31. januar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 4

^A^AK, 31. JANUAR 2014. GODINE

CENA 30 DIN.

Stari i bolesni ^a~ani ne}e ostati bez pomo}i u ku}i

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Kratak istorijat ~a~anskog golubarstava

ZAKON „ZABORAVIO” NA QUDE

strana 7.

^A^ANI „DODIRNULI” SNEG NAJZAD! NEBO I strana 31.

Dr Ninoslava Mihajlovi}

KAKO REAGUJEMO NA VREMENSKE PROMENE strana 8.

ako je staza kojom se sankaju duga svega nekoliko metara, mali{ani koji `ive u blizini gradskog bedema u`ivaju u ovogodi{wem prvom snegu. Za ve}inu dece veliko je razo~arawe {to im je zimski raspust pro{ao bez pahuqa, grudvawa i sankawa. Ali, {ta je tu je... Kad se {kolske obaveze zavr{e, onda ostaje vremena i za igru na snegu. Mnogo korisniju i lep{u nego {to su kompjuterske igrice. I za telo i za duh! Nazdravqe!

Verica Kosti}, direktor UTP „Morava”

NAJ @ENA U BIZNISU Grupa „Za X”

strana 17.

REALNOST KREATIVNOG BENDA

CENTRUM

069 - 310-04-60 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

Grad ^a~ak

Priznawe „Kapetan Mi{a Nastasijevi}” dodeqeno najboqim akterima iz privrednog i javnog `ivota... strana 2.

NAJBOQA LOKALNA SAMOUPRAVA

strana 2.

Nove cene usluga pred{kolskih ustanova

SME[TAJ SKUPQI

OD 250 DO 450 DINARA strana 3.

GRAD

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

DOBITNICIMA IZ MORAVI^KOG I RA[KOG OKRUGA URUÊNO PRIZNAWE „KAPETAN MI[A NASTASIJEVI]” a prigodnoj sve~anosti u â~ku je u utorak najboqim akterima iz privrednog i javnog ìvota u Moravi~kom i Ra{kom okrugu dodeqeno priznawe “Kapetan Mi{a Nastasijevi}”, koga je, u sklopu projekta “Put ka vrhu”, 2000. godine ustanovila novosadska “Media invent”, u saradwi sa Fakultetom tehni~kih nauka, RTNS, Privrednom komorom Novog Sada i PK Vojvodine, a podràli ih regionalne privredne komore i PK Srbije. Me|u 18 dobitnika ovog presti`nog priznawa koje se dodequje u znak se}awa i po{tovawa prema Mi{i Nastasijevi}u, uglednom srpskom preduzetniku i dobrotvoru iz 19 veka, devet je iz â~ka: Grad â~ak je progla{en za najboqu lokalnu samoupravu, najboqi menaxment ima kompanija “Sloboda”,

^A^AK NAJBOQA LOKALNA SAMOUPRAVA

a Verica Kosti}, direktorka UTP “Morava”, je “naj èna u biznisu regiona”. Nagrada za angaòvano informisawe i dru{tvenu odgovornost pripala je Produkciji “Glas Zapadne Srbije”, dok je titulu najboqeg sredweg preduze}a ponela privatna firma “Jevtovi} gas” iz Prislonice. Priznawe “Kapetan Mi{a Nastasijevi}” pripalo je i PD “Sponit” za najboqu pozicioniranost na trì{tu, a preduze}u “MD Bolero” za poslovnu viziju. Istoimena nagrada dodeqena je i ~a~anskom Agronomskom fakuletu za doprinos agraru, a Pekari “Pons” za “naj

KVALITET U SVIM SEGMENTIMA Napu{taju}i posao sudije posle dve decenije, i prelaskom u ugostiteqstvo, Verica Kosti}, direktorka UTP “Morava” je, kako kaè, napravila veliki rez i drasti~ne promene u ìvotu. Bez obzira na to, posle dve godine, koliko se nalazi na ~elu ovog preduze}a, ne kaje se. Naprotiv, izuzetno je zadovoqna i sre}na: - Ova nagrada izuzetno prija. Veliko je priznawe i izuzetna ~ast dobiti je. Najva`nije od svega je to {to je neko prepoznao i video koliki smo rad i trud uloìli. Nagradu doìvqavam i kao veliku obavezu i odgovornost za rad ubudu}e. Na sre}u, imam izuzetno dobru ekipu saradnika, zbog ~ega ovo nije priznawe meni, ve} svim zaposlenima, jer bez wihove pomo}i i podr{ke moje porodice, ovo priznawe ne bi bilo u mojim rukama. Drago joj je, napomiwe, {to su weni saradnici i svi zaposleni kao imperativ prihvatili zahtev za poboq{awe kvaliteta usluga u svim segmentima poslovawa, na ~emu je kao direktor od po~etka insistirala: “Vidim da se nesebi~no trude da u svakom segmentu poslovawa dominira kvalitet. Uverena sam da }emo tako nastaviti, a po{to je ovo priznawe deo puta ka vrhu, nadam se da }emo se i ubudu}e sretati i sumirati {ta smo i kako uradili.”

porodi~ni biznis” u Moravi~kom i Ra{kom okrugu. U kategoriji najboqih kompanija nagra|en je gorwomilanova~ki “Metalac”, a najboqih poslovnih partnera Industrija boja i lakova “Zvezda Helios”, tako|e iz Gorweg Milanovca. Za “naj privrednika” u Moravi~kom i Ra{kom okrugu progla{en je Petra{in Jakovqevi}, generalni direktor “Metalca” i predsednik RPK Kraqevo. Komisija je ocenila da je kompanija “Spektar” iz Gorweg Milanovca najdaqe oti{la u primeni novih tehnologija i me|unarodnih standarda, a da najboqe usluge u regionu pruà PD “Elektrosrbija” Kraqevo. Lu~anska”Maksima” ima najboqi brend, a najkvalitetnije proizvode i usluge “Polet” iz Novog Pazara, koji proizvodi hleb i peciva. U kategoriji doprinos razvoju preduzetni{tva nagra|ena je firma “Dalas name{taj” iz Tutina, a za visoke domete u visoko{kolskom obrazovawu Dràvni univerzitet iz Novog Pazara. Svima wima pripali su poveqa, zlatnik sa likom kapetana Mi{e Nastasijevi}a, delo beogradskog vajara Qubi{e Panti}a, i monografija “Put ka vrhu”, sazdana od pri~a o qudima i kolektivima koji su proteklih 12 godina dobili ovo priznawe. Svi ovi dobitnici presti`nog prizawa imaju {ansu da nastave “putem ka vrhu” i sa nagra|enima iz ostalih regiona konkuri{u za republi~ke nagrade, koje }e biti dodeqene u aprilu u Beogradu. Wih je u utorak na sve~anosti u velikoj sali SG pozdravio gradona~elnik Vojislav Ili}, izraziv{i zadovoqstvo {to je ona prire|ena u â~ku, gradu poznatom po razvijenom preduzetni{tvu i mnogim uspe{nim malim i sredwim preduze}ima: - Lokalna samouprava je ostvarila izuzetnu saradwu sa udruèwima privrednika i Forumom privrednika koji u~estvuju u radu Gradskog ve}a. Proteklu godinu smo zavr{ili uspe{no, sva javna preduze}a su pozitivno poslovala i, {to je veoma va`no, lokalna samouprava redovno

DVA PUTA PRIMIO PRIZNAWE - Zadovoqstvo mi je {to sam na ~elu Grada koji je dobio ovako presti`no i ugledno priznawe. Ali, ono nas obavezuje da nastavimo da radimo kvalitetno i boqe nego do sada, opravdamo priznawe i konkuri{emo i za republi~ku nagradu - rekao je gradona~elnik Vojislav Ili} i podsetio da je nagradu “Kapetan Mi{a Nastasijevi}” primio i 2009. godine, kao direktor Javnog peduze}a “Gradac”, koje je progla{eno za najboqe JP na podru~ju Moravi~kog i Ra{kog okruga. “Mnogo se radujem ovom priznawu, koje je potvrda da smo dobro i timski radili, zahvaquju}i svima koji su dali maksimalan doprinos. Znamo {ta smo obe}ali: 2014. mora biti godina otvarawa novih radnih mesta, dovo|ewa investitora i novog zapo{qavawa.” izmiruje sve obaveze prema buxetskim korisnicima. Sve to posti`emo zahvaquju}i timskom radu i slozi koji vladaju u gradskom rukovodstvu, me|u na~elnicima gradskih uprava, direktorima ustanova i preduze}a, i zahvaquju}i dobrom radu ~lanova Gradskog ve}a i odbornika. Dobitnike priznawa koje nosi ime velikog preduzetnika, trgovca i donatora, ono obavezuje da, osim stvarawa profita, ponesu i dru{tvenu odgovornost, rekao je predsednik RPK Kraqevo i jedan od nagra|enih Petra{in Jakovqevi}: ”Verujem da }e se slede}i put kandidovati

i oni koji do sada nisu dobili priznawe i da }emo na taj na~in {iriti mre`u firmi koje dobro posluju i {to je va`no, pomo}i onima koji imaju problema u poslovawu.” Inicijator i pokreta~ akcije 2000. godine bio je direktor “Media inventa” iz Novog Sada Vlado Markanovi}, koji je, po{to je ~estitao dobitnicima, podsetio da je projekat “Put ka vrhu”, nastao posle godina sankcija, bombardovawa i krize i da je wegov ciq da afirmi{e vrednosti “obi~nih i vrednih qudi”. U ime nagra|enih zahvalila je “naj `ena u biznisu u regionu” Verica Kosti},

OBRAZLO@EWE Zahvaquju}i povoqnom strate{kom poloàju i {to se nalazi na raskrsnici va`nih puteva, zna~ajnoj privrednoj bazi i stru~nim kadrovima, â~ak ima velike razvojne potencijale, ne samo na nivou regiona, ve} i cele Srbije. Gradska vlast, predvo|ena gradona~elnikom Vojislavom Ili}em, preduzima niz mera u ciqu obnove infrastrukture i izrade strate{kih dokumenata razvoja grada. I u socijalnoj i demografskoj politici u~iweni su tako|e zapaèni koraci, realizovano je, ili je u fazi realizacije vi{e projekata koje finansiraju EU, Grad, ili me|unarodne organizacije, {to ovu lokalnu samoupravu ~ini prosperitetnom i uspe{nom, ne samo u regionu, ve} i ~itavoj Srbiji.

istakav{i da zna~ajna nagrada “prija, ali i obavezuje,” tim pre {to se put ka vrhu i uspehu ne zavr{ava dodelom ovih priznawa. M. N.

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E DALO SAGLASNOST NA ODLUKU O NOVIM CENAMA USLUGA PRED[KOLSKIH USTANOVA „RADOST” I „MOJE DETIWSTVO” osledwe poskupqewe usluga Pred{kolske ustanove “Radost” odobreno je u 2012. godini i da u ovoj ne bi bio “izgubqen korak” i nakon toga usledila drasti~nija korekcija cena, i PU “Radost” i novoformirana ustanova “Moje detiwstvo”, koja je po~ela da radi u oktobru 2013, podnele su zahtev za pove}awe cena i to za sme{taj dece u jaslama za 6,40 i u vrti}ima za 11,37 odsto. To bi, kako je na sednici Gradskog ve}a u utorak, istakla direktorka PU “Radost” Vera Jovanovi}, opteretilo buxete roditeqa, “svrstanih” u osmu skalu, u prvom slu~aju za 290, a u drugom za 450 dinara, u sedmu za 270 i 420 i u {estu za 249 i 388 dinara. Osim toga, ona je jo{ naglasila da je ovo neznatno poskupqewe uslovqeno pove}awem cena namirnica za ishranu dece i komunalnih usluga i da je neophodno radi o~uvawa zadovoqavaju}eg nivoa usluga. U objektima obe pred-

{kolske ustanove sme{teno je 3.327 mali{ana, razvrstanih u 128 grupa, primetio je Radomir Kru{~i} i insistirao da posebno budu prikazani broj i grupe dece u ustanovama, na{ta je Suzana Simeunovi}, v. d. direktora PU “Moje detiwstvo”, odgovorila da je u woj sme{teno 48 vrti}kih i 17 jaslenih grupa. Po{to je u~e{}e plata i doprinosa u svim tro{kovima skoro 75 odsto, Milijan Mini} je predlo`io da bude sa~iwena podrobnija analiza kalkulacije cena. Nadle`ni to nisu negirali, objasniv{i da se zarade ispla}uju u skladu sa uredbom i svim propisima o ceni rada zaposlenih u ovakvom tipu ustanova. Prihva}ena je i sugestija da bi roditeqi sa ve}im primawima trebalo da za usluge jaslica i vrti}a izdvajaju sumu pribli`nu ekonomskoj ceni koja, uzgred re~eno, za decu do tri godine starosti iznosi 16.995 dinara, ali i upozorewe dr Milana Plazini}a da bi razli~ite cene izazvale po-

SME[TAJ SKUPQI OD 250 DO 450 DINARA

ZA VANTELESNU OPLODWU 6.000.000 DINARA

BROJEVE ZAMEWUJU IMENA VELIKANA U â~ku ima 56 ulica sa istim, ulavnom “broj~anim” nazivima, {to je godinama stvaralo velike probleme ne samo wihovim stanovnicima, ve} i javnim slu`bama, gradskim upravama, po{tarima, sudskim pozivarima... Zbog toga je Komisija za odre|ivawe naziva ulica, po{to je pribavila saglasnost Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, predloìla Gradskom ve}u da budu promeweni nazivi ulica sa istim imenom, odnosno brojevima. Po re~ima wenog predsednika Vladana Savi}evi}a, najvi{e takvih ulica je u Beqini, naseqima iznad Qubi}kog keja i u blizini crkve u Atenici. - Sve one su locirane, upore|ene sa saobra}ajnicama zabeleènim u katastru i na osnovu evidencije pridodat im je mati~ni broj, da ne bi bile “pome{ane”. Savetima mesnih zajednica upitili smo tabelu na kojima su nova imena, da bi “izabrali” nove nazive, ali dobili smo samo 11 predloga. Da bismo pribavili {to vi{e ideja za odre|ivawe naziva, obratili smo se i odborni~kim grupama, ali i wihov odziv je bio lo{. Tako }e na predlog komisije, koga je prihvatilo GV, svoje ulice u â~ku “dobiti” velikani srpske istorije, kulture, nauke, poput Dositeja Obradovi}a, Isidore Sekuli}, Svetog Save, Milo{a Crwanskog, Jovana Cviji}a, Ive Andri}a, Milutina Milankovi}a, ~uveni ratnici, sportisti, pisci, ali i â~anski gimnazijalci.

metwu i negodovawe korisnika, tim pre {to, javna je tajna, mnogi roditeqi donose potvrde o minimalnim primawima, ili da ih uop{te nemaju. Gradsko ve}e je utvrdilo predlog odluke o uslovima i na~inu sticawa prava na uplatu doprinosa licu koje samostalno obavqa umetni~ku ili drugu delatnost u oblasti kulture, za koju je prvi put posle dono{ewa Zakona o kulturi, u gradskom buxetu predvi|eno 500.000 dinara. Ova sredstva }e, kako je GV informisala na~elnica GU za dru{tvene delatnosti Nade`da Vuksanovi}, biti preneta na ra~un reprezentativnog udru`ewa umetnika. Na 69. sednici data je saglasnost i na ovogodi{wi program rada Ustano-

ve za kulturno obrazovnu delatnost “Kosta Novakovi}” i prihva}ena inicijativa o uvo|ewu samodoprinosa u MZ Lipnica. Ukoliko sedam gradova i op{tina, me|u kojima je i â~ak, u kojima je sredstvima donatora, u sklopu SIRP programa, izgra|eno po 76 stanova, od kojih 61 za izbegla i prognana lica i 15 za domicilno stanovni{tvo, podrè inicijativu Koalicije udruèwa izbjeglica u Srbiji, postoje izgledi da Republi~ka vlada zakupcima ovih stanova omogu}i da ih otkupe. Ovaj zakqu~ak sa nedavnog sastanka u Vladi RS preneo je ~lanovima GV Milan Dra{ki}, direktor Gradske stambene agnecije, koja gazduje ovim stanovima sagra|enim u Ko{utwa-

Gradsko ve}e je donelo pravilnik o kriterijumima za ostvarivawe prava na finansijsku pomo} za vantelesnu oplodwu u 2014. godini, koja }e biti dodeqivana jednokratno, u iznosu od 300.000 dinara. Za ovaj vid subvencija koje su prvi put predvi|ene 2010. godine, iz buxeta }e biti izdvojeno {est miliona dinara. Po re~ima na~elnice GU za stru~ne poslove Skup{tine, gradona~elnika i GV Slavice Karanac, pravilnikom su precizirani kriterijumi i predvi|ena i pro{irena prava, odnosno subvencionisawe i vi{e od dva poku{aja, pomo} i ènama starijim od 40 godina i pravo da bra~ni par bira zdravstvenu ustanovu u kojoj }e biti obavqena vantelesna oplodwa. Odluku o dodeli sredstava donosi gradona~elnik i zakqu~uje ugovor o prenosu finansijske pomo}i. Supru`nici su du`ni da u roku od {est meseci podnesu izve{taj o sprovedenom postupku, odnosno da vrate neiskori{}ena sredstva. Na~elnica Karanac je naglasila da je u 2013. godini bilo 19 zahteva i da su lane, zahvaquju}i ovim subvencijama Grada, ro|ene ~etiri bebe. ku, a oni podràli inicijativu udruèwa izbeglih. Posle poduè rasprave o izve{taju o stawu voznog parka slu`benih putni~kih automobila u gradskim upravama, javnim preduze}ima i ustanovama, Gradsko ve}e je zaduìlo wihove ~elnike da donesu pravilnike o kori{}ewu slu`benih vozila i mobilnih telefona, na{ta ih, uostalom i zakon obavezuje.

Osim toga, u roku od deset dana tro~lana komsija }e odr`ati sastanak sa direktorima JP, a sa rukovodiocima ustanova Nade`da Vuksanovi}, na~elnica GU za dru{tvene delatnosti, i predo~iti im obavezu da se racionalno pona{aju, {tede i sa~ine nove izve{taje, po ugledu na onaj koji je dobijen od GU za op{te i zajedni~ke poslove. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

POLITIKA

OBELE@ENO 15 GODINA POSTOJAWA I RADA DVERI veri su nastale 1999. godine, kada je grupa studenata srbistike na Filolo{kom fakultetu u Beogradu pokrenula ~asopis “Dveri srpske”, kao glasilo studenata rodoquba sa Beogradskog univerziteta. Iz wega se pratkti~no izrodila najaktivnija srpska patriotska, nestrana~ka i nevladina organizacija Srpski sabor Dveri, koja se bavila izdavawem ~asopisa i kwiga, organizacijom tribina, TV produkcijom i brojnim kulturnim i humanitarnim aktivnostima, podsetio je na pro{lonedeqnoj konferenciji za novinare Bo{ko Obradovi}, jedan od osniva~a i ~lan Stare{instva Dveri, povodom obele`avawa 15 godina postojawa i uspe{nog rada ove organizacije. Pre politi~kog anga`mana, kao Pokreta Dveri, nevladina organizacija Srpski sabor Dveri smatrana je najaktivnijom nevladinom srpskom organizacijom na svetu, o ~emu svedo~e i brojke: izdala je vi{e od 50 ~asopisa, odr`ala oko 150 tribina, posetila

BUDU]NOST SRPSKE POLITI^KE SCENE vi{e od 60 srpskih zajednica {irom sveta, organizovala desetine humanitarnih akcija i iz srpske dijaspore “donela” vi{e od 200.000 evra, namewenih najugroènijim porodicama... Politi~ki Pokret Dveri, kao pokret porodi~nih qudi, prvi je u istoriji savremene srpske politike stavio porodicu na prvo mesto, rekao je Obradovi}, naglasiv{i da je vrhunac porodi~ne linije ovog udruèwa pro{logodi{we u~lawewe u Svetski kongres porodice, najzna~ajnije organizacije za za{titu porodi~nih vrednosti, koja ima ~lanove u vi{e od 70 zemaqa na svim kontinentima. Po{to su u “nevladinoj fazi” delovawa dostigle maksimum, Dveri su odlu~ile da se politi~ki angaùju, po{tuju}i i “èqe brojnih gra|ana da se posle dve decenije vladavine istih polti~ara i wihovih praznih pri~a, pojave novi qudi i sa vlasti smene oni koji

su bezbroj puta promenili srana~ke ideologije i dresove”, rekao je Obradovi}, i podsetio: - Dveri su se 2012. godine pojavile na \ur|evdanskim izborima na svim nivoima i prva su nestrana~ka politi~ka organizacija, odnosno grupa gra|ana, koja je u~estvovala na svim nivoima izbora u jednom danu. To je svojevrstan podvig, nezabele`en za 22 godine vi{estrana~ja u Srbiji, kojim su Dveri dokazale da je mogu}e baviti se politikom mimo postoje}ih politi~kih stranaka i strana~kog organizovawa. Uveren sam da su Dveri budu}nost srpske politike, moderna politi~ka organizacija koja }e biti alternativa la`noj politi~koj eliti, koju posle nekoliko decenija treba zameniti novom generacijom. Dveri su jedina istinska opozicija vladaju}em re`imu i na republi~kom i lokalnom nivou i budu}nost srpske politi~ke scene. M. N.

SAOP[TEWE GO DEMOKRATSKE STRANKE

INICIJATIVA ZA ZA[TITU KORISNIKA JKP „ÂÂK” KP „â~ak“ je od grejne sezone 2013/14. uveo novu metodologiju za obra~un, kontrolu i naplatu utro{ka toplotne energije. Ovaj sistem je zaìveo svega u {est gradova u Srbiji, me|u ostalima i u â~ku. U Beogradu ovaj sistem nije primewen, jer je procena da bi ugrozio socijalni mir i doveo u ozbiqne probleme u naplati utro{ka grejawa. Za ovaj posao JKP nije bio spreman ni tehni~ki, ni kadrovski, a ni finansijske procene o ovim efektima nisu ura|ene. Najpre zastarela toplovodna mreà (samo ura|ena delimi~na rekonstukcija u Nemawinoj i delom u pravcu ka Aveniji Lipa 2) su nas doveli do apsurda da sve gubitke koje ovo javno preduze}e ima prevali na krajwe korisnike gra|ane â~ka. U obra~unu koji se vr{i, fiksni deo se obra~unava prema m2 grejne povr{ine, a gde je izvr{en obra~un prema KW angaòvane snage po tom principu. Na pitawe kako se obra~un vr{i za ku}e koje su ve} taksu sa angaòvanu snagu platile da bi se prikqu~ile, nemaju odgovor. Zapravo, dva puta napla}uju istu stvar. Da situacija bude gora niko Vam ne moè re}i koliko }ete potro{iti u varijabilnom delu. Cena koja je odre|ena u varijabilnom delu (treba da ukazuje na cenu gasa i druge parametre koji uti~u na weno formirawe) govori o ~iwenici da je procenat u~e{}a cene gasa u varijabilnom delu relativno mali. Na tu temu trebalo bi da neko gra|anima - korisnicima jasno kaè. Ovaj sistem naplate odgovara samo malom procentu korisnika, jer su to uglavnom nove zgrade sa dobrom izolacijom i stolarijom gde je energet-

ODBORNICI SG USVOJILI

ska efikasnost dobra. Ali, {ta sa starim zgradama sa lo{om grejnom instalacijom, stlolarijom i one koje su sagra|ene od betonskih elemenata, ili nekog drugog lo{eg materijala? Ovaj eksperiment treba {to pre zaboraviti i gra|anima pomo}i, tako da se odmah otp{e 20 odsto zaduèwa, da bi se gubitak koji je JKP preneo na potro{a~e delimi~no ravnopravno podeli. Sa druge strane, treba odmah postaviti pitawe moè li da se prekine sa zloupotrebom monoplskog polaàja koje ovo preduze}e ima i da se gra|anima ponudi alternativa: gde su novi objekti da se obra~un nastavi po kalorimetru, za stare neizolovane zgrade i ku}e da se obra~un vr{i ponovo po m2. Ovo pitawe je goru}e, jer ga ne treba ostavqati da se re{ava za slede}u grejnu sezonu. Gra|ane â~ka, koji imaju sporne ra~une u kori{}ewu grejawa, pozivamo da koriste usluge Kancelarije za besplatnu pravnu pomo} Gradskog odbora DS u â~ku, bez obzira da li su ~lanovi Demokratske stranke ili ne, putem usmenog zahteva u prostorijama stranke, Kara|or|eva 15, ili zakazivawem termina putem telefona 227-087, ili emaila cacak@ds.org.rs. Gradski odbor Demokratske stranke â~ak }e pokrenuti zvani~nu inicijativu za za{titu potro{a~a, korisnika usluga grejawa u â~ku koji su o{te}eni visokim ra~unima, dok }e na Skup{tini grada â~ka zahtevati formirawe Anketne komisije koja bi ispitala razloge zbog kojih je do{lo do dramati~nog uve}awa cena usluga grejawa u â~ku.

KULTURNA

Sude}i po neo~ekivano dugoj i iscrpnoj raspravi o predloènim programima rada javnih i ustanova kulture za 2014. godinu, u â~ku je zapo~ela predizborna kampawa na prvom ovogodi{wem skup{tinskom zasedawu, odrànom 29. januara, upravo kada je predsednik Tomislav Nikoli} raspisao vanredne parlamentarne izbore. Dok su se odbornici opozicije naprosto utrkivali da “brane” kulturu od aktuelne vlasti, koja joj je, odnose}i se prema woj ma}ehinski, umawila buxetska sredstva, za razliku od javnih preduze}a, kojima je izda{nim subvencijama omogu}ila da pozitivno posluju, predstavnici vladaju}e koalicije su tvrdili da su ustanovama dotacije iz gradske kase minimalno “skresane”, da to umawewe ne}e ugroziti wihovo poslovawe i da ~ak moè da predstavqa i izazov za menaxment i zaposlene da sa mawe para realizuju planirane programe i manifestacije.

Odbornici su i stihovima „branili” kulturu

a razliku od programa Doma kulture, Narodnog muzeja, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, koji su br`e i lak{e pro{li kroz “zeleno svetlo” odborni~ke ve}ine, uvodno izlagawe o ovogodi{wem planu rada Gradske biblioteke “Vladislav Pektovi} Dis”, u kome je direktorka Danica Ota{evi} potencirala upravo podatke o umawewu buxetskih sredstava za oko 1,6 miliona dinara, odnosno ~ak za 53 odsto za organizovawe 51. Disovog prole}a, po kome su ova ustanova i Grad poznati i van granica Srbije, bili su povod za podu`u raspravu i brojne replike, “potkre-

pqivane” u pojedinim momentima i stihovima Disove pesme “Na{i dani”. Prvi put posle 15 godina finansijski plan ne daje mogu}nost za unapre|ewe i razvoj osnovne delatnosti i ~ak dovodi u pitawe organizovawe pojedinih manifestacija i programa, koje, uz redovan posao, realizuju 27 zaposlenih, istakla je direktorka, naglasiv{i da su pojedine stavke mawe nego u planu za 2005. godinu. Ona je najavila da }e ustanova uputiti predlog Skup{tini Grada Beograda da na Kalemegdanu bude postavqena bista Vladislavu Petkovi}u Disu i apelovala na gradsko rukovodstvo da prigodno spomen obele`je bude podignuto i u Zabla}u, rodnom mestu velikog pesnika. Odobrnici su uvek imali

razumevawa za ustanove kulture, ali one su, izgleda postale “razma`ene i mezimci Grada”, pa, ne uzimaju}i u obzir kakvo je stawe u privredi koja ne dobija pare iz buxeta, negoduju {to su im prvi put uskra}ena sredstva, reagovao je na izlagawe Ota{evi}ke Branko Lazovi} (Zajedno za Srbiju), a dr Milan Roganovi}, po{to je ~estitao Biblioteci {to su dva wena fonda dobila status kulturnog dobra od nacionalnog zna~aja, pitao kada }e kona~no za potrebe ove ustanove biti rekonstruisana zgrada Doma vojske? Ove godine ustanovama kulture su umawena buxetska sredstva, koja su ustvari preusmerena za dovr{etak zgrade Muzi~ke {kole, nakon ~ega }e one imati vi{e para iz gradske kase, obja-

ZA PROGRAME, ALI PROTIV FINANSIJSKIH PLANOVA Ve} tokom rasprave o programu Doma kulture, kojom je zapo~elo prvo ovogodi{we skup{tinsko zasedawe, pojedini odbornici su, generalno govore}i o svim ustanovama kulture, konstatovali da }e one 80 odsto buxetskih para potro{iti za plate, a samo 20 za programe, i izrazili sumwu da }e slede}e godine uslediti i smawewe broja zaposlenih (Dragan Vu~eti} - DS). Upozoreno je da }e “Animanima”, ukoliko ne bude imala takmi~arski karakter, iz festivala prerasti u reviju filmova i da je neopravdano ulagawe {est miliona dinara za nabavku bioskopske opreme (Predrag @ivkovi} - SDP). Kancelarija za mlade i bioskop ne bi trebalo da budu u sastavu Doma kulture,

preporuka je Bo{ka Obradovi}a, a mi{qewe Stojana Markovi}a da su namerno lansirane pri~e da }e buxet biti uskra}en za 400 - 500 miliona dinara, da bi se opravdalo “finansijsko saka}ewe kulture i informisawa”. Nelogi~no je da ustanove kulture ostvaruju sve boqe rezultate i da za to bivaju ka`wene umawewem sredstava, stav je Aleksandra Tanaskovi}a iz Dveri. Zbog toga je ova odborni~ka grupa, kako su objasnili dr Milan Roganovi} i Bo{ko Obradovi}, bila uzdr`ana, jer nije mogla da glasa za ovakav odnos vlasti prema kulturi, odnosno smawewe buxetskih para, iako je podr`ala sve wihove programe.

POLITIKA

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

PROGRAME POSLOVAWA JAVNIH I USTANOVA KULTURE ZA 2014. GODINU

PREDIZBORNA KAMPAWA

snio je Milan Bojovi} (DSS). Predan i odgovoran rad rukovodstva pohvalili su Gordana Ciki} Plazini} (SNS) i Aleksandar Rankovi} (Dveri). Problem aktuelne vlasti je {to ni u jednoj, pa ni u oblasti kulture nema viziju, niti prioritete, i {to politi~ke birokrate, ne konsultuju}i kulturne delatnike, razrezuju sredstva. A prioritet bi upravo trebalo da bude obezbe|ewe krova nad gla-

vom za Gradsku biblioteku, jer je ona, iako ima najve}u frekvenciju korisnika, decenijama besku}nik, smatra Obradovi}. Pohvale svim direktorkama ustanova kulture izrekla je dr Slavica Dragutinovi} (SNS), izraziv{i nezadovoqstvo {to su odbornici najvi{e pri~ali o parama i finansijskim palnovima, a najmawe o prgramima po kojima su one prepoznatqive. Kultura je najboqi deo javnog

STRANA^KO, ILI KONKURSNO ZAPO[QAVAWE? Ustanova za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju “Zra~ak”, koja je po~ela da radi u septembru pro{le godine, ima kapacitet 100, a do sada registrovanog 61 korisnika. Umesto 38 radnih mesta, predvi|enih sistematizacijom, popuweno je 29, a da bi bilo “pokriveno” svih pet grupa, neophodno je uposliti jo{ tri radnika. Ovo su samo neki podaci iz iscrpnog izve{taja koga je odbornicima predo~ila direktorka Angelina Mandi}, koji je bio povod da Bo{ko Obradovi} insistira na odgovoru na pitawe, kako su zapo{qavani kadrovi - po konkursu, ili strana~koj pripadnosti? Po{to je re~ o najve}em zapo{qavawu u lokalnoj samoupravi u 2013, traìo je da odbornicima bude predo~ena kompletna dokumentacija, “su~eqene kandidature” svih kandidata i obaj{weno kako je zaposleno i stru~no i pomo}no osobqe, da bi “stvar kona~no bila isterana na ~istac”. Kadrovi su zaposleni na osnovu konkursa, na koji se, kada je re~ o stru~nom osobqu, nije prijavilo mnogo vi{e od onih koji su primqeni, odgovorila je Mandi}ka, ustvrdiv{i da, sude}i po tome kako su radili prethodna ~etiri meseca i da su dostignuti standardi koji vaè u beogradskoj ustanovi staroj 30 godina, nisu napravqeni propusti i gre{ke. Svi oni, ocena je direktorke, bez obzira kojoj politi~koj opciji pripadaju, veoma savesno i stru~no obavqaju izuzetno teàk i odgovoran posao.

sektora, uverewe je Predraga @ivkovi}a (SDP), koji je izrazio negodovawe {to su zaposleni u kulturi svrstani me|u radnike koji, za razliku od zaposlenih u privredi, ne rade, jer ne stvaraju materijalna dobra. Po{to je, tako|e stihovima (“Nisam znao za bu|ewa mo}”) pozvao odbornike Dveri “da se probude” i da ne kritikuju sve {to predloì vladaju}a koalicija, obe}avaju}i da }e, kada ona do|e na vlast, sve procvetati, Vladica Gavrilovi} (NS) je podsetio da Grad osim kulture, finansira socijalnu, sportsku politiku, obrazovawe i druge korisnike i da }e svi, bez qutwe, raspodeliti pare koje su im iz buxeta dodeqene. Ustanovama kulture sredstva su umawena na osnovu odluke o buxetu i ona su otprilike na niovu iz 2012. godine, {to ne}e uticati na realizovawe programa i manifestacija, odgovorio je pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}. â~ak je ponosan na ustanove kulture, wihove programe i visok rejting, za{ta su zaslu`ni menaxment i svi zaposleni, istakao je predsednik SG Veqko Negovanovi}, uveren da }e uz wihovo ve}e angaòvawe planovi biti ostvareni i ne spore}i ulogu lokalne samouprave, “koja ih je pratila i davala im podsticaj”. Sve pri~e o finansij-

skim planovima “vre|aju inteligenciju”, jer su oni usvojeni pre mesec dana dono{ewem odluke o buxetu, podsetila je Mirjana Milenkovi} (DS). Sredstva su neopravdano uskra}ena kulturi, da bi bila namirena javna preduze}a gubita{i, sumwa Stojan Markovi} (LDP - Zeleni Srbije) i izraàva bojazan da }e zbog toga biti dovedeno u pitawe odràvawe dve manifestacije, po kojima je â~ak poznat i izvan Srbije - Disovog prole}a i Memorijala “Nade`da Petrovi}”. Ko je odgoovran {to }e gra|ani ove godine platiti pet miliona dinara za ne~ije gre{ke i nezakonit rad u Turisti~koj organizaciji â~ka, pitala je Mirjana Milenkovi} (DS), zameriv{i {to programom ove ustanove, koga je prezentovao direktor Dragomir Savi}, nisu predvi|ene manifestacija u gradu i oceniv{i da je on prili~no nerealan, posebno kada je re~ o izgradwi vizitor centra, o kome se pri~a godinama. Gordanu Ciki} Plazini} (SNS) je interesovalo dokle se stiglo sa realizacijom zakqu~aka Anketnog odbora i da li su protiv odgovornih za lo{e stawe u ovoj ustanovi prethodnih godina podnete disciplinske i krivi~ne prijave. Po mi{qewu Aleksandra Tanaskovi}a (Dveri) ne vidi se smisao postojawa ove ustanove, koja mora da bude pro-

moter turisti~kih potencijala Grada, a direktor kreator vizije wenog razvoja. U programu koji je vi{e “papirnat” nego realan, ipak se vidi odre|eni pomak, kada je re~ o stvarawu vizije turisti~kog razvoja â~ka, ocena je Bo{ka Obradovi}a, ~ija je zamerka {to u ovoj oblasti nisu utvr|ene prioritetne aktivnosti. Vizitor centar }e biti zna~ajan izvor sredstava za TO^, ali u ovogodi{wem buxetu nisu planirana sredstva za kupovinu zemqi{ta, na kome bi on u Ov~ar Bawi bio sagra|en, podsetio je Milan Bojovi} (DSS) i zaloìo se da plan i strategiju razvoja turizma u Gradu sa~ine TO^, predstavnici lokalne samouprave i nau~ne ustanove. Po{to je pohvalio sadràjan program i potvrdio ocenu, u wemu iznetu, da je za{ti}eni predeo Ov~arsko kablarske klisure “muzej prirode”, Vladan Savi}evi} (DSS) se zaloìo da TO^ organizuje ~i{}ewe jezera i korita Morave u Me|uvr{ju. Odgovraju}i na brojna pitawa, direktor Savi} je, pored ostalog, najavio da }e info pult u Ov~ar Bawi od 1. februara raditi u opremqenim prostorijama u restoranu “Kablar”, da je na podru~ju â~ka neznatno interesovawe za seoski turizam, jer se doma}instva u selima uglavnom bave intenzivnom poqoprivrednom proizvodwom. Negirao je i tvrdwe

da su hotelski i ugostiteqski kapaciteti zanemarqivi i nekvalitetni i naglasio da je ve}ina zakqu~aka Anketnog odobra realizovana i da }e se to videti i u zavr{nom ra~unu za 2013. godinu. Da odbornici Dveri samo ne kritikuju, kako su vi{e puta nagla{avali, ve} izreknu katkad i poneku pohvalu, potvrdili su i u raspravi o programu SRC “Mladost”, tokom koje je Aleksandar Rankovi} pohvalio menaxment za oboga}ivawe ponude i pro{irewe usluga, ali i zamerio {to su planirana velika sredstva (milion dinara) za izgardwu novog kioska prijavnice na bazenima. Program je pohvalio i Aleksandar Tanaskovi}, izraziv{i sumwu da }e sve planirane aktivnosti biti ispuwene i insistiraju}i da mladima, od osam do 15 godina, bude omogu}eno da se na terenima i u objektima ove ustanove “besplatno bave sportom” i drugim aktivnostima, ~iji je ciq razvoj zdravih stilova ìvota. Gradsko i rukovodstvo ove ustanove nemaju viziju razvoja sporta, zamerka je Bo{ka Obradovi}a koji je, pored ostalog, predloìo da SRC “Mladost” obezbedi popust, ili besplatne karte za vi{edetne, posebno socijalno ugroène porodice, ~ija deca koriste usluge ove ustanove. M. N.

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

DRU[TVO

USPEH PROJEKTA „INOVATIVNA NASTAVA IZ SRPSKOG JEZIKA” PROFESORKI IZ ^A^KA

ODR@AN SEMINAR IZ OBLASTI INTELEKTUALNE SVOJINE ZA POSLOVAWE

NEOPHODNO JE U U@EM IZBORU ZA IDENTIFIKOVATI PRIZNAWE ROBU DISKOBOLOS 2013 I ZA[TITITI ILI USLUGE

Nagrada Diskobolos je ve} 19 godina izazov za one koji se bave infomacionim tehnologijama, a dodequje Jedinstveni informati~ki savez Srbije. Nagrade, u vi{e oblasti (proizvodwa i projektovawe, upravqawe, finansije, dru{tvene delatnosti, zdravstvo, obrazovawe, usluge i Web ostvarewa) uru~ena su 23. decembra u Skup{tini grada Beograda.

a konkursu za dodelu nagrade u~estvovala je i O[ “Filip Filipovi}” u â~ku, sa projektom “Inovativna nastava iz srpskog jezika”, ~iji su autori Milica Stanoj~i}, profesorka srpskog jezika i kwièvnosti, i Milica Proki}, profesorka informatike, koji se odnosi na pripremu u~enika za zavr{ni ispit iz materweg jezika “na daqinu”. Inovativni pristup pripreme za malu maturu nai{ao je na dobar prijem me|unarodnog ìrija i projekat je u{ao u uì izbor za nagradu. - Iako nismo dobili priznawe, nominaciju za

wega smatramo velikim profesionalnim uspehom i moralnim podstrekom za daqi rad. U oblasti obrazovawa, u u`em izboru je bilo svega {est kandidata, pa se mo`e re}i da smo bili u dru{tvu najboqih.

gu}nost pripreme male mature on line putem nai{la na dobar prijem kod u~enika i pokazala da su oni prijem~ivi za nove ideje i savremene na~ine rada. Osim u~enika 8/1, kojima je profesorka Stanoj~i} raz-

organizaciji Regionalne privredne komore Kraqevo OJ â~ak, a uz tehni~ku podr{ku Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, u utorak, u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih, organizovan je seminar na temu “Za{tita intelektualne svojine, pojam ìga i za{tita geografskog porekla”. Globalizacijom trì{ta neophodno je identifikovati robu, kao robu poreklom sa teritorije odre|ene zemqe ili regiona, i pravilno je za{tititi obeleàvawem i razlikovawem roba i usluga jednog preduze}a, od onih koje pripadaju drugim preduze}ima, kaè Gorana Tanaskovi}, rukovodilac RPK Kraqevo OJ â~ak. - Preduzetnici moraju znati kako da za{tite svoj proizvod, naziv firme, ìg, kao uslov prepoznatqivosti na trì{tu, i to ne samo na doma}em, ve} i na inostranom. Na{e privrednike, sa teritorije â~ka i Lu~ana, koji su prisustvovali ovoj prezentaciji, interesovao je pre svega ìg, kao osnovni identitet proizvoda i usluga. Predava~i su se potrudili da ukaù koliko je bitno da svako preduze}e registruje svoj ìg, kao i na to koje su prednosti, ali i obaveze registracije. @ig je pravno za{ti}eni znak koji sluì za obeleàvawe i razlikovawe robe i usluga jednog preduze}a, od onih koji pripadaju nekom drugom preduze}u. @ig je na mnogo na~ina i imix preduze}a, jer on omogu}ava i da se boqe plasira roba na trì{tu, ili usluge. Ali, ìg ne sluì samo za identifikaciju robe i usluga, u wemu se vidi i garancija trajnog kvaliteta proizvoda, {to ujedno omogu}ava potro{a~ima da lak{e identifikuju i do|u do proizvoda koji je wima potreban i samim tim steknu poverewe, ali i boqu iskori{}enost od tre}ih lica - obja{wava Gorana Tanaskovi}.

Nas dve smo prisustvovale i ceremoniji dodele priznawa i imali prilike da upoznamo u~esnike konkursa i dobitnike nagrade, koji dolaze iz velikih i poznatih sistema u zemqi i inostranstvu - sumira Milica Stanoj~i} utiske sa sve~anosti u prestonici. Ona nagla{ava da je mo-

redni stare{ina i za koje je program prvobitno i bio namewen, pripremu na daqinu prihvatili su i drugi osmaci. Profesorka svakog petka pusti po jedan probni test, redovno prati wihov rad i rezultate, a mogu}nost kontrole imaju i roditeqi. E. V.

POMO]NIK MINISTRA PROSVETE POSETIO AGRONOMSKI FAKULTET

OBE]ANA FINANSIJSKA POMO] ZA NABAVKU OPREME Dr Slobodan Stupar, pomo}nik ministra prosvete za visoko obrazovawe, investicije, u~eni~ki i studentski standard i javne nabavke, posetio je 22. januara Agronomski fakultet. Dekan fakulteta dr Vladeta Stevovi} upoznao je pomo}nika ministra sa dosada{wim radom i naporima rukovodstva na stvarawu materijalnih uslova za podizawe kvaliteta nastave i usavr{avawe nastavnog kadra i nau~nog podmlatka. Tokom posete bilo je re~i i o aktivnostima koje se odnose na rekonstrukciju i adaptaciju laboratorijskog prostora i nabavku savremene opreme, koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja podr`alo. Dekan fakulteta je zahvalio pomo}niku ministra na razumevawu i fi-

nansijskoj podr{ci u proteklom periodu. Pomo}nik ministra je pohvalio napore rukovodstva i izrazio zadovoqstvo postignutim rezultatima, obe}av{i da }e Ministarstvo i daqe podràvati razvoj Fakulteta, u skladu sa trenutnim mogu}nostima, i pruìti finansijsku pomo} za nabavku laboratorijske opreme i rekonstrukciju krovnog pokriva~a. Na kraju posete Stupar je posetio nekoliko laboratorija, u kojima se vr{e razli~ite hemijske analize i sprovode istraìvawa radi razvoja novih tehnologija, koja su u direktnoj vezi sa unapre|ewem poqoprivredne proizvodwe i prehrambene industrije. E. V.

U slu~aju povrede prava, kako isti~e, preduzetnik moè zahtevati naknadu samo ako je registrovao ìg, za{titio naziv proizvoda. Na prezentaciji, kojoj se odazvao veliki broj privrednika, moglo se ~uti i koje vrste ìgova se mogu registrovati, kako moè da izgleda ìg, ali i {ta se ne moè za{tititi odre|enim ìgom ili znakom. @ig je ustvari za{ti}eni znak, podse}a na{a sagovornica i navodi da se ne moè za{tititi znak koji je protivan javnom poretku ili moralu, koji po ukupnom izgledu nije podoban za razlikovawe robe ili usluge u prometu, kao ni znak koji moè da stvori zabunu u prometu. - Zavod za intelektualnu svojinu vr{i besplatnu dijagnostiku kod preduze}a, koja su odlu~ila da za{tite svoj ìg, geografsko poreklo ili intelektualnu svojinu. To omogu}ava i sajt Zavoda za intelektualnu svojinu, gde svaki preduzetnik moè besplatno da pogleda koji su to ìgovi ve} za{ti}eni, da ne bi do{lo do zabune prilikom podno{ewa registracione prijave. Kada se odredi znak, odnosno ìg koji èli da se za{titi, vrsta robe, ime preduze}a, tada se popuwava jednostavna registraciona prijava, koja tako|e postoji na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu. Za{tita koja vaì 10 godina iznosi oko 40.000 50.000 dinara - kaè Gorana Tanaskovi}. Pored ostalog, privrednike je interesovala i za{tita geografskog porekla robe. Predstavnici Gradske uprave i “Plodova zapadnog pomoravqa”, koji èle da za{tite znak i ime manifestacije, prisustvovali su seminaru, gde su se informisali o uslovima koji moraju biti ispuweni prilikom registracije geografskog porekla. N. R.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE U Â^KU bog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo falsifikovawe slu`bene isprave, Osnovni javni tuìlac u â~ku, odredio je meru zadràvawa Z.]. (1963) iz â~ka. Osumwi~enom se na teret stavqa da je, u svojstvu odgovornog lica DOO “357” iz Kowevi}a, u vremenskom periodu od 12. januara do 15. aprila 2013. godine, sa~inio osam falsifikovanih slu`benih

FALSIFIKOVAWE SLU@BENE ISPRAVE isprava - odobrewa za nabavku municije i jednu falsifikovanu slu`benu ispravu - odobrewe za nabavqawe oru`ja neistinete sadr`ine, koje je overio falsifikovanim pe~atom Ministarstva unutra{wih poslova. Falsifikovana odobrewa za nabavku oru`ja i municije osumwi~eni Z.

]. je predao NN licima, koja su ista upotrebila u prodavnicama SUTKZR “Trim” u Gorwem Milanovcu i “Lovac AGP” Beograd, poslovna jedinica u ^a~ku, gde su ova lica kupovala pi{toqsku i pu{~anu municiju razli~itog kalibra, kao i jedan pi{toq.

TEMA

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

STARI I BOLESNI ^A^ANI NE]E OSTATI BEZ POMO]I U KU]I, NADAJU SE NADLE@NI

ZAKON „ZABORAVIO“ NA QUDE

bog zakonskih ograni~ewa o prijemu radnika u javnim preduze}ima i ustanovama, rad gerotno-doma}ica u ve}ini gradova i op{tina doveden je u pitawe. Od 1. januara 21 lice koje obavqa uslugu „Pomo} u ku}i“ u okviru Centra za socijalni rad u â~ku, rade kao volonteri. Iako su sada bez nadoknade po osnovu ugovora o delu, geronto-doma}ice i daqe brinu i pomaù 120, uglavnom starih qudi kojima je wihova pomo} od neprocewivog zna~aja. Oni se, kao i u Centru za socijalni rad u â~ku, nadaju da }e se ipak uskoro na}i pravo re{ewe za wihov status, a kao za sada najboqu mogu}nost vide formirawe posebne slu`be, {to je podràla i lokalna samouprava. Ukoliko se to ne dogodi, slaù se svi na{i sagovornici, {teta }e biti velika, jer posle skoro osam godina stari i bolesni, o kojima ~esto jedino brigu vode upravo geronto-doma}ice, bi}e opet prepu{teni svojoj samo}i, bezna|u i nemo}i.

me samu. Brine o meni kao o svom najro|enijem. Nije samo {to mi uradi sve po ku}i, nego i ose}am i neku qubav koju mi pruà. Ona mi je ublaìla samo}u. Kada je nema subotom i nedeqom po ceo dan i ne otkqu~am vrata. I kao u inat obavezno se tada razbolim – pri~a nam Brigita, dok nas nudi slatkim od {qiva koje je letos zajedno sa Nikolikom pravila. - Osim kom{ija, koji ipak imaju svoj posao i svoj ìvot, ja ovde nemam nikoga. Ne mogu ni da zamislim da nam ukinu ovu pomo}. Pa, gde bi tu bila qudskost?! Jer mi ne moèmo u grob da odemo ìvi. A starost svima dolazi i sve je prisutnija kao problem – poru~uje Brigita. Nikolina rodom iz Hr-

RE[EWE JE FORMIRAWE POSEBNE SLU@BE Usluga „Pomo} u ku}i“ na teritoriji ^a~ka po~ela je 2006. godine kao volonterski projekat. Nakon

Zajedno sa 19 geronto-doma}ica i koordinatorkom Oliverom Savkovi}, na{ao se i jedan „gerontodoma}in“ – @eqko Pajovi}, koji je svoju suprugu Nikolinu upoznao ba{ zahvaquju}i ovom poslu. @eqko je „zaduèn za terenski rad“, jer obilazi stare i nemo}ne u Mr~ajevcima i Mojsiwu. Zakonska ograni~ewa su i wemu donela probleme, jer kako kaè wegova supruga Nikolina, jo{ se ne zna kako }e se pala}ati putni tro{kovi, budu}i da svaki dan odlazi u ova sela. - Dok je bilo lepo vreme i{ao je biciklom, ali sada je to nemogu}e. Ipak, radimo i daqe, jer ne mogu se ostaviti qudi kojima je na{a pomo} neophodna – kaè Nikolina.

Brigita Tripi}, Olivera Savkovi} i Nikolina Pajovi}

odli~nih rezultata, ugovorom o delu, uz koordinatora, zaposleno je 20 gerontodoma}ica, koje vode brigu o 120 starih i bolesnih, mada su istraìvawa pokazala da postoji relana potreba za jo{ ve}im angaòvawem. Najma|i korisnik „pomo}i u ku}i“ je de~ak sa posebnim potrebama od svega 13 godina, a najstariji je ve} u{ao u desetu deceniju. Direktor ~a~anskog Centra za socijalni rad Zoran Bel~evi} kaè da je do sada svake godine obnavqan ugovor sa licima koja su angaòvana za ove usluge, ali da je zbog zakonskih prepreka, to ove godine izostalo. - Zbog Zakona o buxetskom sistemu, za mnoge usluge koje finansira lokalna samouprava ne moèmo da angaùjemo lica po ugovoru o delu ili privremenim poslovima. U tu grupu spada i „Pomo} u ku}i“, ali i prihvatili{te za `rtve nasiqa i besku}nike, kao i „Ku}a na pola puta“. Zakon nam dozvoqava da agaùjemo svega deset odsto od ukupnog broja zaposlenih u Centru, a to je po sada{woj sistematizaciji svega troje. Zbog toga sada rade kao volonteri, bez adekavatne nadoknade. I daqe se vr{e ove usluge i niko od korisnika jo{ ne trpi, ali ne znamo do kada }e tako biti – kaè direktor Bel~evi} i dodaje da nadle`no ministarstvo jo{ nije ponudilo neko re{ewe. Ipak, u dogovoru sa gradona~elnikom â~ka Vojislavom Ili}em i nadle-

`nima u gradskim upravama upu}en je dopis Ministarstvu finansija u kome se traì formirawe posebne slu`be, a u okviru koje bi radio i jedan broj geronto-doma}ica. U tom ciqu ura|en je novi akt o unutra{woj sistematizaciji, kojim je predvi|eno zaposlewe 14 radnika u stalni radni odnos. - Me|u wima bi za po~etak bilo i ukupno {est geronto-doma}ica, a drugi }e biti primqeni na odre|eno vreme. Nadamo se pozitivnom odgovoru u narednih mesec dana. Ako nam dozvole formirawe posebne slu`be, to }e biti veliki korak napred. U suprotnom, posledice }e biti nenadoknadive, jer bi se izgubio osnovni ciq – pomo} svim ugroènim kategorijama - kaè Bel~evi}. Koordinatorka usluge „Pomo} u ku}i“ Olivera Savkovi} kaè da niko od korisnika „ne trpi“ zbog ovakve situacije. - Svi koji su i do sada radili obavqaju svoj posao i daqe. Ne moèmo tek tako da napustimo qude koji zavise od nas. Me|u geronto-doma}icama je mnogo samohranih majki i nikome se, posle sedam godina ne napu{ta posao. Ovaj predlog Centra za socijalni rad i qudi iz gradske uprave daje nam nadu. Apelujemo na sve nadle`ne da zarad vi{estruke koristi re{e ovo pitawe {to pre – kaè Savkovi}eva. TOPLA RE^ I POMO] U KU]I ZA LAK[U STAROST Sudbine gotovo svih

Zoran Bel~evi}

onih kojima je neophodna ova pomo} nalik su jedne drugima, a opet svaka od wih mogla bi da bude posebna pri~a o nama samima, o dru{tvu, porodici i vremenu u kome ima sve mawe qudskosti. Osamdesetogodi{wa Brigita Tripi}, rodom Zrewaninka, posle smrti supruga i sina jedinca u ^a~ku od rodbine vi{e nema nikoga. Do pre sedam godina kada je u wen dom prvi put u{la Nikolina Pajovi}, sve je morala sama, pa se doga|alo da danima ne prozbori ni re~ sa qudima. Osim starosti koja nikome nije laka, Brigiti je posebno te{ko padalo {to je gotovo potpuno izgubila vid. - Ona je sada moje o~i, bez we bih te{ko mogla bilo {ta da postignem. Ne mogu ni da opi{em {ta to zna~i kad svaki dan do|e, uradi sve po ku}i, vodi me kod lekara, u {etwu... Ostane po dva sata dnevno, ali kad zagusti ne ostavqa

- Vezali smo se jedni za druge, {to je normalno. Kada smo im rekli {ta se moè dogoditi, bili su veoma razo~arani. Kao i mi, jer posle sedam godina potpisujemo volonterske ugovore. Nadoknada koju primamo, a koja nije velika (oko 19.000 dinara) je jedino primawe za mnoge porodice. Bilo nam je va`no da nikome nismo na teretu, da svojim radom zara|ujemo i pomaèmo drugima - kaè Nikolina. U poslu koje obavqaju, gerotno-doma}ice se nau~e pre svega strpqewu i sre}i u malim stvarima. - Nau~ite se da ~ekate i da slu{ate... I da se nadate. A svi mi koji sa velikom qubavqu obavqamo ovaj posao nadamo se i verujemo da }e se na}i najbo-

Prema posledwem popisu stanovni{tva u â~ku ìvi oko 114 hiqada stanovnika, od kojih je vi{e od polovine starije od 50 godina. Prema anketi koja je ra|ena pro{le godine, osim â~ka, Mr~ajevaca, Mojsiwa i Gorwe Trep~e, gde se sada vr{i usluga „Pomo} u ku}i“, veliko interesovawe postoji i u mnogim drugim posebno planinskim selima. U Centar za socijalni rad, poput vapaja, stiù zahtevi iz Ostre, Roàca, Zabla}a, Slatine, Vape... -U oko 80 doma}instava u ovim selima smo bili i dali im nadu da }e i na wihova vrata uskoro zakucati na{i qudi. Ve}inom su to stari qudi, ~iji potomci ìve daleko i gotovo da nemaju sa kim da porazgovaraju... Ne èle u domove, daleko od svog ogwi{ta i ovo je za wih velika nada. Zovu nas svakodnevno, ali sada sa ovim zakonskim preprekama te{ko }emo mo}i da im iza|emo u susret – kaù u Centru za socijalni rad.

Brigita Tripi}

vatske, ka`e da je posao gerotno-doma}ice, iako veoma te`ak, zavolela i da osim bake Brigite, svakodnevno obilazi jo{ pet korisnika u gradu.

qe re{ewe i za zaposlene i za korisnike. Posebno {to se i gradsko rukovodstvo ukqu~ilo u iznala`ewu re{ewa – ka`e Nikolina. V. T.

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

ZDRAVSTVO

KAKO REAGUJEMO NA VREMENSKE PROMENE

DOBRO ZDRAVQE, PREDUSLOV ZA SMAWEWE TEGOBA lebawe krvnog pritiska, pogor{awe sr~anih ili disajnih tegoba, poja~awe reumatskih bolova, ili bolovi na mestu starih oìqaka (naro~ito preloma kostiju), ~e{}e se javqaju ù~ni ili bubre`ni napadi, ili pogor{awe gastrointestinalnih tegoba - obja{wava Ninoslava Mihajlovi}, napomiwu}i da se javqa i glavoboqa, ali ne u pravom smislu te re~i, ve} vi{e kao ose}aj o{amu}enosti i teìne u glavi, pad koncentracije, nejasno}e vida. Doktorka isti~e da se tegobe naj~e{}e javqaju pri promeni atmosferskog pritiska, ili naglih temperaturnih promena. Organizam posebno te{ko podnosi promenu naelektrisawa i nakupqawe pozitivnih jona u atmosferi kada se sprema olujno nevreme. - Po{to zdrav organizam mawe ili ni malo ne ose}a promene vremena, zna~ajan preduslov za smawewe tegoba je dobro zdravqe. Dobro zdravqe podrazumeva redovnu fizi~ku aktivnost, ishranu bogatu prirodnim namirnicama, unos dovoqne koli~ine te~nosti, boravak na sveèm vazduhu i uop{te zdrav na~in ìvota. Kada je re~ o osobama obolelim od hroni~nih oboqewa va`no je da u toku promene vremena, ili u toku boravka u klimatskim uslovima razli~itim od uobi~ajenih, redovno koriste svoju terapiju lekovima i da se, u slu~aju poja~awa tegoba, ~e{}e konsultuju sa svojim lekarom - savetuje mr sci Ninoslava Mihajlovi}. N. R.

Odavno je utvr|eno da vremenske promene uti~u na zdravqe qudi, pogotovo na osobe koje pate od hroni~nih bolesti. Nagle klimatske promene sve su prisutnije i na na{em podru~ju. Lekari hitne pomo}i svakodnevno podse}aju na poreme}aj bioritmova izazvan vremenskim nepogodama, a wihovi izve{taji ukazuju da je tada broj intervencija pove}an. Naravno, ni zdrave osobe nisu imune na promene koje se de{avaju u atmosferi. O meteoropatiji, wenom nau~nom obja{wewu, naj~e{}im simptomima i tegobama, kao i o wihovom ublaàvawu, za “â~anski glas” govori mr sci Ninoslava Mihajlovi}, specijalista neurologije Ordinacije za decu i odrasle “Neuropsihomedika” u Beogradu. eteoropatija su zdravstvene tegobe koje neke osobe ose}aju pri promeni vremena ili klimatskih uslova. Organizam se postepeno navikava na klimu u kojoj osoba boravi. Nagle promene vremenskih uslova, ili neprilago|enost klimatskim uslovima dovode do tegoba. Prema re~ima mr sci Ninoslave Mihajlovi}, specijaliste neurologije, Ordinacije za decu i odrasle “Neuropsihomedika” u Beogradu, meteoropatske tegobe se obja{wavaju uticajem promene vremena, naro~ito toplote, na hipotalamus i hipofizu, va`ne `lezde u mozgu, pri ~emu dolazi do pove}anog stvarawa ACTH “hormona stresa”, {to pojedine osobe ose}aju kao razdra`qivost ili teskobu. Doktorka podse}a da istovremeno dolazi do smawenog lu~ewa endorfina koji smawuje bol, pa se prag osetqivosti na bol poja~ava: - Fizika tuma~i pove}anu osetqivost na bol sniàvawem atmosferskog pritiska, usled ~ega dolazi u organizmu do {irewa te~nosti i gasova, koji vr{e pritisak na tkiva i poja~avaju ose}aj bola. Ovo se naro~ito odnosi na tkiva koja su zapaqenski izmewena ili su povre|ena. Simptomi meteoropatije zavise od uzrasta, starosne dobi, pola i op{teg zdravstvenog stawa osobe. Naj~e{}e se tegobe javqaju kod starijih, ali i kod dece.

- Mladi qudi mawe ose}aju meteoropatske tegobe i ako ih imaju izra`ene su kao umor, pospanost, promena raspolo`ewa, pad koncentracije i sli~no. Ipak, ~ak i neke mla|e osobe su pri promeni atmosferskih prilika sklone glavoboqama, naro~ito migrenoznim, apati~ne su ili

KAKO SPRE^ITI PREHLADU I GRIP

- Meteoropatija se naj~e{}e javqa kod starijih osoba obolelih od hroni~nih bolesti, kao {to su reumatski artritis, astma, {e}erna bolest, povi{en krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti... - podse}a Ninoslava Mihajlovi}.

ako niske zimske temperature pogoduju bolestima, naro~ito ako vam je imunitet oslabqen, i u hladnim danima moèmo da se za{titimo od prehlade i gripa tako {to }emo pripremiti organizam. Najboqe je imati zdravu ishranu, puno se kretati, dovoqno spavati i napraviti optimalan balans izme|u stresa i opu{tawa. Stru~waci isti~u da lo{a ishrana negativno uti~e na imunitet, pa u sezoni prehlada i gripa savetuju uzimawe namirnica bogatih proteinima, poput mesa, ribe, vo}a, povr}a. U ishranu je neophodno uvrstiti jogurt, sir, kefir, kupus, citrusno vo}e, orahe, bundevino seme. Ovim }ete obezbediti C i E vitamine, kao i magnezijum, a upravo su oni bitni za efikasnu odbranu. Nedostatak sna, ne samo da iscrpquje, ve} i naru{ava zdravqe, zbog ~ega lekari preporu~uju makar sedam sati spavawa u kontinuitetu. Naravno, mnogi bi slobodno vreme najradije proveli u{u{kani u toplom, ali fizi~ka aktivnost je veoma va`na za o~uvawe zdravqa. Bez obzira da li je re~ o {etwi, tr~awu, fitnesu, teretani..., barem pola sata fizi~ke aktivnosti dnevno ja~a imunitet. Hladan i suv vazduh pogoduju {irewu bakterija i virusa, pa u ku}i treba da imate ovlaìva~ vazduha, jer i topao, ali vlaàn vazduh moè da vam pomogne da sa~uvate zdravqe.

depresivne, imaju smetwe sa spavawem. Jedan poseban oblik afektivnog poreme}aja, ispoqen kao pad energije koji ide do depresije, mo`e biti izazvan sezonski, u toku jeseni, ili zime. Kod starijih osoba se uz sve navedene tegobe, izra`ene kod mla|ih, javqaju i reumatski bolovi, ko-

AKTIVNOSTI DRU[TVA DIJABETI^ARA „DIABETES MELITUS“

PODEQENI PAKETI]I ZA SVETOG SAVU radicionalno Dru{tvo za borbu protiv {e}erne boleti “Diabetes melitus” podelio je najmla|im ~lanovima paketi}e uo~i Svetog Save. Poklone su dobili i malo stariji ~lanovi kojima je pripalo i nekoliko vrsta zasla|iva~a za kafu i kola~e. Osim paketi}a, mladim dijabeti~arima stigle su i dobre vesti od dr Vlada Veli~kovi}a, potpredsednika Saveza dru{tava obolelih od {e}erne bolesti Srbije, da su obezbe|ene pare za letwi kamp i da bi ponovo u domovima zdravqa trebalo da budu otvorena savetovali{ta za dijabet.

Dru{tvo “Diabetes melitus” i daqe je aktivno u razvoju obrazovnih aktivnosti. Nedavno je ~lano-

vima predavawe o prevenciji raka grli}a maetrice odr`ala dr Qiqana Moji}evi}, {ef Odeqewa za

promociju zdravqa u ~a~anskom Zavodu za javno zdravqe. Z. J.

OJA^AJTE IMUNITET I

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

REPORTA@A

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA TOMISLAVA ]OSI]A (4)

ZABELE[KE O ROD

a napredak sela zna~ajna su dva veoma va`na, istorijska, doga|aja - Prvi i Drugi srpski ustanak, odnosno period od 1804. do 1813. i posle 1815. godine, kada se stvarala i postupno osamostaqivala nova srpska dr`ava. Da podsetim da je do 1830. godine Srbija smatrana privremeno oslobo|enom. Od avgusta 1815. po selima sude srpski knezovi i kmetovi, a muselimi i nahijski upravnici su ostali da po nahijama re{avaju sporove izme|u Turaka, a po varo{ima zajedno sa knezovima sude Srbima.

PAKOVRA]E U SRPSKOJ ISTORIJI Nastanak srpske dràve je u direktnoj vezi sa Pakovra}em i obli`wim selima, jer se zavr{na bitka, posle boja na â~ku, odigrala na padinama Jelice, na trome|i Rtara, Du~alovi}a i Pakovra}a. Ustanici su dotukli Turke koji su se, napu{taju}i â~ak, dali u bekstvo, a narod je mesto ispod planinskog prevoja prozvao Begova jaruga. Posle ovog obra~una, na lice mesta je stigao Milo{ Obrenovi}, prikupio razbeàle Turke (decu, ène, starce i rawenike) i poslao ih u Uìce. [tite}i neja~, promu}urni knez je na~inio prvi diplomatski korak. Na mestu koje narod naziva Lokve on, 2. maja 1815, daje svoj prvi Ukaz. Obra}aju}i se “stare{ina-

ma i narodu Trnavskom”, knez saop{tava: - Imenuje se stare{inoom i vojnim zapovednikom Petronije Peruni~i} i pod~iwava se pod wegovu vlast buquba{a Vasiq stare{inom nad osam sela. Na isti na~in podlaèm pod vlast opomenutom kapetanu Vasila buquba{u s dole opisanim selima, da se imaju u svemu povinovati. Prvo selo Pakovra}i, Loznica, Ri|age, Beqina, Pridvorica, Atenica, Jezdina, Kulinovci.” Ovim ~inom, knez Milo{ preuzima politi~ku vlast, organizuje prvu vojnu formaciju, imenuje vojnog zapovednika i pod~iwava mu lokalnu ustani~ku vojsku i wenu teritoriju. Ulazi u pregovore, utvr|uje primirje sa beogradskim Mustaf pa{om, prikupqa od naroda porez za pla}awe vazalnog odnosa sultanu, u decembru iste godine usvaja buxet, a Srbiji prisajediwuje okruge koje je Kara|or|e oslobodio u Prvom srpskom ustanku: Podriwski, Starovla{ki, Kru{eva~ki, Para}inski, Timo~ki i Krajinski. Na Skup{tini narodnih stare{ina nahije Poè{ke, 3. decembra 1821. u â~ku, odato je veliko priznawe knezu Milo{u “za ovakvi {estogodi{wi na{ Rahatluk i Mirno}u”. Hati{erifom iz 1930. godine Milo{ je priznat za kneza, Turci su mu prepustili celokupno unutra{we upravqawe zamqom, a narod je mogao da obavqa bogoslu-

`ewe u svojim crkvama.

PAKOVRA]SKA OP[TINA Sretewskim ustavom, iz 1835, i takozvanim Turskim ustavom, iz 1838. godine, ure|eni su sudovi i op{tine, kao upravne jedinice. Op{tine su formirane u toku 1839. Pope~iteqstvo je naloìlo da se vi{e mawih sela sjedini u jednu op{tinu, a jedno selo izabere za sedi{te primiritelnog suda. Izbor “predsedateqa i ~lenova” vr{en je me|u najotmenijim qudima, od strane gra|ana i u prisustvu okru`nog ili sreskog na~elnika. Glavni kmet (svako selo je imalo posebnog kmeta), predsedateq primiritelnog suda i ~lanovi wegove porodice oslobo|eni su poreza i drugih “rabota”, a svaki poreski obveznik “sela onog u kog je on kmet” bio je duàn da mu godi{we daje po jedan cvancik. Birani su na tri godine, mogli su ponovo da budi birani, a razre{avani su du`nosti ukoliko se u okru`nom sudu dokaè krivica. Prvo sedi{te primiritelnog suda, odnosno Pakovra}ske op{tine, bilo je u selu Jezdini, u brvnari, a dosta kasnije u Parmencu. Op{tinu su sa~iwavali Ri|age (24 ku}e i 26,5 poreskih glava), Beqina (38 ku}a i 34 poreske glave) i Pakovra}e, sa 34 ku}e i 31 poreskom glavom - ukupno 135 doma}instava. Sela Pridvorica, Parmenac i Me|uvr{je su, zbog malog broja

Sudije Izabranog suda, u sredini predsednik Suda Borivoje A. ]osi}

domova, imali status zaselaka. “Ustrojenije op{tina” obnarodovano je 13. jula 1839, a aktom od 17. juna iste godine nagla{eno je da ~lanovi suda moraju biti “~estiti, savestni, bezpristrasni i nepodmitqivi i od same prirode bistri”, kao i da }e odluke donositi po zdravom razumu, pri ~emu su du`ni da se dr`e “obi~aja narodni”. Op{tina je bila obavezna da sudu obezbedi ku}u u kojoj }e zasedati, zatvor, kao i “macke

Pe~at suda op{tine Pakovra}ske

s drvenim klinovima” za fizi~ko ka`wavawe. Sud je re{avao gra|anske sporove u kojima kazna nije prelazila sto gro{a, a u krivi~nim postupcima one u kojima je najve}a kazna iznosila tri dana zatvora ili “deset {tapova”. Primiritelni sudovi su prete~a uprave, a naziv su zadr`ali sve do 1865. godine. Nazivi op{tina i op{tinska vlast uvedeni su 1866. Formirani su op{tinski odbori i op{tinski zbor, a primiritelni je preimenovan u op{tinski sud. SLOVO O MARKU ]OSI]U Prvi predsedateq op{tine bio je Marko ]osi} iz Pakovra}a, zbog ~ega je verovatno op{tina i nazvana Pakovra}skom. Wegovi pomo}nici bili su Mijat Pu{eqa iz Beqine i Radisav Pantovi}. Marko, koji je prvi sahrawen na grobqu u Parlogu, gde postoji wegov i spomenik brata mu Nikole,

ostavio je dubok trag, kako u legendama tako i u istoriji na{eg sela. Prema usmenom predawu, postojbina Markovih i Nikolinih roditeqa je stara Hercegovina, odakle su se doselili u Sjenicu. Kada je majci Jeki, izuzetno lepoj èni, aga pogubio muà, ona ga osveti. Ubiv{i agu, Jeka sa decom prelazi planinu Javor i kra}e vreme se zadràva u selu Ku{i}i ili Kati}i. Odatle se porodica razilazi u tri pravca. Jeka sa sinovima Markom i Nikolom doseqava se u Pakovra}e, pred kraj 18. veka, gde se preudaje u porodicu Kandi} i u novom braku ra|a decu. U~iteq Velimir Veqo ]osi} zabeìo je predawe prema kome je, posle smrti Jekinog drugog muà, du`nost glave doma}instva preuzeo wen sin Marko, koji je u to vreme ve} bio odrastao. Dovedeni ]osi} postao je veoma vi|en i po{tovan u selu, te se i ostali Kandi}i po~e{e prezivati ]osi}. Kada su Turci, fermani-

ma od 1793, 1794. i 1796, uveli neke reforme u Beogradskom pa{aluku, ustanoviv{i obor knezove i knezove koje je narod birao, svi su izgledi da je ovaj Marka izabran za stare{inu sela, a potom i nad osam sela, tako da je dobio zvawe ~a~anski knez. Istorija je zabele`ila da je u~estvovao u Prvom i Drugom srpskom ustanku, kao i u pripremi Haxi Prodanove bune, 1914. u selu Trnavi. Za Haxi Prodanovu bunu je poznato da je Milo{ Obrenovi}, kao turski vazal, u~estvovao sa Turcima u borbi protiv ustanika, ~ime se mo`e objasniti kasniji Milo{ev odnos prema Marku. Ukazom na Lokvama, on buquba{u Vasila (verovatno je re~ o Vasiliju La|evcu) direktno pot~iwava kapetanu, ~ime Marko ostaje bez svog buquba{e i zvawa kneza, koje je stekao izborom od strane naroda. Zanimqivo je da se uz Marka uvek pomiwe i wegov brat Nikola, koji je, po svemu sude}i bio znatno mla-

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

REPORTA@A

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA TOMISLAVA ]OSI]A (4)

NOM PAKOVRA]U |i. Oni su u slo`noj patrijarhalnoj zajednici ostali punih 40 godina, sve do 1838. godine.

SEOSKE FAMILIJE ]osi}i, ~ija je krsna slave Aran|elovdan, su veoma brojna i razgranata familija. Dugotrajnim istraìvawem utvrdio sam tri rodoslovna stabla, delimi~no krvno povezana. Realno je pretpostaviti da stabla Petra ]osi}a i Marka i Nikole ]osi}a nisu u krvnom srodstvu, dok se za stablo Janka ]osi}a moè smatrati da je u srodstvu sa oba stabla. Pisac ovih redova svrstava se u Nikoline potomke. Moj pradeda Aleksa je dva puta od strane dràvnih organa slan u novooslobo|ene krajeve od Turaka da obavqa dràvne slu`beni~ke poslove. Deda Borivoje je u Prvom svetskom ratu pre{ao Albaniju. Kao dete sam ga ~esto slu{ao kako sa svojim soluncima peva „Igrali se kowi vrani”, mo`da najlep{u pesmu o Moravi. Deda je lepo pevao, stalno je na slu`bi u Vavedewu pratio popa Steva. Me|u starijim doma}instvima u Pakovra}i su i Blagojevi}i, koji slave Stevawdan, a analizom imena pripadnika ove familije do{ao sam do pretpostavke da im je zajedni~ki pre-

Porodica Borivoja ]osi}a

Porodica Stevana [uti}a

dak Filip. Prezime Blagojevi} se prvi put pomiwe u kwizi ven~anih za period od 1837. do 1880. godine: Gli{o Blagojevi} i Marija, Jakova Radoi~i}a iz Du~alovi}a o`. 2. 5. 1843. U protokolu umrlih crkve svetog Vavedewa upisano je da je Gligorije mehanxija

SPOMENIK NASTANKU NOVE SRPSKE DR@AVE Slede}e godine navr{i}e se dva veka od nastanka nove srpske dràve i istorijskih doga|aja na trome|i zvanoj Lokve, {ta me dodatno podsti~e da razmi{qam o potrebi da se na ovom mestu podigne spomen obele`je. Ovaj jedinstven spomenik trebalo bi da simboli{e izmirewe dinastija Kara|or|evi}a i Obrenovi}a, gubqewe turske mo}i u Evropi i pomirewe dveju vera. Zami{qam ga kao visoku kulu - minaret, sa pozla}enim krstom na vrhu. U unutra{wosti minareta bile bi ugra|ene spiralne stepenice ili lift, za izlazak posetilaca na platformu koja moè da primi do 50 qudi. Oni bi odatle mogli da vide vrhove planina Golije, Javora, Povlena, Maqena, Suvobora, Rudnika i Oplenca. Plato na kome bi se nalazio obelisk imao bi geografski oblik sada{we Srbije, a na wegovom vertikalnom delu na{la bi se sva obele`ja Prvog i Drugog srpskog ustanka, kao i imena poznatih ustanika i wihovih vo|a. Spomenik bi bio postavqen na sredi{wem delu - u “[umadiji”. Na platou bi se nalazili i spomenici Kara|or|u i Milo{u. Kara|or|ev bi bio postavqen na severoistoku, prema Rusiji, a Milo{ev prema severozapadu, u pravcu Austrije. Na mestu Lokve tradicionalno je, na Petrovdan, odràvan veliki sabor, a prirodne lepote i blizina manastira ~ine ga dodatno zanimqivim za posetioce. Mesto je od Beograda udaqeno svega 130 kilometara, a postoje}i prilazi su dobri, pa nije potrebno graditi novu saobra}ajnicu.

upokojen 16. 12. 1878. u 73. godini ìvota. Gli{o se oènio Marijom u 38. godini, a izgleda da je pre doseqewa u Pakovra}e imao najmawe jedan brak, po{to je u kwizi ven~anih zabeleèn wegov ~etvrti brak, sa Aleksijom, godine 1853. Bogdanovi}i (slave Lu~indan) su, prema mojim saznawima, u Pakovra}u prisutni jo{ 1834. godine, a u kwizi ven~anih se kao prvi sklopqen brak beleì brak Petronija Bogdanovi}a i Cvete, Radosava Buzaxi}a

Me{tani Pakovra}a u Vrwa~koj Bawi, 1920. godine. U sredini Borivoje ]osi}

Spomenik Radomiru Vukoti}u na seoskom grobqu

iz Dqina, 2. 1. 1838. Na osnovu zabele`aka koje je ostavio Sini{a Pavlovi}, praunuk Mijailov, izveo sam zakqu~ak da su Pavlovi}i poreklom iz Crne Gore, kao i da su oni i Mi}ovi}i istog porekla, jer su potekli od dva brata koja su se istovremeno doselila u ovaj kraj. Pavle se nastanio u Pakovra}u, a Mi}a u Ri|agama, a zajedni~ka krsna slava wihovih potomaka je Jovandan. Najstariji poznati predak familije Kosti} je Kosta Raji}, koji se pomiwe u prvim popisima - tefter ~ibuku iz 1822/1824. i Ara~kom tefteru, iz 1830. godine. Kosti}i slave Aran|elovdan. Zlati}i su Nikoqci. U

Pakovra}u su se nastanili posle Drugog srpskog ustanka, a u dokumentima se prvi sa ovim prezimenom pomiwe Jovan Zlati}. Godine 1822. bilo mu je 20 godina i posedovao je stado od 12 ovaca, a 1830. godine imao je i sina Nikolu. Zajedni~ki rodona~elnik familije [uti}, koja slavi Nikoqdan, i Vukadinovi}a, ~ija je krsna slava \ur|evdan, je Avram [uta. Prema popisu iz 1822. i 1824. godine, on i Kosta Raji} imaju znatno vi{e brava nego ostala doma}instva u selu - Kosta je vlasnik 50, a Avramovo stado broji 45 koza i ovaca. Za razvoj Pakovra}a zna~ajne su i familije Nedovi}, Nikiforovi}, Pe-

trovi}, Markovi}, \umi} Stamboli}, Vukoti}… Izu~io sam sva seoska doma}instva zabeleèna u velikom popisu iz 1863. godine, a izrada rodoslova je bila veoma sloèn i teàk zadatak. Podataka je malo, a prezimena su ~esto mewana, mla|i su uzimali prezime oca, majke ili starijeg pretka. Samo za obradu jednog doma}instva ponekad je bilo potrebno vi{e meseci, a naknadno sam dolazio do novih saznawa. “Zapisi” su i daqe otvoreni za dopune, a ~itaocima }u biti zahvalan za svaku dobronamernu sugestiju.

(Kraj) Priredila Emilija Vi{wi}

MARKETING

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

SELO

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

DR NEBOJ[A MILO[EVI] O NOVIM SORTAMA [QIVE

KVALITET PLODA JE OD FUNDAMENTALNOG ZNAÂJA Evropska (doma}a) {qiva je jedna od najvi{e gajenih ko{ti~avih vo}aka. Prema podacima FAOSTAT prose~na proizvodwa {qive u svetu u periodu od 2007. do 2011. godine iznosila je 10.622.712 tona. Najve}i svetski proizvo|a~ u 2011. godini je bila Kina sa 5.873.656 tona, a zatim Srbija sa 581.874, slede Rumunija, SAD, île. Plodovi {qive se mogu jesti sveì, prera|ivati u pekmez, xem, marmeladu, slatko, sok, rakiju, su{iti se ili se duboko zamrzavati, kako bi se kasnije prera|ivali ili koristili za jelo. Plod {qive se u najve}em broju slu~ajeva su{i, jer je upotreba suve {qive u qudskoj ishrani postala {iroko rasprostrawena, ili se koristi za dobijawe alkoholnih pi}a, kaè dr Neboj{a Milo{evi} iz ~a~anskog Instituta za vo}arstvo. - [qiva pripada familiji rosaceae, podfamiliji prunoideae, rodu prunus i podrodu prunophora koji obuhvata 29 vrsta koje se me|usobno morfolo{ki veoma razlikuju. Ova raznolikost se posebno ogleda u osobinama ploda (krupno}a, oblik, boja, tekstura, aroma, kvalitet) i habitusa (`bun ili veliko drvo, {iroka ili uspravna kro{wa, sa mno{tvom ili malobrojnim li{}em i ranim do poznim cvetawem). U ne tako dalekoj pro{losti, veliki deo proizvodwe {qive u na{oj zemqi je u osnovi zavisio od sorte poèga~a, dominantne na Balkanskom poluostrvu, a posebno u zemqama biv{e SFR Jugoslavije, kao i od autohtonih (lokalnih, rakijskih) sorti, ~iji je najve}i deo kori{}en za preradu u rakiju. Me}utim, u posledwih dvadesetak godina sortiment je zna~ajno promewen uvo|ewem u proizvodwu novih doma}ih i inostranih sorti ~iji se plodovi koriste u sveèm stawu, zatim za preradu u razli~ite proizvode tople i hladne prerade i za su{ewe. I pored toga, zna~ajan deo ukupne proizvodwe {qive u na{oj zemqi se jo{ uvek koristi za proizvodwu rakije - podse}a dr Neboj{a Milo{evi}. Prema wegovim re~ima, proizvo|a~i {qive u Srbiji, uzimaju}i u obzir tradiciju i odnos na{ih qudi prema ovoj vo}ki, oduvek su teìli ostvarewu odre|ene koli~ine plodova tokom godine, kako

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

BIOGRAFIJA

bi se zadovoqile pre svega sopstvene potrebe, manifestovane u spravqawu pekmeza i xema, su{ewu i proizvodwi rakije. Me|utim, savremena, tj. visokointenzivna proizvodwa {qive se zasniva na sasvim druga~ijim pogledima, gde wen temeq predstavqa izbor sorti visokog biolo{kog potencijala rodnosti, odli~nog izgleda i kvaliteta ploda, tolerantnih na virus {arke ili plum pox virus (PPV) i velikog kapaciteta prilagodqivosti razli~itim uslovima `ivotne sredine, obja{wava Milo{evi}. Posmatrano sa tog stanovi{ta, uvo|ewe u proizvodwu inostranih sorti po pravilu nosi sa sobom odre|ene rizike, koji mogu biti posledica

TRI NOVE NEMA^KE SORTE [QIVE - Kod tri nove nema~ke sorte {qive (jojo, hanita i katinka), tolerantne ili otporne na {arku {qive, ispitivane su najzna~ajnije biolo{ke osobine i kvantitativni rast polenovih cev~ica in vivo i in vitro u uslovima samoopra{ivawa, slobodnog opra{ivawa i stranog opra{ivawa pri razli~itim temperaturama. Tako|e su ispitivani bujnost stabla, komponente prinosa i fizi~kohemijske osobine ploda ovih sorti {qive. Istra`ivawa su obavqena u periodu od 2008. do 2010. godine, u zasadu {qive u gustoj sadwi u ekolo{kim uslovima ^a~ka, kori{}ewem standardne metodologije. Na osnovu rezultata dobijenih prou~avawem stepena oplo|ewa i biolo{kih osobina sorti {qive jojo, katinka i hanita, sve tri ispitivane sorte se mogu preporu~iti za gajewe u proizvodnim zasadima. Iako je kod sve tri sorte ispoqen visok stepen samooplodnosti, preporuka je da se u proizvodnim zasadima one gaje uz prisustvo sorte opra{iva~a, pri ~emu su me|usobno jedna drugoj dobri opra{iva~i - obja{wava dr Neboj{a Milo{evi}.

nedovoqnog poznavawa wihovih biolo{kih, odnosno pomolo{kih osobina sa jedne strane, i specifi~nih zahteva prema uslovima `ivotne sredine i merama nege zasada sa druge strane, ka`e na{ sagovornik. - Kada su u pitawu nove sorte, proizvo|a~i se naj~e{}e opredequju za one sa visokim prinosom, krupnim plodovima i plavom bo-

Neboj{a Milo{evi} je ro|en 30. juna 1983. godine u â~ku. Osnovnu {kolu zavr{io je u Preqini, a Gimnaziju u â~ku. Na Agronomskom fakultetu u â~ku diplomirao je 2006. godine sa prose~nom ocenom 9,42. Doktorsku disertaciju pod naslovom “Stepen oplo|ewa i biolo{ke osobine novih sorti {qive (Prunus domestica L.)” odbranio je 18. decembra 2013. godine, na Poqoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao stipendista Ministarstva za nauku i za{titu ìvotne sredine bio je angaòvan na projektu: “Stvarawe, odabirawe i prou~avawe genotipova vo}aka boqih biolo{ko privrednih osobina”, a od 2008. godine zaposlen je u Institutu za vo}arstvo, u Odeqewu za pomologiju i oplemewivawe vo}aka. Pored toga {to je u~estvovao u realizaciji vi{e projekata, do sada je u saradwi sa drugim autorima objavio 102 bibliografske jedinice.

NA PUTU PREPOZNATQIVOG ISTRA@IVAÂ - Jo{ jedan istraìva~ Instituta za vo}arstvo, dr Neboj{a Milo{evi} je uspe{no odbranio doktorsku disertaciju u decembru 2013. godine, i sada Institut ima 11 doktora nauka. Pored doktora, imamo devet istraìva~a-saradnika, osam sa magistraturom, od kojih je dvoje predalo ura|ene doktorske disertacije i o~ekujemo zakazivawe wihove odbrane. Dr Milo{evi} je uspe{no zavr{io doktorske studije po novom programu i time na~inio veliki korak koji doprinosi definisawu sposobnost istraìva~a za samostalni nau~ni rad u odabranoj oblasti. Istovremeno mu pruà {ansu da se u budu}em radu odgovorno i kompetentno bavi sloènom obla{}u oplemewivawa {qive, na{eg nacionalnog brenda, opravda i zasluèno bude na privilegovanoj poziciji koja mu je dolaskom u Institut data da bude jedan od oplemewiva~a na ovoj vode}oj vrsti vo}aka. O~ekujemo da }e izgraditi sopstveni put prepoznatqivog istraìva~a i zajedno sa drugim kolegama u timu oplemewiva~a Instituta zasluìti re~i zahvalnosti za sorte koje }e stvoriti, kako od strane vo}ara, tako i od na{e i nau~ne zajednice evropskog istraìva~kog prostora, kao {to je to bio slu~aj u pro{losti - rekla je direktorka dr Svetlana Paunovi}, naglasiv{i da je u Institutu u posledwih devet godina priznato sedam novih sorata {qive i da se trenutno u postupku priznavawa za nove sorte kod Ministarstva poqoprivrede nalaze tri perspektivna hibrida. Dr Milo{evi} je sa jo{ dvoje kolega autor jednog od tih hibrida sa poznim vremenom zrewa.

krompir 50 pasuq 350 paprika 300 paradajz 220 krastavac 250 praziluk 70 rotkva 50 tikvice 250 tikva 30 brokoli 350 kupus 20 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 50 cvekla 50 spana} 100 zelena salata 30 crni luk 30 - 70 beli luk 400 rotkvice 50

VO]E

suve {qive 200 - 300 jabuke 30 - 50 kru{ke 60 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 800 - 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 pili}i 350 - 370 jaja 9 - 13 kajmak 550 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 350 - 850 suxuk 800

STO^NA PIJACA jom poko`ice. Ostale osobine stabla i ploda se vrlo ~esto stavqaju u drugi plan, {to je sa dana{weg stanovi{ta uspe{ne i ekonomski opravdane proizvodwe {qive nezamislivo. Naime, u zemqama sa razvijenim tr`i{tem vo}a, ukqu~uju}i {qivu, gaje se sorte dobrog kvaliteta koje su prihvatqive od strane potro{a~a i podesne za prehrambenu industriju i su{ewe. Ina~e, kvalitet ploda je kombinacija fizi~kih i hemijskih osobina dopuwena senzornim osobinama kao {to su izgled, tekstura mezokarpa, ukus i aroma, hranqiva vrednost, hemijski sastav, meha-

ni~ke i funkcionalne osobine ploda i sli~no - podse}a Milo{evi}. Danas je, kako kaè, kvalitet ploda od fundamentalnog zna~aja za prihvatawe sorti {qive od strane potro{a~a, zbog velike konkurencije na trì{tu izme|u brojnih novih priznatih sorti ove i drugih vrsta vo}a. Tako|e, mnogi podaci iz literature ukazuju da prihvatawe plodova {qive od strane potro{a~a i wihov tzv. “ìvotni vek u marketima” mnogo zavise od vremena (datuma) berbe, zakqu~uje na{ sagovornik. N. R.

teli}i - nema tovqenici - 200 prasi}i 280 ovce 200 jagwad 350 p{enica 25 je~am 25 kukuruz 22

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Emili Bronte

ORKANSKI VISOVI Remek-delo engleske i svetske kwièvnosti, jedna od najlep{ih qubavnih pri~a svih vremena Usamqena vresi{ta severne Engleske. Dve porodice, dva suprotstavqena sveta destruktivnih strasti i stidqivog konformizma. Neprevazi|enom dramskom snagom bezvremenog klasika, surova stvarnost svakodnevnog ìvota stapa se sa neutoqivim strastima, dubokim emocijama i gnevom osvete, pripovedaju}i o nesre}i qudskog roda sputanog i poraènog sopstvenim ograni~ewima. Ova tragi~na qubavna pri~a, burna poput severnog vetra koji bri{e pustarama Jork{ira, obuhvata dve generacije – od vremena kada je Hitklif, ostav{i sam na svetu, do{ao da ìvi na imawu porodice Ern{o, pa sve do wegove smrti mnogo godina kasnije. Jedini roman Emili Bronte uzbudqiv je viktorijanski klasik o snazi qubavi koja, uprkos svemu, pa i smrti, ìvi ve~no. Ketrin i Hitklif nezaboravni su likovi koji i dan-danas o~aravaju ~itaoce neobuzdanom snagom svojih karaktera.

Harold Robins

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

REPORTA@A

JOVAN ]OJBA[I] ZAKORAÎO U DESETU DECENIJU @IVOTA SA BROJNOM PORODICOM Devedesetogodi{wak Jovan ]ojba{i} (1924) iz Ivawice, zakora~io je 20. januara ove godine u desetu deceniju ìvota. Sre}u zbog dugove~nosti i dobrog zdravqa, koje po sopstvenim re~ima duguje iskqu~ivo radu, s wim je podelilo wegovih, ~ak 70 potomaka. tac je sedmoro dece, {est k}erki i sina, koji su mu podarili 15 unuka i 18 praunuka. Odrastao je u, tako|e, brojnoj patrijarhalnoj porodici iz kakve je i wegova supruga Quba. Iz roditeqskog doma su oboje poneli duh po{tovawa, sloge, qubavi i bliskosti, kao i odnos prema radu. Za sebe kaè da je pravi primer izreke “Rad je stvorio ~oveka”, jer i u ovim godinama ne miruje. Ima ~etiri brata i jednu sestru i svi su ìvi i dugoveki. Najmla|i brat je ro|en 1937. Jovana su roditeqi rano oènili. Imao je samo 17 godina. Imawe bilo veliko, a majka jedino ènsko u ku}i sa {estoro dece. Prvo dete je dobio sa 18 i po, a sedmo u 36. godini, kada je prvi put postao i

SRCE PUNO POTOMAKA

drugih obaveza. Ro|ewe druge devoj~ice zateklo ga je, se}a se, u Ivawici, a jedan kom{ija mu priredi prvoaprilsku {alu, tra-

velike otu|enosti i familija i u samim porodicama. Ka`e da zamera mladim roditeqima {to vi{e vremena ne posve}uju deci. S

jutra u pet sati, obra|ujem ba{ticu, brinem o imawu od oko tri hektara, gajim {qive, maline, jabuke, pomaèm sinu u fabrici konfekcije, i dok sam bio zaposlen radio sam uporedo na imawu - pri~a deda Jovan, aktivan i u dru{tvenom ìvotu, Udruèwu penzionera, s kojim ide na izlete, putovawa... Iako je napunio 90 godina ova starina, svedok jednog burnog veka, preìveo je dva svetska rata, pa i ove posledwe nemile devedesete, odli~no izgleda, u dobroj je kondiciji, a na svemu tome zahvlan je iskqu~ivo neprestanoj aktivnosti i radu, kao i Prolom Bawi, u koju redovno odlazi. Ponosi se svojim brojnim potomstvom i kaè: - Svi su dobro, lepo ìve, lepo se slaù, nema nikakvih problema, bliski smo me|usobno i puno mi je srce. Sve sam ih navikao da rade, jer rad odràva ~oveka. Fakultet samo pomaè ~oveku u radu, obrazovawe mu pomaè da lak-

Brojni potomci na okupu povodom 90. ro|endana dede Jovana

PROKLETSTVO Istori~arka umetnosti Medison Dupre ume da prepozna falsifikat ~im ga vidi. Kada joj tajanstveni doktor Kasim ponudi primamqivu zaradu ako „otkupi“ figuricu skarabeja ukradenu iz Tutankamonove grobnice, ona zna da bi trebalo da odbije i produì daqe. Ipak, Medison odbacuje oprez i priprema se za potragu za Srcem Egipta. I pre nego {to je stigla da spakuje kofere, mora da beì jer je optuèna za ubistvo. Tragovi je odvode u Englesku, u Stounhenx, gde se druidski seks kult klawa „bogiwi qubavi“, èni sa dovoqno li~nog bogatstva da sebi kupi vojsku oboàvalaca. Medison pronalazi sopstvenog oboàvaoca u liku egipatskog stru~waka za starine kome zna da moè da veruje, i koji podsti~e wenu strast. Do{av{i u Egipat u potrazi za skarabejem, Medison }e biti zarobqena u zemqi faraona kada joj na aerodromu oduzmu paso{. Ona zna da ju je izigrao Kasim, koji veruje da Srce Egipta ima mo} da op~ini mase da podrè wegov tajni ciq.

deda, jer su mu se supruga i najstarija k}erka porodile iste godine. Jedini sin Srdan, ro|en posle {est k}erki 1960. godine, samo dva meseca je stariji od najstarijeg unuka Predraga, koji `ivi u Beogradu. Odrastali su, a kasnije i studirali vi{e kao bra}a, a ne kao ujak i sestri}. Kad su mu se ra|ale k}erke de{avalo se da nije bio kod ku}e, zbog posla, rata i

`e}i mu da plati pi}e za sina. Iako se obradovao, kad je shvatio da je re~ o {ali, dostojanstveno se vratio u kafanu i platio svima pi}e i rekao “neka mi je `iva i zdrava”. Za deda Jovanovu porodicu i potomke je karakteristi~no da se ~esto okupqaju, za slave i sve druge prilike, i svi su jako vezani, slo`ni i bliski, {to ga posebno raduje u ovo vreme

decom treba mnogo pri~ati, upu}ivati ih, razumeti, a i institucije bi vaqalo da se pozabave mladima, smatra stari ]ojba{i}. - Nai|e kriza, pa se qudi bave nekim drugim stvarima. Uvek je bilo kriza, one budu i pro|u, ali treba ostati ~ovek. Mora da se radi, ekonomi{e, ne mo`e rasipni~ki da se `ivi. Ja i danas ustajem svakog

{e i boqe obavqa svoj posao, a ne da bude neki gospodin, neki {ef... Pored rada, u `ivotu je najva`nije usmeriti dobro decu i po{tovati zara|eni novac. Vrata moje i ku}e mog sina Srdana su u svako doba otvorena za svakog ~lana porodice. Za mene nema ve}e sre}e od na{ih okupqawa - ka`e pored ostalog ovaj devedesetogodi{wak. Z. L. S.

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

KULTURA

„PESME IZ HAGA” MOM^ILA PERI[I]A

POKLON KWIGE

GENERAL NIJE GENERAL AKO NEMA REZERVE

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

ada neko ko je prvobitno osu|en na 27 godina robije napi{e kwigu pesama i posveti je svojim sapatnicima zatvorenicima, i u wu jo{ uvrsti i fotografije presovanog cve}a, koje je svojom rukom sadio i gajio u [eveningenu, ne mo`e, a da ne izazove, bar, radoznalost. Ipak, re~ je o ozbiqnom {tivu u koje je sam autor, general Mom~ilo Peri{i} udenuo i jo{ neka svedo~anstva o “bici koju je dobio”. Kwiga je pripremqena za {tampu pre izricawa kona~ne presude 28. februara 2013. godine. O tom iskustvu govorilo se, pro{log ~etvrtka u klubu Doma kulture, na promociji wegove kwige “Pesme iz Haga”, koju je objavila TV Galaksija 32. Kwigu su predstavili novinar Aleksandar Radovi}, kwi`evnik \uro Zagorac, autor kwige “Mom~ilo Peri{i}, bitka qutog generala”, Slobodan Nikoli} je ~itao stihove, a @ivka Dmitrovi} biografiju autora.

I po~eo je da niè pesme o ra|awu, stvarawu, ratovawu, robijawu, stradawu, smrti, obuhvataju}i to jednom jednostavnom mi{qu - Sve je to ìvot. Tako su nastale pesme Bista, Udar, ]elija, Cve}e u zatvoru, Dilema, Doajen, Ha{ki performans, Ko je on, Qiqak, Pratiqa, Princeza Ena, Vernici, Terapija, Uzavrela krv, Nula do nule... Spasila~ko dru{tvo. Svaku pesmu prati i narativni kontekst, razlog wenog nastanka, grubo bi bilo re}i u takvim okolnostima - inspiracija. Kwiga sadrì i razmi{qawa u no}i pred presudu, razmi{qawa na dan presude, presudu kojom je zavr{ena “osmogodi{wa ha{ka hajka na nedu`nog srpskog generala”, ovekove~ena u re~ima sudije Merona: “Poni{tava se presuda Prvostepenog ve}a i Peri{i} osloba|a krivice”. U vojni~koj karijeri pro{ao je svim stepenicama do vrha, a sa du`nosti na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije smewen je 1998. Tu su i ~lanci iz

O svojim motivima da se na ovaj na~in izbori sa ìvotom u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu, ~iji su stanovnici bili svi optuèni u Ha{kom tribunalu, general Peri{i} (1944. Ko{tuni}i) je zabeleìo u prologu kwige, napomiwu}i da je od 1990. do 1995. godine optuèno vi{e od 160 qudi sa prostora biv{e SFRJ, ali je me|u wima ubedqivo najve}i broj optuènih i osu|enih Srba. “Optuèn sam za zlo~in koji nisam po~inio...U takvim okolnostima nastojim da o~uvam psihofizi~ku vitalnost, vedrinu takovskog de~aka, ozbiqnost i dostojanstvo Mi{i}evog zemqaka i nepobedivost Po}orekovog “krivog opanka”. Treba pomiriti nepomirqivo, prevazi}i neshvatqivo, ostati normalan u nenormalnoj situaciji... Izlaz je u svrsishodnoj aktivnosti vezanoj za su|ewe, u usredsre|enom pomagawu timu odbrane, u fizi~koj aktivnosti, dru{tvenim igrama, raspravama, {alama... Ali, {ta kad nema su|ewa, kad si sam u svojoj }eliji, kad ti dosadi ~itawe kwiga i gledawe jednoli~nog programa televizije... Tu skoro da nema odgovora za obi~nog pritvorenika, vojnika, policajca, civila - ali general ne sme biti bez odgovora, bez izlaza, jer general nije general ako nema rezerve! Ispostavilo se da je moja neiscrpna rezerva - pesma!”

novina, spisak presuda, Zapisnik sa 7. sednice Vrhovnog saveta odbrane, Pismo predsedniku SRJ, Ukaz predsednika SRJ o postavqewu na novu du`nost, Ukaz o prestanku profesionalne slu`be, Slike upresovanog cve}a... - Uvodna re~ glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Merona, koji me je opisao i oslikao na po~etku su|ewa 2008. godine i ocrnio, naterala me da sebi kaèm - iz inata, pisa}u pesme i pobedi}emo. Zahvaquju}i izuzetno sposobnom, interdisciplinarnom timu odbrane sa tri kontinenta, uspeli smo da dokaèmo ne{to {to je do tada bilo gotovo nemogu}e, da se istina ne moè iskriviti do te mere, da je pametni qudi ne mogu ispraviti. I na na{u sre}u, i na sre}u institucije na ~ijem ~elu sam bio, mi smo skinuli anatemu sa Vojske Jugoslavije, a time i srpskog naroda i na{e dràve, i nadam se, da je i ova kwiga donekle tome doprinela. Posle ovakve posete i ovako izuzetnih re~i koje su dijametralne u odnosu na one uvodne u Ha{kom tribunalu, sa osmehom mogu da kaèm - pisa}u i daqe - rekao je na kraju promocije svoje kwige “Pesme iz Haga” general Mom~ilo Peri{i} u svom obra}awu brojnoj ~a~anskoj publici. Z. L. S.

UTISCI KRAGUJEV^ANINA KOJI JE PLIVAO NA BOGOJAVQEWE U ^A^KU

DUHOVNI ADRENALIN Milovan Lu~i}, dipl. ma{inski inèwer, rukovodilac u Fabrici oru`ja u Kragujevcu, ro|en u â~ku 1957, verni je ~italac “â~anskog glasa”, naro~ito kada vikendom do|e u rodne Ka~ulice. Impresioniran organizacijom plivawa za zale|eni krst, brojem pliva~a i masovnim dolaskom oko 10.000 gra|ana da isprate ovu manifestaciju, poslao je u na{u redakciju svoje Bogojavqenske utiske. Plivao je do sada osam puta za Bogojavqenski krst na [umari~kom jezeru u Kragujevcu, ali zbog ograni~enog broja u~esnika na 33, ove godine je prvi put zaplivao u rodnom â~ku. U~esnik je polumaratona i Beogradskog maratona, a povremeno se ogla{ava i u fabri~kom listu “Oruàri” u Kragujevcu. Lu~i} kaè da je na Zapadnoj Moravi na Bogojavqewe doìveo ambijent kakav se retko vi|a u Srbiji. “Dolazak

90 pliva~a uz zvuke srpske trube je ne{to na ~emu â~ku mogu pozavideti sli~ni doga|aji, kako u Evropi, a mo`da i {ire. Takmi~arski deo ove pliva~ko duhovne liturgije u ~ast kr{tewa Sina Boìjeg Isusa Hristosa bio je u drugom planu, a u prvom je bila promocija vere na na~in kojim se na{e pravoslavqe ponosi i uzdiè za stepenicu iznad ostalih, uz podse}awe da su svi pobednici koji tog dana u|u i zaplivaju u tako hladnoj vodi. Sa ponosom i zadovoqstvom ovo plivawe u â~ku sam posvetio mojoj }erci Mariji, koja boravi u Americi i koju otac, majka i brat nisu videli skoro ~etiri godine. I nisam se prevario. Vera u Boga, taj duhovni adrenalin prisutan prilikom ulaska u hladnu vodu i plivawe do Krsta je ne{to neopisivo lepo i izazovno. Ta simbolika da ~ovek pliva da bi dohvatio i prineo sebi Krst, ~ini ga do

krajwih granica produhovqenim. Svako ko u|e u vodu 19. januara, svaki wegov zaveslaj rukama usmeren prema Bogojavqenskom krstu, predstavqa jednu zlatnu nit koja }e biti utkana u wegov to~ak `ivota, donose}i mu sre}u i ispuwenost. [lag na torti bila je ve~erwa Bogojavqenska akademija u prepunoj sali Doma kulture. Kvalitet i raznovrsnost programa, dirqiva dodela priznawa svim pliva~ima koje je publika ispra}ala stalnim i spontanim aplauzima, posebno priznawe za najmla|eg takmi~ara Lazara Draga{evi}a, izmamili su mnogima suze”, rekao je pored ostalog Lu~i} i ovim putem jo{ jednom zahvalio organizatorima na viziji i besprekorno ura|enom poslu, konstatuju}i da su u~esnici Bogojavqenskog plivawa “asvaltirali put ~vrstim materijalom, kojim }e kora~ati kroz `ivot i svakim narednim korakom sve dubqe ulaziti u hram duhovnog mira, oli~en pre svega u dobrim i pozitivnim Z. L. S. mislima”.

Lusinda Rajli

PONO]NA RU@A Obuhvataju}i ~etiri generacije od 1911. godine do danas, Pono}na ruà prati neobi~an ìvot Anahite âvan i do~arava nam prizore velelepnih palata Indije i veli~anstvenih vlastelinskih zdawa Engleske. U vreme kad je britanska Indija bila na vrhuncu, jedanaestogodi{wa Anahita, iz plemenite ali osiroma{ene porodice, sklapa doìvotno prijateqstvo s princezom Indirom, povla{}enom k}erkom bogatog indijskog vladara. Odlaskom u Englesku upoznaje mladog Donalda Astberija, naslednika veli~anstvenog, udaqenog poseda Astberi, i wegovu lukavu majku. Od autorke Ku}e orhideja, novi roman koji ima sve potencijale da bude bestseler predstavqa zanimqiv spoj Indije, Engleske i Holivuda.

Suzan Xojnson VODI^ JEDNE BICIKLISTKIWE KROZ KA[GAR Egzoti~na avantura kroz vreme i prostor: susre}ete se sa dva veka, dve kulture. Zabavna i misteriozna, ovo je pri~a o dvema ènama koje se bore da se pomire sa svojom pro{lo{}u. Teme: putovawe, sloboda u Londonu danas i 1920. u Kini, izdaja, izgubqena i prona|ena qubav. Suzan Xojnson izuzetno ve{to prepli}e sudbine dve ène, dva na~ina ìvota, dva razdobqa. Vodi~ jedne biciklistkiwe kroz Ka{gar je roman iz ~ijih stranica izbijaju mirisi, ukusi i boje koji }e ostati u ~itao~evoj sobi dugo po{to sklopi kwigu. Vodi~ jedne biciklistkiwe kroz Ka{gar Suzan Xojnson je kwiga sasvim druga~ija od svega {to je napisano u posledwe vreme – jedinstvena, obiluje junacima koji zahtevaju punu pa`wu, zadivquju}e napeta i izuzetno dirqiva paralelna pri~a o dvema neobi~nim ènama.

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

DOM KULTURE ^A^AK Utorak, 4. februar 2014. u 19,30 ~asova- Predavawe MLADI I TRADICIONALNA KULTURA, predava~ Rada Karanac, sociolog, M Sc kulturologije.

NARODNI MUZEJ Izlo`ba “IZME\U ISTOKA I ZAPADA” Bobana Mandi}a i Stalna postavka u konaku; radnim danima od 9 do 17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~asova; ponedeqkom izlo`beni prostor nije otvoren za posete;

ISTORIJSKI ARHIV Izlo`ba “PORTRETI KRAQICE MARIJE I KNEGIWE OLGE KARA\OR\EVI]”, od 7 do 15 ~asova radnim danima;

UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]” Izlo`ba “MLADI 2014” - “URBANA VIZIJA”, ponedeqak, sreda i petak od 10 do 15 ~asova; ~etvrtkom od 10 do 17, subotom od 10 do 13.

Na osnovu Odluke PD "Elektrosrbija" d.o.o. Kraqevo,broj 05-24706 od 31. 12. 2013. godine, ogranak ED ^a~ak objavquje:

JAVNI POZIV za davawe u zakup poslovne prostorije 1. Predmet javnog poziva: - poslovne prostorije koje se sastoje od {alter sale (132,20 m) u ukupnoj povr{ini od 280,35 m2 koje se nalaze u poslovnoj zgradi ogranka "Elektrodistribucija â~ak" u â~ku, u ul. Krenov prolaz bb.. 2. Vreme zakupa: - poslovne prostorije iz ta~ke 1. ovog poziva, se daju u zakup na 3 godine, uz mogu}nost produèwa perioda zakupa. 3. Po~etni iznos naknade za zakup: - iznosi 13,26 EVRA po kvadratnom metru poslovnog prostora u dinarskoj protivvrednost, bez PDV, po sredwem kursu NBS na dan pla}awa.

SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

Depozit izabranog ponu|a~a se zadràva i ura~unava se kao deo naknade za zakup za prvih godinu dana,a ostalim ponu|a~ima se vra}a u roku od 8 dana od dana izbora najpovoqnije ponude. Neblagovremene prijave,kao i prijave uz koje nisu priloèni dokazi,ne}e se razmatrati u postupku izbora ponuda i vra}aju se podnosiocima ponude. 5.Postupak izbora najpovoqnije ponude: Komisija }e izvr{iti otvarawe prikupqenih ponuda dana 17. 2. 2014. godine u 11 ~asova, u kancelariji poslovne zgrade ED â~ak, - plava sala, sprat III. Na otvarawu ponuda bi}e pozvani ponu|a~i. Ugovor o zakupu zakqu~i}e se u roku od 8 dana od dana otvarawa ponuda i izbora najpovoqnijeg ponu|a~a.

4. Uslovi javnog poziva za ponu|a~e: Pravo da dostave ponudu imaju sva pravna i fizi~ka lica pod uslovima da: - najkasnije do 15. 2. 2014. godine do 12 ~asova dostave ponudu za zakup u zatvorenom omotu koji neposredno predaju pisarnici Ogranka ED ^a~ak,kancelarija broj 502, sprat 5, Komisiji za sprovo|ewe postupka davawa u zakup poslovnog prostora.

U~esnik javnog poziva sa najpovoqnijom ponudom,koji ne zakqu~i ugovor u predvi|enom vremenskom roku, gubi pravo na povra}aj depozita.

- Uz prijavu fizi~ka lica dostavqaju li~ne podatke: ime i prezime,adresu stanovawa, JMBG i broj li~ne karte. - Uz prijavu pravna lica dostavqaju podatke:naziv i sedi{te,dokaz o registraciji kod nadle`nog organa,dokaz o sol-

Bliè informacije mogu se dobiti putem telefona broj 032/304-403 ili u kancelariji broj 418 Ogranka ED â~ak. "Elektrodistribucija â~ak" Direktor Milovan Gli{i}, dipl. in`. el.

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

ventnosti (da nije u blokadi). - Uplate depozita u iznosu 10% od iznosa po~etne cene zakupnine za godinu dana (4.460 EVRA u dinarskoj protivvrednosti bez PDV) na `iro ra~un Ogranka ED ^a~ak broj 155- 2519 -19 i dokaz o uplati dostave uz prijavu na javni poziv.

Naknada za zakup poslovnog prostora pla}a}e se na na~in i u rokovima koji }e biti precizirani ugovorom.

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

MLADI

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

GRUPA „ZA X” OBJAVILA PRVI SPOT ZA PESMU „BILE SU DOBRE”

REALNOST KREATIVNOG BENDA a kanalu Mascom Records-a, zvani~nog nosioca Warner Music Group za Srbiju, objavqen je prvi spot ~a~anskog benda “Za X”, sa albuma “Realnost zove”. Spot za pesmu “Bile su dobre” uradila je produkcija Glas zapadne Srbije, a snimqen je na brdu Qubi}u i na bazenima vodovoda. Finansijsku podr{ku pruìo je Grad â~ak. Numera “Bile su dobre” ~ini prvi deo debitanskog albuma, koji sadrì {est pesama iz po~etnog stvarala{tva mladih rokera, a ostatak }e biti objavqen u februaru, jer, kako kaè peva~ i gitarista Janko ]irkovi}, za pet godina se sakupilo mnogo materijala: - Zadovoqni smo spotom. To je posledwa pesma sa na{eg prvog oficijelnog izdawa za Mascom Records. Jo{ {est pesama }e biti na novom izdawu, koje }e biti objavqeno u februaru, a za leto planiramo i tre}e izdawe. Sada smo u studiju i zavr{avamo miks pesama, polako se formiraju. Drugo izdawe }e biti mo`da malo tekstualno zrelije od prvog. Na po~etku se konstantno buni{, ni{ta ti ne vaqa, a onda, sa godinama, po~iwe{ da pravi{ i qubavne pesme. Naravno, i daqe ima raznih pesama. Meni je ve} draga “ôve~e skloni se”, to je melodija koju svi zajedno pevamo. Pored toga, jedan od najboqih mladih bendova Srbije, u svom studiju u Qubi}u, svakodnevno ve`ba i pravi neke nove pesme, koje }e iza}i na leto i u su{tini biti jedini

“opipqiv” primerak - {tampano izdawe. Prva dva izdawa su onlajn, mogu samo da se preslu{aju i skinu na Internetu, obja{wava Janko i isti~e da su na wima pesme koje su sakupili za pet godina (koliko postoje), i nisu èleli da ih zaborave. Osim Janka (peva~/gitara), postavu benda ~ine Milenko Beli} (gitara), Lazar Stefanovi} (bas) i Stefan ]ustovi} (bubaw), koji su kao petnaestogodi{waci, u septembru 2008. osnovali grupu “Za X”. Svojim savremenim rokenrolom, uz malo modernog alternativnog britanskog i ameri~kog zvuka, sa primesama indija, veoma brzo su privukli pa`wu publike, ne samo ~a~anske, ve} i {irom Srbije. “Mo`da ono {ta slu{amo, uti~e na zvuk”, kaè Janko i dodaje: - Mi jo{ uvek trajemo. U sredini kao {to je â~ak, novi bendovi se brzo pojave, ali brzo i prekidaju da rade, nestaju sa scene. Slaba je scena, ima par bendova i to je sve. Grupa “Za X” je osvojila vi{e nagrada, nastupala na brojnim festivalima i svirala sa poznatim srpskim izvo|a~ima, kao {to su ^BS, KKN, 357. U posledwe vreme bend je nastupao po klubovima u â~ku i Beogradu, a me|u planovima za leto je da svira na ve}im festivalima. - Bilo je i nagrada, ali vi{e ne moèmo da se takmi~imo u kategoriji demo bendova, jer iza sebe ve} imamo jedno

izdawe. Sada moèmo samo revijalno da nastupamo - obja{wava na{ sagovornik. Ovaj bend je poznat ne samo po zanimqivim obradama, ve} i po autorskim pesmama. - Na po~etku smo svirali samo obrade, a potom smo po~eli da pravimo autorske pesme, po{to smo shvatili da je to su{tina. Sada nastupe, pored autorskog programa, popuwavamo sa par obrada, po{to qudi obi~no nezadovoqni odlaze ku}i ako ne odsvira{ neku dobro poznatu pesmu - kaè Janko. Iako je posledwi pristupio bendu, i tada, kako kaè, nije znao ni{ta da peva, danas on i Mi}a Beli} pi{u tekstove, uglavnom naprave celu postavu pesme, a onda sa ritam sekcijom zajedno zavr{avaju. - Mi}o i ja studiramo u Beogradu, tamo se nalazimo, pravimo pesme, a Lazar i Stefan, koji su u â~ku, uglavnom sviraju. Mi}o i ja pravimo pesme, ali smo i malo lewi, a wih dvojica ve`baju po ceo dan, i verovatno zbog wih zvu~imo tako dobro. Ponekad ne moèmo redovno da ve`bamo, ali trudimo se, kada imamo odmore izme|u ispita, da organizujemo probe svaki dan - kaè na{ sagovornik, ùre}i da se na|e sa ostalim ~lanovima benda. Naravno, na probi. N. R.

PRVI KORACI U SVETU KWI@EVNOSTI ^A^ANINA \OR\A ]IRJANI]A

DVA ROMANA, DVE NAGRADE or|e ]irjani} je ro|en u â~ku 1982. godine, gde je ìveo, {kolovao se i radio sve do 2011, kada se sa suprugom seli u Beograd. Ponosni je otac male \ur|e koja mu je podstrek za daqa stvarawa. Poti~e iz stare, vi|enije ~a~anske porodice kojom se iznad svega ponosi, a u kojoj je bilo u~iteqa, direktora, uspe{nih biznismena, privatnika, i {to je najbitnije dobrih i po{tenih qudi. Kwièvno{}u se bavi jo{ od tinejxerskih dana. Poseduje nekoliko ranih radova, ali tek 2012. godine objavquje svoj prvi roman “Ispovest Miwe Jankovi}a”, za izdava~ku ku}u Kwièvna omladina Srbije u okviru edicije “Pegaz”. Odlikovan je iste godine presti`nom drugom nagra-

dom za roman godine, u okviru ove edicije. Za wegovo pisawe i iskorak u svet kwièvnosti neizmernu zahvalnost duguje i svom prijatequ i mentoru mr Isidori Bjelici, kod koje je zavr{io {kolu kreativnog pisawa i koja mu je u mnogome pomogla da izgradi svoj stil. Kwièvnik Isidora Bjelica, koja je i recenzent kwige, smatra da je pojava \or|a ]irjani}a sa svojim ~udesnim romanom “Ispovest Miwe Jankovi}a”, literarna epifanija bez presedana na na{oj maloj i prili~no uquqkanoj literarnoj sceni. Fascinantan roman je ìvotna pri~a o bezuslovnoj, sna`noj, za{titni~koj qubavi brata prema sestri. Roman govori o krvnoj osveti, razdvojenosti, spoznaji pravih vrednosti, èqi za boqim ìvotom, patwi, laìma, prevarama, qubavima, grehovima i kaznama. - Ideje za oba romana javile su se sasvim slu~ajno. Kod prvog je to bilo dok sam bio sa suprugom u {etwi du` Be~i}ke obale. Stvorila se ideja o romanu “Ispovest Miwe Jankovi}a” u kom

sam poèleo do~arati i prikazati nekoliko negativnih posledica uslovqenih srqawem i pravqewem konstantnih gre{ki. Tako|e, roman {aqe poruku da se obi~no gresi lan~ano nadovezuju jedan na drugi i da samo jako svesna osoba, izuzetno sna`nog karaktera moè da se izvu~e iz tog vrtloga ìvota i da ispliva na sigurno. Roman {aqe jo{ niz lako prepoznatqivih poruka, i verovatno se zbog toga i okitio presti`nom drugom nagradom u ediciji “Pegaz”, ukojoj je ogromna konkurencija - kaè autor \or|e ]irjani}. Pored pisawa romana, upu{ta se i u pisawe kratkih pri~a i pripovetki sa kojima u~estvuje na raznim konkursima u zemqi i regionu. Po~etkom 2013. godine u{ao je u uì izbor za dodelu nagrade “Milovan Vidakovi}” sa svojom kratkom pri~om “Nepravda nad nama”. Autor je i pripovetke “Mudrac” nastale tako|e pro{le godine, kada objavquje i svoj drugi roman “@rtve laì”. Tako|e, i iza ovog romana stoji Kwièvna omladina Srbije. Ro-

man “@rtve laì” doìvqava jo{ ve}i uspeh, dobija prvu nagradu na kwièvnom konkursu “Raskr{}a 2013”. - I za roman “@rtve laì” ideja se tako|e spontano javila. U wemu sam poèleo prikazati ose}awa jednog ma~o mu{karca koji iz prili~no uquqkanog ìvota upada u jedan totalni haos, i to sve zahvaquju}i gre{ci svojih roditeqa. Wegov daqi ìvot, pute{estvije, istraga, {okantna saznawa su samo posledica te davno na~iwene gre{ke i skrivawa istine. U oba romana je prikazana i qubav kao neizostavni deo svakog ~istog i neukaqanog bi}a - obja{wava mladi autor. Kada je re~ o inspiraciji za neprestano stvarawe, ]irjani} kaè da ona dolazi iz wegovog pokreta~a - porodice, od koje ima potpunu podr{ku: - âk i kada napravim pauzu u pisawu, dobijem neophodno bodrewe od svoje supruge, a razdraganost i smeh moje }erkice mi ulije nove ideje i elan. Oduvek je gajio qubav prema

~itawu, po~ev od “Malog princa”, “Toma Sojera”, “Druìne siwi galeb”, “Bele grive”..., pa sve do Dostojevskog, Tolstoja, Beketa, Igoa, gr~kih tragedija, klasika, doma}ih velikana Andri}a, ]osi}a, Selimovi}a... - Mislim da sam ba{ od silnog ~itawa i poèleo da se i sam ostvarim u kwièvnosti, da dam svoj doprinos makar on bio i neznatan, i da poku{am da ostavim iza sebe dela koja }e se ~itati. Mo`da je to i najve}i razlog zbog kog sam se upustio u veoma turbulentan svet umetnosti, da se moja cela porodica i svi moji dragi i voqeni qudi ponose sa mnom - kaè \or|e ]irjani}, zahvaquju}i svim prijateqima i qudima dobre voqe, koji su mahom iz wegovog rodnog grada, i koji su nesebi~nim donacijama potpomogli objavqivawe oba romana. Wihova pomo} je, isti~e, u mnogome olak{ala wegove prve korake u svetu kwièvnosti. Sada vredno radi na svom tre}em romanu, za koji se nada da }e objaviti do kraja ove godine. N. R.

SAVINDAN

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

^A^ANSKE [KOLE PROSLAVILE SAVINDAN

SLAVA \AKA, PROFESORA I RODITEQA

Rezawem kola~a, prigodnom priredbom i slavskim ru~kom sve osnovne i sredwe {kole u ^a~ku u ponedeqak su obele`ile svoju krsnu slavu. U Gimnaziji je Savindan bio i prilika za uru~ivawe Svetosavske nagrade, iz Fonda dr Reqe I. Nedeqkovi}a, po jednom najboqem u~eniku iz svakog razreda za {kolsku 2012/13. godinu. Dobitnici nov~ane nagrade, od po 200 ameri~kih dolara, ovoga puta su: Milan Gemaqevi}, koji je pro{le {kolske godine bio u~enik pr-

vog razreda, za drugi razred - Nikola Zari}, za tre}i - Neboj{a Uro{evi}, a za ~etvrti - sada{wa studentkiwa Jelena Uro{evi}. Predstavnik Fonda dr Milo{ Nedeqkovi} je ~estitao u~enicima i profesorima krsnu slavu, podsetiv{i da je dr Reqa Nedeqkovi}, koji je preminuo 2007. godine, bio najboqi student Medicinskog fakulteta u Beogradu, a kao u~enik Gimnazije u ^a~ku dobio je, 1937. godine, Svetosavsku nagradu. Doma}in slave bila je porodica Mili}, Vladan i

Milica, ~iji su dva sina u~enici ove {kole. Svetosavsku besedu, na sve~anoj akademiji, odr`ao je pro-

fesor srpskog jezika i kwi`evnosti Slobodan Nikoli}, a u programu su u~estvovali gimnazijalci

STIPENDIJA STUDENTU AGRONOMSKOG FAKULTETA U okviru obele`avawa Svetog Save, 27. januara je u sali rektorata Univerziteta u Kragujevcu organizovana sve~ana dodela stipendija najboqim studentima. Na predlog Upravnog odbora Fondacije za stipendirawe najboqih studenata u 2014. godini krajem protekle godine objavqen je konkurs za studente zavr{ne godine osnovnih akademskih studija, a me|u wima je Goran Dra{kovi}, student Agronomskog fakulteta u ^a~ku, sa prose~nom ocenom 9, 29. Dobitniku stipendije }e biti ispla}ivano po 15.000 dinara, tokom 12 meseci.

i u~enici Muzi~ke {kole. Na sve~anosti su uru~ene i jubilarne nagrade zaposlenima, kao i poveqe profesorima u penziji. U O[ “Milica Pavlovi}” uloga doma}ina slave ove godine je pripala Zoranu i @aklini Bojovi}, ~iji je najstariji sin iza{ao iz ove {kole, a dvojica mla|ih su jo{ uvek weni |aci. U ime lokalne uprave u~enicima i nastavnicima je slavu ~estitao gradona~elnik Vojislav Ili}. Savindan je proslavqen i u pojedinim mesnim zajednicama. U Mojsiwu je

prire|ena sve~ana akademija i podeqeni paketi}i najmla|im me{tanima. Tradicionalna proslava organizovana je i u gradskoj MZ “Palilula”, gde je 80 dece, koja poti~u iz porodica slabijeg materijalnog stawa, dobilo pakete {kolskog pribora i slatki{a. ^estitaju}i mali{anima praznik narodni poslanik Aleksandar Radojevi} je ukazao na zna~aj o~uvawa tradicije i vaspitavawa podmlatka u duhu tradicionalnih vrednosti i svetosavqa. E. V.

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

SAVINDAN

SVETOSAVSKA AKADEMIJA „IZVOR VODE @IVE” CRKVE SVETOG VAZNESEWA

„PRAVOSLAVQE SRPSKOG STILA I ISKUSTVA“

- Tako glasi do sada najboqe sro~ena definicija Svetosavqa koju je dao Sveti Justin ]elijski. Samo dobar pravoslavac mo`e biti dobar Srbin, a ne obrnuto - rekao je jerej Slobodan Jakovqevi} u svojoj besedi na ovoj sve~anosti, napomiwu}i i da je Svetosavqe jedinstvena pojava u istoriji hri{}anstva. - Prihod prikupqen od publike namewen je sestrama Jovanovi} i Ani Radosavqevi}.

rvi put ove godine u organizaciji crkve Svetog Vaznesewa i suorganizaciji Doma kulture u ponedeqak je odr`ana sve~ana Svetosavska akademija “Izvor vode `ive”, koju je Svetosavskom himnom “Uskliknimo s qubavqu” otvorio hor “Vaznesewski” pod upravom dirigenta Jovane Pe{terac. O na{em najve}em Svetitequ i prvom srpskom autokefalnom episkopu Svetom Savi prigodnu besedu govorio je jerej

tvih vaskrsao, onda je sve nebitno, onda je i Sveti Sava samo jedan od legendarnih, pa i nebitnih likova iz pro{losti, a Crkva sama po sebi alegorija muzejske starine. U Hristu je identitet i Savin i na{ i upravo zato {to su Svetosavqe i Pravoslavqe jedno, opasno je razdvojiti ih i opasno je propagirati Svetosavqe bez ukorewenosti u Sveto predawe Crkve. Bez toga, istakao je Jakovqevi}, ono mo da je svetost mera `ivqewa u Bogu, kao izvoru svetosti. Sveti Sava nas je ohristovio, dav{i nam identitet i pe~at trajnog usmerewa ka Jedinom Besmrtnom. Trebalo je snage, voqe i dosta strpqewa, pa od jednog poluhri{}anskog naroda stvoriti narod sa jakom pravoslavnom potkom. Wemu blagodare}i, srpski narod nije obi~na i bezli~na nacija, nego svetosavski narod. Zato mu u troparu i pevamo: “Bio si nastavnik, prvoprestol-

ku Predve~ni Logos Drugo Lice Svete Trojice Ovaplotio odnosno tajanstveno Telo postao. U prostor i vreme se smestio onaj koji je Vanvremeni i Vanprostorni, da bi nas od smrti izbavio. Ovo je ona istina koja je Svetog Savu naterala da napusti sve blagodeti koje je ~ovek onda{weg vremana mogao da ima i da bos po Svetoj Gori hoda, da se moli i suze proliva, mole}i se Svevi{wem za ceo svet. WeSlobodan Jakovqevi}, najmla|i u bratstvu Crkve Vaznesewa Gospodweg. Isti~u}i da Sveti Sava spada u red izuzetnih istorijskih li~nosti, ne samo srpskog naroda, ve} i cele Evrope, jerej Jakovqevi} napomiwe da se ~esto zaboravqa wegova uloga teologa i duhovnika Crkve, a mnogo vi{e govori i pi{e o Svetom Savi diplomati, hagiografu, kanoni~aru i prosvetitequ. - Moramo zapamtiti da je on pre svega svetiteq, pa tek onda prosvetiteq, najpre monah, pa tek onda princ, hodo~asnik, pa tek onda dr`avnik, Sava, pa tek onda Rastko. Lepa je i ta~na misao da je on na{ najve}i prosvetiteq upravo zato {to je na{ najve}i svetiteq, jer je prosveta samo projekcija svetosti, a zna-

nik i u~iteq puta, koji vodi u `ivot, jer ~im si do{ao svetitequ Savo, prosvetio si svoju otaxbinu, preporodiv{i je Duhom Svetim” - besedio je pored ostalog jerej Jakovqevi} i naglasio da je Svetosavqe jedinstvena pojava u istoriji hri{}anstva. Navode}i da se mnogi na ovaj termin pozivaju osiroma{uju}i wegovo zna~ewe, Jakovqevi} je citirao i do sada najboqu definiciju Svetosavqa, koju je sro~io Sveti Justin ]elijski: “Pravoslavqe srpskog stila i iskustva”. To zna~i da je on poistovetio Pravoslavqe i Svetosavqe, a na pitawe {ta je sto`er pravoslavqa, jerej odgovara: “Ve~na istina da se u jednom konkretnom istorijskom trenut-

postaje jedna etno-politi~ka ideologija, prazna qu{tura bez stvarnog zna~aja i dubine, a Sveti Sava pre svega i samo rodoqub, ~iji je najvi{i ciq bio da nacionalno osvesti srpski narod. Ali, on je bio i istinski pravoslavni monah, episkop i istinski rodoqub. Samo dobar pravoslavac moè biti dobar Srbin, a ne obrnuto. Stoga Svetosavqe ne moè posluìti za bilo kakvu iskqu~ivost i netr-

NAGRA\ENI NA SVETOSAVSKOM KONKURSU Na Svetosavskom literarnom konkursu za u~enike dodeqene su nagrade u dve kategorije. Me|u sredwo{kolcima prvonagra|ena je Milica Terzi}, 1. r. Tehni~ka {kola; druga je Jelena Radovanovi}, 4. r. Ekonomska {kola i tre}a Tamara Aleksi}, 2. r. Prehrambeno ugostiteqska {kola. U kategoriji osnovaca, najuspe{niji rad potpisala je An|ela Milovanovi}, 8. r. O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”; drugi je Vladimir Kandi}, 7. r. O[ “Milica Pavlovi}”, a tre}a je Emilija Moji}, 3. r. O[ “Vuk Karaxi}”.

gov biograf Domentijan opisuje ga re~ima: “Postade stan samoga Gospoda”. Za Srbe tada i svagda, on je sav hodaju}e Jevan|eqe, koje spaja zemaqsko i nebesko. Ako ovu istinu o Logosu ne shvatimo i ne prihvatimo kao Sveti Sava, ako ne prihvatimo da je Hristos zaista Bogo~ovek koji je iz mr-

peqivost prema razli~itom od nas, jer je “{irina” bila jedna od wegovih najsjajnijih odlika. Svetosavsko nasle|e nas obavezuje da Hrista svedo~imo uvek i svagda kao pravi hri{}ani, iako dana{wi svet nije prirodno okru`ewe za jednog hri{}anina, smatra besednik.

KROZ MOLITVE GOSPODU [to je du{a u telu, to su hri{}ani u svetu… Gospode, premila tajno moja, kako je lak ovaj svet, kada ga merim tobom... Kad sam se vezao za tebe Qubavi moja, sve qubavi su popucale... [ta vredi du{a, ako u woj Ti ne bdi{... Ja znam ko sam, po zvonu {to sa zadu`bine Nemawi}a se ~uje... - @ivimo u svetu moralnog skepticizma, nihilizma postmoderne ili post - post moderne, odnosno tzv. “epohe mrtvog Boga”, kako }e re}i jedan od profesora PBF-a. Ose}aj ve} vi|enog, kolektivna depresija i globalna dosada, emocionalna otupqenost koja raste zahvaquju}i konstantnom bombardovawu medija “te{kim vestima” su jasno uo~qive. Kao da nema Velike pri~e spremne da motivi{e i pokrene qude. Postmodserna gura hri{}ane u hri{}anstvo bez Hrista... - isti~e Slobodan Jakovqevi}. Na hri{}anima je sada da se klone religioznog individualizma i vere bez dobrih dela, poru~uje on, jer je crkveni duh zajedni{tva posledwa nada za postmoderni svet koji je u agoniji. Hri{}anski odgovor na ovo pitawe, bio bi: “Nesbi~na, sebedarna, delatna, hri{}anska qubav. Etos zadu`binarstva, milosr|a, bratoqubqa, sluèwa bli`wem, ma ko on bio, jeste ne{to {to se od hri{}anstva danas apsolutno o~ekuje i {to stavqa na probu na{u istinsku veru...” Svetosavska akademija imala je i humanitarni karakter. Prihod prikupqen od publike na ovoj sve~anosti namewen je sestrama Jovanovi} i Ani Radosavqevi}. Program su obeleìle izuzetno izvedena duhovna muzika i recitali posve}eni svetovnom i duhovnom putu Rastaka Save Nemawi}a, koji su izveli hor “Vaznesewski”, Mina Matija{evi}, u~enici {kola “1. novembar”, “Vuk Karaxi}” i ~a~anske Gimnazije, glumci Dragana Milo{evi} i Bratislav Jankovi}. Sve~ana akademija zavr{ena je tradicionalnom porukom “Da ìvimo svi u slozi, Sveti Savo ti pomozi”... Z. L. S.

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Priprema: Luk oqu{titi i narezati na tanke koluti}e. Zagrejati u tigawu maslinovo uqe i dinstati crni i beli luk, dok ne omek{a i lagano porumeni pa ga izvaditi i ostaviti na tawir sa strane. Xigericu ise}i na vrlo tanke {icle i kratko propr`iti na uqu na kojem se dinstao luk. Gotovu posoliti i pobiberiti i staviti preko luka. Na kraju u tigaw sa masno}om sipati crno vino kako i kada provri preliti xigericu i luk. Sve posuti naseckanim per{unom. Kao prilog najboqe je poslu`iti palentu.

Potrebno: kg tele}e xigerice 4 glavice luka 2 ~ena belog luka 1 dl crnog vina 2 ka{ike nasecka-

Umutiti dve kore od:

Priprema:

Priprema: U 1 dl mlakog mleka dodati ka{i~icu bra{na, {e}era i izdrobqenog kvasca. Ostaviti da naraste. U posudu za me{awe sipati bra{no, so i pra{ak za pecivo. Dodati uqe, jaje, jogurt, nado{li kvasac i ostalim mlakim mlekom ume{ati testo. Testo ostaviti u friìder da stoji 1 sat pa ga premesiti, rastawiti oklagijom i ostaviti da odstoji jo{ 15 min. â{om vaditi krugove i na polovinu filovati, poklopiti drugom polovinom i pritisnuti krajeve viqu{kom da se slepe. Prìti na uqu sa obe strane.

nog per{una 4 ka{ike maslinovaog uqa so, biber kri{ke limuna (po `eqi)

Umutiti `uman3 jaja ca sa {e}erom, do3 ka{ike {e}era dati vodu, na smesu 3 ka{ike hladne vode prosejati bra{no, 3 ka{ike glatkog bra{na kakao i pra{ak za 1 ka{ika kakaa pecivo. Lagano me1/2 pra{ak za pecivo {aju}i dodati sneg od belanaca. Ispe}i biskvite u rerni na 180 C (kalup 20Ă&#x2014;35).

Potrebno: 2 dl mleka 700 gr bra{na 30 gr kvasca Ka{ikica soli, ka{i~ica {e}era Pola pra{ka za pecivo 2 ka{ike uqa 1 jaje 1 ~a{a jogurta Sastojci za fil: 250g salame 100g ka~kavaqa 3-4 ka{i~ice ke~apa ili kuvanog paradajza malo origana {unku i ka~kavaq sitno ise}i i pome{ati sa ke~apom i origanom

Fil: 500 ml slatke pavlake 1 kesica `elatina @elatin razmutiti sa 4 ka{ike hladne vode, kad nabubri otopiti na sredwoj temperatuti i umutiti sa pavlakom.

Glazura: 200 g ~okolade za kuvawe 150 g maslaca 4 ka{ike uqa ^okoladu i margarin rastopiti na pari pa ume{ati uqe.

Prvu koru, namazati polovinom fila, preliti polovinom glazure, ostaviti da se glazura stegne (mo`ei u fri`ideru) pa staviti drugu polovinu fila, pa drugu koru i premazati sa ostatkom glazure.

DA LI ZNATE

Hleb }e ostati du`e mekan ako u kutiji za hleb stavite pola jabuke ili kocke {e}era.

Gre{ka je soliti jelo na kraju kuvawa jer }e se izgubiti ukus, posebno namirnicama kao {to su pasuq, gra{ak i krompir, jer upijaju so tokom kuvawa.

Zagorelom mleku otkloni}ete neprijatan miris ako ga jo{ jednom prokuvate u drugoj ~iniji sa vanil {e}erom. Kola~ }e biti mnogo so~niji ako deo putera ili margarina zamenite sa uqem.

[TA SVE MO@ETE SA [E]EROM? 1.

Stavite li kola~e ili tortu u hermeti~ki zatvorenu posudu, du`e }e ostati sve`i ako pored wih stavite i nekoliko kockica {e}era.

Stavite li pored sira i kockice {e}era, one }e spre~iti kvarewe i pojavu plesni.

Da vam cve}e u vazi du`e traje tri ka{ike {e}era pome{ajte sa dve ka{ike belog sir}eta i malo tople vode ({e}er }e hraniti biqke a sir}e spre~avati stvarawe bakterija).

Presoqeno pe~ewe uvijte u ~istu salvetu pokva{enu vodom. Preko salvete pospite malo soli, pa sve stavite u ve}i sud i poklopite. Posle pola sata skinite salvetu. Na wemu }e se obrazovati sitni kristali soli izvu~ene iz pe~ewa.

Secko ili mlin ~esto pokupi jake mirise ili masno}u. O~isti}ete ga tako {to u wega sipate ~etvrtinu {oqice {e}era i ukqu~ite na dva do tri minuta. Istresite i o~istite sun|erom. Fleke od ~aja na posu|u otkloni}ete sa soqu. Pospite so na posudu, blago nakvasite, malo istrqajte i isperite.

Odstranite fleke od trave. Napravite smesu od tople vode i {e}era, pa je nanesite na mesta na ode}i koja ste zaprqali travom. Ostavite sat vremena ili du`e (zavisno od tvrdokornosti fleke) a zatim operite kao i obi~no.

Da vam ru` bude postojaniji nama`ite ga na usne, stavite malo {e}era preko i posle minut dva poli`ite.

Da se re{ite buba{vaba pome{ajte {e}er sa pra{kom za pecivo i pospite po problemati~nim mestima. [e}er }e privu}i bube, a pra{ak za pecivo }e ih uni{titi. ^esto mewajte prah.

HOROSKOP

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

NEGATIVNE OSOBINE HOROSKOPSKIH ZNAKOVA TVRDOGLAV

PREOSETQIV

BIK

RAK

OVAN

LAV

On je prvi, on uvek mora da bude prvi u svemu. I nije ga briga {to drugi kolutaju o~ima kada krene sa svojim pri~ama – ja pa ja, …sebe smatraju neustra{ivima, a okolina ih uglavnom gleda kao osobe koje jure kao muva bez glave da bi dobili ono {to ho}e.. Po pravilu su hiper-aktivni i puni energije. Veoma su impulsivni, reaguju odmah, bez pitawa za obja{wewe, pa se kasnije kaju. Zbog toga su wihovi `ivoti ispuweni dramom i ponekad nepotrebnim incidentima. Skromnost je za wih nepoznata re~. Ako stvari ne idu dovoqno brzo postaju nervozni ili neprijatni za svoju okolinu. Po{to su izuzetno aktivne osobe, ne trpe ograni~ewa niti posesivne veze i ~esto putuju, da se ne bi osetili zarobqeno u kolote~ini svakodnevnog `ivota.

Lav moè da bude veoma arogantan. Misli da niko osim wega ne zasluùje da bude vo|a. I da je samo on sposoban za prave stvari. Sa druge strane, Lav ponekad veoma voli da gospodari qudima kako u svojoj ku}i, tako i na poslu. Nesposoban je da primi kritiku na svoj ra~un a ukoliko ga na neki na~in omalovaìte ili ponizite, izbrisa}e vas iz ìvota. Moè da bude egocentri~an do nemogu}ih razmera, i taj Lav veoma malo brine {ta drugi misle ili ose}aju. Moè da bude neotesan i surov.

BIK Bikovi su poznati po svojoj tvrdoglavosti, zato nemojte da o~ekujete da }ete ikada pobediti u sva|i. Oni jednostavno ne popu{taju i toliko su tvrdoglavi da ~esto rade protiv sebe. Nemogu}e im je dokazati da nisu u pravu, a ~ak i ako sami to znaju nikada ne}e priznati zbog ~ega je sa wima tesko razgovarati i naterati ih da sagledaju sve aspekte neke pri~e . Tvrdoglavost ih ometa i u napredovawu, pa }e ~esto odbiti mnoge primamqive ponude, samo zbog toga {to ne vole promene i insistiraju da sve ostane kako je bilo. Te{ko se emotivno otvaraju, pa od wih ne mo`ete o~ekivati da s vama dele svoje brige. Veoma su toleratni ali kad eksplodiraju onda je boqe da ste od wih {to daqe.

OSVETOQUBIVA

DEVICA Ponekad je suvi{e kriti~na. Misli da samo ona moè da uradi stvari na pravi na~in. Device nisu zlobne i nije im namera da nekoga povrede, ali wihove kritike i saveti ~esto kod drugih izazivaju nezadovoqstvo. Moè da bude veoma netakti~na insistiraju}i na nekim zanemarqivim detaqima. Devicama je te{ko uputiti pohvalu, jer uvek smatraju da moè boqe. Vremenom mogu nau~iti da ublaè svoju potrebu za kritikovawem zbog mira u ku}i, ali duboko u sebi i daqe postoji èqa da vam kaù u ~emu ste pogre{ili.

BLIZANCI Blizanac ~esto zapo~iwe veoma mnogo stvari i poslova odjednom, a na kraju ne zavr{i ni{ta. Najve}a mana qudi u ovom znaku je {to toliko ~esto mewaju mi{qewe da okolina ima ose}aj da nisu dosledni. Blizance uvek privla~e nove stvari i zbog toga jedan dan misle jedno, a drugi drugo. Ova osobina ih prikazuje kao osobu na koju se ne mo`e osloniti. Blizance kada razbesnite, posegnu}e za niskim udarcima, re~ima koje poga|aju protivnika tamo gde je najslabiji.Tada }e i vikati, pa ne}e slu{ati argumente druge strane. Prednost ovog znaka je {to se brzo odquti i bude spreman da pre|e preko sva|e bez zamerawa.

VAGA

RAK

[KORPIJA

Ponekad Rak nema snage da se suo~i sa ìvotom. Suvi{e je osetqiv, naro~ito kada oseti nepravdu na sebi. Kad nesre}a stigne, Rak naj~e{}e diè ruke od svega i nemo}no i tragi~no kaè: „Bi}e {ta }e biti“. Nema ambicije i sve {to mu izgleda te{ko lako }e ostaviti drugima.Ove qude moè duboko povrediti konstruktivna kritika ili o{tra re~. Vrlo su ne`ni i skloni promenama raspoloèwa, pa ako imaju jedan od lo{ijih dana, sve {to kaète ima posebnu teìnu, a za jednu pogre{nu re~ on se povla~i u svoju qu{turu, gde tu`no i usamqeno le~i svoje zami{qene rane. @ena Rak moè da zapla~e kad i najmawa sitnica nije u redu.

[korpije znaju da budu i preosetqive. êsto mogu da vide nepravdu tamo gde je nema. A tada su nemilosrdne. Kada je povre|ena [korpija zaboravqa na sve ostalo i obsednuta je u èqi da nekome vrati milo za drago i pokaè da je pogre{io {to se s wom igrao. [korpija je spremna da mnogo toga `rtvuje a na tom putu neretko uni{ti i sebe. Mogu da budu veoma ponosne, ali i nesnosne zbog svoje arogancije. Tvrdoglave su, a od sopstvenih principa prave zakone sveta.

[KORPIJA

STRELAC Strelci se ne dr`e ~vrsto svojih planova i ~esto ska~u sa jednog posla na drugi. Mogu da budu veoma ne disciplinovani i da uludo tro{e svoju energiju. Odustaju lako od svega {to ih zamara i {to im je dosadno ali retko }e nau~iti iz sopstvenih gre{aka Nemaju glavu stvorenu za novac i uvek preteraju sa izdacima Neki Strelci mogu da preduzimaju budalaste rizike i skloni su kockawu. Mnogi su neobazrivi i brzopleti, tako da i sami sebi zapu{e usta. Znaju da nepa`qivo povrede druge, kad su sujetni ili iskreni u pogre{nom trenutku

JARAC Wihov prioritet je posao i to }e vam jasno dati do znawa. Sve {to rade, rade iskqu~ivo zbog sebe i nije ih briga ho}e li vas usput povrediti. Moè da bude preterano kriti~an prema drugima i o~ekuje od drugih da ìve po wegovim propisima. Stra{no je tvrdoglav, ~ak i kad vidi da potpuno gre{i. Te{ko pokazuje svoja ose}awa, jer to smatra slabo{}u. Za wih je normalno da emocije drè pod kontrolom pa ih nikad ne}ete videti kako se sva|aju pred drugima, podiù glas ili iskazuju qutwu Retki su trenuci kada dozvoli da padne wegova hladna maska ali su vredni ~ekawa.

VODOLIJA

Da bi sa~uvale mir i harmoniju, Vage su u stawu da u~ine sve, pa I da slazu . Zele da se svakome svide, I to je upravo wihova najve}a mana. Ako im se suprotstavite, mnoge Vage }e se sloìti sa vama, ~ak i kada znaju da su u pravu. Rasprava ~ak i o onome u {ta veruju, moè za wih da bude veoma uznemiruju}a. Mnoge od wih nemaju snage da se suo~e sa ìvotom. Vi{e vole da ìve u svom svetu, koji su same za sebe izmislile...

Vodolija je velika sawalica Najve}a mana ovih qudi je wihova potreba da u svemu uvek budu druga~iji. Preterano se odaje ma{tawu, tako da povratak u svet realnosti za ovu osobu mo`e da bude bolan. Neke Vodolije su iskreno ube|ene da su neuporedivo pametnije i sposobnije od drugih. Uvek `ele da budu druga~iji, vole da se o wima pri~a i da ostavqaju utisak, a posebno su sre}ni ako mogu nekoga {okirati svojim izgledom, pona{awem ili idejama.. Nikad ne priznaju sopstvene gre{ke. Nije retkost da su Vodolije fanatici kada u ne{to veruju.

RIBE Ribe ~esto mogu da donose pogre{ne odluke ili rade stvari koje se u wihovoj glavi ne ~ine tako stra{nim, a druge qude mogu povrediti. Kad im ne{to ne polazi za rukom, skloni su da se potpuno osame i da tako razmi{qaju o svojoj zloj sudbini. Sklone su depresiji, izgledaju tu`no i napu{teno. Riba ~esto beì od surove i hladne stvarnosti ~itawem, slikawem, svirawem ili gledawem filmova i sapunica, a wihova potreba za begom moè biti problem ukoliko ga potraè u alkoholu ili raznim opijatima.

[TA DECA KA@U:

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

KADA SI SRE]AN/NA?

DE^IJA STRANA

Vawa Ili}:

- Sre}an sam kad se igram sa svojim drugarima u vrti}u.

Bogdan Ristanovi}:

- Sre}an sam kad se igram sa drugarima.

Jana Matovi}:

Aleksandra Stankovi}:

- Sre}na sam zato {to dolazim u vrti}.

- Kad se igram sa sestrama, kad ona ne{to sme{no uradi i ja woj, kad se mama i tata igraju sa nama.

Mina Vasovi}:

Martina Pani}:

- Sre}na sam kad dobijem igra~ku.

- Sre}na sam kad idem negde na ro|endan, ili negde.

Starija grupa, petogodi{wi mali{ani iz vrti}a â&#x20AC;&#x17E;Majski cvetâ&#x20AC;&#x153; i najja~e vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od najblaèg lahora. To je sve? - ponovno upita Cvet. - Vas mogu ubrati i darovati. Vas se moè staviti u vazu i negovati. A s nama Stablima je druk~ije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti. I ne mogu nas staviti u vazu i negovati. Mi uvek ostajemo po strani. - Zar smo mi Cvetovi na putu? - Ne, uglavnom niste. Ali vas primete i kada ste daleko od puta. êsto vas i pogaze. Uostalom, lako je pogaziti one koji vole, jer oni nisu za{ti}eni. [ta se dogodi kada

Drvo i cvet zoru je podno stabla iznikao malen Cvet. I tek {to je otvorio o~i, ugledao je Stablo. - Ti si, sigurno, veliki Cvet - re~e mu. - Ne, ja nisam Cvet. Ja sam Stablo - odgovori Stablo. - Kakva je razlika izme|u Stabla i Cveta? - upita Cvet. - Mi Stabla izdr`imo

neko pogazi Cvet? - To se uvek sazna. I zbog toga se moè mnogo plakati. Neki i nakon mnogo vremena spomiwu pregaèn cvet. Nas Stabla niko ne moè pregaziti, ali nas i ne vole kao {to vole Cvetove. - Onda si ti - re~e mu Cvet - izuzetak me|u Stablima, jer tebe voli jedan mali Cvet. Kada je oko podneva pripeklo sunce, Stablo je svojom senom za{titilo Cveti}.

U TRI KORAKA ]E[ NACRTATI PRELEP CVET.

KOJA JE TVOJA OMIQENA BOJA CVETA?

Prona|i deset razlika

DA LI ZNA[

LAVIRINT

Nau~ite da crtate cvet i obojite ga omiqenom bojom.

Najve}i cvet na svetu, titan arum, procvetao je u {vajcarskom gradu Bazelu. Xinovska biqka je visoka 2.3 metra i cveta jednom u nekoliko godina, a cvet `ivi samo jedan ili dva dana.

Najstariji cvet na svetu je otkriven 2002, u severoisto~noj Kini. Archaefructus sinensisbloomed je ime cveta starog oko 125 miliona godina. Izgledom podse}a na lokvaw.

Najstarije drvo na svetu je smreka, tvrde {vedski nau~nici. Oni su na planini Fulu, u centralnoj provinciji Dalarna, na nadmorskoj visini od 2.985 m 2004. godine otkrili smreku sa geneti~kim materijalom starim 9.550 godina

GORWI MILANOVAC

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

PRAWANSKA KOMPANIJA „CLASSIC STYLE FURNITURE”

PLANIRAJU OTVARAWE NOVIH RADNIH MESTA I VE]I IZVOZ akon nedavnog susreta sa rukovodstvom gorwomilanova~ke kompanije “Swisslion-Takovo”, a u ciqu unapre|ewa ve} postoje}e saradwe privrede i lokalne samouprave, predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} i wegovi saradnici su posetili u utorak, 28. januara, kompaniju za proizvodwu name{taja “Classic Style Furniture” u Prawanima. U prvom delu posete odr`an

je radni sastanak sa generalnim direktorom ovog preduze}a Bronislavom Bialoblockim i wegovom zamenicom @eqkom Guti}. Generalni direktor Bialoblockim upoznao je predsednika op{tine da rukovodstvo Kompanije planira da u ovoj godini izgradi nove objekte u ciqu pro{irewa proizvodnih kapaciteta. To bi dovelo do pove}awa izvoza sa trenutnih pet na 10 miliona evra, ali samim tim i

otvarawe novih radnih mesta. Za realizaciju ovih planova, kako je istakao generalni direktor Bialoblocki, neophodno je da se u saradwi sa lokalnom samoupravom re{e odre|eni problemi u oblasti komunalne infrastrukture. Predsednik Mirkovi} je istakao da je lokalna samouprava uvek spremna da podr`i privrednike i da }e problem o kome su govorili biti razre{en u najkra}em mogu}em roku. On je,

VELIKI USPEH MILANOVA^KOG POZORI[TA

U KONKURENCIJI ZA

„MILIVOJEV [TAP I [E[IR“

„Jedno~inke“ Antona Pavlovi~a ^ehova, u izvo|ewu Milanova~kog pozori{ta, prema oceni selektora jedna je od pet najboqih predstava u 2013. godini i bi}e izvedena na zavr{nici festivala “Milivojev {tap i {e{ir” u Po`arevcu. Festival je posve}en jednom od najve}ih bardova srpskog glumi{ta Milivoju @ivanovi}u i bi}e organizovan u februaru, jubilarni deseti put. Nastup na jednom od najreprezentativnijih festivala u Srbiji, koji se organiziju u slavu gluma~kog poziva, predstavqa priliku da Milanova~ko pozori{te u najboqem svetlu predstavi op{tinu Gorwi Milanovac i ~itav rudni~ko-takovski kraj, kao regiju u kojoj se pozori{ni amaterizam neguje punih 110 godina. Pored Milanov~ana, za „Milivojev {tap i {e{ir“, ove godine nadmeta}e se i gradska pozori{ta

iz Petrovca na Mlavi, Vaqeva, Uba i Poàrevca. U ~ast pobednika, na sve~anom zavr{etku Festivala revijalno }e nastupiti aleksina~ki amateri, {estoplasirani me|u 30 i vi{e predstava, iz isto toliko gradova Srbije koji su ove godine bili u konkurenciji. Nastup Milanova~kog pozori{ta, na velikoj sceni Centra za kulturu u Poàrevcu predvi|en je za 23. februar. Pored „Jedno~inki“, posetioci Festivala, ali i svi eminentni pozori{ni umetnici koji }e tih dana boraviti u Poàrevcu, mo}i }e da pogledaju i predstave: „Narodni poslanik“ (Petrovac na Mlavi), „Stradija“ (Vaqevo), „Kamen za pod glavu“ (Ub) i „Nesre}a zbog ne`nog srca“ (Poàrevac). “Jedno~inke” Antona Pavlovi~a êhova, u reìji Branka Kneèvi}a, do sada su oven~ane zlatnim peharom 19. Sabora

kulturnog stvarala{tva Srbije. Da podsetimo, proète su humorom i blagom ironijom. U wima se prikazuju qudi koje je dru{tvena sredina izobli~ila i otu|ila. Oblikovane su druga~ijom tehnikom od na~ina pisawa ruskih realisti~kih pripoveda~a - u wima nema junaka, nema velikih zbivawa i nema zamr{ene fabule. êhov je u wih ugradio lirske digresije, muzi~ke elemente i obi~ni jezik, a Kneèvi} je na toj matrici postavio komad. U predstavi nastupaju: Marija Todorovi}, Aleksandar Avramovi}, Ivica Todorovi}, Dra{ko Obrenovi}, Predrag Lo{i}, Branko Kneèvi} i Viktor Savi}. Kostime je osmislila Biqana Kneèvi}, a majstor svetla i tona je Milo{ Mijatovi}. Nesebi~nu pomo} u realizaciji predstave pruìla je dramska umetnica Qiqana Dragutinovi}.

tako|e, naglasio da }e op{tina Gorwi Milanovac, u granicama zakonskih mogu}nosti, podr`avati i pomagati sve aktivnosti koje su usmerene na otvarawe novih, ali i o~uvawe postoje}ih radnih mesta u gorwomilanova~koj privredi.

Mirkovi} je pohvalio poslovne rezultate kompanije “Classic Style Furniture”, nagla{avaju}i da }e planiranim pro{irewem proizvodnih kapaciteta i novim zapo{qavawem ovaj kolektiv pru`iti jo{ sna`niji doprinos razvoju ~itavog prawanskog

kraja, pa samim tim i gorwomilanova~ke op{tine. Nakon zavr{etka radnog sastanka, predstavnici gorwomilanova~ke op{tine su obi{li i proizvodne pogone cewene prawanske kompanije.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

LU^ANI

SA 45. SEDNICE OP[TINSKOG VE]A U LU^ANIMA

PROGRAM POSLOVAWA „DIREKCIJE”

PONOVO POD LUPOM VE]NIKA Na 45. sednici Op{tinskog ve}a u Lu~anima, koja je trajala ~etiri sata, razmatrano je 12 ta~aka dnevnog reda. Sednici je prisustvovalo devet ~lanova Op{tinskog ve}a. akon usvajawa zapisnika sa prethodne dve sednice, ~lanovi Op{tinskog ve}a su razmatrali i usvojili predlo`ene izmene odluke o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe naknade za gra|evinsko zemqi{te. Kako u predlogu stoji, visina naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta umawuje se u postupku legalizacije za iznos od 10 odsto vlasniku bespravno izgra|enog porodi~nog stambenog objekta ili stana u stambenoj zgradi, koji je izgradwom ili kupovinom trajno re{avao svoje stambeno pitawe, ukoliko on ili ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva nemaju drugu nepokretnost za stanovawe. Visina naknade se umawuje i ukoliko je vlasnik porodi~nog stambenog objekta invalid, samohrani roditeq ili korisnik socijalne pomo}i. Vlasnici objekata izgra|enih bez gra|evinske dozvole, odnosno odobrewa za izgradwu, koji su opremili gra|evinsko zemqi{te sopstvenim ili sredstvima mesnog samodoprinosa, tako|e ostvaruju pravo na umawewe naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta i to srazmerno u~e{}u u opremawu. ^lanovi Op{tinskog ve}a su dali svoju saglasnost na program rada Me|uop{tinskog istorijskog

arhiva za grad â~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani za 2014. godinu. Osim redovnih aktivnosti na o~uvawu kulturnog blaga, na osnovu posebnog programa obeleàvawa stogodi{wice od po~etka Prvog svetskog rata, svi arhivi u Srbiji }e, pa samim tim i Me|uop{tinski istorijski arhiv u â~ku, u ovoj godini na svetlost dana izneti sva dokumenta, koja se ~uvaju u wihovim depoima, vezana za de{avawa iz perioda velikog rata. Kako je istakao Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, dosada{wa saradwa sa

“Komunalac”. Razamatran je i cenovnik komunalnih usluga JKP “Komunalac”, koji je ve} usvojen u okviru programa poslovawa. Ve}nici su na jednoj od svojih ranijih sednica procenili da bi pojedine segmente cenovnika trebalo preispitati. Nakon temeqne diskusije, ve}nici su se saglasili da bi cene vode i izno{ewa sme}a za privrednike, {kole i obdani{ta trebalo sniziti. MiMe|uop{tinskim istorijskim arhivom je bila na izuzetno visokom nivou. Takva bi trebalo da bude i u budu}em periodu u interesu o~uvawa arhivske gra|e. ^lanovi Op{tinskog ve}a su razmatrali program poslovawa Javnog preduze}a “Direkcija za izgradwu op{tine Lu~ani” za 2014. godinu, jer je prilikom wegovog usvajawa sugerisano da se pojedini segmenti ovog va`nog dokumenta detaqnije obrade. Nenad Matija{evi}, v. d. direktora preduze}a, iz-

vestio je ve}nike o preduzetim aktivnostima u oblasti vodosnabdevawa, ali su oni zahtevali i dopunske informacije. Govorilo se i o potrebi racionalizacije javne rasvete, uz zamerku da se o ovoj temi u vi{e navrata raspravqalo, ali da “Direkcija za izgradwu” jo{ uvek nije preduzela bilo kakve aktivnosti na tom planu. I predsednik op{tine Sretenovi} je izneo stav da program poslovawa ovog javnog preduze}a mora imati deo koji je posebno posve}en racionalizaciji

^lanovi Op{tinskog ve}a su podràli zajedniki stav sindikata preduze}a “Milan Blagojevi} - Namenska” i Industrijskog kombinata “Gu~a”, kao i ostalih sindikalnih organizacija sa podru~ja op{tine Lu~ani, da se odre|ene odredbe nacrta Zakona o radu moraju preispitati. Predsednik op{tine Sretenovi} je konstatovao da je nacrt Zakona vra}en na doradu, izraàvaju}i uverewe da }e u nastavku procedure dono{ewa ovog veoma va`nog zakonskog akta biti razmotrene i primedbe sindikata, u ciqu pronalaèwa najboqeg re{ewa za sve zainteresovane strane. Ve}nici su izneli svoj stav i o situaciji u kojoj se nalazi Industrijski kombinat “Gu~a”. Iako ovo preduze}e radi punom parom i ima obezbe|en posao, mahom za izvoz, poslovodstvo kolektiva je suo~eno sa problemom obezbe|ivawa sirovina za proizvodwu i sredstava za li~ne dohotke. Kako je naglasio Sretenovi}, lokalna samouprava ne moè ostati pasivni posmatra~ ovakvih de{avawa, pa }e op{tinsko rukovodstvo nastojati da zakaè sastanak sa prvim ~ovekom “Farmakoma”, kako bi uticalo na pozitivan ishod razre{avawa problema Industrijskog kombinata.

javne rasvete, ali i wenoj daqoj izgradwi. Sretenovi} je, tako|e, zamerio da ovaj va`an dokument ne tretira problematiku seoskih vodovoda i kanalizacije i predlo`io je da se svi predo~eni nedostaci u {to skorijem roku otklone. Ve}e je dalo podr{ku dopuwenom programu poslovawa, uz sugestiju da se sve ono o ~emu su ve}nici govorili na ovoj najnovijoj sednici ugradi u finalnu verziju dokumenta. Ve}e je razmatralo i predloge sistematizacije radnih mesta javnih preduze}a “Direkcija za izgradwu op{tine Lu~ani” i

roslav Radoji~i} je pitao da li “Komunalac” preduzima bilo kakve mere da umawi enormno visoke gubitke vode. Ukoliko se ne{to konkretno ne preduzme na tom planu, ko zna koliko }e voda ko{tati u nekom narednom periodu, jer te gubitke neko mora da plati, zakqu~io je Radoji~i}. Bilo je primedbi i da su cene prikqu~aka na vodovodnu i kanalizacionu mre`u izuzetno visoke. Direktor “Komunalca” Rade Milutinovi} je zamolio ve}nike da daju saglasnost na dostavqeni cenovnik usluga, jer bi svaka ozbiqnija korekcija cena

ugrozila poslovawe preduze}a. Istakao je da je voda na podru~ju op{tine Lu~ani daleko jeftnija nego u okolnim lokalnim samoupravama. Doma}instva je pla}aju 32,60 dinara po metru kubnom. Vaspitnoobrazovne i zdravstvene ustanove pla}aju vodu 61, a privrednici 110 dinara po kubiku. Bez obzira na iznete argumente direktora Milutinovi}a, Ve}e je zadràlo stav da cene vode za pivrednike i buxetske korisnike moraju biti umawene, jer su za postoje}e ekonomske uslove isuvi{e visoke. Kako je naglasio Sretenovi}, zelene pijace u Lu~anima i Gu~i nisu onakve kakve bi trebalo da budu, pa bi i cene zakupa pija~nog prostora shodno tome trebalo umawiti. Ve}nici su tako|e zakqu~ili da JKP “Komunalac” u narednom periodu mora osmisliti projekte za stvarawe boqih uslova i osavremewavawe zelenih pijaca u obe varo{ice. U ìì interesovawa se na{ao i zakup grobnih mesta. Ve}nici su, tako|e, sugerisali “Komunalcu” da preispita i koriguje cene zakupa grobnih mesta, jer su po wihovom mi{qewu neprimereno visoke. Grobqa se dobro odràvaju, ali bi trebalo voditi ra~una da su se u dosada{woj praksi o otkupu zemqi{ta i infrastrukturnom opremawu grobaqa naj~e{}e brinule mesne zajednice i lokalna samouprava. Kako je re~eno na sednici, ukoliko JKP “Komunalac” ima nameru da kompletno gazduje grobqima trebalo bi da osmisli adekvatan program za daqa ulagawa u wihovo infrastrukturno opremawe i pro{irewe, ali u postoje}im okolnostima treba da umawi cene zakupa grobnih mesta. Ve}nici su razmatrali i prihvatili izve{taj Komisije za procenu osnovanosti zahteva gra|ana i visine naknade {tete nastale usled ujeda napu{tenih ìvotiwa, uz konstataciju da se u narednom periodu vi{e pa`we mora posvetiti ovoj problematici, jer se iz op{tnskog buxeta izdvajaju ogromna sredstva za vansudska poravnawa po ovom osnovu. V. S.

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

avet za selo i Fond za poqoprivredu op{tine Lu~ani nedavno su odràli zajedni~ki sastanak na kome su razmatrali pro{logodi{we aktivnosti u oblasti agrara i program mera podr{ke poqoprivrednicima, koje bi trebalo sprovesti tokom 2014. godine. Kako isti~e Mili} Domanovi}, predsednik Saveta za selo, od skromnog buxeta lokalne samouprave, 1,8 odsto sredstava opredeqeno je za podsticaje poqoprivredi. O~ekivalo se da }e sredstva namewena agraru u ovoj godini biti znatno ve}a, ali su redukovana su zbog te{ke ekonomske situacije. - Nastoja}emo da opredeqena sredstva utro{imo {to celishodnije, kako bismo dugoro~nije razre{ili najva`nije probleme sa kojima se suo~avaju poqoprivrednici na podru~ju Draga~eva. Kako smo zakqu~ili, na listi prioriteta se nalaze program navodwavawa i projekti kopawa bunara, jer na{e podru~je oskudeva u vodi. Navodwavawe je osnovni uslov za ostvarivawe visokih i stabilnih prinosa gajenih kultura. Ulagawa bi se vrlo brzo isplatila, jer bismo pomo}u novih bunara i zalivnih sistema uve}ali prinose i poboq{ali kvalitet na{ih poqoprivrednih proizvoda. Tokom 2012. i 2013. godine sredstva iz op{tinskog agrarnog buxeta smo usmerili na neke druge pozicije i to je po mojoj proceni vi{e predstavqalo “jednokratno ga{ewe poàra”, a ne razre{avawe najva`nijih problema, pri ~emu prvenstveno mislim na navodwavawe - kaè Mili} Domanovi}, analiziraju}i sprovedene mere podr{ke u oblasti poqoprivrede u prethodnom periodu i obja{wavaju}i za koje vrste podsticaja }e se zalagati Savet za selo i Fond za poqoprivredu to-

LU^ANI

POQOPRIVREDNI PODSTICAJI U 2014. GODINI

NAJPRIORITETNIJI PROJEKTI NAVODWAVAWA kom ove godine. Deo sredstava iz op{tinskog agrarnog buxeta namewen je organizovawu edukativnih skupova za poqoprivrednike. Savet za selo i Fond za poqoprivredu }e odrediti, ali na osnovu razgovora sa poqoprivrednicima, teme planiranih poqoprivrednih predavawa. - Ujediwene nacije su 2014. proglasile godinom poqoprivrednih gazdinstava u svetu, pa }emo i mi, kao lokalna samouprava, nastojati da pruìmo svoj doprinos edukaciji poqoprivrednika i ja~awu na{ih poqoprivrednih potencijala, kako bismo u budu}em periodu {to boqe iskoristili pogodnosti koje nam se pruàju na na{em putu pridruìvawa Evropi - isti~e Domanovi}. Op{tina Lu~ani je opredelila 12,8 miliona dinara za podsticaje poqoprivredi u ovoj godini. U Savetu za selo i Fondu za poqoprivredu gaje nadu da }e ova sredstva, mo`da, biti uve}ana, kroz rebalans buxeta. Sredstva iz op{tinskog agrarnog buxeta su unapred opredeqena za ispla}ivawe naknada protivgradnim strelcima i brojne druge namene, koje su bile zastupqene i u prethodnoj godini. Ostatak sredstava bi}e utro{en za nabavku zalivnih sistema i projekte kopawa bunara. Kako isti~e Domanovi}, formirana je posebna komisija, koja }e pripremiti program podsticajnih mera za poqoprivredu do kraja februa-

ra. Nakon toga, kona~nu re~ o predloènom programu mera da}e resorno ministarstvo. U Savetu za selo i Fondu za poqoprivredu se nadaju da saglasnost Ministarstva poqoprivrede ne}e sti}i sa zaka{wewem kao u prethodnoj godini, kako bi se opredeqena sredstva namenski utro{ila do kraja godine. U 2013. godini nisu utro{ena sva sredstva iz agrarnog buxeta Op{tine. Od opredeqenih 20, utro{eno je 12,2 miliona dinara. Ostatak sredstava nije upotrebqen, jer za neke od predloènih mera nije stigla saglasnost Republike. Kako je istakao Domanovi}, draga~evski kraj ima velike poqoprivredne potencijale, koji jo{ uvek nisu u dovoqnoj meri iskori{}eni. Lokalna samouprava ulaè maksimalne napore da pospe{i poqoprivrednu proizvodwu, kako bi draga~evski poqoprivrednici u budu}em pe-

riodu od svog posla mogli daleko boqe da ìve. Uo~iv{i da bez zajedni~kog nastupa na trì{tu ne mogu ostvariti dobre finansijske efekte, poqoprivrednici Draga~eva su po~etkom decembra pro{le godine osnovali svoje udruèwe. Osniva~koj skup{tini Udruèwa po-

qoprivrednika Draga~eva prisustvovalo je vi{e od 60 poqoprivrednih proizvo|a~a, koji su podr`ali ideju da se zajedni~kim snagama izbore za boqi plasman svojih proizvoda. Na skupu je usvojen Statut, kojim je ure|en na~in rada Udru`ewa. Izabrani su i wegovi organi, izvr{ni i

nadzorni odbori. O~ekuje se da }e Udruèwe draga~evskih poqoprivrednika uticati da se poqoprivreda intenzivnije razvija i da }e dati dobre signale u koju oblast da se usmere poqoprivredni podsticaji, smatra Domanovi}. Udruèwe }e imati i svoje pododbore koji }e se baviti posebnim segmentima poqoprivredne proizvodwe. Jedan od wih }e biti usmeren na oblast organske proizvodwe, jer, prema procenama poqoprivrednih stru~waka, draga~evski kraj ima idealne uslove za proizvodwu organske hrane, za kojom se na svetskom trì{tu, iz godine u godinu, beleì sve ve}a tra`wa. O~ekuje se da }e Udruèwe poqoprivrednika Draga~eva vrlo brzo prerasti u zemqoradni~ku zadrugu, koja }e preuzeti brigu o plasmanu kvalitetnih draga~evskih poqoprivrednih proizvoda. V. S.

VEST

POSELO „POD SLIKARSKIM NEBOM DRAGAÊVA“ Udruèwe samoukih slikara i vajara Draga~eva organizuje sutra, u Gu~i, zimsko poselo, koje nosi simboli~ni naziv “Pod slikarskim nebom Draga~eva”. Druèwe slikara, vajara, peva~a, pripoveda~a, pletiqa i tkaqa sa gostima prela bi}e organizovano u 18 ~asova u prostorijama Udruèwa. Kako isti~e Sneàna Kosti}, predsednik Upravnog odbora Udruèwa samoukih slikara i vajara Draga~eva, u~esnici posela }e uìvati u pesmi, igri, {ali i ukusnoj hrani, pripremqenoj po tradicionalnim receptima. Slikari }e na platnu oìvqavati svoje najdubqe utiske i neponovqive pejzaè draga~evskog kraja. Veziqe i pletiqe }e prikazati svoje ume}e i me|usobno razmeni mustre. Druèwe }e ulep{ati izvorne pesme “Draga~evki”, “Draga~evaca” i “Podmlatka Draga~eva”. V. S.

Gu~ko poselo, 2013. godina

OGLASI

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

SIGMA

NEKRETNINE

HITNO! - PRODAJEM NOVIJI JEDNOSOBAN STAN, KOD MEDICINSKE [KOLE, 4. SPRAT, LIFT, CG, LUKSUZNO NAME[TEN, SA GARA@OM U PRIZEMQU ZGRADE

STANOVI P-20m2 ul. Nemawina, 6.sprat, CG, renoviran. Cena: 17000 e P-25m2, Alvaxinica, 1.sprat, TA. Cena:16000 e P-29m2, Hotel Morava, NOV, 3.sprat. Cena: 19000 e (sa PDV) P-28m2, Hotel Morava, 5. sprat Cena: 20000 e P-30m2, Nemawina, 1.sprat, CG, terasa. Cena: 23000 e P-31m2, nova, Obili}eva, 2. sprat. Cena: 17000 e P-30m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena: 25000 e P-32m2, centar, 2. sprat, CG.Cena: 18000 e P-34m2, centar, 1. sprat, CG. Cena: 23000 e P-36m2, Obili}eva, CG, lift. Cena: 22000 e P-36m2, Nemawina, 1 sprat, renoviran, sa novim stvarima. Cena:26000 e P-38m2, Med. {kola, 3. sprat, renoviran. Cena:24000 e P-40m2, centar, 4.sprat, CG, sa stvarima, renoviran. Cena: 31000 e P-43m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG. Cena: 36000 e (sa PDV) P-44m2, Hotel Morava, 4.sprat, CG, terasa. Cena: 25000 e P-45m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za posl prostor.

Cena: 35000 e P-46m2, Avenija1, vis. prizemqe, CG, terasa. Cena: 27000 e P-48m2, centar, 4.sprat, CG, terasa. Cena: 33000 e P-45m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5.sprat, lift, CG. Cena: 30000 e P-49m2, Qubi} Kej, CG,terasa. Cena: 28000 e P-52m2, Qubi} Kej, 3.sprat, TA, terasa, 28000 e P-55m2, Qubi} Kej, 2. sprat, CG, terasa. Cena: 31000 e P-54m2, centar, 1.sprat, CG, terasa,za poslovan prostor. Cena: 36000 e P-58m2, Qubi} Kej, 2. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena:33000 e P-55m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa. Cena: 32000 e P-62m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena: 40000 e P-66m2, centar, 1.sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena: 50000 e P-68m2, centar, 2. sprat, TA, terasa. Cena: 40000 e P-64m2, centar, 1.sprat, gas,za poslovni prostor. Cena: 43000 e P-70m2, Qubi} Kej, 3.sprat, Cg, terasa. Cena: 42000 e P-72m2, Avenija2, 2.sprat, CG, terasa. Cena: 38000 e P-76m2, Hotel Morava, 5.sprat, CG, terasa, odmah use-

STANOVI qiv. Cena: 38000 e P-76m2, Balkanska, 2. sprat, CG, 2 terase. Cena: 43000 e P-78m2, Vinara, 6.sprat, lift, CG, 2 terase. Cena: 46000 e P-90m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade. Cena:50000 e P-92m2, nov, Qubi} Kej, dupleks, CG, lift. Cena: 55000 e (sa PDV-om) KU]E P-60m2(P+1), plac 10a, Pakovra}e. Cena: 18000 e P-70m2, plac 4.13 a, kod Proletera. Cena: 42000 e P- 125m2, plac 5a, centar, blizu KMN-a. Cena: dogovor P-80m2, plac 3a, Trbu{ani. Cena: 21000 e P-92m2, plac 5a, {kola Ratko Mitrovi}. Cena: 45000 e P-98m2, plac 2a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan. P-105m2( P+1 ), plac 2a, Amixina. Cena: 50000 e LOKALI P-38m2,nov, Obili}eva. Cena:41 000 e P-18m2, Qubi} Kej. Cena: 18000 e P-49m2, Alvaxinica. Cena: 38000 e P-72m2, Sv. Markovi}.(mogu}a podela na dva lokala od po 36m2 sa mokrim ~vorom) AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190 GARSOWERE 25 m2, vp, ta, 15500 eura, Avlaxinica 20 m2,5 sprat, nov, cg, 16500 eura, Nemawina 23 m2, vp,terasa, cg, 21500 eura, [iri centar 27,40 m2, 3,5,6 sprat,cg, lift,novi JEDNOSOBNI STANOVI 38m2, vp, cg, 21500 eura , Qubi} kej 32 m2, 2 sprat,ta, 23000 eura, Hotel Morava 31 m2, 5 sprat, ta, 23000 eura, [iri centar 34 m2, 1 sprat, 23000 eura, Centar 41m2, cg, lift, 26000 eura, Qubi} kej JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29500 eura, Restoran Brvnara 42 m2, 4 sprat,terasa, ta, 26000 eura , Qubi} kej 47m2, prizemqe,cg, 23000 eura, Slobodino igrali{te DVOSOBNI STANOVI 62,80 m2, 3 sprat, cg, 31000 eura, Avlaxinica 56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 30000 eura, Nemawina 47m2, vp,cg, 30000 eura, Qubi} kej 53 m2, 3 sprat, cg, lift, 31000 eura, Avlaxinica 57 m2,6 sprat,cg, lift, 2 terase, 31000 eura, Avenija 2 57 m2,14 sprat, 2 lifta,cg,terasa, 26000 eura, Hotel Morava 53 m2, 3 sprat, cg, 31000 eura, Avlaxinica DVOIPOSOBNI STANOVI 63,38 m2, 9 sprat,cg, lift, 33000

eura, Avlaxinica 54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38000 eura, Qubi} kej TROSOBNI STANOVI 77m2, 7 sprat,cg, 36000 eura, Centar 75 m2, 2 sprat, cg, 45000 eura, Nemawina 92 m2,1 sprat, cg, 800 eura/m2 , Gradski bedem ^ETVOROSOBNI STANOVI 77,78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50000 eura, Restoran Brvnara 128+12 m2, 2 sprat, nov,cg, 98500 eura, Centar KU]E 75 m2, P+1, 6 ari, 20000 eura, Zabla}e 56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33000 eura, Ko{utwak 150 m2, 5 ari plac, 57000 eura , Trbu{ani 100 m2, P+PK, 6 ari, 36000 eura, Pejicina krivina uz jezero 56 m2,P+1, 1,56 ari, 25500 eura , Dacova kafana 110 m2, PO+P+PK, 34 ara, 20000 eura, Loznica 51m2, 5,84 ari, 20000 eura, kod Slobode 170 m2, SU+1+PK,13,5 ari, 21000 eura, Trbu{ani 133 m2,P+1, 3,99 ari, 55000 eura , Qubi} 35 m2, P, 23000 eura, Hotel Morava PLACEVI 10, 99 ari, 4400 eura, Preqina 4 ara, 2800 eura, Pakovra}e 1 ha, 500 eura/ar, Prislonica 12 ari, 5000 eura, Loznica 1,5 ha, sa objektima, 21000 eura,

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

Atenica 5 ari, 16000 eura, Obre` 84 ara, 8500 eura, Loznica 35 ari, 11000 eura, Dowa Je`evica 1 ha, 30000 eura, Dowa Je`evica SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a70m2, 2 ha, 40 ari, 20000 eura Dowa Gorevnica, ku}a 60 m2, 50 ari, 20000 eura Trnava,ku}a 50 m2, 60 ari, 18000 eura Slatina, 3 ku}e (30 m2, 50 m2, 42 m2), 70 ari, 25000 eura Draga~evo,ku}a 50 m2, 4,5 ha, 20000 eura VIKEND KU]A Vidova, ku}a 100 m2, 75 ari, 26000 eura Ov~ar Bawa,ku}a 50 m2, 2 ara, 10000 eura Gorwa Atenica, ku}a 27,5 m2, 22 ara, 7500 eura Loznica, ku}a 20 m2,15 ari, 5000 eura Bawa Gorwa Trep~a, ku}a 35 m2, 4 ara,15000 eura Prijevor, na Kamenici,ku}a 52 m2, 17,7 ari, 26000 eura Me|uvr{je,ku}a 35 m2,3 ara, 10500 eura Karaula, ku}a 60m2, 38 ari, 16000 eura LOKALI PRODAJA 60 m2,2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 23 m2,Avlaxinica, 18000 eura 350m2, Qubi}, 125000 eura IZDAVAWE- STAMBENI PROSTOR 60m2, nename{ten, 130 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} 40m2, nename{ten, 120 eura, Centar 30m2, name{ten, 150 eura, Centar

JEDNOSOBNI I JEDNOIPOSOBNI OBILI]EVA 2 SPRAT, P-21 M2, EG STRUJA, 16 000 E 7 JULI, 1 SPRAT, P- 28 M2, CG, 23 000 E SV. SAVE, 1 SPRAT, P-43 M2, CG, 23 000 E AVENIJA 1, 3 SPRAT, P-38 M2, CG, 22 000E AVENIJA 2, 3 SPRAT P-30 M2, CG, 22 500 E NEMAWINA 4 SPRAT, LIFT, P-19 M2, CG, 16 000 E OBILI]EVA NOV, 1 SPRAT, P-46 M2, 800 E PO M2 + PDV KN. VASE POPOVI]A 7. SPRAT, CG P-48 M2 27 000 E VINARA 6. SPRAT, CG P- 40 M2, 27500 E KEJ P-42 M2, 6. SPRAT, CG, 25 000 E [KOLA M. PAVLOVI], 4. SPRAT, CG, 41 M2, 31 000 E SIN\ELI]EVA 3. SPRAT CG, P- 38 M2, 36 000 E DVOSOBNI I DVOIPOSOBNI KNEZA MILO[A, VP, CG, RENOVIRAN, P-58 M2, 40 000 E RADI[E PO[TI]A, 4. SPRAT, CG, P-56 M2, 35 000 E AVENIJA 2, 2. SPRAT, CG, P-57 M2, 32 000 E AVENIJA 1, 5. SPRAT, LIFT, RENOVIRAN, P-57 M2, 38 000 E CENTAR, 1. SPRAT, CG, P-58 M2, 43 000 E KEJ 2. SPRAT, CG, 31 000 E

AGENCIJA

ALVAXINICA 3. SPRAT, CG, RENOVIRAN P-53 M2, 32 000 E KEJ 2. SPRAT, CG, P- 58 M2, 32 000 E CENTAR, 1. SPRAT , U LO[EM STAWU, P53 M2, 35 000 E NEMAWINA 1. SPRAT, CG, P-49 M2, 30 000 E KEJ 4. SPRAT, RENOVIRAN , CG, 38 500 E ALVAXINICA 4. SPRAT, CG 67 M2, 43 000 E TROSOBNI I TROIPOSOBNI KNEZA VASE POPOVI]A, 1. SPRAT, CG P-81, M2, 45 000 E KEJ F. CIGLA, 3. SPRAT, CG, P-70 M2, 46 000 E SV. MARKOVI]A , 2. SPRAT, CG, P- 81 M2, 62 000 E AVENIJA 2. 1. SPRAT, CG, P-75 M2, 48 000 E GRADSKO [ETALI[TE, 2. SPRAT, CG, P68 M2, 61 200 E U^ITEQA MARINOVI]A 2. SPRAT, CG, P-74 M2, 51 800 E OBILI]EVA, 3. SPRAT, CG, P-69 M2, CENA 780 E M2 + PDV KALU\ERICE, 7. SPRAT, CG, P-73 M2, 48 000 E DANICE MARKOVI], 3. SPRAT, CG, P-70 M2, 45 000 E LU^NA ZGRADA, 4. SPRAT, RENOVIRAN, CG, P-126 M2, 80 000 E SLOBODINO IGRALI[TE, 2. SPRAT, CG, P-78 M2, 54 000 E

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

HITNO !!! TROSOBAN STAN 80 m2, KEJ. CENA 42.000 EVRA STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave

P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, Hotel Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-30 m2, 1.sprat , K.V.P, 21.000 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-40 m2, 8. sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4. sprat, Kej, 18.000 eura P-38 m2, 3. sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-34 m2, 1. sprat, centar, 23.200 eura P-42 m2, 4. sprat, Med. {kola, 21.000 eura P-37 m2,1.sprat, centar, 33.300 eura P-45 m2, 2. sprat, Svetog Save, 25.500 eura P-34 m2, 2. sprat, Svetog Save, 22.000 eura DVOSOBNI P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura P-54 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 31.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000 eura P-45 m2, 2. sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5. sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizem.sp. Avenija 2, 31.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-53 m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 eura P-42 m2, 5.sprat, Avlaxinica, 27.000 eura P-60 m2, 1. sprat, H. Morava, 30.000 eura P-63 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000 eura P-60 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-65 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 eura P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-48 m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000 eura

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34+26 m2, 5. sprat, CG, kod O[ M. Pavlovi}, cena 30.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-53 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 33.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura

TROSOBNI P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000 eura P-68 m2, 3. sprat, Nemawina, 41.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 38.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 eura P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1. sprat, K.V.P. 47.000 eura P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a, 61.000 eura P-58 m2, 4. sprat, Kej, 35.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000 eura P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, S.breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura P-75 m2, Solunska, plac 6 a, 60.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 a, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35.000 eura

P-53 m2,3. sprat, cg, Draga~evska, 35.000 eura P-58 m2, 1.sprat, CG, S. Markovi}a, 32.000 eura P-36 m2, 8. sprat, CG, Obili}eva. Cena 23. 000 evra P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej. Cena 22.500 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva, nov. Cena 41.000 evra sa PDV-om P-55 m2, 3.sprat, TA, {iri centar. Cena 28.000 evra P-60 m2, 2. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 36.000 evra P-62 m2, prizemqe, cg, centar, sre|en. Cena 46.000 evra P-74 m2, 2. sprat, cg, Obili}eva. Cena 53.500 evra KU]E P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 40.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[

"Ratko Mitrovi}". Cena 43.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura P-50 m2, 60 ari, Kuki}i, sre|ena P-80+30 m2, 16 ari, Trep~a, sre|ena, sa stvarima,CG, izolacija P-120 m2, 8 ari, kod Po{tinog magacina, 40.000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26 000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.sprat, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura PLAC 5 ari , u Qubi}u, ulica 1300 kaplara. Na placu ima temeq 10 x 11 m. Cena 8.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969

CEFFE PIZZERIA â&#x20AC;&#x17E;LEONARDOâ&#x20AC;&#x153; BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 35.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura Ku}a+pom.objekti, 5 ha, Lipnica Ku}a+pom.objekti, 5 ha, Samaile 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 eura LOKALI 37 m2, Obili}eva, 41.000 eura 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 eura

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

OGLASI

Na osnovu ~lana 14. stav. 1. Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br. 104/2009 i 99/2012) i ta~ke 10. stav 2. Uputstva za sprovo|ewe Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br. 15/2012), Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka daje

O B A V E [ T E WE O IZLAGAWU NA JAVNI UVID DELA BIRA^KOG SPISKA ZA PODRU^JE GRADA ^A^KA

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Na osnovu ~lana 7. Pravilnika o dodeli sredstava za sufinansirawe projekata za javno informisawe od lokalnog zna~aja ("Sl. list grada ^a~ka" broj 1/2014), Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa, raspisuje JAVNI KONKURS ZA SUFINANSIRAWE PROJEKATA U OBLASTI JAVNOG INFORMISAWA 1. Predmet javnog konkursa: Dodela sredstava za sufinansirawe projekata u oblasti javnog informisawa.

Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka izlaè na javni uvid deo bira~kog spiska za podru~je grada â~ka za izbore za narodne poslanike Narodne skup{tine Republike Srbije, raspisanih za 16. mart 2014. godine. Deo bira~kog spiska se izlaè na taj na~in {to se putem ra~unarske opreme uno{ewem jedinstvenog mati~nog broja gra|anina omogu}ava provera da li je upisan u bira~ki spisak i da li su upisani ta~ni podaci. Od dana progla{ewa izborne liste pravo na uvid u bira~ki spisak po istom postupku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti. Bira~ki spisak je izloèn u â~ku, u ulici @upana Stracimira br. 2. (zgrada sedi{ta organa grada), kancelarija br. 213., drugi sprat. Svaki gra|anin, a od dana progla{ewa izborne liste i podnosilac izborne liste, moè Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove do 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa, podneti zahtev za promenu u bira~kom spisku, ako on ili drugi gra|anin nije upisan u bira~ki spisak ili je upisan, a nema bira~ko pravo ili nema bira~ko pravo na podru~ju jedinice lokalne samouprave u kojoj je upisan u bira~ki spisak. Uz zahtev se prilaù zakonom propisani dokazi za vr{ewe promene, a ako zahtev ne podnosi podnosilac progla{ene izborne liste prilaè se i dato punomo}je overeno u skladu sa zakonom. Gra|anin moè najkasnije do 22. februara 2014. godine u 24,00 ~asa podneti zahtev za upis u bira~ki spisak podatak o tome da }e glasati prema mestu boravi{ta u zemqi (izabrano mesto glasawa). Zahtev se podnosi op{tinskoj/gradskoj upravi prema mestu boravi{ta. Nakon zakqu~ewa bira~kog spiska - 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa, najkasnije do 12. marta 2014. godine u 24,00 ~asa zahtev za promenu u bira~kom spisku podnosi se neposredno Ministarstvu pravde i dràvne uprave u Beogradu ili Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka, koje odlu~uje po zahtevu za gra|ane sa prebivali{tem, odnosno za interno raseqena lica sa boravi{tem na teritoriji grada â~ka. Uvid u bira~ki spisak i promene u bira~kom spisku gra|ani mogu vr{iti svakog radnog dana i subotom u vremenu od 7 do 15 ~asova, neposredno ili telefonom na br. 309-027. Uvid u bira~ki spisak moè se izvr{iti i elektronskim putem na zvani~noj internet stranici Ministarstva pravde i dràvne uprave, kao i slawem SMS poruke na broj telefona koji se objavquje na zvani~noj internet stranici Ministarstva i u sredstvima informisawa. Grad â~ak Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka Broj: 208-1/14-IV-7-07 30. januar 2014. godine.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

2. Projekti u oblasti javnog informisawa koji se sufinansiraju iz buxeta Grada su: - projekti koji se bave informisawem javnosti o radu organa lokalne samouprave; - projekti koji se bave privrednim aktivnostima i podsticaju razvoja privrednih aktivnosti; - projekti koji se bave radom i aktivno{}u lokalne samouprave - naro~ito manifestacije, kulturni i drugi programi lokalne samouprave od op{teg interesa za gra|ane Grada; - projekti koji se bave svakodnevnim informacijama i temama od op{teg interesa za gra|ane Grada; - projekti koji se bave informisawem javnosti o aktivnostima mesnih zajednica; - projekti koji se odnose na mlade i afirmaciju stvarala{tva mladih; - projekti koji se odnose na za{titu i obrazovawe dece ometene u razvoju; - projekti koji afirmi{u porodicu i natalitet kao osnovne jedinice dru{tva; - projekti koji se odnose na stare i bolesne; - projekti koji se odnose na afirmaciju sporta od lokalnog, regionalnog i republi~kog zna~aja, - projekti koji se odnose na nacionalne mawine i verske zajednice; - projekti koji doprinose afirmaciji pravih qudskih vrednosti, za{titi rawivih kategorija stanovni{tva i inkluzivnom obrazovawu i doprinose ostvarewu zajedni~kog ìvota gra|ana i - drugi projekti od zna~aja za informisawe gra|ana od lokalnog zna~aja. 3. Pravo na podno{ewe prijave za sufinansirawe projekata, u oblasti javnog informisawa imaju osniva~i javnih glasila (novina, radio programa, televizijskih programa i portali) kao i privredna dru{tva i preduzetnici koji su registrovani za obavqawe delatnosti produkcije televizijskog i radio programa pod uslovom da imaju zakqu~ene ugovore sa lokalnim emiterima o obaveznom emitovawu projekta za koji podnose prijavu. Osniva~i javnih glasila imaju pravo da podnesu prijavu za sufinansirawe projekata u oblasti javnog informisawa pod uslovom da im je registrovano sedi{te na teritoriji Grada i da su izmirili sve poreze i druge obaveze Gradu. Pored uslova iz stava 2. ovog ~lana, podnosilac prijave - osniva~ televizijskog programa treba da ispuwava i slede}e uslove: 1) da èqena zona servisa - opsluìvawa obezbedi kvalitetan prijem radijskog odnosno televizijskog signala za najmawe 60% stanovni{tva na teritoriji Grada 2) da raspolaè vaè}om dozvolom za emitovawe, u skladu sa zakonom ili ugovorom zakqu~enim sa emiterom. Pored uslova iz stava 2. osniva~ novina i portala treba da je upisan u registar javnih glasila. 4. Ukupno raspoloìva sredstva u buxetu Grada za ove namene iznose 4.000.000,00 dinara. 5. Komisija vr{i ocenu projekata polaze}i od kriterijuma utvr|enih Pravilnikom o dodeli sredstava za sufinansirawe projekata za javno informisawe od lokalnog zna~aja, odredaba Zakona o javnom informisawu, kao i profesionalnih i eti~kih standarda u informisawu. 6. Rok za podno{ewe prijava na Konkurs je 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "â~anski glas". 7. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada â~ka - Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa, ul. @upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE OTVARAJ - PRIJAVA NA KONKURS". 8. Uz prijavu na Konkurs dostavqaju se prilozi navedeni u konkursnoj dokumentaciji. 9. Konkursnu dokumentaciju zainteresovani u~esnici mogu preuzeti u kancelariji broj 209 Gradske uprave grada â~ka (predsednik Komisije za dodelu sredstava iz oblasti javnog informisawa) ili na sajtu grada â~ka www.cacak.org.rs. 10. Nepotpune i neblagovremene prijave Komisija ne}e uzeti u razmatrawe. PREDSEDNIK KOMISIJE Aleksandar Da~i}

SPORT

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

KO[ARKA a drugom uzastopnom gostovawu ko{arka{i Borac Mocart sporta izgubili su pro{le subote od ni{kog Konstantina sa 77:73 (20/20, 23/18, 13/13, 21/22). Najboqi u~inak, po

BORAC DO^EKUJE METALAC broju postignutih poena, u gostuju}oj ekipi imali su Aco Mandi} (18), Ilija Cvetkovi} (12), Filip Du-

mi} i Nikola Pe{akovi}, koji su ubacili po deset ko{eva. U 18. kolu Ko{arka{ke

lige Srbije Borac Mocart sport do~ekuje Metalac Koteks. Utakmica }e biti odigrana u subotu, 1. februara,

u hali KK Borac. Po~etak je u 19 ~asova. - Kao i uvek, nadamo se velikoj pomo}i publike. Do sada nam je bila nezamenqiva podr{ka na svim me~evima koje smo odigrali na doma}em terenu - napomiwe Marko Ivanovi}, general-

ni direktor Borac Mocart sport. Posle 17 odigranih kola BMS je tre}i sa istim brojem bodova, 29, kao prvoplasirani FMP i Crnokosa. Metalac je trenutno peti na tabeli Ko{arka{ke lige Srbije sa 26 poena. Z. J.

TENIS

U KUPU PROTIV ZVEZDE Pre nekoliko dana u beogradskom hotelu “Metropol” izvu~eni su parovi ovogodi{we zavr{nice Kupa Radivoja Kora}a. Kup utakmice bi}e odigrane od 6. do 9. februara u Beogradu, hala “Pionir”. Kako je `reb bio poludirigovan, u ~etvrtfinalu nisu mogle da se sastanu ekipe koje se takmi~e u Jadranskoj ABA ligi, po{to su klubovi bili podeqeni u dve grupe. U prvoj utakmici ~etvrtfinala, u 18,30 ~asova, sastaju se Crvena zvezda i Borac Mocart sport, dok }e se od 21 sat

U REPREZENTACIJI I JANA BOJOVI] igrati Radni~ki Kragujevac i OKK Beograd. Pobednici ovih duela bi}e prvi polufinalni par, a drugi }e odlu~iti me~evi Partizan - FMP i Mega Vizura - Crnokosa. Polufinale }e biti odigrano u subotu, 8. februara. Finalne utakmice su na programu slede}eg dana u 20,30 ~asova. - Dobili smo jednog od najboqih protivnika. Idemo u Beograd da predstavimo svoj klub i grad na najboqi mogu}i na~in. Ambicije svih klubova koji u~esvuju u zavrnici su osvajawe Kupa, a kolike su {anse svih nas - vide}emo. Nekada je Borac dobijao Zvezdu i Partizna... U svakom slu~aju na svim ovim

utakmicama }e biti dosta publike i to }e nam biti dobra {ansa da promovi{emo ekipu - ka`e Marko Ivanovi}. Gledawe ~etvrtfinalnih utakmicama na tribinama ko{ta 200 dinara. Mesto u parteru je 400, a u lo`ama 600 i 800 dinara. Ulaznice za polufinale ko{taju 300, 500, 700 i hiqadu dinara, dok su za finale 500, 700, hiqadu i hiqadu i po dinara.

DRUGA LIGA Ovog vikenda bi}e odigrane utakmice 14. kola Druge mu{ke i Prve regionalne lige Zapad. Mladost ve~eras do~ekuje [abac. Utakmica po~iwe u

19,30 ~asova u hali “Mladost”. @elezni~ar u subotu, 1. februara, gostuje Prvoj Petoletki u Trsteniku. U Drugoj regionalnoj ligi Zapad prvenstvo }e biti nastavqeno slede}eg vikenda, kada ^a~ak 94 do~ekuje Vladimirce, a ^a~ak basket tim gostuje Mionici. Kadeti Borac Mocart sporta izgubili su u nastavku prvenstva od Aktavis Akademije, 91:74. U 12. kolu gostuju Ivawici. Utakmica }e biti odigrana 15. februara. Juniori Mladosti pobedili su Vojvodinu, 73:84. U utorak gostuju u Vr{cu.

FUDBAL

KARATE

PRVA PROVERA PROTIV RADNI^KOG

^ETIRI ZLATA ZA SLOBODU

osle dvonedeqnih priprema, fudbaleri Borca danas imaju prvu proveru. U 13, 30 ~asova na stadionu na Alvaxinici igraju prijateqsku utakmicu protiv Radni~kog iz Kragujevca. Vremenski uslovi ovih dana ote`ali su pripreme, ali uprkos snegu trening nije stao.

- Od prvog dana su prisutni `eqa i ozbiqnost u radu kod igra~a. . Sve {to smo planirali za prvu fazu priprema, odradili smo. ^iwenica je da posledwih dana radimo u pravim zimskim uslovima i ozbiqno razmi{qamo o selidbi u toplije krajeve - rekao je za sajt FK Borac trener Bogi} Bogi}evi}. Z. J.

ODBOJKA

ZREWANIN POBEDIO LIBERO PIONIRSKO PRVENSTVO SRBIJE ionirke OK ^a~ak u~estvova}e od 1. marta na regionalnom prvenstvu Srbije. Po dve prvoplsirane ekipe iz grupe odigra}e zavr{ni turnir za

dbojka{ice Librera izgubile su u 13. kolu Prve lige Srbije od Zrewanina 032 sa 0:3. U narednom kolu Libero ^A igra protiv beogradskog Radni~kog.

pobednika regiona. U takmi~ewu u~estvuju ekipe iz Bajine Ba{te, Uìca, Nove Varo{i, Poège, Priboja, Zlatibora, â~ka, Kosjeri}a i Ariqa. Bi}e ovo i prilika da mlade igra~ice steknu prva iskustva i usavr{e odbojku radi na takmi~ewima u seniorskoj konkurenciji.

aratisti Slobode u~estvovali su pro{log vikenda na “Kupu Svetog Save” u Kraqevu, gde su ekipno osvojili drugo mesto. Prvi je bio klub doma}in Anima san, a tre}i Vrawe. U borbama zlatne medaqe su pripale kadetu Vladimiru Savi}u u kategoriji - 50 kilogarama i pioniru Andreju Gruji~i}u, kategorija 30 kg. Zlato u katama su

osvojili Todor Vasilijevi} i Jefimija Jovanovi}, a srebro Nikola Sari}, Lucia Gruji~i}, Strahiwa \uraki}, Vawa Bojanovi}, Elena Milo{evi}, Andrijana Milo{evi} i Jovana [ibali}. Veqko Jovanovi} zauzeo je tre}e mesto. Bio je ovo prvi u nizu kontrolnih turnira za takmi~are Slobode koje 23. februara o~ekuje Prvenstvo Srbije u Vaqevu.

DOBAR START KARATISTA NEMAWE a ~etvrtom Me|unarodnom humanitarnom “Kupu Svetog Save” takmi~ili su se i karatisti Nemawe. Sofija Kuzmanovi} i Dejan Nedeqkovi} osvojili su zlato u katama pojedina~no, dok je Leonardo Markovi} bio prvi u borbama. Awa Krsmanovi}, Marija Pavlovi} i Leonardo Markovi} zauzeli su drugo mesto u katama pojedina~no, a Strahiwa Paunovi} je bio tre}i u sparingu i ~etvrti u katama. Rastko Sti{ovi} i Sara Stanojkovi} prvi put su u~estvovali na nekom takmi~e-

wu i osvojili zlatne medaqe. Kup je organizovao KK Reikon iz Kraqeva i sav prikupqen novac upla}en je za podizawe spomenika vrhunskom karatisti i sensei instruktoru Sa{i \or|evi}u (1970-2013). Svoj doprinos na ovom humanitarnom turniru dali su i ~a~anski karatisti. Nemawama predstoje brojna takmi~ewa i pripreme za drugi Memorijalni turnir “Nemawa Bulatovi}”, u znak se}awa na mladi}a po kome ovaj klub nosi ime i osvaja medaqe u Srbiji i {irom sveta.

osle velikih uspeha i osvojenih {est titula u 2013, â~anka Jana Bojovi} (14) nastavila je seriju dobrih rezultata. Na nedavno zavr{enom prvenstvu dràve za igra~ice do 16 godina u Beogradu Jana je svojom igrom skrenula pa`wu stru~waka Teniskog saveza Srbije. Po zavr{etku turnira, usledio je poziv na pripreme sa reprezentacijom za uzrast do 16 godina. Na pripremama je mlada â~anka potvrdila svoj talenat i posle pobede nad finalistom i polufinalistom dràvnog prvenstva, za selektora re-

prezentacije Slobodana Rankovi}a nije bilo dileme. Pored biv{e i sada{we {ampionke Srbije izabrao je Janu za tre}eg ~lana reprezentacije. U sastavu srpskog tima su Nikolina Jovi}, Kristina Mileti} i Jana Bojovi}. Reprezentacija je sa selektorom Rankovi}em ovih dana otputovala u Italiju, gde se u grupi “B”, pored Italije , [panije, [vajacarske, Izraela, Portugalije, Slovenije i Gruzije, takmi~iti na Evropskom prvenstvu “Winter cups 2014”.

ATLETIKA

MILORAD U REPREZENTACIJI osle priprema u Baru, na spisku reprezentacije na{ao se i atleti~ar

AK ^AAK Milorad Stevovi}. Pripreme reprezentacije bile su te{ke i zahtevne, ali su svi treneri zadovoqni Miloradovim zalagawem. Trenirao je i sa jednim od najboqih trenera Vladom Pivqaninom iz Prijepoqa, koji je stvorio mnoge na{e reprezentativce. Zato su sada o~eviwa od Stevovi}a velika, da ispuni normu za Svetsko i Evropsko prvenstvo u atletici.

ISPRAVKA U pro{lom broju u tekstu “Jo{ malo do vrha” pogre{no je napisano ime dede teniserke Ivane Jorovi}. Umesto Radojko, trebalo je da stoji Radovan Nikoli}.

SPORT

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

BICIKLIZAM

PO^ETAK PRIPREMA U FK POLET

NOVE TRIBINE ZA NASTAVAK SEZONE esewi deo prvenstva Polet je zavr{io na tre}em mestu Srpske lige “Zapad” sa 28 bodova. Posle dvomese~ne pauze, igra~i i stru~ni {tab ponovo su se okupili pro{log petka, kada su startovale i pripreme za nastavak takmi~ewa. - Na kraju jesewe polusezone imali smo nezvani~no drugi rezultat u istoriji kluba. Kaèm nezvani~ni, jer je re~ samo o prvom delu prvenstva. Nadam se da }e tako ostati do kraja i da }emo izboriti prvo mesto i plasman u vi{i rang. Iz ekipe je oti{ao Nikitovi}. Koliko nam je ào zbog wegovog odlaska, toliko nam je i drago da }e na{ igra~ prvi put u 33. godini zaigrati u Super ligi. Do{ao je nekada{wi kapiten Metalca Bojan @ivkovi}. Vratio se i Slovi}, a tu su Proti}, Radisav~evi}, Kneèvi} - na-

veo je na konferenciji za {tampu Vladimir Stanisavqevi}, trener FK Polet. Od nedavno na ~elo kluba umesto Vladimira Radovanovi}a, do{ao je Predrag Milivojevi}. Radovanovi} je podneo ostavku i daqe je aktivan u klubu. Funkciju predsednika na-

pustio je posle te{ke saobra}ajne nesre}e, od koje je uspeo dobro da se oporavi. Novi predsednik najavquje boqe uslove za navija~e i novinare u nastavku sezone. - Ve} smo zapo~eli da ure|ujemo tribine. Do po~etka prvenstva trebalo bi da bude 650 mesta. Planiramo i da pokrijemo sredi{wi deo i sredimo novinarsku lo`u. Nadam se da }e do 16. marta, kada po~iwe prole}no prvenstvo, Polet imati stadion kakav zaslu`uje. Takmi~arske ambicije su jasne, ulazak u vi{i rang. Dok sam ranije bio na ~elu kluba, u{li smo u drugu ligu. Nadam se da }e

i sada biti tako - najavquje Milivojevi}. Po re~ima Miluna Todorovi}a, ~lana Upravnog odbora FK Polet, na leto bi trebalo da bude rekonstruisano i igrali{te. Do po~etka prvenstva, klub }e poja~ati jo{ dva napada~a, a sa ve} postoje}im igra~ima i dvojicom Bojana - novajlija, @ivkovi}em i Radisav~evi}em, Prva liga bi mogla da nam bude na dohvatu ruke, nada se rukovodstvo FK Polet. Wima je posebno stalo da promene na stadionu budu uo~qive i u drugom kolu prole}nog prvenstva, kada Polet igra gradski derbi sa Slobodom. Z. J.

FUDBALSKI SAVEZ MORAVI^KOG OKRUGA DOBIO NOVOG PREDSEDNIKA

MUTAVXI] UMESTO MILOVANOVI]A ekada{wi potpredsednik FSMO Radosav Mutavxi} jednoglasno je izglasan pro{log petka za novog predsednika Saveza. Do skoro je tu funkciju obavqao Haxi Goran Milovanovi}, koji je jo{ u junu 2013. podneo ostavku. Za nove potpredsednike, tako|e jednoglasno izglasani su Nenad Stankovi} i Petar Piper. Na funkciji generalnog sekretara ostaje Milo{ Stevani}, a ~lanovi Izvr{nog odbora okru`nog Fudbalskog saveza od pre nekoliko dana su: Radivoje Domanovi}, Aleksandar Beli}, Ne{ko Milovanovi}, Petar Davidovi},

Vladimir Da~ovi}, Mileta Te{i}, Slavo Milutinovi}, Tomislav Savi}. Dosada{wi predsednik izrazio je nezadovoqstvo nedolaskom na skup{tinu pojedinih delegata iz Gorweg Milanovca, Lu~ana i Ivawice. On je kao najva`nija ostavrewa u svom mandatu istakao omasovqewe fudbala u Moravi~kom okrugu i pomo} mladim klubovima u vidu opreme i dresova. Iste ciqeve sebi je zacrtao i novi predsednik. - Fudbal mora da bude u prvom planu. Potrudi}u se da {to pre nestanu problemi svih onih koji pru`aju otpor, kada je re~ o radu

[TAVQANIN DISCIPLINSKI SUDIJA Na prvoj sednici Fudbalskog saveza Moravi~kog okruga, odr`anoj posle redovne skup{tine na kojoj je izabran novi predsednik, izglasan je i novi disciplinski sudija. Tu funkciju ubudu}e }e obavqati Dragan [tavqanin, dugogodi{wi sportski radnik iz Slatine.

SRETENOVI] DRUGI U CIKLO KROSU a Prvenstvu Srbije u ciklo krosu voza~ BK Borac Stefan Sretenovi} osvojio je drugo mesto u kategoriji mla|ih kadeta. Oni su, pro{le nedeqe kod stadiona Partizana, vozili tri kruga. Aleksandar Petrovi} je bio ~etvrti u kategoriji kadeta, koji su vozili {est krugova, a kod juniora (osam krugova) Nemawa Kolakovi} je osvojio {esto mesto. Nikola Tripkovi} je zauzeo osmo, a Vuk Milosavqevi} deseto mesto. Seniori Borca nisu nastupili na ovom prvenstvu, jer se nalaze na priprememama u Crnoj Gori. Ciklo kros je aktuelan u jesen i zimu, kada vremenski uslovi ne dozvoqavaju kori{}ewe bicikla na drumu.

KAJAK

ÂÂK PONOVO DOMA]IN OTVORENOG PRVENSTVA ajaka{ki savez Srbije nedavno je usvojio kalendar takmi~ewa za 2014. u disciplinama spust i slalom na divqim i sprint na mirnim vodama. Zbog dobrih rezultata KK â~ak i uspe{ne organizacije prethodnih trka, u kalendaru se na{lo i Otvoreno prvenstvo â~ka. Trka }e najverovatnije biti odràna 4. maja, kada bi i Zapadna Morava trebalo da bude plovna. Prethodne go-

Stari i novi predsednik

pomo}i klubovima Okru`ne lige, sve ve}em broju dece koja igraju fudbal, promenama prostorija Fudbalskog saveza Moravi~kog okruga - naveo je Mutavxi}. Z. J.

dine zbog nedovoqne koli~ine padavina, na Moravi je zabele`en nizak vodostaj.

U ATOMSKOJ BAWI ODR@AN 25. SVETOSAVSKI TURNIR

POBEDNIK GORAN PAVLOVI]

ro{le nedeqe u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a odr`an je jubilarni 25. Svetosavski {ahovski turnir. U~estvovalo je 68 {ahista iz vi{e gradova Srbije, a me|u wima bilo je velemajstora, inter i fide majstora. Pobedio je Goran Pavlovi}, drugi je bio Dragan Kojovi}, tre}i Dejan Pavlovi}, ~etvrti Ivan Sredojevi}, peti Mile Smolovi} i {esti Boro Zlatanovi}. Prvoplasirani je osvojio {est i po, drugi {est, tre}i pet i po poena, kao i ostala tri

Saveza. U prethodnom periodu je odli~no funkcionisao, iako pojedinci to poku{avaju druga~ije da prika`u. Dobar rad je uo~qiv u donaciji sportske opreme mladim timovima,

Re~ je o kombinaciji vo`we i tr~awa u prirodi, brzine su mawe, a zbog ve}eg broja prepreka, povremeno je neophodno si}i sa bicikla, preneti ga i ponovo se popeti. Sve to zahteva izuzetnu fizi~ku spremnost. BK Borac ne poseduje adekvatna vozila za ovu disciplinu, a takmi~ari se pripremaju na ve} postoje}im biciklama.

takmi~ara. Kako organizatori najavquju, Mesna zajednica Atomska bawa i grad ^a~ak, od slede}e godine }e Svetosavski turnir dobiti ve}i takmi~arski zna~aj. Ove godine, u ime organizatora, takmi~ewe je otvorio gradona~elnik Vojislav Ili}. Sponzorisali su ga “^a~anska banka”, “Bolero”, pekara “Dukat”, mesara “2 M” i “Makrobela”. Ve} po tradiciji, {ahisti su ozna~ili i po~etak turisti~ke sezone u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a.

HOBI

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

KRATAK ISTORIJAT ÂÂNSKOG GOLUBARSTVA â~ak – grad na obalama Zapadne Morave, poznat je nadaleko po svojim uspe{nim privrednicima, vrhunskim sportistima, znamenitim li~nostima iz kulturnog i javnog ìvota, ali posledwih godina {irom Srbije imena golubara iz ovog grada izgovaraju se sa po{tovawem, pre svega zbog izuzetnih takmi~arskih rezultata. sve je po~elo {ezdesetih godina pro{log veka. Ta~nije, 1965. povratkom Prvoslava – Prla Zlati}a iz Beograda u â~ak, grad u kome je ponikao i odrastao, kre}e ozbiqna golubarska pri~a u ovom delu Zapadne Srbije. On sa sobom donosi qubav prema golubovima, koja mu je ostala u srcu do posledweg dana ìvota, ali i prve prave primerke srpskih visokoleta~a od svojih drugara iz prestonice. Vrlo brzo vest o dolasku jednog tako vrsnog odgajiva~a, pronela se kroz tada malu varo{icu, kakav je â~ak u to vreme bio, posebno u krugovima qubiteqa “ptice mira” koji su gajili iskqu~ivo lepe, ni{ke golubove. Prlovi “beogra|ani” su bili za tada{we prilike ru`ni, kqunati i krupni, nekako robusni. Ipak, odlikovale su ih znatno boqe leta~ke osobine od gotovo svih tada{wih ~a~anskih golubova, pa su polako po~eli da osvajaju srca za qubqenika u visok i dug let, kakvih je bivalo sve vi{e. U tom periodu odgajiva~i golubova su se uglavnom sastajali u kafani kod Sveta ârapana i berbernici Milosava – Mi{a Mari}a, ali nije postojao nijedan zvani~no registrovan klub. Na tim sastancima i druèwima razmewivana su iskustva i golubovi, “padale” opklade ko ima boqe ptice, ali se razmi{qalo i o tome da bi â~ak trebalo da dobije neki vid organizovanog oku-

^A^ANI „DODIRNULI NEBO”

pqawa. Mo`da je na takav na~in rezonovawa uticalo i to {to su primerci golubova, doneti uglavnom iz Beograda, imali prstenove na nogama, pa su i â~ani poèleli da na takav na~in obeleàvaju mlade ptice iz sopstvene produkcije, kao i da se zvani~no takmi~e. Za savet i pomo}, naravno, zamolili su Prla, iskusnog golubara, sa zavidnom reputacijom, po{to je on dok je ìveo u Beogradu, pa i jedno vreme po dolasku u â~ak, bio ~lan Prvog beogradskog dru{tva JU 1. Prihvatio se Zlati} te obaveze 1969. godine, pa je na wegovu inicijativu od tada{weg predsednika Saveza Srbije Sretena Karali}a stigao dopis u kome je stajalo {ta sve treba pribaviti od dokumentacije, kako bi mogao biti podnet zahtev za registraciju kluba. Tada su zaduèni pojedini znameniti ~a~anski golubari da na mestima na kojima se okupqaju obnaroduju da se sprovode aktivnosti na formirawu prvog ~a~anskog udruèwa odgajiva~a golubova srpskih visokoleta~a. Kada je sve bilo papirolo{ki odra|eno, u berbernici kod Mi{a Mari}a, 14. aprila 1970. godine, odràna je osniva~ka Skup{tina tada{weg Prvog sportskog kluba odgajiva~a golubova visoko-

leta~a JU 42 â~ak, kojoj su prisustvovali: Prvoslav – Prle Zlati}, Nikola Jekovi} – Kica, Milosav – Mi{o Mari}, Petar Nikoli} – Perica Glista, Aleksandar – Aco Novakovi}, Slobodan Mihailovi} – [op, Slobodan Ruì~i} – Marinac, Dobrivoje – Dole \ur|i}, Radmilo Mi{ovi}, Vlade Krsti} – ârapan, Mi}o Kova~evi} – Guso, Milomir ]eramilac – ]erec, @ivota Brkovi} – @ikin, Dragan Vukovi} – Vukas, Mom~ilo Pantovi} – Moqo, Petar Drobwakovi}, Radomir Jova{evi} – Jole Bunar, Zoran Seni}, Rajko Te{i} – [tabac. Iz Prvog sportskog kluba odgajiva~a golubova visokoleta~a JU 42 â~ak su se tokom godina izdvajali pojedini ~lanovi, osnivali nova udruèwa, kojih trenutno na teritoriji grada ima desetak, u dva saveza, pa se sa pravom moè re}i da je dana{wi SS 42 prete~a i za~etnik organizovanog bavqewa sportskim golubarstvom u â~ku. Posle â~ka, golubarsko udruèwe formirano je u Zabla}u – JU 172 “Jelica”, potom JU 185 “Dva goluba”, pa u Trbu{anima JU 242. U Qubi}u se organizuje udruèwe JU 360 “Tanasko Raji}”, koje uglavnom okupqa golubare sa tog podru~ja. Zbog uglavnom

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 31. januar

Delimi~no obla~no

Subota, 1. februar

pojedina~ne surewivosti usitwavawe se nastavqa registrovawem JU 441 “Kqu~”, pa JU 460 “Ko{utwak”, JU 567 Atenica... Pre desetak godina dolazi i do “cepawa” Saveza odgajiva~ golubova srpskih visokoleta~a Srbije, pa nekoliko ~a~anskih klubova prelazi u Me|uokru`ni savez Srbije sa sedi{tem u Jagodini. Zbog tradicionalnih golubarskih nesuglasica i samovoqe pojedinaca pre par godina gro ovda{wih golubara postaju ~lanovi prakti~no novog Go-

l u barskog saveza Srbije, sa sedi{tem u Beogradu. Za svo to vreme golubarski sport u ^a~ku krupnim koracima grabi ka vrhu Srbije, kada su u pitawu takmi~arski rezultati. Tako se iz godine u godinu ponavqa situacija da najpresti`nija priznawa u pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji zavr{avaju upravo na policama na{ih sugra}ana. Da je golubarstvo kao sport, u kome je sve prisutnija nauka u svrsi postizawa {to boqih rezultata,

PRVOSLAV – PRLE ZLATI] (1923 – 2014) oajen, legenda, vrsni odgajiva~, ~ovek najzaslu`niji za po~etke organizovanog bavqewa golubarskim sportom, ne samo u ^a~ku, ve} i na prostorima Zapadne Srbije, Prvoslav Zlati}, ~ika Prle ro|en je 8. novembra 1923. godine u ^a~ku gde je i preminuo 29. jula 1999.

Zlati}, nosilac Partizanske spomenice 1941. godine, aktivni kapetan JNA, povratkom u svoj rodni grad 1965. godine, po~iwe da okupqa oko sebe brojne ~a~anske golubare, koji su se tada uglavnom sastajali po kafanama, predo~avaju}i im koje su prednosti organizovanog bavqewa golubarskim sportom. Malo po malo za ideju o osnivawu kluba u ^a~ku “zagrejao” je ve}i broj uglednih golubara i 1970. dolazi do formirawa Prvog

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 2. februar

ozbiqno shva}en od jednog broja odgajiva~a i takmi~ara, pokazuju vrhunski dometi posledwih godina, prose~ni letovi jata od po 10, 11, 12, 13, pa i preko 14 sati. Tako se desilo da je pro{le godine ~lan udru`ewa GSS 185 “Dva goluba” Milun Mini} nadma{io “granicu snova” sa rezultatom 15 sati i 3 minuta, {to predstavqa do sada nezabele`en rekord u istoriji srpskog golubarstva. Wegovo jato je bukvalno letelo od svitawa do sumraka.

Ponedeqak, 3. februar

sportskog kluba odgajiva~a golubova visokoleta~a JU 42. Wegov ugled u gradu i uticaj koji je imao, otvarali su sva vrata i u znatnoj meri olak{ali registraciju kluba. U velikoj meri da â~ak dobije svoju prvu organizaciju te vrste, pomogli su i Prlovi kontakti u Beogradu, pre svega sa Sretenom Karali}em, tada{wim predsednikom Saveza odgajiva~a golubova srpskih visokoleta~a Srbije. Prvoslav – Prle Zlati} do kraja svog ìvota bio je uvaàvan i po{tovan me|u brojnim ~a~anskim golubarima, kao vrstan odgajiva~ izuzetno kvalitetnih ptica, ali i kao reformista organizovanog golubarstva u ovom kraju i doìvotni predsednik Prvog sportskog kluba odgajiva~a golubova visokoleta~a JU 42 â~ak.

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 5. februar

Utorak, 4. februar

^etvrtak, 6. februar

-20C

-10C

-40C

-20C

70C

40C

60C

30C

50C

80C

Delimi~no obla~no

Slaba susne`ica

Delimi~no obla~no

00C 70C

Mogu}a ki{a

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

HOBI

SAOP[TEWE PREDUZE]A â&#x20AC;&#x17E;SPDA-EKOLOGICâ&#x20AC;? ^A^AK

AKTUELNE enu godi{we dozvole za ribolov propisuje Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa. Po odluci ministra, ove godine republi~ka dozvola u kategoriji D-2 ko{ta {est hiqada dinara, a D-3 tri hiqade. Kategorija D-3 predvi|ena je za ribolovce starije od 65 godina. Korisnici za{ti}enih prirodnih dobara imaju pravo i

RIBOLOVA^KE DOZVOLE na doplatne dozvole za jezero Me|uvr{je, Drinu, rezervat Uvac (Kokin brod, Uva~ko jezero, Radowsko jezero). Doplatne dozvole va`e iskqu~ivo uz repuli~ku. Ribolovci bi trebalo da znaju i da za Gru`ansko jezero nema doplatne dozvole. Tro{kove izdavawa ribolova~kih dozvola korisnici mogu platiti u nekoliko mese~nih rata, putem administrativne zabrane u

preduze}u ili posredstvom sindikata. Sezona traje godinu dana. Dozvola vaì za kalendarsku 2014. i uz wu ribolovci dobijaju i pravilnik o reìmu ribolova i moè biti zaseban za svaku vodu. Za deo Zapadne Morave nema posebnih pravila, osim zakonskih ograni~ewa ulova. Ulov je ograni~en na pet kilograma bilo koje ribe, izuzev alohtone vrste. Ove godine }e stru~-

waci prirodno matemati~kog fakulteta Kragujevac analizirati podru~je Zapadne Morave, deo jezera u Parmencu i sa~initi predlog o tome kako daqe obavqati ribolov i poribqavawe. Pro{logodi{wa analiza utvrdila je da je Zapadna Morava u okolini â~ka mrestili{te autohtonih vrsta ribe, a u drugoj polovini godine dobija odlike sli~ne staja}icama, tako da su dominantne vrste {aran i som. Smatramo da }e ove godine analize potvrditi da je u Zapadnoj Moravi potrebno poribqavawe odre|ene koli~ine {tuke, koja je naru~ena u skladu sa novim zakonom da se proizvede od genetski ~istih matica za posebne potrebe Z. Morave. U odnosu na pro{lu godinu, ukinute su doplatne dozvole za Lim, \etiwu i Rzav, ali ostaju posebni reìmi na salmonidnim rekama. Ostaju posebni reìmi na kojima vaì pravilo ulovi - pusti i odnosi se na mladicu, pastrmku i lipqena na delo-

Detaq sa poribqavawa vima ribolovnih podru~ja Srbija - Jugozapad. Va`na napomena: [tuka ulazi u zabranu od 1. februara do 31. marta. Svi ribolovci zloupo-

trebe mogu prijaviti SMS-om na broj 062 - 8810-990. Odgovorno lice Sa{a Petkovi}

marketing 032/342-276

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033

MALI OGLASI POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM dvosoban stan od 68 m2, u centru ^a~ka, kod Taksi stanice. Ima dve terase, podrum, stara gradwa, odli~na izolacija. Cena 52.000 evra. Tel. 061/ 163-0-023 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM stan dupleks od 125 m2, u ulici B. Jankovi}a, nadogradwa, sa sopstvenim CG. Cena 84. 900 evra. Tel. 063/ 620-610 PRODAJEM ~etvorosoban stan, nov, centar, blizu pijaca, tre}i sprat, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 93 m2, na Vinari , prvi sprat, cg, dve terase. Cena dogovor. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 89 m2 na Gvo`|aru, povoqno, TA grejawe. Tel. 065/ 222-552-4 PRODAJEM trosoban stan od 79 m2, Avenija 2. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari, povoqno. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 70 m2, u Aveniji 2, na tre}em spratu, kod Prehrambene {kole, ima terasa i podrum. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan, nov, dupleks, kod H. Morave, tre}i sprat, CG, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan,

OGLASI

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

OTKUP STARIH DOTRAJALIH, NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855 GU^A- KOD BENZINSKE PUMPE PREMA LU^ANIMA PRODAJEM PARCELU 20 ARI. TEL. 064/ 233-0-593

IZDAJEM sobu sa terasom u centru `enskoj osobi, cg, internet. Tel. 064/ 144-91-92 IZDAJEM nov, name{ten jednosoban stan od 30 m2, u strogom centru grada, ulica Raji}eva, 2. sprat, CG na kalorimetre. Pogodan i za poslovni prostor. Mogu}nost kupovine novih stvari. Cena 150 evra. Tel. 064/ 189-2-420 PRODAJEM ~etiri apartmana, ^olovi}a brdo na Zlatiboru, od 30 m2 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu, sa stvarima, gra|eni 2011.godine. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te, registrovan do januara 2015, 1300 cm3, plin. Fiksna cena 400 eura. Tel. 062/ 360-880

nov, Qubi} kej, cg, ima lift i terasa. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan, centar, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle. Cena 48. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan , nov, kod H. Morave, tre}i sprat. Cena 41. 000 evra sa PDV-om. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, drugi sprat, cg, lift, terasa. Cena 45. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 63.38 m2 na Alvaxinici. Cena 33. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 51 m2, bez ulagawa, CG, ima lift, Qubi} kej. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM dvosoban stan od 66 m2 , strogi centar, dve terase. Cena 50. 000 evra. Tel. 061/163-0-023 PRODAJEM dvosoban stan od 63. 48 m2 u ^a~ku, lep,

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan, 49,8 metara kvadratnih, kod Slobodinog igrali{ta. Telefoni: 065/3463000 i 061/188-41-74. IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, Hotel Morava , 2. sprat, TA. Cena 26.000 evra, zbog selidbe u Beograd. Tel. 064/ 190-7-772, 032/ 343-220 PRODAJEM apartman na Kopaoniku - Kraqevi ^ardaci od 28 m2, sa spava}om sobom, name{ten. Povoqno. Tel. 060/ 349-8-490

sun~an. Tel. 032/ 344-515 PRODAJEM dvosoban stan od 63 m2, u zgradi sa 5 eta`a, cg i balkon , u blizini centra grada. Cena 40. 000 evra. Tel. 032/344-515 PRODAJEM dvosoban stan od 62 . 80 m2, tre}i sprat, na Alvaxinici. Cena 31. 000 evra Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, ulica V. Stepe. Tel. 065/ 453-3-818 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, prvi sprat, @elezni~ka ulica. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58.3 m2, na Qubi} keju , {esti sprat, tapija, dva lifta, podrum, interfon. Cena 33. 000 eura. Tel. 069/ 122-0-965 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 , zgrada od fasadne cigle u Aveniji. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, kod Hotel Morave . Cena 26. 000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, {esti sprat, ima lift i podrum, dve terase. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, CG, dve terase i podrum. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, {esti sprat. Cena 31. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, {iri centar, peti

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 KUPUJEM ORDEWE, MEDAQE, STARO ORU@JE / SABQE, JATAGANE, KAME, KUBURE /, UNIFORME, OZNAKE, STARE UMETNI^KE SLIKE, SATOVE I OSTALE ANTIKVITETE. TEL. 032/ 372-155, 063/ 807-2-772

DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike â~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski sprat. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, tre}i sprat. Tel. 064/ 158- 9363 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, ura|ena spoqna stolarija, ima izolacija. Cena 28. 000 evra. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, Kalu|erice, tre}i sprat, cg, lift. Tel. 064/ 2629-109 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, drugi sprat, kod H. Morave. Cena 33. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, Beograd, kod TC “Zira”, garaà u zgradi, kompletno name{ten. Cena 85.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, Qubi} kej, VP. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, renoviran, prvi sprat, cg. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2, kod H. Morave. Cena 25.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 43 m2, nov, centar , tre}i sprat, lift, cg. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM dvosoban stan od 43 m2, Beograd, @arkovo, peti sprat, cg, lift, cena dogovor. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Tel.

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 IZUZETNO POVOQNO PRODAJEM TROSOBAN STAN OD 82 M2, KOD HOTELA MORAVA. CENA 49.500 EURA. TEL. 032/ 333872, 062/ 302-240

PRODAJEM ekskluzivan poslovno-stambeni objekat od 600 m2, prizemqe 300 m2 u jednoj celini i sprat 300 m2- stambeni i poslovni prostor. Objekat je ukwi`enjedan vlasnik. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 221-400, 064/ 12-41806 PRODAJEM garsoweru od 21.2 m2, 4. sprat, bez lifta. Cena 25.000 evra. Pogodno za izdavawe. Tel. 064/ 190-7772, 032/ 343-220

SASTAVQAWE SVIH VRSTA UGOVORA, STRU^NO I POVOQNO. TEL. 062/ 166-2-208 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 38 m2, kod Medicinske {kole, tre}i sprat. Cena 24.000 evra. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave na prvom spratu, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave , u prizemqu, sa parkingom ispred stana. Cena 25. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, renoviran, odmah useqiv, cg, terasa, lift. Cena 31. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan , centar, renoviran, sa novim name{tajem. Cena 31. 000 evra. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan , nov, centar, tre}i sprat, cg, lift, cena 36. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan, renoviran, na Alvaxinici, tre}i sprat, CG, terasa. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan , nov, u Beogradu, kod Vukovog spomenika. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednoiposoban stan u centru sa delom name{taja. Cena 26. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 + 10 m2, kod restorana “Brvnara”. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2, Gvo`|ar, prizemqe. Cena 26. 000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, ~etvrti sprat, cena 26. 000 evra. Tel. 063/

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761

PRODAJEM stan od 36 m2, u Kuli, CG. Tel. 064/ 141-4-324 PRODAJEM Jugo koral 1.1, 2003. godi{te u odli~nom stawu. 064/2304202 Izdajem lokal 20 kv, Sin|eli}eva 25 063/8275217 PRODAJEM ku}u od 120 m2, na 4. ara placa kod {kole F. Filipovi}. Cena 45.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490

691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 47 m2, Slobodino igrali{te. Cena 23. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 41 m2 Qubi} kej, cena 26. 000 evra, korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, Qubi} kej, VP. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2, u Aveniji, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 23. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2, kod H. Morave, cena 23.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan na Vinari, 3. sprat. Cena 23.000 eura. Tel. 063/ 735-0260 PRODAJEM jednosoban stan, ulica C. Lazara, CG, lift, sa stvarima, cena 23.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan , CG, drugi sprat, {iri centar. Cena 16.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM mawi jednosoban stan, CG, lift, Vinara. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban nov stan kod H. Morave, tre}i sprat, CG. Cena 19.000 evra sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, u centru, tre}i sprat, cg, novija gradwa. Cena 18. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar grada. Tel. 063/ 453-043

34 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2 na Avlaxinici, VP, cena15. 500 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 24 m2, peti sprat. Cena 20. 000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 20 m2, Nemawina, peti sprat. Cena 16. 500 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM garsoweru , nova, Beograd, Vra~ar, prvi sprat, ul. Gospodar Vu~i}a, useqiva. Cena 38. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, cena 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 83 m2 u strogom centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska ulica, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, dve terase, ima podrum, strogi centar. Tel. 065/ 141-4-140 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2 , ulica Svetog Save. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 65 m2. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 64 m2, drugi sprat, Hotel Morava, lift, cg. Cena 34. 000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33. 000 evra. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 60 m2, nov, u Obili}evoj. Cena 40. 000 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 60 m2, ulica Svetog Save, prvi sprat. Cena 30. 000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, ulica Svetog Save, cena 29. 000 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31. 000 evra. Tel.064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 55 m2, kod Hotel Morave, cg, ili mewam, uz doplatu za mawi stan. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 55 m2 na Keju, zgrada od fasadne cigle. Tel. 31. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM stan od 54 m2, Avenija 1, cena 35.000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 53 m2, strogi centar. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 53 m2, cena 31. 000 evra. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, CG, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 346541 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 51 m2, cg, Qubi} kej. Cena 27. 500 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 50 m2 sa cg, u blizini D. zdravqa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 50 m2 , novija gradwa, u`i centar, peti sprat, CG, lift. Tel. 063/ 686-129 PRODAJEM stan od 50 m2 , Kej, ul. D. Markovi}, drugi sprat, CG. Cena 31. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dr. Mi{ovi}”, drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 49 m2, sa podrumom, stari “ Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6-058 PRODAJEM stan od 48 m2, novi-

OGLASI ja gradwa. Cena 30.500 evra. Tel. 064/ 971-1-112 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica K. V. Popovi}a . Tel. 061/ 661-1124 PRODAJEM stan od 47 m2 na Zlatiboru, iznad Kraqevih konaka, tre}i sprat, sa name{tajem. Cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM stan od 46+6 m2 m2 kod “Solida”. Cena 29. 900 evra. Mo`e na kredit ili na rate. Ima tapija. Tel. 061/ 278-9-937 PRODAJEM stan od 46 m2, drugi sprat, Nemawina, cg. Cena 25. 000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 45 m2 kod Hotel Morave. Cena 25. 500 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228457 PRODAJEM stan od 43 m2, nov, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ M. Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 42 m2, kod “Medicinske” {kole. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 42 m2 u Beogradu ulica Darinke Jevri}. Tel. 062/ 245-514 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 , ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 0343-687 PRODAJEM stan od 40 m2 u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM stan od 40 m2 , centar grada, cena 25. 500 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 40 m2 , nov, ulica Obili}eva. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 40 m2 , nov, kod gradskog parka. Cena 27. 000 eura. Tel. 060/ 558-9-248 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 36 m2, na prvom spratu, renoviran, sa novim stvarima, Nemawina ulica . Cena 26. 000 evra. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM stan od 36 m2, drugi sprat, novija gradwa, ul. S. Markovi}a, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 32 m2, cg, Nemawina ulica. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 32 m2, noviji, centar, drugi sprat. Cena 18. 000 evra. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM stan od 31 m2, nov, Obili}eva, drugi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 28 m2, ulica 7. juli, prvi sprat, CG. Cena 16. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 21 m2 u Obili}evoj, prvi sprat, CG, cena 16. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM mawi dvosoban stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM ku}u od 300 m2, na dva nivoa u Aveniji. Cena 90. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7 ari placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 m2 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 170 m2 sa 13.5 ari placa. Cena 21. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u od 150 m2 , sa placem od 7 a, u Vidovi do Morave, ura|en dok za ~amac. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u od 133 m2, u Qubi}u, sa 3. 99 ari placa. Cena 55. 000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM zajedni~ku ku}u od 130 m2, ulica Stevana Mokrawca.

Tel. 062/ 471-063 PRODAJEM ku}u od 120 m2, 9.5 ari placa kod Po{tinog magacina. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u od 120 m2, sa 4. ara placa u Gorwoj Atenici, ukwièna, asfalt, javna rasveta. Tel. 069/ 223-0-306, 032/ 543-2-045 PRODAJEM ku}u od 110 m2 u Loznici, sa 34 ari placa. Cena 20. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 100 m2, sa 7.5 ari placa, u uèm delu grada, sre|ena. Tel. 063/ 27-32-92, 032/ 346-541 PRODAJEM ku}u od 92 m2, plac 5 a, kompletno sre|ena, kod {kole R. Mitrovi}. Cena 45. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , u Atenici, kod Plave hale, plac 3.50 ari. Cena 25. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , plac 3 ara, u Ov~ar Bawi kod bazena. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , na Zlatiboru, kod “Titove Vile”, plac od 6 ari. Cena 70. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u od 75 m2 u Zabla}u, sa 6 ari placa. Cena 20. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa, kod Bioskopa “Prag”, povoqno. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u od 56 m2, dvosoban stan ,1 ar placa. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 56 m2 sa 3.74 ari placa u Ko{utwaku. Cena 33. 000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u od 50 m2, sa 22 ara placa u Viqu{i. Cena 6. 000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 50 m2+ letwa kuhiwa, u Trbu{anima, 5.5 ari placa. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM ku}u od 50 m2 u Kuki}ima, sa 60 ari placa. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 40 m2 na bedemu, blizu Morave, plac 4 a. Cena 16. 000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM ku}u od 35 m2 kod Hotel Morave. Cena 23. 000 evra. Tel. 063/691-761 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e na 50 ari zemqe u Mojsiwu, kod crkve. Tel. 062/ 118-4-814 PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Cena 380 evra/ m2. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM dve ku}e na 10 ari zemqi{ta, 50 ari vo}wak {qiva, {tala, su{ara, pored asfalta u Zabla}u. HITNO! Cena 21. 000 evra. Tel. 065/ 469-0-946 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9428 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2, sa 38 ari placa. Cena 16. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikendicu od 52 m2 sa 17.70 ari placa u Prijevoru. Cena 26. 000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM brvnaru, unutra{wost ekstra ure|ena. Vredi pogledati. Tel. 062/ 809-3977 PRODAJEM seosko imawe sa 5 ha zemqe u Samailama, svi prikqu~ci, ima bunar. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM imawe od 5 ha u Jeèvici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Prijevoru, ku}a 80 m2, 75 ha zemqe pod vo}em. Tel. 060/ 342851-0 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM seosko imawe sa 5 ha zemqe u Lipnici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM lokal od 170 m2, plac od 10 ari, magacin, u Viqu{i. Cena 7. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM lokal od 135 m2 u

Rakovi, kod Doma, ukwièn sa magacinom i mokrim ~vorom. Cena 10. 000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, dvostrano orijentisan do ulice. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, odmah useqiv, Obili}eva ulica. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM lokal od 47 m2, sa podrumom od 20 m2, ku}om od 56 m2, 1 ar placa, plac od 6.72 ara. Moè sve posebno. Tel. 064/ 2629-109 PRODAJEM lokal br. 11 na Zelenoj pijaci. Cena 700 evra. Tel. 061/ 289-25-16 PRODAJEM poslovni prostor povr{ine oko 70 m2 / Pr+1 /, kod “Tempa”. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM NOVU MONTA@NU ku}u sa pomo}nim prostorijama i 50 ari zemqe u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM nov letwikovac ili mlekar, u zamenu za auto. Tel. 062/ 175-96-00 MEWAM staru ku}u sa 4 ara placa na Du{anovcu /Marinkova bara /, za dvosoban stan u â~ku, uz doplatu. Tel. 036/ 857-040 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM name{ten trosoban stan na Vra~aru, CG, telefon, lift. Pogodan za studente. Tel. 063/ 80-23-777 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan na Alvaxinici, cg, drugi sprat, lift. Tel. 062/ 143-5-027 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, nova gradwa u Vrwa~koj Bawi. Tel. 063/ 830-43-52 IZDAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, CG. Tel. 064/ 2304-202 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu - Lion, sa garaòm. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM dvosoban poluname{ten ili nename{ten stan sa grejawem, lokacija Ciganmala. Tel. 032/ 537-2-816, 064/ 411-4-996 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Pigovoj ulici, cg, kablovska. Tel. 061/ 806-0-169, 032/ 557-3-249 IZDAJEM jednosoban stan, 40 m2, poluname{ten, ulica Svetozara Markovi}a br. 65, 3. sprat, lift, TA grejawe. Tel. 061/ 289-25-16 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u ku}i, poseban ulaz, grejawe na ta, povoqno. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM jednosoban name{ten stan , ulica Nemawina 68, CG, 1. sprat. Tel. 064/ 432-2-910 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u ku}i sa dvori{tem u â~ku, kod restorana Belvi. Tel. 065/ 280-9-953, 064/ 335-7-031 IZDAJEM jednosoban stan, za poslovni prostor u strogom centru na 2. spratu. Tel. 064/ 144-9192 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 032/ 346288 , 066/ 346-288 IZDAJEM name{ten stan (ku}a u dvori{tu ) u Beogradu, Dor}ol, od 1.2.2014. godine. Tel. 064/ 5696-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM nename{ten stan od 60 m2, u {irem centru â~ka, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM name{ten stan u centru. Tel. 060/ 037-1-841 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Beogradu kod Bogoslovije / klima, video nadzor, kablovska /. Tel. 063/ 525-888, 354-285 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju. Tel. 064/ 251-9676, 032/ 552-2-863 IZDAJEM name{tenu garsoweru u centru Jagodine, kod hotela, za u~enice, prvi sprat, CG, kablovs-

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

ka, internet, klima. Tel. 064/ 3731-983 IZDAJEM poluname{ten trosoban stan na Gvo`|aru, TA, povoqno. Tel. 064/ 332-10-02 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan kod Solida, za tri studenta. Tel. 061/ 278-99-37 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM name{tenu sobu sa terasom, CG, internet, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 189-24-20 IZDAJEM sobu sa terasom u centru, studentkiwi ili u~enici. Tel. 064/ 144-9-192 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, cg. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM ku}u od 50 m2 u {irem centru â~ka, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom poqu kod prugeprelaz za bolnicu. Tel. 063/ 1031-335 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada. Pogodan za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 35 m2 strogi centar. Cena 130 evra. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal od 25 m2, na Avlaxinici/ preko puta Talije/, sa CG i alarmom. Pogodan za sve vrste delatnosti. Cena 120 evra. Tel. 064/ 103-0-066 IZDAJEM lokal od 18 m2, kompletno opremqen, u ulici Dr. Dragi{a Mi{ovi} 68. Povoqno. Tel. 060/ 622-5-240 IZDAJEM lokal od 12 m2, u Draga~evskoj ulici, sa mokrim ~vorom. Povoqno. Tel. 064/ 2018-845, 032/ 334-218 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokal, Sin|eli}eva 25/3. Tel. 063/ 837-52-17 IZDAJEM lokal do Prehrambene {kole za brzu hranu ili sli~no. Tel. 065/ 333-4-346 IZDAJEM lokal u Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343667, 065/ 610-7-999 POTREBAN stan od 30 do 50 m2, u {irem centru grada, novije gradwe, po mogu}stvu nename{ten. Tel. 061/ 131-7-111 PLACEVI PRODAJEM plac od 2.70 ha sa starom ku}om, u Zabla}u, preko puta èlezni~ke stanice, ulaz sa glavnog puta. Cena dogovor. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM plac od 1.5 ha u Atenici. Cena 21.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici. Cena 500 eura ar, mogu} dogovor. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM 70 ari placa sa 380 stabala kru{ke viqamovke u Mili}evcima. Na placu objekat, trofazna struja,bunar. Tel. 064/ 198-7-445 PRODAJEM wivu povr{ine 42 ara u Preqini. Tel. 064/ 26-29121, 032/ 381-849 PRODAJEM plac od 28 ari na Qubi} brdu. Cena 5.000 evra. Mogu}nost prodaje jo{ placeva. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 22 ara sa pomo}nim objektima, struja, voda, asfalt. Tel. 069/ 443-2-045, 032/ 543-2-045 PRODAJEM placeve u centru Kotraè, pored puta, dva placa jedan pored drugog ukupne povr{ine 16.81 ar, a jedan je sa druge strane puta povr{ine 6.26 ari. Tel. 064/ 11-88-485 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2 u Parmencu do magistrale sa kompletnom infrastruktorom. Cena 180 evra. Tel. 064/ 250-7-493

PRODAJEM plac od 11 ari u Preqini, voda, struja, gas, kanalizacija. Tel. 061/ 286-6-897 PRODAJEM plac od 10. 99 ari u Preqini. Cena 400 evra ar. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 ari, naseqe Sloboda na Zlatiboru , ogra|ena, dozvoqena gradwa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM plac od 5 ari sa ura|enim projektom na Obreù. Cena 16.000 evra. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, kod “ Slobode”, ulica Jezdinsko poqe . Tel. 064/ 474-0-580 PRODAJEM plac 2 ara sa starijom ucrtanom ku}om, kod Gradskog bedema. Tel. 064/ 189-2420 KUPUJEM plac od 10 do 15 ari, uz stari put â~ak-Kraqevo, najve}a udaqenost 10 kilometara. Tel. 060/ 036-7-820 RAZNO PRODAJEM Kirbi najjeftinije kese za sve modele , cena od 200 do 680 dinara. Tel. 061/ 30-30-133 PRODAJEM ro{tiq na plin 90/50/22 cm i pala~inkaru na plin 41 cm. Tel. 064/ 24-62-790 PRODAJEM Lat ma{inu 80 kg tegova, pravqena, u ekstra stawu. Cena 280 evra. Moè zamena za skije. Tel. 069/ 351-4-073 PRODAJEM suncokretovu sa~mu 22% proteina, xakirana po 25 kg, ekstra za ovce i junad. Tel. 060/ 079-7-821 PRODAJEM koncentrat od 1214% proteina za junad, ovce, koze, sviwe. Xakovi su pro{iveni i od 50 kg. Tel. 060/ 079-7-821 PRODAJEM solarnu su{aru Arthur Solar. Cena 7990 evra. Tel. 065/ 98-58-215 PRODAJEM novu bundu od nutrije br. 48, povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 evra komad. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao nema~ki, ja~ina 40 kilovata. Cena 450 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM drvene police raznih veli~ina. Tel. 063/ 843-4149 PRODAJEM dve ma{ine za prawe vozila. Tel. 063/ 643-534 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM gusani radijator, povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM ~etiri radijatora za parno grejawe. Tel. 064/ 164-3319 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM trimer ameri~ki za ko{ewe. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM kosa~icu na struju Vilager 1000 v. Tel. 061/ 641-7105 PRODAJEM pe} kraqicu na drva. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM mikrotalasnu pe}. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM vrata bez rama. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM fiskalnu kasu HCP Best LC. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM balirano seno u Jablanici, G. Milanovac. Tel. 069/ 024-5-204 PRODAJEM suva vo}na drva, vrlo povoqno. Tel. 032/ 5561-495 PRODAJEM zob. Tel. 061/ 111-6439 PRODAJEM metalne stolove i stolice za kafi}. Povoqno. Tel. 060/ 063-8-122

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6 kg/ 40 evra. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM dva regala po 80 evra. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM tri kreveta, po 40 evra. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM mobilni telefon LG KKP 170. Cena 1.500 dinara. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM sto i 6 stolica po ceni od 60 evra. Tel. 062/ 805-6782 PRODAJEM TA pe} 4.5 kv, sa kolicima, cena 120 evra. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM ma{inu za {ivewe Bagat, sa postoqem. Cena 50 evra. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM bansek za se~u drva. Tel. 060/ 010-2-096 PRODAJEM ve{ ma{inu, povoqno. Cena 30 evra. Tel. 062/ 805-6782 PRODAJEM tepihe, povoqno. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM polovnu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM ma{inu za sudove sa ugra|enom sudoperom, povoqno.

Tel. 064/ 295-5-506 PRODAJEM mobilni telefon LG KKE 870, cena 2.500 dinara. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM povoqno vi{e dimenzija prozorskih krila, cena 200 dinara po komadu. Tel. 065/ 333-4-346, 032/ 334-346 PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne od 4 m. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM traktorsku korpu, nova. Cena 150 evra. Tel. 069/ 8705-061 PRODAJEM cirkular, trofazni, metalni. Cena 19.000 dinara. Tel. 064/ 23-83-761 PRODAJEM agregat novi nema~ki. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM drvenu o~uvanu tezgu za trgova~ke radwe. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM rafove iz trgovinske radwe, vrlo povoqno. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM fri`ider sa zamrziva~em Kandi, samootapaju}i. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM bojler od 80 litara

od prohroma. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM metalnu cisternu za vodu. Tel. 064/ 23-83-761 PRODAJEM gume za putni~ka vozila 13- ice i 14- ice. Tel. 064/ 201-8-845, 032/ 334-218 PRODAJEM motor Biaggio libertu 125, 99.godi{te. Pre{ao 23.000 km. Vlasnik, vizir kofer. Cena 580 evra. Tel. 066/ 352-044 PRODAJEM lap top IBM core 2 duo, 1.5 GB ram, 120 gb, hard disk, instaliran, odli~no o~uvan, vi{e komada. Mo`e i na srpskom da se instalira. Cena 130 evra. Tel. 064/ 351-4-072 PRODAJEM polovan ra~unar za legalnim softverom, monitorom i tastaturom. Tel. 069/ 161-0-777 KUPUJEM plinske boce za doma}instvo. Tel. 064/ 140-94-86 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM WV CADDY 1.6. benzin + plin, 99.god, registrovan do avgusta 2014. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te, registrovan do januara 2015, 1300 cm3, plin. Fiksna cena 450 eura.

Tel. 062/ 360-880 PRODAJEM Fiat Stilo Karavan sa plinom i klimom, 2003. godi{te. Cena 2.600 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Ladu Nivu, kredit, povoqno za zemqoradnike. Tel. 064/ 467-4-338 PRODAJEM Ford fokus dizel karavan sa klimom, 2003. godi{te. Cena 2.600 evra. Tel. 064/ 240-2699 PRODAJEM Fiat Punto u ekstra stawu, prvi vlasnik, kompletno opremqen, zimske gume. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM Fiat Tempo benzin, sa plinom i klimom, 1997. godi{te. Cena 1.200 evra. Tel. 064/ 240-2699 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Opel Korsu 1.2. benzin, sa klimom, 5-ora vrata, 2001. godi{te. Cena 2.499. Tel. 064/ 2402-699 PRODAJEM Fiat Doblo i Ducato. Kredit ili lizing. Tel. 064/ 4674-338 PRODAJEM Fiat 500 L. Kredit

Dana 6. 2. 2014. godine, navr{ava se ~etrdeset dana i petnaest godina od smrti na{ih najmilijih

VLADIMIR STANI[I] 21. 2. 1972 - 28. 12. 2013.

VUKOSAVA 1999 - 2014

Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog Vlada.

MIHAILO 2013 - 2014

MARKOVI] Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uvaju: tetka KAJA, sestra MARIJA i brat MILO[ sa porodicama. 16833

Parastos }e se obaviti na â~anskom grobqu u ~etvrtak 6. 2. 2014. u 13 ~asova. Se}awe na Vas bi}e uvek vaàn deo na{ih ìvota. Ve~ni mir i spokoj. K}i MIRJANA sa porodicom.

SE]AWE 5. februar 1998 - 5. februar 2014.

ili gotovina. Tel. 064/ 46-74-338 PRODAJEM Renault Thalia 1.6. benzin, sa klimom, 2004. godi{te, pre{ao 112.000 km, ura|en veliki servis. Cena 2.650 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Citroen Xara Pikaso, 1.2. hdi, 2005. godi{te. Cena 3.800 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM - MEWAM Renault Lagunu 1.9. dci karavan, 2002. godi{te, tek registrovana sa dozvolom za uvoz auto, za mawi auto. Tel. 060/ 418-3-333 KUPUJEM Citroen C3, o~uvan i ispravan. Tel. 063/ 843-4-149 USLUGE USLUGE popravke i servisirawa Kirbi aparata, kao i zamena delova na svim modelima. Tel. 061/ 30-30-133 USLUGE me|ugradskog prevoza minivenom do 6 osoba. Tel. 062/ 372-063 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE prevoda, profesor engleskog jezika, samostalni stru~ni prevodilac, ~asovi engleskog. Tel. 062/ 205-373 USLUGE vo|ewe kwiga, najpovoqnije u gradu. Tel. 064/ 196-4-705 USLUGE tehni~kog prevodasa engleskog jezika, 4 evra po strani. Tel. 063/ 642-294 USLUGE ~uvawa dece. Tel. 064/ 231-0-336 USLUGE ~uvawa dece, starijih osoba, pomo} u ku}i. Tel. 065/ 55011-97 USLUGE selidbe i prevoza. Selite se sa najboqima www. selidbe-032.comp.rs. Tel. 064/ 173-5093 USLUGE kombi prevoza svih vrsta robe, selidbe. Povoqno. Tel. 064/ 262-9-068 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6572 USLUGE pobijawa pocinkovanih cevi, pumpa za vodu, 6/4 cola, 2

cola i 50 i 60 pre~nika. Tel. 064/ 373-0-156 USLUGE popravke - servisa za roletne, izrada i popravka svih vrsta roletni. Tel. 064/ 361-1-752, 032/ 545-5-922 USLUGE nege starih lica, ~uvawa dece i pomo} u ku}i - medicinska sestra. Tel. 065/ 668-8-319 od 13 do 17 h IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po èqi. Tel. 066/ 910-9-889 ÂSOVI srpskog jezika, priprema za polagawe maturskog ispita, priprema za upis na fakultet. Tel. 060/ 435-43-60 ÂSOVI harmonije i priprema za prijemni ispit na muzi~koj akademiji. Tel. 060/ 030-8-967 ÂSOVI gitare za po~etnike i za ostale, profesor muzike i gitarista. Tel. 060/ 030-8-967 VR[IM selidbu sa kamionom na teriotoriji grada i okoline. Povoqno. Tel. 060/313-50-60 ZAPOSLEWE

POTREBNI komercijalisti. Neophodno vi{egodi{we iskustvo u FMCG i automobil. Tel. 069/ 541-1-854 AGENCIJI u osnivawu potrebne `enske osobe medicinske struke i negovateqice za rad. Po`eqno radno iskustvo. Zvati od 13 h do 18 h. Tel. 060/ 161-6885 POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom, za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 8434-149 FRIZERSKOM SALONU potrebna radnica sa radnim iskustvom. Tel. 064/ 218-0-327 POTREBNA radnica za rad za brizgawe plastike. Tel. 063/ 640573 POTREBAN radnik na ma{ini za motawe metalnih opruga sa iskustvom na istim poslovima. Tel. 063/ 604-555

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu 1. februara 2014. godine u 11 ~asova na Ivawi~kom grobqu dati {estomese~ni pomen na{oj dragoj i voqenoj

KOVINI SPASOVI] 1939 - 2013

FILIP NE[OVI] Sa ponosom i qubavqu uspomenu ~uvaju: k}erke NENA i CECA sa porodicama

Hvala ti za svu plemenitost, qubav i dobrotu koje si nam nesebi~no poklawala. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Po~ivaj u miru. PORODICA 16811

^ITUQE

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Dana 24. januara 2014. godine, prestalo je da kuca srce NA[E DRAGE DRUGARICE

SE]AWE NA NA[E DRAGE RODITEQE

Dana 24. januara 2014. godine, preminula je na{a draga

VERE PETROVI]

VERA PETROVI]

1938 - 2014

3. 2. 2011 - 3. 2. 2014. ZORKA - ZORA

19. 2. 2008 - 19. 2. 2014. MILOMIR - MIKAN

1938 - 2014

Sahrana je obavqena 27. januara 2014. godine na ~a~anskom grobqu.

Sahrana je obavqena 27. januara na ~a~anskom grobqu.

NIKOLI] S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wih. Sinovi BORISAV i DU[KO sa porodicama

Sa tugom i po{tovawem se se}aju {kolske drugarice i drugovi ~a~anske Gimnazije - generacija 1956/57.

O@ALO[]ENI: bratanac DEJAN, bratanica ZORICA i snaha DOBRILA.

16822

16820

16821

Dana 1. 2. 2014. u 12 sati na ~a~anskom grobqu dava}emo GODI[WI POMEN

Dana 5. februara 2014. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg voqenog

SRETENA JOVANOVI]A iz ^a~ka

QUBINKO KUR]UBI] [MIT

QUBINKU KUR]UBI]U [MITU

TVOJI NAJMILIJI: supruga SAVKA, }erka ZORICA i zet DU[KO

Postoje rane koje vreme ne le~i i suze koje vetar ne bri{e, pogledi koji te svuda tra`e i srca u kojima }e{ ve~no `iveti. Bio si ~ovek koga su svi neizmerno voleli i cenili. Neka ti je ve~na slava i hvala. Tvoja }erka ZORICA, zet ACO, unuka NADA i unuci MIHAILO i BOGDAN

16828

16820

Istina je te{ka i beskrajna da bismo rekli koliko nam nedostaje{. Ve~no s nama, uvek s tobom.

Dana 22. januara 2014. godine, preminuo je na{ dragi

I danas boli isto kao i onoga dana kada si zauvek oti{ao od nas. Nedostaje{ nam svakog trenutka. U srcima te nosimo i ~uvamo od zaborava, neka nam te an|eli ~uvaju. Qubane, uvek si u mojim mislima. Tvoja supruga STANKA, sin NOVICA, snaha KOSA i unuka TAMARA 16821

Dana 31. januara 2014. navr{ava se GODINA DANA od kako nije sa nama na{ voqeni

DU[AN NIKOLI]

\URO VELISAVQEVI]

ro|en 1940 godine iz ^a~ka

NENAD \ENADI]

Sahrana je obavqena 24. januara na ~a~anskom grobqu. Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENI sinovi \OR\E i NIKOLA sa porodicom.

Ostala je qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i. TVOJI NAJMILIJI

16821

16817

Dana 21. januara 2014. godine, preminula je na{a draga majka, baka i svekrva

Se}awe na moje roditeqe

3. 2. 1993 - 3. 2. 2014.

NIKOLIJA KOLA ILI]

21. godina je pro{la od kad si nasilno otrgnut iz `ivota tvoje rodbine, kolega i prijateqa. U ponedeqak 3. februara u 13 ~asova iza}i}emo na grobqe i pomoliti se za tvoju plemenitu du{u. TVOJI NAJMILIJI

iz Graba

16822

SE]AWE

QIQANA QIQA ZIMOWI] 03.02.1991 - 03.02.2014. iz ^a~ka

Ovim putem `elimo da se zahvalimo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a i prisustvu na sahrani. O@ALO[]ENI: sinovi MIRKO i MIKICA, snahe DRAGANA i MIRA, unuci STEFAN i NIKOLA i unuke KATARINA i JELENA.

18622

RADOMIRKA 7.2.2013 - 7.2.2014.

MI]I] Va{ sin MILAN sa porodicom

16823

Dana 2. februara 2014. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

ALEKSE KUVEKALOVI]A

Uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati tvoji najmiliji. Suprug RADOJICA, sin MILAN i }erka SVETLANA sa porodicama.

SVETOZAR 2.2.2006 - 2.2.2014.

Vreme prolazi a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga VELISAVA, sin MILAN i }erka VESNA sa porodicama. 16827

16829

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

IN MEMORIAM

MILAN

DU[AN

3.2.2004 - 3.2.2014.

MARIJA

21.1.2006 - 21.1.2014.

14.11.2011 - 14.11.2013.

MI]OVI] USPOMENU NA WIH ^UVAJU WIHOVI NAJMILIJI 16818

Dana 7. februara 2014. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

MIODRAGA MANDI]A iz Viqu{e

MIHAILO MI]A ALEKSI]

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoj lik i ne}e ispuniti prazninu koja je ostala u na{im srcima tvojim odlaskom na ve~ni po~inak. Sa ponosom i qubavqu }emo te pomiwati i ~uvati od zaborava. Pomen }emo odr`ati dana 1. februara 2014. na grobqu u Viqu{i.

30. 1. 2002 - 30. 1. 2014. TVOJE POSTOJAWE JE BIO NA[ PONOS, A SADA TE ^UVAMO U SRCIMA KAO NAJSVETLIJU USPOMENU.

TVOJI NAJMILIJI: supruga DARINKA, }erke DRAGICA i MILA, sin RADOJICA, snaha ZORICA, zet BO@O, unuci, praunuci i ostala brojna rodbina.

TVOJI NAJMILIJI

16819

16824

5. februara navr{i}e se GODINA DANA od kako nije sa nama

4. februara navr{ava se ^ETRDESET DANA kako nije sa nama

EMILIJA JEKI] Dragi NIXO, za uvek }e{ ostati u na{im srcima i na{im mislima. Porodice Lazovi} i Lazarevi}

Majko na{a, hvala ti za svu pa`wu, po`rtvovawe i qubav koju si pru`ala nama, na{oj deci i na{im unu~i}ima. Nedostaja}e nam tvoji saveti, osmesi, topli zagrqaji i veliko srce za sve nas. Tvoje }erke VERA i NADA sa porodicama

QIQANA STEVOVI] iz Trnave

Mama, sinovi, brat i sinovac.

16824

upl.

Dana 5. 2. 2014. navr{avaju se DVE GODINE od kako nije sa nama na{a draga i voqena

SRBO MILI] Otr`emo iz i{~eznu}a wegovo postojawe svakodnevnim prise}awem.

16830

SE]AWE 2. 2. 2004 - 2. 2. 2014.

SE]AWE 2004 - 2014

RADE JOVANOVI] ]U]O

EMILIJA JOVA[EVI]

Sa pesmom si `ivela sa pesmom i oti{la a nas tu`ne ostavila. TVOJI NAJMILIJI: brat BOBAN, snaja SLA\ANA, bratanac MARKO i bratanica MARIJA.

Se}awa ne blede, sa ponosom ~uvamo uspomenu na tvoju plemenitost i dobrotu. TVOJI: majka RADA, otac RADI[A i sestra VERA sa porodicom

16835

16823

Uvek }emo te se se}ati s qubavqu, ponosom i po{tovawem. Sestra ZLATA sa porodicom. 16819

^ITUQE

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

IN MEMORIAM 03. 02. 2009 - 03. 02. 2014.

VLADIMIR STANI[I]

21. 02.1972 - 28. 12. 2013.

21. 2. 1972 - 28. 12. 2013.

Ostavio si veliku prazninu, ali je se}awem na veliku radost i qubav koju si dao ispuwen svaki na{ dan. "Tvoj osmeh `ivi u na{im srcima i ve~no nas prati". S' qubavqu neute{ni tvoja majka RADA, supruga MILENA, }erke AN\ELA i JANA.

Ne ~udim se razumu {to ne razume prazninu u mom srcu. Bio si pravi brat i divan ujak, bio si najboqi... Najboqi nikada ne umiru. Bio si omiqen, takav }e{ i ostati. Bol za tobom je ogromna i nikada ne}e prestati. Jedino {to mogu da shvatim - Bog je tako hteo. POSLEDWI POZDRAV VLADU od sestre NATA[E sa porodicom.

Zahvaqujemo se rodbini i prijateqima koji su nam pomogli u te{kom trenutku.

16805

16806

SE]AWE na majku i bra}u

NEVENKA PURI] PRELI]

Vreme prolazi, a ti zauvek ostaje{ u na{im srcima. MARKO, DARKO i MI]KO 16803

SE]AWE 1. 2. 1997 - 1. 2. 2014.

GRUJI^I]

MIQOJKO VU^KOVI] LOKA

DU[KO MARKOVI] iz Trnave

iz Zabla}a

Dani prolaze a nijedan bez se}awa na Vas sa suzom u oku, bolom u du{i i tugom u srcu. Sin i brat TOMISLAV sa porodicom.

19. januara preminuo je na{ Loka. Ostali smo potre{eni i ve~no tu`ni. Zahvaqujemo se svim prijateqima i ro|acima {to su do{li da ga dostojanstveno ispratimo. PORODICA VU^KOVI] i \OKI]

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe. Stalno si u na{im mislima. Zauvek s ponosom nosimo te u srcu. TVOJI: majka DESANKA, otac JEROSLAV, k}erka MAGDALENA, supruga VESNA i brat MILO[ sa porodicom.

19809

16812

16813

CMIQKU 7.1.2008-7.1.2014.

MILOMIR MIKO 10.2.2009-10.2.2014.

STANKO CANE 2.2.2011-2.2.2014.

Dana 4. 2. 2014. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg sina

POSLEDWI POZDRAV dragom kolegi

BRANKA \OKI]A (1970 - 2011) Pro{le su tri godine, a ti si svakodnevno u na{im mislima i pri~ama, ali te nema tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u `ivotu. TVOJI RODITEQI

BO@IDARU BOJKOVI]U

16812

@IVOJIN

NADA

4. 2. 1989 - 4. 2. 2014.

29. 2. 2004 - 29. 2. 2014.

MILOSAVQEVI] od kolega Rudnici [umadija ^a~ak

Ne postoji vreme koje le~i zaborav i tugu za vama. VUK, MLADEN i TAWA 16815

SE]AWE 1. 2. 2010 - 1. 2. 2014.

STOJANKA PRELI] iz Je`evice Po dobru te pamtimo, s qubavqu pomiwemo i od zaborava ~uvamo. Prolazi vreme tiho - kao reka te~e, a tuga i daqe boli, boli i pe~e... TVOJI NAJMILIJI: }erka MIRA, unuke BRANKICA i DANKA sa porodicama. SE]AWE 1. 2. 2010 - 1. 2. 2014.

STOJANKA PRELI] iz Je`evice Se}awe na Tebe uvek budi divne uspomene. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI: suprug MILOVAN, unuk IGOR, unuka IVANA, snaje CICA i MILICA i praunuka JANA.

Dana 2. februara 2014. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

STANKA GRUJI^I]A

VESO PRELI] U na{im si srcima, mislima i svakodnevnim razgovorima. Qubav i pa`wa voqenih se nezaboravqaju. Supruga MILICA, k}erka DESANKA, zet VOJIMIR, unuci IVAN, TAWA i DARKO 16862

28. januara navr{ilo se 11 te{kih godina od smrti na{eg

@ivi{ kroz uspomene koje nas podse}aju na sve {to smo izgubili tvojim odlaskom. TVOJA PORODICA 16808

^etvrtog februara navr{ava se 20 GODINA od iznenadne smrti na{eg dragog

BRANKA BAWE STOJKOVI]A iz Vi~e Uvek }emo `aliti {to te nemamo, a `ive}emo ponosni na tvoju dobrotu i plemenitost. Ostaje se}awe, qubav i bol u srcima. Supruga RAKILA, sin MILOJE, }erka ANA, zet MILIVOJE, unuci IVAN i NIKOLA

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

TU@NO SE]AWE 2. februar 2005 - 2. februar 2014.

BRANKA JOVANOVI]A BREKOVCA Ti si stalno u na{im srcima i mislima. Volimo te. Po~ivaj u miru. Supruga QIQANA, sin DEJAN i }erka DRAGANA sa porodicama. 16810

Dana 6. februara 2014. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{e drage

RADMILE KOSTI] Uspomenu na dragi lik sa ponosom i qubavqu ~uva PORODICA KOSTI]

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Dana 31. januara 2014. navr{ava se GODINA dana od smrti moje majke

NIKOLA ZATE@I] iz â~ka 1989 - 2014 Preminuo 26. 1. 2014. godine u 25. godini ìvota. Sahrawen 29. 1. 2014. godine na ~a~anskom grobqu. Na{ An|ele dobri, Oti{ao si tamo gde bolesti i patwe nema. Borili smo se i molili za tebe, a ti si oti{ao mirno i spokojno u naru~je svog nebeskog Gospoda koga si voleo i kome si sluìo. Ovo nije zbogom ve} dovi|ewa dok se jednog dana ne sretnemo ponovo! Pokoj ve~ni daruj mu Gospode. Svetlost ve~na svetlila ti. Odmaraj u svome Gospodu. Vidimo se u ve~nosti.

DESANKE DA[I] Plemenite du{e ve~no `ive, nijedno vreme ne mo`e da izbri{e bol i se}awe na moju majku.

Tvoji roditeqi i sestra

Sin RATKO 16801

@EQKO SIMOVI] 1972 - 2013 U subotu 1. 2. 2014. godine u 12 sati, odrà}emo GODI[WI POMEN na{em @ekiju. Vreme koje prolazi, na moè da ublaì bol i tugu za tobom. Praznina je samo dubqa, jer tvojim odlaskom je oti{ao i jedan deo nas. Mnogo, mnogo nam nedostaje{... Zauvek }e te voleti tvoji tata, seka, MI[KO, VUK i NIKOLA 16804

16816

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE