5 septembar 2014 by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 34

^A^AK, 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

Obavqene tehni~ke pripreme za po~etak grejne sezone

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs Narodni muzej obele`io 62. ro|endan

TRI DECENIJE

GAS BRINE VI[E NEGO DUGOVI

CENA 30 DIN.

Mr Qubivoje Iri`anin o proizvodwi vina

SVE JE SLU^AJNO, SAMO JE QUBAV ISTINA

strana 12.

Sa najnovijeg studijskog putovawa poqoprivrednika Draga~eva

strana 3.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije organizovala {trjak upozorewa

ISTRA@IVAWA

GRADINE NA JELICI

JEDINI SMO SE POBUNILI

strana 19.

Zavr{en 2. Festival „Jarakova gitara”

strana 4.

POSETILI SLOVENIJU strana 26.

Iz porodi~nih albuma

POBEDNIK „VOAJER” IZ ^A^KA strane 20. i 21.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

NOSTALGI^AN RAZGOVOR

DVOJICE VREME[NIH JOVANOVI]A strane 6, 7. i 8.

MARKETING

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

GRAD

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

OBAVQENE SVE TEHNI^KE PRIPREME ZA NESMETAN PO^ETAK GREJNE SEZONE

GAS BRINE VI[E NEGO DUGOVI I POTRA@IVAWA

Iako predstoje}u grejnu sezonu, kada je o tehni~kim pripremama re~, JKP “â~ak” do~ekuje spremnije nego ikada, zbog krize u Ukrajini i neizvesnog snabdevawa Srbije gasom, grejawe sa daqinskog sistema tokom ove zime moè biti dovedeno u pitawe. Zbog toga je Vlada Srbije blagovremeno upozorila sve toplane koje mogu da koriste alternativno gorivo, da nabave odre|ene zalihe mazuta. U svojim rezervoarima u gradskoj i toplani “[umadija” ovo javno preduze}e bi moglo, ukoliko bi imalo sredstava, da kupi i uskladi{ti oko 750 tona mazuta, dok bi mu za ~itavu sezonu i kada bi sve kotlarnice radile na mazut, bilo potrebno oko 5.000. Po{to nema novca za nabavku ovog energenta, nadle`ni su se obratili ~elnicima Grada, traè}i finansijsku podr{ku iz buxeta, ali odogovor jo{ nisu dobili.

dmah po zavr{etku pro{le grejne sezone, nastavqena je revitalizacija toplovoda, zapo~eta pro{le godine na osnovu programa KfW 4 i do 15. septembra bi}e zavr{eni svi ma{inski radovi, uveren je direktor JKP “^a~ak” Obrad Stevanovi}: - Usledi}e potom ispitivawe i puwewe sistema i gra|evinski radovi, odnosno “vra}awe” deonica kojima je postavqen cevovod u prvobitno stawe. Radovi su zavr{eni u Bulevaru oslobo|ewa, Nemawinoj i Bulevaru Vuka Karaxi}a. Preostalo je da budu zameweni kraci cevovoda od O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, do zgrade “Solidarnost 4” i u Ulici Svetozara Markovi}a, od Nemawine do centra. Radovi se obavqaju

planiranom dinamikom, uprkos brojnim pote{ko}ama i podzemnim instalacijama na koje izvo|a~ nailazi tokom kopawa, a koje nisu ucrtane u katastar. Tako }e do po~etka grejne sezone biti rekonstruisano ukupno oko 4,5 kilometra vrelovoda i okon~ana velika investicija, koja je finansirana iz kredita Nema~ke razvojne banke od oko 1,6 miliona evra. Osim toga, preduze}e je sopstvenim sredstvima finansiralo rekonstrukciju dva kraka u Bulevaru Vuka Karaxi}a i po jednog u Nemawinoj i Ulici Danice Markovi}. Nove deonice cevovoda postavqene su i u Nu{i}evoj i za objekat broj 53 u Ulici kneza Milo{a, u kome smo svake zime registrovali velike gubitke tople vode. Toplovod }e prakti~no biti spreman

REPROGRAM NA 12 MESECI Javno komunalno preduze}e “â~ak” nudi veoma povoqne uslove za izmirewe duga, odnosno reprogram na 12 meseci. Osim toga, preduze}e se ugovorom, koga potpisuje sa najve}im neplati{ama, obavezuje i da otpi{e 30 odsto “kaznene” kamate na glavnicu duga, podse}a Stevanovi} i poziva korisnike da do|u u preduze}e i sa nadle`nima se dogovore o na~inu i dinamici izmirewa zaostalih obaveza. - Pozivamo gra|ane koji nisu platili ra~une, da do|u u firmu, da bismo se dogovorili i oni izbegli utuèwa i sudske tro{kove, koji nisu zanemarqivi. Preduze}e im je prakti~no izbrisalo tro{kove advokata, jer ve} duè vreme na ovom poslu angaùjemo na{e pravnike. Nudimo sve povoqnosti, zbog ~ega molim sugra|ane da pla}aju grejawe i onoliko, koliko mogu, jer svi smo svesni velike ekonomske krize u Gradu i ~itavoj dràvi - apelovao je direktor Stevanovi}.

100 odsto i gubici }e biti minimalni i to na nekim “spojevima” i kracima koje nismo stigli da zamenimo. Osim zavr{nih radova na magistralnom cevovodu, u toku je i remont kotlova u gradskoj toplani, a ugovoreni su i servis gorionika remont cirkulacionih pumpi i hemijsko ~i{}ewe izmewiva~a toplote u podstanicama, {to bi tako|e trebalo da bude zavr{eno do po~etka grejne sezone. Preduze}e ima stru~ne qude za sve ove poslove, koje }e prvi put, posle du`e

DUGUJU GRA\ANI, A DUGUJE I JKP Iako firma potra`uje “milionske” sume, uspela je da izmiri mnoge “nasle|ene” obaveze iz prethodnog perioda i vrati skoro 200 miliona duga za energente, rate kredita i materijal. Po{to za gas duguje oko 95 miliona dinara, ~elnici JKP su planirali da podignu kredit od 30 miliona dinara, da bi do kraja sezone dug po ovom osnovu “sveli” na 40, veruje direktor Stevanovi}. Od nadle`nih u “Srbijagasu”, napomiwe on, dobijeno je obe}awe da }e za 30 dana biti prolongirano izmirewe duga iz prethodne sezone: “Preostala nam je jo{ obaveza da platimo tri cisterne mazuta dobijene iz robnih rezervi, koji je potro{en pre nekoliko godina. Sve ostale ra~une blagovremeno pla}amo i redovno ispla}ujemo zarade zaposlenima.”

vremena, obaviti u sopstvenoj reìji, da bi, napomiwe direktor Stevanovi}, smawilo tro{kove. Iako je pove}an procenat naplate, potraìvawa su dostigla iznos od oko 300 miliona dinara, od kojih skoro 150 “otpada” na utuène korisnike, ~ija su sudska re{ewa izvr{na. Me|utim, izvr{ewa su, nagla{ava on, veoma spora, a najavqeni sastanak direktora komunalnih preduze}a sa predsednicima sudova, na kome bi upravo trebalo da se postigne dogovor o

aùrirawu i ubrzawu ovih postupaka, jo{ nije odràn. Mnogo vi{e od potraìvawa i dugovawa, nadle`ne brine neizvesnost u snabdevawu gasom, jer napomiwe Stevanovi}, u Banatskom dvoru ima rezervi za grejawe za 90 dana i ovaj energent }e iskqu~ivo biti distribuiran korisnicima koji nemaju alternativno grejawe, ustanovama, bolnicama... On podse}a da, sa druge strane, samo Beograd “vu~e” oko 400.000 tona mazuta i da ostali gradovi, ukoliko ga {to pre ne nabave, mogu ostati bez ovog alternativnog goriva. - Po{to nam zbog svega toga predstoji veoma neizve-

sna zima, poku{a}emo da eventualne nesta{ice energenata ubla`imo, skra}ewem grejnog dana po sat izjutra i uve~e, da bismo grejnu sezonu “doveli” do kraja. Bez obzira na sve to, nije planirano poskupqewe usluga, izuzev ukoliko gas drasti~no ne poskupi. A posledwe pove}awe cena od 1,5 odsto, nastoja}emo da “izdr`imo” {tedwom - najavio je Stevanovi} i podatkom da su ovog septembra ukupne grejne povr{ine ve}e za oko 8.000 kvadrata, nego pro{log, demantovao pri~e u javnosti da korisnici sve masovnije podnose zahteve za iskqu~ewe stanova sa daqinskog sistema. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

DRU[TVO

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

UNIJA SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE ORGANIZOVALA [TRAJK UPOZOREWA

JEDINI SMO SE POBUNILI - nagla{ava predsednik Unije Dragan Matijevi} i najavquje da }e, ukoliko bude usvojen predlog Vlade o smawewu zarada zaposlenih, ovaj sindikat odr`avati proteste dva puta mese~no, prilikom svake isplate

umiraju}i rezultate {trajka, koji je Unija uprili~ila u ponedeqak, na dan po~etka nove {kolske godine, Matijevi} navodi da je centralnom protestu, na Trgu Nikole Pa{i}a u Beogradu, prisustvovalo oko 1.000 prosvetnih radnika iz 40 gradova Srbije, a da ~asovi nisu odr`ani u 350 {kola, me|u kojima i u 17 obrazovnih ustanova u ^a~ku (u ostalima se vodilo ra~una o minimalnom procesu rada, pa su ~asovi skra}eni na 30 minuta).

i melangholija, kakvo li je tek stawe u drugim sferama? Poznato je da se Unija profilisala kao najborbeniji sindikat, a u celoj pri~i je najva`nije sindikalno rukovodstvo. Svakom dosada{wem ministru pripremili smo bar jedan {trajk, izuzimaju}i Qiqanu ^oli}, za koju nismo imali vremena jer je na toj du`nosti bila svega pet meseci.

- Zadovoqan sam odzivom, posebno protestu u Beogradu. Em su do{li prosvetari iz velikog broja gradova, em smo pokazali da smo jedini dru{tveni sloj koji je na{ao za potrebno da se pobuni protiv namere Vlade da smawi zarade u javnom sektoru.

- Ono {to svaki pravi sindikalac mora da radi jeste da za{titi materijalni polo`aj zaposlenih. Prose~na zarada u Srbiji je 45.000, a prosek plate u prosveti 43.000 dinara. Najvi{e me boli {to, iako obrazovawe u pore|ewu sa svim ostalim oblastima ima najve}i procenat zaposlenih sa visokom {kolskom spremom, 70 odsto, prosvetari primaju platu ispod proseka. U tome vidim animozitet ove dr`ave prema sopstvenoj inteligenciji.

- [ta vas, kao dugogodi{weg prosvetnog radnika i sindikalca, najvi{e boli?

- Ostali sindikati prosvetnih radnika vam se nisu prikqu~ili? - Ni svi prosvetni radnici se ne pona{aju isto. Kada su se me|u one koji bi trebalo da budu najsvesniji deo dru{tva i da vaspitavaju primerom uvukle letargija

- Oni koji, tako|e sa fakultetskim diplomama, rade u privatnom sektoru i ~esto

primaju jo{ mawu platu, nemaju suvi{e razumevawa za va{e nezadovoqstvo? - Kod nas se pre{lo na neoliberalni privredni koncept iz 19. veka, a da sindikalni ìvot nije pratio taj koncept, niti je dràva podsticala razvoj sindikalizma. Tako se dogodilo da poslodavac ima potpuno odre{ene ruke, a radniku nije ostavqena nikakva mogu}nosti da se za{titi ili iskaè nezadovoqstvo. Vlast je ovih dana u svojoj perfidnosti oti{la i korak daqe, su~eqavaju}i javni i privatni sektor po principu “zavadi, pa vladaj”. Ni{ta ne}emo posti}i ako kukamo jedni na druge, jedni drugima zavidimo ili otimamo. Svako mora da se u svom domenu bori i izbori za svoja prava - [ta Unija daqe namerava? - Onog dana kada u Skup{tini bude raspravqano o rebalansu buxeta, {to podrazumeva i odluku o umawewu plata, u Beogradu }emo odràti protest, a u {kolama ne}e biti nastave. Ukoliko odluka bude doneta, uvek kada prosvetnim

radnicima bude ispla}ivana zarada, a to zna~i 6. i 21. u mesecu, organizova}emo jednodnevni {trajk upozorewa. Ne}emo prestajati da ih podse}amo na gnusobu koju su u~inili sve dok odluka ne bude ukinuta. - Zahtev da prosveta i zdravstvo budu izuzeti iz odluke o umewewu zarada u javnom sektoru za 10 odsto, samo je jedan od zahteva Unije. Da podsetimo i na ostale. - Drugi zahtev se odnosi na tehnolo{ki vi{ak u prosveti. U Srbiji se svake godine u {kolu upisije od 7.000 do 10.000 mawe dece, pa izme|u 300 i 700 kolega gubi ~asove ili wihov deo. Tra`imo da se pitawe tehnolo{kog vi{ka re{ava sistemski i da se odmah obustavi primawe novih qudi u obrazovni sistem. Unija, tako|e, insistira na dono{ewu zakona o platnim razredima, koji bi regulisao primawa u javnom sektoru. Nelogi~no je, a i nemoralno, da plata ~inovnika u dr`avnoj agenciji bude vi{estruko ve}a od zarade profesora ili lekara. E.V.

ZAPO^ETI PRIPREMNI RADOVI NA LOKACIJI BUDU]EG PRIHVATILI[TA ZA NAPU[TENE @IVOTIWE

AZIL „ÛVA” GRADSKE PARE ako je ugovor o izradi projekta izgradwe prihvatili{ta za napu{tene ìvotiwe zakqu~en jo{ u decembru 2013. i re{ewe o gra|evinskoj dozvoli izdato u martu ove godine, radovi u sklopu prve faze zapo~eti su tek pre nekoliko dana. Ovaj posao vredan (ra~unaju}i i PDV) 29.388.283 dinara, na osnovu ugovora, zakqu~enog 13. avgusta, poveren je grupi ponu|a~a, koju ~ine Biro za izgradwu, inèwering i projektovawe “Ramark” i Zanatska zadruga “Univertzal”. U postupku javne nabav-

ke velike vrednosti ova privatna firma i ZZ su dostavili najpovoqniju ponudu, odnosno prihvatili da radove u okviru prve faze izvedu u predvi|enom roku od 90 kalendarskih dana i za 5.812.344 dinara. Objekat za sme{taj napu{tenih `ivotiwa bi}e, da podsetimo, izgra|en na katastarskoj parceli, na granici izme|u Mili}evaca i Rakove, koju je Grad kupio od privatnih vlasnika. - U sklopu prve faze radova zapo~eti su gradwa pristupnog puta lokaciji na kojoj }e

biti podignuto prihvatili{te i takozvano planirawe terena. Osim toga, projektom su u ovoj fazi predvi|eni i izrada potpornih zidova i drugi radovi koji treba da omogu}e po~etak gradwe objekta - rekao je predstavnik jednog izvo|a~a Radovan Markovi}, vlasnik preduze}a “Ramark”. Ako je verovati onoj narodnoj, da }e sve {to je zapo~eto, biti i zavr{eno, Grad }e kona~no dobiti azil, uprkos i ~iwenici da je ove godine na posebnoj buxetskoj poziciji za tu investiciju planirana

GRADSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE POSTAVQA PITAWE LOKALNOJ VLASTI: elevantni statisti~ki podaci pokazuju da je Srbija tre}a zemqa u Evropi po stopi smrtnosti od bolesti kardiovaskularnog sistema i kako je sr~anih bolesnika sve vi{e u Srbiji i u â~ku, postavqamo pitawe: “Da li lokalna vlast zaista vodi ra~una o zdravqu svojih gra|ana”? Kao i mnogo puta do sada, o~ekujemo odgovor od lokalne vlasti da o tome odlu~uje Ministarstvo zdravqa i da to nije u wenoj nadle`nosti. Sa tim se ne slaèmo i nikada se ne}emo sloìti, jer, ko je odgovoran za zdravqe svojih sugra|ana, ako nije lokalna vlast.

~etvrtina od ukupno potrebnih sredstava (oko 7,5 miliona dinara). Nad ~iwenicom da su u proteklom periodu izdvajana pozama{na buxetska sredstva za usluge sme{taja i veterinarskog zbriwavawa, mahom pasa lutalica u po`e{kom azilu, mo`da prevagne odluka da rebalansom buxeta budu izdvojena dodatna sredstva za gradwu ovog objekta, da bi on bio zavr{en u nekom razumnom roku. Jo{ ja~i argument koji bi nadle`ni i gradski finansijeri trebalo pritom da imaju u vidu je podatak da je

u ovoj godini iz gradske kase gra|anima na ime {tete od ujeda pasa lutalica ispla}eno 8,1 milion dinara. Od te sume, sa 6,9 miliona dinara, na osnovu sporazuma namireno je 241 lice, a za prinudnu

naplatu izdvojeno je 1,2 miliona dinara. U 2013. je za ove namene obezbe|eno 12, a godinu dana ranije osam miliona dinara, podaci su iz Gradske uprave za finansije. M. N.

ZA[TO ^A^AK NEMA ANGIO SALU?

U angio sali bi se sprovodili programi koronografije, implantacije stenta, interventno zbriwavawe akutnih infarkta i ugradwa pejsmejkera. Primarna svrha je svakako zbriwavawe pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. Kako bi se spasao `ivot takvih pacijenata, najva`nije je da se reaguje u toku prvog, ili prva tri sata, a procene su da postojawe angio sale pacijentu “u{tedi 60 minuta”, ~ime se pove}ava procenat uspe{nosti. Ovaj podatak je kqu~an za realizaciju ovoga projekta kod Ministarstva i ide u prilog ^a~ku, jer je udaqenost

do najbliìh angio sala u okruèwu (Uìce, Kragujevac, Vaqevo) oko 60 minuta i tu se gubi dragoceno vreme, uz rizike koje sa sobom nosi transport takvih bolesnika. Sa druge strane, podatak da je od â~ka do najudaqenijih krajeva Moravi~kog okruga potrebno oko 60 minuta, kao i to da na tom podru~ju gravitira vi{e od 200 hiqada stanovnika, tako|e ide u prilog da â~ak dobije angio salu i postane centar Moravi~kog okruga za interventnu kardiologiju . Investicija neophodna za otvarawe angio sale sa opremom, prostorom i obukom kadrova izno-

si oko 90 miliona dinara. Gradski odbor Demokratske stranke pokre}e inicijativu: DA ÂÂK DOBIJE ANGIO SALU! Pozivamo Ministarstvo zdravqa, lokalnu vlast, ministre i narodne poslanike iz â~ka, privrednike i gra|ane da se ukqu~e u realizaciju ove veoma bitne ideje, ~ime bi stanovnici Moravi~kog okruga dobili ve}i nivo zdravstvene za{tite. Naravno, najvi{e o~ekujemo od lokalne vlasti, jer je ona preuzela odgovornost za uspe{no vo|ewe grada. Informativna slu`ba GrO DS â~ak

GRAD

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

„KARAVAN” MINISTARSTVA DR@AVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE PRO[LOG PETKA GOSTOVAO U ^A^KU

MORA SE PODI]I DELOTVORNOST DR@AVE

snovni ciq zapo~etih reformi javne uprave u Srbiji je podizawe delotvornosti dràve i reorganizacija javne uprave, u kojoj su neodgovaraju}a struktura i produktivnost zaposlenih mnogo ve}i problem od vi{ka broja radnika u javnom sektoru dràve i lokalnih samouprava. O ovim naporima Ministarstva dràvne uprave i lokalne samouprave pro{log petka govorila je gradona~elnicima i predsednicima op{tina iz Moravi~kog okruga ministarka i potpredsednica Vlade Srbije Kori Udovi~ki, koja sa saradnicima, kako je rekla, “ u karavanu” ovog ministarstva putuje po Srbiji i informi{e se o stawu u grado-

- Posebno smo naglasili probleme koji se javqaju u na{im naporima da smawimo broj zaposlenih, da ne bismo pritom proizvodili jo{ ve}e neracionalnosti. ^ekamo na odobrewa koja se donose na centralnom nivou, na osnovu uredbe koja predvi|a i izuzetke za sve korisnike javnih sredstava, pa i za lokalne samouprave, koje mogu nekoga dodatno da zaposle, dok broj radnika polako smawujemo, penzionisawem i sli~no. Dogovrili smo se i da pokrenemo inicijativu o izmeni te uredbe, da bismo postavili boqe podsticaje za racionalnije pona{awe lokalnih samouprava, tako {to }e odlu~ivawe o tome, koliko i gde }e zaposliti novih rad-

ZA[TO KASNI POMO] POPLAVQENIMA? U Vladu Srbije u{la je, kako je rekla ministarka Udovi~ki, svesna ~iwenice da je lo{a koordinacija u radu, izme|u delova dràvne uprave, javne uprave i organa, najve}a slabost Srbije i da je to nasle|eni problem, i {to je dobila podr{ku nadle`nih da poku{a da ga re{i: - Uspostavqawe Kancelarije za obnovu poplavqenih podru~ja je zahtevalo ogroman napor, kao {to su veliki napor uloìla i sva resorna ministarstva da bi, s obzirom na hitnost, ipak, blagovremeno odgovorila na sve zahteve poplavqenih i o{te}enih doma}instava. Bilo je o~ekivano da do|e do ka{wewa i neusagla{enosti, jer postoji nerazra|en, naru{en i nerazvijen sistem, {to aktulena vlast nastoji da popravi. Verujem da su ka{wewa privremena, i da }e dràva uspeti da isplati sve pomo}i pre zime.

vima i op{tinama. Ona je najavila da }e ministarstvo na ~ijem je ~elu, “intervenisati kod ostalih da uspostave boqu koordinaciju izme|u Republike i lokalnih samouprava i da se obezbedi ve}a odzivnost republi~kih vlasti, kada je re~ o potrebama lokalnih samouprava.”

nika, biti direktno povezano sa tim gde i koliko }e u{tedeti. Svaka jedinica lokalne samouprave treba sama da napravi svoj program racionalizacije i smawi broj zaposlenih tamo gde ima vi{kova, i dovede nove qude samo na mesta na kojima su oni najpotreb-

Odgovaraju}i na pitawa novinara, naglasila je da posete op{tinama i gradovima ne slu`e “za nadzor, niti za ispitivawe i otkrivawe lo{eg u wihovom radu”, ve} da bi se sagledalo stvarno stawe na terenu i ministarka sa saradnicima videla {ta ministarstvo mo`e i treba da preduzme, da bi lokalne zajednice boqe radile i funkcionisale. Najavila je da }e novi Zakon o inspekcijskom nadozru do-

MINISTRI SE NE ODAZIVAJU

niji, preporuka je ministarke Udovi~ki, koja je naglasila da }e ovu inicijativu ministarstvo podneti Vladi Srbije i predlo`iti razumni rok u kome takav sistem mo`e biti postavqen na racionalnije osnove. Sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i predsednicima op{tina Gorwi Milanovac, Lu~ani i Ivawica, na pro{lonedeqnom skupu, ~iji je doma}in bio na~elnik Moravi~kog upravnog okruga Darko Domanovi}, ministarka Udovi~ki je razgovarala i o nadle`nostima i odlu~ivawu na republi~kom i lokalnom nivou, odnosno kako su i da li su oni na najboqi na~in podeqeni: - Protivgradna za{tita je, na primer, u nadle`nosti Sektora za vanredne situacije pri MUP, koji je zapo~eo izmenu propisa, upravo da bi odlu~ivawe u ovoj oblasti bilo “spu{teno” na lokalni nivo, jer motivacija i dono{ewe odluka o upotrebi protivgradne za{tite su u rukama op{tina i gradova. U dijalogu sa ~elnicima lokalnih samouprava i Stalnom konferencijom gradova i op{tina nastojimo da “izvu~emo” ono {to je najhitnije, da bismo popravili najoptimalnije aspekte poslovawa, dok ne popravimo ~itav sistem. To }e delimi~no biti regulisano i novim Zakonom o finansirawu lokalnih samouprava, koje priprema Ministarstvo finansija, sa kojim se o svemu tome dogovaramo.

U prethodnom periodu ~elnici lokalnih samouprava su se suo~avali sa brojnim problemima, me|u kojima je jedan od goru}ih zahtev za smawewe broja zaposlenih u upravama, ustanovama i javnim preduze}ima, {to }e aktuelna vlast na najboqi na~in re{iti, uveren je posle sastanka sa ministarkom i potpredsednicom Vlade Srbije gradona~elnik Vojislav Ili}: - Razgovarali smo i o problemima koje su poplave donele â~ku i drugim gradovima i op{tinama i predo~ili ministarki da su gra|ani nezadovoqni zbog spore pomo}i dràve, zbog ~ega svakodnevno dolaze kod nas. Veliki problem je i nezaposlenost, koji moramo re{avati zajedni~ki, zbog ~ega se Vlada i resorna ministarstva moraju odazivati na pozive gradona~elnika i predsednika op{tina. Ne moèmo mi pozivati ministre i predstavnike Vlade desetine puta, a da se oni ne odazivaju. Mi nismo dokoni qudi, ve} èlimo da prevazi|emo brojne probleme, zbog kojih nam se gra|ani obra}aju, a koje lokalna samouprava ne moè da re{i sama - rekao je gradona~elnik Ili}, uveren da }e ministarka Udovi~ki obavestiti Vladu Srbije o svim te{ko}ama sa kojima se suo~avaju gradovi i op{tine, a koje ne mogu da prevazi|u bez pomo}i dràve.

prineti ja~oj koordinaciji, odrediti prioritete u inspekcijskim pregledima i “poja~ati” upravnu inspekciju, koja se “ne}e fokusirati na formalnosti, ve} na su{tinu poslovawa”. M. N.

OD 1. SEPTEMBRA POBOQ[ANI JELOVNICI U PORODILI[TIMA

BOQA HRANA I U ^A^ANSKOM PORODILI[TU

dluka Ministrstva zdravqa da u porodili{tima {irom Srbije budu nutritivno sadr`ajniji jelovnici za trudnice i porodiqe primewena je i u ~a~anskoj Bolnici. Po re~ima portparola ovda{weg Zdravstvenog centra dr Miroslava Sretenovi}a, u na{em porodili{tu boqu hranu pacijentkiwama slu`e ve} ~etiri sedmice. - Odluka Ministrstva je zvani~no stupila na snagu 1. septembra, ali mi smo po-

~eli da je primewujemo pre dvadesetak dana, kada su stigle preporuke za boqe jelovnike trudnicama i porodiqama. Naravno, ishranu smo poboq{ali u skladu sa svojim mogu}nostima. One svakodnevno dobijaju tri glavna obroka i dve u`ine, vo}ne ili mle~ne. Kako nismo imali integralno bra{no i jo{ nekoliko preporu~enih namirnica, raspisali smo tender za wihovu nabavku - potvrdio je dr Sretenovi}.

Preme preporukama Radne grupe Ministrstva zdravqa, koja je sa~iwavala jelovnike, trudnice bi dnevno trebalo da unesu 2.000 do 2.200 kalorija, ali ne i da jedu za dvoje. U wihovoj ishrani su zastupqene `itarice, integralna peciva, mawe masna mesa, piletina i junetina, povr}e, vo}e, mle~ni proizvodi. Dok su u bolnici, ne}e jesti bureke ili lisnata testa. Za doru~ak }e, na primer, dobijati integralni hleb, kuvano jaje, mladi beli

sir, sveù salatu, a za uìnu jabuku ili integralno pecivo. Naravno, ru~ak }e biti bogatiji, supa, pire krompir, dinstana {argarepa, piletina, me{ana sveà salata i hleb. - Ima}emo unutra{wu i spoqnu kontrolu da proverimo da li je svuda ova odluka primewena - stru~waci Radne grupe za unapre|ewe ishrane trudnica i porodiqa Ministrstva zdravqa. Z. J.

DRU[TVO

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

NOSTALGIÂN RAZGOVOR DVOJ Milo{ Jovanovi} (1912 - 1998), pravnik i pomo}nik javnog tuìoca, i Dobrivoje Jovanovi}, doktor tehni~kih nauka koji danas ima 92 godine, ve}i deo ìvota su proveli u Beogradu, ali su uspomenama na svoje pretke, detiwstvo i mladost zauvek ostali povezani sa ~a~anskim krajem. Kad god bi se sastali, ro|aci su se prise}ali prohujalog vremena, doga|aja i qudi iz zavi~aja, a pri~u potkrepqivali razgledawem fotografije iz porodi~nih albuma. Tako je bilo i tri meseca pred Milo{evu smrt. Dijalog dvojica Jovanovi}a objavqujemo zahvaquju}i Dobrivoju, koji ga je zabeleìo i tako sa~uvao od zaborava.

a ~ujemo ~ega smo se prise}ali moj ro|ak Milo{ R. Jovanovi} i ja, aprila 1998. u wegovom stanu u Beogradu. Ukratko sam mu ispri~ao kako je moj deda Vasilije napustio ariqsko selo Dobra~e, nakon smrti wegovog strica Milije, koji je bio terzija i oènio se udovicom Ikonijom iz Beqine. - Tvoj deda Vasilije - preuze Milo{ pri~u - napustio je rodno selo i ostao da ìvi i stvara porodicu u Beqini, na imawu koje mu je zave{tala wegova strina Ikonija. Ne{to kasnije wegov ro|eni brat Mina, moj deda, tako|e napu{ta rodne Dobra~e. On se ne nastawuje u Beqini, ve} u susednoj Pridvorici, oèniv{i se mira`xijkom Jelkom Kova~evi} iz tog sela. Wihovo najstarije dete je moj stric Milenko, a on se oènio Dragojlom Mitrovi} iz Negri{ora, koja mu je rodila {estoro dece: Du{ana (oènio se Leposavom sa kojom nije imao decu), Milevu (udatu za Rajka Peri{i}a iz Parmenca), Ruìcu (udatu za Zdravka Petronijevi}a iz Parmenca), Stanimirku Caju (udatu za Dragoquba Tiosavqevi}a, kroja~a iz Ri|aga), Jagodu (udatu za Paveli}a iz Bawaluke), i Leposavu, udatu za Rajka Jovanovi}a iz Pridvorice. To su Jovanovi}i Ajda~e, se}a{ li se Koste Ajda~e? Milenko je poginuo u ratu protiv Austrijanaca, u borbi u Prawanima 1914. godine, i sahrawen na grobqu u Jezdini. Na istom grobqu sahrawen je i moj deda Mina koji je umro od {panske groznice 1919. godine u Pridvorici. Stric Vu~ko je radio kao ekonom u

bolnici u Podriwskoj Loznici, gde je i umro 1919. godine. Nije ostavio potomstvo. DETIWSTVO BEZ OCA - Moj otac Ratko - nastavqa Milo{ porodi~nu pri~u rodio se u Pridvorici, oènio Darinkom Radowi} iz Turice, februara 1912, a ve} u aprilu oti{ao u Prvi balkanski rat. Umro je od tifusa u Dra~u, u jesen 1912. Tako sam ja postao siro~e pre nego {to sam se rodio, a svet sam ugledao 10. decembra iste godine. Na grobqu u Jezdini moja majka je podigla spomenik mome ocu na kome, pored ostalog, pi{e: „Na humkama u tu|ini srpsko cve}e ne}e ni}i, poru~ite mome sinu da mu nikad ne}u sti}i“. Ideja da se ovi stihovi ukle{u mislim da je potekla od Tihomira, tvoga oca, koji se u Prvom svetskom ratu povla~io sa srpskom vojskom kroz Albaniju i u~estvovao u proboju Solunskog fronta. Majka i ja smo ìveli u istoj ku}i i doma}instvu sa strinom Dragojlom i wenom decom. Obe su ostale udovice. Mojoj majci je mu` stradao u Prvom balkanskom ratu, a strini u Prvom svetskom. Slagale su se u vo|ewu zajedni~kog doma}instva od ukupno devet ~lanova. Nije bilo lako hraniti, odevati i obuvati sedmoro dece, jedno drugom do uveta, ni u mirnodopsko vreme, a kamoli u doba austrijske okupacije. Vladala je prava glad. Ono stoke {to smo imali morali smo da krijemo u {umi da ih ne odvedu okupatorski vojnici. Ako bi nas uhvatili da to ~inimo, sledila bi èstoka kazna. I mi deca ose}ali smo da nismo slobodni i ropstvo je na svima

Odeqewe VIII/3 ~a~anske Gimnazije, {kolske 1930/31.

ostavilo duboke oìqke. Osnovnu {kolu sam poha|ao u Jezdini, od 1919. do 1923. godine, u~iteq mi je bio Vladimir Vela{evi}. Tvoj brat Mirko je po{ao u prvi razred kad sam ja bio u tre}em. U ono vreme, po zavr{etku osnovne {kole, koja je trajala ~etiri godine, veoma mali broj dece sa sela je nastavqao {kolovawe u gimnaziji. - Ko je odlu~ivao da ti krene{ u gimnaziju? - Tvoj otac Tihomir se po dolasku sa Solunskog fronta mawe bavio poqoprivredom. Te poslove je svalio na strina Zorku, a on se posvetio politici. Pripadao je Radikalnoj stranci Nikole Pa{i}a, radio u op{tini kao delovo|a, a dva puta je izabran za predsednika Op{tine pakovra}ske. Posebno se interesovao za razvoj {kolstva i bio jedan od osniva~a {kole u Jezdini. Tihomir je prema meni imao posebne simpatije, verovatno zbog toga {to sam ostao bez oca, pa je savetovao moju majku i strinu da me daju u gimnaziju. U prvi razred Dràvne realne gimnazije u â~ku upisao sam se 1923, a veliku maturu poloìo 1931. godine.

Proslava 50. godi{wice mature

[KOLSKI DRUGOVI SU KAO ROD RO\ENI - Te 1923. godine, kad si ti krenuo u gimnaziju, ja sam se rodio. Moj brat Mirko se upisao u prvi razred gimnazije 1925, kad se rodio moj brat Du{an. Vidim, sa~uvao si fotografiju na kojoj se nalazi skoro celo tvoje odeqewe. Mo`e{ li danas, posle 67 godina, da se priseti{ ovih mladi}a, tvojih {kolskih drugova? - Da poku{am. Prvi u gorwem redu sleva nadesno je Miroslav Nikitovi} iz

Vrani}a. On je novinar lista “Politika”. Otac mu je bio u~iteq u Vrani}ima, a sestra Milesa Nikitovi} profesor Gimnazije u â~ku. Do Miroslava su Milovan ]eramilac iz â~ka, @arko Bogovi}, zvani Crnogorac, i Petar Stamboli}, iz sela Brezove kod Ivawice. Sa wim sam sedeo u istoj klupi. On je zavr{io ~etiri razreda gimnazije u Ivawici, a od petog razreda je u~io u â~anskoj gimnaziji. Profesor Dragi Popovi}, koji nam je predavao kwièvnost, bio je ro-

dom iz Ivawice, pa je zato imao posebne naklonosti prema Stamboli}u i hrabrio ga u u~ewu. Petar je kasnije bio u partizanima, a posle rata postao visoki funkcioner. Zzavr{io je Poqoprivredni fakultet u Zemunu. Bio je i predsednik Jugoslavije. Odmah posle oslobo|ewa za{titio je profesora Dragog, koji je bio u velikoj nemilosti nove vlasti. Petar je i meni pomogao da se zaposlim u Beogradu posle moga povratka iz nema~kog zarobqeni{tva. Ali, vratimo

DRU[TVO

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

ICE VREME[NIH JOVANOVI]A pravilno. Ja sam dobro i zdravo {to tako|e tebi i svim tvojim `elim. Puno pozdrava tebi i svim tvojim. [aqem ti jednu fotografiju za se}awe. Pozdravi moje kod ku}e i Stani{u i wegove. Va{ Radovan.“ Po zavr{etku rata Radovan se nije vratio u Srbiju ve} je oti{ao u Ameriku u Klivlend, gde je i umro. Posmrtni ostaci su iz Amerike preneti u Srbiju i sahraweni na grobqu u Beqini. Nego, ko je slede}i me|u glumcima na fotografiji?

se fotografiji. Sedmi je Milinko Ku{i}, tako|e iz Ivawice. I on je bio u partizanima i u toku rata umro od tifusa. Do wega je Milutin Damwanovi} iz Gorweg Milanovca. êtiri razreda gimnazije je zavr{io u Milanovcu, od petog razreda poha|a gimnaziju u â~ku. Jedanaesta osoba na slici je moja malenkost. Vidi{ li kakav odrpan kaput nosim? Bio sam najsiroma{niji. - Ko su ovi u drugom redu, sleva nadesno? - Radoslav Zoranovi} iz â~ka, wegov brat drào je poznatu gvo`|arsku radwu „Zoranovi} i brat“ kod pijace, Radomir \eni} iz Br|ana, Nedeqko Kratovac, otac mu je bio abaxija u Poègi, Miodrag \urovi} iz bogatije porodice iz Gorweg Milanovca, gde je zavr{io ~etiri razreda gimnazije a od petog u~io sa nama u â~ku, @ivojin Bo{kovi}, koga smo zvali Oxa, siroma{an |ak iz Kraqeva. Mladi} koji leì je Nenad Mijatovi} iz Gorweg Milanovca. - Se}a{ li se jo{ nekog druga iz gimnazije, koji nije na ovoj fotografiji? - Osmi razred Gimnazije u â~ku {kolske 1930/ 1931. imao je tri odeqewa od po 32 u~enika. VIII/1 je bilo ènsko i, po{to sam stanovao u Pridvorici i bio jako siroma{nog stawa, nisam imao priliku da se upoznajem sa devojkama iz tog odeqewa. Se}am se pojedinih |aka i iz VIII/2, koje je kao i moje VIII/3 bilo ~isto mu{ko. Obren Sti{ovi}, iz moje generacije, bio je {panski borac. Ratko Mitrovi} je bio komunisti~ki prvak i wega su Nemci obesili na pijaci u â~ku. POZORI[NE PREDSTAVE U BEQINI Sa~uvao si jo{ jednu zanimqivu fotografiju, iz 1930. godine. - Bio sam u sedmom gimnazije. Upraviteq Osnovne {kole u Jezdini je tada bio u~iteq Dragomir Filipovi}. I on je na slici, kao i u~iteqice Grozda i Olga Mitrovi}, sestra Ratka Mitrovi}a. ûdi{ se odkud ja, gimnazijalac, na fotografiji snimqenoj u Osnovnoj {koli. U to vreme sve {kole su, pored osnovne delatnosti, aktivno oba-

Glumci - amateri, Osnovna {kola u Jezdini 1930.

vqale i {iru, kulturnu i prosvetiteqsku misiju. U okviru tog rada, u~iteq Filipovi} je sastavio amatersku gluma~ku ekipu, dramsku sekciju, pozivaju}i pojedine li~nosti koje su nekada bili |aci te {kole, me|u wima i mene. U~iteq Filipovi} i u~iteqice Grozda i Olga bi odabrali neki pozori{ni komad, uve`bavali ga sa glumcima i odre|enih dana izvodili predstave za narod, na pozornici improvizovanoj u najve}oj u~ionici. Glumci na ovoj fotografiji su obu~eni u kostime za komediju „Izbira~ica“ Koste Trifkovi}a. - Se}a{ li se imena glumaca sa fotografije i uloga koje su tuma~ili? - Kako da ne. Prva sleva je u~iteqica Grozda, a do we Branko Peruni~i}, u~iteq u nekoj {koli, u glavnoj ulozi. Wegovi ujaci su Strahiwa i Radomir Eri} iz Beqine. Koviqka Eri}, tako|e iz Beqine, igrala je Mar~iku, devojku oko koje su se svi vrteli. Koviqka je poha|ala gimnaziju nekoliko razreda, a onda se udala za Milorada Kova~evi}a, zemqoradnika iz Pridvorice. Ona je }erka Perse Eri}, kojoj je mu` poginuo u ratu. Kasnije je dovela u ku}u svoga qubavnika Vukomana Grujovi}a iz Parmenca. Vukoman je imao jednu drvenu nogu i bavio se stolarskim poslovima. - Mi{o, zna{ li da je Per-

sin Vukoman za ìvota napravio dva mrtva~ka sanduka, za sebe i za Persu. Sanduke je stavio na tavan i u wima drào pasuq trideset godina do svoje smrti. Umro je pre Perse. - Znam i {ta se de{avalo na dan Persine sahrane, 12. juna 1943. godine. U pogrebnoj povorci je bio moj ujak Boìdar Raketi} iz Beqine. Toga dana je u Beqini i drugim selima u okolini â~ka bila bugarska racija i Boà su tom prilikom bugarski vojnici izveli iz povorke i zajedno sa wegovim sinom Mirkom i suprugom Sofijom oterali u Kraqevo i predali ih Nemcima. Oni su Sofiju oslobodili, a ostale streqali na Vidovdan na „Ratarskom imawu“ - kraqeva~kom strati{tu na kome je u nekoliko navrata streqano oko 400 taoca. U istoj raciji Bugari su pohvatali Petra Eri}a i Vojimira Ikodinovi}a iz Beqine, a iz Parmenca u~iteqa Svetomira Paunovi}a. ÛDNI SU QUDSKI PUTEVI - Odosmo, opet, daleko. Vratimo se fotografiji. - êtvrta sleva je Katarina Kata Eri}, iz Beqine. Ne se}am se uloge koju je tuma~ila u komadu. Se}am se da je do Sokolskog doma u â~ku bila zgrada neke doma}insko radni~ke {kole i da je Kata zavr{ila ènsku zanatsku {kolu u kojoj se u~io

Radovan Eri} u Klivlendu

vez, {ivewe i sli~no. Jesi li ti poznavao Katu? - Kako da ne. Ona mi je bliska rodbina. Katina majka Vinka, supruga Dobrivoja Eri}a iz Beqine, i Stanislava, majka moje majke Zorke, su sestre. Ro|ene su u Grabu, od majke Miqe i oca Marka Ili}a. Vinka je ìvela 96 godina. U braku sa Dobrivojem Eri}em rodila je Miru, Radojku, Qubicu, Stanojku, Katarinu i sina Radovana. êtiri }erke su se udale za zemqoradnike, a najmla|a, Kata, je bila obrazovanija od svojih sestara i udala se za Dobrivoja Renduli}a, rodom iz Lu~ana, aktivnog narednika tada{we jugoslovenske vojske. U toku rata zajedno sa pa{enogom @ivojinom Gavrilovi}em iz Prijevora, Qubi~inim suprugom, pripadao je Ravnogorskom pokretu. U povla~ewu ~etnika pred partizanima, pred kraj rata, u gudurama Bosne izgubili su ìvot i @ivojin i Dobrivoje. Sa wima je bila

i Kata koja se jedva spasla. Posle rata udala se za udovca Perka ûmi}a. Nije imala decu ni u prvom ni u drugom braku. Negovala je Perkova dva sina iz prethodnog braka. Jedan od wih je poznati glumac Drago ûma. Vinkin sin Radovan oènio se Ratomirkom iz Rakove, koja mu je rodila }erke Milicu, Lelu i Nadu, i sina Milana. Pred rat Radovan je mobilisan u 55. pe{adijski puk, zarobqen od Nemaca i odveden u koncentracioni logor u Nema~ku. U vreme kad si bio u ratnom zarobqeni{tvu u Nema~koj, nisam samo tebi pisao dopisnice na nema~kom jeziku ve} i Radovanu Eri}u i jo{ nekim zarobqenicima (bio je obavezan tekst na nema~kom). Evo jedne takve dopisnice, koju meni pi{e Radovan 1942. iz zarobqeni~kog logora Stalag VI A. Sadràj preveden na srpski jezik glasi: “Dragi moj Dobrivoje, danas sam dobio tvoju kartu. Raduje me jer svaku kartu pi{e{ razumqivo i

- Milivoje Kova~evi}, zemqoradnik iz Pridvorice. Sa mnom je i{ao u osnovnu {kolu. Ja sam ga pozvao i predloìo u~itequ Filipovi}u da mu dodeli ulogu sluge u komadu „Izbira~ica“. U toku predstave se dva puta pojavqivao na sceni donose}i pismo. Milivoje je brat Milorada Kova~evi}a, obojica su za vreme rata bili nakloweni ~etnicima, a druga dva wihova brata, Milisav i Qubomir, partizanima. Krajem rata Milisav i Qubomir streqani su od strane ~etnika. Uzalud je Milivoje poku{avao da sa~uva bra}u. Ku}a porodice Kova~evi} je vrlo blizu na{e ku}e u Pridvorici. Jela, ne se}am se kako joj je prezime, u komadu je igrala majku Mar~ikinu. Bila je udata za abaxiju. Do we je mu{karac, ne se}am mu se ni imena ni uloge. Evo i Julke \okovi}, sestre Dragoslava \okovi}a iz Loznice, ne se}am se uloge koju je igrala. Stigli smo do mene, devetog po redu. I ja na glavi imam veliki {e{ir. Igrao sam ulogu [tancike. Deseta je Krstina, Ki}a, zaboravio sam joj prezime i rolu, ali pamtim da je stanovala sa Jelom, u Tovilovi}a ku}i preko puta Rajka Peri{i}a i u~iteqa Jove. Do we je Qubi{a Simovi}, iz sela Loznice, bio je tada u osmom razredu gimnazije, pa Olga Mitrovi}, u~iteqica {kole u Jezdini. Od onih koji sede, prva sleva je supruga u~iteqa Filipovi}a, pa Sreten Eri}, iz Beqine, u komadu je igrao ulogu Mar~ikinog oca. Sreten je dve godine stariji od mene, zavr{io je Gimnaziju u â~ku i U~iteqsku {kolu u Uìcu. Streqan je 1941. godine od strane nema~kih okupatora, kao u~iteq u nekom selu u okolini [apca. Pretposledwi je u~iteq Filiponastavak

DRU[TVO

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA vi}, a posledwi Budimir Dragi}evi} Bu}o iz Loznice. On nije zavr{io gimnaziju. Streqan je za vreme rata od strane nema~kih okupatora. - Boè moj, koliko qudi je streqano samo iz jednog malog sela Beqine? Ako se nisi zamorio, prokomentari{i malo i ovu noviju fotografiju, iz 1981. godine. - Ona je sa proslave 50. godi{wice mature. U sredini su profesori Dragi Popovi}, Risto Ristovi}, koji je predavao istoriju i Milka Topalovi} - Liga, fizi~arka. I ja sam na fotografiji, prvi u posledwem redu, zdesna nalevo. Osoba sa {e{irom je Blagomir Jeremi} iz Baluge. On i wegov brat blizanac Dragomir su bili siroma{ni |aci, toliko sli~ni da nismo mogli lako da ih razlikujemo. Posle mature Blagomir je ostao na selu, a Dragomir bio oficir u Nedi}evoj vojsci i streqan za vreme rata. Petar Stamboli} nije bio na toj proslavi, jer je te godine bio predsednik Jugoslavije - Milo{e, od ku}e u Pridvorici do Gimnazije u â~ku pe{a~io si putem koji vodi pored na{e ku}e u Beqini, gde ti se pridruìvao Mirko, pa ste odatle i natrag i{li zajedno. [ta ti je ostalo u se}awu iz va{eg druèwa? - Pa, i da nismo ro|aci, ostaje u se}awu drugarstvo iz {kolskih dana. Ponosili smo se onim |a~kim ka~ketima na glavi, jer smo znali da je velika privilegija biti gimnazijalac. Dok pe{a~imo od {kole izmewamo najnovije dogodov{tine od toga dana. U vi{im razredima svaki u svom razredu je ve} stekao odre|en broj drugova. Zato ne ~udi {to su tvojim roditeqima na drugi dan krsne slave Lu~indana gosti bili i Mirkovi {kolski drugovi, me|u wima Milo{ Mini} i Petar Stamboli}, koga je upoznao preko mene. Mirko je naj~e{}e bio spreman za polazak u {kolu i ~im se ja pojavim u dvori{tu on je uzimao spremqenu torbu sa kwigama i zajedno nastavqamo pe{a~ewe ka â~ku. De{avalo se da Mirko tek doru~kuje kad ja stièm iz Pridvorice. Tada ga sa~ekam, ako ne kasnimo, ali, ako kasnimo, ja produàvam, a Mirko na brzinu zavr{ava doru~ak i juri da me stigne. Obi~no u takvim slu~ajevima ne stigne sve da pojede, {to dobro do|e tvom mla|em bratu Du-

{anu, Lacu, koji tada nastavqa i ~asti se onim {to je ostalo. I va{a ku}a je u to vreme bila sirotiwa, sa puno sitne dece koju nije bilo lako hraniti, odevati i obuvati. Se}am se jednog jutra kada sam zatekao Mirka da doru~kuje prèna jaja, i Laca onako malog, kako stoji pored Mirka, vu~e ga za rukav i savetuje: „Mivko, idi u {kolu, ode Mivo{, idi zakasni}e{”. Pri povratku iz gimnazije strina Zorka me ~esto zadrì da ru~am sa Mirkom. U APRILSKOM RATU - Kada si i gde sluìo vojni rok? - U vojsku sam oti{ao u 27. godini, u vreme kada i Mirko, od oktobra 1939. do avgusta 1940. Obojica smo bili u pe{adijskoj {koli za rezervne oficire, Mirko u Sarajevu, ja u Mariboru. O Boì}u 1940. dobili smo odsustvo i slikali se zajedno. - Pojedini tvoji i Mirkovi {kolski drugovi posle mature odo{e na fakultete. Za{to vas dvojica to niste u~inili? - Sirotiwa i Bogu je te{ka. Bili smo sre}ni {to smo i gimnaziju zavr{ili. Tro{kovi studirawa bili su veliki. - Dobro, ti si u Golupcu u dràvnoj slu`bi i pribliàva se rat. [ta se de{ava s tobom u to vreme ? - Na Vra~eve 1940. godine dobio sam poziv za vojnu ve`bu. Oti{ao sam u â~ak u 58. pe{adijski puk u koji su me rasporedili i, po{to su videli da sam skoro do{ao iz vojske, vojna ve`ba mi je skra}ena. U decembru 1940. sam pu{ten sa ve`be i vratio sam se na slu`bu u Golubac. U martu 1941. mobilisan sam u isti puk u â~ku. Na dan kad je izbio pu~ u Beogradu, 27. marta, nalazili smo se u Kosovskoj Mitrovici. Onda smo jedno vreme odseli u Petrovom Selu kod Skopqa. Na dan bombardovawa Beograda, 6. aprila, kre}emo ka Kumanovu. Toga dana su nema~ke oruàne snage napale Jugoslaviju bez objave rata. Dva dana kasnije nema~ke trupe su iz Bugarske pre{le granicu i presekle put 58. pe{adijskom puku, koji je bio ~isto srpski. Sa~iwavali su ga vojnici i oficiri ro|eni u Uìcu, â~ku i Kraqevu. Jedino je komandant puka bio Hrvat - pukovnik Nikola Nardeli, koji je kasnije pripadao usta{ama. I taj na{ komandant je saop{tio da smo opkoqeni ne-

Mirko Jovanovi} na prinudnom radu u Austriji, Aspang 1943.

Mirko Jovanovi} (levo) i Milo{ Jovanovi}, 1940.

ma~kim tenkovima i naredio predaju bez borbe. Oficiri i vojska bili su zbuweni. Ja sam bio mobilisan kao podnarednik - |ak i bio sam vodni oficir I voda 22. ~ete. Pri zarobqavawu mnogi su poku{ali da pobegnu, me|u wima i ja. Imao sam, na opasa~u, napuwen pi{toq, a na glavi {lem. Nisam daleko odmakao kad se ispred mene pojavi nema~ki tenk. Iz kupole tenka nema~ki vojnik mi naredi da skinem {lem i da ga sa pi{toqem predam wemu. Nisam imao kud, pa to i u~inim, a onda sam i{ao pe{ice gologlav ispred tenka sve do kasarne grani~ara, ogra|ene bodqikavom `icom, gde su Nemci smestili zarobqene pripadnike 58. pe{adijskog puka. Bilo je to na Uskrs 1941. godine. Odnekud su se pojavila {arana jaja. Pri~alo se da su Nemci odobrili da se boje uskr{wa jaja. Gladna vojska za nekoliko dana je obrstila sav cvet sa bagrewa u krugu kasarne. Komandir moje ~ete poku{ao je da me prebaci u grupu oficira, koji su bili odvojeni od vojnika - redova. Nije uspeo, jer su Nemci naredili da grupu oficira ~ine oficiri sa epoletama. Ja nisam imao epolete, pa sam ostao u grupi obi~nih vojnika. @IVOT U ZAROBQENI[TVU - Kako si se ose}ao u prvim danima zarobqeni{tva? - Bilo je te{ko, ali najte`e

su mi pale re~i koje su izgovarali qudi sa prozora ku}a, kada su nas Nemci sprovodili kao zarobqenike ulicama Skopqa. I danas ~ujem: „Ua, majku vam srpsku, tako vam i treba, {ta ste traìli ovde u tu|oj zemqi?“ Iz Skopqa su nas u furgonima sproveli u Bugarsku, u mesto Xumaja, gde se nalazio prihvatni logor. U wemu smo ostali nekoliko dana. ûvali su nas bugarski straàri. - Iz logora Xumaja u Bugarskoj odveli su vas u Nema~ku? - Bili smo zarobqenici i prinu|eni da se pokoravamo sili. Nismo znali kuda nas vode. Se}am se jednog doga|aja na èlezni~koj stanici u Bugarskoj kada smo ulazili u furgone za daqi transport. U{ao sam i gledam kroz prozor. Pored kompozicije voza - bugarski i nema~ki vojnici. Bugarski vojnik, odmah pored prozora, drì hleb u rukama. Bio sam gladan i zatraìm par~e. On mi pokazuje ceo hleb i kaè „Daj {iwel“. Skinem {iwel i kroz prozor ga dajem bugarskom vojniku, a on mi za uzvrat pruà ~itav hleb. Primetio to nema~ki vojnik, udara nogom bugarskog vojnika, oduzima mu {iwel i vra}a mi ga kroz prozor furgona. Hleb sam podelio sa nekoliko zarobqenika. Preba~eni smo u Rumuniju, opet u neki prihvatni logor gde smo ostali nekoliko dana. Koliko su mi du{u

parali oni qudi i ène sa prozora ku}a kad su nas Nemci sprovodili ulicama Skopqa, toliko sam bio ganut sau~e{}em rumunskog naroda. Plakao sam kada su wihove ène na kolonu izgladnelih zarobqenika bacale ka~amak i zrna kukuruza. Neko od zarobqenika uhvati par~e ka~amaka u letu, a neko kupi zrnevqe po zemqi i odmah stavqa u usta. Kad smo kasnije prolazili kroz Ma|arsku druga~ija situacija. Ma|arski vojnici namerno pred nama jedu hleb i hranu iz konzerve, a nama ni{ta ne daju. Iz Ma|arske stigli smo u Austriju, a onda punih 12 dana nismo izlazili iz furgona. Toliko je trajao na{ transport od Austrije do Pomeranije, do Hamer{tajna blizu Balti~kog mora. Tu su nas ubacili u postoje}i logor, gde smo zatekli francuske i belgijske zarobqenike. Francuzi su nam pri dolasku davali keks iz kutija koje su dobijali preko Crvenog krsta. I Belgijanci su bili dobri. Bila su dva brata Belgijanca, Anri i Evgenije, koji su po~eli da u~e srpski. Bio je to logor Stalag 2B Hammerstein. - Te{ko je biti ratni zarobqenik, ali jo{ teè je biti civilni zarobqenik, na prinudnom radu, kao {to je to bio moj brat Mirko. U logoru ratnih zarobqenika {titi te donekle Me|unarodni crveni krst, a i bol ima{ sa kim da podeli{. Ti zna{ da je Mirko, posle zavr{etka Dràvne saobra}ajne èlezni~ke {kole u Beogradu, radio kao ~inovnik na èlezni~kim stanicama Slovenije, u Kotoribi, Krawu, Sevnici. Kad su nema~ke trupe u{le u Sloveniju, wega su, kao Srbina,

zarobili i odveli u logor u Austriju. Onda su ga iz logora odveli na prinudni rad. Kao civilni zarobqenik na radu morao je uvek sa sobom da nosi zarobqeni~ki broj A 387/0870. Pri~ao je kasnije da su ga boli nekim iwekcijama i kad je bio i kad nije bio bolestan. Znao je nema~ki, Kad se vratio u Beqinu, posle oslobo|ewa, bio je koà i kosti, bled kao krpa i depresivan. Vi{egodi{wa usamqenost, a verovatno i neki medicinski eksperimenti vr{eni nad wim, ostavili su velike i neizbrisive tragove. Uni{tila su ga i doga|awa u Beqini tokom okupacije, o kojima smo ga obave{tavali u pismima. Javili smo mu i o pogibiji na{eg brata Milisava, 6. avgusta 1942. godine na putu Kotraà Gu~a. Kad je ~uo o wegovoj smrti napisao nam je jedno veoma dirqivo pismo. U dopisivawu sa wim poslali smo mu tvoju adresu. Nego, da li ti je koristilo u zarobqeni{tvu to {to si imao vi{e {kole od drugih u logoru? - Jeste. Ja sam radio na po{ti u logoru. Raspore|ivao sam pisma koja su odlazila i koja su dolazila. Pored Srba, Francuza i Belgijanaca, kasnije su se u logoru na{li i zarobqeni Amerikanci. - I do kada tako u zarobqeni~kom logoru? - Do 15. januara 1945. godine. Nemci nas tada sele prema zapadu, po{to ruska armija napreduje sa istoka. Beè}i ispred Rusa, nema~ke trupe se sretnu sa ameri~kim i u aprilu na{ logor bude oslobo|en. U Nema~koj, ostajemo, oslobo|eni, jo{ neko vreme. U avgustu 1945. stièm u â~ak.

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

MARKETING

SELO

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

PIJA^NI BAROMETAR

MAGISTAR VO]ARSTVA QUBIVOJE IRI@ANIN O PROIZVODWI VINA Kako se mnoge stvari u ìvotu de{avaju slu~ajno, tako se i na{a ekipa na{la na imawu magistra vo}arstva Qubivoja Iriànina u Preqini, gde se bavi proizvodwom vo}a, prevashodno kupine, ve} vi{e od 20 godina. Krajem pro{log veka, kako kaè, ba{ “sasvim slu~ajno” je po~eo da se bavi i proizvodwom vina u doma}oj radinosti, i to gotovo iskqu~ivo od svog vo}a. Pristalica je zdrave hrane, tako da godinama u svojim zasadima kupina nije koristio hemijske preparate. Da bi vino bilo dobrog kvaliteta, podse}a, potrebno je kvalitetno vo}e. Obja{wava nam da je Preqina, koja se nalazi na oko 250 metara nadmorske visine, sa puno sun~anih dana, pogodno tlo za uzgajawe vo}a. Da bi se prilagodio razli~itim ukusima potro{a~a nastala je ~itava paleta vina. To su vina koja se dobijaju kombinacijom razli~itog vo}a, kupine i vi{we, borovnice, jagode, maline, crne ribizle... Zanimqivo je da je uspeo da dobije i {ampawac od kupina. ubivoje Iriànin zajedno sa bratom obra|uje oko dva i po hektara zemqe. Na jednom hektaru, koliko je prilago|eno vo}arstvu, kupina je primarna. Ova porodica u svom vo}waku ima i vi{we, kru{ke, duwe i kajsije. “Ni{ta spektakularno, tek onoliko koliko moèmo da preradimo”, kaè na{ sagovornik i dodaje: - Pravim od 12 do 15 vrsta vina, razli~itih ja~ina, kombinacija. Neka su ~ista, kao {to su vina od kupine, vi{we, maline. Imam i razne kombinacije vo}nih vina sa kupinom, gro`|em, vi{wom, malinom, ribizlom, jostom, zapravo od svog crvenog vo}a. Iako se broj fla{a iz godine u godinu pove}ava, tako da odre|enu koli~inu vina i prodaje, ne razmi{qa o nekoj velikoj registrovanoj proizvodwi i osnivawu firme, odnosno vinarije. - Nemam ambicije da napravim ne znam kakve serije. Da bih zaposlio tehnologa i ispo{tovao sve standarde, odnosno isplatio sve tro{kove, moram imati 10.000 boca. Ne bunim se da platim porez od tri, pet, osam, 25 odsto, ali ne èlim da radim samo za dràvu i da do|em u isku{ewe da razblaùjem svoja vina. Proizvodwa u doma}oj radinosti je sasvim dovoqna - kaè Qubivoje. Pre petnaestak godina o proizvodwi ovog pi}a Iriànin nije znao previ{e, pa je zbog toga odlu~io da poku{a da napravi vino po originalnoj recepturi. Jedna od karakteristika wegovog vina je i da se u adekvatnim uslovima moè ~uvati i nekoliko godina. U wegovom podrumu postoji

POVR]E

krompir 40 - 50 pasuq 240 - 400 paprika 50 - 100 paradajz 50 - 80 krastavac 70 praziluk 100 tikvice 40 brokoli 150 boranija 70 kupus 30 karfiol 100 per{un 20 {argarepa 70 cvekla 80 zelena salata 40 - 50 crni luk 50 - 60 beli luk 400

SVE JE SLUÂJNO, SAMO JE QUBAV ISTINA jo{ poneka boca iz 2005. godine. - Na po~etku ni{ta nisam znao o recepturi, jednostavno sam se igrao. Naravno, kao {to se ve}ina stvari u ìvotu dogodi slu~ajno, tako sam po~eo da proizvodim i vo}na vina. Prvo sam napravio kupinovo vino, jer je bogato gvo`|em, za oca koji je i{ao na dijalizu. Dopalo nam se, pa sam sa 20, 30 fla{a pove}ao proizvodwu na dve, tri stotine. Ubrzo sam vinom punio i 500 fla{a, a posledwih nekoliko godina od 1.000 do 1.500 boca, u zavisnosti od prinosa i kvaliteta vo}a. Trudim se da {to mawe vo}a dokupim, ono koje ba{ nemam, ili koje nije dovoqno rodilo - pri~a Iriànin. Od 2000. godine ne prska vo}wake, odnosno ne koristi hemijske preparate. Ciq mu je, isti~e, da plodovi budu {to zreliji i zdravi, i dodaje: - Po kriterijumu zdrave hrane ne sme se koristiti ni ve{ta~ko |ubrivo. Po{to imamo kravu, imamo i dovoqno stajwaka za vo}wake. Ali, objektivno, mi nemamo regularno trì{te za “kanal” zdrave hrane. S obzirom na to da je godinama radio kao komercijalista, nema problema sa plasmanom vina. “Onaj ko jednom proba, taj je slede}i put kupac”, kaè na{ sagovornik dok degustiramo vino od maline. - Ne mogu vas ubediti da je vino dobro, ako se vama ne dopada. Veliku koli~inu poklonim, ali i prodam. Oko 70 odsto onoga {to napravim, mogu bez problema da prodam. Postoje tri kategorije stalnih kupaca: potro{a~i koji imaju problem sa krvnom slikom, mu{terije koje uìvaju u ovom pi}u i oni koji vino prepoznaju kao afrodizijak - pomalo {aqivo obja{wava Qubivoje. Vino, ~ija je cena od 400 do 500 dinara, uglavnom puni u boce od

0,75 litara. Cena je, ka`e, razumna, jer je wegovo vino neznatno skupqe od fabri~kog, a pri tom, isti~e, ima posebnu boju, dobar ukus i specifi~an miris. Od 1.500 boca, koliko slo`i u veoma urednom podrumu, oko 70 odsto ~ini kupinovo vino. - Jedne godine sam hteo da napravim vino od ~iste vi{we i dobio sam lep, ali sladak napitak. Onda sam ga izmiksao sa ku-

VO]E

mu. Kada sam pri~ao qudima iz “Agrara” da sam napravio vino od joste, pitali su me {ta je to. Oni nisu ni ~uli za ovo vo}e. Do pre tri meseca Iri`anin je radio u “Tempu”, a svojevremeno i u Institutu za vo}arstvo i “Delta Agraru”, ali proizvodwa vina je, nagla{ava, vi{e od hobija - ona je qubav. - Ni{ta nije ni previ{e lako, niti previ{e te{ko, ali volim

VINA OD VO]A

MLE^NA PIJACA

Pod vo}nim vinom se podrazumeva proizvod dobijen alkoholnim vrewem vo}ne {ire ili vo}nog kquka (izmuqanog vo}a), po postupku koji se primewuje u tehnologiji za dobijawe vina od gro`|a. Mere nege i ~uvawa vo}nih vina u osnovi su iste, kao one koje se primewuju za vina od gro`|a. Vina od vo}a mogu se praviti raznim postupcima, zavisno od toga da li su stona (suva), desertna, gazirana, {ampawska ili specijalna. - Fermentacija vo}a je jako jednostavan proces, ve} hiqadama godina. Nema puno filozofije. Najva`nije je da vo}e bude {to kvalitetnije, zbog toga insistiram da uglavnom bude iz na{ih vo}waka, jer su oni u “zoni” zdrave hrane. Poenta je momenat prekidawa procesa fermentacije, a zavisi od toga da li èlite da dobijete blaè ili ja~e vino - obja{wava Qubivoje Iriànin.

pinom i dobio tako|e lepo pi}e. Igrao sam se i tako je nastala paleta, jer prakti~no od svakog vo}a mo`ete dobiti vino. Crna ribizla je zanimqiva, jer ima specifi~nu aromu. Vino od ~iste maline je najboqe, potom sledi od ~iste vi{we, a sve ostalo je stvar ukusa. Trebalo mi je 10 godina da napravim vino od kombinacije kupine i gro`|a - pri~a vinar. Postoji jo{ ne{to originalno {to potro{a~i vole. Na primer, kako ka`e, slu~ajno je dobio {ampawac od kupine. Podse}a nas da postoje i neobi~ne “vo}kice”, poput joste, za koju je malo ko ~uo. Josta je, obja{wava, hibrid izme|u ogrozda i crne ribizle: - Sli~na je ribizli, zanimqiva je, ima potpuno druga~iju aro-

sve`e {qive 50 suve {qive 400 jabuke 30 - 50 kru{ke 60 - 80 breskve, nektarine 90 kupine 400 maline 400 lubenice, diwe 15 - 50 ju`no vo}e 100 - 350 orasi 1.000

da se igram i pravim vo}na vina. Na sre}u, vole i moja deca, sin Jovan (15) i k}erka Zorica (14) su ve} vi{e od pola godine moji ortaci, imaju po 15 odsto od svake prodate boce. U~estvuju u pravqewu i fla{irawu vina. Ambalaà im je posebno zanimqiva, pojedine staklene boce su veoma atraktivne. Angaùju se i u dizajnirawu etiketa. Iako imamo {tampane, oni su mnoge etikete nacrtali - ponosno kaè na{ sagovornik. Osim dece koja vole da se sa wim zajedno “igraju”, velika podr{ka mu je i supruga Vesna, sa onim razumevawem, koje istinska, prava qubav nosi sa sobom. N. R.

projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 8 - 13 kajmak 600 - 750 sir 250 - 400 pr{uta 1.000 - 1.500 slanina 350 - 800 suxuk 750 - 800 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - 180 prasi}i 200 - 220 ovce 130 jagwad 250 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

DRU[TVO

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

UTICAJ [QIVA NA KVALITET [QIVOVICE rbija ima mnogo rakije, ali lo{e. Ove re~i, koje je svojevremeno, uz gorak osmeh, na{em sagovorniku dr Branku Popovi}u sa Instituta za vo}arstvo u â~ku poverio profesor dr Radoslav Paunovi}, osniva~ prve i godinama jedine katedre za Tehnologiju jakih alkoholnih pi}a u zemqi, bile su veliki podstrek iskusnog profesora mladom inèweru, koji je tek ulazio u tajne zanata i nauke posve}ene ovim plemenitim pi}ima. Branko Popovi} je svoj istraìva~ki rad usmerio upravo ka re{avawu brojnih problema u svim segmentima tehnolo{kog postupka proizvodwe vo}nih rakija, a naro~ito na{eg nacionalnog jakog alkoholnog pi}a - {qivove prepe~enice. U èqi da se kvalitet srpske {qivovice podigne na vi{i nivo, dr Popovi} ve} godinama, pored nau~no-istraìva~kog rada, u~estvuje u edukaciji proizvo|a~a rakije {irom Srbije, putem brojnih predavawa i u~e{}em u ve}ini nacionalnih komisija za senzorno ocewivawe kvaliteta jakih alkoholnih pi}a i vina. S obzirom da je u Institutu za vo}arstvo stvoreno vi{e sorata {qive koje se koriste i u Srbiji i u svetu kao sirovina za proizvodwu visokokvalitetne {qivovice, ovaj istraìva~ je veliki deo svog rada posvetio upravo uticaju sirovine {qiva na kvalitet rakije. Tome je bila posve}ena i doktorska disertacija pod nazivom “Uticaj stepena zrelosti plodova sorti {qive na hemijski sastav i senzorne karakteristike {qivovice”, koju je nedavno odbranio na Poqoprivrednom fakultetu u Zemunu, pod rukovodstvom mentora profesora dr Ninoslava Niki}evi}a. Ciq disertacije je bio da se utvrdi najpogodniji momenat berbe plodova za preradu u rakiju ~etiri sorte {qive kombinovanih svojstava (~a~anske lepotice, ~a~anske rodne, stenleja i poèga~e), koje su sa oko 65 odsto zastupqene u sortimentu {qive u Srbiji. - Tradicionalno se smatra da {qive za rakiju treba brati kada su potpuno zrele ili, ~ak, delimi~no prezrele. [qive u

RAKIJA MO@E POSTATI VRHUNSKI PROIZVOD

Dr Branko Popovi}

tom momentu opadaju ili same, ili pri blagom protresawu stabala. Plodovi imaju najvi{e {e}era i daju najve}e prinose rakije, a po{to su veoma meke, alkoholno vrewe brzo po~iwe i te~e prili~no pravilno. U toku dugogodi{weg prakti~nog i istraìva~kog rada, primetio sam da se i od {qiva ubranih pre pune zrelosti mogu dobiti rakije izuzetno lepog, sveèg i lepr{avog vo}no-cvetnog mirisa, dok se preradom potpuno zrelih i prezrelih {qiva, naro~ito u izuzetno àrkim letima, dobijaju destilati te{kog i veoma ~esto degradiranog mirisa, koji se, bez obzira na to {to su proizvedeni od izuzetno pogodnih sorata, ne mogu koristiti za proizvodwu rakija vrhunskog kvaliteta. Da bi se to i nau~no dokazalo, sprovedeni su ogledi u kojima su rakije proizvedene od {qiva koje su brane jednu, dve, tri, pa ~ak i ~etiri sedmice ranije, nego {to je to

^A^ANSKI RAVNOGORCI NA SABORU U BRWAKU

uobi~ajeno u tradicionalnoj proizvodwi. Odnosno, pored stadijuma zrelosti za preradu u rakiju, {qive su brane i u stadijumima zrelosti u kojima se koriste za proizvodwu su{ene {qive, proizvodwu slatka i kompota, ili za transport na udaqena trì{ta radi kori{}ewa u sveèm stawu - obja{wava dr Popovi}. U radu je izvr{ena potpuna karakterizacija plodova ispitivanih sorata u svim stepenima zrelosti u pogledu ~vrstine, sadràja suve materije, {e}era, kiselina, pektina, antocijana, ukupnih fenolnih jediwewa i sadràja 13 komponenata presudnih za aromu tek ubranih plodova, kaè na{ sagovornik i dodaje: - Uo~eno je da se sadràj pojedinih terpenskih alkohola, odgovornih za cvetnu aromu plodova {qive, smawuje pri zrewu, dok sadràj {e}era raste. Tako|e, mawe zreli plodovi imali su niù vrednost rN, {to omogu}ava pravilniji tok alkoholnog vrewa. Sve proizvedene {qivovice, a bilo ih je 74, zadovoqavale su zahteve vaè}ih pravilnika Srbije i EU. Utvr|eno je i na koji se na~in, u zavisnosti od zrelosti plodova koji su prera|eni, mewaju sadràji 40 aromati~nih sastojaka rakije svrstanih u klase alkohola, estara, kiselina, aldehida i acetala. Najinteresantnije je, nagla{ava dr Popovi}, da je ~ak devet najboqe ocewenih rakija proizvedeno od {qiva, koje su bile u stepenu zrelosti koji nastupa dve - tri sedmice ranije od pune zrelosti, koja se tradicionalno smatra najpogodnijom za proizvodwu rakije. U proizvodwi {qivovice mogu se, kaè, preradom ranije ubranih plodova dobiti, bez obzira na niè prinose alkohola, destilati prefiwene vo}no-cvetne arome, nameweni za proiz-

vodwu vrhunske rakije, ali se mora primeniti tehnolo{ki postupak proizvodwe koji se razlikuje od tradicionalnog. - I u savremenom svetskom vinarstvu je uo~eno, naro~ito u vinogorjima koja su jako pogo|ena klimatskim promenama i globalnim zagrevawem, da se od potpuno zrelog gro`|a dobijaju vina nièg kvaliteta, sa visokim sadràjem alkohola, ali bez sveìne, sa monotonom, ~esto i degradiranom aromom, dok se od ranije ubranog gro`|a mogu proizvesti vrhunska vina, pri ~emu je prinos alkohola ne{to niì. U regiji francuskog grada Kowaka, klimatski faktori uti~u na to da gro`|e za proizvodwu vinskog destilata nikada ne dostiè punu zrelost, {to omogu}ava dobijawe kowaka vrhunskog kvaliteta. Sve ovo govori u prilog ~iwenici da se u svetu velika pa`wa poklawa kvalitetu proizvoda, a ne samo prinosima - isti~e na{ sagovornik. Osvr}u}i se na dana{wu proizvodwu {qivovice u Srbiji, dr Popovi} nagla{ava da se umesto masovne proizvodwe rakije osredweg kvaliteta, treba {to vi{e okretati proizvodwi vrhunskih rakija. Za to, danas, naàlost, podse}a, nemamo dovoqno kapaciteta niti savremeno opremqenih podruma: - Veliki podrumi su tokom tranzicije ili zatvoreni, ili su na tehnolo{kom nivou koji nije osavremewivan gotovo 30 godina. U me|uvremenu formirani, pojedini mali podrumi, i pored neospornog kvaliteta proizvoda, nemaju velike kapacitete. Na{a rakija moè postati vrhunski proizvod Srbije samo ukoliko se kapital uloì u podizawe savremenih podruma, uz jaku regulatornu ulogu dràve, a proizvo|a~i se naoruàju strpqewem. N. R.

ODR@ANA MANIFESTACIJA DANI SLATINSKE BAWE

TODOR DOBRI] JUNAK KOME SE GROB NE ZNA PROMOVISANI POTENCIJALI nedequ, 31. avgusta, odr`an je Sabor u Brwaku, na Kosovu, posve}en ~etni~kom vojvodi Todoru Dobri}u, koji je 1941. godine, iako ne{kolovan vojskovo|a i seqak, sa svojim me{tanima uspe{no organizovao odbranu Ibarskog Kola{ina od arnautskih i nema~kih neprijateqa. I pored toga {to je stekao simpatije naroda, pa ~ak i mnogih komunista, OZNA ga je likvidirala 1946. godine, a wegov grob, kao ni mnogih drugih junaka iz Drugog svetskog rada, do danas uop{te nije prona|en. U Brwaku, rodnom mestu Todora Dobri}a, Ravnogorci su mu podigli spomenik, ispred koga se masovno okupqaju svakog 31. avgusta. Ve}i broj Ravnogoraca iz ~a~anskog odbora odazvao se pozivu bra}e sa Kosova da prisustvuje Saboru. Osim ^a~a-

ro{log vikenda je po drugi put odràna turisti~ka manifestacija Dani Slatinske Bawe, u organizaciji MZ “Slatina” i me{tana, a uz pomo} Turisti~ke organizacije â~ka. Tokom dva dana manifestacije predstavqeni su svi potencijali ove izuzetno lekovite, ali zaboravqene bawe. Organizatori su izrazili nadu da }e ova svetkovina postati tradicionalna i uz podr{ku Grada â~ka dobiti mesto koje joj pripada. Sve~anost je u prisustvu gradona~elnika â~ka i gradskog rukovodstva, odbornika i vi{e stotina me{tana i gostiju, otvorio ministar u Vladi Republike Srbije Velimir Ili}. Goste su pozdravili predsednik MZ “Slatina” Dra{ko Tutunovi} i direktor slatinske {kole, odbornik Skup{tine grada Lazar îkiriz. Na osnovu hemijskih analiza, voda Slatinske Bawe sa-

na, Brwak su u nedequ posetili i Ravnogorci iz gotovo svih gradova Srbije, predsednici republi~kog i odbora za Moravi~ki okrug i drugi zvani~nici Pokreta. Posle parastosa, doma}ini su priredili bogat kulturno umetni~ki program, u kome je u~estvovala i pesnikiwa Qiqana Bralovi}. U obra}awu gostima, doma}ini nisu imali dovoqno re~i zahvalnosti, jer, kako su istakli,

samo od Ravnogoraca nisu zaboravqeni i jedino se mogu nadati wihovoj podr{ci i pomo}i. Zbog toga pozivamo i sve oni koji nisu Ravnogorci, a iskreno qube svoj rod, otaxbinu i istoriju, da idu}e godine po|u u Brwak, Zubin Potok, Leposavi}, Kosovsku Mitrovicu... Dragan ]endi}, predsednik Ravnogorskog pokreta OO ^a~ak

LEKOVITE BAWE

dr`i sumporvodonika vi{e, nego ostale bawe u Srbiji. Stru~na komisija Instituta za medicinsku hidrologiju i klimatologiju Medicinskog fakulteta iz Beograda uradila je hemijsku analizu 1957. i 1958. godine. Vode Slatinske Bawe spadaju u red hladnih sumpornih voda, koje imaju karakter slabih alkalno-solini~nih voda. ^ine je slede}i elementi: kalijum, litijum, rubidijum, stroncijum, cezijum, barijum i fosfor. Ovo

je samo informativna analiza, jer je za kompletniju analizu potrebno vi{e od jednog litra vode (tri do pet litara), kako bi se na osnovu potpunije analize Slatinska Bawa uvrstila u red sumpornih lekovitih voda. Temperatura mineralne vode Slatinske Bawe iznosi 16,8°C. Preporu~uje se za le~ewe pre svega ko`nih oboqewa i reumatizma, pri ~emu je neophodno dogrevawe vode u kupatilima.

DRU[TVO

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

SUTRA SVEÂNO OTVARAWE MANIFESTACIJE „PLODOVI ZAPADNOG POMORAVQA” Zabla}u se po osmi put, ovog vikenda, prire|uje privredno-turisti~ka i kulturno-zabavna manifestacija “Plodovi zapadnog Pomoravqa”, u organizaciji Udruèwa povrtara Zabla}e, a uz podr{ku Grada â~ka i Privredne komore Kraqevo OJ â~ak. Ciq ove manifestacije je da uspostavi direktan kontakt izme|u poqoprivrednih proizvo|a~a, prera|iva~a i kupaca. Na “Berzi hrane” }e biti predstavqeni svi proizvodi iz oblasti primarne poqoprivredne proizvodwe: povrtarstva, vo}arstva, sto~arstva, p~elarstva i cve}arstva, kao i proizvodni potencijal wihove prerade, konzervirano, zamrznuto i su{eno vo}e i povr}e, proizvodi pekarske industrije, kola~arski proizvodi, ali i pe~ewarski koji imaju izuzetno dugu tradiciju. - Posetioci }e biti u prilici da tokom predstoje}eg vikenda vide koje proizvode na{ kraj moè da ponudi doma}em i inostranom trì{tu, ali i da uìvaju u zanimqivom i raznovrsnom kulturnoumetni~kom programu. Veoma je zna~ajna “Berza hrane”, na kojoj se predstavqaju proizvo|a~i poqoprivrednih proizvoda, wihovi kooperanti, otkupqiva~i, potencijalni izvoznici. Re~ je o “Berzi hrane”, ne samo sa podru~ja â~ka, ve} i Zapadne Srbije. îwenica je da Republika Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom. Postoji

OKUPQAWE PROIZVO\A^A, PRERA\IVA^A I KUPACA

Aleksandar Da~i}, Sne`ana Markovi} \urovi} i Cane Jovanovi}

velika izvozna {ansa, u trenutno aktuelnim spoqno - politi~kim uslovima, da na{a hrana dopre do ruskog trì{ta, naravno uz prave, kvalitetne proizvode - rekao je, izme|u ostalog, pomo}nik gradona~elnika za oblast dru{tvenih delatnosti Aleksandar Da~i}, na konferenciji za novinare, odrànoj u utorak, u sali Gradskog ve}a. Da~i} je podsetio da je ova manifestacija, koju Grad podràva ve} osam godina, od izuzetnog zna~aja za na{ okrug. Predsednica Organizacionog odbora Sneàna Markovi} \urovi}, izrazila je zadovoqstvo zbog velikog interesovawa qudi, kako

izlaga~a, primarnih poqoprivrednih proizvo|a~a i prera|iva~a hrane, tako i kupaca. - Iako }e manifestacija biti odr`ana u subotu i nedequ, odlu~ili smo da u petak uve~e organizujemo koncert mladih bendova ~a~anske Gimnazije, na kome }e nastupiti “Krug” i “Jurka”. U subotu u 12 ~asova je otvarawe “Berze hrane”, sajma prate}e industrije u poqoprivredi. Od 12 do 20 ~asova bi}e otvorena privredna izlo`ba. U 13 ~asova }e biti odr`an okrugli sto na temu “Perspektive i izazovi izvoza u Rusiju”, u {kolskoj menzi u Zabla}u. Pozvali smo predstavnike Eko-

nomskog saveta iz Ruske ambasade, Privredne komore Srbije i Zadru`nog saveza Srbije i Vojvodine da budu u~esnici okruglog stola, ~iji je ciq da pokaèmo {ta imamo da ponudimo ruskom trì{tu. Naravno, pozvali smo i qude iz struke, profesore sa Agronomskog fakulteta i Instituta za vo}arstvo, predstavnike poqoprivrednih udruèwa i zadruga sa na{eg podru~ja, Moravi~kog i Ra{kog okruga - najavila je Sneàna Markovi} \urovi}. Ukoliko vremenski uslovi dozvole, u subotu, neposredno pred sve~ano otvarawe manifestacije, Aero klub “â~ak” }e izvesti akrobacije sa avionima i motornim zmajevima. Sve~ano otvarawe manifestacije predvi|eno je za 18 ~asova, a potom sledi kulturnoumetni~ki program, u kome }e u~estvovati KUD “Abra{evi}”, Marija Trajkovska i Ne{o Jovanovi}, uz pratwu orkestra Mita Sretenovi}a. - Za nedequ je planirano takmi~ewe u pe~ewu prasadi i jagwadi na ra`wu i pripremawu satara{a. Od 10 do 19 ~asova }e biti odràna prodajna izlo`ba prehrambenih i poqoprivrednih proizvoda i sajam prate}e indu-

strije u poqoprivredi. Od 18 ~asova usledi}e kulturno-umetni~ki program na kome }e nastupiti: KUD “Milisav Petrovi}” Parmenac i Udruèwe “Vidovdan”, KUD “Srpski jelek” i KUD “FRA”, odeqewe iz Zabla}a. Progla{ewe pobednika i dodela nagrada, kao zavr{nica manifestacije, bi}e odràni u nedequ u 19 ~asova - navela je program Sneàna Markovi} \urovi}. Cane Jovanovi}, ~lan Organizacionog odbora, istakao je da je ova manifestacija izuzetna prilika da ukaèmo na zna~aj kupovine doma}ih proizvoda. - Po posledwoj statistici, 17 odsto radno sposobnih u Srbiji zaposleno je u proizvodwi, a u Evropi od 34 do 43 odsto. Pomak moèmo napraviti jedino kupovinom doma}ih proizvoda - naglasio je Jovanovi}. Manifestacija “Plodovi zapadnog pomoravqa” i program “Berza hrane”, pored velikog broja direktnih u~esnika, okupi}e i mnoge zaqubqenike starih tradicionalnih jela i obi~aja, koji }e uìvati i u takmi~ewu u pe~ewu prasadi i jagwadi na ra`wu i pripremawu satara{a. N. R.

KUD “DULE MILOSAVQEVI] - @ELE” (1934-2014)

UPIS U 2014. GODINI

UD “DULE MILOSAVQEVI] - @ELE” organizuje UPIS u periodu od 01. 09. - 30. 09. 2014, svakog radnog dana od 19-21 ~asova u prostorijama KUD “DULE MILOSAVQEVI] - @ELE” (u krugu ko{arka{kog kluba “@elezni~ar”) kod `elezni~ke stanice u ^a~ku. Kao i svake godine, upisujemo nove ~lanove sa i bez iskustva u FOLKLORNU, MUZI^KU I PEVA^KU sekciju. Na{im ~lanovima nudimo dobar stru~an rad,

brzo ukqu~ivawe u izvo|a~ke ansamble, koncerte kao i putovawa po Srbiji i inostranstvu. KUD “DULE MILOSAVQEVI]- @ELE” je nastao davne 1934. godine kao peva~ka grupa i tambura{ki orkestar `elezni~ara grada ^a~ka. Folklorna sekcija KUD-a je osnovana 1947. godine. Tokom 80 godina postojawa pro{le su generacije mnogobrojnih ~lanova, a posebno izdvajamo ~lanove kao {to su Bora \or|evi}, Radmila Bako~evi}, Dobrivoje Topalovi} i drugi.

Budite i Vi deo uspe{ne organizacije! KUD “DULE MILOSAVQEVI]- @ELE” @elezni~ka kolonija 8

Tel: 064/9798245

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

KULTURA

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Paulo Koeqo

DNEVNIK JEDNOG ÂROBWAKA „Dnevnik jednog ~arobwaka “ je jo{ jedna izvanredna kwiga jednog od najuticajnijih savremenih pisaca Paula Koeqa. Kwiga „Dnevnik jednog ~arobwaka“ najpopularnijeg duhovnog pisca i ovoga puta nas vodi na put ka samootkrivawu. Zakora~ite u neodoqivu pri~u Koeqovog hodo~a{}a i putovawa u Santjago de Kompostelu. Ova o~aravaju}a parabola podsti~e èqu da svako na|e svoj sopstveni put. Delom avanturisti~ka proza, delom vodi~ za otkrivawe samoga sebe, ova uzbudqiva kwiga ima dra` ~arolije i spoznajnog uvida. Pri~a po~iwe 1986. godine, kada pisac pe{ke kre}e iz francuskog mesta Sen @an Pije-de-Por na {est stotina kilometara dugo hodo~a{}e u Santjago de Kompostelu, gradi} na severu [panije, gde se nalaze mo{ti svetog apostola Jakova. U po~etku nameran da na taj na~in zasluì posve}ivawe u jedan hri{}anski red, on }e na kraju zasluìti mnogo vi{e. Na kraju putovawa, koje }e za wega tek po~eti, odjednom }e shvatiti za{to se ~udesno i nesvakida{we sadrì u obi~nom i svakodnevnom...

Ginter Gras

LIMENI DOBO[ Roman koji zajedno sa novelom Ma~ka i Mi{ i Pse}im godinama ~ini tzv. Gdawsku trilogiju. Romanom Limeni dobo{ Ginter Gras je postao glasnogovornik nema~ke generacije odrasle tokom nacisti~ke ere. Tridesetogodi{wi ~ove~uqak Oskar Macerat zapisuje ispovest o svom ìvotnom putu. S tri godine, kada je dobio limeni dobo{, odlu~io je da vi{e ne raste. Tim ~inom odredio se jednom za svagda prema svetu odraslih odbijaju}i da se uklopi u dru{tvo svog vremena. Ispostavqa se da je ovaj tridesetogodi{wi izop{tenik, koji sada ìvi u psihijatrijskoj bolnici, i od ~ijeg visokog glasa staklo puca, jedina zdrava osoba u svetu prepunom privida, laì i zlo~ina. Limeni dobo{ jedan je od najva`nijih romana nema~kog nobelovca. Roman koji je pomerio granice kwièvnosti i proslavio Grasa {irom sveta – naro~ito kada je prenesen i na filmsko platno.

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

OKRUGLI STO OGRANKA VUKOVE ZADU@BINE U ZAVR[NICI LETWIH DANA KULTURE

POBEDA VUKOVIH IDEJA

avr{ni program Letwih dana kulture â~ak 2014. poveren je Ogranku Vukove zadu`bine Udruèwu “ûvari dela Vuka Karaxi}a” koje je pro{log petka u saradwi sa Narodnim muzejom organizovalo okrugli sto na temu “Pobeda Vukovih ideja”. Povod za podse}awe na zasluge velikog reformatora srpskog jezika i pisma je 150. godi{wica od smrti Vuka Karaxi}a, koja se odgovaraju}im programima obeleàva u kulturnim i prosvetnim krugovima na nacionalnom nivou. O kultnoj ulozi Vuka Karaxi}a i pobedi wegovih ideja govorila je predsednica Ogranka mr Grozdana Komadini}, a o Vukovom ìvotnom putu bibliotekar savetnik Milica Bakovi}. Kroz program je vodila Zorica Le{ovi}. U~enici O[ “Sveti |akon Avakum” sa nastavnicom Milom Mutavxi}, kazivali su odlomke iz “Vukovog rije~nika” i scenski do~arali kako na Vukovom putu izgleda narodna tradicija u trnavskom kraju. Mlada lingvistkiwa Anastasija Plazini} govorila je spomenare iz istoimenog odeqka “Kwige o qubavi” Grozdane Komadini}, koji su prikupqeni vukovskom metodom. Spomenari su bili nastavak nekada{we lirske narodne pesme, a pojavili su se u gradskoj sredini kao gra|anska lirika. Studentkiwa Filolo{kog fakulteta Sara

utorsko ve~e mladog srpskog rediteqa, scenariste, producenta, monta`era, novinara, medijskog revolucionara Borisa Malagurskog, obele`ilo je u nedequ peti program Letwih duhovnih ve~eri, koje su i ovog avgusta organizovale Dveri i IK “Catena mundi”. Malagurski je sa 26 godina uradio toliko da ga je Bo{ko Obradovi} s pravom nazvao “~udom od mladog ~oveka”, koji je sa svojim dokumentarnim filmovima o Srbiji i srpskom narodu kao “krik svog naroda za istinom i slobodom misli o sebi i stawu u kome se nalazimo” proputovao gotovo ~itav svet. Prikazan je dokumentarni

Kwièvno dru{tvo Mr~ajevci i Udruèwe kwièvnika Srbije povodom odràvawa 14. Mr~ajeva~kih pesni~kih susreta raspisuju PESNI^KI KONKURS za u~enike osnovnih i sredwih {kola na teme: zavi~aj, Morava, [umadija i slobodne teme Nagradu "Petar Milo{evi}" i nov~ani iznos dobi}e tri najuspe{nija rada. Rok za slawe radova potpisanih imenom i prezimenom sa adresom je 17. septembrar 2014. godine Radove slati na adresu: Kwièvno dru{tvo Mr~ajevci Dom kulture Ul. Miloja Stevanovi}a bb 32 210 Mr~ajevci

Plazini} program je muzi~ki oplemenila izo|ewem poznatih narodnih pesama. Govore}i o pobedi Vukovih ideja Grozdana Komadini} je istakla da je on stvorio najlep{u i najsavr{eniju azbuku na svetu, bio uporan u sakupqa~kom radu, zahvaquju}i kome su srpske narodne epske i lirske pesme ve} u wegovo vreme o~arale Evropu. Najve}om tekovinom wegovog dela smatra se uvo|ewe narodnog jezika u kwi`evni, jer je do tog trenutka na{ narod govorio slavenoserbskim jezikom (koji je bio me{avina staroslovenskog, ruskog i crkvenog jezika) i stvorio gramatiku – “Pismenicu srpskog jezika”. Zahtevaju}i da kwi`evni jezik bude jezik obi~nog naroda, kojim su tada govorili srpski se-

qaci, Vuk je po~eo da objavquje kwige na tom jeziku, uprkos mo}nim protivnicima. Bio je izraziti predstavnik srpske revolucije 1804. godine, a izdavawe “Srpskog rije~nika” u Be~u 1818. godine, bio je po~etak ostvarivawa wegove prosvetne misije. Pobedom Vukove reforme smatra se 1847. godina kada su napisana na narodnom jeziku, objavqena dela: “Pesme” Branka Radi~evi}a, “Gorski vijenac” Petra Petrovi}a Wego{a, “Rat za srpski jezik i pravopis” \ure Dani~i}a i Vukov prevod Novog zavjeta. Kwi`evnim dogovorom u Be~u 1850. srpski i hrvatski pisci pozvani su da pi{u svoja dela novim, Vukovim tipom kwi`evnog jezika. Zato, zahvaquju}i Vuku, mi danas pi{emo kao {to govorimo. Z. L. S.

FILMOVI RE@ISERA BORISA MALAGURSKOG NA LETWIM DUHOVNIM VE^ERIMA U ^A^KU

NEDOSTAJE NAM KULTURA PROTESTA film “Pretpostavka pravde” iz 2012. posve}en kontraverznom ubistvu francuskog navija~a Brisa Tatona, nastradalog u jednoj tu~i, zbog koje je preminuo na operacionom stolu i zbog koga se 14 mladi}a ve} pet godina nalazi na vi{egodi{woj robiji. Re~ je o najve}oj kolektivnoj kazni u istoriji navija~kih tu~a u savreBo{ko Obradovi}, Boris Malagurski i Ivana Rajovi} menoj Evropi. Ciq filma je bio da se utvrdi lanca” iz 2010. ~iji se dru- za kulturom organizovanog ko je zaista u~estvovao u gi deo upravo nalazi u protesta i apelovao na tu~i, po{to je utvr|eno da montaì, a o~ekuje ga svet- osve{}ivawe naroda u se jedan od zatvorenika ni- ska premijera u novembru i pravcu kojim }e za{tititi je ni nalazio na mestu do- beogradska u januaru, na- sopstvene i nacionalne ga|aja, i kakav uticaj su na redne godine. U ovom fil- interese u situaciji kada ovaj slu~aj imali inostra- mu ekonomista Jovan Du- mo}niji, uz pomo} korumni centri mo}i. O svemu {ani} obja{wava kako je piranih domicila eksplotome je govorila Ivana Ra- uni{tena doma}a privreda ati{u male narode i zejovi}, student Pravnog fa- posle 5. oktobra 2000. go- mqe. Mladi reìser je nakulteta u Beogradu i kore- dine. Boris Malagurski je javio i to da planira sniditeq filma. Potom je obe}ao da }e prvu reprizu mawe filma o svemu lepom brojna ~a~anska publika drugog dela “Teìne lan- u Srbiji, poznatoj, pre svevidela pro{logodi{wi ca”, nakon beogradske pre- ga, po svom gostoprimstvu, trejler Malgurskog o Beo- mijere prikazati u â~ku. kako bi dao doprinos {igradu, kao i wegovo najva- Odgovaraju}i na pitawa rewu pozitivne slike u `nije filmsko ostvarewe publike, Malagurski je po- svetu o svom narodu i doZ. L. S. do sada, film “Teìna sebno potencirao potrebu movini.

KULTURA

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

MINISTARSTVO KULTURE DODELILO SREDSTVA ZA OTKUP UMETNI^KIH DELA

POKLON KWIGE

UMETNI^KOJ GALERIJI “NADE@DA PETROVI]” 3,61 MILIONA DINARA

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

osle vi{e od 15 godina Ministarstvo kulture i informisawa Srbije je u 2014. godini raspisalo konkurs za otkup umetni~kih dela u oblasti vizuelnih umetnosti nastalih u proteklih pet godina, za koji je namenilo iznos od 71,8 milona dinara. Konkurs je trajao od 2. aprila do 19. maja ove godine, a pristigle su 253 prijave. Me|u dobitnicima zna~ajnih sredstava za oboga}ivawe svojih kolekcija je i Umetni~ka galerija Nade`da Petrovi}” u â~ku, kojoj je dodeqeno 3,61 miliona dinara za kolekciju koju, pored ostalih, ~ine radovi Anice Vu~eti}, Radomira Kneèvi}a, Zdravka Joksimovi}a, Dragoslava Krnajskog, @olta Kova~a, Aleksandra Rafajlovi}a, Vladimira Peri}a, grupa [kart i Urtika i drugih. â~anska Galerija je dobila 1,74 miliona dinara za rad Zvezde ili an|eli Mr|ana Baji}a (produkcija 966.000, naknada za umetnika 776.000), 1,3 miliona za rad Alegorija o ~eki}u @ivka Grozdani}a Ge-

re, 198.000 dinara za rad Miodraga Krkobabi}a i oko 730.000 dinara za rad Milivoja Mi{ka Pavlovi}a u dvori{tu Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju u â~ku. Ukupan iznos raspoloìvih sredstava bio je 98 miliona dinara, a na osnovu odluke Komisije koju su ~inili: dr Jerko Denegri, dr Jasmina ûbrilo, Qiqana Tadi} iz Galerije Zvono u Beogradu, Maida Gruden, urednica likovnog programa DK Studentski grad i Anica Tucakov, istori~arka umetnosti - raspore|eno je oko 26 miliona mawe, odnosno, ukupno 71.801.480,91 dinara. Najve}i iznos za pojedina~ni rad odobren je Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) za video rad Ispovest Marine Abramovi~ (crno-belo, bez zvuka, 60 minuta) - 9.996.000,00 dinara. Dràva je tako, uprkos ekonomskoj krizi, na radost umetnika, ponovo po~ela da brine o kulturi i wenim stvaraocima. Z. L. S.

POVODOM 27. MEMORIJALA NADE@DE PETROVI] â~ku }e od 27. septembra do 7. novembra biti otvoren 27. Memorijal Nade`de Petrovi}, me|unarodna bijenalna izlo`ba savremene likovne i vizuelne umetnosti, koju tradicionalno svake druge godine organizuje istoimena Umetni~ka galerija u periodu od kraja septembra do po~etka novembra. Memorijal je osnovan 1960. godine sa ciqem da kao izlo`ba donosi presek savremenog jugoslovenskog slikarstva i u lokalnoj sredini bude aktivno àri{te kulturnog i umetni~kog progresa. Tokom vi{e od pet decenija postojawa, manifestacija je pretrpela vi{e organizacionih i koncepcijskih promena, da bi se po~etkom 21. veka okrenula i me|unarodnoj umetni~koj sceni, otvaraju}i se za nove oblike umetni~kog postojawa. Otvarawe 27. Memorijala pod nazivom “Ko to tamo peva” planirano je za subotu, 27. septembar u 13 ~asova u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”. Umetni~ki direktor i selektor ovogodi{weg Memorijala je istori~ar i teoreti~ar umetnosti dr Dejan Sretenovi}, kustos Centra za vizuelnu kulturu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Podru~ja wegovih istraìvawa obuhvataju avangarde i neoavangarde, konceptualnu i savremenu umetnost, eksperimentalni film i umetnost novih medija. Sretenovi} je bio kustos brojnih izlo`bi i objavio je kwige “Umetnost prisvajawa” (2013), Ra{a Todosijevi}. Was ist Kunst? (2002), priredio je vi{e zbornika, a tekstovi

„KO TO TAMO PEVA“

Ema ^ejs

NE TRA@I ME Debitantski roman godine po izboru sajta Goodreads. Strastvena pri~a o ~oveku koji o ènama zna mnogo... Ali mo`da ne i dovoqno o jednoj, posebnoj. Ne laèm, ne obasipam ène sladuwavim obe}awima o zajedni~koj budu}nosti i qubavi na prvi pogled. Igram otvorenim kartama. Dru Evans je privla~an i arogantan, potpisuje milionske ugovore a jednim osmehom zavodi najlep{e ène Wujorka. Ima odane prijateqe i privrènu porodicu. Za{to onda sedam dana ne izlazi iz ku}e, sam i depresivan? Grip zvu~i kao naivan izgovor... Kejt je lepa, ambiciozna i ni{ta ne prepu{ta slu~aju. Dru nije mogao ni da nasluti da }e sa wom poèleti ne{to vi{e od strasti. Postala je vazduh koji di{e i jedina èna koju sebi~no i qubomorno èli za sebe. Nekada davno, imao sam ìvot koji sam voleo. Bio je zabavan, pouzdan, siguran. Jedne no}i pojavila se predivna tamnokosa èna. Razbila ga je u hiqadu komada.

Endru Lejn

MLADI [ERLOK HOLMS: OGWENA OLUJA su mu objavqivani u zemqi i inostranstvu, re~eno je u sredu na konferenciji za novinare ovim povodom. O najvi i programu 27. Memorijala govorili su direktorka Umetni~ke galerije Milica Petronijevi}, pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}, muzejski savetnik i kustos 27. Memorijala Julka Marinkovi} i Mirjana Rackovi}, muzejski savetnik. Re~ selektora Sretenovi}a o konceptu ovogodi{weg Memorijala bazira se na pitawima: kakva je govorna pozicija kriti~ki angaòvane umetnosti u dana{wem srpskom dru{tvu, da li je ta pozicija identi~na sa globalnom pozicijom umetnosti, ili se od we, imaju}i u vidu specifi~nosti lokalnog okruèwa, po ne~emu razlikuje i da li je umetnost danas u Srbiji jedno od retkih podru~ja o~uvawa slobode alternativnih na~ina mi{qewa i mesto gde je mogu}e izgovoriti ono {to se drugde u javnoj sferi ne moè, ili ne sme iz-

govoriti. Izlo`ba “Ko to tamo peva” nudi jedan od mogu}ih preseka odgovora na ova pitawa ~ine}i, po wegovoj proceni, sklop “situiranih pri~a” koje za mesto primarne kriti~nosti imaju kao okvir lokalni miqe kome umetnici pripadaju, i kao gra|ani Srbije i kao intelektualci koji se bave javnim poslom. Umetnici izlaga~i na 27. Memorijalu su: Ogwen Glavoni}, Sini{a Ili}, @olt Kova~, Vladimir Miladinovi}, Darinka Pop Miti}, Branislav Nikoli}, Milica Ru`i~i}, Ra{a Todosijevi},

Milica Tomi}, Milo{ Tomi} i Slobodan [ijan. Za vizuelni identitet 27. Memorijala zaduèn je Milenko Savovi}. Prate}i program manifestacije bi}e panel diskusija “Umetnost je top koji napreduje dok mu je cev okrenuta ka sopstvenim poloàjima” u kojoj }e u~estvovati: Branislav Dimitrijevi}, Svebor Mixi} (moderator), Zoran Panteli}, Dejan Sretenovi} i Jelena Stojanovi}. Memorijal je sa milion dinara podràlo Ministarstvo kulture a Grad â~ak sa 2,9 miliona. Z. L. S.

Misteriozni poàr. I{~ezla prijateqica. ôvek koji tvrdi da podiè mrtve. [erlok Holms je u }orsokaku. Wegova prijateqica i wen otac su nestali. Wihova ku}ica je prazna, kao da niko nije ìveo u woj. [erlok }e se potruditi da re{i slu~aj. To }e ga odvesti u [kotsku, do jo{ mra~nije misterije – povezane s kidnapovawem, kradqivcima le{eva i ~ovekom koji tvrdi da kontroli{e mrtve. [erlok Holms se i ranije susretao sa smr}u, ali moè li poraziti sile pakla?

VODI^ kroz kulturna de{avawa DOM KULTURE - Utotrak, 9. septembar 2014. - MUZIKA ZA O^I I U[I, animirani filmovi (najzanimqiviji muzi~ki animirani spotovi prikazani na nekoliko posledwih festivala ANIMANIMA); mala sala u 20,30 ~asova i led ekran Doma kulture NARODNI MUZEJ - IZLO@BA “GRADINA NA JELICI” - Galerija Narodnog muzeja; - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a: radnim danima od 9 do 17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~asova; ponedeqkom izlo`beni prostor nije otvoren za posete;

SAOBRA]AJ

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

BEZBEDNOST ^A^ANSKIH [KOLARACA ZADOVOQAVAJU]A

VI[E ZNAWA, MAWE @RTAVA “U zonama ~a~anskih {kola pro{le i prvih {est meseci ove godine nije bilo saobra}ajnih nezgoda. Na tim lokacijama nijedno dete nije ni povre|eno, a dobra je i vest da u tom periodu u~enici koji su i{li ili se vra}ali iz {kole nisu u~estvovali u saobra}ajnim nezgodama”, kaè na~elnik Radosav Bo{kovi}, na~elnik ~a~anske Saobra}ajne policije. a inicijativu Policijske uprave â~ak u sredu je u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu odràn sastanak sa predstvnicima ovda{wih osnovnih i sredwih {kola, [kolske uprave i Centra

za socijalni rad. Razmatrana je op{ta bezbednost u {kolama u {kolskoj 2013/14, a nije zapostavqeno ni u~e{}e u~enika u saobra}aju, kao i koliko policija i prosvetni radnici posve}uju pa`wu razvoju saobra}ajne kulture kod dece i mladih. ^iwenica da pro{le i po~etkom ove godine nije bilo saobra}ajnih nezgoda u blizini {kola, potvr|uje

|eni su da to ~ine na magistrali ili ulici. Trebalo bi na tim mestima postaviti ograde koje bi onemogu}ile u~enicima da prelaze kolovoze, dok je autobus parkiran - smatra direktor O[ “Tanasko Raji}” Milorad Te{i}. Ohrabruje i podatak da u~enici ove {kole nisu u skorije vreme povre|ivani u saobra}ajnim nezgodama. Izuzetak je jedna u~enica koja je 2013. lak{e povre|ena kod restorana “Dva jelena”, ali ona tog dana nije poha|ala nastavu. Prema re~ima policijskih

odràva predavawa o nasiqu, alkoholizmu i drugim devijantnim pojavama i pona{awima. Pro{le {kolske godine nisu zabeleèni slu~ajevi teìh povre|ivawa |aka, osim u Ivawici, ali i daqe nam je bolna ta~ka uni{tavawe {kolske imovine. Milorad Te{i} kaè da se u dvori{tu “Tanska” dosta biv{ih i sada{wih u~enika redovno okupqa posle nastave. Iako su nedavno osvetlili dvori{te, nemogu}e je spre~iti nered koji oni ponekad ostave za sobom. Efekisna preventiva bila

slu`benika, op{ta bezbednost {kolske dece u ^a~ku je zadovoqavaju}a. Osim saobra}ajne kulture, policija najmla|ima redovno

bi, uveren je on, da policija ~e{}e u popodnevnim i ve~erwim satima prekontroli{e {kolska dvori{ta. Z. J.

opravdanost i svih preventivnih akcija nadle`nih. - U septembru i oktobru odr`a}emo vi{e predavawa o osnovnim pravilima u saobra}aju u osnovnim {kolama. Wih }e, ukoliko je potrebno, biti i ostalih meseci. Saobra}ajna policija je od 1. septembra poja~ala kontrolu pored osnovnih i sredwih {kola. Pred po~etak i na kraju nastave uvek je de`uran jedan

poliucajaca koji poma`e najmla|ima, a naro~ito prvacima, da pre|u preko ulice. On brine o bezbednosti sve dece - podsetio je Bo{kovi}. O unapre|ewu saobra}ajne kulture svojih u~enika vode ra~una sve {kole. Jedan od dobrih primera je i

Osnovna {kola “Tansko Raji}”. U toj {koli je pro{le godine, sredstvima gradskog buxeta, izgra|en i opremqen saobra}ajni poligon. Nastavnici “Tanaska” posebnu pa`wu posve}uju i u~enicima - biciklistima. - Na{u {kolu poha|a dosta u~enika-putnika koji su svakodnevno upu}eni na vrlo prometne saobra}ajnice u gradu i okolini. Zahvaquju}i poligonu i teorijskoj nastavi uspevamo da ih obrazujemo i obu~imo za bezbednije u~e{}e u saobra}aju. Kada je re~ o saobra}aju van {kole, naro~ito bih pomenuo neobezbe|ena autobuska stajali{ta. Na pojedinim mestima nema pro{irewa na kojima bi autobusi mogli da se parkiraju dok putnici izlaze prinu-

PISMO ^ITALACA

ZAHVALNOST NEPOZNATOM VOZAÛ Sestra i ja smo 21. avgusta krenule u â~ak autobusom firme “Gaga turs Zlatibor”. Zamolila sam voza~a da nam stane na ulasku u â~ak, kod mosta na Moravi. On je pristao, ali je kasnije traìo da iza|emo ~im smo pro{li Kowevi}e, na obilaznom putu, odakle nismo znale kako da do|emo do grada. Stajale smo na magistrali i uzalud poku{avale da zaustavimo neku ènu voza~a. Iznenada, stao nam je jedan voza~ kombija. Rekao nam je da je primetio koliko smo bile zbuwene, s obzirom da smo starije ène, pa je odlu~io da nam pomogne. Odvezao nas je ~ak do autobuske stanice, a da za svoju uslugu nije traìo novac. O wemu znamo samo da je zanatlija, ima 55 godina i bavi se nekim ekstremnim sportom na vodi. Toliko smo bile dirnute pa`wom ovog dobrog ~oveka, da ga nismo pitale ni kako se zove. Ovom prilikom od srca zahvaqujemo ovom dobrom ~oveku sa èqom da wegov primer slede i drugi qudi. Prosvetni radnik u penziji iz Novog Sada

KULTURA

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

IZLO@BOM “GRADINA NA JELICI” NARODNI MUZEJ OBELE@IO 62. RO\ENDAN

U ^AST TRI DECENIJE ISTRA@IVAWA

tvarawem izlo`be “Gradina na Jelici”, povodom navr{enih 30 godina istraìvawa ovog arheolo{kog lokaliteta, pro{log petka, Narodni muzej je obeleìo svoj Dan i 62. ro|endan. Dvostrukom i sve~anom povodu prisustvovali su pored ostalih i dràvni sekretar Ministarstva za rad, zapo{qavawe i bora~ka i socijalna pitawa Dragan Popovi} i Or{oja Hajnrih Tama{ku, doktor arheologije Univerziteta u Lajpcigu, predstavnici lokalne samouprave, SPC, kulturne javnosti i muzejski radnici iz Beograda, Kraqeva, Gorweg Milanovca, Zaje~ara i drugi. Pozdravqaju}i prisutne, direktorka Narodnog muzeja Delfina Raji} je istakla da na jednom od vrhova planine Jelice, u ataru draga~evskog sela Grab, ve} stole}ima nemilosrdnom zubu vremena i qudskom nemaru odoleva utvr|ewe Gradina, koje svedo~i o ìvotu na ovom utvr|enom mestu od praistorije do ranog sredweg veka, a koje je tokom tri decenije, zahvaquju}i arheolo{kim nalazima, steklo ugled kod nas i u svetu, sa perspektivom da postane atraktivan arheolo{ki park. Rukovodilac arheolo{kog istraìvawa lokaliteta Gradina svih 30 godina je profesor dr Mihailo Milinkovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

lo da dobije malo vi{e na te`ini i da se arhitektonski i konzervatorski radovi, koje je ove godine obnovio Zavod za za{titu spomenika kulture iz Kraqeva ne preki-

Delfina Raji}, dr Mihaijlo Milinkovi} i Or{oja Hajnrih Tama{ku na otvarawu izlo`be

- Istraìvawe je po~elo 1984. godine i do danas smo sproveli 23 kampawe na Gradini i uspeli smo da iz zemqe izvu~emo vi{e od 2.000 pokretnih nalaza, otkrili smo gradske bedeme, kule, tri kapije, upravo ovih dana tre}u iznosimo na svetlost dana, utvrdili smo da se na tom mestu nalazio grad u 6. veku, koji je bio centar svog regiona. Do sada smo otkopali pet crkava, puno rezidencija, stambenih zgrada, radionica i raznih drugih objekata. Nakon uni{tewa grada u jednom silovitom poàru na prelasku iz 6. u 7. vek, on je ne{to kasnije ponovo bio naseqen, a o tome nam svedo~anstva pruàju ulomci slovenske grn~arije i jo{ neki nalazi. Takve situ-

acije su, za sada, bar u daju, tako da u doSrbiji retke, da nakon gledno vreme, nadouni{tewa jednog grada mak â~ka moèmo imamo wegovo ponovno dobiti jedan nov, naseqavawe. Tokom ove vredan spomeni~ki tri decenije iza{lo je kompleks, a za qude puno nau~nih radova o iz ovog kraja atrakGradini na Jelici, pre tivan turisti~ki nekoliko godina i napotencijal i jedno u~na monografija, tako lepo izleti{te sa da je ona stekla svoju predivnim pogleafirmaciju ne samo u Dràvni sekretar dom, kome se jo{ na{oj zemqi ve} i u Dragan Popovi} Janko [afarik inostranstvu. Zapadna Evropa po- 1865, kada se popeo na Gradinu, kazuje dosta interesovawa za ovda- divio. Istraìvawa se nastavqa{we nalaze i u tom pogledu imamo ju, arheologija zahteva puno stri dobru nau~nu saradwu. Ono {to pqewa i ~esto gradove ovakve vebih istakao i podvukao kao èqu li~ine istraùje i nekoliko geneza budu}nost, to je onaj drugi - racija. Ono {to bih ja mogao da spomeni~ki aspekt, koji bi vaqa- poèlim to je, da za moje vreme bu-

du primewene geofizi~ke metode, koje omogu}avaju sagledavawe velikih povr{ina bez iskopavawa, kada objektivno, bez a{ova dobijate plan grada i onda birano pristupate objektima koje èlite. @eleo bih i malo vi{e primene hemijskih i fizi~kih analiza, radi preciznijeg utvr|ivawa starosti nalaza. Verujem da }e nas Ministarstvo kulture kao i do sada podràvati u daqem radu, kao i Narodni muzej u â~ku, sa kojim imamo odli~nu saradwu na ~emu smo veoma zahvalni - rekao je profesor dr Mihailo Milinkovi}. Otvaraju}i izlo`bu dr Or{oja Hajnrih Tama{ku, arheolog iz Lapciga, koja je prvi put boravila na Gradini 2010. godine, kada je lokalitet na wu ostavio snaàn utisak, istakla je da su rezultati iskopavawa preduzeti tokom posledwih decenija omogu}ili da ovo nalazi{te stekne me|unarodni ugled u okviru ranosredwovekovne arheologije. Tome su doprinele i brojne publikacije, kao i ova izlo`ba, rekla je go{}a iz Nema~ke i ~estitala rukovodiocu istraìvawa i autoru ove izlo`be profesoru Milinkovi}u i wegovom timu, poèlev{i uspeh u daqem istraìvawu. Sve~anost je izvo|ewem balade Enrika Josifa uveli~ao profesor flaute Karoq Maro~ik. Z. L. S.

Visoka {kola “ Akademija za poslovnu ekonomiju” Bulevar Vuka Karaxi}a br. 5, ^a~ak

KONKURS ZA UPIS STUDENATA NA AKREDITOVANE STUDIJSKE PROGRAME ZA [KOLSKU 2014/2015 GODINU Visoka {kola “Akademija za poslovnu ekonomiju” upisuje: DOKUMENTA POTREBNA ZA UPIS Na Osnovne akademske studije 1. 2.

Poslovawe malih i sredwih preduze}a (90 studenata) Finansije i bankarstvo (90 studenata)

Na Master akademske studije: 1. 2.

Poslovawe malih i sredwih preduze}a ( 25 studenata ) Finansije i bankarstvo ( 25 studenata ) USLOVI KONKURSA

Pravo upisa na Osnovne akademske studije imaju kandidati koji su zavr{ili ~etvorogodi{wu sredwu {kolu, kao i studenti drugih fakulteta i visokih {kola. Kandidati koji konkuri{u za upis prve godine akademskih studija polaù prijemni ispit – test op{te kulture i informisanosti. Kandidati koji konkuri{u za upis druge, tre}e i ~etvrte godine akademskih studija prilaù Uverewe o poloènim ispitima, koje izdaje visoko{kolska ustanova sa koje prelaze. Pravo upisa na Master akademske studije imaju kandidati koji su zavr{ili Osnovne akademske studije sa 240 ESPB.

Kandidati prilikom prijave na konkurs na Osnovne akademske studije dostavqaju slede}a dokumenta: • • • •

svedo~anstva i diplomu o zavr{enom sredwem obrazovawu izvod iz mati~ne kwige ro|enih, ven~anih uverewe o dr`avqanstvu, 3 fotografije

Kandidati prilikom prijave na konkurs na Master akademske studije dostavqaju slede}a dokumenta: • diplomu zavr{ene visoke {kole • izvod iz mati~ne kwige ro|enih, ven~anih • uverewe o dràvqanstvu • 3 fotografije Sva dokumenta se dostavqaju u originalu ili overene kopije. KONKURSNI ROKOVI Prijavu na konkurs sa potrebnom dokumentacijom kandidati podnose 11. septembra 2014. godine i 12. septembra 2014. godine od 09 – 15 h u Studentskoj slu`bi “ Akademije za poslovnu ekonomiju “ u â~ku, Bulevar Vuka Karaxi}a br. 5. Polagawe prijemnog ispita odrà}e se 13. septembra 2014. godine u 12 h. INFORMACIJE Sve informacije o konkursu i Visokoj {koli “ Akademija za poslovnu ekonomiju “ mogu se dobiti na telefone 032/ 330 290, 032/ 345 067, 064/ 405 0 405, u prostorijama {kole u â~ku, Bulevar Vuka Karaxi}a br. 5, ili na sajtu {kole www.ape.edu.rs

IVAWICA

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

„NU[I]IJADU” ZA ^ETIRI DANA POSETILO VI[E OD 40.000 QUDI

PETI FESTIVAL ZA PETICU! P

ala je zavesa na jo{ jednu, petu “Nu{i}ijadu”. Utisci se jo{ sle`u, ali oni prvi su vi{e nego povoqni. Zadovoqni su, kako organizatori, tako i gosti. Koordinator festivala Vera Jovanovi}, ka`e da, iako su organizaciju “Nu{i}ijade” pratili problemi, to se nije odrazilo na kvalitet ovogodi{we manifestacije. - Vrlo smo zadovoqni ovogodi{wom posetom, ali i time kako je “Nu{i}ijada” protekla. Ne govorim samo o delu programa na koji smo mogli da uti~emo, ve} i o prepoznatiqivoj at-

mosferi festivala u nu{i}evskom duhu. Ovogodi{wa “Nu{i}ijada” privukla je

posetioce na trgove, koncerte i pozori{ne predstave, a podse}ala je na prvu

obnovqenu, kada smo imali vi{e akusti~ne muzike - obja{wava Jovanovi}eva.

Samim tim {to se drugi put pojavio na “Nu{i}ijadi”, glumac Sergej Trifunovi} je pokazao kako doìvqava ovu manifestaciju. Ve} odoma}en u ovoj varo{ici, on je najavio svoj dolazak i slede}e godine. - Za mene je ohrabruju}e da u ovakvom vremenu neukusa i druga~ijeg sistema vrednosti, u gradi}u u Srbiji neko poku{ava da napravi kulturni doga|aj koji generi{e izuzetan repertoar: od tribina, predstava, radionica, do koncerata. Koliko god i bilo otpora prema ovakvom doga|aju, ili strepwe da se festival pretvori u va{ar, “Nu{i}ijada” je uspela da se odrì kao kulturni doga|aj u ovoj varo{ici - kaè Trifunovi}.

Ina~e, i pored toga {to su u Ivawicu tokom “Nu{i}ijade” stigli brojni gosti iz drugih gradova, nije zabele`en nijedan incident, a efekat je imala i poja~ana kontrola saobra}aja, saznaje Ivawi~ki radio u ovda{woj Policijskoj stanici. Prema proceni Turisti~ke organizacije Ivawice, sve doga|aje za ~etiri dana manifestacije posetilo je vi{e od 40.000 qudi.

MAWE PRVAKA NEGO LANE

ODR@ANA OBUKA TRENERA ZA LI^NE PRATIOCE DETETA

UPISANO 287 MALI[ANA

DO SADA 18 PRATILACA roteklog vikenda u hotelu “Logos” na Kati}ima, odràna je obuka trenera za program li~nog pratioca deteta u Srbiji. Po re~ima defektologa DC “Sunce” Svetlane Glavini}, ovom treningu prisustvovalo je 15 wenih kolega iz Beograda, Poàrevca, Zrewanina, Kragujevca, â~ka, Uìca i drugih gradova Srbije. - Dete koje ima pravo na ovu uslugu mora biti u redovnom obrazovnom sistemu. Ovaj program finansiraju lokalne samouprave, a kontrolu i sertifikaciju vr{i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i Zavod za socijalnnu za{titu Srbije. Li~ni pratilac deteta moè da bude lice koje ima najmawe sredwu stru~nu spremu i sertifikat za li~nog pratioca deteta. U Ivawici je do sada obu~eno 18 li~nih pratilaca, a za sada se ne planira vi{e polaznika obuke - obja{wava Glavini}eva.

devet ivawi~kih osnovnih {kola upisano je 287 prvaka, 62 prvaka mawe nego pro{le godine. U najve}oj, O[ „Milinko Ku{i}“ prvi put u klupe selo je 112 prvaka, a u {koli „Kirilo Savi}“ wih 77. [kola „Sreten Lazarevi}“ prinovila se sa 31 prvakom, „Mi}o Matovi}“ u Kati}ima sa 12, u Devi}ima ih je devet, Me|ure~ju osam, Ku{i}ima pet, Bratqevu ~etiri i Koviqu dvoje. Izvor: Ivawi~ki radio

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

TV PROGRAM

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

GORWI MILANOVAC

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

JAVNI POZIVI ZA DODELU SUBVENCIJA ZA OTVARAWE NOVIH RADNIH MESTA, SAMOZAPO[QAVAWE I STRU^NU PRAKSU

ZA AKTIVNE MERE ZAPO[QAVAWA SEDAM MILIONA DINARA U skladu sa Lokalnim akcionim planom zapo{qavawa op{tine Gorwi Milanovac za 2014. godinu, a prema sporazumu o saradwi na realizaciji mera aktivne politike zapo{qavawa, koji su 11. jula potpisali predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} i direktor filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u ^a~ku Sa{a Obradovi}, raspisani su javni pozivi za dodelu subvencija nezaposlenim licima za samozapo{qavawe, poslodavcima za otvarawe novih radnih mesta i realizaciju programa stru~ne prakse. Ukupna sredstva planirana buxetom op{tine Gorwi Milanovac za realizaciju mera aktivne politike zapo{qavawa u 2014. godini iznose sedam miliona dinara. a subvencije za samozapo{qavawe nezaposlenih lica u ovoj godini bi}e utro{eno milion dinara. Subvencija za samozapo{qavawe dodequje se nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu od 160.000, odnosno 200.000 dinara za osobe sa invaliditetom, radi osnivawa radwe, zadruge, drugog ob-

lika preduzetni{tva ili privrednog dru{tva, pod uslovom da osniva~ zasniva u wemu radni odnos. Ova mera }e obuhvatiti projekte samozapo{qavawa za 11 nezaposlenih lica. Korisnici subvencija za samozapo{qavawe su u obavezi da obavqaju registrovanu delatnost najmawe 12 meseci. Javni poziv za realiza-

ciju ove mere bi}e otvoren sve do utro{ka sredstava. Za otvarawe novih radnih mesta u 2014. godini, op{tinskim buxetom je opredeqeno ~etiri miliona dinara. Poslodavac, koji ostvari pravo na subvenciju za otvarawe novih radnih mesta, du`an je da zakqu~i ugovor o radu sa nezaposlenim licem, u tra-

VEST

RASPISAN KONKURS ZA DODELU U^ENI^KIH STIPENDIJA rajem avgusta objavqen je konkurs za za dodelu u~eni~kih stipendija za {kolsku 2014/2015. godinu. Prijave na konkurs se podnose na prijavnici Op{tinske uprave, sve do kraja septembra. Za stipendije mogu konkurisati u~enici osnovnih i sredwih {kola koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republi~kom takmi~ewu ili jedno od prvih pet mesta na me|unarodnom takmi~ewu u pro{loj {kolskoj godini. Pravo na stipendiju imaju i u~enici prvog razreda sredwe {kole, koji su bili |aci generacije u osnovnoj {koli. Pored navedenih uslova, da bi u~enik ostvario pravo na stipendiju neophodno je da je u svom dosada{wem {kolovawu kontinuirano postizao odli~an uspeh i da ima prebivali{te na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac, i to najmawe godinu dana pre podno{ewa zahteva. U~e{}e na ekipnim i sportskim takmi~ewima nije dovoqan uslov da bi se ostvarilo pravo na stipendiju, bez obzira na osvojene nagrade.

jawu od najmawe 24 meseca od dana zasnivawa radnog odnosa, i da izmiruje doprinose za penzijsko i invalidsko osigurawe. [ansu da reguli{u svoj radni status na ovaj na~in ima}e ukupno 26 nezaposlenih lica. Javni poziv za realizaciju ove mere bi}e otvoren, tako|e, do utro{ka predvi|enih sredstava. Za realizaciju programa stru~ne prakse u 2014. godini u buxetu je opredeqeno dva miliona dinara. Ovaj program je namewen nezaposlenim licima sa visokim obrazovawem, najmawe ~etvorogodi{wim, bez obzira na wihove godine starosti, koja se prvi put stru~no osposobqavaju za zanimawa za koja su stekla odre|enu vrstu i stepen stru~ne spreme. Osnovni ciq ove mere je stvarawe neophodnih uslova za polagawe pripravni~kog/stru~nog ispita, u skladu sa zakonom ili op{tim aktom poslodavca,

ali bez zasnivawa radnog odnosa. Program stru~ne prakse traje do 12 meseci i tokom wegove realizacije anga`ovanim licima se ispla}uje nov~ana pomo} u mese~nom iznosu od 18.000 dinara, uz obra~unavawe i uplatu doprinosa za slu~aj povrede na radu i profesionalne bolesti, sve u skladu sa zakonom. Tro{kove polagawa stru~nog, odnosno pripravni~kog ispita snosi poslodavac. Javni

poziv je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u listu „Takovske novine“. S obzirom na to da je lokalna samouprava samostalno opredelila nov~ana sredstva za realizaciju ovog programa, na javne pozive mogu konkurisati poslodavci, koji imaju sedi{te ili ogranak na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac, i nezaposleni sa prebivali{tem na gorwomilanova~koj teritoriji.

SRDA^NA ^ESTITKA POVODOM PO^ETKA [KOLSKE GODINE

MNOGO USPEHA U NOVIM [KOLSKIM PODUHVATIMA!

ZABRAWENA UPOTREBA VODE ZA PI]E SA “SAVINOG IZVORA” NA SAVINCU, IZVORA “BAWA” U SVRA^KOVCIMA I JAVNE ^ESME “MLAKOVAC”

VODA FIZI^KO-HEMIJSKI I MIKROBIOLO[KI NEISPRAVNA redsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} doneo je u sredu Naredbu kojom se zabrawuje upo-

treba vode za pi}e sa “Savinog izvora” Savinac, izvora “Bawa” u Svra~kovcima i javne ~esme “Mlakovac” u Mlakovcu. Prema

izve{tajima o ispitivawu i stru~nih mi{qewa Zavoda za javno zdravqe â~ak o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e sa “Savinog izvora” Savinac, izvora “Bawa” u Svra~kovcima i javne ~esme “Mlakovac” u Mlakovcu, od 27. avgusta voda sa ovih izvori{ta ne moè se koristiti za pi}e. Analizom uzoraka sa ovih izvori{ta, laboratorijskim ispitivawima i stru~nim razmatrawem Zavoda za javno zdravqe â~ak utvr|eno je da su ispitivani uzroci fizi~ko-hemijski i mikrobiolo{ki neispravni, navodi se u saop{tewu Informativne slu`be kabineta predsednik op{tine.

redsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} po`eleo je svim u~enicima i prosvetnim radnicima sre}an po~etak nove {kolske godine i puno uspeha u novim obrazovnim poduhvatima. Posebne ~estitke uputio je najmla|ima, |acima prvacima, po`elev{i im dobrodo{licu u jedan novi period odrastawa u wihovom detiwstvu, ukra{en lepim {kolskim danima, u kojima }e se radovati prvim nau~enim

slovima i ispisanim brojevima, najlep{em crteù, ali i postignutim sportskim uspesima na {kolskom igrali{tu. Izraàvaju}i nadu da }e vreme koje je pred wima biti obeleèno vrednim u~ewem i marqivim radom, iskrenim i pravim prijateqstvom i qubavqu poru~io im je da su drugarstvo, znawe i sportske ve{tine prave ìvotne vrednosti koje }e poneti iz {kolskih klupa, izrastaju}i u uzorne, vredne i po{tene gra|ane.

GORWI MILANOVAC

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

KOMPANIJA „ZVEZDA HELIOS“ I DAQE PRU@A PODR[KU U SANACIJI POSLEDICA POPLAVE redsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} potpisao je nedavno sa Stanicom Levajac, direktorom gorwomilanova~ke kompanije „Zvezda Helios“, ugovor o donaciji materijala za obnovu Muzeja “Drugi srpski ustanak” u Takovu, koji je pretrpeo velika o{te}ewa tokom majskih poplava. U ime op{tine Gorwi Milanovac, donaciju je preuzeo predsednik op{tine Milisav Mirkovi} i tom prilikom istakao da je ovakav gest rukovodstva “Heliosa” jo{ jedan sjajan primer dru{tveno odgovornog poslovawa ove ugledne gorwomilanova~ke kompanije, koja brine o kulturnom nasle|u i potrebama lokalne zajednice. Kako je naveo Mirkovi}, Takovo }e naredne godine sve~ano obele`iti 200. godi{wicu od po~etka Drugog srpskog ustanka, pa je itekao zna~ajno da se do tog va`nog doga|aja obno-

DONACIJA ZA OBNOVU TAKOVSKOG MUZEJA

vi Muzej. - Obaveza svih nas je da ~uvamo tradiciju i negujemo srpski duh i kulturu, da

otrgnemo od zaborava sopstvenu istoriju. Za na{e potomke moramo da o~uvamo i spomenike kulture,

kao deo nasle|a koje im prenosimo. Raduje me {to u tom nastojawu nismo sami rekao je predsednik op{ti-

POTPISAN MEMORANDUM O SARADWI SA FONDACIJOM “ANA I VLADE DIVAC”

GRA\EVINSKI MATERIJAL ZA OBNOVU DOMA]INSTAVA redsednik op{tine Milisav Mirkovi} potpisao je krajem avgusta Memorandum o saradwi sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“, koja }e kroz projekat “Da svi pomognemo poplavqena podru~ja”, podr`ati obnovu pet stambenih objekata na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac. Zahvaquju}i Fondaciji “Ana i Vlade Divac”, pet izabranih

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

porodica }e dobiti gra|evinski materijal za obnovu ku}a. Za svaku porodicu pojedednina~no vrednost donacije iznosi}e 4.500 evra. Ina~e, neophodna sredstva, u ukupnom iznosu od 22.500 evra, Fondaciji je donirala firma Wiener Stadische. Kako je re~eno prilikom potpisivawa Memoranduma, Fondacija “Ana i Vlade Divac” aktivno radi na {irewu svesti o va`nosti u~e{}a svih dru{tvenih aktera u dobrotvornim aktivnostima, ~vrstvo veruju}i da je svaki doprinos veoma bitan i da samo zajedno mo`emo promeniti stvarnost u Srbiji.

ne Mirkovi} prilikom potpisivawa ugovora o donaciji. Direktor kompanije „Zvezda Helios“ Stanica Levajac je istakla da donacija materijala za obnovu takovskog muzeja predstavqa samo nastavak aktivnosti i podr{ke na sanaciji posledica poplava. Kako je re~eno tom prilikom, stru~waci “Heliosa” svojim savetima i znawem nesebi~no poma`u da se o{te}eni objekti {to pre saniraju. S obzirom na to da su i pojedini radnici “Heliosa” pogo|eni majskim poplavama, Kompanija je pokrenula internu humanitarnu akciju prikupqawa pomo}i, koja se sprovodi pod sloganom „Kolege poma`u kolegama”,

i u wu su ukqu~ene sve ~lanice HELIOS GRUPE. Ina~e, Muzej u Takovu, u kome se ~uvaju brojni eksponati posve}eni Drugom srpskom ustanku, me|u kojima i slika „Takovski ustanak”, nalazi se u {kolskoj zgradi, zadu`bini kraqa Aleksandra Obrenovi}a. Kako je istaknuto prilikom potpisivawa najnovijeg donatorskog ugovora, obnova Muzeja u Takovu predstavqa samo jo{ jednu u nizu “Heliosovih” donacija, putem kojih je obezbe|en odgovaraju}i materijal za rekonstrukciju o{te}nih objekata u aprilskim i majskim poplavama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

VE^E POD GRMOM, DRUGI DEO

KONCERT BOJANE NIKOLI] I „SRPSKIH GLASOVA”

tnomuzikolog i peva~ica Bojana Nikoli} i “Srpski glasovi” u ponedeqak, 9. septembra, u 19 sati, u okviru obele`avawa desetogodi{wice manifestacije “Ve~e pod grmom”, odr`a}e solisti~ki koncert, na Trgu kneza Mihaila u Gorwem Milanovcu. U programu }e nastupiti i Milan Va{ali}, virtuoz na tradicionalnim narodnim duva~kim instrumentima (solo gajde, tambure, diple, frula, kaval, dvojnice). U okviru programa bi}e realizovana i izlo`ba radova u drvetu Du{ana Prizrenca. Organizator programa je Kulturni centar, a manifestaciju je pomoglo Ministarstvo za kulturu i informisawe. U slu~aju lo{ih vremenskih uslova, koncert }e biti organizovan u Modernoj galeriji.

LU^ANI

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

SA NAJNOVIJEG STUDIJSKOG PUTOVAWA

POQOPRIVREDNICI DRAGAÊVA POSETILI SLOVENIJU! U organizaciji Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo”, Udruèwa poqoprivrednika Draga~eva iz Gu~e, “Seoskog turizma Srbije” iz Qiga, Dru{tva “Draga~evo” iz Beograda i Teledom saveza Srbije, od 21. do 23. avgusta organizovano je uspe{no studijsko putovawe u Sloveniju za 37 u~esnika iz [umadije, Qiga, Gorweg Milanovca, Sremskih Karlovaca, Poège, Aleksinca i Lu~ana. Poqoprivrednici iz Srbije su posetili brojne slovena~ke dràvne, privredne i civilne organizacije, koje rade i postiù zapaène rezultate na poqu poqoprivrede, ekologije, turizma, kulture i lokalnog razvoja. rvi dan studijskog putavawa bio je rezervisan za posetu Ptuju i Mariboru. Poqoprivrednici iz Srbije boravili su u Poqoprivredno{umarskom zavodu Ptuj i upoznali se sa savetodavnim, razvojnim i uslu`nim ciqevima i rezultatima rada Zavoda. Direktor Andrej Reberni{ek i wegov saradnik Peter Priboì} su, pored ostalog, predstavili i program „Dobrote slovena~kik seoskih gazdinstava“, koji ve} 25 godina predstavqa najve}e dràvno takmi~ewe poqoprivrednih gazdinstava Slovenije, na kome se vrednuje kvalitet poqoprivrednih proizvoda. Slede}e godine, doma}in ovog presti`nog takmi~ewa bi}e Zavod u Ptuju. Predstavqeni su i brojni projekti, koje je Zavod realizovao, a predo~ene su i mogu}nosti budu}e saradwe ove presti`ne slovena~ke stru~ne ustanove sa organizacijama iz Srbije, posebno na poqu izrade i realizacije zajedni~kih projekata, koje finansiraju EU, ali i drugi fondovi za razvoj sela, poqoprivrede, seoskog turizma, ekologije, kulture i drugih oblasti. Dr Gregor Plevnik je predstavio aktivnosti sto~arskog Centra za osemewavawe, koji je jedan od najuspe{nijih u Sloveniji.

DOBAR SPOJ POQOPRIVREDE I TURIZMA Poqoprivrednici iz Srbije su najsna`nije utiske poneli iz poqoprivrednog i turisti~kog doma}instva [tern, koje se nalazi u selu Planica na Pohorju. Gazdinstvo se bavi me{ovitom poqoprivrednom proizvodwom, koju organizuje vlasnik gazdinstva Danilo [tern, dok se seoskim turizmom bavi wegova supruga Barbara. Wihova porodi~na ku}a, koja se nalazi na 700 metara nadmorske visine, goste prima tokom cele godine. Vred-

RAZVIJENO ZADRUGARSTVO Drago Zupani~, direktor Mlekarske zadruge Ptuj je predstavio wen rad od 1992. godine, napomenuv{i da je 2013, ova za-

druga od 524 seoska gazdinstva otkupila preko 32 miliona litara mleka po ceni od 28,07 evrocenti po litru, {to je za osam centi mawe nego u 2012. godini. Ina~e, ova uspe{na slovena~ka zadruga se bavi otkupom mleka, nabavkom opreme, sredstava za setvu i druge trgovinske robe za potrebe seoskih gazdinstava. Kao jedan od najnovijih uspeha Zadruge Zupani~ je naveo izgradwu Sabirnog centra za otkup mleka krajem 2013. godine i posebno naglasio prednosti zadru`nog organizovawa poqoprivrednika u brojnim izazovima u proizvodwi, preradi i prodaji poqoprivrednih proizvoda. Dr Aleksandra Pivec, direktor Nau~no-razvojnog centra “Bistra” iz Ptuja, predstavila rad presti`ne slovena~ke ustanove, govore}i o wenom istorijatu. Centar je osnovan 1994. godine i danas zapo{qava 18 visokoobrazovnih stru~nih lica. Predstavqa vode}u razvojnu ustanovu u tom delu Slovenije. Dr Pivec je govorila o projektu Regionalne destinacijske organizacije Ptuj - Jeruzalem - Ormo` - Haloze - Slovenska Gorica i poqoprivredno-turisti~kom klasteru, koji povezuje 17 oglednih poqoprivredno-turisti~kih gazdinstava i 55 privrednih organizacija u 27 slovena~kih op{tina. Danilo ^eh je predstavio

brojne uspe{no realizovane projekte Centra “Bistra” i posebno naglasio da postoje dobre {anse da slovena~ke i srpske organizacije osmisle i izrade zajedni~ke projekte, posebno u oblasti poqoprivrede, turizma i ekologije, i wima konkuri{u za finansijskih sredstava iz fondova EU. Nakon Ptuja, poqoprivrednici su posetili i Vinogradarski muzej, gde im je predstavqena bogata slovena~ka istorija vinogradarstva i vinarstva. Bili su u prilici i da degustiraju doma}e vrste slovena~kih vina i razmene svoja iskustva sa predstavnicima Dru{tva vinogradara i vo}ara iz Ptuja.

ni slovena~ki doma}ini su za goste iz Srbije pripremili tradicionalni {tajerski ru~ak, sa ukusnim lokalnim specijalitetima. Sve {to je stavqeno na trpezu pripremqeno je od poqoprivrednih proizvoda sa imawa. Zahvaquju}i dobro razvijenom seoskom turizmu, ovo gazdinstvo sve svoje proizvode prodaje na svom imawu. Podjednako interesantne, ali i veoma pou~ne, bile su posete Muzej ku}i i ostalim turisti~kim atrakcijama Maribora, ali i u najstarijem regionalnom prekmurskom turisti~kom doma}instvu “Tremel” u selu Puconci, koje je 12 kilometara udaqeno od Murske Sobote. Po-

rodica Branka Tremela proizvodi razne poqoprivredne proizvode na imawu od 14 hektara. Poseduju i vinograd i bave se proizvodwom vina u sopstvenom vinskom podrumu. Impesivan je bio i boravak u za{ti}enom prirodnom i kulturnom dobru Krajinski park Gori~ko, u mestu Grad. Na za{ti}enom podru~ju od 46.269 hektara nalazi se skup prirodnih i kulurnih dobara. Sedi{te Krajinskog parka Gori~ko nalazi se u jednom starom zamku, gde je kroz raznovrsne izlo`be predstavqeno istorijsko, prirodno i kulturno nasle|e, ali i turisti~ka ponuda ~itave regije. Posebno kvalitetno su predstavqene izlo`be starih zanata i zanimawa: tka~kog, kova~kog, kolarskog, travarskog, grn~arskog... Razvojnu agenciju Sinergija u Martjancima, koja je, tako|e, bila jedno od odredi{ta studijskog putovawa, osnovalo je vi{e op{tina iz te regije. Nakon brojnih uspe{no realizovanih projekata preko fondova EU, Agencija je po~ela samostalno da se finansira. Danas realizuje veliki broj doma}ih i me|unarodnih projekata, me|u kojima se posebno isti~u oni koje je izradio LAG (Lokalna akciona grupa Gori~ko), koja je nosilac izrade i realizacije projekata za LIDER program EU, koji }e Srbiji biti dostupan od 2015. godine. Poqoprivrednici su posetili i turisti~ko doma}instvo i vinsku ku}u “Puhan” u selu Bogojina, kao i poqoprivrednoturisti~ko i trgova~ko gazdinstvo “Lipi~ - Pasero” u selu Te{anovci, koje se bavi proizvodwom raznih poqoprivrednih proizvode, gro`|a i vina... Specifi~nost ovog gazdinstva je to {to u svom sastavu ima mesaru, pekaru i proizvodwu pralina, ali i trgovinu za sopstvene i kom{ijske proizvode. U turisti~koj ponudi imaju dva aparmana. Kako isti~e Du{an Ivanovi} iz Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo”, prezentacija Damjana Jeri~a, stru~nog saradnika u Poqoprivredno-{umarskom zavodu Murska Sobota, bila je posebno pou~na, jer se bavila na~inima izrade i mogu}nostima realizacije razli~itih projekata u oblasti poqoprivrede, turizma i ekologije, koje finansira Evropska unija. Poqoprivrednici su posetili i 52. Me|unarodnom poqoprivredno-prehrambeni sajam AGRA u Gorwoj Radgoni, koji je okupio 1.700 izlaga~a iz 29 zemaqa. V. S.

LU^ANI

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

OP[TINA LUÂNI PO TRE]I PUT U OVOJ GODINI DARUJE NAJMLA\E @ITEQE DRAGAÊVA Roditeqi 18 najmla|ih ìteqa Draga~eva dobili su od lokalne samouprave u utorak, 2. septembra, na specijalno uprili~enom prijemu u Gu~i, jednokratnu pomo} u visini od 30 hiqada dinara.

POKLONI ZA 18 BEBA! redsednik op{tine Mladomir Sretenovi} je istakao tom prilikom da se ovakvom praksom u svet {aqe najlep{a slika iz Draga~eva.

- Ovo je sedmi put kako uru~ujemo poklon na{im najmla|im sugra|anima. Mi smo na po~etku mandata re{ili da buxetom opredequjemo sredstva, kako bismo bebama i majkama pomogli i doprineli da se u Draga~evu uve}a natalitet. Borba protiv bele kuge i briga o najmla|ima je jedan od najva`nijih segmenata

socijalne politike, koju je Op{tina sprovodila, i `elim da se ovakva praksa i daqe neguje - rekao je Sretenovi}, podse}aju}i da su u op{tinskom buxetu opredeqena i sredstva da sve nezaposlene majke primaju mese~nu nadoknadu u visini od 20 odsto od prose~ne republi~ke zarade i to u trajawu od godinu dana. Sretenovi} je izrazio uverewe da }e do Nove godine, kada su planirani i novi darovi za bebe, broj novoro|en~adi biti daleko ve}i, a, pre-

ma wegovoj oceni, 30 hiqada dinara nije velika svota novca, ali }e zna~iti roditeqima u odgoju dece. Skup{tinska odluka o dodeli pomo}i za novoro|en~ad je doneta pre dve godine i, prema mi{qewu roditeqa, koji su prisustvovali prijemu, op{tinsko rukovodstvo je imalo dobar sluh kada je uvelo ovakvu praksu. Aleksandar i Ivana Ili}, roditeqi malog Nikole, ka`u da }e im pomo} u ovim kriznim uslo-

vima biti veoma dragocena. Petar Gogi} iz Milatovi}a, koji je posle dve devoj~ice dobio sina, pohvalio je op{tinsko rukovodstvo {to podr`ava ra|awe, istakav{i da je u ovim te{kim vremenima svaka pomo} va`na. Poklon ~estitke za najmla|e gra|ane Draga~eva op{tinsko rukovodstvo uru~uje ~etiri puta godi{we: na Mladence, Vidovdan, Gospo|indan i Novu godinu. V. S.

CENTAR ZA KROMPIR U GUÎ PONOVO U @I@I INTERESOVAWA RESORNIH MINISTARSTAVA ako je rukovodstvo op{tine Lu~ani u prethodne dve godine u vi{e navrata pokretalo inicijativu kod nadle`nih republi~kih ministarstava da se definitivno razre{i sudbina Centra za krompir u Gu~i, jo{ uvek se nije ni{ta zna~ajnije dogodilo, kako bi ova poznata draga~evska ustanova ponovo zaìvela. Ipak, Draga~evci ne gube nadu da }e wihov Centar jednoga dana nanovo postati glavna potpora wihove poqoprivredne proizvodwe, jer se ovaj kraj i daqe izdvaja, izme|u ostalog, po veoma kvalitetnom krompiru. Na adresu Ministarstva poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine, nedavno je stigao dopis ministra prosvete Sr|ana Verbi}a, u kome se govori o inicijativama regionalnih istraìva~kih centara, kru{eva~kog Instituta za krmno biqe, draga~evskog Centra za krompir i kragujeva~kog Centra za strna ìta, da se

IMA LI SPASONOSNOG RE[EWA?

wihovi stru~ni i prostorni kapaciteti boqe iskoriste. Kako stoji u dopisu, navedeni regionalni centri su pripremili planove odrìvosti wihovog poslovawa, koji su ve} bili na razmatrawu predstavnika resora, zaduènih za nau~no-istraìva~ku delatnost i poqoprivredu. Iz tih planova se vidi da se pitawe odrìvosti poslovawa tih centara ne moè re{iti samo kroz sistem nau~no-istraìva~ke delatnosti. Za kona~no razre-

{ewe wihovih problema neophodno je da se u problematiku ukqu~i i sektor poqoprivrede. “Re~ je o prepoznatqivim institucijama, koje je osnovala dràva, radi ostvarivawa op{teg interesa, kako u sistemu nau~no-istraìva~kog rada, tako i u oblasti poqoprivrede i proizvodwe hrane, gde biti{u vi{e od 50 godina, pa otuda predlaèmo da u {to kra}em roku organizujemo zajedni~ki sastanak, na kome }emo razmotriti navedenu problema-

tiku”, kaè se u dopisu Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja. U tekstu se tako|e predlaè da se stru~ni deo posla poveri zajedni~koj ekspertskoj grupi, koja }e, nakon razmatrawa planova odrìvosti poslovawa regionalnih istraìva~kih centara, predloìti najcelishodnija re{ewa za svaki od wih. Kako navodi Mili} Domanovi}, v. d. direktor Centra za krompir u Gu~i, krajem 2010. godine su skoro svi radnici ove ustanove progla{eni tehnolo{kim vi{kom. Ra~un Centra je blokiran, jer ova ustanova duguje radnicima, prema izvr{nim sudskim presudama, 22 miliona dinara za neispla}ene zarade. Centar za krompir potraùje od firme “Seme” Beograd 27 miliona dinara. Za inovacioni centar u Gu~i je svojevremeno, na

osnovu zakqu~ka Vlade, formirana radna grupa, koja je vodila pregovore sa beloruskim partnerom o zajedni~kom ulagawu u istraìva~ko-razvojne aktivnosti, ali, na àlost, nije do{lo do realizacije tog aran`mana. U proteklih nekoliko godina odràno je vi{e sastanaka na republi~kom nivou, na kojima su razmatrana mogu}a re{ewa, koja bi bila spasonosna za Centar za krompir u Gu~i i ostale regionalne istraìva~ke centare. - Na osnovu plana odrìvog poslovawa, predlagali smo vi{e puta predstavnicima nadle`nih ministarstava da nas ukqu~e u inovacione projekte i da nam vrate kontrolnu funkciju u proizvodwi krompira, koju smo sre}nih godina imali. Uzeli smo u obzir zahteve proizvo|a~a da se pitawe kontrole proizvodwe objedini na jednom me-

stu. Imali smo kadrove, prostor i laboratorijsku opremu. îtav poslovni prostor Centra je projektovan i gra|en u skladu sa potrebama laboratorija ( za kulturu tkiva, fitopatologiju, agrohemiju i drugo). Predlagali smo da se aktivira laboratorija za kulturu tkiva uz pomo} strate{kih partnera i da nas ukqu~e u monitoring proizvodwe konzumnog krompira zbog wegovog izvoza po propisima Evropske unije. Nagla{avali smo i zna~aj o~uvawa autohtone sorte krompira “Jelica”, koja je veoma pogodna za na{e podnebqe. Na{i dosada{wi napori da Centar za krompir oìvimo nisu urodili plodom, ali, uprkos tome, gajimo nadu da jo{ uvek postoji neko prihvatqivi re{ewe do koga }emo do}i uz pomo} nadle`nih institucija u dràvi - kaè Domanovi}. V. S.

SPORT

KUGLAWE

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

KK BORAC

VELIKI USPEH

ODMERAVA SNAGE SA ZVEZDOM

MILO[A LUKOVI]A

o{arka{i Borca uveliko se zagrevaju uo~i nove sezone u Ko{arka{koj ligi Srbije. Posledwa kontrolna utakmica protiv Asesofta zavr{ena je rezultatom 70:64 za Rumune. Posle nekoliko odigranih kontrolnih utakmica, sutra }e u @elezniku iza}i i na prijateqski duel sa Crvenom zvezdom i to nije kraj. Provere pred prestoje}e prvenstvo tek slede i na doma}em i na gostuju}em terenu.

lan ~a~anskog Sportskog kluba slepih i slabovidih Dodir Milo{ Lukovi} zauzeo je drugo mesto na Me|unarodnom turniru u Subotici. U izuzetno jakoj konkurenciji, Lukovi} je osvojio medaqu u B1 disciplini (potpuno slepi takmi~ari). Na Me|unarodnom turniru nadmetali su se kugla{i iz Slovenije, Hrvatske, Slova~ke, Ma|arske, Bosne i Hercegovine, Srbije. Dan ranije, 30. avgusta, ta-

ko|e u Subotici odigrano je {esto kolo Druge kugla{ke lige Srbije. ^a~anski klub Dodir zauzeo je drugo mesto. - Za odlazak u Suboticu najve}u zahvalnost dugujemo Dejanu Labovi}u, vlasniku “Japan auta” iz Parmenca. Da nije bilo wega, ne znam da li bismo mogli da u~estvujemo na Me|unarodnom i liga{kom prvenstvu - napomiwe predsednik SK Dodir Slobodan Raji}. Z. J.

- Slede}e sedmice nam dolazi slovena~ki [en~ur, a

18. septembra odlazimo u Smederevo. Trebalo bi 23.

NOVO POJA^AWE U novoj sezoni za Borac }e igrati i Vladimir Mati}, koji je Super ligu zavr{io u FMP-u iz @eleznika i igra na pozicijama dva i tri. - @eleo bih da ponovo izborimo plasman u Super ligu. Borac je klub sa tradicijom, drago mi je {to }u biti deo tog tima i nadam se da }u ispuniti o~ekivawa rukovodstva, trenera i igra~a - izjavio je Mati}. Ovih dana sa Borcem treniraju i dobro poznata imena ne samo ~a~anske ko{arke. - Tu su Jorovi}, Marinovi}, Mi}i} i Panti}. Oni su uvek rado vi|eni u ekipi, ali sve zavisi od wihovih inostranih anga`mana. Voleo bih da makar jedan ostane sa nama - ka`e Marko Ivanovi}.

i 27. septembra da ugostimo Mornar iz Bara, tim za koji igraju ~ak tri Amerikanca - najavquje direktor KK Borac Marko Ivanovi}. Borac }e se sastati i sa Smederevom i Jagodinom, a otvoreni termini za te susrete su 9. 14. 20. ili 25. septembar. Prvenstvo u Ko{arka{koj ligi startuje po~etkom slede}eg meseca. ^a~ani }e prvi me~ odigrati u gostima, 4. oktobra, protiv Vr{ca, a sedam dana kasnije do~ekuju OKK Beograd.

PLIVAWE

ÂÂNI OSETILI TAKMIÂRSKI DUH Petnici kod Vaqeva pro{log vikenda odràno je Prvenstvo centralne Srbije u plivawu. Osim ~a~anskog Borca, na prvenstvu su u~estvovali takmi~ari brojnih klubova iz Kru{evca, Jagodine, Kragujevca, Beograda, Para}ina... Takmi~ila su se deca ro|ena od 2003. do 2007. godine. Kako su iz â~ka do{li pliva~i ro|eni od 1999. do 2002, iskoristili su izvanredne uslove da na bazenima u Petnici u prisustvu predstavnika Republi~kog pliva~kog savaza i republi~kih sudija iskuse profesionalne kriterijume nadmetawa. Pliva~ki klub Borac i odbornik u ~a~anskom Parlamentu Vladan Savi}evi} organizovali su predtakmi~ewe Prvenstva centralne srbije. - Bilo je to veliko iskustvo za decu, ali i za nas. @eqa nam je da â~ak slede}e godine bude organizator sli~nog tak-

KONTROLNE UTAKMICE Ovih dana i vaterpolisti Borca igrali su kontrolne utakmice. U duelima sa Jagodinom {ansu da se oprobaju u bazenu dobile su sve uzrasne generacije oba tima.

mi~ewa kome }e prisustvovati na{i najpoznatiji pliva~i ili vaterpolisti. Boje ^a~ka u Petnici branilo je 48 pliva~a i bili smo najbrojniji klub. S obzirom na to da deca iz drugih grado-

KAJAK

ZAVR[ENA SEZONA KUPAWA

a kadetskom prvenstvu dràve u Bajinoj Ba{ti â~anin Ogwen Perovanovi} osvojio je drugo mesto u kategoriji C1 sprint 500 metara. Posle prevrtawa u prvoj vo`wi, Ogwen je uspeo u drugoj da odvesla odli~no i na ciq stigne za 1:52:28. Na kadetskom prvenstvu dràve voèna je i disciplina

rvog dana nove {kolske godine zvani~no je zavr{ena sezona kupawa na gradskim bazenima i plaì. Iako odavno nije bilo ovako ki{ovito leto, zabeleèna je solidna poseta. - Ova sezona kupawa osta}e zapam}ena po mnogo ~emu. Prethodila joj je katastrofalna poplava, ali velikim zalagawem zaposlenih u Sportskom centru “Mladost”, gradskog rukovodstva i mnogih prijateqa, uspeli smo da saniramo veliku {tetu i omogu}imo kupa~ima raznovrsne sadràje. Sa aspekta bezbednosti, sve je

SREBRO ZA ^A^ANINA

va imaju boqe uslove i da mogu da treniraju cele godine, rezultati na{ih takmi~ara su prevazi{li o~ekivawa ka`u organizatori predtakmi~ewa u Z. J. Petnici.

klasik pet hiqada metara, a u~estvovali su takmi~ari iz beogradskog Zmaja, ni{kog Medicinara, Drina Bajina Ba{ta, Studenica U{}e, Savska oaza Beograd, Ibar Kraqevo i KK ^a~ak. Ogwen je zauzeo drugo mesto u konkurenciji od sedam mladih kajaka{a.

Z. J.

KI[A NIJE SVE UPRSKALA

proteklo na najboqi mogu}i na~in, {to je veliko olak{awe za sve nas. Na Moravi je bilo mawe uslova za kupawe, jer je zbog ~estih padavina, voda uglavnom bila mutna, a mi smo iz predostro`nosti od izlivawa, po~etkom avgusta morali da podignemo ustave - izjavio je za sajt Sportskog centra “Mladost” direktor Aco Jakovqevi}. Poplave nisu zaobi{le ni bazene. Ipak, osim otklawawa posledica, nisu ostali neprime}eni ni noviteti. - Uprkos velikoj {teti od poplava, ura|ena je nova

ograda na ulazu, promewene su re{etke oko oba bazena, postavqen novi behaton. Tobogan na malom bazenu je itekako obradovao najmla|e posetioce. Ako uzmemo u obzir sve okolnosti koje su nas pratile, od kasnijeg po~etka

sezone do lo{eg vremena, poseta je bila vi{e nego dobra. Dali smo sve od sebe i kada podvu~emo crtu, mo`emo biti zadovoqni - naveo je Jakovqevi}.

SPORT

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

TRIATLON

BICIKLIZAM

BRONZA ZA LAZARA

TROSTRUKA POBEDA BORCA a {estoj trci za Kup Srbije, odrànoj pro{log vikenda u Subotici, seniori Borca zauzeli su prva tri mesta. Marko Danilovi} je bio prvi, Jovan Zekavica drugi, a Goran Antonijevi} tre}i. â~anima su pripala prva dva mesta i u konkurenciji mla|ih kadeta. Pobedio je David Kosti}, dok je Stefan Sretenovi} na ciq stigao drugi. Kadet Borca Aleksandar Petrovi} zauzeo je drugo mesto. U juniorskoj konkurenciji voza~ Borca Nikola Tripkovi} bio je peti. Seniori i juniori su vozili 30 krugova u ukupnoj duìni od 72,6 kilometara. Veliki doprinos u pobedi ekipe Borca dao je i Stefan Stefanovi}. Kadeti su pre{li stazu dugu 36,3, a mla|i kadeti 24,2 km.

a~anin Lazar Filipovi} osvojio je bronzanu medaqu u kanadskom Edmontonu na Svetskom prvenstvu u triatlonu (plivawe, vo`wa bicikla, tr~awe). Nastupio je u tandemu sa Pan~evcem Vladimirom Stojsavqevi}em, a prvu zajedni~ku sezonu wih dvojica su zapo~eli osvajawem tre}eg mesta na Svetskom kupu u

Francuskoj. Usledilo je i Evropsko prvenstvo u Kicbilu, gde su Lazar i Vladimir bili peti. - Za Kanadu smo se boqe pripremili. Uz dosta peripetija i te{ko}a oko odlaska na Svetsko prvenstvo, bili smo re{eni da se dobro trkamo. Ja sam prili~no te{ko podneo trku. Plivawe i bicikl su mi tokom tr~awa izazvali

gr~eve i bolove u stomaku. Ali, bio sam spreman u glavi i svakog trenutka sam tra`io energiju za jo{ ja~e tr~awe - izjavio je Lazar posle trke. Najnoviji rezultati tandema Filipovi} - Stojsavqevi} najavquju i velike ambicije za u~e{}e na Olimpijskim igrama u Rio de @eneiru 2016. godine. Z. J.

Drugo mesto Aleksandra Petrovi}a ostalo je u senci zbog kra|e bicikla koji vozi. Tokom trke seniora nepoznata osoba je pri{la klupskom vozilu Borca, iskoristila priliku i uzela Aleksandrov bicikl. Slu~aj je

prijavqen policiji. Dobri rezultati iz Subotice su lepa najava za predstoje}e prvenstvo Srbije u brdskoj i uli~noj trci koje }e, 7. septembra, biti odr`ano u ^a~ku i okolini. Z. J.

ÂÂK DOMA]IN PRVENSTVA SRBIJE iciklisti~ki savez Srbije i BK Borac organizuju u nedequ, 7. septembra, Prvenstvo Srbije u brdskoj i uli~noj trci. Brdsko prvenstvo bi}e voèno na lokalnom putu Beqina - Gu~a, preko Pridvorice i Tijawa,

do prevoja na Jelici. Start trke je u 11 sati u Beqini. Prvenstvo u kriterijumskoj vo`wi (uli~noj) po~iwe u 16 ~asova. Start je u Ulici `upana Stracimira, a takmi~ari }e voziti Gospodar Jovanovom, Kneza Milo{a,

Sin|eli}evom, @elezni~kom i Ku`eqevom ulicom. Skup svih takmi~ara je od 9 do 10 sati kod restorana “Prole}e”. Saobra}aj }e u nedequ, od 16 do 19,30 ~asova, biti obustavqen u centru grada.

DE^IJI LIKOVNI KONKURS FORMA IDEALE

„NACRTAJ, OBOJI I OSVOJI“ ompanija Forma Ideale tokom septembra organizuje veliki de~iji likovni konkurs pod sloganom „Nacrtaj, oboji i osvoji!“, a pravo u~e{}a imaju prvaci i pred{kolci iz ~itave Srbije. Najtalentovaniji mali{ani, ~iji crte`i na temu „Moja idealna soba“ budu progla{eni najboqima, osvoji}e brojne vredne nagrade - de~ije sobe, kompjuter stolove, relax vre}e

i sveske. Materijal za u~e{}e bi}e dostavqen zainteresovanim {kolama i pred{kolskim grupama, a dodela nagada bi}e organizovana u novembru u salonu Forma Ideale u Beogradu, na autoputu. Pozivamo Vas da mali{anima zajedno ulep{amo, kako polazak u {kolu, tako i posledwu godinu koju }e provesti u pred{kolskoj ustanovi, i damo im {ansu da nacrtaju i O@IVE svo-

ju sobu! Dozvolimo im da puste ma{ti na voqu i svoju sobu nacrtaju tehnikom po izboru i oboje omiqenim bojama! Najboqe radove na temu name{taja u idealnoj sobi nagradi}emo sa: prva nagrada – {est de~ijih soba CAPTUS (po tri u obe starosne kategorije), druga nagrada – osam kompjuter stolova ALFA (po ~etiri u obe starosne kategorije), tre}a nagrada – 12 vre}a za

sedewe RELAX (po {est u obe starosne kategorije), ~etvrta nagrada - 200 svezaka Forma Ideale (po 100 u obe starosne kategorije). Imena pobednika konkursa, wihovih nastavnika/u~iteqa i {kole/pred{kolske ustanove bi}e objavqeni u {tampi, a wihovi crte`i na}i }e se i na novogodi{wim ~estitkama i kalendarima Forma Ideale. Materijal za u~e{}e u

konkursu dostavqamo zainteresovanim {kolama i pred{kolskim ustanovama, po~ev od 1. septembra, a svako odeqewe/grupa dobi}e po jedan paket koji se sastoji od: 35 listova za crtawe, 50 flajera za decu i wihove roditeqe, poster nagradne igre za isticawe na vidqivom mestu u {koli/pred{kolskoj ustanovi i koverte za pakovawe gotovih radova. Konkurs je otvoren od 1.

do 30. septembra. Tro~lana komisija objavi}e rezultate konkursa 1. novembra 2014. godine, a nagrade }e biti uru~ene na novembarskom ku}nom sajmu u Salonu name{taja Forma Ideale, u Krivola~koj ulici br. 7 (na autoputu), u Beogradu. Za sve informacije molimo da nas kontaktirate na broj telefona 034/308100 ili na e-mail: deciji.konkurs@formaideale.rs

SPORT

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА Голман Борца најзаслужнији за прву победу у гостима

ПЕТРИЋ СПУСТИО „РОЛЕТНУ“ Ч

ачани су и пре поласка у Крагујевац, наговештавали лепе вести и обећа ња испунили. Иако је и бод био вредан, успели су да у Шумарицама забележе прву победу на гостовањима. Чувар мреже Бор ца Никола Петрић, потврдио је и у дуелу са Радничким сјајну форму. У неколико на

врата одличним интервенцијама, осујетио је све покушаје домаћина да погоде мрежу Борца. Да игра све боље показао је и Сте фан Милојевић. Искористио је одличну асистенцију Дејана Ђенића и у 72. минуту постигао гол одлуке.

РАДНИЧКИ 1923 - БОРАЦ 0:1 (0:0) Стадион: „ЧИКА ДАЧА“ Стрелац: Милојевић у 72. минуту

РАДНИЧКИ 1923: Трифуновић, Терзић, Јовић, Росић, Рнић, Ћулум, Ковачевић (Бубања), Перовић (Живковић), Арсић, Ву сљанин (Пољанец), Сотировић

БОРАЦ: Петрић, Обрадовић, Милетић, Гојковић, С.Живковић, Мутавџић, Јован чић, Николић, Бабић (Божић), Стојановић (Милојевић), Ђенић (Драшковић) Раднички (Н) Рад Чукарички Раднички 1923 ОФК Београд Младост Црвена звезда Јагодина

Лучанци забележили победу над врло добрим Крушевљанима

ПРВЕНАЦ МЛАДОСТИ Д

уел два тима која у прва три кола нису забележила ни једну победу протекао је у динамичној игри, пуној шанси и резултатске неизвесности. Допрве „тројке“ изабраници Не нада Миловановића стигли су поготком Радомира Милосавље вића у финишу утакмице. До момента одлуке није реализова но сијасет шанси испред оба гола. МЛАДОСТ: Крзнарић, Зоњић, Радин, Милуновић, Голе мић, Јовановић (Црномарковић), Милосављевић, Гаврић, Адамовић (Стојановић), Петровић, Фрајдеј (Живадиновић)

0:1 0:4 2:0 0:1 3:2 2:1 1:0 2:3

Доњи Срем Партизан Вождовац Борац Нови Пазар Напредак Спартак Војводина

МЛАДОСТ - НАПРЕДАК 2:1 (1:0)

Стадион Младости У Лучанима. Стрелци: Јовановић у 24. и Милосављевић у 84. минуту за Младост, а Бајић у 81. мину ту за Напредак. НАПРЕДАК: Поповић, Цветковић (Луковић), Урошевић, Мићић, Томић, Пауновић, Лазић (Бајић), Ндаје, Божовић, Гобељић, Трујић

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Партизан Црвена звезда Војводина Чукарички Нови Пазар Борац Спартак ОФК Београд Рад Доњи Срем Младост Јагодина Раднички 1923 Напредак Раднички (Н) Вождовац

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 4 3 2 2 2 2 2 2 2 1 1 0 0 0 0

0 0 0 2 1 1 1 1 0 0 1 1 1 1 0 0

0 0 1 0 1 1 1 1 2 2 2 2 3 3 4 4

14 7 8 5 6 4 2 7 8 2 4 6 0 3 2 2

2 +12 12 0 +7 12 4 +4 9 1 +4 8 4 +2 7 2 +2 7 1 +1 7 7 0 7 7 +1 6 5 -3 6 -1 4 5 -2 4 8 4 -4 1 -5 1 8 10 -8 0 12 -10 0

ПРВА ЛИГА Јавор Матис лако изашао на крај са Бежанијом

СВЕ РЕШЕНО ДО ОДЛАСКА НА ОДМОР И

зостала је очекивана неизвесност у дуелу Јавор Матиса и амбициозног и увек неугодног тима Бежаније. У првих тридесет минута мреже су мирова ле, а „почетак краја“ свих нада гостију да могу изненадити Ивањичане догодио се у финишу првог дела утакмице. Толико је било потребно Стојаковићу, Дра жићу и Милошковићу да три пута затресу мрежу Остојића.

ЈАВОР МАТИС - БЕЖАНИЈА 3:0 (3:0)

Стадион крај Моравице. Стрелци: Стојаковић у 30, Дражић у 43, Милошковић у 45. минуту ЈАВОР МАТИС: Ђогатовић, Гоја чанин, Јосовић (Милетић), Валиђо, Колаковић, Доцић, Ађуру, Милошко вић, Стојаковић (Смајовић), Дражић, Динчић (Чечарић)

Металац успео да сломи отпор борбеног новајлије из Мрштана

ДЕСПОТОВИЦА „ ДУБОКА“ ЗА МОРАВАЦ

БЕЖАНИЈА: Остојић, Лопес (Ђо ковић), Колунија, Матовић, Милић, Становчић, Митрушић, Брујић (Ђорђе вић), Јелић, Коста, Ковачевић (Шака)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Бачка (БП) Радник Јавор Матис Инђија Слога (ПМ) Пролетер БСК Борча Бежанија Колубара Синдјелић Јединство П. Металац (ГМ) Слобода Мачва Моравац Орион Слога (К)

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

ко је судити по игри, пре свега ефи касности, Милановчани су победом над Моравцем започели поход на врх табеле. Иако су гости успели да стигну до изједначења, головима Мердовића и Бркића у финишу утакмице, домаћин је остварио драгоцену победу и најавио серију 3 0 0 7 2 +5 9 успешних резулта 2 1 0 6 0 +6 7 та. 2 1 0 6 2 +4 7 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

1 0 1 1 1 1 0 0 2 1 1 1 0

0 1 1 1 1 1 2 2 0 2 2 2 3

6 3 3 3 2 1 2 4 4 2 0 3 1

2 3 2 3 4 4 3 6 2 4 2 6 8

+4 0 +1 0 -2 -3 -1 -2 +2 -2 -2 -3 -7

7 6 4 4 4 4 3 3 2 1 1 1 0

МЕТАЛАЦ - МОРАВАЦ ОРИОН 3:1 (1:0)

Стадио Металца. Стрелци : Мердовић у 31. и 70. и Бркић у 77. минуту за Металац а, Костић у 62. минуту за Моравац Орион

МЕТАЛАЦ: Пејовић, Са.Нико дијевић, Овусу, Панић, Нико лић, Седлар, Ћирковић, Бркић, Сл.Никодијевић (Ивановић), Стојковић (Младеновић), Мер довић (Павловић)

МОРАВАЦ ОРИОН: Митровић, Цекић, Петровић, Ст.Марковић, Ћирић, Са.Марковић, Рајковић, Станковић, Емека (Костић), Вукосављевић (Стаменковић), Величковић Костадинов)

SPORT

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД Звижд поражен у Љубићу тек у надокнади времена

авијачи Полета очекивали су репризу дуела из првог кола,када је на стадиону у Љубићу убедљиво пора жена Јасеница. Предвиђања се нису обистинила. На конто су ипак, укњижена нова три бода. Гост, Звижд из Кучева, одлично се бранио, повремено успевао озбиљно да угрози гол Руменића, али је правда задовољена у четвртом минуту судијске надокнаде. Јован Михајловић је погодио мрежу до брог Николића. Шпиц Полета није реализовао одличну при лику у 53 минуту, а већ у следећем нападу, срећа је била савезник гостију када је Нешовић из „слободњака“ уместо мреже погодио стативу.

ПОЛЕТ - ЗВИЖД 1:0 (0:0)

Стадион у Љубићу. Стрелац: Михајловић у 90+4 минуту ЗВИЖД: Николић, Ми лосављевић, Терзић, Вукићевић, Драшковић, Благојевић, Б. Живановић, Тихомировић, Игњатовић (Д.Живановић), Николић (Станојевић), Јевремовић (Стојадиновић)

ко је судити по старту, Полет из Трбушана је близу остварења високих циљева у овом првенству. Проте клог викенда савладана је екипа Омладинца из Новог Села, 2:0. Стрелци су били Главоњић и Поповић. Испред Полета на табели је после трећег кола једино Трепча из Косовске Митровице са максималним учинком. Три бода освојио је и Орловац. Пред својим навијачима Мрчајевчани су голом Поповића из једанаес терца победили Тутин. Слобода је у Великој Колони ји поделила плен са Мокром Гором , 1:1, а мрежу го стију из Зубиног Потока затресао је Стефан Петро вић. Са „кратког“ гостовања у Ла ђевцима Рудар из Бреснице се вратио са дра гоценим бодом 0:0, а поразе су доживели, трећи узастопни, Дра гачево у Гучи од Трепче 0:3, и Та ково на гостовању екипи Металца у Краљеву 1:2.

Металац Орловац Полет Водојажа Слобода Рудар (Баљевац) Браћа Вуковић Драгачево

Шумадија Железничар Јошаница Бане Шумадија 1903 Слога (П) Полет ГФК Јасеница 1911 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Будућност К.

Лозница Полет Победа Јединство Слога (П) Шумадија 1903 Рудар Звижд ГФК Јас. 1911 Бане Железничар Карађорђе Шумадија Семендриа 1924

Јошаница

0:1 1:0 1:1 1:0 0:1 2:0 1:0 2:1 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

Лозница Семендриа 1924 Јединство Победа Будућност Крушик 2014 Рудар Звижд Карађорђе 0 0 1 0 2 1 1 1 0 0 0 0 2 2 1 1

0 0 0 1 0 1 1 1 2 2 2 2 1 1 2 2

9 4 6 5 2 3 4 4 2 2 2 1 4 0 1 2

Зона Морава 06.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 07.09.2014 | 06.09.2014 |

16:30 Таково 16:30 Рудар (Бресн.) 16:30 Славија 16:30 Мокра Гора 16:30 Партизан 16:30 Омладинац 16:30 Тутин 16:30 Металац

: : : : : : : :

0 1 2 2 1 2 4 5 3 5 5 4 5 1 3 8

+9 +3 +4 +3 +1 +1 0 -1 -1 -3 -3 -3 -1 -1 -2 -6

9 9 7 6 5 4 4 4 3 3 3 3 2 2 1 1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Трепча Полет Тутин Славија Рудар (Бресн.) Мокра Гора Браћа Вуковић Водојажа Омладинац Металац Слобода Орловац Таково Партизан Рудар (Баљ.) Драгачево

Рудар (Баљевац)

Слобода Водојажа Полет Орловац

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0

Три екипе, Пријевор, Парменац и Слатина оствариле су стопостотан учинак у прва два кола. Врх табеле „скројио“ је и дерби у Марковици где је прошлогодишњи првак Град ске лиге, Парменац, савладао кандидата за висок пласман, Овчара. Бацковац Јунајтед Омладинац (З) Пријевор Напредак Спартак Слатина Младост (П) Овчар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

0 0 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 2 3

9 5 3 3 5 4 4 4 3 3 2 2 4 3 1 0

0 2 1 2 1 2 4 4 3 3 2 3 4 6 8 10

+9 +3 +2 +1 +4 +2 0 0 0 0 0 -1 0 -3 -7 -10

Бацковац Јунајтед

Младост (П) Напредак Доња Врбава Котража Миоковци Јединство (К) Луњевица Младост (А)

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

Јединство (К) Доња Врбава Котража Младост (А) Јединство (ГГ) Миоковци Луњевица Парменац 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2

8 8 4 1 4 3 4 4 4 2 2 2 0 2 0 0

0 3 0 0 2 1 3 4 5 3 3 5 2 6 5 6

+8 +5 +4 +1 +2 +2 +1 0 -1 -1 -1 -3 -2 -4 -5 -6

ГРАДСКА ЛИГА

Таково Тутин Омладинац Партизан Мокра Гора Славија Рудар (Бресница) Трепча 0 1 0 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 2 1 0

Пријевор Парменац Слатина Спартак Омладинац (З) Јединство (ГГ) Овчар

4:2 3:0 4:0 2:0 1:0 2:0 3:0 2:3

9 7 6 5 4 4 4 4 4 4 4 4 3 2 1 0

БИП Планинац Ракова Задругар Морава (М) Чачак 94 Будућност 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Премећа Стрелац БИП Ракова Будућност Кеј Морава (К) Лугови Задругар Морава (М) Пријатељи Планинац Полет Вујан Чачак 94

4:2 3:1 4:0 0:1 0:3 1:1 3 3 3 3 2 2 3 3 3 3 3 2 1 1 3

3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

6 6 6 4 3 3 3 3 3 3 3 3 1 0 0 0

3. коло Полет Кеј Лугови Пријатељи Стрелац Премећа Морава (К)

0 1 1 2 1 1 1 0 0 0 2 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 1 2 2 2 1 1 1 1 3

9 7 5 5 5 3 5 4 5 2 0 0 2 1 2

0 3 2 3 2 1 4 4 7 5 4 3 4 3 10

+9 +4 +3 +2 +3 +2 +1 0 -2 -3 -4 -3 -2 -2 -8

9 7 7 5 4 4 4 3 3 3 2 1 0 0 0

ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД Прва лига 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 |

16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30

Радник Моравац Орион

Слога (К) БСК Борча Бежанија Слога (ПМ) Пролетер Јединство П.

06.09.2014 | 06.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 |

16:30 Парменац 16:30 Луњевица 16:30 Миоковци 16:30 Јединство (ГГ) 16:30 Младост (А) 16:30 Котража 16:30 Доња Врбава 16:30 Јединство (К)

Српска лига Запад

4. коло : : : : : : : :

Oкружна лига

4. коло Трепча Драгачево Браћа Вуковић

2:1 1:0 2:0 3:0 1:1 1:1 0:0 0:3

2. коло

ПАРМЕНАЦ „НА ВРХУ“ ОВЧАРА

ПОЛЕТ НА КОРАК ДО ЛИДЕРА

ОКРУЖНА ЛИГА

3. коло

Половичан успех „наших” зонаша

БЕДЕМ „СРУШЕН“ ПРЕ МРАКА

ПОЛЕТ: Руменић, Нико лић, Ђорђиловић, Луко вић, Кнежевић (Протић), Радисавчевић, Нешовић, Томић (Радаковић), Михај ловић (Петровић), Калаја новић, Василић.

ЗОНА МОРАВА

3. коло

: : : : : : : :

Слобода Колубара Металац (ГМ) Инђија Бачка (БП) Јавор Матис Мачва Синдјелић

06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 | 06.09.2014 |

16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30

Овчар Младост (П) Слатина Спартак Напредак Пријевор Омладинац (З)

Семендриа 1924

Шумадија

: : : : : : : :

Градска лига

3. коло Бацковац Јунај.

Лозница Звижд Рудар Будућност К. Победа Јединство

07.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 | 07.09.2014 |

16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30 16:30

Премећа Стрелац Пријатељи Лугови Кеј Полет Вујан

4. коло Карађорђе ГФК Јас. 1911

Полет Слога (П) Шумадија 1903 Бане Јошаница Железничар 4. коло

: : : : : : :

Будућност Чачак 94 Морава (М) Задругар Ракова Планинац БИП

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

OGLASI

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

060/434-2-190

STANOVI P-20 M2, 13. SPRAT, CG, KNEZA MILO[A, 17.000E P-30 M2, 3.SPRAT, CG, AVENIJA, 22.500 E P-32 M2, 5.SPRAT, CG, BALKANSKA, 24.000 E P-36 M2, VP, TA, H.MORAVA, 24.000 E P-31 M2, 7.SPRAT, CG, AVLAXINICA, 21.000 E P-38 M2, 2.SPRAT, CG, KOD CARA, 29.500 E P-43 M2, VP, TA, AVLAXINICA, 21.000 E P-49 M2, 1.SPRAT, TA, H.MORAVA, 23.000 E P-43 M2, 8. SPRAT, CG, AVLAXINICA, 31.000 E P-55 M2, 9.SPRAT, CG, S.MARKOVI]A, 25.000 E P-51 M2, PR, TA, 9. JUGOVI]A, 26.000 E P-45 M2, 2.SPRAT, CG, K. AN\ELKOVI]A, 31.000 E P-45 M2, VP, CG, QUBI]SKA, NOV, 36.000 E P-51 M2, PR, TA, CENTAR, 39.000 E P-52 M2, 7. SPRAT, AVLAXINICA, NOV, 37.000 E

P-57 M2, PR, CG, AVENIJA, 28.500 E P-60 M2, 1 SPRAT, TA, KOD M.PAVLOVI], 35.000 E P-62 M2, 2. SPRAT, CG, CENTAR, 42.000 E P-67 M2, 12. SPRAT, CG, KEJ, DUPLEKS, 42.000 E P-82 M2, 4. SPRAT, CG, KOD GRADSKOG PARKA, 62.000 E P-82 M2, 2.SPRAT, CG, GVO@\AR, 50.000 E P-92 M2, 1. SPRAT, CG, GVO@\AR, 60.000 E P-95 M2, 4. SPRAT, CG, SIN\ELI]EVA, DUPLEKS, 46.000 E P-95 M2, 1.SPRAT, CG, AVLAXINICA, 75.000 E KU]E P-129 M2, 1.5 A, KOD MA[.KOLE, 26.000 E P-81 M2, 3.5 A, ATENICA KOD [KOLE, 26.000 E P-90 M2, 11 A, PREQINA, 36.000 E P-114 M2, 2 A, AMIXINA, 50.000 E P-78 M2, 5.23 A, [IRI CENTAR, 50.000 E P-90 M2, 3.8 A, BALKAN-

SKA, 55.000 E P-70 M2, 4 A, KULINOVA^KO POQE, 30.000 E P-66 M2, 4 A, KOD BOLNICE, 45.000 E P-120 M2, 5 A, QUBI], 50.000 E P-80 M2, 2 A, CENTAR, 60.000 E P-190 M2, 2.5 A, [IRI CENTAR, 70.000 E IMAWA 40 M2, 3.2 HA, G. MIOKOVCI, 16.000 E 110 M2, 34 A, LOZNICA, 20.000 E 70 M2, 50 A, G. ATENICA, 21.000 E 90 M2, 2.5 HA, KA^ULICE, VI[E POMO]NIH OBJEKATA, 30.000 E 50 M2, 90 A, G. GOREVNICA, 26.000 E 70 M2, 60 A, KUKI]I, 35.000 E VIKENDICE 60 A. KUKI]I, 13.000 E 8 A, JELICA, 5.500 E

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2, 3 , lift, 21500 eura, Avenija 29m2. 5, 14000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 7 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 22000 eura, [iri centar 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 36m2, 4 , 22500 eura , [iri centar 37m2, 5, lift, 25000 eura,Ljubi} kej 34m2, 4 , 15500 eura, Ljubi} kej 34m2, 1 , 25000 eura, Centar 31m2, vp , 24000 eura, Centar U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53m2 , 6 , lift , 29500 eura, Restoran Brvnara 37m2 nov, 4 , lift, sa stvarima , 32000 eura, Avenija 49m2 , 4, 25000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura ,Hotel Morava 57m2, 14, lift, 22000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 54m2, 1, 33000 eura, Hotel Morava 61m2 , 4 , lift, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, 26000 eura, Ljubi} kej 53m2, 7, lift , 33000 eura Qubi} kej

PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

58m2, 2, lift, 34000 eura, Ljubi} kej 50m2, 4 , 28000 eura, Nemawina 52m2 , 3,lift, 28000 eura, [iri centar 53m2, 3, 36500 eura, Avenija 55m2,vp, 28000 eura,Avenija 53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 45m2, 2 , 33000 eura ,Centar 55m2,3 , 31000 eura , Centar 51m2, vp, 25500 eura, Centar 53m2, vp, 30000 eura , Centar 58m2, 3,39000 eura, Vinara U ponudi jo{ 55 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2,12 , lift, 33000 eura,Hotel Morava 53m2,1, 35000 eura,Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura , [iri centar 54m2, 4 , lift, 38000 eura , Ljubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Ljubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 36000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80m2, 1 , 44000 eura, Ljubi} kej 71m2, 3 , 41200 eura, [iri centar 52m2, vp, 19000 eura, Lu~ani 67m2 , 4, 30000 eura ,Hotel Morava U ponudi jo{ 47 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E STANOVI P- 20 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 E P-27 m2, Hotel Morava, 5. sprat, cena 19.000 E P-31 m2, centar, 5. sprat, TA, cena 25.000 E P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, cena 32.000 E P-38 m2, Qubi} kej, prizemqe, CG, cena 23.000 E P-37 m2, Qubi} kej, VP, CG, cena 20.000 E P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 25.500 E P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 E P-42 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, TA, terasa, cena 25.000 E P-45 m2, Nemawina, noviji, 4. sprat, lift, CG, cena 34.000 E P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 E P-49 m2, stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 E P-49 m2, K.V. Popovi}a, 6. sprat, lift, CG, cena 32.000 E P-52 m2, Hotel Morava, 6. sprat, lift, CG, terasa, cena 33.000 E P-53 m2, Avenija 1, 2. sprat, lift, CG, cena

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-53 m2, Alvaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 25.500 E P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 E P-58 m2, Qubi} kej, 10. sprat, lift, CG, terasa, cena 30.000 E P-60 m2, nov, Balkanska, 4. sprat, CG, cena 32.000 E P-60 m2, Alvaxinica, 4. sprat, zgrada od fasadne cigle, CG, terasa, cena 38.000 E P-61 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, lift, cena 36.000 E P-63 m2, Hotel Morava, nov, 4. sprat, CG, terasa, cena 33.000 E P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, terasa, cena 47.000 E P-66 m2, O[ Filip Filipovi}, 2. sprat, TAGAS, terasa, cena 39.000 E P-66 m2, centar, 3. sprat, CGm, terasa, cena 48.000 E P-74 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 E P-76 m2, nov, Hotel Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 52.000 E P-78 m2, K.V.Popovi}a, 6. sprat, CG, lift, terasa, cena 48.000 E P-82 m2, Hotel Morava, 9.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

sprat, CG, terasa, lift, cena 45.000 E BEOGRAD - VRA^AR, Prodajem novu garsoweru na 1. spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva,cena 36.000 E CRVENI KRST-NOV, trosoban stan, 1.sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 90.000 E KU]E P-80 m2, plac 1 ar, centar, cena 40.000 E P-45 m2, plac 12 ari, Trbu{ani, cena 12.000 E P-60 m2, plac 4 ara, Alvaxinica, cena 50.000 E P-102 m2, plac 5.90 ari, kod Hotel Morave, cena 70.000 e ili zamena za dva stana LOKALI P-18 m2, Qubi} kej, cena 16.000 E P-135 m2, Rakova, cena 10.000 E P-169 m2, Viqu{a, plac 10 a, cena 7000 E P-75 m2 + 120 m2, 3. ara, Obili}eva, cena 30.000 E

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvaxinica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvaxinica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

OGLASI

JAVNI POZIV za prikupqawe pismenih ponuda u postupku dodele ugovora o zakupu mesta za postavqawe ugostiteqskih {atri i mesta za zabavni park za dane odr`avawa manifestacije ''Kupusijada'' dana 12,13 i 14. septembra 2014. godine u Mr~ajevcima. 1. Zakup mesta za postavqawe ugostiteqskih {atri, sa slede}im po~etnim iznosima:

2. Zakup mesta za zabavni park, sa slede}im po~etnim iznosima:

Mesta za postavqawe ugostiteqskih {atri i zabavni park izdaju se u zakup na odre|eno vreme, i to po~ev od 12. 9. 2014. godine zakqu~no sa 14. 9. 2014. godine, dodeli}e se ponu|a~u koji ponudi najve}i iznos naknade. Pravo na u~e{}e u postupku dodele ugovora o zakupu imaju sva fizi~ka i pravna lica koja imaju dokaz o registrovanoj delatnosti. Dokaz koji se dostavqa u ponudi: kopija akta o izvr{enoj registraciji delatnosti. Za u~e{}e u postupku dodele ugovora ponu|a~ koji podnosi ponudu duàn je da u svojoj ponudi dostavi dokaz o uplati depozita u visini od 20% od po~etnog iznosa datog u koloni ukupno, a za mesto za koje podnosi ponudu ( dokaz o uplati moè biti original ili fotokopija uplatnice i dostavqa se u ponudi zainteresovanog ponu|a~a ). Ponuda ponu|a~a koji u svojoj ponudi ne dostavi dokaz o izvr{enoj uplati depozita, smatra}e se nepotpunom i ne}e se razmatrati. Zahtevana vrednost depozita upla}uje se na depozitni ra~un JP ''Gradac'' â~ak -

Gradska uprava za urbanizam Grada ^a~ka, na osnovu ~lana 25. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o DONETOJ ODLUCI PO ZAHTEVU ZA DAVAWE SAGLASNOSTI NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

za uplatu garantnog iznosa, broj 840-965804-09. Po zakqu~ewu ugovora o zakupu, svim ponu|a~ima koji su platili depozit za u~e{}e u postupku, izvr{i}e se povra}aj pla}enog iznosa na ime depozita. Zainteresovano lice ponudu podnosi neposredno ili putem po{te na adresu JP ''Gradac'' â~ak, ulica Cara Lazara broj 51, 32000 â~ak. Zainteresovano lice podnosi ponudu za svako pojedina~no mesto za koje ima interes da zakqu~i ugovor o zakupu ( po sistemu jedna ponuda za jedno mesto ). Zainteresovano lice podnosi ponudu u zatvorenoj koverti, zatvorenu na na~in da se prilikom otvarawa ponuda moè sa sigurno{}u utvrditi da se prvi put otvara, s tim da }e zainteresovano lice na koverti nazna~iti slede}e ( sa naznakom ): ''NE OTVARATI - PONUDA ZA ODR@AVAWE MANIFESTACIJE ''KUPUSIJADA'' U MRÂJEVCIMA - REDNI BROJ MESTA ZA KOJE SE KONKURI[E *___''. *Napomena: upisati redni broj mesta lokacije iz priloènih tabela Na pole|ini koverte zainteresovano lice navodi svoj: fizi~ko lice - ime i prezime, pravno lice - naziv ( poslovno ili skra}eno poslovno ime zainteresovanog lica ) i adresu, telefon, kao i ime i prezime lica za kontakt. Rok za podno{ewe pismenih ponuda je 8. 9. 2014. godine do 12 ~asova. Ponuda }e se smatra blagovremenom ukoliko je primqena od strane pisarnice JP ''Gradac'' â~ak - ulica Cara Lazara broj 51, u â~ku, do 8. 9. 2014. godine do 12 ~asova. Ponude moraju biti podnete do dana i sata odre|enog u roku za podno{ewe ponuda - ukoliko ponu|a~ podnosi ponudu putem po{te, bez obzira da li je poslao ponudu obi~nom, preporu~enom po{iqkom ili putem brze po{te, za utvr|ivawe blagovremenosti ponude relevantna je jedino ~iwenica kada je JP ''Gradac'' â~ak ponudu primio, odnosno da li je JP ''Gradac'' â~ak primio ponudu pre isteka roka za podno{ewe ponuda, odnosno nije relevantan momenat kada je ponu|a~ poslao ponudu. JP ''Gradac'' â~ak }e prilikom prijema ponude, na koverti u kojoj se ponuda nalazi obeleìti vreme prijema i evidentirati broj i datum ponude prema redosledu prispe}a. Ponuda koju JP ''Gradac'' â~ak ne primi u roku odre|enom za podno{ewe ponuda, odnosno koja je primqena po isteku dana i sata do kojeg se mogu ponude podnositi, smatra}e se neblagovremenom. JP ''Gradac'' â~ak }e, nakon okon~awa postupka otvarawa ponuda, neblagovremenu ponudu vratiti neotvorenu ponu|a~u, sa naznakom da je podneta neblagovremeno. Mesto, vreme i na~in otvarawa ponuda: Javno otvarawe ponuda sprove{}e se 8. 9. 2014. godine u 14 ~asova, u prostorijama MZ MRÂJEVCI. Otvarawu ponuda mogu prisustvovati sva zainteresovana lica. Otvarawe ponuda vr{i Komisija obrazovana od strane JP ''Gradac'' â~ak. O postupku otvarawa ponuda vodi se zapisnik. JP ''Gradac'' â~ak }e po okon~anom postupku otvarawa pismenih ponuda doneti odluku o izboru i pozvati izabranog ponu|a~a da odmah po pozivu pristupi zakqu~ewu ugovora o zakupu. Pre zakqu~ewa ugovora izabrani ponu|a~ je duàn da JP ''Gradac'' â~ak uplati naknadu po osnovu zakupnine, ~ija }e se vrednost utvrditi umawewem visine komunalne takse od ukupnog ponu|enog iznosa. Naknada za lokalnu komunalnu taksu koja iznosi za ugostiteqske {atre, pivnice i sli~no 527,00 din/m2, a za objekte zabavnih parkova i va{arskih aktivnosti-ringi{pila i sli~ne ure|aje 211,00 din/m2, izabrani ponu|a~ pla}a na ìro-ra~un br. 840-741531843-77, poziv na broj odobrewa 97 93-034. Pitawe snabdevawa elektri~nom energijom zakupac re{ava sa Elektrodistribucijom. Izabrani ponu|a~ koji zakqu~i ugovor o zakupu sa JP ''Gradac'' â~ak duàn je da pribavi potrebno re{ewe Gradske uprave za urbanizam grada â~ka. Izabranom licu koje iz bilo kog razloga odustane od zakqu~ewa ugovora, iznos upla}enog depozita se ne vra}a. Lice sa kojim se zakqu~i ugovor o zakupu du`no je da u roku od 3 ( tri ) dana od dana isteka ugovorenog roka zakupa, mesto koje je predmet ugovora o zakupu vrati u stawe u kome se mesto nalazilo u momentu po~etka zakupa. Bliè informacije se mogu dobiti na telefon JP ''Gradac'' â~ak - 032/303-207 i 303-200. DIREKTOR JP ''GRADAC'' ÂÂK Neboj{a Jovanovi}, dipl.pravnik

Na osnovu Odluke Skup{tine "Dràvne lutrije Srbije" d.o.o. Beograd br. 5/24 donete na sednici dana 27. 6. 2014. godine Dràvna lutija Srbuje d.o.o. Beograd, Beograd, Usko~ka broj 4 - 6 Ogla{ava OTU\EWE KOISKA U Â^KU, ul. Svetozara Markovi}a bb "Dràvna lutija Srbije" d.o.o. Beograd otu|uje jedan kiosk tipa "Ingrad", inventarni broj 3586, koji se nalazi u â~ku, ul. Svetozara Markovi}a bb, u svom vlasni{tvu i to u vi|enom stawu bez prava na reklamaciju, sa opremom koji ~ine klima ure|aj i dve kancelarijske stolice. Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica.

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe o izdavawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i to: Re{ewe broj 501-200/14-IV-2-01 od 3. 9. 2014. godine po zahtevu investitora "Telenor" d.o.o. iz Beograda, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "Zabla}e", na katastarskoj parceli br. 437/4K.O. Jeèvica, u Jeèvici, teritorija grada â~ka. Re{ewem o davawu saglasnosti utvr|ena je obaveza investitora da gore navedeni projekat izvede u svemu u skladu sa merama za{tite ìvotne sredine utvr|enim u studiji. Overene mere za{tite ìvotne sredine sastavni su deo re{ewa o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i daju se na uvid kod tehni~ke kontrole glavnog projekta i tehni~kog pregleda objekta. Re{ewe o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu je kona~no u upravnom postupku. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu pokrenuti upravni spor podno{ewem tu`be nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi} dipl.ing.arh.

Pisane ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti u roku od 5 dana od dana objavqivawa oglasa na adresu Dràvna lutija Srbije d.o.o. Beograd, Usko~ka br. 4-6, "za Komisiju za otu|ewe kioska u â~ku - NE OTVARATI". Izbor najpovoqnije ponude vr{i}e se primenom kriterijuma NAJVI[E PONU\ENE CENE. Cena u ponudi mora biti iskazana u dinarima sa obra~unatim PDV-om. Neblagovremene i nepotpune ponude ne}e se razmatrati. O izboru najpovoqnije ponude, ponu|a~i }e biti obave{teni na ostavqeni kontakt telefon nazna~en u ponudi, a sa najpovoqnijim ponu|a~em zakqu~i}e se ugovor. Sve tro{kove uklawawa kioska snosi}e kupac sa kojim se zakqu~uje ugovor o otu|ewu - prodaji. "Dràvna lutija Srbije" d.o.o. Beograd Vr{ilac du`nosti direktora Aleksandar Vulovi}

OGLASI/^ITUQE

GIMNAZIJA U Â^KU â~ak, @upana Stracimira br.1 raspisuje JAVNI POZIV za prikupqawe ponuda za izvo|ewe ekskurzije za u~enike tre}eg razreda Op{ti uslovi konkursa: Ekskurzija se izvodi u aprilu 2015. godine. Agencija mora omogu}iti pla}awe u 10 rata u dinarskoj protivvrednosti po~ev od septembra 2014. godine po sredwem kursu NBS. Pla}awe se vr{i direktno na ra~un agencije, a bi}e upla}eno 7 rata pre po~etka putovawa i tri rate u aprilu, maju i junu 2015.godine. U cenu aran`mana ura~unati: - prevoz komfornim turisti~kim autobusima sa: klima,TV i video, - sme{taj u hotelima B kategorije (polupansioni)(doru~ak-ve~era), - sve drumarine i takse za prevoz u zemqi i inostranstvu, - me|unarodno zdravstveno osigurawe, - usluge stru~nog vodi~a za svaki autobus i lokalni vodi~ u Rimu i Firenci, Zbog podele na dve grupe - dva gratis za lekare pratioce grupa i nadoknada za wih. Agencija mora obezbediti jedan gratis za u~enike po odeqewu. O~ekivano brojno stawe: maksimalno 270 u~enika. Prilikom rasporeda u~enika u autobuse odeqewa se ne smeju deliti. U Rimu je obavezno dve ve~ere zameniti za dva ru~ka u nekom restoranu. Mar{ruta putovawa: Italija {est no}ewa Verona - Padova (okolina) -1, Rim (okolina) -3, Montekatini - 2). Gradovi u programu: Venecija, Sijena, Rim, Piza, Montekatini, Verona, Firenca. Ulaznica sa rezervacijom za posete Vatikanskim muzejima i Sikstinskoj kapeli i ulaznica sa rezervacijom za Galeriju Ufici u Firenci. Izbor izvo|a~a ekskurzije izvr{i}e roditeqi svih u~enika tre}eg razreda neposrednim glasawem. Svaki u~esnik konkursa je duàn da uz ponudu dostavi i dokaz o uplati 2.000,00 dinara na teku}i ra~un {kole br. 840-72666-89, na ime tro{kova ogla{avawa konkursa. Konkurs ostaje otvoren deset dana od dana objavqivawa. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na tel.032/320-545 ili li~no . Adresa: @upana Stracimira br.1, 32000 â~ak. Ponude koje budu izlazile iz okvira koji se traì po broju no}ewa i mestima poseta ne}e biti razmatrane. Svi ponu|a~i treba da dostave spisak sredwih {kola u Srbiji ~ije su |a~ke ekskurzije izveli u inostranstvu, u posledwe tri godine i ostalu dokumentaciju prema Pravilniku o izvo|ewu ekskurzija. Agencija koja bude izabrana potpisa}e ugovor o posredovawu sa {kolom i sa svakim roditeqem ~ije dete ide na ekskurziju ugovor o na~inu i rokovima pla}awa ekskurzije. Nadoknada za nastavnike se upla}uje na ra~un {kole i to upla}uju roditeqi u~enika koji idu na ekskurziju. Kompletna konkursna dokumentacija (ovaj javni poziv, uputstvo za sastavqawe ponude i model ugovora izme|u {kole i agencije moè se preuzeti na sajtu {kole: gimnazija-cacak.edu.rs ili na e-mail: gimnazijasekretar@sbb.rs.

IN MEMORIAM

VLADIMIR M. DIMITRIJEVI] Beogradu je krajem avgusta, u 76. godini ìvota, preminuo Vladimir M. Dimitrijevi}, ro|en u â~ku, gde je zavr{io osnovnu {kolu i Gimnaziju. U roku je diplomirao na beogradskom Filolo{kom fakultetu Grupa za jugoslovensku i op{tu kwièvnost. Radni vek je zapo~eo u Republi~kom odboru Pokreta gorana Srbije, a potom se zaposlio u Radio Beogradu, u kome je radio do penzionisawa. Najve}i deo radnog veka proveo je u ovoj informativnoj ku}i, u kojoj je bio urednik specijalizovanih programa. Rade}i u Radio Beogradu, Dimitrijevi} je najvi{e doprineo da ~uvena emisija “Ve~erwa revija èqa” nekoliko godina bude najslu{anija emisija na talasima ovog nacionalnog radija i kao takva vi{e puta nagra|ivana. Pri kraju radnog veka izvesno vreme je obavqao i odgovoran posao urednika dopisni~ke redakcije. Bavio se i kwièvnim radom i objavio nekoliko romana, me|u kojima su : “Kwiga po Jugu”, “Zunzara”, “Pas od krede”, “Starac i Morava”, “Kazivawe u nedo|iji”. Autor je i radio zapisa i reportaà “Spomen od plavog toka”, “Truba, srpski instrument”, “Prijateqica iz Amsterdama” i drugih. Vlade Dimitrijevi} se u mladosti uspe{no bavio i fudbalom. Igrao je u podmlatku i prvom timu ~a~anskih klubova @elezni~ar i Borac. Dobitnik je brojnih dru{tvenih i politi~kih priznawa. M. M.

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

MALI OGLASI PRODAJEM STAMBENI PROSTOR 39 + 24 M2, NASEQE MALA KOLONIJA, KOD SLOBODE. POTREBNA MAWA ADAPTACIJA. CENA MNOGO POVOQNA. TEL. 063/ 128-8-840

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979

PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2, UL. K.V. POPOVI]A, CG. CENA 22.000 E. TEL. 064/ 14-14-324

PRODAJEM NOVU CENTRIFUGU ZA CE\EWE MEDA, 5 KO[NICA ZA P^ELE SA NASTAVCIMA, 150 RANULA ZA P^ELE I PRIKOLICU ZA KOLA. TEL. 032/ 5381-176

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STENLEJKE, ÂÂNSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 IZDAJEM opremqen lokal u G. Milanovcu, oko 100 m2, sa magacinom oko 50 m2. Eta`no grejawe na drva ili struju. Visina 3.5 m, pod - plo~ice, 3 sanitarna ~vora. Pogodno za malu privredu, raznu proizvodwu. Cena 200 E. Tel. 064/ 120-6-713 IZDAJEM name{ten dvosoban stan u centru grada, CG, za dva u~enika ili u~enice. Tel. 069/ 012-4-664, 032/ 371-303 ZAVARIVAWE: aluminijum, gus, ~elici (prohrom, HSS, ugqeni~ni...). Tel. 069/ 210-9-889 PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotraè. Tel. 064/ 1188-485

IZDAJEM u Beogradu dvoiposoban name{ten stan u Ulici vojvode Stepe ( CG,TELEFON, klima i kablovska ) u blizini FON, FPN, Saobra}ajni i Farmaceutski fakultet. Tel. 064/ 155-9-160

MEWAM ku}u od 85 m2 sa 4.70 ari placa na Zlatiboru - Vodice Dobroselski oput, za jednoiposoban ili dvosoban stan u ^a~ku. Tel. 069/ 242-1-954, 064/ 995 - 1 - 612 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396

PRODAJEM veoma kvalitetno balirano livadsko seno i lucerku detelinu. Poko{eno na vreme i nije pokislo. Tel. 060/ 738-1-790 OBJAVQUJEM IZGUBQENOM radnu kwi`icu izdatu na ime VLADANA STANOJEVI]A, iz ^a~ka, ulica 607, br. 5, JMBG 0210974782817, lk.004622367.

SKUP[TINA STANARA ZGRADE LAMELA-X, ULAZ BR. 15, NA QUBI]SKOM KEJU U ^A^KU, PRODAJE VEOMA POVOQNO VE]I DEO SLOBODNE POVR[INE OD PREKO 150 M2 ZA POTKROVQE U POSTUPKU POKRIVAWA ZGRADE PUTEM INVESTICIONOG ODR@AVAWA. TEL. 064/ 22-95-061

IZDAJEM dvosoban stan u Beogradu (40m2), kod Cvetkove pijace, nova gradwa, kompletno name{ten. Cena 250 eura. Tel: 064/21-92-473 DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

MEWAM dvosoban stan u Novom Zagrebu Zapru|e, izme|u {kole i vrti}a, za stan u ^a~ku. Tel. 032/ 386-215, 066/386-215 OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

POVOQNO vr{im popravku ra~unara, instalacija OS i optimizaciju rada ra~unara. Tel. 064/ 614-2-893 IZDAJEM jednosoban renoviran stan na po~etku Cviji}eve ulice u Beogradu. Tel. 064/ 24/54/179, Ne{ovi} Emilija Savska 4

IZDAJEM garsoweru na du`i vremenski period, ulica U~iteqska, ulaz 2, sprat 3, stan 13. Tel. 032/ 343-104, 064/ 268-04-03

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

BRANKO ALEKSI] VOJVODA 1958 - 2014. @iveo si kako si hteo, `iveo si dok si hteo. JUPI sa porodicom 4118

^ITUQE

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

Dana, 9. septembra 2014. godine navr{ava se SEDAM GODINA od prerane smrti na{eg dragog zeta

MI[KA VASIQEVI]A

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s' ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. Svastika SLAVICA sa decom i ta{ta VUJA 41107

Dana, 9. 9. 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

ZDRAVKA MILO[EVI]A LESA

SVETLANA VU^I]EVI] CECA

Dragi Zdravko, svaki deveti u mesecu otvara rane i podse}a na tvoju iznenadnu smrt. Dani su sve tu`niji a najbolnija je istina da si nas zauvek ostavio. Sve re~i ovoga sveta su nedovoqne da napi{emo ono {to ose}amo, a ~itava ve~nost mala da ubla`i bol i tugu u na{im srcima. Ako je tvoj `ivot morao stati na{a qubav i se}awe na tebe ve~no }e trajati. Znao si koliko te volimo, nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{ i koliko patimo. Supruga MIRJANA, sinovi MILAN i GORAN sa porodicama

MOJA MILA SUPRUGA I MAJKA,

Mila moja, svaki novi dan ma koliko te`ak, bi}e ispuwen mislima o tebi i to koliko si posebna bila. Sestra BOJANA sa porodicom 41127

Na{oj dragoj

SVETLANI VU^I]EVI] CECI Osta}e{ zauvek u na{im se}awima. Stric MILENKO i strina TAWA 41126

An|ele na{, pro{lo je 40 dana...

MI[KO VASIQEVI] 1955 - 2007. iz Trnave Sedam godina pro|e, najtu`nijih u mom `ivotu. Nema dana da me na tvoju pa`wu i dobrotu ne podse}a. Nema vi{e one radosti, dogovora kao nekad {to je bilo. Mi{ko, na svemu ti hvala. Trideset godina provedenih sa tobom, bio si mi boqi zet, nego sin. Hvala ti na svemu, ali Bog najboqe uzima, da se sa an|elima dru`i. Mi{ko, {to ti nisam tvoj amanet ispunila, nisu mi dali.

DRAGAN PETKOVI] 1970 - 2014.

VERA NIKOLI] VEKA

NAJTU@NIJA TVOJA TA[TA VUKOLINA

NAPUSTILA NAS JE PRE 10 GODINA 7. SEPTEMBRA. UVEK JE SA NAMA U NA[IM MISLIMA. SUPRUG TOMISLAV, ]ERKE RADICA I ZORICA, UNUCI NEMAWA I LAZAR

41108

41102

SE]AWE

Na{oj voqenoj supruzi i majci

DU[ANKA \OR\EVI] DUTA

SNE@ANI SAVKOVI]

Tako si brzo nestao, prazninu, tugu i bol ostavio za sobom! Tvoje postojawe na{ je ponos. Tvoje: JELENA, NEVENA i NINA 41105

Na{oj dragoj kom{inici

1950 - 2014.

9. 9. 2004 - 9. 9. 2014.

SNE@ANI SAVKOVI]

Uspomenu na wu s' ponosom i qubavqu ~uvaju NIKOLA i SA[KA

Wenu dobrotu, hrabrost, plemenitost i po`rtvovanost za svakoga nikada ne}emo i ne mo`emo zaboraviti. Weni: suprug PEKO i DECA

Mnogo je lepih trenutaka da te pamtimo i nikada ne zaboravimo. KOM[IJE IZ ZGRADE

41122

41124

41125

SE]AWE

DESANKA - DESA URO[EVI] 9. 9. 1991 - 9. 9. 2014.

Dana, 8. septembra 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e

Dana, 10. 9. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od dana kada nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

MILANKE - MILE STANOJEVI]

ILIJA NIKOLI]

Godine prolaze, a bol i tuga su u nama. Zaborav ne postoji, samo lepa se}awa na tvoju qubav, dobrotu i radost koju si nam nesebi~no pru`ila u `ivotu. Tvoja deca: DRAGAN, AN\A, OLGICA i QIQA sa porodicama

Uspomenu na tebe ~uvaju suprug ZORAN, sin DEJAN, snaja SABINA i unuk DRAGAN

Uvek }ete se rado se}ati TVOJI NAJMILIJI

41101

41104

Dana, 5. septembra 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti

6. septembra 2014. godine navr{ava se [EST meseci

DRAGANA PANTELI]A

KOVINI MLADENOVI]

iz Du~alovi}a Tek kada nam neko ode iz `ivota, koga smo neizmerno voleli, shvatimo koliko smo bili sre}ni {to smo ga imali. Majka MARA, otac LAZAR i sestra DRAGANA sa porodicom

iz ^a~ka

5. septembra 2014. godine navr{ava se GODINU DANA kako nije sa nama na{ suprug, otac i deda

OBRAD RADOSAVQEVI]

Uvek }emo te se se}ati i nikada te ne}emo zaboraviti. Suprug MIODRAG, sin ZORAN, snaha SLAVA, }erke JASMINKA i ZORICA sa porodicama, brat BRANKO i sestra STANIJA

Vreme prolazi, ostaje tuga, ostaje se}awe. WEGOVI NAJMILIJI

41114

41119

^ITUQE

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

Navr{avaju se tu`ne godine od smrti na{ih dragih

TU@NO SE]AWE NA NA[E DRAGE

VASIQEVI]

PETRIJA PETROVI]

LELE MILANOVI]

7. 9. 2011 - 7. 9. 2014.

ROMANA BRAJKOVI]A

RADIVOJE

SRE]KO MI[KO

POLEKSIJA POLA

11. 9. 2005 - 11. 9. 2014. 15. 9. 2000 - 15. 9. 2014. La`u da vreme le~i sve... U du{i uvek ostane pukotina gde se sakrije tuga i `al za nekim osobama, koje ste voleli... i daqe volite... i koje vam ne dozvoqavaju da budete potpuno sre}ni, kao kada su bile sa vama. PORODICE: PETROVI], BRAJKOVI] I MILANOVI]

9. 9. 2007 - 9. 9. 2014. 14. 6. 2009. Hvala Vam {to ste `iveli ~asno i po{teno, pa Va{im unucima - praunucima mogu s ponosom pri~ati o Vama. S' po{tovawem Va{a supruga - snaja DRAGICA sa decom i unucima

41118

41116

7. 9. 2013 - 7. 9. 2014. Navr{ava se tu`nih GODINU DANA od kako smo ostali bez na{eg brata

10. 7. 2014.

U subotu, 30. avgusta 2014. godine, u 23:00, posle duge i te{ke bolesti, u 83. godini `ivota, preminuo je na{ nezaboravni brat, otac, deda, pradeda, svekar i, nadasve, prijateq

SE]AWE 5. 9. 2001 - 5. 9. 2014.

LAZAR LALE SURUXI]

ZVONIMIRA ZVONKA MUWI]A

JOVAN M. URO[EVI]

taksiste

NEDOSTAJE[ NAM

Tvoji: brat ALEKSANDAR, sestre OLGA i MARIJA

TVOJA DECA 41117

41121

Dana, 1. septembra 2014. navr{ilo se [EST GODINA od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i pradede

VIKTORA RISIMOVI]A iz @ao~ana ro|en 1925. godine

iz Gora~i}a Sahrawen je, uz prisustvo brojne rodbine, prijateqa i poznanika, u ponedeqak, 1. septembra 2014. na grobqu u rodnim Gora~i}ima. Oti{ao je od nas - zauvek, ali se svojim `ivotnim tragom, upisao u Ve~nu Kwigu Nezaborava!... Na{eg Lala, ~ije se ime, uvek, izgovaralo s' po{tovawem i pisalo samo velikim slovima, se}a}emo se uvek s nemerqivom zahvalno{}u i ponosom? Neizmerno ga `ale: sestra JELISAVETA, sin SRE]KO, k}erka LELA, unuk NEBOJ[A, praunuci: SARA i STEFAN, snahe: MICA i RA]A, i ostala brojna rodbina... 41120

Danas, 5. septembra 2014. godine, navr{ava se DESET GODINA od kako nije sa nama na{a najdra`a

Dana, 5. septembra 2014. godine navr{ava se TRI GODINE kako se upokojio

SLAVI[A ^VRKI] 2011 - 2014.

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe. @ivi{ i daqe u na{im srcima voqen, po{tovan i nikad zaboravqen. PORODICA RISIMOVI]

An|eli }e ti preneti na{e radosti. Po~ivaj u miru ro|eni moj. Tvoja }erka DRAGANA sa porodicom

41115

41111

Dana, 7. 9. 2014. godine navr{avaju se ^ETIRI GODINE od kako nije sa nama na{a draga

Dana, 4. 9. 2014. godine navr{ilo se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog oca

MILINKA SIMEUNOVI] ro|ena @ivin u~iteqica O[ "Ratko Mitrovi}" u penziji

KATA PETROVI]

Voqena i nezaboravqena, uvek sa nama.

RATKA GOJKOVI]A

iz Mr~ajevaca

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko srce, gde je bilo mesta za sve nas. Bila si na{ oslonac, podr{ka i ponos. Tvoji: majka MIRA, suprug MILORAD, }erke JELENA i BIQANA, zet MIROSLAV, unuci ILIJA i ANDRIJANA

Uspomenu na tebe ~uvaju ALEKSANDAR i VLADIMIR

41110

41129

Weni: suprug MOMIR, }erke ZORICA i ANGELINA i snaha BREDA @IVIN iz Kopra sa porodicom 41112

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE

^ITUQE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u utorak, 9. septembra 2014. godine davati ^ETRNAESTOGODI[WI POMEN na{em dragom

MARKU16.KOVA^EVI]U 9. 1996 - 9. 9. 2000.

U subotu, 6. 9. 2014. godine u 13 ~asova na grobqu u Miokovcima odr`a}e se ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

MILANU STEVANOVI]U

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{eg dragog MAKIJA! Majka VERICA, otac SAVO, brat LUKA, ujak VLADICA, baka CICA i deda MILISAV

USPOMENU NA WEGOV DRAGI LIK ^UVA]E WEGOVA PORODICA

41103

Dana, 5. 9. 2014. godine u 14 ~asova obele`avamo TRI GODINE od gubitka na{e voqene

MILICE PAVLOVI] Na{a qubav je ja~a od vremena i zaborava. Neka te an|eli ~uvaju. Tata TOMA, mama SLAVICA, brat MILAN 41123

41106

PETAK 5. SEPTEMBAR 2014. GODINE