28. decembar 2012.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 28. DECEMBAR 2012. GODINE

Slede}i broj „^a~anskog glasa” izlazi 11. januara 2013.

Do tada nas svakodnevno pose}ujte na sajtu

www.cacanskiglas.rs

BROJ 50

CENA 30 DIN.

U novogodi{wem dvobroju

POKLON KALENDAR ZA 2013!

ane 64 str

2

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

3

POLITIKA

POSLEDWE OVOGODI[WE ZASEDAWE LOKALNE SKUP[TINE Odavno se prilikom rasprave o godi{wem buxetu nisu ~uli komentari o predlo`enoj projekciji lokalne kase, kao na posledwoj ovogodi{woj sednici Skup{tine grada, na kojoj je, posle celodnevne rasprave usvojen, kako je skoro jednoglasno konstatovano, najva`niji dokument koji }e opredeliti `ivot Grada i wegovog stanovni{tva u narednoj godini.

Za razliku od predlaga~a odluke o buxetu za 2013. godinu i predstavnika vladaju}e koalicije, koji smatraju da je on razvojni, socijalni, transparentan, likvidan, odbornici opozicije su ocenili da je on politi~ki, prenapregnut i "buxet za miran san", koji }e omogu}iti samo lagodno funkcionisawe svih buxetskih korisnika u narednoj godini, bez stvarawa mogu}nosti za bilo kakav razvoj i napredak, prvenstveno u strate{kim oblastima `ivota i rada, kakve su privreda, poqoprivreda i zapo{qavawe. maju}i u vidu ostvarewe buxeta u ovoj godini i smernice ekonomske i fiskalne politike Vlade Srbije, gradski finansijeri i rukovodstvo planirali su da u 2013. godini prihodi buxeta budu ostvareni u iznosu od 3, 629 milijardi dinara, ili za skoro 30 odsto vi{e nego u ovoj godini. Najve}i priliv (oko 1,4 milijarde dinara), kako je, detaqno obrazla`u}i i prihodnu i rashodnu stranu buxeta, na posledwoj ovogodi{woj sednici SG u sredu, istakao na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi}, trebalo bi da pritekne od poreza na zarade, a potom od povra}aja para ubranih od PDV-a (343 miliona dinara). Todosijevi} je, pored ostalog, naglasio, da su prvi put transparentno prikazani tro{kovi svih 12 direktnih buxetskih korisnika, da su brojni tro{kovi "dislocirani" sa pozicije "gradona~elnik", o kojima }e ubudu}e odlu~ivati GV i resorne GU. Na~elnik je detaqno obrazlo`io i rashodnu stranu buxeta, naglasiv{i da }e i u narednoj godini najve}i buxetski korisnik biti Pred{kolska ustanova, koja }e potro{iti oko 360 miliona buxetskih para, da }e osnovno obrazovawe ko{tati Grad skoro 197, a sredwe oko 98 miliona dinara, kultura 160, a fizi~ka kultura 87 miliona dinara. Todosijevi} je naglasio da }e Grad u 2013. vratiti 110, od 250 miliona kredita i da ne planira da se nanovo zadu`uje u slede}oj godini, iako bi, imaju}i u vidu obim buxeta, imao pravo da se zadu`i skoro za pola milijarde dinara.

I

PLOD ZAJEDNI^KOG RADA POZICIJE I OPOZICIJE Gradona~elnik Vojislav Ili} i wegov zamenik Radenko Lukovi} ocenili su da je projektovan buxet razvojni, socijalni, stabilan i likvidan. Takvu ocenu potvrdili su i odbornici vladaju}e

USVOJEN BUXET ZA 2013.

koalicije Vladan Savi}evi} (DSS) i Vladica Gavrilovi} (NS) koji smatraju i da je buxet dobro i transparentno koncipiran, da je stabilan i razvojni i da je plod zajedni~kog rada pozicije, opozicije i predstavnika privrednika. U Odluci o buxetu, na`alost, "prete`u lo{e strane", ocena je odbornika Dveri srpske Bo{ka Obradovi}a, koji tvrdi i da je takozvana javna rasprava o ovom najva`nijem dokumentu "fingirana", jer nisu uva`ene bitne sugestije opozicije. U ovom va`nom dokumentu nema su{tinskih promena, ni sve`ih ideja, on je "na{minkan, promotivan i nema viziju razvoja", jo{ jedna je Obradovi}eva konstatacija, koji je kao dobru stranu istakao na~in na koji su ga finansijeri predstavili i ~iwenicu da su brojne stavke "izme{tene" sa pozicije "gradona~elnik". Predlog buxeta za 2013. je najboqi do sada, sveobuhvatan je i nije zaobi{ao nijedan segment `ivota i rada u gradu i selu, ocena je odbornice An|elije Milojkovi} iz koalicije NS-DSS. To mi{qewe deli i Radomirka Veqovi} iz iste koalicije, uverena da je buxet socijalni, razvojni i sveobuhvatan i da ravnomerno "tretira" i gradsko i seosko podru~je.

Buxet je razvojni, restriktivan, ali i politi~ki, smatra Dragan Andri} (DS) i zamera {to je veliki deo sredstava iz gradsdke kase predvi|en za kapitalne objekte, u koje se ne bi mogli ubrojati rekonstrukcija skup{tinske sale, objekata mesnih zajednica i sli~no, umesto da su ta sredstva usmerena za podsticaj razvoja privrede, re{avawe problema nezaposlenosti i socijalno ugro`enog stanovni{tva. Buxet nije razvojni, jer ne predvi|a izdvajawa za otvarawe novih radnih mesta, "prvu i drugu {ansu", ve}a sredstva za unapre|ewe poqoprivrede i visokog {kolstva, smatra Dragan Brajovi} (DS), uveren da prihod buxeta, ve}i za 30 odsto od ovogodi{weg, nije realno planiran i da "rastere}ewe" pozicije "gradona~elnik", ni{ta ne}e promeniti, jer }e o tro{ewu para sa tih stavki odlu~ivati GV, kojim tako|e predsedava prvi ~ovek Grada. Predlaga~i novog buxeta nisu pokazali dovoqnu

brigu za nezaposlene, javna preduze}a, mere za privla~ewe novih investitora, u situaciji kada 28 odsto radno sposobnog stanovni{tva ne radi, upozorio je Dragan Vu~eti} (DS), a Drago Milo{evi} (SNS) da je buxet za poqoprivredu trebalo da bude "te`ak" najmawe dva odsto od ukupne gradske kase. Tro{kove rada SG, koji iznose pet miliona dinara godi{we samo za skup{tinski materijal, trebalo bi smawiti, tako {to bi materijal bio distribuiran u elektronskoj formi, predlo`ila je Sawa Azawac [i{ovi} (DS) i zatra`ila izve{taj o dosada{wem radu Nau~no tehnolo{kog parka. Opozicija nije u~estvovala u predlagawu buxeta, jer javna rasprava nije bila ni javna, niti rasprava, ve} samo prezentacija buxeta, ustvrdila je Mirjana Milenkovi} (DS), a Dragan Biseni} (LDP) da on nije ni razvojni, ni socijalni, ve} je "buxet za miran san", koji ne obezbe|uje promene ni u jednoj sferi `ivota. Wegovi projektanti su, smatra, propustili priliku da predvide profitabilne projekte koji bi mogli da se realizuju zahvaquju}i izgradwi deonice auto - puta od Qiga do Preqine. On }e omogu}iti samo stabilno funkcionisawe Grada, ali ne}e obezbediti nova radna mesta, zaustaviti odliv mladih sposobnih kadrova, poboq{ati polo`aj nezaposlenih, izmeniti lo{u socijalnu kartu Grada, rekao je Biseni}.

BUXET „NAPET“ I PRENAPREGNUT @argonski re~eno, predlog buxeta je "zihera{ki", oglasio se i odbornik vladaju}e kaolicije Aleksandar Maksimovi} (SNS), podsetiv{i da je ova stranka prvi put u vlasti i da su weni stru~ni qudi dali zna~ajan doprinos prilikom projektovawa buxeta za 2013. On je sugerisao da budu smawena sredstva predvi|ena za tro{kove odvo`ewa i deponovawa sme}a na deponiju "Duboko", koji }e u slede}oj godine iznositi skoro 900.000 evra, i predlo`io da nadle`ni intenziviraju primarnu i sekundarnu selekciju otpada i zalo`e se za primenu efikasnijih, jeftinijih i savremenijih tehnologija odlagawa sme}a.

Opozicija je podno{ewem 29 amandmana nastojala da "popravi" buxet koji nije ni razvojni, ni socijalni i kao plod vladaju}e koalicije nema viziju, kao {to je nema ni Strategija razvoja Grada, pored ostalog, i zbog toga {to ne predvi|a zna~ajnija ulagawa u privredu i poqoprivredu, smatra Mira Milinkovi} (DS).

Po{to je pohavlio GU za finansije, koja je transparentno radila predlog odluke, uva`avaju}i donekle i predloge privrednika, Stojan Markovi} (LDP) je izneo vi{e "pokuda", oceniv{i da buxet nema ni viziju, ni misiju, da wegovi projektanti nisu prihvatili sugestije i amandmane opozicije, da je buxet koji na startu predvi|a deficit od 51 milion dinara "napet". Buxet je i "napet" i prenapregnut i nema upori{te u neizvesnoj ekonomskoj situaciji u 2013. godini, ne predvi|a prioritete i nema razvojnu komponentu, konstatacija je dr Milana Roganovi}a (Dveri srpske), koji je predlo`io i da buxetska sredstva namewena zdravstvenoj za{titi budu transparentnije prikazana. Po{to je demantovao neke odbornike opozicije da buxet "ne vodi brigu" o porodi~noj i socijalnoj politici, ~lan Gradskog ve}a Bratislav Jugovi} je izrazio uverewe da }e na posledwem ovogodi{wem skup{tinskom zasedawu biti usvojen najva`niji "akt pobedni~ke politike i koalicije".

Buxet je zanemario porodi~nu i socijalnu politiku, vi{edetne porodice i u nadle`nim ustanovama neevidentirana sama~ka i stara~ka, posebno seoska doma}instva, upozorila je Qiqana Rankovi} iz Pokreta Dveri srpske, a Biqana Rubakovi} iz iste organizacije, da nisu jasno definisani kriterijumi za dodelu sredstava za razvoj obnovqivih izvora energije, oceniv{i pozitivnim to {to u oblasti ekologije nema "zamagqenih" projekata koji nemaju nikakav efekat na `ivot gra|ana. Predarag @ivkovi} (SDPS) je predlo`io da 13 miliona dinara, namewenih lokalnim medijima, ne bude raspore|ivano na osnovu nekakvih pravilnika i odluka GV, ve} da se o tome izja{wava SG. Po{to je na~elnik GU za finansije Zoran Todosijevi} odgovorio na brojna pitawa i primedbe, predstavnici DS i Pokreta Dveri srpske su obrazlo`ili svih 29 amandmana, kojima su poku{ali da "prepakuju" odre|ene pozicije i "poprave" buxet za 2013. godinu. Iako ih nisu prihvatili ni Gradsko ve}e, ni nadle`na skup{tinska tela, bili su predmet duge rasprave, nakon koje je ve}inom glasova odbornika Skup{tina usvojila odluku o buxetu za 2013. godinu. Bez rasprave, na kraju skoro deseto~asovnog zasedawa, usvojen je i predlog odluke o drugom rebalansu ovogodi{weg buxeta, koji je predlo`en iskqu~ivo zbog tehni~kih i razloga koje je nalagao zakon, odnosno obaveze da budu prikazani prihodi, rashodi i izdaci iz ostalih izvora finansirawa indirektnih buxetskih korisnika, u ukupnom iznosu od oko 299 miliona dinara.

M. N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs

4

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

5

DRU[TVO

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

ODR@ANA 18. SEDNICA GRADSKOG VE]A

OD 30, PRIHVA]EN JEDAN AMANDMAN

a posledwoj sednici Gradskog ve}a, odr`anoj u utorak, dan pre posledweg ovogodi{weg zasedawa lokalne Skup{tine, centralna tema dnevnog reda bila je rasprava o amandmanima na predlog Odluke o buxetu Grada za 2013. godinu i na predlog Odluke o izmenama odluke o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta. Uva`avaju}i obrazlo`ewa i predloge Zorana Todosijevi}a, na~elnika Gradske uprave za finansije, gradski ve}nici nisu prihvatili nijedan od 29 amandmana, koje su na predlo`enu projekciju buxeta dostavili predstavnici odborni~kih grupa “Izbor za boqi `ivot - Boris Tadi}” i “Dveri srpske”. Predlo`ili su odbornicima da prihvate samo amandman odborni~ke grupe SNS, koga je potpisao Igor Trifunovi}, kojim se prakti~no “poja{wava” ~lan 19 u Odluci o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta i dodaju re~i “naknadnih 40 odsto”. Re~ je o jo{ jednom “klizawu” naknade (pored umawewa od 60 odsto, predvi|enog za objekte do 400 m2) koju }e vlasnici porodi~nih stambenih zgrada, povr{ine do 100 kvadrata, pla}ati prilikom legalizacije.

Podno{ewem 17 amandmana, odbornici DS-a Dragan Vu~eti}, Jole Pe{i}, Mira Milinkovi} i Mirjana Milenkovi} predlo`ili su da budu “prepakovane” pojedine pozicije i sredstva sa wih preba~ena na buxetske stavke koje su, po wihovom uverewu, “zakinute”.

Predlo`eno je, na primer, da za dva miliona dinara budu pove}ana izdvajawa Centru za soci-

N

jalni rad, smawena sredstva planirana za rekonstrukciju skup{tinske sale, pove}ane subvencije javnim preduze}ima, da se pare predvi|ene za gradwu otvorenih terena u Sokoli}ima preusmere za instalirawe video nadzora u centru Grada... Demokrate predla`u i da o tro{ewu para sa pojedinih pozicija (pomo} novoro|enoj deci i besplatan prevoz lica starijih od 65 godina) ne odlu~uje GV, ve} da ono bude ure|eno posebnim aktima SG. Tra`ili su i da umesto

31,8, podsticaji za razvoj poqoprivrede iznose 50 miliona dinara, odnosno da se taj “mawak” nadomesti “skidawem” sedam miliona dinara sa investicije za skup{tinsku salu i 11,2 sa fiskulturne hale u Mr~ajevcima.

I ovi, kao i predlozi demokrata da budu uve}ana sredstva za takozvana pro{irena prava u oblasti socijalne za{tite, na u{trb tro{kova rekonstrukcije sale u zgradi SG obezbe|eno dodatnih 35 odsto naknade porodiqama, smawena sredstva TO^-u, grad-

ski ve}nici su jednoglasno odbili.

Ni predlaga~i 12 amandmana, prispelih iz odborni~ke grupe “Dveri srpske”, izgleda, nisu bili dovoqno ubedqivi, pa tako ve}inu glasova ~lanova GV nisu dobili ni zahtevi da, umesto za razvoj kori{}ewa obnovqivih izvora energije, dva miliona dinara budu preusmereni za edukaciju i podsticaj stnovni{tva da proizvodi organsku hranu, ni da se sredstva za video nadzor “prebace” za pomo} verskim zajedni-

TRA@E NAJBOQE RE[EWE Neizmirene obaveze privrednih dru{tava odbrambene industrije, me|u kojima je i kompanija "Sloboda", optere}uju i ugro`avaju wihovo poslovawe, zbog ~ega }e Ministarstvo odbrane i Ministarstvo finansija, po{to pribave mi{qewe lokalnih samouprava, predlo`iti Vladi Srbije da donese program finansijske konsolidacije ovih preduze}a. Radna grupa od predstavnika ovih ministarstava smatra da je osnovni uslov za uspe{no poslovawe ovih dru{tava rastere}ewe od dospelih obaveza prema Republici, lokalnoj zajednici, dr`avnim poveriocima, javnim preduze}ima, odnosno sprovo|ewe konverzije obaveza u kapital Grada.

Kako je na sednici GV rekao zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, "Sloboda" duguje Gradu po nekoliko osnova oko 1,1 milijardu dinara, {to je ravno skoro tre}ini planiranog buxeta.

Po{to Gradu prakti~no ni{ta ne zna~i udeo u kapitalu kompanije, na sastanku u resornim ministarstvima bi}e predlo`eno da ovaj dug bude "prebijen" preko vojne imovine, odnosno kasarni.

Drugu mogu}nost - naplatu duga preuzimawem lokacija "Sima Saraga", ili "Kova~nice" u Qubi}u, najavio je gradona~elnik Vojislav Ili}, uveren da }e biti izna|eno najboqe re{ewe za obe strane, jer je, kako je rekao, "Sloboda" od izuzetnog zna~aja za ~itav Grad.

cama, niti da se pet miliona dinara “oduzme” Gradskom stadionu i prenese na poziciju podsticaj zapo{qavawa.

Za istra`ivawe masovnih grobnica ni ove godine nije utro{eno pola miliona dinara, zbog ~ega je odbijen predlog da ovaj iznos u 2013. bude pove}an za milion dinara. Nije prihva}en ni amandman Dverjana da se deo para od 12 miliona, predvi|enih za gradwu stadiona iskoristi za osnivawe Centra za razvoj sela, niti da se pare namewene ekologiji, preusmere Zdravstvenom centru, a za video nadzor za pomo} nekoj od op{tina na KIM. Predstavnici odborni~ke grupe “Dveri srpske” smatraju i da bi 26 miliona dinara, koliko }e buxet ko{tati prevoz lica starijih od 65 godina, trebalo preneti Centru za socijalni rad, da bi ova ustanova odre|ivala naknadu za besplatne karte za lica koja dostave dokaz da imaju mawe penzije od prose~nih, u~enici sredwih {kola, nezaposlena lica...

Gradsko ve}e }e SG predlo`iti i da donese Odluku o uslovnom otpisu kamata i mirovawu poreskog duga, koja, kako je rekao na~elnik GU za lokalnu poresku administraciju Du{ko Savkovi}, ima za ciq disciplinovawe poreskih obveznika. Na ovaj na~in omogu}ava se da se poreski obveznici (privredna dru{tva i preduzetnici) finansijski rasterete, da bi bili u mogu}nosti da u propisanim rokovima izmiruju teku}e obaveze, ~ime se ujedno stvaraju uslovi za o`ivqavawe i razvoj privrede i preduzetni{tva, objasnio je Savkovi} i naglasio da se davawem istovetnih prava i fizi~kim licima obezbe|uje ravnopravan tretman poreskih obveznika.

M. N.

U GRADSKOM ODBORU NS ODR@ANA GODI[WA KZN

BEZ DEMAGOGIJE I NEREALNIH OBE]AWA

godini koja je na izmaku, Nova Srbija je izdejstvovala pobedu na dva koloseka - posle ~etiri godine rada u opozicionim klupama, poslanici ove stranke su se trijumfalno vratili u izvr{nu vlast na republi~kom nivou, a na lokalnim izborima, u koaliciji sa DSS, partija je osvojila poverewe najve}eg broja gra|ana i “sa~uvala oreol nepobedivosti u na{em gradu”, sumirao je portparol Milan Dra{ki} najve}i u~inak ove stranke u 2012, na godi{woj KZN, odr`anoj u utorak, dodav{i da je veliki uspeh i to {to je lider NS Velimir Ili} ponovo postao ministar u Vladi Srbije, ovog puta za urbanizam i gra|evinu.

- Ovakvi rezultati nisu do{li sami od sebe, ve} su plod velikog rada i ogromnog odricawa qudi koji su, na ~elu sa liderom NS, izneli najve}i teret predizborne kam-

U

pawe i izbornih radwi. Za protivnike smo na oba politi~ka fronta imali izuzetno sna`ne stranke, koje nisu birale sredstva, neretko slu`e}i se i ne~asnim radwama, da bi ostvarile svoje ciqeve i odbranile postoje}e pozicije. Nasuprot wima, Nova Srbija je pred bira~e iza{la sa jasnim i ~asnim namerama, politi~kim programom prihvatqivim za naj{ire slojeve, bez demagogije i nerealnih obe}awa, ali i bez podr{ke mo}nih tajkuna i finansijskih magnata, ~iju spregu sa doskora{wom politi~kom elitom, upravo ovih dana pravosu|e raskrinkava - rekao je Dra{ki}.

Posle izborne pobede NS je sa koalicionim partnerom “zasukala rukave” i ambiciozno zapo~ela brojne aktivnosti za koje je preuzela politi~ku odgovornost, rekao je on, potenciraju}i po~etak gradwe deo-

nice auto - puta od Qiga do Preqine, koji }e, uveren je Dra{ki}, predstavqati zna~ajan podsticaj za o`ivqavawe privrede i pokretawe doma}e gra|evinske operative.

Gradski odbor Nove Srbije je zadovoqan i dosada{wim radom aktuelne gradske vlasti, na ~elu sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em, koja je, rukovode}i se principima maksimalna {tedwa, racionalno tro{ewe buxetskih sredstava i odgovornost na svakom koraku, opravdala poverewe i o~ekivawa gra|ana. Kruna uspe{nog rada nove vladaju}e koalicije bi}e usvajawe buxeta za 2013. godinu, u ~ijem projektovawu su, podsetio je portparol NS, u~estvovali i opozicija, privrednici i stru~na javnost.

Nova Srbija je predstavnik naroda i zbog toga weni ~lanovi i funkcioneri dele sudbinu gra|ana, rekao je Vladica Ga-

vrilovi}, potpredsednik i generalni menaxer GO NS: “Pro{la godina je bila te{ka, a slede}a }e biti jo{ te`a. Nova Srbija ne `eli da pobegne od te realnosti, zbog ~ega je preuzela odgovornost za vr{ewe vlasti i mobilisala sve resurse da bi doprinela poboq{awu kvaliteta `ivota gra|ana. Glavni ciq na{ih aktivnosti je oporavak posrnule privrede i stvarawe ambijenta za smawewe nezaposlenosti. Verujemo da }e za 38 meseci biti izgra|ena deonica auto-puta od Qiga do Preqine i da }e, zahvaquju}i autoritetu predsednika na{e stranke san o zatvorenom bazenu u ^a~ku kona~no postati stvarnost”, rekao je Gavrilovi} i apelovao na privrednu, kulturnu, politi~ku, sportsku elitu “da stanu pod jedan barjak i daju sve od sebe, da bismo prevazi{li te{ku situaciju u kojoj se nalazi ~itava dr`ava.”

M. N.

6

DRU[TVO

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

ODR@ANA PREZENTACIJA REZULTATA MONITORINGA JEZERA ME\UVR[JE organizaciji Turisti~ke organizacije ^a~ka, predava~i sa Instituta za biolo{ka istra`ivawa i Instituta za multidisciplinarna istra`ivawa iz Beograda, u ponedeqak su odr`ali prezentaciju rezultata monitoringa zajednice riba, faune dna i makrofita akumulacije Me|uvr{je.

Vesna \ikanovi}, sa Instituta za multidisciplinarna istra`ivawa, predstavila je i rezultate ekotoksikolo{ke studije, koja je obuhvatila odre|ivawe koncentracije 20 metala u vodi i sedimentu, kao i u razli~itim tkivima riba razli~itih trofi~kih nivoa.

- Rezultatima smo jako zadovoqni. Kada govorimo o te{kim metalima u vodi i sedimentu, sve izmerene vrednosti su u granicama maksimalnih dozvoqenih, tako da nema nika-

U

RIBA U ME\UVR[JU ZDRAVA

Stefan Skori} i Vesna \ikanovi}

kvih bojazni po zdravqe istakla je Vesna \ikanovi}.

Prema re~ima Stefana Skori}a, sa Instituta za multidisciplinarna

istra`ivawa, ove godine je ura|eno najobimnije sezonsko istra`ivawe, od marta do novembra, a u akumulaciji Me|uvr{je je registrovano 19 vrsta ri-

ba.

- Sama struktura zajednice nije najpovoqnija, s obzirom na to da ima nekoliko autohtonih vrsta koje brojno{}u i biomasom do-

INSTITUT ZA VO]ARSTVO ^A^AK

O PLANOVIMA ZA 2013.

nstitut za vo}arstvo je nau~noistra`iva~ka ustanova sa veoma dugom tradicijom bavqewa razvojnim i primewenim istra`ivawem u oblasti biotehni~kih nauka i unapre|ewa vo}arstva, proizvodwom i plasmanom kvalitetnog sadnog materijala kontinentalnih vrsta vo}aka, posebno sorata koje su stvorene u Institutu, kao i odli~nom reputacijom u zemqi i inostranstvu zasnovanoj na dosada{wim ostvarenim rezultatima rada.

- U 2013. godini o~ekuje-

boqih veza sa istra`iva~kim institucijama i pojedincima iz Evrope kroz me|unarodne projekte, bilateralne saradwe, u~e{}e na me|unarodnim nau~nim skupovima, ali i pro{irewu saradwe sa proizvo|a~ima i prera|iva~ima vo}a i proizvoda od vo}a, i drugim korisnicima usluga kroz usvajawe i primenu ostvarenih rezultata u praksi.

Na samom kraju 2012. godine, dva istra`iva~a su odbranila ili su pred odbranom svojih doktorskih disertacija, kojima je krunisan wihov dosada{wi

mo ostvarivawe novih rezultata, kojima }e se podi}i institucionalni kapacitet Instituta, kako u pogledu dostizawa {to ve}e kompetentnosti istra`iva~a, tako i u pogledu nabavke nove savremene opreme, uspostavqawa jo{

rad, postignuta znawa i ve} radom ste~ene pozicije u saradwi sa proizvo|a~ima, Olga Mitrovi}, dipl. in`. preh. teh. i mr Milan Luki}. O~ekuje se da svoje doktorske disertacije odbrane i mr Darko Jevremovi}, na samom po~etku

I

miniraju, poput babu{ke, a jako je nizak procenat zastupqenosti grabqivih vrsta. Kada je re~ o ekotoksikolo{kim studijama, ura|ene su analize na 10 vrsta riba i na tri tkiva, na mi{i}u, jetri i {krgama. Uglavnom kod svih vrsta, najvi{e koncentracije toksi~nih materijala zabele`eno je u jetri i {krgama, dok je u mi{i}ima bezna~ajna. Sve koncentracije te{kih metala u mi{i}ima su ispod granica maksimalno dozvoqenih vrednosti propisanih doma}om i evropskom regulativom, tako da nema bojazni za konzumirawe riba iz akumulacije - rekao je Skori}.

Direktor Turisti~ke organizacije ^a~ka Miodrag Stevani}, tom prilikom je istakao da je analiza muqa u Me|uvr{ju pred-

uslov za ~i{}ewe jezera, koje je planirano za narednu godinu.

- Turisti~ka organizacija ^a~ka, kao upravqa~ za{ti}enog podru~ja Ov~arsko-kablarske klisure i korisnik ribarskog podru~ja, potpisala je sa Institutom za multidisciplinarna istra`ivawa ugovor u vezi sa monitoringom u vodama Ov~arsko-kablarske klisure. Tako|e, Institut je radio i Sredworo~ni program upravqawa ribarskim podru~jem 2012-2021. godine, kao i godi{we programe upravqawa ribarskim podru~jem. Istra`ivawa }e doprineti budu}em ~i{}ewu jezera, jer je va`no da znamo {ta sve muq sadr`i od te{kih metala i kako ga treba deponovati naglasio je Stevani}.

