5. april 2013.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 5. APRIL 2013. GODINE

BROJ 13

CENA 30 DIN.

Bol `ene koja se iz porodili{ta vratila bez bebe ne zastareva

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

TRA@I]U SINA DOK SAM @IVA

strana 3.

Proces akreditacije Doma zdravqa pri kraju

DOBROBIT I ZA ZAPOSLENE I ZA PACIJENTE

strana 17.

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Mr Aleksandar Leposavi}

Stru~wacu savetuju

MALINA NEMA MESTO KOJE JOJ PRIPADA

strana 15.

NEOPHODNA SARADWA VO]ARA I P^ELARA

Sve~ano otvoreno streli{te u Lu~anima

strana 10.

POGODAK U CENTAR

strana 29.

Dom za stare u Ka~ulicama

SRE]AN RO\ENDAN Kako se uz pa`wu drugih i bolest i starost lak{e podnose...

strana 13.

2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

3

DRU[TVO

BOL @ENE KOJA SE IZ PORODILI[TA VRATILA BEZ BEBE NE ZASTAREVA Iako je pro{lo 36 godina od kada je u ~a~anskom porodili{tu rodila de~aka, Olivera Crnkovi}, stomatolo{ka sestra u penziji, nije uspela da sazna {ta se zaista dogodilo sa wenom bebom dgajila je dve }erke, dobila unu~i}e i do`ivela mnogo radosnih trenutaka, ali nikada nije zaboravila ono {to joj se dogodilo davne 1977. godine.

Mlada `ena je lako nosila drugu trudno}u, ali se nije protivila mi{qewu lekara da se, navodno zbog anomalije grli}a materice, porodi cerskim rezom. Tako je bilo i u prethodnoj trudno}i, koja se okon~ala ro|ewem zdrave devoj~ice.

Drugoro|eno dete, me|utim, nikada nije videla, a obiqe ~udnih okolnosti, koje su pratile wen boravak u bolnici, navele su je da se pre desetak godina prikqu~i roditeqima koji su pred javnost iza{li sa uverewem da su im deca ukradena posle ro|ewa i odrasla u tu|im porodicama.

- Neposredno pre uvo|ewa u anesteziju imala sam trudove i ose}ala pokrete deteta - se}a se pedesetdevetogodi{wa Olivera. - Posle poro|aja sam se normal-

O

TRA@I]U SINA DOK SAM @IVA no probudila, nisam se lo{e ose}ala, jedino mi je bilo ~udno {to se nalazim u sobi gde su le`ale starije `ene, koje su ginekolo{ki operisane. Ubrzo sam po~ela da se raspitujem za bebu, ~udilo me je {to mi je ne donose, ali odgovore nisam dobijala. Lekari i sestre bi mi uvek govorili da je potrebno da spavam i da se {to vi{e odmaram. Kada sam, kona~no, saznala da je dete ro|eno mrtvo i da je wegovo telo na patologiji, nije mi bilo jasno kako je mogu}e raditi obdukciju bez saglasnosti roditeqa, ali su lekari tvrdili da na{ potpis nije ni bio potrebna.

Olivera je iz bolnice iza{la sa otpusnom listom na kojoj je pisalo da je rodila mrtvo dete, te{ko dva i po kilograma, ali i sa potrebom da od zdravstvene i mati~ne slu`be dobije dodatne informacije.

Na odeqewu patologije je, tek u tre}em poku{aju, saznala da ne postoji dokaz da je autopsija ra|ena, u op{tini je dobila izvod iz

mati~ne kwige ro|enih, ali ne i iz mati~ne kwige umrlih. Detaqno je pretra`ila i evidenciju ^a~anskog grobqa i uverila se da 1977. godine nije sahraweno dete sa prezimenom Crnkovi}.

Progonili su je jo{ neki detaqi: - Mom mu`u, koji je dok sam se ja pora|ala bio ispred operacione sale, neko od lekara je rekao da mi je `ivot ugro`en, iako sam se posle carskog reza dobro ose}ala i brzo oporavila.

Sestra sa anestezije, koju sam privatno poznavala, kasnije mi je kazala da je moje dete ro|eno `ivo i da je zaplakalo, ali joj nije bilo poznato {ta se sa wim potom de{avalo. Za~udilo me je i kada sam u protokolu sa ginekolo{kog odeqewa pored svog imena uo~ila znake koje ja, iako sam zdravstveni radnik, nisam mogla da protuma~im. Ni{ta mawe me je uznemirila ~iwenica da sam u tom dokumentu zavedena pod tri razli~ita imena. U bolnicu sam pri-

mqena kao Crnkovi} Vera, otpu{tena kao Crnkovi} Olivera, a porodila se pod devoja~kim prezimenom Damqanovi} - govori vidno uznemirena `ena, u crnini za nedavno preminulim suprugom Ba}om.

Ne skrivaju}i suze, otkriva da joj je maj~inski instinkt od po~etka govorio da joj je dete `ivo. Zato je i sprovodila sopstvenu istragu, sve do po~etka prve decenije ovog veka, kada je u javnosti otvoreno po~elo da se govori o nestan-

ku dece u porodili{tima {irom Srbije.

- U ^a~ku se pojavilo dvadesetak porodica sa istim problemom, me|usobno smo sara|ivali, prikupqali dokumentaciju i tra`ili pravdu. Posle podno{ewa krivi~ne prijave, samo je nas troje pozvano na saslu{awe. Istra`ni sudija me je saslu{ao 25. maja 2004, a aprila 2005. godine Op{tinsko javno tu`ila{tvo me obave{tava da je prijava odbijena jer je nastupila “apso-

lutna zastarelost krivi~nog gowewa”. Pravo na `albu nije postojalo.

Neke od porodica iz drugih mesta uspele su da stignu do Evropskog suda za qudska prava u Strazburu, koji je ovih dana dr`avi Srbiji nalo`io da, u roku od godinu dana od pravosna`nosti presude, obe{teti sve roditeqe koji su pre vi{e decenija pod nerazja{wenim okolnostima izgubili decu u porodili{tima.

Olivara Crnkovi} se nije interesovala da li i ona, iako nije stigla do Strazbura, ima pravo na materijalnu naknadu, jer je, kako ka`e, zgranuta takvom odlukom.

- Ne mogu patwe roditeqa koji godinama tragaju za decom da se izbri{u novcem. Ja ne odustajem, tra`i}u svoje dete dok u meni postoji posledwi atom snage. Ne `elim nikome da sudim, ne tra`im ni za koga kaznu. Stalo mi je samo da vidim svog sina, da mu ka`em da ga roditeqi nisu odbacili i da ima dve sestre - odlu~na je na{a sagovornica.

Proteklih decenija je zakucala na mnoga vrata, a nezvani~ni izvori, na koje je u nedostatku zvani~nih informacija morala da se oslawa, naveli su je na pretpostavku da je weno dete odraslo u Kragujevcu, gde ga je usvojila porodica koja nije imala sopstveno potomstvo.

E.V.

^ELNICI GRADA JU^E RAZGOVARALI SA RUKOVODSTVOM FABRIKE REZNOG ALATA

RESTRUKTUIRAWE ]E BITI USPE[NO OKON^ANO

ovoj godini kada obele`avaju veliki jubilej - 60 godina od osnivawa fabrike, radnici i menaxment FRA se mogu pohvaliti da su u izuzetno te{kim godinama uspeli da sa~uvaju firmu, i bez pomo}i komora, Unije poslodavaca i drugih sami obezbe|uju poslove i tr`i{ta.Uprkos nepovoqnim uslovima poslovawa i velikoj krizi, preduze}e je steklo nove i obnovilo saradwu sa starim poslovnim partnerima i {to je najva`nije, vratilo se na tr`i{ta Amerike, Irana, Rusija, Nema~ke, Italije, Poqske. Zahvaquju}i dovoqnoj uposlenosti kapaciteta u svim, osim u jednoj oraganizacionoj celini, i ~iwenici da fabrika redovno izmiruje teku}e obaveze, rukovodstvo se nada da }e uspe{no biti okon~an i proces restruktuirawa, po programu oro~enom do 30. juna 2014. godine.

Ove optimisti~ke prog-

U

noze izneo je ju~e generalni direktor Milan Vidakovi}, posle razgovora sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em, wegovim zamenikom Radenkom Lukovi}em i predsednikom SG Veqkom Negovanovi}em, naglasiv{i da je o`ivqavawe fabrike rezultiralo i povoqnim ekonomskim pokazateqima i bilansima: „Li~no sam jo{ nezadovoqan kompletnom situacijom, ali, ako se imaju u vidu problemi koje smo morali da re{avamo, po~ev od tu`bi radnika, blokada, do nedovoqne uposlenosti kapaciteta, mo`e se s pravom re}i da fabrika, posle tri - ~etiri godine, kona~no ima obezbe|enu sigurnu tr`i{nu poziciju i boqu budu}nost”.

Osim sa potencijalnim partnerima iz Turske, sa kojima se jo{ uvek pregovara o strate{kom partnerstvu i eventualnoj kupovini fabrike, za razli~ite vidove saradwe sa FRA za-

interesovani su i brojni kupci iz Poqske, Rusije i drugih zemaqa. Fabrika reznog alata je, ina~e, osim preduze}a “Sloboda aparati”, jedina firma u ^a~ku koja je u procesu restruktuirawa, jer je dr`ava ve}inski, odnosno vlasnik 57 odsto kapitala. Taj postupak trebalo bi da bude zavr{en sredinom 2014. godine, ukoliko fabrika poka`e i doka`e da ima stabilnu proizvodwu i da redovno izmiruju teku}e obaveze.

Fabrika zapo{qava 570 radnika koji redovno primaju plate tokom posledwe tri godine, dok se doprinosi upla}uju, ka`e Vidakovi}, sporadi~no, upravo zbog toga {to firma nije obezbedila potpunu uposlenost kapaciteta i realne izvore za redovno servisirawe svih obaveza.

Bitno je da redovno izmiruje obaveze prema svim dobavqa~ima, posebno ~elika, i da pla}a ra~une lo-

kalnim i dr`avnim JP. Na kraju pro{le godine je iskazala gubitak od oko 150 miliona dinara, zbog toga {to jo{ uvek nema dovoqno posla da bi, kako ka`e Vidakovi}, mogla da obezbedi realnu ekonomiju, za{ta joj je potrebno da godi{we fakturi{e oko {est miliona evra.

Gradsko rukovodstvo ne}e biti “van privrednih tema”, {to je i dokazalo posetama i razgovorima u ovda{wim preduze}ima, rekao je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i izrazio zadovoqstvo zbog o`ivqavawa fabrike: “FRA je mogla da bude model po kome je trebalo sprovoditi privatizaciju u dr`avi i ne dozvoliti da preduze}a propadaju, ve} putem restruktuirawa ih upodobiti za uspe{nije privatizacije. U ovom slu~aju radnici i menaxment su postavili dobre temeqe i sproveli takav model koji }e omogu}iti da fabrika

uspe{no iza|e iz ovog statusa. Gradsko rukovodstvo }e pru`iti logisti~ku pomo}, jer ve} je realnost da }e fabrika uspe{no okon~ati proces restruktuirawa, {to je preduslov i da dr`ava na sebe preuzme odgovornost i izmiri neke wene minule obaveze.” Lukovi} je izneo pozitivne informacije i iz TRZ, koji je obezbedio zna~ajnu uposlenost kapaciteta, zaposlio 99 novih radnika i planira da do kraja godine primi jo{ 50. Preduze}e “Prvi maj” je zapo~elo

proces reorganizacije na bazi partnerstva sa italijanskom firmom, koja je uzela u zakup opremu i preuzela sve radnike, podsetio je zamenik gradona~elnika, istakav{i i pozitivne signale koji sti`u iz “Cera”, koji je na pragu da zakqu~i partnerstva sa dve italijanske firme i kona~no stane na zdrave noge, posle problema izazvanih zbog “preinvestirawa” u preduze}u i izmirewa zaostalih obaveza prema radnicima.

M.N.

4

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

POLITIKA

U PETAK ZAPO^ETA, A U PONEDEQAK

DUGA I TE[KA, ALI KON Po{to su prihva}eni predlozi odbornika Branka Lazovi}a da na narednoj sednici odbornici i javnost dobiju informaciju o novom Zakonu o legalizaciji bespravno sagra|enih objekata, Milana Lazovi}a da nadle`ni odgovore dokle se stiglo u izgradwi takozvanog podsistema “Rzav” za Beqinu, Parmenac, Ri|age, Pakovra}e i okolne MZ, i Bo{ka Obradovi}a o razmerama narkomanije u ^a~ku, delimi~no je izmewen dnevni red 13. sednice, zapo~ete pro{log petka i zavr{ene u ponedeqak.

Umesto predloga izmena Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi, u dnevi red je uvr{}en predlog Programa mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, koja je odbornicima dostavqena neposredno pred po~etak sednice, a da pre toga nije razmatrana ni na sednici Saveta za poqoprivredu, {to je izazvalo velike polemike i dugu raspravu.

okom rasprave o predlogu izmena i dopuna Statuta grada, koji je, kako je naglasila Nade`da Vuksanovi}, na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove, tehni~ki usagla{en sa nekoliko zakona i kao osnovne novine prevideo pove}awe broja ~lanova Gradskog ve}a sa devet na 11 i broja bira~a na zborovima gra|ana kojima, da bi oni punova`no odlu~ivali, treba da prisustvuje 10 odsto, ili najmawe 30 bira~a, Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) je ocenio da je re~ o klasi~nim politi~kim postavqewima i namirivawu koalicionih partnera i pitao, postoji li mogu}nost druga~ije organizacije gradskih uprava, kojima je prakti~no gradona~elnik koordinator. To je potvrdio i gradona~elnik Vojislav Ili} i najavio “nova re{ewa koja bi trebalo da doprinesu efikasnijem radu uprava”, na-

T

glasiv{i da }e dva nova ~lana GV pokrivati resore poqoprivrede i obrazovawa i da zbog wihovog anga`ovawa ne}e mnogo dodatno biti optere}en gradski buxet. U GV treba da postoje qudi zadu`eni za ove oblasti, ali je problem u tome, smatra Mirjana Milenkovi} (DS), {to je Gradska vlast prvo osnovala Gradsko ve}e, pa tek potom delila resore, da bi stranke bile namirene po koalicionom sporazumu.

SVAKO MORA DA MISLI O SVOM DUGU Na~elnica Vuksanovi} je informisala odbornike i o predlogu Odluke o besplatnoj pravnoj pomo}i gra|anima, usagla{enoj sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji i Zakonom o parni~nom postupku, a na~elnik GU za lokalnu poresku administraciju Du{ko Savkovi} o izmeni odluke o uslovnom otpisu kamata i mirovawu poreskog duga.

Na ovaj na~in dr`ava i lokalna samouprava prakti~no nagra|uju one koji ne pla}aju svoje obaveze, konstatovao je Branko Lazovi} (GG “Za ^a~ak”), pitaju}i gde je u ovom dru{tvu mesto po{tenom ~oveku koji pla}a sve da`bine. Skup{tina donosi odluku dva dana pre isteka roka, do kada obveznici treba da izmire obaveze da bi stekli ova prava, primetio je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), oceniv{i da je re~ o neadekvatnom upravqawu javnim finansijama. Za razliku od dr Jaroslava @ivani}a (NS), koji smatra da svi gra|ani mora da misle o svojim obavezama i dugovima, Nikola Novakovi} (Dveri srpske) insistira da lokalna samouprava, ipak, mora da komunicira sa svojim gra|anima i da ih redovno obave{tava o zadu`ewima, promeni cena...

Odbornici su ve}inom glasova prihvatili i predlog GU za finansije, koga je podr`alo i Gradsko ve}e da za kontrolu buxeta u 2012. godini bude anga`ovana najpovoqnija komercijalna licencirana institucija, po{to, kako je naglasio na~elnik Zoran Todosijevi}, Dr`avna revizija u svoj program kontrole nije uvrstila ^a~ak. Program mera podr{ke poqoprivrednicima koji se ne “uklapa” u Nacionalni plan, SG donosi sa velikim zaka{wewem, zbog ~ega poqoprivrednici za podsticajna sredstva ne}e mo}i da konkuri{u ni do maja, upozorila je Mira Milinkovi} (DS), oceniv{i da su najve}i problemi u ovom programu kriterijumi za raspodelu i {to nije

precizirano za koje mere je koliko novca predvi|eno.

Dono{ewe programa, za koga je materijal odbornicima dostavqen pred sednicu je cirkus, ocena je Radisava Rackovi}a (Dveri srpske), koji se zalo`io za ve}u pomo} iz buxeta sto~arima.

Po{to je insistirao da 55 miliona dinara predvi|enih programom bude maksimalno korektno raspodeqeno i iskori{}eno, Dragan Biseni} (Preokret) je pitao ko je odgovoran {to u ^a~ku nema potpunih efekata od rada osam automatskih meteorolo{kih stanica, za{ta je iz donacija obezbe|eno 254.000 evra.

Iako Savet za poqoprivredu nije razmatrao program, wegov predsednik dr Drago Milo{evi} (SNS) je insistirao da ga odbornici usvoje, da bi za desetak dana bila doneta i odluka o raspodeli sredstava. Naglasio je i da ovo skup{tinsko telo ula`e napore da bude postignut maksilamalan efekat podsticajnih sredstava i da }e ubudu}e u ovom poslu vi{e biti uva`avana struka. ^lanovi ovog Saveta su stru~ni qudi, ali wih niko ni{ta ne pita, ve} kqu~ne odluke donose gradona~elnik i komisija, upozorila je Mirjana Milenkovi} (DS) i zamerila {to nije precizirano koliko novca je predvi|eno za sprovo|ewe odre|enih mera podr{ke. Dr`ava najmawe ~ini na edukaciji poqoprivrednika, koji bi mogli da pokrenu “fabriku pod vedrim nebom”, ve} i wima i ostalim gra|anima, preko “Farme” i “Velikog brata” {aqe poruku o dokolici, stav je Branka Lazovi}a (GG

KO JE OVLA[]EN U SNS? I predlozi Komisije za kadrovska i mandatno imunitetska pitawa o razre{ewu, odnosno imenovawu direktora ~etiri ustanove i ~lanova pojedinih upravnih i {kolskih odbora, tako|e su izazvali dugu raspravu i ponovo izneli na videlo raskol u GO SNS, na koji je ukazala Tawa Popovi} (Dveri srpske), ina~e ~lan komisije. Iz ove stranke, naime, za jednog kandidata stigla su dva predloga, od kojih je jedan potpisao potpisnik koalicionog sporazuma dr Aleksandar Radojevi}, a drugi (sa pe~atom stranke) v.d. predsednika GO Radenko Lukovi}. Po{to je oceweno da je re~ o nelegitimnim predlozima i deplasirawu rada komisije, kao va`nog skup{tinskog tela, ~uo se i zahtev da ova ta~ka bude skinuta sa dnevnog reda, da ne bi “u paketu” bile usvajane i nezakonite odluke. Po{to je predsedavaju}i takav zahtev odbacio, ve}inom glasova odbornika za direktora Gradske stambene agencije imenovan je Milan Dra{ki}, Narodnog muzeja Delfina Raji}, SRC “Mladost” Aco Jakovqevi} i Turisti~ke organizacije Dragomir Savi}.

“Za ^a~ak”). Grad nema pravu strategiju razvoja poqoprivrede, jer osnovni problem je u tome {ta }e poqoprivrednici raditi kada dobiju sredstva i zahvaquju}i wima i ne{to proizvedu, kome }e, kako i po kojoj ceni to prodati, pitao je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), uveren da }e efekti podsticaja biti minorni i da }e program ostati prazno slovo na papiru.

Po{to su ve}inom glasova odbornici odbacili predlog {efa odborni~ke grupe DS Dragana Andri}a, koga je podr`ao i {ef odborni~ke grupe Dveri srpske Bo{ko Obradovi} da program, pored ostalog, i zbog toga {to odbornici nisu imali mogu}nost da ga “poprave” podno{ewem amandmana, bude “vra}en na doradu”, za dokument se izjasnila ve}ina (37) prisutnih odbornika.

STATUT NIJE SVETO PISMO Statut Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju “Zra~ak” nije precizno definisao sastav UO, kriterijume za izbor wegovih ~lanova i ko ih razre{ava, ve} je ostavio mogu}nost za politi~ku manipulaciju, smatra dr Milan Roganovi} (Dveri srpske), a Aco \enadi} iz iste politi~ke grupacije da ovaj osnovni akt ustanove daje sva ovla{}ewa direktoru, koji se prakti~no pita za sve. Po{to je re~ o najosetqivijoj populaciji koja }e koristiti usluge ustanove, odbornici ne bi trebalo da raspravu o wenom statutu koriste u politi~ke svrhe, apelovala je dr Slavica Dragutinovi} (SNS), na{ta je reagovao Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske), ne spore}i zna~aj ustanove, ve} potenciraju-

}i pravne mawkavosti statuta koje }e, po wegovom uverewu, doprineti da i ona bude “klasi~an partijski plen”. Statut je ura|en u skladu sa zakonom i on je neophodan da bi ustanova {to pre bila registrovana, naglasila je je v.d. direktora Angelina Mandi}, i odgovaraju}i na jo{ neka pitawa najavila da }e konkurs za prijem radnika biti raspisan ~im nadle`ni sud donese re{ewe o registraciji “Zra~ka”. Protiv nepotrebno duge rasprave izjasnili su se i dr Jaroslav @ivani} (NS) i Rada Obrenovi} (PUPS), smatraju}i da statut nije “sveto pismo” i da on mo`e biti izmewen.

Zbog gubitka od 57 miliona dinara, koga je JP “Rzav” iskazalo na kraju 2012. godine i odluke UO da javnim preduze}ima bude otpisan ukupan dug od oko 90 miliona dinara, kapital ovog JP od 2,833 milijarde dinara }e biti umawen, pa samim tim i udeo svakog osniva~a. S obzirom na to da je ^a~ak najvi{e ulo`io u ovaj regionalni sistem (49,61 odsto) pokrivawem gubitaka umawewem kapitala, izgubi}e imovinu vrednu skoro 65 miliona dinara. Ovi podaci iz izve{taja direktora Quba Lazovi}a, bili su povod da Branko Lazovi} (GG “Za ^a~ak”) upozori da se gubitak ovog JP svake godine pokriva umawewem kapitala i da }e ono, u slu~aju eventualne privatizacije, biti prodato “bud za{to”. Ukoliko tro{kovi amortizacije i ubudu}e budu iskazivani na teret poslovawa, imovina }e totalno biti obezvre|ena, upozorila je i Mira Tanaskovi} (DSS), a Dragan Brajovi} (DS) je predlo`io da eventualno bude revidiran i ugovor o obaveznoj potro{wi i preuzimawu vode

5

POLITIKA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

ZAVR[ENA 13. SEDNICA SKUP[TINE GRADA

STRUKTIVNA RASPRAVA

iz zajedni~kog sistema.

Odgovaraju}i na pitawa, direktor Lazovi} je, pored ostalog, rekao da }e me|uop{tinska komisija predlo`iti novi na~in obra~una am ortizacije, da su gubici u mre`i oko 10 odsto i da konkretno ^a~ak koristi oko 100 litara vode iz sopstvenog izvori{ta, {to je u su{nim periodima sve potro{a~e spasilo restrikcija. Ne}emo dozvoliti da umawewem kapitala i ubudu}e budu pokrivani gubici, bio je kategori~an Milan Bojovi} (DSS), zameriv{i i {to je lane za reprezentaciju potro{eno milion dinara. Protiv umawewa vrednosti preduze}a na ovaj na~in i wegove eventualne privatizacije zalo`io se i Predrag Ostoji} (Dveri srpske), dok se Aleksnadar Tanaskovi} iz iste odborni~ke grupe usprotivio predlogu o “svesnom odricawu dela na{e vrednosti” i otpisivawu

dugova, predlo`iv{i da zbog toga bude smewen menaxment preduze}a. Gubitak pravi vreme, jer sistem koji je ve} star i rawiv, projektovan je za proizvodwu i distribuciju 2.400 litara vode u sekundi, a radi sa ~etvrtinom kapaciteta, nastojao je da “usmeri” raspravu Dmitar Popovi} (DS), a Aleksandar Maksimovi} (SNS) je pitao, za{to se pravi akumulacija, ako i postoje}i sistem radi sa 25 odsto kapaciteta, na{ta je Lazovi} odgovorio da bez akumulacije nema pouzdanog vodosnabdevawa ^a~ka i ~etiri op{tine.

Izve{taj o pro{logodi{wem poslovawu JP “Gradac” nije trebalo da prezentuje Neboj{a Jovanovi}, koji je u 2012. na ~elu ovog preduze}a bio dvadesetak dana, osnovna je zamerka odbornika, me|u kojima su predstavnici Dveri srpskih postavili brojna pitawa: kada }e kona~no biti

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD - SOCIJALNO UGRO@EN! Zbog ekonomske krize, velike nezaposlenosti i osiroma{ewa stanovni{tva, pove}an je broj korisnika usluga Centra za socijalni rad. Ali, nisu samo mnogi ^a~ani socijalno sve ugro`eniji, ve} i ustanova posredstvom koje ostvaruju svoja prava i dobijaju usluge, konstatovano je na sednici SG, povodom rasprave o wegovom izve{taju i godi{wem programu rada. Ustanova svoju delatnost obavqa u objektu koji nije u skladu sa standardima i sa {est stru~nih izvr{ilaca mawe, nego {to norme u ovoj oblasti zahetavju.

I dok su pojedini odbornici konastatovali, a Miladin Ristanovi}, ~lan Gradskog ve}a, konkretnim pokazateqima i potvrdio da se, uprkos tome, 34 zaposlena radnika lavovski bore da obave poverene poslove, pojedinci su izneli brojne kritike, uglavnom na ra~un rada direktora i lokalne samouprave, koja “ne prepoznaje zna~aj ove ustanove”, zbog ~ega ove godine nije planirala sredstva za weno prostorno i kadrovsko pro{irewe. ^ule su se i ozbiqne optu`be, na koje Zoran Bel~evi} nije `eleo da odgovara, oceniv{i da je re~ o anonimnim, la`nim prijavama i neosnovanim klevetama.

zavr{ena Ulica \or|a Toma{evi}a, izgra|ena autobuska stajali{ta, ko vodi stru~ni nadzor, do konstatacija da su u gradu lo{a saobra}ajna re{ewa, lo{ izgled centra grada, da nema dovoqno parkinga pred zgradama, ispred obdani{ta “Mali kapetan”, da su na kolovozima izdignute {ahte, mnogo udarnih rupa... Po{to je naglasio da kao ~lan Gradskog ve}a, zadu`en za urbanizam, ne uspeva da uspostavi saradwu sa novoizabranim direktorom, Zvonko Mitrovi} je insistirao da preduze}e precizno iska`e sva potra`ivawa, posebno od firmi u ste~aju i likvidaciji, da bi se znalo koja su realno naplativa. Dragan Brajovi} (DS) je, pored konstatacije da “Gradac” nema razvojni i program investicija, pitao koliko je primqeno novih radnika u ovoj godini. U gradu vlada urbanisti~ki haos, kvalitet radova i nadzor su lo{i, nema ure|enih lokacija koje bi bile ponu|ene potencijalnim investitorima, kritka je Bo{ka Obradovi}a (Dveri srpske).

Odgovaraju}i na neka pitawa i primedbe, gradona~elnik Vojislav Ili}, koji je lane vi{e od pola godine bio na ~elu ovog JP, ocenio je da je za wega 2012. bila uspe{na i pozvao nadle`ne da ispitaju da li u gradu zaista postoji urbanisti~ki haos i razotkriju one koji su u wemu u~estvovali. Stojan Markovi} (Preokret) ponovio je kritike na ra~un izgleda Gradskog trga, zalo`io se za precizno definisawe potra`ivawa od preduze}a u procesu likvidacije i da grad kona~no bude opran i o~i{}en.

Posle neo~ekivano duge rasprave, ve}ina odbornika glasala je i za izve{taj o

pro{logodi{wem radu JKP “Vodovod” koga je SG iscrpno predo~io direktor Zoran Pantovi}. Tokom rasprave Dragan Vu~eti} (DS) je, pored ostalog, ukazao na podatak da sporna i sumwiva potra`ivawa iznose 144 miliona, odnosno ukupna 413, ili vi{e od prihoda JP, i da je prose~an period naplate 256 dana. Aleksaandar Tanaskovi} (Dveri srpske) upozorio je da “Vodovod” potra`uje oko 413 miliona dinara, da nije dovoqno vo|eno ra~una o javnom dobru i predlo`io da doma}instva i ostali potro{a~i na sve zakonske na~ine budu stimulisani da redovnije pla}aju obaveze. Vladica Gavrilovi} (NS) je, po{to je pohvalio ve}inu segmenata u izve{taju, sugerisao mere za smawewe gubitaka u mre`i i negativnim ocenio to {to je plan investicija realizovan samo 24 odsto.

Po{to je ponovio pitawe, koliko “Vodovod” zapo{qava pravnika, Jole Pe{i} (DS) je insistirao da kona~no bude re{en problem me{tana u Ulici Milo{a ]osi}a, koji nemaju zdravu pija}u vodu. Iako se nenapla}ena potra`ivawa gomilaju od 2000. godine, moraju se preduzeti mere za pove}awe naplate i iz we obezbediti likvidnost, tim pre {to se nakon pove}awa cena usluga, ovo preduze}e takore}i obavezalo da pozitivno posluje, bez dotacija Grada, smatra i zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Po{to je direktor Zoran Pantovi} argumentovano i dugo odgovarao na sva pitawa odbornika, ve}inom glasova usvojen je izve{taj ovog JP za 2012. i potom usledila duga rasprava o programu poslovawa JP “Gradsko zelenilo” u ovoj godini, koga je prezentovala direktorka Jasminka Lazi}.

“GRADSKOM ZELENILU” ODOBRENO POVE]AWE CENA USLUGA Branko Lazovi} (GG “Za ^a~ak”) smatra da Grad zaslu`uje boqe grobqe, kapelu, opremu i da mora “gospodski” da se odnosi prema ~inu sahrawivawa, da ima ve}e zelene povr{ine i da neko mora da ponese odgovornost zbog nestru~nog vo|ewa JP, koje je rezultiralo izvr{nim sudskim odlukama, na osnovu kojih biv{i radnici potra`uju

skoro 10 miliona dinara.

Aco \enadi} (Dveri srpke) smatra nedopustivim {to i u ovogodi{wem programu, kao deo prihoda, figurira “taksa niza{ta”, koja, kako je obja{weno, predstavqa naknadu za tro{kove vode, struje, odno{ewa otpada koje ostavqaju izvo|a~i posle gradwe okvira i postavqawa spomenika. U programu u kome je predvi|eno i novo poskupqewe usluga, posle {est meseci, je puno nelogi~nosti, uvidela je Sawa Azawac [i{ovi}, a Alekdsandar Tanaskovi} (Dveri srpske) da su za 12 miliona planirani ve}i prihodi nego u pro{loj godini, da JP posluje na ivici profitabilnosti i da, uprkos tome, planira novo zapo{qavawe. Slobodanka Uro{evi} (SPS) apelovala je da budu podignute nove javne ~esme na grobqu, ponovo zaposlen ~uvar u gradskom parku i da se ne smawuje broj stabala i drvoreda u gradu. U raspravi su u~estvovali i Bo{ko Obradovi}, Jole Pe{i}, Danka Jovanovi} (SNS), koja je upozorila, pored ostalog, da je planirano pro{irewe grobqa na lokaciju koja nije planski “obra|ena” i Stojan Markovi} (Preokret), uveren da je ovo JP pastor~e Grada i da bi, kada bi imalo jedan odsto od subvencija koje dobijaju druga javna preduze}a, moglo mnogo vi{e da uradi.

Rasprava o ovom preduze}u nastavqena je i povodom odluke o davawu saglasnosti na cene pogrebnih usluga i odr`avawa grobqa, koje su pove}ane za 5,5 odsto i kako je re~eno, ni`e od kalkulativnih od 20 do 30 odsto. Najvi{e re~i bilo je o ceni desetogodi{weg zakupa i jednogodi{weg odr`avawa grobnog mesta, zbog ~ega je Rada Obrenovi} (PUPS) predlo`ila da se preispita mogu}nost ukidawa te vrste naknade. Kalkulacija je spisak normi za radnike i sramno je da je dobila pozitivnu ocenu GU za lokalni ekonomski razvoj, ocenio je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), posumwav{i da je pove}awe cena neophodno zbog “pokri}a” sudskih presuda i prijema deset radnika. Radnici “Gradskog zelenila” veoma profesionalno i za izuzetno male plate obavqaju te`ak i za korisnike usluga osetqiv posao, konstatovala je Nata{a Cvijovi} (SPS) i apelovala na

odbornike da “podr`e ambicije” novoizabrane direktorke.

Milo{ Milosavqevi}, na~elnik GU za urbanizam, Mirjana \okovi}, pomo}nik gradona~elnika za za{titu `ivotne sredine i Qubinka Milenkovi}, ~lan GV, izvestili su odbornike o programu kori{}ewa sredstava buxetskog fonda za za{titu `ivotne sredine, u kome je ove godine planirano 30 milion dinara.

Odbornici su tokom rasprave ukazali na brojne probleme u ovoj oblasti (po~etak gradwe skladi{ta za termi~ki otpad u MZ “Sajmi{te”, divqe deponije, eksploatacija obala Morave, poku{aji revitalizacije energana na ugaq u Fabrici hartije, ka{wewe u izgradwi prihvatili{ta za nezbrinute `ivotiwe, nenamensko tro{ewe para sa ove pozicije u prethodnom periodu, neophodnost izme{tawa industrijske zone iz neposredne blizine centra grada...) Na neke primedbe poku{ao je da odgovori i predsednik SG Veqko Negovanovi}, ustvrdiv{i da je ^a~ak, kada je o ekologiji re~, po mi{qewu resornog ministarstva, “tri kopqa iznad “, da Vaqev~ani i ^a~ani piju najboqu vodu i da je ^a~ak me|u devet gradova koji imaju naj~istiji vazduh. U programu su permutovani prioriteti, nema podataka o efektima ulagawa u ovoj oblasti, sredstava predvi|enih za za{titu od GMO, o ~emu je SG donela deklaraciju, podsetio je Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske), a Dmitar Popovi} (DS) da je program “{upaq”, jer je neizvesno da li }e biti ostvaren buxet od 30 miliona dinara od ekolo{ke takse, ~ija je naplata pre{la u nadle`nost GU za lokalnu poresku administraciju. Celokupan materijal o gradwi otpada na “Sajmi{tu” prosle|en je resornom ministarstvu, divqe deponije su u nadle`nosti komunalne inspekcije i policije, trasnfer stanica i fabrika za pre~i{}avawe otpadnih voda, za koju je iz donacija planirano 12 miliona evra su kapitalne investicije za Grad, a gradwa azila za pse bi}e zapo~eta u ovoj godini, neki su od odgovora koje je odbornicima precizno i argumentovano ponudila pomo}nica gradona~elnika Mirjana \okovi}.

M. N.

6

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

POLITIKA

SAOP[TEWA ZA JAVNOST SRPSKE NAPREDNE STRANKE ^A^KA I LU^ANA

KOMPROMIS U KORIST SRPSKE ZAJEDNICE radski odbor Srpske napredne stranke ^a~ak bezrezervno podr`ava borbu dr`avnog vrha Srbije i nastojawa predsednika Tomislava Nikoli}a, premijera Ivice Da~i}a i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vu~i}a u pronala`ewu najpravednijeg i najboqeg mogu}eg re{ewa za Kosovo i Metohiju u postoje}im uslovima. Kao iskqu~ive krivce za neuspeh osme runde pregovora u

G

U `eqi da se pribli`i gra|anima, iza|e u susret wihovim potrebama i pomogne u re{avawu problema, odborni~ka grupa SNS u Skup{tini grada ^a~ka donela je odluku da svakog petka organizuje de`urstva u prostorijama stranke, od 16 do 19 sati. U tom periodu svi zainteresovani gra|ani mo}i }e da do|u, iznesu konkretne teme i probleme i u dogovoru sa odbornicima prona|u najboqi put za wihovo re{avawe. ^a~ani }e tom prilikom mo}i da iznesu i eventualne zamerke na rad javnih preduze}a, ustanova, ili gradskih slu`bi i da predlo`e kako da se wihov rad u~ini efikasnijim.

U sedi{tu Gradskog odbora otvorena je i facebook stranica “SNS ^a~ak pitawa gra|ana” i e-mail adresa snscacak032@gmail.com, putem kojih gra|ani tako|e mogu postavqati pitawa, ili tra`iti pomo}.

Predsednik Saveta za medije Gradskog odbora Srpske napredne stranke ^a~ak Aleksandar Maksimovi}

Briselu smatramo kosovske Albance, ~iji su maksimalisti~ki zatevi, potpomognuti podr{kom nekih zapadnih zemaqa, doveli do trenutnog prekida dijaloga, mada je srpska strana u~inila ogroman napor da ustupcima omogu}i pronala`ewe kompromisnog re{ewa.

O~igledno je da su neadekvatni postupci i potpisani dokumenti srpskih pregovara~a iz nekog ranijeg perioda naneli nesagledivu {tetu, pre svega interesu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i oslabili na{u pregovara~ku poziciju. Samo nepokolebqivim i ~vrstim stavom ~itavog tima, a pre svega predsednika Nikoli}a i vicepremijera Vu~i}a, mogu}e je izvu}i maksimum iz postoje}e situacije. Status takozvanog „zamrznutog konflikta“ nije u interesu Srbije i ko~i daqi napredak ka Evropskoj uniji, pa bi wegovo re{avawe bilo od izuzetne va`nosti za na{u dr`avu. Zbog toga Gradski odbor SNS ^a~ak veruje da }e kona~no re{ewe, do koga se mora do}i pre, ili kasnije, biti kompromis u korist srpske zajednice u na{oj ju`noj pokrajini i Republike Srbije u celini.

Tako|e, ~a~anski napredwaci jednodu{no smatraju da je borba protiv korupcije i kriminala, na ~ijem ~elu stoji prvi potpredsednik Vlade i predsednik SNS Aleksandar Vu~i}, jedini na~in da se zemqa izvu~e iz duboke moralne, finansijske, politi~ke i svake druge krize i krene napred, putem razvoja i prosperiteta.

V. d. predsednika Gradskog odbora Srpske napredne stranke ^a~ak Radenko Lukovi}

POSLEDWI POZIV NA RAZGOVOR rpska napredna stranka u op{tini Lu~ani zna~ajno je oja~ana, posebno stru~nim, u praksi dokazanim, mladim kadrovima. Kada bi sada bili odr`ani lokalni izbori u op{tini Lu~ani, sama bi osvojila skup{tinsku ve}inu, konstatovano je na zajedni~kom sastanku Op{tinskog odbora ove Stranke i odborni~ke grupe u Gu~i, kojem je od 45, prisustvovalo 39 ~lanova Op{tinskog

S

odbora i odbornika op{tinske Skup{tine.

Takav legitimitet obavezuje Srpsku naprednu stranku da obavi konsultacije o promeni vlasti u op{tini Lu~ani i preuzme odgovornost za weno vr{ewe. Po{tuju}i smernice rukovodstva Stranke da se o tome prvo obave konsultacije i razgovora sa koalicionim partnerima koji ~ine vlast na republi~kom nivou, Op{tinski odbor Srpske napredne stranke u

Lu~anima uputio je poziv SPS-u, URS-u i koaliciji NS-DSS na razgovor, po tre}i i posledwi put u proteklih pola godine.

Socijalisti~ka partija, Ujediweni regioni Srbije i Nova Srbija nisu se odazvali pozivu na dogovor sa Srpskom naprednom strankom u Lu~anima, pa je jednoglasno doneta odluka da se od rukovodstva stranke zatra`i saglasnost da se pregovara i sa predstavnicima ostalih izbornih lista, a pre svega sa odbornicima izborne liste Demokratske stranke, koja je druga po broju osvojenih odborni~kih mandata u Op{tini Lu~ani.

Ovakva lokalna vlast u op{tini Lu~ani, po oceni u~esnika u raspravi na ovom sastanku, bila bi potpuno legitimna, jer bi se ispo{tovala voqa i poverewe gra|ana, iskazani na odr`anim lokalnim izborima 6. maja 2012. godine.

Odluka je doneta jednoglasno. Za wu su glasali svi prisutni ~lanovi Op{tinskog odbora, kao i

svih 16 odbornika odborni~ke grupe.

Srpska napredna stranka smatra da te`i{te svoje politi~ke aktivnosti u op{tini Lu~ani treba usmeriti ka stvarawu uslova za boqi `ivot wenih gra|ana, posebno izgradwi infrastrukture, oporavku privrede, otvarawu novih radnih mesta i ve}im ulagawima u poqoprivredu. Najboqi putokaz razvoju op{tine Lu~ani predstavqa Strategija razvoja 2011 - 2021, koju je donela prethotna vlast, u kojoj je u~estvovala i Srpska napredna stranka.

Srpska napredna stranka sa najve}im poverewem gra|ana i najve}im brojem odborni~kih mandata, smatra da ima obavezu da preuzme odgovornost za vr{ewe lokalne vlasti u op{tini Lu~ani, zbog gra|ana a ne zbog vlasti, ne na silu i ne po svaku cenu.

Sastanku su prisustvovali i ~lanovi Izvr{nog odbora Srpske napredne stranke Bojan Ili} i Goran Aksovi}.

INFORMATIVNA SLU@BA Op{tinskog odbora SNS Lu~ani

POKRET DVERI SRPSKE SUTRA U BEOGRADU ORGANIZUJE VELIKI NARODNI PROTEST POD MOTOM „OVAKO VI[E NE MO@E”

DEMONSTRACIJE PROTIV VLADE SRBIJE organizaciji Pokreta “Dveri srpske” i uz podr{ku velikog broja nevladinih organizacija, patriotskih snaga i najve}ih srpskih intelektualaca, u Beogradu }e sutra, na Trgu republike biti odr`an veliki narodni protest, pod motom “Ovako vi{e ne mo`e”.

Re~ je o, kako je na prekju~era{woj konferenciji za novinare najavio Bo{ko Obradovi}, poverenik Dveri srpskih u ^a~ku, prvim velikim demonstracijama protiv nove Vlade Srbije, po{to i ve}ina gra|ana Srbije smatra “da ovako vi{e ne mo`e, jer nas je Vlada Srbije zadu`ila za nove ~etiri milijarde evra, ona prodaje poqoprivredno zemqi{te stranci-

U

ma, otvara nove dezintegracione ta~ke u Srbiji, ukinula je carine na robu iz EU, truje nas otrovnim mlekom, uvodi GM hranu i seme i na svaki drugi na~in dovodi u pitawe opstanak na{e privrede i poqoprivrede”.

Dveri se zala`u za pokretawe novog opozicionog fronta, po{to opozicije u Srbiji nema, jer su DS i LDP u potpunom rasulu i politike im se uop{te ne razlikuju od politike aktuelne Vlade, dok su druge opozicione stranke totalno neaktivne, tvrdi Obradovi} i najavquje da se ovaj pokret ne}e zaustaviti, dok ne sru{i “bananu Vladu Srbije”. Ozbiqan razlog za to su i rezultati najnovijih pregovorta u Bri-

selu, odnosno “takozvano odbijawe na{e delegacije da potpi{e ono {to joj je nare|eno, a ne ponu|eno, ~ime se samo zamajava doma}a javnost, da bi se dobilo u vremenu i ona pripremila za priznavawe nezavisnog Kosova”, rekao je Obradovi}.

Zbog svega toga, Dveri tra-

`e i vanredne parlamentarne izbore, na koje bi, po wihovom uverewu, SNS, SPS i URS trebalo da iza|u zajedno sa DS, LDP i Ta~ijem i poka`u novu kosovsku politiku gra|anima, od kojih je skoro 80 odsto protiv ulaska u EU, uz uslov i ucene da priznamo nezavisno Kosovo. Kao jed-

nu od va`nijih aktuelnih inicijativa Dveri, naveo je wihov zahtev, upu}en RRA da “zbog medijskog zaga|ewa Srbije”, zabrani pet rijaliti {oua, zbog “skaradnosti i vre|awa javnog morala, promocije pedofilije i prostitucije, vre|awa zdravog razuma i ostatka morala u narodu.”

Inicijativu Dveri o organizovawu narodnih protesta, u ^a~ku podr`avaju Gradski odbor Ravnogorskog pokreta, Udru`ewe “]irilica”, “Branioci otaxbine” i “Pokret za ^a~ak”, ~iji su predstavnici Dragan ]endi}, Aco \enadi}, Slobodan Nenadi} i Biqana Rubakovi} govorili o razlozima zbog kojih }e se prikqu~iti velikim demonstracijama protiv aktuelne Republi~ke vlade.

Na KZN u sedi{tu Dveri srpskih poverenik Bo{ko Obradovi} je predstavio prvi broj Politi~kog glasnika Dveri srpske, u kome su na 12 strana predstavqene sve aktivnosti, akcije i manifestacije koje je Pokret organizovao za proteklih deset meseci.

M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter).

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Jedna od redovnih aktivnosti Nacionalne slu`be za zapo{qavawe je i realizacija mera aktivne politike zapo{qavawa, u saradwi sa nadle`nim ministarstvom, a posledwih godina i sa lokalnim samoupravama. Na konferenciji za novinare, odr`anoj u sredu, predstavqeni su programi mera aktivne politike zapo{qavawa u 2013. godini kroz javne pozive i konkurse, koji su objavqeni 30. marta. U ovoj godini za mere aktivne politike zapo{qavawa izdvojeno je 3,4 milijardi dinara iz buxeta Republike Srbije.

Za realizaciju mera za podsticawe zapo{qavawa osoba sa invaliditetom sredstva }e biti obezbe|ena iz buxetskog fonda za zapo{qavawe ovih lica u iznosu od 700 miliona dinara. ubvencija za samozapo{qavawe namewena je nezaposlenim licima, koja su na evidenciji NSZ i imaju zavr{enu obuku za zapo~iwawe sopstvenog posla. Dodequje se nezaposlenom licu u iznosu od 160.000 dinara, odnosno 200.000 dinara za osobe sa invaliditetom, radi osnivawa radwe, zadruge ili drugog oblika preduzetni{tva ili osnivawa privrednog dru{tva, ukoliko osniva~ zasniva u wemu radni odnos.

Lice koje ostvari pravo na subvenciju za samozapo{qavawe mora da obavqa registrovanu delatnost najmawe 12 meseci, da redovno izmiruje svoje obaveze i o tome informi{e NSZ, rekla je, izme|u ostalog, Biqana Jovani} Markovi}, direktorka Filijale ^a~ak.

- Subvencija za otvarawe novih radnih mesta namewena je poslodavcima, koji zapo{qavaju nezaposlena lica koja su na evidenciji NSZ. Visina subvencije zavisi od razvijenosti op{tine u kojoj je sedi{te poslodavca ili u kojoj ima registrovanu poslovnu jedinicu, kao i od broja lica koja se zapo{qavaju, i to: 100.000

S

7

GRAD

NSZ - FILIJALA ^A^AK PREDSTAVILA PROGRAME MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPO[QAVAWA U 2013. GODINI KROZ JAVNE POZIVE I KONKURSE

ZA DODELU SUBVENCIJA ZA ZAPO[QAVAWE dinara po licu u prvoj i drugoj grupi op{tina, odnosno 150.000 za osobe sa invaliditetom; 200.000 dinara u tre}oj grupi op{tina, odnosno 250.000 ukoliko se zapo{qava osoba sa invaliditetom; 300.000 dinara u ~etvrtoj grupi op{tina i devastiranim podru~jima, kada se zapo{qava do 10 osoba, ili 400.000 kada se zapo{qava 11 i vi{e lica, odnosno 400.000 za osobe sa invaliditetom. Kada je re~ o Moravi~kom okrugu, Grad ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani se nalaze u prvoj - drugoj grupi, a op{tina Ivawica spada u ~etvrtu grupu. Poslodavac koji je ostvario pravo na subvenciju za otvarawe novih radnih mesta du`an je da zakqu~i ugovor o radu sa nezaposlenim licem, na neodre|eno vreme, u trajawu od najmawe 24 meseca i da izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osigurawe - obja{wava direktorka.

Program stru~ne prakse namewen je nezaposlenim licima koja se prvi put stru~no osposobqavaju za zanimawe za koje su stekla odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme, ili koja su se stru~no osposobqavala kra}e od vremena potrebnog za polagawe pripravni~kog, odnosno stru~nog ispita, a radi sticawa uslova za po-

lagawe ispita, u skladu sa zakonom ili op{tim aktom poslodavca. Tokom trajawa programa stru~ne prakse, NSZ anga`ovanim licima, u zavisnosti od stepena stru~ne spreme, ispla}uje nov~anu pomo} u mese~nom iznosu od 12.000 dinara za lica sa sredwim obrazovawem, 16.000 za lica sa vi{im ili visokim trogodi{wim obrazovawem i 20.000 za lica sa najmawe ~etvorogodi{wim visokim obrazovawem.

Program stru~ne prakse traje u skladu sa zakonom, u zavisnosti od stepena stru~ne spreme, {est, devet ili dvanaest meseci, a najdu`e 24 meseca, podse}a Biqana Jovani} Markovi}.

- Javni radovi su tako|e jedna od mera aktivne politike zapo{qavawa, koja je namewena te`e zapo{qivim, odnosno licima

U UTORAK SAJAM ZAPO[QAVAWA Na konferenciji za novinare je najavqen i Sajam zapo{qavawa, koji }e biti odr`an 9. aprila, u holu Doma kulture. U~estvovawem na Sajmu poslodavcima se pru`a mogu}nost da iska`u svoje kadrovske potrebe i jednostavno i brzo prona|u potrebne radnike.

Na raspolagawu im je i besplatna profesionalna selekcija prilikom izbora kandidata, mogu}nost dobijawa finansijskih sredstava i kori{}ewa finansijskih olak{ica pri zapo{qavawu.

koja su duguro~no nezaposlena, starija od 50 godina, koja su u kategoriji socijalne pomo}i, samohranim roditeqima... Za javne radove je svake godine veliko interesovawe, a mogu konkurisati javna preduze}a i ustanove, privatna preduze}a, preduzetnici, privredna dru{tva. Javni radovi se mogu organizovati i sprovoditi u oblastima socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti, odr`avawa i obnavqawa javne infrastrukture i odr`avawa i za{tite `ivotne sredine i prirode. Visina zarada koja se ispla}uje licima koja se anga`uju po programu javnih radova je od 23.000 do 26.000 dinara, u zavisnosti od stru~ne spreme - rekla je direktorka.

Zahvaquju}i ovim merama, pro{le godine je na teritoriji Moravi~kog okruga, po razli~itim osnovama uposleno oko 500 lica.

Ana Doj~ilovi}, savetnik za zapo{qavawe, podsetila je da se subvencija zarade za zapo{qavawe osoba sa invaliditetom, u trajawu od 12 meseci, dodequje poslodavcu koji zapo{qava na neodre|eno vreme osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva.

Tako|e je podsetila da je obja-

vqen i javni konkurs za refundaciju tro{kova podr{ke osobama sa invaliditetom koje se zapo{qavaju pod posebnim uslovima za programe: refundacija tro{kova za asistenciju na radnom mestu i refundacija tro{kova prilago|avawa radnog mesta.

- Refundacija tro{kova za asistenciju na radnom mestu, u trajawu od 12 meseci, odobrava se poslodavcu za novozaposlene osobe sa invaliditetom kojima je potrebna stru~na podr{ka pri uvo|ewu u posao ili za radno-socijalnu integraciju na radnom mestu. Poslodavcu se na mese~nom nivou refundira ispla}ena zarada radnog asistenta, u skladu sa brojem radnih sati pru`ene podr{ke, u visini do 50.000 dinara i tro{kovi pripadaju}eg poreza i doprinosa za obavezno socijalno osigurawe. Refundacija tro{kova prilago|avawa radnog mesta, u jednokratnom iznosu, odobrava se poslodavcima koji zapo{qavaju osobe sa invaliditetom kojima je potrebno prilago|avawe radnog mesta tehni~ko i tehnolo{ko opremawe, sredstava za rad, prostora i opreme. Visina refundacije iznosi do 300.000 dinara po osobi sa invaliditetom - obja{wava Ana Doj~ilovi}.

Maksimalna du`ina trajawa javnih radova na kojima se anga`uju osobe sa invaliditetom je {est meseci, a za isplatu zarade namewena su sredstva u iznosu od 23.000 do 26.000 dinara, u zavisnosti od stepena stru~ne spreme.

Sve dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti u NSZ - Filijala ^a~ak, kod svog savetnika, ili na sajtu www.nsz.gov.rs.

N. R.

GRADSKO VE]E ODLU^ILO DA ZA 30 ODSTO SMAWI ZAKUPNINU ZA POSLOVNI PROSTOR, ^IJI JE VLASNIK GRAD

MAWA KIRIJA OLAK[AVA POSLOVAWE

a predlog Komisije za poslovni prostor, Gradsko ve}e je na posledwoj sednici, odr`anoj pro{log ~etvrtka, odlu~ilo da, od 1. aprila do kraja godine, za 30 odsto smawi zakupninu za poslovni prostor ~iji je vlasnik Grad. Re~ je o osam objekata, od kojih se {est nalaze na gradskom i dva na seoskom podru~ju, koji se izdaju zakupcima uz naknadu utvr|enu u postupku javnog nadmetawa, odnosno po principu “ko da vi{e”: SZTKR “Dualiti” (mese~na kirija 22.059 dinara), “Planika” ( 122.588 dinara), Mewa~nica “Todorovi}” na Gradskom {etali{tu 44.920, DOO “Norebo” u @elezni~koj ulici (233.600), “NID” Tavnik u Ulici kneza Milo{a (66.343 dinara), “NIPS GROUP” - 109.560, STR “Jovana” u Gori~anima (7.152 dinara) i “Dani” u Parmencu, ~iji vlasnik pla}a zakupninu od 17 i po hiqada dinara. Ova odluka doneta je, kako je, obrazla`u}i je, naglasio predsednik komisije i sekretar SG Qubodrag Petkovi}, da bi Grad, koliko toliko pomogao gra|anima i privrednicima u uslovima ote`anog poslovawa i velike ekonomske krize. Ona }e biti na snazi do kraja godine, uz uslov da zakupci redovno izmiruju oba-

N

veze, odnosno da oni kojima su dugovi iz prethodnih godina reprogramirani, ra~une plate do kraja teku}e godine.

Ovom odlukom ovla{}en je gradona~elnik da sa svakim zakupcem pojedina~no zakqu~i ugovor o umawewu zakupnine, koji }e prakti~no biti uslovan, odnosno va`iti samo za one koji redovno pla}aju kiriju.

Gradska uprava za finansije je predlo`ila, a Gradsko ve}e prihvatilo i donelo Pravilnik o kriterijumima i postupku dodele sredstava crkvama i verskim zajednicama, za koje je u ovogodi{wem buxetu, kako je referisao na~elnik Zoran Todosijevi}, planirano ~etiri miliona dinara. Naglasio je i da }e GV raspisati konkurs za dodelu sredstava, namewenih prvenstveno za programske aktivnosti, da }e ono odlu~ivati o raspodeli, a korisnici dostavqati izve{taj o namenskom tro{ewu buxetskih para. ^etvoro~lana Komisija za sport, obrazovana na osnovu re{ewa Gradskog ve}a od 19. jula pro{le godine, bi}e, odlu~eno je na pro{lonedeqnoj sednici, “poja~ana” sa dva ~lana: Vladica Gavrilovi}, odbornik u Skup{tini grada i Milovan Eri}, profesor fizi~kog vaspitawa. Odlu~eno

je i da bude raspisan javni konkurs za dodelu sredstava za realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na teritoriji Grada u 2013. godini. Kako je objasnio na~elnik GU za dru{tvene dealtnosti Miroslav Vujovi}, re~ je o raspodeli sredstava preostalih posle prvog konkursa, koja nisu dodeqena nekim sportskim klubovima i udru`ewima koja su podnela nepotpunu dokumentaciju. Na konkurs, koji }e biti otvoren 15 dana, ne mogu se, naglasio je Vujovi}, javiti sportske organizacije koje su buxetska sredstva dobile u prvom krugu.

Na sednici odr`anoj 28. marta doneto je i re{ewe na osnovu koga }e Gradsko ve}e odoboriti da sa teku}e buxetske rezerve Zdravstvenom centru “Dr Dragi{a Mi{ovi}” bude upla}eno 725.641 dinar, neophodnih za nabavku kolonoskopa za skrining program ranog otkrivawa karcinoma debelog creva i video gastroskopa. Sa iste pozicije u buxetskoj kasi bi}e preneto i 350.000 dinara Kancelariji za mlade, koja je ova sredstva iskoristila za pokri}e tro{kova organizovawa koncerta, povodom 4. aprila, Dana studenata.

M. N.

8

GRAD

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

GRADSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE FORMIRAO STRU^NO OPERATVINI TIM ZA ZA[TITU OD POPLAVA

VE]E OBAVEZE MESNIH ZAJEDNICA a sednici Gradskog {taba za vanredne situacije, odr`anoj pro{log ~etvrtka, kojom je predsedavao komandant Vojislav Ili}, donet je zakqu~ak o obrazovawu stru~no operativnog tima za za{titu i spasavawe od poplava na teritoriji Grada. Rukovodilac tima je Sa{a Obradovi}, pomo}nik gradona~elnika za oblast mesne samouprave i infrastrukturu, a ~lanovi: Zoran Pantovi}, direktor JKP “Vodovod”, Neboj{a Jovanovi}, direktor JP “Gradac”, dr Vlajisav Papi}, na~elnik Gradske upave za lokalni ekonomski razvoj i Stojan Vojinovi}, na~elnik Gradske prave za inspekcijski nadzor.

Bojana Ikodinovi}, na~elnica Gradskog {taba za vanredne sitiuacije, smatra da su u ovaj tim imenovani stru~ni i qudi najboqe informisani o stawu vodotokova drugog reda, za koje je zadu`ena i nadle`na lokalna samouprava: “Iako

NEMA PLANA ODBRANE OD POPLAVA

N

na na{em podru~ju nema ve}ih klizi{ta, ^a~ak je formirao i stru~no operativni tim za odbranu od klizi{ta, erozija i odrona, tako|e sastavqen od stru~nih qudi, koji su obavezni da dostave izve{taj Odeqewu za vanredne situacije, a ono ga proslediti Republi~kom {tabu za vanredne situacije. Posle ove sednice, predsednicima

svih mesnih zajednica uputi}emo zakqu~ke koje je usvojio Gradski {tab i prakti~no im nalo`io da preduzmu preventivne mere odbrane od poplava.”

Od saveta mesnih zajednica bi}e zatra`eno da se anga`uju u svojim sredinama, kako bi bilo spre~eno zakr~ivawe kanala pored puta, onemogu}eno o{te}ewe saobra}ajnica i pla-

vqewe zemqi{ta pored wih. U zakqu~ku Gradskog {taba se jo{ ka`e da odgovorni u savetima mesnih zajednica treba da upozore me{tane na {tetne posledice “zatvarawa” kanala i propusta, na obavezu da redovno uklawaju otpad i rastiwe iz wih i podsete ih da }e, u protivnom, protiv prekr{ilaca biti podnete prijave nadle`nim inspek-

^a~ak ima formiran [tab za vanredne situacije, koji je “polo`io ispit” tokom pro{logodi{wih po`ara, koji su u avgustu zahvatili veliko podruje Gorwe Gorevnice i Miokovaca.

Problem je, me|utim, {to Grad jo{ nema nadle`nu slu`bu u okviru gradskih uprava, koja treba da se bavi vanrednim situacijama. Weno formirawe je u toku, najavio je komandant [taba i gradona~elnik Vojislav Ili}. Osim toga, na~elnica Ikodinovi} ka`e da jo{ nije usvojen ni operativni plan odbrane od poplava i plan za{tite i spasavawa za teritoriju ^a~ka. To }e biti posao upravo te nove slu`be, kojoj }e Odeqewe za vanredne situaciuje, obe}ala je na~elnica, pru`iti maksimalnu stru~nu pomo}, da bi Grad, kada je re~ o vanrednim situacijama, potpuno bio “pokriven” svim neophodnim aktima i planovima. cijama i organima.

Na~elnica Bojana Ikodinovi} ka`e da je Operativni {tab za obave{tavawe dobio prijave gra|ana zbog zagu{ewa Lozni~ke reke, ~ije vode su posle pro{lonedeqnih padavina dostigle visok nivo, upra-

vo zbog toga {to je korito bilo zatrpano raznoraznim otpadom. Zbog toga je na sednici [taba zakqu~eno da se u ovakvim slu~ajevima vi{e anga`uju nadle`ne inspekcije, redovnije podnose prijave i ka`wavaju prekr{ioce.

M. N.

ODR@ANA DRUGA SEDNICA OKRU@NOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

PREVENTIVNE I OPERATIVNE MERE rema re~ima na~elnika Moravi~kog upravnog okruga Darka Domanovi}a, gradski i op{tinski {tabovi za vanredne situacije aktivno se bave analizom operativnih i preventivnih mera odbrane od poplava na vodama prvog i drugog prioriteta. Na teritoriji Moravi~kog okruga su vode drugog prioriteta, sliv reke Zapadne Morave i sve wene pritoke, kojima gazduju Grad ^a~ak i lokalne samouprave Gorwi Milanovac, Ivawica i Lu~ani.

- Naredba Republi~kog {taba za vanredne situacije je da se formiraju stru~no - operativni timovi na lokalnim nivoima, koji }e pratiti stawe na vodotocima i ako bude potrebno reagovati anga`ovawem odre|enih komunalnih i gra|evinskih preduze}a, ma{ina i qudstva. Na sre}u, ne preti nam opasnost od poplava, ali s obzirom na to da iz Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda najavquju prole}ne ki{e, one mogu predstavqati potencijalnu opasnost za zagu{ewe potoka, kao i kanala pored puteva, usled ~ega mo`e do}i do izlivawa vode. Gradski i op{tinski {tabovi su izdali direktive mesnim zajednicama na teritoriji Moravi~kog okruga, da se svi kanali koji su zagu{eni i u kojima postoje mehani~ke prepreke o~iste i uklone, kako bi bili prohodni za eventualni prihvat vode - rekao je, izme|u ostalog, Darko Domanovi}, na drugoj sednici Okru`nog {taba za vanredne situacije Moravi~kog upravnog okruga, odr`anoj pro{log petka.

Na sednici je analizirano stawe organizacije i popuwenosti snaga za{tite i spasavawa na teritoriji Okruga i predlo`ene mere za wihovo poboq{awe, ~iji je izvestilac bio Borivoje Ga~i}, koman-

P

dant VSB ^a~ak. Razmatran je i dostignuti nivo popuwenosti specijalizovanih jedinica civilne za{tite koje obrazuje Odeqewe za vanredne situacije u ^a~ku.

Na Me|unarodni dan civilne za{tite, 1. marta, dogovoreno je da }e se na svim nivoima {tabova, od republi~kog, preko okru`nog, do gradskih i op{tinskih, obrazovati specijalizovane jedinice civilne za{tite za spasavawe qudi, materijalnih dobara i `ivotiwa. Razmatrano je i stawe osposobqenosti ovla{}enih pravnih lica za za{titu i spasavawe na teritoriji MUO. Na sednici su ~lanovi Okru`nog {taba upoznati i sa usvojenim Izve{tajem za 2012. godinu i stawem izvr{enih preventivnih i operativnih mera za{tite od poplava za 2013. U okviru ove, najbitnije ta~ke, na dnevnom redu je bila i informacija stru~no - operativnog tima Republi~kog {taba za vanredne situacije za preduzimawe preventivnih i operativnih mera za{tite od klizi{ta, odrona i erozije na teritoriji Republike Srbije. Prema re~ima na~elnika Darka Domanovi}a, za sada na teritoriji MUO nema opasnosti od klizi{ta, odrona i erozija, ali ukoliko se i dogode zbog prole}nih ki{a, reagova}e se blagovremeno i adekvatno.

- Na teritoriji Moravi~kog okruga mogu se o~ekivati buji~ne poplave. To su brzi, siloviti doga|aji, kada nema vremena za preduzimawe zna~ajnih mera, zato pripreme moraju da se organizuju znatno pre poplava, odnosno moraju da se sprovode kontinuirano godinama, da bi stanovni{tvo i wihova imovina bili za{ti}eni. Nije se daleko odmaklo, pre svega, kada je re~ o Zakonu o vodama, koji predvi|a dono{ewe planova odbrane od poplava na

vodama drugog reda, koje su u nadle`nosti lokalnih samouprava. Javno preduze}e “Srbijavode” nadle`no je za vode prvog reda. Nisu sve lokalne samouprave donele operativne planove za za{titu od poplava, ~ak nisu uradile ni ono {to trenutno ne iziskuje veliki novac, a to je odre|ivawe poverenika, koji bi po Zakonu o vanrednim situacijama pratili stawe na nekoj teritoriji i na vreme izve{tavali {ta se de{ava. Postoji i formirawe jedinica civilne za{tite op{te namene, {to je iskqu~ivo u nadle`nosti lokalne samouprave. Te jedinice }e biti na raspolagawu snagama za za{titu i spasavawe stanovni{tva, izuzev kada je re~ o specijalisti~kim poslovima za koje su zadu`eni vatrogasci i jedinice civilne za{tite spe-

cijalne namene – obja{wava Dragi{a Bro}i}, na~elnik Okru`nog {taba za vanredne situacije.

Iako teritorija Republike Srbije nije ugro`ena klizi{tima, odnosno odronima, na celom podru~ju Moravi~kog okruga ima lokacija na kojima su, zbog mawih klizi{ta, ugro`eni putna infrastruktura i objekti. Ugro`enost nastaje kada se gra|evinski radovi izvode nepropisno, ili se na vreme ne prepozna da postoji opasnost od klizi{ta na odre|enoj lokaciji, podsetio je Dragi{a Bro}i}. Na~elnik okru`nog {taba je istakao da su lokalne samouprave zapo~ele formirawe stru~no - operativnih timova za klizi{ta.

N. R.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

9

OBRAZOVAWE

VITEZOVCI U ^A^ANSKIM [KOLAMA

PESNICI U SUSRET ^ITAOCIMA Beogradski festival pisaca “Vitezovo prole}e” ove godine }e biti odr`an 11. maja, u Sava centru, a prethodi mu, kao i ranije, karavan u kome pesnici obilaze {kole {irom Srbije i susre}u se sa ~itaocima ~uvenog ~asopisa “Vitez”

osnovcima i pred{kolcima, kroz program koji je vodio Predrag Vukovi} Pe|olino, predstavqalo je korisnu i zabavnu razmenu stihova, muzike i humora.

Veliki i mali umetnici su se odli~no dopuwavali i razumeli, pa je monotonija, na koju se na{i |aci ~esto

`ale, izletela kroz vrata ~im su Vitezovci prekor~ili {kolski prag.

Da mladima nikada nije dosadno ni sa ~asopisom “Vitez” i da iz wega mogu mnogo i da nau~e podsetila je Mila Mutavxi}, nastavnica srpskog jezika u trnavskoj {koli i dugogodi-

{wa saradnica jednog od na{ih najboqih ~asopisa za decu. Kwi`evni kriti~ar Danijela Kova~evi} Miki} preporu~ila je osnovcima Vitezova antologijska izdawa - “Zlatnu petorku srpske poezije za decu i mlade” (Zmaj, Radovi}, Anti}, Eri} i Popadi}) Qubomira ]orili}a i “Najlep{e pri~e za decu i mlade”, kwigu koju je priredila Mila Mutavxi}.

E.V.

itezov pesni~ki karavan u utorak je stigao u na{ kraj, u posetu O[ “Sveti |akon Avakum” u Trnavi i ~a~anskoj O[ “Filip Filipovi}”. Me|u gostima su bili poznati pesnici za decu, kao {to su Dobrica Eri}, Nedeqko Popadi} i Vlasta Ceni}, ali i stvaraoci koji tek utiru svoj put, poput Bo{ka @ivanovi} i Nikola Stojanovi}. Dru`ewe sa

V

\ACI VELIKOG SRCA anas, u vreme sve ve}e otu|enosti, kada svako brine svoju brigu, na{a deca su pokazala da humanost jo{ uvek postoji. \a~ki parlament O[ “Tatomir An|eli}” u Mr~ajevcima poveo je akciju prikupqawa novca za le~ewe svoje me{tanke u inostranstvu. Roditeqi i nastavnici su se masovno odazvali, verovatno dirnuti

D

de~ijom solidarno{}u. Ukqu~ili su se ~ak i najmla|i `iteqi ovog malog, ali poznatog mesta, polaznici vrti}a “Zvon~ica”. Savet roditeqa smatra svojom obavezom da javno pohvali sve u~esnike ovog dobrotvornog dela. Du`nost nam je, tako|e, da napomenemo da se mladi Mr~ajev~ani nisu zaustavili u svojim humanitarnim aktivnostima. U toku je realizacija pomo}i bolesnoj devoj~ici, tako|e me{tanki ove varo{i.

Savet roditeqa O[ “Tatomir An|eli}”

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske marketing 032/342-276

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

U MA[INSKO - SAOBRA]AJNOJ [KOLI {kolskom takmi~ewu, 30. marta, u~estvovalo je 40 “ma{inaca”, koji su, u okviru sedam kategorija, radili test znawa i prakti~ni rad. U kategoriji “automehani~ar” pobedio je \or|e Kruni}, od u~enika koji se {koluju za autolimare Nemawa \or|ilovi}, a od budu}ih bravara - Milorad Ratkovi}. U kategoriji operater ma{inske obrade - strugar najboqi re-

U

TAKMI^ILI SE U^ENICI MA[INSKE STRUKE zultat postigao je Slavi{a Milo{evi}, a najuspe{niji “gloda~” bio je Ranko Stefanovi}. Bojan Vasi} je pobednik u kategoriji “tehni~ko crtawe u AutoCAD u, dok je od u~esnika koji se {koluju za ma{inske tehni~are za kompjutersko konstruisawe najve}i broj poe-

na sakupio Jovan Milo{evi}. Pobednici {kolskog takmi~ewa plasirali su se oblasna i republi~ko takmi~ewe. Ma{insko - saobra}ajna {kola u ^a~ku }e 17. i 18. maja biti doma}in republi~kog takmi~ewa u~enika ma{inskih {kola.

E.V.

ODR@ANO 44. OP[TINSKO TAKMI^EWE RECITATORA

OKRU@NO - 6. APRILA U GORWEM MILANOVCU p{tinsko takmi~ewe recitatora “Pesni~e naroda mog” odr`ano je 30. marta, uz u~e{}e 120 ~a~anskih osnovaca i sredwo{kolaca. Od u~esnika iz mla|e uzrasne grupe (od prvog do ~etvrtog razreda osnovne {kole) za okru`no takmi~ewe plasirali su se Mina Ze~evi} (O[ “Filip Filipovi}”), u~enica iste {kole Awa Markovi}

O

i Luka ]ubovi}, iz O[ “Milica Pavlovi}”. U~e{}e na okru`nom takmi~ewu obezbedili su i Stefan Vukovi} ( O[ “Stepa Stepanovi}”), Sofija Dimitrijedvi} i Jovan Kova~evi} (O[ “Milica Pavlovi}”), koji pripadaju sredwoj kategoriji, odnosno uzrastu od petog do osmog razreda. Od sredwo{kolaca najvi{e uspeha imali su

Vasilija Zo}evi} (Gimnazija), Luka Stojanovi} (Ma{insko - saobra}ajna {kola), \or|e Stoiqkovi} (Tehni~ka {kola) i Nikola Stankovi}, koji se takmi~io kao ~lan Teatra “Estet”. Predvi|eno je da okru`no takmi~ewe bude organizovano 6. aprila, u Ku}i jugoslovensko - norve{kog prijateqstva u Gorwem Milanovcu. E.V.

10

SELO

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

STRU^WACI SAVETUJU

NEOPHODNA SARADWA VO]ARA I P^ELARA

a meti vo}ara, koji ne po{tuju propise u vezi sa hemijskom za{titom biqaka, svakog prole}a su p~ele. Stradawe p~ela u vreme prskawa vo}a pesticidima, i pored blagovremenih upozorewa p~elara, ponavqa se gotovo svake sezone. Neobra|ena zemqa u vo}wacima naj~e{}a je p~eliwa ispa{a, isti~u p~elari i obja{wavaju da tu rastu divqa kopriva, masla~ak i druge medonosne biqke sa puno polena. Tako se ~esto doga|a da se p~ele otruju na ovim biqkama, koje su se prilikom prskawa vo}a i same na{le na udaru pesticida. Stru~waci savetuju vo}are da vo}e tretiraju u ve~erwim satima i tako spre~e pomor p~ela. Tada je i efikasnost preparata ve}a, nema vetra, ni isparewa,

N

a p~ele su u ko{nicama.

U punom cvetu je kajsija, a za neki dan po~e}e cvetawe breskve, {qive, jabuke, kru{ke, vi{we, duwe i upravo u ovom periodu se ja-

P^ELE OPRA[IVA^I 80 ODSTO BIQAKA Cvetawe vo}aka ~esto predstavqa vrlo kriti~nu fazu. Od toga u kojoj meri }e se izvr{iti oplo|ewe, zavisi}e i koli~ina prinosa.

P~elari podse}aju da je zna~ajan doprinos p~ela za postizawe visokih i stabilnih prinosa i isti~u da u prenosu polena najzna~ajniju ulogu ima medonosna p~ela. Od svih insekata ona naj~e{}e pose}uje cvetove. Utvr|eno je da p~eliwa pose}ivawa cvetova iznose oko 80 odsto. Od posebnog zna~aja je uloga p~ela u pove}awu prinosa kod sorti koje nemaju izra`enu sklonost ka ve}oj rodnosti, i imaju slabo zametawe plodova. Kori{}ewe p~eliwih dru{tava naro~ito je korisno za poboq{awe uslova oplo|ewa u slu~ajevima eksplozivnog cvetawa.

Ovo cvetawe nastupa kod skoro svih vo}nih vrsta, kada vladaju visoke dnevne temperature. U savremenoj p~elarskoj praksi razra|eni su postupci za kori{}ewe p~ela radi pove}awa prinosa vo}aka.

vqaju najve}i problemi. U fazi cvetawa jabuke i kru{ke ~esto je ki{an period, zbog ~ega su vo}ari na`alost prinu|eni da ih tretiraju, kako bi ih za{titili i izbegli ogromnu {tetu. Poznato je da se pojedine biqne bolesti ne mogu druga~ije suzbiti, osim tretirawem u fazi cvetawa. U konvencionalnoj proizvodwi primena pesticida je neophodna i ne mo`e se izbe}i.

Ali, primena pesticida ima i {tetne posledice, pre svega {tetno delovawe na p~eliwe zajednice.

Znamo kakva je korist od p~ela, koja je wihova uloga u opra{ivawu i pove}awu prinosa vo}arskih kultura, kao i da je med veoma zna~ajan u ishrani, odnosno za zdravqe qudi.

Na`alost, ~esto se de{ava da primena pesticida dovodi do uni{tewa p~ela, do pomora i velikih gubitaka u p~eliwim dru{tvima, a

proizvo|a~ ima smawene prinose, jer su biqke samobesplodne, kao {to su mnoge sorte {qiva. Zato stru~waci isti~u da je neophodna saradwa vo}ara i p~elara. Vo}ari moraju da obaveste kada }e tretirati vo}wake, kako bi p~elari zatvorili p~ele, obezbedili svoje ko{nice i potrebnu ventilaciju i spre~ili prodor pesticida u ko{nice, a time i uni{tavawe p~ela.

Da ne bi do{lo do uginu}a p~ela, neophodno je i da se vo}ari pridr`avaju uputstava. Najve}a trovawa p~ela izazivaju vo}ari amateri koji ne ~itaju uputstva na pakovawima pesticida, a svako mora da sadr`i i upozorewe da je odre|eni preparat otrovan za p~ele. Pri tom treba voditi ra~una da nisu samo insekticidi otrovni za p~ele, ve} i fungicidi i herbicidi, upozoravaju stru~waci.

N. R.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 40 - 70 dinara pasuq 300 paprika 350 paradajz 230 krastavac 300 praziluk 80 - 100 rotkva 50 tikvice 280 brokoli 250 - 300 kupus 20 - 50 karfiol 250 - 300 per{un 30 {argarepa 50 - 80 cvekla 50 - 60 prokeq 250 zelena salata 20 - 30 spana} 50 - 80 crni luk 50 - 70 beli luk 400 VO]E

suve {qive 250 - 320 jabuke 50 - 80 kru{ke 100 ju`no vo}e 80 - 200 orasi 1.000

PO^ELA PRODAJA REGRESIRANOG GORIVA

ponedeqak je po~ela prodaja regresiranog dizel goriva na maloprodajnim objektima ovla{}enog distributera NIS AD, koje poqoprivrednici mogu kupiti do kraja maja. Va`e}a maloprodajna cena dizel goriva, koju pla}a kupac regresira se u visini od 50 dinara po litru goriva.

Nosilac komercijalnog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva ima pravo na kori{}ewe regresa za gorivo ako, pored uslova propisanih zakonom kojim se ure|uju podsticaji u poqoprivredi i ruralnom razvoju, kupi najvi{e do 60 litara goriva po hektaru prijavqene i zasejane, odnosno zasa|ene povr{ine za koju se ostvaruje pravo na regres, u periodu od 1. aprila do 31 maja, za prole}ne radove.

Gorivo D2 i evro dizel prodaju se po maloprodajnoj ceni goriva, va`e}oj na dan prodaje, utvr|enoj u skladu sa poslovnom politikom ovla{}enog distributera.

Kupac je du`an da, pre preuzimawa goriva, proveri broj pod kojim je registrovano poqoprivredno gazdinstvo (BPG), radi saop{tavawa prodavcu na prodajnom mestu, u ciqu ostvarivawa prava na kupovinu goriva pod uslovima iz Pravilnika. Gazdinstva koja jo{ uvek nisu dobila BPG, ne}e

U

ZA PROLE]NE RADOVE ise~ka, izdat u skladu sa zakonom kojim se ure|uju fiskalne kase, na ~ijoj pole|ini je ovla{}eni distributer koji ga je izdao, upisao broj poqoprivrednog gazdinstva i overio ga pe~atom i potpisom.

Nosilac komercijalnog poro-

ISPLATA PREMIJA ZA MLEKO PRI KRAJU

mo}i da ostvare pravo na regres dok taj broj ne dobiju.

Kupac ne mo`e ostvariti pravo na regresirawe goriva, u slu~aju da BPG ukucan na licu fiskalnog ise~ka i BPG rukom upisan na pole|ini ra~una nisu identi~ni, kao ni u slu~aju da na pole|ini fiskalnog ise~ka nedostaje pe~at i/ili potpis prodavca i kupca,

navodi se izme|u ostalog u obave{tewu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede.

Zahtev za ostvarivawe prava za regres za gorivo podnosi se u dva primerka Ministarstvu finansija i privrede - Upravi za trezor, od 1. maja do 30 juna, za prole}ne radove u 2013. godini. Uz zahtev, podnosi se i original fiskalnog

Ministarstvo poqoprivrede je tokom marta isplatilo vi{e od 900 miliona dinara podsticaja poqoprivrednim proizvo|a~ima. Ispla}eno je 284 miliona dinara premija za mleko koje je predato mlekarama u posledwem kvartalu pro{le godine. Isplate premija za mleko bi}e u potpunosti realizovane tokom aprila. di~nog poqoprivrednog gazdinstva mo`e kupovati gorivo vi{e puta, ali se zahtev za ostvarivawe prava na regres za gorivo za prole}ne radove mo`e podneti jedanput.

N. R.

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 90 pili}i 350 jaja 12 - 13 kajmak 500 - 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 350 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - 150 prasi}i 200 - 250 ovce 150 jagwad 250 - 260 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

11

DRU[TVO

STARI ^A^AK

SE]AWE NA PAVLA BRU[IJU i{e od sto godina ~a~anski bedem {titi grad od poplava, a retko ko zna da je wegov graditeq bio Pavle Bru{ija, ro|en 1858. u hrvatskom primorju, a preminuo 1933. godine u ^a~ku.

Kao sin preduzima~a, gra|evinskim poslovima po~eo je da se bavi veoma rano, ~im je u rodnom selu Selcima, kod Crikvenice, zavr{io osnovnu {kolu. U biografiji koju }e mnogo godina kasnije, pred kraj `ivota, izdiktirati svom sinu Jakovu, naveo je da je

V

NOSILAC PRIZNAWA Pavle Bru{ija je odlikovan Takovskim krstom i Jugoslovenskom krunom ~etvrtog stepena. I wegovi sinovi su bili nosioci priznawa, ratnih i mirnodopskih.

sa ocem najpre radio na delu pruge Rijeka Be~, a zatim na izgradwi pruga Rijeka - Karlovac i Diva~a - Pula, kao i mostova izme|u Budima i Pe{te i Mostara i Kowica.

Kada mu je otac umro, Pavle je bio suvi{e mlad da bi nastavio w e g o v e obimne i ozbiqne poslove, pa je pre{ao u Srbiju i u Beogradu potra`io zaposlewe. Kada mu to nije po{lo za rukom, uputio se u Segedin, gde je radio kao zidar na mostu preko Tise, a potom posao prona{ao u Subotici, na gradili{tu pruge

izme|u ovog mesta i Beograda.

U prestonici Srbije ponovo je 1883. godine.

Zapo{qava se u Top~iderskom majdanu, kao kamenorezac, i, u svojstvu radoznalog posmatra~a, prisustvuje otkrivawu spomenika knezu Mihailu, ispred Narodnog pozori{ta.

Naredne godine su za Pavla period uspona, kako u profesionalnom tako i u privatnom `ivotu. Postaje preduzima~, graditeq drumova i pruga, mostova i tunela, a zbog prirode posla ~esto mewa prebivali{te. U Ni{u se

suru.

Wegov dolazak u ^a~ak bio je itekako zna~ajan za privredni napredak grada, a stari ^a~ani su u novom sugra|aninu brzo prepoznali preduzimqivog i energi~nog ~oveka, punog razumevawa prema bli`wima i spremnog da siromasima i nevoqnicima pritekne u pomo}. Svoju decu je vaspitavao u duhu humanosti i odanosti zemqi u kojoj su se rodili i odrasli. Sva tri wegova sina u~estvovala su u Prvom svetskom ratu.

- U jesen 1915, neprijateq je okupirao na{u zemqu. Sva tri sina su mi oti{la sa vojnim jedinicama - drugovima na Solunski front, sva trojica su bili podoficiri... Svaka moja delatnost je prestala, moji magacini, inventar i zapre`na stoka opqa~kani su - ispri~ao je Pavle Bru{ija, a zabele`io wegov najstariji sin.

Po svr{etku rata, 1919. go-

~alo. ^a~ak ga je ispratio kao uglednog gra|anina i sa po~astima. Prijateqi i po{tovaoci su kov~eg na rukama nosili od ku}e do crkve i odatle kroz varo{, a trgovci su za vreme pratwe zatvorili svoje radwe.

Sahrani su prisustvovali qudi iz ^a~ka i okolnih mesta, ali i Bru{ijini prijateqi i saradnici sa Kosova i Metohije, kao i iz Sanxaka. Sve{tenike je predvodio prota Sreto Mihailovi}, a govore odr`ali Radojko Soluji}, Dragoslav Mitrovi} i Svetislav Jeremi}. Pavlova smrt je toplim re~ima propra}ena u listu “Politika”, a porodici je, telegramom, sau~e{}e izjavilo Ministarstvo gra|evina.

U zahvalnici koju je porodica objavila u “^a~anskom pokretu” ~itamo da su iza Pavla Bru{ije ostali: supruga Ur{ula, sinovi Jakov i Radoslav, k}erka Anka, snaje Vojka i Emilija, sestra Jelena i unu~i}i

U ovoj ku}i, u Ulici dr Dragi{e Mi{ovi}a, nekada je `ivela porodica Bru{ija

Pavle Bru{ija po~iva na ^a~anskom grobqu

1884. godine `eni Ur{ulom, a naredne godine mu se u selu U{}u ra|a sin Jakov. Slede}e dete, Radoslav, na svet je do{lo u selu ^ifluku, Aleksandar je ro|en u Baqevcu, Anka u Kraqevu.

Po zavr{etku radova na Ibarskom putu, dobija poslove u ^a~anskom, Kru{eva~kom, Moravskom i U`i~kom okrugu. Zahvaquju}i wegovoj stru~nosti i iskustvu u ^a~ku je po~etkom 20. veka sagra|en bedem - {tit od poplava i wenih katastrofalnih posledica. U Bru{ijina dela spada i kolski most, podignut 1903. godine, kao i put kroz Ov~arsko - kablarsku kli-

dine, osnovao je, sa Jakovom i Radom (Aleksandar je preminuo, od ratnih napora, tre}eg dana po povratku sa Solunskog fronta) preduze}e “Pavle Bru{ija i sinovi”.

Osim gra|evinarskim poslovima, a gradili su i {kole, vojne objekte i elektri~ne centrale, Bru{ije su se u Qubi}u bavili izradom cigle i crepa. Tokom 1911. sagradili su mlin u Atenici, a 1936. wihova firma je od Dr`avne hipotekarne banke kupila mlin u ^a~ku.

O sahrani Pavla Bru{ije, septembra 1933. godine, ba{ na Jovawdanski va{ar, u ~ar{iji se dugo pri-

DOBROTVOR Za izgradwu Doma staraca i starica u ^a~ku Pavle Bru{ija je poklonio 20.000 komada cigle, a nije izostala ni pomo} u radnoj snazi.

Nikola, Ru`ica, Stana, Kosara i Nada.

Anku }e Nemci streqati 1941. godine, u Kraqevu, a godinu dana kasnije }e u nema~koj raciji biti uhap{en i u Jajincima ubijen Jakov Bru{ija. Od Pavlove i Ur{uline dece jedino }e sin Rade pre`iveti u`ase dva svetska rata.

E.V.

12

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

13

REPORTA@A

U DOMU ZA STARE U KA^ULICAMA

BOLEST I STAROST LAK[I U DRU[TVU

ivna su mesta na kojima se prepli}u razne `ivotne pri~e, vra}aju uspomene i snovi. Nema ni{ta vrednije od qudskog `ivota, ma u koliko re~enica on mogao da stane.

Ekipa “^a~anskog glasa” pre neki dan na{la se na jednom takvom mestu. U Domu za stare u Ka~ulicama. Krenuli smo u posetu na{oj koleginici Goci da joj ~estitamo ro|endan. Gocin `ivot se promenio tokom no}i, ali je i daqe istrajna u borbi da ponovo samostalno hoda, pi{e, govori. I wena snaga mnogima treba da slu`i za primer. Ona se bori sa najte`im neprijateqem, ali jo{ uvek zna da se smeje. Skroz iz srca i mnogo vi{e od svih nas.

Posle nekoliko minuta provedenih sa wom, ose}ali smo istu onu energiju kao kada smo svi zajedno u

Sre}an ro|endan

Najstarija korisnica Vera (94)

Preuredile sobu u porodi~ni kutak

D

Dom za stare

U DOMU KAO KOD KU]E Dom za stare osobe “Vinijum” nalazi se u Ka~ulicama, na 15 kilometara od ^a~ka, na obroncima planine Jelice u ~istoj i netaknutoj prirodi. Otvoren je u septembru 2011. godine i do danas je kroz wega pro{lo vi{e od 50 korisnika iz raznih gradova Srbije, ali i inostranstva.

- Pru`amo negu za pokretne, polupokretne i nepokretne korisnike. Sobe su komforne, jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne, sa kupatilom. Nudimo medicinsku negu 24 ~asa, redovnu terapiju, ishranu, higijenu... Zapravo sve ono {to je korisnicima potrebno da se ose}aju kao kod ku}e - ka`e Sne`ana Obu}ina, administrativni radnik Doma.

U Domu se trenutno nalazi 27 korisnika, ali taj broj se stalno mewa. Jedni odlaze, drugi dolaze, ali ima i onih koji su tu od samog po~etka.

- Oni imaju svoje prostorije u kojima se dru`e, sede zajedno i razgovaraju, naj~e{}e svako o svojoj deci. Slavimo im ro|endane i sve ostale praznike.

Dovodimo im i razna kulturna dru{tva, organizujemo proslave kako bismo im {to vi{e i sadr`ajnije ispunili vreme - ka`e Obu}ina.

U pripremi restoran za posetioce

redakciji pili kafu, smejali se, {alili… Ona je bila uvek “predvodnik” zabave, ali ni u ovoj gruboj borbi, bolest nije uspela da je pobedi.

Goca je okru`ena divnim qudima. Medicinske sestre i svi ostali zaposleni u ovoj ustanovi nisu samo profesionalci u svom poslu. To su pravi drugari. Wihova pa`wa bila nam je osve`ewe tog

tmurnog dana. Takve qude, na`alost, danas retko sre}emo. Nasmejani i vedri, spremni da se na{ale, pomognu i odgovore na sva pitawa wihovih {ti}enika, a najstarija koja tamo provodi svoje dane je baka ro|ena 1919. godine. Gospo|a Vera, iako ima 94 godine, ima nalakirane nokte i veliki osmeh. Nasmejana starica poti~e iz stare ~a~anske porodice Dimitri-

jevi} i rado pri~a o svojoj pro{losti, a pro`ivela je mnogo.

Da li je sramota biti u Domu za stare? Kako za koga. Neko misli da ga se rodbina odri~e ako ga smesti u stara~ki dom, a neko, po najve}em snegu do|e taksijem iz Gu~e sa torbom u ruci i ka`e: “Ja ho}u da `ivim ovde”.

U sobi za dru`ewe, gde {ti}enici Doma zajedno provode vreme, zatekli smo simpati~nu i vedru sedamdesetsedmogodi{wu ^a~anku Radojku. Ona ima problema sa nogom, i iako su se weni sinovi protivili, do{la je da vidi kakav je `ivot u Domu.

- Lep je. Volim da ~itam, volim da gledam televiziju, sestre su divne i

svi zaposleni - pri~a nam Radojka, koja, vidi se na wenom licu, u`iva u svojoj starosti. Iako joj je sin kroz {alu rekao da }e je prisilno odvesti ku}i, woj se jo{ uvek ne ide, pri~a kroz osmeh.

Dom ima standardizovane sobe, prilago|ene potrebama wegovih korisnika. Do dozvoqenih granica, svako ko provodi vreme u Domu mo`e da ure|uje svoj `ivotni prostor kako `eli.

Kada u|ete u Brankinu sobu, sigurno ne biste pomislili da ste u nekoj ustanovi. Ormari, ukrasi, stolwaci, prekrivke, tepisi, uramqene stare porodi~ne fotografije na zidu... Branka je Kraqev~anka koja mora da se stara o svojoj majci, koja ima 88 godina i kojoj je neophodan neprikidan nadzor. To nije uspevala sama kod svoje ku}e i do{le su u Dom za stare u Ka~ulicama. Ka`e nam da nema nameru odavde da odlazi. I za{to bi? Ona je svoju sobu pretvorila u pravi topli dom, ima ko da joj pomogne da brine o majci, ima vremena da iza|e i vidi se sa prijateqima, {to ranije nije uspevala.

I ose}a se sigurno. Ka`e, prvi put da ne mora da zakqu~ava vrata i mo`e da spava u miru i ti{ini.

Toga dana u Domu u Ka~ulicama, kroz pri~u sa na{im sagovornicima, upoznali smo razne qudske sudbine i ~uli zanimqive `ivotne pri~e. Upoznali smo baku koja ima 94 godine, Matiju koji je tu zbog svoje supruge, Radojku, Branku... Odlazimo bogatiji za nova saznawa o qudskom `ivotu. O tome kako se ~uvaju majka ili deca, suprug ili supruga... Kako se i na koji na~in po{tuju do posledweg dana. O tome kako zaposleni u ovom Domu, stranci za sve koji ovde prvi put u|u, u~ine da se i oni koji nemaju bli`wih ro|aka osete ne~ijima. Odlazimo sre}ni znaju}i da je Goca me|u takvim qudima.

Odlazimo nasmejani, jer nam je wena cimerka iz sobe rekla da je Goca svakog jutra budi pesmom. Odlazimo puni nade znaju}i da bolest qudima ne mo`e ukrasti duh, ako oni to ne `ele.

I. M.

14

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

15

SELO

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

MR ALEKSANDAR LEPOSAVI] O PROBLEMIMA I NOVIM TEHNOLOGIJAMA U PROIZVODWI MALINE

proizvodwi maline je prisutan veliki broj problema koji zajedno sa vremenskim prilikama uti~u, kako na koli~inu, tako i na kvalitet roda. Jedan od velikih problema je nedostatak kvalitetnog sadnog materijala. Dugogodi{wa praksa podizawa novih zasada maline sadnicama iz proizvodnih zasada, ili iz mati~waka sumqivog kvaliteta dovodi do smawewa prinosa, slabijeg kvaliteta ploda i skra}ewa eksploatacionog veka zasada. Posledwih godina veliki problem u gajewu maline predstavqa masovno su{ewe rodnih zasada. Ako se izuzme izbor neodgovaraju}e parcele, naj~e{}i prouzrokova~i su{ewa su neke vrste gqiva iz roda trule`nica korena. Simptomi bolesti se ispoqavaju u vidu iznenadnog i naglog uvenu}a i “propadawa” izdanaka pred kraj prole}a i po~etkom leta, napomiwe mr Aleksandar Leposavi} iz ~a~anskog Instituta za vo}arstvo.

Polaze}i od ~iwenice da je pored sortne ~istote, preduslov svake uspe{ne proizvodwe zdravstveno ispravan sadni materijal, mr Leposavi} predla`e dve grupe mera: - Kratkoro~ne, odnosno radikalne mere kontrole postoje}ih mati~waka na prisustvo fitopatogenih gqiva i kontrole zemqi{ta na kojima se podi`u novi mati~waci, kao i materijala od kojeg se podi`u mati~waci i izbora odgovaraju}e parcele. Tako|e, potrebno je uspostaviti efikasniji sistem delovawa nacionalne fitosanitarne slu`be u ciqu zaustavqawa uvoza zara`enog sadnog materijala. Dugoro~ne mere podrazumevaju stvarawe predosnovnog i osnovnog sadnog materijala u nau~nim institutima, od koga }e se proizvoditi sertifikovani sadni materijal, kao i upis u registre svih proizvo|a~a i uvoznika sadnog materijala uz organizovawe profesionalne nacionalne fitosanitarne slu`be. Tako|e, treba navesti da izostanak stru~nih lica na terenu dovodi do brojnih gre{aka u primarnoj proizvodwi, od kojih su naj~e{}i neadekvatna agrotehnika i neodgovaraju}a za{tita, {to sve zajedno ~ini da je prose~an prinos u na{oj zemqi veoma nizak, a samim tim je i ekonomska ra~unica proizvodwe na ni`em nivou.

Problem predstavqa i nedostatak efi-

U

MALINA NEMA MESTO KOJE JOJ PRIPADA kasne kontrole u proizvodwi i plasmanu maline. U ciqu spre~avawa nastajawa {tete usled prekora~ewa dozvoqenog sadr`aja pesticida, te{kih metala, virusa i bakterija u malini, neophodno je nabaviti i u funkciju staviti ve} postoje}u opremu u Ariqu i U`icu. Na ovakav na~in bi se smawila ili u potpunosti eliminisala {teta koju prouzrokuju nesavesni proizvo|a~i i trgovci, isti~e na{ sagovornik.

Na kraju, problem u proizvodwi je i neadekvatna organizacija otkupa maline na terenu, kao i neefikasna agrarna politika dr`ave. U merama ekonomske politike dr`ave malina i vo}arstvo u celini nemaju mesto koje im pripada, smatra Leposavi}.

U nekim privredno i vo}arski razvijenim zemqama Evrope, posebno u krajevima sa vla`nijom i hladnijom klimom, proizvodwa maline se organizuje u kontrolisanim uslovima. Ovakva proizvodwa je znatno skupqa, ali se na tr`i{tu, zbog ranijeg sazrevawa plodova, posti`u ve}e cene koje vi{e nego pokrivaju pove}ane tro{kove proizvodwe. Pored toga, ovakav na~in omogu}ava postizawe dobrih prinosa i u nepovoqnim agroekolo{kim uslovima, ka`e Aleksandar Leposavi}, jedan od vode}ih stru~waka u oblasti malinarstva u na{oj zemqi: - Dosada{wa iskustva u na{oj zemqi ukazuju da se u kontrolisanim uslovima posti`u stabilni prinosi i dobija boqi kvalitet ploda u odnosu na proizvodwu na otvorenom. Plodovi su ~vr{}i i po veli~ini ujedna~eniji. Tako|e, oni imaju du`i

PROIZVODWA U SVETU I SRBIJI - Proizvodwa maline u svetu posledwih decenija bele`i tendenciju rasta. Najve}i obim proizvodwe ostvaruje se u Evropi, vi{e od 60 odsto, zatim u Severnoj Americi, Ju`noj Americi i Aziji. Po ubranim koli~inama ploda, na evropskom kontinentu je i daqe na prvom mestu Rusija, zatim Srbija, Poqska, Ukrajina, Ma|arska, Francuska, [panija i druge zemqe. Me|utim, najve}a robna proizvodwa se ostvaruje u Srbiji, jer se vi{e od 95 odsto sve`ih i prera|enih plodova maline plasira na svetskom tr`i{tu. Prema podacima Me|unarodne organizacije proizvo|a~a i prera|iva~a maline (u periodu 2006 - 2010. godine), u svetu se proizvede izme|u 450 i 500 hiqada tona ploda maline godi{we - navodi mr Leposavi}.

Vremenske prilike u 2012. godini nisu pogodovale gajewu maline u ve}ini zemaqa, zbog ~ega je do{lo do osetnog pada u proizvodwi. Pro{le godine, u Srbiji je proizvedeno 37 hiqada tona, {to je umawewe u odnosu na 2011. od 55,7 odsto. Najve}e smawewe proizvodwe u prethodnoj godini imala je na{a zemqa, {to je rezultat delovawa vi{e ~inilaca, od kojih se posebno izdvaja uticaj vremenskih prilika i to zbog izuzetno duge i hladne zime, hladnog i vla`nog prole}a i ekstremne su{e sa kakvom se proizvo|a~i do sada nisu susretali. Na`alost, ove godine se o~ekuje jo{ mawi rod, jer u mnogim maliwacima Zapadne Srbije maline gotovo da nema.

BOLESTI I [TETO^INE

vek upotrebe u sve`em stawu. Osim u modernim plastenicima, tunelima i lakim monta`no - demonta`nim konstrukcijama, vrlo uspe{na proizvodwa maline mogu}a je i u poluza{ti}enom prostoru: polietilenskim nastre{nicama, mre`arnicima, ili pod protivgradnim mre`ama. Nove tehnologije u proizvodwi maline podrazumevaju i uvo|ewe u proizvodwu novih jedno i dvorodnih sorti maline, kao {to su tjulamin, glen empl, polka i druge.

Preduslov za uvo|ewe ovih sorti je uvoz zdravog sadnog materijala.

Od nastanka velike ekonomske krize u na{oj zemqi, malina je jedan od zna~ajnijih proizvoda srpske privrede. Malina za

na{u zemqu posledwih godina predstavqa najprofitabilniji izvozni artikal, ~ija vrednost ponekad dosti`e i vi{e od 150 miliona eura. Najve}i deo izvoza ostvaruje se ka zapadnoevropskim zemqama (Nema~ka, Francuska, Austrija, Holandija), pre svega, u smrznutom stawu. Perspektiva izvoza je vrlo dobra, jer malina, pored ostalog, ima epitet “ekolo{ke”, odnosno “zdravstveno bezbedne” hrane, tako da se izvoz mo`e, uz odgovaraju}e marketin{ke mere i pove}ati, jer postoji zna~ajna i stabilna izvozna tra`wa za ovim artiklom.

S obzirom na privredni zna~aj maline, pre svega, u izvozu, prihodu porodi~nih gazdinstava, preradi, treba podr`ati inicijativu za formirawe Nacionalnog

Malina je osetqiva na mno{tvo bolesti i {teto~ina, podse}a na{ sagovornik i nagla{ava da se adekvatnom negom zasada mo`e suzbiti veliki broj {teto~ina, ili se mo`e uticati na smawewe stepena wihove zastupqenosti. Odr`avawe zdravog statusa biqaka kroz dobru prihranu i navodwavawe, adekvatna rezidba i postavqawe naslona u ciqu poboq{awa ventilacije u zasadu, dobra za{tita od korova, kojom se minimizira pojava eventualnih doma}ina bolesti, doprinose smawewu uticaja bolesti i {teto~ina. Wihov uticaj se tako|e umawuje odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida, sa ciqem pove}awa otpornosti na prouzrokova~e bolesti.

- Proizvo|a~i maline uglavnom zanemaruju zna~aj jeseweg prskawa, koje je glavno. Jesewe prskawe u programima za{tite treba da bude prvo koje se obavqa po zavr{enoj berbi malina. Ono treba da bude najzna~ajnije zbog toga {to izdanci treba da u|u zdravi u zimu, a koji se ba{ sada, u prole}e odabiraju za rod. Naj~e{}e bolesti su leptosferija ili gqivica koja prouzrokuje su{ewe izdanaka maline, i u mawem procentu je zastupqena didimela, odnosno gqivica koja izaziva su{ewe rodnih pupoqaka. Postoje i zna~ajnije bolesti koje ne bi smele da budu prisutne u zasadu, kao {to je trule` korena i u posledwe vreme, zbog uvoza zara`enog sadnog materijala, bakterijsko oboqewe agrobacterium tumefaciens. Pro{le sezone, u drugom delu godine, odnosno vegetacije bile su prisutne griwe.

Me|utim, nije svako {arenilo na listu prouzrokovano griwama, ve} mo`e da bude rezultat nenormalno kiselih zemqi{ta. Sa kiselih zemqi{ta mo`e da bude problemati~an i kvalitet plodova, a griwe se intenzivnije javqaju u uslovima kada je visoka temperatura i niska relativna vla`nost vazduha - obja{wava Aleksandar Leposavi}. saveta za malinu na svim nivoima, apeluje Leposavi}: - To je na{ izvozni proizvod, prepoznatqiv na svetskom tr`i{tu po koli~ini i kvalitetu. U ciqu stabilizacije proizvodwe maline treba uvesti odre|eni podsticaj na svaki izve`eni kilogram maline. Od utvr|enog iznosa podsticaja, deo bi trebalo izdvajati za stimulaciju primarnih proizvo|a~a, deo za anga`ovawe efikasne stru~ne slu`be na terenu, a deo usmeriti na istra`ivawa i razvoj tr`i{ta.

Na ovakav na~in se mo`e ostvariti stabilan i dugoro~an rast proizvodwe, {to uz vrhunski kvalitet i pro{irewe asortimana od maline, unapre|ewe kvaliteta i osavremewavawe dizajna omogu}ava pove}awe izvoza, koji predstavqa imperativ na{e zemqe.

N. R.

16

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

HUMANITARNA AKCIJA I U NA[EM GRADU

ZANIMQIVO PREDAVAWE O KULTURI ISHRANE

^A^AK SRCEM ZA ZA^INI - ^AROBNA HRANA TIJANINO SRCE Z

roteklih dana cela Srbija se “digla na noge” da pomogne Tijani da dobije novo srce. U ovu humanitarnu akciju ukqu~ili su se i ^a~ani. Iako je, zahvaquju}i raznim donacijama, porodica Ogwanovi} uspela da uplati depozit od 500.000 dolara klinici u Hjustonu, u kojoj treba da se izvr{i operacija, potrebno je jo{ novca.

U organizaciji ~a~anskog Pokreta srpske omladine na Gradskom trgu }e se do subote prikupqati novac za Tijanu,

P

SMS NA 3243 Kompanija Telekom Srbija otvorila je humanitarni broj za prikupqawe pomo}i za Tijanu. Sms broj je 3243, a cena poruke je 100 dinara. Poruka mo`e biti prazna ili sadr`ati bilo koji simbol.

a u ovoj akciji u~estvova}e i nekoliko kafi}a, me|u kojima su “Velvet”, “@uta ku}a”, “Mondo”, “Dol~e Vita” i “Tema”, koji }e uz ra~une, tako|e prikupqati novac za ovu devoj~icu.

Svi koji `ele da pomognu mogu da se informi{u na veb stranici www.tijanaogwanovic.com, a o svim humanitarnim akcijama informacije mo`ete da pogledate na Fejsbuk stranici www.facebook.com/pomoczatijanu. Za uplatu nov~ane pomo}i otvoreni su ra~uni kod Komercijalne banke a.d, Beograd, Svetog Save 14, na ime Tijana Ogwanovi}, Roze Luksemburg 35, 11000 Beograd, Srbija.

Dinarski ra~un: 205-9011004816395-73 Devizni ra~un: SWIFT: KOBBRSBG; IBAN: RS35205903101860366239 I. M.

KAKO SPRE^ITI Iako nisu opasne po `ivot, tegobe poput {tucawa, nadutosti ili `uqeva mogu biti bolne i neugodne. Iako }e ve}ina pri~ekati da ove povremene smetwe pro|u same od sebe, evo {to mo`ete u~initi kako bi se one {to pre zavr{ile.

[tucawe

Suva usta

Javqa se zbog ne`eqenog gr~ewa dijafragme. Saveti poput brzog ispijawa ~a{e vode ili zadr`avawa daha mogu pomo}i. Prekidaju tok disawa i dijafragma se opu{ta. Ako va{ stari trik protiv {tucawa ne pomogne, imajte na umu kako bi ono trebalo prestati samo nakon nekoliko minuta. Lekaru se obratite ako traje du`e od tri sata ili uzrokuje ote`ano disawe i gutawe.

Ovaj problem nastaje kada se ne proizvodi dovoqno pquva~ke. Jedan od uzroka je nedostatak te~nosti u organizmu, a suva usta mogu biti i posledica uzimawa lekova – od antidepresiva do antihistaminika. Pijte vi{e vode, a poma`u i `vaka}e gume ili tvrde bombone (bez {e}era). Smawite unos kofeina. Ako pu{ite, po`eqno je prestati sa ovom navikom. Ako ni{ta od ovoga ne poma`e, obratite se lekaru.

Mo`da je prisutan neki drugi problem, poput infekcije disajnih puteva, sinusitisa ili dijabetesa.

@uqevi Preuske i tesne cipele mogu uzrokovati sakupqawe te~nosti izme|u gorwih i dowih slojeva i tada nastaju neugodni `u-

a{to bosiqak, pelin i `alfija ne smeju dugo da se koriste, {ta su piwoli, koja biqka ima ukus ~varaka, za{to je kamilica “kraqica” `enske lepote, koji sastojak iz qute paprike se koristi kod hemoterapije, za{to se mati~wak koristi uvek sve`, zbog ~ega masla~ak nazivaju “Bo`ija biqka”, kako to da u industrijskom ke~apu “nema ni p od paradajza”, kako lavanda “ubija” masno}u, ~ime karnfili} le~i zuboboqu, za{to biber smatraju najja~im afrodizijakom i za{to su rutvica i |umbir zabraweni trudnicama, i jo{ mnoge odgovore o za~inskim biqkama ponudio je pro{le srede gastronom iz Beograda Mladen Peri{i}, predstavqaju}i istovremeno svoju kwigu “Za~ini ~arobna hrana”. Peri{i} je bio gost Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture i vi{e od dva sata animirao je brojnu publiku kojoj je posle dugog predavawa, ipak, ostao du`an poneki odgovor. Predstavqaju}i temu predavawa i gosta, urednik programa Verica Kova~evi} je podsetila da je poznata istorijska ~iwenica da se na za~ine kroz istoriju gledalo kao na blago kojim se trgovalo kao i svilom i zla-

tom, zbog koga se pqa~kalo i ratovalo, a putevi su vodili sa Orijenta, iz Kine i Indije, do Mediterana, a pikantni ukusi bili privilegija plemi}a. Mladen Peri{i} je idejni tvorac Me|unarodnog takmi~ewa u pripremi sredwovekovnih jela u Ba{adu, a podatke i recepte, otkrivene u mona{kim spisima, {ta se jelo na dvorovima Nemawi}a, preto~i}e uskoro u jedinstvenu kwigu, kojom namerava da objedini veliki nacionalni kuvar. Naj-

qevi. Naravno, mogu ih uzrokovati i opekotine i druge ozlede ko`e. @uqeve je najboqe ne dirati. Ako morate “probu{iti” `uq, dobro operite ruke, koristite sterilnu iglu kako bi te~nost iscurela van i nemojte uklawati gorwi sloj ko`e koji pokriva `uq. Ako podru~je oko `uqa postane crveno ili se pojavi te~nost koja nije prozirna, javite se lekaru.

zna~ajnije za~inske biqke i one koje su nam dostupne na na{em podnebqu Peri{i} je u kwizi predstavio kompletno kroz ~etiri aspekta: botani~ki, istorijski, primenu u kulinarstvu i hemijski, odnosno kroz nutritivne i lekovite vrednosti, i to u saradwi sa qudima iz struke za svaku od ovih oblasti. Saradnici na kwizi bili su mu: profesor Branislav Petkovi}, Goran Blagojevi} i Aleksopulos Hristos. Kwiga je nastala iz Peri{i}evog li~nog kuvarskog dnevnika, a wegova op{ta poruka bila bi da sve kobinacije za~ina pravimo sami, a biqke koristimo u {to izvornijem stawu.

Z. L. S.

iritabilnog creva. Iako je ve`bawe verovatno posledwa stvar na koju biste se odlu~ili, brza {etwa od 10 ili 15 minuta poma`e.

Protiv nadutosti se mo`ete boriti i tako da podru~je iznad pupka masirate pet minuta kru`nim pokretima.

Ispucale usne Ko`a na usnama je puno tawa od ko`e na ostatku lica i ne sadr`i

Nadutost Neugodan ose}aj punog `eluca mo`e nastati zbog mnogih razloga. Ponekad je uzrok prevelika koli~ina hrane, a nadutost mo`e biti i posledica sindroma

lojne `lezde pa br`e dehidrira. Ako imate naviku da jednostavno jezikom prelazite preko suvih i ispucalih usana – nemojte. Time pogor{avate situaciju. Koristite balzam za usne koji {titi i le~i ko`u usana, i birajte onaj sa UV za{titom.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

17

ZDRAVSTVO

PROCES AKREDITACIJE DOMA ZDRAVQA TREBALO BI USKORO DA BUDE ZAVR[EN

DOBROBIT I ZA ZAPOSLENE I ZA PACIJENTE Dom zdravqa u ^a~ku nalazi se u procesu akreditacije, koji bi trebalo da bude zavr{en najvi{e za mesec i po dana, ka`e dr Vlade Veli~kovi} direktor Doma zdravqa. Proces akreditacije predstavqa standardizaciju postupaka u prijemu, le~ewu i prevenciji bolesti, standardizaciju opreme, kadra, tehni~kih uslova za rad, u ciqu boqeg i kvalitetnijeg le~ewa i izbegavawa ne`eqenih doga|aja sa {tetnim ili fatalnim posledicama. kreditacija je stalan proces i odnosi se na unapre|ewe pru`awa usluga pacijentima, {to za krajwi ciq ima visok nivo zdravstvene za{tite i bezbednosti pacijenata. Stalno unapre|ewe kvaliteta je postizawe nivoa koji je boqi od prethodnog, a od akreditacije korist imaju i zaposleni u zdravstvenim ustanovama i pacijenti, napomiwe dr Veli~kovi}. On isti~e da se kvalitet pru`awa zdravstvenih usluga procewuje na osnovu pokazateqa koji se odnose na obezbe|ewe dovoqnog broja zdravstvenih radnika prema broju stanovnika, kapaciteta, mre`e i opremqenosti zdravstvenih ustanova, jedinstvenih standarda u le~ewu, a potrebno je i pratiti vodi~e dobre klini~ke prakse.

- Radi boqeg le~ewa i

pra}ewa pacijenata, uveli smo vi{e od 200 dijagnosti~kih procedura, koje se ne odnose iskqu~ivo na le~ewe. One }e sigurno olak{ati rad zaposlenima, a pacijentima pru`iti kvalitetniju i bezbedonosniju zdravstvenu za{titu. Uveli smo i pet novih klini~kih puteva za le~ewe, koji predstavqaju sistem mera i postupaka kojima se ta~no zna kako se neka bolest prevenira ili le~i. To su klini~ki putevi za de~iju astmu, prevenciju i rano otkrivawe dijabeta, primarnu prevenciju kardiovaskularnih oboqewa, sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih oboqewa i depresiju, dok smo klini~-

Dr Vlade Veli~kovi} direktor Doma zdravqa

{tite u na{em gradu.

- Najverovatnije za deset dana }e biti okre~ena zgrada Medicine rada. Ispred ustanove su postavqeni stubi}i, da pacijenti ne bi mogli da parkiraju automobile na tom prostoru, a dogovorili smo se sa “Gradskim zelenilom� o sadwi cve}a. Tako|e, ispred Medicine rada postavi}emo i nove klupe, a u ustanovi }emo srediti toalete - ka`e dr Veli~kovi}.

On napomiwe da je dosta toga ura|eno na sre|ivawu osnovnih uslova za rad, ali da se na tome ne}e stati.

Doktor Veli~kovi} tako|e navodi da je pored standardizacije objekata i

A

ki put za prevenciju i rano otkrivawe kolorektalnih karcinoma imali i ranije - obja{wava doktor Veli~kovi}.

SRE\ENE USTANOVE I OKOLINA U procesu akreditacije i unapre|ewa zdravstvene za{tite, potrebno je srediti prostor u koji dolaze pacijenti, a `ivotnu sredinu zdravstvenih ustanova dovesti na najvi{i nivo.

- Sredili smo prilaznu rampu i ulaz u Dom zdravqa, koji je morao biti izravwan. Unutar ustanove vidqiva su korisna obave{tewa. Sre|ene su sve sanitarije, toaleti i vecei.

Trenutno ure|ujemo jo{ dve prilazne rampe. Jednu u De~ijem dispanzeru za invalidna i hendikepirana lica, a drugu u Mr~ajevcima. Svo osvetqewe oko Doma zdravqa }e biti popravqeno - ka`e dr Veli~ko-

PSIHIJATRI PONOVO U DOMU ZDRAVQA U Srbiji se godi{we u ustanovama zbrine 6.000 psihijatrijskih bolesnika, a u planu je da se u narednoj godini kapacitet smawi za vi{e od 1.000 kreveta.

Uslov za to je da svaki Dom zdravqa ima psihijatra koji bi, po principu izabranog lekara, brinuo o obolelima. Prema kadrovskom planu, koji je Ministarstvo zdravqa donelo po~etkom marta, svaki Dom zdravqa u Srbiji trebalo bi da dobije psihijatra.

- Ranije smo u Domovima zdravqa imali Dispanzere za mentalno zdravqe i Savetovali{te za {e}ernu bolest. Postoji {iroka inicijativa da se oni vrate na primarni nivo zdravstvene za{tite. Razlog za to je {to nisu svi za psihi~ko le~ewe, ali mnogi imaju probleme za ~ije re{ewe je potrebna psihijatrijska pomo}. Ja sam `estok zagovornik da se Savetovali{te i Dispanzer za mentalno zdravqe vrate na primarni nivo i sve na{e preporuke ka Ministarstvu zdravqa idu u tom smeru - ka`e dr Veli~kovi}. vi}. Okolina se ure|uje ne samo kod Doma zdravqa, ve} i u ostalim ustanovama primarne zdravstvene za-

opreme, potrebna i standardizacija kadra. Dom zdravqa prema wegovom

mi{qewu ima dovoqan broj lekara u odnosu na broj stanovnika, iako ima mawih odstupawa: - U nekim slu`bama imamo dovoqan broj lekara, a u nekima je mawak. Na Ginekologiji je, na primer, dovoqan broj, dok nam na Pedijatriji fale jedan ili dva lekara, prema nekim standardima. Na Patrona`i imamo mawak sestara.

DOBRA POKRIVENOST Mre`a zdravstvenih ustanova u gradu i okolini tako|e zadovoqava standarde, ali i potrebe pacijenata.

- Gradska mre`a je dobro razvijena, imamo ambulante u Trnavi, Slatini, Zabla}u, zatim u Bresnici, Mr~ajevcima i Preqini.

U nekim mestima, kao {to su Ostra, Petnica, Preme}a i @ao~ani lekar de`ura jednom sedmi~no, a u Prijevoru tri puta. Zadovoqni smo pokriveno{}u ambulantama. Ako se bude ukazala potreba za ve}im brojem radnih dana u nekim ambulantama, normalno je da }emo reagovati ka`e dr Veli~kovi}.

Dom zdravqa bi do kraja ove godine trebalo da pre|e u nadle`nost Grada, a i do sada je saradwa sa lokalnom samoupravom bila na odli~nom nivou, smatra dr Veli~kovi}.

- Ove godine Grad je izdvojio dobar deo sredstava i za potrebe Doma zdravqa i za potrebe Bolnice. Skoro smo dobili i dva nova sanitetska vozila za Slu`bu hitne pomo}i.

Komentari{u}i na {ta se pacijenti najvi{e `ale, doktor Veli~kovi} je rekao da su to naj~e{}e ~ekawa na odre|ene preglede: - Da bi se neke stvari ispunile postoje odre|eni protokoli, koje mi zaposleni u zdravstvenim ustanovama moramo da po{tujemo. Naravno da ima sporadi~nih `albi, ali su retke one na u{trb kvaliteta le~ewa, obi~no se odnose na tehni~ke stvari. Ali, mislim i da }e proces akreditacije u~initi da `albi bude {to mawe, a usluga bude {to boqa.

I. M.

18

KULTURA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

U LIKOVNOM SALONU DOMA KULTURE

„DE^JE IGRE“ NENADA MARI]A

o|en je u ^a~ku, 1979. godine, i ovde se {kolovao sve do odlaska u Beograd gde je, na Fakultetu likovnih umetnosti, diplomirao na odseku slikarstvo. Sada `ivi u Beogradu i uporedo se bavi slikarstvom i muzikom. Zahvaquju}i dvostrukoj obdarenosti, Nenad Mari}, u muzi~kom svetu poznat kao Kraq ^a~ka, uspeva da, kako sam ka`e, pomiri dionizijski i apolonski princip, dvojnost koja je prisutna u svakom od nas. U muzici je, ka`e, slobodniji, jer se u ovoj oblasti nije {kolovao, dok ga slikarstvo upu}uje na disciplinu, ali i obra~un sa “slojevima koji su se nalepili tokom boravka na Akademije”.

Pred ~a~anskom publikom su iskqu~ivo Mari}evi akvareli, {to iznena|uje kada se zna da je umetnik ranije preferirao druga~ije tehnike.

- Izlo`eni radovi su nastali u drugoj polovini pro{le godine. Kolega me je pozvao da u~estvujem na Drugom me|unarodnom

R

bijenalu akvarela, u privatnoj galeriji A u Batajnici. Nagrada Galerije omogu}ila mi je samostalnu izlo`bu, u oktobru, pa sam morao da imam vi{e radova i da se akvarelom bavim intenziv-

nije nego do tada.

Osim toga, rad u ovoj tehnici ne zahteva posebne uslove, a ja radim i spavam u istoj sobi.

Radovi nastali “u brzom potezu” tematski predstavqaju zaokru`enu celinu i vode nas kroz svet detiwstva i odrastawa, koje se nikada ne zavr{ava i u kome igra nije razbibriga ve} poku{aj, radostan i bolan istovremeno, da se doku~e tajne sopstvenog bi}a i sveta kojim smo okru`eni.

- Kad god posmatram qude,

mla|e i starije od sebe, zapitam se {ta je to {to ~oveka ko~i da odraste. Da li je ~ovek u regresiji ili nastoji da sa~uva dete u sebi, {to bi bila ute{nija varijanta. Pada mi na pamet i Frojdova misao da je dete otac ~oveka.

Sigurno da postoje i druga tuma~ewa, ali wih prepu{tam posetiocima - obja{wava svoje motive autor ciklusa “De~ja igra”.

Otvaraju}i izlo`bu, 1. aprila u Doma kulture, urednik programa Vesna Petrovi} je primetila da je i umetnost neka vrsta igre: - Umetnici uvek pomalo ostaju deca, a svoje igra~ke zamewuju

~etkama i bojama. Stvarala{tvo je, tako|e, izraz slobode i nemorawa. Nenad Mari}, u svojim akvarelima sredweg i malog formata, kao da je pravio bele{ke, podsetnike fragmenata svojih se}awa ... U ovim radovima on razgovara sa svojom du{om, sa detetom u sebi, od kojeg ne be`i, i te razgovore nesebi~no daje nama.

Umetni~ka igra mladog slikara se, nakon prve samostalne izlo`be u rodnom gradu, nastavqa.

Ka`e nam da u posledwe vreme radi uqem i akrilom i da se uhvatio u ko{tac sa ve}im formatima.

E. V.

ODR@ANA PREZENTACIJA KWIGE „NLP U SVAKOM USPEHU MIRO\IJA”

SAMI KREATORI SVOG USPEHA

ro{log ~etvrtka Udru`ewe poslovnih `ena “Nade`da Petrovi}” organizovalo je u Muzi~koj {koli prezentaciju kwige “NLP u svakom uspehu miro|ija” autorke Slavice Squire, ro|ene ^a~anke.

Postoji metodologija uspeha. Ona se zove neurologisti~ko programirawe (NLP), a autorka kwige ju je, kako

P

ka`e, iz milo{te prozvala nauka li~nog prosperiteta.

- U kwizi ima puno raznih ideja i primera kako mo`emo sami da kreiramo svoj uspeh. Tako|e, predstavqene su i 22 ve`be. Postoji nekoliko principa uspeha koji su obra|eni u kwizi. Osnovni je da budemo pozitivni i zahvalni. Svako jutro treba da razmislimo na ~emu smo zahvalni, a ne zbog ~ega smo nezadovoqni. Druga stvar koja je veoma va`na je podr{ka drugih qudi. Potrebno je da radimo na sebi, da budemo fleksibilni, da po{tujemo i uva`avamo najrazli~itije qude i da dobijemo wihovu podr{ku za ono {to `elimo da uradimo. Tako|e je va`no da imamo jasne ciqeve - otkrila nam je kratak recept uspeha autorka kwige Slavica Squire, NLP trener.

Autorka je ro|ena u ^a~ku, `ivela je u Gorwem Milanovcu, zavr{ila Prirodno matemati~ki fakultet u Beogradu, a zatim oti{la u Nema~ku. U inostranstvu je poha|ala pet godina treninge za NLP instruktora, a kako ka`e ne prestaje da se usavr{ava.

- Kwiga je nastala tako {to sam ja pisala kolumnu za

magazin Sensa. One su govorile o NLP metodologiji i bile su veoma ~itane. Izdava~i su mi predlo`ili da od mojih kolumna napi{em kwigu. U~inilo mi se na prvi mah da za tim nema potrebe, ~ak sam im rekla da je boqe da prevedu kwigu nekog svetski poznatog autora, jer je ve} sve napisano. Upravo mom izdava~u “Vulkan Pabli{er” mogu da zahvalim {to su me ipak nagovorili da napi{em kwigu, koja je postala bestseler, {to niko nije mogao da predvidi - pri~a Slavica. Ona je prve treninge na srpskom jeziku odr`ala 2004. godine u Gorwem Milanovcu.

Prva je u Srbiji osnovala NLP Institut u Beogradu 2006. godine. Nakon osam godina rada na na{im prostorima, Slavica je svoje bogato iskustvo preto~ila u kwigu kojom je ovu metodologiju u~inila lako dosupnom za svakoga. Svojom kwigom, ~itaoce uvodi u svet vrhunskih rezultata i tehnikama NLP-a osposobqava svakoga da kreira svoj `ivot ba{ onako kako je zamislio.

I. M.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

19

INTERVJU

ZORAN PANOVI], GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK LISTA „DANAS” O FENOMENU JEDNOG STRIPA

URBANA MITOLOGIJA „ALANA FORDA” Malo je qubiteqa ovog stripa koji se ne se}aju ~uvene fraze “Broja 1”, glavnog junaka kultnog stripa “Alan Ford”: “Ako kani{ pobijediti, ne smije{ izgubiti!” [ta je spojilo “Cvije}arnicu” i Titovu “Ku}u cve}a” u jedinstven naslov, po kome je svoju kwigu nazvao Lazar Xami}, sa podnaslovom “Kako smo usvojili i `iveli Alana Forda”, moglo se ~uti na wenoj promociji pro{log ~etvrtka. Kwiga je predstavqena u okviru Filmskog programa Doma kulture, a posve}ena je fenomenu ~uvenog stripa i grupe TNT, koji je bio tra`en vi{e od 40 godina na na{im prostorima. O sadr`aju kwige su govorili Milen Alempijevi}, urednik Filmskog programa, Zoran Panovi}, glavni i odgovorni urednik lista “Danas” i autor, Lazar Xami} putem video linka. Strip je nastao u Italiji, kreirali su ga crta~ Magnus i scenarista Bunker, a kod nas se prvi put pojavio po~etkom osamdesetih. Za strip su bile karakteristi~ne tipske situacije u kojima je bila veoma bitna improvizacija da bi se sprovela ideja. U sebi je nosio mnogo cinizma, a dramaturgija stripa bila je bazirana na ske~evima, koje su wegovi ~itaoci i kolekcionari voleli i prepri~avali. Izdava~i kwige su Naklada Jasenski i Turk (Hrvatska) i ”Helix” (Srbija).

Fordovsku” estetiku, ukqu~uju}i i stripove, ali i kroz filmove, gegove, stilizacije i tako daqe. I sam Xami} ka`e da su pojedina dela Du{ka Kova~evi}a tipi~no Alan fordovska, “Maratonci” su tipi~an Alan fordovski produkt, kao i mnogi

Za{to je Alan Ford postao kultni strip na ovim prostorima?

- Jeste, on je postao deo mitologije ovih prostora, a s druge strane, na vrlo prihvatqiv na~in obja{wava na{u socijalnu situacijau i bedu. Kada se pojavio ovaj strip u biv{oj Jugoslaviji, doneo je jak upliv satire i u tom smislu su ga qudi prepoznali kao zabavu i u wemu videli jednu vrstu, da ne ka`em bunta, ali mogu}nosti slobodnog mi{qewa.

Zoran Panovi}

[ta nudi sadr`aj kwige?

- Kwiga sintetizuje celu pri~u, kroz Alan Fordovsku mitologiju od wegovih vizuelnih zna~ewa, kao samog stripa, do wegovih kulturolo{kih zna~ewa za jednu biv{u zemqu, i o tome Lazar Xami} pravi vrlo lepo jednu paralelu, gde povezuje ~uvenu “Cvije}arnicu” u nekom imaginarnom Wujorku sa “Ku}om cve}a”, koja je metafora na{e pro{losti, tako da su tu asocijacije na druga Tita i na{u zemqu vrlo realne. Ja mislim da je, ipak, za veliki broj ~italaca to poqe pro{losti, a da on danas vi{e funkcioni{e kroz neke druge vidove umetnosti koji koriste “Alan

filmovi Emira Kusturice, koji su puni Alan Fordovskih detaqa.

Crte` je bio osoben, upe~atqiv, ponekad agresivan i nimalo karikaturalan?

Kako se to posti`e?

- Crte` je ne{to izme|u realnog i karikaturalnog, ra|en sa jakim tu{evima, stati~an je, o{tar, privla~i pa`wu i toliko je unikatan da se prepoznaje na kilometar. Kre}e se izme|u Diznijeve meko}e i bajkovitosti i nadrealizma italijanskog autora Jakovitija.

NIKADA NIJE PREVEDEN NA ENGLESKI Za sve nas je bila iznena|uju}a ~iwenica da je re~ o italijanskom stripu koji nikada nije preveden na engleski jezik?

- Ja sam bio prili~no razo~aran kad sam saznao

da je to italijanski strip, mislio sam da je ameri~ki, dok sam bio mali, kao {to sam bio razo~aran i kad sam ~uo je grupa “Bony M” nema~ka… Interesantno je, da je “Alan Ford” imao ve}u popularnost u biv{oj Jugoslaviji nego u Italiji,

a iznena|ewe je i podatak da nikad nije preveden na engleski, iako se cela wegova radwa de{ava u Wujorku. U nekim drugim dr`avama je prevo|en, ali je propao brzo, tako da ispada da je “Alan Ford” pravqen samo za biv{u Jugoslaviju.

Strip “Alan Ford“ je imao sofisticiranu publiku, a jezik kojim je bio pisan nudio je svojevrsne kodove, qudi su ih koristili kao metafore u svakodnevnom govoru.

I danas se ~uju ~uvene fraze…

- “Alan Ford” je bio jedna vrsta urbane pop-kulture i u tom smislu on je zaista napravio jednu urbanu mitologiju. Te replike ili razna vizuelna re{ewa tog stripa su zaista deo te urbane mitologije i on u tom smislu nije strip za {ire narodne mase, nije na taj na~in prepoznatqiv. Mislim da qudi koji funkcioni{u u tom kulturnom kodu, prepoznaju te lozinke i na wih se odazivaju. S te strane, to je zaista unikatan proizvod i meni je jako bitno da on postoji i danas, ali pokazalo se da neki poku{aji da se strip prevede na crnogorski ili neki drugi, nov jezik, nisu dali nekog efekta, jednostavno, nisu funkcionalni ti lokalni jezici i ostaje taj hrvatski kao dominantna oznaka za Alana Forda.

Kako obja{wavate taj fenomen da je strip najboqe i najautenti~nije zvu~ao na hrvatskom jeziku?

- Mislim da taj hrvatski prevod stripa, u tom kontekstu deluje jako dobro, idealno za na{u agoniju. Taj hrvatski je bio ceremonijalan, gorwogradski, krle`ijanski, literaran, visokoparan i farsi~an, ogoqeno cini~an i najzaslu`niji je za uspeh stripa na na{im prostorima. Kada ka`e Bob Rok “bogatuni”, to vi{e zvu~i tajkunski, nego kada se ka`e “bogata{i”, ili kad ka`e “Opet swe`i, a nema kruha”, to deluje mnogo efektnije nego kada se ka`e “Opet pada sneg, a nema hleba”. A i sa druge strane, mnogi likovi doma}e i svetske politi~ke scene su idealni “Alan Fordovski” likovi, ako pogledamo posledwih godina ko bi sve mogao da se predstavi kao takav lik, galerija je velika. Zamislite Magnusa i Bunkera da su na svoj na~in predstavili Sarkozija, Putina, Angelu Merkel, da ne pomiwemo likove sa doma}e politi~ke scene koji su masovno “Alan Fordovski”. ^uli smo i od Xami}a tokom predstavqawa wegove kwige da politi~ka satira nije bila toliko zastupqena forma na Zapadu do “Alana Forda”. Kod nas je bila mnogo prisutnija i agresivnija. Koliko je ta satiri~na dimenzija ovog stripa bila

neka vrsta ventila za ~itaoca koji je jezikom “Alana Forda” mo`da progovorio o ne~emu o ~emu se nije smelo u tom dru{tvenom kontekstu?

- To jeste tako, mi smo zaista imali satiru na taj na~in, jer taj strip je na neki na~in indirektno kritikovao dru{tvene pojave i u tom mislu smo mi kroz “Alana Forda” prepoznavali mnoge likove iz na{e sredine, ali ne treba preterivati u tome. Ono {to je bila cenzura, nije se tada ba{ do`ivqavalo kao cenzura, te{ko se to prime}ivalo, a s druge strane, “Alan Ford” je za nas deo jedne boqe pro{losti, jer se on ~itao u vremenu kada nisu postojale tolike tenzije. I, budimo realni, ~itao se kao deo zabave, a ne kao ne{to {to zna~i da se mi sad subverzivno organizujemo i nekoga provociramo. Tek kada su po~ele tranzicione promene, strip je dobio neku naknadnu vrednost u satiri~nom smislu, a tu cenzuru su vr{ili oni, koji su znali {ta ima u wemu, pa bi to elegantno sklonili.

Da li je zaista postojala ~uvena epizoda o Titu i Broju 1 koji ga savetuje kako da sru{i most na Neretvi?

- Bila je popularna ta pri~a u biv{oj Jugoslaviji, koju sam i ja kao mali slu{ao, o tome postoji li takva epizoda u kojoj jedan od glavnih likova stripa - Broj 1, savetuje druga Tita da li da sru{i most na Neretvi ili ne. Naravno, svi mi koji smo taj strip pratili detaqnije, ukqu~uju}i i autora ove kwige, do{li smo do zakqu~ka da te epizode nije bilo nikada u originalnom izdawu, ve} su qudi posle pravili parodiju parodije, pa su sami crtali takvu epizodu. Sa druge strane, “Alan Ford” se pokazao kao jako vitalan strip, koji mo`e svojom etikom da poka`e svu bedu i sav o~aj tranzicije.

Koliko je zaparavo autenti~no izdawe dolazilo na na{e prostore?

- Pa, bilo je autenti~no. Nekad je kukasti krst bio sklowen, ali ne i svi simboli nacizma u stripu, ne{to se i podrazumevalo, kao na primer karakteristi~no podignuta ruka, ali neke eksplicitne stvari nisu stavqane.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

20

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Lisa Klejpas

NA KRILIMA LEPTIRA Izme|u obi~nog i ~udesnog ~esto je samo korak, udah, jedan otkucaj srca...

Lusi Marin umetnica je koja pravi divne predmete od stakla i `ivi u predivnom misti~nom gradi}u na severozapadu Amerike. Me|utim, wena idila bi}e prekinuta gorkom izdajom: verenik Kevin ju je ostavio, a wegova nova qubavnica nije niko drugi do Lusina ro|ena sestra, Alis. Ogor~ena i ostavqena, ona preispituje sve svoje izbore i polako shvata da je u qubavi uvek pravila pogre{ne izbore.

S druge strane, da bi bar na neki na~in ubla`io Lusinu patwu, Kevin moli svog prijateqa Sema, vlasnika lokalnog vinograda, da je zavede. Stvari se komplikuju kada Sem i Lusi po~iwu da se zaqubquju, Kevin se premi{qa u vezi sa Alis, a Lusi otkriva da je nova veza u wenom `ivotu zapo~ela na la`ima. Pitawa o qubavi, odanosti, gre{kama i novim po~ecima mu~e Lusi dok spoznaje da te{ki trenuci u `ivotu – ~ak i kada nam je srce slomqeno – mogu da se pretvore u ne{to potpuno neo~ekivano i pomognu nam da saznamo ko smo.

Kejt Fernival

PLAMEN ISTOKA Daleka i hladna prostranstva i dva vatrena qubavnika u vrtlogu burnih istorijskih de{avawa...

Kina, 1929. godina. Lidija Ivanovna godinama veruje da su joj oca ubili boq{evici. Me|utim, kada sazna da je on zapravo `iv i zarobqen u Rusiji pod Staqinovom ~eli~nom pesnicom, ova strastvena devojka vatrenocrvene kose spremna je da ostavi sve za sobom – svoj `ivot u Kini, pa ~ak i qubavnika, Kineza ^anga Angloa – da bi ga prona{la.

Zajedno sa svojim polubratom Aleksejem, ona kre}e u neizvesnu potragu – od dalekog severa i prqavih ulica slikovitog gradi}a Felanke do u`urbane vreve Moskve.

Me|u wima polako raste napetost, zato {to Aleksej traga za tajnama iz pro{losti a Lidija na sve na~ine poku{ava da prona|e budu}nost. Kada Aleksej nestane, Lidija }e ostati skoro bez prebijene pare u Sovjetskoj Rusiji, okru`ena opasnostima, dovode}i u pitawe sve odluke koje je donela. Ipak, spremna je da prihvati bilo kakve posledice kako bi saznala istinu...

odstaknuti izlo`bom “Da li ste znali”, postavqenom u suterenu Galerije “Risim”, koju su zanimqivoj istoriji ^a~ka posvetili mladi iz Kulturnog centra “Lift”, u ovoj ustanovi zapo~ela je serija tribina, a prva je bila posve}ena ~a~anskim pri~ama i urbanim legendama, o kojima su pro{le srede govorili kwi`evnik i novinar Radovan M. Marinkovi}, Marija Bokarev kao direktan potomak Krenovih, Milovan Vulovi}, dugogodi{wi direktor Narodnog muzeja i novinar Aleksandar Radovi}. Godine i iskustvo “pozvali” su ove ugledne ^a~ane da progovore o ovom gradu na nostalgi~an, ali i kriti~an na~in. Marinkovi} je podsetio: “Poznat je osniva~ ^a~ka, pripadao je plemenitoj lozi Nemawi}a, a nema spomenik u ovom gradu. ^a~ak je imao 15 predsednika op{tine, koji su u vi{e navrata bili i narodni poslanici, ali oni nemaju u svom gradu svoje ulice... Pro~itao je i nekoliko autorskih pesma posve}enih Nadi Molerki, uga{enim ~a~anskim kafanama, govorio o boemskoj poeziji i naglasio da se ne mo`e pisati istorija ^a~ka, naro~ito od sredine 19. veka bez arhive porodice Kren. Osim porodi~ne, u toj arhivi nalaze se i istorijski podaci o mnogim qudima onda{weg ^a~ka.

Marija Bokarev, direktan potomak porodice prvog ~a~anskog industrijalca Ferdinanda Krena, govorila je o prvom klaviru koji je sa wenom babom Paulinom stigao iz Be~a u ^a~ak i podsetila na zaostav{tinu ove bogate i progresivne porodice, koja ni~im nije obele`ena. Nema nijedne table na objektima koje su gradili i ostavili kao zaostav{tinu ovom gradu Krenovi, a Marija strepi i od uni{tavawa posledwe gradske oaze, koja se nalazila na imawu Krenovih, a danas je prepoznajemo kao ba{tu “1. maj”. Pri~a za film iz ove porodice vezana je za jednu od sestara wene prababe koja je bila udata za velikog turskog vezira Ali pa{u, a

P

TRIBINA U GALERIJI „RISIM“

NOSTALGI^NE ^A^ANSKE PRI^E

Stevan i Paulina su je pose}ivali, jer mu je bila ro|ena tetka. Iz prepriske koju je Marija Bokarev otkrila, saznala je da su sinovi te tetke bili zetovi turskog sultana...

Milovan Vulovi}, prvi istori~ar umetnosti u Srbiji, i rekorder po godinama koje je proveo na funkciji direktora, do penzije je bio na ~elu Narodnog muzeja, svoje izlagawe posvetio je pozori{nom `ivotu u gradu, koji se prvobitno oslawao na pozori{te osnovano u Hotelu “Kren”, potom na amatersku trupu u “Abra{evi}u” i profesionalni teatar koji je uga{en pedesetih, kao i na potowe poku{aje. Vulovi} je podsetio i na osnivawe Memorijala Nade`de Petrovi} 1961. i kqu~nu ulogu Slobodana Sanadera, prvog kustosa u Srbiji, u osnivawu ove danas, presti`ne likovne manifestacije.

Novinar Aleksandar Radovi} se-

}ao se Ciganmale u kojoj je ro|en i Palilule i kolonije u kojoj je proveo mladi}ke dane. Pri~ao je o qudima koji su bili “popularni” urbani likovi u ^a~ku pre ~etiri decenije...

Palilulci su imali {arm i ostavili su u wegovom `ivotu velik i neizbrisiv trag. “Bili su ve{ti u svemu, la`ovi, svira~i, svi su imali talenta za muziku sem mene”, rekao je Radovi} i evocirao uspomene na ]ira Bla`evi}a, Pika Lazarevi}a, Bobana Mini}a, Petra Stani{i}a... S posebnim pijetetom govorio je o jednoj od, tada tri najlep{e `ene u ^a~ku, koja se zamona{ila i oti{la iz ovog grada... Ovo su bili qudi koji su mogli kompetentno da govore o gradu i qudima koji su obele`ili jedno vreme, a u prostoru Galerijie Risim” i ubudu}e }e se doga|ati sli~na se}awa.

Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

OVO JE PQA^KA (DRUGI DEO) edna od na{ih nedavno objavqenih pri~a, dovela je ~itateqku “Glasa” u na{u redakciju, po`elela je da nam ispri~a nedavno i kobno iskustvo svoje porodice. Pri~u prenosimo integralno.

Posledwi dani jula, velika vru}ina, pa ~ovek tek uve~e mo`e u svom dvori{tu da odahne, dok se ku}a ne “rashladi” da bi moglo da se spava. [eta tako ~ovek svojim dvori{tem i stane pored svoje kapije, posmatra levo, desno. Do skoro su se tu igrala de~ica i veselo skakutala za loptom. Ve} je pro{lo 23 ~asa i odjednom mukla ti{ina, kao da ne{to sluti. U tom trenutku mi sti`e k}erka s posla, qubi tatu i pita {ta ima za ve~eru, jer je mnogo gladna. Istog momenta iz susednog napu{tenog i neosvetqenog dvori{ta, zaraslog u korov, izle}u dva maskirana razbojnika sa fantomkama na glavama, i sa uperenim pi{toqima tr~e prema nama vi~u}i: “Ovo je pqa~ka, daj pare!”

Otac i k}erka ne veruju svojim o~ima, i dok ona vri{ti i doziva u pomo}, otac poku{ava da ih spre~i da u|u u dvori{te. Razbojnici “hrabro” udaraju starca u glavu i on kao poko{en pada na ulicu. K}erka utr~ava u ku}u da bi pozvala policiju, ali ne sti`e, jer je jedan od wih razvalio vrata nogama, u{ao u ku}u i

J

pi{toqem uperenim u ~elo woj i majci, zgrabio ta{nu sa wene ruke i pobegao. Wegov “ortak” je za to vreme ~ekao na ulici, nekoliko koraka udaqen od ~oveka koji je nepomi~no le`ao sa povre|enom glavom i slomqenim kukom. Oni sa plenom pobego{e niz ulicu u MRAK. Desetak policajaca je brzo odjurilo u tom pravcu, ali su nai{li i oni na MRAK. Brzo su se vratili, xaba im oru`je kad nemaju baterijske lampe, jer mrak je mrak.

Otac porodice je sada invalid. Ka`e da ga boli noga, ali jo{ vi{e du{a. K}erka i supruga su jo{ uvek pod stresom, nisu sigurne u svojoj ku}i. Naravou~enije: - Ne zakqu~avajte vrata, jer kad ih polome, morate kupiti nova, a onda, ode penzija! - Ne ubijajte pse lutalice, ako vas ujedu, imate pravo na naknadu! - Porez na legalno oru`je uredno pla}ajte, ali ga ne smete koristiti ni slu~ajno ako vas napadnu “psi”, ~ak ni ako vam polome noge, ruke, glavu, jer oni imaju nelegalno, pa mogu da pucaju! I na kraju qudi budite oprezni, gde god ne{to {u{ne u va{em dvori{tu, u va{oj ku}i, oprez, jer je svuda okolo veliki MRAK! (Ime i adresa poznati redakciji)

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

GRADSKA BIBLIOTEKA POSVETILA VE^E BRANKU V. RADI^EVI]U

OMA@ RODONA^ELNIKU DISOVOG PROLE]A J

ubilej pesni~ke manifestacije koja ove godine obele`ava pola veka, bio je povod da se u Gradskoj biblioteci “Vladislav Petkovi} Dis” organizuje kwi`èvno ve~e posve}eno osniva~u Disovog prole}a i Draga~evskog sabora truba~a, ~uvenom pesniku, prozaisti Branku V. Radi~evi}u Ma~isti (1925-2001). Bio je stvaralac raznovrsnih kwi`evnih formi, pesnik, esejista, prozni pisac, pisac za decu, novinar u vi{e beogradskih redakcija, saradanik svih kwi`evnih listova na prostorima biv{e Jugoslavije, pa i “^a~anskog glasa” od daleke 1945, autor je kovanice “krajputa{“, predsednik Srpske kwi`evne zadruge, “Crvene zvezde” i posve}enik zavi~ajnim temama. Pisao je o Srbiji, Ov~aru i Kablaru, Moravi, zemqi, seqaku, `eni, Vukovski je prikupqao stare, zaboravqene re~i...

Se}awe na Ma~istu zapo~elo je tonskim zapisom dela intervjua koji je sa pesnikom uradio Arsen Sekuli} 1980. godine, i video prezentacijom fotografija. U tom razgovoru Branko je rekao da “~ovek bez zavi~aja nije potpun” i da je “wegov oslonac uvek bio zavi~aj”. Qubi{a ]irkovi} je pro~itao wegovu besedu odr`anu prilikom otvarawa prvog Disovog prole}a, u kojoj je Ma~ista pored ostalog rekao: “Ima pesnika koji vas prate ~itavog `ivota, ima pesnika kojima nema spasa... Dis ima pravo na svoje prole}e, sa zaka{wewem, kao {to to kod nas biva, ali u pravi ~as”.

- Branko V. Radi~evi} je bio jedan

od onih stvaralaca koji su slavili elementarnost i snagu `ivota, obogatio je srpsku kwi`evnost druge polovine 20. veka, bio je samosvojna i sna`na kwi`evna li~nost, slavio je `ivot. Oslawawe na usmeni govor i narodni jezik daju vitalnost i ekspresivnost wegovoj poeziji. Do romana “Bela `ena”bio je poznat kao pesnik ~ulnosti, qubavi, senzualnog duha i stila. Vi{e je on zna~io epohi, nego {to je ona zna~ila wemu, bio je jednako dobar i pesnik i prozaista - rekao je pored ostalog dr Marko Nedi}.

Wegove ~etiri kwige “Sujeverica” nastale od 1991. do 1999. godine

izazvale su veliku pa`wu stru~ne javnosti, prava jagma za ovim kwigama vladala je me|u profesorima srpskog jezika i kwi`evnosti jer je u wima pisac sproveo neku vrstu postupka mistifikacije, a re~je o modernom i specivi~nom postupku primewenom na tradicionalnom {tivu i etno zapisima. On taj jezi~ki spoj nadgra|uje i sve je u funkciji stvarawa modernog kwi`evnog dela, istakao je dr Aleksandar Milanovi}. O Ma~isti kao “naj~anskijem ^a~aninu, Draga~evcu i najsrpskijem Srbinu” i wegovim bojama koje su “od zemqe i strasti” i ku}ici u Du~alovi}ima u kojoj je s wim provodio mnoge dane i sate, govorio je wegov dugogodi{wi prijateq Radovan M. Marinkovi}.

Odlomke i poeziju su kazivali Marijana Lazi} i Qubi{a ]irkovi}, muzikom je ovo se}awe oplemenio Brankov sin Rastko Radi~evi}, a kroz ve~e je znala~ki vodila bibliotekar Biqana Rai~i}.

Z. L. S.

U GALERIJI “RISIM” PREDSTAVQEN FESTIVAL DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRA@NOG FILMA

„PRVI KADAR” IZ SARAJEVA rezentacija Festivala dokumentarnog i kratkometra`nog filma “Prvi kadar” iz Sarajeva odr`ana je pro{log petka u Galeriji “Risim” u okviru Filmskog programa Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, koji ima za ciq da predstavi zna~ajne autore i filmske festivale ne samo iz Srbije ve} i regiona. O koncepciji i programu Festivala „Prvi kadar“ govorila je umetni~ki direktor i selektor manifestacije koja se odr`ava od 2007. godine i prvenstveno je namewena mladoj publici. Ciq festivala je afirmacija filmskog stvarala{tva mladih i o`ivqavawe bioskopa u ovom delu Republike Srpske i BiH. Festival se odr`ava u organizaciji Forum teatra, a pod pokroviteqstvom Minstarstva civilnih poslova BiH i Ministarstva prosvjete RS. Posle uvodne re~i go{}e iz Sarajeva i Predraga @ivkovi}a, urednika filmskog i video programa UG „Nade`da Petrovi}“, usledila je projekcija nagra|enih filmova sa pro{logodi{weg festivala. Publka je bila u prilici da pogleda izraelski dokumentarni film „Sloboda u pokretu“ (Free Flow), mladog rediteqa Ramy. A. Katz-a koji se kroz pri~u o ekstremnom sportu Parkur bavi aktuelnim problmeom nasiqa u porodici, i kratki igrani film „Ma{inica“ mladog beogradskog rediteqa Marka Kosti}a kome, sude}i po filmu koji je prikazan, predstoji uspe{na profesionalna karijera.

- „Prvi kadar” je nastao kao logi~ki naslednik Beogradskog festivala dokumentarnog filma, koji predsta-

P

21

KULTURA

vqa sinonim za festivalske filmske manifestacije ovakve vrste. Prvi put je odr`an pod nazivom Prvi eksperimentalni festival najboqih dokumentarnih, kratkometra`nih i animiranih filmova i ve} prve godine opravdao epitet, prikazuju}i najboqa ostvarewa Beogradskog festivala i filmove u produkciji Forum teatra. Sredina u kojoj ne postoji kulturna politika i koja se ne bavi problemom zadovoqewa kulturolo{kih potreba mladih predstavqa dobro jezgro za razvoj ovakvog festivala, jer }e se pozitivnim kulturnim djelovawem na mlade adolescente ostvariti znaajna kulturna misija. U vremenu kada se ~esto govori o krizi bioskopa i smawewu broja filmske publike, {kolovawe nove filmske publike i edukacija mladih putem art radionica, iz oblasti istorije filma i dokumentarnog filma obezbijedi}e ostvarewe zna~ajnog ciqa festivala. Mladi u Isto~nom Sarajevu koji su uskra}eni za kulturna de{avawa, ne samo iz oblasti filma, nego i pozori{ne umjetnosti, kwi`evnosti i savremene kulture, imaju potrebu za manifestacijama koje }e im omogu}iti pristup savremenim tokovima umjetni~kih i dru{tvenih kretawa. U skladu sa tim, selekcija festivala se obavqa tako da program ~ine zna~ajni dokumentarni, kratki igrani i studentski filmovi autora koji su visoko cijeweni u umjetni~kim krugovima, kako bi se omogu}ilo sumirawe najvi{e estetske i eti~ke vrijednosti i ostvario zna~vjan socijalni i umjetni~ki uticaj - rekla je Aleksandra Mitri} [tifani}.

Z. L. S.

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21~.

[arlot Rougan

„BRODOLOM“ Neverovatno uzbudqivo!

U leto godine 1914. Grejs se u Londonu kri{om udaje za Henrija Vintera s nadom da }e wena bogata porodica ipak prihvatiti wihov brak. Na povratku ku}i, u Ameriku, brod kojim plove je o{te}en eksplozijom i tone. @rtvuju}i svoj `ivot Henri uspeva da voqenoj supruzi obezbedi mesto u ~amcu za spasavawe.

Izgubqeni usred Atlantika, sa zalihama namirnica i vode koje brzo nestaju, pre`iveli po~iwu bitku za opstanak. Da bi opstali moraju da odaberu nekoga ko }e da ih vodi kroz sva isku{ewa. Ubrzo }e se na}i u vrtlogu spletki nemilosrdnog ali iskusnog mornara i tajanstvene starije gospo|e koja je za~u|uju}e ubedqiva. Grejsina sudbina zavisi od toga kome }e se prikloniti i ona je svesna da mora iskoristiti svaku mogu}u prednost. Se}aju}i se neobi~nih okolnosti u kojima je upoznala Henrija i razmi{qaju}i o novom `ivotu za koji je mislila da je pred wom, Grejs mora da odlu~i koja }e biti cena wenog pre`ivqavawa.

Brojni kwi`evni kriti~ari i autoriteti svetske kwi`evnosti pohvalno su se izrazili o romanu prvencu [arlot Rougan koji je objavila Laguna. Tako je Ema Donahju, autorka romana „Soba“ ocenila da „Brodolom“ „osvaja ~itaoca pri~om koja je kwi`evno uzbudqiva i egzistencijalno surova“. Roman postavqa i izazovna eti~ka pitawa o tome {ta zna~i biti human, kakvu odgovornost imamo jedni prema drugima i da li mo`emo da budemo krivi zbog izbora koje napravimo u `eqi da pre`ivimo.

Objavqen na stogodi{wicu potonu}a Titanika, ovaj roman govori o qudskoj snazi i mo}i opstanka, u ~ijoj radwi ima elemenata misterije i napetosti.

Anri [arjer

PAPIJON Izvanredna pri~a o qudskoj upornosti i istrajnosti Autobiografija ~oveka koji je nevino optu`en robijao u robija{nicama Francuske Gvajane i nakon deset godina poku{aja kona~no uspeo da pobegne.

Anri [arjer, zvani Papijon (Leptir) zbog tetova`e koju je imao na grudima, osu|en je u Parizu 1931. godine za ubistvo koje nije po~inio. Od trenutka kada mu je izre~ena kazna – do`ivotna robija koju }e slu`iti u ka`weni~koj koloniji u Francuskoj Gvajani – imao je samo jednu, opsesivnu misao: kako da pobegne. Nakon niza rizi~nih ali neuspe{nih poku{aja bekstva u godinama koje su usledile, Papijon je kona~no bio preba~en na \avoqe ostrvo u ozlogla{eni zatvor iz kojeg niko nikada nije pobegao – ta~nije, niko pre wega. Bekstvo, koje je sam opisao do neverovatnih tan~ina, bilo je jedan od najneverovatnijih testova qudske lukavosti, voqe i istrajnosti. [arjer je svoju zaprepa{}uju}u autobiografiju napisao 1968. godine, vi{e od dvadeset godina od svog kona~nog bega. „Papijon“ je u Francuskoj do~ekan ovacijama, a u svetu, ova istinita, potresna odiseja o autorovom utamni~ewu i bekstvu tokom mu~ne decenije, odmah je osvojila sva priznawa.

Roman „Papijon“ je svetski bestseler prodat u vi{e od 13 miliona primeraka. Po wemu je snimqen istoimeni film 1973. godine sa Stivom MekKvinom i Dastinom Hofmanom koji je 1974. godine bio nominovan za Oskara.

Anri [arjer, u podzemqu svojevremeno poznat kao Papijon, ro|en je u u~iteqskoj porodici u Arde{u 1906. godine.

Po ro|ewu je Francuz, ali je umro kao Venecuelanac, zato {to su tom narodu wegov pogled na svet i wegova re~ bili va`niji od wegovog sudskog dosijea. Kona~no je pobegao iz zatvora u martu 1945. zajedno sa ~etiri kompawona, a u Venecuelu sti`e 1945. Tu }e izgraditi svoj `ivot od nule, upoznati svoju `enu, i do`iveti nove neverovatne avanture.

22

VODI^

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Dom kulture

Petak i subota, 5. i 6. april "FALSIFIKATOR" - igrani film Gorana Markovi}a, velika sala u 20 ~asova

KAFE “[TO DA NE” - Petak, 5. april Svirka benda "ARIA", 22 ~asa

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Sreda, 10. april koncert grupe FRAJLE iz Novog sada, velika sala u 20 ~asova ^etvrtak, 11. april Zemunski me|unarodni salon karikature, sredwi hol u 19 ~asova KLUB „VELVET” - Petak, 5. april Svirka benda "STARI GRAD", 22 ~asa - Subota, 6. april Svirka benda "VESELE 80-te", 22 ~asa

Narodni muzej

- Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}”: Izlo`ba "Razlike u istom" Galerije savremene umetnosti iz Ni{a

Istorijski arhiv - Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

Gradska biblioteka „V. P. DIS“

Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

“SRPSKI PAB” - Petak, 5. april Svirka benda "EPILOG", 22 ~asa - Subota, 6. april - Svirka benda "DUO TRIO KVATRO", 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 5. 4. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 6. 4. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 7. 4. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 8. 4. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 9. 4. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 10. 4. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 11. 4. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

23

24

KUHIWA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

GLAVNO JELO NA VODI /////////////////////////////////////////////////

POSNA ^ORBA

Sve sastojke (osim pirin~a) staviti u dubqu {erpu dodati {oqu vode i kuvati na sredwoj temperaturi. Posle 45 minuta dodati opran pirina~ i kuvati dok se ne raskuva.

Na kraju posoliti i pobiberiti po ukusu.

Potrebno je: 2 krompira - iseckati krupnije 2 {argarepe - iseckati na kolutove 1 komad crnog luka-sitno iseckati 100 gr gra{ka (mo`e zamrznut ili iz konzerve) 100 gr kukuruza (mo`e zamrznut ili iz konzerve) Zavisno od ukusa mo`e se dodati karfiol, boranija...

1 celer - narendati 1 konzerva (800 gr) paradajz pelata 1 {oqica pirin~a So, biber

DESERT POSNI KOLA^I]I NA VODI

Sastojci: Priprema: 200 gr {e}era [e}er i med topiti na 2 ka{ike meda pari, dodati izgwe~ene ba2 zrele banane nane i sve me{ati dok se 1 pra{ak za pecivo {e}er ne rastopi. Maknuti 50 gr mlevenih badema ili sa pare pa dodati pra{ak oraha za pecivo, prome{ati i 1 vanilin {e}er ostaviti da se smesa ohla500 gr bra{na (po potredi, pa nakon toga dodati bi) bra{no i mlevene orahe ili bademe. Umesiti testo, rastawiti na debqinu od 6 do 8 mm i vaditi modlama kola~i}e.

Stavqati ih na pleh koji je oblo`en papirom za pe~ewe i pe}i 10 min. na 180 stepeni Celzijusa.

KREM POMORANXE

Priprema: Potrebno: Prepoloviti pomoranxe.

- 400 ml soka od pomoranxe Izdubiti i izvaditi mesnatu - 50 gr {e}era unutra{wost.

- 1 vanilinog {e}er Pomoranxine kore ostavite - malo ruma ili likera od sa strane, one }e poslu`iti kao pomoranxe kalupi za servirawe kreme.

- 1 puding od vanile Propasirati izdubqene Slatka pavlaka za ukras pomoranxe i procediti (da se dobije sok) U 400 ml soka skuvati puding od vanile, dodati vanilin {e}er i malo ruma. Dobijenu kremu ostaviti da se ohladi pa sa wom napuniti polovine kora od pomoranxi. Ohladiti i ukrasiti umu}enom slatkom pavlakom i ~okoladnim mrvicama.

NA UQU ///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

[ARAN

U SLATKO- KISELOM UMAKU

Priprema: Svaku {niclu uvaqati u za~in, pobiberiti, nakapati limunovim sokom i marinirati najmawe 15 minuta. [nicle od {arana staviti u nauqenu vatrostalnu posudu, preliti pivom, dodati vodu i pe}i u zagrejanoj rerni na 180째 C oko 30 minuta. Pe~eno staviti na toplo mesto, a umak od pe~ene ribe procediti.

Umak Propr`iti luk, dodati {argarepu, malo soli, list lovora, klin~i} i dinstati dodavaju}i vodu dok povr}e ne omek{a, a zatim sve propasirati . [e}er istopiti do zlatno-`ute boje, dodati sir}e, preostali umak od pe~ene ribe, propasirano povr}e, malo vode i kratko prokuvati (ako je potrebno dosoliti) .

Potrebno je: 1,5 kg {arana ise~enog na {nicle 3 ka{ike limunovog soka 70 ml vinskog sir}eta 1 ka{ika {e}era malo soli 1 ka{i~ica bibera 1 list lovora 100 ml vode 300 ml piva 150 gr crnog luka - sitno iseckati 2 ka{ike uqa 300 gr {argarepe - izrendati 1 ka{ika za~ina

ZA GURMANE //////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

SAVIJA^A Priprema: Spana} odlediti pa pome{ati sa sirom, grizom, dodati jaje, so i dobro izme{ati.

Testo razvaqati i staviti smesu, ali ne blizu krajeva, i posuti {ampiwonima. Krajeve saviti ka unutra{wosti pa je urolati polagano.

Staviti na papir za pe~ewe.

Premazati sa jajetom i posuti sa susamom.

Pe}i na 180 - 200 C 20-ak minuta dok ne porumeni.

!

SAVETI

[TA SVE MO@E TALOG OD KAFE Neutrali{e neprijatne mirise - Ako posudu sa osu{enim talogom od kafe stavite u frizider ili zamrziva~ - neutralizova}e neprijatne mirise. Otkloni}e i miris sa ruku, ako se istrqaju wim.

Hrana za biqke - Ako imate biqke azaleju, kameliju ili neku koja voli kiselu zemqu sipajte im ponekad talog kafe. Talog pove}ava hrawivost zemqista.

Insekti i pu`evi be`e od taloga - Pospite talog na mesta gde se pojavquju insekti i pu`evi i to }e ih oterati.

Prirodna boja za tkanine - Umo~ite li talog u vru}u vodu dobi}ete sme|u boju za tkanine, papir i uskr{wa jaja.

Pove}ava rod {argarepe koju sadite - Ako pome{ate sve`i talog kafe sa sitnim semenkama {argarepe prilikom sa|ewa otera}ete razne crve koji napadaju {argarepu.

SA SPANA]EM, SIROM I [AMPIWONIMA Potrebno je: 1 lisnato testo 150 gr spana}a (zale|enog) 300 gr kravqeg sir 4 ka{ike griza 1 jaje soli 6 mawih {ampiwona ise}i na tanke listi}e Za premazivawe pite Jaje Susam (po `eqi)

25

BA[TE I BALKONI

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

UKRASNE TRE[WE

@BUWE KOJE SE NAJBOQE PRIMA ovom periodu izbor dekorativnog `buwa je veliki. Biqke bez busena prodaju se bez zemqe oko korenovog sistema. Ovakve sadnice su jeftinije, ali }e se sigurno primiti samo ukoliko se blagovremeno posade. Druga vrsta su biqke sa busenom. Koren ovakvih biqaka upakovan je u jutani xak zajedno sa zemqom. Ovakva varijanta

U

d kraja marta mnoge ba{te ulep{avaju tre{we i wihovi srodnici sa bezbroj cvetova u beloj i roze boji. Ve}ina ukrasnih tre{awa ne ra|a plodove u ~ijoj }ete slasti u`ivati, ali }e vas osvojiti izuzetna cvetna rasko{ ovih biqaka. Drvo visoko do {est metara sa {irokom kro{wom deluje naro~ito lepo u duetu sa belim cvetovima druge ukrasne tre{we. Veoma velike, gusto ispuwene cvetove ima karanfil tre{wa sa markantnom kro{wom u obliku levka. Ona dosti`e visinu od 10 do 12 metara i kasnim cvetawem u maju zavr{ava sezonu ukrasnih tre{awa.

O

Ni divqa tre{wa nije za potcewivawe kao ukrasno drvo. Krajem aprila, svojim gusto ispuwenim belim cvetovima nadma{uje i neke japanske sorte, i to ne samo upadqivom visionom od 12 do 15 metara.

U srodne ukrasne tre{we ubrajaju se i ukrasne forme breskve i kajsije, kao i stabla{ce badema. Ve}ina wih je ne{to kompaktnijeg rasta i mo`e se uklopiti i u male ba{te.

Drvo sa malom kro{wom, idealno za predwu ba{tu je kuglasta tre{wa. Wena kro{wa dosti`e pre~nik od svega 2,5 metara i po~etkom aprila oki}ena je mno{tvbom belih cvetova.

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

najvi{e je isplativa kod ve}ih biqaka, jer je procenat uspe{ne aklimatizacije na nove uslove veoma visok. Tre}a vrsta su biqke u kontejnerima, koje su uzgajane u saksijama u kojima se kasnije prodaju. One su najskupqe, ali i najisplativije, jer se ove biqke sa najve}om sigurno{}u primaju. Bez obzira za koju ste se biqku opredelili, za svaku od wih iskopajte veliku jamu u kojoj }e koren imati dovoqno mesta za normalan razvoj. Pre sadwe, u jamu sipajte rastresitu i isitwenu zemqu bogatu humusom. Tek posa|ene biqke odmah dobro zalijte. Sadnice `buwa bez busena, odmah posle sadwe ore`ite za jednu ili dve tre}ine, kako bi se biqke boqe primile.

Pripremila: N. R.

[QUNKOVITOM LEJOM PROTIV KOROVA qunkovite leje morale su dugo da ~ekaju na svoj veliki nastup, jer su se do nedavno smatrale tipi~nim ba{tenskim elementom mediteranskih ba{ti. One to i jesu, ali se lepo mogu uklopiti i u ba{te drugih stilova i u wene razli~ite delove, na primer pored jezerceta, ili u predwoj ba{ti. Prednost po{qun~anih leja je znatno mawa nega, jer se u wu sade odre|ene vrste biqaka, te se tokom leta ne moraju konstantno zalivati, a prihrana nije neophodna. Za razliku od uobi~ajenih leja u ba{ti, sadwa u po{qun~anim je ograni~ena na samo nekoliko vrsta koje se sade u grupama, na primer prkos, erika, kao i pa-

[

tuqasti bori}i i kleke. Wima skoro da nije potrebna nikakva nega. Za ovakve aran`mane zahvalne su i ukrasne trave, oko kojih se mo`e aran`irati krupno kamewe. Jo{ jedna od prednosti {qunkovitih leja je i ta {to se u wima skoro i ne pojavquje korov, {to vam tokom ba{tenske sezone znatno olak{ava posao.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 5. april

Ki{a

Subota, 6. april

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 7. april

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 10. april

Utorak, 9. april

Ponedeqak, 8. april

^etvrtak, 11. april

180C

170C

80C

60C

80C

130C

60C

60C

20C

20C

30C

40C

Ki{a

Ki{a

Ki{a

Obla~no

Obla~no

160C 70C

Ki{a

26

DE^IJA STRANA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

NA[A DECA

VRTI] „NEVEN”, MALI[ANI UZRASTA ^ETIRI I PET GODINA

sredwoj grupi od 36 mali{ana uzrasta ~etiri i pet godina u vrti}u “Neven” brinu vaspita~ice Darinka Vasovi} i Sne`ana Staki}.

O

- Rad sa decom je najlep{i, prava je izreka da su deca ukras sveta. Za sve {to radimo sa decom imamo razne metodike i poku{avamo da kroz igru u~imo i stvaramo. Deca najboqe

u~e i razmi{qaju kroz igru - pri~a nam vaspita~ica Darinka, nagla{avaju}i da se uz qubav i razumevawe sa decom sve mo`e.

[TA JE QUBAV?

Andrija [u{i} - To je kad se igramo i kad se ne sva|amo.

Sara [uluburi} - Kad se `ena i mu{karac vole. Znam, jer gledam Branka Kockicu.

Filip Mili}evi} - To je kad se mazi{, kad se igra{, kad se zabavqa{, to je qubav.

marketing 032/342-276

UPOZNAJTE @IVOTIWE [TA JE TAPIR? Tapir je veoma neobi~na `ivotiwica za koju se veruje da ima isti izgled ve} deset miliona godina. Ovo je rezultat nedavno sprovedenog nau~nog istra`ivawa, a nau~nici pretpostavqaju da je tapir pretrpeo tokom evolucije samo zanemarqive fizi~ke promene. Najzna~ajnijom se smatra promena veli~ine.

Preistorijski tapiri bili su duplo mawi od dana{wih. Tapiri `ive u {umama i savanama Centralne i Ju`ne Amerike, kao i jugoisto~ne Azije.

DA LI STE ZNALI: - Da su slonovi jedine `ivotiwe koje ne mogu da skaka~u?

Da je nojevo oko ve}e od wegovog mozga.

- Da svaka ptica svakoga dana mora pojesti hranu u koli~ini bar polovine svoje te`ine kako bi pre`ivjela?

- Da je kazna za ubijawe ma~ke pre 4.000 godina u Egiptu bila smrt?

Nikola Eri} - To je kad se volimo i ne bijemo se.

- Da je najstariji pas na svetu bio labrador A|utant i `iveo je 27 godina i tri meseca.

Aleksandar Suboti} - Qubav su mi mama, tata, seka i bato.

Ogwen Topalovi} - Qubav je kad se volimo.

Ja volim mamu, tatu, dedu, Nikolu, Tijanu...

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

OBEZBE\ENA SREDSTVA ZA SPORTSKE HALE a po~etku sednice Op{tinsko ve}e je potvrdilo prestanak mandata za troje ve}nika iz redova Demokratske stranke i na wihova mesta imenovalo nove - dvoje iz redova Srpske napredne stranke i jednog ~lana Nove Srbije. Ve}nici su utvrdili i prose~nu tr`i{nu cenu kvadratnog metra nepokretnosti, na osnovu koje se utvr|uje porez na imovinu za teku}u godinu. Doneta je i odluka da se sa pet paketa gra|evinskog materijala pomogne izgradwa ili rekonstrukcija objekata u kojima bi trebalo da `ive izbegla ili privremeno prognana lica. Na sednici je odlu~eno i da se otu|i deo gradskog gra|evinskog zemqi{ta, povr{ine 600 kvadrata, i da se dodeli preduze}u „Foka“, a da se kompletna sredstva dobijena kao naknada, u iznosu od 900 hiqada dinara preusmere na ra~un mesne

N

zajednice Nevade, kojoj ovo zemqi{te i pripada, a koja }e ona iskoristiti prema ranije utvr|enom planu.

De~je odmarali{te u Buqaricama }e ove godine biti dostupno svima zainteresovanima, bez obzira na uzrast i godine, i to po ceni od 17 do 23.500 dinara, koju }e korisnici mo}i da plate u {est mese~nih rata, po~ev od aprila, pa do septembra. Izglasano je da se za zavr{etak izgradwe sportske hale i kotlarnice u ovom objektu u Prawanima izdvoji {est mi-

liona dinara, i ~etiri miliona dinara za izgradwu drena`nih kanala ispod i oko hale. Za zavr{etak radova na sportskoj hali, u okviru Osnovne {kole na Rudniku, opredeqeno je 500 hiqada dinara, dok je za ispravqawe nedostataka na kotlarnici u {koli u Ugrinovcima izdvojeno 50 hiqada dinara. Na sednici je izglasano i da iz buxeta bude izdvojena nov~ana pomo} udru`ewima malinara i p~elara sa teritorije op{tine Gorwi Milanovac.

G. T.

MINISTARKA ZDRAVQA DR SLAVICA \UKI] DEJANOVI] U POSETI GORWEM MILANOVCU

MAWE PAPIROLOGIJE ZA BOQE USLUGE

okom boravka u Gorwem Milanovcu ministarka zdravqa dr Slavica \uki} Dejanovi} i wen pomo}nik Peri{a Simonovi} posetili su Interno i Odeqewe neuropsihijatrije u okviru Op{te bolnice, a nakon razgovora u kabinetu predsednika Op{tine, u sve~anoj sali okru`nog Na~elstva, odr`ali su sastanak sa predstavnicima zdravstvenih ustanova sa podru~ja gorwomilanova~ke op{tine.

- Raduje nas dobra saradwa izme|u Doma zdravqa i Bolnice u ovom gradu, ali bi ona, svakako, trebalo da bude na jo{ ve}em nivou. To se, pre svega, ogleda u ~iwenici da Dom zdravqa ima vi{ak medicinskog osobqa, a takav kadar nedostaje Op{toj bolnici. Dogovoreno je i da se nabavi vozilo za skrining dojke, debelog creva i grli}a materice, za ~iju kupovinu }e lokalna samouprava izdvojiti 50 odsto sredstava. Ono {to je zajedni~ko za sve sredine u Srbiji, a samim tim i za medicinske

T

27

GORWI MILANOVAC

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

slu`be u Gorwem Milanovcu je to da se najve}i broj pritu`bi gra|ana odnosi na mnogo komplikovanu proceduru oko le~ewa, odnosno, veliku i zahtevnu papirologiju. Ministarstvo zdravqa }e u najskorije vreme doneti niz mera kojima }e ovaj problem biti re{en, a koje }e doprineti br`em i jednostavnijem le~ewu pacijenata. Vrati}emo lekare op{te prakse wihovom osnovnom poslu, le~ewu pacijenata, a ne gubqewu vremena na popuwavawe raznoraznih formulara i pisawe mnogobrojnih analiza i mi{qewa. Pohvalila bih i osobqe Op{te bolnice u Gorwem Milanovcu i wenog direktora, jer uspe{no le~e sve u~estaliji oblik bolesti u Srbiji - karcinom dojke. Tako je va{a sredina stala uz rame sa ne toliko velikim brojem gradova i op{tina u Srbiji, gde se operacijom ova bolest uspe{no otklawa istakla je ministarka zdravqa dr Slavica \uki} Dejanovi}.

G. T.

KAKO LOKALNE SAMOUPRAVE BRINU O UGRO@ENIMA

ZA BOQU SOCIJALNU ZA[TITU poseti gorwomilanova~koj op{tini bile su savetnica za istra`iva~ke poslove u pokrajinskom Zavodu Marina Vukoti} i savetnica za socijalnu za{titu grada Novog Sada Sawa Grmu{a.

One su iznele svoje impresije o socijalnoj za{titi u Gorwem Milanovcu i prenele prisutnima svoja iskustva o ovom slo`enom poslu.

- Ovo je izuzetno zna~ajna oblast jer je pru`awe usluga socijalne za{tite, osim humane, dobilo i ekonomsku stranu, s obzirom na to da Evropska unija mnogo ula`e u ovu oblast.

To nam, naravno, ne sme biti prioritetni razlog za dobro obavqawe ovog posla, ali }e nam u zna~ajnoj meri olak{ati rad. Istra`iva~ki posao zbog kojeg smo mi u Milanovcu se obavqa uz pomo} „Agroinvest fondacije“, a osim gorwomilanova~ke op{ti-

U

ne, u wen rad su ukqu~ene i op{tine Topola, U`ice, Prokupqe, Vlasotince, Pirot, kao i mnoge druge sredine iz na{e zemqe, koje su prepoznale zna~aj

miliona dinara za pomo} svim socijalno ugro`enim kategorijama gra|ana. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Centra za socijalni rad, roditeqi

ovog posla - istakle su predstavnice pokrajinskog Zavoda tom prilikom.

Predstavnici doma}ina su informisali goste da je iz buxeta op{tine Gorwi Milanovac za ovu godinu izdvojeno vi{e od 72

dece ometene u razvoju, predstavnici Volonterskog centra, qudi iz lokalne samouprave zadu`eni za socijalnu i de~ju za{titu, predstavnici Crvenog krsta i {kolski psiholozi.

G. T.

ZASEDAO OP[TINSKI KRIZNI [TAB

STRU^NO PROTIV PRIRODNIH NEZGODA

ako jo{ uvek nisu ni blizu Gorweg Milanovca ni poplavni talas, niti ostale prirodne pojave i incidenti koji prate velike padavine, nedavno je odr`ana sednica Op{tinskog kriznog {taba.

- Prema starom pravilu da je boqe spre~iti nego le~iti, i mi moramo da idemo u susret eventualnim neda}ama. Najavquje se jak poplavni talas koji ide od zemaqa uzvodno od nas. Iako }e, prema prognozama, on zaobi}i op{tinu Gorwi Milanovac, mi se, za svaki slu~aj moramo pripremiti za najgore. Osim poplava, u slu~aju obilnih padavina, na na{em podru~ju se javqaju i klizi{ta, a niko ne mo-

I

`e da iskqu~i ni zemqotrese, od kojih u takvim okolnostima preti poja~ana opasnost. Zbog toga je neophodno da se oforme stru~ni timovi koji bi reagovali i preventivno, ali i u slu~aju nu`de - rekao je predsednik Kriznog {taba i predsednik op{tine Milisav Mirkovi}.

Na sednici Op{tinskog {taba oformqeni su stru~no operativni timovi za za{titu i spasavawe od klizi{ta, odrona i erozija, za za{titu i spasavawe od po`ara i eksplozija, za prvu i medicinsku pomo}, za{titu od epidemija i za za{titu i spasavawe od tehni~ko- tehnolo{kih nesre}a.

G. T.

28

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

LU^ANI

DE^JI VRTI] „NA[A RADOST” OBELE@IO 44 GODINE POSTOJAWA

RAZIGRANA MLADOST DRAGA^EVA

U ponedeqak, 1. aprila, De~ji vrti} “Na{a radost” u Lu~anima obele`io je 44 godine postojawa. Dan vrti}a je proslavqen uz prigodnu priredbu, koju su za roditeqe i sve druge prisutne goste uprili~ili mali{ani i vaspita~i ove obrazovno-vaspitne ustanove. Sala Centra za kulturu u Gu~i bila je ispuwena do poslodweg mesta i svi su u`ivali u dobro osmi{qenom programu i upe~atqivim kostimima, koje su mali{ani sa velikim u`ivawem nosili. Za uspeh programa, kako isti~e Qiqana Dmitri}, direktor vrti}a, podjednako su zaslu`ni deca, vaspita~i i roditeqi, koji su finansirali najve}i deo tro{kova za izradu neophodnih kostima, bez kojih nastup ne bi bio toliko upe~atqiv.

rvi vrti} u draga~evskom kraju osnovan je 1. aprila 1969. godine u Lu~anima i u wemu je boravilo {ezdeset mali{ana. Monta`ni objekat za sme{taj dece u Gu~i podignut je 1972. godine. U wemu je bilo sme{teno stotinak de~aka i devoj~ica. Vrti} je

P

planom za ovu godinu predvi|ena je izrada nove projektne dokumentacije za poboq{awe energetske efikasnosti objekata. Projektom }e biti obuhva}ena kompletna rekonstrukcija i sanacija vrti}a, {to }e zahtevati zna~ajnija nov~ana sredstva za koja je neophodno aplicirati kod resornog ministarstva.

- Veliko razumevawe imamo od predstavnika lokalne samouprave u realizaciji svih na{ih aktivnosti. Mo`emo se pohvaliti i velikom pa`wom koju nam ukazuju javna i privatna preduze}a i sve ustanove na ovom podru~ju. U znak zahvalnosti za sve {to ~ine za nas, svake godine na dana{wi dan, organizujemo prigodan program za sve na{e saradnike. Program pripremaju deca sa vaspita~ima, uz svesrdnu podr{ku roditeqa i lokalne samouprave - istakla je Qiqana Dmitri}, dodaju}i da je ovaj put u okviru proslave promovisan i sajt Vrti}a, na kome }e ubudu}e

uspe{no realizuje i pripremni pred{kolski program, kojim je obuhva}eno i 32 budu}a prvaka sa seoskog podru~ja.

Vaspitne grupe se organizuju u septembru, na po~etku radne godine. Priprema i realizacija vaspitno-obrazovnih aktivnosti zavisi od uzrasta dece i zasnovana je na savremenim metodama pedago{ke prakse uz kreativno anga`ovawe vaspita~a. Proces realizacije vaspitnih zadataka je pra}en stalnim unapre|ivawem i stru~nim usavr{avawem vaspita~a i me-

dicinskih sestara na stru~nim predavawima u Ustanovi ili seminarima koje je akreditovalo nadle`no ministarstvo.

Tokom godine u vrti}ima konstantno traje upis dece. Grupe su uvek pune, ponekad i malo brojnije, ali u dozvoqenim granicama.

Kako je istakla, Qiqana Dmitri}, direktor ove ustanove, uslovi za rad su zadovoqavaju}i, iako su objekti za sme{taj dece veoma stari. Hrana za decu se priprema u kuhiwama, koje su dobro opremqene i nalaze se u sklopu vrti}a. Obe kuhiwe imaju adekvatan prostor za odlagawe i ~uvawe namirnica. Ina~e, finansijskim

imao ure|eno dvori{te i moderne sprave za igru. Kako je vreme odmicalo, monta`ni objekti su postajali pretesni za dnevni boravak dece, {to je uslovilo i izgradwu savremenijih objekata za tu namenu. Novi vrti} u Lu~anima izgra|en je 1980. godine, a u Gu~i tri godine kasnije.

De~ji vrti} “Na{a radost” u Lu~anima, u ~ijem sastavu radi i “Bambi” u Gu~i, zapo{qava 52 radnika. Ovde svakodnevno boravi 365 mali{ana, razvrstanih u 20 vaspitnih grupa. O wima brinu 22 vaspita~a i devet medicinskih sestara.

Vaspitno-obrazovni rad se realizuje za decu do pet godina. U oba obdani{ta postoje po dve jaslene grupe - mla|a i starija. Osim standardnog rada, ova ustanova

biti prezentirane sve bitne aktivnosti koje se odvijaju u oba obdani{ta.

Kako je istakla pedagog Ivana Nikoli}, saradwa sa roditeqima je veoma zna~ajna za ovu ustanovu. Ona je sastavni deo brojnih aktivnosti koje se realizuju tokom godine i prilago|ene su deci razli~itih starosnih gupa. Saradwa se odvija kroz izlo`be de~jeg stvarala{tva i u~e{}e roditeqa u razli~itim radionicama, koje organizuju vaspita~i.

- Roditeqi nam puno poma`u i bez wihovog u~e{}a to {to radimo ne bi bilo toliko uspe{no. Okosnica na{e dana{we predstve je Dan {ale. To nije klasi~an program, jer u wemu u~estvuju i deca i vaspita~i. Roditeqi su obezbedili kostime za predstavu i to nam je zna~ajno olak{alo posao, jer je svaki nastup zahtevao i odgovaraju}u garderobu. Bez dobrih kostima, nema ni dobre predstave - rekla je Ivana Nikoli}.

Mali{ani su i ovaj put potvrdili da su spremni da odgovore na nove izazove.

Razdragano su pristupili zadatku, a sigurnost sa kojom su nastupili najboqe govori koliko su vredno ve`bali, kako bi obradovali svoje najdra`e. Sve je proteklo bez gre{ke.

U nedequ, 7. aprila, u “Na{oj radosti” }e se~ewem slavskog kola~a i skromnom proslavom biti obele`ene Blagovesti, krsna slava ove vaspitno-obrazovne ustanove.

V. S.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine Lu~ani, pro{log vikenda otvorio je novo streli{te Streqa~kog kluba „Draga~evo“ iz Gu~e u Lu~anima i opalio po~asni hitac u metu na startu tre}eg kola Lige Zapadne Srbije serijskom vazdu{nom pu{kom. Streqana ima devet mesta i sme{tena je u zgradi starog vrti}a. Sve~anosti su prisustvovali i direktor “MB Namenska” pukovnik Rado{ Milovanovi}, generalni sekretar Streqa~kog saveza Srbije Nenad Petkovi}, predsednik sudijske komisije Srbije Vitomir Homan, predsednik kluba „Draga~evo“ iz Gu~e Radoslav Ru`i} i brojne ugledne zvanice, kao i predstavnici 11 klubova Zapadne Srbije iz Bajine Ba{te, U`ica, Kosjeri}a, Ariqa, Ivawice, Kraqeva, „Borca“ iz ^a~ka, Gorweg Milanovca, ~a~anske „Slobode“, Gu~e i Lu~ana.

- Istorija se ponavqa. U Lu~anima je pre tridesetak godina postojala streqana.

Imali smo streqa~ki klub, ~iji su ~lanovi mogli da treniraju i u`ivaju u ovom lepom sportu. Sada smo, na radost svih zaqubqenika u ovu sportsku disciplinu, obnovili streqanu. Rekonstruisali smo nekada{wi objekat. Preduze}e “Milan Blagojevi} Namenska” je ulo`ilo znatna sredstva da se ovaj prostor iz ruiniranog stawa pretvori u modernu streqanu, koja zadovoqava tra`ene standarde. Drago mi je {to su mladi Draga~eva otvarawem streqane dobili {ansu vi{e da kvalitetno provode svoje slobodno vreme - istakao je Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine, dodaju}i da je lokalna samouprava u ovoj godini za sport izdvojila sedam miliona dinara, ali da rukovodstvo namerava da u narednom periodu uve}a podsticaje namewene ovom zna~ajnom segmentu `ivota.

Nenad Petkovi}, generalni sekretar Streqa~kog saveza Srbije, pozdravio je prisutne qubiteqe streqa{tva i u~esnike takmi~ewa, isti~u}i da ima izuzetnu ~ast {to prisustvuje otvarawu novog streli{ta i da mu je drago {to je kona~no i ovaj kraj dobio specijalno ure|en prostor za treninge i takmi~ewe u najtrofejnijoj sportskoj disciplini.

- Vrlo je te{ko u dana{wim uslovima obezbediti adekvatne uslove za sport, jer su i sredstva ograni~ena. Izdvajawa za streqa{tvo su izuzetno mala. Iako je streqa~ki sport u Srbiji u prvoj kategoriji kvaliteta sportova, finansijska sredstva koja se izdvajaju su apsolutno nedovoqna da bi se program Streqa~kog saveza Srbije realizovao. Svesni smo ~iwenice da je buxet siroma{an, ali ako se ne investira u sport, onda se ne ula`e u mla-

29

LU^ANI

SVE^ANO OTVORENO STRELI[TE U LU^ANIMA

POGODAK U CENTAR

dost, koja je predstavqa budu}nost svake dr`ave. Uprkos svemu tome, streqa~ki sport u Srbiji bele`i impresivne rezultate. Na{i strelci su osvojili 12 olimpijskih medaqa, a to je gotovo polovina svih medaqa koje su osvojili sportisti Srbije od 1988. godine, od Olimpijskih igara u Seulu, pa do danas. U posledwih 16 godina strelci su osvojili 66 medaqa na olimpijskim igrama i drugim svetskim i evropskim prvenstvima - istakao je Petkovi}.

- Posebno se radujem {to }e svi qubiteqi streqa{tva sa ovog podru~ja ubudu}e imati dobre uslove za trenirawe. Ovo je sport koji }e i u budu}em periodu radnici Preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska” od srca pomagati. Za dana{we otvarawe obezbedili smo ono {to je najneophodnije.

Zavr{i}emo zapo~eto i potrudi}emo se da ova streqana bude najlep{a u ~itavoj zapadnoj Srbiji, a i {ire - izjavio je, povo-

- Aktivno treniram streqa{tvo ve} godinu dana. Ovo je lep sport, jer su jasne propozicije i rezultati vidqivi. Nije kao u fudbalu ili bilo kom drugom sportu. Ne postoje situacije u kojima neki potez na terenu mo`e da se tuma~i ovako ili onako. Ovde se sve vidi na meti i ona je jedino merodavna. Ja treniram vi{e puta nedeqno, a pred takmi~ewe i svakodnevno.

Na kvalifikacijama za dr`avno prvenstvo bio sam ~etvrti i to me je mnogo obradovalo. S obzirom na relativno kratak period ~lanstva u klubu, zadovoqan sam postignutim rezultatom. Spreman sam za nove izazove i radujem se svakom novom takmi~ewu. I danas sam do{ao u Lu~ane da u`ivam u ovom sportu i ujedno odmerim svoje snage sa drugim u~esnicima takmi~ewa, koji su ovde do{li iz razli~itih gra-

dom otvarawa streqane, pukovnik Rado{ Milovanovi}, direktor poznatog lu~anskog preduze}a “Milan Blagojevi} Namenska”. On je izrazio nadu da }e u narednom periodu streqa{tvo na ovom podru~ju biti daleko masovnije, i da }e sve ve}i broj mladih qudi u`ivati u wemu.

Radoslav Ru`i}, predsednik streqa~kog kluba Draga~evo, podsetio je da je inicijativa za obnavqawe streqane pokrenuta jo{ pre pet godina i da je na veliku radost poklonika ovog trofejnog sporta kona~no realizovana. Vladimir Lon~arevi}, predsednik Saveta MZ Lu~ani, tom prilikom je istakao da jedno ovakvo mesto, koje je poniklo i izrastalo pored namenske industrije, zaslu`uje da ima odgovaraju}e uslove za streqa{tvo. Mnogi `iteqi ovog podru~ja vole ovu sportsku discipli-

REZULTATI TRE]EG KOLA LIGE ZAPADNE SRBIJE Posle tre}eg kola Lige Zapadne Srbije u vo|stvu su u kadetskom uzrastu Spasoje Popovi} i Marija [uwevari} (oboje iz U`ica), a u juniorskoj konkurenciji Milan Radulovi} iz Ariqa i Sawa Krsmanovi} iz Bajine Ba{te.

Plasman u tre}em kolu Lige Zapadne Srbije, serijska vazdu{na pu{ka - kadeti: 1. Spasoje Popovi} (U`ice) 173 kruga, 2. Aleksandar Simeunovi} (Sloboda, ^a~ak) 173, 3. \or|e Todorovi} (Bajina Ba{ta) 172 kruga itd.

Kadetkiwe: 1. Julija Mili} (Sloboda) 163, 2. Jana Milutinovi} (Ivawica) 163, 3. Angelina ^oli} (U`ice) 159 krugova itd.

Juniori: 1. Milan Radulovi} (Ariqe) 357, 2. Nemawa Ze~i} (Bajina Ba{ta) 351, 3. \or|e Olui} (Gorwi Milanovac) 343 kruga itd.

Juniorke: 1. Sawa Krsmanovi} 343, 2. Marija Tomi} (obe iz Bajine Ba{te) 343, 3. Branka Markovi} (Ariqe) 335 krugova itd.

nu, pa }e sada imati priliku i da u`ivaju u woj.

U~esnici takmi~ewa nisu krili zadovoqstvo {to je otvoreno jo{ jedno novo streli{te za velike qubiteqe ovog sporta.

- Prvi put sam sa bratom oti{la u streqanu. Mnogo mi se dopao ovaj sport, pa sam po~ela i ja da odlazim redovno na treninge. Na po~etku su se mnogi u mom okru`ewu smejali zbog ovakvog izbora. Smatrali su da ovaj sport nije za devoj~ice.

Me}utim, sada su se svi navikli, jer su uvideli svoju zabludu. Ovo mi je prvo takmi~ewe i o~ekujem da }u imati dobre rezultate - rekla je Tijana Bugar~i}, u~enica ~etvrtog razreda Osnovne {kole u Gu~i.

dova Srbije - rekao je Miroslav De{i}, u~enik 8. razreda O[ “Milinko Ku{i}” u Ivawici. On je dodao da od malih nogu gaji qubav prema oru`ju i da je to bilo presudno u wegovom izboru kojom sportskom disciplinom da se bavi.

- Streqa{tvom se bavim ve} tri godine. Ovo je interesantan sport. Iako se wime bave prete`no mu{karci, smatram da i `ene mogu biti podjednako uspe{ne. To se u praksi i dokazalo. I ja sam vi{e puta osvajala prva mesta na takmi~ewima i to me posebno raduje. U Lu~ane sam do{la da prisustvujem otvarawu nove streqane i da se dru`im i ujedno odmerim snage sa vr{wacima iz drugih gradova - ka`e Brankica Bro}i}, u~enica O[ “Dragi{a Mi{ovi}” u ^a~ku.

V. S.

30

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

SPORT

MAKSIMALNI U^INAK PIONIRA KK MLADOST

BEZ PORAZA DO FINALNOG TURNIRA

Pomalo u senci starijih selekcija, pioniri Ko{arka{kog kluba Mladost su ove takmi~arske sezone zabele`ili uspeh vredan pa`we. De~aci ro|eni 1998. i 1999. odigrali su 20 utakmica i zabele`ili isto toliko pobeda, ubedqivo osvojili prvo mesto u regionu Zapadne Srbije i izborili plasman na finalni turnir prvenstava KSS. Mladi ~a~anski ko{arka{i su pod rukovodstvom trenera Dejana Kolarevi}a i Zorana Vrawevca vredno radili proteklih osam meseci i uspeh nije izostao.

- Moram re}i da smo se od samog po~etka pripremali za ovakav rezultat. Mo`da nismo o~ekivali da }emo sve utakmice re{iti u svoju korist, jer svi koji se bave sportom znaju da to nije lako ostvariti.

Uz dobru atmosferu, disciplinu i veliki rad, razmi{qali smo jedino od utakmice

do utakmice, tako da smo na kraju pokazali da bar u ovom regionu igramo najboqu ko{arku, kada je u pitawu pionirska konkurencija. Osim ovog rezultata, ostvarili smo jo{ jedan bitan ciq, a to su napredak i afirmacija ovih momaka. Prepoznali su to i selektori, pa je na{ igra~ Uro{

POBEDA ZA KRAJ Juniori Borac Mocart sporta pobedili su kod ku}e u posledwoj prvenstvenoj utakmici Heba lige Mega Vizuru sa 70:56.

Ova pobeda samo je osigurala wihovo u~e{}e na finalnom turniru osam najboqih ekipa koje }e krajem aprila biti odr`ano u ^a~ku.

Za pobedu su se na svom terenu izborili i kadeti BMS koji su pro{log vikenda odigrali te{ku i neizvesnu utakmicu sa Vr{cem. Savladali su ih rezultatom 81:76.

Na ovoj utakmici kadet Uro{ ^arapi} imao je NBA u~inak, postigav{i vi{e od 40 poena. Kadete do kraja o~ekuju jo{ dva kola. U narednoj utakmici Borac se sastaje sa Mega Vizurom, mla|a selekcija KK Mladost za vikend igra sa beogradskim Fle{om, a 9. prila do~ekuje Megu.

Kod ku}e je trijumfovao i @elezni~ar. U 23. kolu Druge lige Zapad savladao je Svilajnac sa 96:75. U slede}em kolu gostuje Poletu Ratina. Pobedni~ku seriju doma}ina nastavio je ^a~ak 94. Posle pobede protiv Loznice 76:68, u 20. kolu Druge regionalne lige Zapad ^A 94 odmara. Prvi tim Mladosti izgubio je od Meridiane, 77:83, a za vikend gostuje @elezni~aru u In|iji.

Jovan~evi} ve} bio na okupqawima reprezentacije. ^estitam svim igra~ima, jer ovo je pre svega wihov veliki i zaslu`en uspeh - zadovoqan je trener Mladosti Dejan Kolarevi}.

Pioniri su najpre ubedqivo osvojili prvo mesto u kvalifikacionoj ligi, u kojoj su u deset kola zabele`ili isto toliko pobeda uz pozitivan ko{ koli~nik od ~ak 397 poena. U nastavku sezone po dva puta su pobe|ivali ekipe Borca, U`ica, Plej ofa, Loznice i Studenta iz Vaqeva, pa su kao najuspe{nija ekipa, izborili plasman na finalni turnir, koji }e od 10. do 14. aprila biti odr`an u Vrwa~koj Bawi.

- Plasman na finalni turnir je uspeh, jer }emo biti u prilici da se nadme}emo sa najuspe{nijim timovima u Srbiji.

Igra~ima sam jasno stavio jedan zadatak, da u dobroj atmosferi koja nas krasi cele sezone damo sve od sebe na finalnom tur-

niru. Za koji }e to plasman biti dovoqno, ostaje da se vidi. Ali, ako ispunimo dogovor, bi}u itekako zadovoqan. Nastup na finalnom turniru }e tako|e biti prilika da se na{i igra~i predstave na velikoj sceni i uz svoj talenat, poka`u da dosada{wi rezultati nisu slu~ajni - zakqu~io je Kolarevi}.

Na finalnom turniru Prvenstva Srbije u~estvova}e Crvena zvezda, Partizan, Zemun, Zvezdara, Vr{ac, Sport World, Kris kros, Sloga, Probasket, Nibak, Jagodina i Mladost. Verujemo da }e pioniri Mladosti od 10. do 14. aprila u Vrwa~koj Bawi na pravi na~in reprezentovati svoj klub, grad, ali i region Zapadne Srbije.

Uz 12 igra~a koji }e se takmi~iti na finalnom turniru, put jedne od najpoznatijih bawa krenu}e i svi ~lanovi pionirske selekcije. Svi oni koji su ostvarili uspeh vredan pa`we.

Z. J.

KARATE KLUB SLOBODA

TRE]I NA ME]AVNIKU

ATLETIKA

TIJANA TRE]A U BACAWU KUGLE ro{log vikenda u Sremskoj Mitrovici odr`ano je Prvenstvo Srbije u baca~kim disciplinama. U~estvovali su i takmi~ari ~a~anskog kluba ^AAK. Wihova takmi~arka Tijana Joki} zauzela je tre}e mesto u bacawu kugle.

P

od pokroviteqstvom Emira Kusturice na Me}avniku je nedavno odr`an Karate turnir na kome su u~estvovali karatisti iz Crne Gore, Republike Srpske i Srbije. U generalnom plasmanu KK Sloboda osvojio je tre}e mesto.

Prva mesta u borbama zauzeli su Milica Polu`i}, Andrej Gruji~i} u apsolutnoj i te`inskoj kategoriji, Marko Raji~i}

P

(apsolutna i te`inska) i Vladimir Savi}.

Prvi u katama bili su Jakov Krivokapi}, Todor Vasilijevi} i Slobodan Luki}. Drugi su bili Bojana Raji~i}, Matija Milosavqevi} i Andrej Gruji~i}, a tre}i Boris Bogdanovi}, Mladen Vu~kovi}, Irena Vu~kovi}, Veqko Jovanovi} i Du{an Mila~i}.

31

SPORT

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

VELIKI USPEH FK MLADOST RADOST U UKRAJINI

VICE[AMPIONI ME\UNARODNOG TURNIRA F udbalski klub Mladost radost osvojio je nedavno drugo mesto na presti`nom Me|unarodnom de~jem turniru u fudbalu “Viktor Kova~” u ukrajinskom gradu Moka~evo. Na turniru se takmi~ilo vi{e od 50 inostranih ekipa, a za klub iz ^a~ka su igrali de~aci ro|eni 2000. godine i mla|i. Tim su poja~ala i dva “mladi}a” iz milanova~kog Metalca, Maksimovi} i Asanovi}.

U Ukrajini su ^a~ani najpre odigrali tri utakmice u svoj grupi. Prvu su dobili neverovatnim rezultatom 9:0, sa doma}inom su igrali nere{eno, 1:1, izjedna~uju}i gol su primili iz penala i na tre}oj opet pobedili ubedqivo, 4:0.

Podelili su prvo mesto u grupi sa doma}inima, ali su imali boqu gol razliku.

Trijumfovali su i u polufinalnoj utakmici. Stigli su do finala i posledwi me~ izgubili 1:0. Po oceni iskusnih fudbalskih stru~waka, suparni~ka ekipa je pobedila na na~in koji i nije ba{ primeren takmi~ewima mla|ih selekcija.

- Lopta je udarila u stativu, golman ju je uhvatio, ali ugao pod kojim se vratila, izaziva sumwu da je to bio pogodak. No, sudijina je posledwa i to mla|e generacije moraju da shvate. Kada je igra nastavqena, usledila su dva crvena kartona za nas. Kako na{ igra~ pri|e wihovom, dobije karton. [to je najva`nije, mi ni sa dva igra~a mawe nismo primili gol, a mogli su da nas nadigraju samo tako. Drugo mesto je uspeh. U Ukrajini smo predstavqali FK BIP,

VAWA NAJBOQI DEFANZIVAC Vawa ^vorovi}, FK Mladost radost, progla{en je za najboqeg odbrambenog igra~a Me|unarodnog turnira “Viktor Kova~”. Tako su se ~a~anski fudbaleri ku}i vratili sa medaqama, peharima i titulom, koju je u wihovo ime, Vawa zaslu`io.

koji se ranije takmi~io na ovom turniru, ^a~ak i Srbiju. Zahvaquju}i Slobodanu Jak{i}u, vo|i i organizatoru puta, posetili smo znamenitosti Moka~eva i okoline, a posmatrali smo i jedan superliga{ki me~ - pri~a Mihailo Kolarevi}, direktor i trener [kole fudbala Mladost radost.

Povodom velikog uspeha u Ukrajini, vice{amiponima su priredili prijem predstavnici Fudbalskog saveza ^a~ka i Moravi~kog okruga.

- Koliko pamtim, a pamtim dugo, ovo je prvi put da je ovda{wi Fudbalski savez priredio deci prijem potvrdio je Kolarevi}.

KAJAK

OGWEN [ESTI U BAJINOJ BA[TI a prvoj izbornoj trci seniora i juniora za reprezentaciju Srbije u~estvovao je i kajaka{ kluba ^a~ak Ogwen Peranovi}. Takmi~ewe je odr`ano u nedequ u spustu-klasik na Drini u Bajinoj Ba{ti. Kajaka{i su prelazili stazu dugu pet kilometara, a nastupali su u disciplinama K1 I C1 mu{karci i `ene.

U~estvovalo je 20 takmi~ara. Ogwen je osvojio {esto mesto u juniorskoj konkurenciji.

N

Wegovi fudbaleri su od Saveza dobili pet novih lopti.

- Priredili smo im do~ek ba{ zbog toga {to smo i sami iskusili {ta zna~i do}i iz inostranstva sa medaqama, a niko vas ne sa~eka. Komisija za sport ^a~ka nije prihvatila na{ projekat „Rad sa mladima” i zato smo mi iz sopstvenih sredstava nabavili

lopte koje poklawamo klubu Mladost radost - rekao je predsednik FSG Nenad Stankovi}. U znak dobrodo{lice, deci je prire|ena zabava uz obaveznu tortu.

Sekli su je svi osvaja~i medaqa. A mladi fudbaleri posebno su odu{evili rukovodstvo fudbalskog saveza i novinare kada su otpevali himnu “Bo`e pravde”. Kako je rekao wihov

trener, tako su zapo~iwali svaku utakmicu u Ukrajini.

- Ho}emo da ^a~ak ima jo{ vi{e klubova, da omasovimo fudbal. Kolar je i meni bio trener i nije dozvoqavao da igram, kada u {koli dobijem ~etvorku.

Budite dobri |aci i slu{ajte svog trenera - poru~io je Haxi Goran Milovanovi}, predsednik FSMO. Z. J.

KK NEMAWA

NENADMA[NI U KATAMA K

aratisti Nemawe, wih 11, doneli su iz Kragujevca 19 medaqa. Na takmi~ewu koje je organizovao kragujeva~ki klub Tigar, seniorka Marija Paunovi} osvojila je u katama tre}e mesto pojedina~no i drugo ekipno.

Uspe{ne su bile i seniorke An|ela \urovi} i Aleksandra Ili}. An|ela je u katama bila druga pojedina~no i ekipno, a Aleksandri je pripalo srebro u ekipnom nastupu. Medaqe su doneli i drugi takmi~ari Nemawe.

Milisav Ristanovi} prva mesta kate pojedina~no i ekipno, drugo jiu ippon.

Leonardo Markovi} prva mesta kate pojedina~no, ekipno i jiu ippon.

Dejan Nedeqkovi} - prvi u katama pojedina~no i ekipno.

Vuka{in Paunovi} drugi u kihon ipponu.

Luka Beli} - prva mesta kate pojedina~no i kihon ippon.

Strahiwa Paunovi} prvi jiu ippon.

Zorana Topalovi} - prva u katama pojedina~no.

Prvi put u Kragujevcu nastupio je Mihailo Paunovi} koji je u katama pojedina~no bio tre}i. ^lanovi ovog kluba, Zoran Koji}, Marija Paunovi} i Branko Nikoli}, sudili

su na ovom turniru.

Karate klub Nemawa priprema se za Vaskr{wi turnir 14. aprila u Preqini. Svaki nastup za wih je trening i za prestoje}e Evropsko prvenstvo u Italiji, na kome }e u~estvovati i takmi~ari ovog kluba.

Zorana Koji} i Branko Nikoli} poha|aju redovno seminare na Rudniku da bi stekli licencu operativnih trenera.

Z. J.

32

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

SPORT

derbiju Okru`ne lige Slatina i Draga~evo uzeli su po bod. Posle prili~no nezanimqivog prvog poluvremena, golovi su pali u nastavku utakmice. Najpre je doma}in poveo u 65. minutu. Strelac Kur}ubi}. Draga~evo je izjedna~ilo {est minuta kasnije. Strelac Pejovi} iz slobodnog udarca.

- Tvrda utakmica, malo {ansi. Mi smo zadovoqni bodom, ali smo do{li da uzmemo tri. Imali smo vi{e prilika koje nismo iskoristili i na kraju je Pejovi} postigao gol iz slobodnog udarca - komentar je levog krila Draga~eva Dragana \eri}a.

- Utakmica ~vrsta, protivnik te`ak.

Bori}emo se do kraja. Ciq nam je da zavr{imo sezonu na prvom mestu - re~i su kapitena Slatine Bojana Marjanovi}a.

Po reakciji igra~a Slatine i publike, slobodan udarac, dosu|en za Draga~evo, u 71. minutu bio je sporan. Ali, jedino ga je prokomentarisao trener doma}e ekipe Dragan Jeli}.

- Sudije su qudi od krvi i mesa i oni mogu da pogre{e. U svakom slu~aju, utakmica je opravdala epitet derbija. Mi ve} 14 kola igramo bez poraza, {to je veliki pritisak za igra~e i sve nas da ne do`ivimo poraz. [ansa je bilo i na jednoj i na drugoj strani. Bi}e jo{ ovakvih utakmica, Slatinu u narednim kolima o~ekuju te{ki protivnici - najavquje Jeli}.

Za trenera gostuju}e ekipe nere{en ishod derbija je najrealnije stawe.

- Znali smo da }e biti te{ko. Mislim da je moj tim bio boqi, ali smo u oba poluvremena imali lo{e trenutke i to nas je ko{talo vo|stvom doma}ina.

Na kraju smo uspeli da se vratimo u igru i izjedna~imo. Nere{en rezultat je najrealniji, a su|ewe je bilo korektno -

U

OKRU@NA LIGA

PRAVI DERBI Slatina - Draga~evo 1:1 (0:0)

OSTALI REZULTATI 17. KOLA Mladost - Vujan Jedinstvo KK - Brezak Dowa Vrbava - Luwevica Miokovci - Rudar Kotra`a FK - Spartak Jedinstvo GG - Napredak Morava - Ov~ar

2:1 2:1 2:1 2:1 0:1 0:0 4:0

TABELA 1. Slatina 2. Jedinstvo K 3. Draga~evo 4. Mladost 5. Miokovci 6. Rudar Bresnica 7. Dowa Vrbava 8. Jedinstvo GG 9. Spartak 10. Ov~ar 11. Kotra`a Franc komerc 12. Morava 13. Napredak 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica

smatra Predrag Plazini}.

Pre utakmice, kapiten Slatine Bojan Marjanovi} primio je, u ime kluba, nagradu Udru`ewa sportskih novinara Moravi~kog okruga.

Novinari su ih proglasili za najuspe{niji klub u okrugu u 2012. godini. Ove godine FK Slatina

38 37 36 31 31 27 27 25 24 24 21 20 14 13 9 5

18. KOLO, 6. i 7. april, 15,30 Vujan - Morava Ov~ar - Slatina Draga~evo - Jedinstvo GG Napredak - Kotra`a FK Spartak - Miokovci Rudar - Dowa Vrbava Luwevica - Jedinstvo K Brezak - Mladost

Mijo Matovi} i Bojan Marjanovi}

ODBOJKA

LIBERO NEPRIKOSNOVEN

slavi {est decenija postojawa i odavno je jedan od vode}ih timova Zapadne Srbije. U ime Udru`ewa, nagradu je Marjanovi}u dodelio novinar Miodrag Mijo

Matovi}.

Derbi okru`ne lige napunio je stadion FK Slatina. Fudbaleri i uprava kluba nadaju se da }e ih navija~i i daqe podr`avati u velikom broju, naro~ito na utakmicama koje budu igrali kod ku}e.

Z. J.

GRADSKA LIGA

MLADOST NA VRHU ladost je iskoristila kiks Parmenca u 12. kolu i do{la na vrh tabele Gradske lige. Ubedqivo je na svom terenu savladala Malbu, 5:1. I u ostalim utakmicama uglavnom su dominirale doma}e ekipe. Budu}nost je u Stan~i}ima savladala Preme}u, 4:1, {to joj je trenutno omogu}ilo drugo mesto na tabeli. U kom{ijskom derbiju Zadru-

M

dbojka{ice Libera savladale su u gradskom derbiju Borac sa 3:1.

Utakmica 16. kola odigrana je pro{le sedmice u sali Osnovne {kole “Preqina” i obe ekipe su imale izuzetnu podr{ku publike. Do kraja prvenstva Druge lige Zapad ekipa Libero ^a be`i

O

17. KOLO Trstenik - Sloboda S Ivawica - Gimnazijalac Zlatibor - Libero ^a Borac - Tajm 1. Libero ^a 3. Ivawica 6. Borac 10. Sloboda S

drugoplasiranom Gimnazijalci iz Kraqeva za {est bodova i sve je bli`a prelasku u vi{i rang takmi~ewa.

U 16. kolu DLZ Sloboda S je izgubila od Tajma, 2:3, a Ivawica je savladala Trstenik, 2:3.

TABELA

Zlatiborsko Moravi~ki okrug seniorke 12. KOLO ^a~ak - Lu~ani (odlo`ena utakmica) 13. KOLO Sjenica - ^a~ak 39 28 23 14

FK „Zadrugar“

Mu{ka ekipa OK ^a~ak pora`ena je od Takova sa 0:3. U slede}oj utakmici gostuju ivawi~koj ekipi Bukovica Putevi.

1. Mladost 2. Budu}nost 3. Parmenac 4. Zadrugar 5. Preme}a 6. Rakova 7. Morava 8. ^a~ak 94 9. Strelac 10. Planinac

11. Malba 27 25 25 20 15 15 14 11 9 9

4

13. KOLO, 6. i 7. april, 15, 30

Planinac - Parmenac ^a~ak 94 - Mladost Malba - Budu}nost Strelac - Zadrugar Morava - Rakova Slobodna Preme}a

gar je bio boqi od Morave, 3:1, a Planinac u Vujetincima od ^a~ka 94. Jedino je kod ku}e pora`en Parmenac od Rakove sa 1:3. Trka za prvaka Gardske lige bi}e neizvesna do samog kraja.

U 12. kolu sve doma}e ekipe dobile od gradskog Fudbalskog saveza po jednu loptu.

33

SPORT

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

PROMENE U BORCU

DEJAN VUKI]EVI] NOVI TRENER

osle neuspe{nog starta u prole}nom delu prvenstva, Zoran Wegu{ i FK Borac dogovorno su se sporazumeli da rakinu saradwu. Iz tri odigrane utakmice u nastavku sezone ^a~ani su uzeli samo bod. Izgubili su ~ak i me~ kod ku}e, a u jesewem prvenstvu nisu pobe|ivali na strani.

- ^ista srca zahvaqujem Wegu{u zbog svega {to je uradio za Borac. Preuzeo je klub u delikatnom trenutku, kada smo ispali iz Super lige, stabilizovao je ekipu, dobio sve utakmice u ^a~ku, osim jedne, uveo je u igru nekoliko mladih igra~a, pobedio Partizan u Beogradu. Sada nije krenulo kako je trebalo, i platio je cenu bavqewa trenerskim poslom. U pronalasku novog {efa stru~nog {taba vreme nam nije bilo saveznik. Na na{u sre}u, te`ak zadatak smo obavili u rekordnom roku. Brzo smo se dogovorili sa Dejanom

P

Vuki}evi}em, koji je nekima od nas bio davna `eqa.

Da je to dobar potez, govore i ~iwenice da je on dokazan trener, ima dobar pristup u vo|ewu tima. Izbor Dejana Vuki}evi}a je najboqe {to je moglo da nam se dogodi - rekao je u sredu na konferenciji za novinare Ilija Petrovi}, predsednik Borca.

Dobro je poznato {ta klub o~ekuje od novog trenera. Potrebno je stabilizovati ekipu, odgovoriti na zahteve struke, pokazati rezultat. Prole}no prvenstvo ve} je dobrano odmaklo, a Borac je sve daqi od povratka u elitni rang takmi~ewa. Narednih sedmica ekipu o~ekuje zgusnut raspored, utakmica za utakmicom.

- Posle 21 kola nismo imali dve uzastopne pobede. Niko nije o~ekivao samo jedan bod u nastavku prvenstva. Mo`da ponovo o`ivimo za mese~ak dana.

Verujem u Dejana i vreme je

da po~nemo da razmi{qamo od utakmice do utakmice. Sa Zoranom Wegu{em smo imali dobru i iskrenu saradwu - podsetio je sportski direktor Borca

Ilija Petrovi} i novi trener

Dejan Vuki}evi} Slobodan Ili}.

Posle uspe{ne igra~ke karijere, Dejan Vuki}evi} je ostao u fudbalu kao trener. Nekoliko puta je pro-

gla{avan najboqim trenerom Crne Gore. Vodio je Mogren, Zetu, Vojvodinu.

Sa Vojvodinom je raskinuta saradwa posle neuspeha ekipe u ^a~ku. Ovde su izgubili prvenstvenu utakmicu, a Borac ih je pro{le godine izbacio iz Kupa Srbije.

- Moj prethodnik je izuzetan ~ovjek, igrom slu~aja, nastavi}u gdje je on stao.

Skoro isti sastav je u jese-

O BORCU SVE NAJBOQE I Zoran Wegu{ potvr|uje da se sa rukovodstvom biv{eg kluba rastao prijateqski. Lo{i rezultati, pokrenuli su najpre razgovore o promeni trenera.

- U prole}nom prvenstvu smo od 12 mogu}ih osvojili samo bod. Za mene je rad u Borcu veliko iskustvo. [teta je {to nisam vodio klub dok se takmi~io u elitnom rangu, nego sada, ali {ta da radim. I pripreme smo odradili u ^a~ku. Mislim da je {teta {to nismo oti{li negde da igramo na boqim terenima, a i igra~i bi imali priliku da se boqe upoznaju. Mo`da je malo i to uticalo na dosada{wi rezultat. Rastali smo se korektno i nema razloga da bude druga~ije. O Borcu mislim sve najboqe - rekao je Wegu{ za „Glas“.

Borac: Petri}, Boranija{evi}, Dimitrijevi}, Babi}, @ivkovi} (Pavi}evi}), Jovi~i}, Martinovi}, Nikoli}, Milojevi} (Jovan~i}), Vusqanin, Ra{kovi}.

Proleter: Nasti}, Tanasin, Kav~i}, Nedeqkovi} (Ivani}), @igi}, Kova~evi}, Ra{iovan (Tanu{ev), Babi}, Vukajlija, Bo{kovi}, Leki} (Stan~eti}).

Strelci: Ra{kovi} (Borac), Stan~eti} i Ivani} (Proleter). @uti kartoni: @ivkovi}, Jovi~i}, Vusqanin (B), Kova~evi}, Vujaklija, Bo{kovi} (P). Crveni: Nikoli} (B). udbaleri Borca do`iveli su u nedequ prvi poraz kod ku}e u prole}noj polusezoni. Iako su ^a~ani po~eli dobro i dominirali u prvom poluvremenu, u nastavku je Proleter bio sve bli`i wihovom golu i

F

Zoran Wegu{

BORAC - PROLETER NOVI SAD 1:2 (1:0)

KIKS KOD KU]E pobedi. Najpre je Borac poveo u 15. minutu golom Ra{kovi}a. Doma}ini su prvih 45 minuta imali ve}i posed lopte, prikazali te~nu igru i stvorili nekoliko prilika. U nastavku su platili i nesportski start Ba}a Nikoli}a, koji je bez ikakvog razloga nagazio Kav~i}a i zaradio crveni karton. Dogodilo se to {est minuta posle izjedna~uju}eg gola Stan~eti}a koji je preciznim udarcem sa desetak metara izjedna~io rezultat. Proleter je do pobede stigao u 84. minutu pogotkom Ivani}a.

- Pobediti Borac na wihovom terenu je izuzetno te{ko. Bili su boqi u prvom poluvremenu i pokazali su da vi{e `ele po-

bedu. Mi smo zbog na{e gre{ke primili gol, brzo iz jednog faula, nismo dobro postavili blok. U ova tri kola sve golove smo sami sebi dali. U drugom poluvremenu smo iza{li na teren da igramo sa Borcem, izjedna~ili i uspeli da povedemo. Sve je bilo lak{e posle iskqu~ewa wihovog igra~a koji je nepromi{qeno nagazio moga i zaslu`eno oti{ao u svla~ionicu. Ovo je velika pobeda za nas. Znali smo da nije lako igrati protiv jedne sjajne ekipe koju predvodi jedan od najboqih stru~waka u zemqi - rekao je trener Proletera Nenad Lalatovi}.

- Nadigrali su nas u drugom poluvremenu i izgubili smo prvu utakmicu

u ^a~ku u ovoj sezoni. Nedisciplina mojih igra~a u nastavku dovela je do ovoga. Nisu oni krivi, kriv sam ja - kratko je prokomentarisao tada jo{ uvek trener Borca Zoran Wegu{.

Posle poraza od Novosa|ana Borac je spao na sedmo mesto na tabeli Prve lige Srbije sa 30 bodova i sve je daqi od Super lige. Utakmicu 22. kola PLS igra ovog vikenda u Zrewaninu protiv Banata.

U 21. kolu Mladost iz Lu~ana i Metalac Gorwi Milanovac igrali su bez golova u kom{ijskom derbiju. Metalac je izbio na peto sa 32, a Lu~ani su na 12. mestu PLS sa 23 boda.

Z. J.

wem prvenstvu bjele`io dobre rezultate, a sada ne. Na meni je da otkrijem za{to je to tako. Borac ne zaslu`uje da bude na mjestu na kome se nalazi trenutno na tabeli - izjavio je novi trener. On je potvrdio i da je Borac svestan gde se nalazi i da kre}e iz debelog minusa.

- Pitali su me prijateqi za{to sam prihvatio da idem u drugu ligu. Odgovorio sam im da ne idem u drugu ligu, nego u Borac iz ^a~ka. Kako klub ne bi trebalo da bude tu gdje jeste, na{ zadatak je borba za Super ligu i da u preostalim utakmicama poku{amo da izvu~emo maksimalan broj bodova. Naredna dva mjese-

ca moramo biti vojni~ki nastrojeni. Na prvom treningu svi su `eqeli da se poka`u. Rekao sam i da taj trening bude dowa granica wihovih mogu}nosti. Moj prethodnik je odli~no fizi~ki pripremio ekipu.

Ima}emo problema zbog psiholo{kih priprema i velikog broja igra~a. Trebalo bi izabrati najboqe, zato }e svi imati priliku da se poka`u - obe}ao je Vuki}evi}.

Prvi trening sa novom ekipom odradio je ve} u sredu, odmah po dolasku u ^a~ak. Posle subotweg gostovawa u Zrewaninu, Borac u sredu do~ekuje Kolubaru iz Lazarevca.

Z. J.

KUP OKRUGA ZA DVE SEDMICE Finalna utakmica Kupa Moravi~kog okruga, koja je trebalo da bude odigrana u sredu, odlo`ena je za 17. april. U finalu }e se sastati Sloboda iz ^a~ka i Takovo Gowi Milanovac. Sloboda }e na ovom me~u biti doma}in.

SRPSKA LIGA ZAPAD 18. KOLO Sloboda ^a~ak - Seqak Mladi radnik - Polet Qubi}

2:2 1:0

19. KOLO, 7. april Slododa - Ma~va, 15,30 ~asova Polet - Sloga, 11 ~asova ZONA MORAVA 18. KOLO Slavija - Omladinac (Z) Omladinac - Prijevor Polet (T) - Tutin Orlovac - Kara|or|e 19. KOLO, 7. april, 15,30 Orlovac - Slavija Vodoja`a - Polet (T) Prijevor - [umadija 1903 Jo{anica - Omladinac (Z)

3:0 2:0 2:3 2:2

34

ENIGMATIKA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

ad vas zaboli glava, ne idite odmah u apoteku, ve} u ostavi potra`ite prirodni lek. Glavoboqa nastaje iz mnogo razloga, a ~esto se de{ava da ni sami ne mo`emo da otkrijemo pravi uzrok. Naj~e{}i okida~i su umor, neispavanost, lo{e dr`awe tela i vrata, stres, problemi sa vidom, visok krvni pritisak…

K

PRIRODNI LEKOVI

PROTIV GLAVOBOQE

KUPUS Lek: Uzmite ve}i list kupusa, izgwe~ite ga tako da malo pusti te~nost i prislonite na ~elo i slepoo~nice.

Za{to: Sok od kupusa bogat je jonima kalijuma.

Taj oligoelement doprinosi normalizaciji tonusa mi{i}a i krvnih sudova, ~ime se veoma efikasno ubla`ava bol.

KANTARION Lek: Supenu ka{iku listi}a kantariona prelijte ~a{om kqu~ale vode, ostavite da odstoji 15 minuta i pijte pomalo celog dana.

Za{to: Glavoboqa se ~esto javqa kod qudi koji su neraspolo`eni ili lo{e voqe. Kantarion u tom slu~aju mo`e da bude delotvo-

Osim ~aja od kantariona, za le~ewe glavoboqe dobro }e do}i i ~aj od ruzmarina i crni ~aj.

ran, jer popravqa raspolo`ewe i doprinosi pove}awu op{teg tonusa organizma.

K

PMS-om, klimakteri~nim tegobama ili pove}anom razdra`qivo{}u.

TOPLA KUPKA

MASA@A Lek: Glavoboqu mo`ete da ubla`ite masa`om.

Dovoqno je da desetak minuta neprekidno i lagano, bez preteranog pritiskawa, masirate nosnu kost u predelu izme|u o~iju.

Za{to: Masa`a dovodi do opu{tawa mi{i}a lica, zbog ~ega nam opada i tonus ko`e, pa samim tim nestaje i glavoboqa.

KAKO UVITI KOSU ko `elite da promenite svoju ,,dosadnu’’, ravnu kosu u divqe, neobavezne kovrxe, prvo se morate naoru`ati strpqewem, jer vam sigurno ne}e uspeti svaki put. Tako|e, potrebni su vam preparati i dodaci, vikleri, pegle, stajleri, ~etke.

Najlak{i na~in uvijawa kose je svakako uz pomo} viklera. U zavisnosti od toga da li `elite krupne ili sitne lokne, ili samo talase, birate veli~inu papilotni. Nakon {to ste oprali kosu i naneli regenerator, lagano je prosu{ite pe{kirom. Podelite kosu na pramenove i uvijajte viklere do `eqene du`ine. Ukoliko ho}ete samo blage talase, uvijte viklere do pola pramena, a ako ste za bujne, krupne lokne, uvijte ih skroz do temena. Sa~ekajte da se kosa osu{i sa sve vilerima i onda ih skinite. Blago pro|ite prstima kroz kosu da oblikujete lokne i nanesite penu ili lak kako bi

A

tarica, mle~nih proizvoda…

Voda i zeleni ~aj Zamenite rafinisane ugqene hidrate sa prirodnim namirnicama koje sagorevaju masno tkivo i iskoristite termi~ka dejstva tih namirnica da sagorite {to vi{e masnih naslaga. Pijewe dnevno dovoqno sve`e vode poma`e va{em telu da obradite ove hranqive namirnice. Pijte zeleni ~aj {to ~e{}e mo`ete. Zeleni ~aj je oboga}en antioksidansima koji ubrzavaju metabolizam. Smawite unos {e}era u organizam, ali i namirnica bogatih {e}erom, kao {to su alkohol, ke~ap i sve mogu}e grickalice. Odaberite hranu koja je siroma{na {e}erom poput badema, zelenog povr}a i mahunarki, ribe, ora{astih plodova, `itarica,…

Za{to: Beli luk blokira upravo one receptore u ko`i koji podsti~u glavoboqu. Metod poma`e ako je glavoboqa izazvana

Lek: Ukoliko vas boli glava, u`ivajte u toploj kupki ili bar potopite stopala u vrelu vodu na 10,15 minuta.

Za{to: Ako je glavoboqa nastala zbog umnog i emocionalnog napora, ovakav metod bi}e delotvoran.

Takozvana tenziona glavoboqa ~esto se javqa kao posledica uznemirenosti i zabrinutosti. Opustite se i smirite, a topla kupka, uz dodatak uqa od lavande, prosto je nezamenqiva u tom slu~aju.

BELI LUK Lek: Narendajte nekoliko ~ena belog luka i smesu dr`ite na slepoo~nicama 15 minuta.

SKINITE SALO SA STOMAKA ako bi smawili struk i eliminisali ne`eqene masno}e sa stomaka, u jelovnik bi trebalo da uvrstite hranu koja poma`e pri sagorevawu masno}a. Najboqi izbor su svakako namirnice koje su bogate belan~evinama i vlaknima. Neka vam se ishrana, prvenstveno leti, bazira na mediteranskoj.

Zna~i {to vi{e povr}a, maslinovog uqa, celih `i-

35

[ARENA

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Kardio ve`be Pored toga, potrebno je redovno raditi kardio ve`be da sagorite trenutne masti i da izbegnete akumulirawe masnih naslaga oko abdomena u budu}nosti.

Kardio ve`be su brza {etwa, tr~awe, nordijsko skijawe, plivawe... Masti na dowem stomaku se razlikuju od ostatka masno}a na telu. Uradite kardio ve`be u kombinaciji sa promenama u ishrani. Preskakawe konopca je fenomenalna ve`ba kojom mo`emo posti}i mnogo. Ona je jedna od najstarijih, najjednostavnijih i najkorisnijih aktivnosti, a odli~na je za sve one koji nemaju puno vremena i novca za ve`bawe u teretanama i fitnes centrima.

ih fiksirali.

Drugi na~in, za nekoga lak{i, ali svakako {tetniji za kosu, je pegla. Pegla uglavnom slu`i za ispravqawe neposlu{ne kose, ali ako je upotrebite na pravi na~in, mo`ete dobiti i divne lokne. Pravilo pri kori{}ewu pegle je da kosa bude apsolutno suva. Kao i kod viklera, po-

delite je na pramenove i motajte oko zagrejanog dela pegle. U zavisnosti od debqine pramena, zavisi}e i gustina lokni. Zadr`ite pramen dvadesetak sekundi i zatim pustite sa pegle.

Odmah ga fiksirajte lakom i {nalicom da se ne bi raspao dok uvijate ostatak kose.

36

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

DECA I BICIKLI SIGNALIZIRAWE RUKOM Levom rukom signalizirajte: - Skretawe ulevo – Nakon {to ste pogledali iza sebe, ispravite ruku na levo i polako skrenite.

- Zaustavqawe – Nakon {to ste pogledali iza sebe, savijte lakat usmeruju}i ruku ka dole u obrnuto slovo L i zaustavite se.

- Skretawe udesno – Nakon {to ste pogledali iza sebe, savijte lakat dr`e}i ruku navi{e u slovo L i polako skrenite udesno. Ili nadesno ispravite desnu ruku.

e~iji bicikli se proizvode u vi{e veli~ina, a deca bi trebalo udobno da stoje iznad popre~ne {ipke, zato je bitno da mewate veli~inu bicikla kako va{e dete raste, jer je ono tako sigurnije. Veli~ina je odgovaraju}a ako stavite dete na bicikl tako da opkora~i popre~nu {ipku, a da mu pritom noge budu ~vrsto na zemqi. Razmak izme|u deteta i popre~ne {ipke treba da bude izme|u 2,5 i 7,6 centimetara. Podesite sedi{te tako da kada su pedale na najni`oj ta~ki kolena budu skoro ispravqena. Ru~ke podesite na visini na kojoj su de~iji laktovi malo mawe otvoreni od 90 stepeni.

D

De~iji bickli se prave od jeftinijih materijala i lako se lome. Potragu zapo~nite u specijalizovanim prodavnicama bicikala ili na internetu. Tra`ite le`ajeve umesto ~aura na to~kovima, to~kove sa metalnim `icama a ne to~kove iz jednog dela, plasti~ne, ne metalne, blatobrane i najmawe jednu zadwu ru~nu ko~nicu (za trenutke panike kada noga detetu sklizne sa pedale).

Prelazak na dva to~ka Kada je dete spremno da sa wegovog bicikla skinete pomo}ne to~ki}e najboqe je da sa plo~nika pre|ete na travnato poqe sa blagim nagibom.

Spustite sedi{te, tako da su de~ije noge ~vrsto na zemqi kada sedi.

Izaberite ta~ku na pola puta do vrha. Usmerite ga nizbrdo i dr`ite bicikl dok dete seda na wega. Izaberite jasnu travnatu povr{inu udaqenu nekoliko metara i recite mu da podigne noge i klizi nizbrdo do ciqa, koriste}i noge da uspori ako `eli. Malo ga pogurajte i idite iza wega da mu ne biste skretali pa`wu. Izbegavajte da poma`ete, a ponavqajte sve dok dete ne bude moglo da se spusti do ciqa bez dodirivawa tla. Zatim produ`ite trasu. Vratite pedale i pustite dete da klizi nizbrdo sa nogama na pedalima. Zatim probajte okretawe pedala, pa ko~ewe i na kraju okretawe. Podi`ite sedi{te kako dete napreduje.

Odgovaraju}a garderoba Ode}a koju deca nose kad voze bicikl je veoma va`na.

Fluorescentna ili svetla ode}a }e pomo}i deci da budu vidqiva na putu. Te boje se boqe vide od bele (izbegavajte tamne boje, naro~ito u sumrak i zoru). Nosite ne{to {to reflektuje svetlost kao {to su reflektuju}e trake.

Lagana ode}a }e ih ~uvati od velikog zagrevawa. [iroke ili suvi{e duga~ke panatalone mogu da se zapetqaju u lanac tokom vo`we. Ako va{e dete nosi ranac dok vozi, on bi trebao biti {to lak{i, kai{evi moraju biti dobro stegnuti i ne previ{e duga~ki da se ne upetqaju u `ice to~kova. Izaberite cipele koje se ~vrsto oslawaju na pedale. Papu~e, visoke {tikle i japanke nisu pogodne za okretawe pedala. Deca nikada ne bi smela da voze bosa!

Rukavice za bicikl im mogu pomo}i da ~vr{}e dr`e ru~ke, a istovremeno }e izgledati zanimqivo. Posavetujte ih da ne nose slu{alice u u{ima dok voze, jer ih muzika ometa da ~uju zvuke oko sebe, kao {to je na primer sirena vozila.

Pravila za vo`wu bicikla na putu za stariju decu Evo nekoliko pravila o bezebednosti koja svako dete treba da zna: - Stanite ispred svih znakova STOP i po{tujte semafore kao {to to rade vozila. Propustite pe{ake, stani-

te na crveno svetlo i budite posebno pa`qivi na raskrsnicama.

- Uvek vozite u smeru kretawa vozila, nikada suprotno.

- Nikad nemojte voziti po sumraku ili no}i.

- Uvek zastanite i pogledajte u oba smera kada izlazite iz dvori{ta, uli~ice ili krivine.

- Vodite ra~una o kolima koja se okre}u ili izlaze sa parkinga.

- Nemojte da vozite suvi{e blizu parkiranih kola. Zapamtite, vrata mogu iznenada da se otvore!

- Uvek hodajte pored bicikla preko pe{a~kog prelaza kod prometnih raskrsnica i pratite saobra}ajne znake.

- Kada vozite u grupi, vozite je-

dan iza drugog.

- Kada obilazite qude na ulici ili druge bicikliste uvek idite sa wihove leve strane i recite „Sa va{e leve strane“ tako da znaju da dolazite.

- Nikada nemojte da delite sedi{te sa prijateqem ili da ga vozite na ru~kama, samo jedna osoba treba da bude na biciklu tokom vo`we. Lako se gubi ravnote`a i mo`ete uleteti u saobra}aj kada vozite nekoga.

- Ni u kom slu~aju nemojte nositi slu{alice u u{ima dok vozite bicikl - va`no je da ~ujete sve na putu.

- Nikada nemojte da ustajete dok vozite bicikl.

- Nikada nemojte da se zaka~ite na vozilo u pokretu.

- Nikada nemojte da promenite pravac ili traku a da prethodno niste pogledali iza vas i uvek koristite odgovaraju}e znakove rukom.

Sigurnost je porodi~na stvar Najboqi na~in da va{a deca nau~e sve o sigurnoj vo`wi bicikla je da i vi sami po{tujete pravila saobra}aja i uvek nosite va{u kacigu. Idite u vo`wu biciklima sa svojom porodicom, jer }ete tako biti aktivni i provesti dragoceno vreme sa svojim najmilijima. Najmla|eg ~lana porodice prevozite uvek u sedi{tu i obezbedite ga odgovaraju}om kacigom. Tako }e nau~iti od malena da je kaciga sasvim normalna stvar.

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

37

TEHNIKA

PREPORUKA NEDEQE

pson je sredinom pro{le godine predstavio prve {tampa~e na svetu sa fabri~ki integrisanim sistemom kontunuiranog dotoka mastila, predstaviv{i modele L100, L200 i L800. Prednosti ovog sistema najpre se odnose na u{tedu, s obzirom na to da CISS {tampa~i koriste rezervoare za mastila mnogo ve}ih kapaciteta u odnosu na standardne kertrixe. Ovi {tampa~i nameweni su svi-

E

ma koji {tampaju ~esto i u velikim obimima i koji ne `ele da dovode u pitawe kvalitet {tampe.

Model WorkForce M100 predstavqa osnovni model {tampa~a koji koristi sistem kontinuiranog dotoka mastila i jedan od prvih modela koji je Epson namenio poslovnim korisnicima. U pitawu je

Prvi EPSON CISS {tampa~i za poslovne korisnike

monohromatski mre`ni {tampa~ koji je idealan za mawe kancelarije. Skromne dimenzije ~ine da se ovaj model lako uklapa u narazli~itija radna okru`ewa. Tako|e, WorkForce M100 poseduje ENERGY STAR sertifikat koji ukazuje na nisku potro{wu elektri~ne energije, {to posebno pogoduje radnim okru`ewima koja `ele da smawe ra~un za struju.

Epsonova originalna pigmentna mastila se brzo su{e i otporna su na vodu, razmazivawe i izble|ivawe, {to zna~i da su od{tampana dokumenta spremna za upotrebu ~im iza|u iz {tampa~a. Dopuna rezervoara je jednostavna i obavqa se bez nereda. Mastilo je dostupno u bo~icama kapaciteta 140 ml, {to je dovoqno za oko 6.000 od{tampanih stranica.

Od ostalih krakteristika modela M100 bitno je spomenuti brzinu {tampe koja iznosi 15 strana u minuti, kao i mogu}nost mre`nog povezivawa sa ve}im brojem korinsika u okviru jednog radnog prostora. Pored {tampe na standardnom papiru, M100 mo`e {tampati i na kovertama i vizit kartama.

38

MARKETING

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

Na osnovu ~lana 34. i 36. Statuta Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za grad ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani (br. 01-341/4 od 28. septembra 2007. godine, br. 236 od 25. maja 2011. godine i br. 563/2 od 27. decembra 2012), a u skladu sa ~lanovima 35. i 36. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br.72/2009) i Odluke o raspisivawu konkursa za imenovawe direktora Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za grad ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani (br. 171/2 od 03.04.2013. godine), Upravni odbor Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za grad ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani, raspisuje

JAVNI KONKURS ZA IMENOVAWE DIREKTORA ME\UOP[TINSKOG ISTORIJSKOG ARHIVA ZA GRAD ^A^AK I OP[TINE GORWI MILANOVAC I LU^ANI NA MANDATNI PERIOD OD ^ETIRI GODINE 1.) Uslovi koje kandidat za direktora mora da ispuwava: Za direktora mo`e biti imenovano lice koje, pored op{tih uslova propisanih zakonom, ispuwava i slede}e uslove: -da ima visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti filozofske odnosno filolo{ke, pravne ili ekonomske nauke, ste~eno na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master), odnosno zavr{en Filozofski, Filolo{ki, Pravni ili Ekonomski fakultet, u trajawu od najmawe ~etiri godine, - da ima tri godine radnog iskustva na poslovima u oblasti kulture, - da ima polo`en stru~ni ispit iz arhivistike, - da poseduje organizatorske sposobnosti.

2.) Dokazi koji se prila`u prilikom prijave na javni konkurs: Prilikom prijave na konkurs kandidati podnose: - predlog programa i razvoja Ustanove, za mandatni period od ~etiri godine, - kra}u biografiju koja treba da sadr`i elemente koji dokazuju stru~nost, rezultate prethodnog rada odnosno organizatorske sposobnosti, - original ili overenu fotokopiju diplome ili uverewa o ste~enoj stru~noj spremi, - original ili overenu fotokopiju uverewa o polo`enom stru~nom ispitu iz arhivistike, - dokaz o radnom iskustvu-overenu fotokopiju radne kwi`ice ili drugu potvrdu o radnom iskustvu u oblasti kulture, - izvod iz mati~ne kwige ro|enih (original ili overena fotokopija), - izvod iz kwige dr`avqana republike Srbije, - uverewe da nije osu|ivan i

- uverewe da se protiv wega ne vodi istraga.

3.) Rok i na~in podno{ewa prijave Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa.

Prijava na konkurs, sa dokazima, podnosi se preporu~enom po{iqkom ili li~no na adresu: Me|uop{tinski istorijski arhiv za grad ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani, ul. Gospodar Jovanova, br.2, 32 000 ^a~ak.

Neblagovremene i nepotpune prijave na javni konkurs ne}e se razmatrati.

4.) Podaci o izbornom postupku Upravni odbor Me|uo{tinskog istorijskog arhiva za grad ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani }e u roku od 30 dana od dana zavr{etka javnog konkursa izvr{iti izbor kandidata i predlog za imenovawe direktora dostaviti osniva~u-Skup{tini grada ^a~ka.

Predsednik Upravnog odbora Ivana ]irjakovi}

39

OGLASI

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG, centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2.

Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2,

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

40

OGLASI

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura.

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 24.000 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar.

Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov.

Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 u Qubi}skoj ulici sa CG, cena: 21 000 eura P=37 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 21 000 eura P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=37 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle sa CG, cena: 23 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 18 500 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=60 m2, nov, Balkanska ulica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena:

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura

34 000 eura P=65 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-30 m2 u blizini Radi{e Po{ti}, CG. Cena 19.500 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura

Alvad`inici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura

Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura

POSLOVNI PROSTOR MAGACIN 204 m2, 8.21 ari placa, ukwi`en, kod Sto~ne pijace. Cena dogovor.

BEOGRAD KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske

BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan 78 m2 na 1. spratu, renoviran, stari Autoprevoz, CG. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan kod {kole F. Filipovi}, 3. sprat, CG, terasa. Cena 28.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod H. Morave. Cena 33. 000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan , povr{ine 76 m2, 2 sprat, CG, 2 terase, podrum, kod Medicinske {kole. Cena 47.000 eura.

Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan u centru grada, 75 m2 sa CG, povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, nov, 2. sprat, CG, lift, Alvaxinica, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -701 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, bez posrednika, 2. sprat, ima lift. Tel. 060/ 506-5511 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji 2, CG, lift, terasa. Povoq-

41

OGLASI

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. no. Cena 18.000 eura.

Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici , kod {kole M. Pavlovi} . Tel. 011/ 237-9031, 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan 54 m2 na Alvaxinici, CG, lift. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 743-5-546 PRODAJEM dvoiposoban stan 57 m2, odmah useqiv u Qubi}skoj ulici, dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvoiposoban stan 63 m2, HITNO, sa CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM nov dvoiposoban stan 52 m2 na Alvaxinici, 3. sprat. Cena 30.000 eura. Tel. 064/ 158 -9 -363 PRODAJEM jednosoban stan u Pri{tinskoj ulici , 37 m2, 2. sprat. Cena 24.000 eura. Tel. 063/691-761 PRODAJEM jednosoban stan 37 m2, 3. sprat, CG, kod Hotel Morave. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan u dobrom stawu kod Hotel Morave, CG, terasa. Cena 24.000 eura.

Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan , 4. sprat, CG, fin raspored, u blizini Medicinske {kole. Vredi pogledati. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM jednosoban stan Skopska 4. sprat, CG, povr{ine 30 m2. Cena

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko celog dana 19.500 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM jednosoban stan u centru ^a~ka, Gradsko {etali{te. Cena po dogovoru. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM garsoweru kod Vojnog odseka, povr{ine 26 m2, 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM garsoweru sa CG u Nemawinoj ulici, povr{ine 19 m2, 6. sprat, lift . Tel. 064/ 158- 9363 PRODAJEM garsoweru 26 m2, novija gradwa, 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru 29 m2, 3. sprat, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/1589- 363 PRODAJEM stan u strogom centru 53 m2, kod Solida, gleda na Tempo. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115 -9 863 PRODAJEM povoqno stan 62.8 m2, 1. sprat, CG. Cena 30. 900 eura.

Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan, ulica Svetog Save ,1 sprat, CG, povr{ine 62 m2. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan Nemawina, 43 m2, CG, 4. sprat. Cena 28.000 eura.

Tel. 228-457 PRODAJEM stan 30 m2, novija gradwa, 2. sprat, u {irem centru. Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 691- 761 PRODAJEM nov stan 62 m2, dupleks, centar, odmah useqiv, CG, terasa.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 46 m2 u Dubrova~koj ulici, 3 sprat, CG. Cena 35.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM nov stan 60 m2 u Balkanskoj ulici, CG, cena 33.000 eura.

Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan ^a~ku, u ulici B. Jankovi}, 42 m2.

Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM jednoiposoban stan u strogom centru

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 MU[KARAC, 44 GODINE, UGOSTITEQSKI RADNIK, STAMBENO OBEZBE\EN / SA STANOM U U@EM CENTRU / KULTURAN, SPORTSKI GRA\EN, TRA@I ISKRENU @ENSKU OSOBU DO 37. GODINA, PO MOGU]STVU ZAPOSLENU, ISKQU^IVO RADI BRAKA. TEL. 064/ 1298633 PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati.

Tel. 063/ 843-0-214

grada, kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan 36 m2, centar, 4. sprat, lift, CG. Cena 24. 000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan u U~iteqskoj od 64 m2, bez posrednika. Tel. 063/ 8442-791 PRODAJEM stan 27 m2, strogi centar grada, Gradsko {etali{te. Cena dogovor. Tel. 066/ 366- 235 PRODAJEM povoqno stan 30 m2 u blizini R. Po{ti}, CG. Cena 19.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan 75 m2, 1 sprat, CG. Cena 50.000 eura. Tel. 060/ 348-9270, 032/ 228-457 PRODAJEM stan 37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, bez posrednika. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM nov stan 38 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 3. sprat. Cena 25.500 eura. Tel. 032/344-630 PRODAJEM stan 62 m2, centar, 2. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura.

Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan u strogom centru kod [ipada, 53 m2, tapija. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan 42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, ulica Qubi}ska, bez posrednika. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM dve ku}e u Atenici od 70 m2 i 90 m2. Cena 38.000 eura.

Tel. 348-927 PRODAJEM ku}u 70 m2 , 4.75 ari placa kod {kole Tanasko Raji}. Cena 36.000 eura. Tel. 064/158-9-363

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/803-3-676 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, / kod Parka /, odmah useqiva. Tel. 345543 PRODAJEM ku}u 70 m2 sa 4 ara placa u blizini Belvija. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7-271 PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 5 ari placa u Atenici.

Cena 17.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM 2 ku}e sa imawem, u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843- 0214 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe, u Trnavi. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Tel. 0033604179475 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Tel. 060/ 5589-296 PRODAJEM kamp ku}icu na jezeru u Ro{cima. Tel. 064/ 995-0-345 PRODAJEM vikendicu u Grabu, 80 m2, 46 ari placa sa 220 stabala {qiva i su{arom. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 891-3191 PRODAJEM poslovni prostor od 200 m2 i 10 ari placa u Preqini.

Tel. 061/111-6-439.

PRODAJEM poslovni objekat u Bajinoj Ba{ti u glavnoj ulici / kod Zelene Drine /, ukupne povr{ine

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

170 m2 sa 6 ari placa.

Tel. 064/ 50-46-107 PRODAJEM lokal 30 m2, centar kod Solida.

Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM povoqno wivu od 98 ari, u Viqu{i / 4 km od ^a~ka /, ispred puta, asfalt, naspram firme Precision.

Tel. 064/ 939-8-260 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM nov prazan dvosoban stan, CG, klima, lift, na du`i vremenski period. Tel. 064/ 148-6958 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a.

Tel. 332-671 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2, u Nemawinoj ulici, kod O[ Milica Pavlovi}, parno grejawe, cena povoqna. Tel. 064/ 993-4-038 i 032/ 345-738 IZDAJEM name{ten stan 64 m2 u U~iteqskoj ulici.

Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan- ku}a, sve je odvojeno, poseban ulaz. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM stan u u strogom centru , odmah useqiv. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM stan 42 m2, ulica Qubi}ska br. 50, pogodan za studente. Tel. 060/ 324-4-435 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj , u ^a~ku. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM trosoban name{ten stan kod R. Mitrovi} {kole, parno grejawe, kablovska, telefon.

Cena 80 eura. Tel. 069/ 129-1-528 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/ 842-3-736 IZDAJEM lokal u ^a~ku.

Tel. 064/ 119-5-903 IZDAJEM lokal 18 m2, parking iza Doma kulture, povoqno. Tel. 063/ 381950

42 IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 229-9952 IZDAJEM lokal u ulici Dragi{e Mi{ovi} 125, povr{ine 20 m2. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 826943, 064/ 450-3-085, 060/082-6-585 IZDAJEM poslovni prostor od 200 m2 i 10 ari placa u Preqini. Tel. 061/111-6-439.

IZDAJEM poslovno-magacinski prostor, magacin, hala, ^a~ak- Kru`ni put, povr{ine 280 m2, kancelarije 100 m2, plac 15 ari, ulaz direktno sa kru`nog puta. Tel. 063/ 885-2-977 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, parking, povoqno.

Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226-417 IZDAJEM poslovni prostor u centru, od 60 120 m2, parking. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 1022-759 IZDAJEM u centru Rakove, kod Doma, lokal sa magacinom, 130 m2. Pogodan za prodavnicu, otkupno mesto, proizvodwu.Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM u Viqu{i magacinski prostor od 170 m2 sa 10 ari placa. Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM magacin sa 3 kancelarije, kod Hotel Morave, P- 180 m2. Cena dogovor . Tel. 063/ 429704 IZDAJEM wivu 1.32 ha, potes Obre`. Tel. 064/ 535-4-453 IZDAJEM sobu za studente i |ake , blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343-871 IZDAJEM sobe za u~enice u blizini Medicinske {kole. Za sve informacije telefon 032/ 373624 IZDAJEM sobe sa upotrebom kuhiwe i kupatila kod Medicinske {kole.

Tel. 064/ 182-6-864 IZDAJEM stan i lokale u ^a~ku, u Qubi}skoj 50.

Tel. 032/343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM name{ten stan u strogom centru grada, kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM u strogom centru ku}u. Tel. 064/ 1022-759 IZDAJEM u strogom centru name{tenu kancelariju, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 1022-759, 032/ 226-417 CRNA GORA, BAR, [u{aw, izdavawe privatnog sme{taja - soba, blizu pla`e. Tel. 38230350562

OGLASI KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov CG i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220-808 KUPUJEM ku}u u gradskoj zoni, iskqu~ivo od vlasnika. Zvati posle 13 ~asova. Tel. 063/ 873-5576 KUPUJEM ku}u do 29.000 eura, lokacija Avenija Lipa . Tel. 066/ 009429 KUPUJEM stan do 40 m2, u`i centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 328-3892, 061/ 289-2-516 KUPUJEM stan bez posrednika, prednost nova gradwa. Tel. 063/ 815-0297 KUPUJEM stan sa parnim grejawem ili ku}u sa placem do 30.000 eura na teritoriji ^a~ka. Tel. 335-408, 066/ 009429 KUPUJEM jednosoban ili jednoiposoban stan ni`e spratnosti, novije gradwe, u {irem centru grada. Po`eqna okolina Hotel Morave. Tel. 064/ 248-2-593 PLACEVI PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, na placu objekat od 10 m2, struja, voda. Mo`e zamena za auto. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac u Qubi}u, 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, 100 m posle kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5134 PRODAJEM plac u Loznici, 15 ari, vo}e, pomo}ni objekat. Cena 3.500 eura. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM plac u ^a~ku, 13. ari, Atenica, Novo naseqe. Povoqno. Mo`e zamena za razno. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM plac 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 126-8-507 PRODAJEM plac u ^a~ku, kod Trnavske reke, 5 ari. Tel. 064/ 674-7-030 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / struja, voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 374-663, 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 10 ari , voda i vajat, Trbu{ani- Kameni most. Tel. 060/ 754-5-011 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 88 m2, u Parmencu, kompletna infrastruktura, pogodan za stovari{te, auto-otpad, strugare itd. Cena povoqna. Mo`e na du`i period. Tel. 064/ 250-7493 POTREBAN plac pogodan za ba{tu u ^a~ku ili okolini. Tel. 326-747

RAZNO PRODAJEM internet domen gorwi milanovac.org.

Cena 3000 eura. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM internet domen cacak.financial.

Tel.060/ 558-9-296 PRODAJEM internet domen borac.football. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM fiskalnu kasu SHARP ER-A 277S. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM vagu Libelinu. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM gramofon Toska 21, vrlo malo kori{}en, cena 5.000 dinara.

Tel. 060/ 4 812 144 PRODAJEM metalne police za vo}e i povr}e.

Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Mo`e zamena za laptop.

Tel.353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ovce IL DE FRANCE, sa papirima.

Tel. 064/ 913-6-902 PRODAJEM kravu sa teletom. 032/ 841-674 PRODAJEM hranu za pse i ma~ke, mlevena piletina i junetina, izuzetnog kvaliteta. Cena 60 din / kg.

Tel. 060/ 536-7-852 PRODAJEM 4 m3 jasenovih i bagremovih drva.

Tel. 064/ 417-5-628 PRODAJEM suva drva.

Tel. 556-1-495 PRODAJEM drva za ogrev, nisu cepana. Tel. 064/ 134-8-236 PRODAJEM ve}u koli~inu bagremovih direka , pogodnih za malinu i kupinu. Cena po dogovoru.

Tel. 064/ 479-4-331 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1- 044 PRODAJEM balirano seno. Tel. 063/ 614-586, 032/ 712-264 PRODAJEM kukuruz `uti u klipu. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM sadnice malina Vilamet. Tel. 060/ 695-7-770 PRODAJEM tuje i ukrasne biqke. Tel. 064/ 1268-507 PRODAJEM sadnice maline Vilamet. Cena 10.00 dinara komad. Tel. 065/ 699-7-579 PRODAJEM Virxinija duvan , ekstra kvalitet, blag, sitno se~en. Tel. 064/ 413-9-346 PRODAJEM Virxinija duvan, ekstra kvaliteta.

Tel. 064/ 401-2-491 PRODAJEM Virxinija duvan makedonski , 1 kg/1800 dinara. Tel. 064/ 236-4-584

PRODAJEM pakovawe cigareta od 18 komada, na boks 80.00 dinara, na paklicu 90.00, po komadu 10 kom / 800 dinara. Tel. 064/ 236-4-584 PRODAJEM razne bicikle. Mo`e zamena.

Tel.353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM samohodnu kosa~icu , BCS, italijanska, ispravna. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM Maunt bike.

Tel. 063/ 801-0-511 PRODAJEM agregate.

Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe ko`e i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg.

Cena 48 E. Mo`e zamena.

Tel. 353-016, 063/ 7494-846 PRODAJEM be`i~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Mo`e zamena. Tel. 353-016, 063/ 749-4846.

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe MIV K[ 16. Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 kcal/ h, 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 4 812 144 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM polovnu ugaonu garnituru. Tel. 063/ 817-3-301 PRODAJEM pult drveni, du`ine 2 m. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM rashladnu vitrinu Soko, du`ine 1.5 m. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM rusku Kama pumpu za vodu, kao nova, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM Elifamov kruwa~ meqe i kruni. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM dva nova, lepa balu~ana }ilima. Tel. 032/ 374-057 PRODAJEM kvalitetnu belu ~ipku, {irine 5 cm.

Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e / komad. Mo`e zamena.

Tel.353-016, 063/ 749-4846

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

PRODAJEM `i~ano staklo 9 E / m. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM mobilni telefon Soni Erikson 770.

Cena 30 E. Te. 353-016, 063/ 749-4-846.

PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel.353-016, 063/749-4846 PRODAJEM prikolicu LAKA za vi{e namena.

Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama.

Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan, o~uvan. Cena 350 eura. Tel. 060/ 4812144 ARMIRA^I PRODAJEM ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, za uzengije, remu za savijawe i se~ewe i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 KUPUJEM biciklu Maunt bike do 80 eura. Tel. 061/ 110-5-134 KUPUJEM klavir, mo`e zamena za saksofon, harmoniku ili violinu. Tel. 556-1-495 KUPUJEM elemente kaqeve pe}i. Tel. 034/ 381405, 064/ 154-7-307 KUPUJEM sadnice malina Tulamin. Tel. 712-198, 061/ 723-3-080 PRODAJA muzi~kih komponenti, vrlo povoqno.

Sve po 20 eura. Tel. 063/ 819-3-839 VR[IMO usluge ~i{}ewa ku}a, stanova, kao i poslovnih prostora.

Najpovoqnije u gradu! Tel. 064/ 527-9-979 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Shevrolet spark, 2007.godi{te, registrovan do marta 2014 godine, pre{ao 63.000 kilometara, prvi vlasnik.

Tel. 060/ 142-2-136 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM Citroen Santija, registrovan, ispravan, 1996.godi{te.

Cena 1.400 eura. Tel. 069/ 398-4-494 PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003.godi{te.

Postoji mogu}nost zamene za stan . Tel. 069/ 161-0777 PRODAJEM Shevrolet spark, decembar 2007, registrovan do polovine marta 2014.godine. Tel. 064/ 614-3-682 PRODAJEM Jugo 55,1992.godi{te, sa plinom, tek registrovan. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM Juga 5-icu, 1992. godi{te. Tel. 063/ 706-8-626, 386-298

USLUGE NADOGRADWA , oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Zaka`ite svoj termin na broj 064/ 353-7-871 ISKUSNA medicinska sestra pomagala bi oko ~uvawa Va{e bebe. Tel. 062/ 211-827 MEDICINSKA SESTRA nudi pomo} u ~uvawu dece, starih lica i pomo} u ku}i . Tel. 065/ 668-8-319 FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasa`er. Cena 1200.00 dinara mese~no.

Tel. 063/ 656-973 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne , termo i hidro izolacije.

Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 558-9-296 ^ASOVI elektronike i elektrotehnike za sredwo{kolce. Tel. 060/ 558-9296 ^ASOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9-296 ^ASOVI harmonike,~asovi gitare sa teorijom muzike. Tel. 060/030-8-967 POTREBNA usluga sa muqnom pumpom i agregat za proizvodwu struje. Tel. 065/ 465-8-132 VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno + 100% higijenski. Cele noge 600 dinara, noge do kolena 300 dinara, ruke 300 dinara, nausnice 150 dinara. Zaka`ite svoj termin. Tel. 064/ 353-7871 VR[IM usluge ~i{}ewa kancelarijskog prostora, vrlo povoqno. Tel. 032/ 375-585 VR[IM usluge cepawa drva ma{inskim putem.

Veoma povoqno. Tel. 064/444-3-163 BRAVARIJA GUS, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni.

Tel. 066/ 910-9-889 ZAPOSLEWE POTREBAN gra|evinski izvo|a~ radova na objektu u Ko{tuni}ima. Tel. 712-198, 061/ 723-3080 TRA@IM posao sekretarice ili prodavca u ^a~ku. Tel. 065/ 246-1967 TRA@IM posao prodavca ili sekretarice u ^a~ku. Tel. 064/ 390-2317

43

OGLASI

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

TRA@ITE POSAO ILI NOVE KADROVE? NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE - FILIJALA ^A^AK, U UTORAK 09. 04. 2013. GODINE, U SREDWEM HOLU DOMA KULTURE U ^A^KU, U VREMENU OD 11,00 DO 14,00 ^ASOVA ORGANIZUJE SAJAM ZAPO[QAVAWA. 11,00 ^ASOVA – SVE^ANO OTVARAWE SAJMA POSLODAVCI, ISKORISTITE PRILIKU! Prijavite svoje u~e{}e na sajmu i na ovaj na~in potra`ite radnike jer sajmovi omogu}avaju pravi izbor radnika na jednom mestu. U istom danu, postoji mogu}nost da se razgovara sa ve}im brojem kandidata za posao i odaberu najboqi kandidati.

Time se postupak selekcije kandidata umnogome skra}uje.

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

JO[ JEDNA [ANSA ZA POSAO! Iskoristite priliku da na jednom mestu, u istom danu, konkuri{ete na ve}i broj mesta u skladu sa svojim interesovawima i stru~nim sposobnostima. Sajam zapo{qavawa je prilika da mnogi od vas uspostave direktan kontakt sa ve}im brojem poslodavaca i prona|u posao.

POSETITE SAJAM ZAPO[QAVAWA!

Na osnovu odluke Nadzornog odbora br. NO-12/2013 od 23. 3. 2013. godine, Kompanija “Sloboda” AD objavquje licitaciju za prodaju vozila i to: Vozilo

Telefon za informacije: 032/385 - 950

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari placa u Lipova~kim {umama, blizu motela [ari}.

Telefon: 063 84 30 203

1. Kombi “RIVAL” 35.10 ^A 016-OU Odjavqeno – u voznom stawu 2. FLORIDA 1,3 POLY LX ^A 414-82 Odjavqeno – u voznom stawu 3. [koda “FELICIJA” 1.3 LX ^A 022-OV Odjavqeno – u voznom stawu 4. [koda “FELICIJA” 1.3 LX ^A 023-^Y Odjavqeno – u voznom stawu 5. Jugo “TEMPO” 1.1 ^A 007-DJO Odjavqeno – u voznom stawu 6. Prikolica “GO[A” FKP 14 49-46 ^A Odjavqeno – u voznom stawu 7. Traktor IMT-560, DELUXE sa granom za utovar-istovar-nije u voznom stawu

Godina proizvodwe

Po~etna cena

2001

115.000,00 din

2001

57.500,00 din

2000

79.000,00 din

2000

69.000,00 din

1999

46.000,00 din

1997

172.500,00 din

1987

230.000,00 din

Licitacija }e se obaviti dana 8. 4. 2013. godine sa po~etkom u 11 ~asova u Kompaniji “Sloboda” AD ^a~ak, ulica Ratka Mitrovi}a bb.

Vozila se mogu razgledati na dan licitacije u vremenu od 8 do 11 ~asova.

Vozila se prodaju u vi|enom stawu bez prava na naknadnu reklamaciju, po principu vi|eno-kupqeno. Licitacioni korak 5.000,00 dinara.

Pravo na u~e{}e na licitaciju imaju sva pravna i fizi~ka lica uz kauciju od 10% od po~etne cene. Tro{kovi PDV-a kao i tro{kovi oko preuzimawa kupqenog vozila, padaju na teret kupca.

Ukoliko kupac odustane od kupovine izlicitiranog vozila, kaucija se ne vra}a.

Uplatu kupqenog vozila kupac }e izvr{iti u roku od 2 (dva) dana od dana licitacije.

Sva bli`a obave{tewa u vezi licitacije mogu se dobiti na telefon 5563-349 ili 5562-141 lokal 291 – Odeqewe prodaje.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

44

^ITUQE

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

MARKETING 032/342 - 276 OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

U sredu 3. aprila 2013. godine navr{ilo se 10 godina od smrti na{e drage

Dana 5. 4. 2013. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg oca

VU^ICE JAKOVQEVI] iz Qubi}a Zajedni~ke uspomene i se}awe i danas `ive posle 10 godina, jer ~ovek postoji dok mu se ime spomiwe.

MOLA I ACO 15904

NIKOLE GRUJOVI]A Dragi o~e, tog jutra umesto da se probudi{, zaspao si u ve~iti san.

Nismo bili uz tebe u zadwim uzdisajima tvojim.

Oprosti nam. Uvek }e{ biti u na{im mislima. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

MILANKA \OKI] 26. 10. 1939 - 10. 4. 2010.

S' qubavqu .

DAJANA I MARKO

TVOJA DECA

15902

15916

Pro{lo je 14 godina a ti si svakodnevno u na{im mislima i pri~ama, ali te nema tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u `ivotu

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Dana 6. 4. 2013. u 12 ~asova na Preqinskom grobqu obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

DU[AN DULE KALAJXI]

RADOMIRU BO@OVI]U

2. 4. 1999 - 2. 4. 2013.

1934 - 2013

Dana 2. aprila 2013. navr{ilo se 14 godina od kako si nas napustio

DU[AN DULE KALAJXI] 2. 4. 1999 - 2. 4. 2013.

A tugu u na{im srcima ne mo`e vreme da izbri{e, jer bio si deo na{eg `ivota i ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoja sestra NATA[A, zet ZORAN, sestri~ine ANA i KRISTINA

POSLEDWI POZDRAV DRUGU I PRIJATEQU

PAJU Dani prolaze, a nijedan bez suza i se}awa na tebe an|ele na{.

Ostale su velike praznine, bol i tuga sa kojom `ivimo.

Do groba raweni tvoji: majka MILOSAVA i otac SRETEN

O@ALO[]ENI: sin DRAGAN, }erka QIQA, unuci MILO[, MARKO i SANDRA, brat BOLE sa porodicom

od MILA MILUNOVI]A, \OR\A BOJOVI]A sa porodicom i RADO[A ARSI]A sa porodicom

15907

15899

15900

Dana 7. 4. 2013. navr{ava se kao ve~nost dugih 12 godina od smrti na{e drage

TIJANE TOMI] - LIKE

Dana 6. 4. 2013. godine navr{i}e se ^ETRDESET DANA kako se upokojila na{a voqena

SE]AWE

RADOJKA VESKOVI] 1940 - 2013

Liko, ve~na slava tvom duhu i qubavi koju si nam pru`ala.

Tvojim mislima kojim si nas vodila i toploti kojom si nas obdarila.

Tvoja qubav za `ivotom `ive}e kroz nas.

Tvoji: AN\A, MIRA, SAVO, DRAGICA i DANIJELA

Vreme ne le~i bolne rane, ~ega god da se dotaknemo ~uje se eho tvoje du{e.

Zauvek ponosni {to smo te imali. Mnogo nam nedostaje{.

O@ALO[]ENI: }erka VERA, unuke MARIJA i JELENA, unuk VLADICA, snaja MILICA, praunuka NATALIJA

15906

15903

VIDOSAV STEFANOVI]

SLAVA VULI]EVI]

4. 4. 1968 - 4. 4. 2013. arhitekta iz Qubi}a

1. 5. 2003 - 1. 5. 2013. iz Qubi}a

Se}awa na VAS ne blede.

Sestra MILENA sa porodicom 15901

45

^ITUQE

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

MAJKU

Posledwi pozdrav deveru i stricu

OCA

SE]AWE NA

SIBINU MIRKOVI]U STANICU 5. 4. 2012 - 5. 4. 2013.

STANIMIRA 7. 4. 2009 - 7. 4. 2013.

MARJANOVI] Ako je smrt ja~a od `ivota nije od qubavi. Hvala vam mama i tata za sve {to ste u~inili za nas.

Uspomenu na vas s po{tovawem ~uva}e u srcima }erke MILA, SLAVICA i SNE@ANA, unuke MIRKA, IVANA, TIJANA i TAMARA, unuk MILAN, zetovi i ostala rodbina.

od snahe RADMILE, sinovica MARINE i JOVANE i zeta VLADIMIRA 15919

15905

Dana 2. 4. 2013. godine navr{ilo se DESET GODINA od smrti

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

SIBINU MIRKOVI]U

SE]AWE U sredu 3. aprila 2013. godine navr{ilo se 20 godina od kada smo izgubili na{eg dragog oca i dedu

NADE@DE NADE SAVKOVI]

1947 - 2013

RADOWI] R. DRAGOSLAVA kroja~ 3. 4. 1993 - 3. 4. 2013.

Iznenada je preminuo dana 2. aprila 2013. godine i ostavio nas da ve~no tugujemo za wim.

Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati wegovi supruga MILICA, deca ^EDOMIR i NATA[A, zet GORAN i unuke PETRA i TARA

Hvala ti za svu qubav, toplinu i pa`wu koju si nam pru`ila.

Po~ivaj u miru.

Unuk DEJAN sa porodicom i snaja CICA

Porodica sinovi RADOJKO i VLADAN sa porodicama

15917

15923

15911

Dana 6. aprila dava}emo 40 dana na{oj dragoj mami i babi

POSLEDWI POZDRAV dragom tati

11. aprila 2013. navr{avaju se TRI GODINE kako nije sa nama na{ voqeni

Dana 21. 1. 2013. pro{la je GODINA dana od smrti na{eg oca i dede

SIBINU MIRKOVI]U 1947 - 2013

MILIVOJE MI[O JOVANOVI]

od }erke NATA[E sa porodicom 15918

POSLEDWI POZDRAV NA[EM LARIJU

SIBINU MIRKOVI]U 1947 - 2013

od porodice BRATUQEVI]

LEPOSAVI ^VRKI] 1937 - 2013.

DRAGOJA ^VRKI]A 1928 - 2012.

^etrdeset dana je pro{lo a mi se jo{ ne mirimo sa tvojim odlaskom. Ostali smo sami bez podr{ke, qubavi, topline. Sami, ali jaki sa verom u srcima, ispuni}emo sva tvoja o~ekivawa.

Godina je pro{la otkako nisi sa nama. Tvoj `ivot je bio ispuwen dobrotom, radom i po{tewem.

Sa ponosom vas pomiwemo i sledimo va{ pravac i put.

O@ALO[]ENI: }erka SVETLANA i unuk DEJAN

Mnogo nam nedostaje{.

Uspomenu na tebe ~uva}e sin DARKO i unuk DANILO upl.

U subotu, 6. aprila u 12 ~asova bi}emo na mestu ve~nog boravka na{e dobre

POSLEDWI POZDRAV

15918

QIQANE LUKOVI]

MIRU FILIPOVI]U

POSLEDWI POZDRAV

MIROSLAVU FILIPOVI]U

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvam uspomenu na dragog zeta.

TINA 15914

bez ~ijeg prisustva brojimo ~etrdeset dana...

Nismo isti jer nam ti, mila na{a, mnogo, mnogo nedostaje{.

DUWA, ANA, SAVO, SR\A, rodbina i prijateqi 15908

2. 6. 1949 - 31. 3. 2013.

POSLEDWI POZDRAV

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM ZETU

Oti{ao si tiho, ne~ujno bez re~i, a nas ostavi sa bolom i tugom, da te vi{e `alimo i oplakujemo.

MIRU FILIPOVI]U

MIRU FILIPOVI]U

TVOJI NAJMILIJI: supruga ZORA, sinovi DEJAN i DRAGAN sa porodicama

Uspomenu na tvoj plemeniti lik ~uva}e od zaborava.

Porodica Marinkovi}

15915

15912

Sa ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

i

po{tovawem

Porodica SKELI] 15913

46

^ITUQE

MILUN VUKOLI]

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

I godina druga do|e, bolna se uspomena sprema, 10. aprilskog dana, ~etiri ~oveka u Mr~ajevcima u avio nesre}i iznenada nastradala, jer se nisu nadala.

Neka vas an|eli ~uvaju, krilima svojim du{e umivaju.

Spavajte u miru ve~noga sna, du{a vam se raja nagledala.

Ve~an pomen i ve~na vam slava, rodbina va{a u molitvi sa vama.

BORO ILI]

Obave{tavamo rodbinu, drugove i prijateqe, DVOGODI[WI PARASTOS dava}emo na mestu pada aviona u sredu 10. aprila u 13:30 ~asova u Mr~ajevcima.

O@ALO[]ENE PORODICE

GORAN IVANKOVI]

DRAGUTIN \OREM 1592

GORAN KOBRA G- ore si An|ele na{ O - vde samo tuga i nespokoj R - astanak nam je te{ko pao A - li ne boj se za nas nisi nestao N - ek te na{e suze ne bole E,- ali ne mogu da ne pla~u oni koji te vole !!!

Obave{tavamo rodbinu, drugove i prijateqe DVOGODI[WI PARASTOS dava}emo zajedni~ki 10. aprila 2013. godine u 13:30 ~asova na mestu pada aviona u Mr~ajevcima.

Na Macanskom grobqu u nedequ 14. aprila 2013. godine u 13 ~asova.

TVOJI NAJMILIJI 15909

47

^ITUQE

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE

Dana 7. aprila 2013. godine navr{ava se godina od smrti na{eg voqenog supruga, oca, tasta i deka

TU@NO SE]AWE

PETOGODI[WI POMEN

11. 4. 2008 - 11. 4. 2013.

GOSPAVI] RADOVANA DEKA 1931- 2012 Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo Tvojim odlaskom izgubili.

Vreme ne}e izbrisati tvoj lik i ne}e ispuniti prazninu koja je ostala. Bio si oli~ewe dobrote, plemenitosti i po`rtvovawa.

RADISAV RADE MAKSIMOVI] - MAKSO

RADE MAKSIMOVI] MAKSO

Od zaborava te ~uvamo mi, a nadamo se u tvojoj ve~noj ku}i an|eli. Hvala ti za sve.

Tvoji: supruga ANKA, sin DU[KO, }erke VESNA i DU[ICA, zetovi CANE i KALE, unu~ad DU[KO, MARIJANA, MARINA i JOVANA

Gubitak voqenog brata i ujaka ne le~i vreme.

Usamqeni smo i puni bola od kada si nas napustio.

Neka te an|eli ~uvaju i ve~ni mir na nebu daju.

Sestra SNE@ANA sa porodicom

U ~etvrtak 11. aprila 2013. godine u 13 ~asova }emo obaviti petogodi{wi pomen na ^a~anskom grobqu.

Vreme prolazi, bol i tuga ostaju do kraja `ivota. Bio si stub na{eg `ivota. Pru`ao si nam qubav i smisao postojawa.

Koliko je te{ko `iveti bez tebe samo mi znamo. Utehe nema. Na{a qubav, se}awe i tuga traja}e dok smo `ivi.

Neute{ni: majka NADA i otac MILOVAN

15920

15893

15893

11. 4. 2008 - 11. 4. 2013.

Dana 10. aprila 2013. godine navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg voqenog supruga i oca

9. aprila navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage majke, bake, svekrve i ta{te

SE]AWE NA

JOVANKE PETROVI]

BORA

BRATA BORA

Dve godine su pro{le, a mi se jo{ uvek ne mirimo tvojim iznenadnim odlaskom. I ako je te{ka istina da te nema. Nestala je na{a zvezda vodiqa, podr{ka i oslonac u `ivotu. Svaki dan listamo zapo~ete pri~e i planove, prekinute `eqe...

Nedostaje{ za sve {to dolazi. Svaki korak napred, svaki uspeh je nepotpun kad ga ne mo`emo podeliti sa tobom.

Nedostaje{, nedostaje tvoja blizina, qubav i dobrota.

Ostavio si nas da ve~no patimo i tugujemo za tobom. Sa qubavqu, ponosom i zahvalno{}u ~uvamo uspomene na vreme provedeno uz tebe: Tvoja supruga @AKLINA, }erka BOJANA i sin MILO[

Neko re~e: vreme le~i rane, pru`a utehu, mo`da nekome, ali nama ne.

Te{ka je istina da smo bez tebe pune dve godine.

Ostavio si trag koji se ne bri{e i dobrotu koja se pamti. ^uvamo te u na{im srcima od zaborava.

Tvoji najmiliji: bra}a VOJISLAV, VUJICA i sestra VERICA sa porodicama.

15922

15921

SE]AWE NA ^I^U

Bila si dobra, plemenita majka i ne`na baka.

TVOJI NAJMILIJI: sin RADE, }erke NADA i MILKA sa porodicama

SE]AWE NA DRAGOG ZETA

BORA

15891

SE]AWE 8. 4. 2003 - 8. 4. 2013.

MARIJA MILI]EVI] MAKI Uvek si u na{im mislima i `ive}e{ ve~no u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI 15892

BORA ILI]A

Godine brzo prolaze, sa najlep{im se}awem ~uvamo uspomenu na tebe. Hvala ti na svemu {to si za nas u~inio.

Voqenom ~i~i Boru od sinovice JOVANE i sinovca STEFANA

Nisi me|u nama ali }e{ zauvek ostati u na{im srcima i qubav prema tebi }e ostati ve~na.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Uspomene ~uvaju s qubavqu: porodica \OR\EVI]

15922

15921

Navr{ava se 40 tu`nih dana od prerane smrti na{eg supruga, oca, svekra i dede

VOQENOM KUMU

GODI[WI POMEN 11. 4. 2012 - 11. 4. 2013.

STEVO NOVAKOVI] iz ^a~ka Uspomenu na wega ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI 15894

40 dana nije sa nama na{ dragi deko

MILENKA NEDEQKOVI]A

ARSU

iz Gorwe Atenice

RA[KO BOJI] SA PORODICOM

Ponosni smo {to smo te imali a tu`ni {to smo te izgubili.

Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu, rad i plemenitost.

Tvoji najmiliji: supruga RADINA, sinovi MILAN i MIRKO, snaha ZORICA, unuka MILKA i unuci MILO[ i MARKO

15898

15896

Previ{e smo tu`ni {to smo te izgubili, neizmerno sre}ni {to smo te poznavali, po~astvovani {to si bio na{ kum.

Zahvalni za dane i no}i najiskrenijeg dru`ewa, prijateqstva i kumovawa.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

MILENKO NEDEQKOVI] iz Gorwe Atenice Ne mo`emo da verujemo da vi{e nisi sa nama. Ponosni smo {to se tvojim zovemo.

Vole}emo te zauvek.

Tvoji lepotani MILKA, MILO[ i MARKO 15895

Dana 6. 4. 2013. u 12 ~asova na sredwem Ateni~kom grobqu obavi}emo polugodi{wi pomen na{oj dragoj

ZLATANI KNE@EVI] 1946 - 2012 Po dobru }emo te pamtiti, sa ponosom pomiwati i tugom `iveti bez tebe. Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI 15897

PETAK 5. APRIL 2013. GODINE