29. avgust 2014.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Po~ela prinudna naplata potra`ivawa od du`nika za struju

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

BROJ 33

^A^AK, 29. AVGUST 2014. GODINE

U dvori{tu „Zra~ka” po~ela gradwa ~etiri paviqona

POPIS I PLENIDBA IMOVINE POSLEDWI KORAK

VI\EN SI ZA IVAWICU 28, 29, 30. i 31. avgust Istekao rok za odr`avawe sednice SO Lu~ana

SVE PO ZAKONU O PORESKOM POSTUPKU

strana 5.

ZA RADNU TERAPIJU OSOBA OMETENIH U RAZVOJU

strana 3.

Sprovo|ewe prinudne naplate poreza na imovinu, komunalne i ekolo{ke takse

CENA 30 DIN.

Odli~na svirka ~a~anskih bendova u ba{ti "Sutjeske"

strana 8.

DA KONCERT PRERASTE U FESTIVAL

strana 3.

Usvojeni izve{taji svih JKP o dugovawima korisnika ve}im od 30.000 dinara

PO TRE]I NAPREDWACI TRA@E SMENU PUT BEZ KVORUMA, DIREKTORA SLEDE CENTRA ZA PRIVREMENE SOCIJALNI MERE RAD

Otvoren drugi Festival "Jarakova gitara"

An|ela [uti} na 15.

Internacionalnom de~jem muzi~kom festivalu u Bitoqu

SUTRA TAKMI^EWE DESET ^A^ANSKIH ROK GRUPA

OSVOJILA ^ETVRTO MESTO

strana 14.

strana 11.

Iz porodi~nih albuma

strana 5.

strana 25.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

SE]AWE NA POPA PERI[U I WEGOVE POTOMKE

strane 26. i 27.

2

MARKETING

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

3

GRAD

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

PO^IWE PRINUDNA NAPLATA POTRA@IVAWA OD POTRO[A^A KOJI IMAJU DUG ZA STRUJU, ZAKQU^NO SA NOVEMBROM 2013. GODINE o{to su po~etkom ovog meseca na adrese vi{e od 100.000 doma}instava u Srbiji i oko 40.000 potro{a~a iz kategorije privreda upu}eni opomene i poziv da izmire zaostale dugove za elektri~nu energiju, zakqu~no sa novembrom 2013. godine, preduze}e “EPS snabdevawe” je u ponedeqak zapo~elo akciju prinudne naplate potra`ivawa od najve}ih neplati{a. Predmeti za prinudnu naplatu bi}e “birani po slu~ajnom rasporedu”, najavili su nadle`ni iz ovog preduze}a, objasniv{i da }e, ipak, me|u prvima “na udaru makaza” biti mawi du`nici, ~iji su ra~uni “te{ki” od pet do 50 hiqada dinara, da potra`ivawa od ove kategorije korisnika, koja su prema{ila iznos od milijardu dinara, ne bi zastarela.

Osim zaostalog duga iz 2013. godine - ili samo jednog, ili najvi{e {est nepla}enih ra~una, “zaboravni” korisnici }e morati da plate i kamatu predvi|enu zakonom i tro{kove izvr{ewa, odnosno nagradu za

P

POPIS I PLENIDBA IMOVINE

POSLEDWI KORAK

izvr{iteqe, odre|enu tarifom koju je propisalo Ministarstvo pravde. Ti tro{kovi su, za dugovawa do 30.000 dinara, fiksni i iznose 4.200 dinara, a za ve}e iznose bi}e obra~unati prema propisanoj skali, objavqenoj u Slu`benom glasniku RS. Iako su gra|ani na startu zapla{eni da }e neizmirene obaveze za struju biti na-

pla}ene plenidbom pokretnih stvari i nepokretne imovine, Svetlana Mani}, zamenik predsednika Komore izvr{iteqa, tvrdi da }e to biti posledwi korak: - Po{to prime predmete od preduze}a “EPS snabdevawe”, izvr{iteqi }e prvo podneti zakqu~ke o izvr{ewu, koje }e uru~ivati du`nicima na terenu. Ukoliko im to ne uspe u prvom po-

ku{aju, uru~ivawe }e ponoviti za 15 dana. Ako potro{a~ima ni tada ne budu dostavqeni zakqu~ci izvr{iteqa, oni }e im biti “prosle|eni” preko oglasne table Suda. Tek tada }e se ste}i uslovi za prinudno sprovo|ewe i izvr{ewe naplate.

Nakon prijema zakqu~ka, du`nici imaju pravo na prigovor u roku od pet da-

na, odnosno rok od osam dana da plate dug, kamatu i tro{kove postupka, obja{wava Mani}ka i nagla{ava da }e se, po{to postoji vi{e sredstava i na~ina za sprovo|ewe prinudne naplate, popisu i plenidbi imovine pribegavati u krajwem slu~aju. Zbog ovakve, pomalo komplikovane i podu`e procedure, izvr{iteqi smatraju da }e zna~ajan broj od oko 100.000 du`nika, koje je zahvatio “prvi talas” prinudne naplate, odmah platiti zaostale ra~une, a da }e “uterivawe dugova” putem administrativne zabrane na plate, penzije i druga primawa, ili u najgorem slu~aju prodajom imovine, potrajati od nekoliko meseci do godinu dana.

Nalozi za iskqu~ewe struje i prinudnu naplatu za sva distributivna preduze}a u

sastavu “EPS snabdevawa”, pa samim tim i za ~a~ansku “Elektrodistribuciju”, sti`u iz centrale, objasnio je Vladimir Kosti}, komercijalni rukovodilac u ovda{woj ED. - Elektrodistribucija se ne bavi prodajom elektri~ne energije, za nas dugovawa prakti~no ne postoje, jer nemamo nikakvih dodirnih ta~aka sa ra~unima za struju. Na{e preduze}e samo obavqa usluge o~itavawa potro{we, iskqu~uje i ukqu~uje struju po nalogu preduze}a “EPS snabdevawe” - obja{wava Kosti} zbog ~ega javnosti ne mogu biti predo~eni podaci o dugovawima korisnika sa podru~ja koje pokriva lokalna ED i spisku potro{a~a kojima }e pro{logodi{wi dugovi eventualno biti napla}eni prinudnim putem.

M. N.

PRINUDNA NAPLATA POREZA NA IMOVINU, KOMUNALNE I EKOLO[KE TAKSE SPROVODI SE PO ZAKONU O PORESKOM POSTUPKU

OPOMENE „PREKIDAJU” ZASTARELOST Gradska uprava za lokalnu poresku administraciju svake godine, od 2009. kada je konstituisana, izdaje i uru~uje opomene poreskim obveznicima koji nisu u celosti, ili delimi~no platili obaveze po osnovu poreza na imovinu, lokalnih komunalnih taksi za isticawe firmi i takozvene ekolo{ke takse za unapre|ewe `ivotne sredine, koja je pro{le godine “preneta” u nadle`nost ovoj GU. U tim opomenama koje uprava dostavqa i fizi~kim i pravnim licima, postoji i pravna pouka da su du`ni da odmah, a najkasnije u roku od pet dana plate dug po nekom od ova tri osnova, ili }e, u protivnom, potra`ivawa biti napla}ena prinudnim putem. vako Sawa Obradovi}, {ef slu`be za prinudnu naplatu u GU za lokalnu poresku administraciju, obja{wava pojedine odredbe Zakona o poreskom postupku koje, kako nagla{ava, u ovom delu nisu mewane, te da zbog toga nema ni razloga za neka sporadi~na reagovawa i intervencije du`nika: - Ukoliko obveznik ne plati dug u roku od pet dana, Gradska uprava pribegava prinudnoj naplati i to blokadom ra~una preduzetnika i pravnih lica, ili “zabranom” dela penzija, plata i zarada, u visini

O

od jedne tre}ine tih primawa. Svi gra|ani koji su u ovoj godini dobili re{ewa o prinudnoj naplati, sasvim sigurno su pre toga primili opomene. Za poreske obveznike je donekle nepovoqan ~lan 36 Zakona o poreskom postupku, koji defini{e upravo na~in dostavqawa poreskih akata, jer predvi|a da se oni uru~uju li~no, ili preko slu`benog lica, s tim {to se, ukoliko obveznik potpisom ne potvrdi da je akt i primio, smatra da mu je po{iqka uru~ena.

Obradovi}ka podse}a da pro{le godine opomene nisu uru~ivane fizi~kim li-

cima, ve} samo pravnim, a da su ove godine one dostavqane obema kategorijama obveznika, zbog toga {to su se dugovi nagomilali i da bi bila predupre|ena wihova zastarelost: “Upravo redovnim dostavqawem opomena, {to ~inimo od 2010. godine, trudimo se da obaveze ne zastare, jer, kao {to se zna, svaka radwa poreskog organa prekida zastarelost”, ka`e ona i podse}a da je ova GU 2009. godine od Republi~ke poreske uprave “preuzela” velike iznose nenapla}enih potra`ivawa, posebno od “uga{enih” pravnih lica, preduzetnika koji su odjavili radwe, preduze}a u ste~aju i procesu restrukturirawa i da su na obra~unima u ve}ini slu~ajeva

ve}i iznosi kamata, nego glavnice.

Re{ewa o zabranama i “skidawu” tre}ine mese~nih primawa za namirewe poreskih obaveza, donekle su uticala na pove}awe naplativosti teku}ih obaveza, koja iznosi skoro 70 odsto, {to je, imaju}i u vidu ekonomsku situaciju i sveop{tu krizu, prili~no zadovoqavaju}e, smatra {efica nadle`ne slu`be u Gradskoj upravi. Ve}ina obveznika je prili~no disciplinovana, ka`e ona i obja{wavaju}i proceduru prinudne naplate od onih koji duguju od 10 do 300 400 hiqada dinara, nagla{ava da GU na bazi podataka dobijenih od Fonda PIO vr{i “zaplenu” dela penzije, odnosno tre}ine

MOGU] I REPROGRAM DUGA I Zakon o poreskom postupku “poznaje” institut odlo`enog pla}awa, zbog ~ega je svim strankama u opomenama predo~ena mogu}nost dogovora sa poreskom upravom, kojoj mogu podneti zahtev za odlo`eno pla}awe i reprogram duga. Obveznici mogu da odlo`e pla}awe i glavnog duga i kamate i to na 12 mese~nih rata.

- Ukoliko se obveznik ne pridr`ava ugovora o reprogramu, i propusti da na vreme plati neku od rata, {to je zabele`eno u mnogim slu~ajevima, re{ewe se poni{tava i sprovodi postupak prinudne naplate - upozorava {ef slu`be Sawa Obradovi}.

zarade zaposlenih gra|ana i te “obra|ene” podatke vra}a Fondu i firmama u kojima du`nici rade. Do sada nije kori{}ena i mogu}nost plenidbe i prodaje pokretnih i nepokretnih stvari, jer je znatno efikasnija naplata duga putem zabrane isplate dela primawa, koju je GU po~ela da primewuje pro{le godine.

Ove godine, ina~e, ura|ena su i poslata re{ewa na adrese oko 46.000 obveznika poreza na imovinu i otprilike isto toliko fizi~kih i pravnih lica koja pla}aju taksu za unapre|ewe `ivotne sredine. Nije uru~eno oko 8.500 re{ewa za obe vrste zadu`ewa, {to je, prema Obradovi}kinim re~ima, veliki broj. U pitawu su uglavnom obveznici koji nisu dostavili ta~ne adrese, ili naslednici preminulih lica koji nisu prijavili te promene, uprkos stalnim apelima nadle`nih da gra|ani blagovremeno prijavquju sve promene, jer ih GU “ne dobija po automatizmu, niti od MUP, niti iz mati~nih kwiga,” a tim pre i {to je zakon, nagla{ava, predvideo obavezu prijavqivawa novih podataka i promena u poreskim prijavama.

- Gradska uprava ne ra-

di ni{ta mimo zakona, niti mo`e pojedinim obveznicima da uskrati, a drugima da ve}a prava. Upravo je to pomalo nejasno gra|anima koji sumwaju da gradska vlast donosi odluke mimo zakona i da to radi i kada je prinudna naplata u pitawu. Svake godine, od 2010, GU za lokalnu poresku administraciju uru~uje du`nicima opomene, upravo da bi prekinula zastarelost. Ove godine to nije zna~ajnije intenzivirano, a takva slika stvorena je verovatno i zbog toga {to smo pro{le godine ta poreska akta dostavqali samo pravnim licima i preduzetnicima i {to nas je u prinudnoj naplati 2012. malo “zaustavio” Zakon o uslovnom otpisu i mirovawu glavnog duga i kamate, koji je prakti~no i sam prekinuo zastarelost. Zbog toga nismo ni pisali opomene za pla}awe onim du`nicima koji su stekli pravo da do 2014. wihov dug miruje - obja{wava Obradovi}ka jo{ neke razloge zbog kojih reaguju (neopravdano) du`nici, ~ije neizmirene obaveze poreznici napla}uju iz plata i penzija, ili blokadom ra~una.

M. N.

4

DRU[TVO

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

U PONEDEQAK U ^A^KU BORAVILA AMBASADORKA REPUBLIKE KIPAR NAFSIKA KRUSTI

PODR[KA NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI okom prve zvani~ne posete ^a~ku, ambasadorka Republike Kipar Nafsika Krusti sastala se u ponedeqak sa gradskim rukovodstvom, sa kojim je, kako je potom u izjavi za medije istakla, razgovarala o veoma va`nim temama.

- Naglasila sam da Kipar podr`ava evropske integracije Srbije, da ~vrsto stoji na tom stavu i da se nadamo da }e Srbija uskoro postati ~lan Evropske unije. Gra|ani Kipra ~vrsto podr`avaju i dive se koliko istrajno Vlada Srbije i weni predstavnici idu na putu ka Evropskoj uniji.

Ambasadorka Nafsika Krusti je jo{ podsetila da je Republika Kipar jedna od pet dr`ava koja nije podr`ala jednostrano progla{ewe nezavisne dr`ave Kosovo i naglasila da taj stav ona ne}e mewati ni u budu}nosti.

- Osim o ovim, razgovarali smo i o lokalnim temama, posebno o vezama Srbije

T

i Kipra, investicijama i kako i na koji na~in mo`emo da uspostavimo boqu saradwu na svim poqima - rekla je ambasadorka Republike Kipar.

Po{to je izrazio zadovoqstvo i za-

hvalnost ambasadorki, koja je kratko boravila u ^a~ku, gradona~elnik Vojislav Ili} je rekao da su predstavnici gradskog rukovodstva informisali visoku go{}u, pored ostalog, i o privrednim,

kulturnim i drugim potencijalima ^a~ka i ~itave regije: - Nadam se da je ovo jedna u nizu wenih poseta ^a~ku i da }emo imati prilike da joj vi{e predstavimo na{ grad, wegovu okolinu, kulturno nasle|e, tradiciju i, {to je veoma va`no, i privredne potencijale. Tokom prvog susreta razgovarali smo i o konkretnim potezima, me|u kojima }e biti i organizovawe sastanka u ambasadi Republike Kipar u Beogradu, da bismo poku{ali da uspostavimo i neke kontakte i privrednu saradwu, koja je ^a~ku neophodna, radi otvarawa novih radnih mesta i novog zapo{qavawa.

Osim toga, `elimo da uspostavimo saradwu i u oblasti turizma, imaju}i u vidu to da je u Republici Kipar izuzetno razvijen turizam, a i da ^a~ak ima zna~ajne turisti~ke potencijale koje jo{ boqe i vi{e treba da iskoristimo u narednom periodu.

M. N.

ODR@ANA 21. SKUP[TINA HUMANITARNOG FONDA CRKVENE OP[TINE PREQINA ro{le subote nakon molitvenog dru`ewa u sabornom hramu Svetog Joakima i Ane u Preqini odr`ana je 21. Skup{tina Humanitarnog fonda Crkvene op{tine Preqina na kojoj je napravqen presek rada u toku protekle godine. Radni deo Skup{tine i dobro~insko dru`ewe nastavqeno je u “Radovawu”, gde je za novog predsednika Humanitarnog fonda izabran biv{i paroh preqinski, prota Miroslav Mileti}.

Svoju humanu misiju ovaj Fond realizuje ve} vi{e od dve decenije, a svrstana je u tri kategorije: pomo} crkvama i manastirima, ugro`enim porodicama i |acima i studentima. Izme|u dve skup{tine, crkvama i manastirima je dodeqena pomo} u ukupnoj vrednosti od 8.500 evra. ^etiri zvona, tradicionalno darovana su: crkvi u selu Milosavci u Republici Srpskoj, manastiru Krupac kod Pirota, crkvi u selu Rudno kod U{}a i manastiru [i{atovac na Fru{koj Gori, dok je nov~ana pomo} upu}ena manastiru Vaznesewe na Ov~aru, crkvi na Top~ideru u Beogradu i hramu Svetih Joakima i Ane u Preqini zbog rekonstrukcije. U drugoj kategoriji je pomo} ugro`enim porodicama, a lepa vest je da je kona~no zbrinuta ~etvoro~lana porodica Vi{wi} iz Mr~ajevaca o kojoj je “^a~anski

P

CRKVAMA, PORODICAMA I \ACIMA DONIRANO 16.000 EVRA qubavi, u na{em okretawu prema bratu, sestri, porodici ili nekom neznancu u kome vidimo lik Gospoda na{eg. Taj preobra`aj predstavqa prekretnicu na{eg puta od svakodnevice i briga koje nas neprestano susti`u i potiskuju, uskra}uju}i nam pravo na radost, qubav i sre}u. Sva-

kome od wih mo`emo u~initi dana{wicu lep{om lepom re~ju, materijalnom pomo}i, a nekada i samo slu{awem ne~ije muke i nevoqe, i na taj na~in }e osetiti da neko misli na wega i da nije sam u ovome burnom svetu...

Godi{wa skup{tina Humanitarnog fonda CO

Preqina bila je prilika da se prikupe i nove donacije, a svake godine ona se odr`ava pod sloganom “Samo je na{e {to drugima dajemo”, i porukom Marka Miqanova: “Ko mala dobra ~ini, on }e i velika kad uzmogne...”

Z. L. S. Foto: Sreto @ivkovi}

PRESE^EN JO[ JEDAN LANAC KRIJUM^AREWA NARKOTIKA

^A^ANSKA POLICIJA ZAPLENILA 42 KILOGRAMA SKANKA glas” svojevremeno objavio reporta`u, ka`e prota Mileti}, i dodaje, da su nov~anu pomo} zbog razli~itih potreba dobile dve porodice iz ^a~ka, jedna iz Gorweg Milanovca i jedna iz Priboja. Siroma{nim |acima i studentima je darovano 4.800 evra, nekima za upis, nekima za stipendije i druge potrebe.

Ukupna vrednost donacije Humanitarnog fonda CO Preqina izme|u dve skup{tine iznosila je 16.000 evra. Tokom odr`avawa ovog skupa, neizostavan je bio i osvrt na nesre}u koju su izazvale nedavne poplave, tako da je odlu~eno da se

pored ustaqenih delatnosti Fonda, donacijama dodatno pomogne onima kojima je ta pomo} najpotrebnija.

Prigodnom besedom, tom prilikom obratio se i sve{tenik Radoja Sando: - U ove dane prazni~kog proslavqawa Preobra`ewa Hristovog na gori Tavoru, kada je on zasijao svojim Bo`anskim likom i slavom kakvu ima od ve~nosti od Oca svoga, podse}amo da kr{tewem mi postajemo Hristovi u~enici sa zadatkom da radimo na sebi i neprekidno do`ivqavamo preobra`aj. Na{e preobra`ewe se ogleda u

a~anska kriminalisti~ka policija zaplenila je u nedequ ve~e, na magistralnom putu u Mr~ajevcima, vi{e od 42 kilograma opojne droge skank. Droga je prona|ena u automobilu marke “Audi A6”, vlasni{tvo D. M. (30) iz So~anice, op{tina Leposavi}.

- Opojnu drogu skank smo prona{li u prtqa`niku automobila. Osumwi~eno lice je privedeno i obave{ten je de`urni tu`ilac - izjavio je Predrag Pavlovi}, na~elnik odeqewa kriminalisti~ke policije Policijske

^

uprave ^a~ak.

Po nalogu vi{eg javnog tu`ioca u ^a~ku, kriminalisti~ka policija je odredila meru zadr`avawa D. M, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u

promet opojnih droga.

Kako je Pavlovi} naveo, zaplewena droga bila je namewena srpskom tr`i{tu. Od po~etka 2014. godine ~a~anska kriminalisti~ka policija zaplenila je oko 130 kilograma raznih narkotika.

Z. J

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

5

GRAD

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

GRADSKO VE]E USVOJILO IZVE[TAJE JAVNO KOMUNALNIH PREDUZE]A O DUGOVAWIMA KORISNIKA VE]IM OD 30.000 DINARA

NAPREDWACI TRA@E SMENU DIREKTORA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U

prkos negodovawu Miladina Ristanovi}a, koji je insistirao da Gradsko ve}e, ne be`e}i od odgovornosti, zauzme stav o korisnicima usluga koji ovda{wim javno komunalnim preduze}ima duguju vi{e od po 30.000 dinara i upozorewu da }e, kao ~lan GV, resorno zadu`en za ovu oblast, sazvati konferenciju za novinare, ve}nici su ve}inom glasova, bez rasprave, ipak, prihvatili izve{taje “Vodovoda”, “Komunalca”, “Gradskog zelenila”, “Moravca” i “Gradca” o potra`ivawima od privrede i gra|ana.

Milijan Mini} je pro~itao zakqu~ke, donete jo{ 1. jula i aktuelizirane na posledwoj - 90. sednici, odr`anoj 25. avgusta: da gradsko rukovodstvo odr`i sastanak sa predsednicima Osnovnog i Privrednog suda, kome }e prisustvovati i direktori javno komunalnih preduze}a, ~iji je osniva~ Grad, na kome }e biti razgovarano o a`urirawu i ubrzawu postupaka po tu`bama za neizmirene obaveze. O ishodu ovog razgovora, nadle`ni }e obavestiti Gradsko ve}e, najavio je gradona~elnik Vojislav Ili}.

Gradsko ve}e }e predlo-

`iti Skup{tini grada da donese odluku o prenosu na upravqawe javnom vodoprivrednom preduze}u “Srbijavode” objekte brane “Parmenac” i kanala za navodwavawe. U tom slu~aju presta}e da va`i i odluka SG, na osnovu koje su ovi objekti u sklopu hidromelioracionog sistema “^a~ak” bili povereni na upravqawe i kori{}ewe JKP “Vodovod”. Gradsko ve}e je usvojilo predlog gradona~elnika Ili}a da Grad sa Vodoprivrednim centrom “Morava” iz Ni{a, kao organizacionom jedinicom JVP “Srbijavode”, sa~ini sporazum o odr`avawu brane i finansirawu radnika koji }e biti anga`ovani na tom poslu, da bi brana i ubudu}e funkcionisala kao do sada i u su{nim periodima obezbe|ivala rezerve vode za grad.

Najve}u i, na momente `u~nu raspravu izme|u Miladina Ristanovi}a i Bratislava Jugovi}a, zbog koje je Ristanovi} nakratko i napustio zasedawe, izazvao je izve{taj Slu`be za buxetsku inspekciju o vanrednoj kontroli javnih nabavki u periodu od 2011. do 2014. godine u Centru za socijalni rad. Kako je referisao na~elnik ove slu`be

Milorad Rubakovi}, u ovom periodu ustanova nije pokretala postupak javne nabavke za kupovinu ogrevnog drveta za socijalno najugro`enije korisnike, za{ta je u 2011. bilo predvi|eno 4,5 miliona dinara.

Umesto u naturi, materijalno ugro`ena lica su, na osnovu odluke UO Centra, dobila po 11.000 dinara za grejawe, odnosno u 2012. godini po 12.000 dinara. Te godine Zakon o javnim nabavkama prekr{en je u nekoliko slu~ajeva, jer i u postupku javne nabavke male vrednosti (obezbe|ewe prehrambenih i higijenskih paketa) nije, na primer, sastavqan izve{taj o stru~noj oceni ponuda, niti je u skladu sa zakonom objavqe-

no obave{tewe o zakqu~enom ugovoru o javnoj nabavci. Na osnovu re{ewa direktora, pro{le godine su korisnicima ispla}ena sredstva, u ukupnom iznosu od 3.000.0000 dinara, za nabavku {kolskog pribora i uxbenika, umesto da je za wihovu kupovinu sproveden postupak javne nabavke, jo{ jedna je konstatacija buxetske inspekcije.

Srpska napredna stranka je preuzela odgovornost za rad Centra za socijalni rad, ali }e, zbog “nerada i java{luka direktora”, kako je rekao Bratislav Jugovi}, preduzeti i mere protiv rukovodioca, koji smatra on, “vi{e ne}e biti nedodirqiv”. To je potvrdio i Milijan Mini}, koji je naja-

vio da }e SNS pokrenuti inicijativu za smenu Zorana Bel~evi}a, na osnovu ~ijih re{ewa su ispla}ivana sredstva korisnicima, umesto da je sprovo|en postupak javne nabavke za ogrev.

Novac korisnicima deqen je prakti~no bez ikakve kontrole i pitawe je da li je on uop{te namenski iskori{}en, konstatovala je i Svetlana Paunovi}, oceniv{i da je krajwe vreme da Bel~evi} podnese ostavku, odnosno da }e, ukoliko on to sam ne u~ini, SNS za-

tra`iti wegovu smenu. Iako je re~ o sitnijim zakonskim propustima, Slu`ba za buxetsku inspekciju }e, na insistirawe Gradskog ve}a, izve{taj proslediti nadle`nom tu`ila{tvu, koji }e oceniti da li je Centar za socijani rad protekle tri godine kr{io Zakon o javnim nabavkma, za{ta je zapre}ena nov~ana kazna od 100.000 do milion dinara, upozorio je na~elnik Rubakovi}.

M. N.

U DVORI[TU „ZRA^KA” PO^ELA GRADWA ^ETIRI PAVIQONA okviru projekta “Radom do zadovoqstva”, koji realizuje Udru`ewe za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama, u saradwi sa ustanovom “Zra~ak” i Gradom ^a~kom, u ponedeqak je po~elo kopawe temeqa za letwe paviqone namewene radnoj terapiji lica sa posebnim potrebama.

Udru`ewe je, informi{e nas wegov sekretar Radojica Struwa{, sa projektom u~estvovalo na konkursu “Zajednici zajedno” koji je ove godine raspisao NIS - GASPROM i tako obezbedilo finansijska sredstva.

Predra~unska vrednost ~etiri zidana objekta, od po 12 kvadrata, sa drvenim enterijerom, je 1.300.000 dinara, a radovi bi trebalo da budu zavr{eni sredinom septembra. U paviqonima }e, kako je zami{qeno, u letwem periodu, biti organizovane kreativne radionice i druge aktiv-

ZA RADNU TERAPIJU U OSOBA OMETENIH U RAZVOJU

nosti namewene ~lanovima Udru`ewa.

- Radna terapija, uz anga`ovawe stru~nih lica, veoma je va`na za psiho fizi~ko stawe osoba ometenih u razvoju, kao i za wihovu socijalizaciju. ^a~ku je do sada nedostajao prostor, zato smo i do{li na ideju o paviqonima i, sre}om, pro{li na konkursu. Dvori{te “Zra~ka” je idealno mesto za radioni-

ce, jer je re~ o ustanovi za dnevni boravak osoba ometenih u razvoju, a u neposrednoj blizini se nalaze Udru`ewe i {kole koju poha|aju deca sa mentalnim problemima - ka`e Strwa{ i napomiwe da je istim projektom obuhva}eno i ure|ewe 40 kvadratnih metara zemqi{ta, kako bi se u~esnici radionica bavili sa|ewem lekovitog i drugog biqa.

E. V.

6

DRU[TVO

GRADSKI ODBOR DS ^A^AK PITA LOKALNU VLAST

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

SRPSKA BRATSKA POMO] I DVERI POMOGLE 24 PORODICE U LU^ANIMA I ^A^KU

KADA ]E ^A^AK POSTATI ELEKTRI^NI URE\AJI UNIVERZITETSKI GRAD? ZA POPLAVQENE

vo pitawe smo postavqali mnogo puta do sada, i kada smo na po~etku mandata aktuelne lokalne vlasti 2012. godine pomislili da postoji dobra voqa, da se okupila grupa qudi koja je zainteresovana da ovu ideju kona~no i realizuje, da su pobe|ene sve sujete, strana~ke i li~ne, pokazalo se da je to, ipak, bila la`na nada data gra|anima u politi~ke svrhe, da bi se stvorio privid da se u ^a~ku ne{to de{ava.

Smatramo da je ovo jedno od su{tinskih pitawa za opstanak i daqi `ivot ovoga grada. U trenutku kada lokalna vlast o~igledno ne mo`e da obezbedi nove investicije, kada je me|u mladima prisutna {ala: “Zaobilazi{ me kao investicije ^a~ak”, lokalna vlast ima {ansu koju ne sme da prokocka. Otvarawem Univerziteta i svega {to uz to ide, ^a~ak bi dobio novu fabriku. Bila bi to najboqa fabrika, koju bi ~inili obrazovani mladi qudi sa svojim profesorima, {to bi omogu}ilo pozitivnu selekciju u gradu, zaustavilo daqi odlazak mladih qudi, studenti bi tro{ili novac u ovom gradu, stanodavci izdavali stanove, prodavci vi{e prodavali. Grad koji ima Univerzitet bio bi najboqa preporuka za budu}e investitore da ula`u u sredinu gde postoji obrazovana i stru~na radna snaga.

Dobijali smo odgovore od lokalne vlasti da to nije lako, da treba otvoriti nove fakultete, da treba sa~ekati, da ne bismo “qutili” druge univerzitete u okru`ewu, a sve po principu ni{ta boqe od dobrog iz-

O

govora. Ne prihvatamo izgovore, jer postoje odli~ni resursi, po~ev{i od tradicije visokog {kolstva u ^a~ku od 1960. godine, pa do dana{wih resursa, koje ~ine Fakultet tehni~kih nauka, Agronomski fakultet i Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija, na kojima trenutno studira vi{e od 4.000 mladih qudi i koji zajedno sa Studentskim centrom, u okviru koga su studentski dom i restoran, ~ine akademsku zajednicu za respekt, {to mnogi gradovi nemaju. Kada bi se ovoj zajednici prikqu~ili jo{ Ekonomski fakultet i Fakultet muzi~ke umetnosti, ukupan broj studenata bi bio pove}an na vi{e od 5.000, zaposlili bi se novi profesori, slu`benici, tehni~ko osobqe...

Osnivawe Univerziteta nije samo tehni~ko, organizaciono i materijalno, ve} i politi~ko pitawe i direktno je povezano sa aktivnostima i anga`ovawem lokalne vlasti. To je prilika i da dva ministra i narodni poslanici iz ^a~ka iskoriste svoj uticaj u Vladi i Skup{tini Srbije i pomognu da se ovaj ciq ostvari. To je prilika i za privrednike ^a~ka da se anga`uju u realizaciji ove ideje, koja }e svima doneti dosta dobrog.

Gradski odbor Demokratske stranke ne}e vi{e dozvoliti da se tako lako prelazi preko ovoga, za na{ grad prioritetnog pitawa, zbog ~ega }emo u interesu gra|ana svakoga meseca pitati lokalnu vlast: Kada }e ^a~ak postati univerzitetski grad ?

Informativna slu`ba GrO DS ^a~ak

okret Dveri po~eo je podelu humanitarne pomo}i koju je obezbedila Srpska bratska pomo}, najstarija srpska humanitarna organizacija u Kanadi. Ova pomo} namewena je za 40 porodica u Lu~anima, Kraqevu i ^a~ku. Deset najugro`nijih doma}instava dobi}e novi fri`ider (sa komorom za zamrzavawe) i

sredstva u visini od 10.000 evra za kupovinu elektri~nih ure|aja za doma}instva koja su pretrpela najve}u {tetu u poplavama, a koja su vi{e~lana i socijalno ugro`ena. Re~ je o 24 {poreta i 24 fri`idera (sa komorom za zamrzavawe) koja su od namewenih sredstava kupqena u “Tehnomaniji”. Ova firma je dala popust od pet od-

{poret, 15 porodica novi {poret, a 15 novi fri`ider. Kriterijum za dodelu pomo}i bio je da su gra|ani pretrpeli veliku {tetu u svojim ku}ama tokom majskih poplava, da su izbegli~ke, ili porodice sa nezaposlenim ~lanovima, ili su vi{e~lane i da imaju dvoje, troje i vi{e dece.

Pro{le nedeqe zavr{en je prvi deo akcije. Na teritoriji op{tine Lu~ani elektri~ne ure|aje dobilo je {est porodica (dve porodice izbeglih iz Republike Srpske Krajine i Bosne i Hercegovine koje se jo{ uvek nalaze u privremenom kolektivnom sme{taju i ~etiri u prigradskom nasequ Dqin). Na teritoriji Grada ^a~ka pomognuto je ukupno 18 porodica u vi{e seoskih mesnih zajednica (osam u Kowevi}ima, {est u Baluzi, dve u Preqini i dve u Parmencu). Akcija se nastavqa ove nedeqe, kada }e pomo} biti uru~ena za jo{ 16 porodica u Kraqevu.

Srpska bratska pomo} opredelila je

sto na cene ovih ure|aja, odnosno donirala jo{ po jedan {poret i fri`ider, tako da }e u akciji biti podeqeno 25 kompleta ure|aja i ukupno 50 komada bele tehnike za doma}instvo. “Tehnomanija” je obezbedila i besplatan prevoz na ku}ne adrese dobitnika, navodi se u saop{tewu Informativne slu`be Dveri.

Na ovaj na~in su Srpska bratska pomo} i Dveri `eleli da po{aqu i dru{tvenu poruku da posebno podr`avaju porodice sa vi{e dece, koje predstavqaju budu}nost Srbije. Pokret Dveri smatra da ovakvim akcijama na najboqi na~in sprovodi porodi~nu i socijalnu politiku u praksi, i da je porodi~na politika - politika budu}nosti.

Dveri zahvaquju Srpskoj bratskoj pomo}i iz Kanade na ovoj zna~ajnoj donaciji i poverewu, kao i “Tehnomaniji” na saradwi, i izra`avaju nadu da }e ovakve humanitarne akcije biti nastavqene.

P

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

7

OBRAZOVAWE

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

UO^I DRUGOG UPISNOG ROKA NA VISOKU [KOLU „AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU”

[KOLUJEMO POTREBNE KADROVE I BRINEMO O MATERIJALNOM STATUSU STUDENATA - isti~e Du{an Petrovi}, vlasnik {kole koju je u svom gradu osnovao pre pet godina etrovi} podse}a da potencijalni studenti Akademije mogu da biraju izme|u dva studijska programa “poslovawe malih i sredwih preduze}a” i “finansije i bankarstvo” - i nagla{ava da oba usmerewa obezbe|uju zvawe diplomirani ekonomista i pru`aju znawa i ve{tine potrebne za savremeno privre|ivawe.

- Kada sam osnivao Akademiju i koncipirao studijske programe imao sam na umu da se 90 odsto prometa i prihoda u zemqama Evropske unije ostvaruje preko malih i sredwih preduze}a. Tako|e sam znao da ekonomske krize u svetu nastaju prevashodno u oblasti finansija i bankarstva, te da su stru~waci u ovim segmentima neophodni. Potreba za visokim obrazovawem je, ina~e, sve izra`enija i vi{e se ne

P

mo`e tolerisati da Srbija ima sedam odsto gra|ana sa visokom {kolskom spremom kada se zna da ih u Evropi ima vi{e od 20 odsto, a tendencija je da ih do 2020. bude 40 procenata.

Akademija je osnovana 2009. godine, a ovih dana je, nagla{ava Petrovi}, po drugi put dobila akreditaciju.

- Izveli smo pet generacija studenata, koji u istoj {koli mogu da nastave master studije. Cene studirawa kod nas su najpovoqnije u Srbiji, za jednu godinu {kolovawa potrebno je 1.000 eura, a iznos se mo`e platiti u 10 rata - navodi Petrovi}.

U drugom upisnom roku, Akademija na osnovnim studijama prima po 90 studenata na oba usmerewa i po 25 na master studijama.

Kao dru{tveno odgovorna ustanova, ona }e ovoga puta omogu}iti besplat-

SARADWA SA INOSTRANSTVOM - Saradwa sa stranim fakultetima i razmena studenata su na{i prioriteti. O na{oj Akademiji pohvalno se izrazio i moj prijateq Miroslav Milovi}, univerzitetski profesor u Brazilu i poznati stru~wak za filozofiju i etiku. Imamo i sporazume o saradwi sa visoko{kolskim ustanovama u zemqama biv{e Jugoslavije i Evrope - isti~e Du{an Petrovi}.

[KOLOVAWE U SVOM MESTU Du{an Petrovi} smatra da je {kolovawe u svom mestu velika olak{ica za studente i wihove porodice.

- Sve je svakim danom sve skupqe, a primawa nedovoqna da porodica iza|e na kraj sa tro{kovima. I kada dete u|e u buxet, roditeqi moraju da pla}ju stan, prevoz, hranu ... U najboqem slu~aju potrebno im je 300 evra mese~no. Svi ovi tro{kovi otpadaju kada se studira u svom gradu, a samo zbog predrasuda se misli da se u velikom gradu sti~u i ve}a znawa. `e besplatnu pomo} vezanu za plan, program i razvoj firme.

Osim svr{enih sredwo{kolaca, pravo da se upi{u imaju i studenti koji su {kolovawe zapo~eli na drugim fakultetima i visokim {kolama. Kandidati koji konkuri{u za upis prve godine pola`u prijemni ispit iz op{te kul-

UPOZOREWE no {kolovawe za po deset studenata romske nacionalnosti, osoba sa hendikepom, raseqenih lica sa Kosova i onih koji su u Srbiju stigli tokom “Oluje”.

Mogu}nost besplatnog {kolovawa data je i studentima koji su se istakli u dobrovoqnom davala{tvu krvi i drugim humanitarnim aktivnostima,

dok }e oni koji imaju troje i vi{e dece pla}ati samo polovinu {kolarine.

Briga fakulteta o polaznicima i wihovoj budu}nosti ogleda se i u tome {to svi studenti, ukoliko to `ele, imaju mogu}nost da na drugoj godini o tro{ku Akademije registruju sopstveno preduze}e, a profesori su du`ni da im pru-

“Deci i roditeqima savetujem da prilikom izbora {kole izbegavaju takozvana isturena odeqewa fakulteta, jer ona obi~no nisu akreditovana.

Inspekcijske slu`be Ministarstva prosvete uveliko ih zatvaraju”, upozorava Du{an Petrovi}.

ture i informisanosti, dok kandidati za upis u drugu, tre}u ili ~etvrtu godinu prila`u uverewe o polo`enim ispitima, koje izdaje visoko{kolska ustanova sa koje prelaze.

Prijave sa potrebnom dokumentacijom (svedo~anstvo i diploma o zavr{enoj sredwoj {koli, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu i tri fotografije) kandidati podnose 11. i 12. septembra od 9 do 15 ~asova u Studentskoj slu`bi Akademije, koja se nalazi u Bulevaru Vuka Karaxi}a 5, a prijemni ispit bi}e organizovan 13. septembra u 12 sati.

Informacije o konkursu i {koli zainteresovani mogu dobiti putem telefona 032 330 290, 032 345 067, 064 405 0 405 ili na sajtu {kole www.ape.edu.rs.

E.V.

ISTI^E ROK KONKURSU ZA PODSTICAJE PRI PODIZAWU PROIZVODNIH ZASADA

VI[ENAMENSKA PODR[KA MINISTARSTVA POQOPRIVREDE inistarstvo poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine objavilo je 9. jula 2013. godine Pravilnik o podsticajima programima za investicije u poqoprivredi za unapre|ewe konkurentnosti i dostizawe standarda kvaliteta, kroz podr{ku podizawa vi{egodi{wih proizvodnih zasada vo}aka, vinove loze i hmeqa.

Zatim je tokom jula ove godine objavqen konkurs za dodelu subvencija po ovom osnovu.

Pravo na podsticaje imaju fizi~ka lica - nosioci komercijalnih, porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava, preduzetnici, pravna lica, privredna dru{tva, zemqoradni~ke zadruge, nau~noistra`iva~ke organizacije, {kole, zadu`bine, manastiri i crkve. Zahtev se podnosi Upravi za agrarna

M

MARKETING 032/342 - 276

pla}awa u [apcu, najkasnije do 31. avgusta ove godine.

Pravilnik proizvo|a~ima, koji su svoju proizvodwu zasnovali zasadima navedenih kultura, bli`e odre|uje naknadu dela prihvatqivih tro{kova za: nabavku sadnica vo}aka, vinove loze i hmeqa; nabavku naslona za proizvodne zasade, odnosno nabavku koqa (kod zasada vinove loze); pripremu, obradu zemqi{ta, kopawe jami}a za sadwu i sadwu; hemijsku analizu zemqi{ta sa preporukom |ubrewa zemqi{ta za sadwu.

Pravo na podsticaje ostvaruje se pod uslovom da je novi proizvodni zasad podignut u ~etvrtom kvartalu 2013. godine i u prvom i drugom kvartalu teku}e kalendarske godine. Izuzetno, za proizvodne zasade jagode mo`e se ostvariti subven-

cija ukoliko su ti zasadi podignuti i u tre}em kvartalu teku}e kalendarske godine. Tako|e, proizvodni zasad mora da ispuwava i odgovaraju}e uslove u pogledu gustine sadwe (broja posa|enih sadnica) za svaku vo}nu vrstu, vinovu lozu i hmeq, koji su tabelarno propisani u pravilniku.

Informacije o svim ostalim neophodnim uslovima, formularu zahteva za ovaj konkurs, kao i neophodnoj dokumentaciji koja se prila`e uz zahtev, zainteresovani proizvo|a~i za ove podsticaje mogu dobiti u Poqoprivrednoj savetodavnoj stru~noj slu`bi ^a~ak, uz neophodne savete za ostvarivawe prava po ovom, kao i drugim vrstama podsticaja u poqoprivredi.

Mr Branko Tanaskovi}

8

DRU[TVO

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

ODLI^NA SVIRKA ^A^ANSKIH BENDOVA U BA[TI “SUTJESKE”

DA KONCERT PRERASTE U FESTIVAL letwoj ba{ti bioskopa “Sutjeska”, u ponedeqak je odr`an rok koncert ~a~anskih bendova pod nazivom “Summer Gig”. Publika razli~itih generacija u`ivala je u odli~noj svirci, a za sjajnu atmosferu pobrinuli su se bendovi: Krug, Voajer, Jurka, Zbedem, Za X, Behind the Door, Funk Off i RCHP cover band. Uglavnom

U

je re~ o mladim bendovima, koji su svirali i autorsku muziku, izjavila je za na{ list organizatorka koncerta Tamara Jovanovi}, u~enica ~etvrtog razreda Gimnazije.

- Najvi{e bendova je iz Gimnazije, pa sam svirku organizovala zajedno sa drugarima. Veoma sam zadovoqna koncertom, bio je odli~no pose}en, ba{ta je

bila prepuna, u`ivalo je oko 400 qubiteqa rok muzike. Uz pomo} dobrih qudi, uspeli smo brzo da organizujemo svirku. Planiramo da slede}e godine napravimo muzi~ki letwi festival, koji bi trajao dva - tri dana. Ove godine nismo imali vremena, pa smo sami na{li sponzore, a naredne }emo konkurisati za novac iz buxeta, jer

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

verujemo da }e nam Grad pomo}i. Ali, i ove godine smo imali podr{ku, jer nam je Dom kulture obezbedio osvetqewe. Tako|e, puno nam je pomoglo i rukovodstvo bioskopa “Sutjeska”, dozvoliv{i nam da

koristimo ba{tu. Prostor smo danima koristili za odr`avawe proba, a potom smo ga i uredili za koncert. Nadamo se da }emo i slede}e godine ostvariti dobru saradwu i da }emo zajedno organizovati mu-

zi~ki festival - kazala je Tamara Jovanovi}, zahvaliv{i bendovima koji su u~estvovali u svirci, kao i donatorima bez ~ije pomo}i ne bi uspe{no organizovali rok koncert.

N. R.

NSZ RASPISALA JAVNE POZIVE NAMEWENE NEZAPOSLENIM LICIMA ROMSKE NACIONALNOSTI

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

DANAS ISTI^E ROK ZA PODNO[EWE PRIJAVA ciqu realizacije programa i mera aktivne politike zapo{qavawa, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe raspisala je 7. avgusta javne pozive namewene nezaposlenim licima romske nacionalnosti za dodelu subvencije za samozapo{qavawe, poslodavcima za dodelu subvencije za otvarawe novih radnih mesta za osobe sa invaliditetom, za realizaciju programa stru~ne prakse za osobe sa invaliditetom i u~e{}e u finansirawu programa obuke na zahtev poslodavca za osobe sa invaliditetom.

U toku su i javni konkursi za dodelu subvencije zarade za zapo{qavawe osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva, za organizovawe sprovo|ewa javnih radova u 2014. godini, na kojima se anga`uju osobe sa invaliditetom i za refundaciju tro-

U

{kova podr{ke osobama sa invaliditetom koje se zapo{qavaju pod posebnim uslovima, navodi se u saop{tewu NSZ. Zbog slabe zainteresovanosti, posebno za javni poziv namewen licima romske nacionalnosti i javni konkurs za organizovawe sprovo|ewa javnih radova u 2014. godini na kojima se anga`uju osobe sa invaliditetom, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe podse}a i apeluje na sve potencijalne korisnike, nezaposlena lica i poslodavce, da je rok za podno{ewe prijava do 29. avgusta ove godine.

Sve informacije o javnim pozivima i konkursima mogu se dobiti u svakoj organizacionoj jedinici NSZ, putem telefona pozivnog centra NSZ: 0800/300-301 i na sajtu Nacionalne slu`be - www.nsz.gov.rs.

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

MARKETING

9

10

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

11

OBRAZOVAWE

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

NA 15. INTERNACIONALNOM DE^IJEM MUZI^KOM FESTIVALU U BITOQU AN\ELA [UTI] OSVOJILA ^ETVRTO MESTO Ve} godinama osvaja visoka mesta na doma}im i stranim festivalima, a iza we ne stoji ni grad ni zemqa koju predstavqa poznali smo je kao u~enicu tre}eg razreda O[ “Ratko Mitrovi}”, kada se pojavila u “Muzi~kom toboganu” sa pesmom “Zima je to, zar ne”, za koju je tekst sama napisala. Ubrzo je, sa istom pesmom, u~estvovala i pobedila na festivalu “@ene u muzici” u Italiji i pozvana na svetski festival “Mali princ” u Moldaviji, na koji nije oti{la, jer je uspela da sakupi tek polovinu potrebnog novca.

Tako je po~ela muzi~ka karijera male An|ele, ali i wene nevoqe sa finansijskim sredstvima, koja su neophodna za svako putovawe i boravak van ^a~ka.

Ona sada ima 17 godina, ovih dana kre}e u tre}i razred gimnazije, iza we je uspe{na muzi~ka karijera, a iza wene majke Radojke Martinovi}, prosvetnog radnika, neumorno i naj~e{}e neuspelo tragawe za

U

JO[ JEDAN USPEH SEDAMNAESTOGODI[WE ^A^ANKE novcem, kako bi svojoj k}erki omogu}ila odlazak bar na deo festivala za koje joj sti`u pozivi.

Ovih dana nas uporna i samohrana majka obave{tava da se wena devoj~ica na 15. internacionalnom de~ijem muzi~kom festivalu u Bitoqu, u uzrasnoj kategorijiod 14. do 18. godina, plasirala na ~etvrto mesto.

- Konkurencija je bila izuzetno jaka. Od 20 dece, iz zemaqa u okru`ewu, Portugalije, Poqske i Malte, jedino An|ela nije imala mentora, stilistu i {minkera. Jedino iz we nije stajala dr`ava, iako se me|u zastavama zemaqa iz kojih su dolazili u~esnici vijorila i srpska.

Tre}e mesto joj je izmaklo za samo tri boda, a da je u `iriju bio neko iz Srbije sigurno bi glasao za wu.

Bilo je deset ~lanova, pa je normalno da je svaki dao

glas u~esniku iz svoje zemqe - obja{qava Radojka Martinovi} koja svih ovih godina prati k}erku na nimalo lakom muzi~kom putovawu. Ona joj je ka`e i majka, i mentor, i stilista.

Za festival u Bitoqu, An|elina mama ima samo re~i hvale: - Izvr{ni direktor Toni Aleksovski, veliki profesionalac, pozvao je An|elu, jer ju je znao od ranije, po{to je u mla|im uzrasnim kategorijama u~estvovala 2011. i 2012. godine. Nastupila je dve ve~eri, prve je pevala na srpskom, pesmu “Pogledaj me” Nevene Bo`ovi}, druge na engleskom. Organizacija je bila sjajna, a pozitivna energija koju smo ponele iz Bitoqa jo{ uvek nas dr`i.

Gorak ukus, me|utim, ostavqa saznawe da druge zemqe finansijski i moralno podr`avaju svoje u~e-

marketing 032/342-276

snike, dok sam ja posle Bitoqa potpuno finansijski iscrpqena. Sre}om, “Autoprevoz” nam je naplatio samo polovinu cene karata do Skopqa, pa smo mogle da se prevezemo i do Bitoqa. Pomogla nam je jo{ jedna ustanova, ali je dogovor da je ne pomiwemo - kazuje An|elina majka.

Dug je spisak festivala

na kojima je na{a mlada sugra|anka prethodnih godina u~estvovala i sa kojih se vra}ala sa najvi{im nagradama. Izdala je CD i zbirku poezije, a oprobala se i u komponovawu. Pesme za koje je ona napisala tekst ve} nekoliko godina obilaze gradove Srbije, u okviru festivala “Raspevano prole}e” koji organi-

zuje Muzi~ki centar iz Pan~eva.

Na mnoge festivale An|ela, zbog finansijskih problema, nije mogla da otputuje. Ne samo u Moldaviju, nego i na mali San Remo, u Bugarsku, Jermeniju, na Maltu... U Bitoqu ju je zapazio direktor “Zlatnog mikrofona”, koji se odr`ava na Bledu naredne godine, ali je pitawe ho}e li Radojka imati novca da finansira ovaj put. Pozivi su stigli i iz Moskve i sa Malte, ali su i ovi odlasci krajwe neizvesni.

Radojki Martinovi} nije jasno zbog ~ega Grad ^a~ak nema `equ da pomogne An|eli, koja se pop muzikom bavi sa tolikim uspehom.

- Naravno, obilazila sam kancelarije lokalne uprave i tra`ila pomo}.

Odgovor je uvek isti. Ka`u da u buxetu ne postoji pozicija sa koje bi nam pomogli - `ali se Radojka.

U i{~ekivawu “pozicije”, An|ela ne odustaje, premda je, ponekad obuzme razo~arawe. Ka`e da je svoj dar po~ela da ose}a kao prokletstvo, jer je za wegovo negovawe i ispoqavawe potreban novac. Preovla|uje, ipak, nada da }e se pojaviti neko ko }e pokazati razumevawe za wenu situaciju i biti spreman da je podr`i.

E.V.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE PETAK I SUBOTA, 29. I 30.AVGUST 2014. - Festival JARAKOVA GITARA i Gitarijada (program na www.domkulturecacak.org) Dom kulture ^a~ak od 12:00 do 23:00

u dvori{tu Narodnog muzeja, a u slu~aju lo{eg vremena, u galeriji Narodnog muzeja.Bioskop na otvorenom se realizuje u okviru projekta “ReAnimacija” koji sprovodi Kulturni centar Lift, a finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

PONEDEQAK, 1.SEPTEMBAR 2014. CONTAIN - izlo`ba grafika mr Vesne Ili} Darijevi} iz ^a~ka Likovni salon u 20:00

Program: ^etvrtak, 28. avgust, 20:00~ U potrazi za [ugar Menom - Searching for Sugar Ma; Re`iser i pisac: Malik Bendjelloul, 86 min Petak, 29. avgust, 20:00~ Lepotica i bokser - Cutie and the boxer, Re`iser i producent: Zachary Heinzerling, 82 min Ponedeqak, 01. septembar, 20:00~ GONZO: @IVOT I DELO DR. HANTERA TOMPSONA - Gonzo: The Life and Work of Dr. Hunter S. Thompson, Re`iser i pisac: Alex Gibney, 120 min Utorak, 02. septembar, 20:00~ Nisam tu -I’m not there, Re`iser: Todd Haynes, 135 min Sreda, 03. septembar, 20:00~ Polok - Pollock, Re`iser: Ed Harris, 122 min

GRADSKO [ETALI[TE Petak, 29. avgust 2014. uve~e - letwa svirka orkestra “[E[IR MOJ”; ba{te lokala “Mondo”, “Korzo” i Hotel “Beograd” KULTURNI CENTAR LIFT I NARODNI MUZEJ BIOSKOP NA OTVORENOM Kulturni centar Lift }e u saradwi sa Narodnim muzejom, u periodu od 28. avgusta do 03. septembra organizovati Bioskop na otvorenom. Svi filmovi, koji }e biti prikazani, u vezi su sa umetno{}u. Ulaz na projekcije je slobodan, a za svaki film su obezbe|eni titlovi na srpskom. Projekcije }e se odr`avati

12

SELO

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

MILE TICA, VO]AR IZ PRISLONICE, O PROIZVODWI [QIVE I PE^EWU RAKIJE

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

„VODU VARIMO, VODU ’LADIMO” Da je vo}ar iz Prislonice Mile Tica ~uven i po tome {to pe~e kvalitetnu rakiju, potvr|uje i ~iwenica da smo ga pro{le sedmice zatekli u Preqini na imawu prijateqa, gde nam je otkrio tajnu ovog starog zanata.

Za dobru rakiju je, izme|u ostalog, va`no i da je lampek napravqen od kvalitetnog bakra, kako dance kazana ne bi zagorevalo. Saznajemo i to da zarada uglavnom nije u novcu, ve} u u{uru, {to predstavqa dva litra rakije koja sleduju kazanxiji. Ali, kako ka`e, sve je “stvar dogovora”.

- Pe~ewe rakije je zanat koji se nau~i i u razgovoru sa qudima stalno dogra|uje. Me|utim, svaka pri~a bez prakse je prazna. Kada saznam ne{to novo - primenim, i ako je rezultat dobar prihvatam. Mnogim prijateqima, poznanicima i saradnicima odr`avam vo}wake, a re~ je o rezidbi i za{titi vo}a.

Po{to su stekli poverewe, ~esto me pozivaju i da im pe~em rakiju. Na`alost, vi{e imam koristi od usluga koje pru`am, nego od sopstvene proizvodwe rakije, koja “le`i” u buradima na lageru. Moja rakija ~eka boqa vremena, jer dr`ava ne brine dovoqno o nama proizvo|a~ima... zapo~iwe pri~u Mile Tica, koju nastavqamo na wegovom imawu. orodica Tica poseduje sedam i po hektara zemqe, od kojih su ~etiri pod zasadima {qiva. Iako na planta`ama ovog gazdinstva ima raznog vo}a, Mile planira da se iskqu~ivo orijenti{e na proizvodwu {qiva, zastupaju}i sve wene sorte.

Prioritet su felicija, viktorija i ~a~anska lepotica, jer su, tvrdi, za na{e podnebqe najboqe {qive.

Na jesen bi, ka`e na{ sagovornik, trebalo da “nikne” jo{ jedan mlad vo}wak.

P

krompir 60 pasuq 250 - 450 paprika 50 - 100 paradajz 90 - 120 krastavac 60 - 70 praziluk 140 tikvice 40 plavi patlixan 100 brokoli 300 boranija 100 kupus 30 karfiol 200 per{un 30 {argarepa 50 - 60 cvekla 60 zelena salata 50 crni luk 50 - 60 beli luk 300 VO]E

- Zasade jabuka i kru{aka }u da po~upam. Jabuka nema dobru cenu, a mnogo je zahtevna vo}na vrsta.

Proizvodi}u uglavnom {qivu, jer pored rakije, od we mogu da se prave slatko, xem, pekmez... A dobra je i su{ena {qiva, puwena orahom, zalivena medom... Sve bi to bilo lepo, kada bi poqoprivrednici imali malo pomo}i od dr`ave, povoqne kredite ili subvencije. Kako jedan proizvo|a~, koji je po~eo od “nule”, da kupi su{aru, pasirku, ili neku ma{inu za preradu?

Svaka proizvodwa zahteva i prostor i opremu, tj. mnogo novca, a na selu novca nema - ka`e Mile Tica i nagla{ava da se poqoprivrednici susre}u i sa problemom plasmana wihovih proizvoda.

Prema wegovim re~ima, i pojedini delovi Zakona o poqoprivredi su nerealni za proizvo|a~e, jer, kako ka`e, stavqawe u promet rakije koja nema etiketu, inspektori smatraju krivi~nim delom.

- Nemam ni{ta protiv da nadle`na inspekcija utvrdi koli~inu proizvoda i izda akcizne markice, a da proizvo|a~ plati dr`avi PDV, ali da mo`e da plasira svoju robu. Ko bude dobro radio,

dobro }e i prolaziti. Ko bude me{etario, taj }e brzo i propasti.

Ne razumem za{to proizvo|a~ mora da registruje preduze}e, da bi prodavao rakiju. To je apsurdno.

Za{to ne mogu da proizvodim rakiju kao registrovano poqoporivredno doma}instvo? [qiva se sadila, rakija se pekla od kada postoji srpski narod. Drugo, ka`u, treba da zaposlimo tehnologa.

Mu~im se i jedva zaradim za sebe skroman li~ni dohodak, a kamoli jo{ da pla}am tehnologa i jo{ stotinu ~e{atora i grebatora nezadovoqno ka`e Tica i dodaje da }e raditi iz qubavi dok bude mogao.

Zabrinuto pita {ta }e se desiti sa na{im selima, istovremeno konstatuju}i da su {tale opustele, a vo}waci zakorovili, da stara~ka doma}instva izumiru, da mladi be`e sa sela, jer nemaju nikakvih uslova da porodi~na imawa odr`e “u `ivotu”. Napomiwe da posebno mu{ka deca masovno odlaze iz sela...

- Ali, ja `elim da ostane ne{to iza mene, da li dru{tvu, ili nekome od mojih naslednika, Boga zovi i pitaj. Danas je sve neizvesno. Ne

znam da se neko, ovde u okru`ewu, vratio iz grada da obnovi porodi~nu ku}u i imawe, da stvori komercijalno doma}instvo. Volim da se bavim vo}arstvom, zato i negujem vo}e. Moji vo}waci su prepoznatqivi, uredni i ~isti tokom cele godine. Svako stablo je delo mojih ruku, sam kalemim, re`em, za{ti}ujem vo}e. Me|utim, to zahteva mnogo rada i novca. Tokom cele godine u vo}waku ima posla, ali se ne isplati raditi, ako dr`ava ne}e da pomogne proizvo|a~u, i to mladi vide - ka`e Mile.

Priznaje da je i on o~ekivao ve}u podr{ku dr`ave, ali, kako ka`e, nikoga ne interesuje poqoprivrednik, a ni wegovi problemi.

Nekada su makar postojale zemqoradni~ke zadruge, koje su pomagale proizvo|a~ima, brinule o plasmanu, podse}a Mile. Ipak, najve}i “oslonac” i podr{ka mu je wegova porodica, posebno supruga Qiqana i k}erka Zorana. Po potrebi, u vreme kupqewa {qiva, anga`uje i sezonske radnike.

- Kada je mawi rod {qive, kao ove godine, sti`emo da pokupimo supruga, k}erka i ja. Ove godine, zbog velikih padavina, ni{ta nije moglo da spre~i trule`, ni redovno prskawe. Ina~e, ve} godinama, najve}i deo roda {qive prera|ujem u rakiju. Imam dva lampeka za pe~ewe rakije, jedan je zapremine od 250, a drugi od 150 litara.

Burad su puna rakije, oko 5.000 litara je na lageru. Ako do|e vreme da ih punim novom rakijom, stara }e te}i niz kanal. Vodu varimo, vodu ’ladimo. Da je sre}e, kao {to nije, pa da se ta rakija fla{ira i proda. Litar rakije ne bih dao ispod 500 dinara. Stara je ~etiri pet leta, a imam i rakiju koja u hrastovim buradima le`i i po osam, deset i dvanaest godina. Dobija na kvalitetu - zami{qeno Tica zavr{ava pri~u.

N. R.

sve`e {qive 50 - 70 suve {qive 300 - 400 gro`|e 120 - 130 jabuke 50 kru{ke 60 - 100 borovnica 600 breskve 70 kupine 300 maline 300 lubenice, diwe 15 ju`no vo}e 80 - 250 orasi 900 - 1.000 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 pili}i 350 - 370 jaja 5 - 12 kajmak 600 - 700 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 350 - 800 suxuk 800 - 850 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - 180 prasi}i 190 - 200 ovce 120 - 130 jagwad 230 - 240 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

13

ZDRAVSTVO

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

UBODI INSEKATA - ALERGIJSKE REAKCIJE OD OTOKA DO GU[EWA

BEZBRI@NO LETO U JEDNOBOJNOJ ODE]I I BEZ JAKIH PARFEMA {ewa, ~esto {kripawem u grudima, padom pritiska... Od ujeda ova reakcija se razvija nakon jednog do pet minuta, {to zapravo ote`ava adekvatnu pomo}, jer se naj~e{}e javqa u prirodi, daleko od profesionalne pomo}i. Zbog toga ovim qudima uvek treba da bude pri ruci epinefrin (adrenalin) za samoubrizgavawe, koji im

Naj~e{}e reakcije su na ubod ose, str{qena i p~ele eto je vreme kada se suo~avamo sa najezdama raznih insekata i wihovim ujedima. Prema re~ima pedijatra - alergologa Zorice Zate`i} ^elper, lekari su svakodnevno “zatrpani” posetama odraslih, a posebno dece ~iji su roditeqi upla{eni zbog raznih ko`nih manifestacija izazvanih ujedima insekata.

- Najpre treba napomenuti da, ma kako ru`no izgledale, promene nastale zbog ujeda insekata nikada nisu tako opasne, kao reakcije na insekte koji ubadaju. Dakle od ujeda komaraca, mrava, pauka ne dolazi do reakcija alergijske prirode, mada reakcije na ove insekte umeju da budu pra}ene jakim otokom, plavi~astom prebojeno{}u i svrabom, {to se ~esto tuma~i kao alergija. Krpeqi su opasni zbog onoga {to prenose, a to je borelija - uzro~nik Lajmske bolesti. Komarci su, sa druge strane, prenosioci malarije, a od skoro i virusa Zapadnog Nila u na{im krajevima. Dakle, prave alergijske reakcije su samo na insekte koji nas ubadaju, a to su u na{im krajevima tri vrste hymenoptera: osa, str{qen i p~ela - ka`e dr Zorica Zate`i} ^elper.

Doktorka napomiwe da se alergija raz-

L

Dr Zorice Zate`i} ^elper vija na wihove venome, koji su sastavqeni od amina i peptida. Najte`a i po `ivot ugro`avaju}a reakcija na ove venome javqa se nakon vi{e uboda (nikada na prvi ubod), ma kakav otok se razvio nakon toga, nagla{ava na{a sagovornica. Da bi se javile toksi~ne, `ivotno ugro`avaju}e reakcije, ka`e ona, potrebno je oko sto uboda odjednom, {to se retko vi|a.

- Dakle, nakon vi{e uboda, nekada i tokom vi{e godina, javqa se senzibilizacija, pa tek jaka i opasna alergijska reakcija. Ona je po tipu anafilakse, pra}ena otokom (naj~e{}e van mesta uboda, na usni ili kapcima), koprivwa~om, ose}ajem gu-

mo`e spasiti `ivot. Za sada ga nema u na{oj zemqi, ali se mo`e nabaviti u zemqama u okru`ewu. Nakon sumwivo burne reakcije na neki od uboda ovih insekata (otok ~itavog ekstremiteta, ili razvoj koprivwa~e po ~itavom telu), treba da se ispita da li je ovakva reakcija posredovana IgE antitelima, {to se ~ini IN vitro (iz krvi) ili IN vivo, testirawem (ko`nim probama) alergologa. Ukoliko se zakqu~i da je re~ o pravoj anafilakti~koj reakci-

ji, savetujemo da se ili uvek nosi epinefrin, ili da se radi imunoterapija, {to u 97 odsto slu~ajeva prevenira razvoj `ivotno ugro`avaju}e reakcije slede}i put obja{wava dr Zorica Zate`i} ^elper.

Da bi prevenirali ovakve reakcije uvek se napomiwe da se u letwim mesecima u prirodu ide u ode}i koja nije jarkih boja, da se ne stavqaju jaki, cvetni parfemi koji privla~e ove insekte, ekstremiteti prekriju, a obavezno hoda u obu}i, po mogu}nosti zatvorenoj i u ~arapama, {to spre~ava da se stane na ove insekte koji automatski spu{taju `aoku sa venomom, podse}a na{a sagovornica. Ako do uboda ipak do|e, doktorka savetuje da se odmah i{~upa `aoka, ne ste`e ubodeno mesto, {to pre ohladi i, eventualno, popije neki od antihistaminika, jer se time spre~ava svrab i delimi~no otok.

- Tako|e, mogu se namazati neke od krema koje u svom sastavu imaju antihistaminik ili kortikosteroid. Deca, zbog druga~ijeg imunog sistema, burnije reaguju na sve insekte, i na one koje nas ubadaju i na one koji nas ujedaju. Ne{to vi{e mogu da razviju alergijsku reakciju osobe koje su ina~e sklone ovim reakcijama i na druge alergene (polene, griwu, lekove...), a to su atopi~ari, te se kod wih posebno savetuje opreznost kada idu u prirodu, ili se kre}u u regijama gde ih ima vi{e - podse}a doktorka.

N. R.

[TETNO DEJSTVO UV ZRA^EWA

NAO^ARE ZA SUNCE [TITE O^I P ored ko`e, qudsko oko je najvi{e izlo`eno {tetnom dejstvu UV zra~ewa, koje postepeno i trajno smawuje kvalitet vida, dovodi do prevremenog starewa i do neprijatnih bolnih stawa.

Da bi na{e o~i bile i ostale zdrave, lepe i blistave, moramo ih {titi od ovog velikog “neprijateqa”, ka`u oftalmolozi.

Poznato je da su ultraqubi~asti zraci deo sun~evog spektra, ~ija je talasna du`ina van one koju vidi qudsko oko. Glavni izvor ovog zra~ewa je sunce, ali ih emituju i drugi izvori, poput aparata za zavarivawe ili fluororescentne rasvete.

Oftalmolozi upozoravaju da UVA zraci imaju veliku prodornost, dospevaju do najdubqih struktura u oku. Celokupna koli~ina UVA zraka koja u to-

ku `ivota dopre do razli~itih delova na{eg oka se sabira, tako se 63 odsto ukupnog UVA zra~ewa “nagomilava” u o~nom so~ivu i izaziva veoma ~esto o~no oboqewe kataraktu. Mawi deo UVA spektra, oko 1,5 odsto prodire do same mre`wa~e oka, gde se zadr`ava u nervnim }elijama i predstavqa realnu opasnost za smawewe kvaliteta vida u starosti, a ~ak mo`e dovesti i do trajnih o{te}ewa, napomiwu stru~waci.

Iako UVB zraci ~ine samo 10 odsto od ukupnog UV zra~ewa koje dolazi do zemqe, oni predstavqaju veliku opasnost po zdravqe ~oveka. Oni mogu da izazovu trajna o{te}ewa povr{ine - ro`wa~e oka, da dovedu do prevremenog starewa predwe povr{ine oka i do veoma bolnih stawa. Najmawa opasnost pre-

o~are. Kvalitetne nao~are za sunce sa 100 odsto blokadom svih vrsta UV spektra su neophodne svima koji su izlo`eni zra~ewu, makar i kad je UV zra~ewe najni`eg stepena. Trebalo bi izabrati ve}e nao~are koje dobro nale`u i {tite oko od prolaska UV zraka sa svih strana. Dobro je

ti od UVC zra~ewa, jer wih u potpunosti blokira ozonski omota~.

Za{tita od UV zra~ewa je danas neophodna, a mora se koristiti prilikom izlagawa suncu jo{ od najranijeg detiwstva. Oftalmolozi preporu~uju da se nose nao~are za sunce koje 100 odsto blokiraju prolaz svih UV zraka. Nao~are za sunce koje nemaju 100 odsto UV za{titu {tete

oku, jer pove}avaju mogu}nost o{te}ewa oka. Stru~waci obja{wavaju da se oko samo refleksno {titi, jer se zenica izlo`ena svetlosti skupqa, propu{taju}i tako mawi snop svetla.

Ako nosimo tamne nekvalitetne nao~are za sunce, zbog refleksnog pro{irewa zenice, prolazi}e vi{e lo{ih UV zraka ka oku nego kad ne nosimo na-

izabrati onu boju sun~anih filtera koja prija oku. Ali generalno, kratkovidi bi trebalo da nose nao~are koje imaju sivobraon filter, dalekovidi sivo-zeleni, a za uslove smawene vidqivosti preporu~uju se `uti filteri, savetuju oftalmolozi.

N. R.

14

KULTURA

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

U TOKU DRUGI FESTIVAL “JARAKOVA GITARA”

NAJBOQI PROJEKAT ZA MLADE U 2014. rugi Festival “Jarakova gitara”, ~iji je idejni tvorac i producent ~a~anski kantautor i muzi~ar Zoran Brankovi}, koji `ivi i stvara u Beogradu, odr`ava se od 28. do 30. avgusta u na{em gradu. Posve}en je ~uvenom ~a~anskom virtuozu na gitari Dragoqubu Jarakovi}u Jaraku, koji je bio u~iteq brojnim muzi~arima u gradu na Moravi, me|u wima i Radomiru Mihailovi}u To~ku. Pokroviteqi manifestacije ove godine su Grad ^a~ak i Ministarstvo kulture, koje je ovaj Festival proglasilo za najboqi projekat za mlade u 2014. godini i podr`alo wegovu realizaciju sa 100.000 dinara, a organizator i doma}in Dom kulture. Grad i ova ustanova su za odr`avawe Festivala opredelili iz buxeta 700.000 dinara, re~eno je u utorak na konferenciji za novinare, na kojoj su o organizaciji, strukturi i u~esnicima Festivala govorili Zoran Brankovi}, Dragojlo Jerotijevi} i Du{an Jakovqevi}.

Festival je otvoren sino} izlo`bom fotografija “^a~anski gitaristi” i “Jarakova gitara 2013”. Manifestacija

D

PRIZNAWE “MORAVSKI BISERI” ATANASIJU SAVI]U TASU NA FESTIVALU U VRWA^KOJ BAWI

HUMANIZAM JE MOJA CRKVA a~anski pesnik Atanasije Taso Savi} (1934) dobitnik je priznawa “Moravski biseri” 2014. koje mu je dodeqeno na nedavno odr`anom istoimenom 27. Festivalu u Vrwa~koj Bawi. Re~ je o manifestaciji na kojoj se izvodi izvorna i nova narodna muzika. ^a~anskom pesniku ovo je sedma nagrada koju je doneo iz Vrwa~ke Bawe, a na ovogodi{woj manifestaciji poneo je prvo i drugo priznawe stru~nog `irija za pesme “Sve je lepo kad qubavi ima” i “Ven~awe sa tugom”. Priznawa nisu slu~ajno stigla u ruke ovog autora, s obzirom na to da je 1984. godine dobio Orden Saveza kompozitora Jugoslavije za doprinos muzi~koj kulturi Jugoslavije. Skoro da i nema peva~a za koga nije pisao pesme, a Kemal Monteno peva ~ak ~etiri wegove {ansone: “Svetlana”, “^ovek s gitarom”, “To {to ju~e nismo znali” i “Tiho pesmo”. Zahvaquju}i Tasovim pesmama Lepa Luki} i Zoran Kalezi} su osvojili dve nagrade stru~nog `irija na festivalu na Ilixi, a Lepa i u Parizu. Tasova pesma “Volim nebo i Moravu” koju izvodi Lepa Luki}, koristi se kao {pica za emisiju “O Moravama” na RTS-u.

Pored pesama za komponovawe, Atanasije Savi} pi{e i kwi`evnu poeziju i prozu. Objavio je jednu zbirku pesama pod naslovom “Svat vetrova”, a zastupqen je u brojnim zbornicima, antologijama i kwi`evvnim ~asopisima, i dobitnik vi{e pesni~kih nagrada u Bawa Luci, na Smederevskoj pesni~koj jeseni, konkursu “Bagdale” u Kru{evcu i drugim. U~esnik je vi{e kwi`evnih manifestacija i susreta, a poezija mu je prevo|ena na italijanski, rumunski, {panski i ruski jezik. Uskoro }e objaviti i zbirke pesama “Lo`a~i pakla” i “Rasawewe”, kao i roman “Ku}a za nikog”. Tasovu qubavnu pri~u “Rasawewe”, koja ima isti naziv kao i zbirka pesama, od nedavno govori kao dramski monolog i ~uveni Rade [erbexija: “Za{to si do{la u jesen, u vreme kada su i ki{e sasvim dovoqne za dijalog sa samim sobom i nisi slutila li{}e, koje se skriva i be`i od naleta vetrova, koji uni{tavaju svaku nadu za opstajawem, a nade bilo je izgleda samo toliko, da se provu~e kroz posledwi napor i trzaj za nekom igrom, dodirom, i kona~nim begom od zelenog. Ostavi pro{lost sa nama, sa godinama, sa umirawem...” Priznati kwi`evnici rekli su mu da ovu dramu smatraju jednom od najlep{ih srpskih pesama u prozi.

Plodovi wegovog duha nalaze se svuda, pa i na spomeniku nekada{weg novinara i glavnog urednika “^a~anskog glasa” Milana \okovi}a, na kome je uklesan Tasov epitaf: “[ta da ti ka`em vi{e o ^a~ku, {ta da ti pri~am vi{e o Moravi, kad Milan iz Brekova, preko sto vekova, u pesmi boravi”.

- Za poeziju se `ivi, ali od poezije se ne `ivi. Ja nikad nisam hteo vi{e od sebe, a ni mawe od toga. A ti pesmo, ako si mislila da traje{, {to nisi slu{ala du{u, {to nisi merila re~i... - ka`e pesni~ki nadahnuto ~uveni Taso i dodaje: “S moje strane, nikog da ne na|e zlo, ne va`im za velikog vernika, niti sam potpuni ateista, ali humanizam je moja crkva!”

Z. L. S.

^

obuhvata dva takmi~arska dela. U prvom delu gitaristi, ukupno wih 23, se takmi~e u tri kategorije: klasi~noj, rok i xez gitari, me|u kojima, na`alost, nema nijednog ^a~anina, istakao je Brankovi}, uprkos zna~ajnoj podr{ci koju ovom Festivalu pru`a ~a~anska Muzi~ka {kola, i {to je festival i osnovan zbog talentovane dece iz ovog grada. U drugom delu Festivala, sutra od 20 ~asova, odr`a}e se takmi~ewe deset ~a~anskih rok grupa, dakle, gitarijada “Jarakova gitara”.

Prate}i programi Festivala sva tri dana bi}e radionice koje }e dr`ati profesori gitare iz Beograda. U `iriju po kategorijama na}i }e se prof. mr Zoran Ani} za klasi~nu gitaru, Aleksandar Sa{a Raki}, za rok i Goran Poti}, za xez gitar u , koji }e odr`ati i svoje mini koncerte i radionice. Svoje nastupe ima}e i Boris Lemai}, David Marton iz Subotice, pro{logodi{wi pobednik u kategoriji klasi~ne gitare, profesor Reqa Turudi} odr`a}e radionicu pri-

mewene gitare, a profesor Branko Baji} radionicu tuma~ewa i interpretacije muzi~kog dela.

Svoj koncert ima}e i u~enici na{e Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”, a ve~eras }e ve~e xeza biti odr`ano u hotelu “Beograd”, a potom ve~e roka u klubu “Enigma”.

Zahvaquju}i Predragu Boji}u Festival }e biti direktno preno{en putem sajta www.cacakuzivo.rs na internetu. Festival }e pratiti i RTS, a autorka emisije “Bunt” Branka Glavowi} }e snimiti svaku rok grupu ispred neke od znamenitosti grada. Program Festivala se mo`e pratiti na www.domkulturecacak.org Z. L. S.

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

15

16

KULTURA

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

GRADSKA BIBLIOTEKA NA „DANIMA PREOBRA@EWA SRBA U RUMUNIJI”

DIS U TEMI[VARU

Nikol Mones

NO] U [ANGAJU odine 1936. pijanista klasi~ne muzike Tomas Grin zavrbovan je da po|e u [angaj, gde }e predvoditi d`ez orkestar svojih afroameri~kih sunarodnika. Putuju}i od najgoreg siroma{tva u rasisti~kom Baltimoru pa do `ivota u vili sa li~nim slugama, Tomas postaje zvezda jednog grada opsednutog muzikom, novcem, zadovoqstvima i mo}i, grada koji se pravi da ne prime}uje sve sna`nije vetrove rata.

Sung Juhua je prefiwena i obrazovana Kineskiwa, ali zbog o~evog kockawa od svoje osamnaeste godine odslu`uje ropski dug najmo}nijem bosu {angajskog podzemqa. Naizgled pokorna, ona bukti od gneva i stavqa `ivot na kocku uhode}i svoga gospodara za Komunisti~ku partiju.

Tomas i Sung }e prona}i svoju zajedni~ku stazu tek kada [angaj bude razbila japanska invazija. Premda je veza poput wihove zabrawena, ni on ni ona ne mogu da je se odreknu u tim burnim godinama okupacije i otpora. Rastrzane izme|u muzike i opstanka, slobode i vezivawa, qubavi i svetskog rata, wih nosi jedna neodoqiva melodija i improvizacija na posledwi, nezamislivi izbor No}i u [angaju.

Sme{taju}i u realne istorijske uslove svoje izmi{qene likove Monesova gradi izuzetnu pri~u ne pripovedaju}i samo o zaboravqenim crnim muzi~arima u zlatnom dobu kineskog d`eza, ve} plete i ~udesnu, istinitu pripovest o herojima holokausta, malo znanu na Zapadu.

Nikol Mones je dobitnica nagrade „Xenet Hajdinger Kafka“, kao i Godi{we nagrade Pacifi~kog severozapada.

G

Leonardo Padura

JESEWI PEJZA@ edne jesewe no}i, neki ribari na pla`i ^ivo u Havani otkrivaju le{. @rtva, Migel Forkade Mijer ubijena je krajwe brutalno, gotovo neobja{wivo. Taj zlo~in pokrenu}e staru pri~u o korupciji i osuje}enim ambicijama jer je Forkade {ezdesetih godina zvani~no bio na ~elu Uprave za eksproprijaciju umetni~kih dobara oduzetih od bur`oazije posle Revolucije. Nakon {to je stekao mo}, uticaj i, svakako, nemalo zavisti i pizme, Forkade 1978. odlu~uje da bez vidqivog razloga ode u egzil u Majami.

Me|utim, ne{to pre nego {to je ubijen zagonetno se vratio na Kubu, gotovo kao da je hteo da povrati ne{to vrlo vredno za ~ije je postojawe samo on znao. Po{to je slu~aj delikatan, ko je boqi da na|e ubicu od komesara Marija Kondea, starog lisca u tim poslovima, koji naizgled vi{e nema {ta da izgubi?

U Jesewem pejza`u Padura istra`uje neiscrpne mogu}nosti crnog `anra, i tako, dok napreduje nasumi~na istraga prepuna tragova, stranputica i mawe-vi{e osnovanih sumwi, autor o`ivqava hroniku jednog nara{taja – svog i Kondeovog – primoranog da se uznemireno pita {ta je bilo sa tolikim idealima. Tu je i maestralni portret jedne haoti~ne i drage Havane, naseqene tajnama, skrivenim blagom i ne ba{ sre}nim qubavima.

Wegove kwige prevedene su na mno{tvo jezika i dobio je zna~ajne doma}e i me|unarodne nagrade: me|unarodne nagrade Kafe Hihon 1995, Nagradu Hemet 1997, 1998. i 2006, Nagradu Rejmond ^endler 2009, nagradu Premio de las Islas u Francuskoj 2000, Me|unarodnu nagradu za roman Casa de Teatro 2001, Nacionalnu nagradu za kwi`evnost 2012. i Orden za umetnost i kwi`evnost u Francuskoj 2013.

J

o~asni gost Me|unarodne manifestacije “Dani Preobra`ewa Srba u Rumuniji”, koja je odr`ana od 15. do 19. avgusta u Temi{varu i manastirima Bazja{, Belobre{ka i Sokolovac, bila je i Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” iz ^a~ka. Tom prilikom predstavqena je pesni~ka manifestacija “Disovo prole}e”, bogata izdava~ka delatnost ~a~anske Biblioteke, a u Vladi~anskom dvoru u Temi{varu otvore-

P

na je i izlo`ba o zavi~ajnom pesniku, u~esniku i svedoku Velikog rata, ~ime je zajedni~ki obele`en jubilej velikog stradalni{tva u Prvom svetskom ratu. Izlo`ba je potom postavqena i u manastiru Bazja{, zadu`bini Svetog Save iz 13. veka, metohu manastira Hilandara, a gosti manifestacije posetili su obnovqeni manastir Zlaticu iz 1225. godine, tako|e zadu`binu prvog srpskog arhiepiskopa. ^a~ansku delegaciju predvo-

dila je direktorka Gradske biblioteke Danica Ota{evi}, koja je svojim besedama podsetila na tragi~nu sudbinu pesnika Vladislava Petkovi}a Disa, wegov patriotizam i poeziju, koja je postala antologijska i svevremena. Disove zapise o prelasku preko Albanije i wegovu poeziju u vi{e navrata kazivala je bibliotekar Marija Radulovi}, izlo`bu je postavio Vladimir Simi}, a solista Mina Matija{evi}, je izvo|ewem izvornih srpskih

pesama i emotivno dirnula doma}ine i muzi~ki oplemenila predstavqawe ~a~anske Biblioteke.

“Dani Preobra`ewa Srba u Rumuniji”, bili su povod da Savez Srba u Rumuniji okupi i druge kulturne poslenike iz Rumunije, Srbije i Ma|arske.

Manifestaciju je otvorio generalni konzul Srbije u Temi{varu Lazar Manojlovi}, goste je u ime organizatora manifestacije pozdravio Ogwen Krsti}, predsednik Saveza Srba u Rumuniji i dr Slavomir Gvozdenovi}, pesnik, prevodilac i poslanik srpske zajednice u rumunskom parlamentu. Velika Bezja{ka poveqa ove godine uru~ena je Ivanu Negri{orcu, pesniku iz Novog Sada. Okupqawem poslenika srpske kulture iz zemaqa u okru`ewu i kazivawem stihova na srpskom i rumunskom jeziku oboga}ena je kultura srpske zajednice u Rumuniji i u~vr{}eni prijateqski mostovi izme|u dva naroda, navodi pored ostalog direktorka Gradske biblioteke Danica Ota{evi}.

Z. L. S.

TRIBINA DVERI O GEOPOLITI^KOJ POZICIJI SRBIJE DANAS ema ~etvrte duhovne ve~eri u organizaciji Dveri i IK “Catena mundi”, odr`ane u nedequ, bila je geopoliti~ka pozicija Srbije izme|u Evropske unije i Rusije u svetlu ukrajinske krize. I ovo ve~e u dvori{tu KUD “Abra{evi}” bilo je veoma pose}eno, a tome su doprineli i gosti, aktuelni politi~ki analiti~ari. Wihovom izlagawu prethodilo je obra}awe mr Vladimira Dimitrijevi}a, publiciste, ~lana ure|iva~kog kolegijuma IK “Catena mundi” koji je tom prilikom predstavio drugo izdawe kultne enciklopedije srpskog naroda “Catena mundi”, kao izdava~ki poduhvat istoimene ku}e, koju je 1992. godine priredio Predrag Dragi} Kijuk. Re~ je o jedinstvenom zborniku najva`nijih tekstova stranih i doma}ih autora o nepoznatom poreklu Srba, na{oj istoriji, kulturi i kwi`evnosti, zakqu~no sa stradawima srpskog naroda u 20. veku, i posebno o ulozi Vatikana i NDH u genocidu nad srpskim narodom, istakao je Dimitrijevi}.

Ovrnuv{i se na 200 godina istorije Srba, po~ev{i od Prvog i Drugog srpskog ustanka do oba svetska rata, istori~ar i publicista mr Radovan Kalabi} je istakao da je Rusija bila uvek na strani Srba, osim u situacijama kada je i sama bila napadnuta ili nije bila u mogu}nosti da pomogne (vreme Napoleonovog napada na Rusiju 1812. ili u Jeqcinovo vreme), dok je Zapad bio na strani neprijateqa, u nastojawima da novu srpsku dr`avu dovede u poziciju zavisnosti.

Srbija se tokom ovog istorijskog perioda protiv Rusije opredelila jedino u periodu pod kraqem Milanom i tada{wom napredwa~kom vladom, koja je potpisala tajnu konvenciju sa Austrougarskom. - Ova tajna konven-

T

IZME\U EU I RUSIJE, BIRAMO RUSIJU cija sa Be~om podrazumevala je da Srbija ne mo`e samostalno da pregovara sa tre}im stranama bez prisustva predstavnika Austrougarske monarhije, a ta vrsta ucene prepoznatqiva je u novim briselskim pritiscima na Srbiju da uvede sankcije Rusiji - rekao je Kalabi}.

Evrope koje se ve} nalaze u EU. Profesor dr Slobodan Antoni} je, pored niza drugih, kao razlog protivqewa ulaska Srbije u EU naveo i pritske zajednice da Srbija ne pove}ava izvoz na rusko tr`i{te u ovom trenutku, {to su dvostruki ar{ini kada je re~ o wihovim i srpskim ekonom-

Mr \or|e Vukadinovi} i dr Slobodan Antoni} u~esnici tribine Govore}i o svom putovawu u Novorusiju i qubavi tamo{weg ruskog naroda prema Srbima, autor kwige “Argumenti protiv EU” prof. dr Dejan Mirovi} je rekao da ruski narod u isto~nim krajevima Ukrajine strada po istom scenariju kao i srpski devedesetih godina pro{log veka i ukazao na brojne argumente protiv ulaska Srbije u zajednicu evropskih zemaqa, do kojih je do{ao analizama parametara razvoja, odnosno privrednog propadawa zemaqa isto~ne

skim interesima u novonastalim okolnostima. Politi~ki analiti~ar mr \or|e Vukadinovi}, jedan od urednika NSPM, smatra da je pro{lo vreme kada je je neko mogao da ima dilemu oko ulaska Srbije u EU, danas takve dileme gotovo da i nema, tako da “Izme|i EU i Rusije biramo Rusiju”. Program je zavr{io Bo{ko Obradovi} navode}i {ta smo do sada “dobili” od zapada, i kakve su strate{ke prednosti saradwe Srbije i Rusije.

Z. L. S.

PRVA KOLONIJA IKONOPISA I KALIGRAFIJE ODR@ANA U OV^AR BAWI

POVRATAK UMETNI^KOJ TRADICIJI MONA[TVA d 5. do 12. avgusta u Ov~ar Bawi odr`ana je prva i jedinstvena kolonija ikonopisawa i kaligrafije u na{em gradu u organizaciji Centra za vizuelna istra`ivawa “Krug” i Turisti~ke organizacije ^a~ak, a podr{ku su pru`ili i Grad ^a~ak i Me|uop{tinski istorijski arhiv, koji }e u jednom od svojih fondova ba{tiniti ovde nastale radove. Autor ideje i koordinator projekta bio je likovni umetnik Bo`idar Plazini}, koji je zahvalan svima koji su podr`ali i prepoznali u wegovoj ideji istinsku vrednost, koja mo`e u}i i u kalendar turisti~ke ponude grada.

U radu kolonije u~estvovalo je 13 umetnika, me|u kojima je bilo i sedam studenata zavr{ne godine i master studija na Fakultetu primewenih umetnosti u Beogradu, Filolo{ko umetni~kog fakulteta u Kragujevcu, koji }e, po re~ima Plazini}a, ubudu}e biti i selektor za kaligrafiju, kao i Akademije umetnosti pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Radionica-

17

KULTURA

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

O

ma, koje su radile istovremeno, rukovodili su Lazar Dimitrijevi}, docent na Filolo{ko umetni~kom fakultetu u Kragujevcu i Ana Bogi}evi}, profesor u sredwoj Umetni~koj {koli u ^a~ku.

- Ideja da se u ambijentu Ov~arsko-kablarskih manastira osnuje ikonopisa~ka i kaligrafska radionica potekla je iz istorijske ~iwenice koja svedo~i da su te delatnosti bile razvijene u ovda{wem mona{tvu. U manastirima male Srpske Svete Gore rukopisane su mnoge svete kwige, oslikavane ikone, `ivopisani zidovi... Danas znam za desetak umetnika koji su okon~ali studije

ili studiraju fakultete na kojima se izu~avaju kaligrafija i ikonopis, i kojima je vaqalo omogu}iti da se kroz rad daqe usavr{avaju. Od izuzetnog je zna~aja da se taj rad odvija u svom prirodnom ambijentu, koji je svojim kulturno istorijskim nasle|em, jednostavno inicirao ovu ideju - ka`e Plazini} i isti~e da je vrednost o~uvawa rukopisawa, posebno zna~ajna u vremenu kada je sve, pa i pisawe rukom potisnuto softverskom tehnologijom, kao i negovawe autenti~nog ikonopisawa zasnovanog na tradicionalnoj tehnici, zbog savremenog tr`i{ta koje je iznedrilo ki~ ikone, odnosno, wihovu “jeftinu”, surogat varijantu.

Pored ikonopisawa, u kaligrafskoj radionici ove kolonije ispisani su stihovi Vladislava Petkovi}a Disa, koji }e biti izlo`eni u vreme odr`avawa narednog Disovog prole}a, kao i listovi sa kaligrafski ispisanim duhovnim porukama.

Z. L. S.

PO^ELA SANACIJA KONAKA JOVANA OBRENOVI]A

SA KI[OM STIGAO I MECENA ahvaquju}i donaciji od 3.000 evra koju je nedavno kolektivu Narodnog muzeja darovao hirurg u penziji dr Cvetko Jovanovi}, pro{le nedeqe je zapo~ela sanacija delova konaka Jovana Obrenovi}a, o{te}enog velikim koli~inama padavana u aprilu i maju ove godine. Doktor Jovanovi} je ina~e, vi{e puta svojim donacijama u ovoj sredini podsetio na instituciju mecene, odnosno, dobrotvora kulture, koja je na zapadu, gde je proveo radni vek, i moralna obaveza qudi koji poseduju kapital.

Obilne ki{e izazvale su proki{wavawe u ovom objektu, koji je kategorisan kao kulturno dobro od velikog zna~aja za Srbiju. Narodni muzej se tim povodom obratio Zavodu za za{titu spomenika kulture u Kraqevu radi odre|ivawa uslova za preduzimawe tehni~kih mera za{tite za sanaciju krova. Uslove je sa~inio Rajko ^ubri}, arhitekta savetnik, ka`e Delfina Raji}, direktorka Narodnog muzeja, tako da su radovi u toku. Bi}e zamewene o{te}ene i uni{tene }eramide, okre~en plafon oko oxaklije gde se dogodilo proki{wavawe i ure|eni zidovi o{te}eni vlagom.

Konak je najizrazitije obele`je gradske kulture 19. ve-

Z

ka, poti~e iz 1835. godine, i to je najstarija zgrada u ^a~ku, ne ra~unaju}i crkvu. U wemu je sme{tena stalna postavka Narodnog muzeja, koji je pro{le godine stekao status ustanove od nacionalnog zna~aja, a na fasadi konaka nalazi se jedini sa~uvani izgled grba dinastije Obrenovi}a, koji je stilizovan ugra|en i u grb Grada ^a~ka.

Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Sara Loc

TROJE ^etiri avionske nesre}e. Troje pre`ivelih.

Religiozni fanatik koji uporno tvrdi da su oni predskazawa apokalipse. [ta ako je u pravu? Javnost je uznemirena kada se ~etiri putni~ka aviona istovremeno sru{e na razli~itim kontinentima. Dok se suo~avaju sa globalnom panikom, najvi{i dr`avni zvani~nici istra`uju uzrok nesre}a. Ne ve`e ih ni{ta drugo osim ~iwenice da je u svakoj olupini prona|eno po jedno pre`ivelo dete. ^etvrta pre`ivela, Pamela Mej Donald, na samrti ostavqa poruku na telefonu, upozorewe na opasnost koja dolazi. Niko nije mogao da predvidi misteriozni razvoj doga|aja i brzinu kojom }e nastupiti. Ni`u se naga|awa, sumwe, teorije: neke intrigantne i fantasti~ne, neke zastra{uju}e. Ho}e li istina promeniti svet kakav poznajemo?

Ovde su. Ja sam...Dolaze po mene. Uskoro }emo svi oti}i. Svi do jednoga.

Poruka koja }e promeniti va{ pogled na svet. Dan koji se ne zaboravqa. Avantura koja ostavqa bez daha.

Kris Bredford MLADI SAMURAJ KRUG VETRA SEDMA KWIGA BESTSELER SERIJALA XEK FLE^ER SE BORI NA PU^INI Zasedu {ogunovih samuraja Xek i wegovi prijateqi mogu da izbegnu samo na jedan na~in – preko Setskog mora. Ali sa svirepim olujama, ajkulama, nind`a piratima, izdajama i demonima vetra, wihova odbrana je neizvesna i puna opasnosti. Da li }e Xek iskoristiti jedino re{ewe za opstanak – krug vetra ili su on i wegovi prijateqi predodre|eni za vodenu grobnicu.

ZAVR[ENO „LETO U BIBLIOTECI”

IZLO@ENE KREATIVNE MA[TARIJE eset kreativnih radionica, organizovanih tokom juna, jula i avgusta u De~jem odeqewu Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis” krunisano je u petak zavr{nom izlo`bom pod nazivom “Bibliote~ke ma{tarije”, ~ime je zavr{en program “Leto u biblioteci” za ovu godinu. U radionicama raznovrsnog profila u~estvovalo je vi{e od stotinu dece, program je odr`avan u okviru Letwih dana kulture ^a~ak 2014, a za wegovu realizaciju Gradska biblioteka je od lokalne uprave dobila 25.000 dinara. Mali{ani su se prema svom interesovawu u ovim radionicama bavili brojnim tehnikama pri-

D

mewenih umetnosti, kreativnim pisawem, crtawem, mozaikom. Mentori u radionicama bili su umetnica koja se bavi mozaikom Sandra [esto \eki}, pesnikiwa i bibliotekar Olivera Nedeqkovi}, bibliotekari Ana Stanojevi}, Marijana Lazi} i Branislava Vidojkovi}. Rezultat wihovog rada su pesme, spomenari, ogledala u tehnici mozaika, narukvice prijateqstva, ekolo{ke torbe i crte`i izlo`eni su pod zajedn~kim nazivom “Bibliote~ke ma{tarije”, a tom prilikom je za polaznike radionica odr`an i prigodan program.

Z. L. S.

18

SAOBRA]AJ

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK d 1. do 15. septembra saobra}ajna policija Policijske uprave ^a~ak poja~a}e kontrolu u blizini {kola u Moravi~kom okrugu u ciqu bezbednog u~e{}a dece u saobra}aju. Deonice oko {kola bi}e nadzirane svakog radnog dana od 7 do 19,30 ~asova, a posebna pa`wa posveti}e se prvacima.

U zoni {kola i na raskrsnicama, na kojima se u~enici naj~e{}e kre}u, sao-

O

POJA^ANA KONTROLA U BLIZINI [KOLA bra}ajna policija }e poja~ano kontrolisati sve u~esnike u saobra}aju radi otkrivawa prekr{aja koje voza~i ~ine prema pe{acima, naro~ito prema deci, kao i otkrivawe prekr{aja prekora~ewa dozvo-

qene brzine kretawa vozila u zonama {kola.

Tako|e, po~etkom {kolske godine, u septembru i oktobru, u svim osnovnim {kolama na podru~ju Policijske uprave ^a~ak, bi}e odr`ana predavawa |a-

cima prvacima o osnovnim pravilima saobra}aja. Predavawa }e po potrebi, biti odr`avana i u narednim mesecima u dogovoru sa rukovodstvom {kola.

Slu`benici saobra}ajne

policije i nadle`ni gradski organi ovih dana ovih dana proveravaju saobra}ajnu signalizaciju u zonama {kola i zajedno iznalaze najboqa re{ewa za otklawawe uo~enih nedostataka.

“Apelujemo na sve u~esnike u saobra}aju da posebnu pa`wu obrate na |ake-pe{ake u zonama {kola i da se uzdr`e od ~iwewa saobra}ajnih prekr{aja”, navedeno je u saop{tewu Policijske uprave ^a~ak.

SANKCIONISANA 54 PREKR[AJA a podru~jima ^a~ka i Ivawice u utorak je od 13 do 21 ~as organizovana centralna akcija poja~ane kontrole saobra}aja. Policija je prekontrolisala 1.972 vozila i sankcionisala 54 prekr{aja.

Protiv 29 voza~a su podneti zahtevi za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog izvr{enih prekr{aja iz Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima i izdato 25 prekr{ajnih naloga za pla}awe nov~ane kazne u fiksnom iznosu.

Zbog vo`we pod dejstvom alkohola, 19 voza~a je iskqu~eno iz saobra}aja, a jedan je zadr`an do istre`wewa.

N

BEZBEDNOST DECE U SAOBRA]AJU

RODITEQI NAJBOQI PRIMER rema podacima Agencije za bezbednost saobra}aja, u Srbiji je pro{le godine poginulo jedanaestoro, a povre|eno 1.536 dece. Prvih {est meseci ove godine nastradalo je petoro i povre|eno 647 najmla|ih u~esnika u saobra}aju.

Kako su deca jedna od najrawivijih kategorija u saobra}aju, Agencija za bezbednost saobra}aja odavno je izdala vodi~e za roditeqe i u~iteqe, a aktuelene su i kampawe namewene naj-

P

mla|ima.

- De~je sposobnosti opa`awa, obrade informacija, motorika i znawe su u razvoju. Proces mi{qewa mla|ih {kolaraca uglavnom je usmeren na konkretnu situaciju “sada i ovde”.

Deca ovog uzrasta ne mogu unapred predvideti opasnosti i sve do 11. godine te{ko mogu da usmere pa`wu na saobra}aj. Do 10. godine nije zavr{en ni razvoj wihovog vidnog poqa. Kompleksne saobra}aj-

ne situacije, u kojima ima vi{e u~esnika, za decu su te{ko pregledne sve do 12. godine. Zato je po`eqno da tog uzrasta ne u~estvuju u saobra}aju bez pratwe odraslih - ka`u nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja. Oni savetuju roditeqe da svojim doslednim i bezbednim pona{awem budu primer deci, da ih nau~e da prepoznaju osnovne saobra}ajne znake, da prakti~no ve`baju sa wima razli~ite situacije u saobra}aju i da nau~eno vi{e puta ponavqaju.

PRELAZAK PREKO ULICE Sve do 10. godine deca vi{e spontano, a mawe promi{qeno prelaze ulicu, a vrlo ~esto su zauzeta razgovorom sa vr{wacima, igrom, ma{tawem. Oni te`e procewuju udaqenost i brzinu vozila koje im se pribli`ava i oklevaju pre nego {to zagaze na kolovoz.

U trenucima kada prelaze ulicu, a zauzeta su razgovorom sa drugarima ili igrom, drasti~no je umawena wihova bezbednost prelaska preko ulice i pona{awe i kretawe su nepred-

vidivi. Decu ~esto zaklawaju parkirani automobili ili druge prepreke i te`e su uo~qivi.

- Zato je vrlo va`no da roditeqi pomognu svom detetu da razvije sposobnosti i ve{tine koje }e mu pomo}i da se bezbednije pona{a u saobra}aju. Wima je roditeqski primer vrlo va`an i zato i vi pravilno prelazite preko ulice, nemoj-

te razgovarati mobilnim telefonom u tim trenucima ili dok vozite - poru~uju u Agenciji za bezbednost saobra}aja.

VIDI I BUDI VE\EN! Pri prelasku ulice najva`nije je prona}i bezbedno mesto, to ~initi samo na pe{a~kim prelazima i kada je na semaforu ukqu~eno zeleno svetlo za pe{ake,

obavezno stati na trotoaru.

Za decu je va`no i da: - poka`u nameru voza~u da }e pre}i ulicu - pogledaju levo i desno i ponovo levo - ne tr~e dok prelaze ulicu - ne istr~avaju na ulicu izme|u parkiranih automobila - vide i budu vi|eni.

19

MARKETING

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

Visoka {kola “ Akademija za poslovnu ekonomiju” Bulevar Vuka Karaxi}a br. 5, ^a~ak

KONKURS ZA UPIS STUDENATA NA AKREDITOVANE STUDIJSKE PROGRAME ZA [KOLSKU 2014/2015 GODINU Visoka {kola “Akademija za poslovnu ekonomiju” upisuje: DOKUMENTA POTREBNA ZA UPIS Na Osnovne akademske studije 1.

2.

Poslovawe malih i sredwih preduze}a (90 studenata) Finansije i bankarstvo (90 studenata)

Na Master akademske studije: 1.

2.

Poslovawe malih i sredwih preduze}a ( 25 studenata ) Finansije i bankarstvo ( 25 studenata ) USLOVI KONKURSA

Pravo upisa na Osnovne akademske studije imaju kandidati koji su zavr{ili ~etvorogodi{wu sredwu {kolu, kao i studenti drugih fakulteta i visokih {kola.

Kandidati koji konkuri{u za upis prve godine akademskih studija pola`u prijemni ispit – test op{te kulture i informisanosti. Kandidati koji konkuri{u za upis druge, tre}e i ~etvrte godine akademskih studija prila`u Uverewe o polo`enim ispitima, koje izdaje visoko{kolska ustanova sa koje prelaze.

Pravo upisa na Master akademske studije imaju kandidati koji su zavr{ili Osnovne akademske studije sa 240 ESPB.

Kandidati prilikom prijave na konkurs na Osnovne akademske studije dostavqaju slede}a dokumenta: • • • •

svedo~anstva i diplomu o zavr{enom sredwem obrazovawu izvod iz mati~ne kwige ro|enih, ven~anih uverewe o dr`avqanstvu, 3 fotografije

Kandidati prilikom prijave na konkurs na Master akademske studije dostavqaju slede}a dokumenta: • diplomu zavr{ene visoke {kole • izvod iz mati~ne kwige ro|enih, ven~anih • uverewe o dr`avqanstvu • 3 fotografije Sva dokumenta se dostavqaju u originalu ili overene kopije.

KONKURSNI ROKOVI Prijavu na konkurs sa potrebnom dokumentacijom kandidati podnose 11. septembra 2014. godine i 12. septembra 2014. godine od 09 – 15 h u Studentskoj slu`bi “ Akademije za poslovnu ekonomiju “ u ^a~ku, Bulevar Vuka Karaxi}a br. 5. Polagawe prijemnog ispita odr`a}e se 13. septembra 2014. godine u 12 h.

INFORMACIJE Sve informacije o konkursu i Visokoj {koli “ Akademija za poslovnu ekonomiju “ mogu se dobiti na telefone 032/ 330 290, 032/ 345 067, 064/ 405 0 405, u prostorijama {kole u ^a~ku, Bulevar Vuka Karaxi}a br. 5, ili na sajtu {kole www.ape.edu.rs

20

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

MARKETING

21

22

GORWI MILANOVAC

USPE[NO REALIZOVAN JO[ JEDAN ME\UNARODNI KO[ARKA[KI KAMP „KASTA” NA RUDNIKU

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

SVR[ENI SREDWO[KOLAC NIKOLA STEKOVI] PUTUJE U NORVE[KU

JEDNOGODI[WE IZ GODINE U GODINU [KOLOVAWE U TOPENU SVE USPE[NIJI! ove, kao i dugi niz godina unazad, tradicionalno, kao znak izuzetnog prijateqstva i istorijskih veza koje spajaju na{u zemqu i da-

na~nu odluku o izboru studenta za ovu godinu doneli su rukovodstvo komune Vefsn i direktor presti`ne norve{ke obrazovne ustanove. Nikola je svojim

~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi} uprili~ili su nedavno prijem za Nikolu. Po`eleli su mu sre}an put u daleku Norve{ku, izra`avaju}i uverewe

leku Norve{ku, jedan svr{eni gorwomilanova~ki sredwo{kolac odlazi na jednogodi{we poha|awe Topen {kole u Mu{jen, glavni grad komune Vefsn, koja je bratska op{tina Gorweg Milanovca od 1975. godine.

Ovog puta polaznik Topen {kole je Nikola Stekovi}, koga je predlo`ila Ekonomsko-trgova~ka {kola „Kwaz Milo{“, a ko-

radom, inicijativama i sposobnostima, ali i odli~nim znawem engleskog jezika, dokazao da je spreman da se na|e na listi sa 16 dosada{wih polaznika Topen {kole, koji su verni svedoci prijateqstva i nasle|a koji su zasnovali i u amanet ostavili novim generacijama na{i i norve{ki preci.

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} i na-

da }e jednogodi{wi boravak u bratskoj zemqi iskoristiti na najboqi mogu}i na~in i da }e ku}i doneti dragocena iskustva i saznawa. Ukazali su mu na va`nost wegovog boravka u Mu{jenu, kako bi se uspomene na prijateqstvo zasnovano u Drugom svetskom ratu i daqe ~uvale od zaborava i prenosile na nove generacije.

I

ovodom ulaska u samu zavr{nicu 17. po redu ciklusa Me|unarodnog ko{arka{kog kampa „Kasta“, koji se realizuje na planini Rudnik, predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} uprili~io je prijem za direktora kampa Sr|ana Stojanovi}a i wegove saradnike. Kako je istaknuto tom prilikom, lokalna samouprava }e i u narednom periodu maksimalno podr`avati napore organizatora Kampa da “Kasta” bude sve uspe{nija.

Kako je ocenio predsednik op{tine Mirkovi}, ~ast je i zadovoqstvo biti doma}in jednog me|unarodnog ko{arka{kog kampa, sa znakom kvaliteta koji dodequje Ko{arka{ki savez Srbije. Op{tina Gorwi Milanovac }e preduzeti sve mere, koje su u wenoj nadle`nosti, a u granicama realnih mogu}nosti, i nakon izgradwe nove fiskulturne sale u Osnovnoj {koli „Arsenije Loma“, da i daqe unapre|uje uslove za realizaciju ovog kampa.

P

- Gorwomilanova~ko naseqeno mesto na planini Rudnik pru`a izvanredne mogu}nosti za boravak i pripremu sportista, u izuzetnim hotelskim i prirodnim uslovima, u organizaciji stru~nih qudi i predstavnika ko{arka{kog kampa „Kasta“ - rekao je direktor Stojanovi}.

Za 17 godina kroz ovaj ko{arka{ki kamp pro{lo je oko 19.000 sportista, a 436 klubova i 705 trenera ukazali su svoje poverewe wegovim organizatorima.

Rad kampa je i ove godine izazvao veliko interesovawe sportista, ali i ko{arka{ke stru~ne javnosti, zbog niza originalnih metodolo{kih re{ewa i veoma pa`qivo izabranih trenera.

Pored srpskih, „Kastu“ su posetili i kamperi iz Rusije, Italije, Makedonije, Rumunije, Nema~ke, Izraela, [vedske, Amerike, [panije, Gr~ke i mnogi drugi talentovani qubiteqi ko{arke {irom sveta.

POQOPRIVREDNI PODSTICAJI

ROK ZA PODNO[EWE ZAHTEVA ISTI^E DANAS D

anas isti~e rok za podno{ewe zahteva za dodelu podsticajnih sredstava op{tine Gorwi Milanovac, namewenih agraru.

Podsticajna sredstava iz agrarnog buxeta Op{tine u prvoj raspodeli dobilo je 79 poqoprivrednika. Na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava iz op{tinskog agrarnog buxeta javilo se 88 poqoprivrednih proizvo|a~a, od kojih devetoro nisu zadovoqili predvi|ene uslove.

Da podsetimo, u prvoj

raspodeli bespovratnih sredstava, odobreno je 60 zahteva poqoprivrednika za kupovinu nove mehanizacije i opreme, dok su 12 poqoprivrednika dobili novac za nabavku opreme za navodwavawe, cisterni, kopawe arterskih i obi~nih bunara, ugradwu betonskih prstenova i izradu mini akumulacija.

Bespovratna sredstva za podizawe proizvodnih zasada maline, kupine, jabuke, kru{ke, {qive, jagode, duwe, aronije, borovnice, vi{we i tre{we dobilo je sedam poqoprivredinaka.

U op{tinskom buxetu za ovu godinu, za podsticajne mere u poqoprivredi izdvojeno je 20 miliona dinara. Za bespovratne podsticaje predvi|eno je 13, 9, a u prvoj tran{i raspodele utro{eno je svega

~etiri miliona dinara.

Op{tinsko ve}e je 28. jula odlu~ilo da se preostala sredstva, u visini od 10 miliona dinara, dodele poqoprivrednicima u novom krugu raspodele, nakon ~ega je raspisan novi

konkurs. Prema uslovima konkursa, pravo da konkuri{u za sredstva imali su poqoprivredni proizvo|a~i, koji nisu koristili podsticaje u prvoj tran{i raspodele.

23

GORWI MILANOVAC

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

ODR@ANA 51. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A GORWEG MILANOVCA

ZA AKTIVNE MERE ZAPO[QAVAWA SEDAM MILIONA DINARA ponedeqak, 25. avgusta, odr`ana je 51. sednica Op{tinskog ve}a Gorweg Milanovca, na kojoj su ve}nici razmatrali 26 ta~aka dnevnog reda. Prema informaciji o pripremqenosti {kola za 2014/2015. godinu, koju je Ve}e usvojilo, na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac, u novoj {kolskoj godini nastavu }e poha|ati 4.330 osnovaca i sredwo{kolaca. U osnovnim {kolama u {kolske klupe, od 1. septembra, se{}e ukupno 385 prvaka. U prvi razred sredwih {kola upisalo se 289 u~enika, ali se wihov broj mo`e izmeniti do 15. septembra.

Kako je istaknuto na sednici Op{tinskog ve}a, pripreme za novu grejnu sezonu se privode kraju, tako da se mo`e o~ekivati da }e sve {kole bez zna~ajnih problema prebroditi najhladniji deo godine. Osim redovnih ulagawa u obrazovawe, Op{tinska uprava je investirala zna~ajna sredstva u renovirawe {kolskih objekata. U {koli u Br|anima kona~no su kompletno renovirani mokri ~vor i kotlarnica. U brusni~koj {koli tako|e je sanirana kotlarnica, dok je u II osnovnoj {koli adaptiran poseban prostor, koji }e koristiti Udru`ewe roditeqa dece sa posebnim potrebama. U O[ „Ivo Andri}“ u Prawanima kompletno je zavr{eno parterno ure|ewe, a do kraja godine o~ekuje se i gradwa monta`ne {kole u

U

Semedra`i. Za navedene investicije do sada je utro{eno vi{e od 25 miliona dinara buxetskih sredstava, {to potvr|uje stremqewe lokalne samouprave da permanentno ula`e u unapre|ewe uslova rada u {kolama. ^lanovi Op{tinskog ve}a formirali su i Komisiju za izradu nacrta odluke o izmenama Statuta op{tine Gorwi Milanovac i time podr`ali neophodne izmene najvi{eg pravnog akta lokalne samouprave, koje su neophodne radi usagla{avawa sa odredbama Zakona o odbrani, Zakona o posebnim uslovima za upis svojine na objektima izgra|enim bez gra|evinske dozvole i Zakona o socijalnom stanovawu. Nacrt odluke }e se na}i pred Komisijom za statutarna pitawa, organizaciju i normativna akta Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac i predstoji mu javna rasprava u periodu od 1. do 14. oktobra 2014. godine, nakon ~ega }e u formi predloga biti upu}en Skup{tini op{tine na razmatrawe i dono{ewe.

Ve}nici su utvrdili i predlog odluke o formirawu jedinica civilne za{tite op{te namene na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac, o kome }e se izjasniti i odbornici Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac.

Na sednici Op{tinskov ve}a posebna pa`wa je poklowena informaciji o rekonstrukciji Doma kul-

ture, ~ija realizacija je zaopo~eta potpisivawem ugovora sa kragujeva~kim preduze}em „Sloga construction“, koje je izabrano za izvo|a~a prve faze radova na adaptaciji i dogradwi ove vema va`ne gorwomilanova~ke kulturne ustanove.

Prvom projektnom fazom su obuhva}eni grubi i opse`ni radovi na ru{ewu, iskopu i pro{irewu postoje}e hale Doma kulture, izrada masivnih betonsko~eli~nih konstrukcija i izvoda za instalacije. Utoku su i pripreme za objavqivawe javnog poziva za drugu projektnu fazu, koja podrazumeva gre|avinskozanatske radove, sa delom

OP[TINSKA UPRAVA DARUJE \AKE PRVIH RAZREDA KOMPLETIMA LEKTIRA

NAJLEP[I POKLON ZA PRVAKE! p{tinska uprava je obezbedila komplete lektira od pet kwiga za u~enike prvog razreda gorwomilanova~kih osnovnih {kola. Lektire }e, 1. septembra, svim |acima prvacima, kojih na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac ima ukupno 385, uru~iti predsednik op{tine Milisav Mirkovi}. Ovim gestom lokalna samouprava `eli da, u granicama svojih mogu}nosti, pomogne roditeqima da lak{e pripreme decu za polazak u {kolu.

O

instalacija. Ubrzano se vr{e pripreme i za tr}u zavr{nu fazu, koja bi trebalo da se realizije do aprila 2014. godine. Naredna B faza radova na rekonstrukciji, adaptaciji i dogradwi Doma kulture jo{ uvek je u projektnoj izradi i tako|e }e biti podeqena na podfaze kao i prva, a tretira}e aneks Doma kulture. Realizacija ovih radova direktno }e zavisiti od procewene vrednosti radova i buxetskih mogu}nosti lokalne samouprave.

Ve}nici su usvojili i izve{taj o sanaciji o{te}ene infrastrukture u majskim poplavama, sa pregledom izvedenih radova po mesnim zajednicama. Izve{taj je upotpuwen podacima koje je pripremilo JP za puteve op{tine Gorwi Milanovac.

U okviru razmatrawa predloga javnih poziva za realizaciju mera aktivne politike zapo{qavawa za 2014. godinu, re~eno je da je op{tina Gorwi Milanovac zakqu~ila sporazum o ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza sa Nacionalnom slu`bom zapo{qavawa. U op{tinskom buxetu opredeqena su sredstva za realizaciju mera aktivne politike zapo{qavawa u iznosu od sedam miliona dinara. Za subvencije za samozapo{qavawe izdvojeno je milion dinara (160.000 odnosno 200.000 za invalidna lica, za najmawe wih pet), a dva miliona dinara za realizaciju mere stru~ne prakse (8 lica).

Nov~ana naknada }e iznositi 18.000 dinara i obuhvati}e osam lica. Za subvencije za otvarawe novih radnih mesta opredeqeno je ~etiri miliona, po 150.000 dinara za svako novootvoreno radno mesto. S obzirom na to da je lokalna samouprava samostalno opredelila nov~ana sredstva, na javne pozive }e mo}i da konkuri{u poslodavci koji imaju sedi{te ili ogranak na teritoriji Op{tine Gorwi Milanovac, kao i nezaposleni sa prebivali{tem u gorwomilanova~koj op{tini. Svi javni pozivi bi}e otvoreni sve do kona~nog utro{ka sredstava, osim poziva za realizaciju mera stru~ne prakse, koji }e biti otvoren 30 dana od dana objavqivawa u „Takovskim novinama“. ^lanovi Ve}a upoznali su se i sa tokom sprovo|ewa postupaka dodele dr`avne pomo}i za objekte poru{ene ili o{te}ene u majskim poplavama i klizi{tima, za koji je nadle`na Op{tinska uprava.

Ve}nici su dali saglasnost i na akt o proceni vrednosti nenov~anog kapitala u JP za puteve op{tine Gorwi Milanovac.

Saglasili su se i sa izmenama programa poslovawa tog preduze}a za 2014. godinu. Me|u buxetskim odlukama, razmatrana su i doneta re{ewa o promeni aproprijacije pojedinih buxetskih korisnika, kao i o upotrebi teku}e buxetske rezerve. Manastiru Vra-

}ev{nica donirana su sredstva za nabavku razglasnog sistema u okviru predstoje}eg obele`avawa jubileja 200 godina od podizawa Drugog srpskog ustanka. O[ „Mom~ilo Nastasijevi}“ opredeqena su sredstva za izradu tehnoekonomske analize stawa kotlova za grejawe, a O[ „Takovski ustanak“ za sanaciju i adaptaciju prostorija u {koli u Boqkovcima, gde }e biti otvoreno i jedno odeqewe pred{kolaca. Saglasnost ~lanova Ve}a na izmenu finansijskog plana dobila je Op{tinska uprava, PU „Sunce“ i Mesna zajednica Gorwi Milanovac.

Ve}nici su, tako|e, usvojili i informaciju o otvarawu ogranka Apoteke Gorwi Milanovac u okviru Doma zdravqa Gorwi Milanovac i izve{taj o funkcionisawu sistema odbrane od grada na teritoriji Radarskog centra „Bukuqa“ za period od 1. maja do15. jula. Usvojena je i informacija o hemijskoj neispravnosti vode za pi}e u javnom vodovodu za naseqeno mesto Rudnik, zbog ponovno zabele`enog prisustva arsena u sistemu vodosnabdevawa. Razmatrana je i prva informacija o radu Grupe za zoohigijenu Odeqewa za komunalnostambene poslove i urbanizam, koja se odnosi na humano i ne{kodqivo uklawawe le{eva uginulih `ivotiwa sa teritorije na{e op{tine.

24

LU^ANI

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

LO[E VREMENSKE PRILIKE I P^ELARIMA DRAGA^EVA NAPLATILE DANAK

KI[E UPROPASTILE BAGREMOVU PA[U!

va godina nije bila mnogo medonosna za p~elare Srbije, pa samim tim i Draga~eva.

Lo{e vremenske prilike uzele su svoj danak i u oblasti p~elarske proizvodwe. Veliki broj ki{nih dana spre~io je p~ele da boqe iskoriste bagremovu pa{u. ^ak i u povoqnim danima, kada su p~eliwa dru{tva bele`ila maksimalni unos nektara, veliki procenat vlage prouzrokovao je velike gubitke meda, koji su se kretali ~ak i do dva i po kilograma po ko{nici. Bagremova pa{a je bila ispod svih o~ekivawa. Na{a zemqa je izgubi-

O

la vi{e od 20 miliona evra, koje u povoqnim godinama ostvaruje od izvoza bagremovog meda. Sa velikim brojem ki{nih dana, stigle su i poplave, koje su, prema procenama SPOS-a, nanele velike gubitke brojnim p~elarima. Voda je odnela oko 1.700 p~eliwih dru{tava u centralnoj Srbiji. U okviru akcije SPOS-a, do 13. avgusta za p~elare, koji su pretrpeli

{tetu, prikupqeno je 326.000 dinara. Sredstva }e biti raspodeqena shodno broju nastradalih p~eliwih zajednica, tako da }e svaki p~elar dobiti skromnih 194 dinara po ko{nici, a za taj novac mogu da kupe samo tri i po kilograma {e}era, kako bi koliko-toliko pomogli pre`ivelim p~eliwim dru{tvima da prebrode ovu te{ku godinu. Akciji prikupqawa pomo}i pridru`ili su se i draga~evski p~elari, iako je i za wih ova sezona bila izrazito lo{a.

Kako isti~e Damqan Dramli}, ~lan Izvr{nog od-

bora SPOS-a, u Draga~evu bagrem cveta najkasnije u Moravi~kom okrugu, pa su jake p~eliwe zajednice mogle dobro da iskoriste dva do tri povoqna dana, u kojima nije bilo padavina. Za razliku od sre}nih godina kada su dnevno donisile i do 15 kilograma meda, ove godine su dnevni prinosi bili daleko mawi, ali su u draga~evskom kraju bili, ipak, boqi nego u drugim

delovima Srbije. Ako se uzme u obzir da su p~ele iskoristile u proseku dva ili tri dana pa{e, ra~unica je sasvim jasna. P~ele su stalno bile na gubitku, pa su ono {to su donele i uglavnom pojele. P~eliwa dru{tva su oslabila, a to se nepovoqno odrazilo i na pa{e koje su usledile.

IZRAZITO SLABA GODINA - Suncokretova pa{a je odavno po~ela da bude glavna p~eliwa pa{a Srbije. Osnovni razlog su klimatske promene. Mali broj p~elara je u ranijem periodu praktikovao da se-

li svoja p~eliwa dru{tva na suncokretovu pa{u, ali u proteklih nekoliko godina situacija se promenila. P~elari su zadovoqni ukoliko p~ele sa suncokretovih poqa donesu dovoqno meda za sopstvene potrebe. Ovogodi{wa suncokretova pa{a nije bila jaka i mo`e se svrstati u kategoriju sredwih, ali svako p~eliwe dru{tvo, koje je boravilo u Banatu, obezbe-

dilo je dovoqno zaliha meda za prezimqavawe. Jake p~eliwe zajednice su donele med i za p~elare, tako da }e ga biti u nekim veoma skromnim koli~inama i za izvoz - ka`e Dramli}, napomiwu}i da je, zbog lo{ijih efekata bagremove, ali i ostalih pa{a, na na{em tr`i{tu do{lo i do blagog skoka cene meda. Otkupqiva~i se bore da otkupe {to vi{e meda, jer im je jasno da ga ima daleko mawe nego ina~e, pa su za nijansu i korigovali svoje cene.

Otkupna cena bagremovog meda je 4,3, a suncokretovog 2,7 evra po kilogramu. U odnosu na pro{lu godinu, bagremov med je skupqi za 50, a suncokretov za 20 evrocenti.

Dramli} je skrenuo pa`wu da je u p~elarskoj praksi na na{im prostorima vrlo ~esto prisutna pojava velike prenaseqenosti p~eliwih dru{tava na jednom mestu. Nije retkost da se na jednoj lokaciji na|e i po 3.000 ko{nica p~ela prilikom suncokretove ili bagremove pa{e, {to se nepovoqno odra`ava na prinose meda. U takvim situacijama stvaraju se i pogodni uslovi za preno{ewe bolesti p~ela.

JO[ UVEK ^EKAJU DR@AVNE SUBVENCIJE! P~elari su ulo`ili mnogo novca u repromaterijal i seobu p~ela. Ulog im se nije vratio i oni su na velikom gubitku, a pretrpe}e jo{ ve}u {tetu ukoliko dobro ne pripreme p~eliwake za prezimqavawe. U situaciji u kojoj se sada p~elari nalaze, nadle`ni u dr`avi bi trebalo da budu a`urniji u isplati subvencija, kako bi se p~eliwa dru{tva za{titila od pro-

padawa, jer p~ele su na{e veliko bogatstvo, isti~e Dramli}. On navodi da su dr`avne subvencije ve} ispla}ene u pojedinim krajevima Srbije, a u Draga~evu ima p~elara koji nisu dobili podsticaje ni za 2013. godinu.

- Mi smo intervenisali i molili nadle`ne da se ubrza isplata subvencija, ali za sada nismo dobili nikakav odgovor. Nije nam jasno zbog ~ega na{i p~elari nisu ispo{tovani. Pitamo se da li je u pitawu nedostatak novca ili ne{to drugo - ka`e Dramli}, izra`avaju}i nadu da }e dr`avne subvencije sti}i u {to skorijem roku, jer i draga~evskim p~elarima novac treba kao hleb nasu{ni, kako bi svoja p~eliwa dru{tva blagovremeno obezbedili i sa~uvali ih za narednu godinu, koja }e, mo`da, biti daleko medonosnija.

- U `eqi da ostvare {to boqe efekte u svojoj proizvodwi, p~elari vrlo ~esto gre{e. Nastoje da od prirode uzmu {to vi{e, a trebalo bi ne{to ostaviti i slede}im generacijama.

P~elari sele svoje p~ele sedam do osam puta godi{we, kako bi iskoristili {to vi{e p~eliwih pa{a.

Prva je uqana repica, a zatim slede rana, sredwa i zavr{na bagremova pa{a.

Za mesec dana koriste ~eti-

ri pa{e. Nakon toga sti`u livadska i lipova pa{a, a nakon wih sti`u sla~ica i suncokret. U `eqi da iskoriste suncokretovu pa{u do kraja, p~elari ~esto zaboravqaju da u avgustu moraju prvenstveno da vode ra~una o tome da sa~uvaju svoja p~eliwa dru{tva, da ih o~iste od varoe, koja je najve}i prenosnik virusa zaraznih bolesti - ka`e Dramli}.

Draga~evo ima odli~ne uslove za p~elarewe. Glavna prednost je {to bagremova pa{a u draga~evskom kraju kasni 15 dana, tako da na{i p~elari bez velikih ulagawa mogu da iskoriste dve p~eliwe pa{e.

Nakon bagremove pa{e u ~a~anskom kraju, ko{nice vra}aju u Draga~evo. Ukoliko su spremni da ih presele i u daqa podru~ja, obuhvataju i tri bagremove pa{e. Na{a velika pogodnost je i ~ista `ivotna sredina, pa se ponosimo kvalitetom na{eg meda zakqu~uje Dramli}.

Dru{tvo p~elara Draga~eva ima tradiciju du`u od 118 godina i svrstava se me|u najstarije u Moravi~kom i Zlatiborskom okrugu. Trenutno ima oko 100 registrovanih ~lanova, a pouzdano se zna da u draga~evskom kraju postoji vi{e od 150 p~elara koji nisu u~laweni ni u jedno p~elarsko udru`ewe.

V. S.

25

LU^ANI

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

ISTEKAO ROK ZA ODR@AVAWE SEDNICE SO LU^ANI

PO TRE]I PUT BEZ KVORUMA, SLEDE PRIVREMENE MERE

akon 14. avgusta, kada vladaju}a ve}ina u lokalnom parlamentu op{tine Lu~ani nije uspela da obezbedi kvorum za odr`avawe sednice, tokom ove sedmice usledila su dva nova poku{aja, 25. i 27. avgusta, da se skup{tinsko zasedawe odr`i. Pozivu da prisustvuju sednici, oba puta, odazvalo se samo 16 odbornika, od ukupno 45, koliko broji skup{tinski saziv. Kako je istakao Dragan [u{i},

N

va, koga postavqa Vlada Republike Srbije. Iako je novo zasedawe Skup{tine zakazano za 5. septembar, [u{i} smatra da }e do tada biti uvedene privremene mere. On je ocenio da se skup{tinska ve}ina ne mo`e formirati 5. septembra, jer vladaju}a stranka u dr`avi smatra da je neophodno sprovo|ewe unutarstrana~kih izbora, pa tek posle wih i lokalnih u Lu~anima.

Ukazuju}i jo{ jednom na

to nala`u zakonski propisi.

Predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} je izjavio da je veoma zaprepa{}en odlukom pojedinih odbornika da se ni po tre}i put ne odazovu pozivu da prisustvuju sednici lokalnog parlamenta i da }e Lu~ani zahvaquju}i tome u}i u jedan veoma te`ak period.

Kako je naveo, me|u wima je veliki broj akademski obrazovanih gra|ana, stru~waka, lekara, profe-

ni draga~evskog kraja `iveli boqe, po{tuju}i planove i predloge svih buxetskih korisnika. Naveo je, tako|e, da je aktuelna vlast donela kapitalnu odluku da se lokalna samouprava odrekne svojih potra`ivawa od preduze}a “Milan Blagojevi} Namenska” i oprosti oko 300 miliona dinara duga u korist radnika, uprkos ~iwenici da su se upravo iz tih sredsta-

to {to smo mogli kapitalno ostaviti iza nas. Ipak, i ostavili smo ne{to kapitalno. Ponosim se {to smo od skromnih sredstava u buxetu ulagali u {kole, obrazovawe, zdravstvo, socijalnu za{titu... Nastojali smo da ispo{tujemo sve ustanove i preduze}a i prvi put nakon 20 godina lokalna samouprava je po~ela da ula`e u poqoprivredu. Smatram da }e nas

na sednici Skup{tine op{tine, planirano je da se opredele dopunska sredstva za pomo} ugro`enim doma}instvima, ali zbog bojkota sednice to nije u~iweno. Rebalansom buxeta su predvi|ena sredstva i za popraku puteva u mesnim zajednicama, koje su bile zahva}ene poplavom - naveo je Sretenovi}.

Obra}aju}i se prisutnim odbornicima, Mlado-

SAOP[TEWE POVERENI[TVA SNS LU^ANI predsednik Skup{tine op{tine, s obzirom na to da je istekao rok za odr`avawe sednice, zakon predvi|a raspu{tawe svih skup{tinskih organa i uvo|ewe privremenih mera, odnosno imenovawe privremenog organa od pet ~lano-

“nevi|ene pritiske, kojima su bili izlo`eni pojedini odbornici, kako bi bojkotovali sednicu”, [u{i} je zahvalio svima onima, koji su ostali dosledni svojim principima i pokazali izuzetnu hrabrost da svoju du`nost vr{e onako kako

sora, a na dnevnom redu sednice su se nalazila veoma va`na pitawa za daqe funkcionisawe `iteqa Draga~eva. Sretenovi} je podsetio koliko su napora nadle`ni u lokalnoj samoupravi u protekle dve godine ulo`ili da bi gra|a-

ODBORNI^KI KLUB SNS UPUTIO ZAHTEV VLADI SRBIJE

RASPUSTITI SKUP[TINU I POSTAVITI PRIVREMENI ORGAN! Funkcionisawe lokalne samouprave u op{tini Lu~ani je potpuno poreme}eno, a rad SO blokiran, jer Skup{tina ne zaseda du`e od tri meseca, zbog ~ega zahtevamo da Ministarstvo dr`avne uprave i lokalne samouprave donese odluku o raspu{tawu SO Lu~ani i obrazovawu privremenog organa op{tine, ka`e se u zahtevu, koga je Vladi Republike Srbije 28. avgusta uputio odborni~ki klub SNS, na ~elu sa Slobodanom Jolovi}em. Napredwaci podse}aju da je Skup{tina posledwi put zasedala 27. maja i da sednice, u me|uvremenu zakazivane za 14, 25. i 27. avgust, nisu odr`ane zbog nedostatka kvoruma. Po{to lokalni parlament nije zasedao du`e od tri meseca, stekli su se, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, uslovi da Vlada Srbije donese odluku o raspu{tawu SO i obrazovawu privremenog organa op{tine Lu~ani, ka`e se u zahtevu draga~evskog SNS. Po{to na sednici, zakazanoj za 14. avgust, nije prisustvovalo 26 odbornika, odnosno na zasedawa planirana za 25. i 27. avgust, je do{lo samo 16, o~igledno je da ne postoji zakonski kontinuitet u radu SO Lu~ani, zbog ~ega je i vr{ewe ustavnih i zakonskih, teku}ih i neodlo`nih poslova blokirano, smatra odborni~ki klub SNS. Osim toga, blokirani su, po wegovom uverewu, i ostvarivawe prava gra|ana i pravnih lica, komunikacija sa dr`avnim organima, rad op{tinske uprave, javnih preduze}a i ustanova, obavqawe administrativnih, finansijskih, bezbednosnih i svih drugih poslova u nadle`nosti op{tine. Zbog toga {to ne zaseda lokalna skup{tina, ugro`eni su i izvr{avawe zakona, sprovo|ewe politike republi~ke Vlade i eventualno hitni poslovi koji mogu biti izazvani ekstremnim prirodnim, privrednim i tehni~kim razlozima.

Zbog svega ovoga, draga~evski napredwaci o~ekuju i zahtevaju od Ministarstva dr`avne uprave i lokalne samouprave da po wihovom zahtevu postupi hitno, kako bi “bile spre~ene daqe {tetne posledice poreme}enog funkcionisawa SO Lu~ani i stvoreni uslovi za wen redovan i nesmetan rad.”

NAPREDWACI PREUZIMAJU VLAST U LU^ANIMA? Na zajedni~kom sastanku ~lanova Povereni{tva op{tinskog i mesnih dobora Srpske napredne stranke sa odbornicima ove partije u SO Lu~ani, kome je u utorak prisustvovao i Radomir Nikoli}, predsednik Izvr{nog odbora SNS, Nikoli} je, pored ostalog, istakao da ova stranka mora preuzeti odgovornost za vr{ewe lokalne vlasti u Lu~anima. U saop{tewu za javnost Povereni{tva SNS se ka`e da je predsednik IO dao punu podr{ku naporima napredwaka da to u~ine nakon vanrednih lokalnih izbora, koji bi, po wegovom mi{qewu, trebalo da budu odr`ani u {to kra}em roku i uz vrlo kratku kampawu.

U lu~anskoj organizaciji SNS u septembru }e biti odr`ani unutarstrana~ki izbori, najavio je Nikoli}, predlo`iv{i da za odbornike budu kandidovani najugledniji doma}ini, radni i po{teni gra|ani, koji u`ivaju ugled u narodu i koji ne moraju biti ~lanovi SNS. Na sastanku sa lu~anskim napredwacima zakqu~eno je i da }e ubudu}e odgovornost za sve politi~ke odluke na lokalnom nivou, ukqu~uju}i i kadrovsku politiku, snositi gradski i op{tinski odbori, a da }e rukovodstvo stranke samo vr{iti nadzor i kontrolu rada i pona{awa biranih, imenovanih i lica koje je postavila SNS. - Odluka Glavnog odobra da niko iz SNS ne mo`e imati vi{e od jedne pla}ene funkcije, bi}e sprovedena bez izuzetaka i iz stranke }e biti iskqu~eni svi koji tu odluku ne budu po{tovali - navodi se u saop{tewu jo{ jedan zakqu~ak sa sastanka lu~anskih napredwaka, na kome je predsednik Izvr{nog odbora Radomir Nikoli} pohvalio rukovodstvo stranke u ovoj varo{i, zahvaquju}i kome je ova partija ostvarila dobre rezultate na proteklim parlamentarnim izborima, na kojima je SNS pobedila u 38 draga~evskih mesnih zajednica.

va mogle realizovati brojne investicije.

Sretenovi} je naglasio da je prethodnom op{tinskom rukovodstvu bilo lako da radi, jer je uzelo kredit od dva i po miliona evra, sa rokom otplate do 2018. godine.

- Polovinu tog duga smo za ove dve godine namirili i kada se sve o ~emu sam govorio uzme u obzir - {ta je

po tome pamtiti - rekao je Sretenovi}. On je dodao da se lokalna samouprava za obnovu o{te}enih puteva i drugih infrastrukturnih objekata, kao i ugro`enih doma}instava, obratila za pomo} dr`avi. Sa~iweni su brojni dokumenti, ali je u lokalnu kasu do sada stiglo ukupno 3,7 miliona dinara. Rebalansom buxeta, koji je trebalo da se usvoji

mir Sretenovi} je rekao da ne `ali za vla{}u, ve} mu je `ao sirotiwe. Naglasio je da svima slobodno mo`e da pogleda u o~i, jer je radio savesno. Prozvao je profesore, lekare i odbornike, koji su, kako smatra, “zarad politike, zaboravili stare i bolesne, sirotiwu raju u poplavqenim ku}ama”.

V. S.

26

IVAWICA

Spomenik Peri{e Trifunovi}a na grobqu u Ivawici

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

Crkva u Bistrici u kojoj je slu`io Peri{a Nika~evi}

IZ PORODI^NIH ALBUMA

SE]AWE NA POPA PERI[U I WEGOVE POTOMKE Bio je sve{tenik, u~iteq i ustanik. Prezime Nika~evi} promenio je u Trifunovi}, prvobitno stani{te, Bistricu kod Nove Varo{i, silom prilika zamenio za moravi~ki kraj i ostavio brojno potomstvo, koje se smestilo u nekoliko poznatih ivawi~kih familija

a Bistricu, selo kod Nove Varo{i, porodicu Nika~evi} su u 19. veku vezivali duboki koreni i zna~ajno mesto u crkvenom i prosvetnom `ivotu. Re~ je o staroj familiji, koja je kroz sedam generacija davala qude koji su se opredeqivali za sve{teni~ki po-

Z

ziv. Sa bratom Milutinom, tako|e sve{tenikom, Peri{a je 1846. podigao crkvu u Tocima, a u {koli koja je u Bistrici otvorena sredinom 19. veka bio je prvi u~iteq.

POP SA PU[KOM U RUCI Mlad, patriotski na-

strojen i otvoren za svetovna de{avawa, pop Peri{a nije mogao da ostane po strani borbe svog naroda za kona~no oslobo|ewe od turske vlasti.

Ustanak u Bosni i Hercegovini, 1875. godine, imao je sna`an odjek u Srbiji, posebno u grani~nim oblastima. Do{lo je do lo-

kalnih pokreta u Sanxaku, oko Prijepoqa, Nove Varo{i i Priboja, organizatori su mahom bila sve{tena lica, a me|u wima popovi Nika~evi}i - Peri{a, paroh Bistrice, i wegov sin Vaso, paroh u ^elicama.

U kwizi “Bistrica kroz vreme” Dika Pejatovi}a ( Nova Varo{, 2004) ~itamo

PREKO PETAKOVI]A DO TODOROVI]A e|u sa~uvanim dokumentima iz pro{losti nalazi se i pozivnica za veridbu Strahina Todorovi}a iz Prilika i Dane Petakovi}, k}erke Stake i Milije Petakovi}a, trgovca iz Ivawice. Strahinovi roditeqi, Nikola i Vukosava, pozivaju rodbinu i prijateqe da budu u~esnici ove porodi~ne sve~anosti, zakazane za 16. april 1906. godine, “u 1 sat popodne kod g. Obrada Radowi}a, meh. iz Ivawice”.

Nikola Todorovi} je bio veoma vredan i sposoban ~ovek i i stekao je prili~no veliku imovinu. U Prilikama je izgradio ku}u sa podrumom, du}an sa magacinom, pekaru i {talu, a od Novice \okovi}a iz Radaqeva oko 1900. godine kupio mehanu. Preko puta izvori{ta kisele vode podigao je zgradu sa vi{e soba, koje je izdavao gostima. Posedovao je i zemqu, ali je sedam - osam godina pred smrt ve}i deo imovine rasprodao, zbog slabog zdravqa i nezainteresovanosti sina Strahina da nastavi o~ev posao.

Strahin je, posle `enidbe, neko vreme vodio trgova~ku radwu u Ivawici, a kada mu je otac umro, rasprodao je ostatak imovine i sa porodicom se 1928. preselio u Beograd. Dr`ao je restoran na re~nom brodu, ali je tragi~no zavr{io. U jednoj sva|i ubio je kapetana broda, a onda izvr{io samoubistvo.

M

Mi{o Todorovi}, (Danin i Strahinov najstariji sin) kapetan broda „Srbija”

Bojana Trifunovi} sa Petakovi}ima - k}erkom Stakom, zetom Milijom i unukom Danom

27

IVAWICA

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA da je do ustanka najpre do{lo u Babinama.

- Dobrovaqa~ke ~ete iz Srbije na{le su se na Uvcu 15. avgusta 1875. godine i ubrzo po~ele prelaziti na teritoriju pod turskom vla{}u. Otpo~ele su borbe i narod se pokrenuo na ustanak. Pokrenuli su se i Bistri~ani. Popovi Nika~evi}i, tada se zbog prikrivawa identiteta javqaju i kao Trifunovi}i, Peri{a i Vaso, od seqaka Bistrice i ^elica formiraju ~etu od 250 qudi, od kojih 50 nisu imali pu{ke. Bistri~ka ~eta zajedno sa Radoiwsko - vrane{kom ~etom i dobrovoqa~kim ~etama iz Srbije, ~ija je dejstva objediwavao {tab dobrovoqa~kog kora, vodila je bitku na Manguri i Crnom vrhu sa turskim jedinicama koje su poku{ale da taj putni pravac prema Bosni odr`e u svojim rukama zabele`io je Pejatovi}.

Posle sloma ustanka, Peri{a Trifunovi} je sa delom qudstva prebegao u Srbiju. Kada su se u~esnici neuspelog ustanka okupili 7. oktobra u U`icu i Narodnoj skup{tini Kne`evine Srbije uputili zahtev da Srbija pomogne oslobo|ewe neoslobo|enih krajeva, me|u potpisima popova, kmetova i drugih narodnih prvaka bili su i potpisi Peri{e i Vasa.

Kada je Srbija naredne godine otpo~ela pripreme za Javorski rat, prebegli ustanici su se po~eli okupqati u Kr~agovu kod U`ica. Formiran je Dobrovoqa~ki kor, na ~elu sa arhimandritom Ni}iforom Du~i}em, a me|u stare{inama jedinica istra`iva~i pro{losti su prona{li i Peri{u i Vasa Nika~evi}a.

Kao iskusni ratnik, pop Peri{a je bio anga`ovan u obu~avawu jedinica i sa svojom ~etom upu}en na obezbe|ewe granice kod Ra{ke, gde je ostao sve do po~etka rata sa Turcima.

Rat je po~eo u leto 1876. godine. Nika~evi} je u~estvovao sa ~etvrtom ~etom, odnosno tre}im bataqonom Dobrovoqa~kog kora, u vi{ednevnim borbama na Javoru. Posle zavr{etka rata, nije smeo da se vra}a u zavi~aj. Dobio je parohiju u Kosovici, ostao je u moravi~kom kraju do smrti, 1890. godine, a na grobqu u Ivawici jo{ uvek postoji spomenik popu - prosvetitequ i ratniku.

SIN ARSENIJE OSTAVIO BROJNO POTOMSTVO Dok o `ivotu i potomstvu Peri{inog sina Vasa nedostaju podaci, dotle ih

DOVIJANI]I ada se Mara Trifunovi} udala za Milutina Dovijani}a (ova familija poti~e iz Siv~ine), on je bio imu}an i perspektivan trgovac. Posao mu je i{ao od ruke, pa je uspeo da za sebe i svoju porodicu sagradi lepu ku}u u glavnoj ivawi~koj ulici.

U to vreme se, me|utim, ~esto de{avalo da imu}an ~ovek, zbog potpisivawa menica prijateqima i qudima iz istog esnafa, ostanu bez imovine i postanu siromasi.

Takva sudbina je zadesila i Milutina, koji se, kada mu je ku}a oti{la na dobo{, sa porodicom preselio u brvnaru preko puta we.

Dovijani}i su te{ko `iveli, a k}erka Draga, koja je bila u radni~koj {koli, po~ela je da {ije kako bi pomogla uku}anima. Sinovi Dimitrije, Drago i Mirko

K

Milutin Dovijani}

Na fotografiji iz 1929. vidi se (desno na kraju) ku}a koja je pripadala Milutinu

oti{li su u ]upriju, gde su se bavili trgovinom, sve do Prvog svetskog rata, iz kojeg se nijedan nije vratio. Sin Bogosav se zapo-

Trgova~ka radwa bra}e Dovijani} u ]upriji

U Ivawici 1932. godine. Sleva nadesno: Mara Dovijani}, Nata i Ti}o Nikoli}, Milo{ Karaklaji}, Mir~eta, Draga i Dragi Vu~i}evi}, Aco Mihailovi} i Mile Dovijani}

o Arseniju Trifunovi}u ima sasvim dovoqno. I on je bio sve{tenik, i on se, po{to je izbegao iz Bistrice, nije vra}ao u postojbinu, a sa suprugom Bojanom, koju je doveo iz Mostara, izrodio je k}erke Staku, Maru i Jelku, i sina Sava.

Da je po`iveo, sin popa Arsenija mogao je da izgradi uspe{nu pravni~ku karijeru, da se doka`e kao glava porodice i roditeq.

Ali, preminuo je 1872. godine, kao student ~etvrte godine prava.

Wegove sestre su se udale u vi|ene porodice i zahvaquju}i wima Arsenije i Bojana su stekli brojne potomke.

O udaji Stake Trifunovi} za ivawi~kog trgovca

Miliju Petakovi}a svedo~i pozivnica za ven~awe koju je sa~uvala wihova unuka Quba @upanski, ro|ena Todorovi}, iz Beograda. Brak je sklopqen u nedequ, 28. avgusta 1888. godine, a ru~ak prire|en u gostionici “Kod srpske krune”. Iz pozivnice se vidi da mladin otac vi{e nije u `ivotu, jer za Staku pi{e da je k}erka “po~. popa Arsenija Trifunovi}a ovd”.

Mara Trifunovi} je postala supruga trgovca Milutina Dovijani}a, a Jelka se udala za kafexiju Tanasija Petrovi}a. Za razliku od svojih sestara, Petrovi}ka nije imala decu.

Potomaka popa Peri{e danas ima na svim stranama, pod raznim prezimeni-

slio na `eleznici, a najmla|i Mihailo - Mile ostao sa majkom u Ivawici i radio kao opan~ar.

Bogosav i wegova supruga Mileva dobili su ~etvoro dece (Radenko, Radmila, Sveto i Drago), a Mihailo i Ru`a dva sina - Predraga i Milutina.

Dovijani}i su imali i tri k}erke. Dragiwa je postala supruga opan~ara Mir~ete Vu~i}evi}a i sa wim izrodila osmoro dece (Daricu, Nadu, Milku, Maru, Du{u, Milana, Savatija - Sava i Miroslava - Mira). Natalija se udala za Tihomira Nikoli}a i dobila dva sina - Aleksandra i Dragoslava. Stana i Vitomir Lukovi} nisu imali decu.

Mara Dovijani} sa sinom Dimitrijem

Porodi~no okupqawe u Ivawici 1988. godine: Du{a Kriva~i}, Qiqana i Miro Vu~i}evi}, Milka Peri{i}, Nada Dilpari}, Darica Bukumirovi} i Peri{a Peri{i}

U razmi{qawu o precima. Aleksandar Aco Nikoli}, sin Natalije Nikoli} (Dovijani}) pored Moravice. Snimio Mir~eta Jovanovi} 2005.

ma i sa razli~itim profesijama. Povezuje ih, a da toga ponekad i nisu svesni,

zajedni~ki predak i to ne obi~an ~ovek, ve} pop Peri{a koji je u{ao u istori-

ju, ali i u narodno pam}ewe.

Emilija Vi{wi}

28

IVAWICA

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

ZAOSTAV[TINA BRANISLAVA NU[I]A

„NU[I]IJADA” JO[ ZANIMQIVIJA OD PRETHODNIH

„Nu{i}ijada“ 2013.

vawica od ju~e bele`i veliki jubilej, 150 godina ro|ewa slavnog komediografa Branislava Nu{i}a i svoj mali jubilej - pet godina od kada je o`ivela manifestaciju wemu u ~ast.

Imaju}i u vidu te jubileje, organizatori su se pobrinuli da bude zanimqivija od prethodnih. Peta „Nu{i}ijada“ jednako }e li~iti i jednako }e se razlikovati od prethodnih, ka`e koordinatorka Vera Jovanovi}, ali bi}e specifi~na po tome {to }e se Branislavu Nu{i}u posvetiti dodatna pa`wa. Ona dodaje da }e se organizatori potruditi da svaki kutak grada govori o tome kakvu nam je zaostav{tinu ostavio Branislav Nu{i}. Izme|u ostalog, tu spada najmasovnije ~itawe wegovih dela i citata na svakom koraku. Ivawicu }e posetiti

I

i savremeni „Nu{i}evci“, tako da }e publika mo}i da vidi izlo`bu Marka Somborca, ali i da se dru`i sa ~lanovima portala Wuz Net i Zoranom Kesi}em.

Po re~ima Vere Jovano-

vi}, de~iji program je ove godine za nijansu bogatiji i kvalitetniji. Mala scena kod Po{te, kao i ~itav koncept „Nu{i}ijade“, ima lokalni karakter. Bi}e to prilika za promociju

{kola i vrti}a, ali da se vide i mnoge poznate li~nosti, kao {to je Ra{a Po-

a predlog Organizacionog odbora “Nu{i}ijade”, organizovana je ekolo{ka akcija ure|ewa pojedinih lokacija u gradskoj zoni. U akciji su u~estvovali volonteri Kancelarije za mlade, Crvenog krsta, kao i ~lanovi izvi|a~kog odreda „Ratko Sofijani}“. O~i{}en je deo grada od spomenika Revolucije, do Doma kulture, ka`e koordinator Kancelarije za mlade Ivan Stameni}.

N

pozornice. Branislav Le~i}, Tamara Dragi~evi}, Ivan Zari}, Sandra Balaban, Rada \uri~in, Sergej i Branislav Trifunovi}, predvodi}e gluma~ku elitu, dok }e Kemal Monteno, Mawifiko i „Stanislav Bini~ki’’, Jovan Maqokovi} i Balkan Salsa bend, Lepa Luki} i ^eda Markovi}, flamenko grupa “Sonikete”, biti zadu`eni za dobro raspolo`ewe.

Zanimqivo je da }e ovogodi{wa parada na zatvarawu biti druga~ija od prethodnih, jer kre}e ispred Doma kulture, nakon predstave „Doktor Nu{i}“. Zatvarawe manifestacije je u ve~erwim satima u centru grada, a lepoti prizora doprine}e fijakeri osvetqeni fewerima.

ZAPOSLENI U JKP “KOMUNALNO” ANGA@OVANI PREKOVREMENO

GRAD BLISTA

ORGANIZOVANA EKOLO[KA AKCIJA

LATILI SE METLE

pov. U gostima }e biti i pisci modernog doba poput Dejana Aleksi}a i Violete Babi}. Ivawi~ki mali{ani ima}e priliku da ~uju ko je bio Du{ko Radovi} i da se upoznaju sa wegovim delom kroz predstavu „Lepe re~i napred ostale stoj“ u subotu na maloj sceni. U nedequ u Domu kulture bi}e prikazana jo{ jedna predstava za decu, kraqeva~kog pozori{ta „^uvari prirode“.

Uvod u „Nu{i}ijadu“ po~eo je sino} predstavom Zvezdara teatra „Ro|endan gospodina Nu{i}a“, kao i izlo`bama koje su posve}ene ovom komediografu.

Na nekoliko otvorenih i zatvorenih scena prodefilova}e poznata imena na{eg glumi{ta i muzi~ke

a bi grad bio {to lep{i i ~istiji za “Nu{i}ijadu”, kada }e se u Ivawicu sjatiti brojni gosti sa svih strana, u Komunalnom preduze}u rade punom parom. Me|utim, kako nemaju dovoqno radnika, prinu|eni su da postoje}e anga`uju prekovremeno, ka`e direktor Milan Maslarevi}.

- Poja~ane su ekipe na ko{ewu trave, ure|ewu zelenih povr{ina, prawu ulica, platoa, trotoara, postavqawu bina. Moramo da anga`ujemo qude prekovremeno, jer to je jedini na~in da uspe{no zavr{imo sve poslove. Ranijih godina mogli smo preko javnih radova da primimo 10 - 12 qudi na pet - {est meseci, pa su na{i radnici mogli da odu na odmor. Me|utim, pro{le i ove godine nismo ih dobili, pa imamo malo qudi. Poslali smo zahtev za zapo{qavawe komunalnih radnika, ali nismo jo{ dobili odgovor - obja{wava Maslarevi}.

D

Po re~ima sagovornika, ivawi~ko JKP „Komunalno“ jedno je od retkih u Srbiji koje ima samo sedam - osam administrativnih radnika. Ostale poslove obavqa wih tridesetak, deset mawe od realnih potreba.

Izvor: Ivawi~ki radio

29

SPORT

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

MOTOKROS

ATLETIKA

^A^ANI NAJBOQI SLOBODA USPE[NA U GENERALNOM U KRAGUJEVCU PLASMANU roteklog vikenda u Kragujevcu su odr`ane kvalifikacije za juniorski Kup Srbije. Bilo je to ujedno i finale Kupa i pojedina~no prvenstvo centralne Srbije za juniore.

Atleti~arka Slobode Katarina Sekuli} pobedila je prvog dana u trci na 400, a drugog na 800 metara. Kra}u deonicu Katarina je pretr~ala za 57:44 sekunde i du`u za 2:23:07. Wena starija sestra Valentina bila

P

a ~etrvrtoj trci Otvorenog {ampionata Srbije u motokrosu takmi~ari Automoto sportskog kluba ^a~ak ponovo su ostvarili veliki uspeh. Potvrdili su se i mladi voza~i. U najmawoj klasi MX65 prvo i drugo mesto osvojili su Mili} Zimowi}, koji je opravdao ulogu favorita i Mateja Stojanovi}, povratnik posle velike pauze. Prava atrakcija {ampionata bio je najmla|i voza~ Moto kluba Man~ula Aleksa Milosavqevi} (6).

U klasi MX85, i pored

N

marketing 032/342-276

pehova sa motorom, pobedio je Milo{ Radulovi}.

U konkurenciji osam klubova, ^a~ani su ekipno osvojili prvo mesto i u generalnom plasmanu ubedqivo vode.

U klasi amatera MXB ~etrvo mesto je zauzeo Milan Stojanovi}, koji pre taki~ewa nije trenirao zbog zdravstevnih problema, a raduje i povratak Vladimira Tokovi}a posle jednogodi{we pauze.

Do kraja {ampionata ostale su jo{ dve trke, u Svetozar Mileti}u i Brusu.

je najboqa u bacawu kopqa (31,91 m), dok je u bacawu diska (18,71 m) zauzela tre}e mesto.

Janko Uro{evi} je u trci na 800 m na ciq stigao ~etvrti, (2:02:22).

U ekipnoj konkurenciji atleti~arke Slobode su bile ~etvrte.

- Katarina je jo{ uvek pionirka i malo joj je nedostajalo da obori dr`avni rekord u svojoj konkurenciji na 400 m. Meni je va`nija pobeda na du`oj deonici, jer nagove{ta-

va wenu seniorsku perspektivu. Ona }e se i slede}e godine takmi~iti u pionirskoj konkurenciji, ali ne krije da joj je ciq da stene rame uz rame sa klupskim dr`avnim rekorderima Du{anom Marke{evi}em, Nemawom Koji}em i Bojanom Kali~nin.

Zna~ajne rezultate posti`e i Valentina, Katarinina sestra i obe zapo~iwu veliku porodi~nu tradiciju u atletici.

Ponosan sam na rezultate svih svojih takmi~ara, starijih i mla|ih. Svi oni pokazuju da ne bi trebalo da brinemo za budu}nost ovog kluba. Na{i rezultati su velika obaveza i za gradske rukovodice zadu`ene za sport i pitamo ih: “Ho}ete li vi{e povesti ra~una o nama i da li smo vam mi potrebni?” - re~i su trenera AK Sloboda Slobodana Nixovi}a.

Z. J.

^AAK DONEO MEDAQE I IZ ]UPRIJE

a petom atletskom mitingu “Kad nema tartana, dobra je i {qaka”, koji je nedavno odr`an u ]upriji, atleti~ari ~a~anskog kluba ^AAK doneli su pet medaqa. U trci na hiqadu metara Katarina Propadovi} je bila druga, pobeda joj je zamalo izmakla pred samim ciqem, dok je Bogdan Jokovi} u mu{koj konkurenciji ostao neprikosnoven. Katarinin uspeh potvr|uje i ~iwenica da je nastupila kao najmla|a takmi~arka i da je popravila li~ni rekord za ~itavih 14 sekundi. Bogdan Jokovi} je u ovoj godini izgubio samo dve trke i to u konkurenciji mla|ih i starijih junira. Trka na hiqadu metara, koju su wih dvoje tr~ali, bila je posve}ena profesoru Aleksandru Petrovi}u, najboqem srpskom atletskom treneru. U ovoj disciplini nagrade najboqim atleti~arima dodelila je nekada{wa svetska rekorderka Vera Nikoli}.

Uspe{ni su bili i ostali atleti~ari ^AAKa. Teodora Tomi} je pobedila u trci na 600 m za mla|e pionirke, a Ogwen Nikoli} je zauzeo drugo mesto na 800 m, postaviv{i novi li~ni rekord. Marjan Milovankovi} je u troboju za “atletske {kole” osvojio srebrnu medaqu.

Atletski miting u ]upriji bio je i finale za “De~ju atletiku”, takmi~ewe atletskih {kola.

N

30

SPORT

PETAK 29. AVGUST 2014.

Страну припремио М. Ристић

ОДРЖАНА СКУПШТИНА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА БОРАЦ

„ШТА ЋЕ БИТИ С КЛУБОМ“!? Б

о­рац је у про­бле­ми­ма, али не­ма на­зад , мо­ра се про­на­ћи мо­дел да се по­мог­не нај­ ве­ћој фуд­бал­ској ин­сти­ту­ци­ји на про­сто­ри­ма За­пад­не Ср­би­је. Скуп­шти­на клу­ба, одр­жа­на 24. ав­гу­ста у са­ли Скуп­шти­не гра­да ни­је пру­ жи­ла од­го­вор на мно­га пи­та­ња, пр­е свих да­љу ег­зи­стен­ци­ју клу­ба. Пре­о­ста­је да но­ва сед­ни­ца ко­ја мо­ра да се одр­жи нај­ка­сни­је до 24. сеп­ тем­бра ре­ши ре­бус: “Од ко­га то Бо­рац мо­же оче­ки­ва­ти по­моћ у ви­ду по­за­ма­шних сред­ста­ва нео­п­ход­них за функ­ци­о­ни­са­ње клу­ба нај­ви­шег ран­га так­ми­че­ња“. Кри­стал­но је ја­сно да мо­рал­не по­др­шке има на пре­тек,али­је еви­дент­на и ве­ли­ка пра­зни­на до кон­крет­них по­те­за и ре­ше­ња. Усво­је­ни су из­ве­шта­ји пред­сед­ни­ка Или­је Пе­тро­ви­ћа, спорт­ског ди­рек­то­ра Сло­бо­да­на Или­ћа, о ра­до­ви­ма на ре­кон­струк­ци­ји Град­ ског ста­ди­о­на го­во­рио је се­кре­тар Скуп­шти­не гра­да Љу­бо­драг Пет­ко­вић. Фи­нан­сиј­ски из­ве­ штај под­нео је Бран­ко Тер­зић, ди­рек­тор клу­ ба, а пре­ста­нак уго­во­ра о спон­зор­ству Ми­лен­ка Ко­сти­ћа, вла­сни­ка „АУ­ТО­ЧАЧ­КА“ , ра­зу­мљи­во

био је кључ­на те­ма ди­ску­си­је. Ма­те­ри­јал за тач­ку днев­ног ре­да о утвр­ђи­ва­ њу ста­ња имо­ви­не, пра­ва и оба­ве­за,оце­ње­но је, ни­је ва­ља­но при­пре­мљен, а кључ­на не­су­ гла­си­ца од­но­си се на да­тум „пре­се­ка“ ста­ња у клу­бу. О уче­шћу Ком­па­ни­је „Ау­то­ча­чак“ у спон­зор­ству го­во­рио је ди­рек­тор Ми­лун То­ до­ро­вић, о тре­нут­ној си­ту­а­ци­ји сво­је ста­во­ве из­не­ли су Вла­ди­ца Га­ври­ло­вић, пред­сед­ник град­ске ко­ми­си­је за спорт, Вељ­ко Не­го­ва­но­ вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да, за­ме­ник Вла­дан Ми­лић... Скуп­шти­на је јед­но­гла­сно за за­ступ­ни­ка клу­ ба иза­бра­ла Бран­ка Тер­зи­ћа. Усво­јен је пред­ лог за но­ве чла­но­ве Управ­ног од­бо­ра. Но­во ру­ко­вод­ство чи­не: Алек­сан­дар Тер­зић, пот­ пред­сед­ник Скуп­шти­не, Не­бој­ша Јо­ва­но­вић, ди­рек­тор ЈП Гра­дац, Вла­дан Ми­лић, за­ме­ник пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не гра­да, Ми­о­драг Ма­то­ вић, ве­те­ран Бор­ца, Мо­мир Ћо­со­вић, вла­сник пред­у­зе­ћа „Про­грес“, Ми­лош Ми­ли­во­је­вић, ди­рек­тор „Ау­то­ча­чак ко­мер­ца“ и То­ми­слав Ба­ је­вић ди­рек­тор пред­у­зе­ћа „Чипс веј“.

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА ГО­СТИ СА БА­НО­ВОГ БР­ДА ОСТА­ВИ­ЛИ ОД­ЛИ­ЧАН УТИ­САК У ЧАЧ­КУ

ДРА­МА­ТИЧ­НО И ЗА ДО­БРУ „ЧУ­КУ“ Т

е­шко да је ско­ро 3.000 гле­да­ла­ ца,на три­би­на­ма Ста­ди­о­на крај Мо­ра­ве,рав­но­ду­шно, по­сма­тра­ло зби­вања на те­ре­ну, упр­кос чи­ње­ни­ ци да је су­срет Бор­ца и Чу­ка­рич­ког за­вр­шен нај­не­по­пу­лар­ни­јим ре­зул­ та­том 0:0. У по­след­ње ба­рем две се­зо­не , Ча­ча­ни си­гур­но ни­су ви­де­ ли бо­љи тим од по­пу­лар­них „Бр­ђа­ на“, ал­и и ду­ел са то­ли­ко шан­си и

до­брих од­бра­на, ма­ње Бо­ри­во­ја Ри­ сти­ћа, мно­го ви­ше ка­пи­те­на Бор­ца, нај­бо­љег ак­те­ра утак­ми­це Ни­ко­ле Пе­три­ћа. Да ће до­ма­ћин има­ти те­жак за­да­ так да са­чу­ва сво­ју мре­жу,ни­шта ма­ње те­жи да угро­зи гол про­тив­ни­ ка, по­ка­зао је по­че­так су­сре­та и не­ скри­ве­на же­ља Бе­о­гра­ђа­на да осво­ је но­ва три бо­да на го­сто­ва­њи­ма.

БО­РАЦ –ЧУ­КА­РИЧ­КИ 0:0

ПРВА ЛИГА

Град­ски ста­ди­он у Чач­ку. Гле­да­ла­ца: 3.ооо­

ИВА­ЊИ­ЧА­НИ НИ­СУ УС­ПЕ­ЛИ ДА СА­ЧУ­ВА­ЈУ УБЕ­ДЉИ­ВУ ПРЕД­НОСТ

МА­ЛО И ДВА ГО­ЛА „ВИ­ШКА“

П

ро­пу­сти­ли су фуд­ба­ле­ри Ја­вор Ма­ти­са од­лич­ну при­ли­ку да пр­ вен­стве­ни старт кру­ни­шу још јед­ном „трој­ком“.На го­сто­ва­њу у Бор­чи на­од­мор су оти­шли са убе­дљи­вом пре­до­шћу 2.0,али су до­ зво­ли­ли до­ма­ћи­ну да се вра­ти у „игру“ и са два по­гот­ка у на­став­ку су­сре­та стиг­не до из­јед­на­че­ња.

БОРАЦ: Пе­трић, Об­ра­до­вић, Ми­ле­тић, Гој­ко­вић (Дра­шко­вић), С.Жив­ко­вић, Му­тав­ џић, Јо­ван­чић, Ни­ко­ лић (Ђе­рић), Ба­бић (Ми­ло­је­вић), Сто­ја­но­ вић, Ђе­нић

ЧУ­КА­РИЧ­КИ: Ри­стић, Стој­ко­вић, Осто­јић, Пја­сен­тин, Д.Ср­нић (Ре­ган), То­до­ро­вић, С.Ср­нић (Ми­ро­са­вље­ вић), Бре­жан­чић, Па­ вло­вић (Ма­тић), Бо­јић, Сто­јиљ­ко­вић

БСК - ЈА­ВОР МАТИС 2:2 (0:2)

Ста­ди­он БСК-а у Бор­чи. Стрел­ци: Га­јић у 51 и Ан­тељ у 77 ми­ну­ту за БСК, Злат­ко­вић у 17 и Дин­чић у 70 ми­ну­ту за Ја­вор. БСК: Ко­ва­че­вић, А.Стој­ко­ вић, Бла­го­је­вић, Га­јић, До­пуђ, Ивић, Кр­мар, Н.Стој­ко­вић (Ах­ ме­то­вић), Жив­ко­вић, Јо­ва­но­ вић (Ан­тељ), До­бра­ши­но­вић

ЈА­ВОР: Ђо­га­то­вић, Го­ја­ча­ нин, Н.Злат­ко­вић (Јо­со­вић), Ва­ли­ђо, Ко­ла­ко­вић, До­цић, Ђо­кић, Че­ча­рић, Стој­ко­вић, Дра­жић, Дин­чић

СВЕ РЕ­ШЕ­НО У ПР­ВОМ ПО­ЛУ­ВРЕ­МЕ­НУ

МИ­ЛА­НОВ­ЧА­НЕ СЕ­КУН­ДЕ ДЕ­ЛИ­ЛЕ ОД ПО­БЕ­ДЕ У УЖИ­ЦУ

МЕ­ТА­ЛАЦ „ИЗ­ГУ­БИО“ ДВА БО­ДА

Ј

И

а­ко је по­че­так ду­е­ла из­ме­ђу Ме­тал­ца и Сло­бо­де на­го­ве­шта­вао пр­ву по­бе­ду Ми­ла­нов­ча­на то се ипак ни­је до­го­ди­ло.Од­бра­на го­ сти­ју ка­пи­ту­ли­ра­ла је у че­твр­том ми­ну­ту су­диј­ске на­док­на­де.По­сле још јед­ног ре­ми­ја , Ме­та­лац је и да­ље на по­след­њем ме­сту на пр­ во­ли­га­шкој та­бе­ли због ка­зне од­у­зи­ма­ња три бо­да из­ре­че­не на­кон нео­ди­гра­ног ре­ванш су­сре­та ба­ра­жа са Ра­дом.

СЛО­БО­ДА – МЕ­ТА­ЛАЦ 1 : 1 (0:1)

Град­ски ста­ди­он у Ужи­цу.Стрел­ци : Ми­ле­кић у 90+4 ми­ну­ту за Сло­ бо­ду, Мер­до­вић у 19 за Ме­та­лац СЛО­БО­ДА: Чан­ча­ре­вић, Ми­ ли­чић, Ри­стић, Ба­бић (Ра­ко­ вић), Ми­ле­кић, Авра­мо­вић, Ми­ло­ше­вић (Ле­кић), Пр­те­њак , Јак­шић, Пе­тро­вић (Јо­ва­но­вић), Вук­ми­ро­вић 5 Јавор Матис 16 Металац (ГМ)

МЕ­ТА­ЛАЦ: Пе­јо­вић, Ни­ко­ди­ је­вић, Ни­ко­лић, Се­длар, Ову­су, Па­нић, Ћир­ко­вић, Бр­кић (Ива­ но­вић), Стој­ко­вић (Ми­ло­ше­ вић), Мла­де­но­вић (Лу­ко­вић), Мер­до­вић 2 2

1 0

1 2

0 0

МЛА­ДОСТ У СУ­БО­ТИ­ЦИ ДО­ЖИ­ВЕ­ЛА ДРУ­ГИ ПР­ВЕН­СТВЕ­НИ ПО­РАЗ

3 1

2 1

+1 0

4 -1

ош је­дан вој­во­ђан­ски су­пер­ли­гаш узео је ме­ру Лу­чан­ци­ма.По­сле по­ра­за код ку­ће од Вој­во­ ди­не,Мла­дост је до­жи­ве­ла не­у­спех и у Су­бо­ти­ци од Спар­та­ка.Гол од­лу­ке по­сти­гао је Ми­лић у 29 ми­ну­ту.На­ста­вак су­сре­та и знат­но бо­ља игра ни­су би­ли до­вољ­ни еки­пи Мла­до­сти да стиг­не до из­јед­ на­че­ња.Нео­д­луч­ност и не­до­ста­так кон­цен­тра­ци­је у за­вр­шни­ци на­па­да ко­шта­ли су иза­бра­ни­ке Не­на­да Ми­ло­ва­но­ви­ћа но­вог по­ра­за.

СПАР­ТАК – МЛА­ДОСТ 1:0 (1:0) Град­ски ста­ди­он у Су­бо­ти­ци. Стре­лац: Ми­лић у 29 ми­ну­ту.

СПАР­ТАК: Ја­но­ше­ вић, Фар­каш (Ду­кић), Ра­до­вић, Ан­то­нић, Ми­ло­ше­вић, Ба­ла­ба­ но­вић, Ко­ва­че­вић, Јон­дић (Мак­си­мо­вић), Плав­шић, Ми­лић (Лу­ кић), Тор­би­ца

МЛА­ДОСТ: Кр­зна­ рић, Зо­њић, Го­ле­мић, Пе­тро­вић, Ми­лу­но­вић, Ра­дин, Га­врић, Ада­мо­ вић (Гр­ји­чић), Љу­јић (Пе­шић), Ми­ло­са­вље­ вић (Езе), Жи­ва­ди­ но­вић

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Партизан Црвена звезда Нови Пазар Спартак Рад Војводина Чукарички Борац ОФК Београд Јагодина Доњи Срем Младост Раднички 1923 Напредак Раднички (Н) Вождовац

Ус­пео је Пе­трић да за­у­ста­ви си­ја­сет те­шких уда­ра­ца, у си­ту­а­ци­ја­ма ка­да су лоп­ту већ сви ви­де­ли у мре­жи. На су­прот­ној стра­ни у са­мом фи­ни­ шу ме­ча,ча­к и у на­док­на­ди вре­ме­на ма­ло је не­до­ста­ја­ло да Ђе­нић, Сто­ ја­но­вић и Ђе­рић ка­зне про­ма­ша­је го­сти­ју и на­ви­ја­чи­ма по­да­ре дру­гу пр­вен­стве­ну по­бе­ду.

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 1 1 0 0 2 1 1 1 0 1 1 1 0 0

0 0 0 0 1 1 0 1 1 1 2 2 2 2 3 3

10 6 4 2 8 5 3 3 4 4 1 2 0 2 2 2

2 0 1 0 3 2 1 2 5 5 5 4 3 6 9 10

+8 +6 +3 +2 +5 +3 +2 +1 -1 -1 -4 -2 -3 -4 -7 -8

9 9 7 7 6 6 5 4 4 4 3 1 1 1 0 0

31

SPORT

PETAK 29. AVGUST 2014.

Страну припремио М. Ристић

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД

ЗОНА МОРАВА

ЛИ­ГЕ МЛА­ЂИХ КА­ТЕ­ГО­РИ­ЈА

„ПЕ­ТАР­ДА“ БРЕ­СНИ­ЧА­НА

ПОГОДАК РАДАКОВИЋА­ У НАДОКНАДИ ВРЕМЕНА

РАНО ЗА „БЕРБУ“ БОДОВА У ТОПОЛИ

Д

П

о­сле убе­дљи­ве по­бе­де у ду­е­лу са Ја­се­ни­цом, По­лет је на пр­вом го­сто­ва­њу у То­по­ли играо не­ре­ше­но са но­ вај­ли­јом,Ка­ра­ђор­ђем 2:2. Не­си­гур­ни су­ди­ја Ми­лан Не­дељ­ ко­вић и ра­но при­мљен гол у тре­ћем ми­ну­ту од­ре­ди­ли су да­љи ток утак­ми­це у ко­јој су оба ри­ва­ла же­ле­ла по­бе­ду. На кра­ју мо­ра­ли су да се за­до­во­ље по­де­лом пле­на. За ре­зул­ тат­ски егал на кра­ју су­сре­та по­бри­нуо се Не­вен Ра­да­ко­вић евро­го­лом у на­док­на­ди су­диј­ског вре­ме­на.

у­ел име­ња­ка у Бре­ сни­ци окон­чан је убе­ дљи­вом по­бе­дом до­ма­ћи­на. На­пу­ни­ли су иза­бра­ни­ци Гра­ди­ми­ра Јо­ви­чи­ћа до вр­ха мре­жу Ру­да­ра из Ба­љев­ца и на­го­ве­сти­ли да пред сво­јим на­ви­ја­чи­ма не­ће ла­ко пре­ пу­сти­ти бо­до­ве ни на­ред­ним ри­ва­ли­ма.По­гот­ке су по­сти­ гли Но­ва­ко­вић у 37, Ни­ко­ ла Јо­ви­чић у 68 и 79, Јо­ви­ца Ни­ко­лић у 77 и Мар­ко­вић у 83 ми­ну­ту. По­лет из Тр­бу­ша­ на на го­сто­ва­њу у Це­ров­цу

ОМЛА­ДИН­СКА ЛИ­ГА СР­БИ­ЈЕ 3.ко­ло: Бо­рац –БСК 3:0

Рад­нич­ки 1923 – Ме­та­лац 2:0

два пу­та је имао ре­зул­тат­ску пред­ност про­тив Пар­ти­за­на, али је су­срет окон­чан без по­бед­ни­ка 2:2. Стрел­ци за По­лет би­ли су Алек­сан­дрић у 48 и По­по­вић у 56 ми­ну­ту. Ор­ло­вац из Мр­ча­је­ва­ца до­ жи­вео је по­раз од Омла­дин­ ца у Но­вом Се­лу 0:2. Ча­чан­ ска Сло­бо­да је по­ра­же­на од Сла­ви­је у Кра­гу­јев­цу 0:1, док је Та­ко­во го­ло­ви­ма Мир­ко­ ви­ћа у 18 и 68 и Дра­го­је­ви­ћа у 29 са­вла­да­ло еки­пу Дра­га­ че­ва из Гу­че 3:0.

КА­РА­ЂОР­ЂЕ - ПО­ЛЕТ 2:2 (1:0)

Игра­ли­ште у То­по­ли.Стрел­ци : Срећ­ко­вић у 5 (је­да­на­е­ сте­рац) и Бр­кић у 63 ми­ну­ту за Ка­ра­ђор­ђе, Не­шо­вић у 52 и Ра­да­ко­вић у 90+4 ми­ну­ту за По­лет. КА­РА­ЂОР­ЂЕ: Мар­ја­но­ вић, Ду­ла­но­вић (Бр­кић), Ар­сић, Јо­ван­че­вић, Мар­ко­вић, Срећ­ко­вић, Ма­рин­ко­вић (Ра­ден­ко­вић), Ту­фег­џић, Ва­си­ље­вић, Ма­та­но­вић (Ву­кај­ло­вић), До­де­ро­вић Лозница Карађорђе Звижд Рудар Будућност Крушик 2014 Победа Јединство Семендрија 1924 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Будућност К. 2014 Лозница Полет Рудар Шумадија 1903 Победа Јединство Звижд Карађорђе Шумадија Семендрија 1924 Слога (П) Железничар Бане ГФК Јасеница 1911 Јошаница

3.ко­ло: Бо­рац – Зе­мун 4:0

МО­РА­ВИЧ­КО–ЗЛА­ТИ­БОР­СКА ПИ­О­НИР­СКА ЛИ­ГА 2.ко­ло: Мр­ча­јев­ци : Ор­ло­вац – Ча­чак 94

По­же­га : Сло­га – БИП

Ива­њи­ца : Ја­вор Ма­тис – Ме­та­лац

Ча­чак : Сло­бо­да – Бу­дућ­ност

При­бој :ФАП – Бо­рац

Ужи­це : Сло­бо­да – Је­дин­ство Пу­те­ви

0:2 3:0 0:3 0:2 0:4 1:о

ОКРУЖНА ЛИГА I коло – 23/24.08.2014. 17:00 Овчар Бацковац Јунајтед Парменац Младост Прељина Луњевица Слатина Миоковци Спартак Јединство ГГ Напредак Пријевор Младост Атеница Котража Омладинац Доња Врбава Јединство Коњевићи

2 5 0 0 3 4 2 2

0 1 2 0 0 0 1 0

ПО­ЛЕТ: Ру­ме­нић, Ни­ко­ лић, Ђор­ђи­ло­вић, Лу­ко­ вић, Кне­же­вић, Ра­ди­сав­ че­вић, Не­шо­вић, Ва­си­лић, Ми­хај­ло­вић (Ра­да­ко­вић), То­мић (Про­тић), Сто­јић

1:0 2:2 1:0 2:2 3:0 2:1 1:0 0:0 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

КА­ДЕТ­СКА ЛИ­ГА СР­БИ­ЈЕ

2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

ГФК Јасеница 1911 Полет Слога (П) Шумадија 1903 Бане Јошаница Железничар Шумадија 0 0 1 1 1 1 1 0 2 2 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 1 2 2 2

8 3 5 4 4 2 1 2 3 0 1 1 0 1 0 1

0 1 2 3 3 1 0 2 3 0 2 2 1 5 4 7

+8 +2 +3 +1 +1 +1 +1 0 0 0 -1 -1 -1 -4 -4 -6

Таково Трепча Рудар (Бресница) Славија Мокра Гора Партизан Омладинац Тутин 6 6 4 4 4 4 4 3 2 2 1 1 1 0 0 0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Трепча Тутин Омладинац Полет Славија Рудар (Бресница) Мокра Гора Таково Браћа Вуковић Слобода Партизан Металац Орловац Водојажа Рудар (Баљевац) Драгачево

3:0 4:0 5:0 1:0 3:0 2:2 2:0 1:0 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

Драгачево Браћа Вуковић Рудар (Баљевац) Слобода Водојажа Полет Орловац Металац 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 2 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0 1 1 1 2 2

6 3 3 3 2 5 3 3 4 1 3 1 1 1 0 0

0 0 1 2 1 1 1 2 4 1 3 2 3 4 7 7

+6 +3 +2 +1 +1 +4 +2 +1 0 0 0 -1 -2 -3 -7 -7

ГРАДСКА ЛИГА ЧАЧАК Резултати I кола ГФЛ-Чачка: 6 6 4 4 4 3 3 3 3 3 2 1 1 1 0 0

Ракова-Стрелац БИП-Лугови Вујан-Кеј Чачак 94-Будућност Задругар-Премећа Морава (М)-Морава (К) Планинац-Пријатељи Полет

2:2 1:0 1:3 1:4 0:3 2:1 0:0 слободан

ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД Јелен супер лига

30.08.2014 | 17:00 30.08.2014 | 17:00

Раднички (Н) Рад Чукарички Раднички 1923 ОФК Београд Младост Црвена звезда Јагодина

: : : : : : : :

Зона Морава 30.08.2014 | 31.08.2014 | 31.08.2014 | 31.08.2014 | 31.08.2014 | 30.08.2014 | 31.08.2014 | 31.08.2014 |

16:30 Металац 16:30 Орловац 16:30 Полет 16:30 Водојажа 16:30 Слобода 16:30 Рудар (Баљевац) 16:30 Браћа Вуковић 16:30 Драгачево

Прва лига

4. коло Доњи Срем Партизан Вождовац Борац Нови Пазар Напредак Спартак Војводина 3. коло

: Таково : Тутин : Омладинац : Партизан : Мокра Гора : Славија : Рудар (Бресница) : Трепча

30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 |

17:00 Јединство Путеви 17:00 Синђелић 17:00 Мачва 17:00 Јавор Матис 17:00 Бачка (БП) 17:00 Инђија 17:00 Металац (ГМ) 17:00 Колубара

: : : : : : : :

Радник Пролетер Слога (ПМ) Бежанија БСК Борча Слога (К) Моравац Орион Слобода

Окружна лига Бацковац Јунајтед Омладинац Пријевор Напредак Спартак Слатина Младост Прељина Овчар

Српска лига Запад

3. коло

Јединство Коњевићи Доња Врбава Котража Младост Атеница Јединство ГГ Миоковци Луњевица Парменац

30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 | 30.08.2014 |

16:30 Шумадија 16:30 Железничар 16:30 Јошаница 16:30 Бане 16:30 Шумадија 1903 16:30 Слога (П) 16:30 Полет 16:30 ГФК Јасеница 1911

Лозница Семендрија 1924 Јединство Победа Будућност К. 2014

Градска лига

2. коло С Н Н Н Н Н Н Н

: : : : : : : :

Вујан БИП Планинац Задругар Морава М. Чачак 94 Будућност Ракова

3. коло

СЛОБОДАН Полет Кеј Пријатељи Стрелац Премећа Морава К. Лугови

Рудар Звижд Карађорђе 3. коло Н Н Н Н Н Н Н Н

32

SPORT

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

KO[ARKA

KNE@EVI] STIGAO U BORAC vih dana sa KK Borac jednogodi{wi ugovor potpisao je Stanoje Kne`evi} (24) koji je do sada igrao u Beogradu, Metalcu, Torlaku i Beoko{u.

- Do{ao sam u klub u kome su treninzi ja~i i svi su posve}eni poslu. Nadam se da }u ovde napredovati.

Ciqevi su jasni, ~im je klub organizovan, a pripreme intenzivne. Tu sam da pomognem - ka`e Kne`evi}.

- Poja~ali smo ekipu na pozicijama ~etiri i pet.

Nadam se da }e Kne`evi} ovde razvijati svoj talenat i doprineti Bor~evim dobrim partijama - izjavio je direktor KK Borac Marko Ivanovi}.

Pretghodno su ugovore sa

O

Borcem potpisali Nemawa Prolovi} i Ivan Gavrilovi}, a kako Ivanovi} najavquje, spisak poja~awa nije kona~an.

- Slede}i na spisku je Nikola Vujovi} (20), ^a~anin, visok 208 centimetara, igra na pozicijama ~etiri i pet. Vodimo i zavr{ne pregovore sa kapitenom Dra{kom Radovi}em o nastavku saradwe, kao i sa Du{anom Koji}em - potrv|uje Ivanovi}.

Ko{arka{i Borca uskoro }e odigrati vi{e kontrolnih utakmica. O~ekuju ih dva susreta protiv Ploe{tija, potom sa slovena~kim [entjurom, a stigle su i ponude za u~e{}e na turniru u Puli. Do po~etka prvenstva, Borac bi trebalo da odigra petnaestak kontrolnih utakmica.

PE[AKOVI] OTI[AO U KIFISIJU oju~era{wi ko{arka{ Borca Nikola Pe{akovi} potpisao je dvogodi{wi ugovor sa atinskom Kifisijom i ve} pro{le sedmice otputovao u Gr~ku. Wegov novi klub je prethodnu sezonu zavr{io na petom mestu, a od pro{le godine takmi~i se u Prvoj ligi.

- Sada su nam ambicije da se plasiramo me|u prve ~etiri ekipe i izborimo u~e{}e u Evrokupu. Kifisija je odli~an klub, imaju dobrog trenera i zadovoqan sam postignutim dogovorom. Borcu `elim sve najboqe i da ponove uspeh iz prethodne sezone - izjavio je Pe{akovi}.

D

„ZLATNI KOTLI]” OKUPIO SEDAM EKIPA

MAKEDONCI NAJBOQI

ro{log vikenda na terenima Sportskog centra “Mladost” odr`ana je tradicionalna manifestacija u pripremawu ribqe ~orbe “Zlatni kotli}”. U~estvovalo je sedam ekipa, od kojih jedna makedonska. Po oceni `irija, najboqu ~orbu skuvala je ba{ ekipa “SrM” iz Makedonije. Drugo mesto pripalo je ekipi “357”, a tre}e Nikoli Ze~evi}u.

Tradicionalno, pokroviteq 13. “Zlatnog kotli}a” bio je grad ^a~ak.

Z. J.

P

RADISAVQEVI] U LEOTARU

RADOVI] OTI[AO IZ POQSKE

a pute{estviju po klubovima biv{e Jugoslavije ^a~anin Miqan Radisavqevi} stigao je do Hercegovine. Ovih dana potpisao je ugovor sa Ko{arka{kim klubom Leotar iz Trebiwa.

- Leotar je stabilan klub, ima solidan buxet i samim tim, velike ambicije. Planovi su da izbori mesto me|u tri najboqa tima Lige Bosne i Hercegovine. Tri prvoplasirane ekipe igra}e u plej ofu u kome }e im se pridru`iti Igokea. Trener Leotara je proslavqeni Dragoqub Quba Vida~i} i radimo ba{ dobro. Anga`ovan sam kao zvu~no poja~awe i nadam se da }u opravdati taj epitet - ka`e Radisavqevi}.

U dosada{woj karijeri Miqan Radisavqevi} je igrao za ~a~anski Borac, Ulciw i bitoqski Pelister.

I

N

ako je sa PBG Mosir Krosnom jednom stigao do finala, a jednom polufinala Prve lige Poqske, Du{an Radovi} je oti{ao iz zemqe u kojoj je osam godina proveo kao igra~ i ~etiri kao trener.

- O~ekivao sam da ostanem, ali je PBG u{ao u finansijske probleme. Trenutno sam u ^a~ku i nadam se drugim ponudama - ka`e Radovi}.

Tenersku karijeru Radovi} je ostvario i u Srbiji. U svojoj prvoj sezoni uveo je Crnokosu iz Kosjeri}a u najvi{i rang takmi~ewa.

- Ve} imam neke ponude iz Srbije i dve iz na{eg okru`ewa.

Narednih dana }u odlu~iti gde i kako daqe. Tra`im klub sa ambicijama, u kome je mogu} solidni rad i da imam dobar sastav - navodi za Mocart sport Du{an Radovi}.

MALI FUDBAL

NA STARTU PROTIV [AMPIONA oqom `reba Fontana }e prvu utakmicu u Prvoj futsal ligi odigrati 19. septembra sa {ampionom Srbije kragujeva~kim Ekonomcem. Bi}e to duel dvostrukog {ampiona biv{e Jugoslavije i {estostrukog prvaka Srbije. Ovog leta najboqi doma}i klub vrbovao je i kapitena Fontane Milorada Jovanovi}a.

- Naravno da mi prija interesovawe Ekonomca, ali `elim da bar jo{ jednu sezonu odigram za Fontanu. @reb nam nije bio naklowen, jer ve} na po~etku gostujemo najja~oj ekipi. To su verovatno i najlak{e utakmice u kojima nemate

V

{ta da izgubite - prokomentarisao je Jovanovi}.

U novoj sezoni Fontanu }e voditi Zoran Mari~i}, a ovih dana klub su poja~ali Milo{ Ristanovi}, Ivan Markovi}, Nemawa Jovanovi}, Stefan Kilibarda i Vladan Stojkovi}. Prelazni rok traje do 31. avgusta, a osim novajlija, u klubu su i igra~i koji su ga vratili u elitni rang, Milo{ Teofilovi}, Milorad Melentijevi}, Uro{ Pantovi} (golman), Dejan Maksimovi}, Ninoslav Drami}anin, Nikola Mili}evi}, Dragan ]iri}, Ilija Spasojevi}, Milorad Jovanovi} i Milorad Rackovi}.

Jovanovi} ostaje kapiten, dok }e wegov zamenik biti Milo{ Teofilovi}. ^A^ANSKA PREMIJERA 29. SEPTEMBRA Prvu utakmicu pred svojom publikom Fontana }e odigrati 29. septembra. U drugom kolu Prve futsal lige ^a~ani do~ekuju Kopernikus iz Ni{a.

- Nadam se da }e rukovodstvo Sportskog centra “Mladost” imati razumevawa i dozvoliti nam da kao doma}ini igramo utakmice ponedeqkom. Za razliku od drugih klubova koji igraju u hali “Mladost”, prethodne sezone smo uspeli nekoliko puta da je napunimo.

Ulaz na sve na{e utakmice }e i daqe biti besplatan za sve qubiteqe malog fudbala - najavquje sportski direktor Fontane Milo{ Stevani}.

RASPORED JESEWEG PRVENSTVA Ekonomac Kragujevac - Fontana Fonatana - Kopernikus Smederevo - Fonatana Fontana - Be~ej Sas Marbo Zrewanin - Fonatana Fontana - Nova Pazova Vrawe - Fontana Fontana - Kal~a Ni{ Novi Pazar - Fontana Mungosi Zemun - Fontana Fontana - Vintersport Ni{

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

TV PROGRAM

TV PROGRAM

- TV GALAKSIJA -

PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

33

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA -r.

17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

34

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E STANOVI P- 20 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 E P-27 m2, Hotel Morava, 5. sprat, cena 19.000 E P-31 m2, centar, 5. sprat, TA, cena 25.000 E P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, cena 32.000 E P-38 m2, Qubi} kej, prizemqe, CG, cena 23.000 E P-37 m2, Qubi} kej, VP, CG, cena 20.000 E P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 25.500 E P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 E P-42 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, TA, terasa, cena 25.000 E P-45 m2, Nemawina, noviji, 4. sprat, lift, CG, cena 34.000 E P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 E P-49 m2, stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 E P-49 m2, K.V. Popovi}a, 6. sprat, lift, CG, cena 32.000 E P-52 m2, Hotel Morava, 6. sprat, lift, CG, terasa, cena 33.000 E P-53 m2, Avenija 1, 2. sprat, lift, CG, cena

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-53 m2, Alvaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 25.500 E P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 E P-58 m2, Qubi} kej, 10. sprat, lift, CG, terasa, cena 30.000 E P-60 m2, nov, Balkanska, 4. sprat, CG, cena 32.000 E P-60 m2, Alvaxinica, 4. sprat, zgrada od fasadne cigle, CG, terasa, cena 38.000 E P-61 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, lift, cena 36.000 E P-63 m2, Hotel Morava, nov, 4. sprat, CG, terasa, cena 33.000 E P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, terasa, cena 47.000 E P-66 m2, O[ Filip Filipovi}, 2. sprat, TAGAS, terasa, cena 39.000 E P-66 m2, centar, 3. sprat, CGm, terasa, cena 48.000 E P-74 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 E P-76 m2, nov, Hotel Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 52.000 E P-78 m2, K.V.Popovi}a, 6. sprat, CG, lift, terasa, cena 48.000 E P-82 m2, Hotel Morava, 9.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

sprat, CG, terasa, lift, cena 45.000 E BEOGRAD - VRA^AR, Prodajem novu garsoweru na 1. spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva,cena 36.000 E CRVENI KRST-NOV, trosoban stan, 1.sprat, CG, terasa, odmah useqiv.

Cena 90.000 E KU]E P-80 m2, plac 1 ar, centar, cena 40.000 E P-45 m2, plac 12 ari, Trbu{ani, cena 12.000 E P-60 m2, plac 4 ara, Alvaxinica, cena 50.000 E P-102 m2, plac 5.90 ari, kod Hotel Morave, cena 70.000 e ili zamena za dva stana LOKALI P-18 m2, Qubi} kej, cena 16.000 E P-135 m2, Rakova, cena 10.000 E P-169 m2, Viqu{a, plac 10 a, cena 7000 E P-75 m2 + 120 m2, 3. ara, Obili}eva, cena 30.000 E

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban.

Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena.

Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac.

GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa gara`om, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ^A^AK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

35

OGLASI

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

CAFFE PIZZERIA LEONARDO

potrebna dva radnika sa radnim iskustvom. Za informaciju javiti se li~no ili na telefon 063/44-54-45 od 12 do 20 ~asova

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

060/434-2-190

STANOVI P-20 M2, 13. SPRAT, CG, KNEZA MILO[A, 17.000E P-30 M2, 3.SPRAT, CG, AVENIJA, 22.500 E P-32 M2, 5.SPRAT, CG, BALKANSKA, 24.000 E P-36 M2, VP, TA, H.MORAVA, 24.000 E P-31 M2, 7.SPRAT, CG, AVLAXINICA, 21.000 E P-38 M2, 2.SPRAT, CG, KOD CARA, 29.500 E P-43 M2, VP, TA, AVLAXINICA, 21.000 E P-49 M2, 1.SPRAT, TA, H.MORAVA, 23.000 E P-43 M2, 8. SPRAT, CG, AVLAXINICA, 31.000 E P-55 M2, 9.SPRAT, CG, S.MARKOVI]A, 25.000 E P-51 M2, PR, TA, 9.

JUGOVI]A, 26.000 E P-45 M2, 2.SPRAT, CG, K. AN\ELKOVI]A, 31.000 E P-45 M2, VP, CG, QUBI]SKA, NOV, 36.000 E P-51 M2, PR, TA, CENTAR, 39.000 E P-52 M2, 7. SPRAT, AVLAXINICA, NOV, 37.000 E

P-57 M2, PR, CG, AVENIJA, 28.500 E P-60 M2, 1 SPRAT, TA, KOD M.PAVLOVI], 35.000 E P-62 M2, 2. SPRAT, CG, CENTAR, 42.000 E P-67 M2, 12. SPRAT, CG, KEJ, DUPLEKS, 42.000 E P-82 M2, 4. SPRAT, CG, KOD GRADSKOG PARKA, 62.000 E P-82 M2, 2.SPRAT, CG, GVO@\AR, 50.000 E P-92 M2, 1. SPRAT, CG, GVO@\AR, 60.000 E P-95 M2, 4. SPRAT, CG, SIN\ELI]EVA, DUPLEKS, 46.000 E P-95 M2, 1.SPRAT, CG, AVLAXINICA, 75.000 E KU]E P-129 M2, 1.5 A, KOD MA[.KOLE, 26.000 E P-81 M2, 3.5 A, ATENICA KOD [KOLE, 26.000 E P-90 M2, 11 A, PREQINA, 36.000 E P-114 M2, 2 A, AMIXINA, 50.000 E P-78 M2, 5.23 A, [IRI CENTAR, 50.000 E P-90 M2, 3.8 A, BALKAN-

SKA, 55.000 E P-70 M2, 4 A, KULINOVA^KO POQE, 30.000 E P-66 M2, 4 A, KOD BOLNICE, 45.000 E P-120 M2, 5 A, QUBI], 50.000 E P-80 M2, 2 A, CENTAR, 60.000 E P-190 M2, 2.5 A, [IRI CENTAR, 70.000 E IMAWA 40 M2, 3.2 HA, G. MIOKOVCI, 16.000 E 110 M2, 34 A, LOZNICA, 20.000 E 70 M2, 50 A, G. ATENICA, 21.000 E 90 M2, 2.5 HA, KA^ULICE, VI[E POMO]NIH OBJEKATA, 30.000 E 50 M2, 90 A, G. GOREVNICA, 26.000 E 70 M2, 60 A, KUKI]I, 35.000 E VIKENDICE 60 A. KUKI]I, 13.000 E 8 A, JELICA, 5.500 E

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2, 3 , lift, 21500 eura, Avenija 29m2. 5, 14000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 7 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 22000 eura, [iri centar 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 36m2, 4 , 22500 eura , [iri centar 37m2, 5, lift, 25000 eura,Ljubi} kej 34m2, 4 , 15500 eura, Ljubi} kej 34m2, 1 , 25000 eura, Centar 31m2, vp , 24000 eura, Centar U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53m2 , 6 , lift , 29500 eura, Restoran Brvnara 37m2 nov, 4 , lift, sa stvarima , 32000 eura, Avenija 49m2 , 4, 25000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura ,Hotel Morava 57m2, 14, lift, 22000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 54m2, 1, 33000 eura, Hotel Morava 61m2 , 4 , lift, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, 26000 eura, Ljubi} kej 53m2, 7, lift , 33000 eura Qubi} kej

PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

58m2, 2, lift, 34000 eura, Ljubi} kej 50m2, 4 , 28000 eura, Nemawina 52m2 , 3,lift, 28000 eura, [iri centar 53m2, 3, 36500 eura, Avenija 55m2,vp, 28000 eura,Avenija 53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 45m2, 2 , 33000 eura ,Centar 55m2,3 , 31000 eura , Centar 51m2, vp, 25500 eura, Centar 53m2, vp, 30000 eura , Centar 58m2, 3,39000 eura, Vinara U ponudi jo{ 55 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2,12 , lift, 33000 eura,Hotel Morava 53m2,1, 35000 eura,Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura , [iri centar 54m2, 4 , lift, 38000 eura , Ljubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Ljubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 36000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80m2, 1 , 44000 eura, Ljubi} kej 71m2, 3 , 41200 eura, [iri centar 52m2, vp, 19000 eura, Lu~ani 67m2 , 4, 30000 eura ,Hotel Morava U ponudi jo{ 47 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

36

OGLASI

GRAD ^A^AK GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 54/13 re{ewe US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS", broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO MR^AJEVCI I IZVE[TAJA O STRATE[KOJ PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO MR^AJEVCI JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni i grafi~ki deo) I IZVE[TAJA O STRATE[KOJ PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 29. AVGUSTA 2014. godine do 29. SEPTEMBRA 2014. godine.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 54/13 re{ewe US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije i Izve{taj o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu bi}e izlo`eni na javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada ^a~ka, www.cacak.org.rs.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana Generalne regulacije i Izve{taj o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada ^a~ka ili putem po{te.

KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA ^A^KA zaseda na javnoj sednici dana 3. oktobra 2014. godine sa po~etkom u 12 ~asova u sali Skup{tine grada ^a~ka, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" iz ^a~ka. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

MALI OGLASI Taksiju "Elita" potrebni voza~i sa vozilima.

032/32-00-32 032/37-97-00 PRODAJEM STAMBENI PROSTOR 39 + 24 M2, NASEQE MALA KOLONIJA, KOD SLOBODE. POTREBNA MAWA ADAPTACIJA. CENA MNOGO POVOQNA. TEL. 063/ 128-8-840

PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2, UL. K.V. POPOVI]A, CG. CENA 22.000 E. TEL. 064/ 14-14-324

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979 PRODAJEM NOVU CENTRIFUGU ZA CE\EWE MEDA, 5 KO[NICA ZA P^ELE SA NASTAVCIMA, 150 RANULA ZA P^ELE I PRIKOLICU ZA KOLA. TEL. 032/ 5381-176

POTREBNA RADNICA ZA RAD U MINIMARKETU. ZVATI OD 7-22 NA TEL. 062/ 866-8-736

IZDAJEM u Beogradu dvoiposoban name{ten stan u Ulici vojvode Stepe ( CG,TELEFON, klima i kablovska ) u blizini FON, FPN, Saobra}ajni i Farmaceutski fakultet.

Tel. 064/ 155-9-160

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija AUTO [KOLI „AUTO JOVANOVI]“ POTREBAN LICENCIRANI PREDAVA^ TEORIJSKE OBUKE. STALNI RADNI ODNOS, PO^ETNA PLATA 50.000.00 DINARA. TEL. 032/ 225552, 065/ 813-5-240

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

AD "AGROSTROJ" iz ^a~ka, Bulevar oslobo|ewa br. 37 Mati~ni broj: 07167504 OGLA[AVA prodaju pokretne imovine javnim nadmetawem Predmet prodaje je : - PUTNI^KO VOZILO MARKE MERCEDES, MODEL CLS 500 COUPE - VOZILO JE NEREGISTROVANO, - VOZILO NIJE U VOZNOM STAWU Po~etna cena je: 100.000,00 dinara.

Depozit je: 20% od procewene vrednosti, odnosno 20.000,00 dinara.

Pravo na u~e{}e imaju sva pravna i fizi~ka lica koja: 1. Uplate depozit na teku}i ra~un Prodavca broj 355-3200174303-33 koji se vodi kod Vojvo|anske banke. Rok za uplatu depozita je 4. 9. 2014 godine.

2. Potpi{u izjavu o gubitku prava na vra}awe depozita, pre odr`avawa javnog nadmetawa .

Javno nadmetawe odr`a}e se dana 5. 9. 2014. godine u 12:00 ~asova na slede}oj adresi: AD "AGROSTROJ" iz ^a~ka, Bulevar oslobo|ewa br. 37.

Registracija u~esnika po~iwe dva sata pre po~etka javnog nadmetawa a zavr{ava se 10 minuta pre po~etka javnog nadmetawa, odnosno u periodu od 10:00 do 11:50 ~asova, na istoj adresi.

Prodaju vozila javnim nadmetawem sprove{}e komisija formirana od strane direktora AD "AGROSTROJ" iz ^a~ka.

Predsednik komisije sprovodi javno nadmetawe tako {to: 1. registruje lica koja imaju pravo u~e{}a na javnom nadmetawu (imaju ovla{}ewa ili su li~no prisutni), 2. otvara javno nadmetawe ~itaju}i pravila nadmetawa, 3. poziva u~esnike da istaknu ponudu na ogla{enu cenu, koju su spremni da plate, 4. odr`ava red na javnom nadmetawu, 5. progla{ava kupcem u~esnika koji je ponudio najvi{u cenu, a nijedan drugi u~esnik ne istakne ve}u cenu od posledwe ponu|ene cene, 6. potpisuje zapisnik.

Kupoprodajni ugovor se potpisuje odmah nakon odr`avanog javnog nadmetawa.

Progla{eni Kupac je du`an da uplati preostali iznos kupoprodajne cene danom potpisivawa kupoprodajnog ugovora.

Svako lice koje je steklo pravo na u~e{}e u skladu sa uslovima propisanim ovim oglasom, gubi pravo na depozit u skladu sa izjavom o gubitku prava na vra}awe depozita. Ako progla{eni Kupac ne potpi{e zapisnik, ne zakqu~i kupoprodajni ugovor ili ne uplati kupoprodajnu cenu u propisanim rokovima i na propisan na~in, kao i u svim drugim slu~ajevima predvi|enim izjavom o gubitku prava na vra}awe depozita gubi pravo na povra}aj depozita, a za Kupca se progla{ava drugi najboqi ponu|a~ u postupku javnog nadmetawa.

Vozilo se kupuje u vi|enom stawu, U~esnicima koji na javnom nadmetawu nisu stekli status kupca ili drugog najboqeg ponu|a~a, depozit se vra}a u roku od 8 dana od dana zavr{etka javnog nadmetawa.

Drugom najboqem ponu|a~u na javnom nadmetawu, depozit se vra}a u roku od 15 dana od dana javnog nadmetawa.

Porezi i tro{kovi realizacije ugovora se dodaju na postignutu kupoprodajnu cenu i padaju na teret kupca.

Kontakt telefon 069/ 10 56 319

IZDAJEM opremqen lokal u G. Milanovcu, oko 100 m2, sa magacinom oko 50 m2. Eta`no grejawe na drva ili struju. Visina 3.5 m, pod - plo~ice, 3 sanitarna ~vora. Pogodno za malu privredu, raznu proizvodwu. Cena 200 E. Tel. 064/ 120-6-713 POVOQNO vr{im popravku ra~unara, instalacija OS i optimizaciju rada ra~unara.

Tel. 064/ 614-2-893

MEWAM dvosoban stan u Novom Zagrebu Zapru|e, izme|u {kole i vrti}a, za stan u ^a~ku.

Tel. 032/ 386-215, 066/386-215 IZDAJEM name{ten dvosoban stan u centru grada, CG, za dva u~enika ili u~enice.

Tel. 069/ 012-4-664, 032/ 371-303 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

MEWAM ku}u od 85 m2 sa 4.70 ari placa na Zlatiboru - Vodice Dobroselski oput, za jednoiposoban ili dvosoban stan u ^a~ku.

Tel. 069/ 242-1-954, 064/ 995 - 1 - 612

PRODAJEM OKRETNE I PRENOSIVE DVORI[NE SU[ILICE ZA VE[ TELEFON: 069/ 294-2-141

37

^ITUQE

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

U nedequ, 31. 8. 2014. godine u 12:30 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Ako je tvoj `ivot morao da stane, na{a qubav, ponos i uspomene na tebe ve~no }e trajati u nama.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav , ja~a od vremena i zaborava.

TVOJE PILICE: ANDREA i NEVENA 31123

MIRA R. BARALI] (ro|ena Maksovi})

Trinaest godina je pro{lo.

S' tugom

ANDRIJI - ACU IVANOVI]U

Dragom dedi,

ANDRIJI - ACU IVANOVI]U

SE]AWE 27. 8. 2001 - 27. 8. 2014.

Oti{ao si brzo, tiho i iznenada, kako odlaze dobre du{e.

Pro{lo je {est meseci, a ti si svakodnevno u na{im pri~ama i mislima, ali te nema tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u na{im `ivotima.

Sre}ni smo {to smo te imali, a zauvek tu`ni {to smo te izgubili.

TVOJI NAJMILIJI

BUDIMIR i RAJKO Dana, 31. 8. 2014. godine navr{ava se 12 GODINA od smrti na{eg dragog

ILIJE PERI]A Se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima, jer voqeni nikada ne umiru. ]erka VIOLETA sa porodicom 31128

SE]AWE

Navr{ava se TRI GODINE od smrti na{e drage

MILADIN ILI]

STANA MATIJEVI]

iz Trbu{ana

MILICE JEVTOVI]

Neka te u ti{ini ve~nog mira, prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

Sestra MILIVOJKA i zet MIHAILO sa porodicom

Uspomenu na wen dragi lik ~uvaju ]erke RADA i NADA

31115

31112

U utorak, 2. septembra 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od prerane smrti moje drage sestre

STANE MATIJEVI] Toga dana u 15 ~asova iza}i}emo na grobqe i evocirati uspomenu na voqenu na{u sestru.

Brat LALE sa porodicom 31116

Dana, 28. 8. 2014. godine navr{ilo se SEDAM GODINA od smri na{eg dragog

BORA SLOVI]A 28. 8. 2007 - 28. 8. 2014.

Uvek }emo sa ponosom izgovarati tvoje ime.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

TVOJI NAJMILIJI: supruga DRAGICA, sin ZORAN, }erka ZORICA, snaha SNE@ANA, zet MI]O, unuci JULIJANA, JELENA, NIKOLA, IVANA i IVAN

Dana, 31. 8. 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti na{e drage, voqene i nikad nepre`aqene supruge, majke

JELICE NIKOLI] - JELE

Veliki qudi poput tebe nikada ne umiru, jer ostavqaju neizbrisiv trag u nama , koji smo te poznavali.

Hvala ti na tome, uvek si bio i osta}e{ deo nas.

Sa puno qubavi te svakog dana spomiwemo.

Dana, 1. 9. 2014. godine je 40 dana od tvoje smrti, a uspomenu na tebe ~uvaju Tvoji: supruga MILKA, sin IVAN, snaha DANIJELA, unuka KATARINA i unuk OGWEN

MILADIN ILI] iz Trbu{ana

( ro|ene Vulovi} ) Prazninu u na{im srcima niko nije popunio, a tugu u nama niko nije izbrisao.

Zauvek tvoji: suprug JELESIJE, sinovi: IVAN, VLADIMIR i DEJAN.

SE]AWE Dana, 4. 9. 2014. godine, navr{ava se DVANAEST GODINA od smrti na{eg dragog supruga i oca

NIKOLE TRBOVI]A Uspomenu na tebe ~uva}e u srcu tvoja supruga QUBA, k}erke BIQANA i NIKOLINA 31109

1. 9. 2014. godine je ^ETRDESET DANA kako si nas napustio, ali }e{ uvek ostati sa nama.

TVOJA ]EKS 31119

Dana, 03. 09. 2014. godine navr{ava se 11 GODINA od smrti na{eg dragog

MILO[A NIKITOVI]A NIKITE Tvoja qubav, dobrota, ne`nost i mudrost `ive}e u na{im se}awima sve dok trajemo.

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, nedostaje{.

TVOJI: supruga SNE@ANA i }erka NATA[A sa porodicom 31124

38

^ITUQE

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

Dana, 24. avgusta 2014. godine navr{ilo se PET GODINA od smrti na{e drage

30. avgusta navr{ava se DESET GODINA od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM KOLEGI

BO[KO [VABI] iz Je`evice 2004 - 2014.

Dugih 10 godina je pro{lo bez tebe, a tuga i bol u nama ne prolaze. U na{im srcima i na{im mislima `ive}e tvoj lik i se}awe na tebe.

Tvoji najmiliji: Supruga MILICA i }erka GORDANA sa porodicom Dana, 31. 8. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti

STOJKE - COLE (]OSI]) JOVI]EVI]

31114

KOLEGE IZ „SLADARE”: MI[KO, CECA, DU[KO, QUPKO, OLGA, ZARE, BOBAN, \OLE, MI]O, ZOKI, GORAN, \A\O, MILO[, ^UKAQ I \ONDRA. 31117

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

1. septembra 2014. godine u 11.30 ~asova dava}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

iz Bawice 1934 - 2009.

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji.

Suprug MIRKO i }erke MILANKA i GORDANA sa porodicama

SE]AWE

1928 - 2013.

Draga voqena majko, kroz `ivot si i{la smelo a opet krotko, {ire}i qubav i toplinu.

U~ila si nas strpqewu, plemenitosti i milosr|u i na tome ti hvala.

U na{im srcima osta}e{ nikad zaboravqena. ]erka MIRJANA (Jovi}evi}) Sofijani}, zet KRSTA, unuci STEVAN i ANDRIJA, snaha MIRJANA (Tawevi}) Sofijani}

DRAGI[I SREDOVI]U

MILOSTINE STOJANOVI]

MILENKO LAZOVI] ZVERKA 2004 - 2014.

Deset godina je pro{lo, a uspomenu na tebe ~uva sestra SLOBODANKA sa porodicom 31129

SE]AWE

VLADANU VUKALOVI]U

NASTA ]ENDI]

MIHAILO GOJKOVI] 2011 - 2014.

Pro{lo je {est meseci od kada si nas napustio. Tvoje odsustvo je nenadoknadivo.

Nemo}na pred sudbinom nastavqam `ivot tragom koji si mi ostavio znaju}i {ta je rad, ~ast i po{tovawe.

Bio si simbol po{tene borbe, snage i istrajnosti.

Vole te tvoje RADA, NATA[A i @EQKA

Mila majko, tuga se nikada re~ima nije mogla opisati, pa ni ova na{a tuga za tobom, {to si nas zauvek fizi~ki napustila i ostavila bez tvog milog glasa i toplih ruku.

Ve~no }e{ biti u na{im srcima i neka ti je ve~na slava.

MILENA sa porodicom

Pro|e TRI GODINE kako nisi sa nama.

Bol, tuga i se}awa uvek su tu.

Nema zaborava ni nadawa.

TVOJI NAJMILIJI: supruga POLKA, sinovi VLADE i MILETA, snaha VESNA i unuci DARJA, LUCIJA i MATEJA

31127

31126

31125

Dana, 30. 8. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od kako nije vi{e sa nama na{ otac, brat, deda i pradeda

DANA, 3. SEPTEMBRA 2014. GODINE NAVR[AVA SE ^ETRDESET DANA OD SMRTI NA[E DRAGE MAJKE, SVEKRVE I BAKE

Dana, 3. septembra 2014. godine navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg voqenog

SEKULA NEDEQKOVI] iz Gorwe Gorevnice

RADO[A VASIQEVI]A

RADMILE RADE SAVI] 1937 - 2014.

TOGA DANA , U 11 ^ASOVA NA ^A^ANSKOM GROBQU, OBAVI]EMO POMEN. „MAJKA NIKAD NE UMIRE, VE] ZALAZI KAO SUNCE, NOSI]U JE JA U SEBI, SVE DOK @IVI MOJE SRCE”...

Wegovu dobrotu, po`rtvovanost za svakoga i plemenitost ne}emo i ne mo`emo zaboraviti.

Wegovi: sin DRAGI], }erka MILADINA, bra}a RADOVIN, ZORAN, QUBI[A, sestre DU[ANKA i BRANKA sa porodicama

Uvek }emo te se se}ati i nikad te ne}emo zaboraviti.

Porodicu ~ine: supruga RADA, sin SINI[A, }erka ANA, snaha MARICA, zet JOVAN unuci ALEKSANDAR i TOMISLAV i unuke MARTA i MILICA

31110

SIN ZORAN SA PORODICOM

31113

31111

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

39

^ITUQE

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE

Dana, 4. septembra 2014. godine navr{ava se OSAMNAEST GODINA od smrti na{e drage

SE]AWE

TU@NO SE]AWE na na{e drage

VERE VASIQEVI] ro|ene Drobwak Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoj lik i ne}e ispuniti prazninu koja je ostala. Bila si oli~ewe dobrote, plemenitosti i po`rtvovawa.

Takvu }emo te uvek sa~uvati u svojim srcima.

S' qubavqu, suprug RADOJKO i k}erke NATA[A i ANA

MILICU

MILO[A

2006 - 2014.

2006 - 2014.

TODOROVI] K}erka DRAGA, unuci MILO[ i MILAN, prija RADOJKA

31100

31101

SE]AWE

ANDRIJA SRETENOVI] Godinu dana je pro{lo, a uspomenu na tebe ~uva PORODICA SRETENOVI]

MILOVAN MI]O GABOROVI]

BRENA KOSTI]

27. 8. 2001 - 27. 8. 2014.

31. 8. 1990 - 31. 8. 2014.

31108

U ~etvrtak, 4. septembra 2014. godine navr{ava se 18 GODINA od smrti na{eg dragog

RADOVANA GOLUBOVI]A GOLUBA

Navr{ava se TRINAEST GODINA od smrti na{eg supruga i oca MI]A. S' qubavqu, GOJKA sa decom

Uspomenu na wen dragi lik qubav i dobrotu ~uvaju od zaborava ONI KOJI SU JE NEIZMERNO VOLELI

31104

31105

Vreme koje je pro{lo i koje dolazi ne}e ubla`iti tugu i bol za tobom.

Oti{lo je ~asno ime i uspomena na tebe. @ive}e{ i daqe u na{im srcima voqen, po{tovan i nikad zaboravqen.

SUPRUGA SA DECOM

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Dana, 30. avgusta 2014. godine navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{e drage majke, supruge i bake

MILORADE VUKOSAVQEVI] Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko srce, gde je bilo mesta za sve nas.

Bila si na{ oslonac, podr{ka i ponos.

Uvek }e te ~uvati od zaborava tvoji: Unuci: @EQKO, MARIJA i IVAN, suprug RISTIVOJE i }erke VESNA i VERICA 31103

Dana, 31. 8. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

SE]AWE 28. 8. 2011 - 28. 8. 2014.

PREDRAG PREDO BRA[WEVI] 1951 - 2011.

Prolazi vreme....

Ostaje tuga Ostaje se}awe.

Tvoji: supruga DANA, sin ACO i }erka ANA sa porodicom 31107

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

OBRENA RADI^EVI]A Uvek }emo se se}ati tvog lika i tvoje neizmerne dobrote.

Zauvek }emo te nositi u na{im srcima.

Unuci: NIKOLA, ANA i VAWA

PETAK 29. AVGUST 2014. GODINE