6. septembar 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

CENA 30 DIN.

Izlo`ba fotografija u Narodnom muzeju

Iz albuma starih Ivawi~ana

www.viza-nekretnine.co.rs

BROJ 35

^A^AK, 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SRPSKI VOJNIK U PRVOM BALKANSKOM RATU

RADOJICA JEREMI] TRGOVAC I HRONI^AR IVAWICE strane 8 i 9.

strana 15.

U Trnavi odr`an zbor me{tana zbog problema u vodosnabdevawu

RZAVSKA VODA JEDINI SPAS,

ALI... Milorad ^avi}

strana 7.

Julijana Vojinovi}

promovisao pliva~ke sportove u ^a~ku

Dejan Milo{evi}, vinogradar

Iz Elektodistribucije

i vinar iz Gorweg Milanovca

DVOJNI OBRA^UNI PRAVILI GU@VE

strana 4.

Danas u Zabla}u

SPORT JE VELIKA IGRA

strane 31.

^A^ANSKA NADA SRPSKE KO[ARKE strana 30.

SAN S POGLEDOM NA VINOGRAD

strana 12.

strana 13.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

U Â^KU BORAVILA PRIVREDNA DELAGACIJA BELORUSIJE, NA ÊLU SA AMBASADOROM VLADIMIROM Û[EVIM

NAJIZVESNIJA SARADWA U METALOPRERA\IVA^KOJ INDUSTRIJI U organizaciji Predraga Miki}a, savetnika za privredu predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a, privredna delegacija Republike Belorusije, predvo|ena ambasadorom ove zemqe u Srbiji Vladimirom û{evim i zamenikom ministra industrije Genadijem Sviderskij, posle Kraqeva i Kragujevca, u utorak je posetila i â~ak. Na sastanku, koga su sa wima i direktorima nekoliko vode}ih beloruskih kompanija, organizovali ~elnici Grada i ovda{wih poslovnih udruèwa, razgovarano je o mogu}nostima saradwe, posebno u oblasti metaloprera|iva~ke industrije, osnivawu firmi za “sklapawe” autobusa i kamiona i {to je posebno zanimqivo, o {ansama za otvarawe zajedni~kog preduze}a za proizvodwu liftova, kojom se u Srbiji niko ne bavi. osle sastanka sa rukovodstvom Grada, predstavnicima OJ Privredne komore, Foruma privrednika, poslovnih udruèwa “Gradac ’97” i “Unija 2000” i nekoliko direktora ovda{wih preduze}a, u izjavi za medije zamenik ministra industrije Genadij Sviderskij je, pored ostalog, istakao: - Ciq dvodnevne posete Srbiji je uspostavqawe saradwe izme|u srpskih i be-

loruskih preduze}a. Sa rukovodstvom ^a~ka razgovarli smo o zajedni~kim projektima, prvenstveno u oblasti prerade metala, jer ^a~ak, kao i Belorusija ima nekoliko razvijenih firmi u toj oblasti. Verujemo da postoje mogu}nosti da ~a~anska preduze}a preko Belorusije do|u i do zemaqa Carinske unije, odnosno osim do Belorusije, i do Rusije i Kazahstana, i preko te saradwe da iza|u

na evropsko trì{te. Zamenik ministra industrije Belorusije je naglasio da su privredna delegacija wegove zemqe i ~elnici Kragujevca u utorak doneli odluku o osnivawu zajedni~kog preduze}a u ovom {umadijskom gradu, koje bi se bavilo “sklapawem” autobusa i kamiona. On smatra da mogu}nosti za osnivawe sli~ne firme postoje i u â~ku. Po{to su u sastavu privredne delagacije Belorusije bili i predstavnici fabrika koje proizvode poqoprivredne ma{ine i liftove, posle skupa u â~ku, usledi}e i konkretni dogovri o saradwi u ovim oblastima i eventualnoj zajedni~koj proiz-

vodwi, uveren je Genadij Sviderskij. Ve} krajem ovog meseca srpska privredna delagcija }e posetiti Belorusiju i tom prilikom bi}e jo{ konkretnijih razgovora i dogovora, ne samo o privrednim, ve} i kontaktima u domenu kulture, turizma i obrazovawa, u kojima tako|e moè “da se otvori naj{ira lepeza saradwe”, uveren je Sviderskij, koji je obe}ao da }e se zaloìti da ovda{wi biznismeni dobiju maksimalnu podr{ku Vlade Belorusije, prilikom sklapawa eventualnih poslovnih ugovora izme|u ~a~anskih i tamo{wih kompanija. Privrednici â~ka o~ekuju da }e realizacijom nekih

poslovnih dogovora sa beloruskim firmama, uspeti da â~ak “vrate na staze stare slave”, iz perioda kada je u wegovim velikim fabrikama bilo zaposleno 40.000 radnika, rekao je Dragan Jovi}, predsednik Foruma privrednika i vlasnik privatne firme “Alfako inèwering”: - Mali privrednici, ~lanovi Foruma privrednika èle da, uz pomo} velikih preduze}a iz bratske Belorusije uspostave saradwu, i zaposle na{e qudske i materijalne kapacitete. â~ak je poznat kao rasadnik privatnog sektora, sa velikim potencijalima, prevenstveno u metaloprera|iva~koj i elektro industriji. O~ekujemo da }e ovo

prvo vi|ewe i dogovori otvoriti put ka daqem upoznavawu i organizaciji zajedni~ke proizvodwe u na{oj zemqi i Belorusiji. U sastavu beloruske privredne delegacije bili su i ~elnici kompanije “Mogiqovliftma{“ koja proizvodi vi{e od 120 modela liftova i {irok asortiman rezervnih delova za modernizaciju zastarelih i dotrajalih liftova. Srbija nema nijednog proizvo|a~a iz ove oblasti, podsetio je Jovi} i izrazio uverewe da razgovori sa predstavnicima ove firme mogu doprineti da u ^a~ku, na primer, bude otvorena fabrika za proizvodwu liftova, tim pre {to grad za to ima kadrovske i halske potencijale i kapacitete u nekada{wim zatvorenim fabrikama. Posle sastanka u Skup{tini grada, doma}ini i gosti su posetili preduze}a “Jugoprevoz komerc” u Kowevi}ima i salon “Citroen” u Prislonici, kao potencijalne lokacije za otvarawe trgovinsko - izlo`benih centara beloruske privrede. M.N.

^A^AK POSETILI NOVINARI I ORGANIZATORI PUTOVAWA IZ FRANCUSKE

MANASTIRI - NAJUPE^ATQIVIJI UTISAK uristi~ka organizacija ^a~ka je pro{log petka bila doma}in grupi novinara i organizatora putovawa iz Francuske. Re~ je o predstavnicima specijalnog izdawa nedeqnika “Telerama”, specijalizovanog magazina “Travel & Style”, najve}eg frankofonog portala za individualna putovawa “Easy voyage”, sa vi{e od milion poseta mese~no i organizatora putovawa “Voyageursdumonde” i “Liaisonsmondiales”, koji jo{ u svojoj ponudi nemaju Srbiju kao turisti~ku destinaciju. - Ovo je bila izuzetna prilika da se kolege iz Francuske i predstavnici medija upoznaju sa turisti~-

kom ponudom Ov~arsko-kablarske klisure i Atomske bawe Gorwa Trep~a. Program je realizovan u saradwi sa Turisti~kom organizacijom Srbije, koja je u ovaj studijski program uvrstila Grad â~ak, zahvaquju}i dobroj saradwi i kvalitetnim i sadràjnim programima koje predlaèmo. Gosti su najpre posetili Wellness centar “Kablar” u Ov~ar Bawi, gde su im predstavqeni sadràji ovog objekta, ali i trenutni kapaciteti bawe. Program je nastavqen vo`wom brodi}em, gde su pored panoramskog razgledawa Ov~arsko-kablarske klisure, bili u prilici da posete manastire Nikoqe i Blagove{tewe. U resto-

ranu “Plaà” na jezeru Me|uvr{je, pored ugostiteqske usluge, pozitivno su ocenili izgled objekta i ambijent u kome se nalazi. Program je zavr{en posetom Atomske bawe Gorwa Trep~a, gde je menaxment bawe priredio lep do~ek u hotelu “Vujan”, koji se nalazi u sastavu Specijalne bolnice. Gostima su predstavqeni sme{tajni kapaciteti, hidro-terapijski blok uz naglasak na zna~aj vode u rehabilitaciji i terapiji, posebno neurolo{kih i reumatskih oboqewa - kaè Gordana Majstorovi}, stru~ni saradnik za marketing Turisti~ke organizacije â~ka. Prema wenim re~ima, na goste iz Francuske najupe-

~atqiviji utisak ostavili su manastiri Ov~arsko-kablarske klisure, priroda i rezultati koji se ostvaruju u terapiji, kori{}ewem termo-mineralne vode u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a. - Me|utim, ono {to je donekle pokvarilo utisak je slika otpada koji pluta na povr{ini vode u Ov~arsko-kablarskoj klisuri, naro~ito nakon saznawa da je re~ o predelu izuzetnih odlika koji je pod za{titom dr`ave. To je razlog vi{e da se apeluje na za{titu prirode i sankcionisawe onih koji je ugro`avaju, jer }emo jedino na takav na~in mo}i sa punim pravom da je promovi{emo, kao predeo izuzetnih odli-

ka - isti~e Gordana Majstorovi}. Turisti~ka organizacija ^a~ka }e ponovo organizovati program posete ~a~anskog kraja, ovog puta za novinare iz Holandije, u drugoj polovini septembra. Turisti~ka agencija “Pana

Comp” iz Novog Sada, sa kojom TO^ ima dugogodi{wu uspe{nu saradwu, dove{}e grupu turista iz Finske, koji }e, tako|e u septembru, posetiti Ov~arsko-kablarsku klisuru, najavila je Majstorovi}ka. N. R.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

office@cacanskiglas.rs

032/342-276

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

GRAD

ODR@AN DVODNEVNI TRENING ZA PODR[KU SAMOZAPO[QAVAWU @ENA

DA LI JE BIZNIS IDEJA PRAVA?

Udruèwe poslovnih èna Srbije, u partnerstvu sa ~a~anskim UP@ “Nade`da Petrovi}” i uz podr{ku Ministarstva finansija, zapo~elo je realizaciju projekta “Podr{ka samozapo{qavawu èna u perspektivnim privrednim sektorima, kroz obuku, mentorstvo i umreàvawe”. Projektom je predvi|ena edukacija 50 èna koje èle da se samozaposle, ili da tek krenu u preduzetni~ke vode. Obuka je planirana i za dame koje nameravaju da ponovo aktiviraju svoje firme koje su zatvorene, ili su stagnirale u radu zbog krize, nedostatka znawa, informacija ili drugih resursa. Osim u â~ku, projekat }e biti realizovan u Subotici, Ba~kom Petrovcu, Zaje~aru, Bujanovcu, Vaqevu i Beogradu.

prostorijama ~a~anske Organizacione jedinice RPKK ju~e i prekju~e je odràn prvi dvodnevni trening za podr{ku samozapo{qavawu èna, kome je prisustvovalo 11 polaznica iz â~ka i Gorweg Milanovca. Prvog dana odràno je pet

radionica u kojima je budu}im preduzetnicama predo~ena kompletna problematika preduzetni{tva i dati odgovori na ve~ite dileme, da li je biznis ideja prava, ili je treba mewati, kako i za{to osnovati firmu, kako pravilno nastupati na tr`i{tu, reklamirati i prodavati robu, koji su izvori finansirawa i za{to je neophodna stalna edukacija kroz mentorski program. Tokom drugog dana seminara polaznice su od iskusnih trenera mogle da nau~e kako da izrade najboqe biznis planove, ili da koriguju postoje}e i wima apliciraju za sredstva od nekih fondova, banaka, agencija... - Preduzetnice su imale priliku da se informi{u o svim problemima koji ih ~ekaju na po~etku poslovawa, razre{e dilemu da li su izabrale pravu biznis ideju, da li je to {to su po~ele da rade i ono {to `ele i mogu. Tokom treninga nau~ile su i kako da osnuju firmu, jer ve~ita dilema je, da li otvoriti preduze}e, ili preduzetni~ku radwu, koji su tro{kovi koji prate osnivawe i registrovawe nove firme. Na dvodnevnom seminaru mogle su

da saznaju i koji su eksterni i interni izvori finansirawa, kako mogu da dobiju subvencije koje su od izuzetnog zna~aja, posebno u po~etnom periodu poslovawa- obja{wava rukovodilac OJ RPKK i lokalni koordinator projekta Gorana Tanaskovi} svrhu obuke za `ene preduzetnike. - Trudi}emo se da do kraja decembra, do kada traje mentorski program, preduzetnicama pru`imo sve neophodne informacije i obezbedimo im konsultantske i ekspertske usluge za sve teme i probleme koji se ti~u wihovog poslovawa. Bi}e mi drago da preduzetnice koje su po~ele biznis opstanu u wemu, a mla-

de koje tek nameravaju da u|u u te vode, na|u zaposlewe i obezbede egzistenciju - istakla je Tanaskovi}ka. Posebna pa`wa u ovoj svojevrsnoj {koli bila je posve}ena pisawu biznis plana, jer, kako nagla{ava Gorana Tanaskovi}, plano-

vi koje “tra`i” Evropska unija su veoma komplikovani i takve, na{e preduzetnice ne mogu same da sa~ine. Zbog toga su wima predo~eni jednostavni biznis planovi koje raspisuju doma}e institucije, nacionalne agencije, ili lo-

UMESTO HOBIJA, OZBIQAN POSAO Marina Sinxirevi} se proizvodwom prirodnih preparata, namewenih za ~i{}ewe i regeneraciju koè, melema, uqa i biqnih tinktura, po~ela da bavi pre nekoliko godina, najpre iz hobija i da bi prijateqima darivala prikladne poklone. Po{to je od Grada dobila podsticajna sredstva za samozapo{qavawe, planira da pro{iri i “ozvani~i” ovaj posao. Prijavila se za trening, jer veruje da }e joj, kako kaè, mentorski program pokazati pravi put i kako se, uprkos te{kom vremenu, moè uspeti u nekom poslu. I za Ivanku Gemaqevi} izrada predmeta dekupa` tehnikom na prirodnim materijalima - drvetu, staklu, keramici, nekoliko meseci predstavqa samo hobi. Aplicirala je za mentorski program, jer èli da, od èna koje su uspe{ne u poslu, nau~i, pored ostalog, i kako se pravi biznis plan, kako se reklamiraju i prodaju proizvodi. O~ekuje i da sazna kako najlak{e do}i do izvora finansirawa, tim pre {to je zapo~ela biznis “koji nije jeftin”, i za koji su joj potrebni kvalitetni materijali i boje.

kalne samouprave, kojima one, uz minimalne korekcije, mogu da apliciraju za odre|ena sredstva. Po zavr{etku dvodnevnog seminara u svih sedam gradova, od 50 polaznica bi}e izabrano 20 najuspe{nijih, sa kojima }e do kraja godine, do kada traje projekat, raditi mentorke, uspe{ne preduzetnice, odabrane iz sektora u kojima po~etnice `ele da zapo~nu ili razvijaju biznis. Tokom ovog mentorskog rada dobi}e i sve konsultantske i ekspertske usluge i podr{ku za razli~ite aspekte vo|ewa biznisa (finansije, prodaja, marketing...)., kao i neophodnu pa`wu, informacije i podr{ku da obnove samopouzdawe i veru u uspeh u novom poslu. M. N.

POSLE DONO[EWA NAREDBE O AUTOMATSKOM “SPAJAWU” DVA JULSKA RA^UNA ZA STRUJU, SKORO DA SU NESTALE GU@VE ISPRED [ALTERA

RADNIKA TRI, A POSLA PET PUTA VI[E Z

bog formirawa novog privrednog dru{tva “EPS javno snabdevawe” koje }e se ubudu}e baviti prodajom elektri~ne energije krajwim kupcima i “preimenovawa” lokalnih elektrodistribucija u operatere distributivnog sistema, gra|ani su dobili dva ra~una za struju utro{enu u julu. U prvom je bilo obave{tewe o dugu, odnosno pretplati, dok je drugi, sa stawem na dan 31.7, korisnicima poslalo novoformirano privredno dru{tvo, obja{wava rukovodilac sektora za trgovinu Vladimir Kosti}. Po{to se izvinio gra|anima koji su gubili i vreme i `ivce ispred {altera, nastojao je da objasni zbog ~ega je {alterska sala prethodnih dana bila premala da primi sve gra|ane koji su quti i ogor~eni satima ~ekali da “ra{~iste” ra~une: - Operateru, odnosno

biv{oj Elektrodistribuciji velike probleme je donela naredba da vr{imo prebacivawe pretplate sa starog na novi ra~un, ali iskqu~ivo uz saglasnost kupca. Zbog toga je svaki potro{a~ morao da do|e ispred {altera, podnese zahtev i poka`e na uvid li~nu kartu, da bi radnik

ED precizno upisao sve podatke, {to je i nama i gra|anima oduzimalo dosta vremena. Po{to je, kao i ranije, privredno dru{tvo Elektrosrbija Kraqevo, u ~ijem sastavu, pored 10, posluje i ovda{wi operater, bilo najvrednije i me|u prvima podelilo obra~une, prvi smo i uo~i-

Oko 100 potro{a~a je pro{log meseca podnelo zahtev za reprogram duga koji }e im biti “podeqen” na rate, u zavisnosti od visine zaduèwa. Kupci koji imaju pravo na reprogram, dobi}e obave{tewa o tome, rekao je Kosti} i pozvao ih da na {alterima lokalnog operatera potpi{u ugovor. U protivnom, preduze}e }e biti primorano da preduzme sve zakonske mere da bi naplatilo i za{titilo svoja potraìvawa. Obaveze do 10.000 dinara, na primer, du`nici moraju da izmire jednokratno, uz otpust od 40 odsto, a “milionske” sume “na odloèno”, ~ak 120 meseci. Novo privredno dru{tvo zadràlo je obavezu da stimuli{e redovne plati{e, kojima sleduje popust od pet odsto, ukoliko izmire ra~une do 20. u mesecu. Osim wih, ranija prava }e i ubudu}e imati i energetski za{ti}eni kupci, o kojima operateru sve neophodne podatke dostavqaju lokalna samouprava i Centar za socijalni rad.

li probleme i osetili najve}i nalet nezadovoqstva potro{a~a. Tek kada su ostala dru{tva, poput beogradskog i novosadskog, uvidela o kom je obimu posla re~, reagovali su nadle`ni i doneli odluku da prebacivawe pretplate, odnosno duga, bude obavqeno automatski. Pre dono{ewa nove naredbe, u ovda{wem preduze}u je, podse}a on, sedam dana na poslovima “prebacivawa” zadu`ewa sa sta-

rih na nove obra~une, umesto tri, na {alterima radilo deset radnika. Osim toga, i radno vreme je u tom periodu bilo produ`eno sa 18 na 20 ~asova, i subotom, umesto do 15, do 17 sati. Sve smo uradili da bismo iza{li u susret kupcima, ali bez obzira na uve-

}ane napore, nismo mogli smawiti ogromne gu`ve, jer je obim posla prakti~no bio pet puta ve}i od uobi~ajenog, ka`e Kosti}: - Nova naredba stupila je na snagu 26. avgusta, a gra|ani su blagovremeno obave{teni da je rok za pla}awe julskih ra~una produ`en do 31. avgusta, odnosno da do tog datuma ne}e pla}ati kamatu zbog ka{wewa u izmirewu obaveza. Od septembra taj rok }e biti “vra}en” na 20. u mesecu. Zbog ovog velikog posla i gu`vi, umesto 15. i potpisivawe ugovora o reprogramu duga zapo~eto je 22. avgusta i ono }e, na osnovu odluke Upravnog odobra EPS - a, trajati do 30. novembra. M. N.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

GRAD

PREDSTAVQAMO GRADSKE UPRAVE: GU ZA INSPEKCIJSKI NADZOR Pri pomenu gradskih uprava, naj~e{}e kritike i zamerke uglavnom odlaze na adresu GU za inspekcijski nadzor, {to zbog {iroke lepeze poslova koje obavqa pet inspekcija (gra|evinska, prosvetna, komunalna, inspekcija za lokalni prevoz i puteve i inspekcija za za{titu `ivotne sredine), {to zbog ~iwenice da gra|ani ~esto i ne znaju ~ime se ove slu`be bave, odnosno koja su im ovla{}ewa, prava i du`nosti iz delokruga lokalne samouprave, a koje im je poverila Republika. U ovoj Gradskoj upravi zaposleno je 59 izvr{ilaca, ra~unaju}i i 20 komunalnih policajaca, koji su joj prikqu~eni 2010. godine, predstavqa li~nu kartu uprave kojom rukovodi na~elnik Stojan Vojinovi} zvorno pravo za rad u ovoj Gradskoj upravi imaju komunalna inspekcija i komunalna policija, dok ostali obavqaju poslove koje im je

“prenela” Republika, ka`e Vojinovi} i nagla{ava da upravo ove slu`be koje su pod ingerencijom lokalne samopuprave imaju i najvi{e posla, o ~emu, pored

POLICIJA “OVLA[]ENIJA” OD INSPEKCIJE Za razliku od komunalne inspekcije, koja vi{e ima preventivnu i savetodavnu ulogu, komunalni policajci su ovla{}eni i da legitimi{u stranke, privode ih, izri~u mandatne kazne. Da, uprkos tome, ipak, nisu bili rigorozni, svedo~e podaci iz posledweg izve{taja: 20 komunalnih policajaca su lane izrekli skoro 2.100 usmenih upozorewa i 1.440 nare|ewa. Napisali su 440 mandatnih kazni, od kojih je 106 napla}eno (u iznosu od po 3.000 dinara). U skoro 600 slu~ajeva izvr{ena je provera identiteta osoba koje su se ogre{ile o zakone i odluke “u nadle`nosti” komunalne policije, podneto 310 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, “zavedeno” i pregledano 1.300 obave{tewa prispelih od gra|ana li~no, telefonom, ili po{tom. Osim toga, u opisu wihovog posla su i: pru`awe asistencije nadle`nim inspekcijama, javnim preduze}ima i ustanovama prilikom odr`vawa nekih manifestacija, kontrola na prostoru kojim gazduje SRC “Mladost”, uspostavqawe komunalnog reda na ulicama i trotoarima oko pijaca, pomo} prilikom otklawawa posledica elementarnih nepogoda i u vanrednim situacijama...

PRAVO U AKTIMA, A PRAVDA NA TERENU

ostalog, svedo~i i broj predmeta koje “obra|uju” u odre|enom izve{tajnom periodu: - Komunalna inspekcija i komunalna policija se prakti~no bave najraznovrsnijim poslovima, po~ev od kontrole ~i{}ewa i ure|ewa grada, zelenih povr{ina, bespravnih prikqu~aka vode i kanalizacije, izlivawa otpadnih voda, do ostalih komunalnih delatnosti na teritoriji Grada. Oni su zbog toga, takore}i non - stop na terenu, gde i po prijavama stranaka i po slu`benoj du`nosti vr{e nadzor nad primenom Zakona o komunalnim delatnostima, Odluke o komunalnom redu, Odluke o javnom vodovodu i kanalizaciji, Odluke o radnom vremenu ugostiteqskih objekata... Iako u posledwe vreme takore}i nema bespravne gradwe, jer je ona po zakonu krivi~no delo, a i vlasnici tih objekata bez dozvole ne mogu da dobiju prikqu~ak na vodovod i elektro mre`u, prili~no posla ima i gra|evinska inspekcija, tim pre {to u woj rade samo tri izvr{ioca. Ovi inspektori mora da posete svako gradili{te i prekontroli{u da li investitori poseduju neophodnu dokumentaciju. Tokom tih pregleda konstatuju da se gra|ani uglavnom ne usu|uju da na javnim povr{i-

nama rade i grade “divqe”, kaè na~elnik GU za inspekcijski nadzor i nagla{ava da ima “sporadi~nih” slu~ajeva i da gra|ani u privatnim dvori{tima ponekad prave mawe kioske i objekte, da bi se bavili nekom delatno{}u, od koje }e “da preìve” i da to inspektori uglavnom toleri{u. Stav je nadel`nih u GU, napomiwe na~elnik Vojinovi}, “da milosti nema samo prema onima koji su gradwom nekog objekta ugrozili tu|e dobro i interese”. On podse}a i na nedavnu, prvenstveno medijsku buku, koja se podigla zbog po~etka izgradwe magistralnog vrelovoda u Nemawinoj ulici, zbog koga }e, navodno, osim drvoreda, biti ukloweno i nekoliko objekata. Re~ je o objektima podignutim bez dozvole, ~iji vlasnici uop{te nisu pravili probleme i spremni su da ih uklone, kada cevovod “stigne” do trase na kome se nalaze, tvrdi Vojinovi}: “Sve se moè posti}i dogovorom, ukoliko se sa gra|anima razgovara, {to je praksa u ovoj upravi. Ne verujem da je neko iz kancelarije na~elnika iza{ao nezadovoqan, a da li sam mu ja pomogao, ili nisam, ne znam. Uglavnom, svakoga sam saslu{ao, objasnio {ta moè i {ta ne moè da se uradi, i zahvaquju}i tome, pet godina sa

Stojan Vojinovi}, na~elnik GU za inspekcijski nadzor

strankama nisam imao nikakvih problema. U tim kontaktima potvrdilo se pravilo da je istina uvek na sredini, pravo ono {to pi{e u aktima, a pravda ono {to pokazuje fakti~ko stawe na terenu.” Iako ovla{}ewa i obaveze ~etiri inspektora za za{titu ìvotne sredine proizilaze ~ak iz osam zakona, u posledwe vreme oni su svoje aktivnosti najvi{e usmerili na nadzor nad sprovo|ewem skup{tinske odluke o uslovima za dràwe i za{titu doma}ih ìvotiwa na teritoriji Grada. Na~elnik podse}a da je na osnovu we gradsko podru~je podeqeno na tri zo-

ne, odnosno da je u prvoj zabraweno dràwe doma}ih ìovtiwa, u drugoj dozvoqeno pod odre|enim uslovima i u tre}oj dozvoqeno u potpunosti. Osim toga, odre|ene zabrane postoje i u centrima prigradskih naseqenih mesta - Mr~ajevcima, Preqini, Zabla}u, Trbu{anima... Osim na tim poslovima, po nalogu resornog ministarstva, poja~ano su angaòvani i u kontroli privrednih dru{tava koja poseduju kamione i druga vozila i bave se prodajom starih guma, da bi ih evidentirali kao budu}e obveznike ekolo{ke takse za za{titu ìvotne sredine. M. N.

ZADOVOQAVAJU]E STAWE SKLONI[TA NA PODRU^JU MORAVI^KOG OKRUGA a podru~ju Moravi~kog okruga ima 33 skloni{ta, od kojih 24 u ^a~ku, {est u Gorwem Milanovcu i tri u Lu~anima. Svima wima gazduje JP “Skloni{ta” i, za razliku od ranijeg perioda, kada je ve}ina ovih objekata bila prili~no zapu{tena, a u pojedinim slu~ajevima i o{te}ena, uglavnom zbog nenamenskog kori{}ewa i bahatog odnosa pojedinih gra|ana, u posledwe vreme su u prili~no zadovoqavaju}em stawu. To je pokazala i pro{logodi{wa kontrola koju su, ka`e Bojana Ikodinovi}, na~elnik Gradskog {taba za vanredne situacije, wegovi inspektori prvi put obavili u 2012. godini: - Od 33 skloni{ta, za 10 su podneta re{ewa za otklawawe uo~enih nedosta-

OKRE^ENA, OPREMQENA, BEZBEDNA taka i JP “Skloni{ta” je ve}inu uglavnom otklonilo, osim nekoliko, jer je za intervencije te vrste neophodno raspisati republi~ki tender. Zbog toga je ovom preduze}u koje gazduje skloni{tima dat rok da i te nedostatke sanira do kraja ove godine. U ^a~ku su, ina~e, podignuta 24 skloni{ta, od kojih su dva javna, sa po 200 mesta jedno se nalazi u neposrednoj blizini zgrade Medicine rada, koje je besplatno dato na kori{}ewe Crvenom krstu, a drugo pored O[ “Filip Filipovio}”), dok su 22 takozvana blokovska, ukupnog kapaciteta oko 3.700 mesta. Osim ovih, u gradu ima i 70 skloni{ta dopunske za{tite, navodi Ikodinovi}ka i

obja{wava da je uglavnom re~ o podrumskim prostorijama, koje relativno brzo i lako mogu biti preure|ena i adaptirana za boravak gra|ana u slu~aju opasnosti, napada ili drugih vanrednih situacija. U wima ima oko 5.000 mesta, dok u 15 skloni{ta kojima gazduju pravna lica, mo`e da se smesti oko 2.500 qudi. Osim {est skloni{ta koja su u Gorwem Milanovcu tako|e data na upravqawe JP “Skloni{ta”, u ovoj op{tini postoji jedno javno sa 450 mesta i pet blokovskih, koja mogu da prime 750 privremenih stanara. I u woj postoje objekti za takozvanu dopunsku za{titu, odnosno {est ku}nih, kapaciteta 450 mesta i ~etiri skloni{ta, ~iji

vlasniciu su pravna lica. U wima ima mesta za oko 650 gra|ana. -Republi~ko javno preduze}e gazduje i sa tri skloni{ta, sa 500 mesta u Lu~anima. U ovoj op{tini postoji isto toliko skloni{ta dopunske za{tite za 200 qudi , koliko ima mesta i u jednom objektu kojim gazduje pravno lice. U Ivawici postoji samo jedno skloni{te, izgra|eno u poslovnom krugu preduze}a “[pik” - navodi jo{ Ikodinovi}ka i nagla{ava da su skloni{ta u dobrom stawu, okre~ena i da je celokupna oprema u wima zanovqena i uredno slo`ena, tako da gra|ani uop{te nemaju razloga da strahuju za bezbednost, ukoliko ona eventualno bude ugro`ena

Bojana Ikodinovi}, na~elnik Gradskog {taba za vanredne situacije

u nekom narednom periodu. U najboqem stawu su skloni{ta koje JP izdaje u zakup, jer ih zakupci redovno otvaraju, provetravaju, ~iste. Re~ je, nagla{ava Ikodinovi}ka, o dvonamenskim objektima koji se

u miru koriste za druge potrebe, a ~iji zakupci su obavezni da ih, u slu~aju najave vanrednih doga|aja, ili eventualnih napada, u roku od 24 sata isprazne i “vrate” u prvobvitno stawe. M.N.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

NAU^NI SKUP NA AGRONOMSKOM FAKULTETU okom trodnevne konferencije, ~iji je organizator bio ~a~anski fakultet, a pokroviteq Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja saop{teno je 50 najnovijih nau~noistraìva~kih radova iz oblasti poqoprivredne proizvodwe, prerade hrane i za{tite ìvotne sredine. Wihovi autori su studenti agronomije sa 19 univerziteta i poqoprivrednih instituta iz 11 evropskih zemaqa i Nigerije. Otvaraju}i konferenciju, 29. avgusta, dekan Agronomskog fakulteta Vladeta Stevovi} podsetio je da se ova visoko{kolska ustanova pored osnovne, obrazovne delatnosti, u kontinuitetu bavi nau~noistraìva~kim radom iz oblasti fundamentalnih poqoprivrednih i prehrambenih tehnologija,

UÊSTVOVALI STUDENTI IZ EVROPE I NIGERIJE izdava~kom delatno{}u i organizovawem studentskih i nau~nih skupova. - Ova konferencija se odràva svake druge godine i ponosan sam {to je svakog puta sve brojnija. Ovakvi skupovi regrutuju nove nau~ne radnike i zbog toga su od velikog zna~aja kazao je Stevovi}. Postojawe ovakve konferencije pozdravio je i @elimir Vukobratovi}, dekan Visokog gospodarskog u~ili{ta iz Krièva u Hrvatskoj, rekav{i da je ona, osim u oblasti nauke, va`na i za uspostavqawe saradwe i prijateqskih odnosa izme|u mladih iz

raznih zemaqa. - Aktivno radimo na me|unarodnim projektima i sa velikim brojem sveu~ili{ta razmewujemo studente i profesore. Ove godine su na{i studenti imali praksu u ^e{koj, Portugaliji, Mariboru, Ma|arskoj, Finskoj, Holandiji, sa ciqem da pokupe iskustva razvijenijih zemaqa. U ^a~ku smo prvi put, doveli smo tri studenta i odu{evqeni smo uspostavqenim kontaktima - rekao je Vukobratovi}. Na neophodnost me|unarodne saradwe fakulteta, studenata i profesora, ukazala je i Asija Timu{,

sa Agrarnog fakulteta u Ki{iwevu (Moldavija), koja je tako|e prvi put na ovoj konferenciji. U ime ^a~ka kao doma}ina goste iz inostranstva pozdravio je predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi},

NA OLIMPIJSKIM IGRAMA GLUVIH U SOFIJI RUKOMETA[I SRBIJE OSVOJILI DRUGO MESTO

U SRPSKOJ EKIPI I DVOJICA ÂÂNA Srebrna medaqa na svetskom takmi~ewu najve}i je dosada{wi uspeh bra}e Tomi}evi}, dvadesetpetogodi{weg Miroslava i tri godine mla|eg \or|a etwe olimpijske igre u Bugarskoj odràne su od 24. jula do 4. avgusta, a na{i sugra|ani, bra}a Tomi}evi}, jo{ uvek su puni utisaka. - @eleli smo zlato, ali smo zadovoqni i srebrom. Prvi put smo oti{li na takmi~ewe svetskog ranga i vratili se sa medaqom. Pripreme su bile veoma naporne, utakmice jake, a ekipa Hrvatske, koja je osvojila zlato, odli~na -

smatra Miroslav Tomi}evi}. Na Olimpijskim igrama gluvih, u raznim sportskim disciplinama, u~estvovalo je 107 zemaqa iz celog sveta. - Na okupu su bili sportisti svih rasa. Upoznali smo qude iz raznih delova sveta, stekli nova prijateqstva. Dobra strana ovakvih putovawa je i {to je sportistima sve obezbe|eno - smatra mla|i Tomi}evi}. Obojica su sportom po~eli da se bave uz oca Ivana, iskusnog rukometa{a, koji tako|e ima problema sa sluhom. Treniraju u Rukometnom klubu “Atenica”, a za svog trenera Zorana ]ubovi}a imaju samo re~i hva-

Miroslav i \or|e sa ocem Ivanom

le. - Posle na{eg oca, on je najzaslu`niji {to se bavimo rukometom i posti`emo dobre rezultate. U srpskoj ekipi, koja je u Sofiji osvojila srebro bilo je 13 igra~a. Selektor

reprezentacije odabrao je jo{ dvojicu ^a~ana, ali su oni bili spre~eni da putuju, pa su oti{li samo Tomi}evi}i. Miroslav je igrao u napadu, dok je \or|e bio odbrambeni igra~. E.V.

KAD SI MLAD....

^isto da zabave lokalno stanovni{tvo i zarade malo novca za hranu. Mnogi sviraju razne instrumente, drugi igraju i animiraju publiku. ^a~ani

koji su imali priliku da ih vide i ~uju, bili su odu{evqeni, posebno mali{ani, koji su se bez prethodnog „treninga“ brzo uklopili u veseqe i igru. V. T.

kih i doktorskih studija, dobili su nagrade, a radovi svih u~esnika }e, na engleskom jeziku, biti objavqeni u zborniku radova Osme konferencije nau~nih radova studenata agronomije. E.V.

ZA PRIMERE INOVATIVNE NASTAVE

MICROSOFT KONKURS ZA NASTAVNIKE icrosoft i ove godine daje podr{ku nastavnicima za primenu tehnologije u nastavi putem ekskluzivnog jednogodi{weg programa Microsoft Innovative Educator, kroz koji prolaze nastavnici {irom sveta. Ovaj program pruà mogu}nost svim nastavnicima, bez obzira na geografsku lokaciju, da predstave svoj primer inovativne nastave, koja kod u~enika razvija ve{tine neophodne za rad u 21. veku. Oni ~ije prijave za program budu prihva}ene dobi}e ra~unar, stru~no usavr{avawe i pla}en put na Svetski forum nastavnika koji je organizovan u okviru „Partners in learning“ programa kompanije Microsoft („Partneri u u~ewu“) koji se odràva u martu 2014. godine u Barseloni. Nastavnici koji èle da u~estvuju u programu treba da se prijave putem onlajn formulara, a izbor se vr{i na osnovu kvaliteta prijave i kvaliteta jedne nastavne aktivnosti koja prikazuje inovaciju u nastavi koju nastavnik prilaè uz prijavu. Prijave se podnose na srpskom ili engleskom jeziku na adresi http://www.pil-network.com/Educators/expert (potrebno je da se nastavnik registruje na ovaj portal). Rok za prijavu je 29. septembar, ako su prijave na engleskom, a do 15. septembra, ako su na srpskom jeziku. Detaqno uputstvo za prijavu nastavnika na srpskom jeziku, dostupno je na internet strani http://aka.ms/experteducatoruputstvo. Program „Partner u u~ewu“ je u Republici Srbiji po~eo u junu 2004, a obnovqen je u novembru 2009. godine, potpisivawem „Memoranduma o razumevawu“ izme|u Ministarstva prosvete Republike Srbije i kompanije Microsoft. Microsoft Innovative Educator program, koji je deo programa „Partneri u u~ewu“ ima za ciq da poboq{a kvalitet rada u {kolama i osavremeni nastavni proces. Veliki zna~aj pridaje se stru~nom usavr{avawu nastavnika u ciqu digitalnog opismewavawa |aka i sveobuhvatnije implementacije informacionih tehnologija u svakodnevnoj nastavi.

FOTO GLAS

a Gradskom {etali{tu u ^a~ku, pro{le nedeqe, pojavila se grupa od desetak nesvakida{wih lica. Krenuli su iz raznih delova sveta - Francuske, Holandije, Nema~ke, [panije, pa ~ak i iz Iraka i Australije... Ovi, uglavnom mla|i avanturisti, upoznali su se i povezali preko interneta sa idejom da stignu u Indiju. I to biciklima, natovarenim te{kim ruksacima i opremom. Putuju ve} dva meseca. Na svom putovawu, rekli su nam, zaustavqaju se da predahnu i da u ponekom mestu odr`e mali uli~ni performans.

a dobrodo{licu im je po`elela i Gorana Tanaskovi}, rukovodilac odeqewa Privredne komore Kraqevo u ^a~ku. Autori najboqih radova, u kategorijama osnovnih, master, specijalisti~-

TEMA

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U TRNAVI ODR@AN ZBOR ME[TANA ZBOG PROBLEMA U VODOSNABDEVAWU vakog leta, prvi su{ni dani, ponavqaju istu pri~u za ve}inu me{tana Trnave. Malo je domova u kojima od maja do jeseni iz slavina te~e dovoqno vode, a zimi je voda naj~e{}e zamu}ena. Pro{la godina je, kaù me{tani, bila - ne ponovila se! Do prvog snega gotovo da nije bilo vode. Za pi}e se jo{ kupovalo, ali te{ko je ìveti bez kupatila, trebalo je kuvati, pojiti stoku... Ova godina je bila malo lak{a, jer je bilo ki{nih dana, a samim tim i vi{e vode u „Trnavskom vrelu“. Ali opet za 80 odsto doma}instava kanisteri i plasti~ne boce postale su svakodnevica, jer je vode imalo samo po nekoliko sati na dan. U „gorwem“ selu, kaù Trnavci, qudi ìve kao u pustiwi. A opet, nagla{avaju me{tani, ima i onih koji ìve u „blagostawu“, jer za wih vode ima ~ak i da zalivaju svoje ba{te, po{to su im doma}instva u „niìm“ delovima sela. Odavno je ve}ina Trnavaca shavatila da seosko izvori{te, gra|eno pre tridesetak godina, nije dovoqno za svih ~etiri hiqade stanovnika. Znaju i da }e sve biti teè, jer se selo „{iri“, pove}ava se broj „èdnih“ usta. U avgustu pro{le godine odràn je referendum da se prikqu~e na vodosistem „Rzav“, za koji bi se koristili postoje}i rezervoari i cevovodi „Trnavskog vrela“, a kako bi dugoro~no imali dovoqne koli~ine sanitarno ispravne vode. Ve}ina od ispitanih, 392 korisnika lokalnog vodovoda (oko 65 odsto) je zaokruìlo „da“, 106 je bilo „protiv“, 23 „uzdràno“. Trebalo je zatim za novac „umoliti“ gradske vlasti. I ove godine â~ak je za ove namene odvojio 15 miliona dinara.

[TA SA 15 MILIONA DINARA IZ GRADSKE KASE? Ali, to je donelo novi „nemir“ u selu, koje se „podelilo“ po pitawu dokle i kako dovesti „rzavsku“ vodu i da li i kako sa~uvati

„RZAVSKA“ VODA JEDINI SPAS, ALI…

Veqo Marinkovi}

„Trnavsko vrelo“. Zbog toga su pro{le nedeqe Trnavci sazvali zbor, da se dogovore {ta da rade... I mada je problem sa vodom „goru}i“ na zbor je do{lo svega stotinak me{tana. Svi govornici slo`ili su se da problem postoji i da ga {to pre treba re{iti. Sve drugo, u burnoj raspravi koja je trajala dva sata, bilo je „ta~ka spoticawa“ – od toga ko je i kada zakazao zbor, ko i za{to zatvara ventile, ko je u kojoj politi~koj partiji, ko poku{ava koga da „prevari“, do onog glavnog - kako da najzad stanovnici Trnave imaju dovoqno ispravne vode tokom cele godine.

ME\U PRVIMA DOBILI VODU Trnava je me|u prvim selima na ~a~anskoj teritoriji, ~iji su me{tani dobili vodu. Predsednik Reìjskog odbora „Trnavsko vrelo“ Marko Vitorovi} kaè da je za gradwu vodovoda u Trnavi prikupqan mesni zamodoprinos od 1984. do 1989. godine. Op{tina â~ak je uloìla tada{wih 40 miliona dinara, a Republika Srbija 200 miliona dinara. Me{tani koji su postali suvlasnici vodovoda „Trnavsko vrelo“ kaù da su za izgradwu i prikqu~ewe pla}ali oko 2.000 nema~kih maraka.

Milan Tanovi}

Predsednik Mesne zajednice Trnava Velimir Marinkovi} kaè da „Trnavsko vrelo“ u dugoro~nom periodu ne moè da obezbedi dovoqno vode za sva doma}instva. -Cevi lokalnog vodovoda i ovog leta su veoma dugo bile prazne. Zbog toga smo traìli od Zavoda za javno zdravqe â~ak, da „trnavsku“ vodu „proglase neispravnom“ da se ne bismo potrovali.... Problem postoji posledwih 5-6 godina, jer su u blizini izvori{ta qudi bu{ili svoje bunare na dubini od preko sto metara, {to im niko ne moè zabraniti, ali tako je „oslabqeno“ vrelo. Pro{log leta protok je „silazio“ na 200 kubnih metara na dan, a u normalnim uslovima on je 1.200 kubika. Tako|e, sve je vi{e stanovnika. Sada je oko 700 zvani~nih prikqu~aka, a verujemo da ima oko hiqadu, tridesetak wih se „divqe“ prikqu~ilo na mreù – rekao je Marinkovi}. Trnavci vodu pla}aju deset dinara po kubnom metru. I sa ovom cenom, re~eno je na

Marko Vitorovi}

zboru, samo 20 procenata korisnika redovno pla}a vodu. Dvesta korisnika ima dug ve}i od pet hiqada dinara, 44 ih je sa dugom ve}im od 10.000. Predsednik Reìjskog odbora za vodu Marko Vitorovi} rekao je da prikqu~ewem na gradski vodovod „vi{e ne}e mo}i da se neracionalno tro{i voda i da se ne pla}a, ve} }e se sistem dovesti u red“. - Ima onih koji duguju i po 40 hiqada dinara. Upravo oni koji najvi{e tro{e i ne pla}aju, kao i oni koji nisu platili ni prikqu~ak, zagovaraju da se ne dovede voda sa „Rzava“. Mesna zajednica i Reìjski odbor vi{e nemaju „stru~ne“ potencijale da brinu o sada{wem vodovodu. Sa „rzavskom“ vodom, osim kvantiteta i kvaliteta, ima}emo red. Investiciju koju grad nudi treba iskoristiti, a to ne obavezuje me{tane na dodatne tro{kove. Sa 15 miliona dinara do{lo bi se do prve kaptaè, a kasnije bi se „pokrilo“ celo selo. To je jedino re{ewe, sve drugo su „prazne“ pri~e –

rekao je Vitorovi}. Na zboru su se definisala dva predloga koja }e ovih dana biti prosle|ena nadle`nima u gradskoj upravi. Jedan od wih je da se sa 15 miliona dinara gradskih para uradi glavni cevovod do prvog rezervoara iznad {kole, a da se tu postave pumpe, kako bi se voda „odvela“ do vi{eg rezervoara za drugi deo sela. Sa druge strane Milan Tanovi}, odbornik Gradske skup{tine iz Trnave iz redova Srpske napredne stranke, smatra da se novac koji grad daje mora iskoristi da se uradi projekat za vodu za celu Trnavu. -Gorwe selo uop{te nema vode i qudi se iseqavaju... Svi me{tani iz tog dela su potpisali da ho}e „rzavsku vodu“. Gradona~elnik je obe}ao da se radi projekat za celo selo. Kad bi se uradio taj projekat i kad bi se izgradio jo{ jedan „rezervoar“ na vrhu sela, mogli bismo da uradimo dopunu u na{u stanicu u periodu kad nam nedostaje voda, od maja do septembra. Koliko tada potro{imo, toliko da platimo. A „Trnavsko vrelo“ me{tani ne}e dati da pripadne vodosistemu „Rzav“ – poru~io je Tanovi}. Bilo je i onih koji smatraju da je „Trnavsko vrelo“ bogato vodom, samo da je treba pravilno rasporediti. Wihov predlog je da „vrelo“ treba sa~uvati i koristiti ve}i deo godine, a da se „bezvodni“ letwi period „prebrodi“ sa vodom iz sistema „Rzav“, kada bude pro{ao kroz selo. DOK SE ME[TANI NE DOGOVORE NI[TA SE NE]E RADITI Pomo}nik gradona~elnika zaduèn za mesne zajednice Sa{a Obradovi} kaè da }e novac koji je odvojen za Trnavu rebalansom buxeta biti preusmeren, budu}i da sami Trnavci ne mogu da se dogovore. -îwenica je da „Trnavsko vrelo“ vi{e ne moè da podmiri potrebe za toliki broj korisnika, da me{tanima po 5-6 meseci fali vode. Grad je bio spreman da im pomogne, a sada{we tehni~ke mogu}nosti su da se „rzavska“ voda „dovede“ do prve zone, odnosno do prvog rezervoara. Iznad bi se „presekao“ cevovod i sa

„Trnavskog vrela“ bi se snabdevao samo gorwi deo sela. To {to traì odbornik Milan Tanovi} i grupica me{tana da se uradi projekat za celu Trnavu za sada je tehni~ki nemogu}e, jer nema dovoqno vode da se ispumpava u visinske zone – kategori~an je Obradovi}, dodaju}i da }e doma}instva u najvi{im delovima sela mo}i da dobiju „rzavsku“ vodu tek kada se izgradi akumulacija „Svra~kovo“. Obradovi} kaè da je do sada odràno nekoliko sastanaka sa svim zainteresovanim stranama, ali da se dogovor ne nazire. - Oko „Trnavskog vrela“ ima dosta java{luka... I tu je problem, jer iz sebi~nih razloga jedna grupica ne èli da prihvati prikqu-

DVE EPIDEMIJE @UTICE U Trnavi je 1997. i 2005. godine bila progla{ena epidemija ùtice. Zbog sumwe da su oboleli zbog neispravne vode, neki Trnavci su tuìli Mesnu zajednicu i grad â~ak i ti sudski sporovi su jo{ u toku. ~ewe. Jedan od predloga je bio da se radi paralelni cevovod. Pa, to bi ko{talo vi{e od 200 miliona dinara! Budu}i da se radi o privatnom (seoskom) vodovodu za bilo koju investiciju potrebna je saglasnost svih. Po{to nema izgleda da se to uskoro dogodi, sredstva opredeqena Trnavi }emo preusmeriti tamo gde je potrebno – u Gorwu Atenicu. Kad se dogovore mi }emo pomo}i – obe}ava Obradovi}. Idu zimski dani, kada vode ima mnogo vi{e (a mawe je potrebno) i ve}ina Trnavaca }e bar do prole}a zaboraviti na leto{we muke. Kada opet „pritegne“ su{a mo`da }e uspeti da se dogovore. Ali, {ta ako se i tada neko na|e da bude protiv (a uvek ima takvih)? Zna~i li to da problem vodosnabdevawa ve}ine me{tana Trnave nikada ne moè biti re{en? Ili, mo`da, ne daj Boè, tek onda ako se ponovo dogodi neka epidemija… V. T.

DRU[TVO

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

RADOJICA JEREMI], TRGOV

jednoj od najstarijih ku}a u Ivawici, u ulici koja se nekada zvala Glavna, a po zavr{etku Drugog svetskog rata dobila ime po Milinku Ku{i}u, susre}emo se po~etkom septembra sa unukama Radojice Jeremi}a, jednog od vode}ih ivawi~kih trgovaca prve polovine pro{log veka. - Deda je bio divan ~ovek, veoma na~itan, a zavr{io je samo ~etiri razreda osnovne {kole. Nikada nije pio, ali je u kafanu odlazio svakog dana, na kafu. Kada bi on u{ao, svi koji su sedeli uz ~a{icu izlazili bi napoqe, bilo ih je sramota da piju pred Radojicom. Toliko su ga qudi po{tovali - pri~a Jelena Lukovi}, dok wena ro|ena sestra Draga Lalovi}, koja je iz Beograda do{la u goste, uporno pretraùje fioke, u èqi da nam pokaè sliku porodi~nog stabla, Radoji~inih ruku delo i, po wenoj proceni, najdragoceniji dokument u familiji. Kada je, kona~no, prona|e, pro~itasmo da na po~etku be{e nekakav Mijailo Lojko, ina~e Axemovi}, koji je

ro|en u Radaqevu, kao i wegova bra}a Dragi}, Radisav, Savo i Prokopije. Zbog siroma{tva su napustili rodno selo, a Mijailo Lojko, koji se bavio kirixilukom, zasnovao je porodicu u Sa|evcu i imao pet sinova. Daqim granawem, u vremenu i prostoru, nastale su brojne familije, jedna od wih su i Jeremi}i, a sve izdanke rodona~elnika Mijaila Lojka povezuje zajedni~ka krsna slava - Mitrovdan. - Deda je upisivao mu{ke potomke, a od `enskih je u porodi~no stablo uneo samo nas dve. Mnogo nas je voleo - ponosno }e Draga.

TRGOVAC OD DETIWSTVA Radojica je ro|en u ivawi~kom selu Sa|evcu, 1876. godine. Wegov otac Maksim, bistar i vredan seqak, bavio se uzgojem sviwa na imawu koje se nalazilo pored reke Bukovice. On i wegova `ena Stevanija imali su jo{ dece, ali su u `ivotu ostali samo najstariji Svetozar i najmla|i Radojica. U vreme kada je Radojica bio |ak, u Ivawici je {kola radila u privatnim ku}ama, a od Bukovice do varo{ice i nazad pe{a~io je

Draga i @ivka sa potomcima

devet kilomeZahvaquju}i tara. Jednom prilikom, wegovom smislu putuju}i ka za “biznis” IvaIvawici, wica je me|u prvim de~ak je mestima u Srbiji prona{ao dobila elektri~stari nov~ano osvetqewe nik i u wemu petodinarku, dva gro{a i dva marja{a. Na|ene stvari je predao u~itequ, ovaj obavestio op{tinu, op{tina dala razglas, ali se niko nije javio. U~iteq, onda, vrati nov~anik sa parama de~aku, uz napomenu da sa wim slobodno moè raspolagati, a Radojica ga predade ocu. Maksim mu je na prole}e za {est dinara kupio ovcu sa jagwetom, koje je na jesen prodao, zajedno sa vunom, za 11 dinara i tako “duplirao kapital”. Ivawicom je dugo kruìla jo{ jedna anegdota o Radoji~inoj ranoj sklonosti ka trgova~kim rabotama. Kada je zavr{io ~etvrti osnovne, {kola ga je “za odli~an uspeh i primerno vladawe” nagradila zbirkom narodnih pesama u tvrdom povezu, koju je, posle iscrpnog ~itawa, prodao za 15 dinara jednom doma}inu iz Mo~ioca. Dve decenije kasnije, u wegovu radwu u Ivawici svra}a mladi} iz tog sela u Radojica Jeremi} sa suprugom Dragom, snahom @ivkom ~ijoj ku}i se, saznaje iz razgovora, kwiga jo{ uvek na- kreditom koji je uzeo za na- u~e}i, iz prve ruke, trgolazila. Radojica, sada imu- bavku robe. Volujskim kova~ki zanat. Bra}a ìve za}an i ugledan trgovac, po- lima Maksim tera jabuke u jedno, a mla|i ~esto odlazi novo postaje wen vlasnik, Beograd, gde ih prodaje i na Bukovicu, pomaè rodikupiv{i je za 150 dinara. kupuje robu za sinovqevu teqima i donosi ìvotne Pre wega, trgovinom je radwu, a putovawe u oba namirnice. Po zavr{etku po~eo da se bavi brat Sve- pravca traje danima. Bilo osnovne {kole, definitivtozar, a ku}u u Ivawici, u je to u vreme kada je Ivawi- no se opredequje za trgovi~ijem su prizemqu bili du- ca imala izme|u 1.300 i nu. }ani, sagradio je wihov 1.400 stanovnika. otac, 1883. godine. Radwu Radojica je u to vreme NA ÊLU VELIKE I me{ovite robe Svetozar Je- bio |ak, ali se brzo ukqu- SLO@NE PORODICE remi} otvara tri godine ~io u porodi~ni posao i Bra}a Jeremi}i su ostakasnije, sa po~etnim kapi- slobodno vreme provodio u li ortaci u poslu sve do talom koji je dobio od oca i du}anu, pomaù}i bratu i Svetozareve prerane smrti.

