4. jul 2014.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 25

^A^AK, 4. JUL 2014. GODINE

Gradsko ve}e utvrdilo ekonomski najni`u cenu auto taksi prevoza

CENA 30 DIN.

U ~a~anskim vrti}ima zavr{en konkurs za upis dece strana 7.

START 45, A VO@WA PO KILOMETRU 40 DINARA

strana 3.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs Zavr{eno 51. Disovo prole}e

POEZIJA SPASAVA ONE KOJI JE PI[U I ^ITAJU

Intenzivna kampawa JKP „^a~ak”

POTRA@UJU VI[E OD 330 MILIONA

DUPLO VI[E ZAHTEVA, NEGO SLOBODNIH MESTA

strana 3.

Otvoreni hladwa~a, naseqe „Devet Jugovi}a” i sportski tereni

strana 15.

Dvanaesti Dani fotografije Srbije

NIKAD VI[E FOTOGRAFIJA

Kreativna radionica u Udru`ewu multiple skleroze ^a~ak

strana 12.

^ETVRTINA PENZIONERA @IVI OD 12.000 DINARA strana 5.

Predstavqena kwiga - Spomenica mr Grozdane Komadini}

strana 22.

VIDOVDANSKE NOVINE U KO[TUNI]IMA

SPOJILI LEPO I KORISNO

strana 6.

Prvi put u Prijevoru

strana 14.

Arheolo{ka istra`ivawa u dvori{tu Gimnaziije

PRONA\ENI JUNACI OSTACI VELIKOG NASEQA RATA, OD GOLIJE DO IZ RIMSKOG RUDINIKA PERIODA strana 17.

strana 11.

USPELA GULA[IJADA

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

U ovom broju „Glasa“ FOTOGRAFIJE FOTOGRAFIJE MATURANATA MATURANATA

PREHRAMBENO UGOSTITEQSKE [KOLE strane 20. i 21.

2

MARKETING

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

3

GRAD

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

GRADSKO VE]E UTVRDILO EKONOMSKI NAJNI@U CENU AUTO TAKSI PREVOZA NA TERITORIJI GRADA

START 45, VO@WA PO KILOMETRU 40 DINARA

maju}i u vidu Zakon o prevozu u drumskom saobra}aju i Odluku o auto taksi prevozu na teritoriji grada, Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj je predlo`ila, a Gradsko ve}e na sednici od 1. jula, bez rasprave utvrdilo i uputilo SG na razmatrawe Odluku o utvr|ivawu ekonomski najni`e cene auto taksi prevoza. Po re~ima na~elnika ove GU Vladimira Grujovi}a, najni`a cena u okviru taksi tarife (start 45, vo`wa po kilometr 40 i sat ~ekawa 500 dinara) predlo`ena je nakon konsultacija sa predstavnicima 12 privrednih subjekata koji obavqaju ovu delatnost i samostalnim taksi prevoznicima: - Prakti~no, predlo`eno je kompromisno re{ewe izme|u predloga prevoznika koji su tra`ili da start bude 70, odnosno 60 dinara po kilometru vo`we i taksista ~iji je zahtev bio da cena u prvom slu~aju iznosi 35, a u drugom 30 dinara. Posle pregovora sa prevoznicima utvrdili smo ekonomski najni`u cenu, koja se pove}ava za 10 odsto za vo`wu no}u, od 22 do 5 sati, i nedeqom i tokom praznika.

I

Na posledwem zasedawu gradske vlade utvr|en je i predlog Odluke o pribavqawu u javnu svojinu zemqi{ta radi izgradwe komunalne infrastrukture, odnosno produ`etka izgradwe ulice Wego{eve, koja ne}e biti “slepa”, ve} }e se, posle spajawa sa Ulicom Danice Markovi}, “utopiti” u Ciglarsku. Ovaj predlog nije utvr|en na jednoj od ranijih sednica, jer je bila sporna tr`i{na vrednost nepokretnosti, podsetila je predsednik komisije za kupoprodaju ove nepokretnosti Mirjana Xokovi}. Po{to je

anga`ovala dva ve{taka i nakon usagla{avawa wihovih mi{qewa, komisija je predlo`ila da Grad od preduze}a “Auto^a~ak” za 3.599.340 dinara kupi 880 kvadratnih metara gradskog gra|evinskog zemqi{ta na potesu “Suvi breg”, neophodnog za zavr{etak izgradwe Ulice Wego{eve.

Milijan Mini} je pohvalio rad komisije i podsetio da }e na jednoj od KP biti izgra|en objekat i, osim doma}e gra|evinske operative, zaposleno i nekoliko gra|ana, {to }e donositi i prihod lokalnoj samoupravi. Ovakve

i sli~ne investicije su “dobrodo{le Gradu” i GV }e podr`ati sve one koje su u skladu sa zakonom, najavio je Ostoja Mijailovi}. Re~ je o zgradi sa oko 100 stanova i nekoliko lokala, u ~ijoj gradwi }e u~estvovati doma}e firme, podsetio je Dragan Jovi}, predsednik Foruma privrednika, prenev{i ~lanovima GV negodovawe Poslovong udru`ewa “Gradac” {to je na posledwoj sednici SG omogu}eno predstavnicima radnika preduze}a “Papirpak” da odbornike i javnost informi{u o svojim problemima, a da se pritom nije ~ula i druga strana.

Ve}nici su jednoglasno prihvatili i predlog komisije za sport i doneli odluku da FK Borac bude nagra|en sa milion dinara za ulazak u vi{i rang takmi~ewa. Doneta su i re{ewa o formirawu tri komisije, koje }e izvr{iti procene {tete, nastale od nedavnog grada na gra|avinskim objektima, poqoprivrednim kulturama i lokalnim i nekategorisanim putevima.

Gradsko ve}e je bez rasprave utvrdilo i predloge tri veoma va`ne odluke, koje je prethodnog

INTENZIVNA KAMPAWA JKP „^A^AK” ZA NAPLATU POTRA@IVAWA OD OKO 330 MILIONA DINARA

„VI\ENIJI” PRIVREDNIK, A DUGUJE MILION DINARA ako je u posledwe vreme naplata usluga prema{ila 96 odsto, fizi~ka i pravna lica duguju, uglavnom za grejawe iz prethodnih godina, 333 miliona dinara. Ovaj podatak, po oceni ve}ine ~lanova Gradskog ve}a, predstavqa “signal za uzbunu”, jer ogromna nenapla}ena potra`ivawa mogu znatno ote`ati poslovawe i dovesti u pitawe likvidnost JKP “^a~ak”. Ni jedno potra`ivawe nije zastarelo, tvrdi direktor Obrad Stevanovi}, nagla{avaju}i da preduze}e tokom ~itave godine vodi intenzivnu i agresivnu kampawu, koja, pored ostalog, podrazumeva potpisivawe ugovora o reprogramu duga, opomiwawe, utu`ivawe du`nika i iskqu~ewe sa mre`e stanova najve}ih neplati{a.

- Od 1. decembra pro{le godine utu`eno je 344 gra|ana i pripremqeno jo{ oko 200 tu`bi, dok je iz kategorije privrede utu`eno osam korisnika. Doma}instva duguju ukupno oko 303 miliona dinara, od ~ega od utu`enih, preduze}e potra`uje 196 miliona dinara. Dug privrede je 29,6 miliona dinara, a ra~uni onih firmi, protiv kojih su podnete tu`be, iznose 11 miliona dinara. Mi pozivamo sve du`nike, sklapamo ugovore o reprogramu duga i naplati putem zabrane isplate dela zarada i penzija. Ove godine ura|eno je 130 poravnawa i 32 zabrane na li~ne dohotke i penzije. Ukoliko korisnici koji potpi{u

I

ugovor o reprogramu, u roku od 30 dana ne uplate prvu ratu, ugovor se automatski raskida i preduze}e pribegava utu`ewu obja{wava Stevanovi} i najavquje da }e narednih dana du`nici dobiti opomene pred utu`ewe i iskqu~ewe pojedinih stanova u onim zgradama u kojima su postavqene takozvane stepeni{ne vertikale.

Me|u du`nicima nema privilegovanih, ni povla{}enih, tvrdi on, uveren da }e sve ove aktivnosti dati odgovaraju}e efekte, i da }e biti konsolidovano poslovawe firme, koju optere}uju i obaveze vra}awa posledwe rate kredita od 8,4 miliona dinara, izmirewa duga za gas od 120, za struju od pet miliona dinara i za mazut “povu~en” iz robnih rezervi, oko osam miliona dinara.

Direktor je i putem medija pozvao najve}e du`nike da se obrate nadle`nima u JKP i potpi{u ugovor o reprogramu i naglasio da je preduze}e donelo i pravilnik o naplati potra`ivawa, koji, pored ostalog, predvi|a umawewe kamate za 30 odsto i mogu}nost pla}awa osnovnog duga na 12 mese~nih rata. Na spisku najve}ih du`nika su i “vi|eniji” pojedinci i privrednici, uo~ili su pojedini ~lanovi Gradskog ve}a, koji su insistirali da ne bude “za{ti}enih” i da gradsko rukovodstvo i menaxment firme odr`e sastanak sa predstavnicima pravosu|a i od wih zahtevaju da a`urnije re{avaju ove predmete (Mili-

jan Mini}). Za to se zalo`io i zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, oceniv{i da je menaxment JKP preduzeo korektne mere za naplatu usluga. Situacija nije dramati~na, ali “crveno svetlo se upalilo”, upozorio je Qubodrag Grbi} i insistirao na razgovoru sa predstavnicima pravosu|a, da bi naplata od utu`enih korisnika bila ubrzana. Na spisku du`nika ima i “~uvenijih” imena u gradu i “vi|enijih” privrednika, od kojih jedan duguje milion dinara, zapa`awa su Radomira Kru{~i}a i Milijana Mini}a. Ekonomski je neopravdano pru`ati usluge onima koji ih godinama ne pla}aju, smatra Dejan Obradovi}, a Dragan Jovi} se zala`e da imena, posebno “uglednih” i onih du`nika koji imaju novca, ali jednostavno ne}e da pla}aju obaveze, budu objavqena u medijima, da vlast ne bi {titila nelojalne i nekorektne gra|ane. Za za{titu po{tenih plati{a zalo`ila se i Svetlana Paunovi}, uverena da je dug alarmantan, pored ostalog i zbog toga {to ima potro{a~a koji obeveze prema ovom JKP nisu izmirivali posledwih 10 godina. Po{to je situacija sli~na i u ostalim javnim preduze}ima i naplata ote`ana, Gradsko ve}e je zakqu~ilo da organizuje sastanak direktora svih JP sa nadle`nima iz ovda{weg suda, na kome }e zahtevati da ovi predmeti budu uvr{}eni me|u prioritetne sudske sporove.

M. N.

dana doneo [tab za vanredne situacije, a o kojima }e kona~nu re~ dati odbornici SG na narednom zasedawu: o organizaciji i funkcionisawu civilne za{tite, o formirawu, organizaciji i opremawu jedinica civilne za{tite op{te namene i o odre|ivawu osposobqenih pravnih lica od zna~aja za za{titu i spasavawe. Usvojen je i izve{taj JKP “^a~ak” o potra`ivawima i dugovawima korisnika usluga i spisak najve}ih du`nika, koji, je ina~e, bio dostupan samo ~lanovima GV. Na sednici od 1. jula doneta su i tri re{ewa o prenosu sredstava stalne buxetske rezerve: sa milion i 75 hiqada dinara bi}e pokriveni tro{kovi rada mehanizacije i qudstva JKP “Vodovod”, u periodu poplava, od 14. do 28. maja, dok }e mr~ajeva~kom “Moravcu”, tako|e za anga`ovawe na sanaciji posledica i {teta od nepogode, biti upla}eno 671.107 dinara. Sa pozicije stalna buxetska rezerve bi}e “skinuto” i 184.000 dinara za pla}awe ra~una firme “Agrohemija”, od koje je nabavqeno 10.000 vre}a za pesak.

M. N.

DNEVNICE SOLIDARNOSTI

ZA POPLAVQENE amostalni sindikat “Slobode” doneo je odluku da sredstva prikupqena od dnevnica solidarnosti, koje su obezbedili radnici kompanije, u iznosu od 2.551.321 dinara, budu upla}ena na dinarske ra~une Vlade Srbije i Grada ^a~ka (po 1.041.660 dinara), za otklawawe posledica elementarnih nepogoda. Preostala suma od 468.000 dinara bi}e upla}ena na ra~une 17 radnika kompanije, koji su pretrpeli {tete od poplave. Kako se navodi u saop{tewu predsednika Samostalnog sindikata fabrike Dragana Jeki}a, za najugro`enije radnike je i pre ove raspodele, iz fonda zajedni~kih potreba i solidarnosti obezbe|eno 218.000 dinara.

Samostalni sindikat doneo je odluku i 1. jula na ra~un Grada “prebacio” jo{ 100.000 dinara, prikupqenih od ~lanarine “Slobodinih” sindikalaca.

S

4

DRU[TVO

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

PROMOVISAN PROGRAM PODR[KE RAZVOJA KONKURENTNOSTI MIKRO, MALIH I SREDWIH PREDUZE]A, PREDUZETNIKA I ZADRUGA

U SKLADU SA EVROPSKIM STANDARDIMA

egionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Ra{kog i Moravi~kog okruga, u saradwi sa Gradskom upravom za lokalni ekonomski razvoj promovisala je u utorak Program podr{ke razvoja konkurentnosti mikro, malih i sredwih preduze}a, preduzetnika i zadruga. Zbog objektivnih okolnosti, a prvenstveno zbog odr`avawa izbora i majskih poplava, ove aktivnosti su organizovane prakti~no na kraju prvog polugodi{ta, zbog ~ega se direktorka Agencije Radojka Savi} izvinila privrednicima koji }e, s obzirom na to da }e konkurs biti otvoren do 18. jula, stredstva za podsticaj i razvoj odre|enih segmenata poslovawa dobiti najverovatnije tek u avgustu.

Ciq porgrama je da se vlasnicima malih i sredwih preduze}a, zadruga i preduzetnicima pomnogne da iz odgovaraju}ih fondova obezbede sredstva

R

neophodna, pored ostalog, za pla}awe konsultantskih usluga, organizovawe proizvodwe prema zahtevima tr`i{ta EU, inovacije u tehnolo{kom procesu, objasnila je Mirjana Stamenkovi},

Radojka Savi}

ekonomski savetnik u Regionalnoj agenciji, i naglasila: - Re~ je o aktivnostima koje se ti~u ure|ewe poslovawa u skladu sa evropskim standardima i me|unarodnim zahtevima, novog dizajna ambala`e i proizvoda i veb prezenta-

ciji preduze}a. U drugoj grupi aktivnosti su inovirawe tehnolo{kog procesa proizvodwe, proizvoda i usluga i testirawe proizvoda.

Vlasnicima MSP i zadruga koji ispune sve uslove konkursa, otvorenog od 10. juna do 18. jula, za prvu grupu aktivnosti bi}e odobreno od 50 do 200.000 dinara, a za drugu od 50 do 500 hiqada dinara, s tim {to Regionalna agencija refundira 50 odsto sredstava od vrednosti celokupnog finansijskog podsticaja.

- Za ova sredstva mogu konkurisati samo preduze}a koja se bave proizvodwom ili pru`awem usluga, i one firme koje su osnovane najkasnije do 31. maja 2012. godine. Jedan od uslova je i da su tokom posledwe dve godine pozitivno poslovale, da su izmirile sve obaveze prema dr`avi i lokalnoj samoupravi i da ove godine nisu koristila sredstva za podsticaj odre|e-

Vladimir Grujovi}

SAOP[TEWE OO RAVNOGORSKOG POKRETA

^A^ANSKI RAVNOGORCI U LASCU subotu, 28. juna, na Vidovdan, u organizaciji Ravnogorskog pokreta op{tinskog odbora ^a~ak i jednog broja me{tana, odr`an je tradicionalni skup povodom obele`avawa sedamdesetogodi{wice od smotre Drugog korpusa Ravnogorskog pokreta u Lascu. Program je zapo~et parastosom u pomen svim Ravnogorcima stradalim u Drugom svetskom ratu, koji su slu`ili mesni paroh otac Miodrag i stare{ina crkve u Je`evici otac German, na mestu gde su na{i slavni dedovi 1944. godine, pod komandom kapetana Predraga Rakovi}a, u okupiranoj otaxbini obavili smotru Drugog korpusa ravnogorskog pokreta i osve}ewe ratnih zastava, dobijenih od komandanta |enerala Dragoquba Dra`e Mihajlovi}a, prvog i pravog antifa{iste na Balkanu.

Vidovdan je sve~ano proslavqen 1944. godine na Ravnoj Gori, u organizaciji Prvog korpusa ravnogorskog pokreta, gde su prisustvovali i ameri~ki piloti, wih preko pet stotina koji su ~ekali evakuaciju u bezbednom okru`ewu Ravnogorskih jedinica. O veli~anstvenosti smotre u

U

Lascu najboqe je svedo~io tekst iz ravnogorskog lista „Pokli~“ (20. jula 1944), u kome je pisalo: „Knez Milo{ je osvetio svoje zastave pod Takovskim grmom. Drugi ravnogorski korpus i Prvi juri{ni korpus pod Jeli~kim grmom.“ Na `alost, mnogobrojne i od naroda prihva}enije jedinice Ravnogorskog pokreta, kao prve antifa{isti~ke formacije porobqene Evrope, u narednom periodu gube bitku, jer do`ivqavaju izdaju saveznika, na prvom mestu Engleske i Amerike i bivaju prepu{tene na nemilost Staqinovoj Crvenoj armiji, koja pod pla{tom zajedni~kog osloba|awa Jugoslavije obavqa revoluciju (okupaciju) razoru`avaju}i JVO. I posle sedamdeset godina jo{ uvek nije prevazi|ena komunisti~a ideolo{ka politika, tako da skupove koji slave delo Jugoslovenske vojske u otaxbini u vreme Drugog svetskog rata ne pose}uje i ne podr`ava niko od zvani~nika iz vlasti, iako su mnogi u vreme kada su po~iwali svoje politi~ke karijere obe}avali da }e na prvom mestu ispraviti nepravdu koja je u~iwena Ravnogorskom pokretu. Danas

smo svedoci da su to bile bestidne la`i.

U obra}awu okupqenim Ravnogorcima i me{tanima, koordinator RPOO ^a~ak Aco \enadi} je istakao: „Pored politi~kih izdajnika i mi snosimo veliku odgovornost, jer na ovakve skupove se ne odazivamo u zavidnom broju, iako smo u mirnodobskim uslovima. Nas je jedan na hiqadu, koliko ih je do{lo 1944. godine pod okupacijom i vi{estrukim neprijateqima fa{istima i komunistima, koji ih nisu mogli spre~iti u nameri da se okupe i ostvare svoju rodoqubivu obavezu, ne misle}i na `rtvu. Zato mi ovde prisutni treba da, svesni istine i odgovornosti, budemo seme koje }e za svaki naredni skup rasejavati istinu i pove}avati broj osve{}enih i odgovornih za budu}nost otaxbine Srbije i o~uvawa wenog tradicionalnog nacionalnog indentiteta. To nam je sveta du`nost prema potomcima!“

Predsednik Ravnogorskog pokreta op{tinskog odbora ^a~ak, Dragan ]endi}

nih aktivnosti - navela je Stamenkovi}ka osnovne uslove predvi|ene konkursom.

Po wenim re~ima, pro{le godine Regionalnoj agenciji podneto je 47 zahteva, od kojih je 10 re{eno pozitivno. Me|u wima je bio jedan ~a~anski preduzetnik, kome je odobreno 400.000 dinara za nabavku softvera.

Sve informacije o podno{ewu dokumentacije i prijava, zainteresovani privrednici mogu dobiti putem telefona Regionalne agencije 036 397 770, ili na sajtu ove ustanove.

Realizaciju ovog projekta poma`e i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj, u ~ijem radu je u posledwe vreme, po

re~ima na~elnika Vladimira Grujovi}a, prioritet stvarawe jedinstvene baze podataka i kontakt telefona, odnosno umre`avawe, prevenstveno “zdravih” privrednih subjekata u gradu. Takva baza podataka omogu}i}e direktnu komunikaciju izme|u svih firmi sa jedne, i preduze}a i nadle`nih gradskih uprava sa druge strane. Uporedo sa ovim poslom, koji bi trebalo da bude okon~an do jeseni, zaposleni u GU za lokalni ekonomski razvoj su, napomiwe na~elnik Grujovi}, ovog leta poja~ano anga`ovani i na izradi projekata, ~ija realizacija bi trebalo da doprinese podsticaju i dovo|ewu doma}ih i stranih investitora.

M. N.

PISMA ^ITALACA

I KUGLANE NAM UZIMAJU, ZAR NE? osle 40 godina kugla{kog sporta u ^a~ku, wegovih uspona i padova, ~itave plejade vrhunskih takmi~ara, ovih dana je taj sport do`iveo te{ku katastrofu. Kugla{i juniori, seniori, veterani, osobe sa invaliditetom i deca iz hraniteqskih porodica mora}e u budu}e da putuju do Gorweg Milanovca, gde je najbli`a kuglana, ili jo{ daqe do Kragujevca da bi se bavili sportom koji vole. Novca za kuglawe nema, jer je Izvr{ni odbor Me|uop{tinske organizacije gluvih i nagluvih, u krajwe ~udnim okolnostima, iznajmio kuglanu na 10 godina plesnoj {koli.

Tako se, na`alost, jo{ jednom pokazalo da `eqa za profitom pobe|uje tradiciju jedne sportske discipline.

Molimo sportiste ^a~ka da nas podr`e, a nadle`ne da provere na~in na koji je kuglana izdata.

Kugla{i ^a~ka

P

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

5

POLITIKA

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

[TAB ZA VANREDNE SITUACIJE USVOJIO TRI VA@NE ODLUKE O ORGANIZACIJI CIVILNE ZA[TITE

ZA GODINU DANA JEDINICE CZ radska uprava za op{te i zajedni~ke poslove predlo`ila je na osnovu Zakona o vanrednim situacijama, donetog jo{ 2009. godine, tri veoma va`ne odluke koje je u ponedeqak usvojio [tab za vanredne situacije, a sutradan i Gradsko ve}e, koje }e ih uputiti na razmatrawe odbornicima Skup{tine grada. Re~ je o Odluci o organizaciji i funkcionisawu civilne za{tite, Odluci o formirawu, organizaciji i opremawu jedinica civilne za{tite op{te namene i Odluci o odre|ivawu osposobqenih pravnih lica od zna~aja za za{titu i spasavawe. Predlaga~ ovih akata Bratislav Ze~evi}, zadu`en u resornoj Gradskoj upravi za poslove odbrane i bezbednosti Grada, naglasio je da je postupak formirawa jedinica civilne za{tite op{te namene u toku. Predsednicima saveta mesnih zajednica upu}eni su dopisi, na koje su pojedinci odgovorili dostavqawem imena 10 ~lanova jedinica, ra~unaju}i

G

Bratislav Ze~evi}

i poverenika i zamenike, koje imenuje [tab za vanredne situacije. Uveren da predsednici saveta MZ najboqe poznaju svoje sugra|ane i teren, {to su uostalom potvrdile i aktivnosti odbrane od nedavnih poplava, Ze~evi} je predlo`io da ta lica obavqaju i funkciju poverenika jedinica civilne za{tite: - Predvi|eno je formirawe 69 jedinica sa 690 pripadnika, starosti od 16 do 60 godina kada je o mu{karcima re~, odnosno o `enama od 16 do 55 godina.

Za sve jedinice mora biti nabavqena kompletna

oprema, {to je regulisano posebnom uredbom i u organizaciji ovda{weg odeqewa Sektora za vanredne situacije sprovedena adekvatna obuka. Ove jedinice }e biti od velikog zna~aja za Grad, jer }e, osim u vanrednim situacijama, delovati i preventivno na za{titi stanovni{tva od elementarnih nepogoda, akcidenata i tehnolo{ko tehni~kih nesre}a. Upravo u nedavnim poplavama, postupali smo po nekim odredbama ovih odluka, iako

one zvani~no nisu bile donete, {to se pokazalo kao veoma efikasno. Sigurno bi sve te aktivnosti bile i efikasnije da su ranije formirane jedinice civilne za{tite, jer bismo znali sa kojim qudstvom raspola`emo.

Iako Zakon o vanrednim situacijama, donet 2009. godine, nije oro~io izvr{ewe ovih obaveza koje je, kako se ~ulo na sednici Gradskog {taba za vanredne situacije, dr`ava kao “vru} krompir” preba-

cila lokalnim samoupravama, Ze~evi} veruje da }e formirawe ovih jedinica, kojima }e, ina~e, rukovoditi komandant Gradskog {taba, biti zavr{eno najkasnije za godinu dana i one za to vreme i kompletno opremqene, pod uslovom da za to balgovremeno budu obezbe|ena sredstva u buxetu.

Ze~evi} je na sednici potencirao i odredbu, odnosno 23. ~lan odluke koga bi hitno trebalo realizovati, a koji govori o li~-

noj i kolektivnoj za{titi, odnosno o edukaciji stanovni{tva kada je re~ o uzbuwivawu. U wemu se, pored ostalog, ka`e: “Vlasnici stambenih zgrada i ku}a du`ni su da za potrebe li~ne za{tite i spasavawa i za{tite i spasavawa ~lanova porodi~nog doma}instva, kao i imovine, nabave i u ispravnom stawu dr`e sredstva i opremu za li~nu i kolektivnu za{titu od elementarnih nepogoda i drugih nesre}a.”

M. N.

^A^ANSKI PENZIONERI PROSLAVILI 30. JUN, DAN GRADSKOG UDRU@EWA rigodnom sve~ano{}u, kojoj su u ponedeqak u domu penzionera prisustvovali ~elnici lokalne samouprave, javnih ustanova i preduze}a, ~lanovi ovda{weg i brojnih udru`ewa penzionera iz okolnih gradova, Gradska organizacija je proslavila svoj dan, 30. jun. To je bila prilika i da Milorad Mari}, predsednik gradskog Udru`ewa i Okru`nog odbora penzionera Moravi~kog okruga sumira rezultate dosada{wih aktivnosti ove organizacije, ~iji je prevashodni ciq pomo} ~lanovima i organizovawe izleta i dru`ewa, koja treba da ulep{aju “zlatnu jesen `ivota”.

Od 28.800 gra|ana “u mirovini”, 6.500 su ~lanovi gradske organizacije, podse}a Mari} i navodi neka “prava” koja oni u`ivaju: „Udru`ewe omogu}ava ~lanovima da, kada im je potrebno, dobiju pozajmice u iznosu do 12.000 dinara i

P

da taj novac vrate u ratama. Posredstvom Fonda za PIO svake godine organizujemo upu}ivawe penzionera na desetodnevnu rehabilitaciju. Od oko 1.000 lica koja se prijave, pravo na besplatan odmor iskoristi od 180 do 190, jer su sredstva republi~kog fonda ograni~ena. Obezbe|ujemo im i ogrev, odnosno da “na svoju adresu” dobiju ugaq i plate ga na {est mese~nih rata. Osim toga, tokom ~itave godine mogu da nabavqaju pakete `ivotnih namirnica i da ih pla}aju u ~etiri rate.”

Zbog op{te besparice i velikih obaveza prema lokalnoj zajednici i dr`avi, koje mese~no iznose oko dva miliona dinara, Udru`ewe je bilo primorano da od {est domova, ~etiri zatvori. U dva, koja rade u Balkanskoj ulici i na Qubi}kom keju, “po ugovoru” je anga`ovano 23 penzionera, koji svojim radom u ovim objektima nadokna|uju ma-

^ETVRTINA PENZIONERA @IVI OD 12.000 DINARA le mese~ne prinadle`nosti.

Glavni zadatak koji je Udru`ewe “zacrtalo”, je da privoli lokalnu samoupravu da kona~no obezbedi lokaciju i sredstva za gradwu doma za stare, jer podse}a Mari}, kapaciteti dva privatna doma nisu popuweni, iskqu~ivo zbog cena usluga, prili~no visokih za ovda{we prilike.

Takav objekat je gradu neophodan, tim pre {to u ^a~ku `ivi veliki broj penzionera samaca, od kojih su pojedinci u svojim stanovima pronala`eni nekoliko dana nakon {to su preminuli.

- Smatrali smo da smo nakon formirawa partije i po{to smo dobili nekoliko poslani~kih mandata, re{ili na{e probleme.

Me|utim, iako se proteklih godina dosta govorilo o reformama penzionog sistema, one su se uglavnom svodile na restrikcije i uskra}ivawe prava penzionerima. To potvr|uje i po-

datak da su prose~ne penzije sa 60 odsto od prose~ne zarade, pale na 54 odsto, i da je siroma{ewe ove populacije nastavqeno, o ~emu najilustrativnije govori ~iwenica da jedna ~etvrtina od oko 28 hiqada ~a~anskih penzionera prima penzije do 12.000 dinara, {to je nedovoqno za `ivot - navodi Mari} i najavquje da }e udru`ewe insistirati i na re{avawu problema penzionera koji su “odradili” ceo radni vek, a u mirovinu oti{li i jo{

uvek `ive kao podstanari.

U ime Grada i svojih saradnika penzionerima je wihov dan ~estitao gradona~elnik Vojislav Ili}, po`elev{i im puno zdravqa i dug `ivot: - Lokalna samouprava je preko predstavnika ove organizacije, zastupqenih u lokalnom parlamentu, sa penzionerima ostvarila dobru saradwu. Vremena su te{ka, Grad ne mo`e mnogo da uradi za ovu populaciju, ali joj, ipak, poma`e koliko mo`e. Osim u Skup{ti-

ni, ona ima predstavnika i u Gradskom ve}u, Miladina Ristanovi}a koji svojim savetima i velikim iskustvom unapre|uje rad GV. Grad je i ove godine obezbedio besplatan prevoz za lica starija od 65 godina, a prioritet u narednom periodu bi}e stvarawe uslova za po~etak gradwe stara~kog doma i iznala`ewe sredstava za pomo} najugro`enijim starim sugra|anima koji te{ko `ive.

M. N.

6

DRU[TVO

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

KREATIVNA RADIONICA U UDRU@EWU MULTIPLE SKLEROZE ^A^AK

SPOJILI LEPO I KORISNO U okviru projekta “Kreativna radionica”, `enski deo ~lanstva se bavi izradom nakita. Ovo je dobra radna terapija, ali i mogu}nost da ne{to zaradimo, jer se udru`ewe finansira iskqu~ivo zahvaquju}i donatorima, ka`e Isidora Vukadinovi}, sekretar Udru`ewa multiple skleroze d multiple skleroze, neurolo{kog oboqewa koje “napada belu masu centralnog nervnog sistema” i dovodi do ozbiqnih oblika invalidnosti, u ^a~ku boluje 57 osoba. Toliko ih je, ta~nije, u~laweno u Udru`ewe multiple skleroze ^a~ak, koje je formirano 2011, a pro{le godine se uselilo u kancelariju u Ulici dr Dragi{e Mi{ovi}a, koju mu je Grad dodelio na kori{}ewe.

Pa`wu prolaznika Udru`ewe ovih dana privla~i raznovrsnim nakitom u izlogu. Min|u{e, narukvice i druge drangulije nastale su nizawem perli od raznih materijala, uz ve{to kombinovawe oblika i boja.

- Ove godine smo sa projektom “Kreativna radionica” konkurisali kod Ministarstva rada,

O

zapo{qavawa i socijalne politike i dobili finansijska sredstva za nabavku materijala. Naizmeni~no anga`ujemo po pet `ena, kako bi sve ~lanice bile ukqu~ene, jer su pokreti ruku i prstiju izuzetno korisna terapija za obolele od multiple skleroze. Ovde i prodajemo nakit, a novac koji budemo zaradili pomo}i }e nam da pokrijemo tro{kove rada udru`ewa - obja{wava Isidora, uverena da ovakve radionice poma`u obolelima da se lak{e izbore sa problemima koji nisu samo zdravstvene ve} i socio - ekonomske prirode.

- Oboleli od multiple

skleroze ne mogu da se izle~e, ali se razvoj bolesti mo`e usporiti. Ali, za iwekcije interferona, koji ima ba{ tu ulogu, postoji lista ~ekawa, kriterijumi su strogi, odluku

donosi komisija i samo tre}ina nas je uspela da do|e do ove terapije. Ja sam je dobila tek iz tre}eg poku{aja , iako sam bila idealan kandidat. Na{im ~lanovima je potrebna i

vitaminska terapija, ali ni vitamini ne mogu na recept. Neki od wih moraju da koriste pelene, a broj koju mese~no dobijaju preko osigurawa nije dovoqan, uz to su i lo{eg kvaliteta. Neophodne su nam i ve`be, a ve}ina ih ne primewuje, jer porodice nisu u stawu da plate fizioterapeuta.

Na{i ~lanovi su qudi sa veoma skromnim primawima, mahom oni koji su zbog bolesti oti{li u invalidsku penziju, a do naknade za tu|u negu i pomo} se te{ko dolazi - kazuje Isidora Vukadinovi}, koja ima 39 godina, porodicu i voqu da, uprkos bolesti, `ivi na kvalitetan na~in.

Dok zavr{ava novi par min|u{a, ona govori o zna~aju dru`ewa i razmene iskustva me|u obolelima od iste bolesti.

- Nismo svi u istom stadijumu bolesti, nemamo iste simptome, ali dovoqno je samo da se pogledamo, pa da razumemo jedni druge. Nekada je i telefonski razgovor dovoqan da onaj ko ima pozitivnu energiju pomogne onome ko je “pao” da se podigne.

Zbog toga je i neophodno da nekome pripadamo, da postoji udru`ewe i da ono normalno funkcioni{e.

Ali, da nije donatora, to bi bilo gotovo nemogu}e.

Pro{le godine smo od

Grada dobili 2,5 miliona dinara za plate {est personalnih asistenata, a ove godine nam projekat nije pro{ao, uz obrazlo`ewe da dokumentacija nije bila potpuna, iako nam na to niko blagovremeno nije skrenuo pa`wu. Tako smo ostali bez personalnih asistenata, koji su od velike pomo}i osobama sa invaliditetom - ka`e Isidora i isti~e da je Udru`ewe multiple skleroze jedino ~a~ansko udru`ewe osoba sa invaliditetom kome je Grad uskratio finansijsku podr{ku.

U kancelariji zapa`amo nekoliko likovnih radova u uqu. Te slike je udru`ewe dobilo na poklon od ~a~anskih umetnika, umesto nov~ane pomo}i i one su na prodaju.

Me|u darodavcima ima i pojedinaca, i {kola, i preduze}a, a zahvaquju}i wihovoj dobroj voqi udru`ewe je opremilo kancelariju koja je, pre useqewa, bila potpuno prazna, a svaki ~lan je dobio komplet vitaminskih preparata.

Obolelima od multiple skleroze bi mnogo zna~ilo kada bi povremeno dobijali i pakete sa pelenama i sredstvima za higijenu, nagla{ava na{a sagovornica. Broj telefona za kontakt sa Udru`ewem je 032 371 000.

E.V.

OSNOVAN RADNI TIM ZA PALIJATIVNO ZBRIWAVAWE

TIMSKIM PRISTUPOM DO KVALITETNIJE USLUGE okviru projekta Ministarstva zdravqa i Evropske unije “Razvoj palijativnog zbriwavawa u Srbiji”, u ^a~ku je pro{le sedmice osnovan radni tim za palijativno zbriwavawe, koji ~ine predstavnici lokalne samouprave, Doma zdravqa, Op{te bolnice, Centra za socijalni rad, Crvenog krsta, Fonda za zdravstveno osigurawe i verskih organizacija. Projekat }e obezbediti tehni~ku podr{ku za uspostavqawe sveobuhvatnog i modernog sistema palijativnog zbriwavawa u Srbiji, a wegovu realizaciju finansira Evropska unija. Ciq ovog programa je da usluge palijativnog zbriwavawa postanu dostupne svima kojima su neophodne, ukqu~uju}i decu i odrasle u odmaklim

U

fazama malignih i drugih te{kih bolesti, kao i socijalno ugro`ene grupe, u skladu sa preporukama Saveta Evrope.

- Savet Evrope je tra`io da se palijativno zbriwavawe podigne na vi{i nivo u ~itavoj Evropskoj uniji i realizacija ovog projekta }e omogu}iti ugra|ivawe novih principa u palijativno zbriwavawe. Osnivawem koordinacionog tela za palijativno zbriwavawe, po prvi put uvodimo jednu novu instituciju dru{tvene organizacije sveop{te brige za odre|enu kategoriju qudi, odnosno bolesnika. Re~ je o hroni~nim bolesnicima i wihovim porodicama, kojima je, pored zdravstvene, neophodna i pomo} svih drugih dru{tvenih sektora, po~ev od Centra za so-

cijalni rad, preko Crvenog krsta i drugih organizacija, sve do volonterskih slu`bi i verskih organizacija - rekla je dr Qiqana Stojanovi}, konsultant projekta.

Kako je istakla Xulija Dauning, svetski stru~wak za palijativno zbriwavawe i rukovodilac ovog projekta u Srbiji, palijativno zbriwavawe se svrstava u kategoriju osnovnih qudskih prava i izuzetno je va`na dobra koordinacija u ovoj oblasti.

Usluga palijativog zbriwavawa se mo`e pru`ati u bolnicama, gerijatrijskim ustanovama i ku}ama. Da bi ona bila sveobuhvatnija i uspe{nija, neophodan je timski pristup. Pored lekara i medicinskih sestara, u timu bi trebalo da budu socijalni radnici,

psiholozi, sve{tenici... U posledwe tri godine palijativno zbriwavawe u Srbiji je u istinskoj ekspanziji zahvaquju}i ovom projektu, konstatovala je Xulija Dauning, dodaju}i da je do sada je u na{oj zemqi

edukovano oko 2.000 lekara, medicinskih sestara i socijalnih radnika, a prva specijalizacija u ovoj oblasti bi}e organizovana tokom jeseni.

Pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i} je

podsetio da u okviru Op{te bolnice u ^a~ku postoji odeqewe za palijativnu negu, koje je otvoreno pro{le godine, a osnivawe radnog tima }e unaprediti ovu oblast.

V. S.

7

AKTUELNO

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

U ^A^ANSKIM VRTI]IMA ZAVR[EN KONKURS ZA UPIS DECE

DUPLO VI[E ZAHTEVA NEGO SLOBODNIH MESTA ove godine bilo je duplo vi{e zainteresovanih od broja slobodnih mesta u vrti}ima na teritoriji ^a~ka, posebno za gradske vrti}e. Tako je za vrti} „Poletarac“ pristiglo 84 zahteva za samo sedam slobodnih mesta, a veliko interesovawe bilo je i za „Neven“ i vrti} „Nade`da Petrovi}“. Vi{e od 300 dece ~iji su roditeqi podneli zahtev za upis u pred{kolske ustanove „Radost“ i „Moje detiwstvo“ ostalo je „ispod crte“, a prema pro{logodi{wim analizama, ~ak oko 40 odsto ~a~anskih mali{ana ne ide u vrti}, jer mnogi roditeqi i ne poku{avaju da ih upi{u, budu}i da za to nemaju nikakve izglede.

Iako je izgradwom objekta „Mali kapetan“ i nekoliko vrti}a na seoskom podru~ju znatno pove}an kapacitet ovih ustanova, svake godine ponavqa se slika za vreme upisa – zabrinutost roditeqa da li }e mo}i da upi{u svoje dete, a kada iza|u liste primqenih slede zvani~ne i jo{ ve}i broj nezvani~nih `albi. Mnogi imaju primedbe da se prilikom upisa vi{e vrednuju „veze“, nego broj bodova i dokumentacija. U pred{kolskim ustanovama ka`u da to nije ta~no, da nijedno dete mimo propisane procedure nije do{lo na listu, a da je mnoge roditeqe „zbunilo“ {to su ove godine promeweni kriterijumi i prioriteti. Jedini na~in da se problem nedostatka mesta u vrti}ima re{i, sla`u se u obe ustanove, je izgradwa novih i pro{irewe starih objekata, za {ta ve} postoje neke ideje.

I

„PRIMQENA DECA PO PRIORITETIMA“ Direktorka PU „Radost“ Vera Jovanovi} navodi da su prioritet pri upisu ima-

jedino dete u porodici. Ne znam koliko je ovakvih zateva bilo, ali dogodilo se da tre}e dete nije primqeno, jer su ova deca „zauzela“ prva mesta. Prispele `albe uglavnom se odnose ba{ na tre}e dete u porodici, jer su roditeqi o~ekivali da wihova deca imaju prednost. Komisija je korkektno uradila svoj posao i prijem je ra|en po prioritetima. Bilo je nezadovoqnih i veoma qutih roditeqa, ali imali su drugu sliku kad su do{li i kad im je pokazana dokumentacija, jer ima jako bolesne dece, one sa posebnim potrebama, dece ~iji su roditeqi veoma bolesni... – ka`e Vera Jovanovi} i navodi primer deteta koje je imalo 100 bodova, a koje je bilo „tek“ dvanaesto na listi.

Prema wenim re~ima najvi{e zahteva bilo je za vrti}e „Neven“ i „Nade`da Petrovi}“, kao i druge vrti}e na gradskom podru~ju. Ranijih godina neki roditeqi su odlu~ivali da prihvate ponu|eno mesto u nekom drugom vrti}u, uglavnom na seoskom podru~ju, a zatim da tra`e preme{taj za

svoje dete. Direktorka Jovanovi} ka`e da ti zahtevi nisu usvajani.

I u PU „Moje detiwstvo“ ka`u da je bilo veoma malo mesta za popune starijih grupa, a da je prijem vr{en na osnovu pravil-

Na konkurs za pripremni pred{kolski program u trajawu od ~etiri sata dnevno za vrti}e „Sunce“, „Nade`da Petrovi}“, „Bo{ko Buha“, kao i za one u Zabla}u, Dowoj Trep~i, Miokovcima, Mili}evcima, Trnavi, Gorwoj Gorevnici i Trbu{anima do sada je prispelo oko 100 zahteva. Prema pro{logodi{wim analizama, pred{kolske ustanove u ^a~ku jedino decu iz ovog programa potpuno „obuhvataju“.

Suzana Simeunovi}, PU Moje detiwstvo

U ULCIWU I DEVETA SMENA

Vera Jovanovi}, PU Radost

la deca iz „osetqivih“ grupa – deca `rtve nasiqa u porodicama, deca iz porodica korisnika nekog oblika socijalne za{tite, deca samohranih roditeqa, deca sa smetwama u razvoju, deca te{ko obolelih roditeqa, kao i ona iz socijalno nestimulisanih sredina... Komisiji je posle objavqivawa lista pristiglo 16 `albi, koje }e biti razmatrane na slede}oj sednici Upravnog odbora.

-Deca iz ovih „osetqivih“ grupa zauzimala su prva mesta na rang listama, bez obzira na materijalni status roditeqa, broj ~lanova doma}instva, bez obzira na to da li su im roditeqi zaposleni ili ne ili su

Trenutno u odmarali{tu „Ov~ar“ u Ulciwu boravi druga smena sa 245 dece pred{kolskog uzrasta iz ~a~anskih vrti}a. Letovawe je organizovano u devet smena. U prvih pet smena letuju deca iz vrti}a, wih 1.191; u {estoj, sedmoj i osmoj smeni bi}e u~enici osnovnih {kola, ukupno 684, me|u kojima 135 „Vukovaca“. Pravo na besplatno letovawe ostvarilo je 252 dece pred{kolskog uzrasta i 284 u~enika osnovnih {kola. Za one koji nemaju pravo na besplatno letovawe roditeqi pla}aju 7.000 dinara po detetu i to u dve rate, dok preostali deo od 10.500 dinara po detetu finansira grad ^a~ak. Direktorka Vera Jovanovi} nedavno se vratila iz Ulciwa i ka`e da sve te~e po planu i programu, da su i deca i vaspita~i zadovoqni. Zbog velikog interesovawa u~enika osnovnih {kola od petog do osmog razreda, bi}e organizovana i deveta smena od 21. do 31. avgusta. Za sada se prijavilo oko 140 u~enika. Pro{le godine u Ulciwu je besplatno letovalo 1.683 dece i 117 „Vukovaca“.

dokumentacijom pristiglo je 423 zahteva, ukqu~uju}i i zajedni~ke za obe ustanove. Za 2012. godi{te bilo je 158, a za mla|e jaslene grupe 132 zahteva.

Zbog „prebukiranosti“, konkursom je bio obuhva}en veoma mali broj mesta za „popunu“ ranije oformqenih starijih grupa. Direktorka Simeunovi} ka`e da je za 2012. godi{te od gradskih vrti}a jedino u „Nevenu“ bilo slobodnog mesta, dok je u seoskim i prigradskim obdani{tima bila ne{to druga~ija situacija.

-U tim vrti}ima tek se formiraju grupe, tako da je bilo mesta u Slatini, Mr~ajevcima i Prijevoru. U ovim vrti}ima konkurs je bio samo za decu iz tih mesta, tako da su roditeqi morali prilo`iti i potvrdu o mestu prebivali{ta. Ranijih godina su u ove vrti}e primana deca i iz grada, jer je mnogima bilo bitno samo da upi{u decu.

Me|utim, kada se posle dva-tri meseca prera~unaju koliko je to skupo, odustajali su – ka`e ona.

Prema re~ima mnogih roditeqa, u posebno nezavidnoj situaciji su oni koji rade, a poslodavac ih nije prijavio, tako da ne mogu da donesu potvrde o zaposlewu. Na-

nika koje odre|uje Ministarstvo prosvete.

-U odnosu na prethodne godine kriterijumi su bili druga~iji, jer su prioritet bila deca iz „osetqivih grupa“, pa tek iza wih deca zaposlenih roditeqa, deca sa statusom tre}eg i svakog narednog deteta i deca ~ija su bra}a i sestre upisane u vrti} – obja{wava direktorka ove ustanove Suzana Simenunovi} i dodaje da je primqeno 17 `albi, od kojih je UO usvojio jednu. Ova `alba se odnosila na dete ~iji su roditeqi naknadno podneli potvrdu o poqoprivrednom gazdinstvu.

PLANOVI ZA PRO[IREWE KAPACITETA Na konkurs za prijem 134 mali{ana, u najve}em broju za jaslene grupe, u vrti}ima PU „Radost“ pristiglo je 316 zahteva, od ~ega samo za “Radost“ 209, dok je 107 bilo zajedni~kih zahteva za obe ustanove. Za 2012. godi{te konkurisalo je 143 dece, a primqeno svega 14. Za mla|e jaslene grupe, odnosno 2013. godi{te, podnet je 171 zahtev, a primqeno 51 dete.

U vrti}ima PU „Moje detiwstvo“ bilo je 168 slobodnih mesta, od ~ega 116 u obdani{tima na gradskom i prigradskom podru~ju i 52 u seoskim vrti}ima. Sa potpunom

pomiwu}i da je za vrti}e PU „Moje detiwstvo“ pristiglo 423 zahteva sa potpunom dokumentacijom, direktorka Simeunovi} ka`e da je samo 10 odsto roditeqa imalo i potvrde sa Tr`i{ta rada, a da se u svim ostalim zahtevima radi o deci zaposlenih roditeqa.

U odnosu na druge gradove, ^a~ak je od 2004. godine korak ispred, jer su tada u selima po~eli da se grade novi ili adaptiraju stari objekti za potrebe obdani{ta, tako da su u velikoj meri rastere}eni vrti}i u gradskoj zoni. Me|utim, i u seoskim vrti}ima su sve grupe popuwene. U obe pred{kolske ustanove postoje planovi da se problem nedostatka mesta u vrti}ima u dogledno vreme re{i.

-Mi se trudimo da Gradu, kao osniva~u, signaliziramo koja su to „kriti~na mesta“, odnosno gde ima najvi{e zahteva. I ove kao i pro{le godine to su bili vrti}i na Qubi} keju i u Atenici. Pro{irewe kapaciteta je mogu}e u vrti}u u Atenici, gde postoji veliko dvori{te. Prema planovima grada i na Qubi} keju bi trebao da se gradi jo{ jedan vrti} – ka`e Suzana Simeunovi}. [to se ti~e novih mesta direktorka PU „Radost“ Vera Jovanovi} o~ekuje da }e biti adaptiran tavanski prostor u vrti}u „Sunce“, koji bi mogao da primi jo{ oko 90 mali{ana. Ona je navela da je procedura za ovu adaptaciju pokrenuta i nada se da }e do}i do wene realizacije.

V. T.

8

DRU[TVO

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

NA SEDNICI IZBORNE SKUP[TINE NOVE SRBIJE IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO STRANKE

MANIFESTACIJA POTPUNOG JEDINSTVA PARTIJE

Za predsednika GO NS izabran dr Petar Jankovi}, a za potpredsednike Ana Lazarevi}, Vesna Novakovi} i Mirko Zari}.- Jednoglasnom odlukom delegata izabrana i 24 ~lana Gradskog odbora

a sednici pete Izborne skup{tine Gradskog odbora Nove Srbije, odr`anoj u nedequ, izabrano je novo rukovodstvo stranke, koju }e u narednom ~etvorogodi-

N

{wem mandatu u ^a~ku predvoditi dr Petar Jankovi}, sa potpredsednicima Anom Lazarevi}, Vesnom Novakovi} i Mirkom Zari}em. Sednici je, od 340 delegata iz gradskih i seoskih odbora NS, prisustvovalo 303 i oni su doneli jednoglasnu odluku i o izboru Novice Maksimovi}a za predsednika Nadzornog odbora i 24 ~lana Gradskog odbora, me|u kojima ima starih, ali vi{e novih ~lanova, {to }e, prema uverewu jednog od wih i portparola gradske organizacije

Milana Dra{ki}a, doprineti kadrovskom osve`ewu partije: - Na sednici Izborne skup{tine manifestovano je puno jedinstvo stranke.

Sve odluke usvojene su jednoglasno i o~ekujemo da narednih dana novoizabrani predsednik zaka`e konstitutivnu sednicu novog saziva GO, koji }e odmah zapo~eti rad punim kapacitetom.

Izve{taj o radu stranke u prethodnom periodu podneo je dosada{wi predsednik dr Jeroslav @ivani},

U VRWA^KOJ BAWI ]E SUTRA I PREKOSUTRA BITI ODR@AN SEMINAR ZA ^LANICE NOVE SRBIJE

RAVNOPRAVNE I OSNA@ENE a prvoj KZN Gradskog odbora Nove Srbije u novom sazivu, odr`anoj u sredu, predsednica Saveta `ena NS Zorica Kne`evi} i potpredsednica lokalnog odbora partije dr Vesna Novakovi}, najavile su seminar koji }e za ~lanice NS iz ~itave Srbije, sutra i prekosutra, na temu “@ene u politici, ravnopravne i osna`ene”, biti odr`an u Vrwa~koj Bawi.

Ciq seminara je, rekla je Kne`evi}ka, edukacija, osna`ivawe i ja~awe kapaciteta ~lanica Nove Srbije. Program ovog eduaktivnog skupa, kome }e prisustvovati oko 170 ~lanica partije, sa~inio je aktiv Saveta `ena, na ~elu sa predsednicom Qiqanom Ran~i} i uz konsulatacije sa poslanicom i potpredsednicom stranke Dubravkom Filipovski.

