6. septembar 2013.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

CENA 30 DIN.

Izlo`ba fotografija u Narodnom muzeju

Iz albuma starih Ivawi~ana

www.viza-nekretnine.co.rs

BROJ 35

^A^AK, 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SRPSKI VOJNIK U PRVOM BALKANSKOM RATU

RADOJICA JEREMI] TRGOVAC I HRONI^AR IVAWICE strane 8 i 9.

strana 15.

U Trnavi odr`an zbor me{tana zbog problema u vodosnabdevawu

RZAVSKA VODA JEDINI SPAS,

ALI...

Milorad ^avi}

strana 7.

Julijana Vojinovi}

promovisao pliva~ke sportove u ^a~ku

Dejan Milo{evi}, vinogradar

Iz Elektodistribucije

i vinar iz Gorweg Milanovca

DVOJNI OBRA^UNI PRAVILI GU@VE

strana 4.

Danas u Zabla}u

SPORT JE VELIKA IGRA

strane 31.

^A^ANSKA NADA SRPSKE KO[ARKE strana 30.

SAN S POGLEDOM NA VINOGRAD

strana 12.

strana 13.

2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

3

DRU[TVO

U ^A^KU BORAVILA PRIVREDNA DELAGACIJA BELORUSIJE, NA ^ELU SA AMBASADOROM VLADIMIROM ^U[EVIM

NAJIZVESNIJA SARADWA U METALOPRERA\IVA^KOJ INDUSTRIJI U organizaciji Predraga Miki}a, savetnika za privredu predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a, privredna delegacija Republike Belorusije, predvo|ena ambasadorom ove zemqe u Srbiji Vladimirom ^u{evim i zamenikom ministra industrije Genadijem Sviderskij, posle Kraqeva i Kragujevca, u utorak je posetila i ^a~ak. Na sastanku, koga su sa wima i direktorima nekoliko vode}ih beloruskih kompanija, organizovali ~elnici Grada i ovda{wih poslovnih udru`ewa, razgovarano je o mogu}nostima saradwe, posebno u oblasti metaloprera|iva~ke industrije, osnivawu firmi za “sklapawe” autobusa i kamiona i {to je posebno zanimqivo, o {ansama za otvarawe zajedni~kog preduze}a za proizvodwu liftova, kojom se u Srbiji niko ne bavi. osle sastanka sa rukovodstvom Grada, predstavnicima OJ Privredne komore, Foruma privrednika, poslovnih udru`ewa “Gradac ’97” i “Unija 2000” i nekoliko direktora ovda{wih preduze}a, u izjavi za medije zamenik ministra industrije Genadij Sviderskij je, pored ostalog, istakao: - Ciq dvodnevne posete Srbiji je uspostavqawe saradwe izme|u srpskih i be-

P

loruskih preduze}a. Sa rukovodstvom ^a~ka razgovarli smo o zajedni~kim projektima, prvenstveno u oblasti prerade metala, jer ^a~ak, kao i Belorusija ima nekoliko razvijenih firmi u toj oblasti. Verujemo da postoje mogu}nosti da ~a~anska preduze}a preko Belorusije do|u i do zemaqa Carinske unije, odnosno osim do Belorusije, i do Rusije i Kazahstana, i preko te saradwe da iza|u

na evropsko tr`i{te.

Zamenik ministra industrije Belorusije je naglasio da su privredna delegacija wegove zemqe i ~elnici Kragujevca u utorak doneli odluku o osnivawu zajedni~kog preduze}a u ovom {umadijskom gradu, koje bi se bavilo “sklapawem” autobusa i kamiona. On smatra da mogu}nosti za osnivawe sli~ne firme postoje i u ^a~ku.

Po{to su u sastavu privredne delagacije Belorusije bili i predstavnici fabrika koje proizvode poqoprivredne ma{ine i liftove, posle skupa u ^a~ku, usledi}e i konkretni dogovri o saradwi u ovim oblastima i eventualnoj zajedni~koj proiz-

vodwi, uveren je Genadij Sviderskij.

Ve} krajem ovog meseca srpska privredna delagcija }e posetiti Belorusiju i tom prilikom bi}e jo{ konkretnijih razgovora i dogovora, ne samo o privrednim, ve} i kontaktima u domenu kulture, turizma i obrazovawa, u kojima tako|e mo`e “da se otvori naj{ira lepeza saradwe”, uveren je Sviderskij, koji je obe}ao da }e se zalo`iti da ovda{wi biznismeni dobiju maksimalnu podr{ku Vlade Belorusije, prilikom sklapawa eventualnih poslovnih ugovora izme|u ~a~anskih i tamo{wih kompanija.

Privrednici ^a~ka o~ekuju da }e realizacijom nekih

poslovnih dogovora sa beloruskim firmama, uspeti da ^a~ak “vrate na staze stare slave”, iz perioda kada je u wegovim velikim fabrikama bilo zaposleno 40.000 radnika, rekao je Dragan Jovi}, predsednik Foruma privrednika i vlasnik privatne firme “Alfako in`ewering”: - Mali privrednici, ~lanovi Foruma privrednika `ele da, uz pomo} velikih preduze}a iz bratske Belorusije uspostave saradwu, i zaposle na{e qudske i materijalne kapacitete. ^a~ak je poznat kao rasadnik privatnog sektora, sa velikim potencijalima, prevenstveno u metaloprera|iva~koj i elektro industriji. O~ekujemo da }e ovo

prvo vi|ewe i dogovori otvoriti put ka daqem upoznavawu i organizaciji zajedni~ke proizvodwe u na{oj zemqi i Belorusiji.

U sastavu beloruske privredne delegacije bili su i ~elnici kompanije “Mogiqovliftma{“ koja proizvodi vi{e od 120 modela liftova i {irok asortiman rezervnih delova za modernizaciju zastarelih i dotrajalih liftova. Srbija nema nijednog proizvo|a~a iz ove oblasti, podsetio je Jovi} i izrazio uverewe da razgovori sa predstavnicima ove firme mogu doprineti da u ^a~ku, na primer, bude otvorena fabrika za proizvodwu liftova, tim pre {to grad za to ima kadrovske i halske potencijale i kapacitete u nekada{wim zatvorenim fabrikama.

Posle sastanka u Skup{tini grada, doma}ini i gosti su posetili preduze}a “Jugoprevoz komerc” u Kowevi}ima i salon “Citroen” u Prislonici, kao potencijalne lokacije za otvarawe trgovinsko - izlo`benih centara beloruske privrede.

M.N.

^A^AK POSETILI NOVINARI I ORGANIZATORI PUTOVAWA IZ FRANCUSKE

MANASTIRI - NAJUPE^ATQIVIJI UTISAK uristi~ka organizacija ^a~ka je pro{log petka bila doma}in grupi novinara i organizatora putovawa iz Francuske. Re~ je o predstavnicima specijalnog izdawa nedeqnika “Telerama”, specijalizovanog magazina “Travel & Style”, najve}eg frankofonog portala za individualna putovawa “Easy voyage”, sa vi{e od milion poseta mese~no i organizatora putovawa “Voyageursdumonde” i “Liaisonsmondiales”, koji jo{ u svojoj ponudi nemaju Srbiju kao turisti~ku destinaciju.

- Ovo je bila izuzetna prilika da se kolege iz Francuske i predstavnici medija upoznaju sa turisti~-

T

kom ponudom Ov~arsko-kablarske klisure i Atomske bawe Gorwa Trep~a. Program je realizovan u saradwi sa Turisti~kom organizacijom Srbije, koja je u ovaj studijski program uvrstila Grad ^a~ak, zahvaquju}i dobroj saradwi i kvalitetnim i sadr`ajnim programima koje predla`emo. Gosti su najpre posetili Wellness centar “Kablar” u Ov~ar Bawi, gde su im predstavqeni sadr`aji ovog objekta, ali i trenutni kapaciteti bawe.

Program je nastavqen vo`wom brodi}em, gde su pored panoramskog razgledawa Ov~arsko-kablarske klisure, bili u prilici da posete manastire Nikoqe i Blagove{tewe. U resto-

ranu “Pla`a” na jezeru Me|uvr{je, pored ugostiteqske usluge, pozitivno su ocenili izgled objekta i ambijent u kome se nalazi.

Program je zavr{en posetom Atomske bawe Gorwa Trep~a, gde je menaxment bawe priredio lep do~ek u hotelu “Vujan”, koji se nalazi u sastavu Specijalne bolnice. Gostima su predstavqeni sme{tajni kapaciteti, hidro-terapijski blok uz naglasak na zna~aj vode u rehabilitaciji i terapiji, posebno neurolo{kih i reumatskih oboqewa - ka`e Gordana Majstorovi}, stru~ni saradnik za marketing Turisti~ke organizacije ^a~ka.

Prema wenim re~ima, na goste iz Francuske najupe-

~atqiviji utisak ostavili su manastiri Ov~arsko-kablarske klisure, priroda i rezultati koji se ostvaruju u terapiji, kori{}ewem termo-mineralne vode u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a.

- Me|utim, ono {to je donekle pokvarilo utisak je slika otpada koji pluta na povr{ini vode u Ov~arsko-kablarskoj klisuri, naro~ito nakon saznawa da je re~ o predelu izuzetnih odlika koji je pod za{titom dr`ave. To je razlog vi{e da se apeluje na za{titu prirode i sankcionisawe onih koji je ugro`avaju, jer }emo jedino na takav na~in mo}i sa punim pravom da je promovi{emo, kao predeo izuzetnih odli-

ka - isti~e Gordana Majstorovi}.

Turisti~ka organizacija ^a~ka }e ponovo organizovati program posete ~a~anskog kraja, ovog puta za novinare iz Holandije, u drugoj polovini septembra.

Turisti~ka agencija “Pana

Comp” iz Novog Sada, sa kojom TO^ ima dugogodi{wu uspe{nu saradwu, dove{}e grupu turista iz Finske, koji }e, tako|e u septembru, posetiti Ov~arsko-kablarsku klisuru, najavila je Majstorovi}ka.

N. R.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

office@cacanskiglas.rs

032/342-276

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

4

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

GRAD

ODR@AN DVODNEVNI TRENING ZA PODR[KU SAMOZAPO[QAVAWU @ENA

DA LI JE BIZNIS IDEJA PRAVA?

Udru`ewe poslovnih `ena Srbije, u partnerstvu sa ~a~anskim UP@ “Nade`da Petrovi}” i uz podr{ku Ministarstva finansija, zapo~elo je realizaciju projekta “Podr{ka samozapo{qavawu `ena u perspektivnim privrednim sektorima, kroz obuku, mentorstvo i umre`avawe”. Projektom je predvi|ena edukacija 50 `ena koje `ele da se samozaposle, ili da tek krenu u preduzetni~ke vode.

Obuka je planirana i za dame koje nameravaju da ponovo aktiviraju svoje firme koje su zatvorene, ili su stagnirale u radu zbog krize, nedostatka znawa, informacija ili drugih resursa. Osim u ^a~ku, projekat }e biti realizovan u Subotici, Ba~kom Petrovcu, Zaje~aru, Bujanovcu, Vaqevu i Beogradu.

prostorijama ~a~anske Organizacione jedinice RPKK ju~e i prekju~e je odr`an prvi dvodnevni trening za podr{ku samozapo{qavawu `ena, kome je prisustvovalo 11 polaznica iz ^a~ka i Gorweg Milanovca.

Prvog dana odr`ano je pet

U

radionica u kojima je budu}im preduzetnicama predo~ena kompletna problematika preduzetni{tva i dati odgovori na ve~ite dileme, da li je biznis ideja prava, ili je treba mewati, kako i za{to osnovati firmu, kako pravilno nastupati na tr`i{tu, reklamirati i prodavati robu, koji su izvori finansirawa i za{to je neophodna stalna edukacija kroz mentorski program.

Tokom drugog dana seminara polaznice su od iskusnih trenera mogle da nau~e kako da izrade najboqe biznis planove, ili da koriguju postoje}e i wima apliciraju za sredstva od nekih fondova, banaka, agencija...

- Preduzetnice su imale priliku da se informi{u o svim problemima koji ih ~ekaju na po~etku poslovawa, razre{e dilemu da li su izabrale pravu biznis ideju, da li je to {to su po~ele da rade i ono {to `ele i mogu. Tokom treninga nau~ile su i kako da osnuju firmu, jer ve~ita dilema je, da li otvoriti preduze}e, ili preduzetni~ku radwu, koji su tro{kovi koji prate osnivawe i registrovawe nove firme. Na dvodnevnom seminaru mogle su

da saznaju i koji su eksterni i interni izvori finansirawa, kako mogu da dobiju subvencije koje su od izuzetnog zna~aja, posebno u po~etnom periodu poslovawa- obja{wava rukovodilac OJ RPKK i lokalni koordinator projekta Gorana Tanaskovi} svrhu obuke za `ene preduzetnike.

- Trudi}emo se da do kraja decembra, do kada traje mentorski program, preduzetnicama pru`imo sve neophodne informacije i obezbedimo im konsultantske i ekspertske usluge za sve teme i probleme koji se ti~u wihovog poslovawa. Bi}e mi drago da preduzetnice koje su po~ele biznis opstanu u wemu, a mla-

de koje tek nameravaju da u|u u te vode, na|u zaposlewe i obezbede egzistenciju - istakla je Tanaskovi}ka.

Posebna pa`wa u ovoj svojevrsnoj {koli bila je posve}ena pisawu biznis plana, jer, kako nagla{ava Gorana Tanaskovi}, plano-

vi koje “tra`i” Evropska unija su veoma komplikovani i takve, na{e preduzetnice ne mogu same da sa~ine. Zbog toga su wima predo~eni jednostavni biznis planovi koje raspisuju doma}e institucije, nacionalne agencije, ili lo-

UMESTO HOBIJA, OZBIQAN POSAO Marina Sinxirevi} se proizvodwom prirodnih preparata, namewenih za ~i{}ewe i regeneraciju ko`e, melema, uqa i biqnih tinktura, po~ela da bavi pre nekoliko godina, najpre iz hobija i da bi prijateqima darivala prikladne poklone.

Po{to je od Grada dobila podsticajna sredstva za samozapo{qavawe, planira da pro{iri i “ozvani~i” ovaj posao. Prijavila se za trening, jer veruje da }e joj, kako ka`e, mentorski program pokazati pravi put i kako se, uprkos te{kom vremenu, mo`e uspeti u nekom poslu.

I za Ivanku Gemaqevi} izrada predmeta dekupa` tehnikom na prirodnim materijalima - drvetu, staklu, keramici, nekoliko meseci predstavqa samo hobi. Aplicirala je za mentorski program, jer `eli da, od `ena koje su uspe{ne u poslu, nau~i, pored ostalog, i kako se pravi biznis plan, kako se reklamiraju i prodaju proizvodi. O~ekuje i da sazna kako najlak{e do}i do izvora finansirawa, tim pre {to je zapo~ela biznis “koji nije jeftin”, i za koji su joj potrebni kvalitetni materijali i boje.

kalne samouprave, kojima one, uz minimalne korekcije, mogu da apliciraju za odre|ena sredstva.

Po zavr{etku dvodnevnog seminara u svih sedam gradova, od 50 polaznica bi}e izabrano 20 najuspe{nijih, sa kojima }e do kraja godine, do kada traje projekat, raditi mentorke, uspe{ne preduzetnice, odabrane iz sektora u kojima po~etnice `ele da zapo~nu ili razvijaju biznis. Tokom ovog mentorskog rada dobi}e i sve konsultantske i ekspertske usluge i podr{ku za razli~ite aspekte vo|ewa biznisa (finansije, prodaja, marketing...)., kao i neophodnu pa`wu, informacije i podr{ku da obnove samopouzdawe i veru u uspeh u novom poslu.

M. N.

POSLE DONO[EWA NAREDBE O AUTOMATSKOM “SPAJAWU” DVA JULSKA RA^UNA ZA STRUJU, SKORO DA SU NESTALE GU@VE ISPRED [ALTERA

RADNIKA TRI, A POSLA PET PUTA VI[E Z

bog formirawa novog privrednog dru{tva “EPS javno snabdevawe” koje }e se ubudu}e baviti prodajom elektri~ne energije krajwim kupcima i “preimenovawa” lokalnih elektrodistribucija u operatere distributivnog sistema, gra|ani su dobili dva ra~una za struju utro{enu u julu. U prvom je bilo obave{tewe o dugu, odnosno pretplati, dok je drugi, sa stawem na dan 31.7, korisnicima poslalo novoformirano privredno dru{tvo, obja{wava rukovodilac sektora za trgovinu Vladimir Kosti}. Po{to se izvinio gra|anima koji su gubili i vreme i `ivce ispred {altera, nastojao je da objasni zbog ~ega je {alterska sala prethodnih dana bila premala da primi sve gra|ane koji su quti i ogor~eni satima ~ekali da “ra{~iste” ra~une: - Operateru, odnosno

biv{oj Elektrodistribuciji velike probleme je donela naredba da vr{imo prebacivawe pretplate sa starog na novi ra~un, ali iskqu~ivo uz saglasnost kupca. Zbog toga je svaki potro{a~ morao da do|e ispred {altera, podnese zahtev i poka`e na uvid li~nu kartu, da bi radnik

ED precizno upisao sve podatke, {to je i nama i gra|anima oduzimalo dosta vremena. Po{to je, kao i ranije, privredno dru{tvo Elektrosrbija Kraqevo, u ~ijem sastavu, pored 10, posluje i ovda{wi operater, bilo najvrednije i me|u prvima podelilo obra~une, prvi smo i uo~i-

Oko 100 potro{a~a je pro{log meseca podnelo zahtev za reprogram duga koji }e im biti “podeqen” na rate, u zavisnosti od visine zadu`ewa. Kupci koji imaju pravo na reprogram, dobi}e obave{tewa o tome, rekao je Kosti} i pozvao ih da na {alterima lokalnog operatera potpi{u ugovor. U protivnom, preduze}e }e biti primorano da preduzme sve zakonske mere da bi naplatilo i za{titilo svoja potra`ivawa. Obaveze do 10.000 dinara, na primer, du`nici moraju da izmire jednokratno, uz otpust od 40 odsto, a “milionske” sume “na odlo`eno”, ~ak 120 meseci.

Novo privredno dru{tvo zadr`alo je obavezu da stimuli{e redovne plati{e, kojima sleduje popust od pet odsto, ukoliko izmire ra~une do 20. u mesecu.

Osim wih, ranija prava }e i ubudu}e imati i energetski za{ti}eni kupci, o kojima operateru sve neophodne podatke dostavqaju lokalna samouprava i Centar za socijalni rad.

li probleme i osetili najve}i nalet nezadovoqstva potro{a~a. Tek kada su ostala dru{tva, poput beogradskog i novosadskog, uvidela o kom je obimu posla re~, reagovali su nadle`ni i doneli odluku da prebacivawe pretplate, odnosno duga, bude obavqeno automatski.

Pre dono{ewa nove naredbe, u ovda{wem preduze}u je, podse}a on, sedam dana na poslovima “prebacivawa” zadu`ewa sa sta-

rih na nove obra~une, umesto tri, na {alterima radilo deset radnika. Osim toga, i radno vreme je u tom periodu bilo produ`eno sa 18 na 20 ~asova, i subotom, umesto do 15, do 17 sati. Sve smo uradili da bismo iza{li u susret kupcima, ali bez obzira na uve-

}ane napore, nismo mogli smawiti ogromne gu`ve, jer je obim posla prakti~no bio pet puta ve}i od uobi~ajenog, ka`e Kosti}: - Nova naredba stupila je na snagu 26. avgusta, a gra|ani su blagovremeno obave{teni da je rok za pla}awe julskih ra~una produ`en do 31. avgusta, odnosno da do tog datuma ne}e pla}ati kamatu zbog ka{wewa u izmirewu obaveza. Od septembra taj rok }e biti “vra}en” na 20. u mesecu. Zbog ovog velikog posla i gu`vi, umesto 15. i potpisivawe ugovora o reprogramu duga zapo~eto je 22. avgusta i ono }e, na osnovu odluke Upravnog odobra EPS - a, trajati do 30. novembra.

M. N.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

5

GRAD

PREDSTAVQAMO GRADSKE UPRAVE: GU ZA INSPEKCIJSKI NADZOR Pri pomenu gradskih uprava, naj~e{}e kritike i zamerke uglavnom odlaze na adresu GU za inspekcijski nadzor, {to zbog {iroke lepeze poslova koje obavqa pet inspekcija (gra|evinska, prosvetna, komunalna, inspekcija za lokalni prevoz i puteve i inspekcija za za{titu `ivotne sredine), {to zbog ~iwenice da gra|ani ~esto i ne znaju ~ime se ove slu`be bave, odnosno koja su im ovla{}ewa, prava i du`nosti iz delokruga lokalne samouprave, a koje im je poverila Republika. U ovoj Gradskoj upravi zaposleno je 59 izvr{ilaca, ra~unaju}i i 20 komunalnih policajaca, koji su joj prikqu~eni 2010. godine, predstavqa li~nu kartu uprave kojom rukovodi na~elnik Stojan Vojinovi} zvorno pravo za rad u ovoj Gradskoj upravi imaju komunalna inspekcija i komunalna policija, dok ostali obavqaju poslove koje im je

I

“prenela” Republika, ka`e Vojinovi} i nagla{ava da upravo ove slu`be koje su pod ingerencijom lokalne samopuprave imaju i najvi{e posla, o ~emu, pored

POLICIJA “OVLA[]ENIJA” OD INSPEKCIJE Za razliku od komunalne inspekcije, koja vi{e ima preventivnu i savetodavnu ulogu, komunalni policajci su ovla{}eni i da legitimi{u stranke, privode ih, izri~u mandatne kazne. Da, uprkos tome, ipak, nisu bili rigorozni, svedo~e podaci iz posledweg izve{taja: 20 komunalnih policajaca su lane izrekli skoro 2.100 usmenih upozorewa i 1.440 nare|ewa.

Napisali su 440 mandatnih kazni, od kojih je 106 napla}eno (u iznosu od po 3.000 dinara). U skoro 600 slu~ajeva izvr{ena je provera identiteta osoba koje su se ogre{ile o zakone i odluke “u nadle`nosti” komunalne policije, podneto 310 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, “zavedeno” i pregledano 1.300 obave{tewa prispelih od gra|ana li~no, telefonom, ili po{tom.

Osim toga, u opisu wihovog posla su i: pru`awe asistencije nadle`nim inspekcijama, javnim preduze}ima i ustanovama prilikom odr`vawa nekih manifestacija, kontrola na prostoru kojim gazduje SRC “Mladost”, uspostavqawe komunalnog reda na ulicama i trotoarima oko pijaca, pomo} prilikom otklawawa posledica elementarnih nepogoda i u vanrednim situacijama...

PRAVO U AKTIMA, A PRAVDA NA TERENU

ostalog, svedo~i i broj predmeta koje “obra|uju” u odre|enom izve{tajnom periodu: - Komunalna inspekcija i komunalna policija se prakti~no bave najraznovrsnijim poslovima, po~ev od kontrole ~i{}ewa i ure|ewa grada, zelenih povr{ina, bespravnih prikqu~aka vode i kanalizacije, izlivawa otpadnih voda, do ostalih komunalnih delatnosti na teritoriji Grada. Oni su zbog toga, takore}i non - stop na terenu, gde i po prijavama stranaka i po slu`benoj du`nosti vr{e nadzor nad primenom Zakona o komunalnim delatnostima, Odluke o komunalnom redu, Odluke o javnom vodovodu i kanalizaciji, Odluke o radnom vremenu ugostiteqskih objekata... Iako u posledwe vreme takore}i nema bespravne gradwe, jer je ona po zakonu krivi~no delo, a i vlasnici tih objekata bez dozvole ne mogu da dobiju prikqu~ak na vodovod i elektro mre`u, prili~no posla ima i gra|evinska inspekcija, tim pre {to u woj rade samo tri izvr{ioca.

Ovi inspektori mora da posete svako gradili{te i prekontroli{u da li investitori poseduju neophodnu dokumentaciju. Tokom tih pregleda konstatuju da se gra|ani uglavnom ne usu|uju da na javnim povr{i-

nama rade i grade “divqe”, ka`e na~elnik GU za inspekcijski nadzor i nagla{ava da ima “sporadi~nih” slu~ajeva i da gra|ani u privatnim dvori{tima ponekad prave mawe kioske i objekte, da bi se bavili nekom delatno{}u, od koje }e “da pre`ive” i da to inspektori uglavnom toleri{u. Stav je nadel`nih u GU, napomiwe na~elnik Vojinovi}, “da milosti nema samo prema onima koji su gradwom nekog objekta ugrozili tu|e dobro i interese”.

On podse}a i na nedavnu, prvenstveno medijsku buku, koja se podigla zbog po~etka izgradwe magistralnog vrelovoda u Nemawinoj ulici, zbog koga }e, navodno, osim drvoreda, biti ukloweno i nekoliko objekata. Re~ je o objektima podignutim bez dozvole, ~iji vlasnici uop{te nisu pravili probleme i spremni su da ih uklone, kada cevovod “stigne” do trase na kome se nalaze, tvrdi Vojinovi}: “Sve se mo`e posti}i dogovorom, ukoliko se sa gra|anima razgovara, {to je praksa u ovoj upravi. Ne verujem da je neko iz kancelarije na~elnika iza{ao nezadovoqan, a da li sam mu ja pomogao, ili nisam, ne znam. Uglavnom, svakoga sam saslu{ao, objasnio {ta mo`e i {ta ne mo`e da se uradi, i zahvaquju}i tome, pet godina sa

Stojan Vojinovi}, na~elnik GU za inspekcijski nadzor

strankama nisam imao nikakvih problema. U tim kontaktima potvrdilo se pravilo da je istina uvek na sredini, pravo ono {to pi{e u aktima, a pravda ono {to pokazuje fakti~ko stawe na terenu.”

Iako ovla{}ewa i obaveze ~etiri inspektora za za{titu `ivotne sredine proizilaze ~ak iz osam zakona, u posledwe vreme oni su svoje aktivnosti najvi{e usmerili na nadzor nad sprovo|ewem skup{tinske odluke o uslovima za dr`awe i za{titu doma}ih `ivotiwa na teritoriji Grada. Na~elnik podse}a da je na osnovu we gradsko podru~je podeqeno na tri zo-

ne, odnosno da je u prvoj zabraweno dr`awe doma}ih `iovtiwa, u drugoj dozvoqeno pod odre|enim uslovima i u tre}oj dozvoqeno u potpunosti. Osim toga, odre|ene zabrane postoje i u centrima prigradskih naseqenih mesta - Mr~ajevcima, Preqini, Zabla}u, Trbu{anima... Osim na tim poslovima, po nalogu resornog ministarstva, poja~ano su anga`ovani i u kontroli privrednih dru{tava koja poseduju kamione i druga vozila i bave se prodajom starih guma, da bi ih evidentirali kao budu}e obveznike ekolo{ke takse za za{titu `ivotne sredine.

M. N.

ZADOVOQAVAJU]E STAWE SKLONI[TA NA PODRU^JU MORAVI^KOG OKRUGA a podru~ju Moravi~kog okruga ima 33 skloni{ta, od kojih 24 u ^a~ku, {est u Gorwem Milanovcu i tri u Lu~anima. Svima wima gazduje JP “Skloni{ta” i, za razliku od ranijeg perioda, kada je ve}ina ovih objekata bila prili~no zapu{tena, a u pojedinim slu~ajevima i o{te}ena, uglavnom zbog nenamenskog kori{}ewa i bahatog odnosa pojedinih gra|ana, u posledwe vreme su u prili~no zadovoqavaju}em stawu. To je pokazala i pro{logodi{wa kontrola koju su, ka`e Bojana Ikodinovi}, na~elnik Gradskog {taba za vanredne situacije, wegovi inspektori prvi put obavili u 2012. godini: - Od 33 skloni{ta, za 10 su podneta re{ewa za otklawawe uo~enih nedosta-

N

OKRE^ENA, OPREMQENA, BEZBEDNA taka i JP “Skloni{ta” je ve}inu uglavnom otklonilo, osim nekoliko, jer je za intervencije te vrste neophodno raspisati republi~ki tender. Zbog toga je ovom preduze}u koje gazduje skloni{tima dat rok da i te nedostatke sanira do kraja ove godine. U ^a~ku su, ina~e, podignuta 24 skloni{ta, od kojih su dva javna, sa po 200 mesta jedno se nalazi u neposrednoj blizini zgrade Medicine rada, koje je besplatno dato na kori{}ewe Crvenom krstu, a drugo pored O[ “Filip Filipovio}”), dok su 22 takozvana blokovska, ukupnog kapaciteta oko 3.700 mesta. Osim ovih, u gradu ima i 70 skloni{ta dopunske za{tite, navodi Ikodinovi}ka i

obja{wava da je uglavnom re~ o podrumskim prostorijama, koje relativno brzo i lako mogu biti preure|ena i adaptirana za boravak gra|ana u slu~aju opasnosti, napada ili drugih vanrednih situacija. U wima ima oko 5.000 mesta, dok u 15 skloni{ta kojima gazduju pravna lica, mo`e da se smesti oko 2.500 qudi.

Osim {est skloni{ta koja su u Gorwem Milanovcu tako|e data na upravqawe JP “Skloni{ta”, u ovoj op{tini postoji jedno javno sa 450 mesta i pet blokovskih, koja mogu da prime 750 privremenih stanara. I u woj postoje objekti za takozvanu dopunsku za{titu, odnosno {est ku}nih, kapaciteta 450 mesta i ~etiri skloni{ta, ~iji

vlasniciu su pravna lica.

U wima ima mesta za oko 650 gra|ana.

-Republi~ko javno preduze}e gazduje i sa tri skloni{ta, sa 500 mesta u Lu~anima. U ovoj op{tini postoji isto toliko skloni{ta dopunske za{tite za 200 qudi , koliko ima mesta i u jednom objektu kojim gazduje pravno lice. U Ivawici postoji samo jedno skloni{te, izgra|eno u poslovnom krugu preduze}a “[pik” - navodi jo{ Ikodinovi}ka i nagla{ava da su skloni{ta u dobrom stawu, okre~ena i da je celokupna oprema u wima zanovqena i uredno slo`ena, tako da gra|ani uop{te nemaju razloga da strahuju za bezbednost, ukoliko ona eventualno bude ugro`ena

Bojana Ikodinovi}, na~elnik Gradskog {taba za vanredne situacije

u nekom narednom periodu.

U najboqem stawu su skloni{ta koje JP izdaje u zakup, jer ih zakupci redovno otvaraju, provetravaju, ~iste. Re~ je, nagla{ava Ikodinovi}ka, o dvonamenskim objektima koji se

u miru koriste za druge potrebe, a ~iji zakupci su obavezni da ih, u slu~aju najave vanrednih doga|aja, ili eventualnih napada, u roku od 24 sata isprazne i “vrate” u prvobvitno stawe.

M.N.

6

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

NAU^NI SKUP NA AGRONOMSKOM FAKULTETU okom trodnevne konferencije, ~iji je organizator bio ~a~anski fakultet, a pokroviteq Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja saop{teno je 50 najnovijih nau~noistra`iva~kih radova iz oblasti poqoprivredne proizvodwe, prerade hrane i za{tite `ivotne sredine. Wihovi autori su studenti agronomije sa 19 univerziteta i poqoprivrednih instituta iz 11 evropskih zemaqa i Nigerije.

Otvaraju}i konferenciju, 29. avgusta, dekan Agronomskog fakulteta Vladeta Stevovi} podsetio je da se ova visoko{kolska ustanova pored osnovne, obrazovne delatnosti, u kontinuitetu bavi nau~noistra`iva~kim radom iz oblasti fundamentalnih poqoprivrednih i prehrambenih tehnologija,

T

U^ESTVOVALI STUDENTI IZ EVROPE I NIGERIJE izdava~kom delatno{}u i organizovawem studentskih i nau~nih skupova.

- Ova konferencija se odr`ava svake druge godine i ponosan sam {to je svakog puta sve brojnija.

Ovakvi skupovi regrutuju nove nau~ne radnike i zbog toga su od velikog zna~aja kazao je Stevovi}.

Postojawe ovakve konferencije pozdravio je i @elimir Vukobratovi}, dekan Visokog gospodarskog u~ili{ta iz Kri`eva u Hrvatskoj, rekav{i da je ona, osim u oblasti nauke, va`na i za uspostavqawe saradwe i prijateqskih odnosa izme|u mladih iz

raznih zemaqa.

- Aktivno radimo na me|unarodnim projektima i sa velikim brojem sveu~ili{ta razmewujemo studente i profesore. Ove godine su na{i studenti imali praksu u ^e{koj, Portugaliji, Mariboru, Ma|arskoj, Finskoj, Holandiji, sa ciqem da pokupe iskustva razvijenijih zemaqa.

U ^a~ku smo prvi put, doveli smo tri studenta i odu{evqeni smo uspostavqenim kontaktima - rekao je Vukobratovi}.

Na neophodnost me|unarodne saradwe fakulteta, studenata i profesora, ukazala je i Asija Timu{,

sa Agrarnog fakulteta u Ki{iwevu (Moldavija), koja je tako|e prvi put na ovoj konferenciji. U ime ^a~ka kao doma}ina goste iz inostranstva pozdravio je predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi},

NA OLIMPIJSKIM IGRAMA GLUVIH U SOFIJI RUKOMETA[I SRBIJE OSVOJILI DRUGO MESTO

U SRPSKOJ EKIPI I DVOJICA ^A^ANA Srebrna medaqa na svetskom takmi~ewu najve}i je dosada{wi uspeh bra}e Tomi}evi}, dvadesetpetogodi{weg Miroslava i tri godine mla|eg \or|a etwe olimpijske igre u Bugarskoj odr`ane su od 24. jula do 4. avgusta, a na{i sugra|ani, bra}a Tomi}evi}, jo{ uvek su puni utisaka.

- @eleli smo zlato, ali smo zadovoqni i srebrom.

Prvi put smo oti{li na takmi~ewe svetskog ranga i vratili se sa medaqom.

Pripreme su bile veoma naporne, utakmice jake, a ekipa Hrvatske, koja je osvojila zlato, odli~na -

L

smatra Miroslav Tomi}evi}.

Na Olimpijskim igrama gluvih, u raznim sportskim disciplinama, u~estvovalo je 107 zemaqa iz celog sveta.

- Na okupu su bili sportisti svih rasa. Upoznali smo qude iz raznih delova sveta, stekli nova prijateqstva. Dobra strana ovakvih putovawa je i {to je sportistima sve obezbe|eno - smatra mla|i Tomi}evi}.

Obojica su sportom po~eli da se bave uz oca Ivana, iskusnog rukometa{a, koji tako|e ima problema sa sluhom. Treniraju u Rukometnom klubu “Atenica”, a za svog trenera Zorana ]ubovi}a imaju samo re~i hva-

Miroslav i \or|e sa ocem Ivanom

le.

- Posle na{eg oca, on je najzaslu`niji {to se bavimo rukometom i posti`emo dobre rezultate.

U srpskoj ekipi, koja je u Sofiji osvojila srebro bilo je 13 igra~a. Selektor

reprezentacije odabrao je jo{ dvojicu ^a~ana, ali su oni bili spre~eni da putuju, pa su oti{li samo Tomi}evi}i. Miroslav je igrao u napadu, dok je \or|e bio odbrambeni igra~.

E.V.

KAD SI MLAD....

N

^isto da zabave lokalno stanovni{tvo i zarade malo novca za hranu. Mnogi sviraju razne instrumente, drugi igraju i animiraju publiku. ^a~ani

koji su imali priliku da ih vide i ~uju, bili su odu{evqeni, posebno mali{ani, koji su se bez prethodnog „treninga“ brzo uklopili u veseqe i igru.

V. T.

kih i doktorskih studija, dobili su nagrade, a radovi svih u~esnika }e, na engleskom jeziku, biti objavqeni u zborniku radova Osme konferencije nau~nih radova studenata agronomije.

E.V.

ZA PRIMERE INOVATIVNE NASTAVE

MICROSOFT KONKURS ZA NASTAVNIKE icrosoft i ove godine daje podr{ku nastavnicima za primenu tehnologije u nastavi putem ekskluzivnog jednogodi{weg programa Microsoft Innovative Educator, kroz koji prolaze nastavnici {irom sveta. Ovaj program pru`a mogu}nost svim nastavnicima, bez obzira na geografsku lokaciju, da predstave svoj primer inovativne nastave, koja kod u~enika razvija ve{tine neophodne za rad u 21. veku. Oni ~ije prijave za program budu prihva}ene dobi}e ra~unar, stru~no usavr{avawe i pla}en put na Svetski forum nastavnika koji je organizovan u okviru „Partners in learning“ programa kompanije Microsoft („Partneri u u~ewu“) koji se odr`ava u martu 2014. godine u Barseloni.

Nastavnici koji `ele da u~estvuju u programu treba da se prijave putem onlajn formulara, a izbor se vr{i na osnovu kvaliteta prijave i kvaliteta jedne nastavne aktivnosti koja prikazuje inovaciju u nastavi koju nastavnik prila`e uz prijavu.

Prijave se podnose na srpskom ili engleskom jeziku na adresi http://www.pil-network.com/Educators/expert (potrebno je da se nastavnik registruje na ovaj portal). Rok za prijavu je 29. septembar, ako su prijave na engleskom, a do 15. septembra, ako su na srpskom jeziku. Detaqno uputstvo za prijavu nastavnika na srpskom jeziku, dostupno je na internet strani http://aka.ms/experteducatoruputstvo.

Program „Partner u u~ewu“ je u Republici Srbiji po~eo u junu 2004, a obnovqen je u novembru 2009. godine, potpisivawem „Memoranduma o razumevawu“ izme|u Ministarstva prosvete Republike Srbije i kompanije Microsoft. Microsoft Innovative Educator program, koji je deo programa „Partneri u u~ewu“ ima za ciq da poboq{a kvalitet rada u {kolama i osavremeni nastavni proces. Veliki zna~aj pridaje se stru~nom usavr{avawu nastavnika u ciqu digitalnog opismewavawa |aka i sveobuhvatnije implementacije informacionih tehnologija u svakodnevnoj nastavi.

M

FOTO GLAS

a Gradskom {etali{tu u ^a~ku, pro{le nedeqe, pojavila se grupa od desetak nesvakida{wih lica. Krenuli su iz raznih delova sveta - Francuske, Holandije, Nema~ke, [panije, pa ~ak i iz Iraka i Australije... Ovi, uglavnom mla|i avanturisti, upoznali su se i povezali preko interneta sa idejom da stignu u Indiju.

I to biciklima, natovarenim te{kim ruksacima i opremom.

Putuju ve} dva meseca. Na svom putovawu, rekli su nam, zaustavqaju se da predahnu i da u ponekom mestu odr`e mali uli~ni performans.

a dobrodo{licu im je po`elela i Gorana Tanaskovi}, rukovodilac odeqewa Privredne komore Kraqevo u ^a~ku.

Autori najboqih radova, u kategorijama osnovnih, master, specijalisti~-

7

TEMA

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U TRNAVI ODR@AN ZBOR ME[TANA ZBOG PROBLEMA U VODOSNABDEVAWU vakog leta, prvi su{ni dani, ponavqaju istu pri~u za ve}inu me{tana Trnave. Malo je domova u kojima od maja do jeseni iz slavina te~e dovoqno vode, a zimi je voda naj~e{}e zamu}ena. Pro{la godina je, ka`u me{tani, bila - ne ponovila se! Do prvog snega gotovo da nije bilo vode. Za pi}e se jo{ kupovalo, ali te{ko je `iveti bez kupatila, trebalo je kuvati, pojiti stoku... Ova godina je bila malo lak{a, jer je bilo ki{nih dana, a samim tim i vi{e vode u „Trnavskom vrelu“. Ali opet za 80 odsto doma}instava kanisteri i plasti~ne boce postale su svakodnevica, jer je vode imalo samo po nekoliko sati na dan. U „gorwem“ selu, ka`u Trnavci, qudi `ive kao u pustiwi. A opet, nagla{avaju me{tani, ima i onih koji `ive u „blagostawu“, jer za wih vode ima ~ak i da zalivaju svoje ba{te, po{to su im doma}instva u „ni`im“ delovima sela.

Odavno je ve}ina Trnavaca shavatila da seosko izvori{te, gra|eno pre tridesetak godina, nije dovoqno za svih ~etiri hiqade stanovnika. Znaju i da }e sve biti te`e, jer se selo „{iri“, pove}ava se broj „`ednih“ usta. U avgustu pro{le godine odr`an je referendum da se prikqu~e na vodosistem „Rzav“, za koji bi se koristili postoje}i rezervoari i cevovodi „Trnavskog vrela“, a kako bi dugoro~no imali dovoqne koli~ine sanitarno ispravne vode. Ve}ina od ispitanih, 392 korisnika lokalnog vodovoda (oko 65 odsto) je zaokru`ilo „da“, 106 je bilo „protiv“, 23 „uzdr`ano“. Trebalo je zatim za novac „umoliti“ gradske vlasti. I ove godine ^a~ak je za ove namene odvojio 15 miliona dinara.

S

[TA SA 15 MILIONA DINARA IZ GRADSKE KASE? Ali, to je donelo novi „nemir“ u selu, koje se „podelilo“ po pitawu dokle i kako dovesti „rzavsku“ vodu i da li i kako sa~uvati

„RZAVSKA“ VODA JEDINI SPAS, ALI…

Veqo Marinkovi}

„Trnavsko vrelo“. Zbog toga su pro{le nedeqe Trnavci sazvali zbor, da se dogovore {ta da rade... I mada je problem sa vodom „goru}i“ na zbor je do{lo svega stotinak me{tana. Svi govornici slo`ili su se da problem postoji i da ga {to pre treba re{iti. Sve drugo, u burnoj raspravi koja je trajala dva sata, bilo je „ta~ka spoticawa“ – od toga ko je i kada zakazao zbor, ko i za{to zatvara ventile, ko je u kojoj politi~koj partiji, ko poku{ava koga da „prevari“, do onog glavnog - kako da najzad stanovnici Trnave imaju dovoqno ispravne vode tokom cele godine.

ME\U PRVIMA DOBILI VODU Trnava je me|u prvim selima na ~a~anskoj teritoriji, ~iji su me{tani dobili vodu. Predsednik Re`ijskog odbora „Trnavsko vrelo“ Marko Vitorovi} ka`e da je za gradwu vodovoda u Trnavi prikupqan mesni zamodoprinos od 1984. do 1989. godine. Op{tina ^a~ak je ulo`ila tada{wih 40 miliona dinara, a Republika Srbija 200 miliona dinara. Me{tani koji su postali suvlasnici vodovoda „Trnavsko vrelo“ ka`u da su za izgradwu i prikqu~ewe pla}ali oko 2.000 nema~kih maraka.

Milan Tanovi}

Predsednik Mesne zajednice Trnava Velimir Marinkovi} ka`e da „Trnavsko vrelo“ u dugoro~nom periodu ne mo`e da obezbedi dovoqno vode za sva doma}instva.

-Cevi lokalnog vodovoda i ovog leta su veoma dugo bile prazne. Zbog toga smo tra`ili od Zavoda za javno zdravqe ^a~ak, da „trnavsku“ vodu „proglase neispravnom“ da se ne bismo potrovali.... Problem postoji posledwih 5-6 godina, jer su u blizini izvori{ta qudi bu{ili svoje bunare na dubini od preko sto metara, {to im niko ne mo`e zabraniti, ali tako je „oslabqeno“ vrelo. Pro{log leta protok je „silazio“ na 200 kubnih metara na dan, a u normalnim uslovima on je 1.200 kubika. Tako|e, sve je vi{e stanovnika. Sada je oko 700 zvani~nih prikqu~aka, a verujemo da ima oko hiqadu, tridesetak wih se „divqe“ prikqu~ilo na mre`u – rekao je Marinkovi}.

Trnavci vodu pla}aju deset dinara po kubnom metru. I sa ovom cenom, re~eno je na

Marko Vitorovi}

zboru, samo 20 procenata korisnika redovno pla}a vodu. Dvesta korisnika ima dug ve}i od pet hiqada dinara, 44 ih je sa dugom ve}im od 10.000. Predsednik Re`ijskog odbora za vodu Marko Vitorovi} rekao je da prikqu~ewem na gradski vodovod „vi{e ne}e mo}i da se neracionalno tro{i voda i da se ne pla}a, ve} }e se sistem dovesti u red“.

- Ima onih koji duguju i po 40 hiqada dinara. Upravo oni koji najvi{e tro{e i ne pla}aju, kao i oni koji nisu platili ni prikqu~ak, zagovaraju da se ne dovede voda sa „Rzava“. Mesna zajednica i Re`ijski odbor vi{e nemaju „stru~ne“ potencijale da brinu o sada{wem vodovodu. Sa „rzavskom“ vodom, osim kvantiteta i kvaliteta, ima}emo red. Investiciju koju grad nudi treba iskoristiti, a to ne obavezuje me{tane na dodatne tro{kove. Sa 15 miliona dinara do{lo bi se do prve kapta`e, a kasnije bi se „pokrilo“ celo selo. To je jedino re{ewe, sve drugo su „prazne“ pri~e –

rekao je Vitorovi}.

Na zboru su se definisala dva predloga koja }e ovih dana biti prosle|ena nadle`nima u gradskoj upravi.

Jedan od wih je da se sa 15 miliona dinara gradskih para uradi glavni cevovod do prvog rezervoara iznad {kole, a da se tu postave pumpe, kako bi se voda „odvela“ do vi{eg rezervoara za drugi deo sela.

Sa druge strane Milan Tanovi}, odbornik Gradske skup{tine iz Trnave iz redova Srpske napredne stranke, smatra da se novac koji grad daje mora iskoristi da se uradi projekat za vodu za celu Trnavu.

-Gorwe selo uop{te nema vode i qudi se iseqavaju...

Svi me{tani iz tog dela su potpisali da ho}e „rzavsku vodu“. Gradona~elnik je obe}ao da se radi projekat za celo selo. Kad bi se uradio taj projekat i kad bi se izgradio jo{ jedan „rezervoar“ na vrhu sela, mogli bismo da uradimo dopunu u na{u stanicu u periodu kad nam nedostaje voda, od maja do septembra. Koliko tada potro{imo, toliko da platimo. A „Trnavsko vrelo“ me{tani ne}e dati da pripadne vodosistemu „Rzav“ – poru~io je Tanovi}.

Bilo je i onih koji smatraju da je „Trnavsko vrelo“ bogato vodom, samo da je treba pravilno rasporediti. Wihov predlog je da „vrelo“ treba sa~uvati i koristiti ve}i deo godine, a da se „bezvodni“ letwi period „prebrodi“ sa vodom iz sistema „Rzav“, kada bude pro{ao kroz selo.

DOK SE ME[TANI NE DOGOVORE NI[TA SE NE]E RADITI Pomo}nik gradona~elnika zadu`en za mesne zajednice Sa{a Obradovi} ka`e da }e novac koji je odvojen za Trnavu rebalansom buxeta biti preusmeren, budu}i da sami Trnavci ne mogu da se dogovore.

-^iwenica je da „Trnavsko vrelo“ vi{e ne mo`e da podmiri potrebe za toliki broj korisnika, da me{tanima po 5-6 meseci fali vode. Grad je bio spreman da im pomogne, a sada{we tehni~ke mogu}nosti su da se „rzavska“ voda „dovede“ do prve zone, odnosno do prvog rezervoara. Iznad bi se „presekao“ cevovod i sa

„Trnavskog vrela“ bi se snabdevao samo gorwi deo sela.

To {to tra`i odbornik Milan Tanovi} i grupica me{tana da se uradi projekat za celu Trnavu za sada je tehni~ki nemogu}e, jer nema dovoqno vode da se ispumpava u visinske zone – kategori~an je Obradovi}, dodaju}i da }e doma}instva u najvi{im delovima sela mo}i da dobiju „rzavsku“ vodu tek kada se izgradi akumulacija „Svra~kovo“.

Obradovi} ka`e da je do sada odr`ano nekoliko sastanaka sa svim zainteresovanim stranama, ali da se dogovor ne nazire.

- Oko „Trnavskog vrela“ ima dosta java{luka... I tu je problem, jer iz sebi~nih razloga jedna grupica ne `eli da prihvati prikqu-

DVE EPIDEMIJE @UTICE U Trnavi je 1997. i 2005. godine bila progla{ena epidemija `utice. Zbog sumwe da su oboleli zbog neispravne vode, neki Trnavci su tu`ili Mesnu zajednicu i grad ^a~ak i ti sudski sporovi su jo{ u toku. ~ewe. Jedan od predloga je bio da se radi paralelni cevovod. Pa, to bi ko{talo vi{e od 200 miliona dinara! Budu}i da se radi o privatnom (seoskom) vodovodu za bilo koju investiciju potrebna je saglasnost svih. Po{to nema izgleda da se to uskoro dogodi, sredstva opredeqena Trnavi }emo preusmeriti tamo gde je potrebno – u Gorwu Atenicu. Kad se dogovore mi }emo pomo}i – obe}ava Obradovi}.

Idu zimski dani, kada vode ima mnogo vi{e (a mawe je potrebno) i ve}ina Trnavaca }e bar do prole}a zaboraviti na leto{we muke.

Kada opet „pritegne“ su{a mo`da }e uspeti da se dogovore. Ali, {ta ako se i tada neko na|e da bude protiv (a uvek ima takvih)? Zna~i li to da problem vodosnabdevawa ve}ine me{tana Trnave nikada ne mo`e biti re{en? Ili, mo`da, ne daj Bo`e, tek onda ako se ponovo dogodi neka epidemija…

V. T.

8

DRU[TVO

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

RADOJICA JEREMI], TRGOV

jednoj od najstarijih ku}a u Ivawici, u ulici koja se nekada zvala Glavna, a po zavr{etku Drugog svetskog rata dobila ime po Milinku Ku{i}u, susre}emo se po~etkom septembra sa unukama Radojice Jeremi}a, jednog od vode}ih ivawi~kih trgovaca prve polovine pro{log veka.

- Deda je bio divan ~ovek, veoma na~itan, a zavr{io je samo ~etiri razreda osnovne {kole. Nikada nije pio, ali je u kafanu odlazio svakog dana, na kafu.

Kada bi on u{ao, svi koji su sedeli uz ~a{icu izlazili bi napoqe, bilo ih je sramota da piju pred Radojicom. Toliko su ga qudi po{tovali - pri~a Jelena Lukovi}, dok wena ro|ena sestra Draga Lalovi}, koja je iz Beograda do{la u goste, uporno pretra`uje fioke, u `eqi da nam poka`e sliku porodi~nog stabla, Radoji~inih ruku delo i, po wenoj proceni, najdragoceniji dokument u familiji.

Kada je, kona~no, prona|e, pro~itasmo da na po~etku be{e nekakav Mijailo Lojko, ina~e Axemovi}, koji je

U

ro|en u Radaqevu, kao i wegova bra}a Dragi}, Radisav, Savo i Prokopije. Zbog siroma{tva su napustili rodno selo, a Mijailo Lojko, koji se bavio kirixilukom, zasnovao je porodicu u Sa|evcu i imao pet sinova.

Daqim granawem, u vremenu i prostoru, nastale su brojne familije, jedna od wih su i Jeremi}i, a sve izdanke rodona~elnika Mijaila Lojka povezuje zajedni~ka krsna slava - Mitrovdan.

- Deda je upisivao mu{ke potomke, a od `enskih je u porodi~no stablo uneo samo nas dve. Mnogo nas je voleo - ponosno }e Draga.

TRGOVAC OD DETIWSTVA Radojica je ro|en u ivawi~kom selu Sa|evcu, 1876. godine. Wegov otac Maksim, bistar i vredan seqak, bavio se uzgojem sviwa na imawu koje se nalazilo pored reke Bukovice. On i wegova `ena Stevanija imali su jo{ dece, ali su u `ivotu ostali samo najstariji Svetozar i najmla|i Radojica.

U vreme kada je Radojica bio |ak, u Ivawici je {kola radila u privatnim ku}ama, a od Bukovice do varo{ice i nazad pe{a~io je

Draga i @ivka sa potomcima

devet kilomeZahvaquju}i tara. Jednom prilikom, wegovom smislu putuju}i ka za “biznis” IvaIvawici, wica je me|u prvim de~ak je mestima u Srbiji prona{ao dobila elektri~stari nov~ano osvetqewe nik i u wemu petodinarku, dva gro{a i dva marja{a. Na|ene stvari je predao u~itequ, ovaj obavestio op{tinu, op{tina dala razglas, ali se niko nije javio. U~iteq, onda, vrati nov~anik sa parama de~aku, uz napomenu da sa wim slobodno mo`e raspolagati, a Radojica ga predade ocu. Maksim mu je na prole}e za {est dinara kupio ovcu sa jagwetom, koje je na jesen prodao, zajedno sa vunom, za 11 dinara i tako “duplirao kapital”. Ivawicom je dugo kru`ila jo{ jedna anegdota o Radoji~inoj ranoj sklonosti ka trgova~kim rabotama. Kada je zavr{io ~etvrti osnovne, {kola ga je “za odli~an uspeh i primerno vladawe” nagradila zbirkom narodnih pesama u tvrdom povezu, koju je, posle iscrpnog ~itawa, prodao za 15 dinara jednom doma}inu iz Mo~ioca. Dve decenije kasnije, u wegovu radwu u Ivawici svra}a mladi} iz tog sela u Radojica Jeremi} sa suprugom Dragom, snahom @ivkom ~ijoj ku}i se, saznaje iz razgovora, kwiga jo{ uvek na- kreditom koji je uzeo za na- u~e}i, iz prve ruke, trgolazila. Radojica, sada imu- bavku robe. Volujskim ko- va~ki zanat. Bra}a `ive za}an i ugledan trgovac, po- lima Maksim tera jabuke u jedno, a mla|i ~esto odlazi novo postaje wen vlasnik, Beograd, gde ih prodaje i na Bukovicu, poma`e rodikupiv{i je za 150 dinara. kupuje robu za sinovqevu teqima i donosi `ivotne Pre wega, trgovinom je radwu, a putovawe u oba namirnice. Po zavr{etku po~eo da se bavi brat Sve- pravca traje danima. Bilo osnovne {kole, definitivtozar, a ku}u u Ivawici, u je to u vreme kada je Ivawi- no se opredequje za trgovi~ijem su prizemqu bili du- ca imala izme|u 1.300 i nu. }ani, sagradio je wihov 1.400 stanovnika. otac, 1883. godine. Radwu Radojica je u to vreme NA ^ELU VELIKE I me{ovite robe Svetozar Je- bio |ak, ali se brzo ukqu- SLO@NE PORODICE remi} otvara tri godine ~io u porodi~ni posao i Bra}a Jeremi}i su ostakasnije, sa po~etnim kapi- slobodno vreme provodio u li ortaci u poslu sve do talom koji je dobio od oca i du}anu, poma`u}i bratu i Svetozareve prerane smrti.

Radojica Jeremi} sa snahom @ivkom, decom i sinovcima

Ven~awe Radoji~inog sina Branka i snahe Leposave

i decom

Zajedno su oti{li u Balkanske ratove, potom u Prvi svetski rat, odakle se stariji nije vratio. Pri povratku sa Solunskog fronta, razboleo se od “{panske groznice” i preminuo 1918. u Kosovskoj Mitrovici, ostaviv{i iza sebe suprugu @ivku, sa kojom se o`enio kao udovac, wihovog sina Du{ana i dve k}erke iz prvog braka.

I Radojica se `enio dva puta. Prvi put je za `ivot-

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

9

DRU[TVO

IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

AC I HRONI^AR IVAWICE nu saputnicu odabrao Katarinu [olaji}, iz Ivawice, i sa wom imao dva sina.

Mlada `ena se, na nesre}u, razbolela od tuberkuloze, bolest je prenela deci, i svi su umrli za godinu dana. U znak velike `alosti za porodicom, mladi trgovac pu{ta bradu, a “nosi}e” je do kraja `ivota. Drugi put se `eni Dragom, od Komadina iz U`ica, i dobija pet sinova i k}erku. Wegova i porodica pokojnog brata `ivele su pod istim krovom, jetrve su zajedno podizale decu, a kada je Draga umrla, 1922. godine, @ivka je wenoj deci zamenila majku.

- Rodila je samo jedno dete, a odgajila desetoro.

Osim Svetozareve i Radoji~ine dece, u porodici je `ivela i ro|aka iz Po`ege.

Deda ih je sve zbrinuo. @enska deca su se poudavala u dobre ku}e, mu{karce je {kolovao ili ukqu~ivao u porodi~ni posao - pri~a Jelena.

Svetozarev sin Dule zavr{io je fakultet i `iveo u Beogradu, gde mu je stric kupio stan u centru. Radoji~in Borko se, po zavr{etku trgova~ke akademije u Minhenu, bavio trgovinom, a naro~ito je uspe{an bio u izvozu jabuka.

- Trgovinom se bavio i Zdravko, radio je sa dedom, sve dok 1944. nije oti{ao sa ~etnicima i nestao bez traga i glasa. Moj otac, Branko, studirao je prava, ali nije okon~ao studije. Radio

je u Re~noj plovidbi i sa porodicom `iveo u Beogradu. Ali, posle Zdravkovog nestanka, deda ga “povla~i”, jer je neko morao da radi u radwi, i na{a porodica se 1947. doseqava u Ivawicu. Otac se trgovinom bavio kratko, po{to je radwa ubrzo nacionalizovana, a kasnije se zaposlio u banci. Stric Mladen je zavr{io za in`ewera - agronoma i radio {irom sveta, a Mile, koji je pre rata zavr{io Vojnu akademiju, a rat proveo u zarobqeni{tvu, dospeo na Goli otok u vreme Informbiroa. Tetka Nada je bila udata za u`i~kog apotekara Jova Jovanovi}a - kazuje Jelena i napomiwe da je zahtev za povra}aj imovine Radojice Jeremi}a podnelo desetoro wegovih unuka.

KAKO JE IVAWICA DOBILA HIDROCENTRALU Jo{ uvek se od starih Ivawi~ana mo`e ~uti da je nekada “pola Ivawice” bilo Radojice Jeremi}a. Po prirodi bistar i preduzimqiv, sa radnim navikama ste~enim u detiwstvu, umeo je da oseti pravi trenutak za odre|eni posao i da prihvati novine. Prvi je u Ivawici nabavio gvozdeni plug, sa kojim je po~eo da ore wegov otac, a mnogi seqaci su se ugledali na wega i u radwi kupovali ovu alatku. Bavio se p~elarstvom, med i vosak izlagao je ~ak u Londonu, a diplome

je dobijao i za jabuke budimke, koje je zasadio na sedam - osam hektara. Interesovali su ga i preduzima~ki poslovi, pa je u ortakluku sa preduzima~em Blagojem Lukovi}em podigao zgradu za dr`avnu gostionicu na Javoru i deonicu puta izme|u Ivawice i Javora.

Od svih poslova Radojice Jeremi}a, za varo{icu i wene `iteqe najva`niji je bio podizawe hidrocentrale na Moravici. U wegovim zabele{kama ostalo je svedo~anstvo o ovom, bez sumwe istorijskom doga|aju: - U godini 1907, pokrenuo sam ja sa nekoliko mla|i trgovaca iz Ivawice, da iskoristimo pad reke Moravice, na kom je bila jedna vodenica poto~ara Milovana [olaji}a a koju je otkupio Milutin Popovi}, da bi na tom mestu podigli Elektri~nu centralu ali kako u Ivawici nije bilo pojedinca da bi to podigao to smo odlu~ili da osnujemo Akcionarsko Elektr.

Dru{tvo sa kapitalom od 100.000 dinara a po uputu i savetu po~ Mali{e Atanackovi}a koji je bio predsednik U`i~ke Elektr. centrale a rodom iz ovog sreza, koji je do{ao i odr`ao zbor gra|ana Ivawice i objasnio vrednost i korist od nekori{}ene vodene snage govore}i: Ivawi~ani, ne dozvolite da vam Moravica svake no}i kad spavate pronese po nekoliko stotinki koje bi donela u va{e xepo-

Jelena i Draga prou~avaju porodi~no stablo

ve.

Tad smo odlu~ili da izradimo pravila o osnivawu Dru{tva ... Ministar narodne privrede Ja{a Prodanovi} odobri nam pravila. Tad smo pristupili upisu akcija, kupovini zemqi{ta, pripremi planova za branu, jaz i zgradu za ma{ineriju za{to smo proveli skoro dve godine dana.

Izradili smo varo{ku mre`u za osvetqewe radwi i stanova. Tako da smo uo~i Bo`i}a 1910. godine pustili prve zrake elektri~ne svetlosti po celoj varo{ici.

Stanovni{tvo, zabele`io je tako|e Radojica Jeremi}, nije o tome bilo obave{teno, pa kad je oko osam uve~e zasijalo, sve je `ivo

bilo na nogama. Narod je do neko doba no}i ostao na ulici, {etaju}i i vesele}i se.

Ivawica je po podizawu hidrocentrale bila tre}a po redu u Srbiji, a za osvetqewe se mese~no pla}alo pau{alno, po dinar i po za sijalicu od 16 vati.

U prvo vreme, napomiwe Radojica, struja je kori{}ena samo za osvetqewe stanova i radwi, da bi kasnije ivawi~ki preduzetnici podigli mlin, strugaru, dve vunovla~are, kao i radionicu za izradu buradi za pekmez, sanduka za pakovawe jabuka i {tajgni za sirovu {qivu (ivawi~ki trgovci su u to vreme pekmez i vo}e izvozili u velikim koli~inama). Sve ovo je, na-

gla{ava Radojica, “ispravno radilo do 1945. godine”, kada je odlukom nove vlasti oduzeto dotada{wim vlasnicima i, formirawem preduze}a “Javor”, postalo dru{tvena svojina.

U svojim zapisima, Radojica Jeremi} je ostavio svedo~anstva i o drugim doga|ajima koji su obele`ili istoriju ivawi~ke varo{i - o ekonomskim i politi~kim prilikama, razvoju trgovine i zanatstva, kao i `ivotu naroda ovog kraja.

Ovaj izuzetan ~ovek pisao je i pesme, bio je ~lan Diletantske pozori{ne dru`ine, a u gra|ansku ~itaonicu u~lanio se jo{ 1890. godine. Sa kwigom je drugovao do duboke starosti, a po`iveo je 88 godina.

E.V.

ODLI^NA POSETA I KVALITETAN PROGRAM okom tri festivalska dana „Nu{i}ijada“ je u Ivawici okupila oko 40 hiqada posetilaca i vi{e od 200 u~esnika. Od nedeqe ve~e simboli~nom primopredajom kqu~eva, vlast je ponovo u rukama aktuelnog gradona~elnika Milomira Zori}a, a Branislav Nu{i} (glumac Milan Milosavqevi}) ide na zaslu`eni odmor do 2014. Nu{i}evi regruti, kostimirani gra|ani, dali su i ove godine poseban {arm festivalu, a u paradama i drugim programskim sadr`ajima u~estvovalo je oko 1.500 volontera. Ovogodi{wa “Nu{i}ijada” protekla je u znaku obele`avawa dva jubileja 180 godina ~ar{ijawa i 180 godina pismenosti varo{i, kroz brojne izlo`be i tribine.

- Ono {to “Nu{i}ijadu”

T

ZAVR[ENA „NU[I]IJADA” izdvaja od brojnih manifestacija u Srbiji jeste to {to je cela Ivawica velika scena, kojom za tih nekoliko dana prodefiluju velika imena pozori{ta, muzike i uop{te umetnosti rekao je glumac Milan Milosavqevi}, koji je tokom “Nu{i}ijade” o`iveo lik velikog komediografa.

Kvaliteni muzi~ki sadr`aji poput koncerta grupe “Van Gog”, sjajnog nastupa Sergeja Trifunovi}a i “Big benda”, zatim ve~eri posve}ene Tomi Zdravkovi}u, u ~iju ~ast su pevale Sne`ana \uri{i}, Merima Wegomir, Danka Stoiqkovi} i Dobrivoje Topalovi}, okupili su vi{e hiqada posetilaca u prohladnim ivawi~kim no}ima.

Odli~no je bio pose}en i pozori{ni repertoar, na kome su predwa~ila imena poput Petra Bo`ovi}a, Gorice Popovi}, Neboj{e Dugali}a, Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada, kao i pozori{ta Slavija.

- Dobra pose}enost fe-

stivala obavezuje nas da budemo jo{ kvaliteniji u godinama koje dolaze - rekla je koordinator “Nu{i}ijade” Vera Jovanovi}.

Vra}awem kqu~eva u ruke pravom predsedniku op{tine Ivawica, “Nu{i}” je pozvao gra|ane da nikada

ne dozvole da “Nu{i}ijada”, manifestacija koja je u samom vrhu kulturnih de{avawa u Srbiji, ikada bude naru{ena. Organizatori su poru~ili na zatvarawu da ne}e dozvoliti da se ova

obnovqena manifestacija ugasi u narednoj, petoj godini postojawa, kao {to se to desilo 1973. godine. Oni su pozvali sve goste da i naredne godine “budu vi|eni za Ivawicu”.

B. B.

10

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

11

12

SELO

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DEJAN MILO[EVI], VINOGRADAR I VINAR IZ GORWEG MILANOVCA

PIJA^NI BAROMETAR

SAN S POGLEDOM NA VINOGRAD

“U Re~niku zaqubqenika vina prise}am se samo onoga {to znam, {to volim, i {to u meni budi strast. Ima u wemu autobiografije, {tiva, uspomena na vrewa, podrume, stolove i {ankove...

Ipak, evo {ta je najva`nije: vino je kultura. Kultura gajewa vinove loze, ali i gajewa duha.

Te`wa ove kwige je da tu kulturnu dimenziju jednog univerzalnog proizvoda {iroke potro{we pribli`i vremenu koje vinu ne pridaje zna~aj nimalo ve}i nego alkoholu dobijenom iz kukuruza ili iz krompira.

Mo`da }e izgledati ~udno {to ~esto s lako}om i sa zabavom govorim o ne~emu {to {kropi na{a usta i na{e du{e. Meni je vino radost. Za{to bi, onda, moje mastilo bilo kiselo, oporo ili tupo. Ima jedan izraz koji na pravi na~in iskazuje dru{tvenu ulogu vina u Francuskoj: ~asno vino. Ovaj Re~nik zaqubqenika vina `eli da bude radosno, ~asno vino.”

(Bernar Pivo)

o`da ne kao francuski radijski i televizijski novinar Bernar Pivo, ali sa velikom qubavqu i stra{}u o svom vinogradu pri~a i na{ sagovornik Dejan Milo{evi} (36) iz Gorweg Milanovca. Iako je po zanimawu elektrotehni~ar pogona, jo{ kao sredwo{kolac je bio op~iwen vinogradima i savr{enstvom tehnologije pravqewa vina. Ne se}a se kako se zainteresovao za vinogradarstvo. Jednostavno, kako ka`e, to je neobja{wiva qubav i po{tovawe prema vinu. Mo`da izgleda neobi~no, ali on bi najvi{e voleo da jednog dana sa porodicom `ivi na roditeqskom imawu u selu [arani, udaqenom desetak kilometara od Gorweg Milanovca, gde se nalazi wegov vinograd. Ali, wemu je vinograd “druga qubav”.

M

Prva je, naravno, supruga Jelena. Nema, ka`e on, megalomanske ambicije. Wegov san je da ujutro, kad ustane ode u vinograd i pri|e svakom ~okotu: - To bih mogao da postignem sa vinogradom povr{ine {est - sedam hektara. Za ve}e vinograde mora{ da postane{ menaxer, a ja to ne `elim. Ja `elim da budem vinogradar.

Dejan se vo}arstvom bavi desetak godina, a vinogradarstvom {est. Uz podr{ku supruge i pomo} roditeqa, oca Miroslava i majke Biqane, ukupno neguje osam hektara, od kojih je hektar i 20 ari pod vinogradom, odnosno zasadom od 6.000 ~okota vinove loze, a na ostalim parcelama su kru{ke, {qive, duwe.

- Svi su mi govorili da je u ovom kraju gotovo nemogu}e ili veoma te{ko podi}i vinograd, pa sam po~eo da podi`em zasade ostalog vo}a. Vremenom, kako se vinska kultura raz-

POVR]E krompir 40 pasuq 300 paprika 30 - 70 paradajz 50 krastavac 60 praziluk 120 tikvice 50 boranija 200 kupus 20 karfiol 60 per{un 30 {argarepa 60 cvekla 100 blitva 40 zelena salata 30 crni luk 60 beli luk 400

ma skupa, potrebna je samo jedan dan u godini. Da ne govorimo o ~ilerima za hla|awe, neophodnim u to-

ZAQUBQENIK VINA Iako veliki poznavalac vinarstva, Dejan smatra da se uvek treba usavr{avati i {iriti znawe o ovoj za wega fascinantnoj temi. Pored svih ~asopisa koji se objavquju kod nas, i enciklopedije su me|u wegovim glavnim izvorima znawa o ~arobnom svetu vina i vinarstva. Osim iz bogate literature, kako ka`e, mnogo je nau~io i od qudi koji su poznati u ovoj oblasti.

Nimalo nas ne iznena|uje podatak da je ovaj obo`avalac bo`anskog pi}a zimus bio na obuci za somelijera u Beogradu. Somelijer ili vinski stjuart danas nije samo degustator i ocewiva~ vina, ve} profesionalac koji uglavnom radi u restoranima koji su specijalizovani za uslu`ivawe vina. Osim {to je odgovoran za razvoj vinske liste, kvaliteta usluge i obuku osobqa, somelijer je zadu`en i da se stara o ukusima posetilaca restorana i da u~i goste kako treba da degustiraju vino.

Istina, mnogi od nas znaju da je prvi korak kod degustacije vina vizuelni, da bi potom trebalo da se “zavrti” u ~a{i i pomiri{e, uzme gutqaj koji se tek kasnije proguta, ali verovatno nikada u potpunosti ne}emo razotkriti wegovu magi~nost. Mo`da, nekada, Dejan Milo{evi}. vijala, posebno od 2003. godine, po~eo sam redovno da pose}ujem salone i festivale vina. Upoznao sam poznate srpske vinare, Aleksandrovi}a, Mini}a, Spasi}a, koji su mi bili velika podr{ka i savetodavci.

Prvo sam uradio analizu zemqi{ta, a potom sam po~eo da ostvarujem “nemogu}e”. Finansijski je vrlo te{ko podi}i vinograd, za hektar je potrebno oko 15.000 evra. Mnogo se radi, a tehnologija proizvodwe vina je izuzetno skupa. Na primer, profesionalna presa za gro`|e koja je veo-

ku fermentacije, koja je izuzetno zna~ajna u proizvodwi vina. Temperatura fermentancije kod belih sorti ne sme da bude vi{a od 16-17 stepeni. Uop{te tehnologija za podrum je veoma skupa - ka`e na{ sagovornik.

Vinarija }e “do}i vremenom”, a upravo ove godine Dejan je po~eo da zida podrum i distileriju. Zadovoqan je kvalitetom i koli~inom roda, nagla{avaju}i da je to rezultat sertifikovanog sadnog materijala i adekvatne primene

agrotenhi~kih mera, ali i dobre saradwe sa poznatim srpskim vinogradarima.

Prise}a se da su po~eci bili te{ki, jer nije imao nikoga u okru`ewu ko bi ga posavetovao koja sorta uspeva na ovom podnebqu: - Posadim neku sortu vinove loze, pa ~ekam tri godine da vidim {ta }e biti. Prinos sa jednog ~okota belog gro`|a ne sme biti ve}i od dva kilograma, a kod crvenih sorti od kilogram i po, da bi kvalitet gro`|a bio zadovoqavaju}i i vino bilo dobro. Proizvodio sam belo suvo vino, nosio sam ga na analize i degustacije i svi su bili izuzetno zadovoqni. Soviwon je bio fenomenalan, neverovatan. Kada sam ga odneo prve godine na analizu u Beograd, pitali su me kako sam uspeo da postignem te parametre {e}era i kiselina. Da bih dobio dobar ukus vina savetujem se sa enolozima Srbije. Mnogi qudi ho}e da pomognu, posavetuju, poka`u. Me|u wima nema sujete.

Sve {to je do sada proizveo, Dejan je prodao rifuzno, iako je uradio i etikete za svoje vino. Za ve}u distribuciju po veleprodajama nema dovoqnu koli~inu, jer trenutno proizvodi oko 1.200 litara vina. Sa jednog hektara mo`e se proizvesti od ~etiri do pet hiqada fla{a

kvalitetnog vina, obja{wava na{ sagovornik, bez bojazni kako }e u budu}nosti, kada pove}a proizvodwu, osvojiti tr`i{te: - Lako }u prona}i neko svoje malo tr`i{te, jedino je bitno da iz godine u godinu proizvodim standardno dobar kvalitet vina. Perspektivu u vinogradarstvu vidim, ali tek za mnogo, mnogo godina. Srbija, koja je imala vi{evekovnu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu, mora da pru`i ve}u podr{ku vinarima i obnovi proizvodwu posle perioda uru{avawa. Svako vino ima svoju cenu. Postoje vina koja moraju da budu skupa, jer je wihova tehnologija proizvodwe izuzetno skupa. Vinogradarstvom sam po~eo da se bavim iz prevelike qubavi, u po~etku je to bio ~ist entuzijazam, ali sada mi je va`no i da se “poklopim”.

Dok u`ivamo u degustaciji vina iz “Vinarije Milo{evi}”, u ~arobnim iskricama u ~a{i, na{ sagovornik sa nestrpqewem o~ekuje da vidi kakve }e biti crvene sorte, kakav }e rod imati, koju dozu {e}era, kiselina... Na pitawe koje vino on rado pije, Dejan {aqivo odgovara: [to bi rekao vinogradar Gagi Ivanovi}: “Svoje”!

N. R.

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

VO]E {qive 30 - 40 suve {qive 300 jabuke 60 kru{ke 60 breskve 35 - 60 nektarine 35 - 60 lubenice 15 gro`|e 70 - 80 kupine 200 ju`no vo}e 100 - 240 orasi 1.300

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 8 - 13 kajmak 600 sir 350 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 220 - 240 ovce 100 - 110 jagwad 230 - 240 p{enica 30 je~am 35 kukuruz 32

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

13

SELO

DANAS SVE^ANO OTVARAWE MANIFESTACIJE „PLODOVI ZAPADNOG POMORAVQA”

OKUPQAWE PROIZVO\A^A, PRERA\IVA^A I KUPACA

Manifestacija “Plodovi zapadnog Pomoravqa”, koja po~iwe danas u Zabla}u, traja}e do 8. septembra. “Berza hrane 2013” bi}e odr`ana danas u Domu kulture, a sutra i u nedequ bi}e organizovana prodajna izlo`ba u porti za zainteresovane proizvo|a~e i prera|iva~e. Pored “Berze hrane”, bi}e odr`an peti Sajam prate}e industrije u poqoprivredi, kao i bogat kulturno umetni~ki program. Tradicionalno na ovoj manifestaciji, u nedequ }e biti organizovano takmi~ewe u pe~ewu prasadi i jagwadi na ra`wu i pripremawu satara{a u kotli}u.

Zabla}u se po sedmi put prire|uje privredno-turisti~ka i kulturnozabavna manifestacija “Plodovi zapadnog Pomoravqa”, u organizaciji Udru`ewa povrtara Zabla}e, a uz podr{ku Grada ^a~ka i Privredne komore Kraqevo. Ciq ove manifestacije je da uspostavi direktan kontakt izme|u poqoprivrednih proizvo|a~a, prera|iva~a, kupaca i relevantnih institucija. Na “Berzi hrane” }e biti predstavqeni svi proizvodi iz oblasti primarne poqoprivredne proizvodwe: povrtarstva, vo}arstva, sto~arstva, p~elarstva i cve}arstva, kao i proizvodni potencijal wihove prerade: konzervirano, zamrznuto i su{eno vo}e i povr}e, proizvodi pekarske industrije, kola~arski proizvodi, ali i pe~ewarski koji imaju izuzetno dugu tradiciju.

- Grad ^a~ak je i ove godine u okviru subvencija iz buxeta za poqoprivredu opredelio sredstva za manifestaciju

U

PROGRAM: PETAK, 6. 9. 2013. godine 12,00 Otvarawe “Berze hrane”, Sajam prate}e industrije u poqoprivredi 12,00 - 20,00 PRODAJNA IZLO@BA 18,00 SVE^ANO OTVARAWE MANIFESTACIJE 18,00 Koncert KUD “FRA” ^a~ak 19,30 Truba~ki orkestar “Gorana Rankovi}a “ Gu~a 20,00 Koncert orkestra KUD “Abra{evi}” ^a~ak 21,00 Koncert narodne muzike Nemawa i Mi}o Kujunxi}, Aleksandar Ili} uz pratwu orkestra “Lole”

Vlade Mili}, Gorana Tanaskovi} i Cane Jovanovi}

“Plodovi Zapadnog Pomoravqa”. Grad }e i daqe podr`avati ovakve manifestacije i ubudu}e jo{ vi{e sara|ivati sa Regionalnom privrednom komorom Kraqevo i sa Udru`ewem povrtara iz Zabla}a. Ciq nam je da proizvo|a~ima pomognemo da ostvare nove kontakte i lak{e obezbede plasman proizvoda - rekao je, izme|u ostalog, zamenik predsednika Skup{tine grada Vlade Mili}, na konferenciji za novinare, odr`anoj u utorak, u Regionalnoj privrednoj komori Kraqevo OJ ^a~ak.

Ove godine svoj proizvodni potencijal predstavi}e direktno oko 30 izlaga~a, a indirektno, preko svojih udru`ewa vi{e od 100, istakla je Gorana Tanaskovi} iz Regionalne privredne komore Kraqevo OJ ^a~ak, izraziv{i zadovoqstvo {to su po sedmi put suorganizatori ove velike manifestacije: - Poqoprivreda i prehrambena industrija zauzimaju bitno mesto u privrednom razvoju na{eg kraja. Me|utim, posledwih godina smo svedoci propadawa velikih poqoprivrednih gazdinstava i prehrambenih preduze}a. Ovakve manifestacije su nastale upravo sa ciqem da podr`e opstanak sela, poqoprivrednu proizvodwu i prehrambenu industriju, odnosno da pove`u primarnog poqoprivrednog pro-

izvo|a~a sa prera|iva~em.

Prvog dana ove manifestacije, ve} tradicionalno je otvarawe “Berze hrane”, na kojoj se predstavqa celokupni prehrambeni potencijal na{eg kraja i okoline, a potom sledi sve~ano otvarawe manifestacije u 18 ~asova, podsetila je Gorana Tanaskovi}. Pored “Berze hrane” koja }e biti predstavqena u Domu kulture, danas }e biti otvoren i Sajam prate}e industrije u poqoprivredi.

Cane Jovanovi}, iz Udru`ewa povrtara Zabla}a, najavio je bogat kulturno umetni~ki program, u kome }e ve~eras i sutra nastupiti: kulturno-umetni~ka dru{tva “FRA”, “Abra{evi}”, “Milisav Petrovi}”, “Tanasko Raji}” i “Dule Milosavqevi}”, Truba~ki orkestar “Gorana Rankovi}a”, Nemawa i Mi}o Kujunxi} i Aleksandar Ili}, uz pratwu orkestra “Lole”.

Manifestacija “Plodovi Zapadnog Pomoravqa” i program “Berza hrane 2013”, pored velikog broja direktnih u~esnika, okupi}e i mnoge zaqubqenike starih tradicionalnih jela i obi~aja, koji }e u`ivati i u takmi~ewu u pe~ewu prasadi i jagwadi na ra`wu i pripremawu satara{a.

N. R.

SUBOTA, 7. 9. 2013. godine 12,00 - 19,00 PRODAJNA IZLO@BA Sajam prate}e industrije u poqoprivredi 19,00 Kulturno umetni~ki program: - KUD “Milisav Petrovi}” Parmenac, ^a~ak - KUD “Tanasko Raji}”, Qubi} - @KUD “Dule Milosavqevi}” ^a~ak NEDEQA, 8. 9. 2013. godine 10,00 Prijava ekipa za takmi~ewe u pe~ewu prasadi i jagwadi na ra`wu i pripremawu satara{a 10,00 - 19,00 PRODAJNA IZLO@BA i Sajam prate}e industrije u poqoprivredi 11,00 Po~etak takmi~ewa 17,00 Uzimawe uzoraka od strane `irija 17,00 Prvenstvena fudbalska utakmica Omladinac (Zabla}e) - Slatina (Slatina) 19,00 Progla{ewe pobednika i dodela nagrada

STANIMIR MINI] IZ DOWE TREP^E I DAQE NI@E VELIKE ZLATNE MEDAQE

PEHAR ZA NAJBOQU SRPSKU [QIVOVICU “Mini}eva ku}a rakije”, kao dobitnik najvrednijih nagrada i priznawa na sajmovima u Novom Sadu i Kwa`evcu, i daqe ni`e velike zlatne medaqe. I ovoga puta, na jednoj od najzna~ajnijih manifestacija u regionu koja promovi{e “kraqicu vo}a”, na Sajmu {qiva u Ose~ini, koji je odr`an osmi put po redu, od 30. avgusta do 1. septembra, uzorci iz “Mini}eve ku}e rakije” su bili najboqi. Stanimir Mini} iz Dowe Trep~e, pored velikih zlatnih medaqa za rakije od kajsije i kru{ke taki{e, oven~ao se i pobedni~kim peha-

rom za najboqu srpsku {qivovicu.

- Dobiti ove nagrade, u `estokoj konkurenciji, me|u 144 izlaga~a, na 8. me|unarodnom Sajmu {qiva “Ose~ina 2013”, veliko je priznawe, jer je ovo mesto gde se okupqaju najve}i proizvo|a~i {qiva u regionu. Iskreno, sa ovim nagradama (pehar za najboqu srpsku {qivovicu, Velika zlatna medaqa za rakiju od kajsije i Velika zlatna medaqa za rakiju od kru{ke taki{e), nismo zadovoqni, nego prezadovoqni. I sami sebe smo iznenadili - ka`e Stanimir Mini}, podse}aju}i da je na

ovoj manifestaciji, sa brojnim takmi~arima i proizvo|a~ima, i Grad ^a~ak imao svoj {tand, gde su se predstavile tri firme.

U doma}instvu Mini}a je trenutno aktuelno pe~ewe rakije od {qive ranke, a uskoro }e zavr{iti prikupqawe ovih plodova. U ovoj “ku}i rakije” proizvodwa po~iwe sa prvim tre{wama, sledi sa vi{wama, kajsijama... a zavr{ava se sa mu{mulama, ali najvi{e se cene stare autohtone sorte, ka`e Mini}, s ponosom dodaju}i: “I u Ose~ini je potvr|eno da bez starih sorti {qiva nema visokog kvaliteta”.

Ina~e, “Mini}eva ku}a rakije” je dobila i novi dizajn pakovawa, a pored kesa, odnosno drvenih kutija, uradila je i hilzne za ekskluzivno pakovawe.

N. R.

14

DRU[TVO

VETERINARSKA APOTEKA

„LINEA - VET” N

a Qubi} keju, u Ulici bra}e Novi~i} 3A, ve} dva meseca radi veterinarska apoteka “Linea- vet”, vlasnica Stojanke \urovi} i Qiqane Mom~ilovi}, po profesiji veterinara.

- Po{to na Qubi} keju nije postojalo ni{ta sli~no, a nama se posao u veterinarskoj ambulanti koju dr-

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Veliki izbor lekova za sve vrste `ivotiwa. - Hrana, oprema i lekovi za p~ele i golubove

`imo, prili~no smawio, o~ekivali smo da }e te`i{te da se prenese na male `ivotiwe, pa smo odlu~ili da otvorimo apoteku sa dovoqno {irokom ponudom za sve zainteresovane.

Apoteka “Linea-vet” u svom asortimanu ima kompletnu ponudu velikog izbora hrane za kuce, mace, pti~ice i ribice, granuli-

ranu i vla`nu hranu, kobasice, grickalice, vitaminsko mineralne dodatke, tablete... U ponudi su i razli~ite vrste opreme za `ivotiwe, me|u kojima su posudice za hranu, toaleti za mace, pelenice, le`aqke i mnoge druge. Pored hrane i opreme za ku}ne qubimce u

“Linei - vet” je zastupqen i program veterinarskih lekova za sve vrste `ivotiwa, a ono ~ime se ova prodavnica izdvaja od drugih su asortimani hrane, lekova i opreme za p~ele i golubove.

- Jo{ uvek je u toku takmi~arska sezona za golubove,

UZ KUPOVINU I STRU^NA POMO] Vlasnice apoteke Stojanka i Qiqana, sa supruzima dr`e veterinarske ambulante u Trbu{anima i Qubi}u, pa je iz te prakse nastala i “Linea - vet”.

- Po{to smo obe veterinari uvek mo`emo da damo stru~ni savet na{im kupcima, a ukoliko postoji ne{to problemati~no, uvek }emo ih uputiti na pravo mesto gde mogu da dobiju adekvatnu pomo}. marketing 032/342-276

a na{a apoteka raspola`e takmi~arskom i {ampion hranom za ove ptice. Bli`i se i takmi~arska sezona za p~elare, pa je u toku nabavka poga~a i lekova za p~ele - ka`e Stojanka. Ona napomiwe i da su cene proizvoda u apoteci veoma povoqne: - Cene su povoqne, jer se trudimo da mar`a bude mala, ra~unamo na ve}i promet, da i klijenti i mi budemo zadovoqni.

U apoteci “Linea - vet” mo`ete poru~iti `eqenu hranu i opremu za va{e qubimce, a kontakt telefoni su 060/392-0140 i 064/9868308.

I. M.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

15

KULTURA

IZLO@BA FOTOGRAFIJA U NARODNOM MUZEJU POSVE]ENA GODI[WICI PRVOG BALKANSKOG RATA - Srpski vojnik u Prvom balkanskom ratu 19121913. re sto godina srpska vojska krenula je u ostvarivawe vi{evekovnog sna, da srpske zemqe koje su se nalazile u okviru Osmanskog carstva budu oslobo|ene i ujediwene u srpsku dr`avu. Teritorije koje je Srbija oslobodila u Prvom balkanskom ratu nekada su ~inile jezgro srpske sredwevekovne dr`ave i u kolektivnoj svesti srpskog naroda imaju neprocewivu vrednost. Izlo`ba “Juna{tvom u slavu - Srpski vojnik u Prvom balkanskom ratu 19121913” prikazuje te dramati~ne trenutke, prate}i srpskog ratnika pod {ajka~om, obi~nog vojnika, koji je izneo najve}i teret u svim borbama - rekla je Delfina Raji}, direktorka ~a~anskog Narodnog muzeja, otvaraju}i izlo`bu, pro{log petka, u Galeriji Muzeja.

Postavku ~ini izbor od 60 fotografija iz obimne gra|e koja sadr`i vi{e od 500 snimaka, prikupqenih iz muzeja i arhiva kao i privatnih zbirki iz Beograda, Ni{a, U`ica, Smedereva, Vaqeva, Vrawa, Zaje~ara, Prokupqa i ^a~ka. Autori izlo`be su Nemawa Devi}, Vojin Maletkovi} i Smiqana ^akarevi}. Izlo`ba fotografija “Juna{tvom u slavu” realizovana je pod pokroviteqstvom “Slu`benog glasnika” i pod mentorstvom profeso-

P

JUNA[TVOM U SLAVU gu}ile su nam da vizuelno ostvare svoje ciqeve - osloba|a- }a (Tre}a, koja je oslaba|ala Korekontrui{emo rat, zahva- we i podelu teritorija na Balka- sovo i Metohiju da bi se pridruquju}i tome {to je srpska nu, koje su bile pod turskom vla- `ila Prvoj armiji kod Skopqa). vojska ve} tada imala svoje {}u. Srbija je u rat po{la sa oko Na pravcu prema Ra{koj oblafotoreportere, koji su ima- 220.000 vojnika. Na~elnik {taba sti, srpske i crnogorske trupe li zadatak da zabele`e sve, i Vrhovne komande bio je general oslobodile su ~itavu teritoriju na osnovu toga je biStare Srbije. Najve}e bitlo mogu}e rekonstruke koje je Kraqevina Srbiisati ~itav tok Prja vodila tokom rata odivog balkanskog rata. grale su se na prostorima Na fotografijama dana{we Makedonije, Kuse, osim rovova i jumanovska 23. i 24. oktobra ri{awa, vidi i kako 1912, imala je odlu~uju}u vojnici provode svoulogu u kona~nom ishodu je slobodno vreme, rata u Makedoniji. Srpkako se sanitet odnoska vojska umar{irala je u si prema wima, kako Skopqe 25. oktobra, a bitse vojnici i vojska ka kod Prilepa 3. novemophode prema zarobra 1912. donela je tribqenicima, a izlojumf srpskoj vojsci. Bi`ba se simboli~no toqska bitka trajala je od zavr{ava snimcima 16. do 19. novembra. OpsaVojin Maletkovi} i Delfina Raji} sahrane sina jedinca da Jedrena trajala je od 3. ra Filozofskog fakulteta u Beo- srpskog akademika Qubonovembra 1912. do 26. margradu. U ime kolektiva autora mira Kova~evi}a, iz ta 1913. Srpske snage su sa obratio se Vojin Maletkovi}, ugledne beogradske poro- Srpski podoficiri iz [umadije na polo`aju na Kosovu 1912. 50.000 vojnika na ~elu sa Istorijski arhiv [umadije, Kragujevac koji je govore}i o konceptu izlo- dice, kojoj je prisustvoStepom Stepanovi}em ov`be istakao da su `eleli da is- vao ceo Beograd - rekao je de do{le na poziv Bugara, pri~aju pri~u srpskog vojnika pored ostalog Maletkovi}.

Radomir Putnik, a tri armije kraj opsade ozna~io je pobedu Srkoji je ~inio jezgro na{e vojske, Prvi balkanski rat po~eo je 8. nalazile su se pod komandom pre- ba i Bugara, a turske snage su se predvodio vojsku na Kumonovu, oktobra 1912. godine kada je Cr- stolonaslednika Aleksandra Ka- predale srpskoj vojsci. Pora`epod Bitoqem i pod Jedrenima. na Gora objavila rat Turskoj. ra|or|evi}a (Prva i najbrojnija ni u ratu, Turci su se povukli sa - Postavka je koncipirana Uskoro su to u~inile i Srbija i koja je napredovala prema Sko- evropskih teritorija. Mirovni hronolo{ki, od polaska srpskog Bugarska, 17. oktobra, i Gr~ka pqu), generala Stepe Stepanovi- pregovori okon~ani su 30. maja vojnika sa osmehom na licu, tu su 19. oktobra. Sve ~etiri zemqe }a (Druga, u sadejstvu sa Bugari- 1913. u Londonu, a oslobo|ene teraznovrsni rodovi vojske, a fo- sklopile su Balkanski savez sa ma trebalo je da napreduje prema ritorije podeqene me|u saveznitografije s po~etka 20. veka omo- idejom da zajedni~kim naporima Stracinu) i Bo`idara Jankovi- cima...

Z. L. S.

FESTIVAL „ANIMANIMA” U ^A^KU, SEDMI PUT

NOVA INSPIRACIJA, NOVO ISKUSTVO U Domu kulture je sino} otvoren 7. Me|unarodni festival animacije “ANIMANIMA”, a do 8. septembra (do kada }e trajati), qubiteqi animiranog filma }e biti u prilici da ponovo u`ivaju u vrhunskom takmi~arskom programu, koji }e predstaviti deo recentne evropske i svetske produkcije. Predstavili su se ~lanovi ovogodi{weg `irija: @or` [vicgebel ([vajcarska), Andrea Martiwoni (Italija) i Mark Xejms Rols (Belgija) i ekskluzivno je prikazano najnovije ostvarewe kanadskog oskarovca Krisa Landreta “Podsvesna lozinka”. Po otvarawu izlo`be radova francuskog umetnika @an-@aka Ta{|ana u Likovnom salonu, usledila je i prva projekcija glavnog takmi~arskog programa. Takmi~ewe }e se odvijati u tri kategorije: autorski film za op{tu publiku, animirani muzi~ki i reklamni spot i filmovi za decu.

- Onih 56 filmova iz 20 zemaqa u glavnom programu su samo deo pri~e. Drugi, mo`da mawe primetan, ali jednako va`an pogotovu za mla|e gledaoce, su 24 filma u takmi~arskoj konkurenciji filmova za decu i mlade, koji dolaze iz 17 zemaqa, sa svih kontinenata. Ono {to ovaj fe-

stival odvaja od prethodnih izdawa je poseban festivalski dan, a to je subota, 7. septembar, kada }e studenti sa Fakulteta primewenih umetnosti imati priliku da vide ne{to specifi~no iz radionica na{ih gostiju, koji su ujedno i ~lanovi `irija - rekao je, izme|u ostalog, Milen Alem-

pijevi}, umetni~ki direktor festivala.

Tokom festivalskih dana ne}e izostati ni ve} dobro poznati programi “Studio u gostima”, “Dugi metar”, “Portret animatora”, “[kola u gostima”, “Retrospektiva”... i drugi specijalni i prate}i programi, poput tradi-

“ANIMIRAJ (SE)” Kancelarija za mlade, u saradwi sa Festivalom “Animanima” i Studijom “Animatik”, od 3. do 8. septembra, organizuje radionicu animiranog filma pod nazivom “Animiraj (se)”, koju vodi Marica Kicu{i}: - Naziv je simboli~an, a ciq je da se deca i mladi qudi pokrenu, da naprave ne{to kreativno u okviru ove radionice. Tokom radionice, desetak polaznika }e upoznati osnovne tehnike animirawa i na kraju uraditi jedan film, koji }e trajati dva - tri minuta.

Wihov film bi}e prikazan na zavr{noj ve~eri festivala, u nedequ uve~e.

Kancelarija za mlade i “Animanima” su, u utorak uve~e, u Maloj sali Doma kulture, organizovali projekciju filmova sa pro{logodi{weg festivala, sa dru{tveno anga`ovanom temom “Sam ili pojedinac”.

- @elimo da populari{emo ovaj festival me|u mla|om publikom, jer smatramo da “Animanima” predstavqa brend Grada ^a~ka.

Ovaj festival ^a~ak stavqa na mapu Evrope, pa i sveta, u populaciji koja je fascinirana animacijom kao medijumom. @elimo da se mladi probude, ali ne kao masa, ve} kao pojedinci i qudi koji misle svojom glavom. Na{em gradu i dru{tvu uop{te, potrebni su mladi qudi koji govore ono {to ose}aju, misle i rade. Ovi filmovi oslikavaju pojedince u borbi za svoje ja i svoje mi{qewe - ka`e Aleksandar Simonovi}, koordinator Kancelarije za mlade.

Aleksandar Simonovi}, Marica Kicu{i} i Milen Alempijevi}

cionalne izlo`be posve}ene umetnosti stripa, uz prisustvo uglednih gostiju iz Italije, Belgije, [vajcarske, Francuske, Slova~ke, Hrvatske...

Qubiteqi animiranog filma sazna}e vi{e i o novim imenima savremene italijanske animacije, STASH-ovim favoritima iz Latinske Amerike, mra~nom i uzbudqivom svetu Eduara Salijea, u`iva}e u animiranim razglednicama Bastijena Diboaa, majstorskoj trik-animaciji ^arlija Bauersa..., i videti novi festivalski video, ekstravagantnu kreaciju Lazara Bodro`e, Marka Milankovi}a i Aleksandra Proti}a. Smelo kombinuju}i vizuelne elemente klasicisti~kog i modernog, ovaj tim je dao svoje misa-

ono i istovremeno duhovito vi|ewe savremenog animiranog izraza.

Festivalski Gran pri, “Zlatni {tift”, pripa{}e najboqem filmu po mi{qewu stru~nog `irija, a bi}e dodeqena i nagrada “Periskop” za najboqi film za decu, “C&M Special” za najboqu animiranu reklamu ili muzi~ki video, kao i vi{e specijalnih priznawa u razli~itim kategorijama.

Naoru`ajte se radoznalo{}u i dobrim raspolo`ewem, a 7. izdawe festivala vas o~ekuje na jo{ jednom dru`ewu u duhu dobro poznatog slogana: “Nova inspiracija. Novo iskustvo. Animanima”.

N. R.

16

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE

ODR@AN PRVI FESTIVAL GITARE U ^A^KU

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

NAJBOQI NA „JARAKOVOJ GITARI”

Vuk Dra{kovi} „TAMO DALEKO“ voj novi roman „Tamo daleko“, kwi`evnik i politi~ar Vuk Dra{kovi} posvetio je „srpskim vojnicima, oficirima i civilima zaspalim 1916. godine na dnu Jonskog mora“.

U romanu „Tamo daleko“ stvarnost je neverovatnija od svake fantazije, a ko{marna snovi|ewa preta~u se u takvu realnost. U `ivotnoj drami glavnog junaka Vidana ogleda se ceo XX vek Srbije, i doba dana{we, i obrisi onoga {to }e se tek dogoditi. Jo{ dok je bio dete Vidana su pri~e wegovog dede odnosile na dno mora, pored gr~kog ostrvca Vido kraj Krfa, gde bi, me|u algama i {koqkama, sawao sa zaspalom dedinom vojskom. Odatle, iz tog sna, Vidan je video sve. I vreme pro{lo i vreme budu}e. Usnuli na dnu mora umiru tek na kraju XX veka. Wihovi snovi su potopqeni, pobede prometnute u poraze, slava u stid, a ku}a u ru{evinu, u kojoj vra~i sude po kamenom zakonu. Kroz sudbinu glavnog junaka Vidana, Dra{kovi} daje metafori~an prikaz posledweg veka srpske istorije.

Govore}i o romanu „Tamo daleko“ kwi`evnica Qiqana [op je istakla da je u ovoj prozi ostvaren ~udesan spoj istorijskih ~iwenica i halucinantnih snovi|ewa glavnog junaka, u ve~itoj potrazi za istinom, pravdom i smislom. „Vuk Dra{kovi} je na~inio korak daqe od ’Doktora Arona’ u svet kwi`evne imaginacije. On se zapravo vrtoglavo pribli`io i istorijskoj i umetni~koj istini o nama, nekada{wima i sada{wima.“

S

Goran Aran|elovi}

„^ETIRI SLIKE SRPSKE APOKALIPSE“ va satiri~na i istovremeno opora kwiga u izdawu Lagune na originalan na~in slika raspad vrednosti u zemqi koja polako gubi svoj identitet, bez obzira na sunovrat u svetskim razmerama, otkrivaju}i Gorana Aran|elovi}a kao osoben glas u savremenoj srpskoj prozi. U kwizi „^etiri slike srpske apokalipse“ ~itamo ~etiri novele „Deset dana juna“, „Sajxija“, „Konus“, „Finalna revolucija“. Sve su vezane za doga|aje koji se mogu desiti u bliskoj budu}nosti. Sutra, za godinu dana... U noveli „Deset dana juna“, Aran|elovi} pru`a sliku rasula u vojsci i raspada svih vrednosti u dru{tvu koje je izgubilo tle pod nogama u vreme novog sukoba na Kosovu; „Sajxija“ je kwi`evno izuzetno uspela psiholo{ka studija karaktera razli~itih likova u prestonici u danima globalne ekonomske krize pred raspad Evropske unije: sitnih kriminalaca, izgubqenih narkomana, pokvarenih policajaca, korumpiranih lekara i pozitivnih „negativaca“ koji su sebe `rtvovali za svoju najbli`u okolinu jer su bili najsposobniji da se boqe sna|u i opstanu u turbulentno vreme; „Konus“ je pravi mali diplomatski triler u ~ijoj je pozadini bliski nuklearni rat izme|u Rusije i SAD, uzbudqiva pri~a sa politi~kom i kontraobave{tajnom pozadinom koja govori o sudbini mladog bra~nog para, saradnika stranih obave{tajnih slu`bi, koji to kriju jedno od drugog; „Finalna revolucija“ sagledava nastanak i {irewe namerno izazvane svetske pandemije u pri~i o na{im uspe{nim i neuspe{nim qudima...

Aran|elovi} pi{e o savremenoj Srbiji. U svakoj od slika Srbija je `rtva. Nespremna, osiroma{ena, obezglavqena, nesposobna za bilo {ta. Junaci Aran|elovi}evih novela su qudi sa beogradskog asfalta, dovedeni u nemogu}e situacije, u gr~u da opstanu. Uz uverqiv i duhovit dijalog, jezik Aran|elovi}a u kwizi „^etiri slike srpske apokalipse“ je bez mnogo deskripcije i mudrovawa, a rezultat je kwiga koja se ne ispu{ta iz ruku do posledwe stranice Goran Aran|elovi} (Beograd, 1963), od ro|ewa do 2010. godine `iveo je na Dor}olu. U Beogradu je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Bio |ak Prve beogradske gimnazije. Po obrazovawu ma{inski in`ewer. Godine 2010. s porodicom napu{ta Beograd i odlazi na jug Srbije. „^etiri slike srpske apokalipse“ prva je wegova kwiga.

O

David Marton, klasi~na gitara

Danilo Orbovi}, rok gitara

Dragan Hajnrih, xez gitara

ro{log vikenda u ^a~ku je odr`an prvi Festival gitare, koji je nosio naziv “JARAKOVA GITARA”, po Dragoqubu Jarakovi}u Jaraku, poznatom gitaristi i prvom To~kovom u~itequ. Organizator Festivala je bio Dom kulture, pokroviteq Grad ^a~ak, a producent i idejni tvorac Zoran Brankovi}. Festival je bio i takmi~arskog karaktera, pa su se mladi do 20 godina, tokom dva dana takmi~ili u kategorijama klasi~na gitara, rok gitara i xez gitara. ^lanovi `irija su bili profesori ovog instrumenta Reqa Turudi}, Boris Lemai}, Danilo Karamarkovi}, Bata Kosti} i Zoran Brankovi}.

Festival je otvoren izlo`bom “Traga~i za savr{enim tonom”, autora Slobodana Paji}a, koja je bila posve}ena gitaristima koji su obele`ili na{ grad.

- Na`alost, najmawe je bilo fotografija Dragoquba Jarakovi}a Jaraka, ~ije ime i nosi festival, a prikazane su i fotografije Aca Slaviko-

vi}a Gu{tera iz “Belih vi{awa” i Radomira Mihailovi}a To~ka. Na otvarawu izlo`be, ^a~anin Dude Luki}, Jarakov prijateq, odsvirao je nekoliko numera, a on je zaslu`an {to je sa~uvan tonski zapis Jarakove svirke, na osnovu koga je pre nekoliko godina izdat i kompakt disk - ka`e Vesna Petrovi}, glavni urednik programa Doma kulture.

Prvog dana Festivala odr`ano je takmi~ewe u kategoriji klasi~na gitara, pre kog su profesori i ~lanovi `irija Danilo Karamarkovi} i Boris Lemai} odr`ali xez koncert. Za najboqeg muzi~ara u ovoj kategoriji takmi~ilo se sedam mladih gitarista, a odlukom `irija pobedio je David Marton iz Vr{ca.

Tako|e, prvog dana u~enici Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”, Vinka Kova~evi} i Lazar Gli{i} odr`ali su koncert na gitari.

Svi zainteresovani, mogli su drugog dana Festivala poha|ati master klas radionice Reqe Turudi}a, Bate Kosti}a, Borisa Lemai}a i Danila

Karamarkovi}a, a u~esnici takmi~ewa su imali pravo na besplatno poha|awe jednog master klasa.

U kategoriji rok gitara, u kojoj je se takmi~ilo pet u~esnika, pobedio je Danilo Orbovi} iz Beograda, a me|u tri takmi~ara u kategooriji xez gitara, najboqi je bio Dragan Hajnrih, tako|e iz Beograda. Pobednici su dobili plaketu „Jarak sa gitarom“ i 50 hiqada dinara. Na`alost, me|u takmi~arima nije bilo na{ih sugra|ana.

- Iako je jo{ po~etkom juna Festival promovisan i u {kolama i na na{em sajtu, nije bilo mladih ^a~ana na takmi~ewu. S obzirom na to da je ovo bio prvi Festival, ipak smo zadovoqni. Sada znamo gde su bili propusti, koje }emo sigurno popraviti slede}e godine. Program je bio veoma lep i ne{to zaista korisno se doga|alo u na{em gradu, pa mi je `ao {to publika u ve}em broju nije propratila ovaj Festival - rekla je Vesna Petrovi}.

I. M.

P

PRI^E IZ „AUTOBUSA“

LEVA RUKA, DESNI XEP ako se nekada govorilo o onima koji su voleli da zavuku ruke u tu|e xepove, i do|u brzo i lako do nekakve koristi. Danas je to postala pandemija, koja se, po svemu sude}i prenela iz beogradskih autobusa, tramvaja i haustora i na ulice ^a~ka. Neki drznici su po~eli otvoreno, u sred bela dana da otimaju i pqa~kaju narod. Pre neki dan, koleginaca je bila svedok, dva “pajtosa” su na autobuskom stajali{tu kod “Solida” napravila incident. Jedan je agresivno izvadio nov~anik mladom mu{karcu iz zadweg xepa, koji je to primetio na vreme i potr~ao za wim, po~elo je rvawe, jer se kradqivac `estoko opirao. Uprkos tome {to je bio povre|en, pokradeni je jedva uspeo da ga savlada, pritisnuo ga uza zid, dr`ao lopova ~vrsto za ruku, dok nije stigla policija... Niko od stotinu qudi, koji su se tu zatekli nije odreagovao...

Drznik se sirovo opirao i organima reda, a wegov “pajtos” pobegao je u prvi autobus i tako se sklonio...

Da ironija bude ve}a, isto onako,

T

kako gra|ani nisu pomogli pokradenom, nije se ni lopov solidarisao sa lopovom. A pred glavnom po{tom, devoj~ica razgovara sa nekim preko skupog mobilnog telefona i pru`a ruku i prosi... Vreme u kome `ivimo je puno apsurda.

A prime}ujemo i to da nam i neke javne slu`be, na malo perfidiniji na~in svakodnevno zavla~e ruke u xep, zbuwuju}i nas nekakvim novim ra~unima, na~inima obra~unavawa poreza, cene struje i drugih

komunalija. Ako neke procedure ne razumeju obrazovani qudi, kako }e ih razumeti neuki, pa stoje kao “ovce” u redovima po nekoliko sati, da bi prebacili svojih “prepla}enih {est dinara” sa ra~una na ra~un, i tako “jedu” i tu|e dragoceno vreme.

Ko koga ovde zamajava, pitaju se qudi glasno, uvereni da je parola iz naslova u ovoj zemqi, ve} odavno postala legitimna metodologija rada u mnogim oblastima dru{tvenog `ivota.

Z. L. S.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KONCERTOM DUHOVNE MUZIKE ZAVR[ENE 8. LETWE DUHOVNE VE^ERI

SJAJNE SRPSKE ZVEZDE eposredan povod za odr`avawe koncerta duhovne muzike pod nazivom “Sjajne srpske zvezde”, u organizaciji izdava~ke ku}e „Catena mundi” i Dveri, u nedequ, 1. septembra, bio je istoimeni novi muzi~ki album Neboj{e Mastilovi}a, nadahnutog autora savremene duhovne muzike i ~lana grupe „Pirg”, koji se nedavno pojavio u izdawu produkcijske ku}e „^uvari” iz Beograda. Na zavr{noj ve~eri ovogodi{wih, 8. Letwih duhovnih ve~eri u ^a~ku, u prepunom dvori{tu KUD-a „Abra{evi}”, svojim izuzetnim umetni~kim stvarala{tvom duhovne i druge tradicionalne muzike predstavili su se vokalni solista Svetlana Stevi}, Asim Sarvan, Qiqana Popovi}, ~lan grupe „@iva voda”, Neboj{a Mastilovi} sa pesmama sa novog albuma i kao posebni gost, Slobodan Trkuqa, poznati svetski umetnik koji svira na vi{e desetina izvornih instrumenata. Peto po redu duhovno ve~e ovog avgusta uveli~ali su i horovi „Vaznesewski” ~a~anske crkve i „Sveti Nikolaj @i~ki”, ko-

17

KULTURA

N

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Lorin Vajsberger \AVO NOSI PRADU rnebesno, zabavno, skandalozno! Mislite da je va{ {ef do{ao pravo iz pakla? Niste jo{ upoznali Mirandu Pristli...

Luksuz, ekskluzivne `urke, sevawe bliceva i potoci {ampawca. Glamurozni svet mode san je svake devojke. Ipak, postoji i druga strana medaqe...

Andrea Saks, devojka iz malog grada, tek {to je zavr{ila kolex a ve} je na{la posao iz snova – postala je pomo}nica Mirande Pristli, neverovatno uspe{ne i mo}ne urednice ~asopisa Pista. Taj legendarni ~asopis, koji ~itaju najglamuroznije `ene u Wujorku, diktira modu na globalnom nivou, a milioni ~italaca verno slede wegove savete. U Endinom novom svetu, u kojem su naj~e{}e re~i Prada!, Armani!, Versa~e!, `ive samo nemogu}e mr{ave i lepe `ene sa mnogo stila, i zgodni i privla~ni mu{karci obu~eni po posledwoj modi. Me|utim, niko od tih naizgled savr{enih qudi ne usu|uje se da ka`e ne Mirandi, pa ni Andrea nije izuzetak. Me|utim, kako vreme prolazi a Mirandini prohtevi postaju `e{}i, ona shvata da se iza blistave fasade glamura krije i tamna strana, i da taj posao za koji bi milioni devojaka umrli, mo`da mo`e i wu da ubije. Pa ~ak i ako pre`ivi, da li zbog toga treba da |avolu proda du{u?

U

ji deluje pri ateni~koj crkvi, a prisutnima su se obratili Bo{ko Obradovi}, u ime organizatora, i Dejan Pavlovi}, izvr{ni producent albuma „Sjajne srpske zvezde”. Zajedni~ki nastup svih u~esnika izazvao je ovacije publike, a koncert je odr`an u ~ast 900. godi{wice ro|ewa velikog `upana Stefana Nemawe - Svetog Simeona Miroto~ivog, 200. godi{wice od ro|ewa Petra II Petrovi}a Wego{a i 200. godi{wice od pogibije Hajduk Veqka Petrovi}a.

- Organizatori su uo~ili da na kulturnoj mapi Srbije duhovna muzika, kao izuzetno bogata grana srpskog umetni~kog i duhovnog stvarala-

{tva, nema svoj festival, niti je dovoqno zastupqena u na{im medijima i na drugim obrazovnim i kulturnim forumima. Izdava~ka ku}a „Catena mundi” i Dveri `eleli su ovim koncertom da makar na tren popune tu prazninu, sa `eqom da idu}ih godina ova manifestacija postane redovna i preraste u Festival duhovne muzike, kome bi grad ^a~ak bio doma}in. Tako bi pored festivala frule i trube, ^a~ak dobio jo{ jedan zna~ajan festival po kome bi postao prepoznatqiv na kulturnoj sceni Srbije - ka`e Bo{ko Obradovi}.

Z. L. S.

MOJ SUSRET SA KWIGOM TOMISLAVA NOVAKOVI]A

„ETIKA I POLITIKA” Stari (Grci) su smatrali da je vreme kad ~ovek treba da se posveti filozofiji vezano za wegove zrele godine, kada je spreman za sve virove `ivota. Tada mo`e da digne pojavni svet u nebeske visine blizu bogova i u duhovnom `ivotu ima zajednicu sa wima. Sve treba prvo posejati a posle mnogo vremena i po`weti. Poseje{ re~ “sre}a”, a nikne “Sre}a je te`i{na kategorija iz koje sve polazi i ka kojoj sve dolazi.

Potreba deteta za hranom, za blisko{}u, svakom `eqom uvek ukqu~uje neko sretawe, susretawe koje izaziva prijatnost ili neprijatnost, radost ili bol... To je od po~etnog oseta i svakog drugog ~ula, opa`aja mirisa, ukusa, vida, sluha, ili misli, re~i, ose}aja, na mikro ili makro nivou uvek neko sretawe, susretawe sa spoqa{wim, unutra{wim svetom qudi, stvari, doga|aja... To je ona metafizika mirisa, ukusa, dodira, koja od pojedina~nog, po~etnog, do zavr{nog mirisa istine i ukusa qubavi tra`i fizi~ko, metafizi~ko sve-jedno, jedno-sve”. A po`we{: Sresti se u dobru, u srcu, sredi stvari, vladaju}oj puno}i tela, du{e, duha koji sve osmi{qava. Ni pojedina~na `eqa, korist bilo kojeg konkretnog dobra nije svrha sama po sebi, nego samo celovita sre}a. Ideal najkonkretnije, najvlastitije sre}e je causa finalis svih ostalih uzroka koji uobli~ava svako … svrhovito kretawe. Srce u sredi{tu tela, du{e neprekidno sagledava, odmerava sve strane u potrazi za sre}om. Heraklit ka`e: “Te{ko je boriti se sa srcem: jer {to god `eli kupuje za du{u svoju “.

Re~ “sre}a” je u zajedni~ku ba{tu filozofije posejao Mil, a dok je rasla do `etve pothrawivali su je Aristotel i Heraklit. Autor ove kwige je sticajem okolnosti bio prisutan na `etvi. Za nekoga vreme ide od pro{losti ka budu}nosti, za nekoga obrnuto, a mnogi znaju da vreme tu kao i da nepostoji. Amorfno je. Zar je onda problem {to neko govori sa `ivim Kantom. “On tu u diskusiji sa mnom nije imao {ansu, jer se ne mo`e empirijski razmi{qati o stvarima du{e koje nam daje Bog”. Ne, ne potcewuje on tu velikog filozofa, ve} ga greje svojom du{om i mislima. Samo jasno sagledava sa ~im se ne sla`e od onoga {to on pri~a, jer ako Kant ka`e: “... Da je morao da uni{ti znawe da bi oslobodio

mesta za veru ...”, za{to nije krenuo od we?

Te{ko je diskutovati o politici, a da ostane{ u vodama filozofije. Desno je omiqeni Platon, pa i Aristotel. Vole oni jak polis koji zna~i `ivot. Za prvog pravedna dr`ava podra`ava najvi{u ideju dobra i svako radi svoj posao u skladu sa vrlinom, za drugog pravedenost uravnote`uje sve vrlina u gradu – dr`avi kao najve}em politi~kom dobru.

Onaj koji pri~a da je levo (Mil), zapravo nije. Wegova sintagma ”najve}a sre}a najve}eg broja qudi” koja ima za ciq liberalan i slobodan poredak samo je re~, a u stvarnom `ivotu taj utilitaristi~ki ra~un sre}e (utilitas-korist ), se pretvara u najve}u sre}u najmaweg broja qudi, odnosno najve}u nesre}u najve}eg broja qudi.

Desno su i Hobs (“homo homini lupus est”) i Ni~e (“ isticawe dobrote je znak slabosti i lukavstvo slabih protiv jakih”), zatim evolucionisti, koji prihvataju opstanak jakih i snala`qivih na ra~un slabijih. Iako po vokaciji levi~ar i Marks podr`ava jedan vid utilitarizma. I mada u osnovi wegovog u~ewa le`i imanentni humanizam (“homo homini homo est”), put do op{teg blagostawa poplo~an je revolucijom.

Kako tu da se bude nepristrastan? Dobro mo`e da se izdvoji i odvoji, ali svako dru{tvo podrazumeva neko shvatawe pravednosti. [ta }emo sa wom? I kao {to po Kantu imamo spoqa{we ~ulo (prostor) i unutra{we (vreme), u politici imamo dobro (u nama) i pravednost (u dru{tvu).

Zavr{nica kwige je kruna svega. Autor se pita: “Da li mo`e dobro da bude samo ne ~iwewe zla?”. Odgovor je decidiran – ne! Da bi bio dobar mora{ da ~ini{ dobro. To mora da izvire iz tvoje du{e. Taj vi{ak koji drugom daruje sre}u je ono iskonsko “dobro”. Samo ako prihvatimo ~iwenicu da je “treba” starije od “ jeste” imamo {anse da zakrpimo taj jaz izme|u wih, jer ono “treba” izvire iz na{e du{e, kao {to i sama slobodna voqa prihvata ono “jeste” kada ga vidi, ~uje i miri{e...

Kant je sve u~inio da bi na{ao mesto veri, a Tomislav za razliku od wega veruje.

Ova kwiga potvr|uje pravilo da filozofijom treba da se bave zreli qudi, time {to je izuzetak. Pred sobom imamo jedno dete u telu zrelog ~oveka, koje se sre}no {eta filozofskim livadama. Svesno da oplo|uje sve ~ega se dohvati on luta. I neka slobodno luta. Samo neka nam nekim novim kwigama podari deli} svoje sre}e. Onaj koji daruje je iskonski dobar.

Mihailo Lukovi}

Lorin Vajsberger \AVO SE SVETI astavak koji ste nestrpqivo ~ekali skoro ~itavu deceniju! \avo se najzad vratio po svoje – naravno, sa stilom!

Pro{lo je skoro deset godina otkako je Andrea Saks dala otkaz Mirandi Pristli i napustila posao iz snova za koji se ispostavilo da je posao iz najgore no}ne more. Udru`ila je snage sa Emili, nekada{wom saradnicom i qutom suparnicom, i pokrenula otmen ~asopis o ven~awima koji je brzo postao nezaobilazno {tivo svih mladih pomodara.

Osim uspeha na profesionalnom planu, Endi je upoznala qubav svog `ivota. To je Maks Harison, potomak ~uvene porodice medijskih magnata, uspe{an i neverovatno zgodan mladi} sa liste najpo`eqnijih ne`ewa. Wihovo ven~awe bi}e dru{tveni doga|aj godine, a svi prijateqi i porodica okupi}e se da proslave zajedno sa sre}nim parom. Endi je na vrhu sveta.

Ali, karma je ~udo. Na samo jutro ven~awa, pro{lost }e pokucati na Endina vrata, a svadbena groznica pretvori}e se u ledenu strepwu. Iako to ni u snu ne bi pomislila, svi napori da izgradi sre}niji, novi `ivot vrati}e je tami kojoj je jedva umakla – i baciti je pravo pred noge samom |avolu...

N

18

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

- TV GALAKSIJA PETAK 6. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r.

13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 7. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 8. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 9. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICI-

CA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r.

14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 10. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 11. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 12. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r.

21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ZDRAVSTVO

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

ZNA^AJ NEGE STOPALA I RUKU

CENTAR ENERGIJE I LEPOTE

„LEPONOGA BETTY” P edikir (nega stopala) je zna~ajna delatnost koju nudimo u na{em centru.

Svrha ovog tretmana je nega ko`e stopala i noktiju na nogama, u ciqu o~uvawa wihovog zdravqa i izgleda. Negu obi~no po~iwemo kada se na stopalima pojavi neki problem. Stalna nega, uz primenu pravilnog le~ewa i kontrole, mo`e zaustaviti o{te}ewa i spre~iti {irewe bolesti.

Pedikir zalazi u oblast medicine (urasli nokti, otoci, `uqevi, tvrda ko`a, o{te}eni nokti), kozmeti~kih programa (masa`e stopala i estetski uslov), sterilizacije instrumenata koji se koriste.

Pedikir mora da poznaje promene na nogama, bolesti nogu, pravila o dezinfekciji, podru~ja zaraze, sanitarno higijenske promene.

Pedikir ne radimo kod procesa zapaqewa, sve`ih povreda, noktiju i nogu komarketing 032/342-276

je bole, pojave crvenila, pojave otoka na nogama i noktima.

Pre svakog po~etka tretmana, klijentu otvaramo elektronski karton i na taj na~in vodimo wegovu evidenciju, da li je dijabeti~ar,

da li ima pro{irene vene ili neko drugo oboqewe, koje moramo uzeti u obzir tokom intervencije.

Klijent se sme{ta u posebnu kabinu gde radimo program, na udoban le`aj, a na raspolagawu su mu aktuelna {tampa, kafa, ~aj...

Stopala se stavqaju u specijalnu kupku 15 do 20 minuta, koja dezinfikuje noge i omek{ava ko`u i nokte.

Nakon toga, stopala se bri{u, skida se lak, ako ga ima i vr{i se pregled. Za odstrawivawe tvrde ko`e i noktiju koriste se specijalni preparati. ^iste se kanali zanoktica, odstrawujemo zanoktice (po `eqi klijenta), odstranimo klavuse, dezinfikujemo stopala. Nanosimo kremu i radimo masa`u stopala (osim ako nije po`eqna u odre|enim slu~ajevima). Zavr{na faza je lakirawe noktiju i preporuka nege kod ku}e, kao i preporuka kada ponovo do}i. U proseku se dolazi jednom mese~no na kompletan program pedikira.

Preporu~ujemo i parafinski tretman ruku i stopala, zbog termi~kog i mehani~kog dejstva. Termalno dejstvo uti~e na poboq{awe krvotoka, limfotoka, metabolizma tkiva {to daje ko`i elasti~nost. Meha-

ni~ko dejstvo ima kompresivni karakter, jer pri hla|ewu ste`e. Sveukupan efekat parafina je hidratacija ko`e, relaksacija mi{i}a, boqa pokretqivost zglobova. Posebno prija osobama obolelim od reume.

Posle tretmana, instrumenti se kompletno sterili{u i pripremaju za drugi. Kontrolu instrumenata i aparata za sterilizaciju, obavqa zdravstvena ustanova nadle`na za evidenciju o ispravnosti celog postupka. Osoba koja obavqa posao pedikira, manikira i izlivawa noktiju u Centru “ Leponoga Betty“ je Sowa Mitrovi}, obu~eni i dugogodi{wi radnik.

Nadam se da sam podstakla zna~aj tretmana pedikira, u pitawu su zdravqe, i naravno lepota, jer dolazite u “ Leponogu Betty”.

S po{tovawem, vlasnica i direktor Centra g-|a Slavica Popara Jovanovi}

19

22

SAOBRA]AJ

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U ^A^KU ZAVR[EN TRE]I SEMINAR ZA VOZA^E KOJIMA JE ODUZETA DOZVOLA

POPRAVNI ZA NESAVESNE

Ma{insko-saobra}ajnoj {koli u utorak je zavr{en jo{ jedan seminar za voza~e koji su zbog 18 i vi{e kaznenih poena ostali bez dozvole. Agencija za bezbednost saobra}aja organizovala je po tre}i put seminar u ^a~ku. Poha|ali su ga uglavnom ^a~ani, ali i nekada{wi voza~i iz drugih gradova. Svi su odslu{ali 40 ~asova i u utorak polagali zavr{ni ispit.

Sa wima je radio tim stru~waka Agencije za bezbednost saobra}aja.

- Kada voza~ima bude oduzeta dozvola i plate kazne, od tada mora da pro|e 90 dana da bi mogli da se prijave za seminare. Posle odslu{anih predavawa i polagawa zavr{nog ispita, oni podnose policijskim upravama sertifikate da su zavr{ili na{u obuku i zahtev za ponovno dobijawe voza~ke dozvole.

Do tada, ne mogu sedati za volan i zato na na{im seminarima nema

U

prakti~nog dela - ka`e Nina Dragutinovi} Jovanovi}, psiholog ABSS. Iako bi na prvi pogled seminari mogli da izgledaju suvoparno, s obzirom na to da su zasnovani na teorijskoj nastavi, ~asovi su sasvim druga~iji i prevshodno bazirani na radionicama. Svaka radionica podrazumeva razgovore i aktivno u~e{}e svih prisutnih.

- Na{e grupe su male i uglavnom sastavqene od {est do 12 qudi i ne dr`imo klasi~na predavawa.

Svi polaznici su ranije polo`ili voza~ki ispit i imaju osnovna znawa o saobra}aju. Ve}u pa`wu posve}ujemo prekr{ajima i diskusiji o tome za{to su ih na~inili i kako da se ubudu}e pona{aju bezbednije u saobra}aju. Imamo posebne radionice na kojima govorimo o alkoholizmu, agresivnoj vo`wi, kako biti humaniji prema ostalim u~esni-

NOVA [ANSA U [APCU I SUBOTICI Osim u ^a~ku, ovih dana su organizovani seminari za voza~e koji su ostali bez dozvole u Beogradu i Novom Sadu. ^asovi u Ni{u po~eli su u sredu, 4. septembra. Kandidati koji su propustili nastavu u ovim gradovima, novu {ansu imaju u [apcu 24. septembra i u Subotici 25. septembra. Nastava je u popodnevnim satima, od 17 do 20 ~asova. Detaqne informacije o na~inu prijavqivawa i poha|awu seminara dostupne su na sajtu Agencije za bezbednost saobra}aja.

Nina Dragutinovi} Jovanovi}, psiholog ABSS

cima u saobra}aju, {ta uraditi u slu~aju saobra}ajnih nezgoda, promenama koje je doneo novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju, a podse}amo i na pravila.

Strogo se pridr`avamo i pravilnika po kome organizujemo seminare, tako da nema izostanaka. Oni koji nisu odslu{ali svih 40 ~asova, a to nam se jo{ nije dogodilo, ne mogu da iza|u na ispit provere znawe, ve} bi morali da se vrate na po~etak - napomiwe Nina Dragutinovi}.

Praksa predava~a pokazala je da su u ^a~ku voza~i ostajali bez dozvola zbog vo`we u alkoholisanom stawu, preticawa na punoj liniji, prekora~ewa brzine. Ne retka pojava u Srbiji, pa i kod nas je prolazak kroz crveno svetlo. Poje-

dini biv{i voza~i poha|ali su seminare zbog vo`we bez dozvole ili upravqawa neregistrovanim automobilom. Sve su to prekr{aji koji donose dosta kaznenih poena.

Agencija za bezbednost saobra}aja organizuje “popravni” za biv{e voza~e od juna 2012. godine. Prema re~ima Nine Dragutinovi}, jo{ uvek je rano govoriti o tome da li su polaznici posle zavr{enog seminara pa`qiviji voza~i, ali za sada ohrabruje podatak da niko nije ponovo poha|ao kurs.

- Na ~asovima dosta govorimo i o alkoholizmu. Ovo nisu radionice za odvikavawe, ali svaki polaznik mora nau~iti da u budu}e strogo odvoji alkohol i

vo`wu. Na primer, ako idete na neko veseqe, morate ranije razmi{qati o prevozu, a ne posle tre}e ~a{ice.

Na{ zadatak je da starinovi voza~i u~vrste strategiju odgovornog pona{awa u saobra}aju. Na radionicama svakodnevno zapa`amo promene. Qudi nam vrlo ~esto ka`u da vi{e puta ponavqaju drugima da budu pa`qivi u saobra}aju. Oduzimawe voza~ke dozvole mo`e dosta da promeni qudima `ivot. Pojedinci su zbog toga mewali radno mesto, ako su ranije

radili kao profesionalni voza~i. Posle seminara polaznici nam ka`u da totalno druga~ije rami{qaju i vi{e obra}aju pa`wu na druge qude u saobra}aju, naro~ito pe{ake - navodi na{a sagovornica.

Poha|awe seminara za voza~e koji su ostali bez dozvole dobro “udara” i na xep. ^asovi ko{taju 25 hiqada, zavr{ni ispit 15, a sertifikat tri hiqade dinara. Za{to uzalud potro{iti pare za solidno porodi~no letovawe ili hiqade drugih potrep{tina i u`itaka?

Z. J.

U CIQU VE]E BEZBEDNOSTI U^ENIKA

SASTALI SE POLICAJCI I DIREKTORI [KOLA astanak sa predstavnicima {kola i [kolske uprave inicirala je Policijska uprava, kao i prethodne godine uo~i po~etka {kole, ali ovoga puta se odazvao veoma mali broj predstavnika obrazovnih ustanova.

Analiziraju}i stawe bezbednosti u~enika u prethodnoj {kolskoj godini, policijski slu`benik Dra{ko Darijevi} je konstatovao da je stawe “zadovoqavaju}e, ali daleko od dobrog”.

- Nije bilo te`ih posledica po `ivot i zdravqe, a naj~e{}e je bila ugro`ena imovina u~enika. Slu~ajevi nasiqa izme|u dece obi~no se zavr{avaju raz-

S

govorom sa stru~nim saradnicima, a u ekstremnim situacijama, kada do|e do tu~e izme|u dece koja su prekr{ajno odgovorna, mi podnosimo prekr{ajne i krivi~ne prijave - kazao je Darijevi}.

Broj predstavki koje roditeqi podnose [kolskoj upravi je smawen, kao i broj pritu`bi na nasiqe koji je stigao u {kole, izjavila je prosvetna savetnica Rada Karanac.

- Iz {kola nam je u toku pro{le godine stiglo svega deset prijava, {to govori o tome da one pronalaze na~ine da spre~e nasiqe naglasila je Karanac.

Radi unapre|ewa bezbednosti u~enika, predstavnici

policije, zakqu~ak je ovog sastanka, moraju biti efikasniji u razja{wavawu krivivi~nih dela i otkrivawu po~inilaca, dok je preventiva zajedni~ki posao policije i obrazovnih ustanova, pri ~emu posebna pa`wa mora biti usmerena na edukovawe u~enika,

kako bi umeli da prepoznaju nasiqe i za{tite se od wega. Predstavnica [U je podsetila da je sedam {kola u Moravi~kom okrugu obuhva}eno programom “[kola bez nasiqa”, a pozitivno su oceweni i rezultati projekta “[kolski policajac”, koji funk-

cioni{e ve} deset godina, ali samo na teritoriji grada. Predstavnici policije najavili su nastavak projekta “Bezbedno detiwstvo, razvoj bezbednosne

kulture mladih”, ~ija je realizacija po~ela pre tri godine, a podrazumeva odre|en broj predavawa za u~enike petog razreda.

E.V.

23

LU^ANI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SA SEDNICE SABORSKOG ODBORA

POZITIVNE OCENE SABORU TRUBA^A

a sednici Saborskog odbora, koja je odr`ana ove sedmice u Gu~i, analizirani su svi segmenti 53. Sabora truba~a, po~ev od realizacije programskih sadr`aja, pa do pojedina~nih aktivnosti svih slu`bi, koje su u~estvovale u realizaciji manifestacije. ^lanovi Saborskog odbora su konstatovali da je Sabor protekao u najboqem mogu}em redu i da su sve slu`be funkcionisale dobro.

Brojne pohvale upu}ene su pripadnicima policije i ekipama zdravstvenih radnika, bez kojih bi bilo neizvodqivo odr`avawe jedne ovoliko pose}ene manifestacije. Re~i hvale izre~ene su i na efikasnost Elektrodistribucije, koja je uspe{no obezbedila stabilno snabdevawe strujom tokom svih saborskih dana. Bilo je i kriti~kih osvrta povodom stihijnog formirawa kampova, na mestima koja nisu predvi|ena za te namene, kao i poku{aja pojedinaca da bespravno uzurpiraju javno zemqi{te tokom Sabora, kako bi, postavqawem tezgi bez i~ijeg ovla{}ewa, pribavili li~nu korist.

Generalno uzev, 53. Sabor truba~a je pobrao pozitivne ocene, a sve {to je uo~eno kao nedostatak u pojedinim segmentima wegove realizacije, izre~eno je u konstruktivnom dijalogu, kako bi se definisale jasne smernice u pripremama za narednu truba~ku smotru.

- Svi programski sadr`aji su ispo{tovani do maksimuma i realizovani onako kako je i planirano.

Na na{e veliko zadovoqstvo, Gu~a je ugostila sabora{e sa svih meridijana i svi su u`ivali u dobrom programu i provodu, {to i jeste bio na{ osnovni ciq. Konstatovali smo da je tokom ovogodi{weg Sabora bilo i odre|enih propusta, pa }emo nakon temeqne analize precizirati {ta bi trebalo promeniti, kako bi naredna smotra bila jo{ uspe{nija. Zadovoqni smo i finansijskim efektima Sabora. Iako izve{taj jo{ uvek nije kompletiran, sa sigurno{}u procewujemo da }e rezultati Sabora u kona~nom ishodu biti pozitivni. Zahvaquju}i tradicionalnim sponzorima Sabora, Vladi Republike Srbije, koja je i pre po~et-

N

ka manifestacije prebacila odre|ena sredstva za organizovawe predtakmi~ewa, kao i svim javnim preduze}ima, slu`bama i ustanovama, koje su u~estvovale u realizaciji ostvareni su odli~ni finansijski efekti - istakao je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine i Saborskog odbora, dodaju}i da pred organizatorima stoji veoma ozbiqan zadatak da do narednog Sabora osmisle boqi sistem kori{}ewa i izdavawa javnih povr{ina.

IZDAVAWE JAVNIH POVR[INA OBUHVATITI POSEBNIM PRAVILNIKOM ^lanovi Saborskog odbora su konstatovali da bi najboqe bilo da se oblast kori{}ewa i izdavawa javnih povr{ina reguli{e posebnim pravilnikom, koji bi do detaqa razradio sve pojedinosti. Bilo je i predloga da se na jed-

izneo stav da bi sponzorska sredstva trebalo usmeriti na stvarawe boqih infrastrukturnih i svih drugih uslova u ciqu unapre|ewa Sabora, a ne neke druge oblasti. Predlo`io je i da se raspi{e me|unarodni tender za marketin{ku agenciju koja }e u narednom periodu brinuti o promociji Sabora, sponzorstvima i svim drugim neophodnim aktivnostima,

formirawe kampova, koje je bilo posebno izra`eno tokom Sabora, ubudu}e mora suzbiti, a jedini na~in je da se obezbede i po savremenim standardima urede posebni prostori za tu namenu. Tek tada }e imati uslove da registruju boravak svakog kampera i uredno naplate boravi{nu taksu.

- Ove godine smo ponovo imali jednu ru`nu sliku.

odbora je jasno predo~eno da bi trebalo obezbediti alternativne izvore vode, koji bi se koristili u nepredvi|enim situacijama, kao {to je pucawe vodovodne cevi u Prijanovi}ima posledweg saborskog dana.

- Prva mogu}nost je da iskoristimo kapacitete fabrike vode u krugu preduze}a “Milan Blagojevi} Namenska”. Ulagawem u novu opremu za pre~i{}avawe vode, dobili bismo dobar alternativni izvor vode. Druga opcija je vodosnabdevawe iz jezera u Vu~kovici. Prognozira se da dolaze veoma su{ne godine. Osim za pi}e, vodu iz jezera bismo mogli da koristimo i za navodwavawe, a to bi Draga~evu zna~ilo mnogo. Podrobno }emo razmotriti obe mogu}nosti, kako bismo odabrali povoqniju i {to pre delovali - rekao je Sretenovi}.

DOBRA TURISTI^KA PREZENTACIJA DRAGA^EVA

Otvaraawe 53. Sabora truba~a, 5. avgust 2013.

nom mestu lociraju tezge, kako bi ulice varo{ice bile slobodne za {etwu i veseqe sabora{a. Kako je istakao Dragan [u{i}, predsednik Skup{tine op{tine Lu~ani i ~lan Saborskog odbora, trebalo bi pokrenuti inicijativu da se dopuni odluka o organizaciji Sabora, kako bi se otklonile sve uo~ene nepravilnosti. “Svi koji imaju koristi od Sabora truba~a, trebalo bi ne{to i da ulo`e, kako bi se manifestacija unapredila”, naglasio je [u{i}. On je

kojima se na osnovu sklopqenog ugovora do sada bavio beogradski “Profajl”.

Kako je obrazlo`io, Draga~evski sabor truba~a je davno prerastao lokalne okvire i postao manifestacija svetskog ranga.

OBEZBEDITI SAVREMENE PROSTORE ZA KAMPOVAWE Prema vi|ewu ~lanova Saborskog odbora, ovogodi{wa truba~ka smotra je pokazala da se stihijno

Kamperi su masovno boravili pored Belice, a tako|e i u krugu Bolnice. Borili smo se da taj problem razre{imo, ali nismo u tome imali mnogo uspeha.

Nismo hteli da koristimo neke rigoroznije mere, jer smo `eleli da sa~uvamo tradiciju dobrih doma}ina. Kako bismo izbegli ovakve pojave, mora}emo da do narednog sabora obezbedimo i uredimo mesta za kampovawe, jer se sve vi{e stranih turista opredequje za takav vid odmora - istakao je Sretenovi}.

Na sednici Saborskog

Turisti~ka organizacija Lu~ana je organizovala info pult na kome su posetioci Sabora dobijali informacije o svim programskim sadr`ajima.

Istovremeno, bio je to i promotivni {tand turisti~ke ponude Draga~eva.

Kako isti~e Milan Rai~i}, direktor Turisti~ke organizacije, Gu~u je ove godine za vreme Sabora posetilo oko 40.000 stranih turista, koji su informacije o saborskim de{avawima dobijali na info pultu, a to im je itekako olak{alo boravak u prestonici trube. Turisti~ka organizacija se brinula i o sme{taju u~esnika i go-

stiju Sabora i preko we je rezervisano oko 1.200 no}ewa. Po prvi put su svi truba~ki orkestri, 21 doma}i i osam stranih, bili sme{teni u samom jezgru Gu~e. Organizovana je i slu`ba vodi~a za strane orkestre, u kojoj su radili mladi turizmolozi sa podru~ja Draga~eva.

- Turisti~ka organizacija je ostvarila i dobru saradwu sa medijima. Dali smo zavidan broj intervjua za doma}e, ali i strane medijske ku}e i nastojali da {to boqe predstavimo Sabor truba~a i sve druge turisti~ke potencijale Op{tine. Ostvarili smo i dobru komunikaciju sa turisti~kim agencijama iz inostranstva, pre svega sa holandskom i belgijskom, jer preko wih svakog avgusta u Gu~u sti`e oko 500 turista zemaqa Beneluksa.