Radojica Jeremi} sa snahom @ivkom, decom i sinovcima

Ven~awe Radoji~inog sina Branka i snahe Leposave

i decom

Zajedno su oti{li u Balkanske ratove, potom u Prvi svetski rat, odakle se stariji nije vratio. Pri povratku sa Solunskog fronta, razboleo se od “{panske groznice” i preminuo 1918. u Kosovskoj Mitrovici, ostaviv{i iza sebe suprugu @ivku, sa kojom se oènio kao udovac, wihovog sina Du{ana i dve k}erke iz prvog braka. I Radojica se ènio dva puta. Prvi put je za ìvot-

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

AC I HRONIÂR IVAWICE nu saputnicu odabrao Katarinu [olaji}, iz Ivawice, i sa wom imao dva sina. Mlada èna se, na nesre}u, razbolela od tuberkuloze, bolest je prenela deci, i svi su umrli za godinu dana. U znak velike àlosti za porodicom, mladi trgovac pu{ta bradu, a “nosi}e” je do kraja ìvota. Drugi put se èni Dragom, od Komadina iz Uìca, i dobija pet sinova i k}erku. Wegova i porodica pokojnog brata ìvele su pod istim krovom, jetrve su zajedno podizale decu, a kada je Draga umrla, 1922. godine, @ivka je wenoj deci zamenila majku. - Rodila je samo jedno dete, a odgajila desetoro. Osim Svetozareve i Radoji~ine dece, u porodici je ìvela i ro|aka iz Poège. Deda ih je sve zbrinuo. @enska deca su se poudavala u dobre ku}e, mu{karce je {kolovao ili ukqu~ivao u porodi~ni posao - pri~a Jelena. Svetozarev sin Dule zavr{io je fakultet i ìveo u Beogradu, gde mu je stric kupio stan u centru. Radoji~in Borko se, po zavr{etku trgova~ke akademije u Minhenu, bavio trgovinom, a naro~ito je uspe{an bio u izvozu jabuka. - Trgovinom se bavio i Zdravko, radio je sa dedom, sve dok 1944. nije oti{ao sa ~etnicima i nestao bez traga i glasa. Moj otac, Branko, studirao je prava, ali nije okon~ao studije. Radio

je u Re~noj plovidbi i sa porodicom ìveo u Beogradu. Ali, posle Zdravkovog nestanka, deda ga “povla~i”, jer je neko morao da radi u radwi, i na{a porodica se 1947. doseqava u Ivawicu. Otac se trgovinom bavio kratko, po{to je radwa ubrzo nacionalizovana, a kasnije se zaposlio u banci. Stric Mladen je zavr{io za inèwera - agronoma i radio {irom sveta, a Mile, koji je pre rata zavr{io Vojnu akademiju, a rat proveo u zarobqeni{tvu, dospeo na Goli otok u vreme Informbiroa. Tetka Nada je bila udata za uì~kog apotekara Jova Jovanovi}a - kazuje Jelena i napomiwe da je zahtev za povra}aj imovine Radojice Jeremi}a podnelo desetoro wegovih unuka. KAKO JE IVAWICA DOBILA HIDROCENTRALU Jo{ uvek se od starih Ivawi~ana moè ~uti da je nekada “pola Ivawice” bilo Radojice Jeremi}a. Po prirodi bistar i preduzimqiv, sa radnim navikama ste~enim u detiwstvu, umeo je da oseti pravi trenutak za odre|eni posao i da prihvati novine. Prvi je u Ivawici nabavio gvozdeni plug, sa kojim je po~eo da ore wegov otac, a mnogi seqaci su se ugledali na wega i u radwi kupovali ovu alatku. Bavio se p~elarstvom, med i vosak izlagao je ~ak u Londonu, a diplome

je dobijao i za jabuke budimke, koje je zasadio na sedam - osam hektara. Interesovali su ga i preduzima~ki poslovi, pa je u ortakluku sa preduzima~em Blagojem Lukovi}em podigao zgradu za dràvnu gostionicu na Javoru i deonicu puta izme|u Ivawice i Javora. Od svih poslova Radojice Jeremi}a, za varo{icu i wene ìteqe najva`niji je bio podizawe hidrocentrale na Moravici. U wegovim zabele{kama ostalo je svedo~anstvo o ovom, bez sumwe istorijskom doga|aju: - U godini 1907, pokrenuo sam ja sa nekoliko mla|i trgovaca iz Ivawice, da iskoristimo pad reke Moravice, na kom je bila jedna vodenica poto~ara Milovana [olaji}a a koju je otkupio Milutin Popovi}, da bi na tom mestu podigli Elektri~nu centralu ali kako u Ivawici nije bilo pojedinca da bi to podigao to smo odlu~ili da osnujemo Akcionarsko Elektr. Dru{tvo sa kapitalom od 100.000 dinara a po uputu i savetu po~ Mali{e Atanackovi}a koji je bio predsednik Uì~ke Elektr. centrale a rodom iz ovog sreza, koji je do{ao i odrào zbor gra|ana Ivawice i objasnio vrednost i korist od nekori{}ene vodene snage govore}i: Ivawi~ani, ne dozvolite da vam Moravica svake no}i kad spavate pronese po nekoliko stotinki koje bi donela u va{e xepo-

Jelena i Draga prou~avaju porodi~no stablo

ve. Tad smo odlu~ili da izradimo pravila o osnivawu Dru{tva ... Ministar narodne privrede Ja{a Prodanovi} odobri nam pravila. Tad smo pristupili upisu akcija, kupovini zemqi{ta, pripremi planova za branu, jaz i zgradu za ma{ineriju za{to smo proveli skoro dve godine dana. Izradili smo varo{ku mreù za osvetqewe radwi i stanova. Tako da smo uo~i Boì}a 1910. godine pustili prve zrake elektri~ne svetlosti po celoj varo{ici. Stanovni{tvo, zabeleìo je tako|e Radojica Jeremi}, nije o tome bilo obave{teno, pa kad je oko osam uve~e zasijalo, sve je ìvo

bilo na nogama. Narod je do neko doba no}i ostao na ulici, {etaju}i i vesele}i se. Ivawica je po podizawu hidrocentrale bila tre}a po redu u Srbiji, a za osvetqewe se mese~no pla}alo pau{alno, po dinar i po za sijalicu od 16 vati. U prvo vreme, napomiwe Radojica, struja je kori{}ena samo za osvetqewe stanova i radwi, da bi kasnije ivawi~ki preduzetnici podigli mlin, strugaru, dve vunovla~are, kao i radionicu za izradu buradi za pekmez, sanduka za pakovawe jabuka i {tajgni za sirovu {qivu (ivawi~ki trgovci su u to vreme pekmez i vo}e izvozili u velikim koli~inama). Sve ovo je, na-

gla{ava Radojica, “ispravno radilo do 1945. godine”, kada je odlukom nove vlasti oduzeto dotada{wim vlasnicima i, formirawem preduze}a “Javor”, postalo dru{tvena svojina. U svojim zapisima, Radojica Jeremi} je ostavio svedo~anstva i o drugim doga|ajima koji su obeleìli istoriju ivawi~ke varo{i - o ekonomskim i politi~kim prilikama, razvoju trgovine i zanatstva, kao i ìvotu naroda ovog kraja. Ovaj izuzetan ~ovek pisao je i pesme, bio je ~lan Diletantske pozori{ne druìne, a u gra|ansku ~itaonicu u~lanio se jo{ 1890. godine. Sa kwigom je drugovao do duboke starosti, a poìveo je 88 godina. E.V.

ODLI^NA POSETA I KVALITETAN PROGRAM okom tri festivalska dana „Nu{i}ijada“ je u Ivawici okupila oko 40 hiqada posetilaca i vi{e od 200 u~esnika. Od nedeqe ve~e simboli~nom primopredajom kqu~eva, vlast je ponovo u rukama aktuelnog gradona~elnika Milomira Zori}a, a Branislav Nu{i} (glumac Milan Milosavqevi}) ide na zasluèni odmor do 2014. Nu{i}evi regruti, kostimirani gra|ani, dali su i ove godine poseban {arm festivalu, a u paradama i drugim programskim sadràjima u~estvovalo je oko 1.500 volontera. Ovogodi{wa “Nu{i}ijada” protekla je u znaku obeleàvawa dva jubileja 180 godina ~ar{ijawa i 180 godina pismenosti varo{i, kroz brojne izlo`be i tribine. - Ono {to “Nu{i}ijadu”

ZAVR[ENA „NU[I]IJADA” izdvaja od brojnih manifestacija u Srbiji jeste to {to je cela Ivawica velika scena, kojom za tih nekoliko dana prodefiluju velika imena pozori{ta, muzike i uop{te umetnosti rekao je glumac Milan Milosavqevi}, koji je tokom “Nu{i}ijade” oìveo lik velikog komediografa. Kvaliteni muzi~ki sadràji poput koncerta grupe “Van Gog”, sjajnog nastupa Sergeja Trifunovi}a i “Big benda”, zatim ve~eri posve}ene Tomi Zdravkovi}u, u ~iju ~ast su pevale Sneàna \uri{i}, Merima Wegomir, Danka Stoiqkovi} i Dobrivoje Topalovi}, okupili su vi{e hiqada posetilaca u prohladnim ivawi~kim no}ima.

Odli~no je bio pose}en i pozori{ni repertoar, na kome su predwa~ila imena poput Petra Bo`ovi}a, Gorice Popovi}, Neboj{e Dugali}a, Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada, kao i pozori{ta Slavija. - Dobra pose}enost fe-

stivala obavezuje nas da budemo jo{ kvaliteniji u godinama koje dolaze - rekla je koordinator “Nu{i}ijade” Vera Jovanovi}. Vra}awem kqu~eva u ruke pravom predsedniku op{tine Ivawica, “Nu{i}” je pozvao gra|ane da nikada

ne dozvole da “Nu{i}ijada”, manifestacija koja je u samom vrhu kulturnih de{avawa u Srbiji, ikada bude naru{ena. Organizatori su poru~ili na zatvarawu da ne}e dozvoliti da se ova

obnovqena manifestacija ugasi u narednoj, petoj godini postojawa, kao {to se to desilo 1973. godine. Oni su pozvali sve goste da i naredne godine “budu vi|eni za Ivawicu”. B. B.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SELO

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DEJAN MILO[EVI], VINOGRADAR I VINAR IZ GORWEG MILANOVCA

PIJA^NI BAROMETAR

SAN S POGLEDOM NA VINOGRAD

“U Re~niku zaqubqenika vina prise}am se samo onoga {to znam, {to volim, i {to u meni budi strast. Ima u wemu autobiografije, {tiva, uspomena na vrewa, podrume, stolove i {ankove... Ipak, evo {ta je najva`nije: vino je kultura. Kultura gajewa vinove loze, ali i gajewa duha. Te`wa ove kwige je da tu kulturnu dimenziju jednog univerzalnog proizvoda {iroke potro{we pribli`i vremenu koje vinu ne pridaje zna~aj nimalo ve}i nego alkoholu dobijenom iz kukuruza ili iz krompira. Mo`da }e izgledati ~udno {to ~esto s lako}om i sa zabavom govorim o ne~emu {to {kropi na{a usta i na{e du{e. Meni je vino radost. Za{to bi, onda, moje mastilo bilo kiselo, oporo ili tupo. Ima jedan izraz koji na pravi na~in iskazuje dru{tvenu ulogu vina u Francuskoj: ~asno vino. Ovaj Re~nik zaqubqenika vina `eli da bude radosno, ~asno vino.” (Bernar Pivo)

o`da ne kao francuski radijski i televizijski novinar Bernar Pivo, ali sa velikom qubavqu i stra{}u o svom vinogradu pri~a i na{ sagovornik Dejan Milo{evi} (36) iz Gorweg Milanovca. Iako je po zanimawu elektrotehni~ar pogona, jo{ kao sredwo{kolac je bio op~iwen vinogradima i savr{enstvom tehnologije pravqewa vina. Ne se}a se kako se zainteresovao za vinogradarstvo. Jednostavno, kako ka`e, to je neobja{wiva qubav i po{tovawe prema vinu. Mo`da izgleda neobi~no, ali on bi najvi{e voleo da jednog dana sa porodicom `ivi na roditeqskom imawu u selu [arani, udaqenom desetak kilometara od Gorweg Milanovca, gde se nalazi wegov vinograd. Ali, wemu je vinograd “druga qubav”.

Prva je, naravno, supruga Jelena. Nema, kaè on, megalomanske ambicije. Wegov san je da ujutro, kad ustane ode u vinograd i pri|e svakom ~okotu: - To bih mogao da postignem sa vinogradom povr{ine {est - sedam hektara. Za ve}e vinograde mora{ da postane{ menaxer, a ja to ne èlim. Ja èlim da budem vinogradar. Dejan se vo}arstvom bavi desetak godina, a vinogradarstvom {est. Uz podr{ku supruge i pomo} roditeqa, oca Miroslava i majke Biqane, ukupno neguje osam hektara, od kojih je hektar i 20 ari pod vinogradom, odnosno zasadom od 6.000 ~okota vinove loze, a na ostalim parcelama su kru{ke, {qive, duwe. - Svi su mi govorili da je u ovom kraju gotovo nemogu}e ili veoma te{ko podi}i vinograd, pa sam po~eo da podièm zasade ostalog vo}a. Vremenom, kako se vinska kultura raz-

POVR]E krompir 40 pasuq 300 paprika 30 - 70 paradajz 50 krastavac 60 praziluk 120 tikvice 50 boranija 200 kupus 20 karfiol 60 per{un 30 {argarepa 60 cvekla 100 blitva 40 zelena salata 30 crni luk 60 beli luk 400

ma skupa, potrebna je samo jedan dan u godini. Da ne govorimo o ~ilerima za hla|awe, neophodnim u to-

ZAQUBQENIK VINA Iako veliki poznavalac vinarstva, Dejan smatra da se uvek treba usavr{avati i {iriti znawe o ovoj za wega fascinantnoj temi. Pored svih ~asopisa koji se objavquju kod nas, i enciklopedije su me|u wegovim glavnim izvorima znawa o ~arobnom svetu vina i vinarstva. Osim iz bogate literature, kako kaè, mnogo je nau~io i od qudi koji su poznati u ovoj oblasti. Nimalo nas ne iznena|uje podatak da je ovaj oboàvalac boànskog pi}a zimus bio na obuci za somelijera u Beogradu. Somelijer ili vinski stjuart danas nije samo degustator i ocewiva~ vina, ve} profesionalac koji uglavnom radi u restoranima koji su specijalizovani za usluìvawe vina. Osim {to je odgovoran za razvoj vinske liste, kvaliteta usluge i obuku osobqa, somelijer je zaduèn i da se stara o ukusima posetilaca restorana i da u~i goste kako treba da degustiraju vino. Istina, mnogi od nas znaju da je prvi korak kod degustacije vina vizuelni, da bi potom trebalo da se “zavrti” u ~a{i i pomiri{e, uzme gutqaj koji se tek kasnije proguta, ali verovatno nikada u potpunosti ne}emo razotkriti wegovu magi~nost. Mo`da, nekada, Dejan Milo{evi}. vijala, posebno od 2003. godine, po~eo sam redovno da pose}ujem salone i festivale vina. Upoznao sam poznate srpske vinare, Aleksandrovi}a, Mini}a, Spasi}a, koji su mi bili velika podr{ka i savetodavci. Prvo sam uradio analizu zemqi{ta, a potom sam po~eo da ostvarujem “nemogu}e”. Finansijski je vrlo te{ko podi}i vinograd, za hektar je potrebno oko 15.000 evra. Mnogo se radi, a tehnologija proizvodwe vina je izuzetno skupa. Na primer, profesionalna presa za gro`|e koja je veo-

ku fermentacije, koja je izuzetno zna~ajna u proizvodwi vina. Temperatura fermentancije kod belih sorti ne sme da bude vi{a od 16-17 stepeni. Uop{te tehnologija za podrum je veoma skupa - ka`e na{ sagovornik. Vinarija }e “do}i vremenom”, a upravo ove godine Dejan je po~eo da zida podrum i distileriju. Zadovoqan je kvalitetom i koli~inom roda, nagla{avaju}i da je to rezultat sertifikovanog sadnog materijala i adekvatne primene

agrotenhi~kih mera, ali i dobre saradwe sa poznatim srpskim vinogradarima. Prise}a se da su po~eci bili te{ki, jer nije imao nikoga u okruèwu ko bi ga posavetovao koja sorta uspeva na ovom podnebqu: - Posadim neku sortu vinove loze, pa ~ekam tri godine da vidim {ta }e biti. Prinos sa jednog ~okota belog gro`|a ne sme biti ve}i od dva kilograma, a kod crvenih sorti od kilogram i po, da bi kvalitet gro`|a bio zadovoqavaju}i i vino bilo dobro. Proizvodio sam belo suvo vino, nosio sam ga na analize i degustacije i svi su bili izuzetno zadovoqni. Soviwon je bio fenomenalan, neverovatan. Kada sam ga odneo prve godine na analizu u Beograd, pitali su me kako sam uspeo da postignem te parametre {e}era i kiselina. Da bih dobio dobar ukus vina savetujem se sa enolozima Srbije. Mnogi qudi ho}e da pomognu, posavetuju, pokaù. Me|u wima nema sujete. Sve {to je do sada proizveo, Dejan je prodao rifuzno, iako je uradio i etikete za svoje vino. Za ve}u distribuciju po veleprodajama nema dovoqnu koli~inu, jer trenutno proizvodi oko 1.200 litara vina. Sa jednog hektara moè se proizvesti od ~etiri do pet hiqada fla{a

kvalitetnog vina, obja{wava na{ sagovornik, bez bojazni kako }e u budu}nosti, kada pove}a proizvodwu, osvojiti trì{te: - Lako }u prona}i neko svoje malo trì{te, jedino je bitno da iz godine u godinu proizvodim standardno dobar kvalitet vina. Perspektivu u vinogradarstvu vidim, ali tek za mnogo, mnogo godina. Srbija, koja je imala vi{evekovnu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu, mora da pruì ve}u podr{ku vinarima i obnovi proizvodwu posle perioda uru{avawa. Svako vino ima svoju cenu. Postoje vina koja moraju da budu skupa, jer je wihova tehnologija proizvodwe izuzetno skupa. Vinogradarstvom sam po~eo da se bavim iz prevelike qubavi, u po~etku je to bio ~ist entuzijazam, ali sada mi je va`no i da se “poklopim”. Dok uìvamo u degustaciji vina iz “Vinarije Milo{evi}”, u ~arobnim iskricama u ~a{i, na{ sagovornik sa nestrpqewem o~ekuje da vidi kakve }e biti crvene sorte, kakav }e rod imati, koju dozu {e}era, kiselina... Na pitawe koje vino on rado pije, Dejan {aqivo odgovara: [to bi rekao vinogradar Gagi Ivanovi}: “Svoje”! N. R.

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

VO]E {qive 30 - 40 suve {qive 300 jabuke 60 kru{ke 60 breskve 35 - 60 nektarine 35 - 60 lubenice 15 gro`|e 70 - 80 kupine 200 ju`no vo}e 100 - 240 orasi 1.300

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 8 - 13 kajmak 600 sir 350 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 220 - 240 ovce 100 - 110 jagwad 230 - 240 p{enica 30 je~am 35 kukuruz 32

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SELO

DANAS SVE^ANO OTVARAWE MANIFESTACIJE „PLODOVI ZAPADNOG POMORAVQA”

OKUPQAWE PROIZVO\A^A, PRERA\IVA^A I KUPACA

Manifestacija “Plodovi zapadnog Pomoravqa”, koja po~iwe danas u Zabla}u, traja}e do 8. septembra. “Berza hrane 2013” bi}e odr`ana danas u Domu kulture, a sutra i u nedequ bi}e organizovana prodajna izlo`ba u porti za zainteresovane proizvo|a~e i prera|iva~e. Pored “Berze hrane”, bi}e odr`an peti Sajam prate}e industrije u poqoprivredi, kao i bogat kulturno umetni~ki program. Tradicionalno na ovoj manifestaciji, u nedequ }e biti organizovano takmi~ewe u pe~ewu prasadi i jagwadi na ra`wu i pripremawu satara{a u kotli}u.

Zabla}u se po sedmi put prire|uje privredno-turisti~ka i kulturnozabavna manifestacija “Plodovi zapadnog Pomoravqa”, u organizaciji Udruèwa povrtara Zabla}e, a uz podr{ku Grada â~ka i Privredne komore Kraqevo. Ciq ove manifestacije je da uspostavi direktan kontakt izme|u poqoprivrednih proizvo|a~a, prera|iva~a, kupaca i relevantnih institucija. Na “Berzi hrane” }e biti predstavqeni svi proizvodi iz oblasti primarne poqoprivredne proizvodwe: povrtarstva, vo}arstva, sto~arstva, p~elarstva i cve}arstva, kao i proizvodni potencijal wihove prerade: konzervirano, zamrznuto i su{eno vo}e i povr}e, proizvodi pekarske industrije, kola~arski proizvodi, ali i pe~ewarski koji imaju izuzetno dugu tradiciju. - Grad â~ak je i ove godine u okviru subvencija iz buxeta za poqoprivredu opredelio sredstva za manifestaciju

PROGRAM: PETAK, 6. 9. 2013. godine 12,00 Otvarawe “Berze hrane”, Sajam prate}e industrije u poqoprivredi 12,00 - 20,00 PRODAJNA IZLO@BA 18,00 SVEÂNO OTVARAWE MANIFESTACIJE 18,00 Koncert KUD “FRA” â~ak 19,30 Truba~ki orkestar “Gorana Rankovi}a “ Gu~a 20,00 Koncert orkestra KUD “Abra{evi}” â~ak 21,00 Koncert narodne muzike Nemawa i Mi}o Kujunxi}, Aleksandar Ili} uz pratwu orkestra “Lole”

Vlade Mili}, Gorana Tanaskovi} i Cane Jovanovi}

“Plodovi Zapadnog Pomoravqa”. Grad }e i daqe podràvati ovakve manifestacije i ubudu}e jo{ vi{e sara|ivati sa Regionalnom privrednom komorom Kraqevo i sa Udruèwem povrtara iz Zabla}a. Ciq nam je da proizvo|a~ima pomognemo da ostvare nove kontakte i lak{e obezbede plasman proizvoda - rekao je, izme|u ostalog, zamenik predsednika Skup{tine grada Vlade Mili}, na konferenciji za novinare, odrànoj u utorak, u Regionalnoj privrednoj komori Kraqevo OJ â~ak. Ove godine svoj proizvodni potencijal predstavi}e direktno oko 30 izlaga~a, a indirektno, preko svojih udruèwa vi{e od 100, istakla je Gorana Tanaskovi} iz Regionalne privredne komore Kraqevo OJ â~ak, izraziv{i zadovoqstvo {to su po sedmi put suorganizatori ove velike manifestacije: - Poqoprivreda i prehrambena industrija zauzimaju bitno mesto u privrednom razvoju na{eg kraja. Me|utim, posledwih godina smo svedoci propadawa velikih poqoprivrednih gazdinstava i prehrambenih preduze}a. Ovakve manifestacije su nastale upravo sa ciqem da podrè opstanak sela, poqoprivrednu proizvodwu i prehrambenu industriju, odnosno da poveù primarnog poqoprivrednog pro-

izvo|a~a sa prera|iva~em. Prvog dana ove manifestacije, ve} tradicionalno je otvarawe “Berze hrane”, na kojoj se predstavqa celokupni prehrambeni potencijal na{eg kraja i okoline, a potom sledi sve~ano otvarawe manifestacije u 18 ~asova, podsetila je Gorana Tanaskovi}. Pored “Berze hrane” koja }e biti predstavqena u Domu kulture, danas }e biti otvoren i Sajam prate}e industrije u poqoprivredi. Cane Jovanovi}, iz Udru`ewa povrtara Zabla}a, najavio je bogat kulturno umetni~ki program, u kome }e ve~eras i sutra nastupiti: kulturno-umetni~ka dru{tva “FRA”, “Abra{evi}”, “Milisav Petrovi}”, “Tanasko Raji}” i “Dule Milosavqevi}”, Truba~ki orkestar “Gorana Rankovi}a”, Nemawa i Mi}o Kujunxi} i Aleksandar Ili}, uz pratwu orkestra “Lole”. Manifestacija “Plodovi Zapadnog Pomoravqa” i program “Berza hrane 2013”, pored velikog broja direktnih u~esnika, okupi}e i mnoge zaqubqenike starih tradicionalnih jela i obi~aja, koji }e u`ivati i u takmi~ewu u pe~ewu prasadi i jagwadi na ra`wu i pripremawu satara{a. N. R.

SUBOTA, 7. 9. 2013. godine 12,00 - 19,00 PRODAJNA IZLO@BA Sajam prate}e industrije u poqoprivredi 19,00 Kulturno umetni~ki program: - KUD “Milisav Petrovi}” Parmenac, â~ak - KUD “Tanasko Raji}”, Qubi} - @KUD “Dule Milosavqevi}” â~ak NEDEQA, 8. 9. 2013. godine 10,00 Prijava ekipa za takmi~ewe u pe~ewu prasadi i jagwadi na ra`wu i pripremawu satara{a 10,00 - 19,00 PRODAJNA IZLO@BA i Sajam prate}e industrije u poqoprivredi 11,00 Po~etak takmi~ewa 17,00 Uzimawe uzoraka od strane ìrija 17,00 Prvenstvena fudbalska utakmica Omladinac (Zabla}e) - Slatina (Slatina) 19,00 Progla{ewe pobednika i dodela nagrada

STANIMIR MINI] IZ DOWE TREP^E I DAQE NI@E VELIKE ZLATNE MEDAQE

PEHAR ZA NAJBOQU SRPSKU [QIVOVICU “Mini}eva ku}a rakije”, kao dobitnik najvrednijih nagrada i priznawa na sajmovima u Novom Sadu i Kwaèvcu, i daqe niè velike zlatne medaqe. I ovoga puta, na jednoj od najzna~ajnijih manifestacija u regionu koja promovi{e “kraqicu vo}a”, na Sajmu {qiva u Ose~ini, koji je odràn osmi put po redu, od 30. avgusta do 1. septembra, uzorci iz “Mini}eve ku}e rakije” su bili najboqi. Stanimir Mini} iz Dowe Trep~e, pored velikih zlatnih medaqa za rakije od kajsije i kru{ke taki{e, oven~ao se i pobedni~kim peha-

rom za najboqu srpsku {qivovicu. - Dobiti ove nagrade, u `estokoj konkurenciji, me|u 144 izlaga~a, na 8. me|unarodnom Sajmu {qiva “Ose~ina 2013”, veliko je priznawe, jer je ovo mesto gde se okupqaju najve}i proizvo|a~i {qiva u regionu. Iskreno, sa ovim nagradama (pehar za najboqu srpsku {qivovicu, Velika zlatna medaqa za rakiju od kajsije i Velika zlatna medaqa za rakiju od kru{ke taki{e), nismo zadovoqni, nego prezadovoqni. I sami sebe smo iznenadili - ka`e Stanimir Mini}, podse}aju}i da je na

ovoj manifestaciji, sa brojnim takmi~arima i proizvo|a~ima, i Grad ^a~ak imao svoj {tand, gde su se predstavile tri firme. U doma}instvu Mini}a je trenutno aktuelno pe~ewe rakije od {qive ranke, a uskoro }e zavr{iti prikupqawe ovih plodova. U ovoj “ku}i rakije” proizvodwa po~iwe sa prvim tre{wama, sledi sa vi{wama, kajsijama... a zavr{ava se sa mu{mulama, ali najvi{e se cene stare autohtone sorte, ka`e Mini}, s ponosom dodaju}i: “I u Ose~ini je potvr|eno da bez starih sorti {qiva nema visokog kvaliteta”. Ina~e, “Mini}eva ku}a rakije” je dobila i novi dizajn pakovawa, a pored kesa, odnosno drvenih kutija, uradila je i hilzne za ekskluzivno pakovawe. N. R.

DRU[TVO

VETERINARSKA APOTEKA

„LINEA - VET” N

a Qubi} keju, u Ulici bra}e Novi~i} 3A, ve} dva meseca radi veterinarska apoteka “Linea- vet”, vlasnica Stojanke \urovi} i Qiqane Mom~ilovi}, po profesiji veterinara. - Po{to na Qubi} keju nije postojalo ni{ta sli~no, a nama se posao u veterinarskoj ambulanti koju dr-

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Veliki izbor lekova za sve vrste `ivotiwa. - Hrana, oprema i lekovi za p~ele i golubove

ìmo, prili~no smawio, o~ekivali smo da }e teì{te da se prenese na male ìvotiwe, pa smo odlu~ili da otvorimo apoteku sa dovoqno {irokom ponudom za sve zainteresovane. Apoteka “Linea-vet” u svom asortimanu ima kompletnu ponudu velikog izbora hrane za kuce, mace, pti~ice i ribice, granuli-

ranu i vla`nu hranu, kobasice, grickalice, vitaminsko mineralne dodatke, tablete... U ponudi su i razli~ite vrste opreme za `ivotiwe, me|u kojima su posudice za hranu, toaleti za mace, pelenice, le`aqke i mnoge druge. Pored hrane i opreme za ku}ne qubimce u

“Linei - vet” je zastupqen i program veterinarskih lekova za sve vrste `ivotiwa, a ono ~ime se ova prodavnica izdvaja od drugih su asortimani hrane, lekova i opreme za p~ele i golubove. - Jo{ uvek je u toku takmi~arska sezona za golubove,

UZ KUPOVINU I STRU^NA POMO] Vlasnice apoteke Stojanka i Qiqana, sa supruzima dr`e veterinarske ambulante u Trbu{anima i Qubi}u, pa je iz te prakse nastala i “Linea - vet”. - Po{to smo obe veterinari uvek mo`emo da damo stru~ni savet na{im kupcima, a ukoliko postoji ne{to problemati~no, uvek }emo ih uputiti na pravo mesto gde mogu da dobiju adekvatnu pomo}. marketing 032/342-276

a na{a apoteka raspolaè takmi~arskom i {ampion hranom za ove ptice. Bliì se i takmi~arska sezona za p~elare, pa je u toku nabavka poga~a i lekova za p~ele - kaè Stojanka. Ona napomiwe i da su cene proizvoda u apoteci veoma povoqne: - Cene su povoqne, jer se trudimo da marà bude mala, ra~unamo na ve}i promet, da i klijenti i mi budemo zadovoqni. U apoteci “Linea - vet” moète poru~iti èqenu hranu i opremu za va{e qubimce, a kontakt telefoni su 060/392-0140 i 064/9868308. I. M.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

IZLO@BA FOTOGRAFIJA U NARODNOM MUZEJU POSVE]ENA GODI[WICI PRVOG BALKANSKOG RATA - Srpski vojnik u Prvom balkanskom ratu 19121913. re sto godina srpska vojska krenula je u ostvarivawe vi{evekovnog sna, da srpske zemqe koje su se nalazile u okviru Osmanskog carstva budu oslobo|ene i ujediwene u srpsku dràvu. Teritorije koje je Srbija oslobodila u Prvom balkanskom ratu nekada su ~inile jezgro srpske sredwevekovne dràve i u kolektivnoj svesti srpskog naroda imaju neprocewivu vrednost. Izlo`ba “Juna{tvom u slavu - Srpski vojnik u Prvom balkanskom ratu 19121913” prikazuje te dramati~ne trenutke, prate}i srpskog ratnika pod {ajka~om, obi~nog vojnika, koji je izneo najve}i teret u svim borbama - rekla je Delfina Raji}, direktorka ~a~anskog Narodnog muzeja, otvaraju}i izlo`bu, pro{log petka, u Galeriji Muzeja. Postavku ~ini izbor od 60 fotografija iz obimne gra|e koja sadrì vi{e od 500 snimaka, prikupqenih iz muzeja i arhiva kao i privatnih zbirki iz Beograda, Ni{a, Uìca, Smedereva, Vaqeva, Vrawa, Zaje~ara, Prokupqa i â~ka. Autori izlo`be su Nemawa Devi}, Vojin Maletkovi} i Smiqana âkarevi}. Izlo`ba fotografija “Juna{tvom u slavu” realizovana je pod pokroviteqstvom “Slu`benog glasnika” i pod mentorstvom profeso-

JUNA[TVOM U SLAVU gu}ile su nam da vizuelno ostvare svoje ciqeve - osloba|a- }a (Tre}a, koja je oslaba|ala Korekontrui{emo rat, zahva- we i podelu teritorija na Balka- sovo i Metohiju da bi se pridruquju}i tome {to je srpska nu, koje su bile pod turskom vla- ìla Prvoj armiji kod Skopqa). vojska ve} tada imala svoje {}u. Srbija je u rat po{la sa oko Na pravcu prema Ra{koj oblafotoreportere, koji su ima- 220.000 vojnika. Na~elnik {taba sti, srpske i crnogorske trupe li zadatak da zabeleè sve, i Vrhovne komande bio je general oslobodile su ~itavu teritoriju na osnovu toga je biStare Srbije. Najve}e bitlo mogu}e rekonstruke koje je Kraqevina Srbiisati ~itav tok Prja vodila tokom rata odivog balkanskog rata. grale su se na prostorima Na fotografijama dana{we Makedonije, Kuse, osim rovova i jumanovska 23. i 24. oktobra ri{awa, vidi i kako 1912, imala je odlu~uju}u vojnici provode svoulogu u kona~nom ishodu je slobodno vreme, rata u Makedoniji. Srpkako se sanitet odnoska vojska umar{irala je u si prema wima, kako Skopqe 25. oktobra, a bitse vojnici i vojska ka kod Prilepa 3. novemophode prema zarobra 1912. donela je tribqenicima, a izlojumf srpskoj vojsci. Bi`ba se simboli~no toqska bitka trajala je od zavr{ava snimcima 16. do 19. novembra. OpsaVojin Maletkovi} i Delfina Raji} sahrane sina jedinca da Jedrena trajala je od 3. ra Filozofskog fakulteta u Beo- srpskog akademika Qubonovembra 1912. do 26. margradu. U ime kolektiva autora mira Kova~evi}a, iz ta 1913. Srpske snage su sa obratio se Vojin Maletkovi}, ugledne beogradske poro- Srpski podoficiri iz [umadije na poloàju na Kosovu 1912. 50.000 vojnika na ~elu sa Istorijski arhiv [umadije, Kragujevac koji je govore}i o konceptu izlo- dice, kojoj je prisustvoStepom Stepanovi}em ov`be istakao da su èleli da is- vao ceo Beograd - rekao je de do{le na poziv Bugara, pri~aju pri~u srpskog vojnika pored ostalog Maletkovi}. Radomir Putnik, a tri armije kraj opsade ozna~io je pobedu Srkoji je ~inio jezgro na{e vojske, Prvi balkanski rat po~eo je 8. nalazile su se pod komandom pre- ba i Bugara, a turske snage su se predvodio vojsku na Kumonovu, oktobra 1912. godine kada je Cr- stolonaslednika Aleksandra Ka- predale srpskoj vojsci. Poraèpod Bitoqem i pod Jedrenima. na Gora objavila rat Turskoj. ra|or|evi}a (Prva i najbrojnija ni u ratu, Turci su se povukli sa - Postavka je koncipirana Uskoro su to u~inile i Srbija i koja je napredovala prema Sko- evropskih teritorija. Mirovni hronolo{ki, od polaska srpskog Bugarska, 17. oktobra, i Gr~ka pqu), generala Stepe Stepanovi- pregovori okon~ani su 30. maja vojnika sa osmehom na licu, tu su 19. oktobra. Sve ~etiri zemqe }a (Druga, u sadejstvu sa Bugari- 1913. u Londonu, a oslobo|ene teraznovrsni rodovi vojske, a fo- sklopile su Balkanski savez sa ma trebalo je da napreduje prema ritorije podeqene me|u saveznitografije s po~etka 20. veka omo- idejom da zajedni~kim naporima Stracinu) i Boìdara Jankovi- cima... Z. L. S.

FESTIVAL „ANIMANIMA” U ^A^KU, SEDMI PUT

NOVA INSPIRACIJA, NOVO ISKUSTVO U Domu kulture je sino} otvoren 7. Me|unarodni festival animacije “ANIMANIMA”, a do 8. septembra (do kada }e trajati), qubiteqi animiranog filma }e biti u prilici da ponovo uìvaju u vrhunskom takmi~arskom programu, koji }e predstaviti deo recentne evropske i svetske produkcije. Predstavili su se ~lanovi ovogodi{weg ìrija: @or` [vicgebel ([vajcarska), Andrea Martiwoni (Italija) i Mark Xejms Rols (Belgija) i ekskluzivno je prikazano najnovije ostvarewe kanadskog oskarovca Krisa Landreta “Podsvesna lozinka”. Po otvarawu izlo`be radova francuskog umetnika @an-@aka Ta{|ana u Likovnom salonu, usledila je i prva projekcija glavnog takmi~arskog programa. Takmi~ewe }e se odvijati u tri kategorije: autorski film za op{tu publiku, animirani muzi~ki i reklamni spot i filmovi za decu. - Onih 56 filmova iz 20 zemaqa u glavnom programu su samo deo pri~e. Drugi, mo`da mawe primetan, ali jednako vaàn pogotovu za mla|e gledaoce, su 24 filma u takmi~arskoj konkurenciji filmova za decu i mlade, koji dolaze iz 17 zemaqa, sa svih kontinenata. Ono {to ovaj fe-

stival odvaja od prethodnih izdawa je poseban festivalski dan, a to je subota, 7. septembar, kada }e studenti sa Fakulteta primewenih umetnosti imati priliku da vide ne{to specifi~no iz radionica na{ih gostiju, koji su ujedno i ~lanovi `irija - rekao je, izme|u ostalog, Milen Alem-

pijevi}, umetni~ki direktor festivala. Tokom festivalskih dana ne}e izostati ni ve} dobro poznati programi “Studio u gostima”, “Dugi metar”, “Portret animatora”, “[kola u gostima”, “Retrospektiva”... i drugi specijalni i prate}i programi, poput tradi-

“ANIMIRAJ (SE)” Kancelarija za mlade, u saradwi sa Festivalom “Animanima” i Studijom “Animatik”, od 3. do 8. septembra, organizuje radionicu animiranog filma pod nazivom “Animiraj (se)”, koju vodi Marica Kicu{i}: - Naziv je simboli~an, a ciq je da se deca i mladi qudi pokrenu, da naprave ne{to kreativno u okviru ove radionice. Tokom radionice, desetak polaznika }e upoznati osnovne tehnike animirawa i na kraju uraditi jedan film, koji }e trajati dva - tri minuta. Wihov film bi}e prikazan na zavr{noj ve~eri festivala, u nedequ uve~e. Kancelarija za mlade i “Animanima” su, u utorak uve~e, u Maloj sali Doma kulture, organizovali projekciju filmova sa pro{logodi{weg festivala, sa dru{tveno angaòvanom temom “Sam ili pojedinac”. - @elimo da populari{emo ovaj festival me|u mla|om publikom, jer smatramo da “Animanima” predstavqa brend Grada â~ka. Ovaj festival â~ak stavqa na mapu Evrope, pa i sveta, u populaciji koja je fascinirana animacijom kao medijumom. @elimo da se mladi probude, ali ne kao masa, ve} kao pojedinci i qudi koji misle svojom glavom. Na{em gradu i dru{tvu uop{te, potrebni su mladi qudi koji govore ono {to ose}aju, misle i rade. Ovi filmovi oslikavaju pojedince u borbi za svoje ja i svoje mi{qewe - kaè Aleksandar Simonovi}, koordinator Kancelarije za mlade.

Aleksandar Simonovi}, Marica Kicu{i} i Milen Alempijevi}

cionalne izlo`be posve}ene umetnosti stripa, uz prisustvo uglednih gostiju iz Italije, Belgije, [vajcarske, Francuske, Slova~ke, Hrvatske... Qubiteqi animiranog filma sazna}e vi{e i o novim imenima savremene italijanske animacije, STASH-ovim favoritima iz Latinske Amerike, mra~nom i uzbudqivom svetu Eduara Salijea, uìva}e u animiranim razglednicama Bastijena Diboaa, majstorskoj trik-animaciji ârlija Bauersa..., i videti novi festivalski video, ekstravagantnu kreaciju Lazara Bodroè, Marka Milankovi}a i Aleksandra Proti}a. Smelo kombinuju}i vizuelne elemente klasicisti~kog i modernog, ovaj tim je dao svoje misa-

ono i istovremeno duhovito vi|ewe savremenog animiranog izraza. Festivalski Gran pri, “Zlatni {tift”, pripa{}e najboqem filmu po mi{qewu stru~nog ìrija, a bi}e dodeqena i nagrada “Periskop” za najboqi film za decu, “C&M Special” za najboqu animiranu reklamu ili muzi~ki video, kao i vi{e specijalnih priznawa u razli~itim kategorijama. Naoruàjte se radoznalo{}u i dobrim raspoloèwem, a 7. izdawe festivala vas o~ekuje na jo{ jednom druèwu u duhu dobro poznatog slogana: “Nova inspiracija. Novo iskustvo. Animanima”. N. R.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE

ODR@AN PRVI FESTIVAL GITARE U ^A^KU

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

NAJBOQI NA „JARAKOVOJ GITARI”

Vuk Dra{kovi} „TAMO DALEKO“ voj novi roman „Tamo daleko“, kwièvnik i politi~ar Vuk Dra{kovi} posvetio je „srpskim vojnicima, oficirima i civilima zaspalim 1916. godine na dnu Jonskog mora“. U romanu „Tamo daleko“ stvarnost je neverovatnija od svake fantazije, a ko{marna snovi|ewa preta~u se u takvu realnost. U ìvotnoj drami glavnog junaka Vidana ogleda se ceo XX vek Srbije, i doba dana{we, i obrisi onoga {to }e se tek dogoditi. Jo{ dok je bio dete Vidana su pri~e wegovog dede odnosile na dno mora, pored gr~kog ostrvca Vido kraj Krfa, gde bi, me|u algama i {koqkama, sawao sa zaspalom dedinom vojskom. Odatle, iz tog sna, Vidan je video sve. I vreme pro{lo i vreme budu}e. Usnuli na dnu mora umiru tek na kraju XX veka. Wihovi snovi su potopqeni, pobede prometnute u poraze, slava u stid, a ku}a u ru{evinu, u kojoj vra~i sude po kamenom zakonu. Kroz sudbinu glavnog junaka Vidana, Dra{kovi} daje metafori~an prikaz posledweg veka srpske istorije. Govore}i o romanu „Tamo daleko“ kwièvnica Qiqana [op je istakla da je u ovoj prozi ostvaren ~udesan spoj istorijskih ~iwenica i halucinantnih snovi|ewa glavnog junaka, u ve~itoj potrazi za istinom, pravdom i smislom. „Vuk Dra{kovi} je na~inio korak daqe od ’Doktora Arona’ u svet kwièvne imaginacije. On se zapravo vrtoglavo pribliìo i istorijskoj i umetni~koj istini o nama, nekada{wima i sada{wima.“

Goran Aran|elovi}

„ÊTIRI SLIKE SRPSKE APOKALIPSE“ va satiri~na i istovremeno opora kwiga u izdawu Lagune na originalan na~in slika raspad vrednosti u zemqi koja polako gubi svoj identitet, bez obzira na sunovrat u svetskim razmerama, otkrivaju}i Gorana Aran|elovi}a kao osoben glas u savremenoj srpskoj prozi. U kwizi „êtiri slike srpske apokalipse“ ~itamo ~etiri novele „Deset dana juna“, „Sajxija“, „Konus“, „Finalna revolucija“. Sve su vezane za doga|aje koji se mogu desiti u bliskoj budu}nosti. Sutra, za godinu dana... U noveli „Deset dana juna“, Aran|elovi} pruà sliku rasula u vojsci i raspada svih vrednosti u dru{tvu koje je izgubilo tle pod nogama u vreme novog sukoba na Kosovu; „Sajxija“ je kwièvno izuzetno uspela psiholo{ka studija karaktera razli~itih likova u prestonici u danima globalne ekonomske krize pred raspad Evropske unije: sitnih kriminalaca, izgubqenih narkomana, pokvarenih policajaca, korumpiranih lekara i pozitivnih „negativaca“ koji su sebe `rtvovali za svoju najbliù okolinu jer su bili najsposobniji da se boqe sna|u i opstanu u turbulentno vreme; „Konus“ je pravi mali diplomatski triler u ~ijoj je pozadini bliski nuklearni rat izme|u Rusije i SAD, uzbudqiva pri~a sa politi~kom i kontraobave{tajnom pozadinom koja govori o sudbini mladog bra~nog para, saradnika stranih obave{tajnih slu`bi, koji to kriju jedno od drugog; „Finalna revolucija“ sagledava nastanak i {irewe namerno izazvane svetske pandemije u pri~i o na{im uspe{nim i neuspe{nim qudima... Aran|elovi} pi{e o savremenoj Srbiji. U svakoj od slika Srbija je `rtva. Nespremna, osiroma{ena, obezglavqena, nesposobna za bilo {ta. Junaci Aran|elovi}evih novela su qudi sa beogradskog asfalta, dovedeni u nemogu}e situacije, u gr~u da opstanu. Uz uverqiv i duhovit dijalog, jezik Aran|elovi}a u kwizi „êtiri slike srpske apokalipse“ je bez mnogo deskripcije i mudrovawa, a rezultat je kwiga koja se ne ispu{ta iz ruku do posledwe stranice Goran Aran|elovi} (Beograd, 1963), od ro|ewa do 2010. godine ìveo je na Dor}olu. U Beogradu je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Bio |ak Prve beogradske gimnazije. Po obrazovawu ma{inski inèwer. Godine 2010. s porodicom napu{ta Beograd i odlazi na jug Srbije. „êtiri slike srpske apokalipse“ prva je wegova kwiga.

David Marton, klasi~na gitara

Danilo Orbovi}, rok gitara

Dragan Hajnrih, xez gitara

ro{log vikenda u â~ku je odràn prvi Festival gitare, koji je nosio naziv “JARAKOVA GITARA”, po Dragoqubu Jarakovi}u Jaraku, poznatom gitaristi i prvom To~kovom u~itequ. Organizator Festivala je bio Dom kulture, pokroviteq Grad â~ak, a producent i idejni tvorac Zoran Brankovi}. Festival je bio i takmi~arskog karaktera, pa su se mladi do 20 godina, tokom dva dana takmi~ili u kategorijama klasi~na gitara, rok gitara i xez gitara. ^lanovi ìrija su bili profesori ovog instrumenta Reqa Turudi}, Boris Lemai}, Danilo Karamarkovi}, Bata Kosti} i Zoran Brankovi}. Festival je otvoren izlo`bom “Traga~i za savr{enim tonom”, autora Slobodana Paji}a, koja je bila posve}ena gitaristima koji su obeleìli na{ grad. - Naàlost, najmawe je bilo fotografija Dragoquba Jarakovi}a Jaraka, ~ije ime i nosi festival, a prikazane su i fotografije Aca Slaviko-

vi}a Gu{tera iz “Belih vi{awa” i Radomira Mihailovi}a To~ka. Na otvarawu izlo`be, â~anin Dude Luki}, Jarakov prijateq, odsvirao je nekoliko numera, a on je zasluàn {to je sa~uvan tonski zapis Jarakove svirke, na osnovu koga je pre nekoliko godina izdat i kompakt disk - kaè Vesna Petrovi}, glavni urednik programa Doma kulture. Prvog dana Festivala odràno je takmi~ewe u kategoriji klasi~na gitara, pre kog su profesori i ~lanovi ìrija Danilo Karamarkovi} i Boris Lemai} odràli xez koncert. Za najboqeg muzi~ara u ovoj kategoriji takmi~ilo se sedam mladih gitarista, a odlukom ìrija pobedio je David Marton iz Vr{ca. Tako|e, prvog dana u~enici Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”, Vinka Kova~evi} i Lazar Gli{i} odràli su koncert na gitari. Svi zainteresovani, mogli su drugog dana Festivala poha|ati master klas radionice Reqe Turudi}a, Bate Kosti}a, Borisa Lemai}a i Danila

Karamarkovi}a, a u~esnici takmi~ewa su imali pravo na besplatno poha|awe jednog master klasa. U kategoriji rok gitara, u kojoj je se takmi~ilo pet u~esnika, pobedio je Danilo Orbovi} iz Beograda, a me|u tri takmi~ara u kategooriji xez gitara, najboqi je bio Dragan Hajnrih, tako|e iz Beograda. Pobednici su dobili plaketu „Jarak sa gitarom“ i 50 hiqada dinara. Naàlost, me|u takmi~arima nije bilo na{ih sugra|ana. - Iako je jo{ po~etkom juna Festival promovisan i u {kolama i na na{em sajtu, nije bilo mladih â~ana na takmi~ewu. S obzirom na to da je ovo bio prvi Festival, ipak smo zadovoqni. Sada znamo gde su bili propusti, koje }emo sigurno popraviti slede}e godine. Program je bio veoma lep i ne{to zaista korisno se doga|alo u na{em gradu, pa mi je ào {to publika u ve}em broju nije propratila ovaj Festival - rekla je Vesna Petrovi}. I. M.

PRI^E IZ „AUTOBUSA“

LEVA RUKA, DESNI XEP ako se nekada govorilo o onima koji su voleli da zavuku ruke u tu|e xepove, i do|u brzo i lako do nekakve koristi. Danas je to postala pandemija, koja se, po svemu sude}i prenela iz beogradskih autobusa, tramvaja i haustora i na ulice â~ka. Neki drznici su po~eli otvoreno, u sred bela dana da otimaju i pqa~kaju narod. Pre neki dan, koleginaca je bila svedok, dva “pajtosa” su na autobuskom stajali{tu kod “Solida” napravila incident. Jedan je agresivno izvadio nov~anik mladom mu{karcu iz zadweg xepa, koji je to primetio na vreme i potr~ao za wim, po~elo je rvawe, jer se kradqivac èstoko opirao. Uprkos tome {to je bio povre|en, pokradeni je jedva uspeo da ga savlada, pritisnuo ga uza zid, drào lopova ~vrsto za ruku, dok nije stigla policija... Niko od stotinu qudi, koji su se tu zatekli nije odreagovao... Drznik se sirovo opirao i organima reda, a wegov “pajtos” pobegao je u prvi autobus i tako se sklonio... Da ironija bude ve}a, isto onako,

kako gra|ani nisu pomogli pokradenom, nije se ni lopov solidarisao sa lopovom. A pred glavnom po{tom, devoj~ica razgovara sa nekim preko skupog mobilnog telefona i pru`a ruku i prosi... Vreme u kome `ivimo je puno apsurda. A prime}ujemo i to da nam i neke javne slu`be, na malo perfidiniji na~in svakodnevno zavla~e ruke u xep, zbuwuju}i nas nekakvim novim ra~unima, na~inima obra~unavawa poreza, cene struje i drugih

komunalija. Ako neke procedure ne razumeju obrazovani qudi, kako }e ih razumeti neuki, pa stoje kao “ovce” u redovima po nekoliko sati, da bi prebacili svojih “prepla}enih {est dinara” sa ra~una na ra~un, i tako “jedu” i tu|e dragoceno vreme. Ko koga ovde zamajava, pitaju se qudi glasno, uvereni da je parola iz naslova u ovoj zemqi, ve} odavno postala legitimna metodologija rada u mnogim oblastima dru{tvenog `ivota. Z. L. S.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KONCERTOM DUHOVNE MUZIKE ZAVR[ENE 8. LETWE DUHOVNE VE^ERI

SJAJNE SRPSKE ZVEZDE eposredan povod za odràvawe koncerta duhovne muzike pod nazivom “Sjajne srpske zvezde”, u organizaciji izdava~ke ku}e „Catena mundi” i Dveri, u nedequ, 1. septembra, bio je istoimeni novi muzi~ki album Neboj{e Mastilovi}a, nadahnutog autora savremene duhovne muzike i ~lana grupe „Pirg”, koji se nedavno pojavio u izdawu produkcijske ku}e „ûvari” iz Beograda. Na zavr{noj ve~eri ovogodi{wih, 8. Letwih duhovnih ve~eri u â~ku, u prepunom dvori{tu KUD-a „Abra{evi}”, svojim izuzetnim umetni~kim stvarala{tvom duhovne i druge tradicionalne muzike predstavili su se vokalni solista Svetlana Stevi}, Asim Sarvan, Qiqana Popovi}, ~lan grupe „@iva voda”, Neboj{a Mastilovi} sa pesmama sa novog albuma i kao posebni gost, Slobodan Trkuqa, poznati svetski umetnik koji svira na vi{e desetina izvornih instrumenata. Peto po redu duhovno ve~e ovog avgusta uveli~ali su i horovi „Vaznesewski” ~a~anske crkve i „Sveti Nikolaj @i~ki”, ko-

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Lorin Vajsberger \AVO NOSI PRADU rnebesno, zabavno, skandalozno! Mislite da je va{ {ef do{ao pravo iz pakla? Niste jo{ upoznali Mirandu Pristli... Luksuz, ekskluzivne ùrke, sevawe bliceva i potoci {ampawca. Glamurozni svet mode san je svake devojke. Ipak, postoji i druga strana medaqe... Andrea Saks, devojka iz malog grada, tek {to je zavr{ila kolex a ve} je na{la posao iz snova – postala je pomo}nica Mirande Pristli, neverovatno uspe{ne i mo}ne urednice ~asopisa Pista. Taj legendarni ~asopis, koji ~itaju najglamuroznije ène u Wujorku, diktira modu na globalnom nivou, a milioni ~italaca verno slede wegove savete. U Endinom novom svetu, u kojem su naj~e{}e re~i Prada!, Armani!, Versa~e!, ìve samo nemogu}e mr{ave i lepe ène sa mnogo stila, i zgodni i privla~ni mu{karci obu~eni po posledwoj modi. Me|utim, niko od tih naizgled savr{enih qudi ne usu|uje se da kaè ne Mirandi, pa ni Andrea nije izuzetak. Me|utim, kako vreme prolazi a Mirandini prohtevi postaju è{}i, ona shvata da se iza blistave fasade glamura krije i tamna strana, i da taj posao za koji bi milioni devojaka umrli, mo`da moè i wu da ubije. Pa ~ak i ako preìvi, da li zbog toga treba da |avolu proda du{u?

ji deluje pri ateni~koj crkvi, a prisutnima su se obratili Bo{ko Obradovi}, u ime organizatora, i Dejan Pavlovi}, izvr{ni producent albuma „Sjajne srpske zvezde”. Zajedni~ki nastup svih u~esnika izazvao je ovacije publike, a koncert je odr`an u ~ast 900. godi{wice ro|ewa velikog `upana Stefana Nemawe - Svetog Simeona Miroto~ivog, 200. godi{wice od ro|ewa Petra II Petrovi}a Wego{a i 200. godi{wice od pogibije Hajduk Veqka Petrovi}a. - Organizatori su uo~ili da na kulturnoj mapi Srbije duhovna muzika, kao izuzetno bogata grana srpskog umetni~kog i duhovnog stvarala-

{tva, nema svoj festival, niti je dovoqno zastupqena u na{im medijima i na drugim obrazovnim i kulturnim forumima. Izdava~ka ku}a „Catena mundi” i Dveri èleli su ovim koncertom da makar na tren popune tu prazninu, sa èqom da idu}ih godina ova manifestacija postane redovna i preraste u Festival duhovne muzike, kome bi grad â~ak bio doma}in. Tako bi pored festivala frule i trube, â~ak dobio jo{ jedan zna~ajan festival po kome bi postao prepoznatqiv na kulturnoj sceni Srbije - kaè Bo{ko Obradovi}. Z. L. S.

MOJ SUSRET SA KWIGOM TOMISLAVA NOVAKOVI]A

„ETIKA I POLITIKA” Stari (Grci) su smatrali da je vreme kad ~ovek treba da se posveti filozofiji vezano za wegove zrele godine, kada je spreman za sve virove ìvota. Tada moè da digne pojavni svet u nebeske visine blizu bogova i u duhovnom ìvotu ima zajednicu sa wima. Sve treba prvo posejati a posle mnogo vremena i po`weti. Poseje{ re~ “sre}a”, a nikne “Sre}a je teì{na kategorija iz koje sve polazi i ka kojoj sve dolazi. Potreba deteta za hranom, za blisko{}u, svakom èqom uvek ukqu~uje neko sretawe, susretawe koje izaziva prijatnost ili neprijatnost, radost ili bol... To je od po~etnog oseta i svakog drugog ~ula, opaàja mirisa, ukusa, vida, sluha, ili misli, re~i, ose}aja, na mikro ili makro nivou uvek neko sretawe, susretawe sa spoqa{wim, unutra{wim svetom qudi, stvari, doga|aja... To je ona metafizika mirisa, ukusa, dodira, koja od pojedina~nog, po~etnog, do zavr{nog mirisa istine i ukusa qubavi traì fizi~ko, metafizi~ko sve-jedno, jedno-sve”. A po`we{: Sresti se u dobru, u srcu, sredi stvari, vladaju}oj puno}i tela, du{e, duha koji sve osmi{qava. Ni pojedina~na èqa, korist bilo kojeg konkretnog dobra nije svrha sama po sebi, nego samo celovita sre}a. Ideal najkonkretnije, najvlastitije sre}e je causa finalis svih ostalih uzroka koji uobli~ava svako … svrhovito kretawe. Srce u sredi{tu tela, du{e neprekidno sagledava, odmerava sve strane u potrazi za sre}om. Heraklit kaè: “Te{ko je boriti se sa srcem: jer {to god èli kupuje za du{u svoju “. Re~ “sre}a” je u zajedni~ku ba{tu filozofije posejao Mil, a dok je rasla do ètve pothrawivali su je Aristotel i Heraklit. Autor ove kwige je sticajem okolnosti bio prisutan na ètvi. Za nekoga vreme ide od pro{losti ka budu}nosti, za nekoga obrnuto, a mnogi znaju da vreme tu kao i da nepostoji. Amorfno je. Zar je onda problem {to neko govori sa ìvim Kantom. “On tu u diskusiji sa mnom nije imao {ansu, jer se ne moè empirijski razmi{qati o stvarima du{e koje nam daje Bog”. Ne, ne potcewuje on tu velikog filozofa, ve} ga greje svojom du{om i mislima. Samo jasno sagledava sa ~im se ne slaè od onoga {to on pri~a, jer ako Kant kaè: “... Da je morao da uni{ti znawe da bi oslobodio

mesta za veru ...”, za{to nije krenuo od we? Te{ko je diskutovati o politici, a da ostane{ u vodama filozofije. Desno je omiqeni Platon, pa i Aristotel. Vole oni jak polis koji zna~i ìvot. Za prvog pravedna dràva podraàva najvi{u ideju dobra i svako radi svoj posao u skladu sa vrlinom, za drugog pravedenost uravnoteùje sve vrlina u gradu – dràvi kao najve}em politi~kom dobru. Onaj koji pri~a da je levo (Mil), zapravo nije. Wegova sintagma ”najve}a sre}a najve}eg broja qudi” koja ima za ciq liberalan i slobodan poredak samo je re~, a u stvarnom ìvotu taj utilitaristi~ki ra~un sre}e (utilitas-korist ), se pretvara u najve}u sre}u najmaweg broja qudi, odnosno najve}u nesre}u najve}eg broja qudi. Desno su i Hobs (“homo homini lupus est”) i Ni~e (“ isticawe dobrote je znak slabosti i lukavstvo slabih protiv jakih”), zatim evolucionisti, koji prihvataju opstanak jakih i snala`qivih na ra~un slabijih. Iako po vokaciji levi~ar i Marks podràva jedan vid utilitarizma. I mada u osnovi wegovog u~ewa leì imanentni humanizam (“homo homini homo est”), put do op{teg blagostawa poplo~an je revolucijom. Kako tu da se bude nepristrastan? Dobro moè da se izdvoji i odvoji, ali svako dru{tvo podrazumeva neko shvatawe pravednosti. [ta }emo sa wom? I kao {to po Kantu imamo spoqa{we ~ulo (prostor) i unutra{we (vreme), u politici imamo dobro (u nama) i pravednost (u dru{tvu). Zavr{nica kwige je kruna svega. Autor se pita: “Da li moè dobro da bude samo ne ~iwewe zla?”. Odgovor je decidiran – ne! Da bi bio dobar mora{ da ~ini{ dobro. To mora da izvire iz tvoje du{e. Taj vi{ak koji drugom daruje sre}u je ono iskonsko “dobro”. Samo ako prihvatimo ~iwenicu da je “treba” starije od “ jeste” imamo {anse da zakrpimo taj jaz izme|u wih, jer ono “treba” izvire iz na{e du{e, kao {to i sama slobodna voqa prihvata ono “jeste” kada ga vidi, ~uje i miri{e... Kant je sve u~inio da bi na{ao mesto veri, a Tomislav za razliku od wega veruje. Ova kwiga potvr|uje pravilo da filozofijom treba da se bave zreli qudi, time {to je izuzetak. Pred sobom imamo jedno dete u telu zrelog ~oveka, koje se sre}no {eta filozofskim livadama. Svesno da oplo|uje sve ~ega se dohvati on luta. I neka slobodno luta. Samo neka nam nekim novim kwigama podari deli} svoje sre}e. Onaj koji daruje je iskonski dobar. Mihailo Lukovi}

Lorin Vajsberger \AVO SE SVETI astavak koji ste nestrpqivo ~ekali skoro ~itavu deceniju! \avo se najzad vratio po svoje – naravno, sa stilom! Pro{lo je skoro deset godina otkako je Andrea Saks dala otkaz Mirandi Pristli i napustila posao iz snova za koji se ispostavilo da je posao iz najgore no}ne more. Udruìla je snage sa Emili, nekada{wom saradnicom i qutom suparnicom, i pokrenula otmen ~asopis o ven~awima koji je brzo postao nezaobilazno {tivo svih mladih pomodara. Osim uspeha na profesionalnom planu, Endi je upoznala qubav svog ìvota. To je Maks Harison, potomak ~uvene porodice medijskih magnata, uspe{an i neverovatno zgodan mladi} sa liste najpoèqnijih neèwa. Wihovo ven~awe bi}e dru{tveni doga|aj godine, a svi prijateqi i porodica okupi}e se da proslave zajedno sa sre}nim parom. Endi je na vrhu sveta. Ali, karma je ~udo. Na samo jutro ven~awa, pro{lost }e pokucati na Endina vrata, a svadbena groznica pretvori}e se u ledenu strepwu. Iako to ni u snu ne bi pomislila, svi napori da izgradi sre}niji, novi ìvot vrati}e je tami kojoj je jedva umakla – i baciti je pravo pred noge samom |avolu...

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

- TV GALAKSIJA PETAK 6. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 7. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 8. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 9. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICI-

CA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 10. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 11. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 12. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ZDRAVSTVO

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

ZNA^AJ NEGE STOPALA I RUKU

CENTAR ENERGIJE I LEPOTE

„LEPONOGA BETTY” P edikir (nega stopala) je zna~ajna delatnost koju nudimo u na{em centru. Svrha ovog tretmana je nega koè stopala i noktiju na nogama, u ciqu o~uvawa wihovog zdravqa i izgleda. Negu obi~no po~iwemo kada se na stopalima pojavi neki problem. Stalna nega, uz primenu pravilnog le~ewa i kontrole, moè zaustaviti o{te}ewa i spre~iti {irewe bolesti. Pedikir zalazi u oblast medicine (urasli nokti, otoci, ùqevi, tvrda koà, o{te}eni nokti), kozmeti~kih programa (masaè stopala i estetski uslov), sterilizacije instrumenata koji se koriste. Pedikir mora da poznaje promene na nogama, bolesti nogu, pravila o dezinfekciji, podru~ja zaraze, sanitarno higijenske promene. Pedikir ne radimo kod procesa zapaqewa, sveìh povreda, noktiju i nogu komarketing 032/342-276

je bole, pojave crvenila, pojave otoka na nogama i noktima. Pre svakog po~etka tretmana, klijentu otvaramo elektronski karton i na taj na~in vodimo wegovu evidenciju, da li je dijabeti~ar,

da li ima pro{irene vene ili neko drugo oboqewe, koje moramo uzeti u obzir tokom intervencije. Klijent se sme{ta u posebnu kabinu gde radimo program, na udoban le`aj, a na raspolagawu su mu aktuelna {tampa, kafa, ~aj...

Stopala se stavqaju u specijalnu kupku 15 do 20 minuta, koja dezinfikuje noge i omek{ava koù i nokte. Nakon toga, stopala se bri{u, skida se lak, ako ga ima i vr{i se pregled. Za odstrawivawe tvrde koè i noktiju koriste se specijalni preparati. îste se kanali zanoktica, odstrawujemo zanoktice (po èqi klijenta), odstranimo klavuse, dezinfikujemo stopala. Nanosimo kremu i radimo masaù stopala (osim ako nije poèqna u odre|enim slu~ajevima). Zavr{na faza je lakirawe noktiju i preporuka nege kod ku}e, kao i preporuka kada ponovo do}i. U proseku se dolazi jednom mese~no na kompletan program pedikira. Preporu~ujemo i parafinski tretman ruku i stopala, zbog termi~kog i mehani~kog dejstva. Termalno dejstvo uti~e na poboq{awe krvotoka, limfotoka, metabolizma tkiva {to daje koì elasti~nost. Meha-

ni~ko dejstvo ima kompresivni karakter, jer pri hla|ewu ste`e. Sveukupan efekat parafina je hidratacija ko`e, relaksacija mi{i}a, boqa pokretqivost zglobova. Posebno prija osobama obolelim od reume. Posle tretmana, instrumenti se kompletno sterili{u i pripremaju za drugi. Kontrolu instrumenata i aparata za sterilizaciju, obavqa zdravstvena ustanova nadle`na za evidenciju o ispravnosti celog postupka. Osoba koja obavqa posao pedikira, manikira i izlivawa noktiju u Centru “ Leponoga Betty“ je Sowa Mitrovi}, obu~eni i dugogodi{wi radnik. Nadam se da sam podstakla zna~aj tretmana pedikira, u pitawu su zdravqe, i naravno lepota, jer dolazite u “ Leponogu Betty”. S po{tovawem, vlasnica i direktor Centra g-|a Slavica Popara Jovanovi}

SAOBRA]AJ

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U ^A^KU ZAVR[EN TRE]I SEMINAR ZA VOZA^E KOJIMA JE ODUZETA DOZVOLA

POPRAVNI ZA NESAVESNE

Ma{insko-saobra}ajnoj {koli u utorak je zavr{en jo{ jedan seminar za voza~e koji su zbog 18 i vi{e kaznenih poena ostali bez dozvole. Agencija za bezbednost saobra}aja organizovala je po tre}i put seminar u ^a~ku. Poha|ali su ga uglavnom ^a~ani, ali i nekada{wi voza~i iz drugih gradova. Svi su odslu{ali 40 ~asova i u utorak polagali zavr{ni ispit. Sa wima je radio tim stru~waka Agencije za bezbednost saobra}aja. - Kada voza~ima bude oduzeta dozvola i plate kazne, od tada mora da pro|e 90 dana da bi mogli da se prijave za seminare. Posle odslu{anih predavawa i polagawa zavr{nog ispita, oni podnose policijskim upravama sertifikate da su zavr{ili na{u obuku i zahtev za ponovno dobijawe voza~ke dozvole. Do tada, ne mogu sedati za volan i zato na na{im seminarima nema

prakti~nog dela - kaè Nina Dragutinovi} Jovanovi}, psiholog ABSS. Iako bi na prvi pogled seminari mogli da izgledaju suvoparno, s obzirom na to da su zasnovani na teorijskoj nastavi, ~asovi su sasvim druga~iji i prevshodno bazirani na radionicama. Svaka radionica podrazumeva razgovore i aktivno u~e{}e svih prisutnih. - Na{e grupe su male i uglavnom sastavqene od {est do 12 qudi i ne drìmo klasi~na predavawa. Svi polaznici su ranije poloìli voza~ki ispit i imaju osnovna znawa o saobra}aju. Ve}u pa`wu posve}ujemo prekr{ajima i diskusiji o tome za{to su ih na~inili i kako da se ubudu}e pona{aju bezbednije u saobra}aju. Imamo posebne radionice na kojima govorimo o alkoholizmu, agresivnoj vo`wi, kako biti humaniji prema ostalim u~esni-

NOVA [ANSA U [APCU I SUBOTICI Osim u ^a~ku, ovih dana su organizovani seminari za voza~e koji su ostali bez dozvole u Beogradu i Novom Sadu. ^asovi u Ni{u po~eli su u sredu, 4. septembra. Kandidati koji su propustili nastavu u ovim gradovima, novu {ansu imaju u [apcu 24. septembra i u Subotici 25. septembra. Nastava je u popodnevnim satima, od 17 do 20 ~asova. Detaqne informacije o na~inu prijavqivawa i poha|awu seminara dostupne su na sajtu Agencije za bezbednost saobra}aja.

Nina Dragutinovi} Jovanovi}, psiholog ABSS

cima u saobra}aju, {ta uraditi u slu~aju saobra}ajnih nezgoda, promenama koje je doneo novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju, a podse}amo i na pravila. Strogo se pridr`avamo i pravilnika po kome organizujemo seminare, tako da nema izostanaka. Oni koji nisu odslu{ali svih 40 ~asova, a to nam se jo{ nije dogodilo, ne mogu da iza|u na ispit provere znawe, ve} bi morali da se vrate na po~etak - napomiwe Nina Dragutinovi}. Praksa predava~a pokazala je da su u ^a~ku voza~i ostajali bez dozvola zbog vo`we u alkoholisanom stawu, preticawa na punoj liniji, prekora~ewa brzine. Ne retka pojava u Srbiji, pa i kod nas je prolazak kroz crveno svetlo. Poje-

dini biv{i voza~i poha|ali su seminare zbog vo`we bez dozvole ili upravqawa neregistrovanim automobilom. Sve su to prekr{aji koji donose dosta kaznenih poena. Agencija za bezbednost saobra}aja organizuje “popravni” za biv{e voza~e od juna 2012. godine. Prema re~ima Nine Dragutinovi}, jo{ uvek je rano govoriti o tome da li su polaznici posle zavr{enog seminara pa`qiviji voza~i, ali za sada ohrabruje podatak da niko nije ponovo poha|ao kurs. - Na ~asovima dosta govorimo i o alkoholizmu. Ovo nisu radionice za odvikavawe, ali svaki polaznik mora nau~iti da u budu}e strogo odvoji alkohol i

vo`wu. Na primer, ako idete na neko veseqe, morate ranije razmi{qati o prevozu, a ne posle tre}e ~a{ice. Na{ zadatak je da starinovi voza~i u~vrste strategiju odgovornog pona{awa u saobra}aju. Na radionicama svakodnevno zapaàmo promene. Qudi nam vrlo ~esto kaù da vi{e puta ponavqaju drugima da budu pa`qivi u saobra}aju. Oduzimawe voza~ke dozvole moè dosta da promeni qudima ìvot. Pojedinci su zbog toga mewali radno mesto, ako su ranije

radili kao profesionalni voza~i. Posle seminara polaznici nam kaù da totalno druga~ije rami{qaju i vi{e obra}aju pa`wu na druge qude u saobra}aju, naro~ito pe{ake - navodi na{a sagovornica. Poha|awe seminara za voza~e koji su ostali bez dozvole dobro “udara” i na xep. âsovi ko{taju 25 hiqada, zavr{ni ispit 15, a sertifikat tri hiqade dinara. Za{to uzalud potro{iti pare za solidno porodi~no letovawe ili hiqade drugih potrep{tina i uìtaka? Z. J.

U CIQU VE]E BEZBEDNOSTI U^ENIKA

SASTALI SE POLICAJCI I DIREKTORI [KOLA astanak sa predstavnicima {kola i [kolske uprave inicirala je Policijska uprava, kao i prethodne godine uo~i po~etka {kole, ali ovoga puta se odazvao veoma mali broj predstavnika obrazovnih ustanova. Analiziraju}i stawe bezbednosti u~enika u prethodnoj {kolskoj godini, policijski slu`benik Dra{ko Darijevi} je konstatovao da je stawe “zadovoqavaju}e, ali daleko od dobrog”. - Nije bilo teìh posledica po ìvot i zdravqe, a naj~e{}e je bila ugroèna imovina u~enika. Slu~ajevi nasiqa izme|u dece obi~no se zavr{avaju raz-

govorom sa stru~nim saradnicima, a u ekstremnim situacijama, kada do|e do tu~e izme|u dece koja su prekr{ajno odgovorna, mi podnosimo prekr{ajne i krivi~ne prijave - kazao je Darijevi}. Broj predstavki koje roditeqi podnose [kolskoj upravi je smawen, kao i broj pritu`bi na nasiqe koji je stigao u {kole, izjavila je prosvetna savetnica Rada Karanac. - Iz {kola nam je u toku pro{le godine stiglo svega deset prijava, {to govori o tome da one pronalaze na~ine da spre~e nasiqe naglasila je Karanac. Radi unapre|ewa bezbednosti u~enika, predstavnici

policije, zakqu~ak je ovog sastanka, moraju biti efikasniji u razja{wavawu krivivi~nih dela i otkrivawu po~inilaca, dok je preventiva zajedni~ki posao policije i obrazovnih ustanova, pri ~emu posebna pa`wa mora biti usmerena na edukovawe u~enika,

kako bi umeli da prepoznaju nasiqe i za{tite se od wega. Predstavnica [U je podsetila da je sedam {kola u Moravi~kom okrugu obuhva}eno programom “[kola bez nasiqa”, a pozitivno su oceweni i rezultati projekta “[kolski policajac”, koji funk-

cioni{e ve} deset godina, ali samo na teritoriji grada. Predstavnici policije najavili su nastavak projekta “Bezbedno detiwstvo, razvoj bezbednosne

kulture mladih”, ~ija je realizacija po~ela pre tri godine, a podrazumeva odre|en broj predavawa za u~enike petog razreda. E.V.

LU^ANI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SA SEDNICE SABORSKOG ODBORA

POZITIVNE OCENE SABORU TRUBA^A

a sednici Saborskog odbora, koja je odràna ove sedmice u Gu~i, analizirani su svi segmenti 53. Sabora truba~a, po~ev od realizacije programskih sadràja, pa do pojedina~nih aktivnosti svih slu`bi, koje su u~estvovale u realizaciji manifestacije. ^lanovi Saborskog odbora su konstatovali da je Sabor protekao u najboqem mogu}em redu i da su sve slu`be funkcionisale dobro. Brojne pohvale upu}ene su pripadnicima policije i ekipama zdravstvenih radnika, bez kojih bi bilo neizvodqivo odràvawe jedne ovoliko pose}ene manifestacije. Re~i hvale izre~ene su i na efikasnost Elektrodistribucije, koja je uspe{no obezbedila stabilno snabdevawe strujom tokom svih saborskih dana. Bilo je i kriti~kih osvrta povodom stihijnog formirawa kampova, na mestima koja nisu predvi|ena za te namene, kao i poku{aja pojedinaca da bespravno uzurpiraju javno zemqi{te tokom Sabora, kako bi, postavqawem tezgi bez i~ijeg ovla{}ewa, pribavili li~nu korist. Generalno uzev, 53. Sabor truba~a je pobrao pozitivne ocene, a sve {to je uo~eno kao nedostatak u pojedinim segmentima wegove realizacije, izre~eno je u konstruktivnom dijalogu, kako bi se definisale jasne smernice u pripremama za narednu truba~ku smotru. - Svi programski sadràji su ispo{tovani do maksimuma i realizovani onako kako je i planirano. Na na{e veliko zadovoqstvo, Gu~a je ugostila sabora{e sa svih meridijana i svi su uìvali u dobrom programu i provodu, {to i jeste bio na{ osnovni ciq. Konstatovali smo da je tokom ovogodi{weg Sabora bilo i odre|enih propusta, pa }emo nakon temeqne analize precizirati {ta bi trebalo promeniti, kako bi naredna smotra bila jo{ uspe{nija. Zadovoqni smo i finansijskim efektima Sabora. Iako izve{taj jo{ uvek nije kompletiran, sa sigurno{}u procewujemo da }e rezultati Sabora u kona~nom ishodu biti pozitivni. Zahvaquju}i tradicionalnim sponzorima Sabora, Vladi Republike Srbije, koja je i pre po~et-

ka manifestacije prebacila odre|ena sredstva za organizovawe predtakmi~ewa, kao i svim javnim preduze}ima, slu`bama i ustanovama, koje su u~estvovale u realizaciji ostvareni su odli~ni finansijski efekti - istakao je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine i Saborskog odbora, dodaju}i da pred organizatorima stoji veoma ozbiqan zadatak da do narednog Sabora osmisle boqi sistem kori{}ewa i izdavawa javnih povr{ina.

IZDAVAWE JAVNIH POVR[INA OBUHVATITI POSEBNIM PRAVILNIKOM ^lanovi Saborskog odbora su konstatovali da bi najboqe bilo da se oblast kori{}ewa i izdavawa javnih povr{ina reguli{e posebnim pravilnikom, koji bi do detaqa razradio sve pojedinosti. Bilo je i predloga da se na jed-

izneo stav da bi sponzorska sredstva trebalo usmeriti na stvarawe boqih infrastrukturnih i svih drugih uslova u ciqu unapre|ewa Sabora, a ne neke druge oblasti. Predlo`io je i da se raspi{e me|unarodni tender za marketin{ku agenciju koja }e u narednom periodu brinuti o promociji Sabora, sponzorstvima i svim drugim neophodnim aktivnostima,

formirawe kampova, koje je bilo posebno izra`eno tokom Sabora, ubudu}e mora suzbiti, a jedini na~in je da se obezbede i po savremenim standardima urede posebni prostori za tu namenu. Tek tada }e imati uslove da registruju boravak svakog kampera i uredno naplate boravi{nu taksu. - Ove godine smo ponovo imali jednu ru`nu sliku.

odbora je jasno predo~eno da bi trebalo obezbediti alternativne izvore vode, koji bi se koristili u nepredvi|enim situacijama, kao {to je pucawe vodovodne cevi u Prijanovi}ima posledweg saborskog dana. - Prva mogu}nost je da iskoristimo kapacitete fabrike vode u krugu preduze}a “Milan Blagojevi} Namenska”. Ulagawem u novu opremu za pre~i{}avawe vode, dobili bismo dobar alternativni izvor vode. Druga opcija je vodosnabdevawe iz jezera u Vu~kovici. Prognozira se da dolaze veoma su{ne godine. Osim za pi}e, vodu iz jezera bismo mogli da koristimo i za navodwavawe, a to bi Draga~evu zna~ilo mnogo. Podrobno }emo razmotriti obe mogu}nosti, kako bismo odabrali povoqniju i {to pre delovali - rekao je Sretenovi}.

DOBRA TURISTI^KA PREZENTACIJA DRAGA^EVA

Otvaraawe 53. Sabora truba~a, 5. avgust 2013.

nom mestu lociraju tezge, kako bi ulice varo{ice bile slobodne za {etwu i veseqe sabora{a. Kako je istakao Dragan [u{i}, predsednik Skup{tine op{tine Lu~ani i ~lan Saborskog odbora, trebalo bi pokrenuti inicijativu da se dopuni odluka o organizaciji Sabora, kako bi se otklonile sve uo~ene nepravilnosti. “Svi koji imaju koristi od Sabora truba~a, trebalo bi ne{to i da ulo`e, kako bi se manifestacija unapredila”, naglasio je [u{i}. On je

kojima se na osnovu sklopqenog ugovora do sada bavio beogradski “Profajl”. Kako je obrazlo`io, Draga~evski sabor truba~a je davno prerastao lokalne okvire i postao manifestacija svetskog ranga.

OBEZBEDITI SAVREMENE PROSTORE ZA KAMPOVAWE Prema vi|ewu ~lanova Saborskog odbora, ovogodi{wa truba~ka smotra je pokazala da se stihijno

Kamperi su masovno boravili pored Belice, a tako|e i u krugu Bolnice. Borili smo se da taj problem razre{imo, ali nismo u tome imali mnogo uspeha. Nismo hteli da koristimo neke rigoroznije mere, jer smo `eleli da sa~uvamo tradiciju dobrih doma}ina. Kako bismo izbegli ovakve pojave, mora}emo da do narednog sabora obezbedimo i uredimo mesta za kampovawe, jer se sve vi{e stranih turista opredequje za takav vid odmora - istakao je Sretenovi}. Na sednici Saborskog

Turisti~ka organizacija Lu~ana je organizovala info pult na kome su posetioci Sabora dobijali informacije o svim programskim sadr`ajima. Istovremeno, bio je to i promotivni {tand turisti~ke ponude Draga~eva. Kako isti~e Milan Rai~i}, direktor Turisti~ke organizacije, Gu~u je ove godine za vreme Sabora posetilo oko 40.000 stranih turista, koji su informacije o saborskim de{avawima dobijali na info pultu, a to im je itekako olak{alo boravak u prestonici trube. Turisti~ka organizacija se brinula i o sme{taju u~esnika i go-

stiju Sabora i preko we je rezervisano oko 1.200 no}ewa. Po prvi put su svi truba~ki orkestri, 21 doma}i i osam stranih, bili sme{teni u samom jezgru Gu~e. Organizovana je i slu`ba vodi~a za strane orkestre, u kojoj su radili mladi turizmolozi sa podru~ja Draga~eva. - Turisti~ka organizacija je ostvarila i dobru saradwu sa medijima. Dali smo zavidan broj intervjua za doma}e, ali i strane medijske ku}e i nastojali da {to boqe predstavimo Sabor truba~a i sve druge turisti~ke potencijale Op{tine. Ostvarili smo i dobru komunikaciju sa turisti~kim agencijama iz inostranstva, pre svega sa holandskom i belgijskom, jer preko wih svakog avgusta u Gu~u stiè oko 500 turista zemaqa Beneluksa. U saradwi sa Turisti~kom organizacijom Srbije, na Saboru je prezentirana i celokupna turisti~ka ponuda na{e zemqe, jer ovu manifestaciju pose}uje izuzetno veliki broj stranaca. Svoje promotivne {tandove su imale i turisti~ke organizacije â~ka, Aleksandrovca i Brusa - istakao je Rai~i}, dodaju}i da je Turisti~ka organizacija organizovala za strane i doma}e novinare “Turisti~ku razglednicu”, {to je zna~ajno doprinelo promociji turisti~ke ponude draga~evskog kraja. Akreditacije za ovogodi{wu truba~ku smotru dobilo je 240 novinara, od kojih su 60 iz inostranstva. Rai~i} kaè da je ovogodi{wi sabor, prema proceni organizatora, posetilo oko 450.000 turista. V. S.

LU^ANI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRAGAÊVSKE OSNOVNE [KOLE SVEÂNO DOÊKALE PRVAKE

PRVI [KOLSKI PRIBOR, DAR LOKALNE SAMOUPRAVE rvi dan {kolske godine se naj~e{}e pamti kao ne{to najlep{e u `ivotu. Da se ova lepa tradicija nastavi, pobrinuli su se prosvetni radnici i u~enici O[ “Milan Blagojevi}” u Lu~anima, koji su za nove {kolarce priredili vrlo upe~atqivu priredbu dobrodo{lice. Prvi razred u ovoj {kolskoj ustanovi poha|a}e 54 u~enika, 10 vi{e nego u pro{loj godini. Po ~etiri prvaka imaju izdvojena odeqewa u Markovici i Puhovu, a po jednog u Krstacu i Dowoj Kravarici. Radojka \or|evi}, direktor {kole, uputila je re~i dobrodo{lice prva-

raspolaèmo ulaèmo u vas. Op{tina Lu~ani je prepoznatqiva po tome da vodi ra~una o mladim nara{tajima i obezbe|ewu adekvatnih uslova za wihovo {kolovawe - istakao je Sretenovi} u svom pozdravnom govoru |acima prvog razreda. Prvaci u O[ “Milan Blagojevi}” su raspore|eni u dva odeqewa, kod u~iteqica Qiqane Boàni} i Cane Ja}imovi}. Ina~e, u ovoj {kolskoj godini nastavu u {koli poha|a 460 |aka. - Broj u~enika se nije zna~ajno smawio, tako da za na{e prosvetne radnike ima dovoqno posla. Svi }emo zadràti svoja radna

OSNOVNA [KOLA U KOTRA@I UPISALA 12 PRVAKA I po~etak {kolske godine u Osnovnoj {koli “Kotraà” protekao je u znaku dobre tradcije. Male |ake prvake su do~ekali u~enici drugog razreda, uz prigodan pozdravni program, u sve~ano ukra{enoj u~ionici, u kojoj }e i poha|ati nastavu. Igrom i pesmom uveli su ih u prvi {kolski dan i |a~ke obaveze. Posle u~iteqice, prva~i}ima se obratio i Veselin Jovanovi}, pomo}nik predsednika op{tine, i podelio paketi}e najneophodnijeg {kolskog pribora, koje im je za sre}an po~etak {kolovawa obezbedila lokalna samouprava. - Sa velikom rado{}u smo do~ekali prvake i pripremili im sjajan do~ek. Kako to i dolikuje, dobru tradiciju, u duhu najstarije {kolske ustanove u Draga~evu, svake godine nanovo nastavqamo. Prema dokumentaciji i arhivskoj gra|i Istorijskog muzeja u â~ku, prva {kola u zaseoku âkarevi}i otvorena je 1822. godine i sa mawim prekidima radi sve do danas. Ove navode su nam potvrdili i me{tani varo{ice, me|u kojima i Mom~ilo Mijailovi}, ugledni doma}in i starosedelac Kotraè - istakao je direktor {kole Milan Sari}. U prvi razred Osnovne {kole u Kotraì ove {kolske godine je upisano 12 u~enika.

cima, poèlev{i im puno uspeha u budu}em {kolovawu. Izrazila je zadovoqstvo {to u ovoj {kolskoj godini ima vi{e prvaka i {to je, uz pomo} roditeqa i lokalne samouprave, opstalo izdvojeno odeqewe u Dowoj Kravarici, kome je pretilo zatvarawe. Prvake i wihove roditeqe pozdravio je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, uputiv{i im srda~ne re~i dobrodo{lice. On je istakao da je prvi dan {kolske godine bitan za roditeqe, decu i u~iteqe, jer ozna~ava po~etak novog poglavqa u ìvotima najmla|ih sugra|ana. - @elim da vam ovaj dan ostane ~itavog ìvota u pam}ewu, jer od danas po~iwete da gradite sebe. @elim da budete toliko dobri - da se vama ponose roditeqi i {kola. Trudi}emo se da sve ono ~ime

mesta. Unapre|ewe obrazovnog sistema u svim segmentima je strategija na{e lokalne samouprave, tako da imamo odli~ne uslove za nastavni proces. Nadamo se da }emo narednih godina zabele`iti i blagi rast broja u~enika, jer o~ekujemo pozitivne efekte stimulisawa ra|awa, koje je svrstano u prioritete Op{tine - rekla je Radojka \or|evi}. Priredbe dobrodo{lice za |ake prvake organizovane su i u ostalim osnovnim {kolama u Draga~evu, a u prvi razred na ovom podru~ju upisano je ukupno 154 u~enika. Da proslava bude jo{ uspe{nija, svoj doprinos je pru`ila i lokalna samouprava, koja je za sve prvake na podru~ju op{tine Lu~ani obezbedila prigodne poklone. V. S.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

OGLASI

Javni konkurs za imenovawe direktora D.O.O. Nau~no tehnolo{ki park â~ak Skup{tina Nau~no tehnolo{kog parka â~ak na osnovu ~lana 219. Zakona o privrednim dru{tvima ("Slu`beni glasnik RS", broj 36/2011 i 99/2011) i ~lana 14. Ugovora o osnivawu Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park â~ak, ogla{ava javni konkurs za imenovawe direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park â~ak. Mandat direktora traje ~etiri godine. 1. Uslovi za imenovawe direktora: - da je dràvqanin Republike Srbije, - da ima visoko obrazovawe ste~eno na studijama tre}eg stepena (doktor nauka), drugog stepena (master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije, magistar nauka), odnosno na osnovnim studijama u trajawu od najmawe ~etiri godine u oblasti: tehni~ko-tehnolo{kih nauka, biotehni~kih nauka, ekonomskih nauka, informacionih tehnologija. - da ima najmawe pet godina radnog iskustva u privredi ili nauci, - iskustvo u pripremi i ocewivawu investicionih projekata, - da poseduje radnu sposobnost i iskustvenost u vr{ewu spoqnotrgovinskog poslovawa, - izvrsno poznavawe rada na ra~unaru (MS Office aplikacije, Internet i sl.), - aktivno znawe govornog i pisanog engleskog jezika, - da nije pravosna`no osu|ivan. 2. Mesto rada: â~ak 3. Stru~na osposobqenost, znawa i ve{tine koje se ocewuju u izbornom postupku i na~in wihove provere: Provera stru~ne osposobqenosti znawa i ve{tina se vr{i uvidom u podatke iz prijave, pismenom proverom, razgovorom sa kandidatom ili na drugi odgovaraju}i na~in o ~emu }e kandidati biti blagovremeno obave{teni. 4. Rok za podno{ewe prijava na javni konkurs: je 15 dana, od dana objavqivawa javnog konkursa u listu "â~anski glas". Rok po~iwe da te~e narednog dana od dana objavqivawa javnog konkursa. 5. Prijava na konkurs sadrì: ime i prezime kandidata, datum i mesto ro|ewa, adresu stanovawa, podatke o obrazovawu, li~nu biografiju (CV), podatke o vrsti i duìni radnog iskustva sa kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio do podno{ewa prijave na konkurs i odgovornosti na tim poslovima, podatke o stru~nom usavr{avawu i podatke o posebnim oblastima znawa. 6. Dokazi koji se prilaù uz prijavu na javni konkurs: izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dràvqanstvu, diploma o stru~noj spremi, isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci, odnosno radna kwiìca (potvrde, re{ewa i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima, sa kojom stru~nom spremom i u kom periodu je ste~eno radno iskustvo), uverewe Ministarstva unutra{wih poslova da kandidat nije osu|ivan. Svi dokazi prilaù se u originalu ili overenoj fotokopiji. 7. Adresa na koju se podnose prijave na javni konkurs: "Forum privrednika â~ka" Kara|or|eva 9. 32000 â~ak. 8. Podaci o licu za kontakt: Radisav Marjanovi} predsednik Skup{tine Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park â~ak, telefon 064/840-3490

Republi~ki fonda za zdravstveno osigurawe - Filijala za Moravi~ki okrug sa sedi{tem u ^a~ku - Ulica @elezni~ka broj 7, raspisuje

OGLAS ZA PRODAJU RASHODOVANOG OSNOVNOG SREDSTVA - KOTAO NA ^VRSTO GORIVO - VS - 50,1 m2. Proizvo|a~ kotla je: AD "Radijator" - Zrewanin. Godina proizvodwe: 2002. godina, Kotao nije u funkciji od 2006. godine, kada je zgrada prikqu~ena na daqinski sistem grejawa. Kotao se nalazi u podrumskim prostorijama RFZO - Filijala za Moravi~ki okrug u â~ku, ulica @elezni~ka broj 7 i moè se videti svakog radnog dana u vremenu od 8,00 do 15,00 sati. Osnovno sredstvo se prodaje u vi|enom stawu, stim da kupac preuzima obavezu da o svom tro{ku: - u konsultaciji sa odgovaraju}im slu`bana JKP "â~ak" izvr{i wegovo iskqu~ewe sa mreè, bez posledica po funkcionisawe mreè daqinskog sistema grejawa u zgradi, - izvr{i demontaù i transport kotla. Ponude dostavqati u pismenom obliku, u zatvorenom kovertu, na adresu: Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe - Filijala za moravi~ki okrug u â~ku, ulica @elezni~ka broj 7 - sa naznakom: "Ponuda za oglas - ne otvarati". Oglas ostaje otvoren do 13. 09. 2013. godine. Javno otvarawe ponuda izvr{i}e se dana 16. 09. 2013.godine u 12,00 sati, u prostorijma RFZO - Filijala za Moravi~kiokrug u â~ku - kancelarija broj 24.

GIMNAZIJA U Â^KU â~ak, @upana Stracimira br.1 raspisuje JAVNI POZIV za prikupqawe ponuda za izvo|ewe ekskurzije za u~enike tre}eg razreda Op{ti uslovi konkursa: Ekskurzija se izvodi u maju 2014. godine. Agencija mora omogu}iti pla}awe u 10 rata u dinarskoj protivvrednosti po~ev od septembra 2013. godine po sredwem kursu NBS. Pla}awe se vr{i preko ìro-ra~una {kole, a tro{kovi prenosa sredstava idu na teret agencije. U cenu aran`mana ura~unati: - prevoz komfornim turisti~kim autobusima sa: klima,TV i video, - sme{taj u hotelima B kategorije (polupansioni)(doru~ak-ve~era), - sve drumarine i takse za prevoz u zemqi i inostranstvu, - me|unarodno zdravstveno osigurawe, - usluge stru~nog vodi~a za svaki autobus i lokalni vodi~ u Rimu i Firenci, Zbog podele na dve grupe - dva gratis za lekare pratioce grupa Agencija mora obezbediti jedan gratis za u~enike po odeqewu. O~ekivano brojno stawe: maksimalno 270 u~enika. Prilikom rasporeda u~enika u autobuse odeqewa se ne smeju deliti. U Rimu je obavezno dve ve~ere zameniti za dva ru~ka u nekom restoranu. Mar{ruta putovawa: Italija {est no}ewa (Padova (okolina) -1, Rim (okolina) -3, Montekatini - 2). Gradovi u programu: Venecija, Sijena, Rim, Piza, Montekatini, Verona, Firenca. Ulaznica sa rezervacijom za posete Vatikanskim muzejima i Sikstinskoj kapeli i ulaznica sa rezervacijom za Galeriju Ufici u Firenci. Izbor izvo|a~a ekskurzije izvr{i}e roditeqi svih u~enika tre}eg razreda neposrednim glasawem. Svaki u~esnik konkursa je duàn da uz ponudu dostavi i dokaz o uplati 2.000,00 dinara na ìro-ra~un {kole br. 840-72666-89, na ime tro{kova ogla{avawa konkursa. Konkurs ostaje otvoren deset dana od dana objavqivawa. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na tel.032/320-545 ili li~no . Adresa: @upana Stracimira br.1, 32000 â~ak. Ponude koje budu izlazile iz okvira koji se traì po broju no}ewa i mestima poseta ne}e biti razmatrane. Svi ponu|a~i treba da dostave spisak sredwih {kola u Srbiji ~ije su |a~ke ekskurzije izveli u inostranstvu, u posledwe tri godine i ostalu dokumentaciju prema Pravilniku o izvo|ewu ekskurzija. Agencija koja bude izabrana mora da dostavi, pre potpisivawa ugovora, bankarsku garanciju na iznos sredstava koji }e biti preneti pre realizacije ekskurzije.

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, na Alvaxinici , sa ili bez stvari, mogu} dogovor. Cena 17.500 eura sa stvarima, 16.500 eura bez stvari. Tel. 032/342-190, 060/4342-190, PRODAJEM garsoweru od 30 m2, CG- kalorimetri, tre}i sprat, nova, ima lift. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru na Alvaxinici, povoqno. Cena

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM NOVU NAME[TENU GARSOWERU , CENTR GRADA, ZAPOSLENIM OSOBAMA. TEL. 224590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM VIKEND KU]U U GORWOJ ATENICI OD 27.5 M2, 1 AR PLACA, LETWIKOVAC 16 M2, GARA@A, POMO]NI OBJEKTI POD JEDNIM KROVOM 13.5 M2, VO]WAK 12 ARI I [UMA 9 ARI. CENA 7.500 EURA. TEL. 063/ 691-761, 342-190

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 18.000 eura. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod restorana “Brvnara”, 6. sprat, lift. Cena 29.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, CG, lift. Cena 24.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan, drugi sprat, lift, ulica Qubi}ska. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, CG, renoviran. Cena 24.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 453-043

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GUÊ, PREMA GORAÎ]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, â~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 PRODAJEM jednosoban stan na Vinari, tre}i sprat, ima lift. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 78 m2, {iri centar, dupleks, tre}i sprat, cg, pripadaju}a gara`a 24m2 (struja, voda, video nadzor, kanal za kola), pripadaju}i podrum, zidan (struja, voda). Cena 52000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190. PRODAJEM dvoiposoban stan, nov, na Alvaxinici, tre}i sprat, odmah useqiv. Cena 22.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, na Ljubi} keju, ~etvrti sprat, cg, lift, cena 38000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190. PRODAJEM dvoiposoban stan od 57 m2, ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u {irem centru grada , tre}i sprat, komplet renoviran, cena 29000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 69 m2, prvi sprat, strogi centar, ulica Hajduk

IZDAJEM GARSOWERU NA KARABURMI, POGODNA ZA DVA STUDENTA ILI MLA\I BRA^NI PAR, RENOVIRANA, NAME[TENA, TA PE], KABLOVSKA. TEL. 063/ 850-5-853 Veqkova. Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7-247 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 262-9109 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod H. Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, tre}i sprat, cena 33000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190. PRODAJEM dvosoban stan u Nemawinoj, noviji, tre}i sprat, lift. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, u G. Milanovcu, ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/ 344-684, 064/ 127-6-727 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 273-2-92 PRODAJEM dvosoban stan u centru, renoviran, sa novim name{tajem i belom tehnikom. Cena 35.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 54 m2 blizu Hotel Morave, sedmi sprat, terasa, cg, lift. Cena 33000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190. PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, dupleks, Avenija 2. Cena 38.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, pogo-

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora.Hitno Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan , uz doplatu. Mogu}nost dogovora. HITNO! Tel. 063/ 843- 0- 214 dan za poslovni prostor. Cena 40.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod H. Morave. Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 7 sprat, cg, lift, cena 40000 eura. Tel. 063/ 691-761,032/342-190. PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat. Cena 50.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari, renoviran. Povoqno! Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan, centar, drugi sprat, pogodan za poslovni prostor. Cena 52.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan u centru, kod pijaca, renoviran. Cena 42.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan kod Hotel Morave, prvi sprat, CG, terasa, ukwi`en. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 62m2 u Beogradu (Rakovica-Vidikova~ki venac), 2 sprat, cg, interfon, klima, parking mesto, blind vrata, ugradna kuhiwa, nov. Cena 54000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761

EKSKLUZIVNO, JEDINSTVENO, POVOQNO!!! PRODAJE SE PARCELA 66 ARI, BEZ POSREDNIKA U INDUSTRIJSKOJ ZONI ^A^AK, ULICA NIKOLE TESLE, PREKO PUTA BENZINSKE STANICE " SPONIT". TEL. 063/ 283-867, 066/ 976-0-844 190. PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77.78 m2, kod restorana Brvnara , 6 sprat, cg, lift, cena 50000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342190. PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128+12 m2, centar grada, 2 sprat, nov, cg, cena 105000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190. PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM petosoban nov stan, Kej, dupleks, peti sprat, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan - ku}u, u Obili}evoj 12. Tel. 032/ 374-759 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5-630

PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 49 m2, na Keju. Cena 30.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM hitno i povoqno stan u Beogradu, Krwa~a / kod Metroa /, od 46 m2, sa terasom. Lokacija odli~na, veza do centra odli~na . Cena dogovor. Tel. 060/ 151-9-130, 065/ 528-4-877 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica K. V. Popovi}a. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 48 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 217-6-052 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 31 m2 u Bawalu~koj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan u ^a~ku, u ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan u Ivawici od 62 + 10 m2. Tel. 064/ 307-8321 PRODAJEM stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/

OGLASI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

641-4-140 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM nov stan od 43 m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 31 m2, ima posebno sobu, terasu, kod H. Morave. Cena 23.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 47 m2 na Keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u ^a~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56m2, 3,74 ari placa, cena 33000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190. PRODAJEM ku}u od 150 m2, 5. ari placa, Lugovi. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 68 m2, u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 2629-109 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa 3 ara placa , na @elezniku. Tel. 063/ 600-938 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Cena 57000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190. PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Cena dogovor. Tel. 061/ 188-0429 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34 ara placa, u Loznici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa 1.5 ari placa kod G. bedema. Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i

25 ari placa u Topoli. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u u Atenici 160m2, P+PK, 9, 61 ar placa, 24 m2 pomo}ne prostorije, 15m2 gara`a, cg, cena 50000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342190. PRODAJEM ku}u od 150 m2, sa 2.6 ari placa, Qubi}. Mo`e zamena za stan. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ara placa na Suvom Bregu. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 554-5-147 PRODAJEM legalizovanu ku}u od 100 m2, P+PK, u Me|uvr{ju (Pejicina krivina do jezera), 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Cena 37000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190. PRODAJEM ku}u od 150 m2, 2.5 ari placa kod {kole â&#x20AC;&#x153;Ratko Mitrovi}â&#x20AC;?. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4 ara placa, Qubi}. Tel. 063/453-043 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190. PRODAJEM ku}u - stan od 48 m2, ulica Obili}eva 12. Tel. 032/ 374-759, 064/ 217-6-052 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa

placem od 4 ara. Mogu} svaki dogovor. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM dve ku}e od 74 + 56 m2, sa 4.5 ari placa, Ko{utwak. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, sre|ena, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 70 m2, i 4 ara placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma, cena 26000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342190. PRODAJEM ku}u od 150 m2, 5 ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa 12 ari placa, u Prijevoru. Cena 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade, 25 ari {ume, CG. Tel. 060/ 434-2190, 342-190 PRODAJEM vikend ku}u u G. Atenici 27,5 m2, 1 ar placa, letwikovac 16m2, gara`a, pomo}ni objekti pod jednim krovom 13,5 m2, vo}wak 12 ari i {uma (bagrem) 9 ari, nije eksploatisana 30 godina, cena 7500 eura. Tel. 063/691-761,

032/342-190. PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM vikend ku}u na Karauli 60m2, 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom), cena 16000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190. PRODAJEM vikend ku}u od 50 m2, sa 2 ara placa u Ov~ar Bawi, dostupna sva infrastruktura. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikend ku}u u Pakovra}u od 40m2, 6,6 ari placa, 9 km. od centra grada. Cena 15000 eura. Tel. 063/691761,032/ 342-190. PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM vikend ku}u u Ov~ar Bawi od 50m2, 2 ara placa, cena 10000 eura. Tel. 063/691-761,032/342-190. PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Slatini, tri ku}e od 30 m2, 50 m2 i 42 m2, na 70 ari placa, pomo}ni objekti 200 m2. Cena 30000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342190. PRODAJEM doma}instvo u Ka~ulicama. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa.

Tel 032/ 346-541 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70m2 na 30 ari placa, 55 ari obradive zemqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od centa grada. Cena 20000 eura. Tel. 063/691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Gorevnici, ku}a P- 60m2 na 50 ari placa, 120 stabala vo}a, sala{, senik, pomo}ni objekti. Cena 20000 eura. Tel. 032/342-190, 063/691-761 NEKRETNINE - IZDAVAWE- POTRA@WA IZDAJEM garsoweru na Karaburmi, pogodna za dva studenta ili mla|i bra~ni par, renovirana, name{tena, TA pe}, kablovska. Tel. 063/ 850-5-853 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, kompletno name{ten stan za studente. Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe, name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6939 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Novom Beogradu, ulica Gandijeva 108, za studente. Tel. 032/ 344-899, 065/ 635-9-979 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, drugi sprat, Op{tina Novi Beograd. Tel. 065/ 667-9023

JP "Gradac" ^a~ak, ul. Cara Lazara br. 51 na osnovu re{ewa Gradona~elnika grada ^a~ka br. 464-9/2013-II od 15. 08. 2013. godine objavquje

O G L A S Za usmeno javno nadmetawe - licitaciju, za izdavawe u zakup mesta za zabavni park za dane odr`avawa manifestacije "Kupusijada" dana 13, 14. i 15. septembra 2013. godine u Mr~ajevcima: 1. Zakup mesta za zabavni park sa slede}im po~etnim iznosima:

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.500 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 6. sprat, CG, kod Medicinske {kole. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 24.000 eura P-40 m2, 8. SPRAT, CG, Vinara. Cena 24.000 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}". Cena 21.000 eura P-43 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P- 45 m2,2. sprat, CG, Nemawina. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, {etali{te. Cena 41.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 26.000 eura P-50 m2, 4 sprat, CG, S.Markovi}a. Cena 35.000 eura P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA,

Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.500 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CGkalorimetri, Kej, nov. Cena 42.000 eura P-57 m2, VP, CG, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 33.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind. zona. Cena 26.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-65 m2,2. sprat, CG kalorimetri, kod Lukoil, nov sa stvarima. Cena 61.000 eura P-66 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 46.000 eura P-66 m2, 6. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-70 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 40.000 eura P-83 m2, 1. sprat, TA, centar. Cena 50.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura

P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura KU]E P-56+34 m2, 6 ari placa, Lugovi. Cena 40.000 eura P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom bedema. Cena 21.000 eura P-60 m2, 5 ari, Prijevor. Cena 21.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica. Cena 20.000 eura P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg. Cena 28.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi{. Cena 36.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 44.000 eura P-175 m2, 5 ari, kod Trnavske reke. Cena 31.000 eura P-190 m2, 5.6 ari, Loznica. Cena 41.000 eura P-240 m2 + 64 m2, 12 ari, Viqu{a. Cena 70.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-2000 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 50.000 eura

2. Mesta za postavqawe zabavnog parka izdaju se u zakup na tri dana i to javnim nadmetawem - licitacijom, i dodequje ponu|a~u koji ponudi najve}i iznos na ime izlicitirane naknade. Zakupac pitawe snabdevawa elektri~ne energije re{ava sa Elektro-distribucijom. Nakadu za lokalnu komunalnu taksu koja iznosi za objekte zabavnih parkova i va{arskih aktivnosti- ringi{pil i sli~ne ure|aje 200 din/m2 ponu|a~ pla}a na ìro ra~un br. 840-741531843-77, poziv na broj odobrewa 97 93-034. Za u~e{}e na licitaciji ponu|a~ je duàn da uplati depozit od 20 % od ukupnog iznosa ( zakup i lokalna komunalana taksa) datom u oglasu za mesto za koje se licitira, a koji se upla}uje na teku}i ra~un br. 840-965804-09 - depozitni ra~un JP "Gradac" â~ak - za uplatu garantnog iznosa. Licitacioni korak (minimalni i maksimalni) iznosi 5000,00 dinara. 3. Pravo u~e{}a imaju sva fizi~ka i pravna lica koja imaju dokaz registrovanoj delatnosti. Kopiju re{ewa o registraciji delatnosti i dokaz o uplati garantnog iznosa, ponu|a~ je duàn da dostavi pre po~etka licitacije. 4. U~esniku koji dobije mesto u zakup, upla}eni garantni iznos se zara~unava u izlicitirani iznos. U~esnik koji dobije mesto u zakup duàn je da zakqu~i ugovor o zakupu sa JP"Gradac", da na osnovu istog pribavi re{ewe od Gradske uprave za urbanizam, a izlicitirani iznos je duàn da uplati zakqu~no sa 10. 09. 2013. godine . U~esnik koji dobije mesto u zakup, a iz bilo kog razloga odustane, garantni iznos se ne vra}a. 5. Zakupac je duàn da u roku od 3 dana od dana zavr{etka manifestacije mesto koje je drào u zakupu, vrati u stawe u kojem je preuzeo. 6. Licitacija }e se obaviti dana 09. 09. 2013. godine sa po~etkom u 13,00 ~asova u prostorijama JP "Gradac". Bliè informacije mogu se dobiti na telefon JP "Gradca" 032 303 203 i 303-207.

28 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol , nije u zgradi . Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Beogradu, Cvetkova pijaca, blizu centra, TA grejawe. Tel. 064/ 3712-307 IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0-071, 032/ 880-091 IZDAJEM stan u Beogradu, kod Vuka, za studentkiwe, interfon, CG, telefon. Povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz, grejawe i struja. Tel. 032/ 537-2-816 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a. Grejawe TA. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan od 60 m2, {iri centar, u Ciganmali.

OGLASI Tel. 537-2-816, 060/ 099-5-005 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, kod fontane, blizu fakulteta “ Megatrend”. Tel. 063/ 862-1781 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757 IZDAJEM u Beogradu, sobu za studentkiwu, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-7-435 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM povoqno jednosoban stan (dvori{na ku}a). Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stanove u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM name{tenu gar-

060/434-2-190

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE. Garsowere 23 m2, vp, nov, cg, 20000 eura, {iri centar 22 m2, vp, cg, 18500 eura, Hotel Morava 30 m2, vp, nov, gas, 23000 eura, {iri centar 25 m2, vp, ta, 17500 eura, Avlaxinica 20 m2, 13 sprat, cg, 16000 eura, {iri centar 26 m2, vp, ta, 18500 eura, Qubi} kej 30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23500 eura, Avenija 2 27,40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi, Jednosobni stanovi 35,60 m2, vp, 28000 eura, Centar 38 m2, 2 sprat,ta, 25500 eura, [iri centar 34 m2, 5 sprat, cg, 21000 eura, Nemawina 38 m2, 3 sprat, ta, 25000 eura, Bate Jankovi}a 38 m2, 4 sprat, cg, 28000 eura, [iri centar 42 m2, 4 sprat, ta, 23000 eura, O[ Milica Pavlovi} 45 m2, 2 sprat, cg, 30000 eura, Hotel Morava 38 m2, vp, cg, 22500 eura , Qubi} kej Jednoiposobni stanovi 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29500 eura, Restoran Brvnara 43 m2, 4 sprat,ta, 28000 eura, Qubi} kej 45 m2, vp, cg, 28000 eura, Avenija 1 47m2, 4 sprat, ta, 32000 eura, Slobodino igrali{te 54-40m2, 6 sprat, cg, 24000 eura, Centar 38 m2, 4 sprat, eg, 26000 eura, Avlaxinica 46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23000 eura, Po`ega Dvosobni stanovi 59 m2, 4 sprat, cg, 39500 eura, Avlaxinica 47+10 m2, 13 sprat, cg, 28000 eura, Hotel Morava 55 m2, 1 sprat, ta, 29000 eura, Qubi} kej 55 m2, vp, ta, 28000 eura, Qubi} kej 61 m2, 1 sprat, ta, 39000 eura, Hotel Morava 58,61 m2, 1 sprat, ta, 21000 eura, Fabrika hartije

47 m2, 4 sprat, nov, cg, 34000 eura, [iri centar 55 m2, 3 sprat, eg, 33000 eura, Bate Jankovi}a 51 m2, 6 sprat, cg, lift, 36000 eura, Hotel Morava 55 m2, 3 sprat, ta, 29000 eura, Nemawina 60 m2, 9 sprat, lift, cg, 37000 eura, Avlaxinica 58,30 m2, 6 sprat, cg, 35000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3 sprat, cg, 38000 eura, Gradsko {etali{te 62,80 m2, 3 sprat, cg, 35000 eura, Avlaxinica 83 m2, 2 sprat, ta, 55000 eura, Strogi centar 57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa stvarima 37000 eura, Avenija 2 45 m2, 2 sprat, renoviran, 29900 eura, Nemawina 52 m2, 4 sprat,ta, 33000 eura, Qubi} kej 56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 32000 eura, Nemawina 64 m2, 1 sprat, cg, 45000 eura, Restoran Brvnara 57 m2, 2 sprat, cg, adaptiran, 41000 eura, Qubi} kej 47 m2, vp, cg, 30000 eura, Qubi} kej 60 m2, 8 sprat, cg, 36000 eura, Hotel Morava 55 m2, vp, cg, 31000 eura, Avenija 2 67 m2, prizemqe, ta, 52000 eura, Strogi centar 53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avlaxinica 54 m2, 7 sprat, cg, lift, 33000 eura, Hotel Morava 52 m2, 4 sprat, ta, 33000 eura, Qubi} kej 60 m2, 5 sprat, cg, 38000 eura, Avlaxinica zgrada fasadna cigla Dvoiposobni stanovi 56 m2, nov, 3 sprat, cg, 43000 eura, Qubi}ska 54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38000 eura, Qubi} kej 63,38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avlaxinica 68 m2, 1 sprat, gas, 40000 eura, [iri centar 78 m2, 3 prat, cg, gara`a, podrum, 52000 eura, [iri centar Trosobni stanovi 75 m2, 1 sprat, cg, 50000 eura, Hotel Morava 75 m2, 5 sprat, cg, 39000 eura,

soweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, tre}i sprat, ima lift. Tel. 031/ 388-7-792, 066/ 487-792 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 134-8-125 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa CG. Tel. 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, uì centar. Tel. 064/ 969-36-36 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju, ul. Danice Markovi} . Tel. 063/ 525-888, 354-285 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju. Useqiva od 1. 09. 2013. god. Tel. 060/ 623-0-085 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ Hotel Morava 76 m2, 7 sprat, cg, 45000 eura, Avenija 2 68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77 m2, 7 sprat, cg, 40000 eura, Centar 75 m2, 2 sprat, cg, 45000 eura, Nemawina 81,47 m2, 9 sprat, lift, cg, 53000 eura, Hotel Morava 62 m2, 2 sprat, cg, 54000 eura, Beograd êtvorosobni stanovi 77,78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50000 eura, Restoran Brvnara 128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 105000 eura, Centar Ku}e 75 m2, P+1, 6 ari, 20000 eura, Zabla}e 380 m2, P+1+PK,25 ari, 120000 eura, Preqina 56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33000 eura, Ko{utwak 259,62 m2, SU+P+1,9 ari, 138000 eura, Parmenac 70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40000 eura, Kopaonik 160 m2, P+PK,9,61 ar, 50000 eura, Atenica 150 m2, 5 ari plac, 57000 eura, Trbu{ani 100 m2, P+PK, 6 ari, 37000 eura , Pejicina krivina uz jezero 172 m2, P+PK, 19 ari , 35000 eura, Loznica 100 m2, PO+P+1,75 ari, 26000 eura, Vidova 56 m2, P+1, 1,56 ari, 25500 eura, Dacova kafana Placevi 23, 32 ara, 15000 eura, Trnava 3 ara , 6000 eura, Igalo 44 ara, 10000 eura , Trnava 10, 99 ari , 5500 eura, Preqina 4 ara , 2800 eura, Pakovra}e 44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put Â-KV 3-5 ari, 1300 eura/ar, TaraZaovinsko jezero 1 ha , 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari, temeq, projekat, gr|.mater. 36000 eura, Atenica Seoska doma}instva Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18000 eura Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30000 eura Vikend ku}a Karaula, 37 ari, 16000 eura Vidova, 75 ari, 26000 eura Ov~ar Bawa, 2 ara, 10000 eura Gorwa Atenica, 22 ara, 7500 eura Loznica, 15 ari , 5000 eura Pakovra}e, 6, 6 ari, 15000 eura IZDAVAWE- POSLOVNI PROSTOR 60 m2, 250 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} IZDAVAWE - STAMBENI PROSTOR 60 m2, nename{ten, 130 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} 40 m2, name{ten, 130 eura, kod Prehrambene {kole

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

977-0-228 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban name{ten stan i garsoweru kod Fakulteta, grejawe, TA pe}. Tel. 060/ 029-1-263, 032/ 391-977 IZDAJEM jednosoban name{ten stan , kuhiwa, dnevna soba, kupatilo, parking. Tel. 064/ 334-4-061 IZDAJEM jednosoban stan kod Kalimera, zasebna ku}a, novogradwa. Tel. 346-865 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru Beograda, na du`i period. Tel. 063/ 803-3-676 IZDAJEM jednosoban

AGENCIJA

name{ten stan. Grejawe na gas ili TA. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3-338 IZDAJEM ~etvorosoban name{ten stan u Aveniji. Cena 150 eura. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/ 336-8-222 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u, u`i deo grada. Tel. 225646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u od 45 m2, u {irem centru grada, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u u`em delu grada. Tel. 225-646, 064/ 434-9-842

IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, grejawe na TA, ku}a. Tel.032/ 332-761 IZDAJEM name{tenu sobu, upotreba kuhiwe i kupatila. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM name{tenu ku}u, kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5-217 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM lokal do Prehrambene {kole. Pogodan za brzu hranu ili pekaru. Tel. 065/ 333-4-346, 334-346 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 225-431 IZDAJEM lokal od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0511

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 65.000 eura) STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska. Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 24.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

SPORT

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

BORAC MOCART SPORT

SLEDI OSVAJAWE TEMI[VARA I VI[EGRADA

JULIJANA VOJINOVI]

^A^ANKA NADA SRPSKE KO[ARKE

~i} ukaè poverewe, trudim se da ga opravdam. Bronza je veliko zadovoqstvo, ali i obaveza za jo{ ve}e rezultate na ènskoj ko{arka{koj sceni. Volela bih da mojim putem krene jo{ â~anki i devoj~ica {irom Srbije kaè Julijana. Osim trenera i klubova za koje je igrala, Julijana isti~e veliku podr{ku porodice koja joj je omogu}ila da u Beogradu poha|a Sportsku gimnaziju. Trenutno ìvi u glavnom gradu sa majkom, bratom i sestrom. Sportska gimnazija, Crvena zvezda i igra u reprezentaciji su za mladu â~anku zagrevawe pred ciqeve koji joj predstoje. - Nameravam da uporedo sa ko{arkom zavr{im fakultet i nadam se, nastavim {kolovawe na ko{arka{kom kolexu u Americi. Julijana je odli~na u~enica, a koliko je posve}ena sportu, ukazuje i ~iwenica da je u â~ku trenirala tri sportske discipline odjednom. Sve je po~elo uz karate u KK Borac, a uporedo su do{li ko{arka i odbojka. Z. J.

o{arka{ica juniorske ekipe Crvene zvezde Julijana Vojinovi} (17), osvojila je nedavno sa ènskom juniorskom reprezentacijom, U18, bronzu na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj. Prvenstvo je odràno u Vukovaru i Vinkovcima od 15. do 25. avgusta. Pre juniorske Julijana je nastupala dve godine za kadetsku reprezentaciju Srbije sa kojom je tako|e bila uspe{na. Nova nada ènske ko{arke, koja }e vaqda u Srbiji tek doìveti afirmaciju, najpre je trenirala sa de~acima u ~a~anskom KK Mladost. Pre nego {to su se za wu zainteresovali beogradski klubovi, igrala je za Gradac i Moravac. Wen talenat su najpre uo~ili @KK Vo`dovac, a potom i Crvena zvezda. - Prve ko{arka{ke korake savladala sam zahvaquju}i trenerima Mladosti, Gradca i Moravca. Medaqa na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj je po~etak moje karijere. Reprezentaciji sam maksimalno posve}ena i kada mi selektor Zoran Kova-

o{arka{ Aleksandar Stevovi} potpisao je ovih dana ugovor sa Borac Mocart sportom. Do kraja sedmice to }e najverovatnije u~initi Miqan Radisavqevi} i Aleksa Avramovi}. Wih dvojica su prethodnih dana intenzivno pregovarala sa rukovodstvom kluba. Zvani~an ugovor sa klubom ve} su potpisali Ilija Cvetkovi}, Dra{ko Radovi}, Aleksandar Mandi}, Filip Dumi}. Ko{arka{i Borac Mocart sporta pobedili su u ^a~ku Temi{var u prvoj pripremnoj utakmici, a do po~etka nove sezone 5. oktobra, o~ekuju ih dva turnira i novi kontrolni me~evi. - Imamo poziv od Temi-

{vara da u~estvujemo na wihovom turniru od 11. do 13. septembra. Ugovorili smo utakmice sa Crnokosom, jednu u â~ku, drugu u Kosjeri}u. O~ekuje nas i turnir u Vi{egradu od 19. do 21. septembra. Trebalo bi da igramo tri prijateqska me~a sa slovena~kim prvoliga{ima krajem meseca. U svakom slu~aju, bilo bi poèqno da do po~etka prvenstva odigramo 10-12 kontrolnih utakmica, {to je optimalan broj za start prvenstva - kaè trener Borac Mocart sporta Ra{ko Boji}. Rukovodstvo kluba nastoja}e da do po~etka sezone poja~a tim sa jednim ili dva igra~a i jo{ ambicioznije startuje u novoj sezoni. Z. J.

@ENSKA KO[ARKA

STONITENIS

LAJKOV^ANKE OSVOJILE MEMORIJAL „AN\ELA KOVA^EVI]”

ZLATO I SREBRO ZA BORISA

BICIKLIZAM

SAMARXI] VOZI NA SVETSKOM PRVENSTVU AMATERA a kvalifikacionoj trci u Sloveniji ^a~anin Dragan Samarxi}, biciklista-amater, plasirao se za Svetsko prvenstvo u Italiji. Prvenstvo startuje 22. septembra, a osim Dragana, u~estvuju ~etvorica veterana iz Srbije. - Bi}e naporno, ali sam se dobro pripremio. Vozio sam ~etiri kontrolne trke i svi treninzi su prilago|eni stazi od stotinak kilometara. Ima}u logisti~ku podr{ku BK Borac, wihovog trenera Predraga Proki}a, prijateqa kluba i zaqubqenika u biciklizam Svetislava Paji}a -

a~anin Boris Mihailovi} osvojio je pro{le sedmice dve medaqe na Balkanijadi u Sarajevu. U kategoriji mla|ih seniora, U 21, osim Srbije, takmi~ili su se reprezentativci Rumunije, Crna Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Turske, Kosova. Nastupili su i momci i devojke u timovima, singlu, dublu i miks dublu. Boris je ekipno osvojio srebro. Na{i su u finalu izgubili od Bugara. Prvo zlato na me|unarodnom takmi~ewu, kao senioru, pripalo mu je u dublu sa Vladimirom Radowi}em.

^ @KK Moravac

o{arka{ice @elezni~ara iz Lajkovca pobednice su sedmog Memorijalnog kadetskog turnira “An|ela Kova~evi}”. One su u finalu savladale ~a~anski @RK Moravac. U ~ast prerano preminule ko{arka{ice An|ele Kova~evi} na turniru su igrale i devojke iz Morave Zabla}e i gorwomilanova~kog Takova.

ka`e Samarxi}. On }e se u Italiji takmi~iti u konkurenciji voza~a od 40 do 45 godina. Z. J.

U Lajkovac je oti{la i nagrada za najboqu igra~icu. Ponela ju je Nevena Anti}. Memorijal “An|ela Kova~evi}” odigran je pro{le subote u hali Borac. Doma}in je bio @KK Moravac u kome je An|ela igrala. Iznenada je preminula 2005. u 17. godini. Odigravawe turnira podr`ali su i weni roditeqi Radmila i Dragan Kova~evi}. Z. J.

Wih dvojica su u finalu pobedili crnogorsko-bugarski dubl sa 3:1. Na takmi~ewu u Sarajevu Srbi su sa 11 medaqa najtrofejnija reprezentacija. Ovo je prvo me|unarodno takmi~ewe na kome su se susrele reprezentacije Srbije i Kosova. Boris je i prvi reprezentativac koji je odigrao zvani~an me~ protiv Kosova i dobio ga rezultatom 3:0. U sredu je ve} startovala Super liga Teniskog saveza Srbije, a za vikend }e biti odigrano prvo kolo Lige {ampiona ETTU. Z. J.

SPORT

ZAVR[EN TURNIR U MALOM FUDBALU

FK BORAC

TRIJUMF LU^ANA sredu su odigrani polufinalni i finalni me~evi turnira u malom fudbalu “Fuca13”. Pobedila je ekipa Panekspres iz Lu~ana, drugo mesto zauzeo je Benevento, a tre}e Guru. Za najigra~a progla{en je Mi-

[KOLA ZA SUDIJE Fudbalski savez ^a~ka i Stru~na strukovna organizacija sudija organizuju {kolu za sudije. Poha|awe nastave je besplatno, a {kola po~iwe da radi 1. oktobra. Za detaqnije informacije zainteresovani se mogu raspitati na telefon 032/373-055 ili u prostorija-

lo{ Ristanovi} iz pobedni~ke ekipe, a za najboqeg strelca Goran Ga~i}, FK Guru. Desetodnevni turnir u malom fudbalu na igrali{tu kod Medicinske {kole organizovala je Mesna zajednica “3. decembar”.

ma FSG^, Bulevar oslobo|ewa 37. Sudijama koje su uspe{no pro{li prethodnu {kolu dodeqene su diplome i kompletna oprema. Opremu, koja je nabavqena uz pomo} Skup{tine grada, uru~io im je predsednik FSG^ Nenad Stankovi}, a diplome o sudijskim zvawima sudija Super lige Petar Piper.

ZONA MORAVA

Tre}e kolo Polet Q - Loznica 1919 Jasenica 1911 - Sloboda

Tre}e kolo Polet T - Arsenal Takovo - Draga~evo Orlovac - Slavija

^etvrto kolo Sloboda - Mladi radnik, nedeqa, 16,30 [umadija - Polet Q

tre}em kolu Prve lige Srbije fudbaleri Borca pobedili su Sin|eli} u Beogradu i zabeleìli tre}i trijumf bez primqenog gola. - Do{li smo do maksimalnog u~inka u tri utakmice, od toga na dva gostovawa. To je pokazateq da smo na pravom putu, ali i podstrek za ono {to nam predstoji - kaè trener Borca Dejan Vuki}evi}. U ~etvrtom kolu Borac kod ku}e igra sa Slogom iz Petrovca na Mlavi. Utakmica }e biti odigrana u subotu, u 16,30 ~asova. - Rami{qamo samo o tri nova boda i èqa nam je da

IZ POBEDE U POBEDU

sa prethodnima poveèmo jo{ jednu pobedu i u~vrstimo se na vrhu tabele. Na{a velika èqa je i da publika bude uz nas, da zajedno ove godine ostvarimo rezultat koji nam je potreban i da iz utakmice u utakmicu vra}amo navija~e na stadion. To moèmo

u~initi samo dobrim rezultatima i ako publika prepozna borbenost do fanatizma, kvalitet koji Borac ima i `equ igra~a za povratak u elitu - navodi Vuki}evi}.

Za me~ sa Slogom na raspolagawu su mu svih 24 igra~a. Svi su zdravi, kvalitetno treniraju i nema problema oko izbora igra~a, napomiwe on. Z. J.

OKRU@NA LIGA

SRPSKA LIGA ZAPAD 1:1 3:1

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

GRADSKA LIGA

Drugo kolo Nedeqa, 16,30

Prvo kolo 4:0 4:2 0:0

^etvrto kolo Vodoja`a - Orlovac Draga~vo - Rudar Arsenal - Takovo Omladinac - Polet T

Parmenac - Preme}a Rakova - Morava Strelac - Planinac Kej - ^a~ak 94 Lugovi - Zadrugar Polet - Vujan Malba - Budu}nost, odlo`eno

Planinac - Vujan Preme}a - Polet Budu}nost - Parmenac ^a~ak 94 - Malba Morava - Kej Zadrugar - Rakova Strelac - Lugovi

5:0 1:2 1:2 1:1 0:0 2:0

Drugo kolo Slatina - Goru{ica 3:0 Mladost Preqina - Prijevor 3:1 Mladost Atenica - Jedinstvo Gorwa Gorevnica 1:1 Spartak - Backovac junajted 4:1 Jedinstvo Kowevi}i - Miokovci 1:1 Dowa Vrbava - Morava Katrga 1:0 Rudar - Napredak 2:0 Ov~ar - Omladinac 6:0

Tre}e kolo Subota i nedeqa, 16,30 Omladinac - Slatina Napredak - Ov~ar Morava - Rudar Bresnica Miokovci - Dowa Vrbava Backovac junajted - Jedinstvo K, subota Jedinstvo GG - Spartak Prijevor - Mladost A Goru{ica - Mladost P

TENIS

PRIJEMI ZA VI[ESTRUKU POBEDNICU rvog dana nove {kolske godine nastavnici i u~enici Osnovne {kole “Ratko Mitrovi}” priredili su do~ek svojoj u~enici i talentovanoj teniserki Jani Bojovi} (14). Pre nekoliko dana Jana se vratila iz Gr~ke, gde je osvojila tre}e mesto u singlu i drugo u dublu, u konkurenciji igra~ica do 16 godina. Ovog leta osvojila je pet titula u nizu i nekoliko drugih i tre}ih mesta. Na evropskom prvenstvu u ^a~ku osvojila je tre}e mesto u singlu i drugo u dublu, pobedila je na jednom od najja~ih turnira u Novom Sadu do 14 godina, pa u Somboru, do 16 godina. Posle doma}ih, usledili su uspesi u inostranstvu, trijumf na Evropskom turniru u Sofi-

ji (do 14 godina) i Podgorici. Slede}e sedmice, 10. septembra, Jana }e se takmi~iti u Torinu na Kupu {est nacija. Trenutno je tre}eplasirana na rang listi u Srbiji i nalazi se me|u 80 najboqih u Evropi u svojoj uzrasnoj kategoriji. Krajem godine trebalo bi da se takmi~i i u Americi na tri najja~a turnira, Oran` bol, Najk junior i Edi Her. Osim uspeha na terenu, Jana Bojovi} je odli~an |ak i kandidat za Vukovu diplomu. Ovih dana nije sve~ano do~ekana smo u {koli koju poha|a. Prigodan poklon dobila je od Aca Jakovqevi}a, direktora Sportskog centra “Mladost” na ~ijim terenima je po~ela da trenira.

DOBAR START U AMERICI a~anka Ivana Jorovi} pobedom je zapo~ela takmi~ewa na juniorskom prvenstvu US Open. U prvom kolu je savladala Amerikanku Xejmi Leb. Amerikanka je dobila prvi set, 6:4, i u drugom, koji je zbog ki{e prekinut, vodila sa 4:3. Kada je me~ nastavqen, Ivana je preokrenula rezultat na 6:4 i ubedqivo dobila tre}i set, 6:1. Ovom pobedom na{a teniserka je uspela da izbori plasman me|u 32 najboqe teniserke.

Pre Otvorenog prvenstva Amerike, Ivana je u~estvovala na turniru prve kategorije u Kanadi. Tu je igrala u dva polufinala. U singl konkurenciji u ~etvrtfinalu pobedila je Kristinu Makarovu sa 7:6, 7:5. U polufinalu Ivana je bila prinu|ena da preda me~ Katarini [iwakovoj, tre}oj igra~ici na svetskoj rang listi igra~ica do 18 godina. Me~ je prekinut pri rezultatu 6:2, 2:2.

NATALIJA OSVOJILA OTVORENO PRVENSTVO MA\ARSKE eniserka iz ^a~ka Natalija Popovi} osvojila je prvo mesto u singl konkurenciji na turniru Tenis Evrope do 14 godina. Turnir je od 25. do 30. avgusta odr`an u ma|arskom gradu Pe~uju. Natalija je u finalu bez problema pobedila Hrvaticu Andu Karanu{i}, trenutno 32. Evropqanku do 14 godina, rezultatom 6:2, 6:2. Prethodno je u polufinalu pobedila jo{ jednu Hrvaticu Neli [uwi} istim rezultatom. Natalija i Neli sastale su se dva puta za me-

sec dana i oba me~a su pripala ^a~anki. U dublu, za koji se pripremala tri dana na Pali}u, Natalija je sa Suboti~ankom Milom Meji} osvojila tre}e mesto. Posle Otvorenog prvenstvo Ma|arske, bi}e me|u 35 najboqih teniserki Evrope do 14 godina. Samim tim je i najboqe rangirana teniserka Srbije na TE listi u svom uzrastu. Predstoje joj pripreme za narednu godinu, kada }e startovati na ITF turnirima na kojima se takmi~e najboqe svetske juniorke.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SPORT

MILORAD ÂVI] PROMOVISAO PLIVA^KE SPORTOVE I U Â^KU - Najve}i genijalci su sve {to su radili doìvqavali kao veliku igru, ne obavezu - kaè najboqi srpski pliva~ ekada{wi svetski rekorder, osvaja~ brojnih medaqa na olimpijadama, svetskim i evropskim prvenstvima, sada osniva~ Pliva~kog kluba “Akademija Milorad âvi}” u Kragujevcu, podrào je pro{log petka najmla|e pliva~e u trci na 25 metara, podelio medaqe wima i ostalim polaznicima {kole vaterpola. Na gradskim bazenima su ga do~ekali takmi~ari, vaterpolisti, qubiteqi plivawa... Kraj jo{ jedne pliva~ke i vaterpolo sezone proslavqen je uz svirku “Starog grada”. Tre}i bora-

SPORT JE VELIKA IGRA

vak u â~ku pliva~ki as Milorad âvi} iskoristio je i da najmla|ima otkrije svoje vi|ewe sporta. - U devetoj godini sam prvi put u~estvovao na jednom ovakvom takmi~ewu. Nije bilo ne{to bitno, ali sam od takvih takmi~ewa dosta nau~io. Sport nas u~i pravim vrednostima u ìvotu. Moramo i izgubiti da bismo jednog dana pobedili. Mnogi misle da sam u Pekingu 2008. godine izgubio. Ali, da sam tada pobedio, verovatno ne bih nastavio da se i daqe bavim plivawem. U tom “porazu” (osvojio je srebrnu medaqu) sam na{ao snagu da ustanem i nastavim daqe. I u plivawu, kao i svakom drugom sportu, zaista je najva-

JO[ NISAM ZA MINISTRA Vaterpolista Vawa Udovi~i} ovih dana je izabran za ministra sporta. Nije te{ko proceniti koliko Vawa ima iskustva u politici. Jedino, za razliku od mnogih politi~ara, ne}e biti degutantna pojava u bazenu. - Svi smo bili {okitrani, kada smo ~uli za Vawu. Znam da je on sjajan momak, a koliko }e wegova sportska karijera da strada... On jo{ uvek trenira pet sati dnevno. Ipak, siguran sam da }e imati veliku pomo} - smatra âvi}. âk ni najboqi srpski pliva~ ne beì od politi~ke karijere: - Zavr{io sam odli~an univerzitet, ali bez nekoliko godina iskustva u ministarstvu i sa 29 godina bio bi to preveliki zalogaj za mene. Milorad âvi} je odrastao u Kaliforniji. Diplomirao je politi~ku ekonomiju na presti`nom Berkliju u San Francisku.

`nije u~estvovati. Sport je jedna velika igra. Najve}i genijalci su sve {to su radili doìvqavali kao veliku igru, ne kao obavezu - poru~io je najmla|im pliva~ima i vaterpolistima Milorad âvi}. Na istim principima je zasnovana i “Akademija Milorad âvi}”, osnovana pre pola godine. Sa decom u Kragujevcu radi jedan od najboqih trenera Sebastian Higl, Na|in ro|eni brat, a âvi} je ubedio i svog prijateqa iz Amerike, sa kojim je plivao 15 godina, da do|e u Srbiju i bude drugi trener. - Meni nisu va`ni rezultati, nego na~in razmi{qawa o sportu. Ni roditeqi ne bi smeli da deci u ranim godinama previ{e forsiraju pobedu. Mislim da dete pre devete godine ne bi trebalo uop{te da vidi takmi~ewa. Dosta qudi ne shvata da u svakom sportu uspe samo jedan od hiqadu. Stalo nam je da u “Akedemiji” deca prevashodno savladaju pravilne tehnike plivawe. Poraàvaju}i je podatak da se u Kragujevcu godi{we udavi jedno dete. Ho}emo da, vremenom, prekinemo tu crnu statistiku. I zato je va`no da svaki grad ima zatvoren bazen. Koliko sam upoznat â~ak ima oko 120 hiqada stanovnika. Ako ga nema jo{ uvek, to je propust. Te{ka su vremena,

NA BAZENIMA ODR@ANE LETWE IGRE NA VODI

ZABAVA BEZ GRANICA o{ jedna sezona kupawa zavr{ena je pro{log vikenda uz sport, zabavu i razonodu. Zavi~ajno dru{tvo “â~ani” i Sportski centar “Mladost” pokrenuli su pre ~etiri godine Letwe igre na vodi. Polako, ali sigurno, poku{avaju da oìve nekada{we Igre bez granica u kojima su â~ani i u Evropi bili itekako uspe{ni. Ovoga puta ih publika nije podràla kao ranije, kada nije bilo mesta ni za stajawe, ali prisutni su imali zabavu bez granica za pozitivne vibracije. Zajedno su sa takmi~arima iz ~etiri ekipe, Mladost-ludost, Vaterpolo klub Borac, Veterani i @ele, uìvali, navijali, druìli se. Sve takmi~are publika je zdu{no podràla u skoku u vodi, vaterpolu, sireni u bazeni, svuciobuci disciplini. - Voleli bismo da jednog dana okupimo vi{e takmi~ara iz ostalih gradova. Pre 20, 30 godina â~ani su predstavqali svoj grad u Francuskoj, Italiji, {irom Evrope - podsetila je Milica Dopu|a, predsednica Upravnog odbora Dru{tva

“â~ani”. Podr{ku gradskih vlasti za sve sportove na vodi obe}ao je i pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}, koji je otvorio ~etvrte Letwe igre na vodi. Prvoplasirana ekipa Mladost-ludost dobila je pehar, a svi u~esnici majice. Drugo mesto pripalo je vaterpolistima Borca, tre}e Veteranima,a ~etvrto @elu. Organizator je za svu decu posle takmi~ewa, pripremio sokove i grickalice. Kompletnu zabavu pomogli su “â~anska banka”, îpsara “My

way”, “Nektar” sokovi i Konfekcija “Pantovi}”. Da sve protekne u najboqem redu, zajedno sa ostalim sudijama pobrinuo se Sr|an Radenovi}, profesor fizi~kog vaspitawa i idejni tvorac igara na vodi. Z. J.

ali ovaj grad zasluùje zatvoren bazen - smarta âvi}. Od pro{le godine se vi{e profesionalno ne bavi plivawem. Karijeru nastavqa u radu sa mladima, a u Ivanu Len|eru i âbi Sila|iju vidi nove Milorade âvi}e. Trku najmla|ih pliva~a na 25 metara po tre}i put na gradskim bazenima organizovali su odbornik Vladan Savi}evi}, Sportsko-rekreativni centar “Mladost” i Vaterpolo klub Borac Win Win. Direktor SRC “Mladost” Aco Jakovqevi} uru~io je zahvalnicu Miloradu âvi}u, a od Vaterpolo klumarketing 032/342-276

ba je dobio majicu. Posle takmi~ewa, pliva~ je u~esnicima trke podelio zlato, srebro i bronzu. Zlatne me-

daqe pripale su svim polaznicima {kole vaterpola, iz ~ijih su redova i trka~i na 25 metara. Z. J.

OGLASI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVIRAN STAN KOD [KOLE MILICA PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA 30.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 18.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 23.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 36.000 eura P-40 m2, nov, kod Med. {kole, 4. sprat, lift, CG, terasa, gara`a. Cena 31.000 eura P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, noviji, Nemawina, 3. sprat, lift, CG, terasa. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum. Cena 30.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 2. sprat, sa dve spav. sobe, TA, terasa. Cena 32.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, terasa, sa dve spav. sobe. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P- 57 m2, Avenija 2, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 35.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 31.000 eura P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa. Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en. Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a. Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 20.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 45.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a. Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 48.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 25.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 70.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a. Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice. Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 225-431 IZDAJEM novoizgra|ene garsowere, u centru Kragujevca, studentima. Tel. 032/ 372-600, 060/ 337-2-600 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole Dragi{e Mi{ovi}, za ve}i stan uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj , za ku}u. Tel.

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

065/ 641-4-140 PLACEVI PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Povoqno. Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM placeve. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM plac od 10 ari, mo`e i 5 ari, voda, brvnara, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500 e/ ar, pored asfaltnog puta, za proiz.hale i magacinski prostor. Dostupna sva infrastruktura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac u Industrijskoj zoni, iza Dominga. Tel. 069/ 248-5-195 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500eura/ar (nije fiksna cena), pored asfaltnog puta, pogodan za proizvodne

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

hale i magacinski prostor, dostupna sva infrastruktura. Telefon 063/691-761,032/342190. PRODAJEM imawe i 2 ku}e u Pakovra}u, blizu ^a~ka. Tel. 064/ 196-4-705 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu. Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac od 63 ara, u Prislonici, Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac 10, 99 ari u Preqini, dostupna sva infrastruktura, cena 5500 eura. Telefon 063/691-761,032/342190. PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 60 ari u

Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u. Tel. 064/545-8-989 PRODAJEM plac od 44 ara u Trnavi kod {kole, dostupna sva infrastruktura, cena 300 eura/ar. Telefon 063/691-761, 032/342-190. PRODAJEM povoqno livadu od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa ozidanim temeqom povr{ine 100m2 i gra|evinskim materijalom (6000 blokova, armatura), ima gra|evinsku dozvolu i projekat. Cena 36000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190. PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara.

Tel. 062/ 260-556 PRODAJEM plac od 30 ari u Kulinovcima iznad hale “Kolos”. HITNO I POVOQNO. Tel. 064/ 384-0-198 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda , na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 3351-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 25 ari. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM plac od 23,32 ara u Trnavi, dostupna sva infrastruktura, cena 15000 eura. Telefon 063/691-761, 032/342190.

RAZNO PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6205 PRODAJEM garaù od 15.5 m2 u zgradi, ulica Mila Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM pe}” Kraqicu” u dobrom stawu. Cena50 eura. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM {poret na drva marke Smederevac. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za ve{. Tel. 063/ 844-2-791

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM dve ve{ ma{ine. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe marke “ Singer”. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe “ Bagat - Danica “. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM ma{inu za sudove . Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ve}i fri`ider. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM {iva}u ma{inu Nikoleta, sa dodacima za vez, kao nova. Cena 50 eura. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM polovne gume 13- ice, i 14-ice. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM `ensku krznenu {ubaru, nova. Tel. 371-685 PRODAJEM tezgu i police za trgovinsku radwu. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM polovnu stolariju. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM povoqno polovna prozorska krila i plotove

vrata, raznih dimenzija. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM polovnu stolariju sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM kosa~icu na struju. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM prskalicu za vo}e. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM krompir za ishranu sviwa. Tel. 543-3-215 PRODAJEM korpu za vagu, za merewe stoke. Tel. 556-1495 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kompresor Prva petoletka Trstenik, boca od 120 litara. Tel. 063/ 118-3333 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM fotequ “Mojca”. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM polovan bra~ni krevet sa jogi du{ecima. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355

PRODAJEM suva vo}na drva. Tel. 556-1-495 PRODAJEM ve}u koli~inu drva za ogrev, vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM gra|u od smreke, odli~no za krovne konstrukcije. Tel. 5561-495 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585 PRODAJEM o~uvan regal. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243 PRODAJEM o~uvan garderober 300/170. Tel. 064/ 166-7767 PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4383 PRODAJEM traktorsku korpu . Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM vaqak za trak-

tor IMT. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM TA pe} Elind, 3.5. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg / 900 din. Mo`e pla}awe i preko ra~una. Tel. 032/ 382518, 061/ 111-6-439 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3, 89-go godi{te. Registrovana do juna 2014.godine. Tel. 060/ 036-7820 PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te, registrovan do januara 2014, 1300 cm3, plin, bez atesta. Fiksna cena 350 eura. Tel. 062/ 360-880 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa ugra|enim plinom. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`e zamena. Tel. 060/ 418-3-333 USLUGE USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE cepawa i strugawa drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-

NA GROBQU U VIQU[I, SAHRAWEN OBREN RADI^EVI], MAJSTOR FRULE I DVOJNICA

UTIHNULE OBRENOVE DVOJNICE

prisustvu brojne rodbine, prijateqa i frula{a iz ^a~ka i okoline, u ponedeqak, 2. septembra 2013, na grobqu u Viqu{i, sahrawen je Obren Radi~evi}, majstor frule, koji se posebno proslavio svirawem na dvojnicama. Utihnuo je u 74. godini `ivota, posle kra}e bolesti, koju nije uspeo, kao frulu i dvojnice {to je, da obuzda... On je, ina~e, ro|en u Viqu{i, 1939. godine, gde

je, od rane mladosti, i po~eo da druguje s frulom. A ni frulu, ni dvojnice, nije odvajao od usta, sve dok ga bolest nije sasvim ophrvala. Dok je svirao, sav je bio u pokretu, kao da se pripremao da poleti za frulinim jekom. Govorio je: “Za mene je va`no da se, dok sviram, kre}em nekim delom tela. Da li noga, da li glava, da li celo telo... ne{to mora da se povija... Kad to ne bih radio, ja bih ispao iz ritma!” Obrenovih tragova ima i u {tampi, i u elektronskim medijima, u brojnim monografijama i leksikonima. Me|u nebrojenim poklonicima i posve}enicima fruli, pogotovu! Svi }e pamtiti ne samo jek wegove frule i dvojnica, ve} i wegovu poslovi~nu dobrodu{nost, ne`nost, predusretqivost... Zapamtili su ga i brojni putnici iz autobusa ~a~anskog “Autoprevoza”, u kome je i penziju ste-

kao kao kondukter. U lokalnim novinama je, jednom, o wemu, zabeleèno i ovo: “Doga|alo se, za mnoge iznenada: u gradskom autobusu u â~ku, glasne se frula. Glasnu dvojnice. Putnici se zgledaju: muzika se ne ~uje iz radio-aparata, ve} sa mesta konduktera. Starijima srce zaigra. Sete se mladosti, prela i moba, prole}nih uranaka i obetinskih sastanaka. Mla|i su znali: muzicira wihov Obren Radi~evi}. Ogroman, a muzika umilna...Muzicirao je tako sve do odlaska u penziju...” Od Obrena Radi~evi}a, stihovima posve}enim wemu i fruli, najpre su se oprostili pesnici i wegovi dugogodi{wi prijateqi Dragan Ugar~ina i Petar Novitovi}. Pored Radi~evi}evog odra, opro{tajno slovo izgovorio je i kwièvnik Radovan M. Marinkovi}... Ukazuju}i na pamtqive umetni~ke domete Obrena Radi~evi}a svirkom i na fruli i na dvojnicama, Marinkovi} je, tom prilikom, posebno naglasio: “... Svirao je sebi i drugima. Sebi - da srce razigra, drugima - da du{u oplemeni. Svirao izvornu muziku, pa i nije ~udno {to je na frula{kom saboru u Prislonici, uz druge, dobio nagradu, koja je nosila ime legendarnog srpskog frula{a Save Jeremi}a. Na tom saboru pobe|ivao je vi{e puta, pa je progla{en za majstora frule, a na Desetom saboru za dvojni~ara decenije! Muzicirao je na brojnim saborima narodnog duhovnog tvora{tva. Na Draga~evskom saboru truba~a u Gu~i, u poqskim gradovima Bjalsko/Bjala, @ivjec, Krakov, u ê{koj, Nema~koj. Nigde bez melodija pesama: Oj, Moravo, moje selo ravno, Tekla reka, Ej, ~ija frula... Muzika wegovih dvojnica, dvojne frule, razgaqivala je qubavqu svakog. U tome mu niko od dvojni~ara nije bio ravan u zemqi Srbiji...” Od ve~itog saborca uz frulu i dvojnice, od Obrena Radi~evi}a, svirawem wegovih najomiqenijih narodnih pesama i kola, oprostili su se i ~a~anski majstori frule, koji su s wim, i frulama, decenijama ve}, krstarili zavi~ajem, Srbijom i svetom... Miladin Vukosavqevi}

3-163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 069/ 870-5061 USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih vrsta zaraslih i zapu{tenih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 USLUGE ~uvawa Va{eg deteta. Tel. 062/ 211-827 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih betonskih radova. Tel. 064/ 615-2763 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge. Tel. 064/ 1964-705

OZBIQNA, odgovorna èna nudi pomo} u ku}i, negu starih bolesnih osoba i dece. Tel. 066/ 075-957, 824-500 OZBIQNA èna, sa iskustvom vaspita~a nudi uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/ 102-2-759 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, niìh razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520, 032/ 332664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 077-900 DAJEM nov~ane pozajmice sa ili bez zaloga, uz sudsku overu ugovora. Tel. 062/ 1442-818 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima. Tel. +382563467 ZAPOSLEWE POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila, za rad u Austriji. Tel. 062/ 1465-949 POTREBNI ugostiteqski radnici, za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 FRIZERSKOM SALONU potrebna radnica sa iskustvom. Tel. 060/ 358-6-710

IN MEMORIAM

SLOBODAN BOBAN BOJOVI] edan od osniva~a Demokratske stranke u â~ku i wen dugogodi{wi ~lan Slobodan Boban Bojovi} preminuo je 29. avgusta, u 58. godini ìvota. Ro|en je 1955. godine u â~ku, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Radni vek zapo~eo je po~etkom osamdesetih godina u “Grafoprometu”, odakle je oti{ao i u penziju 2003. godine. Deo svog ìvota posvetio je radu u nevladinoj organizaciji CESID, gde je bio koordinator za Moravi~ki okrug. Kao demokrata je bio potpuno posve}en radu stranke. Zalagao se za po{tovawe na~ela socijaldemokratije, bio je humanista i borac za slobodu medija. Pored strana~ke aktivnosti, u~estvovao je i u drugim sferama dru{tvenog ìvota. Kao {to wegovo ime zna~i bio je SLOBODAN, ali se nije time zadovoqavao, ~ini se da je uvek iznova i iznova poku{avao da pomeri granice slobode. Bio je uvek za korak mla|i od svog vremena. U strana~kom ìvotu mu je iznad svega bila va`na debata i razmena mi{qewa, a ne funkcije. Zato se, verovatno, uz osmeh, ~esto predstavqao kao ponosni ~lan Debatnog kluba DS-a. Jer, debatni klub je ~inio jutra smislenijim i tolijim, Debatni klub je mesto gde su neistomi{qenici prijateqi koji pletu zajedni~ke uspomene. Kao i prethodnih 20 godina, i

posledwi ovozemaqski dan posvetio je Demokratskoj stranci i proveo ga u druèwu i razmeni mi{qewa sa svojim demokratama. Verovao je da svakoga dana moramo raditi i delovati, kako bi nas sa~ekalo neko boqe sutra. Kao pravi demokrata, bio je uvek spreman da pomogne, da se druì i uloì svoje vreme, kako bi na{a deca boqe i kvalitetnije ìvela. Bobanovim odlaskom â~ani su ostali siroma{niji za jutarwe tople, nasmejane susrete, ~a~anska pijaca za jednog vedrog ~oveka na bicikli, uvek spremnog za {alu, ali i ozbiqnu polemiku, a Demokratska stranka, prvenstveno bez prijateqa, ali i jednog od najprepoznatqivijih ~lanova. Demokratska stranka â~ak

^ITUQE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragom prijatequ

BOBANU Svima }e nam nedostajati dru`ewe sa tobom. Tvoja DEMOKRATSKA STRANKA

Dana 9. 9. 2013. navr{ava se SEDAM GODINA od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Dana 19. septembra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

KIKOVI] DU[ANA KEPA

ANA

SLOBODAN PANTOVI] Se}amo ga se sa qubavqu i po{tovawem.

Voqeni nikada ne umiru jer `ive u srcima onih koji ih vole. TVOJI: supruga PERSIDA, }erke DANIJELA, MIRA, NATA[A i unu~ad.

Pro{lo je 40 dana od kada nije sa nama na{a

Po~ela je nova {kolska godina, a prazna klupa u kojoj te nema budi uspomene na tvoj osmeh i vedri lik. Osta}e{ u na{im se}awima.

TVOJI: supruga DOBRILA, sinovi VLADAN i ZORAN, snaje ZORICA i GORDANA, unuke ANA, MILICA i MARIJA i unuk MARKO.

Tvoji: u~iteqica Slavica, Mina, Danijela, An|elina, @eqko i Lazar.

46333

16330

Sa dubokim bolom i tugom, obave{tavamo da je na{ dragi

POSLEDWI POZDRAV dragom suprugu, ocu, dedi i svekru

IVAN VU^KOVI]

1936 - 2013 preminuo 29. avgusta u svojoj 77-oj godini `ivota.

STEVANU MI[U MIHAILOVI]U

1936 - 2013

Bio je najboqi suprug, otac, deda i pradeda na svetu. Hvala ti za qubav, toplinu, zagrqaj i lepu re~. Posebna zahvalnost osobqu mu{ke Hirurgije ^a~anske bolnice. WEGOVI NAJMILIJI

Hvala ti za bezbri`no detiwstvo, za sve nau~ene pesme i igre, za sve igra~ke, lukove i strele... Bio si najboqi deda na svetu. BOJANA i MARKO

Hvala za lepe, zajedni~ke godine... Tvoji: supruga GROZDANA, sinovi ALEKSANDAR i BRATISLAV, unuci MATIJA i FILIP i snaja TATJANA.

46866

16332

16334

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV voqenom ocu

POSLEDWI POZDRAV na{em

SLOBODANU BOJOVI]U

SLOBODANU BOBANU BOJOVI]U

1955 - 2013

(16. 12. 1955 - 29. 8. 2013)

ZAUVEK ]E[ BITI U MOM SRCU.

Najvoqeniji nikad ne umiru. Nastavi}e{ da `ivi{ u na{im srcima i uspomenama.

MARKO

Tvoje DRAGANA i MAJA U subotu 7. septembra navr{avaju se TRI GODINE od kako nije sa nama na{a draga

9. 3. 2012 - 9. 9. 2013.

SLOBODAN BOJOVI] 1955 - 2013 Hvala za nasmejane dane, nesebi~nu qubav i podr{ku.

KATA PETROVI] iz Mr~ajevaca

MARTA POSLEDWI POZDRAV dragom bratu

SLOBODANU - BOBANU BOJOVI]U

Ni vreme koje je pro{lo, ni vreme koje dolazi ne}e umawiti tugu, prazninu i bol. Ponosni smo {to smo te imali. TVOJI NAJMILIJI 46329

DU[AN, MIRA, QIQA i MILENA 16329

VLADISAV VUKOVI] BATO Ni vreme koje prolazi ne mo`e da umawi veliku tugu nastalu tvojim odlaskom. Uvek tvoji MIRKA, MILICA i JOVANA 46330

TU@NO SE]AWE

U ponedeqak, 9. septembra 2013. navr{ava se 20 GODINA, od smrti dragog

TOMISLAVA ]IRI]A iz Gorwe Gorevnice Ispunio si nam `ivot qubavqu, nesebi~no{}u, po`rtvovawem za druge. Ostao si da `ivi{ u duhu i srcu nas i posle smrti. Hvala ti za sve. Od }erki NADE i DU[ICE sa decom

MI[KO VASIQEVI]

48871

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

U ponedeqak, 9. septembra 2013. obave{tavam rodbinu i prijateqe da se navr{ava 20 GODINA od smrti

[est godina `ivi{ kroz najlep{e uspomene, beskrajno voqen, uvek prisutan u na{im mislima. Nismo te zaboravili i nikad ne}emo. Zahvalni za sve {to si u~inio za nas. Ta{ta VUJA i svastika SLAVICA sa decom. 46331

TOMISLAVA ]IRI]A iz Gorwe Gorevnice S tugom i qubavqu supruga ANICA 48871

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Godina dana tuge i bola od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni

Pro{la je GODINA DANA od kako nije sa nama na{ voqeni

VEROQUB RAKETI]

7. 9. 2012 - 7. 9. 2013.

7. 9. 2012 - 7. 9. 2013. Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo proveli zajedno, za svu radost i sre}u koje si uneo u moj `ivot i `ivote svih oko sebe. Bio si divan suprug, otac, deda, brat i prijateq. @elim da zna{ da }e{ uvek biti u mom srcu i da }u ~uvati uspomenu na tebe. Tvoja DARA

Hvala ti za svu qubav pa`wu i ne`nost koje si nam poklawao celog `ivota. Bio si na{a vodiqa, na{ ponos i oslonac. Mnogo smo te voleli. Jako nam nedostaje{. TVOJI sinovi VLADIMIR i IVAN sa porodicama.

46865

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u ponedeqak, 9. septembra 2013. godine u 16 ~asova davati TRINAESTOGODI[WI POMEN na{em dragom

Dragi brate i ujko,

VEROQUB RAKETI] 1939 - 2012

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati i uvek voleti. Sestra VERA i sestri~ine CECA i SLA\A 46864

Navr{avaju se tu`ne godine od smrti na{ih dragih

MARKU KOVA^EVI]U 16. 9. 1996 - 9. 9. 2013. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{eg dragog MAKIJA! Majka VERICA, otac SAVO, brat LUKA, ujak VLADICA, bake CICA i BRANA i deda MILISAV. 16322

PETRIJE PETROVI]

LELE MILANOVI]

ROMANA BRAJKOVI]A

7.9.2011 -7.9.2013.

11.9.2005 - 11.9.2013.

15.9.2000 - 15.9.2013.

Va{i likovi }e biti uvek prisutni me|u nama, nesebi~na qubav i plemenitost pleni}e na{a srca. ^uva}emo zajedni~ke uspomene u najdubqem kutku na{ih du{a, a se}awe na vas bi}e postojanije od naj~vr{}e granitne stene. PORODICE: PETROVI], BRAJKOVI], MILANOVI] i JOJI] 16324

^ITUQE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Sa dubokim po{tovawem i bolom opra{tamo sa od svoga prijateqa

U subotu, 7. septembra 2013. godine u 13 ~asova obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Slobodana - Bobana Bojovi}a 1955 - 2013. Dragi Bobane, pamti}emo te kao istinskog borca za demokratiju i napredak ^a~ka. Nedostaja}e nam tvoja plemenitost, smirenost i qubav koju si gajio prema svim qudima.

NADI MILO[EVI] Uvek }emo se se}ati tvog divnog lika i tvoje neizmerne dobrote. Zauvek }emo te nositi u na{im srcima.

Bog da ti du{u prosti i neka ti je laka zemqa ~a~anska. O@ALO[]ENI: porodica, rodbina i prijateqi

Velimir Ili}, Velimir Stanojevi} i Miroslav Marki}evi}

16333

fak.

IN MEMORIAM

Dana 9. 9. 2013. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg dragog

SE]AWE 5. 9. 2001 - 5. 9. 2013.

ZAGORKA STOJI]

SRE]KA - MI[KA VASIQEVI]A

(ro|ena Vuki}) 7. 9. 2006 - 7. 9. 2013.

Godine prolaze, ali bol i tuga za tobom su sve ve}i. Ostavio si dubok trag u na{im srcima. Sa ponosom te pomiwemo. Tvoji: supruga DRAGICA, sinovi MILOVAN sa porodicom i DRAGAN.

Dana 7. 9. 2013. godine, navr{ava se 40 dana od smrti

GEORGINE STANI]

Volimo, se}amo se i pamtimo samo onaj deo ve~nosti, koliko traju na{i `ivoti.

NEDOSTAJE[ NAM. TVOJA DECA

WENI: ANDRIJA, MILAN, SA[A, JASNA i MAJA

46332

SE]AWE

Dana 6. septembra navr{ava se 15 godina od smrti na{eg dragog supruga i oca

DESANKA DESA URO[EVI]

QUBI[E STEFANOVI]A

9. 9. 1991 - 9. 9. 2013.

iz Kuki}a

JOVAN M. URO[EVI]

Sa velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima. Tvoja }erka MILKA sa porodicom

Draga na{a mama, mnogo godina je pro{lo od tvoga odlaska, ali tvoja dobrota i plemenitost `ivi u se}awu tvoje dece za koju si bila i ostala velika majka. Tvoja deca Dragan, An|a, Olgica i Qiqa sa porodicama.

S po{tovawem i qubavqu ~uvamo te u na{im mislima i srcima zauvek. Supruga RADICA, k}erka SUN^ICA i sin SLOBODAN.

16325

16310

upl.

^ITUQE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se na{im dragim i voqenim, navr{ava GODINA DANA

a 1. septembra 2013. navr{ilo se 16 GODINA od smrti

BLAGOMIRCI RADOVI]

SLAVKA RADOVI]A

iz Mr~ajevaca

Navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

RAJKE \UKOVI] Veliko hvala za sve lepe trenutke, pa`wu i qubav koju si nam nesebi~no pru`ala. Nedostaje nam tvoja podr{ka i saveti.

U subotu 7. septembra u 14 ~asova na grobqu u Mr~ajevcima obavi}emo GODI[WI POMEN. S qubavqu i ponosom uspomenu na Vas ~uvaju Va{i najmiliji. PORODICA RADOVI]

TVOJI NAJMILIJI: suprug MO[O i }erke MILKA i QIQA sa porodicama. 46863

16323

12. septembra se navr{ava ^ETRDESET DANA od kako nisi sa nama

Dana 10. 9. 2013. god. navr{ava se 40 tu`nih dana od smrti voqenog nam

PETOGODI[WI POMEN 8. 9. 2008 - 8. 9. 2013.

BO@O BO[KOVI]

DRAGOSLAVA @IVANOVI]A

S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

ZORICA GABOROVI] Jesi li se odmorila tugo moja? Patwu s ~ela otklonila, brigo moja? Jel' smrt lak{a od `ivota, sejo mila, jel' pravedni, napa}eni boqe di{u? Moj heroju, nevi|eni, sa o~ima sjajnih zvezda! Veseqaku i lepoto! Nama uvek mila, draga. Volimo Te mnogo, mnogo!

TVOJI NAJMILIJI: supruga RADA, }erke MIRJANA i SNE@ANA, zetovi, unuci i praunuci.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo toga dana u 11 ~asova odr`ati parastos na Dragi}evi}a grobqu u Loznici. PORODICA

16279

U subotu 07. 09. 2013. dava}emo GODI[WI POMEN na{em dragom ocu, dedi

10. septembra 2013. godine, navr{i}e se 33 GODINE od kada nije sa nama na{ brat

MILORAD MILO[EVI] MIKO

SIMO JOVANOVI] iz Gorwe Gorevnice

S qubavqu sestra QIQA i sin NIKOLA 16278

Dana 5. septembra 2013. godine, navr{ilo se DVE GODINE kako se upokojio @ive}e i daqe u srcima wegovih najmilijih.

SLAVI[A ^VRKI]

Sin BRANKO i unuka SLA\ANA sa porodicama.

S qubavqu i ve~nom tugom, uspomenu na tebe ~uvaju: sestre GORDANA i RADMILA sa porodicama.

16326

46865

U utorak 10. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

Dana 10. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od kada vi{e nije sa nama

1957 - 2011.

MILUNKA MICA PETROVI] Sa velikom qubavqu i tu`nim se}awem, ~uvamo te od zaborava. Po~ivaj u miru. TVOJI: }erka DRAGANA, unuka SARA i zet DEJAN.

MILUNKE MICE PETROVI] iz ^a~ka

Uvek }emo te se se}ati i ne}emo te zaboraviti. Tvoje kom{inice JELA i MILESA 16327

Toga dana na ~a~anskom grobqu u 12 sati dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN. Zauvek u na{im mislima s tugom i qubavqu ~uvamo te od zaborava. TVOJI NAJMILIJI: MIROSLAV i MIRJANA sa porodicama.

16331

MARKETING 032/342-276

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE