5. decembar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 5. DECEMBAR 2014. GODINE

BROJ 47

CENA 30 DIN.

Na 37. sednici SG usvojen set poreskih odluka za 2015. godinu

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

DO PUNIJE GRADSKE KASE, PREKO XEPA GRA\ANA

strana 4.

Povodom 70. godi{wice „Crne bresni~ke jeseni”

strana 12.

Obele`en Dan oslobo|ewa ^a~ka u Drugom svetskom ratu

strane 6. i 7.

UZ SUBNOR, I RAVNOGORCI...

POMEN NEDU@NO STRADALIM PRECIMA Oma` Zavi~ajnog dru{tva "^a~ani" slikaru Draganu ]irkovi}u

strana 19.

Zbog obilnih padavina po~etkom sedmice se izlilo nekoliko reka i kanala

NA SNAZI NAREDBA O VANREDNIM ODBRANAMA OD POPLAVA Ministar odbrane Bratislav Ga{i} posetio Lu~ane

RAM ZA PORTRET NESTALOG GRADA

CENTRUM 069 - 310-04-60 06 032 - 310-460 03 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strana 3.

strana 23.

VOJSKA OSTAJE DOK IMA POTREBE

Se}awa na znamenite Ivawi~ane strane 20. i 21.

NEDEQKO KO[ANIN, EVROPSKI BOTANI^AR POREKLOM SA GOLIJE Slavoqub Piper

U VRHU EVROPSKE KARATE FEDERACIJE strana 30.

MARKETING

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

GRAD

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

ZBOG OBILNIH PADAVINA PO^ETKOM OVE SEDMICE IZLILO SE NEKOLIKO LOKALNIH REKA I KANALA

NA SNAZI NAREDBA O VANREDNIM ODBRANAMA OD POPLAVA! bilne padavine koje su u no}i izme|u 1. i 2. decembra zadesile i podru~je â~ka, uticale su na pove}awe vodostaja na rekama drugog reda, kanalima i lokalnim potocima, zbog ~ega su se u utorak izlili Ba~evac, @utaja, Botuwa, Kara~a, Bresni~ka i Lipni~ka reka i kanali Bunkovac i Slatina i poplavili velike povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta u desetak mesnih zajednica. Prema re~ima gradona~elnika Vojislava Ili}a, koji je na poziv gra|ana, sa pomo}nikom Milanom Bojovi}em i Bratislavom Ze~evi}em, zaduènim za odbranu i bezbednost, kriti~ne no}i posetio ugroèna podru~ja, poplavqeni su delovi mesnih zajednica Trnava, Katrga, Qubi}, Gori~ani, Slatina, Zabla}e, Trbu{ani, Kuki}i, Prijevor i Bresnica, u kojima su pod vodom bile velike povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta. Po{to je JP “Srbijavode” ~elnicima Grada dostavilo naredbu o vanrednoj odbrani od poplava na rekama êmernici i Zapadnoj Moravi, gradona~elnik Vojislav Ili} je, u svojstvu komandanta Gradskog {taba za vanredne situacije, izdao nare|ewe javnim komunalnim preduze}ima da budu u stawu stalne pripravnosti. Zbog pove}anog vodostaja Zapadne Morave, voda je u Ov~ar Bawi pre{la preko puta koji spaja auto kamp sa saobra}ajnicom koja prolazi kroz Bawu, zbog ~ega je nekoliko doma}instaav bilo odse~eno i “upu}eno” na vise}i most izme|u dve obale

reke. Obilne padavine pratio je i olujni vetar koji je izazvao kvarove na visokonaponskoj mre`i i prekid u snabdevawu elektri~nom energijom doma-

a seminaru - debati “Korupcija u lokalu”, koji je po projektu Centra za qudska prava â~ak, organizovan u utorak, advokatica Katarina Golubovi} iz JUKOM-a, odràla je predavawe na temu “Uloga civilnog dru{atva u borbi protiv korupcije”. Ona je podsetila da Komitet pravnika za qudska prava jo{ od 2004. godine insistira na otvorenosti u radu svih organa jedinica lokalne samouprave. Predstavnica JUKOM-a je istakla da je jako bitno da se nevladin sektor na adekvatan na~in ukqu~i u borbu protiv korupcije, pre svega da u~ini da rad javnih preduze}a i organa jedinica lokalne samouprave bude javan. - Za sada su nevladine organizacije otkrile mnoge slu~ajeve korupcije, i to pre svega organizacije koje su radile na lokalu. To su male organizacije koje smo mi podràli u startu wihovog delovawa, ti-

}instava u Vidovi i Ro{cima. Zahvaquju}i efikasnoj intervenciji radnika “Elektrodistribucije” kvarovi na dalekovodu su sanirani ve} u utorak.

Osim reka, velike nevoqe stanovni{tvu ovih mesnih zajednica doneli su i zagu{eni kanali, koji u MZ Trnava nisu primili povr{inske vode, zbog ~ega je bilo ugro`eno nekoliko desetina doma}instava u ulicama 1, 2, 3 i |akona Avakuma i ispod pruge, ka reci Zapadnoj Moravi. U Mili}evcima se izlila Mili}eva~ka reka i “prekinula” deo makadamskog puta i od sela odsekla desetak doma}instava, navodi se u izve{taju Bratislaa Ze~evi}a, koji napomiwe i da su u MZ Katrga nekoliko doma}instava i desetine hektara zemqi{ta poplavile Bresni~ka reka, @utaja i Bukovac i da su JP “Gradac” i JKP “Moravac” istog dana uputili qudstvo i mehanizaciju da saniraju o{te}eni teren. U Qubi}u i Gori~anima poplave su prakti~no izazvali pojedini me{tani, koji su kanal “zatvorili” betonskim

plo~ama, odnosno zaravnili propuste pored puta. Velike koli~ine vode potkopale su deo puta koji vodi ka Slatinskoj bawi i nanele velike koli~ine {qunka i zemqe na kolovoz, zbog ~ega je na ovoj deonici ugro`ena bezbednost u saobra}aju, dok je u Balugi Trnavskoj voda sru{ila most na reci Kara~i, koji je “zavr{io” u re~nom koritu. U oba slu~aja blagovremeno je intervenisalo JP “Gradac” sa svojim izvo|a~ima radova i saniralo posledice obilnih padavina i izlivawa vodotokova. Posla za ovo JP bilo je i u MZ Prijevor, u kojoj je Kepa~ki potok prakti~no otcepio deo kolovoza na ve}oj krivini seoskog puta, navodi se jo{ u Ze~evi}evom izve{taju o posledicama obilnih ki{a od 1. i 2. decembra, dostavqenom komandantu Gradskog {taba za vanredne situacije. M. N.

ODR@AN SEMINAR - DEBATA „KORUPCIJA U LOKALU”

ULOGA CIVILNOG DRU[TVA U BORBI PROTIV KORUPCIJE me {to smo ih obu~ili na koji na~in se na{ zakonodavni okvir moè koristiti u ove svrhe. Na{a uloga danas je da pokaèmo malim lokalnim organizacijama u â~ku na koji na~in mogu otkriti i skrenuti pa`wu javnosti na slu~ajeve korupcije. Jako je bitno i da se institucije sistema bore na pravi na~in i da ka`wavaju one koje otkriju nevladine organizacije i drugi aktivni pojedinci. Nevladine organizacije mogu vr{iti i monitoring, {to radi i Centar za qudska prava â~ak - rekla je Katarina Golubovi}.

Predsednik Centra za qudska prava â~ka Qubi{a ^korovi}, kaè da je korupcija pojava koja je prisutna u svim sferama dru{tva. - Svuda ima korupcije, ima je i u â~ku, to niko ne moè pore}i. Svaka funkcija je privilegija, a privilegija je tlo pogodno za korupciju. Mi vr{imo i stalni monitoring sudstva, jer su nam gra|ani nametnuli svojim zahtevima da u ime javnosti budemo prisutni na wihovim sporovima. Ne samo kod nas u â~ku, ve} u celoj Srbiji je uobi~ajeno da sudski procesi traju

godinama, ~ak i po {est, sedam, posebno iz radnog prava. Ima ~ak i slu~ajeva da se u jednom predmetu promeni pet, {est sudija. Naravno, dok je postupak u toku i dok ne bude doneta presuda, mi ne moèmo komentarisati pojedina~ne odluke - kazao je Qubi{a ^korovi}. Centar za qudska prava â~ak funkcioni{e vi{e od godinu dana, a osim neposredno u kancelariji, gra|ani mogu ostvariti kontakt i posredstvom Interneta, odnosno putem dru{tvenih mreà. N. R.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“ Registarski broj: BD 82596/2007

www.caglas.rs CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd Nedeqno ISSN 0350-9613 COBISS.SR - ID 15955970

POLITIKA

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

NA 37. SEDNICI SG USVOJEN SET PORESKIH ODLUKA ZA 2015. GODINU

GRADSKA KASA PUNIJA, ALI NOVI UDAR NA XEP GRA\ANA! N

a 37. sednici Gradske skup{tine, u ~etvrtak, 27. novembra, tokom prvog dana zasedawa, nakon vi{e~asovne rasprave, usvojen je set poreskih odluka, koje }e se primewivati u 2015. godini. Porez na imovinu je veoma zna~ajan i ~ak drugi po veli~ini prihod u buxetu, pa otuda i ne ~udi {to je ova tema usijala atmosferu u gradskom parlamentu. Du{ko Savkovi}, na~elnik GU za lokalnu poresku administraciju, u svom uvodnom izlagawu je objasnio da je odre|ivawe zona veoma sloèna problematika, jer je zakon propisao uslove kojih se lokalne samouprave moraju pridràvati. Da bi se odredila zona neophodno je da postoji promet nekretnina, a zakon je predvideo da se u slu~aju wegovog odsustva uzima cena iz grani~nih zona. Ukoliko i taj model izostane relevantna je cena nepokretnosti iz najopremqenije zone, a ona je za poslovni prostor u ovoj godini iznosila 148.000 dinara po kvadratu, {to bi privrednike dovelo, kako je rekao Savkovi}, u daleko nepovoqniji poloàj. To i jeste bio glavni razlog zbog koga je do{lo do smawewa tre}e zone, na ra~un ~etvrte. Poslovni prostor u zonama 4 i 5 obuhvata oko 195.000, a u prve tri zone oko 50.000 metara kvadratnih. Savkovi} je istakao da je poreska stopa za nepokretnosti jedinstvena na celoj teritoriji grada â~ka: za obveznike koji vode poslovne kwige ona iznosi 0,4 odsto, na zemqi{tu 0,05, a na nepokretnostima obveznika koji ne vode poslovne kwige zavisi od poreske osnovice. Na poresku osnovicu do deset miliona dinara stopa iznosi 0,32 procenta.

DA POSLANICI INICIRAJU IZMENU ZAKONA! Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} je istakao da su ove odluke veoma bitne, jer zadiru u buxete gra|ana, a s druge strane, re~ je o drugom po veli~ini izvornom prihodu u gradskoj kasi. - Zakonski okvir koji reguli{e ovu problematiku nije dobar i ne postoji model koji nam daje na~in

da definisawem ovih elemenata imamo uravnoteènu poresku politiku u na{em gradu tokom jedne godine. Model je takav da moè dovesti do turbulencija u smislu pove}awa ili smawewa poreza na imovinu. Dva meseca smo se bavili time da uravnoteìmo elemente, kako bismo napravili {to mawi broj ekstrema. Dràva je definisala maksimalne stope, a mi smo se opredelili da ove godine otklonimo ono {to je bila najve}a primedba, a to je da utvrdimo ve}i broj zona. Poku{ali smo da u svakoj zoni imamo {to ve}i broj ugovora, kako bi se to direktno odrazilo na prose~nu vrednost nepokretnosti po vrstama. Da li je to dobro ili ne sve je to relativno, ali mislim da je ovo model koji je na{a poreska administracija primewivala 2013. godine, sa malim modifikacijama. Odre|ivawem zona mi smo na neki na~in opredelili i prose~nu cenu kvadratnog metra po vrstama nepokretnosti. Uslov je bio da postoji najmawe tri prometa nekretnina po zoni, kako bi se odredila prose~na cena nepokretnosti, a tamo gde prometa nije bilo oslawali smo se na grani~nu zonu. Sve ostalo je stvar matematike – rekao je Lukovi}, konstatuju}i da bi poslanici trebalo da pokrenu inicijativu da se promeni na~in obra~una poreza na imovinu. Odbornici opozicije su izneli brojne zamerke na set predloènih poreskih odluka i tokom ~itave diskusije su potencirali na tome da je, radi delotvornijeg rada, trebalo izmeniti redosled ta~aka dnevnog reda, uz pojedina~no podno{ewe izve{taja za svaku od wih. Oni su konstatovali da je novi predlog odluke o odre|ivawu zona svakako boqi od pro{logodi{weg re{ewa, ali su imali primedbu {to u materijalu umesto spiska ulica nisu dobili mapu, na kojoj bi se sve jasno videlo. Dragan Vu~eti} (DS) je istakao da je za poreske obveznike svakako boqe {to sada postoji pet zona, ali kada se uporede pro{logodi{we i ove nove poreske stope, “ura|ene su na {tetu i teret gra|ana i privrede”. Prema wegovoj proceni, najoptere}eniji }e biti oni koji se bave

proizvodwom i skladi{tewem, dok }e trgovci ili vlasnici kancelarijskih prostora biti u prednosti. Veliki udar }e pretrpeti i gra|ani, koji }e dobiti uve}ana poreska re{ewa, zakqu~io je Vu~eti}. - Svedoci smo da se na jednoj strani smawuju penzije i zarade u javnom sektoru, a na drugoj strani imamo uve}awe poreskih obaveza, pa kakav }e onda biti ìvotni standard na{ih gra|ana u narednoj godini - postavio je pitawe Vu~eti}, konstatuju}i da se mawak novca u gradskom buxetu, koji je nastao zbog smawenih transfera iz Republike, nadome{ta na teret gra|ana i privrednika ovog grada. Primedbe na predloèni set poreskih odluka su imali i pojedini odbornici vladaju}ih stranaka. Milan Tanovi} (SNS) je izneo vi|ewe da je sramota ukoliko se podrì predloèni set odluka u celini, jer u wemu postoje odre|eni nedostaci, na koje je u vi{e navrata li~no upozoravao. - Ukoliko Skup{tina usvoji ovu odluku, odgovornost snose odbornici, jer }e se siroma{nim gra|anima na teret biti stavqena obaveza pod pretwom krivi~ne odgovornosti - rekao je Tanovi}, predloìv{i Skup{tini da ne podrì predloèni set mera zarad puwewa buxeta. Aleksandar Maksimovi} (SNS) je rekao da mu najvi{e “bode o~i” {to se u obrazloèwu sve vreme govori da ne}e biti nekog zna~ajnijeg pove}awa poreza. Isto takvo obe}awe su gra|ani imali i pro{le godine, a svi su uglavnom platili ve}i porez. - Nije mi jasno zbog ~ega se to krije. Ako je pro{logodi{wi porez bio 120, a ovaj novi 180 miliona dinara, pove}awe iznosi 60 miliona i to bi trebalo otvoreno re}i. Kao {to je na{ premijer Aleksandar Vu~i} otvoreno govorio o smawewu plata, ukidawu minulog rada i u{tedama na svim nivoima, iako su to nepopularne mere, zbog ~ega se i ovde jasno ne kaè da je pove}awe poreza nu`na mera. Ovo {to pri~aju odbornici Dveri je ~ista demagogija, jer }e, kasnije kada do|e na red pri~a o buxetu, postaviti pitawe

zbog ~ega nije obezbe|eno dovoqno para za kulturu, zdravstvo, obrazovawe... Jedan od na~ina puwewa buxeta je poreska politika i da bi grad mogao da funkcioni{e buxet mora da se popuni, a jedna od nepopularnih mera je i pove}awe poreza - rekao je Maksimovi}, a wegova izjava je izazvala reakcije opozicionih odbornika. Branislav Lazovi} (Zajedno za Srbiju) je naveo da bi porez trebalo da bude stimulativan, a da dràva Srbija i lokalne samouprave jo{ uvek nisu jasno iskristalisale kakvu poresku politiku treba da vode. - Mi se zalaèmo da ve}i deo krize iznesu oni koji imaju, a ne oni koji nemaju. Pored svih nameta koje imaju, gra|ani ne}e mo}i da iznesu i pove}awe poreskih zaduèwa - rekao je Lazovi}, iznose}i bojazan da }e zbog ekonomske nemo}i na scenu ponovo stupiti sudski izvr{iteqi, koji }e krenuti u prinudnu naplatu. Aco \enadi} (Dveri srpske) je podsetio da je jo{ pro{le godine predlagao da se razmotri ni{ki model poreskog seta odluka, {to nije prihva}eno, a sada se u odre|ivawu zona pribeglo istom re{ewu. On je izneo primedbu da je prva zona mala, da mawa biti ne moè, a ~etvrta se proteè od Ulice Stefana Prvoven~anog, pa sve do Gorwe Trep~e, {to je u potpunosti nerealno. Dr Milan Roganovi} je, tako|e, izneo neke od nelogi~nosti u formirawu zona. - Ako su komunalna opremqenost, opremqenost javnim objektima i saobra}ajna povezanost sa centrom grada bili polazni kriterijumi, kada se posmatra spisak ulica po zonama name}e se pitawe da li su put za [ebeke i Ulica kneza Milo{a isto opremqene i da li }e ovakva poreska politika oterati potencijalne investitore - istakao je Roganovi}. Nenadi} (Dveri) je rekao da buxet treba da se puni, ali se wegova stranka ne slaè sa tim da se globi narod,“ koji je dovoqno o~erupan i siroma{an da nema kud vi{e“. Prema predloènim odlukama, kako je naveo, stope poreza se pove}avaju za siroma-

{ne, dok su za bogate ostale iste. Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) je istakao da je stra{no {to pojedinci za skup{tinskom govornicom optuùju Dveri za demagogiju, a dverjani ve} godinu dana pri~aju o istim stvarima. Predlagali su da se zone podele i prema blizini pojedinih putnih koridora, ali to nije prihva}eno. Daqe, kako je naveo, u â~ku postoji sedam gra|evinskih zona, a pet poreskih. - Kad smo pogledali zone i poreska optere}ewa, konstatovali smo da moèmo da nabrojimo imena onih za koje je jedna ovakva odluka pisana. Ove odluke su pisane spram bogatije strane populacije, a najmawe {tite one koji su najsiroma{niji - rekao je Tanaskovi}. LO[ SIGNAL PRIVREDNICIMA Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) je naveo da bi za efikasnije puwewe buxeta, pored poreskih re{ewa, trebalo razmotriti i neke druge na~ine, kao {to su poreska disciplina i progresivno oporezivawe onih koji su bogatiji. Osim toga, kako je rekao, trebalo bi uvesti razli~ite poreske olak{ice za potencijalne investitore, kako bi oni bili motivisani da grade objekte i otvaraju pogone, a svega navedenog nema u setu poreskih odluka. Tako|e je zamerio da su neke od najopremqenijih lokacija u strogom centru grada, iako su najpresti`nija mesta za stanovawe i poslovawe, preba~ene iz prve u drugu mawu poresku zonu, kao {to su to ulice Bate Jankovi}a i Kara|or|eva. Dmitar Popovi} (DS) je naglasio da su poreske odluke veoma bitne, prvenstveno zbog rada komunalnih preduze}a. Od novca poreskih obveznika se finansira rad svih javnih preduze}a, odnosno slu`bi, koje se bave odràvawem saobra}ajnica u zimskom i letwem periodu. - Ako je jedan od uslova komunalna opremqenost, opremqenost javnim objektima i saobra}ajna povezanost sa centrom grada - to su parametri, koje je trebalo ispo{tovati u odre|ivawu zona. To sam govorio pro{log puta, a i sada. Pi-

tao sam qude iz “Gradca” da li su u~estvovali u odre|ivawu zona, ali su mi odgovorili da ih niko nije pozvao. O~igledno da ne{to ne {tima. Trebalo je da se na ovom poslu okupe sve stru~ne slu`be, kako bi se studiozno pristupilo problemu. Opozicija nema za ciq da nekoga pquje, ve} da se porez najpo{tenije raspodeli na pravna i fizi~ka lica na teritoriji grada â~ka. Du{ko Savkovi}, na~elnik GU za lokalnu poresku administraciju, je istakao da zonirawe predstavqa teritorijalnu podelu i ne moè se vr{iti za pojedina~ne objekte i mawe delove naseqa, a visina poreske obaveze ne moè biti razlog za preme{tawe odre|ene lokacije u neku zonu. Kako je naveo, ni{ta se ne dobija pro{irivawem zona, ako nema prometa nepokretnosti, jer se u tom slu~aju automatski primewuje cena iz najopremqenije zone iz 2014. godine. U slu~aju rubnog podru~ja, pomerawe zone je bilo neophodno, jer nije bilo prometa nepokretnosti. - Da nismo izvr{ili pomerawe, ne bismo mogli da utvrdimo cenu. U rubnom podru~ju sa prigradskim naseqima porez na poslovni prostor bi iznosio 148.000, a na ovaj na~in je 12.000 dinara - objasnio je Savkovi}. Aleksandar Tanaskovi} je zamerio {to su kori{}eni maksimalni koeficijenti za svaku zonu, bez obzira {to ne}e biti primewivani u narednoj, ve} tek mo`da u 2016. godini, jer se na taj na~in {aqe lo{ signal privrednicima. Aleksandar Maksimovi} je istakao da za wega ve}i problem od visokih koeficijenata, koji se naredne godine najverovatnije ne}e primewivati, predstavqa cena kvadrata, koja se u pojedinim slu~ajevima drasti~no razlikuje, pa se doga|a da se poreska osnovica razlikuje i za stotinak hiqada za poslovne objekte koji se nalaze vrlo blizu, ali pripadaju razli~itim zonama. Bez obzira na sve izre~ene primedbe, set poreskih odluka na osnovu kojih }e se obra~unavati poreska zaduèwa za 2015. godinu usvojen je ve}inom odborni~kih glasova. V. S.

POLITIKA

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

U NASTAVKU SEDNICE RAZMATRAN IZVE[TAJ O PODELI HUMANITARNE POMO]I POPLAVQENOM STANOVNI[TVU

KO JE KOLIKO POMOGAO? i{e od dva sata odbornici su raspravqali o “izve{taju o do sada podeqenoj humanitarnoj pomo}i poplavqenom stanovni{tvu sa kriterijumima po kojima je pomo} dodeqena”, da li je ova tema pretvorena u politi~ko-propagandnu tribinu, ko je vi{e ili mawe posvetio pa`we ugroènima. Otvaraju}i diskusiju, odbornici Dveri Aco \enadi} i Radisav Rackovi}, pomenuli su porodicu ~iji ~lanovi spavaju na potkrovqu {tale i u {atoru, po{to jo{ uvek ne mogu da se usele u ku}u. Ta porodica imala je i primedbu na podelu humanitarne pomo}i, naro~ito posteqine i hrane. - Qudi koji su prvi evakuisani helikopterima posluìli su za slikawe i obe}awa, a jedan ~ovek iz te grupe se nije na{ao na spisku za raspodelu kukuruza. Poplavqeni su nezadovoqni, jer sto~na hrana nije pravedno raspore|ena i morali su i da pla}aju punu cenu za veterinarske usluge. Apelujem na gradsko rukovodstvo da poseti ugroène da bi se uverili kako oni ìve. Wima je pomo} limitirana na 280 hiqada dinara, {to su dve plate gradona~elnika - rekao je \enadi}. Konkretne ~iwenice o raspodeli humanitarne pomo}i i na~iwenoj {teti zatraìla je i odbornica PUPS-a Rada Obrenovi}. Atmosfera u Gradskom parlamentu uzavrela je kada je za govornicu iza{ao {ef odborni~ke grupe Dveri Bo{ko Obradovi}. On je najpre prozvao predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a i fondaciju wegove supruge Dragice. - Predsednik dràve koga ste vi, potpuno nezasluèno, proglasili po~asnim gra|anonom â~ka nijednom nije do{ao da poseti ovaj grad, a pretrpeli smo velike {tete od poplava. Niko iz fondacije wegove supruge, koja ima kriminogeno delovawe, nije ovde dolazio - naveo je Obradovi} obrativ{i se gradskom rukovodstvu. Na wegove re~i reagovao je predsednik Skup{tine Veqko Negovanovi} zatraìv{i da ne naziva qude kriminalcima i da povu~e re~. Istovremeno su se ~ule i opaske napredwaka Slavice Dragutinovi} i Aleksandra Maksimovi}a

da Obradovi} kr{i poslovnik i da skre}e pri~u sa teme. - Rekao sam da je delovawe te organizacije kriminogeno, jer se reklamira na sajtu predsednika Srbije, a nisu naveli izvore finansirawa. Ne}u da povu~em re~ i odgovaram za svoje postupke - bio je kategori~an Obradovi}. Na kraju je upitao {ta je sa ra~unom grada za poplavqewe, mogu li odbornici jo{ jednu dnevnicu da izdvoje da im

pomognu, moè li gradsko rukovodstvo da organizuje jednu donatorsku ve~eru na kojoj bi bila prikupqena sredstva, gde su predsednik dràve, premijer, ministar za vanredne situacije, gradona~elnik? Posle Obradovi}eve diskusije za govornicu je iza{la predsednica odborni~ke Grupe SNS Nade`da Simovi} i ukazala na povredu poslovnika, na osnovu ~lanova 144 i 147 (odbornik govori van teme i koristi uvredqive izraze). “Na dnevnom redu je izve{taj o tome {ta je do sada ura|eno za poplavqeno stanovni{tvo, a vi zloupotrebqavate govornicu za neku politi~ko-propagandnu tribinu, vrlo sr~ano, iako za tako ne{to nema razloga. Pomiwete predsednika republike i pitate se za{to on nije do{ao”. Wen govor prekinuo je Bo{ko Obradovi} ponoviv{i za{to Tomislav Nikoli} nije do{ao u â~ak i po kom kriterijumu je izabran za po~asnog gra|anina. Kako je posle opomene Veqka Negovanovi}a, Obradovi} sa mesta rekao da odbornica pri~a nebu-

loze, Simovi}ka je napustila govornicu. U nastavku je Negovanovi} izrekao Obradovi}u opomenu na osnovu 144. i 147. ~lana. Nastala je i rasprava da li mu je, prema poslovniku, izre~ena adekvatna opomena i na {ta ukazuju pomenuti ~lanovi. Svoje argumente je poku{ao da iznese Aco \enadi}, ali mu je Negovanovi} oduzeo re~. Na kraju se o izricawu ove mere izjasnio i sekretar Skup{tine Qubodrag Petkovi}.

NAPREDWACI UZVRA]AJU... Posle rasprave o odredbama poslovinika, potrudili su se ostali napredwaci da uzvrate dverjanima i odbrane gradsku i republi~ku vlast. Pomenuli su i da nisu jedino pripadnici Dveri pose}ivali ugroène i pomagali im u najteìm trenucima. - Ju~e smo pri~ali o pove}awu poreskih stopa i poku{ali da obezbedimo sredstva za sanaciju o{te}ene infrastrukture. I “Gradcu” su potrebne pare, a zaboravqate koliko je ure|eno nekategorisanih puteva. Stalno pomiwete “mi”, a gde smo mi bili? Nije ta~no da niko ne pomaè poplavqenima. U toku je sanacija re~nih tokova i za to je Kancelarija za obnovu obezbedila sredstva. Ta~no je da nedostaje novac - re~i su Gordane Ciki} Plazini}. Slavica Dragutinovi} pomenula je i da su bolesni sa ugroènih podru~ja dobijali zdravstvenu uslugu bez kwiìce, u Urgentnom centru sigurno, a bila su im otvorena i vrata Doma zdravqa.

- Tim qudima je pomo} potrebna, gradsko rukovodstvo se trudi, a mislim i da mi iz ove sale moèmo da se organizujemo da im jo{ pomognemo. Nije bilo lo{ih namera i smetaju mi prozivke premijera i predsednika dràve. Svi vidimo koliko se premijer trudi - navela je ona. U me|uvremenu je reagovao i odbornik SNS Milan Tanovi} zahtevaju}i da sazna gde su pare za poplavqene. Wegov kolega iz LDP-a Dragan Biseni} nije bio jedini koji se poàlio na nepotpun izve{taj o dodeli pomo}i ugroènima. Biseni} je zahtevao da sazna i koliku }e od{tetu dobiti ugroèni, da li }e im biti ispla}eno, 100, 70 ili 50 odsto od ukupne {tete. I pre wega odbornici Dveri su zahtevali da poplavqeni budu oslobo|eni pla}awa komunalnih tro{kova i podvrgnuti medicinskom pregledu. U me|uvremenu je i Tihomir \urovi}, SNS, naveo da se poqoprivredna komisija potrudila da nijedno doma}instvo ne ostane bez hrane za stoku. NIKO NE]E PATITI Na polemike i primedbe odbornika usledili su odgovori podnosioca izve{taja Vladimira Grujovi}a, na~elnika Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, pomo}nika gradna~elnika Milana Bojovi}a i gradona~elnika Vojislava Ili}a. Bojovi} je podsetio da je procewena {teta od 85, a ispla}eno je 95 miliona dinara. Porodici koja je hladne dane do~ekala na potkrovqu {tale ku}u gradi Danski savet. Prema re~ima Vojislava Ili}a, [tab za vanredne situacije je u kriti~nim danima odrào vi{e od 30 sednica i o svaki problem je detaq-

no razmatran. Gradskom rukovodstvu su bila otvorena sva ministrstva, a Ministrstvo za saobra}aj je odvojilo vi{e od 30 miliona za sanaciju o{te}enih saobra}ajnica, mostova, klizi{ta. - Novac za sanaciju od Vlade ne moèmo dobiti, jer bi to bila zloupotreba. Ugroèni su pozivali, mi smo izlazili na teren. îwenica je da smo se susretali sa svakakvim pojavama. @alili su nam se qudi posle poplava da su ostali bez dinara, a posle sedam dana do|u kod nas da prijave da im je neko ukrao hiqadu evra. Zvala je èna i pitala do kada }e da spava na dve stolice. Kada smo proverili wenu situaciju, uvideli smo da je ona dobila 250 hiqada. Poku{avali su pojedinci na razne na~ine da dobiju i vi{e. Ali, ne}emo dozvoliti da iko pati na poplavqenom podru~ju, da do~ekaju qudi zimu bez ogreva i osnovnih uslova za ìvot, pod uslo-

vom da su korisnici socijalne pomo}i ili su dobili minimalnu pomo}. Sva humanitarna pomo} bi}e podeqena onima kojima je najpotrebnija. Ovaj proces nije zavr{en, nastavi}emo da poma`emo poplavqeno stanovni{tvo - izjavio je Ili}. On je naveo i da }e uskoro biti sanirani bedemi Zapadne Morave i ostalih vodotokova prvog reda, kao i da nije ta~no da je {teta nastajala i zbog izgradwe autoputa. Kako je najavio, deonica od Preqine do Qiga bi}e u funkciji do 2016, a kompletan autoput zavr{en do kraja 2017. Ovih dana asfaltirano je i 20 kilometara od Preqine do Qiga. Po{to odbornici Dveri nisu bili zadovoqni odgovorima nadle`nih, zbog diskusije van govornice predsednik Skup{tine izrekao je opomenu odborniku Dveri Aleksandru Tanaskovi}u. Z. J.

Ivan Bo{wak, dr`avni sekretar Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, posetio Moravi~ki upravni okrug

O IZME[TAWU MUO IZ PROSTORIJA GRADA van Bo{wak, dràvni sekretar Ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Republike Srbije, posetio je Moravi~ki upravni okrug. Ivan Bo{wak i na~elnik MUO Slobodan Jolovi} razgovarali su o radu organa dràvne uprave i lokalnih samouprava na teritoriji okruga, kao i o kadrovskoj strukturi i tehni~koj opremqenosti inspekcijskih slu`bi i organa izvr{ne vlasti u dràvnoj upravi i lokalnim samoupravama. Jolovi} je zatraìo od dràvnog sekretara Bo{waka da zajedni~ki rade na obezbe|ewu uslova kod Vlade Republike Srbije za izme{tawe slu`bi Moravi~kog upravnog okruga iz prostorija grada â~ka, u zgradu ~ijije vlasnik dràva Srbija, a korisnik JP “@eleznice Srbije”, koja se nalazi u â~ku, u Ulici @elezni~ka kolonija bb. Na ovaj na~in okrug bi dobio funkcionalne uslove za rad, a grad â~ak objedinio svoje inspekcijske slu`be i upravu grada radi boqeg funkcionisawa i pruàwa usluga svojim gra|anima, navodi se u saop{tewu za javnost Slu`be za odnose sa javno{}u MUO.

POLITIKA

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

DELEGACIJE GRADA, SPS-A I BORA^KIH UDRU@EWA POLO@ILE VENCE NA SPOMEN PARK BORBE I POBEDE

SVE[TENSTVO ÂÂNSKE CRKVE I RAVNOGORCI ODR@ALI PARASTOS ÂÂNIMA STRADALIM U DRUGOM SVETSKOM RATU

VRA]EN 3. DECEMBAR

KRAJWE JE VREME DA SE SAZNA

ISTINA

U KALENDAR PROSLAVE DANA GRADA a Spomen parku borbe i pobede 3. decembra, povodom obeleàvawa 70. godi{wice kona~nog oslobo|ewa â~ka u Drugom svetskom ratu, a u sklopu obeleàvawa Dana Grada, vence su poloìle delegacije SUBNOR-a â~ka, Grada, ~a-

nifestacije kojima Grad ^a~ak obele`ava svoj Dan. Ne}u da pri~am o tom vremenu bezumqa, i ne}u da ulazim u razloge za{to je to nekome palo na pamet da ovo ne bude u okviru proslave Dana Grada, jer je decembar mesec kada se de{avaju sve manife-

~anskog SPS-a, Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine i Dru{tva srpsko-rusko-beloruskog prijateqstva. - Ovaj grad nikada u istoriji nije imao toliko slobode u kontinuitetu i to je istorijska ~iwenica kojoj se klawamo i poklawamo se slobodarskom delu onih junaka i onih heroja, koji su izvojevali slobodu - rekao je Bratislav Jevtovi}. Obra}aju}i se prisutnim borcima i ~lanovima porodica palih boraca, kao i drugim sugra|anima, predsednik SG Veqko Negovanovi} je ~estitao gra|anima ^a~ka 3. decembar, Dan kona~nog oslobo|ewa grada od fa{isti~kog okupatora. - Istovremeno izra`avam zadovoqstvo, nadam se da delite to ose}awe sa mnom, {to smo nakon 20 godina proslavu ovog veoma zna~ajnog datuma za na{ grad i na{ kraj, ove godine i zvani~no uvrstili u ma-

stacije tim povodom - istakao je Veqko Negovanovi} nakon polagawa venaca na Spomen parku i kao razlog takvog odnosa prema ovom datumu dodao mi{qewe da je to neko “iz nekih sopstvenih, sitnih, politi~kih razloga, pre svega, poku{avao da omalovaì, ove velike `rtve i neke bitne i nesporne istorijske ~iwenice”. - Ovo je prvi korak u vra}awu istine u na{ grad, ali i danas smo evo svedoci, mislim da se to de{ava samo kod nas ovde u â~ku, da ima pojedinaca koji zarad nekih svojih ideologija i politi~ke pripadnosti ili nekog drugog razloga, skrnave za nas gra|ane, ovo sveto mesto. Nadam se da }e se gradska proslava 3. decembra, odvijati onako kako to ovaj datum i `rtve koje su pale u borbi za slobodu protiv fa{isti~kog okupatora zasluùju- rekao je Negovanovi}. Z. L. S.

ovodom obeleàvawa 70 godina od oslobo|ewa â~ka u Drugom svetskom ratu, sve{tenstvo ~a~anske crkve i pripadnici Ravnogorskog pokreta odràli su 3. decembra, u Spomen parku borbe i pobede parastos svim â~anima stradalim u oslobodila~kim ratovima. Tom prilikom Aco \enadi}, koordinator Ravnogorskog pokreta â~ka, je podsetio da se parastos odràva tre}i put, a da su prethodnih decenija â~ani sahraweni na tom mestu bili uskra}eni za opelo, kao osnovno pravo koje, kao kr{teni qudi, imaju posle stradawa. Zbog toga }e se, kako je najavio, Ravnogorci zalagati da parastos svim `rtvama fa{isti~kog terora bude uvr{}en u protokol obeleàvawa va`nih datuma u â~ku: - Spomen park borbe i pobede do sada su svojatali neki predstavnici takozvane narodno oslobodila~ke borbe, iako smo svedoci, {to potvr|uju i brojni materijalni dokazi, da su se do decembra, rame uz rame sa Crvenom armijom, za oslobo|ewe â~ka borile i ravnogorske jedinice, odnosno drugi korpus RP Predraga Rakovi}a. O tome svedo~e i wegova pisma,

u kojima govori da je posle zajedni~kih borbi sa Crvenom armijom, u kojima je zarobio vi{e od 300 nema~kih vojnika, u prvom susretu sa partizanskim je-

raca koji su dali `ivote za oslobo|ewe ^a~ka i rodoquba sahrawenih u Spomen parku. Parastos predstavqa i ~in odavawa po~asti svi-

dinicama doìveo napad od komandanta Marka Nesi}a. Re~ je o ranijem usta{kom poglavniku, odlikovanom gvozdenim krstom, koga je zasluìo za vr{ewe pogroma nad srpskim stanovni{tvom u Hrvatskoj. Zarobqen je na ruskom frontu, da bi se vratio kao ~lan Crvene armije, a kasnije kao komandant Prve jugoslovenske partizanske jedinice. Ovo je istina o oslobo|ewu â~ka u Drugom svetskom ratu, tvrdi \enadi}, uveren da je “krajwe vreme za istinu, na koju pravo ~uva SUBNOR”. Zbog toga, smatra on, jo{ nije utvr|en ni ta~an broj `rtava i bo-

ma koji su stradali u borbama, svim pravoslavnim Srbima koji imaju pravo na versko opredeqewe i molitvu Gospodu, rekao je stare{ina hrama Sveto Vaznesewe Gospodwe Ivan Paunovi}: - @rtve ne smemo da zaboravimo i, upravo ~inom parastosa, se}amo se svih qudi koji su dali `ivote za svoj rod i otaxbinu i koji su dobar primer svima nama kako treba braniti svoj grad i svoju zemqu. Ne smemo zaboraviti wihova dobra i iskrena dela, ve} Gospodu sa ovog mesta moramo uputiti zajedni~ke molitve za spasewe du{a wihovih. M. N.

VEQKO NEGOVANOVI], STARI NOVI PREDSEDNIK GRADSKOG ODBORA SOCIJALISTI^KE PARTIJE SRBIJE

LOKALNI IZBORI NA JESEN SLEDE]E GODINE ro{le subote, u sali Skup{tine grada, odràna je 11. Izborna konferencija Gradskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije. Uz jednoglasnu podr{ku, ~a~anske socijaliste i u narednom periodu vodi}e Veqko Negovanovi}, koji je delegatima podneo izve{taj o radu Gradske organizacije izme|u dve izborne konferencije. Na osnovu predloga iz mesnih organizacija, izabran je saziv Gradskog odbora koji broji 90 ~lanova. Na 11. Izbornoj konferenciji, tako|e jednoglasnom odlukom delegata, za predsednika Socijalisti~ke partije Srbije predloèn je dosada{wi predsednik Ivica Da~i}. Pored predloènih kandidata za najvi{e partijske funkcije, izabrani su kandidati za Glavni odbor SPS: Veqko Negovanovi}, Nata{a Cvijovi}, Slavko Majsto-

rovi} i Nikola Melajac. Na konferenciji kojoj su prisustvovali i potpredsednik SPS Milutin Mrkowi} i predsednik Okru`nog odbora SPS Moravi~kog okruga Jovica Carevi}, izabrani su i delegati koji }e u~estvovati u radu 9. Kongresa SPS, koji }e biti odr`an 14. decembra. Izbornoj konferenciji GO SPS u ^a~ku prisustvovali su predstavnici koalicionih partnera, predsednik GO PUPS-a Miladin Ristanovi} i predsednik GO Jedinstvene Srbije Bratislav ]ur~i}. Stari novi predsednik Gradskog odbora SPS Veqko Negovanovi}, podsetio je da je zavr{en ciklus sastanaka po mesnim organizacijama, kao i da je na osnovu predloga koje su dobili, utvr|ena lista kandidata, po~ev od gradskog nivoa, preko Glavnog odbora, do delegata za

Kongres. - Kada je re~ o mom dosada{wem radu, jedina zamerka je {to i pored intenzivnog procesa podmla|ivawa SPS, nismo uspeli da iznedrimo nove mlade ~lanove koji bi mogli da preuzmu vo|ewe Gradskog odbora SPS-a. Iz godine u godinu smo bili u nekim izborima. Ali, u narednom periodu, bez obzira da li }emo imati prevremene

ili redovne izbore, jedan od prvih zadataka bi}e da obezbedimo rukovodstvo iz redova socijalisti~ke omladine. Po mojoj proceni, iako 2015. godina ne bi trebalo da bude izborna, na jesen }emo imati op{te lokalne izbore. Takva je situacija u dru{tvu, na terenu i realno je o~ekivati da na jesen imamo op{te lokalne izbore - istakao je Negovanovi}.

Potpredsednik SPS Milutin Mrkowi} izjavio je da u stranci nema sukoba o ~emu pi{u pojedini mediji ovih dana, ali i da su izbori uvek prilika da se rad stranke poboq{a. - Vra}amo se izvornim principima SPS-a koje je utemeqio Slobodan Milo{evi}, na{ osniva~. Ivica Da~i} nema protivkandidata na izborima i to je dogovor unutar stranke, jer èlimo maksimalno jedinstvo. Kada je re~ o odnosu mladih i starih, i o navodnom sukobu unutar stranke, moram da kaèm da toga nema. Partijska organizacija nije omladinska organizacija, ni udruèwe gra|ana sredwih godina, a ni penzionera. Ona je skup gra|ana koji se bore za jednu ideju, i tu su va`ni kriterijumi, kao {to su realnost, vredno}a, po{tewe. Danas se traè sposobni, u~eni, mladi qudi i oni imaju prola-

znost u SPS-u - rekao je, izme|u ostalog, Mrkowi}. Iako se u medijima pojavila pri~a o rekonstrukciji Vlade Srbije, Mrkowi} smatra da we ne}e biti, pre svega, jer slede}e godine Srbija predsedava OEBS-om, va`nom evropskom institucijom. - Mislim da ova Vlada, kakva jeste, ima perspektivu i nisam za rekonstrukcije. Ne vidim da }e je biti, naro~ito u odnosu SNS-a i SPS-a, odnosno na{ih koalicionih partnera PUPS-a i Jedinstvene Srbije. Vlada je skinula “pra{inu” sa zna~ajnih projekata, ja sam zapo~eo te projekte sa prethodnom, a ova Vlada je nastavila. Prekid kontinuiteta ne postoji, ~ak ima i novih ideja, kao {to je Beograd na vodi - rekao je Mrkowi} u razgovoru sa novinarima. N. R.

POLITIKA

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

DAN OSLOBO\EWA ^A^KA U DRUGOM SVETSKOM RATU OBELE@EN IZLO@BOM I SVE^ANOM AKADEMIJOM

UZ SUBNOR, I RAVNOGORCI ovodom obeleàvawa 70. godi{wice od kona~nog oslobo|ewa â~ka od fa{izma 1944. godine, u foajeu ispred sve~ane sale gradske Skup{tine otvorena je 3. decembra izlo`ba eksponata vezanih za ovaj period. Izlo`bu su organizovali Me|uop{tinski istorijski arhiv i Narodni muzej. Nakon istorijskog osvrta na prilike i borbe vo|ene za kona~no osloba|awe Zapadne Srbije koji je pro~itao Slobodan Nikoli}, izlo`bu je otvorio predsednik SG Veqko Negovanovi}, negoduju}i {to je obeleàvawe ovako zna~ajnog istorijskog datuma posledwe dve decenije bilo skrajnuto, smatraju}i to poku{ajem da se na{a novija istorija “falsifikuje, promeni i da se `rtve prikaù kao zlo~inci, a zlo~inci kao pobednici”. Negovanovi} je izrazio nadu da je to vreme sada “iza nas”. Otvarawu izlo`be i sve~anoj akademiji u skup{tinskoj sali prisustvovali su i predstavnici Ravnogorskog pokreta, koji su ovoj postavci “priloìli”, drè}i ih u rukama, svoja dokumenta i fotografije koji svedo~e o u~e{}u Ravnogoraca u osloba|awu â~ka zajedno sa Crvenom armijom, ali i o zlo~inima pobednika. - Koliko falsifikovawe istorije moè da nas zaboli kao narod i dràvu, svedo~e i nedavni poku{aji zemaqa poraènih u Prvom svetskom ratu da falsifikuju povod i uzrok Prvog svetskog rata, ali naàlost, takvi poku{aji su nai{li na pozitivan odjek me|u pojedinim Srbima – rekao je Negovanovi}. Da postoji samo jedna istina, rekao je Dragan ]endi}, predsednik Ravnogor-

skog pokreta u â~ku, istakav{i da je “do novembra 1944. godine Ravnogorski pokret zajedno sa Crvenom armijom aktivno u~estvovao u osloba|awu â~ka”. Postavka obuhvata dokumenta koja poti~u iz Nacionalnog arhiva u Va{ingtonu, dok se mikrofilmovana nema~ka gra|a, prevedena na srpski jezika nalazi u Vojnom arhivu Srbije, kome pripada i ve}i broj izloènih fotogafija, kao u ~a~anskom Muzeju. â~anski Muzej je iz Zbirke dekoracija, uniformi i oru`ja izloìo

Otaxbinskog rata koji je dodeqen Draganu ]irovi}u, borcu Druge proleterske brigade, rekla je Delfina Raji}, direktorka Narodnog muzeja, istakav{i da “ovom postavkom ustanove kulture nisu `elele da se me{aju u politiku, ve} im je glavni akcenat bila borba protiv fa{izma”, i najavila pripremawe velike izlo`be naredne godine povodom godi{wice pobede nad fa{izmom koja }e definisati sve istorijske ~iwenice o oslobodiocima ^a~ka.

Streqa~ka divizija Crvene armije u ~ijem sastavu su bili 51. i 129. Streqa~ki, kao i 529. Minobaca~ki puk, sa oko 5.000 boraca. Ove jedinice Crvene armije borile su se na ~itavom rati{tu od Kraqeva do Vidove. - Ako znamo da je 20. oktobra oslobo|en Beograd, 21. Kragujevac, posledwe trupe na ovoj teritoriji Srbije su prolazile, zna~i grupa Armija E, koje su se povla~ile sa Balkana iz Gr~ke, Albanije preko Kosova i Metohije dolinom Ibra i Zapadne Morave. Re~ je o elitnim

stanu pod komandu mar{ala Josipa Broza, pri tom da to bude jedinstvena Narodnooslobodila~ka vojska Jugoslavije. To je vrlo bitno, jer 22. septembra general Draà Mihailovi} sa svjom vrhovnom komandom prelazi u Bosnu. Pri~e o borbama Predraga Rakovi}a i Drugog juri{nog korpusa Jugoslovenske vojske u Otaxbini u okolini â~ka jesu ta~ne, to su pojedinci, ali nisu ulazili u â~ak, bilo je i pregovora sa Rusima koji nisu uspevali, jer je Crvenoj armiji odgovaralo da se na terenu sa

predmete koji se retko iznose, a nisu brojni ni u istorijskim zbirkama. Publika je u prilici da vidi odlikovawa Jugoslavije ustanovqena 1943. godine: Orden narodnog heroja, Orden narodnog oslobo|ewa, Orden i Medaqu za hrabrost, Orden partizanske zvezde i Orden bratstva i jedinstva. Od slu`benih odela izlo`en je {iwel general potpukovnika Milojice Panteli}a, komesara 25. Srpske divizije. Prisustvo vojnika Crvene armije svedo~i primerak oru`ja - bode`, koji je mar{al @ukov poklonio Panteli}u i sovjetski Orden

KO JE OSLOBA\AO ÂÂK? Nakon svirepih doga|aja koje su fa{isti po~inili u obli`woj Bresnici usledile su zavr{ne borbe. â~ak i okolinu branila je nema~ka 104. Divizija na poloàjima Preqina-Kowevi}i-Zabla}e-Trnava. Jedinice Druge proleterske i 17. Isto~nobosanske divizije napale su nema~ke snage i u trodnevnim borbama slomile wihov otpor. Proterav{i nema~ke za{titnice, Tre}a i [esta brigada Druge proleterske divizije oslobodile su â~ak 3. decembra 1944. @estoke borbe vodila je i 93.

jedinicama folksdoj~era koje su imale rovove na teritoriji Bumbarevo Brdo-Bresnica-Mr~ajevci-Mojsiwe, za sukobe sa vojnicima NOV i Crvenoarmejcima. Po~etkom septembra dogovorila su se “dva Josipa”, Staqin i Broz o zajedni~kim borbama i tehni~koj podr{ci na teritoriji Srbije. Ono {to je veoma bitno, 12. septembra W.K.V. Petar Drugi Kara|or|evi} sa wegovom vladom u izbegli{tvu objavio je ~uveni govor na Radio Londonu kojim poziva Srbe, Hrvate i Slovence da zajedni~ki u~estvuju u borbi protiv neprijateqa i da zajedni~ki

wima bore, ali su morali da slu{aju zvani~ne pregovore. Sve je objavqeno u ~etiri kwige “Zatamwena pro{lost” ~iji su izdava~i Arhiv i Muzej, ba{ zbog toga da bismo do{li do nekih paralela, a na{a `eqa nikada nije bila da potisnemo jednu stranu. Dokumenta su tu prikazana realno - rekla je direktorka Istorijskog arhiva Lela Pavlovi}. SVE^ANA AKADEMIJA Na sve~anosti prire|enoj povodom Dana oslobo|ewa, koju su organizovali gradski SUBNOR i Grad, u

skup{tinskoj Sali odata je po{ta svim `rtvama palim u borbi protiv fa{izma. U ime gradskog odbora SUBNOR-a obratio se Dragoqub Vu~i}evi}, koji je napomenuo da su ratne operacije zapo~ele u oktobru 1944. i trajale 39 dana, i da je u tim borbama u~estvovao i ~a~anski partizanski odred “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, sa 800 boraca. U toku tih borbi za oslobo|ewe â~ka ìvote je izgubilo 469 boraca Crvene armije, 542 borca NOR-a, 251 civil, od kojih iz sela Bresnice 178. Poginulo je i 448 Nemaca, 3.249 je raweno, nestalo ih je 2.142, a u logorima na Bawici tamnovalo je i 1.680 â~ana, od wih je 541 streqan. Na sve~anosti je govorio i docent dr Aleksej Timofejev o doprinosu SSSR-a slavnoj pobedi nad fa{izmom, potvrdiv{i da je, prema izvorima iz Ministarstva odbrane Ruske Federacije, u oslobodila~kim borbama, pridruùju}i se Crvenoj armiji, u~estvovalo 2.200 Ravnogoraca u rejonu â~ka i Prijevora, vi{e od 3.000 kod Kraqeva, kao i ve} pomenuti kapetan Rakovi} sa svojim jedinicama. Juri{ni~ki, pobedni~ki partizanski recital, kome tekst i scenario koji potpisuje Bratislav Jevtovi}, ispra}en je poznatim partizanskim prepevima ruskih pesama “Po {umama i gorama”, “Mlada partizanka pu{ku nosila”, i na{im “Sa Ov~ara i Kablara” i drugim… sa zavr{nom parolom “@ivot, ho}emo ìvot ~oveka dostojan”. U recitalu su u~esvovale gimnazijalke An|ela Mi{ovi} i Isidora Ivanovi}, Ogwen Gruji} iz O[ “Filip Filipovi}” i orkestar Dimitrija Ili}a. Z. L. S.

PRIZNAWE MILORADU MI[U OBRADOVI]U

ZA VELIKI DOPRINOS GRADU iloradu Mi{u Obradovi}u, jednom od osniva~a Udruèwa â~ana i prijateqa grada â~ka u Wujorku, pro{le sedmice je uru~ena zahvalnica za veliki doprinos svom gradu. Zahvalnicu je uru~io gradona~elnik Vojislav Ili}, istakav{i da je Obradovi} do sada organizovao brojne humanitarne akcije kako bi pomogao na{im sugra|anima, ali i pruìo veliku pomo} â~anima koji su oti{li u Ameriku. - Mi{o Obradovi} je ovih dana u na{em gradu

zbog slave i ovo je bila prilika da mu dodelimo priznawe za humanitarnu pomo} koju je godinama upu}ivao svom gradu. Razgovarao sam sa mnogim na{im sugra|anima koji su iz Srbije oti{li u Wujork i saznao da nema ~oveka kome nije pomogao. Dao je veliki doprinos srpskoj dijaspori u Americi. Formirao je Udru`ewe ^a~ana u Wujorku, koje je do sada organizovalo mnoge akcije kojima su pomogli svoj rodni kraj rekao je Vojislav Ili}. Milorad Mi{o Obradovi} je zahvalio na priznawu

i podsetio da su ~lanovi Udruèwa â~ana i prijateqa grada â~ka u Wujorku, izdvajali deo novca od biznisa kako bi pomogli svom gradu i zemqi. - Po~eli smo da organizujemo donatorske ve~ere, na koje smo pozivali ~lanove Udruèwa i prijateqe grada â~ka. Prvi novac koji smo sakupili poslali smo za kupovinu skenera za ~a~ansku Bolnicu. Potom smo uputili pomo} Domu slepih. Zatim smo kupili specijalno vozilo za Udruèwe distrofi~ara i paraplegi~ara. Pre par godina smo

renovirali ku}u bolesnoj majci sa troje dece. Planiramo da pomognemo i u sanirawu posledica od poplava. Do sada smo pojedina~no pomagali posredstvom crkve u Wujorku i Wu Xersiju. Planiramo da organizujemo donatorsku ve~eru ispred Udruèwa â~ana da bi uputili pomo} qudima kojima je ona najpotrebnija. Pomo} }e biti uru~ena posredstvom grada - rekao je, izme|u ostalog, Obradovi}. Prema wegovim re~ima, posledwih godina u Wujorku je sve vi{e mladih â~ana, a Udruèwe ima 60 ~la-

nova. - U Wujorku ima vi{e â~ana, nego {to se pojavquju u Udruèwu. Imali smo pauzu u radu, ali planiramo da se ponovo okupimo. Trenutno nas ima oko 60, bilo nas je i vi{e, ali su neki oti{li u îkago. Danas u Wujorku ima puno mladih â~ana, koji su do{li po-

sledwih par godina. Poku{a}emo da ih okupimo i u~lanimo - kazao je Milorad Obradovi}. Obradovi} je u Ameriku oti{ao 1992. godine, na poziv oca. Namerava da se vrati u â~ak, a da gra|evinsku firmu u Wujorku, koju je nasledio od oca, ostavi sinu. Po dolasku u â~ak, kako kaè, pokrenu}e sopstveni biznis i ve} je u~inio prve korake: - Planiram da se vratim i da ovde zapo~nem neki biznis. Ne}u stati. Nadam se da }e biti mnogo lak{e, nego {to je bilo do sada i da }e se zahvaquju}i novim zakonima mnogo toga promeniti na boqe. N. R.

DRU[TVO

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

ODR@AN OKRUGLI STO “POLO@AJ OSOBA SA INVALIDITETOM, FINANSIRAWE ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM”

DOPRINOS RAZVOJU I UNAPRE\EWU

POLO@AJA INVALIDNIH LICA ovodom Me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom, u sredu je u sali Skup{tine grada odràn okrugli sto, pod nazivom “Poloàj osoba sa invaliditetom, finansirawe organizacija osoba sa invaliditetom”. Ciq okruglog stola je bio da podstakne i otvori razgovor izme|u predstavnika lokalne samouprave i nevladinih organizacija koje zastupaju interese invalidnih lica o daqoj saradwi. Strategija odrìvog razvoja Grada â~ka prepoznaje osobe sa invaliditetom kao dru{tveno osetqivu grupu i u skladu sa wom lokalna samouprava donosi odluke koje defini{u pojedina prava i usluge iz svoje nadle`nosti. - â~ak svake buxetske godine pove}ava sredstva

koja se izdvajaju za osobe sa invaliditetom. Ove godine ona iznose oko dva odsto u odnosu na ukupan buxet grada, {to dokazuje da je sistem podr{ke lokalne samouprave invalidnim licima sve usmereniji i potpuniji. Na{ ciq je da, iako je ekonomska kriza, veliko siroma{tvo, ne uskratimo nijedan program, niti potrebe osoba sa invaliditetom. Danas mo`emo da vidimo {ta smo uradili u prethodnom periodu i {ta bi trebalo da uradimo u 2015. godini. Mi znamo da je, kao i kod ostalih sugra|ana, veliki problem nezaposlenosti i osoba sa invaliditetom i nastavi}emo aktivnu politiku zapo{qavawa posredstvom Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - rekao je, izme|u ostalog, gradona~elnik Vojislav Ili}, nagla{avaju-

}i da }e grad i ubudu}e podràvati i doprinositi razvoju i unapre|ewu poloàja invalidnih lica, wihovih organizacija i re{avawu problema sa kojima se suo~avaju. Miladin Ristanovi}, ~lan Gradskog ve}a, deli mi{qewe gradona~elnika da zajedno treba re{avati probleme, napomiwu}i da je primarno da se obezbede boqi prilazi zdravstvenim ustanovama, jer wihova trenutna dostupnost osobama sa invaliditetom nije zadovoqavaju}a. Prema re~ima Aleksandra Da~i}a, pomo}nika gradona~elnika za oblast dru{tvenih delatnosti, naàlost, jo{ uvek ne postoji ta~na procena koliko ima osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji i u na{em gradu: - Orijentacione proce-

ne su da ih je oko 10 odsto. Me|utim, to nije ba{ usagla{eno, s obzirom na to da Ujediwene nacije procewuju da oko 15 procenata svetske populacije ima neki vid invaliditeta. Grad }e aktivno sara|ivati i sa resornim Ministarstvom, a uz pomo} na{eg Centra za socijalni rad ima}emo adekvatnu procenu i re{ava}emo uo~ene probleme i po-

trebe invalidnih lica. Vlade Petrovi}, predsednik Udruèwa paraplegi~ara, isti~e da se ekonomska kriza odraàva i na rad wihove organizacije, a posebno na osobe sa invaliditetom koje su, kako kaè, bile najugroènije, a naàlost bi}e i u narednom periodu. - Mi moramo, kao i svi gra|ani, podneti teret ove

ekonomske krize. Nadamo se da }emo, i pored umawenih sredstava, zahvaquju}i iskustvu i dugogodi{wem radu uspeti da zadr`imo na{e aktivnosti na dosada{wem nivou. Ovih 15 godina moje kolege i na{i saradnici zajedno su se borili za integraciju, socijalizaciju i inkluziju osoba sa invaliditetom - rekao je Vlade Petrovi}. N. R.

PREDSEDNIK POKRETA “DOSTA JE BILO” SA[A RADULOVI] ODR@AO TRIBINU “SMAWEWE PLATA I PENZIJA NIJE REFORMA”

POVODOM ME\UNARODNOG DANA OSOBA SA INVALIDITETOM

NEMORALNO, PROTIVUSTAVNO I EKONOMSKI [TETNO

U USTANOVI “ZRA^AK” ODR@ANE INTERAKTIVNE RADIONICE

mawewe plata i penzija je, ne samo nemoralno i protivustavno, ve} i ekonomski {tetno. Vlada Srbije nije pribegla drugim, racionalnijim re{ewima, jer ona podrazumevaju uvo|ewe reda i odustajawe od partijskih privilegija, tako da se penzioneri i zaposleni u javnom sektoru prakti~no ne odri~u dela zarada da bi nam svima bilo boqe, nego da bi bila pla}ena partijska ma{inerija. Ovo je na tribini “Smawewe plata i penzija nije reforma”, odrànoj u sredu u â~ku, pored ostalog, rekao predsednik pokreta “Dosta je bilo” Sa{a Radulovi}, podsetiv{i da je “Aleksandar Vu~i}, od kada je do{ao na vlast, ~etiri puta sprovodio fiskalnu konsolidaciju”: - Za dve i po godine, koliko je na vlasti, zaduìo nas je vi{e od sedam milijardi evra, {to potvr|uje da je nesposoban premijer i da nema odgovore na osnovne probleme koji mu~e na{e dru{tvo. Pokret “Dosta je bilo” je Ustavnom sudu Srbije uputio àlbu i zahtev za

preispitivawe zakona o smawewu penzija i plata zaposlenima u javnom sektoru, podsetio je Radulovi} i naglasio da je u toku potpisivawe peticije, pozvav{i gra|ane da podr`e ovu inicijativu. Uveren je da }e Ustavni sud ukinuti ove neustavne zakone, ali i da }e ta procedura trajati najamwe dve godine, jer aktuelna vlast upravo “ra~una na taj rok, da bi dobila na vremenu i sprovela svoje {tetne odluke o smawewu plata i penzija”. - Svi penzioneri kojima je smawena penzija, trebalo bi od Fonda PIO da dobiju re{ewa o umawewu primawa, kako je i zakonom predvi|eno. O tome smo obavestili Fond penzijsko invalidskog osigurawa, koji }e se najverovatnije oglu{iti o taj na{ zahtev, nakon ~ega }e se ste}i uslovi za podno{ewe tu`be Ustavnom sudu. I ovim putem pozivamo sve penzionere da nam se obrate, kako bi dobili odgovaraju}e formulare koje }e podneti Fondu PIO - apelovao je Radulovi}, uveren da }e smawewe plata i penzija i pove}awe poreza “povu}i”

~enici osmog razreda O[ “Milica Pavlovi}”, sa verou~iteqom \or|em ôlovi}em i profesorom gra|anskog vaspitawa Vladimirom @ivanovi}em, posetili su 3. decembra, na Me|unarodni dan osoba sa invaliditetom, korisnike ustanove za dnevni boravak osoba ometenih u razvoju. - Saradwu smo ranije zapo~eli. Prvi put su oni nama bili u poseti, sada im mi uzvra}amo posetu i nadamo se da }e se na{a druèwa nastaviti. Po~etak boì}nog posta i Mesec tolerancije su prave prilike da pomognemo vr{wacima koji su ometeni u razvoju i pokaèmo da svi, bez obzira na razlike, ìvimo zajedno i imamo ista prava - kazao je verou~iteq. Gosti i doma}ini su organizovali nekoliko aktivnosti. Kreativna radionica im je omogu}ila da se iskaù kroz likovne radove, a radionica fizi~kog vaspitawa da se takmi~e u stonom tenisu, pikadu i drugim disciplinama. Tokom radionice doma}instva udruènim snagama i ume}em pripremili su posluèwe, a posle radnog dela usledila je zabava, uz ìvu svirku za koju su i ovoga puta zaslu`ni u~enici Gimnazije. E.V.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

jo{ ve}i buxetski deficit i pad tra`we, {to nije put za izlazak iz krize: “Iz krize se izlazi uvo|ewem reda i stvarawem uslova za privredni rast”, uveren je prvi ~ovek Pokreta “Dosta je bilo”. Odgovaraju}i na pitawa novinara, Radulovi} je rekao da }e se neki ~lanovi ovog pokreta prikqu~iti

grupi gra|ana i nestrana~kih li~nosti, koja }e iza}i na lokalne izbore, zakazane u Lu~anima za 28. decembar. Naglasio je da pokret nije “dovoqno jak” da bi iza{ao samostalno na izbore u ovoj op{tini, ali da }e podr`ati gra|ane koji `ele da naprave promene u Draga~evu. M. N.

NO@EM USMRTIO STARICU ponedeqak, 1. decembra, ~a~anska policija je li{ila slobode i vi{em javnom tuìocu sprovela G. S. (1968) iz â~ka, zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ko ubistvo. Osumwi~eni G.S. je u ponedeqak u popodnevnim satima, noèm usmrtio M.S. (1932), u wenoj ku}i u â~ku, da bi se istog dana, oko pono}i, predao policiji u Lu~anima. Uvi|aj na mestu nesre}e, u prisustvu policijskih slu`benika PU â~ak, obavio je zamenik vi{eg javnog tuìoca.

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

U jesen 1944. godine, pred sami kraj Drugog svetskog rata, fa{isti su u Bresnici ubili 117 me{tana, mahom èna i dece. Ove godine, 28. novembra, u bresni~koj crkvi je odràn pomet `rtvama, a u parohijskom domu prikazan dokumentarni film “Crna bresni~ka jesen” i prire|ena izlo`ba kwiga o Bresnici i susednim selima. avr{ilo se ta~no 70 godina od zlo~ina koji su u Bresnici po~inili pripadnici nema~ke jedinice “Princ Eugen” ubiv{i u no}i izme|u 27. i 28. novembra 117 me{tana i zauvek izmeniv{i demografsku sliku ovoga kraja. Stradawe Bresni~ana je doìvqeno kao velika tragedija, tim pre {to se zbilo u samoj zavr{nici Drugog svetskog rata, u vreme kada se nema~ka vojska povla~ila pred nadirawem oslobodilaca. Neguju}i uspomenu na nedu`no stradale pretke, potomci `rtava su se svake

DRU[TVO

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

POVODOM 70. GODI[WICE “CRNE BRESNI^KE JESENI”

POMEN NEDU@NO STRADALIM PRECIMA tarni film “Crna bresni~ka jesen”, koji je po scenariju Nedeqka Je{i}a, snimio RTS 1983. godine, izmamio je suze prisutnih i u~vrstio ih u uverewu da stradawe pripadnika bresni~kih porodica mora da sluì za nauk sada{wim i budu}im generacijama. Pre nego {to su sru{ili most na reci u ovom selu, fa{isti su surovo ubijali nedu`ne qude, a me|u stradalima je bilo najvi{e dece, èna i staraca. Nisu {tedeli ni bebe u kolevci, ni ène pred poro|ajem, neke porodice su zatrli, a mnoge qude zauvek li{ili ìvotne radosti, kao {to je bio slu~aj sa Selenom Niko-

godine okupqali u crkvi i odràvali parastos, a ovoga puta se u obeleàvawe godi{wice ukqu~io i Me|uop{tinski istorijski arhiv. Parastos u Crkvi svetog evangeliste i apostola Marka sluìli su

mesni paroh Radica ^ani} i dugogodi{wi bresni~ki sve{tenik Tomislav Katani}. O istorijskom aspektu zlo~ina, koji su Nemci po~inili napu{taju}i front koji su u rejonu Bresnice uspostavili da

bi {titili odstupawe svojih trupa iz Gr~ke prema Sloveniji i Bosni, govorila je, u parohijskom domu, direktorka Arhiva Lela Pavlovi}. Dokumen-

li}, kojoj su ubili muà i svo {estoro dece. Film je zabeleìo dramati~na svedo~ewa savremenika masakra, me{tana koji su uspeli da preìve, ali im je

pripala du`nost da sahrane le{eve bacane u podrume i bunare i pamte najve}e stradawe civila u na{em kraju tokom Drugog svetskog rata. O ovom zlo~inu “â~anski glas” je 1974. godine objavio feqton “Jauci iz Bresnice” ~iji su autori pokojni Milan Bakovi} i Radovan Marinkovi}, koji je prisustvovao obeleàvawu 70. godi{wice. Prise}aju}i se qudi sa kojima je razgovarao, prikupqaju}i gra|u za feqton, Marinkovi} je kazao da nikada u svojoj dugoj novinarskoj karijeri nije ~uo potresnije pri~e nego tada, od svedoka “bresni~ke vartolomejske no}i”. Voditeqka programa Milica Bakovi}, vi{i bibliotekar - savetnik, u uvodu se osvrnula na dugu istoriju Bresnice (zna se da je postojala u 13. veku i ucrtana je na karti dràve Stefana Nemawe, a prilikom arheolo{kih istraìvawa na Ani{tu iskopan je `rtvenik star oko sedam hiqada godina) i na znamenite qude potekle iz ovog kraja, kao {to su |eneral Marko \. Katani}, koji je u Bresnici podigao {kolu i crkvu, i wegov bratanac major Mihailo Katani}, kome se zbog hrabrosti u Srpsko - turskim i Srpsko - bugarskom ratu divio ~ak i neprijateq. Za ovu priliku Milica Bakovi} je priredila izlo`bu kwiga i drugih publikacija o Bresnici i okolnim selima, pod nazivom “Bresnica u istoriji i tradiciji”. E. V.

POVRATAK VOJVODI STEPI ivimo u te{kom, smutnom vremenu, kada je na{em narodu potrebno i neophodno da se sabira oko neospornih vrednosti. Decenijama smo bili razriveni ideolo{kim borbama, podelama i krvqu iz gra|anskog rata. Zaboravili smo nepresu{ne isto~nike zajedni{tva. Ove, 2014, o stogodi{wici Prvog svetskog rata, najuzvi{enije otad`binske epopeje, ipak se se}amo ko smo bili kad smo bili jedno, i kad nam je ideal bio zajedni~ki. Upravo to je povod za ovo kratko razmi{qawe. Duboko sam uveren da je vreme da se ugledna Osnovna {kola „Milica Pavlovi}“ vrati, imenom, velikom vojvodi Stepi Stepanovi}u,

koje je i nosila od kada je osnovana. Milica Pavlovi} je tragi~na li~nost iz doba na{eg gra|anskog rata, i to je neosporno; ali, ideolo{ka zloupotreba wenog lika i dela u pro{lom dobu tako|e je neosporna. A nova pokolewa ne bi trebalo da sen~e svoju budu}nost te{kim podelama pro{losti. Vojvoda Stepa je svetla, ~ista i uzvi{ena figura, ugra|ena u temeqe na{eg naroda, ali i O[ „Milica Pavlovi}“. Povratak wegovom imenu je ne{to {to ne bi izazivalo nikakve ideolo{ke asocijacije, i {to bi gra|ani ^a~ka srda~no pozdravili. Da ne zaboravimo: takva inicijativa ve} odavno postoji, treba je samo ostvariti. VLADIMIR DIMITRIJEVI]

SELO

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

NOVI SAZIV SAVETA MZ TRNAVA U OVOJ GODINI REALIZOVAO SKORO SVE PLANIRANE AKTIVNOSTI

PIJA^NI BAROMETAR

NISU SAMO PRI^ALI, NEGO SU I RADILI prkos nepoverewu brojnih me{tana, materijalnim pote{ko}ama i ~iwenici da u Mesnoj zajednici Trnava godinama nije zavo|en mesni samodoprinos, iz koga bi mogle biti finansirane brojne aktivnosti u oblasti izgradwe i ure|ewa ovog mesta, novi saziv MZ je za relativno kratko vreme pokazao da na po~etku mandata, u februaru ove godine, nije samo pri~ao, ve} mnogo toga od planiranog i uradio. To potvr|uje i predsednik Saveta MZ Andrija Miliki}, nezadovoqan, ipak, zbog toga {to proteklih meseci nije ura|eno najva`nije - prosecawe i ~i{}ewe kanala po-

red puteva, zbog ~ega su povr{inske vode i po~etkom ove sedmice, kao i u aprilu, “sjurile” sa brda i ugrozile vi{e od 40 doma}instava u delu sela, pored “starog” puta â~ak - Kraqevo. - Imaju}i u vidu lo{e iskustvo iz aprila ove godine, kada je poplavqeno nekoliko desetina doma}instava i velike povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta, vi{e puta smo pisali zahteve nadle`nima i traìli pomom} da re{imo ove probleme, da bismo predupredili nova plavqewa, koja su se, naàlost, u ponedeqak opet dogodila. Po{to na zahteve nismo dobijali nikakve

odgovore, letos smo odgovornima uputili peticiju koju je potpisalo oko 130 me{tana. Dobijali smo samo obe}awa, da bi se gradona~elnik, wegovi saradnici i nadle`ne inspekcije tek u utorak, kada se poplava ponovila, na terenu uverili da situacija uop{te nije bezazlena - ka`e Miliki}. Trnava je sa oko 3.000 stanovnika jedno od najve}ih prigradskih naseqa, koje je prakti~no i selo i grad, obja{wava predsednik Saveta MZ, napomiwu}i da su upravo zbog te podele na seoski i urbani deo i problemi ve}i i slo`eniji, a samim tim i nezadovoqstvo i zahtevi gra-

|ana, naviknutih i uverenih, nagla{ava Miliki}, “da je neko u MZ pla}en i duàn da brine o wima i re{ava sve infrastrukturne i druge probleme”. - U Trnavi nije zaveden mesni samodoprinos, zbog ~ega smo 100 odsto “zavisni” od Grada i wegovog buxeta. Savet MZ raspolaè samo novcem koga ubira od vode i upotrebe kanalizacije, koji je strogo namenski, jer sluì za odràvawe vodovoda i izvori{ta. Novi saziv Saveta je u februaru preuzeo du`nost, sagledao sve probleme i zapo~eo najprioritetnije aktivnosti. Tokom prole}a o~i{}eno je i ure|eno mesno grobqe, ras-

POVR]E krompir 50 pasuq 320 - 340 paprika 100 - 140 paradajz 100 krastavac 100 praziluk 70 - 80 tikvice 180 brokoli 250 rotkvice 40 kupus 40 karfiol 180 per{un 30 {argarepa 70 - 80 cvekla 50 rotkva 50 zelena salata 30 - 40 crni luk 30 - 60 beli luk 400 korni{oni 120 spana} 100

kr~eno rastiwe pored puta koji vodi do manastira Blagove{tewe. Zahvaquju}i pomo}i Grada, koji je iz buxeta izdvojio 105.000 dinara, izgra|eni su trotoari pored kapele, ura|ena hidroizolacija i spre~eno prodirawe vode u ovaj objekat. Neposredno pred proslavu velikog jubileja - 200 godina od Haxi Prodanove bune, obnovili smo i zvonik na manastiru. Zahvaquju}i dobroj saradwi sa JP “Gradac”, Trnava je uvr{}ena u program Republike, koja }e sa 4,5 miliona dinara finansirati iskop oko 4.000 metara kanala pored puta od Trnavske raskrsnice do “Stevovi}a potoka”, koji bi trebalo da prihvati velike koli~ine povr{inskih voda i spre~i plavqewe pojedinih delova naseqa. Miliki} nagla{ava i da }e od 35 miliona dinara, koliko je ^a~ak dobio od Republike za popravku puteva o{te}enih u poplavama, zna~ajna suma biti izdvojena za rekonstrukciju ne{to vi{e od tri kilometra kolovoza u planinskom delu Trnave, koga su odnele buji~ne vode. Imaju}i u vidu da je projekat uklawawa divqih deponija u delu sela pored Zapadne Morave, zahvaquju}i anga`ovawu nadle`nih iz Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, dobio zeleno svetlo Kancelarije za evropske integracije, Miliki} veruje da }e biti obezbe|ena sredstva i za

ovu, za naseqe izuzetno va`nu investiciju. Iako i Republika i donatori “diktiraju” da opredeqena sredstva budu utro{ena do kraja godine i okon~ani zapo~eti radovi, Miliki} strahuje da }e neke, ipak, odloìti nepovoqne vremenske prilike. - Na osnovu odluke o rebalansu buxeta obezbe|ena su sredstva za projekat dovo|ewa rzavske vode. On je ve} zavr{en i o~ekujemo da dobijemo saglasnost od JP “Putevi Srbije” i “Srbija vode”, tako da se nadamo da }e ovaj vaàn posao biti potpuno zavr{en do maja naredne godine. Naàlost, postoji i odre|eni broj gra|ana, uglavnom onih koji nisu platili prikqu~ak, niti su u~estvovali u izgradwi mreè, koji se protive i bune. Zadatak

novog saziva Saveta MZ i re`ijskog odbora je da re{i i te probleme - navodi predsednik Saveta MZ jednu od najva`njih aktivnosti u predstojer}em periodu i podse}a da su rezultati sprovedenog refernduma validni i da se ve}ina me{tana izjasnila za prikqu~ewe na sistem “Rzav”. Od planova za narednu godinu Miliki} jo{ izdvaja ure|ewe i pro{irewe objekta u kome je sme{tena zdravstvena ambulanta i obezbe|ewe adekvatnog mokrog ~vora u prostorijama mesne zajednice, ustupqenih pred{kolskoj ustanovi za realizovawe programa za budu}e prvake. Osim toga, planirano je i ome|avawe, a u 2016. godini i ogra|ivawe mesnog grobqa. M. N.

VO]E suve {qive 350 - 450 gro`|e 180 - 220 jabuke 50 - 60 kru{ke 100 - 150 mu{mule 150 {ipurak 120 malina 150 ju`no vo}e 100 - 300 orasi 1.500 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 pili}i 350 jaja 12 - 16 kajmak 600 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 350 - 800 suxuk 850 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 180 - 200 prasi}i 200 - 220 ovce 130 jagwad 270 p{enica 25 kukuruz 20 je~am 25

ZDRAVSTVO

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

STUDENTI FTN U^ESTVOVALI U OBELE@AVAWU 1. DECEMBRA

EDUKACIJA NAJBITNIJA a Fakultetu tehni~kih nauka u â~ku, povodom obeleàvawa 1. decembra Svetskog dana borbe protiv HIV-a, odràna je interaktivna edukacija za studente, o prevenciji i podr{ci osobama koje ìve sa HIV-om. Edukaciju je organizovao Studentski parlament FTN u saradwi

sa ~a~anskim Crvenim krstom. Predava~ Ivan @arevac govorio je studentima o HIV-u, aktuelnoj epidemiolo{koj situaciji u Srbiji i svetu, na~inima kako da se sa~uvaju od eventualnog inficirawa, kao i simptomima, le~ewu i podr{ci osobama koje su za-

ra`ene HIV-om. U okviru edukacije prikazan je dokumentarni film, podeqeni su promotivni materijali, pru`ene informacije o na~inu besplatnog testirawa na HIV i mogu}nostima poverqivog savetovawa. Prema re~ima predsednika Studentskog parlamenta FTN Petra Vujovi}a, ova

i sli~ne edukacije su veoma korisne za studente u ciqu podsticawa zdravstvene kulture mladih. On je najavio je da }e u narednom periodu biti organizovane tribine o bolestima zavisnosti, trgovini qudima i drugim temama.

POBEDNI^KI RAD IZLO@BE NA TEMU HIV-A BI]E ISKORI[]EN ZA POSTER ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVQE ^A^AK

BOJAN DIMI] IMAO NAJBOQI SLOGAN ovodom Svetskog dana borbe protiv HIV-a i SIDE, u Galeriji “Risim” organizovana je izlo`ba radova u~enika Umetni~ke {kole na ovu temu. Nakon radionice koju su im odràli ~a~anski epidemiolozi, ovi sredwo{kolci imali su punu umetni~ku slobodu da izraze svoje vi|ewe ove bolesti i wene prevencije. Kustos Galerije “Nade`da Petrovi}” Dragana Boòvi}, istakla je da je pored teme kojom se bavi, ovi izlo`ba zna~ajna i zbog toga {to je predstavqala uspe{nu intersektorsku saradwu, u kojoj su u~estvovale zdravstvena i prosvetna ustanova sa Galerijom. Bilo je izloèno 17 radova, a prema mi{qewu i oceni tima epidemiologa za najboqi rad progla{eno je delo Bojana Dimi}a, u~e-

Pobedni~ki rad

nika drugog razreda Umetni~ke {kole. - Mi nismo umetnici, tako da nam vizuelni efekat nije bio zvezda vodiqa. Morali smo vi{e da obratimo pa`wu na poruku, koju umetni~ko delo {aqe. Za pobedni~ki rad smo se odlu~ili prvenstveno zbog slogana “Sami sebi pi{emo budu}nost” i {to se na{eg Zavoda ti~e ovo }e biti i na{ slogan povodom 1. decembra - rekla je dr Ana Mi{ovi}, direktorka ZZJZ ^a~ak. Pobednikov rad bi}e obra|en u poster formu, a slogan rada bi}e slogan Zavoda u ^a~ku cele slede}e godine. Ona je naglasila da }e i sva ostala umetni~ka dela sredwo{kolaca biti odra|ena u vidu postera, koje }e Zavod koristiti tokom svog rada i mewati na otprilike svaka dva meseca. I. M.

A N K E T A U~esnici izlo`be odgovaraju na pitawa koliko su bili informisani o HIV-u i {ta im je bila inspiracija za rad

Bojan Dimi}, u~enik drugog razreda Umetni~ke {kole pobedni~ki rad - Do skoro sam znao da je to bolest koja je zarazna i na~ine wenog preno{ewa, ali nakon radionice odràne u na{oj {koli, sam mnogo vi{e sam pro{irio svoje vidike i svoje znawe. Inspiracija za rad bilo mi je znawe koje svako od nas ima. Ako znamo kako i {ta treba da koristimo ili da ne koristimo, moèmo se i za{titi. Mi sami moèmo na sve da uti~emo samo tako {to }emo biti oprezni.

marketing 032/342-276

Mihailo Risti}, druga godina Umetni~ke {kole najboqi rad po oceni posetilaca izlo`be - Znao sam o HIV-u dosta i o opasnosti i o na~inu preno{ewa, i pre radionice u {koli bio sam dosta informisan. Svojim radom sam `eleo posetiocima izlo`be da poru~im upravo ono {to ja znam, ali i da im po{aqem poruku da se brinu o sebi i uvek pametno odaberu put kojim }e krenuti.

Marinko Kalajxija, u~enik drugog razreda Umetni~ke {kole - Sada znam dosta o HIV - u i SIDI. Znao sam i ranije, ali ipak mi je najvi{e pomogla radionica koju su nam epidemiolozi odr`ali u {koli. Pre toga sam se uglavnom informisao putem medija. Ideja za rad je jednostavno do{la sama od sebe, nemam specijalno obja{wewe za to.

ZDRAVSTVO

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

OBELE@EN SVETSKI DAN BORBE PROTIV HIV-A I SIDE

„SAMI PI[EMO NA[U BUDU]NOST” Povodom 1. decembra Svetskog dana borbe protiv HIV-a i SIDE, Zavod za javno zdravqe ^a~ak organizovao je niz aktivnosti, ~iji je primarni ciq bio edukacija stanovni{tva o ovoj bolesti, prate}i slogan ovogodi{we kampawe “Popunimo praznine u znawu, prevenciji i podr{ci osobama koje `ive sa HIV-om”. Zdravstvene ustanove u saradwi sa ostalim partnerima, imale su zadatak da informi{u javnost o aktuelnoj epidemiolo{koj situaciji i da podstaknu celokupnu dru{tvenu zajednicu da svima obezbedi nediskriminatoran pristup adekvatnim uslugama iz domena prevencije HIV infekcije, kao i terapiji, nezi i podr{ci za osobe inficirane ovim virusom.

pidemiolog ZZJZ â~ak dr Aksentije To{i} naglasio je da je ova ustanova, nacionalni slogan “Popunimo praznine u znawu”, obeleìla na najadekvatniji mogu}i na~in, organizacijom niza radionica i predavawa. - Proteklih godina na teritoriji Moravi~kog okruga beleìmo ili stagnaciju ili blago opadawe novoinficiranih HIVom. Tokom 2014. godine na teritoriji okruga zabeleène su samo tri novoinficirane osobe - istakao je dr To{i}.

“PODMUKLI” SIMPTOMI Doktorka Ana Mi{ovi}, direktorka ZZJZ naglasila je da su najve}a problematika ove bolesti weni simptomi, jer kako ka`e, u svojoj prvoj inicijalnoj fazi HIV prolazi sa simptomima zbog kojih niko ne bi oti{ao kod lekara: - To su simptomi koji podse}aju na prehladu. Ima ili ne temperature, sa ili bez ospe, a naj~e{}e bez, sa blagom malaksalo{}u, sa ili bez blagog otoka limfnih `lezda. Razvijaju se otprilike za 15 dana od momenta prodirawa virusa u organizam, a po{to osta-

je tako nezapaèn, osoba se i ne javi lekaru. [okantan i nadasve problemati~an podatak u vezi sa HIV-om, jeste druga, takozvana latentna faza, koja moè trajati od 15 dana pa ~ak do 10 godina, kada osoba, ako se nije testirala, ne moè nikako da zna da je HIV pozitivna, jer nema ni jednog jedinog simptoma. - Virus se u ovoj fazi razmnoàva, a osoba je zarazna. Tre}a faza je SIDA, odnosno zavr{na faza, kada se pojavquje gomila simptoma koja definitivno zaraènu osobu upu}uje kod lekara. To su naj~e{}e dugotrajni prolivi, koji traju i do mesec dana i vi{e, zaboravnost, nesanice, mu~nine, otoci limfnih `lezda, gqivi~ne infekcije... TESTIRAWE SPA[AVA @IVOT Upravo je testirawe radi ranog otkrivawa HIV-a najbitnija stavka kod svih onih koji su imali rizi~no pona{awe, a koje se odnosi na heteroseksualne odnose bez adekvatne za{tite, homoseksualne odnose i intravensku narkomaniju. Virus se prenosi uglavnom putem seksualnog odnosa i zaraènih igala kod intravenskih narkoma-

NA[ GRAD IMA SAVETOVALI[TE Doktorka Ana Mi{ovi} isti~e da nove generacije, pitaju gde mogu da se informi{u o HIV-u ili testiraju na taj virus. Zato naro~ito isti~emo da u na{em gradu ve} nekoliko godina postoji besplatno i anonimno Savetovali{te, koje se nalazi u sobi 28 Doma zdravqa i radi svake srede od 15 do 17 ~asova. Osim {to korisnici mogu da se testiraju na HIV, mogu se testirati i na hepatitis B i C. Ekipu Savetovali{ta ~ini savetnik i tehni~ar, koji uzorkuje krv. Savetovawe je dobrovoqno, anonimno i besplatno. Deca koja imaju mawe od 16 godina moraju do}i sa roditeqima, a rezultat dobija iskqu~ivo onaj ko je testiran.

na. Ba{ iz tog razloga su se ~a~anski epidemiolozi odlu~ili da za najboqi rad na izlo`bi organizovanoj na temu HIV-a i SIDE, odaberu onaj koji nosi poruku “Sami sebi pi{emo budu}nost”. Kako se medicina razvija, tako dolazi i do velikog poboq{awa u terapiji koja prati HIV i SIDU. Ako se na vreme otkrije HIV infekcija i na vreme po~ne sa terapijom, pacijent zna~ajno produàva “ulaèwe” u SIDU, a oni koji ve} boluju od te bolesti, zna~ajno pove}avaju svoj period preìvqavawa. - Me|utim, nije u pitawu samo preìvqavawe, ve} je su{tina u kvalitetu ìvota. Terapija je toliko uznapredovala da osoba koja je HIV pozitivna i koja je koristi, moè ìveti kvalitetno, ne mora da prekida da radi, zna~ajno su smawene nus pojave... obja{wava dr Mi{ovi}, nagla{avaju}i da je terapija koja se kod nas koristi besplatna i ista kao u ~itavom svetu. MOGU]A JE I “LA@NA POZITIVNOST” Jednu od najzna~ajnijih uloga u ranom otkrivawu opasnog virusa, u na{em gradu igra i besplatno i anonimno Savetovali{te u okviru Zavoda za javno zdravqe, u kome svaki sugra|anin moè uraditi test na HIV, ali dobiti i sve adekvatne savete. - Iako na godi{wem nivou imamo i vi{e od stotinu posetilaca Savetovali{ta, èleli bismo da ih imamo mnogo vi{e, jer ipak je to mali broj u odnosu na broj osoba koje upra`wavaju seks bez za{tite - kaè dr Mi{ovi}. U ~a~anskom Savetovali{tu se mogu uraditi testovi koji “hvataju” antitela koja je osoba inficirana HIV-om produkovala. Me|utim, ukoliko je neko pozitivan na ovom testu, neophodna radna procedura je da se ta pozitivnost potvrdi na testovima koji se obavqaju iskqu~ivo na Infektivnoj klinici u Beogradu, obja{wava dr Mi{ovi}. Rezultati testova koji se rade kod nas, gotovi su za sedam dana, a rezultati sa Infektivne klinike ~ekaju se od 20 do mesec dana. - Mi na{im korisnicima pomaèmo na razne na~ine. Re}i nekom da je HIV

Direktorka ZZJZ dr Ana Mi{ovi}

pozitivan, apsolutno nije prijatno, ~ak i ako je la`no pozitivan, zbog ~ega se i rade potvrdni testovi u Beogradu. Postoje odre|ena stawa koja pokazuju la`nu pozitivnost. To se moè desiti u trudno}i. Imali smo nekoliko trudnica, koje su prilikom ulaska u porodili{te imale la`ni pozitivan rezultat. Me|utim, ukoliko je neko pozitivan na HIV, tu tek kre}e na{a prava podr{ka osobi koja prvi put saznaje da je inficirana. Nakon toga, odmah pacijenta upu}ujemo na Infektivnu kliniku, da bi se utvrdio stepen wegove infekcije - kaè dr Mi{ovi}. Ona se naro~ito zahvalila ekipi iz Fonda zdravstvenog osigurawa, i u â~ku i u Gorwem Milanovcu, koja je shvatila senzitivnost ovog problema i iza{la u susret ekipi Savetovali{ta, tako {to obezbe|uje anonimnost korisnicima ~ija uzorkovana krv mora da se po{aqe na Infektivnu kliniku. DISKRIMINACIJA VELIKI PROBLEM S obzirom na to da je slogan ovogodi{we kampawe “Popunimo praznine u znawu, prevenciji i podr{ci osobama koje ìve sa HIV-om”, doktorka Mi{ovi} je naglasila da epidemiolozi u â~ku, ali i u ~itavoj zemqi rade na problemu diskriminacije inficiranih i bolesnih, po~ev{i od samih zdravstvenih radnika. Kako ona isti~e, veoma su im koristila studijska putovawa i edukacije koje je resorno ministarstvo u saradwi sa “Global” fondom i Institutom “Batut” organizovalo tokom proteklih godi-

na, gde je dosta lekara i iz unutra{wosti pro{lo inostrane edukacije, na kojima su ostvarili kontakte sa raznim nevladinim organizacijama koje rade na podr{ci HIV pozitivnih. - Ako vi znate da novootkrivenog po{aqete u nevladinu organizaciju u ko-

umesto da po|emo od toga kako treba da se pona{amo prema woj. Ona je `ivi stvor. Krenimo od toga {ta ako bi se to desilo nama ili nekom nama bliskom. Zbog takvih stvari, apsolutno svi treba da znaju da svaki na~in socijalno uobi~ajenog kontakta,

KAKO SE PRENOSI HIV? Na~in transmisije, odnosno prenosa HIV infekcije, je iskqu~ivo putem zaraène krvi ili neza{ti}enog seksualnog odnosa. Sve {to prevenira ovaj put prenosa smatra se prevencijom. - Naàlost i HIV pozitivna èna u toku trudno}e moè preneti svoju infekciju na novoro|en~e, u nekih 15 do 30 odsto. Zato je veoma bitno, za svaku ènu koja planira trudno}u, a zna da je imala seksualni kontakt bez kondoma, da se testira na HIV, jer ukoliko pre ili u toku trudno}e po~ne sa terapijom, rizik da weno dete oboli od HIV-a smawuje se za 80 odsto - kaè dr Mi{ovi}.

joj dobrovoqno rade oni koji su HIV pozitivni to je odli~no, jer ko }e boqu podr{ku dati inficiranom od onih koji su to ve} pro{li - isti~e dr Mi{ovi}, koja kada govori o diskriminaciji ovih pacijenata, obuhvata mnogo {iru sliku. - Nije re~ samo o HIV pozitivnim osobama. Uop{te, na odre|eni zdravstveni problem mi reagujemo gardom. Ako saznamo da neko ima leukemiju ili maligni tumor, vi{e nam nije prijatno da odemo u posetu toj osobi, a kamoli kada su infekcije tipa HIV u pitawu. Odmah se komentari{e kako li je ta osoba `ivela, da li je bila promiskuitetna, na koji na~in je dobila tu infekciju,

kao {to su rukovawe, ka{qawe, kijawe, nikako ne mo`e biti na~in prenosa HIV infekcije. Kao ni kupawe u istom bazenu, pijewe iz iste ~a{e... Zato {to koli~ina virusa u telesnim te~nostima kao {to su pquva~ka, znoj i suza nije dovoqna da izazove infekciju, we u dovoqnoj koli~ini ima samo u krvi, vaginalnom sekretu i spermi - istakla je dr Mi{ovi}. Pored niza aktivnosti upravo radi edukacije o kojoj je govorila dr Mi{ovi}, ZZJZ ^a~ak je u ponedeqak, u saradwi sa asocijacijom “Duga” organizovao besplatno i anonimno testirawe na HIV, na Gradskom trgu u trajawu od dva sata. I. M.

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

MOBILIZACIJA SE]AWA U OKVIRU PROJEKTA EUROPEANA 1914-1918

O^UVAWE PORODI^NIH USPOMENA IZ VREMENA PRVOG SVETSKOG RATA

radska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, kao partner u projektu “Europeana Awareness”, zajedno sa Bibliotekom Grada Beograda i Gradskom bibliotekom u Novom Sadu, organizuje dane prikupqawa porodi~nih uspomena iz Prvog svetskog rata pod nazivom „Mobilizacija se}awa“. Povodom obeleàvawa stogodi{wice izbijawa Prvog svetskog rata u 2014. godini biblioteke Srbije organizovale su se i uspostavile partnerstvo sa Europeanom, najva`nijom digitalnom bibliotekom evropske ba{tine, na projektu Europeana 1914-1918. Ciq ovog projekta je da se zabeleè porodi~ne pri~e, sa~uvaju i prikaù u digitalnom obliku fotografije, pisma, dnevnici, ordewa i drugi predmeti iz Velikog rata, kako bi se prikazalo {ta je rat zna~io vojnicima i gra|anima Srbije, kakva je bila ratna svakodnevica na frontu i kod ku}e. Ove dragocene pri~e i digitalizovana gra|a prikupqeni tokom trajawa „Mobilizacije se}awa“ bi}e objavqeni na sajtu europeana1914-1918. eu najva`nijem onlajn izvoru original-

150.000 dokumenata koji su do tada bili nepoznati ili nevidqivi javnosti, ~ime je poznavawe i razumevawe perioda rata od pre 100 godina znatno unapre|eno i priblièno dana{wim generacijama posredstvom modernih tehnologija. Gradska biblioteka u â~ku poziva sve zainteresovane gra|ane da doprinesu ovoj akciji i pokaù autenti~nu ratnu dokumentaciju, porodi~ne albume, pri~e i se}awa, koje }e bibliotekari, istori~ari i stru~waci za digitalizaciju primiti, obraditi i, uz saglasnost vlasnika, objaviti na portalu Europeane. Biblioteka ne zadràva originalne predmete i oni se odmah vra}aju wihovim vlasnicima nakon procesa digitalizacije.

nih materijala iz perioda Prvog svetskog rata, ~ijoj su izgradwi doprinele institucije i porodice iz svih delova Evrope i sveta.

Zahvaquju}i aktivnostima Gradske biblioteke i ^a~ak je na mapi gradova u kojima se prikupqaju porodi~ne uspomene na Prvi svetski rat pod po-

kroviteqstvom Europeane. Od 2011. godine sli~ne akcije sprovedene su u preko 20 dr`ava Evrope, {to je rezultiralo u prikupqawu i objavqivawu

Dani prikupqawa uspomena na Prvi svetski rat odrà}e se u prostorijama Biblioteke na Gradskom trgu (Biblio kutak pored De~jeg odeqewa), u petak 12. decembra od 9 do 18 ~asova. Tehni~ku podr{ku Gradskoj biblioteci pruì}e preduze}e „Docus“ iz â~ka. Bogdan Trifunovi}

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Romen Puertolas IZUZETNO PUTOVAWE JEDNOG FAKIRA o{to pro|emo ceo svet, jedino {to iskreno poèlimo jeste povratak ku}i. [armantna i neobi~no pou~na pri~a la`nog fakira, koji iz Indije pristiè u Francusku, ne slute}i da mu sudbina priprema nezaboravnu avanturu i ~udesno putovawe koje ostavqa neizbrisiv trag. Adàta{atru Lava{ Patel pre{ao je veliki put, uveren da }e pregr{t uobi~ajenih, uigranih trikova biti dovoqni da se domogne ne~eg {to odavno prièqkuje. Me|utim, posle neuspele prevare, zakqu~an u garderoberu ~uvenog proizvo|a~a name{taja, zapo~e}e urnebesno putavawe po Evropi. Dok na putu spoznaje èqa i snova pri svakom koraku vreba novi izazov, srce na{eg junaka, uzburkano qubavqu, okusi}e ose}aj istinske sre}e.

KULTURA

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

PREDSTAVQEN KATALOG 27. MEMORIJALA NADE@DE PETROVI]

NAGRADA PUBLIKE @OLTU KOVAÛ I BRANISLAVU NIKOLI]U redstavaqawem kataloga 27. Memorijala Nade`de Petrovi} na konferenciji za novinare pro{le srede, kada su progla{eni i dobitnici Nagrade publike, zaokruèna je ova presti`na bijenalna manifestacija savremene likovne umetnosti. Da je izrada kataloga sa prate}im tekstovima koji sa umetni~ke i kriti~ke ta~ke tuma~e angaòvanost umetnika odgovran posao napomenula je Milica Petronijevi}, direktorka Umetni~ke galerije. Kustos izlo`be 27. Memorjala Nade`de Petrovi} Julka Marinkovi} iznela je podatak da je izlo`bu tokom wenog trajawa vi{e od mesecdana posetilo oko 3.000 qubiteqa likovnog izraza, a glasalo ih je 1.820. Drugi put od kako se odràva Memorijal tokom pola veka dogo-

dilo se da su dva rada dobila isti broj glasova, oko 400, pa samim tim i nagradu publike. Re~ je o radu @olta Kova~a “Konferencija dru{tvenih grupa” 2014. i radu Branislava Nikoli}a “Sekundarna arhitektura” 2013/14. Nagrada publike tradicionalno podrazumeva samostalnu izlo`bu umetnika u ~a~anskoj Umetni~koj galeriji, koja mo`e biti i retrospektivnog karaktera. Dobitnici ove nagrade, ustanovqene na Drugom Memorijalu 1962. godine su neki od najzna~ajnijih likovnih i vizuelnih umetnika Srbije i biv{e Jugoslavije. U umetni~kom kreirawu kataloga svih radova 27. Memorijala u~estvovao je dugogodi{wi saradnik Galerije Milenko Savovi}. Z. L. S.

PROJEKCIJA FILMOVA SA “INTERAKCIJE 2014.”

Jusi Adler-Olsen PORUKA U BOCI osledwi vapaj za pomo}. U udaqenoj ku}ici za ~amce pored mora, dva de~aka li{ena su slobode. Vremena ponestaje, a otmi~ar vrlo brzo dolazi po svoje. Krv umesto mastila i papir u boci posluì}e da morem zaplovi mo`da posledwi tra~ak nade za spas nevinih ìvota… U policijskoj stanici u zaba~enom kutku [kotske dugo se iz jedne boce nazirala jedva ~itqiva poruka ispisana krvqu. Kada ona napokon dospe do ruku inspektora Karla Merka u Sektoru Q – odeqewu za nere{ene slu~ajeve, zapo~iwe niz stra{nih doga|aja. Ko su oni zapravo i za{to su dovedeni u smrtnu opasnost? Postoji li mogu}nost da negde daleko wihovo srce jo{ kuca? Karl Merk i wegov pomo}nik Asad uhvati}e se uko{tac sa misterijom nestale dece ~iji nestanak nikada nije prijavqen. A vreme im nezadrìvo curi…

NAJ^ITANIJA DELA I DO 50 ODSTO JEFTINIJA

VULKANOV DAN RASTU]IH POPUSTA subotu, 6. decembra, u svih 19 Vulkan kwi`ara {irom Srbije bi}e odr`ana druga manifestacija posve}ena qubiteqima kwige “Vulkanov dan rastu}ih popusta”. Posetioci }e imati priliku da na popustima od 20 do 50 odsto nabave neke od najaktuelnijih i naj~itanijih kwiga. Na akciji }e biti 200 naslova, a popusti su podeqeni po satnicama. Od 10 do 13 ~asova svih 200 naslova bi}e na popustu do 20 odsto, od 13 do 16 preostale kwige }e ko{tati 30 i od 16 do 19 sati 40 procenata mawe. Od 19 sati do kraja radnog vremena sve preostale kwige na akciji bi}e jeftinije 50 odsto. Za svaku kupovinu posetioci }e dobiti i poklon.

„PORTRET BEZ OKVIRA” ezavisni filmski centar “Filmart” i Dom kulture, pro{log ~etvrtka su organizovali sve~anu projekciju filmova sa 9. Me|unarodnog studentskog filmskog kampa “Interakcija 2014”. Deveta “Interakcija” odràna je od 12. do 29. avgusta na teritoriji Poège i â~ka, pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada â~ka i Op{tine Poèga. Studenti presti`nih filmskih akademija iz 11 zemaqa (Rusija, Rumunija, Indija, Meksiko, Venecuela, Izrael, Slova~ka, Velika Britanija, Portugalija, Bugarska i Srbija), podeqeni u tri internacionalne ekipe, snimili su

tri dokumentarna filma, na temu “Portret bez okvira”. Filmovi su prikazani u gradovima doma}inima, a tek po~iwu svoj festivalski ìvot na brojnim me|unarodnim i doma}im filmskim festivalima, na kojima su filmovi sa prethodnih kampova ostvarili zna~ajne uspehe. U velikoj sali Doma kulture, publika je mogla da vidi filmove: “Plej”, snimqen u â~ku (rediteq Andrej Kolencik, Slova~ka), “Odvojen”, snimqen u Poègi (rediteq Hristo Tomi, Indija) i “Raspevane Poèànke”, snimqen u Poègi (rediteq Luka Popadi}, Srbija). N. R.

SRETEN MARTINOVI] PEVAO PRVONAGRA\ENU PESMU ATANASIJA SAVI]A NA FESTIVALU U [APCU

ZA PESMU NIKAD NIJE KASNO a 5. Festivalu narodne muzike “Mihoqsko leto 2014.” koji je odràn po~etkom oktobra u [apcu, pesnik iz â~ka Atanasije Taso Savi} osvojio je prvu nagradu stru~nog ìrija za tekst pesme “Naslednici”, u interpretaciji Sretana Martinovi} Tokija (64) iz Viqu{e, koji ìvi i radi u Francuskoj ve} 44 godine. U konkureciji od 28 u~esnika iz svih republika biv{e Jugoslavije, koji su imali obavezu da se predstave sa novim pesmama, ~a~anski pesnik je bio ubedqivo najboqi. Martinovi} peva od rane mladosti, ali nije imao priliku da snimi CD do sada, na kome se nalazi osam Atanisijevih pesama. “Neka ostane za unu~i}e, prijateqe i neprijateqe”, kaè Martinovi}, koji se ~itav radni vek bavi gra|evinom, u kojoj je zaradio i teù povredu, a svojevremeno i bodi bildingom. Kao francuski sportista u~estvovao je na vi{e Evropskih prvenstva, a 1973. i 1974. godine bio je sedmi u sredwoj kategoriji. Ipak, ispunila mu se èqa da ovekove~i svoju qubav prema muzici i repertoar koji izvodi ~ine narodne pesme, a naro~ito su mu drage “Zavi~aj me zove”, “Za sve one koje volim”, “Sela na{a nestaju polako” i druge. Pohvaqen je na ovom festivalu i odu{evio je vi{e od 2.000 qudi u publici. Iako u zrelim godinama, ostvarila mu se i èqa da u~estvuje na jednom festivalu i na wemu bude zapaèn. Muziku nosi u du{i godinama, me|utim, porodi~ne obaveze su uvek bile u prvom planu, naro~ito kad se ìvi i radi u tu|ini. - Kad sam tuàn ja zapevam, nije lako biti peva~, sve zadovoqi{, dok peva{ svi se raduju, ti pla~e{, ali to niko ne vidi. Nije lako kad du{a pla~e. Svakako da me mnogo vuku

koreni i nostalgija za zavi~ajem, zemqom i mojim narodom i naàlost, kad do|em ovde, ja se razo~aram. Mnogo birokratije, mnogo procedura, malo kulture, malo razumevawa... U|em u kafanu i kaèm “dobar dan, prijatno”, a neki me gledaju “belo”, kao da to nije normalno... Dugo ìvim u Parizu i navikao sam da se qudi me|usobno po{tuju - kaè Martinovi}, koji je imao i orkestar u Francuskoj, ali se posle rata i raspada Jugoslavije mawe bavi ovim poslom. Dok su pevali one “jugoslovenske” - svi su zajedno pevali, onda su qudi sa ovih balkanskih prostora, koji rade u Parizu, po~eli da pevaju nacionalne pesme, i sad svako peva za sebe, prime}uje Sreten. “Oti{‘o sam u tu|inu, zaradio para mnogo, samo qubav i zavi~aj, zaraditi nisam mog’o”, stih je kojim zapo~iwe nagra|enu pesmu osvedo~eni ~a~anski tekstopisac Taso, a peva je na{ nostalgi~ar. Z. L. S.

SAOBRA]AJ

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

PREDSTAVQENA APLIKACIJA “CARBOND”

BR@E I LAK[E DO PODATAKA O POLOVNIM VOZILIMA K

upci, prodavci i serviseri polovnih motornih vozila uskoro }e mo}i pomo}u broja {asije na internet aplikaciji da saznaju sve relevantne podatke o vozilima za koja su zainteresovani. Re~ je o jedinstvenoj “CarBond” aplikaciji za prikupqawe servisnih podataka o motornim vozilima u Srbiji i biv{im jugoslovenskim republikama. Aplikacija je nedavno predstavqena u Privrednoj komori Srbije, a razvila ju je kompanija RING9. “Iako sli~ne aplikacije postoje u drugim zemqama, ‘CarBond’ je jedin-

motornog vozila lako i brzo provere istinitost podataka, odnosno da se informi{u da li je vozilo kradeno, da nema ve}u pre|enu kilometraù nego {to pokazuje instrument tabla, da nije imao teè kvarove... Osnovna vizija projekta je pro{irewe baze podataka sa {to ve}im brojem motornih vozila koja }e korisnicima pruìti garancije i dugoro~no poverewe. Po{to u Srbiji opada prodaja novih vozila, a polovnih raste, potreba za ovakvom aplikacijom je o~igledna. Prose~na starost automobila u Srbiji

stvena, jer omogu}ava pretragu na osnovu broja {asije”, izjavio je vlasnik i direktor ove kompanije Neboj{a Den~i} na prezentaciji u Privrednoj komori. Taj projekat traja}e pet do sedam godina. Polovna vozila }e imati i servisne kwiìce koje }e sadràti relevantne podatke u tri nivoa validnosti. Prvi nivo sadrà}e podatke dobijene od vlasnika vozila, drugi od neovla{}enog, a tre}i od ovla{}enog servisera. Svrha projekta “CarBond” je da klijenti prilikom kupovine èqenog

je 15 godina i velika potra`wa za “polovwacima” otvara prostor za prevaru. Stru~waci trenutno rade i na izradi mobilne

aplikacije koja }e korisnicima omogu}iti da na licu mesta dobiju sve podatke putem mobilnog telefona.

nama od prqav{tine koja se nakupila na pragovima automobila. Da se to ne bi ~esto ponavqalo, na najni`em delu vrata zalepite podebqu gumenu traku tik uz ivicu. Posle lepqewa

zatvorite vrata i ne otvarajte ih nekoliko sati, dok se lepak ne osu{i. Prqav{tina vi{e ne}e prodirati, a tokom vo`we ne}e biti ni ve}e buke.

SVAKAKVI USLOVI NA PUTU

VO@WA PO MAGLI sim opreznijeg i usporenijeg kretawa, potrebno je pridr`avati se jo{ najmawe deset va`nih pravila za vo`wu kroz “oblak na zemqi”. Farovi za maglu nisu luksuz, ve} potreba, ali bez obzira na to da li na vozilu imate ugra|ene farove za maglu,

obavezno ukqu~ite i sredwa svetla (ne pozicina) da bi va{e vozilo bilo vidqivo ostalim u~esnicima u saobra}aju. Sredwa svetla i farove trebalo bi ukqu~ivati i dawu po magli, ne samo no}u. Preduslov za bezbedniju vo`wu u ovakvim okolnostima su i dobre gume, po{to kolovoz mo`e biti vrlo klizav. U gustoj magli neophodno je da brisa~ ve-

trobranskog stakla bude ukqu~en, a pri izmaglici mo`e se povremeno ukqu~iti. Va`no je i da rezervoar sa gorivom bude pun, jer se zbog sporije vo`we i ~e{}eg zaustavqawa potro{wa goriva pove}ava. Svako zaustavqawe na dru-

mu po magli je vrlo opasno. Ako, na primer u takvim okolnostima ispusti guma, boqe je voziti do prvog parking mesta i skloniti automobil sa puta, nego mewati to~ak ili lepiti gumu nasred kolovoza. Preporu~qivo je u drumskoj vo`wi po magli, da voza~i ~e{}e upotrebqavaju sirenu. Ona }e poslu`iti kao zvu~na opomena nepa`qivim pe{acima, slabo uo~qivim biciklistima

ili voza~ima nedovoqno osvetqenih zapre`nih vozila. Kada vozite po magli, budite pa`qivi i pribrani i nipo{to nemojte preticati druga vozila. Po`eqno je izbegavati razgovor sa saputnicima i slu{awe radio stanica. Ako se ipak

odlu~ite za preticawe, najboqe je to uraditi na deonici koja prolazi kroz {umu. Na takvim mestima je vazduh obi~no topliji, magla re|a i vidqivost ne{to boqa. Prilikom vo`we po magli, ~este su kolone i pojedini voza~i, uvereni da predvodnik kolone vozi usporeno, odlu~uju da preti~u. Za{to je to pogre{na odluka, ukazuje i ~iwenica da predvodnici imaju vi{e

problema nego voza~i iza wega. Ne sme se zanemariti da u maglovitim uslovima i poznati put postaje nepoznat. Predvodnicima se br`e i vi{e zamaraju o~i, a onima iza wega vo`wa je olak{ana po{to samo prate wihova poziciona svetla. Ako vozite u koloni, a magla je toliko gusta da gotovo ni{ta ne vidite, najboqe je voziti pored linije po sredini puta. U slu~aju da primetite saobra}ajnu nezgodu ili vozilo koje se zaustavilo, trebalo bi da ga preteknete i zaustavite svoje vozilo isped wega. Sklonite automobil sa puta i pe{ice i pe{ice pri|ite zaustavqenom automobilu.

MALE OLAK[ICE KROMPIR PROTIV LEDA Led sa automobilskog stakla mo`e odstraniti i sirovi krompir. Pre|ite polovinom krompira preko zale|enog stakla i on }e nestati. Ako su naslage leda debqe, bi}e potrebno vi{e truda i vremena. Dobro sredstvo za prawe stakla je me{avina vode, {piritusa i deterxenta za prawe sudova. Stavite 1/4 litara vode, 3/4 {piritusa i nekoliko kapi te~nosti za sudove. Ova me{avina se ne}e smrznuti, a dobro }e skinuti prqav{inu i masno}u na staklu. Koliko ste puta samo isprqali nogavice na pantalo-

ZAVR[ENA AKCIJA “ISPRAVNO VOZILO - BEZBEDNO VOZILO”

SLAB ODZIV ako su pro{le sedmice mogli besplatno da provere tehni~ku ispravnost svojih automobila, odziv voza~a bio je prili~no slab. U ~a~anskim poslovnicama Automoto saveza Srbije provereno je svega petnaestak vozila. - Uglavnom su se javqali vlasnici ispravnih vozila. Ostalima smo prona{li mawe kvarove na svetlosnim signalizacijama, gumama i opremi - ka`e Nenad Topalovi}, radnik na tehni~kom pregledu AMSS ^a~ak. Akciju “Ispravno vozilo - bezbedno vozilo” Ministrstvo unutra{wih poslova i Automotosavez Srbije organizuju dva puta godi{we, tokom prole}ne i uo~i zimske sezone. Z. J.

OMA@ ZAVIÂJNOG DRU[TVA „ÂÂNI” SLIKARU DRAGANU ]IRKOVI]U

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

RAM ZA PORTRET NESTALOG GRADA “… Retko nam je pokazivao slike koje je radio, kao da je hteo da kaè: “êkajte, ja }u jo{ sa mojim slikama biti uvek me|u vama - da se setite kako je bilo i kako vi{e ne}e biti!... I mnogo godina kasnije saznao sam gledaju}i wegove slike. Da je Dragan sa~uvao za nas to vreme, zaustavio ga u svoj svojoj lepoti, jedno doba koje se ne}e vi{e nikada vratiti,” govorio je krajem osamdesetih i sredinom devedesetih godina filmski reìser Puri{a \or|evi}, a na otvarawu retropspektivne izlo`be Dragana]irkovi}a, 14. marta 1995. godine u Paviqonu “Cvijeta Zuzori}” u Beogradu istakao: “Slikao je kako je bilo i kako vi{e ne}e biti. Onaj stari â~ak bi boqe razumeo tvoje poruke s neba…” Ve~e posve}eno prvom ~a~anskom akademskom slikaru organizovali su Zavi~ajno dru{tvo “â~ani” i Centar za vizuelna istraìva “Krug”, a zapo~elo je video snimkom izlo`be Dragana ]irkovi}a, koju je 2009. godine organizovala Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}” na inicijativu ovog Zavi~ajnog dru{tva. To {to je uradio Dragan ]irkovi} (1909-1976) u svom umetni~kom opusu potvr|uje da â~ak nije kulturna provincija, rekao je pored ostalog Boìdar Plazini}. Zahvaquju}i Dragi}u ]irkovi}u, predsedniku Zavi~ajnog dru{tva “â~ani”, koji predano ~uva umetni~ku zaostav{tinu svoga oca, kao i mla|em sinu Qubi{i, koji je uz pomo} savremenih medija i animacije u filmu “Nostalgija” oìveo ~itav wegov ìvotni put i markantne segmente u umetni~kom opusu, ostvareno je jedno uspe{no multimedijalno ve~e. Izdava~i DVD su organizatori ovog programa. POETSKI REALIZAM Dragan ]irkovi} ro|en je 1909. godineu â~ku. Slikarstvo je studirao u Umetni~koj {koli u Beogradu u klasi poznatog srpskog slikara Ivana Radovi}a. Za vreme studija odlazi u Pariz 1937, gde spoznaje glavne tokove evropske umetnosti. Umetni~ku {kolu i akademski te~aj zavr{io je 1938, kada se vra}a u â~ak i ve} naredne godine prire|uje svoju prvu samostalnu izlo`bu. Posle rata ]irkovi} nastavqa sa mnogim akcijama kojima postaje za~etnik i

KULTURA

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

organizator likovnog ìvota u â~ku. U svom ateqeu na gradskom trgu Velika pijaca br 20 (kasnije Trg ustanka) prire|uje nekoliko samostalnih izlo`bi slika i karikatura. Istovremeno sara|uje u listu “â~anski glas” kao ilustrator i karikaturista, ~ime postaje svojevrsni hroni~ar svoga grada, qudi i pojava, duho-

sku istoriju, neku svoju pri~u… Svi su imali ovde neku svoju mladost, poneko i starost, i svako je zapamtio i pamti}e neki svoj detaq iz starog ^a~ka…” rekla je, citiraju}i doajena ~a~anskog novinarstva i lirskog hroni~ara ove varo{i Miroslava Mila Mojsilovi}a, u svojoj besedi o ovom slikaru, mr Marijana Matovi}.

„Nostalgija“

„Stari ^a~ak“

vito i pronicqivo karikiraju}i wihove osobine. Kao scenograf, stalno je angaòvan u Narodnom pozori{tu i pozori{tu “Abra{evi}”. Sredinom pedesetih, na pragu svoje umetni~ke zrelosti, razvija sopstveni stil koji je likovna kritika definisala kao poetski realizam, odnosno tendenciju u kojoj su qudski i humani sadràji u prvom planu. Umro je iznenada 1976. godine u punoj slikarskoj snazi. Bio je ~lan ULUS-a, i drugih likovnih asocijacija. Slike mu se nalaze u privatnim kolekcijama {irom sveta, a po wemu je nazvana i nagrada koju Dru{tvo likovnih umetnika “Risim” dodequje svake godine najuspe{nijem stvaraocu. SAÛVAO ÂÂNSKI “GENIUS LOCI” “Dobro do{li svi u ]irketov album starog â~ka, â~ka koga vi{e nema… Svaka od ovih slika i grafika ima svoju davnu ~a~an-

Ona je podsetila da je “prvi ~a~anski akademski slikar i za~etnik likovnog ìvota u â~ku bio majstor portreta, akta, pejzaà, crteà, drvoreza, linioreza, karikature… Gotovo asketski skroman i povu~en slikar du{e, sebe iskreno i bez ostatka prenosi na platna izuzetne ekspresivnosti, satkana od kolorita snovitosti i davno zaboravqenog zvuka. Bio je okrenut starim majstorima, tradiciji i impresionizmu. Za wega je biti â~anin bilo stawe duha, koji je ve{to preneo na svoja dela na kojima je sa~uvao ~a~anski “genius loci” ili “duh mesta”. Kao zalog za budu}nost sa~uvao je “onaj neuni{tivi ambijent srbijanske male varo{o” koji susre}emo i u filmovima Puri{e \or|evi}a – tako|e ro|enog â~anina i velikog po{tovaoca ]irketove umetnosti: „O qubavi prema jednom gradu i wegovim qudima moè se veoma mnogo nau~iti iz slika

Dr Xesami Hiberd i Xo Asmar DOBAR SAN – KAKO GA STE]I Dragana ]irkovi}a. Za smeh na na{im usnama moramo opet da zahvalimo slikaru Draganu ]irkovi}u, koji najobi~nije dane na{eg grada pretvara u wegovu biografiju...“ ]irke ostaje legenda i simbol svog grada koji, naàlost, sve vi{e gubi du{u, rekla je pored ostalog u svojom eseju o umetniku mr Marijana Matovi}. FILM “NOSTALGIJA”: FATALAN SKOK U “TI[INU” Poreklom iz trgova~ke porodice, Dragan ]irkovi} je odrastao u samom centru dana{weg â~ka, koji je na razme|i dva veka prerastao iz turske kasabe u evropsku varo{, zahvaquju}i dolasku qudi iz velike carevine. “Trg, soka~e, Ulica knegiwe Qubice, Korzo i temeqi nove zgrade Gimnazije, bili su popri{te ovog nesta{nog de~aka, za koga je majka govorila da su za vreme obeda morali da ga vezuju za stolicu, jer je izme|u zalogaja imao obi~aj da ode od stola i radi stoj na rukama. Takva nemirna priroda, odvela ga je jednog hladnog februarskog dana 1922. godine na Moravu. Posle tog zimskog kupawa, u svojoj 13. godini izgubio je sluh i u drugom razredu gimnazije morao da prekine {kolovawe. Mo`da je ba{ to uticalo da se u wemu probudi talenat za liniju i boju. Sate i dane provodio je crtaju}i i slikaju}i samouk, i bio bezmerno sre}an kad je dobio pozitivan odgovor na svoju molbu da bude primqen u Umetni~ku {kolu u Beogradu”, govorio je narator filma Qubi{a ]irkovi}, de{ifruju}i detaqno likove urbanih legendi okupqenih oko bilijarskog stola i situacije, sa ~uvene slike “Nostalgija”. “@iveo je ìvot bez senke, sa verom u qude i moralne vrednosti, i humanisti~ki duh, koji se odrazio na wegov fundus, koji ga svrstava u red onih stvaralaca, bez kojih bi lik epohe kojoj je pripadao bio znatno siroma{niji. Za razliku od drugih koji su hrlili Beogradu, on je ostao veliki isku{enik â~ka. â~ku i, starom i novom, oduìo se svim srcem brojnim slikama koje su istovremeno dokument, nostalgija i poetska vizija ìvota u prolazu”, govorio je kroz film Qubi{a ]irkovi}. Z. L. S.

Ova kwiga }e vam pomo}i da nau~ite da raskrstite s negativnim obrascima sna, da se propisno odmorite i poboq{ate sebi sveukupno zdravqe. - SHVATITE [TA JE SAN - PROGNAJTE R\AVE NAVIKE - SAVLADAJTE TRIKOVE ZA VE^ERWE SMIRIVAWE - USVOJTE STRATEGIJE KOJE POSPE[UJU SAN - STEKNITE KONTROLU NAD OKRU@EWEM U KOJEM SPAVATE - SRU[ITE NEKE USTAQENE MITOVE

Sigurno ve}ina nas u nekom trenutku ìvota oseti paniku zbog nemogu}nosti da zaspi. Me|utim, bez obzira na to da li vam problemi sa spavawem traju nedequ dana, mesec dana ili nekoliko godina, ova saèta i prijateqska kwiga osposobi}e vas da ih prevazi|ete. Primewuju}i najnovija dostignu}a iz oblasti klini~kih ispitivawa, uz korisne savete i ve`be, dr Xesami Hiberd i Dò Asmar pomo}i }e vam da ulovite taj neuhvatqivi no}ni san za kojim ùdite. Ponovnim procewivawem svojih razmi{qawa i pona{awa, promenom svakodnevnih navika i primenom tehnika relaksacije razdrma}ete svoj telesni ~asovnik i ubrzo se radovati odlasku na spavawe. Saveti ove saète i prijateqske kwige pove{}e vas u jedan sre}niji, ispuweniji i radosniji ìvot.

Dr Xesami Hiberd i Xo Asmar SMIRENOST – KAKO JE STE]I Nau~ite da se suprotstavite stresu, da se uhvatite uko{tac sa anksiozno{}u i podignete sebi energiju kako biste osetili mir, vlast nad sobom i ispuwenost. - IZBORITE SE SA STRESOM - ODR@ITE RAVNOTE@U POSAO–@IVOT - NAUÎTE TEHNIKE RELAKSACIJE - PROTERAJTE BRIGU I ANKSIOZNOST - OBUZDAJTE PANIKU - UNAPREDITE UME]E KOMUNIKACIJE Svi mi ponekad doìvimo trenutke kad nam se ~ini da }e nas anksioznost pojesti ìve i kad gubimo vlast nad sobom i situacijom. Me|utim, koliko god da smo pod stresom, moèmo nau~iti da prevazi|emo cikluse negativnog raspoloèwa i pona{awa. Uz pomo} prakti~nih ve`bawa i najnovijih klini~kih istraìvawa, dr Xesami Hiberd i Xo Asmar u~e vas prakti~nim tehnikama koje }e vas osposobiti da se razra~unate sa svime {to vam ìvot nosi. Po~ev od umawivawa brige pa do savladavawa anksioznosti i u~ewa relaksacionih tehnika, saveti ove saète i prijateqske kwige pove{}e vas u jedan smireniji i radosniji ìvot.

DRU[TVO

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

SE]AWA NA ZNAMENITE IVAWI^ANE

NEDEQKO KO[ANIN, EVROPSKI @ivotni nauk, koji je stekao u rodnom selu, nadgradio je evropskim obrazovawen i izrastao u nau~nika koji sluì na ponos svom narodu. eàk je, ~esto surov, ìvot na Goliji, ali se}awe na ovu planine zauvek su nosili u sebi svi oni koji su potekli iz wenih sela i zaselaka ili

skog nivoa. SAM SE UPISAO U U@I^KU REALKU Wegovi preci su, prema narodnom predawu, prvobitno `iveli na Kosovu, a morali su da napuste postojbinu kada je neko iz ovog bratstva ubio Tur~ina. Be`e}i od osvete, skrivali su se u ko{evima za seno, te su tako i dobili prezime Ko{anin. Neki su se naselili na Goliji, gde je bilo 12 wihovih ku}a, drugi odabrali pitomije krajeve, ali svi su

druga~ije zami{qao svoju budu}nost, pa se sam uputio u Uìce i upisao u realku. Profesori su brzo uo~ili wegove sposobnosti i vredno}u, a jedan od wih ga je posavetovao da pre|e u Beograd. Tako je Nedeqko ubrzo postao |ak Prve beogradske gimnazije, a izdràvao se pomaù}i u ku}ama i daju}i privatne ~asove slabijim |acima. Maturirao je 1895, a zbog odli~nih ocena bio oslobo|en usmenog dela ispita.

Ku}a u kojoj je ro|en Nedeqko Ko{anin

su je pohodili kao turisti i prou~avaoci. Najvi{a je planina Starovla{ko - ra{ke visije (nadmorske visine 1833. metra), na woj izviru reke Moravica i Studenica, sa~uvala je tragove istorijskih doga|aja i narodna predawa koja je i dan danas ~ine tajanstvenom i bude ~ovekovu ma{tu. Ali, ono {to najvi{e pleni i nadma{uje interesovawa geografa i istori~ara jesu weni pejzaì, predeli izvanredne lepote koji nas navode na misao o uzvi{enom poreklu prirode. Vaqa se pred wima pokloniti kao pred delima bogova, uti{ati du{evne nemire i patwe, pozajmiti mudrost i snagu za dane koji predstoje. Qudima koji se ra|aju na Goliji ne dolikuje da kroz ìvot idu pognute glave i smrknutog lica, jer ih ova planina obavezuje na neprestanu borbu i uzdizawe. Kao da je to od najranijih godina znao Nedeqko Ko{anin, ~ovek koji je ìvot zapo~eo u golijskom selu ê~ina (jedno od najstarijih moravi~kih sela, o ~emu svedo~e ostaci vodovoda iz rimskog doba), a svojim interesovawima i radom u oblasti biologije, svrstao se me|u botani~are evrop-

slavili istu krsnu slavu Svetu Petku i sa~uvali neke zajedni~ke osobine vredno}u, {tedqivost, istrajnost i uva`avawe {kole i znawa. Roditeqi poznatog botani~ara, Stevan i Stana, po~ivaju na Ko{anskom grobqu, a nadgrobne spomenika podigli su im sinovi Vasilije, Mihailo i Nedeqko. Ku}a u kojoj je veliki botani~ar ro|en, 13. oktobra 1874. godine, nije, na`alost, sa~uvana za nove generacije, ali wena fotografija svedo~i o jednostavnoj gra|evini sa otvorenim ogwi{tem, tipi~noj za srpska planinska sela u pro{losti. Nedeqko je {kolovawe zapo~eo u Pridvorici, selu do koga je u jednom pravcu morao da pre|e vi{e od deset kilometara. Zbog velike hladno}e i nameta snega, |aci u zimskim mesecima nisu odlazili ku}ama, ve} su boravili u {kolskom sobi~ku i sami, od bra{na koje su im donosili roditeqi, mesili i pekli hleb. Ko{anin je {kolovawe u Pridvorici zavr{io sa odli~nim uspehom, ali su roditeqi odlu~ili da ga, zbog slabog materijalnog stawa, daqe ne {koluju. De~ak je, opet,

PUTOVAWE KROZ SVET NAUKE Iste godine, u jesen, Ko{anin se upisuje na Veliku {kolu, jestastveni~ko - hemijskog odsek, studije zavr-

Rodno selo ^e~ina

{ava u roku i sa najvi{im ocenama, da bi profesorsku karijeru zapo~eo u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Prvi put }e u Lajpcig, na stru~no usavr{avawe, oti}i 1900. godine i provesti dve godine, izu~avaju}i fiziologiju biqaka kod ~uvenog profesora Pfefera. Godine 1905. on je u ovom nema~kom gradu odbranio doktorsku disertaciju “O uticaju temperature i pare etra na poloàj li{}a”. Narednih godina po~iwe da radi na Beogradskom univerzitetu, a biva izabran i za upravnika Botani~ke ba{te “Jevremovac”. U tada{woj Srbiji uslovi za rad istraìva~a bili su gotovo nemogu}i. Umesto u dobro opremqenoj laboratoriji, Ko{anin se istraìvawima bavio uz petrolejsku lampu, ali to ga nije omelo da u svojoj zemqi postane utemeqiva~ botanike i svoje nau~ne radove objavquje ne samo u doma}im nego i u stranim ~asopisima. Me|u wima su “ûlni svet biqaka”, “@ivot tercijarnih biqaka u dana{woj flori”, “Vegetacija planine Jakubice u Makedoniji”, “Vlasina - biqnogeografska studija”, kao i rad “Daji}ko jezero, hidrobiolo{ka studija”, vezan za zavi~aj nau~nika. Poznavaoci Ko{aninovog dela uo~ili su obimnost i raznovrsnost wegovog nau~-

Nedeqko Ko{anin

nog rada. Bavio se entomologijom, algologijom, klimatologijom, fitocenologijom, sistematikom, fitogeografijom, taksonomijom... Prvi je prou~io i opisao veliki broj cvetnica, a neke od novootkrivenih biqaka nose wegovo ime. Uxbenike botanike za sredwe {kole, ~iji je on autor, veoma su cenili i |aci i nastavnici, a visoke ocene dobio je i univerzitetski uxbenik “Fiziologija

biqa”, koji se pojavio posle wegove smrti. Godinu dana, 1927, bio je na du`nosti dekana Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na predlog Jovana Cviji}a, Sime Lozani}a, Jovana @ujovi}a, Mihaila Petrovi}a Alasa i Save Uro{evi}a, 1914. je primqen u Srpsku akademiju nauka. U~esnik je balkanskih ratova, a Prvi svetski rat je proveo u zarobqeni{tvu u Austriji.

DRU[TVO

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

SE]AWA NA ZNAMENITE IVAWI^ANE

BOTANIÂR POREKLOM SA GOLIJE ju}i da politici u {koli nema mesta”. Umro je prerano, 1934. godine u Gracu, gde je oti{ao da zale~i obolela plu}a, a sahrawen na Novom grobqu u Beogradu. Opra{taju}i se od svog kolege, profesor dr Qubi{a Gli{i} je kazao: „Ko{anin }e i daqe ìveti u svojim mnogobrojnim nau~nim radovima koji su poznati u celom nau~nom svetu. @ive}e u onim mnogobrojnim biqkama na planinama i cvetnim livadama @ELEO JE SRBIJU BEZ SIROTIWE Ko{anina su jo{ u mladosti privukle ideje o socijalnoj pravdi i jednakosti, a politi~ki rad je zapo~eo u Klubu socijalista na Velikoj {koli, gde je upoznao Dimitrija Tucovi}a. Jedan je od osniva~a Srpske socijaldemokratske stranke, u kojoj je sara|ivao sa Jovanom Skerli}em, Du{anom Popovi}em, Dragi{om Vasi}em i drugim intelektualcima. Tokom ìvota nije mewao politi~ko opredeqewe, ali je, zbog svoje vi-

soke moralnosti i principijelnosti morao da snosi i posledice. Kada se sa grupom istomi{qenika usprotivio stavu da novoformirana KPJ mora da se povinuje svim direktivama iz Moskve, partija ga se odrekla i nikada mu nije oprostila to {to je mislio svojom glavom. Me|u kolegama i studentima, Ko{anin je bio poznat kao ~ovek koji je, kako je Aleksandar Beli} rekao pred wegovim odrom, “svoj politi~ki ogrta~ uvek ostavqao pred {kolom, zna-

na{e otaxbine koje je Ko{anin prvi posetio i otkrio, i koje nose wegovo ime. Oti{ao si sa bolnim grudima, ispuwenim prole}em i mirisom tvoje qubi~ice viole ko{ani”. Duh Nedeqka Ko{anina, da dopunimo profesora Gli{i}a, `ivi i kroz biqni svet Golije, planine na kojoj je ugledao svet, na koju je obavezno izvodio svoje stu-

dente i koja nikada nije prestala da ga zadivquje i bude izvor wegovih nau~nih interesovawa. U Botani~koj ba{ti u Beogradu na Nedeqka Ko{anina podse}a wegova bista, ovde se ~uva i wegov herbarijum, a zavi~aj mu se odu`io time {to je mati~noj {koli u selu Devi}i dodelio wegovo ime. E.V.

LU^ANI

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

PO^ETKOM SEDMICE BJELICA PO SEDMI PUT UGROZILA LU^ANE

ODBRAMBENI NASIP SPRE^IO PLAVQEWE KU]A akon ponovnog izlivawa reke Bjelice iz svog korita, u no}i izme|u 1. i 2. decembra, Op{tinski {tab za vanredne situacije u Lu~anima je doneo naredbu da se odmah pristupi evakuaciji qudi, stoke i materijalnih dobara iz ugro`enih delova, prvenstveno u mesnoj zajednici \era}. Naredbom je uvedena pripravnost za odbranu od poplava u delu Mesne zajednice Dqin Potkraj, \era}u, Puhovu, Turici, Gu~i, i Vi~i. Tako|e, preporu~eno je da se obavi priprema za evakuaciju qudi i materijalnih dobara i u krugu preduze}a “Milan Blagojevi} - Namenska” i privrednih dru{tva u industrijskoj zoni. Prema podacima Op{tinskog {taba za vanredne situacije, u utorak, 2. decembra, reka Bjelica je po~ela da se izliva u 6,30 na regionalni put Lu~ani - Gu~a, u naseqenom mestu \era}. JP Direkcija i PP “Panekspres” Lu~ani su odmah oja~ali improvizovan bedem u \era}u i na taj na~in spre~ili plavqewe stambenih objekata. Planinci, zaseok sela Du~alovi}i, bili su odse~eni sa jedne strane zbog izlivawa Bjelice, a sa druge zbog o{te}ewa puta. Bjelica je

ovoga puta poplavila oko 100 hektara obradivog poqoprivrednog zemqi{te u Vi~i, Dqinu, \era}u, Puhovu i Turici, ali vodena bujica nije ugrozila stambene objekte. Voda je u{la u deset pomo}nih objekata ({tale, obori, {upe), uglavnom u Puhovu.

PRVI PUT BEZ MATERIJALNE [TETE Kako je saop{tio Slobodan Jolovi}, komandant [taba za vanredne situacije, u Gu~i i selima Vi~a,

wi sa Odeqewem za vanredne situacije Moravi~kog okruga u ^a~ku, svakodnevno prati situaciju na terenu. Zahvaquju}i sredstvima Vlade Republike Srbije i pravovremenoj i efikasnoj intervenciji {tabova za vanredne situacije po prvi put je izbegnuta materijana {teta, rekao je Slobodan Jolovi}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga. Ina~e, reka Bjelica se ove godine izlivala sedam puta, a vodena bujica je tri puta plavila od 12 do 15 doma}instava u naseqenom mestu \era}.

su jo{ uvek zapo~eti. U sklopu priprema za budu}e radove, o~i{}eno je korito Bjelice i zahvaquju}i tome nije do{lo do ponovnog plavqewa naseqa u wenom priobaqu”, rekao je Ili}, najavquju}i da }e Nova Srbija podneti amandman, kojim }e zatra`iti dopunska sredstva, u visini od tri miliona evra, za razre{ewe ovog velikog problema. On je podsetio da }e 38 miliona dinara biti utro{eno za sre|ivawe pritoka Bjelice, a radovi }e startovati po~etkom 2015. godine. Ministar je naveo da se moraju srediti pritoke Bjelice

URE\EWE PRITOKA BJELICE PO^ETKOM NAREDNE GODINE

prema gorwem Draga~evu, odnosno {est kilometara uzvodno od u{}a ove reke u Zapadnu Moravu. Prema Ili}evoj proceni, most u Lu~anima bi trebalo rekonstruisati, jer je jako nizak pa se mora podi}i na odre|enu visinu, kako bi se spre~ilo pravqewe za~epqewa. V. S.

Turica, Puhovo i \era} poplavqeno je oko 100 hektara zemqi{ta. Okru`ni {tab za vanredne situacije Moravi~kog okruga i op{tinski {tab u Lu~anima preduzeli su sve mere i aktivnosti u ciqu za{tite gra|ana i wihove imovine. Angaòvana je te{ka mehanizacija i podignut odbrambeni nasip u \era}u, pored dràvnog puta Lu~ani - Gu~a, u duìni od oko 500 metara i na taj na~in je spre~eno prodirawe vode u ranije plavqena doma}instva. Zahvaquju}i tome, i sredstvima za ~i{}ewe ko-

VELIKA AKCIJA ELEKTROSRBIJE KRAQEVO

STO MONTERA SVAKODNEVNO NA TERENU Gu~i je odràn sastanak predsednika 38 mesniih zajednica sa teritorije op{tine Lu~ani sa na~elnikom Moravi~kog upravnog okruga mr Slobodanom Jolovi}em, predsednikom Privremenog organa op{tine Lu~ani mr Milo{em Velancom i direktorima ElektroSrbije Kraqevo, â~ak i Gu~a, Sr|anom \or|evi}em, Milovanom Gli{i}em i Radojkom Vidojevi}em sa saradnicima. Susret sa predsednicima mesnih zajednica je organizovan sa ciqem da se niskonaponska mreà na teritoriji op{tine Lu~ani pripremi za predstoje}u zimsku sezonu realizacijom akcije “sto montera na terenu”. Naime, zbog poplava, klizi{ta, havarija u elektrosistemima tokom ove godine, na teritoriji ove op{tine nije puno ra|eno na rekonstrukciji elektro mreè. U brdsko-planinskom delu Draga~eva sa prvim snegom je sru{en zna~ajan broj dotrajalih bandera. Mnogi gra|ani danima nisu imali struju. Sne`ne padavine u narednim zimskim danima bi dodatno onesposobile niskonaponsku mreù u Draga~evu. Zbog takve situacije na terenu, na-

~elnik MUO i presednik Privremenog organa op{tine Lu~ani su organizovali sastanak sa rukovodstvom Elektrodistribucije iz Kraqeva, â~ka i Gu~e, kako bi se {to pre realizovala akcija brze zamene dotrajalih elektrostubova. Ova akcija podrazumeva angaòvawe do petnaestak ekipa sa oko sto elektromontera iz Gu~e, â~ka i Kraqeva, koji }e tokom prve polovine decembra, za samo dva do tri dana, izvr{iti zamenu svih dotrajalih bandera u Draga~evu. Predsedici mesnih zajednica sa svojim sugra|anima su preuzeli obavezu da uklone rastiwe i iskopaju rupe, nakon ~ega }e uslediti postavqawe oko dve hiqade elektrostubova na mestima gde se nalaze pale, o{te}ene ili dotrajale bandere na ~itavoj lu~anskoj teritoriji. Ukupna vrednost ovih aktivnosti iznosi oko 45 miliona dinara. Na ovaj na~in }e brzo i efikasno biti popravqen kvalitet niskonaponske mreè, kako bi se obezbedilo redovno snabdevawe elektri~nom energijom na podru~ju op{tine Lu~ani. V. S.

rita reke Bjelice, koja je obezbedila Vlada Republike Srbije donacijom kanadske ambasade u iznosu od 30 miliona dinara, spre~ena je poplava ne samo ugro`enih doma}instava u \era}u, ve} i fabrike “MB Namenska” kao i desetak lu~anskih privatnih preduze}a. Lu~anski {tab, u sarad-

Kako je izjavio ministar zadu`en za vanredne situacije Velimir Ili}, poplava je spre~ena, ali jo{ uvek nije postignuto trajno re{ewe. “Radovi na ure|ewu korita Bjelice ni-

OSNOVANA GRUPA GRA\ANA “JEDAN TIM” ako stoji u saop{tewu koje je stiglo u redakciju “^a~anskog glasa”, na predstoje}im vanrednim lokalnim izborima, zakazanim za 28. decembar, nastupi}e i novoosnovana Grupa gra|ana “Jedan tim”, koju, pored istaknutih pojedinaca sa iskustvom u lokalnom politi~kom delovawu, ~ine i vanstrana~ke i li~nosti iz privrednog `ivota Draga~eva. GG “Jedan tim” se okupila sa ciqem da ponudi

alternativu dosada{wim vladaju}im garniturama. Ideja okupqawa je da se ~uje glas generacije pred kojom je budu}nost Draga~eva, a koja je svoj `ivot na razli~ite na~ine vezala za ovaj kraj. U prvim danima decembra planirana je predaja liste, kada }e biti i objavqena imena kandidata za odbornike i programska na~ela GG „Jedan tim“, navedeno je u saop{tewu. V. S.

LU^ANI

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

MINISTAR ODBRANE BRATISLAV GA[I] POSETIO LU^ANE

VOJSKA OSTAJE DOK IMA POTREBE! M inistar odbrane Bratislav Ga{i} posetio je u sredu, 3. decembra, op{tinu Lu~ani, kako bi se upoznao sa posledicama najnovije poplave. U pratwi na~elnika Moravi~kog upravnog okruga Slobodana Jolovi}a i predsednika Privremenog organa op{tine Lu~ani Milo{a Velanca, ministar odbrane je posetio pripadnike Vojske Srbije, koji su u \era}u postavqali zemqani bedem du` regionalnog puta Lu~ani - Gu~a, kako bi za{titili najugro`enija doma}instva u tom selu, a nakon toga i preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska”. - Iza{la je informacija u medijima da su neka doma}instva ugro`ena, {to nije ta~no. Ni jedna ku}a u

\era}u nije poplavqena, niti ima bilo kakvog o{te}ewa. Pored za{tite stanovni{tva i wihove imovine, ono zbog ~ega je Vojska tu jeste na{a fabri-

ka “Milan Blagojevi}”, koja je strate{ki va`na za na{u namensku industriju, jer onog momenta kad “Milan Blagojevi}” stane - staju svih sedam fabrika na-

SAOP[TEWE OO SPS LU^ANI

menske industrije u Srbiji - rekao je ministar odbrane Ga{i}, dodaju}i da }e pripadnici Vojske Srbije ostati u Lu~anima koliko bude potrebno, kako bi za{titili doma}instva i Fabriku. Ga{i} je naveo da je do sada o~i{}eno ~etiri ki-

lometra korita Bjelice, ali }e biti obezbe}en lak{i protok vode i na preostaloj deonici reke, do u{}a u Zapadnu Moravu, kako bi se smawila opasnost od poplave. Obe}ao je pomo} Vojske Srbije u qudstvu i mehanizaciji, kako bi se {to pre o~istio i ostatak re~nog korita. Kako je rekao Slobodan Jolovi} ovom prilikom, postoji vi{e predloga kako da se problem plavqewa ovog podru~ja trajno razre{i, a jedan od wih je da se najugro`enija doma}instva u \era}u dislociraju. - Ukoliko podignemo ovaj put 80 centimetara, spre~ili bismo velika i neopravdana ulagawa u re{avawe ovog problema. Na taj na~in }e biti za{ti}ene ku}e u \era}u. Mi smo 2006. godine imali sli~nu situaciju i uradili smo 18 ku}a na podru~ju op{tine Lu~ani, uru{enih usled

klizi{ta. Sada su u pitawu poplave i dislocirawe ovih 12 ku}a predstavqa boqe i jevtinije re{ewe i za dr`avu i za gra|ane - istako je Jolovi}. Podizawem za 80 centimetara dela regionalnog puta Lu~ani - Gu~a, u du`ini od oko 500 metara, formirao bi se prirodni odbrambeni pojas, a uporedo sa tim obezbedi}e se i bedem koji }e za{titi preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska”, naglasio je na~elnik MUO. Ministar odbrane Ga{i} je posetu op{tini Lu~ani zavr{io odlaskom u preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska”. I rukovodstvo Fabrike je tom prilikom obe}alo da }e, u slu~aju potrebe, i radnici ovog kolektiva zajedno sa pripadnicima Vojske Srbije u~estvovati u odbrani od poplava. V. S.

PROGLA[ENA LISTA „IVICA DA^I] - SPS - JS” GG „DVERI, POQOPRIVREDNICI

p{tinska izborna komisija je, pod rednim brojem 2, proglasila listu IVICA DA^I] - SOCIJALISTI^KA PARTIJA SRBIJE - JEDINSTVENA SRBIJA za vanredne lokalne izbore u op{tini Lu~ani, koji su zakazani za 28. decembar. Kako isti~e predsednik OO SPS Lu~ani Slavko Radosav~evi}, delovawe socijalista, ukoliko bira~i iza|u na izbore i uka`u poverewe listi broj 2, a SPS postane deo budu}e vlasti u op{tini Lu~ani, bi}e usmereno da se u 2015. godini hitno otvori oko 1.000 novih radnih mesta u privredi, a do kraja mandata (u naredne tri godine) jo{ toliko. Predsednik OO SPS Slavko Radosav~evi} je kontaktirao strana~ki vrh, ministre u Vladi Republike Srbije i predsednika stranke Ivicu Da~i}a da uti~u na to da se {to pre okon~a ste~ajni postupak u IK Gu~a, proda livnica ili na|e strate{ki partner, kako bi se {to pre na posao vratilo pet stotina radnika. Ministri SPS-a, rukovodstvo stranke i Dragan Markovi} Palma su obe}ali dovo|ewe novih investitora u Draga~evo u 2015. godini. Socijalisti~ka partija Srbije }e se zalagati za pove}awe subvencija za poqoprivredu iz buxeta op{tine Lu~ani,

I OMLADINA” PREDALA LISTU ZA IZBORE

{to se u ovom periodu ne ~ini, kao i za izdvajawe ve}ih sredstava za lokalne i nekategorisane puteve. - Po{to su se ovih nedeqa svi bitni politi~ki subjekti u op{tini zaloìli za pu{tawe vode u draga~evskim selima, u kojima je delimi~no zavr{ena mreà, nama kao partiji ostaje da se borimo za pro{irewe mreè “Rzava” i u druga mesta, do kojih voda jo{ uvek nije stigla, a gde je to mogu}e. Zaloì}emo se i za re{avawe problema nedostatka vode u mestima do kojih nije mogu}e dovesti rzavsku vodu. S obzirom na to da je sport veoma bitan za razvoj omladine, iz buxeta op{tine treba izdvojiti ve}a sredstva za obnavqawe starih i izgradwu novih sportskih objekata, kao i funkcionisawe svih sportskih klubova na teritoriji op{tine Lu~ani. Preko Centra

za socijalni rad i Crvenog krsta, pomaga}emo penzionerima sa mawim primawima i svim ugroènim licima u op{tini Lu~ani. Poku{a}emo da se izborimo da se nastavi davawe jednokratne pomo}i prilikom ro|ewa, ne samo prvog, ve} svakog deteta. Jo{ jedan od na{ih ciqeva bi}e i poboq{awe zdravstvene za{tite stanovni{tva op{tine Lu~ani. Potrudi}emo se da podrìmo sve ono {to je u delatnosti rada op{tine, wenih preduze}a i ustanova, a sve u ciqu boqeg ìvota i ostanka mladih qudi u na{oj op{tini. Jedan od prioriteta u radu i re{avawu gorenavedenih pitawa je dovo|ewe investitora, izrada projekata, kori{}ewe sredstava Vlade republike Srbije, fondova EU i pomo}i Ruske federacije - isti~e Radosav~evi}.

ponedeqak, 1. decembra, Izbornoj komisiji predata je jo{ jedna lista, koja }e nastupiti na predstoje}im vanrednim lokalnim izborima u op{tini Lu~ani, raspisanim za 28. decembar. Grupa gra|ana “Dveri, poqoprivrednici i omladina” predala je izbornu listu pod nazivom “Dveri, poqoprivrednici i omladina za spas na{e op{tine - Milan Parezanovi}”. Kako se navodi u saop{tewu Izbornog {taba Dveri za lokalne izbore u Draga~evu, listu predvodi Milan Parezanovi}, diplomirani ekonomista iz Gu~e, dok na listi dominiraju diplomirani ekonomisti, in`eweri, kao i istaknuti draga~evski poqoprivrednici i predstavnici studentske omladine. Nosilac liste Milan Parezanovi} je naveo da su osnovni ciqevi za koje se zala`e ova grupa gra|ana: zaustavqawe negativnih demografskih, ekonomskih i socijalnih trendova u op{tini Lu~ani, ve}e subvencionisawe poqoprivredne proizvodwe, produbqivawe partnerstva lokalne samuprave i draga~evske privrede, ve}a

lokalna socijalna davawa, sa posebnim akcentom na pove}awu sredstava za podsticawe ra|awa, kao i ~vr{}e povezivawe op{tine Lu~ani sa dijasporom. Bo{ko Obradovi}, ~lan Stare{instva Pokreta Dveri, istakao je da su Dveri me|u prvima predale svoju izbornu listu za lokalne izbore u Draga~evu, {to jasno govori da predstavqaju jednu od najja~ih pojedina~nih politi~kih snaga u toj op{tini. Kako je naveo, i na nedavno odr`anim vanrednim republi~kim izborima u Lu~anima Dveri su bile, uz SNS i SPS, jedine iznad cenzusa, {to predstavqa dokaz da ovi mladi qudi imaju veliku podr{ku u svojoj sredini. - Posebno raduje to {to su Dveri svoje snage ujedinile sa poqoprivrednicima i omladinom, na kojima po~iva budu}nost ove op{tine. Ova izborna lista bi}e istinska alternativa svima onima koji su ve} predugo na politi~koj sceni Draga~eva, koji su rekli sve {to su imali i uradili sve {to su mogli. Vreme je za nove - nepotro{ene qude i politi~ke opcije. Vreme je za Dveri! - isti~e Obradovi}.

GORWI MILANOVAC

GRADILI[TE DOMA KULTURE VRVI OD RADNIKA

OBELE@ENA STOGODI[WICA KOLUBARSKO-SUVOBORSKE BITKE

UBRZANA DINAMIKA IZVO\EWA RADOVA redsednik op{tine Milisav Mirkovi} svake sedmice obilazi gradili{te Doma kulture u centru grada, na kome je trenutno anga`ovano vi{e od 20 radnika i odgovornih tehni~kih lica. Prema izve{taju Predraga Dabi}a, koordinatora na projektu adaptacije i rekonstrukcije Doma kulture u Gorwem Milanovcu, uve}awem broja radnika znatno je ubrazana dinamika radova na sanirawu, odnosno oja~avawu me|uspratne konstrukcije nad prizemqem hola. Zavr{ena je izrada betonskih talpi, koje slu`e osigurawu isko-

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

PO^AST SLAVNIM RATNICIMA redstavnici op{tine Gorwi Milanovac, Vojske Srbije i Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije, polagawem venaca na spomen biste vojvodi @ivojinu Mi{i}u i |eneralu Terzi}u, spomenik 1300 ka-

na spomen bistu vojvodi @ivojinu Mi{i}u na Trgu kneza Mihaila. Ispred Vojske Srbije venac je polo`io komandant Garnizona Vojske Srbije u Gorwem Milanovcu potpukovnik Nedeqko Planojevi}. U ime Dru{tva za negovawe tradicija

plara, kao i spomen-obele`ja u Boqkovcima, obele`ili su u sredu, 3. decembra, 100. godi{wicu Kolubarsko-suvoborske bitke i time odali po~ast slavnim ratnicima. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} i zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi} polo`ili su venac

oslobodila~kih ratova Srbije, venac je poloìo Dragoqub Quri{i}, a ispred udruèwa u Gorwem Milanovcu Vladimir Jovanovi}. Pored gorwomilanova~kih zvani~nika, vence su poloìli i gosti iz Beograda i Aran|elovca, predstavnici Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije.

pa u delu pozori{ne sale, a obavqa se i priprema za hidroizolaciju u prostoru hale. U ciqu sanacije me|uspratne konstrukcije

nad prizemqem, postavqaju se armature za AB grede. Zavr{ava se i ma{inski iskop.

PREDSTAVNICI GORWEG MILANOVCA U^ESTVOVALI NA SAJMU SPORTA

RAZGOVARALI O NOVIM SPORTSKIM PROJEKTIMA

OBELE@EN SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE

ORGANIZOVANA PREDAVAWA ZA MLADE

a 3. Me|unarodnom sajmu sporta, koji je u organizaciji Ministarstva omladine i sporta i Sportskog saveza Srbije odr`an u hali Beogradskog sajma od 27. do 29. novembra, u~estvovali su, po prvi put, i gorwomilanova~ki predstavnici, ko-

ji su na zajedni~kom {tandu sa partnerima iz Bodi bilding saveza Srbije predstavili aktivnosti i kapacitete kojima raspola`e Gorwi Milanovac. Javno preduze}e “Sportsko-rekreativni centar” Gorwi Milanovac, Sportski savez op{tine Gorwi

Milanovac i Turisti~ka organizacija su bili dostojni reprezenti Grada, a obavqen je i niz razgovora sa granskim savezima o realizaciji budu}ih projekata vezanih za organizovawe takmi~ewa na svim nivoima.

PROGRAM MANIFESTACIJE „ONI SU NAM DARIVALI SLOBODU”

VELIKI RAT U SRBIJI Petak, 5. decembar, u 19 ~asova, sve~ana sala Gimnazije okviru manifestacije “Oni su nam darivali slobodu” koju, organizuju Kulturni centar i Muzej rudni~ko-takovskog kra-

ja, u petak, 5. decembra, u sve~anoj sali Gimnazije “Takovski ustanak”, Antonije Dimitrijevi}, autor vizuelnog re{ewa ~itave manifestacije predstavi}e master rad “Spomenar – Veliki rat u Srbiji”. Predstavqawe Spomenara upotpuni}e projekcije filmova Jugosloven-

ske kinoteke iz serijala “Srbi u Velikom ratu”. Re~ je o dokumentarcu “Srbija u Velikom ratu” i igranom filmu “Sa verom u Boga”, rediteqa Mihajla Popovi}a. Film je snimqen 1932. godine i govori o stradawu seqaka, koji je paradigma srpskom narodu.

ovodom Svetskog dana borbe protiv HIV-a i AIDS-a, Crveni krst Gorweg Milanovca organizovao je preventivna predavawa i upoznao mlade sa ovim problemom. Predavawa su organizovana u ku}i Srpsko-norve{kog prijateqstva, Gimnaziji “Takovski ustanak“ i na gradskim ulicama.

U ku}i Srpsko-norve{kog prijateqstva organizovana je tribina u kojoj su u~estvovali polaznici treninga “Mladi lideri u adaptaciji na klimatske promene”, predstavnici Turisti~ke organizacije Gorwi Milanovac, sredwih {kola sa u~enicima. Gorwomilanova~ki Crveni krst je za tu priliku organizovao

podelu propagandnog materijala. Posebnu zahvalnost uputili su organizaciji “In`iweri za{tite `ivotne sredine” iz Novog Sada, Turisti~koj organizaciji Op{tine Gorwi Milanovac i predstavnicima sredwih {kola, koji su im pomogli u realizaciji planiranih aktivnosti.

GORWI MILANOVAC

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U GORWEM MILANOVCU

DR@AVNI REVIZORI DOBRO OCENILI POSLOVAWE U PRO[LOJ GODINI orwomilanova~ki ~lanovi Op{tinskog ve}a su u utorak, 2. decembra, aktivno razmatrali vi{e ta~aka dnevnog reda, me|u kojima su se nalazile odluka o buxetu za 2015. godinu, izve{taj dr`avne revizije, stawe u poslovawu Doma zdravqa, kao i mnoge druge zna~ajne teme. Po{tuju}i Zakon o buxetskom sistemu i nalog dr`avne revizorske institucije, Odeqewe za privredu i finansije Op{tinske uprave je u zakonskom roku do 15. oktobra dostavilo Op{tinskom ve}u nacrt odluke o buxetu za narednu godinu. Prema buxetskom kalendaru, nacrt odluke je 1. novembra i usvojen na Op{tinskom ve}u. Me|utim, Ministarstvo za finansije je uputstvo za pripremu buxeta za 2015. godinu, sa projekcijama za 2016. i 2017, dostavilo op{tini Gorwi Milanovac 28. novembra. Kako je predvi|eno Zakonom o privremenom ure|ivawu osnovica za obra~un i isplatu plata direktnih i indirektnih buxetskih korisnika, sredstva za plate se umawuju za 10 odsto i preusmeravaju u republi~ki buxet. Sredstva se dodatno umawuju i u ciqu daqeg fiskalnog prilago|avawa za 2,5 odsto, kao posledica odliva broja zaposlenih, do koga }e do}i tokom 2015. godine, jer je programom Vlade predvi|eno smawewe broja

zaposlenih za 5 procenata. Uzimaju}i sve u obzir, do{lo je samo do klasifikacionih promena, tako da su ~lanovi Ve}a ovom prilikom usvojili ove amandmane koji se konkretno odnose na uskla|ivawa op{tinskih sa republi~kim propisima. Predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}, upoznao je ~lanove ve}a sa izve{tajem Dràvne revizije za 2013. godinu, isti~u}i da mogu biti zadovoqni wegovim rezultatom. - U izve{taju su evidentirane pojedine nepravilnosti, koje se u doglednom vremenu mogu korigovati, ali uzimaju}i u obzir da su dràvni revizori posmatrali sedam lokalnih samouprava, moèmo slobodno re}i da je na{a Op{tinska uprava najpravilnije poslovala - istakao je Mirkovi}. Na~elnica Op{tinske

uprave Gorica Petrovi} je rekla da je u proteklom periodu revizorima stavqeno sve na raposlogawe za kontrolu i da je odra|en veliki posao, tako da svi u Op{tini mogu biti zadovoqni rezultatima koji govore da se buxetom u 2013. godini doma}inski raspolagalo. - Nije bilo nenamenskog tro{ewa sredstava, nije probijena apropijacija, postoje svi normativi, odnosno, pravilnici i odluke koje su primewivane, plate zaposlenih bile su u skladu sa zakonskim propisima, kao i sve isplate iz buxeta, javne nabavke su sprovedene u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Postoje pravilnici o potro{wi goriva, telefona, dnevnica. Prezentacije i svi drugi tro{kovi su svedeni na minimum. Prema izjavi revizora, buxetski suficit u prethodnoj godini je za po-

hvalu. Kada je re~ o iznosu od 3.300.000 dinara, koji se u medijima pomiwe kao “neosnovano ispla}ena sredstva” iz buxeta op{tine Gorwi Milanovac, op{tinskom odlukom o buxetu ova sredstva su opredeqena za prevoz penzionera na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac i tokom 2013. godine utro{ena shodno pravilniku koji je doneo predsednik op{tine, ali je DRI insistirala da bude doneta i posebna odluka koja bi regulisala ovu oblast. Izve{taj svih sedam op{tina, ukqu~uju}i i na{u je transparanetan i mo`e da se vidi na sajtu Dr`avne revizorske institucije - rekla je na~elnica Petrovi}, zahvaliv{i se jo{ jednom svom timu na obavqenom poslu i dobrom poslovawu. ^lanovi Op{tinskog ve}a su razmatrali i problem Doma zdravqa, kon-

statuju}i da je dug ove ustanove ve}i od sedam miliona dinara, da kasne plate lekarima koji nisu na platnom spisku, te da su pristigle izvr{ne sudske presude po tu`bi voza~a, koji su tra`ili uve}awe koeficijenata za obra~un plata, a tu su i nere{eni problemi iz 2008, kada su razdvojeni Dom zdravqa i Bolnica. Ve}nici su bili jednoglasni u oceni da je problem sistemski i da se wegovo razre{ewe, prema predlozima formirane op{tinske radne grupe, mora na}i na vi{im nivoima. Ve}nici su razmatrali i informaciju o raspodeli podsticajnih buxetskih sredstava, u visini od milion i po dinara, za poqoprivredne proizvo|a~e. Podsticajna sredstva }e koristiti 31 poqoprivrednik i to za nabavku opreme, sadnica i gradwu sistema za navodwavawe. Najvi{e komentara i podr{ku ve}nika izazvalo je izlagawe Desimira Jovanovi}a, koji je izrazio nezadovoqstvo zbog odluke ministra prosvete Sr|ana Verbi}a o izboru direktora Pred{kolske ustanove „Sunce“. - Situacija u vrti}u je ne~uvena: postoje}eg direktora ponovo izglasava 94 -oro kolega od ukupno 157, koliko ih je glasalo, na Upravnom odboru od devet ~lanova, direktor opet dobija ve}inu sa pet glasova, a onda kada je po

proceduri zatraèna saglasnost nadle`nog ministarstva, stiè dopis ministra Verbi}a u kome stoji “da taj direktor nema saglasnost na imenovawe da se ne bi naru{ilo nesmetano obavqawe delatnosti ustanove”. Meni je nejasno da ministar na udaqenosti od 120 kilometara boqe zna {ta se de{ava u ovoj obrazovnoj ustanovi i to boqe od onih koji su tamo zaposleni. Posebno, kako je mogu}e da se odmah i postavqa vr{ilac du`nosti, za koga se ve} u Beogradu zna da }e dobro obavqati posao, a nije stavqen ni na zakonsku proceduru razmatrawa od strane kolektiva i drugih organa - rekao je Jovanovi}. Ostali ve}nici su zatraìli da se preispita zakonitost dono{ewa te odluke, jer nisu ispo{tovani ograni op{tine Gorwi Milanovac, koji pri tome finansiraju ovu de~ju ustanovu. Kako je obrazloèno, ova ustanova nema finansijskih problema, funkcioni{e veoma dobro u skladu sa svojim mogu}nostima, te je ova odluka ministra Verbi}a krajwe nejasna ve}nicima. Predsednik Mirkovi} je rekao da kao ~lanovi Op{tinskog ve}a mogu zatraìti preispitivawe zakonitosti ove odluke, a kao pripadnici politi~ke grupacije zatraì}e i preispitivawe koalicionog ugovora.

PROGRAM MANIFESTACIJE „ONI SU NAM DARIVALI SLOBODU” Utorak, 9. decembar, u 19 ~asova, Galerija Muzeja Predavawe: “Ratni put X pe{adijskog puka takovskog 1912-1918.” Radivoje Bojovi}, muzejski savetnik Narodnog muzeja iz â~ka, u utorak, 9. decmebra, od 19 sati u Galeriji Muzeja rudni~ko-takovskog kraja odrà}e predavawe pod nazivom “Ratni put X pe{adijskog puka takovskog”, u kome }e opisati teàk i kompletan vojni put sva tri poziva pe{adijskog puka “Takovskog” tokom vojnih akcija u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Predavawe se organizuje u spo-

men na junake rudni~ko-takovskog kraja i u ~ast stogodi{wice Rudni~ke ofanzive.

niti programske celine “Srpski biseri” i “Narodni splet”. Po~etak koncerta je u 20 sati.

Sreda, 10. decembar, u 20 sati, Moderna galerija Koncert kvarteta “Sensartika”

^etvrtak, 11. decembar, u 19 ~asova, Moderna galerija Projekcija dokumentarnog filma “Golgota Srbije”

“Srpska fantazija”, programski splet umetni~ke, narodne i starogradske srpske muzike Sowa Kalaji}, violina, Du{anka Abramovi}, flauta, Neboj{a Jankovi}, violon~elo i Miodrag Jankovi}, gitara, ~lanovi kvarteta “Sensartika” iz Beograda, u okviru manifestacije “Oni su nam darivali slobodu” u sredu, 10. decembra, u Modernoj galeriji Kulturnog centra odr`a}e koncert. Koncert je programski splet umetni~ke, narodne i starogradske srpske muzike. Na repertoaru }e biti dela Bandura, @ivkovi}a, Radi`a, Peri~i}a, Taj~evi}a, Hristi}a, Milojevi}a, Popari}a, Kalaji}eve i Jovan~i}a. Koncert }e upotpu-

“Golgota Srbije”, dokumentarni film o Prvom svetskom ratu iz ciklusa “Srbi u Velikom ratu” Jugoslovenske kinoteke, autora Stanislava Krakova, vojnika, novinara i pisca, u sve~anoj sali Gimnazije “Takovski ustanak” bi}e prikazan u ~etvrtak, 11. novembra, od 19 sati. Film, koji se nastavqa na kwigu autora “@ivot ~oveka na Balkanu” u kojoj opisuje politi~ki `ivot Srbije i svoja iskustva iz balkanskih ratova, govori o stradawu nacije tokom prelaska preko Albanije, dolaska na Krf, pa sve do proboja Solunskog fronta. Organizatori projekcije su Kulturni centar i Muzej rudni~ko-takovskog kraja.

Petak, 12. decembar, u 19 sati, sve~ana sala Gimnazije “Rudni~ani i Takovci u Velikom ratu Srbije” “Rudni~ani i Takovci u Velikom ratu Srbije”, naziv je muzi~ko-scenskog programa koji }e KUD “[umadija” predstaviti u petak, 12. decembra, u 19 sati u sve~anoj sali Gimnazije “Takovski ustanak”. Program se realizuje u okviru manifestacije “Oni su nam darivali slobodu”. Prvi, izvo|a~ki ansambl “[umadije” predstavi}e publici gradska, tobxijska i oficirska kola koja su se igrala u Srbiji, a mu{ka i `enska peva~ka grupa program }e upotpuniti pesmama “Ovo je Srbija”, “Jeremija pali topa” i “Tamo daleko”. U programu nastupaju glumci Milanova~kog pozori{ta: Predrag Lo{i}, Ivica Todorovi} i Aleksandar Avramovi}. Tekst akademije uprili~en je po kwigama “Rudnik: {apat visina “ i “Solunci govore”.

DRU[TVO

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

TURISTI^KA ORGANIZACIJA ^A^KA NA ME\UNARODNOM SAJMU TURIZMA I SEOSKOG TURIZMA U KRAGUJEVCU

PROMOVISANI PRIRODNI RESURSI ÂÂNSKOG KRAJA a 6. Me|unarodnom sajmu turizma i seoskog turizma, odrànom od 27. do 29. novembra, u halama [umadija sajma u Kragujevcu, Turisti~ka organizacija â~ka bila je jedan od vi{e od 120 izlaga~a iz Srbije i regiona. Pored Turisti~ke organizacije Srbije, regionalnih i gradskih turisti~kih organizacija, svoju ponudu

predstavili su i bawski i klimatski centri, turisti~ke agencije, udru`ewa i organizacije. Sajam je posetilo nekoliko hiqada posetilaca i po re~ima organizatora, Gradske turisti~ke organizacije Kragujevca, uspe{no je realizovan, jer je privukao veliku pa`wu izlgaga~a i posetilaca, nagla{ava Gordana Majstorovi}, rukovodilac Slu`be za marketing TO^.

- Na {tandu Turisti~ke organizacije ^a~ka u~estvovala je Atomska bawa Gorwa Trep~a i Etno ku}a “Eri}” iz Mr~ajevaca. Promotivnim nastupom TO^ nagla{eni su prirodni resursi ~a~anskog kraja, bawe i predeo izuzetnih odlika Ov~arskokablarska klisura. Tako|e, posetiocima Sajma podeqen je promotivni materijal o sme{tajnim kapacite-

ROTARI KLUB ^A^AK ORGANIZOVAO PRVI HUMANITARNI BAL

ZA APARATE ZA DEÎJE ODEQEWE organizaciji Rotari kluba â~ak, 28. novembra je odràn prvi humanitarni bal. U punoj sali hotela Beograd, uz prisustvo gostiju iz brojnih drugih rotari klubova, kao i velikog broja na{ih sugra|ana, u lepom raspoloèwu i muziku grupe “Stari grad”, Rotari klub â~ak je jo{ jednom humanitarnom akcijom pokazao da se dobrom voqom i razumevawem moè puno uraditi. Na po~etku ve~eri je ukratko predstavqen RK â~ak i aktivnosti koje je klub ostvario za 12 godina svog postojawa. Ovog puta sva nov~ana sredstva prikupqena od ulaznica, dodatnih donacija i Rotari kluba bi}e upotrebqena za nabavku neophodnih medicinskih aparata namewenih De~ijem odeqewu ~a~anske Bolnice. Na ovaj na~in RK â~ak je zaokruìo svoje ovogodi{we, vrlo uspe{ne, humanitarne aktivnosti u svom gradu, ~ija vrednost prema{uje 80.000 evra.

Tokom ve~eri predstavnik Grada â~ka Vladimir Grujovi}, dodelio je zahvalnice rotari klubovima Ajdov{~ina i Logatec iz Slovenije, za izuzetnu pomo} koju su ~lanovi ovih klubova uputili tokom majskih poplava. Du{an êrnigoj, ~lan RK Ajdov{~ina, se zahvalio i istakao da je to rezultat dobre saradwe ~a~anskog i wihovog kluba. Nenad Tutunovi} je ispred ~a~anskog kluba predao zahvalnicu Milanu Jovanovi}u iz Kikinde, ~ijim je posredovawem Dom zdravqa dobio digitalni analizator krvi. Zahvalnice RK â~ak su dobili i predstavnici ~a~anskih medija za objektivno pra}ewe aktivnosti rotarijanaca u na{em gradu. Na kraju, zahvalnicu Grada â~ka rotari klubu â~ak, za iskazanu humanitarnu pomo} tokom ove godine, je ispred kluba primio predsednik dr Sa{a Spasojevi}.

tima u ^a~ku i novim turisti~kim programima. Najve}e interesovawe bilo je za sme{tajne kapacitete bawe Gorwa Trep~a. U okviru prate}eg programa Sajma, organizovane su prezentacije i predavawa o mogu}nostima za razvoj seoskog turizma u Srbiji, sa-

radwi sa Turisti~kom organizacijom Srbije na promociji ruralnog turizma, novom pravilniku o kategorizaciji turisti~kih manifestacija. Sa kolegama iz gradova i op{tina centralne Srbije, dogovoreno je kreirawe zajedni~kih programa za organiza-

ciju jednodnevnih i vi{ednevnih ekskurzija, namewenih organizatorima putovawa, a koje bi obuhvatile turisti~ku ponudu ovog dela Srbije i time programe u~inila sadr`ajnijim i kvalitetnijim - ka`e Gordana Majstorovi}. N. R.

^A^ANSKA BANKA

NA[I [AMPIONI, TATJANA JELAÂ I ASMIR KOLA[INAC Srpska atleti~arka i najboqa baca~ica kopqa Tatjana Jela~a, progla{ena je u Bukure{tu za najboqu atleti~arku Balkana. Nagradu je uru~io Lord Sebastian Coe, potpredsednik Svetske atletske federacije. Ovim je Jela~a svoju sjajnu sezonu krunisala jo{ jednim odli~jem. Ona je na Evropskom prvenstvu u Cirihu uz novi nacionalni rekord 64.21 metar donela Srbiji srebrnu medaqu i time zabeleìla ogroman uspeh. - Ova nagrada mi mnogo zna~i. Ona mi potvr|uje da se uloèni rad i trud isplatio i daje mi podstrek da jo{ vi{e radim i napredujem. Lep je ose}aj biti najboqi na Balkanu - rekla je Jela~a. Tatjana Jela~a i Asmir Kola{inac progla{eni su i za najboqe atleti~are u

2014. godini, po izboru Atletskog saveza Beograda. Presti`no priznawe za najuspe{nijeg trenera „Prof. dr. Dragan Petrovi}“ pripalo je Tatjaninom treneru Dragi{i \or|i}u. â~anska banka ~estita Tawi i Asmiru na velikim prznawima, ~ije pripreme podràva duè od godinu dana. Naime, â~anska

banka i Atletski savez Srbije su u septembru 2013. godine uspostavili saradwu, radi podr{ke reprezentativcima Tatjani Jela~i i Asmiru Kola{incu, a sve u ciqu obezbe|ivawa {to boqih uslova za pripreme za budu}a takmi~ewa, prvenstveno za Olimpijske igre u Rio de @aneiru 2016. godine.

IVAWICA

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

ODR@ANA 17. SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE IVAWICA

NAJVI[E PRIÊ O „JAVORU” I MALINARSTVU ao {to se moglo i o~ekivati, informacija o stawu u konfekciji „Javor“ privukla je najve}u pa`wu odbornika na 17. zasedawu Skup{tine op{tine Ivawica. Od 580 radnika ove fabrike, 350 {trajkuje skoro dva meseca i bili su pred zgradom op{tine pre po~etka Sednice. Odbornici su podràli zahteve radnika koji se odnose na isplatu zaostalih plata, overu zdravstvenih kwiìca, povezivawe staà i preispitivawe poslovawa preduze}a i biv{eg poslovodstva, na ~elu sa direktorkom Skarlet \oki}. Odlu~eno je i da se od nadle`nih ministarstava i republi~kih organa traì isplata subvencija za pokretawe “Javora”, da se insistira na dono{ewu socijalnog progra-

ma, ubrza postavqawe privrednog zastupnika i Nadzornog odbora, ovoga puta i sa jednim predstavnikom ivawi~ke op{tine. U ciqu br`eg re{avawa postoje}ih problema, zakqu~eno je i da se formira pregovara~ki tim, koji bi ~inili predsednik op{tine, wegov zamenik i predsednica SO. Uz to, odlu~eno je i da se radnicima „Javora“, ukoliko odlu~e da protest na-

stave u Beogradu, obezbedi prevoz, kao i da sa wima krene delegacija op{tinskih rukovodilaca i zainteresovanih odbornika. Govore}i o dosada{wim naporima da se prevazi|e postoje}e stawe, predsednik op{tine Milomir Zori} je istakao da su u~inili sve {to je u wihovoj mo}i. Sude}i po informacijama iz Ministarstva privrede, rekao je da je naji-

zglednija privatizacija iz takozvanog strate{kog partnerstva, kao i da ima interesenata. U tom slu~aju “Javoru” }e biti otpisane hipoteke, a u ovom trenutku one iznose preko 20 miliona evra. Dug “Javora” prema op{tini je 50 miliona dinara. Na sednici je usvojena i informacija o stawu malinarstva u op{tini u ovoj godini, u kojoj je akcenat stavqen na probleme izazvane neujedna~enim otkupnim cenama na podru~ju Srbije, zbog ~ega su ivawi~ki malinari izvukli “debqi kraj”, pa su umesto 200, pa i vi{e, dobijali 150- 160 dinara, a kako se moglo ~uti 20 do 30 odsto roda nije jo{ uvek ispla}eno. O tome, ali i drugim problemima u poqoprivredi informisao je doskora{wi predsednik

Fonda za razvoj poqoprivrede Zoran Radovanovi}, a odbornicima se obratio i predsednik ovda{weg udru`ewa „Malinar“ Dobrivoje Radovi}. Upra`wena odborni~ka mesta SPS-a, posle imenovawa Milinka Mijailovi}a za zamenika predsednika op{tine i ostavke Dragana Mladenovi}a, zauzele su “mlade snage” diplomirani istori~ar Radica Milovan~evi} (29) i komercijalista Aleksandar \or|evi} (29). Na sednici je doneta odluka o novoj organizaciji i fukcionisawu civilne za{tite na teritoriji op{tine, kojom se reguli{u du`nosti op{tinskih organa. U ciqu wene efikasnije uloge, pored [taba za vanredne situacije imenuju se poverenici, wihovi za-

menici i jedinice civilne za{tite po mesnim zajednicama. Odbornici su dali „zeleno svetlo“ predlogu odluke o op{tinskom pravobranila{tvu, op{tinskim i nekategorisanim putevima, predlogu Lokalnog akcionog plana za unapre|ewe polo`aja Roma, a bilo je re~i o nu`nosti druga~ijeg organizovawa Turisti~ke regije Zapadna Srbija. Uo~i po~etka zasedawa, nekada{wi predsednik OO SNS-a i zamenik predsednika op{tine Raco Sekuli} predstavio je svoju novu odborni~ku grupu „Za Novu Ivawicu“. Pored wega, ~ine je Stevo Damqanovi}, Sre}ko Uzunovi}, Marko Komatina, Mihailo Peri{i} i Jelena Patronijevi}.

U DOMU ZDRAVQA VELIKE GU@VE

MINISTAR ALEKSANDAR VULIN POSETIO IVAWICU

„NE [TEDIMO NA ONIMA MAWAK KADRA OTE@AVA RAD KOJIMA JE NAJTE@E“ I

inistar za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Aleksandar Vulin pro{le sedmice je posetio Ivawicu i istakao da bez obzira {to su ovo vremena {tedwe, ni jedan dinar nije u{te|en na socijalnoj pomo}i, osobama sa invaliditetom, bora~kim pravima, na de~ijim dodacima i da }e tako biti i ubudu}e. “Jer, mi vodimo ra~una o onima kojima je najteè”, rekao je ministar. Pomo} u realizaciji svojih zamisli moè o~ekivati Udruèwe za pomo} MNRO ~iji je dnevni centar “Otvorena vrata” Vulin najpre posetio. Obe}ao je da }e wegovo ministarstvo u~initi sve da se ostvari ideja o uvo|ewu usluge “Predah”. - U dnevnom centru 34 dece smisleno provode vreme, uz stru~nu pa`wu. Kod ove dece se vidi napredak. U gradovima skoro svuda imamo uslugu za decu sa posebnim potrebama, ali ne i na selu. Otuda su ovakva mesta jedina mogu}nost da se u wihovom ìvotu ne{to kvalitativno promeni. Nadam se da }emo ubrzo mo}i ovde da se pohvalimo uvo|ewem usluge “Predah”, koja bi zna~ila da roditeqi mogu da ostave decu i no}u, preko vikenda, da mogu da negde odu i posvete se vi{e sebi. U~ini}emo sve {to bude do ministarstva

da se to {to pre i desi poru~io je Vulin. Centar za socijalni rad se nada pomo}i u opremi, name{taju i svemu {to mu je potrebno za rad. Obilaze}i ustanovu, ministar se uverio u kakvim neadekvatnim uslovima radi ovaj mali kolektiv koji, prema re~ima direktora Svetlane Jeli}, brine o 1.500 korisnika. - Sredstva su nam neophodna za ra~unarsku opremu, kancelarijski name{taj, ali najbitnije je vozilo. Na ovom planinskom podru~ju gde je {est meseci sneg, bez vozila ne mo`emo do}i do korisnika, a oni te{ko mogu da do|u do grada - rekla je Jeli}eva. Svoju delimi~nu obavezu u pogledu obezbe|ewa prostora za rad Centra poku{a}e da re{i, uz pomo} ministarstva, i lokalna samouprava, naglasio je predsednik op{tine Milomir Zori}. On je, ipak, kao goru}i problem istakao probleme u konfekciji

“Javor” koja je veoma bitna za Ivawicu. - Va`no je da se preduze}e sa~uva, da se na|e strate{ki partner i sa~uvaju radna mesta, kako ne bismo pove}avali i onako veliku stopu nezaposlenosti - kazao je Zori}. Prema podacima ispostave Nacionalne slu`be zapo{qavawa, u Ivawici je trenutno na evidenciji 4.400 nezaposlenih lica, odnosno stopa nezaposlenosti je 34,7 odsto. Zato raduje informacija da je dobijena saglasnost za realizaciju projekata javnih radova, kroz koje }e za mesec dana biti anga`ovano od 80 do 100 lica.

vawi~kom Domu zdravqa neophodno je osobqe, na prvom mestu lekari, jer sa postoje}im kadrom nemogu}e je kvalitetno raditi i spre~iti gu`ve. Direktor ove zdravstvene ustanove Sretina Stojanovi} kaè da im trenutno nedostaje najmawe {est lekara, deset medicinskih sestara i tehni~ko osobqe. - Lekari op{te prakse u proseku pregledaju 80, 90 pacijenata dnevno, pa ne mogu da se posvete pacijentu i kvalitetno rade posao. U zdravstvenim stanicama na terenu doktori su oti{li u penziju, pa moramo da {aqemo lekara iz Doma zdravqa na teren, {to dodatno optere}uje one koji ostaju. Trpe pacijenti ovde, nezadovoqni su i oni na selu, jer samo jednom nedeqno dobijaju lekarsku pomo}, a sami doktori ulaù sebe vi{e nego {to je normalno - isti~e Stojanovi}eva i dodaje da imaju velikih problema i zbog nedostatka tehni~kog kadra: - Imamo samo tri ~ista~ice koje opsluùju ogroman prostor. Na{ Dom zdravqa ima {est objekata i nemogu}e je sa raspoloìvim osobqem posti}i zadovoqavaju}i nivo higijene. Zaista se “raspadamo” od posla, strepimo jer odgovaramo za qudske ìvote, a ne moèmo da re{imo problem dok

ne dobijemo zeleno svetlo sa vrha. - Mnogo je naporno, trudimo se maksimalno, ali zaista su neverovatne gu`ve. Jedna doktorka je oti{la u penziju, druga na specijalizaciju, a wihovi pacijenti su preba~eni nama. Zamislite tek kada nam jedan lekar ode na teren ili se neko razboli, dobije slobodan dan - ka`e dr Vesna Nedeqkovi}. Pacijenti su nezadovoqni, jer ~ekaju po nekoliko sati, a de{ava se da ne stignu u toku dana da urade pregled i potrebne analize. - Od jutros sam ovde, stvarno su velike gu`ve, puno qudi je, a malo lekara. Tu su i recepti, potpisivawe, ma nekada ceo dan ostanemo ~ekaju}i. Plus {to svaki lek moram oti}i da kupim, iako pla}am socijalno - ka`e Jadranka Popovi}.

MARKIRANA PLANINARSKA STAZA KATI]I - MU^AW lanovi Planinarskog dru{tva „Golija“ trasirali su i markirali planinarsku stazu Kati}i-Mu~aw u oba pravca. Staza je duga 17 kilometara sa visinskom razlikom od 504 metra. Projektovao ju je i uredio predsednik PD „Golija“

Aleksandar Markovi}, koji poseduje sertifikat Planinarskog saveza Srbije. Ina~e, ovaj posao obavqen je uz pomo} op{tine, a nakon odluke Op{tinskog ve}a o sufinansirawu projekata udru`ewa civilnog dru{tva u 2014. godini.

ZAJEDNO PROTIV NASIQA U PORODICI Ivawici je pro{le godine podneto 15 krivi~nih prijava za nasiqe u porodici, a u ovoj godini do sada 12, uz deset prekr{ajnih prijava. S obzirom na sve u~estalije slu~ajeve, neophodno je raditi na podizawu svesti gra|ana o prevenciji nasiqa. Zato je potrebno ukqu~ivawe svih subjekata, istaknuto je na pro{lonedeqnom sastanku predstavnika Crvenog krsta, Policijske stanice, {kola i ostalih institucija, odr`anom na ovu temu. Prisutni su

potpisali protokol o saradwi u okviru projekta Centra za socijalni rad o suzbijawu nasiqa u porodici. Osnovni ciq je, kako je rekao pomo}nik komandira Policijske stanice Radojica Jeli}, blagovremeno i kontinuirano delovawe svih subjekata da do nasiqa ne do|e. Kancelarija za mlade i Policijska stanica organizovali su predavawe „Nasiqe u porodici i institucionalna za{tita – oblici, krivi~no-pravna za{tita i predrasude“ u Klubu za mlade. Izvor: Ivawi~ki radio

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SPORT

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

Sloga - Borac 70:75 (13:20, 13:14, 17:24, 27:17)

KO[ARKA

POBEDA U GOSTIMA osle pobede nad Smederevom kod ku}e, ko{arka{i Borca nastavili su i u gostima uspe{nu seriju. U osmom kolu su savladali Slogu sa 70:75, a tokom igre imali su i 18 poena prednosti. Po poenterskom u~inku, kod ^a~ana su se istakli Mati} i Tresa~ (po 16 ko{eva), Mi}i} (15) i Dumi} (10). U doma}em timu \or|evi} i Vuleti} su postigli po 18 i Todorovi} 19 poena. Na utakmici u Kraqevu debitovao je centar Rajko Kqajevi}, novo poja~awe Borca. On je Slogi ubacio osam ko{eva. Posle dve uzastopne pobede, Borac u subo-

tu do~ekuje Vojvodinu, nepora`enu ekipu u dosada{wem delu prvenstva. - Imaju svih osam pobeda i zato ih maksimalno po{tujemo. Dajemo im ~ak i ulogu favorita. Ipak, potrudi}emo se, a nadam se i da }emo uz pomo} ~a~anske publike nastaviti pozitivnu seriju i naneti prvi poraz Novosa|anima - ka`e za Mocart sport igra~ Borca \or|e Mi}i}. Utakmica Borac - Vojvodina Srbijagas bi}e odigrana u subotu, 6. decembra. Po~etak je u 19 ~asova u hali KK Borac. Z. J.

SLAVOQUB PIPER U VRHU EVROPSKE KARATE FEDERACIJE

POSTAO ^LAN BORDA DIREKTORA menovawem Slavoquba Pipera za ~lana Borda direktora Evropske karate federacije stiglo je veliko priznawe ne samo za ^a~ak i KK Borac, ve} i za Srbiju. Posle izbora za generalnog sekretara Balkanske karate federacije, Piper napreduje i postaje ~lan Borda direktora EKF, rukovode}eg tela koje ima devet ~lanova. Sedi{te Evropske karate federacije je u Madridu, a prvi ~ovek ove organizacije je Antonio Ertueta Espinosa. Blistava sportska kari-

jera Slavoquba Pipera, pre svega kao takmi~ara, a kasnije sportskog radnika, bila je osnovni kriterijum za izbor na visoku rukovode}u funkciju. - Izbor u Bord direktora EKF za mene nije privilegija, nego obaveza vi{e. Rezultate koje sam postizao kao takmi~ar i sada sportski radnik nisu samo moja zasluga. Zasluge pripadaju i ~lanovima Karate kluba Borac i Karate federacije Srbije. Jo{ vi{e }u se truditi da opravdam poverewe - obe}ava Piper. Wega je Evropska

karate federacija izabrala i za delegata Evropskih olimpijskih igara 2015. Evropska olimpijada bi}e odràna u Azerbejxanu, u gradu Bakuu, a â~anin Slavoqub Piper, kao delegat, zaduèn je za karate sport. Z. J.

PODMLADAK DOÊKUJE PARTIZAN Juniorska, kadetska i pionirska selekcija Borca odigra}e u sredu, 10. decembra, tri utakmice protiv mla|ih selekcija Partizana. Prvi me~ po~iwe u 14, drugi u 16 i tre}i u 18 ~asova. Trome~ Bor~evog i Partizanovog podmlatka je deo projekta kompanije NIS “Zajednici zajedno” i akcije KK Borac “Ko{arka kao na~in ìvota”. SOLIDAN UÎNAK MLA\IH SELEKCIJA Juniori Borca ubedqivo su savladalu u {estom kolu kru{eva~ki Napredak, 48:96. Nova pobeda u~vrstila im je

poziciju na vrhu. Trenutno su drugi sa 11 bodova. Sedmo kolo Juniorske lige Srbije Borac igra kod ku}e protiv Hisara iz Leskovca. U pro{lom kolu slavili su i kadeti Mladosti koji su pobedili beogradsku Vizuru [ark, 69:66. Trijumf protiv do skoro nepora`enog tima izbacila je Mladost na {esto mesto (osam bodova). U slede}em kolu gostuju ekipi [abac. Kadeti Borca nisu uspeli da savladaju Zemun u {estom kolu (70:79). Uprkos porazu, Borac se u grupi A, Kadetske lige Srbije, dr`i na vrhu. Trenutno je tre}i sa 10 bodova. U sedmom kolu o~ekuje ih duel sa ekipom

Sport’s world u Novom Sadu. @ELEZNIÂR I MORAVA NE POSUSTAJU U devetom kolu Prve regionalne lige Zapad @elezni~ar je pobedio [abac, 81:75, i dospeo do ~etvrtog mesta na tabeli. Narednu utakmicu â~ani igraju u âjetini protiv Zlatibora. Morava je slavila i u devetom kolu u duelu sa Ivawicom, 96:91, dok je â~ak 94 bio slobodan. Ekipa iz Zabla}a je {esta sa 13 bodova na tabeli Druge regionalne lige Zapad, a â~ak 94 jedanaesti (10 bodova). U desetom kolu Morava gostuje Ra|evcu u Krupqu, Â 94 do~ekuje Mionicu.

USPEH MLA\IH EKIPA

TENIS

KARATISTI BORCA NAJBOQI U SRBIJI

NATALIJA VICE[AMPION DR@AVNOG PRVENSTVA lanica kluba Tenis point Natalija Popovi} (15) osvojila je na zimskom dràvnom prvenstvu za seniorke drugo mesto. Ona je u finalu izgubila od dve godine starije igra~ice iz Beograda Jelene Luki}, 7:6, 6:4, a Beogra|anka je imala i malo vi{e sre}e. Natalija je sa 12 godina bila dràvni prvak, u 13. tre}a u Srbiji, ~lanica je reprezentacije i u~esnica EYOF-a, odrànom u

edam dana nakon osvajawa Premijer lige Srbije u seniorskoj konkurenciji, ta~nije 29. novembra, karatisti Borca su na dr`avnom prvenstvu u Beogradu pokazali da su najboqi i najuspe{niji klub. U prilog tome govore pet zlatnih, dve srebrne i bronzana medaqa. U generalnom plasmanu Borac je bio nedosti`an ispred 98 kvalifikacionih klubova Srbije. Zlato su osvojili ekipno juniori i mla|i seniori i pojedina~no Bojan Jovanovi}, Bogdan Obradovi} i Vuk Radojevi} u svim kate-

gorijama. Srebro je pripalo Bogdanu Mi{ovi}u i Emiru Kova~evi}u, tako|e u svim kategorijama. Bronzu je ponela kadetska ekipa, dok je tre}e mesto bilo na dohvatu Anici Nikoli}, Stefanu Milovanovi}u i Filipu Joji}u koji su izgubili u posledwoj borbi za medaqu. U prole}nom delu takmi~arske sezone 2014/15. nastupaju poletarci, pioniri i nade, uzrasne kategorije od kojih Borac o~ekuje velike rezultate.

ODBOJKA

KARATE

NOVA MEDAQA SA SVETSKOG PRVENSTVA

MARKO POKAZAO DOMINACIJU

eniorske reprezentativke Marija Paunovi} (KK Nemawa), Ana Brajovi} i Aleksandra Ili} (KK ^a~ak) osvojile su tre}e mesto na Svetskom prvenstvu u tradicionalnom karateu. Prvenstvo je odr`ano od 27. do 30. novembra u Kairu.

a Kupu Srbije za sve uzraste, odrànom sredinom novembra u Poàrevcu, najzapaèniji rezultat za KK Sloboda postigao je Marko Raji~i} u borbama + 75 kilograma. On je u vrlo jakoj konkurenciji odli~no odradio svih pet kola, bez izgubqenih poena i pokazao veliku dominaciju. Marko je uspe{no okon~ao ovogodi{wu takmi~arsku sezonu i ponovo se nametnuo selektorima [otokan karate saveza Srbije

JO[ JEDAN GRADSKI DERBI gradskom derbiju sedmog kola Druge lige Zapad Libero ^A savladao je Slobodu S, 3:0, dok je Borac izgubio na gostovawu od Zlatara, 0:3. Sedam odigranih me~eva doveli su Libero na prvu poziciju (18 bodova), Borac je peti (13), a Sloboda S deveta. U osmom kolu o~ekuje nas jo{ jedan gradski derbi. Borac se sastaje sa Slobodom. Utakmica }e biti odigrana 6. decembra u 17 ~asova u hali „Mladost”. Ekipa Libero ^A do~ekuje Puteve Trandeks.

Utakmica osmog kola Regionalne lige Zlatiborsko-Moravi~kog okruga â~ak - Tara 2 odloèna je na zahtev ekipe iz Bajine Ba{te i bi}e odigrana 9. decembra u sali Osnovne {kole “Dr Dragi{a Mi{ovi}”. Po~etak je u 20,15 ~asova. U osmom kolu Borac 2 je izgubio od Zlatara, 0:3. Borac 2 je trenutno osmi na tabeli sa {est bodova, dok je â~ak, koji jo{ nije ukwiìo bodove, na 11. poziciji. U devetom kolu ~a~anske ekipe igraju na gostuju}em terenu, â~ak protiv uì~ke Forme, a Borac }e snage odmeriti sa Pribojem.

Holandiji. Trenutno zauzima 905. mesto na ITF juniorskoj rang listi.

RUKOMET

MLADOST I ^A^AK U VRHU ukometa{i Mladosti pobedili su u 10. kolu Prve lige Zapad ekipu Beli an|eo, 32:20. Trenutno su na ~etvrtom mestu sa 12 bodova, a u narednom kolu igraju u Trsteniku protiv Prve Petoletke. Za rukometa{ice jesewa sezona je zavr{e-

na u Prvoj ligi Zapad. U devetom, posledwem kolu â~ak je pobedio Slogu, a utakmica @upa - Ko{utwak je odloèna. â~ak je polusezonu zavr{io na tre}em mestu sa 11 bodova, dok je Ko{utwak na posledwem desetom mestu.

SPORT

PETAK 5. DECEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ПАРТИЗАН - БОРАЦ

недеља 15 часова, стадион Партизана ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА

14. коло

Јесењи део првенства Борац завршио са само једном победом у чачку

КРАЈ МОРАВЕ НИШТА НОВО

Борац

0:0

Борац: Петрић, Боранија шевић, Гојковић, Ђоковић, Радуновић, Божић, Јован чић, Милојевић, Бабић (Ђе рић), Машовић (Мутавџић), Стојановић (Нешовић) Раднички (Н) Црвена звезда Јагодина Војводина Спартак Напредак Нови Пазар Борац

Вождовац

Вождовац: Супић, Ста нимировић, Китановски (Стојковић), Петровић, Па вловић, Михајлов, Николић, Џугурдић (Одита), Бабовић, Шкерјанц, Бељић 2:2 2:1 2:1 1:2 0:0 3:1 1:1 0:0

Младост ОФК Београд Раднички 1923 Чукарички Рад Доњи Срем Партизан Вождовац

чекивања да ће последњих 90 минута на стадиону крај Мораве резултатски бити идентично старту првенства, када је савладан Доњи Срем, нису се обистинила.Пропустио је Борац последњу шансу ове јесени, да укњижи три бода, а утеху не представља ни чињеница да је био бољи ривал у дуелу са Вождовцем. Два различита полувремена одиграли су Чачани и Београ ђани, прво за заборав, друго, знатно боље, иако су мреже остале нетакнуте.Популарни “Змајеви“ имали су само једну зрелу прилику, на супротној страни Машовић, Ђерић и Мутавџић, били су у ситуацији да навијачима подаре дуго очекивану радост. У последњем колу првог дела првенства Чачане очекује тежак испит.У недељу када су на програму све утакмице, Борац гостује јесењем прваку Партизану.Сусрет почиње у 15 часова.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Партизан Црвена звезда Војводина Чукарички Нови Пазар ОФК Београд Јагодина Младост Спартак Рад Доњи Срем Борац Напредак Вождовац Раднички (Н) Раднички 1923

14 14 14 14 13 14 14 14 14 14 14 14 14 13 14 14

11 9 8 7 6 5 6 5 4 4 4 2 3 3 3 1

2 4 2 4 3 6 2 3 6 4 3 7 4 3 3 4

1 1 4 3 4 3 6 6 4 6 7 5 7 7 8 9

33 17 25 23 18 18 18 16 11 18 13 11 12 10 12 3

9 5 13 14 13 17 20 18 14 19 23 14 18 20 23 18

+24 +12 +12 +9 +5 +1 -2 -2 -3 -1 -10 -3 -6 -10 -11 -15

35 31 26 25 21 21 20 18 18 16 15 13 13 12 12 7

МЛАДОСТ НАДИГРАЛА НИШЛИЈЕ, АЛИ... Раднички Ниш

2:2

Младост

Стрелци: Ђорђевић и Марјановић за Раднички, а Живадиновић и Фрајдеј за Младост Раднички: Кесић, Пауље вић, Павловић, Ђорђевић, Марјановић, Љубинковић, Томић (Батиох а), Пуноше вац, Пејчић, Јовановић

Младост: Крзнарић, Зо њић, Ненадић, Големић, Милуновић, Стојановић, Адамовић, Тешић (Милоса вљевић), Радин (Пешић), Живадиновић, Фрајдеј (Гаврић)

ропустили су Лучанци ретку прилику да на другом узастопном гостовању, освоје три бода.Младост је до резултатске предности дошла поготком Живадиновића, после преокрета и изједначења, за коначних 2:2, побринуо се Патрик Фрајдеј.Иако је најбољи актер меча био Немања Крзнарић, Лучанци су после меча имали много примедби на арбитражу, чак и оштру игру домаћина.Најдебљи крај изву као је штопер Големић. Вољом жреба, најближе суперлигашке комшије Младост и Борац у последњем колу очекују сусрети са вечитим рива лима.Младост ће у недељу на стадиону у Лучанима угостити актуелног шампиона Црвену Звезду.Утакмица почиње у 13 часова.

МЛАДОСТ - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА недеља 13 часова, стадион у Лучанима

SPORT

PETAK 5. DECEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

МОРАВИЧКА ОКРУЖНА ЛИГА

МЛАДОСТ А - ЈЕДИНСТВО К 0:3 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Парменац Овчар Миоковци Јединство (ГГ) Омладинац (З) Слатина Пријевор Јединство (К) Доња Врбава Луњевица Напредак Спартак Бацковац Јунајтед Котража Младост (П) Младост (А)

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

10 9 9 8 7 7 7 7 6 7 5 5 5 4 3 2

2 1 1 3 3 3 2 2 5 2 2 2 1 2 4 3

3 5 5 4 5 5 6 6 4 6 8 8 9 9 8 10

42 42 32 27 32 19 36 29 22 20 13 22 25 21 21 11

23 20 25 12 26 16 26 25 22 21 22 35 32 29 39 41

ТАБЕЛА ГФЛ ЧАЧКА-ПИОНИРИ

15. коло

+19 +22 +7 +15 +6 +3 +10 +4 0 -1 -9 -13 -7 -8 -18 -30

32 28 28 27 24 24 23 23 23 23 17 17 16 14 13 9

1. 2. 3. 4.

ПОЛЕТ Љ. МОРАВА (К) МОРАВА (М) РУДАР

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

КИНДЕР ГАУЧОСИ ОРЛОВАЦ СЛОБОДА ОМЛАДИНАЦ ЧАЧАК 94 СЛАТИНА БИП ВУЈАН ПОЛЕТ (Т) ЈЕДИНСТВО

1 2 3 4 5 6

Драгачево Борац 2 Младост Радост Младост (Л) Таково Омладинац

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Кикер Борац 1 Бубамара Гаучоси Металац Киндер Јавор Слобода Борац 2 Гуча Чачак 94 Српски Орлови Младост Таково

6 6 6 6

6 2 2 1

0 1 1 0

0 3 3 5

46 19 16 8

5 21 29 34

+41 -2 -13 -26

18 7 7 3

+73 +55 +17 +5 +7 +15 -25 -22 -33 -57 -29

30 27 22 18 16 15 14 7 6 6 4

ТАБЕЛА ГФЛ ЧАЧКА-ПЕТЛИЋИ 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

10 9 7 6 5 5 4 2 2 2 1

0 0 1 0 1 0 2 1 0 0 1

0 1 2 4 4 5 5 7 8 8 8

77 61 40 30 25 32 24 13 13 9 9

4 6 23 25 18 17 49 35 46 66 38

ТАБЕЛА ПИОНИРСКЕ ЛИГЕ ФСМО 10 10 10 10 10 10

8 7 5 4 2 0

1 0 2 3 1 1

1 3 3 3 7 9

36 23 18 17 9 6

11 12 11 14 27 34

+25 +11 +7 +3 -18 -28

25 21 17 15 7 1

+32 +39 +31 +30 +21 +14 +3 +6 +1 -18 -19 -38 -42 -60

37 33 29 26 24 24 23 19 14 13 8 5 4 0

ТАБЕЛА ЛИГЕ ПЕТЛИЋА ФСМО

ШАХ

СУТРА КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ПРВЕНСТВО ЧАЧКА

оводом Дана града, од 12. до 14. децембра у хотелу “Бе оград” биће организован Шаховски турнир “Првенство Чачка”. Директно право учешћа имају мајсторски кандида ти, фиде и интер мајстори и велемајстори. Остали ће се за учешће изборити на квалификацијама у суботу, 6. децембра. Почетак је у 16 часова у просторијама ШК Борац, Господар Јованова 7. На Првенству Чачка биће одиграно девет кола по швајцарском фиде систему. Темпо игре је 25 минута, плус 10 секунди за сваки одиграни потез. На турниру ће судити међу народни шаховски судија Небојша Баралић, а такмичење ће бити рејтинговано као фиде. Првенство Чачка организују ШК Борац и град, а сви заинте ресовани могу се пријавити и на број 064/54-32-287.

13 13 13 12 13 13 13 13 13 13 12 13 13 13

12 11 9 8 7 7 7 6 4 4 2 1 1 0

1 0 2 2 3 3 2 1 2 1 2 2 1 0

0 2 2 2 3 3 4 6 7 8 8 10 11 13

37 50 38 41 32 34 25 29 34 18 11 15 17 7

5 11 7 11 11 20 22 23 33 36 30 53 59 67

ФУДБАЛСКИ СПЕКТАКЛ НАЈМЛАЂИХ И ОВЕ ГОДИНЕ У ГУЧИ

ПРИЈАВЕ ДО ДАНАС

удбалски клуб Гуча и ове године ор ганизује међународни турнир млађих категорија “Трофеј Гуча 2014 - Куп Миљана Миљанића”. Од 16. до 18. децембра биће одржан примарни турнир за “петлиће” ро ђане 202. године. Организатори очекују да ће на овом незваничном првенству Срби је учествовати екипе Партизана, ОФК Бео града, Војводине, Црне Горе, Македоније, Хрватске.... “Петлићи” ће квалификације играти 13. децембра, а пионири дан касни је у спортској хали у Гучи. Пријављиваwе за учешће на квалификационом такмичењу је

ШЕСТИ ПРАЗНИК ФУДБАЛА У РЕЖИЈИ ФК „МЛАДОСТ-РАДОСТ“

К „Младост-Радост“ и ове године угостиће рекордан број екипа на тра дицион алном турниру у ма лом фудбалу.Под сводовима спортске дворане у Атеници, на великој спортској мани фестацији „ТРОФЕЈ ЧАЧАК 2014“, шестој по реду, за на граде ће се надметати мали шани, рођени 2004, 2005. и 2006.године. Уз екипе из Чачка и Мора

вичког округа на турниру ће учествовати и наши велика ни, Партизан и Црвена Зве зда, ОФК Београд, Рад, гости из иностранства (БИХ, Црна Гора, Украјина). Директор организатора турнира ФК „Младост-Ра дост“, Михаило Коларевић са најближим сарадницима, на најмасовнији чачански фудбалски догађај, позива све тренере, судије и спорт

ске раднике, како би својим присуством, увеличали пра зник фудбала и уживали у игри будућих асова. Заинтересовани клубови пријаве за учешће, због огра ниченог броја екипа, могу доставити до 15. децембра на телефоне: 032/55-62-183 и 061/63-96-780. Турнир „ТРОФЕЈ ЧАЧАК“ одржава се 26, 27. и 28. де цембра.

слободно, али пошто је број екипа ограни чен, важно је да се сви заинтересовани при јаве најкасније до 5. децембра. Осим два главна турнира, од 8. до 15. де цембра биће одржан и пропратни Сателит турнир за дечаке рођене од 2001. до 2006. године. Како је и за ово такмичење број еки па ограничен на осам до 12, неопходно је да се тимови заинтересовани за учешће пријаве такође до 5. децембра. За детаљније информације: 032/854-318, 065/24-68-480 и 064/818-0-163. З. Ј.

GORWI MILANOVAC

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 20. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

JAVNOM UVIDU, PREZENTACIJI I RASPRAVI

DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora "Telekom Srbija" a.d. Beograd, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "GORWA GOREVNICA -CA 78, CAU 78" na katastarskoj parceli broj 3317/1 K.O. Gorwa Gorevnica, u mestu Gorwa Gorevnica, grad â~ak. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti javni uvid u navedenu studiju o proceni uticaja objekta na ìvotnu sredinu u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba broj 12, svakim radnim danom od 11,00 do 14,00 ~asova, uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 30. 12. 2014. godine. 3. Javna prezentacija i javna rasprava o navedenoj studiji o proceni uticaja objekta na ìvotnu sredinu bi}e odràna dana 30. 12. 2014. godine u sali Gradskog ve}a grada â~ka, @upana Stracimira broj 2 u â~ku, sa po~etkom u 11,00 ~asova. 4. Zainteresovane organizacije, organi i gra|ani mogu svoje primedbe, predloge i mi{qewe o navedenoj studiji o proceni uticaja na ìvotnu sredinu dostaviti gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 30. 12. 2014. godine. NAÊLIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

Na osnovu Programa o izmenama i dopuni programa postavqawa kioska na teritoriji grada ^a~ka, koji je donelo Gradsko ve}e dana 28. 10. 2014. godine, Odluke o izmeni i dopuni odluke o visini zakupnine Nadzornog odbora i zakqu~ka Gradskog ve}a od 28. 10. 2014. godine,

JP "GRADAC" ^a~ak, Cara Lazara 51 POZIVA vlasnike privremenih objekata Da se jave u JP "Gradac" najkasnije do 10. 12. 2014. godine radi potpisivawa ugovora o zakupu javnih povr{ina za period od 1. 11. 2014. godine do 1. 10. 2015. godine.

Telefon za kontakt: 303 216 U slu~aju da vlasnici kioska ne zakqu~e ugovore u skladu sa novim cenovnikom, objekti }e biti ukloweni po hitnom postupku. JP "Gradac" ^a~ak direktor Neboj{a Jovanovi}, dip.pravnik

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-193/14-IV-201, kojim je utvr|eno da je investitor “Telekom Srbija” a.d. Beograd duàn, da izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji “Vrani}i Â75/ÂU75, kat. parcela 744 KO Vrani}i”, teritorija grada â~ka. Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni projekat izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i odre|en je obim i sadràj studije. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba sr izjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak izdaje 3 slobodne kancelarije u zakup - u povr{inama od 15m2, 20 m2 i 95m2. Lokacija - centar, sa parnim grejawem. Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova radnim danima. Kontakt telefoni: 032/344 - 997; 063/106-42-80 PRODAJEM dvosoban stan 58 m2, 10. sprat CG, Qubi}ski kej, ju`na strana, pogled na Moravu. Cena 26.000 eura. Tel. 064/834-51-49 IZDAJEM konforan name{ten stan od 35 m2 , sa TA pe} u u`em centru Beograda. Tel. 064/ 936-8-174

Flint Group Balkan Objavquje oglas za prijem u radni odnos : - Inèwera grafi~ke tehnologije, koji }e obavqati poslove inplant menaxera u Tetrapaku u Gorwem Milanovcu Za navedeno radno mesto kandidat mora ispuwavati slede}e uslove - VI ili VII stepen stru~ne spreme - Poèqno radno iskustvo u oblasti {tampe i primene {tamparskih boja - Poznavawe rada na ra~unaru (MS Office) - Znawe Engleskog jezika (verbalna i pisana komunikacija) - Odgovorna i organizovana osoba - Timski radnik - Komunikativan, snala`qiv - Lider sa izraènim ve{tinama upravqawa i motivisawa drugih, sposoban da izvr{i postavqene zadatke i unapredi poverene ciqeve i procese - Tehni~ki obrazovan, spreman i otvoren za stalno li~no usavr{avawe i razvoj i unapre|ivawe tima koji vodi

- Operatera na sistemu za me{awe boja, koji }e obavqati poslove operatera na bojama u Tetrapaku u Gorwem Milanovcu Za navedeno radno mesto kandidat mora ispuwavati slede}e uslove - IV stepen stru~ne spreme - Po`eqno radno iskustvo u oblasti {tampe i primene {tamparskih boja - Poznavawe rada na ra~unaru (MS Office - osnovni nivo) - Odgovorna i organizovana osoba - Timski radnik

Prijave sa CV-em slati na mail adresu balkan@flintgrp.com ili ostaviti na kapiji Zvezde Helios najkasnije do 12. 12. 2014

PRODAJEM PLAC OD 4.5 ARI NA DOBROJ LOKACIJI U QUBI]U, UL. 1300 KAPLARA. ULAZ SA PUTA. MOGU]I SVI PRIKQU^CI. CENA 12.000 E. TEL. 032/ 5813-869, 064/ 124-8-370 PRODAJEM pekaru GOREWE, polovna u odli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45 PRODAJEM LIVADU OD 1.5 HA NA PUTU ZA PRIJEVOR, 6 KM OD ^A^KA ( STRUJA, VODA, ASFALT ). HITNO! TEL. 063/ 898-4-913 IZDAJEM JEDNOIPOSOBAN STAN PREKO PUTA RESTORANA "BRVNARA". TEL. 063/105-0-928

Prodajem lova~ku pu{ku, proizvo|a~ Zastava Kragujevac, kalibar 12, povoqno. Tel. 064/ 82-92-720

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979

IZDAJEM STAN NOVOGRADWA OD 31 M2, 1. SPRAT, KOD "MERKATORA", PARNO GREJAWE SA UGRA\ENOM KLIMOM, LIFT, VELIKI PARKING. VRLO POVOQNO. TEL. 063/ 106-4280

Sportska relaks masa`a 064/27-23-470 032/357-887 OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

MALI OGLASI PRODAJEM hektar zemqe na Grobnicama, tri kilometra od centra Gorweg milanovca 060/330-904-0 IZDAJEM stan u Beogradu 064/56-96-242 POVOQNO! Profesionalno vr{im servis i instalaciju oper-

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotraè. Tel. 064/ 11-88-485 IZDAJEM poluname{ten stan od 60 m2. Stan se nalazi u Nemawinoj 47, kod {kole " Milice Pavlovi}". Stan je slobodan odmah. Tel. 061/ 135-333-8 ativnog sistema po èqi na va{em laptop ili desktop ra~unaru, instalaciju neophodnih drajvera i programa. î{}ewe od virusa i antivirus za{tita. Optimizaciju sistema ubrzavawe rada Windows-a. Tel. 064/614-28-93 PRODAJEM balirano mladokosno nepokislo seno, detelinu i otavu po povoqnim cenama. Tel. 060/ 738-1-790

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E AGENCIJA STAN STANOVI P-32 (20) m2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, CENA 18.000 E P-27 M2, HOTEL MORAVA, 5. SPRAT, CENA 19.000 E P-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT, TA, CENA 25.000 E P-34 M2, AVENIJA 2, 3. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE., CENA 21.000 E P-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT, CG, TERASA, CENA 32.000 E P-38 M2, QUBI] KEJ, PRIZEMQE, CG, CENA 21.000 E P-39 M2, QUBI] KEJ, 5. SPRAT, CG, SA NOVIM NAME[TAJEM, CENA 26.000 E P-40 M2, CENTAR, PRIZEMQE, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, CENA 26.000 E P-42 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, TA, TERASA, CENA 25.000 E P-49 M2, NOVIJI, QUBI] KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA 32.000 E P-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6. SPRAT, LIFT, CG, CENA 29.000 E P-53 M2, HOTEL MORAVA, 1. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-53 M2, AVENIJA 1, 2. SPRAT, LIFT, CG, CENA

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-58 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 27.000 E P-60 M2, NOV, BALKANSKA, 4. SPRAT, CG, CENA 35.000 E P-60 M2, ALVAXINICA, 4. SPRAT, ZGRADA FASADNE CIGLE, CG, TERASA, CENA 38.000 E P-63 M2, HOTEL MORAVA, NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, TERASA, CENA 47.000 E P-71 M2, ALVAXINICA, 1. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE, CENA 45.000 E P-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1. SPRAT, CG, LIFT, DVE TERASE, KOD O[ “FILIP FILIPOVI]”, CENA 56.000 E P-76 M2, NOV, HOTEL MORAVA, 2. SPRAT, CG, TERASA, CENA 50.000 E P-78 M2, K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, CG, LIFT, TERASA, CENA 46.000 E P-82 M2, HOTEL MORAVA, 9. SPRAT, CG, TERASA, LIFT, CENA 45.000 E P-107 M2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, DVE TERASE, KOMPLET RENOVIRAN, CENA 95.000 E P-115 M2, CENTAR, 2.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

SPRAT, CG, DVE TERASE, JUGOISTO^NO ORIJENTISAN. CENA DOGOVOR BEOGRAD-VRA^AR, NOVA GARSOWERA, 1. SPRAT, UL. GOSPODAR VU^I]A, ODMAH USEQIVA, CENA 35.000 E CRVENI KRST- NOV, TROSOBAN STAN, 1. SPRAT, CG, TERASA, ODMAH USEQIV, CENA 90.000 E KU]E P-80 M2, PLAC 1 A, CENTAR, CENA 40.000 E P-45 M2, PLAC 12 ARI, TRBU[ANI, CENA 12.000 E P-60 M2, PLAC 4 ARA, ALVAXINICA, CENA 50.000 E P-102 M2, PLAC 5.90 ARI, KOD HOTEL MORAVE. CENA 70.000 E ILI ZAMENA ZA DVA STANA LOKALI P-18 M2, QUBI] KEJ, CENA 16.000 E P-135 M2, RAKOVA, CENA 10.000 E P-169 M2, VIQU[A, PLAC 10 A, CENA 7000 E P-75 M2 + 120 M2, PLAC 3 ARA, OBILI]EVA, CENA 30.000 E

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

STANOVI GARSOWERA , KOD BOR^EVE HALE, 3. SPRAT, TA, CENA 15.500 E JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP, CG, KEJ, 29.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2, 1. SPRAT, LIFT, ODLI^AN, SIN\ELI]EVA, 42.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H. MORAVA, 47.000 E TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E STAN 84 M2, CENTAR, KU@E`EVA, 3. SPRAT, 46.000 E KU]E

DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT, CG, PODRUM, KOMPLETNO RENOVIRAN, KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI, 45.000 E TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE LOKAL NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura

P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase Parcela u Preqini u povr{ini od 1.10 ha pogodna za izgradwu poslovnog prostora sa izlaskom na magistralu u frontu od 100 m. Cena 1300 E/ar, uz mogu}nost blage korekcije Plac u Ro{cima na jezeru, povr{ine 22 ara sa temeqom. Cena 10.000 E Ku}a u ul. 9. Jugovi}a, povr{ine 100 m2 na 3.14 ari. Cena 65.000 E

STANOVI: P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 15 000 eura P=30 m2, Avenija, nova, CG, cena: 21 000 eura P=34 m2, Avenija, fasadna cigla, CG, cena: 21 000 eura P=46 m2, Nemawina, CG, cena: 23 000 eura P=38 m2-nov, kod O[ Milice Pavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000 eura P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena: 25 000 eura P=49 m2, [iri centar, noviji, CG, cena: 30 000 eura P=48 m2, strogi centar, 1.sprat, cena: 29 000 eura P=66 m2, Gradsko {etali{te, 2.sprat, cena: 40 000 eura P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena: 27 000 eura P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat, cena: 34 000 eura P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe, cena: 39 000 eura P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 eura P=69 m2, Qubi} kej, prizemqe, cena: 40 000 eura P=74 m2, Avenija, fasadna cigla, cena: 35 000 eura P=69 m2, Nemawina, odli~an, CG P=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG, 70 000 eura P=60 m2, Alvad`inica, fasadna cigla, renoviran, cena: 34 000 eura

KU]E: P=150 m2 + 12 ari placa, Zabla}e, cena: 15 000 eura P=70 m2 + 3,5 ara placa, Omladinska, cena: 28 000 eura P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi}, cena: 31 000 eura P=150 m2 + 10 ari placa, Trnava, cena: 40 000 eura 2 ku}e u [irem centru na 5 ari placa, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, Hotel Morava, cena: 75 000 eura

OGLASI

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

STANOVI P-20 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica, noviji, 14.000 E P-31 m2, 7.sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 21.500 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-54 m2, 4. sprat, CG, Kalu|erice, 33.000 E P-58 m2, 6. sprat, CG, Kej, 31.500 E P-63 m2, 1. sprat, CG, S. Markovi}a, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, 1. sprat, TA, Nemawina, 32.500 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 40.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-87 m2, 1. sprat, CG, U ~iteqska, 72.000 E P-84 m2, 3. sprat, TA, centar, 55.000 E P-92 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 E P-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E

P-44 m2, Prvomajska, ku}a-stan, 23.000 E P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 E P-80 m2, 1.5 a, kod vojnog odseka, prizemni deo ku}e, 22.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E P-60 m2, 1.5 a, B. Jankovi}a, 26.000 E P-60 m2, 5 a, Parmenac, 27.000 E P-99 m2, 1.5 a, Avenija 2, 26.000 E P-135 m2, 22.80 a, Atenica, 35.000 E P-99 m2, 20 a + 38 a, Atenica, 35.000 E P-91 m2, 4 a, {iri centar, 39.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 55.000 E P-90 m2, 3.8, Balkanska, 55.000 E P-120 m2, 8 a, {iri centar, 42.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-90 m2 + lokal, Balkanska, 60.000 E IMAWA P-50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.500 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 28.000 E P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E BEOGRAD P-32 m2, 1 sprat, TA, Kumodra`, jednosoban stan, 27.000 E P-151 m2, CG, Vra~ar, ku}a, Po+Pr+1+Pk, 170.000 E

060/434-2-190

GARSOWERE 16m2, vp, 12000 eura , Centar U ponudi jo{ 10 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2 , 5, 22000 eura, [iri centar 41m2, 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej 50m2, 5, lift, 27000 eura, Vinara 30m2, 3, lift, 23000 eura, Vinara U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 47m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej 38m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej 50m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej 43m2 , 4, lift, 32000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 18 jednoiposobna stana DVOSOBNI STANOVI 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 57m2 , 1, 31000 eura, Nemawina 53m2, vp, 30000 eura, Centar 61m2, 3, 36600 eura, Centar 64m2, 1, 38000 eura, Vinara 57m2, 1, 35000 eura, Avenija 44m2, vp, 25000 eura, Centar U ponudi jo{ 58 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 67m2, 4, 39000 eura, [iri centar 68m2, 1, 40000 eura, Centar

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2 , 2, 27000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 27 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 78m2 , 3, 35000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 69m2, 5 , lift, 37000 eura , Qubi} kej 66m2 , 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar 75m2, 2, nov, 52000 eura, [iri centar 84m2, 2, 42000 eura, Avenija 75m2, 4, 48750 eura, Centar U ponudi jo{ 47 trosobna stana ^ETVOROSOBNI STANOVI 73m2 , 1, lift, 55000 eura, [iri centar 120m2, 6, 36000 eura, Qubi} kej 71m2, 8, lift, 37000 eura, Avenija U ponudi jo{ 6 ~etvorosobnih stanova KU]E 45m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci 69m2+16,00 ari, 19000 eura , Jezdina 100m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age 60m2+6 ari, 15000 eura, Trbu{ani 88m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Dana, 27. 11. 2014. godine preminuo je na{ dragi

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

SE]AWE

KATARINA PAVLOVI]

SINI[A PAVLOVI]

30. novembar 2003 - 30. novembar 2014.

5. decembar 1995 - 5. decembar 2014.

VOJISLAV NOVI^I] Sahrana }e se obaviti u subotu 6. 12. 2014. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomene. PORODICE: TODOSIJEVI] i DOMANOVI]

Uspomenu na wega ~uvaju sin IVAN i k}erka TAMARA sa porodicama i brat BORIVOJE sa porodicom 15130

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{a draga

POSLEDWI POZDRAV NAJDRA@OJ TETKI

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

RADOSLAVI AVRAMOVI]

RADOSLAVA AVRAMOVI]

OD BOJANE I \OR\A 15129

iz ^a~ka posle kra}e bolesti preminula dana 4. decembra 2014. godine u 02.00 ~asova u 53-oj godini `ivota. Sahrana drage nam pokojnice obavi}e se u petak 5. decembra 2014. godine u 13.00 ~asova na Ateni~kom grobqu. Sprovod kre}e od kapele u Kulinovcima. O@ALO[]ENI: suprug SR\AN, }erke MARIJA i IVANA, svekrva MILUNIKA sa porodicama 15128

U sredu, 10. 12. 2014. Leta Gospodweg navr{ava se TRI GODINE otkako je svoje tiho ovozemaqsko putovawe dostojanstveno okon~ao

DU[KO DULE NENADI] Vreme nije lek, ve} tiha patwa... Nedostaje{... TVOJA PORODICA 15127

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

Dana, 9. 12. 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

9. decembra 2014. je DESET GODINA od kada nije sa nama na{a Ka}a

ALEKSANDRA SA[E MARJANOVI]A Ne mo`e se sve tek tako preboleti, neke osobe ostanu u se}awu zauvek... Svi mi imamo nekoga koga nemamo vi{e i sve bi dali da ga makar na tren vidimo, zagrlimo, da mu ka`emo koliko nam nedostaje.

KATARINA MATOVI]

[estomese~ni pomen odr`a}e se u subotu, 6. 12. 2014. godine u 12.30 ~asova. TVOJA PORODICA

9. 12. 2004 - 9. 12. 2014. Nema tih suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu o`aliti, nema vremena koje te mo`e zaboraviti. Osta}e{ ve~no voqena i nikad zaboravqena. Mama OLGICA, tata MI[KO, brat MILAN i baba VERA 15103

15106

9. 12. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{e

ALEKSANDAR SA[A MARJANOVI] Tamo gde si ti, ja ne postojim, ni u tragovima. Tu gde sam ja, sve je puno tebe. Vreme prolazi, a bol u na{im srcima zauvek ostaje. Baba ZORA, tetka TAWA i stric GORAN sa porodicom 15107

ALEKSANDAR SA[A MARJANOVI]

Kaù da vreme le~i sve, laù kad to kaù, moj Sale. Vreme u~ini da postanemo svesni da te nema i da se sa tog puta ne}e{ vratiti. A to, du{u mi razara. TVOJI: tetka JELA, te~o MARKO i sestra MAZA

KATARINE MATOVI]

Vreme ne le~i tugu, ni bol, godine prolaze, a qubav i se}awe na tebe zauvek ostaje. TVOJI: baka MARA, deda MILAN, ~i~e DULE i DRAGAN sa porodicama 15126

POSLEDWI POZDRAV NA[EM DRUGU

ALEKSANDAR SA[A MARJANOVI] "Na srcu mi le`i jedna bolna rana, koja ne}e iz nedara nigde, pa se srce pita moje, bez we `iveti kako je...." Tvoja baka NEVA i deda MI]O

9. 12. 1998 - 9. 12. 2014. godine Navr{ava se [ESNAEST GODINA od smrti na{e drage

EMILIJE LAZOVI] EME S qubavqu i po{tovawem WENA PORODICA 15108

ALEKSANDAR SA[A MARJANOVI] "Eh, da je tuga sneg, da se do jutra otopi, mogla bih i ja kona~no kad o~i zatvorim, da se ne umorim. Eh, da je tuga breg, pa da je vetar ogoli, ja ne bih mogla ni tad ko{to ne mogu ni sad da te prebolim..." Tvoja tetka SVETLANA, te~o MA@O i bra}a NEMAWA i STEFAN

MILO[U MI[U NEDEQKOVI]U Hvala za dugogodi{we dru`ewe i iskreno prijateqstvo.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

JEREMIJA, DRAGAN, MILORAD, MI[ULA, MILISAV i MLA\O 15119

^ITUQE

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

Dana, 7. 12. 2014. godine u 13 ~asova na grobqu u Lugovima obavi}emo pomen. Tom prilikom pozivamo rodbinu i prijateqe.

SE]AWE 4. decembar 2010 - 4. decembar 2014.

ZORICA MIHAILOVI]

SE]AWE 5. 12. 1999 - 5. 12. 2014. U petak, 5. decembra 2014. navr{ava se PETNAEST GODINA od smrti na{e majke

VIDOSAVE DMITROVI] iz ^a~ka

Najdra`a na{a, 40 dana je nekad tren samo, a nekad ~itava ve~nost... a ti ve} dugo nisi sa nama. Po~etak svakog novog boli, podse}a da }e i svaki naredni pro}i bez tebe. TVOJI NAJMILIJI

JELENA OCOKOQI]

Dana, 9. 12. 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od kako nije sa nama na{ dragi

ro|. Jovanovi}

MILUTIN MARJANOVI]

15117

SE]AWE na moje roditeqe

15110

U Qubqani je 28. 11. 2014. godine umro, a 4. 12. 2014. godine sahrawen

Voqena Du{o, Vreme koje prolazi ne moè izbrisati na{u qubav, uspomene i se}awa. Tvoja posebnost i energija ìve u na{im ìvotima. Volimo te ma gde bila ! TVOJI: majka DANA, tata MILAN, bato DU[KO , baka KOSA i deda DRAGO

Uspomenu ~uvaju sin MILAN, }erka MILICA, unuci i praunuci

Uspomenu na tvoj dragi lik ~uvaju tvoji najmiliji supruga RADOSAVA, sinovi DRAGOQUB i BOGOQUB, snahe, zetovi, unuci i praunuci 15113

VUKA[IN VULE MASLA]EVI] ro|en u Gorwoj Atenici Svake godine smo se radovali novom letu jer si nam ti tada dolazio i sobom radost donosio. Novim letima vi{e nemamo razlog da se radujemo, jer nam ti vi{e nikada ne}e{ do}i. Bio si i osta}e{ deo nas, a mi }emo se truditi da te otrgnemo od zaborava. S' qubavqu i ve~nom prazninom u srcu tuguju za tobom TVOJI: sestre STOJANKA i JELISAVKA, bratani} MILORAD MASLA]EVI], bratanica, sestri}i, sestri~ine i ostala rodbina

Dana, 4. 12. 2014. godine navr{ava se 11 GODINA od smrti na{e voqene majke

DRAGOQUB - SRBIN 6. 12. 1991.

STOJKA - STOJANKA 14. 5. 2006.

VASILIJEVI]

QIQANE NIKOLI]

Po~ivajte u miru. S' po{tovawem i ponosom SRETEN sa porodicom 15114

Devetog decembra su TRI tu`ne godine od kada sa nama nije na{ dragi Sinovi \OR\E i NIKOLA sa porodicom

DRAGOQUB JOKSI] DEJAN JOKSI] JOKSO 26. 12. 2011 - 26. 12. 2014. 6. 2. 1940 - 9. 12. 2013. Bolna je istina, 9. decembra je godina dana kako `ivimo bez tebe, a tvom sinu Deju 26. decembra su tri tu`ne godine od prerane smrti. Ostavili ste veliki trag, koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja ne prolazi. PO^IVAJTE U MIRU. Supruga MIQANA, VAWA sa decom i ostala rodbina

15115

\UR\E KRQANAC

Tvoj lik vreme ne mo`e izbrisati, zaborav ne postoji. Mnogo nam nedostaje{. Vole te, a tu`ni su tvoji najmiliji supruga BRANA, k}erka SPOMENKA, sin BOJAN sa porodicom

MILOSAVA TOLI] MICA 1933 - 2014.

15116

DRAGICA DRAGA STOJANOVI]

15122

SE]AWE 5. 12. 1978 - 5. 12. 2014.

SLAVKO KRUNI] Dan kad je tvoj ro|endan... tu`no je kad ne vidi{ o~i koje voli{, osmeh koji te krasio, ve} samo da te pomiwemo, pamtimo i u srcu ~uvamo! Neka tvoja dobra i plemenita du{a po~iva u ve~nom miru. Vole te tvoji: tata BAJA, mama QIQA i brat KI]O 15101

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati i uvek voleti. TVOJI NAJMILIJI: suprug MOLE, }erka JASNA, zet MILOJE, unuke DRAGANA i MILICA

Pro{lo je ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage nine. Oti{la si tiho i dostojanstveno kao {to si i `ivela. Zauvek }emo pamtiti tvoj dragi lik. Uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati tvoje unuke DU[ICA i LIDIA sa porodicama

15124

15105

12. 12. 2014. godine u 12 ~asova na Ateni~kom grobqu dava}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

OLGI MARKOVI]

Suprug MILORAD i sin QUBOMIR sa porodicom 15121

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE

IN MEMORIAM

U subotu, 6. decembra 2014. godine, navr{ava se tu`na godina od smrti na{e drage

Dana, 27. 11. 2014. godine preminuo je u 73. godini

ZORICE - ZOKE JANKOVI]

MILO[ NEDEQKOVI]

Toga dana na grobqu u Kotra`i odr`a}emo godi{wi pomen i osve{tati spomen obele`je.

RADE STAMBOLI]

iz ^a~ka

Dragi na{, po~ivaj u miru.

TVOJI: RADICA, DIVNA, AN\A, \UR\E i MI]O

U `alosti, suprug MILUTIN, sin DRAGOQUB, }erka GORDANA, snaha MIKA, unuci MARKO, NIKOLA i ALEKSA, i zet ZORAN

S' qubavqu i po{tovawem tvoji najmiliji supruga CAKA, k}erka BOBA, sin BORO sa porodicama

15125

15123

15118

7. 12. 2013 - 7. 12. 2014.

MILICA TIMOTIJEVI]

SE]AWE 9. 12. 2004 - 9. 12. 2014.

6. 12. 2001 - 6. 12. 2014.

RADOSAV JOVA[EVI] CIKA

Zauvek osta}e u na{im srcima i mislima. Suprug MILENKO, }erka GORDANA, zet MILAN, unuk SLOBO, unuke SNE@A, DMITRA i JOVANA i praunuke MARTA, SOFIJA i MA[A

Godine prolaze, a uspomenu na Tebe ~uvaju supruga MILICA i sin MARKO sa porodicom 15112

6. 12. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti moje drage supruge

OLGA @IVANI] ro|ena Vukosavqevi} iz Kowevi}a Dana, 4. decembra 2014. godine navr{ilo se 11 GODINA od smrti na{e drage majke i bake. Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji. Sin TOMO sa porodicom

DRAGICE DRAGE STOJANOVI]

15100

Dani i godine provedene sa tobom i uz tebe donele su samo sre}u i radost u mom `ivotu. Puno suza je palo od kad tvoje srce je stalo. Suze te ne mogu vratiti, ali na{e molitve uvek }e te pratiti. Tvojim odlaskom ostala je velika praznina, u srcu tuga i velika ti{ina. S' qubavqu suprug RADOVAN

SE]AWE

15104

SE]AWE Pro{lo je DEVETNAEST GODINA od kada nije sa nama na{ voqeni

SINI[A PAVLOVI] 5. 12. 1995 - 5. 12. 2014. ^uvamo te od zaborava i uvek se se}amo sa po{tovawem i qubavqu. Tvoji najmiliji: porodice PAVLOVI] i DOMANOVI] 15102

Dana, 6. 12. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti

DRAGAN VUKOLI] 5. 12. 2002 - 5. 12. 2014. ^ovek kao ti nikada ne umire, samo odlazi i, zauvek ostaje u srcima onoga koji ga voli. TVOJA DANA 15102

DU[ANKE VUÎ]EVI] ro|ene Parezanovi} Oti{la si bez re~i pozdrava, tiho kako samo najboqi odlaze. Lepo je bilo voleti te, te{ko izgubiti te, a najteè bez tebe ìveti. Suprug BRANKO i k}erke MILKA i RADOJKA

PETAK 5. DECEMBAR 2014. GODINE