30. avgust 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

BROJ 34

^A^AK, 30. AVGUST 2013. GODINE

Milovan Vulovi}: portret starog ^a~anina

Dr Vera Markovi} o alergenima

TEMEQNI STUB KULTURNOG @IVOTA GRADA

SADA NAJVI[E POLENA AMBROZIJE

strana 15.

CENA 30 DIN.

strana 13.

^a~ku nedostaju javne ~esme

@EDNI PORED VODE Iz porodi~nih albuma

strana 9.

Mr Branko Tanaskovi}

„Uspon”

Dragan \ilas,

o {qivi, uzdanici srpskog vo}arstva

proslavqa deceniju poslovawa

predsednik DS, boravio u ^a~ku

INTERVJU

SE]AWE NA RAVNOGORKU MILKU BAKOVI] strane 10 i 11.

„0J, SRBIJO, ME\', [QIVAMA..”

strana 12.

OD „DU]ANA” ZA PRODAJU RA^UNARA, DO USPE[NE FIRME strana 29.

AKO OJA^AMO GRADOVE, POKRENU]EMO SRBIJU

strana 7.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

U TOKU REKONSTRUKCIJA DELA TOPLOVODA I TOPLANE NA QUBI]KOM KEJU

NAJVE]A GRADILI[TA

U sklopu priprema za predstoje}u grejnu sezonu, zapo~eta je rekonstrukcija deonice toplovoda, od objekta broj 68 u Ulici Danice Markovi}, do Ciglarske, du`ine 400 metara i toplane na Qubi}kom keju. Ova investicija JKP “^a~ak” ko{ta}e oko 8,6 miliona dinara, od ukupno 10, predvi|enih na poziciji gradskog buxeta za toplifikaciju. Ma{inske radove i nadzor obavqaju radnici ovog javnog komunalnog preduze}a, dok su gra|evinski radovi povereni privatnoj firmi “Bojovi} i sin”.

oplovod na Qubi}kom keju izgra|en je pre skoro dve i po decenije i za proteklo vreme je prili~no o{te}en i dotrajao, zbog ~ega su rekonstrukcija i pro{irewe cevovoda bili neophodni, ka`e direktor Petar Domanovi}: - Osim {to je toplovod do-

U OBLASTI INFRASTRUKTURE

trajao, javila se i potreba za pro{irewem kapaciteta, zbog izgradwe novih poslovno stambenih objekata u ovom delu grada. Pokrenuta je i inicijativa za toplifikaciju individualnih stambenih zgrada u Pri{tinskoj ulici, koje jedine na Keju nisu prikqu~ene na daqinski sistem. Trasa toplovoda bi}e postavqena sa desne strane ulice i prolazi}e uglavnom kroz dvori{ta. Planirana je ugradwa predizolovanih cevi, na deonici od 400 metara, pre~nika 150 milimetara, i prate}e armature, {to zna~i da }e biti postavqeno ukupno 800 metara cevi. Paralelno sa toplovodom, bi}e postavqeni i novi prikqu~ci do podstanica postoje}ih i novih stambenih objekata. Re~ je o velikom i komplikovanom gradili{tu, na kome se na trasi toplovoda, osim podzemnih instalacija, nalaze brojna stabla platana sa velikim korewem, zbog ~ega i posao mora pa`qivo da se obavqa. I pored toga, ostalo je 80 odsto stabala, a uklowena su samo ona na trasi

ZAPO^ETI RADOVI U NEMAWINOJ

Izgradawa novog toplovoda u Ulici Danice Markovi}

cevovoda. Naseqe Qubi}ki kej je, kada je o projektovawu i obezbe|ewu kapaciteta grejawa re~, veoma zahtevno i komplikovano, jer na malom prostoru ima mnogo solitera velike spratnosti, sa oko 1.300 stanova. Sa druge strane, ne postoji alternativno re{ewe za grejawe ukupno oko 60.000 kvadrata grejne povr{ine, obja{wa-

va Domanovi}: - Osim toplovoda, bi}e rekonstruisan i deo toplane na Qubi}kom keju, odnosno zamewene cevi na jednom, od dva kotla, ~ija je ukupna instalisana snaga 10 megavata. Sa aspekta izvora, kapaciteti su skoro popuweni, zbog ~ega planiramo da ve} naredne godine ugradimo jo{ jedan kotao, snage pet megavata. M.N.

Po~etkom ove sedmice “otvoreno” je i gradili{te u Nemawinoj ulici i prakti~no zapo~eta odavno najavqivana gradwa novog magistralnog vrelovoda, od Avlaxinice do naseqa Avenija 2. Radovi predvi|eni projektom KFW 4, ko{ta}e 1,7 miliona dinara, a povereni su konzorcijumu firmi iz Austrije i Danske “[trabag” i “Logstor”. Gra|evinski radovi startovali su od korita Lozni~ke reke i bi}e nastavqeni prema Balkanskoj ulici. Re~ je o po~etnoj fazi, tokom koje }e biti izva|ene stare cevi i zapo~eti ma{inski radovi. I ova, kao i trasa na Keju, je veoma komplikovana, jer su ispod kolovoza sme{teni opti~ki kablovi, elektro mre`a i druge podzemne instalacije, a na trotoaru brojna stabla i nekoliko objekata. Prema najavama direktora Domanovi}a, do kraja ove gra|evinske sezone trebalo bi da budu ura|ene “dve sekcije”, odnosno postavqen vrelovod na relaciji od Lozni~ke reke, do raskrsnice ulica Nemawine i Svetozara Markovi}a.

[TAB ZA VANREDNE SITUACIJE MUO RAZMATRAO IZVE[TAJE O ODBRANI OD GRADA, ZA[TITI OD PO@ARA, STAWU SKLONI[TA...

PRO[LE GODINE 501, OVE 299 PO@ARA sim mawih poàra, u ovoj godini na podru~ju Moravi~kog upravnog okruga nije bilo nekih drugih vanrednih situacija, niti ve}ih elementarnih nepogoda. Imaju}i u vidu prognoze meteorologa, pretpostavqa se da ni u narednom periodu ne}e biti ozbiqnijih opasnosti od izbijawa poàra, kratko je sumirao Darko Domanovi}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga i komandant Okru`nog {taba za vanredne situacije, na wegovoj tre}oj sednici, odrànoj u sredu. On je podsetio da je nedavno do{lo do havarije na vodosistemu “Rzav” i da je kvar na magistralnom cevovodu, zahvaquju}i velikom angaòvawu svih lokalnih samouprava koje se snabdevaju sa ovog regionalnog sistema i radnika uì~kog predu-

ze}a “Jedinstvo”, otklowen u rekordnom roku. Stru~waci iz Zavoda za javno zdravqe i druge nadle`ne slu`be doprineli su da i period posle sanacije kvara, kada je nekoliko dana, do kona~nih rezultata analiza, voda kori{}ena kao tehni~ka, protekne bezbedno po stanovni{tvo, naglasio je na~elnik Domanovi}: - I sezona protivgradne za{tite je pri kraju. Iako su u ovoj godini dejstvovale sve protivgradne stanice na teritoriji Okruga, zabele`ene su mawe {tete od grada u pojedinim atarima. Sve stanice imaju u proseku po pet {est raketa i s obzirom na najave Uprave za upravqawe rizikom da u narednom periodu mo`e do}i samo do mawih lokalnih nepogoda, verujemo da }e ih biti dovoqno za eventualna dejstva i

odbranu od grada do kraja sezone. Za sedam meseci ove godine registrovano je skoro duplo mawe poàra nego u istom periodu lane, kada je samo u avgustu i septembru zabeleèno 300 poàra na otvorenom prostoru, me|u kojima i dva najve}a - u Gorwoj Gorevnici i Vu~kovici, navodi osnovne podatke iz svog izve{taja Dragi{a Bro}i}, na~elnik [taba za vanredne situacije MUO: - Za sedam meseci pro{le godine vatrogasne ekipe su na ga{ewu poàra i eksplozija intervenisale 501 put, a ove 299. Iako je i ova godina bila su{na i vremenske prilike pogodovale nastanku {umskih poàra, wih, na svu sre}u, nije bilo mnogo, zbog ~ega je i ukupna “opoàrena” povr{ina oko 105 hektara. To je dobro, ali je lo{e {to

nismo dobili novu opremu, koja je posledwi put zanovqena pre pet godina i {to u vatrogasnim jedinicama nije pove}an broj qudi. Bro}i} je izrazio uverewe da }e se u narednom pe riodu u postupke i sprovo|ewe mera za{tite objekata i stanovni{tva u vanrednim doga|ajima, vi{e ukqu~iti lokalne samouprave, jer ih na to, uostalom, obavezuju i Zakon o za{titi od po`ara i Zakon o vanrednim situacijama. Na~elnik Bro}i} je ~lanove [taba informisao i o realizaciji programa obuke na~elnika okru`nih, gradskih i op{tinskih {tabova, koju je pro{le godine poha|alo pet qudi iz MUO. Najesen }e sli~ni seminari, najverovatnije u Sremskoj Kamenici, biti organizovani za inspektore za civilnu za{titu

Dragi{a Bro}i} i Darko Domanovi}

i upravqawe rizicima. Wihov ciq je edukacija na~elnika {tabova i inspektora, da bi se, kao glavni nosioci spasavawa i organizatori

svih mera za{tite i prvi i “najistureniji” predstavnici nadle`nih dr`avnih organa, najboqe sna{li u vanrednim okolnostima. M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

office@cacanskiglas.rs

032/342-276

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

DAN POQA KUKURUZA

PRINOSI MAWI OD OÊKIVANIH, ALI I VE]I OD PRO[LOGODI[WIH U organizaciji Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak, u sredu je na imawu Rada Rakovi}a, u Qubi}skoj Baluzi, odràna tradicionalna manifestacija “Dan poqa kukuruza”. Zbog ekstremno visokih temperatura proteklih mesec i po, prinosi ove ratarske kulture bi}e umaweni za oko 30 odsto od o~ekivanih, ali i znatno ve}i od pro{logodi{wih, tvrde poqoprivredni stru~waci vode}ih doma}ih semenskih ku}a, ~iji su hibridi zastupqeni na oglednim parcelama. Prinosi kukuruza }e varirati u zavisnosti od izbora hibrida i stepena primewene agrotehnike, istaknuto je na manifestaciji.

osle dobrodo{lice, koju je u motelu “Livade”, gostima poèlela Sla|ana Petri}, direktor Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak, u~esnici manifesatcije “Dan poqa kukuruza”, uputili su se na oglednu parcelu u Qubi}sku Balugu, gde su zastupqena 24 hibrida kukuruza. Naàlost, prinosi kukuruza zbog su{e ne}e biti kao {to se o~ekivalo na po~etku sezone. Wegovi prinosi bi}e redukovani i razlikova}e se

od parcele do parcele, u zavisnosti od stepena primene agrotehni~kih mera, kao i izbora hibrida, ali }e sigurno biti ve}i nego pro{logodi{wi, istakao je Milisav Tiosavqevi}, iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Tiosavqevi} podse}a da su, pored hibrida, veoma zna~ajni agroekolo{ki uslovi i adekvatna primena agrotehni~kih mera, ~iji je ciq da uticaj nepovoqnih vremenskih prilika na ukupan prinos smawi na minimum. - Na ovom ogledu, povr{ine oko dva hektara, zastupqena su 24 hibrida, od kojih osam novosadskih. Na parceli su hibridi FAO

grupe zrewa 400 do FAO 600, odnosno 700. Ova vegetaciona godina je izuzetno specifi~na po vremenskim prilikama. Maj i jun je maksimalno odgovarao razvoju kukuruza. Prvi deo vegetacije je bio izuzetno povoqan i stvorili su se odli~ni potencijali, na osnovu kojih smo svi o~ekivali rekordne prinose. Me|utim, od 10. jula su visoke temperature, a tek pre dva - tri dana je pala prva ki{a. Sve to je, u zavisnosti od stepena primene agrotehni~kih mera i od tipa zemqi{ta, uticalo na redukciju o~ekivanih prinosa. Ali, ~iwenica je da }e prinos kukuruza biti ve}i, a kvalitet zrna boqi nego pro{le go-

dine - rekao je, izme|u ostalog, Milisav Tiosavqevi}. Borko Ivanovi}, savetodavac za ratarstvo iz PSSS ^a~ak, tako|e isti~e da su pre dva meseca stru~waci semenskih ku}a najavqivali rekordni prinos, s obzirom na po~etak vegetacije koji je bio izuzetno povoqan za kukuruz, ocewuju}i da }e posle julskih i avgustovskih su{a, prinos biti 30 do 35 odsto ispod o~ekivanog. Ivanovi} smatra da bi ratari trebalo da primewuju savete stru~waka i da na svojim poqima gaje dva i vi{e hibrida, i to razli~itog perioda vegetacije: - Na na{em ovogodi{wem ogledu pokazalo se da }e hibridi iz FAO grupe zrewa 400 dati ve}i prinos, nego iz FAO grupe 600 i 700 i pojedini hibridi iz FAO grupe 500. Svi hibridi kra}eg vegetacionog perioda da}e boqi prinos u ovoj godini, a dali su i u pro{logodi{woj sezoni. Za poqoprivredne proizvo|a~e je sigurnije da seju hibride iz ~etvrte grupe zrewa, odnosno da se opredele za vi{e hibrida - ka`e Ivanovi}. @eqko Kaitovi} iz Instituta za kukuruz “Zemun Poqe”, napomiwe da je u ovoj ustanovi do sada stvoreno vi{e od 500 ZP hibrida kukuruza koji su za sve uslove gajewa i za sve namene:

- Re~ je o hibridima razli~itih FAO grupa zrewa, od onih najranijih iz grupe 100, pa do hibrida pune vegetacije FAO grupe zrewa 600 i 700. Na{i poqoprivredni proizvo|a~i su navikli na tradicionalno dugo gajene hibride, ZP 704 i ZP 677, i na novije generacije ZP 341, ZP 434, ZP 684, koji su zahvaquju}i svojim prednostima ve} prona{li svoje mesto. Posebno treba ista}i najnovije generacije hibrida kukuruza ZP 427, ZP 555, ZP 560, a u FAO grupi zrewa 600, ZP 606 i ZP 666. Sa{a Zdravkovi}, stru~ni saradnik iz AS Hibrida, podsetio je da “pokrivaju” FAO grupe od 300 do 700, i da su na trì{tu poznati po specifi~nom sila`nom hibridu AS 160. Ratari ~a~anskog kraja koji su prisustvovali manifestaciji, kaù da su i pored redukovanih o~ekivanih prinosa, ipak zadovoqni, jer }e prinosi biti vi{i, a kvalitet zrna boqi nego pro{le godine. Ali, cena kukuruza, koju diktira trì{te, trenutno je ispod o~ekivawa proizvo|a~a. Pojedini proizvo|a~i veruju da je cena kukuruza od 20 dinara po kilogramu (pro{le godine je bila 27-28), verovatno rezultat dobrog roda p{enice, odnosno strnina u ovoj godini. N. R.

OBEZBE\ENO SEDAM MILIONA DINARA ZA IZGRADWU I ODR@AVAWE ATARSKIH PUTEVA NA TERITORIJI ^A^KA

ZAVR[ETAK RADOVA SREDINOM NOVEMBRA P ro{log petka gradona~elnik Vojislav Ili} potpisao je u Vladi Srbije ugovor, na osnovu koga je Republika obezbedila sedam miliona dinara za izgradwu i odr`avawe atarskih puteva na podru~ju Grada. Iako se tada jo{ nije znalo koje deonice puteva }e biti rekonstruisane tim i sredstvima iz gradskog buxeta u iznosu od {est miliona dinara, planiranih za iste namene, Neboj{a Jovanovi}, direktor JP “Gradac”, je odlu~io da novinarima saop{ti lepu vest: - Nov~ana sredstva bi trebalo da iskoristimo do 15. novembra, zbog ~ega odmah moramo sprovesti postupak javne nabavke i izabrati najpovoqnijeg izvo|a~a radova. Re~ je o realnom roku i verujemo da }emo za tri meseca uspeti da uradimo sve {to je planirano. Tehni~ki rukovodilac ovog preduze}a Neboj{a Jelu{i} je objasnio da je poznat obim ure|ewa atarskih puteva, odnosno da

oni ne}e biti asfaltirani, ve} samo nasuti {qunkom ili drugim “drobqenim” materijalom i pored wih iskopani kanali, da bi se obezbedilo oticawe vode i nesmetan prolaz vozila i poqoprivredne mehanizacije: “O~ekujemo da ovim sredstvima bude finansirana popravka atarskih puteva u Katrgi, Mili}evcima, Dowoj i Gorwoj Gorevnici. S obzirom na to da je planiran znatno ve}i obim i posla i sredstava, odlu~i}emo koje }emo u ovoj godini raditi. Ina~e, ure|ewe ovih puteva je aktuelno ve} ~etiri godine i zahvaquju}i buxetskim i sredstvima Republike, svake godine su ure|ene odre|ene deonice.” Pomo}nik gradona~elnika za mesnu samoupravu i komunalnu infrastrukturu Sa{a Obradovi} je izrazio o~ekivawe da }e Republi~ka vlada pozititvno re{iti i zahtev za finansijsku pomo} za sanaciju puteva u Jezdini, Pridvorici i Viqu{i, o{te}enih od velikih ki{a i

buji~nih voda tokom nevremena, koje je proletos zadesilo ~a~anski kraj. On je podsetio da je procewena {teta na ovim saobra}ajnicama oko 26 miliona dinara i da je Grad, posredstvom JP “Gradac”, za wihovu popravku urgentno uloìo tri miliona dinara, “da bi ih doveo u normalno stawe i omogu}io me{tanima da ih koriste”. Javno preduze}e “Gradac” je maksimalno uposlilo izabrane izvo|a~e radova, tako da uspeva da ispo{tuje dinamiku aktivnosti planiranih programom redovnog odràvawa i izgradwe puteva i ulica, kaè direktor Jovanovi}: - Osim krpqewa udarnih rupa, u toku je i izgradwa saobra}ajnica skoro u svim mesnim zajednicama. Rekonstruisana je Ulica Svetozara Markovi}a koja je prakti~no promenila izgled jednog dela grada. Od velikog zna~aja je i izgradwa sportskih igrali{ta, uglavnom u delovima grada gde su uklowene bespravno podignute

gara`e, koja su ustvari planskim aktima i bila predvi|ena na tim lokacijama. Zahvaquju}i tome, prakti~no }emo revitalizovati male centre u pojedinim mesnim zajednicama. U toku je, napomiwe on, i postupak izvla{}ivawa zemqi{ta i objekata na trasi budu}e Ulice 10, koja bi od saobra}ajnih gu`vi trebalo da rastereti centar, rekao je on i podsetio

da je gradwa auto - puta ve} “duboko za{la” u mesne zajednice Rakova i Sokoli}i i da }e jedna wegova deonica brzo biti izgra|ena na podru~ju na{eg grada. Odgovaraju}i na novinarska pitawa, direktor Jovano-

vi} je rekao da je u toku izgradwa trotoara na delu Ulice \or|a Toma{evi}a, prema kru`nom toku u Qubi}u i da “Gradac” prakti~no u hodu re{ava neke imovinsko pravne odnose sa vlasnicima objekata koji se nalaze prakti~no na trasi saobra}ajnice. Radnici u`i~kog preduze}a “Putevi” }e, po{to zavr{e postavqawe ivi~waka, drugim slojem asfalta presvu}i jedan deo ove ulice, sanirati neka o}{te}ewa i {ahte. Ne `ele}i da precizira rokove za kona~an zavr{etak radova, izrazio je uverewe da }e oni biti okon~ani do kraja godine, tim pre {to je Vlada Srbije za ovu investiciju blagovremeno obezbedila nov~ana sredstva, koja redovno prenosi izvo|a~u prema ispostavqenim “situacijama” sa terena. M. N.

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

GRAD

PREDSTAVQAMO GRADSKE UPRAVE: GU ZA LOKALNU PORESKU ADMINISTRACIJU

UPRAVA STRIKTNO PRIMEWUJE ZAKON

Posle podele poreskih re{ewa koje je izradila Gradska uprava za lokalnu poresku administraciju i pro{log meseca ih, na osnovu ugovora sa ovom GU, distribuirala Po{ta, digla se velika, prvenstveno medijska buka. â~ak je dospeo na prve stranice nekih dnevnih listova, zbog izjave ministra gra|evine i urbanizma Velimira Ili}a da su stanovi u â~ku skupqi od onih na Dediwu i da je wihova cena od skoro 1.500 evra po kvadratu, bila osnovica za obra~un poreza, koji su u nekim slu~ajevima u ovoj godini ve}i i za 300 odsto nego u 2012. Ili} je za to okrivio lokalnu samoupravu i ocenio da je naplata tako visokih poreza nedopustiv na~in puwewa gradske kase. Gradska uprava za lokalnu poresku administraciju nema nikakvog uticaja na formirawe cena, jer je zakon, koga ova GU striktno po{tuje, precizno definisao postupak wihovog utvr|ivawa, kaè na~elnik Du{ko Savkovi}, pozivaju}i se na Pravilnik o na~inu utvr|ivawa osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnosti.

rose~nu tr`i{nu cenu kvadratnog metra objekta predstavqa prosek cena ostvarenih u prometu, uz nakandu za odgovaraju}u vrstu novih objekata, po kojima se u op{tini, odnosno gradu u kome se objekat nalazi, obavqao promet u godini koja prethodi godini za koju se utvr|uje i pla}a porez na imovinu, prema podacima republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, ci-

tira Savkovi} pomenuti pravilnik i obja{wava: - Gradska uprava za lokalnu poresku administraciju je podatke o prose~noj ceni za 2012. godinu dobila od Republi~kog zavoda za statistiku i samo ih primenila u obra~unu poreza. Takav postupak je predvideo zakon koga je donela Republi~ka skup{tina, a ne Gradska uprava. Po{to statistika “prati” samo prodaju stanova, mi smo se obratili Poreskoj upravi da nam dostavi prose~ne cene poslovnog prostora, stambenih ku}a, vikendica i gara`a, utvr|enih u postupku odre|ivawa osnovice poreza na prenos apsolutnih prava. Tre}a zakonska mogu}nost je bila da se koriste prose~ne cene iz susednih op{tina, za{ta nije bilo potrebe, jer smo sve neophodne podatke dobili od nadle`nih republi~kih organa. Zakon je dao ingerencije lokalnim samoupravama samo da donesu odluku o tome da li ho}e, ili ne}e da napla}uju porez na nepokretosti, ali kada je o cenama re~, tu one nemaju nikakve nadle`nosti. Savkovi} podse}a da je u 2011. i 2012.

Du{ko Savkovi}

godini na snazi bila vladina uredba o zamrzavawu poreza na nivou iz 2010: ”Osim {to u ovoj godini ta uredba vi{e ne va`i, na predlog Ministarstva finansija donete su i izmene zakona koje se ti~u na~ina obra~una amortizacije, koja je sa 70 smawena na 40, i poreskog kredita u iznosu, umesto od 70, 50 odsto, {to je osnovni razlog zbog koga su u mnogim slu~ajevima porezi znatno pove}ani, ali ni u jednom 300 ili 400 odsto, kao {to se u javnosti pri~a. Pravo na poreski kre-

SAMO ÊTRDESETAK @ALBI îwenica da je posle podele ovogodi{wih re{ewa Gradska uprava za lokalnu poresku administraciju primila samo ~etrdesetak àlbi obveznika, najja~i je argument u prilog tvrdwi da je obra~un poreza ura|en u skladu sa zakonom. - Niko se nije àlio zbog toga {to je prekr{en zakon, nepravilno utvr|ena osnovica za obra~un porez ili na neke nepravilnosti u radu GU. Uglavnom su obveznici ukazivali na to da nemaju para da plate, {to nije pravni osnov za ukidawe ovih obaveza. Zakon ne poznaje socijalnu kategoriju kao predmet osloba|awa od obaveze pla}awa poreza. Veoma je va`no {to su usvojene izmene zakona, na osnovu kojih se obveznicima koji sada pla}aju porez, a imali su dug i kamatu, prvo skida osnovni dug, a ne kao ranije, prvo kamata - obja{wava Savkovi} i tvrdi da u GU skoro ne postoji mogu}nost gre{ke prilikom obra~una, jer se u “Pupinov program i poresku prijavu unosi pet kqu~nih elemnata i na osnovu wih i prose~ne cene nepokretnosti izra~unava godi{we zaduèwe.”

dit, na primer, imaju samo obveznici koji stanuju u stanu, odnosno ku}i, a ukoliko ne stanuju na toj adresi koju su naveli u prijavi i imaju vi{e nepokretnosti, nemaju pravo na te olak{ice. Osim toga, tokom kontrole, ustanovili smo i da su mnogi gra|ani prijavili da poseduju stambeni prostor od 50, a realno imaju jo{ 150 kvadrata, pa je i logi~no {to svi oni u novim re{ewima imaju i ve}a zaduèwa.” Zahvaquju}i poja~anoj kontroli, u poreske kwige uvedeno je nekoliko hiqada novih obveznika koji prethodnih godina uop{te nisu pla}ali porez na imovinu, ali i “otkriven” veliki broj onih koji su u prijavama krivotvorili podatke. Mnogi su, umesto 200 - 300 kvadrata poslovnog prostora, navodili da poseduju i koriste samo stotinak kvadratnih metara, obaj{wava Savkovi} jo{ jedan razlog zbog koga su pojedincima “razrezani” ve}i porezi. On podse}a da je, iako kadrovski prili~no neopremqena, GU za lokalnu poresku administraciju u ovoj godini dobila i nova zaduèwa i da je “obradila” i gra|anima prosledila i 41.700 re{ewa o naplati naknade za za{titu ìvotne sredine, na osnovu kojih su oni zaduèni za ukupno oko 16 miliona dinara. U okviru “redovnih” aktivnosti uradila je ne{to vi{e od 33.000 re{ewa o porezu na imovinu fizi~kih lica, 623 za imovinu pravnih lica i oko 750 re{ewa za naplatu komunalnih taksi, od kojih je, nagla{ava on, buxetski prihod drasti~no opao (sa 120 na oko 30 miliona dinara), zbog toga {to je Ministarstvo finansija donelo uredbu, na osnovu koje ove da`bine pla}aju samo poreski obveznici ~iji je promet ve}i od 50 miliona dinara. Svaki poreski obveznik u ovoj GU ima svoj dosije, jer je duplikat svih podeqenih re{ewa, ~ije

{tampawe i distribucija su, jo{ jedan je interesantan podatak, ko{tali 3,5 miliona dinara, arhiviran i dostupan gra|anima. I ovaj, kao i poslovi u drugim slu`bama zaposleni blagovremeno “odra|uju”, uprkos ~iwenici da Uprava nema zaposlenog arhivara, informati~ara, inspektora za prekr{ajni postupak i druge stru~wake, odnosno da u woj radi samo 13 qudi. Slu`bama za kancelarijsku, terensku kontrolu i prinudnu naplatu

CENE NISU KAO NA DEDIWU! Odlukom o utvr|ivawu prose~ne trì{ne cene kvadratnog metra nepokretnosti na teritoriji grada â~ka za 2013. godinu (~lan 2) utvr|ena je prose~na trì{na cena kvadratnog metra za slede}e nepokretnosti, osim za poqoprivredno i {umsko zemqi{te na teritoriji grada â~ka, na dan 31.12. 2012. godine, a koja }e se koristiti pri utvr|ivawu i obra~unu poreza na imovinu fizi~kih lica u 2013. godini: stanovi 79.620 dinara, stambene zgrade (ku}e) - 33.600, poslovni prostor - 134.400, zgrade za odmor 33.600 i garaè i drugi objekti 28.000 dinara.

nedostaje najmawe {est qudi, ka`e Savkovi}, uveren da }e i u narednom peridou, zbog zakonskih ograni~ewa i zabrane zapo{qavawa u dr`avnoj administraciji, ova GU raditi u okrwenom sastavu. M. N.

GRADONA^ELNIK VOJISLAV ILI] URU^IO ODLUKE O DODELI PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA SAMOZAPO[QAVAWE Zbog rebalansa republi~kog buxeta, kojim su op{tinama i gradovima uskra}ena sredstva za realizovawe lokalnih programa zapo{qavawa, kasnila je i podela buxetskih para za podsticaj samozapo{qavawa, novog zapo{qavawa i sprovo|ewe javnih radova, za koje je u gradskoj kasi predvi|eno ukupno 30 miliona dinara. Zbog toga je gradona~elnik Vojislav Ili} tek pro{log ~etvrtka uru~io odluke nezaposlenim licima sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (wih 50), koji }e, nakon mesec dana, po{to pribave i NSZ dostave neophodnu dokumentaciju, dobiti po 200.000 dinara za samozapo{qavawe, odnosno pokretawe novog posla. rad je Lokalnim akcionim planom konkurisao kod resornog ministarstva za 29 miliona dinara i na startu dobio ta sredstva, koja su rebalansom, me|utim, “ukinuta”, podse}a Sa{a Obradovi}, pomo}nik gradona~el-

POSAO ZA 177 NEZAPOSLENIH LICA nika i predsednik Lokalnog saveta za zapo{qavawe: - Posle odluka o samozapo{qavawu, slede}e sedmice }e biti doneta i re{ewa o novom zapo{qavawu, a narednih dana bi lokalna javna preduze}a trebalo da zapo~nu i javne radove. Za ova tri programa bi}e izdvojeno po 10, odnosno ukupno 30 miliona dinara. Zahvaquju}i tim sredstvima, bi}e obezbe|ena radna mesta za 100 qudi i privremeni posao za jo{ 77 lica, koja }e biti anga`ovana u javnim radovima. Iz buxeta Grada Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe je upla}eno 10 miliona dinara, koja }e nakon mesec dana, po{to nezaposlena lica koja su dobila ove finansijske podsticaje Grada, pribave i dostave neophodnu dokumentaciju, biti upla}ena na wihove ra~une. Obradovi} podse}a da su prioritet imala i pare dobila nezaposlena lica sa evidencije NSZ koja su konkurisala biznis planovima za pokretawe proizvodnih delatnosti. On napomiwe da su gra|ani koji su dobi-

li subvencije za pokretawe biznisa, obavezni da se wime bave godinu dana, redovno pla}aju poreze i doprinose i sredstva namenski iskoriste, ili ih, u protivnom, moraju vratiti. Imaju}i u vidu te{ku ekonomsku situaciju i veliku nezaposlenost, ne samo u ^a~ku, nego i u ~itavoj dr`avi, Grad ve} {est godina obezbe|uje podsticajna sredstva za zapo{qavawe, da bi koliko toliko pomogao svojim gra|anima, rekao je gradona~elnik Vojislav Ili}, pre

nego {to je uru~io odluke o dodeli buxetskih para za samozapo{qavawe: - Ovo je prilika ne samo za qude koji su ostali bez posla, ve} i za mlade koji su zavr{ili {kolovawe da obezbede prvi posao i prakti~no dobiju prvu {ansu. Znaju}i da su zbog tranzicije, velike ekonomske krize i privatizacije preduze}a, mnogi ostali bez posla, Grad je obezbedio 30 miliona dinara za pomo} nezaposle-

nim licima, od kojih }e u ovoj godini 177 dobiti posao. Trudi}emo se da u narednoj godini za ove namene iz buxeta izdvojimo vi{e sredstava nego u 2013 - obe}ao je gradona~elnik Ili}. Odluka o izdvajawu sredstava za realizovawe programa aktivne politike zapo{qavawa doneta je jednoglasno na sednici SG, podsetio je wen predsednik Veqko Negovanovi}: “Ovo je jedna od retkih odluka za koju su svi odbornici jedinstveno glasali, bez obzira kojoj politi~koj opciji pripadaju. To potvr|uje da svi imamo razumevawa za na{e sugra|ane koji nemaju posao. Nisu laka vremena za ulazak u novi biznis, ali, imaju}i u vidu da su va{i planovi dobri i realni, verujem da }ete uspeti i realizovati ono {to ste naumili.” M. N.

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

POLITIKA

SAOP[TEWE ZA JAVNOST GO NOVE SRBIJE

IZABRANI POTPREDSEDNICI IO STRANKE petak, 23. avgusta 2013. godine, u prostorijama Gradskog odbora stranke u ^a~ku, odr`ana je konstitutivna sednica Izvr{nog odbora Nove Srbije u novom sazivu, kojom je predsedavao predsednik Izvr{nog odbora Miroslav Marki}evi}. Tom prilikom su jednoglasnom odlukom prisutnih izabrani i potpredsednici Izvr{nog odbora: mr Vojislav Ili} – predstavnik Centralne Srbije, Borislav Borovi} – predstavnik Beograda, Nada

Bodro`i} – predstavnik Vojvodine i Brankica Mitrovi} iz Pri{tine – predstavnik Kosova i Metohije. Osim {to je razmatrao aktuelnu politi~ku situaciju u zemqi, Izvr{ni odbor Nove Srbije je usvojio i odluku da do kraja godine bude organizovana redovna Izborna Skup{tina stranke i proslava 15 godina od osnivawa Nove Srbije. Informativna slu`ba Nove Srbije

SAOP[TEWE POKRETA DVERI

“SPS - KANCER SRPSKE POLTI^KE SCENE” K oliko je velika propast Srbije i â~ka najboqe se vidi po tome {to je SPS godinama ponovo na vlasti, uprkos svemu {to je uradio na {tetu srpskog naroda i dràve. Kada se podsetimo hiperinflacije, proneverenih zajmova, uni{tenih dru{tvenih preduze}a od strane socijalisti~kih direktora koji su potom postali uspe{ni privatnici i tajkuni, kriminalizacije ~itave dràve, ne moèmo da se pomirimo sa tim da nam ista ta partija i isti ti qudi danas drè predavawa i ponovo nas „usre}uju”. Posebna sramota za svakog Srbina danas jeste da mu predsednik Vlade bude jedna estradna li~nost kakva je Ivica Da~i}, simbol sveukupne neozbiqnosti aktuelne vladaju}e politi~ke garniture, uceweni ~ovek koji }e zarad jo{ nekoliko dana na slobodi prodati ne samo Kosovo i Metohiju, nego i bilo {ta drugo {to mu zatraè stranci koji ga sada ~uvaju na vlasti i ne dozvoqavaju izbore u Srbiji. â~ani su rekli {ta su imali o SPS-u u svoje vreme kada su socijaliste izbrisali sa politi~ke scene. Naàlost, oni su se vratili zahvaquju}i katastrofalnim petooktobarskim politi~arima koji su izneverili sve {to su obe}ali i lako i brzo se uklopili u otima~inu i kriminal nasle|en iz socijalisti~kih vremena. DOS-ovci su glavni krivci {to danas SPS ponovo ja{e, umesto da SPS-ovci odgovaraju za sve {to su u~inili na uni{tavawu ove dràve. Danas cela Srbija zna i vidi da su wihovi kadrovi i u dana{we vreme u svakoj aferi i u svakom kriminalu, kao {to su

to bili i 90-ih godina pro{log veka: „Agrobanka”, „Galenika”, „Srbijagas”, mala matura, Ana Bekuta, Mi{a Banana, partijska zapo{qavawa od vrha do dna dràvne uprave... Iz istog „kofer~eta” svi su se izlegli, ali Aleksandar Vu~i} ih {titi, {to se najboqe vidi na odugovla~ewu istrage o sastajawima vode}ih li~nosti SPS-a sa mafija{kim {efovima, o ~emu BIA raspolaè sa vi{e stotina diskova materijala koji jo{ uvek nije ugledao svetlost dana. Posebno je bezobrazno da vam o DS i NS govore oni koji su o~uvali Tadi}a na vlasti 2008. godine, \ilasa ~uvaju na vlasti u Beogradu i dan danas, a rezervni su igra~ Nove Srbije koju ~uvaju na vlasti u â~ku posledwih pet godina. Ali ne moè ta SPS-ovska prevara vi{e da pro|e, posebno ne u â~ku. Politi~ka nervoza SPS-a svakoga dana bi}e sve ve}a, jer se pribliàva kraj wihove vladavine, kako na republi~kom, tako i na lokalnom nivou. I da se razumemo, kada kaèmo SPS, ne mislimo na ~estite ~lanove ove partije kojih ima kao i u svim drugim strankama, ve} na kriminalizovani vrh SPS-a koji }e uskoro morati da postane predmet krivi~nog gowewa i zatvorskog tretmana koji odavno zasluùje, kao i na lokalne mo}nike i ve~ite kadrove kojima je davno istekao rok trajawa, ali i daqe „vedre i obla~e” po â~ku, dok i SNS i NS }ute i gledaju novu invaziju SPS-a na partijska zapo{qavawa i rukovode}a mesta u gradu. Informativna slu`ba Pokreta Dveri

PREDSEDNIK DS-a, U SREDU, U ^A^KU PRISUSTVOVAO SEDNICI OKRU@NOG ODBORA STRANKE okviru poseta i razgovora sa rukovodstvom i ~lanovima Demokratske stranke, ~iji je ciq analiza dosada{weg rada i planirawe aktivnosti u narednih nekoliko meseci, predsednik DS-a Dragan \ilas je u sredu, u ^a~ku prisustvovao sednici Okru`nog odbora partije. Kako je, pre sastanka, naglasio u izjavi za medije, u proteklom periodu posetio je desetak odbora u gradovima i op{tinama Srbije: - Demokratska stranka se ve} devet meseci nalazi u procesu reformi i promena, s obzirom na ~iwenicu da je posle pro{logodi{wih izbora “pre{la” u opoziciju na republi~kom nivou i u mnogim lokalnim sredinama. Osim toga, doneli smo novi statut, izabrali nove ~lanove Predsedni{tva i strana~ka tela koja rade na druga~iji na~in. Zbog toga su ovi razgovori prava prilika da ~ujem {ta o svemu tome misle ~lanovi op{tinskih i gradskih odbora. Svaki dan u Krunskoj ima qudi koji ulaze u DS i onih koji iz we izlaze, i to nije nikakav problem. Wu napu{taju ~lanovi koji su u{li u DS, kada je ona bila u vlasti, drugi deo zbog toga {to nije zadovoqan nekim wenim stavovima i akcijama. To je realnost u svakoj stranci, posebno kada ona pre|e u opoziciju, odgovorio jer \ilas na pitawe novinara, da li se osipa ~lanstvo DS- a? - Oni koji ostaju, zaista ideolo{ki dele vrednosti koje DS zastupa 20 godina. Sada }e SNS sigurno imati veliki broj novih ~lanova, i to }e tako biti dok je ona na vlasti, jer je to realnost u politici. Komentari{u}i saradwu

BEZ FINANSIJSKE DECENTRALIZACIJE, NEMA RAZVOJA SRBIJE

Darko Domanovi}, Dragan \ilas, Aleksandar [api} i Milojko Panteli}

sa koalicionim partnerima u Beogradu, lider demokrata je podsetio da je u proteklom periodu u prestonici dosta ura|eno dva mosta, 42 obdani{ta, devet osnovnih {kola i naglasio da su ~elnici iz drugih stranaka iz vladaju}e koalicije dali zna~ajan doporinos razvoju Beograda i da bi “iskreno èleo da zajedno nastave da rade kao prethodnih godina”. Najve}i je zagovornik decentralizacije Srbije, rekao je on, zbog ~ega se zalaè da, kao {to Beogra|ani imaju pravo da sami odlu~uju, to pravo imaju i qudi u â~ku, Uìcu, Kraqevu, Leskovcu, Pirotu: - Bez finansijske decentralizacije Srbije, nema razvoja Srbije. Mi moramo sa na{ih ministara da sklonimo boànski oreol i pravo da kao bogovi svojom dobrom voqom odlu~uju da li }e nekom gradu dodeliti malo para za put, {kolu, obdani{te. To se mora preneti na lokalne

samouprave, u kojima }e qudi biti birani neposredno na izborima. Predsednici op{tina i gradona~elnici treba da razmisle o na~inu izbora odbornika, jer ovo sada je pretvoreno u pijacu, {to nema nikakvog smisla. Ukoliko oni pametno budu tro{ili sredstva, gra|ani }e glasati za wih, ili }e ih, u protivnom, smeniti. Ako ih pronevere, bi}e uhap{eni. Bez te decentralizacije,

nema razvoja Srbije. Trebalo je poslu{ati Demokratsku stranku i jo{ pre pet meseci re}i narodu istinu i {ta ga ~eka. Zbog mnogih problema u privredi, zdravstvu, prosveti, vanredni parlamentarni izbori su neminovni, smatra lider demokrata i predvi|a da }e oni biti raspisani do kraja godine, po zavr{etku kosovskih izbora. M.N.

SAOP[TEWE GRADSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

„NEGOVANOVI] ZNA IME NEZNANOM JUNAKU“ bave{tavamo javnost da je {ef ~a~anskih socijalista u tajnim pregovorima u posledwih nekoliko dana sklopio dogovor sa Demokratskom strankom i postao wen ~lan. Kako je poznat kao lokalpatriota, re{io je da se u~lani u GO DS ^a~ak. Da nije {ala, ova vest bi bila senzacija, a istinita je isto toliko koliko i izjava gospodina Negovanovi}a da su Dveri projekat Demokratske

stranke. Ovo saop{tewe bi moglo da ima i rezervni naslov koji bi odgovarao liku pomenutog gospodina, a to je: Negovanovi} zna ime neznanom junaku. Ne osporavaju}i wegove kvalitete i godine provedene u politici, ipak, ne mo`emo da se slo`imo sa wegovom politi~kom analizom i da prihvatimo izre~enu konstataciju o aktivnostima Demokratske stranke na formirawu

Dveri. Ve} duè vreme o~ekujemo da se oglasi o bitnim pitawima za grad â~ak kao {to su: velika nezaposlenost, razorena privreda, prose~ne plate mnogo niè od republi~kog proseka, odlazak mladih qudi, mnogo ve}i broj umrlih od ro|enih, jednom re~ju o nestajawu grada. Ali to je izostalo. Iz senke SPS posmatra situaciju i gleda da {to vi{e svojih qudi zaposli, pa gospodina Ne-

govanovi}a pitamo: Koliko ste ~lanova svoje stranke i wihovih ro|aka zaposlili od 2008. godine u â~ku? O tome èlimo da pri~amo i vodimo rasprave gospodine Negovanovi}u, a ne o va{im politi~kim pretpostavkama koje nemaju osnova, a i nebitne su u ovom trenutku, jer â~ak nema vi{e vremena za ~ekawe. Predsednik GO DS â~ka mr Dragan Brajovi}

POLITIKA

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

DRAGAN \ILAS, PREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE

AKO OJAÂMO GRADOVE, POKRENU]EMO SRBIJU [ta mislite o aktuelnoj rekonstrukciji Vlade RS i koju ocenu biste joj dali za dosada{wi rad? - [estomese~no zamajavawe gra|ana ne}e imati za posledicu ni{ta dobro po gra|ane Srbije. îwenica je da u Vladi èle da kupe vreme do po~etka pregovora sa EU, pa da idu na izbore. Oni ne znaju ni {ta èle da postignu, ni koje mere moraju da sprovedu. Budu}i ministar finansija kaè da }e morati da se steè kai{, ali onda bude odmah primoran da se ispravi i kaè kako to ne}e biti na u{trb socijalnih davawa i privrede, ne zato {to tako i misli, ve} zato {to je usledio pritisak koalicionih partnera na SNS. Vlada je pala u avgustu, ovo je nova Vlada koja }e se gr~evito boriti da ne padne do kraja godine. Da li o~ekujete prevremene izbore? - Po{to SNS i SPS nemaju ideju kako da pomognu gra|anima, a ne znaju ni kako se to postiè, boqe je i}i na izbore {to pre. Vlada koja je za godinu dana za tre}inu pove}ala ukupni dug, smawila izvoz poqoprivrednih proizvoda za pola, prevarila 70.000 u~enika koji su polagali malu maturu, a ima ideju da nas zaduì na desetine milijardi za bajkovitu ideju ministra Ba~evi}a o kanalu, svakim danom pravi sve ve}u {tetu gra|a-

nima. Verujem da }e izbora biti do kraja godine, jer su gre{ke vladaju}e koalicije sve ve}e i te`e za sakrivawe. Imaju li demokrate snage da sasvim prevazi|u unutarstrana~ka „previrawa“, nakon Va{eg dolaska za predsednika DS? - Demokratska stranka uvek je otvoreno diskutovala o dru{tvenim problemima i politici stranke u odnosu

na wih. Izbori su zavr{eni u novembru 2012. i od tada radimo na tome da gra|anima doka`emo da smo prepoznali wihovu poruku. Mawina je mislila da je to {to nismo formirali Vladu pitawe nedostatka sre}e i da je sve ra|eno kako treba. Ve}ina misli da moramo biti uporniji, vredniji i hrabriji i u tom pravcu se reforme sprovode.

Koji su glavni ciqevi Demokratske stranke u narednom periodu? - Ciq je da napravimo dràvu po meri gra|ana. Da napravimo sistem u kojem }e raditi qudi sa znawima i iskustvima, da se omogu}e gra|anima ve}e plate, boqe {kolovawe i zdravstvo. Za to }e qudi iza kojih mi stojimo, na primer Du{an Milisavqevi} za zdravstvo ili Miodrag Stojkovi} za prosvetu i nauku, imati svu politi~ku podr{ku da sprovode sve {to je potrebno da se te oblasti pokrenu. U ekonomiji insistiramo da ne postoje samo Beograd i Novi Sad, ve} i â~ak, Zaje~ar, Leskovac, Ni{ i bar jo{ desetak gradova koji }e da budu centri razvoja. Ako oja~amo gradove, pokrenu}emo Srbiju. A kako se do toga stiè. Pa date vi{e sredstava op{tinama i gradovima, promenite na~in izbora u direktan izbor predsednika op{tina i gradona~elnika. Najsposobniji, oni koji su u~inili da gra|ani imaju boqe {kole, da se otvaraju nova radna mesta i dovode investitori, }e zbog toga biti ponovo izabrani. Jednostavno je, ako na stranu stavimo zastarelu politiku saplitawa me|u strankama. To ne zna~i da ne}emo ukazivati na ono {to je realno i istinito - na atmosferu straha koja Srbiju ponovo vodi u devedesete, u

FOTO GLAS

DEKOR ZA NAU^NU FANTASTIKU? anal kojim proti~e Lozni~ka reka u nasequ Avlad`inica po mnogo ~emu li~i na dekor nekog nau~no-fantasti~nog filma o `ivotu posle kataklizme. Rastiwe i sme}e, a povrh svega „drowave“ cevi toplovoda iz kojih izviruje staklena vuna, reka koja postoji tek u tragovima.... Stanovnici i vlasnici okolnih radwi

marketing 032/342-276

kaù da su cevi toplovoda promewene pre svega nekoliko godina, ali da su zbog lo{eg kvaliteta veoma brzo „propale“. Najgore je, kaù, {to nisu za{ti}ene, pa se na wih pewu deca, a nisu retki slu~ajevi da sluè i kao „pomo}no sredstvo“ lopovima, koji su nekoliko puta preko wih uskakali u radwe. Za razliku od ranijih godina, kada je kanal bio pretpan raznim otpadom, kaù me{tani, sada je sre}a {to u skorije vreme nije bilo obimnijih padavina, pa bujice nisu stigle da nanesu novo sme}e, koje „namami“ pacove i àbe. Nadati se da }e nadle`ni sti}i pre jesewih ki{a... V. T.

diktaturu jednog ~oveka, a ne u 2020. ^iwenica da imamo qude i znawe potrebno da Srbiji bude boqe, obavezuje nas da ne kritikujemo samo radi rejtinga, ve} da nudimo re{ewa, koja Vlada posle godinu dana stidqivo prihvata, pa sada zovu stru~wake, okre}u se ekonomiji i realnijem planirawu buxeta... Sve to mi govorimo ve} godinu dana.

ciji od 2000. godine na ovamo. Tabloidi bliski vlasti su postali „slu`beni glasnici“ koji prvo otvaraju afere, zatim najavquju hap{ewa i potom presu|uju. Medijski lin~ kroz koji prolazi DS je nezapam}en. Prvi put od dvehiqadite u medije se uvukao strah od kritike Vlade. Nema kritike, analize, ni istra`iva~kog novinarstva.

Da li ste bili popularniji kao uspe{an gradona~elnik Beograda, nego danas, kada ste, uz to i predsednik DS? - Ulogu predsednika Demokratske stranke sam prihvatio jer duboko verujem da ono {to je pomoglo da se Beograd razvije jeste dobro i za Srbiju. Na~in na koji funkcioni{u Vojvodina, koju vodi Bojan Pajti}, i Beograd, koji vodim ja, su recept koji èlimo da primenimo na celu Srbiju. U politiku nisam u{ao da budem popularan, ve} da bih ne{to mewao. A popularnost je varqiva kategorija, jer oni koji rade sada istraìvawa javnog mwewa idu u Vladu da im odobre koliko hiqada procenata }e po najnovijim istraìvawima imati SNS i SPS...

Od devedesetih godina pa do danas gra|ani ~ekaju i nadaju se boqem ìvotu. Kada }e qudi u Srbiji boqe ìveti? - Gra|ani moraju da odlu~e da podr{ku daju onima koji }e imati jasne predloge i mere kako da Srbija koja sada stoji krene napred. A politi~ari koji dobiju tu podr{ku moraju da budu odgovorni i politiku za koju su dobili pod{rku i sprovedu, ali i da odgovaraju za sve ono {to nisu u~inili, a obe}ali su. Kada svako bude odgovarao za ono {to radi, a istovremeno se trudio da {to boqe radi svoj posao, krenu}emo napred. Demokratska stranka ima qude, plan i spremna je da dokaè da je vreme zamajavawa nerealnim projektima i populizmom pro{lo. Ono {to obe}ate morate da uradite, i samo to treba da se meri, a ne {ta je bilo pre dvadeset ili deset godina. N. R.

Ni mediji Vas ba{ ne {tede u posledwe vreme? - Medijska scena je u najlo{ijoj situa-

DRU[TVO

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

VUKOVCI NA NAGRADNIM PUTOVAWIMA

NAJBOQI OSNOVCI LETOVALI U ULCIWU

evetodnevnim odmorom u odmarali{tu “Ov~ar” Grad je nagradio 146 nosilaca Vukove diplome iz osnovnih {kola, a na put je 13. avgusta krenuo 121 u~enik. Sa decom je u Ulciwu boravilo deset nastavnika - vaspita~a i ostalog “prate}eg” osobqa”. Po re~ima glavnog vaspita~a Milorada Te{i}a, ina~e direktora O[ “Tanasko Raji}”, letovawe se pokazalo kao prava nagrada za izuzetne |ake:

- Ideja Grada je odli~na i zasluùje sve pohvale. Ovim nagradnim letovawem â~ak je pokazao da vodi brigu o mladima. Nadam se da }e ovakvih primera dobre prakse biti i ubudu}e, a ovo nagradno letovawe prerasti u tradiciju. Opisuju}i boravak u Ulciwu Te{i} kaè da su dobar sme{taj, kvalitetna ishrana i veoma uslu`no osobqe Pred{kolske ustanove “Radost” upotpunili doìvqaj prelepih pe{~anih plaà.

REAGOVAWE ^ITALACA

ZA[TO JE PLATAN ZABORAVQEN? pretpro{lom broju va{eg lista pro~itala sam tekst “Stabla â~ka”, u kome se govori o predavawu “o najstarijim stablima â~ka i okoline”, koje je, u okviru Letwih dana kulture, odràno u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”. Dobro je {to se, kona~no, progovorilo o stoletnim spomenicima prirode, wihovom zna~aju za sredinu u kojoj se nalaze i potrebi da se za{tite od propadawa, ali me iznena|uje {to me|u stablima koja su predvi|ena za za{titu nema starog platana u strogom centru grada (kod â~anske banke), koji je krajem 19. veka zasadio moj pradeda Ferdinand Kren, u neposrednoj blizini porodi~ne ku}e i pivare ~iji je bio osniva~ i vlasnik. U tekstu su, kao kriterijumi na osnovu kojih se odre|eno stablo progla{ava spomenikom prirode navedeni: autohtono poreklo, starost, zdravstveno stawe i reprezentativnost. Sigurno je da platan, koje je vr{wak prve fabrike u â~ku, svedok istorije porodice Kren i obele`je gradskog ambijentalnog nasle|a, ispuwava ove uslove i zasluùje da bude za{ti}en. O va`nosti starog platana svojevremeno je pisao va{ list, a o potrebi da se stavi pod za{titu nedavno sam razgovarala sa pomo}nicom gradona~elnika Mirjanom \okovi} i od we dobila uveravawe da }e to biti u~iweno. Napomiwem da se u blizini platana, u dvor{tu “Gradske ba{te” nalaze kestenovi koje je zasadio moj deda Stevan Kren i koji tako|e zavre|uju da budu sa~uvani za budu}nost. Ovo se odnosi na jo{ neka stabla u gradu, kao {to je drve}e pored gradskog kupali{ta, verovatrno i starije od platana i kestenova u centru grada. Marija Bokarev

SREDWO[KOLCI POSETILI EVROPU

- Po~ev{i od 7.30, kada su ustajala, pa do 24 sata, kada je pove~erje, deca su bila angaòvana brojnim aktivnostima na plaì. U ve~erwim satima u odmarali{tu su organizovana raznovrsna sportska takmi~ewa. U na{oj blizini letovala je grupa u~enika iz ê{ke, sli~nih godina kao na{i |aci, pa su se â~ani sa wima druìli, takmi~ili i obavezno ih pobe|ivali. Bilo je vremena i za obilazak Starog grada i drugih znamenitosti Ulciwa. Letovawe je, sumira glavni vaspita~ utiske, proteklo u “sjajnoj atmosferi”, uz {alu, smeh i druèwe. E. V.

redwo{kolce - nosioce Vukovih diploma Grad je i ove godine nagradio putovawem u prestonice evropskih zemaqa. Od 13. do 18. avgusta 46 mladi}a i devojaka iz â~ka posetili su Budimpe{tu, Prag i Be~, u pratwi pet profesora, lekara i pomo}nika gradona~elnika Aleksandra Da~i}a. Kao i prethodnih godina vo|a puta bio je Vladan Nicovi}, direktor Ekonomske {kole, koji za putnike ima samo re~i hvale. - Svojim pona{awem i zainteresovano{}u tokom posete evropskim prestonicama, oni su i ovoga puta zasluìli samo vrhunske ocene. Opravdali su poverewe Grada i u inostranstvu ga predstavqali na najboqi mogu}i na~in. Jako je va`no i to da nijedno dete na putu nije imalo zdravstvenih problem. Svi su se vratili zdravi, zadovoqni i uvereni da je ovo putovawe lepa i podsticajna nagrada za trud koji su uloìli i uspeh koji su postigli tokom dosada{weg {kolovawa. Prvog dana u Budimpe{ti, mladi â~ani su razgledali grad i krstarili Dunavom. Bi-

li su u ~uvenoj aveniji Andra{i i na Trgu heroja, videli zgradu Ma|arskog parlamenta, mostove na Dunavu, Citadelu na budimskoj strani grada ... Sutradan posetili na{u ambasadu i Sent Andreju, a onda krenuli put ^e{ke. - U Pragu smo proveli dva nezaboravna dana. Prilikom posete Ambasadi Srbije, razgovarali smo sa ambasadorkom Majom Mitrovi}. Bilo je dovoqno vremena za razgledawe znamenitosti “zlatnog grada”, Hrad~ana, Karlovog most, Astronomskog sata ... Nismo propustili ni odlazak u diskoteku. U Be~u su nas ~ekali muzeji i dvorci, ali i ulice sa radwama koje ne zaobi|e nijedan posetilac ovog grada. Nicovi} nagla{ava da su u~enici, zahvaquju}i lokalnim vodi~ima, dosta saznali o istoriji zemaqa u kojima su boravili, ali i o wihovom dr`avnom, privrednom i obrazovnom sistemu. Posao je, dodaje on, odli~no obavila i Turisti~ka agencija “Lasta”, u ~ijem su aran`manu Vukovci putovali. E. V.

NA RO\ENDANSKOJ PROSLAVI SKUPQALA PARE ZA NARODNU KUHIWU a~anka i Beogra|anka Smiqa @ebeqan organizovala je na proslavi svog 80. ro|endana i humanitarnu akciju. Uspela je Smiqa i u na{oj sredini da probije led nezainteresovanosti i uradi ono {to u razvijenom svetu odavno nije nikakva novina. Sude}i po ra~unu koji je pla}en restoranu za proslavu, na ro|endanu je bilo 50 qudi, a prikupqeno je 12 hiqada dinara. - O~ekivala sam vi{e para, ali nije ispalo tako lo{e, ima za 20 kilograma mesa. ^lanica sam Udruèwa “â~ani u Beogradu” i oni isto na proslavi krsne slave, na Sretewe, skupqaju pare za ~a~ansku Narodnu kuhiwu. Gostima sam rekla da mi ne donose nikakve poklone, ve} da umesto meni, daju Kuhiwi. To ve~e sam zaduìla unuka da

SLAVQE I ZA GLADNE

Slavqenica sa unukom, sinom i suprugom

pazi na kesu. On meni kaè: “Nezgodno mi da traìm qudima pare”. Ja mu kaèm: “[ta ti je nezgodno, to je umesto poklona”. I opet, dobila sam toliko toga i cve}a. Hvala mojim gostima za pomo} narodnoj kuhiwi - kaè Smiqa. Do sada su i ona i wen suprug @ivan u~estvovali u

vi{e humanitarnih akcija. Koliko su mogli, pomogli su izgradwu Avalskog torwa, a za napu{tenu decu su dali priloga i priloga. - Nije bogat onaj ko ima, nego onaj koji daje. Uvek smo davali, kada nam zazvone na vrata i tra`e pomo} za decu. Ako su i bili

prevaranti, nisu nama naudili - uveren je @ivan, koga ro|aci i prijateqi zovu @iko. Obojma im je jedino ào {to su vi{e puta pomogli Fond Katarine Rebra~e, koji je navodno trebalo da pomogne ènama obolelim od raka dojke. Smiqa je ~lan nekoliko udruèwa u

â~ku i Beogradu i ìvi i u oba grada. Od aprila do oktobra je u vikendici na imawu u Gorwoj Jeèvici, a zimi u @arkovu. Ro|endansku ùrku je priredila u restoranu u Jeèvici 3. avgusta, a pravi ro|endan joj je na Ilindan. Do udaje u Beogradu, radila je u “Slobodi” i jedan je od osniva~a ove fabrike. Kasnije je godinama bila honorarac u Ateqeu 212. - Nisam stekla penziju, ali imam unuka \or|a, sina i supruga. Wih trojica su mi najve}e bogatstvo. - Za novac koji je Smiqa prikupila mi smo kupili namirnice i odne}emo ih na{im korisnicima koji ne mogu da do|u do Narodne kuhiwe kaè Biqana Davidovi}, sekretar Crvenog krsta â~ak. Z. J.

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

TEMA

Â^KU NEDOSTAJU JAVNE ÊSME „Pri{ao je i on, i prije nego {to je poturio ruke pod mlaz vode iz lule, primetio je i zastao, prijatno iznena|en, kao da je udahnuo mnogo ~istog vazduha: u bijelom, ravno istesanom kamenu bile su krupnim slovima ispisane samo dvije rije~i, uklesane iznad lule: KAKO SI? Ozarilo ga je to dobrodu{no pitawe. Kao da je sreo prijateqa ili dragog dobrog ~ovjeka koji mu postavqa obi~no qudsko pitawe. Kako si? Jesi li umoran? Je li ti te{ko u ìvotu? Predahni, odmori se, osvjeì se ovom vodom, za tebe sam je uhvatio, bi}e ti lak{e. Misli na mene, kao {to ja mislim na tebe.“ (Me{a Selimovi}, Ostrvo)

sim po gra|evinama, ure|enim trgovima i parkovima, lepi gradove se pamte po „sitnim“ ukrasima – po spomenicima, skulpturama, javnim ~esmama, fontanama i

@EDNI PORED VODE

drugim umetni~kim delima, koja daju „du{u“ gradovima. Po svemu ovome â~ak je i daqe veoma „siroma{an“ grad. Iako je bogat vodom, {to potvr|uju i stru~na istraìvawa od pre nekoliko godina, koja su pokazala da na teritoriji na{eg grada ima vi{e od 200 izvori{ta, za razliku od mnogih okolnih gradova koji ~uvaju tradiciju javnih ~esmi, na gradskoj teritoriji â~ka svega ih je nekoliko, koje su, naàlost, u veoma lo{em stawu. êsma - fontana u gradskom parku na stalnom je „udaru“ onih koji ne vole ni{ta {to je lepo, a najmawe svoj grad, te je tako ovog leta ostala tek jedna „lula“ iz koje su mnogobrojni posetioci parka mogli da se osveè. Iz istih razloga ~esma na Spomen parku je ve} nekoliko godina van funkcije. êsma u malom parku kod autobuske stanice, poklon od gr~kog grada Katerini, izra|ena od belog mermera iz majdana ispod Akropoqa, okruèna je naj~e{}e sme}em i osu{enom travom...

DO KRAJA GODINE ^ESMA KOD GIMNAZIJE, U PLANU I DRUGE LOKACIJE Prema obe}awu nadle`nih

Matova ~esma u Ov~ar Bawi

VODA SE KONTROLI[E SA TRI ÊSME Zavod za javno zdravqe â~ak kontroli{e vodu iz tri javne ~esme. Prema informacijama na sajtu ove institucije, posledwe ispitivawe vr{eno je u 11. juna ove godine. Ispravna je bila voda sa Matove ~esme i ~esme „Vodice“, dok Kandi}eva ~esma nije imala vode. Uz ove informacije stoji i napomena da se voda sa ovih ~esmi koristi kao „sirova“, odnosno da ne prolazi postupak pre~i{}avawa i dezinfekcije. - Imaju}i u vidu da u tim okolnostima ne postoji apsolutna bezbednost kori{}ewa vode za pi}e sa javnih ~esama neophodna je opreznost prilikom kori{}ewa vode sa wih... Prilikom kori{}ewa vode sa javnih ~esama potrebno je imati u vidu da je u periodu izme|u dve laboratorijske kontrole mogu}e zaga|ewe vode – navodi se izme|u ostalog u napomeni ZZJZ â~ak.

grad bi u skorijoj budu}nosti ipak trebalo da bude bogatiji za desetak javnih ~esmi, ali ve} unapred se postavqa pitawe kako ih {tititi i odràvati. Na~elnik Gradske uprave za urbanizam Milo{ Milosavqevi} kaè da }e ve} do kraja ove godine kao poklon jednog â~anina biti postavqena ~esma kod Gimnazije, ba{ na mestu koje je ranije krasila fontana „korwa~a“. Druga ~esma predvi|ena je na trgu, a ostale lokacije }e zavisiti od podzemnih instalacija. -Planirane su jo{ jedna ili dve ~esme u gradskom parku. Prostor kod OTP banke u Ulici ùpana Stracimira bi}e ure|en i u okviru wega }e biti ~esma i jedna skulptura. Sve ~esme ima}e arhitektonska i umetni~ka obele`ja, a nakon dobijawa gra|evinskih dozvola, verovatno }e biti raspisan konkurs za idejna re{ewa. Postoji mogu}nost da javne ~esme budu podignute na jo{ nekoliko mesta u gradu, jer one â~ku zaista nedostaju. Sve lokacije za javne ~esme, koje }e biti povezane na gradski vodovod i kanalizaciju, bi}e odre|ene do kraja ove godine – obe}ava Milosavqevi}, ali nagla{ava da se pre postavqawa mora odrediti ko }e i kako brinuti o wihovom odràvawu i za{titi od uni{tavawa. Sa wim se slaè i tehni~ki direktor JP „Gradac“ Neboj{a Jelu{i}, koji tako|e kaè da gradu nedostaju javne ~esme, ali se moraju na}i na~ini da se one „odbrane“ od svakodnevnih vandalskih napada. Jelu{i} navodi da je ove godine planirano ukupno 800.000 dinara za odràvawe i kupovinu delova za tri javne ~esme u gradu, da postoji „raspoloèwe“ da se uloì i vi{e para, ali da to ne bi smeo da bude uzalud ba~en novac. - Odràvawe tri javne ~esme vr{i JKP „Vodovod“. Na{e preduze}ei radi nadzor nad tim radovima i intervencijama, ali ne moèmo da vr{imo nadzor nad onim {to je mimo toga. Jednostavno, ne znam ko treba da spre~i huligane da uni{tavaju sve, ne samo ~esme! To je pitawe za neke druge institucije. Jo{ pre nekoliko godina morali smo da skinemo ~esmu iz Spomen parka, jer su se ~esto doga|ale kra|e slavina. Samo {to se postave, ne pro|e ni nekoliko dana, a one su skinute. Jo{ se o{tete i in-

stalacije, pa do|e do nenormalne potro{we vode. Godinama poku{avamo da obnovimo slavine na fontani u gradskom parku. To je Sizifov posao. I ~esma u malom parku doìvqava sli~nu sudbinu. Postoji ideja da se obnovi i stara ~esma kod bolni~ke kapije, jer su tu ostaci ~esme prizmati~nog oblika. Gradu su potrebne javne ~esme i ove koje postoje, kao i nove, ali opet ponavqam – moraju postojati „instrumenti“ kako bi se one sa~uvale – kaè Jelu{i}, koji podse}a da je odmah posle rekonstrukcije Gradskog parka bila uvedena ~uvarska slu`ba, koja je uz video nadzor uspe{no spre~avala uni{tavawe mobilijara i samih fontana. Od kada je ~uvar „ukinut“, video nadzor je preusmeren na ~a~ansku policiju. - Dok je ~uvar radio, stawe je zaista bilo mnogo boqe. Nije veliki izdatak da se ~uvar opet angaùje, ali postavqam pitawe svim â~anima: treba li nam ~uvar za svako mesto, za park, za saobra}ajne znake, za ~esme?! A ve} dugi niz godina suo~eni smo sa vandalizmom – zakqu~uje Jelu{i}.

UMESTO ÊSAMA, GRA\ENI BUNARI Ni u pro{losti â~anima nije uspevalo da „zapate“ javne ~esme u samom gradu. Prema re~ima istori~ara Narodnog muzeja Radivoja Bojovi}a, u â~ku nije postojala tradicija snabdevawa vodom sa javnih ~esama. Staro orijentalno nasle|e, ukqu~uju}i i tradiciju gradwe {adrvana i ~esmi, gotovo je potpuno uni{teno u austrijsko-tuskim ratovima. U sjaju kakvim ga opisuje putopisac Evlija êlebija, ovo nasle|e vi{e nikada nije obnovqeno. Bojovi} kaè da se u 19. veku pomiwe samo jedna ~esma – „Kajnak” (turski kaynak – izvor) koja je bila na uglu Lomine i Kursuline ulice. - Za razliku od drugih gradova, na primer Kru{evca, u kome su i danas u upotrebi neke ~esme iz turskog perioda, â~ak nije sa~uvao ovo orijentalno nasle|e. Jer ovde su bila velika razarawa i stradawa, pa tako posle austrijsko-turskog rata 1718. godine â~ak nije imao nijednog stanovnika. Varo{ki ìvot bukvalno je krenuo od po~etka – kaè Bojovi}, koji navodi da su se tada varo{ani snabdevali vodom uglav-

nom sa bunara. -Poznati su bili Varo{ki bunar ispred sada{we Gimnazije, Karganovi}a bunar kod zgrade sada{we uprave Gradske biblioteke, Tajsi}a bunar, za koga je vaìlo da ima dobru i kvalitetnu vodu, bio je ba{ u blizini Narodnog muzeja. Ovaj bunar, ta~nije wegov |eram, na{ao se i na crteù ~uvenog austrougarskog putopisca Feliksa Kanica. Na po~etku 20. veka grade se ~esme, ali u okolini â~ka - kaè Bojovi}, koji navodi da je pedesetih godina pro{log veka bila jedna javna ~esma kod zgrade po{te. Za razliku od samog grada,

^esma u parku kod autobuske stanice

^esma fontana u Gradskom parku

ÂÂK ]E KRASITI SKULPTURE I FONTANE JP „Gradac“ i Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}“ rade na zajedni~kom projektu postavqawa fontana i umetni~kih skulptura na odgovaraju}im mestima u gradu. Do kraja godine bi}e ura|en elaborat o budu}im lokacijama, a prema re~ima tehni~kog direktora JP „Gradac“ Neboj{e Jelu{i}a, Umetni~ka galerija }e za ove namene angaòvati pre svega ~a~anske mlade umetnike. okolina â~ka veoma je bogata javnim ~esmama. Me|u najstarijim je Vujanska ~esma, zadu`bina vojvode Nikole Mili}evi}a Luwevice iz 1805. godine, kada je izgra|ena i manastirska crkva. Manastiru Vujan pripada i Kalu|erska ~esma u Gorwoj Trep~i. Me|u najpoznatijim i najlep{im ~esmama je „Karaula“ na putu â~ak – Gu~a, koju je podigao „vite{ki kraq Aleksandar I Kara|or|evi} 1929. godine svojim ratnim drugovima - Draga~evcima koji su poloìli ìvote na oltar otaxbine u oslobodila~kim ratovima od 1912. do 1918. godine“. Prvi zna~ajniji projekat vodovoda za â~ak vezan je ba{ za izvor na Karauli, ali su istraìvawa pokazala da on nema dovoqan

kapacitet da snabde ceo grad vodom za pi}e. êsma u Jan~i}ima na Kablaru posve}ena je generalu Vukomanu Ara~i}u i wegovim saborcima i izgra|ena je 1937. godine. Me|u najpose}enijim su ~esme na putu prema Ov~ar Bawi: “Kandi}a ~esma” kod manastira Vavedewe, “Matova ~esma” kod manastira Preobraèwe i ~esma „Vodice“ u blizini ribolova~ke staze. Poznate su i ~esme u prigradskim naseqima – „\uki}a voda“ u Parmencu i Beqinska ~esma koja je svojevremeno bila poznato izleti{te â~ana. êsme memorijalnog tipa iz novijeg perioda postoje u @ao~anima, Prijevoru, Gorwoj Gorevnici, Dowoj Trep~i.... V. T.

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ PORODI^NIH ALBUMA

SE]AWE NA RAVNOGO

{

}

Svojim ìvotom Milka Bakovi}, u~iteqica iz Bresnice, ispisala je nesvakida{wu pri~u o odanosti ideologiji Ravnogorskog pokreta, fizi~koj i moralnoj snazi jedne ène i qubavi koja je i u najteìm trenucima povezivala ~lanove wene porodice

epo je ovih dana u Bresnici: leto pri izmaku, plodovi zreli, a vazduhom se {ire sve`ina i mir, lekoviti i za telo i za du{u. Ku}a u kojoj je ro|ena i provela mladost ravnogorka Milka Bakovi} na svom je mestu, za{ti}ena od zuba vremena, a svakog gosta, pa i onog nenajavqenog, prima punim srcem i ra{irenih ruku. Sobe svedo~e o pro{losti. Sa~uvani su name{taj i }ilimi koje su neveste donosile u miraz, kao i fotografije Milkinih predaka i savremenika. Na zidu je i wena slika, ona iz ratnih dana, kada je na glavi ponosno nosila {ubaru sa kokardom. Bila je, nema zbora, izuzetno lepa, a weno lice odaje bistrinu i zra~i energijom. Posle smrti Milkinog brata Miluna, ku}u u Bresnici nasledio je wegov sin, poznati ~a~anski lekar - nefrolog Jovan Bakovi}, koji je od nedavno u penziji i sve vi{e vremena provodi u zavi~aju. Bio je, ka`e, tetkin miqenik i ona je snosila tro{kove wegovog {kolovawa na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Posle wene smrti, Jovan je iz daleke zemqe preneo pisa}u ma{inu na kojoj je u dijaspori radila kao urednik ~asopisa “Srpska ravnogorska misao”, a na Ak{amovi}a grobqu u Bresnici podigao joj spo-

menik, iako je sahrawena u Milvokiju. - Mnogo joj dugujem i èleo sam da joj se na ovaj na~in bar delimi~no oduìm. Dugo sam smi{qao {ta da napi{em na spomeniku, a onda su mi, jedne no}i, na um pale re~i koje su odraàvale su{tinu wenog ìvota pri~a Milkin bratani}. Na wenom spomeniku u rodnom selu zapisano je: “Telo u Americi, du{a u Bresnici”. UÎTEQICA I DRA@IN KURIR Kada je Milka ro|ena, 1915.

godine, weni roditeqi Mihailo i Angelina su ve} imali petoro `enske dece, a kasnije, po wegovom povratku sa Solunskog fronta, dobili su jo{ dvoje k}erku i dugoo~ekivanog mu{kog potomka. Milka je rasla uz dedu Jovana, imu}nog i ~estitog doma}ina, i vaspitavana u duhu srpske tradicije, zasnovane na rodoqubqu i pravoslavqu. Osnovnu {kolu je, sa odli~nim uspehom, zavr{ila u Bresnici, a onda, po preporuci u~iteqice koja je uo~ila wenu bistrinu i `equ za znawem, krenula u gimna-

Po izlasku iz zatvora, ispred svog stana u Beogradu

Kraq Petar II Kara|or|evi} uru~uje Milki Bakovi} Orden ratnog krsta spomenice 1941 - 1945, u SAD 1966. godine

ziju. Kada joj je otac umro, a ubrzo za wim i deda, bila je u ~etvrtom razredu, ali je, uz vrednu i po`rtvovanu majku, uspela da nastavi {kolovawe i zavr{i U~iteqsku {kolu u Kragujevcu. Prvo zaposlewe je, odlukom Ministarstva prosvete, dobila u Han Pjesku, a neposredno pred po~etak Drugog svetskog rata preme{tena u Dowu Gorevnicu, gde je obavqala du`nost upraviteqa {kole. Tu je zati~e april 1941. godine i vest o kapitulaciji Jugoslavije. Iste godine prikqu~uje se Jugoslovenskoj vojsci u otaxbini, postaje borac Mr~ajeva~ke ravnogorske ~ete i u~estvuje u oslobo|ewu â~ka i opsadi Kraqeva. Ubrzo je krenuo i gra|anski rat. U borbi sa komunistima ona biva uhap{ena i u zatvoru u â~ku i Uìcu provodi 26 dana, ali uspeva da pobegne i da se usred zime polubosa vrati u Bresnicu. Izle~iv{i promrzle noge, prikqu~ila se Qubi}koj ravnogorskoj brigadi, formiranoj od svih ~eta ovog sreza i pod komandom Predraga Rakovi}a, u ~ijem {tabu je obavqala poslove administratora i kurira. Odatle }e, maja 1942. godine, pre}i u Isto~nu Srbiju, jer je {tab Mlavskog korpusa, na ~ijem je ~elu bio major Sini{a Ocokoqi} Pazarac, imao potrebu za iskusnim i snala`qivim kurirom i obave{tajcem, a da je Milka bila ba{ takva osoba potvr|uje podatak da nikada nije pala u ruke neprijateqa, niti je neprijateq u{ao u trag simpatizerima

Na Kongresu Srpske narodne odbrane, u ^ikagu 1989.

Milka Bakovi}, 1942. godine

Ravnogorskog pokreta sa kojima je sara|ivala. U prole}e 1943. dobila je veoma va`an zadatak i krenula put Crne Gore - u Vrhovnu komandu Dra`e Mihailovi}a, koja se tada nalazila nedaleko od Kola{ina. U Srbiju se vra}a iste godine, u sastavu Vrhovne komande, a general Mihailovi} je dodequje na rad ilegalnoj {tampariji, ispod Ov~ara i Kablara, gde je obavqala administrativne poslove, vodila ra~una o distribuciji {tampanog materija i direktno sara|ivala sa dr \urom \urovi}em, {efom ilegalne ravnogorske {tampe. I tako, sve do septembra 1944. godine, kada je sovjetska armija u{la u Srbiju, zbog ~ega je {tamparija morala da prekine rad. Rakovi}, tada komandant Drugog ravnogorskog korpusa, dodequje Milki posao pri radio

stanici, ali ona ne èli da sa~eka komuniste i pridruùje se {tabu Prvog {umadijskog korpusa koji se povla~io prema Bosni. Kasnije }e se sastati sa Vrhovnom komandom i osta}e u neposrednoj blizini generala Mihailovi}a sve do maja 1945. godine, kada je wegova vojska bila potpuno uni{tena, a ona uhap{ena od strane komunisti~kih trojki na Zelengori. POSLERATNA GOLGOTA Iako je Tito “amnestirao” zarobqenike, uhap{ena je samo 24 sata po povratku ku}i u Bresnicu. Nova vlast je èlela wenu glavu, ali je, u nedostatku dokaza za zlo~ine, osu|ena na 15 godina robije. U poàreva~kom ènskom zatvoru provela je te{ke i duge godine. Mu~ili su je glad i hladno}a, strah od likvi-

PUT U TU\INU “Uskoro avion uzlete. Polete visoko i krenu na svoj prekookeanski put. A ja, i pored toga {to sam toliko èlela da ovaj ~as doìvim, gorko zaplakah. Suze su mi bujicom kvasile lice uz prigu{ene jecaje bolnog mi srca. Jeste, spasla sam se komunisti~kog dugogodi{weg ropstva, ali mo`da nikad vi{e ne}u videti moju toliko voqenu rodnu grudu - moju Srbiju. Mo`da nikada vi{e ne}u osetiti zanosan miris wiva i livada moje breùqkaste [umadije. Nikada ne}u pro}i kroz moje rodno selo, niti tamo obi}i i posetiti grobove mojih roditeqa i moga dede i babe. Kao da mi se ne{to od srca cepalo, odvajalo - {to se mo`da nikada ne}e k wemu vratiti. I nikada to moje skoro prepolovqeno srce, ~iji je ve}i deo ostao u mojoj Otaxbini, ne}e zakucati veselo i sre}no - kao {to je kucalo, i ìvelo, za svoj rodni zavi~aj.” Iz “Memoara jedne ravnogorke”

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ PORODI^NIH ALBUMA

RKU MILKU BAKOVI]

dacije i samo}a (pune tri godine provela je u samici), qudska prevrtqivost i nemoral, ali se nije odrekla svojih uverewa i pro{losti, iako su joj od protivni~ke strane stizali pozivi na saradwu, uz obe}awa da }e joj kazna biti ukinuta. Kona~no, pu{tena je na “slobodu” koncem 1956. godine, posle punih 12 godina, a da ni ona ni wena porodica nisu o~ekivali da }e biti pomilovana. Wen povratak u Bresnicu zauvek je urezan u se}awu wenog bratanca, kome je tada bilo osam godina: - Otac je radio u wivi pored puta kada se zaustavio autobus i iz wega iza{la neka `ena. Ro|enu sestru nije prepoznao, bila je iscrpqena dugogodi{wim

mu~ewem i robijawem, a nije se ni nadao wenom povratku. Dogovorili su se da on prvi ide ku}i i da pripremi babu Ginu i ostale ~lanove porodice, a ona da sa~eka u blizini. Do{ao otac i samo pla~e, ne moè da progovori, svi smo mislili da }e nam saop{titi nekakvu r|avu vest. A kada se na pragu pojavila Milka, kao da je pala sa drugog sveta, nastade dirqiva scena. Baba je plakala i slede}ih dana, a ro|aci i kom{ije, koji su dolazili da se vide sa tetkom, govorili su joj da ne proliva vi{e suze, jer je doìvela da joj se k}erka ìva vrati. Ja se ukqu~ih u razgovor i rekoh da moja baba pla~e zbog toga {to je kazala da ne àli da umre, samo da doìvi da tetka do-

Jovan Bakovi} sa suprugom Milicom ispred porodi~ne ku}e u Bresnici

Jovan pored spomenika koji je podigao svojoj tetki marketing 032/342-276

|e ku}i, a sada ju je sramota zato {to nije umrla. Izlaskom sa robije, Milkinom progonu nije do{ao kraj. Udba joj je stalno bila za petama, i dok se oporavqala u Bresnici i kada se, posle godinu dana, preselila u Beograd, u nameri da prona|e posao. Zapo{qavala se {est puta i ubrzo ostajala bez posla, ~im bi se saznalo za wenu politi~ku pro{lost. @ivela je u bedi i preìvqavala zahvaquju}i paketima hrane koje je, kao i u vreme dok je robijala, dobijala od svojih iz Bresnice. Shvativ{i da joj u domovini nema ìvota, re{ila je da ode u Ameriku, ali nije uspevala da dobije paso{. To }e joj po}i za rukom tek 1964. godine, kada je preko zajedni~kih prijateqa upoznala Radoja Radosavqevi}a, 13 godina starijeg od we, koji je ìveo u Milvokiju, i sa ~ovekom koji je imao ameri~ko dràvqanstvo sklopila brak. U stranoj zemqi ~ekali su je istomi{qenici, novi dom i materijalna sigurnost. Jo{ uvek u dobrim godinama i puna energije, nastavila je svoj ravnogorski posao, ovoga puta naoruàna britkom re~ju i o{trim perom. Radila je kao u~iteqica Srpske parohijske nedeqne {kole, u Kolu srpskih sestara obavqala va`ne poslove (vi{e godina bila je potpredsednica ove organizacije za Sredwi Zapad), ure|ivala je ~asopis “Srpska ravnogorska misao”. Za ove, i mnoge druge aktivnosti u dijaspori, nije dobijala nov~anu nadoknadu, doìvqavaju}i ih kao dug sopstvenoj mladosti i svim svojim vr{wacima koji su, iz politi~kih razlo-

ga, morali da zauvek napuste rodnu grudu.

NIJE @ELELA NATRAG Nikada tokom boravka u tu|ini nije dolazila u Jugoslaviju, a kada ju je rodbina ube|ivala da ovde nije vi{e kao {to je bilo u weno vreme, uzvra}ala bi da je sve i daqe isto. Brat, koji joj je bio uzdanica u najte`im danima, dva puta joj je i{ao u posetu, isto toliko i bratani}. - Prvi put sam otputovao 1974. godine, kao mlad lekar. Tetka je bila u punoj snazi, radila je neumorno, a ~im je stigla u Ameriku nau~ila je da vozi auto. Drugi put, 20 godina kasnije, bila je stara i veoma bolesna. Do`ivela je infarkt, ugra|en joj je baj pas, ali je usledio mo`dani udar i ostala je nepokretna - se}a se Jovan. Milka Bakovi}, heroina Ravnogorskog pokreta preminula je po~etkom 1999. godini i sahrawena pored svog “dobrog supruga”, na marketing 032/342-276

Sa bratom Milunom u Americi

srpskom grobqu u Milvokiju. Iza sebe je ostavila pisano svedo~anstvo o svom `ivotu, Ravnogorskom pokretu i svojim saborcima. Kwiga “Komunisti i nacifa{isti - oni su isti” objavqena je u Milvokiju 1984. godine, a u Srbiji se pojavila 1998, u izdawu

kragujeva~kih “Pogleda” i sa naslovom “Memoari jedne ravnogorke”. Posvetila ju je svojoj majci i “svim majkama - Srpkiwama, koje su nesebi~no `rtvovale svoju decu za slobodu rodne im grude.” E.V.

SELO

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

MR BRANKO TANASKOVI] O [QIVI, UZDANICI SRPSKOG VO]ARSTVA

“OJ, SRBIJO, ME\’ [QIVAMA...”

Iako je izgubila mesto kojim se godinama ponosila, {qiva u Srbiji jo{ uvek predstavqa sinonim vo}arstva. Biv{a SFRJ bila je najve}i proizvo|a~ i izvoznik suve {qive na svetu. Iz vi{e podataka isti~e se 1923. godina, kada je izvezeno 66.000 tona suve {qive, za razliku od dana{wih 4.000 do 5.000 tona. Naàlost, ova itekako zna~ajna vrsta nema ni pribli`no privredni zna~aj kao nekada. Razlozi za to su brojni, pre svega zapu{tenost {qivika i, generalno, niski prinosi, neadekvatan izbor sortimenta, u velikom procentu nenavodwavawe zasada, ali i ekonomski najzna~ajnija bolest virus {arka {qive, koja je, posebno kod najosetqivijih sorata, desetkovala {qivarstvo u na{oj zemqi. Naravno, u dana{wem {qivarstvu oteàvaju}a okolnost je i profitabilan plasman, kaè za “â~anski glas” mr Branko Tanaskovi}, iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak.

- Ovogodi{wi rod {qive prema{io je sva o~ekivawa vo}ara. Uprkos tome {to pro{logodi{wa su{na jesen nije obe}avala veliki rod u ovogodi{woj vegetaciji, uz ostale vrste i {qiva je obeleìla posebno rodnu godinu. Prema preliminarnim procenama, ukupna proizvodwa ovih plodova u Srbiji zna~ajno }e prema{iti 600.000 tona, {to je, okvirno, prosek proizvodwe ovog vo}a u petogodi{wem periodu. Dugotrajna su{a, koja ni ove godine nije zaobi{la na{e podnebqe, bitno uti~e na oteàno sazrevawe, krupno}u i kvalitet plodova, pojavu oègotina na stablima, kao i na, nimalo lak posao, prikupqawa plodova.

kije „{qivovice“ sa na{eg podru~ja su karakteristi~ni i jako dobri. Uprkos ovakvim prirodnim privilegijama, proizvodwa „na{e“ rakije, jo{ uvek, nije standardizovana, niti za{ti}ena, ka`e na{ sagovornik. Ipak, uvo|ewem novijih pomotehni~kih mera, odnosno savremenom tehnologijom uzgoja, kao i za{tite zasada, ovu proizvodwu bi trebalo planski i sistematski pro{iriti. Na taj na~in obezbe|uje se sirovina za proizvodwu kvalitetne rakije, suve {qive, preradu u xemove, sokove, kompote i sli~no, ali i potencijalni izvoz zamrznutih plodova u Rusiju, kao i zemqe Evropske unije, {to se

KROZ PRIZMU STATISTIKE - U ukupnoj strukturi koju pokriva PSSS â~ak pod zasadima vo}a je povr{ina od oko 21.000 hektara, a samo na podru~ju â~ka oko 6.900 hektara. Na republi~kom nivou proizvodi se oko 600.000 tona {qive, u petogodi{wem proseku, a prinos po stablu je oko 13,5 kilograma. U â~ku ima oko 1.100.000 rodnih stabala {qive, a ukupno se proizvedi oko 22.000 tona, dok je prosek po stablu nepunih 21 kilogram. U Ariqu je oko 800.000 rodnih stabala, prinos ovih plodova je 12.800 tona, pribli`no, 16 kilograma po stablu. U Lu~anima ima oko 650.000 rodnih stabala {qive, prinos je 12.600 tona, a po stablu oko 20 kilograma. U Gorwem Milanovcu je oko 1.080.000 rodnih stabala, prinos ovih plodova je oko 27.000 tona, a po stablu oko 24,5 kilograma - navodi statisti~ke podatke mr Tanaskovi}.

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

Pored toga {to ovakvo vreme omogu}ava ve}i sadr`aj suve materije i {e}era u plodovima, postepeno gubqewe vode iz plodova, usled mawka padavina, odrazi}e se i na wihov lo{iji kvalitet, odnosno i da ovogodi{wa rakija ne bude kao najboqih godina. Iako to vo}ari imaju u vidu, sude}i po prvim otkupnim

cenama {qive za industrijsku preradu (od 6 do 10 dinara po kilogramu sve`ih plodova), koje su po prora~unu vi{e proizvo|a~a na granici isplativosti same berbe, najve}e koli~ine ovih plodova bi}e prera|ene u rakiju - isti~e mr

ti na trì{tu (odnosno nasu{ne potrebe za prilago|avawem proizvodwe zahtevima {ireg trì{ta), otpornosti sorata na bolesti, kao i prilagodqivosti izabranih sorti podru~ju i podnebqu zasnivawa budu}ih zasada {qive. Pored ~esto zastupqenog stanovi{ta da se izbor vrste i sorte vo}aka (naro~ito {qive) oslawa na tradiciju wihovog gajewa u pojedinim krajevima, sortiment {qive za komercijalne zasade trebalo bi prilagoditi prirodnim uslovima sredine, potrebama za visokim kvalitetom plodova i dobijawu visokih i redovnih prinosa. To }e obezbediti sve zahtevnije trì{te, a proizvo|a~ima zadovoqavaju}i profit, zakqu~uje na{ sagovornik.

VELIKI ROD VO]A UMAWUJE TR@I[NU CENU Prema re~ima mr Branka Tanaskovi}a, cena plasiranog vo}a, a pogotovu {qive koja je prerodila ove godine, je odraz ponude i potra`we na trì{tu. Proizvo|a~i su nemo}ni, kaè on, ukoliko ne mogu da proizvedu boqi kvalitet, krupnije plodove i sorte koje ranije sazrevaju. Niska cena je odraz velikog roda, kako u celoj Srbiji, tako i u okruèwu. Distributeri, ali i otkupqiva~i imaju sirovine na pretek, {to nesumwivo obara cenu, obja{wava na{ sagovornik.

Branko Tanaskovi}, iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak. Regioni [umadije, Zapadnomoravski i Podrinsko-kolubarski odlikuju se veoma povoqnim uslovima za gajewe {qive. Tako|e, i uslovi za proizvodwu ra-

posledwih godina veoma traì, ali i o~ekuje od potencijala za ovu proizvodwu, kakve poseduje Srbija, napomiwe mr Tanaskovi} i dodaje: - Ova godina moè posluìti i kao pokazateq pri izboru gajenih, komercijalnih sorata {qive, u analizi va`nih ~inilaca od kojih zavisi ekonomska opravdanost i odrìvost vo}arstva pod ovakvim zasadima. Ti ~inioci su, pre svega, izraèni u: upotrebnoj vrednosti plodova {qive; mogu}nosti realizacije roda pojedinih sor-

VO]ARI NEZADOVOQNI OTKUPNOM CENOM [QIVA ZA PRERADU Marko Borovi} iz Bawice je, kako kaè, kao i ve}ina vo}ara, nezadovoqan otkupnom cenom {qiva za industrijsku preradu, koja je od 12 do 15 dinara: - Velika je ponuda robe. ûo sam da pojedini otkupquju {qive za preradu i po 10 dinara. To je uàsno niska cena. Nije problem predati robu, problem je naplatiti. Pitawe je kada }e vo}ari dobiti pare, do Nove godine, a mo`da i na prole}e. Ve}u koli~inu roda sam predao onima {to otkupquju za Ruse, jer su pla}ali po 20-25 dinara za stenlej. Kada sve sagledam, rad, uloèna sredstva, pla}awe dnevnica, bi}u na pozitivnoj nuli, a mo`da i u minusu. Ne pamtim goru godinu. Ovaj vo}ar tvrdi da ni sam ne zna {ta }e sa preostalim rodom {qive (oko deset tona), jer razmi{qa o isplativosti berbe. Ve}u koli~inu }e, kaè on, verovatno predati za preradu, za xemove i marmelade, a ostatak {qive }e “zavr{iti” u rakiji. - Ali, nema{ kome da proda{ ni rakiju, iako je wena cena od 350 do 400 dinara po litru. Od 100 kilograma {qiva dobije se oko 10 - 12 litara rakije. Ali, {ta vredi - razo~arano kaè Marko Borovi}.

N. R.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 pasuq 300 paprika 40 - 70 paradajz 30 - 40 krastavac 50 - 60 praziluk 120 tikvice 50 boranija 150 brokoli 300 kupus 20 karfiol 100 - 150 per{un 30 {argarepa 70 cvekla 100 blitva 30 zelena salata 35 crni luk 50 beli luk 300

VO]E {qive 30 - 40 suve {qive 300 jabuke 50 - 70 kru{ke 50 - 70 breskve 60 - 80 nektarine 80 lubenice 15 gro`|e 70 - 80 kupine 200 ju`no vo}e 100 - 240 orasi 1.300

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 10 - 13 kajmak 500 - 600 sir 200 - 300 pr{uta 1.200 - 1.600 slanina 300 - 800 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 220 - 240 ovce 100 - 110 jagwad 210 - 230 p{enica 30 je~am 35 kukuruz 32

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

DR VERA MARKOVI] O ALERGIJAMA I POLENU AMBROZIJE Najve}e koncentracije polena ambrozije su upravo ovih dana, odnosno od kraja avgusta do polovine septembra. Na polen ove biqke alergi~ni su mnogi gra|ani, a lekari isti~u da je najva`nije spre~iti kontakt sa alergenom. Prvi simptomi na alergijske reakcije na polen ambrozije su kijavica, curewe nosa i peckawe o~iju, a u teìm slu~ajevima i oteàno disawe, ka{aq, nesanica, pa ~ak i astma. O alergiji, naj~e{}im alergijskim bolestima, preventivi i le~ewu, za â&#x20AC;&#x153;â~anski glasâ&#x20AC;? govori pedijatar - pulmolog dr Vera Markovi}. - Alergija predstavqa reakciju imunog sistema na supstancu iz okruèwa alergen. To mogu biti razne supstance sa kojima smo u kontaktu sa koòm, sluzokoòm, koje uzimamo hranom, ili udi{emo. Prvi kontakt sa alergenom moè pro}i bez simptoma, ali tada dolazi do takozvane senzibilizacije organizma, tj. stvarawa antitela klase lgE. Slede}im kontaktom, organizam prepoznaje alergen i, po{to ve} ima {ifru, ubrzano stvara antitela, pa moè do}i do alergijske reakcije koja se ispoqava simptomima alergijske bolesti. Postoji veliki broj inhalatornih alergena koji se nalaze

u spoqnoj sredini, ali su naj~e{}i polen drve}a, trave i korova, plesni (bu|), kao i alergeni u zatvorenom prostoru: pra{ina, griwe, `ivotiwe (dlake, perut, osu{ena pquva~ka) - napomiwe dr Vera Markovi}. Doktorka podse}a da su naj~e{}e alergijske bolesti alergijska kijavica, astma, alergijski kowuktivitis i ekcem: - Alergijska kijavica je naj~e{}e alergijsko oboqewe i od we pati vi{e od {esto miliona qudi u svetu. Za nastanak ovog oboqewa va`ni su nasledna sklonost, faktori sredine i alergeni. Simptomi alergijske kijavice su kija-

AMBROZIJA Ambrozija je rod invazivnih korova, jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biqaka na svetu. Ona je jednogodi{wa biqka, visine od 20 centimetara do dva metra. Koren je vretenast, stablo je uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dla~icama, jako izrezanim, sa uskim re`wevima. Presek stabla je ~etvrtast ili okrugao. Cvetovi su skupqeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana, ù}kaste boje. Ni~e od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen. Ambrozija poti~e iz Severne Amerike, a u Srbiji se prvi put pojavila 1953. godine, i to u Sremskim Karlovcima. Veoma brzo se pro{irila i u druge krajeve na{e zemqe. Qudi je ne razlikuju od drugih biqaka i zato je, u ovom trenutku najzna~ajnija edukacija gra|ana, da bi mogli da prepoznaju ambroziju i prijave nadle`nim slu`bama, poru~uju stru~waci. U na{oj okolini ima izuzetno povoqne uslove za razvoj. Na samom podru~ju grada ambrozije uglavnom nema, ali u okolini â~ka i po selima ima je izuzetno mnogo. S obzirom na to da jedna biqka ambrozije moè da proizvede dve do tri milijarde polenovih zrnaca dnevno, koji vetrom mogu da se prenesu na 150 kilometara, to zna~i da je i gradsko podru~je ugroèno, koliko i seosko. Edukacijom stanovni{tva i zajedni~kom borbom lokalnih zajednica i gra|ana, prisustvo invazivnih vrsta moè se svesti na minimum, jer je nemogu}e u potpunosti ih iskoreniti, kaù stru~waci.

PRVI KORAK, IZBEGAVAWE ALERGENA

we, svrab u nosu, curewe iz nosa i zapu{enost nosa. Mogu se javiti i svrab u o~ima, crvenilo, suzewe, a u u{ima zapu{enost, ose}aj pritiska u u{ima, pa ~ak i bol. U grlu se javqa grebawe, peckawe, promuklost i suvi ka{aq. Zbog svih ovih tegoba mo`e do}i do poreme}aja sna, pa se deca i odrasli bude umorni, {to smawuje radnu sposobnost u {koli i na poslu. Na{a sagovornica upozorava da veoma ~esto alergijska kijavica, ako se pravilno ne prevenira i ne le~i, mo`e dovesti do nastanka astme. Ova dva oboqewa su direktno povezana, zbog povezanih gorwih i dowih disajnih puteva. Doktorka navodi podatak da ~ak 58 odsto pacijenata sa alergijskom kijavicom ima i astmu. - Postoji nekoliko tipova alergijskog rinitisa - intermitentni (sezon-

Dr Vera Markovi} zapo~eti terapiju, tj. prevenciju, pre po~etka cvetawa i pojavqivawa polena. Prvi korak je izbegavawe alergena, i to, kako ka`e, prate}i wihovu sezonu i najve}e koncentracije. Drve}e cveta u rano prole}e, ve} i krajem februara, a najve}a je koncentracija krajem marta. Polen trave ima najve}u koncentraciju alergena krajem maja, u junu i julu. Polen korova, ambrozije, kao tipi~nog predstavnika, ima najve}u koncentraciju u vazduhu

ski), koji moè biti blag ili umereno teàk. Zatim, perzistentni, celogodi{wi alergijski rinitis, koji tako|e moè biti blag ili umereno teàk. Do dijagnoze i procewivawa teìne alergijske kijavice dolazimo pra}ewem simptoma, laboratorijskim i alergijskim testovima. Zlatni standard je alergo

test, ko`ni, prik metodom, odre|ivawe antitela u serumu lgE, ukupnih i specifi~nih - obja{wava dr Vera Markovi}. Po{to je sada sezona cvetawa trave i korova (ambrozije), masovno su prisutni simptomi alergijske kijavice i kowuktivitisa. Da bi spre~ili nastanak tegoba, doktorka nagla{ava da je potrebno

krajem avgusta, u septembru i prvoj polovini oktobra, podse}a dr Markovi} i dodaje: - Sada smo u periodu najve}e koncentracije polena ambrozije, pa se preporu~uje {to mawe boravka u spoqnoj sredini, naro~ito u jutarwim satima, kada je koncentracija polena najve}a. Tako|e se savetuje postavqawe filtera za polen na klimama u autu i ku}i, mewawe ode}e pri ulasku u ku}u, kupawe i prawe kose (naro~ito ako je duga). Ako i pored izbegavawa alergena pacijent ima simptome alergije, ukqu~uje se medikamentozna terapija - antihistaminici (aerius, claritine, pressing), sprejevi za nos sa KS, koji imaju antizapaqenski efekat (nasonex, avamys), antileukotrijeni LTRA-singulair, lokalni dekongestivi (kapi za nos, efedrin, operil...) za otklawawe nosne zapu{enosti, kratkotrajna upotreba - pet do sedam dana. Sve vi{e po~iwe da se koristi imunoterapija, hiposenzibilizacija, a to je specifi~na vakcina protiv alergije na odre|eni alergen. Prevenciju medikamentima po`eqno je zapo~eti desetak dana pre cvetawa i pojavqivawa polena, na koji je pacijent alergi~an. Za detaqnija uputstva javiti se pulmologu ili alergologu, savetuje dr Vera Markovi}. N. R.

KULTURA

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

LETWE DUHOVNE VE^ERI O BOGU I DU[I

KANDILO VERE GORI U SRCU

“Ima li Boga?” i “Kako sa~uvati du{u u savremenom svetu?”, bile su tema i podnaslov predavawa odrànog u okviru 8. Letwih duhovnih ve~eri, u organizaciji izdava~ke ku}e “Catena mundi” i “Dveri”, u nedequ u prepunom dvori{tu “Abra{evi}a”. O svojim iskustvima govorili su protojerej Vojislav Bilbija, paroh roterdamski i paroh ha{kih Srba, veliki srpski umetnik, duhovnik i besednik, otac Goran Kova~evi}, paroh roterdamski i Vesna Biorac, na{a sugra|anka, a nekada ~lan ove Crkvene pravoslavne op{tine pri hramu Svete Trojice u Roterdamu. Ciq ovog predavawa, prema re~ima Bo{ka Obradovi}a, bio je da u svima nama obnovimo duhovno promi{qawe i duhovni pogled na svet, odnosno da se uvek iznova zainteresujemo za Boga, i ne{to {to odavno nije tema nigde u Srbiji, a to je kakvo je stawe u na{im du{ama. Zato je i naziv “Ima li Boga?” pomalo provokativan, ali svakako potreban savremenom narodu, da bi se u svim krizama i mukama zapitao, postoji li neki vi{i smisao ìvota, i kako se odnosimo prema Stvoritequ i sopstvenoj du{i, naro~ito u vremenu kada se sve vi{e asimilujemo, prihvataju}i one tendencije koje ru{e na{ identitet, kako u zemqi tako i u rasejawu, koje dodatno optere}uje gubitak jezika, jer ga sve mawe koriste. Po{to gosti predava~i ìve ve} decenijama u rasejawu, dolaze}i iz srca zapada, u kome su se ve} odavno susreli sa nekim subkulturama, bili su u prilici da govore o onom lo{em {to po pravilu “uvozimo” sa tih prostora, a nikad i do“Ako kwiga ne zavre|uje da se dva puta pro~ita, ne vredi je ~itati nijednom”, rekla je pesnikiwa i bibliotekar Olivera Vuksanovi} u obimnijem eseju o svom “susretu” sa rukopisima Vladana Matijevi}a, na konferenciji za novinare u ponedeqak u kwiàri “Re~i”, organizovanoj povodom pojavqivawa tre}eg, i sintaksi~ki “doteranog” izdawa, wegovog prvog romana “Van kontrole”, koji je u Matijevi}evim Odabranim delima objavila zrewaninska “Agora”. - Bila sam isprva zadivqena jednim autenti~nim, ve} formiranim pripoveda~kim glasom koji ima jasnu svest o kwièvnosti visokog satiri~nog potencijala koju stvara, ali i slikom haosa u kome su ìveli ve} “prili~no mrtvi” (jedan od kasnijih naslova) Matijevi}evi junaci: Arnold Kriger, koji je izgubio i ono {to je imao, optuèn za silovawe fudbalerke Eve, wegova supruga Gertruda sa tek ro|enim detetom, prijateqi koji se skupqaju u bifeu kod “Pijanog kowa”- ~itava galerija infantilnih, dezorjentisanih li~nosti sa margine, optere}enih strahovima od bliskosti. Da bi apsurd bio ve}i, svi do jednog nose imena iz onoma-

brom, ~ega na zapadu itekako ima, kao i o ìvotu jedne male parohije SPC, i da nas duhovno okrepe. Protojerej Vojislav Bilbija, koji je od 2000. do 2007. godine sakupio i doneo iz Holandije tone humanitarne pomo}i, govore}i o svojim “iskustvima” s Bogom istakao je da se “celog ìvota razmi{qa o tom pitawu, sluì{ svom narodu najboqe {to zna{, a onaj ko veruje, wemu ne treba dokaz, u srcu mu plamti to kandilo stalno, u srcu nosi odgovor, a onaj ko ne veruje, stalno postavqa to pitawe”, ali “Bog direktno radi kod na{ih tvrdih srca, pa mu se okre}emo kad je najteè”, ne kaè narod badava “Bez nevoqe, nema bogomoqe”. Bilbija je kao umetnik uradio i dva kivota u Studenici, Stefana Nemawe kome obeleàvamo 900 godina od ro|ewa, i wegove ène Anastasije. Besedu o svom iskustvu sa srpskim vernicima zavr{io je pevaju}i uz gusle i gitaru, a kraji{ku pesmu horski je s wim i vrlo dirqivo otpevala i publika: “Moga brata ranila granata, ào mi je {to i mene nije...” - Na{ susret s Bogom doga|a se iznutra, i doìvqava se kao blagodet Bo`ja, a to }e se desiti kada se potpuno otvorimo prema Bogu, kada se vratimo crkvi i kada otvorimo svoje rane, nevoqe, nepravde, ako se zatvaramo u sebe, udaqavamo se od Boga rekao je protojerej Goran Kova~evi}, koji je zajedno su i na inicijativu Dveri pokrenuo Svetosavsku {kolu u Roterdamu. Kova~evi} tvrdi i to da smo “mi Srbi, po{to nismo u~vr{}eni u svom identitetu, Bogom dani za kalemqewe svega i sva~ega,

pa se doga|a da smo na “povr{ini”, kad nas neko na~epi, na primer Nemci, pa kaèmo “Aua”’, ali kad nas stvarno u dubini zaboli, postajemo ono {to jesmo, a to je srpsko “Joj!”. Naj~e{}e nam traè o~igledne dokaze, a mi smo posrednici, kao kad bi èleli da ~uju mudrosti mog vreme{nog dede iz Takova od wega li~no, pa bi mu vi{e verovali, nego meni, koji sam im sve to rekao, tako mnogi pokazuju svoju veru u Boga, rekao je Kova~evi}. Vesna Biorac je kao autor dve kwige u digitalnom i audio izdawu govorila o svom naslovu “Promenimo misli, promeni}emo ìvot”. Svoje izlagawe bazirala je u osnovi na poznatoj misli oca Tadeja “Kakve su ti misli, takav ti je ìvot”, insistiraju}i na unutra{woj mo}i fokusa, odnosno “pravom pogledu na probleme sa kojima se suo~avamo”. - Tamo gde ide tvoj pogled, tamo }e i}i i motor tvog ìvota. Kuda ide na{ men-

talni pogled, tu }e nam i}i i ìvot. Postoje tri pitawa ili odluke koje donosimo u svakom trenutku: na {ta }u da se fokusiram (na ono {to me obesnaùje, nad ~im nemam kontrolu, ili ono {to mi daje pozitivnu energiju, to je ìvot straha); koje zna~ewe }u sebi dati u odnosu na ono na {ta sam se fokusirao (Vaqa re}i sebi i u najve}oj nevoqi - Ne sigurno Bog ne}e da me uni{ti, ovo se desilo da bi mi Bog otkrio moje nove resurse, nove mogu}nosti) i tre}e, kakvu akciju }u preduzeti (a to zavisi od fokusa) - istakla je Vesna Biorac i dodala da u su{tini ne treba brinuti, jer “briga je iskazivawe nepoverewa u Bo`ju promisao”. Trebalo bi da budemo u prijateqstvu sa na{im problemima, dovoqno je Bogu zahvaqivati molitvom i moqewem, a pomo} }e do}i iznutra, iz nas samih, ~ulo se pored ostalog na Letwim duhovnim ve~erima ove nedeqe. Z. L. S.

TRE]E IZDAWE PRVOG ROMANA VLADANA MATIJEVI]A „VAN KONTROLE“

SA^UVAO PO^ETNU DRSKOST...

Olivera Vuksanovi}, Vladan Matijevi} i Stefan Grbovi} stikona germanskih naroda, koji su paradigma za red i organizovanost, a obitavaju u svetu apsolutne slu~ajnosti. Jedini otpor totalnom apsurdu narator ~ini velikim slovima ispisuju}i parolu: “Ni{ta nije slu~ajno”. Tako Matijevi} neminovno staje na stranu apsurda, jer svet koji nam predo~ava jeste svet bez Boga, bez koordinata, svet u kome se du{a puni jedino prazninom, ako neko u wemu uop{te i ima du{u... To je svet u kome postoji samo mr`wa,

pa je shodno tome u takvom okru`ewu sveta~ki biti bezose}ajan. U wemu nema stranputica, jer nema ni putokaza... - rekla je pored ostalog Olivera Vuksanovi}, analiziraju}i novo izdawe Matijevi}evog prvog romana. Paze}i da “ni{ta ne izgubi od po~etne drskosti”, Matijevi} ka`e da je imao potrebu da svoj romansijerski prvenac preradi i prilagodi ostalim rukopisima i vremenu sada{wem, ~uvaju}i pri tom wegovu autenti~nost,

kao i da je mogu}e da }e “naknadnu pamet” dobiti i wegov roman “RC neminovno”. O nu`nosti da svoja dela nastala pre skoro dve decenije prilagodi rukopisima ostalih kwiga i tako zaokruì i objedini svoj stilski opus, pisali su i kwièvni kriti~ari citirani na konferenciji za medije. Dok Nenad [apowa, urednik “Agore”, u svom tekstu “Alkohol, anarhija, nasiqe, nekorektnost, netolerancija” tvrdi da }e ova crnohumorna intriga sigurno nasmejati i dana{weg ~itaoca, jer je autor u woj “sa~uvao originalnost, surovost, i duhovitost prethodne verzije”, Vesna Triji}, kwièvni kriti~ar “Blica”, u svom tekstu “Logika haosa” kaè da je “namera junaka Arnolda Krigera, koji je smisao ìvota prona{ao u veli~awu oguglalog srca, da svoju pri~u izloì unatrag, od posledica ka uzrocima, u~inila da se svet pred ~itaocem namah raspadne...” Stilski doterana, nova verzija Matijevi}evog romana “Van kontrole” je potpu-

no aktuelna, iako wegova pri~a izvire iz kulturno-istorijskih prilika karakteristi~nih za devedeste, iz embarga, ratova i uzaludnih redova, nabraja Triji}ka, ali je “kao prqavi talas duboko za{la i u 21. vek”. U tom kontekstu, svoje ~itawe Matijevi}a tuma~io je i Stefan Grbovi}, rekav{i da nije bilo isto ~itati Matijevi}a pre 18 godina i danas, ne kriju}i pri tom odu{evqewe pi{~evim poigravawem re~ima, apsurdima, aluzijama, paralelama. “Mislim da je Arnold Kriger jedan od glavnih junaka u svim Matijevi}evim delima”, dodao je, pored ostalog, Grbovi}. Citirani su i Tamara Krsti} i Vasa Pavkovi}. Prema wihovim kritikama novo izdawe aktuelizuje “ru`an san iz 1993.” iz koga su qudi “opijeni blagodetima osamdesetih” mislili da }e se probuditi, dok danas “vi{e niko ne zatvara o~i i svi su svesni da se vi{e nikada ne}e probuditi u tom dobu”. Z. L. S.

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

KULTURA

PORTRET STAROG ^A^ANINA: MILOVAN VULOVI] - MI[O KRAS

TEMEQNI STUB KULTURNOG @IVOTA GRADA Pripada jednoj od verovatno najstarijih porodica u â~ku. Kaè da je wegov unuk po maj~inoj liniji â~anin u ~etvrtom kolenu. Ro|en 1931. godine u Obili}evoj, ~ini mu se da je to danas broj 52 u â~ku, Milovan Vulovi} poznatiji kao Mi{o Kras, istori~ar umetnosti i veliki qubiteq sporta, ~itav ìvot je ugradio u kulturni, ali i sportski pejza` grada na Moravi. Znaju}i da }emo biti uporni, posle duèg nagovarawa, pristaje da razgovara za “Glas”, da bi nas, kroz osmeh kaè, “otka~io”. eda po majci bio je veliki gra|evinski preduzima~, prezivao se To{i}, a do{ao je devedesetih godina 19. veka iz Prilepa (stare Srbije) i u â~ku je zidao dva izvanredna objekta sa~uvana do na{ih dana. Jedan je A}imovi}a ku}a, a drugi, veliki oxak u sastavu parnog mlina. Za po~etak 20. veka to je bio veliki poduhvat. Taj deda umro je ve} 1914. od tifusa, a baba je ostala sama sa ~etvoro dece. Zanimqivo je da su i ~etiri generacije Vulovi}a gra|evinci: pomenuti deda, brat, sin i sada unuka. Otac Ilija, bio je predratni trgovac. Do{ao iz Duba, sela izme|u Uìca i Bajine Ba{te, s one strane Kadiwa~e, da u~i zanat. Poku{ao je da napravi rodoslov Vulovi}a, ali nije uspeo, Bugari su 1943. zapalili deo sela i tada su izgorele sve mati~ne kwige… - Bez mati~nih kwiga pouzdan rodoslov je nemogu}e napraviti. Iskreno, bio sam i pomalo lew. înilo mi se – ima vremena… Vreme je iscurelo. Na{e porodi~no stablo nikada nije nacrtano. Vi{e nema ni ìvih svedoka. Ja sam u porodici Vulovi}a sada najstariji – pri~a Mi{o Kras. Iz ku}e u Obili}evoj, koja je i danas, pri~a Milovan, u dobrom stawu, u kojoj su mu ro|eni i majka i brat, po{ao je u Osnovnu {kolu “Stepa Stepanovi}”, (danas “Milica Pavlovi}”). Pomalo {eretski se nada da }e na woj jednog dana, kad se budemo sretali u se}awima, osvanuti jedna mala tabla sa natpisom, “Ovde je ro|en...”

jer bi cela generacija izgubila jednu {kolsku godinu. U â~ku je zavr{io Gimnaziju, a istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1961. godine, nakon jednog “rizi~nog i nepromi{qenog poteza”. Prvo je èleo da upi{e DIF… - Kao apsolvent potpisao sam ugovor sa op{tinom Pirot i uzeo wihovu stipendiju, kako bih kasnije radio u pirotskom muzeju. I zaista sam radio godinu dana, ali sam tri godine studija izgubio zbog te stipendije, koja mi, ustvari nije ni trebala. Tako ~ovek napravi gre{ku u ìvotu, ali, u krajwoj liniji ni zbog ~ega se ne kajem… I vojsku sam umesto godinu, sluìo godinu i po, po{to sam traìo preme{taj iz [kole

rezervnih oficira u Bile}i i oti{ao sam u obi~nu jedinicu, u Na{ice kod Osijeka. Moram da priznam, nisam voleo vojni~ku disciplinu i bilo mi je stra{no dosadno. Mnogo se pri~a o tome da je za odlazak u [kolu rezervnih oficira i za zaposlewe, bilo neophodno biti ~lan SK, a ja to nikada nisam bio, niti je to bio preduslov. Znam bar deset direktora iz {ezdesetih i sedamdesetih godina ovde u ^a~ku koji nisu bili ~lanovi partije, jer su birani po stru~nosti, {to je i logi~no. Tako|e se pri~a da se nije smelo slaviti, a mi smo slavili i pre i posle rata. Maturirao sam 1951. godine i znam da smo i tada profesore jo{ oslovqavali u gra|anskom maniru sa

RAT I [KOLOVAWE Rat ga je zatekao kao desetogodi{waka. Prvi je zavr{io u staroj osnovnoj, sada{woj Ekonomskoj {koli, drugi u sada{woj zgradi SUP-a, a u tre}em je do~ekao oslobo|ewe. Malo ko zna da su taj tre}i razred zavr{ili za tri meseca, se}a se Milovan, i ka`e da je to bio lep potez vlasti,

Milovan Vulovi} i danas rado odlazi na „@elovo“

PRIJEMNI NA DIF-U - Voleo sam sport i oti{ao sam da polaèm prijemni na DIF-u. A ni danas ne znam {ta sam tamo traìo, jer ja na sprave nisam umeo ni da se popewem, a kamoli da uradim propisane ve`be. Znao sam da to ne mogu da poloìm, a ipak sam iza{ao na ispit, i naravno, pao sam... Do{ao sam ku}i, ne znam {ta da radim, koji fakultet da upi{em. Sretnem {kolskog druga Ra{ka Stefanovi}a, profesora i kasnije direktora Gimnazije, on mi kaè: “Idi u Skopqe na Istoriju umetnosti, upisuje se bez prijemnog ispita... I ja ga poslu{am. Odemo zajedno odavde Radomir Stani}, kasnije dugogodi{wi direktor Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture, i Du{anka Rankovi}. Likvidirali smo prvu godinu, i vratili se odmah u Beograd.

gospodine i gospo|o - se}a se Milovan Vulovi}. Kada su wegovoj majci uo~i rata svi umrli, prodala je ku}u u Obili}evoj ulici i preselili su se u Raji}evu. Tu je ostao do ènidbe. Ono ~uveno postrojavawe srpske vojske, partizana i ~etnika ispred Gimnazije nije video, majka im nije dozvoqavala. Vlast u gradu dràli su Nemci i Nedi}evci. Predsednik op{tine jedno vreme bio je kroja~ki radnik Cucli}, zvali su ga Cucula. Posle wega je do{ao Qoti}evac Sre}ko Haos, opasan ~ovek, fudbalski sudija, koji je i na utakmicama za pojasom nosio pi{toq. To je Milovanu ostalo u jasnom se}awu. Se}a se i racije u â~ku, u kojoj je wegov otac dobro pro{ao, i prijateqa, zanatlija i gra|ana pokupqenih na ulici koji su odvedeni u hale vojnog zavoda pred preki sud popa Bulije… I rat, i oslobo|ewe su mu ostali u vrlo ru`noj uspomeni, kao i jedna jedina radna akcija u kojoj je u~estvovao u izgradwi Beograda, pri~a Vulovi}.

MUZEJ, NAJDU@I DIREKTORSKI STA@ U Â^KU Na zaposlewe je, posle diplomirawa 1961. ~ekao dva meseca, {to mu je, kaè, bilo jako dugo i zbog ~ega je bio “jako nezadovoqan i nervozan”. Po~eo je da radi 1. septembra 1961, a za direktora je postavqen 1963. Sigurno je rekorder po direktorskom staù u ~a~anskim ustanovama kulture, ako ne i uop{te. Pune 33 godine bio je direktor Narodnog muzeja u koji je ugradio svoj ìvot, znawe i iskustvo, razvio programe, pokrenuo Zbornik, kao priznatu nau~nu publikaciju, borio se za Rimske terme i wihovo o~uvawe, po~eo arheolo{kim istraìvawima da “osvaja” Jelicu… Muzej je osnovan 1952. godine, a stalna postavka je otvorena 1953. Uo~i rata u konaku Jovana Obrenovi}a je prvo bila àndarmerija, pa {kolska klinika, a posle rata neko autobusko preduze}e, objekat je bio prava ruina. U zgradi na~elstva je bio sme{ten Okru`ni i Sreski sud. U tek osnovanom Muzeju bilo ih je troje. Kao arheolog je 1955. do{la Milena Ikodinovi}. Sa jedinim profesionalnim kustosom u Srbiji, te 1953. godine, Slobodanom Sanaderom u~estvovao je i u osnivawu Memorijala Nade`de Petrovi}. - Ako sam ne{to postao u struci, {to mi je kasnije i priznato, postao sam dobrim delom zahvaquju}i Sanaderu. On je bio vrhunski muzelac. I pored toga {to je bio etnolog, prevashodno se bavio likovnom umetno{}u. U â~ku su pre rata, koliko znam, bile organizovane samo dve izlo`be. Posle rata, ve} 1945, â~ak je organizovao prvu likovnu izlo`bu na kojoj su izlagali ~a~anski slikari Dragan ]irkovi}, ~ije sam slike starog â~ka svima poklawao i preporu~ivao, jer {ta bi to trebalo da qudi ponesu iz ovog grada, ako ne sliku o wemu, Bogi} Risimovi}, Boà Prodanovi}, Jovan Obi~an, slikar iz Dubrovnika koji je ìveo u na{em gradu i inèwer agronomije Brkovi}. Sanader je prvi otkrio i Nade`du Petrovi} kao â~anku, a 1955. joj je organizovao i prvu izlo`bu u na{em gradu – kaè Vulovi}. Zajedno su kasnije birali slikare koji }e se predstaviti na wenom Memorijalu, a i sam je bio autor vi{e od 50 izlo`bi. Bio je predsednik tek formirane Zajednice kulture u â~ku i u~estvovao je u wenom osnivawu, ~lan republi~ke Zajednice kulture i ~lan Komisije za muzeje, arhive i biblioteke. Tvrdi da je u tim vremenima â~ak imao sluha za rad ustanova kulture, i da su za to izdvajana maksimalna sredstva.

UVEK MO@E BOQE - Akademik Voja \uri}, moj profesor, jednom prilikom mi je rekao: “Vulovi}u, tvoj Zbornik je boqi od mnogih izdawa SANU”. Redovno smo mu ga slali, a on nikada nije promenio mi{qewe. A ja, me|utim, nikada nisam bio potpuno zadovoqan. Uvek sam u ìvotu teìo ne~em boqem, savr{enijem... Smatrao sam i znao da se taj posao moè jo{ boqe uraditi, a {ta sam traìo, kako bi to trebalo da izgleda, {ta da sadrì, ni sam nisam znao.

SPORT, KO[ARKA PORODI^NA QUBAV I tri generacije Vulovi}a su svoju qubav prema sportu vezale za “@ele”, {to je redak slu~aj. Milovan kao igra~, kapiten i trener, ve} sa 18 godina, igrao je beka, potom sin Du{an, i unuk Ilija, koji igra u prvom timu. Kasnije je Mi{o Kras postao ~lan uprave “@ela”, u ~ijem bifeu i danas rado sedi sa prijateqima, ~ita “â~anski glas” i razgovara sa nama. Se}a se Mikija Markovi}a, koji je zasluàn za osnivawe ovog ko{arka{kog kluba, Bola Deni}a, ~ijim dolaskom po~iwe razvoj ko{arke u â~ku i rasparane lopte “petice”, koja se ukopavala u nepokva{enu {qaku na neure|enom “@elovom” terenu… I igra~a koji su prelazili u “Borac”, Ki}anovi}a, Andri}a, Savi}a, Nikole Jovanovi}a, Jekovi}a… Ali, za wega je “@ele” ostao jedna velika ~a~anska legenda i zato je sa novinarom Gvozdenom Ota{evi}em, napravio najlep{u monografiju jednog sportskog kluba, ikad… Z. L. S.

KULTURA

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

POKLON KWIGE

PREMIJERA GLUMA^KE RADIONICE NAPUNILA VELIKU SALU DOMA KULTURE

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

KAD VOLI “MALA SIRENA”

Ivan Ivawi

KONSTANTIN „Konstantin“, jedan od najboqih istorijskih romana koji opisuje rimskog vojskovo|u i cara koji je svojom beskrupulozno{}u, ambicijom i politi~kom vizijom pobedio u najduèm gra|anskom ratu Rimskog carstva, u izdawu Lagune nalazi se u prodaji {irom Srbije. @ivotopis cara Konstantina I Velikog iz pera Ivana Ivawina prava je istorijska poslastica o prvom rimskog vladaru koji je prihvatio hri{}anstvo i velikom reformatoru koji je osnaìo Rimsko carstvo. Izuzetan roman ~ije se objavqivawe poklapa sa 1700 godina od potpisivawa Milanskog edikta. Roman „Konstantin“, pored „Dioklecijana“ i „Julijana“, spada u magnum opus Ivana Ivawija jer verodostojno i uverqivo oìvqava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu {irila i ustoli~ila nova religija Hristovih sledbenika. Ko je zaista prvi priznao hri{}ansku veru, u kojoj zemqi je ona prvi put postala dràvna veroispovest, ko je i kada krstio Konstantina, ko je zapalio Dioklecijanovu palatu, kako su se proìmali stari i novi verski obredi i obi~aji u prvim vekovima nove ere, za{to je Konstantin Veliki naredio pogubqewe svoje ène Fauste i prvoro|enog sina Krispa, kao i mnogo drugih malo poznatih pojedinosti iz Konstantinovog ìvotopisa – sazna}emo u ovom uzbudqivom romanu o jednom od posledwih velikih rimskih careva. Splet nepotvr|enih predawa, istorijskih izvora i pi{~eve ma{te stvorio je retko uspeo istorijski roman u novijoj srpskoj kwièvnosti.

Rade Jarak

YU PUZZLE Roman o strastima, qubavima i tragedijama Nagra|ivani hrvatski pisac Rade Jarak svoj novi roman „Yu puzzle“ premijerno je objavio u izdawu srpskog izdava~a Lagune. Sa wegovom kwigom u Laguni je pokrenuta i nova edicija, koja nosi naziv Plavo-belo-crveno, u kojoj }e biti objavqivane kwige najzna~ajnihih pisaca sa ex-Yu podru~ja nastale nakon raspada SFRJ. „Yu puzzle“ je roman o tri generacije jedne porodice i strastima, qubavima i tragedijama wenih pripadnika. Rade Jarak ubedqivo slaè komadi}e jednog veoma burnog veka. Po~etkom dvadesetih godina pro{log veka Romi}i su bili ugledna i stabilna srpsko-hrvatska familija iz Dubrovnika. Malo ko bi mogao da pretpostavi da }e se ìvot wenih ~lanova kretati u neo~ekivanim pravcima, ~esto i hiqadama miqa daleko od rodnog grada. Ali nepredvidqivost se brzo me{a u wihovu egzistenciju ba{ kao {to obeleàva ceo dvadeseti vek, koji je svojevrsni glavni junak ovog romana. Romi}i daju i {panske borce, i partizane, u bliskom srodstvu su i sa usta{ama, a preko supruge generala Zorana Romi}a, Ai, wima po~iwe da te~e japanska krv. Neo~ekivano, ratna pobeda strane na kojoj je ve}ina ~lanova porodice ne donosi im o~ekivani spokoj. Da li je Ai zaista nestala u Beogradu 1958. godine ili je to bio znak wenom suprugu da se povu~e iz slu`be budu}i da je znao neke neugodne tajne koje je Partija godinama skrivala? Da li je Zoran Romi} znao za Ainu prequbu s italijanskim oficirom i wegovim smrtnim ideolo{kim neprijateqem tokom Drugog svetskog rata? Wena k}erka Tekla nastavi}e potragu za majkom u Japanu, ali u sve se upli}u ameri~ka ambasada i vojska...

“Ono {to sam ja, to je on, i u svoj toj nevidqivosti je sva tajna qubavi”, “ona je `rtvovala svoj `ivot, postala morska pena, jer joj nisi uzvratio qubav, ostala je u travi, u poqu, u sun~evom zraku, u da{ku vetra...” , prekorevali su mladog princa, koji nije prepoznao svoju spasiteqku, koga igra Aleksandar Ivanovi}, a on pokajni~ki zavr{ava: “@ive}u, da bih tebe pamtio”, ~ulo se pro{log petka na velikoj sceni Doma kulture, kada je izvedena predstava “Mala sirena - Rusalka” po tekstu Qudmile Razumovske. Bila je to 13. po redu premijera Gluma~ke radionice Doma kulture koju sve vreme vodi Draga ]iri} @ivanovi}, glumica i rediteqka beogradskog De~jeg pozori{ta “Bo{ko Buha”. Sala je bila ispuwena gotovo do posledweg mesta, ~itave porodice do{le su da isprate novu bajku, koja je atraktivnim kostimima i muzikom, privukla pa`wu i brojne najmla|e publike. U glavnoj ulozi odli~no se sna{la mlada Sara Markovi}, kojoj je ovo debitantski nastup na velikoj sceni, a ni{ta mawe uspe{ni bili su i svih 23 glumaca ove radionice, koja, o~igledno i veoma profesionalno pristupa svakom novom zadatku. Atraktivno je svoju ulo-

gu iznela u ulozi kraqice i Marina M. Lazovi}, u ulozi ve{tice Vasilija Zo}evi}, u ulozi Najade Danica Milosavqevi}, a ubedqivi su bili i momci u ulogama vojnika, kao i devoj~ice “ptice”. Autor postavke i izbora muzike Draga ]iri}, kostime je veoma lepo osmislila Sawa @ivanovi}, za scenografiju i svetlo je bio zadu`en Vojkan Petrovi}, za koreografiju Milo{ Jaxi}, majstori tona

su Nedeqko Vu~i}evi} i \or|e [kiqevi}, organizator Jelena Pu{kar, a plakat potpisuje Vesna Petrovi}. Iako bajka sa tu`nim krajem, “Mala sirena”, naterala je suze u o~i mnogima u publici, probudiv{i istinsku emociju o smislu `rtvovawa sebe, za jednu jedinu, duboku i pravu qubav. Repriza ovog komada planirana je za 3. septembar. Z. L. S.

POZNATI MUZI^ARI NASTUPAJU U ^A^KU

„PRI^A 2013“ SLEDE]EG VIKENDA G

rupa gra|ana, pod nazivom “Pri^a” (Pivo, rokenrol i ^a~ak), slede}e subote, 7. septembra organizuje drugi po redu festival pod istim nazivom, koji }e biti odr-

Radovi} sa “Zdu{nom Podr{kom”, koji }e tom prilikom promovisati i svoj budu}i album. Pored wega, nastupi}e poznata imena srpske rok scene, me|u kojima su “JU GRUPA”,

stivala. Posetiocima }e na raspolagawu biti {ankovi sa pi}em, mobilni toaleti, obezbe|ewe i terenske jedinice prve pomo}i. ^itav festival, Grupa gra|ana organizuje u saradwi

àn u Ulici bra}e Gli{i}a, sa po~etkom u 21 ~as. Kreativni tim ovogodi{weg festivala potrudio se da “Priâ 2013” bude muzi~ki ugo|aj za sve generacije, pa }e i muzi~ki program biti {arolik. Festival }e u 21 sat otvoriti â~anin Nikola

“SUNSHINE”, “THE DIBIDUS” (koji ~ine biv{i bendovi “Familija” i “Vampiri”), “Pera Joe and Sunburst” i “SAMOSTALNI REFERENTI”. Festivalska zona bi}e na otvorenom, u Ulici bra}e Gli{i}a, koja }e biti zatvorena za potrebe fe-

sa kafi}ima “Srpski pab”, “[to da ne” i “Meze bar”, u kojima se mogu i kupiti karte za ovaj doga|aj. Do kraja avgusta cena karte je 200 dinara, od 1. septembra }e ona iznositi 300, dok }e za one koju budu kupili kartu na samom dolasku na Festival, ona ko{tati 400

dinara. Kancelarija za mlade â~ak }e u saradwi sa ~a~anskim sredwo{kolcima podeliti odre|eni broj besplatnih karata najboqim maturantima ~a~anskih sredwih {kola, naglasili su organizatori Festivala. Tako|e, ove godine }e organizaciju Festivala pomo}i volonterski tim sredwo{kolaca, predvo|en gimnazijalcem Pe|om Avramovi}em. Ve~e pre “Priê”, u petak 6. septembra, kao uvertira u ovaj veliki muzi~ki doga|aj za na{ grad, odrà}e se “MBS Unplugged ¨ aŁak , mini festival akusti~ne muzike regionalnog karaktera, koji u saradwi sa “Srpskim pabom” organizuje muzi~ki portal “Liftmusic”. Organizaciju “Priê 2013” podràli su “Stage pro”, “Akva Team”, Jelen pivo, “Xanadu” radio, “Ozon” radio, “Ozon Press”, “â~anski glas”, “â~anske novine” i TV “Galaksija”. Organizatori obe}avaju dobar provod i apeluju na sve qubiteqe rokenrola da ne propuste ovaj muzi~ki doga|aj. I. M.

KULTURA

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

RADA PAUNOVI], DOBITNIK PRVE NAGRADE ZA QUBAVNU POEZIJU NA FESTIVALU „BARAJEVO 2013”

U SE]AWU ME ^UVAJ

“ûvaj me za dane/ kad se oseti teskoba u du{i/ i kada svet stvari i snova/ po~ne nenadano da se ru{i./ Kad nevidqiva bol/ o{trim se~ivom po~ne da reè/ tanane niti tvoje du{e/ i kada sve postane teè./ ûvaj raspukle damare moje du{e/ koja }e uvek tebi da hrli/ da obe rawene jedno budu/ i da te nedodirom grli./ ûvaj me u se}awu/ ja }u ti nedodirom do}i/ svejedno da li iza oblaka/ ili iz nekog nebeskog sokaka/ i pola tvoga bola odneti./ U se}awu me ~uvaj/ nedo- Rada Paunovi} dirom }u ti do}i/”. vim stihovima na{a sugra|anka i pesnikiwa Rada Paunovi}, zdravstveni radnik u penziji, zavredela je prvu nagradu i Zlatnu plaketu za qubavnu poeziju, na tradicionalnom Festivalu poezije, odnosno, konkursu Centra za kulturu Barajevo i Kwièvnog kluba “Jovan Du~i}”, u konkurenciji 300 autora i vi{e od 1.000 pesama. Uz prvu, u â~ak su stigla jo{ dva priznawa u istoj kategoriji, Pohvalama i {tampawem nagra|enih pesama u biltenu manifestacije, okitile su se i Milica Mima Dmitrovi} i Zorica Le{ovi} Stanojevi}, tako|e u kategoriji qubavne poezije. Radi su {tampane ~ak dve qubavne... Ne mali odjek me|u pesnicima iz ~itave Srbije, a

re~ je o jednoj od najmasovnijih poetskih manifestacija u zemqi, okupqenim u subotu ispred Doma kulture u Malom Borku, gde je u utorak obeleèn dan osnivawa prve srpske vlade, imala je ~iwenica da â~anke svake godine, pa i ove, odnose najve}i broj priznawa u svoj grad. To je dokaz, kao i mnoga druga kwièvna priznawa koja dobijaju autori iz â~ka, da je pesni~ka tradicija grada na Moravi, nepresu{na i ima kontinuitet. Radu Paunovi}, ro|enu 1949. u Zaovinama na Tari, sugra|ani prepoznaju kao zdravstvenog radnika De~jeg odeqewa ~a~anske bolnice. Od devete godine ìvi u â~ku, a Vi{u medicinsku {kolu zavr{ila je u Beogradu. Pored profesije kojoj je bila posve}ena i druèwa sa kwigom ~itav ìvot, u svet pisane re~i intenzivno se ukqu~ila 2006. godine, kada je prvi put u~estvovala na pesni~kom konkursu i bila odabrana. Prvu wigu kratkih pri~a “O drugima i o sebi” objavila je 2007, usledila je zbirka po-

NOVA ZBIRKA PRI^A Zbirka kratkih pri~a “Samo sam zapisla” je upravo to, skup se}awa, dug poreklu i korenima, mirisima detiwstva, seobama, qudima sa dva zavi~aja, autoritetu u~iteqice, vezenom pe{kiru, pri~i o mleku i erskom duhu, naravima, psovkama i oslovqavawima na balkanski na~in, mostu na Drini, zapisu nastalom na grobu Desanke Maksimovi}, re~ima zabele`enim na salveti, dilemama, pri~ama iz bolnice i “teti koja ne boli”, dnevni~kim zapisima iz jedne no}i tokom po~etka bombardovawa 1999, pa i deset godina posle, ali i borbi za qubav, obe}awima, qubavi za koju nikad nije kasno, pitawem “ima li sre}e bez qubavi?” i brojnim, brojnim drugim...

ezije pisana akrostihom “Pisano srcem” 2009, a ovih dana iz {tampe se pojavila i druga zbirka kratkih pri~a naslovqena jednostavno “Samo sam zapisala”. Izdava~ sve tri kwige je “Legenda” kd iz â~ka. Po{to uspe{no pi{e i poeziju i kra}e prozne forme, zastupqena je svojim radovima u vi{e od 60 zbornika i nekoliko ~asopisa. Za u~e{}e na brojnim manifestacijama dobijala je vi{e nagrada, pohvala i diploma, a samo tokom ove godine, pored pomenute Zlatne plakete u Barajevu i Pohvale u Derventi, stihovi su joj odabrani i objavqeni u zbornicima “@ubori sa Moravice” u Ivawici, u Kwièvnom ~asopisu “Svitak” iz Poège, na konkursu “Osmeh ìvot krasi” u Ni{u, na Vidovdanskim besjedama u Prwavoru, “Garavi sokak” u In|iji, Vr{a~kim poetskim susretawima i Festivalu poezije “Panonski galeb” u Subotici. Z. L. S.

IZLO@BOM ZAVR[ENO LETO U BIBLIOTECI

KREATIVNI ÂROBWACI sam kreativnih radionica, koliko ih je realizovano tokom osmog po redu Leta u Biblioteci svake srede, od 3. jula do 27. avgusta, u utorak, kada je odràna zavr{na sve~anost sa tradicionalnom izlo`bom, okupilo je nekoliko stotina u~enika osnovnih {kola, koji su na kreativan i stvarala~ki na~in proveli svoj letwi rasput. Ove godine po prvi put radionice su bile otvorene tokom ~itavog dana, a poha|alo ih je, u dve uzrasne grupe do 80 mali{ana. Naziv zavr{ne izlo`be “ârobwaci iz biblioteke” re~ito govori o tematici kojom su se bavili pod budnim okom bibliotekara Jelene Dukovi}, Ane Stanojevi}, Marijane Lazi}, Aleksandra Vukajlovi}a i Vladimira Simi}a, koji su se potrudili da ~itavo druèwe zapravo protekne uz kwigu i sa kwigom. Instruktori su bili Spasoje Dokmanovi}, Jelena Hristov, Nata{a Kuki}, Dragana Xokovi} i Milenko Savovi}. U

De~jem odeqewu Biblioteke deca su bila ukqu~ena i u prigodan program, najvredniji su nagra|eni kwigama, a moglo se videti {ta su to tokom leta izma{tali. Kreirali su sami svoje “li~ne karte”, ilustrovali kwige bajki, pravili vesele ajkule, oslikavali varja~e, daske, podmeta~e, ramove za slike i kutije u dekuba` tehnici. Motiv wihovog rada bio je na{ grad vi|en kroz ulice i park. Poseb-

no atraktivna za decu bila je japanska tehnika pravqewa figurica od papira origami, ali i ve{tina lakog pam}ewa i u~ewa. Tako je Leto u Biblioteci bilo zabavno i pou~no, i svako je mogao prona}i sebe bar u jednom kreativnom segmentu. Leto u Biblioteci finansirao je Grad ^a~ak kroz program Letwih dana kulture. Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Salman Ru`di

HARUN I MORE PRIÂ arobni svetovi jednog od najboqih savremenih pisaca bri{u granice izme|u stvarnosti i ma{te. Jednom davno, u dalekoj zemqi Alifbeji, u jednom tu`nom gradu, najtu`nijem na svetu, toliko tu`nom da mu je ~ak i ime zaboravqeno, ìveo je veseli mom~i} Harun, jedino dete pripoveda~a Ra{ida Halife, ~ija je vedrina bila ~uvena u ~itavom àlosnom velegradu. Zbog nepresu{nog izvora lepih pri~a, Ra{id je imao ne samo jedan nego dva nadimka. Za svoje oboàvaoce bio je Ra{id, Okean Ideja, pun veselih pri~a, ba{ kao {to je more puno mrgud-riba; a za zavidqivu konkurenciju bio je [ah Bla-Blah. A onda, jednog kobnog dana, sve }e krenuti po zlu: Harunova majka napustila je dom, a wegovom ocu odjednom ponestaje pri~a. Re{en da svom ocu vrati pripoveda~ki dar, Harun na krilima ptice odlazi do Mora pri~a i zapo~iwe bajkovito putovawe neobi~nim zemqama, ~udesnim poput onih o kojima Ra{id pripoveda. Ova savremena bajka prepuna verbalnih trikova elokventna je odbrana umetnosti, obojena magi~nim nijansama klasika kakvi su ârobwak iz Oza i Alisa u zemqi ~uda.

X. Kortni Salivan

SRCE OD KAMENA Da li su dijamanti zaista ve~ni? Blistavi simbol romanti~nog zave{tawa ponekad traje du`e od qubavi... Filadelfija, Wujork, Boston, Pariz. Od dvadesetih godina pro{log veka pa do dana{wih dana, kroz neodoqive portrete ~etiri braka, pratimo pri~u o dijamantima i o na~inu na koji su ovi svetlucavi kamen~i}i postali simbol na{ih najdubqih nadawa i ve~ne qubavi – u dobru i u zlu. Godina je 1947. Meri Franses Gereti radi u marketin{koj agenciji kao kopirajter i mora da ubedi svet u dve stvari: da brak obavezno podrazumeva dijamantski prsten na ruci svake `ene, i da je ona podjednako dobra u svom poslu kao i bilo koji mu{karac. Jedne no}i, u trenutku inspiracije, Meri Franses }e zapisati re~i koje }e ostvariti oba wena ciqa... Srce od kamena pri~a je o qubavi, braku, posve}enosti i izdaji – o{tra, strastvena i predivna, kao i dragoceni kamen koji predstavqa sve ono o ~emu sawamo.

VODI^

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

DOM KULTURE

Petak i subota, 30. i 31. avgus

FESTIVAL JARAKOVA GITARA

Od 5. do 8. septembra

- Me|unarodni festival animacije

„ANI MANI MA”

“SRPSKI PAB” Petak, 30. avgust - Svirka benda “EPILOG” 22 ~asa Subota, 31. avgust - Svirka benda “DUO TRI KVATRO”, 22 ~asa

////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA TV PROGRAM PETAK 30. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 31. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 1. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 2. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 3. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 4. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 5. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TV PROGRAM

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

marketing 032/342-276

DRU[TVO

22 aobra}ajna policija Policijske uprave â~ak intenzivira}e mere za bezbedno u~e{}e dece u saobra}aju prilikom dolaska u {kolu i odlaska ku}i od 1. do 16. septembra, svakog radnog dana od 7 do 19,30 ~asova. Posebna pa`wa bi}e posve}ena prvacima koji }e imati pomo} na prilazima {kola, navedeno je u saop{tewu PU â~ak. U saop{tewu se daqe navodi da }e u zoni {kola i na raskrsnicama, na kojima se u~enici naj~e{}e kre}u, saobra}ajna policija sprovoditi poja~anu kontrolu u~esnika u saobra}aju usmerenu na otkrivawe prekr{aja voza~a prema pe{acima, a naro~ito prema deci, kao i otkrivawe prekr{aja prekora~ewa dozvoqene brzine kretawa vozila u zonama {kola. Tako|e, po~etkom {kolske godine, u septembru i oktobru, u svim osnovnim {kolama na podru~ju PU â~ak, bi}e odràna pre-

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

SAOBRA]AJ

POJA^ANA KONTROLA U ZONI [KOLA

PA@WA, STI@U \ACI

davawa |acima prvacima o osnovnim pravilima u saobra}aju. Predavawa }e, po potrebi, biti odr`avana i narednih meseci, u dogovoru sa rukovodstvom {kola. U toku je i analiza sta-

wa saobra}ajne signalizacije u zoni {kola. Slu`benici saobra}ajne policije i nadle`ni gradski organi za saobra}aj zajedno pronalaze re{ewa za otklawawe uo~enih nedostataka.

Apelujemo na sve u~esnike u saobra}aju da obrate posebnu pa`wu na |akepe{ake u zonama {kola i da se suzdrè od ~iwewa svih saobra}ajnih prekr{aja, a posebno onih koji ugroàvaju neometano kretawe pe{aka, kaè se u saop{tewu Policijske uprave â~ak.

Jedna od prethodnih akcija Crvenog krsta i saobra}ajne policije

su mali, ~esto ih zaklawaju parkirani automobili ili druge prepreke i zbog toga mogu biti te{ko uo~qivi. - Zbog svih ovih ograni~ewa, izuzetno je va`no da roditeqi pomognu svom detetu da razvije sposobnosti i ve{tine koje }e mu pomo}i da se bezbednije pona{a u saobra}aju. Za decu je veoma va`an li~ni primer roditeqa. Zato, kada prelazite ulicu ne ~inite to na pogre{an na~in, Va{ dete }e Vas opona{ati! Ne razgovarajte mobilnim telefonom dok prelazite preko ulice! Obla~ite svojoj deci svetlu ili reflektuju}u ode}u da bi ih voza~i videli - neki su od saveta Agencije za bezbednost saobra}aja navedeni u Vodi~u za roditeqe.

PAZI PREKO ULICE! U uzrastu kada se samostalno osposobqavaju kao pe{aci, deca su najugro`eniji u~esnici u saobra}aju. Koliko je i wima potrebno

neprekidno u~ewe o bezbednosti u saobra}aju, isto toliko je edukacija va`na

MAWE POVRE\ENE DECE Prema podacima Policijske uprave ^a~ak prvih sedam meseci 2013. u Moravi~kom okrugu u saobra}ajnim nezgodama povre|eno je devetnaestoro dece do 14 godina. U istom periodu 2012. povre|eno je ~etrdesettroje dece istog uzrasta. Dobra vest je da deca nisu pro{le i u prvih sedam meseci ove godine nastaradala u saobra}ajnim nezgodama. marketing 032/342-276

za voza~e i roditeqe. Sposobnosti koje su va`ne za bezbedan prelazak preko ulice, kao {to su gledawe, zapaàwe opasnih lokacija i obrada bitnih informacija jo{ uvek nisu dovoqno razvijene kod mla|e dece. Sve do 10. godine, oni vi{e spontano nego promi{qeno prelaze ulicu. Deca teè procewuju udaqenost i brzinu vozila koje im se pribliàva i duè oklevaju, pre nego {to se odlu~e da zakora~e na kolovoz. U trenutku kada deca prelaze ulicu, a zauzeta su pri~om sa drugarima, igrom ili ma{tawem, drasti~no im je umawena bezbednost i tada su wihovo pona{awe i kretawe nepredvidivi. Kako

VIDI I BUDI VI\EN! U Vodi~u za roditeqe Agencija za bezbednost saobra}aja istakla je najva`nije savete za bezbedan prelazak preko ulice: - Na|i najbezbednije mesto za prelazak preko ulice. - Ulica se sme pre}i samo na obeleènom pe{a~kom prelazu â&#x20AC;&#x153;zebriâ&#x20AC;? i kada je na semaforu upaqeno zeleno svetlo za pe{ake. - Obavezno se zaustavi na trotoaru. - Pokaì da èli{ da pre|e{ ulicu. - Pogledaj levo, pogledaj desno, ponovo pogledaj levo! - Pre|i preko ulice najkra}im putem. - Ne tr~i dok prelazi{ ulicu! - Uvek budi oprezan! Proveri da li su svi automobili pro{li ili se zaustavili. - Ne istr~avaj na ulicu izme|u parkiranih i zaustavqenih vozila, jer te voza~i ne vide! - Vidi i budi vi|en! Z. J.

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

LU^ANI

MILOSAVQEVI]I IZ DQINA: MLADALA^KIM @AROM PROTIV EKONOMSKE KRIZE

DOK IZVLA^E DEBLA, MA[TAJU O NOVOJ [TRAPARIJADI

Pored brojnih manifestacija po kojima je poznat draga~evski kraj, 14. septembra u Lu~anima, na terenu preko puta Sredwe {kole “Draga~evo”, zaìve}e jo{ jedna nova i sasvim neobi~na, koja nosi ime “[traparijada”. Re~ je o takmi~ewu u vu~i balvana kowima, koje se tradicionalno odràva u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, ali i u brojnim mestima Srbije. Zahvaquju}i inicijativi bra}e Milosavqevi} iz Dqina, koji su nakon u~e{}a na vi{e ovakvih nadmetawa, do{li na ideju da i u svom kraju organizuju ovakav spektakl, i Draga~evo }e dobiti svoju {traparijadu. Posetioci ove manifestacije ima}e priliku da uìvaju u razli~itim kategorijama takmi~ewa. Kowi }e vu}i te{ke balvane pojedina~no ili u paru na stazi duga~koj sto metara, a predvi|eno vreme iznosi}e pet minuta. U kojoj }e se kategoriji nadmetati i koliko te{ke balvane }e izvla~iti - zavisi}e od wihove kilaè.

traparijada kao takmi~ewe je nastala iz te{kih {umskih radova, odnosno vu~e balvana ìlavim radnim kowima i to sa nepristupa~nih brdskih i planinskih terena na prostoru Balkana. Nekada su mnogi qudi ìveli od tog izuzetno napornog posla, a od wega danas ìvi i osmo~lana porodica Milosavqevi} iz Dqina, u kojoj svi odrasli mu{karci od 365 dana u godini - najmawe 200 provode u {umi. Bra}a Jazavci, kako ih nazivaju u selu, Velimir, Veqko i Vladimir su pravi junaci na{e pri~e, ali i ovog dana{weg vremena, jer nisu uzmakli pred te{kom ekonomskom krizom. Ostali su u selu, temeqe}i svoj ìvot na disciplinovanom radu i porodi~noj slozi. Iako se nisu zaposlili u struci, mogu}nost zarade su potraìli u napornom radu u {umi, kojim se sporadi~no bavio i wihov otac Slobodan, koji je posao u firmi, a kasnije i u zanatskoj radionici, zamenio se~om drva, kako bi podrào sinove u wihovom izboru.

[

ODABRALI TE@I, ALI ISPLATIVIJI POSAO Milosavqevi}i su 2007. godine gajili 38 krava. Vredno su radili u {tali i wivi. Kada su shvatili da proizvodwa mleka

- Imamo mnogo osvojenih pehara i ponosimo se svojim rezultatima. [traparijade su posebne. Svaki ~ovek bi trebalo, bar jednom u ìvotu, da ode na ovakvo takmi~ewe i uìva u lepoti i snazi kowa. @eleli smo da takmi~ewe organizujemo i u na{em rodnom kraju i nadamo se da }e qudi u wemu uìvati - kaè Veqko, isti~u}i da su wihovu incijativu da organizuju {traparijadu podràli predstavnici lokalne samouprave i pojedini privrednici Draga~eva. On dodaje da je seoski ìvot lep i ima izazova. U Dqinu je odrastao i nikada nije poèleo da rodni kraj napusti. I posao kojim se bavi je stvar li~nog izbora, jer u wemu videli mogu}nost stabilne zarade. Rad je teàk, ali, kako nagla{ava, sve {to je poèleo - zahvaquju}i tome mo-

zbog niskih otkupnih cena vi{e nema perspektivu, odlu~ili su da se preorijenti{u i ozbiqnije posvete pripremawu i prodaji ogreva. Iako je to izrazito teàk posao, shvatili su da na taj na~in u postoje}im uslovima privre|ivawa mogu da obezbede stabilnije prihode. - Posao kojim se bavimo je veoma teàk. Velika muka, a zarada skromna. Ipak, od ne~ega mora da se ìvi. Po~eli smo postepeno, imali smo jaku voqu da napredujemo, a izbora {to se posla ti~e

kamione, motornu testeru, sajle i sada smo dobro opremqeni za delatnost kojom se bavimo - kaè Slobodan, dodaju}i da je se~a i izvla~ewe drva iz {ume veoma rizi~an posao, jer vrlo ~esto rade na nepristupa~nim terenima. Na naporan rad su navikli, ali im je najteè kada isporu~e robu, a ne mogu da je naplate, jer samo oni znaju koliko su vremena proveli u {umi i koliko su truda uloìli. Dvadeset~etvorogodi{wi Velimir, po struci instalater za

Najmla|i {trapar u porodici u naru~ju oca

RADO PRIHVATAJU IZAZOV

nije bilo. Iako su moji sinovi zavr{ili sredwu {kolu, nisu imali gde da rade. Kada sam zapo~eo ozbiqnije da se bavim ovim poslom, prijateqi su mi dali kowe na otplatu. Kada su se Velimir, Veqko i Vladimir izjasnili da ne `ele da rade za mizerne nadnice daleko od ku}e, usredsredili smo se na pripremawe ogreva, jer tokom zime svi moraju da se greju. Danas imamo dobre kowe za samare, ali i vu~u debala. Za rad u {umi oni su najva`niji. Nabavili smo traktor,

parno grejawe i vodu, ka`e da se vrlo malo bavio poslom za koji se {kolovao. Nije bio u prilici da prona|e stalno zaposlewe. Zajedno sa ocem i bra}om, oprobao se u sto~arstvu, ali, kako ka`e, nije bilo vajde od toga. Zatim su prionuli na rad u {umi i shvatili da je to za wih u ovakvim privrednim okolnostima najboqe re{ewe. S obzirom da mnogo vole kowe i to od najranijeg detiwstva, rad sa wima im je i{ao itekako od ruke.

- Najteì deo posla je kada kowima izvla~imo trupce i tovarimo ih na kamione. Ipak, niko od nas se nikada nije àlio, jer smo sami odabrali ovaj put. Qubav prema kowima je bila presudna. Dobro smo ih obu~ili i slu{aju sve na{e komande. Negujemo ih sa posebnom pa`wom, jer ih svi u doma}instvu oboàvamo - kaè Velimir. On dodaje da im kowi omogu}uju da uìvaju u jo{ jednom za wih velikom izazovu, a to su takmi~ewa. Ove godine su u~estvovali na devet {traparijada u Srbiji. Prvo su snage odmerili u Preqini, a onda u Uìcu, Rumi, Kraqevu, Kragujevcu, Gorwem Milanovcu, Sjenici, na Tari... Svuda su wihovi kowi osvajali nagrade. Dvadesettrogodi{wi Veqko kaè da su do{li na sjajnu ideju da organizuju {traparijadu u Lu~anima, kako bi i ìteqima Draga~eva priu{tili ovaj osoben doìvqaj. Svoj takmi~arski àr èle da podele sa drugima.

gao je da kupi. Ima vremena za izlaske i putovawa, a za ènidbu ne brine, jer jo{ uvek ima devojaka koje vole selo. Najmla}i me|u bra}om Milosavqevi} je dvadesetdvogodi{wi Vladimir. Zavr{io je za mehani~ara poqoprivrednih ma{ina, {to mu zna~ajno olak{ava posao. Oènio se devojkom iz sela i zajedno podiù sina Slobodana. Iako je tek prohodao, poku{ava da se pribliì kowima. Kako kaù Milosavqevi}i, Slobo je najmla|i {trapar u porodici i on }e ih sve nadma{iti. U wemu vide budu}eg pobednika brojnih {traparijada. Dok i{~ekuju septembarsko takmi~ewe, Milosavqevi}i obavqaju redovne poslove u doma}instvu i brinu o svojim kowima. Ukupno ih imaju {est, a tu je i jedno `drebe. Na lu~anskoj {traparijadi }e u~estvovati vranac, koji je star {est godina i dve godine mla|i {arac. Obojica su na dosada{wim nadmetawima osvajali nagrade. V.S.

LU^ANI

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

PODSTICAJ OP[TINE RA\AWU

POKLON ^ESTITKE BEBAMA TRE]I PUT U OVOJ GODINI redstavnici op{tine Lu~ani su po tre}i put u ovoj godini, ta~no na Veliku Gospojinu, uprili~ili prijem za roditeqe novoro|enih beba. Ovoga puta poklon ~estitke u iznosu od 30.000 dinara dobilo je 20 beba. Prisutne roditeqe i najmla|e gra|ane Draga~eva pozdravio je predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, uputiv{i im srda~ne ~estitke, i najavio da }e lokalna zajednica i daqe stimulisati ra|awe. Uz nov~ane ~estitke, novoro|ene bebe su dobile i paketi}e de~je kozmetike, koje je obezbedila beogradska firma â&#x20AC;&#x153;Beolabâ&#x20AC;?, ~iji je vlasnik iz Gora~i}a. Na ovaj na~in su produ`ili lepu tradiciju podr{ke mladim roditeqima da {to lak{e podignu svoje bebe.

SVE POHVALE OP[TINI Jelena Domanovi} iz Lisica isti~e da joj je izuzetno drago {to su se nadle`ni u lokalnoj upravi opredelili da pru`e podr{ku mladim bra~nim parovima. Ona smatra da su stvari za decu izuzetno skupe i da svakoj porodici koja je dobila bebu poklon ~estitka mnogo zna~i. - Opremu za bebu smo uglavnom nabavili. Dosta toga smo i sa~uvali i od prvog deteta. Bez obzira na to, uvek ne{to nedostaje. Raduje nas gest lokalne samouprave, jer u uslovima ekonomske krize svaka pomo} dobro do|e dodala je Jelena. Jovana Plazini} iz Gu~e ka`e

da }e dobijeni novac utro{iti na stvar~ice za bebu. S obzirom da suprug i ona ne rade, ostvari}e i pravo i na nov~anu naknadu. To }e za wihovu porodicu predstavqati itekako dragocenu pomo}. Marija ^umurovi} iz Gu~e isti~e da nov~ana ~estitka lokalne samouprave mnogo zna~i roditeqima koji ne rade i imaju vi{e dece. Neboj{a Simeunovi} iz Gu~e tako|e pozdrabqa gest Op{tine i ka`e da su supruga i on dobili tre}e dete. Nov~ana ~estitka }e im pomo}i da u startu nabave najneophodnije.

BROJKE KOJE MNOGO GOVORE Prema podacima posledweg popisa, u op{tini Lu~ani ìvi 20.897 stanovnika. Za proteklih deset godina zabeleèn je pad broja stanovnika i evidentirano je 3.700 ìteqa mawe. Prose~na starost qudi je 45 godina. Prirodni prira{taj je negativan. Kada se ovakvim statisti~kim podacima dodaju i postoje}i ekonomski uslovi, predstavnici lokalne samouprave su stimulisawe ra|awa stavili na listu prioriteta. Ranije se novac dodeqivao za tre}e, ~etvrto i svako naredno dete. U 2012. iz buxeta su izdvojena sredstva za ukupno 165 beba, a ove godine nov~anu pomo} u

visini od 30.000 dinara dobilo je svako novoro|en~e. Na ukupno tri organizovana prijema poklon ~estitke je dobilo 78 beba. Lokalna samouprava je ove godine oti{la i korak daqe od jednokratne pomo}i. Za majke novoro|enih beba, u slu~ajevima gde su oba roditeqa nezaposlena, obezbedila je nov~anu naknadu u trajawu od godinu dana u visini od 20 odsto republi~kog proseka plate. U uslovima ekonomske krize to svakako predstavqa zna~ajnu pomo} porodicama koje su dobile prinovu. Naredni prijem za novoro|ene bebe i wihove roditeqe bi}e organizovan krajem godine. V. S.

SASTANAK AKTIVA DIREKTORA [KOLA OP[TINE LU^ANI

POVOQNIJI MODEL PROFESIONALNOG USAVR[AVAWA O

snovna tema sastanka Aktiva direktora osnovnih i sredwih {kola op{tine Lu~ani, odrànog u sredu, 28. avgusta, bilo je stru~no usavr{avawe zaposlenih i finansirawe ovog zna~ajnog segmenta u narednoj godini. Prisutni direktori {kola i vrti}a, zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave, razmatrali su model organizacije stru~nog usavr{avawa, koji je dostavio Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu. Kako je istakla Gorica Stanojevi}, direktor Regionalnog centra, predloèni model je ekonomski isplativiji, jer se na taj na~in {tede sredstva. Kao primer navela je â~ak, koji godi{we izdvaja ~etiri miliona dinara za stru~no usavr{avawe zaposlenih u vrti}ima i {kolama. Izdvojena buxetska sredstva usmereravaju na ra~un Regionalnog centra, koji je na sebe preuzeo brigu o sprovo|ewu ~itavog

procesa stru~nog usavr{avawa. Sa izuzetkom pojedinih seminara, prete`ni deo edukacija organizuje se upravo u â~ku, pa se time ostvaruje velika u{teda, koja u ovom slu~aju iznosi oko {est miliona. S obzirom da se Regionalni centar nalazi u mreì regionalnih centara i centara za stru~no usavr{avawe Srbije, on je u povoqnijem poloàju i moè da na|e mnogo jeftinije veoma kvalitetne seminare, u odnosu na {kole koje nastupaju pojedina~no. Na sastanku su se svi sloìli da je ovaj na~in organizacije stru~nog usavr{avawa prihvatqiv, jer pruà mogu}nost da se nakon odrànih sastanaka predmetnih aktiva usaglase potrebe svih obrazovnih ustanova na podru~ju Op{tine, na osnovu kojih }e Regionalni centar i organizovati odgovaraju}e seminare. Gordana Kaplarevi}, predsednik Aktiva direktora osnovnih i sredwih {kola op{tine Lu~ani, istakla je da }e novi model

IDEJA O OSNIVAWU EDUKATIVNIH CENTARA

Gorica Stanojevi} je na sastanku Aktiva direktora {kola op{tine Lu~ani predloìla da se razmotri ideja o osnivawu edukativnih centara, jer Draga~evo ima ~uveni Sabor truba~a i jaku tradiciju, pa bi trebalo razmi{qati o organizovawu {kole trube ili nekih drugih sadràja za rekreativnu nastavu dece, kako sa ovog, tako i sa drugih podru~ja Srbije. Regionalni centar }e po~etkom nove {kolske godine, u septembru ili oktobru, organizovati studijsko putovawe u Sloveniju, na koje }e i}i po dva direktora iz svake lokalne samouprave. To }e biti idealna prilika da se upoznaju sa radom slovena~kih edukativnih centara, koji beleè dobre rezultate, i da deo wihovih iskustava preto~e u praksu na svom podru~ju. Formirawe ovakvih centara predstavqa i dobar na~in otvarawa {kola prema potrebama privrede, {to moè doneti vi{estruku korist, zakqu~ila je Gorica Stanojevi}.

doneti zna~ajnu u{tedu u finansirawu ovog bitnog segmenta prosvetnog rada, koji je predvi|en zakonskim propisima i kao takav mora biti ispo{tovan. Nakon konstruktivne diskusije, donet je zakqu~ak da }e svi zaposleni u oblasti obrazovawa

na ovom podru~ju imati odobrene i pla}ene sate stru~nog usavr{avawa za neophodni minimum od 16 bodova, dok }e razliku do 24 boda pokriti Regionalni centar putem donacija i iz sopstvenih sredstava. Direktori {kola }e nadle`nima u lokalnoj upravi

dostaviti spiskove zaposlenih, na osnovu kojih }e biti planirana sredstva u buxetu za stru~no usavr{avawe prosvetnih radnika u narednoj godini. Kako je izjavio Mladomir Sretenovi}, inicijativa Regionalnog centra je za svaku pohvalu i on }e se zalagati da se iz buxeta opredele odre|ena sredstva za usavr{avawe prosvetnih radnika, jer predloèni model stru~nog usavr{avawa odgovara obrazovnim ustanovama, a ujedno i lokalnoj zajednici, jer je isplativiji. Sretenovi} je podrào i ideju da se na podru~ju op{tine Lu~ani formiraju edukativni centri, koji bi bili sme{teni u nekada{wim seoskim {kolama, zatvorenim u prethodnom periodu zbog nedostatka u~enika. On je predloìo da se od nadle`nog ministarstva zatraì odobrewe da se ti objekti koriste za rad budu}ih edukativnih centara, a da Op{tina obezbedi sredstva za wihovu sanaciju. V. S.

OGLASI

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

STANOVI P-28 m2, VP, CG, kod H.Morave. Cena 21.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 6. sprat, CG, kod Medicinske {kole. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 24.000 eura P-40 m2, 8. SPRAT, CG, Vinara. Cena 24.000 eura P-43 m2, prizemqe, CG, Gvo`|ar. Cena 26.300 eura P-45 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 25.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-44 m2, 3. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 eura P- 45 m2,2. sprat, CG, Nemawina. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, {etali{te. Cena 41.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 26.000 eura P-50 m2, 4 sprat, CG, S.Markovi}a. Cena 35.000 eura

P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.500 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, VP, CG, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 33.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind. zona. Cena 26.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-61 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-63 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 32.500 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Brvnare. Cena 46.000 eura P-65 m2,2. sprat, CG kalorimetri, kod Lukoil, nov sa stvarima. Cena 61.000 eura P-66 m2, 6. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-70 m2, 3. sprat, CG,

Avenija 2. Cena 40.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura P-98 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 80.000 eura

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-117/13-IV-201 kojim je utvr|eno da investitor HENEKEN DOO PRAWANI nije duàn da izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu postrojewa za skladi{tewe neopasnog otpada na k.p. br. 388/05 K.O. Viqu{a, u Viqu{i. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

KU]E P-56+34 m2, 6 ari placa, Lugovi. Cena 40.000 eura P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-54 m2, 8 ari, Preqina. Cena 43.000 eura P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom bedema. Cena 20.000 eura P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg. Cena 28.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica. Cena 20.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi{. Cena 36.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-170 m2, 19 ari placa, Loznica, Gu~ki put. Cena 35.000 eura P-175 m2, 5 ari, kod Trnavske reke. Cena 31.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-2000 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 50.000 eura

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS” broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora “TELEKOM SRBIJA” AD, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije na lokaciji “Â Dragi{e Mi{ovi} 2” - Â64/ÂU64, koji se realizuje na dimwaku postoje}e gasne kotlarnice, u okviru kompleksa bolnice zdravstvenog centra, na k.p. br. 6640 K.O. â~ak, u ulici Dr Dragi{e Mi{ovi}a br. 205 u â~ku. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ÂSOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ÂSOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ÂÂK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e/ m2. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, Alvaxinica, VP, sa ili bez stvari, mogu} dogovor. Cena 17.500 e sa stvarima, 16.500 e bez stvari. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM novu garsoweru od 30 m2, CG-kalorimetri, 3. sprat, lift. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru na Alvaxinici, povoqno. Cena

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM NOVU NAME[TENU GARSOWERU , CENTR GRADA, ZAPOSLENIM OSOBAMA. TEL. 224590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM VIKEND KU]U U GORWOJ ATENICI OD 27.5 M2, 1 AR PLACA, LETWIKOVAC 16 M2, GARA@A, POMO]NI OBJEKTI POD JEDNIM KROVOM 13.5 M2, VO]WAK 12 ARI I [UMA 9 ARI. CENA 7.500 EURA. TEL. 063/ 691-761, 342-190

18.000 eura. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini Hotel Morave. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM jednoiposoban stan, strogi centar, P-40 m2 korisne povr{ine, 6. sprat, CG, lift. Cena 26.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan, 2. sprat, lift, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM jednoiposoban stan kod restorana Brvnara, P-43+10 m2, 6. sprat, lift. Cena 29.500 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, CG, renoviran. Cena 24.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 453-043

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GUÊ, PREMA GORAÎ]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094

PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

SRBIN SA NEMA^KIM DR@AVQANSTVOM, TRENUTNO NA ODMORU, @ELI UPOZNATI @ENU OKO 50 GOD, MEDICINSKE SESTRE IMAJU PREDNOST, A MOGU I DRUGE. AKO SI PRIRODNA I LEPO IZGLEDA[ JAVI SE . 032/ 813-767 / OD 15-16 ~asova / , NEMA^KA 004972529661047 OD 17 ~asova PRODAJEM jednosoban stan u strogom centru grada, 35.60 m2, VP. Cena 28.000 eura.Tel. 063/ 691-761, 060/ 4342-190 PRODAJEM jednosoban stan na Vinari, tre}i sprat, lift. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, povoqno. Cena 24.000 eura.Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, na Qubi} keju, CG, lift. Cena 38.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan, nov, na Alvaxinici, tre}i sprat, odmah useqiv. Cena 22.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvoiposoban stan od 57 m2, ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2, kod H.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

Morave. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2 na Qubi} keju, 1. sprat, TA. Cena 29.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 na Alvaxinici, 3. sprat. Cena 33.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, na G. {etali{tu. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod H. Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, 3. sprat, CG, lift. Cena 33.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan u

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora.Hitno Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM profesionalni paro~ista~ "Akva-xebo" sa peglom na paru, pogodan za ~i{}ewe stanova i poslovnih objekata. Malo kori{}en, kao nov. 066/4016-90.

@IVIM 60 godina u â~ku, kao penzioner. Izgubio sam li~nu kartu a treba mi da podignem uverewe o dràvqanstvu. Moli se nalaza~ da mi javi na adresu Branko Todorovi}, selo Prislonica kod â~ka IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

Nemawinoj, noviji, tre}i sprat, lift. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan na Qubi} keju od 47 m2, VP, CG. Cena30.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, u Gorwem Milanovcu, ul. Vuka Karaxi}a br. 2/7. Tel. 032/ 344-684, 064/ 127-6-727 PRODAJEM dvosoban stan od 62.80 m2 na Alvaxinici, CG. Cena 33.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 063/27-32-92 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, {iri centar grada, 3. sprat, komplet renoviran. Cena 29.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan u centru, renoviran, sa novim name{tajem i belom tehnikom. Cena 35.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, Avenija 2, dve

IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761

terase, 7. sprat. Cena 45.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, dupleks, Avenija 2. Cena 38.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, pogodan za poslovni prostor. Cena 40.000 eura. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, strogi centar, 7. sprat, CG, lift. Cena 40.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod Hotel Morave. Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban stanod 75 m2 u Nemawinoj, 2. sprat, CG. Cena 45.000 eura. Tel. 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari, renoviran. POVOQNO! Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan, centar, 2. sprat, pogodan za poslovni prostor. Cena 52.000 eura. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM trosoban stan u centru, kod pijaca, renoviran. Cena 42.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan kod H. Morave, prvi sprat, CG,terasa, ukwi`en. Cena 40.000 eura. Tel. 060/ 349-8490

PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM ~etvorosoban stan kod restorana Brvnara, povr{ine 77.78 m2, 6. sprat, CG, lift. Cena 50.000 eura. Tel. 063/ 691-761, PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128+12 m2, centar, 2. sprat, nov, CG. Cena 105.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM petosoban stan, nov, Kej, dupleks, peti sprat, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska, drugi sprat. Cena 45.000 eura. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat. Povoqno. Cena 31.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9863 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM stan od 49 m2, na Keju. Cena 30.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica Kneza Vase Popovi}a. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 48 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 217-6-052 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM stan od 43 m2, nov, na Alvaxinici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM stan od 31 m2 u Bawalu~koj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan u ^a~ku, u ulici Milenka Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan u Ivawici od 62 + 10 m2. Tel. 064/ 307-8-321 PRODAJEM stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 43 m2, nov. Tel. 064/ 262-9-109

OGLASI

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

PRODAJEM stan od 31 m2, ima posebno sobu, terasu, kod H. Morave. Cena 23.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 47 m2 na Keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u â~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u od 150 m2, 5. ari placa, Lugovi. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 68 m2, u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, 3.74 ara placa. Cena 33.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 342-190 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Cena dogovor. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari livade, 25 ari {ume. Cena 26.000 eura. Tel. 032/ 342190, 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34 ara placa, u Loznici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa 1.5 ari placa kod G. bedema. Cena 20.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u od 150 m2, sa 2.6 ari placa, Qubi}. Moè zamena za stan. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 160 m2, P+PK, u Atenici, 9.61 ar placa, 24 m2 pomo}ne prostorije, 15 m2 garaà, CG. Cena 50.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ara placa na Suvom Bregu. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 554-5-147 PRODAJEM ku}u od 150 m2, 2.5 ari placa kod {kole R. Mitrovi}. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4 ara placa, Qubi}. Tel. 063/453-043 PRODAJEM ku}u u Zabla}u od 75 m2, P+1, 6 ari placa. Cena 20.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 342-190 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM ku}u - stan od 48 m2, Obili}eva 12. Tel. 374-759, 064/ 217-6-052 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Mogu} svaki dogovor. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u od 200+PK, sa 18 ari placa, Qubi}. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom poqu br. 78. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, sre|ena, Qubi}. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 70 m2, i 4 ara placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM ku}u od 150 m2, 5 ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa 12 ari placa, Prijevor. Cena 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade, 25 ari {ume, CG, u odli~nom stawu. Tel. 060/ 434-2-190, 342-190 PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM vikend ku}u na Karauli od 60 m2, 38 ari placa / 15 ari pod borovom {umom /. Cena 16.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM vikend ku}u od 50 m2, sa 2 ara placa u Ov~ar Bawi, dostupna sva infrastruktura. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Tel. 060/ 558-9296 PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM doma}instvo u Ka~ulicama. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel 032/ 346-541 PRODAJEM seosko doma}instvo u Ri|agama sa 1 ha zemqe. Tel. 064/ 26-29-109 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0-071, 032/ 880-091 IZDAJEM stan u Beogradu, kod Vuka, za studentkiwe, interfon, CG, telefon. Povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz, grejawe i struja. Tel. 032/ 537-2-816 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Tel. 063/ 600 - 938 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 1159-863 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, poseban ulaz, u ku}i. Tel. 032/ 332761 IZDAJEM dvosoban

nename{ten stan od 60 m2, {iri centar, Cigamala. Tel. 537-2-816, 060/ 099-5-005 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, vi{e kompletno name{tenih stanova za studente. Slobodni od 1. 9.2013. Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe, name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Novom Beogradu, ulica Gandijeva 108, za studente. Tel. 032/ 344-899, 065/ 635-9-979 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol / nije u zgradi /. Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Beogradu, kod Cvetkove Pijace. Tel. 064/ 371-2-307 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, kod fontane, blizu fakulteta “Megatrend”. Tel. 063/ 8621-781 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757 IZDAJEM u Beogradu, sobu za studentkiwu, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-7-435 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu, pogodno za stambeni ili poslovni prostor . Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM povoqno jednosoban stan ( dvori{na ku}a ). Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stanove u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, tre}i sprat, ima lift. Tel. 031/ 388-7792, 066/ 487-792 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 134-8-125 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa CG. Tel. 341900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, povoqno, grejawe, internet, kablovska, u`i centar. Tel. 064/ 969-36-36 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju, ul. Danice Markovi} . Tel. 063/ 525-888, 354-285 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju. Useqiva od 1.09.2013.god.

Tel. 060/ 623-0-085 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, grejawe na TA, ku}a. Tel.032/ 332-761 IZDAJEM name{tenu sobu, upotreba kuhiwe i kupatila. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3044 IZDAJEM lokal do Prehrambene {kole. Pogodan za brzu hranu ili pekaru. Tel. 065/ 333-4-346, 334-346 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 225-431 IZDAJEM lokal od 60 m2 , centàr grada. Tel. 063/ 7110-511 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, pekaru ili kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 225-431 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru Beograda, na du`i period. Tel. 063/ 803-3-676 IZDAJEM jednosoban name{ten stan. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u stambenoj zgradi. Tel. 063/ 609-784 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3338 IZDAJEM name{ten jednosoban stan , CG, KTV. Tel. 373-571, 064/ 829-2-790 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/ 336-8222 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u, u`i deo grada. Tel. 225-646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u od 45 m2, u {irem centru grada, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 2235-592 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u uèm delu grada. Tel. 225-646, 064/ 434-9-842 U CENTRU KRAGUJEVCA, studentima se izdaju novoizgra|ene garsowere. Tel. 032/ 372-600, 060/ 337-2-600 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole Dragi{e Mi{ovi}, za ve}i stan uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj , za ku}u. Tel. 065/ 641-4-140 PLACEVI PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM vi{e placeva od 3-5 ari na Tari, Zaovinsko jezero. Cena 1300 eura/ ar. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 63 ara, u Prislonici, Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac od 5 ari, u â~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM povoqno livadu od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/ 260-556 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda, na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 25 ari. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500 e/ ar, pored asfaltnog puta, pogodan za proiz.hale i magacinski prostor. Dostupna sva infrastruktura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM placeve od 16 ari i 6 ari, u centru Kotraè. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM plac u Industrijskoj zoni, iza Dominga. Tel. 069/ 248-5-195 PRODAJEM plac od 22.32 ara u Trnavi. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM imawe i 2 ku}e u Pakovra}u, blizu â~ka. Tel. 064/ 196-4-705 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu. Tel. 064/ 250-7493

28 RAZNO PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM garaù 15.5 m2 u zgradi, u ul. Mila Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2791 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM {poret na drva, Smederevac. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za ve{. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za {ivewe marke “ Singer”.

OGLASI

Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM ma{inu za sudove . Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM {iva}u ma{inu Nikoleta, sa dodacima za vez, kao nova. Cena 50 eura. Tel. 064/ 1341-239 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM polovne gume 13- ice, i 14-ice. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM `ensku krznenu {ubaru, nova. Tel. 371685 PRODAJEM tezgu i police za trgovinsku radwu. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM polovnu stolariju. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM povoqno polovna prozorska krila i plotove vrata, raznih dimenzija. Tel. 032/ 334-346,

060/434-2-190

NOVOOTVORENOJ AGENCIJI POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE

GARSOWERE 23 m2, VP, nov, CG, centar, 20.000 eura 19 m2, 6. sprat, CG, centar, 17.500 eura 26 m2, VP, TA, Qubi} kej, 18.500 eura 22 m2, VP, CG, H. Morava, 18.500 eura 30 m2, VP, nov, gas, {iri centar, 23.000 eura 20 m2, 13.sprat, centar, CG, 16.000 eura 25 m2, VP, Alvaxinica, 17.500 eura sa stvarima JEDNOSOBNI 35.60 m2, centar, VP, 28.000 eura 38 m2, 3. sprat, CG, {iri centar, 25.500 eura 38 m2, 2. sprat, TA, u blizini Nemawine, 24.000 eura 34 m2, 5. sprat, CG, {iri centar, 21.000 eura 38 m2, 3. sprat, TA, centar, 25.000 eura 26 m2-32 m2, novi Alvaxinica, 800 eura + PDV 38 m2, 4. sprat, centar, CG, 28.000 eura 42 m2, 4. sprat, TA, O[ M. Pavlovi}, 23.000 eura JEDNOIPOSOBNI 43 m2 + 10 m2, 6. sprat, CG, restoran Brvnara, 29.500 eura 43 m2, 4. sprat, TA, Qubi} kej, 28.000 eura 45 m2, VP, CG, Avenija, 28.000 eura 47 m2, 4. sprat, TA, Slobodino igrali{te, 32.000 eura 40 m2, 6. sprat, CG, strogi centar, 26.000 eura 38 m2, 4. sprat, eg, {iri centar, 26.000 eura DVOSOBNI 59 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica, 39.500 eura

47+10 m2, 13. sprat, CG, H. Morava, 28.000 eura 56 m2, 1. sprat, TA, Qubi} kej, 28.000 eura 61 m2, 1. sprat, TA, centar, 39.000 eura 58.61 m2, 1. sprat, TA, centar, 21.000 eura 63 m2, VP, CG, H. Morava, 34.000 eura 58 m2, 5. sprat, CG, 31.000 eura 47 m2, 4. sprat, nov, CG, centar, 36.000 eura 55 m2, 3. sprat, eg, strogi centar, 33.000 eura 51 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava, 36.000 eura 55 m2, 3. sprat, TA, {iri centar, 31.000 eura 60 m2, 9. sprat, lift, CG, Alvaxinica, 37.000 eura 58.30 m2, 6. sprat, CG, Qubi} kej, 35.000 eura 52 m2, 3. sprat, CG, Gradsko {etali{te, 38.000 eura 62.80 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica, 35.000 eura 83 m2, 2.sprat, TA, strogi centar, 55.000 eura 57 m2, 5. sprat, Avenija, 37.000 eura 45 m2, 2. sprat, {iri centar, sa stvarima, 30.800 eura 57 m2, 2. sprat, CG, Qubi} kej, 41.000 eura 47 m2, VP, CG, Qubi} kej, 30.000 eura 60 m2, 8. sprat, CG, H. Morava, 36.000 eura 55 m2, VP, CG, Avenija 2, 31.000 eura 67 m2, prizemqe, TA, strogi centar, 52.000 eura 53 m2, 3. sprat, CG, lift, Avlaxinica, 33.000 eura DVOIPOSOBNI 56 m2 , nov, 3. sprat, CG, Qubi}ska, 43.000 eura 54 m2, 4. sprat, CG, lift,

065/ 333-4-346 PRODAJEM polovnu stolariju sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Dobro o~uvano. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM kosa~icu za {i{awe dvori{ta, na struju. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM prskalicu za vo}e. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM krompir za ishranu sviwa. Tel. 543-3215 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 5900-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kompresor ATLAS KOPKO, boca od 230 litara. Tel. 060/ 418-333 PRODAJEM kompresor Prva petoletka Trstenik, boca od 120 litara. Tel. 063/ 118-3-333 Qubi} kej, 38.000 eura 63,38 m2,9. sprat, CG, lift, Alvaxinica, 33.000 eura 68 m2, 1. sprat, gas, centar, 40.000 eura TROSOBNI 75 m2, 1. sprat, CG, H. Morava, 50.000 eura 76 m2, 7. sprat, CG, Avenija 2, 45.000 eura 68 m2, 3. sprat, CG, {iri centar, 42.000 eura 77 m2, 7. sprat, CG, strogi centar, 40.000 eura 75 m2, 2. sprat, CG, Nemawina, 45.000 eura 81.47 m2, 9. sprat, lift, CG, H. Morava, 53.000 eura 62 m2, 2. sprat, CG, Beograd, 56.000 eura ^ETVOROSOBNI 77,78 m2, 6. sprat, CG, lift, restoran Brvnara, 50.000 eura 128+12 m2, 2. sprat, nov, CG, centar, 105.000 eura KU]E 75 m2, P+1, 6 ari, Zabla}e, 20.000 eura 380 m2, P+1+PK, Preqina, 120.000 eura 56 m2, eg, Ko{utwak, 33.000 eura 259.62 m2, SU+P+1, Parmenac, 138.000 eura 70 m2, SU+P+PK, Kopaonik, 40.000 eura 160 m2, P+PK, Atenica, 50.000 eura PLACEVI 23.32 ara, Trnava, 15.000 eura 3 ara, Igalo, 6.000 eura 44 ara, Trnava, 13.200 eura 10.99 ari, Preqina, 5.500 eura 4 ara, Pakovra}e, 2.800 eura 44 ara,Trnava, 44.000 eura 3-5 ari, Tara - Zaovinsko jezero, 1.300 eura / ar 1 ha, Prislonica, 500 eura /ar 5.5 ari, Atenica, 36.000 eura SEOSKA DOMA]INSTVA Grab 20.000 eura Dowa Gorevnica, 20.000 eura Trnava, 18.000 eura VIKEND KU]E KARAULA, 16.000 eura VIDOVA, 26.000 eura OV^AR BAWA, 10.000 eura GORWA ATENICA, 75.000 eura LOZNICA, 5.000 eura

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4846 PRODAJEM fotequ “Mojca”. Povoqno. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM polovan bra~ni krevet sa jogi du{ecima. Tel. 063/ 844-2791 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM ve}u koli~inu drva za ogrev, vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM grani~evu kacu, o~uvana, metalni obru~evi. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM prohromsku kacu od 15.000 litara. Tel. 060/ 418-3-333

AGENCIJA

PRODAJEM dve ve{ ma{ine. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585 PRODAJEM regal, o~uvan. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243 PRODAJEM povoqno o~uvan garderober [/V300/170. Cena 14.000 dinara. Tel. 064/ 166-7-767 PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu, povoqno. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 3463-990 PRODAJEM radni sto sa podesivom tablom za crtawe. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM de~iji krevetac, malo kori{}en, kao nov, sa du{ekom. Cena 50 eura. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 064/164-3319 PRODAJEM traktorsku korpu . Cena 150 eura. Tel.

069/ 870-5-061 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM ve}i friìder. Tel. 064/ 164-3319 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4383 PRODAJEM vaqak za traktor IMT. Tel. 060/ 661-8835 PRODAJEM povoqno friìder marke “ Kon~ar”. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM TA pe} Elind, 3.5 kw. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg / 900 din. Moè pla}awe i preko ra~una. Tel. 032/ 382-518, 061/ 111-6-439 KUPUJEM uxbenike za 7. razred, koji se koriste u {koli “Filip Filipovi}”. Tel. 060/ 731-8-148 KUPUJEM pe} na struju {esticu.Tel. 727-026, 063/885-6-610, 060/ 575-8-700

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 65.000 eura) STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska. Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 24.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

TEHNIKA

“USPON” PROSLAVQA DECENIJU POSLOVAWA

OD „DU]ANA” ZA PRODAJU RAÛNARA, DO USPE[NE FIRME - Kada podvu~emo crtu, moèmo da kaèmo da smo do sada uspe{no poslovali. Od firme sa jednim radnikom stvorili smo preduze}e sa vi{e od 30 zaposlenih, koji 10 godina svakog meseca redovno primaju platu. To je ponos ove firme i verujem da }e tako biti i ubudu}e - kaè jedan od partnera Vladimir Krsti}, povodom decenije uspe{nog poslovawa firme “Uspon”. d “du}ana” za prodaju ra~unara, “Uspon” je postao preduze}e (sa sedi{tem u â~ku), koje ima {est svojih maloprodajnih objekata. [iroka lepeza proizvoda ove firme dostupna je kupcima ne samo u Moravi~kom, ve} i [umadijskom okrugu. Partneri, Vladimir Krsti} i Predrag Pavlovi}, planiraju da u septembru, u â~ku otvore specijalizovanu prodavnicu ekskluzivnih modela, koji se ne mogu lako na}i na Internetu, a ni videti u na{em gradu. Pored poslovnih ra~unara, prodavnica }e biti opremqena “pametnim” telefonima, digitalnim fotoaparatima vi{e

Vladimir Krsti}

ma, nema firme koja za nas u posledwih deset godina nije ~ula. To zna~i da smo promete koji su bili minorni, podigli na respektabilni nivo, {to nam pru`a oslonac da pravimo razli~ite, specifi~ne akcije koje su u korist kupaca. Ono {to nas razlikuje od ostalih prodavaca, ne samo u gradu, nego i {ire, je to {to smo sve ove godine bili izuzetno posve}eni kupcima. Oni su na{oj firmi bili prioritet i uvek smo se trudili da im iza|emo u susret. Ube|en sam da su to kupci prepoznali i da su u “Usponu” prona{li i dobrog konsul-

UVEK DOBRA CENA - Garantujemo uvek dobru cenu. U surovim uslovima, gde je ekonomija prvi i jedini kamen spoticawa, cena je ne{to {to qude uvek privu~e. Na{a firma stalno ima akcijsku i prodaju za odre|ene grupe proizvoda. U svakom trenutku imamo artikal koji treba da privu~e pa`wu kupca, na kome firma ne zara|uje, ali pove}ava broj klijenata - ka`e Vladimir Krsti}.

ipak, samo jedan segment poslovawa. Posledwih pet - {est godina preduze}e se aktivno bavi i video-nadzorom. U gradu je ova firma uradila preko 100 projekata video-nadzora za pravna lica, a za fizi~ka neuporedivo vi{e. - @eleli smo da qudi shvate da video-nadzor nije ne{to skupo, niti neprihvatqivo, ve} ne{to {to je u surovoj realnosti potreba. U na{oj ponudi su razli~iti modeli, od jeftinijih do najskupqih, pa svako prema svom xepu mo`e sebi da priu{ti odre|enu za{titu. Drugi segment poslovawa na{e firme su prodavnice bele tehnike sa poznatim, ili mawe poznatim brendovima, produ`enim garancijama do pet godina i jednom servisnom uslugom koja je qudima dostupna prakti~no na ku}nom pragu. Qudi kod nas

vrlo ~esto dolaze i zbog veoma kvalitetnog servisa, jer ne servisiramo samo robu koja je do{la iz na{ih “kanala”, ve} smo servisirali i hiqade tu|ih ra~unara. Kupcima smo poznati i po digitalnim fotoaparatima, telefonima i perifernim ure|ajima, a u gradu smo se izdvojili po {irokoj paleti LCD, odnosno LED televizora - navodi Krsti}. Na{ sagovornik isti~e, da se u prethodnih deset godina firma suo~avala sa nedostatkom novca ili vremena, ali da nikada nisu nedostajale ideje. Krsti} veruje da posao sa naprednim i informacionim tehnologijama, ~oveka ne moè da “drì stati~nim”, pogotovu onog koji èli da napreduje u svom biznisu: - Jednostavno, ideje se ra|aju, ako ne svakodnevno, onda vrlo ~esto. Intere-

santno je da one imaju perspektivu i da nisu fikcija. Perspektivna ideja je ona koja mo`e da zaposli ~oveka, da fokusira odre|enu grupu qudi da se ne~im bavi, da stvaraju vi{ak vrednosti i da napreduju. Ina~e, veb portal ovog preduze}a (www.uspon.rs) je me|u tri najpose}enija u Moravi~kom okrugu. Pored toga, poseduje i portal za elektronsku kupovinu (www.trange-frange.rs), sa {irokom lepezom artikala koji se mogu naru~iti po povoqnim cenama. Do kraja godine firma “Uspon” }e kupce obradovati jo{ jednim, posebnim segmentom poslovawa, koji }e predstavqati mogu}nost ponude i potra`we svih vrsta usluga, {to }e pove}ati zaposlenost i konkurentnost, a smawiti cenu usluga, najavquje Vladimir Krsti}. N. R.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge:

klase, kao i specijalizovanim ra~unarskim periferijama. Prema re~ima Krsti}a, “Uspon” je prepoznatqiv po javnim nabavkama za potrebe dr`ave: - Kada se pomene “Uspon” u informati~kim krugovi-

tanta, savetodavca. Tokom svih ovih godina, najva`nije nam je bilo da uvek damo dobru i pravu informaciju, a zarada je bila tek na drugom mestu. Zahvaquju}i tome, godi{we smo prodavali oko 5.000 ra~unarskih jedinica na nivou

firme, {to nije malo. To zna~i da smo za ovu deceniju, po na{im analizama, prakti~no u{li u svaki dom - ka`e Vladimir Krsti}. Iako kupci “Uspon” uglavnom prepoznaju kao ra~unarsku firmu, to je,

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

SPORT

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

KO[ARKA

NA[I BOQI OD RUMUNA Borac Mocart sport - Temi{var

71:64 (20/18, 10/17, 21/13, 20/16)

prvoj kontrolnoj utakmici ko{arka{i Borac Mocart sporta prikazali su svojoj publici sjajnu igru protiv Temi{vara.Finansijski daleko nadmo}niji sa sedam stranaca u ekipi, Rumuni su definitivno va`ili za favorita. Posle izjedna~ene igre na po~etku i pada u drugoj ~etvrtini, nastavak je pripao doma}inima. Odli~no odigrana tre}a ~etvrtina, omogu}ila je Borcu solidan zalog i za mirnu zavr{nicu. - U prvom poluvremenu smo korektno igrali, ali smo pali u drugom. Pravili smo neshvatqive gre{ke, naro~ito u odbrani, {to je Borac znao da kazni. U ~e-

tvrtoj ~etvrtini su nam dali ~etiri trojke, po kojima su oni vrlo prepoznatqivi i znaju da ih pogode, kada zatreba - izjavio je pomo}ni trener Temi{vara Nenad Mandi}. Sli~an komentar imao je i Tremejn Xonson, igra~ koji je pre mesec dana iz Los An|elesa do{ao u Rumuniju. U Americi je igrao za univerzitetski tim Isto~nog Va{ingtona. - Jaki su i iskusni, {to se videlo posle na{ih gre{aka u odbrani - rekao je Xonson. Za stru~ni {tab Borac Mocart sporta prikazana igra protiv Temi{vara u ponedeqak uliva optimizam uo~i predstoje}e sezone. - Protivnik nam je bio po meri, mo`da i ja~i s obzi-

Borac Mocart sport: Avramovi}, Mitrovi}, Maravi} 2, Stevovi} 15, Dumi} 11, Pe{akovi} 5, Mandi} 12, Cvetkovi} 15, Radisavqevi} 4, Radovi} 7.

Temi{var: Jovanovi} 6, Andrei 3, Pani} 5, Tit 8, Lapu{te 2, Xonson 5, Filip, Volkus 6, Radulovi} 17, Li 12.

TURNIR @KK MORAVAC

ZA AN\ELU

enski ko{arka{ki klub “Moravac” u subotu, 31. avgusta, organizuje sedmi Kadetski turnir “Memorijal An|ele Kova~evi}”. Sve~ano otvarawe turnira je u 16 ~asova. U~estvuju `enski klubovi @elezni~ar iz Lajkovca, Takovo Gorwi Milanovac, Morava Zabla}e i doma}in KK Moravac. U prvom me~u se sastaju Moravac i Morava, a u drugom Takovo i @elezni~ar. Sve utakmice bi}e odigrane u hali KK Borac. Z. J.

ATLETIKA

^AAK U PUNOM SASTAVU NA KUP SRBIJE P

ro{log vikenda u Kragujevcu su odràni Prvenstvo centralne Srbije, Kup centralne Srbije i kvalifikacije za Kup Srbije u atletici za starije juniore. ^lanovik AK ÂAK, iako su se takmi~ili sa starijima, uspeli su da postignu zapaène rezultate i plasiraju se na Kup Srbije koji }e biti odràn u Sremskoj Mitrovici 8. i 9. septembra. Mla|i junior Milorad Stevovi} pobedio je u trci na 100 metara, a na 200 m je bio drugi, odmah iza najboqeg starijeg juniora u dràvi. Mla|a juniorka Jovana Xamba{evi} bila je tre}a u trci na 400 m. Iako je tek starija pionirka, Tijana Joki} je osvojila drugo mesto u bacawu kugle. Tijana se nadmetala sa ~etiri godine starijim atleti~arkama. Marko Tvrdi{i} je oborio li~ni rekord u trci na 3000 m i zauzeo ~etvrtu poziciju.

rom na to da smo na startu priprema. Zadovoqni smo onim {to su na{i momci pokazali. Nadam se da je i publika u`ivala. Mogla je da vidi mladu, borbenu ekipu Borac Mocart sporta koja je od samog po~etka nametnula agresivnu igru. Ostaje nam da poja~amo poziciju pet i ima}emo respektibilan tim u predstoje}em prvenstvu - uveren je Aleksandar Bjeli}, pomo}ni trener BMS. - Dali smo sve od sebe da ostavimo dobar utisak i

poka`emo publici kako smo trenirali prethodne tri sedmice. Krasili su nas jaka odbrana i brza igra u tranziciji. Nadam se da }emo takvi biti i u sezoni, ostvariti dosta pobeda i obezbediti plasman u ABA ligu - komentar je Filipa Dumi}a, igra~a BMS. U doma}em timu ~etiri igra~a su zabele`ila dvocifreni indeks korisnosti, Cvetkovi} 19, Dumi} 17, Stevovi} i Mandi} 15. U timu Temi{vara Radulo-

vi} je imao 19 indeksnih poena, a Li 15. Do po~etka prvenstva ^a~ane o~ekuje jo{ prijateqskih utakmica, a za sada je izvesno i da }e igrati turnire u Vi{egradu i Temi{varu. Ekipa iz Rumunije ~itave ove sedmice boravi u ^a~ku na pripremama. U utorak su u Jagodini igrali prijateqsku utakmicu, a ve~eras u 18 ~asova, u hali KK Borac, sastaju se sa Radni~kim iz Kragujevca. Z. J.

ATLETI^ARI SLOBODE USPE[NI U NASTAVKU SEZONE

VI[E MEDAQA U POJEDINA^NOJ, SREBRO U EKIPNOJ KONKURENCIJI Kragujevcu su se pro{le subote i nedeqe takmi~ili i atleti~ari ~a~anskog kluba Sloboda. Wihove devojke su osvojile drugo mesto u ekipnoj konkurenciji. Najvi{e bodova prikupile su Bojana Kali~anin trostrukim pobedama u trci na 100 (12,98), 200 (26,19) i 400 metara (58,79), Jelena Vu~i}evi} koja je bila prva u bacawu kopqa (41,38 m) i najboqa u bacawu kugle (9,96 m) i Majda Kozoder osvojiv{i tre}e mesto na 400 m (1:03,91). U mu{koj konkurenciji Nemawa Koji} je opravdao superiornost dvostrukim pobedama na 800 (1:57,86) i 1.500 m (4:20,43). - Vrlo sam zadovoqan plasmanom mojih atleti~ara i drugim mestom u ekipnoj konkurenciji. Takmi~ewe

je odr`ano u nezgodnom terminu, odmah posle odmora mojih atleti~ara. Prioritet mi je bio da se kvalifikuju za finale Kupa Srbije i da, u okrwenom sastavu, izborimo {to boqu poziciju u ekipnoj konkurenciji. Pobedama su

svim disciplinama u kojima smo u~estvovali i drugim ekipnim mestom za devojke, prevazi|ena su sva moja o~ekivawa. Uspeli smo da poka`emo dominaciju na ovim prostorima izjavio je Slobodan Nixovi}, trener AK Sloboda.

NOVI TRIJUMF BORCA Borac

2:0

Borac: Petri}, Boranija{evi}, @ivkovi}, Radanovi}, Masla}, Martinovi}, Jovi~i}, Jeremi}, Nikoli} (Jevtovi}), Zo}evi} (Ma{ovi}), Ra{kovi} (Jovan~i}).

SPORT

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

PRVA LIGA SRBIJE

BSK Bor~a

BSK Bor~a: ^anovi}, Savkovi}, Cvetkovi}, Gaji}, Milutinovi}, Vejnovi}, Radanovi} (Kova~evi}), Milovac, Stojkovi} (Novkovi}), Mrkai}, Ajkovi}.

TRE]E KOLO Sin|eli} - Borac Metalac - Proleter Sloga Petrovac na Mlavi Mladost Lu~ani

@uti kartoni: @ivkovi}, Ra{kovi}, Radanovi} (Borac), Vejnovi}, Stojkovi} (BSK).

Sudije: Igor Koci} (Beograd), Bojan Jovanovi}, Milo{ Popovi} (Ni{). prva dva kola Prve lige Srbije fudbaleri Borca uzeli su maksimalnih {est bodova, ne primiv{i nijedan gol. Posle gostovawa u Gorwem Milanovcu i skoro idealnog ambijenta igre pod reflektorima, prvi me~ kod ku}e â&#x20AC;&#x153;upotpuniliâ&#x20AC;? su jak pqusak i grmqavina. Ki{a je popustila tek pred kraj utakmice. I u takvim uslovima fudbaleri Borca

su najupornijoj publici priredili pravi mali spektakl. Nerealizovane {anse @ivkovi}a i Martinovi}a, popravqene su ve} u 20. minutu. Strelac Ra{kovi}. Jeremi} je tri minuta kasnije propustio priliku da pove}a prednost Borca. Svoje {anse u prvom poluvremenu imali su i gosti, ali je lopta zavr{ila pored gola ili u ruka-

ma Bor~evog golmana Petri}a. U nastavku izgledne prilike propu{taju Masla}, Martinovi}, Nikoli} i Jeremi}, koji ipak u 70. minutu precizno ga|a sa 11 metara. Na po~etku drugog poluvremena Vlada Radanovi} nije uspeo da izjedna~i rezultat. - Parirali smo im pred kraj prvog i po~etkom drugog poluvremena. Presekao nas je drugi gol i ono {to smo do tada pokazali

bio je na{ maksimum - izjavio je trener BSK Mom~ilo Rai~evi}. - U jednom trenutku smo igrali agresivno, onako kako smo i `eleli. Nije tako bilo sve vreme, ali zadovoqan sam dosada{wim u~inkom, dve pobede bez primqenog gola. Hvala navija~ima, znam da nije lako kisnuti i stajati skoro dva sata. Predstoji nam

UBEDQIVI I PROTIV POLETA

KUP GRADSKE LIGE

POBEDA LUGOVA U DERBIJU NOVAJLIJA

Fudbaleri Borca koji su na po~etku novog prvenstva imali mawu minuta`u u utorak su na Alvaxinici odigrali prijateqsku utakmicu sa Poletom iz Trbu{ana. Prvoliga{ je protiv Zona{a slavio sa ubedqivih 7:1. Golove za Borac postigli su Milojevi} i Pavi}evi} po dva, [uwevari}, Jevtovi} i Ma{ovi}. U

PRVO KOLO GFL Subota i nedeqa, 17 ~asova ri susreta Kupa Gradske lige ^a~ka u fudbalu zavr{ena su izvo|ewem jedanaesteraca. Posle nere{enih 0:0 u regularnom delu, Lugovi su savladali kom{ije sa Keja 5:4 u penal seriji. Zadrugar je pobedio Budu}nost 3:5 (0:0), a ^a~ak

94 Planinac 4:5 (1:1). Prava revija golova vi|ena je na utakmici Malba - Parmenac. Na kraju su gosti slavili sa ubedqivih 2:7. Vujan je pobedio Polet iz Gori~ana, 3:0, Preme}a Moravu iz Mojsiwa, 1:3, a Rakova Strelac, 0:2.

Strelac - Planinac Lugovi - Zadrugar Rakova - Morava Kej - ^a~ak 94 Parmenac - Preme}a, subota Polet - Vujan Malba - Budu}nost

MLA\E KATEGORIJE

~ava rezultat, koji je ostao nepromewen do kraja. Kadeti su pora`eni od ^ukari~kog, 2:0, a jedini su slavili pioniri Borca protiv istog rivala. Gol za pionire po-

UDARIO SUDIJU Po~etak nove sezone u Okru`noj ligi osta}e upam}en po prekidu utakmice u Katrzi. Na

stigao je Bogi}evi} u 28. minutu. Kadeti Slobode pora`eni su u drugom kolu od Radni~kog u Kragujevcu. U subotu, u 11 ~asova, kod ku}e igraju protiv ^ukari~kog.

SEMINAR ZA SUDIJE I DELEGATE

NAJBOQIMA DRESOVI re starta Gradske lige, Fudbalski savez ^a~ka organizovao je seminar za slu`bena lica. Najboqe sudije u sezoni 2012/13. Nemawa Bogdanovi}, Stefan Jezdimirovi} i Aleksandar Rai~i} dobili su sudijske dresove na poklon. Seminarom su rukovodili ~lanovi KUS-a, SSOS, FSG ^a~ka

susretu Morave i Jedinstva iz Kowevi}a gostuju}i igra~ udario je u 27. minutu glavnog sudiju Bojana Kandi}a. Posle ovog incidenta, utakmica je prekinuta.

PRVO KOLO

Subota i nedeqa, 17 ~asova Slatina - Goru{ica, subota Mladost Preqina - Prijevor Mladost Atenica - Jedinstvo Gorwa Gorevnica Spartak - Backovac junajted Jedinstvo K - Miokovci Dowa Vrbava - Morava Katrga Rudar - Napredak

SRPSKA LIGA ZAPAD

listu strelaca upisao se i Aleksandri} iz Poleta. Za Borac su igrali: Baji}, Ne{ovi}, D. @ivkovi}, \okovi}, Dimitrijevi}, Babi}, Jovan~i}, Spirovski, Milojevi}, [uwevari} i Pavi}evi}. U nastavku utakmice priliku su dobili Petri}, Jevtovi} i Ma{ovi}.

OKRU@NA LIGA

DRUGO KOLO

PIONIRI BORCA POBEDILI ^UKARI^KI mladinci Borca igrali su nere{eno u drugom kolu sa Novim Pazarom, 1:1. Prvo je poveo Borac u petom minutu golom Duwi}a, a u 39. Kapixija izjedna-

tre}e kolo za koje se maksimalno spremamo - najavio je trener Borca Dejan Vuki}evi}. Beogradski Sin|eli}, naredni protivnik Borca, izgubio je u drugom kolu od lu~anske Mladosti sa 4:0. Sloga iz Kraqeva pobedila je pro{log vikenda Metalac 1:0. Z. J.

Petar Davidovi}, Mirko Pavlovi} i Dragan Stojanovi}. Sudije i delegati koji su uspe{no zavr{ili obuku mogu o~ekivati da budu delegirani za prvo kolo Gradske fudbalske lige 31. avgusta i 1. septembra.

Drugo kolo Sloboda - Polet Q

1:1

Tre}e kolo Jasenica 1911 - Sloboda, nedeqa, 16,30 Polet - Loznica 1919, nedeqa 11 ~asova

Ov~ar - Slatina 0:1 Omladinac - Rudar 0:4 Napredak - Dowa Vrbava 4:2 Morava - Jedinstvo Kowevi}i Miokovci - Spartak 1:2 Ba}kovac junajted - Mladost Atenica 1:1 Jedinstvo GG - Mladost Preqina 1:2 Prijevor - Goru{ica Vi~a, 4. septembar

ZONA MORAVA Drugo kolo Mokra Gora - Orlovac Draga~evo - Polet T [umadija 1903 - Takovo Tre}e kolo Nedeqa, 16,30 Polet T - Arsenal Orlovac - Slavija Takovo - Draga~evo

3:0 0:1 1:0

SPORT

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

VATERPOLISTI IGRALI ZA VIKTORA

PROMOCIJA ODBOJKE

PRIKUPQENO 50 HIQADA DINARA evreme pro{le subote nije zaustavilo vaterpoliste Borac Win Wina i Jagodine da na gradskim bazenima u ^a~ku odigraju humanitarnu utakmicu. Iako se pribli`avalo ve~e i temperatura se spustila ispod 20 stepeni, ~im je ki{a stala, igra~i oba tima su poskakala u bazen. Igrali su za dvogodi{weg Viktora Axemovi}a, obolelog od cerebralne paralize kome je za le~ewe mati~nim }elijama u Be~u potrebno osam i po hiqada evra. Pre utakmice aktivisti Humanitarne organizacije „Osmeh na dar”, koja je jedan od organizatora ovog me~a, priku-

pili su hiqadu evra, a to ve~e na bazenima 50 hiqada dinara. Posetioci nisu pla}ali ulaznice, ve} su ostavqali dobrovoqne priloge. Da je samo vreme posluìlo, verovatno bi bilo i vi{e para. Malo vi{e nade uliva èqa aktivista “Osmeha” da ne odustanu, dok ne prikupe dovoqno novca. Obrati}e se i dobrostoje}im firmama i gradskim vlastima. Osim “Osmeha”, Sportskog centra “Mladost” i vaterpolista dva grada, utakmicu je podràla i porodica Axemovi}. Duel â~ana i Jagodinaca pratili su u kompletnom sastavu, tata Vla-

dimir, mama Milena, sestra Jelena i Viktor. De~ak je ve} drugi dan po ro|ewu doìveo mo`dani udar, {to je za posledicu ostavilo cerebralnu paralizu. Bio je na le~ewu u najpoznatijim de~ijim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, ali jo{ uvek ne moè samostalno da hoda i ne govori. Srpski lekari su Axemovi}ima predloìli nastavak le~ewa u Be~u i tretman mati~nim }elijama. Vaterpolo utakmica Borac Win Win Jagodina zavr{ena je nere{enim rezultatom 10:10. Na kraju ve~eri za sve prisutne svirao je “Dejan ]ur~i} bend”. Z. J.

ZAVR[EN OTVORENI [AMPIONAT U MOTO KROSU

DU[KO PAUNOVI] [AMPION akmi~ari Auto moto sportskog kluba iz ^a~ka su na najboqi mogu}i na~in zavr{ili i posledwu trku Otvorenog {ampionata u moto krosu, odr`anoj pro{le nedeqe u Aleksandrovcu. U klasi MX 65 drugo i tre}e

mesto osvojili su Mili} Zimowi} i Mateja Stojanovi} i pokazali da }e biti okosnica mla|ih snaga u klubu. U ovoj klasi klub iz ^a~ka je osvojio prvo mesto u ekipnoj konkurenciji. U klasi MX 80 Milo{ Radulovi} je osvojio drugo mesto.

Wemu je ovo bila druga trka, tako da bi i on trebalo da u narednim sezonama bude u samom vrhu ove klase. [ampionska titula pripala je Du{ku Paunovi}u koji je osvojio prvo mesto u klasi MXB. Drugo mesto i titulu vice{ampiona osvojio je

Nemawa Petri}, tako|e ~lanu Auto moto sportskog kluba. Petri} je pro{logodi{wi {ampion MXB klase. Tre}i je bio wihov klupski drug Vuka{in ]ur~i}. Voza~i AMSK nadaju se da }e im ovogodi{wi uspeh biti pravi podstrek za jo{ `e{}i start u narednoj sezoni.

AUTO TRKE

@EQKO TRIJUMFOVAO NA KOPAONIKU marketing 032/342-276

a Kopaoniku je 24. i 25. avgusta odr`ana je tre}a brdska trka. Prvog dana vo`ena su dva treninga i trka u kojoj je @eqko \unisijevi} osvojio prvo mesto u Super prodak{n klasi i u gene-

ralnom plasmanu. Drugog dana je potvrdio prvo mesto u svojoj klasi, a u generalnom je bio drugi. Ovog vikenda u Kru{evcu }e biti vo`ena ~etvrta trka na ^okotinom brdu. Z. J.

ÂÂK USKORO DOMA]IN PRVENSTVA subotu, 24. septembra, na terenima Sportsko-rekreativnog centra “Mladost” odràna je promocija odbojke za sportiste Specijalne olimpijade Srbije. U~estvovali su takmi~ari ~a~anske Morave i kru{eva~ke Palestre. Kao sport odbojka je u sastavu Specijalne olimpijade od pro{le godine, a â~ak }e u oktobru po drugi put biti doma}in prvenstva SO u odbojci. Promociju pro{le subote podràli su “Koka-kola”, generalni sponzor Specijalne olimpijade i wen ambasador, kao i Vawa Grbi}, legendarni odbojka{ki reprezentativac Jugoslavije i Srbije i ~lan odbojka{ke Ku}e slavnih.

PO^ELA „FUCA”

DESET DANA MALOG FUDBALA evreme u subotu odloìlo je za jedan dan po~etak turnira u malom fudbalu “Fuca 13” na terenu kod Medicinske {kole. Od nedeqe narednih deset dana takmi~e se ekipe, Hladno pivo, Slu~ajni prolaznici, Neroazuri, Dream team, Panekspres, Ma|ioni~ari, Tole lopove, Benevento, Guru, SNS omladina â~ka, Dveri â~ak, Ravnogorski po-

kret ^a~ak i Nova Srbija ^a~ak. Osam dana bi}e igrane kvalifikacije, a dva polufinale i finale. Savet Mesne zajednice “3. decembar” ovog leta je organizovao ko{arka{ki i turnir u odbojci na “Medicinskom”. Turnir u malom fudbalu ozna~i}e kraj sportskih de{avawa za 2013, a slede}e godine, mo`da ih bude vi{e.

AUTOMOBILI - PRODAJA

PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te, registrovan do januara 2014, 1300 cm3, plin, bez atesta. Fiksna cena 350 eura. Tel. 062/ 360880 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa ugra|enim plinom. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`ezamena. Tel. 060/ 418-3-333 USLUGE USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

zapu{tenih zaraslih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE cepawa i strugawa drva. Veoma povoqno. Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 1206-572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 069/ 8705-061 IZRADA kotlovskih oxaka industrijskih. Ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

korpi po èqi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2763 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge. Tel. 064/ 196-4-705 OZBIQNA, odgovorna èna nudi pomo} u ku}i, negu starih bolesnih osoba i dece. Tel. 066/ 075-957, 824-500 OZBIQNA èna, sa iskustvom vaspita~a nudi uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/ 102-2-759 POMOGLA BIH Vam oko ~uvawa Va{eg deteta. Tel.

062/ 211-827 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 DAJEM nov~ane pozajmice sa ili bez zaloga, uz sudsku overu ugovora. Tel. 062/ 1442-818 ZAPOSLEWE FRIZERSKOM SALONU potrebna radnica sa iskustvom. Tel. 060/ 358-6-

710 POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila, za rad u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBNI ugostiteqski radnici, za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBAN doktor stomatologije sa radnim iskustvom u radu stomatolo{ke ordinacije. Tel. 063/ 843-4-149

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950 032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

OGLASI

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVIRAN STAN KOD [KOLE MILICA PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA 30.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 18.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 23.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 36.000 eura P-40 m2, nov, kod Med. {kole, 4. sprat, lift, CG, terasa, gara`a. Cena 31.000 eura P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, noviji, Nemawina, 3. sprat, lift, CG, terasa. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum. Cena 30.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 2. sprat, sa dve spav. sobe, TA, terasa. Cena 32.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, terasa, sa dve spav. sobe. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P- 57 m2, Avenija 2, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 35.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 31.000 eura P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa. Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en. Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a. Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 20.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 45.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a. Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 48.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 25.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 70.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a. Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice. Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

^ITUQE

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

MARKETING

032 342 - 276

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

SE]AWE 2. septembar 1991 - 2. septembar 2013.

U utorak 3. 9. 2013. navr{ava se DESET GODINA od prerane smrti na{eg dragog

MILO[A NIKITOVI]A NIKITE Zauvek u na{im srcima i mislima. Ispuweni po{tovawem i ponosom na tvoj `ivot i lik, s qubavqu negujemo uspomenu na tebe. TVOJI: supruga SNE@ANA i }erka NATA[A sa porodicom.

Dana 1. septembra 2013. navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i pradede

VIKTORA RISIMOVI]A iz @ao~ana ro|en 1925. godine

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe. @ivi{ i daqe u na{im srcima voqen, po{tovan i nikad zaboravqen.

VOJISLAV KOSTI] Mojoj drugarici Godine koje su pro{le nisu umawile se}awe i qubav na tebe. Sa ponosom te pomiwemo . PORODICA KOSTI]

PORODICA RISIMOVI] 16313

16326

BUBI

Dana 31. 8. 2013. godine u 15 ~asova, na grobqu u Parmencu, obele`i}u [ESTOMESE^NI POMEN od smrti moje supruge

ZORAN DRAMI]ANIN iz ^a~ka 2. 12. 1952 - 22. 8. 2013. Jutra daqinom miri{u po tebi, Pogledom te tra`imo, Mirisom svojim dozivamo, Ho}e{ li ikada do}i? Tvoji najmiliji: supruga DOBRILA, }erka MILICA i sin MARKO

Dogovor je bio da ne ide{ nikud bez mene a ti si oti{la. Volimo te. VESNA i SAVO

16323

Dana 29. 8. 2013. navr{avaju se DVE GODINE kako je preminuo na{ dragi

16325

Gizo moja,

MIHAILO GOJKOVI]

MIRA BARALI] 27. 8. 2001 - 27. 8. 2013.

ZORICE GLI[OVI] Ni vreme koje prolazi nije ubla`ilo na{ bol. Ti si na{ao ve~ni mir i nama ostavio tugu. Supruga POLKA, sinovi VLADE i MILETA i ostala rodbina. 16321

iz ^a~ka

Tvoja sestra

Draga Zoko, uvek }u te voleti, sa ponosom pomiwati i od zaborava ~uvati. Tvoj voqeni suprug MOMO

16322

16320

Nisi i ne}e{ biti zaboravqena.

^ITUQE

U ~etvrtak 5. septembra navr{avaju se DVE GODINE na{oj dragoj

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV nikad nepre`aqenoj, najboqoj majci, supruzi i baki

ZORI MILOSAVQEVI] iz Qubi}a 1949 - 2013

MILICI PAVLOVI]

O@ALO[]ENI: suprug MILOQUB, sinovi GORAN i SAVO, snahe MARIJA i SAWA, unuci BOJAN, NIKOLA i NIKOLINA, brat ALEKSA i ostala mnogobrojna rodbina.

Voqeni nikada ne umiru jer `ive u srcima onih koji ih vole. TATA TOMA, MAMA SLAVICA I BRAT MILAN 16318

46858

U subotu 31. 8. 2013. god. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

Dana 1. 9. 2013. navr{ava se GODINA od smrti na{eg supruga, oca i dede

ANE LAZI] STOJANA SOKI]A - COLA iz Slatine Godinu dana je pro{lo a uspomenu na tebe ~uvaju s ponosom i qubavqu tvoji najmiliji. Supruga NADA, }erke GORDANA i ZORICA, unuci IVA i MARKO 16324

iz Atenice Vreme koje prolazi ne mo`e da smawi bol i tugu za tobom. Bila si i osta}e{ deo nas, zauvek voqena i nikada zaboravqena. Deda BORO, baba STANA, stri~evi SLAVI[A, QUBI[A i NEBOJ[A, strine QUBICA i MILICA, sestra LENA i bra}a LUKA, STRAHIWA i DU[AN 16330

^ITUQE

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragom ujaku

Ostala sam sama bez voqenog brata

DRAGI[A DANILOVI]

DRAGI[E DANILOVI]A

DRAGI[I DANILOVI]U Dragi uja~e,

Hvala ti {to si takav postojao i {to sam tebe takvog imala za `ivotnog druga i prijateqa.

Jedini brate, po~ivaj u miru pored Tvog sina i roditeqa i neka Ti na{a tuga ne remeti Tvoj ve~ni san.

Tvoja KOVINA

Sestra BRANKA sa porodicom.

Dana 5. septembra 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog sina

Dr POPOVI] SINI[A

16. 1. 1951 - 3. 3. 2013

TVOJI: GABRIJELA, SA[A i MILKA Neute{ni roditeqi majka DRINA i otac GVOZDEN Dana 4. septembra 2013. navr{ava se SEDAMNAEST GODINA od smrti na{e drage

Vreme ne prolazi. Zaborav ne postoji. Nedostaje{ nam u svakom danu i trenutku. Na{i ìvoti nisu isti od kada nisa sa nama, ali ti i sve tvoje ìvi sa nama i zauvek }e ìveti u nama. TVOJI NAJMILIJI: suprug RADOVAN, }erka ANA, sin BRANKO sa porodicama. 16307

U utorak 3. 9. 2013. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg supruga, oca i dede

VERE VASIQEVI]

KOSTI] BRENA

Navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage majke, supruge i bake

U subotu 31. avgusta u 11,30 ~asova na ~a~anskom grobqu poseti}emo wen grob i obaviti pomen.

Ovim putem obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da }e se odr`ati pomen u 13 sati na grobqu u Trnavi.

SE]AWE

16297

GORDANE NIKOLI] GOCE

DRAGANA ]UR^I]A

30. 8. 2010 - 30. 8. 2013

16300

Uspomenu na tebe ~uva}e sestri} NENAD KUSTUDI], unuci LAZAR, IGOR, LUKA i VIKTOR sa majkom MIROM.

16298

16299

Vreme ne le~i bol i ne bri{e tvoj lik. Ostaje{ zauvek u na{im srcima!

Hvala ti za svu qubav koju si pru`io i sigurnost koju si ostavio meni i mojoj porodici.

ro|ene Drobwak

RADO[A VASIQEVI]A

Ostavila si trag koji vreme ne mo`e izbrisati i dobrotu koja se ne zaboravqa. Oni koji su je neizmerno voleli

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. Vreme nikada ne}e izbrisati tvoj lik i ne}e ispuniti prazninu koja je ostala. Bila si oli~ewe dobrote, plemenitosti i po`rtvovawa. Takvu }emo te uvek sa~uvati u svojim srcima. S' qubavqu, suprug RADOJKO i k}erke NATA[A i ANA.

Vreme prolazi prepuno bola i tuge. Zauvek u na{im mislima s' tugom i qubavqu nose te u srcu tvoji najmiliji: supruga RADA, sin SINI[A, }erka ANA, snaha, zet, unuci i unuke.

16312

16318

16316

Viqu{a 31. 8.1990 - 31. 8.2013

SE]AWE 27. 8. 2001 - 27. 8. 2013.

24. avgusta navr{ilo se ~etiri godine od smrti na{eg dragog

a 31. avgusta navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

iz ^a~ka

POSLEDWI POZDRAV na{oj dragoj u~iteqici

MIRI A]IMOVI]

MIRA R. BARALI] STAMENE DRAGANA VUKAJLOVI] 12 GODINA NIJE SA NAMA. BUDIMIR i RAJKO 16317

Dana 2. septembra navr{i}e se 20 GODINA od smrti na{eg dragog supruga i oca

PETRA GROZDANOVA

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uva supruga RADOJKA i }erke VIOLETA i VESNA.

iz ^a~ka Sa qubavqu i ponosom uspomenu na drage roditeqe ~uvaju: sin DRA[KO, snaha SNE@ANA i unuci \OR\E i URO[. Dana 31. avgusta 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage sestre

STAMENE VUKAJLOVI] iz ^a~ka Ostavila si mnogo lepih uspomena da te ve~no pamtimo. Sa ponosom }emo te pomiwati i ~uvati u na{im srcima.

Ovog septembra Vas na`alost ne}emo videti za katedrom, niti }emo ~uti Va{ mio i dostojanstven glas, ali Vas zato nikada ne}emo zaboraviti! Va{i u~enici 16319

SE]AWE Dana 4. 9. 2013. navr{ava se 11 GODINA od smrti na{eg dragog supruga i oca

NIKOLE TRBOVI]A

TVOJI: sestra STANIMIRKA i brat MIRKO sa porodicom.

Dragi na{ tata, uspomenu na tebe ~uva}emo zauvek. Tvoja supruga QUBA i }erke BIQANA i NIKOLINA

16315

16319

^ITUQE

MILOVAN RISTANOVI] RILE

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

MILOVAN RISTANOVI] RILE

13. 5. 1956 - 28. 8. 2012 Navr{ilo se godinu dana od kada nisi sa nama. Te{ko je i daqe i}i bez tebe i prihvatiti `ivot u ovom surovom svetu, jer uz tebe smo bili za{ti}eni od svega. Ti si radio i mislio za sve nas. Mnoge stvari si predvideo osim ovoga da }e{ ovako rano oti}i od nas. Sada bi sve dali samo da se vrati{ i bude{ ovde me|u nama. Ponosni smo {to smo te imali. ZAUVEK ZAHVALNA PORODICA

Dana 28. 8. 2012. godine je prestalo da kuca veliko i plemenito srce na{eg Rila. Godinu dana je pro{lo, godinu dana bez tvog osmeha, napustio nas je iskreni prijateq, koji je oti{ao tiho kao {to je `iveo. Ostajemo u dubokom bolu, sa se}awem na sve sre}ne godine koje smo proveli zajedno. Nemo}ni pred sudbinom nastavqamo daqe da kora~amo po tragu koji si za sobom ostavio. TVOJA AGENCIJA FERARI i AUTO CENTAR MILO[

16302

16303

Dana 3. 9. 2013. god. navr{ava se GODINU DANA od kada nije sa nama moja nana

Dana 30. avgusta 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti

MILUNKA SAVI] 1922 - 2012 ro|ena Papi} iz Gojne Gore Hvala ti za qubav i pa`wu koju si mi poklonila. Uspomene na tebe su neprolazne u meni. Tvoja unuka GORICA

MILORADE VUKOSAVQEVI]

16296

Ni vreme koje je pro{lo, ni vreme koje dolazi, ne}e umawiti tugu, prazninu i bol. Bila si divna majka i supruga, na{ oslonac, uto~i{te, sigurnost i toplina. Neka te an|eli ~uvaju, kao {to te mi ~uvamo od zaborava. TVOJI NAJMILIJI: RILE, VESNA i VERICA sa porodicama.

MILOVAN RISTANOVI] RILE 13. 5. 1956 - 28. 8. 2012

Dedu kao {to si ti, imale smo samo nas tri. ^esto gledamo u nebo, jer stariji su nam rekli da si tamo oti{ao i da nas posmatra{ i ma{emo ti jer znamo da vidi{ sve to. Dolazimo na grobqe da ti saop{timo za Nenine prve petice, da ti \ur|a ispri~a nove pesmice i Duwa poka`e prve korake i izgovara prve re~i. Tu se skupimo, sa tugom gledamo u tvoju sliku i se}amo se svega {to si u~inio za nas. Hvala ti {to si postojao i da zna{ da }e{ u na{em malom srcu zauzimati uvek posebno mesto. Tvoje unuke: NEVENA, \UR\A i DUWA 16304

SE]AWE 30. avgust 2003 - 30. avgust 2013

16290

U sredu 4. septembra 2013. godine, navr{ava se SEDAMNAEST GODINA od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

RADOVANA GOLUBOVI]A GOLUBA Vreme koje je pro{lo i koje dolazi ne}e ubla`iti tugu i bol za tobom. Oti{lo je ~asno ime i uspomena na tebe. @ive}e{ i daqe u na{im srcima voqen, po{tovan i nikad zaboravqen. Supruga sa decom.

DU[KO STOJANI] Navr{ava se deset godina od smrti na{eg dragog sina i brata. Uspomenu na wega ~uvaju majka RADA i brat DANKO 16301

^ITUQE

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE

Povodom 40 GODINA od smrti na{eg dragog oca, dede i pradede Miloja ]osi}a, se}awe na:

Dana 5. septembra 2013. godine, navr{ava se devet godina od kako nije sa nama na{a najdra`a

Milinka Simeunovi} MILOJE ]OSI]

MILICA ]OSI]

MILOJKO ]OSI]

1897 -1973

1909 - 2000

1928 - 1947

ro|ena @ivin u~iteqica O[ „Ratko Mitrovi}” u penziji Godine prolaze, a uspomena na tebe traja}e ve~no. Weni: suprug Momir, }erke Zorica i Angelina i snaha Breda @ivin iz Kopra sa porodicom.

Uspomenu na wih, sa du`nim po{tovawem, ~uva porodica ]OSI] iz Pakovra}a 16293

Dana 10. septembra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

16305

POSLEDWI POZDRAV suprugu, ocu i dedi

SNE@ANE MARINKOVI] Povodom toga u subotu 7. septembra, na ~a~anskom grobqu, u 11 ~asova, poseti}emo wen grob i obaviti pomen uz prisustvo porodice, rodbine, kom{ija i prijateqa. Seko, Pre godinu dana pri polasku iz ^a~ka za Beograd rekla si mami: „[to pla~e{ mama, vrati}u se ku}i za 10 dana”. I skoro da je bilo tako - vratila si se u mrtva~kom sanduku, ali ne na{oj ku}i, ve} na po~inak, gde si i sada, u ve~nu ku}u. A mi te jo{ uvek s prevelikim bolom i tugom ~ekamo i molimo Boga da nam bar u snove do|e{. Tvoja neute{na porodica

VLADIMIRU RAN\ELOVI]U 2. 4. 1935 - 17. 8. 2013. Supruga KOVIQKA, sinovi DRAGAN i SA[A sa porodicama.

16294

SE]AWE

Slobodan Uro{evi}

16308

Dana 30. avgusta 2013. navr{avaju se DVE GODINE.

2008 - 2013 Dragi ]ole, iako je pro{lo pet godina od kako nisi sa nama, uvek te se rado se}amo i pri~amo o tebi. Zapalili smo sve}e i polo`ili cve}e na tvoju ve~nu ku}u. Po~ivaj u miru i neka ti je laka zemqa. Tvoji drugari koji te nisu zaboravili.

MILICA M. JEVTOVI]

Dana 28. 8. 2013. navr{ilo se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

BO[KA KOSTI]A

TI MI MAJKO MNOGO NEDOSTAJE[. TVOJA RADA

^uva}emo uspomene na wegov lik. Toga dana poseti}emo wegov grob i polo`iti cve}e. WEGOVI NAJMILIJI: supruga RADMILA, }erka VESNA, zet @EQKO, unuci AWA i \OR\E

16311

16306

1934 - 2011

PETAK 30. AVGUST 2013. GODINE