N. R.

NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE SRBIJE DODELILA ^A^KU ZNA^AJNO PRIZNAWE

NAGRADA ZA PODSTICAJ ZAPO[QAVAWA redstavnicima Grada u ponedeqak je u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Srbije uru~eno vredno priznawe - nagrada za podsticaj zapo{qavawa. Iako je ona pripala i najzaslu`nijim predstavnicima jo{ pet lokalnih samouprava u Republici, ~a~anska je “najvrednija�, jer je na prigodnoj sve~anosti u Beogradu, pored ostalog, re~eno da je ^a~ak u ovoj i prethodnim godinama, dao najve}i doprinos i podsticaj zapo{qavawu. Tu konstataciju argumentovano je obrazlo`io i gradona~elnik Vojislav Ili}: - Grad je od NSZ dobio presti`no priznawe, jer je u ovoj godini najvi{e ulo`io za realizaciju programa samozapo{qavawa, novog zapo{qavawa i sprovo|ewe javnih radova. Iz buxeta je za ove namene izdvojeno 25 miliona i 700 hiqada dinara i zahvaquju}i tim sredstvima obezbe|en je posao za 188 lica sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. U odluci o buxetu za 2013. godinu planirano je da bude obezbe|eno 44 miliona dinara, od ~ega za samozapo{qavawe, otvarawe novih radnih mesta i javne radove po 10, i za subvencije vlasnicima malih i sredwih preduze}a 14 miliona dinara.

Gradsko rukovodstvo ula`e maksimalne napore da bi radno sposobnom stanovni{tvu obezbedilo posao i pristojnu egzistenciju, ka`e Ili} i potencira podatak da je u proteklom periodu, od kada se realizuju takozvani programi aktivne politike zapo{qavawa, u ^a~ku obezbe|eno skoro 1.000 novih radnih mesta.

Zbog toga }e lokalna samouprava i u narednom periodu preduzimati sve mere koje su u wenoj nadle`nosti, da bi poboq{ala sveukupni poslovni ambijent, dovela doma}e i strane investitore i stvorila uslove da gra|ani `ive od svog rada, obe}ao je gradona~elnik Ili}.

M. N.

P Svetlana Paunovi}

2013. godine, kao i jo{ najmawe pet istra`iva~a, od kojih su tri u zavr{nim pripremama za predaju ve} ura|enih disertacija - isti~e dr Svetlana Paunovi}, direktorka Instituta za vo}arstvo.

Direktorka podse}a da o~ekuju i realizaciju nabavke planirane opreme, me|u kojom je i savremeni te~no-maseni hromatograf. Tako|e, zaposleni iz Instituta o~ekuju priznavawe sorata kru{ke koje se nalaze u postupku priznavawa za nove sorte, planiraju nala`ewe investitora i po~etak realizacije, za Srbiju strate{ki va`nog projekta, uspostavqawa mati~waka za proizvodwu sertifikovanih pupoqaka {qive, zasnovanom u poqu pod za{titnom mre`om od vektora virusa, kao i obezbe|ivawe finansijske

podr{ke za rekonstrukciju stare i nove zgrade Instituta, u ciqu podizawa energetske efikasnosti ovih objekata, navodi dr Svetlana Paunovi}.

Institut, kao jedan od osniva~a Nau~no tehnolo{kog parka ^a~ak, planira da u 2013. godini, u okviru ovog parka, na|e zainteresovanog korisnika za uvo|ewe u proizvodwu jakog alkoholnog pi}a od maline, jednog od ostvarenih tehnolo{kih re{ewa u prethodnim nau~nim projektima, koje je na brojnim promocijama dobilo odli~ne ocene i izazvalo veliko interesovawe, podse}a direktorka.

U proizvodwi je, uprkos ekonomskoj krizi, ambiciozno planirano pove}awe proizvodwe sadnog materijala za oko 30 odsto.

N. R.

7

GRAD

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PORODICI MI]EVI] STIGLA POMO] IZ SMEDEREVA

GRADI]E VELIKU KU]U

anijela Mi}evi} iz Kulinova~kog poqa i weno troje dece, Tamara (16), Bojan (13) i Nikola (8), nedavno su privukli veliku pa`wu medija i javnosti zbog neverovatne oskudice u kojoj `ive. Nasledila je Danijela od majke i ogroman ra~un za stru-

D

ju, oko 900 hiqada dinara, tako da su Mi}evi}i umesto sijalice, koristili akumulator. Da vi{e ne `ive u vlagi i bez osnovnih uslova za `ivot, pobrinuo se Milija Barovi}, vlasnik gra|evinskog preduze}a “ITG” iz Smedereva. On i wegovi radnici dovezli su pro{log petka tri kamiona gra|evinskog

KO JE DONATOR? Vlasniku firme “ITG” gra|evinarstvo nije jedina delatnost. Bavi se sto~arstvom, poqoprivredom, turizmom. Poseduje farmu od 300 krava, a obra|uje i vi{e od 200 hektara, {to svog, {to zakupqenog imawa.

Milija Barovi} je odrastao u Klini na Metohiji kao {esto dete. Najpre je iz roditeqske ku}e oti{ao da igra odbojku u podgori~ku Budu}nost, a potom u Smederevo, na jednu sezonu, ali tu ostaje do danas.

- Moji roditeqi, sestre i bra}a su 1999. godine pobegli u traktorskoj prikolici iz Metohije. Sve sam ih zbrinuo, obezbedio im ku}e i stanove, {ta je kome trebalo. Prethodno sam imao stan u Beogradu, koji sam kupio deci za studije. Posle dolaska moje porodice u Smederevo, prodao sam ga i bukvalno po~eo privatni posao od nule - pri~a Milija.

Na Zlatiboru izdaje apartmane, a gradi i hotel na Novom Beogradu. Ka`e da mu ovo nije prvi put da poma`e, ne samo materijalno ugro`enim, ve} svojim radnicima, kom{ijama, prijateqimqa. Na pitawe za{to, jednostavno odgovara: “Imam svoje razloge”.

Danijela i Milija

materijala za izgradwu nove ku}e ugro`enoj porodici. Radovi su ve} po~eli, a ako vreme dozvoli, Mi}evi}i }e dobiti nov dom najkasnije do prole}a. Ono najnu`nije bi}e zavr{eno ve} za dvadesetak dana, obe}ao je donator.

- Kada sam video na Prvoj televiziji kako `ive, odlu~io sam da pomognem

ovoj deci da odrastu u uslovima dostojnim ~oveka. Najpre }emo u ku}i sanirati vlagu, potom izgraditi kupatilo i potkrovqe. Deca rastu iz dana u dan, treba}e im vi{e prostora - ka`e Milija Barovi}.

Dok im ku}a ne bude zavr{ena, Mi}evi}ima }e Grad ^a~ak obezbediti sme{taj.

Odu{evqena {to }e kona~no i wena deca imati neophodne uslove za `ivot, Danijela je pomagala mu-

KAKO JE PROTEKLA HUMANITARANA IGRANKA U O[ “VUK KARAXI]”

SVA DECA ]E JESTI U KUHIWI

{karcima da istovare materijal.

- Ovo je najsre}niji trenutak u mom `ivotu - nije mogla da zaustavi suze: - Najvi{e }e se obradovati Tamara. Uskoro ne}e morati da deli sobu sa bra}om.

Istog dana kada je stigao materijal za ku}u, Danijelu su posetili i radnici Elektrodistribucije.

Bez struje ni zidari ne}e mo}i da grade. [to je najgore, taj dug za struju, koji ni mnogo bo-

gatiji ne bi mogli lako da otplate, Danijela je nasledila od pokojne majke, samo zato {to je, kako ka`e, posle wene smrti potpisala ra~un za pogrebninu. Uverena je u to, zato {to wenu sestru niko nije teretio.

Danijela je majci, koja je 2007. godine umrla od posledica udara voza, tek pre neki dan otplatila dozvoqen minus. Od de~jeg dodatka. Sad joj je kona~no lak{e, da joj makar najbogatiji ne uzimaju od dece.

Z. J.

PO^ELO DA RADI KLIZALI[TE

SAT I PO KLIZAWA 150 DINARA

z pomo} kluba “Star” Osnovna {kola “Vuka Karaxi}” organizovala je humanitarnu igranku za u~enike ni`ih razreda.

Deca su pla}ala ulaznice za zabavu po 100 dinara, a sav prikupqen novac namewen je bolesnim i u~enicima slabijeg materijalnog stawa.

Sredstva od igranke omogu}i}e i svim |acima da jedu u {kolskoj kuhiwi.

- Sa~inili smo listu prioriteta, tako da sav prihod ide u humanitarne

U

alo pre {kolskog raspusta, u ponedeqak, na terenima Sportsko rekreativnog centra "Mladost" otvoreno je klizali{te. Za posetioce je pripremqeno jo{ jedno iznena|ewe, cene nisu promewene ni ove godine.

Sat i po vremena na ledu ko{ta 150 dinara, a za iznajmqivawe opreme dovoqno je pokazati bilo koji identifikacioni dokument.

Klizali{te }e raditi u nekoliko termina, od 12, 14, 16 i 18 ~asova. U me|uvremenu led }e biti pripreman za nove kliza~e.

- Pozivam ^a~ane da dolaze u {to ve}em broju i da budu pa`qivi jedni prema drugima. Tako }e klizawe na ledu biti u`ivawe i wima i nama -

M

svrhe. Ve} 12 godina u~enici ni`ih razrda, a poma`u im i stariji, uo~i novogodi{wih i bo`i}nih praznika izra|uju ~estitke. Prodajemo ih u kwi`ari “Oaza” i u holu {kole do raspusta. Za novac koji budemo prikupili od novogodi{wih ~estitki kupi}emo nastavna sredstva za ni`e razrede - ka`e u~iteqica Marina Spasojevi}. Kreacije u~enika O[ “Vuk Karaxi}” koriste i mnoge ~a~anske firme da svojim poslovnim partnerima ~estitaju praznike.

Kao i na svakoj igranki, ni u “Vuku” nije izostala dobra zabava. Sa onima koji su ve} nau~ili da budu hu-

mani i da pomalo tr`i{no razmi{qaju, zabavqali su se i nastavnici i roditeqi.

- Do{li smo da igramo i pomognemo na{im drugarima - u glas su odgovarali Marko, Darko, Simona i ostala deca. Za pravu slavqeni~ku atmosferu pobrinuo se klub “Star”.

Vlasnica kluba Vesna Matijevi} nije odabrala samo muziku koju najmla|i vole. Potrudili su se da im bude ba{ kao u diskoteci, uz dosta svetlosnih efekata i opu{tene atmosfere.

Video zapis sa igranke mo`ete pogledati i na sajtu www.cacanskiglas.rs.

Z. J.

apelovao je Aco Jakovqevi}, direktor SRC "Mladost". On se nada i da, za ovo doba godine, visoke temperature ne}e bitno uticati na rad klizali{ta.

U ponedeqak su klizali{te posetili i predstavnici lokalne vlasti.

Grad za wegov rad izdvaja oko 300 hiqada dinara, a mladima je omogu}eno da besplatno poha|aju {kolu klizawa.

Na ledu se jedini oprobao pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}.

- Nisam stao na klizaqke sigurno sedam, osam godina i nisam neki kliza~.

Ali, sve bi trebalo probati - smatra Da~i}.

Z. J.

8

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

9

REPORTA@A

IZ PORODI^NIH ALBUMA STARIH IVAWI^ANINA

BRANKO ST. MARINKOVI] ZABORAVQENI DISIDENT

se}awu Aleksandra Nikoli}a, lekara u penziji i “`ive enciklopedije” moravi~kog kraja, Branko Marinkovi} traje kao li~nost jakog karaktera, velikog obrazovawa i nesvakida{weg `ivotnog puta. Upoznali su se posredstvom Brankovog mla|eg brata Qubi{e, sa kojim je Aco u “Javoru” igrao fudbal, a Branko bio sekretar dru{tva, koje je pored fudbalskog kluba imalo deletantsku (dramsku) i turisti~ku sekciju.

Ro|en je u Ivawici 1914, u porodici opan~ara Stojana Marinkovi}a ~ija se ku}a nalazila u Moravskoj ulici. Sa prvom `enom je imao sinove Branka i Zaharija, a posle wene smrti se ponovo o`enio i opet dobio mu{ke potomke - Qubi{u i Vojislava.

Branko je maturirao u U`icu i sa osam razreda gimnazije zapo~eo ~inovni~ku karijeru. Najpre je bio zaposlen u Andrijevici, a onda u rodnom mestu dobio name{tewe sreskog na~elnika. Sigurno da mladi Ivawi~anin, predratni dopisnik lista “Politika” iz provincije i desni~ar po politi~kom opredeqewu, u to vreme nije mogao ni da pretpostavi da }e ga vetar istorije zauvek oduvati daleko od zavi~aja. Ali, 6. septembra 1942. godine, na{ao se u grupi Ivawi~ana koji su proslavqali ro|endan kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a, najpre blagodarewem u crkvi, a zatim okupqawem u restoranu kod Vodopada. Neko je ovaj doga|aj prijavio Nemcima i ve} 11. septembra Gestapo je u~esnike uhapsio i sproveo ih u Beograd. Neki su zavr{ilu i logoru na Bawici, drugi su upu}eni u Mauthauzen.

Marinkovi} je bio jedan od stotinak Mauthauzenovaca koji posle rata nisu `eleli da se vrate u komunisti~ku Jugoslaviju.

Sa poznatim disidentaom Desimirom To{i}em, prvakom predratne Jugoslovenske demokratske stranke, sreo se u izbegli~kom logoru u Salcburgu, 1945. godine, gde je To{i} stigao iz Pariza, sa trojicom istomi{qenika, od kojih

U

Ivawi~ko |a~ko dru{tvo „Javor”, 1938. godine, na gostovawu u Sjenici. S leva na desno: Branko Marinkovi} (sekretar dru{tva), D Ne{ovanovi} - Je`, Gucowa (gost iz Sombora, Canka Popovi}, M. Vu~i}evi} - Zverac, M. Nika~evi}, [olaji} -^ile, M. Lukovi}, Miko Velimirovi}, Miko Jeli}, Tane Milenkovi}, Mile ]ur~i} -Tanxo (predesdnik dru{tva), Ma{kovi}, M. Maksimovi}. U dowem redu: P. Peri{i}, P. Mi}i}, B. Kur}ubi}, D. Milivojevi} - Veqovac, R. Jeli}, Aco Nikoli}, Qubi{a Eska.

Ivawi~ani u Sjenici 2. avgusta 1938. godine. S leva na desno: Milena Mitra{inovi}, Mica Ivanovi} (^a~ak), Quba Kur}ubi}, Branko Marinkovi}, Canka Popovi}, Milka Petrovi}, Dana Tripkovi}, Mi{o Lukovi} i Aco Nikoli}.

je jedan bio Miroslav Cerovi}, Brankov ro|ak i tako|e pre`iveli Mauthauzenovac, sa namerom da organizuju omladince - emigrante.

Na konferenciji takozvane Ujediwene demokratske omladine Jugoslavije Branko se nije ogla{avao, ali je To{i}, tokom nezvani~nih i dugih razgovora, u wemu prepoznao “politi~kog ~oveka par excel-

lence”. Zato mu je i predlo`io da do|e u Pariz, koji je u prvo vreme, dok nisu krenula masovna emigrirawa u SAD, Kanadu, Australiju i Britaniju, bio centar na{e emigracije.

U prestonicu Francuske stigao je krajem 1946, sa la`nim papirima, i brzo postao deo “vrhu{ke”, odnosno ~lan Centralnog odbora Srpske demokratske omladine, ure|iva~kog od-

bora emigrantskog lista “Na{a re~” i sekretarijata Saveza “Oslobo|ewe”, gde je vodio finansije i pokazao se kao izuzetno pedantan i po{ten ~ovek. @iveo je u skromnom hotelu za studente povratnike iz rata i jedva pre`ivqavao.

- Dok je gladovao nije hteo iz blagajne, koja je prirodno bila siroma{na, da uzme ni na privatnu priznanicu i najmawu sumu novca, iako sam ga ja nagovarao na to, jer sam i ja uzimao na privatnu priznanicu pozajmice. Dok je stanovao u Rue Tournefort, on je primao iz Savezne blagajne , ili iz kase lokalne zadruge, 300 franaka mese~no, ali nije dozvoqavao da se to upisuje kao izdatak wemu, odnosno neka vrsta nagrade za administrativni rad, ve} se to vodilo kao “administrativni tro{ak”, a krevet u sobi sa dva kreveta pla}ala je zadruga “Oslobo|ewe”. Plata je mogla da pokrije samo jedan najskromniji obrok dnevno. U Francuskoj smo prvih nekoliko godina svi gladovali, bilo je mawe hrane nego u Nema~koj.

Nemci Francuze nisu ubijali kao Srbe, ali su ih pqa~kali u toku okupacije - zabele`io je To{i} u ~lanku “Portret jednog emigranta” (~asopis

“Kwi`evnost” 2002).

Kasnije }e Marinkovi} `iveti u predgra|u Joinville le Pont, u vikendici - baraci fabrikanta Rada Simi}a, tako|e iz Ivawice, i daqe na ivici bede. Ali, nije tako bilo doveka. Ekonomske prilike u Francuskoj su krenule naboqe, a sre}a mu se osmehnula i na li~nom planu, jer je sredinom {ezdesetih godina Ivan D. Paji}, koji je u Parizu studirao medicinu i istovremeno bio spiker Radio Pariza, krenuo na medicinsku specijalizaciju u Strazbur i predlo`io {efu jugoslovenske sekcije Radija da za novog spikera uzme Marinkovi}a.

Tako je Branko u{ao u Radio Pariz, re{io finansijske probleme, jer je za svoj posao bio dobro pla}en, i tamo ostao ~etvrt veka. Imao je sna`an i divan glas, a “u ~itawe unosio svoj verbalni sarkazam i ironiju, tako da su slu{aoci u Jugoslaviji verovatno razumevali Brankovu poruku”.

- Ali, nezavisno od toga, Francuzi zvani~no nisu imali ni{ta od onog anglosaksonskog idolopoklonstva prema Titu. I to je Marinkovi} koristio, po{to je bio pravi “pismen ~ovek”. Umeo je zvani~ni tekst tako da preuredi, prevodilo se sa francuskog, a francuski je je-

zik dobro nau~io, da ga niko nije mogao optu`iti za falsifikat, a da u isto vreme slu{aoci uvide stvarnost svog polo`aja u Jugoslaviji.

Bez obzira na izvesna razmimoila`ewa u politi~kim stavovima, To{i} se sa Marinkovi}em sretao tokom ~itavog `ivota i umeo da ceni wegove zasluge u emigraciji.

- Kod Branka je bilo daleko vi{e nacionalne svesti nego neke antikomunisti~ke ideologije, strasti osvetoqubivosti, ma koliko on bio protivnik i komunizma i partizanskog pokreta.

Ovaj “monarhista i ~etnik” je, prema mi{qewu Desimira To{i}a, prevashodno bio ~ovek demokratije i protivnik diktature svake vrste. Izbegao je jednoumqe, kao i ksenofobiju, tako karakteristi~nu za dobar deo na{e emigracije, i imao “petqu” da uo~i i bez zazora govori o manama i naravima svojih sunarodnika.

To{i} ga je pamtio i kao narodskog ~oveka, koji je umeo so~no da opsuje, ali i da, sa izuzetnim darom za naraciju, toplo opisuje lepote ivawi~kih pejza`a.

Nikada se nije vratio u otaxbinu. Nije se `enio, premda se iz To{i}evih se}awa mo`e videti da je bio itekako zainteresovan za suprotni pol i voleo `ensko dru{tvo. Posledwe godine `ivota proveo je u udobnom stara~kom domu, a Pariz je odabrao i za mesto ve~nog po~inka. Preminuo je 1996. godine, a u Ivawici u to vreme nikoga od Marinkovi}a vi{e nije bilo me|u `ivima. Za Brankovu smrt poznanici su saznali iz “Politike”, a Aleksandar Nikoli} }e kasnije stupiti u vezu i voditi prepisku sa autorom ~lanka. Mali je svet, pa se ispostavilo da wih dvojicu, osim Branka Marinkovi}a, povezuje jo{ jedna li~nost. Desimirov brat Vlastimir To{i}, iz Bele Palanke, i Aleksandar Nikoli}, ro|eni Ivawi~anin, poznavali su se u mladosti, jer su zajedno, u vreme Kraqevine Jugoslavije, studirali medicinu u Beogradu.

E.V.

10

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

11

MLADI STVARAOCI

PREDSTAVQEN PRVI ROMAN JOVANE JAWI], U^ENICE EKONOMSKE [KOLE

OTVORILA SAM VRATA KWI@EVNOSTI

Romanom “Ho}u da te probudim” Jovana je ispunila obe}awe koje je svojoj baki Milki dala kada je imala samo pet godina ma 18 godina, u~enica je zavr{nog razreda Ekonomske {kole, a svojim sugra|anima se u utorak predstavila kao autorka romana koji se ove godine pojavio u izdawu [tamparije “Baji}”.

Za kwi`evnost se, kao ~italac, odavno zainteresovala, najbli`i su joj, ka`e, bili i ostali ruski klasici, ali je vremenom osetila potrebu da i sama pi{e. Najpre je stvarala i objavqivala kratke pri~e, a onda se latila daleko zama{nijeg posla i u romanu “Ho}u da te probudim” isprepletala sudbine junaka koji su mesecima nastawivali wenu uobraziqu i pravili dru{tvo devojci koja “nikada nije volela da bude sama”.

- U tome mi je sve vreme bezrezervnu podr{ku i pomo} pru`ala Jasmina Obreni}, profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti. Ona nije obi~an profesor ve} `ena sa najdivnijim srcem, koja je u mene verovala i onih

I

dana kada sam ja gubila veru u sebe - ka`e autorka romana.

Na promociji, 25. decembra u Domu u~enika, Jovani je dobrodo{licu u svet kwi`vnosti po`elela iskusnija spisateqica Milkica Mileti}, naglasiv{i da je re~ o devojci vrednoj

pa`we, o kojoj }e se tek ~uti. Uz napomenu da “ne postoje stari i mladi pisci”, Mileti}eva uo~ava sposobnost osamnaestogodi{we Jovane da se uhvati u ko{tac sa iskonskom temom, koja je vezana za `enu i wen polo`aj na ovim prostorima, kao i wenu

ve{tinu da pa`wu ~itaoca zadr`i dramskim zapletom i na~inom na koji ga razre{ava.

Glavna junakiwa, Milica, ro|ena kao ne`eqeno dete, tre}e `ensko u porodici, gladova}e celog `ivota za qubavqu jer, kako Mileti}eva ka`e, pro{lost i genetika se ne mogu zaboraviti. Traumati~no detiwstvo, uz oca despota i alkoholi~ara, ubla`ava}e ne`nost majke Branke, heroine dostojne obo`avawa, i qubav dveju sestara. Milica, koja je odabrala profesiju lekara, ne}e ostvariti sre}u ni u sopstvenom braku, ali }e ro|ewe sina do`iveti kao “blagu osvetu” i {ansu da odgoji i vaspita dete koje }e biti druga~ije od starijih mu{karaca u porodici.

Jovanina proza je pitka, lako se ~ita i ostavqa trag, uo~ila je Milkica Mileti}, uporediv{i autorku romana “Ho}u da te probudim” sa popularnom kwi`evnicom Milicom Jakovqevi} (Mir Jam).

Mlada kwi`evnica ne krije da li~nosti wene proze svoje prete~e imaju u `ivotu koji je okru`uje i da se iza lika Branke skriva wena baka Milka.

- Ova kwiga je ispuwewe obe}awa koje sam svojoj baki dala kada sam imala samo pet godina. Ako nisam mogla da promenim wen `ivot, mogla sam da joj se odu`im tako {to }u o wemu napisati roman.

Uz pomo} voditeqke programa @ivke Dmitrovi}, u~enika Sredwe muzi~ke {kole, koji su nastupili u Domu u~enika i Jovaninih roditeqa, koji su finansirali objavqivawe kwige i pripremili “poslu`ewe” za posetioce, promocija wenog prvog romana prerasla je u ve~e ispuweno ose}awima topline i prijateqstva. Susreli smo i Jovaninu profesorku Jasminu koja je kazala da je ponosna {to ima takvu u~enicu i podsetila da i putovawa od hiqadu miqa zapo~iwu prvim korakom.

E. V.

DVANAESTOGODI[WA MARTA SAMARXI] PRIREDILA PRVU IZLO@BU Tek je u {estom osnovne, a ube|ena je da }e biti slikar zlo`ba je otvorena uo~i praznika, u holu Osnovne {kole "Dr Dragi{a Mi{ovi}", ~iji je Marta |ak, a o woj i wenom dosada{wem likovnom radu najpre su govorili {kolski drugovi - Jovana, Na|a i Viktor.

De~ak ispri~a da Martu poznaje jo{ od prvog razreda i da su zajedno sedeli u klupi. Priznade da joj je pomalo zavideo, jer je u svemu bila boqa od wega.

- Ja je ne poznajem od malena, ve} od {estog razreda. Za ovo kratko vreme mnogo sam je zagotivila. Od svih u odeqewu, ona ima najvi{e dara za slikawe oceni Na|a.

Prilikom otvarawa izlo`be Martinih likovnih radova imali su {ta da ka`u i odrasli. Wena nastavnica likovne kulture Martina \uki} ukazala je na nastojawe {kole da blagovremeno prepozna darovite u~enike i podr`i ih u wihovom ranom stvarala{tvu.

- Marta je dobra i talentovana devoj~ica, predana svom radu, a mi joj `elimo da jednog dana postane uspe{an i priznati umetnik.

Zadovoqstvo {to prisustvuje ovom doga|aju iskazao je i Velimir Mili}evi}, likovni pedagog koji

HO]U DA BUDEM SLIKAR

I

devoj~icu priprema za upis u sredwu umetni~ku {kolu: - Martin rad pratim posledwih nekoliko godina, podsti~em je i kontroli{em. Kada se na|em na po~etku jednog stvarala~kog puta, posebno mi je zanimqivo da promi{qam dokle }e taj put dosegnuti. Sude}i prema ovim

radovima, mislim da }e on biti veoma plodonosan.

To ube|ewe ne stvaram samo zato {to je Marta zaista darovita devoj~ica ve} {to je uporna i

radna i {to wena ideja da postane umetnik nema alternativu.

Marta Samarxi} je svoju prvu izlo`bu pripremala vi{e od godinu dana. Me|u izlo`enim radovima najvi{e je crte`a, tu je i nekoliko slika i kola`a.

- Radim olovkom, tu{em, temperama.

Najboqe mi ide od ruke ne`iva priroda, kao da kroz wu moj talenat najvi{e dolazi do izra`aja - obja{wava mlada umetnica. Prise}a se da je wen dar prva uo~ila u~iteqica Mirjana Arsenijevi}, a ve} na po~etku petog razreda weni radovi na ~asovima likovnog su skrenuli pa`wu nastavnice Martine.

Iako zna {ta je najvi{e interesuje, Marta uspeva da ima odli~ne ocene iz svih predmeta i da sa svojim vr{wacima deli radosti detiwstva i dru`ewa. @ivi sa majkom Qiqanom, ocem Dejanom i bra}om Matijom i Andrijom, a svoju porodicu smatra toplim gnezdom koje itekako pogoduje wenom odrastawu i umetni~kim interesovawima.

E. V.

12

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

PRAZNI^NA DARIVAWA

KOMPANIJA „ALTER“ POKLONILA ZIMSKU OBU]U DECI IZ SOS SELA Imamo dugu tradiciju humanitarnih aktivnosti i svake godine, i ne samo povodom praznika, nastojimo da iza|emo u susret onima kojima je pomo} potrebna, nagla{ava Marina Rankovi}, asistent generalnog direktora ~a~anske kompanije koja se bavi proizvodwom i prodajom obu}e ro{le subote Marina je, u ime kompanije u kojoj radi, organizovala zabavu i podelu novogodi{wih paketi}a mali{anima koji odrastaju u SOS De~ijem selu u Kraqevu, kao i deci radnika i saradnika „Altera“. U igraonici

P

“Xungla” u Preqini, neobi~nom prostoru koji svojim enterijerom do~arava prirodnu egzotiku, ali je opremqen i svim savremenim rekvizitima za igru i razonodu najmla|ih, osamdesetak de~aka i devoj~ica iz SOS De~ijeg sela provelo je dva nezaboravna sata, u dru`ewu sa Deda Mrazom i wegovim pratiocima.

- I ranije smo dolazili u ovu igraonicu, ovde se deca lepo ose}aju i uvek se raduju povratku - ka`e Lana \or|evi}, psiholog De~ijeg sela (osniva~ lanca de~ijih sela u svetu je SOS Kinderdorf International sa sedi{tem u Austriji) u kome, uz pomo} “SOS mama” i “SOS teta”, odrasta vi{e od 80 mali{ana bez roditeqskog starawa iz ~itave Srbije.

U paketima koje im je Deda Mraz podelio, sredi{we mesto zauzima zimska obu}a, jer su “ma-

me” i “tete” procenile da im je ova vrsta poklona najpotrebnija, ali i obavezni slatki{i.

- Na{a kompanija ima dugu tradiciju humanitarnih aktivnosti i ona nije vezana samo za praznike.

Godinama sara|ujemo sa Fondom princeze Katarine Kara|or|evi}, svim do-

movima za decu bez roditeqskog starawa i {kolama i dnevnim boravcima za decu sa posebnim potreba-

ma. Ovoga puta je izbor pao na De~ije selo, a za razliku od ranijih godina, kada smo dodelu poklona uo~i Nove godine organizovali u sopstvenoj re`iji, sada su nam se pridru`ili igraonica “Xungla”, ustupiv{i nam prostor, firma “Win Win”, Makrobela, sa svojim slatki{ima, i preduze}e “Matovi} turs” ~ijim su autobusom gosti doputovali iz Kraqeva.

Kompanija ~iji vlasnici i zaposleni, kako ka`e Marina Rankovi}, ose}aju obavezu da pomognu svima kojima je pomo} potrebna, a naro~ito najmla|ima, proslavi}e u aprilu naredne godine 20 godina postojawa.

- Vlasnik “Altera”, Slavko Aleksi}, preuzeo je tradiciju od porodice svoje supruge Jasminke, a porodi~no preduze}e je preraslo u kompaniju koja se bavi sopstvenom proizvodwom i veleprodajom, ima 21 maloprodajni objekat, predstavni{tvo u Beogradu i ofis u [angaju. Svake sezone na{a firma kupcima iz Srbije, Crne Gore, Bugarske i drugih zemaqa ponudi izme|u 700 i 1.000 raznih modela obu}e - navodi asistent generalnog direktora, nagla{avaju}i da je sedi{te “Altera” bilo i ostalo u ^a~ku, a nema razloga da tako ne bude i ubudu}e.

E. V.

USPE[NI STUDENTI I \ACI DOBILI POMO] GRADA

STUDENTIMA PO 7.000 DINARA

KONCERTI U^ENIKA I NASTAVNIKA MUZI^KE [KOLE

NOVOGODI[WI POKLON SUGRA\ANIMA ~enici sredwe muzi~ke {kole, koja ve} sedam godina postoji pri Muzi~koj {koli “Dr Vojislav Vu~kovi}” u ^a~ku, odr`ali su 21. decembra koncert u velikoj dvorani Doma kulture i kroz 16 ta~ka zastupili zna~ajan broj kompozitora, od klasika do na{ih

U

Slavoqub Nikoli}, uz napomenu da sredwu muzi~ku {kolu trenutno poha|a 54 u~enika i da se ove godine prvi put upisalo maksimalnih 20 polaznika.

Ve~eras }e se, tako|e u velikoj dvorani Doma, ~a~anskoj publici predstaviti profesori Muzi~ke {kole. Ovaj koncert

a konkursu za finansijsku pomo} Grada ovoga puta je “pro{lo” 86 akademaca, sa prose~nom ocenom ve}om od 8,5, koji }e tokom narednih deset meseci dobijati po 7.000 dinara, kao i 15 u~enika, polaznika {kola za telente, ~ija }e mese~na stipendija iznositi 4.000 dinara. Bruco{i, wih 27, koji su na rang listama fakulteta na koje su se upisali zauzeli jedno od prvih pet mesta dobili su jednokratnu nagradu od po 10.000 dinara, kao i petoro u~esnika dr`avnih takmi~ewa u znawu, koji su se plasirali na jedno od prva tri mesta.

Uru~ivawe nagrada, kao i zakqu~ivawe ugovora o stipendirawu, obavqeno je

N

savremenika, kao i sve instrumente koji se u wihovoj {koli izu~avaju.

- Ovaj koncert postaje tradicionalan, a wima na{i sredwo{kolci zaokru`uju prvo polugodi{te i pokazuju {ta su tokom wega nau~ili - ka`e direktor {kole

je najavqen kao novogodi{wi poklon gra|anstvu za Novu godinu. Po~e}e u 20 sati, a na repertoaru je “laganija muzika”, podesna za predprazni~no raspolo`ewe.

E. V.

22. decembra u sali Skup{tine grada, kada je u~enicima i studentima ~estitke za dosada{wi uspeh u {kolovawu, u ime lokalne uprave, uputio gradona~elnik Vojislav Ili}. Uz napomenu da je ovo deseta godina od kada Grad mladima pru`a ovu vrstu podr{ke, on im je po`eleo da po zavr{etku {kole prona|u posao u svom gradu.

- Srbiji su danas vi{e nego ikada potrebni mladi i kvalitetni stru~waci naglasio je Miroslav Spasojevi}, predsednik komisije koja je odlu~ivala o dobitnicima stipendija i nagrada. - Vi ste u sumornoj dana{wici pokazali da upornost i istrajnost u radu, uz oslawawe na postoje}a dostignu}a u istra-

`iva~koj i nau~noj oblasti, mogu da dovedu do rezultata. U `ivotu }ete biti sre}ni i zadovoqni sobom jedino ako u potpunosti razvijete svoje sposobnosti.

Iako su iznosi stipendija i nagrada skromni, dobitnici ne kriju da im je ova pomo} dobrodo{la, u uslovima kada su tro{kovi {kolovawa sve ve}i, a buxeti roditeqa sve tawi.

- Novac }u ulo`iti u kwige i stru~no usavr{avawe - ka`e Marko Vu~kovi}, student tre}e godine Farmaceutskog fakulteta u Beograda, sa prose~nom ocenom 9,67.

- Kupi}u ne{to sebi, mo`da malo garderobe planira gimnazijalka An|ela [uti}.

E. V.

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

13

ZDRAVSTVO

RAZGOVOR SA DIREKTOROM ZDRAVSTVENOG CENTRA DR RADOSLAVOM MILO[EVI]EM

SA NOVIM TIMOM DO BOQE USLUGE

Skoro tri meseca ste na ~elu Zdravstvenog centra. [ta ste do sada promenili na boqe, a {ta planirate za narednu godinu?

- Vi{e se ne pla}a parking, osvetqen je kompletan bolni~ki krug, a za narednu godinu planiramo da jo{ vi{e unapredimo tehni~ki deo bolni~kog kruga. Napravi}emo jedan veliki parking koji nedostaje na{oj Bolnici. Tako }emo regulisati zakr~ivawe ulica, kao i ulaza u objekte, naro~ito kada je sneg.

kvalitetno zdravstvo mora da se oslawa na kvalitetan kadar i odgovaraju}e materijalne resurse, koji }e taj kadar podr`ati.

Koja odeqewa Bolnice su u najgorem polo`aju?

- Neka odeqewa su ranije imala prioritete u nabavci odgovaraju}e opreme i broja zaposlenih.

Mi smo hroni~no u mawku kadra, i lekara i sredwemedicinskog osobqa.

Taj nedostatak je naro~ito

mima u zdravstvenoj za{titi, na{i sugra|ani najvi{e se `ale na liste ~ekawa. Kako je to regulisano?

- Liste ~ekawa postoje svuda u svetu, a mi se trudimo da ispo{tujemo du`inu ~ekawa na pojedine preglede. Za prve preglede se ne ~eka du`e od mesec dana, {to je i preporuka Ministarstva zdravqa. Kontrolni pregledi mogu da se obavqaju i na nekoliko meseci ili godina, u zavisno-

~ekawe na analize traje mawe od mesec dana, {to ne podrazumeva preglede koji su hitni.

[ta je sa skenerom?

- Na{a Bolnica ima dva skenera. Jedan je “obi~an” koji je u funkciji, a drugi, savremeniji nije u funkciji. Cena wegove popravke je vi{e od 50.000 evra, a na{ Zdravstveni centar nije u mogu}nosti da obezbedi ta sredstva.

Pisali smo dopis Mini-

Pacijenti se ~esto `ale na nequbaznost i neposve}enost medicinskog osobqa.

Postoji li re{ewe za to?

- Svako nezadovoqstvo pacijenta, koje je utemeqeno, ima}e za posledicu sankcionisawe onih koji se nisu pona{ali u skladu sa pravilima svoga posla.

I tu ne}e biti izuzetaka.

To }e biti praksa, a mi smo ve} krenuli tim putem, i ve} su neki zaposleni bili sankcionisani.

Do{lo je i do zna~ajnih kadrovskih promena?

- Najve}e promene su se desile u Bolnici, i ne obe}avam da su kona~ne. Vr{ilac du`nosti direktora Bolnice sada je dr Jelena Bo{kovi}, na~elnik anestezije, wen zamenik je dr Nada Lazovi}, koja je i novi na~elnik Pneumoftiziolo{ke slu`be, glavna sestra Bolnice je Jelena Gli{i}. Doktor koji je sada zadu`en za odnose sa javno{}u u Bolnici je na~elnik Urgentnog centra dr Miroslav Sretenovi}, a bilo je promena na~elnika i pojedinih slu`bi.

Na koje slu`be mislite i ko su novi na~elnici?

- Na Psihijatriji je na~elnica dr Gordana Lazovi}, na Neurologiji dr Tawa Filipovi}, a u Slu`bi transfuzije dr Slavica Kitanovi}.

Koji su razlozi za ove kadrovske smene?

- Strategija ovog zdravstvenog centra i mene kao rukovodioca je da se prioritet da stru~nosti i posve}enosti radu. U sklopu toga su ura|ene promene.

Verovatno, u tom smislu, niste bili zadovoqni prethodnim kadrom?

- Svaki rukovodilac ima neku viziju razvoja zdravstva i u sklopu toga bira svoje saradnike.

Gde najvi{e “{kripi” u ~a~anskoj Bolnici?

- Dosta toga “{kripi”, kao i u ~itavom zdravstvu Srbije. Veliki je broj razloga koji su me|usobno povezani, po~ev{i, pre svega, od materijalnih. Naravno,

pomo} Zdravstvenom centru, koja, na moje veliko zadovoqstvo ne}e biti mala. [ta }e biti prioriteti u raspodeli tih sredstava?

- Mi smo ve} odredili prioritete, {to su svakako poboq{awe kvaliteta zdravstvenih usluga i otvarawe novih dijagnosti~kih sadr`aja, koji nam nedostaju. Pre svega, mislim da poku{amo da napravimo jednu angio salu, za zbriwavawe akutnih sr~anih bolesnika sa tegobama vaskularne prirode.

Daqe, prioritet su nam neke hirur{ke i druge dijagnosti~ke i terapijske procedure, koje u ovom Centru nisu ra|ene. [ta je sa Porodili{tem?

Da li }e se u wega ulagati?

- Porodili{te je zgrada koja ima vi{e od 60 godina. Za pristojnu i kompletnu sanaciju svih takvih objekata u na{oj Bolnici potrebna su ogromna sredstva. Naravno da je u na{im planovima, kao i u opredeqivawu sredstava iz buxeta Grada, prioritet i Porodili{te. O~ekujemo da }e se to u toku idu}e godine realizovati. Inkubatori jesu bitni, ali imaju}i u vidu da oni slu`e samo za novoro|en~ad koja imaju probleme, a ne za sve bebe, ~a~anska Bolnica ih ima sasvim dovoqno.

Dr Radoslav Milo{evi}

izra`en na pojedinim odeqewima. Na Internom odeqewu nedostaje oko 20 medicinskih sestara, a na Grudnom oko osam. Kao dugogodi{wi na~elnik Internog, mogu kroz taj podatak i da objasnim pacijentima koji su se s pravom qutili, za{to nije bilo dovoqno sestara da pokriju sve wihove potrebe.

Postoji li mogu}nost da se na Internom odeqewu ta situacija re{i?

- Od Ministarstva zavisi koliko kadra zapo{qavamo, a od nas iskqu~ivo kako }emo ga rasporediti. Problem na Internom odeqewu sam po~eo da re{avam i ve} je delimi~no re{en.

Kada se govori o proble-

sti od vrste bolesti. [to se ti~e dijagnosti~kih procedura, i tu postoje neki normativi. Ukoliko nema medicinski opravdanog razloga za hitne procedure, onda pacijenti jednom godi{we treba da urade ultrazvu~ni pregled, kao i laboratorijske analize, `ene ginekolo{ki i pregled dojki, a mu{karci pregled prostate. Kod nas je to druga~ije. Na{i pacijenti ~esto obavqaju ultrazvu~ne preglede na 15 dana, a laboratorijske analize na mesec.

Na kojim odeqewima se najvi{e ~eka na preglede?

- Najvi{e se ~eka tamo gde se radi dijagnostika, a to su rendgenske slu`be i laboratorijska analiza.

Mada, u Laboratoriji sada

starstvu zdravqa, i o~ekujem da }e oni pozitivno odgovoriti ve} po~etkom godine. Naravno da jedan skener ne mo`e da zadovoqi sve na{e potrebe. Mada, veliki broj pacijenata i nema potrebe za tim pregledom, {to potvr|uju i rezultati nalaza skenera, koji ka`u da dve tre}ine onih koji su pregledani imaju normalne nalaze.

Da li mo`ete da uti~ete na to da se odr`ava uredna radna disciplina u Bolnici?

- Naravno. Svakodnevno, pre i popodne direktor i glavna sestra obavqaju kontrole svih odeqewa u Bolnici. Poboq{ana je higijena, uslovi rada...

Najboqu ocenu }e dati pacijenti.

Kome pacijent treba da se `ali?

- Postoji pravnik, za{titnik prava pacijenata u Bolnici, kome pacijenti svoje pritu`be treba da predaju u pisanoj formi. A na{a je obaveza da {titimo prava pacijenata.

Kakva je saradwa Zdravstvenog centra sa lokalnom samoupravom?

- Moram da se pohvalim da od mog imenovawa imamo izuzetnu saradwu sa ~elnicima Grada. Imali smo donacije i za Porodili{te i za Centar za dijalizu, a u realizaciji je i donacija ure|ewa mokrog ~vora ambulante u Qubi}u.

Dogovorili smo se da se za idu}u godinu, iz buxeta Grada opredele sredstva za

Kako Zdravstveni centar sara|uje sa lokalnim privredniciima? Da li od wih dobijate donacije?

- Nekih ve}ih donacija nije bilo. Imao sam razgovor sa jednim od predstavnika udru`ewa privrednika na{eg Grada. Konkretno smo se dogovarali oko nabavke aparata koji nedostaje Internom odeqewu.

U pitawu je fiberopti~ki aparat za pregled debelog creva, koji ne funkcioni{e oko godinu dana. Dobio sam obe}awe od na{ih privrednika da }e nam pomo}i da re{imo taj problem.

Za kraj?

- Svim va{im ~itaocima po`eleo bih dobro zdravqe, sre}u i dobru zdravstvenu uslugu u idu}oj godini.

I. M.

14

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

15

REPORTA@A

U POSETI POQOPRIVREDNOM PROIZVO\A^U ALEKSANDRU VUJOVI]U IZ TRNAVE

CENA USPEHA - VELIKA ODRICAWA I MNOGO RADA

Pro{log petka, ba{ onog “apokalipti~nog” dana, 21. decembra, na{a ekipa je krenula u posetu poqoprivrednom proizvo|a~u Aleksandru Vujovi}u iz Trnave. Kolega se na{ali: “Zar ne}emo na Rtaw?” I dok razgovaramo o Rtwu specifi~ne energije, novom zlatnom razdobqu u istoriji ~ove~anstva i poja~anom dejstvu pozitivnih misli, brzo stigosmo u Trnavu. Oko nas prava zimska idila - seoska sredina pod snegom, mir i usnula ti{ina zime. Sude}i po ovoj slici, reklo bi se da poqoprivrednici zimi odmaraju i u`ivaju. Ali, nije ba{ tako, jer oni i zimi imaju puno posla, {to potvr|uje i sagovornik “^a~anskog glasa”.

mesto Aleksandra Vujovi}a sa kojim smo ugovarali posetu, do~ekuje nas wegova qubazna supruga Biqana, a ubrzo nam se pridru`uje i majka Marica. Saznajemo da je Aleksandar morao da ode do grada, da “sredi neke pa-

U

Aleksandar i Predrag Vujovi}

pire”, ali da }e se uskoro vratiti. Tako je i bilo, posle desetak minuta stigao je i na{ sagovornik, obja{wavaju}i nam koliko vremena treba samo za administraciju, dokumentaciju... Nasmejano dodaje: - Vidite, ni zimi nema odmora. Obi~no se misli da seqaci zimi sede i ne rade ni{ta, da odmaraju. Ali nije tako, ima puno posla, prebiramo robu, plasiramo preostale proizvode, spremamo setvu za

slede}u godinu... Radi se tokom cele godine, ali ipak zimi mawe nego leti, kada nema nikakvih {ansi za odmor. Leti radimo ~ak i 20 sati dnevno, skoro dan i no}, ustajemo u pet ujutro, u sedam smo u wivi, no}u se zaliva...

Zbog jednog od najve}ih problema dana{wice - nezaposlenosti, dvadesetdevetogodi{wi Aleksandar i wegova tri godine mla|a supruga, odlu~ili su da “ostanu na selu” i da se bave poqoprivrednom proizvodwom. Doma}instvo je ve} pet godina registrovano na Aleksandra, a ranije je bilo na wegovog oca, jer su se, kako ka`e, i roditeqi bavili poqoprivredom, ali samo za sopstvene potrebe.

Zapo~iwemo pri~u o raznim kulturama koje gaji porodica Vujovi}. Zbog velikih ulagawa moraju da sva{tare, pa se bave proizvodwom krompira, kupusa, paradajza i luka, a od vo}a najvi{e gaje jagode, jabuke i tre{we.

- Obra|ujemo oko osam hektara, {est hektara svoje zemqe, a ostalo pod zakup.

Povrtarstvo je ustaqena proizvodwa, ne radimo velike povr{ine, imamo oko tri hektara krompira, hektar i po kupusa, hektar luka i 60-70 ari paradajza na {paliru. U vo}arstvu su nam primarne jagode, imamo oko pola hektara elitnog zasada, {to podrazumeva foliju i uvozni sadni materijal. Zasad jabuke je u drugoj godini, a tre{we u tre}oj. To su mladi zasadi pa tek o~ekujemo ve}i rod. Pod jabukama imamo hektar i 20 ari, planiramo da zasadimo jo{ 60 ari naredne godine, a tre{we smo posadili na 70 ari.

Sva{tarewe zahteva velika ulagawa i mnogo rada. Za veliku proizvodwu morate da obezbedite protivgradnu mre`u i sistem za navodwavawe. Ba{ jutros je otac oti{ao u brdo sa ekipom koja ima specijalnu opremu za bu{ewe bunara, treba obezbediti vodu. Naravno, ne mo`e sve odjednom, ali u vi{e faza, za dve - tri godine obezbedi}emo sve {to je neophodno za kvalitetniju i sigurniju proizvodwu - pri~a Aleksandar.

Osim oca Predraga, Aleksandru poma`u supruga Biqana i majka Marica, a po

potrebi porodica anga`uje sezonske radnike.

Vujovi}i imaju kamion, pa bez problema svoje proizvode odvoze na kvanta{ku i ostale pijace u Beogradu, a snabdevaju i veleprodajne centre {irom Srbije. Ponekad povr}e prodaju kod ku}e, a kada ima zainteresovanih kupaca, proizvode plasiraju i na inostrano tr`i{te. Da bi olak{ala proizvodwu, ova porodica ima i svu neophodnu mehanizaciju, traktor, prate}u opremu za obradu zemqi{ta, za me|urednu obradu, za setvu... Aleksandar ka`e da koriste i dr`avne subvencije, posebno pri nabavci mehanizacije i opreme za navodwavawe.

Na{ sagovornik smatra da proizvodwa mora da bude jeftinija: - Su{a je ove godine pove}ala cenu poqoprivrednih proizvoda. U globalu smo zadovoqni, ali nismo svu robu prodali, ostalo nam je mnogo kupusa. Ne znam za{to, mo`da je prezasi}eno tr`i{te, a cena je niska, kod ku}e prodajemo kilogram kupusa za pet dinara. Zbog su{e su neki poqoprivredni proizvodi bili skupi, a neki ipak jeftini, ali kada se na kraju sve sabere i oduzme, vide}emo na ~e-

mu smo. Seqak opet nije ostvario neku veliku dobit. Mo`e da se `ivi od poqoprivrede, ali mnogo se radi i velika su ulagawa.

Od naredne godine Aleksandar nema neka posebna o~ekivawa, jer, kako ka`e, ni{ta se ne zna, niko ni{ta ne garantuje, jedino `eli da ne bude vremenskih nepogoda.

- Najve}e bogatstvo je kada su vremenski uslovi nakloweni poqoprivrednicima. Kakve }e biti cene, to }emo videti. Zato sva{tarimo, da odr`imo neki balans, ako “izda” povr}e, ne}e vo}e i obratno. Kada gajite jednu kulturu posao nije veliki, ali rizik jeste, a kad sva{tarite mnogo se radi, ali rizik je mawi. Uglavnom, za uspe{nu proizvodwu, pored adekvatnih vremenskih uslova, neophodno je i mnogo rada, kao i velika odricawa - zakqu~uje na{ sagovornik.

Nekako istovremeno, otac i sin su ispratili dve ekipe, na{u i onu koja je bu{ila arterski bunar. Umesto eufori~no najavqivanog smaka sveta, Vujovi}i su 21. decembra prona{li vodu na 145 metara, a mi smo dobili jo{ jednu pri~u uspe{nih poqoprivrednih proizvo|a~a.

N. R.

16

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

INTERVJU

17

BRANISLAV LALI], FRONTMEN GRUPE MVP

VOLIM KAD TE VOLIM

Grupa MVP je nastala 2006. godine, a osnovali su je Branislav Bane Lali} i @arko Kova~evi}. Bend je u po~etku bio poznat po jedinstvenom ritmu i bluz zvuku. Krajem 2010. godine @arko napu{ta grupu, a bend MVP u izmewenom sastavu objavquje singlove „Celu no} i celi dan” i „Volim kad te volim”. Bane Lali} okupqa bend vrhunskih muzi~ara i qudi koji prate wegove `ivotne stavove i filozofiju, i posle godinu dana provedenih dru`e}i se u studiju, objavquju album pod nazivom „Za boqe znam, al’ mi boqe ne treba’’. Album opisuje wihova pozitivna `ivotna razmi{qawa i veru u dobrotu i qubav. Frontmen popularne beogradske grupe Bane Lali}, kao svoju najdra`u pesmu izdvaja “Volim kad te volim”, a ~itaocima “^a~anskog glasa” po`eleo je da se vole, po{tuju i u`ivaju u `ivotu, jer, kako ka`e: “@ivot je ~udna igra, bez pravila u kojoj pobednika nema. Malo sre}e i radosti i malo problema. A sve je kul dok ti si tu, tako normalna `ena... A sre}u sam na{ao u malim stvarima. S tobom smejem se i sedim sa drugarima.

Od takvog bogatstva ja ne odustajem i kompromisa nema, ja ne posustajem...”

Bavili ste se sportom, vaterpolom i ko{arkom, a ipak ste se opredelili da stvarate muziku. Kako ste doneli tu va`nu odluku?

- Desilo se da je muzika odabrala mene, jer je sastavni deo mog `ivota od kada znam za sebe. Sportom sam se dugo bavio i sawao da postanem ko{arka{, ali kao {to rekoh, neki fini akordi polako su me odvajali od napornih treninga i ja sam se sve vi{e pronalazio u muzici.

Znamo {ta zna~i naziv grupe MVP (Mi Volimo Pr{utu), ali otkud ba{ ta ideja?

- Ideja je stvar trenutka, a qubav prema pr{uti konstantna. Kada se te dve stvari prepoznaju, dileme nema. Ako znamo da su i ostali ~lanovi benda istog mi{qewa, onda je to pun pogodak.

Odakle crpite inspiraciju za pesme?

- Nema tu nikakve mistifikacije. Ideje su svuda oko mene i definitivno ih pronalazim u svakodnevnim situacijama. Neretko se de{avalo da se probudim, ustanem da zapi{em strofu ili refren, i nastavim da spavam.

Koju Va{u pesmu biste izdvojili kao najdra`u?

- Mislim da mi je najdra`a pesma “Volim kad te volim”. [ta slu{ate privatno, koje grupe? Da li Vam je mo`da neko od wih bio uzor ili podstrek da se opredelite za muziku?

- Definitivno Buddy Guy, Eric Clapton, Raul Midon, B. B. King, Jason Mraz. Voleo bih da jednog dana sara|ujem sa wima, jer je to muzika koju privatno slu{am i koja mi prija.

Va{e pesme prate dobri spotovi, ~ak se pojavquju i poznate li~nosti, kolege muzi~ari. Koliko Vama to zna~i?

- Zaista mi mnogo zna~i wihovo poverewe, podstrek i saradwa na kojoj sam im zahvalan.

Za vas “pesma nije obi~na pesma, nego je

ona jedna zarobqena energija”. Kada to ka`ete, na {ta konkretno mislite?

- U ovom slu~aju zarobqena energija je zapravo spoj emocija i razmi{qawa izra`enih u notama, a koje su pokreta~ svega {to `elimo i ~emu stremimo. To je stimulans i ogromna satisfakcija, jer tu energiju prenosimo daqe, a ako ona dopre i do vas onda je moje zadovoqstvo jo{ ve}e.

Pripremate novi album. [ta va{i fanovi mogu da o~ekuju?

- Da, novi album je u pripremi i ako sve bude i{lo po planu, nadam se da }e biti gotov na prole}e. [ta re}i fanovima?

O~ekujte dobre vibracije, o~ekujte neo~ekivano.

Izjavili ste da ste iskrena, emotivna i opu{tena osoba, {to je danas prava retkost. U ~emu pronalazite mir?

- Mir pronalazim u porodici, prijateqima i muzici, naravno.

Da li Vam smeta popularnost?

Zanimqivo je da Vas osim mla|ih, rado slu{aju i starije generacije, jer imate pozitivne stavove o `ivotu.

- Popularnost mi ne smeta. Muzika je univerzalna, tako da mi je vrlo drago kad ~ujem da se razne generacije pronalaze u na{im razmi{qawima.

Koji su Vam planovi za narednu godinu?

Da li }ete gostovati u ^a~ku?

- Zavr{etak novog albuma nam je primaran me|u planovima, a kako do sada nismo imali koncert u ^a~ku, bi}e nam veliko zadovoqstvo da do|emo.

Uskoro }e i do~ek “najlu|e no}i”. Da li i koliko na Vas uti~e novogodi{wa atmosfera i {ta biste po`eleli na{im ~itaocima za Novu godinu?

- U principu volim novogodi{wu euforiju, a va{im ~itaocima `elim da se vole, po{tuju i u`ivaju u `ivotu!

N. R.

18

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

19

20

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

21

REPORTA@A

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PREDNOVOGODI[WE DRU@EWE „AUTOPREVOZOVIH“ KAMIONXIJA PENZIONERA ada bih se ponovo rodio i mogao da biram zanimawe, opet bih bio {ofer i tra`io bih ku}u koja se zove “Autoprevoz”, jer sve {to u `ivotu imam, stvorio sam rade}i u toj firmi, u kojoj sam do`iveo mnogo lepih, a ponekad i ru`nih i te{kih trenutaka, nadja~ava `amor i smeh svojih kolega i prijateqa @ivan Ristovi}, jedan od organizatora dru`ewa penzionera, direktora i biv{ih radnika “Autoprevozove” radne jedinice “Teretni saobra}aj”, koja je posle pet decenija rada uga{ena 2008. godine. Okupili su se pro{le godine prvi put na inicijativu Milovana Kur}ubi}a, saobra}ajnog in`ewera i rukovodioca pogona za kiperski saobra}aj i dogovorili da ovakva {oferska dru`ewa postanu tradicija.

Prise}aju}i se starih, dobrih vremena, kada se mnogo, ali slo`no radilo, kada su kolege znale da “prasnu, posva|aju se, ali da se istog momenta i pomire”, Ristovi} ka`e da je sa wima `iveo kao jedna porodica u jednoj ku}i. U OOUR “Prevoz robe” proveo je 35 godina i proputovao celu Evropu i Aziju: ”Po~etak je bio te`ak, sa starim, neispravnim vozilima, jer druga nisu postojala.

Vremenom i korak po korak, sve se modernizovalo, nabavqeni su novi kamioni kojima smo pre{li milione kilometara u zemqi i inostranstvu”, pri~a @ivan, zadovoqan {to za tri i po decenije nije imao nijednu ozbiqnu havariju i saobra}ajnu nezgodu, jer su ga “spa{avale kolege kada pogre{i, kao {to je i on wima uvek priticao u pomo}”.

K

NAJBOQI U^INAK U EVROPI Kao svaki bri`ni doma}in, Kur}ubi} je pro{le subote sa dvojicom muzi~ara ispred restorana u Atenici do~ekivao goste, a u pauzi nam “pribli`avao” vreme kada je nekada{wi OOUR ovda{weg saobra}ajnog preduze}a, ra~unaju}i i pogon u Aran|elovcu, zapo{qavao skoro 200 radnika i sa voznim parkom od stotinu kamiona bio vode}a firma ne samo u Srbiji, ve} i u onda{woj Jugoslaviji: “To je bila dobra organizacija teretnog saobra}aja, te{ko smo i lepo radili, ali i lepo zara|ivali.

Proveli smo u tom preduze}u

MILIONI KILOMETARA „POD“ TO^KOVIMA

mladost, ve}i deo `ivota i radnog sta`a i otuda `eqa da se svega toga prisetimo i barem jednom godi{we okupimo. Radili smo dosta i bele`ili najboqi u~inak sa kamionima kiperima, ne samo u biv{oj Jugoslaviji, ve} i u Evropi, jer je u~e{}e goriva u ceni prevoza iznosilo 10 odsto.”

Na`alost, posle privatizacije, teretni saobra}aj je uga{en, jer, ka`e Kur}ubi}, sveukupna situacija u dr`avi je postala takva, da je ova delatnost te{ko opstajala.

U “Autoprevoz” je Dragi Obradovi} do{ao odmah iz vojske, davne 1963. godine i u wemu ostao 34. Vozio je kipera, a posledwih 12 godina u me|unarodnom saobra}aju hladwa~om takore}i “pro{partao” ~itav svet. Pre pola veka vozili su “~epere”, stare kamione, radilo se mnogo i te{ko, posebno zimi u vozilima bez grejawa, prise}a se Obradovi}, koji penziju u`iva punih 18 godina: “Vremenom su stigle skanije i kiperi, po~eli smo dobro i da poslujemo i da zara|ujemo i za firmu i za nas. Kiperski saobra}aj je tada vodio direktor Kur}ubi} i za wegovo vreme primali smo ~etiri puta ve}e plate nego kolege u putni~kom.” U pro{lom veku voza~i su imali bene-

ficirani radni sta`, pa je Dragi, obja{wava, u mirovinu oti{ao u 54. godini `ivota, kada je napunio 40 godina sta`a.

Zahvaquju}i samopregornom i poslu kome se uglavnom nije znalo radno vreme, dnevnicama, preba~ajima normi, posebno u kiperskom saobra}aju, on i wegove kolege “zaradili” su “lepu” penziju, duplo ve}u od plate dana{wih “Prevozovih” voza~a.

Bio je i jedan od graditeqa pruge Beograd- Bar, jer je nebrojeno kamiona gra|evinskog materijala prevezao iz Jelendola put Crne Gore i Bosne.”Radili smo i dan i no}, i donosili i firmi i nama.

Bila su mnogo boqa vremena, toliko da smo i ku}e mogli da pravimo bez kredita i dugova. Ali, bila su i po{tenija vremena, niko nije trpao u svoje xepove, nego je prvo donosio preduze}u i radnicima,” veruje stari kamionxija.

NISU DOLAZILI KU]I MESEC DANA Za volanom kamiona kojim je prokrstario celu Evropu i Bliski istok, “potro{io” je \uro Bo`i} radni vek od 37 godina, {est meseci i 12 dana i prevalio, kako su neki od direktora

izra~unali, vi{e od sedam miliona kilometara: “Mi nismo dolazili ku}i 35 - 40 dana.

Posledwih 10 godina vozio sam hladwa~u prepunu vo}a, povr}a, mesa i to sam. Nijedan kiks za ceo radni sta` nisam napravio, ni mawak, ni vi{ak, niti sam “ogrebao” vozilo, verovatno zbog onoga, kako ka`u, ako se sam ~uva{ i bog te ~uva. Cenili su onda{wi rukovodioci taj rad, ali na`alost pored radnika su se, kao i uvek, provla~ili i neradnici i prolazili boqe od nas”, pri~a Bo`i} i “`ali” samo {to je te`ak i odgovoran posao ostavio traga na zdravqe, zbog ~ega je iz “Autoprevoza” oti{ao u invalidsku, a ne “punu” penziju.

Me|u {oferima na prednovogodi{woj zabavi i nekoliko dama, supruga biv{ih rukovodilaca i radnica koje su iz komercijale “pratile” put svojih kolega voza~a. Jedna od ~lanica uspe{nog tima u pogonu teretnog saobra}aja Milica Mihailovi} je takore}i dvostruko vezana za “Autoprevoz”. U ovoj organizacionoj jedinici, koja je kao i ~itava firma svojevremeno bila gigant u zemqi, radila je sve do wenog ga{ewa, punih 28 godina, a i k}erka je penzionisanog voza~a

Slobodana Vuja{evi}a Majora: - Dok je postojao OOUR “Prevoz robe”, bili smo najboqi, a kada smo se spojili sa “Putni~kim”, po~ele su muke. Kao dobra mlada doneli smo kapital iz ^a~ka i Aran|elovca, ali to niko nije priznavao. Svi kamioni su prodati 2008. godine i od tada u “Autoprevozu” ne postoji teretni saobra}aj.

Iako ima uspe{nu privatnu firmu i ve}i broj radnika anga`ovanih na dvadeset kamiona i isto toliko hladwa~a, koja “pravi” dva i po miliona evra kapitala, Milovan Ostoji} se rado, ali i sa setom se}a perioda kada su “Autoprevoz” i wegova RJ “Transport”, u kojima je proveo 25 godina, od kojih dve decenije kao direktor “teretnog programa”, imali status dru{tvenog preduze}a: - Mi smo gradili “Autoprevoz” na koji sam ponosan, ali na`alost, do{li su drugi koji su ga doveli u nezavidan polo`aj.

Mnogo smo se odricali, da bismo stvorili firmu, i zahvaquju}i samo dobroj organizaciji, dobro ure|enom i sistemu bez improvizacija, skoro 60 odsto biv{ih voza~a ima ve}u penziju od mene.

Tako i treba, jer su oni te{ko i odgovorno radili po 300- 400 sati.

Posledwi direktor ovog transportnog preduze}a Dragojlo Prtewak, nerado se se}a perioda kada je ~etiri godine rukovodio firmom, nastoje}i sa saradnicima da je sa~uva 2000. godine, kada je privatizacija zakucala na vrata. Iz tog vremena najupe~atqiviji su mu nadqudski napori i zalagawe dana{wih penzionera, onda{wih hrabrih kamionxija, koji su i tokom NATO bombardovawa, `rtvuju}i `ivote prelazili preko mostova koje je neprijateq ga|ao, da bi odvezli robu u Makedoniju, Bugarsku i druge zemqe.

M. N.

22

KULTURA

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

RETKA IZLO@BA NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE U GALERIJI NARODNOG MUZEJA

SRBIJA NA KARTI EVROPE I SVETA

zuzetna i ekskluzivna izlo`ba, kojom je krunisana uspe{na saradwa Narodne biblioteke Srbije i ~a~anskog Narodnog muzeja, “SRBIJA NA KARTI EVROPE I SVETA”, otvorena je sredinom decembra u Galeriji ove ustanove. Postavka obuhvata 26 mapa i ~etiri atlasa, a sa~iwena je povodom obele`avawa 180 godina NBS i premijerno postavqena na Dan dr`avnosti Srbije ove godine. Izdvojeni su najvredniji primerci karata i atlasa na kojima je prikazna Srbija od sredine 16. pa sve do 21. veka. Radili su ih najzna~ajniji kartografi sveta, me|u wima i na{ Jovan Cviji}. Izlo`bu je otvorio Dejan Risti}, direktor Narodne biblioteke Srbije napomiwu}i da ova ustanova ba{tini bogatu kartografsku zbirku od oko

~e iz 11. veka, a najzna~ajnija je svakako “Miroslavqevo jevan|eqe”.

U doba prosve}enosti, sa mnogim drugim tekovinama umno`avala su se i saznawa o Balkanu, tako da je na kartama pored imena na{eg grada prikazivan i {anac ^a~ak iz austro-ugarskih ratova u 18. veku, a u vojno-geografskim opisima pripovedano o plodnoj moravskoj dolini. U oslobo|enoj Srbiji u 19. veku, posle prvih poku{aja kartografskog prikazivawa dr`avne teritorije, organuzuju se premer i prikupqawe podataka, tako da su se uporedo sa osnivawem kulturnih, nau~nih i vojnih ustanova, razvijala i geografska istra`ivawa i srpska nacionalna kartografija, rekla je direktorka Narodnog muzeja Delfina Raji}, isti~u}i da je poseban

I

IZLO@EN JEDAN OD PET „MERKATOROVIH ATLASA“ U SVETU Me|u izlo`enim eksponatima je i raritetan, ~uveni Merkatorov “Mali atlas”, jedan od najzna~ajnijih i najboqih atlasa ikad sa~iwenih u istoriji ~ove~anstva, nastao u Amsterdamu 1631. godine, autora

Gerardi Merkatora. Samo pet primeraka ovog atlasa postoji u celom svetu.

Napomiwu}i da NBS Mekatorov atlas ~uva ve} punih 80 godina, direktor ove nacionalne ustanove Dejan Risti} je istakao da je ovo tek drugi put da ga iznose iz trezora i prezentuju javnosti, zbog ~ega su ^a~ani izuzetno privilegovani.

35.000 mapa, atlasa i reqefa, a povodom Dana grada, pred ^a~anima su se na{le i one mape iz nacionalnog kartografskog fonda, koje uz teritoriju Srbije u posledwih pet vekova, prikazuju i poziciju na{eg grada. Autori izlo`be su dr Olivera Stefanovi} i Ma{a Miloradovi}.

- Narodna biblioteka Srbije, kao naj-

starija i najzna~ajnija ustanova kulture u Srbiji obele`ila je ove godine 180 godina postojawa. Imaju}i u vidu ono {to ~uvamo kao institucija starija i od sopstvene dr`ave, po`eleli smo da poka`emo deo tog blaga, u kome je u`ivao mali deo privilegovanih qudi, me|u kojima su sada i gra|ani ^a~ka i okoline, posebno uo~i Dana,

kada grad obele`ava svoje ime. Ova izlo`ba, pored svojih izuzetnih kulturnih vrednosti, ima i izuzetan obrazovni uticaj i na{a je `eqa da se {to ve}i broj qudi upozna sa najvrednijim eksponatima Kartografske zbirke.

Ciq nam je da otvorimo vrata trezora koja se retko otvaraju i da makar i na mesec dana poka`emo {ta imamo, ovde u ^a~ku, gradu koji pokazuje veliko razumevawe za kulturne ustanove i prepoznaje zna~aj kulture kao segmenta integralnog razvoja jedne sredine. Ova izlo`ba predstavqa i izraz zahvalnosti i ^a~ku i ~a~anskim ustanovama kulture - rekao je Risti} i podsetio da je NBS najve}a nacionalna biblioteka u jugoisto~noj Evropi sa oko {est miliona jedinica starosti jednog milenijuma, da najstarija od wih poti-

doprinos ovim istra`ivawima dalo Geografsko odeqewe Glavnog general{taba i Geografski zavod Velike {kole u Beogradu, na ~elu sa Jovanom Cviji}em, ~ijim se originalnim radovima srpska kartografija ukqu~ila u evropsku. Izlo`ba je postavqena do 14. januara 2013. godine.

Z. L. S.

PODR[KA MINISTARSTVA KULTURE ETNOLO[KIM PROJEKTIMA tnolo{kom odeqewu Narodnog muzeja Ministarstva kulture RS podr`alo je tri projekta. Vi{e o tome bilo je re~i na konferenciji za novinare, na kojoj su etnolozi Sne`ana [apowi} A{anin i Ivana ]irjakovi} govorile o sadr`ajima planiranih i delimi~no realizovanih projekata. Za projekat “Muzej detiwstva” odobreno je 500.000 dinara, a drugom “Detiwstvo u kulturnom obrascu Srba” i tre}em “Adaptacija etnolo{kog depoa” dodeqeno je po 300.000 dinara. Ve} tri godine se razvija i realizuje ideja o formirawu Muzeja detiwstva, po uzoru na istovetne institucije Vojvodine i Novog Sada, kao i Etnografski muzej u Beogradu. Posledwe dve, od tri godine od kako je pokrenuta, ova ideja ima podr{ku Ministarstva kulture. Ovaj specijalizovani Muzej, a postojawe takvih je uobi~ajena praksa u svetu, ne}e imati lokalni karakter i ne}e biti vremenski ome|en, po{to

E

MUZEJ DETIWSTVA DO JUNA Suzana Simeunovi} i pedagog Tawa Spasovi}, koje su istra`ivale na dve teme: De~ji folklor (kao subkulturu, tradiciju, igre,

su pojedini rekviziti nastali i pre deset godina, sada ve} muzejski eksponati, jer se ili ne proizvode, ili ih je te{ko prona}i, istakla je A{anin. Zbog malog prostora, za postavku }e biti odabrani reprezentativni primerci, a Muzej }e biti sme{ten u seosku ku}icu koja se nalazi u dvori{tu Narodnog muzeja. Pla-

nirano je da izlo`be u Muzeju detiwstva budu tematske i razli~ite, a veliko dvori{te iskori{}eno za raznovrsne radionice.

Otvarawe ovog Muzeja najavqeno je do juna 2013. U projekat “Detiwstvo u kulturnom obrascu Srba” ukqu~ile su se i psiholog

Poklon lutke iz kolekcije glumice Branke Veselinovi}

jezik, humor) i De~je vi|ewe detiwstva (kako sopstvenog, tako i poznavawe detiwstva svojih roditeqa i drugih srodnika).

Istra`ivawe je sprovedeno na uzorku od 84 porodice, na uzrastu od {est do 13 godina, sa jednakim brojem de~aka i devoj~ica, u razli~itim socijalnim i obrazovnim sredinama. Pomo} u ovom istra`ivawu pru`ili su Pred{kolska ustanova “Radost” i O[ “Filip Filipovi}”.

Ideja je da ova zanimqiva istra`ivawa, u zavisnosti od sredstava, budu i publikovana.

Etnolog Ivana ]irjakovi} predo~ila je stawe u tri prostorije namewene za etnolo{ki depo.

Jedna je sanirana sredstvima dobijenim za projekat, ali nedostatak prostora je i daqe veliki problem svih, pa i ovog odeqewa.

Z. L. S.

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

23

24

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

MARKETING

25

26

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

27

INTERVJU

GORAN RADOVANOVI], RE@ISER CRNOG TALASA, EKSKLUZIVNO O NOVOM FILMU O KOSOVU

MI SMO EVROPSKI KUBANCI, „TRABLMEJKERI“

- Ekskluzivna podr{ka francusko-nema~kog kanala “Arte televizija” za snimawe novog igranog filma. - Distributer iz San Franciska. - Prisutan autizam srpskih autora, sve se svelo na Dor}ol. - Reakcija na savremeni trenutak, makar i pogre{na, ustvari je, najboqa istorijska gra|a ka`e Radovanovi}

e`iser, scenarista, filmski kriti~ar Goran Radovanovi} je prvi Srbin koji je snimio film na Kubi o Kubi, i prodao ga [pancima. Prvi put je kao re`iser boravio u ^a~ku povodom revije svojih dokumentarnih i igranih filmova prikazanih sredinom decembra u Domu kulture: “Uz Fidela do kraja”, “Hitna pomo}”, “Kasting” i “Pile}i izbori”. Po povratku iz Minhena, gde je bio stipendista Gete Instituta, radio je kao filmski kriti~ar, a od 1984. kao scenarista i rediteq. Nezavisnu produkcijsku ku}u “Nama Film” Radovanovi} je osnovao 2003, a posledwih nekoliko godina je proveo na Kubi kao predava~ i re`iser. ^lan je Evropske filmske akademije. Filmovi su mu osvojili na desetine me|unarodnih nagrada.

Zbog svojevrsnog lokal patriotizma ka`ete da Vam je drago {to ste do{li u ^a~ak. Recite ne{to o Radovanovi}ima.

- Moj otac je iz sela Barziliovice kod Lazarevca, a majka od Kusturi}a iz sela Jaj~i}a kod Qiga, tako da sam {ezdesetih godina, rano detiwstvo provodio svako leto po tri, ~etiri meseca na selu, a ovaj kraj je nekako i po govoru, i po akcentu, i po mentalitetu deo moje genetike.

Uop{te Qig, Gorwi Milanovac i ^a~ak, ja smatram svojim krajem, {irim zavi~ajem.

Zna~i, Zapadni Srbijanac? Setili ste se, u neformalnom razgovoru, da ste se nekada malo zapijali i u Gu~i, dakle, poznajete i drugu stranu tog mentaliteta, pomenite neke qude zanimqive za lokalnu pri~u?

- Se}am se da smo kao studenti imali jednog kolegu iz gimnazije, Voju Bo`ani}a koji je bio tu od Gu~e. Dolazili smo u wegovu vikendicu za Nove godine i opijali se od te dobre rakije, ali nikad nisam bio u Gu~i na saboru, festivalu, uvek smo dolazili zimi. Onda smo svra}ali kod drugara Ga~i}a u selo kod Gorweg Milanovca, tako da je to bila na{a avantura mladosti, vezana za rakiju, neke devojke… Dok je ve}ina na{ih kolega sawala o provodu u inostranstvu, mi smo otkrivali ~ari srpskog sela…

Svrstavaju Vas u autore “crnog talasa”, za{to?

- To je verovatno zbog, uslovno re~eno, anga`ovane socijalne politi~ke teme. Crni talas je nestao negde sredinom sedamdesetih definitivno, a ja eto, skoro 40 godina kasnije, li~no se ose}am kao nastavqa~ te poetike i bliski su mi filmovi Makavejeva, @ilnika, i u tom smislu, pripadam srpskoj kinematografiji.

ili mnogo ranije – to nije va`no. Ali je va`no da realno postoji taj simbol, ta mitologija, od koje o~igledno ne mo`emo da pobegnemo, jer nas mnogo boli. A treba li da damo savremeni odgovor na wega, politi~ki, ideolo{ki, civilizacijski, umetni~ki – to je sada drugo pitawe…

Da ka`emo odmah da je to tema Va{eg novog filma. Na koji na~in }ete se baviti Kosovom?

- Kosovom }u se baviti kao vrlo savremenom i konkretnom temom i onim {to je najbolnije na Kosovu, a na Kosovu je najbolnije pitawe slobode. I to na najvidqiviji na~in, to je problem fizi~kog kretawa, problem enklave. Zna~i, `ivot u enklavi podrazumeva da je to jedno ostrvo slobode okru`eno morem, uslovno re~eno, “neprijateqske ve}ine”. To je problem izolacije. Mene zanima taj apsurd da u 21. veku jedna zajednica, nacionalna grupa ili nacija, na jednoj odre|enoj teritoriji nema slobodu kretawa, koja ide dotle da qudi, zbog tih ograni~ewa ne mogu da budu sahraweni. I ovaj film za mene je probelm razgrani~ewa, {ta je to novo, a {ta je to {to je kraj. Film su podr`ali Ministarstvo kulture RS, Grad Beograd, Kancelarija za KiM, i evo, to prvi put ka`em ekskluzivno, najve}a evropska “Arte televizija”, francusko-nema~ki kanal i nema~ki fond iz [tutgarta.

Imamo priliku da uradimo film za svet, a imamo i svetskog distributera, to je jedan veliki ameri~ki fond iz San Franciska, u ~ijem bordu su imena Lars Fontrir i Pedro Almodovar. Ako sve bude uredu sa finansirawem, film bi trebalo da se pojavi po~etkom 2014. godine.

R

ODSUSTVO ISTORIJSKE SVESTI Nalazim da su u Va{em fokusu analize socijalne realnosti i margine, ali Vi ipak tvrdite da u srpskom filmu posle 2000. godine nema ozbiqnog i promi{qenog socijalnog anga`mana. [ta bi mogao biti uzrok tom odsustvu?

- Ne znam, ~ini se da nema istorijske svesti o tim promenama, a promene su ogromne. Da se razumemo, niti sam ja navija~ tog 5. oktobra, niti smatram da to sad treba ne{to ba{tiniti, ali definitivno }e taj 5. oktobar ostati negde zapisan u istoriji srpskog naroda kao datum kraja nekog sistema kojeg zovemo komunizam ili totalitarizam. Svi mi tra`imo ne{to novo od tog 5. oktobra. A nema novog, i daqe su ostali isti qudi, oni su “mewali dresove”, nominalno su mewali stranke, nominalno su mewali na~in mi{qewa, ali u su{tini je ostala samoupravqa~ka, socijalisti~ka psihologija negativne selekcije i korupcije, i odnos prema dr`avi koje se, ili pla{imo, ili je varamo. Ali, na novim ideolo{kim “demokratskim” odnosima. Eto, to je ono {to je novo. Za mene li~no je najve}a tekovina tog 5. oktobra da se ja vi{e ne pla{im policajca na ulici.

Neko je skoro rekao da je ~itava istorija srpskog naro-

AUTIZAM DOMA]IH AUTORA

da istorija iskorewivawa srpskog identiteta. [ta mislite o tom ideolo{kom galimatijasu koji nam se vekovima doga|a, s obzirom da ste istori~ar umetnosti po obrazovawu?

- Ono sa ~ime smo iza{li na istorijsku scenu, zasniva se na samo dve ~iwenice: prva je da se Srbi kao narod prvi put pomiwu u hronikama vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita, i druga, da je srpska sredwovekovna dr`ava 1219. dobila autokefalnu crkvu, ~ime smo definitivno dobili obele`je hri{}aanske dr`ave. Problem je {to stalno postoji jedan paganski duh u srpskom narodu, jedan nehristijanizovani duh koji je sklon autodestrukciji, koji olako prihvata {iroke procese asimilacije putem drugih vera, ideologija i politi~kih sistema tokom burnih istorijskih procesa. I naravno, da se time postavqa i pitawe identiteta. Dokle god u srpskom jeziku re~ “seqak” ima toliko uvredqivo, negativno zna~ewe – ima}emo problema sa sopstvenim identitetom. Jer, Srbi nisu mogli tokom vekovne turske vladavine da participiraju u gradskoj kulturi, niti da je izgra|uju, po{to su `iveli u selima. Zna~i, ne treba da be`imo od toga, na{a kultura, kao i bugarska i gr~ka, jeste dominantno seqa~ka, i to nije ni{ta pe`orativno, niti lo{e, jer je sr` takve kulture stvarawe familijarnih hri{}anskih vrednosti.

TEMA - PROBLEM SRPSKOG FILMA [ta je po Va{em mi{qewu problem srpskog autorskog filma?

- Problem je tema, {ta je va`no, gde smo to mi, gde se reflektujemo, {ta je su{tinska tema srpskog filma? Po meni, to je kriza porodice, depopulacija, odnos sela i grada koji je u u`asnom ve{ta~ki nametnutom sukobu, to je problem identiteta, problem tradicije itd. i naravno, kao jedan ideolo{ki i politi~ki istorijski fenomen, to je pitawe Kosova. Jer prosto, Kosovo jeste pitawe identiteta, da li je dobro {to je tako, ili nije dobro, da li je kosovski mit formiran krajem 18. i po~etkom 19. veka,

Da li je ta Va{a potreba da se u filmu okre}ete dokumentarnim temama, ustvari, i Va{a potreba za nekom vrstom istorijske rekonstrukcije, pravde, istine?

- E sad, postoji jedan autizam kod autora, mi nemamo dokumentarnih filmova ni o jednoj relevantnoj dru{tvenoj temi. Postoji ne{to {to se zove u~aurenost u “beogradsku urbanu temu”, kao da ne postoji srpska tema, kao da ne postoji selo, sve se svodi na Dor}ol. Drago mi je da ipak postoje mladi autori kakav je Le`aji}, koji ponovo redefini{e poetiku provincije, na primer. I sam sebe pitam za{to se bavim filmom na taj na~in da teme moraju da budu relevantne, od dru{tvenog i istorijskog zna~aja. To je verovatno zbog odgovornosti koju imam kao istori~ar umetnosti. Svestan sam koliko je reakcija na savremeni trenutak, ustvari, najboqa istorijska gra|a. ^ak i ako savremenici pogre{no interpretiraju istorijski trenutak, va`no je imati odnos prema tom trenutku, jer onda imate ne{to {to se zove `iva, bogata istorijska gra|a. Jer, ako mi pravimo film o Kosovu posle 20 godina, on vi{e nije relevantan, boqe da ga napravimo sada, makar i pogre{no, makar sa emocijama koje }e pobediti razum, ali da imamo reakciju, trenutnu, savremenu. Ja gledam na filmove kao na mogu}u, potencijalnu gra|u za budu}e generacije. [ta je to referentno za srpsku kulturu i film u svetu, Vi ste predava~, dr`ite kurseve i radionice na univerzitetima {irom sveta?

- Moji filmovi su specifi~ni, oni imaju, pogotovu ti dokumentarni, dosta eksperimentalnog u sebi, imaju formu, naravno i sadr`aj, ali ono {to qude najvi{e zanima to je ironija i veselost pristupu `ivotu, i naravno i qudskost u svemu tome, kao i forma, kako je to sve re~eno?

Ovo gde ja predajem su akademski suvi krugovi, ne znaju mnogo o nama. Nas je 7,5 miliona, u tom populisti~kom smislu nas percipiraju po Kustirici, Milo{evi}u, ]okovi}u, ali da se razumemo, tenis ne gleda ceo svet kao kod nas kad on igra. Za svet smo mi evropski Kubanci, “trablmejkeri”, koji su malo zatresli tom politikom u raspadu Jugoslavije, zatresli tako i ~itav svet, koji se su{tinski, niti bavi nama, niti ga mi previ{e interesujemo…

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

28

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

„NAJ^ITAOCI“ 2012. GODINE U DE^IJEM ODEQEWU GRADSKE BIBLIOTEKE

NAJMLA\I DRUGUJU SA KWIGOM radska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” u subotu je u maloj sali Doma kulture organizovala tradicionalnu dodelu nagrada najboqim ~itaocima De~jeg odeqewa. Pod sloganom “NAJ~italac godine” odr`an je prigodan umetni~ki program i uru~ene diplome i nagrade najvrednijim qubiteqima kwige. Diplome “Naj~italac”, koje je kreirao umetni~ki fotograf Milenko Savovi} i poklon kwige, koje ve} drugu godinu daruje ~a~anska IK “P~elica” dobili su: petogodi{wa Awa ]osovi}, pred{kolac Strahiwa Vukovi}, prvak Nevena ]osovi}, Tijana Marinkovi} u~enica tre}eg i Mina ^olovi}, u~enica ~etvrtog razreda, svi iz O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, Milan Marti}, petak iz O[ “Preqina”, Branko Veli~i} i Predrag Tanaskovi}, petaci iz O[ “Vuk Karaxi}”, Stefan Perendija, petak iz O[ “Milica Pavlovi}”, Tamara Ni{avi}, sedmak iz O[

G

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^a~anski glas i kwi`are Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Eloiza Xejms

MO] @UDWE emiri vrele ~e`we odve{}e [arlot Dej~eston u zagrqaj {armantnog stranca sa maskom na licu. On je mo}an, neodoqiv, fatalno zgodan lakej koji je privla~i i sa kojim }e - i to ne protiv svoje voqe - biti veoma, veoma bliska na maskenbalu. A onda, tek tako, ~arobni neznanac nestaje.

Nekoliko godina kasnije, nakon {to je [arlot u velikom stilu debitovala u londonskom visokom dru{tvu, wih dvoje ponovo }e se sresti, ali onaj nekada zgodni vragolan vi{e nije lakej. Sada je bogat, ima titulu - i ne se}a se [arlot. Uz sve to, predmet je jednog skandaloznog tra~a: wegova mu{kost dovedena je u pitawe. [arlot, koja mo`da i previ{e dobro poznaje silinu wegove strastvenosti, {okirana je tom glasinom koja je uzburkala visoko dru{tvo. Na kraju, da li se sve zavr{ava kao u bajci, sazna}ete u kwizi koju je objavio Alnari.

N

“Tanasko Raji}” i Verica Petrovi}, osmak iz O[ “Sveti Sava”. Neki od wih pro~itali su i vi{e od 160 kwiga tokom godine koja izmi~e.

Specijalnu nagradu za deset godina ~lanstva i aktivnog ~itawa na De~jem odeqewu dobila je Jovana Milovanovi}, u~enica osmog razreda iz O[ “Milica Pavlovi}”.

U de~jem kulturno-umetni~kom programu svoje ta~ke izvele su bale-

rine Sofija Dimitrijevi}, Magdalina Obradovi} i Mina Lazovi}, u~enice drugog razreda Baletske {kole “Lujo Davi~o”, violinistkiwa Jana Kne`evi}, u~enica tre}eg razreda Muzi~ke {kole, a svojim radovima predstavila su se i deca pisci: Anastasija Roganovi} iz O[ “Filip Filipovi}” i Luka Gli{ovi} iz O[ “Vuk Karaxi}”.

Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

„SMAK” SMO PRE@IVELI, A 2013?

Alison Ri~man

SE]AWE NA QUBAV ujork, 2000.

Dvoje mladih qudi stupaju u brak. Wihovom ven~awu prisustvuju porodice koje se sada prvi put upoznaju, iako mlado`ewin ostareli deka tvrdi da mu je mladina baka odnekud poznata... U predratnom Pragu, snovi dvoje mladih qubavnika raspr{eni su nacisti~kom invazijom koja }e ih zauvek rastaviti. A onda, decenijama kasnije, u hiqadama kilometara dalekom Wujorku, pogledi dvoje stranaca susre{}e se u jednoj sekundi - sekundi koja je dovoqna za prepoznavawe... Mlado`ewin deka pri{ao je mladinoj baki i zamolio je da povrne rukav. [estocifreni broj iz logora utisnut joj je u ko`u. “Lenka?”, rekao je Jozef, drhtavim glasom. Ona ga je pogledala kao da vidi duha. “Lenka, to sam ja. Tvoj mu`... ”Ovako po~iwe roman Se}awe na qubav - dirqiva i sna`na qubavna saga o dvoje qudi nasilno rastavqenih ratom. Od rasko{nog `ivota u Pragu pre okupacije, do u`asa ratom zahva}ene Evrope, Se}awe na qubav istra`uje snagu prve qubavi, izdr`qivost qudskog duha i mo} se}awa.

W

ni koji strahuju kada im crna ma~ka pre|e put, ili ne prolaze ispod merdevina, ili se uhvate za dugme kad vide popa, ili tr~e za oxa~arom da ga malo “~upnu”, ne}e mirno spavati cele naredne godine, jer nikako ne}e mo}i da izbegnu `ivot u znaku broja 13. Dolazi nam Nova, 2013. godina. Kako je broj 13 postao “baksuzan”, i da li je to zaista nesre}an broj, ili je plod sujeverja? Jo{ kada padne u petak, tenzije i strepwe se poja~avaju. Tu simboliku su iskoristili i re`iseri vi{e varijanti horor filma “Petak 13.”, ~ime su u~vrstili u masama uverewe o nesre}i koju donosi kombinacija i podudarawe ovog datuma i dana. Malo ko zna poreklo takvog verovawa. Kod Jevreja je to sre}an broj, a kod hri{}ana nesre}an, jer ga povezuju sa Judom, Hristovim apostolom koji ga je izdao. Petak je dan kada je Isus Hristos razapet, zato se petak 13. u mesecu smatra najnesre}niji danom. Veruje se da tog dana ne treba i}i na put. Obrazlo`ewe je jednostavno. Isus je

O

tog dana pro{ao svoj posledwi put ka Golgoti sa krstom na le|ima na kome su ga razapeli, i ozna~ava wegov posledwi mu~eni~ki put. Istovremeno, ovaj broj odska~e od simetrije broja 12, koji se smatra idealnim, jer se wime zavr{ava ciklus. Dvanaest je apostola, dvanaest meseci u godini, dvanaest zodija~kih znakova, dvanaest sati pripadaju no}i, a dvanaest danu, nezavisno od datuma u godini itd. Ipak, ne mo`e se re}i da je 13. slovo u na{oj azbuci “L”, donelo unapred ne{to lo{e onima ~ije ime ili prezime wime zapo~iwe. Od ovog broja naj~e{}e {trecaju |aci koje profesori prozivaju po rednom broju u {kolskom dnevniku, i oni 13. su, po nepisanom pravilu bili prve “`rtve” ispitivawa za ocenu. Ipak, i pored praznoverice, svedoci smo da je mnogima ba{ ovaj broj ili datum, svuda u svetu, donosio sre}u na lutriji. Bilo, kako bilo, vreme se ne zaustavqa, a brojawe se nastavqa. Zato narode, sre}na nam i 2013!

Z. L. S.

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

29

PRAZNICI ti bez grandioznog vatrometa koji pravi zaglu{uju}u buku.

Novogodi{wi obi~aji i danas se razlikuju od zemqe do zemqe.

Interesantan podatak je da ni po~etak Nove godine nije isti u svim zemqama. Iako za ve}inu naroda stara godina odlazi 1. januara, {to je posledica prihvatawa Gregorijanskog kalendara, postoje i oni kod kojih to nije slu~aj. Tako se po persijskom kalendaru prvi dan Nove godine poklapa sa prole}nom ravnodnevnicom. Kineska Nova godina po~iwe u sumrak novog meseca u znaku Vodolije, {to je krajem januara ili po~etkom februara, a jevrejska Nova godina (Ro{ Ha{ana) mo`e pasti bilo kog dana izme|u 6. septembra i 5. oktobra po Gregorijanskom kalendaru.

KINA Kinezi pred Novu godinu vrata ukra{avaju ne~im crvenim, jer veruju da je to boja sre}e i blagostawa. Interesantno je da oni 24 sata pred dolazak Nove godine sklawaju sve no`eve iz ku}e, jer ukoliko bi se neko posekao to bi zna~ilo i da je ise~ena (oterana) porodi~na sre}a u Novoj godini. Na ulicama se organizuju ceremonijalne proslave sa velikim papirnatim zmajevima, kao simbolima mo}i i uspeha.

DANSKA Danci imaju obi~aj da skupqaju stare tawire koje ta~no u pono} lome na ku}nim pragovima svojih prijateqa. [to vi{e razbijenih tawira, vi{e prijateqa.

ITALIJA Italijani su po definiciji bu~ni, a takva im je i proslava Nove godine. [to je ve}a buka, to }e navodno zlo br`e pobe}i. Iz ku}e bacaju nepotrebne stvari, od name{taja do ode}e. I to kroz prozor.

BRAZIL Brazilci imaju naviku da u novogodi{woj no}i nose belu boju za sre}u i mir, dok oni koji `ive na moru znaju da odu na obalu i zamisle `equ. Nakon toga, oni presko~e sedam talasa i bace cve}e u more.

KOLUMBIJA Ova tradicija je vezana kako za Kolumbiju, tako i za ve}inu latinoameri~kih zemaqa. U svakoj porodici se {ije specijalna lutka, koja predstavqa staru godinu. Ona se puni par~i}ima stare ode}e svakog ~lana porodice, papiri}ima na kojima je svaki uku}anin napisao ~ega bi voleo da se otarasi u Novoj godini. Kada se sve upakuje i za{ije, lutka se iznosi napoqe i pali ta~no u pono}. Ostavqa se da gori sve dok se ne pretvori u pepeo, jer je tek tada sa sigurno{}u oterana nesre}a.

ENGLESKA Britancima je jako va`no ko }e im prvi u}i u ku}u u Novoj godini. Po`eqno je da to bude mu{karac sa poklonima, a ne `enska osoba. Tradicionalni pokloni u Britaniji su hleb za sto, uqe za vatru i pi}e za gospodara ku}e.

JAPAN U Japanu se slavi ~itavog decembra i odr`avaju se zabave pod nazivom Bonenkai, kojima je ciq da se ostave lo{e stvari za sobom i pripremi se za novi po~etak.

U Japanu zvona na budisti~kim hramovima zvone 108 puta kako bi se oteralo 108 qudskih slabosti, a nakon toga se svi smeju teraju}i zle duhove.

NEMA^KA Nemci su jo{ u sredwem veku imali obi~aj da za Novu godinu idu ulicama i lupaju kako bi rasterali zle duhove.

Posle su po~eli da koriste bubweve i ostale instrumente, a danas se Nova godina ne mo`e zamisli-

NOVA GODINA {irom planete

Italija

Brazil

NOVOGODI[WA GOZBA Razni narodi, razne kuhiwe. Kad se na to dodaju i razli~ita novogodi{wa verovawa i obi~aji, onda se sva{ta i jede kada se ispra}a stara, a do~ekuje Nova godina. [panci u pono} jedu 12 zrna gro`|a da bi bili sre}ni svih 12 meseci. Kubanci, sa druge strane, jedu 12 grejpova za 12 sre}nih meseci. Grci tradicionalno jedu hleb u kome se nalazi nov~i} koji treba da donese sre}u u Novoj godini. Austrijanci na sve~anoj trpezi imaju pe~ewe, koje je simbol sre}e i blagostawa, a za dezert slu`e sladoled od mentola u obliku deteline sa ~etiri lista.

Sicilijanci, pak, veruju da je sre}a ukoliko se pred Novu godinu jedu lazawe, a nesre}a ako se jedu makarone ili bilo koja druga testenina osim lazawa. Norve`ani za Novu godinu jedu puding od pirin~a, koji se slu`i iz velike posude u koju se stavi i jedan badem. Puding se onda sipa svakome u wegovu ~inijicu, a onaj koji na|e badem }e imati sre}e u dolaze}oj godini.

Japan

Kina

Amerika U ve}ini krajeva, sviwsko meso simbo- Nema~ka li{e prosperitet i jede se sa “sre}nim” gra{kom ili listovima kupusa, koji predstavqaju papirne banknoNAJ^UDNIJI te.

Nemci za Novu godinu `rtvuju luk. [est glavica preseku na pola i posole. Svaka polovina predstavqa po jedan mesec u godini. Zatim se luk ostavqa da odOBI^AJI Ju`na Amerika stoji, da bi uz wegovu Stanovnici nekih U zemqama poput pomo} predvi|ali zemaqa sveta zadr`ali su Brazila i Bolivije, vreme. Ukoliko se so neke savim ~udne obi~aje za stanovnici u gradovirastopi, zna~i da }e koje veruju da }e im predma kao {to su Sao Pautaj mesec biti ki{an, a stoje}u godinu u~inilo i La Paz, za Novu goukoliko je so ostala na ti boqom. dinu obla~e dowi ve{ jarpovr{ini, bi}e sun~anih kih boja. Oni koji se odlu~e i toplih dana. Tako|e, pre za crvenu, ima}e qubavi, a oni pono}i, na tawirima ostavqaju sa `utim `ele novac. U Venecueli, oni malo hrane za posle pono}i, veruju}i koji u Novoj godini `ele da puno putuju, da }e na taj na~in osigurati zalihe u nadoprema verovawu, moraju da {etaju po ku}i laze}oj godini. sa putnom torbom u ruci.

Japan Velika Britanija Po japanskoj tradiciji, kao obaveza Tradicija prvog posetioca podrazume- smatra se seksualni ~in supru`nika, ve~e va dolazak tamnog stranca (suprotnost u prvog dana Nove godine, a naziv u prevodu odnosu na plavokose Vikin{ke pqa~ka{e, zna~i “prvi put na poslu” i posledwi sekkoji su ih pohodili) koji prelazi prag ku- sualni ~in u staroj godini, koji se zove }e u pono}, nose}i par~e ugqa za sre}u. “isplata ra~una”.

Prva osoba ne sme biti plavokosa, crvenokosa, niti `ena, jer to donosi nesre}u.

Pripremla: I. M.

30

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

31

VODI^

KUDA ZA DO^EK? GRADSKI TRG

OKOLINA ^A^KA Na Gradskom trgu u Gorwem Milanovcu, za do~ek }e nastupiti Aleksandra Radovi}, dok }e one, koji se odlu~e da odu na Zlatibor, zabavqati Bajaga i instruktori.

Ni Kraqevo nije daleko, gde }e u Hali sportova nastupiti nekoliko DJ-eva i truba~i oko pono}i. Ulaz je 1.300 dinara, u {ta je ura~unato pi}e u neograni~enim koli~inama.

Oni koji se odlu~e da Novu godinu do~ekaju na Gradskom trgu, zabavqa}e ih doma}i „ACOUSTIC BAND”.

Oni }e za reprizu, 1. januara, svirati u kafeu „[to da ne”.

CRYSTAL CENTAR ^A^AK

VELVET ZA PRAZNIKE

Za atmosferu u najlu|oj no}i pobrinu}e se IVANA KOSTI] & NEBOJ[A RACKOVI], DJ STEFAN VEBEL STOJANOVI].

Broj mesta je ograni~en i svako mesto je numerisano.

Cena karte je 30 evra i podrazumeva hranu i pi}e u neograni~enim koli~inama.

Do~ek Nove godine, 31. decembar „HAPPY NEW YEAR PARTY” Svira bend "VESELE 80-te", od 21 sat.

Cena karte u predprodaji 400 dinara, a na dan do~eka 600.

Utorak, 1. januar Svirka benda "LEZZ GO", od 23 sata, cena karte 300 dinara.

Sreda, 2. januar DJ Night „KU]NA MUZIKA”, 23 sata, cena karte 250 dinara.

Za sve tri ve~eri novogodi{wih praznika broj karata je ograni~en.

Sve informacije mo`ete dobiti na telefon

032/345-064.

(biv{i MIA, MIA)

Telefoni: 063/1745-824 060/1577-715

KAFE „M” DJ GORAN I DJ \OLE Cena - 15 evra.

Tel: 069/688-569

HOTEL LIVADE

RESTORAN STARI GRAD Cena do~eka je 30 evra.

Ura~unata ve~era, a pi}e se pla}a.

Za dobar provod pobrinu}e se orkestar „LA CAMPANELLA”.

Cena karte je 3.500 dinara, kojom se pla}a sve~ana novogodi{wa ve~era.

Uz svaku kupqenu kartu dobijate 10 posto popusta na kupovinu u STR "Mar{al".

Informacije na telefone 381-088, 381-100, 381-101 i 063/665-142.

GRADSKA BA[TA

GIPSY ALEKSIC Cena do~eka je 3.500 dinara, ura~unati su hrana i doma}e i strano pi}e, u neograni~enim koli~inama.

Kontakt za informacije: 63/620-333 Pripremila: I. M.

34

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

35

DE^IJA STRANA

grupi ~etvorogodi{waka u vrti}u "Nade`da Petrovi}", dvadesetdevetoro mali{ana "vode" vaspita~ice Marija Markovi} i Milka Cvetkovi}.

Marija ka`e da one u toku rada sa decom, posmatraju wihovu igru i izvla~e ono {to im je najzanimqivije.

- U saradwi sa roditeqima pode-

U

NA[A DECA VRTI]

„NADE@DA PETROVI]� ~etvorogodi{waci

limo kutke, koje obogatimo sa igra~kama i stalno ih dopuwavamo.

S vremena na vreme napravimo neku promenu, da bi deci bilo dinami~no - ka`e Marija.

Novogodi{wi praznici su na pragu, pa ovi mali{ani aktivno u~estvuju u pravqewu Deda Mrazova, Sne{ka Beli}a i novogodi{wih ukrasa. Deca su napravila crte`e na

temu Deda Mraza i novogodi{we jelke, na osnovu kojih }e biti organizovana novogodi{wa izlo`ba.

Mali{ani }e prodefilovati kroz salu sa svojim radovima, uz muziku i prisustvo svojih roditeqa. A naravno, bi}e tu i Deda Mraz, koji }e im podeliti paketi}e.

I. M.

Pitali smo mali{ane,

[TA BI VOLEO DA TI DONESE DEDA MRAZ?

Nikolina Joksimovi} - Zeca, meda i macu.

Milica Brkovi} - Zeku i lutkicu.

Tijana Krvavac - Sto za {minku.

Nikola Stefanovi} - Igra~ku. Pu{ku.

Milica Kandi} - Barbiku.

36

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

37

GORWI MILANOVAC

SEDNICA SAVETA MORAVI^KOG UPRAVNOG OKRUGA

STI@E NOVA GODINA

U 2013. SA

SVE MAWE U^ENIKA U ALEKSANDROM RADOVI] SREDWIM [KOLAMA Na ~etvrtoj sednici Saveta Moravi~kog upravnog okruga bilo je re~i o predlogu mre`a sredwih {kola u Srbiji ednicom Saveta je predsedavao na~elnik Moravi~kog upravnog okruga Darko Domanovi}, a prisustvovali su gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}, predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}, predsednik op{tine Ivawica Milomir Zori}, predsednik op{tine Lu~ani Mladomir Sreteno-

S

vi}, sekretar MOP Brane Drobwak, na~elnik [kolske uprave za Moravi~ki okrug Danilo Beodranski, ~lan Saveta za sredwe stru~no obrazovawe i obrazovawe odraslih @eqko Papi}, kao i predsednik aktiva direktora sredwih {kola Moravi~kog okruga Vladan Nicovi}.

- Situacija je alarmantna, jer }e tokom naredne {kolske godine, na podru~ju Moravi~kog okruga u sredwim {kolama biti ~ak 20 odeqewa mawe, jer }e ove godine osnovno obrazovawe na istoj teritoriji zavr{iti ~ak 358 u~enika mawe nego prethodne. Kako }e finansirawe ubudu}e biti po broju u~enika, a ne broju odeqewa, neophodno je da lokalne samouprave u saradwi

sa dr`avnim organima i Ministarstvom prosvete naprave pravo re{ewe za novu situaciju u obrazovawu - obrazlo`io je povod za sastanak na~elnik Moravi~kog upravnog okruga Darko Domanovi}.

Nakon izno{ewa procene od strane predstavnika [kolske uprave i predstavnika prosvetara, predsednici op{tina i gradona~elnik su se slo`ili da se moraju izna}i najboqa re{ewa za novonastalu situaciju.

- Sa jedne strane imamo problem u finansirawu seoskih {kola, koje su dosta skupe i sa malim brojem u~enika, ali, uko-

liko u selu zatvorimo {kolu, zatvorili smo i selo. Ministarstvo prosvete bi trebalo, u saradwi sa lokalnim samoupravama da donese predlog mre`a koji bi zadovoqio i te sredine u kojima se nalaze {kole, ali i privredu tog kraja. U Gorwem Milanovcu imamo izuzetno razvijenu grafi~ku industriju, a nemamo nijedno odeqewe tog smera u sredwim {kolama, kao {to bi, recimo, za Ivawicu mo`da bilo najva`nije da ima odeqewa tekstilnog i drvoprera|iva~kog smera, a to bi, mo`da i finansijski podr`ali privrednici te regije - istakao je, ~ini se, zajedni~ki predlog predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}.

G. T.

U^ENI^KE STIPENDIJE

Op{tina Gorwi Milanovac organizuje do~ek Nove godine na Trgu kneza Mihaila uz bogat celodnevni i ve~erwi program

p{tina se potrudila da najmla|i Gorwomilanov~ani lepo provedu posledwi dan 2012. godine na Gradskom trgu, ali i da svi oni koji ne znaju kuda }e za do~ek do|u na trg i u 2013. u|u sa poznatom pop peva~icom i kantautorkom Aleksandrom Radovi}.

- Zami{qeno je da program traje ceo dan. Ukoliko bude snega, u podne }e biti organizovano takmi~ewe u pravqewu Sne{ka Beli}a, na kojem pravo u~e{}a imaju deca od pet do 10 godina, a najboqi }e

O

Tradicionalnim prednovogodi{wim Saborom, Udru`ewe radnika - umetnika Srbije i Crne Gore, najavilo aktivnosti za narednu godinu koje }e ve}inom biti posve}ene starim zanatima i doga|ajima i li~nostima iz srpske istorije.

slatke nagrade dobiti u 17 ~asova. Tokom dana, na binu }e se popeti i de~ji gradski hor „Raspevani cveti}i“, kojim }e dirigovati Sla|ana Popov, a sugra|anima }e se adekvatnim programom predstaviti i mali{ani iz Pred{kolske ustanove „Sunce“, dok }e dramska radionica gorwomilanova~kog Kulturnog centra organizovati program pod nazivom „[ape u snegu“, u kojem }e u~estvovati i mali{anima dobro poznati Osman, [muci i Plava ptica.

Kona~no, i u~enici Gimnazije „Takovski ustanak“ }e izvesti svoj program pod nazivom „Opijajte se qubavqu i muzikom“, tokom kojeg }e izvesti kola` pesama po wihovom izboru - re~eno nam je u Op{tini Gorwi Milanovac povodom organizacije sve~anog do~eka Nove godine.

G. T.

RADNICI, A UMETNICI...

U BUDU]NOSTI PRO[LOST

adnici - umetnici Srbije i Crne Gore okupqeni u jedinstveno Udru`ewe, kao i svake godine proslavili su zavr{etak jedne godine, i ujedno najavili {ta }e im biti prioriteti za narednu.

R

znati sredwovekovni grad, ali i u Srezojevcima, gde }emo napraviti i vajat koji }e biti i muzej u znak se}awa na knegiwu Qubicu, koja je ro|ena u ovom selu. Na{e aktivnosti }e se svakako odvijati i kod grma u Takovu, gde je podignut Drugi srpski ustanak, ali i kod ku}e Tanasija Mihailovi}a, kwaza iz Prvog ustanka, a posebnu

tamo odr`imo neku od na{ih aktivnosti, ali zbog problema sa grani~nim preno{ewem umetni~kih dela, to za sada nismo u mogu}nosti da uradimo - kazuje predsednik udru`ewa Radojko Soluji}.

Povodom prednovogodi{weg Sabora, radnici umetnici su javnosti predstavili i izlo`bu umetnina, na kojoj centralno me-

- Tokom 2013. godine organizova}emo likovne i literarne kolonije, a nekoliko wih }e biti posve}eno starim zanatima koji odumiru i polako padaju u zaborav na{ih naroda, pa }e to biti na{ doprinos da ih otrgnemo od zaborava. Jedna od tih kolonija }e biti organizovana na brdu Gali~, gde je, prema predawu, radila prva srpska {tamparija. Kolonija }e biti i na Ostrvici, gde je bio po-

pa`wu }emo posvetiti Varvarinskoj bici, odnosno, ~uvenom megdanxiji Jovi Kursuli. Za slede}u godinu smo planirali da odr`imo i jednu koloniju u Borskom rudniku, na 400 metara pod zemqom, dok }e manifestacija „Morski pejza`i“ biti tokom kasnog prole}a i rane jeseni odr`ana u Sutomoru i drugim primorskim gradovima. Imamo mnogo poziva od Srba iz Albanije da ih posetimo i

sto zauzimaju radovi Vere Radoji~i}, koja stvara na Ov~aru, a publici su svoja dela predstavili i Bernard Qubas i Jovica i Milija Davini} iz Rekovca, Vladislav Arsenovi} iz [apca, Milan Ili} iz Jagodine, Dragi{a Todorovi} iz Ratine, Neboj{a [mit iz Nema~ke, kao i Kata Soluji}, Milena Prokovi} i Nenad Stoji} iz Gorweg Milanovca.

G. T.

POMO] DOBRIM \ACIMA Op{tina Gorwi Milanovac odredila broj u~eni~kih i studentskih stipendija za teku}u {kolsku godinu, kao i wihovu visinu okom {kolske 2012/2013. godine, op{tinsku u~eni~ku stipendiju }e primati 15 u~enika osnovnih i sredwih {kola, dok }e 118 studenata iz Op{tine Gorwi Milanovac primati studentsku stipendiju.

- Osim uslova da imaju prebivali{te na teritoriji na{e Op{tine vi{e od godinu dana ili status izbeglog, odnosno, raseqenog lica, u~enici moraju ispuwavati i druge uslove, kako bi ostvarili pravo na nov~anu pomo}. U~enici osnovnih i sredwih {kola, koji primaju stipendiju u visini od tri hiqade dinara, moraju da imaju osvojeno jedno od prva tri mesta na nekom od republi~kih takmi~ewa, odnosno, jedno od prvih pet

T

mesta na nekom me|unarodnom takmi~ewu, dok pravo na stipendiju ostvaruju i u~enici prvog razreda sredwe {kole koji su bili |aci generacije tokom svog osnovnog obrazovawa. Studenti druge godine studija prima}e naknadu u visini od 4.700 dinara, tre}e godine 5.200 dinara, dok je iznos za ~etvrtu godinu i apsolventske studije 5.700 dinara. Studenti {este i sedme godine dobija}e po 6.200 dinara, master studije tri plus dva }e se nagra|ivati sa 5.700 dinara, a master ~etiri plus jedan sa 6.200, dok }e za doktorske studije studenti dobijati po 7.300 dinara. Uslov je da nijednom nisu obnovili godinu, kao i da im ne miruje status studenta, i da imaju prosek ocena ne mawi od 8,50. Na ovaj na~in op{tina `eli da nagradi trud i rad dobrih |aka i studenata, ali i da pomogne roditeqima i osiroma{enim ku}nim buxetima - re~eno nam je ovim povodom u Op{tinskoj upravi.

G. T.

38

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

LU^ANI

POZORI[NA PREDSTAVA - DAR OP[TINE MLADIMA

KULTUROM PROTIV VR[WA^KOG NASIQA Mlada beogradska gluma~ka trupa, koja je gostovala u Lu~anima i na sceni Doma kulture izvela pozori{nu predstavu “Zato {to te se pla{im”, pru`ila je svojim nadahnu}em osoben do`ivqaj svima onima koji su je gledali. U~enici vi{ih razreda osnovnih {kola, po prvi put, imali su priliku da u zavr{nom delu pozori{nog komada uti~u na tok radwe. ^itav doga|aj je upotpunilo predavawe o vr{wa~kom nasiqu, koje je sve zastupqenije me|u omladinom. O ovoj zna~ajnoj temi i na~inima preventivnog delovawa, sa posebnim akcentom na zna~aju kulture, govorio je na{ poznati kulturolog i sociolog prof. dr Ratko Bo`ovi}.

Prof. dr Ratko Bo`ovi}

- Nasiqa ima svuda, a posebno je postalo nagla{eno u {kolama. U ovom “tranzicionom ludilu” porodica vi{e ne mo`e biti kolevka li~nosti, kao {to je nekada bila, pa ovu funkciju moraju preuzeti drugi. Mladi qudi se sve vi{e identifikuju sa vr{wacima i vrlo ~esto wihovi uzori postaju oni koji govore jezikom nasiqa i navode ih na stranputicu. Da bi se spre~ile ne`eqene pojave, moramo vratiti kulturu sa margina na kojima je ostala potisnuta - ka`e prof. dr Bo`ovi}, nagla{avaju}i da je lokalna vlast u Lu~anima izborom pozori{ne predstave u~inila pravi potez. Predstava dobro rasvetqava pozadinu dana{wih oblika nasiqa me|u mladima i prosto tera da

se o ovom problemu druga~ije razmi{qa, jer dobro predo~ava sve posledice takvog stila `ivqewa.

Mladi glumci Ivan Jevtovi}, Milena Nikoli} i Dejan Jaj~anin smatraju da ova pozori{na predstava osloba|a sve ono {to je potisnuto negde duboko u nama i jasno predo~ava posledice koje su neminovne ukoliko me|usobno op{timo jezikom nasiqa. Posebno je interesantna za u~enike vi{ih razreda osnovnih {kola, kao i sredwo{kolce i mo`e im pomo}i u razre{avawu mnogih dilema.

Ivan Alimpijevi}, u~enik sedmog razreda O[ “Milan Blagojevi}” smatra da je ova predstava bila itekako inspirativna i nada se da su svi koji su je gledali dobro razumeli poruku.

HUMANOST NA DELU

KO HO]E - NA\E NA^IN!

Dejan Jaj~anin, Milena Nikoli} i Ivan Jevtovi}

ako je istakao profesor Bo`ovi}, ova moderna predstava je poku{aj da se u~ini ne{to pre nego

K

{to se nasiqe dogodi. Nasiqe je u posledwem periodu eskaliralo i u neku ruku postalo `ivotni stil.

OP[TINSKO VE]E USVOJILO PREDLOG O KONVERZIJI DUGOVAWA PREDUZE]A „MB - NAMENSKA“

KAO TRAJNI ULOG OKO 251 MILION DINARA U Lu~anima je odr`ana sednica Op{tinskog ve}a na kojoj su ~lanovi, izme|u ostalog, usvojili predlog Ministarstva odbrane i Ministarstva finansija o konverziji dugovawa preduze}a “Milan Blagojevi} Namenska” AD Lu~ani, u vrednosti od oko 251 milion dinara u trajni ulog lokalne samouprave. Ministarstva odbrane, finansija i ekonomije i regionalnog razvoja su, u ciqu finansijskog konsolidovawa preduze}a odbrambene industrije Srbije sa ve}inskim dr`avnim kapitalom, pripremila Program i radni tekst konverzije dospelih obaveza po osnovu izvornih i ustupqenih javnih prihoda, a koji su ina~e prihod lokalne uprave. ^lanovima ve}a je predo~eno da se na osnovu pre-

U

gleda me|usobnih dugovawa izme|u lokalne samouprave i “MB - Namenska” do 31. 10. 2012. godine, konverzuje oko sedam odsto kapitala preduze}a u vlasni{tvo lokalne sanouprave.

Tako|e, prema iznosu konvertovane obaveze, op{tina bi postala ne samo vlasnik dela kapitala preduze}a, ve} bi imala srazmeran uticaj na budu}i rad i poslovawe privrednog dru{tva “MB - Namenska” iz Lu~ana. Navedeni predlog konverzije dugova bi}e dat odbornicima Skup{tine op{tine na usvajawe.

Op{tinsko ve}e je na ovoj sednici usvojilo i Odluku o uslovnom otpisu kamata i mirovawu glavnog poreskog duga po osnovu lokalnih javnih prihoda. Ovom odlukom predvi|eno je da glavni poreski dug, koji du`nici nisu iz-

mirili, miruje od 1. januara 2013. do 31. decembra 2014. godine za male poreske obveznike, dok }e dug velikim poreskim obveznicima mirovati do 31. decembra 2013. godine, pod uslovom da redovno pla}aju teku}e obaveze.

Ostvarivawe prava na otpis kamate, uslovqava se blagovremenim izmirivawem teku}ih obaveza u periodu mirovawa glavnog duga.

Ve}e je prihvatilo i predlog odluke o obrazovawu programskih saveta Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani, kao i Pravilnik o na~inu i postupku prenosa neutro{enih buxetskih sredstava na ra~un buxeta, a koja korisnici nisu iskoristili. O svemu navedenom zavr{nu odluku }e doneti odbornici Skup{tine op{tine.

organizaciji De~jeg vrti}a “Na{a radost”, ove sedmice, u Domu kulture u Lu~anima, organizovana je humanitarna akcija “Ko ho}e na|e na~in, a ko ne}e na|e razlog”. Re~ je o izlo`bi de~jeg likovnog stvarala{tva, koja je osmi{qena radi prikupqawa nov~anih sredstava za decu sa posebnim potrebama.

- Na{om humanitarnom pri~om nismo hteli da izazovemo sa`aqewe kod qudi. Imali smo nameru da probudimo i skrenemo pa`wu javnosti da i deca, koja imaju probleme u razvoju, treba da budu ravnopravni ~lanovi na{e zajednice. Kao odgovorni ~lanovi dru{tva `elimo da se prikupqena sredstava upotrebe na najboqi mogu}i na~in, kako bi i deca ometena u razvoju imala kvalitetniji `ivot - izjavila je Qiqana Dmitri}, direktor De~jeg vrti}a “Na{a radost” U Lu~anima.

Nada Gavrilovi}, vas-

pita~, ka`e da je ova izlo`ba radova likovnog stvarala{tva plod zajedni~kih stremqewa dece, roditeqa i vaspita~a, kako bi se deci sa smetwama u razvoju ulep{ali novogodi{wi i bo`i}ni praznici, a ujedno i poslala poruka da postoji neko ko misli na wih.

- Ovo je pravi na~in da se pomogne svima onima koji nemaju, jer u uslovima te{ke ekonomske krize svaka pomo} dobro do|e. ^iwenica da ona poti~e od vr{waka ~ini je jo{ dragocenijom, naglasila je Nada Gavrilovi}.

Za izradu izlo`enih predmeta (igra~aka, ~estitki, ukrasa) kori{}eni su raznovrsni materijali, a brojni radovi su potekli i iz recikla`nih radionica, u kojima su deca odabrala i ukrasila predmete izba~ene iz upotrebe, ~ime se wihov vek trajawa uspe{no produ`ava.

Ina~e, u De~jem vrti}u “Na{a radost”, ~itav decembar je bio posve}en de-

ci sa posebnim potrebama, po~ev od prigodnih programskih aktivnosti povodom obele`avawa Svetskog dana dece sa hendikepom, preko organizovawa vi{e likovnih radionica. Vrhunac celokupnog de~jeg anga`ovawa u ovom mesecu predstavqaju upravo izlo`be likovnih radova, najpre u Domu kulture u Lu~anima, a zatim i u Centru za kulturu, sport i turizam u Gu~i.

Decembarske aktivnosti ove lu~anske ustanove zaokru`ene su dru`ewem mali{ana iz vrti}a sa decom sa posebnim potrebama i podelom novogodi{wih paketi}a.

Prigodni novogodi{wi program, uz neizbe`ni do~ek Deda Mraza, uprili~en je i u De~jem vrti}u “Bambi” u Gu~i.

Celokupan prihod od ove izlo`be bi}e upla}en na ra~un Centra za socijalni rad, odakle }e prikupqena nov~ana sredstva biti podeqena korisnicima.

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

39

LU^ANI

PROIZVODWA SIRA I KAJMAKA - USPE[AN PORODI^NI BIZNIS

UPORNOST I TRUD SE UVEK ISPLATE! Mle~ni proizvodi po recepturi na{ih predaka oduvek su bili ceweni. Nezamisliva je bilo koja bogata trpeza, na kojoj nije bar jedan od na{ih tradicionalnih proizvoda. Sir ili kajmak, a naj~e{}e i jedno drugo, sastavni su deo na{e svakodnevne ishrane.

Razlog vi{e za u`itak imamo, ukoliko su ovi proizvodi pakovani u drvene ~abrove, kako su se nekada ~uvali u starinskim mlekarima.

Upravo takva ambala`a daje svojstveni pe~at belom mrsu koji se proizvodi na sto~arskoj farmi Milana Tajsi}a u Puhovu. etrdesetpetogodi{wi Milan Tajsi}, sto~ar iz Puhova, bavi se poqoprivredom ozbiqnije ve} 13 godina. I dok je bio zaposlen u preduze}u “Milan Blagojevi} - Namenska� u Lu~anima, redovno je pomagao roditeqima u

^

voda, neisplativost proizvodwe i dugogodi{wa nebriga dr`ave u~inili su svoje. Izgasile su se brojne sto~arske farme {irom Srbije, pa tako i na na{em podru~ju. Da bismo opstali, mi smo se od po~etka opredelili da mleko prera|ujemo u sir i kajmak, i to na na{ tradicionalni na~in. Na vreme smo shvatili da ozbiqna sto~arska farma mora da ima i dobre uslove, pa smo postigli dogovor u porodici da ula`emo u modernizaciju proizvodwe. Tako smo i uradili, a svako novo pro{irewe posla zavisi}e od ostvarenih rezultata - ka`e Tajsi}, analiziraju}i prethodne godine. svim seoskim poslovima, tako da mu sto~arska proizvodwa nije bila strana. Nakon granatirawa 1999. godine, napustio je posao i odlu~io da se posveti iskqu~ivo proizvodwi sira i kajmaka. Ba{ kao i na svakom po~etku, nije bilo lako, ka`e ovaj uzorni doma}in. Trebalo je stvoriti elementarne uslove za zasnivawe jedne stabilne proizvodwe, koja mo`e da obezbedi redovan prihod za izdr`avawe {esto~lane porodice. Milan i wegova supruga Zorica imaju dvoje dece. @eqko je sredwo{kolac, a Ivana

SA OPTIMIZMOM U NAREDNU GODINU U ovom doma}instvu o~ekuju da }e naredna godina biti boqa. Ako se po jutru dan poznaje, po najavavama da }e u buxetu lu~anske op{tine za 2013. biti izdvojena zna~ajna sredstva za poqoprivredu, i `iteqi lu~anskih sela, mogu o~ekivati boqitak.

- Posle du`eg niza godina, ovo je prvi put da lokalna samouprava pokazuje konkretno interesovawe za poqoprivredu. Imali smo podr{ku u jesewoj setvi, a najavquju se i poja~ani podsticaji za ~itavu narednu godinu. Drago mi je da je definitivno postignut veliki iskorak na tom poqu i da i mi na selu mo`emo da se uzdamo u podr{ku Op{tine.

Pretpostavqam da }e se ovakva tendencija negovati, jer je ovoj oblasti privre|ivawa neophodna daleko sna`nija potpora kako dr`ave, tako i lokalne zajednice u kojoj `ivimo - isti~e Tajsi}, nagla{avaju}i da se nada da }e, nakon ovog zaokreta, vi{e mladih poku{ati da se okrene poqoprivredi koja bi mogla uz odre|ene napore doneti prosperitet ovom kraju.

Iako su sredstva namewena agraru u Srbiji mawa nego u nekim drugim razvijenijim dr`avama, Tajsi}i tvrde da se svi podsticaji za mle~no govedarstvo redovno izmiruju. Kako ka`e Milan, u uslovima ekonomske krize, za svakog sto~ara pomo} dr`ave, ma kolika bila, predstavqa zamajac u proizvodwi.

studira prehrambenu tehnologiju u Beogradu, pa se u porodici nadaju da }e, kad uzme diplomu u {ake, i ona dati svoj doprinos unapre|ewu porodi~nog posla. Dragocenu pomo}, i na wivi i u {tali, Milanu pru`aju roditeqi, koji su i ranije dr`ali po dve ili tri krave, tako da wihovo iskustvo predstavqa jaku potporu u realizaciji svega onoga {to zajedni~ki osmisle u ciqu postizawa boqih efektata u proizvodwi.

FARMA ZA UZOR Sto~ni fond Tajsi}a sastoji se od osam vrlo kvalitetnih krava muzara i sedmoro teladi. Podignuta je savremena {tala za dr`awe stoke i objekat za preradu mleka koji zadovoqava tra`ene standarde.

Kako isti~e Milan Tajsi}, ulagawa su ogromna. Ako se obuhvati sve (objekat, mehanizacija, mlekara, muzilice i druga oprema, naravno i sto~ni fond), do sada je u sto~arsku proizvodwu investirao preko sto hiqada evra.

Ulagao je uglavnom iz sopstvenih prihoda, svake godine u granicama mogu}nosti. Za podizawe modernog

objekta, gde se prera|uje mleko, pre tri godine dobio je subvencionisani kredit Ministarstva poqoprivrede, koji jo{ uvek otpla}uje.

Higijena objekata je na visokom nivou. Sve je ~isto i blista, po~ev od stajskog prostora, pa do prostorija za preradu mleka. U ovom doma}instvu se dnevno preradi od 250 do 300 litara mleka. Prema ra~unici doma}ina, proizvede se svakoga dana oko 100 kilograma sira i desetak kilograma kajmaka. Mladi sir se prodaje po ceni od 250 dinara po kilogramu, stari za 350, a kajmak staje 700 dinara. Cene mogu biti i vi{e, ali Tajsi}i ka`u da se prilikom wihovog formirawa rukovode situacijom na tr`i{tu. Ne mogu da se dr`e visokih cena, kada vlada hroni~na besparica u narodu. Najva`nije je da se roba proda i da se novac obr}e, kako bi mogli da izmiruju sopstvene obaveze i ostvare skromnu zaradu.

- Nismo nikada predavali mleko, jer godinama unazad otkupna cena mleka ne pokriva proizvodne tro{kove. Drasti~no niske cene sto~arskih proiz-

KVALITETOM ^UVAJU STARE I STI^U NOVE KUPCE Tajsi}i prodaju sir i kajmak na u`i~koj pijaci ve} dvadeset godina. Svojim mrsom snabdevaju i nekoliko lu~anskih, u`i~kih i po`e{kih pekara, hotela i restorana.

- Za sada funkcioni{emo dobro. Imamo stalne kupce, koji su navikli na standardno dobar kvalitet na{ih proizvoda, kao i deklarisanu, zdravstveno ispravnu robu i po tome smo i prepoznatqivi na tr`i{tu. Potrudili smo se i da na{e pakovawe bude prepoznatqivo. Za mawe koli~ine robe, koristimo pla-

sti~nu ambala`u, a za ve}e naruxbine sir i kajmak pakujemo u drvene ~abri}e, ba{ kao {to su to radile na{e bake. Mle~na grla su nam umati~ena. Naravno, i mi imamo odre|enih problema, ba{ kao i drugi proizvo|a~i u Srbiji. Naj~e{}e su oni vezani za naplatu potra`ivawa, jer svuda vlada velika besparica. Ipak, snalazimo se i opstajemo zahvaquju}i ogromnom radu i porodi~nom entuzijazmu, koji nas nikada ne napu{ta - ka`e ovaj vredni sto~ar. On dodaje da je proizvodwa kojom se bavi isplativa i da, uz dobru organizaciju i prave ideje, ovaj posao mo`e biti perspektivan. Dobar je i za mlade qude kao opcija da do|u do uhlebqewa, a u na-

rednom periodu mogu da ra~unaju i na podsticaje Op{tine.

U ovom doma}instvu se nadaju da }e uskoro imati i potporu struke u pravom smislu re~i. Kada se udru`e trud, rad znawe, uspeh ne izostaje. Kada Ivana diplomira, Tajsi}i planiraju da pomo}u wenog znawa unaprede i pro{ire posao.

U kom }e se smeru kretati daqi razvoj ove male, ali osavremewene sto~arske farme, zavisi}e od zajedni~kog dogovora, a naravno i od stru~ne procene budu}eg in`ewera tehnologije, ~iju diplomu svi u ku}i `eqno i{~ekuju.

40

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

41

SPORT

FUDBALSKI KLUB POLET PROSLAVIO 75 GODINA RADA

NESALOMIVI GREBI]I

ro{lo je ta~no sedam i po decenija od kada su Milun Lap~evi} i grupa entuzijasta zape~atili - Polet radi i postoji. Za svo to vreme, imali su Grebi}i i uspone i padove. Sada su ~etvrti na tabeli Srpske lige Zapad, ali bilo je jo{ boqih dana. Naro~ito ne tako davnih osamdesetih, devedesetih, 2000. i 2001. godine, kada je Polet igrao u Drugoj saveznoj ligi.

- Ponosno nosimo i predstavqamo klub koji je u

P

stvarale na{ klub. Od 1937. do danas Polet je pro{ao sve rangove takmi~ewa, osim elitnog.

Tu su potekli mnogi fudbaleri, ali i privrednici i stru~waci u razli~itim oblastima.

Volite Polet i plavobelu boju, jer je to jedini na~in da ispunite sve `eqe, dostignete i nadma{ite uspehe trofejnih generacija - poru~io je mladima predsednik kluba Vladimir Radovanovi}.

Takmi~arsko rivalstvo

Funkcioneri FSS region Zapadna Srbija

Nije samo po imenu osoben klub iz Qubi}a. Jo{ uvek je u Srbiji neverovatno da se u rukovodstvu malih klubova na|u `ene.

- Privilegovana sam i za{ti}ena, kao jedina `ena me|u mu{karcima. Oni su xentlmeni u svakom pogledu i to itekako prija. Poku{avam i ja wima da uzvratim, kao dobar prijateq - ka`e potpredsednica Marija.

Sa sve~ane sednice

Marija Ki}anovi} Kolakovi}

svetu fudbala odr`ao svoje ime i renome. Uvek postoji `eqa za takmi~ewem u vi{em rangu. Potrudi}emo se da u slede}oj sezoni oja~amo tim, uredimo stadion i poku{amo od lokalne samouprave da dobijemo vi{e novca. Grad nam poma`e, ali uvek treba vi{e - rekla je Marija Ki}anovi} Kolakovi}, potpredsednica FK Polet.

Povodom velikog jubileja u sali Skup{tine grada, pro{le nedeqe, prire|ena je sve~ana akademija.

Nisu o Poletu, tom prilikom, lepo govorili samo ^a~ani. Kako ka`u, od srca su se odazvali pozivu kluba i funkcioneri Fudbalskog saveza Srbije i FSS region Zapadna Srbija. Na akademiji je prikazan i film o dobrim i te{kim vremenima qubi}kog Poleta. U svakom slu~aju, opstali su 75 godina.

- Prava je prilika da se setimo generacija koje su

stanovnika leve i desne obale Zapadne Morave nekada je naro~ito bilo izra`eno. Nadmetali su se u svemu, od osvajawa devojaka do fudbala. Ali, najve}i klub u Qubi}u bio je i ostao i ~a~anski.

- Gde god da pomenete ^a~ak, mnogim qudima su asocijacije Qubi} i Grebi}i. Ne bih pogre{io i da sam rekao da su Qubi} i Grebi}i mnogima prvo se}awe na ^a~ak. Qubi} je svedok istorije, neki doga|aji su bili i sudbonosni za srpski narod. Deo te tradicije i istorije je i FK Polet koji }e ostati izvor talenata - rekao je Veqko Negovanovi}, predsednik Skup{tine grada.

Proslava sedam i po decenija bila je i prilika za dodelu priznawa i zahvalnica kolektivima i pojedincima koji su pomogli radu i opstanku fudbala u Qubi}u. Me|u brojnim dobitnicima su Grad ^a~ak,

Vladimir Radovanovi}, @arko Stevanovi} i Vladimir Stanisavqevi} , trener Poleta

Fudbalski savez Srbije i wegovi ogranci u regionu Zapadne Srbije, Moravi~kom okrugu i gradu, FK Borac, potomci Miluna Lap~evi}a i Milorada Ki}anovi}a...

Stigla su Qubi}anima i priznawa i pokloni od FSS i FSS region Zapadna Srbija. Iz skup{tinske sale dru`ewe je nastavqeno u “Gradskoj ba{ti�.

IMA DU[U - Lepo je da u ovim vremenima obele`imo i jedan fudbalski jubilej. Poznajem ih kao rivale na terenu

i prijateqe u `ivotu. @elim im da do~ekaju sto i vi{e godina. Nedavno je Javor proslavio vek postojawa. On je Super liga{, ali mali klub, kao i na{ slavqenik. Nema Polet masu navija~a, ali ima du{u i svoj identitet. Samo wih zovu Grebi}i. Ovakve klubove vode entuzijasti, qudi koji `rtvuju svoje vreme, energiju i novac. Ponekad zbog toga dolaze i u sukobe sa porodicom. Rad u ovakvim klubovima je ~ista qubav - napomenuo je @arko Stevanovi}, ~lan Izvr{nog odbora FSS.

NAJLEP[I FUDBAL U ZAPADNOJ SRBIJI Fudbalski savez mawim klubovima poma`e na razne na~ine, a ponajvi{e tako {to poku{ava da im ne pove}ava tro{kove.

- Polet je jedan od ponosnijih i organizovanijih klubova u ^a~ku, okrugu i Zapadnoj Srbiji - smatra Rade Popovi}, generalni sekretar FSSRZS. Wegov stav podr`ao je i potpredsednik ^aslav Luki}: - Ne potcewujem druge lige, ali je trenutno u ovom delu dr`ave najlep{i fud-

bal. ^a~ak je u vrhu. Na osnovu izve{taja sa pojedinih utakmica, vidim da je neosporno da u ^a~ku ima talentovanih igra~a, trenera i sportskih radnika.

Lukovi} je nekada{wi igra~ vaqevske Budu}nosti. Zbog studija nije nastavio ozbiqnije da igra fudbal, ali je ova igra ostala sastavni deo wegove porodice i u mla|im generacijama. ^aslavova }erka Biqana je fudbalski sudija. Sudi u prvoj ligi za `ene i u Srpskoj ligi Zapad.

PREVAZI[LI RIVALSTVO Grebi}i i ^a~ani tvrde da su samo u anegdotama ostali takmi~ari i rivali.

- Imamo zajedni~ke ~lanove uprave, igra~e koji igraju i za nas i za wih.

Ako Polet napreduje, napreduje i Borac - ka`e predsednik FK Borac Ilija Petrovi}. Ostalo im je i da zajedno ostave jo{ jedan trag novim generacijama.

Z. J.

MALI FUDBAL

FONTANA JA^A NA PROLE]E osle zavr{etka jeseweg prvenstva, rukovodstvo Fontane je krenulo u potragu za novim igra~ima. Novajlije u timu su Aleksandar Bo`ovi} i Vladimir Milinkovi}, a narednih dana trebalo bi da stignu Vladan Stojakovi} iz Kr~agova i jo{ jedan reprezentativac sa kojim su pregovori u zavr{noj fazi.

Svaka promena i poja~awe imaju jedan najva`niji ciq, plasman Fontane u prvu ligu.

P

42

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

43

SPORT

MILENKO KOSTI]

ODLAZIM IZ BORCA ^ISTOG OBRAZA e} mesecima kru`e razli~ite glasine o tome da li se iz Borca povla~i generalni sponzor Milenko Kosti}.

Izvesnija naznaka za to bila je i nedavno potpisivawe Ugovora o sponzorstvu kompanije “Auto^a~ak” i Biciklisti~kog saveza Srbije. Ipak, Kosti} napomiwe da }e iz Borca oti}i tek kada svi problemi u klubu budu re{eni.

- Ja samo ho}u da odem ~ista obraza, da iza mene ne ostaje kojekakav brlog.

Da li }e to biti za mesec, dva, ne znam. Za{to bih potpisivao ugovor sa biciklistima? Borac }u uvek pomagati koliko budem mogao, a ko }e ga voditi neka odlu~e uprava kluba i Grad - ka`e Kosti}.

Nagla{ava i da je u utorak sa direktorom Borca

pisa}u im i taj dug napomiwe. Podse}a i da, kada je postao sponzor, Borac je dugovao 900 hiqada maraka, “po ulici smo skupqali igra~e, a oprema je bila nula”. Za

V

bio na sastanku u Crvenoj zvezdi. Najtrofejniji srpski klub voqan je da ~a~anskom klubu isplati dug u ratama posle Nove godine.

- Znamo da je Crvena zvezda u te{koj situaciji,

ali mi moramo da gledamo svoje dvori{te. Kada je re~ o finansijama, tu je situacija jasna. Borac duguje 20, a potra`uje 80 miliona dinara. Od tih 20, 15 miliona duguje “Moravi”. Ako je potrebno, ot-

KO[ARKA REZULTATI

N

POSTALI INSTITUCIJA

BMS - Mega Vizura

Du{an Kuki}, Aleksandar Ivkovi}, Beti Al-Hinavi i Gojko Vujinovi}

ska ekipa.

Ni @ele nije bio toliko lo{, kao ni mlada ekipa ^a~ak 94. Mo`da je ba{ ^a~ak 94 ponajvi{e razo~arao navija~e. Navikli su ih na po~etku sezone da re|aju pobede i odjednom su pred kraj gubili utakmicu za utakmicom.

Arhiva: Mladost - Napredak

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE 14. kolo Borac Mocart sport - Mega Vizura

BMS je tre}i na tabeli Heba juniorske lige.

Juniori su sakupili 18 poena.

89:84

Na kraju jesewe polusezone Borac je sedmi na tabeli sa 21 poenom.

HEBA JUNIORSKA LIGA 11. kolo Mega Vizura - Borac Mocart sport

drugi uradi vi{e. Najvi{e para smo potro{ili pro{le godine, ali ispadosmo iz Super lige. Doveli smo deset iskusnih igra~a i ni{ta. Bo`e moj, ispadaju i mnogo ve}i klubovi od Borca”.

Kosti} je demantovao i navode da bi sponzorstvo FK Borac mogla da preuzme firma “Iveko”.

Kada je re~ o igra~ima, napomiwe da klub nije za to da odu mladi fudbaleri, ve} da poja~aju sve`u krv. O tome }e biti re~i na sednici Upravnog odbora kluba ovog vikenda, a kona~nu re~ da}e sportski direktor i trener.

- Zaposleni u klubu primaju plate, jedino dugujemo fudbalerima za 11. mesec, ali po dogovoru, bi}e ispla}eni kada po~nu pripreme.

Z. J.

NASTAVQEN FUDBALSKI PROJEKAT „DECI S QUBAVQU“

SOLIDNO a kraju jesewe polusezone rezultati ~a~anskih klubova su, ipak, solidni.

Senori Borca su zabele`ili sedam pobeda, kadeti {est. Najboqe rezultate postigli su juniori.

Ko{arka{i Mladosti u drugoj ligi nisu bili ba{ najsjajniji prethodnih dva meseca, ali su zato kadeti, u svojoj konkurenciji, najboqa ~a~an-

vreme wegove vladavine obnovqena je omladinska {kola fudbala, Borac je u{ao u Super ligu, takmi~io se u finalu Kupa i Evropi.

“Bi}u sre}an ako neko

78:82

ABS ELEKTRO KADETSKA LIGA 10. kolo Mladost - Fle{ Borac Mocart sport - Mega Vizura

Osmi ciklus projekta “Deci s qubavqu” zvani~no je, pro{le subote, otvoren u Osnovnoj {koli “Preqina”. U takmi~arskom delu nadmeta}e se vi{e od 70 ekipa i 1.500 dece. Bi}e odigrano oko 400 utakmica. U~estvuju deca iz vi{e gradskih i seoskih osnovnih {ola. Utakmice }e biti igrane u {kolskim salama i hali “Mladost”.

- Ne mogu svi da pobede, ali je va`no u~estvovati. Deca }e ovde ste}i najpre radne navike i vaspitawe, a potom nau~iti da igraju fudbal - rekao je Vladan Mili}, zamenik predsednika Skup{tine grada.

Osim takmi~ewa, projekat “Deci s qubavqu” sadr`i i druge aktivnosti. Naj-

DRUGA MU[KA LIGA SRBIJE 13. kolo Mladost - Partizan MT:S MT

77:55 83:85

Mladost je u vrhu ABS Elektro lige. Sa 18 poena zauzima drugu poziciju, dok su kadeti Borca peti. U jesewoj polusezoni prikupili su 16 poena.

va`nije su omasovqewe fudbala, vaspitno-obrazovni sadr`aji, stru~na priprema i zabava.

- Namera nam je da uradimo ne{to dobro za decu. Polako smo postali institucija, koja ne deli, ve} spaja i miri qude rekao je Aleksandar Ivkovi}, idejni tvorac projekta.

Pokroviteq projekta je Grad ^a~ak, donator Sber banka, a nosici programskih aktivnosti lokalna samouprava, Fudbalski savez ^a~ka, Udru`ewe sportskih novinara, SRC “Mladost” i Dru{tvo srpsko-gr~kog prijateqstva. Po~asni promoter je Beti Al-Hinavi, regionalni menaxer nekada Folks, a sada Sber banke.

Z. J.

81:82

Mladost je na 14. mestu sa 15 bodova.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

@elezni~ar je sakupio 17 bodova i zauzima deseto mesto na tabeli.

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD 11. kolo ^a~ak 94 - Student BB Bajina Ba{ta 61:81 ^a~ak 94 je osmi sa 14 bodova.

12. Kolo [abac - @elezni~ar

92:71

44

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

TV GALAKSIJA - PROGRAM ^ETVRTAK 3. 1. 2013.

PETAK 28. 12. 2012.

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00

08:15 OGLASI

23:15 Program Srbija na dlanu

10:00 VREMEPLOV, SVETA^-

PLOV

08:15 OGLASI

NIK

10:15 SRBIJA I SVET

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

SUBOTA 29. 12. 2012.

10:15 CRTANI FILM IZ BI-

11:15 OGLASI

09:15 MERIDIJANIMA

08:15 OGLASI

BLIJE

12:00 VREMEPLOV, SVETA^-

09:45 BELI LUK I PAPRI^I-

PLOV

08:45 PLANETA SEZAM

11:15 OGLASI

NIK

CA

10:15 Korak 21

10:00

12:00

12:15 NA[E SELO - r.

10:00

10:45 Play

PLOV

PLOV

13:00 IZBLIZA

PLOV

10:15 TREND SETTER

12:15 NA[E SELO

13:30 OGLASI

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

13:00 ATLAS

14:10 BIOGRAFIJE

11:15 OGLASI

13:30 OGLASI

14:45 IZBLIZA

12:00

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00

SVETA^NIK,

VREME-

11:15 OGLASI 12:05

SVETA^NIK,

VREME-

SVETA^NIK,

VREME-

SVETA^NIK,

VREME-

SVETA^NIK,

VREME-

SVETA^NIK,

SVETA^NIK,

VREME-

VREME-

PLOV

12:00

12:15 Amerika pedesetih

PLOV

14:00 FILM

15:30 TV INFORMATOR 1

PLOV

13:00 NIKO KAO JA - r.

12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^-

15:30 DOBRO DO[LI - r.

16:15 DRAGA^EVSKI HORI-

12:15 FILM - r.

13:30 OGLASI

KE - r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

ZONTI - r.

13:45 OGLASI

14:10 AUTOBILBORD

13:30 OGLASI

17:15 OGLASI

16:45 ^UDOTVORNE RUKE

14:30 MO SPORT - r.

14:45 FOTOSKAZ -r.

14:10 GALASPORT - r.

17:45 IZBLIZA

17:15 OGLASI

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

15:30 TV INFORMATOR 1

18:30 DRAGA^EVSKI

18:00 GALASPORT

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

HORIZONTI

18:55 TV INFORMATOR 2

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:15 SERIJA - IZLOG STRA-

16:15 ^UDOTVORNE RUKE

19:00 AUTOBILBORD

19:35 MERIDIJANIMA

16:45 BELI LUK I PAPRI^I-

STI

17:15 OGLASI

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

CA

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ - r.

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

21:00 NOVOGODI[WI PRO-

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

20:05 EMISIJA O SEKTAMA

GRAM

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

22:00 Program Srbija na dlanu

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 DOBRO DO[LI

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

22:30 TV INFORMATOR 3

20:05 ARHIVA EPARHIJE @I^KE

SVETA^NIK,

VREME-

18:55 TV INFORMATOR 2 UTORAK 1. 1. 2013.

19:30 MERIDIJANIMA

PONEDEWAK 31. 12. 2012.

10:00 NOVOGODI[WI PRO-

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

08:15 OGLASI

GRAM

20:05 NA[E SELO - r.

23:15 Program Srbija na dlanu

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:00 FOTOSKAZ

09:15 MERIDIJANIMA

SREDA 2. 1. 2013.

21:45 NIKO KAO JA

21:50 VEZE

NEDEQA 30. 12. 2012.

09:45 BELI LUK I PAPRI^I-

10:00 NOVOGODI[WI PRO-

22:30 TV INFORMATOR 3

22:30 TV INFORMATOR 3

08:15 OGLASI

CA

GRAM - r.

23:15 Program Srbija na dlanu

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

45

SPORT

SLOBODAN MILAJAC, VERAN BORCU 50 GODINA

SA SVADBE NA UTAKMICU duvek je za Borac, i ko{arku i fudbal, davao sve {to je mogao. Vaqda je zato malo okrwio i sopstveno ven~awe. Nije Milajac, kao u filmovima, ostavio mladu pred oltarom. Oti{ao je sa svadbednog ru~ka da gleda fudbalsku utakmicu Borac - Radni~ki Kragujevac.

- Nismo mi pravili neko veliko veseqe. Imalo smo dvadesetak gostiju i ja sam, samo sa ru~ka skoknuo na dva sata da odgledam utakmicu. Sa gostima je ostao moj ven~ani kum Radmilo Mi{ovi} - pri~a Milajac. Kum je razumeo, ali {ta je mlada rekla?

- Znala je ona za koga se udaje i da volim utakmice.

Uvek me je razumela i deca su kasnije prihvatila moju strast za sportom.

Te ’72. godine, kada se Milajac o`enio, fudbaleri su igrali nedeqom, a ko{arka{i subotom. Ali, po~eo je on mnogo ranije da odlazi na svaku utakmicu. Fudbaleri Borca su ta~no pre pet decenija u{li u savezni rang takmi~ewa, ba{ u vreme kada je Milajac zavr{io Papirnu {kolu u Qubqani i zaposlio se u Fabrici hartije.

Od tada, osim dok je bio u vojsci, nije propustio nijednu utakmicu svog ko{arka{kog i fudbalskog kluba.

- Naj`alije mi je {to nisam bio tu ’65. Promakao mi je plasman ko{arka{a Borca u saveznu ligu, ali ostali su me|u najboqima 25 godina. Probili su led kada ih je trenirao profesor Stefanovi}. Bilo je pravo u`ivawe gledati ih svih tih godina. Imao sam sre}u da pratim utakmice na kojima je igrao Radmilo Mi{ovi}, petostruki strelac biv{e Jugoslavije. ^a~ak i Zadar su oduvek bili strah i trepet gostuju}im ekipama - potvr|uje i Milajac.

Ka`e da su ranije i navija~i bili druga~iji. Nisu se sa tribina ~ule psovke i uvrede. Naj`e{}i su bili zvi`duci upu}eni sudijama i protivnicima. Znalo se, na fudbalu su navija~i, kojima je Milajac dirigovao, klicali: “Borac”, “Borac”, a na ko{arci: “Radmilo”, “Radmilo”! Na strani se uvek znalo odakle su, kada zapevaju “Sa Ov~ara i Kablara”.

Nerado govori samo o jednom incidentu na fudbalskoj utakmici sa Pri{tinom krajem sedamdesetih. Za one ko-

O

ji se ne se}aju ba{ tog vremena, ka`e da je samo izbila ~arka izme|u navija~a... Terali su se do autobuske stanice.

Jedan deo starih navija~a prestao je redovno da prati

TURNIR „MLADOST RADOST - TROFEJ ^A^KA 2012“ OKUPIO 59 EKIPA o broju takmi~ara trodnevni turnir u malom fudbalu “Trofej ^a~ka 2003/12”, koga organizuje FK Mladost radost, ove godine je oborio sve rekorde. Takmi~ilo se vi{e stotina mladih fudbalera iz 59 ekipa.

- Zahvaquju}i i ovom turniru, mali fudbal dobija prioritet u hali “Mladost”. Do sada su ovde organizovane uglavnom utakmice takozvanih dvoranskih sportova, ali pokazalo se da mali fudbal ima sve vi{e navija~a - rekao je Aco Jakovqevi}, direktor Sportsko rekreativnog centra “Mladost”.

Prvi put na turniru su u~estvovali i fudbaleri Crvene zvezde. Svi gosti su iz ^a~ka oti{li zadovoqni organizacijom turnira, dru`ewem i igrom. Sti`u i obe}awa od gradskog rukovodstva da }e naredne godine “Trofej ^a~ka” uvrstiti u zna~ajniju manifestaciju de~jeg fudbala. Ovaj i prethodni turniri organizo-

P

OBOREN REKORD

RUKOMET REZULTATI

Zvezda - Partizan

vani su uz pomo} sponzora.

Posledweg dana odigrane su polufinalne i finalne utakmice i progla{eni najboqi. U kategoriji de~aka ro|enih 2000. godine najboqi je bio Partizan. Oni su posle boqeg izvo|ewa penala savladali Mladost radost sa 0:2. Partizan je bio najboqi i kod de~aka ro|enih 2001, dok je u kategori-

fudbalere, sumwaju}i da je utakmica sa Borcem iz Bawa Luke bila name{tena.

- U Bawa Luku sam sa fudbalerima putovao i ja. Se}am se i{li smo, tih sedamdesetih, mercedesovim autobusom, qudi su se usput okretali za nama. Tamo smo izgubili od imewaka sa 1:0. Kada su oni do{li u ^a~ak, postigli su gol ve} u ~etvrtom minutu. Trebalo je da mi postignemo ~etiri gola i da se plasiramo daqe. Nije bilo name{teno. I meni je nedosawan, kao i ve}ini navija~a, davno ostao san da fudbaleri Borca pro|u kvalifikacije i igraju sa najboqima. Nismo imali ni tu sre}u, da pored sjajne amaterske ko{arke, u ^a~ku gledamo Hajduka, Dinamo, Zvezdu... Sa pojedinim navija~ima ne bih se slo`io jo{ u jednom. Ve}ina wih tvrdi da je generacija fudbalera sedamdesetih bila najboqa. Po meni, bila je to ekipa koju je predvodio Bija Stankovi}. Ona koja je ’62. izborila ulazak u Saveznu ligu. Ne bih da ih pomiwem, bojim se da nekog ne izostavim - ka`e Milajac.

Pokazao je on i na delu vi{e puta koliko je veran svojim klubovima. Dobro se se}a da je danima istovarao i ugra|ivao parket u halu KK Borac. Trebalo je da ^a~ani igraju sa Zvezdom. Ovi, kao veliki klub, imali su taj luksuz da prihvate ili ne prihvate odlagawe utakmice. Nije Zvezda htela da odlo`i me~ sa Borcem, pa su Milajac, wegov brat, profesor Stefanovi} i jo{ nekolicina entuzijasta jedan dan potro{ili u istovaru, a slede}u no} i dan za ugradwu parketa. Utakmica je odigrana.

Pomagao je svojim klubovima i u vreme velikih poplava sredinom {ezdesetih. Tada nije bilo ko{arka{ke hale, ve} igrali{ta. I tu i na stadionu bilo je blata do kolena, kada se voda povukla. Trebalo je sve to o~istiti.

Odu`ili su se ~a~anski klubovi i Milajcu. Svaku utakmicu je gledao besplatno i vodili su ga gde god su gostovali. Nekada{wi trener fudbalera Borca Dragan Bojovi} Patak nigde nije hteo da ode na gostovawe bez Milajca. Govorio je da im je on amajlija.

Sve te utakmice za ovih 50 godina Slobodan Milajac je propratio rade}i ~etvorobrigadno u Fabrici hartije (dva dana prva, dva druga, dva tre}a smena i dva slobodna dana). Uspevao je uvek, do odlaska u penziju, da se dogovori sa kolegama i ako je trebalo, zameni smenu. Samo je jednom bio na bolovawu, zbog povrede na radu. Tro{io je i odmore za utakmice.

Golim okom posmatrano, reklo bi se da je ovaj ~ovek `iveo za Borac.

- Kod mene se znalo, porodica, fabrika, Borac. Nisu moji `ena i deca trpeli zbog sporta. Borac }u pratiti sve dok me noge budu nosile - ka`e. Klubovi su mu se odu`ili i tako {to su ga uvrstili u organizaciju utakmica.

Ali, ni u 70. godini ne mo`e mirno da ih prati. Uvek je na nogama.

Jo{ jedan kontinuitet je odr`ao Milajac vi{e od 50 godina. Svakog petka ~ita ^a~anski glas i slu{a Radio ^a~ak.

Ne mo`emo da zavr{imo ovu pri~u da Milajcu ne ispunimo jo{ jednu `equ. Zahtevao je da obavezno pomenemo i Predraga Mladenovi}a, tako|e vernog navija~a Borca. Predrag ne mo`e u posledwe vreme da gleda sve utakmice, ali su zbog wega i Milajca generacije de~aka be`ale iz {kole na Borac.

Z. J.

ji 2003. godi{ta pobednik OFK Po`ega.

K o d dvanaestogodi{waka za najgolmana je progla{en Jovan Markovi} (FK Mladost radost), najstrelac je Nenad Mikovi} (Sloga), a igra~ Filip Radovanovi} (Partizan).

U kategoriji fudbalera ro|enih 2001. godine najboqi golman je Nemawa

^vorovi} (Mladost radost), igra~ Todor Radojevi} (Partizan) i strelac Sergej Stameni} (Sloboda).

Golman Nemawa @uni} (OFK Po`ega), igra~ Matija Milovanovi} (Gau~osi) i strelac Luka Toma{evi} (Vrani} Ariqe) progla{eni su za najuspe{nije u kategoriji dece ro|ene 2003. godine.

Z. J.

Druga liga Zapad 1 11. kolo Mladost - Beli An|eo Omladinac - Atenica

34:21 29:23

Mladost je polusezonu zavr{ila na prvom mestu, sa 20 bodova. Atenica je deveta sa {est bodova.

12. kolo Ra~a - Atenica Mladost - Ariqe

46

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

47

48

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

MARKETING

49

50

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

51

52

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

53

OGLASI

Republika Srbija OP[TINA LU^ANI Op{tinska uprava Broj: 353-9/12-04 Lu~ani OBAVE[TEWE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Obave{tava se javnost da je podnet zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta PRIKQU^NOG GASOVODA I MRS "FARMAKOM" Gu~a ~ija se realizacija planira na KP br. 3442/1 KO Gu~a na teritoriji op{tine Lu~ani.

Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta,mo`e se izvr{iti u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, u ulici JA br. 5 u vremenu od 09 do 12 ~asova.

U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu predmetnog projekta.

Op{tinska uprava }e u roku od 10. dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za prilo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu.

OP[TINSKA UPRAVA

Na osnovu ~l. 10. stav 5, a u vezi sa ~l. 29. stav 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS” 135/04, 36/09), daje slede}e OBAVE[TEWE Obave{tavaju se javnost i zainteresovani organi i organizacije da je ovaj organ doneo Re{ewe kojim se odlu~uje da nije potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu za eksploataciju re~nog nanosa sa k. p. 2480/1 i 2481 K.O. Mr~ajevci, Grad ^a~ak, na desnom priobaqu Zapadne Morave naspram staciona`e km 126+921 do km 127+212, nosioca projekta “DAKAN-KOP” d.o.o. iz Kraqeva, Cvetke bb.

Uvid u doneto re{ewe mo`e se izvr{iti u prostorijama Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, kancelarija 653, svakog radnog dana od 11 – 14 ~asova u roku od 10 dana od dana objavqivawa obave{tewa.

Zainteresovana javnost i nosilac projekta mogu da izjave `albu Vladi Republike Srbije putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavqivawa oglasa.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge:

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

54

OGLASI / ^ITUQE

MALI OGLASI NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322-656 De`urni tel: 062/86-17-988 ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI ^A^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36.

IZDAJEM dvosoban komforan stan na Novom Beogradu, pogodan za studente. Mobilni: 063/85 02 359.

PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, kod parka. Odmah useqiva. Telefon: 345 543.

POTREBNA kuvarica, stan i hrana obezbe|eni. Potreban i fizi~ki radnik. Telefon: 060/3004264.

PRODAJEM toplotnu pumpu 10,5 kilovata, voda-vodazemqa-voda za grejawe i hla|ewu ku}a. Mobilni: 063/1080276.

PRU@AM usluge ~uvawa starih qudi i dece. Telefon: 032/375 585.

MEWAM stan u ^a~ku i Zlatiboru za stan u Beogradu. Mobilni: 063/601 892.

PRODAJEM Golf 2, 1,6 dizel, 1990 godi{te, ura|ena generalna limarija, registrovan, nove gume, nov akumulator, dosta povoqno.

Mob: 064/510 78 79.

PRODAJEM traktor RUS DT 20, dosta dobar, mala potro{wa, povoqno. Mob: 064/510 78 79.

PRODAJEM ovogodi{we seme heqde, trijerisano, dobar kvalitet, povoqno.

Mob: 064/510 78 79.

PRODAJEM dosta povoqno {lajfericu, A, Spasi},

STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 de`urni telefon 062/8617 988 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735 PRODAJEM FIKSIRANU GARA@U KOD HOTEL MORAVE. MOBILNI: 064/268 0000.

IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo Ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada.

Mobilni: 065/5900651 i 032/391 964.

]uprija, sa diskom 600 mm, samousisni ventilator i gumeni cilindar. Vredi videti. Mob: 064/510 78 79.

PRODAJEM peglicu u voznom stawu. Mobilni: 064/2955506.

PRODAJEM staru ku}u u strogom centru grada.

Mobilni: 063/8033676.

IZDAJEM jednosoban stan, 53 m/2 u ulici Strahiwi}a bana broj 4, kod obdani{ta, u ulici Trnavskoj, mla|em bra~nom paru. Stan je nov.

Zvati na telefon: 064/2680019.

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Mob: 064/196 4705.

PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor, CO/2 aparat, {asiju 8 metara. Telefon: 032/367 657.

NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe - gratis, dogovor. Mob: 064/1964705.

PRODAJEM Jugo 101 benzinac - gas, 1991 godi{te, registrovan do 30. 1. 2013. godine. Mob: 064/8 333 908.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu u blizini Hotela Srbija.

Mobilni: 062/9770228.

OZBIQNA i odgovorna `ena, ~uvala bi decu, mo`e i na sat, prednost okolina H. Morave. Tel. 032/334-599, 063/7588106 PRODAJEM vertikalni zamrziva~ 280 l, povoqno. Tel. 069/0165444 PRODAJEM trofazni motor, cena 100 E, mogu}a zamena za Tomos automatik.Tel. 064/2383761 PRODAJEM trofazni cirkular, mogu}a zamena za Tomos automatik.Tel. 064/2383761 PRODAJEM frezu za Tomo Vinkovi} 730. Cena 600 e.Tel.065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu sa 3 to~ka, italijanska, specijalka, komplet remontovana. Cena 1.150 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosu za mali Labin. Cena 500 E.Tel.

KWIGOVODSTVENE USLUGE - stru~no, a`urno, pouzdano.

Pru`amo kwigovodstvene usluge privrednim dru{tvima i preduzetnicima.

L GROUP, Ulica 65, broj 44 065/294-77-00, milan.lakovic11@gmail.co m 064/17-88-357 ljlakovic@gmail.com Iza nas stoji dugogodi{wi rad i iskustvo na navedenim poslovima

PRODAJEM komplet ugradnu rernu sa ventilatorom i ugradnu plo~u marke Gorewe.

Aparati su vrlo malo kori{}eni i u odli~nom stawu.

Tel: 032/375-683 060/388-22-99 065/3320946 PRODAJEM traktor '58, sa bo~nom kosom. Cena 750 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM vrlo povoqno {lajfericu , A, Spasi}, ]uprija, sa diskom 600 mm, samousisni ventilatoer i gumeni cilindar. Vredi videti. Mob. 064/5107879 MEWAM stan u ^a~ku i na Zlatiboru, za stan u Beogradu.Tel. 063/601892 PRODAJEM vi{e metara drva za ogrev - cerova i bagremova. Tel.060/6618835 PRODAJEM zemqi{te u Zabla}skom poqu, potez Petkovac , 1 hektar. Tel. 060/6618835 PRODAJEM auto u odli~nom stawu, Renault Laguna, 2004.godi{te. Mo`e zamena i za mawi auto uz doplatu. Tel. 060/ 6618835 PRODAJEM povoqno trgova~ku tezgu, du`ine 2,4 m.

Tel. 334-346, 065/333-4346 NA prodaju vi{e dimenzija zastakqenih prozorskih krila i plotova vrata.Tel. 334-346, 065/333-4346 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 7. kg. Cena 60 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM be`i~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Mo`e zamena za cerova drva.Tel. 353-016, 063/7494846.

PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za cerova drva.Tel.353-016, 063/7494846 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel. 032/332-761 PRODAJEM razne bicikle.

Mo`e zamena za cerova drva.Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Mo`e zamena za cerova

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo Ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Mobilni: 065/5900651 i 032/391964 drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica.

Cena 60 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353016,063/ 7494846 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Mo`e zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e.

Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM ma{inu za prawe kola Vap , toplo-hladno. Cena 600 E.Tel.063/643534 PRODAJEM ma{inu za prawe Kremzle, na hladnu vodu. Cena 300 E. Tel. 063/643534 OZBIQNA i odgovorna `ena, ~uvala bi decu, mo`e i na sat, prednost okolina H. Morave. Tel. 032/334-599, 063/7588106 PRODAJEM vertikalni zamrziva~ 280 l, povoqno. Tel. 069/0165444

POSEBNO izviwewe porodici Slobodana Gli{ovi} iz Beograda, na nemogu}nosti da ispravi gre{ku i ubla`i bol slu~ajno nanetu zbog neodgovornosti i neprofesionalnog pona{awa svog saradnika. Molimo Vas primite na{e izviwewe POGREBNA OPREMA „VASOVI]“ PRODAJEM trofazni motor , cena 100 E, mogu}a zamena za Tomos automatik.Tel. 064/2383761 PRODAJEM trofazni cirkular, mogu}a zamena za Tomos automatik.Tel. 064/2383761 PRODAJEM frezu za Tomo Vinkovi} 730. Cena 600 e.Tel.065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu sa 3 to~ka, italijanska, specijalka, komplet remontovana. Cena 1.150 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosu za mali Labin. Cena 500 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM traktor '58, sa bo~nom kosom. Cena 750 E. Tel. 065/3320946 SAMOHODNA kosa~ica BCS, 3 to~ka, italijanska, Akma D 14 ks. Cena 1.150 E. Tel. 065/3320946 SAMOHODNA kosa~ica Figaro D 14 ks, sa reduktorom. Cena 650 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosa~icu Muta Gorewe D. Cena 1.150 E.Tel.065/3320946 MUTA Gorewe sa frezom.

Cena 900 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu Rapid , nov D

motor. Cena 750 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu Aebi, benzinac.

Cena 450 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM grabuqe za Muta Gorewe, kai{arke.

Cena 420 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM fabri~ku prikolicu za kultivator Muta Gorewe. Cena 220 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM frezu za mali Labin. Cena 330 e.Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosu za veliki Labin. Cena 450 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM kultivator Labin progres 14 ks, freza, vu~na prikolica. Cena 1.850 E.Tel. 065/3320946 KOSA za Tomo Vinkovi}, bo~na. Cena 350 e. Tel. 065/3320946 TOMO VINKOVI] 420, `uti, 4 prve gume. Cena 1.950 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM frezu za Tomo Vinkovi}. Cena 550 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM frezu za IMT 509. Cena 300 E.Tel. 065/3320946

26. decembra 2012. godine, navr{ile su se DVE GODINE od smrti na{e drage

DRAGOSLAVE - DRAGE MITROVI] iz Qubi}a Svetlim i izuzenim tragom koji je ostao iza we, na{a Draga se upisala u ve~nu kwigu Nezaborava. Se}a}emo se uvek s ponosom i po{tovawem.

WENI NAJMILIJI - PORODICE: MITROVI], MILIVOJEVI], SPASOJEVI] i PIJANOVI]

55

^ITUQE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE 5. januara 2013. navr{ava se 10 godina od kada nije sa nama na{a dobra i draga

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

ILINKA IKA DRAGI]EVI] Mila na{a, nosimo te u srcu.

Volimo te isto kao i uvek.

Tvoji sin DRAGAN i suprug QUBI[A

TOMISLAV BUJAKOVI]

SE]AWE Dana 5. januara 2013. navr{ava se 10 godina od smrti na{e drage

1942 - 2012 preminuo 26. 12. 2012. godine.

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se u petak 28. decembra u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu.

BIO SI DIVAN OTAC I JO[ DIVNIJI DEDA. Tvoji najmiliji: }erke JELENA i TATJANA sa porodicama 15559

ILINKE IKE DRAGI]EVI]

RADE KOVA^EVI]

Najdra`a na{a, stalno si u na{im mislima i srcima. ^uva}emo te ve~no od zaborava. Mnogo nam nedostaje{.

TVOJI: }erka DU[ICA, zet MILOJE, unu~ad OQA, TAWA i DEJAN

Kako smo bili sre}ni kada si bio sa nama. Tata, 4. januara je ^ETIRI GODINE kako si nas ostavio. U na{em srcu samo velika praznina, bol, tuga i suze.

SE]AWE

ZORAN VUJINOVI] MILKA RADOJEVI]

Tvoja deca MILENA i MARIJA sa porodicama i supruga DRAGA 15558

Vreme ne le~i tugu ni bol, godine prolaze, a qubav i se}awe na Tebe zauvek ostaje.

TVOJI NAJMILIJI

BRANKO KOVA^EVI]

Deda, 2. januara je DESET GODINA kako nisi sa nama. S ponosom te pomiwemo i uvek si u na{im mislima.

Tvoje unuke MILENA i MARIJA sa porodicama i snaja DRAGA 15558

Dana 7. januara 2013. navr{avaju se DVE GODINE kako nije sa nama na{a majka

STANKA VU^I]EVI]

iz Mr{inaca 28. 12. 1991 - 28. 12. 2012.

28. 12. 2003 - 28. 12. 2012.

Mislili smo da }e{ se vratiti, `iv i zdrav, ali odavno smo izgubili nadu. Dao si svoj mladi `ivot za otaxbinu. A za{to?

Otac MILAN i brat DRAGAN sa porodicom.

15538

Dana 28. 12. 2012. navr{ava se GODINA DANA od smrti

ZORAN VUJINOVI]

DRAGICE KLISARI]

iz Mr{inaca 28. 12. 1991 - 28. 12. 2012.

Oti{la si tiho kao {to si i `ivela. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Suprug NENAD, sin SLOBODAN, bra}a DRAGO i DESIMIR sa porodicama i dever PREDRAG sa porodicom.

Dana 8. 1. 2013. navr{ava se 12 godina od smrti na{eg dragog i voqenog supruga, oca i dede

DRAGANA KRSMANOVI]A Vreme prolazi, ali ti }e{ ve~no `iveti u na{im srcima.

Tvoja supruga, deca, snaje i unu~ad.

Vreme prolazi ali ne le~i rane.

S qubavqu uspomenu na Tebe ~uvaju sestre NADA i VERA sa porodicama.

15538

VOJKO RADULOVI] iz Rakove 6. 1. 2004 - 6. 1. 2013.

Devet godina je pro{lo, uspomenu na tvoj lik i delo ~uva: supruga DA[INKA i sin PREVISLAV sa porodicom.

15538

iz Milatovi}a Tu`ni i ponosni se}aju se weni: MLADEN, DRAGICA, SRETO, VLADE, BEKA, MAJA, RADA i @IKO

SE]AWE 24. 12. 1997. god. - 24. 12. 2012. god.

BRANKA DAVIDOVI] doma}ica iz Bawice

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Draga majko, toloko toga prevalismo za ovih 15 godina... Ti ostaje{, ve~na i dinami~na, kao {to je bio i Tvoj `ivot.

Mirno po~ivaj!

TVOJI NAJMILIJI

Dana 28. 12. 2012. navr{ava se 17 godina od tragi~ne smrti na{eg dragog

GORANA SPASOJEVI]A Pro{lo je 17 godina od kada nisi sa nama.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Majka BOSA i sestra GOCA upl.

56

^ITUQE

Dana 20. decembra 2012. godine preminuo je na{ dragi suprug, otac, deda, tast i stric

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

U nedequ 23. decembra preminula je na{ voqena supruga, majka i baka

POSLEDWI POZDRAV voqenoj sestri

VERA PAVLOVI]

VERI PAVLOVI]

Za uvek }e{ ostati u na{m mislima, se}awima i pri~ama.

Vole te tvoji najmiliji: TOZA, MAJA, VLADE, MI[O i MILAN

Izgubila si borbu sa prete{kom bole{}u, ali za nas zauvek ostaje{ voqena, po{ovana i uzorna sestra.

U subotu, 5. 1. 2013. u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu, dava}emo [ESTOMESE^NI POMEN, na{oj dragoj majci i baki

Dana 6. januara 2013. godine, navr{i}e se ^ETRDESET DANA od smrti na{e

MINA PETROVI] iz Parmenca Sahrana je obavqena 22. decembra na grobqu u Parmencu.

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na na{eg dragog Mina ~uva}emo u na{im srcima.

WEGOVI NAJMILIJI: supruga DANA, sin MILOQUB-MI[O, }erka SLAVICA, snaja MARIJA, zet DU[KO, unuci: MARKO, STEFAN i NEDEQKO, unuka DUWA sinovica OLGA sa porodicom.

U subotu, 22. 12. 2012. na grobqu u Parmencu, sahrawen je

MINA PETROVI] ro|en 1939 - 2012 iz Parmenca Ovom prilikom se zahvaqujemo kumovima, rodbini, prijateqima, kom{ijama i kolegama iz TV Galaksije na izrazima sau~e{}a.

Posebno se zahvaqujemo dr Nadi Lazovi}, kolektivu Doma zdravqa u ^a~ku - odeqewu Hitne pomo}i, dr Tawi [uluburi}, dr Radi{i Bro}i}u, dr Aleksandru Pajovi}u, dr Veri Kruni} i osobqu Ku}nog le~ewa.

PORODICA PETROVI]

MILEVI MICI ^OLANI]

SE]AWE

Brat SRBO i sestre COLKA i NADA sa porodicama.

RAJKE ]UR^I] RAJ^ETA

(1938 - 2012) [est meseci pro|e za tren, a ti, majko moja, mnogo nedostaje{ u ku}i i u na{im srcima. Ostavila si veliku prazninu, bol i tugu, ali i najlep{a se}awa na sve {to si radila i ~inila za `ivota.

TVOJI NAJMILIJI: AN\ELKA, MI[O, SARA i MARKO

DANICA RU@I^I] 13. 12. 2007 - 13. 12. 2012.

Smrt ostavqa bol u srcu koju niko ne mo`e da izle~i, a uspomene ostavqaju trag u du{i koju nike ne mo`e da izbri{e.

Hvala ti za sve {to si u~inila za nas.

TVOJI: unuka IVANA, unuci BOBAN, MILO[ i MARKUS. 15557

3. 1. 1997 - 3. 1. 2013.

Dana 3. 1. 2013. navr{ava se 16 godina od tragi~ne smrti na{eg brata

DRAGUTIN GULE SAVI]

DRAGUTINA GULA SAVI]A

BRANKO RU@I^I] 29. 12. 2007 - 29. 12. 2012.

Uspomenu na drage roditeqe ~uvaju k}erke MIRJANA i GORDANA

POSLEDWI POZDRAV na{em dragom

IVANU \UKANOVI]U \UKI

Tata, mnogo nam nedostaje{. ]erke DUWA i MILICA

Uspomenu na wegov dragi lik ve~no }e ~uvati brat MIKO i sestra BISA sa porodicama.

4. 3. 1973. - 25. 12. 2012.

7. januara 2013. godine, navr{ava se tu`na godina od smrti na{e drage majke

SE]AWE

POPOVI]

DU[ANKE JOKE MOJI]EVI]

od wegovih najmilijih PORODICA \UKANOVI] POSLEDWI POZDRAV drugu

IVANU \UKANOVI]U \UKI

RA[KO

iz ^a~ka

1924 - 2007

1921 - 1987

@IVKA

^EDO

PROTEKLO VREME NIJE UMAWILO TUGU. VLADE i DARA

Pro{la je duga i te{ka godina bez tebe, bez tvoje qubavi, dobrote, brige i toplih re~i koje si nam nesebi~no pru`ala.

S' qubavqu i po{tovawem, Tvoje }erke sa porodicama.

57

^ITUQE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da na{em dragom i nepre`aqenom

Dana 3. januara 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA kako se upokojio na{

SE]AWE 10. 1. 1999 - 10. 1. 2013.

QUBICA NEDI] Vreme prolazi a uspomenu na tebe ~uvaju

VOJISLAVU VOJU PAUNOVI]U

TVOJI NAJMILIJI

iz Miokovaca 29. 9. 1941 - 7. 1. 2012. dava}emo GODI[WI POMEN u subotu 29. 12. 2012. u 13 ~asova na grobqu u Miokovcima.

Svojom plemenitom du{om i ~asnim `ivotom zaslu`io si ve~nu qubav, po{tovawe i se}awe.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MICA, sinovi RADE i MILO[ sa porodicama.

PREDRAG NIKITOVI] PE]O advokat Iz na{ih `ivota iskrao si se ne~ujno, ali oti{la je samo tvoja fizi~ka prisutnost, a ono {to mi nosimo u sebi tvoja smrt nam ne mo`e oduzeti.

Po~ivaj u miru, nezaboravqen od svih koji su te iskreno voleli.

TVOJI: NENAD, MARINA, SOFIJA i JANA Dana 28. decembra 2012. navr{ava se pola godine od smrti na{eg dragog

20. decembra 2012. navr{ilo se 20 GODINA od smrti na{e nikad nepre`aqene

VLADE BRKOVI]

NADE@DE NADE RADENKOVI]

iz Trbu{ana 29. 12. 2005 - 29. 12. 2012.

iz Gorweg Dubca

Vlade...

Volimo te.

Nikada te ne}emo zaboraviti i uvek }e{ biti u na{im srcima.

TVOJI: suprug BOGOQUB, sinovi BOGDAN i MILUTIN, snaja ILINKA i unuk NEBOJ[A

POSLEDWI POZDRAV na{em dragom kolegi, na~elniku, javnom pravobraniocu, prijatequ

Brat QUBI[A sa porodicom.

POSLEDWI POZDRAV

DEJANA DROBWAKA 1966 - 2012 Bio si ono {to ne mo`e biti svako, ~ovek iskrenog i voqenog srca. Ko te poznavao, zna {ta smo izgubili.

U ti{ini ve~nog mira prati}e te na{a beskrajna qubav ja~a od vremena i zaborava.

TVOJI NAJMILIJI: majka DANICA, otac MLADEN, sinovi FILIP i VITO, supruga ZORA i sestra GORDANA sa porodicom.

RATKU JOKOVI]U

RATKU JOKOVI]U

^ast nam je {to smo sa tobom delili mnoge trenutke `ivota.

S po{tovawem, tvoje kolege iz OP[TINSKE UPRAVE OP[TINE LU^ANI

stare{ini Op{tinskog organa za prekr{aje u Gu~i

TU@NO SE]AWE 28. 12. 2007 - 28. 12. 2012.

6. 1. 2013. je DVE GODINE od smrti na{e voqene i po{tovane

31. decembra 2012. navr{ava se 16 godina od smrti na{eg

SRE]KO GAVRILOVI]

MILENE PAVLOVI]

15541

PREKR[AJNI SUD ^A^AK sa odeqewem Suda u Gu~i

NOVAKA KRXI]A

Sine moj, pet godina pla~em, tugujem i ~ekam dan kada }u se pridru`iti tebi i tati.

Voli te tvoja nesre}na majka i nana MILICA

Uz se}awe i zahvalnost za sve {to si nam pru`ila `ivi{ u du{ama tvojih }erki: MARU[KE, NENE i DARE sa porodicama

Ni{ta ne mo`e nadoknaditi bol i prazninu nastalu tvojim odlaskom.

Osta}e{ zauvek voqen i po{tovan.

TVOJI: VERA, MI[O, SNE@A, URO[ i TAMARA

58

^ITUQE

1. 1. 2013. navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE 27. 12. 2001 - 27. 12. 2012.

Tri godine u se}awima

RADA STOJKOVI]A iz Zabla}a 2008 - 2013 Prolaze dani, meseci ~ak i godine a ti nam sve vi{e nedostaje{.

Nedostaje{ nam jer si bio ~ovek iskrenog i velikog srca punog qubavi za sve, a takvi nikad ne umiru. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a i od zaborava. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju u raju, a tvoj dragi lik od zaborava ~uva}e tvoji najmiliji: supruga MILOMIRKA, }erke ZORICA i VESNA, zet MLADEN, unuka NATA[A, unuk NEBOJ[A i snaja KSENIJA

VELIMIR VEQO PANTOVI]

SLAVKO PETROVI]

Vreme prolazi, a bol i tuga ostaju. @ive}e{ ve~no u nama s tugom, mislima i snovima voqen i po{tovan.

TVOJI NAJMILIJI

Wegov lik, plemenitost i dobrota ostaju u na{im mislima i srcima.

Porodica PANTOVI]

upl.

15539

15537

Dana 28. decembra 2012. navr{ava se pola godine od smrti na{eg dragog

SE]AWE 30. 12. 2001 - 30. 12. 2012.

Navr{ava se JEDANAEST GODINA od smrti na{e mile }erke i sestre

VERE VU^I]EVI]

Dana 29. decembra 2012. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg voqenog

DEJANA DROBWAKA

TOMISLAVA RAJKOVI]A

1966 - 2012

dipl. ekonomiste iz ^a~ka

Tvoja toplina i qubav koja nas je grejala do tvoje smrti `ive}e u nama do kraja na{ih `ivota.

Majka MILICA i brat RAJKO

Vreme prolazi, ali ti postoji{ u najlep{im uspomenama, koje nas podse}aju {ta smo izgubili.

Sestra GOCA, MILO[, MILUTIN, IVANA i JOVANA

Tuguju za wim supruga MIROSLAVA, k}i KATARINA, unuk \OR\E, zet DRAGAN

15510

upl.

15542

2. januara 2013. godine je 65 ro|endan mom sinu

SE]AWE 3. 1. 1998 - 3. 1. 2013.

POSLEDWI POZDRAV dragom kumu

DRAGOQUBU ZLATI]U

Dragi sine, nije ta~no da vreme le~i rane, naprotiv one su sve dubqe i te`e. Bi}e{ uvek voqen i nikad zaboravqen.

Tvoja majka DANICA 15543

Dana 5. januara 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e voqene

IVANU \UKANOVI]U \UKI

od porodice VUJOVI]

DRAGANA ANASTASOVA BUGIJA

MILKE NOVI^I]

Uvek si u na{im mislima i `ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Suprug VLADAN i sin IVAN

@ivi{ ve~no u na{im srcima i osta}e{ dok postoje oni koji te vole.

Majka ZORA, sestra LENA i sestri} NEMAWA

15545

15545

5. 01. 2013. se navr{ava GODINU DANA od smrti voqene

MILKE NOVI^I] ro|ene Plazini} Prolazi}e dani, meseci i godine ali se}awe na tebe ne}e. Mnogo je qubavi i dobrote oti{lo sa tobom. Hvala ti na vremenu koje smo proveli zajedno.

Tvoja sestra MICA sa porodicom

Godine prolaze, se}awa ostaju.

S ponosom te pomiwemo, s qubavqu nosimo u srcu.

K }erka DRAGANA i sin DRAGAN Dana 26. 12. 2012. navr{ilo se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

Dana 5. januara 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e voqene

MILKE NOVI^I]

GROZDA JOVOVI]

S qubavqu uspomenu na wega ~uvamo i sa ponosom ga pomiwemo.

Oni koji ga vole.

WEGOVI NAJMILIJI

5. 01. 2012. - 5. 01. 2013.

STAMENKO \OKI] @IKO

MILKA NOVI^I] ro|ena Plazini} Godina je pro{la. Nema suza koje te mogu oplakati, ni re~i koje te mogu opisati.

Voqena i nezaboravqena ostaje{ da `ivi{ u na{im srcima.

Tvoji: tetka MIQA, te~o TOMO i brat ZORAN sa porodicom

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da }u dana 2. januara 2013. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu davati ^ETRDESETODNEVN I POMEN. S neizmernim bolom supruga MIRA

15546

15544

59

^ITUQE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE NA NA[E DRAGE

SE]AWE na na{e drage oca, strica, strinu i tetku

\UMI]

MILOMIR SMIQANI] iz Kowevi}a 2005-2012

RADOSLAV RADOMIRKA LEPOSAVA RAJKO RADA RADIVOJEVI] SMIQANI] SMIQANI] iz Ro`aca iz Kowevi}a 1995 - 2012 2001 - 2012 2002 - 2012 iz Kowevi}a Vreme prolazi, a se}awa na va{u plemenitost i dobrotu ostaju za ve~nu uspomenu.

PORODICE SMIQANI], OBRADOVI] i VIDI]

BORIKA

DU[AN

BRANA

decembar 1988 decembar 2012.

decembar 1982 decembar 2012.

1955 - 2012.

PORODICE \UMI]

Dana 29. 12. 2012. navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg

Pre {est meseci na ve~ni po~inak oti{ao je na{

VLADA BRKOVI]A

STRAHIWA KRUPNIKOVI]

Vreme koje je pro{lo nije izbrisalo se}awe i qubav na tebe.

S ponosom te pomiwemo.

Rana u srcu i du{i je prevelika, a qubav ve~na. Samo mi znamo koliko je te`ak svaki dan bez tebe.

TVOJI NAJMILIJI

TA[A, BOKA, MAMA, TATA, KALINA, MAJA i LALE

Dana 18. decembra 2012. godine prestalo je da kuca plemenito srce na{eg dragog

SE]AWE

Dana 16. decembra 2012. preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

MIRKA SARI]A

DOBRIVOJE @IVKOVI]

iz Kulinovaca

1926 - 2012 Dragi na{ Sarke, hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam nesebi~no pru`ao, osta}e{ zauvek u na{im srcima. Dugujemo veliku zahvalnost svima koji su u~estvovali u na{em bolu.

Volimo te do ve~nosti, tvoji: SUPRUGA BRANKA, SIN NEBOJ[A, K}I DEJANA, UNUKA DANICA I ZET DRAGAN

DRAGUTIN

JELENA

1909 - 1997

1919 -2009

STEVAN^EVI] S qubavqu i po{tovawem ~uvaju uspomenu na wih }erka DRAGICA, zet VI]ENTIJE, unuke BIQANA i DRAGANA sa porodicama

Sahrana je obavqena u petak 21. decembra na grobqu u Beqini.

O@ALO[]ENI: supruga MILEVA i k}erka MARJANA

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

60

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

^ITUQE

SE]AWE 29. 12. 1989 - 29. 12. 2012.

21. 12. 2012. umrla je

SE]AWE 31. 12. 2009 - 31. 12. 2012.

ZORAN TANASKOVI] TANE

STANISLAV CANE NIKOLI]

Dvadeset tre}a godina pro|e, kao da je ju~e bilo. Vreme ne ubla`ava tugu i bol za tobom. Sa ponosom i tugom ~uvamo te u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: majka MILENA, otac DRAGAN, supruga SLAVICA, sin DRAGAN, }erka MIMA sa porodicom i brat QUBO sa porodicom.

Dani prolaze a nijedan bez se}awa na tebe. Ostavio si tragove i dobrotu koja se ne zaboravqa. @ive}e{ u na{im mislima i qubavi do kraja na{ih `ivota.

TVOJI NAJMILIJI

15500

15509

Dana 6. januara 2013. navr{ava se TRINAEST GODINA od smrti na{eg dragog

NIKI] GINA DRAGOVANA JOVANOVI]A

28. 12. 2003 - 28. 12. 2012.

iz Gorwe Gorevnice

Majko, hvala za tvoje postojawe i razumevawe, bistar um, po`rtvovanost, ponos i marqivost, upornost i qubav kojom si nas darivala.

LEPOSAVA LEPA @IVKOVI] Sahrana je obavqena 24. 12. 2012. u 13 ~asova na grobqu u ^a~ku.

Oti{la si u ve~nost i ostavila prazninu u srcu, bol u du{i i tugu.

Zauvek uspomenu ~uva suprug VIDOJE

POSLEDWI POZDRAV K}erke sa porodicama.

QUBICA, DRAGICA i CICA sa porodicama.

15507

15511

28. decembra 2012. navr{ava se DEVET GODINA otkako nije sa nama na{ sin, brat i ujak

LEPI

SE]AWE na na{e roditeqe

ZORAN KAPLANOVI]

Draga na{a Lepa, iznenada si nas napustila i ostavila tu`ne i osiroma{ene za jednog velikog, plemenitog i voqenog ~lana porodice. Za sve {to si nam zna~ila i ~inila do`ivotno ti hvala. Nikad te ne}emo zaboraviti.

Tvoja porodica MILE, MILOVAN, VERA, QUBA, QUBI[A, VESNA, QIQANA i MLA\O

iz Kowevi}a ro|en 1966. godine

Vreme ne ubla`ava tugu i bol za tobom. Sve vi{e nam nedostaje{.

S ponosom i qubavqu nosimo te u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: otac RISTO, majka MILICA, sestra OLGICA, sestri~ine JELENA i MARIJA i zet BOBAN

JOVI^I] MILANKA MILORAD 1927 - 2010

Sinovi MIRO i MI[KO sa porodicama.

15519

SE]AWE Dana 31. 12. 2012. navr{ava se [EST GODINA od kada nije sa nama na{ dragi

POSLEDWI POZDRAV

1925 - 2008 15520

Oprostili smo se od na{e drage prabake

LEPI Hvala za sve lepe trenutke na{a draga kom{inice.

JASMINA i SNE@ANA ]IRKOVI]

MANOJLO MANE TATALOVI]

OLGE [IPETI]

Draga

LEPA

31. 12. 2006 - 31. 12. 2012.

Po~ivaj u miru. S velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: supruga VERA, }erka QIQANA i sin MILAN sa porodicama.

^ast i zadovoqstvo je bilo odrastati uz wu.

Nikada je ne}e zaboraviti weni praunuci: JOVANA, NATA[A, JELENA, ALEKSA i NA\A

U srcu te ~uvamo i sa ponosom i tugom spomiwemo.

Snaha MARA, bratanica QIQA i unuci DIDA i IVAN

15518

SE]AWE 28. 12. 2004 - 28. 12. 2012.

Slede}i broj „^a~anskog glasa” izlazi u petak 11. 1. 2013.

032/342-276

MILIJA M. ERI] u~iteq - pedago{ki savetnik TVOJE TRAJAWE NA[ NEZABORAV.

Supruga RADA, sin ZORAN, k}erka ZORICA, snaha DU[ICA, zet @ARKO, unuci MILO[, NEBOJ[A, KRISTINA i NIKOLA 15508

61

^ITUQE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE 28. 12. 2007 - 28. 12. 2012.

Prvog januara 2013. g. navr{ava se 20 GODINA od kada nije sa nama na{ dragi

SE]AWE 3. 1. 2012 - 3. 1. 2013.

SRE]KO GAVRILOVI]

@IVORAD ]IRIMANOVI]

dipl. ing.

Pet godina je pro{lo a uspomenu na na{eg dragog Sre}ka sa ponosom ~uvaju drugovi: BRANKO, MI[KO, VLADE, GORAN, DARKO, RA[KO i MILO[

Te{ko je bez Tebe.

Po~ivaj u miru.

MILICA i deca.

15522

15524

SE]AWE

MARIJA LON^AR 1915 - 2012

BO@IDAR JAWI] Vreme prolazi, a se}awe na tvoju dobrotu i qubav, kao i tuga nikad ne}e pro}i.

Ponosni smo {to si bio na{ i mi tvoji.

Supruga LATINKA sa decom.

15521

Prvog januara se navr{ava godina dana od tragi~ne smrti mojoj miloj majci.

Svim prijateqima veliko hvala {to su mi pomogli da je dostojanstveno ispratimo u ve~ni mir. ]erka MARINA LON^AR

MILA RISTANOVI]

MILI RISTANOVI]

Bila je ponosna na nas, a mi }emo je zauvek voleti.

Unu~ad: \OR\E, JOVANA i JELENA

S tugom i ponosom sin ZORAN, k}erke VESNA i GORDANA, unu~ad \OR\E, JOVANA i JELENA i zetovi VITOMIR i MILE

15536

15537

oca

SE]AWE na moje roditeqe

7. 11. 1937 - 31. 12. 2009. ^uvamo te od zaborava u srcu i du{i.

RADE i DAJANA 15525

30. 12. 2012. navr{ava se OSAM GODINA od kako nije sa nama na{a plemenita i voqena

U ~etvrtak 3. 01. 2013. godine, u 12 ~asova na Macanskom grobqu u Qubi}u dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Na{a baka

STANISLAV NIKOLI]

RADMILA RADA TODOROVI] Uspomenu na wenu plemenitost i dobrotu sa neizmernom qubavqu ~uvamo u na{im srcima.

TVOJI: brat STOJAN, snaja NACA i bratanac NENAD sa porodicom.

15534

Dana 5. 1. 2013. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

majku

PETAR TO[I] 18. 01. 2012 - 18. 01. 2013.

Dana 29. 12. 2012. dava}emo GODI[WI PARASTOS na{em dragom suprugu, ocu i bratu.

Pozivamo rodbinu, prijateqe, pokojnikove kolege iz PIK - ^a~ka - OOUR Transport i OOUR Poqopromet na molitveno okupqawe na grobqu u Mr~ajevcima.

Po~etak parastosa u 12 sati.

ZORKE MILUTINOVI] JO^OVI] iz ^a~ka

MILO[A

GVOZDENIJU

29. 12. 2000 - 29. 12. 2012.

9. 4. 2009.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav prema tebi.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Supruga NATALIJA, sin NENAD i sestra QUBICA 15532

Va{a }erka QIQANA SE]AWE 1. 1. 1994 - 1. 1. 2013.

8. 1. 1993 - 8. 1. 2013.

MILOVAN MI[O AVI] iz Trnave

ZORAN JOVA[EVI] JOVA[

ROSA SAVI] iz Mili}evaca

Dani i godine mogu pro}i, a na{a qubav i se}awe na tebe nikada.

Supruga JELENA, k}erka QIQANA i sin DRAGAN sa porodicama.

15526

TVOJI: suprug VILIMAN, sin DRAGAN, }erka MIMA, unuka MILICA, snaja RADA i zet DARKO.

29. 12. 2010 - 29. 12. 2012.

Ve} 18 godina nije sa nama na{a draga lika, koja nas je nahranila qubavqu za `ivot ceo. Velika je sre}a u `ivotu imati takvu osobu. Zato je na{a qubav prema woj beskrajna i ve~iti nezaborav!

TVOJI NAJMILIJI

Ve} dve godine, uspomenu na jedinog i voqenog brata, od prolaznosti brane sestre ZORICA i RU@ICA sa porodicama.

15527

15528

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

62

^ITUQE

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragoj koleginici

prof.

Voqeni na{

DARKO JELU[I] DAKI

MIRA LUKI]

1. 1. 1999 - 1. 1. 2013.

(1960 - 2012)

Nijedan dan bez se}awa na tebe. Ostavio si veliku prazninu, ali je se}awem na veliku radost i qubav koju si nam dao ispuwen svaki na{ dan.

Zauvek u na{im srcima, voqen i nezaboravqen.

Ne meri se tuga suzama. Boli mnogo, ali ne pla~emo. ^ini nam se jo{ si ovde - i bi}e{ uvek u se}awima tvojih u~enika i kolega iz Ekonomske {kole.

TVOJI NAJMILIJI: tata, mama i brat.

fak.

SE]AWE na porodicu Preli} iz Je`evice

Na{a voqena kuma

[est meseci kako je iznenada oti{ao

MILO[ 24. 12. 1998 - 24. 12. 2012.

MIRJANA LUKI] profesorka Ekonomske {kole u ^a~ku

STEVAN JOKSI] Svako jutro, novi dan ne donosi utehu, velika tuga u na{im srcima, samo na{ Stevo. An|eli ~uvajte ga.

WEGOVI NAJMILIJI: majka DMITRA, supruga DANA, brat CANE, sinovi, snaje, unuke, sinovci i snaje i rodbina.

Dostojanstveno i tiho kao {to je `ivela, iskrala se iz pogleda na{eg put plavih daqina...

Kumo, pogled vi{e nije bistar, suza ga muti...

SIDA

Beskrajno tu`ni kumovi DIVOVI]I MIRA, AMALIJA i DRAGAN 15534

15533

SE]AWE 28. 12. 1988 - 28. 12. 2012.

SE]AWE 30. 12. 2002 - 30. 12. 2012.

@IVORAD @IKO AVRAMOVI]

RADULKA JEREMI]

NISMO TE ZABORAVILI. Supruga JELENA, sinovi SLOBODAN i BRATISLAV sa porodicama.

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na Tebe.

Suprug DRAGAN, sin MIROSLAV i }erka QUBINA sa porodicama.

GORDANA BO[KOVI] sa porodicom.

MILAN JOVANOVI] iz Dowe Gorevnice 1998 - 2012

ro|ena Vujovi}

15530

DRAGI[A 7. 1. 2000 - 7. 1. 2013.

upl.

Pro{lo je 14 godina od kako nisi sa nama, odavno si nas napustio i ostavio da ve~no `alimo za tobom.

Oti{ao si prerano ali }e{ ve~no `iveti u na{im srcima.

Neute{ne sestre MICA i ZORA

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

^ITUQE

63

8. JANUAR 2007 - 8. JANUAR 2013.

NAVR[AVA SE [EST GODINA OD SMRTI NA[EG DEDE

MIQKA ^AKAREVI]A TVOJU DOBROTU I PLEMENITOST NIKADA NE]EMO ZABORAVITI. @IVE]E[ VE^NO U NA[IM SRCIMA. TVOJI UNUCI: SLOBODAN, VLADIMIR, BRATISLAV i PREDRAG

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE