4. oktobar 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 39

^A^AK, 4. OKTOBAR 2013. GODINE

CENA 30 DIN.

Prva benzinska stanica ustupa mesto „kru`nom toku”

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

UKLOWENA PUMPA KOD „MORAVICE”

strana 7.

Automobilizam: Rabrenovi} i Radivojevi}

Me|unarodni dan starih, 1. oktobar

SAMO]A NAJVI[E UBIJA strana 3.

Apel porodice Perovi} iz Ostre

strana 7.

[AMPIONI SRBIJE U RELIJU

strana 31.

^a~anin Filip Radoji~i}, predsednik Udru`ewa mladih privrednika Srbije

PRU@ITI [ANSU MLADIM I OBRAZOVANIM QUDIMA!

strana 12.

Iz porodi~nih albuma starih Ivawi~ana

KIRILO SAVI], GRADITEQ SRPSKIH I RUSKIH PRUGA

NE MO@EMO SAMI, POMOZITE!

strane 8. i 9.

Dve decenije uspe{nog poslovawa

„ALTER” OBU]A, ^A^ANSKA, A SVETSKA strana 11.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

U CRVENOM KRSTU OBELE@EN 1. OKTOBAR, ME\UNARODNI DAN STARIH

SAMO]A NAJVI[E UBIJA...

ako do~ekati “sun~anu jesen svoga ìvota” u starosti i samo}i, a jo{ gore, i u materijalnoj bedi i poprili~no zaboravqen od svih, pa i najbliìh? To je ve} poodavno otvoreno pitawe u ovakvoj zemqi Srbiji, koje neprekidno traì odgovor. Da nije humanitarnih organizacija poput Crvenog krsta, pojedinim usamqenim starim qudima, u tro{nim ku}ama i uxericama, naro~ito u udaqenim seoskim podru~jima i zabitima, ni vetar ne bi zalupio crvoto~na vrata, a kamoli qudska ruka. Naro~ito kod onih koji su od starosti i bolesti postali nepokretni. Me|unarodni dan starih, 1. oktobar, i nedeqa koja mu je prethodila, bio je dobar povod da se na trenutak obraduju oni najstariji i najsiroma{niji sugra|ani, pa i oni, koji su pomislili da ih se niko vi{e ne se}a. Do 1. oktobra zaposleni u ovoj humanitarnoj ustanovi na ~elu sa koordinatorom Radom Rado{ posetili su ukupno 50 stara~kih doma}instava i socijalno ugroènih porodica, dele}i im pakete hrane, sredstva za higijenu i ne{to ode}e iz sabirnih akcija, kao redovne delatnosti Crvenog krsta, poku{avaju}i da im tako bar na trenutak olak{aju svakodnevicu. Me|unarodni dan starih obeleèn je vi{estrukim aktivnostima u ~a~anskom Crvenom krstu. REZOLUCIJA UJEWENIH NACIJA Starewe populacije danas predstavqa jedan od najve}ih uspeha ~ove~anstva, ali istovremeno i jedan od najve}ih izazova i postavqa pred dràve sve ve}e ekonomske i socijalne zahteve. Neophodno je ista}i da je {irom sveta, udeo osoba starijih od 60 godina u populaciji u porastu, a taj porast se i daqe nastavqa zbog pada nataliteta i pove}ane dugove~nosti. O~ekivawa su da broj osoba starijih od 60 godina poraste

sa 600 miliona u 2000. provere nivo {e}era u krvi, godini, na vi{e od dve sekretar Crvenog krsta u milijarde u 2050. Broj â~ku Biqana Davidovi} je starijih od 60 godina je istakla da }e ova aktivnosti bio 2000. godine ve}i od pomo}i i mladim volonteribroja petogodi{we dece, ma da se ugledaju na starije i a procena je da }e do slede wihov entuzijazam i vi2050. broj starijih pretalnost. ma{iti broj dece od 15 Biqana Davidovi}, - Jedanput sedmi~no u posekretar Crvenog krsta godina. Svesni neophodpodnevnim ~asovima u pronosti druga~ijeg odnosa prema ovoj popu- storijama Crvenog krsta organuzuju se drulaciji OUN je donela niz dokumenata, a je- èwa, ~ajanke za najstarije {ti}enike ove dan od wih je i Rezolucija Generalne skup- ustanove, a konsultacije sa stru~nim slu{tine UN doneta decembra 1990, kojom se `bama sakodnevno. Shodno na{im materi1. oktobar progla{ava Me|unarodnim da- jalnim mogu}nostima, idemo u ku}ne posenom starijih. Ove godine 1. oktobar je obe- te. Ukoliko imamo donatore, vo}e ili neleèn pod sloganom: “Budu}nost kakvu è- {to {to je prilago|eno wihovom zdravlimo – ono {to starije osobe govore. Dugo- stvenom statusu, radimo po nekom spisku ve~nost i razvoj: Prilike i izazovi”. prioriteta posete, stara~kim i naj~e{}e sama~kim doma}instvima, koja su udaqena DOBRO PARTNERSTVO od grada, ili nemaju decu ili imaju decu SA LOKALNOM koja su se odselila u inostranstvo. Vodimo SAMOUPRAVOM Poèlev{i dobrodo{licu {ti}enici- strogo evidenciju da se ne osete usamqema koji su se okupili u prostorijama ove nim, da kako mi to kaèmo, na najlep{i ustanove u utorak, da u saradwi sa Zavodom mogu}i na~in do~ekaju “suna~anu jesen svoza javno zdravqe izmere krvni pritisak i ga ìvota”.

U MILI]EVCIMA: VELIKA I MILUNKA

Velika Savi} i Rada Rado{

Milunka \urovi}

Pro{log petka pre podne krenuli smo put Mili}evaca sa Radom Rado{, koordinatorom Crvenog krsta za socijalnu delatnost i wenim kolegom Perom. Posetili smo dve starije ène, vr{wakiwe, ro|ene 1942, udovice, koje nemaju decu. Pored paketa, poneli smo im stisak ruke i poneku toplu re~, koja svim usamqenim qudima ponekad zna~i i vi{e od hleba. Velika Savi} je rodom od Tadi}a iz Pluìna sa Durmitora. Udovica je ve} 30 godina, ìvi sama, u skromnom ku}erku sa dva ulaza, gleda je pastorak sa porodicom, ima penziju od 9.000 dinara, i najteè joj pada samo}a. Ovde je od 1982. Samo osam godina je provela u braku sa Miloqubom Savi}em. Wena vr{wakiwa Milunka \urovi} u drugom kraju sela ìvi potpuno sama u takore}i ~atmari. Ro|ena je u Brekovu kod Ariqa, udovica je ve} 16 godina. Dok je bio ìv mu` Miroslav sve je bilo druga~ije, sve je svojim rukama odràvao, bila doma}inska ku}a, kaè. Od dima i neodràvawa plafon joj se spustio gotovo na ramena, zidovi crni, zemqani pod. Naloìla vatru, u sobi stari drveni krevet, kroz usko prozorsko okno ulazi malo svetlosti u wen ìvotni prostor. @ivi od 8.000 dinara penzije, skupqa pe~urke, gaji krompir, pasuq, zeleni{…Sve je dobro dok jo{ moè drva da prinese. Kad je bolest “pritisne” ode do lekara. Upravo dan pre na{e posete posetila je wena doktorka, koja joj mnogo pomaè, u svemu, donela joj televizor, a wen suprug joj je sekao drva. Pokazuje Milunka i kaè da je oni jedini paze. - Dok sam bila u snazi pomagala sam svima, sad kad meni treba pomo}, ne vidi me niko…” Vodu donosi iz obli`we ku}e, ranije je i{la i vi{e od kilometar po vodu, do izvora koji je sada uru{en… Pas [areni se oglasi povremeno, tek da zna da nije u gluvoj ku}i…

Na teriotoriji atara Grada â~ka ima ih jako puno, sve vi{e na seoskom podru~ju i naàlost, ne mogu da ostvare organizovanu dru{tvenu za{titu iz razloga {to se na wih vodi zemqa. Me|utim, malo se u javnosti o tome pi{e da posedovawe izvesne povr{ine zemqi{ta ne donosi neku sre}u vlasniku kada u|e u pozne godine, zbog nedostatka fizi~ke snage i zdravqa, a s druge strane u tu zemqu je potrebno investirati novac koji svugde nedostaje, niti imaju adekvatnu pomo} ro|aka. Nekako su se svi u ovo vreme krize organizovali da preìve u svojoj ku}i, tako da za druge nemaju sluha, kaè Davidovi}ka. Prime}ena je prilikom obilaska seoskih podru~ja i velika raseqenost, veliki je bio i mortalitet u posledwem periodu, tako da je znatan broj usamqenih, koji su i po nekoliko kilometara udaqeni jedni od drugih, pa im poseta radnika Crvenog krsta mnogo zna~i, ~esto i svaka progovorena re~ vredi mnogo vi{e od onoga {to im se kao poklon donese. - Apelujem na sve qude dobre voqe da, ako imaju mogu}nosti, odu u bilo koju na{u mesnu zajednicu i posete bilo koga, jer wihova poseta }e zna~iti mnogo vi{e nego bilo kakav poklon. Tokom septembra posetili smo oko 50 stara~kih doma}instava, imamo èqu da to radimo i daqe jer i misija Crvenog krsta jeste da se ublaì qudska patwa, a ono drugo, materijalno je, smatram, obaveza ~itavog dru{tva. [to se ti~e Grada â~ka, veliku zahvalnost dugujemo lokalnoj samoupravi na punom razumevawu i podr{ci. Upravo sam imala razgovor sa na{im stru~nim slu`bama u lokalnoj samoupravi i iskreno bila iznena|ena kada su mi rekli da je Crveni krst ponovo obuhva}en rebalansom buxeta, {to }e biti veliko olak{awe u na{em radu, ali sa druge strane, i velika obaveza da se {to racionalnije odnosimo prema opredeqenim sredstvima - kaè sekretar CK i dodaje da izuzetno kvalitetnu saradwu imaju i sa Zavodom za javno zdravqe, Zdravstvenim centrom â~ak, naro~ito kada je re~ o transfuziji krvi i obezbe|ivawu dovoqnih koli~ina dragocene te~nosti. Dobru saradwu CK ima i kada je re~ o saradwi sa crkvenim organizacijama, pomaù im da do|u do wihovih parohijana, a i sami na neki na~in doniraju. Otac Jovo, iguman manastira Vujan je i ~lan Skup{tine Crvenog krsta, a veliku pomo} imamo od Doma kulture i Narodnog muzeja, ~iji su direktori tako|e ~lanovi Skup{tine CK. - Osim dobre saradwe sa lokalnom samoupravom veliku zahvalnost CK duguje i sredstvima informisawa, kao i Javnom tuìla{tvu Grada â~ka, gde se po osnovu odloènog gowewa upla}uju sredstva na ìro ra~un, a upotrebqavamo ih za normalno funkcionisawe i pla}awe nekih tro{kova koji prevazilaze one koje smo po~etkom godine planirali, pa nam to do|e kao neki dopunski buxet. Krajem godine, naravno, pravdamo ta sredstva - kaè Biqana Davidovi}. Zahvalnost je upu}ena i svim anonimnim donatorima CK, koji ostavqaju priloge u kasicama CK bez ikakve identifikacije, a tako|e i svim bankama i marketima koji su omogu}ili wihovo instalirawe. Prisutni u utorak bili su predstavnici svih ovih partnerskih ustanova, kao i dugogodi{wi saradnici. Z. L. S.

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

GRAD

U NASEQU “MATIJINE LIVADE” U MZ QUBI] PRO[LE SEDMICE ASFALTIRANA ULICA BROJ 2

^ETIRI DECENIJE GAZILI BLATO

ahvaquju}i dodatnim sredstvima koje je dobilo na osnovu odluke o rebalansu gradskog buxeta, JP “Gradac” }e nastojati da realizuje sve ovogodi{we programske aktivnosti u oblasti izgradwe puteva i infrastrukturnog opremawa gradskih i seoskih mesnih zajednica. Zbog toga }e za ovo JP i firme sa kojima je potpisan ugovor o izvo|ewu radova, gra|evinska sezona prakti~no biti produ`ena do kraja oktobra, odnosno sve dok vremenske prilike budu i{le na ruku putarima, najavio je pro{log ~etvrtka direktor Neboj{a Jovanovi} koji je sa saradnicima posetio gradili{te u nasequ “Matijine livade” u MZ Qubi}. U wemu su radnici preduze}a “Tatovi}”, kao kooperanta konzorcijuma firmi glavnih izvo|a~a radova, posle postavqawa tampon sloja i zamene {ahti, asfaltirali Ulicu broj 2, du`ine 110 i {irine ~etiri metra. Iako je ulica duga ne{to vi{e od 100 metara, za me{tane, od

kojih su neki gazili blato ~etiri decenije, ona je velika i izuzetno zna~ajna. To potvr|uju ~uveni truba~ iz Qubi}a Grozdan Zari} i wegov kom{ija Miroqub Mitrovi}. Podse}aju da su gra|ani sopstvenim sredstvima finansirali izgradwu vodovodne i kanalizacione mre`e, dovo|ewe telefona, gasifikaciju naseqa i kona~no do~ekali da “pro{etaju asfaltom”. U ime petnaestak doma}instava, zahvalili su JP “Gradac” i gradskom rukovodstvu koji su iza{li u susret gra|anima i finansirali izgradwu ulice. Zahvalnost javnom preduze}u uputio je i predsednik MZ Qubi} Dejan Tomi}, uveren da }e, zahvaquju}i izuzetnoj saradwi sa JP “Gradac” i gradskim rukovodstvom, biti asfaltirana i modernizovana i Ulica broj 1 u nasequ “Matijine livade”: - Prioriteti ove mesne zajednice i u narednom periodu bi}e asfaltirawe ulica koje nisu izgra|ene u proteklom periodu,

uglavnom zbog nere{enih imovinsko pravnih odnosa. Zavr{ili smo projekte o gradwi kapela na mesnim grobqima, koje bi trebalo da budu podignute naredne godine, ukoliko nam Grad pomogne i obezbedi buxetska sredstva za ove investicije. Tom prilikom Tomi} je naja-

vio “najve}i doga|aj u ovom delu Srbije u posledwih 100 godina”, odnosno osve}ewe crkve na brdu u Qubi}u, kome }e 13. oktobra prisustvovati dr`avni vrh i patrijarh Irinej. Direktor “Gradca” je potvrdio da }e planovi MZ biti realizovani i da }e u ovoj mesnoj za-

jednici do kraja gra|evinske sezone putari asfaltirati i Ulicu broj 1. Preduze}e }e odgovoriti i na zahteve me{tana drugih naseqa, kojih, kaè, ima izuzetno puno. Iskoristio je priliku da informi{e gra|ane da je ovo JP, u saradwi sa predsednicima mesnih zajednica, zapo~elo akciju postavqawa javnih pumpi u dvori{tima kolektivnog stanovawa. Pro{log ~etvrtka pobijeno je {est pumpi u dvori{tu kolektivnog centra u nasequ “Ko{utwak”, u kome su obavqene i sve pripreme za izgradwu maweg sportskog terena: - Ovim putem pozivamo i ostale skup{tine stanara da iniciraju postavqawe pumpi koje mogu obezbediti vodu za zalivawe zelenih povr{ina i za druge potrebe stanara. Na taj na~in bismo iskoristili bogatstvo podzemnih voda kojima â~ak raspolaè i smawili potro{wu rzavske vode u tehni~ke svrhe. M. N.

ODR@ANA JAVNA DEBATA NA TEMU “ENERGETSKA EFIKASNOST U ZGRADARSTVU” rad â~ak i op{tina Gorwi Milanovac, kao suorganizatori, odràli su u ponedeqak u maloj sali Doma kulture javnu debatu, na temu “Energetska efikasnost u zgradarstvu”, kao zavr{nicu projekta pod nazivom “Otkriti energiju”. Ministarstvo gra|evinarstva i urbanizma, sa vi{e od 30 gradova i op{tina u Srbiji, u~estvuje u ovoj kampawi, koju je podràla Nema~ka organizacija za me|unarodnu saradwu (GIZ). Ciq kampawe je informisawe i podizawe svesti gra|ana o energetskoj efikasnosti, kao i o potro{wi energije u razli~itim tipovima zgrada i potencijalnim investicionim i neinvesticionim merama za poboq{awe energetske efikasnosti. Prema re~ima Brankice Jeli}, koordinatora tima za â~ak, ciq kampawe je povezivawe fizi~kih i pravnih lica kako bi iskoristili sve mogu}e benefite u ovoj oblasti: - Dana{wa debata je kruna na{eg jednogodi{weg rada koji je podrazumevao rad na terenu i izradu pet tipskih elaborata za pet objekata tipskog karaktera u â~ku i Gorwem

OTKRIVAWE ENERGIJE

Milanovcu. Ovom debatom zaokru`ujemo na{ projekat i `elimo da pozovemo fizi~ka i pravna lica, da spojimo privatni i javni sektor, da zajedni~kim snagama u~estvuju i sara|uju kako bi iskoristili sve mogu}e benefite u ovoj oblasti. Stambena agencija grada je svim gra|anima na raspolagawu ukoliko imaju neke dileme ili pitawa u vezi sa ovom obla{}u. U okviru ove kampawe je ura|eno po pet energetskih elaborata i paso{a za pet razli~itih objekata u svakom od gradova i op{tina u~esnika na ovom projektu, a na osnovu wih ura|eno je i osam plakata na kojima su prikazani foto snimci i termovizijski snimci

analiziranih objekata. Anita Mraovi}, menaxer projekta, smatra da je stawe u stambenom fondu u Srbiji jako lo{e kada je re~ o energetskoj efikasnosti. Prema dosada{wim analizama najve}i problem na zgradama je dotrajala stolarija, dok je na ku}ama glavni uzro~nik gubitka toplote nedostatak izolacije. - Ono {to je prethodilo i {to je bilo inicijacija samih ovih debata jesu izlo`be termovizijskih foto slika i posteri na kojima je prikazan pre svega energetski paso{. Energetski paso{ je sertifikat objekata (u na{em primeru stambenih objekata), koji je deo obavezne dokumentacije za dobijawe dozvole za

izgradwu. Pred kraj samog procesa fotografisawa i sertifikovawa objekata, uvideli smo da je stawe u stambenom fondu u Srbiji jako lo{e i to mo`emo da vidimo na fotografijama, koji su direktan pokazateq. Najve}i problem su prozori, odnosno spoqa{wa stolarija, gde su gubici i do 10 stepeni na fasadi, {to zna~i da u toku zime, kada `elite da grejete objekat na 22 - 24 stepena, morate da grejete na 32 stepena da biste postigli temperaturu koja se zahteva kao komforna za unutra{wi prostor. To su uglavnom objekti sa lo{om stolarijom, gde su jednostruka stakla, koja imaju odre|eni vek trajawa i vreme je da se ta stolarija zameni. Kod

porodi~nih objekata veliki su gubici kod ku}a koje nemaju spoqa{wu izolaciju, a veliki gubici energije su i na nadprozornim gredama i me|uspratnoj konstrukciji. Naravno sve zavisi i od vrste materijala od koga je objekat gra|en - rekla je, izme|u ostalog, Anita Mraovi}. Tokom ove debate lokalne uprave su predstavile i pripremqene, ili projekte u pripremi, koji se odnose na oblast energetske efikasnosti i u{tede energije, a sa kojima gradovi i op{tine planiraju da konkuri{u za sredstva koja }e pod povoqnijim uslovima dobijati za wihovu realizaciju. Zoran Driwakovi}, na~elnik Odeqewa za komunalno stambene poslove i urbanizam u Gorwem Milanovcu, ka`e da su efekti uvo|ewa energetske efikasnosti brzo vidqivi i da se to ogleda pre svega u

u{tedi energije. - Uradili smo nekoliko elaborata energetske efikasnosti i svi projekti koje u budu}nosti planiramo da radimo, poput rekonstrukcije Doma kulture, rekonstrukcija zgrada Op{tinske uprave u Ulici Tihomira Matijevi}a i Takovskoj, pra}eni su sa primenom mera energetske efikasnosti. Ovde imamo te elaborate, i mo`emo re}i da je primena mera energetske efikasnosti ve} dale odre|ene rezultate. Na primer, potro{wa gasa koji se koristi za grejawe zgrade smawena je za vi{e od 25 procenata samo zamenom stolarije, i zato o~ekujemo da }e se te investicije brzo otplatiti - istakao je Driwakovi}. Pored predstavnika Grada ^a~ka i op{tine Gorwi Milanovac, na javnoj debati o projektu su govorili i koordinatori ispred Ministarstva gra|evinarstva i urbanizma i Nema~ke organizacije za me|unarodnu saradwu (GIZ). N. R.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

office@cacanskiglas.rs Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

PRIVREDA

U TEHNI^KOM REMONTNOM ZAVODU 30. SEPTEMBRA OBELE@ENO 88 GODINA OD OSNIVAWA KOLEKTIVA

DOPRINOS OÛVAWU MIRA U SVETU U prisustvu generala @arka Lazarevi}a, na~elnika [taba Komande kopnene vojske, predstavnika Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP - a, lokalne samouprave i brojnih saradnika, zaposleni i rukovodstvo Tehni~kog remontnog zavoda obeleìli su 30. septembra Dan preduze}a i 88 godina od wegovog osnivawa. Od pro{log do ovog septembra kolektiv je uposlio 98 novih pripadnika, mahom majstora i inèwera, podmladio kadar i pove}ao sposobnosti za prihvatawe novih i savremenih tehnologija. Zahvaquju}i remontu, modernizaciji i pripremi tehni~kih sredstava koja su u sastavu jedinica VS, angaòvanih u mirovnoj misiji u Libanu, TRZ je nastavio da daje i veliki doprinos o~uvawu mira u svetu, najzna~ajniji su rezultati i dostignu}a Zavoda, ostvareni za proteklih godinu dana. ràvni savet Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca doneo je pre 88 godina odluku da na prostoru, na kome je i danas sme{ten TRZ, podigne Inìwerijsko pirotehni~ki zavod. Od 30. septembra 1925. godine, do danas, ustanova je mewala organizaciju, status i kapacitete, na osnovu potreba i zahteva Vojske, ali nikada nije promenila osnovnu delatnost, odnosno najvi{i nivo odràvawa sredstava naoruàwa i vojne opreme u Vojsci Srbije, rekao je, po{to je pozdravio uvaène zvanice direktor TRZ pukovnik Goran Marjanovi}: - U ovoj godini smo pripremili ukupno 25 borbenih i neborbenih tehni~kih sredstava, realizovali smo osam funkcionalnih zadataka Vojno tehni~-

ào pomo} “niìm nivoima odràvawa u jedinicama Vojske Srbije”, istakao je pukovnik Marjanovi} i naglasio da kolektiv veliku pa`wu poklawa i usavra{avawu kadrova i da radnike i inèwere redovno upu}uje na dodatnu obuku i osposobqavawe u centre za obuku Vojske Srbije i druge institucije. Zavod je u ovoj godini “osvojio” tehnologije proizvodwe rezervih delova i regeneracije i nastavio proces modernizacije re-

PLANSKI I KVALITETNO Komanda kopnene vojske je ocenila da je TRZ sve zadatke planski i kvalitetno realizovao, u skladu sa raspolo`ivim finansijskim sredstvima, rekao je general @arko Lazarevi}: - Komanda }e se, u saradwi sa General{tabom i Ministarstvom odbrane, truditi da u narednoj godini obezbedi {to boqe finansijske uslove za funkcionisawe Zavoda, da bi oja~an novim kadrovima, u narednom periodu dao jo{ ve}i i zna~ajniji doprinos operativnim sposobnostima ne samo kopnene, ve} i ~itave Vojske Srbije.

kog instituta, me|u kojima isti~emo modernizaciju motornog vozila “hamer”, pripremu vozila za projekat integracije sistema veza i modernizaciju sistema na tenku “M 84”. Po zahtevu VTI izvr{ili smo i pripremu dela tehni~kih sredstava za izlagawe na Me|unarodnom sajmu naoru`awa i vojne opreme “Partner 2013”. Nastavili smo

da “osvajamo” generalni remont podsistema tenka “M 84”, u skladu sa odobrenim nov~anim sredstvima. Tehni~ki remontni zavod je tokom 2013. dao zna~ajan doprinos i pripremama za realizaciju ve`be “Rasina 2013” na poligonu “Pasuqanske livade” i u skladu sa nare|ewima pretpostavqene komande sve vreme pru-

monta, istakao je wegov direktor, naglasiv{i da je oprema kupqena pro{le, ve} ove godine stavqena u funkciju. Zahvaquju}i nabavci ma{ine za se~ewe plo~astih materijala vodenim mlazom, pove}ana je produktivnost u sektoru ma{inske obrade materijala, a ma{ine za ispitivawe sile ko~ewa na vozilima to~ka{ima i merne opreme za remont telekomu-

nikacionih sredstava, pove}ani su efikasnost i kvalitet remonta. Modernizovana je i laboratorija za hidrauli~na ispitivawa i remont i popravku sudova pod pritiskom. “U toku su nabavka nekoliko numeri~kih ma{ina za ma{insku obradu i savremene merne opreme, i priprema plana opremawa Zavoda u narednoj godini”, istakao je pukovnik Marjanovi} i neke planove kolektiva i zahvalio na pomo}i i razumevawu pretpostavqenoj komandi i nadle`nim upravama General{taba VS. Naglasio je da su, u skladu sa mogu}nostima, poboq{ani i uslovi rada i ocenio da je Zavod sve funkcionalne zadatke izvr{io u skladu sa odobrenim sredstvima, koja su, posle nedavne izmene plana finansirawa, nedovoqna za realizovawe kompletnog ovogodi{weg programa remonta. -U narednom periodu je neophodno re{iti dugogodi{we probleme Zavoda: grejawe, remont proizvodnih kapaciteta i zavr{etak sanacije objekta za remont sredstava elektronike. Bez obzira na neke probleme, zavod posluje 88 godina i postoja}e, dok postoji Vojska Srbije. Garant za to su qudi, odnosno specijalizovan stru~ni kadarveruje direktor Goran Marjanovi}. Povodom proslave Dana TRZ, komandant Komande kopnene vojske i direktor ustanove nagradili su nekoliko radnika za posebno zalagawe i savesno i kvalitetno obavqawe radnih zadataka. Wima su na sve~anosti uru~ene nov~ane nagrade, re{ewa o kori{}ewu nagradnog odsustva i pohvale. M. N.

PRO[LOG ^ETVRTKA U ^A^KU BORAVILA DELEGACIJA PRIVREDNIKA IZ INDONEZIJE

POSTOJE [ANSE ZA ULAGAWE U FABRIKU PE^URAKA radona~elnik Vojislav Ili} sa saradnicima odr`ao je pro{log ~etvrtka radni sastanak sa Sunil Mamgainom, direktorom fabrike ETIRA MUSHROOMS iz Indonezije, koja se bavi proizvodwom prehram-

benih proizvoda, ~iji je vlasnik Fajzel Bavazari iz Kraqevine Saudijske Erabije. Kako se navodi u saop{tewu, koje je u redakciju stiglo iz kabineta gradona~elnika, sastanku su prisustvovali i Neboj{a Pani}, direktor pro-

daje za Jugoisto~nu Evropu firme INDO SERBIA FOOD, i Dragan Jovanovi}, regionalni menaxer prodaje iz te kompanije. Gradona~elnik Ili} i wegovi saradnici su sa gostima iz Indonezije razgovarali o mogu}nostima

stranih ulagawa u fabriku za preradu pe~uraka na teritoriji ^a~ka, koja bi mogla da zaposli 50 radnika i u izgradwu fabrike za proizvodwu kompozita koji se koristi u procesu gajewa pe~uraka. Na prvom sastanku sa

~elnicima fabrike ETIRA MUSHROOMS najavqen je drugi susret sa privrednicima iz Indonezije, kome bi trebalo da prisustvuje i vlasnik kompanije Fajzel Bavazari. “Do tada }e stru~ne slu`be Grada pripremiti

re{ewa potencijalnih lokacija i stvoriti druge preduslove za realizaciju ove investicije”, navodi se u saop{tewu dobijenom iz kabineta gradona~elnika Vojislava Ili}a. M. N.

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

POLITIKA

GRADSKI ODBOR RAVNOGORSKOG POKRETA OBELE@IO 1. OKTOBAR, DAN PRVOG OSLOBO\EWA ^A^KA U DRUGOM SVETSKOM RATU

SE]AWE NA SVE PRAVOSLAVNE STRADALNIKE organizaciji Gradskog odbora Ravnogorskog pokreta, stare{ina ~a~anske crkve Sa{a Jolovi} obavio je parastos i osve}ewe humke na Spomen parku borbe i pobede, u kojoj su pokopane kosti gra|ana i boraca, stradalih na ovim prostorima u Drugom svetskom ratu. Na taj na~in su pripadnici ovog pokreta, prvi put posle 70 godina, obeleìli i 1. oktobar, Dan prvog oslobo|ewa â~ka 1941. godine od nacisti~kog terora, u kome su u~estvovali i pripadnici Ravnogorskog pokreta, pod vo|stvom Jovana Bojovi}a, komandanta êtni~ko jeli~kog odreda, podsetio je Dragan ]endi}, predsednik gradske organizacije RP: - Na ovom istom mestu u decembru pro{le godine Ravnogorci su podigli drveni krst, u znak se}awa na sve pravoslavne stradalnike, koji su svoje ìvote dali za odbranu â~ka i okoline. Me|utim, nesrbi su uklonili drveni krst sa ovog svetog mesta, zbog ~ega i ovom prilikom pozivamo gradske ~elnike da na dostojanstven na~in obeleè ovo mesto pravoslavnim krstom. Aco \enadi}, koordinator GO RP, podsetio je gra|ane, kojima su se na parastosu, odrànom u utorak, pridruìli i prijateqi, predstavnici Ravnogorskog pokreta iz Kragujevca, na doga|aje od 1. oktobra 1941. godine. Naglasio je da je, posle oslobo|ewa Gorweg Milanovca, upravo grupa oficira ovog pokreta, predvo|ena Jovanom Bojovi}em, komandantom Jeli~ko ~etni~kog odreda, sa oko 1.000 boraca pod oru`jem, zapo~ela pregovore sa ko-

mandantom â~anskog partizanskog odreda Molom Radosavqevi}em o zajedni~kom napadu na â~ak iz pravca Jelice. Po{to se nema~ka komanda, na ~elu sa generalom Bemeom, oglu{ila o nekoliko ultimatuma o predaji i napu{tawu grada, presudila je re{enost velikog broja qudi, a posebno ravnogorskih ~etni~kih jedinica da borbom oslobode â~ak, preneo je \enadi} svedo~ewa mnogih “hrabrih i rodoqubivih istori~ara”. Dok su ~etni~ke jedinice, koje su se kretale sa Jelice, iz Qubi}a, Pakovra}a i Prijevora, ve} 29. septembra bile spremne za napad, partizanski odredi su “uglavnom bili u pozadini, kao neka vrsta podr-

{ke i odstupnice”, podsetio je on, navode}i svedo~ewa mnogih â~ana o èstokoj borbi i paqbi iz te{kih mitraqeza, sa bedema, koja je po~ela 30. septembra u ve~erwim satima, da bi oko 100 pripadnika êtni~kog jeli~kog odreda, predvo|enih narednikom Milutinom Jankovi}em, ve} posle pono}i u{lo u grad. Pruàju}i èstok otpor, Nemci su uspeli da probiju obru~ partizanskih jedinica i organizuju masovno povla~ewe prema Kraqevu. - U 6 sati i 30 minuta, 1. oktobra 1941. godine, u grad su u{le oslobodila~ke ~etni~ke jedinice, me|u kojima prvi êtni~ki jeli~ki odred, pod komandom Jovana Bojovi}a. Na ulicama su ih do~ekali gra-

NATA[A VU^KOVI], POTPREDSEDNICA DS-A: AKTUELNA VLAST NEMA KAPACITETE ZA SPROVO\EWE OZBIQNIH REFORMI

ILUZIJE O BOQEM @IVOTU U SRBIJI Aktuelna vlast se trudi da stvori iluziju o boqem i uspe{nijem ìvotu u Srbiji, uprkos ~iwenici da se za godinu dana u zemqi ni{ta naboqe nije promenilo, da nije smawena nezaposlenost, da institucije ne rade efikasnije nego ranije, da mladi qudi nemaju {anse da na|u posao i da su gra|ani svakodnevno izloèni raznim oblicima agresivnog pona{awa i nasiqa. Oni se ose}aju sve nesigurnijim, ne vide nikakvu perspektivu, dok ulep{ane slike stvarnosti, koje prezentira aktuelna vlast, nemaju nikakve veze sa na{om svakodnevicom, jer gra|ani najboqe ose}aju i znaju kako danas ìve, rekla je pro{log petka, gostuju}i u GO Demokratske stranke, potpredsednica partije, predsednica skup{tinskog odbora za evropske integracije i narodna poslanica Nata{a Vu~kovi}.

oliti~ki dijalog sa Pri{tinom doveo je do potpisivawa Briselskog sporazuma i to je jedino dobro {to je za posledwih godinu dana uradila Republi~ka vlada, konstatovala je Vu~kovi}ka, oceniv{i da su sve druge wene aktivnosti “imale samo ciq da poja~a svoju vlast, partijske pozicije svih koalicionih partnera, posebno SNS i

SPS, da se obra~una sa opozicijom i ukine voqu gra|ana izraènu na lokalnim izborima.” Demokrate su podràle Briselski sporazum, ali ne èle da on bude zalog za gubqewe demokratije u Srbiji, smawivawe demokratskih standarda i uru{avawe politi~ke kulture, koji su od devedesetih godina te{ko i naporno gra|eni, rekla je potpredsednica DS: - Ne}emo dozvoliti da Briselski sporazum bude kori{}en kao opravdawe da se na unutra{wem planu demokratija dovodi u pitawe. O~igledno je da aktuelna vlast ne razume na pravi na~in politi~ku kulturu, jer politi~ke protivnike doìvqava kao politi~ke neprijateqe, a politi~ku borbu kao rat do istrebqewa. Podràvamo borbu protiv korupcije kao ozbiqne bolesti srpskog dru{tva, ali smatramo i da mere protiv we moraju biti institucionalne, i da ne smeju zavisiti od pojedina~ne mo}i i opsenarstva. Vu~kovi}ka je ocenila i da aktuelna vlast ozbiqno kr{i neke vrednosti EU i standarde Saveta Evrope, zloupotrebqavaju}i, na primer, mere pritvora i pretpostavke nevinosti, kao civilizacijske vrednosti. Demokrate }e se, najavila je, protiv toga najozbiqnije boriti i ubudu}e protestovati zbog sve u~estalijeg li{avawa slobode biv{ih i sada{wih funk-

cionera DS-a: ”Demokratska stranka }e stati u odbranu prava gra|ana, prava na razli~itost u politi~kom ìvotu i nastojati da na svaki na~in pokaè da aktuelna vlast, èle}i da oja~a svoje pozicije na svim nivoima, zapravo nema ozbiqan kapacitete za sprovo|ewe reformi. Ube|eni smo da stalnim najavama novih izbora, pravqewem afera, izmi{qawem konflikata i stvarawem atmosfere politi~kih sukoba, ona ustvari odlaè po~etak ozbiqnih reformi, koje ko{taju, bolne su i zahtevaju vreme i ozbiqno promi{qawe. A one su, s obzirom na te{ke ekonomske prilike u zemqi, veliku nezaposlenost, sivu ekonomiju, lo{e stawe u zdravstvu, obrazovawu, nu`ne i hitne.” Aktuelna Republi~ka vlada se za godinu dana zna~ajno zaduìla, a sa druge strane je pokazala da nema re{ewa za izlazak ekonomije iz krize i nagomilane dru{tvene probleme, smatra potpredsednica DS i komentari{u}i najnovija de{avawa u glavnom gradu, ocewuje da je koalicionoj Vladi na republi~kom nivou bilo stalo da dokaè da moè da promeni legalno i legitimno izabranu vlast u Beogradu i da na taj na~in anulira izbornu voqu gra|ana: “Beogradom se ne moè upravqati preko prinudne uprave, niti prekrajawem voqe gra|ana, zbog ~ega su izbori jedino re{ewe.” M. N.

|ani koji su organizovali oslobodila~ko slavqe, kome su se pridruìli i me{tani okolnih sela, zbog ~ega su nespremni do~ekali odmazdu nema~kih aviona, od ~ijih bombi su pale i prve civilne `rtve, me|u kojima i deca - rekao je \enadi} i naglasio da su, uprkos èstokoj odmazdi neprijateqa, gubici oslobodilaca bili minimalni i da je tom prilikom poginulo 16 i raweno 20 ~etnika, a da partizani nisu imali `rtava. Oni su u grad u{li u popodnevnim satima i odmah su, tvrdi \enadi}, “poku{ali da dele ratni plen, zauzimaju neke objekte i prave odmazdu prema kolaboracionistima i petokolona{ima, kojih je, prema wihovim standardima, bilo i me|u àndarmima i ~etnicima, koji su u~estvovali u prvim redovima u osloba|awu â~ka.” Zbog kr{ewa dogovora, do{lo je do prvih konflikata izme|u ~etnika i partizana, koji vremenom postaju sve izraèniji, jer im borba protiv zajedni~kog neprijateqa, nije bila i zajedni~ki ciq. Sukobi su do te mere produbqeni, da su doveli do krvavog bratoubila~kog rata, koji je zavr{en dolaskom vojnika Crvene armije. Ona je “zarobila zna~ajne ravnogorske korpuse i predala ih na nemilost Brozovim komunistima, da bi oni, pod parolom ko nije sa nama, on je protiv nas, prolili reku rodoqubive i pravoslavne krvi, radi utemeqewa svoje valsti”, podsetio je \enadi}, “zbog nezaborava `rtava koje je Jugoslovenska vojska u otaxbini dala u brobi protiv fa{izma, nacizma i komunizma.” M. N.

SAOP[TEWE GRADSKOG ODBORA DS-A, POVODOM DEVETNAESTE SEDNICE SKUP[TINE GRADA ^A^KA

VE] VI\EN SCENARIO o ve} vi|enom i oprobanom scenariju, za 3. oktobar je sazvana devetnaesta sednica Skup{tine grada â~ka. Na dnevnom redu, ni mawe, ni vi{e, nego 25 ta~aka, a me|u wima rebalans buxeta, osnivawe Doma zdravqa, novi konkurs za direktore javnih preduze}a, izve{taj Anketnog odbora o poslovawu Turisti~ke organizacije i ostale ta~ke, tako|e od zna~aja za ìvot grada. Da se radi o ozbiqnim ta~kama dnevnog reda govori i obiman materijal koji je pripremqen, pa samo za rebalns buxeta iznosi 227 stranica teksta, a sve ukupno 530 stranica. Predsednik Skup{tine gospodin Negovanovi} po ko zna koji put koristi minimalne rokove za zakazivawe sednice, tako da vi{e ne postoji dilema da je to tendenciozno sa ciqem da sve one teme koje su te{ke za lokalnu vlast budu usvojene sa, {to je mogu}e mawe komentara, a pogotovu onih negativnih. Ciq je zatrpati opoziciju sa {to vi{e materijala, dati kratke rokove za pripremu i podno{ewe amandmana, a ono {to je najva`nije je onemogu}iti gra|ane da ~uju druga~ije mi{qewe od onog koje plasira vlast i saznaju pravu istinu. Na kraju, na samom zasedawu Skup{tine nije dovoqno {to se dizawem ruku odbornika vladaju}e koalicije sve izglasa, ve} se i optuùju odbornici opozicije {to tro{e vreme i novac poreskih obveznika na diskusije po ta~kama dnevnog reda, {to apsolutno nije ta~no. Tako|e, nije uvaèna inicijativa odbornika DS da se materijal dostavqa u elektronskom obliku, jer nije te{ko izra~unati kolike bi bile u{tede na papiru, tonerima i razno{ewu ovakvog obimnog materijala, imaju}i u vidu broj od 75 odbornika i u proseku 15 sednica na godi{wem nivou. Za taj novac zna~ajno bi se mogao poboq{ati rad Narodne kuhiwe u â~ku.

DRU[TVO

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

PRVA BENZINSKA STANICA U GRADU „^A^AK 1” USTUPA MESTO „KRU@NOM TOKU”

UKLOWENA PUMPA KOD „MORAVICE”

rva benzinska stanica u gradu “^a~ak 1”, otvorena pedesetih godina pro{log veka, bi}e uklowena do kraja ove sedmice. Vlasnik pumpe “kod Moravice” Naftna industrija Srbije je nedavno zatvorio ovaj objekat, po{to je otvorio novu stanicu u neposrednoj blizini “plavog mosta”. Ovih dana anga`ovao je kraqeva~ko preduze}e “Amiga” da ukloni podzemne cisterne, instalacije i prate}e objekte na prostoru povr{ine oko {est ari, na raskrsnici ulica Bate Jankovi}a, Lomine i Moravske. Po{to je planovima generalne regulacije i saobra}ajnim re{ewima predvi|eno da na ovoj lokaciji bude izgra|en “kru`ni tok” saobra}aja, JP “Gradac” }e slede}e sedmice raspisati javni poziv za izbor izvo|a~a radova, ko-

ji bi, kako je u sredu najavio direktor Neboj{a Jovanovi}, radove trebalo da zapo~ne do kraja meseca. Po~etak realizacije ove, za grad i regulisawe saobra}aja izuzetno va`ne investicije, bio je povod da gradili{te kod “Moravice” prekju~e posete i predstavnici gradskog rukovodstva, na ~elu sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em: - Planom je predvi|eno da na mestu nekada{we pumpe kod “Moravice” bude izgra|en “kru`ni tok”, umesto vertikane signalizacije, koja je dosta ote`avala saobra}aj u ovom delu grada i usporavala protok vozila. O~ekujemo da pumpa sa ove veoma va`ne raskrsnice bude uklowena do kraja sedmice, da bi slede}e JP “Gradac” raspisao tender i izabrao izvo|a~a radova.

Imaju}i u vidu predra~unsku vrednost radova, utvr|enu u iznosu od 45 miliona dinara, gradwa “kru`nog toka” }e biti zapo~eta ove, i nastavqena naredne godine, ka`e direktor “Gradca” Neboj{a Jovanovi}: “Ove godine u prvu fazu radova iz buxeta Grada bi}e ulo`eno oko 15 miliona dinara. S obzi-

rom na to da Ulica Bate Jankovi}a po kategorizaciji pripada prvom redu dr`avnih puteva, o~ekujemo da ve}i deo preostalih sredstava za ovu investiciju dobijemo od Republike i Ministarstva saobra}aja. Imaju}i u vidu najave “mihoqskog leta”, nadamo se da }e izvo|a~ u narednom periodu obaviti ve}i deo

APEL PORODICE PEROVI] IZ OSTRE

NE MO@EMO SAMI,

ponekad pomogne bratu, ali zbog pote{ko}a u govoru retko ko ho}e da ga unajmi za rad. Ni jedan sin nema osnovno obrazovawe, jer uslovi ìvota nisu dozvoqavali {kolovawe. Ostali su uz bolesne roditeqe, ~uvali ku}u, orali tu|e wive, kosili tu|e trave i livade. Bolest im ne da mira. Odbijeno im je re{ewe za porez i nemaju zdravstvene kwiìce. Lekaru ne odlaze. Ku}a u kojoj ìve stara je oko 140 godina, a te{ko je do}i do we. Nalazi se na brdu, na kilometar hoda od glavnog puta. Ranije su odlazili pe{ke do â~ka kako bi prodali ne{to oraha {to sakupe. Vodu donose sa obli`we ~esme, ali je nema dovoqno, tako da je svo vo}e i povr}e koje su imali propalo. Struja im je odavno iskqu~ena zbog neizmirenih dugova. Kako kaù, gajili bi oni p{enicu, mesili hleb, ali wihovom imawu kombajn ne moè da pri|e... Nakon zemqotresa nadomak Kraqeva, ve} oronula ku}a, vidno je rastre{ena. Kameni temeq je napukao, crep pospadao, zidovi popucali... Instalacije su otvorene, prozorska stakla razbijena, pod iz koga izbija hladno}a, pun rupa. - Dva puta sam se obra}ao nadle`nima u â~ku. Slali su me u socijalnu

ulo`iti maksimalne napore da ona naredne godine kona~no bude i “prose~ena” i izgra|ena, najavio je Jovanovi}. Naglasio je i da su stru~waci ovog preduze}a napravili predloge idejnih re{ewa o ure|ewu i oplemewivawu “kru`nih tokova” u gradu, koja }e 10. oktobra biti predstavqena u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”. M.N.

ASFALT „ZA [PAJAKE” Uprkos nepovoqnim vremenskim prilikama i padavinama, u sredu je zavr{eno asfaltirawe Ulice 605 u Kulinovcima. Re~ je o kraku puta “za [pajake”, du`ine 80 i {irine tri metra, informisao nas je Milo{ ^ekanovi}, {ef slu`be za izvo|ewe i nadzor u JP “Gradac”. Investiciju koju su sa oko pola miliona dinara finansirali me{tani i JP, realizovali su radnici privatne firme “Tatovi}”.

POMOZITE!

eto~lana porodica Perovi} ìvi na brdovitom delu sela Ostre, na dvadesetak kilometara od â~ka. @ive u ku}i od ~etiri odeqewa, bez struje, vode, ponekad i bez hrane. Otac MilomirCile, ima 68 godina i te{ku govornu manu. Majka Milka ima problem sa {titnom `lezdom i o{te}enog je sluha. Wihova tri sina su ve} odrasli qudi, u{li u ~etvrtu deceniju ìvota. Najstariji Vlade boluje od depresije jo{ od detiwstva. Vojni rok nije odsluìo i te{ko mu je da se pomiri sa stvarno{}u, koja za wih, naàlost nikada nije bila ni malo lepa. Mla|i Zoran izdràva porodicu od nadnice, koja nekad i nekad bude ispla}ena. Bio je na rati{tu i nosi veliku traumu iz tog perioda. Najmla|i Rade,

posla i da ne}e ometati i ote`avati saobra}awe vozila, koje }e biti regulisano vertikalnom signalizacijom, sve do pu{tawa u saobra}aj “kru`nog toka”. Izgradwa ovog “~vori{ta” predvi|ena je i projektom Ulice 10, koja je prioritetna saobra}ajnica u gradu, zbog ~ega }e JP “Gradac”, u sardwi sa gradskim rukovodstvom,

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

PRONA\ENO 37 PAKETI]A MARIHUANE a~anska kriminalisti~ka policija odredila je meru zadràvawa Miloju R. (1993) iz â~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga. Wemu se na teret stavqa da je Stefanu M. (1994) iz â~ka prodao opojnu drogu marihuanu, koju je policija prona{la i zaplenila prilikom pregleda Stefana M. i pretresa wegove ku}e. Prona|eno je 37 pake-

slu`bu. Odem tamo, oni obe}aju da }e do}i. I do|u. Donesu hrane i odu. Nama je ìvot ugroèn u ovakvoj ku}i. Pla{im se za svoje roditeqe i bra}u. Pla{imo se svakog ja~eg vetra i ne daj Boè grada - pri~a Zoran. Dobili su Perovi}i ne{to socijalne pomo}i od ~ega su kupili crep, koji i daqe stoji neraspakovan. Bosi, mr{avi, u poderanoj ode}e, ipak su nasmejani, slo`ni i jo{ se nadaju ne~em boqem... Desi se da im neko pokloni izno{enu ode}u, obu}u, staru posteqinu i veoma su zahvalni svim tim humanim qudima.

- Hvala svim dobrim qudima, koji nam pomaù koliko mogu. Mnogo qudi te{ko ìvi. Ja bih rado radila za nekoga, ali ko }e da zaposli mene, matoru i bolesnu - kaè Milka sa suzama u o~ima: - Mnogo se pla{im. Jednom se dogodilo, dok smo spavali, da se strujomer zapalio i struja po~ela da varni~i. Od tada ne spavam ni dawu ni no}u. Perovi}i ne traè mnogo. Samo normalne uslove za ìvot. Koliko }e jo{ ovako izdràti, pitawe je vremena, a ìvoti im “vise” o koncu. Teodora Filipovi}

te}a biqne materije za koju se sumwa da je opojna droga marihuana, a koja je bila namewena daqoj prodaji na teritoriji grada ^a~ka. Miloje R. }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u ^a~ku, dok }e protiv Stefana M. biti podneta krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqe u promet opojnih droga.

OSUMWIÊN ZA PROMET HEROINA a~anska kriminalisti~ka policija je odredila meru zadràvawa Milanu A. (1976) iz Gorweg Milanovca, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga. Policija je u Bulevaru oslobo|ewa, u â~ku, izvr-

{ila pregled osumwi~enog Milana A. i kod wega je prona|eno oko {est grama pra{kaste materije svetlo braon boje, za koju se sumwa da je opojna droga heroin. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u ^a~ku

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ PORODI^NIH ALBUMA STARIH IVAWIÂNA Bio je vrstan inèwer, projektant i graditeq velikih èlezni~kih pruga, akademik i nezaboravni profesor Tehni~kog fakulteta u Beogradu

KIRILO SAVI] GRADITEQ SRPSKIH I RUSKIH PRUGA u Berlin. Kada se vratio iz Nema~ke, godine 1896, isto ministarstvo ga {aqe na rad u Rusiju gde se, kao inèwer Ministarstva saobra}aja, bavio projektovawem i gradwom velikih èlezni~kih pruga. Od tada }e mu ìvot proticati izme|u dve zemqe, za koje ga je vezivala qubav i veliki poslovi. Za ìvotnu saputnicu odabrao je Ruskiwu Mariju Hodot, lekarku iz êrnigova. Ven~ali su se 1902. godine i u braku, bez dece, ostali do kraja.

vawi~ki trgovac Radivoje Savi} i wegova supruga Anica imali su trinaestoro dece, a putevi `ivota i profesije najdaqe od zavi~aja odve{}e sinove Kirila i Vladislava. Kirilo Savi} je ro|en kao blizanac, 1870. godine u Ivawici. Na kr{tewu je dobio ime Kiril, ali ga je

sredina u kojoj je ìveo u detiwstvu zvala Kirilo (iz milo{te Kiro), te se ovo ime navodi i u svim slu`benim dokumentima. U rodnom mestu bistri de~ak je poha|ao osnovnu {kolu, {est razreda realke zavr{io je u Uìcu, a gimnazijsko {kolovawe nastavio u Beogradu, gde je 1888. godine poloìo i ispit zrelosti. êtiri godine kasnije stekao je diplomu Tehni~kog fakulteta (gra|evinski smer) i od strane Ministarstva gra|evina Srbije upu}en je, radi usavr{avawa, na Visoku tehni~ku {kolu Charlottenburg

NA GRADWI @ELEZNICA U MAJÎCI RUSIJI Iako po~etnik, Kirilo Savi} je svoje sposobnosti dokazao ve} 1897. i 1898. godine, rade}i na izgradwi pruge izme|u Tiflisa i Karsa na Kavkazu. Teren je bio izuzetno nepovoqan, ispresecan o{trim klisurama i dubokim planinskim rekama, pa je trasirawe nove pruge, kada se ima na umu tada{wi stepen razvoja tehnike, predstavqalo teàk posao, ali i veliki stru~ni izazov. Mladi inèwer je, me|utim, do{ao na ideju da primeni originalan na~in montirawa mostovskih konstrukcija. Izra|ivane su u fabrici, a onda, jedna iza druge, na kolicima koja je konstruisao za ovu potrebu, lokomotivom prevla~ene po gotovom koloseku do mesta gde ih je trebalo postaviti. Problem je predstavqalo i navla~ewe konstrukcija bez skela na gotove stubove, ali je srpski stru~wak i ovog puta smislio re{ewe. Sistem montirawa mostovskih konstrukcija bez skela

Studenti Gra|evinskog fakulteta ~estitaju Kirilu Savi}u nagradu iz Fonda Nikole Tesle, Beograd 1954.

je, svi su izgledi, tada prvi put primewen u svetu. Pred sam kraj 19. veka Savi} se vra}a u Beograd, gde biva postavqen za inèwera u Ministarstvu gra|evina, ali 1902. godine ponovo putuje u Rusiju i zapo{qava se na gradwi pruge Aleksandropoq - Erevan - Xuqfa, na persijskoj granici. I ovoga puta je morao da re{ava problem, ali ne iz oblasti struke. Ovaj deo Kavkaza naseqavali su Tatari i Jermeni, a Kirilo je imao dobre odnose i sa jednima i sa drugima, svra}ao u wihove domove i stekao mnoga prijateqstva. Ba{ u to vreme do{lo je do pobune Tatara, koji su upadali u jermenska sela, palili, pqa~kali i ubijali. Pomo}i nije bilo niotkuda, pa je Kirilo re{io da sam ne{to preduzme, kako bi spre~io krvoproli}e. I{ao je nenaoruàn od jednih do drugih, smirivao strasti i postigao da trasa pruge postane neutralna teritorija. Nekoliko puta su se neza{ti}eni Jermeni pred razjarenim protivnicima sklonili na prugu, a Tatari su odràli datu re~ i ostavili su ih na miru. Tako je bivalo sve dok nije stigla vojska. IN@EWER U RATU I MIRU Kada se opet vratio u zemqu, godine 1906. postavqen je za vanrednog profesora mehanike na Tehni~kom fakultetu, a potom na ~elo Uprave za gra|ewe èleznica, ~iju je organizaciju i rad uspeo da podigne na znatno vi{i nivo od dotada{weg. Ranije zapo~ete pruge su zavr{avane, otpo~iwala je izgradwa novih. Kirilo Savi} je oko sebe okupio doma}e stru~wake, ali se wegova koncepcija nije dopala Vladi, koja je radije angaòvala strane inèwere i preduze}a. Penzionisan je 1912, izgleda za privatni rad nije bilo, pa je ponovo oti{ao u Rusiju, ali se ubrzo, na objavu mobilizacije, vra}a i u~estvuje u Balkanskim ratovima. Iskustvo iskusnog graditeqa do punog izraàja je do{lo u Prvom svetskom ratu, kada

je vaqalo transportovati vojsku i materijal, podizati pruge i mostove za nastupawe srpske vojske, ru{iti ih kada je trebalo da posluè neprijatequ, pa onda u najkra}em mogu}em roku obnavqati. Kad god je stru~no znawe bilo potrebno, u pomo} je pozivan inèwerski kapetan Kirilo Savi}, a wegov najve}i ratni poduhvat vezan je za Raqski vijadukt. Naime, posle povla~ewa srpske vojske pred nadmo}nijim neprijateqem, most kod Raqe je poru{en, kako bi se usporilo napredovawe austrougarskih trupa, ali ga je posle pobede Srba u Cerskoj bici vaqalo hitno obnoviti, kako ne bi bilo osuje}eno daqe napredovawe na{ih vojnika. Centralni stub je bio do temeqa uni{ten, a obnova zidawem nije dolazila u obzir, jer bi oduzela dosta vremena. Kirilo Savi} je i ovoga puta imao originalno i smelo re{ewe. Umesto da se ponovo gradi, predloìo je da se sa obe strane stuba podignu visoki drveni stubovi koji }e nositi konstrukciju mosta. Mnogi su prema ovoj zamisli bili sumwi~avi, ali ju je Vrhovna komanda prihvatila i most je obnovqen za samo 15 dana. Sa srpskom vojskom Savi} se povla~i preko Albanije, a sa Solunskog fronta jo{ jednom odlazi u Rusiju, gde za vojne potrebe radi na gradwi pruge Baku - Xuqfa. Oktobarska revolucija ga je zatekla u Tiflisu, a on

je prema boq{evicima gajio simpatije, jer je levi~arske ideje poneo jo{ iz zavi~aja, kao i wegov brat Vladislav, pod uticajem strica Miqka Savi}a, jednog od najistaknutijih seqaka socijalista u Srbiji onog vremena. PROFESOR ZA NEZABORAV Podaci o Kirilovom ìvotu govore da je 1921. bio u Moskvi, gde je radio u Komitetu gosudarstvenih sooruènii, a naredne godine se vra}a u Beograd i postaje {ef katedre èleznica i puteva na Tehni~kom fakultetu. Na fakultetu ostaje sve do 1938, kada je iz politi~kih razloga prevremeno penzionisan, da bi posle Drugog svetskog rata bio vra}en na profesorsku du`nost. Studenti su ga pamtili kao profesora koji im je nesebi~no prenosio znawa iz struke, ali ih u~io i da budu svestrano obrazovani, odva`ni i da misle svojom glavom. Sa izraènim ose}awem za socijalnu pravdu uvek je bio na strani “poniènih i uvre|enih”, a slobodarski duh je ispoqio i kada je 1942. godine diskusiju na fakultetu, o zahtevu okupatora za otvarawe Univerziteta i saradwu, prekinuo udarom pesnice o sto i re~ima: “Ne saradwa, nego borba”. Paralelno sa pedago{kim radom, bavio se projektovawem i dao svoj doprinos izgradwi na{ih

BRAT VLADISLAV Kirilov mla|i brat Vladislav Savi} (1873 - 1957) bio je gra|evinski in`ewer, novinar i diplomata. Po zavr{etku studija zaposlio se u Ministarstvu gra|evina, a potom je u Leskovcu obavqao du`nost op{tinskog in`ewera. Zbog delovawa u socijalisti~kom pokretu napustio je ovaj grad i oti{ao u Rusiju, gde je radio na izgradwi pruga na Kavkazu. Uporedo sa redovnim poslom, postao je dopisnik lista Russkoe slovo, ~ija ga redakcija ubrzo preuzima na rad u Moskvi, a kasnije {aqe u London. Usred anaksione krize dobio je poziv iz Beograda da preuzme mesto {efa Presbiroa, a istovremeno je radio za nekoliko svetskih listova. U sastavu na{e vojske, za vreme Prvog svetskog rata, prelazi Albaniju, a Srpska vlada sa Krfa upu}uje ga u Veliku Britaniju, da saveznike upozna sa prilikama u Srbiji. Diplomatski poslovi ga zatim vode u Ameriku, a posle Velikog svetskog rata obavqa poslove konzula u Wujorku, Be~u, Minhenu i Trstu. Neo~ekivano je penzionisa 1928. godine. Objavio je nekoliko kwiga, bavio se prevo|ewem i upoznao mnoge zna~ajne qude svoga vremena. Za vreme slu`bovawa u Americi susretao se i razmewivao mi{qewa sa nau~nikom svetskog ugleda Nikolom Teslom.

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

bila i ostale kapitalna dela u ovoj oblasti. U novoj Jugoslaviji neko vreme je bio ministar bez resora u Saveznoj vladi, a zatim predsednik Komiteta za socijalno starawe pri predsedni{tvu te vlade. Za predsednika Narodnog fronta za Beograd i narodnog poslanika izabran je 1946. godine. Me|u brojnim priznawima, iz raznih perioda, najdraè mu je bila nagrada iz Fonda “Nikola Tesla”, koju mu je 1954. godine dodelio Savez dru{tava inèwera i tehni~ara Jugoslavije. Od Udruèwe studenata Gra|evinskog fakulteta tada mu je stigla ~estitka, a u woj ~itamo: “Kroz vi{e decenija neumornog i predanog rada Vi

DRU[TVO

SE]AWE NA PROFESORA

Profesor Savi} upisuje svoje utiske na otvarawu @elezni~kog muzeja u Beogradu, 1953. Stoje: Blagoje Bogavac i upravnik Muzeja Dragoqub Jankovi}

Ispra}aj posmrtnih ostataka Marije Savi} iz ivawi~ke bolnice u Beograd, 1969. godine

ste izveli mnogobrojne gra|evinske objekte u na{oj zemqi i van we, a nekim od wih ste zadivili ~itav svet. Va{e brojne nau~ne publikacije i enciklopedija tehni~kih znawa iz oblasti projektovawa i gra|ewa èlezni~kih pruga u~inili su vas stvaraocem na{e nauke o èleznicama. Kao nastavnik i pedagog Vi ste izveli na put generacije novih inèwera.” U penziju je oti{ao u 85. godini, preminuo dve godine kasnije, 1957. godine, a sahrawen je na Novom gro-

bqu u Beogradu. Wegova supruga Marija umrla je 1969. u Ivawici, gde je, kod Kirilove rodbine provela posledwe dane `ivota. Wegova bogata biblioteka, sa kwi`evnim delima na srpskom, engleskom, francuskom, ruskom i nema~kom jeziku, danas se nalazi u Biblioteci “Svetislav Vulovi}” u Ivawici. Ime Kirila Savi}a nosi nau~ni institut u Beogradu, ulice na Vo`dovcu i u Ivawici, kao i osnovna {kola u wegovom zavi~aju. E.V.

„Studenti su sedeli u hladnim u~ionicama i izan|alim zimskim kaputima ili u starim {iwelima. Profesori su ponekad dràli predavawa u zimskim kaputima i sa {e{irima na glavi. I pored svih tih nevoqa, zahvaquju}i ogromnom entuzijazmu studenata, asistenata i nastavnika, nastava se odvijala po utvr|enom rasporedu ~asova, bez ikakvih prekida ili zastoja. Nastavnici i asistenti obavqali su svoju uzvi{enu du`nost sa puno li~ne odgovornosti, mnogo samoodricawa i po`rtvovawa. Wihova je velika zasluga {to je Tehni~ki fakultet ve} slede}e {kolske godine dao prve gra|evinske inèwere na{oj privredi ... I profesor Kirilo Savi}, onda najstariji na{ profesor na Tehni~kom fakultetu, drào je predavawa u zimskom kaputu i sa {e{irom na glavi. Imao je tada punih 76 godina. Prilikom crtawa po {kolskoj tabli wemu je kreda klizala, jer se na tabli bio uhvatio tanak sloj leda posle brisawa sun|erom. Ali, to ga nije ni malo pokolebalo. Stavio je rukavice na ruke i nastavio da predaje kako se projektuje trasa èlezni~ke pruge, kao da su to najnormalniji uslovi za predavawe. Primer starog profesora sledili su i studenti i ostajali uporno na predavawima i pod najteìm uslovima.” Ovako je o svojim studentskim danima, u godinama velikog siroma{tva posle Drugog svetskog rata, pisao Savo Jawi}, pripadnik jedne od posledwih generacija studenata kojima je Kirilo Savi} predavao projektovawe i gra|ewe èleznica i autor kwige “@ivot i rad profesora Kirila Savi}a” koja se 1987. godine pojaviti u izdawu Gra|evinskog fakulteta i „Nau~ne kwige” . Dok se {kolovao za gra|evinskog inèwera, Jawi} je bio fasciniran Savi}evim ogromnim znawem i iskustvom, a kasnije, kada bi kao ve} iskusan inèwer nai{ao na neki problem u struci, uvek bi posezao za kwigama svog profesora, znaju}i da }e u wima prona}i re{ewe.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

DVE DECENIJE USPE[NOG POSLOVAWA

„ALTER“ OBU]A, ÂÂNSKA, A SVETSKA ok je pre dvadesetak godina na mnoge firme u Srbiji stavqan katanac, â~ak je bio jedan od retkih gradova u kome su osnivana nova preduze}a. Naj~e{}e su to bili porodi~ni „biznisi“, koji su kao neku vrstu nasle|a usvajale nove generacije. Mnoga od ovih preduze}a danas vi{e ne postoje, jer se wihovi vlasnici, kako se to obi~no kaè, nisu sna{li u novim uslovima trì{nog poslovawa, mnogo nestabilnijim i surovijim nego {to smo pre dve decenije mogli i zamisliti. Neki su ipak preìveli, uspeli da se prilagode i ~ak oja~aju.

prepoznati na svetskom trì{tu, moèmo da traìmo kooperante koji prema na{im zahtevima mogu da organizuju proizvodwu i da biramo sa kim }emo da radimo, a da na{a proizvodwa ne bude limitirana– obja{wava Aleksi}. Su{tina poslovawa „Altera“ je da se za odre|enu cenu dobije odre|eni kvalitet, da to za dana{we vreme ne bude skup proizvod za kupca. Zahvaquju}i tome, kao i pra}ewu trendova i fleksibilnosti firme u pogledu dizajna „Alter“ radi obu}u koja je konkurentna ne samo na doma}em trì{tu. Upravo ovakav na~in razmi{qawa i realizovawa ideja prepoznao je i Univerzitet u Dalasu, koji je jo{ pre pet godina

IZ Â^KA NA „PUT SVILE“, DO „PRESTONICE“ MODE Jedan od retkih svetlih primera ne samo u â~ku, ve} u {irem regionu je preduze}e „Alter“ koje vodi bra~ni par Jasminka i Slavko Aleksi}. Wih dvoje, ekonomisti po struci, na vreme su prepoznali da se nekada{wi „put svile“ koji ide ka Istoku, i u dana{we doba moè veoma uspe{no koristiti. Proizvodwu obu}e po „recepturi Altera“ jo{ pre 12 godina organizovali su u Kini, kasnije u sli~nim fabrikama u Indiji, a onda i u one u blièm okruèwu – Turskoj i Italiji. Obu}a sa etiketom „Alter“ sada se prodaje u oko 400 maloprodajnih objekata u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, a ne{to mawe u Bugarskoj i Gr~koj. Naziv „Alter“ nosi 28 prodavnica. Ove godine „Alter“ obeleàva dve decenije rada, ali kako u ovom preduze}u vole da istaknu, koreni su jo{ sa kraja {ezdesetih godina, kada je Jasminkin otac Bogomir ]ur~i} u{ao u svet trgovaca obu}om. - Kada smo po~iwali, hteli smo da napravimo korak daqe od trgovine, da radimo na{u obu}u koja }e imati svoj pe~at. Lomili smo se da li da u â~ku pokrenemo proizvodwu, ali smo primetili da se svetska proizvodwa okre}e prema Istoku. Bili smo krajem devedesetih u Kini i videli da smo na pravoj adresi. U Srbiji je tih godina i industrija obu}e doìvqavala svoj pad i doneta je odluka, koja se posle dvadeset godina pokazala kao ispravna - kaè Slavko Aleksi}, isti~u}i da su se za Kinu opredelili ne samo zbog jeftinije radne snage, ve} i zbog tamo{wih ve}ih proizvodnih kapaciteta, koji danas ne postoje u Evropi.

gujevca, sa kojim teksa{ki profesori imaju dugogodi{wu saradwu. Aleksi}i su po pozivu gostovali na univerzitetima Avilton i Berkli u Dalasu, gde su studentima preneli svoja iskustva. - Imali smo razgovore i sa predstavnicima jedne marketin{ke agencije koja radi za ameri~ku vladu. Govorili smo o mogu}nosti da svoje proizvode prikaèmo na najve}em sajmu obu}e u Las Vegasu i da tom trì{tu ponudimo svoje proizvode. Oni su i daqe zainteresovani za saradwu sa nama i ta mogu}nost je jo{ otvorena – kaè direktor Aleksi}. Postoje ozbiqni planovi da se uskoro osvoji jedno veliko svetsko trì{te, za koje se vode

PONUDE IZ KANADE I AUSTRALIJE U „Alter“ stiù ponude za prodaju obu}e ~ak iz Skandinavije, Amerike, Kanade, pa i Australije, ali Aleksi}i smatraju da za osvajawe novih trì{ta treba spremiti sigurnije „korake“. - Postoji potreba i da imamo „srpski“ proizvod. Razmi{qali smo o tome da ovde finaliziramo proizvodwu, ali ~ekamo stabilnije vreme. Doma}oj privredi potrebno je ure|eno trì{te, da se zakonom propi{u du`ni~ko - poverila~ki odnosi, jer bez toga ne moè se realno planirati posao – zakqu~uje Aleksi}.

Jasminka i Slavko Aleksi}

UZ POSAO I HUMANOST

pregovori, ali Aleksi} ne `eli mnogo da govori o tome, dok i ova ideja ne bude realizovana.

Za razliku od mnogih firmi u Srbiji, u „Alteru“ se skoro od osnivawa velika pa`wa posve}uje humanosti. I to ne samo za one „prazni~ne dane“ kada se svi sete siroma{nih, nesre}nih... „Alter“ je organizovao vi{e puta akcije za decu iz SOS sela kod Kraqeva, sara|uju i pomaù sve domove za nezbrinutu decu. Pre dve godine raspisali su i konkurs za crteè za decu iz ovih domova „Za cipelicu iz mojih snova“. O svom humanitarnom radu ne èle mnogo da govore i kaù da im je najve}a nagrada sre}na i nasmejana de~ja lica.

Na teritoriji Kine ~ak u 25 fabrika izra|uju se cipele po modelima koji se kreiraju i dizajniraju u „Alteru“. U Indiji za „Alter“ dve fabrike rade obu}u od ko`e, u Turskoj u jednoj se izra|uju `enske ta{ne, a u dve tako|e obu}a. Posledwa u lancu, za sada, je „prestonica“ mode Italija, gde se pravi kvalitetnija linija obu}e za malo „prefiweniji ukus“. - Biramo partnere koji mogu da organizuju proizvodwu za na-

{u veoma {iroku lepezu modela. Da radimo u svojoj fabrici to ne bismo mogli, jer bismo bili vezani za odre|eni kalup, materijale, sezone... A ovako, kada smo

„Alter“ izabrao kao primer uspe{nog poslovawa u uslovima tr`i{ne nestabilnosti. Do ~a~anske firme do{li su na preporuku Pravnog fakulteta iz Kra-

GODI[WE DVE HIQADE MODELA U svim zemqama radi se po idejama koje „odsawa“ Jasminka Aleksi}, koja prati evropske i svetske trendove. Svake sezone osmisli se od 800 do 1.200 wenih ideja, {to godi{we prema{i 2.000 raznih modela brendirane „Alter“ mu{ke i `enske obu}e. „Alterovci“ biraju materijale, a pri izradi uzorka Jasminka radi sa tamo{wim dizajnerima. Kada urade prvu cipelu, ona ka`e da li to odgovara wenoj viziji i i tek tada model ide u proizvodwu. O tome koliko se i kako rade ovi modeli, govori i podatak da je oko 1.000 modela Jasminka ve} „izma{tala“ za kolekciju prole}e - leto 2014. U firmi „Alter“ zaposleno je vi{e od sto qudi, ali je nekoliko hiqada radnika u zemqama gde se proizvodi obu}a „Alter“ vezano za ovo ~a~ansko preduze}e. Aleksi}i isti~u da su oni nosioci projekta „Alter“, ali da je veoma va`no to {to ~itavo preduze}e radi kao jedan tim. V. T.

SELO

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

O PRIVREDNOM AMBIJENTU SRBIJE IZ UGLA PREDUZETNIKA FILIPA RADOJI^I]A, PREDSEDNIKA UDRU@EWA MLADIH PRIVREDNIKA SRBIJE

PRU@ITI [ANSU MLADIM I OBRAZOVANIM QUDIMA! U ciqu boqeg kreirawa poslovnog ambijenta za mlade koji èle da se bave sopstvenim biznisom, nedavno je u Beogradu osnovano Udruèwe mladih privrednika Srbije. Za predsednika Udruèwa izabran je Filip Radoji~i}, vlasnik firme â&#x20AC;&#x153;Damekâ&#x20AC;? iz â~ka, koja se bavi preradom i plasmanom vo}a. Slede}i trag ove informacije, stupili smo u kontakt sa ~a~anskim preduzetnikom, koji stoji na ~elu novoformiranog udruèwa, kako bismo od wega saznali vi{e o novoj inicijativi. S obzirom da u ~itavoj Srbiji, a samim tim i ~a~anskom kraju, ima mnogo mladih i obrazovanih qudi, koji bezuspe{no tragaju za uhlebqewem, razgovor sa dvadesettrogodi{wim Filipom u~inio nam se veoma interesantim. ilip Radoji~i} se u preduzetni~ke vode otisnuo pre tri godine, kada je i osnovao sopstvenu firmu za otkup i preradu vo}a. Kako kaè, posao je pokrenuo bez ijednog sopstvenog dinara. Firmu je osnovao zahvaquju}i Fondu za razvoj Republike, koji mu je odobrio kredit od 15 hiqada evra za nabavku su{are. Jedino je bilo neophodno obezbediti u startu u~e{}e koje je iznosilo oko hiqadu i po evra. Mladi ~a~anski

preduzetnik je konkurisao i za sredstva u okviru Programa za mlade privrednike, kako bi pro{irio obim proizvodwe. Iako nije o~ekivao, wegov biznis projekat je pro{ao. U oba slu~aja kreditna sredstva su odobrena pod veoma povoqnim uslovima i uz grejs period. Proizvodni pogon za su{ewe vo}a nalazi se u Vapi i u wemu se nalaze dve su{are. Za 24 sata u wima se moè osu{iti ukupno 4.000 kilograma vo}a. - Nije sve i{lo uvek uzlaznom linijom. Bilo je i te{kih perioda u mom dosada{wem radu, ali sam tada imao sna`nu podr{ku porodice. Najvi{e me brine kada kupci zakasne u izmirewu obaveza, jer rate za kredit ne mogu da ~ekaju. Bez obzira na probleme sa kojima sam se do sada susretao, jer radimo u veoma nezdravom ekonomskom ambijentu, ni jednog momenta se nisam pokajao {to sam pokrenuo privatni posao. Mnogo je lak{e raditi u sopstvenoj firmi, nego za druge. Mladim qudima savetujem da slede ovakav ili neki sli~an put do zaposlewa. Nije dovoqno sedeti skr{tenih ruku i ~ekati neka boqa vremena, jer prilike dobrim delom moramo sami stvarati, kako bismo {to pre do{li do ciqa - obja{wava Filip i dodaje da Srbija nema stabilne uslove poslovawa, {to predstavqa veliki problem svim privrednicima. On tako|e isti~e da mladi i obrazovani qudi sve ~e{}e odlaze iz Srbije i da bi nadle`ni u dràvi trebalo da im obezbede izvesne olak{ice za pokretawe biznisa, od ~ega bi svi imali veliku korist. Kako navodi, Udruèwe mladih privrednika Srbije je i

formirano da mladim preduzetnicima pomogne u re{avawu problema sa kojima se suo~avaju u poslovawu i za{titi wihove interese pred nadle`nim organima i donosiocima odluka. - Do ideje o formirawu Udruèwa do{li smo sasvim slu~ajno. Vi{e preduzetnika u Organizaciji Biznis mladih Srbije smatralo je da mladima treba pruìti {ansu, pa smo odlu~ili da se zalaèmo za stvarawe boqih uslova za pokretawe biznisa i promociju preduzetni{tva - rekao je Radoji~i} i pozvao sve mlade preduzetnike da se pridruè novoj inicijativi, kako bi zajedno uticali na poboq{awe privrednog ambijenta i promovisali preduzetni{tvo mladih kao dobru {ansu za zapo{qavawe. KQU^ JE U PRERADI! Mladi ~a~anski preduzetnik smatra da nije pogre{io u izboru, jer poqoprivreda i prerada poqoprivrednih proizvoda imaju dobru perspektivu u Srbiji. Ipak, kada je zarada u pitawu - prednost je na strani ove druge opcije. - Ako izvozite {qivu u sveèm stawu, ne moète imati ni pribli`no dobre rezultate kao neko ko je ovo vo}e preradio. Kqu~ za postizawe boqih finansijskih efekata je svakako u prera|iva~kim kapacitetima. Imao sam to u vidu kada sam otvarao firmu, a trogodi{wi rad u ovoj oblasti je potvrdio da sam ispravno razmi{qao. Po mojoj proceni, za uspeh poslovawa nije toliko bitno da li }ete su{iti {qivu ili se baviti nekom drugom vrstom prerada, ali je presudno kakav je kvalitet va{eg proizvoda, da li zadovo-

PRVO UDRU@EWE MLADIH PRIVREDNIKA SRBIJE Novoformirano Udruèwe mladih privrednika Srbije }e okupqati najaktivnije i najsposobnije mlade u Srbiji koji èle da pokrenu ili su ve} osnovali sopstvena preduze}a. Udruèwe }e za svoje ~lanove organizovati obuke za izradu biznis planova i unapre|ewe poslovawa, obave{tava}e ih o konkursima za finansirawe inovacija i programima kroz koje mogu dobiti mentorsku podr{ku, kao i relevantnim sajmovima i konferencijama u zemqi i inostranstvu. Podstica}e razmenu ideja, znawa i iskustava me|u ~lanovima i sa predstavnicima sli~nih asocijacija u svetu. Pruà}e im podr{ku i u ostalim segmentima koji su zna~ajni za razvoj poslovawa. Osniva~koj skup{tini Udruèwa, koja je odràna u Beogradu, prisustvovali su predstavnici 17 firmi koje posluju u oblastima informacionih tehnologija, proizvodwe i prerade hrane, finansijskih usluga, dizajna, saobra}aja, projektovawa i sli~no. Kako je istaknuto tom prilikom, osnovni ciqevi ovog udruèwa su: zastupawe i za{tita profesionalnih interesa mladih preduzetnika, ja~awe wihovih veza na lokalnom, regionalnom i me|unarodnom nivou kroz razmenu iskustava i ideja, edukacija mladih preduzetnika o ekonomskim uslovima poslovawa, poslovnim pogodnostima i uslovima za unapre|ewe poslovnog ambijenta, kao i zastupawe svojih ~lanova pred nadle`nim ustanovama, dràvnim i drugim organima i organizacijama u zemqi i inostranstvu. Osnivawe Udruèwa mladih privrednika Srbije podrào je USAID kroz projekat odrìvog lokalnog razvoja.

qava standarde stranih kupaca i da li je prera|iva~ spreman da potencijalnim kupcima obezbedi odgovaraju}u koli~inu robe - kaè Radoji~i}, dodaju}i da je jedinu dilemu na startu svog preduzetni~kog poduhvata imao da li da nabavi su{aru za vo}e ili komoru za zamrzavawe. Prevagnula je prva opcija. Da je nabavio komoru za zamrzavawe vo}a ne bi mogao tako brzo da obezbedi obrtna sredstva za rad, a to je bilo od presudnog zna~aja za pokretawe proizvodwe. Su{ara mu je omogu}ila da na samom startu do|e do novca pruàwem usluge drugima. Zaradu je ulagao u otkup vo}a, a su{enu {qivu koju je proizvodio plasirao je na lokalnom trì{tu, jer jo{ uvek nije imao zna~ajnije koli~ine ovog proizvoda za izvoz. STRANI KUPCI CENE UJEDNAÊN KVALITET PROIZVODA U ovoj sezoni otkupio je oko sto tona sirove {qive i preradio za trì{te. Svoj proizvod }e plasirati na lokalnom podru~ju, u piqarnicama i na pijacama, ali dobrim delom i na stranom trì{tu. S obzirom da jo{ uvek ne proizvodi neke zna~ajnije koli~ine ovog veoma traènog artikla, izvoz su{ene {qive obezbe|uje kroz

kooperaciju sa ve}im firmama. Stranim kupcima je najva`nija odgovaraju}a kalibraà su{enog proizvoda i wegova slast, isti~e Radoji~i}. - Koliko je dobar finalni proizvod zavisi od kvaliteta otkupqenog vo}a. U ovoj sezoni je {qiva prerodila, pa su nam veliki problem stvorili neujedna~eni plodovi, a veliki problem u otkupu je {to se svuda u Srbiji gaji veliki broj sorti {qiva i {to su nam posedi usitweni. Otuda poti~e i neujedna~enost kvaliteta proizvoda, {to povla~i i nisku otkupnu cenu. To nije dobro za poqoprivrednike, ali ni za nas prera|iva~e, jer ni mi u tom slu~aju ne moèmo da postignemo ujedna~en kvalitet proizvoda. Doga|a se da se sitna {qiva presu{i, a ona krupnija ostane nedovoqno suva. Evropsko trì{te zahteva standardno dobar kvalitet proizvoda. To moraju da shvate svi u lancu proizvodwe, po~ev od primarnog proizvo|a~a. Kada bismo u tome uspeli, svi bismo imali boqu zaradu. Otkupna cena {qive u tom slu~aju sigurno ne bi bila 12 dinara po kilogramu, pa bi i vo}ari Srbije od svog posla imali daleko ve}u vajdu - kaè mladi ~a~anski preduzetnik. V. S.

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 40 pasuq 300 paprika 30 - 90 paradajz 70 krastavac 60 praziluk 100 tikvice 60 boranija 150 brokoli 250 plavi patlixan 30 kupus 20 karfiol 100 - 150 per{un 30 {argarepa 70 cvekla 100 spana} 150 blitva 30 zelena salata 30 - 50 crni luk 60 beli luk 400 rotkvice 40

VO]E suve {qive 300 jabuke 40 - 70 kru{ke 50 - 70 diwe 30 breskve 80 - 100 nektarine 100 - 120 gro`|e 60 - 80 ju`no vo}e 100 - 240 orasi 1.200

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 7 - 13 kajmak 500 - 600 sir 250 - 350 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 210 - 220 ovce 120 jagwad 250 p{enica 25 je~am 23 kukuruz 20

SELO

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

ODR@ANA DRUGA PO REDU MANIFESTACIJA “QUBI]KI KOTLI]” - PASUQIJADA 2013.

OÛVAWE TRADICIJE I PROMOCIJA GASTRONOMIJE organizaciji KUD “Tanasko Raji}” i MZ “Qubi} selo”, pro{le subote je u dvori{tu Doma kulture u Qubi}u, odràna druga po redu gastronomsko - kulturno - turisti~ka manifestacija “Qubi}ki kotli}” - Pasuqijada 2013. Predsednik KUD “Tanasko Raji}” Zoran Zateì}, kaè da je ciq manifestacije o~uvawe tradicije, promocija gastronomije i turisti~kog potencijala Qubi}a i â~ka. - Prva manifestacija je bila organizovana na brdu Qubi}u, ali procenili smo da na ovom prostoru koji je bio maksimalno

popuwen, moèmo pri~u da ponovimo i pro{irimo novim sadràjima. Jako smo zadovoqni, ~ak i prezadovoqni realizacijom manifestacije na novoj lokaciji. Ube|eni smo da su postavqeni temeqi jedne nove veoma uspe{ne manifestaciji na teritoriji na{eg grada - izjavio je Zoran Zateì}, idejni tvorac “Qubi}kog kotli}a”. Otvaraju}i “Pasuqijadu”, gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}, izme|u ostalog je rekao da }e Grad i u narednom periodu podràvati “Qubi}ki kotli}” i naglasio da sve manifestacije koje se organi-

POBEDNICI Za takmi~ewe u kuvawu pasuqa u kotli}u ili zemqanom loncu, prijavilo se 20 takmi~arskih ekipa, od kojih se takmi~ilo 18. @iri (Violeta Pantovi}, Qubi{a Matovi} i Zoran Zateì}) je imao teàk zadatak, a osnovni parametri za ocewivawe najboqe ukuvanog pasuqa bili su: op{ti izgled, ukus, gustina i raskuvanost. Pobednik ovogodi{we “Pasuqijade” je SUR “Pe~ewara âjdo” koja je od maksimalnih 40 bodova osvojila 34, drugoplasirane su “Izjelice”, a tre}e mesto je osvojila ekipa “Metlar”. Ove godine organizatori su nagradili i pojedine segmente manifestacije. Za najure|eniju kuhiwu nagra|ena je ekipa “Trbuqubko”, za najveseliji {tand na Pasuqijadi progla{eni su “Metlari”, a nosioci najoriginalnijeg naziva su “Qubi}ki bombarderi”. U takmi~ewu u brzom jedewu pasuqa, tako|e novoj disciplini, koja je ina~e privukla veliku pa`wu posetilaca, pobedio je Radoje Terzi}.

N. R.

P^ELARSKA OPREMA O premu za p~elarstvo mo`emo podeliti na opremu za p~elara, opremu za proizvodwu, prikupqawe i preradu p~eliwih proizvoda i opremu za seobu ko{nica. O svim ovim potrebama za p~eliwak, pisa}emo narednih meseci. Naravno, ne mora se sve imati, i nijedan p~elar se ne bavi svim aktivnostima, ali pomenu}emo razne kombinacije kako bi ~itaocima predstavili {irok spektar mogu}nosti u bavqewu ovim poslom.

ve}im brojem ko{nica. U novije vreme, mla|i p~elari sve vi{e koriste i p~elarske rukavice koje se prave od mekane ko`e i pamu~nih navlaka za zglobove podlaktice. Preporu~uju se za rad po~etnicima u ovom poslu. Pored rukavica, u boqe opre-

Najosnovnija oprema za bavqewe p~elarstvom su p~elarske kape. Re~ je o raznim vrstama kapa i {e{ira zamre`enim sa predwe strane crnim tilom, koji omogu}ava da se kroz wega posmatra ko{nica, a spre~ava p~ele da ubadaju u predelu glave. Pored kape, sada se mogu nabaviti i p~elarske bluze i kompletna odela koja su napravqena od belih ili `utih pamu~nih materijala, i koriste se pri radu sa

mqenim radwama i na sajmovima p~elarske opreme mogu na}i i patike za rad na p~eliwaku. Razlikuju se od obi~nih patika po tome {to im je dodat platneni deo sa gorwe strane, koji

TRADICIONALNA GODI[AWA MANIFESTACIJA

„DANI PÊLARSTVA ÂÂNSKOG KRAJA“

slu`i da za{titi zglobove potkolenice kada se nosi u kompletu sa odelom. Dimilica je standardna oprema svakog p~eliwaka i zapravo je mala lime-

Oprema za p~elara

na konzerva na jednoj strani otvorena za izlaz dima, a na drugoj strani se nalazi ko`ni meh koji slu`i da uduvava vazduh unutra.

zuju na na{em podru~ju doprinose da â~ak zauzme zna~ajno mesto na turisti~koj mapi Srbije. - Qubi} }e tako|e biti na turisti~koj karti Srbije, imaju}i u vidu da }emo za nekoliko dana zvani~no osve{tati Crkvu na brdu Qubi}u. Ugosti}emo patrijarha Irineja i mnoge zvanice iz Republike Srbije. Ve} 2015. godine o~ekuje nas proslava 200 godina od Boja na Qubi}u. Ove godine radimo projekte, idu}e }emo izvoditi radove, tako da }emo 2015. godine spremni do~ekati goste podsetio je gradona~elnik Ili}. Predsednik MZ “Qubi}” Dejan Tomi}, veruje da }e ova manifestacija postati tradicionalna i da }e podsta}i razvoj ~itave leve obale Zapadne Morave. - Na levoj obali Morave ìvi 25.000 stanovnika. @elimo da me{tane “podignemo” iz letargije, da podstaknemo druèwe, promovi{emo porodicu i narodnu tradiciju - istakao je Tomi}. Na gastronomsko - kulturno turisti~koj manifestaciji “Qubi}ki kotli}” - Pasuqijada 2013. u~estvovalo je oko 300 u~esnika amatera i umetnika koji su nastupili na pozornici, a odràna je i izlo`ba doma}e radinosti, starih zanata i likovne kolonije.

Prave se sve vi{e od prohroma, jer su dugotrajnije. Po najnovijim preporukama dimilice se sve vi{e zamewuju raznim vodenim prskalicama. P~elarski no` je alatka koju svaki p~elar koristi i sluì kako za va|ewe ramova iz ko{nica, tako i za niz drugih radwi na p~eliwaku, sve u zavisnosti kako je napravqen. Postoji cela paleta oblika i veli~ina noèva u proizvodwi, a ~esto }emo videti i da ih p~elari prave namenski prema svojim potrebama. Najve}i izbor opreme moèmo na}i na sajmovima p~elarske opreme. Upravo ovih dana odràva se sajam u Beogradu, u Ta{majdanskom parku, od 3. do 6. oktobra.

organizaciji Dru{tva p~elara “â~anska p~ela” i Turisti~ke organizacije â~ka, a pod pokroviteqstvom Grada â~ka, od 10. do 12. oktobra, na Gradskom trgu bi}e odràna manifestacija “Dani p~elarstva ~a~anskog kraja”. Ova manifestacija je izlo`beno - prodajnog karaktera, a ciq je prezentacija p~elarskih proizvoda, kao i predstavqawe kompletne ponude p~elarstva â~ka i okoline. Kotizacija za u~e{}e na izlo`bi je 1.500 dinara i jedan kilogram bagremovog meda. Svi zainteresovani vi{e informacija mogu dobiti od Zorana Raji}a, pozivom na broj telefona: 064/130-89-01. Organizatori pozivaju sve p~elare, proizvo|a~e p~elarske opreme, qubiteqe meda i p~eliwih proizvoda, da svojim prisustvom, kao izlaga~i ili posetioci, ovu izlo`bu ulep{aju. N. R.

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

OBELE@EN SVETSKI DAN SRCA

„KRENITE PUTEM ZDRAVOG SRCA”

Svetski dan srca ustanovqen je 2000. godine, sa ciqem da informi{e qude {irom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vode}i uzro~nici smrtnih ishoda, koji odnose 17,3 miliona `ivota svake godine

vetski dan srca, 29. septembar, obeleèn je pod sloganom “Krenite putem zdravog srca”, nagla{avaju}i zna~aj zdravih stilova ìvota, kao i zna~aj prevencije faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama. Zavod za javno zdravqe â~ak, uz podr{ku partnera, pro{log

petka je organizovao akciju na Gradskom trgu, sa ciqem da se ukaè na zdrave stilove ìvota, kako bi se izbegle bolesti srca i krvnih sudova. Doktorka Qiqana Pi{~evi} Moji}evi}, na~elnik Centra za promociju zdravqa, podsetila je da su me|u naju~estalijim dijagnozama zakre~ewe krvnih sudova, oboqewe sr~anog mi{i}a, povi{en pritisak i infarkt mozga, kao i da su od 2002. do 2011. godine, zahvaquju}i raznim preventivnim aktivnostima, ove bolesti smawene kod èna za 15 odsto, a kod mu{karaca za 13 procenata: - Ciq aktivnosti jeste smawewe oboqevawa i umirawa od bolesti srca i

krvnih sudova. Na podru~ju Moravi~kog okruga se uklapamo u svetske parametre, a stopa smrtnosti i oboqevawa od ovih bolesti je prva na rang listi. To va`i za ~itav svet, Republiku Srbiju i za na{ okrug. Prema re~ima dr Jelice Stankovi} iz Centra za preventivni rad, ove bolesti se mogu spre~iti zdravim stilovima `ivota, pre svega adekvatnom ishranom, kretawem i izbegavawem duvanskog dima.

- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije svaki dan oboleva i umire sve vi{e qudi od bolesti srca i krvnih sudova. Na primer, 2005. godine je od ovih bolesti umrlo vi{e od 43.000 gra|ana Srbije, {to je grad veli~ine Aran|elovca. Ukoliko se takav trend oboqevawa i umirawa nastavi, smatra se da }e 2015. godine od bolesti srca i krvnih sudova umreti 70.000 qudi u Srbiji. Ono {to mi mo`emo da u~inimo jeste da uti~emo

na takozvane promenqive faktore rizika, koji doprinose oboqevawu od ovih bolesti, a to je da na{im pacijentima sugeri{emo i pomognemo da prestanu da pu{e, da se svakodnevno bave fizi~kim aktivnostima, da kontroli{u vrednosti {e}era u krvi, masno}a, da le~e povi{en krvni pritisak, da se zdravo hrane. Jedino }emo na taj na~in smawiti broj obolelih, a samim tim i broj umrlih od bolesti srca i krvnih sudova - ista-

kla je dr Jelica Stankovi}. I deca su izloèna riziku od pojave bolesti srca i krvnih sudova, koje mogu da se jave i pre ro|ewa, a rizik raste tokom detiwstva usvajawem lo{ih ìvotnih navika, kao {to su nepravilna ishrana, nedostatak fizi~ke aktivnosti, izloènost duvanskom dimu. - Granica obolelih od sr~anih bolesti se iz godine u godinu pomera, za{ta je mo`da najvi{e kriva gojaznost koja je prisutna me|u decom, odnosno na~in ìvota. Deca puno vremena provode za kompjuterom, fizi~ki su neaktivna, ishrana nije adekvatna... podsetila je dr Andrijana Puzovi}, saradnik Ministarstva zdravqa za Dom zdravqa â~ak. Pored organizatora Zavoda za javno zdravqe â~ak, u akciji su u~estvovali i u~enici Medicinske {kole, volonteri Crvenog krsta i mali{ani iz ~a~anskih vrti}a. N. R.

PROMOVISANA NEDEQA DOJEWA

NEZAMENQIVO MAJÎNO MLEKO avod za javno zdravqe â~ak obeleìo je u vrti}u „ârobni svet“ Nacionalnu nedequ promocije

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

dojewa, sa ciqem promovisawa zna~aja maj~inog mleka u ishrani dece. Svaka 40. nedeqa u godini je, po kalendaru Javnog zdravqa, Nacionalna nedeqa dojewa. U okviru ove nedeqe zdravstvene organizacije sprovode akcije koje promovi{u dojewe i nagla{avaju medicinski i psiholo{ki aspekt ovog prirodnog procesa. - Izabrana je ~etrdeseta nedeqa simboli~no jer toliko trudno}a traje. Dojewe je jako va`no jer je to najlak{i, najekonomi~niji i najzdraviji na~in da se hrani beba. Ta prva kap mleka koju beba uzme u porodili{tu je zapravo prva vakcinacija koju beba doìvi, jer je kolostrum pun antitela koja ~uvaju bebu i uti~u na imunolo{ki status novoro|en~eta. Preporuka je da beba doji do dve godine, po èqi majke i deteta moè i do tri. Dojewe pozitivno uti~e na pravi-

lan fizi~ki, psihi~ki i emocionalni razvoj bebe – rekla je dr Qiqana Moji}evi} iz ZZJZ ^a~ak. Pedijatar Mirjana Nedovi} naglasila je da trudnice u porodili{tu savetuju da svoje bebe doje do ~etiri meseca, a da nakon toga polako u ishranu uvode i nemle~nu hrana, ali da podoj traje obavezno do godinu ili dve. - Mamino mleko je nezamenqiva vrsta hrane. Trudimo se da mamama u porodili{tu objasnimo i doka`emo da je to ne{to najboqe za wihovu decu, za emocionalnu vezu bebe i mame i za jedan pravilan rast i razvoj. Mame u porodili{tu imaju dileme da li to mogu da odrade kako treba, da li je wihovo mleko kako treba, da nije vodeno…. Savet mamama je da je wihovo mleko svakako najboqe mleko i ono prolazi kroz tri faze. Prva je kolostrum, pa prelazno i na

kraju tzv. zrelo mleko. U svakom momentu u tom mleku postoji odgovaraju}i odnos hranqivih materija koje su u najboqem odnosu koje u tom trenutku beba moè da iskoristi - kaè dr Nedovi}. Vi{a medicinska sestra Polivalentne patronaè Ana Rabrenovi} istakla je da je ova slu`ba Doma zdravqa na raspolagawu svim porodiqama ukoliko imaju neka pitawa ili probleme sa dojewem beba. Prema istraìvawima stru~waka Fonda UN za decu (UNICEF) sprovedenih 2005. godne, u Srbiji je dojeno tek 23 odsto beba do ~etiri meseca, dok je samo 15 odsto dojilo do {est meseci. Istraìvawa sprovedena 2010. godine pokazala su da je broj dece koja su iskqu~ivo dojila do {est meseci pao na 11 procenata. I. M.

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

SARADWA VISOKIH [KOLA IZ Â^KA I SPLITA Ideja o saradwi Visoke {kole tehni~kih strukovnih studija iz â~ka i Sveu~ili{nog odjela za stru~ne studije iz Splita zasnovana je na sli~nosti studijskih programa februaru ove godine nastavnici ~a~anske {kole Ivo Vlastelica i Aleksandar Damwanovi} bili su gosti Sveu~ili{nog odjela za stru~ne studije u Splitu, a 1. oktobra su predstavnici nastavnika i studenata splitske {kole uzvratili â~anima posetu. Tako su napravqeni prvi koraci na putu me|unarodne saradwe dveju visoko{kolskih ustanova, koja bi, kako je rekao direktor V[TSS Doj~ilo Sretenovi}, trebalo da bude “dugoro~na, plodna i od koristi za obe {kole”. Vi{i predava~ splitske {kole Silvana Kosanovi} podsetila je na svoj pro{logodi{wi susret sa Ivanom Krsmanovi}, kole-

NAJPRE RAZMENA NASTAVNIKA I STUDENATA

ginicom iz ^a~ka, na skupu profesora stranih jezika u Beogradu, kada su wih dve uo~ile veliku sli~nost studijskih programa ~a~anske i splitske {kole i inicirale saradwu. - Nadamo se da }emo mo}i ostvariti daqu suradwu u smislu mobilnosti nastavnog osobqa i studenata, kao i mobilnost kolega koji su van nastavnog procesa, kako bi se upoznali sa iskustvom drugih institucija. Ve} u studenom

kolege iz â~ka ugo{}uju na{e predava~e, a onda }e do}i do uzvratnog posjeta kolega iz â~ka nama u Splitu. Tako|e se nadamo da }e do}i do rada na zajedni~kim stru~nim projektima i zajedni~kog pisawa ~lanaka, a pruì}emo i potporu studentima da se poveù i, ako ni{ta drugo, organiziraju sportske turnire i natjecawa - kazala je go{}a iz Splita, zahvaliv{i se doma}inima na gostoprimstvu.

Pozitivne utiske o â~ku, uprkos lo{ih vremenskih prilika, stekli su i predstavnici splitskih studenata - Ivan Andri} i Josip Vuj~i}. - Drago mi je {to sam upoznao kolege i kolegice iz â~ka. Dok su profesori imali sastanak, oni su nas uqudno proveli kroz â~ak, koji je jako lijep grad, a i dana{wi izlet po manastirima zaista je bio prekrasan - kazao je Andri}, na konferenciji za

U O[ „MILICA PAVLOVI]” OBELE@EN EVROPSKI DAN JEZIKA

ve} i prevazilaèwa etni~kih i kulturolo{kih barijera. On nam pomaè da boqe upoznamo druge qude, razmenimo iskustva i prihvatimo razlike - kaè profesorka engleskog jezika Olivera Simovi}. U programu koji su pripremili za |ake i nastavnike, u~enici vi{ih razreda su najve}u pa`wu poklonili engleskom i nema~kom, jezicima koji se u ovoj {koli izu~avaju, ali su bili zastupqeni i drugi strani jezici, francuski i italijanski na primer, koje deca u~e van {kole. Nije

oblasti tehnike (elektronika, elektroenergetika, informacijska tehnologija i konstrukcijsko strojarstvo). Do posla, naglasio je Jer~i}, znatno lak{e i br`e dolaze diplomci sa tehni~kih usmerewa, od kojih dobar deo dok studira ve} zna gde }e da radi. Govore}i o mogu}nostima saradwe, Jer~i} je rekao da }e ona zapo~eti predavawima gostuju}ih profesora, koja }e biti popularna, odnosno prilago|ena osnovnim znawima studenata, kako bi oni mogli da ih prate. Kasnije, kada se nastavnici me|usobno upoznaju, bi}e mogu}i i zajedni~ki projekti, koje }e finansirati Evropska unija ili resorno ministrastvo Repubike Hrvatske. Kao “podru~ja interesa” gosti iz Splita su naveli elektrotehniku, konstrukcijsko strojarstvo i obnovqive izvore energije. E. V.

NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

PRIJEM ZA ZA 39. 39. GENERACIJU GENERACIJU PRIJEM BRUCO[A BRUCO[A

KO ZNA JEZIKE RAZUME RAZLIKE

a svetu postoji izme|u {est i sedam hiqada jezika, a na starom kontinentu 225. Evropski dan jezika ustanovqen je, od strane Saveta Evrope, 2001. godine, a institucijama koje ga obeleàvaju pre nekoliko godina se pridruìla i ~a~anska O[ “Milica Pavlovi}”. - Davno je re~eno da {to vi{e jezika znamo vi{e vredimo. Ciq nam je da promovi{emo u~ewe i znawe stranih jezika i pokaèmo da jezik nije samo sredstvo sporazumevawa,

novinare u ~a~anskoj {koli. U ime studenata - doma}ina o susretu sa kolegama iz Hrvatske govorili su Marko Glibi} i Radosav Stani}. - Iz neformalnih razgovora koje smo vodili sa gostima videli smo da su nam studijski programi veoma sli~ni, kao i studentski `ivot. U 99 odsto stvari se ve} poklapamo, samo je potrebna dobra voqa studenata i pomo} nadre|enih da se ostvari neka ve}a saradwa - naglasio je Stani}. Predstavqaju}i svoju instituciju, vi{i predava~ Ivo Jer~i} je naveo da je ona deo Splitskog sveu~ili{ta, koje broji 23.000 studenata i drugo je po veli~ini u Hrvatskoj. Odjel ima 2.000 studenata, kao i 110 zaposlenih, na {est studijskih programa - dva ekonomska i ~etiri iz

zaboravqen ni materwi jezik, a, zahvaquju}i nastavi veronauke, na{lo se mesta i za staroslovenski, kao prete~u srpskog jezika i pismenosti. Priredba, koja je obilovala obradama stranih pesama od strane u~enika, koreografijom i recitacijama, je, nagla{ava profesorka, plod zajedni~kog rada darovitih u~enika, nastavnika stranih i materweg jezika, bibliotekara, verou~iteqa i nastavnika tehnike i informatike. E. V.

Na {est studijskih programa Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku ove godine se upisalo 287 studenata, a prijem za bruco{e prire|en je 1. oktobra, na dan po~etka nastave na visoko{kolskim ustanovana. ovoj, 39. generaciji studenata FTN, predstavqeno je rukovodstvo fakulteta i predstavnici stru~nih slu`bi, a dobrodo{licu im je po`eleo dekan Jeroslav @ivani}. - Od danas ste deo velike porodice na{eg fakulteta, koju ~ine studenti, profesori i asistenti, a va{a obaveza u toj porodi-

ce je da redovno poha|ate nastavu i ve`be, u~ite i polaète kolokvijume. Ako se tako budete pona{ali, rezultati ne}e izostati i vi }ete odavde iza}i kao qudi sa znawem, a ono je danas u svetu roba koja se prodaje - kazao je @ivani} uz napomenu da bruco{e, osim u~ewa, o~ekuju i druèwa, studentska takmi~ewa i putovawa. U ime Grada bruco{ima se obratio gradona~elnik Vojislav Ili}, rekav{i da su upisom na FTN napravili dobar izbor, jer su sa ovog fakulteta iza{li mnogi dobri stru~waci i uspe{ni qudi. Na “pametnom izboru” fakulteta novim studentima je ~estitao i student prodekan Dejan Jevtovi}, poèlev{i im da studiraju

{to kra}e kako bi se svojom strukom {to duè bavili. - Najva`nije je da shvatite da ste sada akademski gra|ani i da se tako i pona{ate. Ovde }ete mnogo nau~iti i napredovati u svakom pogledu - rekao je predsednik Studentskog parlamenta Nemawa Pavlovi} i pozvao bruco{e na veliku ùrku - Bruco{ijadu, koju }e Parlament organizovati 16. oktobra. O prednostima boravka i ishrane u Studentskom centru govorila je predstavnica ove ustanove Kasija Vukajlovi}, naglasiv{i da su u Srbiji retki gradovi u kojima su, kao u â~ku, fakulteti i studentski dom u neposrednoj blizini. E. V.

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE

KWI@EVNO VE^E SAVETA @ENA GO NOVE SRBIJE

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

ROMANI SLAVI[E PAVLOVI]A

Xilijen Flin

„I{~ezla“ zdava~ka ku}a Laguna objavila je jo{ jedan svetski hit. Re~ je o kwizi „I{~ezla“ (Gone girl) ameri~ke autorke Xilijen Flin. Ovo je roman koji je napravio potpunu pometwu na svim svetskim toplistama izbiv{i veoma brzo na mesto broj 1 i zadràv{i se tu dosta vremena. Ko si ti? [ta smo to jedno drugom uradili? To su pitawa koja Nik Dan sebi postavqa u jutro pete godi{wice svog braka, kada wegova èna Ejmi iznenada nestane. Policija sumwa na Nika. Ejmini prijateqi tvrde da ga se pla{ila, da je tajila ne{to od wega. On se kune da to nije istina. Policija na wegovom kompjuteru otkriva da je pretraìvao neobi~ne internet stranice. On tvrdi da je neko drugi morao koristiti wegov kompjuter. A tu su i uporni pozivi na wegov mobilni telefon. [ta se zapravo dogodilo sa Nikovom prelepom ènom? „I{~ezla“ je psiho-triler u kome }e uìvati i qubiteqi drame jer govori o bra~nom paru i misteriji koja obavija nestanak supruge. Dejvid Fin~er snima film po ovom romanu s Benom Aflekom u glavnoj ulozi (prikaziva}e se 2015). Xilijen Flin ro|ena je u Kanzas Sitiju. Poha|ala je univerzitet u Kanzasu gde je stekla diplome iz engleskog jezika i ùrnalistike. U îkagu je dobila master diplomu iz ùrnalistike. Preselila se u Wujork gde je deset godina pisala za Entertejnment vikli. Wen prvi roman Sharp Objects bio je finalista za nagradu Edgar 2006. i dvostruki dobitnik britanske nagrade Dager. Drugi roman Xilijen Flin, Dark Places, bio je bestseler Wujork tajmsa i na{ao se na nekoliko lista najboqih kwiga 2009. ukqu~uju}i i Wujork rivjuer, Pabli{ers vikli i îkago Tribjun. Danas ìvi u îkagu sa muèm Bretom Nolanom, wihovim sinom i ogromnim crnim ma~kom po imenu Roj. Kwige Xilijen Flin objavqene su u 28 zemaqa.

Sa{a Grej

Klub @ilijet zdava~ka ku}a Laguna objavila je roman prvenac dvadesetpetogodi{we Sa{e Grej, jedne od najuspe{nijih zvezda holivudske porno-industrije, „Klub @ilijet“. Autorkina duhovitost i razigranost pr{te sa svake stranice ovog erotskog romana i plene ~itaoca, teraju}i ga da pro{iri vidike i zamisli se nad sopstvenom seksualno{}u. Ketrin, studentkiwa filmske reìje, ima jednu tajnu: dugo potiskivan san, izvor svih wenih seksualnih fantazija. San ispuwen èqama kojih se stidi. A ti ìvopisni snovi napokon nalaze na~in da joj prodru u svakodnevni ìvot. Jedne no}i, u jednom klubu, upoznaje mu{karca koji je uvodi u ~udan svet. I uskoro je uvu~ena u Klub @ilijet, ekskluzivno tajno dru{tvo u kojem se istraùju najdubqe, najmra~nije fantazije. Ali kad se jednom u|e u taj svet, nema povratka. Grejova je dokazala da je mnogo vi{e od biv{e pornoglumice jer svojim lakim i te~nim stilom istovremeno izaziva grohotan smeh, uàsnutost, napetost, zgraàvawe i duboku zami{qenost. Deluje nemogu}e jednim romanom spojiti teoriju zavere, qubavnu pri~u i erotiku, ali Sa{a Grej je svakako uspela u tome. Kwiga je objavqena u 20 zemaqa, a otkupqena su i filmska prava. Otkako je kao dvadesetjednogodi{wakiwa napustila svet filmova za odrasle, Sa{a Grej je glumila u seriji Svita i filmu The girlfriend experience Stivena Soderberga. „Klub @ilijet“ je wen prvi roman.

va romana “Zavet” i “Nema {anse da ne uspem” beogradskog pisca Slavi{e Pavlovi}a, predstavqena su pro{log petka u maloj sali Doma kulture u organizaciji Saveta èna Gradskog odbora Nove Srbije. Ovo kwièvno ve~e, jedno je u nizu doga|aja kojima Savet èna pri GO Nove Srbije u â~ku podràva i afirmi{e kulturni ìvot i druèwe u gradu, rekla je Zorica Kneèvi} i poèlela dobrodo{licu i piscu gostu i brojnoj publici prisutnoj na ovoj promociji. Prisutne je pozdravila i mr Qiqa Ran~i}, predsednik Saveta èna Nove Srbije, poèlev{i vi{e ovakvih kulturnih doga|awa. Sam autor iscrpno je govorio o svojim delima, a posebno o drugom i dopuwenom izdawu romana “Zavet”, koji je objavila ne-

pomogao istori~ar Mom~ilo Spremi}, i tra`ewe sagovornika, koji su mu o`iveli vreme pred i u toku Veli-

rodice i weno osposobqavawe za `ivot i opstanak i posle wega, odlaze}i u rat daje ocu zavet da se nikada ne}e predati, jer je ~asnije poginuti, nego pasti u ropstvo, ali ga ratni vihor dovodi u situaciju da jedan zavet pogazi zbog drugog, spasavaju}i tako jedan mladi `ivot. To je i pri~a o zarobqeni{tvu, vite{tvu, hri{}anstvu, jer u to vreme 95 odsto Srba su bili vernici i znali kako biti dobar ~ovek, a u wu se upli}e i qubav prema jednoj ma|arskoj grofici... Pavlovi} isti~e da je 25 poglavqa ponovqenog izdawa “Zaveta” oboga}eno nekim fotografijama iz tog perioda, koje svedo~e o stawu na frontu, izgledu srpskog vojnika i stradawima... Jedan broj fotografija dobio je od unuke ~uvenog fotografa Riste Marjanovi}a. Roman dobija dimenziju vi{e zbog

kog rata. Pavlovi} na osnovu tih saznawa zakqu~uje da je onda{wa Srbija bila agrarna zemqa, imala 4,5 miliona stanovnika, a prose~an srpski vojnik je imao 27 godina, `enu i troje dece i 20 hektara zemqe, {to je pora`avaju}e za dana{wu starosnu strukturu i natalitet nacije. Wegov glavni junak Mili} Itani}, junak Balkanskih ratova, sin tipi~nog srpskog vojnika Andrije Itani}a, pukovnika, koji ne ratuje da bi ubijao, ve} mu je krajwi ciq o~uvawe po-

povoda, jer u susret stogodi{wici obeleàvawa po~etka Velikog rata, plejada istori~ara u Austriji i Nema~koj aktivno optuùje Srbiju za wegov po~etak, {to je mogao biti povod, ali nikako uzrok, jer su upravo novonastale okolnosti izazvane atentatom sedamnaestogodi{weg Gavrila Principa, odgovarale interesima Austrije, ustvrdio je Pavlovi} i u posebnim odeqcima posvetio du`nu pa`wu herojima kakvi su bili potpukovnik Du{an Puri}, heroina Milunka Savi} i drugi. Druga kwiga “Nemam {anse da ne uspem”, se bavi mladim qudima, studentskim ìvotom, osamostaqivawem i snovima o uspehu u velikom gradu glavnog junaka Lakija - Sre}ka Sre}kovi}a, koji nema talente, ali ima ogromnu èqu. I sam autor se prise}ao dana provedenih u Studentskom gradu, a roman je ànrovski spakovao u komediju. Wegov junak je buntovnik, otvoren i grub mu{karac, odlazi u rat na Kosmet, prolazi kroz burne devedesete... Z. L. S.

NOVINAR I PISAC Slavi{a Pavlovi} je ro|en 5. februara 1982. godine u Quboviji. Objavqivao je pesme i pri~e u vi{e kwièvnih ~asopisa na teritoriji eks Jugoslavije. Kao novinar je radio u beogradskom magazinu “Sofia”, a potom i kao wegov izvr{ni urednik. Za roman “Zavet” objavqen 2010. dobio je kwièvnu nagradu “PEGAZ”. Za pripovetku „êsma trgovca Alekse“ nagra|en je prvom nagradom na Me|unarodnom festivalu „Vojislav Despotov“ 2011, a iste godine, na Festivalu „Stanislav Preprek“ u Novom Sadu osvojio je prvu nagradu za pri~u „Tamnica slobode“. Odrastao je, prema sopstvenim re~ima, uz dela Ive Andri}a, Nikolaja Velimirovi}a, Alekse [anti}a i Jovana Du~i}a. Roman „Nema {anse da ne uspem“ objavio je 2012. u beogradskoj IK “Smart studio”, gde je jedan od urednika proze. Zaposlen je kao glavni i odgovorni urednik magazina “RESTART”. Autor je i voditeq televizijske emisije “Klub kwièvnika” na “Art Kanalu”. davno IK “Smart studio” iz Beograda, a u susret obeleàvawu stogodi{wice od po~etka Prvog svetskog rata., napomiwu}i da “ni jednu, ni drugu pri~u nije zatvorio”, ostavqaju}i tako mogu}nost wihovog nastvka, naro~ito romana “Zavet”. Prvo izdawe pojavilo se 2010. godine, a Pavlovi} je po~eo da ga pi{e sa 26 godina. Povod za nastanak romana “Zavet” je bio istinit doga|aj, pri~a koju je ~uo od svog dede, i ona ga je podstakla na istraìvawe, prou~avawe nacionalne istorije u ~emu mu je naro~ito

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

IZLO@BA U NARODNOM MUZEJU „^A^AK U DOBA SOCIJALIZMA (1944-1990)”

FOTOGRAFIJA KAO REPREZENT POLITI^KE MO]I - Autor izlo`be i kataloga istori~ar dr Milo{ Timotijevi} - Ova tema je deo jednog {ireg projekta. Najpre sam doktorirao na temi socijalizma, razvoja, preobraàja jednog agrarnog dru{tva u moderno i industrijsko, a sastavni deo istraìvawa bila je i vizuelna kultura toga doba, koja se nije temeqila samo na nekakvim filmskim zapisima, nego i na fotografiji. To je vreme kada je fotografija imala ne samo propagandnu ulogu, koju je prevazilazila, postaju}i tako reprezent politi~ke i dràvne mo}i. Za razumevawe fotografije je potreban politi~ki i antropolo{ki minimum, ~ovek ne mora da bude ~ak ni pismen, jer kroz formu vizuelnog, moè mnogo da shvati i da mu se predo~i. Suo~avawe sa tim iskustvom i sa tim materijalom, uslovilo je da se rodi jedna ideja i napravi izlo`ba koja bi prikazala â~ak u to doba. Ali ne strogo dokumentarno, nego da se izaberu tri celine i da se prikaè sama sr` tog sistema, a to je zapravo ta dràvna ideologija koja se predstavqala kroz jasno pro-

filisane, odabrane fotografije koje su napravqene na visokom zanatskom nivou i koje i dan danas deluju. Mi danas do`ivqavamo to doba kroz vizuelnu formu koja je ostala u na{oj svesti - rekao je pro{log ~etvrtka, nakon otvarawa izlo`be wen autor, istori~ar dr Milo{ Timotijevi}. Vlasnik izlo`enih fotografija je uglavnom Narodni muzej, a qudi su ih i poklawali ovoj ustanovi, posledwih nekoliko godina znatno vi{e, a posle ove izlo`be se o~e-

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

PRIÂJ MI O QUBAVI svetu koji obiluje lo{im vestima i turobnim proro~anstvima, pri~e sa sre}nim krajem iznova bude na{u veru u ìvot. Ovo su istinite pri~e o strasti i istrajnosti, o slu~ajnim susretima i neo~ekivanim romansama, o qubavnicima ~ije zvezde bivaju uvu~ene u istu orbitu. Naravno, u ovoj kwizi ima i tuge. Ima i pitawa, ali ne i kona~nih univerzalnih odgovora. Ipak, i bez wih, tu|e sudbine sa sre}nim krajem imaju mo} da nas ispiri{u i vrate optimizam u na{a srca. Oslu{kuju}i jedinstvene glasove qudi koji su s wom podelili svoja najdubqa i najintimnija iskustva, autorka je wihove re~i preto~ila u dirqive pripovesti. Svaka od ovih pri~a govori o qubavi – qubavi koja moè biti i stara i mlada, qubavi koja ru{i sve granice – ali, sagledane u celini, one predstavqaju ~udesne pripovesti o ìvotu.

kuje i novi priliv. Izloène fotografije obuhvataju period od 1944. do 1990. godine, a svrstane su u tri tematske celine: “Masovne manifestacije-masovni spektakli”, “Podizawe novog â~ka” i “Sve~ani do~eci”, rekla je direktorka Muzeja Delfina Raji}, otvaraju}i postavku. Izborom od ukupno 148 fotografija iz zbirki istorijskog odeqewa Narodnog muzeja, me|u kojima su 138 originali, koji ukqu~uju i fotografije koje se ~uvaju u obliku filma, autor izlo`be i kataloga dr Milo{ Timotijevi} prikazao je vizuelnu istoriju â~ka u nazna~enom periodu, sa ciqem da se prikaè propagandna uloga fotografija u reprezentovawu politi~ke mo}i i efekat koji je stvaran u javnosti kroz brojne ceremonije i spektakle. Objavqivawe kataloga izlo`be pomoglo je Ministarstvo kulture RS. Izloèno je i nekoliko eksponata lokalnih {tafeta, no{enih povodom Dana mladosti, odnsno Titovog ro|endana. Prva celina govori o zvani~nom dokumentovawu raznih zborova, mitinga, protesta, parada, do~eka {tafeta kao delu stvarawa iluzije spektakla i promovisawa sasvim jasno odre|ene ideolo{ke poruke. “Podizawe novog â~ka” odnosi se na fotografiju koja svedo~i uspehe socijalisti~ke izgradwe, urnabizaciju i industrijalizaciju, formirawe novog poretka mo}i, ru{ewe starog i formirawe novog grada. Tre}u celinu “Sve~ani do~eci” ~ini posebna grupa snimaka nastalih prilikom dolazaka, pre svega, Josipa Broza u na{ grad (1951, 1959, 1961, 1966, 1972 i 1974), ali i drugih visokih rukovodilaca: Aleksandra Rankovi}a, Petra Stamboli}a, Milke Mini}, Milo{a Mini}a, Draè Markovi}a, Ivana Stamboli}a i drugih. Izlo`ba je otvorena do 1. novembra. Z. L. S.

PRVA NAGRADA MILANU GROMOVI]U

^a~ka Milan Gromovi} (1988) postao dobitnik prve nagrade 7. Me|unarodnog kwi`evnog festivala poezije i kratke pri~e “Du{ko Trifunovi}”, koji u

POKLON KWIGE

Eliza Valmorbida

NA 7. ME\UNARODNOM KWI@EVNOM FESTIVALU „DU[KO TRIFUNOVI]“

“No` dubinama/ Reè zidani muk/ Cipelar u snegu/ Cipele na plaì/ Starih prokletija/ Sun~ano gorewe/ Olovnih du{a/ Modre grobnice/ Zatopqen no`/ Noì} mali{an/ Nesre|en sin/ Povratkom trza/ Duhove morske/ [apama steè/ Utrnulu milost/ Umukli zid/ Zidani muk/ Plutan plutaju}i/ Stidom zaplakan/ Krug od vrana/ Trnom trnata/ Jadovna Re~/ Dobrom kopana/ Kopawem zakopana/ U qudski {ut/ U pre}utanik? Pesma “Zidani muk”, jedna je od tri, zahvaquju}i kojoj je profesor srpskog jezika i kwièvnosti iz

KULTURA

spomen na stvarala{tvo velikog pesnika, od 1992. godine ìteqa Novog Sada, organizuje “Scena svih kreativnih” u ovom gradu. Kwièvno ve~e na kome su dodeqene nagrade, uz prigodan umetni~ki program, uprili~eno je po~etkom septembra u odeqewu Gradske biblioteke “Stevan Sremac”. Na konkurs je pristiglo nekoliko hiqada radova od autora iz zemqe i inostranstva, prete`no zemaqa biv{e Jugoslavije, a o najuspe{nijima je odlu~ivao ìri koji je radio u sastavu: mr Jovan Mihailo, mr Nera Legac i Stojan Simi} Krpica. Uz

vi{e ravnopravno dodeqenih prvih nagrada za poeziju, ^a~anin Milan Gromovi} je nagra|en za tri pesme: ”Molitva pahuqe na vatri asfalta”, “Zidani muk” i “Na kolenima Slobode”, koje se nalaze u wegovom neobjavqenom rukopisu “Pre}utanik”. Gromovi} je zavr{io master studije srpske kwi`evnosti i jezika u Novom Sadu. Radi kao profesor u Gu~i, a pi{e poeziju, prozu, eseje i kritiku. Objavquje u periodici, ali, kao mlad stvaralac, za publikovawe svojih rukopisa koristi i literarne sajtove i blogove. Z. L. S.

Donato Karizi

LOVAC NA DU[E utor ove kwige bi}e gost {tanda Vulkan izdava{tva na predstoje}em Sajmu kwiga. Rimom tu~e jaka ki{a. Dva mu{karca istraùju slu~aj devojke koja je nestala. Mo`da je kidnapovana, ali i ako jeste jo{ ìva, nije joj preostalo mnogo vremena. Markus je lovac na mrak, obu~en da prepozna anomalije, da prona|e zlo i otkrije wegovo skriveno lice. Jedan detaq ~ini ovaj slu~aj nestale devojke druga~ijim od bilo kog drugog i zbog toga samo on moè da je spase. Dok dodiruje oìqak na slepoo~nici, mu~e ga sumwe. Kako }e uspeti da re{i slu~aj, tek nekoliko meseci nakon nesre}e u kojoj je izgubio pam}ewe? Sandra je forenzi~ki fotograf i wen je posao da snima mesta na kojima se desio zlo~in. Kroz objektiv aparata, ona pronalazi tragove i krivca, i detaqe u kojima se krije smrt. Me|utim, postoji jedan neobi~an detaq i u wenom ìvotu. Kada im se ukrste putevi, Markus i Sandra otkri}e uàsan svet pun tajni, skriven me|u mra~nim sokacima Rima. Svet koji je osmi{qen do najsitnijeg detaqa, savr{eno zlokoban. Svet smrti. Nevidqiva tajna koja je svima tik pred o~ima. Pri~a o drevnom, ve~nom zlu i onima koji mu se suprotstavqaju.

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA TV PROGRAM PETAK 4. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 5. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 6. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 7. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 8. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 9. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 10. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TV PROGRAM

MLADI

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

U^ENICI

TEHNI^KE [KOLE NA EKSKURZIJI

utorak, 24. septembra, tre}i razred Tehni~ke {kole, u ranim jutawim satima krenuo je na ekskurziju u susednu Ma|arsku i Austriju. U~enik Vojko ]eramilac prepri~ao nam je detaqe sa ekskurzije. Krenuli su vidno raspolo`eni i spremni da naredna tri dana dugo pamte u svojim `ivotima. Stigav{i u Budimpe{tu, pomalo umorni od puta, ve~erali su i krenuli na krstarewe Dunavom, koje je trajalo sat vremena i ostavilo divne uspomene u srcima ovih mladih qudi. Posetili su ma|arski parlament, trg u Budimpe{ti... Divili su se mostovima na Dunavu. Slede}eg dana oti{li su u Sent Andreju, srpski grad, koji se nalazi na dvadesetak kilometara od Budimpe{te. - Oti{li smo u srpski kafi} u Sent Andreji, u kojem dobijete {oqu sa toplom vodom i 50 vrsta ~ajeva, da birate. To je dobrodo{lica i ne pla}a se. Osobqe je jako qu-

bazno - kaè Vojko. Posetili su crkvu i muzej u Sent Andreji. Kada su u ve~erwim satima stigli u hotel, upoznali su Para}ince sa kojima su se sprijateqili i druìli celu no}. Bilo je tu zabave, smeha, neostvarenih qubavi... Nakon neprospavane no}i, otputovali su u Be~. Zaustavili su se ulici Mariahilfer Strasse (be~ka Knez Mihailova ulica), gde su tro{ili novac koji su poneli, kupuju}i u poznatim tr`nim centrima. Posetili su prirodwa~ki muzej i velelepni dvor [enbrun. U povratku su pevali i razmewivali utiske. Turisti~ka agencija â&#x20AC;&#x153;Mita travelâ&#x20AC;? potrudila se da im obezbedi luksuzne hotele, bezbedne autobuse i zanimqiv edukativni program. Puni utisaka stigli su u â~ak, vrativ{i se u~ewu i {kolskim obavezama. Teodora Filipovi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SAOBRA]AJ

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

ULOGA I ZNA^AJ SAVETA ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA GRADA ^A^KA

NAJVI[E SE ULA@E U BEZBEDNOST NAJMLA\IH UÊSNIKA U SAOBRA]AJU Poznato je da oblast bezbednosti saobra}aja predstavqa sloèn, specifi~an sistem, koji obuhvata gotovo sve dru{tvene sfere. Bezbednost saobra}aja, uop{teno govore}i, jeste mogu}nost ili verovatno}a izvr{ewa pojedinih saobra}ajnih aktivnosti bez negativnih posledica po ìvot i zdravqe svih u~esnika u saobra}aju, kao i bez materijalnih i drugih vrsta {teta. Tako|e je poznato da o na{oj bezbednosti brinu nadle`na ministarstva, agencije, institucije, javna preduze}a, ali i lokalni saveti za bezbednost saobra}aja. O ulozi i zna~aju saveta, kao i o trenutnom stawu bezbednosti saobra}aja razgovaramo sa tehni~kim direktorom JP “Gradac” Neboj{om Jelu{i}em, koji je istovremeno i ~lan Saveta za bezbednost saobra}aja Grada â~ka. loga Saveta za bezbednost saobra}aja je da daje preporuke za re{avawe saobra}ajnih problema na teritoriji grada, koje se uglavnom realizuju kroz re{ewa koja donosi Gradska uprava za urbanizam, kao i da organizuje akcije koje sprovodi usvajawem svog programa rada i raspodelom sredstava od napla}enih kazni na teritoriji lokalne zajednice, obja{wava Neboj{a Jelu{i}, tehni~ki direktor JP “Gradac” i ~lan Saveta za bezbednost saobra}aja Grada â~ka. Prema wegovim re~ima, najvi{e sredstava se ulaè u podizawe nivoa bezbed-

nosti najmla|e kategorije u~esnika u saobra}aju, odnosno dece {kolskog i pred{kolskog uzrasta. - U tom kontekstu novac se opredequje i za edukacije, poligone, saobra}ajne kabinete i sli~ne namene. Po zakonskoj regulativi, odre|eni deo sredstava od napla}enih kazni za prekr{aje pripada i javnom preduze}u, koje te pare uglavnom usmerava na podizawe bezbednosti saobra}aja, postavqawem raznih sredstava, ograda i saobra}ajne signalizacije u blizini {kola i vrti}a. Tako|e, i na drugim mestima poku{avamo da podignemo nivo bezbednosti, i to ulagawem u projektnu dokumentaciju, ili u

neke konkretne aktivnosti. Ove jeseni o~ekujemo da }e zone pojedinih {kola i vrti}a biti generalno ure|ene. Na primer, po prvi put u gradu, u zoni {kola “Milica Pavlovi}” i Medicinske, kao i vrti}a “Mali kapetan” i u Bosanskoj ulici, trebalo bi da budu postavqene crno ùte za{titne ograde i drugi elementi koji doprinose bezbednosti dece - nagla{ava Jelu{i}, podse}aju}i da se odre|ena sredstva izdvajaju i za odràvawe saobra}ajne signalizacije. Kao i svi savremeni gradovi, i â~ak ima problem sa prevelikim saobra}ajnim optere}ewem u centru grada, kaè na{ sagovornik, napomiwu}i da je u ciqu wegovog rastere}ewa izgra|en most na Moravi, na trasi Ulice broj 10 i da su u toku aktivnosti na produètku ulice, od Mutapove ka raskrsnici kod “Proletera”. Intenzivno se re{avaju imovinsko-pravni odnosi i, prema wegovim re~ima, uskoro }e po~eti i izgradwa te ulice. - Pre dve godine smo uradili i prvu biciklisti~ku traku u gradu. Nastavi}emo da obeleàvamo ili gradimo biciklisti~ke staze, ~ime }emo doprineti bezbednosti biciklista i rastere}ewu saobra}aja, jer }emo pruìti boqe uslove za kori{}ewe bicikla, umesto automobila. â~ak je grad koji je topografski pogodan za kori{}ewe bicikla i smatram da kroz urbanisti~ke planove, gde god je mogu}e, treba planirati izgradwu staza i traka za bicikliste. Upotreba bicikla ima ne samo svoje pozitivne ekolo{ke aspekte, ve} i saobra}ajne i bezbednosne, o ~emu svedo~i masovna primena bicikla u razvijenijim zemqama - istakao je Neboj{a Jelu{i}. Savet i nadle`no javno preduze}e i daqe }e se, u okviru raspoloìvih mogu}nosti, baviti i bezbedno{}u pe{aka, odnosno izgradwom pe{a~kih staza i trotoara u ulicama gde nedostaju. Na{ sagovornik podse}a da to nije problem samo â~ka, ve} i drugih gradova, i to uglavnom u zonama gde je bila “prisutna” nelegalna gradwa. Pored toga, kako obja{wava, postoje uli~ni profili koji ne omogu}avaju izgradwu pe{a~kih staza, ali }e i u tim ulicama, pre nego {to se stvore uslovi za wihovo pro{irewe, nekim drugim elementima podi}i nivo bezbednosti pe{aka. Tehni~ki direktor JP “Gradac” Neboj{a Jelu{i} kaè da su za generalno odràvawe uli~ne i putne mreè na teritoriji grada potrebna znatno ve}a sredstva, od onih kojima preduze}e raspolaè: - Tro{kovi nam se pove}avaju i zbog prekategorizacije oko 56 kilometara biv{ih dràvnih puteva u lokalne, koji su sada u na{oj nadle`nosti. I to je jedan od razloga zbog koga moramo vi{e ulagati u odràvawe puteva, a samim tim i u podizawe bezbednosti saobra}aja. N. R.

DRU[TVO

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

U HOTELU „LIVADE” ZAVR[EN PRVI TURNUS PROJEKTA “EDUKACIJA KADROVA U TURIZMU”

ULAGAWE U ZNAWE JE NAJVA@NIJA INVESTICIJA organizaciji Ministarstva finansija, Samostalnog sindikata ugostiteqstva i turizma Srbije i UTP “Morava”, pro{log petka je u hotelu “Livade” zavr{en prvi turnus obuke u okviru projekta “Edukacija kadrova u turizmu”. Kuvari, pekari i konobari, wih oko 30, u hotelu “Livade” su poha|ali seminar, na kome su predava~i bili eminentni stru~waci iz oblasti hotelijerstva, kulinarstva i restoraterstva. Zavr{avaju}i prvi turnus obuke, polaznici i wihovi predava~i predstavili su ste~ena znawa, kroz koktel dobrodo{lice i banket prire|en za goste i prijateqe UTP “Morava”. - Po projektu je predvi|ena edukacija iz 11 oblasti turizma. U prvom turnusu smo radili sa kuvarima, poslasti~arima, pekarima, restoraterima. Veoma smo zadovoqni, kako sa u~esnicima seminara, pre svega sa predava~ima, edukatorima, me|u kojima su i

legende kulinarstva, tako i sa doma}inima koji su nam nesebi~no pru`ili podr{ku i pomo}. U~esnici seminara su iz raznih privrednih dru{tava {irom Srbije, a odre|en broj profesora i iz pojedinih ugostiteqskih {kola, me|u kojima je i va{a Prehrambeno - ugostiteqska. U drugom turnusu projekat predvi|a edukaciju i barmena, barista, somalijera, a tre}i edukaciju iz oblasti marketing prodaje, recep-

cije, hotelskog doma}instva i menaxera. Ovo je ~etvrta godina kako realizujemo projekat “Edukacija kadrova u turizmu”, i ve} zauzima zna~ajno mesto u doprinosu razvoja ugostiteqsko - turisti~ke delatnosti. Ciq i jeste da ugostiteqsko - turisti~ku delatnost podignemo na vi{i nivo, a to ne mo`emo u~initi bez dobrih kadrova, koji treba da budu najva`nija investicija - istakao je Radan Milovanovi},

predsednik Samostalnog sindikata ugostiteqstva i turizma Srbije. Prvi deo seminara za edukaciju kadrova u turizmu trajao je od 23. do 27. septembra, dok }e druga dva dela obuke biti organizovana u novembru i decembru. Projektom je predvi|ena i provera polaznika u praksi, a posle polo`enih testova, bi}e im podeqeni i sertifikati. Pozdravqaju}i predava~e, u~esnike seminara i

brojne goste, direktorka UTP “Morava” Verica Kosti}, izrazila je zadovoqstvo postignutim rezultatima u prvom segmentu edukacije. - Ciq UTP “Morava” je bio da zbog nas, ali i zbog vas, korisnici na{ih usluga, na{i gosti budu jo{ zadovoqniji, jer smatramo da ulagawe u znawe nije proma{ena investicija i da }e ono doneti dobro i nama i vama - naglasila je Verica Kosti}. Maristela Beli}, marketing menaxer UTP “Morava”, ka`e da je preduze}e kao lider u pru`awu ugostiteqskih usluga u Zapadnoj Srbiji, u~e{}em u ovom projektu usavr{ilo svoje usluge: - Nama je pripala velika ~ast i zadovoqstvo da u hotelu “Livade” ugostimo brojne kolege {irom Srbije. Po{to nam je ciq da konstantno usavr{avamo kvalitet svojih usluga i na{i zaposleni su bili u~esnici edukacije. N. R.

RODA DOBAR ZNAK O

no {to svakog dana u Roda objektima sigurno moète na}i su dobar kvalitet, {irok asortiman proizvoda, veliki broj akcijskih artikala i povoqne cene. Svakog vikenda, potro{a~i u Roda megamarketima imaju priliku da uìvaju u popustu od 10 posto na svaku kupovinu. Ovog vikenda, u Rodi smo za vas izdvojili sveè meso po ceni od 429,90 dinara, sviwsku pe~enicu „Neoplanta“ po ceni od 899,90 dinara za kilogram, sir President Somborski od 250 g po ceni od 109,90 dinara, Coca Cola, 1,25 litara po ceni od 67,90 dinara. Zaradite kupuju}i u Rodi!

LU^ANI

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

U POSETI MILATOVI]IMA: ZE^EVI]I I DAQE VERUJU U SEOSKI TURIZAM

NA KORAK DO OSTVAREWA

TURISTI^KOG SNA!

ve je vi{e onih koji èle da godi{we odmore provode daleko od gradske vreve i svega onoga {to predstavqa obele`je moderne civilizacije. Seoski turizam doìvqava istinski procvat svuda u svetu, pa su tako i mnoge op{tine u Srbiji postale perjanice wegovog razvoja. Slede}i wihov primer, svoje mesto u ovakvoj pri~i potraìli su i pojedini draga~evski doma}ini. Me|u wima je i Zora Ze~evi} iz Milatovi}a, koja se ozbiqnije bavi seoskim turizmom ve} sedam godina. Dok priprema xemove i ostalu zimnicu na tradicionalni srpski na~in, ona razmi{qa o ostvarewu svog dugogodi{weg sna. @elela bi da joj gosti iznenada banu na vrata, da uìvaju u zdravoj doma}oj hrani, bojama jeseni i seoskom miru. Iako smatra da je Draga~evo najlep{e tokom zime, qubiteqi seoskog turizma na ovo podru~je naj~e{}e dolaze tokom avgusta, u vreme Sabora truba~a. Iako se nadala procvatu ove delatnosti, ekonomska kriza je u~inila svoje, pa su turisti u Milatovi}e stizali daleko re|e i u sve mawem broju. Ipak, ona se i daqe ne predaje. I{~ekuje svaku novu sezonu sa puno optimizma i nada se punom zamahu seoskog turizma, jer u wemu leì velika {ansa. - Imamo dobre uslove za seoski turizam. Godinama smo ulagali u objekat, kako bismo obezbedili odgovaraju}e uslove za udoban boravak gostiju. Milato-

|uje da ona jo{ uvek ima dovoqno optimizma i da ne}e lako odustati od svojih dugogodi{wih snova. - Iako smo i ove godine tokom Sabora truba~a ugostili dvadesetak qudi, jo{ uvek tapkamo u mestu. Od ovog posla i daqe ne moèmo da ìvimo, a poenta pri~e je da se potencijali seoskog turizma daleko boqe iskoriste, kako bismo zadràli mlade qude na selu. Ukoliko bismo imali vi{e gostiju i kada bi oni u na{ kraj dolazili tokom ~itave godine, imali bismo {ansu da oìvimo draga~evski kraj - kaè Zora. Ona navodi da weno doma}instvo od prve prodavnice u selu deli najmawe {est kilometara lo{eg seoskog puta. Turisti èle i da posete manastire u Ov~arskokablarskoj klisuri ili @i~u, ali se zbog lo{ih puteva na ovom podru~ju mnogo te{ko organizuju ovakva putovawa.

{ija putna infrastruktura. Mnogo puta smo se ranijih godina àlili na lo{ put, ali, na àlost, efekti su izostali. Mo`da bi nam nadle`ni u lokalnoj samoupravi sada i iza{li u susret, ali su i oni suo~eni sa nedostatkom finansijskih sredstava. Ipak, svi mi koji se bavimo ovim poslom smatramo da bez dobrih saobra}ajnica nema ni boqitka u na{oj delatnosti - kaè Zora, prise}aju}i se onih lepih dana, kada se od seoskog turizma daleko boqe ìvelo. Istina, uvek je Draga~evo bilo aktuelno

ZDRAVA HRANA I NETAKNUTA PRIRODA GLAVNI IZAZOV

REKONSTRUKCIJA PUTA NAREDNE GODINE! Kako isti~e Nenad Matija{evi}, v.d. direktora “Direkcija za izgradwu”, zbog nedostatka nov~anih sredstva lokalna samouprava u ovoj godini nije bila u mogu}nosti da sanira kriti~ne deonice pojedinih saobra}ajnica na podru~ju Gorweg Draga~eva. Prema planu Direkcije, do kraja godine bi}e okrpqene udarne rupe na putu Milatovi}i- Zadruga èna - Marina ku}a. - Nadle`ni u lokalnoj samoupravi su svesni ~iwenice da je pojedinim putnim pravcima u Draga~evu neophodna hitna rekonstrukcija. Zbog nedostatka nov~anih sredstava, ovaj itekako vaàn posao smo morali da odloìmo za narednu godinu. Potpuna rekonstrukcija ove kriti~ne deonice puta, u duìni od 15 kilometara, iziskuje pozama{na nov~ana sredstva, pa se ne moèmo osloniti iskqu~ivo na sopstvene snage. Pripremamo projekat, kojim }emo konkurisati za sredstva kod resornog ministarstva i nadamo se da }emo u narednoj godini razre{iti dugogodi{wi problem ìteqa Milatovi}a i Doweg Dupca, ~ija su doma}instva vezana upravo za tu znatno o{te}enu deonicu puta - istakao je Matija{evi}. vi}i su idealno mesto za sve qubiteqe netaknute prirode, seoske ti{ine i ukusne doma}e hrane koju pripremaju Draga~evke po receptima svojih baka. Nakon sjajnog po~etka, pritisle su nas godine u kojima smo imali daleko mawe gostiju. Pored ekonomske krize, smatram da je osnovni razlog zbog koga turisti slabije dolaze u ovaj kraj Draga~eva lo-

tokom leta, a veoma retko u drugim godi{wim dobima, ali je nada postojala da }e vrlo brzo ovaj kraj prerasti u stalnu turisti~ku destinaciju. Osim doma}ih gostiju, ovde su dolazili i stranci, naj~e{}e iz [vedske i Holandije, Francuske... Bilo je u poprili~nom broju i posetilaca iz susednih dr`ava.

Zora Ze~evi} NAJVI[E GOSTIJU TOKOM SABORA Ze~evi}i su odlu~ili da se oprobaju u seoskom turizmu jo{ 2001. godine, kada je wihovo doma}instvo, ni danas ne znaju po ~ijoj preporuci, posetila princeza Jelisaveta Kara|or|evi}. Kod wih je boravila tri dana i kako je zapisala u kwizi utisaka, najvi{e je uìvala u neponovqivoj lepoti prirode i veoma izraènoj gostoqubivosti ovda{wih qudi. Wene impresije su bile toliko sna`ne, da sveukupni doìvqaj nisu mogli da naru{e ni lo{i putevi. - Bili smo iznena|eni utiscima koje na{ kraj budi u qudima. Po~eli smo ozbiqno da razmi{qamo o seoskom turizmu. Odlu~ili smo da iskoristimo pogodnosti koje nam je priroda dala i da gostima,

osim neponovqive seoske idile, ponudimo mnogo vi{e: zdravu doma}u hranu, gostoqubivost i toplinu doma, a svega toga ovde ima na pretek i po tome su svuda u svetu Draga~evci prepoznatqivi. Nismo bili jedini na ovom podru~ju koji su svim srcem verovali u novu pri~u. Seoski turizam je postao veliki izazov za vi{e doma}instava u ovom selu. U svemu nam je pomagalo Udru`ewe “Snovalice”, koje se maksimalno zalagalo za promociju seoskog turizma. Napredovali smo lagano, ali na{ po~etni~ki entuzijazam sve vi{e je gu{ila ekonomska kriza. Najuporniji me|u nama i daqe se nadaju da }e Draga~evo za turiste postati interesantno tokom svih godi{wih doba i da }emo jednog dana od ovog posla mo}i da `ivimo - isti~e Zora, dok blagi osmeh na licu potvr-

Kako isti~u Ze~evi}i, turiste ovde najvi{e odu{evqava srda~nost draga~evskih doma}ina, kao i ukusna tradicionalna jela, me|u kojima posebno svadbarski kupus. Mnogi od wih pitaju za recepte i ~esto nude pomo} u vo}waku ili ba{ti. Vole da zavire u {tale i ambare, jer je to za wih poseban do`ivqaj. U Milatovi}ima ima ukupno osam registrovanih doma}instava, koja se bave seoskim turizmom, ali, kako ka`e Zora, sve ukazuje na to da }e neka od wih trajno odustati od ovog posla, ukoliko se situacija ubrzo ne promeni. - Imamo zdravu pija}u vodu i lepo ure|ena doma}instva. Konkretno, na mom imawu proizvodimo 15 vrsta vo}a. I povr}e sami gajimo. Sve {to smo mogli, unapredili smo. Obezbedili smo i pristojan sme{taj za goste. Naravno, ovakav posao zahteva i nova ulagawa, ali sada nam je ve} lak{e, jer smo stvorili dobru osnovu. Pomo} o~ekujemo i od novoformirane Turisti~ke organizacije. Ipak, da bi na{i napori urodili plodom, ponavqam, nedostaje nam samo dobar put. Nadam se da }e novi asfalt uskoro sti}i do na{ih domova. I daqe verujemo da bi seoski turizam mogao doneti preporod ovom kraju. Mladi qudi bi imali ~ime da se bave i ne bi odlazili iz sela - istakla je Zora. V. S.

LU^ANI

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

ODR@ANA 16. SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE LU^ANI

USVOJEN DRUGI REBALANS OP[TINSKOG BUXETA Lu~anima je u sredu odràna 16. sednica Skup{tine op{tine, kojoj su, nakon godinu i po dana od formirawa vlasti, prisustvovali i odbornici sa liste “Pokret za razvoj Draga~eva”, koji su pre{li u Srpsku naprednu stranku. Oni su predloìli da se sa dnevnog reda zasedawa povuku predlozi odluka o rebalansu buxeta, o naknadi za rad izabranih i imenovanih lica, kao i izve{taj o 53. Saboru truba~a, a da se na dnevni red uvrsti informacija o mreì sudova, odnosno o najavi ukidawa Sudske jedinice u Gu~i. Sve predloge odbornika SNS izneo je Slobodan Jolovi}. Predsednik Skup{tine op{tine Dragan [u{i} je u vi{e navrata opomenuo Jolovi}a da se pridràva Poslovnika o radu Skup{tine i da ne zloupotrebqava govornicu za politi~ku promociju. On je tako|e napomenuo da je vaè}i poslovnik

ma. S obzirom da je dobilo ekskluzivno pravo za pru`awe komunalnih usluga na podru~ju Op{tine, neophodno je da se u kratkom vremenskom periodu osposobi za odr`avawe i otklawawe svih eventualnih kvarova. Kako je istakao Mladomir Sretenovi} nakon zavr{etka sednice, rad Skup{tine je bio veoma uspe{an. Dodao je da da su skup{tinskom zasedawu po prvi put, nakon godinu i po dana od formirawa vlasti, prisustvovali i odbornici opozicije i zahvalio im se {to su u~estvovali u radu.

nica, jer ve} imamo odli~an objekat, u koji je dràva maksimalno uloìla. Ne bi bilo dobro da na{e sudije premeste u Ivawicu i da na{i gra|ani putuju 70 kilometara do suda - istakao je Sretenovi}, iznose}i obrazloèwe za svoj predlog.

375.000, a za izradu Prostornog plana 1.100.000 dinara. U rebalans su u{la i sredstva u visini od 600.000 dinara, koja je {vajcarska vlada ulo`ila u unapre|ewe rada op{tinske uprave. - Kona~no smo opredelili sredstva da deblokiramo ra~un

kao je Sretenovi}, obrazla`u}i razloge zbog kojih je bilo neophodno uradidi drugi rebalans buxeta u ovoj godini. Odbornici su usvojili i odluku o osnivawu Doma zdravqa “Lu~ani”, kako bi se do kraja godine ispo{tovala predvi|ena zakonska procedura. Utvr|ena je i odluka o regulaciji koridora dalekovoda na podru~ju trafostanice Gu~a, prema Ivawici, {to je veoma va`no za draga~evski kraj, jer na taj na~in dobija i tre}i izvor snabdevawa elektri~nom energijom. Na sednici je usvojena i odluka o ure|ewu i programu za{tite poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini na podru~ju Op{tine, pa }e u narednoj godini te parcele, uz saglasnost resornog minuistarstva, biti izdate u zakup putem javnog ogla{avawa zainteresovanim poqoprivrednicima.

UTVR\ENI PROGRAMI POSLOVAWA JAVNIH PREDUZE]A

usvojen u prethodnom mandatu. I predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} je sugerisao da se sa dnevnog reda sednice skine izve{taj o 53. Saboru truba~a, uz obrazloèwe da jo{ uvek nisu kompletirani svi finansijski pokazateqi i da za uplatu odre|enih sponzorskih sredstava nisu postojali isti rokovi. Sretenovi} je tako|e predloìo da se u dnevni red uvrsti informacija o Sudskoj jedinici u Gu~i. Kako je obrazloìo, lokalna samouprava je itekako zainteresovana da se ispo{tuju tradicija i potrebe gra|ana ovog podru~ja da se u Gu~i zadrì sudska jedinica. - Zakon }e brzo u}i u skup{tinsku proceduru i mi smo se maksimalno angaòvali da podno{ewem amandmana uti~emo na to da u Gu~i ostane sudska jedi-

Od svih predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda, ve}inom odborni~kih glasova prihva}ena su samo dva. Sa dnevnog reda skup{tinskog zasedawa skinut je izve{taj o 53. Saboru truba~a, a kao 17. ta~ka dnevnog reda uvr{tena je informacija o Sudskoj jedinici u Gu~i. Odbornici Skup{tine op{tine su usvojili odluku o drugom ovogodi{wem rebalansu buxeta. Novim uskla|ivawem prihoda i rashoda u op{tinskoj kasi obezbe|ena su sredstva za zavr{etak radova na {kolskim objektima i definitivnu deblokadu ra~una mesnih zajednica Gu~a i Puhovo. Rebalansom buxeta obuhva}ena su i sredstva koja su na ra~un lokalne samouprave stigla od Republike. Za projekat vodosnabdevawa u Kaoni, op{tina Lu~ani je dobila

Mesne zajednice Gu~a. Da podsetim, ukupan dug MZ Gu~a po~etkom ove godine iznosio je 33 miliona dinara. S obzirom na to da je dr`ava dala mogu}nost da se dug za poreze i doprinose reprogramira, lokalna samouprava je iskoristila tu pogodnost. Otpisom kamate, dug ove mesne zajednice je umawen za 17,8 miliona dinara. Dobrim delom izmirena su i dugovawa za odre|ene investicione radove, asfaltirawe ulica, podizawe trafostanice i sli~no, a rebalansom buxeta obezbe|en je i ostatak sredstava u visini od 5, 2 miliona dinara, kako bi se ra~un Mesne zajednice kona~no odblokirao. Imali smo u vidu i da Savet mesne zajednice mora da funkcioni{e do kraja godine, pa smo opredelili jo{ dva miliona dinara za tu namenu - re-

Odbornici su dali zeleno svetlo i programima poslovawa javnih preduze}a “Komunalac” i “Direkcija za izgradwu”, koja su definitivno razdvojena 7. juna. Skup{tina nije zasedala tokom letweg perioda, pa se zbog toga i kasnilo u usvajawu wihovih planova. U naredna tri meseca “Direkcija” bi trebalo da zavr{i sistem vodosnabdevawa rzavskom vodom i da kona~no voda stigne u doma}instva. Predstoji i krpqewe udarnih rupa na podru~ju ~itavog Draga~eva. Neophodno je i da se raspi{e tender za zimsko odr`avawe puteva. Ovo javno preduze}e }e se i ubudu}e baviti odr`avawem javne rasvete. U “Komunalacu” su, kako je istakao Sretenovi}, neophodne jake promene, jer je to preduze}e u ovom trenutku nedovoqno opremqeno neophodnom mehanizacijom, ali i kadrovi-

ODBIJEN PREDLOG DA SE RASPRAVQA O PETICIJI GRUPE GRA\ANA Grupa gra|ana podnela je peticiju sa vi{e od 150 potpisa predstavnicima lokalne vlasti, kojom su traìli da se poni{ti konkurs za zapo{qavawe desetoro mladih u Op{tinskoj upravi, uz obrazloèwe “da su u radni odnos primqeni kandidati po politi~kim vezama i rodbinskoj liniji, a koji ne ipuwavaju uslove propisane konkursom”. Iako je na sednici predloèno da se wihov zahtev uvrsti u dnevni red, predlog nije dobio podr{ku. Nezadovoqni ovakvim ishodom, okupqeni gra|ani su u{li u skup{tinsku salu, ispoqavaju}i svoje negodovawe, {to nije uticalo na rad Skup{tine. Dragan [u{i}, predsednik Skup{tine op{tine, povodom ovog doga|aja potvrdio je novinarima da je prethodnog dana dobio dopis u kome su potpisnici pomenute peticije traìli da se pitawe prijema radnika u Op{tinsku upravu uvrsti u dnevni red skup{tinskog zasedawa. - Pre samog po~etka sednice razgovarao sam sa wihovim predstavnicima. U potpunosti razumem wihovu situaciju. Qudi su nezaposleni i nemaju perspektivu. Obavestio sam ih da mogu da prisustvuju zasedawu Skup{tine, ali da ne mogu da traè da se wihov zahtev uvrsti u dnevni red. Rekao sam im da svaki odbornik moè da uputi takav predlog. Oni su tu mogu}nost i iskoristili. Me|utim, dnevni red utvr|uju odbornici, a oni su ogromnom ve}inom glasova odbili takav predlog - istakao je [u{i}, dodav{i da tim mladim qudima preostaje da se obrate nadle`nom sudu, ukoliko smatraju da je povre|en postupak prijema radnika po bilo kom osnovu. V. S.

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban nov stan od 128 + 12 m2, u centru grada , drugi sprat. Cena 98.500 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77.78 m2, kod “Brvnare”, {esti sprat, cg. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, sedmi sprat, cg, lift. Cena 38.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, kod H. Morave. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, dupleks, u Aveniji 2. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod Hotel Morave. Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban nov stan od 71.20 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu, Rakovica, 2. sprat, CG, interfon, klima, parking. Cena 54.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan u

PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 IZDAJEM NOVU NAME[TENU GARSOWERU , CENTAR GRADA, ZAPOSLENIM OSOBAMA. TEL. 224590, 063/ 735-0-260 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U 100 M2, SRE\ENA, CENTAR GRADA, CG. CENA 70.000 EURA. TEL. 063/ 7350-260, 224-590 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, za `enske osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 centru, prvi sprat, pogodan za poslovni prostor. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, centar grada, drugi sprat, pogodan za poslovni prostor. Cena 52.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM trosoban stan u centru. Cena 42.000 evra. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan kod H. Morave, prvi sprat, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, CG, gara`a, podrum. Cena 52.000 evra. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, na Keju, ~etvrti sprat, cg, lift. Cena 38.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan, nov, na Alvaxinici, tre}i sprat. Cena 22.000 evra. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 69 m2, prvi sprat, strogi centar, ulica H. Veqkova. Pogodan za poslovni prostor. Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7-247 PRODAJEM dvosoban stan od 65 m2, drugi sprat, u Qubi}skoj

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. OBJAVQUJEM IZGUBQENIM SVEDO^ANSTVO OSNOVNE [KOLE U PRIJEVORU, IZDATO NA IME MILETE TRIFUNOVI]A JMBG 1806986782832, IZ PRIJEVORA.

PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745 OTKUP STARIH DOTRAJALIH, NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, â~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0228

IZJAVA ZAHVALNOSTI OVIM PUTEM @ELIM DA SE ZAHVALIM OSOBQU HIRUR[KOG ODEQEWA ÂÂNSKE BOLNICE I EKIPI dr ZORANA JOVANOVI]A NA PRU@ENOM LEÊWU I PA@WI. ZAHVALNA ALEKSANDRA TOPALOVI] ulici. Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, u Gorwem Milanovcu, ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/ 344684, 064/ 127-6-727 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, 1. sprat, @elezni~ka ulica. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, {esti sprat, ima lift, 2 terase, podrum. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 56,83 m2 u Aveniji 2, lift, CG. Cena 33.600 evra. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, Kej, prvi sprat, CG, nov. Cena 720 evra po m2 + PDV. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, Avenija, CG. Cena 31.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, {iri centar grada, 3. sprat, komplet renoviran, cena 29.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, 3.

sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 54 m2 blizu H. Morave, sedmi sprat, terasa, cg, lift. Cena 33000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, tre}i sprat, CG, lift. Cena 33.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, CG, ^a~anski P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, tre}i sprat, CG, lift. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora.Hitno Tel. 063/843-0-214

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675

IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081 46 m2, na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, kompletno renoviran, prvi sprat, CG. Cena 30.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod H. Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan u Nemawinoj, tre}i sprat, lift. Cena 35.000 evra. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM dvosoban stan u centru, renoviran, sa novim name{tajem i belom tehnikom. Cena 35.000 evra. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, CG, lift. Cena 24.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod “Brvnare”, 6. sprat, lift. Cena 29.500 evra. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 673- 2- 969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini Hotel Morave. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, CG, u Balkanskoj ulici. Cena 24.500 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednoiposoban stan, drugi sprat, ulica Qubi}ska. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM jednoiposoban stan u {irem centru. Tel. 032/

KOMISIJA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI daje: OBAVE[TEWE Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava u poqopprivredi u 2013. godini, objavqen 10. 05. 2013. godine, u delu subvencionisawa kamate za kratkoro~na dinarska zadu`ivawa nosilaca registrovanih poqoprivrednih gazdinstava - od 10 procentnih poena kamatne stope na godi{wem nivou traja}e do 07. 10. 2013. godine umesto do 31. 10. 2013. godine.

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761 PRODAJEM dvoiposoban stan 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, gara`a 24 m2 (struja, voda, video nadzor, kanal za kola), podrum, zidan (struja, voda). Cena 52000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190 344-630 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u blizini O[ “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan u centru, renoviran, prvi sprat, CG. Cena 24.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban mawi stan, CG, lift, tre}i sprat, na Vinari. Tel. 063/ 127-5-630, 032/ 224-590 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, CG- kalorimetri, tre}i sprat, nova, ima lift. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 29 m2, kod H. Morave, CG, u odli~nom stawu. Cena 18. 000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, VP, na Alvaxinici , sa ili bez stvari, mogu} dogovor. Cena 15.500 evra sa stvarima. Tel. 032/ 342-190, 060/ 434-2-190 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Cena 16.000 evra. Tel. 060/ 3489-270 PRODAJEM garsoweru na Alvaxinici, povoqno. Cena 18.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan u strogom centru grada, u Sin|eli}evoj. Povoqno. Tel. 065/ 641-4-140

PRODAJEM stan od 83 m2 u strogom centru grada. Povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska ulica, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, centar grada, povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2, Svetog Save. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica S. Save. Tel. 064/ 131-2544 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 57 m2, nov, odmah useqiv. Cena 720 evra/ m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 53 m2, strogi centar, iznad “Deserta”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Cena 28.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 52 m2 na Qubi} keju, 2. sprat. Cena

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 22.500 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}". Cena 21.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P- 49 m2, 2. sprat, CG, Svetog Save. Cena 29.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 24.000 eura P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CGkalorimetri, Kej, nov. Cena 42.000 eura P-57 m2, VP, CG, Avenija 2.

OGLASI

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

31.500 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 51 m2, CG, Qubi} kej. Cena 27.500 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 50 m2 na Vinari, lift, CG, terasa, gleda na park. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 50 m2 sa CG, u blizini Doma zdravqa. Mo`e zamena za ve}i, uz doplatu. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”, drugi sprat, CG. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 49 m2, na Keju. Cena 30.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Cena 28.850 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 49 m2, sa podrumom, stari “ Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6-058 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica K. V. Popovi}a br.14. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 47 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM stan u Beogradu, Krwa~a / kod Metroa /, od 46 m2, sa terasom. Lokacija odli~na. Hitno i povoqno. Tel. 060/ 151-9-130, 065/ 528-4-877 PRODAJEM stan od 45 m2, sre|en, Nemawina ulica. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9109 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228457 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-

Cena 31.000 eura P- 58 m2, 1. sprat, CG, Svetog Save. Cena 35.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-83 m2, 1. sprat, TA, centar. Cena 50.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura KU]E P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom bedema. Cena 21.000 eura P-60 m2, 5 ari, Prijevor. Cena 21.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica. Cena 20.000 eura P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg. Cena 26.000 eura

109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ Milice Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 42 m2, kod “Medicinske” {kole. Cena 21.000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, CG, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-3-687 PRODAJEM stan od 40 m2 u Balkanskoj ulici. Cena 21.000 evra. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Cena 23.000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 32 m2, odli~an raspored, CG, Nemawina ulica. Povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 31 m2, ima posebno sobu, terasu, kod Hotel Morave. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 30 m2, centar. Cena 24.000 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 28 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 27 m2, centar. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 18 m2, 5. sprat, ulica Nemawina. Cena 16.500 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM mawi dvosoban stan, Qubi} kej, zgrada od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, u Qubi}u. Tel.

P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 50.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 44.000 eura P- 150 m2, 2.3 ara, kod {kole Ratko Mitrovi}. Cena 44.000 eura P-190 m2, 5.6 ari, Loznica. Cena 41.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura IZDAVAWE P-24 m2, 1. sprat, garsowera, nename{tena, nova, Obili}eva, CG, ima kuhiwu. Cena 110 eura P-40 m2, 3. sprat, Qubi}ska, CG, jednoiposoban, name{ten. Cena 150 eura P-47 m2, 3. sprat, ulica 9. Jugovi}a, jednoiposoban, name{ten, CG, terasa. Cena 140 eura P-50 m2, 3. sprat, S. Markovi}a, noviji, nename{ten, dupleks, dve spava{e sobe, CG. Cena 140 eura

063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u na Zlatiboru, naseqe Zova, apartmanskog tipa / 4 apartmana-2 dupleksa /, SU+P+PK, od 174 m2, ku}a u sivoj fazi, na 10 ari placa. Cena 90.000 evra. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, P+PK, 9, 61 ar placa, 24 m2 pomo}ne prostorije,15 m2 garaà, cg, cena 50000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 150 m2, sa 2.6 ari placa, Qubi}. Moè zamena za stan. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u od 150 m2, 2.5 ari placa kod {kole “Ratko Mitrovi}”. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Cena 57.000 evra. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Cena 20.000 evra. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 032/ 554-5-147 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, sa CG. Tel. 060/ 434-2190, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , Peji~ina krivina, do jezera, 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691761, 032/342-190 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma, cena 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4 ara placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ara placa na Suvom Bregu. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 evra. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e od 74 + 56 m2, sa 4.5 ari placa, u Ko{utwaku. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 70 m2, i 4 ara placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa 3 ara placa , na @elezniku. Tel. 063/ 600-938 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34 ara placa, u Loznici. Tel. 064/ 262-9109 PRODAJEM ku}u od 70 m2 na 4. ari placau blizini Nemawine ulice. Povoqno. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM ku}u od 68 m2, u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 2629-109 PRODAJEM ku}u od 60 m2 na Suvom bregu, sa 4 ara placa, zidana garaà, zidan pomo}ni objekat. Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa 1.5 ari placa kod G. bedema. Cena 21.000 evra. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u prizemna, povr{ine 51 m2, kod “Slobode”, na 5.84 ari placa. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i. Cena 12.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM ku}u - stan od 48 m2, ulica Obili}eva12. Tel.

032/ 374-759, 064/ 217-6-052 PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa 12 ari placa, u Prijevoru. Cena 10.000 evra. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e od 63.76 m2 i 59.58 m2, na placu povr{ine 5.10 ari u Qubi}u. Cena 50.000 evra. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e u Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2, na 4 ari placa, grejawe na gas. Cena 75.000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Povoqno. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM dve ku}e i imawe u Pakovra}u. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM ku}u i 4 ara placa u Gorwoj Trep~i. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 822-578 PRODAJEM vikend ku}u od 50 m2, u Ov~ar Bawi , 2 ara placa, cena 10.000 evra. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikend ku}u od 35 m2, na jezeru u Me|uvr{ju , PPK, ima struju i vodu, pomo}ni objekat 10 m2, betonirana obala i dok, 3 ara placa. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 ,u Loznici, sa pomo}nim objektima, na 20 ari placa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2 na Karauli , 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom), cena 16000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM vikend ku}u od 27.5 m2, u Gorwoj Atenici, 1 ar placa, letwikovac od 16 m2, gara`a, pom.objekti od 13.5 m2, vo}wak 12 ari i {uma. Cena 7.500 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa tri ku}e od 30 m2, 50 m2 i 42 m2, u Slatini, na 70 ari placa, pomo}ni objekti od 200 m2. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Ka~ulicama, sa 2.5 ha zemqe. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Gorevnici, ku}a od 60 m2 na 50 ari placa, 120 stabala vo}a, sala{, senik, pomo}ni objekti. Cena 20000 evra. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691761 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel 032/ 346-541 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70m2 na 30 ari placa, 55 ari obradive zemqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od centa grada. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u ^a~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM ~etvorosoban name{ten stan u Aveniji. Tel.

063/ 453-043 IZDAJEM trosoban name{ten stan na G. {etali{tu . Tel. 064/ 834-5-226 IZDAJEM trosoban nename{ten stan, Qubi} kej 15/4, CG, KTV. Tel. 063/ 617-572 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe, CG i klima. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan na Alvaxinici, CG, drugi sprat, lift. Tel. 062/ 143-5-027 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente. Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz. Tel. 032/ 537-2816 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3-338 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, tre}i sprat, ima lift. Tel. 031/ 3887-792, 066/ 487-792 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Novom Beogradu, ulica Gandijeva 108, za studente. Tel. 032/ 344-899, 065/ 635-9-979 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Op{tina Novi Beograd. Tel. 065/ 667-9-023 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, blizu fakulteta “ Megatrend”. Tel. 063/ 862-1-781 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa CG, u ulici Radi{e Po{ti}a, u prizemqu. Tel. 064/ 251-9-676, 032/ 552-2-863 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol / nije u zgradi/. Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru grada. Tel. 064/ 145-0-644 IZDAJEM jednosoban name{ten stan i garsoweru kod Fakulteta, grejawe, TA pe}. Tel. 060/ 029-1-263, 032/ 391-977 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan- ku}a, poseban ulaz, nova gradwa, grejawe na TA. Odmah useqiv. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM jednosoban stan, {iri centar grada. Tel. 060/ 558-9-296 IZDAJEM jednosoban stan kod “Kalimera”, zasebna ku}a, novogradwa. Tel. 032/ 346-865 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru Beograda, na du`i vremenski period. Tel. 060/303-3-676 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, centar, Ta{majdan. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM jednosoban konforan name{ten stan. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, Cvetkova pijaca, blizu centra, TA grejawe. Tel. 064/ 371-2-307 IZDAJEM jednosoban name{ten stan za studente, u Beogradu, \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0071, 032/ 880-091 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u posebnoj ku}i, ulica 601, br. 9/1, u Loznici kod po{tinog magacina. Tel. 032/ 374-893, 063/ 643534 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru Beograda, na du`i vremenski period. Tel. 063/ 803-3-767 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Beogradu, Karaburma, kod Bogoslovije, video nadzor, klima i kablovska. Tel. 032/ 354-285, 063/ 525-888

OGLASI

IZDAJEM name{tenu garsoweru od 19 m2, na Qubi} keju, u belom soliteru. Tel. 063/ 12920-53 IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757 IZDAJEM u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten i opremqen, trosoban stan, dve terase, grejawe, dva lifta, peti sprat. Mogu} dogovor na du`i period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, kompletno name{ten stan za studente. Tel. 064/ 668-6601 IZDAJEM u Beogradu, sobu za studentkiwu, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-7-435 IZDAJEM jednosoban konforan mali stan u Beogradu, prvi sprat, Filmski grad. Tel. 060/ 714-4-888 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 032/ 346288 , 066/ 346-288 IZDAJEM name{tenu konfor-

nu garsoweru, ulica Kneza Milo{a 130. Tel. 064/ 334-4-061 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM novoizgra|ene garsowere za studente, u centru Kragujevca. Tel. 060/ 337-2-600 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM name{ten stan kod SUP-a, ulica Cerska. Tel. 063/ 827-5-217 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 1348-125 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa CG. Tel. 032/ 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, u`i centar. Tel. 064/ 969-3-636 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/

977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, za ènske osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u uèm delu grada. Tel. 032/ 225-646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u sa dvori{tem, u â~ku, u centru, nedaleko od “Kule“. Pogodna za agencijske poslove. Tel. 064/ 970-9-558 IZDAJEM ku}u studentima, parno grejawe, u neposrednoj blizini fakulteta. Tel. 064/ 920-6-704, 327-326 IZDAJEM name{tenu ku}u, kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5-217 IZDAJEM prostor za stanovawe u Preqini. Tel. 032/

AGENCIJI “GA[O NEKRETNINE” POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

GARSOWERE 23 m2, vp, nov, cg, 20.000 eura, [iri centar 22 m2, vp, cg, 18.500 eura, H. Morava 30 m2, vp, nov, gas, 23.000 eura, [iri centar 25 m2, vp, ta , 15.500 eura, Avladìnica 26 m2, vp, ta, 18.500 eura, Qubi} kej 30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23.500 eura, Avenija 2 29 m2, 5 sprat, cg, 18.000 eura, H. Morava 27, 40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi, JEDNOSOBNI STANOVI 35, 60 m2, vp, 28.000 eura, Centar 38 m2, 2 sprat, ta, 25.500 eura, [iri centar 38 m2, 3 sprat, ta, 25.000 eura, B. Jankovi}a 38 m2, 4 sprat, cg, 28.000 eura, [iri centar 42 m2, 4 sprat, ta, 30.000 eura, H. Morava 38 m2, vp, cg, 23.500 eura, Qubi} kej 38 m2, vp, cg, lift, 23.500 eura, Qubi} kej JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29.500 eura, Restoran Brvnara 43 m2, 4 sprat, ta, 28.000 eura, Qubi} kej 45 m2, vp cg, 28.000 eura, Avenija 1 47 m2, 4 sprat, ta, 32.000 eura, Slobodino igrali{te 38 m2, 4 sprat, eg, 26.000 eura, Avladìnica 46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23.000 eura, Poèga 42 m2, 4 sprat, terasa, ta, 26.000 eura, Qubi} kej DVOSOBNI STANOVI 59 m2, 4 sprat, cg, 39.500 eura, Avladìnica 47+10 m2, 13 sprat, cg, 28.000 eura, H. Morava 55 m2, 1 sprat, ta, 29.000 eura, Qubi} kej 55 m2, vp, ta, 28.000 eura, Qubi} kej 61 m2, 1 sprat, ta, 39.000 eura, H. Morava 58, 61 m2, 1 sprat, ta, 19.000 eura, Fabrika hartije

47 m2, 4 sprat, nov, cg, 34.000 eura, [iri centar 55 m2, 3 sprat, eg, 33.000 eura, B. Jankovi}a 51 m2, 6 sprat, cg, lift, 36.000 eura, H. Morava 55 m2, 3 sprat, ta, 29.000 eura, Nemawina 60 m2, 9 sprat, lift, cg, 37.000 eura, Avladìnica 58, 30 m2, 6 sprat, cg, 35.000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3 sprat, cg, 38.000 eura, Gradsko {etali{te 62, 80 m2, 3 sprat, cg, 31.000 eura, Avladìnica 83 m2, 2 sprat, ta, 55.000 eura, Strogi centar 57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa, 37.000 eura, Avenija 2 45 m2, 2 sprat, renoviran, 29.900 eura, Nemawina 52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej 56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 32.000 eura, Nemawina 64 m2, 1 sprat, cg, 45.000 eura, Restoran Brvnara 57 m2, 2 sprat, cg, adaptiran, 41.000 eura, Qubi} kej 47 m2, vp, cg, 30.000 eura, Qubi} kej 60 m2, 8 sprat, cg, 36.000 eura, H. Morava 55 m2, vp, cg, 31.000 eura, Avenija 2 67 m2, prizemqe, ta , 52.000 eura, Strogi centar 53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avladìnica 52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej 60 m2, 5 sprat, cg, 38.000 eura, Avladìnica, fasadna cigla 65 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avladìnica 57 m2, 6 sprat, cg, lift, 2 terase, 33.600 eura, Avenija 2 DVOIPOSOBNI STANOVI 56 m2, nov, 3 sprat, cg, 43.000 eura, Qubi}ska 54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38.000 eura, Qubi} kej 63, 38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avladìnica 68 m2, 1 sprat, gas, 40.000 eura, [iri centar 78 m2, 3 sprat, cg, garaà, podrum, 52.000 eura, [iri centar 85 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avladìnica

TROSOBNI STANOVI 75 m2, 1 sprat, cg, 50.000 eura , H. Morava 75 m2, 5 sprat, cg, 39.000 eura, H. Morava 76 m2, 7 sprat, cg, 45.000 eura, Avenija 68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77 m2, 7 sprat, cg, 40.000 eura, Centar 75 m2, 2 sprat, cg, 45.000 eura, Nemawina 81, 47 m2, 9 sprat, lift, cg, 53.000 eura, H. Morava 62 m2, 2 sprat, 54.000 eura, Beograd 70 m2, prizemqe, cg, lift, 46.000 eura, Qubi} kej ^ETVOROSOBNI STANOVI 77, 78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50.000 eura, Restoran Brvnara 128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 98.500 eura, Centar KU]E 75 m2, P+1, 6 ari, 20.000 eura, Zabla}e 380 m2, P+1+PK, 25 ari, 120.000 eura, Preqina 56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33.000 eura, Ko{utwak 259, 62 m2, SU+P+1,9 ari, 138.000 eura, Parmenac 70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40.000 eura, Kopaonik 160 m2, P+PK, 9,61 ar, 50.000 eura, Atenica 150 m2, 5 ari plac, 57.000 eura, Trbu{ani 100 m2, P+PK, 6 ari, 36.000 eura, Pejicina krivina uz jezero 172 m2, P+PK, 19 ari, 35.000 eura, Loznica 100 m2, PO+P+1,75 ari, 26.000 eura, Vidova 56 m2, P+1, 1,56 ari , 25.500 eura, Dacova kafana 110 m2, PO+P+PK, 34 ara, 20.000 eura, Loznica 51m2, 5,84 ari, 20.000 eura, kod Slobode 2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari , 50.000 eura, Qubi} 174 m2, SU+P+PK, 10 ari, 90.000 eura, Zlatibor 60 m2, P, 4 ara, 26.000 eura, Suvi breg 95 m2 (P+PK), 52 m2 (P), 4 ara, 75.000 eura , Ko{utwak

PLACEVI 23, 32 ara, 15.000 eura, Trnava 3 ara, 6.000 eura, Igalo 44 ara, 10.000 eura, Trnava 10, 99 ari, 5.500 eura, Preqina 4 ara, 2.800 eura, Pakovra}e 44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put ^A-KV 3-5 ari , 1300 eura/ar, Tara- Zaovinsko jezero 1 ha, 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36.000 eura, Atenica 10 ari, 30.000 eura, Zlatibor SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20.000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20.000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18.000 eura Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30.000 eura VIKEND KU]E Karaula, 37 ari, 16.000 eura Vidova, 75 ari, 26.000 eura Ov~ar Bawa, 2 ara, 10.000 eura Gorwa Atenica, 22 ara , 7.500 eura Loznica, 15 ari , 5.000 eura Pakovra}e, 6,6 ari, 15.000 eura Bawa Gorwa Trep~a, 4 ara, 15.000 eura LOKALI PRODAJA 60 m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 IZDAVAWEPOSLOVNI PROSTOR 60 m2, 250 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}” IZDAVAWE- STAMBENI PROSTOR 60 m2, nename{ten , 130 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}” 40 m2, name{ten, 130 eura, kod Prehrambene {kole 60 m2, nename{ten, 150 eura, Centar 53 m2, nename{ten , 130 eura, Avenija 1

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

382-518, 061/ 111-6-439 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovno - stambeni prostor u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM poslovni prostor centar grada, pogodan za advokatsku kancelariju. Tel. 032/ 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada, u prometnoj ulici. Pogodan za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole “Dragi{e Mi{ovi}”, za ve}i stan uz doplatu, na sli~noj

AGENCIJA

lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 PLACEVI PRODAJEM 4.5 ha imawa, wiva, livada, vo}wak i {uma Ber{i}i - zaseok Gali~, 200 m od asfaltnog puta, i Trbu{ani - Braji}i, struja, voda, telefon. Tel. 063/ 602-974 PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/ 260-556 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500 evra/ar (nije fiksna cena), pored asfaltnog puta, pogodan za hale i magacinski prostor. dostupna sva infrastruktura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM plac od 63 ara u Prislonici, Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 44 ara u Trnavi kod {kole, dostupna sva infrastruktura, cena 300

evra/ar. Tel. 032/342-190 PRODAJEM povoqno livadu od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 30 ari u Kulinovcima iznad hale “Kolos”. HITNO I POVOQNO. Tel. 064/ 384-0-198 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 25 ari. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM plac od 23,32 ara u Trnavi, dostupna sva infrastruktura, cena 15.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 evra. Tel. 063/ 843-0-214 IZDAJEM plac od 15 ari u Parmencu, sa objektom od 80 m2. Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM plac 10, 99 ari u Preqini, dostupna sva infrastruktura, cena 5.500 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10 ari ili 5 ari, voda, brvnara, kod kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 55.000 eura)

STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska. Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 24.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

PRODAJEM plac od 10 ari na Zlatiboru, dostupna sva infrastruktura, dozvoqena gradwa objekta od 1000 m2. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Tel. 063/ 7450-760 PRODAJEM plac na Topalovom Brdu, od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa temeqom od 100 m2 i gra|. materijalom (6000 blokova, armatura), sa gra|evinskom dozvolom i projektom, 36000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 5 ari kod Trnavske reke. Tel. 060/ 543-2706 PRODAJEM plac od 4 ara, na

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u. Tel. 064/ 545-8-989 PRODAJEM placeve u Trbu{anima, od 4 ara i 30 ari. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM plac u Industrijskoj zoni, iza “Dominga”. Tel. 069/ 248-5-195 PRODAJEM placeve. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM imawe sa dve ku}e u Pakovra}u. Vredi videti. Tel. 064/ 196-4-705 RAZNO PRODAJEM frizerske makaze za prore|ivawe kose, marke Solinger, nema~ke. Povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 PRODAJEM polovan bra~ni krevet sa jogi du{ecima. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM o~uvan regal. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243 PRODAJEM trpezariju od

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

punog drveta. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM povoqno trosed i dve foteqe. Tel. 032/ 333-276 PRODAJEM dva jogi du{eka dimenzije 190/ 90. Tel. 032/ 333270 PRODAJEM regal. Tel. 032/ 353-071 PRODAJEM dva polovna kau~a. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM ukrasnu vitrinu sa staklenim vratima i fiokom, o~uvana. Povoqno. Tel. 032/ 371685 PRODAJEM drvene police raznih veli~ina i tezgu za trgova~ke radwe. Povoqno. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM suva vo}na drva. Tel. 032/ 556-1-495 PRODAJEM bale sena u Jablanici. Tel. 069/ 024-5-204 PRODAJEM gara`u od 15.5 m2

u zgradi, ulica M. Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za ve{. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM dve ve{ ma{ine. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe marke “Singer”. Tel. 064/ 164-3319 PRODAJEM {iva}u ma{inu “Nikoleta”, sa dodacima za vez. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM ma{inu za sudove. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ve}i fri`ider. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM fri`ider marke “Obodin”. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM “Gorewe” friz sa komorom. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM kolica za blizance. Tel. 064/ 136-3-087 PRODAJEM razne bicikle.

Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 evra. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ènsku biciklu Herkules 28 i italijansku ~etvorotaktnu benzinsku kosa~icu. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM polovnu stolariju sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Tel. 064/ 201-8-845 PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM polovna prozorska krila i plotove vrata, raznih dimenzija. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM drvene prozore i vrata sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Tel.

032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM polovne drvene prozore sa roletnama i polovna vrata, vi{e dimenzija. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM drvene ukrasne oklagija garni{ne od 4 m, nove, povoqno. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 7. kg. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM beì~ni telefon Panasonik. Cena 10 evra. Moè zamena za cerova drva.Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM telefon Nokia CG. Cena 65 eura. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM telefon Nokia 61/01, cena 3.000 dinara. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM malo kori{}en TV aparat. Povoqno. Tel. 062/ 1991-015 PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg / 900 din. Tel. 032/ 382-518, 061/ 111-6-439

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.500 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3.sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-30 m2, 3. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, eura P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-44 m2, 2. sprat, eura P-40 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 24.000 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 23.000 centar, 23.200 eura Med.{kola, 22.000 Med. {kola, 30.000 Qubi}ska, 33.000

DVOSOBNI P-54 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.850 eura P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 31.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura

KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

P-57 eura P-47 eura P-53 eura P-42 eura P-53 eura P-63 eura P-60 eura P-65 eura

m2, prizemqe, Avenija 2, 31.000

STANOVI:

m2, 3. sprat, Merkator, 35.000

P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1,

m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, H. Morava 31.000 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 40.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, H. Morava, 35.000

TROSOBNI P-55 m2, 13. sprat, Kej, 26.000 eura P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000 eura P-66 m2, 2. sprat, H. Morava, 35.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 45.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, nov, Obili}eva, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 eura P-67 m2, 1.sprat, centar, 40.000 eura P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, Kneza Vase Popovi}a, 51.000 eura P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a, 61.000 eura

40.+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000 eura P-60 m2, Avenija 1, plac 3 a, 30.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, Suvi Breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

SPORT

POBEDA KEJA U KOM[IJSKOM DERBIJU kom{ijskom derbiju koji je pred velikim brojem qubiteqa fudbala odigran na terenu kraj Morave fudbaleri Keja su bili boqi od Lugova i izvojevali su va`nu pobedu od 2:1, tri boda svojoj ekipi doneo je Milo{ \urovi} pogodkom sa preko 40 metara. I u petom kolu Gradske fudbalske lige ^a~ka lider Parmenac je nastavio uspe{an niz, na svom terenu zabele`io je ubedqivu pobedu nad timom Zadru-

PAROVI 5. KOLA Subota i nedeqa u 15:30 ~asova: Planinac – Budu}nost ^a~ak 94 – Preme}a Morava - Vujan Zadrugar - Polet Strelac – Parmenac Rakova – Kej Lugovi slobodni

gara iz Dowe Trep~e 5 :1. Utakmica izme|u Poleta i Morave zavr{ena je rezultatom 3:3, tako|e u me~u izme|u Rakove i Planinca nije bilo pobednika 1:1. Izabranici trenera Vojkana Popovi}a su zabele`ili pobedu na te{kom gostovawu u Preme}i od 3:1. Vujan je na svom terenu u Prislonici pobedio ^a~ak 94 sa 4:1.

12 11 10 8 7 5 5 5 4 4 3 3 2

BICIKLIZAM

STEFANOVI] POBEDNIK „PLAVE TRKE“ tefan Stefanovi} reprezentativac ~a~anskog Borca pobedio je u „Plavoj trci“ koju je na stazi od 48 km Beograd- Tre{wa – vrh Avale organizovao klub OBK Beograd, uz sponzorku podr{ku „Steve~evi} kompani“. Stefanovi} je rano odmakao sa super talentovanim kadetom CCN Metalca iz Kraqeva Du{anom Rajovi}em i slo`no su grabili ka ciqu. Iskusniji Stefanovi} je u fini{u oostavio Rajovi}a i pobedio u vremenu 1:09,43 ~asova, dok je Rajovi} stigao sa 21 sekund zaostaka, osvojio drugo mesto u apsolutnoj konkurenciji i prvo za kadete i mla|e kadete.

marketing 032/342-276

POBEDA I DVA REMIJA

U kategoriji elita redosled je na kraju bio Stefan Stefanovi} (Borac) 1:09,43 ~asova, Marko Stankovi} (CCN Metalac) + 1,54 minut zaostaka, Esad Hasanovi} (Radnik~i, Kragujevac) + 1,01 minut zaostatka itd.

MLADOST PONOVO NA VRHU derbiju 7. kola Lige moravi~kog okruga Mladost je u Preqini minimalnim rezultatom savladala Jedinstvo iz Kowevi}a. Do druge pobede stigli su Miokovci pobedom u Zabla}u protiv Napretka, Ov~ar je sa 2:0 slavio u Gorwoj Gorevnici, dok je Goru{ica pora`ena u Vi~i od Dowe Vrbave sa 2:1. Iznena|ewe je

TABELA 1. Parmenac 2. Kej 3. Vujan 4. Rakova 5. Planinac 6. Budu}nost 7. Lugovi 8. Polet (G) 9. Morava 10. ^a~ak 94 11. Strelac 12. Preme}a 13. Zadrugar

OKRU@NA LIGA

MLA\E KATEGORIJE FK BORAC

la|e kategorije Borca su bile uspe{ne proteklog vikenda. Omladinci i kadeti su osvojili po bod, dok su pioniri ubedqivom pobedom stigli do nova tri boda. Omladinci Borca su u Kraqevu igrali bez golova sa doma}om Slogom. Izabranici Tomasa Vasova su osvojili sedmi bod u sezoni nastaviv{i seriju utakmica bez poraza, i trenutno su na jedanaestom mestu na tabeli. Kadeti su na doma}em terenu na Alvaxinici igrali 1:1 sa ekipom Teleoptika. Zanimqivo je da su golovi postignuti za samo dva minuta. Najpre je Savi} doveo Borac u vo|stvo u 27. minutu, da bi samo minut kasnije Ni{i} postavio kona~an rezultat. Kadeti su na jedanaestom mestu sa 5 osvojenih bodova. Pioniri su bili sigurni i ubedqivi. Ekipa Dragana Bio~anina je sa 3:0 savladala As iz Novog Pazara. Strelci za Borac su bili Marjanovi}, Pavlovi} i Gavrovi}. Pioniri su jedanaesti sa sedam osvojenih bodova.

PRVA SRPSKA LIGA Fudbaleri Borca pora`eni su u 7. kolu Prve lige Srbije. ^a~ani su na gostovawu u Zaje~aru izgubili od Timoka sa 2:0. U slede}em kolu Borac do~ekuje ekipu Radnika, u subotu u 15,30 ~asova.

OKRU@NA LIGA Rezultati 7. kola Morava – Slatina Miokovci – Napredak Backovac Junajt. – Omladinac Jedinstvo GG – Ov~ar Prijevor – Rudar Goru{ica – Dowa Vrbava Mladost P – Jedinstvo K Madost A – Spartak

1:1 1:0 2:2 0:2 2:1 1:2 1:0 0:2

PAROVI 8. KOLA Nedeqa 6. oktobar, 15,30 Slatina – Spartak Jedinstvo K – Mladost A Dowa Vrbava – Mladost P Rudar – Goru{ica Ov~ar – Prijevor Omladinac – Jedinstvo GG Napredak – Backovac Junajted Morava - Miokovci marketing 032/342-276

priredio Prijevor savladav{i sa 2:1 lidera Rudar iz Bresnice. U kom{ijskom derbiju Spartak je golovima Smiqani}a i Jovanovi}a savladao Mladost iz Atenice, Morava i Slatina podelili su bodove, dok je dan ranije Omladinac na gostovawu u Dowoj Vrbavi protiv Backovac Junajteda osvojio prvi bod ove sezone.

TABELA 1. Mladost P 19 2. Rudar 18 3. Ov~ar 16 4. Spartak 16 5. Dowa Vrbava 13 6. Napredak 12 7. Slatina 11 8. Jedinstvo (K) 10 9. Mladost (A) 9 10. Morava 8 11. Prijevor 6 12. Backovac Junajt. 6 13. Miokovci 4 14. Jedinstvo GG 4 15. Goru{ica 3 16. Omladinac 1

SRPSKA LIGA ZAPAD Sedmo kolo Polet – Kru{ik Partizan – Sloboda

2:1 2:0

TABELA

GRADSKA LIGA

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

3. Polet 15 16. Sloboda 2

Osmo kolo, nedeqa 6. oktobar, 15, 30 Sloboda – Bane Ma~va - Polet

ZONA MORAVA Sedmo kolo Takovo – Metalac 0:1 Rudar – Polet 1:0 Orlovac – Arsenal 3:0 Sloboda – Draga~evo 1:0

TABELA

5. Polet 9. Takovo 12. Orlovac 15. Draga~evo

Osmo kolo, 6. oktobar, 15, 30 Polet – Tutin Takovo – Rudar Draga~evo – Kara|or|e Omladinac - Orlovac

12 9 8 2

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

SPORT

AUTOMOBILIZAM

AFIRMACIJA UMETNOSTI I SPORTA Nekoliko mladih â~ana, studenata primewenih umetnosti, uz dozvolu Ko{arka{kog kluba Borac Mocart Sport, nedavno su zapo~eli izradu murala sa likovima Bor~evih legendi Radmila Mi{ovi}a, Dragana Ki}anovi}a i @eqka Obradovi}a. Iako je ekipa, koju ~ine ~etiri mladi}a, “rasuta”, jer studiraju u razli~itim gradovima, zajedni~ka èqa im je da wihov rodni grad bude “veselih boja”. uk \uri}, student grafi~kog dizajna, crtawem grafita se ozbiqnije bavi ve} ~etiri godine. Pored wega, ekipu entuzijasta ~ine studenti primewenih umetnosti Marko Jozovi}, Nikola ]irovi} i Bojan Spasojevi}, a pre nekoliko dana prikqu~ila im se i Katarina Jovanovi}, u~enica sredwe Umetni~ke {kole. - Prvo se okre~i zid, onda se rasporedi ko, gde i {ta radi, da bi rad na zidu izgledao simetri~no. Sledi postavqawe skica najsvetlijom bojom, skoro da se ne vidi, a potom se dodaje boja na boju. Dogovrili smo se da likovi budu crno - bele boje, a ostali radovi {areni, kako bi likovi do{li do izraàja. Ja sam radio lik Ki}anovi}a i slova. Lica nije lako raditi. Najbitnije je da se pogodi karakter ~oveka i crte lica. Naravno, va`no je i nano{ewe boja, radi se

KO[ARKA[KE LEGENDE DOBILE MURAL

od svetlije ka tamnijoj. Krene{ od najsvetlije boje, natapa{ boju na boju, a fini{ je najlak{i - obja{wava tehniku crtawa grafita Vuk \uri}. Zbog nepovoqnih vremenskih uslova, crtali su ~ak i no}u, pod reflektorima. Mural }e kompletno biti zavr{en za nekoliko dana, jer lik Radmila Mi{ovi}a, kako kaè Vuk, “mora da se prepravi”, {to }e najverovatnije on uraditi. Ina~e, neke od wihovih radova moèmo videti na Gimnaziji i na Bor~evom fudbalskom stadionu, gde im je dozvoqeno crtawe grafita, odnosno na “legalnim zidovima”. - Po{to je u â~ku slabo zastupqeno crtawe garfita, mi godinama radimo na istim mestima. Dosadilo nam je da kre~imo svoje radove i crtamo nove. Videli smo da je zid oko hale uni{ten, ispisan, pa smo se obratili upravi Borca za dobijawe dozvole da mi uradimo mural. Dogovorili smo se da oslikamo tri ko{arka{ke zvezde Mi{ovi}a, Ki}anovi}a i Obradovi}a i da uradimo ne{to “na{e”, izme|u likova, a da

je u vezi sa ko{arkom - pri~a Vuk, napomiwu}i da bez podr{ke grada i sponzora ova vrsta umetnosti ne moè oìveti. Prema re~ima na{eg sagovornika, izrada grafita je skupa, a cena zavisi od kvaliteta boje sa kojom se radi. Pored boja, potrebno je oko 10 sprejeva i kanta kre~a. Boju za izradu murala obezbedio je Ko{arka{ki klub Borac Mocart Sport, zahvaquju}i jednoj firmi. Vuk i wegova ekipa su dobili 56 boja i oko 20 kilograma kre~a, {to nije mala investicija, s obzirom na to da jedna boja ko{ta oko 500 dinara. - U pri~u crtawa grafita uveo nas je Goran Kova~i}. Wegovim radovima na Domu kulture divili smo se jo{ kao deca. Voleli bismo da slede}e godine napravimo neki festival, a u tome nas podràva i Violeta Markovi} iz MZ “3. decembar”. Direktor O[ “Milica Pavlovi}” dozvolio nam je da uradimo jedan zid. Zvali su nas i iz SC “Mladost”, a u planu je da slede}e godine oslikamo branu i bazene - kaè Vuk, otkrivaju}i wihove èqe

i planove. Marko Jozovi}, tako|e student grafi~kog dizajna, koji se ve} osam godina bavi animacijom, nagla{ava da ga je Vuk “ukqu~io” u pri~u sa grafitima: - Prona{ao sam se u stripskom crtawu. Za mene je vaàn stilizovan rad, odnosno kako do~arati neko svoje vi|ewe stvari, a da li }e biti puno boja, to zavisi od raspoloèwa. Dobar smo tim, jer svi imamo istu èqu, da ulep{avamo prostor oko nas. Radimo iskqu~ivo “legalne zidove”, da ne bismo imali problema sa sugra|anima. I Vuk i Marko isti~u da se crtawe grafita vi{e ceni u bilo kom gradu Srbije, a naro~ito u inostranstvu, nego kod nas. U inostranstvu se, kako kaù, dobijaju velika sponzorstva, jer se ceni ova vrsta umetnosti. Na{i sagovornici mole gra|ane da ih, ako imaju slobodne zidove, pozovu i da zajedno osmisle neki zanimqiv mural, jer bi zgrade bile “veselih boja”, grad bi izgledao jako lepo, a ova ekipa bi, osim u crtawu, uìvala i u druèwu. N. R.

RABRENOVI] I RADIVOJEVI]

[AMPIONI SRBIJE U RELIJU

ubilarni 40. Croatia Rally, koji se ove godine vozio u okolini Pore~a, bio je mesto gde je pala odluka ko }e se okititi titulom {ampiona Srbije u reliju za sezonu 2013. Nakon sedam brzinskih ispita ukupne du`ine 119 kilometara, kao prvoplasirani kroz ciq prolaze Vladica Rabrenovi} i Radmil Radivojevi} za volanom Renault Clia. Posadi WRR Team-a iz ^a~ka ovo je ~etvrti trijumf u generalnom plasmanu za [ampionat Srbije i peta uza-

toru, probu{ene pneumatike, ali je moja ekipa mehani~ara uspela da automobil osposobi da stignemo, ne samo do ciqa prvog dana, koji se bodovao za [ampionat Srbije, ve} da uspe{no privedemo kraju kompletan reli. @ao mi je {to je na{ glavni konku-

marketing 032/342-276

stopna titula u klasi N3 do 2000 ccm. Rabrenovi} je svoj trijumf najavio pobedom na prvom brzinskom ispitu koji je vo`en u centru Pore~a, ali put do ciqa nije bio ni malo lak. - Veoma naporan reli sa dugim i veoma zahtevnim brzinskim ispitima. Imali smo i dosta problema sa automobilom, kvar na mo-

rent iz Srbije izleteo i odustao, ali smo u`ivali u borbi sa posadama iz Hrvatske, Slovenije i cele Evrope. Posada WRR Rally Teama jedina je od devet srpskih koje su ovog vikenda vozile u Hrvatskoj, stigla do ciqa drugog dana i zajedno sa najboqim voza~ima Evrope proslavila novi uspeh.

OGLASI

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVIRAN STAN KOD [KOLE MILICA PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA 30.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 18.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 23.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 36.000 eura P-40 m2, nov, kod Med. {kole, 4. sprat, lift, CG, terasa, gara`a. Cena 31.000 eura P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, noviji, Nemawina, 3. sprat, lift, CG, terasa. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum. Cena 30.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 2. sprat, sa dve spav. sobe, TA, terasa. Cena 32.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, terasa, sa dve spav. sobe. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P- 57 m2, Avenija 2, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 35.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 31.000 eura P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa. Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en. Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a. Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 20.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 45.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a. Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 48.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 25.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 70.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a. Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice. Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

OGLASI

Preduze}e “Vasovi}” doo ^a~ak raspisuje konkurs za radno mesto:

Preduze}e TP “Agrostroj” Bulevar oslobo|ewa 37, ^a~ak raspisuje konkurs za radna mesta:

[EF MAGACINA 1 izvr{ilac Poslovi:

- dva auto-mehani~ara sa iskustvom - jedan auto-elektri~ar - jedan radnik na tehni~kom pregledu - dva radnika za perionicu

Dodatne informacije moète dobiti na telefon 063/445-445 STRU^NA SLU@BA SKUP[TINE GRADA Â^KA OBJAVQUJE OGLAS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA ODRE\ENO VREME OD 6 MESECI Jednog izvr{ioca na radno mesto za poslove pripremawa i odràvawa sednica Skup{tine Uslovi: Ste~eno visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti pravne nauke na studijama drugog stepena /diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije/ odnosno zavr{en pravni fakultet u trajawu od najmawe ~etiri godine, poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave i 1 godina radnog iskustva u struci. Pored posebnih uslova kandidati treba da ispuwavaju uslove iz ~lana 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima /"Sl. glasnik RS" br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99. 34/01, 39/02, 49/05, 79/05, 81/05 i 83/05/. Prijave na oglas sa potrebnim dokazima o ispuwavawu traènih uslova dostaviti u roku od 8 dana od objavqivawa oglasa na adresu: Stru~na slu`ba Skup{tine grada â~ka, Ulica @upana Stracimira br. 2, â~ak. SEKRETAR SKUP[TINE GRADA Â^KA

- Redovna kontrola stawa robe u magacinu - Organizovawe i kontrola rada zaposlenih u magacinu - Rad u hladwa~i u minusnom reìmu - Vo|ewe potrebih evidencija - Kvalitativni i kvantitativni prijem i otprema robe - Evidencija zaduèwa/razduèwa i priprema dokumentacije za kwièwe - Sravwivawe stawa u magacinu sa kwigovodstvenim stawem - Pra}ewe optimalnih zaliha - Uspostavqawe, primena i odràvawe dokumentovanih sistema kvaliteta u domenu odgovornosti (HASSP) - Kontrola odràvawa higijene radnog mesta i prostora magacina Uslovi: - Minimum SSS - Radno iskustvo u magacinskom poslovawu od najmawe 3 godine - Sposobnost rada sa qudima i kontroli rada zaposlenih - Voza~ka dozvola B kategorije - Da nije krivi~no osu|ivan i da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak - Probni rad 7 dana VOZA^ 2 izvr{ilaca Uslovi: - III ili IV SSS - radno iskustvo na poslovima voza~a od najmawe 2 godine - voza~ka dozvola C kategorije - posedovawe taho kartice - da poseduje lekarsko uverewe - da nije krivi~no osu|ivan i da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak - Probni rad 7 dana - Rad na odre|eno vreme Prijave za posao poslati na e-mail adresu: finansije@vasovic.co.rs Konkurs traje do 31. 10. 2013. Napomena: Bi}e kontaktirani samo oni kandidati koji u|u u uì izbor.

34 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM novu ènsku krznenu {ubaru. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM inventar za kafi}. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo Buderus 4000 kcal/h, 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao nema~ki, ja~ina 40 kilovata. Cena 450 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM kompresor “Prva petoletka” Trstenik sa bocom od 120 litara. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM kotao {poret za eta`no grejawe Gorewe MIV K[16. Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM kompresor Atlas Kopko, boca 260 litara. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Ura|ena generalna. Cena 185 evra. Moè zamena za laptop. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 evra komad. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 evra. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM vretenaste tuje. Tel. 064/ 453-9-912 PRODAJEM tuje. Tel. 064/ 126-8507 PRODAJEM gra|u od smreke, odli~no za krovne konstrukcije. Tel. 032/ 5561-495 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374125 PRODAJEM ì~ano staklo 9 evra/ m. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM ~etiri ~eli~ne felne za Opel Korsu. Tel. 065/ 465-8-224 PRODAJEM “ U” profil od 3 i 5 metara. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM bansek. 060/ 010-2096 PRODAJEM prskalicu za vo}e. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM krompir za ishranu

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

OGLASI / ÎTUQE sviwa. Tel. 032/ 543-3-215 PRODAJEM dva tovqenika, te{ki oko 200 kg. Tel. 032/ 880028, 064/ 160-0-876 PRODAJEM mladog ovna ILDE TRANS. Tel. 032/ 382-518, 061/ 111-6-439 PRODAJEM oko 3.5 tona kru{aka viqamovki za rakiju, mogu} prevoz. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM korpu za vagu, za merewe stoke. Tel. 032/ 556-1-495 PRODAJEM {pediter, o~uvan. Tel. 064/ 134-8-236 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 evra. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM traktorsku korpu, nova. Cena 150 evra. Tel. 069/ 870-5-061 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, o~uvan, perfektan. Cena 300 evra. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM ènke nema~kog ov~ara. Rezervacije na tel. 064/ 229-9-816, 060/ 554-6-825 OBEZBEDITE SE za zimu roletnama i servisirajte stare. Popravqamo sve vrste roletni. Tel. 032/ 5455-922, 064/ 3611-752 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Davoo Neksia 1.5., 1997.god, registrovan, plin atestiran, ABS, ARBG. Tel. 062/ 8031-148, 064/ 286-1-663 PRODAJEM Ladu Nivu, 2003. godi{te, registrovana do maja 2014. god. Tel. 069/ 345-0-522, 714603 PRODAJEM Zastavu 101, 1996.godi{te, sa plinom. Cena 299 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Fiat Punto 1.2. benzin, 2001. godi{te. Cena 1799 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Fiat Punto u ekstra stawu, prvi vlasnik, kompletno opremqen, zimske gume. Tel. 062/ 188-2-820 PRODAJEM Jugo 2007. godi{te, sa plinom. Cena 1300 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Jugo 2000. godi{te, crvene boje u odli~nom stawu. Cena 850 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3, 89-go godi{te. Registrovana do juna 2014. godine. Tel. 060/ 036-7-820 PRODAJEM Ford Eskort 92. godi{te, dobar, garaìran, vlasnik 5. godina, plin, registrovan godinu dana. Tel. 064/ 183-7-109 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa ugra|enim plinom. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM Fiat Stilo 2002. godi{te sa plinom. Cena 2.199 evra. Tel. 064/240-2-699 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, moè zamena. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM Golf 2, 1.6. dizel. Cena 950 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202

USLUGE USLUGE kombi prevoza svih vrsta robe, selidbe. Povoqno. Tel. 064/ 262-9-068 USLUGE ~uvawa Va{eg deteta. Tel. 062/ 211-827 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGA svih vrsta pomo}i u ku}i i ~uvawe dece. Tel. 064/1509-891 USLUGA ~uvawa dece, ozbiqna èna sa iskustvom vaspita~a. Tel. 064/ 102-2-759 USLUGE cepawa i strugawa drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-3163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 1206-572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih vrsta zaraslih i zapu{tenih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 USLUGE dostavqawa uvek sveè doma}e piletine na ku}nu adresu. Tel. 062/ 145-3-575, 064/ 569-9-920 USLUGE vo|ewe kwiga. najpovoqnije u gradu. Tel. 064/ 196-4-705 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po èqi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih betonskih radova. Tel. 064/ 615-2763 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, niìh razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1520, 032/ 332-664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 0777-900 DAJEM nov~ane pozajmice sa ili bez zaloga, uz sudsku overu ugovora. Tel. 062/ 144-2-818

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

Dana 4. 10. 2013. navr{ava se ^ETRDESET GODINA od smrti na{eg dragog

ZAPOSLEWE POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom, za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 8434-149 POTREBNI gra|evinski majstori, svih struktura sa iskustvom, za rad u Rusiji. Sve obezbe|eno. Tel. 064/ 566-6-191 POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila, za rad u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBNI ugostiteqski radnici, za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 LI^NI OGLASI

RADOMIRA LAKOVI]A 1947 - 1973

@ELIM upoznati ozbiqnu `ensku osobu od 45-50 godina, radi dru`ewa. Ozbiqan pedesetogodi{wak. Tel. 066/ 466-811

Na osnovu ~lana 121. Statuta grada â~ka ("Sl. list grada â~ka" broj 3/2008 i 8/2013), Gradsko ve}e grada â~ka, na sednici odrànoj 2. oktobra 2013. godine, donelo je ODLUKU O PRESTANKU VA@EWA ODLUKE O UVO\EWU MERE RESTRIKCIJE POTRO[WE VODE ^lan 1. Danom dono{ewa ove odluke prestaje da vaì Odluka o uvo|ewu mere restrikcije potro{we vode broj 06-138/2013-III od 5. avgusta 2013. godine, zbog prestanka razloga iz kojih je doneta, odnosno zbog stabilizacije proticaja i vodostaja reke "Rzav" na privremenom vodozahvatu " [eveq". ^lan 2. Ovu Odluku objaviti u sredstvima javnog informisawa sa kojima grad â~ak ima zakqu~en ugovor o medijskom informisawu i na sajtu grada â~ka. PREDSEDNIK GRADSKOG VE]A mr Vojislav Ili}

Voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole i ~uvaju od zaborava. Sin SLOBODAN sa porodicom

Dana 3. oktobra 2013. navr{ilo se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage majke, supruge i bake

ZORE MILOSAVQEVI] Vreme koje je pro{lo nije ubla`ilo bol za wom. Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji: suprug MILOQUB, sinovi GORAN i SAVO, snahe SAWA i MARIJA, unuci BOJAN, NIKOLA i NIKOLINA.

^ITUQE

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

SE]AWE 3.10.2008. - 3.10.2013.

SE]AWE 6. oktobar 1993 - 6. oktobar 2013.

Na{oj najdra`oj

MILICI MIMI ]ENDI]

@IVOJIN OBRADOVI]

QUBISAV MARI]

Sa qubavqu i po{tovawem }erke Dragana i Mirjana

Zauvek }e{ ostati u na{em se}awu. Tvoji najmiliji

6.10.1995 - 6.10.2013.

Osamnaest godina nisi s nama. Vreme koje je pro{lo nije umawilo tugu i prazninu. U na{im srcima uvek }e{ `iveti, nikad zaboravqena a mnogo voqena. Toga dana poseti}emo wen grob u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu. TVOJI NAJMILIJI 16413

16414

16426

O ^ETRDESETNICI, u subotu, 5. oktobra 2013. godine, u 13:00 ~asova, bi}emo pored groba, na grobqu u Viqu{i, na{eg, nezaboravnog, prijateqa

SE]AWE Dana 5. oktobra 2013. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

OBRENA RADI^EVI]A

MILOSAVE KOVA^EVI] BELE

(1939-2013) majstora frule...

iz ^a~ka Toga dana u 11,30 ~asova na Masla}skom grobqu u Cagawama poseti}emo wen grob i obaviti pomen. Mila na{a majko, sestro, suprugo i bako! Ako je `ivot morao stati, na{a qubav, ponos, uspomena na tebe ve~no }e trajati. Te{ko je stisnuti srce da ne boli, du{a da ne pati, suze da ne teku. TVOJI NAJMILIJI: suprug TOMISLAV, }erke GORDANA i KATARINA sa porodicama i sestra VERICA sa porodicom.

STANOJKA

MILAN

17.8.1980 -17.8.2013.

1.10.1973- 1.10.2013.

JELESIJEVI] Sa po{tovawem ~uvamo rodnu ku}u od vremena i zaborava. PORODICE JELESIJEVI] i ^IKIRIZ

Zajedno s wegovom porodicom, i mi wegovi prijateqi, i tom prilikom, otpretava}emo uspomene na na{eg Obra, nenadma{nog i frula{a i dvojni~ara... OBRENOVI PRIJATEQI: Slobodan Vuki}evi}, Radovan M. Marinkovi}, Miladin Vukosavqevi}, Bole Luki}, Dragan Ugar~ina, Milan Kova~evi}, Momir Pe{akovi}, Miloje Barali}, Petar Novitovi} i drugi...

16415

16410

16412

5. oktobra 2013. godine, navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg najdra`eg dede

DIVNA TANASKOVI] 5.10.1993 - 5.10.2013.

]OJBA[I] MILOSAVA iz Jezdine Mnogo je ostalo lepih uspomena da te ve~no pamtimo i da sa ponosom pri~amo o tebi. @ivi{ u nezaboravu na{ najvoqeniji, najplemenitiji i najpo`rtvovaniji DEDA. Stalno si u na{im pri~ama, uspomenama i srcima "@IV I NIKAD PRE@AQEN". Zauvek tvojih: unuke ANE, unuka NEMAWE sa tatom i mamom. 16442

Voqena supruga, majka i baka

Godine prolaze, nekad sporo, a nekad tako brzo da ne primetimo. Da se godine ne broje, ose}aj za vreme kod nas ne postoji, za one koje si napustila onog 5. oktobra. Di~imo se tobom i `ivimo plemenitost tvoju svakim danom prise}aju}i se najlep{ih trenutaka provedenih s' tobom. Nama, koji smo te imali, i onima koji su te preko nas upoznali, takva nam svima nedostaje{... Volimo te kao da je ju~e bilo, a godine se pi{u, broje... Nedostaje{ nam mnogo, mnogo.... Suprug Drago Tanaskovi} i sinovi Branko i Du{ko sa wihovim porodicama.

Dana 6. oktobra 2013. navr{ava se pola godine tuge i bola za na{im dragim suprugom, ocem i dedom.

MILAN TE[I]

DRAGICA SE^IVANOVI] povodom ~etrdesetodnevnog pomena

Tvoj lik i dobrota osta}e zauvek utkan u na{im srcima, kao i nezaboravni trenuci provedeni sa tobom. S ponosom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji, porodice SE^IVANOVI] i GARI] 16435

iz Br|ana Ostavio si nam trag. Po dobroti te pamtimo, s ponosom spomiwemo, od zaborava ~uvamo. Supruga LEPOSAVA, sin \OR\E i }erka DANICA sa porodicama.

16441

Putem kojim ste Vi i{li mi sa ponosom mo`emo da nastavimo daqe uz puno po{tovawe i se}awe na sve ono {to ste u~inila za nas. PORODICA SAVKOVI] 16408

Dana 8. 10. 2013. godine, navr{avaju se ^ETIRI godine od kako nije sa nama

MILOJE MILE @UJOVI] Uspomenu na wega ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI 16423

SIBINKA SIBA VASI]

OBRENU RADI^EVI]U

Neka wena plemenita du{a po~iva u miru a mi }emo u na{im srcima ~uvati od zaborava. PORODICA VASI]

Ni vreme koje prolazi ne}e umawiti tugu nastalu tvojim odlaskom. TVOJI NAJMILIJI

16462

16412

SLAVOQUB JO^I]

ro|en 1938. godine Godina je dana od smrti moga ~ika Veqka. Pokoj tvojoj plemenitoj du{i. MILISAVKA i MAJA

2007 - 2013

SAVKOVI]

Dana 5. 10. 2013. godine, obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN u 13 ~asova na grobqu u Viqu{i na{em dragom suprugu, ocu i dedi

VEQKO SU[U]

8. 10. 2012 - 8. 10. 2013.

MILETA

TU@NO SE]AWE Dana 10. 10. 2013. navr{ava se DEVET GODINA od kada nije sa nama na{a

SE]AWE 8. 10. 2012 - 8. 10. 2013.

VEQKO SU[I]

RADOVIN 1.10.1993 - 1.10.2013.

Uspomenu na tvoj dragi lik i bezgrani~nu dobrotu ~uva}emo zauvek u na{im srcima. Mnogo nam nedostaje{. Hvala ti na svemu {to si u~inio za nas. TVOJI: RADA, MILUTIN, SRE]KO, MILO[, KATARINA, IKONIJA, RATKO, FILIP i BOJAN 16440

Na{ dragi otac, deda i tast, napustio nas je 26. 9. 2013. godine. Nedostaja}e nam wegova podr{ka, qubav i optimizam. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. PORODICA 16436

^ITUQE

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 5. oktobra 2013. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu davati DEVETOGODI[WI POMEN na{em voqenom i nepre`aqenom sinu

Dana 5. oktobra 2103. navr{ava se DEVET GODINA od kada nije sa nama na{ dragi i voqeni

RACU RADIVOJEVI]U

RACO RADIVOJEVI]

10. 3. 1981. - 5. 10. 2004.

Vreme koje prolazi ne ubla`ava bol i tugu za tobom. Voqeni nikad ne umiru.

Devet godina nisi sa nama. Devet godina tuge i bola za tobom. U na{im srcima uvek }e{ `iveti, nikad zaboravqen i mnogo voqen.

Uspomenu na tvoj dragi lik ve~no }e ~uvati tvoj brat DU[KO sa porodicom.

Tvoja mama DANKA i otac ZORAN 16437

16438

PRO[LO JE PET GODINA KAKO NIJE SA NAMA NA[ DRAGI KOLEGA

RACO RADIVOJEVI] 5. 10. 2004 - 5. 10. 2013.

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. @ive}e{ ve~no u na{im srcima i mislima. PORODICA VASOVI] 16439

Dana 6. 10. 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg supruga, oca i dede

MARKA MARKOVI]A

VLADIMIR URO[EVI]

iz Atenice

profesor 02.10.2008 - 02.10.2013. „MA [TA DA SE DESI U SRCU MOM, JA SUNCE VOLIM.”

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: supruga QUBINKA sa porodicom.

KOLEKTIV EKONOMSKE [KOLE fak.

16440

^ITUQE

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

Dana 25. septembra 2013. godine u 71-oj godini `ivota preminuo je na{ dragi i voqeni

Voqeni kume

Zauvek voqeni na{

MILOMIR OSTOJI] OSTOJA

2. 10. 1955 - 2. 10. 2013.

MI]UN BO@OVI] ro|en 1943. godine Zahvaqujemo svima koji su izjavama sau~e{}a i prisustvom na sahrani ubla`ili na{u bol i tugu za izgubqenim Mi}unom. O@ALO[]ENI: supruga MILKA, sin RASTISLAV, }erke AN\ELIJA i MAJA, unu~ad MIHAELA i BORIS.

Tvoj kum RADE TRNAVAC

Dva meseca najtu`nijih i najbolnijih dana na{ih ìvota bez tebe nam pro|e. Vreme bol ne le~i samo ga produbquje. Nedostaje{ nam nezamislivo. Svaki trenutak, svaki dan sve je vi{e teì. Dali smo zavet uzajamno a borbe su sve teè jer nam dani i godine bez tebe tek dolaze. ûvaj nas, ja~aj nas i nedaj da posustanemo... S ve~nom qubavqu i po{tovawem tvoja }erka ANGELINA, sinovi \OR\E i FILIP sa mamom DINOM.

16434

16433

Obe}ao sam ti da }u do}i iz Amerike za tvoj ro|endan i do{ao sam... Svuda te ima ali tebe nema... Zato sam obe}ao tvojoj obo`avanoj }erki Angelini, voqenom sinu \or|u, mezim~etu Filipu i tvojoj Dini da }u nastaviti sa wima tamo gde si ti stao. Kume Ostoja, po~ivaj u miru, u svetu bez bola i patwi, a uspomenu na na{e zajedni~ko dru`ewe ~uva}u zauvek sa svojom porodicom.

16420

U subotu 28. 9. 2013. godine je obavqen [ESTOMESE^NI POMEN i veliku zahvalnost izjavqujemo svima koji su pritekli u te{kim trenucima: rodbini, kom{ijama i prijateqima na{em dragom i voqenom

VELISAVU JANKOVI]U 1932- 2013 iz Prawana Vreme prolazi a bol i tuga su sve ve}i i ve}i. ^uvamo te u srcima.

TU@NO SE]AWE 7. 10. 1983. - 7. 10. 2013.

QUBICA GRBOVI] MILINKOVI]

NAJMILIJI: supruga MILICA, sin MILO[ i }erka QUBICA sa porodicama

Tri decenije je od kada si nas iznenada, tog jutra, zauvek napustila. Uspomenu na tebe u srcu ~uvaju: sestra MILEVA, brat @IVORAD i snaha STANA sa porodicom.

16418

16406

SE]AWE

Dana 5. 10. 2013. u 12,30 na ^a~anskom grobqu dava}emo GODI[WI POMEN na{oj

Dr RADOMIR RAJKO VRANI]

QIQANI MARI^I] LILI

internista Uspomenu na dragog kolegu i saradnika ~uvaju kolege sa INTERNOG ODEQEWA 16419

Draga na{a Lili, nema re~i da ubla`i bol, nedovoqno je suza da izbri{e tugu, ne postoji vreme da premosti jaz, nedostaje{ nam svakim danom sve vi{e i vi{e. Voleli smo te, volimo te i vole}emo te. Tvoji najdra`i: MILO[, MARIJA, JELENA, IVAN, IVA i HANA.

QUBICA GRBOVI] MILINKOVI] Lek za zaborav postoji i ne postoji. To je vreme. Toliko suvi{e brzo ili sporo moramo se uzdati u wega. Tvoja }erka AN\ELKA 16405

Dana 2. oktobra 2013. navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{e drage

SE]AWE na drage roditeqe

BRANKO MAJSTOROVI]

ZORICE PROTI]

5. 10. 1995 - 5. 10. 2013.

iz Trnave

MILIJA bolni~ar 1981.

DESANKA babica 1987

WIHOVA DECA

Se}awe na tvoj dragi, plemeniti lik i tvoja dobrota `ive}e u nama dok postojimo. Tvoje }erke MILICA i NATALIJA i ostala rodbina.

Uspomene na tebe su za nas zadovoqstvo i motivacija za istrajavawe, a mi smo Tvoj ponos za uvek! BEBA, SA[A i BOJANA

16407

16408

16410

TOMI] iz Qubi}a

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

Dana 10. oktobra 2013. navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog i voqenog supruga, oca i dede

3.10.2013. godine

NEBOJ[A @. PAVLOVI]

VELIMIRA VEQA KAROVI]A

Milivoje Radenkovi} iz La|evaca TATA, SRE]AN TI RO\ENDAN! Tvoj Radojica

SE]AWE 10. 10. 2008. - 10. 10. 2013.

Pet godina nisi sa nama. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI: supruga MIRJANA, sinovi SRBO i @ARKO, snaje MIRA i OLGICA i unuci LAZAR, MILICA, ANDREJ i ANA.

advokat iz Preqine Nedostaje mi tvoj osmeh, radost `ivota i optimizam koji si sa nama delio. Hvala ti {to si postojao i {to si iza sebe ostavio svetao trag koji se ne bri{e. S ponosom te ~uvam od zaborava. Supruga NADA

16421

16427

16422

PET GODINA od smrti na{eg najboqeg i najdra`eg NELA

Obave{tavamo sve koji nisu zaboravili na{ega sina, unuka i brata

NEBOJ[U PAVLOVI]A advokata iz Preqine (1971 - 2008)

NEBOJ[A PAVLOVI] NEBOJ[E PAVLOVI]A

Da prisustvuju PETOGODI[WEM POMENU, 10. 10. 2013. g. (~etvrtak), na grobqu u Preqinskoj Baluzi, u 15 ~asova. Sine, srce tiho jeca i pati i sve ove godine bez tvog toplog osmeha, re~i i najlep{eg zagrqaja su veoma te{ke, pune neizmernog bola. Tvoje postojawe je bilo na{a snaga i sigurnost, tvoje ime na{ ponos, a tvoja smrt na{a do`ivotna rana. @ivi{ u na{im srcima, pri~ama i se}awima dok smo mi `ivi. An|ele na{, po~ivaj u miru. Neute{ni: majka NADA, baba DESANKA i brat DRAGAN sa porodicom 16419

Dana 10. oktobra 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

advokata iz Preqine

Nele, bio si ono {to ne moè biti svako, ~ovek iskrenog i velikog srca, jedinstven, boànstven, intelektualac... Te{ko nam je da stisnemo srce da ne boli, du{a da ne pati, suze da ne teku. Re~i je premalo da kaèmo koliko nam nedostaje{. Neka te u ti{ini ve~nog mira ~uva na{a qubav ja~a od zaborava. Voleli smo te i uvek }emo te voleti. TVOJI: seka MIRA, bato MILUTIN, teta VERA i te~o MOMÎLO 16418

16417

Dana 8. oktobra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

9. 10. 2008 - 9. 10. 2013.

RADOJKA NOVAKOVI] RA[A

MARIJE DOBRI^I]

Po dobroti i plemenitosti te pamtimo i u srcu ~uvamo. TVOJI NAJMILIJI: suprug ISIDOR, k}erka ZORICA, zet MILORAD, unuka SAWA, unuk SR\AN i ostala rodbina. 16421

2008 - 2013 Mili na{ Nele, jo{ uvek nam se ~ini da je to bilo samo ru`an san. @ivot nas nosi daqe, ali pri svakom koraku i odluci Ti si sa nama. Mislimo {ta bi nas Ti posavetovao i kako da napravimo izbor na koji bi Ti bio ponosan. Vodimo se tvojim putokazima, ali uspeh je te`ak i nepotpun kad se ne deli sa Tobom. Nedostaje{ nam svaki dan sve vi{e. Tvoje nasmejane o~i pune qubavi i topline kojima si u nas ulivao sre}u i sigurnost, bi}e pred nama uvek. TVOJI: seka MIRJANA i brat MILUTIN

Majko, pro{lo je PET GODINA, a jo{ nijedan dan da te se nismo setili. I kako vreme prolazi sve nam vi{e nedostaje{. U na{oj deci prepoznajemo tvoju dobrotu i snagu koju si u wih utkala. I znamo da si uvek tu, uz nas... TVOJI NAJMILIJI 16426

SLOBODANA VUÎ]EVI]A [AMINCA iz Atenice Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo proveli zajedno, za svu radost i sre}u koju si uneo u na{e ìvote i ìvote svih oko sebe. Bio si divan suprug, otac, svekar, deda, brat i prijateq. @elimo da zna{ da }e{ uvek biti u na{im srcima i da }emo ~uvati uspomenu na tebe. Tvoji: supruga MILKA, sinovi BRANKO i VLADAN, snaje TATJANA i JELENA, unuke AN\ELA, ISIDORA, TEODORA, ALEKSANDRA i VASILIJA.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE

U subotu, 5. oktobra navr{ava se pola godine od kada sa nama nije na{ dragi

POSLEDWI POZDRAV

BRANKO JEREMI] iz Je`evice Bio si na{ oslonac, podr{ka i ponos. Nedostaje{ nam.

DANIJELI PEROVI]

Tvoj lik i uspomene ~uva}e od zaborava porodica supruga MILA, }erka SNE@ANA, sin VLADIMIR, unu~ad MILICA, IVAN, MIHAJLO, AN\ELA, NEVENA i JANA, snaja IVANA i zet MIROSLAV

od ZORICE, MARIJANE i JELICE

16411

Dana 29. 9. 2013. godine, preminula je na{a draga }erka i sestra

upl.

Dana 29. 9. 2013. godine, preminula je na{a draga unuka, sestri~ina i sestra

DANIJELA PEROVI]

„Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla, izvan stvari, iluzija, izvan ìvota. I s wom spava, nevi|ena, wena lepota. Mo`da ìvi i do}i }e posle ovog sna. Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla”. Oàlo{}eni kumovi: IVANA, VLADIMIR i ZORAN 16428

DANIJELA PEROVI]

SE]AWE 4. 10. 1969 - 4. 10. 2013.

DRAGOMIR DRAGO TOPALOVI]

1982 - 2013

Ostala je bol u na{im srcima, i ponos {to si bila sa nama, ponos svojim najmilijima, ponos {to si bila na{a }erka i sestra. TVOJI VOQENI: otac RADO[, majka ZORICA, sestra JELENA, zet BOBAN i sestri~ine SOFIJA i MARIJA.

Na{a istina je bolna, jer tvoj `ivot nestade u trenu, ali postoji ne{to {to nikada ne}e umreti, a to je qubav, ponos i ve~no se}awe na tebe. Baba PERUNIKA, tetka DRAGICA, te~o NE\O, bra}a IVAN i NIKOLA sa porodicama.

16409

16411

6. oktobar 1991 - 6. oktobar 2013.

MIODRAG MILO[EVI]

DRAGAN TOPALOVI]

ro|. 20. 12. 1909. godine umro 4. 10. 2006. godine

Srpski dobrovoqac radnik D. D. "Dunav" ^a~ak

Rado ga se se}aju: sin MILIVOJE i }erka RADA, kao i porodica RANKOVI] i porodica PANI] iz Las Vegasa - Amerika. 16429

Dragi sine, dana 6. oktobra 1991. godine, majka te je izgubila. Godine prolaze, bol ne jewava. Hvala ti! Mama MILENA

44. godine je pro{lo od tvog odlaska ali tvoja dobrota i plemenitost `ivi u se}awu tvoje supruge i dece. Nismo te zaboravili i nikada ne}emo. Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo proveli zajedno ali na`alost vrlo kratko. Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. TVOJI NAJMILIJI: supruga MILIJANKA, sin PETAR i }erka ZORICA sa porodicom.

SE]AWE 5. 10.1993 - 5. 10.2013.

QUBOMIR - QUBO VASOVI] 20 godina je pro{lo, postoji{ i traja}e{ u na{im srcima, jel vreme koje je pro{lo kao i sada{we, i budu}e ne}e umawiti bol za tobom. Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati i od zaborava ~uvati. Za sve {to si za nas u~inio mnogo ti hvala. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI: supruga MLADENA, sinovi ZORAN i RADOVAN sa porodicama.

PETAK 4. OKTOBAR 2013. GODINE