliti porodice RADI[I] i OTA[EVI] 16392

VLADE [TAVQANIN iz Ka~ulica (1962 - 2008) Dragi sine, u nedequ 29. septembra navr{ava se pet tu`nih godina od kada nisi sa nama. Kako vreme prolazi sve vi{e nam nedostaje{, te{ko je sine savladati bol i zaustaviti suze, s qubavqu te pomiwemo i u srcu nosimo mi koji te najvi{e volimo. Znamo kako je `iveti bez tebe, a vreme koje je pro{lo nije ubla`ilo na{u tugu i bol za tobom. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima, po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju. Otac LAZAR sa porodicom.

27. 9. 1985 - 27. 9. 2013.

iz Ka~ulica (1962 - 2008)

RADOVINE RADE SREDOVI] iz Prawana 2003 - 2013

27. septembra je tvoj ro|endan. Mnogo nam nedostaje{. Ponosni smo {to smo te imali a tu`ni {to smo te izgubili. S qubavqu i ponosom uspomenu na tebe ~uvaju: TVOJI NAJMILIJI: brat LAZAR, majka MILA, otac MI]O, stric ACO, strina BOJANA, deda VOJIN i baba MILICA.

16377

VLADE [TAVQANIN

Dana 23. 9. 2013. godine, navr{ilo se DESET GODINA od smrti na{e drage supruge, majke, svekrve i nanike

FILIP LAZAREVI] FIKI

16398

MILAN KRPAN MANOJLOVI]

Po dobroti i plemenitosti te pamtimo, s ponosom i qubavqu pomiwemo i od zaborava ~uvamo. TVOJI NAJMILIJI 16379

Dana 28. septembar 2013. godine u 13 ~asova na Je`eva~kom grobqu obavi}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

KOVINI BO[KOVI] LIKI Uspomenu na wu sa qubavqu ~uvaju weni najmiliji

1978 - 2013

16384

Pet godina pro|e dragi brate, a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te vi{e nema. Tvoj brat RADE sa porodicom.

U `ivotu ~ovek snuje a Bog odlu~uje. Molim te zamoli Gospoda Boga do|i po svoju svrakicu. Tvoja supruga SPOMENKA

16378

16388

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE Dana 1. 10. 2013. navr{ava se 13 godina od tragi~ne smrti na{eg dragog

SE]AWE 27. 9. 2008. - 27. 9. 2013.

VLADIMIR DULANOVI]

ALEKSANDRA STAR^EVI]A - GENA

KRSTINA TALOVI] 27. 9. 2003 - 27. 9. 2013.

Mnogo nam nedostaje tvoja qubav, osmeh, radost `ivota i optimizam koji si sa nama delio. Nedostaje nam prilika da ti bar deo tih ose}awa uzvratimo.

Draga majko, pro{lo je tu`nih DESET GODINA bez tebe, bez tvoje qubavi, dobrote i brige za sve nas. Po dobru }emo te pamtiti a sa ponosom pomiwati. Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju.

Ostavio si za sobom bolnu prazninu koju poku{avamo da ispunimo ose}awima na tvoj mio, uvek nasmejan lik. Uvek si bio veliki i osta}e{ takav u na{im srcima.

Tvoji MILENA, MLADEN i MIRJANA

O@ALO[]ENI: }erka DANA i zet COLE

Majka DOBRILA, otac RADOMIR i brat DU[AN.

16381

16374

16383

2. oktobra 2013. godine, navr{ava se 20 GODINA od smrti na{eg dragog supruga i oca

prof. BOGDANA GRUJOVI]A

24. 9. 2012 - 24. 9. 2013.

1. 10. 1988 - 1. 10. 2013.

Dr ANDRIJA S. PAVLOVI]

MIRKO MIRKOVI]

1949 - 1993 Hvala ti {to si postojao i {to si iza sebe ostavio svetao trag koji se ne bri{e. Svakodnevno si u srcima nas koji te volimo.

Postoje qudi koji se uvek pamte i vole i boli koji se nikad ne prebole. S ponosom te ~uvamo od zaborava.

RASTALI SMO SE, ALI NE ZAUVEK.

Supruga SLAVICA, }erke DANICA i JELENA sa porodicom.

Tvoja COLA i }erka BIQANA sa porodicom

16382

16378

Dana 27. septembra navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

SAWA, KONSTANTIN i RASTKO 16377

Dana 27. septembra navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

DRAGANA DRAGA NEDI]A Vreme koje je pro{lo i vreme koje }e do}i ne mogu u~initi da te i na trenutak zaboravimo. Dokle god govorimo svi o tebi dotle si ti ìv. A mi }emo uvek s ponosom govoriti o tebi, a ti }e{ uvek ìveti sa nama i u na{im srcima. Velika je sre}a i bogatstvo u ìvotu imati tebe kao bra~nog druga, oca, dedu, prijateqa... Ponosni smo na tebe. TVOJI NAJMILIJI

DRAGA NEDI]A

DRAGO NEDI]

iz Trbu{ana

Dan za danom, mesec za mesecom i do|e godina, godina dana od kada te nema. A isto je kao prvog dana neverujemo, nadamo se da }e{ do}i. Bio si prijateq kakvog ~ovek moè samo poèleti. U dobru i u zlu, da pomogne{, da da{ savet, da se uvek na|e{ pri ruci i da uvek bude{ iskrena podr{ka. I zato dok smo ìvi i ti si tu sa nama, ìvi{ u na{im srcima i mislima.

Pro{la je godina od kada nema „MOJE DRUGARICE” i na{eg velikog prijateqa.

NIKADA, NIKADA TE NE]EMO ZABORAVITI. Porodica JONTULOVI]

Uspomenu na wega ~uva VUJO sa porodicom

46890

SE]AWE na drage roditeqe

SE]AWE 27. 9. 2003 - 27. 9. 2013. Ve} deset godina nedostaje nam na{ dragi

U sredu 3. oktobra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

MIJOJLE GRA^ANAC ro|ena Jovanovi} 3. 12. 1946 - 3. 10. 2012. U utorak, 2. oktobra 2013. u 11 ~asova poseti}emo wen grob i obaviti GODI[WI POMEN na grobqu SANTUAN PARIZIJEN u Parizu.

BLAGOJE OBRADOVI] iz Vrani}a

DOBRIVOJE VIDOSAVA 1. 10. 1998 - 1. 10. 2013. 18. 11. 2005 - 18. 11. 2013. PETKOVI] iz Dowe Jeèvice Prolaze godine, a sve {to bi èleli jeste da vratimo vreme i opet budemo svi zajedno. Vi }ete uvek ìveti u srcima va{e dece: STOJANA, MILIJANE i RU@E sa porodicama.

Vreme prolazi a uspomenu na na{u dragu Mijojlu ~uvaju weni najmiliji: suprug MILOVAN, }erka GORDANA, sin GORAN, bratanice ZORICA i VIOLETA sa porodicama.

Te{ko je pomiriti se sa ~iwenicom da te vi{e nema. ^uva}emo te u uspomenama, sa ponosom te pomiwemo kao velikog i neumornog radnika. Osta}e{ trajno u na{im srcima, mislima i pri~ama. TVOJI NAJMILIJI

46889

16371

16376

^ITUQE

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je na{a voqena

„Moji su drugovi biseri rasuti, po celom svetu...” Sa velikim bolom obave{tavamo prijateqe da je posle te{ke bolesti 6-og septembra, 2013 u 59-oj godini `ivota preminuo na{ voqeni

ZORAN M. TERZI]

SLAVICA MILETI]

1954 - 2013 iz Toronta, Kanada

ro|. Azawac 1960 - 2013

Sahrana je obavqena 10-og septembra, 2013 na grobqu Elgin Mills, Richmond Hill, Ontario.

Preminula posle kra}e bolesti 22. septembra 2013. godine i svojim preranim odlaskom ostavila veliku prazninu u na{im srcima...

Ostavio je neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga poznavali i voleli. U dubokoj `alosti, supruga SUN^ICA sa sinovima ALEKSANDROM i MARKOM, majka CANA, brat DU[AN i snaja VESNA sa }erkama NATALIJOM i KRISTINOM.

Dana 28. 9. 2013. godine, u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu obele`avamo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Sahrana je obavqena 25. septembra na grobqu Orlova~a u Beogradu. S' ponosom, qubavqu i zahvalno{}u, uspomenu na Slavicu ~uva}e weni najmiliji.

Dana 27. septembra 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

RADIVOJA KRUNI]A iz Loznice

Jo{ uvek nam staje dah od neispri~anih pri~a i ruke kre}u da zagrle onog koga nema - a tu je. PORODICA 16380

POSLEDWI POZDRAV za dragog kolegu

BLAGOJA PERI[I]A

MIRJANI - MIRI VUJOVI]

Se}awe na izuzetnog stru~waka i jo{ boqeg ~oveka ~uva}e

Vreme nije ubla`ilo tugu i bol u na{im domovima. Praznina ostaje a mi te zauvek ~uvamo u srcu i mislima.

kolektiv Ma{insko-saobra}ajne {kole.

Tvoji najmiliji porodice VUJOVI] i POWAVI] 16396

fak.

^ITUQE

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragom drugu i prijatequ

RADI[I KRXI]U Nikada ne}emo zaboraviti divne trenutke provedene sa tobom.

IVAN i KSENIJA VELI^KOVI] sa porodicom

POSLEDWI POZDRAV dragom drugu

RADI[I KRXI]U Po dobru }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati.

LO]A, ACO BABI] i ZOKI JOVANOVI]

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

^ITUQE

Dana 23. 9. 2013. godine tragi~no je preminuo na{ voqeni sin, suprug i otac

RADI[A KRXI] 1976 - 2013

Ne mo`emo da zamislimo da te nema me|u nama. Uvek si svakom davao savete, pomagao i radovao se na{im uspesima. Bili smo sre}ni {to smo te imali za sina, supruga i oca.

TVOJI: majka QIQANA, supruga VERKA, }erka KRISTINA i sin SLOBODAN.

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE