31 maj 2013 by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 31. MAJ 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Ministarka energetike Zorana Mihailovi}

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

BROJ 21

CENA 30 DIN.

Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Goran Kne`evi}

NOVI REPROGRAM DUGA ZA STRUJU?

STRATE[KI PARTNERI U POQOPRIVREDI

strana 5.

strana 4.

Prvi potpredsednik Vlade RS i ministar odbrane Aleksandar Vu~i} posetio ^a~ak

„REMONT” DOBIO AMERI^KA VOZILA, „SLOBODA” NOVI POGON

strana 3.

ITALIJANI PREUZELI “1. MAJ” strana 8. Otvorena NIS-ova benzinska stanica

Koncert „^udesma”

POVEZALI BALKAN PREPOZNATQIVI PO KVALITETU I AUSTRALIJSKE DOMOROCEstrana 9. I CENI strana 5. U ovom broju

MATURANTI TEHNI^KE [KOLE! strane 23, 24. i 25.

DISOVA PLAKETA URU^ENA PETERU HANDKEU

strana 14.

Na Internom odeqewu ~a~anske Bolnice epidemija klostridijom

PREDUZETE SVE EPIDEMIOLO[KE MERE

strana 19.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

POLITIKA

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE I MINISTAR ODBRANE ALEKSANDAR VUÎ] POSETIO ÂÂK

„REMONT“ DOBIO AMERI^KA VOZILA,

„SLOBODA” NOVI POGON

novom objektu radnici }e raditi efikasnije i produktivnije, a fabrika }e mo}i da utrostru~i svoje kapacitete - ocenio je prvi ~ovek kompanije Zoran Stefanovi}. U razgovoru sa poslovodstvom “Slobode” i novinarima, Aleksandar Vu~i} je saop{tio spremnost dràve da pruì “zna~ajnu pomo}” namenskoj industriji, ali i da kontroli{e na~in na koji se uloèna sredstva tro{e. - To zna~i da }emo podràti investicije i otvarawe novih radnih mesta, ali }emo traìti da novac, kada se obezbedi, ne ode u bunar, da se ne potro{i za mesec dana na obaveze i dugove iz prethodnog perioda, ve} da se kapital oplodi i vrati, jer sam uveren da je namenska proizvodwa motor industrije u Srbiji. Nedavno smo, na primer, imali ponudu da nam bude otkupqena sva municija koju na{e fabrike proizvedu, ali mnoge vrste koje je kupac traìo nismo mogli da ponudimo. To nam se u budu}nosti ne sme doga|ati upozorio je ministar odbrane i iskazao

Dràva }e zna~ajno pomo}i namenskoj industriji, ali i kontrolisati na~in tro{ewa sredstava, kazao je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i}, koji je 28. maja u Tehni~kom remontnom zavodu prisustvovao primopredaji ~etiri “hamera”, a u kompaniji “Sloboda” otvorio novi pogon za kompletirawe artiqerijske municije leksandar Vu~i} je u â~ak stigao u dru{tvu ameri~kog ambasadora Majkla Kirbija i na~elnika General{taba Vojske Srbije Qubi{e Dikovi}a. Jedan od razloga ove posete bila je primopredaja ~etiri vozila “hamer”, vrednosti 850.000 dolara, koja je Vlada SAD poklonila Vojsci Srbije. Novi “hameri” }e, posle ugradwe naoruàwa i sredstava veze, biti otpremqeni u bazu “Jug” kod Bujanovca, gde }e sluìti za obuku jedinica radi u~e{}a Srbije u mirovnim operacijama pod vo|stvom Ujediwenih nacija. Ukupna vrednost donacije ameri~ke Vlade, u koju spada i 17 xipova koji su dopremqeni pro{log leta, kao i rezervni delovi i alati potrebni za odràvawe opreme, iznosi 2,7 miliona dolara, a ona }e doprineti da baza “Jug” preraste u regionalni centar za obuku mirovnih trupa iz ve}eg broja zemaqa, naglasio je Vu~i} i naveo da je Vlada SAD u protekle tri godine Ministarstvu odbrane Srbije uputila pomo} od {est miliona eura, ne

ra~unaju}i vrednost obuke i raznih seminara. - Ponosni smo na ovu donaciju i zadovoqni {to Srbija èli da bude pouzdan partner i garant mira u regionu kazao je ameri~ki ambasador. - Meni je drago, i istovremeno interesantno, {to se ministar Vu~i} upravo vratio iz Rusije. Veoma je va`no da imate prijateqe na raznim stranama. Reaguju}i na opasku Majkla Kirbija, Vu~i} je rekao: - Mi smo mala zemqa, u kojoj ìvi i ponosan narod. Drìmo do svoje slobode i èlimo da sara|ujemo sa svima u svetu. U Moskvi se nikome nisam pravdao zato {to idem u Va{ingtom ili Brisel, pa }u danas pred ameri~kim ambasadorom re}i da }e

Srbija u Rusiji uvek imati velikog prijateqa. Ja istu pri~u pri~am i u â~ku, i u Moskvi i Va{ingtonu. Ni{ta ni od koga ne krijem. Iako protokolom nije bilo predvi|eno da ameri~ki ambasador u â~ku poseti i “Slobodu”, on se odazvao pozivu poslovodstva kompanije, u kojoj je istog dana Aleksandar Vu~i} pustio u rad novi pogon za kompletirawe artiqerijske municije. U objekat i opremu, koja je izra|ena u Slova~koj i kod nas, uloèno je 5,5 miliona eura. - Ovo je veoma vaàn dan u istoriji “Slobode”, jer smo uspeli da dovr{imo projekat koji nam ve} dugo nedostaje. U

o~ekivawe da }e u “Slobodi” biti posla i za kupce iz SAD. Ono {to je video u ~a~anskoj kompaniji, ameri~ki ambasador je nazvao dobrim primerom modernizacije i unapre|ewa kvaliteta proizvodwe. On je izrazio zadovoqstvo {to “Sloboda” u proizvodwi primewuje me|unarodne standarde, poseduje ISO sertifikat i vodi ra~una o ekologiji. - Dobro je {to se u ovom pogonu vr{i pre~i{}avawe vode i {to vodite ra~una o ìvotnom okruèwu. Za kupce sa Zapada je veoma bitno da se ekolo{ki standardi odrè - poru~io je ameri~ki ambasador. E. V.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

POLITIKA

MINISTAR POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE GORAN KNE@EVI] POSETIO ^A^AK

STRATE[KI PARTNERI U POQOPRIVREDI

Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Goran Kneèvi}, tokom radne posete â~ku, u sredu, razgovarao je sa gradona~elnikom mr Vojislavom Ili}em i wegovim saradnicima, predstavnicima udruèwa poqoprivrednih proizvo|a~a, nau~nih institucija i stru~nih slu`bi. Bilo je re~i o unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe u ~a~anskom kraju, a akcenat je stavqen na izgradwu distributivnog centra na aerodromu La|evci, rekonstrukciju kanala Prijevor - Katrga, podsticaj razvoja sto~arske proizvodwe kroz subvencije Ministarstva poqoprivrede, mogu}nosti razvoja proizvodwe bezvirusnog materijala u Institutu za vo}arstvo, poboq{awe plasmana poqoprivrednih proizvoda, pre svega vo}a i probleme u protivgradnoj za{titi na teritoriji Grada â~ka.

- Razgovor je bio konstruktivan, istakli smo sve one probleme koji ti{te ne samo â~ane, ve} ~itavu Srbiju. Dobro je {to se lokalna samouprava u â~ku ukqu~ila u wihovo re{avawe, jer to jeste pravi pristup, ne treba ~ekati da neko drugi re{i probleme. Dorbo je {to grad raspolaè Fondom za poqoprivredu, planovima i programima. Razgovarali smo o strate{kom partnerstvu izme|u lokalne samouprave i Ministarstva poqoprivrede rekao je ministar Goran Kneèvi} i istakao da }e ministarstvo pomo}i projekte navodwavawa, koji su veoma bitni za â~ak, po{to }e se obezbediti potrebe za vodom na vi{e od 4.000 hektara obradive po-

U poseti „^ipsari“

Kneèvi}. Institut za vo}arstvo u â~ku i za krompir u Gu~i, nekada jake institucije, danas se suo~avaju sa brojnim problemima, a odgovaraju}i na novinarska pitawa, ministar se osvrnuo na prevazilaèwe tih te{ko}a: “U pitawu su odli~ne institucije, a dràva }e kroz odre|ene projekte pomo}i da “stanu ponovo na noge” i postignu nivo koji su imali pre 20 - 30 godina”. Kneèvi} je podsetio da protivgradna za{tita nije u nadle`nosti Ministarstva poqoprivrede, ali je obe}ao da }e se zalagati da se zajedno sa MUP-om re{i taj problem i pored te{ke finansijske situacije. Zahvaliv{i ministru na poseti, gradona~elnik Vojislav Ili} je rekao da je dogovorena i uzvratna poseta Ministarstvu u narednom periodu, a delegaciju }e ~initi stru~waci iz oblasti poqoprivrede i poqoprivrednici, a u ciqu konkretizacije postignutih dogovora:

Na imawu Sretena Axemovi}a

vr{ine, a u}i }e u program Republike Srbije za navodwavawe za 2013/2014. godinu. - Razgovarali smo i o distributivnom centru u La|evcima, koji je tako|e dràvni projekat i trudi}emo se da u|e u program saradwe Republike Srbije, i da bude finansiran dràvnim sredstvima. To }e omogu}iti boqu i kvalitetniju proizvodwu poqoprivrednih proizvo|a~a, {to }e se odraziti na privredu ~itave zemqe, kao i na boqi ìvot svih gra|ana - istakao je

- O~ekujemo konkretne rezultate, naro~ito podsticajna sredstva za proizvodwu krompira i po~etak rada “îpsare”, {to je za nas od izuzetnog zna~aja. Siguran sam da je ovo samo prvi korak i da }e saradwa sa ministarstvom u dogledno vreme dati konkretne rezultate. Kneèvi} se sastao i sa predstavnicima Udruèwa malinara Zapadne Srbije u Institutu za vo}arstva, a nakon toga je posetio “îpsaru”. Dràva èli da pomogne

malinarima, poru~io je ministar, podsetiv{i da je proizvodwa malina veoma zna~ajna, jer donosi izuzetni devizni priliv. - Poku{avamo na razne na~ine, putem subvencija i ostalih podsticaja, da pomognemo malinarima. Problema je mnogo, pa }emo na slede}em sastanku ukqu~iti i

privreda, poru~io je ministar Kneèvi}, videv{i postrojewa ove fabrike: - Ciq Vlade je revitalizacija preduze}a, da bi se zaposlio {to ve}i broj radnika, kao {to je to u~iweno sa ~a~anskom “îpsarom”. I lokalna samouprava je dala veliki doprinos ostvarivawu saradwe proizvo|a~a i kooperanata, kojih ima oko 600. Najva`nije je da poqoprivrednici imaju siguran plasman svojih proizvoda. Dràva }e sigurno i ubudu}e podsticati poqoprivrednu proizvodwu i proizvo|a~e da rade {to vi{e, da proizvode kvalitetan krompir, {to je dobar recept za na{u privredu. Generalni direktor i jedan od vlasnika “îpsare” Tomislav Bajevi}, izrazio je zadovoqstvo zbog dobre saradwe sa Ministarstvom poqoprivrede, lokalnom samoupravom i proizvo|a~ima krompira. U fabrici je zaposleno vi{e od 60 radnika, a u narednom periodu o~ekuje se i prijem novih, po{to je proizvodwa sve ve}a. - Za 15 dana treba da zapo~ne i proizvodwa pirea, koji }e se tako|e na}i na doma}em i stranom trì{tu. Smatramo da imamo i dobar kvalitet i dobru cenu. Na{i proizvodi su ve} prisutni na trì{tima Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, a uskoro }e biti i u hrvat-

Razgovor sa gradona~elnikom i wegovim saradnicima

MUP i Ministarstvo trgovine, jer je o~igledno da se jedan deo proizvodwe odvija u “sivoj zoni”, {to predstavqa veliki problem na samom trì{tu. Ministarstvo poqoprivrede je podnelo zahtev Direkciji za robne rezerve da se malinarima otpi{u krediti za |ubrivo od pro{le godine, u iznosu od 90 miliona dinara. Postoji saglasnost svih nadle`nih institucija, pa bi trebalo da se ovaj proces zavr{i u toku slede}e sedmice - najavio je Kneèvi}. Ministar je istakao da cena malina ne zavisi od resornog ministarstva, niti od proizvo|a~a, obe}av{i da }e taj problem poku{ati zajedno da re{e na slede}em sastanku, kome }e prisustvovati i hladwa~ari, odnosno otkupqiva~i, kako bi svi “od wive do trpeze” bili zadovoqni. Presednik UO Udruèwa malinara “Vilamet” iz Ariqa Milan Radoji~i} je izrazio nadu da }e cena malina biti pristojna, od koje }e zavisiti i budu}a proizvodwa “crvenog zlata”: - Ariqe ìvi iskqu~ivo od maline. U jednoj sezoni, u kampawi berbe maline Ariqe zaposli od 12 do 15 hiqada qudi. Na svetskom trì{tu nema dovoqno ovog vo}a, a u Poqskoj malina velikim delom nije ni cvetala. Smatramo da cena maline ne sme biti mawa od dva i po evra po kilogramu. â~anska “îpsara” je recept koji treba primeniti kako bi se oìvela srpska

skim objektima - rekao je Tomislav Bajevi}. Ministar gra|evinarstva i urbanizma Velimir Ili}, podsetio je da je lo{a privatizacija, ovo nekada{we veoma uspe{no preduze}e, dovela u te{ku situaciju: “Proizvo|a~i krompira godinama nisu znali {ta }e sa robom, ali oìvqavawem proizvodwe oni su re{ili problem”. Tom prilikom, ministar Ili} je najavio posete Kini, Iraku i Emiratima, obe}av{i da }e biti posla i para. Tako|e, ministar je ustvrdio da }e izgradwa autoputa doprineti razvoju privrede i zapo{qavawu. Drago Milo{evi}, profesor Agronomskog fakulteta i predsednik Saveta za poqoprivredu u SG, naglasio je da je zadovoqstvo videti da je oìvelo preduze}e, koje je veoma va`no za ovaj kraj: - Fabrika za proizvodwu ~ipsa }e do kraja godine zapo{qavati vi{e od 100 qudi, ali je najva`nije {to }e angaòvati mnoge proizvo|a~e krompira na teritoriji na{eg grada. Grad â~ak je pomogao subvencionisawem sadnog materijala onih sorti krompira koje se koriste za proizvodwu ~ipsa. Ministar Goran Kneèvi} je tokom boravka u â~ku, posetio i seosko gazdinstvo Sretena Axemovi}a u Preqini, koji se uspe{no bavi uzgojem sviwa. N. R.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

POLITIKA

MINISTRKA ENERGETIKE U POSETI ^A^KU

NOVI REPROGRAM DUGA ZA STRUJU?

rilikom posete â~ku ministarka energetike i ìvotne sredine Zorana Mihajlovi} razgovarala je sa direktorima Elektrodistribucije i javnih preduze}a, a prisustvovala je i otvarawu nove NIS-ove benzinske stanice kod plavog mosta. Kako je najavila na konferenciji za novinare u ED â~ak, bi}e jo{ sastanaka sa predstavanicima preduze}a ~ije su delatnosti u domenu energetike i o~uvawa ìvotne sredine. - Smatram da je neophodna dobra i kvalitetna saradwa izme|u republi~ke vlasti i gradova. Danas nije ni{ta neobi~no da elektrodistribucije u Srbiji i privredna dru{tva EPS-a imaju probleme, koji su i od ranije nagomilani. Mi smo tu da im pomog-

nemo, posebno kada je re~ o izgradwi mreà i finansijskih problema, koje imaju zbog wihovog boqeg odràvawa. Razgovarali smo i o preduze}u “Duboko”, razvoju lokalne Elektrodistribucije i toplane - navela je Zorana Mihajlovi}. Ovom prilikom ona je najavila i da postoje mogu}nosti za ponovni reprogram duga za utro{enu elektri~nu energiju. Dva puta ove godine su veliki du`nici imali priliku da postignu dogovor sa lokalnim elektrodistribucijama o na~inima pla}awa. U pojedinim mestima Srbije ima potrebe da takvih reprograma ponovo bude. - Na predlog Ministrstva energetike produèn je rok za reprogram duga. êkamo i sada da za oko mesec dana sagledamo mere elektroprivrede prema du`nicima, pre svega prema

privredi, preduze}ima u restruktuirawu i na kraju stanovni{tvu. Iskqu~iva}emo velike du`nike, one koji mogu da plate, a ne zbog duga od tri, ~etiri hiqade dinara. Kada budemo analizirali efekte reprograma i trenutnog stawa, mo`da ponovo omogu}imo potro{a~ima olak{ice koje su ranije imali rekla je Mihajlovi}ka. Prema re~ima direktora Elektrodistribucije ^a~ak Milovana Gli{i}a, ovde gra|ani duguju oko 150, a privreda oko 250 miliona dinara za struju. Veliki privredni du`nici su sklopili ugovore sa ED, dok je do sada iskqu~eno 150-200 doma}instava. Ministarka je napomenula i da problem pla}awa struje uskoro ne bi trebalo da bude izra`en kao do sada: - Moramo pla}ati struju isto kao i ra~une za te-

lefon. Veliki du`nici ne moraju odmah sve da isplate, ali neophodno je da nam redovno pla}awe tog duga u budu}e postane uobi~ajena navika. Za du`nike koji su lo{ijeg materijalnog stawa sa~inili smo socijalne karte. Mihajlovi}ka je podsetila i da Ministarstvo energetike gradi 317 malih hidroelektrana u Srbiji. Ministarstvo }e ponovo raspisati javni poziv, jer se pojavila potreba za jo{ ve}im brojem mini HE. Ona je prokomentarisala i ono {to posebno bode o~i javnosti u Srbiji, da li je generalni direktor Srbijagasa Du{an Bajatovi} nedodirqiv i ima li mo}ne za{titnike, naro~ito u Rusiji. - Srbijagas je prethodnih godina bila tvr|ava, dr`ava u dr`avi. Interes Srbije i Vlade je da ovo

Zorana Mihajlovi} i Milovan Gli{i} direktor ED ^a~ak

preduze}e bude {to pre reformisano. Posle reforme mo`emo govoriti da li je ili ne neko dobro radio. Ako postoji takozvana opstrukcija “Nije jo{ po~ela

rekonstrukcija Srbijagasa”, onda je problem u interesnim grupama u Srbiji i onima koji ne `ele promene - napomenula je Zorana Mihajlovi}. Z. J.

OTVORENA “NIS-ova” BENZINSKA STANICA “^A^AK 1”

PREPOZNATQIVI PO KVALITETU I CENI

ova benzinska stanica kompanije NIS, kod plavog mosta, sve~ano je otvorena u sredu u prisustvu ministra gra|evine i urbanizma Velimira Ili}a, ministarke energetike Zorane Mihailovi}, predstvnika lokalne vlasti i privrede. U ^a~ku, koji je ~vori{te sada{wih saobra}ajnica i budu}ih koridora, NIS ima pet benzinskih stanica. Kompanija je ostvarila i dobru saradwu sa Gradom i ovda{wim preduze}ima, prevashodno sa “Auto^a~kom”. Krajwi ciq svih tih aktivnosti su zadovoqni potro{a~i i dobrobit gra|ana, istakli su ~elnici NIS-a. - Za nas su najbitniji kvalitet, cena i odgovornost prema potro{a~u. Do kraja godine bi trebalo da zavr{imo rekonstrukciju

~itave mreè sa dva nova brenda. Ulaèmo i u marketing. Za dve nedeqe na{u Super karticu steklo je 400 hiqada korisnika i nadamo se da }e ih uskoro biti pola miliona. I sa “Autoâ~kom” }emo pokrenuti jo{ jednu akciju za potro{a~e - najavio je na otvarawu generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko. â~ak i jo{ deset gradova potpisnici su programa “Saradwa radi razvoja”. Na{ grad je ve} konkurisao sa 37 projekata za kulturu, sport, nauku, ekologiju i humanitarne delatnosti. Konkurisali su udruèwa gra|ana i ostale neprofitabilne organizacije. - Sklopili smo saradwu sa najuspe{nijom kompanijom u Jugoisto~noj Evropi. NIS je i jedan od najve}ih investitora u Srbiji. Sve to su postigli zahvaquju}i

Vojislav Ili} i Nade`da Korobewikova

dobrom menaxmentu, organizaciji i efikasnosti. I na{ Urbanizam se potrudio da NIS u ^a~ku brzo

dobije dozvolu i sve {to je potrebno za izgradwu benzinske stanice. Verujem i da se gra|ani sla`u da smo

dobili jednu lepu oazu, ~istu i ure|enu pumpu - izjavio je gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}. Krajem marta NIS i “Autoâ~ak” su potpisali Memorandum o saradwi. Ugovor podrazumeva me|usobnu promociju usluga i proizvoda. - Na{e dve firme sara|uju vi{e od 20 godina. Memorandum o saradwi je najve}i. @elim da zahvalim Kirilu Krav~enku na poverewu koje }emo mi opravdati - obe}ao je vlasnik “Autoâ~ka” Milenko Kosti}. Kako je na sve~anom otvarawu najavqeno, kupci koji za gorivo potro{e vi{e od ~etiri hiqade dinara, ima}e popust od deset odsto za nabavku ili zamenu [kodinih delova. Dru{tvenu odgovornost u poslovawu NIS je pokazao i napuniv{i rezervoar

vozila Hitne pomo}i. Super kartice koje vaè na wihovim benzinskim stanicama i u hipremarketima “Idea” dobili su ministri Zorana Mihailovi} i Velimir Ili}. Kartice im je uru~io reli voza~ Du{an Borkovi}. Novu stanicu zvani~no su otvorili gradona~elnik â~ka i direktorka maloprodaje Nade`da Korobewikova. NIS-ova stanica kod plavog mosta je u potpunosti automatizovana. U wenu izgradwu je uloèno 142 miliona dinara i otvorena je 24 sata. Uz novi prepoznatqiv trikolorni brend, ovaj objekat nudi derivate evro premijum BMB 95, evro dizela i auto gasa, kao i veliki izbor motornih uqa, robe {iroke potro{we i savremeno opremqen kafe bar. Z. J.

POLITIKA

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

OKRU@NI ODBOR DS O NAJAVQENOM PAKETU IZMENA PORESKIH ZAKONA

DA NOVAC PORESKIH OBVEZNIKA OSTANE U NA[EM GRADU! - Izmena poreskih zakona za Grad â~ak i za ostale op{tine Moravi~kog okruga, zna~i uzimawe novca od poreskih obveznika sa ove teritorije i prelivawe u Beograd. Najavqene izmene poreskih zakona predstavqaju najobi~niju pqa~ku gra|ana Srbije, pa i Grada â~ka. Zbog nesposobnosti da popuni republi~ki buxet, Vlada Republike Srbije namerava da novim poreskim merama oduzme gra|anima u lokalnim samoupravama vi{e od 26 milijardi dinara. Zajedno sa merama koje su ve} usvojene, suma koju }e Vlada Srbije uzeti gra|anima u op{tinama i gradovima Srbije iznosi vi{e od 30 milijardi dinara, odnosno 300 miliona evra - rekao je, izme|u ostalog, Darko Domanovi}, predsednik Okru`nog odbora Demokratske stranke, na konferenciji za novinare odrànoj u ponedeqak. Prema wegovim re~ima, kroz do sada usvojene izmene poreskih zakona, kao i kroz one koje je Vlada najavila, samo iz na{eg grada bi}e odneto 348 miliona dina-

ra na godi{wem nivou. Ovim parama lokalne samouprave mogu da obezbede boqi i pristojniji ìvot gra|ana, jer op{tinama sluè za izgradwu zabavi{ta, {kola, za pomo} socijalno ugroènima, trudnicama, porodiqama, starima, za izgradwu i asfaltirawe ulica, vodovodne i kanalizacione mreè, i za sve druge infrastrukturne projekte, rekao je Domanovi} i istakao da je DS protiv ovih predloènih mera i da za wih ne}e glasati. Predsednik Okru`nog odbora DS podsetio je da su se vladaju}e stranke u predizbornoj kampawi zalagale da novac ostane lokalnim samoupravama, a da ga sada uzimaju, “{to zna~i da je danas na delu finansijska centralizacija, umesto obe}ane decentralizacije”. - Tih 348 miliona dinara na{ grad je mogao da iskoristi tako {to bi: sagradio i moderno opremio oko sedam zabavi{ta, tri osnovne {kole, dao pomo} od 10.000 dinara mese~no za 2.833 trudnice ili za 2.900 na{ih starijih sugra|ana koji nemaju druga primawa, stipendirao sa po

PREDSEDNIK IZVR[NOG ODBORA DSS U POSETI ^A^KU

VLADA MORA DA PODNESE OSTAVKU

10.000 dinara mese~no 2.900 talentovane dece, kupio 15.800 ra~unara za u~enike i {kole u na{em gradu, izgradio 63 nove ulice ili 35 kilometara na seoskom podru~ju, izgradio i opremio dva savremena bioskopa, adaptirao i obnovio skoro sve seoske domove kulture, renovirao oronule ambulante na teritoriji grada. Rezultati ove mere, ako ona bude usvojena, bi}e ukidawe socijalnih davawa, pove}awe cene prevoza u lokalnom saobra}aju. Ova Vlada {tedi na na{oj deci, na starima, na onima kojima je pomo} potrebna, a ima za skijali{ta, hotele i gondole - kazao je portparol GO DS Slobodan Bojovi}. Demokratska stranka poziva gradona~elnika Grada ^a~ka, kao i druge predsednike op{tina u na{em okrugu, da se u ime gra|ana koje bi morali da predstavqaju, suprotstave ovim najavqenim merama, i da se pridru`e u borbi da pare za na{e gra|ane ostanu u na{em gradu, istakao je Bojovi}.

Milojko Panteli}, ~lan predsedni{tva stranke u Beogradu i ~lan Okru`nog odbora, ukazao je na eventualne posledice, ukoliko se ovaj zakon usvoji u Republi~koj skup{tini, i izrazio nadu da }e “razum prevladati”. - Grad ^a~ak i okolne op{tine u ovom trenutku imaju puno problema u vezi sa puwewem buxeta. Procenat puwewa buxeta je oko 70 odsto od projektovanog. Poznato je da se buxet puni od poreza na imovinu, poreza na plate i od transfernih sredstava. Znate da privreda u ^a~ku i okolnim mestima uglavnom ne radi, ili slabo radi, a da se porez na imovinu ne pla}a kako treba, {to zna~i da nije stabilan izvor prihoda. Izmene poreskih zakona }e istovremeno zna~iti i oko 40 odsto mawe transfernih sredstava - objasnio je Panteli}, upozoravaju}i da }e javnim preduze}ima biti onemogu}en rad i da }e neminovno uslediti otpu{tawe radnika. N. R.

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

TUÂ U KAFI]U ro{log petka, oko tri ~asa, u ugostiteqskom objektu „Mrak 3“, vlasni{tvo Milo{a R. (1989) iz â~ka, do{lo je do tu~e izme|u vi{e lica i upotrebe vatrenog oru`ja. Jedno lice je zadobilo lake telesne povrede, a policija je intervenisala na licu mesta i u slu`bene prostorije dovela deset lica. Protiv tri lica odre|ena je mera zadràvawa. â~anska kriminalisti~ka policija odredila je meru zadràvawa Milo{u R. (1989) iz â~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo izazivawe op{te opasnosti i krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa, dràwe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija,

zvr{ni odbor Demokratske stranke Srbije uveo je praksu da predsednik Izvr{nog odbora ove stranke Milovan Milo{evi} obilazi ve}e gradove u Srbiji, pa je u ciqu informisawa gra|ana o politici i aktivnostima DSS, on u utorak boravio u ^a~ku. - Vlada Republike Srbije nastavqa sa izno{ewem neistina o svojim aktivnostima. Izdali su nacionalne interese na Kosovu i Metohiji. Ju~e je, prvi put, premijer spomenuo Rezoluciju 1244. Spomenuo je kada je sve gotovo. Potpisali su sporazum, doneli odluku o wegovoj implementaciji, Ta~iju su predali u ruke srpski narod i srpsku teritoriju. To je prava istina. Srpski narod to mora da zna - rekao je Milo{evi}, naglasiv{i da bi Vlada Republike Srbije zbog takvih poteza morala da podnese ostavku. On je istakao da }e Demokratska stranka Srbije nastaviti sa politikom za{tite nacionalnih interesa i teritorije, kao i

brige gra|ana na Kosovu i Metohiji. - Republika Srbija je ugro`ena na vi{e na~ina, a tome potpoma`e Evropska unija, koja svojim ucenama pokazuje da nam nije prijateq. Stav DSS u vezi sa Vojvodinom uvek je bio jasan. O~ekujemo da odluka u vezi sa Statutom Vojvodine bude poni{tena isto kao {to je poni{ten Zakon o primeni nadle`nosti Vojvodine. To }e biti jedan od razloga za nove pokrajinske izbore, a jo{ jedan razlog je velika korupcija, s obzirom na to da Bojan Pajti} ve} 12 godina upravqa Vojvodinom bez ikakve kontrole - rekao je Milo{evi}. On je spomenuo i lokalne aktivnosti DSS, oceniv{i da su odbori ove stranke, nakon izbora imali slobodu da u interesu gra|ana formiraju vlast na najboqi mogu}i na~in sa strankama sa kojima su mogli da se dogovore. Demokratska stranka Srbije u ovom trenutku u vi{e od 75 gradova i naseqa vr{i lokalnu vlast, naglasio je Milo{evi}. I. M.

protiv Dejana N. (1983) i Miluna N. (1980), oba iz ^a~ka, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nasilni~ko pona{awe. Dejan N. i Milun N. su, nakon verbalnog i fizi~kog sukoba sa o{te}enim Milo{em S. (1967), koji je tom prilikom zadobio lake telesne povrede i Miroslavom V. (1978), do{li u sukob i sa vlasnikom ugostiteqskog objekta Milo{em R, nakon ~ega su razbili kompletan inventar u lokalu i muzi~ke instrumente. Milo{ R. je nakon toga iz vatrenog oru`ja ispalio nekoliko hitaca u pod, ispred Dejana N. i Miluna N. Tom prilikom nije bilo povre|enih lica.

„MARICA” PRAVILNO PARKIRANA resudom Prekr{ajnog suda u â~ku policijski slu`benik PU â~ak T.S. oslobo|en je krivice da je 20. januara, pro{le godine, u Ulici cara Du{ana br. 3, u â~ku, nepropisno parkirao specijalno vozilo „maricu“, na parking mestu koje je dopunskom tablom saobra}ajnog znaka ozna~eno kao mesto rezervisano za vozila odre|enih korisnika kada vozilo kojim upravqa ne pripada tim vozilima. Utvr|eno je da je policijski slu`benik T.S. parkirao specijalno vozilo „maricu“ na navedenoj adresi radi obavqawa slu`benih zadataka policije op{te nadle`nosti, i da se u konkretnom slu~aju primewuju odredbe ~lana 62. st. 2. Zakona o bezbednosti saobra}aja po kojima se odredbe ovog Zakona, o zaustavqawu i parkirawu, ne primewuju na policijske slu`benike u obavqawu policijske du`nosti ako bi obaveza po{tovawa ovih odredbi omela uspe{no obavqawe slu`bene du`nosti. Dakle, Prekr{ajni sud je utvrdio da je specijalno vozilo „marica“ bilo pravilno parkirano u Ulici cara Du{ana, ispred zgrade Policijske uprave u â~ku.

POLITIKA

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

SA 16. SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE GRADA ^A^KA

PLAN REGULACIJE OVÂR BAWE IZAZVAO BURNU RASPRAVU P ored predvi|enih 28 ta~aka, na dnevnom redu 16. sednice Gradske skup{tine na{le su se jo{ dve dopunske. Jedna od wih je predlog da nadle`ni u lokalnoj samoupravi formiraju anketni odbor, koji }e preispitati stawe u Turisti~koj organizaciji â~ka, jer, kako je re~eno, po gradu kolaju razne pri~e o radu ove ustanove, dok se druga odnosi na usvajawe deklaracije ili nekog vida protestne note protiv neukusnih programskih sadràja, kojima se naru{ava javni moral i vre|aju gra|ani, a ~iji su emiteri televizije sa nacionalnom frekvencijom. Bilo je i drugih predloga za pro{irewe dnevnog reda, ali ni jedan od wih nije prihva}en. Odbornik Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) zahtevao je da se sa dnevnog reda zasedawa skine i vrati na doradu predlog plana

generalne regulacije za Ov~ar Bawu na teritoriji grada â~ka, jer, kako je obrazloìo, prilikom wegove izrade nisu uvaène sugestije predstavnika SPC. Ovaj predlog nije prihva}en. Kako je istakao Milo{ Milosavqevi}, na~elnik Gradske uprave za urbanizam, predlog plana generalne regulacije za Ov~ar Bawu na teritoriji grada â~ka je prvi planski dokument koji stvara uslove i daje smernice za daqi razvitak ovog podru~ja. Iako je prvobitno pokrenuta inicijativa da plan generalne regulacije celokupnog podru~ja Ov~ar Bawe zajedno rade grad â~ak i op{tina Lu~ani, druga

strana nije bila zainteresovana. Ovim dokumentom je obuhva}eno samo oko 32 hektara Ov~arsko-kablarske klisure i na tom prostoru su predvi|eni sadràji koji }e podràti verski, bawski, izletni~ki, kao i druge vidove turizma, poput lova i ribolova. Kako je objasnio Milosavqevi}, iako je poziv blagovremeno upu}en da se svi zainteresovani, putem svojih sugestija u pisanoj formi, ukqu~e u realizaciju ovog plana, u startu su se odazvale Turisti~ka organizacija i “Elektromorava”, dok su se predstavnici SPC izjasnili u momentu javne rasprave. Kako se navodi u predlogu ovog plana, ciqevi wegove izrade i dono{ewa su: prepoznavawe turisti~ke ponude bawsko-le~ili{nog naseqa, planski razvoj turizma u skladu sa o~uvawem ìvotne sredine, za{tita i racionalno kori{}ewe

termomineralnih izvora, podizawe nivoa ugostiteqskih usluga, planirawe i opremawe zdravstveno-le~ili{nog kompleksa, sanacija za{ti}enih kulturnoistorijskih spomenika, poboq{awe komunalne infrastrukture... Planom je predvi|eno stvarawe uslova za rekonstrukciju i izgradwu objekata sa razli~itim tipovima stanovawa, koji }e sa prate}im sadr`ajima u svom sklopu omogu}iti funkcionisawe bawe kao vrednog turisti~kog centra. Predvi|eni su i sme{tajni kapaciteti visoke kategorije, sportsko-rekreativni i drugi prate}i komercijalni sadr`aji. Predlog plana general-

ne regulacije za Ov~ar Bawu izazvao je veoma burnu diskuciju. Odbornici opozicije su izrekli brojne primedbe, koje su se prvenstveno odnosile na to da ovaj vaàn dokument ne garantuje o~uvawe najve}ih vrednosti ovog izuzetnog podru~ja i da pri wegovoj izradi nije uvaèno mi{qewe predstavnika Srpske pravoslavne crkve. Re~eno je i da ovaj plan ne pruà jasnu turisti~ku viziju, pa se iz wega ne moè naslutiti kako }e ova oaza duhovnosti i mira izgledati jednog dana. Odbornik Radisav Rackovi} je rekao da Dveri srpske nemaju ni{ta protiv toga da Ov~ar Bawa oìvi, ali ako se u ovom planu pomiwe hotel

visoke kategorije, zna se kakvi prate}i sadràji u wemu mogu biti zastupqeni. Po wegovom mi{qewu, najve}i propust koji su u~inili urbanisti je to {to nisu razgovarali sa vlasnicima zemqi{ta i uvaìli primedbe koje su stigle iz manastira Blagove{tewe i Sretewe da se ovakvim planom ugroàvaju prioriteti na ovom specifi~nom podru~ju. Kako je naveo, plan predvi|a sadràje koji su neprimereni verskom i zdravstvenom turizmu koji zahtevaju mir. Bo{ko Obradovi} je rekao da predloèni plan ugroàva biodiverzitet prirode i da oni koji su radili ovaj vaàn dokument nisu vodili ra~una o tome. Qiqana Rankovi} je ocenila da je otvarawe akvaparka neprimereno duhovnosti Ov~ar Bawe i da se takvo re{ewe ne uklapa u ovo osobeno podru~je. Na sve navedene primedbe odgovorili su izvestioci tvrdwom da se u planu ne pomiwu kockarnice, barovi i sli~no i da on podràva raspoloìve kapacitete i da stvara osnovu za daqu razradu kroz urbanisti~ke projekte. Milosavqevi} je napomenuo da se ovaj dokument ne bavi pitawima imovinsko-pravne prirode, jer su mnogi u~esnici u diskusiji potencirali da su manastiri pravi vlasnici zemqi{ta na kojima

su planirani neki sadràji i da se ta ~iwenica ne moè ignorisati. Jeroslav @ivani} iz odborni~ke grupe NS - DSS je istakao da Ov~ar Bawa poseduje lekovitu i geotermalnu vodu i da je treba graditi da bi oìvela. Dodao je da se manastiri ne nalaze u samom nasequ. Apel da se plan generalne regulacije ovog podru~ja podrì uputio je i odbornik Milan Bojovi}, kako bi Ov~ar Bawa jednog dana postala reprezentativno turisti~ko mesto, kojim }e se ovaj grad ponositi. Predloèni amandmani odborni~ke grupe Dveri srpske, da se u ciqu za{tite duhovnog mira u plan precizno unese da na tom podru~ju ne}e biti kockarnica, no}nih klubova i drugih sli~nih sadràja koji mogu da naru{e duhovnost podru~ja i prouzrokuju veliku buku, nisu dobili ve}inu odborni~kih glasova. Predloèni plan generalne regulacije usvojen je nakon tro~asovne diskusije ve}inom odborni~kih glasova. Odbornici su razmatrali i predlog odluke o zavr{nom ra~unu buxeta grada â~ka za 2012. godinu. Prihodi i primawa buxeta ostvareni su u ukupnom iznosu od 2,9 milijardi, {to predstavqa 96,44 odsto u odnosu na planirane, a teku}i rashodi 2, 7 milijar-

di dinara. Razlika ukupnih buxetskih prihoda i rashoda je 142,6 miliona dinara. Ostvaren je suficit buxeta u visini od 244 miliona dinara. Najve}i prihodi u pro{logodi{wem buxetu su ostvareni od poreza na zarade, koji je iznosio 1,2 milijarde dinara. Kako je istakao u svom izlagawu Zoran Todosijevi}, na~elnik Gradske uprave za finansije, â~ak je grad koji najmawe duguje u Srbiji. Iako su svi odbornici, koji su diskutovali o zavr{nom ra~unu pohvalili na~in na koji je ovaj dokument ura|en, opozicija je imala brojne primedbe koje su se odnosile na raspodelu sredstava. Zamerili su da buxet nije bio razvojni, a ni pretereno socijalni. Re~eno je da je vi{e novca trebalo usmeriti na investicije i otvarawe novih radnih mesta. Na sednici je usvojen i predlog programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na teritoriji grada â~ka za 2013. godinu. Prvog dana zasedawa odbornici su razmatrali tri ta~ake dnevnog reda. Sednica SG je nastavqena u ~etvrtak, 30. maja. O zna~ajnim odlukama odbornika, koje su doneli tokom drugog dana zasedawa, pisa}emo u narednom broju “â~anskog glasa”. V. S.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

GRAD

ZAKUPCI “1. MAJA” KOD GRADONAÊLNIKA d pro{log petka italijanska kompanija “Ivas Balkan” postala je i zvani~no zakupac ~a~anske Hemijske industrije “1. maj”. Novi poslodavac zadrào je svih 55 radnika. Preraspodelom je odlu~eno da “Ivas” preuzme sve zaposlene, a da dosada{wi vlasnik Milosav Kneèvi} jedini ostane u “1. maju” na mestu generalnog direktora. Saradwa Italijana i porodice Kneèvi} duga je skoro dve decenije. Ovoga puta spasila je “1. maj” od bankrotstva, prema kome je polako i{ao od 2010. i 2011. godine, kada je obnovqen proizvodni programi fabrike. - Italijani su zakupili kapacitete i opremu u narednih osam godina. Proizvodwu su zapo~eli jo{ u martu ove godine - podsetio je Kneèvi}. Wega, vlasnike i generalnog direktora “Ivas Balkana” nedavno je primio gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}. Kako je tom prilikom re~eno, “Ivas” je nastao spajawem dve italijanske firme. Na prijemu kod gradona~elnika bili

ITALIJANI PREUZELI ÂÂNSKU FABRIKU su Verter Kolona, vlasnik fabrike boja i lakova, Paolo Tofoli, proizvo|a~ stiropora i direktor wihove ~a~anske poslovnice Rafaelo Paganeli. - U “Ivasu” je jedino generalni direktor Italijan, ostali zaposleni su Srbi i zadovoqni smo tom preraspodelom. Ube|eni smo da }emo razvijaju}i firmu, pro{iriti proizvodni program i pove}ati broj zaposlenih - rekao je jedan od vlasnika Verter Kolona. Kako je najavio direktor “Ivasa”, fabrika za sada ne}e primati nove radnike, ali planiraju da otvore i sektor transporta, tako da }e im u dogledno vreme biti potrebni novi qudi. “Ivas” je za sada prevashodno usredsre|en na trì{te Srbije. U dugoro~nom planu je i osvajawe Rusije. - Nekada veliki gigant, “1. maj” je osetio krizu naj-

pre raspadom Jugoslavije. Dolazak Italijana je prilika da proizvodwa bude obnovqena i nadamo se, u dogledno vreme pove}an i broj zaposlenih. Za sada je “Fijat” najboqi primer

uspe{ne saradwe italijanskih i srpskih kompanija rekao je Vojislav Ili}. U ime doma}ina, na prijemu su prisustvovali i zamenik predsednika Skup{tine grada Vladan Mili} i

pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}. Italijani su im potvrdili da su se za ovih nekoliko meseci odli~no sna{li u ^a~ku. Pun utisaka je i Rafaelo Paganeli ko-

ji, zbog posla, ovde provodi najvi{e vremena. [efovi su ga odmah pohvalili kod doma}ina da se odli~no snalazi kada u pekarama naru~uje burek. Z. J.

ODR@ANA 39. SEDNICA GRADSKOG VE]A

RASPODELA SREDSTAVA ZA CRKVE, MEDIJE I JP sim pet prethodno planiranih, na po~etku sednice dodato je isto toliko ta~aka dnevnog reda. Odmah na po~etku, na osnovu obrazloèwa Vesne Dmitrovi} iz Gradske uprave za urbanizam, ~lanovi GV su odbili dva amandmana na predlog Plana regulacije Ov~ar Bawe. Jedan predlog bio je da u Bawi bude zabrawen rad kockarnica, kladionica, no}nih barova, kao i odràvawe koncerata koji proizvode veliku buku. Ve}nici su, izme|u ostalog, usvojili odluke o raspodeli sredstava po konkursima crkava i verskim organizacijama za realizovawe programa u 2013. godini. - Za dodelu donacija verskim zajednicama i crkvama predvi|eno je ~etiri miliona dinara. Prijavilo se 18 crkvenih op{tina i traìli su sumu od 24 miliona. Odbijeno je {est zahteva - rekao je Sa-

{a Obradovi}, pomo}nik gradona~elnika i naveo razloge zbog kojih su pojedine crkvene op{tine odbijene. To je u~iweno ili zbog dokumentacije koja nije bila u skladu sa pravilnikom, ili zato {to su tra`ili sredstva za name-

ne koje nisu u wihovoj nadle`nosti. Na sednici je i sekretar Skup{tine grada Qubodrag Petkovi} predlo`io da Grad pomogne obnovu manastira Hilandar, ali ovoga puta se ve}nici nisu detaqnije bavili tom problematikom. Uz obra-

zlo`ewe da bi ovoj svetiwi trebalo pomo}i, taj razgovor je odlo`en za drugu priliku. Za predstavnike lokalnih medija naro~ito je bilo zanimqivo usvajawe Re{ewa o raspodeli sredstava za javno informisawe

gra|ana od lokalnog zna~aja. Gradsko ve}e odlu~ilo je da iz stalne buxetske rezerve odobri Turisti~koj organizaciji ^a~ka oko pola miliona dinara za isplatu rate za nabavku turisti~kog vozi}a, za {ta su sredtva odobrena pro-

{le godine, ali nenamenski potro{ena, kao i za nabavku vanbrodskog motora. Na 39. sednici je konstantovano i da je stawe u Javno komunalnom preduze}u “Komunalac” i daqe vrlo te{ko, da su koreni problema duboki i da i da je neophodno sa~initi sveobuhvatni plan izlaska iz krize. Iz stalne buxetske rezerve “Komunalac” }e dobiti tri miliona dinara za izmirivawe dugova firmi “Sponit” i preduze}u “Kne`evi}” za rad bagera na pretovaru sme}a u Preli}ima. Gradski ve}nici su usvojili i predlog odluke o izmeni odluke o osnivawu Pred{kolske ustanove “Moje detiwstvo”. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} izvestio je ~lanove GV o poseti ~a~anske delegacije Rusiji, Belorusiji i Rumuniji. Z. J.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter). ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

DRU[TVO

KONCERT „^UDESMA” U ^A^KU

POVEZALI BALKAN I AUSTRALIJSKE DOMOROCE Dok Katarina Pavlovi} svojim glasom oìvqava pesme drevnog Balkana, na aborixinskom rogu je prate Igor Dragovi} i Aleksandar Kostadinovi} “Do{li su svi koje sam o~ekivala”, kazala je, pozdraviv{i ~a~ansku publiku, Katarina Pavlovi}, glavna li~nost “ûdesma”, grupe koja je pa`wu {ire muzi~ke javnosti na sebe skrenula u~e{}em u ovogodi{wem serijalu “Ja imam talenat”, u{av{i u samo finale. Katarina voli da kaè da je “ûdesmo” beogradsko ~a~anski, odnosno ~a~ansko - beogradski sastav, jer su wegovi tvorci ona, ro|ena â~anka koja se po zavr{etku sredwe {kole preselila u Beograd, gde je nedavno okon~ala studije turizmologije, i Igor Dragovi}, Beogra|anin i majstor na aborixinskom rogu. Grupa je nastala 2009. godine, a prvi put se predstavila na ~a~anskom “Karuselu”, festivalu kome je ostala odana i narednih godina. Na sceni Doma kulture 25. maja, Katarina Pavlovi} i wena flauta, koju je savladala jo{ kao |ak niè muzi~ke {kole, pojavile su se me|u, na prvi pogled, protivure~nim muzi~kim individuama i instrumentima. Na aborixinskom rogu

pratili su je Igor Dragovi} i Aleksandar Kostadinovi}, kahon je svirao Lazar Zeqi}, a tapan Jovan Dostani}. Deo ìvopisne druìne ~inili su i dva Aleksandra - gitarista Gini} i bubwar Alempijevi}, a nastupio je i mladi pijanista i kompozitor Marko Mari}, koji je na ovaj na~in uzvratio “ûdesmu” gostovawe na wegovom nedavnom koncertu, tako|e u Domu kulture. U “ûdesmu” se pojavio i drugi vokal - Aleksandra Todorovi}, â~anka i diplomirani politikolog. Za grupu koja je uspela da spoji pesme drevnog Balkana i instrument australijskih domorodaca

li~nost vredna divqewa je Sreten Boì} Vongar, australijski antropolog i pisac srpskog porekla koji je ~itavu deceniju proveo me|u australijskim Aborixinima, a danas ìvi na usamqenom imawu, u dru{tvu divqih dingo pasa. O wegovom vi{e nego uzbudqivom ìvotnom putu na koncertu je govorio profesor iz Aran|elovca Vladeta Kolarevi}. Sreten Boì} je ro|en 1932. godine u

selu Gorwoj Tre{wevici kod Aran|elovca. Prvu kwigu je pro~itao tek sa 18 godina, po~eo je i sam da pi{e pesme i oti{ao u Beograd. U obilazak Evrope krenuo je pe{ice, da bi u Parizu, kao izbeglica, bio prihva}en od strane Crvenog krsta. Savladao je francuski, dru`io se sa filozofima i piscima, ali avanturisti~ki duh ga je vukao ka Australiji, gde je stigao brodom, posle godinu dana

plovidbe, sa pozajmqenim novcem i papirom, umesto paso{em, na kome je francuska policija napisala “Ovaj ~ovek za sebe tvrdi da je...”. ûv{i da svaki doseqenik u Australiji moè da dobije posao na podizawu sistema za navodwavawe u Kimberziju, on je kupio kamilu i do tog mesta krenuo kroz Tanami pustiwu. Kada je kamila uginula od iscrpqenosti, Sreten je naslutio i sopstveni kraj. Me|utim, onesve{}enog od è|i i vru}ine spasao ga je stari Aborixin, crni domorodac koji je iz peska iskopao àbu i iz wenog stomaka iscedio nekoliko kapi te~nosti u usta polumrtvog ~oveka. Sreten }e se dobrovoqno pridruìti australijskom plemenu, oèniti se \umalom i sa wom dobiti dvoje dece. Kao prvi belac u selu, do~ekan je kao sveti glasono{a, pa su ga wegovi crnoputi prijateqi nazvali Barnubir Vongar, {to zna~i “glasono{a iz sveta duhova”. Pisao je o aborixanskim obi~ajima i mitovima, ali nije pre}utao ni pri~u koju je ~uo od starosede-

laca, o nuklearnim probama vr{enim od strane Britanaca sredinom pro{log veka u blizini domoroda~kog naseqa, zbog kojih je veliki broj Aborixina umro ili ostao bez vida. Kada je svoja saznawa publikovao, australijska vlast ga je proterala iz zemqe, a po povratku se doseqava u ju`ni deo Australije. Trebalo je da mu se porodica kasnije pridruì, ali su \umala i deca, po svemu sude}i, stradali u ciklonu koji je 1974. godine pokosio mnoga australijska sela. Uprkos nesre}i, i stalnom pra}ewu od strane policije, nastavio je da pi{e i objavquje istinu o najstarijem narodu na svetu. Neke od wegovih kwiga, koje je objavila izdava~ka ku}a “Jasen” iz Aran|elovca, mogle su se kupiti u vreme koncerta (me|u wima je bio i roman “Raki” u kome je Vongar uo~io vezu izme|u stradalni~ke sudbine srpskog naroda i australijskih Aborixina), a potpisivali ~lanovi “ûdesma”. Posle koncerta u â~ku grupa je nastupila na “Kolarcu”, da bi se ponovo vratila u na{ grad, gde }e ve~eras u~estvovati u “zatvarawu” Disovog prole}a. “ûdesmo” je, ina~e, okupirano snimawem spota, a uskoro }e, saznajemo od Katarine, u}i u studio i snimiti prvi album. ^lanovi grupe su ponosni i na saradwu sa mladim rediteqem Mladenom Milosavqevi}em, u ~ijem su kratkometra`nom filmu “Maskirci” bili zaduèni za muziku. Film koji govori o srpskim obi~ajima vezanim za Belu nedequ dobio je nagradu na Festivalu dokumentarnog filma “Zlatna buklija” u Velikoj Plani. E. V.

ZA OSNOVNE [KOLE U EPARHIJI @I^KOJ

KVIZ TAKMIÊWE IZ VERONAUKE Pobednik je ekipa O[ “Kraq Petar Drugi” iz Uìca” takmi~ewu je u~estvovalo vi{e od 40 osnovnih {kola sa podru~ja @i~ke eparhije, a tro~lane ekipe su sa~iwavali mahom u~enici petog, {estog i sedmog razreda. U kvalifikacijama, 20. aprila, svi u~esnici su radili isti test, sa 20 pitawa, i pokazali visok stepen znawa. U polufinale se plasiralo osam ekipa (iz Gorweg Milanovca, Poège, Gora~i}a, Zabla}a i Gradca), da bi se u finalu, 23. maja, na{le dve {kole iz Uìca - O[ “Kraq Petar

Drugi” i O[ “Du{an Jerkovi}”. U takmi~ewu koje se sastojalo iz “pitalice”, otkrivalice”, “asocijacija” i igre “lavirint”, pobedu je odnela ekipa {kole “Kraq Petar Drugi”. Kviz takmi~ewa Eparhija @i~ka organizuje od 2003. godine, u nameri da nastavu veronauke u~ini zanimqivijom. Autor kompjuterskog programa “Kviziracija” je monah Vitalije, iz manastira “Gradac”, koji nam je rekao: - U dana{we vreme deci je dostupno obiqe audio-vizuelnih efekata i predavawa na raniji na~in ne mogu da odr`e wihovu pa`wu. Uz pomo} ovakvih multi-

medijalnih aplikacija pa`wa se poja~ava, kao i motivacija, pa deca jedva ~ekaju nova takmi~ewa. “Kviziracija” je nastala u programerskoj radionici manastira “Gradac” i pre nekoliko godina je objavqena na internetu, kako bi bila dostupna svim verou~iteqima i ostalim nastavnicima. Otac Vitalije nagla{ava da se program mo`e koristiti i za druge predmete, kao i da je programsko - dizajnerski tim “Gradca” otvoren za nove ideje i ~lanove. Najuspe{nije ekipe na proteklom takmi~ewu nagra|ene su obilaskom manastira u ovom kraju. E. V.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

NA FESTIVALU KREATIVNOSTI U BEOGRADU

NA DR@AVNOM TAKMI^EWU „[TA ZNA[ O SAOBRA]AJU”

^A^ANSKI GIMNAZIJALCI

NA DRUGOM MESTU OSVOJILI SPECIJALNU NAGRADU U^ENICA IZ SLATINE

Petoro gimnazijalaca, zaslu`nih za scenario i re`iju kratkometra`nog filma “Dva dana posle sutra” stekli mogu}nost da se besplatno {koluju na Fakultetu za medije i komunikaciju

a ovogodi{wem, ~etvrtom po redu Festivalu kreativnosti, 26. i 27. maja u Domu omladine u Beogradu, predstavqeni su multimedijalni radovi u~enika iz 21 {kole u Srbiji. Kreativnom tim Trinaeste beogradske gimnazije osvojio je putovawe u Var{avu, koje daruje ambasada Poqske u Srbiji, drugo mesto i ta-

{koluje i na beogradskom fakultetu, dok }e ostale u~enike, Filipa Ristovi}a, Ikoniju Jefti}, Nemawu Milosavqevi}a i Maju Stojanovi}, nagrada morati da sa~eka po{to su tek pri kraju drugog razreda. Inspirisan kwigom “Sami zajedno” ameri~kog antropologa [eri Terkl, koja istra`uje uticaj moderne tehnologije na komunikaciju i dru{tvene odnose, film vodi gledaoce u budu}nost i prikazuje na koji }e na~in humanoidni roboti, ina~e vrhunac dosada{weg nau~no - tehnolo{kog razvoja, promeniti na{e navike, `ivote i mentalitet. Festival kreativnosti predstavqa zavr{nicu godi{weg projekta, koji su rea-

eodora Trifunovi}, u~enica sedmog razreda O[ “Branislav Petrovi}” iz Slatine, osvojila je drugo mesto na dràvnom takmi~ewu koje je, u organizaciji Auto-moto saveza i Dru{tva nastavnika tehni~kog i informati~kog obrazovawa Srbije odràno 24. i 25. maja u hali “Pionir” u Beogradu. Pored Teodore, ekipu Moravi~kog okruga ~inili su Marko Didanovi}, iz iste {kole, Anastasija Vasilijevi}, iz O[ “Filip Filipovi}” u â~ku, i Boìdar Vu~i}evi}, u~enik O[ “Vu~i} Veli~kovi}” iz Me|ure~ja kod Ivawice. Takmi~ewe osnovaca u poznavawu saobra}ajnih propisa deo je velike akcije koju realizuje Ministarstvo prosvete i nauke u saradwi sa Auto - moto savezom, u ciqu edukacije najmla|ih u~esnika u saobra}aju i pove}awa wihove bezbednosti. Na takmi~ewu svake godine u~estvuju ekipe

blet ra~unar osvojili su u~enici Gimnazije iz Kru{evca, dok su tre}a nagrada i mini kamera pripali timu Gimnazije “Du{an Vasiqev” iz Kikinde. Ekipa Gimnazije iz â~ka dobitnik je specijalne nagrade za kreativnost, koju dodequje Fakultet za medije i komunikaciju iz Beograda. “Oskar kreativnosti” podrazumeva besplatno {kolovawe na ovoj visoko{kolskoj ustanovi za petoro u~enika koji potpisuju scenario i reìju trinaestominutnog filma “Dva dana posle sutra”, realizovanog uz tehni~ku pomo} Televizije Telemark. Maturantkiwa Tijana Paji}, koja je ve} upisala studije menaxmenta u Italiji, raspoloèna je da se, putem interneta,

lizovale nevladina organizacija “Biblioteka Plus” i izdava~ka ku}a “Klio” iz Beograda, u ciqu razvijawa medijske kulture, odnosno kori{}ewa medija u stvarala~kom umesto u potro{a~kom smislu. Od u~esnika se tra`ilo da odaberu jednu od ponu|enih kwiga, prostudiraju wen sadr`aj i poruke i predstave je koriste}i druge medije. U ~a~anskoj Gimnaziji projektom je obuhva}eno vi{e od sto u~enika, mentor im je bio profesor gra|anskog vaspitawa i sociologije Vladimir @ivanovi}, a film je nedavno predpremijerno prikazan u sali {kole. Na Festivalu kreativnosti ovda{wi gimnazijalci su u~estvovali prvi put, a nagradu im je uru~io rediteq Neboj{a Bradi}. E. V.

U O[ „FILIP FILIPOVI}”

SVE^ANOST ZA NAJBOQE TAKMI^ARE U speh u~enika O[ “Filip Filipovi}” na ovogodi{wim smotrama i takmi~ewima prema{io je standarde propisane od strane Zavoda za vrednovawe i unapre|ewe obrazovawa i vaspitawa. U~enici su osvojili 128 nagrada, {to u odnosu na ukupan broj |aka iznosi 24, 2 procenta. Na jedno od prva tri mesta plasiralo se 68 u~enika, a petoro je u~estvovalo na republi~kim nadmetawima. Ove podatke je na prijemu za nagra|ene takmi~are saop{tio direktor {kole Milo{ ]irkovi}, izdvojiv{i slede}e u~enike: Aleksa Jela~a, iz {estog razreda, osvojio je drugo mesto na republi~-

kom takmi~ewu iz fizike, Katarina Mi{i} i Dragana Jovanovi}, u~enice osmog razreda, plasirale su se na republi~ko takmi~ewe iz kwièvnosti, Anastasija Vasilijevi}, iz petog razreda, u~estvovala je na dràvnom takmi~ewu iz TIO i “[ta zna{ o saobra}aju”, dok je sedmak Nemawa ûli} ove godine na takmi~ewima osvojio sedam nagrada. Najuspe{nije u~enike {kola je darivala kwigama, a priredbi koja je prire|ena wima u ~ast prisustvovali su i wihovi roditeqi. Dan kasnije, 24. maja, {kola je proslavila svoj Dan i krsnu slavu - Svetog Kirila i Metodija. E. V.

svih okruga, koje ~ine po ~etiri najboqa takmi~ara (dva de~aka i dve devoj~ice u mla|oj i starijoj grupi). Takmi~arski deo se sastoji iz tri celine: polagawe testa sa saobra}ajnim propisima, vo`wa biciklom po “poligonu spretnosti”, koji sadr`i razne prepreke, i vo`wa biciklom po “poligonu prakti~nog pona{awa”, koji simulira realnu situaciju u gradskom saobra}aju. Osnovna {kola “Branislav Petrovi}” iz Slatine nekoliko godina unazad ostvaruje odli~ne rezultate na takmi~ewu “[ta zna{ o saobra}aju”. Ekipa ove {kole redovno je osvajala prva mesta na op{tinskom i okru`nom i imala svog predstavnika na dr`avnom takmi~ewu, {to je dokaz da saobra}ajna sekcija {kole, koju vodi profesor tehni~kog obrazovawa Aleksandar Vini}, radi sa velikim entuzijazmom i u kontinuitetu. E. V.

PROJEKAT „PROFESIONALNA ORIJENTACIJA NA PRELASKU U SREDWU [KOLU”

OD SAMOSPOZNAJE DO ODLU^IVAWA U projektu, koji traje od 2011. do 2013. godine u~estvuje 21.000 mladih iz cele Srbije a drugom sastanku Tima za podr{ku programu, 27. maja u Regionalnom centru za profesionalnu orijentaciju zaposlenih u obrazovawu, oceweno je da je wegovo sprovo|ewe u {kolama Moravi~kog okruga bilo veoma korisno za u~enike koji su suo~eni sa izborom budu}eg zanimawa i doprinelo da boqe upoznaju sopstvena interesovawa i svet rada, kao i da donesu pravilnu odluku. Projekat “Profesionalna orijentacija na prelasku u sredwu {kolu” sprovodi Nema~ka organizacija za me|unarodnu saradwu (GIZ), u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i kroz saradwu sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije, radi osposobqavawa mladih da promi{qeno i vaqano odlu~uju o daqem {kolovawu i pozivu kojim }e se baviti u `ivotu. Marija Vulovi}, rukovodilac lokalnog tima za podr{ku, obja{wava da je projektom obuhva}eno 30 radionica, svrstanih u pet oblasti: upoznavawe sebe i sopstvenih interesovawa, upoznavawe

sveta obrazovawa i rada, informisawe o tome koja {kola vodi odre|enom zanimawu, direktan kontakt sa svetom rada i dono{ewe odluke o izboru {kole, odnosno profesije. - Sa u~esnicima radionica rade obu~eni nastavnici i razredne stare{ine. U~enici u wima rado u~estvuju, ose}aju se opu{tenije nego na redovnoj nastavi i uspostavqaju boqi odnos sa nastavnikom. Oni u ovoj vrsti nastave prepoznaju svoj interes, zahvaquju}i radionicama u~estvuju u stvarawu sopstvene budu}nosti i, {to je veoma va`no, sti~u znawa i ve{tine potrebne za suo~avawe sa dinami~nim i promenqivim trì{tem rada - nagla{ava Marija Vulovi}. Kao poseban kvalitet ove “obuke” ona isti~e posetu 100 devoj~ica iz {est ~a~anskih {kola preduze}ima “Maru{ka”, “Desert”, “Unipromet”, “Elsat” , “Progres inèwering” i “Vodo inèwering”. Poseta je uprili~ena u aprilu, na Dan devoj~ica, a doma}ini su se, kaè Vulovi}ka, potrudili da se deca prijatno ose}aju i nau~e ne{to novo. Projekat je zapo~et 2011. godine u 232 {kole i 26 kancelarija za mlade, a u toku {kolske 2012/13. sprovo|en je u 450 novih {kola. E. V.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

KULTURA

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

rva Po~asna Disova plaPRVO POÂSNO PRIZNAWE DISOVOG PROLE]A PRIPALO OSVEDOÊNOM keta, ustanovqena povodom jubilarnog 50. DisoPRIJATEQU SRPSKOG NARODA IZ EVROPE vog prole}a na inicijativu direktorke Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis” Danice Ota{evi}, uru~ena je austrijskom i svetskom kwièvniku i intelektualcu Peteru Handkeu, 29. maja na sve~anosti uprili~enoj u sali Skup{tine Grada. Priznawe dragom gostu uru~io je u ime jubilarnog Disovog prole}a, Gradske peo da ih prevede na nema~ki jezik tog gaòvawu u avangardnom kwièvnom ~asopisu “Manubiblioteke i Grada â~ka pesnik dana borave}i u na{em gradu i Zabla- skript”, akademik Milovan Danojli} je naveo sva wegova Dragan Jovanovi} Danilov, pred}u, a ~itao ih je naizmeni~no sa Rada- dela, po~ev{i od prvih samostalnih radova 1965, kada sednik Odbora manifestacije, a kovi}em na srpskoj }irilici i nema~- napu{ta studije i posve}uje se umetni~kom radu, pa sve do dobrodo{licu u ime grada poèkom, zbog ~ega je nagra|en aplauzom. I danas. Danojli} je u Handkeovoj biografiji apostrofileo pomo}nik gradona~elnika ba{ kao {to su se pre mnogo godina, rao i brojne nagrade koje je dobio, one koje je odbio, kao Aleksandar Da~i}. po re~ima Danice OtaPo~asna Disova plaketa Hand{evi}, veliki Gete i keu je dodeqena za celokupan kwibra}a Grim divili èvni rad i doprinos {irewu lirskoj i epskoj poeziji istine o srpskom narodu i srpskoj jednog malog naroda, kulturi, a u znak zahvalnosti za koji je èleo slobodu i hrabrost i dosledno prijateqstvo pravo da bude svoj na sa Srbijom, nedavno ga je i predsvome, tako i danas, taj sednik Srbije Tomislav Nikoli} isti mali narod {aqe odlikovao Sretewskim ordenom. svoju poeziju u Evropu, Za novi roman “Moravska no}” a prenosi}e je jedan pripala mu je i kwièvna nagrada Evropqanin. To ozna“Momo Kapor”. Pro{le godine ~ava i budu}i ravoj saHandke je izaban za inostranog me manifestacije, jer ~lana SANU, a ove, za po~asnog Dis nam otvara sva vrata. Zahvalnost i one koje su mu zbog politi~kog stava bile uskra}ivane. ~lana Akademije nauka Republike za to {to su Handkeu pribliìli DiPo majci Slovenac, Handke je jedan od retkih evropSrpske. Gosti sve~anosti bili su i Handkeovi prijateqi i su- sovu poeziju upu}ena je tom prilikom i Danojli}u i Rada- skih intelektualaca koji sredinom devedesetih godina gra|ani u Parizu, akademik Milovan Danojli} (laureat kovi}u, kao i samom laureatu Po~asne Plakete, {to je u javno diè glas protiv medijskog mraka kojim je zapadni Disove nagrade 1995.) i pesnik i prevodilac Handkeovih naslov svog posledweg romana “Moravska no}”, stavio svet pokrio Srbiju. U to vreme posetio je Republiku Srpime najsrpskije srpske reke. sku, a 1999, u vreme bombardovawa Jugoslavije, doputovao dela na srpski jezik @arko Radakovi}. Govore}i o stvarala{tvu Petera Handkea, ro|enog je u na{u zemqu. U znak protesta vratio je neke nagrade. Umesto prigodne besede Peter Handke je publici darovao pet strofa Disove pesme “Mo`da spava”, koliko je us- 1942. u Grifenu u Austriji, studijama prava u Gracu, an- Odbio je da primi i presti`nu nagradu “Kandid” 2011, a nov~ani deo, koji mu je uskratio nema~ki sponzor zbog wegovog prosrpskog stava, kao alternativnu nagradu, DANOJLI]: QUBAV PREMA ISTINI prikupili su berlinski pisci, rediteqi i drugi donatori. Svotu od 50.000 evra Handke je poklonio Srbima u Ve- Pisawe je za Petera Handkea {kola gledawa. Pisac gleda da bi razumeo i pi{e da bi gledao. U jugoslovenlikoj Ho~i na Kosmetu. Goste su pesmama “Oj Moravo” i skom gra|anskom ratu stao je na stranu iskqu~enih. Dolazak u Srbiju deo je wegovog eti~kog i estetskog stava. Za “Boùri” pozdravile solistkiwe Sara Plazini} i Mawegove putopise o nama kaù da su provokativno apoliti~ni. Uzbudila nas je wegova qubav prema istini. I ne rina Savi}, odlomke iz romana “Moravska no}” je ~itao samo qubav prema pravdi i istini za srpski narod, ve} za svakog ~oveka. Ve}e qubavi nismo mogli traìti. On Slobodan Nikoli}, a u ime doma}ina, Gradske bibliotenas je oslobodio jednog dela mr`we… - rekao je pored ostalog akademik Danojli}. ke, kroz program je vodio Qubi{a ]irkovi}. Z. L. S.

DISOVA PLAKETA URU^ENA PETERU HANDKEU

JUBILARNO 50. DISOVO PROLE]E U KOLAR^EVOJ ZADU@BINI

SRE]NI SU PESNICI KOJI IMAJU ZAVIÂJ - Sre}ni su gradovi koji imaju pesnike, koji im otvaraju vrata ma gde se pojavili. Sre}ni su i pesnici koje zavi~aj nije zaboravio. Tu sre}u ima i â~ak, a posmrtne po~asti pesniku Vladislavu Petkovi}u Disu vidaju wegove zemaqske bolove i neda}e. Zavi~aj je davne 1964. godine poslu{ao kwièvnika Branka V. Radi~evi}a i zaboravqenog Disa, iz “zatravqenih sutona” vratio me|u svoje, podariv{i mu pesni~ku manifestaciju - Disovo prole}e rekla je, u Kolar~evoj zadu`bini u utorak, 28. maja, na predstavqawu Disovih sve~anosti u presotnici, Danica Ota{evi}, direktorka manifestacije koja ove godine obeleàva pola veka trajawa, ujedno i direktor Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis” u â~ku. Program naslovqen po stihu Disove pesme “Javqaju lahori da ve~e dolazi” sadràjem je podsetio na svih pedeset pesni~kih manifestacija i niz povoda koji iznova daju razloge za trajawe. Ove godine se navr{ava 110 godina od objavqivawa prve Disove pesme “Idila” u Srpskom kwièvnom glasniku 1903. godine, a ve} 1. jula, bi}e ta~no 100 godina od {tampawa autorskog izdawa Disove kwige

“Mi ~ekamo cara”. Brojna publika u Kolarcu, koju su ~inili i dosada{wi laureati Disove nagrade, akademici, pesnici i drugi kulturni poslenici prestonice, bila je u prilici da ~uje i kako je sve po~elo u ^a~ku 13. aprila 1964. godine, od kada je Dis “svoj pesni~ki lovorov venac po~eo da deli sa jednim savremenim pesnikom”. Taj niz, Disovom nagradom oven~anih, zapo~eo je sa Vaskom Popom 1965, a stigao do Dragana Jovanovi}a Danilova 2012, da bi na jubilarnoj manifestaciji prvi put bila dodeqena Po~asna Disova plaketa Peteru Handkeu. U Kolar~evoj zadu`bini su predstavqena i brojna izdawa koja prate 50. Disovo prole}e, koja }e biti trajni belezi jubilarne manifestacije: dve retrospektivne kwige, “Sa zaklopqenim o~ima” i “Disu u gostima”,

tri kataloga (“Kod vas je prole}e”, Umetni~ka kwiga - Dis i 17. Prole}no anale) i uskoro i specijalno izdawe ~asopisa “Disovo prole}e”. O izdawima su govorili prire|iva~i, profesor Radivoje Miki} i Dragan Hamovi}, a stihovima su se Disu poklonili dosada{wi laureati: akademici Qubomir Simovi} i Matija Be}kovi}, pesnici Radmila Lazi}, Du{ko Novakovi}, Vojislav Karanovi}, @ivorad Nedeqkovi}, Dragan Jovanovi} Danilov, Nikola Vuji~i}. Imena svih 50 laureata bila su sve vreme na video prezentaciji pred publikom u Kolarcu, Disove stihove govorio je Neboj{a Dugali}, a nastupio je i ansambl „^udesmo“. Z. L. S.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

PETER HANDKE I AKADEMIK MILOVAN DANOJLI] U DISOVOM ZAVI^AJU

IZ PARIZA U ZABLA]E

wièvnik i jedan od vode}ih evropskih intelektualaca Peter Handke, braniteq srpskog naroda u najteìm vremenima prethodnog i novog veka, i akademik Milovan Danojli}, stigli su iz Pariza u Zabla}e. U sredu, 29. maja u podne, prisustvovali su u Disovom zavi~aju parastosu, koji se u okviru Disovih sve~anosti odràva svake godine u crkvi Svetog Arhangela Gavrila, u kojoj je pesnik kr{ten 2. marta 1880. godine po starom kalendaru. U osnovnoj {koli koja nosi ime zavi~ajnog pesnika tog dana se u~enicima osnovnih i sredwih {kola tradicionalno dodequju nagrade za najboqe literarne radove prispele na konkurse Disovog prole}a, kada im o istorijatu manifestacije iscrpno govori bibliotekar Dubravka Ili}, a nagra|eni ~itaju svoje rukopise. Handke je u â~ak stigao prethodne ve~eri sa producentskom ekipom iz Nema~ke koja snima film o wegovom boravku u na{oj sredini, a vi|en je i kako sam {eta ulicama grada iste ve~eri i narednog jutra. Posetio je Gradsku biblioteku, video priznawa koja je ova ustanova dobila za svoj rad. Tom prilikom direktorka Biblioteke Danica Ota{evi} priredila je izne-

SVI DOBITNICI DISOVE NAGRADE 1965 - 2012.

Vasko Popa (1965) na|ewe pokloniv{i mu kwigu koju mu je iz Beograda poslao brat pesnika Du{ka Radovi}a, a re~ je o nema~kom izdawu iz 1882. godine. Gosti iz Francuske i Nema~ke posetili su i stalnu postavku Narodnog muzeja, gde ih je naro~ito interesovala Haxi Prodanova buna i stradawe srpskog naroda pod Turcima. Handke je usput zapisivao neke na{e re~i, u Zabla}u je kao pravoslavac prisustvovao parastosu, slikao se sa nagra|enom decom, razgovarao sa sve{te-

nikom Mirkovi}em, oti{ao u wegovo dvori{te, tamo su popili po rakiju, divio se tre{wama koje su rodile, interesovao se za krajputa{e u zabla}koj porti, video plo~u Avrama Luki}a, kneza poè{kog i zapisao wegovo stradawe, poèleo da pro{eta pored Morave… Tokom boravka u â~ku poseti}e i Ov~ar Bawu i manastir Nikoqe, a privla~i ga sve ono {to je srpsko, staro i autenti~no, kaè Danica Ota{evi}, doma}in gostima iz Evrope. Z. L. S.

IZLO@BA BIBLIOFILSKIH IZDAWA UMETNI^KE GALERIJE I GRADSKE BIBLIOTEKE POVODOM 50. DISOVOG PROLE]A

UMETNI^KA KWIGA - DIS

tihovi Vladislava Petkovi}a Disa okupili su povodom jubilarnog Disovog prole}a slikare u novom, intermedijalnom projektu Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” i Gradske biblioteke. Autor projekta, izlo`be i kataloga “Umetni~ka kwiga - Dis” je vi{i kustos Julka Marinkovi}, a umetni~ki direktor Dimitrije Peci}, profesor slikarstva na FLU u Beogradu, koji je otvorio postavku u Galeriji “Risim” pro{log ~etvrtka i predlo`io da projekat postane tradicionalan. Pet umetnika iz Srbije i Crne Gore inspirisani Disovim pesmama stvorili su jedinstven likovni izraz, koji obuhvata prvu kolekciju od {est kwiga iz budu}e, i jedinstvene zbirke bibliofilskih izdawa, kada projekat za`ivi u budu}im prole}ima. U projektu Umetni~ka kwiga - Dis su u~estvovali: Aleksandra Gor-

di}, Milivoj Mi{ko Pavlovi}, Irena Lagator Pejovi}, Aleksandra Rakowac i Daniela Fulgosi. Umetnici su uradili po ~etiri grafike otisnute na papiru zajedno sa Disovim stihovima, koje su, svaka na svoj na~in povezane u formu autorske umetni~ke kwige. Nova dela rezultat su kreativne slobode umetnika u izboru stihova i grafi~ke tehnike i forme. Eksponati su ura|eni u malom tira`u od po {est potpisanih i numernisanih primeraka. O novom pristupu re~i u likovnoj umetnosti govorile su direktorke dve ustanove koje su se srele na zajedni~kom projektu, Milica Petronijevi} i Danica Ota{evi}. Marija Radulovi} je pro~itala uvodni tekst Nikole Marinkovi}a koji je ovaj projekat odredio kao “Intermedijalni iskorak u tuma~ewu Disove poezije”, i istakao da “ova izlo`ba otvara puteve kojima srpska kultura, kroz sadejstvo razli~itih umetnosti, mo`e sumirati svoja najboqa iskustva iz pro{log veka, kao zalog, na po~etku veka novih izazova, na koje treba logikom postojawa jedne kulture, autenti~no odgovoriti”. Z. L. S.

NAGRA\ENE FOTOGRAFIJE U^ENIKA NA KONKURSU 50. DISOVOG PROLE]A “Lica oko mene“, naziv je teme druge izlo`be digitalnih fotografija koju Gradska biblioteka organizuje u okviru Disovih sve~anosti za u~enike osnovnih i sredwih {kola ~a~anskog kraja. Namera ~itave ideje jeste da se deo kreativnog potencijala dece iskoristi u pozitivnom smeru, rekao je bibliotekar Bogdan Trifunovi} i saop{tio da je na konkurs ukupno pristiglo 159 fotografija od 59 autora, a za izlo`bu su odabrane 43 od 28 mladih fotografa, me|u kojima su i nagra|ene. O najuspe{nijim fotografijama odlu~ivao je `iri koji su ~inili Milenko Savovi}, Bojana Stamenkovi} i \or|e Vukadinovi}. Izlo`bu je otvorila direktorka Biblioteke Danica Ota{evi}, poru~iv{i deci da kroz svoje objektive

LICA OKO MENE

traè lepotu u svom okruèwu. U kategoriji osnovaca prva nagrada pripala je Teodori ]endi}, 7. r. O[ “Branislav Petrovi}” u Slatini, kojoj su izloène sve tri fotografije, a nagradu je osvojila ona sa nazivom “Deca imaju obi~aj da kvare

svoje igra~ke, jer tra`e u wima srce”. Druga nagrada pripala je Milici Didanovi}, 7. r. iz iste {kole, a tre}a Andriji Raketi}, 8. r. O[ “Milica Pavlovi}” u ^a~ku. U kategoriji sredwih {kola prva nagrada pripala je Jeleni Radosavqevi}, 1. r. Eko-

nomske {kole; druga Radi Trnavac, 3. r. Medicinske {kole i tre}a, Jani Milovanovi}, maturantkiwi Gimnazije. Pohvaqena su po dva rada u obe kategorije: Teodore Prlin~evi} iz O[ “Sveti Sava” u Atenici i Todora Trifunovi}a iz O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, kao i Teodore Be}irevi} iz Tehni~ke {kole i Atanasija Markovi}a iz ~a~anske Gimnazije. Svi su dobili nagrade i plakete koje su im darovali Gradska biblioteka i preduze}e “Dokus informacioni sistemi”. Posebno su pohvaqeni i profesori likovne umetnosti Martina \uki} iz O[ “Dragi{a Mi{ovi}” i Lela Toma{evi} iz O[ “Branislav Petrovi}” u Slatini zbog anga`ovawa u~enika na ovom konkursu. Z. L. S.

Risto To{ovi} (1966) Veqko Petrovi} (1967) Desanka Maksimovi} (1968) Desimir Blagojevi} (1969) Aleksandar Vu~o (1970) Vito Markovi} (1970) Oskar Davi~o (1971) Du{an Mati} (1972) Milo{ Crwanski (1973) Gustav Krklec (1974) Skender Kulenovi} (1975) Branko V. Radi~evi} (1976) Du{an Kosti} (1977) Blaè Koneski (1978) Stevan Rai~kovi} (1979) Jure Ka{telan (1980) Slavko Vukosavqevi} (1981) Izet Sarajli} (1982) Aleksandar Ristovi} (1983) Ciril Zlobec (1984) Borislav Radovi} (1985) Vesna Parun (1986) Radovan Pavlovski (1987) Ivan V. Lali} (1988) Qubomir Simovi} (1989) Matija Be}kovi} (1990) Tanasije Mladenovi} (1991) Alek Vukadinovi} (1992) Jovan Hristi} (1993) Milutin Petrovi} (1994) Milovan Danojli} (1995) Miodrag Pavlovi} (1996) Dragan Kolundìja (1997) Boìdar Timotijevi} (1998) Branislav Petrovi} (1999) Novica Tadi} (2000) Milosav Te{i} (2001) Miroslav Maksimovi} (2002) Du{ko Novakovi} (2003) Radmila Lazi} (2004) Vojislav Karanovi} (2005) Slobodan Zubanovi} (2006) Milan \or|evi} (2007) Vladimir Kopicl (2008) Nikola Vuj~i} (2009) Sa{a Jelenkovi} (2010) @ivorad Nedeqkovi} (2011) Dragan Jovanovi} Danilov (2012)

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

NAGRA\ENI RADOVI NA 30. DE^JEM MAJSKOM SALONU

SNOVI SU MOJA BUDU]NOST

Vendi Volas

NE@NI DODIR SUNCA Dirqivo i mo}no {tivo, istinita pri~a o napu{tenoj deci u svetu koji ne mari za wih va ta deca ~eznu za onim za ~im sam ~eznula i ja: za o~ima koje ih vide, glasom koji ih mazi, rukama koje }e u~initi i ne{to vi{e, a ne samo premestiti ih s jednog mesta na drugo. ^eznu da vide, na tu|em licu, da postoje. Da su va`na.

Lejla od malih nogu zna da nije deo dru{tva. Wena majka ne moè da brine o woj, i zato ìvi u siroti{tu sa drugom decom koja nisu ro|ena u braku. Wena lepa sestra, Zulima, udata je za ~oveka mnogo starijeg od sebe – ali jedna napu{tena devoj~ica sre}na je {to je uop{te dobila ponudu za brak. U {koli, Lejlu i wenu najboqu drugaricu Amal zovu k}erkama greha. One su qudska bi}a, kao i svi drugi. Nisu odgovorne za postupke svojih roditeqa. Svi na ovaj svet dolazimo na isti na~in. A kad se neke bebe rode pre braka, nisu one za to krive. Napu{tena deca u zemqama kao {to je Sudan nemaju nikakva prava, ona su otpadnici, izgnanici, prepu{tena na milost i nemilost dru{tvu punom predrasuda. Kroz istinitu pri~u o devoj~ici Lejli, pred ~itaocima iskrsava ~itav jedan ènski univerzum, koji na patwe i muke sa kojima se suo~ava reaguje hrabro i sa ponosom, i koji svakog dana na sopstvenoj koì ose}a {ta zna~i ìvot

Gijom Muso

DEVOJKA OD PAPIRA Poput igre svetlosti, negde izme|u stvarnosti i ma{te... ada ìvot zavisi samo od jedne kwige. Pre samo nekoliko meseci, Tom Bojd je imao sve u ìvotu: bio je slavni pisac bestselera, ìveo u mondenskom kvartu Los An|elesa i uìvao u sre}noj vezi sa svetski poznatom pijanistkiwom. Me|utim, nakon ru`nog raskida, Tom se zatvorio u svoj svet. Zbog slomqenog srca, ponestalo mu je inspiracije, a dru{tvo mu prave samo poroci.

Jedne ve~eri, sasvim neo~ekivano, na vrata }e mu pokucati prelepa nepoznata `ena. Ona tvrdi da je Bili, junakiwa iz wegovih romana, koja je dospela u stvaran svet zbog {tamparske gre{ke u wegovoj posledwoj kwizi. Iako wena pri~a deluje potpuno neverovatno, Tom polako po~iwe da veruje da je to prava Bili. Ona je lepa, ona je o~ajna, ona }e umreti ako on prestane da pi{e! Tom mora da napi{e novi roman da bi se Bili vratila u svet ma{te, a ona }e wemu pomo}i da ponovo osvoji svoju izgubqenu qubav. [ta jo{ mo`e da izgubi? Tom i Bili }e se zajedno otisnuti u napetu avanturu, gde se stvarnost i ma{ta prepli}u u zavodqivoj i smrtonosnoj igri...

aslov teksta ujedno je bio i tema jubilarnog, 30. De~jeg majskog salona, koji ve} tri decenije uspe{no organizuje Narodni muzej u â~ku u saradwi sa osnovnim {kolama iz â~ka, Lu~ana i Gorweg Milanovca. Na selektovanoj izlo`bi, otvorenoj pro{le srede u Galeriji Muzeja, nakon prigodne besede direktorke Delfine Raji}, koja je i kao ~lan ìrija konstatovala, da su deca besprekorno odgovorila na zadatu temu, najuspe{nijima su dodeqen nagrade. - Snovi su muzika koja nas ponekad budi, oni su i film u kojem upravo mi igramo glavne uloge, to su ~itanke sa na{iom likom na koricama,

besplatno putovawe u nepoznate, ~udnovate svetove, prozor u na{u du{u i voz koji protutwi kroz de~iju no}. Ja sam, moram da priznam, malo zaboravila kako to izgleda, ali ste me vi podsetili da bi trebalo ponekad da sawam. Hvala i va{im profesorima {to su se potrudili da svi zajedno u Narodnom muzeju, po trideseti put u`ivamo u de~ijoj ma{ti i kreativnosti sabranoj u De~ji majski salon – rekla je pored ostalog Raji}ka. Na 30. De~ji majski salon, koji je

okupio 14 {kola iz â~ka i Lu~ana, pristiglo je 628 radova, a za izlagawe su odabrana 353. Radove je ocewivao ìri: Magdalena Vlastelica, magistar slikarstva, Bojana Stamenkovi}, dipl. likovni umetnik i Delfina Raji}, istori~ar umetnosti. Dodeqeno je deset ravnopravnih nagrada pojedincima, a za najboqi ponu|eni izbor radova nagra|ena je O[ “Vladislav Petkovi} Dis” iz Zabla}a. Nagradu najuspe{nijoj {koli dodelio je Centar za vizuelna istraìvawa “Krug” Boìdara Plazini}a. Nagra|eni su pojedinci: Marko Vuki}, 5/1 O[ “Boò Tomi}” iz Prijevora; Luka Nikoli}, 7/1 O[ “Branislav Petrovi}” Slatina; Jasmina Mikainovi}, 7.r O[ “Gora~i}i” u Gora~i}ima; Tijana Stevanovi}, 8/1 O[ “Gu~a” u Gu~i; Vawa Dobrosavqevi}, O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}” â~ak; Stefan Todorovi}, 6/4 O[ “Milica Pavlovi}”; Marija Antonijevi}, 7/2 O[ “Ratko Mitrovi}”; Luka \okovi}, 5/2 O[ “Sveti Sava”: Nemawa ûli}, 7/2 O[ “Filip Filipovi}” i Matija Bogi}evi}, 8/1 O[ “Tatomir An|eli}” u Mr~ajevcima. Z. L. S.

USPEH KUD “TANASKO RAJI]” NA 6. ME]UNARODNOM DRINSKOM GASTRO FESTIVALU

ZLATO ZA ETNO TRPEZU

a 6. Me|unarodnog drinskog Gastro festivala, odrànog sredinom maja u Quboviji, u organizaciji tamo{we Turisti~ke organizacije, KUD “Tanasko Raji}” iz Qubi}a vratio se sa zlatnim odli~jem, osvojiv{i prvo mesto u pripremawu etno trpeze. Ovo priznawe stekli su u konkurenciji vi{e od 40 ekipa, a posebno je zna~ajno, jer su ga â~anima dodelile stru~ne sudije festivala, odnosno, profesori Visoke hotelijerske {kole u Beogradu i ~lanovi Kulinarske asocijacije Srbije, licencirani za ovakva takmi~ewa, isti~e ponosno Zoran Zateì}, predsednik KUD-a pobednika. Ove godine festival je obuvatio vi{e takmi~arskih disciplina: pripremawe ribqe ~orbe, etno trpeze, moderne kuhiwe, pekarstvo, karving-rezbarewe na vo}u i povr}u i takmi~ewe u brzom seckawu crnog luka.

“Tanasko” se takmi~io i u zabavnom delu na velikoj pozornici u glavnoj ulici u Quboviji gde su sve sekcije dru{tva izvele kombinovani program. Qubi}ani su oku{ali i svoje ume}e u pripremawu ribqe ~orbe u kotli}u. Ekipa je nastupila pod imenom “Smu|” Qubi}, a o pobedniku su odlu~ivale nijanse. Ekipu “Smu|a” su ~inili Mila Milinkovi}, Gojko Rankovi} i Zoran Zate`i}, a kotli} je za kratko

vreme ostao prazan, pri~a Zateì}. Visoko priznawe i jednoglasnu odluku stru~nog ìrija za etno trpezu Qubi}ani su zasluìli zahvaquju}i dobrom odabiru recepata, receptura i pripremi veoma starih slatkih jela iz {umadijskog kraja: jabukove kri{ke, pohovane jabuke, pite savija~e i ostale |akonije iz na{eg kraja ovog puta su bile bez premca, najboqe, najoriginalnije i najizvorni-

je. Pored pobedni~kog pehara i diplome za osvojeno prvo mesto, Qubi}ani su za svoj uspeh dobili i neke materijalne nagrade, kao i poklon od sponzora festivala Vaqevske pivare. - Vratili smo se ku}i veoma ponosni na na{e u~e{}e i uspeh postignut na ovom Festivalu, bez obzira na nevreme koje je protutwalo tim krajem u predve~erje manifestacije. I doneli ku}i zlato – pri~a Zate`i}. Z. L. S.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

JUBILARNI „KRATKI METAR“ U GALERIJI „RISIM“

POKLON KWIGE

UPRKOS KRIZI, SVE KVALITETNIJI

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

- Govorili rediteq Janko Baqak, umetni~ki direktor i selektor festivala i Dragan Marinkovi}, direktor Direkcije FEST-a

DECA BESTRAGIJE

rojekcijom nagra|enih doma}ih filmova sa ovogodi{weg 60. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometra`nog filma, koja je odràna pro{log petka u Galeriji “Risim”, zavr{ava se prole}ni ciklus filmskog programa Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”. Jubilarni “Kratki metar” obeleìli su kvalitetni filmovi u takmi~arskim i prate}im programima i premijera novog filma @elimira @ilnika “Pirika na filmu”, koji je prikazan na po~etku Festivala posle male sve~anosti na kojoj je proslavqeni rediteq dobio nagradu za ìvotno delo. Ni poseta publike nije izostala, tako da je to bio jedan od najpose}enijih festivala jo{ od vremena kada se “Kratki metar” odràvao u velikoj dvorani Doma sindikata, kaè Predrag @ivkovi}, urednik filmskog i video programa Umetni~ke galerije. O aktuelnom trenutku festivala i planovima za budu}nost u â~ku su govorili gosti projekcije, rediteq Janko Baqak, umetni~ki direktor i selektor festivala i Dragan Marinkovi}, direktor Direkcije FEST-a, ustanove, koja pored na{eg najstarijeg festivala, organizuje jo{ i FEST i festival doma}eg igranog filma u Sopotu. Gosti su govorili o razvoju festivala od Pule do Beograda, od jugoslovenskog do sada ve} zna~ajnog me|unarodnog festivala na koji se posledwih nekoliko godina za u~e{}e prijavquje vi{e od 800 filmova, od trenutno najzna~ajnijih autora kratkog igranog, dokumentarnog, eksperimentalnog i animiranog filma, do studenata filmskih {kola, koji

Uro{ Petrovi} d autora bestseler serijala „Zagonetne pri~e“ i kultnih romana „Peti leptir“ i „Aven i jazopas u Zemqi Vauka“, stiè nova uzbudqiva, napeta, na momente zastra{uju}a avantura. Uro{ Petrovi} je napisao kwigu „Deca Bestragije“, koja je oblikovana kao do sada nevi|ena me{avina pustolovine, fantastike i mistike. Zbivawe romana sme{teno je na prostor Balkana, u vreme osmanske vlasti, ali i u neodre|ene, egzoti~ne prostore skrivene iza visokih planinskih venaca na jugu poluostrva. Grupa dece, koja je po mnogo ~emu posebna i koja je, izme|u ostalog, i nastala na krajwe neobi~an i ~udesan na~in, ìvi zahvaquju}i jednoj mra~noj, dobro ~uvanoj tajni. Dramati~ni obrti, ìvopisni likovi i surovi okr{aji odlika su ovog romana, koji }e dràti ~itaoce svih uzrasta prikovane za kwigu do posledwe stranice.

upravo na ovom festivalu svoja ostvarewa prvi put prikazuju {iroj publici. To je i posebna vrednost festivala i ubudu}e }e “Kratki metar” posebno afirmisati mlade talentovane filmske stvaraoce, istakao je Janko Baqak. Na situaciju u doma}oj kinematografiji i probleme u organizaciji filmskih festivala u Srbiji osvrnuo se Dragan Marinkovi}, istakav{i da i pored zna~ajnih uspeha na{ih filmova na svetskim festi-

PRVI PUT IZVAN BEOGRADA Prikazani su: italijanski kratki igrani film “Tajne”, rediteqke Margerite Spampinato, koji se bavi aktuelnom temom pedofilije i dobitnik je Gran Prija festivala; “Sutra }emo ponovo da `ivimo”, nema~ke rediteqke Korine Gizen; “Nuklearni otpad”, Ukrajinca Miroslava Slabo{pitskog; belgijski animirani “Oh, Vili” u re`iji Eme de Svef i Marka Xejmsa Rolsa, kao i doma}i animirani film, nagra|en u Berlinu ove godine “Rebitlend” Ane Nedeqkovi} i Nikole Majdaka mla|eg. Odabrane projekcije su prvi put prikazane izvan Beograda, upravo u na{em gradu.

valima, izostaje podr{ka dràve, a organizacija tradicionalnih filmskih festivala je dovedena u pitawe zbog nedostatka finansijskih sredstava. Osim FEST-a, koji je prvorazredna komercijalna manifestacija, ostala dva festivala (Kratki metar i Sopot) umnogome zavise od finansijske podr{ke Ministarstva kulture i ostalih dràvnih i gradskih institucija. Ipak, kako su naveli gosti, nezamisliva je situacija da se ove zna~ajne manifestacije ukinu i smatraju, da }e se uprkos krizi i nedostatku sluha za kinematografiju, finansijski problemi ova dva festivala re{iti na zadovoqavaju}i na~in. Posle projekcije nagra|enih filmova iz me|unarodne konkurencije, istaknut je kvalitet ovogodi{weg festivalskog programa, {to je trend posledwih nekoliko godina. Ove godine, festival je ponudio i vrlo kvalitetan prate}i program u kome su predstavqeni novi britanski filmovi, najnovija ukrajinska i japanska produkcija, kao i novi trendovi u kratkom i dokumentarnom filmu u zemqama biv{e Jugoslavije. Odràna je i retrospektiva remek dela filmova iz produkcije “Dunav filma”, najpoznatije doma}e producentske ku}e, koja je posebno negovala ovaj ànr. Z. L. S.

ZAVR[ENO @IRIRAWE ZA REPUBLI^KU IZLO@BU FOTOGRAFIJA

DANI FOTOGRAFIJE SRBIJE KRAJEM JUNA â~ku je 19. maja 2013. u prostorijama Doma kulture odràno ìrirawe za Republi~ku izlo`bu fotografija, koja }e biti odràna 27. juna, tradicionalno u Likovnom salonu Doma kulture, za vreme trajawa manifestacije „Dani fotografije u Srbiji - â~ak 2013”. Na ovu, najzna~ajniju izlo`bu Foto saveza Srbije, pristiglo je ukupno 773 fotografije od 119 autora. @irirawe je obavio Umetni~ki savet Foto saveza Srbije sastavqen od pet majstora fotografije: Miroslav Predojevi} MF FSS, Branislav Strugar MF FSS, Geza Lenert MF FSS, Aleksandar Keli} MF FSS i Zoran Purger MF FSS. Prvu nagradu u konkurenciji pojedina~nih fotografija dobio je Tihomir Draì}, ~lan FK Vaqevo za fotografiju „Popodnevna {etwa”. Prvonagra|ena u konkurenciji serija je Gordana Hajinovi} Tekla, ~lan CF FKS za seriju „Portret stawa”, dok je ~lan FK ÂÂK Du{ko Sre}kovi} na Republi~koj izlo`bi dobio Pohvalu za kolekciju fotografija „Valtorens”, saop{tio je \or|e Vukadinovi}, predsednik FKK “â~ak”. Z. L. S.

Tihomir Dra`i}, „Popodnevna {etwa”

Uro{ Petrovi} (1967) pi{e kwige za decu i mlade koje pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi, te su sve ~e{}e u rukama odraslih ~italaca. Sva pi{~eva dela godinama su me|u naj~itanijim naslovima kwi`evnosti za decu i mlade, i oven~ana su brojnim presti`nim nagradama kao i ponovqenim izdawima.

Brenda Rid POVRATAK NA KRIT Savr{ena kwiga za plaù! rajem {ezdesetih godina pro{log veka, posle zavr{etka stroge internatske {kole u Engleskoj, Ejnxel je odu{evqena {to se vra}a ku}i na Krit, na weno voqeno ostrvo. Ona i wena prijateqica Hrisi nameravaju da uìvaju u dokolici dugih letwih dana, kao {to su ~inile uvek pre toga, da zbijaju {ale sa susedima i lutaju planinskim obroncima. Me|utim, kad Ejnxelinu porodicu zadesi tragi~an udarac sudbine, Hrisi i ona odlu~uju da zajedno pobegnu. Gr~ku upravo poga|aju ozbiqna politi~ka i dru{tvena previrawa i ona postaje opasno mesto za dve mlade devojke na pragu zrelosti. Ejxèl se zaqubquje i nova tragedija je na pomolu… Posle velikog uspeha romana „Ku}a pra{ine i snova“ Brenda Rid nas ponovo vra}a na Krit divnom qubavnom pri~om o mladosti i sazrevawu.

Brenda Rid je radila u medijskoj ku}i BBC kao nagra|ivana urednica scenarija, a zatim i kao urednica dramskog programa Televizije Anglija. Bila je tako|e i izvr{ni producent veoma omiqene i hvaqene serije Belikisejnxel. Brenda sada `ivi na nekoliko destinacija, na vel{koj granici i u domovima svoje dece u Londonu kao i u svojoj seoskoj ku}i na Kritu.

18 oliko je staro beogradsko “podzemqe”, ne “ono” peòrativno, ve} pravo gra|evinsko, istorijsko, ko je gradio bezbrojne, lagume, bunkere, magacinske prostore, tajne prolaze i hodnike pod zemqom koji spajaju delove grada, vodovod star vi{e od dvadeset vekova, koliko se nepoznatih i nedovoqno istraènih lokacija nalazi ispod Ta{majdanskog parka, Skadarlije, Biblioteke Grada Beograda, Kalemegdana, koja otkri}a svedo~e da je re~ o najstarijem gradu Evrope, naseqenom pre 7.000 godina prema dokazima prona|enim u Vin~i, kompletno ru{enog 30 puta i ponovo gra|enog, i mnogim drugim pitawima, govorio je nedavno kao gost Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture, novinar i pisac iz prestonice Zoran Nikoli}. O tajnama najstarije evropske prestonice ovaj istraìva~ govori kroz konglomerat od tri kwige u koautorstvu sa Vidojem Golubovi}em. Prva, “Beograd ispod Beograda”, doìvela je devet izdawa i prevedena na engleski, a o~ekuje se i deseto ovih dana, druga, “Masonski simboli u Beogradu”, objavqena je u pet izdawa i izazvala je veliku pa`wu, a tre}a, “Tajna Novog Beograda”, objavqena u dva toma, nije samo pri~a o Novom Beogradu, nego i o predratnom, starom Beogradu, mostovima, starom sajmi{tu... - Kwiga “Tajne Beograda” obuhvata veliki vremenski raspon od Ta{majdana do Singidunuma, koji su osnovali Kelti, a ono {to je najinteresantnije, ako uzmemo u obzir Vin~ansku kulturu, star je vi{e od 7.000 godina, {to ne ~udi, imaju}i u vidu zna~ajan geostrate{ki poloàj, koji je tokom istorije privla~io narode i brojne osvaja~e. To zna~i da spadamo me|u najstarije prestonice Starog kontinenta, a da su Berlin i Pariz tek “gradovi de~aci”. U ovo ~udno globalisti~ko vreme, kada nas svi teraju da nipoda{tavamo sebe, mi imamo velikih razloga da budemo ponosni na to {to smo i Srbi i Beogra|ani. Mi danas u~imo germansku istoriju, zapravo, ona nam je propagirana o~igledno, a mnogo je mudrih qudi i istori~ara koji kaù da nije ba{ bilo tako, i da te korene tre-

KULTURA

NOVINAR ZORAN NIKOLI] O TAJNAMA BEOGRADA

GRADOVI ISPOD GRADA...

ba traìti nanovo i nanovo, pa da vidimo kako stvari zaista stoje. Vaskolika politika je ne{to {to je uru{ilo veliki broj kvalitetnih i pametnih stvari ovde, a ovo je èqa da pokaèmo neku drugu stranu be-

ogradske i srpske istorije, da je osvetlimo na drugi na~in, da imamo razloga da budemo ponosni na wu, jer smo mi, u ve}ini tih slu~ajeva, bili ustvari `rtve - rekao je povodom svog predavawa Nikoli}.

“NACISTI^KA PE]INA” ISPOD “[ANSE”

Put traèwa krenuo je ispod Beograda, gde je sa svojom speleolo{kom ekipom nai{ao na bezbroj objekata koji su zaboravqeni, a imaju svoju “vrlo egzoti~nu istorijsku teìnu”, kaè na{ sagovornik, negoduju}i ujedno {to “mi to ne uvaàvamo koliko bi trebalo”. Kroz slike i kroz ose}aj vremena koji je èleo da predo~i i kroz materijalne ostatke, autor je na oko stotinak fotografija prezentovao o~igledne tragove iz rimskih vremena, pe~ate Singidunuma, grada ~ija se ulazna kapija nalazila u Rimskoj dvorani Biblioteke Grada Beograda, ostatke Rimskog vodovoda, niz tajnih mesta i prolaza, od laguma, ba-

RIMSKI VODOVOD I SULEJMANOVA BELIGRAD MAHALA Kao poseban kuriozitet Nikoli} isti~e Rimski vodovod, koji je vodu od Malog Mokrog Luga do Kalemegdana vodio prirodnim padom. - Kada je Sulejman 1521. godine u{ao u Beograd, i kada je shvatio da je taj vodovod u tom trenutku, ve} punih 15 vekova u funkciji i da ga Srbi perfektno odràvaju, a pre toga je osvojio Konstantinopoq, gde zati~e Konstantinov vododvod ura|en po istim principima, ali ne zna da ga odràva, on onda {aqe na dug put, zna~ajan deo srpskog stanovni{tva. Dva meseca Srbi iz Beograda su putovali ka Istanbulu pe{ke. Tamo ih Sulejman naseqava na obodno naseqe Beligrad mahala, tako da i danas, u Istanbulu postoji deo grada koji se zove Belgradormani, odnosno Beogradska {uma, u znak se}awa na na{e sjajne pretke, koji su bili zaduèni za odràvawe tog vodovoda. Mnogi od wihovih potomaka u na{em Konzulatu i danas imaju paso{e sa dvojnim dràvqanstvom, kojima dokazuju da se se}aju svojih predaka od pre pet vekova. To je bio taj Beograd, koji danas zaboravqamo - navodi Zoran Nikoli}.

rutana, i vrlo bitinih magacinskih prostora. U austrijskom periodu se znalo da Srbi ìve u delu grada oko Saborne crkve, a osvaja~i na Dor}olu, bili da su to Turci ili Germani, koji su poku{avali da pokatoli~e Beograd. Na Ta{majdanu se nalazilo staro grobqe, a 26 metara ispod povr{ine ovog parka nalazi se najdubqa pe}ina, koja ima tajni prolaz prema Pravnom fakultetu i glavnoj Po{ti i ispod crkve Svetog Marka je bila pe}ina, a od one ispod ba{te restorana “[ansa”, koja je i najblià povr{ini, nacisti su stvorili podzemni grad sa 150 telefonskih linija i generatorom za struju... Saznajemo i da je kroz Beograd tekla i tre}a reka, a podzemne vode su na nekim lokacijama i danas aktivne: ispod hotela “Moskva” postoji {est, a ispod “Beogra|anke”, ~ak 16 izvora pitke vode, koje se i danas izvla~e pumpama, dok ispod nekada{we zgrade “Novosti” postoji bunar sa najhladnijom vodom u Beogradu, govorio je Nikoli}, i podsetio da je stari @elezni~ki most ru{en ~etiri puta, i kako je “[koda” sagradila kulu na Starom sajmi{tu sa koje su posetioci skakali otvorenim padobranom... - Kroz ove avanture i silaske u ta neobi~na mesta mi ustvari traìmo pe~ate, traìmo ìgove Beograda i na druga~iji na~in poku{avamo da ga opi{emo, ali ne-

„ABRA[EVI]” ODU[EVIO HERCEGOVINU

U ZAJEDNI^KOM KOLU lanovi KUD “Abra{evi}” iz â~ka i Gu~e po~etkom maja boravili su u isto~noj Hercegovini, gde su nastupili na dve velike kulturne manifestacije i odu{evili tamo{wu publiku, javqa nam kolega Mi{o Kisi} iz Bile}e. Prvi nastup imali su u okviru programa velikog Vaskr{weg festivala igre i pesme, 10. maja, u Sportskoj dvorani u Bile}i, a narednog dana, momci i devojke iz â~ka i Draga~eva zaigrali su na Devetom saboru folklora u Domu kulture u Du~i}evom Trebiwu. Pored wih, pesmom, igrom i prelepim narodnim no{wama, predstavili su se i folklorci kulturno-umetni~kih dru{tava iz Kosovske Mitrovice, Smedereva, Igala, Rudog, Gacka, Bile}e i Trebiwa. Doma}in manifestacije u Bile}i bilo je KUD “Zora Hercegovine”, a u Trebiwu KUD “Hercegovina”. Obe smotre okupile su mlade iz svih srpskih zemaqa u zajedni~ko kolo, sa kojih }e poneti lepa druèwa i prijateqstva sa vr{wacima iz Srbije, Crne Gore i doma}ina iz Republike Srpske. Z. L. S.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

pretenciozno i ne sa puno datuma - ka`e Zoran Nikoli}.

BEOGRAD ZNA^AJAN ZA MASONE

Poseban deo pri~e bio je posve}en masonima kojima je autor posvetio i kwigu. Da je masonerija bila vrlo bitna u Beogradu, svedo~i i podatak da je 1926. upravo u Beogradu odràn najve}i Svetski masonski kongres, kome je prisustvovalo 18 audijencija, odnosno, delagacija iz razli~itih dràva sveta. Slikali su se te godine na vrhu Avale, na kojoj posle toga ni~e Spomenik neznanom junaku, koji pravi mason Ivan Me{tovi}, a kraq Aleksandar na otvarawu, drì srebrni ~eki} u ruci, ~ime demonstrira svoje masonsko ~lanstvo. I Branislav Nu{i} po~iva ispod stilizovane piramide. Danas se zarubqena piramida nalazi u centralnom delu grada u Knez Mihailovoj ulici, kao i ispred SANU, “toboè pokazuje geografsku duìnu, {irinu i visinu, a ustvari je tipi~an masonski simbol”, kaè Nikoli} i dodaje: “Pa ~ak i kapije Beograda, isto~na i zapadna, u osnovi imaju masonske simbole, jedna je zarubqena piramida, a druga je u formi dva stuba, tako da su Josip Broz i wegovo vreme, o~igledno, bili vrlo angaòvani u tom smislu.” Z. L. S.

ZDRAVSTVO

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

NA INTERNOM ODEQEWU ^A^ANSKE BOLNICE JO[ UVEK TRAJE EPIDEMIJA KLOSTRIDIJOM

PREDUZETE SVE EPIDEMIOLO[KE MERE ro{log petka, 24. maja na Internom odeqewu ~a~anske Bolnice progla{ena je epidemija bakterijom klostridijom (clostridium difficile). Epidemiju je proglasila Epidemiolo{ka slu`ba Zavoda za javno zdravqe Srbije. - Pojavilo se nekoliko pacijenata sa simptomima i klini~kom slikom koji su ukazivali da se radi o toj infekciji. Ova bakterija napada debelo crevo, izaziva wegovu upalu, pri ~emu se javqaju obilne i u~estale prolivaste stolice, koje dovode do gubitka velike koli~ine te~nosti. Mogu}e je da se u stolici pojavquju krv i sluz. Pacijenti koji su ve} naru{enog zdravqa zbog hroni~nih bolesti, bivaju iscrpqeni i dolazi do pogor{awa wihovog op{teg stawa. Odmah je alarmirana epidemiolo{ka slu`ba, preduzete epidemiolo{ke mere propisane zakonom i zapo~eta terapija inficiranih pacijenata - ka`e dr Miroslav Sretenovi}, portparol ~a~anske Bolnice, nagla{avaju}i da je higijena podignuta na najvi{i mogu}i nivo, a ~etiri pacijenta koja su tom prilikom inficirana, su izolovana. Infekcija klostridijom je prvenstveno bolni~ka infekcija. Bakterija lu~i spore, koje se nalaze u spoqa{woj sredini, a glavni na~in prenosa je fekalno oralni. Doktor Sretenovi} nagla{ava da su ovoj infekciji podlo`ni iskqu~ivo pacijenti koji su ve} naru{enog zdravqa. To su pacijenti koji ve} imaju postoje}a hroni~na oboqewa, kao {to su slabost

[TA JE KLOSTRIDIJA

srca, problemi sa {e}ernom bolesti, maligna oboqewa, kao i pacijenti koji su na dugotrajnoj antibiotskoj terapiji i oni koji su imali velike hirur{ke intervencije. I pacijenti koji su inficirani u ~a~anskoj Bolnici su bili ve} naru{enog zdravqa. Dvojica su se sasvim dobro oporavila i otpu{teni su na ku}no le~ewe, jedan je ostao na Internom odeqewu zbog svoje osnovne bolesti, a ~etvrti, koji je imao i najte`u klini~ku sliku, preveden je na Infektivno odeqewe u okviru koga je formirana intezivna nega za wega i za eventualno neke nove

slu~ajeve. Doktor Sretenovi} ne iskqu~uje pojavu novih slu~ajeva, jer je, kako ka`e, u momentu kada se sve ovo de{avalo, u bolnici bilo jo{ pacijenata. Preduzete su sve epidemiolo{ke mere, kao {to je podizawe higijene na najvi{i nivo, smawewe mogu}nosti razno{ewa infekcije izme|u odeqewa, a izdato je i uputstvo da se maksimalno smawe posete u okviru cele bolnice. Interno odeqewe }e biti zatvoreno za posete, dok god se ne ukine stawe epidemije, {to treba da proglasi Epidemiolo{ka slu`ba ZZJZ Srbije. I. M.

Klostridija je bakterija koja je svuda u svetu jedan od naj~e{}ih izaziva~a bolni~kih infekcija. Pri~a o woj po~iwe oko 2000. godine u Americi, gde se iznenada pojavio veliki broj infekcija u bolnicama izazvanih klostridijom, naj~e{}e kod starih qudi, koji su prethodno bili operisani ili su u bolnicama bili duè vreme. S obzirom na to da ova bakterija dovodi do proliva, pacijenti gube te~nost, odnosno dehidriraju, a kako je re~ o starim qudima, kod wih lako dolazi do metaboli~ke neravnoteè i postepeno stradaju svi organi. Smrtni slu~ajevi nisu retkost, u Srbiji je umrlo najmawe 35 ili 40 osoba u posledwe tri godine. Za ovu bakteriju postoji odgovaraju}a terapija antibioticima, ali pacijenti su umrli zbog drugih, hroni~nih bolesti, koje su imali, na primer pogor{awa oboqewa srca ili pretrpqenog {loga. U najve}em broju pacijenti ne umiru zbog infekcije bakterijom nego zbog op{teg poreme}aja metabolizma. Glavni na~in borbe sa ovom bakterijom je prevencija kroz odràvawe op{te i li~ne higijene u bolnicama.

ZA PODIZAWE KVALITETA LE^EWA

UKQUÎVAWE UDRU@EWA PACIJENATA U RAD REPUBLI^KOG ZDRAVSTVENOG FONDA Stavovi i predlozi pacijenata, wihovih udruèwa i predstavnika veoma su zna~ajni za RFZO. Saradwom sa udruèwima, RFZO èli da zajedni~ki re{ava probleme pacijenata i time podiè nivo kvaliteta le~ewa u Srbiji. U saop{tewu RFZO pi{e da ova institucija èli ~uje mi{qewe i vi|ewa pacijenta i iza|e u susret zdravstvenim potrebama u skladu sa ekonomskim mogu}nostima Republi~kog fonda. Udruèwa i wihovi predstavnici se mogu

ukqu~iti u rad RFZO na jednostavan na~in â&#x20AC;&#x201C; slawem svojih predloga, sugestija i saveta, na mejl udruzenje.pacijenata@rfzo.rs ili putem po{te na adresu direkcije RFZO. Tako|e, direktno ukqu~ivawe predstavnika udru`ewa pacijenata u procese odlu~ivawa predstavqa jedan od prioriteta na kojem }e RFZO u narednom periodu intenzivno raditi. U svaku komisiju za javnu nabavku lekova i pomagala koju sprovodi RFZO ukqu~i}e se i jedan predstavnik

reprezentativnog udru`ewa korisnika tih lekova ili pomagala. RFZO }e obavezati sve apotekarske ustanove na podru~ju Srbije da za svaku javnu nabavku pomagala koje sprovode i koje se o tro{ku RFZO izdaju preko apotekarskih ustanova, u komisiju za javnu nabavku ukqu~e i jednog predstavnika udru`ewa pacijenata, korisnika tog pomagala. U sve komisije Republi~kog fonda, koje odobravaju lekove sa C liste lekova, ukqu~i}e se i jedan predstavnik obole-

JAGODA â&#x20AC;&#x201C; SO^NA I ZDRAVA sim toga {to su mnogima omiqeno vo}e, jagode su i izuzetno zdrave. Bogate su mineralima i vitaminima, {to ih ~ini skoro idealnom namirnicom za zdrav i izbalansiran obrok. Poma`u u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, slabqewa imunolo{kog sistema, pa ~ak i te`ih bolesti. Jagoda se, osim lepog

izgleda i odli~nog ukusa, mo`e pohvaliti ~itavim nizom hranqivih sastojaka koji pozitivno deluju na zdravqe ~oveka. Plod jagode je tako|e izvor sastojaka koji omogu}uju pravilan rast i razvoj dece i koji ubrzavaju oporavak od bolesti. Upravo zbog toga, kori{}ena je od davnina kod le~ewa reumatskih oboqewa, sni`a-

v a w a krvnog pritiska, holesterola u krvi i drugih problema. Mnoga istra`ivawa upu}uju na to da su ovi aromati~ni plodovi izvor korisnih sastojaka u borbi protiv raka, kardiovaskularnih bolesti, slabqewa imunolo{kog sistema i neurolo{kih poreme}aja.

lih od bolesti za koju se lek na osnovu re{ewa te Komisije i uvodi pacijentima. U Komisiju za izradu Pravilnika o medicinskoâ&#x20AC;&#x201C;tehni~kim pomagalima, ukqu~i}e se predstavnici nekoliko udru`ewa pacijenata, za svaku podgrupu pomagala. U Komisiju za izradu Pravilnika o standardima materijala za dijalize, tako|e }e biti ukqu~en i jedan predstavnik pacijenata na dijalizi, a u komisiju za retke bolesti ukqu~i}e se predstavnik udru`ewa oboleCrveni slasni zalogaji bogati su pektinom, taninom, organskim kiselinama, flavonoidima, folnom kiselinom, vitaminom E, vitaminom C, vitaminima B kompleksa, kalijumom, cinkom, fosforom, magnezijumom, kalcijumom i velikim brojem antioksidanata. Od {e}era preovladava glukoza, dok je saharoza vrlo malo zastupqena, pa ih mogu jesti i dijabeti~ari.

lih od retkih bolesti. Republi~ki fond poziva sva udruèwa i wihove predstavnike, ukoliko imaju projekat koji unapre|uje saradwu udruèwa pacijenata i zdravstvenih ustanova, projekat koji bi poboq{ao rad RFZO ili bilo koji projekat koji podiè kvalitet zdravstvene za{tite, da ga predstave Fondu. Svaki projekat koji ja~a zdravstveni sistem ima}e punu podr{ku RFZO, pi{e u wihovom saop-

{tewu. U saop{tewu je tako|e nagla{eno da }e se RFZO truditi da poboq{a polo`aj pacijenata i da najugro`enije grupe korisnika kroz sistem obaveznog zdravstvenog osigurawa dobiju adekvatnu zdravstvenu za{titu. Posebna pa`wa bi}e posve}ena zdravstvenoj za{titi dece, osobama sa invaliditetom i starijim licima. I. M.

SELO

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

MR ALEKSANSDAR LEPOSAVI] O 7. ME\UNARODNOM SEMINARU O PROIZVODWI I PROMETU JAGODASTOG VO]A, ODR@ANOM U ^ILEU

„SUPER VO]E“, STABILNE TRA@WE I IZUZETNIH KARAKTERISTIKA U organizaciji firme “R konsalting” iz Santjaga i dràvne Organizacije za promociju proizvodwe i izvoza vo}a “Pro île”, u Talki je 15. i 16. maja odràn 7. Me|unarodni seminar o proizvodwi i prometu jagodastog vo}a. Pored organizatora, na skupu su u~estvovale sve zna~ajnije ~ileanske organizacije koje se bave ovim poslom, kao i firme i organizacije iz ostalih zemaqa Latinske Amerike, pre svega iz Argentine i Perua. - île, koji je u posledwih 10 godina postao prva zemqa u svetu po proizvodwi vo}a i gro`|a, veliki zna~aj pridaje proizvodwi jagodastog vo}a i zbog toga su organizatori posebnu pa`wu prvog dana seminara posvetili stawu i perspektivama proizvodwe maline i drugog jagodastog vo}a, a drugog dana proizvodwi visoko`bunaste borovnice. U izlagawu predsednika Svetske organizacije proizvo|a~a i prera|iva~a maline (IRO) Antonia Domingeza, moglo se ~uti da je proizvodwa maline u 2012. godini imala pad u odnosu na 2011, {to je uglavnom posledica nepovoqnih vremenskih prilika u celom svetu. Imaju}i u vidu ~iwenicu da je Domingez i direktor firme “îlealimentos”, ~uli smo da je prose~na proizvodna povr{ina pod malinom u îleu 0,76 hekta-

ra, a prinos 3,9 tona po hektaru, kao i to da je u proizvodnim zasadima najzastupqenija sorta heritix sa 79 odsto i da se zbog konstantne tra`we kupaca iz inostranstva sve vi{e gaji miker pod kojim se nalazi 16 odsto. Veoma malo se gaji i sorta ~ilivok (3%). Uprkos èqi da se {to vi{e mehanizuje radni proces berbe, ru~na berba je nezamenqiva u ovoj zemqi, tako da odnos ru~ne berbe prema mehani~koj iznosi 98 prema dva odsto - kaè mr Aleksandar Leposavi}, iz ~a~anskog Instituta za vo}arstvo, koji je po pozivu organizatora u~estvovao na seminaru u îleu. Tokom video obra}awa direktora udruèwa prera|iva~a i izvoznika vo}a iz Poqske, Marek Pavlonka je rekao da i pored vremenskih neprilika, u posledwe dve godine, proizvodwa maline u ovoj zemqi beleì rekordne rezultate i prelazi 100 hiqada tona. Tokom zime i prole}a ove godine, u Poqskoj je bilo vremenskih neprilika, zbog ~ega malina uop{te nije cvetala, tako da se i kod wih o~ekuje smawewe prinosa, kaè istraìva~ ~a~anskog Instituta. Govore}i o aktuelnom stawu proizvodwe jagodastog vo}a u Srbiji, Aleksandar Leposavi}, jedan od vode}ih stru~waka u oblasti malinarstva u na{oj ze-

Antonio Domingez, predsednik IRO, Aleksandar Leposavi} i Felipe Rosas, direktor “R konsaltinga” i generalni sekretar IRO-a

mqi, kao najve}i razlog za drasti~ni pad proizvodwe maline u Srbiji u pro{loj godini (u odnosu na 2011. pad je iznosio 55 odsto i najve}i je od svih zemaqa proizvo|a~a maline), navodi uticaj lo{eg vremena u prethodne dve sezone. Prema wegovim re~ima, lo{ uticaj vremena na proizvodwu maline }e biti izra`en i u ovoj godini, tako da se ne o~ekuje zna~ajnija stabilizacija. Nasuprot lo{im primerima, Leposavi} je na op{te odu{evqewe prisutnih u sali, prikazao i proizvo|a~e koji zahvaquju}i doslednoj primeni preporu~enih

mera posti`u prinose od 25, pa ~ak i 30 tona po hektaru maline vrhunskog kvaliteta, a kao primere je naveo Qubi{u Rakinca, Dragana Staletovi}a i Novicu Jani}evi}a iz [trpca i Sveta Karaklaji}a iz Ivawice. - Direktor firme “R konsalting” iz Santjaga i aktuelni generalni sekretar Svetske organizacije proizvo|a~a i prera|iva~a maline Felipe Rosas, naveo je da je zbog pada proizvodwe maline u prethodnoj godini, deficit u odnosu na tra`wu rolenda u Americi, u aprilu iznosio -15 odsto. On je u zanimqivom izla-

gawu naveo brojne primere proizvodwe jagodastog vo}a u svetu, a zbog stabilne tra`we i izuzetnih karakteristika prisutnima je sugerisao da bi ovu grupu vo}a trebalo ubudu}e zvati “super vo}e” - kaè Leposavi}. Za razliku od maline, u Srbiji je posle ~etiri godine, proizvodwa kupine u 2012. doìvela oporavak i takva tendencija se o~ekuje i u ovoj godini. Pozitivne trendove u na{oj zemqi imaju i druge vo}ne vrste iz grupe jagodastog vo}a, od kojih se posebno izdvaja visoko`bunasta borovnica. - Proizvodwa borovnice je dostigla svoju ekspanziju i svoj vrh u ~itavom svetu. Na svetskom trì{tu je, 30. aprila 2013. godine, bilo vi{ka 43 odsto u odnosu na tra`wu, zna~i bila je ve}a ponuda od tra`we. Za srpsku borovnicu je dobro {to se uglavnom u junu i julu prodaje u sveèm stawu, kada je u drugim delovima sveta nema, tako da }e se taj suficit apsorbovati i ne}e biti problema za na{u proizvodwu - smatra Leposavi}. Op{ti zakqu~ak izlaga~a je da, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, jagodasto vo}e ima izraèn trend rasta tra`we. Pored tradicionalnih kupaca, javqaju se i novi, kao {to je Rusija. N. R.

MESNA ZAJEDNICA MOJSIWE

SAMO SOPSTVENIM SNAGAMA MO@EMO KRENUTI NAPRED ako je Mojsiwe samo 12 kilometara udaqeno od grada, selo polako odumire, jer je sve vi{e stara~kih doma}instava, a ukupno ih ima 272. Osnovnu {kolu u Mojsiwu (izdvojeno odeqewe O[ “Tatomir An|eli}” u Mr~ajevcima) poha|a samo 55 u~enika, a ove jeseni se ne}e upisati nijedan |ak prvak. Ina~e, {kola je 2011. proslavila 157 godina postojawa, kao jedna od najstarijih u ovom kraju. Uvo|ewe mesnog samodoprinosa je solidna finansijska podloga da se sopstvenim sredstvima finansiraju odre|ene aktivnosti, a me{tani o~ekuju i pomo} gradske vlasti i javnih preduze}a u realizaciji ovogodi{weg plana rada, koji je dostavqen svakom doma}instvu u selu, ka`e Milo{ \okovi}, se-

kretar MZ Mojsiwe. - Me|u prioritetnim zadacima je sanirawe i asfaltirawe puteva, krpqewe udarnih rupa na putevima, koji su u vrlo lo{em stawu i skoro svi su za generalnu rekonstrukciju, a bez podr{ke JP “Gradac” je nemogu}e bilo {ta realizovati. Me{tani }e se maksimalno anga`ovati da neasfaltirane puteve na podru~ju MZ, a pogotovu one koji vode ka doma}instvima, po{qun~aju i omogu}e normalan prilaz ku}ama. Savet MZ }e se anga`ovati i na ~i{}ewu propusta, ~ije zapu{ewe dovodi do izlivawa vode iz kanala koja te~e po putu i nanosi ogromnu {tetu, a svedoci smo da u posledwe vreme imamo sve ~e{}u pojavu buji~nih i obilnih padavina usled promene klime. Tako|e }emo maksimalno posve-

titi pa`wu kr~ewu vrzina i rastiwa pored svih putnih pravaca. Nastoja}emo da postavimo kontejnere u na{oj MZ, s obzirom da smo dobili obe}awa nadle`nih da }e nam pomo}i. U saradwi sa “Gradcom” nastavi}emo akciju postavqawa javne rasvete, tamo gde postoje tehni~ke mogu}nosti i ukoliko gra|ani mogu da finansiraju iz sopstvenih sredstava za nabavku bandera. Uskoro bi trebalo da zapo~ne izgradwa razvodne mre`e u MZ za me{tane koji su potpisali ugovor za uvo|ewe rzavske vode - navodi planove Milo{ \okovi}. Sekretar MZ isti~e da {to pre mora da se sanira krov nad velikom salom Doma, jer su grede po~ele da popu{taju i preti opasnost od uru{avawa krova, {to bi izazvalo neproce-

wivu {tetu koju je te{ko nadoknaditi. Pored toga, ukolio se ukaè prilika i pojavi investitor, Savet je planirao i adaptaciju male sale koja tako|e propada, kao i spoqne fasade na Domu. Neophodna je i rekonstrukcija prostorija MZ i KUD-a “Nada Simovi}”. U saradwi sa gradskim rukovodstvom, me{tani planiraju da prostor stare centrale i deo hola adaptiraju za otvarawe zdravstvene ambulante, jer je to tako|e velika potreba wihove MZ, jer je oko 50 odsto stanovni{tva starije od 50 godina. Za po~etak bi, kaè \okovi}, bili zadovoqni kada bi doktor dolazio bar dva puta sedmi~no i pruào zdravstvene usluge wihovim gra|anima. Savet MZ }e nastaviti da sara|uje i pomaè FK

Milo{ \okovi}, sekretar MZ Mojsiwe

“Morava”, KUD-u “Nada Simovi}”, Osnovnoj {koli, Crkvenoj op{tini, preduzetnicima i drugim licima koja se obrate za pomo}. Nekada je ovo selo bilo poznato iskqu~ivo kao uspe{an povrtarski kraj, danas je, na`alost, prepoznatqivo po autootpadima du` Ibarske magistrale, ka`e na{ sagovornik, podse}aju}i da ih samo na podru~ju MZ Mojsiwe ima 15. Prema wegovim re~ima, to je ruglo ne samo sela, ve} i grada.

- Me{tani }e nastaviti da obezbe|uju sopstvene finansijske prihode, putem zakupa poslovnog prostora, zemqi{ta i udruìvawa sredstava gra|ana, jer je to jedini na~in da ostvare deo ovog plana, imaju}i u vidu da je i 2013. godina vrlo te{ka i nepovoqna. Samo sopstvenim snagama moèmo krenuti napred, a ako èlimo da zadrìmo narod u selu, moramo im omogu}iti normalan ìvot - isti~e Milo{ \okovi}. N. R.

DRU[TVO

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

ODR@ANI RADNI SASTANCI PREDSTAVNIKA NTP ^A^AK I NTP PRAG

PIJA^NI BAROMETAR

ZA RAZVOJ PRIVREDE

sniva~i Nau~no tehnolo{kog parka â~ak, u saradwi sa Ameri~kom agencijom za razvoj - USAID, od utorka do ~etvrtka su organizovali niz radnih sastanaka sa predstavnicima Nau~no tehnolo{kog parka iz Praga. Na sastancima, koji su se odràvali na Fakultetu tehni~kih nauka, prezentovana su prakti~na iskustva o na~inu rada pra{kog Nau~no tehnolo{kog parka, kao primera dobre prakse, a posebna pa`wa bila je posve}ena utvr|ivawu realnih potencijala i mogu}nosti u ciqu uspostavqawa redovnog i efikasnog funkcionisawa NTP u â~ku, kao i definisawu koristi koje }e privrednici i drugi budu}i kori-

snici mo}i da ostvaruju posredstvom NTP. U okviru projekta odr`ivog lokalnog razvoja

(SLDP), Ameri~ka agencija za razvoj - USAID spremna je da podr`i projekte, koji bi u vi{e segmenata, iz

razli~itih oblasti, doprineli podr{ci razvoja NTP u â~ku. Miladin Ristanovi}, direktor Nau~no tehnolo{kog parka, kaè da je wegov osnovni ciq povezivawe istraìva~kio-nau~nih dostignu}a, razvojnih projekata i inovacionih programa u ciqu razvoja privrede: - Re~ je o organizovawu sopstvenog znawa, odnosno pameti, jer oni koji je nemaju, ili nisu sposobni da se organizuju, moraju skupo da pla}aju tu|e proizvode. Grad â~ak je, u saradwi sa nau~no obrazovnim institucijama i udruèwima privrednika, osnovao NTP upravo sa tim ciqem, da organizuje znawe. U prvoj fazi }emo imati zapo{qavawe mladih, kreativnih qudi, kroz ~iji }e se rad stvoriti uslovi za zapo{qavawe i ostalih kadrova sa ove teritorije, a bilo bi dobro i {ire. Mi smo u ovom poslu pioniri, nismo do sada imali nikakvu podr{ku dràve, krenuli smo sopstvenim i qudskim i materijalnim kapacitetima. Predsednik Skup{tine NTP Radisav Marjanovi}, podsetio je da su pre vi{e od godinu dana {est ozbiqnih institucija, Fakultet tehni~kih nauka, Agronomski fakultet, Institut za vo}arstvo, velika poslovna udruèwa “Gradac 97” i “Unija â~ak 2000” i Grad â~ak osnovali Nau~no tehnolo{ki

park, koji mora da donese uspeh, a “uspeh zna~i da se dobre poslovne ideje, zasnovane na nau~nim dostignu}ima i inovativnim re{ewima, realizuju u praksi, posredstvom NTP”. - Ameri~ka agencija za razvoj - USAID podràva prve razvojne korake NTP, tako {to dovodi eksperte iz sveta koji }e da obu~e menaxment, odnosno da nam kaù koja je procedura, kako se razvijaju tehnolo{ki parkovi svuda u svetu. Usvoji}emo ona iskustva o na~inu rada, koja su primer dobre prakse - rekao je, izme|u ostalog, Marjanovi}. Pavel Habart, direktor NTP Prag, istakao je da je Tehnolo{ki park u Pragu jedan od najve}ih u ê{koj, i napomenuo da je wegova uloga da podeli svoja iskustva sa qudima u â~ku, da im pomogne da ovaj park {to pre postane operativan. - Uloga Tehnolo{kog parka jeste da podrì inovacije, start-up preduze}a, kao i mala i sredwa preduze}a. Za ovih pet godina koliko je operativan Tehnolo{ki park u Pragu, podràno je vi{e od 120 kompanija, a svaka od wih zapo{qava odre|eni broj qudi. Sve te kompanije rastu i razvijaju se, tako da je Tehnolo{ki park i na taj na~in direktno podrào ekonomski razvoj zemqe naglasio je Pavel Habart. Mirjana \okovi}, pomo}nik gradona~elnika za oblast ekonomskog razvoja i za{titu ìvotne sredine, podsetila je da je Grad â~ak za 2013. godinu iz buxeta opredelio dva miliona dinara za funkcionisawe NTP, kao i prostor u Ulici Nikole Tesle: - Namera rukovodstva Grada â~ka je da pruì veliku logisti~ku podr{ku ovoj instituciji. Verujemo da }e biti realizovane dobre ideje malih i sredwih preduze}a, a tu su i na{i partneri iz ê{ke, koji }e nam preneti veliki deo svog iskustva. N. R.

POVR]E krompir 80 - 100 mladi krompir 150 pasuq 300 paprika 300 paradajz 120 - 200 krastavac 100 - 120 praziluk 100 tikvice 80 - 100 brokoli 250 kupus 60 - 80 karfiol 200 - 300 per{un 30 {argarepa 80 cvekla 100 zelena salata 20 - 25 spana} 80 - 100 crni luk 80 crni luk mladi 20 beli luk mladi 30 rotkvice 20 - 50 VO]E

suve {qive 250 jabuke 50 - 80 tre{we 150 - 250 jagode 120 - 180 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 1.200 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 100 pili}i 350 jaja 10 - 12 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 300 - 900 suxuk 850 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 260 - 270 ovce 100 - 110 jagwad 200 - 220 p{enica 30 je~am 32 kukuruz 30

VODI^

Petak, 31. maj “SA O^IMA IZVAN SVAKOG ZLA”, sve~ana akademija povodom jubilarnog 50. Disovog prole}a, velika sala u 20 ~asova

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

^etvrtak, 6. jun Godi{wi koncert baletske {kole “Lujo Davi~o” - odeqewa u ^a~ku, velika sala u 20 ~asova KAFE “[TO DA NE”

PIVNICA

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

HALA KK BORAC Subota, 1. jun - Koncert

“BEOGRADSKI SINDIKAT”, 20 ~asova

Narodni muzej - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

KLUB „VELVET”

„SRPSKI PAB” Petak, 31. maj - Svirka benda “NEZVANI^NA VERZIJA”, 22 ~asa Subota, 1. jun - Svirka “ZA[TO DA NE”, 22 ~asa

KAFE KLUB „ENIGMA”

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 31. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 1. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 2. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 3. 6. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 4. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 5. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 6. 6. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

MATURA

Maturanti

TEHNI^KA [KOLA

BA[TE I BALKONI

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

VISOKE BIQKE ZA VISOKU MODU

retvorite ogolele zidove u bujne ba{tenske elemente koji ne zahtevaju mnogo nege. Zidovi garaà, ograde, kao i veliki zidovi ku}a, ~esto izgledaju prili~no skromno. S druge strane, dobra su za{tita od vetra i predstavqaju savr{enu za{titu od tu|ih pogleda. Pomo}u nekoliko trikova i sa odgovaraju}im biqkama zidovi se na savr{en na~in mogu integrisati u postoje}u ba{tu i ujedno postati wen ukrasni element. Ispod zida garaè moète da formirate skriveni kutak za sedewe. Zid }e izgledati atraktivnije ako ga potpuno opkole puzavice poput br{qana i partenocisusa, ili cvetnice kao {to su klematis, ruà puzavica i plava ki{a. Leja du` zida {irine 40 do 50 cm, dovoqna je za ove biqke. Nemojte da zaboravite da je velikom broju puzavica potrebna pomo} za uspiwawe, u vidu re{etkastih konstrukcija, koje se montiraju na zid. I visoke perene lep su ukras ogolelih zidova tokom letwih meseci. Slez, beli paperjasti mak i letwi slez samo su deo bogatog asortimana. Ukoliko ne èlite da dugi niz godina gledate iste biqke, moète svake sezone da sejete novo sezonsko cve}e, pre svega visoke sorte po-

de}im stvarima: stani{te bi trebalo da bude izlo`eno direktnom suncu najmawe pet sati dnevno. Idealan je zid okrenut jugoistoku ili jugozapadu. Na ju`no orijentisanom mestu suvi{e je toplo za kraqice cve}a, a severna strana ku}e previ{e je mra~na. Konstrukcija bi trebalo da bude postavqena najmawe 10 cm od zida. Tako }e biqke imati dovoqno vazduha, a izdanci }e bez problema mo}i da se uvijaju oko postavqene konstrukcije. Ru`ama odgovara zemqi{te bogato ilova~om i hranqivim sastojcima. Dodatkom komposta s vremena na vreme dodatno }e se poboq{ati kvalitet zemqe. Uz re{etkaste konstrukcije mogu da se upi-

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

wu ruè puzavice, kao i neke sorte obi~nih ruà. Va`no je da od po~etka izdanke usmeravate ka gore. Dowe izdanke pa`qivo usmeravajte vodoravno, blago i ka nebu, uz samu konstrukciju. Tako }e se i na dowim granama ruà obrazovati rasko{ni izdanci. Savet: na prole}e, kod ruà koje ~esto cvetaju treba skratiti bo~ne izdanke na tri do ~etiri okca. Kako biste podmladili biqku, trebalo bi da uklonite izumrle i debele grane.

Pripremila: N. R.

oker boje, ili plavo - belim kombinacijama, u ba{tu uneti mediteranski duh. Klematis, uz {palir, stablo smokve uz ivicu leje i poneka terakota saksija sa za~inskim biqem do~ara}e dodatno duh mediterana.

RU@I^ASTI UKRAS ZIDA

put cleome. Ne daju samo biqke novi izgled zidovima. Ponekad je dovoqna kanta nove boje i neugledni zid }e po-

stati ba{tenski ukras. Budite hrabri i ma{toviti i obojite zidove neobi~nim bojama. Tako }ete toplim tonovima `ute i

Varijanta za ozelewavawe monotonih zidova koja ne zauzima mnogo mesta jesu re{etkaste konstrukcije sa ru`ama pewa~icama. Kako bi se biqke {to boqe ose}ale, potrebno je voditi ra~una o sle-

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 31. maj

Subota, 1. jun

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 2. jun

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 5. jun

Utorak, 4. jun

Ponedeqak, 3. jun

^etvrtak, 6. jun

200C

220C

200C

190C

220C

60C

90C

100C

80C

100C

120C

Delimi~no obla~no

Sun~ano

Obla~no, mogu}a ki{a

Ki{a

Obla~no

200C 100C

Delimi~no obla~no

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

ENIGMATIKA

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

SPOMENICI NA UDARU VANDALA S vedoci smo da se pojedinci posledwih godina vandalski pona{aju prema spomenicima na{ih boraca, koji ìvote poloì{e da mi ìvimo u slobodi. Na taj na~in im se vandali zahvaquju {to su ti hrabri qudi u~inili i iza sebe ostavili. Najsveìji tragovi takvog pona{awa su se zbili u no}i izme|u 16. i 17. maja ove godine. Tada su sa spomenika slobodarima u cen-

tru Gori~ana skinute tri bronzane debele plo~e na kojima su bila imena izginulih u Prvom i Drugom balkanskom ratu, kao i imena stradalnika iz Prvog svetskog rata, koje su, najverovatnije, zavr{ile u nekom otpadu sekundarnih sirovina. Zar i hrabre treba reciklirati, ili na taj na~in nekom omogu}iti da do|e do para za `ivot, ili neku drugu potrebu? Na`alost, to nije jedini slu~aj. Ve}

nekoliko puta su odno{ene bronzane biste na{ih velikana: dr Dragi{e Mi{ovi}a, Filipa Filipovi}a, Branka Milo{evi}a Metalca, narodnog heroja Milice Vu~eti} - Trepu{e i drugih. Toga nije po{te|en ni spomenik Tanaska Raji}a, a ni grob vojvode Stepe Stepanovi}a... Ima li tome kraja?! Savez boraca svih oslobodila~kih ratova na ~elu sa Gradskim i Okru`nim

odborom i svi ~lanovi ovog udruèwa najo{trije osu|uju ovakvo pona{awe i traè od nadle`nih da hitno reaguju u skladu sa zakonom i po~inioce kazne za u~iweno. Od nadle`nih vlasti traìmo da se na{a kulturno-istorijska ba{tina {to hitnije za{titi, a vandalizam spre~i.

GO Saveza udru`ewa boraca Narodnooslobodila~kog rata Srbije

marketing 032/342-276

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ÂÂK V[TSS â~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studijske programe (osnovne, trogodi{we studije): 1. ELEKTROTEHNIKA I RAÛNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.) 2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: Inèwerska informatika (60 buxet-60 samof.) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.) 3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.)

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i â&#x20AC;&#x201C; haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije â&#x20AC;&#x201C; ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

Kandidati polaù prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLAGAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do 16,00 ~asova). PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dràvnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - akreditovane studijske programe, - trogodi{we studije (180 ESPB ), - specijalisti~ke studije (60 ESPB), - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksa u najboqim firmama u okruèwu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - prostorije za rad i druèwe studenata, - pristup internetu, studentske radionice, - nagrade i priznawa najboqima, - organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no. MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! V[TSS ÂÂK Svetog Save 65 032-222-321 www.vstss.com

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

PROMOVISANA CRNOGORSKA RIVIJERA ZA SEZONU 2013.

CRNA GORA ZA SVE

acionalna turisti~ka organizacija Crne Gore, u saradwi sa turisti~kim organizacijama iz Budve, Bara, Tivta, Kotora i Herceg Novog, promovisala je u utorak na Gradskom {etali{tu turisti~ku ponudu Crne Gore za leto 2013. Svake godine turisti~ka ponuda je sve bogatija i raznovrsnija, a i za ovo leto ima aran`mana za sva~iji ukus. Za one koji se odlu~e da svoj odmor provedu na crnogorskom primorju, od Ulciwa do Herceg Novog, ima aran`mana za sva~iji xep. Privatni sme{taj u {picu sezone iznosi od sedam do 15 evra, a u mawim hotelima sa tri ili ~etiri zvezdice, sme{taj za sedam dana je od 155 evra. - Pored prirodnih lepota primorja, pa`wu turistima privla~e i razne manifestacije. Kao i uvek, u Budvi imamo Grad Tetatar, Festival Sun~ane ska-

DRU[TVO

KONKURS ZA OMLADINSKA UDRU@EWA

„MLADI SU ZAKON“ inistarstvo omladine i sporta je u saradwi sa 26 resurs centara u Srbiji raspisalo konkurs za realizaciju omladinskih projekata, sa ciqem afirmisawa omladinskog aktivizma, a sve u skladu sa Nacionalnom strategijom za mlade. Nevladina organizacija “Forca” iz Poège je po tre}i put centar za Moravi~ki okrug i prema re~ima Gorana \uki}a iz ovog Udruèwa, ima odli~nu saradwu sa neformalnim grupama i udruèwima iz â~ka, Gorweg Milanovca, Lu~ana i Ivawice. Pravo da u~estvuju na konkursu imaju sve neformalne grupe mladih, kao i registrovane organizacije. Grupe koje su registrovane moraju do 15. juna u Ministarstvu omladine i sporta da se registruju kao omladinske organizacije, da bi mogle da u~estvuju na konkursu. - Teme su razli~ite, od ekolo{kih akcija do ure|ewa prostora koje koriste mladi. Podrà}emo aktivnosti koje promovi{u zdrav i bezbedan ìvot, one koje podsti~u preduzetni~ki duh kod mladih, promovi{u osnovne vrednosti EU, motivi{u mlade da se aktivno i kreativno ukqu-

le u Herceg Novom, zatim na desetak pla`a se organizuju after bi~ partiji, koji traju do kasno u no}, a program vode poznati svetski i dixejevi iz regiona. Naravno, uvek zanimqiv je i Karneval u Kotoru, Leto sa zvezdama u Baru, kao i mnoge poznate diskoteke u kojima gostuju najve}e zve-

zde muzi~ke scene - rekla je Qiqana ^uki}, menaxer Nacionalne turisti~ke organizacije Crne Gore. Ona je naglasila da je svake godine sve vi{e turista iz Srbije, pa je tako pro{le sezone zabele`ena poseta od 11 odsto vi{e turista iz Srbije nego prethodne godine. I. M.

KANCELARIJA ZA MLADE DAJE PREDLOGE ZA NOVA ISKUSTVA

PREZENTACIJA VOLONTERSKIH KAMPOVA ancelarija za mlade je pro{log petka u maloj sali Doma kulture, organizovala prezentaciju Me|unarodnih volonterskih kampova koji su nameweni svima onima koji `ele da upoznaju nove, zanimqive qude ili steknu nova, dragocena iskustva van granica Srbije. Na prezentaciji su bili mladi qudi koji su ve} boravili u ovakvim kampovima i koji su pri~ali svoja iskustva. Radni kamp je jedinstven oblik volonterskog rada u trajawu od dve do tri nedeqe, predvi|en za sve qude dobre voqe izme|u 18 i 65 godina i koji govore elementarni engleski ili jezik zemqe u koju idu. Najvi{e ih ima u toku leta, ali se organizuju tokom cele godine. Potrebno je platiti samo put i participaciju u Volonterskom servisu Srbije, a sme{taj i hrana u kampu su obezbe|eni. Iako ve}ina vo-

lontera koja ide na radne kampove ima izme|u 18 i 25 godina, volonteri svih uzrasta su dobrodo{li. Postoje i posebni, tinejxerski kampovi, za mlade od 14 do 18 godina. Osim malobrojnih kampova koji pretpostavqaju posedovawe odre|ene ve{tine ili znawa (kao {to su umetni~ki – muzi~ki, rad sa decom i odraslima sa specifi~nim potrebama), ne postoje ograni~avaju}i uslovi. Jednostavno, ako ima mesta, volonter }e biti sme{ten. Kancelarija za mlade pozvala je sve zainteresovane da ovog leta iskoriste svoje slobodno vreme za ne{to {to }e sigurno obogatiti wihove ìvote. Ukoliko èle da se prijave za neki volonterski kamp, potrebno je da do|u u Kancelariju za mlade, gde }e im biti pruèna pomo} i podr{ka. I. M.

SRPSKO – RUSKA SVADBA ~a~ankoj crkvi Vaznesewa gospodweg, pro{le nedeqe su se ven~ali Dejan Jeli}, elektroin`ewer, projektant i biznismen iz ^a~ka, koji je trenutno zaposlen u poznatom ruskom letovali{tu So~i i Olga Nikolajevi~, ruskiwa iz So~ija, slu`benik velikog trgovinskog lanca „Magnit“ iz tog grada. Ovaj sve~ani ~in ven~awa Srbina i Ruskiwe uprili~ile su mnogobrojne zvanice, kako iz Srbije, tako i iz Rusije, a me|u wima i prvi sekretar Ambasade ruske federacije Valentin Koqasev. Kumstvo na ven~awu dvoje mladenaca pri-

palo je porodici Logvinov iz ^a~ka, a komplentna rodbina supru`nika su ~lanovi Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije sa sedi{tem u ^a~ku.

Goran \uki} iz nevladine organizacije „Forca“ iz Poège ~e u provo|ewe slobodnog vremena... – kaè \uki}. Konkurs je otvoren do 15. juna, a formulari za prijavqivawe se mogu na}i na sajtu www.forca.rs. Do 20. juna bi}e izabrani projekti koji }e pro}i obuku od 30. juna do 1. jula u Poègi, obja{wava \uki}. - Na obuci }e te projektne ideje koje budu dostavqene dobiti formu pravog predloga projekta. Nakon toga }e biti obavezni da do 20. jula po{aqu punu projektnu aplikaciju, a komisija }e na kraju odlu~iti koji }e projekti biti finansirani. Ovaj put

}emo navoditi primere dobrih i lo{ih projektnih aplikacija, jer nam se de{avalo da dobre projektne ideje ne pro|u na konkursu zato {to finalna verzija nije zadovoqila elementarne stvari. Svi mladi od 15 do 30 godina, ako imaju neku dobru ideju, treba da se jave, a mi }emo pomo}i da wihova ideja dobije pravu formu projekta - ka `e \uki}. Buxet za ovu godinu, za Moravi~ki okrug je 700.000 dinara, a maksimalna suma koja }e biti odobrena po projektu iznosi}e od 40.000 do 100.000 dinara. I. M.

GRAND KAFA ZA KOM[IJE rand kafa obeleìla je Svetski dan kom{ija {irom Srbije u èqi da nas podseti na prave kom{ijske vrednosti koje nas sve spajaju – humanost, gostoprimstvo, toleranciju i lepo vaspitawe. Svojim angaòvawem kompanija je èlela da pomogne porodicama kojima je pomo} neophodna, i u duhu kom{ijske solidarnosti, podelila je vau~ere za kupovinu osnovnih ìvotnih namirnica i izgradila rampe za osobe sa invaliditetom. Odabir porodica i lokacija za rampe ura|en je u saradwi sa Klubom predsednika skup{tina stanara. Grand kafa èlela je da ulep{a ovogodi{wi Svetski dan kom{ija gra|anima Srbije i podseti ih na divne momente i lepe uspomene koje ih veù i koje rado dele sa kom{ijama, ali i da ih pozove da kroz tradicionalno ispijawe zajedni~ke kafe upoznaju nove susede i zbliè se jedni sa drugima. - U vremenu kada je svakome potrebna topla i prijateqska kom{ijska atmosfera, ponosni smo na to {to je Grand kafa

uspela da usre}i ili barem izmami osmehe gra|ana Beograda, Novog Sada i Ni{a. Svesni smo ~iwenice da postoji dosta qudi kojima je pomo} potrebna, i posebno nam je drago {to smo ovom akcijom ve} podstakli kom{ijsku solidarnost rekao je Andrej Bele, direktor Atlantik grupe za strate{ko podru~je kafa. Grand kafa je u okviru ove akcije ukrasila oko 1000 zgrada u tri grada Srbije, postavqawem postera „Dobar kom{ija“ i podelila ~ak deset hiqada kesica Grand kafe “Gold” u `eqi da podstakne kom{ije da je popiju zajedno. Aleksandar Ribac, direktor Kluba predsednika skup{tina stanara, izjavio je da je vi{e nego zadovoqan obavqenim poslom i saradwom sa Grand kafom. „Veoma smo ponosni na ~iwenicu da je ova akcija obuhvatila pomo} velikom broju qudi. Pozitivni komentari i osmesi govore da smo zahvaquju}i Grand kafiodradili odli~an posao i usmerili pozitivnu kom{ijsku energiju tamo gde je najpotrebnija“, dodao je Ribac.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

LU^ANI

ODR@ANA 31. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U LU^ANIMA

VE]NICI DALI SAGLASNOST NA PREDLOG REBALANSA BUXETA a 31. sednici Op{tinskog ve}a u Lu~anima je utvr|en predlog o rebalansu op{tinskog buxeta za 2013. godinu. Kako je istakla Domka Mitrovi}, {ef finansija, prihodi buxeta ovim rebalansom uve}ani su za 5.240.000 dinara. U buxet su uneseni novi prihodi, kao {to su dobrovoqni transferi fizi~kih lica u iznosu od 13.400.000 i donacije u visini od 540.000 dinara. Prihodi od drugih nivoa vlasti u iznosu od devet miliona dinara su smaweni, jer ta sredstva ne}e transferno do}i u buxet, ve} se dobijaju preko indirektnog korisnika buxeta Centra za kulturu i sport. U skladu sa promenama prihoda, izvr{ena je i korekcija rashoda, kako to zakon i nala`e, tako da }e buxet umesto 708, iznositi 713 miliona. O novom rebalansu buxeta izjasni}e se odbornici Skup{tine op{tine Lu~ani na prvom narednom zasedawu. Ovo je, ina~e, drugo uskla|ivawe buxeta, koje je bilo neophodno, kako je objasnio predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, radi zavr{etka nekih va`nih kapitalnih investicija na podruju Draga~eva, a jedna od wih je i vodosnabdevawe. - @eleli smo da voda sa Rzava {to pre stigne do samih potro{a~a. Bila su nam neophodna i dodatna sredstva da bismo na svim linijama obezbedili pra}ewe rada pumpi, nivoa vode i svih va`nih parametara. Uradili smo projekat

koji omogu}uje kompjuterski nadzor funkcionisawa kompletnog sistema vodosnabdevawa. Ujedno, hteli smo i da animiramo mesne zajednice, koje su bile nosioci radova na sekundarnoj mre`i, kako bi se zapo~eto i zavr{ilo u {to skorijem roku. Sastali smo se sa wihovim predstavnici-

mogu}e da u tako kratkom vremenskom roku voda stigne i do wenih potro{a~a. U oblasti poqoprivrednih podsticaja, do izmene je do{lo samo u delu naknada za protivgradne strelce. Umesto pet hiqada, koliko se ranije izdvajalo, sada }e visina nakna-

lica sa posebnim potrebama u novoj ustanovi u ^a~ku, rekla je Domka Mitrovi}. Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu i sport je naglasio da je neophodno {to pre re{iti problem sme{taja truba~a tokom Sabora i skrenuo pa`wu da bi trebalo obezbediti

ma i nadamo se da }e u narednih mesec i po dana sve predvi|eno biti i realizovano. O~ekujemo da }emo od Vidovdana do Petrovdana, dakle pre Sabora truba~a obaviti probni rad i da }e voda, nakon tehni~kog prijema, sti}i do ku}a - rekao je Sretenovi}, dodaju}i da, najverovatnije, u istom momentu vodu ne}e dobiti ba{ svi potro{a~i, jer u pojedinim mesnim zajednicama jo{ traju radovi. Kako je naglasio, u odnosu na sve ostale koji su u realizaciju projekta u{li ranije, selo Lu~ani predstavqa izuzetak. Na podru~ju te mesne zajednice radovi jo{ uvek nisu zapo~eti, pa prakti~no i nije

de mese~no iznositi osam hiqada dinara u toku protivgradne sezone. Rebalansom buxeta opredeqeno je i 1,8 miliona dinara za postavqawe video nadzora u Lu~anima, po zahtevu Policijske uprave. Isto toliko sredstava bi}e investirano u putnu infrastrukturu. Ova sredstva su obezbe|ena po osnovu naplate kazni. U predlogu rebalansa do smawewa je do{lo na poziciji socijalne pomo}i za ugro`ena lica za 200 hiqada dinara. Taj iznos je preba~en na novu poziciju za pomo} licima sa posebnim potrebama, jer postoji veliki broj lica kojima je neophodno da koriste dnevni boravak za

sredstva za tu namenu. ^lan ve}a Miroslav Radoji~i} je istakao da se mnogo sredstava tro{i na javnu rasvetu i da bi bilo dobro da se tro{kovi smawe. Predlo`io je da se uravnote`i broj svetiqki u mesnim zajednicama i da se uklone suvi{ne svetiqke i zamene {tedqivim. Nakon utvr|ivawa rebalansa buxeta, ~lanovi Op{tinskog ve}a su prihvatili i predlog odluke o zavr{nom ra~unu op{tinskog buxeta za 2012. godinu. Usvojene su izmene i dopune odluke o organizaciji Draga~evskog sabora truba~a u Gu~i. Izmeweni su rokovi za dostavqawe tro{kovnika subjekata koji u~estvuju u Sabo-

ru. Prva zona je pro{irena, a druga smawena. Korekciju je pretrpela i cena ulaza. Predlog odluke o sprovo|ewu javnog konkursa za imenovawe direktora Javnog preduze}a “Direkcija za izgradwu” Lu~ani skinut je sa dnevnog reda sednice kao preurawen, uz obrazloèwe da jo{ uvek nije dovedena do kraja kompletna zakonska procedura registracije novog javnog preduze}a. Umesto o toj temi, lu~anski ve}nici su raspravqali o predlogu “Direkcije za izgradwu” da se Op{tina zaduì, kako bi se putem lizinga nabavila nova mehanizacija. Ma{ine, koje ovo preduze}e koristi, kako je objasnio Milojko Panteli}, dotrajale su i zahtevaju stalna i itekako visoka ulagawa u popravke. Na primedbe pojedinih ~lanova ve}a da su putevi na podru~ju Draga~eva puni udarnih rupa i da ima i odrona na putnim pravcima, koje bi trebalo pod hitno sanirati, Panteli} je rekao da su radnici Direkcije stalno na terenu i predloìo da za neku od predstoje}ih sednica pripremi detaqan izve{taj o svim aktivnostima. Povodom predloène nabavke nove mehanizacije za Direkciju, pre svega skipa i kamiona, predsednik op{tine Sretenovi} je izjavio da je potpuno normalno da u preduze}u postoji dobra ma{ina, koja se moè koristiti za odràvawe vodosistema, ali i puteva. [tavi{e, naglasio je i da }e lokalna samou-

prava nastojati da to preduze}e u nekom budu}em periodu zaposli najmawe pet qudi, koji bi se svakodnevno bavili odràvawem putnih pravca, onako kako se to ranije radilo. Ipak, prioritet u ovom momentu ima zanavqawe ma{ina, kako bi se u narednom periodu uspe{no odràvali putevi i budu}i sistem vodosnabdevawa, zakqu~io je Sretenovi}. Istovremeno, on je predo~io i da je lokalna samouprava u prethodnom periodu ve} konkurisala kod nadle`nog ministarstava sa 12 va`nih projekata iz oblasti putne infrastrukture, vodosnabdevawa i sporta. Ukoliko bar neki od ovih projekata budu prihva}eni, odobrena sredstva mogla bi postati zamajac budu}eg razvitka ovoga kraja. Ve}nici su prihvatili i program rada, kao i finansijski plan Turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani za ovu godinu. Kako je istakao Milan Rai~i}, direktor Turisti~ke organizacije, planirano je da se u turisti~ke svrhe prvenstveno iskoriste postoje}i resursi, a paralelno sa tim i iznalaze nove mogu}nosti, kako bi se na najboqi na~in iskoristili potencijali draga~evskog kraja. Okosnicu marketinga trebalo bi da predstavqa poznati Draga~evski sabor truba~a, istakao je Rai~i} .Slobodan Kori}anac je predloìo da se ponovo oìvi seoski turizam, koji je nekada bio razvijen na ovom podru~ju V. S.

VANREDNA SEDNICA SKUP[TINE PENZIONERA U Lu~anima je pro{log petka, odràna vanredna sednica Skup{tine penzionera sa teritorije op{tine, na kojoj je izabrano novo rukovodstvo Udruèwa. Novi predsednik je Jovan Pavlica iz Mesnog odbora penzionera Lu~ana, dok je potpredsednik Milutin Radulovi} iz mesta Krstac. Osim ovih statusnih promena, izvr{ene su izmene Statuta udruèwa, kojim je predvi|eno da Skup{tinu ~ine 60 predstavnika mesnih odbora penzionera. ako je istakao Jovan Pavlica, penzioneri o~ekuju da }e nakon statusnih promena u Udruèwu do}i do velikog pomaka na poqu raznih aktivnosti i da }e to uticati na kvalitetniji ìvot starijih

Draga~evaca. Prva promena u Statutu se odnosi na predstavni~ki sistem, tako da svaka organizacija daje odre|eni broj predstavnika za Skup{tinu, pa se o~ekuje da }e wen rad biti daleko delotvorniji.

IZMEWEN STATUT UDRU@EWA Predsednici i potpredsednici mesnih odbora sada su ~lanovi Izvr{nog odbora, {to predstavqa veliku prednost, jer nema posrednika, istakao je Pavlica. Organizacija penzionera o~ekuje finansijsku podr{ku od op{tine Lu~ani, kao i pomo} Centra za socijalni rad, kada je re~ o starim licima. Od prethodnog saziva, niko se nije delegirao za rad u organizaciji, tako da je na Skup{tini izvr{ena i primopredaja du`nosti. Kako je istakao ^edomir @ivano-

vi}, iz Mesnog odbora penzionera Lu~ani, od novoizabranog rukovodstva i organizacije pezioneri o~ekuju daleko boqi rad. Na teritoriji op{tine Lu~ani ima oko pet hiqada penzionera. U sedam mesnih odbora ima oko 800 penzionera. U planu je da se u rad Udru`ewa ukqu~e i penzioneri iz Gora~i}a, Vi~e i Kotra`e, kako bi organizacija zaista funkcionisala kao op{tinska, re~eno je na sednice Skup{tine penzionera u Lu~anima. V. S.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

LU^ANI

OP[TINA LUÂNI I ÂÂNSKI „INTERAUTO-TRADE” POKLONILI DOMU ZDRAVQA U GUÎ TRI SANITETSKA VOZILA

ZA EFIKASNIJI RAD USTANOVE Zahvaquju}i donaciji lokalne samouprave i ~a~anske firme „Interauto-trade”, vozni park Doma zdravqa u Gu~i, pro{log petka, postao je bogatiji za tri nova sanitetska vozila. U ciqu podizawa kvaliteta zdravstvenih usluga, op{tina Lu~ani je poklonila Domu zdravqa kombi i jedno mawe sanitetsko vozilo, a Milija Kosti}, vlasnik firme „Interauto-trade”, donirao je vozilo za potrebe ambulante u Kotraì. Kqu~evi sanitetskih vozila sve~ano su uru~eni dr Du{ku [uluburi}u, direktoru Doma zdravqa u Lu~anima, i dr Radu Milo{evi}u, direktoru Zdravstvenog centra u â~ku. Ukupna vrednost donacije iznosi oko pet i po miliona dinara. ri~a se ponavqa. Mi smo nedavno na sli~an na~in Domu zdravqa u Lu~anima poklonili jedan ovakav sanitet. Tada je preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska” kompletno iznelo donaciju. Jo{ jedan mawi sanitet su tada preduzetnici op{tine Lu~ani poklonili ovoj zdravstvenoj ustanovi. Danas, posle kratkog vremena, op{tina Lu~ani iz svog skromnog buxeta, opredelila se da svojim poklonom podigne nivo zdravstvene za{tite svojih gra|ana. Sa zadovoqstvom i ponosom mogu da kaèm da je, zahvaquju}i direktoru i kompletnom zdravstvenom osobqu, ovaj Dom

zdravqa postao prepoznatqiv po kvalitetu svojih usluga {irom na{e dr`ave. Neka tako i ostane. Ovo je na{ skroman doprinos za budu}u dobru saradwu Doma zdravqa i gra|ana istakao je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, dodaju}i da ovom donacijom, koja je vredna oko ~etiri i po miliona dinara, nastavqaju dugogodi{wu saradwu sa zaposlenima u Domu zdravqa. Milija Kosti}, vlasnik firme „Interauto-trade”, rekao je da je od nadle`nih u Domu zdravqa u Gu~i saznao da je ambulanti u Kotra`i potrebno vozilo. - Mi smo se pre tri ili ~etiri godine prikqu~ili

zajedni~koj akciji obnavqawa voznog parka Doma zdravqa op{tine Lu~ani. Meni je drago da se tradicija nastavqa. Vozni park ove zdravstvene ustanove je bio u izuzetno lo{em stawu. Mi smo, kao firma, nastojali da na tenderu nastupimo sa najminimalnijim cenama, kako bismo dobili posao. Hteli smo i donacijom da pomognemo, pa smo odlu~ili da obezbedimo sanitetsko vozilo, koje mogu da voze i medicinske sestre i lekar prema potrebi - rekao je Milija Kosti}, nala{avaju}i da }e i ubudu}e u~estvovati u ovakvim ili sli~nim akcijama.

U ime Zdravstvenog centra u â~ku, donatorima se zahvalio dr Rade Milo{evi}, isti~u}i da se nada da }e ova donacija pruìti doprinos poboq{awu kvaliteta usluga koje Dom zdravqa pruà gra|anima Draga~eva. - Ovo je samo nastavak jedne dobre i uspe{ne saradwe ovda{we lokalne samouprave sa na{om zdravstvenom ustanovom, Zdravstvenim centrom u â~ku i, pre svega, Domom zdravqa u Lu~anima. Ova saradwa bi trebalo da se nastavi i ja se nadam da }e lokalna samouprava i daqe raditi na tome da se kvalitet zdravstvene za{tite

gra|ana Draga~eva podigne na znatno vi{i nivo od sada{weg - rekao je dr Milo{evi}, dodaju}i da je zdravstvena za{tita na podru~ju op{tine Lu~ani na jednom zaista zadovoqavaju}em i visokom nivou, o ~emu najboqe svedo~i akreditacija Doma zdravqa u Lu~anima, ali da u oblasti zdravstva uvek ima mesta novom unapre|ewu. - Danas je veliki dan za lu~anski Dom zdravqa. Dobili smo od lokalne samouprave dva vozila, koja }e vi{estruko poboq{ati kvalitet zdravstvenih usluga na ovom podru~ju. Gospodin Kosti} je poklonio vozilo na{oj najve}oj

seoskoj ambulanti, koje nam je bilo itekako potrebno. Na taj na~in on je èleo da se oduì svom selu. Mi smo mu vrlo zahvalni. Vozilo ima nosila i bocu sa kisenikom i moè se koristiti kao klasi~no sanitetsko vozilo. Mislim da smo za ovu godinu prakti~no obezbedili sva sanitetska vozila koja smo planirali - istakao je dr Du{ko [uluburi}, direktor lu~anskog Doma zdravqa. Kako smo saznali od nadle`nih, planirano je da se za potrebe Doma zdravqa u Lu~anima u narednoj godini nabavi jo{ jedno vozilo. V. S.

OSNOVNA [KOLA U KOTRA@I OBELE@ILA 109. GODI[WICU POSTOJAWA

GODINA SJAJNIH USPEHA Prigodnim kulturno-umetni~kim programom, u prisustvu brojnih gostiju, Osnovna {kola u Kotraì je proslavila 109 godina rada. Ovu {kolu danas poha|a 180 u~enika raspore|enih u deset odeqewa, od kojih se dva izdvojena nalaze u Vu~kovici i Gorwem Dubcu. Ova obrazovna ustanova ima 32 zaposlena radnika. U ovoj {kolskoj godini u~enici su postigli zapaène rezultate na takmi~ewima iz hemije, istorije i u oblasti sporta. Teodora Prtewak, u~enica 8. razreda, osvojila je drugo mesto na okru`nom takmi~ewu iz hemije, a dobar plasman ostvario je i Aleksa Mijatovi}, u~enik 7. razreda. ako isti~e Milan Sari}, direktor {kole, ova obrazovna ustanova, na àlost, deli sudbinu {kolstva u Srbiji, pa se iz godine u godinu u wu upisuje sve mawe u~enika. Ovakav trend je posebno prisutan u seoskim {kolama. Ipak, sve zaposlene u {koli, a i wega kao direktora, posebno raduje ~iwenica da svaku novu proslavu do~ekuju sa sve boqim rezultatima, kako u oblasti nastavnih, tako i vannastav-

nih aktivnosti. Iz godine u godinu u~enici ove {kole beleè sve boqe i boqe rezultate na razli~itim nivoima takmi~ewa. Teodora Prtewak, u~enica 8. razreda, do sada je u~estvovala na brojnim takmi~ewima i kaè da }e ovu {kolsku godinu pamtiti kao izuzetnu zbog ostvarenog uspeha na okru`nom takmi~ewu. O ovom, ali i drugim zapaènim rezultatima na raznim takmi~ewima, govorila je i

Milica Kova~evi}, nastavnik hemije, ne skrivaju}i zadovoqstvo {to radi u ovako uspe{nom kolektivu, u kome prosvetni radnici i u~enici svaki put nanovo pomeraju granice. - Ova {kola ima divne u~enike, koji se maksimalno anga`uju na svim poqima. Ponosimo se wihovim rezultatima. Sa takvom decom nije te{ko raditi i postizati zapa`ene uspehe. Wihova posve}enost radu je garancija uspeha - ista-

kla je Milica Kova~evi}. - Mi se borimo da poboq{amo uslove u {koli, a to je i sastavni deo strategije, koju smo kao ustanova zacrtali u razvojnom planu. Planiramo da osna`imo sve materijalno-tehni~ke uslove rada i infrastrukturu. Modernizovali smo ~itav {kolski prostor, uradili smo poligone i modernu fiskulturnu salu sa 300 mesta. Delimi~no smo promenili stolariju, kao i krovnu konstruk-

ciju objekta. Radimo mnogo, ali ~iwenica da investiramo u spoqa{wu infrastrukturu ostavqa nam mawe prostora da ula`emo u nastavni proces. Ipak, preti~emo sami sebe na oba poqa i trudimo se da uhvatimo tempo savremenog vremena, kako bismo u~enicima obezbedili {to boqe uslove za {kolovawe. U svim na{im nastojawima imali smo sna`nu podr{ku lokalne samouprave, a nadamo se da }emo i ubudu}e

imati dobru saradwu - istakao je Sari}, izdvajaju}i kao prioritete u narednom periodu sre|ivawe unutra{weg dvori{ta {kole, zamenu stolarije i sre|ivawe plafona po principu energetske efikasnosti, {to }e im doneti ogromnu u{tedu u grejawu. Priredbi, koju su povodom Dana {kole specijalno uprili~ili u~enici i pred{kolci, prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave. V. S.

SPORT

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

PRVA LIGA SRBIJE

Borac: Petri}, Boranija{evi}, @ivkovi}, Babi}, Masla}, Spirovski, Jovi~i}, Nikoli} (Jovan~i}), Zo}evi} (Milojevi}), Vusqanin (Jevtovi}), Ra{kovi}. Jedinstvo Putevi: Marinkovi}, Marjanovi}, Joksimovi}, Vidi}, @ivkovi}, Plani}, Simi}, ^an~arevi} (Baji}), Arsi} (To{i}), Jovanovi}, Vukmirovi} (Mudrini}). @uti kartoni: Spirovski i Jovi~i}. Sudije: [iroki (Smederevo), Dimitrijevi} (Kragujevac), Mini} (Ra~a).

PALO I JEDINSTVO

ner Jedinstva Predrag Ristanovi}. - Nama je bilo nezgodno to {to je utakmica otvorena golom Uì~ana. Ali, uspeli smo da se brzo vratimo i izjedna~imo. Ovo nam je bila peta utakmica za 14 dana. Igra~i su ispra`weni i fizi~ki i psihi~ki. Uz to, u goste nam je dolazila jedna kvalitetna, ~vrsta i disciplinovana ekipa. Mislim da je na ovoj utakmici najvi{e profitirala publika koja je videla odli~an fudbal. Nama je ovo peta pobeda i polako postièmo svoju prepoznatqivu igru - re~i su pomo}nog trenera Borca Miodraga Star~evi}a. Posle ove podebe Borac je sedmi na tabeli sa 51 bodom. Do kraja prole}nog prvenstva odigra}e jo{ dva kola. O~ekuju ga budu}i supreliga{i Napredak iz Kru{evca i beogradski Vo`dovac. - To }e nam biti prilika da vidimo gde smo i sa kojim timom da startujemo u novoj sezoni - naglasio je Star~evi}. U 32. kolu PLS Metalac iz Milanovca je izgubio od Proletera, 2:1, a Mladost iz Lu~ana je igrala nere{eno protiv Beànije, 1:1. Z. J.

udbaleri Borca pobedili su kod ku}e uì~ko Jedinstvo Puteve sa 3:1. Prvi gol pao je ve} u tre}em minutu. Uì~ani su poveli pogotkom Jovanovi}a, ali je i Borac ubrzo izjedna~io, kada je Ra{kovi} u sedmom minutu zatresao mreù gostiju. Do kraja prvog poluvremena obe ekipe su imale svoje {anse. Vi|ena je jedna otvorena igra dva ravnopravna protivnika. I u nastavku je utakmica otvorena golom, ovoga puta doma}e ekipe. Dvostruki strelac Ra{kovi} doveo je â~ane u prednost. Iako se Jedinstvo pokazalo kao ravnopravan protivnik, drugih 45 minuta su definipao u 46. minutu. Imali smo tivno pripali doma33. KOLO i mi u drugom poluvremenu }inima. Imali su i Napredak - Borac prilika, ali je golman Peinicijativu i domiMetalac - Banat tri} nekoliko puta odli~no naciju na terenu. KoNovi Sad - Mladost Lu~ani intervenisao i tako se, mona~nih 3:1 postavio je `da, iskupio za onaj gol koji Spirovski. - Zasluèna pobeda Borca. Bila je ovo je primio. Ostaju nam jo{ dva kola do kraja. Nadam se da }emo pruìti vi{e i zadrvrlo dobra utakmica, bez mnogo kalkulacija. Odlu~io je drugi gol Borca, koji je àti se na vrhu tabele, gde smo bili tokom celog prvenstva - prokomentarisao je tre-

GRADSKA LIGA

OKRU@NA LIGA

MLADOST SVE BLI@A OKRU@NOJ LIGI ider Gradske lige Mladost iz Preqine sigurnim korakom gazi ka Okru`noj ligi. Izabranici trenera Du{ana To{i}a osvojili su tri boda na te{kom gostovawu u Mojsiwu, gde su savladali Moravu sa 2:0. Golove za Mladost postigli su Stanojevi} i Avramovi}. Ulogu favorita u 20. kolu opravdao je i drugoplasirani Parmenac. On je na svom terenu savladao odli~nu Malbu golovima Muni}a i Beli}a. Pobedu na gostuju}em terenu zabele`ila je i ekipa iz Stan~i}a. Budu}nost je pobedila Rakovu sa 1:3. Novu pobedu na popularnim â&#x20AC;&#x153;Zovamaâ&#x20AC;? izvojevao je i Strelac, koji je minimalnim rezultatom 1:0, savladao Planinac. Na utakmici u Preme}i doma}in i ^a~ak 94 su podelili bodove, 2:2.

48 43 35 26 25 23 22 21 19 15 8

PAROVI 21. KOLA Nedeqa, 17 ~asova Zadrugar - Parmenac Budu}nost - Morava Mladost - Strelac Planinac - Preme}a ^a~ak 94 - Malba Polet - Rakova, van konkurencije

ZONA MORAVA

GRUPA ZAPAD

PRIJEVOR UZEO TRI BODA

PO BOD ZA POLET I SLOBODU

28. kolu Zone Morava Prijevor je pobedio Orlovac sa 2:1, a Omladinac iz Zabla}a i Polet Trbu{ani su podelili bodove, 1:1. Najboqe plasirana ekipa iz na{eg kraja je Polet, koji je sa 37 bodova, na desetom mestu. Orlovac je 11. (33), Prijevor 15. (21) i Omladinac posledwi (20). U slede}em kolu tim iz Zabla}a gostuje Mokroj Gori, a Prijevor Takovu. Polet do~ekuje Jo{anicu ND 2011.

TABELA 1. Mladost 2. Parmenac 3. Budu}nost 4. Preme}a 5. Zadrugar 6. Rakova 7. ^a~ak 94 8. Morava 9. Planinac 10. Strelac 11. Malba

DRAGA^EVO U VI[EM RANGU?

utakmici bez golova Polet je, protiv Pobede, uzeo bod, kao i Sloboda i Rudar, koji su postigli po tri pogotka. Polet je i daqe u vrhu tabele, na ~etvrtom mestu sa 46, dok je Sloboda 13. sa 31 bodom. U 29. kolu Sloboda do~ekuje Radni~ki Stobeks, a Polet gostuje @elezni~aru.

rlo blizu plasmana u vi{i rang takmi~ewa je i Draga~evo koje je u 27. kolu savladalo Spartak sa 1:3. Brezak je do tri gola stigao golom Petrovi}a u samoj zavr{nici, 89. minut, umawiv{i Slatini {anse za prelazak u ja~u ligu. Do zna~ajnih bodova u borbi za opstanak do{ao je i Napredak, savladav{i Vujan sa 2:0. Prava revija golova vi|ena je na utakmici Dowa Vrbava - Miokovci. Trijumfovali su doma}ini 4:3. Mladost je minimalnim rezultatom pobedila Jedinstvo iz Gorwe Gorevnice, 1:0. Rudar je savladao Ov~ar, 2:0, a Luwevica i Morava su podelili bodove, 2:2, kao i Jedinstvo iz Kowevi}a i Kotra`a Franc komerc, 3:3.

TABELA 1. Draga~evo 2. Slatina 3. Jedinstvo K 4. Miokovci 5. Rudar

61 60 49 45 44

6. Mladost 7. Spartak 8. Ov~ar 9. Dowa Vrbava 10. Napredak 11. Jedinstvo GG 12. Kotra`a 13. Morava 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica 28. KOLO Subota i nedeqa, 17 ~asova Vujan - Dowa Vrbava Miokovci - Jedinstvo K Kotra`a - Mladost Jedinstvo GG - Brezak Slatina - Luwevica, subota Morava - Rudar Ov~ar - Spartak Draga~evo - Napredak

44 40 39 35 34 33 31 31 29 22 7

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

SPORT

ODBOJKA

PIONIRKE [AMPIONKE

STONITENIS

I BORIS UZEO TITULU

obedom nad odli~nom ekipom “BUS Computers” iz Kikinde, u finalu Plej ofa, ekipa Banata za koju igra i ^a~anin Boris Mihailovi} uzela je tre}u titulu. Banat je ekipu iz Kikinde savladao u dva susreta rezultatom 4:0, 4:2. I ova titula je do{la kao rezultat mukotrpnog rada i posve}enosti sportu, koji u Srbiji nema adekvatan

P obedom nad Prijepoqem, pionirke Odbojka{kog kluba Borac osvojile su “Moj prvi turnir”, najja~e takmi~ewe u svojoj uzrasnoj grupi. Turnir za devoj~ice ro|ene 2000. godine odr`an je u Lazarevcu 25. i 26. maja. U vrlo jakoj konkurenciji, 36 ekipa, ^a~anke su u svih pet me~eva ubedqivo pobedile svoje rivalke. I Prijepoqe su lako savladale, rezultatom 2:0. Odbojka{ica Borca Neda Jovano-

vi} progla{ena je najboqom sme~erkom “Mog prvog turnira”. Pobedom u Lazarevcu mlade ^a~anke su nastavile svoju i trijumfalnu seriju starijih takmi~arki OK Borac. Prvi tim je u drugoj ligi takmi~ewe zavr{io na prvom mestu, dok su kadetkiwe po drugi put prvakiwe Zlatiborsko - Moravi~kog okruga. [ampionsku titulu u regionu pionirke Borca su uzele po {esti put. Z. J.

TENIS

NATALIJA PRVA U DUBLU a Turniru Tennis Europe druge kategorije za devoj~ice do 14 godina â~anka Natalija Popovi} osvojila je prvo mesto u dublu sa Ruskiwom Anastasijom Golubevom. Turnir koji je bio i prvi memorijal Jovana Kukarasa odràn je u Subotici od 19. do 25. maja. Natalija i Anastasija su u finalnom me~u pobedile dubl Kristina Mileti} i Jovana Vukovi} ubedqivim rezultatom 6:2. Mlada â~anka je na ovom turniru igrala i ~etvrtfinale u singlu na kome je trijumfovala Kristina Mileti} iz Aran|elovca. Natalija je trenutno na

tretman. Banat je na ovom takmi~ewu imao izuzetnu podr{ku publike. Wihova dobro organizovana navija~ka grupa je iznela svoje favorite iz svakog problema i pomogla im da uzmu tre}u titulu. Osim Borisa, za Banat su nastupili Marko Petkov, Uro{ Gordi} i Ilija Majstorovi}.

TURNIR “^A^AK OPEN” OKUPIO VI[E OD 300 KARATISTA

DOMA]IN VICE[AMPION arate klub Sloboda bio je doma}in 16. Me|unarodnog turnira “â~ak open” u katama i borbama za sve uzraste. Pro{le nedeqe u hali “Mladost” okupilo se vi{e od 300 takmi~ara iz 27 klubova Srbije i Republike Srpske. U generalnom plasmanu prvo mesto su osvojili takmi~ari KK Sloga Hemofarm iz Doboja, drugo ~a~anska Sloboda, a tre}e Resavica iz Despotovca. Ovo takmi~ewe za doma}ina je bio i uspe{an zavr{tak polusezone. Marko Raji~i} je bio drugi u borbama, u apsolutnoj i teìnskoj kategoriji. Isto mesto zauzeo je i Vladimir Savi}, dok su Andrej Gruji~i} i Milica Poluì} bili tre}i. Lidija Gruji~i} je osvo-

[ampioni sa Vulom Resimi}em, gradona~elnikom i trenerom

{irem spisku reprezentativki, zajedno sa Kristinom i Jovanom Vukovi}, za u~e{}e na Olimpijskom

festivalu mladih EYOF, koje }e biti odr`ano u Utrehtu od 14. do 19. jula.

VELIKI USPEH KK ^A^AK U ]UPRIJI

UZELI 11 MEDAQA Karatisti ^a~ka nedavno su nastupili su na Fudokan kupu u ]upriji, gde su osvojili 11 zlata, tri srebra i pet bronzi. Zlatne medaqe: Andrijana Simovi}, kate pojedina~no, kihon i kihon-ipon kumite. Markus Mabua Golev, kate pojedina~no i ekipno sa Martinom @ivkovi}em i Pavlom Savi}em. An|ela Drobwak, kate pojedina~no. Marija Stojkovi}, kate pojedina~no i ko-go kumite. Marta Ajtovi}, kate pojedina~no i jui ipon kumite.

Kata tim seniora, An|ela \urovi}, Aleksandra Ili} i ~lanica KK Nemawa Marija Paunovi}. Srebrne medaqe: Pavle Nikoli}, kate pojedina~no. An|ela \urovi}, kate pojedina~no. Kata tim - Andrijana Simovi}, Marta Ajtovi} i Katarina Jakovqevi}. Bronzane medaqe: Martin @ivkovi}, kate pojedina~no. Katarina Jakovqevi}, kate pojedina~no, kihon ipon. Aleksandra Ili}, kate pojedina~no. Marija Spasi}, kate pojedina~no.

jila prvo mesto u katama pojedina~no i ekipno, a Bojana Raji~i} drugo. I ostali takmi~ari Slobode koji su nastupali na ovom turniru pokazali su odre|en nivo

znawa i spremnosti. Pre po~etka turnira Marko Raji~i}, Andrej Gruji~i} i Milica Poluì} nagra|eni su vrednim peharima za postignute rezultate na Evropskom prvenstvu u Ma|arskoj. Organizaciju 16. Turnira “â~ak open” pomogli su lokalna samouprava i kompanija “Sloboda”. U ime sponzora u~esnike je pozdravio predsednik Skup{tine kompanije “Sloboda” Vule Resimi}, a turnir je otvorio gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}. Z. J.

U NEDEQU PRVI MEMORIJAL „NEMAWE BULATOVI]A“

KRUNA ZA PRVIH DESET GODINA spe{an zavr{etak polusezone i deset godina rada Karate klub Nemawa obele`i}e organizacijom Memorijalnog turnira “Nemawa Bulatovi}”. Po{to se nalazi i u kalendaru Fudokan takmi~ewa, ovaj turnir bi vremenom trebalo da postane i tradicionalni. Memorijal je prvo zvani~no takmi~ewe u

organizaciji ~a~anskog Karate kluba Nemawa. Posve}en je prerano preminulom karatisti, po kome klub nosi ime. Prvi Memorijalni turnir “Nemawa Bulatovi}” bi}e odr`an u nedequ, 2. juna, u fiskulturnoj sali Prehrambeno-ugostiteqske {kole. Po~etak je u 11 ~asova. Z. J.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

SPORT

ATLETIKA

TIJANA OBORILA LI^NI REKORD ro{log vikenda Kragujevac je bio doma}in Prvenstva centralne Srbije za pionire u atletici. Takmi~ewe je ujedno bodovano i za dràvni Kup. Direktno u finale plasirala se Tijana Joki}, ~lanica Atletskog kluba ÂAK, sa najboqim rezultatom u bacawu kugle, 11,44 metara. U bacawu kugle bile su uspe{ne jo{ dve takmi~arke ÂAK-a koje su u Kragujevcu prvi put nastupile. Duwa Gari} je bila tre}a, a Tawa Nikoli} ~etvrta. Tijana Milunovi} zauzela je tre}e mesto u tr~awu na 300 m i, tako|e, izborila u~e{}e u finalu Kupa. Katarina Popadi} je stigla na ciq {esta u trci na 1.500, {to nije lo{ rezultat, s obzirom da je prvi put tr~ala u ovoj disciplini. U ukupnom plasmanu pionirke ÂAK-a su bile tre}e. Kod pionira Bogdan Jo-

ZAVR[ENA RAZVOJNA LIGA

BORAC TRE]I o{arka{i Borac Mocart sporta savladali su kod ku}e OKK Beograd u posledwem kolu Swisslion razvojne lige. Osam pobeda omogu}ile su im tre}e mesto na tabeli. OKK Beograd je dobro otvorio igru, poveo i u prvoj ~etvrtini bio ravnopravan protivnik, ali ostali deo utakmice definitivno je pripao doma}inu. Potvrda dobre igre bili su im i burni aplauzi publike. Tre}a pozicija na tabeli Razvojne lige omogu}ila je Borac Mocart sportu da

K kovi} je tr~ao dve discipline. Na 1.500 m je bio {esti, u trci na 300 m drugi, {to je i wega odvelo do finala. Plasman u finale izborio je i \or|e Soldatovi} u trci na 2.000 m. U ukupnom plasmanu de~aci su bili {esti.

ne pla}a kotizaciju za u~e{}e u narednom prvenstvu. Re~ je o sumi od 300 hiqada dinara. - êstitam svim igra~ima, koji su izneli najve}i teret, rukovodstvu kluba i stru~nom {tabu na postignutom uspehu. Kada je po~ela Razvojna liga, takmi~ewe nam nije bilo u prvom planu, ve} da pruìmo {ansu mla|im igra~ima koji u sezoni nisu imali ve}u minutaù. Za nas su u Razvojnoj ligi igrali i ko{arka{i Mladosti. Na po~etku lige smo ostali bez Kosanovi}a i Vasilijevi}a, kasnije su na pripreme sa reprezentacijim oti-

{li Jankovi} i Kneèvi}, ali se pokazalo da je i tako podmla|en tim dobro funkcionisao - kaè trener Borac Mocart sporta Ra{ko Boji}. Podmla|en tim zabeleìo je va`ne pobede i odli~no odigrao protiv Tami{a i Radni~kog. - Ono {to nam je svima ostala velika àl je nezasluèn poraz sa FMP-om. Apsolutno moèmo biti zadovoqni onim {to su na{i igra~i pruìli u Razvojnoj ligi. Junior Stefan Mitrovi} je i neke seniorske utakmice dobro odigrao i pokazao da na wega moèmo ra~unati u nared-

noj sezoni. Vide}emo {ta }e biti sa igra~ima Mladosti koji su igrali Razvojnu ligu. Izvesno je da }e tri seniora ostati kod nas, Nemawa Prolovi}, Miqan Radisavqevi} i Nemawa Todorovi} - navodi Boji}. Juniori Borac Mocart sporta, danas i sutra, u~estvuju na turniru u Ni{u koga organizuje KK Junior. Turnir je posve}en godi{wici potpisivawa Milanskog edikta. Prvog dana u polufinalu igraju Junior i Kraqevo, odnosno Borac i rumunski Pite{ti. U subotu su utakmice za prvo i drugo mesto. Z. J.

JEDANAESTI RIBOLOVA^KI “MEMORIJAL SLAVICE SIMOVI]”

SVI SU DOBRODO[LI dru`ewe sportskih ribolovaca “Gradac” i ove godine tradicionalno organizuje sportsku manifestaciju pod nazivom “Memorijal Slavice Simovi}”. Jedanaesto po redu nadmetawe u pecawu ribe na plovak bi}e odr`ano na ribolova~koj stazi u Me|uvr{ju u subotu, 1. juna. Programom takmi~ewa predvi|eno je da se u~esnici okupe toga dana u 7 sati ispred bioskopa “Sutjeska”, a polazak je planiran za 7,30. Od 8 do 8,30 izvla~i}e se takmi~arski brojevi na stazi, a peca}e se od 9 do 12 sa-

ti, nakon ~ega sledi merewe ulova i progla{ewe najuspe{nijih ribolovac po kategorijama. Organizatori pozivaju posebno u~enike osnovnih {kola da se odazovu, jer }e se u toj konkurenciji bodovati i ekipni u~inak, a ekipe }e biti sastavqene od po tri ~lana. Za sve u~esnike USR “Gradac” obezbe|uje besplatan prevoz do staze i doru~ak. Sve dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 064/ 19 119 58 Lazar Marinkovi}.

BMS - OKK Beograd 83 : 73

AMERI^KI FUDBAL

TRIJUMF RATNIKA

^A^ANI USPE[NI NA AVANTURISTI^KOJ TRCI

[AH

SAM PROTIV SVIH

ru{tvo srpsko-gr~kog prijateqstva ^a~ak i klub “Deci s qubavqu” organizovali su pro{log vikenda {ahovsku simultanku izme|u velemajstora Stanimira Cana Nikoli}a i ovda{wih pasioniranih qubiteqa ovog sporta. Simultanka je odigrana u Ivkovi}a ku}i. Cane se borio protiv 15 igra~a. Uspeo je da dobije sedam me~eva, {est je izgubio i tri odigrao nere{eno. Tom prilikom jednom od ~etiri najboqih ~a~anskih {ahista Stanimiru Nikoli}u, dodeqeno je Blagodarje, kao priznawe za sve {to je ovih godina dao {ahu. Z. J.

D U

`areva~kim Pastuvima za desetak dana. Naredne sedmice su i kadeti na ispitu. Mla|i tim Ratnika u Kragujevcu igra polufinalni turnir. Z. J.

kstremni sportisti iz ^a~aka Nenad Babi}, planinski biciklista i Dragan Mitrovi}, planinski trka~, u~estvovali su pro{log vikenda na Me|unarodnoj avanturisti~koj trci “24 sata Koprena”. Najspremniji takmi~ari, fizi~ki i mentalno, neprekidno su se 24 sata takmi~ili ko }e vi{e puta pre}i stazu od staroplaninskog sela Dojkinci do vrha Koprena, 1.963 m nadmorske visine. Nenad je u svojoj kategoriji (30 - 40) u MTB-u zauzeo tre}e mesto sa pre|enih 114 km i 4.200 m visinske razlike (22 sata i 15 minuta - tri kruga), a Dragan je u kategoriji 50+ (TRAIL - planinsko tr~awe) bio prvi. On je za 20 sati i 27 minuta pre{ao 60 km i 2.500 mnv.

Foto: M. Jekovi}

utakmici ~etvrtog kola Prve srpske lige An|eoski ratnici su na svom terenu pobedili Pirate iz Zemuna sa 68:2. Slede}u utakmicu Ratnici igraju sa po-

ZA NAJSPREMNIJE

[ARENA

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

KUPA]I KOSTIMI ZA OVO LETO

ravo je vreme da po~nete da mislite o tome kako }ete ovoga leta izgledati na plaì, zato bi ve} trebalo da saznate sve o tome kakvi }e kupa}i kostimi vladati ove sezone. Obnavqawe garderobe za plaù trebalo bi da bude obavezno, posebno kada je u pitawu kupa}i kostim. Naravno, ako jo{ uvek niste, krajwe je vreme da po~nete sa ve`bawem i oblikovawem tela kako biste zablistali na plaì. Visoki struk Vru}i izgled za leto su kupa}i kostimi visokog struka. Dvodelni kostimi sa retro dezenima su me|u najpopularnijim trendovima za 2013. godinu.

Bikiniji inspirisani 1950-ima ista}i}e va{e bokove i obline, a tako|e su dobra opcija za ène koje vole konzervativniji izgled. Gorwi deo bez naramenica Ovaj oblik gorweg dela kupa}eg kostima trebalo bi da izbegavaju ène bujnog poprsja, ali su zato sjajna opcija za ène sa mawim grudima. Dolaze u svim veli~inima i oblicima, kao i sa jastu~i}ima za ekstra volumen. Monokiniji Jednodelni kostimi ni ove godine ne odlaze u pro{lost, a svakako najpoèqnija varijanta me|u wima su monokiniji.

IZBEGNITE IH!

GRE[KE PRI IZBORU FRIZURE I BOJE KOSE

otovo da nema `ene kojoj raspolo`ewe ne}e podi}i nova frizura, pa iako se previ{e ne razlikuje od prethodne. Nekada je dovoqno samo isfenirati se. Me|utim, ~esto gre{imo iako imamo najboqe namere.

[i{ke [i{ke }e naglasiti o~i, ali mogu biti i zamka, pa privu}i pa`wu na ne{to {to biste ustvari `eleli da prikrijete. Na primer, ravne {i{ke isti~u o~i, ali i nos. “Ako nemate pravilan nos, preporu~uju se stawene i nerav-

samo izostavite {i{ke ili prilagodite du`inu i oblik {i{aka svojim crtama lica”, nagla{ava Gabaj.

no, odnosno u pramenove o{i{ane {i{ke jer }e one ista}i samo o~i”, savjetuje Oded Gabaj, frizer slavnih i poznatih i vlasnik salona Lovella u Wujorku.

.“Slavna” frizura Dobra je ideja frizeru pokazati sliku frizure koja vam se svi|a kako bi lak{e razumeo {ta ta~no `elite. Me|utim, ne o~ekujte da vas pretvori u dugokosu plavu{u Xesiku Simpson ako je va{a kosa kratka i tamna. “Mo`da nemate isti oblik lica ili teksturu kose. Bitno je prona}i frizuru

koja vama odgovara. Na primer, mo`da }e vam se svideti neka zvezda koja ima strogu bob frizuru. Ali, u dogovoru sa frize-

rom razmislite odgovara li vam ba{ takva frizura ili je treba, u nekoliko sitnih detaqa, prilagoditi va{em licu. Mo`da da

Crna kosa Izrazito crna kosa je vrlo te{ka i moète izgledati bledo i naglasiti nedostatke, kao {to su podo~waci. “Ten Kim Karda{ijan izgleda dosadno kad joj je kosa pretamna. Koà joj zablista kad kosu posvetli nekoliko nijansi. Izrazito crna kosa nadvlada sve ostalo, dok tamno sme|a daje toplinu boji koè”,

poja{wava Gabaj.

Pramenovi i ravnawe “Do|ete li da radite pramenove i ne ka`ete svom frizeru da ste ravnali kosu pre tri meseca, to bi moglo prouzrokovati pucawe kose ili to da ~ak 10 puta br`e posvetli nego {to bi se to dogodilo na “netaknutoj” kosi. Hemijski tretmani, poput ravnawa ili pramenova, mogu oslabiti strukturu korena koja se ne}e vratiti sve dok ne izraste nova kosa. Zato frizera trebate izvestiti o svim tretmanima koje ste radili”, upozorava Gabaj.

[TA JE VI[AK U DOMU PO FENG [UIJU loìte suvo cve}e postaje te{ko ìveti u trenutku. Mo`da }ete ~eznuti za detiwstvom ili biv{im qubavima. Mo`da }ete se ~ak ose}ati kao da vas izdaje snaga. Zato bi najboqe bilo da se re{ite buketi}a koje ~uvate jo{ od maturske ve~eri i investirate u sveì buket. Nefunkcionalni aparati

eng {ui, kineska ve{tina ure|ewa prostora i `ivqewa u skladu s wim, nala`e da nije sve samo u pozicionirawu predmeta, jer svaki od wih nosi svoju energiju. Postoje i predmeti ~ija energija u domu nije nimalo pozitivna.

Suvo cve}e Suvo cve}e stvara lo{ feng {ui zbog toga {to ostavqa nepokretnu energiju. Kad negde ponosno iz-

Stru~waci za feng {ui smatraju da elektronske sprave predstavqaju snagu i mo}. Slomqeni, nefunkcionalni aparati ili elektronika s vremenom }e se manifestovati u va{em `ivotu u obliku zdravstvenih problema, propale veze ili gadne situacije na poslu. Ili popravite tu tehniku ili je bacite. Uvenule biqke Biqke u feng {uiju simbolizuju rast, ali samo ako rastu. Ako vam sobne biqke umiru, stvori }e vam probleme. Mo`da }e vam biti te{ko ustati ujutru, a na poslu }ete se mo`da ose}ati umorno i neproduk-

OSLOBODITE SE LO[E ENERGIJE tivno. Mogu}e je i da }ete biti suvi{e umorni i za seks. Ako biqke pate zbog va{e nemarnosti, bacite ih i nabavite zdrave biqke o kojima }ete se vi{e brinuti. Lekovi kojima je pro{ao rok trajawa Osim {to se ne preporu~uje konzumacija lekova i kozmetike nakon isteka roka trajawa, ~ini se da je wihovo ~uvawe lo{e za dom. Oni prema feng {uiju sadr`e toksi~nu energiju

koja vam uveliko moè oteàti opu{tawe, kako telesno tako i psihi~ko, prilikom odmora. Zato pregledajte ormari}e i kutije i re{ite se svih lekova kojima je pro{ao rok trajawa. Lak{e }ete se osloboditi teskobe i vi{e }ete uìvati u slobodnom vremenu. Stara hrana u friìderu Feng {ui hranu vidi kao simbol sposobnosti da primate i dajete qubav. Za-

to friìder pun stare, pokvarene hrane moè ozbiqno ugroziti va{u vezu. Pregledajte ga jednom nedeqno, ali ne zaboravite ormari}e i druga mesta na kojima ~uvate hranu. Bacite sve {to nije jestivo. Fotografije biv{ih qubavi âk i ako ste u dobrim odnosima s biv{im partnerom, nije zdravo izlagati wihove fotografije na vidqivim mestima. Fotografije same po sebi sadrè sna`nu energiju i imaju veliki uticaj na va{u podsvest. Ako èlite napraviti mesta u ìvotu za trajnu i zdravu qubavnu vezu, pospremite stare fotografije u albume ili kutije. To }e biti simbol va{e èqe za novom vezom koju }ete onda i lak{e privu}i.

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

SAOBRA]AJ

SAVETI ZA BEZBRI@NO PUTOVAWE PO EVROPI |arskoj se kazne napla}uju iskqu~ivo u forintama.

Ko krene automobilom na put u neku od dràva Evropske unije treba da se pripremi na ~esta zaustavqawa i kontrole saobra}ajne policije. ventualna vo`wa u pripitom stawu se drasti~no nov~ano ka`wava, pa u Italiji, na primer, kazna dostiè i do 6.500 evra. Obavezna dokumenta za upravqawe motornim vozilom van zemqe su: nacionalna voza~ka dozvola (vaì samo u zemqama [engen zone), me|unarodna voza~ka dozvola i zeleni karton. Me|unarodna voza~ka dozvola izdaje se u Automoto savezu, a rok vaèwa je tri godine. Uz wu morate imati i vaè}u nacionalnu voza~ku dozvolu. Dokaz da imate uredno osigurawe kod doma}eg osiguravaju}eg dru{tva predstavqa zeleni karton. Izdaje ga osiguravaju}e dru{tvo i vaì do isteka polise obaveznog osigurawa. Zelena karta ne vaì u nekim zemqama (Rusija, Azerbejxan, Kazahstan, Gruzija). Ako je va{e vozilo na LPG pogon (naftni plin),

PUTARINE Putarina u Ma|arskoj napla}uje se preko viweta. One se o~itavaju na naplatnim rampama. Za najjeftiniju ~etvorodnevnu viwetu treba izdvojiti 4.30 evra, a za mese~nu 15.50 evra. Naknada za kori{}ewe puteva u Sloveniji napla}uje se tako|e putem viweta, a cena varira od 15 evra za sedam dana do 30 evra za mesec, dok je u Au-

proverite ure|aj, jer su na putevima u Evropskoj uniji kontrole rigorozne. Ne postoje ograni~ewa koliko starim vozilom moète krenuti na put van zemqe. Koga zaustavi saobra}ajna policija u bilo kojoj od zemaqa EU, izlazak iz vozila nije dozvoqen! Savet je da se policajcu pruè papiri i da se strpqivo ~eka provera koja moè da potraje i dvadesetak minuta. Svaki poku{aj intervencije, ube|ivawa ili “~a{}avawa” treba zaboraviti! KAZNE Motociklisti u EU moraju da nose kacigu, isto vaì za Hrvatsku i Crnu Goru, ili }e im u suprotnom dozvola biti od-

uzeta. Od 50 do 100 evra ka`wava se bacawe bilo kakvih otpadaka kroz prozor tokom vo`we u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Bez dozvole ostaju oni koji na putu do mora preti~u u tunelu, krivinama, na nepreglednim deonicama. Farovi treba da budu nonstop upaqeni u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Ma|arskoj, a kazne za neukqu~ena svetla su od 30 do 60 evra. Dobro je znati i kako i gde se kazne napla}uju. U Nema~koj je to mogu}e uraditi na licu mesta, u Francuskoj se pla}a u banci, a u Crnoj Gori, Bugarskoj i Ma|arskoj tako|e preko uplatnice. U Ma-

PROVERA AUTOMOBILA I naravno, to da na put ne kre}ete sa “nespremnim” automobilom ne treba posebno nagla{avati! Ali, kako je ovaj element naj~e{}i uzrok glavoboqa na{ih voza~a kada krenu u inostranstvo, sasta-

talnih delova va{eg ~etvoroto~ka{a (ko~nice, amortizeri, trapovi...), - Obavezno pregledajte kutiju sa priru~nim alatom (svi je imamo), a ako ne, obezbedite se dovoqnim brojem kqu~eva, “{arafcigera”, ~eki}em, dizalicom.... - Proverite isprav-

striji 7.60 evra za 10 dana. Za najjeftiniju deonicu u Italiji, od Trsta do Verone treba izdvojiti 22 evra, a 37 evra od Trsta do Rima. U Nema~koj se putarina ne pla}a.

vili smo listu prioriteta na {ta bi sve trebalo obratiti pa`wu pre nego se zaputite u daleke krajeve: - Provera svih te~nosti u automobilu (uqe, rashladna te~nost, te~nost za prawe vetrobrana), - Provera pritiska u gumama (ispravne gume se podrazumevaju), - Provera svetlosne signalizacije i akumulatora, - Po`eqno je da odvezete automobil kod servisera kako bi se na licu mesta mogli utvrditi ve}i nedostaci na nekom od vi-

nost rezervne gume, - Trokut, prva pomo}, fluorescentni prsluk, sajla za “{lepawe”..., - Na put ne kre}ite bez pitke vode, }ebeta i baterijske lampe, - I naravno, proverite dokumentaciju da vas ne vra}aju sa granice! Ovo su samo neki od elemenata na koje bi trebalo obratiti pa`wu, ne samo prilikom priprema za put, nego i u svakodnevnoj eksploataciji automobila. Ukoliko ne ispuwavate neke od navedenih elemenata, preporu~ujemo da na put i ne kre}ete!

SAOBRA]AJ

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

ЛЕТЊА АКЦИЈА У АУТО МОТО САВЕЗУ У ПРЕЉИНИ МСС – Породица чланова и пријатељ возача. Породица штити, пријатељ помаже. Ауто мото савез Србије, Управа саобраћајне полиције МУП-а Републике Србије и Асоцијација техничких прегледа возила, традиционално, два пута годишње, организују превентивно-безбедносну акцију “Исправно возило – безбедно возило”. Међу возачима врло популарна, ова активност једна је од најзначајнијих за повећање нивоа безбедности саобраћаја, а организује се увек пред летњу, односно, зимску сезону. С обзиром на то да се акција пред летњу сезону спроводи углавном у другој половини јуна, у Пословној јединици АМСС-а у Прељини

СИГУРНОСТ И БЕЗБЕДНОСТ СА СУПЕР ЧЛАНСКОМ КАРТИЦОМ

одлучили су да изађу у сусрет и возачима који ће ове године кренути на одмор пре почетка наведене акције. Наиме, сви возачи који имају неки од чланских пакета, или већ од данас постану нови чланови Ауто мото савеза Србије, у Ауто сервису ове пословне јединице моћи ће потпуно бесплатно да провере стање свог возила пре поласка на пут. У оквиру годишњих чланских пакета АМСС-а постоје основни, који обухвата бесплатне услуге у Србији, и супер који, осим више бесплатних услуга у нашој земљи, обезбеђује

ЗА 2.000 ДИНАРА УШТЕДА ДО 5.000 ЕУРА Супер члански пакет који кошта 2.000 динара и важи годину дана од дана учлањења обезбеђује следеће услуге и уштеде у било којој држави у континенталном делу Европе: - шлеповање возила у случају саобраћајне незгоде до пребивалишта члана, - поправка возила на путу и/или превоз до најближег сервиса, - рефундација трошкова хотелског смештаја (до 300 еура) у случају саобраћајне незгоде, - правни савет у кореспондентном ауто клубу (до 50 еура), - кредит за поправку, шлеповање возила или превоз породице по гаранцији уз депозит (до 1.000 еура) - попусти у систему show your card на 28.000 продајних места, 600 партнера (хотели, ресторани, рента кар ...) marketing 032/342-276

и бесплатне услуге и уштеде у Европи. По речима стручњака, веома је важно редовно одржавање возила чиме ће се, не само избећи непријатне ситуације и скупљи кварови, већ пре свега допринети својој и туђој безбедности у саобраћају. Редовно одржавање је и услов за трајање гаранције на новим возилима. Интервал редовног одржавања варира од возила до возила, као и делови које треба заменити или проверити. На пређених 500 км треба контролисати ниво уља у мотору и притисак у пнеуматицима; На 5.000 км треба контролисати стање електролита у акумулатору, да ли су оксидисале клеме на акумулатору, стање кочница, дебљину диск плочица, по потреби променити уље у мотору,

проверити течност у расхладном систему;

АУТО-МОТО САВЕЗ СРБИЈЕ – ПОРОДИЦА ЧЛАНОВА И ПРИЈАТЕЉ ВОЗАЧА Све информације о чланским картама АМСС-а, неопходним документима за пут у иностранство, као и комплетним услугама предузећа у систему АМСС-а, могу се добити на сајту www.amss.org.rs, водичу за чланове који можете бесплатно преузети у Пословној јединици АМСС-а у Прељини, као и на телефон 032/381-127. Породица штити, пријатељ помаже.

На 10.000 км треба контролисати стање уља у мењачу, свећице, вентиле, клинасти каиш, филтер за ваздух, стање пнеуматика, завртње на точковима, променити уље у мотору и филтер за уље; На 20.000 км треба контролисати агрегате на мотору аутомобила, каишеве који покрећу агрегате, за старија возила карбуратор – евентуално га очистити;

На 30.000 км контролисати стартер – очистити га и подмазати, заменити уље у мењачу и диференцијалу, као и кочионом систему; На сваких 40.000 км преконтролисати зупчасти каиш и евентуално га заменити; После сваких 60.000 км (или сваке друге године) проверити алтернатор и заменити течност у систему за хлађење.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

OGLASI

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM jednoiposoban stan od 45 m2, u Nemawinoj ulici . Cena 26.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan 33 m2, 2. sprat, CG, kod Hotel Morave. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednoiposoban stan 53 m2, centar grada. Cena 650 eura/ m2. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM jednoiposoban stan 37 m2, u Beogradu, ulica B. Cvetkovi}a. Tel. 064/ 6653-399 PRODAJEM jednosoban stan od 42 m2 u ulici Bate Jankovi}. Tel. 064/ 288-1-716 PRODAJEM jednosoban stan. Cena povoqna. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2 na drugom spratu, CG, kod Hotel Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 224-590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, 1. sprat, ulica Nemawina. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, 2. sprat. Tel. 060/ 506-5-511 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj ulici. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji 2, CG, lift, terasa. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2 u Aveniji 2. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2 na Alvaxinici , lift, CG. Povoqno. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj . Tel. 011/ 237-9-031, 061/ 291-6355 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -701 PRODAJEM dvoiposoban stan od 64 m2, kod H. Morave, CG. Cena 40.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, nov, 2. sprat, CG, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, CG, 1. sprat, ulica Nemawina. Tel. 032/ 372-131 PRODAJEM trosoban stan ,

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. SAMAC, PENZIONER, VSS, STAMBENO I FINANSIJSKI OBEZBE\EN, VITALAN, NEPU[A^, NE PIJE, @ELI UPOZNATI @ENU RADI BRAKA, OKO 60. GODINA. TEL. 069/ 181-7446, 817-446

VR[IM usluge mu{ko `enskog frizirawa, po najpovoqnijim cenama u gradu. Zakazivawe na telefon: 060/ 322-4-355 povr{ine 76 m2, CG, 2 terase, podrum. Cena 47.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ~etvorosoban renoviran stan u ^a~ku, Bulevar Oslobo|ewa. Mogu}a zamena. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2 , nov, lift, centar. Telefon: 063/ 735-0260 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 129 m2 na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM garsoweru od 27 m2 , nova, ulica Svetozara Markovi}a. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM garsoweru na Gradskom {etali{tu. Cena dogovor. Tel. 066/ 366-235 PRODAJEM garsoweru od 29 m2, 3. sprat, nova, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, visoko prizemqe, Qubi} kej. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica Svetog Save ,1 sprat, CG. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan od 35 m2 sa CG, Qubi}ska ulica. Cena 24.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM stan kod [ipada od 53 m2, ima tapija. Mogu}nost zamene kroz kredit. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan 32 m2, na 6. spratu, kod Simpa. Cena 19.800 eura. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 28 m2, 5. sprat, kod Hotel Morave. Cena 16.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 41 m2, 4. sprat, kod Medicinske {kole. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 43 m2, 2. sprat, ulica Qubi}ska. Cena

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. PRODAJEM RENOVIRAN ÊTVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345 UGRADWA KLIMA URE\AJA VE] OD 45 EURA. TEL. 064/ 301-7-450 31.000 eura. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 88 m2, 5. sprat, ulica K.V.Popovi}a. Cena 62.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM nov stan od 47 m2 na 3. spratu, kod Merkatora. Cena 35.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 36 m2, CG, noviji, lift , u Qubi}skoj ulici. Cena 22.500 eura. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 61 m2 u centru grada, u Amixinoj ulici, na 1. spratu. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 43 m2, ulica Nemawina, CG, 4. sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM nov stan od 60 m2 u strogom centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan 27 m2, na Gradskom {etali{tu. Cena dogovor. Tel. 066/ 366- 235 PRODAJEM stan od 40 m2, 2. sprat, Qubi} Kej. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 49 m2, 2. sprat, Avenija 1. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan 37 m2, Beograd, [umice, CG, 4. sprat, ukwièn. Cena 50.000 eura. Tel. 061/ 228-8-961 PRODAJEM stan od 47 m2, u Beogradu, lokacija TC “ Zira”, lift, CG, nova gradwa, podzemna garaà. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan 65 m2, 1. sprat, kod Hotel Morave. Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 41 m2, 4. sprat, kod Medicinske {kole. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 43 m2, 2. sprat, ulica Qubi}ska. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM nov stan od 70 m2, Qubi} Kej, CG, lift. Povoqno. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 45 m2.

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 34 m2, 5. sprat, Avenija 1. Cena 22.000 eura. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 23+20 m2, 5. sprat, Stari Autoprevoz. Cena 25.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan 28 m2 kod Hotel Morave. Cena 18.500 eura. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan 37 m2, 3. sprat, CG, bez posrednika. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM nov stan od 62 m2, dupleks, centar, useqiv, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM stan od 42 m2, u â~ku, u ulici Bate Jankovi}. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM stan od 60 m2, 5. sprat, Alvaxinica. Cena 38.000 eura. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 48 m2, VP, Qubi} Kej. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2. Tel. 032/ 345-543 PRODAJEM ku}u kod kamenog mosta od 60 m2 sa 10 ari placa, ukwièna. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa, kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, useqiva, sa placem od 50 ari. Cena po dogovoru. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve posebne stambene jedinice / ku}e / od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici sa placem od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843- 0- 214 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7271 PRODAJEM lokal 30 m2, kod

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843-0-214

KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

PRODAJEM DVE UGOJENE SVIWE. TEL. 385-396 PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LEÊWE DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A /2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHOMOTORNI RAZVOJ. KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I RAÛN 160-5700100712245-26 UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA Solida. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotraì, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Tel. 0033604179475 PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, blizu â~ka, asfaltni prilaz. Vredi videti. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa kod Bioskopa Prag. Tel. 011/ 394-0-872 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, 15 kilometara od â~ka. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM kamp ku}icu u Ro{cima. Tel. 060/ 033-2354 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 sa strujom na jezeru u Me|uvr{ju, u blizini Plave Stene. Cena 5.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikendicu na Jelici sa 10 ari placa. Cena 6.000 eura. Tel. 065/ 344-9428 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 i 12 m2 pomo}ni objekti na 20 ari placa u Loznici. Cena 6.000 eura. Moè dogovor. Tel. 063/ 691-761 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223116 OD 9-18 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM ure|enu ku}u u Ko{tuni}ima za letwi boravak , na duè ili kra}e vreme. Cena dogovor. Tel. 712-198, 061/ 723-3-080 IZDAJEM name{tenu garsoweru, na Qubi} Keju, ulica Danice Markovi} br. 80. Tel. 032/ 354-285, 063/ 525-888 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Sin|eli}evoj ulici broj 83/1. Tel. 032/ 700-957, 063/700-0-425 IZDAJEM garsoweru. Tel. 060/ 419-0-348 IZDAJEM jednosoban stan , ulica 609/10, Loznica kod Po{tinog magacina. Tel. 032/ 374-951, 064/ 530-2-178 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 032/ 332671

IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Gradskom bedemu. Tel. 011/ 266-5-938, 063/ 876-4-189 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM nov stan od 54 m2 u centru. Tel. 063/ 735-0260 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, u blizini Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM poluname{ten trosoban stan, CG, na Alvaxinici. Tel. 064/ 145-1-062 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM cve}aru prema Novom Grobqu, kompletno opremqena.Tel. 373-529, 064/ 070-4-155 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 u centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u â~ku. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 81 m2 u strogom centru grada u Gorwem Milanovcu. Tel. 063/ 885-6-610 IZDAVAWE privatnog sme{taja - soba, blizu plaè , Crna Gora, Bar, [u{aw . Tel. 0038230350562, +38267852878. IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila, za dve u~enice. Tel. 060/ 540-4-037 IZDAJEM stan, Bau{i}i kod Herceg Novog, za letovawe. Povoqno. Tel. 032/ 341-948, 066/ 346-288 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2. Tel. 032/ 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM stan u u strogom centru grada , odmah useqiv. Cena od 130 -150 eura. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM noviji dvosoban , poluname{ten stan sa CG. Tel. 063/ 735-0-260 IZDAJEM name{ten stan kod Solida. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM u strogom centru grada ku}u. Tel. 064/ 102-2759 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka u â~ku, za odgovaraju}i stan u Beogradu. Tel. 063/ 844-2791

PLACEVI PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nost i zamene za auto. Povoqno, cena 1.900 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM parcelu od 30.64 ari , na putu za Gu~u, kod Restorana Petrovi}. Na placu voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 374663, 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom Bregu. Tel. 032/ 5549-204 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6439 PRODAJEM plac u ^a~ku, kod Trnavske reke, povr{ine 5 ari. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 10 ari pored autobuske stanice Pqo{ta u Viqu{i. Telefon 064/ 210-9-284 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i vajat, kameni most Tr-

OGLASI

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

bu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 126-8507 PRODAJEM placeve od 16 ari / deqiv / i 6 ari u centru Kotra`e, pored puta. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , pored seoskog puta, povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1-806 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Cena povoqna. Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM zemqu, povr{ine 63 m2, u Prislonici , Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9204 RAZNO PRODAJEM o~uvan biber crep, 2.000 komada. Tel. 712198, 061/ 723-3-080 PRODAJEM vi{e livenih radijatora, u pola cene. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM ugostiteqsku prikolicu sa pred{atorom. Povoqno. Tel. 065/ 411-2-

390 PRODAJEM ~uvalicu za stoku. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM pokretnu pe} na struju, za pe~ewe prasi}a i jagwi}a. Tel. 065/ 411-2-390 PRODAJEM bojler “Termo Rad” od 50 l, bojler “ Metalac” od 5 litara, rashladnu vitrinu staklenu od 100 litara. Tel. 064/ 127-4-512 PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en. Cena 5.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM zamrziva~ sandu~ar od 410 litara, povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585 PRODAJEM samohodnu kosa~icu , italijanska, ispravna. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel. 063/749-4846 PRODAJEM mini elektri~ni

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

{poret, “Slobodin “ elektri~ni {poret i ve{ ma{inu. Tel. 064/ 127-4-512 PRODAJEM vitrinu sa staklenim vratima, o~uvana. Cena povoqna. Tel. 371-685 PRODAJEM cirkular, motor trofazni, dizalica na izduvne gasove. Di`e tri tone. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM mawi trofazni cirkular, metalni. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM dva sportska internet domena cacak.football, borac.football. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM |a~ki radni sto KOMARAKT. Cena 85 eura. Tel. 061/ 297-9-521 PRODAJEM Zepter vi{enamenski profesionalni ure|aj za brzo ~i{}ewe i dezinfekciju. Tel. 066/ 401-690 PRODAJEM me{alicu za beton. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM komplet karburator servis, mogu}nost obuke. Klima Panasonik, kori{}ena, dobra. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM balirano seno.

AGENCIJA

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije:

032/385 - 950

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe . Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM povoqno polovnu ve{ ma{inu. Tel. 032/ 712-264, 063/ 614-586 PRODAJEM nove drvene `aluzine, raznih veli~ina. Cena povoqna. Tel. 371-685 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 kcal/h , 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM uqnu zup~astu pumpu , motor Sever.Cena 80 eura ili zamena za cerova drva. Tel. 353-016 PRODAJEM dva nova drvena prozora sa ukrasnim lajsnama. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM novu traktorsku korpu. Cena 120 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 4812-144

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

STANOVI

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

Povoqno. Tel. 032/ 712264, 063/ 614-586 PRODAJEM hranu za pse i ma~ke, mlevena piletina i junetina, izuzetnog kvaliteta. Cena 60 din / kg. Tel. 060/ 536-7-852 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1044 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM motor Piaggio Libertu 125, registrovan, vlasnik, servisiran. Poseduje kofer i vetrobran. Cena 750 eura. Tel. 066/ 352-044 PRODAJEM motor 4 kw , 1400 obrtaja u minutu. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG,

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-64 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 40.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2 PRODAJEM stan u Beogradu, lokacija TC Zira, od 47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0260

OGLASI

PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan, o~uvan. Cena 300 evra. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM gume za putni~ka vozila- 175/65/14, 155/65/13,165/70/30 , 155/80/13. Tel. 032/ 334218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM prskalicu Moravaod 100 litara, na kolicima, nova. Tel. 064/ 120-6572 PRODAJEM satelitsku antenu sa motorom i risiver Strong SRP 1500. Tel. 374125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM metalnu cisternu za vodu. Cena 220 eura. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM metalnu cisternu za vodu od 2750 litara. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

685 PRODAJEM ènsku krznenu {ubaru, nova, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM polovan crep, 400 komada, grede i blokove. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM povoqno 2000 crepova Kontinental 22, Kawià. Tel. 066/ 972-9-885 PRODAJEM kompresor za farbawe, profesionalni, Trudbenik Doboj, 80 litara boca. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM motornu testeru 041 Stil. Cena 185 eura. Tel. 032/ 353-016 ARMIRAÎ, prodajem ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu, ma{inu za savijawe, ma{inu za uzengije i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 8913-191 PRODAJEM Skuter, 2012. godi{te. Tel. 064/ 219-2587 USLUGE NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/ 196-4-705 VR[IM NADOGRADWU, oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Tel. 064/ 353-7871 VR[IM usluge mu{ko - `enskog frizirawa, po najpo-

voqnijim cenama u gradu. Zakazivawe na telefon: 060/ 322-4-355. VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno i higijenski. Tel. 064/ 353-7871 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni. Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 870-5-061 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA i prodaja traktorskih korpi po `eqi. Cena povoqna. Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 870-5-061 ^ASOVI matematike za osnovce i sredwo{kolce. Povoqno. Tel. 060/ 558-9296

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

ÂSOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9-296 ÂSOVI MATEMATIKE, najboqi i najpovoqniji u gradu. Tel. 060/ 141-03-73 USLUGA kompletne instalacije Vindovs HP/ 7, sa svim programima. Tel 061/ 165-0232 USLUGE popravke le|nih prskalica. Tel. 064/ 120-6572 USLUGE ugradwe klima ure|aja ve} od 45 eura, Elektrika Damqanovi}. Tel. 064/ 301-7-450 @ENA 55 godina, izuzetno kvalitetno i povoqno ~isti va{e ku}e i stanove. Tel. 062/ 856-0-561 AEROBIK. fitnes, sve vrste ve`bi, anticelulit, vibromasaèr. Cena 1.200.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656-

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

ZAPOSLEWE POTREBAN posao ozbiqnoj èni, u trgovini ili pekari. Tel. 064/503-1-260 POTREBNA frizerka sa radnim iskustvom. Tel. 064/ 218-0-327 POTREBNA frizerka za rad u frizerskom salonu.Tel. 060/ 092-9-492 POTREBNA èna za ~uvawe starije, pokretne, ènske osobe. Tel. 032/ 374-057 FRIZERSKOM SALONU potrebna u~enica. Tel. 064/ 218-0-327 TRA@IM ènu za pomo} u ku}i. Tel. 727-026, 063/ 885-6-610

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI

973 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

OGLASI

GRADONAÊLNIK GRADA Â^KA @upana Stracimira br. 2. Objavquje DOPUNU OGLASA ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA NEODRE\ENO VREME: 1) U Slu`bu za buxetsku inspekciju grada â~ka 1. Na~elnik Slu`be za buxetsku inspekciju 2) U Slu`bu za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada â~ka 1. Na~elnik Slu`be za internu reviziju korisnika buxetskih sredstava grada â~ka U javnom oglasu objavqenom u listu "â~anski glas", dana 24. maja 2013. godine, dopuwuje se tekst kako sledi: "Poloèn dràvni stru~ni ispit. Rok za podno{ewe prijava je osam dana od dana objavqivawa oglasa u listu â~anski glas."

GRADSKA UPRAVA ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE GRADA ^A^KA @upana Stracimira br.2 Objavquje DOPUNU OGLASA ZA PRIJEM U RADNI ODNOS U SVOJSTVU PRIPRAVNIKA NA ODRE\ENO VREME U GRADSKU UPRAVU ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE

Slu`ba obezbe|ewa odràvawa i pomo}no tehni~kih poslova 1. Jedan izvr{ilac radi osposobqavawa za poslove odbrane, protivpoàrne za{tite i vanrednih situacija iz nadle`nosti lokalne samouprave. U javnom oglasu objavqenom u listu "â~anski glas", dana 24. maja 2013. godine, dopuwuje se tekst kako sledi: "Rok za podno{ewe prijava je osam dana od dana objavqivawa oglasa u listu â~anski glas".

marketing 032/342-276

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

U ~etvrtak 6. juna 2013. godine poseti}emo grob na{eg dragog oca, svekra i dede

JEROSLAVA JERA VU^I]EVI]A iz Je`evice

Pro{lo je dve godine od kada nisi sa nama. Bio si i ostao na{ veliki otac - vodi~ ka pravom i uspe{nom `ivotu. Sledimo tvoj pravac i trudimo se da ispunimo sve tvoje neostvarene snove. Ve~no }e{ nam nedostajati. Sa velikom qubavqu ~uva}emo te u na{im srcima od zaborava. TVOJI NAJMILIJI

^ITUQE

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

Dana 2. 6. 2013. navr{ava se GODINA DANA od kada nije sa nama na{a draga majka, baka i svekrva

MILE JA]IMOVI]

MILICA TODOROVI] MIRA

OLGICE,

2006 - 2013

iz ^a~ka 1944 - 2012 Uvek si u na{im mislima i `ive}e{ ve~no u na{im srcima. Mi koji smo te voleli znamo koliko nam nedostaje{. TVOJI NAJMILIJI: sinovi PREDRAG i NENAD sa porodicama.

Voqeni ne umiru dok `ive oni koji su ih voleli! TVOJI: RADA i ANA

MILOQUBA KRWI]A KRWA 1918 - 2013 Zauvek }emo ga ~uvati u srcu sa qubavqu i po{tovawem, i se}ati se wegove ~estitosti, neizmerne bri`nosti i qubavi prema nama. Zahvaqujemo se svoj rodbini, kom{ijama i prijateqima koji su ga zajedno sa nama ispratili na ve~ni po~inak. Neka mu je ve~na slava i hvala. O@ALO[]ENI: sin SLAVOQUB, snaha GORDANA, unuke OLIVERA i IVANA, praunuk LAZAR, zet PERICA.

SRE]KO MIJAILOVI] advokat

RADISAV MILOVANOVI] ^OTAN iz ^a~ka ro|en 1953. godine

VREME VOQENE IZ SRCA NE BRI[E. S' QUBAVQU TVOJI: MIRJANA, \OR\E i RADIVOJE

POSLEDWI POZDRAV od porodice SIMEUNOVI]

16060

upl.

Dana 24. maja 2013. preminula je na{a draga

Na{ dragi

RADMILA KI]ANOVI]

MILOQUB @U]O VASIQEVI]

VERI RADULOVI]

16027

Dana 28. maja 2013. preminuo je

5. 6. 2009 - 5. 6. 2013.

16059

U utorak, 4. 6. 2013. godine u 12 ~asova na Macanskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj majci

TVOJA MILICA

16057

16056

Dana 24. maja 2013. godine, prestalo je da kuca plemenito srce na{eg dragog oca, svekra, dede i pradede

GODINE BOLNIH SE]AWA, TI[INE I SAMO]E.

iz Atenice Sahrana je obavqena 26. maja.

1. 6. 1993 - 1. 6. 2013.

1939 - 2013

Ako je `ivot morao stati, na{a qubav, ponos, uspomena na tebe ve~no }e trajati. Te{ko je stisnuti srce da ne boli, du{a da ne pati, suze da ne teku. S qubavqu i ponosom uspomenu na tebe ~uvaju sin MILORAD i }erka MILENA.

Uspomenu na wega s qubavqu i ponosom ~uvaju wegovi QIQANA, KATARINA i SLAVKO fak.

fak.

SLAVI[A MIJAILOVI] iz ^a~ka

TVOJI: suprug MILOQUB, sin JOLE i }erka VESNA sa porodicom. upl.

RU@ICA ANTONIJEVI]

DRAGAN PETKOVI]

^ETRDESET DANA je pro{lo a bol i tuga ne jewava

2. 6. 1998 - 2. 6. 2013.

MIWA, PAVLE, SLA\A I KU[O

Mili na{ sine i brate, pro|e DESET GODINA. A tebe nema. Odlepr{ale su nade u nepovrat, odmaglio je osmeh u ve~itu tugu, otr~ala je radost u beskrajan bol. Ve~no s tugom, tvoji najmiliji 16064

Tata, Na{a qubav je snaga koja nas vodi kroz `ivot. I kora~amo, zbog tebe, zbog nas... Jelena i Nata{a sa mamom

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

16065

Dana 2. 6. 2013. navr{i}e se pola godine od smrti

RADOSLAVA RACKOVI]A Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uva PORODICA RACKOVI] upl.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

Na{a draga

Na{e DOCE vi{e nema

DOBRILA ERI] u~iteqica u penziji 03. 08. 1929 - 24. 05. 2013.

Tvoja neodoqiva harizma koja te je krasila celoga ìvota nikoga nije ostavqala ravnodu{nim. Tvoja duhovitost, smeh, {arm, ulep{avali su svaki dan na{ih ìvota. Tvoje gordo dràwe i hod, uvek smo posmatrali sa divqewem. Tvoja neiscrpna snaga i uvek prisutna èqa za ìvotom, ispuwavale su nas pozitivnom energijom.

DOBRILA DOCA ERI] u~iteqica u penziji iz ^a~ka preminula je 24. maja 2013. godine. Osta}e nepremostiva praznina, ali i ose}awe ponosa {to smo bili weni i {to nas je nau~ila `ivotnim vrednostima dostojnim ~oveka.

Ostala je ogromna, ve~ita praznina bez tebe. Mirno spavaj, zauvek te nosimo u na{im srcima.

Hvala joj na svemu. Doco na{a, neizrecivo ponosni {to smo tvoji, suprug, }erka, unuke, zetovi i praunuci. MLA\O, SEKA, IRENA, KA]A, VERKO, VLADE, ANASTASIJA, DAVID i JAKOV.

Weni: suprug MLADEN, sin DRAGAN, snaja MILKA, unuci FILIP i LAZAR 16062

16063

Dana 31. maja 2013. god. navr{ile su se TRI GODINE od kada sa nama nije na{a draga

Se}awe na, 1. 6. 2008 - 1. 6. 2013.

QIQANA ]IROVI]

MILENA [U[WAR

1952 - 2008

Iz na{ih srca te ni{ta ne}e izbrisati. Ni vreme koje je pro{lo, ni vreme koje }e pro}i, ne mogu da ubla`e neizmernu tugu i bol koji ose}amo za tobom. Po~ivaj u miru. Suprug STEVO, sin ALEKSANDAR, snaja OQA, unuci NIKOLA i JOVAN.

Pet godina je pro{lo od tvoje borbe sa bole{}u, i ugasila se tvoja velika borba za `ivotom, a ostalo na{e ve~no pitawe za{to je tebe takva sudbina morala zadesiti. Sa ponosom te pomiwemo a na{a qubav i se}awe na tebe osta}e zauvek. Tvoji, Sin Milan, sestra Ru`a, bra}a Dragan, \oko, Mi{o i Pero sa porodicama

16055

16053

TRNAVAC BUDIMIR 2008 - 2013 5. juna 2013. navr{ava se 5 godina od kada nisi sa nama. Vreme prolazi, tuga, se}awe i qubav zauvek ostaju u na{im srcima. Tvoji najmiliji koji }ete ve~no voleti.

RADOVANKA VUJOVI]

11. 2. 1959 - 25. 5. 2013.

POSLEDWI POZDRAV voqenoj majci i supruzi od }erki IVANE i IRENE i supruga DRAGANA. OSTA]E[ ZAUVEK U NA[IM SRCIMA.

od sestre MICE sa porodicom. OSTA]E[ ZAUVEK U NA[IM SRCIMA.

16066

16054

Dana 5. juna 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog oca

MOMIRA SOKI]A

POSLEDWI POZDRAV voqenoj sestri

RADOVANKA VUJOVI]

11. 2. 1959 - 25. 5. 2013.

iz Lipnice Vreme koje je pro{lo nije izbrisalo qubav i se}awe na wega. Uspomenu ~uvaju wegovi najmiliji: sin MILISAV i }erka GOLUBICA sa porodicama.

od majke TOMISLAVKE i oca @ELIMIRA. OSTA]E[ ZAUVEK U NA[IM SRCIMA.

od brata RA[KA sa porodicom. OSTA]E[ ZAUVEK U NA[IM SRCIMA.

16061

16066

POSLEDWI POZDRAV voqenoj }erki

POSLEDWI POZDRAV voqenoj sestri

^ITUQE

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE

Godinu dana je od kada nije sa nama na{a draga

Dana 31. 5. 2013. god. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg

KOVIQKA ALBIJANI] iz Dru`eti}a S qubavqu i ve~nom setom ~uvaju je od zaborava wena deca: BO[KO, BOSA, NADA i @ARKA sa porodicama. 16031

1. 6. 2011 - 1. 6. 2013. Sa tobom je pre dve godine nestao na{ najve}i oslonac. Postoji{ i traje{ u na{im srcima, kroz uspomenu, koja }e nas ve~no se}ati na tvoj mio lik, plemenitost i dobrotu. Tvoje ime nas vezuje, hrabri i obavezuje. PORODICA

Voqenom dedi

POSLEDWI POZDRAV dragoj sestri i tetki

TOMISLAV VASIQEVI] - BRKU[A

SLAVKI JELU[I]

od sestre VESNE, sestri}a PETKA i MILORADA i zeta RADUNA KALI^ANINA

Dragi na{ deda, nikada ne}emo zaboraviti tvoju nesebi~nu qubav i brigu za nas. Bio si nam i otac i deda i drug. Ulep{ao si nam detiwstvo. Tvoje unuke: SOFIJA i MARIJA

16045

16048

1954 - 2013

BOBANA TOMA[EVI]A

TU@NO SE]AWE

STAMENKO DAI[EVI]

POSLEDWI POZDRAV

Godina za godinom kora~a, se}awe na tebe je deo na{ih `ivota u kojima nam mnogo nedostaje{. Uvek se se}amo i se}a}emo se s po{tovawem.

Dragi tata

TOMISLAV VASIQEVI] BRKU[A

SLAVKI SLAVICI JELU[I]

PORODICA 16044

1954 - 2013

1. juna navr{ava se SEDAM GODINA od kako nas je napustila

od supruga MILOJA, sinova IVANA i MILO[A, snaja: JASMINKE i ZORICE, unuke: MILICE i DRAGANE i unuka: STEFANA i VEQKA.

40 tu`nih dana je pro{lo, ali ne verujemo da te nema. Bio si na{ uzor. Veliki radnik i ponos na{e ku}e. Ni{ta vi{e nije kao {to je bilo, niti }e ikada biti. Na{ doma}ine i savetni~e, kako daqe bez tebe. Tvoji: JELA, DOBRINKA, MILAN, SOFIJA i MARIJA

16058

16047

VERA ]OJBA[I] 1. juna u 17 ~asova }emo posetiti wen grob i polo`iti cve}e. Weni najmiliji: suprug RADOQUB, sin DEJAN i k}i DANIJELA sa porodicama. 16029

SE]AWE na na{e drage roditeqe

U nedequ 2. juna 2013. navr{ava se 36 godina od prerane smrti na{eg dragog sina i brata

Dana 1. juna 2013. navr{avaju se TRI TU@NE GODINE od kako je preminuo dragi i nikad pre`aqeni mu`, otac, svekar, tast i deda

SLOBODANA BOBANA JEREMI]A

LAZAR GLI[OVI]

u~enika II razreda Gimnazije u ^a~ku koji nas je napustio u cvetu mladosti, u 18-oj godini `ivota i ostavio da ve~no oplakujemo prerani rastanak sa wim. Na{ dragi Boban bio je i ostao deo nas svih i zato su na{a srca ve~no rawena za wim. Toga dana poseti}emo Bobanov grob, okititi cve}em i zaliti suzama. VE^NO O@ALO[]ENI: majka EMILIJA, otac BOGDAN i sestra SLOBODANKA

6. juna 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od kada nije sa nama na{a voqena i nikad nepre`aqena

DU[ANKA VU^I]EVI]

iz Trbu{ana

VU^KO

DESANKA

1995 - 2013

2005 - 2013

O`alo{}ene porodice GLI[OVI] i SENI]

ANDRI] Sa po{tovawem i qubavqu uspomenu na wih ~uvaju sinovi ANDRIJA i VLADIMIR sa porodicama.

16. maja u 17,25 Majstor sa Bedema izgubio je svoju `ivotnu partiju. Oti{ao je na{ suprug, otac, svekar, deda:

VILIMAN BIBA RAJI^I]

ro|. Parezanovi} iz Viqu{e Uvek }emo sa ponosom izgovarati tvoje ime. Neka te na{e misli zagrle, neka te na{e suze poqube, neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a beskrajna qubav. Suprug BRANKO, }erke MILKA i RADOJKA s porodicama. 16053

16028

16049

VILIMAN BIBA RAJI^I] (1930 - 2013)

(1930 - 2013)

18. maja zauvek se vratio u svoju rodnu Prislonicu. WEGOVI: MARA, ZORAN, SLAVICA, TIJANA i STEFAN

Laku no} Majstore, laku no}. Lepo spavaj i lepo sawaj. HVALA ti za sve. Mnogo sam te voleo i uvek }u te voleti. Tvoj sin ZORAN

16052

16051

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 31. MAJ 2013. GODINE