30._novembar_2012 by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

BROJ 46

CENA 30 DIN.

Nezadovoqni radnici Fabrike hartije poku{ali da blokiraju Ibarsku magistralu

Prekinut {trajk upozorewa u „Komunalcu”

VOJINOVI] ]E, IPAK BITI SMEWEN

strana 5.

POLICIJA SPRE^ILA BLOKADU

[ta je pokazalo istra`ivawe?

OD KORUPCIJE NAJVI[E BOLUJE ZDRAVSTVO strana 8.

strana

O nasiqu nad `enama treba da brine ~itava dru{tvena zajednica Se}awe Vidosava Radmilca na dane provedene u pivari

JEDNOM PIVAR UVEK PIVAR strane 10. i 11.

NASILNIK STRAHOM KONTROLI[E @RTVU

strana

Vladaju}a koalicija u SO Lu~ani zadovoqna rezultatima polugodi{weg rada

STARA VLAST OSTAVILA NOVOJ DUGOVE

strana

23.

MARKETING

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

PRIVREDA

NEZADOVOQNI RADNICI FABRIKE HARTIJE POKU[ALI DA BLOKIRAJU IBARSKU MAGISTRALU

POLICIJA SPREÎLA BLOKADU ezadovoqni ishodom sastanka u Beogradu, oko {ezdesetak radnika Fabrike hartije “Boò Tomi}”, u sredu je poku{alo da blokira Ibarsku magistralu, na kru`nom toku u Preqini. Me|utim, policija nije dozvolila nezadovoqnim radnicima da blokiraju magistralu. Predsednik Samostalnog sindikata Milo{ Tripkovi}, izjavio je da je spre~avawe blokade bila o~ekivana reakcija, istakav{i da se policija sasvim korektno ophodila prema radnicima. Na sastanku, odrànom u utorak u Beogradu, kome su prisustvovali ministar gra|evinarstva i urbanizma Velimir Ili}, i predstavnici lokalne samouprave â~ka i ministarstava energetike, pravosu|a i ekonomije, konstatovano je da je osnovni uslov za pokretawe Fabrike hartije re{avawe wenog pravnog statusa. - Svi su zainteresovani da pomognu Fabrici hartije, i lokalna samouprava i predstavnici ministarstava. Ali, mi èlimo da se kona~no re{i taj problem, ili da se pokrene proizvodwa, ili ste~ajni postupak, jer po{to smo zaposleni ne moèmo da traìmo drugi posao, niti da dobijemo neku socijalnu pomo}. Znamo da blokada magistrale ne}e biti

dozvoqena, ali smo prinu|eni da i na ovaj na~in makar poku{amo da ostvarimo svoja prava. Nezvani~no nam je najavqeno da }e nam biti omogu}en sastanak sa ministarkom za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Vericom Kalanovi} - rekao je, izme|u ostalog, Milo{ Tripkovi}. On je podsetio da je Fabrika hartije prodata firmi “^estijim” iz Sofije, u julu 2007, a da je po~etkom pro{le godine proizvodwa obustavqena, kada je zbog neizmirenih obaveza za elektri~nu energiju blokiran ra~un. Privatizacija je poni{tena 8. decembra pro{le godine, kada je raskinut ugovor sa bugarskom firmom i postavqen zastupnik dr`avnog kapitala. Tripkovi} je naglasio da radnicima nije ispla}eno 20 li~nih dohodaka i,

kao drugi veliki problem, naveo ~iwenicu da je {est godina radnog sta`a zaposlenima u Fabrici hartije

ostalo “nepovezano”. Trenutno su zaposlena 262 radnika, koja }e, prema wegovim re~ima, do kraja decem-

NEZADOVOQNI RADNICI Milutin Bogosavqevi}, radnik Fabrike hartije “Boò Tomi}”, kaè da je u ovoj fabrici zaposlen tri decenije, a posledwe dve godine “nema nikakvih primawa”: - Nemamo ni za mleko, a niko nam ne izlazi u susret. Kada traìmo drugi posao, kaù nam „vi ste u radnom odnosu’. Ako ne moè druga~ije da se re{i problem, onda bar moè da se pokrene ste~ajni postupak, da znamo na ~emu smo. Moja supruga nije zaposlena, a na{e dete tako|e radi u Fabrici hartije. Slobodan Guduri} smatra da je stawe u fabrici, kao i u celokupnoj ~a~anskoj industriji kriti~no: - Iako uporno poku{avamo da re{imo problem, te{ko je o~ekivati od bilo koga pomo}, na{e nade se polako tope. Da bi popravili katastrofalno stawe, radnici moraju da se ujedine u borbi za ostvarivawe svojih prava. Dràva ne moè funkcionisati bez industrije, potrebna su ulagawa u firme, a ne ste~ajni postupci, da bi qudi radili i imali od ~ega da ìve.

bra ostati i bez zdravstvene za{tite. Fabrika poveriocima sa kamatama duguje oko 18 miliona evra. - Ovo je àlostan trenutak, ne samo za Fabriku hartije, ve} i za Grad â~ak. Prema podacima kojima raspolaè sindikat, 1991. godine â~ak je imao 46.300 zaposlenih u privredi i javnom sektoru, a 114.000 stanovnika. Pre privatizacije, 2001. godine u privredi je radilo 12.832 radnika i oko 13.000 u javnom sektoru. â~anska privreda 2012. godine ima oko 2.500 zaposlenih i 15.000 u javnom sektoru, a broj penzionera je oko 26.000. Fabrika hartije danas ima 262 zaposlena i tre}a je u â~ku po broju zaposlenih. Mi smo ovom blokadom hteli da upozorimo da Beograd nije centar Srbije, niti cela Srbija. U Beo-

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

gradu pri~aju o 13. penziji, a u ^a~ku o tome da nemamo ni hleba da jedemo - rekao je Tripkovi}. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, koji je prisustvovao sastanku u Beogradu, izjavio je da postoji dobra voqa Ministarstva pravde i ostalih nadle`nih ministarstava da pomognu da {to pre bude re{en problem pravnog statusa Fabrike hartije. - Ura|ena je analiza oprvdanosti pokretawa proizvodwe. Me|utim, odmah smo se spotakli zbog problema pravnog statusa Fabrike hartije. Fabrika se nalazi u statusu zamrznute reorganizacije, koja se ne sprovodi. Re~ je o paradoksu, koji i predstavnici javnih institucija ne mogu da objasne. Reorganizacija nije ni zapo~eta, a kasnije je do{lo do poni{tavawa privatizacije. U me|uvremenu je promewena i vlasni~ka struktura. Problem bi mogao da se re{i uvo|ewem Fabrike hartije u status restrukturirawa. Ali, restrukturirawe nije mogu}e dok je fabrika u statusu reorganizacije, koja se ne sprovodi, pogotovu koju je doneo prethodni vlasnik. To je pravno pitawe i ve} smo stupili u kontakt sa postupaju}im sudijom u Privrednom sudu u ^a~ku, kako bi prona{li neko re{ewe - istakao je Radenko Lukovi}. N. R.

GRAD

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOG ODLUKE O USLOVIMA ZA ZA[TITU I DR@AWE DOMA]IH @IVOTIWA

PREDUSLOV ZA IZGRADWU PRIHVATILI[TA ostoje}a Odluka o uslovima za za{titu i dràwe doma}ih ìvotiwa je odavno prevazi|ena, zbog ~ega ju je trebalo uskladiti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o veterinarstvu i Zakonom o dobrobiti ìvotiwa. Zbog toga je Gradska uprava za inspekcijski nadzor, imaju}i u vidu zakonsku regulativu i dugogodi{we iskustvo nadle`nih inspekcija na terenu, predloìla novu odluku koju je “obradila” Gradska uprava za urbanizam i predloìla je Gradskom ve}u. U kratkom obrazloèwu ovog akta, na~elnik GU za inspekcijski nadzor Stojan Vojinovi} je, na sednici odrànoj 23. novembra, pored ostalog, rekao da je ova odluka “podelila” Grad na prvu zonu, u kojoj je zabraweno dràwe kopitara, papkara, pernate ìvine i kuni}a, i na drugu, u kojoj vlasnici mogu gajiti i ~uvati doma}e ìvotiwe prema predvi|enim uslovima. Izvan ovih rejona, odnosno na seoskom podru~ju gra|ani mogu dràti sve vrste doma}ih ìvotiwa u skladu sa Zakonom o veterinarstvu. On je naglasio da je ovakva odluka neophodna, jer je preduslov za izgradwu prihvatili{ta za napu{tene ìvotiwe, o ~emu je gradska vlast ve} postigla saglasnost, imaju}i u vidu da pla}a velike tro{kove hvatawa i zbriwavawa pasa lutalica u azilu u Poègi i od{tetu koju, zbog ujeda, brojni gra|ani napla}uju iz buxeta.

Tokom rasprave Nemawa Trnavac je predloìo da {to pre bude zapo~eta gradwa azila u â~ku, uveren da }e za wegov rad biti potrebno znatno mawe sredstava od sume koja se svakog meseca izdvaja za zbriwavawe ovda{wih pasa lutalica u poè{kom prihvatili{tu i na ime od{tete gra|anima koji su sa wima imali “bliski kontakt”. Odredba koja je nadzor nad sprovo|ewem odluke “poverila” komunalnoj inspekciji i komunalnoj policiji, bila je povod da Milijan Mini} zatraì da Gradska uprava za inspekcijski nadzor dostavi Gradskom ve}u izve{taj o dosada{woj kontroli u ovoj oblasti i podnetim prijavama. Po{to je Zvonko Mitrovi} insistirao da odluka “ograni~i” kvadraturu objekata i broj doma}ih ìvotiwa koje vlasnici mogu gajiti u odre|enom prostoru, zakqu~eno je da nadle`na radna tela provere da li za to postoje zakonske mogu}nosti i ukoliko

ustanove da je predlog opravdan, Skup{tini predloè odgovaraju}i amandman. Miloje Vojinovi}, direktor JKP “Komunalac”, je po{to je obrazloìo neke izmene Statuta preduze}a, uslovqene novim skup{tinskim odlukama, predloìo da Gradsko ve}e prihvati jo{ jednu dopunu i u delu akta u kome su definisane delatnosti firme, bude predvi|ena i zoohigijenska slu`ba. U tom slu~aju bila bi uzurpirana prava Upravnog odbora ovog JP, upozorila je Slavica Karanac, na~elnica Gradske uprave za stru~ne poslove SG, zbog ~ega je GV zakqu~ilo da ovu novu izmenu statuta “Komunalca” predloì SG, nakon {to je usvoji UO preduze}a. ^lanovi Gradskog ve}a su na posledwoj sednici jednoglasno prihvatili i predlog o rebalansu plana kori{}ewa sredstava za finansirawe unapre|ewa bezbednosti saobra}aja, za{ta }e ove go-

dine biti izdvojeno 37.451.616 dinara. Rebalansom }e za 278.000 dinara biti smawena sredstva namewena za tehni~ko opremawe saobra}ajne policije i video nadzor u Gradu i za 170 hiqada suma predvi|ena za nabavku u~ila. “Vi{ak” para na ovim pozicijama bi}e upotrebqen za izgradwu saobra}ajnog poligona u O[ “Tanasko Raji}”. Gradska vlada je prihvatila predlog komisije za sport i donela odluku o jo{ jednoj raspodeli sredstava sportskim organizacijama, na osnovu koje }e devet klubova dobiti ukupno 452 hiqade dinara. Tokom kra}e rasprave zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} je upozorio da sredstva ne bi trebalo dodeqivati za redovne aktivnosti, odnosno da u svakom slede}em “krugu” buxetske pare pripadnu, kako je i izmenama odluke prezicirano, onim organizacijama ~ije se ve}e aktivnosti i u~e{}a na nekim manife-

stacijama, ili ulazak u vi{i rang takmi~ewa, nisu mogli predvideti prilikom dono{ewa godi{weg plana. ^lan komisije i GV Nemawa Trnavac je najavio da }e, osim {to }e ona izlaziti na teren i konkretno sagledavati probleme i potrebe klubova i organizacija, organizovati sastanak sa wihovim predstavnicima i pored ostalog, i edukoavti ih kako svi ravnopravno da konkuri{u za ovaj vid dotacija iz gradskog buxeta. Predvi|eni dnevni red 13. zasedawa gradske Vlade pro{iren je informacijom o stawu u JKP “Komunalac”, koju su ~lanovima GV podneli zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i Miladin Ristanovi}, predsednik radne grupe, koja od 8. novembra analizira stawe u ovom JP, ~iji radnici od pro{log ponedeqka svakodnevno organizuju jedno~asovni {trajk upozorewa. M. N.

NA GRADSKOM TRGU I U STRANA^KIM PROSTORIJAMA ORGANIZOVANO POTPISIVAWE PROGLASA DSS-A „SRBIJA JE UGRO@ENA”

KRAJWE JE VREME DA SE PROBUDIMO a~ak je prvi grad posle Beograda, u kome je Demokratska stranka Srbije organizovala potpisivawe proglasa “Srbija je ugroèna”, kojim poziva sve gra|ane “kojima nisu zamrli savest i odgovornost za sudbinu naroda i dràve, da se suprostave ugroàvawu opstanka Srbije.” Kampawa ~iji je ciq podizawe svesti gra|ana, kao svojevrstan poziv svim slobodnim qudima, srpskim intelektualcima i javnim li~nostima da dignu glas protiv katastrofalnog stawa u zemqi, bi}e narednih dana organizovana u ~itavoj Srbiji, najavili su u sredu na Gradskom trgu potpredsednici stranke i narodni poslanici Milo{ Jovanovi} i Miroslav Petkovi}. Srbija se, u situaciji

kada se prave granice izme|u jednog i drugog dela dràve, prakti~no raspada, rekao je Jovanovi}: “Demokratska stranka Srbije smatra da je krajwe vreme da se probudimo i upozorava da aktuelna vlast nije dobila legitimitet i da nema ni legalitet da radi ovo {to radi. Ni SNS, ni SPS nisu u predizbornoj kampawi rekli narodu da }e Srbija kapitulirati, kada je re~ o Kosovu i Metohiji. Prethodna vlast DS-a je pustila Kosovo niz vodu i o~igledno je da nova vlast nastavqa istu politiku. Ukoliko èli da sa~uva dràvu, narod mora da se digne, jer od Srbije ne}e ostati ni kamen na kamenu.” Demokratska stranka Srbije kao opoziciona partija nije deo vlasti i

nema mogu}nosti da poni{ti sporazume koje je potpisala prethodna Vlada Srbije, koje, naàlost, aktuelna vlast èli da sprovede u delo, ali je od Ustavnog suda Srbije traìla da se obustavi wihovo sprovo|ewe, podsetio je drugi potpredsednik stranke i narodni poslanik Miroslav Petkovi}: - Mi ne}emo u~estvovati u betonirawu granica koje se postavqaju izme|u Srbije i Srbije. Gra|ani koji ìve na severu Kosova i ju`no od Ibra nisu sre}ni zbog ovoga {to radi Vlada Srbije, i mi nemamo pravo da }utimo. Bori}emo se svim dozvoqenim sredstvima i u republi~kom parlamentu da se ovi sporazumi ne primene. Ukoliko do|emo na vlast, poni{ti}emo ih, jer Kosovo je

integralni deo Srbije i nikada ne}emo pristati da bude nezavisna dràva. êlnici DSS-a }e u ponedeqak boraviti u Kosovskoj Mitrovici da bi wenim gra|anima, ravnopravnim dràvqanima Srbije, pokazali da “smo jednaki, da ne}emo {iptarske li~ne karte i wihova dokumenta”, rekao je Petkovi}, uveren da “ova vlada nije bila sposobna da za {est meseci predloì platformu, na osnovu koje }e vlast pregovarati sa takozvanim institucijama iz Pri{tine i da nastavqa kontinuitet proma{ene politike”. Po{to nema poverewe u aktuelnu Vladu, DSS }e se svim dozvoqenim sredstvima boriti da srpski narod na Kosovu ne ìvi pod vla{}u Ha{ima Ta~ija i Haradinaja, i da se spre~i se-

cesija koja se ve} najavquje, kategori~an je Petkovi}. Ona }e biti i predvodnik pokreta otpora u Srbiji protiv EU i NATO i secesije ju`ne srpske pokrajine. Po{to je pozvao sugra|ane da podr`e ovu akciju DSS-a, Milan Bojovi}, predsednik GO stranke, je zahvalio brojnim ^a~ani-

ma koji su prvog dana potpisali proglas protiv pristupawa Srbije EU, odnosno za progla{ewe wene politi~ke neutralnosti. Osim na Gradskom trgu i u strana~kim prostorijama, gra|ani do sutra proglas mogu potpisati i elektornskim putem na sajtu DSS: wwwdss.rs. M.N.

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

GRAD

RADNICI „KOMUNALCA” POSLE DEVET DANA PREKINULI [TRAJK UPOZOREWA

OSNIVA^ „SPRE^IO” POTPUNU OBUSTAVU RADA

Zahvaquju}i subvencijama iz gradskog buxeta, kojima }e biti pokriven deo tro{kova poslovawa, sredstva iz redovnog priliva usmerena su za isplatu zarada radnicima JKP “Komunalac”, koji su u sredu primili prvi deo oktobarske plate, i po{to su dobili uveravawa da }e dinamika isplate biti ispo{tovana do kraja godine, prekinuli {trajk upozorewa, organizovan svakodnevno, po jedan sat, od 19. novembra.

osle svakodnevnih preg o v o r a , [trajka~ki odbor je postigao sporazum sa gradskom vla{}u koja je, kako je u sredu na KZN rekao wegov predsednik Pavle Pavlovi}, prihvatila sve zahteve nezadovoqnih radnika i obe}ala svesrdnu pomo}: - Gradona~elnik i wegovi saradnici nisu ~ekali skr{tenih ruku i dopustili da do|e do generalnog {trajka, od koga bi najve}u {tetu imali ìteqi na{eg grada. Utvr|en je rok do kada bi trebalo da budu ispla}ene zarade za oktobar i novembar i dobili smo obe}awe da }e kontinuitet u isplatama, prema kolektivnom ugovoru, biti postignut do marta naredne godine. êlnici grada su obe}ali i da }e uloìti maksimalne napore i izna}i finansijske mogu}nosti za nabavku dva specijalizovana vozila za

bra, 10. i 23. decembra) da bi do kraja godine bilo skra}eno zaka{wewe” i najavio korekciju cena usluga i wihovo “pribli`avawe” ekonomskoj kalkulaciji. Rekao je i da }e se poslovodne i poli-

Posledwa vest VOJINOVI] ]E, IPAK, BITI SMEWEN Epilog devetodnevnog {trajka radnika JKP "Komunalac" bi}e i smena generalnog direktora Miloja Vojinovi}a. Tu odluku doneo je na preksino}noj sednici Gradski odbor Nove Srbije, kojoj je prema koalicionom sporazumu pripala odgovornost za funkcionisawe ovog javnog preduze}a. Gradski odbor je, rekao je ju~e na KZN portparol ove stranke Milan Dra{ki}, zahvalio Vojinovi}u na svemu {to je u proteklom i na po~etku drugog mandata uradio, ali je posle analize izve{taja radne grupe koja je razmatrala stawe i probelme u ovoj firmi, zakqu~io da je "Komunalcu", ipak, potrebna "sveà krv". Kako je najavio Dra{ki}, GO NS }e ve} danas, ili sutra, osniva~u predloìti kandidata za funkciju vr{ioca du`nosti ~elnog rukovodioca ovog JP. prikupqawe sme}a, neophodna za poboq{awe uslova rada. Menaxmentu preduze}a bi}e naloèno da u najkra}em roku predloì dono{ewe kolektivnog ugovora i novog akta o sistematizaciji radnih mesta. Tokom razgovora i o ostalim zahtevima, sada ve} biv{ih {trajka~a, dogovoreno je i da preduze}e hitno donese program {tedwe, posebno u delu smawewa tro{kova reprezentacije, PTT tro{kova, goriva, slu`benih puto-

vawa, kaè Pavlovi} i napomiwe da je od osniva~a zahtevano i da preispita odgovornost direktora za lo{e poslovawe, {to je bio dodatni zahtev radnika. Odmah nakon izbora, ~elnici gradske vlasti su uo~ili izvesne te{ko}e u poslovawu JKP “Komunalac”, koje su se ogledale u oteànom odràvawu likvidnosti, odnosno neredovnom izmirivawu obaveza prema osniva~u, radnicima i dobavqa~ima, kaè zamenik gradona~elnika

Radenko Lukovi}, koji je od po~etka {trajka u~estvovao u pregovorima sa radnicima. Osniva~ je najpre pru`io logisti~ku podr{ku, daju}i odobrewe preduze}u da podigne kredit i obezbediv{i subvencije za pokri}e “minusa” od ekolo{ke takse, koju ova firma nije upla}ivala u buxet, podsetio je Lukovi}. Me|utim, {trajk upozorewa, potvrdio je da problemi nisu porevazi|eni i da su oni “dubqe prirode”, zbog ~ega je osniva~ formirao radnu grupu, zadu`iv-

{i je da analizira stawe u ovom JP: “Nesrazmerno zapo{qavawe u prethodnom periodu bitno je uticalo na pove}awe tro{kova poslovawa, jer je za posledwih pet godina broj zaposlenih pove}an sa 212 na 286 qudi, od kojih 120 ne radi u osnovnoj delatnosti. Nesporno je i da je izostalo blagovremeno pove}awe cena usluga, da su enormno porasla nenapla}ena potra`ivawa, koja su dostigla iznos od oko 180 miliona dinara. Osim toga, evidentirani su i neracionalni tro{kovi koji nisu u funkciji obavqawa osnovne delatnosti i, {to je jo{ gore, do{lo je do ozbiqnih poreme}aja u me|uqudskim odnosima.” Osniva~ je, naglasio je zamenik gradona~elnika, ispunio svoje obaveze, jer nije `eleo da “nerazumnim potezima dovede Grad u komunalni haos”. On je naglasio da }e zarade radnicima biti ispla}ene “u tri dela do kraja godine (28. novem-

Na konferenciji za novinare jo{ jednom su demantovane tvrdwe pojedinaca da je {trajk imao politi~ku pozadinu i najavqeno da }e [trajka~ki odbor prerasti u neku vrstu radnog tela, koje }e ubudu}e pregovarati sa direktorom prilikom izrade novog kolektivnog ugovora, akta o sitematizaciji i prevazila`ewu svih problema u preduze}u.

ti~ke strukture u narednom periodu baviti i preispitivawem odgovornosti direktora Miloja Vojinovi}a, jer je [trajka~ki odbor “ostao pri stavu” da je on najvi{e kriv za lo{e stawe u kolektivu, zbog koga su dva sindikata organizovala devetodnevni {trajk. Da je preduze}e zaista u “dubiozi”, smatra i predsednik Samostalnog sindikata Miodrag Lukovi}, koji tvrdi da su neizmirene obaveze ovog JP dostigle iznos od 800.000 evra. Za lo{e poslovawe najodgovorniji je menaxment firme, sa kojim “Komunalac”, uveren je Lukovi}, nema perspektivu. M.N.

ZA DANAS ZAKAZANA OSMA SEDNICA SKUP[TINE GRADA

OSTVARENO 67,81 ODSTO BUXETA

d 2,850 milijardi dinara, koliko je projektovan buxet na godi{wem nivou, za devet meseci ostvareni su prihodi i primawa u ukupnom iznosu od 1,915 milijardi dinara, ili 67,81 odsto. Da li je takva gradska kasa realno planirana, da li se raspolo`ivim sredstvima doma}inski upravqalo, kako su namirivani direktni i indirektni korisnici, samo su neka od pitawa kojima }e se u raspravi o devetomese~nom izvr{ewu

buxeta baviti odbornici na dana{woj sednici gradske Skup{tine. Pred wima }e se na}i i predlog Odluke o pristupawu izmeni Statuta Grada, koja }e biti poverena Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove. U dnevni red osmog zasedawa uvr{}eni su i predlog Odluke o mesnoj samoupravi, Odluke o uslovima za za{titu i dr`awe doma}ih `ivotiwa i dopuni Odluke o davawu u zakup stanova za socijalno stanovawe, na osnovu koje bi jedan neraspo-

re|en stan u nasequ “Ko{utwak”, namewen stambeno ugro`enim samohranim roditeqima, trebalo da bude dodeqen invalidnom licu bez krova nad glavom. Odbornici }e glasati i o predlogu Odluke o “zatvarawu” Kancelarije za mlade, pre nego {to je ona i otvorena, jer, da podsetimo, Vlada Srbije vi{e od dve godine nije odobrila lokalnoj samoupravi da pove}a broj zaposlenih i primi u radni odnos osobu koja bi u woj ra-

dila. Zbog toga je predlo`eno da kancelarija bude otvorena u sklopu Doma kulture. Ukoliko odbornici prihvate zahtev “Autoprevoza”, odnosno predlog Gradskog ve}a, poskupe}e usluge ovog prevoznika, odnosno karte u prigradskom saobra}aju za 10,91 i u gradskom za 14,29 odsto. U tom slu~aju prevoz gradskim autobusima, u zavisnosti od segmenata, ko{ta}e 40, 55 i 70, a na prigradskim linijama od 75 do 115 i 130 dinara.

Od tri predloga Komisije za kadrove i mandatno imunitetska pitawa, izdvajamo predlog re{ewa o imenovawu direktora JKP “Gradsko zelenilo”. Ukoliko dobije glasove ve}ine odbornika, tu funkciju }e u narednom ~etvorogodi{wem mandatu, umesto Verice Stani}, obavqati Jasminka Lazi}, diplomirani in`ewer {umarstva za pejza`nu arhitekturu, koju je komisija izabrala me|u sedam prijavqenih kandidata. M. N.

DRU[TVO

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

SEMINAR MLADIH NOVE SRBIJE

eminar mladih Nove Srbije odr`an je 23. i 24. novembra u Vrwa~koj Bawi, a omladince je drugog dana okupqawa pozdravio i predsednik stranke i ministar gra|evine i urbanizma u Vladi Srbije Velimir Ili}, koji im je poru~io da je timski rad osnova uspeha svake organizacije, prvenstveno politi~ke partije. Pred 200 omladinaca predsednik NS je kazao da je Srbiji potreban tim koji }e je povesti napred, promeniti na boqe i pokrenuti, a da taj tim ima ova vlada. „Pokretawem i mewawem Srbije vi mladi }ete, {to je i najva`nije, dobiti nove {anse za zapo{qavawe, za podizawe krajeva iz kojih ste stigli, {ansu da u svojoj zemqi `ivite pristojno, da osnujete porodice i re{ite stambena pitawa“, poru~io je predsednik NS omladincima koji su na seminar pristigli iz svih krajeva Srbije, sa Kosova i iz Vojvodine. On je podsetio mlade da je Srbija danas mnogo demo-

NI[TA BEZ TIMSKOG RADA krati~nija nego u nekim ranijim vremenima, da se glas mladih slu{a i poru~io im da moraju znaju da se bore za sebe i za svoju zemqu. Predsednik Ili} je naglasio da je Srbija sa ovom vladom dobila novu {ansu da se otvara prostor za zapo{qavawe 100.000 qudi u narednih {est meseci, {to na izgradwi Koridora 10, koja je zvani~no otpo~ela, {to na re{avawu energetske efikasnosti. On je istakao da je nova {ansa za poqoprivredu otvarawe velikih pak centara za preradu i pakovawe poqoprivrednih proizvoda iz kojih bi se roba isporu~ivala na svetska tr`i{ta. Ministar Ili} je kazao da se izgradwa jednog takvog centra planira u La|evcima kod Kraqeva, u blizini aerodroma „Morava“. Govore}i o izgradwi Koridora 11, ministar za gra|evinu i urbanizam i

predsednik NS je kazao da su ponu|a~i spustili cenu za po dva miliona evra po kilometru na deonici puta od Qiga do Preqine i da je to ogroman uspeh koji je postignut oko sni`ewa cene izgradwe ovog dela auto–puta, ~ime je ostvarena velika u{teda. Seminar mladih u Vrwa~koj Bawi, u organizaciji Nove Srbije trajao je

USKORO SAVET @ENA NOVE SRBIJE Tre}a skup{tina Saveta èna Nove Srbije bi}e odràna u subotu, 1. decembra, u Beogradu. Na Skup{tini se o~ekuje u~e{}e oko 250 èna delegata, ~lanica NS koje }e izabrati novo rukovotstvo Saveta èna, predsednicu, dve potpredsednice, kao i ~lanice aktiva èna. Skup{tina }e usvojiti Deklaraciju, kao i Plan delovawa Saveta èna NS.

SUSRETI DRU[TAVA SRPSKO-RUSKOG PRIJATEQSTVA U [APCU

VRATITI RUSKI JEZIK U [KOLE abac je proteklog vikenda bio doma}in ~etvrtim susretima Dru{tava srpsko-ruskog prijateqstva iz cele Srbije. Osim predstavnika udruèwa koja neguju prijateqstvo izme|u dva naroda, susretima su prisustvovali i predstavnici ambasade Ruske Federacije u Srbiji, a dobrodo{licu, na organizovanom prijemu, gostima je poèleo zamenik gradona~elnika [apca Nemawa Paji}. U organizaciji Dru{tva „Vladimir Putin“ iz [apca odràn je tradicionalni godi{wi susret Dru{tava srpsko-ruskog prijateqstva. Prisustvovale su 44 organizacije iz Republike Srpske i Srbije. Tokom radnog dela sastanka, razmatrane su brojne teme koje su od posebnog zna~aja za ja~awe, organizaciju kao i budu}e funkcionisawe svih dru{tava na teritoriji Srbije i Republike Srpske. Posebna pa`wa je usmerena na problem neopravdano zapostavqenog ruskog jezika u osnovnim i sredwim {kolama. Namera svih Dru{tava srpsko - ruskog prijateqstava je da uz pomo} Ruske ambasade, afirmi{u ruski jezik kako bi ponovo bio uveden u redovnu {kolsku nastavu. Uz pomo} Ruske ambasade i Ruskog doma inicijativa Dru{tva }e biti prosle|ena Ministarstvu prosvete. Na kulturnom i privrednom planu us-

[

postavi}e se te{wa saradwa koja ima za ciq povezivawe srpskih i ruskih kompanija kao i razmeni kulturnih de{avawa koje }e predvoditi kulturne delegacije iz ove dve dràve. - Ruska ambasada prati rad svih dru{tava koja neguju bratske i prijateqske veze sa Rusijom i pomaè wihovo funkcionisawe – rekao je Valentin Kaqesev, savetnik ambasadora Ruske Federacije u Srbiji i dodao da se kulturna saradwa prenese i na privredni plan. Delegaciju Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva Regionalni centar zapadna Srbije - â~ak predvodio je predsednik Dru{tva Dragan Logvinov kao i Radomir Beli}, predsednik Upravnog odbora Sabora dru{tava srpsko-ruskog prijateqstva Republike Srbije. - Dogovoreno je da budu}u sednicu organizuje Dru{tvo srpsko-ruskog prijateqstva Regionalni centar zapadna Srbije â~ak na kojoj }e biti konkretizovane sve aktivnosti Sabora dru{tava za slede}u godinu u vidu sredworo~nog plana aktivnosti dru{tava - saop{tio je predsednik Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva regionalni centar zapadna Srbije - â~ak, Dragan Logvinov. Nakon radnog dela skupa, u ~ast prijateqskih i bratskih veza Srbije i Rusije, u {aba~kom pozori{tu prire|en je kulturno-umetni~ki program.

dva dana, a otvorio ga je generalni sekretar stranke Sr|an Spasojevi}. Pored omladinaca iz svih krajeva Srbije, gosti seminara bili su i predsednik IO NS Miroslav Marki}evi}, potpredsednik NS

Dubravka Filipovski, kao i funkcioneri i ~lanovi Izvr{nog odbora stranke. Prvog dana tema seminara bila je zdravqe, a predava~i prof. dr Jovan Mari} i prof. dr Nedeqko Manojlovi} govorili su o {tete-

nosti duvana, alkohola i narkotika po zdravqe mladih. Drugi dan seminara tematski je bio posve}en edukaciji mladih za politi~ko delovawe pa su se predava~i potpredsednik NS, poslanik u republi~koj skup{tini i biv{i gradona~elnik ^a~ka Velimir Stanojevi} i gost iz koalicione SNS Milan Stevanovi} potrudili da mlade upoznaju sa tehnikom dobrog i uspe{nog vr{ewa lokalne vlasti, ali i timskog rada u politici. Mladi Nove Srbije su napustili seminar bogatiji za nova znawa i sa obe}awem da }e ovakvi seminari postati tradicija, ali i da }e organizacija biti ubudu}e prepu{tena wima.

O KONKURSU KOMISIJE ZA FINANSIJSKU PODR[KU NAJBOQIM U^ENICIMA I STUDENTIMA GRADA ^A^KA

FINANSIJSKA PODR[KA I JEDNOKRATNE NAGRADE omisija za finansijsku podr{ku u~enicima i studentima Gradske uprave, raspisala je konkurs za dodelu finansijske podr{ke u~enicima i studentima sa teritorije Grada, ~ije se studije finansiraju iz buxeta Republike Srbije za {kolsku 2012/ 2013. godinu. Predsednik ove komisije profesor dr Miroslav Spasojevi} isti~e da pravo na finansijsku podr{ku u vidu isplate u 10 jednakih mese~nih rata u {kolskoj godini imaju buxetski studenti fakulteta osnovnih akademskih studija, sa ostvarenom prose~nom ocenom 8,50 i vi{om, u toku {kolovawa po~ev od druge godine studija, pod uslovom da daju godinu za godinom, {to je dogovoreno, za razliku od prethodne godine kada je granica proseka bila 9,00 i vi{e, da bi {to ve}i broj na{ih najuspe{nijih akademaca dobio ovu finansijsku podr{ku. Za finansijsku podr{ku mogu konkurisati i u~enici osnovnih i sredwih {kola, dodaje Spasojevi}, koji poha|aju {kole za talente sa prose~nom ocenom iznad 4,50 u toku {kolovawa. Ova podr{ka odnosi se na u~enike koji ostvare navedeni prosek u: Muzi~koj {koli u ]upriji, Sredwe muzi~koj {koli u Beogradu, Kragujevcu, Kraqevu i ^a~ku, Matemati~koj gimnaziji, Filolo{koj gimnaziji i Sredwoj baletskoj {koli. Finansijska podr{ka za u~enike iznosi 4.000,00 dinara, a za sudente 7.000,00 dinara i ispla}iva}e se u mese~nim iznosima u trajawu od 10 meseci, isti~e predsednik Komisije Miroslav Spasojevi}. Istim konkursom pravo na finansijsku podr{ku u vidu jednokratne nagrade mogu ostvariti bruco{i koji su na prijemnom ispitu na fakultetima osnovnih akademskih studija ostvarili jedno od

prvih pet mesta na prijemnom ispitu, pod uslovom da su i upisali fakultet na kome su osvojili poene, kao i u~enici osnovnih i sredwih {kola koji na republi~kim {kolskim takmi~ewima koja se realizuju po Programu Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja osvoje prvo, drugo ili tre}e mesto. Kandidati za prvi deo konkursa uz prijavu na konkurs treba da dostave potvrdu {kole ili fakulteta o upisanoj godini i o postignutim rezultatima u u~ewu i fotokopiju li~ne karte i indeksa za studente. Studenti u~esnici konkursa za jednokratnu nagradu treba da dostave potvrdu fakulteta o ostvarenom broju bodova na prijemnom ispitu kao i potvrdu o upisanom fakultetu i fotokopiju li~ne karte i indeksa, a u~enici potvrdu {kole da je podnosilac prijave redovan u~enik i dokaz o ostvarenim rezultatima na takmi~ewu. Jednokratna nagrada za u~enike i studente iznosi 10.000,00 dinara. Predsednik Komisije Spasojevi} napomiwe da studenti i u~enici koji konkuri{u za finansijsku podr{ku iz prvog dela konkursa, nemaju pravo da budu korisnici republi~ke stipendije ili studentskog kredita. Prijavqivawe na konkurs i dostavqawe dokumentacije traje zakqu~no sa 6. decembrom 2012. godine, a prijave na konkurs dostavqaju se na adresu: Gradska uprava za dru{tvene delatnosti Grada â~ka, sa naznakom Prijava na Konkurs za finansijsku podr{ku, â~ak Ul. ùpana Stracimira broj 2. O rezultatima konkursa Komisija }e obavestiti u~esnike konkursa do 15. decembra 2012. godine, napomiwe Spasojevi}. Z. L. S.

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

TEMA

O NASIQU NAD @ENAMA TREBA DA BRINE ^ITAVA DRU[TVENA ZAJEDNICA

STRAHOM KONTROLI[E @RTVU â~anskoj policiji je u prvih deset meseci ove godine prijavqeno 12 slu~ajeva nasiqa nad ènama. - U Policiji i Centru za socijalni rad upozoravaju da pored statisti~kih podataka postoje i tamne brojke i apeluju na gra|ane da prijave svaki vid porodi~nog nasiqa vetska kampawa “16 dana aktivizma protiv nasiqa nad ènama” po~ela je 25. novembra, Me|unarodnim danom borbe protiv nasiqa nad ènama i zavr{ava se 10. decembra, Me|unarodnim danom qudskih prava. Upravo iz tog razloga, ovih dana se dosta govori o nasiqu nad ènama, ali stru~waci koji se bave ovim problemom, apeluju da interesovawe ~itave dru{tvene zajednice za wega treba da traje tokom cele godine. Statistike su crne. U Srbiji je ove godine, zakqu~no sa 20. novembrom, u porodi~no - partnerskom odnosu ubijeno 28 èna. Sve ubijene ène su poznavale u~inioca, a od toga je wih devet ubio suprug, sedam partner, ~etiri sin, tri biv{i suprug. Dve ène je ubio otac, dve unuk i jednu zet. Ni ~a~anska statistika nije ni{ta svetlija. Prema podacima Policijske uprave, u prvih deset meseci ove godine, na podru~ju grada je evidentirano 12 krivi~nih dela nasiqa u porodici. Pet nasilnih dela izvr{io je suprug nad ènom, u tri slu~aja nasilnici su bili sinovi nad majkama, dok su u dva slu~aja `rtve nasiqa u porodici bile }erke, a nasilnici o~evi.

GRA\ANI MORAJU DA PRIJAVE NASIQE Komandir policijske

ispostave inspektor Tihomir Salevi} upozorava da su ovo statisti~ki i prijavqeni podaci, a da uvek postoje takozvane tamne brojke. I diplomirani socijalni radnik u Centru za socijalni rad Vesna Tomqanovi} nagla{ava da su evidentirani iskqu~ivo prijavqeni slu~ajevi nasiqa, a da je sigurno mnogo onih za koje se jo{ uvek ne zna. Zbog toga apeluje na sve sugra|ane da nikako ne smeju ostati nemi ako znaju da se nasiqe u porodici de{ava pored wih. Inspektor Salevi} ka`e da se doga|a da Policiji stignu anonimne prijave od sugra|ana u vezi sa nasiqem u porodici, ali se to, na`alost, obi~no de{ava onda kada “buka smeta kom{ijama”: - Sugra|ani, koji u svojoj blizini primete nasiqe, ~esto su nezainteresovani, ne}e da se me{aju u tu|e odnose. De{ava se u nekim slu~ajevima da kom{ija prijavi da ~uje buku u susednom stanu. Ali on taj slu~aj obi~no prijavquje onda kada wemu ta buka smeta, a ne zbog nasiqa u

ZAQUBQENOST „SLEPA” ZA NASILNIKE Nasilnika moète prepoznati na vi{e na~ina. Ali, kad ste zaqubqeni sve druga~ije vidite, kaè dr Jeki}: - Pre braka, u vezi, mnogo kra}e vremena provodite sa de~kom i on moè da se iskontroli{e. Tada treba posmatrati kako se on pona{a prema svojoj porodici ili prijateqima. Ali, zaqubqena èna i ako primeti ~udno pona{awe partnera, misli da je on takav sa drugima, a da }e prema woj biti druga~iji. Ima mu{karaca koji mnogo piju, a da wihova devojka dok su u vezi to i ne primeti ili misli da to nije stra{no. Stvar je u tome da mi kada smo zaqubqeni vidimo samo ono {to èlimo. Retko ko ho}e da saslu{a ne~ije savete, pa ~ak i kada su u pitawu majke nasilnika. @ene stalno misle da mogu nekoga da prevaspitaju, da svojom qubavqu i pa`wom mogu nekoga da u~ine dobrim ~ovekom.

ne~ijoj ku}i - ka`e inspektor Salevi}. Obaveza svakog gra|anina je da prijavi nasiqe u porodici, ako za wega zna. Mnogo je va`no da svi to shvate, jer jo{ uvek nije dovoqno razvijena svest o tome da je nasiqe problem svih u dru{tvenoj zajednici, smatra Tomqanovi}ka. U Centru za socijalni rad ka`u da imaju oko 20 prij a v a

godi{we, kada je re~ o nasiqu nad ènama, a svi trenutno evidentirani podaci poti~u od `rtava nasiqa. Dakle, ène su same prijavqivale nasiqe. Svaka ugroèna èna u â~ku moè svog muà nasilnika prijaviti Centru za socijalni rad ili Policiji. U svako doba su na raspolagawu stru~ni radnici Centra, jer su u pripravnom deùrstvu 24 sata. @ENE TE[KO NAPU[TAJU NASILNIKA Iako Vesna Tomqanovi} isti~e da se ène u posledwe vreme jesu malo ohrabrile, i da je broj prijava u blagom porastu, ~iwenica je da mnoge ène ostaju u nasilnim vezama. - Strah je mahanizam kojim nasilnik drì `rtvu u {aci. On postiè

kontrolu neprestanim zastra{ivawem, kao {to je: “Na}i }u te gde god ode{“. To je uobi~ajena re~enica nasilnika, koja najvi{e upla{i `rtvu. @rtva strahuje. [ta ako prijavi, kako }e pro}i posle? Stidi se, za wu je to sramota. Nema strah samo od zlostavqa~a, ve} strepi

kako }e funkcionisati ako prekine brak. Qudi ~esto biraju poznato i staro, pa neka je i lo{e, nego novo i nepoznato - obja{wava Vesna Tomqanovi} razloge zbog kojih èna, `rtva nasiqa ostaje u nasilnom braku. Istog mi{qewa je i inspektor Salevi}, koji i navodi primere iz svog radnog iskustva: - êsto se de{ava, da nakon preduzimawa zakonom predvi|enih mera, `rtva nasiqa, odnosno supruga odustane od daqeg gowewa, i tada se nasiqe ponavqa. Imamo slu~aj u jednoj porodici, gde smo podnosili pet krivi~nih prijava, pet puta je tuìlac postupao, me|utim supruga je posle dvadesetak dana u tuìla{tvu odustala od

gowewa. Nije èlela da se prema nasilniku preduzimaju nikakve zakonom predvi|ene mere. I u takvim slu~ajevima nasiqe se te{ko prekida. Doktorka Slavica Jeki} na~elnica Neuropsihijatrije ~a~anske Bolnice kaè da ène ~esto veruju da }e wihov mu` “ponovo biti dobar” i ostaju u braku stalno ~ekaju}i taj trenutak: - Por e d fi-

zi~k o g , bitno je i p s i h i ~ k o zlostavqawe. @ene zaista po~nu da veruju da su za ne{to krive. Jer, nasilnici umeju da budu i dobri, pa `ene ne mogu da shvate {ta se to odjednom desi da neko ko je pa`qiv i qubazan, postane nasilan. One nastavqaju da `ive u nasiqu, ~ekaju}i da wihov mu` ponovo postane dobar. NASILNI UZORI NAJSNA@NIJI UZRO^NIK Postoje razli~iti uzroci nasilni~kog pona{awa, a me|u wima se izdvajaju lo{a kontrola impulsa, takozvani “kratak fitiq”, zloupotreba alkohola ili narkotika, neka iracionalna uverewa... Vesna Tomqanovi} jednim od najsna`nijih uzro~nika smatra nasilne uzore i modele iz porodice:

- Deca vide ako wihovi roditeqi ìve u nasilnom braku, ako je wihov otac nasilnik, i u velikom broju slu~ajeva ponavqaju porodi~an model. Sinovi iz takvih porodica obi~no postaju zlostavqa~i. Ako su }erke u pitawu, iako kaù da nikada ne}e ìveti kao wihovi roditeqi, naj~e{}e na|u partnera zlostavqa~a. Oni se bore na svesnom nivou, ali ponove model iz porodice u kojoj su odrasli, jer im je to jedini poznat na~in funkcionisawa u mu{koènskim odnosima. Nasilnici mogu biti alkoholi~ari, psihi~ki bolesni qudi, ali i oni koji su na izgled normalni, imaju odre|ene devijantne strane li~nosti, smatra dr Jeki}: - Oni uìvaju da drugoga maltretiraju i mu~e i moraju uvek da imaju neku `rtvu kraj sebe. To je naro~ito slu~aj u brakovima u kojima je mu` ekonomski jak ili obrazovaniji od svoje ène. On i u dru{tvu izgleda sasvim kulturno i niko ne moè da pomisli da bi takav ~ovek mogao da maltretira svoju porodicu. @ene to kriju, ili jednostavno ne mogu da dokaù nasiqe, niko im ne veruje. Nepune dve godine u â~ku radi Prihvatili{te koje pruà usluge i `rtvama nasiqa, koje je, kaè Vesna Tomqanovi}, pomoglo da se u akutnoj fazi nasiqa obezbedi bezbednost i sugurno okruèwe za `rtvu, i olak{alo intervencije stru~nim radnicima Centra za socijalni rad da se za{titi interes korisnika. - Ako se `rtva prvo javi u Policiju, oni kontaktiraju Centar. Ako je potrebno hitno zbriwavawe, `rtvu sme{tamo u Prihvatili{te, ukoliko u tom momentu nema drugo re{ewe kaè Tomqanovi}ka, podse}aju}i jo{ jednom da postoji institucija anonimne prijave u Policiji i Centru, i da svi na{i sugra|ani uvek treba da prijave, ako primete nasiqe u porodici. I. M.

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

[TA JE POKAZALO ISTRA@IVAWE O PERCEPCIJI KORUPCIJE KOD GRA\ANA SRBIJE a nedavno odrànom prvom Antikorupcijskom forumu Srbije, koji je okupio politi~ku, poslovnu, medijsku elitu i predstavnike civilnog dru{tva, pored ostalog, predstavqeni su i r e z u l t a t i istraìvawa koje je Agencija za borbu protiv korupcije, u saradwi sa CeSID-om, sprovela u nekoliko gradova Srbije, me|u kojima je bio i â~ak. P r e d m e t istraìvawa u kome je u~estvovalo 1.210 ispitanika, starijih od 18 godina, od kojih 51 odsto èna i 48 procenata mu{karaca, me|u kojima najvi{e (33 odsto) sredwo{kolaca i 21 odsto gra|ana koji su zavr{ili vi{u {kolu i fakultet, bio je percepcija korupcije. Istraìvawe je pokazalo da gra|ani Srbije itekako shvataju i prepoznaju problem i uzroke korupcije, odnosno 80 odsto ispitanika smatra da je korupcija kori{}ewe javnih resursa u li~nom, interesu politi~ke stranke i tajkuna

ZDRAVSTVO NAJVI[E BOLUJE OD KORUPCIJE i uticaj razli~itih interesnih grupa na rad institucija. Neki od uzroka korupcije, kako smatra ve}ina gra|ana, su i: komplikovane i netransparentne procedure u radu institucija, dugotrajni postupci, velika diskreciona ovla{}ewa, nedovoqna kontrola i odgovornost u radu dràvnih slu`benika i rukovodilaca, male plate javnih slu`benika... Vi{e od 70 odsto ispitanika smatra da dràvne institucije nisu sposobne da {tite javni interes, a 90 odsto da svaka institucija mora biti odgovorna za spre~avawe korupcije “u svojim redovima”. Ve}ina veruje i da bi borba protiv korupcije imala boqe rezultate, ukoliko bi nadle`ni dràvi organi

istovremeno sprovodili i preventivne i represivne mere. Najinteresantniji odgovori, koji ujedno potvr|uju i uvreèno mi{qewe gra|ana, dobijeni su na pitawe: u kojoj oblasti dru{tva ima najvi{e korupcije? âk 35 odsto onih koji su u~estvovali u istraìvawu tvrdi da je od korupcije najvi{e “obolelo” zdravstvo, a po 13 odsto da su najkorumpiraniji politi~ari i predstavnici pravosu|a. Slede potom policija, prosveta i lokalna samouprava. Verovatno zbog toga, pokazalo se i da je 18 odsto gra|ana u~estvovalo u korupciji, odnosno dalo je mito nadle`nim slu`benicima, policiji, ili zdravstvenim radnicima, bilo zbog toga {to su oni to traìli, ili im je ponu|eno, a

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

M.N.

DEFEKTOLOG JOVANA TASI] ODR@ALA PENZIONERIMA PREDAVAWE O SLUHU I SLU[NIM APARATIMA

NEOPHODNO JE RAZBITI PREDRASUDE - naglasila je predstavnica kragujeva~ke firme “Alfa”, ~ija je delatnost usmerena na re{avawe problema sluha

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge:

oni “samo” prihvatili. Re{avawe pojedina~nih slu~ajeva, odnosno na osnovu prijava i dojava, je metod borbe protiv korupcije za koji se gra|ani najvi{e zala`u (27 odsto). Na drugom mestu je kontrola finansirawa politi~kih stranaka, koju predla`e 18 odsto ispitanika, dok je tre}erangirani mehanizam, po uverewu 17 odsto ispitanih osoba, dosledno sprovo|ewe Strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije. Ovaj projekat, ina~e, sastavni je deo nacionalne kampawe, ~iji je ciq podizawe svesti javnosti o nu`nosti borbe protiv korupcije. Ona je vredna 188.000 evra i deo je projekta IPA 2008, koga finansira Evropska unija.

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ovana Tasi} je, na predavawu, pro{log petka u Domu penzionera, podsetila da sluh po~iwe da slabi ve} posle pedesete godina, ali da naj~e{}e pro|e sedam godina od kada ~ovek primeti da slabije ~uje do trenutka kada posegne za slu{nim aparatom. Ovo su izgubqene go-

dine, smatra defektolog, a krivicu naj~e{}e snose predrasude. - Dok nao~are prihvata normalno, na{ ~ovek se stidi da nosi slu{ni aparat, iako mu on poma`e da vodi kvalitetniji `ivot. Onaj ko dobro ne ~uje slabije komunicira sa qudima i ~esto se povla~i u se-

be - naglasila je Jovana Tasi}. Kao i u slu~aju nao~ara, svaki slu{ni aparat ne odgovara svakome, a vrsta se odre|uje na osnovu rezultata koji se dobiju prilikom proveravawa sluha. Da bi od wega bilo koristi, aparat mora da bude i pravilno na{telovan. Potrebno je da starije osobe sluh mere svakih {est meseci, jer ukoliko na vreme po~nu da nose slu{ni aparat, ne samo da }e se boqe sporazumevati sa okolinom ve} }e i spre~iti daqe propadawe sluha. Sa napretkom tehnologije, ova pomagala bivaju sve mawa i diskretnija, pa je to jo{ jedan razlog da ga prihvatimo bez rezervi. Predstavnica firme koja je i ekskluzivni distriter slu{nih aparata danske kompanije GN RESOUND, odgovarala je i na pitawa slu{alaca, a oni koji su to `eleli mogli su da provere u kakvom je stawu wihov sluh. E.V.

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

INTERNET PORTAL NEDEQNIKA SA TRADICIJOM DUGOM OSAM DECENIJA

IZ ÂSA U ÂS ÂÂNSKI GLAS godini u kojoj list obeleàva 80. ro|endan, redakcija "â~anskog glasa" je, uvaàvaju}i zna~aj savremenih medija, redizajnirala i sadràjno obogatila svoj sajt. Odnedavno na na{em internet portalu www.cacanskiglas.rs svakodnevno moète ~itati vesti iz svih rubrika koje {tampano izdawe decenijama neguje, ali i informacije iz drugih oblasti ìvota, koje se niù iz ~asa u ~as. Veb prezentacija donosi tekstove, fotografije i videozapise iz â~ka, Lu~ana, Gu~e, Ivawice, Gorweg Milanovca i drugih krajeva. Na www.cacanskiglas.rs svakodnevno moète pratiti servisne informacije, ali i brojne oglase. Dan uo~i izlaska novog broja lista iz {tampe, na na{em veb portalu moète prona}i i online izdawe prethodnog broja "Glasa". I jo{ ne{to: prona|ite nas na fejsbuku i pratite na tviteru.

NAGRADA ZA NAJBOQI ROMAN NAMEWEN DECI PRIPALA KWI@EVNICI GORDANI TIMOTIJEVI]

„SVRAKIN SAT” OBJAVILA ÂÂNSKA „PÊLICA” iri Zmajevih de~ijih igara jednoglasno je odlu~io da nagrada “Rade Obrenovi}”, koja se dodequje za najboqi de~iji roman publikovan u godini na izmaku, pripadne Gordani Timotijevi}, kwièvnici koja ìvi i radi u Kraqevu. U obrazloèwu je, izme|u ostalog, oceweno da se kwiga “Svrakin sat” odlikuje narativnom razu|eno{}u, ìvim ritmom i opu{tenom romanesknom koncepcijom, zahvaquju}i kojima uspeva da zabavi ~itaoca i zadrì wegovu pa`wu. Gordana Timotijevi} pi{e poeziju i prozu, a za kwièvni rad je dobila neko-

liko nagrada, kao {to su Srebrno Ga{ino pero, Nevenovu i nagradu “Gordana Brajovi}”, koju dodequju Ve~erwe novosti. Novi roman je objavila “P~elica” iz â~ka, u novoj ediciji “Xivxan” koja je namewena stvarala{tvu savremenih doma}ih pisaca. - Nagrada koju je dobila Gordana Timotijevi} je najve}e priznawe za de~iju prozu i sluì na ~ast ne samo piscu, ve} i izdava~u. Ona je potvrda da smo napravili dobar izbor i podsticaj za daqe objavqivawe doma}ih autora - kaè vlasnik izdava~ke ku}e Goran Markovi}. E.V.

STARI ^A^AK

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

SE]AWA VIDOSAVA RADMILCA NA DANE PROVEDENE U PIVARI

JEDNOM PIVAR - UVEK PIVAR ila je sredina pro{log veka kada je mladi} iz Ostre, zbog slabog materijalnog stawa porodice, prekinuo gimnazijsko {kolovawe, a bio je u petom razredu, i oti{ao na zanat - u [kolu u~enika u privredi. - Na birou rada su mi preporu~ili da u~im za pivara. U Jugoslaviji je tada bilo 28 fabrika za proizvodwu piva, a ovo zanimawe je bilo deficitarno - ka`e sedamdesetpetogodi{wi Vidosav i pokazuje diplomu na kojoj pi{e da je {kolu zavr{io sa ocenom 4,6, iz teorije, i ~istom peticom iz prakti~ne nastave. Zanat se u wegovo vreme izu~avao po dnevnom rasporedu “~etiri sata u {koli ~etiri u preduze}u”, a wega je praksa 1954. godine odvela u preduze}e “Ov~ar”, koje se nalazilo u samom centru grada, na mestu gde je danas poslasti~arnica “Pe-

A proizvodwa piva, za ~ije U ìvotu je ispijawe, nastekao i druga zanro~ito u dobrom druimawa, ali mu je prva {tvu, nije profesija posebno drapotrebno ga, a miris “slatkog pimnogo vreva” prati ga do mena i trudana{wih dana. Za seda, dugotrabe kaè da je jedini jan je i veoma ìvi pivar u sloèn posao. â~ku O wemu nekada{wi pivar govori kao o lekciji koju je dobro savladao i upamtio za ceo ìvot. - Osnovna sirovina je voda, a najboqa je meka, teku}a. Nekada su je, u cisternama, {pediterima dovla~ili sa Morave, a otkako je u upotrebi “gradska” prethodno se, odre|enim hemijskim sredstvima, vr{i weno omek{avawe. Za proizvodwu slada koristili smo je~am iz Sjenice, a gajili su ga i seqaci u okolini â~ka. U limenim i betonskim kacama, je~am se u blagom rastvoru kre~ne

Vidosav Radmilac

nom promajom hladilo do plus 60 stepeni. Kako je ovo pi}e veoma osetqivo na bakterije, prirodni proces hla|ewa se prekida i temperatura, uz pomo} aparata, naglo sniàva do plus ~etiri. Tako ohla|eno, pivo se spu{ta u vrione kace u kojima, uz dodatak kvasca, po~iwe glavno alkoholno vrewe. Odatle se preta~e u takozvani le`ni podrum gde, radi naknadnog alkoholnog vrewa, mora da odleì najmawe 40 dana. Tek tada se to~i u burad i fla{e. U krugu pivare se, osim sladare, su{are, kuvaone, podruma, fla{are i pinteraja (za izradu i popravku buradi) jo{ od vremena wenog osniva~a Ferdinanda Krena nalazio i odre|en broj stanova za radnike. U jednom od wih, se}a se na{ sagovornik, ìvela je porodica tada{weg direktora Karla Kajmara.

ZA[TO NEMA OBELE@JA? “Veliki je propust {to na mestu gde se nalazila Pivara nije postavqeno nikakvo obele`je. Re~ je o najstarijoj fabrici u â~ku, ~ija je izgradwa ozna~ila po~etak razvoja industrije u na{em kraju”, sa àqewem konstatuje nekada{wi pivar. livan”. Pivara sa istorijom i tradicijom, koja je sve do zavr{etka Drugog svetskog rata bila vlasni{tvo porodice Kren, a onda vi{om silom postala dràvna svojina, brzo je osvojila radoznalog i vrednog momka. - Kada sam do{ao u “Ov~ar” nisam znao ni {ta je pivo, ali sam, zahvaquju}i tome {to je pivara bila mala, za kratko vreme savladao celokupnu tehnologiju.

vode kiselio 12 sati. Ova faza se naziva mo~ewe je~ma, a slede}a je klijawe koje se, prema propisu, prekida kada klica poraste do tre}ine du`ine zrna. Tokom naredne faze, su{ewa, klica uvene i koristi se kao sto~na hrana. Polirani slad odlazi u mlin, gde se meqe, preciznije re~eno gwe~i, jer je va`no da se zrno raspukne uzdu`no i da se “pqevica” o~uva kako bi kasnije bila prirodni fil-

Pivara „Kren i Stankovi}”, fotografija iz 1930.

ter za ce|ewe slatkog piva upoznaje nas nekada{wi pivar sa tehnolo{kim postupkom. On je u pivari obavqao razne poslove, a najdu`e je

Pivari u hotelu „Beograd” 1957. godine: s leva na desno Radmilac, Milenko La|evac i Qubi{a Dramli}

BILO JE I CRNOG PIVA

Sa odsustva 1959. godine. Vidosav Radmilac je u vojni~koj uniformi, do wega je majstor @ivko Lu~i}, a desno je tehni~ki direktor Jovica Pivni~ki

“ Crno pivo se dobija od prepe~enog je~ma. Proizvodili smo ga re|e, obi~no za Novu godinu i ono je bilo ne{to skupqe od svetlog piva.”

radio u kuvaoni. Pivo se, nagla{ava, u kotlovima kuva 12 sati i upravo u ovoj fazi dobija gorak ukus, zahvaquju}i dodavawu hmeqa, koji ima i ulogu konzervansa. - Posle ce|ewa, pumpama smo ga prebacivali u plitke posude, tave, iznad vrionog podruma, gde se prirod-

- Poreklom je bio Nemac, Pre~anin, a do{ao je u ^a~ak 1953. godine i postavio fabriku na noge. Svoje veliko znawe i iskustvo prethodno je dokazao u eminentnoj pivari u Zagrebu, gde je “izveo” jednu generaciju pivaraca, pedesetak stru~waka koji su zaposlewe prona{li {i-

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

STARI ^A^AK

ISTORIJA I TRADICIJA Osniva~ ~a~anske pivare bio je Ferdinand Kren, Nemac koji je u â~ak do{ao sredinom 19. veka iz Rume, koja je u to vreme pripadala Austro - Ugarskoj. Prvo pivo je, u maloj koli~ini i za potrebe svoje porodice i n a j b l i ` i h Pivara koju je Ferdinand Kren izgradio 1887. godine prijateqa, skuvao jo{ 1850. godine. Od 1862. godine Kren proizvodi ve}e koli~ine i pivo prodaje kafanama u â~ku i okolini. Prava industrijska proizvodwa, me|utim, po~iwe 1887. godine, kada je sazidana nova zgrada i nabavqeni parni kotao i ostala oprema. Pivara “Ferdinand Kren i sin” bila je prva pivara u jugozapadnoj Srbiji, a zapo~ela je rad u isto vreme kada je Bajloni u Beogradu po~eo da radi sa svojom pivarom. Ferdinandov sin Stevan, koji je zajedno sa ocem vodio fabriku, zavr{io je u Be~u Pivarsku akademiju i u novootvorenu pivaru uneo najsavremenija znawa iz ove oblasti. Posle o~eve smrti, 1894. godine, Stevan je u potpunosti preuzeo posao, a kada je on preminuo, 1919. godine, fabrikom je rukovodila wegova supruga Paulina. U ovom poslu woj }e se 1922. godine pridruìti Svetolik Stankovi}, gra|evinski inèwer, za koga se u me|uvremenu udala Paulinina i Stevanova k}erka Qubica, a godine 1928. pivara mewa naziv i postaje Pivara „Kren i Stankovi}”. Pod ovim imenom posluje sve do 1946. godine, kada je Zakonom o nacionalizaciji industrijskih objekata oduzeta starim vlasnicima. Od tada je nosila naziv “Ov~ar” (neko vreme “3. decembar”), a proizvodwom se bavila do 1968. godine, kada je pripojena Beogradskoj industriji piva, preseqena u industrijsku zonu i pretvorena u to~ionicu. Objekti stare pivare, bilo ih je 14, poru{eni su, a na wihovom mestu nikao je poslovno - stambeni kompleks kome su inventivni â~ani dali ime “Kondura”. Pogon za puwewe pivskih boca, na novoj lokaciji, zaustavqen je krajem 2006. godine, da bi ne{to kasnije okon~ana i proizvodwa kvasa. marketing 032/342-276

Radnici pivare „Ov~ar”, 1958. godine

rom Jugoslavije. U â~ku je doìveo neprijatnosti, pa je oti{ao u Sarajevo, u pivaru koja je prema ovda{woj predstavqala pravi gigant. Posle wega je na ~elo pivare, kao partijski kadar, postavqen Velizar ]ur~i}, a Kajmara je u stru~nom pogledu zamenio Jovica Pivni~ki, iz Sremske Mitrovice. U se}awu Vidosava Radmilca ìvi svih 26 radnika tada{we pivare. - U mawerkama smo od ku}e donosili ru~ak, hranu podgrejavali i jeli u jednom sob~etu. Imali smo pravo na fla{u - dve piva dnevno. @iveli smo skromno, a ra-

dili sa velikim elanom i `eqom da {to vi{e saznamo i napredujemo. Kao marqivog i perspektivnog radnika, Radmilca je preduze}e poslalo na specijalizaciju u Zagreba~ku pivovaru, a imao je prilike da poseti i ostale fabrike piva u zemqi. Iako se u pivarstvu ose}ao kao “riba u vodi”, sa ovom delatno{}u se, sticajem `ivotnih okolnosti, rastao 1965. godine. Zavr{iv{i sredwu tehni~ku {kolu (kasnije i vi{u), zaposlio se kao “ma{inac” na @eleznici u Kraqevu, a potom pre{ao u ~a~anski “Litopapir” i u wemu ostao do penzije.

Svaki je posao, ka`e, cenio i prilazio mu sa odgovorno{}u, ali i danas sebe do`ivqava kao majstora pivarskog zanata, a miris slatkog piva oseti kad god se povede re~ o vremenu koje je proveo u nekada{woj pivari. Zanimqivo je da mu pivo nikada nije bilo omiqeno pi}e, ali je u proceni wegovog kvaliteta jo{ uvek nenadma{an. Najboqe je, smatra, bilo i ostalo “Nik{i}ko”, a za to je “kriva” planinska voda, koja se po svojoj meko}i nije mogla porediti ni sa jednom drugom u biv{oj Jugoslaviji. E.V.

MARKETING

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

UGOSTITEQSKO TURISTI^KO PREDUZE]E „MORAVA“ AD ^A^AK PRILAGO\AVA SE POTREBAMA SAVREMENOG GOSTA

„LIVADE“

KATEGORISANE KAO HOTEL gostiteqsko turisti~ko preduze}e “Morava” AD ^a~ak poznato je kao lider u pru`awu ugostiteqskih usluga u Zapadnoj Srbiji. U svom sastavu ima devet ugostiteqskih objekata, za koje su autenti~ni kvalitet i tradicija, a ove godine je zavr{eno renovirawe, adaptacija i sanirawe ugostiteqskog objekta “Livade” - @elimo da sve na{e ponude prilagodimo potrebama savremenog gosta. Stalno se trudimo

da unapredimo uslugu, odr`avaju}i kvalitet uz modernizaciju i inovaciju. Sve na{e usluge su modernizovane i uskla|ene sa savremenim turisti~kim trendovima koji vladaju Evropom ka`e Maristela Beli}, marketing menaxer UTP “Morava”. Renoviran je kompletan prostor “Livada”, odnosno sve sme{tajne jedinice, konferencijska sala, restoran, aperitiv bar, recepcija. - Nakon renovirawa, podneli smo zahtev nadle`nom mini-

starstvu za kategorizaciju ugostiteqskog objekta “Livade”, i sada se mo`emo pohvalilti da u svojoj kompaniji imamo samo hotele, jer su i “Livade” kategorisane kao hotel sa tri zvezdice. Pored wega u sastavu UTP “Mo-

USPE[NA LETWA SEZONA Zahvaquju}i jednoj od turisti~kih inovacija na ovim prostorima, brodu "Sveti Nikola", UTP "Morava" se moè pohvaliti uspe{nom letwom sezonom. - Organizovanim turisti~kim grupama, uz ponudu sme{taja u na{im objektima, nudili smo i uslugu krstarewa za{ti}enim podru~jem Ov~arsko - kablarske klisure. Imali smo dosta zainteresovanih grupa i iz zemqe i iz inostranstva, ali naro~ito nam je drago {to je veliki broj na{ih sugra|ana prepoznao kvalitet ove turisti~ke ponude i bio na{ gost na brodu - rekla je Maristela Beli} i najavila da }e "Sveti Nikola" za narednu letwu sezonu biti koncipiran kao brod - restoran. rava” su i hotel “Beograd” sa ~etiri i hotel “Kole” sa tri zvezdice - isti~e Beli}ka. Hotel “Livade” raspolaè sa 52 sme{tajne jedinice, koncipirane kao jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne sobe, i sa dva deluks apartmana. Kompanija “Morava” je renovirawem, namenu ovog objekta, pored individualnih turista, prilagodila i potrebama sportskih ekipa i organizovanih turisti~kih grupa, kao i potrebama organizovawa kongresa, konferencija ili seminara. U tu svrhu je moderno opremqena konferencijska sala, koja je ranije bila sala za sastanke. Ima 60 mesta i raspolaè svom prate}om tehni~kom opremom neophodnom za razli~ite sastanke, prezentacije... Formirani su i razli~iti paketi usluga za goste, koji se

odnose na sme{taj uz kori{}ewe konferencijske sale i ugostiteqskih usluga u “Livadama”. U ponudi su dvodnevni i trodnevni aran`mani, aktuelni za predstoje}u sezonu. Ugostiteqsko turisti~ko preduze}e “Morava” tradicionalno u svojim objektima organizuje novogodi{wi do~ek. Sme{tajni i kapaciteti restorana hotela “Kole” ve} su rasprodati, naro~ito grupama iz inostranstva, a u hotelu “Livade” }e tako|e biti organizovan do~ek Nove godine. Za raspolo`ewe gostiju pobrinu}e se ~a~anski orkestar “La kampanela”, a Maristela Beli} poziva sve na{e sugra|ane da budu gosti “Livada”, garantuju}i dobar provod. I. M.

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

PRIVREDA

SVE^ANOM AKADEMIJOM PRO[LOG PETKA U KRAQEVU OBELE@ENO POLA VEKA REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE

NEMA USPE[NE PRIVREDE BEZ JAKIH ASOCIJACIJA

Za vek i po postojawa komorski sistem u Srbiji je mewao imena, “probijao” se kroz savremenu istoriju, “nekada u harmoniji sa politikom, a ~esto i kao zna~ajan amortizer wenih lomova i turbulencija.” U savremenim uslovima privredne komore su organizovane kao interesne, samostalne i poslovno stru~ne asocijacije privrede, preduzetni{tva i drugih oblika privrednog organizovawa. U sklopu komorskog sistema Srbije ve} 50 godina deluje i Regionalna privredna komora Kraqevo, koja je dala veliki doprinos u organizovawu subjekata privre|ivawa u Ra{kom, Moravi~kom i Zlatiborskom okrugu, podsti~u}i wihov razvoj i zastupaju}i zajedni~ke interese.

od motom “50 godina sa privredom”, pro{log petka je u Kraqevu, u prisustvu brojnih privrednika, na~elnika okruga, ~elnika vlasti devet gradova i op{tina koje “pokriva” RPKK, saradnika i gostiju obeleèno pola veka ove institucije. Pre nego {to je prikazan prigodan film o razvojnom putu Komore, osnovane 1962. godine, kada je donet novi Zakon o obrazovawu jedinstvenih privrednih komora, koji je prakti~no otvorio istorijski najzna~ajniju etapu u razvoju komorskog sistema, goste su pozdravili predsednik RPK Mladomir Naovakovi} i predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin. Veliki jubilej RPKK zna~ajan je za region, ali i za ~itavu dràvu, rekao je predsednik Novakovi} i podsetio da je tradicija komorskog udruìvawa u ovom delu Srbije duga vi{e od 50 godina: - Privredna komora u Kraqevu formirana je nakon dono{ewa Zakona o obrazovawu jedinstvenih privrednih komora 1962. godine. U proteklom periodu ona je prolazila kroz razli~ite vidove organizovawa privrednog sistema, po~ev od planske privrede, modela samoupravnog organizovawa, do trì{ne ekonomije koju zagovara EU. Komora je bila i mesto za

usagla{avawe razvojnih programa, pri ~emu se vodilo ra~una o racionalnosti investicija, ali i o ravnomernom regionalnom razvoju. Veliki sistemi kao nosioci razvoja ne samo u regionu, ve} i u ~itavoj Srbije vr{ili su disperziju svojih ulagawa u mawe razvijena podru~ja, uz podsticaje koje su dobijali od Republike. Ni jedna investicija nije mogla biti zapo~eta, dok nije dobila odobrewe komisije za usagla{avawe iz Komore, koju su sa~iwavali najstru~niji i najugledniji privrednici sa podru~ja koje je ona pokrivala. Globalana ekonomska kriza `estoko se prelila i na na{u privredu i dodatno je je opteretila, ve} oslabqenu zbog tranzicije, ocenio je Novakovi}, uveren da je za to vreme, iako je i sama prolazila kroz razne turbulencije, Komora vr{ila svoju funkciju, bila servis privrede, zna~ajan ~inilac privrednog `ivota i zagovornik povoqnijih uslova privre|ivawa: - Danas se Komora bavi privredno sistemskim pitawima, strukturnim prilago|avawem privrede, razvojem i promocijom privrednih subjekata, regionalnim razvojem, organizacijom sajmova i privrednih susreta, izradom projekata koje finansira EU, eduakcijom, izdavawem javnih ovla{}ewa i drugim poslovima kojima zadovoqava potrebe svojih ~lanica i {titi wihove interese. - Nema uspe{ne privrede bez jakih po-

Regionalana privredna komora Kraqevo “pokriva” povr{inu od 6.903 kvadratna kilometrau centralnoj i jugozapadnoj Srbiji, odnosno 7,80 odsto od ukupne povr{ine Srbije. Na ovom podru~ju u tri okruga Ra{kom, Moravi~kom i Zlatiborskom, u tri grada (Kraqevo, ^a~ak, Novi Pazar) i {est op{tina (Vrwa~ka Bawa, Ra{ka, Tutin, Gorwi Milanovac, Lu~ani, Sjenica) i 617 naseqa `ivi oko 600.000 stanovnika. Na ovom podru~ju u 2012. godini registrovano je 5.800 preduze}a i 16.000 preduzetni~kih radwi, sa oko stotinu hiqada zaposlenih radnika.

slovnih udruèwa i asocijacija, odnosno privrednih komora koje treba i moraju da u~estvuju u kreirawu ekonomskih politika i dono{ewu kqu~nih odluka, kada je u pitawu ekonomski i privredni sistem jedne zemqe. One moraju biti kqu~ni ~inilac koje }e artikulisati interese srpske privrede. Naàlost, za 150 godina postojawa komore su prolazile kroz veoma turbulentne prilike i de{avawa, ~esto osu|ivane, nekada veoma cewene i uvaàvane - rekao je predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin, naglasiv{i da su u zemqama EU komore veoma uticajne institucije, bez kojih dràva ne donosi ozbiqne odluke koje se ti~u privrede i uti~u na ekonomsku politiku zemqe, rekao je on i jo{ istakao: “Lako je institucije uru{iti i razgraditi, ali ih treba negovati, ja~ati wihov uticaj i graditi partnerske odnose sa institucijama vlasti. Samo na taj na~in se moè i}i ka dobrobiti i onih zbog kojih postoje komore kao poslovne asocijacije, i onih koji zbog wihovog kvalitetnog rada imaju odre|ene benefite, me|u kojima su i predstavnici izvr{ne i zakonodavne vlasti, koji postoje prvenstveno zarad

privrde i naroda koji treba da radi, zapo{qava se i obezbe|uje boqu i sigurniju egzistenciju.” Srpska privreda se nalazi u velikim problemima i te{koj situaciji, rekao je Bugarin, oceniv{i da je svetska ekonomska kriza za pet godina uzela veliki danak, ne samo u Srbiji, nego i u najrazvijenijim ekonomijama sveta. Podsetio je na uveravawa pojedinaca da kriza ne}e dota}i srpsku privredu i da, {ta vi{e iz we Srbija mo`e izvu}i i neke benefite. Da su oni, ipak, bili u zabludi pokazalo se samo posle pet - {est meseci, tvrdi predsednik PKS: - Od postojawa poslovnih asocijacija, wihovog reformskog kursa i jedinstvenog komorskog sistema koristi imaju i srpski privrednici i institucije vlasti, koje se moraju pona{ati kao kvalitetni partneri i zajedni~ki kreirati ekonomsku politiku zemqe. Na sve~anoj akademiji koju su “ulep{ali” u~enici Muzi~ke {kole “Stevan Mokrawac”, predsednicima i sekretarima koji su rukovodili Komorom od wenog osnivawa do proslave jubileja, uru~ene su poveqe i prigodna priznawa. M. N.

SELO

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

PREDSTAVNICI ^A^KA U VAQEVU POTPISALI PROTOKOL O SARADWI U OBLASTI POQOPRIVREDE

STUB OPSTANKA I RAZVOJA NA[EG KRAJA a inicijativu Vaqeva, deset gradova u Srbiji je potpisalo Protokol o uspostavqawu poslovno-tehni~ke saradwe direkcija za poqoprivredu i poqoprivrednih slu`bi. Protokol su nedavno potpisali predstavnici devet gradova - Vaqeva, Kragujevca, Kru{evca, Smedereva, Jagodine, Kraqeva, Uìca, Ni{a i â~ka, a planirano je da ga potpi{e i Grad [abac. - Saradwa se uspostavqa u ciqu ja~awa zajedni~kih kapaciteta bitnih za odrìvi dru{tveno-ekonomski razvoj sela i poqoprivrede i unapre|ewa dobiti stanovnika ruralnog podru~ja. Ona }e podrazumevati identifikovawe postoje}ih i stvarawe novih uslova za aktivirawe resursa i finansijskih sredstava doma}ih i stranih donatora, pokretawe inicijativa i zajedni~ko angaòvawe u stvarawu strate{kih planova i programa, u~estvovawe na konkursima za dobijawe sredstava sa zajedni~kim projektima, kao i sprovo|ewe odobrenih, razmenu informacija, pozitivnih iskustava u radu sa poqoprivrednim proizvo|a~ima na terenu - izjavio je zamenik gradona~elnika â~ka Radenko Lukovi}. Goste je pozdravio predsednik Skup{tine grada Vaqeva dr Mihailo Joki}, rekav{i da }e grad i materijalno pomo}i aktivnosti koje proizilaze iz potpisanog sporazuama. Prisutnima se obratio i Nikola Radoji~i}, ~lan Gradskog ve}a Vaqeva, istakav{i da je poqoprivreda jedan od stubova opstanka, ali i razvoja na{eg kraja. - Nakon decenija poku{aja da se kao grad pozicioniramo u nekim drugim oblastima, shvatili smo ono {to mudri qudi u vaqevskim selima oduvek znaju - da je proizvodwa kvalitetne hrane, uz kvalitetnu vodu, na{e najve}e bogatstvo koje nema svako.

Potezi grada Vaqeva u oblasti poqoprivrede su dobro promi{qeni, jer se rukovodimo strukom i iskustvom, pa vas pozivam da zajedni~kim naporima pospe{imo poqoprivredu i unapredimo polo`aj poqoprivrednog proizvo|a~a - rekao je Nikola Radoji~i}. Sa{a Radosavqevi}, direktor Direkcije za robne rezerve i poqoprivredu Vaqeva, kazao je da je ciq Protokola o saradwi da se najpre ovih deset gradova, a potom i ostali ukqu~e u jednu poqoprivrednu mre`u u Srbiji: - Krajwi ciq je da budemo servis poqoprivrednicima, koji }e biti pravi dobitnici

ovih na{ih aktivnosti. Ciq je da proizvo|a~i brè i lak{e do|u do sredstava i da po jedinici povr{ine ostvare {to ve}i prihod. Predstavnici gradova - zamenici, pomo}nici gradona~elnika, ~lanovi gradskih ve}a, direktori direkcija i fondova za razvoj poqoprivrede, podràli su ovu inicijativu Vaqeva i okarakterisali je kao pravi potez, jer samo ujediweni gradovi mogu ostvariti boqi poloàj za poqoprivredu i poqprivrednike, navodi se, izme|u ostalog, na gradskom sajtu â~ka. N. R.

OD KADA JE LOVA, BILO JE I KRIVOLOVA

NEMA NEZA[TI]ENIH DIVQAÎ ostoje lovci koji su ~lanovi lova~kih udruèwa i koji svesno i organizovano odlaze u lov i odstrequju razne vrste divqa~i. Me|utim, od kada je organizovanog lova, bilo je i krivolova. - Lova~ka udruèwa na teritoriji â~ka se protiv krivolova intenzivno bore. Ali, sa druge strane, pojedini na{i sugra|ani se nesvesno bave krivolovom. Na primer, gazda doma}instva vidi fazana da kquca paradajz, uzme svoju vazdu{nu pu{ku i odstreli fazana, a pri tom ne zna da je u~inio krivi~no delo. Krivolov sankcioni{e i na{ Krivi~ni zakon. U zavisnosti od toga koja je divqa~ odstreqena, lova~ko udruèwe ima pravo na nadoknadu {tete od po~inioca. Visinu nadoknade {tete propisala je dràva i objavila cenovnik u Slu`benom glasniku. Na primer, nadoknada za fazana je 15.000 dinara, za

zeca 30.000, najmawa nadoknada za srnu je 200.000 dinara. Re~ je o veoma visokim tarifama, pa bi trebalo da vode ra~una kako oni koji

nesvesno u~ine krivolov, tako i oni koji se wime svesno bave. Pored ovih nadoknada, po~iniocima krivolova prete i kazne predvi|e-

ne Krivi~nom zakonom - upozorava Bratisalv Bojovi}, upravnik lovi{ta na teritoriji â~ka. Bojovi} podse}a da se novi Zakon o divqa~i i lovstvu, donet 2010. godine, zna~ajno razlikuje od prethodnog u mnogim segmentima. Zahvaquju}i tome {to je na{a zemqa potpisnica nekoliko me|unarodnih konvencija o za{titi ìvotiwa, morala je svoje propise da uskladi sa me|unarodnim, tako da vi{e ne postoji divqa~ koja je van reìma za{tite. - Sada imamo podelu na divqa~ koja je trajno za{ti}ena, odnosno koja se nikada ne moè loviti, i na divqa~ koja se moè loviti samo u nekom periodu godine. Lovci }e ~ak i lisicu morati planski da love, na isti na~in kao {to love zeca i fazana - navodi Bojovi}, isti~u}i da je krivolov i krivi~no delo. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 30 - 60 dinara pasuq 220 - 500 paprika 70 - 140 paradajz 60 - 100 krastavac 60 - 140 brokoli 100 - 180 rotkva 40 - 60 tikvice 180 kupus 15 - 25 karfiol 40 - 50 per{un 20 {argarepa 40 - 60 cvekla 30 - 50 prokeq 250 zelena salata 20 - 30 spana} 100 - 120 praziluk 40 - 70 crni luk 50 - 60 mladi veza 30 beli luk 300 - 500

VO]E suve {qive 220 - 360 jabuke 50 - 100 kru{ke 80 - 120 duwe 70 - 150 gro`|e 110 - 130 ju`no vo}e 90 - 180 orasi 900

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 100 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 400 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 400 - 900 suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 180 - 200 prasi}i 160 - 170 ovce 120 jagwad 240 - 260 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

RIBA {aran 380 pastrmka 435 fileti soma 279 tolstolobik 285 sve`i som 615

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

ZDRAVSTVO

EDUKACIJA I TESTIRAWE SU NAJSIGURNIJA ZA[TITA OD SIDE

RIZIÂN HETEROSEKSUALNI ODNOS [irom sveta 1. decembar se obeleàva kao Svetski dan borbe protiv HIV-a i side. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ â~ak sprovodi testirawa i edukacije, a dr Ana Mi{ovi} isti~e da je heteroseksualni kontakt jedan od naj~e{}ih na~ina transmisije HIV virusa a teritoriji Moravi~kog okruga od 1986. do polovine novembra ove godine, registrovano je 25 HIV pozitivnih osoba, od ~ega je wih 17 obolelo od side, dok je broj umrlih 12. U â~ku je registrovano 18 HIV pozitivnih, od toga je 12 obolelo od side, a umrlo osam. Kada se govori o na~inu transmisije dominira heteroseksualni odnos, napomiwe dr Ana Mi{ovi}:

Dr Ana Mi{ovi}

- Ovo su zvani~no registrovani podaci, koji se obi~no mno`e sa odre|enim brojem, to dakle nije realan broj obolelih. Mnogi koji su HIV pozitivni to i ne znaju i upravo se zbog toga tokom godina prave razne akcije, koje organizuje Ministarstvo

zdravqa. U okviru obele`avawa 1. decembra Svetskog dana protiv HIV-a i side, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ, Crveni krst i asocijacija “Duga” iz [abca organizovali su pro{log petka terensko testirawe na HIV, na

SAVETOVALI[TE Zavod za javno zdravqe, tako|e ima svoje Savetovali{te, gde se svake srede od 14,30 do 17 ~asova svi zainteresovani mogu besplatno i anonimno testirati na HIV, hepatitis B i C. Savetovali{te se nalazi u sobi 28 u Domu zdravqa.

Gradskom trgu od 16 do 18 ku. Kasnije dolazi do pri- Razlog zbog ~ega osobe ~asova. Za dva sata testira- lago|avawa i sa jedne i sa ne znaju da su HIV pozine su 33 osobe i nije bilo druge strane, pa vremenom tivne, pa budu i prenosioHIV pozitivnih. Akciju oboleli postanu normalno ci je {to se kod veoma maje, u ime Grada, posetio i prihva}eni u sredinama u log postotka javqaju simppodrào pomo}nik grado- kojima ìve - kaè dr Mi- tomi. Samo 20 odsto ima na~elnika za oblast dru- {ovi}. Ona napomiwe da je op{te simptome, koji mogu {tvenih delatnosti Alek- va`no podsetiti da se ukazati i na neke trenutne sandar Da~i}. Sa ciqem HIV virus ne prenosi viremije. Te tegobe traju podizawa nivoa svesti ka{qem, kijawem, ruko- od sedam do 15 dana i promladih o ovoj opasnoj bole- vawem, kori{}ewem iste laze, pa se pacijenti naj~esti, u planu je i testi~a{e ili pribora za je- {}e i ne jave lekaru. Izrarawe studenata, lo, kupawem u ba- ziti simptomi, koji u kokoje }e se odrzenu... Soci- renu imaju veliki pad imuàti 5. dejalni kon- nog sistema pojedinca, naHIV virus se ne cembra u takti ne staju tek kad virus pre|e u prenosi ka{qem, Studentmogu biti oboqewe, odnosno sidu kijawem, rukovawem, skoj menuzro~ni- kaè dr Mi{ovi}. kori{}ewem iste ~a{e ili zi, od 11 ci HIV Danas se sve vi{e, naropribora za jelo, kupawem u do 14 ~ainfekci- ~ito u na{oj zemqi, kao bazenu... Socijalni konsova. Poje, ona se najrizi~nije pona{awe istakti ne mogu biti trebne i p r e n o s i ti~e heteroseksualni konuzro~nici HIV inveoma koiskqu~ivo takt, a sa aspekta HIV-a to fekcije risne su i putem zara- zna~i kontakt bez kondoma. edukativne akène krvi i sek- Zato HIV virus moè zadetivnosti, napomiwe sualnim kontaktom. siti bilo koga, a ne samo dr Mi{ovi}, pa }e s tim u Da bi izazvao infekciju, malobrojne grupe, i zbog vezi biti odràna i eduka- virusa ima dovoqno u kr- toga su edukacija i testitivna predavawa sred- vi, vaginalnom sekretu i rawe osnovni vidovi prewo{kolcima u Ekonomskoj spermi i zbog toga su to pu- vencije, upozorava dr Ana {koli i Gimnaziji. tevi wegove transmisije. Mi{ovi}. I. M. - Saznawe da si HIV pozitivan u startu bude ATOMSKA BAWA GORWA TREPÂ {ok za pojedinca i qudi u NA KONFERENCIJI U PRAGU wegovom okruèwu ga obi~no izbegavaju u po~et-

PROGRAM „ZDRAVORASTIMO“ – ISTRA@IVAWA O NAVIKAMA OSNOVACA U SRBIJI Prema anketi sprovedenoj na oko 2.000 |aka u Srbiji, skoro dve tre}ine osnovaca jede sendvi~e ili peciva za vreme {kole i provodi vi{e od ~etiri sata dnevno ispred televizora ili kompjutera iq programa “ZdravoRastimo” je da kreira zdrave navike kod dece, kao i da ih motivi{e da u~estvuju u sportskim aktivnostima, s obzirom na to da se broj gojazne dece iz godine u godinu pove}ava, a deca svoje slobodno vreme provode uglavnom sede}i. U okviru istra`ivawa koje je sprovela kompanija Nestle sa agencijom IPSOS, u~estvovalo je blizu 2.000 osnovaca iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Ni{a, Zrewanina i ^a~ka. Anketa je obuhvatala test znawa, kao i navike u ishrani i pona{awu. Weni rezultati ukazuju na to da za vreme {kole, skoro dve tre}ine ispitane dece jede sendvi~e ili peciva koje donose od ku}e ili kupuju u pekarama blizu {kole. Navike dece u svim gradovima su veoma sli~ne, ali se izdvaja Novi Sad, gde ~etvrtina u~enika jede u {kolskim kuhiwama, a samim tim mawi broj u~enika jede suvu hranu. Tre-

POTVR\ENA JEDINSTVENOST VODE

OSNOVCI ZAVISNI OD BRZE HRANE

}ina u~enika jede pice i hamburgere nekoliko puta nedeqno, dok svako deseto dete u Srbiji brzu hranu jede svaki dan. Deca iz Ni{a predwa~e u ovakvoj ishrani, a interesantan je i podatak da se samo tri odsto anketirane dece hrani u {kolskim kuhiwama. Pitawa o navikama dece su pokazala i da ~etvrtina anketiranih svaki dan provodi vi{e od ~etiri sata ispred televizora ili kompjutera. Svaki deseti u~enik se izjasnio da nikada ne ve`ba, me|utim, ve}ina dece u~estvuje u nekom vidu sportskih aktivnosti. Ukoliko se poredi po gradovima, deca iz Beograda su najaktivnija, dok se Ni{lije najmawe bave sportom. Devoj~ice u ovom uzrastu su posebno osetqive, pa ~ak ~etvrtina wih smatra da ima preteranu telesnu te`inu, a {estina u~enika sedmih razreda dr`i dijetu. Osnovci su pokazali solidnu informisanost kada

tomska bawa Gorwa Trep~a i ove godine je bila jedini rehabilitacioni centar na Zimskoj evropskoj konferenciji multiple skleroze, odr`anoj u Pragu proteklog vikenda. Na poziv Evropske platforme za multiple sklerozu, predstavnici bawe prezentovali su metode rada Specijalne bolnice, opremqenost, kadar i efekte rehabilitacije kod obolelih od multiple skleroze. Svi prisutni slo`ili su se oko jedinstvenosti termomineralne vode ove bawe i zna~ajnih poboq{awa kod obolelih koji je koriste. Posebnu pa`wu je izazvalo prezentovawe efekata rehabilitacije grupe obolelih iz Norve{ke, koji su boravili u bawi u oktobru. Wihovo testirawe, sprovedeno u MS centru u Hakadalu, pored Osla, pre odla-

su u pitawu osnovna znawa o ishrani, ali su pokazali i da ve}ina wih ne zna, na primer, koliko soli treba konzumirati u toku dana, te da svaki deseti osnovac nema svest da uop{te postoji bilo kakvo ograni~ewe. Petina osnovaca ne zna {ta pokazuje i predstavqa deklaracija na proizvodu, dok dve tre}ine ispitanih ne razume koncept celovitog zrna. Sa druge strane, pokazali su da znaju koje bolesti mogu biti prouzrokovane nepravilnom ishranom, koje namirnice sadr`e vitamin C, kao i u kojim jedinicama se izra`ava energetska vrednost hrane. Lo{e navike u ishrani,

nedostatak vremena za fizi~ku aktivnost i dostupnost brze hrane, dovode do gojaznosti i zdravstvenih problema koji poga|aju sve mla|u populaciju. Program edukacije i materijale osmislili su stru~waci i nutricionisti u saradwi sa kompanijom Nestle, a deca }e u~iti iz bro{ura, video materijala i igara koje }e koristiti sa svojim profesorima. Ministarstvo omladine i sporta kao i Ministarstvo obrazovawa, nauke i tehnolo{kog razvoja u potpunosti su podr`ali projekat, koji se sprovodi drugu godinu za redom u saradwi Atletskog saveza Srbije i kompanije Nestle. I. M.

ska u Atomsku bawu i nakon tronedeqne rehabilitacije pokazalo je statisti~ki zna~ajno poboq{awe testiranih funkcija. Na Zimskoj konferenciji bili su prisutni predstavnici obolelih iz ~itave Evrope, kao i eminentni stru~waci iz oblasti neurologije i rehabilitacije sa svih kontinenata. Glavna tema konferencije odnosila se na informisawe o najnovijim dostignu}ima u oblasti dru{tvenih medija, predstavqawe inovativnih opcija u dru{tvenom anga`manu obolelih od multiple skleroze, kao i nagla{avawe koncepta procene IT tehnologija u Evropi, gde se uz aktivno u~e{}e pacijenata mo`e obezbediti kvalitetniji `ivot. I. M.

KULTURA

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

„SRBIJA ZA MLADE“ I SLOBODAN ^VOROVI] U POHODU SRPSKIM SVETIWAMA

^A^ANSKI KALENDAR NA KOSMETU

rganizaciji “Srbija za mlade”, koja je povodom Me|unarodnog dana studenata, 17. novembra, organizovala posetu tridesetak studenata Beogradskog univerziteta manastirima u Ra{koj oblasti i na Kosovu i Metohiji, pridruìo se i Slobodan ^vorovi}, izdava~ Srpskog narodnog kalendara iz â~ka. Na ovom putovawu studenti su bili u prilici da saznaju vi{e o zadu`binama srpskih vladara i istorijskim okolnostima u kojima su one nastajale, ali i opasnostima kojima su vekovima bile izloène. Prva stanica mladim akademcima u pohodu srpskim sredwovekovnim svetiwama je bio manastir @i~a iz prve polovine XIII veka, koji je podigao prvi kraq Srbije, Stefan Prvoven~ani, a u slede}em veku obnovio ga karaq Milutin. U toku sredweg veka u @i~i su krunisani kraqevi iz dinastije Nemawi}a. Dolinom Ibra put je vodio do Crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu, koja prema do sada poznatim pisanim izvorima poti~e iz VIII veka i predstavqa najstariji spomenik crkvene arhitekture na prostoru Srbije. Tokom posete manastiru \ur|evi stupovi, mladi su saznali da je zadu`bina Stefana Nemawe, da je prodignut pre 830 godina, 300 godina se, naàlost, nalazi na istaknutom brdu iznad Novog Pazara u ru{evinam i 40 godina se obnavqa. @ivot ovog manastira odràvaju ~etiri monaha i dva isku{enika. Put

je daqe putnike odveo u pravcu manastira Sopo}ani, koji je dom Svete Trojice, a podigao ga je Stefan Uro{ nedaleko od izvora reke Ra{ke. Freske manastira Sopo}ani su pravo remek delo umetnosti, {to je mnogo godina kasnije Sopo}ane uvrstilo u svetsku kulturnu ba{tinu i na listu UNESCO-a. U ovom manastiru sada boravi 30 monaha i isku{enika koji se bave vo}arstvom, ba{tovanstvom i p~elarstvom, a pod wegovim svodom rade i tri ateqea: ikonopisa~ki, kroja~ki i du-

NAGRA\EN FILM CENTAFA NA 9. EVROPSKOM FESTIVALU „BALKANIMA“

„GENETSKI IN@EWERING“ MARKA JOZOVI]A

nimirani film “Genetski inèwering” mladog â~anina Marka Jozovi}a osvojio je specijalnu nagradu na 9. Evropskom festivalu animiranog filma “Balkanima”, odrànom prve nedeqe oktobra u Domu kulture Studentskog grada u Beogradu. Od 350 prijavqenih, za glavni takmi~arski program odabrano je 45 filmova iz 21 zemqe, uz studentsku konkurenciju i dve panorame evropskog filma, dok je posebna pa`wa ove godine bila posve}ena ê{koj, kao zemqi-gostu ovogodi{weg festivala. Film Marka Jozovi}a nastao je pro{le godine u produkciji CentAF-a, na`lost, uga{enog Centra za animirani film u â~ku, a ~lanovi selekcione komisije su ga odabrali za takmi~arsku selekciju. Marko Jozovi} ima 17 godina, a animacijom je po~eo da se bavi u {estoj godini i bio je aktivan ~lan CentAf-a. Danas

ìvi u Beogradu i namerava i daqe da se bavi umetno{}u crtanog filma. Za nagra|eni film Jozovi} je kreirao scenario, crte`, animaciju i scenografiju, dok je muziku i zvu~ne efekte uradio \or|e Vukadinovi}, a montaù \or|e Kova~evi}. Nagra|eni film “Genetski inèwering” angaòvano tretira uticaj genetski modifikovane hrane na savremeno dru{tvo, a u obrazloèwu ìrija stoji da je specijalnu nagradu zasluìo za “skladan odnos izme|u kqu~nih animacijskih elemenata, dramaturgije, tajminga i ritma”. Prilika je da se postavi pitawe, za{to je u na{em gradu uga{ena jedna mala produkcija koja u evropskoj konkurenciji osvaja nagrade, i potvr|uje vi{estruki talenat kreativnih mladih qudi, koji bi radije svoje slobodno vreme provodili crtaju}i nego na ulici? Z. L. S.

boreza~ki. Planirano je da studenti na administrativnom prelazu dobiju policijsku pratwu kroz Kosmet, koja im nije dodeqena, a sre}om nije ni bila potrebna, pri~a ^vorovi}, navode}i da su prvo preno}i{te prona{li u Zubinom Potoku. I pre svitawa, iz skromnog studenskog doma krenuli su svi na liturgiju u manastir Visoke De~ane, zadu`binu kraqa Stefana Uro{a, u kojoj sada boravi samo 23 monaha, koji sluè Bogu i ~uvaju ostavqena predawa. Manastir se nalazi u totalnoj izolaciji od ~itavog sveta, a jedinu za{titu pruàju mu pripadnici Kejfora, kaè Slobodan ^vorovi}, me|utim wegov ìvot produàvaju mladi koji dolaze i postaju sabra}aj ovog manastira. Kaù i kada se pucalo i sve gorelo za vreme rata, Bogosluèwa su obavqana svakog dana isto kao i danas. U gostinskoj sobi uz posluèwe, monasi su razgovarali sa studentima. Put je daqe vodio do Pe}ke Patrijar{ije u kojoj se vekovima nalazilo sedi{te srpskih arhiepiskopa i patrijaha. Zbog surovih turskih zuluma Patrijah Arsenije je krajem 17. veka u velikoj seobi poveo iz ovog podru~ija hiqade hri{}anskih porodica u Ju`nu Ugarsku. Posle Drugog svetskog rata Pe}ka Patrija{ija je pretvorena u ènski manastir. Albanski ekstremisti su 1981. godine poku{ali da poàrom uni{te ovu svetiwu. Danas u manastiru ìvi 25 monahiwa. U Pri{tini, koja se naveliko gradi, pri~a ^vorak nisu bili u prilici da vide ru{evine ~uvene Bogorodice

Qevi{ke. Jesewi dan se privodio kraju kada su stigli u manastir Gra~anicu, zadu`binu kraqa Milutina, izgra|enu u prvoj polovini 14 veka. U manastiru sre}u igumaniju Efrosiniju, koja je ve} 63 godine u mona{kom ìvotu, kaè da je iz Draga~eva, iz Vi~e. Kroz prozor autobusa po mraku nazirao se Gazimestan na putu za Kosovsku Mitrovicu. U gradu su odmoroli nekoliko sati. Ko je smeo, prelazio je na drugu - ju`nu stranu Mitrovice, a onda jo{ jedna no} u studentskom domu u Zubinom Potoku iz koga se maglovitog jeseweg jutra krenulo ka Zve~anu u posetu manastiru Sokolica. - Igumanija ovog manastira Makarija nam je pri~ala da je u pro{losti svaki doma}in iz ovih sela za svog vlastelina morao da odgaja onoliko sokola, koliko je imao mu{kih glava u ku}i. U maloj crkvi statua Majke bo`je koja drì svog sina u naru~iju, isklesana od jednog kamena i, kaù, najlep{a na svetu. Na kratko razgovaramo i sa monahiwom koja je zavr{ila ~a~ansku Gimnaziju, a poreklom je iz Mr~ajevaca. Sre}emo srpsku decu i dajemo iz â~ka ponete “Dezert” kola~e. Prolaze}i pored srpskih ku}a pozdravqali smo devoj~ice koje su igrale fudbal i qude koji su klali sviwe. Nudili nam rakiju i tek ispe~eno meso, a onda uzbrdo do manastira Bawska na reci istoimenoj reci, koji je zadu`bina i nadgrobna crkva kraqa Milutina. U crkvi se nalazi grob carice Teodore, ène Stefana De~anskog i majke cara Uro{a, a prona|ena su i wena dva prstena. Ru~asmo u kafani pored puta, specijalitet “zgaèna koko{ka”, jednu porciju platismo 300 dinara, a u woj 500 grama ~istog mesa, spremqenog na poseban na~in i {opska salata pride - pri~a nam svoje utiske ^vorak. U povratku, paso{ka kontrola i manastir Studenica, jedan od najve}ih i najbogatijih manastira Srpske pravoslavne crkve, osnovao ga je Stefan Nemawa 1190. godine. Utvr|eni zidovi manastira okruùju ~etiri crkve. Poznat je po kolekciji fresaka iz 13. i 14. veka. Freska “Hristovo raspe}e” bila je na koricama prvog Srpskog narodnog kalendara, {tampanog u â~ku. Bila je to prilika da se vidi, poseti i pokloni svetiwama, koje su nam sve daqe iz objektivnih razloga, da im se daruju Kalendari Agencije “^vorak” iz â~ka i pruì ruka dobre voqe i nade... Priredila: Z. L. S.

BRATISLAV JEVTOVI] NAGRA\EN U PO@EGI

„HAXI DRAGAN“ ZA CIKLUS PESAMA ovinar i pesnik iz â~ka Bratislav Jevtovi} dobitnik je nagrade “Haxi Dragan”, koju su mu na ovogodi{wem svesrpskom pesni~kom konkursu dodelili Narodna biblioteka Poèga i poè{ke kwièvne novine “Svitak”. Nagrada je Jevtovi}u pripala za ciklus pesama, a uru~ena mu je u petak, 23. novembra u poè{kom Centru za kulturu. Dodequje se memorijalno, u znak se}awa na pesnika i pisca Haxi Dragana Todorovi}a, osniva~a i prvog predsednika Kwièvne zajednice UKS za Zlatiborski okrug. Dosada{wi dobitnici ove

nagrade su Veroqub Vuka{inovi}, Vladimir Jagli~i} i Bojana Stojanovi} Pantovi}, koja je ove godine bila i selektor prispelih pesni~kih rukopusa. Nagradu za najboqu kwigu iz oblasti kulture i umetnosti dobio je Zoran Jeremi} iz Uìca za rukopis “Unutra{wi grad”, u koju je sabrao novinske osvrte i kriti~ke prikaze objavqene u rubrici za kulturu uì~kog sedmi~nika “Vesti” i kwièvnim ~asopisima. O ovoj nagradi odlu~ivali su: Sla|ana Diki}, Milunka Mitrovi} i Milijan Despotovi}. Z. L. S.

KULTURA

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

PREDSTAVQENA KWIGA SVEDO^ANSTVO O UPOTREBI OSIROMA[ENOG URANIJUMA TOKOM NATO AGRESIJE NA SRJ

POSLEDICE NESAGLEDIVE Istra`ivawa o svojevrsnoj “zaveri }utawa”, uzrocima, posledicama i dejstvu radioaktivnog osiroma{enog uranijama, koji je na tone ba~en na pojedine lokacije u SRJ tokom NATO bombardovawa 1999. godine, pogubnim efektima na zdravqe stanovni{tva i `ivotne sredine, grupa autora sublimirala je u kwizi “Osirma{eni uranijum”, koja je predstavqena u ponedeqak u organizaciji Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture.

ime kolektiva stru~waka koji su bili neposredni u~esnici u aktivnostima preduzetim na re{avawu problema osiroma{enog uranijuma na teritoriji SRJ tokom sukoba i godinama posle wega, o metodama detekcije, sanirawu neposrednih efekata i prevenciji kasnih posledica, govorili su general u penziji Slobodan Petkovi}, docent dr Branka \urovi}, na~elnik Odeqewa za radiologiju sa VMA i Milivoje Stefanovi}, urednik “Slu`benog glasnika”. Autori kwige su i profesor dr Vesna Spasi} Joki}, mr sci. Dragutin Fortuna, pukovnik u penziji, profesor dr Vesna Selakovi} Mi}unovi} i primarijus dr Nedeqka Atlagi}. Ova kwiga, nesumwive stru~ne vrednosti, je svedo~anstvo o upotrebi osiroma{enog uranijuma na na{im prostorima, sa mapama,

nau~nim parametrima uticaja, metodama sanacije i drugim podacima, i nosi jasnu poruku autora, koji su èleli da ostave pisani trag o svojoj dosada{woj aktivnosti, zna~ajnoj za nacionalnu strategiju o~uvawa ìvotne sredine i zdravqa stanovni{tva Srbije i okruèwa, rekla je Verica Kova~evi}, predstavqaju}i svoje goste. Po re~ima generala Slobodana Petkovi}a, koji je period svoje vojne karijere od 1990. do 2000. godine proveo u â~ku kao komandant jedinica ABHO i garnizona, na bombardovanim prostorima dogodila se svojevrsna “nuklearno-hemijska” i ekolo{ka katastrofa, kakva nije zapam}ena u svetskim razmerama, a koja ima i tek }e pokazati dugoro~ne posledice po stanovni{tvo i ìvotnu sredinu, jer je re~ o veoma opasnoj, radioaktivnoj

NIJE OTKRIVEN U Â^KU Dosada{wa istraìvawa potvrdila su da su tokom vazdu{nih napada NATO snaga na SRJ, projektili sa osiroma{enim uranijumom kori{}eni na teritoriji Kosova, na jugu Srbije i u Crnoj Gori. Od oko 112 lokacija bombardovanih ovim projektilima, 98 ih se nalazi na teritoriji Kosmeta, 12 na teritoriji Srbije i dve na crnogorskom podru~ju. S obzirom na to da je osiroma{eni uranijum nusprodukt u pripremi goriva za nuklearne reaktore i oru`je, razorna mo} ba~ene koli~ine na SRJ od 10 do 15 tona OU, bila je deset puta ve}a od razarawa Hiro{ime. Svi projektili na|eni na terenu ispitivani su na Institutu za nuklearna istraìvawa u Vin~i. Na osnovu ispitivawa uzoraka pra{ine iz â~ka, general Slobodan Petkovi} tvrdi da na ovom podru~ju nije prona|en osiroma{eni uranijum.

i visokotoksi~noj materiji koju lako raznosi vetar, koja se udi{e, prodire u zemqu i podzemne vode, a preko wih i u hranu i qude. - Pa`wu javnosti privukao je viliki broj obolelih vojnika i civila u Zalivskom ratu nakon primene projektila sa osiroma{enim uranijumom. Pored opravdanog straha od dugoro~ne ekolo{ke katastrofe, jer period raspada ove supstance je 4,5 milijardi godina, i od uticaja wegove radioaktivnosti 1.100 puta ve}e od dozvoqene granice izra`ene u Bekerelima, sve je o~itije i pove}awe broja stanovnika obolelih od kancera. Pored na{eg stanovni{tva, sa ovim problemom suo~ili su se i vojnici pripadnici snaga iz Italije, Nema~ke i Francuske, koji su se nalazili na bombardova-

nim lokacijama, tako da se i oni sve vi{e ukqu~uju u istraìvawa posledica dejstva OU. Iako je nakon bombardovawa javnost bila podeqena u prosu|ivawu o mogu}im negativnim posledicama na na{ i ìvot budu}ih generacija, a akteri tvrdili da “nema opasnosti”, na{a je profesionalna obaveza i moralna odgovornost da saznawa do kojih smo do{li objavimo, a ako OU ne pokupimo i skladi{timo ga prema propisanim standardima, posledice }e biti mnogo ve}e. Zato insistiramo na tome da ovaj problem postane deo dràvnog projekta, po{to je zbog nedostatka sredstava i kadrova istraìvawe posledica bombardovawa na zdravqe stanovni{tva nakon pet godina prekinuto rekao je pored ostalog general Petkovi}. Z. L. S.

DESET GODINA ROTARI KLUBA U ^A^KU

od parolom “Mir kroz sluèwe” Nikole Obradovi}a, aktuelnog guvernera Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora, odràna je u petak sve~anost povodom obeleàvawa desete godine postojawa i rada Rotari kluba u â~ku. Formirawem ovog Distrikta 1. jula. 2011. klubovi Srbije i Crne Gore deluju kao jedinstvena zajednica, koja obuhvata 60 Rotari klubova iz Srbije, me|u wima i ~a~anski. Sve~anosti su u gotovo porodi~nom skupu ~lanova, a u na{em gradu ih je 15, prisustvovali i Rotarijanci iz Kragujevca, Kraqeva, Kru{evca, Topole i Beograda, biv{i guverner Dragan Brajer, advokat iz Beograda, a u ime lokalne samouprave Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti. Doma}in skupa bio je ovogodi{wi predsednik Rotari kluba â~ak profesor Dragan Golubovi}, koji je tom prilikom poèleo dobrodo{licu ~lanstvu i gostima i podsetio da je “uz zna~ajnu asistenciju kumov-

HUMANOST I PRIJATEQSTVO

skog” Rotari kluba Kragujevac, 28. juna 2002. godine osnovan Klub u â~ku, kada je dobijena i poveqa od Rotari Internacionale. Osnovni ciq Rotarija u â~ku je da neguje tradiciju i {iri kodeks rotarijanstva u na{em okruèwu, a kqu~na oblast delovawa su qudski odnosi i podsticawe istinskog duha pri-

jateqstva, koje je u Rotariju i “gradivno tkivo i pokreta~ka sila”. Za deset godina postojawa Rotari klub â~ak vodio je i angaòvao se u vi{e desetina projekata i akcija usmerenih na poboq{awe uslova ìvota i zdravqa ugroènih qudi i sa posebnom pa`wom ka unapre|ewu uslova za obrazo-

vawe i razvoj mladih, naro~ito dece sa posebnim potrebama u lokalnoj zajednici. Neke od realizovanih akcija ovog kluba su: nabavka sanitetskog vozila za Dom zdravqa u ^a~ku; stalna pomo} {koli “1. novembar” za decu sa posebnim potrebama novogodi{wi paketi}i i poboq{awe sanitarnih uslova u ovoj {koli; nabavka invalidskih kolica;

ure|ewe dela obale Zapadne Morave; postavqawe klupa i stolova du` obale uz saradwu sa fondacijom porodice ]esarov i RC Bern, [vajcarska; nabavka kwiga za biblioteku {kole u Trnavi; edukacija dece o {tetnosti elektronskog otpada i potrebi reciklaè i mnoge druge. Klub iz â~ka pokrenuo je povezivawe i razvoj prijateqskih odnosa sa Rotari klubom iz Ajdov{~ine u Sloveniji, inicirao ja~awe uzajamnih privrednih veza, omogu}io dolazak mladih iz Evrope i sveta u na{ kraj putem Rotari razmene, obavqaju}i i pripreme za razmenu i usavr{avawe mladih u razvijenim zemqama Evrope. Pored kontinuiranog ostvarivawa dugoro~nih razvojnih ciqeva, Rotari â~ka za ovu godinu planira i niz humanitarnih akcija u kojima }e biti prikupqen novac za Muzej detiwstva dece ~a~anskog kraja s kraja 19. i po~etka 20. veka. Z. L. S.

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

HUMANITARNI KONCERT KUD „TANASKO RAJI]“ I FONDA B-92

PRIKUPQENO 700 EVRA ZA BEBE

a humanitarnom koncertu koji je Kulturno-umetni~ko dru{tvo “Tanasko Raji}” organizovalo u subotu u saradwi sa Fondom B-92 “Bitka za bebe” prikupqeno je novca u protivvrednosti oko 700 evra. Poziv da se u ovoj humanoj borbi pridru`e i svojim prilozima pomognu “malim herojima da dobiju svoju bitku” upu}en je svim folklorcima Grada ^a~ka, jer su inkubatori u porodili{tima Srbije ~esto stariji i od roditeqa beba kojima su nameweni. U programu pod nazivom “Igramo za bebe”, nastupilo je deset kulturno-umetni~kih dru{tava, zdravi~ar, frula{ i orkestri. Prodato je 405 ulaznica po

NEUKROTIVO SRCE epotica, televizijska zvezda, medijski fenomen ili samo rawiva èna koja je celog ìvota traìla qubav, Suzana Man~i} u romansiranoj biografiji, u kojoj su promewena svega tri imena, otkriva pravo lice, s iskreno{}u kakvu niko nije o~ekivao... Hrabra kao i uvek, u ovoj intrigantnoj pri~i, koju je objavio Alnari, Suzana Man~i} nije sakrila ni{ta. Tu su qubavi, razo~arawa, tajne veze sa nekim oèwenim i nekim veoma poznatim mu{karcima. Tu je niz sre}nih i te{kih trenutaka tokom wene tridesetogodi{we karijere, ~iji su najsvetliji trenuci ve} pomalo zaboravqeni. Tu je i intriga oko ukradenih kaseta, koja kao da kopka celokupnu javnost. Me|u koricama autobiografskog romana Neukrotivo srce nalazi se i tajna za{to su Suzani Man~i} mu{karci celog ìvota pili sa dlana, {ta misli o sre}i, lepoti, vezama, onim dugim i onim za jednu no}, porodici, qubavi, braku, ali i kakvo je nali~je slave... U ovoj uzbudqivoj pri~i u kojoj se, iz stranice u stranicu, smewuju smeh, suze i strast, publika koja je Suzanu Man~i} uvek volela uìva}e do kraja.

L rodu i napretku. Kao biserna ogrlica izgledalo je na sceni vi{e od 40 mali{ana, polaznika {kole folklora izvode}i svoje po~etni~ke korake, a zapevala je i me{ovita izvorna peva~ka grupa, svi iz KUD-a „Tanasko Raji}“, doma}ina i organizatora ovog koncerta. Pored dru{tva doma}ina, nastupili su folklorni ansambli “Abra{evi}a”, “Dula Milosavqevi}a”, “FRA”, “Bambi”, svirao je majstor frule i dvojni~ar Obren Radi~evi}, vrsni narodni umetnik, koji se u nedavno odr`anom serijalu narodne muzike i tradicije “[qivik” na RTS-u izborio za mesto u polufinalu, KUD “Radi{a Po{ti}” iz Mr~ajevaca, “Nada Simovi}” iz Mojsiwa, “Br|ani” iz Br|ana i “Milisav Petrovi}” iz Parmenca. Ovim se borba za na{e najmla|e i najneza{ti}enije nastavqa, rekao je predsednik KUD-a iz Qubi}a Zoran Zate`i}. Z. L. S.

KUD ”FRA” ORGANIZOVAO 4. ME\UNARODNI FESTIVAL FOLKLORA

„SA OV^ARA I KABLARA“

Kao i svakog petka, â~anski glas i kwiàre Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Suzana Man~i}

simboli~noj ceni od po 200 dinara, a prikupqena sredstva bi}e prosle|ena Fondaciji B-92 za nabavku opreme za porodili{ta. Koncertu je prethodilo promovisawe ovog humanitarnog programa na Gradskom trgu, gde su folklorci iz Qubi}a delili reklamni materijal. Program, koji je trajao vi{e od dva sata, na velikoj sceni Doma kulture, otvorio je zdravi~ar Jaroslav Nixovi} prigodnom besedom posve}enom zdravqu, po-

organizaciji KUD “FRA” 19. i 20. oktobra odr`an 4. Me|unarodni festival folklora “Sa Ov~ara i Kablara”. U~estvovala su kulturno-umetni~-

POKLON KWIGE

ka dru{tva iz Bugarske, BiH i Srbije: “Pautalija” iz ]ustendila, “Zelengora” iz Gackog, dru{tva iz Jagodine, Despotovca, Resavice, Drmna, Nove Varo{ i dru{tvo doma}in “FRA”. Festival je odràn prvog dana u Rakovi, a drugog u Zabla}u. Publika je bila u prilici da uìva u lepezi igara iz [umadije, Ma~ve, Hercegovine, Kolubare, Ni{a, Leskovca, Rekovca, Vladi~inog Hana, Zapadne Srbije, Negotina, Crne Trave, vla{kim, {opskim i igrama iz Bosilegrada. Predsednik KUD “FRA” Mladen Ristanovi} zahvaquje se prijateqima Festivala, koji su omogu}ili wegovo odràvawe: FRA, Grad â~ak, pekare “Pons” i “Moka”, “TrgoJug”, “Polo” Zabla}e, “MakroBela”, [tampariji “Etiteks”, Narodnom muzeju, O[ ,,Vladislav Petkovi} Dis” , restoranu “Talija”, i medijskim sponzorima: TV Galaksija, Radio â~ak , Radio “Kruna” i “â~anski glas”. Z. L. S.

Filipa Fjoreti

KWIGA QUBAVI ili, kraqica retro stila, i wen de~ko Robi vode antikvarnicu kwiga u Sidneju. U po{iqci retkih kwiga pristigloj iz egzoti~nog Najrobija, otkrivaju anti~ki rukopis, erotsku Kwigu qubavi, koja ima izuzetnu vrednost na trì{tu. Ubrzo im na vrata kuca Vilijem, misteriozni Rus, koga je angaòvala londonska firma za povra}aj ukradenih umetni~kih dragocenosti. Robi odbija da mu preda kwigu i nestaje sa zajedni~kom u{te|evinom. Lili ostaje sa Rusom i wegovim mo}nim poslodavcima koji èle kwigu po svaku cenu. Sklopiv{i savez iz nu`de s Vilijemom, Lili kre}e na put po svetu traè}i svog de~ka i Kwigu qubavi, {to nam donosi veselu romanti~nu komediju, punu zapleta, tajni i qubavnih neda}a. Ovu kwigu objavila je Mono i mawana.

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

RECEPTI

[NICLE OD [UNKE SA BANANAMA

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

OMLET SA RUMOM

SASTOJCI ^etiri re`wa kuvane {unke (po 125 g) Dve ka{ike maslaca ili margarina Dve ka{ike meda Dve banane ^a{a crnog vina ili {erija

PRIPREMA

SASTOJCI Pet, {est jaja Dve, tri ka{ike mleka Malo soli Ka{ika maslaca ili margarina Tri, ~etiri ka{ike pekmeza od kajsije Rum Dve ka{ike {e}era Dva, tri re`wa ananasa

PRIPREMA

Zagrejati u tigawu maslac ili margarin, spustiti {unku i prìti je sa svake strane po jedan minut. Premazati je medom i prìti jo{ dva, tri minuta. Staviti {unku na zagrejani tawir, ise}i bananu na kolutove i zajedno sa preostalim medom, spustiti u sok u kome se {unka prìla. Dinstati dva minuta i {nicle od {unke ukrasiti bananama. Soku od pe~ewa dodati vino i prokuvati. Time preliti meso i jelo servirati uz krompir pire, gra{ak ili {argarepu.

KOLA^ OD DUWA I BADEMA

Jaja umutiti sa mlekom i malo soli. Rastopiti maslac ili margarin u tigawu, dodati smesu od jaja i me{ati viqu{kom. Pri zgu{wavawu kajganu razvu}i u obliku ovala. Umutiti pekmez i dve ka{ike ruma. Premazati sredinu

omleta, a zatim ga spustiti na vru} tawir i posuti {e}erom. Na omlet staviti mali emajlirani sudi}, doliti ruma i zapaliti. Zapaqenim rumom preliti omlet i naokolo pore|ati ananas.

KREM OD VINA SASTOJCI Pola ~a{e belog vina Sok i rendana kora od pola limuna Tri `umanca Tri prepune ka{ike {e}era [est listi}a svetlog `elatina Pola ~a{e umu}ene slatke pavlake Nekoliko kandiranih tre{wi ili gro`|a

PRIPREMA SASTOJCI Kilogram duwa 700 g {e}era [oqica ruma 100 g badema

Duwe oqu{titi, o~istiti , skuvati i propasirati. Dobijenu masu izme{ati sa {e}erom i ponovo je kuvati dok se ne zgusne. Bademe preliti vru}om

vodom, oqu{titi i ise}i po du`ini. Izme{ati ih sa duwama i na povr{ini posutoj {e}erom oblikovati salamu. Kola~ ostaviti da se osu{i na vazduhu.

PRIPREMA Belo vino, rendanu limunovu koru i sok, ùmance i {e}er penasto umutiti na pari. Dodati izgwe~en èlatin, koji je prethodno ostajao u hladnoj vodi pet minuta. Kada krem splasne, ostaviti ga na hladnom mestu i povremeno prome{ati. Pre zgru{avawa, dodati u krem umu}enu pavlaku. Puniti pripremqene ~a{e i krem, po èqi, ukrasiti vo}em.

BA[TE I BALKONI

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

DUGOTRAJNE ZVEZDE SA TERASE svetiqkama, ukrasnim kuglama i {arenim figurama. Na taj na~in }e ba{ta na terasi i zimi izgledati kao “soba u zelenom”. Miris i cvet nisu nepoznanica saksijskom cve}u otpornom na mraz i hladno}u. Lavanda i ruzmarin {ire svoje posebne opojne mirise i tokom jeseni i zime, ukoliko se rukom pro|e po wihovom stalno zelenom li{}u. Li{}e Judinog drveta podse}a na miris medewaka. Za{tita od mraza i hladno}e zvu~i paradoksalno kod kupolastog cve}a otpornog na mraz. Ipak, ona je neophodna. Biqke koje su u ba{ti sasvim otporne na mraz, zasa|ene u saksije znatno su

Pro{lo je vreme letwih cvetnica, ali sezona cvetawa jo{ uvek traje. Za dobro raspoloèwe pobrinu}e se saksijske biqke. [areni listovi, crvene ivice, svetlucave bobice i zelene kro{we pomaù da se lak{e oprostite od letweg, cvetnog spektakla. Mnoge biqke otporne na zimu, u jesen pokazuju svoju lep{u stranu. Mogu se odràvati kao kupolaste biqke. U periodu kada se wihovi osetqivi “drugovi” unose u ku}u, one stupaju na scenu i krase terase i ku}ne ulaze.

osetqivije. Naro~ito u mawim saksijama i àrdiwerama mraz brè i dubqe prodire, tako da je samim tim velika opasnost za koren biqke. [im{iru, boìkovini ili lepezastom javoru, ve} temperatura od minus pet stepeni moè da {teti. Zato, saksije i druge posude sa biqkama treba odignuti od zemqe i staviti na drvene daske ili palete od stiropora. Same saksije tako|e treba uviti jutom, lanenim krpama koje su napuwene slamom ili suvim li{}em. Zatim, saksije treba od vlage za{titi folijom ili ih staviti ispod nastre{nice, ili ne-

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

kog natkrivenog dela. Za{tita kro{wi je obavezna kod svih vrsta zimzelenih biqaka (poput {im{ira), jer zimsko sunce isu{uje wihove olistale kro{we. Mo`e da do|e do isu{ivawa, koje je {tetno kao i mraz. I pod “zimskim kaputom”, zemqa ne sme biti suva. Treba je zalivati onda kada nije preterano hladno. Na taj na~in }e dugogodi{wi “gosti” u saksijama tokom cele godine pokazivati svoju lepotu.

Pripremila: P ripremila: N. R.

vetlucavo li{}e u jesewim ba{tama privla~i mnogobrojne poglede. Razne vrste lepezastog javora su neprevazi|eni kraqevi. Dobro uspevaju u velikim posudama, a dobri partneri su im ginko `u}kastih nijansi, Judino drvo... Ukrasna kora biqaka je, pored prelepe boje li{}a, dodatni argument za uzgajawe ovih biqaka. Beli dren je velika konkurencija koji pokazuje ne samo tamnocrvene grane, ve} i upadqive ~aure sa semenom, po kojima je biqka i dobila ime. Lepi plodovi obradova}e i ptice. One rado koriste {arenu rasko{ {ipka, vatrenog trna, ukrasne jabuke i duwice. Wihovi plodovi su dobrodo{la dodatna ishrana ogladnelim pticama tokom zimskih biqaka na terasi, ali i u ba{ti. Biti stalno zelen i stalno lep nije jedina privilegija zimzelenog drve}a. [im{ir i lovor vi{wa tokom cele godine imaju zelene odore. Kleka, tisa i bor prava su konkurencija novogodi{woj jelki. U vreme novogodi{wih i bo`i}nih praznika wihove kro{we se mogu ukrasiti

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 30. novembar

Subota, 1. decembar

Nedeqa, 2. decembar

VREMENSKA PROGNOZA

Ponedeqak, 3. decembar

Sreda, 5. decembar

Utorak, 4. decembar

^etvrtak, 6. decembar

130C

80C

100C

70C

50C

90C

80C

20C

10C

00C

-60C

-30C

-20C

Delimi~no obla~no

Ki{a/sneg

Ki{a

Ki{a/sneg

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

LU^ANI

VLADAJU]A KOALICIJA U SO LU^ANI ZADOVOQNA REZULTATIMA POLUGODI[WEG RADA

STARA VLAST OSTAVILA NOVOJ DUGOVE publi~ku vlast. “Aktuelna vlast se razlikuje od prethodne, jer za dobrobit Op{tine i wenih gra|ana ne radi samo u predizbornoj kampawi. Ciq nam je da sredstvima kojima raspola`emo stanovni{tvu omogu}imo pristojan i boqi `ivot.” Aktuelna vlast se za proteklih {est meseci borila sa “dubiozom” u buxetu, koju joj je u nasle|e ostavilo prethodno op{tinsko rukovodstvo, rekao je Mirko Jokovi}, {ef odborni~ke grupe DS, oceniv{i da valdaju}a koalicija, koja je

Uprkos nastojawima jedine opozicione stranke u SO Lu~ani Pokreta za Draga~evo da u ovoj op{tini prekomponuje vlast, vladaju}a koalicija sastavqena od osam stranaka, uspe{no funkcioni{e i za proteklih {est meseci wen opstanak ni jednom nije doveden u pitawe. Ovaj zakqu~ak predo~en je novinarima na KZN u ponedeqak, posle sastanka op{tinskog rukovodstva sa {efovima svih odborni~kih grupa koje participiraju u vlasti, na kome je razgovarano o koncipirawu buxeta za 2013. godinu, organizovawu izbora u 37 mesnih zajednica i raspisivawu referenduma o zavo|ewu mesnih samodoprinosa u svim MZ. toku priprema za izradu odluke o buxetu za narednu godinu konsultovani su svi buxetski korisnici koji su svoje programe i planove dostavili SO. U proteklom periodu akcenat je stavqen na pro{irewe socijalnih davawa, pomo} {kolama, vrti}ima i poqoprivrednicima koji su za nabavku semenske p{enice dobili

NAPREDWACI NISU „PREBEZI”? Osim od ~elnika Pokreta za Draga~evo, informacije o prekomponovawu vlasti u op{tini Lu~ani i potpisivawu sporazuma sa ovom opozicionom partijom, sti`u i od pojedinih ~lanova Srpske napredne stranke i od predsednika OO Damqana Dramli}a, koji ne saziva sednice odbora, ka`e dr Aleksandar Pajovi}, jedan od ~etiri odbornika ove stranke: - Sporazum zvani~no nije potpisan. Obavili smo konsultacije sa Predsedni{tvom stranke i sve dileme i eventualni nesporazumi bi}e uskoro razre{eni, nakon najavqenih strana~kih izbora.

10 miliona dinara iz buxeta. Osim toga, rebalansom buxeta obezbe|ena su sredstva i za popravku putne infrastrukture, sanaciju klizi{ta, sumirao je u naj-

ZA GODINU DANA 100 NOVIH RADNIH MESTA Vladaju}a koalicija je koalicija politi~ki odgovornih qudi, koji ne grade kult li~nosti, ve} neguju kolektivnu odgovornost, zahvaquju}i kojoj se jedino moè odràti lokalna vlast, ocenio je Radovan Ili}, direktor IKG, potvrdiv{i stav wenih ~elnika da je ostvarena dobra saradwa sa privrednicima, preduzetnicima, poqoprivrendicima: - Skup{tina op{tine je smawila neke da`bine koje pla}a privreda i u buxetu za 2013. predvidela sredstva za otvarawe industrijske zone i podizawe privrednih objekata, u kojima }e biti otvorena nova radna mesta i zaposleni gra|ani. Upravo i “Farmakom” u Gu~i, poznatiji kao IKG, podr{ku lokalnoj samoupravi pruà novim zapo{qavawem qudi. U prvom kvartalu zaposleno je 45 radnika, idu}eg meseca bi}e otvoreno jo{ 40, a u februaru slede}e godine od 30 do 50 novih radnih mesta. U fabrici su, sa ne{to vi{e od 500 zaposlenih, maksimalno uposleni svi kapaciteti, a ciq nam je da dostignemo 810, koliko je qudi u firmi radilo u “sre}na vremena”.

kra}em u~inak aktuelne vlasti predsednik Op{tine Mladomir Sretenovi}. Po{to je izrazio uverewe da tim na ~ijem je ~elu u`iva punu podr{ku gra|ana, privrednika, preduzetnika, konstatovao je: “Koalicija funkcioni{e normalno, sve partije, funkcioneri i predstavnici stranaka u savetima, upravnim, nadzornim odborima i radnim telima uspe{no rade i daju svoj puni doprinos ugledu Op{tine.” Po{to je pro{lo {est meseci od kada je aktuelno

rukovodstvo stupilo na vlast, bilo je vreme da se “podvu~e crta”, rekao je Adam Tadi}, predsednik OO SPS i direktor Centra za kulturu, i podsetio da je nova vlast, razmatraju}i zavr{ni ra~un buxeta za 2011. godinu, ustanovila da je op{tinski buxet zakqu~no sa 31. decembrom 2011. bio zadu`en za 194 miliona dinara: - Buxet Direkcije za izgradwu bio je zadu`en 40, a ra~un MZ Gu~a blokiran za 25 miliona dinara. Neizmirene obaveze Centra za

RASPU[TEN OO LDP Informacije da je OO LDP u Lu~anima raspu{ten i da je formirano Povereni{tvo ove stranke, potvrdila je biv{a poslanica ove partije i wen potpredsednik Marija Bugar~i}. Bez obzira na to i ~iwenicu da su neki qudi napustili op{tinsku organizaciju, LDP i daqe u~estvuje u lokalnoj vlasti i podr`ava vladaju}u koaliciju, koja smatra ona, funkcioni{e kao tim. Wegovi predstavnici u lokalnoj Skup{tini deluju kao samostalni odbornici, a ne sa SPO u sastavu pokreta Preokret.

kulturu iznosile su 10, dug prema JP “Rzav” 12, a prema JKP “Duboko” pet miliona dinara. Op{tina Lu~ani je na kraju pro{le godine dugovala i Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u ^a~ku 10, SOKOJ-u {est i prevoznicima za usluge u izbornoj kampawi osam miliona dinara. U me|uvremenu, aktuelna valst je donela odluku o rebalansu buxeta, na osnovu koje su ve}a sredstva iz op{tinske kase usmerena na socijalna davawa, pomo} {kolama, vrti}ima, poqoprivrednicima koji }e na ime subvencija dobiti 10 miliona dinara, rekao je Tadi} i najavio da }e novi buxet “maksimalno biti prilago|en potrebama gra|ana”. Op{tinsko Povereni{tvo URS u Lu~anima apsolutno podr`ava vladaju}u koaliciju, rekao je wegov predsednik dr Du{ko [uluburi}, jer ona prakti~no preslikava re-

mo`da jedinstvena u ~itavoj Srbiji, radi timski i sinhronizovano i da }e zahvaquju}i tome sve obaveze i zadatke blagovremeno izvr{avati. Narodwa~ki blok, koga ~ine SNS, NS i DSS, maksimalno podràva vladaju}u koaliciju koja je “iz meseca u meseca sve organizovanija”, smatra Slobodan Popovi} i na nagove{taje opozicije da je u Draga~evu na pomolu “pakovawe” nove vlasti, odgovara da stranke u ovom bloku imaju “zeleno svetlo svojih centrala da i ubudu}e deluju u sastavu vladaju}e koalicije”. Za proteklih pola godine odràno je 15 sednica Gradskog ve}a i sedam sednica SO, podsetio je predsednik lokalne Skup{tine i predstavnik odborni~kog kluba Preokret (LDP i SPO) Dragan Su{i}. Najve}i problem koji je aktuelnu vlast sputavao da radi boqe i brè bila je velika prezaduènost op{tine, rekao je on, uveren da }e ova vlast u prvoj polovini 2013, “u koju }e u}i sa svojim buxetom”, pokazati prave rezultate: “Za proteklih {est meseci koalicija ni jednom nije dovedena u pitawe, zbog toga {to qudi koje vode stranke u ovom savezu nemaju izrazite li~ne ambicije i interese.” M.N.

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

GORWI MILANOVAC

SAJAM TURIZMA U KRAGUJEVCU

„9. SEPTEMBAR“ U OP[TINI

ZAPA@EN NASTUP DA DOBRA SARADWA GORWOMILANOV^ANA BUDE JO[ BOQA Predsednik Op{tine Milisav Mirkovi} primio u svom kabinetu dvo~lanu delegaciju preduze}a „9. septembar“ iz Gorweg Milanovca irko Kova~evi}, vlasnik preduze}a i Vesna Polomac - Lazi}, direktor ove firme predstavili su

cali iskqu~ivo ma{ina za preradu papira, dok sada proizvodimo i medicinska, stomatolo{ka i kozmeti~ka sredstva po ~emu smo, mo`da, i najpoznatiji, ali i najprisutniji na tr`i{tu. Preduze}e trenutno zapo{qava 90 radnika koji rade u dva pogona, u ^a~ku i Gorwem Milanovcu - istakla je direktorka Polomac - Lazi}. Jedan od suvlasnika preduze}a Mirko Kova~e-

na izmestiti bli`e novoj saobra}ajnici. [to se toga ti~e, mi smo u povoqnijem polo`aju, jer se ve} nalazimo na lokaciji koja je ozna~ena kao budu}a industrijska zona, ali neophodno je jo{ dosta poslova odraditi, naravno u saradwi sa lokalnom samoupravom, a vezano za pristupne saobra}ajnice, eventualno izme{tawe nekih zgrada i jo{ mnogo toga {to nas svakako o~ekuje,

Na protekle nedeqe odr`anom Sajmu turizma u Kragujevcu, me|u stotinak izlaga~a iz zemqe i regiona, zapa`eno mesto je zauzela i prezentacija turisti~ke ponude Rudni~ko takovskog kraja

uristi~ka organizacija Gorweg Milanovca bila je prisutna na sajmu „u kom{iluku“, gde je brojnim posetiocima ponudila mnogo novih detaqa vezanih za turizam Rudni~ko takovskog kraja. Poznato je da je Turisti~ka organizacija Gorweg Milanovca mnogo u~inila za razvoj seoskog turizma u na{oj Op{tini, a na sajmu u Kragujevcu je bilo primetno da smo uz neprikosnovene Ivawicu i Kosjeri} mi bili me|u atraktivnijim lokacijama. Ono gde smo me|u vode}im turisti~kim organizacija-

ma je prijem ekskurzija, za {ta svakako najve}e zasluge idu spomen kompleksu u Takovu, ali i to poku{avamo da obogatimo, pa sve ~e{}e pro{irujemo ponudu za ekskurzije, tako {to ih vodimo na jo{ neka izleti{ta u na{em kraju, koja imaju i neke svoje istorijske i kulturne vrednosti. U narednom periodu }e biti poja~ane aktivnosti i na organizaciji izletni~kog, odnosno jednodnevnog turizma, a veliku ulogu u razvoju ovog vida turisti~ke ponude }e imati i

pe{a~ke, odnosno, planinarske staze, manastiri u na{oj op{tini i okolini, kao i brojni drugi detaqi koji }e u~initi boqi i lep{i boravak u Rudni~ko takovskom kraju. Naravno, nismo zaboravili ni da eventualnim gostima pomenemo i brojne likovne, muzi~ke i druge manifestacije koje se odr`avaju tokom godine na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac isti~e direktorka gorwomilanova~ke Turisti~ke organizacije Mira Mirkovi}. G. T.

USPE[NA NEDEQA ZA GORWOMILANOVA^KE LOVCE istorijat, ali i izneli planove i ideje za naredni period. - „9. septembar“ nosi to ime jer je firma osnovana tog datuma pre ta~no tri decenije, a za to vreme je izrasla u jednu od respektabilnijih u Rudni~ko takovskom kraju. Prvobitni poslovi preduze}a su se ti-

vi} je predsedniku Op{tine izneo planove firme, kao i o~ekivawa od lokalne samouprave vezano za izgradwu autoputa kroz gorwomilanova~ku op{tinu. - Poznato je da }e se zbog izgradwe autoputa kroz na{u Op{tinu, i sada{wa industrijska zo-

a jo{ uvek se i ne zna ta~no {ta. Nadamo se da }e svi eventualni radovi biti lako i brzo ura|eni, uz obostranu saradwu privrede i op{tine, kao i na obostrano zadovoqstvo rekao je Kova~evi} u kabinetu predsednika Op{tine. G. T.

ZE^EVI I FAZANI PALI „U PRODU@ETKU“

OP[TINSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE

PRIPREME ZA ZIMU Op{tinski {tab za vanredne situacije odr`ao sednicu na kojoj je glavna tema bila priprema za nastupaju}i zimski period ladno vreme i velike sne`ne padavine se ne mogu izbe}i, ali se mogu stvoriti uslovi da se taj period lak{e premosti, ~ulo se na sednici Op{tinskog {taba za vanredne situacije. - Mo`da je nekome malo neobi~no {to se sastajemo u situaciji kada ni{ta oko nas nije vanredno, ali, moramo misliti i o narednim mesecima, odnosno o

zimskim uslovima `ivota i rada. Nadamo se da nas ne}e zadesiti veliki sne`ni pokriva~ kao prethodne godine, kao i da ove zime ne}e biti onako ekstremnih temperatura, ali, ujedno moramo biti i spremni da adekvatno reagujemo u bilo kakvim uslovima. Op{tinska preduze}a za puteve i za izgradwu su pripremila predlog ~i{}ewa i odr`avawa saobra}ajnica u samom gradu i na seoskom podru~ju. Prema tom planu, predvi|eno je da se u ekstremnim uslovima na raspolagawe stavi i sva te{ka mehanizacija koja nije pod ingerencijom javnih preduze}a, pa se ti spiskovi moraju sa~initi

u saradwi sa mesnim zajednicama. Seoske sredine, odnosno wihove lokalne samouprave moraju napraviti i spiskove stara~kih doma}instava, kao i doma}instava do kojih je te{ko do}i u zimskim uslovima. Istovremeno i sve {kole na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac moraju obezbediti sve neophodne uslove za nesmetano odr`avawe nastave tokom zimskog perioda - istakao je predsednik op{tine i [taba za vanredne situacije Milisav Mirkovi}. [tab je doneo i plan rada za narednu godinu, a o wemu }e se izja{wavati odbornici na nekoj od slede}ih sednica. G. T.

Lovci lova~kog udruèwa „Vojvoda Milan Obrenovi}“ dobrim ulovom obeleìli kraj lovne sezone na ze~eve i fazane ada se nedeqna jutarwa magla pretvorila u lep jesewi dan, bili su vidqivi i rezultati lova. A, grupa od {est lovaca iz Druèti}a i Prawana, me|u kojima se nalazio i najmla|i me|u wima Filip Bralovi}, imala se ~ime i pohvaliti...

- Lovili smo na na{em standardnom terenu, na trome|i Gojne Gore, Prawana i Druèti}a i imali smo malo sre}e, ali i znawa da odstrelimo dva prelepa fazana, kao i dva kvalitetna zeca. Ni{ta spektakularno, ali, moramo priznati da je to na neki na~in i simbolika da zavr{etak lova na ovu divqa~ obeleìmo upravo ovakvim rezultatom. Poznato je da je ovo podru~je jako bogato fazanima i ze~evima, a na àlost, poznato je i koliko problema oni mogu napraviti poqoprivrednicima tokom zim-

skih meseci. Posebno smo sre}ni {to je sa nama u grupi i jedan od najmla|ih lovaca ovog kraja, mali Filip, kome ovo nije prvi ulov, ali predstavqa mu lep podstrek za nastavak bavqewa lovom - govori Bo{ko Milovanovi}, jedan od preciznih lovaca protekle nedeqe. Mla|ani Filip Bralovi} nije mnogo govorio, ali je sa ponosom gledao lovinu, a pretpostavqamo da je imao {ta da ispri~a svojim vr{wacima u {koli, a da to ne budu obi~ne, lova~ke pri~e... G. T.

Borac: Petri}, Boranija{evi}, Dimitrijevi}, Alve{, @ivkovi}, Jeremi}, Martinovi} (\okovi}), Jovi~i}, Jovan~i}, Zo}evi} (@ivanovi}), Rakovi} (Pavi}evi}).

SPORT

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

Napredak: Krznari}, Duwi} (Jani~i}), Udovi~i}, Kokovi}, Milo{evi}, Paunovi}, Regan, Gavri}, Boji} (Truji}), @ivkovi} (Baji}), Milosavqevi}.

Strelac: Martinovi} (Borac). @uti kartoni: Jeremi} (Borac), Udovi~i}, Milo{evi} i Regan (Napredak). Sudije: Karaxi}, Petkovi} i [egrt (Beograd).

BORAC - NAPREDAK 1:0

16. kolu Prve lige Srbije fudbaleri Borca savladali su na svom terenu prvoplasirani Napredak. Tri nova boda u~vrstila su ^a~ane na tre}em mestu. Derbi srpskoliga{a i izuzetno toplo vreme u novembru izmamili su i veliki broj publike. Jedini gol na utakmici postigao je Martinovi} u 70. minutu, igra~ kome se napokon posre}ilo, posle nekoliko udaraca koje je uputio ka golu Napretka. I u prvom i u drugom poluvremenu obe ekipe su imale svoje {anse. Ve} u 17. minutu poni{ten je pogodak Kru{evqana, Gari} je {utirao iz ofsajda. Nekoliko minuta kasnije, Ra{kovi} ga|a sa 15 metara, ali pored gola Napretka. Najozbiqniju priliku u prvom delu utakmice gosti su imali u 31. minutu, kada Alve{ izbacuje loptu sa gol linije. Posle dva neuspela po-

PAO LIDER

ku{aja u drugom poluvremenu, Martinovi} posti`e izvanredan gol sa velike udaqenosti. Gosti su do kraja poku{avali da izjedna~e rezultat. Najuzbudqiviji trenutak dolazi na samom kraju, u 90. minutu, kada je i Boranija{evi} spasao gol Borca izbaciv{i loptu sa gol linije. I pre ovoga je publika uveliko negodovala, smatraju}i da se me~ isuvi-

OMLADINCI I PIONIRI IZGUBILI OD KRU[EVQANA Omladinci Borca izgubili su od Napretka sa 0:1. Posle ove utakmice, nalaze se na pretposledwem mestu na tabeli, sakupili su svega 12 bodova. Kadeti su uzeli bod na gostovawu u Kru{evcu i zauzimaju osmo mesto sa 20 bodova. Pioniri su, tako|e kao gosti, izgubili u Kru{evcu sa 2:1. Jesewu polusezonu zavr{ili su na 11. mestu, osvojiv{i 18 bodova.

MALI FUDBAL petom kolu Druge futsal lige Zapad Fontana je savladala doma}e U`ice sa 7:3. Razlika u kvalitetu bila je uo~qiva od samog starta utakmice, ali su i najboqi strelci ~a~anske ekipe Ristanovi} i Markovi} u nekoliko navrata oma{ili stopostotne {anse. U svakom slu~aju, pobeda gostiju nijednog trenutka nije dovedena u pitawe. U {estom kolu Fontana do~ekuje Kr~agovo iz U`ica. Utakmica je u subotu, 1. de-

{e oduìo. - Pre utakmice sam rekao da nas o~ekuje mo`da najteè kolo jesewe polusezone. Bio sam trener Borca i znam wihov mentalitet i kako umeju da se spreme za ovakve utakmice. Mi smo dobar deo me~a kontrolisali, mada nije bilo nekih {ansi ni na jednoj, ni na drugoj strani. Poku{ali smo da ih napadnemo sa boka, ali nismo uspeli. Minut pre gola zovnuo sam jednog igra~a i upozorio ga na Martinovi}a koji je prethodno dva puta ga|ao na na{ gol. De~ko je pogodio odli~no i za taj gol je Borac bio boqi - komentar je trenera FK Napredak Nenada Milovanovi}a. - Imali smo mnogo sre}e. Ako samo pogledate epilog ostalih utakmica, ûkari~ki pobedio, Vo-

`dovac igrao nere{eno, nama dolazi lider na tabeli. Napredak je imao ve}i posed lopte, mi smo poku{avali ne{to da uradimo iz kontre i polukontre. Martinovi}ev gol nam je doneo tri boda, a imali smo i veliku sre}u na kraju, kada je Boranija{evi} na gol liniji blokirao udarac Napretka - izjavio je trener Borca Zoran Wegu{. Za vikend Borac gostuje u Beogradu ekipi ^ukari~ki. U 16. kolu Prve lige Srbije Metalac (GM) je pobedio Banat u gostima sa 1:2, dok je Mladost u Lu~anima igrala nere{eno protiv Novog Sada, 0:0. U slede}em kolu Mladost gostuje Timoku, a Metalac na svom terenu igra sa Kolubarom iz Lazarevca. Z. J.

NIKOLA BORANIJA[EVI]

KAD SRE]A NE OKRENE LE\A

Sa Javorom je proma{io odlu~uju}i penal u ~etvrtini Kupa, protiv Napretka spasio gol Borca u posledwim minutima i utakmicu odigrao svih 90 i ~etiri minuta sudijske nadoknade. - Posle tog penala svi u klubu su me bodrili i podr`avali. Protiv Napretka je bila te{ka utakmica, ali svi smo ispo{tovali dogovor i borili se, uz dosta sre}e. U subotu gostujemo ^ukari~kom, ne}e biti lako, ali se nadam da }emo izvu}i {to boqi rezultat i zavr{iti polusezonu povoqnim plasmanom na tabeli - najavquje Nikola.

ILIJA PETROVI]

DERBI ZA PRIMER

- Bez namere da ikoga omalova`im, smatram da je utakmica Borac - Napredak jedini i pravi derbi srpskoliga{a. To je u nedequ potvr|eno i na terenu i van wega. Derbi je protekao u pozitivnoj atmosferi i dostojanstveno, {to je ovde retkost, ali jednom da i mi budemo primer drugima - izjavio je na konferenciji za novinare dan posle utakmice Ilija Petrovi}, predsednik Upravnog odbora FK Borac. Izvanredan utisak na doma}ine me~a ostavili su i gosti iz Kru{evca, od predsednika kluba, sponzora, direktora do igra~a. Na ^a~anima je bilo da im odgovore gostoprimstvom. - Zbog pobede, na{e zadovoqstvo je ve}e. Napredak }e najverovatnije biti prvak lige, a imam objektivan razlog da se nadam da }e Borac biti drugi putnik za Super ligu rekao je Petrovi}.

RUTINSKA POBEDA FONTANE cembra, u hali Sportskog centra “Mladost”. Po~etak je u 20,15 ~asova. MILINKOVI] NOVO POJAÂWE Fontana }e biti poja~ana za jo{ jednog igra~a. Iz Spartaka u ekipu stiè Vladimir Milinkovi}. NA POTEZU DIREKTOR LIGE U ~etvrtom kolu Fontana je pred svojom publikom poraèna od drugog tima

Ekonomca, 4:6 (2:3). Gosti su u â~ak stigli predvo|eni reprezentativcem Stefanom Raki}em i prvotimcima Vesi}em, Novakovi}em i Radinom, koji nemaju pravo da nastupaju za drugi tim. Predstavnici Fontane uloìli su primedbu pred po~etak utakmice zbog nastupa ove ~etvorke, tako da je àlba odavno u Kragujevcu i ~eka se odluka na registraciju utakmice. - Ukoliko su hteli da im igraju ti igra~i, drugi tim Ekonomca je morao da se tak-

mi~i van konkurencije i tako “razigrava” igra~e, a ovako, posle ~etiri kola prvenstvo postaje neregularno i automatski }e neki od narednih protivnika igrati utakmice u terminu prvog tima, {to }e im znatno olak{ati posao. O~ekujem da }e direktor lige registrovati utakmicu slu`bnim rezultatom 3:0 u na{u korist - rekao je Milo{ Stevani}, sportski direktor Fontane.

SPORT

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

KARATE KLUB NEMAWA

OSVOJILI PRVENSTVO DR@AVE

aratisti Nemawe osvojili su Prvenstvo Srbije pro{log vikenda u Aleksincu. Na takmi~ewe je oti{lo 16 karatista Nemawe koji su se kvalifikovali za u~e{}e na dr`avnom prvenstvu. Milisav Ristanovi} (11) zauzeo je tre}e mesto u katama i jiu ipponu. Awa Krsmanovi} (8) bila je druga u katama i prva u kihon iponu. Tawa Lu~i} (12) prva u katama. Leonardo Markovi} (9) ~etvrto mesto u katama pojedina~no. Sofija Kuzmanovi} (13) osvojila je dve zlatne medaqe u katama pojedina~no i jiu ipponu. Dejan Nedeqkovi} (9) dva zlata u katama pojedina~no i kihon kumiteu. Nikola Tepav~evi} (11) zauzeo je drugo mesto u katama pojedina~no i tre}e u jiu ippponu. Vuka{in Lu~i} (9) osvojio je dva srebra u disciplinama ki-

riji Paunovi}, An|eli \urovi} i Aleksandri Ili}. Pravu senzaciju i osve`ewe na takmi~ewu unele su tri ~lanice Nemawe koje su se borile za seniorski kata tim. Jasminka Lu~i} (40), Tamara Krsmanovi} (32) i Gordana Markovi} (32) su majke ~lanova kluba , koje su najpre rekreativno po~ele da treniraju karate i stigle do dr`avnog prvenstva. Wih tri su osvojile srebro i wihov nastup je propra}en gromoglasnim aplauzom.

hon kumite i kihon ippon. Marija Paunovi} (22) dva zlata u katama pojedina~no. Branko Nikoli} (20) bronza u katama pojedina~no.

KATE EKIPNO Prvo mesto osvojili su Milisav Ristanovi}, Nikola Tepav~evi} i Leonardo Markovi}.

Ekipa u sastavu: Ivan Markovi}, Veqko Markovi} i Strahiwa Paunovi} (6) tako|e je bila najboqa u katama ekipno. Zlato nije izmaklo ni Ma-

PRIPREME ZA Ê[KU Osvojawem prvenstva u Aleksincu KK Nemawa je osigurao plasman za Evropsko prvenstvo koje }e za nekoliko meseci biti odràno u ê{koj. Karatistima }e biti problem da finansiraju odlazak u ê{ku, gde bi trebalo da predstvqaju Srbiju. Iako se nadaju da }e uspeti da odu na ovo prvenstvo, svaka pomo} sponzora bi im dobro do{la.

KUP U MALOM FUDBALU

SPORTSKA ZANIMQIVOST

FONTANA U POLUFINALU

ZVEZDA I PARTIZAN ME\U NAJVE]IM DERBIJIMA

KMF Fontana: Teofilovi}, Markovi}, Stevani}, Karovi}, Stefanovi}, Spasojevi}, Ristanovi}, ]etenovi}, Sejdi}, Melentijevi}. KMF Novi Pazar: Lakota, Deli}, Bihorac, Muratovi}, Redzovi}, Radetinac, Sadovi}, Hot. Sudije: Pavlovi} i Podra{}i} (Po`ega) Delegati: Kali~anin (^a~ak) Strelci: Ristanovi} i Spasojevi} (Fontana), Sadovi} (Novi Pazar).

~etvrt finalu Kupa Fudbalskog saveza regiona Zapadna Srbija u malom fudbalu ~a~anska Fontana je pred svojom publikom zaslu`eno pobedila Novi Pazar sa 2:1 i plasirala se u polufinale. Pred oko 300 gledalaca vodila se velika borba izme|u dva glavna konkurenta za ulazak u Prvu futsal ligu. Gosti su poveli u petom minutu golom Sadovi}a. Posle nekoliko izglednih {ansi obe ekipe, doma}ini su izjedna~ili

OKRU@NA LIGA 15. KOLO Jedinstvo K - Vujan Mladost - Dowa Vrbava Brezak - Miokovci Luwevica - Kotra`a FK Rudar - Jedinstvo GG Spartak - Slatina Napredak - Morava Draga~evo - Ov~ar

7:0 2:0 0:1 0:0 0:1 2:3 2:0 1:1

u 35. minutu. Gol postiè kapiten Ristanovi}. Junak me~a bio je Ilija Spasojevi} koji je u posledwoj sekundi uveo Fontanu u polufinale. - Vrlo te{ka utakmica za na{u ekipu i sigurno je Novi Pazar najteì protivnik koga smo mogli da TABELA 1. Slatina 2. Draga~evo 3. Jedinstvo (K) 4. Mladost 5. Miokovci 6. Jedinstvo (GG) 7. Ov~ar 8. Dowa Vrbava 9. Rudar 10. Kotraà FK 11. Spartak 12. Morava

izvu~emo. Pokazali smo karakter i strpqewe u vrlo ~vrstoj utakmici sa malo golova i pobedili. Posle ovoga, odmah se okre}emo prvenstvu i ispuwewu glavnih ciqeva, ulasku u Prvu ligu i osvajawe Kupa - rekao je Spasojevi}.

36 32 31 28 25 24 24 24 23 21 18 17

13. Napredak 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica

meri~ki sportski portal Bleachereport.com sastavio je popis najve}ih svetskih fudbalskih derbija, a me|u wima su i utakmice Crvene zvezde i Partizana, Hajduka i Dinama. U najve}e me~eve Amerikanci su uvrstili i duele Man~ester Junajteda i Liverpula, Barselone i Real Madrida, Borusije iz Dortmunda i [alkea, Benfike i Porta. Tu su se na{li i gradski derbiji Arsenal Totenhem, Setik - Renxer, Fenerhbah~e - Galatasaraj, Inter - Milan, Roma - Lacio...

A 12 10 6 5

GRUPA ZAPAD 15. KOLO Sloboda (^) - Bane Seqak - Polet (Q)

3:1 1:1

Na kraju jesewe polusezone Polet je

sakupio 24 boda i na ~etvrtom je mestu na tabeli grupe Zapad. Sloboda je 13. sa 14 bodova. MLA\E KATEGORIJE Preostale utakmice mla|ih kategorija, Borac 1 - Mladost Radost (petli}i), Borac 2 - Mladost Radost (pioniri), Takovo - Mladost Atenica (kadeti) i BIP - Omladinac Zabla}e odlo`ene su za prole}ni deo takmi~ewa.

SPORT

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

KOM[IJSKI DERBI KADETA

PRIPAO DOMA]INIMA Mladost ^a~ak Borac Mocart sport 67:58 (17/17, 9/10, 24/15, 17/16)

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE Deveto kolo Jagodina - Borac Mocart sport Deseto kolo Borac Mocart sport - Tami{ Jedanaesto kolo BKK Radni~ki - Borac Mocart sport

ABS Elektro kadetska liga Mladost: Milinkovi}, Nikoli} 2, Popovi} 21, Kocovi} 23, Tutunovi} 6, ]iri}, Kur}ubi}, Gavrilovi} 15, Jovan~evi}, Stojanovi}. Borac Mocart sport: ^arapi} 12, Te{ovi} 8, Krsmanovi} 2, Petrovi} 7, Gorowi}, Mili} 8, Radovi} 12, Savi}evi}, @ilovi} 9, Madi}. Sudije: Jova{evi} i Arsi}. eo~ekivano za dve jake ekipe, ali u prvom poluvremenu postigli su malo poena (26:27). Tada je Borac Mocart sport bio u blagoj prednosti i u igri i po rezultatu. - Odigrali smo kvalitetno u prvom delu i naglo pali u tre}oj ~etvrtini, {to nas je ko{talo pobede. Ima jo{ dosta utakmica, ve} sam rekao mojim momcima da }e biti i poraza i pobeda. Na nama je da se

dignemo i poku{amo da dobijemo slede}u utakmicu - prokomentarisao je Dejan Toma{evi}, trener Borac Mocart sporta. - Podbacili smo u tre}oj ~etvrtini, {to je bilo i o~ekivano, jer se nismo dovoqno zagrejali. Nije nas hteo ni {ut, ali idemo daqe. Poku{a}emo maksimalno da napadnemo Zemun, kao i svaku ekipu koja

nam gostuje - obe}ava Uro{ ^arapi}, na ovoj utakmici najkorisniji igra~ Borac Mocart sporta. Osim Uro{a, dobar indeks korisnosti zabele`ili su Te{ovi} (11), Mili} i Radovi} po 10. Znatno ve}i u~inak u doma}oj ekipi imali su Popovi} , Kocovi} i Gavrilovi}. - Lo{e smo otvorili

utakmicu, odbrana nam nije bila ja~a strana i tako smo protivniku dozvolili lake poene. Ali, mislim da je prvo poluvreme bilo neizvesno. Prelomili smo po~etkom drugog poluvremena, odigrali dobro odbranu i ubacivali {uteve, {to je protivnika izbacilo iz igre - komentar je najkorisnijeg igra~a Mladosti Matije Popovi}a.

ALPINIZAM

POSTAVQENA DRUGA VIA FERRATA od pokroviteqstvom op{tine Gorwi Milanovac i u saradwi sa preduze}em Srbija {ume, Klub ekstremnih sportova Armadillo postavio je na Ostrovici drugu via ferratu u Srbiji dugu 114 metara. Prva via ferrata, ~etvr-

tog i najteèg stepena, postavqena je pre dve godine na Kablaru. Wena duìna je 60 metara, {to je omogu}ilo pristup pe}ini Tur~inovac, poznatom zbegu u vreme dolazaka Turaka na na{e prostore. Via ferrata ima ~etiri stepena teìne. Ona na Ostrovici je drugog stepe-

80:82 61:58

HEBA JUNIORSKA LIGA Sedmo kolo Crvena zvezda Diva - Borac Mocart sport Osmo kolo Borac Mocart sport - Zdravqe Leskovac

93:55

DRUGA LIGA SRBIJE Deveto kolo Mladost ^a~ak - Crnokosa Kosjeri} Deseto kolo Meridiana Futog - Mladost ^a~ak

77:93

PRVA MU[KA LIGA ZAPAD Osmo kolo @elezni~ar - Novi Pazar Deveto kolo Prva Petoletka - @elezni~ar

81:93

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD Sedmo kolo ^a~ak 94 - Mionica Osmo kolo Loznica - ^a~ak 94

94:100

Posle ove pobede i neo~ekivanog poraza Crvene zvezde od Mega Vizure, Mladost je izbila na vrh tabele ABS Elektro kadetske lige. - Idemo utakmicu po utakmicu, vide}emo koliko }emo izdr`ati. Pribojavao sam se me~a sa Borcem, koji smo odigrali bez nekoliko bitnih igra~a. Zadovoqan sam pobedom, ali ono {to me posebno

raduje je ~iwenica da ^a~ak ima 24 klinca koja izvanredno igraju ko{arku. Wih tri, ~etiri sigurno }e igrati u prvom timu Borca i imati velike karijere - uveren je Mihailo [u{i}, trener KK Mladost. U sedmom kolu Borac do~ekuje Zemun, a Mladost gostuje Vojvodini u Novom Sadu. Z. J.

RUKOMET

DRUGA LIGA ZAPAD 1 Osmo kolo Atenica - U`ice Kara|or|e - Mladost

34:19 21:34

Mladost je i daqe prva na tabeli sa 14, a Atenica koja je sakupila ~etiri boda deveta na tabeli Druge lige Zapad. Deveto kolo Sjenica - Atenica Mladost - Lokomotiva na, odnosno sredwe te`ine. ^lanovi Armadilla se nadaju da }e wihova saradwa sa gradom ^a~kom i op{tinom Gorwi Milanovac biti primer i drugim lokalnim samoupra-

vama da podr`e ovakve projekte. Tako }e mladima, qubiteqima prirode, rekreativcima i planinarima biti omogu}en pristup do mnogih reka, kawona i planinskih vrhova {irom Srbije.

Prva liga Zapad `ene Deseto kolo Vo`dovac 1955 - ^a~ak

36:26

Sa pet bodova @RK ^a~ak zauzima deseto mesto. 11. kolo ^a~ak - ORK Beograd

ENIGMATIKA

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

Dom kulture Petak, 30. novembar - "VIDIMO SE", Koncert DARKVUD DABA i BISERE VALETANLI], velika sala, 20 ~asova Ponedeqak, 3. decembar - Likovna kolonija 2012. godine, izlo`ba radova sa ovogodi{we kolonije, Likovni salon, 19 ~asova Sreda, 5. decembar - 32. Tradicionalna godi{wa izlo`ba likovnog stvarala{tva amatera Moravi~kog okruga, gorwi hol, 18,30 ~asova ^etvrtak i petak, 6. i 7. decembar - Filmovi Gorana Radovanovi}a (Uz Fidela do kraja, Hitna pomo}, Casting i Pile}i izbori, velika i mala sala, od 18,30, 19 i 20 ~asova

GRADSKA BA[TA Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, rezervacije na 063-620-333

Kafe "[TO DA NE" Petak, 30. novembar „ACOUSTIC BAND”, 22 ~asa

Narodni muzej - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Kafe klub "VELVET" Subota, 1. decembar KU]NA MUZIKA, 23 ~asa

"SRPSKI PAB" Petak, 30. novembar "VESELE 80TE", 22 ~asa Subota, 1. decembar "ZONA B", 22 ~asa

Gradska biblioteka Radno vreme Telefoni:

7,30 - 19 ~asova 032/22 36 08 34 09 60

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10 minuta, 250 dinara za jednu projekciju i popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od 10 do 23 ~asa.

Istorijski arhiv - Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

„V. P. DIS“

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

TV GALAKSIJA - PROGRAM PETAK 30. 11. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - LOLA - posledwa epizoda 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 Korak 21 10:45 Play 11:15 OGLASI 12:05 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 Amerika pedesetih 13:00 NIKO KAO JA - r. 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 14:45 FOTOSKAZ -r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 SERIJA - LOLA - posledwa epizoda 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 IZBOR - gost Veselin [qivancanin 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu SUBOTA 1. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 IZBOR -r. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 ^UDOTVORNE RUKE 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ - r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 KONCERT MIROSLAVA ILI]A - r. 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 2. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM - Stanlio i Olio 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 17:15 OGLASI 17:45 IZBLIZA 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 FILM - Stanlio i Olio r. 22:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK 3. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 1.epizoda 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO - r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI - r. 16:45 ÛDOTVORNE RUKE 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 4. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 2.epizoda 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA-r. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti2.epizoda 16:45 Beli luk i papricica 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA - r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu SREDA 5. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti - 3 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 3. epizoda

16:45 17:15 17:45 18:55 19:30 20:00 20:05 20:45 22:30 23:15

BELI LUK I PAPRI^ICA OGLASI TV MEDIKUS-r. TV INFORMATOR 2 MERIDIJANIMA GLAS ZAPADNE SRBIJE MO SPORT FILM TV INFORMATOR 3 Program Srbija na dlanu

ÊTVRTAK 6. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 4.epizoda 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM - r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 4. epizoda 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu

OGLASI

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

^a~ak, Bir~aninova 13

STANOVI U IZGRADWI

032/376-632 064/10-300-66 064/524-55-45

STAMBENI KREDITI U SARADWI SA BANKAMA

(preko puta {kole Milica Pavlovi})

BESPLATNE KONSALTING USLUGE

Va{e zadovoqstvo je na{ uspeh! Hitno, odli~an 4.0 stan 96 m2, CG, 5. sprat, lift, alu stolarija, Alvaxinica, 677e/m2-65.000e. Prodajem nov 1.5 stan, ukwi`eno 36m2, ukupno 47 m2, ima malo kosina, 2. sprat, gas. Prodajem 4.0 stan 92m2, renoviran, PVC stolarija, odli~na lokacija, kod G. parka, pogled na park, 63.000e. Prodajem 2.0 stan 55m2, 1. sprat, CG, komplet renoviran, ul. S. Markovi}, 42.000e. Stan 47m2, terasa, podrum, 3. sprat, CG, 32.000e. Odli~an 3.0 stan 81 m2 + terasa, 2. sprat, preko puta {kole F. Filipovi}, 611e/m2, 49.500e. Prodajem gasoweru od 28m2 (ukwi`eno 18m2) ulica Obili}eva (do kru`nog puta) , 2 sprat, gas 15.500e. Stan 52.5m2, CG, 5. sprat, klima, bez lifta, komplet stvari, kuhiwa, ugradni

ormari, 2 plazma TV-a, vredi pogledati, 36.500e. Hitno, stan 53m2, centar, kod Tempa, 7. sprat, CG, lift, 566e/m2, 28.000e. Prodajem stan 63/m2, CG, 1. sprat, preko puta F. Filipovi}, 41.500e. Mewam mawi stan 23m2 + podrum, 3. sprat, ul. B. Jankovi}, za ve}i, uz doplatu, na sli~noj lokaciji, bedem ili okolina, do 2. sprata, mo`e TA ili CG. Mewam ku}u 150 m2, novu zidanu gara`u, 3.6a placa, kod Slobodinog igrali{ta, za 2 mawa stana ili jedan stan uz doplatu. Na prodaju fabrika 1.000m2, betonska hala 260m2, pomo}ni objekat 100m2, 60a placa, 4km od Ariqa, pored puta, objekat ima upotrebnu i gra|evinsku dozvolu za drvnu industriju, mogu}a prenamena, vodovod, kanalizacija, trafostanicastruja 600kw, 135.000e, mogu}e izdavawe za 700e

mese~no. Prodajem veoma dobru ku}u od 200m2 na Alvaxinici, 3,8ari placa, 2 vrste grejawa, 2003. gradwa, pvc stolarija, izolacija u suvoj fazi,useqiva 75.000e Prodajem ku}u 65m2, 6.8a placa, u Zabla}skoj Baluzi, 17.000e, mogu} dogovor. Prodajem kompletno renoviranu ku}u od 66m2, 3 ari placa + letwa kuhiwa, gara`a i {upa u Qubi}u (nedaleko od stare {kole Tanasko Raji}) 35.000e Ku}a 70m2, lokal 30m2, pomo}ni objekat 35m2, 3.6a placa, u blizini {kole R. Mitrovi}, 44.000e. Prodajem ku}u 61m2, 3.7a placa, grejawe na gas, kod Ma{inske {kole, 28.000e. Ku}a 150m2, novija gradwa, legalizovana, 5a placa, Qubi}-Trbu{ani, 48.000e. Hitno â&#x20AC;&#x201C; ku}a od 73m2, 2,89 ari + pomo}ni objekat i gara`a na Ko{uwaku.

23.500e Ku}a 137m2, pr+sp, 2a placa, odmah useqiva, legalizovano, ul. Obili}eva, vredi pogledati, 63.000e. Ku}a 65m2, renovirana spoqa i iznutra, 21a placa, pomo}ni objekat, u Preqini, nedaleko od kru`nog toka, 36.000e. Ku}a 200m2 pr+sp '09god, odli~no stawe, kotlarnica, gara`a, legalizovano, Qubi}-Trbu{ani, 55.000e. Ku}a 45m2, ozidana, pokrivena, podnet zahtev za legalizaciju, 18a placa, ulaz sa asfalta, blizu prikqu~ak struje i vode, Qubi}, 300m od stare {kole T. Raji}, 8.000e. Nova ekstra ku}a 270m2, '09god, 5a placa, legalizovano, mogu}a prodaja 2 zasebna sprata, 1. sprat 130m2 sa gara`om, 75.000e, 2. sprat 120m2, 65.000e, sve odvojeno. Prelepa vikendica 55m2,

kamen-drvo, 3.5a placa, u Me|uvr{ju, do Morave, papiri 1/1, betonske podzide, mawi pomo}ni objekat, 23.000e. Seosko doma}instvo u Atenici , 1.5ha zemqe, objekat 32m2, {tala 70m2, trem za bale 100m2, 80a ogra|eno, plastificiranom ìcom, cela parcela zasad tre{we-250 stabala, 28.000e. Seosko doma}instvo u Slatinskoj bawi, 17km od â~ka, ku}a 80m2, su{ara, letwa kuhiwa, useqiva, sva infrastruktura, 11a placa, mogu}e dokupiti jo{ 30a pored Slatinske reke, 15.000e. Seosko doma}instvo u Vrani}ima, 75a + stari pomo}ni objekat, vo}wak, voda, struja, asfalt sa 2 strane, 7.000e Seosko doma}instvo u Jezdini, 24.5 a vo}waka, 6km od â~ka, 13.000e. Jeèvica - 2km od glavnog

puta, dobra ku}a 200m2, 3 sprata, 1ha zemqe, legalizovano, sva infrastruktura, u blizini novog stadiona, 46.000e. Seosko doma}instvo u G. Gorevnici , 10km od â~ka, ku}a 100m2, novija gradwa, garaà, su{ara, pekara, vo}wak, {uma, bunar, gradska voda, trofazna struja, 3ha zemqe u komadu, 23.500e Seosko doma}instvo u Mojsiwu, 12km od â~ka, ku}a 80m2, 40a placa, trofazna struja, bunar, vo}wak, 21.000e. Prodajem seosko doma}instvo u Dowoj Jeèvici (2km od glavnog puta), ku}a 100m2 i 17 ari placa i pomo}ni objekti od 100m2, grejawe razvedeno P, P + 1, PK, 31.000e Doma}instvo u Kamenici, 30km od â~ka, esktra ku}a 150m2, pomo}ni objekti 70m2, 8a placa, 50m od reke, 27.000e.

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31

STANOVI PRODAJEM nov stan 31 m2 Obili}eva, CG, cena 26.000 E PRODAJEM nov stan 32.50 m2 kod Merkatora, CG, cena 26.500 E PRODAJEM stan 26 m2 Qubi} kej, TA, cena 18.000 E PRODAJEM stan 25 m2, centar, CG, cena 25.500 E PRODAJEM stan 23 m2 Obili}eva u izgradwi, CG, cena 19.780 E PRODAJEM stan 35 m2 Medicinska [kola, CG, cena 27.000 E PRODAJEM stan 35 m2 B.Jankovi}, CG, Cena 25.000 E PRODAJEM stan 45 m2, Medicinska {kola, CG, cena 28.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Hotel Morava, TA, cena 24.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Nemawina, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 38 m2 Avenija, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 47 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG,cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 38 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG, cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 59 m2 Balkanska / nov /, CG, cena 42.000 E PRODAJEM stan 51 m2 Alvaxinica, CG,

cena 40.000 E PRODAJEM stan 53 m2 Nemawina, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 54 m2 Avenija 1, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 57 m2 Avenija 2, CG, cena 45.000 E PRODAJEM stan 46 m2 Hotel Morava, CG, cena 33.000 E PRODAJEM stan 58 m Qubi} kej, CG, cena 41.000 E PRODAJEM stan 66 m2 stari Autoprevoz, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 59 m2 Qubi}ska /nov /, CG, cena 46.000 E PRODAJEM stan 66 m2 Avenija 2 /44+22 m2/, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 76 m2 Hotel Morava /nov/, CG, cena 81.000 E PRODAJEM stan 70 m2 Avenija 2, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 68 m2 Avenija1, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 74 m2 Obili}eva / nov /, CG, cena 70.000 E PRODAJEM stan 84 m2 Alvaxinica, CG, cena 84.000 E PRODAJEM stan 90 m2 centar, CG, cena 72.000 E

KU]E PRODAJEM ku}u 200 m2 , sa 5.5 ari paca, Avenija 2, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 100 m2 sa 10 ari placa, Kru`ni put, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 180 m2 sa 4 ara placa, Avenija2, cena 66.000 E PRODAJEM ku}u 147 m2 sa5 ara placa Beqina, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 85+52 m2 sa 4.5 ari placa Svetozara Markovi}a, cena 63.000 E PRODAJEM ku}u 50 m2 sa 8 ari placa Beqina, cena 40.000 eura PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 5 ari placa {kola Ratko Mitrovi}, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 5 ari placa Qubi}, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 70 m2 sa 3.5 ari placa Nemawina, cena52.000 E

PRODAJEM ku}u 92 m2 sa 5.5 ari placa Qubi}, cena 60.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 3 ara placa Ko{utwak, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 90 m2 sa 4 ara placa Atenica, cena 36.000 E PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 2.7 ari placa Lomina, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa Atenica, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 80+70 m2 sa 9 ari placa B.Stani}, cena 58.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 8.5 ari placa Prijevor, cena 25.000 E PRODAJEM ku}u 190 m2sa 5.6 ari placa Loznica, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa G.Trep~a, cena 25.000 E

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

PRODAJEM renoviran dvosoban stan P-55m2 na Keju.35000 eura. Tel.032/344-630 NOV, odmah useqiv stan P-50 m2, Qubi}ska.Cena 770 eura/m2.Tel.064/15893-63 PRODAJEM stan P-59 m2 Industrijski prolaz, 22000 eura sa stvarima.Tel.063/691-761 PRODAJEM stan P-81m2 kod Hotel Morave, cena 35000 eura.Tel.063/691761 PRODAJEM dvosoban stan P-61 m2, Alvaxinica, cena 31000

eura.Tel.032/344-630 PRODAJEM stan P-28 m2 u centru grada, cena 18000 eura.Tel.064/67329-69 PRODAJEM stan P-64 m2 kod Gradskog parka.Cena 34000 eura.Tel.064/158-93-63 PRODAJEM garsoweru P24m2, 2 sprat.Tel.066/9000-228 PRODAJEM dvosoban stan na Qubi} keju, cena 28000 eura.Tel.064/67329-69 PRODAJEM ku}u P-80m2 i 6.5 ari placa u Atenici.Cena 45000

eura.Tel.066/9000-228 PRODAJEM ku}u P-57 m2 i 1.56 ari placa Savkovi}a kosa. Tel.063/691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel.063/691-761 PRODAJEM jednosoban stan u blizini Medicinske [kole, 2 sprat, povoqno.Tel.064/673-2969 KUPUJEM jednosoban stan, lokacija nebitna.Tel.063/691-761 PRODAJEM kompletno name{tenu garsoweru na

STAN 23m2, CG, 1 sprat kod Med.{kole.Cena 19000 eura. /povra}aj PDV-a/. STAN 24m2 VP, TA, kod Hotel Morave.Cena 15000 eura. STAN 30 m2, 2 sprat, centar, noviji. Cena 23000 eura. STAN 35 m2,5 sprat, kod Hotel Morave. Cena 24.000 eura. STAN 38 M2, VP, Avenija 1, CG. Cena 23.000 eura. STAN 35 m2, 4 sprat, sre|en, Qubi} kej. Cena 22000 eura. STAN 38m2, VP, Qubi} kej, fasadna cigla. Cena 24000 eura. STAN 38 m2, 3 sprat, Avenija 1, CG, lift, terasa. STAN 45m2, nov kod Medicinske {kole. Cena 22.000 eura. STAN 46 m2 VP, CG, terasa, Avenija 1.Cena 29000 eura. STAN 47 m2, Qubi} kej, noviji, 2 sprat .Cena 36000 eura. STAN 45 m2, Qubi} kej, 2 sprat, komplet renoviran. Cena 30.000 eura. STAN 49m2, 1 sprat, TA, kod Med.{kole. Cena 26.000 eura. STAN 48 m2, 4 sprat, CG, Alvaxinica. Cena 34.000 eura. STAN 47m2, nov, 2 sprat, CG, Alvaxinica. Cena 36.500 eura sa PDV-om STAN 50m2, CG, 4 sprat, SvetozaraMarkovi}a, noviji. Cena 36.000 eura STAN 53 m2, 3 sprat, Qubi} kej, o~uvan. Cena 30.000 eura.

Qubi} keju, cena 18500 eura. PRODAJEM dvosoban stan P-66 m2 u ulici Svetozara Markovi}a, cena 37000 eura. Tel.066/9000-228 PRODAJEM dvosoban stan P-58m2 u centru grada, CG.Cena 33000 eura.Tel.032/344-630 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u Aveniji 1, cena 29500 eura.Tel.063/691-761 KUPUJEM ku}u udaqenu 10-15 km od centra do 15000 eura, isplata odmah.Tel.064/158-93-63 PRODAJEM ku}u P-50 m2 i 5 ari placa u Trnavi. Cena 15000 eura.Tel.032/344-630 PRODAJEM stan P-34 m2 sa CG, Qubi}ska ulica, cena 22.500 eura.Tel.063/691-761

STAN 52m2, 3 sprat, centar, sre|en. Cena 35.000 eura. STAN 55 m2, 2 sprat, Obili}eva, TA. Cena 33.000 eura. STAN 58 m2, 1 sprat, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 32.000 eura. STAN 55 m2, 4 sprat, CG, lift, fasadna cigla, kej. Cena 36.000 eura. STAN 58 m2, 5 sprat, CG, lift, centar. Cena 32.000 eura. STAN 57 m2, 4 sprat, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 33.000 eura. STAN 53 m2, CG, podrum, Alvaxinica. Cena 30.000 eura. STAN 54 m2, CG, lift, 9 sprat, centar. Cena 32.000 eura STAN 66 m2, 3 sprat, TA, {kola F.Filipovi}. Cena 37.000 eura STAN 60 m2, CG, lift, Alvaxinica, fasadna cigla. Cena 42.000 eura STAN 60 m2, nov, Balkanska, ukwi`en, CG. Cena 37.000 eura STAN 70 m2, 2 sprat, 3 spava}e sobe, Qubi} kej. Cena 48.000 eura STAN 60 m2, 1 sprat, Medicinska {kola. Cena 36.000 eura STAN 68 m2, prizemqe, Sin|eli}eva. Cena 46.000 E. STAN 55 m2, u izgradwi, 2 sprat, Obili}eva.Cena 800 e/m2 STAN 77 m2, 4 sprat, centar, renoviran. Cena 52.000 eura STAN 76 m2, Hotel Morava, CG, ukwi`en. Cena 42.000 eura

PRODAJEM novu ku}u P70 m2 i 40 ari zemqe u Vidovi.Dogovor.Tel.066/9 000-228 PRODAJEM dvoiposoban stan P-55 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel.064/673-29-69 KUPUJEM ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem.Tel.063/691761 PRODAJEM nove, odmah useqive stanove u Obili}evoj.Dogovor.Tel.0 32/344-630 PRODAJEM dvoiposoban stan Pâ&#x20AC;&#x201D;69 m2, CG, Avenija 1.Tel.032/222552, 064/673-29-69 PRODAJEM odli~an stan P-74.35 m2 na 1.spratu u Aveniji 2.Cena 650 eura/m2.Tel.064/158-9363 KUPUJEM dvosoban stan

STAN 78 m2, 1 sprat, / 3 spava}e sobe/, nov, Obili}eva, CG, odmah useqiv STAN 65 m2, nov, Gvo`|ar, visoko prizemqe. STAN 73 m2, 2 sprat, nov, 2 ostave, papking, centar. Cena 62.000 eura STAN 83 m2, 2 sprat, centar. Cena 60.000 eura. STAN 74 m2, 1 sprat, Alvaxinica, fasadna cigla, ili mewam za 2 mawa stana. LOKAL 12 m2 centar. Cena 14000 eura. LOKAL 100 m2 centar . Dogovor LOKAL 20 m2. Centar, nov. Cena 30.000 eura BEOGRAD, stanovi svih struktura na svim lokacijama. ZLATIBOR, apartmani, stanovi, ku}e, placevi KU]A 74 m2+pomo}ni objekti + lokal 25 m2 sa placem 4 ara.Cena 40.000 eura KU]A 92 m2, gara`a, CG, renovirana kod {kole Ratko Mitrovi}, plac 5 ari KU]A 200 m2, pomo}ni objekti, CG, kod {kole Ratko Mitrovi} sa 5.15 ari placa. Cena 50.000 eura KU]A 150 m2, prizemna, novija, Trbu{ani sa 5 ari placa. Cena 50.000 eura. KU]A 90 m2, 7 ari placa, kod Hotel Morave, dozvoqena gradwa stambenog objekta. PLAC 80 a Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta, 40 a Atenica / kod Bolnice/, put sa dve strane placa.

u {irem centru grada. Tel.063/691-761 PRODAJEM lokal u centru grada u blizini pijace, povr{ine 35 m2 pogodan za vi{e vrsta delatnosti. Tel.064/158-93-63 DVE ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na gas P-70 m2, druga samo ozidana i pokrivena P+1.Prodajem ili mewam za dvosoban stan. Tel. 066/9000-228 PRODAJEM stan u centru kod Solida P-36 m2, 2 sprat, CG, povoqno.Tel.063/691-761 NOV stan u centru grada P-30 m2, 2 sprat, CG. Cena 23.250 E. Tel. 032/344-630 PRODAJEM dvosoban stan u centru grada kod Tempa, lift, CG. Cena 550 E/m2. Tel.063/691-761

OGLASI MALI OGLASI

PRODAJEM FIKSIRANU GARA@U KOD HOTEL MORAVE. MOBILNI: 064/268 0000. PRODAJEM halu kod sto~ne pijace 260 m2, 80 m2 je kancelarijski prostor + 11.5 ari placa. Vlasnik 1/1. Lokacijska dozvola za jo{ 800 m2. Tel. 063/ 7350260 PRODAJEM nov stan u ulici Cara Lazara 41.5 m2, jednoiposoban. Tel. 063/7350260 PRODAJEM nov stan 63 m2 neuseqivan. Centar grada. Tel. 063/7350260 PRODAJEM stan na Gradskom {etali{tu, 1 sprat, 67 m2, preko puta HB-a. Tel. 063/7350260 OTKUP nove i polovne tehnike. Tel. 061/ 6083702. NADOGRADWA kose klipsama u svim bojama i du`inama. Cena 30 e. Tel. 061/69997513 FENIRAWE 200.00 dinara, ostale frizure povoqno. Tel. 061/69997513 [MINKAWE Lorealovom kozmetikom 600.00 dinara. Tel. 061/69997513 OTKUP zlata i srebra. Dobra cena, isplata odmah. Tel. 061/6083702 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Bolnice. Cena 80 e. Tel. 062/ 8060422 PRODAJEM Pentium 3, povoqno. Tel. 062/8886761 OTKUP lap-topova. Tel. 061/6083702 PRODAJEM 9 ari placa u Trep~i Bawi. Tel. 062/8886761 UGOSTITEQSKA rashladna vitrina-{ank sa prohromskim pultom, sudoperom i proto~nim bojlerom, veoma povoqno. Tel. 063/8276576 PRODAJEM ma{inu za motawe konopca za ve{ i ma{inu za ma{insko malterisawe, ~etvorka, skoro nova. Tel. 063/657523 PRODAJEM dobro o~uvanu pe} na ~vrsto gorivo, povoqno. Tel. 062/8060422 PRODAJEM lekovita jaja japanske prepelice. Tel. 032/334-098 PRODAJEM dve ku}e kod Gradskog parka /140+50 m2/, grejawe i prate}a infrastruktura. Mo`e zajedno, a i posebno. Mogu}nost zamene. Tel. 064/1911878 PRODAJEM skakavce dizel, benzince, vibro plo~e, vaqak, vibratore i seka~ice. Tel. 063/7494846 PRODAJEM helihopterke, ma{inu za izravnavaju}e podove, hidruli~ni ~eki}, rakete za podbu{ivawe, dizal-

STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322 -656 de`urni telefon 062 8617 988 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI Â^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36. ice i vrapce. Tel. 063/7494846 PRODAJEM {piceve za hidrauli~ne ~eki}e, grebalicu za beton, hilti pikamer, ma{inu za perda{. Tel. 063/7494846 PRODAJEM vibro plo~e od 60-500 kg, seka~icu asfalta i betona, vibro letve. Tel. 063/7494846 PRODAJEM bager Lipher guseni~ar 902, 85.godi{te, banana ruka, 12.000 E. Tel. 063/7494846 PRODAJEM ma{inu za prawe toplom vodom Ker{er, vibrator za beton sa vibro iglama i viqu{kar 3.5 tona. Tel. 063/7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Tel. 063/7494846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Tel. 063/7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica.Cena 60 e. Tel. 063/ 7494846 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Tel. 063/7494846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Tel. 063/7494846 PRODAJEM ma{inicu za pod{i{ivawe . Cena 9 e. Tel. 063/7494846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Tel. 063/7494846 PRODAJEM fiksni telefon Simens, cena 12 E. Tel. 063/7494846 KUPUJEM TA pe} od 4-5 kw. Tel.032/380-000 PRODAJEM ma{inu za prawe kola Vap , toplo-hladno. Cena 600 E.Tel.063/643534 PRODAJEM ma{inu za prawe Kremzle, na hladnu vodu. Cena 300 E. Tel. 063/643534 AUTO ELEKTRIÂR, radno iskustvo 32. godine, traì posao. Tel. 063/8446387 OZBIQNA i odgovorna èna, ~uvala bi decu, moè i na sat, prednost okolinaH.Morave. Tel. 032/334-599, 063/7588106 POTREBAN bilo kakav posao, ~ovek 43.godine, antialkoholi~ar, nepu{a~, moè i rad na selu, uz minimalnu platu.Tel. 063/7031020 PRODAJEM vertikalni zamrziva~ 280 l, povoqno. Tel. 069/0165444 PRODAJEM trofazni motor , cena 100 E, mogu}a zamena za Tomos automatik.Tel.

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM komplet

ugradnu rernu sa ventilatorom i ugradnu plo~u marke Gorewe. Aparati su vrlo malo kori{}eni i u odli~nom stawu. Tel: 032/375-683 060/388-22-99 AGENCIJA TOMA[EVI], Tr`ni centar 1 Ariqe Tel. 031/891-010, 063/ 833-6143 KWIGOVODSTVENE usluge i usluge posredovawa u prometu nekretnina 064/2383761 PRODAJEM trofazni cirkular, mogu}a zamena za Tomos automatik.Tel. 064/2383761 PRODAJEM frezu za Tomo Vinkovi} 730. Cena 600 e.Tel.065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu sa 3 to~ka, italijanska, specijalka, komplet remontovana. Cena 1.150 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosu za mali Labin. Cena 500 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM traktor â&#x20AC;&#x2122;58, sa bo~nom kosom. Cena 750 E. Tel. 065/3320946 SAMOHODNA kosa~ica BCS, 3 to~ka, italijanska, Akma D 14 ks. Cena 1.150 E. Tel. 065/3320946 SAMOHODNA kosa~ica Figaro D 14 ks, sa reduktorom. Cena 650 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosa~icu Muta Gorewe D. Cena 1.150 E.Tel.065/3320946 MUTA Gorewe sa frezom. Cena 900 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu Rapid , nov D motor. Cena 750 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu Aebi, benzinac. Cena 450 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM grabuqe za Muta Gorewe, kai{arke. Cena 420 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM fabri~ku prikolicu za kultivator Muta Gorewe. Cena 220 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM frezu za mali Labin. Cena 330 e.Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosu za veliki Labin. Cena 450 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM kultivator Labin progres 14 ks, freza, vu~na prikolica. Cena 1.850 E.Tel. 065/3320946 KOSA za Tomo Vinkovi}, bo~na. Cena 350 e. Tel. 065/3320946 TOMO VINKOVI} 420, `uti, 4 prve gume. Cena 1.950 E.Tel. 065/3320946

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 064/13-12-544 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI STAN 18 m2, 2 sprat, CG, Obili}eva, nov.Cena 16.000 E STAN 22.5 m2, PR, CG, Svetog Save. Cena 18.500 E STAN 26 m2, PR,TA, Kej. Cena 20.500 E. STAN 28 m2, 3. sprat, CG, {iri centar, nov. Cena 26.000 E STAN 28 m2, 2. sprat, CG, SvetozaraMarkovi}a. Cena 22.000 E STAN 30 m2, 6. sprat, TA, Svetozara Markovi}a. Cena 20.000 E STAN 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 22.000 E STAN 33 m2, 5. sprat, CG, Bate Jankovi}, nov. Cena 21.000 E. STAN 34 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 23.000 E STAN 34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 25.000 E STAN 35 m2, PR, TA, Hotel Morava. Cena 23.000 E STAN 36 m2,2 sprat, CG, Obili}eva, nov.Cena 23.000 E. STAN 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 31.000 E STAN 36 m2, 4. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 E STAN 37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 E STAN 42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 E STAN 43+6 m2, 6. sprat, {iri centar. Cena 31.000 E STAN 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 E STAN 46 m2, PR, TA, B.Jankovi}. Cena 30.000 E STAN 46 m2, 1 sprat, CG, Milenka Nik{i}a. Cena 36.000 E STAN 46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 E STAN 47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 E STAN 47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 28.000 E STAN 48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 E STAN 53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 E STAN 53 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 E STAN 54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 E STAN 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 53.500 E STAN 56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 E STAN 56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 E STAN 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 E STAN 57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 E STAN 57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 E STAN 58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a.Cena 37.000 E STAN 58 m2, 2. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E STAN 58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 E STAN 64 m2, 1. sprat, CG, Svetog Save. Cena 42.000 E STAN 66.5 m2, CG, Nemawina. Cena 41.000 E STAN 67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 E STAN 68 m2, PR, TA, Balkanska . Cena 29.000 E STAN 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 E STAN 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 E STAN 73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 E STAN 74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 E STAN 76 m2, 2. sprat, CG, Centar. Cena 51.000 E STAN 76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 E STAN 78 m2, 6. sprat, CG, Kneza Vase Popovi}a. Cena 53.000 E STAN 80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 E STAN 81 m2, CG, Svetog Save . Cena 56.000 E STAN 86 m2 , 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 E STAN 96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 E STAN 100 m2, 1. sprat, CG, Nemawina, dupleks. Cena 87.000 E

KU]E KU]A 40 m2, sa 17 ari placa, Gorwa Atenica. Cena 10.500 E KU]A 35+13 m2, sa 1 ar placa, Vojvode Stepe. Cena 30.000 E KU]A 70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 E KU]A 60+45 m sa 4 ara placa, Spomen Park. Cena 35.000 E KU]A 67 m2 sa 3 ara placa, Vojvode Stepe. Cena 36.000 E KU]A 120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 E KU]A 65+50 m2 sa 2.7 ari, Cara Lazara. Cena 43.000 E KU]A 142 m2 sa 3.6 ari placa, \.Milovanovi}. Cena 65.000 E KU]A 137 m2 sa 1.5 ari placa, Obili}eva.Cena 67.000 E KU]A 120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 E KU]A 100 m sa 2 ara placa, centar. Cena 72.000 E KU]A 180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 KU]A 300 m2 sa 9.5 ari placa, Qubi}, poslovno stambeni prostor. Cena 78.000 E KU]A 166 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 82.000 E KU]A 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 E KU]A 120+65+100 m2 sa 3.8 ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 E KU]A 125+23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 E KU]A 164 m2 sa 4.6 ari placa, centar. Centar 140.000 E KU]A 106 m2 sa 5.8 ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 E

OGLASI

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

Tel: 065/96-66-250 Tel: 064/35-35-243 www.gromex.rs gromex@gromex.rs

Gradsko {etali{te 167/II sprat Tel: 032/348-210; 032/310-222

KUPUJEM ku}u u uèm centru grada /â~ak/ 50 m2. KUPUJEM seosko doma}instvo u okolini â~ka. PRODAJA stanova raznih struktura u centru Beograda, ulica Carigradska. Izuzetno kvalitetna gradwa. Povoqno.

IZVE[TAJ O PONUDI STANOVA IZDVAJAMO IZ PONUDE: Struktura

Lokacija

Sprat

Povr{ina

Cena

0.5

ALVAXINICA

33.00 m2

25,000E

0.5

U@I CENTAR GRADA

25.00 m2

25,500E

0.5

[IRI CENTAR GRADA

25.00 m2

15,500E

1.0

AVENIJA 2

36.00 m2

24,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

43.00 m2

30,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

35.00 m2

4,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

39.00 m2

30,000E

1.5

[IRI CENTAR GRADA

45.17 m2

27,500E

1.5

U@I CENTAR GRADA

32.30 m2

23,000E

1.5

U@I CENTAR GRADA

35.00 m2

35,000E

1.5

U@I CENTAR GRADA

2.0

[IRI CENTAR GRADA

2.0 2.0

43.00 m2

45,000E

46.90 m2

36,000E

[IRI CENTAR GRADA

51.78 m2

40,000E

[IRI CENTAR GRADA

44.89 m2

34,700E

2.0

U@I CENTAR GRADA

60.00 m2

36.000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

60.00 m2

33,000E

2.0

QUBI] KEJ

55.00 m2

39,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

51.00 m2

39,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

46.00 m2

34,000E

2.0

ALVAXINICA

60.00 m2

43,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

51.00 m2

36,000E

2.0

[IRI CENTAR GRADA

57.00 m2

33,500E

2.0

QUBI] KEJ

52.00 m2

27,000E

3.0

QUBI] KEJ

54.00 m2

34,500E

3.0

NEMAWINA

69.00 m2

43,000E

3.0

U@I CENTAR GRADA

77.00 m2

47,500E

3.0

[IRI CENTAR GRADA

70.00 m2

46,500E

3.0

QUBI] KEJ

74.00 m2

47,000E

3.5

ALVAXINICA

96.00 m2

72,000E

4.0

[IRI CENTAR GRADA

89.00 m2

82,000E

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

FOX

Obili}eva 20 (u Kuli) ^a~ak Telefoni: 032/341-606, 065/570-80-87 GARSOWERE GARSOWERA stari Autoprevoz, CG, VP. Cena 19.000 E GARSOWERA Bawalu~ka, EG, 2. sprat. Cena 19.000 E GARSOWERA 26 m2 Merkator, CG, 3. sprat. Cena 21.000 E /PDV/ GARSOWERA 30 m2 Qubi} kej, CG, 2.sprat. Cena 22.000 E /PDV/ GARSOWERA 30 m2 Balkanska, CG, 6. sprat. Cena 22.000 E. GARSOWERA 32 m2 Medicinska {kola, CG, 2.sprat. Cena 24.000 E JEDNOSOBNI JEDNOSOBAN stan 34 m2 Obili}eva, CG, 1. sprat. Cena 800 E m2 + PDV JEDNOSOBAN stan Nemawina, CG, 1.sprat.Cena 26.000 E

JEDNOSOBAN stan Dubrova~ka, gas, 3.sprat. Cena 27.000 E JEDNOSOBAN stan 35 m2 Nemawina, CG, 5. sprat. Cena 25.000 E JEDNOSOBAN stan 36 m2 centar, CG, 2. sprat. Cena 25.000 E JEDNOSOBAN stan 38 m2 Nemawina, CG, 5.sprat. Cena 28.000 E JEDNOSOBAN stan 38 m2 Dubrova~ka, gas, 1.sprat. Cena 750 E/m2+PDV JEDNOSOBAN stan 38 m2 Avenija 1, CG, VP. Cena 22.000 E JEDNOIPOSOBNI JEDNOIPOSOBAN stan 40 m2, Solunska, CG, VP. Cena 28.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 43 m2 Obili}eva, CG, VP. Cena 35.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 43 m2 N.Maksimovi}, EG, 5.

sprat. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 45 m2 Alvaxinica, CG, 4. sprat. Cena 27.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 45 m2 B.Jankovi}, TA, 2.sprat. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 Dubrova~ka, gas, 2.sprat. Cena 750 E/m2+PDV JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 H.Morava, EG, 4. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 Avenija 1, CG, VP. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 Qubi} kej, TA, 1. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 S.Markovi}, CG, 4.sprat. Cena 38.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 Balkanska, TA, 1. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 48 m2 Obili}eva, CG, 2. sprat. Cena 36.000 E

DVOSOBNI DVOSOBAN stan 50 m2 Vinara, CG, 5. sprat. Cena 32.000 E DVOSOBAN stan 50 m2 Prehrambena {kola, CG, 4.sprat. Cena 32.000 E DVOSOBAN stan 50 m2 Brvnara, CG, 6. sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 51 m2 Nemawina, CG, 3. sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 52 m2 Nemawina, TA, 3 sprat. Cena 33.000 E. DVOSOBAN stan 52 m2 Trnavska, CG, 7. sprat. Cena 31.000 E DVOSOBAN stan 52 m2 G.{etali{te, CG, 3. sprat. Cena 42.000 E DVOSOBAN stan 53 m2 Dubrova~ka, gas, 2. sprat. Cena 750 E/m2+PDV DVOSOBAN stan 54 m2 B.Oslobo|ewa, CG, 4.sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 54 m2 Avenija 1, CG, 4. sprat. Cena 31.000 E DVOSOBAN stan 56 m2 Trnavska, CG, 7. sprat. Cena 33.000 E DVOSOBAN stan 56 m2 Avenija 1, CG, 5. sprat. Cena 35.000 E

DVOSOBAN stan 56 m2, ^PO, CG, VP. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 57 m2 Kalu|erice, CG, 4. sprat. Cena 37.000 E DVOSOBAN stan 58 m2 Vinara, CG, 5. sprat. Cena 37.000 E DVOSOBAN stan 60 m2 Balkanska , CG, VP. Cena 50.000 E /PDV/ DVOSOBAN stan 60 m2 Obili}eva, CG, VP. Cena 55.000 E /PDV/ DVOIPOSOBNI DVOIPOSOBAN stan 57 m2 Bosanska, EG, 3.sprat. Cena 44.000 E/PDV/ DVOIPOSOBAN stan 58 m2 Atenica, gas, 1.sprat. Cena 37.000 E DVOIPOSOBAN stan 59 m2 Balkanska, CG, 4.sprat. Cena 48.000 E/PDV/ DVOIPOSOBAN stan 60 m2 ^PO, CG, 2. sprat. Cena 40.000 E DVOIPOSOBAN stan 63 m2 stari Autoprevoz, CG, 4. sprat. Cena 32.600 E DVOIPOSOBAN stan 63 m2 centar, CG, 3. sprat. Cena 60.000 E DVOIPOSOBAN stan 64 m2 D.Markovi}, CG, 3. sprat. Cena 52.000 E

DVOIPOSOBAN stan 64 m2 V. Stepe, EG, 2. sprat. Cena 34.000 E DVOIPOSOBAN stan 65 m2, centar, TA, 1. sprat. Cena 51.000 E DVOIPOSOBAN stan 65 m2 M.Nik{i}, gas, 1. sprat. Cena 48.000 E /PDV/ DVOIPOSOBAN stan 70 m2 Avenija 1, CG, 4. sprat. Cena 46.000 E DVOIPOSOBAN stan 70 m2 Balkanska, CG,VP. Cena 35.000 E DVOIPOSOBAN stan 80 m2 B.Oslobo|ewa, CG, 3.sprat.Cena 52.000 E DVOIPOSOBAN stan 80 m2 Alvaxinica, CG, 1. sprat. Cena 54.000 E KU]E KU]A 170 m2 sa 10 ari placa kod Vojnog odseka . Cena 90.000 E KU]A 55 m2 sa 1 a placa, centar. Cena 26.000 E KU]A 150 m2 sa 3.85 ari placa, Avenija. Cena 85.000 E KU]A 90 m2 sa 7 ari placa, Slobodino igrali{te. Cena 65.000 E KU]A 90+60 m2 sa 2.5 ari placa Kalu|erice. Cena 70.000 E

OGLASI

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

MALI OGLASI PRODAJEM frezu za Tomo Vinkovi}. Cena 550 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM frezu za IMT 509. Cena 300 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM plug jednobrazni.Cena 170 E.Tel. 065/3320946 NOVI D motori Kipor 8 ks, korejski. Cena 320 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM frezu za Tomo Vinkovi} 821, italijanska, pomera se levo - desno. Cena 700 e. Tel. 065/3320946 PRODAJEM {a{u (prilikom rada kukuruz je navodwavan) oko 200 snopa, prva klasa. Telefon: 032/877 382. IZDAJEM jednoiposoban nename{ten stan sa parnim grejawem. Cena povoqna. Ulica Nemawina, kod O[ "M. Pavlovi}". Mobilni: 064/99 34 038 i 032/345 738. IZDAJEM sobu sa upotrebom kupatila i kuhiwe u stambenoj zgradi, centralno grejawe,(pogodno za u~enikece, studente), u blizini medicinske {kole. Telefon: 032/372 125. IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Telefon: 064/615-27-63. PRODAJEM tovqenika oko 200 kilograma. Telefon: 032/880 028 i 064/160 08 76. PRODAJEM nedovr{enu vikendicu na Jelici i 10,5 ari placa. Mobilni: 065/344 94 28. PRODAJEM staru ku}u u strogom centru grada. Mobilni: 063/8033676. IZDAJEM prazan jednosoban stan u centru Beograda. Telefon: 011/329 21 63. VR[IM dostavu plinskih boca u zoni grada i {ire.

Telefon: 063/751 48 71. PRODAJEM imawe sa dve ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz, vredi videti. Mobilni: 064/1964705. PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor, CO/2 aparat, {asiju 8 metara. Telefon: 367 657. NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, 1 mesec gratis, osnivawe radwi gratis, dogovor. Mobilni: 064/ 1964705. MEWAM stan u â~ku i Zlatiboru za Beograd. Mobilni: 063/601892. POTREBNA slobodna èna za negu i ~uvawe starije osobe. Stan, hrana i plata po dogovoru. Mobilni: 065/273 67 66. PRODAJEM dve ruske pumpe za vodu, "Kama", ispravne, povoqno. Mobilni: 063/84 34 149. IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, u blizini Hotela "Srbija". Mobilni: 062/977 0228. IZDAJEM poslovni prostor u â~ku od 50 m/2, cena 70 eura, povoqno. Mobilni: 064/2299952. TRA@IM pomo} i negu starijoj ènskoj osobi. Mobilni: 064/9950345. PRODAJEM sadnice sibirske aronije, 350 - 400 dinara po sadnici, rakiju lozu i komovicu, 450 dinara litar, i pocinkovanu pletenu ìcu, visina 1,25 m ,70 dinara po m/2. Mobilni: 060/0101032. PRODAJEM neregistrovanu peglicu, prvi vlasnik. Mobilni: 064/2955506. IZDAJEM jednosoban nename{ten stan (ku}a), izolacija, poseban prikqu~ak za struju i telefon.032/332 761. IZDAJEM strogi centar, lokal od 35 m/2, kod Doma kulture, cena 150 eura. Mobilni: 064/10 22 759 i 226 417. IZDAJEM name{tenu kancelariju, strogi centar, telefon, mokri ~vor - 50 eura.

Mobilni: 064/ 10 22 759 i 226 417. IZDAJEM u strogom centru poslovni prostor 120 m/2, cena po dogovoru. Telefon: 064/ 1022 759 i 226 417. PRODAJEM dve ma{ine za {ivewe koè i krzna, ispravne, povoqno. Mobilni: 063/18 22 722. PRODAJEM tuje, vrlo povoqno. Mobilni; 064/1268507. PRODAJEM plac u Preqini, 25 ari. Mobilni: 064/1268507. POTREBNA mawa vikendica u Loznici sa vi{e placa. Telefon: 226 747. HITNO potreban jednoiposoban ili dvosoban nename{ten stan u zgradi, prednost oko O[ "M. Pavlovi}". Mobilni: 062/117 54 240. IZDAJEM lokale i stan u Qubi}skoj 50 kod fakulteta. Telefoni: 032/343 667 i 065/610 79 99. PRODAJEM beli ormar sa policama, 200 h 200 h 30 i kasu sa fiokom. Mobilni: 063/1853212. FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit, vibro masaèr, 1000 dinara mese~no. Mobilni: 063/656 973. PRODAJEM mercedes E 200 CDI, 2003 godi{te, automatik avangard, ful oprema, crna metalik.Mobilni: 063/600 544. KUPUJEM TA PE] 3 ili 4. Mobilni: 064/1541106. NAPOVOQNIJI PRIVATNI ÂSOVI MATEMATIKE. ÂS 500 DINARA. Kontakt _ Aco, tel: 060/141-03-73.

Na osnovu ~l. 10. stav 1. a u vezi sa ~l. 29. stav 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik R. Srbije” 135/04, 36/09) daje slede}e

OBAVE[TEWE Obave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacije da je nosilac projekta, preduze}e ATPR “PETAR BO[WAKOVI]”, iz â~ka, Drinska 16, podneo Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine Zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta ekspoatacije re~nog nanosa iz priobaqa reke Zapadne Morave, naspram stacionaè od km 135+052 do km 135+174, na kat. parcelama broj 114/1, 114/2 i 116, KO Vapa, na teritoriji Grada â~ka, dana 26. 10. 2012. godine, zaveden pod brojem 353-02-449/2012-05. Zainteresovana javnost moè da izvr{i uvid u sadrìnu zahteva svakog radnog dana od 11-14 ~asova u prostorijama Ministarstva energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine u Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 653 i dostavi svoje mi{qewe u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

PRODAJEM STANOVE: 1. U Beogradu – Novi Beograd, ~etvorosoban, 82 m2 sa terasom zastakqenom, kupatilo i posebno vc, C. G. 13/19, 3 lifta, sre|en. Odli~an stan, zgrada i okolina – pogled na Dunav, ukwièn, povoqno 99.000 eura. 2. Jednosoban, 30 m2, salonac u centru Beograda, iza Narodnog pozori{ta, TA, 3. sprat, sre|en ukqièn, 65.000 eura. 3. Trosoban u Beogradu, centar – kod Cviji}eve, odli~an kraj, kupatilo i posebno vc, super raspored sa tersaom i lo|om, 4. sprat, za sre|ivawe, ukwièn, 95.000 eura.

IN MEMORIAM

Predrag Nikitovi} Pe}o advokat (1950-2012)

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Smrt, ma koliko bila neminovna, potpuno mi je nespojiva sa Pe}om. Tako brzo i iznenada da ode on, onako ponosan i vedar ~ovek koji je tako prepoznatqivo oko sebe {irio pozitivnu energiju, koji je znao da bodri i pomogne onome kome je to potrebno, koji je znao da se raduje sa vama ako ste bili radosni, i koji je znao da vam ulije nadu ako ste tugovali. Po prvi put nas je neprijatno iznenadio i ostavio nam tugu i bolno se}awe na sebe kao ~oveka koji je uvek celog sebe nekome posve}ivao. Prvo svojoj porodici, jer bio je najboqi mogu}i otac, izvanredno pa`qiv i po`rtvovan suprug, ponosni deda koji je u toj ulozi beskrajno uìvao. Uìvawe je bilo videti sre}u na wegovom licu kada se nalazio u okruèwu svojih najbliìh.

Ko ga nije dobro poznavao, mogao je pomisliti da je Pe}o mo`da jedan nadmen, nepristupa~an ~ovek. Wegova pojava, besprekorna elegancija i maniri u sredini koja gospodstvo koje je on nosio u sebi smatra manom, mogli su stvoriti takav privid. A ispod tog pla{ta krila se jedna zaista topla qudska du{a, uvek spremna da pruì deo sebe i da bude najiskreniji i najpo{teniji mogu}i prijateq. Nakon porodice, wegova najve}a qubav, strast i opsesija bila je advokatura, kojoj je podario godine svoje mladosti, ali i zrelosti, svoj intelekt i snagu. Na{ Pe}o ro|en je 1950. godine. Pravni fakultet zavr{io je 1975, a ve} 1976. poloìo pravosudni ispit. Prvi posao dobio je u Op{tinskom javnom pravobranila{tvu, gde je bio stru~ni saradnik. Nakon toga postaje na~elnik slu`be za op{te, pravne i kadrovske poslove Medicinskog centra u â~ku, da bi 1980. godine, u tridesetoj godini ìvota do{ao u advokaturu, kojom se uspe{no bavio do kraja svog

ìvotnog i profesionalnog veka. Bio je ~lan UO Advokatske komore â~ak, gde su se wegova re~ i stavovi izuzetno po{tovali. Posle wegove smrti vi{e ni{ta ne}e biti isto, ni za porodicu, ni za wegove drugare iz kafea ’’Skala’’, prijateqe sa Slobodinog igrali{ta gde je, druèqubiv kakav je bio, posledwih godina provodio veliki deo svog slobodnog vremena. U svim tim druèwima on je bio ~ovek koji je uvek u sredi{tu, onaj s kim svako èli da sedne, porazgovara, na{ali se, ~uje mudar savet. Bio je oslonac svima oko sebe, a uz to i kafanski ~ovek koji je voleo ìvot i qude. Wegovoj porodici ostaje da se wime di~i, a nama, wegovim prijateqima, da ga {to ~e{}e pomiwemo i tako makar u uspomenama produìmo svoje uìvawe u druèwu sa wim.

Deo govora advokata Miroslava Boji}a na komemoraciji povodom smrti Predraga Nikitovi}a (oprema i skra}ewe redakcijski)

^ITUQE

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Dana 25. 11. 2012. godine umro je na{

POSLEDWI POZDRAV na{em voqenom

ZORKA MILUTINOVI] 1942 - 2012 iz Kulinovaca iznenada preminula dana 26. 11. 2012. Sahrana je obavqena u utorak 27. 11. 2012. na grobqu u Kulinovcima. Zahvaqujemo se kom{ijama i rodbini na izjavama sau~e{}a. O@ALO[]ENI: suprug VILIMAN, sin DRAGAN, }erka MIMA, unuka MILICA, snaja RADA, zet DARKO.

PREDRAG NIKITOVI] PE\A advokat 1950 - 2012 Neizmerno zahvalni za svu qubav, dobrotu i toplinu koju nam je darivao. Supruga RADICA, JOVANA i CICA

PE]U Proko, Goca, Vladimir i Zorana

15447

SE]AWE 4. 12. 2010 - 4. 12. 2012.

novembar 2011 - novembar 2012

MIROSLAV MARI] Uspomenu na tebe ~uva}emo s qubavqu i po{tovawem. ANA, GOCA i IVAN 15443

SE]AWE 4. 12. 1992 - 4. 12. 2012.

VASILI] STEVAN iz Viqu{e Voqeni ne umiru nikada, oni `ive dok `ive oni koji ih vole. Tvoje }erke: OLGA, KATARINA i MILICA sa porodicama

JELENA OCOKOQI]

ro|ena Jovanovi}

15444

Voqena Du{o,

1982 - 2010 Dana 4. decembra 2012. godine navr{avaju se DVE GODINE od kako nam je prazan dom, bolna du{a i tu`no se}awe {to smo te prerano izgubili. Zato `ivi{ u na{im srcima, onih koji te neizmerno vole i nikada te ne}e prepustiti zaboravu. S qubavqu }erke NEVENA i MINA, suprug IVAN, svekrva VERA i svekar RADENKO OCOKOQI].

Tvoj lik, qubav i dobrota prosvetle i zasijaju u svakom na{em danu. Tuga zbog tvog preranog odlaska boli kao `iva rana, ali ka`u da samo an|eli ostaju zauvek mladi. Volimo te kao i pre i jo{ vi{e MAJKA, BATO, TATA, BAKA i DEKA 15446

SE]AWE 1. 12. 1996 - 1. 12. 2012.

VITEZOVI] VEROQUB VITEZ Sve {to je lepo i plemenito imalo je tvoje veliko srce u kome je bilo mesta za sve nas. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji najmiliji: supruga JELA i sin MIROQUB

POSLEDWI POZDRAV dragom prijatequ

PREDRAGU NIKITOVI]U PE\I

15445

21. novembra 2012. godine umro je moj dragi i voqeni stric u 91 godini `ivota

POSLEDWI POZDRAV kumu

advokatu

od BOGDANA i DRAGOSLAVA RAKOWAC

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

DANILO ]IROVI] iz Gorwe Gorevnice

PREDU PANI]U

Sahrana je obavqena 23. novembra 2012. god. na grobqu u Gorwoj Gorevnici. Sinovac PETAR

od porodica: MILO[EVI] i DOSTANI]

15435

15442

^ITUQE Dana 30. 11. 2012. navr{ava se GODINU DANA od smrti

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

Dana 5. decembra 2012. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog supruga, oca i brata

RADOMIRA @IVANOVI]A

RAJI] DRAGANA GAGULE

iz @ao~ana

Preminuo je 2011. godine u Hrvatskoj. Bio si plemenit ~ovek, sa ponosom i qubavqu uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati QUBA, SRETO i BELA.

MI]O i MILENA

15446

15445

POSLEDWI POZDRAV dragom prijatequ

PEGULI

Prerano si nas napustio, uvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

15443

POSLEDWI POZDRAV dragom

PE]U

^AST NAM JE BILO IMATI TE ZA PRIJATEQA. VLADE, XO i MARIJANA

MI[O i BOBAN

15446

15455

IN MEMORIAM 4. 12. 1987 - 4. 12. 2012.

POSLEDWI POZDRAV dragom

15456

Dana 8. decembra 2012. god. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog brata

VLADANA TO[I]A

^EDOMIR ^OLOVI]

PE]U

CIGO i OQA sa porodicom.

Pozivamo sve wegove drugove i prijateqe da prisustvuju pomenu u subotu 8. 12. 2012. u 12 ~asova

DEJAN i MAJA MILINKOVI]

Vreme prolazi a bol, tuga i se}awa ostaju. TVOJI NAJMILIJI: MARIJA, BRANKO i NADA

15454

15448

Na{a draga koleginica

5. 12. 1978 - 5. 12. 2012.

MIQANI POPOVI]

dugogodi{wi tehni~ar u Radio ^a~ku

U bo`jem carstvu obasjan ve~nom qubavqu sa an|elima slavi{ ro|endan. Nebeska zvezdo najsjajnija odnesi toplinu na{ih zagrqaja. Razumeti ne moèmo, shvatiti ne èlimo, da s tobom ìvot ne delimo. U carstvu nebeskom ti si sada, voqeni ìve, NE UMIRU NIKADA. Tata BAJO, mama QIQA i brat KI]O. 15450

SE]AWE 29. novembra 2012. godine, navr{ilo se 20 GODINA od smrti na{e voqene tetke i nane

BO@IKE KRIVOKU]E

15449

U subotu, 1. decembra 2012. u 13 ~asova na grobqu u Je`evici obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci

ZORKA VIGWEVI]

SLAVKO KRUNI]

na grobqu u Gu~i. S tugom u srcu zauvek ~uvaju uspomenu i se}awe na dragog brata Vlada, sestre NADA i MILENA sa porodicama.

zauvek nas je napustila 19. novembra ove godine. Ostaje se}awe na izuzetnog radnika, ~estitog ~oveka i odanog prijateqa.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav prema woj. Svakim danom je pomiwemo i u srcu nosimo. WENI NAJMILIJI: sinovi SLAVOQUB, RODOQUB i ZORAN sa porodicama.

Kolektivi Radio ^a~ka i ^a~anskog glasa.

15451

Dana 25. novembra 2012. navr{ilo se pet godina od smrti na{eg dragog

OLGA @IVANI] ro|ena Vukosavqevi} iz Kowevi}a

\OR\A BOGDANOVI]A

Uspomenu na wu, dok su `ivi, ~uva}e zahvalni MILKICA i FILIP sa porodicom.

Dana 4. decembra navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{e drage majke i bake. Toga dana poseti}emo wen grob. WENI NAJMILIJI: sin TOMO sa porodicom.

upl.

15452

iz ^a~ka 1939 - 2007 Pet godina je pro{lo a uspomenu na dragi lik s qubavqu i ponosom ~uvaju wegovi najmiliji: supruga IKONIJA, sin RATKO, }erka RADA, unuci FILIP, BOJAN i SRE]KO i ostala mnogobrojna rodbina.

^ITUQE

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

PREDRAG NIKITOVI] PE]O 1950 - 2012

BOL I SE]AWE NA TEBE NIKADA NE]E NESTATI.

NENAD, JANA, SOFIJA, MARINA i NADA

15453

NAJBOQEM OD NAS

DRAGOM PRIJATEQU

PE]U

POSLEDWI POZDRAV SA „SLOBODINOG”:

DRUGOVI IZ KAFEA SKALE: MI]KO, MI]O SAJXIJA, MICI, ^OLE, @IKE GROF, RALE SAJXIJA, BO[KO PUMPAXIJA, VELEC, RADE MI]ANA, ACO ADVOKAT, PERO SUDIJA, DOKTOR MOMO, DOKTOR XIMI I BA]O APOTEKAR.

ÔLE, LAMBO, BAKI, HAXI - GORAN, DULE JOZOVAC, BIRÔ, ZORAN KRSTAÂ, COLE, TADIJA, MIXA, [EF, KOQAJA. 15460

15459

^ITUQE

U petak, 30. 11. 2012. u 13 ~asova, dava}emo 40-to dnevni pomen na Slatinskom grobqu na{oj dragoj

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

Umro je moj DRUGAR

TU@NO SE]AWE

NADA 21. 12. 1938. - 26. 11. 2008. ROSANI [QIVI] @IKO GOJKOVI] MILOMIR [QIVI] preminula 22.10.2012. 13.7.2008 - 13.7.2012. 28.9.1988 -28.9.2012. Se}awe i uspomene na na{e drage sa ponosom i qubavqu ~uvamo u srcima. Zahvalnost dugujemo lekarima i medicinskom osobqu Hitne pomo}i kao i kom{ijama Mileniji, Radi i Bo`u. K}erka-supruga Mladena, sa sinovima: Draganom i Milanom, snahama Tatjanom, Tawom i Bojanom, unukom Vladom, unukama Sarom, Helenom, Jovanom i Nevenom.

PE]O ADVOKAT

MAKSIMOVI]

Slava mu i hvala za pravo prijateqstvo.

Ponosni {to smo vas imali, a neizmerno tu`ni {to smo bez vas ostali. Sin Aleksandar sa porodicom

ILIJA PETROVI]

15436

Dana 19. novembra 2012. god. napustila nas je na{a voqena supruga i majka

15440

SE]AWE 5. 12. 2002 - 5. 12. 2012.

1953 - 2012 iz ^a~ka Kako na svetu nema trnokopa koji }e toliku raku da iskopa i toliko mraka i zemqe izgrne da tvoj lik u nama stamni i pregrne.

Uvek }e te voleti tvoji DRAGAN, NENAD i NATA[A

Za tebe zaborav ne postoji, u mom srcu tvoje mesto stoji, vreme bol ublaìti ne}e, se}awe na tebe ranu oìve}e. Zauvek }e{ biti u mom srcu jer voqeni ve~no ìve. Tvoja DANA 15439

Dana 30. 11. 2012. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo 40-to dnevni pomen na{em dragom

RAFAILU SIMOVI]U RAFU Bio si mi uteha i nada, bio si mi u `ivotu sve. Tvoja ZOCA sa porodicom. 15435

SE]AWE 5. 12. 2000 - 5. 12. 2012.

Dana 27. novembra 2012. god. navr{ilo se TRIDESET[EST GODINA od smrti na{e drage majke, bake i prabake

VUKOMAN RAJI^I] KOMO

OLGE ANI^I]

Te{ka je istina da smo bez tebe dvanaest godina. Sa po{tovawem ~uvamo uspomenu na tvoju dobrotu, ne`nost i qubav koju si nam pru`io. TVOJI: VLADE i CANA 15436

2. decembra navr{ava se PETNAEST GODINA od smrti na{eg dragog

MILENKA MI[A BABI]A

DRAGAN VUKOLI]

ZORKA VIGWEVI]

ZORAN 03. 10. 1934. - 29. 11. 1992.

Sve ove godine s qubavqu i po{tovawem se}a ga se supruga VERA sa porodicom. 15441

SE]AWE 3. decembra navr{ava se 10 godina od smrti dragog nam

MILO[A BRKOVI]A 2002 - 2012 Qubav, sigurnost, ne`nost, plemenitost, to si bio ti. Ne... nisi ti oti{ao. Ti si uvek sa nama, u na{im srcima, na{em razgovoru, u na{oj pri~i. Oni koji te vole, nikad te ne zaboravqaju.TVOJI: supruga BRANKA, }erke JELENA i NEVENA sa porodicama. 15438

Dana 2. 12. 2012. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

BORA JOSIPOVI]A ro|en 1946. godine Tri godine nisi sa nama ali si u na{im srcima. Sa ponosom te pomiwemo. TVOJI: supruga NADA, }erke MAJA i LELA, unuke LENA i DUWA i zet @EQKO. 15438

SE]AWE înila si za nas i vi{e nego {to si mogla i to mi ne moèmo da zaboravimo. Zato ìvi{ i uvek }e{ ìveti u mislima i srcima onih koji te neizmerno vole i nikada te ne}e prepustiti zaboravu. Sinovi VOJO i MIKAN sa porodicama.

SINI[A PAVLOVI] 05. 12. 1995 - 05. 12. 2012. Samo mi, tvoji najmiliji znamo koliko nam nedostaje{. PORODICE: PAVLOVI] i DOMANOVI] 15434

Dana 29. novembra 2012. navr{ilo se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

RAFAILO SIMOVI] RAF

GORANA MAJSTOROVI]A

Uspomenu na wega ~uvaju stric CANE, strina MILENA, brat ZORAN i sestra ZORICA sa porodicom.

Sa tugom u srcu i ponosom {to smo bili deo tvog ìvota, rado te se se}amo i ~esto te pomiwemo. Tvoji "neuni{tivi" {najderi: TANASKOVI], MOKA[, VOJIN, ÛKQEVI], QIQA, RADA, MATIJA, LEKA, VESELIÎ], VERA, PERO, DRAGAN, XEKULA, NIXO, MILINKO, OLGA, CAKE, ÎKI, MI[KO, ZORAN, CECO.

15439

15437

Prvog decembra navr{ava se dvadeset godina od kada se u Gospodu predstavio

JOVI^I] RADOJICA Grab 1912- 1992 Hvala ti za `ivotnu stazu na koju si nas uputio i qubavi kojom si nas za stalno ozra~io. Ve} dvadeset godina slovimo u na{im srcima himnu o tvojoj dobroti, verujemo da su je an|eli na Nebu proglasili uzornom. Neka ti je ve~na slava i hvala. sin dr. Bo{ko sa porodicom 15433

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

Dana 1. decembra 2012. navr{avaju se DVE GODINE od smrti moga sina

SE]AWE 3. 12. 1991. - 3. 12. 2012. Navr{ava se punih 21. godina od pogibije na{eg jedinog sina i brata

MILOVANA KLASANOVI]A RADOVANA RADA NIKOLI]A TVOJI NAJMILIJI: majka RAJKA, otac PETAR, sestre SLAVICA i ZORICA, sestri}i STEFAN, DINKO i MIHAILO.

1959 - 2010 Toga dana u 12 ~asova na grobqu u Miokovcima obavqam parastos. Pozivam rodbinu, kom{ije i prijateqe da prisustvuju pomenu. Lepoto moja, An|ele moj, kad du{a zaboli nije lek, ve} tiha patwa i ve~ni bol. Ja te{ko kora~am kroz ìvot daqe bez tebe, svuda te traìm a nigde da te na|em. Bio si i ostao moj ponos, radost i sre}a. Ima ne{to teè od smrti, a to je ìvot bez tebe. Tvoja neute{na majka DU[ANKA.

15441

15433

2. decembra 2012. god. je 40 dana od smrti na{e voqene

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je iznenada preminuo na{ dragi

DRAGAN RAOVI] 2. 12. 1980 - 2. 12. 2012.

SNE@ANE AXEMOVI]

Pro{lo je 32 godine od kako nema prvenca i odlika{a. Godine prolaze, a ostaje se}awe na prvu radost i sre}u, koja je uga{ena tvojim odlaskom. U nedequ 2. decembra u 11,30 ~asova dava}emo pomen na ~a~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: majka OLIVERA, brat ZORAN, snaha SLA\ANA, bratanac NIKOLA.

Nema suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu o`aliti, nema vremena koje te mo`e zaboraviti. Osta}e{ ve~no voqena i nikad ne zaboravqena. Majka DRAGA i brat \OKO JAKOVQEVI] sa porodicom

15445

15444

ro|. Jakovqevi}

PREDRAG PANI] iz Mr{inaca 1955 - 2012. Hvala ti za sve. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima i mislima. Do`ivotno o`alo{}eni: supruga ZORICA, sin DEJAN, }erka DANIJELA, snaha JELENA, unuke ELENA i ANDREA.

1. 12. 1995 - 1. 12. 2012.

SLOBODAN ]OSI] COLE I posle toliko godina qubav i po{tovawe prema tebi ve~no }e trajati. PORODICE: ]OSI] i VASIQEVI] 15437

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE