5 jul 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 5. JUL 2013. GODINE

BROJ 26

CENA 30 DIN.

Tragi~no okon~ani `ivoti kolega i saradnika Mi{ule Petrovi}a i Dragoslava Jevremovi}a Jera

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

NESRE]A ZATAMNILA INFORMATIVNO NEBO

strana 3.

U nasequ „Obre`” zapo~eta gradwa {est objekata za socijalno stanovawe

U ^a~ku odr`ana 25. sednica GO NS

NEMA SRE]NIH PORODICA BEZ KROVA NAD GLAVOM

SRBIJA NIJE PRED BANKROTOM

strana 9.

strana 6.

Sve u~estalije kra|e hrane, vo}a i povr}a

DRSKI, A NE GLADNI

strana 7.

Da li je i novu ustanovu zahvatilo partijsko zapo{qavawe?

ISTINA IZ „ZRA^KA” strana 10.

Zdravstveni centar

NOVI RADNICI ZA BOQI KVALITET USLUGE

strana 19.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

TRAGI^NO OKON^ANI @IVOTI KOLEGA I SARADNIKA MILOJKA MI[ULE PETROVI]A I DRAGOSLAVA JEVREMOVI]A JERA

NESRE]A ZATAMNILA NA[E INFORMATIVNO NEBO „Svaki ìvot je, koliko god on trajao, kratak, ali trag od ìvota moè trajati dugo” (Isidora Sekuli}) Te{ko da postoji uteha za ijedan gubitak u ìvotu, ali ove re~i velike srpske pesnikiwe su sigurno istinite, potvr|ene kroz vreme, trajawe i nestajawe. Vest o tragi~noj nesre}i koja se dogodila u utorak, 2. jula u 15,45 ~asova kod Mladenovca {okirala je ovda{wu i {iru javnost. Smrt je odnela dva vredna ~oveka, prijateqa, a za nas i dobre kolege, Milojka Mi{ulu Petrovi}a, vlasnika i osniva~a prve privatne televizijske stanice u Srbiji – Televizije “Galaksija 32” i Dragoslava Jevremovi}a Jera, snimateqa u ovoj televiziji od wenog nastanka i osniva~a dopisni{tva u op{tini Lu~ani. Januara ove godine Televizija “Galaksija 32” je na sve~an i dostojanstven na~in, u prisustvu visokih zvanica i vode}ih qudi iz dràvnog i lokalnog politi~kog, privrednog i kulturnog ìvota, obeleìla 20 godina postojawa i rada. Niko niji ni pomislio da }e za wih ova sve~anost biti opro{tajna. Zbog pionirskih ostvarewa u medijskoj sferi, wihov doprinos informativnoj delatnosti na podru~ju â~ka, Draga~eva i ~itave zapadne Srbije je ogroman i nemerqiv.

ilojko Mi{ula Petrovi} je ro|en u Parmencu 16. septembra 1946. godine, u kome je `iveo do kraja `ivota i nekoliko puta bio predsednik mesne zajednice. Roditeqi su mu Stanisava i Rajko Petrovi}. Osnovnu {kolu zavr{io je u rodnom selu, Sredwu muzi~ku u Kragujevcu, Estradnu u Beogradu, a Vi{u ekonomsku u Pe}i. U javnosti je bio prepoznatqiv kao profesionalni muzi~ar, vokalno-instrumentalni solista, harmonika{ i peva~. Osnovao je orkestar “Be}ari” sa kojim je kao solista snimio 11

gramofonskih plo~a. Jedan od prvih hitova koji je zapevao, igrom sudbine, danas postaje ozbiqno pitawe: “[ta }e selo kad nestane mene?” Naslov “Nigde nema prijateqa” mu je i sam ìvot demantovao, jer je bio druèqubiv i imao nebrojeno mnogo prijateqa, ali pesmu “Tu`na je ova reka” videli smo, naàlost, kao reku po{tovalaca i prijateqa, na wegovom posledwem putu… Tekstove su mu pisali Obren Pjevovi}, Atanasije Savi}, Mito Mili} i âslav \okovi}. Nastupao je kao peva~ sa Lepom Luki}, Miroslavom Ili}em i Sre}kom Jo-

vovi}em, i sa orkestrima Branimira \oki}a i Rada Ja{arevi}a. Kao svira~, pratio je na snimawima, pored ostalih, i Safeta Isovi}a i Veru Matovi}. Osnovao je 1989. i prvu privatnu muzi~ko izdava~ku ku}u Sound Galaxy, sa Romanom Ki{baunom iz Frajburga u Nema~koj, koja se bavila i uvozom muzi~kih instrumenata, a godinu dana kasnije i prvu srpsku privatnu izdava~ku ku}u za proizvodwu audio kaseta “Zvuci galaksije”. U ovoj diskografskoj ku}i su snimali Uro{ Doj~inovi} (klasi~nu muziku), sastav “Te{ka industrija” iz Sarajeva (pop i rok muziku), truba~ki orkestar Mi}e Petrovi}a, majstori frule Milinko Ivanovi} i Vlade Barali}, dve kasete tekstopisaca i kompozitora Obrena Pjevovi}a, a tu je snimqena i prva kaseta iz Srbije za hrvatsku televiziju. Prvu privatnu televizijsku stanicu TV “Galaksija 32” osniva 1992, a emitovawe programa zapo~iwe na Savindan naredne godine. Ova televizijska ku}a ima satelitski program i sara|uje sa vi{e TV centara u Srbiji i svetu. Pravi podvig za jednu lokalnu televiziju ostvario je 2004, kada je iz Gu~e realizovao satelitski prenos Draga~evskog sabora truba~a, a snimak je preko interneta videlo oko 2,5 miliona qudi iz celog sveta.

KOBNA SAOBRA]AJNA NESRE]A Prema izve{tajima MUP-a Srbije objavqenim u dnevnim medijima, te{ka saobra}ajna nesre}a, u kojoj su nastradali Mi{ula Petrovi} i Dragoslav Jevremovi}, dogodila se u utorak, 2. jula u 15,45 ~asova kod sela Rajkovac na ulazu u Mladenovac, u blizini restorana “Da{~ara”. Do nesre}e je do{lo kada je sivometalik automobil marke “{koda” ~a~anskih registarskih tablica, u kojem se na mestu suvoza~a nalazio Mi{ula Petrovi}, a na mestu voza~a Dragoslav Jevremovi}, iznenada pre{ao na levu stranu kolovoza i sudario se sa autobusom ATP “Lasta”, koji je od siline udarca sleteo s puta. U tom trenutku na “{kodu” je naleteo “jugo” aran|elova~-

kih tablica, u kome niko nije povre|en. Na mesto nesre}e ubrzo su stigli policija, vatrogasci i ekipa Hitne pomo}i koja je konstatovala smrt Mi{ule Petrovi}a, dok je Dragoslav Jevremovi}, te{ko povre|en i sa obilnim krvarewem jo{ davao znake ìvota. îm je izvu~en iz smrskanog automobila, Jevremovi} je upu}en vozilom Hitne pomo}i u Urgentni centar, ali je od teìne zadobijenih povreda, na putu do Beograda preminuo. U ovoj saobra}ajnoj nesre}i na Mladenova~kom putu povre|eno je i petoro putnika “Lastinog” autobusa, koji je i{ao u pravcu Beograda. I wima je pruèna pomo} na licu mesta, a neki su tako|e upu}eni u Urgentni centar.

Dragoslav Jevremovi} Jero i Mi{ula Petrovi} na proslavi 20. godi{wice TV Galaksija 32

Prvi je na Balkanu iz Gu~e organizovao i video konferenciju, kao i radio internet program iste i 2005. godine, sa 60 jednosatnih emisija na engleskom jeziku, pod nazivom “Srbija koju volim”. Radio stanice u Gu~i i Gorwem Milanovcu otvorio je 1995. godine. Televizija “Galaksija 32” bila je i suizdava~ nekoliko monografija, pored ostalih i one posve}ene Mi{ulinom zavi~aju, “Vekovi Parmenca”, koju su priredili Radovan M. Marinkovi} i Dragoqub M. Vujovi} 2009. godine. Mi{ula Petrovi} je dobitnik vi{e od 200 dru{tvenih priznawa, a 8. oktobra 2008. godine Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio je Televiziji “Galaksija 32” i wenom vlasniku Orden Komemoracija }e biti odr`ana danas, u velikoj sali Doma kulture u 11 ~asova, sahrana Mu{ule Petrovi}a u 13 ~asova na Gradskom grobqu, a Dragoslava Jevremovi}a u 16 sati na grobqu u Trnavi.

Svetog Save tre}eg reda. Visoko odlikovawe usledilo je zbog 680 emisija posve}enih duhovnoj obnovi na{eg naroda. Zahvaquju}i kablovskim emiterima, program Televizije “Galaksija 32”, koja ima lokalnu frekvenciju, vidi se u Vi{e od 60 gradova Srbije.

ragoslav Jevremovi} Jero, kamerman Televizije “Galaksija 32” je ro|en 14. februara 1966. godine u Zeokama, op{tina Lu~ani. Po struci je poqoprivredni tehni~ar, osnovnu i sredwu {kolu zavr{io je u Gu~i. Radnu karijeru je otpo~eo u preduze}u “Milan Blagojevi}” Lu~ani, rade}i u obezbe|ewu proizvodwe. Posledewih 20 godina proveo je kao snimateq u TV Galaksija, prakti~no od wenog osnivawa. Afinitet prema kameri otkrio je veoma rano, tako da je prvo otvorio Foto video studio u Gu~i, a prvi ozbiqniji snimateqski rad otpo~eo je u saradwi sa dugogodi{wim dopisnikom vi{e medija iz Draga~eva, novinarom Predragom Raovi}em. Bio je veliki radnik, za wega ka`u da

nije postojalo radno vreme, radio je svih 24 sata. Bio je ~ovek velikih radnih, moralnih i qudskih kvaliteta, omiqen u dru{tvu, pun duha, ìvota, radne energije, uvek nasmejan i iznad svega spreman da pomogne drugima. Pored velikog angaòvawa u poslu, gajio je nesebi~nu qubav prema porodici i stizao je da bude dobar sin majke Grozdane (79) i oca Svetislava (80) iz Gu~e, suprug Olgice, u~iteqice u O[ “Ratko Mitrovi}”, otac tri k}erke i Miloradov brat. Tako }e ga zauvek pamtiti porodica, kolege, prijateqi... “Draga~evac iz Zeoka, sa Skoka, ~ime se posebno di~io, do krajwih granica bio je privrèn poslu, vrcav, pun duha i dobrih misli, poznat kao dobar doma}in. êsto je bio, ne samo snimateq, ve} i izve{ta~ sa komentarima izgovorenim onim narodnim jezikom – koji su bili pam}eni. Prerani odlazak direktora i glavnog urednika Mi{ule Petrovi}a i kamermana Jera, je nenadoknadiv gubitak za na{ kolektiv, wihove porodice i prijateqe”, kaù u kolektivu Televizije “Galaksija 32”. Z. L. S.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOGE ODLUKA O IZRADI ^ETIRI PLANA GENERALNE I DETAQNE REGULACIJE

DA NE TERAJU PRIVREDNIKE I INVESTITORE

Nadle`ne gradske uprave i JP “Gradac” bi trebalo do kraja godine da izrade planove generalne regulacije za Preqinu, Mr~ajevce,Trbu{ane, Slatinu, Atenicu i druga prigradska naseqa, u kojima je, zbog nedostatka planske regulative, onemogu}ena svaka gradwa. Na to ih je svojim zakqu~kom, donetim na sednici pro{log ~etvrtka, obavezalo Gradsko ve}e, koje je konstatovalo da se zbog tih birokratskih i administrativnih prepreka u proteklom periodu doga|alo da ovda{wi privrednici napu{taju ^a~ak i proizvodwu “sele” u druge gradove i zapo{qavaju tamo{we stanovni{tvo, a potencijalni investitori ga zaobilaze.

lanom generalne regulacije za naseqeno mesto Preqina, ~ija }e izrada, po{to odluku o tome donese i SG, biti poverena ku}i izabranoj na javnom tenderu, “obuhva}eno” je, kako je ~lanove GV informisao na~elnik GU za urbanizam Milo{ Milosavqevi}, ~itavo podru~je ove katastarske op{tine, izuzev prostora planranog za aerodrom. Ciq ove odluke je da budu stvoreni svi uslovi za izdavawe lokacijskih i gra|evinskih dozvola, rekao je on, oceniv{i opravdanom inicijativu da rok za izradu ovog planskog akta sa 12, bude skra}en na {est meseci. I Mr~ajevci zaslu`uju da dobiju PGR kojim je, pored ostalog, predvi|eno izme{tawe te{kog i brzog saobra}aja iz naseqa, ~i-

ju izradu su ve} zapo~eli projektanti iz JP “Gradac”, naglasio je na~elnik, predo~iv{i GV i predloge odluka o izradi planova detaqne regulacije dve deonice op{tinskog puta L- 325. Ovaj posao ne bi trebalo odugovla~iti, jer budu}i investitori i privrednici bi trebalo da znaju kada }e biti ura|eni planovi, da bi mogli da planiraju i eventualno pro{iruju proizvodwu, insistirali su Ostoja Mijailovi}, Radomir Kru{~i}, Milijan Mini}. Zbog nedostatka planske dokumentacije “Grad tera investitore i podsti~e sivu gradwu”, smatraju oni, {to Mini} dokumentuje i tvrdwom da je ovda{wi “Alumil” jo{ 2007. godine preselio pogone u Pazo-

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

KUDA IZ „KU]E NA POLA PUTA“? Iako su i Centar za socijalni rad i Gradsko ve}e, kao pravno neosnovanu, odbili àlbu Milice Boòvi} kojoj je pravo privremenog stanovawa od godinu dana u “Ku}i na pola puta” prestalo 6. aprila ove godine, ~lanovi gradske Vlade su doneli zakqu~ak da Grad pomogne ovoj devojci da re{i stambeni problem i na|e zaposlewe. Po napu{tawu privremenog doma, Milica ìvi u iznajmqenom stanu, bez ikakvih prihoda, jer, iako je zavr{ila Sredwu medicinsku {kolu, nema posao. Podstanarski ìvot “deli” sa Vukom Gli{ovi}em, koji je odrstao sa wom u istoj hraniteqskoj porodici i potom tako|e boravio godinu dana u “Ku}i na pola puta”. Osobama koje izlaze iz hraniteqskih porodica i zapo~iwu samostalan ìvot Grad mora posvetiti posebnu pa`wu i wihove probleme re{avati u periodu dok borave u ovoj ustanovi Centra za socijalni rad, stav je Nemawe Trnavca. Grad bi trebalo da donese “op{tu” odluku za sve ovakve i sli~ne slu~ajeve, zaloìo se Dejan Obradovi}, a Ostoja Mijailovi} je insistirao da Centar za socijalni rad {to pre izradi socijalne karte koje bi trebalo da pokaù koliko ima ugroènih pojedinaca i starih osoba, posebno na selu, o kojima nema ko da se brine. vu i tamo zaposlio 226 radnika. Po{to su na osnovu odluke Vlade Srbije Narodni muzej i Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}” dobile status ustanova kulture od nacionalnog zna~aja, Gradsko ve}e je utvrdilo izmene odluka o wihovom organizovawu, odnosno samo dopunilo wihove nazive. Prihva}en je i predlog Komisije za sport koga je ve}nicima predo~io wen predsednik Vladan Mili}, da sa posebne buxetske pozicije, na kojoj je u 2013. godini za realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta izdvojeno 32 miliona dinara, preostala suma od 259.741 dinara raspodeli klubovima i organizacijama u prvoj i tre}oj grupi sportova. Na tre}i i posledwi javni konkurs prispelo je 11 prijava, a buxetske pare je dobilo pet klubova i udruèwa. Gradsko ve}e je na 43. sednici donelo

re{ewe i da sa pozicije buxetska rezerva bude izdvojeno 460.000 dinara na ime tro{kova dosada{weg rada i sporazumnog raskida ugovora sa Univerzitetom u [tutgartu, angaòvanom na prikupqawu i analizi podataka upravqawa otpadnim vodam, kao osnove za izradu studije izvodqivosti za izgradwu sistema za pre~i{}avawe otpadnih voda na teritoriji â~ka. I teku}a buxetska rezerva }e biti “kra}a” za 236.535 dinara, koji }e biti preba~eni [koli za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar” za izmirewe obaveze prema licima angaòvanim na realizaciji programa dnevnog boravka dece i omladine. M. N.

GRAD

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

GRADSKO VE]E UPUTILO SG PREDLOG ODLUKE O SPROVO\EWU JAVNIH KONKURSA ZA IMENOVAWE DIREKTORA SEDAM JAVNIH PREDUZE]A lanovi Gradskog ve}a su, posle veoma konstruktivne i poduè diskusije, na sednici odrànoj u ponedeqak, utvrdili i SG uputili na razmatrawe predlog odluke o sprovo|ewu javnog konkursa za imenovawe direktora jednog javnog (“JP “Gradac”) i {est javno komunalnih preduze}a, ~iji je osniva~ Grad (“Vodovod”, “Komunalac”, “Moravac”, JKP “â~ak”, “Gradsko zelenilo” i “Parking servis”). Svi uslovi predvi|eni konkursima preuzeti su iz Zakona o javnim preduze}ima i wihovih osniva~kih akata, a prvenstveno statuta, na koje je saglsnost dala SG, objasnila je na~elnica Gradske uprave za stru~ne poslove Skup{tine Slavica Karanac, naglasiv{i da je svima zajedni~ko to {to }e biti objavqeni u “Slu`benom glasniku”, dnevnom listu “Politika” i na gradskom sajtu i da je rok za prijavqivawe kandidata 20 dana. Osim toga, potencijalni ~elnici JP mogu biti lica koja, osim {to moraju da ispuwavaju odgovaraju}e uslove, kada je re~ o stru~noj spremi, osposobqenosti i radnom iskustvu, nisu osu|ivana za krivi~na dela u oblasti privrede i protiv kojih nisu izre~ene mere bezbednosti zabrane obavqawa posla koji je prete`na de-

latnost javnog preduze}a. Na~elnica Karanac je istakla i da celokupan postupak, od prikupqawa prijava, do sa~iwavawa liste kandidata sprovodi komisija za imenovawe direktora JP, koju obrazuje SG. Upravo ova komisija je predstavqala najve}u “nepoznanicu” za ~lanove GV koji su smatrali da je ona mo`da i precewena (Miladin Ristanovi}), da je, imaju}i u vidu uslove koje weni ~lanovi treba da ispune, takore}i re~ o ekspertskom timu (Milijan Mini}) i da pet qudi, od kojih je jedan iz nadzornih odbora ovih firmi, prakti~no treba da budu univerzalno obrazovani i da poznaju sve delatnosti kojima se bave sedam JP (ZvonkoMitrovi}). Iako je i na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove Nade`da Vuksanovi} pojasnila da ~lanovi komisije treba da imaju najmawe isti stepen stru~ne spreme koja se traì od kandidata za direktore, da bi mogli uspe{no da ih ocewuju, Miladin Ristanovi} je insistirao da za sprovo|ewe konkursa i predlagawe direktora, za svako JP bude imenovana posebna komisija, imaju}i u vidu sloènost i raznolikost poslova kojima se te firme bave. On je izrazio àqewe {to je u ovim odlukama prakti~no pre-

KOMISIJA PAMETNIJA

OD KANDIDATA?

pisan republi~ki zakon, na koje lokalne samouprave nisu mogle da uti~u, te se tako dogodilo da on uop{te ne “tretira” regionalna JP, poput “Rzava” i “Dubokog”. Radomir Kru{~i} je insistirao da se komisija prilikom predlagawa kandidata rukovodi planovima i programima koje su joj dostavili, baziranih na tehnici i struci, dok dr Milan Plazini} smatra da ~lanovi komisije treba da imaju visoku stru~nu spremu, ali da ne moraju da budu “usko stru~ni” i specijalizovani za oblast vodosnabdevawa, usluga izno{ewa sme}a, ili grejawa. Gradski ve}nici su na

44. sednici utvrdili i predlog odluke o radnom vremenu ugostiteqskih objekata i SG uputili na razmatrawe nacrt odluke o kori{}ewu vodovodnih mre`a i odre|ivawu vr{ioca komunalne delatnosti snabdevawa vodom za pi}e. Na osnovu we }e, kako je naglasila na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove Nade`da Vuksanovi}, novoizgra|eni distributiv-

ni vodovod, od izvori{ta “Gu{evac” u Mr~ajevcima, do rezervoara sa distributivnom mre`om za snabdevawe potro{a~a u Mr~ajevcima, Be~wu, Bresnici, Dowoj Gorevnici, Mojsiwu i Katrgi, koga je sa oko 140 miliona dinara finansirao Grad, biti predat na kori{}ewe JP “Moravac”. Preporu~eno je i da postoje}i seoski vodovodi, kojima su ranije

upravqali re`ijski odbori, o tro{ku gradskog buxeta budu dovedeni u ispravno stawe. Dok mr~ajeva~ko JP ne bude kadrovski i tehni~ki opremqeno, ove poslove }e obavqati ovda{wi “Vodovod”, a odnosi izme|u ova dva JP }e, kako je, na predlog Miladina Ristanovi}a, zakqu~ilo GV, biti regulisani posebnim sporazumom. M.N.

SAMO TRI PONUDE ZA AZIL Na oglas za prikupqawe pismenih ponuda za pribavqawe nepokretnosti, odnosno kupovinu zemqi{ta za izgradwu prihvatili{ta za napu{ene ìvotiwe, objavqen u aprilu, javila su se samo tri ponu|a~a - iz Mili}evaca, Katrge i MZ “Qubi} poqe”. Po{to ni jedan od wih nije ispunio pravno formalne uslove (prvi je dao ponudu u evrima po aru povr{ine, dok je oglasom traèno u dinarima po metru kvadratnom, a preostala dva potencijalna prodavca nisu prisustvovala otvarawu ponuda), komisija je predloìla Gradskom ve}u da oglas bude poni{ten i raspisan nov. ^lanovi GV su ocenili da neke slu`be i komisije pet puta rade isti posao, {to Grad izuzetno ko{ta, da vreme potrebno za realizaciju ove investicije “curi”, i izrazili bojazan da }e prihvatli{te doìveti sudbinu deponije, koje su sve MZ “proterale” sa svog podru~ja, zbog ~ega gra|ani znatno skupqe pla}aju usluge JP “Duboko”. Najpogodnija je lokacija u Mili}evcima, koja je znatno udaqena od naseqa, za razliku od one u “Qubi} poqu”, koja je prema GUP oprdeqena za malu provredu i

prostora u Katrgi, udaqenog samo oko 150 metara od prve ku}e, objasnila je i pomo}nik gradona~elnika Mirjana \okovi}. Posle du`e rasprave predlog o izmeni odluke i raspisivawu novog konkursa je skinut sa dnevnog reda i donet zakqu~ak da komisija na najbr`i i najefikasniji na~in, putem neposredne pogodbe, me|u ve} ponu|enim, izabere najpovoqniju lokaciju za izgradwu azila.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

POLITIKA

U Â^KU ODR@ANA 25. SEDNICA GLAVNOG ODBORA NOVE SRBIJE Za 15 godina postojawa i 13 godina parlamentarnog rada Nova Srbija je nastojala da svojim programom “nametne” i gradi novu Srbiju, u~estvuju}i u radu tri vlade i lokalnoj vlasti u brojnim gradovima i op{tinama. Za razliku od brojnih stranaka koje su mewale opcije i programe, prilago|avale se aktuelnoj vlasti, NS je sve vreme vodila istu politiku, odolela je svim napadima i problemima i uspela da opstane i ostane. Ova stranka je dala zna~ajan doprinos i u borbi za ulazak Srbije u EU i zadovoqna je {to participira u aktuelnoj Vladi upravo u vreme kada je dràva stigla pred vrata Evropske unije, rekao je pro{le subote na 25. sednici Glavnog odbora Nove Srbije, odrànoj u â~ku, wen lider Velimir Ili}. a sednici Glavnog odbora usvojen je izve{taj o radu stranke, izabran novi Izvr{ni odbor od 30 ~lanova, na ~elu sa Miroslavom Marki}evi}em i razgovarano o pripremama za obeleàvawe 15 godina od osnivawa stranke i odrà-

vawe sve~ane sednice Skup{tine NS. - Na{ ciq je bio vi{e radnih mesta, boqi `ivot u Srbiji, vi{e investicija, gradwa infrastrukture na evropskom nivou, da selo o`ivi, da se u Srbiji radi i gradi, da se suzbija bela kuga... Uvek smo bili

NEUPISANI OBJEKTI NE POSTOJE! U Srbiji su proteklih godina mewani zakoni u oblasti urbanizma, ali nikada nije promewena birokratija koja je najve}i problem, jer se godinama u~aurila i radi po starom i “po svome”: - Urbanizam je rak rana Srbije i urbana mafija je, posle narkomafije, najja~a u zemqi i gr~evito se bori da se ni{ta ne promeni. Gde nije sporna imovina, i ako gra|ani na svom placu imaju ku}u koju koriste 20 - 30 godina, ne postoji ni jedna prepreka da se upi{e vlasni{tvo. Ne treba donositi nikakve odluke o tome da li se objekti nalaze na trasi ulice, u parku, na zelenoj povr{ini, jer je o~ito da su podignuti u formiranom nasequ i da egzistiraju godinama. Moramo razbiti birokratiju i administraciju koja se uparlo`ila, jer dok isti qudi godinama isto rade, ne ~itaju}i nove zakone, ne vredi ih ni donositi. On je apelovao na gra|ane da upisuju nepokretnosti u katastar, jer, u protivnom, “kada Srbija u|e u EU, oni prakti~no ne}e ni postojati”, a na ~elnike gradova da olak{aju ovu proceduru, jer }e od poreza samo na ukwi`enu imovinu puniti buxet. Pozvao je sve gra|ane da mu se li~no jave, ukoliko ne budu mogli da upi{u imovinu ~ije je vlasni{tvo definisano - privatne ku}e povr{ine do 300, vikendice do 200 i lokale do 100 kvadrata.

NETA^NE SU PRI^E DA JE SRBIJA PRED BANKROTOM IZBORI NISU PO@EQNI

dosledni, na strani pravde i po{tewa, {to nas je ~esto i mnogo ko{talo, ali nismo se obrukali pred gra|anima Srbije i nikada ih nismo izneverili, zbog ~ega je na{e bira~ko telo ostalo stabilno i jako. Nova Srbija nije velika stranka, ali je slo`na i jedinstvena, {to predstavqa wenu najve}u snagu - rekao je predsednik NS, podsetiv{i da je ova stranka uvek bila na ~elu promena u Srbiji i da se, dok su drugi “grabili”, nikada nije otimala za vlast. Ili} kaè da su predstavnici NS u Vladi, ministarstvima, lokalnim skup{tinama, sve {to im je povereno, uradili najboqe i naj~estititije i da }e i ubudu}e “praviti dobar rezultat” i kao i do sada “ostavqati trag” u svakom gradu i selu: - Iako je vreme izuzetno te{ko, uvek }emo imati {ta da pokaèmo i prikaèmo gra|anima Srbije.

Sada je to najve}e gradili{te u Jugoisto~noj Evropi, od Beograda do Qiga, gde se gradi auto put koridora 11. Prvi smo, pod najpovoqnijim uslovima, dobili kredit od Kine od 340 miliona dolara za gradwu deonice od Qiga do Obrenovca. Auto put je ve} kilometr i po “u{ao” na teritoriju ^a~ka i do jeseni }e biti zavr{ena deonica do Preqine. Pregovarali smo i za sredstva za jo{ dva velika projekta, tako da }e prakti~no za godinu dana jedna ekipa u Vladi Srbije, odnosno ministarstvo koje vodim, sklopiti ugovore, ili predugovore vredne milijardu i 300 miliona evra, od ~ega je polovina obezbe|ena putem koncesija, bez zadu`ivawa i optere}ewa buxeta. Ministarstvo na ~ijem je ~elu, donelo je velike poslove Srbiji, koji }e uposliti doma}e gra|evinare, rekao je Ili}, naglasiv{i da }e u Iraku nekoliko

Pregovori o pristupawu Srbije EU su prakti~no zapo~eli 28. juna, a glavna konferencija je zakazana za januar 2014. godine, zbog ~ega bi bilo “nepoèqno” da u ovoj fazi priprema budu raspisani izbori, smatra predsednik NS Velimir Ili}: - Mogu}e je da }e biti izvr{ena rekonstrukcija Vlade, o ~emu }e, ipak, odlu~iti premijer i prvi potpredsednik, nakon analize wenog rada. Vide}e da li ima slabih ta~aka u radu, da li neka ministarstva treba spojiti, ili podeliti, rekonstruisati... To je wihovo pravo i verujem da }e ve} narednih nedeqa po~eti o tome da pregovaraju. Postoji predlog da bude smawena administracija, promeweni pojedini dràvni sekretari, pomo}nici i direktori nekih javnih preduze}a, koji nisu dali odgovaraju}e rezultate. Bitno je da je Vlada uvek bila jedinstvena i da su do sada sve nesuglasice blagovremeno “peglane” i uvek iznalaèna najboqa re{ewa za Srbiju i wene gra|ane, smatra Ili}. projekata, vrednih oko 240 miliona evra, realizovati samo srpske firme: “Bi}e posla, i zbog toga pri~e da je Srbija pred bankrotom nisu istinite. Finansijski problemi su veliki, ali }emo ih prevazi}i upravo zahvaquju}i investicijama i zdravom ubrizgavawu para u buxet, a nikako samo stezawem kai{a, otpu{tawem radnika i smawewem ionako malih plata”, uveren je lider NS. Doprinos Nove Srbije je jo{ ve}i, ako se zna da Ministarstvo urbanizma i gra|evine kojim rukovodi wen predsednik, otvara gradili{ta u sedam gradova i op{tina i finansira gradwu stanova za socijalno ugroène gra|ane, vodo-

voda i kanalizacije u mnogim seoskim sredinama {irom Srbije, srpskih ku}a... Donet je i novi Zakon o planirawu i izgradwi, koji se, kako je rekao Ili}, mnogima ne svi|a, zbog toga {to }e dozvole biti besplatne: “U parlamentu je ve} u proceduri i novi Zakon o legalizaciji koji ne}e dozvoliti da gra|ane neko na startu pqa~ka. Odli~an je i Zakon o upisu nepokretnosti u katastarske kwige, zbog ~ega apelujem na vlasnike nelegalnih objekata da ih upisuju. @elimo da omogu}imo gra|anima da dozvolu dobiju na jednom {alteru i to u roku od 30 dana i da ona bude besplatna.” M.N.

ÂÂNSKO UDRU@EWE PENZIONERA PROSLAVILO VIDOVDAN a Vidovdan i penzioneri â~ka slave Dan svoga udruèwa. Ovoga puta slavili su u subotu, a osim svojih ~lanova u goste su im do{li predstavnici Grada i Moravi~kog okruga i zamenik predsednika Saveza penzionera Srbije \uro Pe{i}. Posle sve~ane sednice, dodeqene su zahvalnice pojedincima i mesnim organizacijama koji su u posledwe vreme najvi{e doprineli radu Udruèwa. - Imamo pet hiqada ~lanova, a u gradu ìvi 27 hiqada penzionera. Mnogi od wih prvo pitaju imaju li neke koristi od ~lanstva u na{oj organizaciji, ne shvataju}i da tako mogu

najpre ostvariti svoja prava. Moèmo pomo}i svim penzionerima da se ìvotno osiguraju, trudimo se da pomaèmo najugroènije. Pro{le godine smo obezbedili ugaq za 400 svojih ~lanova. Omogu}ili smo im da plate na rate i obezbedili im prevoz ogreva do ku}e. Ove godine nam je nabavka ugqa pod znakom pitawa, ali ne odustajemo. Odavno smo pokrenuli inicijativu za izgradwu stara~kog doma u â~ku, jer imamo dosta penzionera samaca koje prona|emo tek pet, {est dana posle smrti. Zna~i nam i to {to smo za starije sugra|ane uspeli da izdejstvujemo besplatan prevoz. Partija ujediwenih

PENZIJE I DAQE REDOVNE

penzionera u ^a~ku ima tri odbornika u Skup{tini grada i jednog ~lana Gradskog ve}a - podsetio je

predsednik Udru`ewa penzionera ^a~ka i Moravi~kog okruga Milorad Mari}.

\uro Pe{i} je svojim ~lanovima doneo donekle ohrabruju}e vesti da }e ove i naredne godine penzije

biti redovne. One bi trebalo u oktobru da budu uve}ane za 0,5 odsto, {to nije sasvim izvesno, jer zavisi od stawa srpske privrede i ekonomije. - Formalno, penzije nisu zamrznute, ali nema uslova za wihovo pove}awe. Svesni smo da su u brojnim porodicama {irom Srbije penzije jedini izvor prihoda i zato se borimo da one budu bar redovne napomiwe Pe{i}. Posle sve~ane sednice i dodele zahvalnica, sledila je jo{ jedna u nizu zabava po kojima su penzioneri ^a~ka prepoznatqivi. Z. J.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

TEMA

SVE U^ESTALIJE KRA\E HRANE, VO]A I POVR]A

DRSKI, A NE GLADNI

gladan. Leti su posebno u~estale kra|e po ba{tama i wivama. Pro{le godine ~oveku iz Zabla}a obrano je 10 ari paprike... Takve kra|e je te{ko dokazati, jer vlasnici do|u na wivu obi~no posle nekoliko dana, kad gotovo nema tragova... Jedino kad ih uhvate na delu, ili kao {to je bio slu~aj lopova kome je pri kra|i kupusa ispala li~na karta u wivu. Iz seoskih doma}instava kradu se i jagwad, prasi}i, pa ~ak i }urke, a imali smo slu~ajeve kra|a i pumpi za zalivawe – ka`e komandir Salevi}.

ok su u ranijem periodu lopovi hranu i pi}e uglavnom uzimali iz prodavnica, u posledwe vreme iz pekara, restorana, picerija kradu peciva, ka~kavaq, pr{utu, meso, a ~a~anskoj policiji ~ak je stigla prijava da je iz jedne osnovne {kole nestala kantica krema. Lopovi vi{e ne biraju ni mesto ni vreme, pa se tako doga|alo da doma}ini usred dana zateknu lopova kako „prazni“ zamrziva~ u samoj ku}i. Ove zime zabele`eni su brojni slu~ajevi kra|a hrane, pa i stoke iz usamqenih seoskih doma}instava. Letwi meseci doneli su novu muku poqoprivrednicima, jer naj~e{}e pod okriqem no}i lopovi ulaze i u povrtarske zasade, vo}wake, plastenike, pa ~ak i u ba{tice pored samih domova.

ZA NO] „NESTALO“ 300 KILOGRAMA MALINE Me{tani Trbu{ana i Prijevora ka`u da gotovo nema jutra da u svojim zasadima ne primete kra|u. - Tokom no}i u|u i povade nekoliko oxaka krompira ili oberu boraniju, naj~e{}e sa wiva podaqe od ku}a. U po~etku smo mislili da su to sporadi~ne {tete, a sad vidimo da je vrag odneo {alu, da se radi o organizovanijim banda-

SVE VI[E PRIJAVQUJU „SITNE“ KRA\E

Kao na divqem zapadu

ma. Ulaze i u plastenike, poberu ono {to je zrelo. To ne rade gladni, ve} besni, oni {to bi „’leba bez motike“, koji bi da zarade na na{em radu i muci. Kra|e jo{ ne prijavqujemo policiji, jer je to po nekoliko hiqada dinara {tete, ali ako se ovako nastavi mora}emo da organizujemo zajedni~ke stra`e ili da tra`imo pomo} – rekao nam je povrtar iz Prijevora.

NE PLA[E SE NI BOGA U ~a~anskoj policiji kaù da su veoma „aktuelne“ kra|e po seoskim crkvama. Lopovi ne prezaju ni pred Bogom, pa tako kradu novac sa oltara, sa krstova, kao i iz prodavnica sve}a. Sa crkvenih objekata skidaju oluke, bakarne krovove. - To rade grupice od 2-3 ~oveka. Krenu po selima, preko dana vide {ta gde ima, a onda tokom no}i to ukradu. Tu robu lako „utope“ otkupqiva~ima sekundarnih sirovina. Ranije su bile u~estale kra|e telefonskih kablova na èlezni~koj pruzi, posebno od â~ka do Slatine. Jedno vreme su masovno krali poklopce sa {ahti. Ovakvim kra|ama ugroàva se bezbednost i pe{aka i vozila, ali oni mnogo ne brinu o tome – kaè Salevi}.

Sli~ni problemi sna{li su i malinare, posebno u ivawi~kom kraju. Predsednik Udruèwa „Vilamet“ iz Ivawice Milorad Bogdanovi} kaè da se „ovaj soj“ lopova pojavio pre nekoliko godina, ali da su ovog leta „malinarske bande“ posebno drske. - Narod za sada }uti. Malinaru iz Prili~kog Kiseqaka odneli su oko 300 kilograma maline. Obrali je za jednu no}. U drugom selu odneli su desetak gajbica. Prethodnih godina ojadili su i moj maliwak podno Golije. Prijavqivao sam policiji, ali bez rezultata. „Savetovali“ su me da postavim kamere ili straè! Radimo po ceo dan, a onda jo{ da straàrimo. [ta bih i da ih uhvatim, da ih slikam i tuìm? U jeku smo berbe, pa jo{ o tome da brinemo – kaè Bogdanovi} Najvi{e kra|a ima u podgolijskim selima, iz maliwaka daleko od ku}a, u blizini puteva, {uma... Prema re~ima Bogdanovi}a, radi se o grupama, koje nose „kineske“ {lemove sa lampicom, kako bi no}u

lak{e brali maline. - Wihova ra~unica je prosta: sa po nekoliko gajbica koje verovatno prodaju otkupqiva~ima, „ubiju“ i vi{e nego {to bi zaradili za dan u nadnici. Lako se mo`e utvrditi ko su ti lopovi. Svaki otkupqiva~ i hladwa~ar zna ko mu predaje malinu. Bilo je toga i ranijih godina, ali kriza je u~inila svoje i pla{im se da }e ovoga sve vi{e biti – ka`e Bogdanovi}.

LOPOV SE „IDENTIFIKOVAO“

IZGUBQENOM LI^NOM KARTOM U posledwa dva i po meseca ~a~anskoj policiji prijavqeno je 26 kra|a hrane i pi}a. I policajci smatraju da u kra|u ne idu gladni, jer se po gradu najvi{e kradu alkoholna pi}a i sokovi, sladoledi, kafa i slatki{i. Naj~e{}e se krade iz prodavnica, kioska brze hrane, trafika, a dve kra|e su bile iz pomo}nih prostorija i ku}a, odakle je odneta rakija. Iz jedne radwe ukradena je cela korpa sa pecivima, a naj~e{}e se tokom no}i obijaju

friìderi sa sladoledima, odakle se odnose i pi}a, pa ~ak i smrznuto testo. Komandir policijske ispostave u â~ku Tihomir Salevi} kaè da ove kra|e obi~no vr{e lica

U trgovinama po gradu ~esto kradu isti qudi, zakqu~uju u policiji. Za razliku od ranijih godina, sada se ~e{}e prijavquju i „male“ kra|e, pa i one u zasadima i wivama, a razlog je promena zakonske regulative. - U ^a~ku ima nekoliko lica koji „vole“ da no}u kradu po prodavnicama. Sa~ekaju da se radwa zatvori, onda razbiju sta-

KRAO KOM[IJAMA VODU Jedna od „naj~udnijih“ kra|a dogodila se pro{le godine. Me{tanin jednog sela u okolini â~ka ukrao je kom{ijama vodu! - On je do{ao na seoski vodovod i ubacio svoju pumpu za zalivawe. Kom{ije nisu imale ni za pi}e, jer je bila su{a. Kad smo do{li zatekli smo ga kako zaliva ba{tu. Iako kra|a vode ne postoji kao krivi~no delo, podneta je krivi~na prijava jer je ostavio bukvalno celo selo bez vode – ispri~ao je za „â~anski glas” komandir Tihomir Salevi}. sklona alkoholu, naj~e{}e stariji maloletnici ili mla|i punoletnici. - To im je neki princip da se dokaù pred dru{tvom kako su „hrabri i jaki“. Zimus su bile aktuelne kra|e iz vikendica, lopovi su krali sve {to im se u~inilo vrednim... Tu grupu smo uhvatili, radi se o mladim qudima... Ako neko u tri sata no}u obije friìder sa sladoledima taj sigurno nije

klo. Kad u|u unutra „posede i poslu`e se“ onim {to vole, uz neki alkohol i onda odu, ne odnose}i ni{ta sa sobom. Ranije je granica {tete pri kra|i bila 15.000 dinara, a sada je ona smawena na 5.000 dinara. U „poqske“ kra|e lopovi obi~no ne idu sami, ve} u mawoj grupi. ^esto o{te}en zna ko je to uradio, ali je problem {to je ovakve kra|e te{ko dokazati - zakqu~uje Salevi}. V. T.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

office@cacanskiglas.rs

032/342-276

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

GRAD

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

U ULICI KULINOVA^KO POQE, POTES DVA, U MZ “SVETI SAVA” ASFALTIRANA DVA PUTNA KRAKA, DU@INE 680 METARA

ASFALT - KORAK KA BOQEM @IVOTU osle postavqawa gasovodne mre`e i fekalne kanalizacije, sanirani su rovovi i prekopi i u utorak zapo~eto asfaltirawe dva kraka Ulice Kulinova~ko poqe, potes dva, u Mesnoj zajednici “Sveti Sava”, u kojoj su prvi put posle nekoliko godina, izvedeni ve}i infrastrukturni radovi. Investitor ovog posla, poverenog ~a~anskom preduze}u “Putevi [trabag”, je javno preduze}e “Gradac”. - U toku je asfaltirawe dva putna kraka, du`ine 560 i 120 metara, i {irine tri, odnosno dva i po metra. Osim kolovoznog zastora, bi}e asfaltirani i kolski i pe{a~ki ulazi u dvori{ta me{tana. Vrednost ove investicije, koju na osnovu skup{tinske odluke o vra}awu saobra}ajnica u prvobitno stawe i sanaciji rovova i prekopa, finansira JP “Gradac”, je oko 3,3 miliona dinara rekao nam je u utorak na gradili{tu Denis ]ojba{i}, samostalni nadzorni organ iz ovog javnog predu-

ze}a. Radnici preduze}a “Putevi [trabag” }e se, po okon~awu ovog posla, najavio je ]ojba{i}, preseliti u MZ Qubi}, u kojoj tako|e treba da rekonstrui{u ulice o{te}ene tokom gradwe gasovodne mreè. Slede potom aktivnosti na redovnom odràvawu saobra}ajnica, na kojima }e biti angaòvano preduze}e “Putevi” iz Poège: - Narednih dana taj posao }e biti intenziviran i zapo~eta i rekonstrukcija Ulice “Stara pruga”, na relaciji od magistralnog puta M5, do restorana “Dva jelena”. Deonica od ovog objekta do kru`nog toka u Qubi}u bi}e popravqena nakon pu{tawa u saobra}aj druge trake Ulice \or|a Toma{evi}a - naveo je ]ojba{i} jo{ neke planove JP “Gradac” i putara koje je ono angaòvalo u ovoj gra|evinskoj sezoni. Sve aktivnosti u oblasti rekonstrukcije i redovnog odràvawa ulica na gradskom i seoskom podru~ju, “Gradac” }e realizo-

vati na osnovu dogovora postignutog u prethodnom periodu sa predstavnicima mesnih zajednica, rekao je direktor ovog JP Neboj{a Jovanovi}, koji je u utorak sa saradnicima posetio gradili{te u MZ “Sveti Sava”: - Nadam se da }emo, bez obzira na restrikcije nov~anih sredstava, ispuniti plan i omogu}iti na{im sugra|anma da dobiju osnovne civilizacijske tekovine, poput asfalta, gasa, i ostale neophodne infrastrukture. Zahvaquju}i dobroj saradwi sa novim rukovodstvom JP “Gradac”, Savet MZ “Sveti Sava” je zapo~eo brojne aktivnosti u ovom nasequ, u kome godi-

nama ni{ta nije ra|eno u oblasti izgradwe infrastrukturnih objekata, ka`e ~lan Saveta Slobodan Jak{i}: “Me{tani ovog dela grada `ive u izuzetno te{kim uslovima, jer na teritoriji ove MZ se nalaze deponija, zgrada op{tinskog zatvora, nekoliko asfaltnih baza, separacija {qunka... Nikada nismo dobili neku vrstu nagrade

za to {to nekoliko decenija ìvimo u neposrednoj blizini deponije. Na ovoj teritoriji treba dosta da se ulaè, jer je krajwe vreme da i mi ìvimo kao ostali stanovnici gradskog podru~ja i urbanih sredina. Asfaltirawe ovih ulica je prvi korak ka boqem ìvotu me{tana Kulinova~kog poqa”, uveren je Jak{i}. On je naja-

vio da }e ~lanovi Saveta MZ zahtevati da na teritoriji ove MZ ne bude, kao {to je planirano, podignuta transfer stanica, ve} izme{tena na devastirani prostor u Jelendolu. Od ~elnika Grada, ka`e on, tra`i}e i da bez saglasnosti gra|ana ne prave ni projekat postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda u wihovoj MZ. M.N.

marketing 032/342-276

INTERAUTO TRADE

LETWA EKSTRA AKCIJA U vreme kolektivnog godi{weg odmora zaposlenih u servisu, od 12. do 22. jula, preglede vozila zakazati na telefon

032 380 000

- BESPLATAN PREGLED I DIJAGNOSTIKA VOZILA TOKOM SEZONE GODI[WIH ODMORA, KAKO BI VOZA^I OPEL AUTOMOBILA BILI BEZBEDNI NA PUTU

CENE SERVISIRAWA

mogu poseta salonu 8 Test vo`wa i radnog dana od og ak sv i it av se ob sova. m od 9 do 17 ~a to bo su a , 18 do

SIRAZA SERVI A I DAL ZI WE VO SPECIQE VA@E CIJSKE JALNE AK CENE

CHEVROLET VOZILA

SPARK 0.8 --- 5.990 din AVEO 1.2 --- 6.990 din CRUZE 1.6 --- 9.190 din cene su sa PDV-om

U cenu servisirawa ura~unati motorno uqe, filter uqa, goriva, vazduha, rad i PDV, kao i besplatan pregled, dijagnostika i prawe vozila. ponuda se odnosi na vozila van garantnog roka. Telefoni: 032/382-192, 032/380-000

- ZA SVAKOG QUBITEQA OPEL AUTOMOBILA INTERAUTO-TRADE NUDI TEST VO@WE NAJNOVIJIH MODELA, KAO [TO SU

CENE SERVISIRAWA OPEL VOZILA

Opel Astra, Opel Insignia, Opel Adam, Chevrolet spark, Chevrolet Aveo i Chevrolet Cruze

ASTRA H 1.4 - 6.090 din ASTRA G 1.4 - 6.490 din CORSA C 1.2 - 6.190 din ASTRA G 1.7 - 7.490 din CORSA D 1.2 - 6.190 din VECTRA C 2.0 - 8.790 din

cene su sa PDV-om

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

DRU[TVO

U NASEQU “OBRE@” ZAPO^ETA GRADWA [EST OBJEKATA ZA SOCIJALNO STANOVAWE

NEMA SRE]NIH PORODICA BEZ KROVA NAD GLAVOM

Simboli~nim polagawem kamena temeqca gradona~elnik Vojislav Ili} je u subotu u nasequ “Obre`” ozvani~io po~etak izgradwe {est lamela sa 24 stana, namewnih za takozvano socijalno stanovawe. Sve~anosti tokom koje je obavqeno i osve}ewe temeqa, osim ministra gra|evine i urbanizma Velimira Ili}a i Maje Laki}evi}, direktorke Republi~ke agencije za stanovawe, prisustvovali su brojni predstavnici lokalne samouprave, privrednici i direktori javnih preduze}a. Kao i u mnogim drugim, ^a~ak je i u ovom poslu pionir i prvi je u Srbiji zapo~eo da realizuje ovaj program stanogradwe, za koji su resorno ministarstvo i Republi~ka agencija obezbedili oko 12 miliona evra.

saradwi sa lokalnim samoupravama Ministarstvo gra|evine i urbanizma i Republi~ka agencija za stanovawe finansiraju gradwu stanova za socijalno najugroènije gra|ane, ali, naàlost, ve}ina gradova i op{tina koja je konkurisala za ova sredstva, poput Ni{a, Kragujevca, Zrewanina, Subotice, jo{ nije zapo~ela radove, rekao je ministar Ili}: - â~ak je prvi grad koji je zapo~eo ovaj posao. O~ekujemo da

osle sastanka predstavnicika Grada i op{tina u Moravi~kom okrugu, usagla{ene su odluke o radnom vremenu ugostiteqskih objekata u â~ku, Lu~anima, Gorwem Milanovcu i Ivawici i predloèno da, umesto do 4, oni rade zimi od 6 do 24, a leti od 6 do jedan sat posle pono}i. Na~elnik Gradske uprave za inspekcijski nadzor Stojan Vojinovi} podse}a da je prethodna odluka, doneta 2002. godine, “dozvoqavala” vlasnicima barova da ih drè otvorene do 4 sata izjutra: - Na osnovu izmena Zakona o registraciji privrednih subjekata prakti~no svako je mogao da bilo koji objekat registruje kao bar i da samim tim radi do 4 sata. Uo~eno je da se svi problemi tu~e, saobra}ajne nesre}e i druge nezgode de{avaju uglavnom od jedan do ~etiri ~asa posle pono}i, zbog ~ega smo, prvenstveno iz preventivnih razloga, predloìli da se skrati radno vreme ugostiteqskih objekata. Ukoliko za ovaj predlog, koga su prihvatili i predstavnici op{tina u Moravi~kom okrugu, glasaju odbornici SG, svi objekti }e, bez obzira da li su barovi, ili kafane, restorani, ubudu}e raditi od 6 do 24 sata u zimskom, a u letwem periodu do jedan sat posle pono}i.

narednih dana radovi krenu i u ostalim lokalnim samoupravama, ili }e im, u protivnom, biti oduzeta sredstva i usmerena ka onima koji ho}e i mogu da rade. Velika je {teta da pare stoje na ra~unima, dok se oni organizuju. @elim da u â~ku do kraja godine budu zavr{eni ovi stanovi i da na{i najugroèniji sugra|ani, a prvenstveno samohrane majke, invalidi i porodice palih boraca dobiju svoj krov nad glavom, jer znamo da nema sre}nih porodica bez krova nad glavom. Ukoliko budemo zajedno gradili i radili sa lokalnim vlastima, kvadratni metar stana, po sistemu kqu~ u ruke, ko{ta}e, kao u â~ku, oko 400 evra. To je model po kome bi se u Srbiji mogli napraviti stanovi za sve besku}nike, jer gra|ani sa malim platama, nemaju novca i ne mogu vi{e da izdrè skupu gradwu i kredite.

Ministar Ili} je najavio da }e resorno ministarstvo obezbediti jo{ sredstava za stanogradwu, apeluju}i na lokalne vlasti da se pripreme i obezbede povoqne lokacije i infrastrukturu i zahvaliv{i agenciji, brojnim donatorima i bankama koje su zainteresovane da podr`e jeftinu gradwu. “Na ovim gradili{tima zaposli}emo doma}u gra|evinsku operativu i firme, na koje i ovim putem apelujem da se boqe organizuju i boqe rade. Ministarstvo rukovodi i rekonstrukcijom Gradskog stadiona, ali radovi sporo napreduju, tako da za godinu dana nije pla}ena ni jedna situacija. Prakti~no ih molimo da rade, da bismo im platili. Posla ima za sve, samo treba raditi,” smatra Ili}, uveren da }e upravo poslovi u gra|evinarstvu pokrenuti srpsku privredu. Grad ^a~ak predwa~i i sposo-

USEQEWE U DECEMBRU Rok za zavr{etak radova je 140 dana, odnosno 4. novembra. Planirano je da korisnicima podelimo kqu~eve i nove stanare uselimo 18. decembra, za Dan Grada, najavio je Milan Dra{ki}. Na ovoj lokaciji, ina~e, bi}e izgra|eno vi{e od 1.800 kvadrata korisnog stambenog prostora, u kome je prose~na povr{ina jedne stambene jedinice oko 70 kvadrata. Re~ je o drugoj fazi gradwe ovih objekata, u ~ijoj neposrednoj blizini je pre sedam - osam godina izgra|eno tako|e {est ku}a. Vrednost ove investicije je ne{to vi{e od 70 miliona dinara, od kojih je 47 posredstvom resornog ministarstva obezbedila RAS, dok }e preostala suma biti izdvojena iz drugih republi~kih izvora i gradskog buxeta, rekao je Dra{ki} i najavio da }e u sklopu izgradwe 1.700 stanova u Srbiji, u ^a~ku biti podignuto 100 na Qubi}kom keju, od kojih je 70 opredeqeno za takozvanu neprofitnu prodaju, odnosno otkup po liberalnijim i povoqnijim cenama od tr`i{nih, a preostalih 30 za socijalno stanovawe.

ban je da “iznese” svaki projekat i prvi ponese i budu}e programe stanogradwe, zbog ~ega Republi~ka agencija za stanovawe “ra~una da }e on biti prvi” i prilikom gradwe narednih 1.700 stanova u Srbiji. ^a~ak je spreman, sposoban i oran da gradi, rekla je direktorka Maja Laki}evi}: “U toku ovog mesece }e biti usvojena uredba o tome i zakqu~en sporazum i ve} u avgustu raspisan konkurs za urbanisti~ko arhitektonske uslove. Nakon toga, najverovatnije u septembru i oktobru }emo otvoriti nova gradili{ta po ~itavoj Srbiji.” Posredstvom Ministarstva gra|evine i urbanizma sredstva

Republi~ke agencije za stanovawe preba~ena su Gradskoj stambenoj agenciji krajem decembra pro{le godine, nakon ~ega je sprovedena celokupna zakonska procedura, tako da je grad prvi startovao, od svih sedam lokalnih samouprava kojima su istog dana upla}ena sredstva, podsetio je Milan Dra{ki}, direktor GSA, naglasiv{i da je ovaj zna~ajan posao poveren konzorcijumu ~a~anskih firmi “Proinvest” i “Alfako in`ewering”. M. N.

UMESTO DO 4, UGOSTITEQSKI OBJEKTI ]E UBUDU]E ZIMI RADITI DO 24, A LETI DO JEDAN SAT POSLE PONO]I

FAJRONT VE] U PONO] i posetilaca, ali veruje i da }e nadle`ni uspeti da koordiniranim radom i redovnim kontrolama primoraju vlasike da tri, odnosno ~etiri sata ranije stave kqu~ u bravu svojih objekata. Vojinovi} demantuje tvrdwe pojedinih gra|ana da inspektori ni malo nisu fleksibilni, i da pi{u prijave vlasnicima restorana i kafana, posebno u centru grada, ~im istekne radno vreme i takore}i dok gosti jo{ ispijaju pi}e: “Za to nikada nisu pisane prijave, ve} zbog toga {to ugostiteqi, prvenstveno u centru grada, ne po{tuju situacioni plan dobijen od Gradske uprave za urbanizam,

odnosno {to su, umesto pet ili deset kvadrata, zauzeli znatno ve}e povr{ine. Svi smo svedoci kako se pona{aju vlasnici kafi}a na Gradskom {etali{tu koji koriste mnogo ve}i prostor nego {to im je dozvoqeno i onemogu}avaju pe{ake da se normalno kre}u u strogom centru grada. U posledwe vreme mnogi gra|ani, posebno oni koji `ive u centru grada i u zgradama pored Gradskog bedema i Morave, se sve vi{e `ale i negoduju zbog preglasne muzike i buke koja ~itave no}i dopire iz brojnih kafana i kafi}a: - Mi postupamo po zakonu: is-

IZUZECI Primenu i po{tovawe ove odluke, nagla{ava Vojinovi}, kontrolisa}e komunalna inspekcija i komunalna policija, u saradwi sa policijom. On pretpostavqa da }e u sprovo|ewu skup{tinske odluke biti odre|enih problema, prvenstveno zbog navika gra|ana

Ugostiteqski objekti koji se nalaze u stambenim zgradama, osim u ulicama ùpana Stracimira, Kuèqevoj i na Gradskom {etali{tu mogu da rade od 6 do 23, odnosno subotom i nedeqom od 6 do 24 sata. Radno vreme ugostiteqskih objekata na èlezni~koj i autobuskoj stanici i u sklopu benzinskih pumpi je non stop, svakog dana od 0 do 24 ~asa.

KAZNE Ukoliko ne utvrdi radno vreme predvi|eno ovom odlukom i ne pridràva ga se, pravno lice }e biti ka`weno za prekr{aj nov~anom kaznom od 50 do 500 hiqada dinara, a odgovorno lice u pravnom licu od 2.500 do 25.000 dinara. Osim toga, odlukom je predvi|ena i kazna na mestu izvr{ewa prekr{aja - za pravno lice 20, za preduzetnike 10 i za odgovorno lice 3.000 dinara. pekcija iza|e na teren, naloì merewe koje obave ovla{}ene organizacije i zavodi i na osnovu tih rezultata uglavnom konstatuje da je ja~ina zvuka u granicama dozvoqenog. Gra|ani, me|utim, naj~e{}e sumwaju u rezultate merewa, negoduju, àle se, i zaista je te{ko da inspekcija, koja sve radi po zakonu, sama re{i ove probleme. M. N.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

DRU[TVO

DA LI JE I NOVU USTANOVU ZAHVATILO PARTIJSKO ZAPO[QAVAWE?

ISTINA IZ „ZRA^KA” Vr{ilac du`nosti predsednika UO Dragomir Grujovi} napustio stranku, jer je hteo da prilikom primawa radnika “sve bude po{teno”. Predstavnici stranaka na vlasti utvrdili da je “sve bilo po zakonu”. Nova ustanova po~iwe da radi 2. septembra

imalo ne iznena|uje ogromno interesovawe javnosti za zbivawa u “Zra~ku”ustanovi za dnevni boravak osoba sa smetwama u razvoju, jer se kroz wu prelama nekoliko krupnih problema dràve, odnosno grada u kome smo primorani da ìvimo. Gotovo da ne pro|e dan a da nam se ne obrate roditeqi dece ometene u razvoju, uvereni da novinari jo{ uvek imaju nekakvu mo} i moralnu obavezu prema gra|anima, naro~ito onima iz kategorije poniènih i uvre|enih, sa pitawem kada }e ve} jednom taj “Zra~ak” po~eti da radi. O gra|anima koji nisu imali sre}u da budu “zdravi i pravi” u Srbiji se uglavnom brinu ~lanovi porodica, a oni obi~no imaju i probleme ekonomske i socijalne prirode. Zato je ustanova “Zra~ka” za ove iscrpqene i umorne qude zaista zrak nade, jer }e u savremenom i prostranom objektu u Nu{i}evoj ulici, u ~iju su gradwu Grad i Republika (~itaj poreski obveznici) uloìli zama{na sredstva, bar deo dana mo}i da zbrinu hendikepirane osobe i posvete se sebi i drugim obavezama.

GRUJO SE UZDAO U PO[TEWE

Najuzbudqiviji deo radwi koje prethode po~etku rada “Zra~ka” nesumwivo je prijem prve grupe radnika. Pravilnikom o sistematizaciji predvi|eno je 32 zaposlenih (defektolozi, psiholog i socijalni radnici, profesor fiskulture i terapeuti, pravnik, ostalo administrativno i pomo}no osobqe), a najpre je raspisan konkurs za 23 radnika. Nezaposlenost je, zna se, dobila epidemijske razmere, pa se na oglas javilo vi{e od 300 kandidata, a samo za dve sprema~ice konkurisalo je vi{e od 80 nezaposlenih lica, od kojih neka poseduju i diplomu vi{ih {kola. Konkurs, isti~e Angelina Mandi}, v. d. direktora ustanove, nije ni morao da bude raspisan, jer prijem radnika je, prema va`e}em zakonu, pravo rukovodioca ustanove, a zakonito je i to {to je objavqen samo na oglasnoj tabli NSZ i sajtu Grada, a ne i u sredstvima informisawa. Sve kandidate je testirao psiholog NZS, a do sada ih je u radni odnos primqeno svega deset, koliko je potrebno da bi se obavile pripreme za start ustanove. Prijem ostalih je u toku, a o izboru kandidata direktorka se obavezno dogovara sa predstavnicima gradske vlasti. Prva reakcija na na~in prijema stigla je od v. d. predsednika Upravnog odbora “Zra~ka” Dragomira Grujovi}a, koji tokom ovog posla nije konsultovan, a Mandi}ka, opet po zakonu, nije ni imala obavezu da ga pita za mi{qewe. Odbijaju}i razgovor za “^a~anski glas”, Grujovi} nas upu}uje na sajt “Glasa Zapadne Srbi-

^A^ANI NA PROSLAVI DANA BELORUSKE REPUBLIKE

je”, jer je, kako kaè, jedino ovom mediju zaista dao izjavu, dok su ostali prepisivali i dopuwavali. Naravno da smo posetili sajt kolega, a tamo pi{e da je Grujovi} hteo da sve bude po{teno, da su mnoge stvari name{tene, ura|ene “ispod ìta” i po partijskoj pripadnosti i da je on zbog toga jako razo~aran i spreman da kupi dve ovce i ode da ih ~uva, jer ne èli da u~estvuje u prevarn i m

Grujovi}, koji je u izjavi “Glasu zapadne Srbije” najavio napu{tawe stranke, a bio je jedan od 100 prvih ~lanova Nove Srbije, u me|uvremenu je to i u~inio. Prijemom radnika u novoj ustanovi u prvi mah je bio nezadovoqan i Gradski odbor SNS, koji je za-

nom, a Grujovi}eve izjave su “neodmerene i neta~ne”. Oficir iz Slovenije im nije uzvratio. - Ne}u da mi se neko sveti. Sakupite se vi novinari, pa vidite ko je na spisku primqenih - velikodu{no nas je posavetovao. Poslu{asmo ga, raspitasmo se i zapazismo da me|u onima koji su ve} zaposleni ili imaju veliku {ansu da

Nekom zra~ak nekom naravou~enije!

radwama. Reakcija oficira u penziji, istog onog Gruja koji je 1991. u blizini Novog Mesta odbio da skladi{te municije preda slovena~koj Teritorijalnoj odbrani, uzburkala je i dru{tvenu mre`u. Osim re~i podr{ke „Bruka i sramota, Grujovi}u, svaka ti ~ast” , sti`e i drugarska opomena: „Daj bre, Dragomire, nije ti ovo Slovenija.”

ovodom proslave dana Beloruske republike, 26. juna, organizovan je prijem za istaknute zvanice iz sveta politike, diplomatije, privrede i kulture. Na poziv ambasadora Beloruske Republike u Beogradu, wegove ekselencije Vladimira û{eva, delegaciju iz â~ka predvodili su predstavnici Dru{tva Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije i predstavnici grada â~ka, pred-

SVE JE RA\ENO PO ZAKONU

tra`io hitan sastanak koalicionih partnera, ali je saop{tewe izdato nakon ovog susreta pokazalo veoma visok stepen sloge i me|usobnog poverewa. Prema mi{qewu direktorke ustanove i predstavnika svih odborni~kih grupa vladaju}e koalicije (SNS, SPS, NS - DSS i URS) sve je ura|eno u skladu sa zako-

s e n a | u ve} u narednoj ekipi radnika ima i partijaca, i onih koje do stranaka vode indirektni putevi, i k}erki i snajki uticajnih gra|ana. Za zapo{qavawe bli`wih o~igledno su veoma zainteresovane bile i vladaju}e stranke i one ~iji izaslanici za skup{tinskom govornicom itekako o{tro kritikuju vlast i ustaqeni na~in dobijawa radnog mesta. Neki od od-

sednik Skup{ine grada Veqko Negovanovi} i zamenik gradona~lnika Radenko Lukovi}. Kako isti~e predsednik Srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije Dragan Logvinov, ova poseta iskori{}ena je za ostvarewe mnogobrojnih kontakata, a pogotovu na poqu privrede sa istaknutim privrednicima iz Rusije. Tako|e, delegacija iz ^a~ka obavila je razgovor

bornika }e, svi su izgledi, uspeti da udome svoje „kandidate”, drugi }e ostati “u poku{aju”, a ko je kako pro{ao narod }e shvatiti ako u narednom periodu obrati pa`wu na ono {to wegovi predstavnici budu govorili na sednicama Skup{tine grada.

USTANOVA STARTUJE 2. SEPTEMBRA - Trudili smo se da sastavimo dobar tim. Svi zaposleni imaju traènu kvalifikaciju i godinu dana radnog staà, jer je re~ o veoma osetqivom poslu, a na testu su bili najboqi. Osim toga, prijem se vr{i na tri meseca i ako neko ne bude odgovorio poslu, moè da bude zamewen. Najva`nije je da ustanova radi kvalitetno i da korisnici budu zadovoqni, neva`no je da li je neko ~lan neke politi~ke stranke. Ne znam ~emu sva ta uka i buka - rekla je Angelina Mandi}, po profesiji diplomirani pravnik, a ~lan URS - a po strana~koj pripadnosti. Ustanova }e, najavquje ona, kona~no po~eti da radi 2. septembra (izgradwa objekta okon~ana je pro{le godine), a do tada }e, kroz postupak javne nabavke, biti opremqena kuhiwa i obezbe|ene po~etne koli~ine ìvotnih namirnica. Za kori{}ewe usluga Dnevnog boravka prijavqeno je 56 osoba ometenih u razvoju, o~ekuje ih se jo{ desetak. U tro{kovima sme{taja (48.000 dinara mese~no) porodica }e, kako je utvr|eno gradskom odlukom, u~estvovati najvi{e sa 20 odsto. Maloletni korisnici ne podleù participaciji, a za ostale }e se primewivati skala, kojom se uzima u obzir ekonomski i socijalni status porodice. E.V.

sa predstavnicima Ambasade Belorusije. Ina~e, tradicionalno svake godine Ambasada Beloruske Republike ovim povodom organizuje prigodan prijem sa zvanicama kojih je sada bilo oko hiqadu, a me|u wima su bili i predsednik Republike Srbije Tomislav Nikoli}, predsednik Skup{tine Republike Srbije i ostali mnogobrojni gosti iz sveta politike i privrede.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

TRADICIJA

„^UVARI DELA VUKA KARAXI]A“ O TRADICIJI KOJA ODUMIRE I DAROVIMA PREDAKA

VIDOVDANSKO GLEDAWE ]ILIMA Ogranak Vukove zadu`bine u â~ku, odnedavno registrovan kao Udruèwe “ûvari dela Vuka Karaxi}a”, priredio je na Vidovdan u Galeriji Narodnog muzeja, a u okviru programa Letwih dana kulture - â~ak 2013, program “Vidovdansko gledawe }ilima”, posve}en tradiciji srpskog narodnog stvarala{tva koja odumire, i verovawima vezanim za ovaj veliki praznik Srpske pravoslavne crkve i istorije, neodvojiv od kosovskog mita i Boja na Kosovu. z prigodne besede i predavawe predsednika Udruèwa mr Grozdane Komadini}, koja je i magistrirala na “Tka~koj leksici Draga~eva” i zahvaquju}i woj postala saradnik Ruske akademije nauka, organizovana je i izlo`ba }ilima iz privatnih kolekcija. Bila je to prilika da se oda priznawe vrednim tkaqama, majkama i bakama, koje su uz sav drugi rad oko porodi~nog ogwi{ta, imale vremena i poriva za ru~ni rad. Sve one su u svoje osnove i potke utkale mnogo qubavi, truda, talenta i ume}a, kako bi ono {to }e na Vidovdan izneti na svetlost Sunca, svedo~ilo koliko su vredne, bogate, a ako su tkale devojke, i kakav }e miraz poneti. Izlagawe je obuhvatilo i kratak osvrt na tehnike tkawa, boje, poreklo leksema i tradicije donete u na{e krajeve sa istoka. Bilo da su “streka~ki”, izra|iva-

takla je Grozdana Komadini}. ]ilim je bio i devoja~ki dar, i “stru~ica”dar za bebe, i mladena~ka posteqa, i patosna prostirka, i ukopna pokrivka. Smatran je za dragocenost i qubomorno ~uvan u {kriwama i sanducima, kako re~e Darko Domanovi}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga, koji je pozdravio i goste iz izvorne pe-

ni najjednostavnijim tkawem, malo savr{eniji “sa ornamentima”, ili “balu~eni”, odnosno tkani iskqu~ivo prstima, bez ~unka, {to se smatra najsavr{enijim postupkom, u svaki od tih }ilima koji su “~uvani kao svetiwa i tkani za izuzetne prilike”, `ene su “utkale svoju du{u”, is-

FOTO GLAS

NA WEMU JE UVEK „ZELENO“ bog olistale kro{we susednog drveta na semaforu na uglu ulica Cara Lazara i Kneza Milo{a, uvek je „zeleno“. O~igledno je da se prilikom sadwe drve}a, a kasnije i rezidbe nije mnogo vodilo ra~una da je u blizini semafor. Iako predstavqa zanimqiv prizor, voza~i i pe{aci moraju biti pa`qiviji, jer }e kro{wa, ukoliko je nadle`ni ne urede kako treba, uskoro sasvim „pojesti“ svog suseda. V. T.

Vidovdan doneli svoje retke, dragocene i nasle|ene }ilime, darove predaka. Komadini}ka je tom prilikom predloìla osnivawe tka~ke radionice u â~ku i obnavqawe tradicije tkawa me|u mladim ènama. Milica Bakovi} se osvrnula na istorijat svetkovawa Vidovdana u hri{}anstvu od Svetog Vita, isceliteqa o~nih bolesti i za{titnika vida iz 3. veka, koga, me|u Balti~kim Slovenima smatraju vrhovnim boànstvom, do 1892. godine, kada SPC unosi Vidovdan kao praznik u svoje kalendare. Preplitawe istorije sa

va~ke grupe “Sveti \or|e” iz Novog Gora`da, kao i sve one koji su na

narodnim verovawima potkrepila je i ~iwenica da se jedan od najva`nijih doga|aja u srpskoj istoriji, Kosovski boj, dogodio na Vidovdan 1839. godine. Direktorka Muzeja Delfina Raji} podsetila je i na druge {arenice, krpare, pojaseve, irame, ~uvene Pirotske }ilime i tkaqe, koje su stvarale prava umetni~ka dela, a motivi i {are su ~esto bili i svojevrsni dokument (grbovi, `igovi, ornamenti i drugi motivi iz `ivota). Iz kwiga Grozdane Komadini} zasnovanih na narodnoj tradiciji, nastavnica Mila Mutavxi} kazivala je o }ilimu kao motivu u romanu “Potka od snova”, a novinar i voditeq programa Zorica Le{ovi} Stanojevi}, o narodnim verovawima na Vidovdan iz “Varovnica”. Duhovnom pesmom program je obogatila Milena Stoiqkovi}, etnomuzikolog, profesor muzi~ke kulture u Prawanima. Z. L. S. Fotografije: Miroslav Bojovi}

MARKETING

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

! " #$#%&'( )*+ *)+,-.+/ *)+,-00/ %123( )*+ +++,*+4/ ," ( 55 6 ! " *+))) 17128 9#:&; 19# <0

= >

? = +)4* +)4@ A

! ! " # $! % :BCDE32D FG&;G1HD 'CB3:GDE32& D'K#L#G3:9&

$#2:G&:#M'D21 D G17B'1G3:9&

I&CB$D

JG&E 3:BC#'1:1 <@ *+

&'()*+,) -)./' " 0 1 ' &2 3 & 4 ! $ $ :GB2&9'D D'K#L#G D'CB3:GDE32&; D'K#L#G3:91 N 3F#ODE1$D3:1 &C;&91G1EBP#; H&CB$1 :GB2&9'D D'K#L#G #$#2:G&:#M'D2# D G17B'1G3:91 N 3F#ODE1$D3:1 &C;&91G1EBP#; H&CB$13 & ! ! $ ! 5 ! ! ! " 6 % ! 4 5 7 6 $ " ! 4! ! 5 8 ' &2 3 =GDE19QD91L# 21'CDC1:1( &C 4) C& +R EB'1 +)4* ;&CD'# , R)) C& 4* )) 1'; $D3:#( FG#$DHD'1G'1 4) EB$1 2&'17'18 4. EB$1 +)4* ;&CD'#8 FD3 3:BC#'1:1( &C )4 C& )@ &2:&SG1 +)4* ;&CD'# , R)) C& 4* ))

= >

= I = A

= > J T

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ IVAWI^KIH ALBUMA Ivawica je u pro{losti dala tri predsednika Crvenog krsta Srbije, a jedan od wih je lekar Milo{ Borisavqevi}, ~ovek koji je vi{estruko zadu`io svoj narod i otaxbinu

ada govore o pro{losti Crvenog krsta, dana{wi aktivisti ove organizacije u Ivawici s ponosom isti~u da odbor u wihovoj varo{i spada me|u najstarije u zemqi i da je vr{wak Crvenog krsta Srbije, nastalog u Beogradu 1876. godine, na inicijativu vojnog lekara Vladana \or|evi}a. Bila je to godina po~etka Javorskog rata, a na gravuri iz tog vremena, koja prikazuje ène koje na nosilima prenose rawenike u bolnicu, sa obli`we ku}e se vijori zastava ove humanitarne organizacije. Ivawi~ani se, ni{ta mawe, di~e i time {to su iz wihove sredine potekla ~ak tri predsednika Crvenog krsta Srbije vojni lekar i u~esnik Balkanskih i Prvog svetskog rata Milo{ Borisavqevi}, Obren Sti{ovi}, {panski borac i general pukovnik JNA, i lekar Aleksandar Nikoli}. Milo{ Borisavqevi} pripada generaciji Srba koja je u drugoj polovini 19. i po~etkom 20. veka pro{la nekoliko ratova. Ro|en je u Ivawici, godine 1855, od oca Tome i majke Stake, a u rodnom mestu je poha|ao ~etvororazrednu osnovnu {kolu. Po daqe obrazovawe uputio se u Kragujevac, kulturno prosvetni centar Kneèvine Srbije, gde je zavr{io pet razreda gimnazije i U~iteqsku {kolu. Prvo ratno iskustvo stekao je sa svega 20 godina. U srpsko turskom ratu (1876 - 1878) bio je pisar {taba Uì~ke brigade na Javoru. Od tada pa sve do kraja Prvog svetskog rata, u wegovom ìvotu }e se smewivati mirnodopski i ratni ciklusi. Po zavr{etku studija medicine u Moskvi, Borisavqevi} se vratio u Srbiju i ukazom kneza Milo{a 1883. godine stupio u vojnu slu`bu. Najpre je bio lekar pri inèwerskoj komandi i delovo|a u sanitetskom odeqewu Ministarstva vojnog u Beogradu, a potom postavqen na ~elo Vojne bolnice u Kru{evcu. U Srpsko - bugarskom ratu (1885 - 1886) ponovo je uz

Se}awe na

DR MILO[A BORISAVQEVI]A

Dr Milo{ Borisavqevi}, sanitetski pukovnik

srpsku vojsku, a po povratku sa rati{ta upravqa vojnim bolnicama u Kru{evcu, Kragujevcu, Ni{u i Zaje~aru. Sa bogatim iskustvom vojnog lekara i upravnika vojnih bolnica, po~etkom novog veka karijeru nastavqa u Sanitetskom odeqewu Ministarstva vojnog, ~iji je na~elnik bio od 1901. do 1904. godine. Na ovoj du`nosti preuzimao je opse`ne mere za poboq{awe higijenskih, materijalnih i drugih uslova koji doprinose zdravqu vojnika, pokrenuo otvarawe Bakteriolo{ko higijenskog zavoda, a svoja mi{qewa o zna~aju saniteta izloìo u studiji “Vojni sanitet u miru i ratu od 1884. do 1921”. Sa poloàja na~elnika saniteta postao je predsednik Vojno - sanitetskog komiteta, a zatim na~elnik Invalidskog odeqewa pri Ministarstvu vojnom. Na sopstveni zahtev i uz obrazloèwe da u buxetu “nema vi{e mesta”, penzionisan je 1911. godine, sa ~inom pukovnika. Pred Srbijom su, me|utim, novi ratovi, a dr Borisavqevi}, vra}en u aktivu, i daqe u~estvuje u stvarawu srpske istorije. U Balkanskim ratovima, zajedno sa kragujeva~kim hirurgom dr Kostom Dragomirovi}em, ina~e zetom vojvode Stepe Stepanovi}a, vodi bolnicu i previjali{te kod Jedrena i Pirota. U Prvom svetskom

ratu, iako ve} za{ao u {estu deceniju `ivota, kao na~elnik saniteta Druge armije prelazi Albaniju i dospeva u izbegli{tvo. Zasluge dr Borisavqevi}a ogledaju se ne samo u vojnim poslovima, ve} i u aktivnostima u Srpskom lekarskom dru{tvu i Crvenom krstu. Za predsednika Srpskog Crvenog krsta izabran je odmah po izbijawu Prvog svetskog rata, a po{to je u okupiranoj zemqi ovoj organizaciji ukinuta autonomija, on je sa Krfa uputio ~uveni “Proglas prijateqima srpskog naroda u celom svetu”: - Istorija sveta ne pamti ve}e tragedije od one koju je do`iveo srpski narod ... U neravnoj borbi srpska vojska, brane}i i zalivaju}i krvqu svaku stopu svoje zemqe, morade napustiti

Obren Sti{ovi}, pukovnik JNA i predsednik Crvenog krsta Srbije

svoju otaxbinu. Narod je i tu gorku ~a{u isku{ewa stoi~ki ispio i srpski vojnici, goli, gladni, promrzli i izmo`deni, nisu ni onda izneverili svoje saveznike. Srpsko dru{tvo crvenog krsta ostalo je bez ikakvih sredstava da bi moglo svoju humanu i hri{}ansku potporu i daqe ukazivati, zato se obra}a za pomo} svima, kojima srpska stvar i Srpstvo le`i na srcu. Apel Srpskog Crvenog krsta u izbegli{tvu urodio je plodom: odbori su osnivani {irom sveta i prikupqana pomo} za srpske vojnike, u novcu, ode}i i sanitetskom materijalu. Dr Borisavqevi} je tokom ~itavog rata vodio neumornu me|unarodnu aktivnost i zahvaquju}i tome Me|unarodni komitet u @enevi je priznao Srpsko dru{tvo Crvenog krsta na Krfu. U oslobo|enoj Srbiji, on se jo{ jednom obratio svetskoj javnosti, apeluju}i za pomo} stanovni{tvu iscrpqenom ratom, gla|u i bolestima, a pomo} je i u miru stigla iz svih

krajeva zemqe i inostranstva. Kada je 1921. godine Borisavqevi} predao funk-

profesionalne bolni~arke potekla je od dr Borisavqevi}a, a izgradwu je finansirala Ameri~ka misi-

Evakuacija iz Ivawice 1876.godine, Narodni muzej U`ice

ciju, Dru{tvo Crvenog krsta Kraqevine SHS nasledilo je od Srpskog dru{tva Crvenog krsta “jak kapital” u novcu i sanitetskom materijalu, dva sanatorijuma za osaka}ene i obolele u ratu - u Vrwcima i Bawi Koviqa~i, polumese~ni “Glasnik Crvenog krsta” i [kolu za nudiqe. Ideja da se u Beogradu otvori {kola u kojoj su se devojke osposobqavale za

Predsednik Crvenog krsta [panije Enrik de la Mata i Aleksandar Nikoli} predsednik Crvenog krsta Srbije od 1983. do 1988. godine

ja Crvenog krsta. Dr Borisavqevi} je bio poznat i kao autor stru~nih radova iz oblasti medicine i vojne sanitetske slu`be, koje je objavqivao u listu “Ratnik”, a u okviru Gimnasti~kog dru{tva “Du{an Silni”, ~iji je neko vreme bio predsednik, bavio se fizi~kim i moralnim vaspitawem omladine. Za zasluge u ratu i miru dobio je brojna priznawa, po~ev{i od Kara|or|eve zvezde do Ordena Crvenog krsta. Za `ivotnu saputnicu odabrao je Darinku, k}erku pe{adijskog pukovnika Petronija Te{i}a, ~ija je mla|a k}i bila udata za Milana Nedi}a. Milo{ i Darinka su imali ~etvoro dece - Milutina, \or|a, Nade`du i Du{ana. Dr Milo{ Borisavqevi}, junak u ratu i miru, preminuo je 1934. godine i po~iva na Novom grobqu u Beogradu. E.V.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

U REGIONALNOM CENTRU ZA TALENTE

NAJBOQIM UÊNICIMA I MENTORIMA DODEQENA PRIZNAWA a sve~anosti, koju je u utorak priredio Regionalni centar za talente, uru~ene su diplome polaznicima Centra, u~enicima osnovnih i sredwih {kola, koji su bili najuspe{niji na regionalnim i republi~kim takmi~ewima iz sedam oblasti (matematika, fizika, hemija, informatika, ekologija, geografija i biologija). Jedno od prva tri mesta na regionalnim takmi~ewima zauzelo je 48 polaznika Regionalnog centra iz â~ka (25 sredwo{kolaca i 23 osnovca), a na nadmetawima dràvnog nivoa - sedam u~enika sredwih {kola i ~etiri osnovca. Diplome je dobilo i sedam u~enika koji su odli~an rezultat postigli u kategoriji istraìva~kih radova, dok je uru~ivawem zahvalnica odato priznawe 21 profesoru - mentoru, ~ije je zalagawe doprinelo uspehu takmi~ara. Najboqi rezultat me|u polaznicima u protekloj {kolskoj godini ostvario je Nikola Bo{wakovi}, u~enik Gimnazije “Takovski ustanak” u Gorwem Milanovcu, koji je na republi~kom takmi~ewu iz matematike zauzeo prvo mesto i stekao specijalnu nagrada za istraìva~ki rad “Empirijska (nepotpuna) i matemati~ka (potpuna) indukcija”, dok je me|u mentorima najuspe{nija bila Vera Lazarevi}, vanredni profesor

OBRA]AWE NAJMENTORA

Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku. Sada{wi direktor Centra Svetislav Markovi} plaketu Centra uru~io je svojim prethodnicima - fakultetskim profesorima Mili}u \eki}u, Miroslavu Spasojevi}u i Aleksi Mari~i}u. Uz ~estitke najboqim u~enicima i mentorima, on je izrazio o~ekivawe da }e naredne godine Centar biti u finansijskoj mogu}nosti da za

svoje najboqe polaznike osim diploma obezbedi i “druge nagrade”. U ime lokalne samouprave ~estitke uspe{nim u~enicima uputio je gradona~elnik Vojislav Ili}, a sve~anosti na FTN prisustvovali su i predstavnici [kolske uprave i {kola u Moravi~kom okrugu. E. V.

U ime profesora - mentora, Centru se na priznawu zahvalila Vera Lazarevi}, mentor ~iji su u~enici postigli najboqe rezultate na takmi~ewima regionalnih centara za talente. - Priznajem da sam pomalo iznena|ena. U Centru sam angaòvana od 2003. godine, a zahvalnicu dobijam prvi put. Sumiraju}i desetogodi{wi rad sa osnovcima i sredwo{kolcima, ona je kazala da joj je na po~etku rada sa mladim matemati~arima osnovni ciq bio da omasovi ovu disciplinu i da joj je za to bilo potrebno dosta pedago{ke ve{tine, jer “dolazak u Centar predstavqa jednu obavezu vi{e za u~enike”. Profesorka Lazarevi} je naglasila da su matemati~ari iz ~a~anskog Centra najboqi rezultat postigli 2007/8. godine, kada se na republi~ko takmi~ewe plasiralo 30, od ukupno 63 takmi~ara, a od 24 republi~kih nagrada osam je pripalo Regionalnom centru â~ak. Rezultati iz protekle {kolske godine, procenila je ona, “nisu o~aravaju}i, ali su dobri”. Po broju republi~kih plasmana iz matematike ovda{wi Centar je na tre}em mestu, od ukupno 14 centara u Srbiji, a pre wega su Beograd 1 i Beograd 2. Duboko uverena da postojawe Centra ima veliki zna~aj, jer metode rada koje se u wemu primewuju pomaù polaznicima da razvijaju svoje sposobnosti i iskustva, Vera Lazarevi} je obe}ala da }e sa talentovanim u~enicima raditi sve dok Centar bude raspoloèn da je angaùje kao mentora.

U POSETI POLAZNICIMA [KOLE ZNAKOVNOG JEZIKA

SPORAZUMEVAWE JE PREDUSLOV ZAJEDNI^KOG @IVOTA - uvereni su polaznici Male {kola znakovnog jezika “Govor ruku nas povezuje”, koja se odràva u Domu gluvih u â~ku e|uop{tinsko udruèwe gluvih i nagluvih ovaj projekat realizuje od sredine maja do sredine septembra, u partnerstvu sa O[ “Filip Filipovi}”, a finansira ga Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike. Interesovawe za poha|awe Male {kole znakovnog jezika iskazalo je 35 tre}aka, ~etvrtaka i petaka, a broj polaznika sada je, zbog raspusta, mawi nego na po~etku. U Udruèwu, ipak, vlada uverewe da }e diplomu, po zavr{etku nastave, ste}i dvadesetak polaznika, koliko je i planirano prilikom izrade projekta. - Deca su fenomenalna, ispoqavaju veliko interesovawe za znakovni jezik i brzo u~e. Predvi|eno je da savladaju osnovni nivo znakovnog jezika, odnosno azbuku gluvih i oko 800 pojmova iz svakodnevnog ìvota - obave{tava nas, prekinuv{i na nekoliko minuta ~as, instruk-

torka znakovnog jezika Katarina Vu~evi}, koja dolazi iz Kragujevca i do sada je bila anga`ovana u vi{e od pedeset sli~nih {kola u raznim mestima Srbije. U~enica ~etvrtog razreda Teodora Pavlovi} uspeva da svoje ime i ostale li~ne podatke saop{ti ve{to barataju}i prsti}ima, a onda prelazi na “na{ jezik”:

- Prijavila sam se za ovu {kolu jer mi je zvu~alo zabavno. @elela sam i da nau~im ne{to novo. Ve}inu ove radoznale i marqive grupe ~ine devoj~ice, ali tu je i Veqko Mi}ovi}. - Poznajem decu koja imaju problema sa sluhom i `elim da se sa wima lak{e

sporazumevam - kaè de~ak - ~etvrtak. Autor projekta Qiqana Bubawa, ina~e sekretar me|uop{tinske organizacije, smatra da su ovakve obuke od vi{estrukog zna~aja. - Onaj ko savlada jezik gluvih nau~i}e jedan novi jezik. O~ekuje se da Nacrt zakona o upotrebi znakovnog jezika bude usvojen na jesen, a novi propis }e obavezivati sva pravna lica da obezbede prevodioca za jezik gluvih osoba. [kola koju poha|a bar jedan u~enik sa o{te}enim sluhom, mora}e da organizuje nastavu i na znakovnom jeziku - obja{wava Bubaqa. Najva`nije je, ipak, {to deca poha|aju}i ovu obuku ispoqavaju humanost, dodaje ona, a potom, u svojstvu prevodioca, prenosi mi{qewe predsednice udruèwa Zorice Petkovi}, koja pripada kategoriji lica sa smetwama u sluhu i govoru. - Mi ne moèmo da govorimo, ali oni koji govore mogu da nau~e na{ jezik. Tako }e nam pomo}i da lak{e komuniciramo i shvatiti da smo i mi normalni qudi - smatra predstavnica gluvih i nagluvih lica. E. V.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

SELO

NA DRUGE TROJICE U PRIDVORICI

KAD SE SELO OKUPI

d kada su pre nekoliko godina Pridvori~ani ponovo po~eli da slave seosku obetinu, vi{e im nikakvi komunizmi, sloboizmi i razne druge ideologije ne mogu prekinuti tradiciju. Stariji su im ispri~ali kako je nekada bilo, ali su mla|i krenuli i svojim pravcem. Po obi~aju, ujutru se skupe na liturgiji u novoj crkvi kod {kole “Ratko Mitrovi}”. Dobro, ne ba{ svi, ali ih ima. Vi{e ih posle bude na traktorima, u “kr-

marketing 032/342-276

stono{ama”. Krenu od crkve, potom za|u u pridvori~ki deo oko “Slobode”, pa kroz selo. Uz put svrate na nekoliko mesta da sve{tenik o~ita molitvu i ostavi “zapise”. Uglavnom ih qudi u ~ija dvori{ta u|u do~ekaju srda~no. Ove godine su im samo na jednom mestu vrata bila zatvorena, jer se nisu prethodno najavili. Bi}e vaqda boqe slede}e godine. Kad u|u u dvori{ta da ostave “zapise”, snajke se “polome” koja }e boqe da ih po~asti. Posle kratke mo-

litve, sledi i mala gozba. Najvrednije `ene spreme kao za slavu, predjelo, pe~ewe, kola~e ... I tako na vi{e mesta, u Brekovcima, kod Kova~evi}a, Prodanovi}a, Pekovi}a, Vasilijevi}a, To{ovi}a. Dok su na traktorima, uz put po ko zna koji put vide “krstono{e” rupe na putu, o{te}en asfalt i {ta bi sve trebalo uraditi u selu. Ali, ima dana. Krajwe odredi{te za “putuju}u trupu” i goste je mesto Grabqe, kod Vulovi}a. [umica, debela hlado-

vina, dobro dru{tvo, jo{ muzika. Ove godine su se za slavqe i gozbu pobrinuli Radovan, Dejan i Vladan Jovanovi}. Do{lo im je dosta qudi iz sela, rodbine i prijateqa. Opet se rastr~ale, sada druge snajke, da sve poslu`e da slavqe protekne “kako vaqa”. Nedo Bog da posle svega neko zucne ne{to lo{e. Nadzirale ih i budne o~i svekrva, tetki, strina. Dobi{e uglavnom svi komplimente i mirne du{e nastavi{e da se vesele uz muziku. I tako... sve do mraka i novog okupqawa do slede}ih drugih Trojica, kada }e doma}ini biti Mi{o i Dragan Vasilijevi}. Ali, zli jezik autora ove kratke pri~e ne miruje, neka bar slede}ih godina bude vi{e me{tana. Z. J.

Vo`wa kroz selo

Da godina bude rodna

Momak, po|i po jedno ladno

Zna{ li kako se slavilo pre 50 godina? - Ne znam pitaj nekog starijeg!

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

SELO

U GORWOJ GOREVNICI OTKRIVENA SPOMEN-PLO^A NASTRADILAMA 1999. GODINE I PRVI PUT PROSLAVQEN DAN MZ

DA MLADE STIMULI[EMO, A STARE NE ZABORAVIMO

- Danas na{e selo slavi tradicionalnu obetinu Beli petak, a Mesna zajednica prvi put svoj Dan, onako kako slave svi na{i srpski domovi i udruèwa, sa rezawem slavskog kola~a, sve}om vo{tanicom i slavskim ìtom. Danas èlimo da otmemo iz zaborava na{e sugra|ane Slobodana Krxi}a i Zorana Gavrilovi}a, koji 1999. godine svoje ìvote poloì{e za otaxbinu. U znak zahvalnosti otkrivamo spomen-plo~u u dvori{tu {kole, koja nosi ime na{eg velikog i slavnog vojskovo|e Stepe Stepanovi}a... Na{i sugra|ani Zoran i Slobodan upisali su se u nepregledni spisak vitezova koji svoje ìvote `rtvova{e radi drugih. Nisu sva imena izginulih, od Kosova do danas, upisana u na{im zemaqskim kalendarima. Wihova imena upisana su u nebeskom Boìjem kalendaru zlatnim i neizbrisivim slovima - rekao je, izme|u ostalog, Miroslav \erovi}, predsednik MZ Gorwa Gorevnica, pro{log petka, posle otkrivawa spomenplo~e, u ~ijoj izgradwi su u~estvovali MZ, sugra|anin Ra{ko Veseli~i} i rodbina i prijateqi nastradalih, koji su dali ìvote na Kosovu za srpstvo, Srbiju i pravoslavqe. Pozdraviv{i prisutne i zahvaliv{i svima koji pomaù razvoj sela i podràvaju akcije MZ, predsednik \erovi} je tom prilikom svim u~enicima poèleo sre}an zavr{etak {kolske godine, jer su, tako|e pro{log petka, na Vidovdan, dobili |a~ke kwiìce i svedo~anstva. Predsednik je podsetio da Mesna zajednica postoji skoro ~etiri decenije, naglasiv{i da su me{tani odlu~ili da se seoska slava - obetina Beli petak, od ove godine obeleàva i kao Dan MZ. Tim povodom je, pored sve~anog ru~ka u Domu, organizoavano pravo slavqe, pa su petli}i i pioniri Fudbalskog kluba “Jedinstvo” na turniru odmerili svoje snage. Ciq novog rukovodstva MZ Gorwa Gorevnica, koje funkcioni{e ve} tri meseca, prema re~ima predsednika je da “mlade qude stimuli{u, a stare ne zaborave”, pa su tom prilikom zaslu`nim gra|anima za napredak sela, kao i predstavnicima Grada â~ka i javnih preduze}a uru~ene zahvalnice. - Sa gradskim rukovodstvom i ~elnicima javnih preduze}a imamo odli~nu saradwu. Ne moèmo biti nezadovoqni onim {to je do sada ura|eno, ali moramo i}i napred. Smatramo da je Savet MZ servis izme|u gra|ana i Grada â~ka, pa }emo zajedno poku{ati da re{imo sve probleme na{ih me{tana. Planiramo da zavr{imo vodovod od Vrani}a do [i{ovi}a, tako da }e oko 100 ku}a dobiti vodu sa Rzava. U kraju od Gorevni~ke reke do Jeqena, ve} je 150 doma}instava tako|e zainteresovano za uvo|ewe rzavske vode. Planiramo i rekonstrukciju puteva, Bu|evac - Bare, krak od 750 metara, [ainovi}a put od 350 metara, pripremili smo dva projekta za naredni period, a predstoji nam da uradimo rasvetu u selu i da zavr{imo kompletnu elektrifikaciju. Imamo mnogo planova, a neki od wih su iznena|ewa za omladinu. Spremni smo i ho}emo da radimo, a

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

krompir 40 - 70 pasuq 300 paprika 80 - 120 paradajz 100 - 120 krastavac 40 - 50 tikvice 30 brokoli 200 boranija 170 - 230 gra{ak 200 kupus 50 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 80 cvekla 150 zelena salata 30 crni luk 70 beli luk 300 crni luk mladi 20 beli luk mladi 30 VO]E

{qive 70 - 100 jabuke 70 - 100 kru{ke 120 tre{we 100 - 160 jagode 250 maline 250 breskve 80 kajsije 120 - 150 lubenice 55 ju`no vo}e 100 - 220 orasi 1.200 MLE^NA PIJACA

verujemo da }emo i ubudu}e imati podr{ku Grada - rekao je Miroslav \erovi}. Sekretar Saveta MZ Miroslav Aleksi}, podsetio je da je Gorwa Gorevnica jedno od 58 naseqenih mesta Grada ^a~ka i drugo po veli~ini (posle Bresnice). Selo se prostire na povr{ini od 24,28 kvadratnih kilometara, ima oko 400 doma}instava i 1.400 stanovnika, od kojih su 1.120 bira~a. Prema demografskim podacima, koji su prikupqeni od 1948. godine do danas, kontinuirano se pokazuje pad, kako broja doma}instava, tako i broja stanovni{tva. - Po statistici je 1948. bilo 2.600 stanovnika, a 2011. godine 1.400, {to potvr|uje ~iwenicu da naglo opada broj doma}instava i stanovnika. Po popisu iz 2002. godine, u Gorwoj Gorevnici je bilo 101 doma}instvo samo sa po jednim ~lanom, {to pokazuje da }e u narednih

desetak godina ta doma}instva izumreti. Na podru~ju Gorwe Gorevnice imamo O[ “Stepa Stepanovi}”, kao mati~nu, sa tri izdvojena odeqewa u Vrani}ima, Mili}evcima i Miokovcima, kao i jedno izdvojeno odeqewe Pred{kolske ustanove “Radost”. Selo je poznato i po moto-kros stazi Jeqen, koja je u biv{oj Jugoslaviji po prirodnoj konfiguraciji terena bila jedna od najboqih, ~ak je kandidovana za Balkansko i Evropsko prvenstvo. Od 1981. godine imamo i FK “Jedinstvo”, koji se takmi~io od Op{tinske lige do Zone. Sada je to sportski klub koji je stabilan u Okru`noj ligi, a ima i svoj podmladak i naravno veterane - ka`e Miroslav Aleksi}. Sa nadmorskom visinom od 246 do 582 metra, Gorwa Gorevnica je brdovit kraj, a stanovni{tvo se bavi uglavnom povrtarstvom i vo}arstvom. N. R.

projino bra{no 90 pili}i 350 jaja 8 - 13 kajmak 500 - 600 sir 250 - 350 pr{uta 1.200 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 160 - 170 prasi}i 230 - 250 ovce 100 - 120 jagwad 190 - 200 p{enica 30 je~am 32 kukuruz 30

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI PRIM. DR DU[KA [ULUBURI]A, DIREKTORA DOMA ZDRAVQA LU^ANI

OPRO[TAJ OD UVA@ENOG LEKARA, VELIKOG ENTUZIJASTE I PREGAOCA Pro{log ponedeqka, na komemorativnom skupu u Gu~i, od doktora Du{ka [uluburi}a, primarijusa i specijaliste za plu}ne bolesti, ~lana Srpskog lekarskog dru{tva i ~lana Op{tinskog ve}a, koji je preminuo 29. juna, oprostili su se ~lanovi porodice, brojni prijateqi, predstavnici lokalne samouprave i kolege. oktor [uluburi} je ro|en 21. decembra 1957. godine u draga~evskoj Lisi. Osnovnu {kolu i Gimnaziju zavr{io je u â~ku. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1983. godine. Po obavqenom lekarskom staù, posao je dobio u Slu`bi hitne pomo}i u Domu zdravqa u â~ku, a 1991. godine oti{ao je na specijalizaciju i postao specijalista za plu}ne bolesti. Rad je nastavio u Domu zdravqa u Gu~i. Za zamenika direktora Doma zdravqa Lu~ani imenovan

je 2000. godine, a 2004. postao je i direktor te zdravstvene ustanove. Zvawe primarijusa za plu}ne bolesti stekao je dve godine kasnije. Kao veliki pregalac i entuzijasta, dr Du{ko [uluburi} je uvek bio zaokupqen strukom. Wegovi stru~ni i nau~ni radovi prezentovani su na kongresima i simpozijumima u zemqi i inostranstvu. Sna`an doprinos lokalnoj zajednici pru`io je kao ~lan Op{tinskog ve}a. Qudska toplina i veli~ina duha, kojima je dr [uluburi} plenio, davali su nadu da }e se izboriti i sa opakom bole{}u. Svoju pa`wu do posledweg atoma snage poklawao je pacijentima i wihovim problemima. Doktor Nikola Kova~evi}, zamenik direktora Doma zdravqa, istakao je da su kroz wihovu zdravstvenu ustanovu pro{li mnogi lekari, koji su po odlasku u nove sredine sticali nau~na zvawa i priznawa, ali je dr [uluburi} bio prvi koji je zvawe primarijusa stekao ostav{i u Draga~evu i potvr|ivao ga predanim radom do posledweg ~asa. Wegova predanost i posve}enost radu vodile su nepogre{i-

OD PRVOG JULA

ELEKTRONSKE ZDRAVSTVENE KWI@ICE

amena papirnih zdravstvenih kwiìca elektronskim karticama po~e}e do kraja ovog meseca i bi}e zavr{ena do kraja idu}e godine, najavili su direktori Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe i Zavoda za izradu nov~anica. Nova zdravstvena kartica }e ko{tati 500 dinara i ima}e rok vaèwa od deset godina, a za oko dva miliona najsiroma{nijih gra|ana bi}e potpuno besplatna. Projekat zamene papirnih zdravstvenih kwiìca obavqa}e se u dve faze. U

prvoj fazi, od jula do septembra, predvi|eno je, u okviru pilot - projekta, izdavawe 80 hiqada elektronskih kartica za Kolubarski okrug, dok }e druga faza po~eti od oktobra ove godine u celoj zemqi. Najzna~ajnija prednost za gra|ane i poslodavce je to {to vi{e ne}e biti neophodno da zbog overe kwi`ice odlaze u filijale Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe i preuzimaju markice, {to }e zna~ajno smawiti vreme koje je odvajano za te administrativne poslove.

vo ka novim uspesima. Tako je Dom zdravqa Lu~ani 2011. ispunio postavqene standarde i kriterijume moderne zdravstvene za{tite i prvi u ovom delu Srbije dobio sertifikat o akreditaciji od strane Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije. - Sve nas je fascinirao wegov entuzijazam, sa kojim je ulazio u svaki posao kojeg se prihvatio. Ni jedan zadatak, koji mu je poveren, nije odbijao. Svemu je pri-

stupao sa velikom ozbiqno{}u. Svuda je stizao i ni{ta mu nije bilo te{ko. Nije odustajao od posla ni kada je bolest napredovala,

dok je imao imalo snage. Suo~eni smo sa neumoqivom istinom da je jedan `ivotni put prerano zaustavqen, da su wegovi i na{i

SMS ZA KORUPCIJU ra|ani Srbije korupciju u zdravstvu mogu da prijave putem SMS poruke, na broj telefona 061/24-44424, po ceni standardne poruke. Ministarka zdravqa Slavica \uki} Dejanovi} istakla je u medijima da se ovo ministarstvo sa zadovoqstvom ukqu~ilo u projekat. - Sama ~iwenica da gra|ani misle da korupcije ima najvi{e me|u politi~arima, a zatim me|u zdravstvenim radnicima bila je „crveno svetlo“ za Ministarstvo zdravqa i celu Vladu da preduzmu odre|ene korake. Ovo Ministarstvo uhvatilo se u ko{tac s tim problemima, testirali smo gde ima najvi{e korupcije i ocene su bile da je to kod javnih nabavki i zapo{qavawa - ka`e Dejanovi}eva. SMS servis za prijavu korupcije u zdravstvu pokrenulo je Udru`ewe „Srbija u pokretu“, uz podr{ku Ministarstva zdravqa, Agencije za borbu protiv korupcije i UNDP.

planovi prekinuti u trenutku kada je mogao najvi{e da nam pru`i. Na nama je da nastavqaju}i zapo~eto sa~uvamo se|awe na ~oveka koji nas je ovih godina uspe{no vodio i beskrajno zadu`io - rekao je dr Kova~evi}. Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, rekao je da }e se dr [uluburi}a se}ati po brojnim konstruktivnim idejama i wegovom nastojawu da stvori jaku vezu lokalne samouprave i Doma zdravqa. - Za nas, gra|ane Draga~eva, bezgrani~nu vrednost ima wegov humani doktorski rad, koji je ispoqavao na bilo kom mestu gde se

na{ao. Pomisao na ~iwenicu koliko je qudskih ìvota spasao, izle~io, koliko ìvota produìo adekvatnim profesionalnim pristupom prema pacijentima - izaziva bezgrani~no divqewe i po{tovawe prema wemu. @ivot dr Du{ka [uluburi}a bio je trijumf vitalnosti, pameti i odgovornosti - istakao je Sretenovi}. Doktor [uluburi} je iza sebe ostavio suprugu Tawu i sinove, Ogwena i Ivana, roditeqe i brata Vojkana. Uvaèni dr Du{ko [uluburi} je sahrawen u utorka, 2. jula na Gradskom grobqu u â~ku.

U ^A^ANSKOJ BOLNICI

NEMA VI[E EPIDEMIJE ~a~anskoj Bolnici je 25. juna odjavqena epidemija klostridijom, koja je progla{ena 24. maja, potvrdio je portparol ~a~anske Bolnice dr Miroslav Sretenovi}. Prema wegovim re~ima, stekli su se uslovi da se situacija vrati na pre|a{we stawe. U toku ovih mesec dana, koliko je epidemija trajala, jedan pacijent, koji je bio zara`en klostridijom, je preminuo, ali ne zbog bakterije, ve} zbog lo{eg op{teg stawa organizma. Iako je epidemija prestala, a posete na Internom odeqewu ponovo dozvoqene, dr Sretenovi} je apelovao na sugra|ane da po{tuju ku}ni red u bolnici, dolaze u posete kada je odre|eno vreme za wih i da naro~ito vode ra~una o unosu hrane u bolnicu, zbog mogu}ih op{tih infekcija tokom letwih meseci. I. M.

V. S.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

ZA POBOQ[AWE KVALITETA ZDRAVSTVENE USLUGE

ZDRAVSTVENI CENTAR PRIMA NOVE RADNIKE Direktor Zdravstvenog centra ^a~ak dr Radoslav Milo{evi}, raspisao je konkurs za prijem 73 radnika zdravstvene struke u radni odnos. Konkursom je predvi|eno da bude primqeno 12 lekara, a ostala radna mesta su otvorena za prijem medicinskog osobqa sa vi{om i sredwom stru~nom spremom. Konkurs traje do subote

rema normativima koje je Zdravstveni centar dobio odlukom Ministarstva zdravqa, uskoro }e u ^a~ku posao dobiti 12 lekara. - Primi}emo specijalistu dermatovenerologa za Slu`bu za dermatovenerologiju, jednog specijalistu za pneumoftiziologiju za Slu`bu pneumoftiziologije i jednog lekara op{te prakse za Slu`bu on-

NOVI DIREKTOR DOMA ZDRAVQA IVAWICA Tokom ove sedmice imenovan je vr{ilac du`nosti Doma zdravqa Ivawica, dr Milo{ \okovi}, ginekolog, umesto dr Milana Vasovi}a, koji je podneo ostavku. kologije. Ostalih devet lekara je predvi|eno za Dom zdravqa, od toga ~etiri izabrana lekara, ~etiri za Slu`bu hitne pomo}i i jedan za [kolski dispanzer - navodi dr Milo{evi}. Tako|e, prema konkursu, bi}e primqeno pet radnika sa vi{om stru~nom spremom u Bolnici i ~etiri u Patrona`noj slu`bi Doma zdravqa. Ostala radna mesta su za medicinske sestre, odnosno medicinske tehni~are. Tako|e, bi}e

zaposlena i tri laboranta, dva u Bolnici i jedan u Domu zdravqa. Prema re~ima doktora Milo{evi}a, najve}i broj radnika }e dobiti one slu`be, koje su po normativima bile najvi{e u mawku sa kadrom. To je, pre svega, Interno odeqewe, na koje }e biti primqeno deset medicinskih sestara, {est }e biti zaposleno u Slu`bu anestezije sa reanimacijom, ~etiri u Pneumoftiziolo{koj slu`bi... - Jedan od parametara merewa kvaliteta zdravstvene usluge je i broj radnika zaposlenih u odre|enoj slu`bi. Normalno je da pri mawku radnika i kvalitet bude lo{iji. Iskreno se nadam da }e se sa zadovoqewem kadrovskih potreba, i kvalitet rada u pojedinim slu`bama znatno unaprediti. Drugi parametar jeste kvalitet kadra koji }e biti zaposlen. Stav na{eg menaxmenta je da se u Zdravstveni centar primi najkvalitetniji kadar. Ve}ina ovih medicinskih sestara i lekara su radnici koji su ve} radili po nekoliko godina u ovoj zdravstvenoj ustanovi, na odre|eno vreme. Wihov rad je prepoznatqiv na odre|enim odeqewima, pa }e rukovodstvo tih odeqewa nama dostaviti mi{qewa i predlog kandidata - rekao

je dr Milo{evi}. On je istakao da o~ekuje da }e se na konkurs prijaviti vi{e od 500 medicinskih stru~waka, pa }e samim tim i odabir biti te`ak. - Ne}e biti lako izabrati samo wih 70. Bi}e formirane komisije koje }e sagledati sve kriterijume i na osnovu wih izabrati kandidate - rekao je dr Milo{evi}, naglasiv{i da su ve} stigle prijave kandidata iz drugih gradova, a prema wegovim re~ima, samo na teritoriji ^a~ka ima oko 500 nezapo-

Dr Radoslav Milo{evi}

USKORO ODEQEWE PALIJATIVNE NEGE Doktor Milo{evi} je najavio da bi krajem meseca trebalo da bude otvoreno i Odeqewe palijativne nege, koje je predvi|eno za najte`e bolesnike. - Ovo odeqewe ima}e osam posteqa. Trenutno se zavr{avaju gra|evinski radovi na objektu, deo opreme nam je nabavilo Ministarstvo, deo }e biti nabavqen uskoro. Tako|e, i za ovu slu`bu bi}e potrebno primiti novi kadar. Odeqewe }e se nalaziti u zgradi stare Slu`be dijalize - rekao je dr Milo{evi}.

[TETNOST KLIMA URE\AJA PO ZDRAVQE pidemiolozi upozoravaju da nepravilno odr`avawe sistema za klimatizaciju mo`e da pogoduje razvoju bakterija koje izazivaju te{ke posledice. U sistemima za klimatizaciju mogu se razviti bakterije legionela, koje izazivaju groznicu, ali i takozvanu legionarsku bolest.

Tako|e, visok rizik za pojavu epidemija uzrokovanih legionelama predstavqaju hoteli i bolnice gde se za kondicionirawe vazduha koriste sistemi sa raspr{iva~ima vodenih kapqica. Bakterija se mo`e pojaviti tokom cele godine, ali ~e{}e leti i u jesen. Legioneloza po~iwe slabo{}u, malaksalo{}u, glavoboqom i bolovima u mi{i}ima. Telesna temperatura raste i do 39 stepeni, bolesnik ka{qe, ali ne iska{qava. Bolest

naj~e{}e napada starije osobe i one sa oslabqenim imunitetom, re|e ène i mla|e osobe. Rizik se moè smawiti odràvawem temperature u sistemu za toplu vodu iznad 50 stepeni Celzijusa i kori{}ewem odgovaraju}ih biocida za ~i{}ewe sistema za klimatizaciju. Legionele su bakterije koje uzrokuju infekcije kada se steknu odre|eni uslovi kod osoba sa smawenim imunitetom. Bakterije izazivaju infekcije respiratornog sistema i teìna oboqewa kre}e se od blage forme

sli~ne gripu (pontija~ka groznica), do te{ke upale plu}a sa mogu}im smrtnim ishodom (legionarska bolest). Stru~waci ukazuju i da tokom leta temperatura u klimatizovanim prostorijama ne treba da bude ispod 24 stepena C, a idealna razlika spoqa{we i unutra{we temperature, prema savetu lekara, iznosi pet stepeni. Nagle promene temperature izazivaju reakcije organizma sli~ne onima koje proizvodi veoma visok stepen stresa.

od retkih zdravstvenih ustanova koja ima ovako odli~nu saradwu sa gradskim rukovodstvom. U proteklih {est meseci smo iz buxeta Grada dobili oko 15 miliona dinara, zaista velika sredstva, koja su utro{ena u objekte, ali i u savremenu opremu ili sanitetska vozila. Nabavili smo tri nova sanitetska vozila, kao i vrhunsku opremu za Interno odeqewe za endoskopiju. Krajem leta bi trebalo da po~nemo sa skrining programima za rano otkrivawe karcinoma debelog creva - rekao je dr Milo{evi}. I. M.

TE[KA NESRE]A KOD MANASTIRA VAVEDEWE

POGINUO NA LICU MESTA te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u nedequ rano ujutru, oko 4 sata, na magistralnom putu â~ak – Poèga, u Me|uvr{ju, tridesetdvogodi{wi S. [. iz Ov~ar Bawe je izgubio ìvot, potvrdio je sudija ~a~anskog Osnovnog suda Darko Markovi}. Prema wegovim re~ima do nezgode je do{lo kada je S. [. koji se kretao iz pravca â~ka, prilikom preticawa udario u teretno vozilo, koje se kretalo iz suprotnog smera. S. [. je poginuo na licu mesta. - Prema izjavama svedoka, neposredno pre nezgode, S. [. je preticao vozilo “Mazda” i i{ao neprilago|enom brzinom.

POGODNI ZA NASTANAK BAKTERIJE LEGIONELE

slenih sa zavr{enom sredwom medicinskom {kolom. Da bi dobilp dozvolu Ministarstva zdravqa za prijem novog kadra, koji se znatno smawio posledwih nekoliko godina, odlaskom u penziju lekara i sredweg medicinskog osobqa, menaxment Zdravstvenog centra je, prema re~ima dr Milo{evi}a, Ministarstvu slao dopise vi{e od deset puta. Prema wegovim re~ima saradwa doma}e zdravstvene ustanove sa Ministarstvom je odli~na, ali dr Milo{evi} uvek isti~e i izuzetnu saradwu sa gradskim rukovodstvom. - Mislim da smo jedna

Iz za sada nepoznatih razloga je pre{ao potpuno u drugu kolovoznu traku i udario u kamion, koji je normalno i{ao iz suprotnog pravca, brzinom 50, 60 kilometara na sat. Mogu}e je i da je u tom trenutku izgubio kontrolu nad svojim vozilom, po{to su gume bile zimske, pa je moglo do}i do pomerawa vozila levo desno. Najmawa verovatno}a je da je zaspao, s obzirom na to da je prethodno preticao velikom brzinom. Obdukcija }e pokazati da li je bio u alkolisanom stawu ili je izgubio kontrolu zbog neprilago|ene brzine, ni{ta drugo nije mogu}e rekao je za “^a~anski glas” sudija Markovi}. I. M.

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

KULTURA

PREDSTAVQENA ZBIRKA PESAMA DRAGANA UGAR^INE „VREME NA IZMAKU“

DA ÔVEK ÔVEKU BUDE ÔVEK

Darija Haron MIRIS RU@E d autorke erotskog romana „Bekstvo iz harema“, Darije Haron, stiè jo{ jedan svetski hit, „Miris ruè“, u izdawu Lagune. Haronova vaì za jednu od najpriznatijih spisateqica kwièvne erotske literature, a u novom romanu u dekoru francuskog dvorca iz doba Luja XIV, Kraqa Sunca, odvijaju se erotske igre koje }e zapaliti ma{tu svih qubiteqa ànra. @izlen, lepa gospodarica dvorca i supruga obolelog grofa od Plesi Fertoka, nesre}na je u qubavi. Napustili su je redom svi qubavnici sa kojima je delila postequ, ostaviv{i je da ~ezne za detetom koje bi dalo smisao wenom ìvotu. U dvorcu se iznenada pojavquje Nikola Levek koji po~iwe da radi na mestu upravnika, a woj se ~ini da je on idealan mu{karac koji }e mo}i da ispuni wenu najve}i èqu. @izlen se prepu{ta strasti koja se rasplamsala me|u wima ne slute}i da Nikola krije mra~nu tajnu... Darija Haron, posle zavr{enih studija etnologije i romanistike, niz godina je ìvela u Francuskoj. Radila je kao turisti~ki vodi~, kuvarica, menadèrka i suvlasnica hotela za pse. Oboàva ~okoladni fondi, plavooke mu{karce i pozno leto u Provansi.

Martin Valzer POSLEDWA GETEOVA QUBAV 19. veku ~uveni Gete se sa 73 godine zaqubio u devetnaestogodi{wu Ulrike fon Levecov. Iako svestan velikog jaza me|u wima, on se prepu{ta emocijama na veoma dirqiv na~in. Dva veka kasnije, nema~ki pisac Martin Valzer napisao je kwigu „Posledwa Geteova qubav“, da bi kroz izmi{qena Geteova pisma Ulrike ispri~ao pri~u o nemogu}oj qubavi. îtalac na kraju saznaje da je Ulrike na samrti naloìla da se uni{te Geteova pisma, i „tako je u~iweno“. Ono {to u prvom trenutku izgleda kao hod po tankom ledu, deluje na zavr{etku pri~e kao genijalni ma|ioni~arski trik. To omogu}ava Valzeru da pripoveda o neuspehu jedne qubavi, koja je u Marijenbadu po~ela neverovatno inteligentnim razgovorima i jednim gotovo veridbenim poqupcem (i zavr{ila se Marijenbadskom elegijom), o qubavi sa stanovi{ta ~oveka koji je na kraju vi{e voleo da raskine tu vezu. To je povod da ga wegova qubomorna snaja Otilija vi{e ne pu{ta iz kandì kada se vratio u Vajmar. Tako je odbijena bra~na ponuda zape~atila nesre}u ~oveka koji voli posledwi put u ìvotu… Valzer je uspeo da pogodi stil tog doba, a da roman pri tom ne deluje staromodno. To je klasi~no majstorstvo, kojim je autor nadma{io o~ekivawa. Martin Valzer je ro|en 1927. godine u Vaserburgu, a ìvi u Iberlingenu kraj Bodenskog jezera. Vaì za jednog od najve}ih posleratnih nema~kih kwièvnika, u rangu Gintera Grasa i Hajnriha Bela. Dobitnik je velikog broja nagrada za kwièvno delo, izme|u ostalog nagrade „Georg Bihner“ 1981. i Nagrade nema~kih izdava~a i kwiàra za mir 1998. godine. Pored toga, dodeqen mu je orden za zasluge i progla{en je vitezom umetnosti i kwièvnosti.

svojoj 82. godini ìvota potpisuje 35 kwiga, kojima obuhvata svoje {iroko zavi~ajno podru~je od Vojvodine i Banatskog Kara|or|eva do [umadije i â~ka. “ûdesan je wegov ìvotni put. Ispuwen je lepotama ìvqewa, topline, ose}awa prema roditeqima i bliòj rodbini, brojnim prijateqima, prema prirodi, rodnom kraju i domovini Srbiji. Bilo je ne malo i ìvotnih te{ko}a, pa i tragi~nih doga|aja. Uspe{no ih je prevladavao snagom voqe, nepresu{ne energije i bogatim stvarala{tvom. I u teku}em vremenu tro{i, ali i obnavqa svoju ìvotnu snagu stvarala{tvom u privredi, poeziji, prozi, publicistici”. Ovim re~ima, recenzent dr Branko Kova~evi} opisao je kwièvni opus Dragoslava Dragana Ugar~ine, na promociji wegove posledwe zbirke pesama “Vreme na izmaku”, koju je krajem juna u sali Skup{tine grada organizovalo Dru{tvo srpsko-ruskog-beloruskog prijateqstva. O ovom autorskom izdawu govorili su mr Jelena Kova~evi},

Radovan M. Marinkovi}, Ksenija Radoji~i}, a biografiju pro~itala @ivka Dmitrovi}. Zbirka pesama “Vreme na izmaku” sadrì ~etiri poglavqa: “ôvek, pouke, poruke i èqe”, “Domovina, zavi~aj, porodica”, “Qubav, radost

i tuga” i “Rekli su...”. Sami naslovi poglavqa svedo~e o wihovom sadràju. U posledwem, sakupqene su bele{ke o stvarala{tvu Dragana Ugar~ine koje potpisuju dr Tode ôlak, dr Sa{a Boòvi}, dr Bo{ko Jovi~i}, mr Milojko Veqovi}, dr Dara Vu~ini} i drugi. - Pretpostavqam da je ovo moja posledwa kwiga poezije koju objavqujem. Ne}u, mo`da, imati imati vi{e snage, ni vremena za poetske avanture. Mo`da se varam? Zbog toga u ovim pesmama iznosim, pre svega moje poruke i posledwe èqe. Poruke govore da ~ovek bude ~ovek ~oveku, a èqe, da nam do|e neko boqe vreme - rekao je pored ostalog Ugar~ina, i primetio da je savremena poezija sve mawe angaòvana, uprkos zadatku svakog pisca da mewa svet i uti~e na dru{tvena kretawa, i podsti~e na rad, borbu, solidarnost, humanizam, istinu i pravdu me|u qudima. A sve to, po wegovim re~ima, zamewuje jedna re~ - qubav. Z. L. S.

UDRU@EWE „VIDOVDAN” NA SVOJU SLAVU

PRVE PLAKETE MEDIJIMA

druèwe za negovawe tradicije i kulture “Vidovdan” proslavilo je pro{log petka svoju krsnu slavu po kojoj i nosi naziv, uz prigodan umetni~ki program i osvrt na dosada{wi rad. Tom prilikom Udruèwe je dodelilo ipriznawa medijima koji redovno prate kulturna de{avawa u na{oj sredini i afirmi{u tradicionalne vrednosti. “Bez vas ne postojimo”, rekao je Milan Kova~evi} i dodelio Plakete listu “â~anski glas” i Televiziji “Galaksija 32”. Udruèwe je u me|uvremenu pro{ireno za izvornu ènsku peva~ku grupu koju predvodi Lena Deli}, a u toku je osnivawe i mu-

{ke peva~ke grupe. Nastupali su na manifestaciji “Raspevano Draga~evo” i vi{e drugih sabora narodnog stvarala{tva. Kova~evi} je tom prilikom zahvalio organizaciji penzionera koja im je pro{le godine ustupila prostoriju za rad i kao vrsni frula{, zasvirao sa majstorom frule Slobodanom Vuki}evi}em, a prigodnu patriotsku poeziju govorio je Dragan Ugar~ina. Z. L. S.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

“RASKOVNI^ARI” O NOVOJ KWIZI PESAMA „TALAS” @IVORADA NEDEQKOVI]A

ZATALASAO DO „VASKA POPE“ risustvo @ivorada Nedeqkovi}a promociji wegove najnovije zbirke pesama “Talas” u izdawu IK “Arhipelag”, i jednom od mogu}ih tuma~ewa wegovog poetskog opusa, a u interpretaciji prosvetnog savetnika Danijele Miki} Kova~evi}, koja to radi boqe od profesionalnih kwièvnih kriti~ara, u ponedeqak uve~e u Galeriji Narodnog muzeja, “osujetilo” je novo priznawe. Kao ovogodi{wi dobitnik presti`ne pesni~ke nagrade “Vasko Popa”, Nedeqkovi} nije bio u prilici da svedo~i o izuzetnom analiti~kom rastakawu i poetizovanom sublimirawu wegovih skrivenih i neskrivenih namera u avanturi, koju svi smatraju “esencijom qudskog duha”, a tako je jednstavno nazivaju - poezija. Umesto fizi~kog prisustva, obratio nam se sa velikog ekrana kroz razgovor sa Tawom Vukovi}, o wegovom poimawu pesni{tva, wegovim oscilacijama i “frekvencijama”, ali svakako uskra}en za doìvqaj baroknog izlagawa Danijele Kova~evi} Miki}, ~ija je govorna kultura, bogata stilskim sredstvima izraàvawa, nesvakida{wa i nenadma{na na ovim prostorima po mnogo ~emu. To {to je ona, ne prvi put kazivala o stvarala{tvu doma}ih autora, (prethodilo je i ve~e posve}eno Vladanu Matijevi}u), pre je li~ilo na nau~ni “traktat” o poeziji, nego na “\askawe o kwièvno umetni~kom stilu”, kako su organizatori skromno nazvali ovo kwièvno ve~e. âk i oni koji su nezainteresovani za poeziju kao kwièvni ànr, posle ovakvog produbqivawa smisla jednog dela, bili bi zauvek “kupqeni”. Pra}eno i vizuelno i tonski, {umom i slikom talasa, tuma~ewe poezije @ivorada Nedeqkovi}a, kao i svake druge, Danijela Miki} Kova~evi} smatra duboko intimnim ~inom. Osvetqavaju}i “talase” koji su zapqusnuli pesnika da napi{e ovo delo, ona je izrekla “fascinaciju neverovatnim promi{qawem ovog

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

NEVIDQIVE NITI ve sestre bliznakiwe rastavqene kada su imale 11 godina. Dva potpuno razli~ita ìvota. Isti snovi o slobodi. Dok odrastaju u malom ribarskom selu u Iranu, jedanaestogodi{we Saba Hafezi i wena sestra bliznakiwa Mahtab op~iwene su Amerikom. Kada jednog dana iznenada ostane sama sa ocem, Saba je uverena da su wena majka i sestra upravo tamo oti{le bez we. Usamqena i o~ajna, ona pati za wima, i za ìvotom za koji smatra da joj je uskra}en. Od malih nogu u~ili su je da je ‘sudbina u krvi’, {to je za wu zna~ilo da }e sestra i ona ìveti istim ìvotom, ~ak i ako ih dele silna kopna i mora. Me|utim, suo~ava se sa nesigurnostima i tugom, i okrutnom stvarno{}u zemqe posle revolucije. Kako vreme prolazi, neprestano zami{qa paralelni ìvot, lep{i i veseliji, kojim ìvi wena sestra, {to joj daje slobodu o kojoj moè samo da sawa.

dela od prvog do posledweg slova”. Re~ je o melanholi~noj, meditativnoj poeziji koja zra~i plemenitim humanizmom i svetlom melanholijom, koja sija ~ak i u mraku. Zbirka je posve}ena ocu Radoslavu, ali i filozofima ~ija su ga dela su{tinski dodirnula. Pesnik poziva da se odupremo zlu, za{titimo slobodu svojih izbora, prona|emo svetlost, uìvamo u prirodi i svakom trenutku ppostojawa, podse}aju}i nas u svojoj prolo{koj pesmi “Talas”, da mi “ìvimo kao jedan talas, jesmo prolazni i trenutni, ali smo deo okeana, a talasawe okeana je ve~no, kao {to je ve~na igra ìvota i smrti”. I publika je, darovana strofama ove poezije, bila u prilici da defini{e svoj subjetivni “talas”, izazvan wihovim ~itawem. Kwièvno ve~e organizovala je Radionica govorne kulture “Raskovnik” u okviru Letwih dana kulture, a wene polaznice Teodora \endi} i Milica Terzi} kazivale su odabrane pesme @ivorada Nedeqkovi}a. Z. L. S.

O „GRE[NOM” JEZIKU ULICE

POKLON KWIGE

Dina Nejeri

ZANIMQIVA ISTRA@IVAWA RADIONICE GOVORNE KULTURE „RASKOVNIK”

olaznici Radionice govorne kulture “Raskovnik” u utorak su u okviru programa Letwih dana kulture realizovali jo{ jedan od nekoliko programa iz projekta “Ne raspu{taj jezik kad si na raspustu”, organizovawem zanimqivog istra`ivawa ulicama grada za mlade od 10 do 18 godina. Radionica “Grafiti” obuhvatila je izradu foto-albuma pod nazivom “Jezik ulice” i “Oko sokolovo”, nastalim na osnovu otkrivawa i snimawa gre{aka na plakatima, grafitima i

KULTURA

drugim, takozvanim istaknutim formama. Prikupqawe materijala trajalo je od devet do 11 ~asova, a obrada u radionici od 11 do 12 ~asova u Galeriji “Risim”. Javna prezentacija rezultata ove radionice odr`ana je u ovom prostoru u ve~erwim satima, a radionicu su vodile i kreirale Danijela Miki} Kova~evi} i Tawa Vukovi}. U~esnici radionice su svoje istra`ivawe lektorskih gre{aka, nasiqa u jeziku (govora mr`we) i nad jezikom (ogre{ewa o jezi~ke norme) sproveli u ulicama

Vojvode Stepe, U~iteqa Marinovi}a i Amixinoj. - Osetili smo koliko smo svakodnevno okruèni neznawem i bahato{}u. Vlasnici pojedinih objekata nisu blagonaklono gledali na na{e javno prozivawe, ali smo sve verbalne nesuglasice re{ili nu|ewem svojih besplatnih lektorskih usluga u podnevnom terminu, upravo ju~e. Sve vreme sa nama je na ulicama grada bila i ekipa dopisni{tva RTS-a, a prilog je emitovan u utorak u emisiji “Ovo je Srbija” i izazvao je pa`wu javnosti. Posle {etwe gradom, vratili smo se u Galeriju “Risim” gde smo o svemu razgovarali, uo~avaju}i neke odlike razgovornog funkcionalnog stila i odigrali radioni~arsku igru “Operi jednu ma{inu re~i”, u kojoj smo, svako na svoj na~in, predstavili po jednu jezi~ku gre{ku koja nam smeta u govoru okruèwa i napisali wen pravilan oblik. Tako ispisane re~i na papirima oka~ili smo na stalak za su{ewe ve{a i izloìli ih u ve~erwim satima ispred Galerije, dok je unutra projektovana foto-izlo`ba sa snimcima gre{aka vi|enih na ulicama grada - rekla je Danijela Miki} Kova~evi}. Z. L. S.

Nerea Rijesko

IGRA KRAQEVA a praznik Svih svetih 1755. godine, snaàn zemqotres potresao je Seviqu. Taj doga|aj obeleìo je i sudbinu dowa Hulije Lopez de Aro: nakon {to je preìvela katastrofu, lepa udovica i vlasnica najzna~ajnije {tamparije u Seviqi, odlu~uje da okrene novi list u ìvotu – prepusti}e se emocijama i obresti u naru~ju Leona, mladog Malteànina zaposlenog u {tampariji. Sa ovim misterioznim mladi}em okusi}e draì istinske, nezaustavqive qubavi, ali wegova opasna, tajanstvena misija posta}e nasle|e wihovih potomaka – uzbudqivi preokreti poveza}e tri generacije: drevni pakt treba da kulminira u samo jednoj partiji {aha, koju, ~ak {est vekova kasnije, mo}ne sile i daqe spre~avaju da se odigra. Strastvena, a istovremeno suptilna i tajanstvena, ova pri~a na najlep{i na~in otkriva ~itaocu sve ~ari Seviqe iz osamnaestog veka, kao i vanvremenske tajne qudskog srca koje se nikada ne}e promeniti.

MLADI

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

@URKA „BURN ROAD TO EXIT“

NEZABORAVAN

MUZI^KO-SCENSKI

SPEKTAKL

xit festival u saradwi sa West Festom iz â~ka je u petak, 21. juna, na terenu KK “@elezni~ar“ organizovao promo doga|aj za ovaj presti`ni festival pod nazivom „Burn Road to EXIT“ na kome su nastupali: Nathan Coles iz Londona, Dejan Mili}evi} iz Beograda, Grab Your Beat (Soulman,Tall i Valter) iz â~ka, DJ Lale iz Beograda. Nakon ùrke jedan od organizatora, ali i izvo|a~ Du{an Savi}, poznatiji kao Soulman odgovorio je na nekoliko pitawa za “â~anski glas”.

Da li je ta~no da Exit danas i nije ba{ sigurna sredina? - Kao izvo|a~ i kao posetilac mogu da demantujem ovu izjavu. Prostor, izvo|a~i, kao i kompletna organizacija je iz godine u godinu sve boqa i profesionalnija, upravo zbog toga Exit spada u sam vrh najpresti`nijih festivala. [ta je uzrok okretawa mladih ka novokomponovanoj muzici? - Postoji nekoliko razloga, a glavni uzroci su mediji i nema{tina. Televizija nam svakodnevno servira muziku peva~a i

zovao West Fest. Prepune hale i koncertni prostori su pokazateq da ovaj novi brend grada â~ka ume i moè da â~anima i svim qudima èqnim dobrog provoda, priredi nezaboravan muzi~ko-scenski spektakl. Na koji na~in promovisati rep muziku? - Mislim da je u ovom trenutku najboqe preko interneta, jer nema vi{e kanala koji su promovisali ovaj muzi~ki pravac, tipa: Metropolis, Balkan media, MTS, 3K i sli~no, a na ùrkama moè da se ~uje samo komercijalna verzija ovog muzi~kog prav-

ELEKTRONSKA MUZIKA Elektronska muzika je svaka muzika koja ukqu~uje elektronsko procesovawe i ~ije izvo|ewe podrazumeva intenzivno kori{}ewe ure|aja koji pretvaraju elektri~ne impulse u zvuk. Iako svaka vrsta muzike koja nastaje, ili se modifikuje preko elektri~nih, elektromehani~kih ili elektronskih ure|aja mo`e biti smatrana elektronskom muzikom, preciznije je re}i da se pod elektronskom muzikom podrazumevaju kompozicije u kojima je kompozitor unapred odlu~io koji tip elektronskog procesovawa }e primeniti na svoj muzi~ki koncept, tako da se u krajwem rezultatu na neki na~in oslikava interakcija kompozitora sa odabranim medijem.

RADNO VREME GRADSKE BIBLIOTEKE “VLADISLAV PETKOVI] DIS”

AKTIVNO LETO 2013. rvi put ovog leta Pozajmno, De~je i Nau~no odeqewe Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis” radi}e u dve smene i to od 7,30 do 19 ~asova, a subotom od 8 do 13 ~asova. Na ovaj na~in bibliotekari nastoje da kwige, ~asopise i internet u~ine dostupnim svojim ~itaocima celog dana tokom jula i avgusta. Uz dobru ponudu kwiga i radno vreme prilago|eno ~itala~koj publici, lak{e }e se podneti letwe vru}ine i korisno potro{iti vreme odmora i |a~kog raspusta, ka`u u Biblioteci. Letwa redukovana {ema rada od 8 do 14 ~asova, odnosi}e se samo na ogranke Biblioteke: u Zabla}u }e odeqewe raditi utorkom, u Mr~ajevcima i Prijevoru ~etvrtkom, a u Preqini petkom. I ove godine Gradska biblioteka na-

P peva~ica koji muzi~ki nisu nadareni, a ni finansijski situirani, dok kroz svoje spotove forsiraju rasko{ i galanteriju. Konkretno mislim na narodni-dens-turbofolk. Kroz svoju muziku propagiraju ki~ i {und i truju mlade mozgove, koji su osu|eni da to prate na televiziji, u novinama, na radiju. Mislim da nam treba jedna muzi~ka revolucija, da sve krene ispo~etka. [ta â~ani slu{aju? - Primetio sam da mnogo mla|e generacije slu{a rep, {to je izvrsno. Rok i tvr|i zvukovi su tako|e zastupqeni, samo ne u toliko velikoj meri kao pre. U â~ku je pre dvadesetak godina svaka ulica imala po jedan bend, a smenom generacija sada mogu da se nabroje na prste, autorski bendovi kojih je sve mawe naàlost. Elektronska muzika je sve vi{e zastupqena me|u â~anima, {to pokazuju svi prethodni doga|aji {irih razmera koje je organi-

ca. Veliku zaslugu za podizawe rep muzike u â~ku ima Aleksandar Topalovi} a.k.a. A-fer. [ta je glavni faktor u usmeravawu omladine kada je re~ o muzici? - Svako treba da slu{a ono {to voli, odnosno onu vrstu muzike koja godi wegovim ~ulima, a ne ono {to mu se name}e. Muzi~ke tribine, koncerti raznih ànrova je upravo ono {to mladima treba. Da li se o~ekivala ovolika pose}enost? - Apsolutno, odra|ena je odli~na marketin{ka kampawa pa smo imali veliki broj posetilaca iz celog regiona (Uìce, Poèga, Gorwi Milanovac, Kraqevo, Kragujevac, Vrwa~ka Bawa...). Bila je odli~na, pozitivna atmosfera, a posetioci su igrali do ranih jutarwih ~asova. Teodora Filipovi} Foto: \or|e Milojevi}

gradi}e besplatnim ~lanstvom odli~ne u~enike osnovnih i sredwih {kola na teritoriji ~a~anske op{tine. Ovu privilegiju odlika{i mogu da iskoriste od 1. jula do kraja oktobra, a prilikom upisa neophodno je da na uvid ponesu |a~ku kwi`icu. Od srede, 3. jula u 9 ~asova, na De~jem odeqewu zapo~ele su sa radom letwe radionice, dok }e tokom jula i avgusta za osnovce biti organizovano sedam kreativnih radionica sa zajedni~kom izlo`bom na kraju. Realizaciju projekta “Leto u Biblioteci”pomogao je kroz Letwe dane kulture Grad ^a~ak. Tako|e, tokom leta }e u ~itaonici Biblioteke u Ulici gospodar Jovanovoj br. 6, ponedeqkom i ~etvrtkom od 13 do 15 ~asova biti otovrena kancelarija Za{titnika gra|ana.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

KULTURA

JEDANAESTI „DANI FOTOGRAFIJE U SRBIJI - ^A^AK 2013.”

^ESTITKE ZA USPE[NU DECENIJU

Bilans desetogodi{we i jedinstvene manifestacije fotografije u zemqi kakvi su “Dani fotografije u Srbiji”, kojima su pod patronatom Foto saveza Srbije, Foto kino klub “â~ak” i na{ grad doma}ini od 2003. godine, ~ini oko 80 realizovanih papirnih izlo`bi, predstavqawe devet inostranih i vi{e autorskih kolekcija, i na desetine digitalnih projekcija, rekao je pro{log petka, prilikom sve~anog otvarawa manifestacije u Likovnom salonu Doma kulture Branislav Brki}, predsednik Foto saveza Srbije, uru~uju}i tom prilikom nagrade i priznawa najuspe{nijim fotografima na Republi~koj izlo`bi. Na proteklu deceniju uspe{nog organizovawa manifestacije, kroz koju je pro{lo vi{e stotina fotografa iz zemqe i sveta, u ime doma}eg Foto kluba, osvrnuo se Slobodan Paji}. Konstatuju}i da je izlo`ba iz godine u godinu sve kvalitetnija, Dane fotografije je otvorio profesor Fakulteta primewenih umetnosti u Beogradu, umetni~ki fotograf i grafi~ar Branislav Karanovi}, podsetiv{i na sve one koji su utemeqili umetni~ku fotografiju na ovim prostorima i bili uzori mla|ima, a nisu vi{e me|u ìvima, od Stevana Risti}a do Branibora Debeqkovi}a, To{i}a, Marinkovi}a... Iznena|ewe kome se obradovao jeste i zna~ajan povratak autora na crno-belu fotogorafiju, rekao je Karanovi}, i zahvalio onoj generaciji fotografa iz FKK “â~ak”, koja je istrajala 35 godina u radu doma}eg Kluba i omogu}ila postojawe ove republi~ke manifestacije. Zahvalnost je upu}ena Slobodanu Paji}u, Zoranu Milo{evi}u, Vojislavu Pe{tercu, Milenku Savovi}u i drugima.

ste ve~eri u sredwem holu otvorena je izlo`ba “10 najaktivnijih autora FSS u 2012. godini”, a u gorwem holu izlo`bu godi{weg konkursa novinske fotografije “Press Photo Srbije”, otvorio je Zvezdan Man~i} i u ime Centra za razvoj fotografije koji realizuje ovu postavku, pru`io podr{ku autorima koji rade zahtevne foto reporta`e. Usledile su digitalne projekcije: “In memoriam - Stevan Risti} Rile”, “10 najuspe{nijih klubova FSS u 2012” i autorske izlo`be: dr Zorana Milutinovi}a, najuspe{nijeg autora u 2012; projekcije kolekcija autora kojima su 2013. dodeqena umetni~ka zvawa FSS: @eqka \uri}a, MF FSS, dr Zorana Milutinovi}a, KMF FSS i Fadila [arkija, KMF FSS.

Fotografije: Mladen Jawi}

}a Kornija. Tradicionalna fototribina “Snimawe pejzaà” Branislava Strugara, MF FSS, Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture odràna je pro{log ~etvrtka, a samostalna izlo`ba pejzaà istog autora otvorena je u subotu u Galeriji Narodnog muzeja. Vi{e o ovom zanimqivom i edukativnom predavawu u narednom broju “Glasa”.

“MINIJATURE” VOJISLAVA PE[TERCA

NAGRA\ENI NA REPUBLI^KOJ IZLO@BI

@iri Republi~ke izlo`be, koji su ~inili majstori fotografije FSS: Miroslav Predojevi}, predsednik, Branislav Strugar, Geza Lenert, EFIAP, Aleksandar Keli} i Zoran Purger, su od prispelih 465 fotografija i 77 serija, koje potpisuje 119 autora, za izlagawe odabrali 90 fotografija i 23 kolekcije. Nagra|eni za pojedina~nu fotografiju su: prvom nagradom Tihomir Dra`i} za fotografiju “Popodnevna {etwa”, drugu dele Edo Igli~i Dejan Iliji}, a tre}u Aleksandra Lekovi}, Violeta Milutinovi} i Vladimir Mili}evi}. Pohvaqeni su Milan Markovi} i Zeka Slavi{a Stankovi}. U konkurenciji za seriju, prvu nagradu je osvojila Gordana Hajinovi} Tekla za kolekciju “Portret stawa”, drugu dele Aleksandra Lekovi} i Fadil [arki, a tre}u Tihomir Dra`i}, Dragan Lap~evi} i Vuk Axi}. Pohvaqene su serije @eqka \uri}a, Du{ka Sre}kovi}a, Sa{e Lazarevi-

U kafe galeriji “@uta ku}a” u subotu je otvorena peta samostalna izlo`ba fotografija ~a~anskog autora Vojislava Pe{terca, KM FSS, koji je ovih dana stekao i me|unarodno zvawe AFIAP. Re~ je o izlo`bi 69 odabranih fotografija malog formata “Minijature”, iz wegovog velikog opusa koji traje vi{e od 35 godina, tj. od osnivawa FKK “^a~ak” 1977, rekao je profesor Vojislav Karanovi} prilikom otvarawa izlo`be. Autor je izbegavaju}i apstrakciju, izabrao nekoliko tematskih celina, koloristi~ki veoma smelih, a tu vrstu eksperimenta mu dozvoqava bogato i dugogodi{we iskustvo. Najvi{e je iznenadila serija crno-belih fotografija iz Barselone, potom “razglednice” iz Kotora, “odrazi u staklu” i kolekcija “senke”, istakao je Karanovi} i podsetio da je Pe{terac in icijator i jedan od osniva~a najzna~ajnijeg i kultnog doga|aja u istoriji fotografije, a to su “Dani fotografije u Srbiji - ^a~ak” i osniva~ izlo`be “Iskorak”, koja se u ovom gradu uspe{no organizuje ve} 11 godina.

REFOTO I FOTO IZLET Izlo`bu “100 NAJ” ~asopisa “Refoto” otovorio je glavni urednik Milan @ivkovi}, MF FSS, i odr`ao predavawe o fotografiji za nalovnu stranu, povodom jubilarnog izdawa ovog ~asopisa posve}enog kulturi fotografije. Stoti broj je ujedno i presek stawa u fotografiji u ovom trenutku, zami{qen je kao svojevrsni foto almanah, za koji su izabrane najreprezentativnije i najzanimqivije fotografije iz dosada{wih sto brojeva autora iz celog sveta. “Refoto” je nastao kao plod “doma}e pa-

meti”, po~eo je da izlazi 1996. godine, pa je privremeno prestao da postoji, ali se redakcija nije raspala, da bi od 45. broja izlazio dvomese~no, a potom i kao mese~no izdawe, rekao je @ivkovi} i analizirao vrednosti svake naslovne fotografije na video prezentaciji. “Refoto” je do sada publikovan na ukupno 9.224 strane, na kojima je objavqeno 28.084 fotografije. U subotu pre podne za vi{e od 40 fotografa organizovan je foto izlet, ovog puta u pravcu Gu~e, Gradine, Jeèvice i manastra (crkve) Svetog Nikole, gde su doìveli pejzaè i druèwe za pam}ewe... Nedeqa je bila rezervisana za tradicionalnu foto berzu i Skup{tinu FSS.

BA[TA BIV[EG “TAKOVA”

^lanovi Foto kino kluba “â~ak” su uz blagoslov UTP “Morava” za ovu priliku restaurirali atraktivnu ba{tu biv{eg restorana “Takovo” u samom centru grada, u kojoj su se fotografi iz Srbije, Makedonije, Crne Gore i Republike Srpske druìli skoro ~etiri dana okruèni izlo`bom “Godine rokenrola”, dok je Zvezdan Man~i} odrào i jedno stru~no predavawe. Bila bi velika {teta da ovaj prostor, posle svega ostane zatvoren za kulturnu javnost, tim pre, {to su u toku programi Letwih dana kulture, a i FKK “â~ak” radi u skromnim uslovima. Z. L. S.

BEZBEDNOST

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

OPREZ, PO^IWE LETWA SEZONA! mla|a od tri godine moraju voziti u posebnom de~ijim bezbednosnom sedi{tu. Apelujemo na sve u~esnike u saobra}aju, posebno voza~e, na pove}anu pa`wu i

gencija za bezbednost saobra}aja povodom po~etka letwe turisti~ke sezone i poja~anog intenziteta saobra}aja koji se o~ekuje u danima predstoje}eg vikenda, podse}a sve u~esnike u saobra}aju da je najve}i broj saobra}ajnih nezgoda izazvan nepo{tovawem ograni~ewa brzine kretawa, nepo{tovawem prvenstva prolaza, preticawem posebno na mestima gde to nije bezbedno i dozvoqeno, ali i vo`wom pod dejstvom alkohola i u stawu pove}anog umora voza~a. Dodatna opreznost je potrebna na putevima koji prolaze kroz naseqena mesta, na raskrsnicama putnih pravaca, kao i kod odmori{ta, pa podse}amo da vozite brzinom pri kojoj neophodno zaustavqawe vozila ne}e predstavqati problem. Ukoliko kre}ete na put, potrebno je da prethodno proverite tehni~ku ispravnost vozila, posebno ure|aja za upravqawe i zaustavqawe, stawe pneumatika i elektroinstalacija. Ukoliko je mogu}e, izbegavajte vo`wu u no}nim satima kao i dugotrajnu vo`wu u najtoplijem delu dana. Poku{ajte da svaka dva sata pravite

pauze od 15 minuta, a prilikom svakog ulaska u vozilo, prethodno ga provetrite. Na put krenite na vreme, a vreme izgubqeno u saobra}ajnoj gu`vi nemojte nadokna|ivati brzom vo`wom, jer }ete pove}avati rizik za izazivawe saobra}ajne nezgode. Na taj na~in ni{ta ne}ete dobiti, ali }ete puno rizikovati. Tako|e, ne preporu~uje se vi{esatno upravqawe vozilom nakon radnog dana, zbog premora organizma koji umawuje sposobnost procene situacija i reagovawa u saobra}aju. Vodite ra~una i o na~inu na koji koristite klima ure|aj u kolima. Razlika u spoqa{woj temperaturi i temperaturi u vozilu treba da bude od pet do 10 stepeni, a idealno je oko sedam stepeni. Ne izlazite iz vozila naglo, ve} pre zaustavqawa prvo iskqu~ite klima ure|aj i lagano otvorite prozore. Nagla promena temperature moè izazvati kolaps i velike posledice po qudski organizam. U pauzama tokom vo`we savetuje se ispijawe dovoqne koli~ine vode i bezalkoholnih osveàvaju}ih napitaka, jer nedovoqna hidriranost organizma kod voza~a moè oslabiti sposob-

nost procewivawa i rasu|ivawa kao i brzinu reagovawa, i izazvati pospanost i umor. Tako|e, skre}emo pa`wu na obavezu kori{}ewa sigurnosnih pojasava, kako na predwim, tako i na zadwim sedi{tima u vozilima i podse}amo da se deca

opreznost tokom letwih dana, jer trenutak nepa`we i opu{tenosti mo`e dovesti do nezgode i tragi~nih posledica. Agencija za bezbednost saobra}aja svima

vama koji kre}ete na putovawe `eli bezbednu vo`wu i prijatne dane odmora. Agencija za bezbednost saobra}aja

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

REGION

URE\EWE HAXI PRODANOVE PE]INE

PAKETI VLADE STI@U DO NAJSTARIJIH rveni krst Ivawice je zapo~eo distribuciju 300 paketa, dobijenih od Crvenog krsta Srbije, a nabavqenih zahvaquju}i sredstvima koje je opredelila Vlada Republike Srbije. Najve}i broj paketa bi}e podeqen stara~kim doma}instvima na seoskom podru~ju, koji-

vogodi{wa turisti~ka letwa sezona je po~ela, a Turisti~ka organizacije op{tine jo{ uvek radi na poboq{awu dodatnih sadr`aja, da bi turistima omogu}ila {to kvalitetniji sme{taj i boravak u Ivawici. Regionalna TO Zapadne Srbije zavr{ila je projekat ure|ewa i obele`avawa biciklisti~kih staza, privodi se kraju i plan ure|ewa spomenika krajputa{a, a veliki izazov predstavqa ure|ewe Haxi - Prodanove pe}ine, koja ovom kraju daje pose-

ban turisti~ki zna~aj. Turisti~ka organizacija Ivawica je, da bi realizovala ovu zna~ajnu investiciju, konkurisala za sredstva Ministarstva finansija i privrede, izdvojena u sektoru za turizam. Projekat ure|ewa pe}ine podrazumeva ure|ewe staza u pe}ini i dekorativno osvetqewe. Kako saznajemo od direktora Radomira Li{anina, oba projekta ko{taju oko 200 miliona dinara i nadle`ni o~ekuju da }e resorno ministarstvo obezbediti taj novac. Nedavno je u Tu-

risti~koj organizaciji Srbije u Beogradu ivawi~ka TO odr`ala promociju i najavu letwe sezone, sa akcentom na “Nu{i}ijadu”. - Imamo oko 1 200 le`ajeva, od ~ega je op{tinski kapacitet oko 50 odsto i ve} u ovom periodu u Ivawici se odmara oko 500 600 gostiju, {to je potvrda da za boravak u na{em kraju vlada veliko interesovawe - izjavio je za Ivawi~ki radio Radomir Li{anin, direktor TO Ivawica.

ma je ova vrsta pomo}i neophodna. Pomo} i podr{ku tokom realizovawa ove akcije predstavnicima ivawi~kog Crvenog krsta pru`aju mladi volonteri CK i zaposleni u slu`bi “Tehni~ki servis - pomo} u ku}i”, koja radi u sklopu ovda{weg Centra za socijalni rad.

IVAWICA: VIDOVDANSKI TURNIR U BASKETU

POBEDILA EKIPA „KAFANA KOD ZOZE“

GORWI MILANOVAC

NAGRA\ENI NAJUSPE[NIJI U^ENICI

organizaciji lokalne Kancelarije za mlade op{tine Ivawica i Sportskog saveza Ivawice odr`an je „Veliki vidovdanski turnir u basketu 2013“ na ko{arka{kom terenu u parku u Ivawici. Pobedu „Velikog vidovdanskog turnira u basketu 2013“, u kategoriji seniora, odnela je ekipa „Kafana kod Zoze“ pobediv{i drugoplasiranu ekipu „Frka“. Za pobedni~ku

U - U op{tini Gorwi Milanovac, na Vidovdan, organizovan prijem za |ake generacije, nosioce diploma „Vuk Karaxi}“ i za u~esnike republi~kih takmi~ewa speh najboqih gorwomilanova~kih u~enika, koji su se svojim dobrim rezultatima izdvojili iz svoje generacije, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} nagradio je prikladnim kwigama, poru~iv{i im, uz srda~nu ~estitku za izuzetan {kolski uspeh, da pored svih obaveza i marqivog rada ‚‚na|u vremena i za sebe, za dru`ewe, izlaske i druge vidove zabave’’. On im je po`eleo i da istraju u budu}im obrazovnim izazovima i budu

odlu~ni u onome {to `ele da ostvare. Nagra|eno je deset |aka generacije, ~etrdeset dva Vukovca, sedam u~esnika republi~kih takmi~ewa i dva u~enika koja su se kroz sredwo{kolsko obrazovawe istakli na poqu dramskog amaterizma. Kwige nagra|enim u~enicima uru~io je zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi}. Osim kwiga, ove godine |ake generacija gorwomilanova~ka kompanija „Zvezda helios“ nagradila je i nov~anim vau~erom u vrednosti od 6.000 dinara za kupovinu komjuterske opreme. Darodavci sezonskih ulaznica za gradski bazen za sve nagra|ene u~enika bili su i ove godine predstavnici Agencije za organizovawe rekreativno-zabavnih i ugostisteqskih manifestacija „Gradski bazen“.

ekipu igrali su: Nikola Ivanovi}, Vladeta Ivanovi}, Aleksandar Cukavac i Nenad Maksimovi}. Tre}e mesto osvojila je ekipa „Karapanxi} DOO“. U konkurenciji kadeta pehar je oti{ao u ruke ekipi „Romanti~ari“. Najboqe pionirke bile su iz ekipe „Pluton“, a pioniri iz ekipe „Tik Tak“. U najmla|oj konkurenciji, nakon veoma uzbudqive zavr{nice, najboqa je bila ekipa „Ol star kids“, dok su kao naj-

borbeniji na turniru pehar osvojili de~aci iz ekipe „^etvoro fantasti~nih“. Organizator se potrudio da najboqim ekipama obezbedi medaqe, diplome, pehare, majice, a u seniorskoj kategoriji ekipama za prvo i drugo mesto obezbe|ene su i nov~ane nagrade. Pored toga, pobedenici turnira dobili su i besplatno kori{}ewe teretane „Hanibal xim“ u trajawu od mesec dana. Turnir je okupio 18 ekipa.

U IVAWICI MALINA „PRE[LA“ 200 DINARA rema re~ima Miodraga Bogdanovi}a iz ivawi~kog „Vilameta“, u ovom kraju kilogram maline se otkupquje i za vi{e od 200 dinara. Bogdanovi} ka`e da se do kraja berbe o~ekuje da cena dostigne 250 dinara, koliko su malinari i zahtevali

na po~etku otkupa. -Berba je na nekim mestima tek po~ela, ponegde je na polovini. Mogu}e je da cena bude i ve}a, a tra`i}emo da se isto toliko plati i sve ono {to je do sada otkupqeno – ka`e Bogdanovi}.

Najmla|i `iteqi Lu~ana, koji su ro|eni od Mladenaca do Vidovdana, dobili su od lokalne samouprave poklon ~estitke u iznosu od 30.000 dinara. Jednokratnu pomo} dobilo je 38 beba, 18 porodica vi{e nego za Mladence. Prijem za bebe i wihove roditeqe organizovan je na Vidovdan u Domu kulture u Lu~anima. proteklih sedam-osam godina Mesna zajednica Lu~ani je praktikovala da svake godine organizuje prijeme za novoro|ene bebe i wihove roditeqe. Novo op{tinsko rukovodstvo se opredelilo da se ova lepa praksa primeni kao sistemsko re{ewe i da svaka beba u Draga~evu iz buxeta dobije prigodan poklon, a da wihove majke godinu dana dok gaje novoro|en~ad dobijaju 20 odsto prose~ne plate u Srbiji, ukoliko su oba roditeqa bez posla. Kako je istakao Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, na ovaj na~in lokalna samouprava stimuli{e rast nataliteta i poma`e roditeqima da svojim bebama obezbede lep{i i boqi po~etak. - Od Mladenaca do Vidovdana, hvala Bogu, imali smo 38 beba. Naka ih do Gospo|indana bude

U Osnovnoj {koli u Kotra`i na Vidovdan je uprili~eno sve~ano uru~ewe diploma i kwiga u~enicima koji su {kolsku godinu zavr{ili odli~nim uspehom. Nagra|eno je ukupno 70 |aka svih razreda. Uru~eno je 18 posebnih i ~etiri Vukove diplome. Za |aka generacije progla{ena je Teodora Prtewak. Kwige za odlika{e obezbedio je Milija Kosti}, vlasnik ~a~anske firme â&#x20AC;&#x153;Interauto-tradeâ&#x20AC;?, koji ve} 20 godina praktikuje da ovako lepim gestom obele`i kraj {kolske godine. Ina~e, Milija Kosti} je bio u~enik ove {kole, a 1993. je obnovio tradiciju nagra|ivawa najboqih |aka kwigama.

- Odli~no se se}am {kolskih dana i ~ini mi se kao da je ju~e bilo. Kao i svako dete sa sela, radovao sam se kada za odli~an uspeh dobijem kwigu. Naàlost, ta praksa je prekinuta 1992. ili 1993. godine, jer buxet dràve, ali i lokalnih samouprava nije mogao da obezbedi da svi odli~ni |aci dobiju kwige. Tada sam se konsultovao sa direktorom Osnovne {kole u Kotraì i prihva}eno je da budem darodavac kwiga. Krenuli smo u jednu lepu

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

LU^ANI

PODSTREK OP[TINE RA\AWU

POKLON ^ESTITKE BEBAMA

daleko vi{e i to }e nam pri~initi jo{ ve}e zadovoqstvo. Op{tina Lu~ani je na po~etku godine u buxetu opredelila sredstva za jednokratnu pomo} roditeqima novoro|enih beba na podru~ju Draga~eva. To je skroman doprinos lokalne samouprave, kako bi se roditeqima pomoglo da na samom po~etku gajewa dece lak{e podnesu teret tro{kova - rekao je Sretenovi}, pozdravqaju}i najmla|e gra|ane Lu~ana i wihove

roditeqe. Roditeqi su istakli da im godi ovakva vrsta pa`we i da im je drago {to lokalna samouprava daje podstrek ra|awu. - Ovaj gest lokalne samouprave nam puno zna~i. Dobili smo prvu bebu. Bebi oprema je veoma skupa, pa }emo novac iskoristiti za kupovinu stvari koje jo{ uvek nismo nabavili. Smatram da bi sve lokalne samouprave u Srbiji trebalo da slede primer op{tine

Lu~ani, kako bi se podigao natalitet - rekla je Tamara I{tokovi} na sve~anom prijemu. - Sve je skupo za bebe. Ova nov~ana ~estitka }e pokriti deo najelementarnijih tro{kova. Suprug radi, ali bez obzira, tro{kovi su visoki, pa }e nam ova nov~ana ~estitka dobro do}i istakla je Sla|ana Babi}. - Dobili smo drugo dete. Bebi oprema je poskupela i ovakav gest lokalne samouprave je zaista lep.

Svima nama koji smo danas na ovom mestu godi pa`wa, a, naravno, i novac }e nam dobro do}i, jer se svi nalazimo u malo te`oj finansijskoj situaciji. Ovim novcem }emo pokriti bar deo tro{kova - rekla je Jelena Tomovi}. Pokloni za novoro|ene bebe uru~iva}e se ~etiri puta godi{we. Slede}a dodela nov~anih ~estitki za bebe planirana je za 28. avgust. V. S.

OSNOVNA [KOLA U KOTRA@I SVEÂNO URUÎLA DIPLOME NAJBOQIM UÊNICIMA

SVAKOM ODLIKA[U KWIGA

akciju, koja se neguje ve} 20 godina. Radujem se svake godine nanovo uspesima u~enika ove {kole i to me posebno motivi{e, jer sam i ja svoje obrazovawe zapo~eo u ovoj ustanovi - istakao je Milija Kosti}, dodaju}i da uvek nastoji da, u granicama svojih mogu}nosti, pomogne razvoj Kotra`e, jer je u ovom draga~evskom selu odrastao. Zahvalnice i kwige najboqim u~enicima osmog razreda uru~io je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, po-

èlev{i im mnogo uspeha u daqem {kolovawu. On je istakao da ovako veliki broj odli~nih u~enika predstavqa najboqu potvrdu kvaliteta rada u ovoj {koli. Direktor Osnovne {kole u Kotraì Milan Sari} je istakao, prilikom, da se ponosi ostvarenim rezultatima u~enika. Dodao je da ova obrazovna ustanova ima odli~ne uslove za rad, koji se iz godine u godinu sve vi{e unapre|uju. U~enici ove osnovne {kole su u proteklih pet-{est godina imali fantasti~ne rezultate na razli~itim takmi~ewima. Sari} je, tako|e, napomenuo da o uspehu ove generacije osmaka iz Kotraè, najboqe govore rezultati zavr{nog ispita, iako je on poni{ten. Bili su najboqi na teritoriji op{tine Lu~ani, a peti u Moravi~kom okrugu. Osnovna {kola u Kotraì je ove godine proslavila 109 godina postojawa. Ove {kolske godine nastavu je poha|alo 180 u~enika raspore|enih u deset odeqewa, me|u kojima su i dva izdvojena u Vu~kovici i Gorwem Dubcu. [kola ima 32 zaposlena radnika. V. S.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

LU^ANI

PREDUZE]E “MB - NAMENSKA” LU^ANI USPE[NO NASTUPILO NA SAJMU NAORU@AWA I VOJNE OPREME U BEOGRADU

PRODU@ILI STARE I POTPISALI

NOVE POSLOVNE UGOVORE

Lu~ansko preduze}e “Milan Blagojevi} Namenska” u~estvovalo je na ovogodi{wem 6. Sajmu naoruàwa i vojne opreme “Partner 2013” u Beogradu i predstavilo svoje nove proizvode. [tand lu~anske namenske industrije bio je veoma pose}en, a brojni susreti sa dosada{wim, ali i potencijalnim kupcima rezultirali su produètkom starih i potpisivawem novih ugovora. a ovogodi{wem Sajmu naoruàwa i vojne opreme predstavnici preduze}a “MB - Namenska” i kompanije MDI iz Crne Gore, koja izvozi barut na Filipine, potpisali su novi poslovni ugovor. Sa kompanijom EMKO iz Bugarske, sa kojom postoji tradicionalno dobra saradwa, produèn je ugovor, a kako je istakao tom prilikom Rado{ Milovanovi}, direktor preduze}a “MB - Namenska”, re~ je o vi{emilionskim ugovorima, koji obezbe|uju siguran posao za naredni period. - Na{ proizvodni program je veoma interesantan za potencijalne kupce iz ~itavog sveta. To najboqe potvr|uju gu`ve ispred na{eg {tanda i poslovni kontakti koje smo ostvarili na ovoj manifestacija. Produìli smo neke ugovore, sklopili nove i trasirali put budu}e saradwe sa potencijalnim kupcima na{ih proizvoda, a sve to daje nam jasniju i boqu sliku poslovawa u narednom periodu - rekao je Milovanovi}. - Imamo vi{e od 20 godina saradwe sa preduze}em “MB - Namenska” i sa direktorom firme Milovanovi}em. Malo je firmi u svetu sa kojima imamo tako dugu saradwu. Oni su prvi u lancu proizvodwe, a mi smo posledwi, jer radimo finalne proizvode i postoji dobra koordinacija me|u nama. Za nas su ugovori sa wima primarni. To su dobri ugovori i ustaqena poslovna saradwa. Uvek kada nastupamo zajedno na tenderima pobe|ujemo. Ovde smo da razgovaramo o novim poslovima. Sara|ujemo sa mnogim preduze|ima, ali “Milan Blagojevi}” se izdvaja po odli~nom kvalitetu proizvoda i po{tovawu rokova isporuke - istakao je Emilian Gebrev, direktor kompanije EMKO.

[tand lu~anske namenske industrije posetili su i Rusi iz firme “Aleksinski hemijski kombinat”, koji su po prvi put izrazili `equ da ostvare saradwu sa nekom od srpskih kompanija namenske industrije. - Imamo u planu da sara|ujemo sa preduze}em “ Milan Blagojevi} – Namenska”, pre svega u oblasti transfera tehnologije. Prvo {to o~ekujemo je da nam pomogne u modernizaciji tehnologije proizvodwe baruta na{ih kapaciteta u Rusiji. To je za nas osnovno. Tako|e, razmewiva}emo iskustva u budu}nosti, jer smo i jedni i drugi tradicionalni proizvo|a~i nitroceluloze – rekao je Vasilij Belcov iz ruske kompanije “Aleksinski hemijski

kombinat”, isti~u}i da je preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska” poznato po kvalitetu svojih proizvoda, pa su ga upravo zbog toga i svrstali u svoje potencijalne saradnike, sa kojima imaju nameru da posluju u narednom periodu. Sajam “Partner 2013” okupio je 92 proizvodne i trgovinske firme, me|u kojima16 inostranih. Kako je istakao Aleksandar Vu~i}, potpredsednik Vlade Srbije, prilikom otvarawa Sajma, na{a zemqa je ovom manifestacijom poslala jasnu poruku svetu da èli da pruì doprinos regionalnoj bezbednosti i saradwi sa svim partnerskim zemqama. Osim komponenti za proizvodwu naoruàwa, posetioci su imali

priliku da vide unapre|eni raketni sistem “bumbar”, izvi|a~ki i senzorski sistem, bespilotne letelice “vrabac” i “pegaz”, nova terenska vozila, haubice, sisteme naoru`awa vatrene podr{ke, topove, borbena vozila... Uz sredstva telekomunikacija i radio veze, na sajmu su predstavqena i in`ewerijska i intendantska sredstva, oprema za protivteroristi~ka dejstva, oprema

- Bio sam na ovom sajmu pre dve godine. Imam utisak da je ovog puta izlo`ba proizvoda na{e vojne industrije jo{ impozantnija. Sve {to je ovde izlo`eno dokazuje da namenska industrija u Srbiji s pravom nosi epitet najve}eg izvoznika i radujem se i {to je ministar odbrane Vu~i} prilikom otvarawa manifestacije najavio daqa ulagagawa u ovu oblast, {to

i sistemi za naoru`avawe brodova, sredstva elektronskog izvo|ewa i osmatrawa, kao i eksplozivne materije. Pokroviteq manifestacije bilo je Ministarstvo odbrane Republike Srbije, a suorganizator “Jugoimport SDPR”.

prakti~no otvara mogu}nost realizacije novih projekata u oblasti naoruàwa i vojne opreme - istakao je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, nagla{avaju}i da je sajamski nastup preduze}a “MB Namenska” potvrdio da namenska industrija draga~evskog kraja ide u korak sa modernim tehnologijama i uspe{no ~uva ste~eni primat u ovoj oblasti. Naglasio je i da ga raduje ~iwenica da su predstavnici bugarske kompanije EMKO prilikom razgovora sa direktorom Milovanovi}em istakli da su vrlo zadovoqni dosada{wom saradwom i da }e i u narednom periodu negovati takvu praksu. Lokalna samouprava itekako zavisi od toga u kojoj je meri zaposlena fabrika namenske industrije u Lu~anima, naglasio je Sretenovi}. Kako je najavqeno na ovogodi{wem Sajmu naoruàwa i vojne opreme, u razvoj doma}e odbrambene industrije u naredne tri godine bi}e uloèno 160 miliona evra, uz dràvne garancije. Kako je istakao Rado{ Milovanovi}, u kompaniji “Milan Blagojevi} - Namenska” ne o~ekuju mnogo od tog kola~a, ali se nadaju da }e, ukoliko sklope ugovor sa Rusima, imati obezbe|en posao na duì vremenski period. V. S.

ENIGMATIKA

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

Vladaju}a planeta: Boja: @ivotiwa: Biqke: Metal: Element: Dragi kamen sre}e: Glavne osobine:

HOROSKOP

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

RAK

Mesec Bela Rak i druga vodozemna stvorewa Lubenica, krastavac Srebro Voda Biseri i mese~evo kamewe Intuitivan, ali }udqiv

Horoskopski znak

Najboqi poslovi za Raka su socijalni radnik, terapeut, programer, dizajner enterijera, pisac, vlasnik galerije, slikar, moler, trgova~ki putnik, ekonomista i nastavnik

RAK

RAKA JE NEMOGU]E RAZUMETI Rakove }ete lako prepoznati po veselom i zaraznom smehu, ako se nalaze u veselom raspoloèwu. Kad su melanholi~ni i depresivni takvo stawe moè potrajati danima, jer poti~e iz najve}ih dubina wihove prirode. Stalno su pod jakim uticajem Meseca. U vreme punog Meseca su razdra`qivi i nemirni i skloni nesanici. Sa malo truda mogli bi nau~iti vladati samim sobom, ali oni ostaju uvek isti. Novac mu je jako vaàn i ni{ta ga ne greje kao trbu{ast bankovni ra~un. On ga fascinira od samog detiwstva, a {tedwa je za wih mnogo privla~nija od tro{ewa. Nemojte se iznenaditi kad otkrijete da je wegova prva kasica-prasica jo{ uvek neotvorena. Nikada novac ne skupqaju zbog statusa ve} zbog svoje vlastite sigurnosti. Raku je veoma va`no da ose}a prijatnu atmosferu i da je siguran u vrednost onoga {to radi. Posao }e traìti u firmama koje mu to mogu pruìti. Najboqe }e se ose}ati ako rade od ku}e u komociji svoga doma. Retko izlaze i ne druè se previ{e, a skloni su i radnoj depresiji. Priliku za dodatnu zaradu ili posao odmah }e prihvatiti.

Rakovi imaju razvijen izuzetan umetni~ki talent Ne samo {to oboàvaju da se smeju svemu i sva~emu, oni su i odli~ni komi~ari. Den Ekrojd, Bil Kozbi i Vil Ferel samo su neka od imena koja krase duga~ak spisak Rakova koji su nasmejali ceo svet. Oni nam pruàju priliku da sagledamo ìvot pod drugim svetlom. Iz svoje melanholije crpe inspiraciju, {to se vidi iz Armanijevih haqina u filmovima Ingmara Bergmana i melodijama Karlosa Santane. QUBAV Nikada ne}e prevariti partnera, {to ne zna~i da ne}e raskinuti sa svojom velikom qubavi zato {to misle da im se ukazala {ansa za ne{to potencijalno lep{e. Rakovi su puni qubavi. Toliko puni, da jednostavno ne razumeju za{to bi svu svoju qubav dali samo jednoj osobi, ~ak i ukoliko im je prelepo sa wima. Henri VIII tako je izmewao pet èna, sa nekima je raskinula giqotina umesto wega, a od nekih se jednostavno razveo. Ipak, ne smemo mu prebaciti da nije sva-

RAK

RAK @ENA RAK

ku pojedina~no beskrajno voleo. Mukarac rak duboko po{tuje majku. Mazite ga bar onoliko koliko i ona, a to moè biti puno, jer je on verovatno odrastao u uverewu da je zenica wenog oka. Navika da se za wega brine, da se hrani na vreme, da se nad wim lebdi kad je bolestan i da se ne`no u{u{ka u krevetu moè od wega stvoriti kompletnog razmaènka. On to nikad ne}e priznati, ali voli da ga ènska ruka mazi i pazi. Ako vas bude pitao da li bi èleli videti wegovu majku ve} slede}eg dana slobodno moète naru~iti pozivnice i ven~anicu. U wegovoj prirodi nije da prenagquje. Moè maestralno da igra ulogu romanti~nog qubavnika. Po{to je pokazao {to ose}a i da gaji izvesnu nadu da }e vas osvojiti, wegova stidqivost preko no}i se pretvara u upornost, pa }ete se na}i okruèni pa`wom i udvarawem ozbiqnog, odlu~nog ~oveka koji ne prihvata NE kao odgovor. Ako se veza zavr{ila ne wegovom èqom, u stawu je dugo da pati. RAKOVE privla~i jarac, dobro mu je sa {korpijom i ribom, nije lo{e sa bikom i devicom, trba da beì od vage, ovna i vodolije.

@ena Rak je ludo ose}ajna i ludo impulsivna â&#x20AC;&#x201C; èlite li ostati s wom, prihvatite je ba{ takvu. Prava je enigma za svakog mu{karca koji joj poku{a zaviriti u du{u. Na trenutak vesela, na trenutak setna, a onda opet ne{to sasvim tre}e. I tako iz dana u dan, mewaju se weni ose}aji i raspoloèwa, ~esto sakriveni iza maske navodne ravnodu{nosti. Ali ono {to on mora znati je da joj je uvek nanovo potreban dokaz wegove qubavi. Koliko god da je atraktivna, ona se nikada ne}e ose}ati dovoqno atraktivnom i ako se oseti povre|enom, sklona je da se povu~e u svoj za{titni oklop i postane agresivna i drska. Prema onima koje voli razvija snaàn za{titni~ki ose}aj. Spremna je da se `rtvuje za svoju porodicu, a svog mu{karca ~uva i bude mu iskrena podr{ka u svim ìvotnim izazovimima. @iveti s Ra~icom nije jednostavno. Wena beskona~na potreba za stalnim dokazivawem qubavi moè da izludi. Ako se izborite sa svim tim wenim bubicama ne}ete àliti. Sve {to joj budete dali vi{estruko }e da vam vrati.

DIVNI PRIJATEQI Ukoliko vas vole, pruì}e vam svoj svet na dlanu. Uvek }ete mo}i da se oslonite na wihovu voqu, istrajnost, mir, intuiciju, hladnokrvnost i izdr`qivost, pa`qivost. Sve veze, pa tako i prijateqske, oni po{tuju i samopo`rtvovno ~uvaju. Me|utim, morate imati na umu da ovo ne zna~i da }e jedan Rak kao muva bez glave da sko~i za vama u reku. Oni nisu impulsivni. Staloèni su, prera~unavaju sve, sagledavaju stvari iz razli~itih pozicija. Zbog ovoga moète da im budete samo zahvalni, jer verovatno ne postoji osoba koja }e vas iskrenije ute{iti i posavetovati od Raka.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

SPORT

IVO DANEU U POSETI KK BORAC MOCART SPORT

PONOVO NA VRU]EM TERENU osle vi{e od 40 godina, nekada{wi reprezentativac Jugoslavije i ko{arka{ qubqanske Olimpije Ivo Daneu posetio je KK Borac Mocart sport. Ovde je nekada sa svojim klubom i gubio i dobijao utakmice, a na{ grad mu je ostao u lepom se}awu i po kajmaku i mladom siru. - Doputujemo ujutru iz Qubqane do Beograda i odatle hvatamo drugi voz za ^a~ak. Kada stignemo, samo ostavimo kofere u hotelu i pravac - pijaca. Tada je kajmak prodavan u drvenim ba~vama. Mi kupimo pune ba~ve i hleb, najedemo se kajmaka toliko da posle toga nismo mogli da ru~amo - se}a se Daneu. Ka`e da je ovde i u celoj Srbiji uvek lepo primqen i svuda ima dobre prijateqe. Direktor Borac Mocart sporta Marko Ivanovi} priredio je u utorak go-

- Bio si boqi od mene. Davao si vi{e ko{eva - odgovorio mu je stari prijateq. Olimpija je vi{e puta igrala u ^a~ku. Dogodilo se da je jednom izgubila od Borca, na otvorenom terenu, posle pobede nad Real Madridom. - Mogli ste pobediti i Real da ste tada igrali sa wima.

na svake godine provodio u Beogradu na pripremama. Zna i da ~ita }irilicu. - Generacija Iva Daneua, Radmila Mi{ovi}a i ostalih igra~a iz wihovog vremena utrla je put mla|ima. Cela biv{a Jugoslavija i danas mo`e biti ponosna na wihove uspehe. Dugujemo im

TROFEJNI IGRA^

Radmilo Mi{ovi}, Ivo Daneu i Marko Ivanovi}

stu iz Slovenije susret sa starim drugom Radmilom Mi{ovi}em. - Veliko mi je zadovoqstvo i ~ast videti Iva posle toliko godina. Bio mi je jedini idol u biv{oj Jugoslaviji.

Uvek smo imali boqi odnos sa Slovencima i Hrvatima, nego sa Beogra|anima. Tako je ostalo i danas. Kopirao

sam Iva u nekoj transformaciji svoje igre i ne znam koliko sam u tome uspevao bio je iskren Mi{ovi}.

SRBIJA IMA DOBRE TRENERE Slovenija }e u septembru biti doma}in Evropskog prvenstva u ko{arci. U~estvova}e svih {est reprezentacija iz biv{ih jugoslovenskih republika. - Pla{im se za Sloveniju. Na{ najboqi centar Lorbek je povre|en, a mi smo sa centrima tanki. Srbija i Crna Gora su jake. Srpski igra~i imaju izvanredan {ut, {to zna~i da ovde rade dobri treneri i da ko{arka ima perspektivu. Makedonija je iznena|ewe, ali mi je jedino reprezentacija Bosne i Hercegovine ostala nepoznanica. Pla{io sam se da li }e posle raspada Jugoslavije, opsati kvalitet ko{arke. Ipak, {est reprezentacija na EP su potvrda dobrog kvaliteta - smatra Daneu.

Doma}in i gost sa Brankom Quji}em

Ivo Daneu igrao je za Branik Maribor i qubqansku Olimpiju sa kojom je vi{e puta pedesetih i {ezdesetih osvojio dr`avno prvenstvo. Najve}i uspeh sa reprezentacijom bilo mu je zlato sa Svetskog prvenstva u ko{arci 1970. Tada je Slovenija bila doma}in najboqim svetskim ko{arka{ima. Daneu je sa reprezentacijom osvojio srebro na Olimpijadi 1968. [ezdesetih godina reprezentacija biv{e Jugoslavije vi{e puta je donosila srebro sa evropskih prvenstava, kao i bronzu 1963. Ivo Daneu progla{en je pre 46 godina za najboqeg sportistu SFRJ. I sa Olimpijom je pedesetih i {ezdesetih vi{e puta osvajao dr`avna prvenstva. Po~etkom sedamdesetih bio je i trener ovog kluba. Od 2007. Ivo Daneu je i u FIBA ku}i slavnih.

Znam samo da je ovo oduvek vru} teren - potvrdio je tu ~iwenicu i Daneu. Na wegove re~i usledila je i opaska doma}ina da su klubovi koji su pobe|ivali Borac u ^a~ku postajali {ampioni biv{e Jugoslavije. Ivo Daneu odli~no govori srpski jezik. Kao ~etvorogodi{wak, u leto 1941. godine, izbegao je iz Maribora u Beograd. Vratio se u Sloveniju 1945, ali je kao ve} afirmisani igra~ mesec i vi{e da-

veliku pa`wu i zahvalnost re~i su direktora Borca Marka Ivanovi}a. Najve}u ulogu u ponovnom susretu starih prijateqa imao je Branko Quji}, vlasnik firme “Interbela”. Daneu je svratio u â~ak po povratku sa Zlatibora, zanimqivo je da je i Quji} sa nekada{wim asom u{ao u halu posle duè vremena. Do devedesetih godina bio je sponzor ènskog ko{arka{kog kluba. Z. J.

VEÊ SA MIRKOM DROBWAKOM Dru{tvo prijateqa Srba i Grka i fudbalski pokret “Deci s qubavqu” uspostavili su jednu lepu tradiciju da redovno nagra|uju i prire|uju zabave za uspe{ne sportiste i kulturne radnike â~ka. Pro{log petka druìli su se sa legendarnim ko{arka{em Mirkom Drobwakom rijateqi su ga predstavili kao vrhunskog sportistu, profesionalca i nadasve dobrog ~oveka. Mirko Drobwak je 14 godina igrao za Borac, dve za @elezni~ar, a izborio je mesto u reprezentaciji u vreme kada je Jugoslavija imala vrhunske centre, ]osi}a, Jelovca, [olmana. - Mirko bi i vi{e postigao u sportu , ali je ~ovek sa ~vrstim stavom. Slu{aju}i wega, uspeli smo dosta toga

da uradimo u Dru{tvu i pokretu “Deci s qubavqu”. On se uvek zala`e za op{te dobro, ne za sopstvene interese. Drago nam je da u svojim redovima imamo ~oveka koji oko sebe {iri pozitivnu energiju, dobre namere i prijateqstvo. Mirko je bio izuzetan i u svom poslu, ne samo na terenu. Mla|e generacije ka`u da je u “Dunavu” bio nepogre{iv u procenama i da jo{ uvek u~e od wega napomenuo je predsednik

Prijatno ve~e uz muziku i dru{tvo

PO^AST URBANIM LEGENDAMA Dru{tva prijateqa Srba i Grka Gojko Vujinovi}. Mirko Drobwak ne voli ba{ da pri~a o sebi i sopstvenim uspesima. Sad su mu najva`nije nove generacije, koje bi prevashodno trebalo nau~iti da slava nije prioritet sporta. ^lanstvo i aktivnosti u Dru{tvu i fudbalskom pokretu za Mirka su plemenita misija. Wemu je, kao i ostalima, najve}a `eqa da {to vi{e dece vidi na sportskim terenima. - Deca su du{a na{eg grada. Kod nas se ne bave samo sportom, u~e srpski i engleski jezik, pravila lepog pona{awa. Znamo koji su sve

Osmeha nije nedostajalo

poroci dana{wice, a u Dru{tvu im je dosta toga dostupno besplatno. Volim da ih vidim na terenima, da {to vi{e wih trenira. Nije va`no da li }e to biti ko{arka, fudbal ili neki drugi sport - kaè Mirko Drobwak. U vreme dok je on igrao nije bilo samo mawe poroka. Wemu se ~ini i da je sport bio po{teniji. - Dok sam ìv pamti}u utakmicu OKK Beograd - Borac. Igrali smo je na otvorenom u Beogradu i za nas je bila, biti ili ne biti. Tada je kod wih igrao â~anin Gordi}, pa smo ih zamolili

Gojko Vujinovi} i Mirko Drobwak

da nas puste. Ali, oni su imali Radivoja Kora}a, koji je do{ao iz vojske samo da bi odigrao tu utakmicu. Dao nam je 45 ko{eva, mi smo ispali iz lige. Tu utakmicu pamtim i po tome {to je sport bio po{teniji nego danas i znao se neki red. Mi smo uspeli slede}e godine da se vratimo u ligu - pri~a Mirko. Dru{tvo prijateqa Srba i Grka i pokret “Deci s qu-

bavqu” dodelili su mu Blagodarje. Narednih dana bi}e nagra|ivani i ostali vrhunski sportisti â~ka. - Ne èlimo da zaboravimo urbane legende na{eg grada. â~ak je talentovana sredina, {to bi slede}im generacijam trebalo da bude putokaz kojim pravcem da krenu - smatra Aleksandar Ivkovi} [erif, idejni tvorac projekta “Deci s qubavqu”. Z. J.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

SPORT

RAKO^EVI] OTVORIO RENOVIRANI TEREN KOD MEDICINSKE [KOLE

NOVO IGRALI[TE I ^A^ANIMA ao promoter “Sinalka”, ko{arka{ i kapiten Crvene zvezde Igor Rako~evi} ovih dana putuje {irom Srbije i otvara renovirane terene. U nedequ je do{ao i na igrali{te kod Medicinske {kole, popularno “Medicinsko”, koje je obnovqeno uo~i Ko{arka{kog turnira “Zicer”. U wegovoj obnovi u~estvovala je i fir-

rencija za vrh je velika i zato je po`eqno uvek imati plan B - rekao je Rako~evi}, koji ni ovoga puta nije prekr{io pravilo da na otvarawima renoviranih terena ne govori o Zvezdi, prvenstvima, reperezentaciji. U pucawu trojki najprecizniji je bio petnaestogodi{wi Du{an \edovi}. Wemu je proslavqeni ko-

{arka{ uru~io poklone, a za Du{ana je, kako ka`e, najve}e zadovoqstvo bilo da ga li~no upozna. Ko{arka{ki turnir “Zicer” zavr{en je u ponedeqak, kada su odigrane utakmica za tre}e mesto i finale. Prvo mesto pripalo je KK Vin-vin, druga je bila Picerija Sendi kwi`ara Kultura, a tre}i Velvet. Z. J.

VELIKU USPEH NA[IH TAKMI^ARA NA MOTO TRKAMA

NEMA VI[E JEQENA

Najboqi trojka{ Du{an \edovi}

ma “Ceresit”. Kao i u ostalim gradovima, dolazak Zvezdinog kapitena izazvao je veliku pa`wu najmla|ih. [utirali su trojke, a potom im je Rako~evi} podelio auto-

grame, majice i sokove. - I u ostalim gradovima je bilo dosta dece, ali drago mi je da sam ovde i da ih vidim u tolikom broju, jer ^a~ak je centar ko{arke. Odavde su potekli mnogi

asovi. “Sinalko” svima poma`e da imaju lep{e terene i da u basketu u`ivaju i deca i stariji. Svima bih poru~io da se bave sportom, a najmla|ima da nikako ne zapostave {kolu. Konku-

^A BASKET ZAVR[IO PRIPREME

FORMIRANE MLA\E EKIPE enski ko{arka{ki klub ^A basket ovih dana je zvani~no okon~ao prvi deo priprema. Za nepunih godinu dana, klub je osnovan u avgustu pro{le godine, formirane su takmi~arske ekipe mla|ih pionirki, pionirki i kadetkiwa. Posle raspusta, igra~icama slede treninzi i za ulazak u ligu mla|ih kategorija. - Uspeli smo da uradimo sve {to smo na po~etku zacrtali. U~estvovavali smo i u aktivnostima Ko{arka{kog saveza Srbije. Dve na{e igra~ice, Aleksandra Jova-

novi} i Katarina Jakovqevi}, takmi~ile su se na Turniru regiona u Para}inu. One su pro{log meseca u~estvovale i u Razvojno trena`nom centru u Kragujevcu, kao najperspektivnije igra~ice. Jedna je ro|ena 1999. druga 2000. godine i vrlo su talentovane, kao i ostale devoj~ice - kaè trener Â basketa Goran Deli}. Klub je odigrao i vi{e trening utakmica sa timovima iz okruèwa. I na tim me~evima mlade ko{arka{ice su pokazale dobru igru i koliko su nau~ile posled-

wih meseci. - Deca koja ove godinu ne idu na letovawe, mogu i u julu da treniraju. Radi}emo individualno sa igra~icama. Zvani~no treninzi po~iwu 5. avgusta i ima}emo dovoqno vremena za pripreme najavquje Deni}. ^A basket je pre skoro godinu dana osnovan u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli. Ko{arka{ice treniraju u {kolskoj sali, a osim profesora fizi~kog vaspitawa Gorana Deni}a, koji je glavni trener, stru~na i svaka druga podr{ka

klubu su wegove kolege Stevo \alo{evi} i Goran Gli{ovi}. Nimalo nije zanemarqiva ni podr{ka roditeqa, koji svojim }erkama omogu}avaju adekvatne uslove za trening. Uspeh na{ih reprezentativki na Evropskom prvenstvu u ko{arci pravi je vetar u le|a ènskom sportu. Klub Â basket je otvoren za nove ~lanove i sve devoj~ice koje èle da treniraju mogu se javiti na telefon 062/80890-63. Upornim radom vrlo brzo mogu osetiti pravi takmi~arski duh. Z. J.

foto Bo`idar Stanojevi}

a petim trkama “Otvoreno prvenstvo Srbije” u~estvovalo je 45 voza~a. Auto moto sportski klub ^a~ak imao je deset takmi~ara, od kojih ~ak tri debitanta. U klasi MX65 drugo mesto osvojio je Mili} Zimowi}, a tre}e Matija Stojanovi}, na{i najmla|i takmi~ari. Milo{ Radulovi} bio je tre}i u klasi MX85. Du{ku Paunovi}u i Nemawi Petri}u pripala su prva dva mesta u MXB. Klub AMSK ^a~ak bio je prvi u ekipnoj konkurenciji prve i druge klase. Legendarna staza na Jeqenu zbog nedostatka haba-

ju}eg sloja nije dobila saglasnost za daqu upotrebu. Zato je klub primoran da promeni mesto odràvawa trka. Takmi~ewa na Jeqenu godinama je pratilo vi{e hiqada gledalaca. Na najatraktivnijoj stazi na Balkanu davne 1978. godine odràn je [ampionat Jugoslavije. ^lanovi AMSK â~ak nadaju se da }e im grad pomo}i da prona|u drugo mesto za trke. Ista o~ekivawa izrazio je i predsednik Gradske skup{tine Veqko Negovanovi} na otvarawu “Nagrade â~ka 2013” pro{le nedeqe. Z. J.

ATLETIKA

MILORADU DVA SREBRA, TIJANI BRONZA a nedavno odrànom prvenstvu Srbije u atletici ~a~anski klub ÂAK â~ak predstavqali su mla|i juniori Milorad Stevovi} i Tijana Joki}. Milorad je u tr~awu na 100 i 200 metara osvojio dve srebrne medaqe, a Tijana bronzu u bacawu kugle. Tijana je ovoga puta kluglu bacila 11,42 metra, {to je sjajan rezultat, s obzirom na to da se takmi~ila sa dve godine starijim atleti~arkama.

SPORT

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

SE]AWE NA JOVANA GOJKOVI]A

DESET GODINA @ENSKOG RUKOMETNOG KLUBA ^A^AK

UVEK ME\U NAJBOQIMA VI[E OD IGRE

radona~elnik â~ka Vojislav Ili} primio je u utorak predstavnike Rukometnog kluba â~ak koji ove godine slavi deceniju postojawa. Od kada je klub osnovan, na \ur|evdan 2003. godine, rukometa{ice â~ka su igrale u Super ligi, dva puta se takmi~ile u polufinalu Kupa Srbije i imali svoje igra~ice u seniorskoj, juniorskoj, kadetskoj i pionirskoj reprezentaciji.

tor i trener @RK â~ak. Rukometa{ice â~ka se trenutno takmi~e u Prvoj srpskoj ligi grupa Zapad, a do pre dve godine igrale su Super ligu. Od po~etka najve}u pomo} su imale od grada. - â~ak ima odli~ne uslove za rukomet. Imamo halu “Mladost” i u Preqini, a uskoro }e biti zavr{ena i sala u Mr~ajevcima. Pre toga na{i rukometa{i su putovali u Milanovac na treninge. Najva`ni-

Foto: M. Jekovi}

ednu od najve}ih fudbalskih smotri u â~ku organizuje Fudbalski klub BIP. Nedavno je po peti put odràn Memorijal Jovanu Gojkovi}u Cunetu, koji je od ove godine posve}en i Vladimiru Tokovi}u Toku. Takmi~io se podmladak najve}ih srpskih klubova, Crvene zvezde, Vojvodine, ûkari~kog, sa Zadrugarom iz Dowe Trep~e, ~a~anskim Borcem, BIP-om, a specijalno zbog turnira do{la je i ekipa Muka~eva iz Ukrajine. - Turnir prerasta u vrhunski. Planiramo da narednih godina okupimo i seniorske ekipe u kojima su wih dvojica igrali. Nas nekoliko Cunetovih prijateqa dajemo sve od sebe da uspostavimo ~vrstu tradiciju. Prvi Memorijal odigran je na Bor~evom, a posle toga na BIP-ovom stadionu podse}a Ne{ko Milovanovi}, nekada{wi saigra~ Cuneta Gojkovi}a. Osim mladih selekcija, posledweg dana turnira okupqaju se Gojkovi}evi prijateqi koji sa veteranima raznih ekipa igraju prijateqske utakmice. Ove godine su igrali protiv BIP-a. Zanimqivo je i da wegovi prijateqi ne gube utakmice. Ali, fudbal nije jedino {to sve wih spoji. Okupe se radi nezaborava i anegdota koje svaki put ispri~aju na druga~iji na~in i nikada ne gube aktuelnost. - Borac je na svom stadionu igrao utakmicu protiv Cunetovog Zadrugara. On je tada bio de~a~i} od 10, 11 godina. U jednom trenutku je uzeo loptu sa 25 metara od svog gola, pro{ao sve suparni~ke igra~e, dao gol i povikao: “Dejan Savi}evi}”, “Dejan Savi}evi}”! Odmah je pre{ao da igra u Bor~ev podmladak - se}a se Ne{ko Milovanovi}. Posle Zadrugara i Borca, Jovan Gojkovi} je jedno vreme igrao u ûkari~kom, potom je oti{ao u Zvezdu i gr~ki Iraklis. - U Zvezdi su najupe~atqivije ostale wegove utakmice protiv Partizana. U ve~itim derbijima je bio nenadma{an. A iz

- Nismo ni sawali da }e ~etiri na{e rukometa{ice biti progla{ene za sportistkiwe grada, da }e na{a Tawa Vu~kovi} poneti titulu najboqe u Srbiji, da }emo imati svoju igra~icu na Svetskom prvenstvu u Danskoj... Na{ klub je i primer kako bi jedan sportski kolektiv trebalo da funkcioni{e. [est na{ih igra~ica je diplomiralo na fakultetu, uglavnom su se zaposlile, ~etiri studiraju, a mla|e su odli~ni |aci. Na{e pionirke su ove godine bile pete u Srbiji i zamalo im je izmakla medaqa. Imamo i mla|e igra~ice na koje mo`emo ra~unati u dogledno vreme - naveo je Dragan Savkovi}, direk-

je za sada je da opstanete u ligi, a mi }emo vam pomo}i koliko budemo mogli - poru~io je rukometa{icama i rukovodstvu kluba Vojislav Ili}. Predsednik gradske Komisije za sport Vladan Mili} apelovao je na sve koji su u mogu}nosti da pomognu @RK ^a~ak i olak{aju im da nastave kvalitetan rad. Predsednik kluba Branko Maksimovi} uru~io je gradskom rukovodstvu plaketu, a wima je u ime grada Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a, poklonio monografiju Manastiri Ov~arsko-kablarske klisure. Z. J.

NA ODMORU I MLADE SELEKCIJE MORAVI^KOG OKRUGA

USKORO I BROJNIJI

organizaciji Fudbalskog kluba Mladost iz Atenice u sredu je po~eo tradicionalni turnir u malom fudbalu “Zlatna lopta 2013”, koji traje do 14. jula na terenu O[ “Sveti Sava”. Ova manifestacija odr`ava se po ~etvrti put, a pro{le godine ju je posetilo vi{e od 20.000 gledalaca, {to “Zlatnu loptu” svrstava u red najpose}enijih sportskih doga|aja u ^a~ku. Organizatori o~ekuju da ovogodi{we izdawe nadma{i sva dosada{wa. Utakmice }e biti igrane u no}nom terminu, od 20 ~asova. Nagradni fond

U avr{eno je takmi~ewe i u sve ~etiri lige mla|ih selekcija Moravi~kog okruga. Fudbaleri Takova osvojili su prvo mesto u konkurenciji omladinaca, BIP je pobednik lige kadeta, Gu~a je najboqa kod pionira, dok je Mladost radost osvojila ligu petli}a. - Igrali smo najboqi fudbal u sezoni, iako je Gu~a sastavqena mahom od mla|ih igra~a. Uspeli smo u bara`u da izborimo mesto u ligi Zapadne Srbije, {to nam je i bio ciq - rekao je trener Gu~e Marko Markovi}. U kadetskoj ligi BIP je uspeo da prvi pro|e kroz ciq. - Bila je ovo te{ka, ali vrlo uspe{na sezona za igra~e i klub. Velikom `eqom i borbeno{}u pokazali smo da smo najboqi

i zaslu`eno nam je pripalo prvo mesto komentar je trenera BIP-a Darka Vujovi}a. U Moravi~kom okrugu za mla|e kategorije igra 30 ekipa. - Uspeli smo da nakon nekoliko godina ponovo formiramo sve ~etiri lige mla|ih kategorija. Podatak da imamo 30 selekcija sigurno je vredan pa`we, a uveren sam da }e taj broj biti ve}i krajem avgusta, kada startuje nova sezona. Trebalo bi re}i da su tri od ~etiri ekipe izborile bara` plasman u ligu Zapadne Srbije, {to potvr|uje dobar rad sa mla|im kategorijama na teritoriji Moravi~kog okruga - rekao je generalni sekretar Fudbalskog saveza MO Milo{ Stevani}, koji je i uru~io pehare pobednicima.

Vitaki}, Mari} i Milovanovi}

na{ih ~a~anskih dana nikako ne mogu da zaboravim utakmicu Borac - Budu}nost u Podgorici. U jednom trenutku se Cune na{ao o~i u o~i sa wihovim golmanom i iznenada je na stadionu nestalo struje. Koliko se upla{io po~eo je da vi~e: “ U pomo} qudi, oslepeo sam, ni{ta ne vidim”! Ma, bilo ih je toliko, ali nisu sve za javnost kaè Milovanovi}. Pri~i o Cunetu pridruìli su se i wegovi saigra~i Ivan Mari} i Milivoje Vitaki}. - O Jovanu bih danima mogao da pri~am. Bila je to sjajna generacija u kojoj su igrali Slobodan Slovi}, Ne{ko Milovanovi}, Dejan Boòvi}... Uspomene su ostale za ceo ìvot. Cune je bio sjajan momak, ào mi je {to je prerano oti{ao i {to smo ostali nedore~eni - kaè Ivan Mari}. Za drugog fudbalera, kome je Memorijal posve}en, Vladimira Tokovi}a, wih trojica kaù da je bio gospodin u kopa~kama. Umro je tamo gde je i provodio najvi{e vremena, na terenu. Cune je pre 12 godina nastradao u saobra}ajnoj nesre}i, kada se vra}ao iz Gr~ke. Organizatorima Memorijala “Jovan Cune Gojkovi} i Vladimir Tokovi} Toko” stalo je i da turnir bude posve}en ~oveku koji je najzaslu`niji za razvoj karijere ove dvojice fudbalera. Tu, kao i mnoge generacije pre i posle wih, u~io je pokojni trener Du{an Mari}. Z. J.

PO^EO TURNIR „ZLATNA LOPTA“

DOLAZE I REPREZENTATIVCI iznosi 300.000 dinara, s tim {to prvoplasiranoj ekipi pripada 200.000. @reb za turnir je obavqen 1. jula u prostorijama O[ “Sveti Sava”, a prvobitno planirani broj u~esnika je sa 16 pove}an na 17. - Imali smo zahtev nekoliko izuzetno kvalitetnih ekipa sa strane, zainteresovanih za u~e{}e na turniru “Zlatna lopta 2013” i nismo mogli da ih odbijemo - isti~e predsed-

nik FK Mladost i direktor manifestacije Branko Plazini}. - Zbog toga verujem da }e ovogodi{we izdawe “Zlatne lopte” nadma{iti sva dosada{wa po kvalitetu. Siguran sam da }e publika imati priliku da u`iva u majstorijama nekolicine renomiranih igra~a malog fudbala. Na turniru }e nastupiti i jedan broj aktuelnih reprezentativaca Srbije.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

LETWI DANI KULTURE Gradski park - Od 1. do 7. jula od 10 do 12 i 18 do 20 sati ZAJEDNO KREATIVNI, muzi~ka radionica Katarine Pavlovi} - Subota, 6. jul u 21 sat “PARK PEVAO, ^OVEK ^OVEKU MUZIKA BIO” Aleksandar Alempijevi} i Mina Matija{evi} sa prijateqima

KAFE “[TO DA NE” - Petak, 5. jul - Svirka benda “STARI GRAD”, 22 ~asa - Subota, 6. jul - Svirka “AFTHER DARK”, 22 ~asa

STORIJE DO SAVREMENOG DOBA Izrada replika nakita kroz vekove radionica Udru`ewa socijalne zadruge doma}e radinosti “Bosiqak” - Nedeqa, 7. jul u 19 sati “MESTO MOJE, ZAVI^AJU MIO” KUD “Tanasko Raji}” prikaz obi~aja i tradicije ~a~anskog kraja - Utorak, 9. jul u 20.30 sati “DU[U MI POKLONI” poetsko-muzi~ko ve~e, projekat Olivere Cupa} i @ivke Dmitrovi}

PIVNICA

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Dvori{te Narodnog muzeja Galerija “Risim” Petak, 5. jul od 19.30 do 20.30 sati JAVNI GOVOR predavanje za odrasle (uticaj medija na govornu kulturu, nedostatak profesionalnih lektura, ogre{ewa o jezi~ke norme) Radionica govorne kulture “Raskovnik”

Galerija Narodnog muzeja Sreda, 10. jul u 20 sati Izlo`ba IZA VREMENA - Muzej kao inspiracija Centar za vizuelna istra`ivawa “Krug”

KLUB „VELVET” PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

- Od 2. jula do 15. avgusta, utorkom i ~etvrtkom od 10 do 11 sati LETO U MUZEJU Likovnu radionicu vode etnolog Ivana ]irjakovi} i paleontolog Biqana ^kowevi} - Od 5. do 10. jula, od 10 do 12 sati NAKIT KROZ VEKOVE - OD PRAI-

KAFE KLUB „ENIGMA”

„SRPSKI PAB” Petak, 5. jul - Svirka benda “KRVNA GRUPA”, 22 ~asa Subota, 6. jul - Svirka “ZA[TO DA NE”, 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Na osnovu ~l. 9. Zakona o radnim odnosima u dr`avnim organima ("Sl. glasnik RS" br. 48/91,66/91,44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005, 79/2005, 81/2005 i 83/2005), i ~l. 18. Odluke o Gradskom javnom pravobranila{tvu ("Sl. list grada ^a~ka" br. 8/2008), Gradski javni pravobranilac, donosi:

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

ODLUKU

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Raspisuje se oglas za prijem u radni odnos i to:

Pored posebnih uslova, kandidat treba da ispuwava op{te uslove predvi|ene ~l. 6. Zakona o radnim odnosima u dr`avnim organima ("Sl. glasnik RS" br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005, 79/2005, 81/2005 i 83/2005).

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora DRU[TVO SA OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U ZA PROIZVODWU, PROMET I USLUGE NEOVITA, VRANI]I za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu postrojewa za skladi{tewe i tretman polietilenske folije, na k.p. br. 604/6 K.O. Vrani}i, teritorija grada â~ka. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu.

2. Jednog izvr{ioca, diplomiranog pravnika za obavqawe poslova stru~nog saradnika, zbog pove}anog obima posla na odre|eno vreme u trajawu od 8 meseci.

NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

1. Jednog izvr{ioca, diplomiranog pravnika u svojstvu pripravnika, na odre|eno vreme u trajawu od 2 godine. Uslovi: Ste~eno visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti pravne nauke i studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije), odnosno zavr{en pravni fakultet u trajawu od najmawe 4 godine.

Uslovi: Ste~eno visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti pravne nauke i studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije), odnosno zavr{en pravni fakultet u trajawu od najmawe 4 godine i poloèn pravosudni ispit. Pored posebnih uslova, kandidat treba da ispuwava op{te uslove predvi|ene ~l. 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima ("Sl. glasnik RS" br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005, 79/2005, 81/2005 i 83/2005). Prijave na oglas sa potrebnim dokazima o ispuwavawu traènih uslova podneti u roku od 8 dana od dana objavqivawa oglasa na adresu Gradsko javno pravobranila{tvo grada â~ka Ul. @upana Stracimira br. 2 â~ak. Jp. Br. 15/13 03. 07. 2013. god. GRADSKI JAVNI PRAVOBRANILAC Katarina Novkovi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM RENOVIRAN ^ETVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Telefon: 063/ 735-0-260 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 129 m2. Tel. 064/ 158- 9-363 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan u centru. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 69 m2, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 u Nemawinoj. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan, naseqe Vinara. Povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2. Povoqno. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj . Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2, strogi centar. Cena 25.500 eura. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM dvosoban name{ten stan kod H. Morave. Tel. 064/ 317 -1 -701 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2 u centru Gorweg Milanovca. Tel. 064/ 025-1398 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj . Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48 m2, CG, Qubi} Kej, ni`a spratnost. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2, na Alvaxinici sa plaharima i kuhiwom, CG, lift. Cena 21.000 eura. Tel. 224-590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM kompletno

OGLASI

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

MEWAM KOMFORNU KU]U OD 130 M2, ODMAH USEQIVU, NA DVA PLACA OD 16 ARI UKUPNO. ODLI^NA LOKACIJA, PORED NOVOG SADA, PUT ZA FUTOG, ZA STAN ILI KU]U NA PODRU^JU ^A^KA. TEL. 021/ 228-8810, 065/ 956-4-704 name{ten jednoiposoban stan od 38 m2, na Alvaxinici. Povoqno. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM jednosoban stan, renoviran. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2. Cena 21.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691761 PRODAJEM jednosoban stan, kod H. Morave. Cena dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2, CG, kod H, Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan 33 m2, kod H. Morave. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u Aveniji 1. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru u centru, nova, na 3. spratu, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, u centru , zgrada Vavilona. Cena dogovor. Tel. 066/ 366-235 PRODAJEM garsoweru od 26 m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru, nova, 23 m2, centar grada. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 28 m2 kod Hotel Morave. Odmah useqiva, renovirana, u

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. SAMOSTALNA ZANATSKA RADWA “ELEKTRIKA-D” ÂÂK UGRADWA KLIMA URE\AJA VE] OD 45 EURA. f ElektrikaDamljanovic www.elektrikad.ls.rs TEL. 064/ 301-7-450

TRA@IM `enu od 50 do 60 godina, mogu} brak. Tel. 391-754 prizemqu. Tel. 064/ 920-6755 PRODAJEM garsoweru od 29 m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM stan od 64 m2, u Maloj koloniji kod “Slobode”. Cena 15.000 eura. Tel. 063/ 128-8-840 PRODAJEM stan od 47 m2, kod Merkatora. Cena 35.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 36 m2, ulica Qubi}ska. Cena 22.500 eura. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 55 m2 na prvom spratu, Qubi} kej. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 41 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan 37 m2, na 3. spratu. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 34 m2, Avenija 1. Cena 22.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 60 m2, na Alvaxinici. Cena 38.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 48 m2, Qubi} Kej. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 62,80 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 28 m2, 5. sprat, kod Hotel Morave. Cena 16.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM stan kod Belvija, od 45 m2, na 3. spratu. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 45 m2. Cena 28.000 eura. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM stan od 63 m2 kod starog „Autoprevoza“. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan u ulici M. Nik{i}a . Tel. 391-754 PRODAJEM stan od 54 m2 sa dve spava}e sobe na Qubi} Keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru. Cena 42.500 eura. Tel. 032/ 224-590

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

IZDAJEM dvoiposoban stan u Ulici vojvode Stepe, kod TC „Vera“, potpuno name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-939 PRODAJEM stan od 42 m2, u ^a~ku, ulica B. Jankovi}. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM stan 28 m2 kod Hotel Morave. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 40 m2, Qubi} Kej. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica S. Save, na 1. spratu. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan u strogom centru grada, 84 m2, ili mewam za mawi uz doplatu. Tel. 066/ 938-7-293 PRODAJEM stan od 88 m2, 5. sprat, ulica Kneza Vase Popovi}a. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan od 43 m2, ulica Nemawina. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM stan od 41 m2 , CG, Qubi} kej. Cena 22.500 eura. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 43 m2, 2. sprat, ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan kod Solida od 53 m2. Ima tapija. Kredit ili rate. Cena 31.900 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 64 m2, U~iteqska ulica. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM renoviran stan od 77 m2, na 4. spratu, u centru. Cena 42.500 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM lokal od 11 m2 u centru. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM monta`ni lokal kod benzinske pumpe “Prioritet” u Aveniji. Tel. 060/ 167-7-428 PRODAJEM ku}u u Atenici, od 110 m2. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM ku}u od 56+12

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora. Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

IZDAJEM NENAME[TEN STAN OD 65 M2 U STROGOM CENTRU ^A^KA, NA PRVOM SPRATU ( CG, KLIMA, KABLOVSKA). POGODAN KAKO ZA STAMBENI, TAKO I KAO POSLOVNI PROSTOR (ORDINACIJE, KANCELARIJE). TEL. 064/ 391-3-059

KUPUJEM MAWI FRIZERSKI SALON. TEL. 064/ 196-4-705

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 m2, na 25 ari placa kod „Slobode“. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Hitno i povoqno. Tel. 061/ 641-7105 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/673-2969 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 sa pomo}nim objektima, na 20 ari placa u Loznici. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM kamp ku}icu u Ro{cima. Tel. 060/ 033-2-354 PRODAJEM vikendicu sa vi{e pomo}nih prostorija i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM vikend ku}u u Loznici povr{ine 20 m2, na 15 ari placa. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Cena 6.000 eura. Tel. 065/ 344-9428 PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM ku}u od 151 m2, u Beogradu, kod Crvenog Krsta. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa, kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u u centru od 66 m2, plac 4.5 ari. Mogu}nost zamene. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom Poqu br. 78. Tel. 032/ 371-496 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici V. Stepe. Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Mogu}nost zamene za stan, ili za auto. Mogu} svaki dogovor. HITNO! Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652-804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Trnavi , na 60 ari zemqe. Cena 18.000 eura.

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439 Tel. 032/ 342-190, 063/ 691761 PRODAJEM ILI MEWAM seosko doma}instvo kod Vaqeva, za okolinu ^a~ka. Tel. 063/ 208-597 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223116 OD 9-18 NEKRETNINE

- IZDAVAWE - POTRA@WA

IZDAJEM jednoiposoban stan, preko puta „Brvnare“. Tel. 063/ 105-0-928 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u K. Vase Popovi}a 4. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM lokal od 40 m2, centar grada. Tel. 225-431 IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Draga~evskoj ulici. Tel 064/ 264-2-653 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu, za stambeni ili poslovni prostor . Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, poseban ulaz, ku}a, nova gradwa. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom Poqu. Tel. 063/ 103-1-335 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Cena 80 eura. Pla}awe unapred. Tel. 064/ 018-8-754

38 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 032/ 700-957 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 u centru grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, na Qubi} keju. Tel. 032/ 880-332. IZDAJEM name{ten stan kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, u stambenoj zgradi. Tel. 064/ 191-1-911 IZDAJEM jednosoban stan preko puta nove Bolnice. Tel. 063/ 700-2-7951. IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, sve odvojeno, ku}a. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM dvosoban stan kod H. Morave, CG, kablovska. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 202-2820 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Gradskom bedemu. Tel. 063/ 876-4-189 IZDAJEM stan u Bau{i}ima kod Herceg Novog, za letovawe. Tel. 032/ 341-948 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM stan u Beogradu, kod Vuka, za dve studentkiwe, CG, telefon, interfon. Povoqno. Tel. 371-685 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/336-8222

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

OGLASI IZDAJEM u strogom centru ku}u sa posebnim ulazom, studentima, |acima. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM povoqno stan na moru u Igalu. Tel. 062/ 385929, 063/ 779-9-264 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u stambenoj zgradi. Tel. 063/ 609-784 IZDAJEM ku}u za stanovawe. Tel. 064/ 572-6-636 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj , 1. sprat, za ku}u. Tel. 065/ 641-4-140 PLACEVI PRODAJEM vi{e placeva povr{ine 5 ari u Trnavi, kod {kole. Cena 400 eura/ ar. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, posle Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i brvnara, kod Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 3351-637 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 13,8 ari u Atenici. Mo`e zamena. Povoqno. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM plac od 5 ili 10 ari kod „Slobode“. Tel. 064/ 474-0-580 PRODAJEM plac od 12 ari u

Loznici. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10 ari pored autobuske stanice Pqo{ta u Viqu{i. Tel. 064/ 210-9-284 PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nost i zamene za auto. Mogu} svaki dogovor. HITNO! Cena 1.900 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac od 63 m2, u Prislonici. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM plac u Kowevi}ima, uz magistralu, kod „Auto baze“ (kompletna infrastruktura). Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac u ^a~ku, kod Trnavske reke, povr{ine 5 ari. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 18 ari kraj Morave, potes Rastoke. Tel. 063/ 163-6-265. PRODAJEM placeve od 16 ari i 6 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/ 118-8-485 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Tel. 064/ 250-7-493 IZDAJEM plac u Balkanskoj, pogodan za trafiku ili monta`ni objekat. Tel. 069/ 005-7-166, 034/ 363-861 RAZNO PRODAJEM dva „U“ profila od pet i tri metra. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM gra|evinski konte-

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

Telefon za informacije:

032/385 - 950

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

jner od 2,5 m x 9 m. Tel. 063/ 371-831 PRODAJEM livene radijatore. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM rolere marke „Alpina“, 44. broj. Malo kori{}eni. Tel. 060/ 033-3423 POVOQNO prodajem klarinet i elektri~ni klavir. Tel. 064/639-8815 PRODAJEM italijansku samohodnu kosa~icu. Tel. 032/ 841674 PRODAJEM plugove, korpu za prevoz stoke i vile za seno. Tel. 063/ 371-831 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM krevet i dve foteqe “ Mojca”. Veoma povoqno.Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM 30 m3 suvih drva, vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

8-835 PRODAJEM plastenik od 15,5 m, pocinkovane cevi, navodwavawe „kap po kap“. Tel. 064/ 353-7-376 PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM nove drvene àluzine raznih veli~ina. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1. par. Cena 100 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Moè zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, tro-

fazna Sever Subotica. Cena 60 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 7494-846 PRODAJEM dva }ilima ru~ne izrade, povoqno. Tel. 065/ 505-8-576 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80 -100 W, cena 9 e komad. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ènsku krznenu {ubaru, nova, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM mu{ko jagwe Ile de france. Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM ovce i jagwad. Tel. 877-383 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM konfornu autoprikolicu, ima struja i plin. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM traktorsku prikolicu Lozni~ku. Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM unikatni nakit, povoqno. Tel. 060/ 337-2-510 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan. Tel. 371-685 PRODAJEM kompresor. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM rashladni orman od 700 lit, od - 15 C do - 24 C. Tel. 064/ 121-4-070 PRODAJEM p~ele, rojeve i stara dru{tva u D.B. ko{nicama sa mladim maticama. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM metalnu cisternu od 2000 litara. Tel. 065/ 2074-383 PRODAJEM auto cisternu od

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

2.750 litara. Tel.062/ 755020 PRODAJEM frizerske makaze za prore|ivawe kose Solingen (nema~ke). Veoma povoqno. Tel. 060/ 767-6-246 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu sa vratima i fiokom. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391964 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 , 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM uqnu zup~astu pumpu , motor Sever. Cena 80 eura. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016 PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en. Cena 5.000 dinara. Tel. 060/ 481-2144 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan. Cena 300 evra. Tel. 060/ 4812-144

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PRODAJEM motornu testeru 041 Stil. Cena 185 eura. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM motokultivator IMT 509, 15 KS, sa prikolicom, frezom i dosta opreme. Tel. 032/ 351-682, 063/ 741-9915 PRODAJEM radni sto bu cnlteamwork.info, kombinacija boja po `eqi. Tel. 061/ 297-9-521 PRODAJEM televizor. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM harmoniku klavirku. Veoma povoqno. Tel. 064/ 550-6-071 PRODAJEM polovan crep, grede i blokove. Tel. 060/ 4183-333 PRODAJEM 130 bagremovih direka i cerovu dasku u ekstra stawu. Tel. 063/ 208-597 PRODAJEM novu traktorsku korpu. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM gume za putni~ka vozila : 175/65/14, 155/65/13, 165/70/13,

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

OGLASI

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

155/80/13. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM ovce sa jagwi}ima. Tel. 877-382 PRODAJEM ma{inu za {ivewe koè i krzna, ispravna. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM pi{toq sa dozvolom. Tel. 061/ 111-6-439 ARMIRAÎ, prodajem ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu, ma{inu za savijawe, ma{inu za uzengije i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 KUPUJEM mawi , dobro o~uvan friìder. Tel. 060/ 027-7-233 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Volkswagen Polo 1.9 dizel, Cena 1.500 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Citroen C-2, 1.2 benzin, pre{ao 140.000 km, 2004. godi{te. Cena 2.600 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Peugeot 206 SW sa plinom, 2002. godi{te. Cena 2.900 eura.Tel. 064/ 240-2699 PRODAJEM [kodu Oktaviu 1.6 benzin. Cena 2.200 eura. Tel. 064/ 240-2-699

AGENCIJA

PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003.godi{te. Mogu}a zamena za stan, uz moju doplatu. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM Zastavu 10, bela, 5- vrata, 2008. god, registrovana. Cena 2.500 eura. Tel. 032/ 344-630, 064/ 158-9363 PRODAJEM Opel kadet GHI sa plinom ( 4 god.), 91god. Cena 1300 eura. Tel. 064/ 207-6351 USLUGE USLUGE elektromonta`e elektri~ne instalacije i osvetqewe : izrada, popravka i prepravka. Tel. 064/ 301-7-450 USLUGA zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9889 USLUGE popravke le|nih prskalica. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE {emirawa komandnih ormana. Tel. 064/ 301-7-450 USLUGE servisa gasnih kotlova i sistema grejawa. Tel. 064/301-7-450 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE ugradwe klima ure|aja ve} od 45 eura. Tel. 064/ 301-

7-450 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni. Tel. 069/ 870-5-061 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA i prodaja traktorskih korpi po `eqi. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889. VR[IM medicinske usluge davawa terapije, previjawa i medicinske nege nepokretnih lica. Tel. 062/ 841-8-706 PREVODIM tekstove sa engleskog - kwige, kataloge, bro{ure. Tel. 061/ 115-9-863 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 9109-889 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima i svodim ih na normalno stawe. Tel. +38267259654 ZAPOSLEWE OZBIQNA @ENA , izuzetno kvalitetno ~isti ku}e i stanove. Povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 OZBIQNA @ENA ~uvala bih dete. Tel. 063/ 789-2-472

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG,

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura

P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima i kuhiwom, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

OGLASI

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO

SIGMA

NEKRETNINE

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN, NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA 40.000 EURA

STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E.

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

^ITUQE Protkane tugom pro|o{e tri godine kako nije sa nama na{

Dana 10. jula 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage majke, svekrve i bake

DRAGI[A VU^ETI]

ZORKE STEVAN^EVI]

profesor u penziji 4. 7. 2010. - 4. 7. 2013.

iz Gorwe Atenice

Tvoja dobrota, plemenitost i qubav koju si svima nama darivala osta}e nam u trajnoj uspomeni.

S qubavqu, po{tovawem i ponosom se}amo se vremena provedenog s tobom. Tvoji: BRANA, SNE@A, BIQA, RADE, MILO[, JUCA, LAZO i ANA

Tvoji: GVOZDEN sa porodicom i SVETLANA sa porodicom.

upl.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

16154

DRAGOSLAV JEVREMOVI] JERO

Dana 7. jula 2013. navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog

1966 - 2013 Dragi sine, brate, devere i ~iko. Oti{ao si na put sa koga se nikada ne}e{ vratiti. Nama si ostavio tugu, a istovremeno i ponos {to smo te imali. TVOJA majka GROZDA, tata SVETISLAV, bra}a MILORAD i MIROSLAV, snaja LIDIJA, sinovac MILUTIN, snaja KATARINA i unuk KOSTA.

RADIVOJA BO@OVI]A RACA

15149

MARKETING 032/342 - 276

Godine prolaze a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju: brat BOLE sa porodicom i sinovica QIQA sa porodicom. 16147

^ITUQE

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV DRAGIM PRIJATEQIMA I SARADNICIMA

MI[ULI PETROVI]U

DRAGOSLAV JEVREMOVI] JERO

DRAGOSLAVU JEVREMOVI]U JERU

1966 - 2013 Tuga za tobom osta}e ve~no u na{im srcima. Ni{ta nam te ne mo`e nadoknaditi. TVOJI NAJMILIJI: supruga OLGICA, }erke JELENA i NEVENA.

AUTO ^A^AK

POSLEDWI POZDRAV na{im dragim saradnicima

DRAGOSLAV JEVREMOVI] JERO

MI[ULI PETROVI]U

MI[ULA PETROVI]

DRAGOSLAVU JEVREMOVI]U JERU

^LANOVI KUD-a „SRPSKI JELEK” upl.

DRAGOSLAV JEVREMOVI] JERO

Dugo smo sa Vama sara|ivali, sa nama ste putovali i prenosili na{e nastupe. Saradwom sa Va{im kolektivom ne}emo vas nikad zaboraviti. ^LANOVI KUD-a „ABRA[EVI]”

HVALA TI ZA SVAKI TRENUTAK KOJI SI PROVEO SA NAMA. NIKADA TE NE]EMO ZABORAVITI PORODICA ]ENDI] 16150

NIKAD PRE@AQENOM A ZAUVEK VOQENOM

DRAGOM NA[EM

POSLEDWI POZDRAV dragom prijatequ

MILIVOJU MATIJA[EVI]U GRTI

RADOSLAVU NENADOVI]U

1952 - 2013

iz ^a~ka

Dok si bolovao bolelo je i nas ali kad je tvoj bol prestao na{ nije.

DRAGOSLAVU JEVREMOVI]U JERU

od wegovih prijateqa: PARMO i TO[O

PORODICA AN\ELI] 16147

16145

WEGOVI PRIJATEQI: MILAN GLI[OVI], ALEKSANDAR RADOVI], DR QUBI[A, RA[KO, VULOVI]I, PEROVAC, DRAGAN, NENAD NIKOLI], BOKEQA I SVI „@ELOVCI”.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV NA[EM DRAGOM SINU

POSLEDWI POZDRAV

DULU

DU[KU

TATA i MAMA

VOJKAN, KSENIJA i BOGDAN

SA NEIZMERNIM BOLOM SVOM TATI I SUPRUGU

prim. dr

DU[KO [ULUBURI] POSLEDWI POZDRAV NA[EM DRUGU I ISKRENOM PRIJATEQU ZA @IVOTNI PUT I SVE NEZABORAVNE TRENUTKE KOJE SMO PROVELI ZAJEDNO. UVEK ]E[ OSTATI U NA[IM SRCIMA, MISLIMA I SVIM NA[IM DRU@EWIMA ... ALI BEZ TEBE SVE ]E BITI DRUGA^IJE. TVOJI ISKRENI PRIJATEQI... PORODICE: MAXAREVI], PETROVI], SPASOJEVI], SERTI], [ULUBURI], IVANOVI]

DU[KU POSLEDWI POZDRAV OGWEN, IVAN i TAWA

^ITUQE

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragim kolegama i saradnicima

MI[ULA PETROVI] Tvojim iznenadnim odlaskom izgubili smo divnog prijateqa, saradnika i ~oveka. Osta}e{ zauvek u lepom se}awu.

MI[ULI i JERU REDAKCIJE „ÂÂNSKOG GLASA” i RADIO Â^KA

PORODICA BOJOVI]

POSLEDWI POZDRAV po{tovanom prijatequ i saradniku

POSLEDWI POZDRAV prijatequ i saradniku

Dragom direktoru

MI[ULI PETROVI]U osniva~u i direktoru TV „Galaksija 32”

Prim. dr

DU[KU [ULUBURI]U Sa ponosom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na Vas.

Medijski prostor ostaje siroma{niji za postojanog pobornika javne re~i, a zavi~ajna kultura i Biblioteka bez prijateqa i iskrenog saradnika.

MI[ULI OD KOLEKTIVA DESSERT- a

KOLEKTIV DOMA ZDRAVQA LU^ANI - GU^A 16148

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

16144

MIRA KECOVI]

Kolektiv Gradske biblioteke "Vladislav Petkovi} Dis"

MIRA KECOVI]

Pru`ila si nam qubav, plemenitost i dobrotu koja se ne zaboravqa. Zaova COLKA sa porodicom

Pamti}u te kao bri`nu i plemenitu ujnu. MAJA sa porodicom

upl.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

^ITUQE

IN MEMORIAM

MI[ULA PETROVI] 1946 - 2013 vlasnik i direktor TV Galaksija 32 ^a~ak

RE^I PRED TUGOM SU NEMO]NE. BILI STE VI[E OD DIREKTORA. VELIKANI NIKADA NE UMIRU.

KOLEKTIV TV GALAKSIJA 32

IN MEMORIAM

DRAGOSLAV JEVREMOVI] JERO 1966 - 2013 snimateq TV Galaksija 32 ^a~ak

LIKE, PAMTI]EMO TVOJ VESEO DUH I NEISCRPNU ENERGIJU KOJU SI IMAO.

KOLEKTIV TV GALAKSIJA 32

^ITUQE

Dana 8. 7. 2013. godine, navr{ava se 25 GODINA od smrti na{e drage majke i bake

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

Dana 5. 7. 2013. godine, da}emo polugodi{wi pomen i otkriti spomenik na grobqu u Gorwoj Gorevnici

MILOJKE MICE MARI^I]

MILAN @IVKOVI]

KOVIQKI KORAKSI]

1983 - 2012

ro|. Krxi} 5. 1. 2013 - 5. 7. 2013.

supruge pok. Milivoja Mari~i}a, prote iz ^a~ka

GODI[WI POMEN

Mnogo nam nedostaje{. Sa qubavqu i po{tovawem uvek }e je se rado se}ati sin VIDOJE, SLAVA, unuci MIRJANA, JELENA i VLADIMIR i ostala rodbina i prijateqi.

Hvala za sve {to si u~inila za nas. Zauvek }emo te ~uvati u srcima.

VOLE]EMO TE ZAUVEK!

TVOJA PORODICA

Supruga MILICA i }erka MA[A

16148

16153

16135

8. jula 2013. godine navr{avaju se DVE GODINE kako nije sa nama na{ dragi

Dana 6. 7. 2013. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg voqenog supruga, oca, dede, kom{ije, prijateqa

Kumu

BOKU Nema vi{e kuma mog prijateqa jedinog. Nema vi{e uzeo ga BOG... EMA, IVANA i PE\A GUJANI^I] 16146

POSLEDWI POZDRAV

BOKIJU Po~ivaj nam u miru i neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo te zauvek ~uvati u na{im srcima.

VUKA[IN MIJAILOVI]

PORODICA GUJANI^I] 16151

ALEKSANDRA ACA BARA]A

SLOBODAN [EVI] Te`ak je bol i tuga koja se uselila u na{a srca. Nada je nestala, ostao je ponos {to smo imali tebe za prijateqa. Bez tebe }emo te{ko `iveti i mnogo nam nedostaje{. Ko te je poznavao, zna {ta smo izgubili. Nedostaje nam tvoj osmeh. Zauvek }e{ biti u na{em srcu i na{im mislima.

Tvoj kum DARKO sa porodicom.

(1933 - 2011) ZAHVALNA PORODICA

Dana 5. jula navr{ava se 40 dana od smrti na{e voqene

SLAVICE JELU[I] 1954 - 2013 Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Tvoja sestra VESNA, sestri}i PETKO i MILORAD i zet RADUN KALI^ANIN

SLOBODAN [EVI] POSLEDWI POZDRAV drugu sa tribine MRKELA, VEQKO i LEJ^A 16143

IZJAVA ZAHVALNOSTI

ZAHVALNA Gordana MATIJA[EVI] sa porodicom

Dana 6. jula 2013. godine u 12 ~asova na ~a~anskom grobqu obavi}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom i voqenom

MILO[U GLAVOWI]U ]E]U Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }emo toga dana posetiti wegov grob. Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga QIQANA i k}erka ILINKA

Dana 11. jula 2013. navr{ava se DESET GODINA kako nije sa nama na{ dragi

MILINKA MI[A OBRENOVI]A

MILO[ BIORAC iz ^a~ka

Bio je i ostao na{a snaga, ponos, svetlost. Ve~no }emo ga pamtiti i voleti. WEGOVI NAJMILIJI

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Majka MILUNKA i sestra MILESA sa porodicom. 16138

Dana 6. jula 2013. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{e drage

8. 7. 2001 - 8. 7. 2013.

DRAGOQUB ZLATI]

MIRJANE SUBOTI]

iz ^a~ka

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Pro{lo je 12 godina, se}awe ne bledi. Tvoj brat DIMITRIJE sa porodicom.

16150

upl.

Dana 8. jula 2013. godine, navr{ava se 20 GODINA od prerane smrti na{eg dragog, voqenog sina i brata

diplomiranog filozofa i politikologa

Ovim putem èlimo da se zahvalimo medicinskom osobqu i lekarima kao i svima zaposlenima na Internom odeqewu â~anske bolnice koji su svojom brigom i pa`wom u~inili sve prilikom le~ewa na{eg dragog MILIVOJA MATIJA[EVI]A. Posebno se zahvaqujemo na{em dragom prijatequ dr DRAGANU BUGARÎ]U.

Pro{lo je ve} dve godine, a mi te i daqe ~uvamo u na{im srcima. Nikada ne}emo zaboraviti sve {to si u~inio za nas. Vole te tvoji: }erka QIQA, zet ZORAN i tvoje drage unuke MAKI i KEKI.

16144

Tvoji: sinovi DEJAN i SA[A, suprug ANDRIJA i majka CANA.

^ITUQE

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

Sa velikom tugom i neizmernim bolom, opra{tamo se od dugogodi{wih prijateqa i poslovnih partnera

Na{em dragom drugu i kolegi

DULU

S puno tuge i po{tovawa POSLEDWI POZDRAV od wegovih kugla{a DRAGANA i BRO]A sa porodicama.

16147

Dana 27. 6. 2013. preminula je na{a voqena

MIRJANA KECOVI]

MI[ULE PETROVI]A

1946 - 2013

Velika je sre}a i bogatstvo u `ivotu imati tebe kao bra~nog druga, majku, baku, prijateqicu...

DRAGOSLAVA JEVREMOVI]A JERA

Zauvek si sa nama. Tvoji: SRBO, MILAN, JELENA, ANA, ACO, LUKA, STEVAN, NINA i KONSTANTIN

1966 -2013 GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE ^A^AK

Na{em dragom kolegi

16146

Na{em dragom kolegi

POSLEDWI POZDRAV na{em dragom predsedniku

prim. dr

DU[KU [ULUBURI]U

prim. dr

DU[KU [ULUBURI]U

POSLEDWI POZDRAV

ZA NEZABORAV. SRPSKO LEKARSKO DRU[TVO PODRU@NICA ^A^AK fak.

RA[O MIRKOVI]

PAVLA PAJA NIKITOVI]A

iz Bawice

iz Miokovaca

Ni{ta ne mo`e izbrisati se}awe na Tebe. Tvoja porodica: supruga MILA, }erke MARINA i MARIJANA sa porodicama. 16136

16137

16140

Dana 4. 7. 2013. navr{ilo se 28 GODINA od prerane smrti na{eg dragog

7. jul 1999 - 7. jul 2013.

POVERENI[TVO URS-a LU^ANI - GU^A

KOLEGE SLU@BE ZA PLU]NE BOLESTI ^A^AK

S ponosom te spomiwemo, s’ qubavqu ~uvamo u srcima, s’ tugom `ivimo bez tebe. Beskrajno nam nedostaje{. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. PORODICA NIKITOVI] 16143

Dragi moji nezaboravqeni

ZLATI]

RADOMIR

DRAGOQUB

13. 5. 1997 - 13. 5. 2013. 8. 7 . 2001 - 8. 7. 2013. Postoje uspomene koje ne tamne, slike koje ne blede, rane koje ne stare ve} vi{e peku. Hvala vam za svu qubav. Supruga i majka DANA

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 5. JUL 2013. GODINE