Jedan od ciqeva seminara je i animirawe pripadnica lep{eg pola da se vi{e ukqu~e u javni i dru{tveni `ivot, jer, iako predstavqaju ve}insko stanovni{tvo, `ene su nedovoqno zastupqene na javnim funkcijama i u politi~kom `ivotu zemqe, rekla je dr Novakovi}: “Da bi ostvarila svoja prava, `ena u savremenom dru{tvu mora biti osna`ena i rodno ravnopravna, jer }e zahvaquju}i tome mo}i da zauzme bo-

N

qi polo`aj u dru{tvu, pro{iri mogu}nosti za uspeh i poboq{awe li~nog standarda.”

Na dvodnevnom skupu o “`enama u politici” govori}e Dubravka Filipovski, a svoje iskustvo u ovom “poslu” u~esnicama seminara prene}e i narodna poslanica Zlata \eri}, najavila je dr Novakovi} i naglasila da }e o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou govoriti dr Zorica Kova~evi}. Predvi|eno je da o problemima sa kojima se suo~avala prilikom osnivawa i kasnije vo|ewa privatne firme, govori jedna uspe{na preduzetnica, a da dr Sne`ana Krejovi} i dr Slobodanka Mladenovi} “obrade” aktuelnu temu u savremenom `ivotu `ene: prevencija i rano otkrivawe karcinoma grli}a materice i karcinoma dojke. Re~ je o naju~estalijim bolestima koje su u Srbiji na prvom i drugom mestu po zastupqenosti kod `enskog pola, podsetila je potpredsednica GO NS: “Va`no je podizawe svesti o neophodnosti redovnih pregleda kod ginekologa, barem jednom godi{we, odnosno kod `ena pod ve}im rizikom i ~e{}e, jer je pora`avaju}a ~iwenica da samo od 10 do 20 odsto `ena redovno odlazi na kontrole kod ovih lekara”. M. N.

HUMANITARNA POMO] ^A^ANSKE BANKE UGRO@ENIMA OD POPLAVA ovodom nezapam}enih poplava koje su u prethodnom periodu zadesile na{u zemqu, ^a~anska banka je, u skladu sa svojim mogu}nostima, izdvojila tri miliona dinara, kako bi pomogla sanirawe {tete na 18 najugro`enijih doma}instava sa teritorije MZ Kowevi}i i MZ Preqina. Sredstva Banke namewena su za popravku objekata za stanovawe i nabavku najosnovnijeg poku}stva, kako bi bili stvoreni pristojni uslovi za povratak qudi u svoje domove, ka`e se u saop{tewu ^a~anske banke.

Pored ovoga, u `eqi da dodatno pomogne gra|anima sa podru~ja ugro`enih poplavama, kolektiv ^a~anske banke je samoinicijativno organizovao humani-

P

tarnu akciju prikupqawa nov~ane pomo}i. U ovoj akciji zaposleni u Banci su prikupili sredstva u iznosu od 675,5 hiqada dinara, koja su upla}ena na ra~un Vlade Republike Srbije.

Nakon prvih poplava, ^a~anska banka je ukinula provizije za sve gotovinske i bezgotovinske uplate na ra~une ~ija je namena pru`awe pomo}i ugro`enima i otklawawe posledica poplava. Osloba|awe od pla}awa naknada i provizija odnosi se na uplate u korist ra~una Vlade Republike Srbije 840-3546721-89, Grada Beograda i Sekretarijata za finansije 840-744141843-14, Crvenog krsta Srbije 205-205818-39 i Op{tinske organizacije Crvenog krsta ^a~ak 155-926-45.

Novoizabrani predsednik GO NS dr Petar Jankovi}

koji je na mestu prvog ~oveka lokalnog odbora Nove Srbije bio od 2006. do 2014. godine. Prisutne delegate pozdravio je i predsednik NS i ministar Velimir Ili}, a nakon {to je dobio poverewe delagata i strana~kih prijateqa da rukovodi Gradskim odborom u narednom ~etvorogdi{wem mandatu, dr Jankovi} je u izjavi za medije naglasio: - Akcenat svih ~lanova Nove Srbije bi}e rad na poboq{awu ekonomije u gradu, dovo|ewu novih investitora i otvarawu novih radnih mesta. To je najva`niji zadatak, jer ciq je da bude zaposleno {to vi{e na{ih sugra|ana. U tom poslu o~ekujemo i zna~ajnu pomo} dr`ave, jer veliki potencijal na{e zemqe je u radnim i sposobnim qudima. Stranka je “otvorena” za sve one koji mogu i `ele da svojim anga`manom daju doprinos razvoju na{eg grada.

Jednoglasnim izborom novog Gradskog odbora manifestovano je jedinstvo u stranci, ocena je i predsednika Izvr{nog odbora NS Miroslava Marki}evi}a, koji je demantovao neke informacije u medijima o podelama me|u Novosrbijancima: “Kao i u svakoj drugoj demokratski ure|enoj stranci i u NS postoje razli~iti pogledi i mi{qewa, ali kada se usvoji neka odluka na sednici odbora, ona se po{tuje. Mora}emo u narednom periodu vi{e da podse}amo gra|ane na ono {to smo uradili za proteklih 18 godina i da je za to vreme Nova Srbija bila glavni nosilac vlasti, ali da nikada u vlasti nije bila sama. Moramo gra|anima vi{e obja{wavati i {ta je istina, da se ne bi de{avalo da sve {to ne vaqa padne na le|a Nove Srbije i wenih funkcionera, a ono {to je dobro da drugi dele.

Delegatima se obratio i gradona~elnik Vojislav Ili}, podsetiv{i na sve ono {to je za vreme mandata, koji je zapo~eo u julu 2012. godine, uradio sa svojim saradnicima. Naglasio je pritom, da su, uprkos problemima koji su pratili novu vlast, a posebno po`ari i poplave, zavr{ene, i to uglavnom u oblasti infrastrukture, sve investicije koje su zapo~eli weni prethodnici. Najva`nije je da su me{tani 20 mesnih zajednica dobili zdravu vodu za pi}e, da su izgra|eni “so-

cijalni stanovi”, renovirano de~je odmarali{te u Ulciwu, zapo~eta gradwa nove zgrade Muzi~ke {kole i fiskulturne sale i u~ionica u Mr~ajevcima... Sve te i druge investicije i projekti doprineli su da ^a~ak pro{le godine bude progla{en za najboqu lokalnu samoupravu u Srbiji, podsetio je Ili} i najavio nove planove i aktivnosti u gradu, ~iji je osnovni ciq dovo|ewe investitora i obezbe|ewe posla za sugra|ane. U lokalnoj samoupravi za protekle dve godine nije zabele`ena nijedna afera, nije pove}an broj zaposlenih u javnom sektoru, niti je otkrivena korupcija, tvrdi gradona~elnik Ili}. Po{to je zahvalio na saradwi svim saradnicima i koalicionim partnerima, ~ijim zajedni~kim trudom i zalagawem je dosta ura|eno, gradona~elnik Ili} se osvrnuo i na “aferu diplome”, oceniv{i neprimerenim zahteve pojedinaca da i lokalni funkcioneri i gradona~elnik stave javnosti na uvid svoje diplome, “u situaciji kada se mu~imo da re{imo probleme na{ih sugra|ana, koji svakog dana dolaze kod nas.”

Objasnio je i da je postdiplomske studije na dr`avnom fakultetu upisao 2003. i zavr{io 2007. godine, da se podaci o tome nalaze u nadle`nim institucijama i da su i oni i wegov magistarski rad samim tim svima dostupni.

M. N.

GRADSKI ODBOR SPO OBELE@IO KRSNU SLAVU

OKUPQAWE NA VIDOVDAN krugu ~lanova i simpatizera stranke, Gradski odbor Srpskog pokreta obnove je, 28. juna, proslavio krsnu slavu, a doma}in je ove godine bio Radan Jarakovi}.

U obra}awu gostima, predsednik Gradskog odbora Milan Maksimovi} je rekao da SPO ove godine Vidovdan obele`ava molitvom, preispitivawem i duhovnom obnovom. On je podsetio i na nedavne poplave, koje su zahvatile i ~a~anski kraj.

- Ova prirodna katastrofa bi trebalo da nas ujedini, da u~ini da politi~ke razmirice ostavimo iza sebe. Sada je najva`nije da doma}instva koja su pretrpela {tetu budu brzo i

U

na pravi na~in obe{te}ena, da im se izgrade ku}e i da nastave normalan `ivot - poru~io je Maksimovi}.

Verski obred obavili su sve{tenici Drago i Milan Qubi~i}.

- Mnogo je datuma u srpskoj istoriji kojih se se}amo i slavimo ih, ali Vi-

dovdan ima posebno mesto, jer je na taj dan cvet srpske mladosti oti{ao na Kosovo, do`iveo poraz u meterijalnom svetu, ali odneo duhovnu pobedu. Car Lazar je, posle svetog Save, najve}a srpska glava - kazao je sve{tenik Milan Qubi~i}.

E. V.

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

MARKETING

9

10

MARKETING

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

Na prostoru dana{weg ^a~ka u rimskom periodu je postojalo ozbiqno naseqe, sa velikim brojem gra|evina od tvrdog materijala i pokrivenih crepom, pokazala su najnovija arheolo{ka ispitivawa, u velikom dvori{tu Gimnazije. Arheolozi ne}e spre~iti da se na ovom mestu izgradi fiskulturna sala adovi koje su tokom juna u velikom dvori{tu Gimnazije obavili arheolozi Narodnog muzeja u ^a~ku pro{irili su saznawa do kojih se do{lo pre 12 godina, kada je u neposrednoj blizini rekonstruisana Mutapova ulica.

- Tada smo prona{li ostatke arhitekture iz rimskog perioda, odnosno 4 . veka nove ere. Sada smo otkrili delove zidova, koji su o~uvani samo u temeqnoj zoni. Oni pripadaju istom periodu i pru`aju nam zna~ajne podatke o prethodnom `ivotu na prostoru dana{weg ^a~ka.

Svi su izgledi da u anti~ko vreme ovde nije postojalo naseqe veli~ine sela, kao {to su arheolozi do sada smatrali, ve} ozbiqno naseqe, sa velikim brojem gra|evina od tvrdog materijala i pokrivenih crepom - obja{wava Katarina

11

OBRAZOVAWE

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

ARHEOLO[KA ISTRA@IVAWA U DVORI[TU GIMNAZIJE

PRONA\ENI OSTACI NASEQA IZ RIMSKOG PERIODA heolo{kim ostacima. Ne mora sve da se otvori da bi se videlo, postoje i druga~iji na~ini prezentacije nagla{ava Katarina Dmitrovi} i napomiwe da radovi u dvori{tu Gimnazije imaju za{titni karakter.

Zavod za za{titu spomenika kulture }e, o~ekuje Ru`i~i}, utvrditi uslove gradwe, kako prona|eni ostaci ne bi bili uni{teni.

- Dobro je da se dopuni istorija na{eg grada, ali

R

i da se izgradi sala - smatra direktor {kola.

Novi objekat }e, kako je predvi|eno, imati vi{e od 1.000 kvadrata i bi}e usagla{en sa arhitekturom zgrade Gimnazije. Dobijawe lokacijske dozvole i po~etak izrade projekta su poslovi planirani za ovu godinu, kako bi se u idu}oj Gimnazija obratila Gradu za finansijska sredstva i, ukoliko ih dobije, otvorila gradili{te.

E. V.

PO^ELA SEZONA KUPAWA Dmitrovi}, arheolog Narodnog muzeja i rukovodilac radova.

U drugoj sondi, saop{tava ona, prona|ena su dva objekta cilindri~nog oblika, pokrivena polukalotom, za koje se pretpostavqa da poti~u iz 19. veka, a ~ija je namena za sada nepoznata.

Na konferenciji za novinare, na samom lokalitetu, direktor Gimnazije Ivan Ru`i~i} je podsetio da su arheolo{ka istra`ivawa povezana sa budu}om

gradwom fiskulturne sale na ovom terenu.

- Pre izrade projekta neophodno je dobiti lokacijsku dozvolu, koja podrazumeva odre|ene saglasnosti, a jedna od wih je saglasnost Zavoda za za{titu spomenika kulture u Kraqevu. Po{to u neposrednoj blizini {kole, u Mutapovoj ulici, od ranije postoji arheolo{ko nalazi{te, Zavod je predlo`io da se obave istra`ivawa i u velikom dvori{tu {kole, a Grad je za ove radove obez-

bedio 584.000 dinara. Pre ovih radova izvr{ena su geofizi~ka ispitivawa terena i utvr|ena mesta gde bi mogli da se nalaze ostaci iz ranijih perioda.

Ru`i~i} je uveren da arheolo{ka istra`ivawa ne}e osujetiti izgradwu objekta za potrebe nastava fizi~kog vaspitawa, a wegovo mi{qewe deli i rukovodilac radova.

- Ciq arheologije nije da ne{to obustavi. Mnogi gradovi u svetu le`e na neuporedivo zna~ajnijim ar-

KAO DA POPLAVE NIJE NI BILO prkos varqivom letu, u ^a~ku je sezona kupawa zvani~no po~ela u ponedeqak, 30. juna. Nedavne poplave znatno su o{tetile terene Sportsko rekreativnog centra “Mladost”, ali su bazeni otvoreni istog dana, kada i u ve}ini gradova Srbije.

U

GRAD NAGRADIO NAJBOQE OSNOVCE I SREDWO[KOLCE

KWIGE ZA 181 VUKOVCA

U~enici koji su sredwu {kolu zavr{ili sa svim peticama bi}e nagra|eni i putovawem u inostranstvo, dok }e nosioci “Vukove diplome” iz osnovnih {kola besplatno letovati u Ulciwu

e|u ovogodi{wim “Vukovcima”, za koje je 30. juna prire|ena sve~anost u velikoj dvorani Doma kulture, je 135 svr{enih osnovaca i 46 sredwo{kolaca.

- Prili~no sam u~ila, ali ne za Vukovu diplomu, ve} za znawe i uspeh koji }e mi pomo}i da upi{em fakultet koji `elim. Nameravam da {kolovawe nastavim u Beogradu, na FON-u.

Prijemni ispit je 8. jula, ozbiqno se pripremam, velika je konkurencija. Na probnom prijemnom ispitu bila sam trideseta od 480 kandidata - ka`e Nevena Bori~i}, koja je protekle ~etiri godine bila |ak Gimnazije, i dodaje da se

PO^IWE [KOLA VATERPOLA Od ve~eras na Gradskim bazenima po~e}e da radi {kola vaterpola. Treninzi su svaki dan od 19 ~asova, a {kola je otvorena za sve qubiteqe vodenih sportova, bez obzira na godine.

M

mnogo obradovala kada je saznala da }e “Vukovci“ i ove godine, u okviru nagradnog putovawa, posetiti Budimpe{tu, Be~ i Prag.

Sre}ko Kuzeqevi}, iz O[ “Branislav Petrovi}” u Slatini, odlu~io je da se upi{e u Sredwu tehni~ku {kolu, a da kasnije studira tehniku.

- Drago mi je {to svoju {kolu danas predstavqam

na najboqi mogu}i na~in.

Mnogo mi zna~i i {to }u i}i na more - nagla{ava Sre}ko.

Uspeh najboqim u~enicima ~estitao je gradona~elnik Vojislav Ili}, rekav{i da je Grad ponosan na wihove rezultate.

- Nadam se da }ete se, po zavr{etku {kolovawa, vratiti i razvijati svoj grad. Nije ta~no da svi mladi qudi napu{taju ^a-

~ak, mi ^a~ani volimo svoje mesto i kad-tad se vra}amo u wega - kazao je gradona~elnik.

Svi “Vukovci” }e tokom leta gradski bazen mo}i da koriste besplatno.

Program za najboqe |ake izveli su glumac Ba}ko Bukumirovi}, mlada gitaristkiwa Sofija Krsti} i Star dens studio.

E. V.

- Iako su bazeni pretrpeli veliku {tetu, uspeli smo da na vreme osposobimo pumpe, postrojewa i korita.

Obezbedili smo na{im posetiocima sve uslove koji su potrebni za kupawe i razonodu. U sanirawu posledica poplave pomogli su nam brojni pravi prijateqi i zahvaquju}i wima, odradili smo dobar posao. Uspeli smo i da obogatimo sadr`aje i uredimo prostor. Odlukom Upravnog odbora cene ulaznica ostale su iste i ove sezone. Pozivam sugra|ane da u {to ve}em broju posete bazene i u`ivaju u novim sadr`ajima. Apelovao bih na sve posetioce da maksimalno vode ra~una o sopstvenoj i bezbednosti drugih kupa~a - ka`e Aco Jakovqevi}, direktor SRC “Mladost”.

Pre zvani~nog otvarawa sezone, u nedequ je bio besplatan dan za kupawe, kada su se nadle`ni uverili da sve funkcioni{e po planu. Kao i prethodnih pet sezona, cene ulaznica su nepromewene. Dnevna ulaznica ko{ta 150, mese~na 1.900, a sezonska 3.200 dinara. Ipak, bez obzira na pristupa~ne cene, prvih dana, zbog ki{e, nije bilo uobi~ajenih gu`vi na bazenima.

Z. J.

12

KULTURA

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

DVANAESTI DANI FOTOGRAFIJE U SRBIJI - ^A^AK 2014.

NIKAD VI[E FOTOGRAFIJA

ani fotografije u Srbiji - ^a~ak sve izlo`be kao vrlo kvalitetne.

2014. trajali su u na{em gradu od Dane fotografije u Srbiji, tradicio~etvrtka do nedeqe. Pokroviteqi nalno je pratilo otvarawe i niza drugih manifestacije, koju organizuje Foto kino izlo`bi: 10 najuspe{nijih autora FSS u klub “^a~ak”, ~iji je aktuelni predsednik 2013, EX - Experiment and Explore, ~asopisa Radenko Radovanovi}, su Foto savez Srbi- Refoto “Novi po~etak”, digitalne projekje, Grad ^a~ak i sve ustanove kulture u gra- cije u formi autorskih izlo`bi Bojana du. Poverewe da bude doma}in jedne od naj- Petrovi}a, KMF FSS, najuspe{nijeg auzna~ajnijih vizuelnih manifestacija kod tora u 2013. i ^a~anina Vojislava Pe{ternas, FKK “^a~ak” stekao je kvalitetnim ca, MF FSS “Cuba-street life”. Otvarawu radom svojih ~lanova i doma}inskom orga- manifestacije prethodili su u ~etvrtak sanizacijom skupa, zbog ~ega je i rangiran mostalna izlo`ba Daniele Marinkovi} u kao drugi najaktivniji klub u Srbiji. U Legatu “Risim”, foto tribina Branislava nizu postavki, Republi~ka izlo`ba fotografija, na kojoj se dodequju nagrade autorima najuspe{nijih pojedina~nih fotografija i kolekcija, je centralni doga|aj manifestacije. Nagrade za pojedina~nu fotografiju dobilu su: prvu, Fadil [arki, koji je progla{en najuspe{nijim autorom u 2014. godini, dve druge Voojislav Pe{terac i Branislav Backovi} i tri tre}e: I{tvan Virag, Marko Preli} i Dragan Lap~evi}.

Za seriju fotografija prvonagra|eni je Koki Jovanovi}, Bojan Paji}, Branislav Brki} i Du{ko Sre}kovi} drugi je Bojan Petrovi}, a tre}i Dragan Babovi}. @iri manifesta- Brki}a na temu “Fotografije sa putovawa” cije na ~elu sa predsednikom Miroslavom u organizaciji Kulturno-obrazovnog proPredojevi}em, MF FSS, pohvalio je vi{e grama Doma kulture, i zajedni~ka izlo`ba autora u obe kategorije. ^a~anin Zoran Bojana Paji}a i Du{ka Sre}kovi}a u “@uMilo{evi}, dugo godina jedini majstor toj ku}i”. U prepodnevnim satima u subotu fotografije na ovim prostorima, ocenio je odr`ana je Foto berza u holu Doma kultu-

D

Fadil [arki

re, usledila je Godi{wa skup{tina FS Srbije, potom foto tribina o Novim tendencijama u okviru nacionalnog saveza, projekcije kolekcija za umetni~ka zvawa u 2014, kao i otvarawe samostalnih izlo`bi fotografija Dragoslava Ili}a, MF FSS u Galeriji Narodnog

muzeja i Milana @ivkovi}a, MF FSS u Legatu “Risim”. @ivkovi} je zatim odr`ao Foto radionicu “Svakome treba kwiga”. Nedeqa je bila rezervisana za atraktivni fotografski izlet za u~esnike manifestacije, koji su ove godine, “naoru`ani” svojim fotoaparatima, krenuli put Savinca i Spomen kompleksa “Takovo”, gde su posetili crkvu Svetog Save u kojoj je sahrawena Mina, k}erka Vuka Karaxi}a, a zavr{ili u etno ku}i “Tri hrasta”. U ^a~ku je tokom ~etiri dana sa gostima iz Makedonije i BiH boravilo oko 100 fotografa Z. L. S.

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

13

14

SELO

PRVI PUT U PRIJEVORU

USPELA „GULA[IJADA”

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

STANIMIR MINI],^A^ANSKI PROIZVO\A^ RAKIJE, OSVAJIO NOVA PRIZNAWA U VRWA^KOJ BAWI

PRVA DVA MESTA ZA MINI]EVU KU]U RAKIJE tanimir Cane Mini}, iz Dowe Trep~e, osvojio je nove nagrade na Nacionalnom takmi~ewu za najboqe rakije i vina, odr`anom od 27. do 29. juna u Vrwa~koj Bawi. U jakoj konkurenciji najboqih proizvo|a~a rakije iz Srbije, Republike Srpske i zemaqa iz okru`ewa, wegova prepe~enica iz 1947. godine ponela je presti`ni naslov “{ampion kvaliteta”, a veliku zlatnu medaqu dobio je za duweva~u, tako da su mu pripala prva dva mesta na Kupu Vrwa~ka Bawa 2014.

- S obzirom na to da sam u ovoj godini osvojio brojna priznawa, nije me iznenadio poziv da u~estvujem i na smotri najboqih rakija i vina u Vrwa~koj Bawi.

Da budem iskren, ni ishod takmi~ewa za mene nije predstavqao veliko iznena|ewe, jer su rakije iz na{eg ~a~anskog kraja po svom kvalitetu bez premca.

Iako sam uveliko u{ao u sedmu deceniju `ivota, rezultati koje sam do sada postigao na brojnim takmi~ewima na na{im prostorima pru`aju mi veliku pokreta~ku snagu da se sa velikim `arom i daqe bavim proizvodwom rakije.

U neku ruku, sva ta takmi~ewa, koja se organizuju vi{e puta godi{we, ne dozvoqavaju mi da se po{teno odmorim, ali se zbog toga nikada nisam `alio.

S

ako je tek prva, sude}i prema broju gostiju, Vidovdanska “Gula{ijada” u Prijevoru apsolutno je uspela. Lepo vreme, ne previ{e toplo, hrana i pi}e, mo`da malo i xabane, izmamili su vi{e stotina me{tana i posetilaca sa svih strana. Takmi~ilo se dvadesetak kuvara iz Prijevora i okoline.

- Izviwavamo se {to smo “Gula{ijadu” organizovali u vreme posta i na praznik.

Trebalo je da bude odr`ana

I

jo{ u maju, ali je odlo`ena zbog poplava - podsetila je portparol “Gula{ijade” Dragana Markovi}. Bio praznik ili ne, gula{ i naravno, ro{tiq gosti su gasili pivom na to~ewe, hladnim sokovcima, {etwama po prostranim livadama, od te-

zge do tezge. Koliko je qudi bilo, naro~ito u popodnevnim satima, ne bi trebalo ni da su trgovci lo{e pro{li.

Za muzi~ke sadr`aje pobrinuli su se ~lanovi Kulturno-umetni~kog dru{tva “Tanasko Raji}”, od najmla|ih do najstarijih.

Z. J.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

Priznawa gode, ali i obavezuju. I u proizvodwi rakije isto je kao u sportu.

Kada se pobe|uje, mora da se poja~a trening - ka`e Cane, komentari{u}i najnovije rezultate iz Vrwa~ke Bawe.

Stanimir Mini} je na Me|unarodnom sajmu poqoprivrede u Novom Sadu osvojio do sada deset zlatnih medaqa za odli~an kvalitet {qivovice. Od brojnih uspeha u ovoj godini, izdvajamo sjajan rezultat koji je ostvario na kwa`eva~koj me|unarodnoj smotri najboqih rakija i vina, odakle je u rodno selo doneo tri zlatne medaqe, za viqamovku, lozova~u i duweva~u, iz 2013, 2012. i 2009. godine. V. S.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E mladi krompir 30 - 60 pasuq 210 - 280 kupus 25 list kupusa 30 paprika 350 paradajz 150 - 200 krastavac 80 - 100 spana} 150 gra{ak 200 boranija 300 rotkva veza 40 karfiol 200 brokoli 250 tikvice 120 crni luk mladi 50 beli luk veza 30 - 40 {argarepa 100 {argarepa veza 40 per{un 30 zelena salata 20 cvekla 60 VO]E tre{we 150 - 200 jagode 180 - 200 jabuke 20 - 50 kru{ke ju`no vo}e 110 - 220 suve {qive 250 - 350 orasi 600 - 700 MLE^NA PIJACA jaja 8 - 12 projino bra{no 60 - 70 pili}i 320 kajmak 300 - 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.100 - 1.400 slanina 200 - 750 suxuk 700 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 130 - 150 prasi}i 230 - 250 ovce 110 - 120 jagwad 210 - 230 p{enica 30 je~am 30 kukuruz 26

IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat, telefon: 064 4057005, 065 3911900

DODELOM DISOVE NAGRADE ANI RISTOVI], 51. DISOVO PROLE]E ZAVR[ENO PO^ETKOM LETA

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

Soe Valdes

@ENA KOJA PLA^E ena koja pla~e je roman o qubavi i umetnosti, o osobi ~ija je veli~ina nepregledna jer se odvojila od svog dela da bi svojih najboqih deset godina posvetila Pikasu, geniju koji je bio 30 godina stariji od we. Ovo je pri~a o sna`noj `eni, fotografkiwi i slikarki Dori Mar (ro|enoj kao Henrijeta Teodora Markovi}), muzi pariskih nadrealista izme|u dva rata, Pikasovoj qubavnici i autorki serije fotografija o nastanku Gernike.

Qubavnica, muza i naposletku `rtva velikog umetnika, Dora odlazi na putovawe u Veneciju koje }e predstavqati prelomnu ta~ku u wenom `ivotu. Po povratku u Pariz, povu}i }e se u samo}u i zauvek zatvoriti u svoj stan.

Jedna kwi`evnica priprema roman o `ivotu Dore Mar, nadrealistkiwe i umetnice koju je krasio veliki talenat, sve dok u wen `ivot nije u{ao Pablo Pikaso. ^etrdeset godina nakon smrti genija iz Malage, Soe Valdes proni~e u du{u `ene koja je bila spremna na sve zarad qubavi, i daruje nam pronicqiv i uzbudqiv roman o strasti koja nema granice.

Kroz nesvakida{wu pripovest o `ivotu Dore Mar, autorka nas vodi od okru`ewa pokreta koji je sna`no obele`io tridesete godine XX veka, do venecijanskih kanala i ulica u kojima je Dora provela posledwe dane u javnosti. Izme|u prizora Kastrove Kube i pariskog egzila, Soe do tan~ina opisuje veli~anstvene nadrealisti~ke fotografije Dore Mar i slikovito predo~ava vrline i mane jednog od najve}ih genija svih vremena, Pabla Pikasa.

@

Igor Marojevi}

BEOGRA\ANKE ovi roman jednog od vode}ih imena savremene srpske

N

proze.

Kwiga o druga~ijim `enama. @ivopisne ispovesti Beogra|anki koje nam otkrivaju ~udne i skrivene likove velegradskog miqea. Junakiwe ~iji psiholo{ki i qubavni potresi doprinose sagledavawu mawe vidqivih strana Beograda s po~etka dvadeset prvog veka.

U pri~ama koje u celinu ujediwuje `ensko prvo lice ~itaocima se predstavqaju druk~ije devojke, `ene, prijateqice, majke i qubavnice.

Sve one zajedno kao Beogra|anke, ali i svaka za sebe, otkrivaju nam ~udne i skrivene likove velegradskog miqea, kakve na prvi pogled mo`da ne prime}ujemo.

Romanti~na teoreti~arka filma koja brakorazvodnom parnicom spasava brak, vlasnica male galerije koja preko Tvitera otpo~iwe qubavnu vezu sa slikarom ~ije radove prodaje, devojka koja je iz Beograda emigrirala u Minhen a odatle na internet, najboqe drugarice u kojima bezazlene igrice sa Fejsbuka bude neo~ekivane porive, `ena koja ni posle brojnih razo~arawa u mu{karce ne gubi veru u qubav... - sve su to Marojevi}eve Beogra|anke, neobi~ne `ene u razli~itim `ivotnim situacijama.

15

KULTURA

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

POEZIJA SPASAVA ONOG KO JE PI[E I ^ITA

osle nekoliko izmena datuma zavr{ne sve~anosti 51. Disovog prole}a, uslovqenih vanrednom stawem u zemqi i uskla|ivawa obaveza svih u~esnika programa, uz nedostatak sopstvenog prostora kao dodatno ote`avaju}u okolnost, umesto 23. maja, kako je planirano, ova tradicionalna pesni~ka sve~anost je kona~no u ~etvrtak, krunisana dodelom “Disove nagrade” ovogodi{wem laureatu, pesnikiwi ~a~anskog porekla Ani Ristovi}. Tako je 51. Disovo prole}e, koje se obele`ava od 10. marta, sticajem vi{e okolnosti vremenski zagazilo u leto.

P

VE^E LAUREATA – „NE[TO SVETLI” Naslovnom pesmom nove kwige Ane Ristovi} u izdawu Gradske biblioteke “Ne{to svetli”, koju je kazivala dramska umetnica Dragana Milo{evi}, sve~ano je, u ve-

pored ostalog rekla da poeziju pi{e zato {to je to najboqi na~in da se izrazi, i zato {to je to wena “potreba i na~in savladavawa stvarnosti, a motiv stvarawa neprekidno tragawe…”

„DIS ZA SVA VREMENA” Nakon {to su dobitnici Disove nagrade i mladi autori polo`ili venac pred Disovu bistu u dvori{tu Narodnog muzeja, program naslovqen “Dis za sva vremena” je nastavqen u Klubu Doma kulture, zbog nestabilnih vremenskih okolnosti. Dodeqene su nagrade mladim stvaraocima i autorima nagra|enih eseja o Disovom stvarala{tvu. Dobitnici nagrade “Mladi Dis” Jani Aleksi} iz Kragujevca, koja `ivi i radi u Beoradu, nagradu je uru~ila laureat Ana Ristovi}. Ove godine dodeqene su samo dve tre}e nagrade za eseje, a autori su Marija ^ali} i Isidora \olovi}. Tradicionalno “Slovo o poeziji” govorio je pesnik i kwi`evni kriti~ar Marjan ^akarevi}. Potom su Disu u ~ast, svoje stihove govorili: Ana Ristovi}, Enes Halilovi}, Milo{ Petkovi}, Petar Miloradovi} i Marjan ^akarevi}. Disove pesme “Himna”, “Pod dudom” i “Ilijada” u muziku su preto~ili ~lanovi dua “Ilijada” iz Lazarevca, Sre}ko An|elkovi} i Vladan Ekme~i}. Sve wih je nadhnutim poetskim citatima kroz ovaj deo programa vodila Marija Radulovi}.

IZLO@BA „PUTOVAWE U SREDI[TE SEBE” Odmah po dodeli nagrada mladim stvaraocima, u Klubu Doma kulture usledilo je otvarawe izlo`be naslovqene po stihu Ane Ristovi} “Putovawe u sredi{te sebe”, koju prati i istoimeni katalog, koje je priredila bibliotekar Marija Radulovi}, a dizajnirao Milenko Savovi}. Izlo`bu je otvorio pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti i potpredsednik Odbora Diso-

Ana Ristovi} i Danica Ota{evi}

likoj sali Doma kulture, zapo~elo “Ve~e laureata” na kome se plejadi srpskih pesnika, dobitnika Disove nagrade, predvo|enoj Vasokom Popom, pridru`ila i Ana Ristovi}, najmla|a dobitnica ovog priznawa. Ana je k}erka ~a~anskog pesnika Aleksandra Ristovi}a, kome je Gradska biblioteka pre nekoliko godina posvetila nau~ni skup, i unuka ~uvenog profesora Gimnazije Riste Ristovi}a. Ovaj lokalpatriotizam kod izbora laureata, svakako je opravdao zreo pesni~ki glas Anine moderne poezije, o kome je govorio profesor dr Sa{a Radoj~i}, kao i o kwizi novih i izabranih pesama, koju joj je darovala ~a~anska Biblioteka zahvaquju}i sredstvima Ministarstva kulture, pokroviteqa i ostalih publikacija, 45. broja ~asopisa Disovo prole}e i kataloga izlo`be o laureatu. “Poezija ne mo`e spasiti svet, ali na odre|eni na~in, spasava onog ko je ~ita, upravo zato {to mu ne nudi nikakve odgovore, ve} budi u wemu samom zapitanost o svetu”, rekao je Sa{a Radoj~i}, citiraju}i pored ostalog pesnikiwu laureata. Nov~ani deo nagrade, ~iji je darodavac Grad ^a~ak, Ani Ristovi} je uru~io gradona~elnik Vojislav Ili}, uz ~estitke Gradskoj biblioteci “Vladislav Petkovi} Dis” na istrajavawu u organizovawu ove manifestacije i obe}awe, da najstarija ustanova kulture u gradu i jedna od najstarijih pesni~kih sve~anosti u zemqi obavezuju ovaj Grad, da kona~no sve aktivnosti Biblioteke stavi pod jedan krov. Disovu nagradu pesnikiwi je uru~ila Danica Ota{evi}, direktorka manifestacije, podsetiv{i da je i sam Dis pre jednog veka bio pionir pesni~kog modernizma u nas, u kome se danas, novim metaforama, ogleda i stvarala{tvo Ane Ristovi}. Zavr{nicu manifestacije scenski su oplemenili tangom Du{an ^egawac na harmonici i plesni par Andrijana Dragi} i Aleksa \urovi}, kao i video projekcija fotografija iz Aninog detiwstva i potowe karijere.

Scenario dostojan manifestacije potpisala je bibliotekar Olivera Nedeqkovi}, a voditeqi programa bili su Marijana Lazovi} i Qubi{a ]irkovi}.

U tradicionalnoj besedi laureata Ana Ristovi} je

Ana Ristovi} i Jana Aleksi}

vog prole}a Aleksandar Da~i}. Dramska umetnica Dragana Milo{evi} kazivala je Aninu pesmu “Telo”, a potom je prikazn film Qubi{e ]irkovi}a, u kome je ispra}en poetski razvoj Ane Ristovi} kroz navo|ewe centralnih motiva wene poezije kakvi su: putovawe, svakodnevica, srce, telo, svet, izgnanstvo, kultura, drugost, `enska pitawa… Voditeqka ovog dela prorama Biqana Rai~i} navela je jo{ jednu od odrednica poezije Ane Ristovi}: “Poezija je ono {to se trudilo da opovrgne sebe/Ono {to se dogodilo dok se samo moglo dogoditi,/a dogodilo se nije./

UPRKOS SVIM PREPREKAMA I na kraju vaqa primetiti, uprkos nepovoqnoj op{toj finansijskoj klimi za kulturu u zemqi, manifestacija Disovo prole}e nije izgubila na kvalitetu, iako se organizator odrekao nekih programa, me|u kojima su i oni posve}eni Nu{i}u i Prvom svetskom ratu. Wen kvalitet raste i izlaskom u svet, ~emu je doprineo i prevod na nema~ki jezik Disove pesme “Mo`da spava”, pro{logodi{weg gosta manifestacije Petera Handkea, koji je po objavqivawu skrenuo zna~ajnu pa`wu kulturne javnosti u Dizeldorfu. A ni Ministarstvo kulture, uprkos restriktivnom buxetu dr`ave, nije se oglu{ilo o dobru tradiciju i kvalitet.

Z. L. S.

16

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA -r.

17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PREDSTAVQENA KWIGA - SPOMENICA MR GROZDANE KOMADINI] I OGRANKA VUKOVE ZADU@BINE

„JUNACI VELIKOG RATA, OD GOLIJE DO RUDNIKA“ a Vidovdan, u okviru programa Letwih dana kulture u ^a~ku 2014. Ogranak Vukove zadu`bine - Udru`ewe “^uvari dela Vuka Karaxi}a” predstavio se na stvarala~ki na~in promocijom kwige „Junaci velikog rata - od Golije do Rudnika“ mr Grozdane Komadini}. Ba{ na dan kada je sve po~elo daleke 1914. pred konakom Jovana Obrenovi}a u dvori{tu Narodnog muzeja, predstavqena je ova kwiga dokument, Spomenica, nastala povodom obele`avawa stogodi{wice po~etka Prvog svetskog rata, posve}ena Soluncima iz na{eg kraja.

Kwiga sadr`i autenti~ne razgovore sa u~esnicima golgote, koje je Grozdana Komadini} zabele`ila tokom 1988, kada je obele`eno 70 godina od proboja Solunskog fronta. Reporta`e je tada objavio “^a~anski glas”. O onima, koji nisu stigli da ispri~aju svoju pri~u, pisali su wihovim potomci.

Tom prilikom Komadini}ka je istakla “da je na ovaj na~in zapalila vo{tanicu svima onima koji su svojim juna{tvom, ogromnom qubavi prema slobodi i Otaxbini ostavili svoje `ivote po albanskim gudurama i u Plavoj grobnici i Jonskom moru, me|u kojima je bilo i mnogo mladih. Zato je ova kwiga vo{tanica i svoj wihovoj nero|enoj deci, kao i tre}ini srpskog naroda, koju je rat zauvek progutao, sa neizbe`nim pitawem - Zar je sve moralo tako da bude?”. Deo kwige posve}en je i poznatim u~esnicima Velikog rata, ro|ewem ili `ivotom vezanim za ^a~ak, a tu je i odeqak o krajputa{ima, podignutim u spomen onima, koji se iz rata nisu vratili i ne zna im se grob.

Recenzent dr Miodrag Maticki, predsednik Vukove zadu`bine iz Beograda, u pozdravnom pismu je poru~io da je kwiga “vukovska u celini zbog forme kazivawa,... i gospodski lepa i otmena, sazdana kao najlep{i spomenik palima u Velikom ratu...” Drugi recenzent, akademik Dragutin A. \uki} govorio je o stawu na austorugra-

N

^

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Harold Robins

POQUBAC ZA STRANCA

skom dvoru i Srbiji uo~i po~etka rata, a novinar i kwi`evnik Bo{ko Lomovi}, pisac teksta o svom dedi Milutinu, osvrnuo se, uz svo po{tovawe prema lovorikama oven~anim, na one male, bezimene seqake-ratnike, koji su juri{ali svojim ku}ama, i bosonogi doneli pobedu, pomiwu}i i Ba{u, bolni~arku s Vida, i Budimirovih 70 rana, Miluna Kova~evi}a iz Vi~e i wegovu bra}u ratnike i mnoge druge.

Milica Bakovi} govorila je o istorijskom kontekstu, profesorka Gimnazije Aleksandra Mi{i} analizirala odnos prema ratu, gimnazijalci Sara Plazini}, Milo{ Jevtovi}, Stefan A{anin i u~enici nastavnice Mile Mutavxi} iz Trnave, obogatili su program pesmama, odlomcima obra}awa srpskoj vojsci kraqa Aleksandra Prvog i majora Gavrilovi}a... Lektor je dr Dragoslav Komadini}, a saradnik na izdawu bila je Qiqana Gliniti}. Kwigu je izuzetno likovno grafi~ki opre-

mio Zoran Jure{. Pokroviteq izdawa je Adam Tadi} i Centar za kulturu i sport iz Gu~e.

Promociji su prisustvovali i predsednik Fondacije Vukove zadu`bine za @abqak, [avnik i Plu`ine Dragutin Budo Novosel iz Podgorice, koji je tom prilikom istakao da “ova kwiga podse}a na, mo`da, naj~asniji deo srpske istorije i poru~uje da ne budemo mali potomci na{ih velikih predaka”, poezijom se oglasila Slava Vojinovi}, pesnikiwa iz Plu`ina, prisutni su bili i @ivka Markovi} u ime Ogranka iz Velike Mo{tanice i kwi`evnik iz Milanovca Milo{ Kapetanovi}. Zahvaquju}i ovoj kwizi, “posle sto godina ponovo `ive junaci velike srpske epopeje, istorijska i moralna obaveza bila je da se ona napi{e, a podignuta ruka starine ispod {ajka~e sa naslovne korice, jednako nas pozdravqa i opomiwe da pamtimo i ~uvamo to {to su oni svojom velikom `rtvom platili”, rekla je Zorica Le{ovi} Stanojevi}, urednik izdawa i autor nekoliko priloga. Kwiga “Junaci velikog rata” svojim sadr`ajem obuhvatila je ~itavih sto godina, donose}i i pri~e sa hodo~a{}a savremenika na srpska grobqa u Bizerti, Solunu i Vidu, na Krfu, koja potvr|uju da nisu i ne smeju biti zaboravqeni.

Z. L. S.

FESTIVAL EVROPSKOG FILMA U DOMU KULTURE a~ak je jedan od sedam gradova Srbije, u kome se od 30. juna do 5. jula u velikoj sali Doma kulture u 19 i 21 sat, odr`ava Evropski filmski festival, koji je organizovala Mre`a instituta kultura zemaqa Evropske unije (EUNIC), Delegacija EU i EU Info centar, koji deluju u Srbiji. Moto ovog festivala, koji je publici ponudio {iroki izbor savremenih igranih i dokumentarnih filmova je “Zemqa izme|u”, sa mogu}im podnaslovom “Nova kinema-

17

KULTURA

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

„ZEMQA IZME\U“ tografija Starog kontinenta”. Mre`a EUNIC u Srbiji i ambasade su odabrali filmove koji daju autorski uvid u kulturolo{ku raznolikost sveta realne Evrope, likove, migracije, sudbine i dileme obi~nih qudi, azilanata, demokratske “rupe” i finansijske probleme od Balti~kog do Crnog mora, od Beograda do Berlina, izme|u [tokholma i Subotice. Ideja festivala nije samo da dovede

najboqu evropsku filmsku produkciju u Srbiju, ve} i doka`e, da se vizuelne umetnosti u Srbiji mogu nositi ravnopravno sa najboqim evropskim dostignu}ima, ka`e urednik Filmskog programa Milen Alempijevi}.

Ulaz na sve projekcije je besplatan. Dodatne informacije na www.facebook.com/EUNICSrbija Z. L. S.

Poni`ewe, strast i hrabrost odneli su ga vrtoglavo do samog vrha ambicije i mo}i.

Wujork je okovan surovom ekonomskom krizom. Fransis Kejn, buntovnik okru`en `enama, problemati~ne i turbulentne pro{losti, bira pogre{nu stranu zakona i postaje jedan od najopasnijih qudi u gradu. Odrastao u siroti{tu, nesiguran i omalova`avan, kre}e stranputicom dok ga mladost i o~aj navode da se prepusti ukusu greha i `ivotnim zadovoqstvima. Mo} i novac opijaju ga i postaju jedino u {ta veruje. Me|utim, prave vrednosti i najbitnije stvari u `ivotu ipak se ne kupuju novcem...

Junak koji }e vas zarobiti i ostaviti bez daha, lik kroz koji }ete u kovitlacu `estokih de{avawa osetiti strast `ivqewa i lepotu poroka.

Gijom Muso

AKO SUTRA NE POSTOJI Jedan od najuticajnijih listova u Francuskoj, Le Figaro, objavio je podatak da je Gijom Muso tre}u godinu za redom najprodavaniji pisac, sa ukupnom prodajom kwiga 1.405.500 primeraka samo u Francuskoj.

Vulkan izdava{tvo, koje zastupa prava objavqivawa Musoovih kwiga za na{u zemqu, upravo je objavilo desetu kwiga ovog besteseler pisca Ako sutra ne postiji. Glavna junakiwa Ema `ivi u Njujorku. Sa trideset dve godine, i daqe tra`i onog pravog. Metju `ivi u Bostonu. Izgubio je `enu u stra{noj nesre}i, i sam odgaja svoju ~etvorogodi{wu }erkicu. Sudbinski susret u virtuelnom svetu dove{}e ih do toga da veruju da su mo`da najzad prona{li sre}u. Nestrpqivi da se upoznaju, dogovaraju ve~eru u malom italijanskom restoranu na Menhetnu. Istog dana u isto vreme, oboje otvaraju vrata tog restorana i odlaze do istog stola. Pa ipak, putevi im se nikad ne}e ukrstiti. Da li je to igra la`i? Izmi{qotina ma{te? Manipulacija? Uhva}eni u obliku stvarnosti koji ne mogu da pojme, Metju i Ema brzo shvataju da to nije samo propu{tena prilika...

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE PETAK I SUBOTA, 5 I 6.JUL 2014. - FESTIVAL EVROPSKOG FILMA (TVOJA LEPOTA NE ZNA^I NI[TA, SNE@ANA, SOFIJA-ISTORIJA EVROPE i JERIHOV) Velika sala od 19:00 i 21:00 ^ETVRTAK - SUBOTA, 10-12. JUL 2014. - KAKO DA DRESIRATE SVOG ZMAJA 2 (3D), dugometra`ni animirani film Velika sala od 16:00 i 18:00 ^ETVRTAK-SUBOTA, 10-12.JUL 2014. - TRANSFORMERSI: DOBA IZUMIRAWA (3D), igrani film Velika sala od 20:00

18

SAOBRA]AJ

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

LETI NAJVI[E SAOBRA]AJNIH NESRE]A

STRADAJU I PORODICE I MLADI

U letwim mesecima 2013. na putevima u Srbiji dogodile su se 9.494 saobra}ajne nezgode. Poginulo je 205, a lak{e i te`e povrede zadobilo 5.264 qudi. Iako je broj nastaradalih mawi nego 2012. za vi{e od 11 odsto, od su{tinske je va`nosti smawiti tragi~ne bilanse iz prethodnih godina kvalitetnim i pravovremenim aktivnostima, napomiwu nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja Srbije. e}ina nastaradalih u letwim mesecima putovali su ka dalekim turisti~kim destinacijama, vra}ali se sa odmora ili su samo prolazili kroz Srbiju. U saobra}ajnim nezgodama leti stradaju ~itave porodice, kao i veliki broj mladih qudi.

U ciqu smawewa tragi~nih posledica, Agencija za bezbednost saobra}aja je planirala preventivnopromotivnu kampawu posve}enu bezbednosti saobra}aja u ovom peridu.

- Osnovne poruke i saveti su upu}eni voza~ima i putnicima, a posebna pa`wa je posve}ena po{tovawu propisanih ograni~ewa brzine, bezbednom pre-

V

ticawu, kori{}ewu sigurnosnih pojaseva i bezbednih sedi{ta za decu, nekonzumirawu alkohola.

Osim propisa, od su{tinskog zna~aja je pravilna priprema vozila za putovawa, kao i da ne polaze umorni na put i da {to ~e-

{}e prave pauze. Preduslovi za bezbeno putovawe su adekvatna priprema vozila, voza~a i putnika za du`i put po visokim temperaturama - podse}aju u Agenciji za bezbednost sa-

obra}aja.

Kampawa }e biti realizovana emitovawem radio i TV spotova posve}enim

bezbednosi u letwim mesecima, postavqawu bilborda sa porukama du` svih pravaca kojima se kre}u turisti ka moru, planinama ili bawama. Tako|e, bi}e deqene informativne bro{ure o pripremama za put, po{tovawu saobra}ajnih propisa, upozorewu o opasnim deonicama, bezbednoj vo`wi... Bro{ure na engleskom i nema~kom jeziku dobija}e i strani turisti ko-

Z. J.

SAVETI VOZA^IMA DVOTO^KA[A

VOZITE DAWU Kako je leti pove}an i broj vozila na putevima, nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja savetuju i voza~e motorcikala da budu posebno oprezni i da po{tuju saobra}ajne propise: - Na{a preporuka je da voze dawu, kada je wihova uo~qivost daleko boqa, nego no}u.

Posebno je zna~ajno da na put krenu odmorni, da ~e{}e pauziraju, da izbegavaju vo`wu po najve}im vru}inama...

Po{to su mladi u daleko ve}em riziku stradawa, jer je kod wih izra`ena `eqa za dokazivawem, pokrenuli smo kampawu “MladostNELudost”.

Na{ ciq je da im na inovativan i savremen na~in do~aramo zna~aj bezbednosti u saobra}aju. Mladi su u daleko ve}em riziku nego ostali u~esnici u saobra}aju. Ba{ ta `eqa za dokazivawem ~esto dovodi do te{kih posledica.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

POGINULI MOTOCIKLISTI subotu, 28. juna, na dr`avnom putu prvog B reda, broj 23, u Mojsiwu, dogodila se saobra}ajna nesre}e u kojoj su dve osobe poginule.

U sudaru motocikla ~a~anske registarske oznake i putni~kog motornog vozila novopazarske registacije, poginuo je mladi} star 33 godine, iz ^a~ka, koji je upravqao motociklom i dvadeset~etvorogodi{wa devojka, tako|e iz ^a~ka, suvoza~ na motociklu.

Uvi|aj je obavila zamenica tu`ioca Osnovnog javnog tu`ila{tva u ^a~ku u prisustvu ve{taka saobra}ajne struke i saobra}ajnih policijskih slu`benika PU ^a~ak.

ji prolaze kroz Srbiju.

Bezbedonosnu kampawu tokom letwih meseci ABS }e realizovati u saradwi sa Upravom saobra}ajne policije, Javnim preduze}em “Putevi Srbije”, Udru`ewem osigurava~a Srbije, Crvenim krstom i Nacionalnom organizacijom turisti~kih agencija (YUTA).

U

POGINUO STUDENT IZ ^A^KA tefan Stankovi} (20), student iz ^a~ka, poginuo je u utorak oko 15 ~asovau Bulevaru kraqa Aleksandra, kada je podleteo pod kola Hitne pomo}i.

Prema jednoj verziji, nesre}nog mladi}a koji je pretr~avao ulicu prvo je udario tramvaj, a zatim su ga pregazila ambulantna kola. Me|utim, o~evici, koje smo zatekli na mestu tragedije, navode da nisu sigurni da je mladi}a najpre udario tram-

S

vaj.

- Stajao sam na prozoru i video ga kako pretr~ava ulicu. U tom trenutku su kola Hitne pomo}i sa upaqenim rotacionim svetlima jurila iz pravca Cvetkove pijace. On ih je video i po`urio da pre|e ulicu, ali je tada iz centra grada nai{ao tramvaj. On se zbunio i instiktivno nagnuo nazad, ali ga je tada udarilo vozilo Hitne pomo}i. Voza~ je hteo da zaobi|e mladi}a, pa je po~eo da

skre}e sa {ina, ali nije uspeo na vreme.

- Nismo sigurni da je mladi}a odbacio tramvaj, jer nismo videli da je policija ispitivala voza~a. Hitna pomo} se zaustavila posle par metara, ali kada su se vratili, mogli su samo da konstatuju smrt - navode o~evici nemilog doga|aja.

Istraga je u toku.

(Izvor list “Alo”)

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

MARKETING

19

22

GORWI MILANOVAC

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

OTVORENI HLADWA^A, NASEQE “DEVET JUGOVI]A” I SPORTSKI TERENI ovaj Vidovdan eko i etno selo Ko{tuni}i do~ekali su u novom izdawu. Na tradicionalnom Saboru “Vidovdanski dani” sve~ano su otvoreni hladwa~a u Fabrici hrane “Grab”, Turisti~korekreativni centar “Devet Jugovi}a” i tereni za mali fudbal, ko{arku, rukomet i tenis. Kompanija “JOMIL”, u ~ijem je sastavu i Fabrika hrane, dopunila je u Ko{tuni}ima proizvodwu novom hladwa~om kapaciteta 150 tona. Kako

I

VIDOVDANSKE NOVINE U KO[TUNI]IMA

NAGRADE I POSLOVAWE Na ovogodi{wem Sajmu u Novom Sadu fabrika “Grab” nagra|ena je velikom zlatnom medaqom za marmeladu od kajsija, zlatnom medaqom za marmeladu od {ipurka i priznawem za dizajn svih proizvoda. Sa Sajma “Srpski brend” stigla je nagrada za grupu alkoholnih proizvoda. Kada je re~ o poslovawu, potpisani su ugovori za izvoz meda u Rusiju (vredan 150 hiqada evra), rakije u Australiju i okolne zemqe, kao i za isporuku lan~ paketa za vojsku Angole. Vrednost posla za vojsku je pola miliona dolara, a deo lan~ paketa proizvodi Fabrika hrane “Grab”.

vi{e od 50 odsto proizvoda odlazi u Angolu, novi pogon u “Grabu” je otvorio savetnik Ambasade ove afri~ke dr`ave u Beogradu Hose Rodrigez. Sve~anosti su prisustvovali i ata{ei za informisawe i finansije Ambasade Angole.

- Mi sa Srbijom imamo dobru saradwu, a nadam se da }e se ubudu}e jo{ vi{e razvijati. Najboqi primer dobrih odnosa dve zemqe je saradwa sa kompanijom “JOMIL”- izjavio je Hose Rodrigez.

Nova hladwa~a je u Fabrici hrane upotpunila proizvodwu, od primarne do skladi{tewa i ~uvawa vo}a i povr}a. U neposrednoj blizini su i veliki zasadi {qive, kru{ke, borovnice, aronije.

- Vi{e od 50 odsto proizvoda izvozimo u Angolu, a sa wima smo ostvarili i

[TETA OD POPLAVA U TAKOVSKO-RUDNI^KOM KRAJU VE]A OD PRELIMINARNIH PROCENA

NAJVI[E O[TE]ENA POQOPRIVREDA a osnovu dostavqenih preliminarnih izve{taja gorwomilanova~kih op{tinskih komisija za procenu {teta, dodatno a`uriranim sa podacima vanrednog pregleda predstavnika „Puteva Srbije“, a upu}enih Komisiji za utvr|ivawe {tete od elementarnih nepogoda Vlade Republike Srbije, nedavno je na predlog ove republi~ke nadle`ne komisija na teren iza{lo vi{e pojedina~nih republi~kih komisija koje su izvr{ile kontrolu dostavqenih op{tinskih izve{taja.

Prema izve{tajima op{tinskih komisija, na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac poplave su pri~inile ukupnu {tetu u vi-

N

sini od 287.762.528 dinara. [teta na poqoprivrednom zemqi{tu iznosi 144,1, na objektima 82,7, na mostovima 37,1 i na lokalnim i nekategorisanim putevima 23,6 miliona dinara. Prema procenama republi~kih komisija, ukupna {teta od poplava na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac iznosi vi{e od 454,5 miliona dinara, odnosno 149,9 na poqoprivrednom zemqi{tu, 143,8 na objektima, 103,8 na mostovima i 56,9 miliona dinara na lokalnim i nekategorisanim putevima.

Sanacija pri~iwene {tete od poplava bi}e ura|ena prema sa~iwenim izve{tajima nadle`nih komisija.

vojnu saradwu, ali o tome }emo nekom drugom prilikom. Vide}emo se narednog Vidovdana, kada }e opet u Ko{tuni}ima biti novina - nagovestio je general Jovan ^ekovi}, vlasnik kompanije “JOMIL”.

Naseqe “Devet Jugovi}a” izgra|eno je u tradicionalnom srpskom stilu.

Svih devet luksuznih bungalova, nazvanim po bra}i

PROIZVODNE CELINE FABRIKE HRANE „GRAB” * Primarna proizvodwa vo}a na vi{e od 20 hektara. * Prerada i pakovawe vo}a i povr}a i su{ara dnevnog kapaciteta hiqadu kilograma. * Uzgajawe p~ela, proizvodwa i pakovawe meda. * Hladwa~a kapaciteta 150 tona. *Fabrika rakije i sokova od doma}eg vo}a.

Jugovi}, nastalo je od starih kaca za rakiju i vino.

Unutra su spava}a soba, kupatilo i minijaturni hodnik, pristojno udaqeni od kom{ija, a ispred novoizgra|eni sportski tereni, pla`a i restoran. Za mawe od mesec dana, sportske terene upotpuni}e i de~je igrali{te. Pored igrali{ta nalazi}e se i bar, u kome }e roditeqi mo}i da predahnu.

U fabriku i turisti~ki centar do sada je ulo`eno oko dva miliona evra.

Saradwa Angolaca i doma}ina u~vr{}ena je i sadwom drve}a u Parku prijateqstva. Posle radnog i sve~anog dela, gosti su u`ivali u specijalitetima tradicionalne srpske kuhiwe i muzici “Svilenog konca” i “Ko{tuni}kih boema”. Za uspomenu do slede}eg Vidovdana.

Z. J.

23

GORWI MILANOVAC

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

SVE^ANI PRIJEM ZA NAJBOQE U^ENIKE

NAGRE\ENI KWIGAMA KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA Petak, 04. jul / 20 sati / Moderna galerija Koncert “Harfantazija” Kulturni centar i Fakultet muzi~ke umetnosti u Beogradu ve~eras u 20 sati, u Modernoj galeriji organizuju koncert “Harfantazija”.

Na repertoaru harfistkiwa Qiqane Nestorovske i Milene Stani{i} bi}e odabrana dela: Johana Pahabela, @aka Presa, Svetislava Bo`i}a, Bernara Andresa, Vladimira Trm~i}a, Alfreda Orlandoa Ortiza, Manuela de Faqa...

Po~etak koncerta je u 20 sati.

BIOGRAFIJE

ajboqe u~enike gorwomilanova~kih osnovnih i sredwih {kola, me|u kojima su deset |aka generacije, 41 vukovac i 56 u~enika nagra|enih na republi~kim takmi~ewima, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} nagradio je kwi`ev-

N

nim delima Crwanskog, Du~i}a, Andri}a, Dostojevskog i drugih poznatih pisaca na specijalno uprili~enom sve~anom prijemu.

Predsednik op{tine je ~estitao ovogodi{wim gorwomilanova~kim prvacima u znawu {to su vredno i naporno radili da bu-

du prvi me|u jednakima, da postanu ponos svojih roditeqa, nastavnika i profesora, svojih {kola, drugara i celokupne lokalne zajednice, nagla{avaju}i da su oni svojim znawem i postignutim uspehom postali dobar primer budu}im generecijama.

Predsednik op{tine je najboqim u~enicima po`eleo da se malo odmore od {kolskih obaveza i da ubudu}e imaju vi{e vremena za dru`ewe, izlaske i zabavu, a da u svemu {to po`ele budu istrajni, bez obzira na koliko }e prepreka nai}i.

U^ENICI GENERACIJE U [KOLSKOJ 2013/14 GODINI Marija M. Trnavac, VIII/4, O[ “Kraq Aleksandar I” Gorwi Milanovac Martin N. Savi}evi}, VIII/1, O[ “Mom~ilo Nastasijevi}” Gorwi Milanovac Natalija R. Gli{ovi}, VIII/1, O[ “Sveti Sava” Gorwi Milanovac Marija D. Petrovi}, VIII/1 razred, O[ “Desanka Maksimovi}” Gorwi Milanovac Jelena B. Veskovi}, VIII, O[ “Ibo Andri}” Prawani, izdvojeno odeqewe u Brezni Milica D. Radovanovi}, VIII, O[ “Takovski ustanak” Takovo, izdvojeno odeqewe u Takovu Nevena Z. Rabrenovi}, VIII/1, O[ “Arsenije Loma” Rudnik Nikola D. Bo{wakovi}, IV/4, Gimnazija “Takovski ustanak” Gorwi Milanovac Milanka S. Gavrilovi}, IV/4, ET[ “Kwaz Milo{” Gorwi Milanovac Nemawa M. Kne`evi}, IV/3, T[ “Jovan @ujovi}” Gorwi Milanovac

SARADWA DVE VISOKOOBRAZOVNE USTANOVE

POTPISAN UGOVOR IZME\U FTN I FAKULTETA ZA POMORSTVO U KOTORU ime Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku i Fakulteta za pomorstvo u Kotoru, dekani prof. dr Jeroslav @ivani} i prof. dr Danilo Nikoli} potpisali su ugovor o saradwi dve visokoobrazovne ustanove. Saradwa }e se ogledati prvenstveno u unapre|ivawu nau~nog i obrazovnog sektora, pove}awu mobilnosti nastavnika i studenata, kao i razvoju nau~noistra`iva~ke delatnosti realizacijom zajedni~kih projekata.

Prema re~ima dekana FTN, prof. dr Jeroslava @ivani}a, potpisanim sporazumom predvi|ena je vi{estruka saradwa, a jedan od ciqeva je zajedni~ki master studijski program koji bi objedinio in`ewerstvo i nautiku, odnosno objedinili bi znawa po kojima su prepoznatqiva oba fakulteta.

Tako|e, planirano je zajedni~ko predlagawe projekata koji se finansiraju iz predpristupnih fondova Evropske Unije kao i zajedni~ka organizacija nau~nih skupova, istra-

Qiqana Nestorovska je zavr{ila redovne i poslediplomske studije harfe na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu, u klasi Milice Bari}. Ve} 30 godina aktivna je kao pedagog, najpre u Muzi~koj {koli “Mokrawac” (19861997.), a zatim i na Fakultetu muzi~ke umetnosti. Od 2006. godine je i {ef Poliinstrumentalne katedre. Anga`ovana je i kao profesor na Muzi~koj akademiji u Sarajevu (BiH).

Pored pedago{kog rada, ima izuzetno aktivnu koncertnu aktivnost. Redovno nastupa kao solista i kamerni muzi~ar {irom Srbije i u inostranstvu ([vajcarska, Austrija, Ma|arska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Brazil, Kanada, Turska). Svira koncerte za harfu uz pratwu orkestara - Beogradske Filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS, Vankuverske Filharmonije, Crnogorskog simfonijskog orkestra, Sarajevskog simfonijskog orkestra, Sarajevskog kamernog orkestra, Orkestra „Kamerata Serbika“, Ni{kog simfonijskog orkestra, Guda~a Sv. \or|a, Kamernog orkestra „Skovran“). ^lan je Beogradskog kvarteta harfi i Ansambla za modernu muziku, kao i velikog broja neklasi~nih kamernih sastava. Redovno sara|uje sa Guda~ima svetog \or|a, „Skovranom“, ansamblom „Kolegijum Muzikum“, kao i vrhunskim izvo|a~ima - Qubi{om Jovanovi}em (flauta), Borislavom ^i~ova~kim (oboa), Vesnom Jansens (violina), Qudmilom Gros (sopran).

U~estvovala je na velikom broju festivala: Me|unarodni festival harfe u Beogradu, Festival harfe u Rio de @aneiru, Svetski kongres harfe u @enevi, Ba{~ar{ijske no}i u Sarajevu (BiH), Festival “Mermer i zvuci” u Aran|elovcu, BEMUS, NOMUS, NIMUS, Dubrova~ke letwe igre, Me|unarodna tribina kompozitora…

Dobitnik je brojnih nagrada i priznawa: Milena Stani{i} je zavr{ila diplomske i magistarske studije na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Milice Bari}. Dve godine je provela na usavr{avawu kod Franka Sternfelda, profesora na Severnom kraqevskom kolexu u Man~esteru. Poha|ala je brojne seminare, predavawa i masterklase harfista: Dejvid Votkins, Jana Bou{kova, Ana Levina, Skaila Kanga, Elizabet Fontan-Bino{, En Grifits, Suzana Mildonian.Trenutno je na tre}oj godini doktorskih studija na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu.

Zaposlena je kao docent za umetni~ku oblast harfe na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu od 2009. godine.

Trenutno je finansijski rukovodilac Tempus projekta InMusWB, koji okupqa 19 institucija iz cele Evrope, i gde je FMU koordinator.

U

`iva~kih projekata i drugih aktivnosti koje bi doprinele unapre|ivawu saradwe dve visokoobrazovne ustanove.

Isti~u}i va`nost povezivawa sa drugim fakultetima kako u Srbiji tako i van wenih granica, dekan @i-

vani} je rekao da u okviru me|unarodnih aktivnosti Fakultet tehni~kih nauka u ^a~ku potvr|uje intenzivno zalagawe za unapre|ivawe kvaliteta obrazovawa studenata i napredovawe nastavnika.

Dobitnik je vi{e zna~ajnih nagrada i stipendija: Progla{ena za najinteligentniju Jugoslovenku na prvom testirawu MENSA kluba u Beogradu (1988).

Redovno nastupa kao solista i kao kamerni muzi~ar. ^lan je Beogradskog kvarteta harfi (sa Qiqanom Nestorovskom, Dijanom Sretenovi} i Ivanom Pavlovi}), i Dua „Floral“ (sa flautistkiwom Stanom Krstaji}). Kao solista i kamerni muzi~ar nastupala je na brojnim festivalima.

Bogato orkestarsko iskustvo ukqu~uje povremeno anga`ovawe u skoro svim orkestrima Srbije.

24

LU^ANI

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

BROJNI GOSTI IZ SVETA UVELIKO REZERVI[U SME[TAJ ZA SABOR TRUBA^A

GU^A U @I@I INTERESOVAWA

olako se bli`i najve}a truba~ka smotra na svetu. Ove godine Sabor truba~a u Gu~i traje pet dana. Bi}e otvoren 6. avgusta, podizawem saborske zastave i velikim defileom u~esnika smotre. Iako je do velikog spektakla ostalo 33 dana, sme{tajni kapaciteti male draga~evske varo{i gotovo da su popuweni. Rezervacije sti`u svakodnevno, iz svih delova sveta, pa se organizatori manifestacije nadaju da }e 54.

Draga~evski sabor truba~a biti izuzetno pose}en. Turisti~ka organizacija op{tine Lu~ani ostvarila je izuzetnu saradwu sa brojnim inostranim agencijama, me|u kojima se po broju

P

rezervacija posebno izdvajaju holandska i izraelska.

- Interesantno je da je vlasnica agencije u Holandiji posledwih godina postala pravi ambasador Gu~e u svetu, jer je vatreni obo`avateq Sabora. Posredstvom te agencije, na Sabor }e sti}i nekoliko stotina turista iz inostranstva. Najvi{e wih }e do}i iz Nema~ke, Italije, Poqske, Francuske, ali bi}e i gostiju iz Argentine, ^ilea, Kazahstana, Meksika - ka`e Milan Rai~i}, direktor Turisti~ke organizacije “Draga~evo�.

On, tako|e, navodi da postoje i druge strane agencije, koje veoma cene originalne sadr`aje draga~evske truba~ke fe{te, a me|u wi-

U LU^ANIMA ORGANIZOVAN SPECIJALNI PRIJEM ZA BEBE I WIHOVE RODITEQE

VIDOVDANSKE ^ESTITKE NAJMLA\IMA

p{tina Lu~ani ~etiri puta godi{we uru~uje poklon ~estitke novoro|enim bebama i ova praksa je ve} postala dobro prihva}ena tradicija. Za svako novoro|en~e iz op{tinskog buxeta izdvaja se po 30 hiqada dinara. Na najnovijem prijemu, koji je za najmla|e `iteqe Draga~eva i wihove roditeqe organizovan u Domu kulture u Lu~anima, ta~no na Vidovdan, dar Op{tine dobilo je 35 beba.

Prisutni roditeqi nisu krili zadovoqstvo {to je lokalna samouprava ovim gestom pokazala da brine o natalitetu, ali i o ekonomskim prilikama u kojima `ive dana{wi nara{taji.

Roditeqe najmla|ih `iteqa Draga~eva pozdravila je zamenik predsednika

O

op{tine Zorica Kova~evi}, po`elev{i im puno uspeha u odgajawu dece.

Ona je istakla da lokalna samouprava ve} dve godine izdvaja sredstva iz skromnog op{tinskog buxeta za podsticaj ra|awu. I ove godine nastavqena je dobra

praksa nov~anog darivawa beba, a wihovim majkama, ukoliko oba roditeqa ne rade, obezbe|eno je da u narednih godinu dana primaju ~etvrtinu prose~ne republi~ke zarade na mese~nom nivou.

V. S.

ma je i izraelska, koja kroz program Balkanskih festivala promovi{e i Sabor truba~a.

Kako saznajemo, od inostranih truba~kih orkestara za sada su svoje u~e{}e na Saboru potvrdili truba~i iz Rumunije, Slova~ke, Poqske i Slovenije.

O~ekuje se i dolazak truba~a iz Brazila, kojima }e to

biti drugi nastup na ~uvenoj draga~evskoj truba~koj smotri.

U Turisti~koj agenciji isti~u da retko koji gost u startu pita za cenu preno}i{ta, jer vatreni qubiteqi trube ne planiraju da propuste ovaj doga|aj i za wega su se spremali gotovo godinu dana. Ina~e, za preno}i{te u varo{ici, u

privatnom kategorisanom sme{taju, u proseku treba izdvojiti od 20 do 25 evra.

Cenu sme{taja diktira i udaqenost od Sabori{ta.

U okolnim selima sme{taj se mo`e na}i i po daleko povoqnijim cenama, koje se uglavnom kre}u od 10 do 15 evra po osobi.

S obzirom na to da se stalno uve}ava broj kampera koji pose}uju manifestaciju, Turisti~ka organizacija }e ove godine otvoriti zvani~ni kamp Sabora u ogra|enom prostoru Centra za krompir, preko puta stadiona. Kamp }e imati tu{eve, mobilne toalete, kafi}, suvenirnicu i slu`bu obezbe|ewa.

Preno}i{te u kampu }e stajati pet evra po osobi, dok je ukupna cena no}ewa za sve dane Sabora 20 evra.

U Gu~i }e ove godine biti postavqeno vi{e infopultova, a kako najavquje Rai~i}, u izradi je i aplikacija za telefone, gde }e sabora{i besplatno mo}i da saznaju sve informacije o programskom sadr`aju manifestacije.

V. S.

25

LU^ANI

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

PREDSTAVNICI ITALIJANSKIH KOMPANIJA U^ESTVOVALI NA AGRARNOM BIZNIS FORUMU U GU^I

ITALIJANIMA NAJINTERESANTNIJE JAGODASTO VO]E! iznis forum, posve}en agrarnom poslovawu i mogu}nostima saradwe sa kompanijama iz Italije, odr`an u Gu~i u utorak, 1. jula, pokazao je da postoji visok stepen zaiteresovanosti poqoprivrednih proizvo|a~a i prera|iva~a Draga~eva, Ariqa i Ivawice da u narednom periodu konkretizuju dogovore za izvoz prvoklasnih i zdravstveno bezbednih poqoprivrednih proizvoda sa wihovog podru~ja na italijansko tr`i{te. ^la-

Srbije vrlo brzo do|u do potro{a~a u wihovoj zemqi. Ipak, svemu tome bi trebalo da prethode konkretni dogovori, kako bi se poqoprivrednici i prera|iva~i poqoprivrednih proizvoda upoznali sa standardima koje bi trebalo da ispune da bi se wihovi proizvodi {to pre na{li na italijanskom tr`i{tu.

Goste iz Italije je pozdravio Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani. Govore}i o poqoprivrednim potencijalima

i drugo vo}e. Imamo i vema kvalitetne povrtarske i ratarske proizvode, me|u kojima izdvajam krompir i stare sorte kukuruza. Ono {to nedostaje proizvo|a~ima ovog regiona jesu pouzdani partneri iz inostranstva - istakao je Sretenovi}, izra`avaju}i `aqewe {to se gosti iz Italije zadr`avaju kratko u Draga~evu, tako da, ovoga puta, ne}e biti u prilici da posete napredna poqoprivredna gazdinstva i neke od prera|iva`kih kapaciteta, kako bi se uverili

tako da svake godine ni~u novi zasadi. Poqoprivredne proizvode koje izvozimo prete`no plasiramo u sve`em i zamrznutom stawu, jer nemamo dovoqno prera|iva~kih kapaciteta.

Na{a slabost je tendencija pada sto~arske proizvodwe, koja je posebno nagla{ena u proteklih deset godina. Ukoliko postoji interes, na{i sto~ari su voqni da obnove proizvodwu. Zainteresovani smo za

privrednicima Draga~eva, Ariqa i Ivawice, prvenstveno zbog kvaliteta wihovih proizvoda i da u ovom regionu zajedni~ki formiraju veliki agrocentar.

Rade Tajsi}, predstavnik firme “Ma{inac RT” iz Gu~e, ina~e jedan od organizatora biznis foruma,

novi italijanske delegacije, predsednik organizacije “Ekspo Italija” Emil Milovan, Lui|i Predeval (SO.GE.MI), Anita Minuti (“Finiper”), kao i predstavnici milanskih kompanija “Ortofin”, “San Roko” i “Kanadoil grup”, izrazili su uverewe da postoje realne {anse da kvalitetni poqoprivredni proizvodi iz ovog regiona

draga~evskog kraja, on je izrazio uverewe da se u prili~no {irokoj lepezi poqoprivrednih kultura, koje se tradicionalno gaje na ovom podru~ju, svakao nalaze i one koje su interesantne za kupce u Italiji.

- U draga~evskom, ariqskom i ivawi~kom kraju postoji jaka poqoprivredna tradicija. Poqoprivrednici ovog podru~ja proizvode zdravstveno bezbednu hranu. Ovde se proizvodi veoma kvalitetna malina, kupina, jagoda, jabuka

u neosporan kvalitet proizvoda i na taj na~in stekli neophodna saznawa u kom smeru bi trebalo da se trasira budu}a saradwa.

Sretenovi} ih je pozvao da u narednu posetu do|u za vreme predstoje}eg Sabora truba~a, koji se odr`ava od 6. do 10. avgusta, i na najboqi na~in reprezentuje ono najboqe {to Draga~evo ima.

Mili} Domanovi}, predsednik Saveta za selo, je istakao da Draga~evo ima idealne uslove za poqoprivredu i da su poqoprivredni proizvodi sa ovog podru~ja veoma kvalitetni i zdravstveno bezbedni. Tako|e je naglasio da je op{tina Lu~ani me|u prvim lokalnim samoupravama u Srbiji donela deklaraciju protiv GMO. - Imamo vi{e od ~etiri i po hiqade hektara zemqe pod razli~itim vo}arskim kulturama. Predwa~e jabuka, {qiva, malina i u proteklih nekoliko godina jagoda. Prisutne su i tendencije pove}awa povr{ina pod malinom i kupinom,

nova tr`i{ta, a na{i najve}i potencijali le`e u poqoprivredi, proizvodwi organske hrane i seoskom turizmu, za koji, tako|e, imamo dobre uslove - rakao je Domanovi}, posebno nagla{avaju}i da draga~evski poqoprivrednici imaju dovoqno iskustva i znawa da svetu ponude kvalitetne proizvode. Pohvalio je i napore lokalne samouprave, koja iz skromnog buxeta izdvaja sredstva podr{ke agraru.

Predsednik organizacije “Ekspo Italija” Emil Milovan je istakao da Srbija ima veoma kvalitetne poqoprivredne proizvode, koji bi mogli imati odli~nu pro|u na italijanskom tr`i{tu. Sa druge strane, italijanski trgovinski lanci bi mogli da plasiraju ju`no vo}e ili neke druge artikle na srpskom tr`i{tu, ukoliko postoji takvo interesovawe. Emil Milovan je naglasio da su predstavnici poznatih italijanskih trgovinskih mre`a zainteresovani da ostvare saradwu sa poqo-

ocewuje da bi uspostavqawe saradwe sa Italijanima predstavqalo veliki uspeh za poqoprivrednike ovog regiona, jer je wihov najve}i problem plasman proizvoda.

- Pregovore smo otpo~eli pre dva meseca i predstavnici italijanskih trgovinskih mre`a su veoma zainteresovani za saradwu.

Ukoliko razgovori urode plodom, planirano je da se otvori veliki kargo-centar, najverovatnije ovde u Gu~i, kao sabirni centar najrazli~itijih poqoprivrednih i drugih proizvoda iz ariqskog, ivawi~kog i draga~evskog kraja, koji }e u odgovaraju}oj ambala`i sa tog mesta biti transportovani u Italiju - istakao je Tajsi}.

Milo{ Bro}i}, vlasnik “Solanum komerca”, smatra da je ova sezona veoma lo{a za poqoprivredu Draga~eva, ali i ~itave Srbije i da, mo`da, ovo i nije najpovoqniji momenat da se predstave poqoprivredna dostignu}a ovog regiona, ali, u svakom slu~aju, po-

B

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

q o privrednici i prera|iva~i ovog kraja su vrlo vredni i sposobni qudi, koji proizvode vo}e i povr}e vrhunskog kvaliteta, pa su kao takvi i veoma po`eqni za poslovnu saradwu.

Kako je istakao Lui|i Predeval, predstavnik milanske kompanije “So.Ge. Mi”, trgovinska mre`a koju zastupa poseduje oko 30 hipermarketa i 300 supermarketa, i shodno wenom viso-

kom renomeu nastoji da ispo{tuje sve zahteve doma}ih i inostranih kupaca.

Postoje utvr|eni standardi za sve proizvode koje plasira wihov trgovinski lanac, pa bi i poqoprivrednici i prera|iva~i draga~evskog, ariqskog i ivawi~kog kraja trebalo da budu upoznati sa wima, s obzirom da postoji obostrani interes da se ostvari uzajamna saradwa. Predeval je naglasio da su milanskim kompanijama posebno interesantni smrznuti i su{eni proizvodi sa ovog podru~ja.

Predstavnik trgovinskog lanca “Ortofin” je naglasio da se wihova kompanija bavi i izvozom proizvoda na druga evropska tr`i{ta, tako da su zainteresovani da svoju paletu robe pro{ire veoma kvalitetnim vo}em i povr}em iz ovog regiona Srbije.

Organizatori Biznis foruma su “Bokskap” Beograd - poslovna jedinica Gu~a, “Ma{inac RT” Gu~a i “Agrar trejd” iz Ivawice.

V. S.

26

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

27

IVAWICA

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

SOCIJALNA ZA[TITA

TURIZAM

USKORO REALIZACIJA PROJEKTA “LI^NI PRATILAC”

o~etkom avgusta u Ivawici }e biti realizovan pilot program “Li~ni partilac”. Usluga je namewena deci kojima je potrebna dodatna podr{ka dok se {koluju. Obuku za li~ne pratioce poha|a}e 15 osoba u ~itaonici Osnovnoj {koli “Milinko Ku{i}” i Dnevnom centru “Sunce” i na kraju }e dobiti sertifikate Republi~kog zavoda za socijalnu za{titu. Autori i realizatori programa su profesor dr Svetlana Slavni}, defektolozi Mirjana Mili}evi} i Svetlana Glaviwi}, pedagog Dubravka Ivkovi}, profesor fizi~kog vaspitawa Igor Nixo-

P

RUSI ULA@U U “GOLIJU”

odmarali{tu “Golija”, popularnom Domu invalida, sve je spremno za novu sezonu, kada je re~ o sme{taju, organizovawu seminara i veseqa.

Direktor Sini{a Dra{kovi} se nada da }e ova godina biti uspe{na.

- U ponudi imamo 15 dvokrevetnih soba, letwu ba{tu sa vi{e od 50 i podrumski restoran sa 70 mesta. Cene

U

su vrlo pristojne. Preno}i{te ko{ta hiqadu, polupansion 1.200 dinara, a poznato je da za veseqa pla}amo 3,80 evra po stolici - ka`e Dra{kovi}.

“Golija” bi uskoro trebalo da bude renovirana. U renovirawe }e najverovatnije Rusi ulo`iti novac i o tome }e biti re~i ovih dana na sastanku Udru`ewa ratnih vojnih invali-

da. Tom prilikom bi trebalo i da bude donesena odluka o potpisivawu ugovora o saradwi sa ruskim Ministarstvom odbrane. Ukoliko ulo`e, Rusi }e koristiti odmarali{te za rehabilitaciju.

Odmaralite je pre dve godine, nakon sudskog spora sa beogradskim “Rekreatursom”, ponovo vra}eno ratnim vojnim invalidima.

vi} i diplomirani socijalni radnik Dana Male{evi}.

- Svih 15 kandidata }e pro}i trodnevnu obuku, prva dva dana je teorijska nastava, a tre}i prakti~na u DC “Sunce”. Program je nacionalnog karaktera i krajem avgusta obu~i}emo trenere koji }e realizovati na{ program na nivou cele Srbije - najavquje defektolog Svetlana Glavini}.

U svakoj {koli postoji odre|eni broj dece kojima je neophodna dodatna podr{ka i op{tina Ivawica trenutno finansira sedam li~nih pratilaca koji }e pro}i obuku i dobiti sertifikate.

VIDOVDANSKA “[TRAPARIJADA”

USPE[NO PROBILI LED a Vidovdan u Brezovi je odr`ana prva “[traparijada”, takmi~ewe kowa u vu~i balvana. Takmi~ewe je organizovao me{tanin Dragan Ocokoqi}, veliki zaqubqenik u kowe. U~estvovalo je tridesetak kowa, koji su se nadmetali u lakoj (do 550 kg) i te{koj kategoriji (vi{e od 550 kg). Wihova snaga u vu~i balvana odmeravana je pojedina~no, u paru na 70 metara dugoj stazi sa usponima. Ne

N

ra~unaju}i napor koji su kowi ulo`ili za vu~u tereta, takmi~ewe je proteklo u fer i prijatnoj atmosferi. Osim u~esnika iz okoline, nadmetali su se i qubiteqi kowa iz Republike Srpske. I ovaj doga|aj je imao svoje zvezde.

Osim Draganovih kowa Zvezde i Zvezdana, u paru su {trapacirali Dilber i Brena, a najvi{e uspeha imala su grla bra}e Milosavqevi} iz Lu~ana. Wihovi kowi su bili prvi u te{koj kate-

POQOPRIVREDA

MALINARI TRA@E POMO] DR@AVE ako najavquju, proizvo|a~i iz Ariqa ne}e dozvoliti da wihove maline budu jeftinije nego u drugim krajevima Srbije. Oni upozoravaju da kilogram maline u Ariqu ne mo`e biti 150 dinara, a u [apcu, Krupwu, Ose~ini, i Koceqevi 230 i 240 dinara. U prevazila`ewu ovih problema o~ekuju pomo} dr`ave.

- Uputi}emo ministarstvima poqoprivrede i trgovine zahtev da organizuju hitan sastanak sa hladwa~arima da bismo prevazi{li razlike u ceni od [apca do Ariqa.

Uputi}emo i dopis predsednicima op{tina da se izjasne podr`avaju li napore malinara da se izbore za adekvatnu cenu svojih proiz-

K

goriji, drugo mesto je pripalo kowima Murata Juki}a iz Sjenice, a tre}e {traperima Dragana Ocokoqi}a i Jova Popovi}a iz Brezove. Najuspe{niji parovi lake kategorije vlasni{tvo su Luke Vukovi}a iz Kraqeva, drugo mesto ponovo su osvojili kowi Murata Juki}a, dok je tre}e mesto zauzeo par Zorana Bogdanovi}a iz Me|ure~ja.

U konkurenciji “samaca”, u te{koj kategoriji, najboqi je bio kow Almira Muratovi}a iz Sjenice, drugi wegovog zemqaka Murata Juki}a, a tre}eplasirano grlo je vlasni{tvo Nola Tripkovi}a iz U`ica. Luka Vukojevi}, Spaha Hamdija iz Sjenice i bra}a Milosavqevi} vlasnici su najuspe{nijih takmi~ara u klasi lakih “sa-

maca”.

Ohrabren uspehom prve “[traparijade” Ocokoqi} za slede}u godinu najavquje nove sadr`aje, bacawe kamena s ramena, skok iz mesta, nadvla~ewe konopca, disipline u kojima i vlasnici kowa mogu da se istaknu.

MALI FUDBAL

IVAWICA POBEDNIK TURNIRA U KRUPWU ancelarija za mlade inicirala je u~e{}e Kluba malog fudbala Ivawica na humanitarnom turniru u Krupwu. Turnir je odr`an u sklopu manifestacije “Dani me|a{a”, a osim Ivawi~ana, u~estvovale su brojne ekipe iz Srbije. Ivawica je zauzela prvo mesto, dok je biv{i reprezentativac Vidan Bojovi} Britva dobio zahvalnicu za promociju turnira i manifestacije. Bila je ovo prilika da se fudbaleri i saradnici Kan-

K

voda, ili }e se pravdati da nemaju ingerencije - ka`e Bo`o Jokovi}, predsednik Udru`ewa “Eko vo}e” Na skupu u Ariqu, u ponedeqak, prisustvovali su predstavnici op{tinskog rukovodstva i mnogi proizvo|a~i maline iz Ariqa.

celarije za mladeoprobaju u tradicionalnim sportovima, poput nadvla~ewa konopca, bacawa kamena s ramena i skoka u daq. Dobra saradwa dve kancelarije posebno je do{la do izra`aja u vanrednoj situaciji, kada je zahvaquju}i mladim Ivawi~anima u Krupaw stigla zna~ajna humanitarna pomo}.

Od 4. do 7. jula na Bukovici }e biti odr`an 23. Memorijalni turnir u malom fudbalu “Ratomir Ra}o Nikoli}”. Takmi~i}e se petli}i,

pioniri i seniori, a na kraju takmi~ewa snage }e odmeriti i veterani u revijalnoj

utakmici. Pobednike o~uju vredne nagrade.

Izvor Ivawi~ki radio

28

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena 18.000 evra P-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG, cena 17.500 evra P-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat, cena 19.000 evra sa PDV-om P-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena 19.000 evra P-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 24.000 evra P-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 23.000 evra P-30 m2, Nemawina, prizemqe, CG, cena 20.000 evra P-32 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 evra P-36 m2, dvosoban, centar, VP, CG, terasa, parking, cena 29.000 evra P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 25.000 evra P-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat, lift, CG, terasa, spava}a soba, cena 26.000 evra P-32 m2, Nemawina, spava}a soba, CG, cena 22.000 evra P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 27.000 evra P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, cena 750 evra/m2 P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 evra P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, cena 35.000 evra P-43 m2, centar, 4. sprat, TA, terasa, cena 27.000 evra P-43 m2, noviji, Balkanska, 2. sprat, CG, cena 26.000 evra

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

STANOVI

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, cena 31.000 evra P-47 m2, noviji, centar, 4. sprat, CG, terasa, cena 35.000 evra P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra P-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas, lift, cena 26.000 evra P-49 m2, Stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 27.000 evra P-54 m2, centar, 9. sprat, lift, CG, cena 32.000 evra P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa, cena 28.000 evra P-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG, terasa, cena 28.000 evra P-52 m2, centar, VP, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 evra P-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 27.000 evra P-52 m2, nov, Avlaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 evra P-58 m2, nov, Qubi} kej, trosoban, 4. sprat, lift, CG, terasa, cena 39.000 evra P-57 m2 , Avenija, VP, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, cena 28.000 evra P-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2. sprat, TA, terasa, cena 31.000 evra P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, cena 47.000 evra P-63 m2, nov, H. Morava, trosoban, cena 33.000 evra P-68 m2, centar, 1. sprat, TAGAS, terasa, cena 40.000 evra P-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2. sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 evra P-76 m2, ul. Svetog Save, trosoban, CG, terasa, cena 30.000 evra P-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 37.000 evra P-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, terasa, lift, cena 38.000 evra P-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, renoviran, cena 45.000 evra BEOGRAD-VRA^AR prodajem novu garsoweru na prvom spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva, cena 38.000 evra CRVENI KRST , nov, trosoban stan, 1. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 92.000 evra KU]E P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera, cena 42.000 evra P-125 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a, cena dogovor P-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~eve hale, ili zamena za stan P-50 m2, kod Hotel Morave, renovirana, cena 27.000 evra LOKALI P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000 evra P-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000 evra P-72 m2, S. Markovi}a, mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban.

Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena.

Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac.

GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa gara`om, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ^A^AK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

29

SPORT

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

KO[ARKA[ GORAN VU^I]EVI]

IZ PRVE B LIDE DO EVROKUPA P

rvu sezona u gr~kom Paoku neakada{wem igra~u Borac Mocart sporta i ~a~anske Mladosti Goranu Vu~i}evi}u protekla je vrlo dinami~no, a obele`ili su je putovawa, treninzi,

skautirawe, utakmice. Nije izostao ni dobar u~inak wegove ekipe. Paok je prvenstvo u doma}em {ampionatu okon~ao na tre}em mestu, dok su naro~ito jak utisak na ~a~anskog ko{arka{a ostavile utakmi-

ce u Evrokupu.

- Igrali smo sa velikim klubovima i zamalo pro{li u grupnu fazu. Branili smo 23 poena razlike protiv Ankare, za koju su igrali Ra{i}, Plisni} i Golubovi}. Ispunili smo 12 razlike u Odesi. Slede}e godine }emo se ponovo takmi~iti u Evrokupu, bi}e promewen sistem i igra}e 36 ekipa - ka`e Goran.

U doma}em prvenstvu wegov Paok je bio tre}i, {to je najve}i uspeh ovog solunskog kluba posledwih deset godina. Boqi od wih bili su jedino Panatinaiskos i Olimpijakos.

Goran je zadovoqan i minuta`om koju je dobio u prvoj sezoni: - Prose~no sam igrao deset minuta, a na pojedinim utakmicama i po 20.

Zadovoqan sam prvim koracima, ipak nije mala stvar da iz Prve B lige zaigra{ u jednom takvom klubu.

Osim Gorana, pro{le

sezone Paok su poja~ala dva Amerikanca, ali wih dvojica zbog finansijskih razloga najverovatnije ne}e ostati u Solunu. U svakom slu~aju, u ekipu }e sti}i zamene.

Goran }e u Srbiji biti do avgusta na radnom odmoru. Kada se vrati u Gr~ku, o~ekuju ga prijateqske

utakmice. Prema ugovoru koji je pro{le godine potpisao sa Paokom, za wih }e igrati jo{ jednu sezonu.

Iako u rodnom gradu i Srbiji provodi sve mawe vremena, Goran redovno prati ovda{wa sportska zbivawa.

- Interesuju me Ko{arka{ka liga Srbije, Jelen

ZAVR[EN „ZICER”

KO[ARKA

PO^EO TURNIR „PREDRAG VU^I]EVI] PREVO”

NAJBOQI WIN WIN o{arka{ka ekipa Win Win pobednik je turnira “Zicer 2014”. Oni su u finalu savladali mazdu Auto {kolu Semafor sa 72:41. U borbi za tre}e mesto [ank na Moravi pobedio je Cosmic Development rezultatom 46:49. Prethodno su se u polufinalu sastali Win Win i [ank, Mazda i Cosmic. Win je pobedio 63:46, a Mazda sa

K

JO[ JEDNA ATRAKCIJA AERO KLUBA ^A^AK

entar za obuku pilota i Aero klub ^a~ak ponovo organizuju spektakl za sve qubiteqe vazduhoplovstva. Od petka, 4. jula, do nedeqe, 6. jula, u Preqini }e biti odr`ani “Dani otvorenih vrata”.

C

a igrali{tu Ko{arka{kog kluba @elezni~ar ju~e je otvoren 27. Memorijalni turnir “Predrag Vu~i}evi} Prevo”. Narednih petnaestak dana nadmeta}e se vi{e od 50 klubova, a sve utakmice bi}e igrane u ve~erwim satima, od 19 ~asova.

N

48:43.

Ko{arka{ki turnir “Zicer” odr`an je od 23. do 27. juna na igrali{tu “Medicinsko”, kod Medicinske {kole. Organizovali su ga KK Top zicer i Mesna zajednica “3. decembar”. Posle ko{arke sportsko leto na “Medicinskom” bi}e ispuweno turnirima u malom fudbalu i odbojci.

Z. J.

“DANI OTVORENIH VRATA” U PREQINI

Posetioci ove trodnevne manifestacije mo}i }e, od 8 do 20 ~asova, da se detaqnije informi{u o radu Centra za obuku pilota, da razgledaju letelice i u`ivaju u vo`wi zmajem ili sportskim avionom.

Super liga, naravno moj Borac Mocart sport. Zadovoqan sam plasmanom fudbalera Borca u najja~i rang. Borac Mocart sport je mogao da ostavari jo{ jednu neku pobedu u Super ligi, ali realno, povrede, odlasci i dolasci igra~a remetli su rad trenera Boji}a.

Z. J.

KLUB EKSTREMNIH SPORTOV ARMADIQO

REKORDAN USPON DO TUR^INOVCA KUGLAWE

“DODIR” SVE BLI@I PRVOJ LIGI

petom kolu Druge lige kugla{a za slepe i slabovide ~a~ansko Udru`ewe “Dodir” osvojilo je drugo mesto ekipno, a pojedina~no dva srebra i zlato. Milo{ Lukovi} je bio drugi u kategoriji B1 (potpuno slepa lica), kao i Milijanka Lukovi} u B2 konkurenciji (slabovidi). Slobodan Raji}, B3 kategorija (slabovidi), osvojio je prvo mesto. Takmi~ewe je odr`ano 29. juna u Kru{evcu u kuglani kluba Car Lazar.

Sumiraju}i dosada{we rezultate, “Dodir” ima velike {anse da se vrati u Prvu ligu Srbije. Naredno {esto kolo ^a~ani }e igrati u Subotici krajem avgusta.

Z. J.

U

ekordan broj u~esnika, wih 128, u~estvovali su na Vidovdan na tre}em usponu do pe}ine Tur~inovac na Kablaru. ^itavu akciju pokrenuli su ~lanovi Kluba ekstremnih sportova Armadiqo, a odazvali su im se planinari i rekreativci svih uzrasta, bez obzira na fizi~ku spremnost. Svi oni peli su se uz pomo} specijalnih ~eli~nih merdevina, fiksiranim za stenu, koje su osigurane sajlama, {to predstavqa savremen i bezbedan put do nepristupa~-

R

nih predela. Ovakvi, takozvani, “gvozdeni putevi”, veoma su zastupqeni na Alpima, a via ferreta do Tur~inovca je pionirski projekat u Srbiji.

Akcija je odr`ana u ciqu promocije planinarstva, alpinizma i bezbednosti, a podr`ali su je Grad ^a~ak, ovda{wa Turisti~ka organizacija, Komisija za alpinizam PS Srbije, Gorska slu`ba spasavawa Jahorina, ~a~anski Alpinisti~ki odsek...

30

SPORT

БИЦИКЛИЗАМ

С

ПЕТ ТИ­ТУ­ЛА ЗА БО­РАЦ

е­ни­ор­ска еки­па Би­ ци­кли­стич­ког клу­ба Бо­рац осво­ји­ла је пет шам­пи­он­ских ти­ту­ла на пр­ вен­ству Ср­би­је у друм­ском би­ци­кли­зму. Ти­ту­ле су при­ па­ле се­ни­ор­ској еки­пи Бор­ ца, мла­ђим ка­де­ти­ма, Мар­ку Да­ни­ло­ви­ћу у кон­ку­рен­ци­ји во­за­ча до 23 го­ди­не, Да­ви­ду Ко­сти­ћу, мла­ђем ка­де­ту. Пр­вен­ство Ср­би­је ове го­ ди­не је одр­жа­но у Ер­де­ви­ку, Шап­цу и Бе­ог­ ра­ду од 27. до 29. ју­на. Пр­вог да­на Да­вид је био пр­ви, као и Мар­ко у кон­ку­ рен­ци­ји би­ци­кли­ста до 23 го­ди­не, док је у ап­со­лут­ној ка­те­го­ри­ји осво­јио тре­ће ме­сто. Ју­ни­ор Ни­ко­ла Трип­

АТЛЕ­ТИ­КА

PETAK 4. JUL 2014.

ко­вић је на циљ сти­гао че­ твр­ти, а ка­дет Алек­сан­дар Пе­тро­вић сед­ми. Дру­гог да­на су во­зи­ли мла­ ђи ка­де­ти. Да­вид убе­дљи­во осва­ја пр­во ме­сто, Сте­фан Сре­те­но­вић че­твр­то и Игор Ва­со­је­вић ше­сто. У екип­ној кон­ку­рен­ци­ји Бор­цу је при­ па­ла шам­пи­он­ска ти­ту­ла. Алек­сан­дар Пе­тро­вић је за по­ла точ­ка из­гу­био ти­ту­лу пр­ва­ка, али му је при­па­ло сре­бро. Са за­о­стат­ком од три ми­ну­та сти­гла је дру­га гру­па у ко­јој је Ма­ти­ја Зо­ рић био је­да­на­ес­ ти, а Ми­лан Ми­ли­во­је­вић три­на­ес­ ти. У екип­ној кон­ку­рен­ци­ји Бо­рац осва­ја тре­ће ме­сто. На прет­ход­ној тр­ци кроз

Ср­би­ју Јо­ван Зе­ка­ви­ца је у па­ду за­до­био по­трес мо­зга и по­вре­ду ку­ка, док је Сте­фан Сте­фа­но­вић по­вре­дио ра­ме­ на и ко­ле­на. Иа­ко не­до­вољ­ но опо­ра­вље­ни, њих дво­ји­ца

КА­ТА­РИ­НА У РЕ­ПРЕ­ЗЕН­ТА­ЦИ­ЈИ

А

тле­ти­чар­ка Сло­бо­де Ка­ та­ри­на Се­ку­лић (14) из­ бо­ри­ла је на­ступ у ре­пре­зен­ та­ци­ји Ср­би­је и де­би­то­ва­ће на Ју­ни­ор­ском пр­вен­ству Бал­ка­ на ко­је ће на­ред­ног ви­кен­да би­ти одр­жа­но у Грч­кој. Од­лич­ну фор­му Ка­та­ри­на је по­ка­за­ла на пи­о­нир­ском пр­ вен­ству Ср­би­је, дво­стру­ком по­бе­дом на 300 ме­та­ра (41,63) и 300 м пре­по­не (47,87). Про­

те­клог ви­кен­да так­ми­чи­ла се и у Кра­гу­јев­цу, где је и по­ред гре­шке ор­га­ни­за­то­ра, би­ла че­твр­та на 400 ми из­бо­ри­ ла ме­сто у ре­пре­зен­та­тив­ној шта­фе­ти 4X400. Последњу про­ве­ру пред Грч­ку Ка­та­ри­ на је има­ла 1. и 2. ју­ла у Но­ вом Са­ду, где је на 400 м би­ла дру­га (58,74), а на 200 м че­ твр­та (26,78).

АТЛЕ­ТИ­КА

Н

су се так­ми­чи­ла на пр­вен­ ству Ср­би­је и би­ли су да­ле­ко од нај­бо­љих из­да­ња. Мар­ко Да­ни­ло­вић је тре­ ћег да­на у дру­гом кру­гу пао у спу­сту, по­ло­мио би­цикл и

за­до­био озбиљ­не по­де­ро­ти­ не на ку­ку. Ипак, до­би­ја но­ ви би­цикл и на­ста­вља тр­ку. У пр­вој гру­пи оста­је је­ди­но Го­ран Ан­то­ни­је­вић ко­ји на кра­ју осва­ја ше­сто ме­сто у ап­со­лут­ној и тре­ће у кон­ку­ рен­ци­ји до 23 го­ди­не. По­сле ве­ле­и­ке бор­бе, Мар­ко је био де­ве­ти, Сте­фан де­се­ти, а Јо­ ван два­на­ес­ ти. Иа­ко скром­

БОГ­ДАН ДВО­СТРУ­КИ ШАМ­ПИ­ОН

а не­дав­но одр­жа­ном Атлет­ ском пр­вен­ству Ср­би­је у Сен­ ти за мла­ђе пи­о­ни­ре и пи­о­нир­ке атле­ти­чар­ка ЧА­АК-а Те­о­до­ра То­ мић је у тр­ци на 600 ме­та­ра би­ ла тре­ћа. Те­о­до­ра је на овој тр­ци потврдила лич­ни ре­корд. Про­те­клих да­на на пр­вен­ству Ср­би­је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци за ста­ри­је пи­о­ни­ре так­ми­чи­ла су се три атле­ти­ча­ра ЧА­АК-а. Бог­дан Јо­ ко­вић је но­ви дво­стру­ки шам­пи­он на 800 и 2.000 м. Освајањем зла­

та у обе тр­ке, Бог­дан је по­твр­дио до­ми­на­ци­ју у кон­ку­рен­ци­ји пи­о­ни­ ра сред­ње­пру­га­ша. Те­о­до­ра је на овом так­ми­че­њу за­у­зе­ла че­твр­то на 600 и 1.500 м, док је Ка­та­ри­на Про­па­до­вић би­ла пе­та на 600 м. На пр­вен­ству Ср­би­је за ста­ри­је ју­ни­о­ре, ко­је је про­шлог ви­кен­да одр­жа­но у Кра­гу­јев­цу, Бог­дан Јо­ ко­вић, иа­ко пи­о­нир, за­у­зео је че­ твр­то ме­сто у тр­ци на 800 м. Он је тр­ку ис­тр­чао за све­га шест сто­тин­ ки сла­би­је од лич­ног ре­кор­да.

ТЕНИС

ИВА­НА ЗАУСТАВЉЕНА У ДРУ­ГОМ КО­ЛУ

В

и­це­шам­пи­он­ка Ро­лан Га­ро­са у ју­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји Ива­на Јо­ро­вић ни­је ус­пе­ла да се пла­си­ра у тре­ће ко­ло Вим­блдо­на. Она је у дру­гом ко­лу из­гу­би­ла од Шпа­њол­ке Па­у­ле Ба­до­са Гил­берт са 2:0 (6:2, 7:5). Оста­ло јој је так­ми­че­ње у дубл кон­ку­рен­ци­ји у ко­јој ће игра­ти са Бри­тан­ком Кеј­ти Бол­тер.

ПАРМЕЊАНИ ПРОСЛАВИЛИ ТИТУЛУ Парменац - Градска лига

0:3 (0:0)

Игра­ли­ште: Ф.К. „БИП“. Гле­да­ла­ца: 200. Су­ди­је: Вла­де Ђу­ка­но­вић. Ла­зар Јо­ва­ше­вић и Ве­ли­бор Сто­ја­но­вић. Де­ ле­гат: Вла­ди­мир Зе­че­вић. Стрел­ци: Пан­те­лић у 47. Ан­ђе­ лић у 53. и Гу­до­вић у 70. ми­ну­ту. ПАР­МЕ­НАЦ: Ку­зма­но­вић (Се­ку­лић), А. Сте­ва­но­вић (Ра­ до­њић), Мај­сто­ро­вић, Ма­ле­но­вић (Па­вло­вић), Ма­рин­ко­ вић, Цу­па­рић (Не­до­вић), Ри­ста­но­вић (Не­до­вић), Пе­тро­вић (Ми­ло­са­вље­вић), Ђ. Сте­ва­но­вић, Не­на­дић, Га­ври­ло­вић (Па­јо­вић). СЕЛЕКЦИЈА ГФЛ-ЧАЧ­КА: Пе­јо­вић (Стре­лац), Ри­ста­но­ вић (Лу­го­ви), Дра­шко­вић (Стре­лац), Мар­ко­вић (Лу­го­ви), Аџе­мо­вић (Бу­дућ­ност), Бо­јо­вић (Кеј), Ни­ко­лић (Бу­дућ­нос), Нин­чић (Кеј), Ан­ђе­лић (Пла­ни­нац), По­по­вић (Ву­јан), Си­ мо­вић (Пре­ме­ћа). Игра­ли су још: Ра­до­њић (Пла­ни­нац), Ћу­сло­вић(Ву­јан), Ра­и­че­вић (За­дру­гар), Пан­те­лић (Ча­чак 94), Гу­до­вић (Пре­ме­ћа).

У

не­де­љу 29. ју­на од­и­гра­ на је ре­ви­јал­на утак­ми­ ца из­ме­ђу се­лек­ци­је Град­ ске фуд­бал­ске ли­ге Чач­ка и пр­ва­ка Пар­мен­ца. Меч је од­иг­ ран на од­лич­но при­пре­ мље­ном те­ре­ну ФК Бипа. Игра­чи обеју екипа оста­ви­ ли су од­ли­чан ути­сак, јер су по за­ис­ та те­шком и спар­ном вре­ме­ну пружили мак­си­мум.

Пре по­чет­ка утак­ми­це, ис­ пред Удру­же­ња но­ви­на­ра Мо­ра­вич­ког окру­га про­фе­сор Алек­сан­дар Сте­фа­но­вић је уру­чио пла­ка­ту фуд­бал­ском клу­бу Пар­ме­нац као нај­у­спе­ шни­јем фуд­бал­ском клу­бу са се­о­ског под­руч­ја за 2013. го­ ди­ну. Пе­хар за нај­бо­љу фер-плеј еки­пу при­пао је Ф.К. „Ча­чак

ПЕ­ТЛИ­ЋИ ОР­ЛОВ­ЦА ПО­БЕД­НИ­ЦИ ГРАД­СКЕ ЛИ­ГЕ

М

ла­ди фуд­ба­ле­ри Фуд­бал­ског клу­ба „Ор­ло­вац“ из Мр­ча­је­ва­ца пр­ва­ци су Град­ске фуд­бал­ске ли­ге Чач­ка у ка­те­го­ри­ји пе­тли­ћа. То­ком це­ле так­ ми­чар­ске се­зо­не на­ла­зи­ли су се на че­лу та­бе­ле и за­слу­же­но су осво­ји­ли пр­во ме­сто. Пе­тли­ћи Ор­лов­ца су до­ка­за­ли да пред­ста­вља­ју бу­ дућ­ност ча­чан­ског фуд­ба­ла, што је потврдио њи­хов тренер Фо­тић Мла­ден.

- Пре све­га мо­рам да за­хва­лим ру­ко­во­ди­о­ци­ма на­ ше шко­ле Вла­ди­ми­ру Да­чо­ви­ћу и Сте­па­ну Ка­та­ни­ћу што су нам обез­бе­ди­ли од­лич­не усло­ве за рад. При­ зна­ње мо­јим малишанима на одлично од­и­гра­ној се­ зо­ни у Град­ској ли­ги иако су у од­но­су на дру­ге еки­ пе мла­ђи и фи­зи­чи ин­фе­ри­ор­нији. По­се­ду­ју огро­ман та­ле­нат и зна­ње. Пе­хар ка­пи­те­ну по­бед­нич­ке еки­пе и злат­не ме­де­ ље за сва­ког по­је­дин­ца уру­чио је ге­не­рал­ни се­кре­ тар Фуд­бал­ског са­ве­за Гра­да Чач­ка Ми­лош Те­о­фи­ ло­вић.

94″. Тро­феј тре­не­ру Дра­га­ну Сто­ја­но­ви­ћу уру­чио је Ми­лош Те­о­фи­ло­вић, ге­не­рал­ни се­ кре­тар ФСГ-Чач­ка. По­ча­сни пред­сед­ник ФСГЧач­ка Ду­шан Ра­до­њић-Ћу­ка уру­чио је пе­хар нај­бо­љем стрел­цу ГФЛ-Чач­ка за так­ми­ чар­ску се­зо­ну 2013/14 пехар „СЛО­БО­ДАН ОСТО­ЈИЋ-ОСТО­ ЈА“ је до­де­љен Ђор­ђу Сте­ва­ но­вић, на­па­да­чу Ф.К. „Пар­ ме­нац“, ко­ји је у овој се­зо­ни по­сти­гао чак 32 по­год­ка. Пре по­чет­ка утак­ми­це пред­сед­ник ФСГЧ Не­над Стан­ко­вић уру­чио је по­бед­ нич­ки пе­хар ка­пи­те­ну до­ма­ ће еки­пе Зо­ра­ну Не­на­ди­ћу и том при­ли­ком ис­та­као: Ве­ли­ко при­зна­ње заслужују фудбалери и ру­ко­ вод­ство „Пар­ме­нца“. По мом ми­шље­њу ква­ли­тет так­ми­ че­ња у Град­ској фуд­бал­ској ли­ги Чач­ка био је на ви­со­ ком ни­воу, ме­ђу­тим игром и по­на­ша­њем до­ка­за­ли сте да се у Пар­мен­цу ове го­ди­ не играо нај­бо­љи фуд­бал.

Ве­ли­ко при­зна­ње заслужује Алек­сан­дар Мар­та­ћ, ко­ји је сво­јом во­љом, же­љом и зна­ њем дао огро­ман до­при­нос

ни, по­је­ди­нач­ни ре­зул­та­ти су на кра­ју Бор­цу до­не­ли пр­ во ме­сто. У ју­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји Бо­рац је био тре­ћи. По­је­ ди­нач­но Ни­ко­ли Трип­ко­ви­ ћу је при­па­ло ше­сто, Уро­шу Шу­ње­ва­ри­ћу се­дам­на­е­сто и Не­ма­њи Ко­ла­ко­ви­ћу осам­на­ е­сто ме­сто. З. Ј.

Припремио М. Ристић

овом успе­ху. Овом при­ли­ком пред­сед­ ник на­ше ор­га­ни­за­ци­је је по­кло­нио гар­ни­ту­ру дре­сева

Ф.К. „Пар­ме­нац“ и по­же­лео да у но­вој опре­ми бе­ле­же успе­шне ре­зул­та­те као и до сада.

31

SPORT

PETAK 4. JUL 2014.

Страну припремио М. Ристић

БО­РАЦ ПО­ШТУ­ЈЕ ТРА­ДИ­ЦИ­ЈУ, ОМЛА­ДИН­ЦИ И КА­ДЕ­ТИ „КУЦАЈУ” НА ВРАТА ПР­ВОГ ТИ­МА

П

ра­ви фуд­бал­ски ам­би­јент обе­ле­жио је пр­ви дан при­пре­ма фуд­ба­ле­ра ста­рог-но­вог Су­пер­ ли­га­ша Бор­ца. Нај­ве­ре­ни­је при­ста­ли­це клу­ба оку­пи­ле су се на Град­ском ста­ди­о­ну 27. ју­на и од пр­ вог да­на по­ка­за­ли да ће Бор­цу нај­ма­ње не­до­ста­ја­ти по­др­шка са три­би­на. Пр­вом тр­е­нин­гу преТхо­ди­ла је кон­фе­рен­ци­ја за но­ ви­на­ре на ко­јој су спорт­ски ди­рек­тор Сло­бо­дан Илић, ди­рек­тор Бран­ко Тер­зић и шеф струч­ног шта­ба Бо­гић Бо­ги­ће­вић пре­до­чи­ли же­ље и ам­би­ци­је клу­ба, а јав­ ност упо­зна­ли са пла­ном и про­гра­мом при­пре­ма. Тран­сфер ли­ста и спи­сак по­ја­ча­ња оста­ли су не­ по­зна­ни­ца, али чак 29 игра­ча ко­ли­ко се оку­пи­ло на про­зив­ци, по­твр­да су, да ру­ко­вод­ство и струч­ни штаб има­ју по­ве­ре­ња у еки­пу ко­ја је из­бо­ри­ла пла­сман у нај­ви­ши ранг.

- По­ја­ча­ња ће си­гур­но би­ти, али не­ће­мо жу­ри­ти. Тре­ба до­бро про­це­ни­ти по­ну­ду на тр­жи­шту, тим пре што сма­трам да има­мо за­видан ква­ли­те­т за на­ступ у Су­пер ли­ги. На­рав­но ни­је то до­вољ­но, по­треб­на су осве­же­ња на по­зи­ци­ја­ма што­пе­ра, на­па­да­ча, тре­ба оја­ча­ти и ма­не­вар. Ис­пред нас је до­вољ­но вре­ме­на за на­пор­не при­пре­ме и кон­трол­не утак­ми­це. Ве­рујем да ће­мо мак­си­мал­но спрем­ни до­че­ка­ти је­се­њи део

пр­вен­тсва-рекао је спорт­ски ди­рек­тор Илић. Из­ве­сно је да ће у по­ре­ђе­њу са пр­во­ли­га­шком се­ зо­ном Ча­ча­ни би­ти ја­чи за по­врат­ни­ка у тим, Сте­ фа­на Жив­ко­ви­ћа. Са ти­ту­лом нај­бо­љег стрел­ца овог про­ле­ћа на срп­ско­ли­га­шком „За­па­ду“ из По­ле­та, се вра­тио Ни­ко­ла Не­шо­вић, пр­вом ти­му су при­кљу­че­ни омла­дин­ци Мар­ко Дро­бљак, Ду­шан Ђор­ђе­вић, Зо­ран Пе­тро­вић и ка­дет­ски ре­пре­зен­та­ти­вац 17-го­ди­шњи

Игор Са­вић. Из­о­ста­на­ка са про­зив­ке и пр­вог тре­нин­ га ни­је би­ло, али се спре­ма­ју про­ме­не у играч­ком ка­дру. Спи­сак „ви­шка игра­ча” оче­ку­је се од ше­фа струч­ног шта­ба Бо­ги­ћа Бо­ги­ће­ви­ћа.

- Ни­сам за ве­ли­ко ре­но­ви­ра­ње ти­ма јер ми­слим да за та­ко не­што не­ма по­тре­бе. На рас­по­ла­га­њу има­мо до­вољ­но ква­ли­тет­них игра­ча, али не бе­жи­мо од то­га да су по­треб­на осве­же­ња и још ја­ча кон­ку­рен­ци­ја-по­ ру­чио је стра­тег Бор­ца Бо­ги­ће­вић. Ча­ча­ни још увек ни­су од­ре­ди­ли ме­сто дру­ге фа­зе при­пре­ма пла­ни­ра­не за 15. јул. До та­да тре­ни­ра­ће на Авла­џи­ни­ци и од­и­гра­ти две утак­ми­це са „лак­шим” про­тив­ни­ци­ма.

МИ­ЛО­ВА­НО­ВИЋ: МЛА­ДО­СТИ ЈЕ МЕ­СТО У СУ­ПЕР ЛИ­ГИ

Ф

е­но­мен Мла­дости и ше­фа струч­ног шта­ба Не­на­да Ми­ ло­ва­но­ви­ћа ни­су са­мо ма­ла ва­рош и ве­ли­ки фуд­бал­ски клуб. Ко­ли­ко смо са­мо пу­ та про­те­клих се­зо­на, на­ро­ чи­то, тек за­вр­ше­не, ко­ја се по мно­го че­му не мо­же за­ бо­ра­ви­ти од по­кло­ни­ка нај­ ва­жни­је спо­ред­не ства­ри на све­ту мо­гли чу­ти не­из­мер­ну при­вр­же­ност „пла­вој” бо­ји и отво­ре­но и искре­но при­ зна­ње: Ми­ло­ва­но­вић је са­мо по­ну­дио сво­је зна­ње, уме­ шност во­ђе­ња ти­ма и ре­зу­ лтати су би­ли не­ми­нов­ност. Нај­ближи са­рад­ни­ци, игра­ чи на те­ре­ну, са сти­лом, до­сто­јан­стве­но, за­по­че­ли су и до­крај­чи­ли бит­ку на свим

„фрон­то­ви­ма” окон­ча­ну је­ ди­ним мо­гу­ћим епи­ло­гом, ве­ли­ким „плу­сом” у од­но­су на све пр­во­ли­га­шке ри­ва­ле. Во­ђа ко­ји је са клу­пе зна­ лач­ки из­ме­нио ат­мос­фе­ру и дух еки­пе по­след­ње при­зна­ ње у ви­ду ли­дер­ске по­зи­ци­ је пр­во­ли­га­шког ка­ра­ва­на при­мио је на ње­му свој­ствен на­чин, без раз­ме­та­ња и при­ че. Ћу­та­ње као знак су­пер­ и­ор­но­сти и тре­не­ра и ти­ма тре­ба по­твр­ди­ти у но­вом, ве­ћем и знат­но те­жем иза­ зо­ву. Од чо­ве­ка ко­ме се ап­со­лут­но мо­же ве­ро­ва­ти, ни­ка­да па ни да­нас не мо­гу се чу­ти не­ре­ал­не ам­би­ци­је, још ма­ње прог­но­зе о оства­ ре­њу не­ких гла­му­ро­зних ци­ ље­ва и пла­но­ва.

- Ако се не­ко­ме мо­же учи­ ни­ти да смо скром­ни, ве­ро­ ват­но има и оних ко­ји ми­сле дру­га­чи­је. Тек, ми нај­бо­ ље зна­мо, где нам је ме­сто и учи­ни­ће­мо све ка­ко би оства­ри­ли циљ. Рас­по­ред сна­га у нај­ви­шем ран­гу зна­ чај­но се про­ме­нио, ожи­ве­ли су фуд­бал­ски цен­три, а ми са по­но­сом мо­же­мо увек и на сва­ком ме­сту да по­гле­ да­мо у ре­тро­ви­зор и се­ти­мо се бо­га­тог исто­ри­ја­та клу­ ба. Лу­ча­ни су ма­ла ва­рош ко­ја има ве­ли­ки спорт­ски ко­лек­тив, си­гур­но мно­го ви­ше це­њен у Ср­би­ји не­го у нај­бли­жем окру­же­њу. За­ слу­жу­је­мо дру­штво од 16 нај­бо­љих еки­па у др­жа­ви - поручује Миловановић Про­те­клих ме­се­ци док су са­ве­сно ра­ди­ли, при­пре­ма­ ли еки­пу за Су­пер ли­гу, Лу­ чан­ци ни­су до­зво­ли­ли да их би­ло ко­ја при­ча „из­ба­ци из се­дла”. А, би­ло их је пре­ви­ше, чак и (не­)спорт­ских. Нај­че­шће је кру­жи­ла при­ча да од Су­ пер ли­ге не­ма ни­шта.

- Исти­на је да смо се у јед­ ном тре­нут­ку на­шли у де­ли­ кат­ној си­ту­а­ци­ји, али у пи­ та­њу је ви­ша си­ла. Мај­ске

по­пла­ве на­не­ле су огром­не ште­те на ком­плет­ном спорт­ ском објек­ту, али смо се и у та­квој не­при­ли­ци осе­ћа­ ли оба­ве­зним да оправ­да­ мо уло­гу ве­ли­ке фуд­бал­ ске сре­ди­не, мо­би­ли­ше­мо све рас­по­ло­жи­ве ре­сур­се и огром­ним на­по­ри­ма учи­ ни­мо све ка­ко на­шим на­ ви­ја­чи­ма не бих ус­кра­ти­ли гле­да­ње су­пер­ли­га­шких утак­ми­ца. По­ста­ви­ће­мо и ре­флек­то­ре, би­ће ис­пу­ње­ни сви усло­ви пред­ви­ђе­ни про­ пи­си­ма за игра­ње утак­ми­ца у елит­ном ран­гу - ка­же Ми­ ло­ва­но­вић. Та­кве су фуд­бал­ске сре­ди­ не, иако се за крат­ко вре­ме то­ли­ко нео­че­ки­ва­них оба­ ве­за и про­бле­ма сру­чи­ло на гла­ву Лу­ча­на­ца. Они ипак, много више од не­ких дру­гих во­ле сво­ју Мла­дост, све оба­ ве­зе и за­дат­ке же­ле и хо­ће да ис­пу­не ма ко­ли­ко из­гле­ да­ли те­шки и не­ре­ши­ви. Уз са­ни­ра­ње по­сле­ди­ ца еле­мен­тар­них не­по­го­да струч­ни штаб и игра­чи за­по­ че­ли су при­прем­ни пе­ри­од. Фуд­ба­ле­ри до­бро зна­ју шта од њих тра­жи Ми­ло­ва­но­вић, па се од пр­вог да­на кре­ну­ ло са па­кле­ним ра­дом. Та­ко

РАД СУ­ПЕР­ЛИ­ГАШ, МЕ­ТА­ЛАЦ ПР­ВО­ЛИ­ГАШ!?

Т

ак­ми­чар­ска ко­ми­си­ја ФСС ста­ви­ла је тач­ку на ба­раж утак­ми­цу бе­о­град­сог Ра­да и Ме­тал­ца из Гор­њег Ми­ла­нов­ца. По­пу­лар­ни „гра­ђе­ви­на­ри” оста­ју у Су­пер ли­ги. По­но­вље­ни меч ко­ји ни­је од­и­гран у за­ ка­за­ном тер­ми­ну 12. ју­на ре­ги­стро­ван је слу­жбе­ним ре­зул­та­том 3:0 за Бе­о­гра­ђа­не иако Ми­ла­нов­ча­ни има­ ју пра­во на жал­бу. По ре­чи­ма пр­вог чо­ве­ка Ме­тал­ца Дра­го­љу­ба Ву­ка­ди­но­ви­ћа, клуб из Гор­њег Ми­ла­нов­ца у слу­ча­ју да на сна­зи оста­не од­лу­ка так­ми­чар­ских ор­ га­на, за прав­ду ће се обра­ти­ти Европ­ској ку­ћи фуд­ ба­ла.

Криваца је ипак много више: навијачи Рада

ће би­ти до 5. ју­ла ка­да сле­ ди од­ла­зак на Зла­ти­бор где ће до 26. - игра­чи нај­ма­ње ужи­ва­ти у ча­ри­ма ове пла­ нин­ске ле­по­ти­це. Ка­да су у

пи­та­њу по­ја­ча­ња у Лу­ча­не су већ сти­гли: Јо­ва­но­вић, Љу­јић, Пе­јић, гол­ман Зо­го­ вић, Фрај­деј... И ту не­ће би­ ти крај.

32

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032 342 276 Dru{tvo „VAPEKS“ d.o.o., Kowevi}i tra`i zaposlene na slede}a radna mesta: - Ekonomista - Kwigovo|a - Zamenik {efa ra~unovodstva

- Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak, izdaje kancelariju u Bra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar - povr{ine 15,10 m2, sa parnim grejawem i vrlo povoqno.

- Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan.

Kontakt telefon: 032/344-997

Uslovi koji su potrebni za gore navedena radna mesta u hemijskoj industriji (proizvodwa poliuretanske pene) su: - VII, VI stepen stru~ne spreme, obavezno radno iskustvo u kompanijama koje se bave proizvodwom, poznavawe kwigovodstvenih programa, EXEL, WORD. Obavezno znawe ili ruskog ili engleskog jezika.

Mole se kandidati da svoje CV {aqu na mail: liubov.sharonova@vapeks.rs

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

33

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar, 30m2, 3 lift 22500 eura Avenija 16m2, bp 14500 eura Qubi} kej U ponudi jo{ 8 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5 22000 eura [iri centar 43m2, 27000 eura Avlaxinica 32m2, 5 23000 eura [iri centar U ponudi jo{ 16 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5 24500 eura [iri centar 53m2, 6 lift 29500 eura Restoran Brvnara 37m2 nov 4 lift sa stvarima 32000 eura Avenija 49m2 4 27000 eura Hotel Morava U ponudi jo{ 20 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2 , 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2,14, lift, 25000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 49m2, 4, 27000 eura, Hotel Morava 58m2,1, 36000 eura, Qubi} kej 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej 50m2, 4, 28000 eura, Nemawina 52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar 57m2, 6, lift, 29500 eura, Avenija 57m2, 3, lift, 31000 eura, Avenija 55m2,1, 32000 eura, Avenija 53m2, 3, 36500 eura, Avenija 63m2, 3, 31000 eura, Avlad`inica

AGENCIJA

SIGMA

53m2, 3, lift, 26000 eura,Avlad`inica 55m2, vp, 32000 eura, [iri centar 49m2,6, lift, 32000 eura, Nemawina 61m2, 4, 34000 eura, Centar 51m2, 4,25000 eura, Centar 55m2,3,31000 eura, Centar U ponudi jo{ 54 dvosobna stana DVOIPOSOBNI STANOVI 54m2,1,29000 eura, Hotel Morava 64m2,12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2,1, 35000 eura, Hotel Morava 53m2, 4, 23000 eura, Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift , 38000 eura, Qubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 21 dvoiposoban stan TROSOBNI STANOVI 67m2, 4, 37000 eura, Hotel Morava 78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava 71m2,1, 43000 eura, Avenija 80m2,1, 44000 eura, Qubi} kej 78m2, vp, 45000 eura, [iri centar 71m2, 4, lift, 46000 eura, Avenija 80m2,1, sa stvarima, 50000 eura, [iri centar 78m2, 6, lift, 50000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 35 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-20 m2, 13.sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-32 m2, 3.sprat, CG, Qubi}ska, nov, 800 E+PDV P-32 m2, 5.sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-36 m2, VP,TA, kod H. Morave, 24.000 E P-31 m2, 7.sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 E P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1.sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8.sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 E P-51 m2, PR, TA, 9.

Jugovi}a, 26.000 E P-53 m2, 8.sprat, CG, Nemawina, 25.000 E P-49 m2, 5.sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 E P-46 m2, PR, CG, Obili}eva-nov, 34.000 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-47 m2, 1.sprat, CG, Obili}eva, nov, 41.000 E sa PDV-om P-52 m2, 8.sprat, CG, Avlaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-60 m2, 1.sprat, TA, kod H. Morave, 35.000 E P-67 m2, 12.sprat, CG, Kej,

43.000 E P-74 m2, 2.sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4.sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-89 m2, 2.sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1.sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 1.sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-40 m2, 4 a, Suvi Breg, 13.000 E P-82 m2, 2 a, {iri centar, 17.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 E P-208 m2, 6.8 a, kod Slobode, 50.000 E P-80 m2, 16 a, Parmenac, 29.000 E P-70 m2, 4 a, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 E P- 190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E

IMAWA P-70 m2, 40 a, Slatinska bawa, 12.000 E 2 ku}e, 30 a, Ri|age, 15.000 E 5 a, Je`evica, 10.000 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 E P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 E P-60 m2, B. Jankovi}, 52.000 E P-49 m2, B. Oslobo|ewa, 26.000 E VIKENDICE 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E 60 m2, Me|uvr{je, 40.000 E

JEDNOSOBAN STAN P-34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 E JEDNOSOBAN STAN P-31 m2, 4.sprat, CG, H. Morava, 20.000 E JEDNOSOBAN STAN P-36 m2, 4.sprat, TA, Nemawina, 21.000 E JEDNOSOBAN STAN P-39 m2, 3.sprat, CG, centar, 25.500 E JEDNOSOBAN STAN P-37 m2, 6.sprat, CG, Nemawina, 23.000 E JEDNOSOBAN STAN P-37 m2, 5.sprat, CG, Nemawina, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-47 m2, 1.sprat, TA, centar, 30.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-47 m2,2.sprat, CG, Avenija 1, 27.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-46 m2,nov,1.sprat, CG, Obili}eva, 800 E + PDV GARSOWERA P-27 m2, 4.sprat, CG, Nemawina, 25.000 E DVOSOBAN STAN P-58 m2, 6.sprat, CG, Kej, 31.000 E DVOSOBAN STAN P-54 m2, 3.sprat,CG,Avenija 1, 35.000 E

DVOSOBAN STAN P-56 m2, 2.sprat, TA, B. Jankovi}a, 31.000 E DVOSOBAN STAN P-58 m2, 3.sprat, CG, Vinara, 39.000 E DVOSOBAN STAN P-51 m2,VP,TA,centar, 26.000 E DVOSOBAN STAN P-56 m2, 4.sprat, CG,H.Morava, 33.000 E DVOIPOSOBAN STAN P-68 m2, 4.sprat, CG, Balkanska, 39.000 E DVOIPOSOBAN STAN P-58 m2, renoviran, 9.sprat, CG,Kej, 37.000 E TROSOBAN STAN P-63 m2, 3.sprat, CG,Kej, 40.000 E TROSOBAN STAN P-77 m2+18 m2,DUPLEX, 12 .sprat, CG, Kej, 43.000 E ^ETVOROSOBAN STAN P-93 m2, 2.sprat, CG, centar, 70.000 E ^ETVOROSOBAN STAN P-78 m2, 6.sprat,CG, {iri centar, 46.000 E

34

OGLASI

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 110 m2 kod hotela “Morava”, CG, terasa 20 m2.

Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan kod hotela “Morava”, 4. sprat. Cena 48.500 evra sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2. Cena 37.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 3. sprat, CG, terasa, cena 50.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, gas, cena 40.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan na Qubi} keju -lamela , CG. Mogu}a zamena. Tel. 064/1414-324 PRODAJEM trosoban stan 73 m2 + 6 m2, strogi centar, cena 43.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 41.200 evra.

Tel. 060/ 76-76-060 PRODAJEM trosoban stan od 67 m2, 37.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, lift, cena 38.000 evra.

Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban stan, nov, kod hotela “ Morava”, dupleks, odmah useqiv. Cena 42.000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM trosoban stan u Beogradu, kod Crvenog krsta, nov, 1. sprat, CG, terasa, cena 92.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban nov stan , Balkanska, cena 32.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u Kalu|ericama. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, cena 29.000 eura. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan u vlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1364 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, po ceni od 31.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 22.000 eura.

Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2 u Aveniji, hitno,

cena 28.000 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30.000 eura.

Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2. Cena 29.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2, cena 35.000 eura, korekcija. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 47 m2 na Zlatiboru, 3. sprat, sa name{tajem, cena 47.

000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2. Cena 23.000 eura.

Mogu}a korekcija Tel. 060/ 43-43-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 na Alvaxinici, 4. sprat, lift, cena 27.000 evra.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, cena 28.000 eura.

Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, Alvaxinica, CG, lift, terasa. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2 , blizu “Tempa”, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, cena 28.000 eura.

Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 kod hotela “Morava”, 2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 27. 000 eura, korekcija. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 32.000 eura.

Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 25.000 eura.

Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvori{ni stan od 47 m2. Cena 26.000 eura.

Tel . 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, cena 26.000 eura.

Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici , cena 36.500 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan kod Brvnare, cena 32.000 evra.

Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban nov stan na Alvaxinici, 3. sprat, cena 33.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan u Aveniji 2, prvi sprat, CG, useqiv, cena 29.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban nov stan, centar, 3. sprat, CG,

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

IZDAJEM sviwac sa boksevima i re{etkama.

060/015-20-25 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396 lift, cena 750 E/ m2. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat, cena 24.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM mawi dvosoban stan u Nemawinoj ulici.

Cena 22.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2 po ceni od 27.000 eura. Mogu}a korekcija. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2, cena 27.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2, Avenija 1. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2 u centru grada, CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, 3.sprat, CG, centar.

Cena 25.500 E. Tel. 060/348-9270 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, blizu pijaca. Cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM jednosoban stan od 43 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2 kod H. Morave. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 23.000 E. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru, na 2. spratu.

Cena 18.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan od 31 m2, 4. sprat, CG, H. Morava, 20.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM stan od 65 m2 u Bawalu~koj. Cena 30.000 eura.

Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 65 m2 kod H. Morave. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 65 m2, u Qubi}skoj ulici, 2. sprat.

Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 60 m2 u Obili}evoj. Cena 40.000 eura.

Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 58 m2 na Qubi} keju, 2. sprat. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 57 m2 u Aveniji 2, 28.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 54 m2 u Aveniji 1. Cena 35.000 eura.

Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 54 m2, na Alvaxinici, cena 24.000

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

AGENCIJA KULA PRODAJE STANOVE U IZGRADWI NA LOKACIJI DR.D.MI[OVI] KOD PROLETERA: LOKAL 30 m2-1000 E/m2 +PDV, STANOVI: 53 m2 - 750 E/m2+PDV, 72 m2- 750 E/m2+PDV.ZAVR[ETAK GRADWE KRAJ 2014.TEL. 064/ 26-29-109, 032/346-541 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 54 m2 u blizini hotela “Morava”.

Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 53 m2 u Aveniji 1. Cena 35.000 eura.

Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 52 m2, centar grada, pogodan za poslovni prostor. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 49 m2, 4. sprat. Cena 27.000 eura. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 46 m2, nov, Obili}eva. Tel. 065/346541-1 PRODAJEM stan od 42 m2, novija gradwa, u blizini hotela “ Morava”, CG. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, prizemqe. Cena 32.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 38 m2 u ul. S. Save. Cena 22.000 eura.

Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 38 m2 u blizini O[ “Milice Pavlovi}”, 3. sprat, nov .

Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 33 m2, centar, 27.000 eura. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 30 m2 u Nemawinoj. Cena 18.000 eura.

Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 30 m2 u Nemawinoj ulici. Cena 18.000 eura. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM noviji stan od 27 m2, centar, sa novim stvarima, cena 24.000 evra.

Tel. 060/349-8-490 PRODAJEM garsoweru u Beogradu, Vra~ar, 1. sprat, ulica G. Vu~i}a, cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, cena 15.000 eura.

Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM garsoweru u centru G. Milanovca, ili mewam za mawu ku}u. Tel. 062/ 11-31-989 PRODAJEM stan - garsoweru od 19 m2 na Qubi} keju. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 26 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM ~etiri apartmana na Zlatiboru, ^olovi}a brdo, od 30 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u od 40 m2 u centru, povoqno. Tel. 064/ 208-6-115, 034/ 384-044 PRODAJEM ku}u od 200 m2, ul.Bogdana Teofilovi}a. Tel. 064/ 0293-778 PRODAJEM sala{ sa trenom, veoma povoqno, u selu Zeoke. Tel. 064/ 494-2-

268, 064/ 448-0-275 PRODAJEM seosko imawe u Ka~ulicama sa 2.5 ha zemqe, sva infrastruktura. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM vo}wake 2 i 3 klase. Tel. 064/ 339-9-084 PRODAJEM {umu sa zemqi{tem u Prawanima.

Tel. 060/ 484-8-585 PRODAJEM novu monta`nu ku}u i 50 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM 4.5 ha zemqe, Ber{i}i, zaseok Gali~, ku}a, {tala. Tel. 063/ 602-974 PRODAJEM noviju ku}u od 150 m2 u Aveniji, plac 4.5 ari, sa pomo}nim prostorijama. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM seosko imawe u Rajcu, 5.5 ha zemqe, 2 ha pod {umom, 100 stabala tre{we , 180 stabala {qive. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u u Atenici od 80 m2, plac 3.50 ari. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM sre|enu i renoviranu ku}u kod hotela “Morava”, cena 27.000 evra.

Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u u ^a~ku ili mewam za Beograd.

Povoqno. Tel. 064/65-12-123 PRODAJEM staru ku}u sa 4 ara placa na S. Bregu, 13.000 E. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u kod Titove Vile na Zlatiboru od 80 m2, plac 6 ari. Cena 70.000 evra.

Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM lokal od 135 m2 u Rakovi, ukwi`en, magacin, mokri ~vor. Cena 10.000 evra.

Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM - MEWAM 2 ku}e sa placem od 4 ara, Alvaxinica. Mogu} svaki dogovor. Tel. 064/ 392-0-325

IZDAJEM name{tenu garsoweru blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 065/ 262-5-285 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Kaleni} pijace. Tel. 064/19-11-911 IZDAJEM povoqno apartmane u nasequ Palisad, 800 m od trga.Tel. 061/ 273-3-202 IZDAJEM garsoweru sa CG u zgradi na Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460, 061/ 815-43-95 IZDAJEM poslovni prostor od 200 m2, pogodan za sve delatnosti. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Novom Sadu.

Tel. 021/ 639-3-200, 064/ 402-6547 IZDAJEM jednosoban stan u Bau{i}ima. Tel. 032/ 341-948, 066/346-288 IZDAJEM name{tenu garsoweru, CG, KTV. Tel. 373571, 064/ 82-92-720 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Tel. 063/ 600938 IZDAJEM dvosoban stan u Beogradu, u blizini pravnog i tehni~kog fakulteta. Tel. 063/ 863-5-691 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 346-541-1 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u ulici Kraqa Milo{a, ima parking. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu na Zvezdari. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban nename{ten stan sa grejawem u Ciganmali. Tel. 5372-816, 064/ 5426-726 IZDAJEM magacine od 80 do 200 m2 u Obili}evoj, uz kru`ni put. Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM lokal u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM kancelarijski prostor za agencije i advokatske kancelarije. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM kancelaru u Obili}evoj , od 15 do 50 m2.

Tel. 060/063-5-033

NEKRETNINE - IZDAVAWE

PLACEVI

IZDAJEM jednosoban name{ten stan, CG, KTV. Tel. 373-571, 064/ 82-92-720 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, kod Cvetkove pijace. Tel. 063/ 614-746 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, na Vra~aru. Tel. 064/ 242-7-478 IZDAJEM jednosoban nov prazan stan od 33 m2 u Pigovoj. Tel. 060/0261-060 IZDAJEM stan kod Vuka u Beogradu za studentkiwe. Tel. 063/843-414-9 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, ima kuhiwu. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM stan u Igalu za letovawe. Tel. 062/ 385-929, 063/77-99-264 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu, blizu pla`e. Tel. 063/ 781-2-101

PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod “Slobode”. Tel. 064/ 5440-508 PRODAJEM plac od 12 ara, Qubi} brdo, blizina rasadnika. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 25 ari, mo`e i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM dve parcele ukupne povr{ine 1 ha 30 ari, u G. Gorevnici, pored puta.

Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-2071 PRODAJEM plac u Atenici 13 ari, mo`e zamena za razno.

Povoqno! 062/755-020 PRODAJEM parcelu od 1.56 ha, prva klasa, voda, struja, u Zabla}skoj Baluzi. Tel. 064/ 177-07-67

PRODAJEM parcelu od 1.2 ha u Preqini, blizu Intereksa. Tel. 064/ 004-5726, 064/ 427-3-378 PRODAJEM plac na

35

OGLASI/^ITUQE

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

Zlatiboru - Vodice. Tel. 061/732-47-95 PRODAJEM livadu u Prijevoru. HITNO. Tel. 063/ 898-4-913

POPLAVQENIMA POKLAWAM 60 ARI LIVADE ZA KO[EWE. TEL.032/ 5455-922, 064/ 36-11-752

GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA @upana Stracimira br. 2.

Objavquje OGLAS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA ODRE\ENO VREME OD 12 MESECI, JEDNOG IZVR[IOCA NA RADNO MESTO ZA UPRAVNO PRAVNE POSLOVE IZ OBLASTI URBANIZMA Uslovi: I Op{ti uslovi propisani zakonom: 1. da je dr`avqanin Republike Srbije, 2. da je punoletan, 3. da ima op{tu zdravstvenu sposobnost, 4. da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ine nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu.

II Posebni uslovi propisani Pravilnikom o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka.

1. zavr{en pravni fakultet u trajawu od najmawe ~etiri godine,odnosno ste~eno visoko obrazovawe na studijama drugog stepena /diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije/, u oblasti pravnih nauka, 2. polo`en stru~ni ispit za rad u organima dr`avne uprave, 3. poznavawe rada na ra~unaru, 4. jedna godina radnog iskustva Dokazi koji se prila`u uz prijavu na oglas - uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije, - izvod iz mati~ne kwige ro|enih, - uverewe o op{toj zdravstvenoj sposobnosti, - uverewe nadle`ne policijske uprave po mestu ro|ewa ili prebivali{tu da lice nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatovora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu, - diploma, odnosno uverewe o zavr{enom pravnom fakultetu u trajawu od najmawe ~etiri godine, odnosno o ste~enom visokom obrazovawu na studijama drugog stepena /diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske studije, speicijalisti~ke strukovne studije/, - uverewe o polo`enom stru~nom ispitu za rad u organima dr`avne uprave, - dokaz o poznavawu rada na ra~unaru /sertifikat/ - dokaz o radnom iskustvu u struci.

Napomena:

RAZNO PRODAJEM du{eke svih vrsta od silvertek pene. Tel. 064/ 548-3-905 PRODAJEM raniju za zagrevawe vode i prekrupa~.

Povoqno. Tel. 066/016-905 PRODAJEM postoqa za suncobrane. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM o~uvanu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM Telenor karticu na dopunu ( 063/118-444).

Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM kau~, TA pe} 4.5 kv, regal i 3 tepiha. Tel. 062/ 80-56-782 PRODAJEM o~uvanu drvenu trgova~ku tezgu. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM fotequ za masa`u, pru`a veliki broj kombinacija masa`a, kontrola preko daqinskog, za welnes i fitnes centre, i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM auto prikolicu, atestirana, sa ceradom. Tel. 062/755-020 PRODAJEM drvena vrata bez {toka. Tel. 063/84-34-149 PRODAJEM TA pe} Elind Vaqevo, 4 kv. Tel. 060/ 418-3333 PRODAJEM belu pamu~nu ~ipku, ve}a koli~ina, povoqno. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM drvene garni{ne raznih veli~ina.

Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM okretne i prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 064/ 2942-141

OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855

PRODAJEM Golf 2, 92 god, 1.3, registrovan, u dobrom stawu. Tel. 064/ 070-4-155 PRODAJEM neregistrovanu Ford Fiestu 1997. godi{te, u odli~nom stawu. Tel. 062/ 809-39-78 PRODAJEM kamion Iveko , registrovan do maja 2015. godine, nosivost 5 tona. Tel. 064/ 230-4-202

Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE - IZRADA kotlova po naruxbini “ekonomik” (velika u{teda ogreva) Tel. 065/ 5900-651 KWIGOVODSTVENE USLUGE za radwe i preduze}a. Dolazim za dokumenta. Povoqno. Tel. 064/ 196-4705 VEOMA POVOQNO ma{inski cepam drva. Tel. 064/ 444-3-163 MEDICINSKA SESTRA nudi pomo} u ~uvawu starih lica, dece i pomo} u ku}i.

Tel. 065/ 66-88-319

USLUGE

ZAPOSLEWE

USLUGE specijalnog zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma.... Tel. 066/ 910-9-889 USLUGA popravke prskalica bakarnih i plasti~nih, mu{tika, {tapova i dizni.

FRIZERSKOM SALONU potreban radnik sa radnim iskustvom. Tel. 060/ 358-6-710 POTREBNA 3 radnika, po`eqno poznavawe rada sa mesom u prodaji, Qubi}. Tel. 064/ 188-0-122

AUTOMOBILI

POSLEDWI POZDRAV

STEFANU STANKOVI]U

Prvom sestri}u, prvom rado{}u, plemenitom i bri`nom, do neba voqenim.

Neute{ne tetke DANIJELA i SAWA sa porodicama 18942

POSLEDWI POZDRAV Biv{oj direktorki

Svi dokazi prila`u se u orginalu ili overenoj fotokopiji.

Rok za podno{ewe prijava sa dokazima o ispuwavawu uslova je 8 dana od dana objavqivawa oglasa u listu ''^a~anski glas'' i na oglasnoj tabli Nacionalne slu`be za zapo{qavawe -Filijala ^a~ak.

Prijavu i dokaze o ispuwenosti uslova oglasa dostaviti na~elniku Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, Ulica @upana Stracimira br. 2, ^a~ak.

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati.

GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA

PRODAJEM OKRETNE I PRENOSIVE DVORI[NE SU[ILICE ZA VE[

MILANKI ANDRI] 1943 - 2014.

TELEFONI: 064/ 294-2-141,

Pamti}emo Va{ profesionalizam i dobre poslovne odluke.

Komemoracija povodom smrti dugogodi{we direktorke ^a~anske banke bi}e odr`ana u subotu, 5. jula 2014. godine, u 11 ~asova, u prostorijama ^a~anske banke (sala 36) u ulici Pivarskoj 1.

KOLEKTIV ^A^ANSKE BANKE A. D. ^A^AK

36

^ITUQE

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

POSLEDWI POZDRAV NA[OJ MAJCI, BAKI I SVEKRVI

NA[A DRAGA

VOQENOJ MAJCI, BAKI I TA[TI

MILANKA ANDRI] Preminula je 3. jula 2014. godine u 72. godini `ivota.

Sahrana }e se obaviti u subotu u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu.

O@ALO[]ENI: suprug PREDISLAV, sin SLOBODAN i }erka JELENA sa porodicama

MILANKI ANDRI]

MILANKI ANDRI] od BOBANA, MAJE, DU[ANA i TAMARE

18940

U znak neizmerne qubavi, posledwe zbogom. ]erka JELENA, zet MI]KO, unuk VUK i unuka LENA 18940

18940

Dana 7. jula 2014. godine navr{ava se [EST GODINA od smrti mog dragog brata

Dana 7. jula navr{i}e se DVADESET GODINA od smrti na{eg dragog oca i dede

Na{oj dragoj kom{inici

MILANKI ANDRI]

RADIVOJA RACA BO@OVI]A

Posledwi pozdrav DRAGAN, QIQA, PE\A, MARIJA i IVANA LAZOVI] 18941

TU@NO SE]AWE Sa ponosom ~uvamo se}awe na Tebe, pamtimo tvoju toplinu i plemenitost.

Brat BOLE sa porodicom 18939

8. jula navr{i}e se TRI GODINE od kako nije sa nama na{ dragi

STANKA GUGOVI]A S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju i rado ga se se}aju, wegovi najmiliji: sin VLADAN, snaha QUBINKA, unuk STANKO, unuke JELENA i IVANA 18931

8. 7. 2014. je 13 godina od smrti moga sina

13. 5. 2014. pro{lo je 17 godina od smrti moga supruga

DALIBOR BIJELI]

VESNA GWATOVI]

1976 - 2014.

ro|. Bijeli} 1966 - 2014.

Pre {est meseci ste nas napustili i ostavili, majku, sina i sestri}a, }erku i sestri~inu i zajedno oti{li na put bez povratka, a nama ostavili tugu i bol koja ne prestaje.

Neka vas u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

Va{a neute{na majka DRAGIWA, sin i sestri} PERICA, }erka i sestri~ina DU[KA 18934

RADOMIRA DRAGOQUBA ZLATI]A ZLATI]A kroja~a elektri~ara Toplih re~i i osmeha vi{e nema, ali je qubav ostala.

Zauvek }ete `iveti u mojim mislima.

Po~ivajte u miru.

Majka i supruga DANICA

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

VUKA[IN MIJAILOVI] Svakog dana ose}amo tvoje prisustvo pomiwu}i sve mudre savete koje si nam o `ivotu delio.

Se}amo se tvojih dela kojima si nas zadu`io.

Vole te tvoji zauvek zahvalni, }erka QIQA, zet ZORAN, unuke MARIJA i ALEKSANDRA

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

upl.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

37

^ITUQE

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

9. 7. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od kako nije sa nama na{ suprug, otac i deda

Vi{e od se}awa, na...

SE]AWE 10. 7. 2004 - 10. 7. 2014.

RACO KOLAKOVI]

SLAVKA POPOVI]A

penzionisani komercijalni direktor kamenoloma „Jelen do”

MILOVAN MILOVANOVI]

laborant Medicine rada Ne sre}emo se vi{e, Prolaze reke qudi, Sad je to sumorna slika.

Tu`an mi ovaj grad, Bez ukrasa od tvoga lika.

Bio si izuzetan ~ovek velikog srca i velikog duha. Ostavio si nam se}awa, dobrotu i qubav koji se pamte. ^uvamo uspomene pune qubavi i po{tovawa na izuzetno bri`nog i ne`nog supruga, oca i dede.

Supruga MILOJKA, }erke JANA i QIQA sa porodicama

ONA 18923

18913

Dana 4.jula 2014. godine navr{ava se 29 godina od prerane smrti na{eg dragog

DRAMLI]

Sa ponosom ~uvamo se}awe na Tebe, pamtimo tvoju toplinu i plemenitost.

Ve~no zahvalni supruga DRAGICA, porodice \UMI] i GOQOVI] 18920

10. 7. 1994 - 10. 7. 2014.

15. 7. 1994 - 15. 7. 2014.

BLAGOJE NAKI]

SRETEN ^ARDA^ANIN

iz ^a~ka

iz ^a~ka

PAVLA PAJA NIKITOVI]A iz Miokovaca

SRETEN

MILENA

Vreme ne le~i tugu i bol, osta}e{ u na{im srcima dok mi postojimo.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav, ja~a od vremena i zaborava.

Porodica NIKITOVI]

3 godine iz Gu~e I ovo leto }e pro}i a nema dana da vas misao ne o`ivi.

Tugu nosi k}i NADA sa porodicom

Pro{lo je 20 godina od smrti mojih dragih Blagoja i Sretena.

Uspomenu na wih ~uva supruga i sestra STOJANA

18922

18919

18916

Dana 4. 7. 2014. godine navr{ava se TRIDESET GODINA od smrti na{e drage majke

12 godina

Dana 9. jula 2014. navr{ava se 50 godina od smrti na{e drage majke

ROSANE PETKOVI]

TOMISLAV ZE^EVI]

BOSIQKE POPOVI]

ro|.]ur~i} 4. 7. 1984 - 4. 7. 2014.

8. jul 1994 - 8. jul 2014.

Pamti}emo te po dobroti, s po{tovawem pomiwati i u srcu od zaborava ~uvati.

Tvoja deca: DRAGICA, DRAGAN i DRAGOJE sa porodicama

Uvek je u dragom se}awu dece: MIRJANE, NEVENKE, MOM^ILA i wihovih porodica

Uspomena na wegov drag i plemenit lik osta}e u trajnom se}awu wegovih najmilijih.

PORODICA ZE^EVI]

18921

18926

18927

Dana 25. 6. 2014. preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

Dana 30. 6. 2014. godine napustio nas je na{ voqeni

RADOJE PE[I]

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM OCU

DANILO BELI]

7. 5. 1949 - 25. 6. 2014.

MILISAVU [IBINCU [MITU

1925 - 2014. nastavnik u penziji Ponosni smo {to smo te imali, a neizmerno tu`ni {to smo te izgubili.

Supruga STOJNA, sin MIROSLAV, }erka GORDANA, snaja BRANA i unuci PAVLE i STEFAN

Tu`na je istina da te vi{e nema. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima sa~uvan od zaborava.

TVOJI NAJMILIJI

DU[ICA I DU[KO sa porodicama

18917

18924

18925

DRAGOQUB ZLATI] 8. 7. 2001 - 8. 7. 2014.

6. jula 2014. navr{i}e se SEDAM GODINA od smrti na{e drage

Dana 8. 7. 2014. godine navr{ava se 21 godina od prerane smrti na{eg dragog sina i brata

MIRJANE SUBOTI]

MILINKA MI[A OBRENOVI]A

Tvoj brat DIMITRIJE sa porodicom

S tugom u du{i i pogledom na nebo, ~uvamo te od zaborava. Neka te an|eli ~uvaju!

Sinovi SA[A i DEJAN, suprug ANDRIJA, majka CANA

18929

18930

Uvek si u na{im mislima.

diplomiranog filozofa i politikologa Mi{o je bio i ostao na{ ponos, snaga, svetlost. Ve~no }e biti u na{oj du{i i mislima.

WEGOVI NAJMILIJI

38

^ITUQE

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

STEFAN STANKOVI]

STEFAN STANKOVI]

1994 - 2014

1994 - 2014

Qubav prevelika, bol prete{ka, a tuga za tobom ve~na.

Sve ono najlep{e {to poseduje jedan ~ovek to si bio Ti. Volimo te neizmerno.

Majka JASNA, otac GORAN i brat LAZAR

Tvoja baba JELICA i deda MILI] 18936

18937

7. 7. 1999 - 7. 7. 2014.

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM

RA[O MIRKOVI] I posle PETNAEST GODINA mi smo i daqe ponosni {to si bio deo nas.

S po{tovawem: supruga MILA, }erke MARINA i MARIJANA sa porodicama 18915

STEFANU STANKOVI]U OD KUMOVA JOVANOVI]A 18938

STEFAN STANKOVI] PEPO

U ~etvrtak, 10. 7. 2014. u 17 ~asova na dowem grobqu u Miokovcima dava}emo DESETOGODI[WI pomen na{em dragom

1994 - 2014

GORANU TOMI]U

QUBAV JE ONO [TO NAS SPAJA. Tvoje sestre SARA i ISIDORA, tetka MARIJANA i te~o DU[KO

18935

Samo je vreme pro{lo, godine ni{ta ne zna~e!

Praznina, rana i bol traju, traju...

Qubav i ti u woj, ostajete zauvek!

TVOJI NAJMILIJI 18914

RADOSIJA RADA RAKETI] 8. 7. 1994 - 8. 7. 2014.

I posle 20 godina s velikom qubavqu i po{tovawem se}amo se na{e drage mame i Make.

WENA DECA: BO@IDAR i ZORICA sa porodicama 18912

39

^ITUQE

PETAK 4. JUL 2014. GODINE

POSLEDWI POZDRAV

AN\ELI NIKADA NE UMIRU

BOJAN Ti si bio na{ an|eo.

Tetka NADA, te~o ACO, sestra ANDRIJANA, bra}a MARKO i NIKOLA 18933

POSLEDWI POZDRAV MALOM AN\ELU

BOJANU

od babe GORICE 18933

POSLEDWI POZDRAV NA[EM VOQENOM

ALEKSANDRI RADOJEVI]

DRA[KU JOKI]U

OD KOLEKTIVA „MOTEL ^A^AK” fak.

BOJANU Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Majka TAMARA, otac @ELIMIR, brat SR\AN, deda LEKO, baba DRAGICA i prababa LELA 18933

POSLEDWI POZDRAV VOQENOM

BOJANU Bio si tetkin i te~ov ponos.

Tetka MARINA i te~o MILAN 18933

Dana 5. jula navr{ava se PETNAEST GODINA od smrti na{eg

MILOSAVA DUKANCA 1935 - 2014.

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najdra`i.

18918

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

PETAK 4. JUL 2014. GODINE