U saradwi sa Turisti~kom organizacijom Srbije, na Saboru je prezentirana i celokupna turisti~ka ponuda na{e zemqe, jer ovu manifestaciju pose}uje izuzetno veliki broj stranaca. Svoje promotivne {tandove su imale i turisti~ke organizacije ^a~ka, Aleksandrovca i Brusa - istakao je Rai~i}, dodaju}i da je Turisti~ka organizacija organizovala za strane i doma}e novinare “Turisti~ku razglednicu”, {to je zna~ajno doprinelo promociji turisti~ke ponude draga~evskog kraja.

Akreditacije za ovogodi{wu truba~ku smotru dobilo je 240 novinara, od kojih su 60 iz inostranstva.

Rai~i} ka`e da je ovogodi{wi sabor, prema proceni organizatora, posetilo oko 450.000 turista.

V. S.

24

LU^ANI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRAGA^EVSKE OSNOVNE [KOLE SVE^ANO DO^EKALE PRVAKE

PRVI [KOLSKI PRIBOR, DAR LOKALNE SAMOUPRAVE rvi dan {kolske godine se naj~e{}e pamti kao ne{to najlep{e u `ivotu. Da se ova lepa tradicija nastavi, pobrinuli su se prosvetni radnici i u~enici O[ “Milan Blagojevi}” u Lu~anima, koji su za nove {kolarce priredili vrlo upe~atqivu priredbu dobrodo{lice. Prvi razred u ovoj {kolskoj ustanovi poha|a}e 54 u~enika, 10 vi{e nego u pro{loj godini. Po ~etiri prvaka imaju izdvojena odeqewa u Markovici i Puhovu, a po jednog u Krstacu i Dowoj Kravarici.

Radojka \or|evi}, direktor {kole, uputila je re~i dobrodo{lice prva-

raspola`emo ula`emo u vas. Op{tina Lu~ani je prepoznatqiva po tome da vodi ra~una o mladim nara{tajima i obezbe|ewu adekvatnih uslova za wihovo {kolovawe - istakao je Sretenovi} u svom pozdravnom govoru |acima prvog razreda.

Prvaci u O[ “Milan Blagojevi}” su raspore|eni u dva odeqewa, kod u~iteqica Qiqane Bo`ani} i Cane Ja}imovi}. Ina~e, u ovoj {kolskoj godini nastavu u {koli poha|a 460 |aka.

- Broj u~enika se nije zna~ajno smawio, tako da za na{e prosvetne radnike ima dovoqno posla. Svi }emo zadr`ati svoja radna

P

OSNOVNA [KOLA U KOTRA@I UPISALA 12 PRVAKA I po~etak {kolske godine u Osnovnoj {koli “Kotra`a” protekao je u znaku dobre tradcije. Male |ake prvake su do~ekali u~enici drugog razreda, uz prigodan pozdravni program, u sve~ano ukra{enoj u~ionici, u kojoj }e i poha|ati nastavu. Igrom i pesmom uveli su ih u prvi {kolski dan i |a~ke obaveze. Posle u~iteqice, prva~i}ima se obratio i Veselin Jovanovi}, pomo}nik predsednika op{tine, i podelio paketi}e najneophodnijeg {kolskog pribora, koje im je za sre}an po~etak {kolovawa obezbedila lokalna samouprava.

- Sa velikom rado{}u smo do~ekali prvake i pripremili im sjajan do~ek.

Kako to i dolikuje, dobru tradiciju, u duhu najstarije {kolske ustanove u Draga~evu, svake godine nanovo nastavqamo. Prema dokumentaciji i arhivskoj gra|i Istorijskog muzeja u ^a~ku, prva {kola u zaseoku ^akarevi}i otvorena je 1822. godine i sa mawim prekidima radi sve do danas. Ove navode su nam potvrdili i me{tani varo{ice, me|u kojima i Mom~ilo Mijailovi}, ugledni doma}in i starosedelac Kotra`e - istakao je direktor {kole Milan Sari}.

U prvi razred Osnovne {kole u Kotra`i ove {kolske godine je upisano 12 u~enika.

cima, po`elev{i im puno uspeha u budu}em {kolovawu. Izrazila je zadovoqstvo {to u ovoj {kolskoj godini ima vi{e prvaka i {to je, uz pomo} roditeqa i lokalne samouprave, opstalo izdvojeno odeqewe u Dowoj Kravarici, kome je pretilo zatvarawe.

Prvake i wihove roditeqe pozdravio je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, uputiv{i im srda~ne re~i dobrodo{lice. On je istakao da je prvi dan {kolske godine bitan za roditeqe, decu i u~iteqe, jer ozna~ava po~etak novog poglavqa u `ivotima najmla|ih sugra|ana.

- @elim da vam ovaj dan ostane ~itavog `ivota u pam}ewu, jer od danas po~iwete da gradite sebe. @elim da budete toliko dobri - da se vama ponose roditeqi i {kola. Trudi}emo se da sve ono ~ime

mesta. Unapre|ewe obrazovnog sistema u svim segmentima je strategija na{e lokalne samouprave, tako da imamo odli~ne uslove za nastavni proces.

Nadamo se da }emo narednih godina zabele`iti i blagi rast broja u~enika, jer o~ekujemo pozitivne efekte stimulisawa ra|awa, koje je svrstano u prioritete Op{tine - rekla je Radojka \or|evi}.

Priredbe dobrodo{lice za |ake prvake organizovane su i u ostalim osnovnim {kolama u Draga~evu, a u prvi razred na ovom podru~ju upisano je ukupno 154 u~enika. Da proslava bude jo{ uspe{nija, svoj doprinos je pru`ila i lokalna samouprava, koja je za sve prvake na podru~ju op{tine Lu~ani obezbedila prigodne poklone.

V. S.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

25

OGLASI

Javni konkurs za imenovawe direktora D.O.O. Nau~no tehnolo{ki park ^a~ak Skup{tina Nau~no tehnolo{kog parka ^a~ak na osnovu ~lana 219. Zakona o privrednim dru{tvima ("Slu`beni glasnik RS", broj 36/2011 i 99/2011) i ~lana 14. Ugovora o osnivawu Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park ^a~ak, ogla{ava javni konkurs za imenovawe direktora Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park ^a~ak. Mandat direktora traje ~etiri godine.

1. Uslovi za imenovawe direktora: - da je dr`avqanin Republike Srbije, - da ima visoko obrazovawe ste~eno na studijama tre}eg stepena (doktor nauka), drugog stepena (master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije, magistar nauka), odnosno na osnovnim studijama u trajawu od najmawe ~etiri godine u oblasti: tehni~ko-tehnolo{kih nauka, biotehni~kih nauka, ekonomskih nauka, informacionih tehnologija.

- da ima najmawe pet godina radnog iskustva u privredi ili nauci, - iskustvo u pripremi i ocewivawu investicionih projekata, - da poseduje radnu sposobnost i iskustvenost u vr{ewu spoqnotrgovinskog poslovawa, - izvrsno poznavawe rada na ra~unaru (MS Office aplikacije, Internet i sl.), - aktivno znawe govornog i pisanog engleskog jezika, - da nije pravosna`no osu|ivan.

2. Mesto rada: ^a~ak 3. Stru~na osposobqenost, znawa i ve{tine koje se ocewuju u izbornom postupku i na~in wihove provere: Provera stru~ne osposobqenosti znawa i ve{tina se vr{i uvidom u podatke iz prijave, pismenom proverom, razgovorom sa kandidatom ili na drugi odgovaraju}i na~in o ~emu }e kandidati biti blagovremeno obave{teni.

4. Rok za podno{ewe prijava na javni konkurs: je 15 dana, od dana objavqivawa javnog konkursa u listu "^a~anski glas". Rok po~iwe da te~e narednog dana od dana objavqivawa javnog konkursa.

5. Prijava na konkurs sadr`i: ime i prezime kandidata, datum i mesto ro|ewa, adresu stanovawa, podatke o obrazovawu, li~nu biografiju (CV), podatke o vrsti i du`ini radnog iskustva sa kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio do podno{ewa prijave na konkurs i odgovornosti na tim poslovima, podatke o stru~nom usavr{avawu i podatke o posebnim oblastima znawa.

6. Dokazi koji se prila`u uz prijavu na javni konkurs: izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu, diploma o stru~noj spremi, isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci, odnosno radna kwi`ica (potvrde, re{ewa i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima, sa kojom stru~nom spremom i u kom periodu je ste~eno radno iskustvo), uverewe Ministarstva unutra{wih poslova da kandidat nije osu|ivan.

Svi dokazi prila`u se u originalu ili overenoj fotokopiji.

7. Adresa na koju se podnose prijave na javni konkurs: "Forum privrednika ^a~ka" Kara|or|eva 9. 32000 ^a~ak.

8. Podaci o licu za kontakt: Radisav Marjanovi} predsednik Skup{tine Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park ^a~ak, telefon 064/840-3490

Republi~ki fonda za zdravstveno osigurawe - Filijala za Moravi~ki okrug sa sedi{tem u ^a~ku - Ulica @elezni~ka broj 7, raspisuje

OGLAS ZA PRODAJU RASHODOVANOG OSNOVNOG SREDSTVA - KOTAO NA ^VRSTO GORIVO - VS - 50,1 m2.

Proizvo|a~ kotla je: AD "Radijator" - Zrewanin.

Godina proizvodwe: 2002. godina, Kotao nije u funkciji od 2006. godine, kada je zgrada prikqu~ena na daqinski sistem grejawa.

Kotao se nalazi u podrumskim prostorijama RFZO - Filijala za Moravi~ki okrug u ^a~ku, ulica @elezni~ka broj 7 i mo`e se videti svakog radnog dana u vremenu od 8,00 do 15,00 sati.

Osnovno sredstvo se prodaje u vi|enom stawu, stim da kupac preuzima obavezu da o svom tro{ku: - u konsultaciji sa odgovaraju}im slu`bana JKP "^a~ak" izvr{i wegovo iskqu~ewe sa mre`e, bez posledica po funkcionisawe mre`e daqinskog sistema grejawa u zgradi, - izvr{i demonta`u i transport kotla.

Ponude dostavqati u pismenom obliku, u zatvorenom kovertu, na adresu: Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe - Filijala za moravi~ki okrug u ^a~ku, ulica @elezni~ka broj 7 - sa naznakom: "Ponuda za oglas - ne otvarati".

Oglas ostaje otvoren do 13. 09. 2013. godine.

Javno otvarawe ponuda izvr{i}e se dana 16. 09. 2013.godine u 12,00 sati, u prostorijma RFZO - Filijala za Moravi~kiokrug u ^a~ku - kancelarija broj 24.

GIMNAZIJA U ^A^KU ^a~ak, @upana Stracimira br.1 raspisuje JAVNI POZIV za prikupqawe ponuda za izvo|ewe ekskurzije za u~enike tre}eg razreda Op{ti uslovi konkursa: Ekskurzija se izvodi u maju 2014. godine. Agencija mora omogu}iti pla}awe u 10 rata u dinarskoj protivvrednosti po~ev od septembra 2013. godine po sredwem kursu NBS. Pla}awe se vr{i preko `iro-ra~una {kole, a tro{kovi prenosa sredstava idu na teret agencije.

U cenu aran`mana ura~unati: - prevoz komfornim turisti~kim autobusima sa: klima,TV i video, - sme{taj u hotelima B kategorije (polupansioni)(doru~ak-ve~era), - sve drumarine i takse za prevoz u zemqi i inostranstvu, - me|unarodno zdravstveno osigurawe, - usluge stru~nog vodi~a za svaki autobus i lokalni vodi~ u Rimu i Firenci, Zbog podele na dve grupe - dva gratis za lekare pratioce grupa Agencija mora obezbediti jedan gratis za u~enike po odeqewu.

O~ekivano brojno stawe: maksimalno 270 u~enika.

Prilikom rasporeda u~enika u autobuse odeqewa se ne smeju deliti.

U Rimu je obavezno dve ve~ere zameniti za dva ru~ka u nekom restoranu.

Mar{ruta putovawa: Italija {est no}ewa (Padova (okolina) -1, Rim (okolina) -3, Montekatini - 2).

Gradovi u programu: Venecija, Sijena, Rim, Piza, Montekatini, Verona, Firenca.

Ulaznica sa rezervacijom za posete Vatikanskim muzejima i Sikstinskoj kapeli i ulaznica sa rezervacijom za Galeriju Ufici u Firenci.

Izbor izvo|a~a ekskurzije izvr{i}e roditeqi svih u~enika tre}eg razreda neposrednim glasawem.

Svaki u~esnik konkursa je du`an da uz ponudu dostavi i dokaz o uplati 2.000,00 dinara na `iro-ra~un {kole br. 840-72666-89, na ime tro{kova ogla{avawa konkursa. Konkurs ostaje otvoren deset dana od dana objavqivawa.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na tel.032/320-545 ili li~no .

Adresa: @upana Stracimira br.1, 32000 ^a~ak.

Ponude koje budu izlazile iz okvira koji se tra`i po broju no}ewa i mestima poseta ne}e biti razmatrane.

Svi ponu|a~i treba da dostave spisak sredwih {kola u Srbiji ~ije su |a~ke ekskurzije izveli u inostranstvu, u posledwe tri godine i ostalu dokumentaciju prema Pravilniku o izvo|ewu ekskurzija.

Agencija koja bude izabrana mora da dostavi, pre potpisivawa ugovora, bankarsku garanciju na iznos sredstava koji }e biti preneti pre realizacije ekskurzije.

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

26

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, na Alvaxinici , sa ili bez stvari, mogu} dogovor. Cena 17.500 eura sa stvarima, 16.500 eura bez stvari. Tel. 032/342-190, 060/4342-190, PRODAJEM garsoweru od 30 m2, CG- kalorimetri, tre}i sprat, nova, ima lift.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru na Alvaxinici, povoqno. Cena

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM NOVU NAME[TENU GARSOWERU , CENTR GRADA, ZAPOSLENIM OSOBAMA. TEL. 224590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM VIKEND KU]U U GORWOJ ATENICI OD 27.5 M2, 1 AR PLACA, LETWIKOVAC 16 M2, GARA@A, POMO]NI OBJEKTI POD JEDNIM KROVOM 13.5 M2, VO]WAK 12 ARI I [UMA 9 ARI. CENA 7.500 EURA. TEL. 063/ 691-761, 342-190

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 18.000 eura. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod restorana “Brvnara”, 6. sprat, lift. Cena 29.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, CG, lift. Cena 24.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan, drugi sprat, lift, ulica Qubi}ska. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, CG, renoviran. Cena 24.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 453-043

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GU^E, PREMA GORA^I]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 PRODAJEM jednosoban stan na Vinari, tre}i sprat, ima lift. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 78 m2, {iri centar, dupleks, tre}i sprat, cg, pripadaju}a gara`a 24m2 (struja, voda, video nadzor, kanal za kola), pripadaju}i podrum, zidan (struja, voda).

Cena 52000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM dvoiposoban stan, nov, na Alvaxinici, tre}i sprat, odmah useqiv.

Cena 22.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, na Ljubi} keju, ~etvrti sprat, cg, lift, cena 38000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM dvoiposoban stan od 57 m2, ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u {irem centru grada , tre}i sprat, komplet renoviran, cena 29000 eura.

Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 69 m2, prvi sprat, strogi centar, ulica Hajduk

IZDAJEM GARSOWERU NA KARABURMI, POGODNA ZA DVA STUDENTA ILI MLA\I BRA^NI PAR, RENOVIRANA, NAME[TENA, TA PE], KABLOVSKA. TEL. 063/ 850-5-853 Veqkova. Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7-247 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 262-9109 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod H. Morave.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, tre}i sprat, cena 33000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190.

PRODAJEM dvosoban stan u Nemawinoj, noviji, tre}i sprat, lift. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, u G. Milanovcu, ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/ 344-684, 064/ 127-6-727 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 273-2-92 PRODAJEM dvosoban stan u centru, renoviran, sa novim name{tajem i belom tehnikom. Cena 35.000 eura.

Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 54 m2 blizu Hotel Morave, sedmi sprat, terasa, cg, lift. Cena 33000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, dupleks, Avenija 2.

Cena 38.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, pogo-

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.Hitno Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan , uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.

HITNO! Tel. 063/ 843- 0- 214 dan za poslovni prostor.

Cena 40.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod H. Morave.

Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 7 sprat, cg, lift, cena 40000 eura. Tel. 063/ 691-761,032/342-190.

PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat.

Cena 50.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari, renoviran. Povoqno! Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan, centar, drugi sprat, pogodan za poslovni prostor.

Cena 52.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan u centru, kod pijaca, renoviran. Cena 42.000 eura.

Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan kod Hotel Morave, prvi sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 62m2 u Beogradu (Rakovica-Vidikova~ki venac), 2 sprat, cg, interfon, klima, parking mesto, blind vrata, ugradna kuhiwa, nov. Cena 54000 eura.

Tel. 063/691-761, 032/342-

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761

EKSKLUZIVNO, JEDINSTVENO, POVOQNO!!! PRODAJE SE PARCELA 66 ARI, BEZ POSREDNIKA U INDUSTRIJSKOJ ZONI ^A^AK, ULICA NIKOLE TESLE, PREKO PUTA BENZINSKE STANICE " SPONIT".

TEL. 063/ 283-867, 066/ 976-0-844 190.

PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77.78 m2, kod restorana Brvnara , 6 sprat, cg, lift, cena 50000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/342190.

PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128+12 m2, centar grada, 2 sprat, nov, cg, cena 105000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190.

PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM petosoban nov stan, Kej, dupleks, peti sprat, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan - ku}u, u Obili}evoj 12. Tel. 032/ 374-759 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5-630

PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 49 m2, na Keju. Cena 30.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM hitno i povoqno stan u Beogradu, Krwa~a / kod Metroa /, od 46 m2, sa terasom. Lokacija odli~na, veza do centra odli~na . Cena dogovor. Tel. 060/ 151-9-130, 065/ 528-4-877 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica K. V. Popovi}a. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 48 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 217-6-052 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 31 m2 u Bawalu~koj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan u ^a~ku, u ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan u Ivawici od 62 + 10 m2. Tel. 064/ 307-8321 PRODAJEM stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/

27

OGLASI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

641-4-140 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM nov stan od 43 m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 31 m2, ima posebno sobu, terasu, kod H. Morave. Cena 23.000 eura.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 47 m2 na Keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u ^a~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56m2, 3,74 ari placa, cena 33000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM ku}u od 150 m2, 5. ari placa, Lugovi. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 68 m2, u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 2629-109 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke.

Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa 3 ara placa , na @elezniku.

Tel. 063/ 600-938 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Cena 57000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa.

Cena dogovor. Tel. 061/ 188-0429 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34 ara placa, u Loznici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa 1.5 ari placa kod G. bedema.

Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i

25 ari placa u Topoli. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u u Atenici 160m2, P+PK, 9, 61 ar placa, 24 m2 pomo}ne prostorije, 15m2 gara`a, cg, cena 50000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342190.

PRODAJEM ku}u od 150 m2, sa 2.6 ari placa, Qubi}. Mo`e zamena za stan. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ara placa na Suvom Bregu.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 554-5-147 PRODAJEM legalizovanu ku}u od 100 m2, P+PK, u Me|uvr{ju (Pejicina krivina do jezera), 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Cena 37000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190.

PRODAJEM ku}u od 150 m2, 2.5 ari placa kod {kole “Ratko Mitrovi}�. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4 ara placa, Qubi}. Tel. 063/453-043 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190.

PRODAJEM ku}u - stan od 48 m2, ulica Obili}eva 12. Tel. 032/ 374-759, 064/ 217-6-052 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa

placem od 4 ara. Mogu} svaki dogovor. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM dve ku}e od 74 + 56 m2, sa 4.5 ari placa, Ko{utwak. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom poqu.

Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, sre|ena, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 70 m2, i 4 ara placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i.

Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma, cena 26000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342190.

PRODAJEM ku}u od 150 m2, 5 ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa 12 ari placa, u Prijevoru.

Cena 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade, 25 ari {ume, CG. Tel. 060/ 434-2190, 342-190 PRODAJEM vikend ku}u u G. Atenici 27,5 m2, 1 ar placa, letwikovac 16m2, gara`a, pomo}ni objekti pod jednim krovom 13,5 m2, vo}wak 12 ari i {uma (bagrem) 9 ari, nije eksploatisana 30 godina, cena 7500 eura. Tel. 063/691-761,

032/342-190.

PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM vikend ku}u na Karauli 60m2, 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom), cena 16000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190.

PRODAJEM vikend ku}u od 50 m2, sa 2 ara placa u Ov~ar Bawi, dostupna sva infrastruktura. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikend ku}u u Pakovra}u od 40m2, 6,6 ari placa, 9 km. od centra grada.

Cena 15000 eura. Tel. 063/691761,032/ 342-190.

PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM vikend ku}u u Ov~ar Bawi od 50m2, 2 ara placa, cena 10000 eura. Tel. 063/691-761,032/342-190.

PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice.

Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Slatini, tri ku}e od 30 m2, 50 m2 i 42 m2, na 70 ari placa, pomo}ni objekti 200 m2. Cena 30000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342190.

PRODAJEM doma}instvo u Ka~ulicama. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa.

Tel 032/ 346-541 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70m2 na 30 ari placa, 55 ari obradive zemqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od centa grada. Cena 20000 eura. Tel. 063/691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Gorevnici, ku}a P- 60m2 na 50 ari placa, 120 stabala vo}a, sala{, senik, pomo}ni objekti. Cena 20000 eura. Tel. 032/342-190, 063/691-761 NEKRETNINE - IZDAVAWE- POTRA@WA IZDAJEM garsoweru na Karaburmi, pogodna za dva studenta ili mla|i bra~ni par, renovirana, name{tena, TA pe}, kablovska. Tel. 063/ 850-5-853 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, kompletno name{ten stan za studente.

Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane.

Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe, name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6939 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Novom Beogradu, ulica Gandijeva 108, za studente. Tel. 032/ 344-899, 065/ 635-9-979 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, drugi sprat, Op{tina Novi Beograd. Tel. 065/ 667-9023

JP "Gradac" ^a~ak, ul. Cara Lazara br. 51 na osnovu re{ewa Gradona~elnika grada ^a~ka br. 464-9/2013-II od 15. 08. 2013. godine objavquje

O G L A S Za usmeno javno nadmetawe - licitaciju, za izdavawe u zakup mesta za zabavni park za dane odr`avawa manifestacije "Kupusijada" dana 13, 14. i 15. septembra 2013. godine u Mr~ajevcima: 1. Zakup mesta za zabavni park sa slede}im po~etnim iznosima:

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar.

Cena 20.500 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 6. sprat, CG, kod Medicinske {kole. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 24.000 eura P-40 m2, 8. SPRAT, CG, Vinara. Cena 24.000 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}".

Cena 21.000 eura P-43 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P- 45 m2,2. sprat, CG, Nemawina. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, {etali{te. Cena 41.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 26.000 eura P-50 m2, 4 sprat, CG, S.Markovi}a. Cena 35.000 eura P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA,

Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.500 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CGkalorimetri, Kej, nov. Cena 42.000 eura P-57 m2, VP, CG, Avenija 2.

Cena 31.000 eura P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 33.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind. zona. Cena 26.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-65 m2,2. sprat, CG kalorimetri, kod Lukoil, nov sa stvarima. Cena 61.000 eura P-66 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 46.000 eura P-66 m2, 6. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-70 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 40.000 eura P-83 m2, 1. sprat, TA, centar.

Cena 50.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura

P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura KU]E P-56+34 m2, 6 ari placa, Lugovi. Cena 40.000 eura P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom bedema. Cena 21.000 eura P-60 m2, 5 ari, Prijevor.

Cena 21.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica.

Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica.

Cena 20.000 eura P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg.

Cena 28.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi{.

Cena 36.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 44.000 eura P-175 m2, 5 ari, kod Trnavske reke. Cena 31.000 eura P-190 m2, 5.6 ari, Loznica.

Cena 41.000 eura P-240 m2 + 64 m2, 12 ari, Viqu{a. Cena 70.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura P-2000 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 50.000 eura

2. Mesta za postavqawe zabavnog parka izdaju se u zakup na tri dana i to javnim nadmetawem - licitacijom, i dodequje ponu|a~u koji ponudi najve}i iznos na ime izlicitirane naknade.

Zakupac pitawe snabdevawa elektri~ne energije re{ava sa Elektro-distribucijom.

Nakadu za lokalnu komunalnu taksu koja iznosi za objekte zabavnih parkova i va{arskih aktivnosti- ringi{pil i sli~ne ure|aje 200 din/m2 ponu|a~ pla}a na `iro ra~un br. 840-741531843-77, poziv na broj odobrewa 97 93-034.

Za u~e{}e na licitaciji ponu|a~ je du`an da uplati depozit od 20 % od ukupnog iznosa ( zakup i lokalna komunalana taksa) datom u oglasu za mesto za koje se licitira, a koji se upla}uje na teku}i ra~un br. 840-965804-09 - depozitni ra~un JP "Gradac" ^a~ak - za uplatu garantnog iznosa.

Licitacioni korak (minimalni i maksimalni) iznosi 5000,00 dinara.

3. Pravo u~e{}a imaju sva fizi~ka i pravna lica koja imaju dokaz registrovanoj delatnosti. Kopiju re{ewa o registraciji delatnosti i dokaz o uplati garantnog iznosa, ponu|a~ je du`an da dostavi pre po~etka licitacije.

4. U~esniku koji dobije mesto u zakup, upla}eni garantni iznos se zara~unava u izlicitirani iznos. U~esnik koji dobije mesto u zakup du`an je da zakqu~i ugovor o zakupu sa JP"Gradac", da na osnovu istog pribavi re{ewe od Gradske uprave za urbanizam, a izlicitirani iznos je du`an da uplati zakqu~no sa 10. 09. 2013. godine .

U~esnik koji dobije mesto u zakup, a iz bilo kog razloga odustane, garantni iznos se ne vra}a.

5. Zakupac je du`an da u roku od 3 dana od dana zavr{etka manifestacije mesto koje je dr`ao u zakupu, vrati u stawe u kojem je preuzeo.

6. Licitacija }e se obaviti dana 09. 09. 2013. godine sa po~etkom u 13,00 ~asova u prostorijama JP "Gradac".

Bli`e informacije mogu se dobiti na telefon JP "Gradca" 032 303 203 i 303-207.

28 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol , nije u zgradi . Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Beogradu, Cvetkova pijaca, blizu centra, TA grejawe. Tel. 064/ 3712-307 IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0-071, 032/ 880-091 IZDAJEM stan u Beogradu, kod Vuka, za studentkiwe, interfon, CG, telefon.

Povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz, grejawe i struja.

Tel. 032/ 537-2-816 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a. Grejawe TA. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan od 60 m2, {iri centar, u Ciganmali.

OGLASI Tel. 537-2-816, 060/ 099-5-005 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, kod fontane, blizu fakulteta “ Megatrend”. Tel. 063/ 862-1781 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757 IZDAJEM u Beogradu, sobu za studentkiwu, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-7-435 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM povoqno jednosoban stan (dvori{na ku}a).

Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stanove u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta.

Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici.

Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM name{tenu gar-

060/434-2-190

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE. Garsowere 23 m2, vp, nov, cg, 20000 eura, {iri centar 22 m2, vp, cg, 18500 eura, Hotel Morava 30 m2, vp, nov, gas, 23000 eura, {iri centar 25 m2, vp, ta, 17500 eura, Avlaxinica 20 m2, 13 sprat, cg, 16000 eura, {iri centar 26 m2, vp, ta, 18500 eura, Qubi} kej 30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23500 eura, Avenija 2 27,40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi, Jednosobni stanovi 35,60 m2, vp, 28000 eura, Centar 38 m2, 2 sprat,ta, 25500 eura, [iri centar 34 m2, 5 sprat, cg, 21000 eura, Nemawina 38 m2, 3 sprat, ta, 25000 eura, Bate Jankovi}a 38 m2, 4 sprat, cg, 28000 eura, [iri centar 42 m2, 4 sprat, ta, 23000 eura, O[ Milica Pavlovi} 45 m2, 2 sprat, cg, 30000 eura, Hotel Morava 38 m2, vp, cg, 22500 eura , Qubi} kej Jednoiposobni stanovi 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29500 eura, Restoran Brvnara 43 m2, 4 sprat,ta, 28000 eura, Qubi} kej 45 m2, vp, cg, 28000 eura, Avenija 1 47m2, 4 sprat, ta, 32000 eura, Slobodino igrali{te 54-40m2, 6 sprat, cg, 24000 eura, Centar 38 m2, 4 sprat, eg, 26000 eura, Avlaxinica 46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23000 eura, Po`ega Dvosobni stanovi 59 m2, 4 sprat, cg, 39500 eura, Avlaxinica 47+10 m2, 13 sprat, cg, 28000 eura, Hotel Morava 55 m2, 1 sprat, ta, 29000 eura, Qubi} kej 55 m2, vp, ta, 28000 eura, Qubi} kej 61 m2, 1 sprat, ta, 39000 eura, Hotel Morava 58,61 m2, 1 sprat, ta, 21000 eura, Fabrika hartije

47 m2, 4 sprat, nov, cg, 34000 eura, [iri centar 55 m2, 3 sprat, eg, 33000 eura, Bate Jankovi}a 51 m2, 6 sprat, cg, lift, 36000 eura, Hotel Morava 55 m2, 3 sprat, ta, 29000 eura, Nemawina 60 m2, 9 sprat, lift, cg, 37000 eura, Avlaxinica 58,30 m2, 6 sprat, cg, 35000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3 sprat, cg, 38000 eura, Gradsko {etali{te 62,80 m2, 3 sprat, cg, 35000 eura, Avlaxinica 83 m2, 2 sprat, ta, 55000 eura, Strogi centar 57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa stvarima 37000 eura, Avenija 2 45 m2, 2 sprat, renoviran, 29900 eura, Nemawina 52 m2, 4 sprat,ta, 33000 eura, Qubi} kej 56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 32000 eura, Nemawina 64 m2, 1 sprat, cg, 45000 eura, Restoran Brvnara 57 m2, 2 sprat, cg, adaptiran, 41000 eura, Qubi} kej 47 m2, vp, cg, 30000 eura, Qubi} kej 60 m2, 8 sprat, cg, 36000 eura, Hotel Morava 55 m2, vp, cg, 31000 eura, Avenija 2 67 m2, prizemqe, ta, 52000 eura, Strogi centar 53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avlaxinica 54 m2, 7 sprat, cg, lift, 33000 eura, Hotel Morava 52 m2, 4 sprat, ta, 33000 eura, Qubi} kej 60 m2, 5 sprat, cg, 38000 eura, Avlaxinica zgrada fasadna cigla Dvoiposobni stanovi 56 m2, nov, 3 sprat, cg, 43000 eura, Qubi}ska 54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38000 eura, Qubi} kej 63,38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avlaxinica 68 m2, 1 sprat, gas, 40000 eura, [iri centar 78 m2, 3 prat, cg, gara`a, podrum, 52000 eura, [iri centar Trosobni stanovi 75 m2, 1 sprat, cg, 50000 eura, Hotel Morava 75 m2, 5 sprat, cg, 39000 eura,

soweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, tre}i sprat, ima lift. Tel. 031/ 388-7-792, 066/ 487-792 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 134-8-125 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa CG. Tel. 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, u`i centar. Tel. 064/ 969-36-36 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju, ul.

Danice Markovi} . Tel. 063/ 525-888, 354-285 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju.

Useqiva od 1. 09. 2013. god.

Tel. 060/ 623-0-085 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ Hotel Morava 76 m2, 7 sprat, cg, 45000 eura, Avenija 2 68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77 m2, 7 sprat, cg, 40000 eura, Centar 75 m2, 2 sprat, cg, 45000 eura, Nemawina 81,47 m2, 9 sprat, lift, cg, 53000 eura, Hotel Morava 62 m2, 2 sprat, cg, 54000 eura, Beograd ^etvorosobni stanovi 77,78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50000 eura, Restoran Brvnara 128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 105000 eura, Centar Ku}e 75 m2, P+1, 6 ari, 20000 eura, Zabla}e 380 m2, P+1+PK,25 ari, 120000 eura, Preqina 56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33000 eura, Ko{utwak 259,62 m2, SU+P+1,9 ari, 138000 eura, Parmenac 70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40000 eura, Kopaonik 160 m2, P+PK,9,61 ar, 50000 eura, Atenica 150 m2, 5 ari plac, 57000 eura, Trbu{ani 100 m2, P+PK, 6 ari, 37000 eura , Pejicina krivina uz jezero 172 m2, P+PK, 19 ari , 35000 eura, Loznica 100 m2, PO+P+1,75 ari, 26000 eura, Vidova 56 m2, P+1, 1,56 ari, 25500 eura, Dacova kafana Placevi 23, 32 ara, 15000 eura, Trnava 3 ara , 6000 eura, Igalo 44 ara, 10000 eura , Trnava 10, 99 ari , 5500 eura, Preqina 4 ara , 2800 eura, Pakovra}e 44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put ^A-KV 3-5 ari, 1300 eura/ar, TaraZaovinsko jezero 1 ha , 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari, temeq, projekat, gr|.mater.

36000 eura, Atenica Seoska doma}instva Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18000 eura Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30000 eura Vikend ku}a Karaula, 37 ari, 16000 eura Vidova, 75 ari, 26000 eura Ov~ar Bawa, 2 ara, 10000 eura Gorwa Atenica, 22 ara, 7500 eura Loznica, 15 ari , 5000 eura Pakovra}e, 6, 6 ari, 15000 eura IZDAVAWE- POSLOVNI PROSTOR 60 m2, 250 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} IZDAVAWE - STAMBENI PROSTOR 60 m2, nename{ten, 130 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} 40 m2, name{ten, 130 eura, kod Prehrambene {kole

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

977-0-228 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban name{ten stan i garsoweru kod Fakulteta, grejawe, TA pe}. Tel. 060/ 029-1-263, 032/ 391-977 IZDAJEM jednosoban name{ten stan , kuhiwa, dnevna soba, kupatilo, parking.

Tel. 064/ 334-4-061 IZDAJEM jednosoban stan kod Kalimera, zasebna ku}a, novogradwa. Tel. 346-865 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru Beograda, na du`i period.

Tel. 063/ 803-3-676 IZDAJEM jednosoban

AGENCIJA

name{ten stan. Grejawe na gas ili TA. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3-338 IZDAJEM ~etvorosoban name{ten stan u Aveniji.

Cena 150 eura. Tel. 063/ 453043 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/ 336-8-222 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u, u`i deo grada. Tel. 225646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u od 45 m2, u {irem centru grada, povoqno.

Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u u`em delu grada. Tel. 225-646, 064/ 434-9-842

IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, grejawe na TA, ku}a.

Tel.032/ 332-761 IZDAJEM name{tenu sobu, upotreba kuhiwe i kupatila.

Strogi centar. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM name{tenu ku}u, kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5-217 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM lokal do Prehrambene {kole. Pogodan za brzu hranu ili pekaru. Tel. 065/ 333-4-346, 334-346 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 225-431 IZDAJEM lokal od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0511

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 65.000 eura) STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska.

Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara.

Cena 24.000 eura.

P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar.

Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar.

Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov.

Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov.

Cena 1.700 e/m2

29

SPORT

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

BORAC MOCART SPORT

SLEDI OSVAJAWE TEMI[VARA I VI[EGRADA

JULIJANA VOJINOVI]

^A^ANKA NADA SRPSKE KO[ARKE

~i} uka`e poverewe, trudim se da ga opravdam. Bronza je veliko zadovoqstvo, ali i obaveza za jo{ ve}e rezultate na `enskoj ko{arka{koj sceni. Volela bih da mojim putem krene jo{ ^a~anki i devoj~ica {irom Srbije ka`e Julijana.

Osim trenera i klubova za koje je igrala, Julijana isti~e veliku podr{ku porodice koja joj je omogu}ila da u Beogradu poha|a Sportsku gimnaziju. Trenutno `ivi u glavnom gradu sa majkom, bratom i sestrom. Sportska gimnazija, Crvena zvezda i igra u reprezentaciji su za mladu ^a~anku zagrevawe pred ciqeve koji joj predstoje.

- Nameravam da uporedo sa ko{arkom zavr{im fakultet i nadam se, nastavim {kolovawe na ko{arka{kom kolexu u Americi.

Julijana je odli~na u~enica, a koliko je posve}ena sportu, ukazuje i ~iwenica da je u ^a~ku trenirala tri sportske discipline odjednom. Sve je po~elo uz karate u KK Borac, a uporedo su do{li ko{arka i odbojka.

Z. J.

o{arka{ica juniorske ekipe Crvene zvezde Julijana Vojinovi} (17), osvojila je nedavno sa `enskom juniorskom reprezentacijom, U18, bronzu na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj. Prvenstvo je odr`ano u Vukovaru i Vinkovcima od 15. do 25. avgusta. Pre juniorske Julijana je nastupala dve godine za kadetsku reprezentaciju Srbije sa kojom je tako|e bila uspe{na.

Nova nada `enske ko{arke, koja }e vaqda u Srbiji tek do`iveti afirmaciju, najpre je trenirala sa de~acima u ~a~anskom KK Mladost. Pre nego {to su se za wu zainteresovali beogradski klubovi, igrala je za Gradac i Moravac. Wen talenat su najpre uo~ili @KK Vo`dovac, a potom i Crvena zvezda.

- Prve ko{arka{ke korake savladala sam zahvaquju}i trenerima Mladosti, Gradca i Moravca. Medaqa na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj je po~etak moje karijere. Reprezentaciji sam maksimalno posve}ena i kada mi selektor Zoran Kova-

K

o{arka{ Aleksandar Stevovi} potpisao je ovih dana ugovor sa Borac Mocart sportom. Do kraja sedmice to }e najverovatnije u~initi Miqan Radisavqevi} i Aleksa Avramovi}. Wih dvojica su prethodnih dana intenzivno pregovarala sa rukovodstvom kluba. Zvani~an ugovor sa klubom ve} su potpisali Ilija Cvetkovi}, Dra{ko Radovi}, Aleksandar Mandi}, Filip Dumi}.

Ko{arka{i Borac Mocart sporta pobedili su u ^a~ku Temi{var u prvoj pripremnoj utakmici, a do po~etka nove sezone 5. oktobra, o~ekuju ih dva turnira i novi kontrolni me~evi.

- Imamo poziv od Temi-

K

{vara da u~estvujemo na wihovom turniru od 11. do 13. septembra. Ugovorili smo utakmice sa Crnokosom, jednu u ^a~ku, drugu u Kosjeri}u. O~ekuje nas i turnir u Vi{egradu od 19. do 21. septembra. Trebalo bi da igramo tri prijateqska me~a sa slovena~kim prvoliga{ima krajem meseca. U svakom slu~aju, bilo bi po`eqno da do po~etka prvenstva odigramo 10-12 kontrolnih utakmica, {to je optimalan broj za start prvenstva - ka`e trener Borac Mocart sporta Ra{ko Boji}.

Rukovodstvo kluba nastoja}e da do po~etka sezone poja~a tim sa jednim ili dva igra~a i jo{ ambicioznije startuje u novoj sezoni.

Z. J.

@ENSKA KO[ARKA

STONITENIS

LAJKOV^ANKE OSVOJILE MEMORIJAL „AN\ELA KOVA^EVI]”

ZLATO I SREBRO ZA BORISA

BICIKLIZAM

SAMARXI] VOZI NA SVETSKOM PRVENSTVU AMATERA a kvalifikacionoj trci u Sloveniji ^a~anin Dragan Samarxi}, biciklista-amater, plasirao se za Svetsko prvenstvo u Italiji. Prvenstvo startuje 22. septembra, a osim Dragana, u~estvuju ~etvorica veterana iz Srbije.

- Bi}e naporno, ali sam se dobro pripremio. Vozio sam ~etiri kontrolne trke i svi treninzi su prilago|eni stazi od stotinak kilometara. Ima}u logisti~ku podr{ku BK Borac, wihovog trenera Predraga Proki}a, prijateqa kluba i zaqubqenika u biciklizam Svetislava Paji}a -

N

a~anin Boris Mihailovi} osvojio je pro{le sedmice dve medaqe na Balkanijadi u Sarajevu. U kategoriji mla|ih seniora, U 21, osim Srbije, takmi~ili su se reprezentativci Rumunije, Crna Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Turske, Kosova. Nastupili su i momci i devojke u timovima, singlu, dublu i miks dublu.

Boris je ekipno osvojio srebro. Na{i su u finalu izgubili od Bugara. Prvo zlato na me|unarodnom takmi~ewu, kao senioru, pripalo mu je u dublu sa Vladimirom Radowi}em.

^ @KK Moravac

o{arka{ice @elezni~ara iz Lajkovca pobednice su sedmog Memorijalnog kadetskog turnira “An|ela Kova~evi}”.

One su u finalu savladale ~a~anski @RK Moravac.

U ~ast prerano preminule ko{arka{ice An|ele Kova~evi} na turniru su igrale i devojke iz Morave Zabla}e i gorwomilanova~kog Takova.

K

ka`e Samarxi}. On }e se u Italiji takmi~iti u konkurenciji voza~a od 40 do 45 godina.

Z. J.

U Lajkovac je oti{la i nagrada za najboqu igra~icu.

Ponela ju je Nevena Anti}.

Memorijal “An|ela Kova~evi}” odigran je pro{le subote u hali Borac. Doma}in je bio @KK Moravac u kome je An|ela igrala. Iznenada je preminula 2005. u 17. godini. Odigravawe turnira podr`ali su i weni roditeqi Radmila i Dragan Kova~evi}.

Z. J.

Wih dvojica su u finalu pobedili crnogorsko-bugarski dubl sa 3:1.

Na takmi~ewu u Sarajevu Srbi su sa 11 medaqa najtrofejnija reprezentacija.

Ovo je prvo me|unarodno takmi~ewe na kome su se susrele reprezentacije Srbije i Kosova. Boris je i prvi reprezentativac koji je odigrao zvani~an me~ protiv Kosova i dobio ga rezultatom 3:0.

U sredu je ve} startovala Super liga Teniskog saveza Srbije, a za vikend }e biti odigrano prvo kolo Lige {ampiona ETTU. Z. J.

30

SPORT

ZAVR[EN TURNIR U MALOM FUDBALU

FK BORAC

TRIJUMF LU^ANA sredu su odigrani polufinalni i finalni me~evi turnira u malom fudbalu “Fuca13”. Pobedila je ekipa Panekspres iz Lu~ana, drugo mesto zauzeo je Benevento, a tre}e Guru.

Za najigra~a progla{en je Mi-

U

[KOLA ZA SUDIJE Fudbalski savez ^a~ka i Stru~na strukovna organizacija sudija organizuju {kolu za sudije. Poha|awe nastave je besplatno, a {kola po~iwe da radi 1. oktobra. Za detaqnije informacije zainteresovani se mogu raspitati na telefon 032/373-055 ili u prostorija-

lo{ Ristanovi} iz pobedni~ke ekipe, a za najboqeg strelca Goran Ga~i}, FK Guru.

Desetodnevni turnir u malom fudbalu na igrali{tu kod Medicinske {kole organizovala je Mesna zajednica “3. decembar”.

ma FSG^, Bulevar oslobo|ewa 37.

Sudijama koje su uspe{no pro{li prethodnu {kolu dodeqene su diplome i kompletna oprema. Opremu, koja je nabavqena uz pomo} Skup{tine grada, uru~io im je predsednik FSG^ Nenad Stankovi}, a diplome o sudijskim zvawima sudija Super lige Petar Piper.

ZONA MORAVA

Tre}e kolo Polet Q - Loznica 1919 Jasenica 1911 - Sloboda

Tre}e kolo Polet T - Arsenal Takovo - Draga~evo Orlovac - Slavija

^etvrto kolo Sloboda - Mladi radnik, nedeqa, 16,30 [umadija - Polet Q

tre}em kolu Prve lige Srbije fudbaleri Borca pobedili su Sin|eli} u Beogradu i zabele`ili tre}i trijumf bez primqenog gola.

- Do{li smo do maksimalnog u~inka u tri utakmice, od toga na dva gostovawa. To je pokazateq da smo na pravom putu, ali i podstrek za ono {to nam predstoji - ka`e trener Borca Dejan Vuki}evi}.

U ~etvrtom kolu Borac kod ku}e igra sa Slogom iz Petrovca na Mlavi.

Utakmica }e biti odigrana u subotu, u 16,30 ~asova.

- Rami{qamo samo o tri nova boda i `eqa nam je da

IZ POBEDE U POBEDU

U

sa prethodnima pove`emo jo{ jednu pobedu i u~vrstimo se na vrhu tabele.

Na{a velika `eqa je i da publika bude uz nas, da zajedno ove godine ostvarimo rezultat koji nam je potreban i da iz utakmice u utakmicu vra}amo navija~e na stadion. To mo`emo

u~initi samo dobrim rezultatima i ako publika prepozna borbenost do fanatizma, kvalitet koji Borac ima i `equ igra~a za povratak u elitu - navodi Vuki}evi}.

Za me~ sa Slogom na raspolagawu su mu svih 24 igra~a. Svi su zdravi, kvalitetno treniraju i nema problema oko izbora igra~a, napomiwe on.

Z. J.

OKRU@NA LIGA

SRPSKA LIGA ZAPAD 1:1 3:1

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

GRADSKA LIGA

Drugo kolo Nedeqa, 16,30

Prvo kolo 4:0 4:2 0:0

^etvrto kolo Vodoja`a - Orlovac Draga~vo - Rudar Arsenal - Takovo Omladinac - Polet T

Parmenac - Preme}a Rakova - Morava Strelac - Planinac Kej - ^a~ak 94 Lugovi - Zadrugar Polet - Vujan Malba - Budu}nost, odlo`eno

Planinac - Vujan Preme}a - Polet Budu}nost - Parmenac ^a~ak 94 - Malba Morava - Kej Zadrugar - Rakova Strelac - Lugovi

5:0 1:2 1:2 1:1 0:0 2:0

Drugo kolo Slatina - Goru{ica 3:0 Mladost Preqina - Prijevor 3:1 Mladost Atenica - Jedinstvo Gorwa Gorevnica 1:1 Spartak - Backovac junajted 4:1 Jedinstvo Kowevi}i - Miokovci 1:1 Dowa Vrbava - Morava Katrga 1:0 Rudar - Napredak 2:0 Ov~ar - Omladinac 6:0

Tre}e kolo Subota i nedeqa, 16,30 Omladinac - Slatina Napredak - Ov~ar Morava - Rudar Bresnica Miokovci - Dowa Vrbava Backovac junajted - Jedinstvo K, subota Jedinstvo GG - Spartak Prijevor - Mladost A Goru{ica - Mladost P

TENIS

PRIJEMI ZA VI[ESTRUKU POBEDNICU rvog dana nove {kolske godine nastavnici i u~enici Osnovne {kole “Ratko Mitrovi}” priredili su do~ek svojoj u~enici i talentovanoj teniserki Jani Bojovi} (14). Pre nekoliko dana Jana se vratila iz Gr~ke, gde je osvojila tre}e mesto u singlu i drugo u dublu, u konkurenciji igra~ica do 16 godina. Ovog leta osvojila je pet titula u nizu i nekoliko drugih i tre}ih mesta. Na evropskom prvenstvu u ^a~ku osvojila je tre}e mesto u singlu i drugo u dublu, pobedila je na jednom od najja~ih turnira u Novom Sadu do 14 godina, pa u Somboru, do 16 godina. Posle doma}ih, usledili su uspesi u inostranstvu, trijumf na Evropskom turniru u Sofi-

P

ji (do 14 godina) i Podgorici. Slede}e sedmice, 10. septembra, Jana }e se takmi~iti u Torinu na Kupu {est nacija.

Trenutno je tre}eplasirana na rang listi u Srbiji i nalazi se me|u 80 najboqih u Evropi u svojoj uzrasnoj kategoriji. Krajem godine trebalo bi da se takmi~i i u Americi na tri najja~a turnira, Oran` bol, Najk junior i Edi Her. Osim uspeha na terenu, Jana Bojovi} je odli~an |ak i kandidat za Vukovu diplomu.

Ovih dana nije sve~ano do~ekana smo u {koli koju poha|a. Prigodan poklon dobila je od Aca Jakovqevi}a, direktora Sportskog centra “Mladost” na ~ijim terenima je po~ela da trenira.

DOBAR START U AMERICI a~anka Ivana Jorovi} pobedom je zapo~ela takmi~ewa na juniorskom prvenstvu US Open. U prvom kolu je savladala Amerikanku Xejmi Leb. Amerikanka je dobila prvi set, 6:4, i u drugom, koji je zbog ki{e prekinut, vodila sa 4:3. Kada je me~ nastavqen, Ivana je preokrenula rezultat na 6:4 i ubedqivo dobila tre}i set, 6:1. Ovom pobedom na{a teniserka je uspela da izbori plasman me|u 32 najboqe teniserke.

^

Pre Otvorenog prvenstva Amerike, Ivana je u~estvovala na turniru prve kategorije u Kanadi. Tu je igrala u dva polufinala. U singl konkurenciji u ~etvrtfinalu pobedila je Kristinu Makarovu sa 7:6, 7:5. U polufinalu Ivana je bila prinu|ena da preda me~ Katarini [iwakovoj, tre}oj igra~ici na svetskoj rang listi igra~ica do 18 godina. Me~ je prekinut pri rezultatu 6:2, 2:2.

NATALIJA OSVOJILA OTVORENO PRVENSTVO MA\ARSKE eniserka iz ^a~ka Natalija Popovi} osvojila je prvo mesto u singl konkurenciji na turniru Tenis Evrope do 14 godina. Turnir je od 25. do 30. avgusta odr`an u ma|arskom gradu Pe~uju.

Natalija je u finalu bez problema pobedila Hrvaticu Andu Karanu{i}, trenutno 32. Evropqanku do 14 godina, rezultatom 6:2, 6:2.

Prethodno je u polufinalu pobedila jo{ jednu Hrvaticu Neli [uwi} istim rezultatom. Natalija i Neli sastale su se dva puta za me-

T

sec dana i oba me~a su pripala ^a~anki.

U dublu, za koji se pripremala tri dana na Pali}u, Natalija je sa Suboti~ankom Milom Meji} osvojila tre}e mesto. Posle Otvorenog prvenstvo Ma|arske, bi}e me|u 35 najboqih teniserki Evrope do 14 godina.

Samim tim je i najboqe rangirana teniserka Srbije na TE listi u svom uzrastu.

Predstoje joj pripreme za narednu godinu, kada }e startovati na ITF turnirima na kojima se takmi~e najboqe svetske juniorke.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

31

SPORT

MILORAD ^AVI] PROMOVISAO PLIVA^KE SPORTOVE I U ^A^KU - Najve}i genijalci su sve {to su radili do`ivqavali kao veliku igru, ne obavezu - ka`e najboqi srpski pliva~ ekada{wi svetski rekorder, osvaja~ brojnih medaqa na olimpijadama, svetskim i evropskim prvenstvima, sada osniva~ Pliva~kog kluba “Akademija Milorad ^avi}” u Kragujevcu, podr`ao je pro{log petka najmla|e pliva~e u trci na 25 metara, podelio medaqe wima i ostalim polaznicima {kole vaterpola. Na gradskim bazenima su ga do~ekali takmi~ari, vaterpolisti, qubiteqi plivawa... Kraj jo{ jedne pliva~ke i vaterpolo sezone proslavqen je uz svirku “Starog grada”. Tre}i bora-

N

SPORT JE VELIKA IGRA

vak u ^a~ku pliva~ki as Milorad ^avi} iskoristio je i da najmla|ima otkrije svoje vi|ewe sporta.

- U devetoj godini sam prvi put u~estvovao na jednom ovakvom takmi~ewu. Nije bilo ne{to bitno, ali sam od takvih takmi~ewa dosta nau~io. Sport nas u~i pravim vrednostima u `ivotu.

Moramo i izgubiti da bismo jednog dana pobedili. Mnogi misle da sam u Pekingu 2008. godine izgubio. Ali, da sam tada pobedio, verovatno ne bih nastavio da se i daqe bavim plivawem. U tom “porazu” (osvojio je srebrnu medaqu) sam na{ao snagu da ustanem i nastavim daqe. I u plivawu, kao i svakom drugom sportu, zaista je najva-

JO[ NISAM ZA MINISTRA Vaterpolista Vawa Udovi~i} ovih dana je izabran za ministra sporta. Nije te{ko proceniti koliko Vawa ima iskustva u politici. Jedino, za razliku od mnogih politi~ara, ne}e biti degutantna pojava u bazenu.

- Svi smo bili {okitrani, kada smo ~uli za Vawu. Znam da je on sjajan momak, a koliko }e wegova sportska karijera da strada... On jo{ uvek trenira pet sati dnevno.

Ipak, siguran sam da }e imati veliku pomo} - smatra ^avi}. ^ak ni najboqi srpski pliva~ ne be`i od politi~ke karijere: - Zavr{io sam odli~an univerzitet, ali bez nekoliko godina iskustva u ministarstvu i sa 29 godina bio bi to preveliki zalogaj za mene.

Milorad ^avi} je odrastao u Kaliforniji. Diplomirao je politi~ku ekonomiju na presti`nom Berkliju u San Francisku.

`nije u~estvovati. Sport je jedna velika igra. Najve}i genijalci su sve {to su radili do`ivqavali kao veliku igru, ne kao obavezu - poru~io je najmla|im pliva~ima i vaterpolistima Milorad ^avi}.

Na istim principima je zasnovana i “Akademija Milorad ^avi}”, osnovana pre pola godine. Sa decom u Kragujevcu radi jedan od najboqih trenera Sebastian Higl, Na|in ro|eni brat, a ^avi} je ubedio i svog prijateqa iz Amerike, sa kojim je plivao 15 godina, da do|e u Srbiju i bude drugi trener.

- Meni nisu va`ni rezultati, nego na~in razmi{qawa o sportu. Ni roditeqi ne bi smeli da deci u ranim godinama previ{e forsiraju pobedu. Mislim da dete pre devete godine ne bi trebalo uop{te da vidi takmi~ewa.

Dosta qudi ne shvata da u svakom sportu uspe samo jedan od hiqadu. Stalo nam je da u “Akedemiji” deca prevashodno savladaju pravilne tehnike plivawe. Pora`avaju}i je podatak da se u Kragujevcu godi{we udavi jedno dete. Ho}emo da, vremenom, prekinemo tu crnu statistiku. I zato je va`no da svaki grad ima zatvoren bazen. Koliko sam upoznat ^a~ak ima oko 120 hiqada stanovnika.

Ako ga nema jo{ uvek, to je propust. Te{ka su vremena,

NA BAZENIMA ODR@ANE LETWE IGRE NA VODI

ZABAVA BEZ GRANICA o{ jedna sezona kupawa zavr{ena je pro{log vikenda uz sport, zabavu i razonodu. Zavi~ajno dru{tvo “^a~ani” i Sportski centar “Mladost” pokrenuli su pre ~etiri godine Letwe igre na vodi. Polako, ali sigurno, poku{avaju da o`ive nekada{we Igre bez granica u kojima su ^a~ani i u Evropi bili itekako uspe{ni.

Ovoga puta ih publika nije podr`ala kao ranije, kada nije bilo mesta ni za stajawe, ali prisutni su imali zabavu bez granica za pozitivne vibracije. Zajedno su sa takmi~arima iz ~etiri ekipe, Mladost-ludost, Vaterpolo klub Borac, Veterani i @ele, u`ivali, navijali, dru`ili se. Sve takmi~are publika je zdu{no podr`ala u skoku u vodi, vaterpolu, sireni u bazeni, svuciobuci disciplini.

- Voleli bismo da jednog dana okupimo vi{e takmi~ara iz ostalih gradova. Pre 20, 30 godina ^a~ani su predstavqali svoj grad u Francuskoj, Italiji, {irom Evrope - podsetila je Milica Dopu|a, predsednica Upravnog odbora Dru{tva

J

“^a~ani”.

Podr{ku gradskih vlasti za sve sportove na vodi obe}ao je i pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}, koji je otvorio ~etvrte Letwe igre na vodi.

Prvoplasirana ekipa Mladost-ludost dobila je pehar, a svi u~esnici majice. Drugo mesto pripalo je vaterpolistima Borca, tre}e Veteranima,a ~etvrto @elu. Organizator je za svu decu posle takmi~ewa, pripremio sokove i grickalice. Kompletnu zabavu pomogli su “^a~anska banka”, ^ipsara “My

way”, “Nektar” sokovi i Konfekcija “Pantovi}”. Da sve protekne u najboqem redu, zajedno sa ostalim sudijama pobrinuo se Sr|an Radenovi}, profesor fizi~kog vaspitawa i idejni tvorac igara na vodi.

Z. J.

ali ovaj grad zaslu`uje zatvoren bazen - smarta ^avi}.

Od pro{le godine se vi{e profesionalno ne bavi plivawem. Karijeru nastavqa u radu sa mladima, a u Ivanu Len|eru i ^abi Sila|iju vidi nove Milorade ^avi}e.

Trku najmla|ih pliva~a na 25 metara po tre}i put na gradskim bazenima organizovali su odbornik Vladan Savi}evi}, Sportsko-rekreativni centar “Mladost” i Vaterpolo klub Borac Win Win. Direktor SRC “Mladost” Aco Jakovqevi} uru~io je zahvalnicu Miloradu ^avi}u, a od Vaterpolo klumarketing 032/342-276

ba je dobio majicu. Posle takmi~ewa, pliva~ je u~esnicima trke podelio zlato, srebro i bronzu. Zlatne me-

daqe pripale su svim polaznicima {kole vaterpola, iz ~ijih su redova i trka~i na 25 metara.

Z. J.

32

OGLASI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVIRAN STAN KOD [KOLE MILICA PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA 30.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran.

Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 18.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift.

Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 23.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 36.000 eura P-40 m2, nov, kod Med. {kole, 4. sprat, lift, CG, terasa, gara`a. Cena 31.000 eura P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, noviji, Nemawina, 3. sprat, lift, CG, terasa.

Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten.

Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum.

Cena 30.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 2. sprat, sa dve spav. sobe, TA, terasa. Cena 32.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, terasa, sa dve spav. sobe. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P- 57 m2, Avenija 2, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 35.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift.

Cena 31.000 eura P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa.

Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa.

Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle.

Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle.

Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa.

Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a.

Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 20.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 45.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a.

Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 48.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 25.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 70.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a.

Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice.

Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta.

Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 225-431 IZDAJEM novoizgra|ene garsowere, u centru Kragujevca, studentima. Tel. 032/ 372-600, 060/ 337-2-600 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole Dragi{e Mi{ovi}, za ve}i stan uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj , za ku}u. Tel.

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

33

OGLASI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

065/ 641-4-140 PLACEVI PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Povoqno.

Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM placeve. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM plac od 10 ari, mo`e i 5 ari, voda, brvnara, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500 e/ ar, pored asfaltnog puta, za proiz.hale i magacinski prostor.

Dostupna sva infrastruktura.

Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac u Industrijskoj zoni, iza Dominga. Tel. 069/ 248-5-195 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500eura/ar (nije fiksna cena), pored asfaltnog puta, pogodan za proizvodne

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

hale i magacinski prostor, dostupna sva infrastruktura.

Telefon 063/691-761,032/342190.

PRODAJEM imawe i 2 ku}e u Pakovra}u, blizu ^a~ka. Tel. 064/ 196-4-705 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu. Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac od 63 ara, u Prislonici, Vasovi}a kosa.

Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac 10, 99 ari u Preqini, dostupna sva infrastruktura, cena 5500 eura.

Telefon 063/691-761,032/342190.

PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 60 ari u

Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u.

Tel. 064/545-8-989 PRODAJEM plac od 44 ara u Trnavi kod {kole, dostupna sva infrastruktura, cena 300 eura/ar. Telefon 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM povoqno livadu od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa ozidanim temeqom povr{ine 100m2 i gra|evinskim materijalom (6000 blokova, armatura), ima gra|evinsku dozvolu i projekat. Cena 36000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190.

PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara.

Tel. 062/ 260-556 PRODAJEM plac od 30 ari u Kulinovcima iznad hale “Kolos”. HITNO I POVOQNO. Tel. 064/ 384-0-198 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda , na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 3351-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 25 ari.

Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM plac od 23,32 ara u Trnavi, dostupna sva infrastruktura, cena 15000 eura.

Telefon 063/691-761, 032/342190.

RAZNO PRODAJEM fotequ za masa`u, pru`a veliki broj kombinacija masa`a, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6205 PRODAJEM gara`u od 15.5 m2 u zgradi, ulica Mila Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM pe}” Kraqicu” u dobrom stawu. Cena50 eura.

Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM {poret na drva marke Smederevac. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za ve{.

Tel. 063/ 844-2-791

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura.

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

34

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM dve ve{ ma{ine. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe marke “ Singer”. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe “ Bagat - Danica “.

Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM ma{inu za sudove . Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ve}i fri`ider.

Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM {iva}u ma{inu Nikoleta, sa dodacima za vez, kao nova. Cena 50 eura. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM polovne gume 13- ice, i 14-ice. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM `ensku krznenu {ubaru, nova. Tel. 371-685 PRODAJEM tezgu i police za trgovinsku radwu. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM polovnu stolariju. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara.

Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM povoqno polovna prozorska krila i plotove

vrata, raznih dimenzija. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM polovnu stolariju sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM kosa~icu na struju. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM prskalicu za vo}e. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM krompir za ishranu sviwa. Tel. 543-3-215 PRODAJEM korpu za vagu, za merewe stoke. Tel. 556-1495 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kompresor Prva petoletka Trstenik, boca od 120 litara. Tel. 063/ 118-3333 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM fotequ “Mojca”. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM polovan bra~ni krevet sa jogi du{ecima. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355

PRODAJEM suva vo}na drva.

Tel. 556-1-495 PRODAJEM ve}u koli~inu drva za ogrev, vrlo povoqno.

Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM gra|u od smreke, odli~no za krovne konstrukcije. Tel. 5561-495 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585 PRODAJEM o~uvan regal.

Cena po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243 PRODAJEM o~uvan garderober 300/170. Tel. 064/ 166-7767 PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4383 PRODAJEM traktorsku korpu . Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM vaqak za trak-

tor IMT. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM TA pe} Elind, 3.5. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg / 900 din. Mo`e pla}awe i preko ra~una. Tel. 032/ 382518, 061/ 111-6-439 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3, 89-go godi{te.

Registrovana do juna 2014.godine. Tel. 060/ 036-7820 PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te, registrovan do januara 2014, 1300 cm3, plin, bez atesta. Fiksna cena 350 eura.

Tel. 062/ 360-880 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa ugra|enim plinom. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`e zamena. Tel. 060/ 418-3-333 USLUGE USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE cepawa i strugawa drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-

NA GROBQU U VIQU[I, SAHRAWEN OBREN RADI^EVI], MAJSTOR FRULE I DVOJNICA

UTIHNULE OBRENOVE DVOJNICE

prisustvu brojne rodbine, prijateqa i frula{a iz ^a~ka i okoline, u ponedeqak, 2. septembra 2013, na grobqu u Viqu{i, sahrawen je Obren Radi~evi}, majstor frule, koji se posebno proslavio svirawem na dvojnicama. Utihnuo je u 74. godini `ivota, posle kra}e bolesti, koju nije uspeo, kao frulu i dvojnice {to je, da obuzda...

On je, ina~e, ro|en u Viqu{i, 1939. godine, gde

U

je, od rane mladosti, i po~eo da druguje s frulom. A ni frulu, ni dvojnice, nije odvajao od usta, sve dok ga bolest nije sasvim ophrvala. Dok je svirao, sav je bio u pokretu, kao da se pripremao da poleti za frulinim jekom. Govorio je: “Za mene je va`no da se, dok sviram, kre}em nekim delom tela. Da li noga, da li glava, da li celo telo... ne{to mora da se povija... Kad to ne bih radio, ja bih ispao iz ritma!”

Obrenovih tragova ima i u {tampi, i u elektronskim medijima, u brojnim monografijama i leksikonima. Me|u nebrojenim poklonicima i posve}enicima fruli, pogotovu! Svi }e pamtiti ne samo jek wegove frule i dvojnica, ve} i wegovu poslovi~nu dobrodu{nost, ne`nost, predusretqivost... Zapamtili su ga i brojni putnici iz autobusa ~a~anskog “Autoprevoza”, u kome je i penziju ste-

kao kao kondukter. U lokalnim novinama je, jednom, o wemu, zabele`eno i ovo: “Doga|alo se, za mnoge iznenada: u gradskom autobusu u ^a~ku, glasne se frula. Glasnu dvojnice.

Putnici se zgledaju: muzika se ne ~uje iz radio-aparata, ve} sa mesta konduktera. Starijima srce zaigra. Sete se mladosti, prela i moba, prole}nih uranaka i obetinskih sastanaka. Mla|i su znali: muzicira wihov Obren Radi~evi}. Ogroman, a muzika umilna...Muzicirao je tako sve do odlaska u penziju...”

Od Obrena Radi~evi}a, stihovima posve}enim wemu i fruli, najpre su se oprostili pesnici i wegovi dugogodi{wi prijateqi Dragan Ugar~ina i Petar Novitovi}. Pored Radi~evi}evog odra, opro{tajno slovo izgovorio je i kwi`evnik Radovan M. Marinkovi}...

Ukazuju}i na pamtqive umetni~ke domete Obrena Radi~evi}a svirkom i na fruli i na dvojnicama, Marinkovi} je, tom prilikom, posebno naglasio: “... Svirao je sebi i drugima. Sebi - da srce razigra, drugima - da du{u oplemeni. Svirao izvornu muziku, pa i nije ~udno {to je na frula{kom saboru u Prislonici, uz druge, dobio nagradu, koja je nosila ime legendarnog srpskog frula{a Save Jeremi}a. Na tom saboru pobe|ivao je vi{e puta, pa je progla{en za majstora frule, a na Desetom saboru za dvojni~ara decenije!

Muzicirao je na brojnim saborima narodnog duhovnog tvora{tva. Na Draga~evskom saboru truba~a u Gu~i, u poqskim gradovima Bjalsko/Bjala, @ivjec, Krakov, u ^e{koj, Nema~koj. Nigde bez melodija pesama: Oj, Moravo, moje selo ravno, Tekla reka, Ej, ~ija frula...

Muzika wegovih dvojnica, dvojne frule, razgaqivala je qubavqu svakog. U tome mu niko od dvojni~ara nije bio ravan u zemqi Srbiji...”

Od ve~itog saborca uz frulu i dvojnice, od Obrena Radi~evi}a, svirawem wegovih najomiqenijih narodnih pesama i kola, oprostili su se i ~a~anski majstori frule, koji su s wim, i frulama, decenijama ve}, krstarili zavi~ajem, Srbijom i svetom...

Miladin Vukosavqevi}

3-163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 069/ 870-5061 USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih vrsta zaraslih i zapu{tenih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 USLUGE ~uvawa Va{eg deteta. Tel. 062/ 211-827 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih betonskih radova. Tel. 064/ 615-2763 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge. Tel. 064/ 1964-705

OZBIQNA, odgovorna `ena nudi pomo} u ku}i, negu starih bolesnih osoba i dece.

Tel. 066/ 075-957, 824-500 OZBIQNA `ena, sa iskustvom vaspita~a nudi uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/ 102-2-759 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, ni`ih razreda u savladavawu gradiva, u~iteq.

Tel. 064/ 255-1-520, 032/ 332664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 077-900 DAJEM nov~ane pozajmice sa ili bez zaloga, uz sudsku overu ugovora. Tel. 062/ 1442-818 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima. Tel. +382563467 ZAPOSLEWE POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila, za rad u Austriji. Tel. 062/ 1465-949 POTREBNI ugostiteqski radnici, za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 FRIZERSKOM SALONU potrebna radnica sa iskustvom. Tel. 060/ 358-6-710

IN MEMORIAM

SLOBODAN BOBAN BOJOVI] edan od osniva~a Demokratske stranke u ^a~ku i wen dugogodi{wi ~lan Slobodan Boban Bojovi} preminuo je 29. avgusta, u 58. godini `ivota.

Ro|en je 1955. godine u ^a~ku, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Radni vek zapo~eo je po~etkom osamdesetih godina u “Grafoprometu”, odakle je oti{ao i u penziju 2003. godine. Deo svog `ivota posvetio je radu u nevladinoj organizaciji CESID, gde je bio koordinator za Moravi~ki okrug. Kao demokrata je bio potpuno posve}en radu stranke.

Zalagao se za po{tovawe na~ela socijaldemokratije, bio je humanista i borac za slobodu medija. Pored strana~ke aktivnosti, u~estvovao je i u drugim sferama dru{tvenog `ivota.

Kao {to wegovo ime zna~i bio je SLOBODAN, ali se nije time zadovoqavao, ~ini se da je uvek iznova i iznova poku{avao da pomeri granice slobode. Bio je uvek za korak mla|i od svog vremena.

U strana~kom `ivotu mu je iznad svega bila va`na debata i razmena mi{qewa, a ne funkcije.

Zato se, verovatno, uz osmeh, ~esto predstavqao kao ponosni ~lan Debatnog kluba DS-a. Jer, debatni klub je ~inio jutra smislenijim i tolijim, Debatni klub je mesto gde su neistomi{qenici prijateqi koji pletu zajedni~ke uspomene.

Kao i prethodnih 20 godina, i

J

posledwi ovozemaqski dan posvetio je Demokratskoj stranci i proveo ga u dru`ewu i razmeni mi{qewa sa svojim demokratama.

Verovao je da svakoga dana moramo raditi i delovati, kako bi nas sa~ekalo neko boqe sutra.

Kao pravi demokrata, bio je uvek spreman da pomogne, da se dru`i i ulo`i svoje vreme, kako bi na{a deca boqe i kvalitetnije `ivela.

Bobanovim odlaskom ^a~ani su ostali siroma{niji za jutarwe tople, nasmejane susrete, ~a~anska pijaca za jednog vedrog ~oveka na bicikli, uvek spremnog za {alu, ali i ozbiqnu polemiku, a Demokratska stranka, prvenstveno bez prijateqa, ali i jednog od najprepoznatqivijih ~lanova.

Demokratska stranka ^a~ak

35

^ITUQE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragom prijatequ

BOBANU Svima }e nam nedostajati dru`ewe sa tobom.

Tvoja DEMOKRATSKA STRANKA

Dana 9. 9. 2013. navr{ava se SEDAM GODINA od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Dana 19. septembra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

KIKOVI] DU[ANA KEPA

ANA

SLOBODAN PANTOVI] Se}amo ga se sa qubavqu i po{tovawem.

Voqeni nikada ne umiru jer `ive u srcima onih koji ih vole.

TVOJI: supruga PERSIDA, }erke DANIJELA, MIRA, NATA[A i unu~ad.

Pro{lo je 40 dana od kada nije sa nama na{a

Po~ela je nova {kolska godina, a prazna klupa u kojoj te nema budi uspomene na tvoj osmeh i vedri lik.

Osta}e{ u na{im se}awima.

TVOJI: supruga DOBRILA, sinovi VLADAN i ZORAN, snaje ZORICA i GORDANA, unuke ANA, MILICA i MARIJA i unuk MARKO.

Tvoji: u~iteqica Slavica, Mina, Danijela, An|elina, @eqko i Lazar.

46333

16330

Sa dubokim bolom i tugom, obave{tavamo da je na{ dragi

POSLEDWI POZDRAV dragom suprugu, ocu, dedi i svekru

IVAN VU^KOVI]

IVAN VU^KOVI]

1936 - 2013 preminuo 29. avgusta u svojoj 77-oj godini `ivota.

STEVANU MI[U MIHAILOVI]U

1936 - 2013

Bio je najboqi suprug, otac, deda i pradeda na svetu.

Hvala ti za qubav, toplinu, zagrqaj i lepu re~.

Posebna zahvalnost osobqu mu{ke Hirurgije ^a~anske bolnice.

WEGOVI NAJMILIJI

Hvala ti za bezbri`no detiwstvo, za sve nau~ene pesme i igre, za sve igra~ke, lukove i strele...

Bio si najboqi deda na svetu.

BOJANA i MARKO

Hvala za lepe, zajedni~ke godine...

Tvoji: supruga GROZDANA, sinovi ALEKSANDAR i BRATISLAV, unuci MATIJA i FILIP i snaja TATJANA.

46866

16332

16334

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

36

^ITUQE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV voqenom ocu

POSLEDWI POZDRAV na{em

SLOBODANU BOJOVI]U

SLOBODANU BOBANU BOJOVI]U

1955 - 2013

(16. 12. 1955 - 29. 8. 2013)

ZAUVEK ]E[ BITI U MOM SRCU.

Najvoqeniji nikad ne umiru.

Nastavi}e{ da `ivi{ u na{im srcima i uspomenama.

MARKO

Tvoje DRAGANA i MAJA U subotu 7. septembra navr{avaju se TRI GODINE od kako nije sa nama na{a draga

9. 3. 2012 - 9. 9. 2013.

SLOBODAN BOJOVI] 1955 - 2013 Hvala za nasmejane dane, nesebi~nu qubav i podr{ku.

za

KATA PETROVI] iz Mr~ajevaca

MARTA POSLEDWI POZDRAV dragom bratu

SLOBODANU - BOBANU BOJOVI]U

Ni vreme koje je pro{lo, ni vreme koje dolazi ne}e umawiti tugu, prazninu i bol. Ponosni smo {to smo te imali.

TVOJI NAJMILIJI 46329

DU[AN, MIRA, QIQA i MILENA 16329

VLADISAV VUKOVI] BATO Ni vreme koje prolazi ne mo`e da umawi veliku tugu nastalu tvojim odlaskom.

Uvek tvoji MIRKA, MILICA i JOVANA 46330

TU@NO SE]AWE

U ponedeqak, 9. septembra 2013. navr{ava se 20 GODINA, od smrti dragog

TOMISLAVA ]IRI]A iz Gorwe Gorevnice Ispunio si nam `ivot qubavqu, nesebi~no{}u, po`rtvovawem za druge.

Ostao si da `ivi{ u duhu i srcu nas i posle smrti. Hvala ti za sve.

Od }erki NADE i DU[ICE sa decom

MI[KO VASIQEVI]

48871

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

U ponedeqak, 9. septembra 2013. obave{tavam rodbinu i prijateqe da se navr{ava 20 GODINA od smrti

[est godina `ivi{ kroz najlep{e uspomene, beskrajno voqen, uvek prisutan u na{im mislima. Nismo te zaboravili i nikad ne}emo.

Zahvalni za sve {to si u~inio za nas.

Ta{ta VUJA i svastika SLAVICA sa decom.

46331

TOMISLAVA ]IRI]A iz Gorwe Gorevnice S tugom i qubavqu supruga ANICA 48871

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

37

^ITUQE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Godina dana tuge i bola od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni

Pro{la je GODINA DANA od kako nije sa nama na{ voqeni

VEROQUB RAKETI]

VEROQUB RAKETI]

7. 9. 2012 - 7. 9. 2013.

7. 9. 2012 - 7. 9. 2013.

Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo proveli zajedno, za svu radost i sre}u koje si uneo u moj `ivot i `ivote svih oko sebe.

Bio si divan suprug, otac, deda, brat i prijateq. @elim da zna{ da }e{ uvek biti u mom srcu i da }u ~uvati uspomenu na tebe.

Tvoja DARA

Hvala ti za svu qubav pa`wu i ne`nost koje si nam poklawao celog `ivota.

Bio si na{a vodiqa, na{ ponos i oslonac.

Mnogo smo te voleli.

Jako nam nedostaje{.

TVOJI sinovi VLADIMIR i IVAN sa porodicama.

46865

46865

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u ponedeqak, 9. septembra 2013. godine u 16 ~asova davati TRINAESTOGODI[WI POMEN na{em dragom

Dragi brate i ujko,

VEROQUB RAKETI] 1939 - 2012

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati i uvek voleti.

Sestra VERA i sestri~ine CECA i SLA\A 46864

Navr{avaju se tu`ne godine od smrti na{ih dragih

MARKU KOVA^EVI]U 16. 9. 1996 - 9. 9. 2013.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{eg dragog MAKIJA! Majka VERICA, otac SAVO, brat LUKA, ujak VLADICA, bake CICA i BRANA i deda MILISAV. 16322

PETRIJE PETROVI]

LELE MILANOVI]

ROMANA BRAJKOVI]A

7.9.2011 -7.9.2013.

11.9.2005 - 11.9.2013.

15.9.2000 - 15.9.2013.

Va{i likovi }e biti uvek prisutni me|u nama, nesebi~na qubav i plemenitost pleni}e na{a srca. ^uva}emo zajedni~ke uspomene u najdubqem kutku na{ih du{a, a se}awe na vas bi}e postojanije od naj~vr{}e granitne stene.

PORODICE: PETROVI], BRAJKOVI], MILANOVI] i JOJI] 16324

38

^ITUQE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Sa dubokim po{tovawem i bolom opra{tamo sa od svoga prijateqa

U subotu, 7. septembra 2013. godine u 13 ~asova obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Slobodana - Bobana Bojovi}a 1955 - 2013.

Dragi Bobane, pamti}emo te kao istinskog borca za demokratiju i napredak ^a~ka.

Nedostaja}e nam tvoja plemenitost, smirenost i qubav koju si gajio prema svim qudima.

NADI MILO[EVI] Uvek }emo se se}ati tvog divnog lika i tvoje neizmerne dobrote.

Zauvek }emo te nositi u na{im srcima.

Bog da ti du{u prosti i neka ti je laka zemqa ~a~anska.

O@ALO[]ENI: porodica, rodbina i prijateqi

Velimir Ili}, Velimir Stanojevi} i Miroslav Marki}evi}

16333

fak.

IN MEMORIAM

Dana 9. 9. 2013. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg dragog

SE]AWE 5. 9. 2001 - 5. 9. 2013.

ZAGORKA STOJI]

SRE]KA - MI[KA VASIQEVI]A

(ro|ena Vuki}) 7. 9. 2006 - 7. 9. 2013.

Godine prolaze, ali bol i tuga za tobom su sve ve}i.

Ostavio si dubok trag u na{im srcima.

Sa ponosom te pomiwemo.

Tvoji: supruga DRAGICA, sinovi MILOVAN sa porodicom i DRAGAN.

Dana 7. 9. 2013. godine, navr{ava se 40 dana od smrti

GEORGINE STANI]

Volimo, se}amo se i pamtimo samo onaj deo ve~nosti, koliko traju na{i `ivoti.

NEDOSTAJE[ NAM. TVOJA DECA

WENI: ANDRIJA, MILAN, SA[A, JASNA i MAJA

46332

SE]AWE

Dana 6. septembra navr{ava se 15 godina od smrti na{eg dragog supruga i oca

DESANKA DESA URO[EVI]

QUBI[E STEFANOVI]A

9. 9. 1991 - 9. 9. 2013.

iz Kuki}a

JOVAN M. URO[EVI]

Sa velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima.

Tvoja }erka MILKA sa porodicom

Draga na{a mama, mnogo godina je pro{lo od tvoga odlaska, ali tvoja dobrota i plemenitost `ivi u se}awu tvoje dece za koju si bila i ostala velika majka.

Tvoja deca Dragan, An|a, Olgica i Qiqa sa porodicama.

S po{tovawem i qubavqu ~uvamo te u na{im mislima i srcima zauvek.

Supruga RADICA, k}erka SUN^ICA i sin SLOBODAN.

16325

16310

upl.

39

^ITUQE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se na{im dragim i voqenim, navr{ava GODINA DANA

a 1. septembra 2013. navr{ilo se 16 GODINA od smrti

BLAGOMIRCI RADOVI]

SLAVKA RADOVI]A

iz Mr~ajevaca

Navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

RAJKE \UKOVI] Veliko hvala za sve lepe trenutke, pa`wu i qubav koju si nam nesebi~no pru`ala.

Nedostaje nam tvoja podr{ka i saveti.

U subotu 7. septembra u 14 ~asova na grobqu u Mr~ajevcima obavi}emo GODI[WI POMEN. S qubavqu i ponosom uspomenu na Vas ~uvaju Va{i najmiliji.

PORODICA RADOVI]

TVOJI NAJMILIJI: suprug MO[O i }erke MILKA i QIQA sa porodicama.

46863

16323

12. septembra se navr{ava ^ETRDESET DANA od kako nisi sa nama

Dana 10. 9. 2013. god. navr{ava se 40 tu`nih dana od smrti voqenog nam

PETOGODI[WI POMEN 8. 9. 2008 - 8. 9. 2013.

BO@O BO[KOVI]

DRAGOSLAVA @IVANOVI]A

S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

ZORICA GABOROVI] Jesi li se odmorila tugo moja?

Patwu s ~ela otklonila, brigo moja?

Jel' smrt lak{a od `ivota, sejo mila, jel' pravedni, napa}eni boqe di{u?

Moj heroju, nevi|eni, sa o~ima sjajnih zvezda!

Veseqaku i lepoto!

Nama uvek mila, draga.

Volimo Te mnogo, mnogo!

TVOJI NAJMILIJI: supruga RADA, }erke MIRJANA i SNE@ANA, zetovi, unuci i praunuci.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo toga dana u 11 ~asova odr`ati parastos na Dragi}evi}a grobqu u Loznici.

PORODICA

16279

U subotu 07. 09. 2013. dava}emo GODI[WI POMEN na{em dragom ocu, dedi

10. septembra 2013. godine, navr{i}e se 33 GODINE od kada nije sa nama na{ brat

MILORAD MILO[EVI] MIKO

SIMO JOVANOVI] iz Gorwe Gorevnice

S qubavqu sestra QIQA i sin NIKOLA 16278

Dana 5. septembra 2013. godine, navr{ilo se DVE GODINE kako se upokojio @ive}e i daqe u srcima wegovih najmilijih.

SLAVI[A ^VRKI]

Sin BRANKO i unuka SLA\ANA sa porodicama.

S qubavqu i ve~nom tugom, uspomenu na tebe ~uvaju: sestre GORDANA i RADMILA sa porodicama.

16326

46865

U utorak 10. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

Dana 10. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od kada vi{e nije sa nama

1957 - 2011.

MILUNKA MICA PETROVI] Sa velikom qubavqu i tu`nim se}awem, ~uvamo te od zaborava.

Po~ivaj u miru.

TVOJI: }erka DRAGANA, unuka SARA i zet DEJAN.

MILUNKE MICE PETROVI] iz ^a~ka

Uvek }emo te se se}ati i ne}emo te zaboraviti.

Tvoje kom{inice JELA i MILESA 16327

Toga dana na ~a~anskom grobqu u 12 sati dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN. Zauvek u na{im mislima s tugom i qubavqu ~uvamo te od zaborava.

TVOJI NAJMILIJI: MIROSLAV i MIRJANA sa porodicama.

16331

MARKETING 032/342-276

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE