6. jun 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 6. JUN 2014. GODINE

BROJ 21

CENA 30 DIN.

Neobi~na proslava 30 godina mature nekada{wih u~enika svih pet ~a~anskih sredwih {kola

SNOVI I MUZIKA OSAMDESETIH GODINA...

strana 26.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Rekonstrukcija magistralnog toplovoda u Nemawinoj ulici i Bulevaru oslobo|ewa

strana 5.

U ovom broju „Glasa“ FOTOGRAFIJE MATURANATA

EKONOMSKE strane [KOLE 23, 24. i 25. Tinejxeri i socijalni mediji

POTREBNA MEDIJSKA PISMENOST, A NE KONTROLA Jedinstven doga|aj u ^a~ku

SKORO ^ETIRI KILOMETRA NOVOG CEVOVODA PU ^a~ak

INSPEKCIJA UKLAWA NELEGALNE OBJEKTE

ZAPLEWENO 67 KILOGRAMA

strana 3.

069 - 310-04-60 06 032 - 310-460 03 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strana 6.

DO^EK MO[TIJU SVETOG NIKOLAJA

Gradsko ve}e usvojilo program postavqawa 21 kioska

CENTRUM

strana 7.

SKANKA!

Iz neobjavqenih Iz rukopisa ru

KAKO JE U ^A^AK STIGAO PRVI KLAVIR?

strana 9.

MARKETING

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

GRAD

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

GRADSKO VE]E USVOJILO PROGRAM POSTAVQAWA 21 KIOSKA, ZA KOJE JE U GRADU ODRE\ENO 12 LOKACIJA maju}i u vidu program postavqawa privremenih objekata, JP “Gradac” je preldoìlo, a GU za urbanizam uradila, kako je na sednici Gradskog ve}a od 2. juna, referisao wen na~elnik Milo{ Milosavqevi}, pravnu redakciju programa postavqawa kioska, ~iji je ciq uvo|ewe reda u ovoj prili~no neregulisanoj oblasti. Kako je naglasio Milosavqevi}, na gradskim javnim povr{inama postoji veliki broj ovih nelegalnih objekata koji su, posebno na raskrsnicama nekih va`nih saobra}ajnica “pro{ireni” rashladnim vitrinama, improvizovanom tezgama i nadstre{icama. Zbog toga je programom koga je usvojilo GV, predloèno da na 12 lokacija u gradu bude postavqen 21 kiosk, ~iji }e budu}i vlasnici javni prostor mo}i da dobiju putem javnog konkursa i to u zakup od pet godina. Gradska uprava za inspekcijski nadzor zaduèna je, da u saradwi sa JP “Gradac” i GU za urbanizam, sukcesivno ukloni sve nelegalno postavqene kioske, koji se nalaze na lokacijama planiranim za podizawe monta`no - demonta`nih i tipiziranih objekata. Prihva}en je predlog gradona~elnika Vojislava Ili}a,

INSPEKCIJA UKLAWA NELEGALNE OBJEKTE da se wihovim vlasnicima da “razuman rok” da to urade i omogu}i da legalno, sa ostalim zainteresovanim gra|anima, konkuri{u za prostor predvi|en za ovu vrstu privremenih objekata. Po{to je pohvalila komisiju koja je u rekordnom roku sprovela zakqu~ak GV i ustanovila ko i na koji na~in koristi “Pavlovi}a ku}u” u Ulici Gospodar Jovanovoj, gradska vlada je, na predlog ve}nika Nemawe Trnavca, zakqu~ila da joj za 30 dana imovinsko pravna slu`ba i komisija za javni prostor dostave informaciju o tome kako se i pod kojim uslovima koriste ostali poslovni i stambene objekti, ~iji je vlasnik Grad. Kada je, pak, o “Pavlovi}a ku}i” re~, koju, konstatovala je komisija, “stanari” koriste ne pla}aju}i zakupninu i bez ikakvog pravnog osnova, ali uredno je odr`avaju i izmiruju komunalne i ostale tro{kove, dogovoreno je da, dok ne bude okon~an postupak upisa prava javne svoji-

ZA PRED[KOLCE 90 MESTA VI[E Gradsko ve}e je prihvatilo zahtev Pred{kolske ustanove “Radost” da iz teku}e buxetske rezerve bude izdvojeno oko 4,5 miliona dinara za adaptaciju potkrovqa u vrti}u “Sunce”, zahvaquju}i kojoj }e biti obezbe|eno od 75 do 90 novih mesta za sme{taj pred{kolaca. Iako nije planirana u odluci o buxetu za 2014. godinu, ova investicija je neophodna, argumentovano je objasnio zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Podsetio je da je lane za sme{taj dece u jasle i vrti}e konkurislao 700 roditeqa i da je, umesto planiranih 344, primqeno 420 mali{ana, te da su sve grupe u objektima pred{kolskih ustanova takore}i prebukirane. Vi{e molbi, nego slobodnih mesta, sasvim je sigurno, bi}e i na kraju ovog upisnog roka, u kome je predvi|en prijem 270 dece u jaslene i vrti}ke grupe. Gradona~elnik Vojislav Ili} je predlo`io da nadle`ne komisije i GU sagledaju stawe u svim objektima pred{kolskih ustanova i “izdvoje” one koji mogu biti adaptirani i pro{ireni, da bi blagovremeno u buxetu za 2015. godinu bila planirana sredstva za te investicije.

ne i Grad nesmetano po~ne da raspolaè ovom nepokretno{}u, Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}”, kojoj je ova zgrada, ina~e, bez naknade preneta 1990. godine, na zakonit na~in reguli{e postupak wenog kori{}ewa. Gradsko ve}e je na posledwoj sednici, odrànoj u ponedeqak, usvojilo i izmene i dopune programa poslovawa JKP “Parking servis”, koju je nametnula vladina uredba, omogu}iv{i preduze}ima i ustanovama da do 30. juna u radnom odnosu zadrè radnike, koji su se 1. marta ove godine

u tim firmama zatekli na takozvanim privremenim i povremenim poslovima. Konkretno, ovo JKP moralo je da izvr{i rebalans ovogodi{weg programa u delu rashoda, da bi obezbedilo sredstva za zarade licima anga`ovanim posredstvom Omladinske zadruge, rekao je direktor Zoran Blagojevi}, naglasiv{i da je za te namene planirano pove}awe sopstvenih prihoda za dva i umawewe planiranih investicija za 2,5 miliona dinara, koje }e biti odlo`ene za “boqe vreme”. Ne{to vi{e od 505 mi-

liona dinra bi}e “skinuto” sa stalne buxetske rezerve za pla}awe ra~una za hranu, opremu, sredstva za higijenu i ostale “potreb{tine”, nabavqane za stanovni{tvo pogo|no poplavama, volontere i ostale u~esnike u sanaciji posledica pro{lomese~ne elementarne nepogode. Najve}i deo tih para- skoro 342.000 dinara bi}e upla}eno preduze}u “Svislajn” za oko 2.000 konzervi i isto toliko paketa gotovih jela, podeqenih stanovni{tvu sa ugro`nog pdoru~ja, pre nego {to im je stigla humanitarna pomo}. Osim toga,

oko 135.000 dinara izdvojeno je za kupovinu ~izama, kabanica, opreme za ~i{}ewe i dezinfekciju prihvatnih centara, za nabavku hrane za volontere, za{titu objekata za sme{taj sto~ne hrane prispele od donatora... Osim stalne, “optere}ena” je i teku}a buxetska rezerva, sa koje }e biti izdvojeno 3,9 miliona dinara, kao finansijsko u~e{}e Grada za rekonstrukciju atarskih puteva, za koje je ove godine Ministarstvo poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva obezbedilo 5,8 miliona dinara. M. N.

NA DINARSKI I DEVIZNI RA^UN GRADA UPLA]ENA ZNA^AJNA SREDSTVA ZA POMO] STANOVNI[TVU POSTRADALOM U POPLAVAMA

RASPODELA PREMA PRAVILNIKU O

d 19. maja, kada su otvoreni dinarski i devizni ra~un za uplatu sredstava namewenih za pomo} stanovni{tvu postradalom u pro{lomese~nim poplavama, brojna pravna i fizi~ka lica donirala su novac potreban najugro`enijim gra|anima da saniraju posledice nezapam}ene elementarne nepogode. Po re~ima na~elnika Gradske uprave za finansije Zorana Todosijevi}a, od 122 pravna i fizi~ka lica na dinarski ra~un pristiglo je 2.863.402 dinara, a na devizni 8.000 evra od bratske op{tine Vala{ke Me-

ziri~i i od â~ana koji ìve i rade u îkagu 5.512 dolara. O~ekuje se da ovih dana sredstva na dinarski ra~un uplate i odbornici SG, koji su se na posledwem zasedawu odrekli po jedne dnevnice, nakon ~ega }e, najavio je Todosijevi}, imena svih darodavaca biti objavqena na sajtu Grada: - Gradska uprava za finansije i Gradska uprava za dru{tvene delatnosti pripremaju detaqan pravilnik o raspodeli ovih sredstava, koji }e, pored ostalog, definisati i postupak dodele “prve pomo}i” i kasnije definitiv-

ne raspodele. Pravilnik bi, po{to ga razmotri i usvoji Gradsko ve}e, trebalo da donese Skup{tina grada. Osim novca prispelog na ra~un Grada, ima najava da }e odre|ena sredstva donatori sami, direktno predati konkretnim ugroènim sugra|anima, kaè na~elnik Todosijevi}. Po{to su odràli sednice saveta, predsednici mesnih zajednica su sa~inili spiskove na kojima je oko 80 najugroènijih doma}instava, kojima je potrebna urgentna i interventna finansijska pomo}. Upravo prema wima

bi}e usmerena ova “prva pomo}”, a potom podeqena i celokupna sredstva prispela na dva ra~una Grada, isti~e na~elnik GU za finansije, napomiwu}i da lokalna samouprava o~ekuje i odre|enu pomo} od Republike, koja }e tako|e, prema preciznim kriterijumima definisanim skup{tinskim pravilnikom, biti raspodeqena najugro`enijim doma}instvima u Kowevi}ima, Balugi Preqinskoj, Mojsiwu, Katrgi, Zabla}u i svim drugim selima koje su poplavile ^emernica i Zapadna Morava. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

GRAD

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

POKRET DVERI TRA@I PRIJEM KOD PREMIJERA ALKSANDRA VUÎ]A, DA BI MU IZLO@IO PROGRAM OBNOVE ZEMQE POSLE KATASTROFALNIH POPLAVA periodu dok je, zbog katastrofalne poplave i posledica ove elementarne nepogode, trajala vanredna situacija, pripadnici Pokreta Dveri i wegovi simpatizeri su dali maksimalan i konstruktivan doprinos u prevazilaèwu krize i sanaciji {tete od prirodne katastrofe koja je zadesila ve}i deo Srbije. Kada je to stawe pro{lo, Dveri su, ube|ene da je “pravi trenutak kada treba ukazati na brojne propuste koje se de{avaju decenijama unazad, pored ostalog, i zbog toga da bi se delovalo preventivno u budu}em periodu”, zatraìle prijem kod predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vu~i}a, da bi izloìle kritike i propuste u radu dràvnog rukovodstva u vanrednoj situaciji i predloìle mere za obnovu zemqe posle poplava. Ukoliko primi predstavnike ove opozicione organizacije, to }e biti svojevrstan test za republi~kog premijera, ~ime }e poka-

VOJSKA PREUZELA VLAST U VANREDNOJ SITUACIJI zati da sve snage dru{tva `eli da ukqu~i u obnovu zemqe. U protivnom, potvrdi}e da je i vanrednu situaciju koristio za li~nu promociju i strana~ki marketing, rekao je na pro{lonedeqnoj KZN ~lan Stare{instva Dveri Bo{ko Obradovi}. Tom prilikom istakao je osnovne zahteve Pokreta: da bude ispitana odgovornost Gorana Puzovi}a, direktora “Srbijavode” i Vladana Koci}a, prvog ~oveka Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda, odnosno zbog potopa koji je zadesio Obrenovac i direktora preduze}a “Beogradvode”, predsednika op{tine Obrenovac Miroslava ^u~kovi}a i gradona~elnika Beograda Sini{e Malog. “Da nisu

dorasli funkcijama” pokazali su i ministar za vanredne situacije Velimir Ili} i ministar unutra{wih poslova Neboj{a Stefanovi}, smatra Obradovi}: - Uo~eni su ogromni propusti i, naàlost, imali smo i velike `rtve i ogromne materijalne {tete. Vojska se pokazala kao jedini dràvni sistem koji je odgovorio zadatku na pravi na~in i prakti~no preuzeo vlast u trenutku kada dràva nije bila sposobna da adekvatno reaguje na ovakvu elementarnu nepogodu. Drugi razlog zbog koga Dverjani traè prijem kod premijera Vu~i}a su mere koje bi mu predloìli za obnovu poplavama opusto{ene zemqe: vratiti re-

GRA\ANI MZ „STARI GRAD” OBELE@ILI SLAVU CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA

ZAHVALNOST ZA POMO] POPLAVQENIMA

e~ewem slavskog kola~a i prigodnom sve~ano{}u, rukovodstvo Mesne zajednice “Stari grad” obele`ilo je u utorak, u prisustvu brojnih gostiju, predstavnika lokalne vlasti, javnih preduze}a i politi~kih partija, krsnu slavu i Dan MZ Car Konstantin i carica Jelena. U ime ~a~anskog sve{tenstva, doma}inima je slavu ~estitao Sa{a Jolovi}, po`elev{i im da se ugledaju na cara Konstantina i caricu Jelenu, koji su “{titili, vozdizali i po{tovali krst ~asni”. Slavu doma}inima u jednom od najve}ih gradskih naseqa, sa skoro 25 hiqada stanovnika, ~estitao je i gradona~elnik Vo-

jislav Ili}, zahvaliv{i me{tanima {to su proteklih dana prikupili i stanovni{tvu poplavqenog podru~ja uputili zna~ajnu pomo}. Me{tanima centralne gradske MZ sre}u, zdravqe i napredak poèleo je i zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, obe}av{i da }e, iako je re~ o infrastrukturno opremqenijoj gradskoj sredini, biti nastavqeno weno ure|ewe i komunalno odràvawe. Po{to je zahvalio svim gostima koji su uveli~ali proslavu i donatorima koji su pomogli da slava, uprkos te{kom vremenu i nesre}i koja je nedavno zadesila ~itav grad, ipak, bude obeleèna na prigo-

dan na~in, predsednik Saveta MZ Srboqub Milo{evi} je, pored ostalog, ukazao na goru}i problem ove mesne zajednice, koja, iako se nalazi u strogom centru grada, raspola`e veoma “skromnim prostorijama”. Zbog toga }e adaptacija zgrade u kojoj je sme{tena mesna kancelarija, popravka nekih trotoara, regulisawe saobra}aja u centru grada i re{ewe problema parkirawa taksi prevoznika, biti osnovni zahetvi koje }e, o~ekuju}i pomo} nadle`nih, rukovodstvo ove MZ uputiti Skup{tini grada, najavio je predsednik Saveta Srboqub Milo{evi}. M. N.

dovno sluèwe vojnog roka i materijalno i broj~ano oja~ati VS, a pripadnike sekotra za vanredne situacije uputiti na specijalnu obuku u Rusku Federaciju. Iako je jo{ 2009. godine donet Zakon o vanrednim situacijama koji je obavezao nadle`ne da u roku od {est meseci obnove sistem civilne za{tite, ona u Srbiji pet godina nije zaìvela, a bez we nema “dobre komunikacije, koordinacije i sistema odbrane od elementarne nepogode”, smatra Obradovi} i upozorava da vatrogasno spasila~ke jedinice ne mogu da odgovore na sve nepogode, od poplava, poàra, do zemqotresa... Dveri predlaù i da budu obnovqene gradske robne rezerve

koje su, pokazalo se u pro{lomese~noj nepogodi, neophodne. Najbitnije je, smatra on, da bude reorganizovano JP “Srbijavode”, dr`avi vra}eni vodoprivredni sistemi koji su pre{li u privatno vlasni{tvo i da se sredstva od taksi i drugih da`bina koje gra|ani pla}aju za sisteme za odvodwavawe i odbranu od poplava ubiraju na posebnom ra~unu. “Vanredna situacija je pokazala da je neophodno {to vi{e forsirati javne radove, akcije, anga`ovati doma}a preduze}a i zaposliti veliki broj qudi u obnovi zemqe, {to }e u krajwem slu~aju pozitivno uticati na privredne tokove u Srbiji,” uveren je Obradovi}. M. N.

OBELE@EN SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

„POVE]AWE POREZA NA DUVAN“ avod za javno zdravqe ^a~ak, u saradwi sa partnerima, krajem pro{le sedmice, obele`io je Svetski dan bez duvanskog dima - 31. maj, pod sloganom “Pove}awe poreza na duvan”. Ciq ove kampawe je istaknuti zdravstvene rizike i zalagawe za primenu delotvornih mera za smawewe upotrebe duvana. Najefika-

za{titi sada{we i budu}e generacije, ne samo od razli~itih posledica po zdravqe, nego i od dru{tvenih, ekolo{kih i ekonomskih lo{ih posledica, kako od upotrebe duvana, tako i od izlo`enosti duvanskom dimu. Pu{ewe je vode}i faktor rizika u Srbiji koji doprinosi smrtnosti. Najve}i

sniji pristup u kontroli {irewa upotrebe duvana, jesu mere koje direktno smawuju potra`wu za wim, kao {to su zabrana reklamirawa i zabrana pu{ewa na javim mestima, kao i pove}awe cene duvanskih proizvoda pove}awem taksi. Prema re~ima dr Qiqane Pi{~evi} Moji}evi}, {efa Odeqewa za promociju zdravqa, pove}awem poreza na duvan od strane Vlade, kao i podsticajima pojedinaca i dru{tvenih organizacija, smawila bi se wegova potro{wa: - Pove}awe poreza na cigarete obezbedilo bi puno sredstava za ostale sektore dru{tva, pre svega za zdravstvenu za{titu. Osnovni ciq obele`avawa Svetskog dana bez duvanskog dima je da doprinese

uticaj duvan ima na nastanak raka plu}a, bolesti srca i hroni~ne opstruktivne bolesti plu}a. U Srbiji, prema podacima istraìvawa zdravqa stanovnika, svakodnevno ili povremeno pu{i 38,1 odsto mu{karaca i 29,9 odsto èna. U odnosu na istraìvawe iz 2000. godine, u~estalost pu{ewa smawena je za 9,8 odsto kod mu{karaca i 3,8 kod kod èna. Pro{log petka, na platou ispred Doma kulture, u akciji su u~estvovali volonteri Crvenog krsta, mali{ani vrti}a “Mali kapetan” i “Poletarac” i agencije “ârobni svet”, kao i predstavnici Slu`be polivalentne patronaè Doma zdravqa â~ak. N. R.

GRAD

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

REKONSTRUKCIJA MAGISTRALNOG TOPLOVODA U NEMAWINOJ ULICI I BULEVARU OSLOBO\EWA OBAVQA SE PREMA PLANIRANOJ DINAMICI

SKORO ^ETIRI KILOMETRA NOVOG CEVOVODA

amena cevovoda i rekonstrukcija magistralnog toplovoda, zapo~eta pro{le godine u Nemawinoj ulici, nastavqena je ovog prole}a, kada je glavni izvo|a~ radova, preduze}e “Putevi [trabag”, uvedeno u posao i na trasi u Bulevaru oslobo|ewa. Re~ je o velikoj i zna~ajnoj investiciji koja se u 12 gradova i op{tina, podse}a direktor JKP “â~ak” Obrad Stevanovi}, finansira sredstvima iz me|unarodnog kredita i u sklopu programa “KFW”. Konkretno, â~ku je odobren kredit od oko 3,3 miliona evra, ali }e, nagla{ava direktor, najverovatnije biti povu~eno mawe sredstava (skoro za milion evra), jer firma, kakva je JKP “â~ak”, ne moè, u uslovima sveop{te ekonomske krize, da “izdrì” toliko zaduèwe. - U Bulevaru oslobo|ewa, na trasi duìne oko 800 metara, ve} su zavr{eni gra|evinski radovi na deonici od oko 600, a ma{inski na relaciji od 400 metara. Izvo|a~ je istovremeno angaòvan i u Nemawinoj

ulici, u kojoj je toplovod rekonstruisan do raskrsnice ove i Ulice kneza Milo{a. Uporedo sa tim radovima, ura|eno je i rendgensko snimawe varova, koji su “zadovoqili” sve predvi|ene kriterijume i uslove za pu{tawe novog toplovoda u eksploataciju. Osim ova dva, planirano je da bude zamewen i cevovod od Ulice Svetozara Markovi}a, do centra grada, duìne oko 600 metara, a slede}e godine ura|eni sistem automatskog upravqawa i nadzora, nekoliko podstanica i mawih krakova koji se “naslawaju” na magistralni toplovod. Od kreditnih sredstava bi}e nabavqeni materijal i oprema, a montaèrske radove }e, zbog smawewa tro{kova, obaviti radnici ovog JKP, najavquje direktor Stevanovi}. Iako je planirano da rekonstrukcija svih ovih magistralnih vrelovoda, ukupne duìne oko ~etiri kilometra, bude okon~ana do 1. septembra, direktor Ste-

vanovi} veruje da }e ~itav posao biti zavr{en pre predvi|enog roka. Zahvaquju}i ovoj velikoj investiciji, ve} tokom naredne sezone zna~ajno }e biti smaweni gubici energije i svedeni na “normalan tehni~ki nivo”, i {to je veoma va`no, nagla{ava on, izbegnuta kopawa ulica i trotoara tokom zime, kada su takore}i svakodnevno u pojedinim delovima grada pucale dotrajale cevi. - Kao i prethodnih godina, JKP “^a~ak” je odmah po zavr{etku i ove grejne sezone, sprovode}i plan redovnog odr`avawa i remonta, zapo~elo servis kotlova, gorionika i pumpi, delimi~no o{te}enih tokom protekle grejne sezone. Osim toga, planirano je i da kontejnerska podstanica u zgradi “Prosvete”, jedina koja jo{ koristi mazut, bude “prevedena” na gas. Radovi na ovom postrojewu bi}e zapo~eti ~im preduze}e obezbedi neophodne saglasnosti i dozvole - navodi Stevanovi} osnovne aktivnosti preduze}a koje se,

i “na plus 20” ozbiqno priprema za nesmetan po~etak nove grejne sezone. Iako ocewuje da je naplata usluga zadovoqavaju}a, Stevanovi} apeluje na korisnike da redovno izmiruju svoje obaveze, a na velike du`nike da se obrate JKP i postignu dogovor o reprogramu duga, eventualnom otpisu kamate i svim drugim povoqnostima prilikom pla}awa ra~una. S obzirom na to da korisnici grejawa sa daqinskog sistema od 15. aprila do 15. oktobra ne pla}aju takozvani varijabilni deo zadu`ewa, odre|en na osnovu stvarne potro{we toplotne energije, oni mawe revnosni imaju mogu}nost da upravo narednih meseci “pristignu” zaostale uplate tokom grejne sezone. M. N.

REPUBLI^KA DIREKCIJA ZA IMOVINU OGLASILA PRODAJU NEKIH VOJNIH OBJEKATA, ME\U KOJIMA I KASARNE “TANASKO RAJI]”

PO^ETNA CENA 10,43 MILIONA EVRA S

ude}i prema planu prodaje nekretnina, koje je usvojilo Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije reaspolaè sa zna~ajnim vi{kom imovine koga, pored ostalog, ~ine i osam aerodroma, 35 klubova VS, 52 kasarne i sedam sportsko turisti~kih centara. Republi~ka direkcije za imovinu nedavno je objavila pojedina~nu prodaju 26 kasarni i skladi{ta po Srbiji, po po~etnoj kupoprodajnoj ceni od 22.743.500 evra, me|u kojima i kasarne “Tanasko Raji}” u â~ku i skladi{ta u Kulinovcima. Na prodaju koja se moè obaviti putem javnog tendera, razmenom sa lokalnom samoupravom i suinvestirawem na gra|evinskom ze-

mqi{tu, bi}e ponu|eni i vojni kompleksi u Beogradu, Subotici, Novom Sadu, Kraqevu, Pirotu, U`icu, Surdulici...

Za ovda{wu kasarnu “Tanasko Raji}”, u ~ijem sastavu su 52 objekta, povr{ine 23.087 kvadratnih metara i 26,23 hektara ze-

mqi{ta, odre|ena je po~etna cena od 10,43 miliona evra. Podsetimo, gradwa ovog vojnog komleksa zapo~eta je daleke 1927. go-

dine, da bi objekti ostali takore}i prazni, kada su 2005. godine raspu{teni garnizon u â~ku, inìwerijski puk, artiqerijska i brigada protivvazdu{ne odbrane. Osim kasarne, Direkcija je objavila i prodaju vojnog komleksa “Lipnica”, u okviru koga se nalaze straàra, straàrska ku}ica i magacin, sme{teni na zemqi{tu od 1,67 hektara. Po~etna cena za ove objekte utvr|ena je u iznosu od 110.201,97 evra, a kona~na }e, kao i za sve ostale vojne nekretnine biti poznata posle sprovedenog postupka prikupqawa pismenih ponuda. Od vojne imovina â~ka, koja se po~etkom ovog veka prostirala na 80 hektara zemqi{ta, na kome je “pod

krovom” bilo ~ak 40 hiqada kvadrata, bi}e, ukoliko se na javni oglas Republi~ke direkcije jave zainteresovani kupci, oduzeto i skladi{te u Kulinovcima, za koje je utvr|ena po~etna cena od 264.233,54 evra. Predmetne nepokretnosti VS bi}e, kako je navedeno u kriterijumima javnog oglasa, otu|ene “u vi|enom stawu” i bez prava kupaca na naknadne reklamacije. Sredstva obezbe|ena od prodaje, bi}e upla}ena na poseban dr`avni ra~un i iskori{}ena za podsticaj reformskih procesa u sistemu odbrane, nabavku savremene vojne opreme i poboq{awe socijalnog statusa pripadnika Vojske Srbije. M. N.

DRU[TVO

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

JEDINSTVEN DOGA\AJ U ^A^KU

DO^EK MO[TIJU SVETOG VLADIKE NIKOLAJA a~ani, sve{tenici i monasi Srpske pravoslavne crkve do~ekali su u nedequ na Gradskom trgu mo{ti Svetog vladike Nikolaja `i~kog i ohridskog. Zajedno sa sve{tenstvom u pratwi su bili vojska, policija, mladi ko{arka{i Borac Mocart sporta, ~a~anski

u~enici i sva ta raznolikost uniformi, zajedno sa ostalim gra|anima, dopunila je posebnu dra` ~itavog doga|aja. Mo{ti su se do danas nalazile u ~a~anskoj crkvi u koju je svakodnevno dolazilo vi{e stotina vernika. Sve{tenici su tih dana od 8 ~asova slu`ili Svetu liturgiju, od 16 moleban, a u 20 ~asova

akatist Svetom Nikolaju. Sluìli su i molitve za bra~ne parove bez dece, neoèwe i neudate, kao i Svetu tajnu jeleosve}ewa. Danas }e mo{ti Svetog vladike Nikolaja biti u manastirima “Vavedewe“, „Vaznesewe” i „Preobraèwe“, a u narednom periodu boravi}e i u ostalim hramovima @i~ke eparhije. Z. J.

SVEDO^ANSTVA

VREME ENTUZIJAZMA posledwe vreme u nas se sve sna`nije afirmi{e volonterski rad, za koji su zainteresovani prevashodno mladi {kolovani qudi bez radnih mesta. Shvata se da mladi qudi bogatstvom ideja i besplatnim radom mogu sna`no da doprinesu izlasku na{e zemqe iz ekonomske krize. Ekolo{ki pokret i pokret “zelenih” ne mogu se zamisliti bez dobrovoqnosti, koja }e razvijati i duh solidarnosti, tolerancije i jednakih {ansi. Ministarstvo omladine i sporta u Vladi Republike Srbije, podse}aju}i na ranije akcija{e, ve} sprovodi program “Mladi su zakon”. Sve u~estalije oìvqava inicijativa da se mladi angaùju u javnim radovima, pri ~emu se misli na iskustva omladinskih radnih brigada od Drugog svetskog rata do 1990. godine, koje su izuzetno doprinele obnovi ratom opusto{ene zemqe i wenom ubrzanom razvoju. Srbija, samim tim i ~a~anski kraj, imaju u tom pogledu dragocena iskustva. Stariji â~ani pamte da su preduze}e “Sloboda”, sa vojnicima, sagradile radne brigade, a Draga~evci da je, sa vojnicima, 150.000 brigadista, podiglo objekte HI “Milan Blagojevi}”. A, tako je bilo {irom Jugoslavije. Jo{ jedan gotovo neverovatan podatak: od maja do novembra 1946. godine izgra|eno je 90 kilometara pruge Br~ko Banovi}i sa tunelom Majevice i velikim usecima, angaòvawem 662.268 brigadira koji su raspolagali sa primitivnim alatom. Da li je ovo opomena i podsticaj savremenim graditeqima? Omladinske (ali i ènske i starijih qudi) brigade sagradile su 16 pruga, brojne puteve i autoputeve, hidroelektrane, nove gradove ili su obnavqale zemqotresom uru{ene gradove. Nisu izostale meli-

oracije i ure|ewa re~nih tokova... Od 1941. do 1990. godine, ne ra~unaju}i lokalne radne akcije, koje su bile brojne, oko dva miliona omladinki i omladinaca provelo je dobrovoqno rade}i vi{e od 130 miliona dana. Uvek sa odu{evqewem i ponosom na postignuto, o ~emu svedo~i biv{i brigadir, danas akademik Dragan Nedeqkovi}, u kwizi dr Slobodana Ristanovi}a “To su na{ih ruku dela/Herojska i slavna epopeja omladinskih radnih akcija, 1941-1990”, (izdava~i: Odbor veterana - graditeqa Beograda/Udruèwe u~esnika omladinskih radnih akcija i volontera Srbije, Beograd, 2014), koja je nedavno promovisana. “Ova kwiga..., ceo wen tekst sa brojnim, autenti~nim fotografijama, predstavqa ìvo, nezamewivo svedo~anstvo i jednom slavnom, herojskom dobu, nas onda mladih, punih poleta, entuzijazma i ponosa {to pripadamo generaciji kojoj je pao udeo da gradi i stvara lep{u budu}nost za sebe i za potowe generacije... Niko nas nije terao na rad. Da nam je onda nu|eno da idemo, na primer, na Azurnu obalu, na italijansku rivijeru, ili na radnu akciju, mi bismo svi bili za radnu akciju...” Akcija{i su bili i â~ani, Draga~evci, Moravi~ani, Rudni~ani i takovci, o ~emu u Ristanovi}evoj kwizi pi{u, pored autora ovog teksta, jo{ i Milka Milosavqevi}, Dragoslav Ugar~ina, Delimir Sti{ovi}, Radovan M. Marinkovi} i Rado{ @. Maxarevi} (koji, naàlost, vi{e nije me|u ìvima). Pomiwu brojne brigade i istaknute akcija{e... Kwiga se moè nabaviti kod autora dr Slobodana Ristanovi}a, u Ulici Zve~anska 12/a, Beograd i u kwiàri Doma kulture u â~ku. Dr Branko Kova~evi}

PISMA ^ITALACA

OTKAZ PORODIQI P o zanimawu sam diplomirani ekonomista, poreklom iz Gorweg Milanovca, a ìvim u Beogradu. Od 2008. godine sam bila zaposlena u Hemijskoj industriji “1. maj” u â~ku. Od oktobra 2011. bila sam na trudni~kom bolovawu, zbog odràvawa trudno}e sa prvim detetom, pa na porodiqskom bolovawu. Dok sam koristila porodiqsko sa prvim detetom, ostala sam u drugom stawu. Bolovawa su mi se preklopila, tako da sam pre zavr{etka prvog porodiqskog, rodila drugo dete i nastavila da koristim porodiqsko bolovawe. U me|uvremenu, firma u kojoj sam radila na{la se u vrlo te{koj situaciji i 24. maja 2013. zakupila nas je italijanska firma “Ivas Balkan” doo, sa sedi{tem u Beogradu, ali su proizvodwa i distributivni kapaciteti ostali u â~ku. Prema ugovoru sklopqenim za HI “1. maj”, bili su obavezni da preuzmu zaposlene, {to su i u~inili, potpisav{i sa nama ugovore na odre|eno vreme, do godinu dana. Ja sam u me|uvremenu odlazila nekoliko puta kod direktora “Ivas Balkana” koji mi je obe}ao da me moje radno mesto ~eka i da iskoristim sve {to mi kao majci pripada. Zbog potrebe za posebnom negom deteta, bolovawe mi je, po odluci komisije, pro-

duèno do 21. maja 2014. Slede}i prethodni dogovor sa direktorom Rafaelom Paganelijem koristila sam i stari odmor od pro{le godine i po re{ewu, koristila sam ga dva dana, jer su ugovori isticali 23. maja, pri ~emu sam, shodno dogovoru, o~ekivala produètak ugovora. Me|utim, to se nije desilo. O odluci gospodina Paganelija da mi ne produì ugovor, iako nisam dobila {ansu da pokaèm da li ne{to znam ili ne, jer sam od kada su Italijani preuzeli fabriku bila na porodiqskom bolovawu, sam saznala ve~e uo~i isticawa ugovora, i to usmeno. Sada sam ostala na ulici sa dva deteta od dve i godinu dana i sa platom supruga, koja nije dovoqna za normalan ìvot. Dakle, uskra}eno mi je pravo na rad, jer sam rodila dvoje dece za dve godine. Tako to rade strani investitori! Dobila sam otpremninu od 53 hiqade koja je mawa nego prose~na bruto zarada u Srbiji. Tako|e, veruju}i u obe}awe g-dina Paganelija da mogu da se vratim na svoj posao, odbila sam posao koji sam u me|uvremenu dobila, a nekoliko razgovora za posao sam i presko~ila. Na moje pitawe ko }e to meni nadokanaditi, wegov jedini odgovor je bio da mu je ào. Gordana Mir~eti}

DRU[TVO

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

TINEJXERI I SOCIJALNI MEDIJI

POTREBNA MEDIJSKA PISMENOST, A NE KONTROLA Nova kwiga Dane Bojd, ameri~kog stru~waka za kulturu mladih i dru{tvene mreè, ru{i mitove o motivima mladih za kori{}ewe socijalnih medija, o izolaciji, zavisnosti, opasnostima i ugroènoj privatnosti kao posledicama wihovog kori{}ewa. Posle sedam godina istraìvawa stavova tinejxera, ona insistira na tome da su roditeqi i nastavnici u velikoj zabludi kada misle da je ograni~ewe slobode re{ewe ao {to je nekada telefon bio osu|ivan za mawe druèwe licem u lice, a pisa}a ma{ina zamenila pisawe rukom ~ak i li~nih i qubavnih pisama, tako se danas demonizuje komunikacija mladih preko kompjutera. Ograni~eni brojnim zabranama i stalnim nadgledawem odraslih, oni su samo fizi~ka mesta susreta zamenili druèwem u virtuelnom prostoru. Suprotno uvreènom mi{qewu da informaciona tehnologija stvara dru{tvenu izolovanost, Dana Bojd (Danah Boyd), docent na katedri za medije, kulturu i komunikacije Univerziteta u Wujorku i glavni istraìva~ Majkrosoft Istraìvawe, tvrdi da vrlo ~esto tinejxeri koriste ova sredstva ba{ za prevazilaèwe izolovanosti. Ne radi se o zavisnosti od tehnologije, ve} mladi u woj vide {ansu za komunikaciju sa vr{wacima i

sticawe znawa o svetu. Kompjuter je samo sredstvo, kao {to je nekada bio telefon ili televizija. „Biti zavistan od informacija i qudi je deo qudskog stawa. Ta ’zavisnost’ se ra|a iz zdrave `eqe ~oveka da bude svestan okoline i povezan sa dru{tvom“, pi{e Bojdova.

Nedavno objavqena kwiga pod nazivom „Komplikovano je: Dru{tveni `ivot umre`enih tinejxera“ zasnovana je na sedmo-

dràj? Na koji na~in wihov kreator èli da publika interpretira ovaj sadràj i kakve su posledice ove interpretacije?“ pi{e Dana Bojd. Cenzura nepogodnih i problemati~nih informacija ne pomaè mladima da steknu ve{tine koje }e im jednog dana biti potrebne da nezavisno procewuju informacije i kriti~ki se odnose prema wima. Osim medijske pismenosti, mladima je sve neophodnija i tehni~ka „pismenost“, odno-

godi{wem istraìvawu, razgovorima sa mladima, roditeqima i nastavnicima, kao i pra}ewu tragova koje su tinejxeri ostavqali onlajn, na dru{tvenim mreàma, blogovima i drugih socijalnim medijima. Ono {to odrasli naj~e{}e rade, i roditeqi i nastavnici, jeste poku{aj ograni~avawa pristupa mladih neodgovaraju}im i problemati~nim informacijama, a umesto toga su mladima potrebne nove vrste pismenosti. „Mladi moraju postati medijski pismeni. Kada se bave medijima – bilo kao konzumenti, bilo kao kreatori – moraju da imaju sposobnosti za postavqawe pitawa o stvarawu i deqewu odre|enih medijskih sadràja. Kakve pristrasnosti i subjektivna gledi{ta su ugra|ena u taj sa-

Medijska koalicija, koja neformalno okupqa profesionalna novinarska i medijska udruèwa – NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Lokal pres, pokrenula je multimedijalnu kampawu za medijsku pismenost u Srbiji, koju finansijski podràva USAID, a realizuje P.R.A. agencija. Posebna pa`wa je posve}ena aktivirawu mladih i komunikaciji sa wima putem dru{tvenih mreà, jer je to medij koji najvi{e koriste i najboqe razumeju. U okviru kampawe pokrenut je sajt, na kome se mogu prona}i rezultati istraìvawa medijske pismenosti u Srbiji.

SAOP[TEWE PU ^A^AK

TUÂ I UBISTVO U POKU[AJU a~anska kriminalisti~ka policija, 29. aprila je po odobrewu Vi{eg javnog tuìoca u â~ku odredila meru zadràvawa I. M. (1992) iz â~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo u~estvovawe u tu~i, dok je maloletni S. S. (1996) iz Priboja, nakon policijskog hap{ewa, sproveden sudiji za maloletnike zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistvo u poku{aju.

Osumwi~eni su, 21. maja, u~estvovali u tu~i, u prostorijama „Oktavija taksija“, u Ul. Bate Jankovi}a u ^a~ku, kada je I. K. je zadobio te{ke telesne povede, dok je S.U. lak{e povre|en.

sno znawa, kako bi se sna{li u digitalnom okruèwu. Jo{ jedna od zabluda je da mladi ne cene privatnost: najve}i broj tinejxera izjavio je da ba{ i koriste dru{tvene medije da bi imali privatnost. Dok roditeqe brinu radoznale o~i i u{i stranaca, mlade brinu odrasli koji ih dobro znaju i zadiru u wihovu privatnost, èle}i da ih nadgledaju. Umesto {to odrasli stalno upozoravaju decu da ne koriste socijalne medije, trebalo bi da im pomognu da ih koriste inteligentnije. Nedostatak poverewa je velika uvreda za tinejxere, a mnoge pretpostavke o mladima i modernoj tehnologiji u medijima, izjavama politi~ara i psihologa, i stavovima roditeqa i nastavnika, ~esto su suvi{e pojednostavqene, ako ne i potpuno pogre{ne. Otud i naziv kwige „Komplikovano je“. Mada, s obzirom da je autor kwige ujedno i istraìva~ Majkrosofta, mo`da je i cela kwiga spin. Ili nije.

MEDIJSKA PISMENOST U SRBIJI Pojam medijske pismenosti nastao je mnogo pre interneta. Poku{aji ove

vrste obrazovawa po~eli su jo{ tridesetih godina pro{log veka u Velikoj Britaniji, jer su mnogi smatrali da su javnosti potrebne ve{tine kriti~kog odnosa prema propagandi. U SAD je ono po~elo da se uvodi u obrazovawe 60-ih godina, a u mnogim zemqama Evrope medijska pismenost je obavezan predmet i u osnovnim {kolama. Istra`ivawe stavova

sredwo{kolaca, profesora, studenata novinarstva i novinara, koje je krajem 2013. godine sproveo BIRODI, pokazalo je da u Srbiji postoji privid medijske pismenosti, da mladi nisu svesni uloge medija i wihovog uticaja na wihov `ivot i stavove i da ne prepoznaju svoju ulogu kao kriti~nog i aktivnog primaoca i kreatora informacija. P. R. A.

SAOP[TEWE PU ^A^AK

ZAPLEWENO 67 KILOGRAMA SKANKA! ripadnici kriminalisti~ke policije u â~ku presekli su jo{ jedan lanac krijuma~rewa narkotika i zaplenili vi{e od 67 kilograma skanka. Zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga policija je, po odobrewu zamenika Vi{eg javnog tuìoca u â~ku, odredila meru zadràvawa M. K. (1978) iz â~ka. Na magistralnom putu u Mr~ajevcima, kod â~ka, policijski slu`benici zaustavili su teretno vozilo kojim je upravqao M. K. i prilikom kontrole prona{li i zaplenili ve}u koli~inu droge.

DRU[TVO

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

DR SNE@ANA BO[KOVI] OBNOVILA SPOMENIK UGLEDNE ÂÂNSKE PROFESORKE Po~etkom godine “â~anski glas” je objavio tekst “O ve~noj ku}i Margite Radovi} nema ko da brine”, ukazuju}i na nebrigu grada prema spomeniku nekada{we direktorke @enske gimnazije i prve upravnice Istorijskog arhiva u â~ku. Pro{le subote su se po{tovaoci porodice Radovi} okupili pred spomen obele`jem koje je u me|uvremenu obnovila dr Sneàna Bo{kovi}.

epo je, ali i dirqivo, kada se izme|u dve osobe, koje pripadaju razli~itim generacijama, uspostavi veza neoptere}ena bilo kakvim interesima, izuzev duhovnom lepotom i snagom. Upravo takva nit je pre gotovo {est decenija za sva vremena spojila uglednu ~a~ansku profesorku Margitu Radovi} i devoj~icu Sne`anu Bo{kovi}, koja je odrastala u wenom neposrednom susedstvu. Margita je ro|ena 1895. u selu Vrani}ima, gde joj je otac bio sve{tenik. Mihailo Radovi}, poreklom iz u`i~kog kraja dobio je, kao mlad sve{tenik, miokovaku parohiju i sa suprugom Savkom zasnovao porodicu

ZAPIS Na pole|ini spomenika upisano je: “Tajnu Ve~nosti i Qubavi u najranijem detiwstvu spoznah kroz u~ewe i dru`ewe sa Margitom Radovi}. Klawaju}i se wenom bogatom duhu i samopo`rtvovawu, sa izuzetnim po{tovawem oplemewujem wenu spomen plo~u. Prole}a 2014. Dr Sne`ana Bo{kovi}, lekar.”

O VE^NOJ KU]I MARGITE RADOVI]

IMA KO DA BRINE u ku}i uglednih doma}ina ôli}a, koja je 1987. godine progla{ena spomenikom kulture. Veoma cewen u naroda, Mihailo je dva puta bio izabran za narodnog poslanika, a kao honorarni verou~iteq u ~a~anskoj Gimnaziji dobijao najvi{e ocene prosvetnih nadzornika. Radovi}i su imali {estoro dece. Margita je bila profesor srpskog jezika i kwièvnosti, Grozdana je zavr{ila radni~ku {kolu i posvetila se porodici, a Ugqe{a (otac kwièvnika Du{ka Radovi}a) izu~io je u Be~u bravarski zanat, ali je radio kao ma{inovo|a. Mom~ilo je bio apotekar u Kraqevu, \ura|, agronom po profesiji, radio je kao profesor i direktor Poqoprivredne {kole u tom gradu, a Ogwen, profesor nema~kog jezika, najpre je bio zaposlen u gimnaziji a potom na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Kada su se iz Vrani}a preselili u â~ak, Radovi}i su kupili ku}u u blizini crkve, u kojoj je Margita, u doma}instvu sa sestrom Grozdanom (obe se nisu udavale) ostala do kraja ìvota, 1959. godine. U susednom dvori{tu, samo “preko plota”, sredinom pro{log veka ìvela je porodica Bo{kovi} - supru`nici Boò i Rada sa k}erkama Mirjanom i Sneànom. U ku}u “teta Margite” mala Sneàna, u kojoj je iskusna profesorka o~igledno prepoznala u~enika i vaspitanika vrednog pa`we i truda, ulazila je po pozivu, kao u hram kwige i znawa. Margita ju je uvodila u svet kwièvnosti, ~itaju}i joj kwige o Crvenkapi, Sneàni i patuqcima, o devoj~ici Hajdi, Alisi u zemqi ~uda, psu

Sne`ana Bo{kovi} pred spomenikom Margite Radovi}

Lesiju... Ove trenutke Sneàna Bo{kovi} nikada nije zaboravila, a kada je odrasla shvatila je i su{tinu Margitine qutwe zbog toga {to je u wenom dvori{tu jednom prilikom zgazila puà. Ove godine, 31. maja, ona je, pred spomenikom koji je obnovila, pro~itala deo svoje pri~e “Pu`” i evocirala uspomene na trenutke provedene u ku}i Radovi}a, koju je nazvala ~arobnom. - Danas ose}am veliko duhovno zadovoqstvo, jer sam se oduìla teta Margiti, koja se pojavila u najva`nijem periodu mog odrastawa. Ona je bila an|eo ~uvar na{e porodice - kazala je Sneàna Bo{kovi}, koja je osim spomenika Margiti i wenoj majci Savki, obnovila i susedni spomenik, koji su prijateqi podigli proti Mihailu. O ìvotu i radu Margite Radovi} govorila je direk-

DECA IZ VRTI]A „GIMNAZION” POVODOM SPASOVDANA

ÔKOLADNI [AHOVSKI TURNIR edavno je u de~ijem vrti}u “Gimnazion” osnovana {ahovska {kola, koju mogu da poha|aju polaznici ovog i drugih vrti}a, kao i osnovci. - Uskoro se rastajemo sa jednom divnom grupom pred{kolaca koji su u na{em vrti}u od najranijeg uzrasta. U èqi da ih na neki na~in zadrìmo, pre mesec i po smo organizovali {kolu {aha, koja radi

dva puta sedmi~no. Za sada imamo desetak polaznika, koji su podeqeni u grupe, prema uzrastu i prethodnom znawu. Deca su veoma zainteresovana, pa ~as ~esto traje znatno du`e nego {to smo planirali - obja{wava vlasnica vrti}a Vesna Milo{evi}. Prvi turnir, izme|u dece koja poha|aju “Gimnazion” i onih koji su samo polaznici {kole {aha,

odràn je na Spasovdan u prohijskom domu. Figure, napravqene od crne i bele ~okolade, bile su ne samo jestive nego veoma ukusne, {to je umnogome doprinelo wihovom vedrom raspoloèwu malih {ahista. Oni su Spasovdan odabrali za krsnu slavu svog kluba, pa su za ovu priliku pripremili slavski kola~ i ìto. E.V.

Spomenik pre obnavqawa

torka Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Lela Pavlovi}, podsetiv{i da je ona upam}ena ne samo kao izuzetan profesor, ve} i kao inicijator osnivawa Muzeja, Arhiva i Biblio-

teke, i ~lanica Kola srpskih sestara. Na zna~aju porodice Radovi} za istoriju ^a~ka ukazale su i bibliotekar savetnik Milica Bakovi} i novinar Emilija Vi-

{wi}. Parastos su slu`ili sve{tenici Tomo Katani} i Drago Qubi~i}, a Radovi}ima u ~ast Dude Luki} je na usnoj harmonici odsvirao melodiju “Tiho no}i”. E. V.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

STARI ^A^AK

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

IZ NEOBJAVQENIH RUKOPISA rajem 19. veka u â~ku je retko ko znao za [trausa, [uberta, Betovena i druge evropske kompozitore. U to vreme se ovde slu{ala druga~ija muzika. Majstori na fruli i flauti, kao i Cigani na violini, svirali su neobi~no lepo starogradske pesme. Posebno se isticao ciganski orkestar na ~elu sa velikim majstorom Ilijom Stanojevi}em. Godine 1887. u ~a~ansku varo{ stiè prvi klavir, a sa wim valcer, menuet i kadril, novi ànrovi i zvuci koji su ve} osvojili Evropu i svet. Prvi klavir u â~ak donela je Paulina [telcer, udata Kren, koja je te godine postala supruga ~a~anskog industrijalca Stevana Krena, a klavir marke Bösendorfer bio je deo wenog miraza. Paulina je stigla iz Be-

modernijih u varo{i, prire|ivali zabave na kojima su â~ani, pored kola i drugih tradicionalnih igara, po~eli da igraju valcer, menuet i kadril. Ovo je zabavni ìvot â~ka u~inilo mnogo raznovrsnijim od dotada{weg. Postoje podaci da je Paulina u novoj Krenovoj kafani, uz pomo} “tanc majstora”, organizovala obuku mladih â~anki u novim igrama. Mlada Be~lijka je govorila nekoliko stranih jezika, pa je, koriste}i ova znawa, preko stranih kataloga nabavqala nove vrste cve}a i tako je, preko puta svoje ku}e, na prostoru od deset ari, uredila ba{tu jedinstvene lepote, u kojoj se moglo videti najneobi~nije rastiwe. O ba{ti Pauline Kren pri~alo se nadaleko, o woj je pisala i tada{wa {tampa, a rasadi iz we brzo su se ra{irili po â~ku. (Posle Drugog svetskog rata privatna ba{ta je spoje-

KAKO JE U ÂÂK STIGAO PRVI KLAVIR? cama, na kojima je ovoga puta zlatnim slovima utisnuto ime Paulina Kren. I oni sadrè dela najpoznatijih kompozitora - Mocarta, Donicetija, Hajdna, Betovena, Belinija, Mendelsona. Paulina je volela muziku i svoju kolekciju stalno dopuwavala. Zavolela je i srpsku muziku, pa se u wenoj zbirci nailazi na sve ve}i broj srpskih kompozitora tog vremena. Ova zbirka je posebno zanimqiva jer sadrì davno zaboravqene pesme i mar{eve, imena kompozitora, izdava~a i onih kojima su dela posve}ena. U woj su, pored ostalih dela, Zbirka srpskih narodnih igara, koje je “pokupio i za glasovir priredio” J. Maxarevi} (Beograd 1889), Srpska narodna himna, koju potpisuje Davorin Jenko, Kolo iz “\a~kog rastanka” Branka Radi~evi}a, koje je “za glasovir po melodiji napisao” Jovan Pa~u (izdava~ Srpska kwiàra bra}e Popovi}a, Novi Sad 1883), Mar{ “Nezavisnost Srbije”, posve}en “Wegovoj Svetlosti Srpskom kwazu Milanu M. Obrenovi}u”, kompozitora Dragutina îèka, kapelnika kraqevske srpske vojne muzike (izdava~ Kwiàra bra}e Jovanovi}, Pan~evo 1887), zatim “Srpski napevi” zbirka srpskih pesama posve}enih Kleopatri Kara|or|evi}, k}erki kneza Aleksandra, ~iji je kompozitor Alojz Kalauz, a izdava~ F. Wesselz u Be~u ... Tu su i dela Stevana Stankovi}a, Josifa Marinkovi}a, J.

Paulina Kren u mladosti

Sa k}erkama Emilijom i Qubicom

~a, jedne od najpoznatijih evropskih prestonica kulture i samo je prevelika qubav prema Stevanu Krenu mogla da je dovede u zaostalu srpsku palanku. Bila je veoma obrazovana, lepa i savremena `ena, a wen dolazak u ^a~ak je imao veliki kulturni zna~aj. Svojim obla~ewem po posledwoj be~koj modi, muzicirawem na klaviru i drugim manirima, ona je po~ela da vr{i jak uticaj na novu sredinu. @ene su po~ele da je opona{aju u odevawu, na zabavama je u program u{la i nova muzika. Stevan i Paulina su u svojoj upravo izgra|enoj kafani “Pivara”, koja se nalazila u istoj zgradi u kojoj i porodi~na ku}a Krenovih i bila jedna od naj-

na sa ba{tom kafane “Pivara” i tako je nastala ba{ta “Prvi maj”. Danas je to „Gradska ba{ta”. Deo na kome se nekada nalazila Paulinin vrt pokriven je novoizgra|enim objektima kafane „Ba{ta”). Zajedno sa klavirom, Paulina je donela i veliki broj albuma sa notama. Najstariji od wih imaju imaju tvrde crvene korice na kojima je zlatnim slovima utisnuto prezime Steltzer, po{to je i Paulinina majka svirala na klaviru. Na albumima nije utisnuta godina izdawa ali, po svemu sude}i, oni poti~u iz sredine 19. veka. Jedan od wih je posebno zanimqiv. Priredio ga je poznati austrijski izdava~, urednik i kompozi-

Sa unukom Marijom

tor Anton Diabeli. Na naslovnoj strani upisan je naziv “Euterpa”, {to zna~i bogiwa muzike. (Euterpa je jedna od devet muza, a weno ime vodi poreklo od gr~kih re~i “eu”- dobro i “terpes” - uveseqavati. Euterpa je, dakle, ona koja uveseqava, koja donosi radost). U albumu koji je napisan za ~etvororu~no svirawe nalaze se motivi iz opere “Lukrecija Borxija” od Donizetija, “Don @uan”od Mocarta, “Norma” od Belinija i dr. Diabeli (1781 1858) je `iveo u Be~u u vreme kada su u ovom gradu `iveli i stvarali Betoven (1770 - 1828) i [ubert (1797

Paulinini albumi sa notama

- 1828), pa je bio i jedan od glavnih izdava~a wihovih dela. Zbirka sadr`i i nekoliko albuma sa plavim kori-

Ivani{evi}a .... Paulina Kren je do`ivela duboku starost. Umrla je 1957. godine u svojoj devedesetoj godini. Na svom klaviru je svirala sve dok su joj ruke, zahva}ene te{kim artritisom, to dozvoqavale. U se}awu mi je ostalo jedno letwe popodne, kada je meni i mojim drugaricama odsvirala jedan valcer, mo`da posledwi jer se ne se-

}am da sam je kasnije ~ula da svira. Sve do svoje smrti ìvela je u svojoj ku}i, koja se zajedno sa kafanom “Pivara” nalazila na uglu Pivarske ulice i Krenovog prolaza, na adresi Krenov prolaz 3. Posle wene smrti, k}erka Emilija se sa svojom k}erkom Marijom iz dotada{weg stana preselila u porodi~nu ku}u Krenovih. Ona je, sa ostalim name{tajem, ponela i svoj klavir, tako|e marke Bösendorfer. Dva klavira u jednom stanu nisu bila potrebna, a ostale Paulinine k}erke su imale svoje klavire, pa je doneta odluka da se klavir proda. Prodat je nastavnici klavira Sofiji Trifunovi}, za simboli~nu sumu. Sofija je bila k}erka poznatog ~a~anskog trgovca Nauma Trifunovi}a, sa kojim su Krenovi bili kumovi. Za wu se kasnije pri~alo da se zamona{ila i nastavila ìvot u manastiru kod Ariqa. Ne zna se {ta je bilo sa klavirom, ali, ukoliko jo{ uvek negde postoji, ima oko 140 godina. Sve Paulinine albume, i druge note, nasledila je wena k}erka Emilija, koja je odli~no svirala. Ona je nastavila da kupuje note, a iza we su ostali albumi edicije “SANG und KLANG” (“Pesma i zvuk”) iz 19. i 20. veka. Albumi sadrè klasi~nu i salonsku muziku [opena, Dvoràka, Lista, [umana, [trausa, Rahmawinova i druge kompozitora, operete, aktuelne {lagere, stare srpske i ruske romanse. Emilija je ìvela u ku}i Krenovih sve do svoje smrti, 1987. godine. Samo {est meseci posle wene smrti ku}a je sru{ena, iako je bila pod za{titom dràve. Sa wom je sru{ena i istorija porodice Kren, duga 150 godina, a na wenom mestu danas se nalazi zgrada “â~anske banke”. Klavir Emilije Kren Baudi{ danas se nalazi u â~ku, u stanu wene k}erke Marije Bokarev. Kod we su i note, Paulinina i Emilijina kolekcija. I Marija danas, ponekad, svira i oìvqava nezaboravne trenutke koje je provela slu{aju}i baku i majku, koje su bile prave umetnice na klaviru. Marija Bokarev, unuka Pauline Kren

SELO

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

VISOKO@BUNASTA AMERI^KA BOROVNICA NAJBOQE REZULTATE DAJE U SRBIJI

BOROVNICA DOBIJA ZNA^AJNIJE MESTO U VO]ARSTVU Zbog svestrane upotrebne vrednosti ploda, rentabilnosti i visoke rodnosti proizvodwe, posledwih godina sorte visoko`bunaste ameri~ke borovnice dobijaju sve zna~ajnije mesto u vo}arstvu vi{e zemaqa sveta, a posebno u visokorazvijenim. S obzirom na to da u nau~noj i stru~noj javnosti na{e zemqe jo{ uvek ima veoma malo iskustava u gajewu ove plemenite vo}ke, zna~ajan doprinos {irewu saznawa o woj dat je u okviru doktorske disertacije pod naslovom „Pomolo{ke osobine novointrodukovanih sorti visoko`bunaste borovnice (Vaccinium corymbosum L.)”. Disertaciju je na Poqoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu, 24. aprila, odbranio mr Aleksandar Leposavi} iz ~a~anskog Instituta za vo}arstvo. uvodnom delu, mr Aleksandar Leposavi} istakao je zna~aj gajewa i rastu}i obim proizvodwe visoko`bunaste borovnice u svetu i Srbiji. Pomenuo je i da plodovi ove vo}ne vrste poseduju izuzetna nutritivnofiziolo{ka svojstva i da se naj~e{}e koriste u sve`em stawu, ali i kao siro-

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 50 pasuq 300 - 350 paprika 300 paradajz 160 - 170 krastavac 50 - 60 praziluk 90 - 100 tikvice 70 - 80 brokoli 250 kupus 50 - 60 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 60 cvekla 60 spana} 160 zelena salata 30 crni luk 30 - 80 beli luk 400 rotkvice 30

VO]E suve {qive 200 - 300 jabuke 20 - 50 tre{we 150 - 200 jagode 70 - 100 ju`no vo}e 80 - 200 orasi 800

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 - 100 pili}i 350 - 370 jaja 7 - 12 kajmak 500 - 600 sir 250 - 350 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 850 suxuk 900

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 250 - 280 ovce - 120 jagwad 240 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

vina u nekim granama prehrambene industrije, zbog ~ega se u svetu na trì{tu svake godine pojavi vi{e stotina vrednih proizvoda. U Republici Srbiji, ali i zemqama biv{e Jugoslavije veoma je malo iskustava u gajewu visoko`bunaste borovnice. Od 70-tih godina pro{log veka do danas, nekoliko puta je poku{ano uvo|ewe u proizvodwu ove plemenite vo}ne vrste. Uprkos povoqnim agroekolo{kim uslovima, rezultati su uglavnom bili nezadovoqavaju}i, tako da je i interes proizvo|a~a bio zanemarqiv, kaè na{ sagovornik: - U tom periodu podignuti su mawi, uglavnom ogledni, zasadi u okolini Uìca, Vlasinskog jezera, Kwaèvca i Pe}i. Uvreèno mi{qewe da je za zasnivawe zasada osnovni preduslov odabir parcela sa kiselim zemqi{tem dovelo je do toga da su rezultati izostali. Pored toga, problem je bio i nepoznavawe tehnologije proizvodwe sadnica i nepoznavawe biolo{kih karakteristika i tehnologije gajewa visoko`bunaste borovnice. Posledwih godina pove}ava se interesovawe proizvo|a~a i preduzetnika u pojedinim regionima Republike Srbije za podizawe novih intenzivnih zasada visoko`bunaste borovnice, za {ta postoji nekoli-

ko razloga, a kao najzna~ajnije Leposavi} navodi da na svetskom trì{tu raste tra`wa za proizvodima od borovnice; da se zbog specifi~nost agroekolo{kih uslova, u ve}em delu na{e zemqe (period berbe i mogu}nost plasmana plodova u peridu jun - jul, kada na evropskom trì{tu nema plodova iz drugih zemaqa) omogu}uje postizawe boqih cena; i da je dokazano dobar kvalitet plodova jagodastog vo}a proizvedenih u Srbiji. Istraìvawa u okviru ove disertacije zapo~ela su 2008. godine, neposredno nakon izrade i dosledne primene tehnologije predvi|ene projektom „Uvo|ewe planta`nog gajewa kulture borovnice u op{tini Ariqe u okviru malih i sredwih preduze}a i preduzetni{tva”, ~iji je nosilac bio Institut za vo}arstvo iz â~ka, a autor, tada diplomirani inèwer Aleksandar Leposavi}. Imaju}i u vidu zna~aj visoko`bunaste borovnice u svetu, kao i pove}awe povr{ina u na{oj zemqi, ciq rada bio je da se prou~e najva`nije pomolo{ke osobine sorti reka, duke, nui, ozarkblue i da se na osnovu toga utvrdi wihova pogodnost za gajewe u ekolo{kim uslovima â~ka, u pore|ewu sa standardnom sortom bluecrop, kaè na{ sagovornik: - Ispitivawima su sa-

gledani i ~inioci spoqa{we sredine koji uti~u na ispoqavawe potencijala za prinos odabranih sorti borovnice. Radi realizacije postavqenog nau~nog ciqa, obavqena su ispitivawa uticaja razli~itih opra{iva~a na pomolo{ke osobine sorti visoko`bunaste borovnice, kako bi se odredila odgovaraju}a sortna kompozicija koja }e omogu}iti maksimalnu realizaciju wihovog biolo{kog potencijala. Nakon obavqenih trogodi{wih ispitivawa, Leposavi} je u zakqu~ku disertacije izneo da su se sve sorte (reka, duke, nui, ozarkblue i bluecrop) odlikovale ujedna~enim po~etkom vegetacije. - Fenofaza cvetawa svih pet ispitivanih sorti se tokom sve tri godine istra`ivawa, u najve}oj meri preklapala, {to predstavqa osnovni preduslov za me|usobno opra{ivawe i oplo|ewe. Dinamika rasta polenovih cev~ica in vivo tokom programne faze oplo|ewa u gorwem delu i bazi stubi}a, kod svih ispitivanih sorti i u svim terminima fiksirawa, u velikoj meri je zavisila od sorte opra{iva~a i ekolo{kih faktora, pre svega temperature. Bez obzira na na~in opra{ivawa

(samo ili stranoopra{ivawe), polenove cev~ice u stubi}u su rasle pribli`no istom brzinom, {to ukazuje da se ispitivane sorte, pored toga {to se uobi~ajeno gaje u me{ovitim, mogu gajiti i u monosortnim zasadima - obja{wava Leposavi} i dodaje da se izuzev sorte ozarkblue, sve ostale, prema vremenu zrewa, svrstavaju u grupu sorti veoma ranog, odnosno ranog vremena sazrevawa. Prinos ispitivanih sorti rastao je sa staro{}u zasada. Sadr`aj organskih i neorganskih jediwewa u jedinici mase ploda bio je veoma varijabilan, i u najve}oj meri je zavisio od sorte i ekolo{kih karakteristika podru~ja gajewa, ka`e na{ sagovornik.

imale ni`e vrednosti aktuelnog aciditeta (pH) soka ploda od vrednosti 3,5 koja se smatra gorwom granicom dobre sposobnosti ~uvawa plodova. Poseban kvalitet, kako ka`e, iskazan je kroz povoqan odnos {e}era i kiselina (tzv. indeks slasti), prema kome su plodovi svih sorti imali znatno mawe vrednosti od 18, zbog ~ega su svrstani u najvi{u klasu, odnosno klasu sorti sa odli~nom sposobno{}u ~uvawa. - Op{ti zakqu~ak je da su agroekolo{ki uslovi Zapadne Srbije, uz adekvatnu primenu agrotehni~kih i pomotehni~kih mera, pogodni za komercijalno gajewe ispitivanih sorti visoko`bunaste borovnice. To se posebno odnosi na sorte bluecrop, duke i ozar-

Pore|ewem sa rezultatima dobijenim u drugim delovima sveta, sorte borovnice kori{}ene u ovim istra`ivawima imale su znatno ve}i sadr`aj ukupnih suvih materija, rastvorqivih suvih materija, ukupnih i direktno redukuju}ih {e}era, saharoze, kao i ukupnih antocijana, kojima se u medicinskim ispitivawima posve}uje posebna pa`wa, nagla{ava Leposavi} i navodi da su sve sorte u ovom ogledu

kblue, koje su ostvarile visoke prinose, kao i dobar kvalitet plodova. Zahvaquju}i odli~noj rodnosti, ali zbog slabijeg kvaliteta ploda, sorta reka se preporu~uje za gajewe u ograni~enom obimu, prvenstveno kao opra{iva~ za sorte bluecrop i duke - ka`e Leposavi} i, bez obzira na odli~an kvalitet plodova, zbog mawih prinosa, preporu~uje ograni~eni obim gajewa i za sortu nui. N. R.

SAOP[TEWE MINISTARSTVA POQOPRIVREDE I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE 1. @ivotiwe uvoditi samo u o~i{}ene i dezinfikovane prostore. 2. Prvi otkos trave, deteline i drugo, sa poplavqenog podru~ja ne koristiti za ishranu stoke, ni kao seno, ni kao sena`u. 3. Plavqena podru~ja ne koristiti za ispa{u stoke, ako stoka (pre`ivari i kopitari) nije vakci-

UPUTSTVA ZA POQOPRIVREDNIKE KOJI SE BAVE STO^ARSTVOM nisana od antraksa i klostridijalnih infekcija. 4. Sto~nu hranu skladi{titi u dezinfikovanom prostoru. 5. Sila`ni kukuruz sa poplavqenih podru~ja prilikom ko{ewa ne se}i

blizu povr{ine zemqe. 6. U slu~aju promene zdravstvenog stawa `ivotiwa koje su ipak napasane na plavqenom podru~ju, ili unosile hranu koja poti~e sa plavqenog podru~ja, obavestiti nadle`nu

veterinarsku slu`bu (ambulantu ili stanicu). 7. U slu~aju pojave iznenadnih uginu}a ili uginu}a koje je nastupilo nakon kra}eg bolovawa obavestiti nadle`nu veterinarsku slu`bu (ambulantu

ili stanicu) i nadle`nog veterinarskog inspektora. 8. Deratizaciju i dezinfekciju vr{iti po preporuci i pod nadzorom stru~nih lica.

SAOBRA]AJ

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

NAJSAVREMENIJI URE\AJ ZA REGLA@U TRAPA U AUTO SERVISU “DRAGA^EVAC”

AKCIJSKE CENE NAREDNA DVA MESECA uto servis “Draga~evac” u Prislonoci za sada jedini u Srbiji ima aparat za regla`u trapa najnovije generacije {vedskogog proizvo|a~a “Josam”. Aparat je nabavqen pre nekoliko dana i svi radnici su za kratko vreme obu~eni da ga koriste. Iako je “Draga~evac” specijalizovan za servisirawe mercedesovih vozila, ovaj ure|aj je univerzalan za kamione, autobuse, prikolice i poluprikolice svih prozivo|a~a. Kako su teretwaci stalno u

marketing 032/342-276

pokretu, dobra vest za wihove vlasnike je da u ovom servisu kontrolu trapa na svojim vozilima mogu proveriti br`e nego ranije. - Samo merewe traje pet minuta. Drugi proizvo|a~i ovakvih aparata su iz automobilske industrije i glavna referenca im je pogonska osnova. “Josamovov” aparatu kao referencu uzima pravac kretawa vozila, zna~i sredinu zadweg i sredinu predweg kraja i osa koja prolazi kroz te dve ta~ke daje pravac kretawa

vozilu. Prema woj {teluju se sve osovine da budu 90 stepeni. Kod teretnih vozila vu~ni voz mo`e biti dug do 18 metara, mala odstupawa su vrlo uo~qiva i lako mogu pre}i dozvoqene gabarite i tako prekr{iti propise. “Josam” ure|aj radi preko centralne linije, pode{ava osovine, tako da budu paralelne i svi to~kovi su pode{eni pravo, bez odstupawa obja{wava Nikola Stojan~evi}, direktor firme “Vertek solutions” koja u Srbiji prodaje “Josamove” ure|aje.

Wihov ure|aj je homologovan i vlasnici mogu biti sigurni da su merewa na wihovim teretwacima obavqena prema fabri~kim standardima. Ispravna regla`a trapa {tedi dva, do tri odsto potro{wu goriva, a mnogo vi{e ~uva gume. Vlasnik servisa “Draga~evac” Slobodan Miqi} najavquje da }e slede}a dva meseca svi vlasnici teretnih vozila mo}i besplatno da obave merewa, a sve ostale neophodne intervencije pla}a}e po akcijskim cenama. Z. J.

MARKETING

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

MARKETING

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

PRODAJA POSLOVNOG OBJEKTA NA IZUZETNOJ LOKACIJI

zgra|eni objekat je samostalni slobodno stoje}i objekat, spratnosti: prizemqe, me|usprat i sprat. Obe etaè koriste se kao magacinski prostor, sa izgra|enim prate}im prostorijama, manipulativnim i teretnim liftom izme|u dve etaè, na K.P. br. 4458/ 255 u â~ku, u Bulevaru oslobo|ewa 37. Bruto povr{ina jedne etaè iznosi 1.620 m2, me|usprata 200 m2, tako da ukupna bruto povr{ina objekta iznosi 3.400 m2. Poslovni objekat nalazi se na izuzetno pogodnoj i atraktivnoj lokaciji u gradu â~ku.

PRISTUP I NAMENA LOKACIJE Pristup objektu je mogu}e ostvariti sa vi{e postoje}ih ure|enih i komunalno potpuno opremqenih saobra}ajnica. Pre svih sa dr`avnog puta M5 preko postoje}eg prikqu~ka, sa gradske saobra}ajnice prvog reda - Bulevara oslobo|ewa, sa Ulice broj 184 i sa koje se ostvaruje i pristup TC Roda. Telefon: 069/ 690 -663 marketing 032/342-276

POGODNOST WEGOVE LOKACIJE ZASNOVANA JE NA: - Blizini, odnosno direktnom dodiru sa dràvnim putem prvog reda M5, deonica â~ak – Uìce, odnosno udaqenost od samo 6 km od veoma zna~ajne saobra}ajne petqe Preqina – raskrsnice dràvnih puteva prvog reda M5 (Beograd – granica sa Crnom Gorom) i M22 (Beograd – Kraqevo – Ra{ka). Trenutna frekvencija vozila na delu od petqe Preqina do lokacije na{eg poslovnog objekta je 16.720 vozila dnevno. Prostornim planom Republike Srbije petqa Preqina je odre|ena kao najzna~ajnije saobra}ajno ~vori{te centralnog dela Srbije i u toj ta~ki je planirano ukr{tawe, dva auto puta E761 (Pojate – granica Republike Srpske) i E763 (Beograd – Ju`ni Jadran). Tako|e se u Preqini ostvaruje veza ovih auto-

puteva sa dràvnim putevima prvog reda M5 i M22, ali i kao po~etak veze ova dva auto puta sa auto putem E75 (Horgo{ – granica sa Makedonijom), preko Kragujevca i Bato~ine. - Blizini aerodroma La|evci (oko 20 km) - Centralnom poloàju u gradskom rejonskom centru „ Alvaxinica“, najve}em i najzna~ajnijem sekundarnom gradskom centru â~ka. - Ovaj rejonski centar je najsadràjniji gradski centar, {to za posledicu ima i ekspanziju stambene i poslovne gradwe u okruèwu. U neposrednom susedstvu ovog poslovnog objekta izgra|eni su: TC Roda, Maxi, TC Tehnomarket, TC Vin Vin komputers, dve stanice Eko petrola, Distributivni centar „Jelen piva“, SRC „Remont“...

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

MARKETING

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

an Galerije bi trebalo da posluì da se setimo svega onoga {to ona zapravo jeste, ali i svih wenih uspeha, pa i neuspeha. Osnovana je 1961. godine, brojne izlo`be su organizovane u ovom prostoru, vi{e od 1.500 umetnika je izlagalo, ne samo iz Srbije i nekada{we Jugoslavije, ve} i iz celog sveta. Zna~ajna kapitalna izdawa smo posvetili, ne samo struci, nego i popularisawu likovne umetnosti i likovne kulture uop{te. êsto zaboravimo da obeleìmo zna~ajne jubileje, da proslavimo vredne nagrade... Zapravo, odlagali smo slavqa o~ekuju}i neka boqa vremena, boqi trenutak - rekla je, izme|u ostalog, u uvodu svog obra}awa, Milica Petronijevi}, direktorka Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, koja je dobila i status ustanove kulture od nacionalnog zna~aja. Naàlost, ni ove godine nije bio pravi trenutak za slavqe, jer su ~itavu Srbiju zadesile nepogode, katastrofalne poplave. Zaposleni u Galeriji su ve} organizovali humanitarne akcije, o kojima ne èle da govore, ali }e i daqe, u dogovoru sa rukovodstvom Crvenog krsta, nastaviti da pruàju pomo} onima kojima je najpotrebnija. - Upravo pri~a o humanosti nas podse}a na ime Nade`da Petrovi}, koje ova ustanova nosi. Ona je pre vi{e od 100 godina bila lider u dru{tvenom ìvotu. âk i da na trenutak zaboravimo weno slikarstvo, wenu umetnost, ne moèmo weno gra|ansko anga-

òvawe u svim sferama ìvota, koje zasluùje veliku pa`wu. Ovoga puta smo hteli da skrenemo pa`wu upravo na wen humanitarni rad. Bila je jedan od osniva~a “Kola srpskih sestara”, humanitarne organizacije koja je bila jako zna~ajna u to vreme - podsetila je Milica Petronijevi}, na sve~anosti povodom Dana Galerije, odrànoj pro{le subote.

KULTURA

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

OBELE@EN DAN UMETNI^KE GALERIJE “NADE@DA PETROVI]”

U ZNAKU HUMANOSTI

Tom prilikom, organizator komercijalno - programskog poslovawa Branko ]alovi}, pro~itao je deo iz monografije “Nade`da Petrovi}”, koju je napisala Katarina Ambrozi}. U muzi~kom delu prigodnog programa, koji je prire|en za prijateqe i sugra|ane, u~estvovale su i Sara Ikoni} i Nastasija Meselxija. Ovogodi{we obeleàvawe Dana Galerije pretvorilo se u dane Galerije. Program je zapo~et de~jom radionicom “De~ji kutak”, potom je otvorena izlo`ba “Risim i okameweni preci” i odràn javni ~as radionice govorne kulture “Raskovnik”. Trenutno u Galeriji, publika moè videti stalnu postavku - izbor iz zbirki, kao i edukativnu izlo`bu de~je radionice “Lovci na blago”. “Potrudili smo se da na dobar na~in prezentujemo na{e kulturno dobro, slike koje imamo, ali i da putem ovih radionica na pravi na~in deca upoznaju sva kulturna dobra”, istakla je direktorka, jedne od najpresti`nijih ~a~anskih ustanova.

IZLO@BA “RISIM I OKAMEWENI PRECI” Pro{log petka, u Galeriji “Risim”, otvorena je

izlo`ba pod nazivom “Risim i okameweni preci”. Risimovo nadahnu}e spomenicima “krajputa{ima” odvelo ga je u visoke likovne domete i od wih se, u nekim delovima, nije odvajao ~itavog `ivota. Kroz Risimove slike i originalna nadgrobna obele`ja predstavqa se, za mnoge, nepoznanica zvana “krajputa{“ - ko je, odakle dolazi, koga predstavqa i, kona~no, ko-

ji su umetni~ki dometi? To naivno i naizgled usputno klesarsko ume}e i danas budi ma{tu, isto onoliko koliko je i Risima uvuklo u mreù tajni ovozemaqskog i onozemaqskog bitisawa. Tema ove postavke je deo tog imaginarnog sveta na Risimov na~in prenetog na platno, kaè autor izlo`be, Daniel Miki}, kustos Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”. - Izdvojili smo nekoliko slika koje su zaista zna~ajne za period koji se najvi{e odnosi na “krajputa{e”, kao i na uticaj “krajputa{a” na Bogi}evo slikarstvo, na wegovu umetnost. To je period od 1954, pa sve do 1965. godine, kada on, u slikarskom smislu, kre}e u neke druge, mnogo romanti~nije vode. Poznato je da ako se ne pi{e i ne govori o jednom umetniku, da on prakti~no ne postoji. Iako je dobijao mnogo nagrada, nije se mnogo pisalo o wemu u tom periodu. Ovde nema mnogo slika, izloèno je samo nekoliko crteà (pet) i najzna~ajnijih slika (13) iz tog perioda. Ali, va`no je videti koliko su uticali “krajputa{i”, a uticali su zaista mnogo, i koliko je on oti{ao daqe od pukog prikazivawa tih figura - rekao je, izme|u ostalog, Daniel Miki}, na otvarawu izlo`be, koju publika moè videti u narednih mesec dana.

RADIONICA “DE^JI KUTAK” U okviru programa obeleàvawa Dana UG “Nade`da Petrovi}”, a u sklopu projekta “Galerija u {kolama - {kole u Galeriji”, pro{log vikenda je odràna trodnevna radionica, pod nazivom “De~ji kutak”. S obzirom na to da je projekat procewen kao dobar, podràlo ga je i Mini-

starstvo kulture. - Ovim projektom smo hteli da se jo{ vi{e pove`emo sa ~a~anskim {kolama. Osmislili smo ovu radionicu i pozvali predstavnike svih 16 osnovnih {kola. Zahvaquju}i ovoj radionici formira}emo konkretan de~ji kutak, jer }e svaka {kola oslikati svoju stolicu, koja }e ostati u Galeriji za neke budu}e doga|aje i nova okupqawa dece. Svaka stolica }e imati plo~icu sa imenom {kole, i ne samo {to }e biti lepo dizajnirani eksponat, nego }e i prezentovati {kolu. Nisu ovo samo stolice, to su mali umetni~ki eksponati, mala umetni~ka dela na{ih talentovanih u~enika iz ~a~anskih osnovnih {kola - istakla je autorka projekta Dragana Bo`ovi}, vi{i kustos Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”.

èle ne{to da nacrtaju, kaè Dragana Boòvi}.

Prema wenim re~ima, planirano je objavqivawe kataloga, u kome }e biti prikazane sve stolice, a krajem juna i izlo`ba ovih malih eksponata. Tako|e, me|u planovima ove ustanove kulture je i izlagawe stolica na Gradskom {etali{tu, kao i organizovawe male uli~ne radionice, jer iskustvo govori da “dece posmatra~i”, podstaknuta onim {to vide, i sama po-

“Sa~uvati krila”, po motivima drame Vladana Matijevi}a, na{eg najnagra|ivanijeg pisca. - Mi nismo ni gluma~ka trupa, niti klasi~na novinarska radionica. Mi smo radionica koja neguje govornu kulturu, putem dramskog i novinarskog metoda u nastavi. Poku{avamo da mlade oslobodimo da govore, ne samo javno, ve} i u svojim {kolama. Re~ je o

JAVNI ÂS “RASKOVNIK”-a Kao zavr{ni deo programa obeleàvawa Dana Galerije, odràn je javni ~as radionice govorne kulture “Raskovnik”, koja postoji ve} ~etiri godine, a posledwe dve radi u prostorijama legata “Risim”. Uz svesrdnu podr{ku Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, svake subote, od 11 do 12,30 ~asova, organizuje radionice za mlade, uzrasta od petog razreda osnovne, pa do drugog, tre}eg sredwe {kole. Polaznici ove radionice, pro{le nedeqe, prikazali su dva dramska komada, jedan po motivima Dramske radionice za decu “Cvr~ak” “Bajka iz parka”, i drugi

govornoj kulturi na op{tem nivou. Na{i polaznici su pokazali svoja mala dramska ume}a, ali pre svega govorna, odnosno sve ono {to su nau~ili na ovim radionicama, nastup pred publikom, negovawe govorne kulture, {ta kada treba re}i, na koji na~in, da bude pravilno. Naravno, pokazali su i neke svoje talente. Me|u wima ima onih koji bi èleli da postanu glumci, ali i onih koji veoma plepo pi{u. Magdalena Mikovi} je nagra|ena drugom nagradom na Disovom prole}u, za prozni rad, u uzrastu od petog do osmog razreda - kaè Tawa Vukovi}, koja neguje novinarski metod u nastavi. Tawa Vukovi} i Danijela Kova~evi} Miki}, voditeqka kwièvnog i dramskog metoda ove radionice, ponosne su na svoje polaznike, ali i na ~iwenicu

da su upravo od wih nau~ile “da se ponovo igraju”. Polaznici su vi{e nego zadovoqni, jer im radionica poma`e da se oslobode, da razvijaju svoje sposobnosti, razmi{qawa, ma{tawa, ali i da se opuste, jer ponekad imaju tremu pred publikom. Najva`nije je da su, kako ka`u, mnogo nau~ili o glumi i govornoj kulturi. N. R.

KULTURA

NASTAVQA SE ZAPO^ETA DEVETA PO REDU TURNEJA

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Mirjana \ur|evi}

JACUZZI U LIFTU „Jacuzzi u liftu“ je kwiga iz serijala o inspektorki Harijeti i predstavqa parodiju na kriminalisti~ke romane. Beograd ima izuzetno visprenu detektivku koju vredi otkriti. Ma{ta Mirjane \ur|evi} sa mnogo {arma i duhovitosti vodi slu~ajeve Prqave inspektorke Harijete u razli~ite avanture… Prepuna je preokreta i zavrzlama, ali i dubokih qudskih protivre~nosti, paradoksa i nedoumica, ~ija }e vas me{avina nasmejati do suza. Solidan seks u nesolidno gra|enom objektu izme|u Gradskog sekretara za komunalno-stambene poslove Spasoja i wegove qubavnice Kristine izaziva ru{ewe dàkuzija. Sapunica nalazi svoj put do podzemqa, aktivira klizi{te i ~itavi delovi grada „oìvqavaju“ i po~iwu da ugroàvaju qudske ìvote. Iz poglavqa u poglavqe, sticajem suludih ali u na{im uslovima tako uobi~ajenih okolnosti, beogradske ulice postaju kaqave reke, benzinske pumpe lete u vazduh, nestaje struja, a {tampa se pita „Ko je ubio vodovod?“. Tih dana, novine donose i naslove: „Obra~un gra|evinskih mafija“, „Misteriozni nestanak graditeqa“, „Kidnapovan {ef gra|evinske mafije“... Sav taj „komunalni kalambur“ de{ava se pred o~ima privatne detektivke Harijete, koju su dve energi~ne bakice angaòvale da re{i naivni slu~aj „divqe gradwe“. Kad Mirjana \ur|evi} u romanu-katastrofi Jacuzzi u liftu po~ne sistematski da razvaquje Beograd, mo}i }ete samo da se razvalite od smeha.

Santjago Ronkaqolo

CRVENI APRIL Tokom okrutnog, krvavog, i zastra{uju}eg perioda u istoriji Perua, {okantnog po atentatima, mitu, intrigama, mu~ewima – rata izme|u ideolo{kog terorizma i moralno bankrotirane vlade – upozna}ete Feliksa âkaltana Saldivara, neambicioznog zamenika okru`nog tuìoca, s naizgled vrlo jednostavnim pogledom na svet. Ali iznenada dobija zaduèwe za bizaru i stra{nu istragu ubistva. Posle mnogo iznena|ewa i preokreta, Saldivar je prinu|en da se suo~i s onim {to se de{ava ~oveku i dru{tvu kada je smrt jedina izvesna. Istraìteq ubistava je zamenik okru`nog tuìoca Feliks âkaltana Saldivar. On voli da ga tako zovu, sa titulom i celim imenom i prezimenom. Tuìlac âkaltana nikada nije u~inio ni{ta lo{e, nikad nije u~inio ni{ta dobro, nikada nije u~inio ni{ta {to nije jasno predvi|eno propisima wegove institucije. Sada }e, me|utim, upoznati uàs. A uàs nije pro~itao Krivi~ni zakon. Santjago Ronkaqolo je najmla|i dobitnik presti`ne {panske nagrade za roman Alfaguara 2006. The Independent Foreign Fiction Prize 2011. nagrada za roman. Godine 2010. britanski ~asopis Granta proglasio ga je jednim od dvadeset dvoje najboqih pisaca mla|ih od 35 godina koji pi{u na {panskom jeziku.

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

„SLOBODNA ZONA“ U Â^KU osle privremene pauze zbog katastrofalnih poplava u Srbiji, Filmski festival “Slobodna zona” nastavqa zapo~etu, devetu po redu Turneju, na kojoj }e posetiti vi{e od 40 gradova Srbije. Posetioci projekcija }e tokom aprila, maja i juna imati priliku da vide izbor od sedam filmova koje je beogradska publika izglasala za najboqe na posledwem, devetom izdawu festivala, koji je u novembru 2013. godine posetilo vi{e od 17.000 gledalaca. Od ponedeqka, 2. juna, projekcije se, od 20 ~asova, odràvaju u centralnom prostoru Galerije “Risim” u â~ku. Posetioci }e ve~eras mo}i da vide dokumentarni film “Gangster te voli”, u subotu igrani “The Lunchbox”, i u nedequ, tako|e dokumentarni, “Sutra”. Posebnu pa`wu publike privukao je veliki festivalski hit, dokumentarni film “Gangster te voli”, Neboj{e Slijep~evi}a koji trenutno puni bioskope {irom Hrvatske, koji }e u â~ku biti veèras prikazan. Glavni junak filma je Nediqko Babi}, ~ovek vrlo upe~atqivog nadimka - Gangster, koji je pre ~etvrt veka odustao od postavqawa i spajawa parketa i posvetio se spajawu usamqenih srca {irom Hrvatske. U sbotu }e se na programu na}i ubedqivi pobednik beogradskog festivala po glasovima publike, film “The Lunchbox”, indijskog rediteqa Rite{a Batre, ostvarewe u kome mala zabuna oko kutija za hranu izaziva veliko ~udo koje dovodi do iznenadnog prijateqstva i qubavi izme|u dvoje potpunih stranaca. U ovoj selekciji na{ao se biv{i ruski reprezentativac u umetni~kom klizawu, Andrej Grijacev, ovoga puta u ulozi rediteqa, koji je osvojio publiku {irom planete svojim rediteqskim ume}em u filmu “Sutra”, gde prati jedan od najprovokativnijih umetni~ko-aktivisti~kih parova na svetu Vojna (Rat) i wihove radikalne akcije i performanse koji su ~esto na samoj granici izme|u umetnosti i kriminala. Ovaj film â~ani mogu videti na zavr{noj projekciji, u nedequ, u Galeriji “Risim”. Film kojim je sve~ano otvorena “Slobodna zona” i koji je doìveo ~etiri festivalske reprize na zahtev publike “Pervezwakov vodi~ kroz ideologiju”, rediteqke Sofi Fajns, za glavnog junaka i naratora ima najkontraverznijeg filozofa dana{wice Slavoja @ièka. “Ajkula”, “Taksista”, “Titanik”, “Mra~ni vitez” su sa-

„The Lunchbox“

„Gangster te voli“

„Prekinuti krug“ NAGRADE ZA PUBLIKU “Slobodna zona” }e u saradwi sa medijskom ku}om MTV i dnevnim novinama 24 sata dodeliti i nagrade za publiku. Nagrade se dodequju autorima ili autorkama najboqe kritike/recenzije/kratkog eseja o jednom od filmova sa programa Turneje. Kratku recenziju ili osvrt na film u slobodnoj formi, ne du`oj od 3.000 karaktera, zajedno sa kontakt podacima, tokom trajawa Turneje zainteresovani mogu poslati na e mail adresu: recenzija@freezonebelgrade.org. Rok za slawe radova je 20. jun. Detaqne informacije o nagradi, filmovima i programu u gradovima mo`ete prona}i u okviru linka: http://www.freezonebelgrade.org

mo neki od filmskih naslova koji dobijaju pervertirani tretman u @ièkovom psihoanaliti~kom pristupu, koji veoma lako moè da promeni na~in na koji razumete va{e omiqene filmove. Najnoviji film ~uvenog britanskog rediteqa Kena Lou~a “Duh 45-te”, u ovim ekonomski kriznim vremenima, predstavqa vaàn podsetnik na veliki san o boqem i socijalno pravednijem dru{tvu u Velikoj Britaniji, posle Drugog svetskog rata. Publika je imala priliku da vidi i belgijskog kandidata za Oskara u kategoriji za najboqi strani igrani film “Prekinuti krug” Feliksa van Groningena. Me|u odabranim ostvarewima koje je bilo prikazano u okviru Turneje nalazi se i igrani film izuzetne vizuelne lepote koja je u kontrastu sa temom koju nam predstavqa. “âsovi harmonije”, kazahstanskog rediteqa Emila Baigazina, prikazuje temu koja je veoma va`na i za nas u Srbiji, a to je nasiqe u sredwim {kolama. N. R.

NAGRA\ENI RADOVI NA 31. DE^JEM MAJSKOM SALONU

MASKA - LICE NA[EG SVETA

edna od najstarijih manifestacija De~ji majski salon, koju Narodni muzej u â~ku ve} 31 godinu veoma uspe{no organizuje, ove godine je okupila 19 {kola iz â~ka, Lu~ana i Gorweg Milanovca. Pristigla su 842 rada, od kojih je selekciona komisija odabrala 616 za izlagawe. Na izlo`bi, otvorenoj pro{le srede, u galeriji Muzeja, direktorka i ~lan ìrija Delfina Raji}, konstatovala je da su deca u radovima, na poseban na~in kombinovala elemente racionalnosti i fantazije. - Tu su raznovrsni predmeti, objekti, slike, figure, slimboli~ne ìvotiwe, zmajevi, roboti. Dosta je radova od ru~no ra|enog papira i ìce, radova u tehnici crteà, kolaà, mozaika... radova velikog formata vizuelno bogatih. Tu je i kolekcija dizajniranih ukrasnih i upotrebnih predmeta, lepeza, lutaka, cvetova, koji su dekorativno i efektno obra|eni slikarskim intervencijama. Nadahnute kreacije ove godine su dostigle svoj stvarala~ki vrhunac - rekla je, izme|u ostalog, Delfina Raji}, naglasiv{i da su u~enici pokazali, i ovog puta, da vole umetnost, koja im pruà priliku da izraze ono {to ose}aju. Pomo}nik gradona~elnika za oblast dru{tvenih delatnosti Aleksandar Da~i}, tom prilikom je istakao da je likovna krea-

KULTURA

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Tarin Fi{er

SAKRIJ ME OD ZABORAVA edan slu~ajan susret. Prva qubav. Neverovatno saznawe. Moè{ voleti samo jednom, do kraja... Okuj me laìma, ali me voli zauvek. Obri{i me iz se}awa, ali nemoj iz srca. Olivija Kaspen je oduvek znala kako da dobije sve {to poèli. Ipak, sada mora gr~evito da se bori za ono {to je nekada imala. Upravo je otkrila da je wen biv{i mladi} Kejleb Drejk izgubio pam}ewe. Sa ve} dovoqno lo{om reputacijom koja je prati, mora}e da odlu~i koliko daleko je spremna da ode da bi ga vratila. Trude}i se da zadrì svoj pravi identitet i prqavu pro{lost ispod pokriva~a, Olivijina najve}a prepreka je Kejlebova nova devojka, vatrena crvenokosa Lija Smit. Dok za~arani qubavni trougao plete gustu mreù obmana i opasne, posesivne qubavi, beskrupulozne suparnice poku{a}e ba{ sve da pridobiju ~oveka koji ih je izbrisao iz se}awa.

nosti i potpunog razvitka kreativnosti i kompletne li~nosti, naglasio je Da~i}. Radove je ocewivao `iri u sastavu Lela Toma{evi}, diplomirani grafi~ar, Ivana Kne`evi}, diplomirani dizajner enterijera i Delfina Raji}, istori~ar umetnosti, i dodelio 10 ravno-

tivnost osnov kreativnosti, a da ova manifestacija upravo podsti~e na{e najmla|e sugra|ane iz ~itavog okruga, da kroz viziju maski, osim likovne, razvijaju i neke druge kreativnosti, kwi`evne, muzi~ke, pa ~ak i nau~ne. Ova likovna manifestacija je “odsko~na daska” do umet-

- U “Srpski mitolo{ki re~nik” upisano je: Maska je magijski rekvizit u narodnim obredima, pomo}u we maskirani treba da se oslobodi svoje li~nosti i dobije magijsku mo} u progawawu zlih duhova i demona koji pakoste qudima u vremenu kada sunce pobe|uje surovu zimu. Maskirane povorke nastale su zbog prastarih verovawa da se boànstva javqaju qudima u misti~nom qudskom ili ìvotiwskom obliku. Maska je u upotrebi kod mnogih primitivnih naroda, a kod Srba se odràla kao rudiment prastarih kultova, sada u zabavnoj ulozi. Me|utim, postoje i druge i druga~ije maske i razli~ita maskirawa. Sve zavisi od okolnosti - podsetila je Delfina Raji}.

pravnih nagrada pojedincima. @iri je odlu~io da se za najboqi izbor de~jih radova nagradi O[ “Vuk Karaxi}” iz ^a~ka. Nagradu najuspe{nijoj {koli dodelio je i Centar za vizuelna istra`ivawa “Krug”. Nagra|eni pojedinci za najuspe{nije radove su: Mili} Mileti} (O[ “Akademik Milenko [u{i}”, Gu~a), Luka Luki} (O[ “Branislav Petro-

vi}”, Slatina), Uro{ Milo{evi} (O[ “Vuk Karaxi}”, â~ak), Kristina Novakovi} (O[ “22. decembar”, Dowa Trep~a), Na|a \elkapi} (O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, â~ak), Bojana Tomi} (O[ “Marko Paji}”, Vi~a), Milica Mandi} i Tatjana Stani}, za kolektivni rad (O[ “Milan Blagojevi}”, Lu~ani), Nikola Plazini} i Strahiwa Popovi}, za kolektivni rad (O[ “Sveti Sava”, â~ak), Luka Vito{evi} (O[ “Filip Filipovi}”, â~ak) i Nemawa ûli} (O[ “Filip Filipovi}”, â~ak). Najuspe{nijim u~enicima nagrade je obezbedilo Zavi~ajno dru{tvo “â~ani”. N. R.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE - IZLO@BA RADOVA De~jeg likovnog studija Doma kulture, 9. 6. 2014, u 19:00 - VEÊ BAROKA, koncert kragujeva~kog kamernog hora i orkestara, 9. 6. 2014, u 20:00 - STAR DANCE STUDIO, koncert, 10. 6. 2014, u 19:00 - GODI[WI KONCERT Baletske {kole “Lujo Davi~o”, odeqewe u â~ku, 11. 6. 2014, u 20:00 - IZLO@BA RADOVA u~enika Umetni~ke {kole iz â~ka, 12. 6. 2014, u 19:00 - PREDSTAVQAWE ROMANA “TAI”, Gorana Goci}a, dobitnika NIN-ove nagrade za 2013. godinu, 12. 6. 2014, u 20:00

Dr Dejvid B. Agas

@IVOT BEZ BOLESTI ro~itajte ovu kwigu i promeni}ete makar jedno od svojih ube|ewa o zdravqu i bolesti. Istovremeno provokativna i nadahwuju}a, ova kwiga moè promeniti sve {to ste mislili da znate o zdravqu. Dr Dejvid B. Agas donosi svoje ideje iz laboratorije i ambulante, pravo u ìvote svih qudi – pokazuje nam kako da ìvimo dugo, zdravo i bez bolesti. îtawe ove kwige ne{to je najboqe {to moète u~initi za sebe i svoje najbliè. Pomo}u medicinskih istraìvawa i prefiwenog razumevawa sloènosti qudske fiziologije, dr Agas predstavqa prakti~ne metode prevencije bolesti i poboq{avawa zdravqa. Poku{ava da i zdravqe i bolest u~ini veoma li~nim, te nagla{ava koliko je zna~ajno da svako upozna sebe – svoje navike, svoju porodi~nu istoriju, svoje genetske rizike. Dr Agas uvodi potpuno nov na~in posmatrawa bolesti i zdravqa: ugledaju}i se na fizi~are, on posmatra telo kao sloèni sistem i pomaè nam da uvidimo kako sve, od raka do ishrane, predstavqa deo ukupne slike. Rezultat je istovremeno i koristan vodi~ kako ostati zdrav i fascinantna analiza najnovijih otkri}a u oblasti nauke.

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

KULTURA

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

OTVORENA IZLO@BA CRTE@A ALEKSANDRA JEVTI]A

CRTE@I KOJI “KOMUNICIRAJU” SA SVIMA sredwem holu Doma kulture, u ponedeqak je otvorena izlo`ba crte`a Aleksandra Jevti}a, koji inspirisan kompjuterskim igricama i wihovom estetikom, transponuje iskustvo kretawa kroz nivoe igre u stati~nost dvodimenzionalnog crte`a, objediwuju}i sve ove elemente u jednoj ~vrstoj i stabilnoj strukturi. Fantazija, kao jedna od osnovnih karakteristika ovih

radova proizilazi iz urbane i paganske umetnosti istovremeno. Wegova fascinacija onim {to prevazilazi vidqivo pronalazi svoj put kroz primitivno i moderno sa podjednakom lako}om. Otvaraju}i izlo`bu ~a~anski slikar Boìdar Plazini}, istakao je s jedne strane jednostavnost i spontanost Jevti}evih crteà, a s druge kompleksnost koju oni nude. Plazini} uo~ava i softversko iskustvo, {to ne iznena|uje s obzirom na to da se autor izlo`be ve} dugo bavi i ilustracijom. Prema wegovim re~ima, Jevti} je uspeo da napravi pravi dijalog izme|u pokretne softverske slike i crta~kog iskustva, odnosno stati~nog, klasi~nog crteà. - Tako|e je vidqiv i socijalni momenat, budu}i da umetnik bira materijale iz wego-

vog okruèwa, obi~ne olovke, hemijske, tu{eve, ~ak i ~a~kalicu kao sredstvo s kojim crta. To je pitawe imawa i nemawa, onoga ~ime danas raspolaèmo. Jevti} pripada svetu “{eta~a”, koji spontano i sa ose}awem opaà neke detaqe, momente, pa ne ~udi {to se u wegovoj “memorijskoj kartici” nalaze razne mitske ìvotiwe, kao i urbani motivi i znaci. On nije samo slikar, on je posredstvom crteà i antroplog, i arheolog, i filozof koji promi{qa svoju okolinu, svoj ìvot i dru{tvo u kome ìvi - rekao je, izme|u ostalog, Plazini}. Autor nagla{ava da je poku{ao da uradi ne{to {to moè da bude podjednako prijem~ivo, kako za qude koji jesu iz sveta umetnosti, tako i za one koji nisu, odnosno da bude podjednako razumqivo i jednima, i drugima. - Ovi crteì su maksimalno posve}eni kraju u kome ìvim, Rakovici, industrijskom predgra|u Beograda, gde se prepli}u najneobi~niji elementi, divqe {ume, napu{tene fabrike, qudi sa krajwih stupweva dru{tvene lestvice. Moj osnovni ciq je da ovi crteì mogu da komuniciraju sa svima... S obzirom na to da nisam imao mnogo novca da ulaèm, niti neki poseban prostor za rad, svesno sam izabrao odgovaraju}u tehniku, jeftine materijale, relativno jeftin papir. Uspeo sam da se suprotstavim, mo`da, sada dominantnoj filozofiji umetnosti da ti treba neki buxet i prostor, da bi ne{to uradio. Ja ne verujem u to, smatram da je malo potrebno da bi se napravilo ne{to savremeno kaè Aleksandar Jevti}. Ro|en je 1987. godine u â~ku, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Profesionalno se bavi ilustracijom, slikarstvom i grafikom od 2002. godine. Od 2011. radi sa pred{kolskom i {kolskom decom u likovnoj {koli “Artino”, od pro{le godine vodi {kolu ilustracije i stripa u Centru za likovno obrazovawe “[umatova~ka”, a od ove godine radi kao animator u Udruèwu roditeqa dece bolesne od malignih bolesti “Zvon~ica”. Samostalni je umetnik i ~lan ULUPUDS-a. N. R.

PREDSTAVQENA KWIGA IVANA IVA^KOVI]A “KAKO SMO PROPEVALI - JUGOSLAVIJA I WENA MUZIKA”

POETSKO MUZI^KO VE^E POSVE]ENO DRAGUTINU GAVRILOVI]U

NAPRED U SLAVU!

organizaciji Kwièvnog programa Doma kulture, u utorak je odràno poetsko muzi~ko ve~e posve}eno Dragutinu Gavrilovi}u, najpoznatijem srpskom majoru iz Prvog svetskog rata, ina~e â~aninu. Prema re~ima autorke scenarija profesorke kwièvnosti Aleksandre Mi{i}, ovo je bilo prvo u nizu ve~e posve}eno ~asnom imenu na{e srpske istorije, s obzirom na to da ceo svet slavi 100 godina od po~etka Prvog svetskog rata. Major Dragutin Gavrilovi} osta}e zapam}en po govoru koji je odrào braniocima Beograda 1915. godine, kada je `rtvovan ~itav jedan puk. - Me|utim, â~ak se nije kako bi trebalo oduìo svom majoru i ovo ve~e je podse}awe na to slavno ime na{e istorije. Mi Srbi imamo jedan izuzetan talenat, brzo

zaboravqamo svoju istoriju i ne po{tujemo svoje heroje. Osim zapu{tenih spomenika u nekoliko ve}ih gradova Srbije, ni{ta nas ne podse}a na ona slavna vremena, kada je velika srpska vojska slomila dva ogromna carstva, nema~ko i austro-ugarsko... Veliki rat jedan je od najte`ih perioda u istoriji srpskog naroda, jer je tu pobedu Srbija nesrazmerno skupo platila. Tokom rata izgubila je, procewuje se, vi{e od milion stanovnika. U okupiranim gradovima, logorima, rovovima i mar{evima ginulo se za otaxbinu sa pesmom na usnama. Generali i vojnici vodili su svoju, a srpski pisci, opet, neke svoje bitke. Pisali su o ratu i stradawima, Milutin Boji}, Isidora Sekuli}, Tin Ujevi}, Danica Markovi}, Veqko Petrovi} i mnogi drugi. Vodili su ratne dnevni-

PROJEKCIJA ZAJEDNI^KOG ANIMIRANOG FILMA POLAZNIKA RADIONICE “POKRENI SVOJE CRTE@E”

SVEDOÂNSTVO O NEPONOVQIVOM VREMENU LUDA TRKA ro{le srede, u organizaciji Kwièvnog programa Doma kulture, predstavqena je kwiga “Kako smo propevali Jugoslavija i wena muzika”, novinara i rok kriti~ara Ivana Iva~kovi}a. Autor kwige je poku{ao da kroz pri~u o grupama, qudima, pesmama i plo~ama do~ara duh vremena nekada{we Jugoslavije. - Kwiga predstavqa neki mali li~ni muzej na{ih uspomena. Hteo sam da svoju i druge jugoslovenske generacije podsetim na to kako nam je bilo, da svi zajedno oìvimo uspomene i se}awa na, ako ne najlep{e, onda u “najmawu ruku” na najmirnije godine na{eg ìvota. Istovremeno sam èleo, da novim generacijama, koje su do{le na svet kada Jugoslavije vi{e nije bilo, ispri~am o duhu o tog vremena. I to kroz istoriju jugoslovenske popularne muzike, jer muzika je odraz dru{tva u kome nastaje - istakao je Ivan Iva~kovi}. Autor ove kwige smatra da je u biv{oj Jugoslaviji muzi~ka scena bila kvalitetna, velika i bogata, da je tada muzika bila va`na, a da je danas svedena na nivo najpovr{nije zabave. Tada je, kako kaè, muzika bila od ìvotne va`nosti mnogim qudima:

- Jako je uticala na `ivote qudi, vaspitavala ih, formirala i predstavqala je odre|eni pogled na svet. [ezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih, ~ak i pedesetih godina, muzika je emancipovala qude i doprinosila wihovom odrastawu i sazrevawu na jedan dobar na~in. Te vrline su se izgubile tokom devedesetih, ne samo kod nas, nego i u svetu. Upravo sada, ovih dana, kada je Srbiju zadesila velika nesre}a, kao {to su ove poplave, mi smo svedoci, nadam se ne kratkotrajnom, povratku tih vrlina. Sada se ponovo uveravamo da nije “umrla” i da i daqe postoji qudska solidarnost. Jedino {to muzika sa tim vi{e nema nikakve veze. Program je vodila Milkica Mileti}, urednik Kwi`evnog programa Doma kulture, sa Iva~kovi}em je razgovarao novinar Du{an Darijevi}, a gosti su bili bra}a Teofilovi} i Nikola Radovi}. Ivan Iva~kovi} se bavi novinarstvom vi{e od tri decenije. Objavio je preko 2.000 tekstova o rok sceni i potpisao veliki broj priloga za radio i televiziju. Dobitnik je Nagrade “Desimir To{i}”, za publicisti~ku kwigu godine. N. R.

ke, beleè}i svoje strahove i svoja nadawa. Na drugoj strani, vojvoda @ivojin Mi{i}, Radomir Putnik, Petar Bojovi}, Stepa Stepanovi} sa svojim vojnicima pokazali su kako se otaxbina brani srcem i dobrom strategijom. U tom kontekstu nezaobilazan je lik majora Dragutina Gavrilovi}a, na{eg â~anina koji je u~estvovao u odbrani Beograda 1915. godine. Wegova hrabrost, a pre svega ~uveni govor, koji je odrào svojim vojnicima, upisali su ovog ratnika na zvezdano nebo na{e istorije - rekla je, izme|u ostalog, profesorka Mi{i}. U programu su u~estvovali u~enici Gimnazije, Sredwe muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}” i O[ “Filip Filipovi}”, a osim Aleksandre Mi{i}, pripremala ih je i profesorka srpskog jezika Milica Stanoj~i}. N. R.

maloj sali Doma kulture, u ponedeqak je predstavqen zajedni~ki animirani film dece polaznika radionice “Pokreni svoje crteè”, koja je odràna od 12. do 17. maja, u studiju “Animatik”. Voditeq radionice Ivan Stojkovi}, kaè da su polaznici, wih 12, uzrasta od tre}eg do osmog razreda osnovne {kole, obra|ivali osnove animacije i imali priliku da vide kako nastaje animirani film. - Wihov zavr{ni rad je film “Luda trka”, jer su obra|ivali pokret, odnosno trk dvono{ca. Sve smo sklopili u jednu scenu jurwave. Ve`be koje se obra|uju u po~etku u~ewa dvodimenzionalne animacije bile su prilago|ene wihovom uzrastu, ali i odre|enom vremenskom roku, pa su mogli da ih za pet dana radionice savladaju - izjavio je Stojkovi}, pohvaliv{i polaznike da su bili jako brzi, ma{toviti i efektni. Milen Alempijevi}, urednik Filmskog programa i organizator radionice, podsetio je da je Studio za animaciju “Animatik”, pri ~a~anskom Domu

kulture, zami{qen kao mesto gde bi se okupqali mladi, posebno deca, i sticali znawa iz oblasti o kojoj malo znamo, iako smo wome takore}i svakodnevno okru`eni sa mobilnih telefona, televizije i bioskopskih platana. - Pogotovu malo znamo kako nastaje animirani film. “Animatik” je zanimqivo mesto, jer decu mo`e prevashodno dobro da zabavi, ali i da ih usmeri prema nekim oblastima sa kojima se u {koli definitivno ne sre}u. @eleli smo da “Animatik” s jedne strane funkcioni{e kao mesto za edukaciju, a s druge da bude integralni deo filmskog programa Doma kulture i prevashodno Me|unarodnog festivala animacije “Animanima”. Smatram da je takav na~in komunikacije sa decom i posredno sa wihovim porodicama, zapravo jedna od mera interakcije u umetni~koj oblasti, koja nije dovoqno poznata onima koji bi mo`da voleli, ako ne da prave sopstvene animirane filmove, onda makar da zavire iza kulisa, odnosno da {to vi{e saznaju o neobi~nom, ~esto, za~u|uju}em procesu nastajawa pokretnih slika u animiranom filmu - istakao je Alempijevi}. N. R.

SAOBRA]AJ

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

STRADAWE PE[AKA U SAOBRA]AJU

PO@EQNE I PE[A^KE DOZVOLE U Srbiji je 2013. poginulo 175 pe{aka, 20 vi{e nego 2012, a povre|eno je 2.996. Pro{le godine oni su ~inili 26,9 odsto ukupnog broja nastradalih u saobra}ajnim nezgodama.

ao jedna od najugro`enijih kategorija u saobra}aju, pe{aci nisu za{ti}eni kao voza~i ili putnici u vozilima, {to je i glavni razlog wihove rawivosti. Drugi razlog je {to ne postoji sistemska edukacija pe{aka, odnosno pe{a~ka dozvola, a Srbiji u velikoj meri nedostaje i adekvatna putna infrastruktura. - Stradawe pe{aka najvi{e je zastupqeno u naseqima. U sudaru sa vozilima oni naj~e{}e zadobijaju lake ili te{ke telesne povrede, u zavisnosti od sudarne brzine na mestu nastanka saobra}ajne nezgode. Wihovo stradawe je posebno izra`eno u no}nim satima, kada ih voza~i motornih vozila ne uo~e pravovremeno - podse}a direktor Agencije za bezbednost saobra}aja Stojadin Jovanovi}.

Pe{aci naj~e{}e gube ìvote prilikom prelaska kolovoza na ozna~enim prelazima, ali i van wih. Ne moèmo zanemariti ni ~iwenicu da deo wih starda i na autoputevima, gde im je zabraweno kretawe. No}u naj~e{}e stradaju na deonicama van naseqa. Na na{im ulicama nisu retki ni prizori pretr~avawa preko ulice, kada je na semaforima ukqu~eno crveno svetlo, kao ni pretenciozni poku{aji pe{aka da budu brì od automobila. Takve i mnoge druge rizi~ne situacije, naàlost su svakodnevne. Kada je re~ o ugroènosti pe{aka u saobra}aju, stawe nije boqe ni u drugim zemqama Evropske unije, jer i kod wih oni najvi{e staradaju. Prema podacima Me|unarodne baze o stawu bezbednosti saobra}aja, oko 40 odsto poginulih pe{aka pripada starosnoj grupi iznad 65 godi-

na. - Sumiraju}i podatke o stradawu pe{aka na osnovu vrednosti javnog rizika, do{li smo do zakqu~ka da Srbija spada u dràve koje beleè visoku vrednost javnog rizika stardawa pe{ka u saobra}ajnim nezgodama, ali nije vode}a zemqa u Evropi po broju poginulih. Najve}e vrednosti javnog rizika uo~ene su u Rumuniji, Poqskoj, Litvaniji i Luksemburgu navodi Jovanovi}. Zakon o bezbednosti saobra}aja na putevima defini{e da na prolazu dràvnog puta kroz naseqena mesta moraju biti izgra|eni trotoari. Sve op{tine i gradovi trebalo bi da ispo{tuju ovu odredbu Zakona, ali od po~etka wegove primene do danas mnogi to nisu u~inili. îwenica je da Srbiji nedostaju pe{a~ke i biciklisti~ke staze. Te nedostatke mogle bi da otklone lokalne samouprave realizacijom projekata izgradwe pe{a~kih staza koje itekako doprinose bezbednosti saobra}aja, napomiwu nadle`ni u ABS. Wihov glavni ciq je da se pe{aci fizi~ki

odvoje od motornih vozila, {to bi umawilo i rizik wihovog stradawa u saobra}ajnim nezgodama. Takve projekte mogli bi da realizuju i nadle`ni u firmama koje gazduju putevima Srbije. Osim toga, trebalo bi da posvete pa`wu i identifikaciji takozvanih â&#x20AC;&#x153;crnih ta~akaâ&#x20AC;?,

ne bi li broj nastaradalih pe{aka u saobra}ajnim nezgodama bio mawi. I teretni saobra}aj bi trebalo da bude izme{ten iz naseqa i zato veliki broj lokalnih samouprava gradi obilaznice. Ali, na deonicama na kojima ih nema, rizik stradawa pe{aka je ve}i. Z. J.

U saobra}ajnim nezgodama na podru~ju Moravi~kog okruga u 2013. `ivot je izgubilo devet pe{aka, od ovog broja sedam je nastradalo u ^a~ku. Povre|eno je wih 76. Prvih pet meseci 2014. poginula su dva pe{aka, oba u na{em gradu, a u okrugu je povre|eno 27 lica.

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

MATURE

Maturanti Ekonomske {kole

III9

MATURA

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

MATURA

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

IV3

IV6

Maturanti Ekonomske {kole

IV1

IV4

IV2

IV5

IV8

DRU[TVO

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

GENERACIJA 1984. SVIH SREDWIH [KOLA Â^KA PROSLAVILA 30 GODINA OD MATURE re 30 godina uspe{na generacija |aka, tada{wih svih pet ~a~anskih sredwih {kola, razi{la se po svetu. Prijateqstva iz mladosti podstakla su ih da wihova okupqawa, sa godinama, postanu sve ~e{}a. Pro{le subote, u Domu kulture, oko 250 u~enika svih ~a~anskih sredwih {kola, odnosno generacija 1984. proslavila je zajedno 30 godina od mature. Ova proslava mature bila je druga~ija od mnogih drugih i po tome {to su ovi nekada{wi sredwo{kolci te ve~eri uìvali i u muzici “svojih” osamdesetih. Kao da je vreme stalo, kao da ih godine nisu razdvajale, kao da su bili u nekom wihovom “svetu”, sa wihovim pesmama i, ~inilo se, istim snovima i ose}awima vere i nade. Svoje odu{evqewe i radost su, nesebi~no, podelili i sa novinarima, zahvaquju}i velikom angaòvawu Sowe Jeftovi}, koja je ovu ideju, pokrenutu pre {est mesci, uspe{no realizovala. - Okupili smo se sa razli~itih strana, iz cele Srbije i iz ~itavog sveta. Sa ponosom mogu re}i da je na{a generacija uspe{na, {to svedo~i ~iwenica da nas ima po celom svetu, a da su ve~eras sa nama akademici, doktori, profesori, inèweri, muzi~ari… @eleli bismo da ovu na{u ideju prihvate i druge generacije, jer je ovo zaista ne{to posebno - izjavila je Sowa Jeftovi}, izraàvaju}i nadu da }e ovo biti po~etak wihove boqe me|usobne saradwe. Uspomene na osamdesete godine i {kolske klupe, zajedno sa svojim u~enicima, podelio je i profesor Slobodan Stefanovi}: - Svaka generacija je dobra na neki svoj na~in. Ova generacija je imala sre}u {to

SNOVI I MUZIKA OSAMDESETIH GODINA da je sve, ipak, krasilo pravo drugarstvo, {to se pokazuje i danas. - Postojao je rivalitet me|u {kolama. Prvo sam bio u Tehni~koj {koli, a potom u~enik Gimnazije. Sve {kole su tada bile

je `ivela u malo sre}nije vreme. Bila je mawe optere}ena egizstencijalnim problemima. Posebno mi je drago {to su se svi sredwo{kolci okupili, {to je retka prilika da se danas vidi. Me|u maturantima ove uspe{ne generacije je bio i sada{wi na~elnik Moravi~kog okruga Darko Domanovi}, koji je istakao da je veliki doga|aj za grad kada se na

jednom mestu okupi generacija iz pet sredwih {kola, ~iji su se |aci, posle dvogodi{weg usmerenog obrazovawa, opredeqivali za zanimawa. Domanovi} se prisetio i zlatnih vremena, kada je â~ak ìveo za ko{arku i kada se slu{ala kvalitetna doma}a i strana rok muzika: - Osamdesetih godina â~ak je posebno bio poznat po sportu, po ko{arci. U tom periodu smo se radovali da gledamo Borac, koji se tada takmi~io u najvi{oj ligi. Po zavr{etku utakmice, okupqali smo se kod Doma kulture, gde smo nestrpqivo ~ekali da u|emo u disko, kod ~uvenog [ula. To su bila vremena kada smo slu{ali stranu disko muziku i kada je i â~ak imao velika imena rok muzike. @iveli smo svi za ovaj grad, i kada smo odlazili, sa nestrpqewem smo ~ekali da se vratimo. Ova generacija zna da po{tuje drugarstva i prijateqstva, kao prave vrednosti u ìvotu, uprkos sve ve}em otu|ivawu me|u qudima i nametawu stava savremenog doba da je bespotrebno sve {to nije kupqeno i {to nema istaknutu cenu. Nekada{wi maturant Gimnazije doktor Aleksandar Radojevi}, kaè da je i tada postojalo rivalstvo me|u {kolama ko }e biti boqi, ali

odli~ne, a tada{wi u~enici su to dokazali kasnije, na svojim radnim mestima. Gimnazija je imala najboqe u~enike, jer je bio takav sistem obrazovawa da su se |aci sa najvi{e bodova upisivali u tu {kolu pri~a dr Radojevi}. A da je pravo drugarstvo na ceni, potvr|uje i re~ima da je za ovo okupqawe u Domu kulture “kriva” Sowa Jeftovi}, jer “da nije we, ne bi bilo ni ovakvog druèwa”. - Tokom svoje karijere radio sam uglavnom sa bolesnim qudima, u posledwe vreme i sa onima koji to nisu, ali definitivno raditi sa qudima je najteè. Zbog toga mogu da zamislim koliko je Sowa imala problema posledwih {est meseci da nas sve okupi i organizuje ovo divno druèwe. Beskrajno joj hvala na tom ogromnom trudu - kazao je Radojevi} sa iskrenom zahvalno{}u, izraàvaju}i nadu da }e se okupqati svake godine i da }e ova tradicija biti nastavqena. Uz disko kuglu i muziku osamdesetih, ova generacija se, te ve~eri, vratila u deceniju zlatnim slovima ispisane muzi~ke istorije. I, naravno, ponovo su bili oni nekada{wi maturanti... N. R.

IVAWICA

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

MALINARI O^EKUJU DOBAR PRINOS I KVALITETAN ROD

GIMNAZIJALCI PONOVO BRIQIRALI

REALNA CENA OKO 250 DINARA

LAZAR MOJSILOVI], \AK GENERACIJE

obzirom na to da }e ovogodi{wi rod maline u ivawi~kom kraju, prema o~ekivawima proizvo|a~a, biti dobar, malinari o~ekuju i realnu ce-

nu ovog “crvenog zlata”, koja }e, kako kaè predsednik UO Udruèwa malinara “Vilamet” Stojan Ocokoqi}, “i}i u prilog i hladwa~arima i proizvo|a~ima, a naravno i dràvi”. - Mi uvek predlaèmo realnu sredwu cenu maline, a ove godine je ona oko 250

dinara. Ukoliko cena maline bude vi{a od 250 dinara, Udruèwe malinara Ivawice }e pozvati sve svoje ~lanove, a wih je oko 2.000, da deo novca izdvoje za poplavqena i ugroèna podru~ja, uglavnom za ona koja se bave malinarstvom. Transfer novca }e biti direktan iz na{eg u udruèwe malinara sa teritorije koja je bila poplavqena. Sve druge opcije oko cene maline izazva}e negodovawa malinara, kako u Ivawici, tako i u celoj Srbiji - izjavio je za na{ list Stojan Ocokoqi}. Prema wegovim re~ima, bez obzira na to {to su u ivawi~kom kraju pale obilne ki{e, malina je dobrog kvaliteta, a maliwaci nisu mnogo o{te}eni ni usled nedavnog nevremena, grada. Berba maline u Prilikama, Lisi i Radaqevu po~e}e za desetak dana, a u ostalim podru~jima koja gravitiraju ka Goliji za dvadesetak dana. “Zbog dobrog kvaliteta maline, ukoliko ne bude nekih ekstremnih ki{a, o~ekujemo i dobru cenu”, istakao je Stojan Ocokoqi}.

vawi~ka gimnazija postigla je izvanredan uspeh na nedavnoj matemati~koj olimpijadi sredwih {kola u Beogradu. Ekipa Gimnazije u kojoj su bili: Dalibor Danilovi}, Filip Stankovi}, Katarina Mili} i Lazar Mojsilovi} osvojila je tre}e mesto, kao i Lazar Mojsilovi} u pojedina~noj konkurenciji, dok je Filip Stankovi} pohva-

qen. Na takmi~ewu je u~estvovalo 55 ekipa, me|u kojima i ~etiri ekipe iz spe-

cijalizovanih odeqewa gimnazija. Ina~e, Lazar Mojsilovi}, kome je ovo tek jedan u nizu uspeha na brojnim takmi~ewima iz matematike i fizike, ali i drugih predmeta, progla{en je i za |aka generacije ivawi~ke gimnazije. Pro{le godine dobio je plaketu op{tine za izuzetne zasluge i doprinos wenom razvoju.

IZ CRVENOG KRSTA

PO[IQKA ZA OBRENOVAC

IVAWI^KA PIJACA BEZBEDNA

VO]E I POVR]E JEFTINIJE a ivawi~koj pijaci nije bilo poskupqewa nakon elementarnih nepogoda koje su pogodile na{u zemqu. Naprotiv, jeftinije su jagode, krompir i paradajz. Najjeftiniji je kupus, ~ija je cena 50 dinara. Cena kilograma krastavaca je 70 dinara, koliko je i luk i krompir. Paradajz je 120 dinara, dok je pre nedequ dana bio 30 dinara skupqi. Pasuq je 350 dinara. Od vo}a, jabuke se mogu kupiti po 100 dinara, jagode za 120, a pre sedam dana su bile 150 dinara, dok su tre{we 200 dinara. Prodavci ka`u da inspekcija redovno obilazi pijacu i proverava ispravnost hrane, ali najve}i problem su gra|ani koji su nepoverqivi prema nakupcima, po deset puta proveravaju sa kog podru~ja poti~e roba.

i{e od tri tone pomo}i otpremqeno je u utorak iz ivawi~kog Crvenog krsta za `iteqe Obrenovca. Najnovija humanitarna po{iqka sastoji se od velikih koli~ina vode, mleka u

ME^KA OBIJA KO[NICE U OKOLNIM SELIMA IVAWICE

prahu, konzervirane hrane, paketa za higijenu, sredstava za dezinfekciju, pelena za decu i odrasle, posteqine, }ebadi. Op{tina i Crveni krst Ivawica se zahvaquju sugra|anima, u~enicima osnovnih i sred-

wih {kola, deci iz vrti}a, privrednim subjektima, volonterima koji su u~estvovali i daqe u~estvuju u ovim humanitarnim aktivnostima, kako bi bar malo ubla`ili patwu onih koji su zahva}eni poplavama.

DANAS I SUTRA - ME\UOKRU@NA OLIMPIJADA OSNOVNIH [KOLA

JEDE MED I PRAVI NERED OKUPI]E OKO 280 U^ESNIKA

e} ~etvrti put u protekla dva meseca me~ka obija ko{nice u okolnim selima Ivawice, jede med i ostavqa prili~an nered iza sebe. Najnoviji slu~aj dogodio se kod porodice Bradi}, u ku{i}koj Ravnoj Gori. Po stopama i na~inu na koji su demolirane ko{nice zakqu~eno je da je re~ o ovoj `ivotiwi. - Prethodno smo imali slu~aj da su pojele med u ko{nicama u Smiqevcu,

Sredwoj reci, Bajovi}ima, a pre dva dana smo dobili informaciju da je bila u nasequ [ume, to je pet kilometara od Ivawice. Prespavala i nestala. Pre dve godine spustila se na Vidin kr{, maltene u sam grad. ^iwenica je da ih ima, i prema na{oj proceni oko sedam me~aka je ovde na na{em podru~ju. Ove `ivotiwe spadaju u za{ti}enu vrstu, tako da moramo preduzeti mere koje su zakonom

propisane. Dakle, pomo}u elektri~nih ~obanica ili sijalica na senzore jedino ih moèmo odvratiti od meda i ko{nica - kaè Aco Aleksi}, upravnik lovi{ta LU “êmernica” iz Ivawice. Nedavno je me~ka sa mladun~etom nekoliko ko{nica razorila na podru~ju Sredwe reke i pojela sav med. - Poznaje se trag kroz {umu kuda je i{la i ta~no se vidi da je vodila me~e. U selu, pored {kole, na privatnoj parceli me~ka je rasturila jednu moju i dve ko{nice od Lukovi}a, pa preko puta dve ko{nice Bajovi}a, a u Smiqevcu tri od Parezanovi}a. Izlazili su nadle`ni i qudi iz lova~kog udruèwa i mogli su na licu mesta da se uvere po tragovima da je re~ o me~kama - kaè Ratko Krali} iz Ivawice.

esta me|uokru`na olimpijada osnovnih {kola bi}e otvorena danas, u devet ~asova, na igrali{tu O[ “Sreten Lazarevi}” u Prilikama. Okupi}e se oko 280 u~esnika koji }e se nadmetati u 11 disciplina u obe konkurencije. Olimpijada se odr`ava i u subotu, a pored prili~ke, u~estvuju {kole iz Kotra`e, Latvice i Karana.

[

I BICIKLISTI PRIKUPQAJU POMO] ZA GRADOVE UGRO@ENE POPLAVAMA

HUMANITARNA VO@WA humanitarnu biciklisti~ku vo`wu, na relaciji Ivawica - Me|ure~je - Ivawica. Biciklisti startuju sa trga ispred Kluba za mlade, u 10 ~asova. Ideja je da svako od wih uplati minimum 100 dinara za svoj startni broj, a prikupqen novac bi}e upla}en na ra~un za pomo} gradovima ugro`enim poplavama. Organizatori pozivaju mlade sugra|ane da im se pridru`e u ovoj humanitarnog vo`wi. Ivawi~ka Kancelarija za mlade u saradwi sa Klubom ekstremnih sportova “Stari vlah” organizova}e sutra, 7. juna,

Izvor: Ivawi~ki radio Pripremila: Nela Radi~evi}

LU^ANI

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

MZ KRSTAC OBELE@ILA SVOJ DAN

POLO@ENI VENCI NA SPOMEN-OBELE@JE PALIM RATNICIMA subotu, 31. maja, me{tani Krstaca su obeleìli Dan mesne zajednice. Programu obeleàvawa znamenitog datuma, kada je nekada{wi zaseok Lisica postao samostalno selo, prisustvovali su predstavnici op{tine Lu~ani, Mesne zajednice i brojni me{tani Krstaca. Me{tani Krstaca su pre 140 godina zatraìli od ministra unutra{wih dela kneèvine Srbije da se wihov zaseok izdvoji iz Lisica i postane posebno selo. Ukazom kwaza Milana Obrenovi}a, wihov zahtev je ispuwen 31. maja 1874. godine. Na inicijativu Mesnog odbora penzionera, Savet MZ Krstac je doneo odluku da se ovaj zna~ajni datum obeleàva kao Dan mesne zajednice. U slobodarskim ratovima od 1912. do 1918. godine, 3.027 Draga~evaca, me|u kojima i 58 ratnika iz Krstaca, dali su svoje ìvote za odbranu otaxbine. Tim povodom, na spomen-obele`je palim ratnicima cve}e su poloìli wihovi potom-

bitke, ta~no 22. novembra, po nare|ewu tada{weg pukovnika Ivana S. Pavlovi}a iz U`ica, u kome su osvojene kqu~ne ta~ke austrougarske odbrane, kao {to je vrh Bjelo{evca, tokom popodneva, dok je posledwa od wih Beli kamen pala u pono}. Prema re~ima autora kwige, u boju na Krstacu je u~estvovala jedna na{a brigada, a sa druge strane je bila daleko brojnija i boqe naoru`ana austrougarska vojska. Epilog ovog boja je 300 poginulih i oko 700 rawenih srpskih i austrougarskih vojnika.

ci, predstavnici SUBNOR-a i Mesne zajednice Krstac. Sedmoro u~enika izdvojenog odeqewa O[ “Milan Blagojevi}” u Krstacu pripremili su za ovu priliku prigodan program. U okviru obele`avawa Dana mesne zajednice promovisana je i kwiga “Boj na Krstacu 1914. godine”, autora Jovi{e Slavkovi}a. Boj na Krstacu se odigrao u okviru Kolubarske

Danas, 140 godina nakon ukaza kwaza Milana Obrenovi}a, Krstac je moderno selo u kome ìvi vi{e od 400 ìteqa. Po svojoj infrastrukturi, moè se ubrojiti u prigradska naseqa. Mnogi me{tani ovog sela rade u preduze}u “Milan Blagojevi} - Namenska”, a ima i onih koji se uspe{no bave poqoprivredom. Kako isti~e predsednik Saveta mesne zajednice Velibor Marinkovi}, Krstac je moderna seoska sredina, koja se moè pohvaliti dobrim uslovima za ìvot. Kao posebnu pogodnost izdvaja re{eno vodosnabdevawe. Doma}instva su prikqu~ena na sistem vodosnabdevawa “Rzav”. Naseqe ima i uli~no osvetqewe i ura|en projekat kanalizacije. Ipak, ìteqe Krstaca najvi{e raduje ~iwenica da }e u narednoj godini wihova seoska {kola dobiti nove u~enike, tako da }e ih biti mnogo vi{e od sedmoro, koliko ih je trenutno u izdvojenom odeqewu. V. S.

DQINSKO POQE NAKON POPLAVA

ZAVR[ENA DEKONTAMINACIJA TERENA ada je 15. maja op{tinu Lu~ani zahvatio drugi talas poplava, jedno od najugro`enijih mesta bilo je Dqinsko poqe. U doma}instvu Jovanke Simi}evi}, voda je poplavila celokupno prizemqe porodi~ne ku}e i prouzrokovala veliku materijalnu {tetu. Kompletno poku}stvo u prostorijama prizemqa stambenog objekta je uni{teno, a ni{ta boqe nisu pro{li podovi i zidovi. I poqoprivredne kulture koje su gajili pot-

puno su stradale. Nakon dekontaminacije terena, Simi}evi}e i sve ostale `iteqe ovog poplavom zahva}enog mesta, u kome je

vodena stihija ugrozila oko 25 doma}instava, o~ekuje posao obnavqawa poqoprivredne proizvodwe, mada i sami nisu sigurni

da li }e mo}i to da u~ine i koje su to poqoprivredne kulture za koje nije kasno da se u ovom periodu godine zaseju. Na dekontaminaciji poplavqenog terena u Dqinskom poqu radila je petnaesto~lana ekipa pri-

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

padnika Centra atomskobiolo{ke i hemijske slu`be iz Kru{evca. Nakon ove mere i analize uzoraka zemqi{ta, poqoprivrednici }e dobiti kona~an odgovor da li na svojim poqoprivrednim parcelama u ovoj sezoni mogu da obnove proizvodwu. V. S.

LU^ANI

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

PRELIMINARNA [TETA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA NA PODRU^JU DRAGAÊVA 173 MILIONA DINARA omisije za procenu {tete od elementarnih nepogoda u op{tini Lu~ani su zavr{ile svoj posao i preliminarni izve{taji sa terena su na vreme dostavqeni Vladi Republike Srbije. Od poplava, koje su u aprilu i maju zahvatile podru~je Draga~eva, o{te}eno je oko 50 doma}instava i 24 firme, koje zapo{qavaju oko 1.500 radnika. Kako je za “â~anski glas” izjavio predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, prema preliminarnoj proceni, ukupna {teta na poqoprivrednim kulturama, stambenim objektima i infrastrukturi iznosi 173 miliona dinara. U odnosu na prvi izve{taj, prema kome su {tete od elementarnih nepogoda iznosile 155 miliona dinara, nakon drugog poplavnog talasa situacija se izmenila zbog pojave novih klizi{ta i velikih o{te}ewa infrastrukturnih objekata. Prema izve{taju nadle`ne komisije, {teta na stambenim, ekonomskim i drugim objektima, ugroènim vodenim bujicama i klizi{tima, iznosi oko 15,5 miliona dinara. Prvobitni iznos procewene {tete je uve}an, jer je voda u drugom talasu poplava prodrla u veliki broj doma}instava u Dqinskom poqu, nanose}i velika o{te}ewa stambenim i ekonomskim objektima. Pojava novih klizi{ta dodatno pogor{ava situaciju. O tome da li }e klizi{tima ugroèni stambeni objekti biti sanirani ili }e umesto wih biti izgra|ene tipske ku}e odlu~i}e nadle`ni u dràvi, ali tek nakon procene stru~nih timova i ovla{}enih instituta.

OGROMNE [TETE U POQOPRIVREDI Prema preliminarnim rezultatima, ukupna {teta na poqoprivrednim usevima i zemqi{tu u 1.089 doma}instava procewena je na 134 miliona dinara. Od ukupnog broja zahteva poqoprivrednika, 493 se odnose na posledice poplave, dok su 596 preostalih vezane za {tetu na poqoprivrednim kulturama nastalu usled snega i grada. Poplave su ugrozile oko 400 hektara plodnih oranica draga~evskog kraja. Na osnovu svih prijava i zapisnika sa terena, utvr|eno je da je na podru~ju 18 mesnih zajednica, od poplave, grada i snega u periodu od 16. aprila do 20. maja, poqoprivreda pretrpela {tetu

PRIVREDNA KOMISIJA JO[ UVEK NA TERENU!

od 134 miliona dinara. [teta na poqoprivrednim kulturama, koja je nastala od sne`nih padavina, iznosi vi{e od 94, 9 miliona. [tete na usevima i poqoprivrednom zemqi{tu, nastale usled vodene stihije do 3. maja, procewene su na 269 hiqada dinara, dok su poplave od 15. do 20. maja prouzrokovale {tetu od 7,8 miliona dinara, isti~e Sretenovi}, dodaju}i da su nadle`ni iz Ministarstva poqoprivrede obe}ali pomo} poqoprivrednicima da ponovo obnove svoju proizvodwu, naravno, uz prethodnu preporuku poqoprivrednih stru~waka. I lokalna samouprava }e, u granicama svojih mogu}nosti, pomo}i poqoprivrednicima da prevazi|u nastalu situaciju, kroz odobreni program podr{ke agraru.

koji na~in bi trebalo da se saniraju klizi{ta, naveo je Sretenovi}, dodaju}i da preliminarna {teta na saobra}ajnoj infrastrukturi iznosi 23,5 miliona dinara, ali da to nije kona~no, jer se na podru~ju Draga~eva svakodnevno pojavquju nova klizi{ta, koja prouzrokuju dodatna o{te}ewa puteva.

NAJVE]I PROBLEM KLIZI[TA Vodena stihija je o{tetila 16 mostova i propusta. Na op{tinskim putnim pravcima prvog i drugog reda na vi{e od 25 mesta je do{lo do velikih o{te}ewa kolovoza. Klizi{ta i odroni su pri~inili ogromnu {tetu na brojnim saobra}ajnicama u draga~evskom kraju, tako da su za wihovu sanaciju neophodna ogromna sredstva. O~ekuje se da stru~ni timovi CIP-a i IMS-a dostave svoje mi{qewe na

VELIKI DANAK U PRIVREDI! Nakon drugog poplavnog talasa, koji je zadesio podru~je Draga~eva, formirana je i ~etvrta komisija za procenu {tete u privredi, koja broji pet ~lanova i radi u koordinaciji sa internim komisijskim sastavima ugro`enih preduze}a. Procena {tete u privredi, na objektima, ma{inama, opremi, sirovinama i robi, jo{ uvek nije u potpunosti zavr{ena. Zbog enormno visokih {teta u 23 privredna pogo-

na, u industrijskoj zoni u Dqinskom poqu, u preduze}u “Milan Blagojevi} Namenska” i nekolicini preduzetni~kih firmi u \era}u, lokalna samouprava je zatra`ila od nadle`nih u dr`avi i dodatno vreme, kako bi ta komisija vaqano zavr{ila svoj rad. U prete`nom broju poplavom zahva}enih preduze}a, kako isti~e Sretenovi}, proizvodwa jo{ uvek nije obnovqena. Do sada je utvr|eno da u preduze}u “Milan Blagojevi} - Namenska” {teta iznosi oko 53 miliona dinara. Vanredna situacija na podru~ju op{tine Lu~ani je trajala 41 dan, jer su me|u prvima bili zahva}eni poplavom. Vodena stihija, klizi{ta i odroni pri~inili su ogromne materijalne {tete ovom podru~ju, ali, na svu sre}u, `rtava nije bilo. Op{tinski {tab za vanredne situacije je odli~no funkcionisao,

a u odbrani od poplava u~estvovali su pripadnici Vojske, policije, Sektora za vanredne situacije, vatrogasnih jedinica i svih drugih relevantnih dr`avnih i lokalnih institucija, zaposleni iz op{tinskih javnih preduze}a, volonteri Crvenog krsta i brojni gra|ani. Humanitarna pomo} je stizala na vreme i sa svih strana: iz bratimqenih gradova, susedne Ivawice, Kosovske Mitrovice, od draga~evskih preduzetnika i gra|ana. Ovih dana }e iz Danske sti}i name{taj i bela tehnika. Vlada je obezbedila 3,75 miliona dinara interventne pomo}i za sanaciju posledica poplave. Iako je Op{tinsko ve}e u koordinaciji sa [tabom za vanredne situacije utvrdilo listu prioriteta, sredstva jo{ uvek stoje na ra~unu lokalne samouprave, jer se o~ekuju dodatne instrukcije Vlade Republike Srbije, ka`e predsednik op{tine

Sretenovi}. On je dodao da je dràva obezbedila i 20 tona sto~ne hrane, za doma}instva koja nemaju ~ime da prehrane stoku. Jo{ uvek nije stigao odgovor nadle`nih na zahtev da se za potrebe sanacije posledica poplave obezbede izvesne koli~ine goriva. - Kompanija “Karmeze” iz Jelen Dola je obezbedila zna~ajne koli~ine materijala za nasipawe o{te}enih puteva, ali nemamo naftu da bismo mogli da organizujemo prevoz materijala i angaòvali odgovaraju}u mehanizaciju. Ukoliko bismo dobili 16 tona nafte, mogli bismo odmah da otpo~nemo sanaciju puteva - kaè Sretenovi}, posebno isti~u}i da je nakon sanacije nastalih {teta prvi zadatak dràve, ali i svih lokalnih samouprava koje su bile zahva}ene poplavom, da se ozbiqnije posvete preventivnim merama u ovoj oblasti. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

VELIKODU[NA POMO] BUDVANA

PRIJATEQI U DOBRU I ZLU! rijateqska op{tina Budva uputila je veliku podr{ku Vladi Republike Srbije, kao svoj doprinos u sanaciji posledica nevremena. Ukupna vrednost pomo}i iznosi vi{e od 100 hiqada evra. Gra|ani Budve nisu zaboravili nesebi~nu vi{edecenijsku pomo} srpskog naroda, nakon katastrofalnog zemqotresa koji je 1979. godine pogodio Crnu Goru. Na predlog predsednika op{tine Budva Lazara Ra|enovi}a i uz saglasnost pripadnika svih politi~kih partija, zbog nastale vanredne situacije u Srbiji, celokupan iznos iz stalne buxetske rezerve za 2014. godinu, u visini od 50.000 evra, upla}en je kao pomo} postradalim podru~jima u regionu. Jedinstvo u odluci da se pomogne Srbiji, podstaklo je i odbornike Skup{tine op{tine Budva da se odreknu jedne mese~ne zarade u iznosu od 300 evra za pomo} ugro`enim podru~jima.

Predsednik Ra|enovi} je predloìo da svi ~lanovi Upravnih odbora javnih ustanova i preduze}a doniraju po jednu mese~nu zaradu za sanaciju posledica poplave u ugroènim podru~jima Srbije i Bosne i Hercegovine. I svi zaposleni u lokalnoj samoupravi, slede}i primer predsednika op{tine, izdvoji}e deo svoje zarade, kako bi pomogli ìteqima poplavama ugroènog podru~ja. Pet preduze}a, ~iji je osniva~ op{tina Budva, a koja se finasiraju iz sopstvenog buxeta, izdvojila su, tako|e, nov~ana sredstva za pomo} ugroènima od elementarne nepogode. Upravni odbori preduze}a “Komunalno”,“Mediteran reklame”,“Vodovod i Kanalizacija” i Turisti~ke organizacije Budve donira}e po 5.000 evra. Osim toga, radnici Turisti~ke organizacije Budva u humanitarne svrhe odrekli su se i deset odsto mese~ne zarade, dok }e zaposleni u preduze-

Delegacija Budve u ustani~kom Takovu - polagawe venaca

}ima „Mediteran reklame“ i „Parking Servis“ izdvojiti u ove namene po jednu dnevnicu. U op{tini Budva saop{tavaju da je bilo puno kolektivnih i individualnih donacija, kako privrednika, tako i gra|ana, koji su se u velikom broju, u skladu sa svojim mogu}nostima, odazvali ovoj humanitarnoj akciji. Donacije pristi`u svakodnevno, prema{uju}i vrednost

od 100.000 evra. Da podsetimo, Op{tina Budva je nakon nevremena, odmah uputila Srbiji {leper prve neophodne pomo}i, po~ev od gumenih ~izama, kabanica, }ebadi, preko vre}a za gradwu nasipa, pumpi za ispumpavawe vode i muqa, sve do vode za pi}e. Iz kabineta predsednika op{tine saop{tavaju da je u humanitarnoj akciji “Srcem za vedro nebo i osmijeh”, koju

je organizovala humanitarna organizacija “Pomo} u srcu“, uz podr{ku „Mega prometa“ i op{tine Budva, prikupqeno 35 paleta razli~ite vrste robe, koja vredi oko 13. 000 evra. Roba je ravnomerno raspore|ena nastradalima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Gra|ani Crne Gore su, posredstvom Crvenog krsta, za ugro`ene od poplava u Srbiji i BiH sakupi-

li do sada vi{e od 382 hiqade evra. U ovaj iznos ulaze i sredstva prikupqena slawem SMS-a na donatorski broj, koja iznose oko 166 hiqada evra. Tu su i sredstva prikupqena zahvaquju}i humanitarnom koncertu peva~a Sergeja \etkovi}a i donacije iz brojnih drugih humanitarnih akcija, organizovanih u Crnoj Gori. Op{tina Gorwi Milanovac na teritoriji prijateqske Budve, u turisti~kom mestu Buqarica, poseduje odmarali{te “Mirko i Slavko“, koje je nastalo neposredno posle zemqotresa u Crnoj Gori, kada su gra|evinci Gorweg Milanovca u~estvovali u sanaciji i obnovi crnogorskog primorja. U ovom letovali{tu do sada je letovalo vi{e od 30 generacija dece pred{kolskog i {kolskog uzrasta, sredwo{kolaca, studenata, prosvetnih radnika, medicinskog osobqa i penzionera. V. S.

PRVA PROCENA POSLEDICA POPLAVE

PROJEKAT EU ZA EVROPSKU STRATEGIJU ZAPO[QAVAWA

[TETE NA POQOPRIVREDNIM KULTURAMA OKO 144 MILIONA DINARA

STUDIJSKA POSETA FRANCUSKOJ

rema preliminarnim rezultatima procene, {teta na objektima, prouzrokovana aprilskim i majskim poplavama koje su zahvatile takovsko-rudni~ki kraj, iznosi oko 83 miliona dinara, a o{te}ewa su evidentirana na ukupno 141-om objektu. [teta na poqoprivrednim dobrima iznosi oko 144 miliona dinara, naveo je predsednik op{tine Milisav Mirkovi}. On je dodao da je vodeni talas ugrozio 827 hektara oranica u gorwomilanova~kim selima, gde je poplavqeno vi{e od 1.520 parcela. Vodena bujica je nanela i ogromne materijalne {tete saobra}ajnoj infrastrukturi. Evidentirana {teta na mostovima, kojih ima 31, iznosi oko 37 miliona dinara. O{te}eno je i 155,5 kilometara lokalnih i nekategorisanih puteva, a prema prvim procenama komisije, {teta iznosi 23,6 miliona dinara.

Na op{tinski namenski podra~un za sanaciju posledica poplave do 29. maja je upla}eno 5.606.000 dinara, dok je na devizni nalog iz komune Vefsn iz Norve{ke, ina~e prijateqske op{tine Gorwomilanov~ana, stiglo 3.656 evra. Gra|evinsko preduze}e “Interplet gradwa” uplatilo je 100.000 dinara i obezbedilo prostorije za skladi{tewe humanitarne pomo}i za ugro`ene stanovnike Op{tine. Prostorije za humanitarnu pomo} i sredstva u iznosu od 250.000 dinara obezbedilo je i preduze}e “Papir Print”. Firma “EMANEL” uplatila je na namenski podra~un iznos od 100.000, dok su zaposleni u Op{tinskoj upravi i rukovodstvo lokalne samouprave za sanaciju posledica poplave izdvojili 69.000 dinara. Bilo je uplata i od privrednih dru{tava, preduzetnika i pojedinaca. V. S.

Regionalna slu`ba za zaposqavanje u Bordou

redstavnik Op{tinske uprave op{tine Gorwi Milanovac, ispred kancelarije za mlade, Marko Xeletovi} boravio je u petodnevnoj studijskoj poseti u francuskom gradu Bordo, povodom tvining projekta “Priprema institucija tr`i{ta rada u Republici Srbiji za Evropsku strategiju zapo{qavawa“, koji finansira Evropska unija, u saradwi sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe i Ministarstvom rada, zapo{qavawa i socijalne politike. Delegaciju Srbije su ~inili po jedan predstavnik Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike, Nacionalane slu`be za zapo{qavawe, Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao i predstavnici Lokalnih saveta za zapo{qavawe Gorweg Milanovca, U`ica, Ivawice, Ba~ke Palanke, ]uprije, Kru{evca i Mladenovca. Ciq ove posete je bio susret odabranih kan-

didata sa predstavnicima francuskih institucija trì{ta rada Regionalne privredne komore, Regionalane slu`be za zapo{qavawe i privatnog sektora, kako bi se upoznali sa na~inom na koji jedna dràva ~lanica Evropske unije kreira i sprovodi politiku zapo{qavawa na lokalnom nivou. Bila je to odli~na prilika u~esnika skupa da me|usobno razmene primere dobre prakse iz oblasti zapo{qavawa. Ina~e, jedan od ovakvih seminara nedavno je odràn i u Gorwem Milanovcu. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} redovno podràva ~lanove Lokalnog saveta za zapo{qavawe u odlascima na seminare, radionice, edukacije i sastanke, kako bi se dobra praksa iz stranih zemaqa primenila u strategiji zapo{qavawa i na podru~ju Gorweg Milanovca. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

PRIJATEQI IZ NORVE[KE UPUTILI POMO] GORWEM MILANOVCU

„MAR[ PRIJATEQSTVA” UJEDNO I HUMANITARNA AKCIJA! a devizni namenski ra~un buxeta za sanaciju {teta od posledica elementarne nepogode upla}ena je donacija bratske op{tine Vefsn iz Norve{ke, koju je odobrilo Op{tinsko ve}e ove komune u iznosu od 3.656 evra. Dugogodi{wi norve{ki prijateqi su se me|u prvima oglasili, ponudiv{i svu neophodnu pomo} predsedniku op{tine Milisavu Mirkovi}u i svim o{te}enim Gorwomilanov~anima. Tako|e, na ra~un gorwomilanova~kog Crvenog krsta upla}en je iznos od 2.434 evra. Ova sredstva su sakupqena na koncertu solidarnosti, koji su organizovali priznati umetnici i rukovodioci muzi~ke {kole u Mosjoenu pijanistkiwa Franziska Wike i violinista Trond Wike, koji su uspeli da motivi{u 300 u~esnika ovog muzi~kog spektakla da se prikqu~e humanitarnoj akciji. Pozivu da do|u na koncert se

odazvao veliki broj Norve`ana, koji su tom prilikom prikupili 37.050 kruna (4.527 evra). Iz tih sredstava je gorwomilanova~kom Crvenom krstu upla}eno 2.434 evra, a ostatak novca je upu}en

o{te}enim podru~jima od poplava. “Koncert je bio neverovatan. Na jednom mestu se okupio veliki broj talentovanih muzi~ara, koji su potvrdili svoju humanost i to je ostavio veoma sna`an utisak na moje zemqa-

ke i za celokupnu norve{ku javnost”, izjavila je Jelena Bude{a, predstavnik Srpsko-norve{kog dru{tva. Weno mi{qewe dele i mnogobrojni Srbi, koji `ive i rade u Norve{koj, a koji su prisustvo-

vali koncertu. Ina~e, bratimqene op{tine Vefsn i Gorwi Milanovac zasnovale su svoje dugogodi{we prijateqstvo u Drugom svetskom ratu, kada su Norve`ani na{im internircima u nema~kim koncentracionim logorima, u

rizi~nim okolnostima po sopstveni ìvot, pritekli u pomo}. U znak ovog prijateqsta, u Gorwem Milanovcu je izra|ena Norve{ko-srpska ku}a, koja svojim izgledom simbolizuje ovo prijateqstvo i u kojoj se organizuje “Mar{ prijateqstva”. Ova prigodna manifestacija, koja se tradicionalno odràva svake godine, bi}e odràna sutra, 7.juna, i okupi}e veliki broj Norveàna, preìvelih interniraca i wihovih potomaka, i brojne druge zvanice. Norve{ko dru{tvo Srbije, pozvalo je sve goste i u~esnike “Mar{a prijateqstva” da svojim dobrovoqnim nov~anim prilogom pomognu obnovu jednog doma}instva, stradalog u odronima na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac. Organizatori manifestacije }e, u saradwi sa operativnim {tabom lokalne samouprave, odlu~iti kojem doma}instvu }e biti uru~ena sredstva. V. S.

KAMPU „MIRKO I SLAVKO” U BUQARICI NEOPHODNA REKONSTRUKCIJA

ZBOG LO[EG STAWA OBJEKATA, OVE GODINE BEZ LETOVAWA

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA Petak, 06. jun, 19 sati, Sve~ana sala Op{tine (Stari sud) - promocija istoriografskog izdawa: Vasa Kazimirovi} “Crna ruka” Novosadski „Prometej“ i Kulturni centar, u okviru Dana ove izdava~ke ku}e u Gorwem Milanovcu, danas u 19 sati, u sve~anoj sali Op{tine (Stari sud) predstavi}e delo istori~ara Vase Kazimirovi}a „Crna ruka“. Iako je kwiga objavqena 1997. godine, zbog smrti autora nije stigla da bude predstavqena {iroj javnosti. Reprint izdawa objavila je izdava~ka ku}a „Prometej“ iz Novog Sada, po{to se uo~i obeleàvawa stogodi{wice Prvog svetskog rata ponovo pojavilo interesovawe za Dragutina Dimitrijevi}a Apisa. Kwiga je podeqena u tri poglavqa, a prati nastanak organizacije od 1903. do 1917. godine, kad su u Solunu Apis i wegovi saborci streqani zbog navodnog poku{aja atentata na Aleksandra Kara|or|evi}a. Pedesetih su sudskom odlukom rehabilitovani. “Ovo je kapitalno delo i velika tema novije srpske istorije. Kad je re~ o “Crnoj ruci”, mi nismo imali nijednu komparativnu monografiju. Dok se ~itaju strani autori, sti~e se utisak da je re~ o mra~nom i fa{isti~kom udruèwu. U na{oj kwièvnosti Apis je prikazan kao |avo ili Xejms Bond. Biqana Srbqanovi} ga predstavqa kao Ko{tunicu, a Dobrica ]osi} u tre}em tomu romana „Vreme smrti“ kao Xejmsa Bonda, koji moè da ubije bilo kog kraqa ili cara. Zahvaquju}i tome, sti~e se utisak da je re~ o jednom mo}noj organizaciji. Stvoren je mit o pi{e Kazimirovi}” (Dr êdomir Anti}). Subota, 7. jun, Moderna i Likovna galerija Kulturnog centra - izlo`ba 12. Bijenala u No}i muzeja Ovogodi{wa nacionalna No} muzeja, 11. po redu, odrà}e se u subotu, 7. juna, jer je prvobitni datum, 17. maj, protekao u znaku prikupqawa humanitarne pomo}i za ugroène od poplava. Kroz zanimqive, smele i edukativne izlo`be, institucije kulture i muzeji u mnogim gradovima Srbije, pa i u Gorwem Milanovcu, 7. juna ponovo }e se ujediniti u humanitarnom karakteru No}i muzeja, ne bi li potvrdili va`nu ulogu u na{im ìvotima - ulogu u~iteqa pro{lih vremena, prijateqa u sada{wim trenucima i vodi~a kroz plovidbu u budu}e dane. Vrata galerija Kulturnog centra, u kojima su predstavqeni radovi sa 12. me|unarodnog bijenala umetnosti minijature, sutra }e biti otvorena za posetioce do dva sata iza pono}i.

10. i 11. jun, hala “Breza” - humanitarni koncerti

e{ewem od 7. aprila Uprave za nekretnine, podru~ne jedinice Budva, kona~no su sre|eni imovinskopravni odnosi kampa „Mirko i Slavko“ u Buqarici, tako da je zemqi{te na kome se odmarali{te nalazi upisano u vlasni{tvo op{tine Gorwi Milanovac. Ovim re{ewem je istovremeno izvr{eno i brisawe ukwi`be SIZ-a De~je za{tite, kao nosioca dosada{weg prava svojine. Re{ewem imovinskih odnosa stvoreni su uslovi da op{tina Gorwi Milanovac pristupi ozbiqnijoj rekonstrukciji ovog odmarali{ta. Ovogodi{wim buxetom nisu planirana ve}a sredstva za potpunu rekonstrukciju odmarali{ta, a radna grupa, koja je nedavno obi{la kamp, procenila je da su objekti odmarali{ta u izuzetno lo{em stawu i da ih ne bi trebalo koristiti za letovawe dok ne budu temeqno rekonstruisani. Na osnovu izve{taja stru~ne radne grupe, koju su ~ini-

li diplomirani gra|evinski in`ewer Poqina Quti}, op{tinski javni pravobranilac Sr|an Luki} i direktorka PU „Sunce“ Vera Toma{evi}, a koja je krajem aprila posetila i sagledala stawe u gorwomilanova~kom letovali{tu u Buqarici, ~lanovi Op{tinskog ve}a su odlu~ili da ove godine, iz bezbednosnih razloga i zbog relativno kratkog roka za sanaciju objekata u kampu, ne}e biti organizovanog letovawa. Objekti u Buqarici sagra|eni su tokom sedamdesetih godina pro{log veka od monta`nih elemenata i utvr|eno je da su u vrlo lo{em stawu i radi daqeg kori{}ewa letovali{ta neophodna im je temeqna rekonstrukcija, kao i zamena dela inventara. U ovom odmarali{tu je do sada letovalo preko trideset generacija dece iz vrti}a, pred{kolaca, osnovaca i sredwo{kolaca, studenata, prosvetnih radnika i penzionera. V. S.

Milanova~ki ogranak Crvenog krsta, u saradwi sa Kulturnim centrom i sportskom halom “Breza”, pod pokroviteqstvom op{tine Gorwi Milanovac i uz tehni~ku podr{ku vi{e organizacija - 10. i 11. juna u hali “Breza” u Gorwem Milanovcu organizuje humanitarne koncerte. Ve~e narodne muzike predvi|eno je za utorak, 10. jun. Nastupi}e KUD “[umadija”, KUD “Tipoplastika”, “Xipsi Aleksi}i”, “Teatar dur”, Goran ^oli}, Gordana Lazarevi} i Aleksandar Ili}, dok }e u ve~erwem programu pop i rok muzike u sredu, 11. juna, nastupiti Sa{a Vasi}, “Salsa y Punto”, “Neverne bebe” i “Bjesovi”. Po~etak oba koncerta je u 19. sati. Cena ulaznice je 200 dinara po koncertu, a sav prihod od prodatih karata namewen je ugro`enima od poplava i klzi{ta.

SPORT

PETAK 6. JUN 2014.

Страну припремио М. Ристић

БОРАЦ ФУДБАЛСКИ СИМБОЛ ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ

елики успех Борца прослављен је на терену у Ужицу, а наставак славља имао је ништа мање знимљиво треће полувреме које је само потврдило велико другарство у редовима повратника у Супер лигу. Славило се до зоре, како и доликује храбрости момака који су током читаве сезоне издржали огромне притиске и на крају освојили толико жељену другу позицију.

Радост са играчима поделили су представници градског руководства не скривајући емоције величанственим успехом фудбалера. Градоначелник Чачка Војислав Илић, председник Скупштине Вељко Неговановић, заменик градоначелника Раденко Луковић, заменик председника Скупштине Владан Милић, секретар Града Љубо Петковић…

Нико од њих није штедео похвале на рачун играча, Богића Богићевића, шефа стручног штаба, спортског директора Слободана Илића, директора Бранка Терзића... Борцу би требало помоћи да дуго, дуго остане на суперлигашкој сцени, а играчима да оправдају углед и реноме фудбалског симбола Западне Србије.

сУЗАВАЦ ПРЕКИНУО ДРУГУ УТАКМИЦУ БАРАЖА

НАСТАВАК НЕИЗВЕСТАН Рад - Металац

1:0 НА МЕТИ „ВЕЛИКИХ”

а раменима Ненада Миловановића лежи још један велики успех. Ко зна који по реду? Можда га по навици и не слави колико заслужује, али сваки тријумф прими достојанствено. Положај тренера је, увек на ивици бријача, концепција у ногама и главама играча. Од њих зависи шта ће и колико бити остварено од планираног циља. Разуме се, понајвише од убедљивости стручњака, начина како да своје идеје приближи играчима. Кад год је имао у рукама кормило неког клуба, није изневерио. Миловановић је тренер велике храбрости и моћи које више него успешно преноси на играче. Доминација Младости у прволигашком каравану није његов највећи тријумф у тренерској каријери, али му је као последњи, у серији, најсвежији и најдражи. Није Ненад створио само једну генерацију, попут ове која је изборила прво место и пласман у Супер лигу. Као на покретној траци из године у годину избацује играче најфинијег кова. Када су у питању стручност, а изнад свега селекција играча, то му нико не може оспорити, Миловановић је без премца на српској фудбалској сцени. Резултати говоре да је у врху пирамиде када је у питању и тренерска струка. Треба веровати његовим речима као небројано пута до сада: „Младост ће сигурно дуго остати суперлигаш“. Ако је судити по квалитету, Лучанцима ће овог лета бити најтеже сачувати играче и тренера од „напасти великих”.

Прекинуто у 48 минуту

Резултати 27. кола:

СРПСКА ЛИГА ГРУПА „ЗАПАД“

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Мачва Лозница 1919 Полет Железничар Шапине Рудар Јошаница НД 2011 (-1) Победа Бане Сељак Крушик Шумадија Партизан Млади радник (-1) ГФК Јасеница 1911 Слобода

Лозница1919-Рудар 2:0 Слобода-Шумадија 0:0 Шапине-Јошаница 0:0 Бане-Сељак 3:1 Партизан-Крушик 1:0 Железничар-Мачва 4:4 Млади Радник-Јасеница 2:1 Победа-Полет 1:1 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27

17 8 2 50 15 +35 59 17 7 3 37 11 +26 58 16 6 5 39 14 +25 54 14 7 6 46 25 +21 49 13 9 5 43 24 +19 48 12 8 7 30 23 +7 44 11 6 10 34 27 +7 38 9 8 10 36 32 +4 35 10 4 13 26 34 -8 34 7 9 11 25 33 -8 30 6 10 11 32 37 -5 28 7 7 13 29 37 -8 28 8 2 17 26 44 -18 26 6 5 16 20 55 -35 22 5 6 16 21 41 -20 21 4 6 17 14 56 -42 18

Победа-Полет 1:1 (0:0) Место: Белошевац. Стрелци: М. Ђорђевић у 90. за Победу, а Нешовић у 53. Минуту за Полет

Победа: Марјановић, Бајовић, Пејчиновић, Петровић, Љујић, Матановић, М. Ђорђевић, Варјачић,

Стојановић, П. Ђорђевић, Костадиновић Полет: Радаковић, Вељовић, Ђорђиловић, Ковачевић, Калајановић, Луковић, Нешовић, Николић, Василић, Стојић, Живковић

Слобода-Шумадија 0:0 Игралиште: у Великој Колонији. Слобода: Топаловић, Николић, Антић. Радовановић (Грбић), Колаковић, Зарић, Пантовић, Вељовић (Петровић), Анев, Кораксић

(Димитријевић), Грбовић Шумадија: Ђокић, Лаловић, Михајловић, Матић. Качаревић, Анђић, Павловић, Турковић, Спасић, Брајовић, Тимотић

SPORT

PETAK 6. JUN 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЗОНА „МОРАВА“ Резултати 27. кола: Шумадија 1903-Металац Водојажа-Драгачево Славија-Арсенал Мокра Гора-Омладинац Трепча-Полет Карађорђе-Таково Слобода-Рудар Орловац-Тутин

2:1 3:2 2:3 7:1 3:2 2:1 1:0 3:1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Шумадија 1903 Мокра Гора Таково Полет Орловац Славија Металац Трепча Омладинац Драгачево Водојажа Тутин Слобода Рудар Арсенал Карађорђе

27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27

20 17 13 12 11 10 10 10 9 8 8 9 9 8 7 7

4 5 6 6 7 7 6 5 7 9 9 5 3 5 6 6

3 5 8 9 9 10 11 12 11 10 10 13 15 14 14 14

47 63 37 39 40 37 24 40 36 39 28 28 24 24 32 26

15 28 23 30 33 34 24 48 57 30 34 35 43 37 49 44

+32 +35 +14 +9 +7 +3 0 -8 -21 +9 -6 -7 -19 -13 -17 -18

64 56 45 42 40 37 36 35 34 33 33 32 30 29 27 27

ШЕСТИ МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР ЈОВАН ГОЈКОВИЋ ЦУНЕ - ВЛАДИМИР ТОКОВИЋ ТОКО

БИП-ПРИЈАТЕЉИ 1:5 (0:1) ЛИГА ФС МОРАВИЧКОГ ОКРУГА Резултати 28. кола: Слатина-Јединство (ГГ) 2:1 Бацковац Јунајтед-Пријевор 2:1 Миоковци-Горушица 4:0 Морава-Младост (П) 4:1 Напредак-Младост (А) 2:1 Омладинац-Спартак 1:1 Овчар-Јединство (К) 2:1 Рудар-Доња Врбава 8:0

ГРАДСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ЧАЧКА Резултати 22. кола: Кеј-Парменац Морава-Чачак 94 Лугови-Вујан Ракова-Полет Задругар-Будућност Стрелац-Премећа

2:5 1:2 4:1 4:1 1:1 1:3

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Младост (П) Рудар Овчар Спартак (-1) Јединство (К) Слатина Доња Врбава Миоковци (-1) Напредак Младост (А) Бацковац Јун. Јединство (ГГ) Пријевор Омладинац Морава Горушица (-1)

Парменац Вујан Кеј Чачак 94 Лугови Планинац Премећа (-1) Задругар Ракова Морава Будућност Стрелац (-2) Полет (Г) (-1)

28 27 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 27

19 17 16 14 13 13 12 11 10 10 9 9 9 8 6 4

21 19 21 10 20 10 19 9 20 9 20 8 21 7 20 7 20 7 20 7 19 6 20 5 21 1

3 6 7 7 4 4 5 6 7 6 6 5 5 6 5 4

1 4 2 5 3 4 7 5 5 5 7 1 3

6 4 5 7 11 11 11 11 11 12 13 14 14 14 17 19

1 7 8 5 8 8 7 8 8 8 6 14 17

57 53 49 51 54 40 39 44 45 36 46 37 44 42 40 33

95 37 42 29 40 29 35 36 32 33 39 22 29

29 20 23 31 44 41 42 52 36 46 73 37 47 59 51 79

19 30 35 34 40 31 36 32 38 46 33 52 72

+28 +33 +26 +20 +10 -1 -3 -8 +9 -10 -27 0 -3 -17 -11 -46

60 57 55 48 43 43 41 38 37 36 33 32 32 30 23 15

+76 +7 +7 -5 0 -2 -1 +4 -6 -13 +6 -30 -43

58 34 32 32 30 28 27 26 26 26 25 14 5

Игралиште: БИП-а, Судија: Срећко Стеванић. Стрелци: Д. Павловић у 32. за БИП, а Ванић у 7. Нешко Миловановић у 35. Милекић у 46. Терзић у 52. и Васиљевић у 58. минуту за Пријатеље.

БИП: Вујовић, Кнежевић, Поповић, Луковић, Радоњић. Петровић, Ђокић, Милошевић, Д. Павловић, Ђачић и Лазовић. Играли су још: Радојичић, Татић, З. Павловић, Пропадовић, Станковић, Бетолингар ПРИЈАТЕЉИ: Савић (Остојић), Максимовић, Витакић, Милекић, Недељковић, Словић, Терзић, Марић, Н. Миловановић, Васиљевић, Ванић

ТРИЈУМФ ЧУКАРИЧКОГ Резултати меморијалног турнира Група А: Напредак – Борац 1:2, Напредак – Војводина 0:1, Борац – Чукарички 0:0, Напредак – Чукарички 0:2, Борац – Војводина 0:1, Војводина – Чукарички 0:1. Табела: Војводина 6, Чукарички и Борац 4, Напредак без бодова. Група Б: Задругар – Црвена звезда 0:1, БИП – Црвена звезда 0:1, БИП – Задругар 3:0. Табела: Црвена звезда 6, БИП 3, Задругар без бодова. Сусрет за треће место: Војводина – БИП 5:4 – 2:2, финале: Чукарички – Црвена звезда 3:2 – 1:1. Пласман: 1. Чукарички, 2. Црвена звезда, 3. Војводина, 4. БИП. Најбољи голман: Алекса Стојановић (Чукарички). Најбољи стрелац: Лука Павловић (Црвена звезда) 3 гола. Најбољи играч: Михаило Аћимовић (Чукарички).

Фудбалски водич за викенд СРПСКА ЛИГА

ЗОНА МОРАВА

08.06.2014 | 17:30

Рудар

Млади радник

08.06.2014 | 17:30

ГФК Јасеница 1911

Победа

08.06.2014 | 11:00

Полет

Железничар

08.06.2014 | 17:30

Мачва

Партизан

08.06.2014 | 17:30

Крушик

Бане

08.06.2014 | 17:30

Сељак

Шапине

08.06.2014 | 17:30

Јошаница НД 2011

Слобода

08.06.2014 | 17:30

Шумадија

Лозница 1919

ОКРУЖНА ЛИГА ФСМО 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30

Рудар Доња Врбава Јединство (К) Спартак Младост (А) Младост (П) Горушица Пријевор

Слатина Овчар Омладинац Напредак Морава Миоковци Бацковац Јунајтед Јединство (ГГ)

ОПШТИНСКА ЛИГА ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ 08.06.2014 | 17:00 08.06.2014 | 17:00 08.06.2014 | 17:00 08.06.2014 | 17:00 08.06.2014 | 17:00 08.06.2014 | 17:00

Таковски Устанак Озремица Јабланица Шумадија Брезак Мајдан

Озрем ПМХ Велереч 94 Младост 09 Луњевица Омладинац Шилопај

07.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 07.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 07.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30

Металац Тутин Рудар Таково Полет Омладинац Арсенал Драгачево

: : : : : : : :

Орловац Слобода Карађорђе Трепча Мокра Гора Славија Водојажа Шумадија 1903

Планинац Кеј Ракова Лугови Стрелац Задругар

Парменац Вујан Премећа Будућност Чачак 94 Морава

Бјелица Врело Прилике Дедиње Јунајтед Јелица Братство

ГРАДСКА ЛИГА 08.06.2014 | 08.06.2014 | 08.06.2014 | 08.06.2014 | 08.06.2014 | 08.06.2014 |

17:00 17:00 11:00 17:00 17:00 17:00

ОПШТИНСКА ЛИГА ЛУЧАНИ 07.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30 08.06.2014 | 17:30

Слога Раднички Јединство (П) Градина Брезова Котража

SPORT

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

TRKA NA JEQENU IZAZVALA VELIKU PA@WU PUBLIKE

PARATRIATLON

^A^ANI NASTAVILI BRONZA ZA LAZARA I VLADIMIRA USPE[NU SERIJU

a nedavnom Svetskom kupu u paratriatlonu (plivawe, vo`wa bicikla i tr~awe), u Francuskoj, ^a~anin Lazar Filipovi} i Vladimir Stoisavqevi}, ~lan Triat kluba Tami{ iz Pan~eva, osvojili su bronzanu medaqu. Wih dvojica su u Francuskoj prvi put nastupala kao tandem i ubedqivo vodili

a tradicionalnoj motokros trci na stazi Jeqen u Gorwoj Gorevnici ove godine takmi~ilo se 45 voza~a iz Srbije i inostranstva. Ponovo se

na Jeqenu okupilo nekoliko hiqada ^a~ana i qubiteqa moto trka, a po 22 put nastupio je i veteran Dakar relija Gabor Sagmajster.

Ve} po tradiciji takmi~ari doma}ina Auto moto sportskog kluba â~ak postigli su dobre rezultate. U klasi MX65 dva â~anina su osvojila medaqe. Mili} Zimowi}, AMSK â~ak, zauzeo je prvo, Veqko Krsmanovi}, Ere Ariqe, dugo, a {estogodi{wi Aleksa Milosavqevi}, Man~ula, tre}e mesto. Aleksa je bio posebna atrakcija, jer je najmla|i takmi~ar koji se trkao na Jeqenu i zato mu je osim medaqe, pripala i diploma. U klasi MX85 Milo{ Radulovi} je bio drugi. ekipno AMSK je bio drugi u klasi jedan i tre}i u klasi dva. Za razluku od pro{le godine, ovoga puta sve takmi~are je do~ekala nova staza, renovirana po najnovijim evropskim standardima.U renovirawu staze organizatorima, AMSK â~ak, pomogli su i ~lanovi ~a~anskog kluba “Tanasko Raji}”.Z. J.

u prva dva segmenta trke. Na tr~awu su zbog zdravstvenih problema prepustili primat i zavr{ili na drugoj poziciji da bi u kona~nom plasmanu, posle trenutne izmene pravila, bili tre}i. Na ovom takmi~ewu su obezbedili u~e{}e na Prvenstvu Evrope koje }e 20. juna biti odr`ano u austrijskom Kicbilu.

XUDO

USPE[AN NASTUP SENIORA BORCA

udisti Borca organizovali su, povodom 40. ro|endana svog kluba, jubilarni turnir u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli. Okupili su takmi~are svih kategorija iz 15 srpskih klubova. Pioniri Borca nastupili su u velikom broju i postigli zapa`ene rezultate, a vredna pa`we bila su i postignu}a seniorske ekipe za koju su se takmi~ili Qubi{a Raketi}, Dragan Nastasi},

Marko Nastasi}, Mirko Slavkovi} i Vujko Babi}. Oni su osvojili prva mesta u svim kategorijama. Trenerima Borca Draganu Nastasi}u i Qubi{i Raketi}u bio je ovo opro{tajni takmi~arski turnir. ^etiri decenije bavqewa sportom prosalvio je i Nastasi}, {to je bio jo{ jedan povod za odr`avawe jubilarnog turnira. Koliko su sport i prijateqstvo neraskidive celi-

ne, najboqe govore utisci gostuju}ih ekipa. I mladi i stariji takmi~ari saglasni su da su, osim sportske borbe i dobre organizacije, dru`ewa i nova iskustva neprocenqivi. Xudo klub Borac ima oko 100 pionira i nekoliko desetina starijih ~lanova. Okupqaju se tri puta sedmi~no u Sokolani u Ulici cara Du{ana. Z. J.

KARATE RIBOLOV

REZULTATI MEMORIJALA “SLAVICA SIMOVI]” ro{log vikenda, u organizaciji Udruèwa sportskih ribolovaca “Gradac”, u Me|uvr{ju odràn je 14. Memorijal “Slavica Simovi}”. U seniorskoj konkurenciji najboqi je bio Milan Gavrlovi}, drugi Boban Mandi}, a tre}i Goran Markovi}. Kod juniora pobedio je Voislav Raki}, drugo mesto je zauzeo Andrej Fejza i tre}e Stefan Quji}. Takmi~ile su se i ène, Sla|ana Raki} je bila prva i Mira Belo{evi} druga. Najboqi plasman u konku-

renciji {kola zauzeli su u~enici O[ “Tanasko Raji}” Vawa Mandi}, Stefan Ristanovi} i Filip Jev|enijevi}. Za drugoplasiranu {kolu “Dr Dragi{a Mi{ovi}” takmi~ili su se Andrej Spasojevi}, Luka Petrovi} i Andrej ^olovi}. Tre}a je bila O[ “Sveti Sava” koju su predstavqali Andrej Dragovi}, Ivan Dragovi} i Aleksandar Stamboli}. Zahvalnice su dodeqene najmla|em u~esniku Andreju Fejzi i najstarijem Mirku Belo{evi}u.

NEPOBEDIVE MARIJA, ANA I ALEKSANDRA d 28. maja do 1. juna u Rumuniji je odr`ano Evropsko prvenstvo u Fudokan karateu. Nastupali su karatisti iz 23 zemqe, a u reprezentaciji Srbije dominirali su ^a~ani. Na takmi~ewu su prisustvovala i bra}a Jorga, Vladimir i Ilija, koji su osniva~i fudokana u Srbiji. @enski kata tim u sastavu, Ana Brajovi}, Marija Paunovi} i Aleksandra Ili}, osvojile su zlato, pobediv{i favorizovane Rumunke. Posle zlatne medaqe na Svetskom prvenstvu, wih tri su potvrdile i evropsku dominaciju. Mu{ki seniorski bor-

ba tim osvojio je srebrnu medaqu. Za na{u ekipu borili su se Savo Skitwa, Jovica Krxi}, Marko Mijailovi} i Nenad jevtovi}. Senior Savo Skitwa uzeo je bronzu i u katama pojedina~no. Junior Damjan Veli~i} bio je najboqi u disciplini fuku-go, drugi u ko-go kumiteu i en bu timu i ~etvrti u katama pojedina~no. Marija Stojkovi} u Srbiju se vratila sa ~etiri srebra, ko-go, en bu, kata tim, borba i bronzom u fuku-go. Milica Jovanovi} bila je druga u katama i ko-go timu, Stefan Bo`ovi} tre}i u katama pojedina~no, kao i Dalibor Raji}. Srebro u

ko-go timu pripalo je i Nikoli Milovanovi}u, dok je Andrijana Simovi} bila tre}a u kata timu, kao i Katarina Jakovqevi}. Predsednik Fudokan federacije Srbije Milo{ Seni} nastupio je kao takmi~ar sa veteranima i osvojio tri srebrne meda-

qe, kate pojedina~no, fuku-go i borbe. Za malo medaqa je izmakla Davoru Vujovi}u i Nikoli Maksimovi}u koji su zauzeli ~etvrta mesta. Prvenstvo u Rumuniji sudili su Zorana Koji} i Goran Kne`evi} iz Srbije. Z. J.

MARKETING

PETAK 6. JUN 2014.

LETNJA AKCIJA

Traje u toku juna i jula!

U Servisu

Dragačevac

za sve modele MERCEDESOVIH putničkih vozila!

E220cdi

8215 din.

E220cdi

9945 din.

C220cdi

9315 din.

A170cdi

8785 din.

E220cdi

14295 din.

ML320cdi

14155 din.

POUZDAN SERVISER ZA SVE MODELE MERCEDESOVIH VOZILA!

Servis ‘’Dragačevac’’ D.O.O.

U redovan servis je uračunato:

032/5-485-730 032/5-485-740

• • • •

32212 Prislonica

032/5-485-750 063/629-136

zamena ulja, filtera ulja, filtera goriva, filtera vazduha i filtera klime

S320cdi

14155 din.

Ulje Mobil za pređenih 20.000 kilometara

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

MARKETING

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

SPORT

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

BORAC MOCART SPORT

NAJBOQI PROTIV NAJJA^IH

samoj zavr{nici Super lige Borac Mocart sport je zabele`io dve uzastopne pobede i u posledwoj sekundi izgubio utakmicu protiv Radni~kog iz Kragujevca. U 12. kolu savladao je kod ku}e Mega Vizuru sa 83:71 (21/23, 23/12, 20/18, 19/18), a potom je usledila jo{ jedna pobeda nad Metalcem u Vaqevu 72:73 (16/28, 18/10, 20/20, 18/15). Kako se Radni~ki u duelu sa Vizurom oprostio od tre}eg mesta, a Borcu je eventualna pobeda omogu}avala {estu poziciju, sve okolnosti su nagove{tavale neizvesnu borbu u ^a~ku. Tako je i bilo do posledweg sekunda. BMS je sustigao razliku od 10, 12 poena, izjedna~io i na kraju primio ko{. Radni~ki je trijumfovao sa 81:83 (9/21, 22/16, 27/25, 23/21). Od zavr{etka Super lige tek je pro{lo dva dana. Detaqnija analiza, kada je re~ o u~e{}u Borca, usledi}e uskoro. Sumiraju}i

prve utisku stru~ni {tab i rukovodstvo kluba nisu nezadovoqni, ali uvereni su da je BMS mogao i vi{e. - Mi smo najboqe partije pruìli protiv na{ih vode}ih timova. U duelima sa Zvezdom i Partizanom smo bili na domaku pobede, savladali smo Mega Vizuru i na kraju, tesno izgubili od Radni~kog. Moja o~ekivawa su bila ve}a na utakmici sa Crnokosom. Tada nam je nedostajao Nemawa Proti}, a sude}i prema wegovom u~inku u ostalim utakmicama, vidi se koliko je on bitan igra~. O~ekivao sam u pojedinim me~evima i da ekipa pokaè vi{e energije i motivacije. Konkretno, kada je re~ o utakmici protiv FMP-a u â~ku. Po svemu {to Borac poseduje, zasluùje da igra ABA ligu. Ono {to bismo trebali da re{imo, a na putu smo da to i u~inimo, je igra~ki kadar. Tokom sezone i takmi~ewa u Super ligi remetili su nas odla-

sci igra~a sa kojima smo potpisivali otvorene ugovore. Uveren sam da bismo sa Mladenom Panti}em mogli da konkuri{emo i za neka od prva ~etiri mesta u liga{kom takmi~ewu ka`e trener Borac Mocart sporta Ra{ko Boji}. Osim odlaska pojedinih igra~a, Borac se od po~etka sezone suo~avao i sa povredama kqu~nih igra~a, Aca Mandi}a, Filipa Dedijera,

Stevovi}a. Boji} zahvaquje publici koja je wegovom timu tokom sezone bila najverniji pratilac. â&#x20AC;&#x153;Uz wihovu pomo}, ~esto smo u samoj zavr{nici re{avali neizvesne utakmice u na{u koristâ&#x20AC;?. - Igrawe u Super ligi je veliko iskustvo za nas. Ostvarili smo i zna~ajan pomak u odnosu na prethodnu godinu. Mislim da su nam nedostajale jo{ jedna,

dve pobede vi{e. Mogli smo bar jednom da savladamo Crnokosu. Napredak od pro{le godine uo~qiv je i u velikom broju publike, ali i odli~nim igrama protiv jadranaca. Mega Vizuru smo dobili na svom terenu, od Zvezde izgubili u produ`etku, a od Partizana i Radni~kog na samom kraju - podse}a direktor Borac Mocart sporta Marko Ivanovi}.

Posle 14. odigranih kola u Super ligi, Borac je na deobi sedmog mesta sa Crnokosom. Obe ekipe imaju po 17 bodova. Pripreme za novu sezonu 2014/15. po~iwu u avgustu. Do zvani~nog po~etka novog prvenstva Borac }e odigrati vi{e kontrolnih utakmica i prijateqskih turnira. Z. J.

ATLETIKA

NEMAWA VICE[AMPION KUPA EVROPE a Kupu {ampiona Evrope, B grupa, u Amsterdamu atleti~ar ~a~anske Slobode Nemawa Koji} bio je drugi, ostvariv{i naboqi rezultat ove godine 1:49,76. Proteklog vikenda u Kragujevcu su odr`ane kvalifikacije Kupa Srbije za seniorke i seniore. Bojana Kali~anin je prvi dan pobedila na 400 metara (56,85), a drugi dan na 200 m, postigav{i li~ni rekord 25,26. Jelena Vu~i}evi} je prvi dan bacila kopqe 46,39, dok je drugog dana bila ~etvrta u bacawu kugke (9,49). Valentina Sekuli} je osvoijila drugo mesto u bacawu kopqa, 33,57. ^a~anke su u ekipnoj konkurenciji zauzele drugo mesto. Nemawa Koji} je pobedio u trci na 400 m (49,15), a Milo{ Dujovi} u bacawu diska (37,42).

TENIS

DOBAR START rvi nosilac juniorskog Rolan Garosa pobedila je i u drugom kolu. ^a~anka je bila boqa od Amerikanke Arakonde koju je dobila sa 7:6, 6:2. U tre}em kolu Ivanu o~ekuje duel sa Francuskiwom Fionom Fere koja je 416 na rang listi.

- Moram biti zadovoqan ovim rezultatima. Nemawa je u Holandiji napravio mali kiks u posledwem krugu, tako da u jako dobrom fini{u nije mogao da nadoknadi izgubqeno. Mi smo na evropskom Kupu {ampiona nastupili kao poja~awe Radni~kog iz Kragujevca, pro{logodi{weg srpskog atletskog {ampiona. Nemawa je startovao i na 1.500 m, osvojio ~etvrto mesto, i u {tafeti 4 x 400. Posle tog iscrpquju}eg takmi~ewa, u Kragujevcu je tr~ao na 400 m. Pobeda na duplo kra}oj deonici pokazuje zadovoqavaju}u formu pred takmi~ewa u Zenici. I Bojana je svojim rezultatom na doma}em takmi~ewu pokazala zavidnu formu, a moram pohvaliti Jelenu i Milo{a, kao i kompletnu ekipu, jer je drugo mesto ogroman uspeh - ka`e trener AK Sloboda Slobodan Nixovi}.

USPE[NE KVALIFIKACIJE U KRAGUJEVCU a kvalifikacijama za Kup Srbije u Kragujevcu atleti~ari AK ^AAK postigli su zapa`ene rezultate. Junior Milorad Stevovi} bio je tre}i u trci na 200 metara, Marija Vojinovi} je zauzela je drugo mesto u bacawu diska, kao i mla|a juniorka Tijana Joki} u bacawu

kugle. Na Me|uokru`no takmi~ewe u bacawu kugle kvalifikovalo se ~ak pet atlti~ara ovog kluba, Milorad Stevovi} na 100, Bogdan Jokovi} na 800, Jovana Xamba{evi}, tako|e na 800, Katarina Propadovi} na 600 metara i Tijana Joki} u bacawu kugle.

OGLAS

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO!! Prodajem dvosoban stan na Qubi} keju, 2. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena – POVOQNO! STANOVI - P-20 m2, ul. Nemawina, 6. sprat, CG, renoviran, 17.000 evra - P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA, 15.500 evra - P-29 m2, Hotel Morava, NOV, 3. s- prat, 19.000 evra sa - PDVom - P-28 m2, Hotel Morava, 5. sprat, 19.000 evra - P-31 m2, Obili}eva, 2. s- prat, 17.000 evra - P-30 m2, 1. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-32 m2, centar, 2. s- prat, CG, 18.000 evra - P-34 m2, centar, 1. s- prat, CG, 23.000 evra - P-36 m2, centar, 2. s- prat, CG, 28.000 evra - P-36 m2, Nemawina, 1. s- prat, renoviran, sa novim stvarima, 26.000 evra - P-38 m2, Medicinska {kola, 3. s- prat, renoviran, 24.000 evra - P-40 m2, centar, 4. s- prat, CG, sa stvarima, renoviran, 31.000 evra - P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, 36.000 evra sa PDV-om - P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, 25.000 evra - P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za - poslovni - prostor, 35.000 evra

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

- P-39 m2, Vinara, 8. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-48 m2, centar, 4. s- prat, CG, terasa, 33.000 evra - P-45 m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5. s- prat, lift, CG, 30.000 evra - P-50 m2, Hotel Morava, TA, 2. s- prat, 30.000 evra - P-52 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, TA, terasa, 28.000 evra - P-55 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, 30.000 evra - P-54 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, za - poslovni - prostor, 28.000 evra - P-50 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, noviji, 33.000 evra - P-55 m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa, 32.000 evra - P-52 m2, Obili}eva, 1. s- prat, TA, terasa, 30.000 evra - P-60 m2, Balkanska, 4. s- prat, CG, nov, 33.000 evra - P-66 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, - pogodan za - poslovni prostor, 50.000 evra - P-68 m2, centar, 2. s- prat, TA, terasa, 40.000 evra - P-69 m2, centar, 1. s- prat, gas, - pogodan za - poslovni - prostor, 43.000 evra - P-70 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, CG, terasa, 42.000 evra - P-72 m2, Avenija 2, 2. s- prat, CG, terasa, 37.000 evra - P-76 m2, Hotel Morava, 5. s-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

prat, CG, terasa, odmah useqiv, 38.000 evra - P-76 m2, Balkanska, 2. s- prat, CG, 2. terase, 40.000 evra - P-77 m2, centar, 3. s- prat, CG, terasa, 50.000 evra - P-78 m2, Vinara, 6. s- prat, lift, CG, 2. terase, 46.000 evra - P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade, 50.000 evra KU]E - P-60 m2 ( - P+1), - plac 10 a, Pakovra}e, 18.000 evra - P-70 m2, - plac 4.13 a, kod Proletera, 42.000 evra - P-125 m2, - plac 5 a, centar, blizu KMN-a, dogovor - P-80 m2, - plac 3 a, Trbu{ani, 21.000 evra - P-92 m2, - plac 5 a, {kola “ R. Mitrovi}”, 45.000 evra - P-98 m2, - plac 2 a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan - P-105 m2 ( - P+1), - plac 2 a, Amixina, 50.000 evra LOKALI - P-38 m2, nov, Obili}eva, 40.000 evra - P-18 m2, Qubi} kej, 18.000 evra - P-49 m2, Alvaxinica, 38.000 evra - P-72 m2, S. Markovi}a ( mogu}a - podela na dva lokala od - po 36 m2 sa mokrim ~vorom)

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

OGLASI

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

GARSOWERE 23 m2 , vp, 21500 eura, [iri centar 30 m2, 3, lift, 22500 eura, Avenija 16 m2, bp, 14500 eura, Qubi} kej U ponudi jo{ 8 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 38 m2, vp, 22500 eura, Qubi} kej 32 m2, 5, 22000 eura, [iri centar 43 m2 , 1, 27000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 16 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53 m2, 6, lift, 29500 eura, Restoran Brvnara 37 m2 nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura Avenija 49 m2, 4, 27000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 17 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49 m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57 m2, 14, lift, 25000 eura, Hotel Morava 47 m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 49 m2 , 4, 27000 eura, Hotel Morava 55 m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej 50 m2, 4, 28000 eura, Nemawina 52 m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar 57 m2, 6, lift, 29500 eura, Avenija 57 m2, 3, lift, 31000 eura, Avenija 55 m2, 1, 32000 eura, Avenija 63 m2, 3, 31000 eura, Avlaxinica 55 m2, vp, 32000 eura, [iri centar

AGENCIJA

SIGMA

49 m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 51 m2 , 4, 25000 eura, Centar 55 m2, 3, 31000 eura, Centar U ponudi jo{ 52 dvosobna stana DVOIPOSOBNI STANOVI 54 m2, 1, 29000 eura, Hotel Morava 64 m2 , 12, lift, 33000 eura , Hotel Morava 53 m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67 m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 67 m2, 4, lift, 45000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 21 dvoiposoban stan TROSOBNI STANOVI 67 m2, 4, 37000 eura, Hotel Morava 71 m2, 1, 43000 eura, Avenija 80 m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 78 m2, vp , 45000 eura, [iri centar 71 m2, 4, lift, 46000 eura, Avenija 80 m2, 1, sa stvarima, 50000 eura, [iri centar 78 m2, 6, lift, 50000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 34 trosobna stana

U PONUDI NA[E AGENCIJE VELIKI IZBOR KU]A, PLACEVA, VIKEND KU]A I SEOSKIH DOMA]INSTAVA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 evra P-32 m2, PR, TA, Kej, 20.000 evra P-36 m2, 5. sprat, CG, kod H. Morave, 19.000 evra P-51 m2, PR, TA, ul. 9. Jugovi}a, 26.000 evra P-58 m2, 2. sprat, 2. sprat, CG, Kej, 38.000 evra P-67 m2, 12. sprat, CG, Kej, dupleks, 43.000 evra P-29 m2, 5. sprat, CG, kod H. Morave, 20.000 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 E P-49 m2, 5. sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, 36.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva-nov, 41.000 E, sa PDV-om P-52 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, nov, , 37.000 E P-57 m2, 6. sprat, CG, Avenija 2, 29.500 E P-60 m2, 1. sprat, TA, kod M.Pavlovi}, 35.000 evra P-74 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-36 m2, VP, TA, kod H. Morave, 24.000 evra P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica,

21.000 evra P-49 m2, 1 sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 evra 32 m2, PR, TA, Kej, 20.000 evra 51 m2, 3. sprat, TA, Nemawina, 27.000 evra 67 m2, 12. sprat, CG, Kej, dupleks, 43.000 evra 95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 evra

KU]E P-60 m2, 40 ari placa, Slatinska bawa, 13.000 E P-110 m2, 34 ara placa, Loznica, 20.000 E P-80 m2+PK, 4 ara placa, Prijevor, 50.000 E P-120 m2, 5 ari placa, Qubi}, 50.000 E P-120 m2, 8 ari placa, kod po{tinog magacina, 45.000 E P-200 m2+PK, 18 ari placa, Qubi}, 51.000 E P-70 m2, 40 ari, Slatinska bawa, 13.000 evra P-60 m2, 5 ari, Prijevor, 21.000 evra P-208 m2, 6.8 ari, kod Slobode, 50.000 evra P-80 m2, 16 ari, Parmenac, 29.000 evra P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe, 30.000 evra P-129 m2, 1.5 a, kod Ma{inske {kole, 26.000 evra P-140 m2, 5 a, Makedonska 60 m2, 5 ari, Prijevor, 21.000

evra 114 m2, 2 ara, Amixina, 50.000 evra 66 m2, 4 ara, kod Bolnice, 45.000 evra IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15.000 E sa stvarima 90 m2, 89 ari, Pakovra}e, 24.000 E 2 ku}e, 1.89 ha, Pakovra}e, 22.000 E 90 m2,2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 evra 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica, 26.000 E 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 E 40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 evra LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 E P-60 m2, Bate Jankovi}a, 52.000 E P-49 m2, B. Oslobo|ewa, 36.000 E VIKENDICE 60 ari, Kuki}i, 13.000 evra 8 ari, Jelica, 5.500 evra 18 ari, na Kamenici, 22.000 evra 60 m2, Me|uevr{je, 40.000 evra

STANOVI

P-37 M2, CG, NEMAWINA, 23.000 E P-45 M2, 3. SPRAT, TA, HOTEL MORAVA, 25.000 E P-39 M2, 3. SPRAT, CG, CENTAR, 25.500 E P-47 M2, 2. SPRAT, CG, NEMAWINA, 27.000 E P-29 M2, 5. SPRAT, CG, H. MORAVA, 19.000 E P-32 M2, 5. SPRAT, CG, NEMAWINA, 23.000 E P-46 M2, 1. SPRAT, CG, OBILI]EVA, 800 E + PDV, NOV P-49 M2, 6. SPRAT, QUBI] KEJ, 30.000 E P-50 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 29.000 E P-52 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 35.000 E P-57 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 36.000 E, RENOVIRAN P-67 M2+18 M2+3 M2, DUPLEKS, RENOVIRAN, 42.000 E P-58 M2, 3. SPRAT, CG,

VINARA, 39.000 E P-49 M2, 3. SPRAT, TA, H. MORAVA, 31.000 E P-68 M2, 4. SPRAT, CG, BALKANSKA, 39.000 E P-58 M2, 7. SPRAT, CG, VINARA, 31.000 E P-79 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ, 47.000 E P-93 M2, 2. SPRAT, CG, CENTAR, 70.000 E P-53 M2, VP,TA, CENTAR, 26.000 E P-53 M2, 7. SPRAT, CG, AVLAXINICA, 25.500 E

KU]E P-60 M2, 7 ARI PLACA, PRIJEVOR, 18.000 E P-45 M2, 11.4 ARI PLACA, DOWA TREP^A, 12.000 E P-71 M2+30 M2, 4.5 ARI PLACA, CENTAR, 77.000 E P-160 M2 + 70 M2, 3 ARA PLACA, [IRI CENTAR, 80.000 E P-150 M2, PLAC 3 ARA, CENTAR, 80.000 E

OGLASI

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM nov ~etvorosoban stan od 95 m2, ulica Nemawina, CG, lift. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan u centru, VP, gas, sa zidanom gara`om. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan nov kod Hotela “ Morava”, dupleks, 42. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan, nov, H. Morava, 4. sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 67 m2. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2, cena 27. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan, noviji, iznad “Belvija”, 2. sprat, EG. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, 2. sprat, CG, lift, terasa. Cena 45. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2. Cena 29. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2. Cena 35. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban komforan stan od 62. 80 m2. Cena 30. 000 evra. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan Avenija 2, 1. sprat, CG. Cena 29. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole. Cena 27. 000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan u vlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1364 PRODAJEM dvosoban stan na Keju, 2. sprat, CG, 31. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan, mawi, Nemawina. Cena 22. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, 4. sprat, CG. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2. Cena 25. 000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM jednosoban stan, 3. sprat, CG, blizu pijaca. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 43 m2. Cena 21. 000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2, kod Hotela “ Morava”, cena 20. 000 evra. Tel. 065/ 346-541

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM stan 43+3m2, Qubi} kej, lamela B, III sprat, uveden gas. Cena 25.000 eura. Tel. 064/834-51-49 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, CG, Balkanska. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2 na Keju. Cena 20. 000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2. Cena 27. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2 u Aveniji 1. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 65 m2, u Qubi}skoj ulici, 2. sprat. Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru, 3. sprat, CG. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 54 m2 u centru grada. Cena 22. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 53 m2, VP, TA, centar, cena 26. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 52 m2 na Keju, 3. sprat. Cena 28. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 47 m2 na Zlatiboru, dvoiposoban, 3. sprat, sa name{tajem. Cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 43 m2. Cena 21. 000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM nov stan od 38 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 67329-69 PRODAJEM ku}u od 40 m2u centru â~ka, povoqno. Tel. 064/ 208-6-115, 034/ 384-044 PRODAJEM 1/2 ku}e ili mewam za Beograd. Povoqno. Tel. 064/ 651-2-123 PRODAJEM sala{ sa trenom, veoma povoqno. Sala{ se nalazi u selu Zeoke. Tel. 064/ 494-2-268, 064/ 448-0-275 PRODAJEM vo}wake 2 i 3 klase, upisani u listu nepokretnosti. Tel. 064/ 339-9084 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, 26 kv. Tel. 063/349333 PRODAJEM ku}u u Lominoj ulici broj 44, 90m2, odli~no stawe, 70.000 eura. Tel. 063/603-984 PRODAJEM stan na Qubi} keju (lamela) trosoban, cg, II sprat (mogu}a zamena). Tel. 064/14-14-324 PRODAJEM ku}u u â~ku ili mewam za Beograd. Povoqno. Tel. 064/65-12-123 PRODAJEM vo}wak potes Pajovi}i na relaciji Zabla}e - Jeèvica kraj puta. Tel. 060/66-188-35

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM na Vo`dovcu dvosoban poluname{ten stan, nov, CG, garaà. Tel. 064/ 2923-812 IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila, Beograd Cerak. Tel. 032/ 341-948 IZDAJEM stan od 30 m2, ûkari~ka padina, name{ten, nov, CG, KTV. Tel. 060/ 529-2090 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, sve odvojeno. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM ku}u, zasebno dvori{te za stambeni ili poslovni prostor. Tel. 060/ 363-8612 IZDAJEM poluname{ten jednoiposoban stan, Qubi}ska, nov, na duì period. Tel. 064/ 148-6-958 IZDAJEM 1 ar placa, pogodno za trafiku ili monta`ni objekat. Tel. 060/ 363-8612 IZDAJEM lokal od 15 m2 u Draga~evskoj ulici. Cena 40 evra. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 IZDAJEM lokal od 53 m2, u G. Milanovcu u glavnoj ulici. Tel. 060/ 575-8-700, 032/ 727-026 IZDAJEM halu od 200 m2, ulica Kneza Milo{a. Tel. 063/ 349-333 IZDAJEM garaù u Draga~evskoj ulici. Tel. 064/ 995-0-345 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban nename{ten stan sa grejawem, lokacija Cigamala. Tel. 5372-816, 064/5426-726 IZDAJEM halu, ulica Kneza Milo{a. Tel. 063/349-333 IZDAJEM jednosoban stan na Qubi} keju, nename{ten. Useqiv od 1. juna. Tel. 064/86471-71 IZDAJEM jednosoban nov stan, cg, prazan, ulica Pigova (park). Tel. 060/026-10-60 IZDAJEM ku}u u centu, ulica Lomina, 90m2, renovirana, name{tena, cg, klima. Tel. 063/603-984 IZDAJEM kancelarije u Obili}evoj ulici, najpovoqnije. Tel. 063/635-033 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, TA, kod medicinske {kole. Tel. 032/712-547 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Kaleni} pijace. Tel. 064/19-11911 IZDAJEM nename{ten stan

PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, CG, O[ "Filip Filipovi}". Cena 24. 000 evra. Tel. 064/ 14-14-324

PRODAJEM plac od 17. 7 ari kod " Slobode", 2 km od centra. Cena 800 evra / ar. Asfalt do placa. Dozvoqena gradwa. Tel. 063/ 667-494, 063/ 667-484 Jovan Izdajem jednosoban, name{ten stan u Ulici Milo{a Obili}a broj 101. Grejawe - TA pe}, KATV. Za sve informacije kontakt tel: 063-1827294, 032-341-757 od 55m2 u {irem centru ^a~ka. Tel. 064/5720-519 IZDAJEM name{tenu ku}u od 45m2 u {irem centru ^a~ka, povoqno. Tel. 064/5720-519 IZDAJEM poluname{ten stan u ku}i, u Qubi}u, poseban ulaz, 35kv, ulica 39, broj 12. Tel. 354-767 IZDAJEM stan 38m2, I sprat, cg, terasa, na Avlaxinici. Tel. 060/34-984-90 IZDAJEM garsoweru sa cg u zgradi na Qubi} keju. Tel. 032/346-460 i 061/815-43-95

PLACEVI PRODAJEM plac u Loznici, Topalovo brdo. Cena 800 evra ar. Tel. 064/ 158-76-61 PRODAJEM placeve od 17 a i 7 a, u centru Kotraè. Tel. 011/ 88-485 PRODAJEM placeve kod Spomen parka. Tel. 062/ 964-2896 PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod Slobode. Tel. 064/ 544-0-508 PRODAJEM parcelu 1.20 ha u Preqini blizu “ Intereksa”, udaqena od magistralnog puta oko 50 m. Tel. 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 12 ara, Qubi} brdo, blizina rasadnika. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 25 ari, moè i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM plac od 30 ari sa ku}om u Prijevoru na skretawu za {kolu, na trasi Koridora 11. Tel. 064/ 353-2709 PRODAJEM dve parcele ukupne povr{ine 1 ha 30 ari, u Gorwoj Gorevnici, pored puta. Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-20-71 PRODAJEM plac u Atenici 13 ari, moè zamena za razno. Povoqno! 062/755-020 PRODAJEM parcelu od 1.56 ha, prva klasa, voda, struja, u Zabla}skoj Baluzi. Tel. 064/ 177-07-67 PRODAJEM imawe sa dve ku}e u Pakovra}u, pored {kole. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM plac na Zlatiboru - Vodice. Tel. 061/732-47-95 PLAC na Qubi} brdu 12 ari, blizu rasadnika. Cena 5.000 eura. Tel. 063/868-13-71 PRODAJEM plac nan Suvom bregu, 4 ara. Tel. 5549-204 PRODAJEM livadu 1,5 h, 8 km od centra â~ka na putu za

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

PRODAJEM stan na Alvaxinici, name{ten. Tel: 064/36-66-325 POVOQNO PRODAJEM! ^ETVOROSOBAN , NOV, ODMAH USEQIV, UKWI@EN , STAN NA LOKACIJI “GVO@\AR” U ^A^KU. STAN SE NALAZI NA POTKROVQU, IZNAD 2. SPRATA, UKWI@ENE REDUKOVANE POVR[INE OD 74 M2, A POSEDUJE STAMBENI PROSTOR POVR[INE PODA OD 100 M2, I DODATNI PROSTOR ZA OSTAVE POVR[INE PREKO 20 M2. CENA STANA 600 E/ M2. KONTAKT TELEFON-VLASNIK STANA 064/ 051-8-002 Prijevor, asfalt, voda, struja, odobrena gradwa. Tel. 060/480555-8

RAZNO PRODAJEM samohodnu motornu kosilicu italijanske proizvodwe BCS, za brdske livade. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM traktorsku poluprikolicu kiperku, ru~ne izrade, kipa na tri strane. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM splav kod Manastira “ Nikoqe”. Tel. 062/ 330-731 PRODAJEM raznu stolariju. Tel. 062/80-56-782 PRODAJEM friìder “ Obodin” , odli~an pod garancijom. Tel. 032/ 391-680 PRODAJEM veliki dvodelni friìder sa zamrziva~em marke LG, odli~an. Tel. 032/ 326-747 PRODAJEM vi{e tepiha. Tel. 062/80-56-782 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6205 PRODAJEM masaèr za le|a. Cena 1.000. 00. Tel. 032/ 334384 PRODAJEM metalnu limenu garaù od 17 m2. Tel. 062/ 330731 PRODAJEM TEA pe} 4,5 kw. Tel. 062/80-56-782 PRODAJEM dvori{ne prenosive su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM postoqe za suncobrane. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM umati~ene steone junice. Tel. 060/ 065 - 05-05 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM postoqa za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141 PRODAJEM ormar sa komodom. Tel. 062/80-56-782 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855 PRODAJEM auto prikolicu, atestiraom sa ceradom. Tel. 062/755-020 PRODAJEM tri mu{ka maltezera stara 2 meseca, sa papirima. Tel. 062/ 830-6-636 PRODAJEM kau~. Tel. 062/8056-782 PRODAJEM tri krave (1 sa teletom) i 500 bala ve{ta~ke trave sa detelinom cmiqom i trojkom. Tel. 036/857-678 PRODAJEM doma}a jaja i koziji sir. Tel. 065/425-600-6

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

Prodajem stambeno poslovni prostor u ulici Sin}eli}eva 77. POVOQNO! tel: 064/299-06-84 PRODAJEM hladno ce|eno suncokretovo uqe. Tel. 065/425-600-6 PRODAJEM p~eliwa dru{tva i rojeve u db ko{nicama. Povoqno. Tel. 032/334-218, 064/201-88-45 PRODAJEM kamp ku}icu treska 1+2 u ektra stawu i povoqno. Tel. 064/00-40-754 PRODAJEM ro{tiq na plin i pala~inkaru na plin. Tel. 064/24-62-790 PRODAJEM vi{e dimenzija zastakqenih prozorskih krila, po ceni 200 dinara. Tel. 334346, 065/333-43-46 PRODAJEM ~amovu rezanu gra|u, prva klasa, 1m3 - 160 eura. Tel. 061/111-64-39 PRODAJEM kanap za balirawe 1kg - 240 dinara. Tel. 061/111-64-39 PRODAJEM 2 metra3 javorovih trupaca. Tel. 065/22611-40 AUTOMOBILI PRODAJEM FIAT 500L. Kredit, gotovina. Tel. 064/4674-338 PRODAJEM LADU NIVU. Kredit, lizing, povoqno za zamqoradnike i preduzetnike. Tel. 064/4674-338

USLUGE USLUGE zidawa dimwaka, pe}i, ~esmi, trotoara. Tel. 064/ 536-7-080 USLUGE specijalnog zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma.... Tel. 066/ 910-9889 USLUGE pobijawa cevi za vodu, kompletna postavka. Tel. 064/ 373-0-156 USLUGE - povoqno ~asovi matematike. Tel. 065/ 332-1-456 USLUGE - pomo} u ~uvawu dece i nega starih, medicinska sestra. Tel. 066/ 401-686 PREPRAVQAM {porete Smederevac na duboka lo`i{ta. Tel. 065/405-4940 RADIM biznis planove. Tel. 063/750-28-93

ZAPOSLEWE POTREBAN radnik od 35 do 45 godina, za rad na auto otpadu. Potrebno poznavawe auto delova. Tel. 065/ 548-5-855

LI^NI OGLASI DRAGU devojku od 39 - 42 godine, koja `eli porodicu, upoznao bi situirani intelektualac. Tel. 064/ 149-7-961 POTREBNA PORODICA KOJA ]E DA BRINE I @IVI SA STARIJOM MU[KOM OSOBOM U PORODI^NOJ KU]I U VUJETINCIMA. USLU@NI TELEFON 032/ 807 - 06 SRETEN GVOZDENOVI]

OGLASI

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

- Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak, izdaje kancelariju u Bra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar - povr{ine 15,10 m2, sa parnim grejawem i vrlo povoqno. - Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan. Kontakt telefon: 032/344-997

U skladu sa Odlukom Nadzornog odbora JKP "Vodovod" â~ak br. 4/12 od 4. 6. 2014. g. pozivaju se potro{a~i iz oblasti privrede i oblasti doma}instva sa poplavqenih podru~ja ~iji su objekti o{te}eni usled elementarne nepogode poplave, a koji se nalaze na spisku komisije za utvr|ivawe i procenu {tete na gra|evinskim objektima nastale usled elementarne nepogode na podru~ju â~ka da nakon prijema ra~una za utro{enu vodu i upotrebu kanalizacije za drugi kvartal 2014. g. podnesu zahtev JKP "Vodovod" â~ak za otip duga. Potro{a~i iz oblasti privrede kod kojih se o~itavawe vodomera vr{i mese~no, zahtev za otpis mogu podneti po prijemu ra~una za maj 2014. g. po~ev od 9. 6. 2014. g.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka odnela je re{ewe broj 501-77/14-IV-2-01 o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "Zabla}e", na k.p. br. 437/4 K.O. Jeèvica, grad â~ak, investitora TELENOR D.O.O. BEOGRAD, OMLADINSKIH BRIGADA 90. Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni projekat izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i odre|en je obim i sadràj studije. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Za sve potro{a~e otpis }e se vr{iti samo za mesec maj 2014. g. i samo za vodomere koji se nalaze u poplavqenom podru~ju, a zahtevi za otpis se predaju u direkciji JKP "Vodovod" ^a~ak, u ul. Kraqa Petra I, br. 8, na obrascu koji se mo`e preuzeti u sobi 101, a predaje se najkasnije do 1. 8. 2014. godine. Direktor, Zoran Pantovi}, dipl. ing. gra|.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN) Telefon za informacije: 064/985-98-03

Zavod za za{titu spomenika kulture Kraqevo u ime Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture, na osnovu ~lana 48. stav 1. Zakona o kulturnim dobrima ("Slu`beni glasnik RS", br. 71/94, 52/2011 - dr. zakon, 99/2011 dr. zakona) ogla{ava predlog

ODLUKE

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

1. Spomenik ~a~anskog apotekara Aristida Jovanovi}a utvr|uje se za spomenik kulture. Spomenik Aristida Jovanovi}a (u daqem tekstu: spomenik kulture) nalazi se na teritoriji op{tine â~ak, u â~ku, na starom grobqu, u privatnoj svojini, na katastarskoj parceli broj 6579/2, K.O. â~ak, u javnoj svojini. Za{ti}ena okolina spomenika kulture obuhvata katastarsku parcelu broj 6579/2, KO â~ak, u javnoj svojini. Na osnovu ~lana 48. Zakona o kulturnim dobrima ("Slu`beni glasnik RS", br. 71/94, 52/2001 - dr. zakon, 99/2011 - dr. zakon) sopstvenici, kao i zainteresovani organi i ustanove imaju pravo da o tome daju svoje mi{qewe. Mi{qewe se u pisanoj formi dostavqa Zavodu za za{titu spomenika kulture Kraqevo, na adresu: Kraqevo, Cara Lazara br. 24. Rok za davawe mi{qewa je 30 dana od objavqivawa ovog oglasa. Nakon isteka ovog roka, smatra}e se da je mi{qewe sopstvenika navedenih nepokretnosti dato, a postupak wihovog utvr|ivawa za kulturno dobro, odnosno za za{ti}enu okolinu kulturnog dobra, bi}e nastavqen. Za sva obave{tewa obratiti se na telefon: 036/331-866

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat, telefon: 064 4057005, 065 3911900

OGLASI / ^ITUQE

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276 PET GODINA BEZ TEBE

U subotu, 7. juna, navr{ava se [EST tu`nih meseci od smrti na{e

Dana 7. 6. 2014. godine navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{eg dragog, voqenog i nikada pre`aqenog oca

@ARKO ^EKEREVAC

DOBRI[E PLANIN^I]A

11. 6. 2009 - 11. 6. 2014. Ponekad re~i izgube mo} da opi{u ono {to du{a govori. Neispri~ane pri~e, nedosawani snovi, ispru`ene ruke... praznina. Milion re~i u grlu stoji... nijedna dovoqno jaka da promeni istinu. S qubavqu i ponosom, uspomenu na tebe ~uvaju majka MILUNKA, otac BRANKO, sestra DRAGANA, tvoji JANIKA i BEBAN

Toga dana u 14 ~asova na grobqu u Kotra`i, sa kom{ijama, kumovima, prijateqima i srodnicima, odr`a}emo POLUGODI[WI POMEN. O@ALO[]ENA PORODICA

Bo`e, znam da postoji{ i da se nikog ne boji{. Da}u ti sve, o veruj mi samo moga tatu ~uvaj mi. TVOJI: sin DU[KO, k}erka MAJA i drug ]ENDO

17144

17134

17154

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. maja 2014. u 75. godini `ivota preminuo na{ voqeni

sa Topalovog brda

ZOKE

7. 6. 2014. godine navr{ava se SEDAM GODINA od kada nije sa nama, na{a NA[EM

GOGU

BOGDAN PAUNOVI]

MILEVA PETROVI]

Sahrana je obavqena u ponedeqak, 2. juna. Tvoj lik i tvoja dobrota zauvek }e ostati u na{im se}awima i uspomenama. O@ALO[]ENI: sin RADOSLAV, snaha SLOBODANKA, unuka AN\ELA i unuk VLADIMIR 17151

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. TVOJI NAJMILIJI 17153

RADE M. TRIPKOVI]

17156

Dana 9. 6. 2014. godine navr{i}e se GODINU DANA od smrti na{e

Dana 9. juna 2014. navr{ava se [EST meseci od smrti na{eg dragog

Zauvek }e ostati sa nama na{

Postoje tragovi koji se ne bri{u, ose}awa koja ne blede, bol koji ne jewava, osmeh koji se pamti. Sa tugom `ivimo bez tebe i s ponosom te pomiwemo. Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali sa~uva}emo te od zaborava. TVOJI: deda NOVAK, baba DOBRILA, ~i~a DU[KO, strina ZORICA, brat LAZAR i sestra JELENA

MILUTINA MARJANOVI]A

1953 - 2014.

ANGELINE MATOVI] GINE

Koji nas je iznenada napustio 29. 5. 2014. Supruga GORDANA, k}i KATARINA, sin MILO[, sestre DANICA i MILICA

S ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Supruga RADOSAVA, sinovi DRAGOQUB i BOGOQUB sa porodicama

Sa qubavqu i ve~nom setom ~uvaju je od zaborava WENI NAJMILIJI

17146

17147

17150

^ITUQE

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

SE]AWE NA DRAGOG BRATA I STRICA

Pro{lo je GODINU DANA od smrti na{eg

SRE]KA MIJAILOVI]A

ALEKSANDRA BAJ^ETI]A

Ponosni smo {to smo te imali, a neizmerno tu`ni {to smo te izgubili. Ve~no }emo te nositi u srcu.

Godina pro|e, dan nikad.

PORODICE MIJAILOVI] i NENADI]

PORODICA fak.

17152

GODI[WI POMEN NA[EM

U utorak 10. juna 2014. godine u 12 ~asova na Macanskom grobqu u Qubi}u obavi}emo GODI[WI POMEN na{em ~edu, sinu, bratu, unuku i sinovcu

GORANU VESELINOVI]U

GORANU

1994 - 2013. Qubav je prevelika, bol prete{ka, a tuga za tobom ve~na. Malo je re~i da bi smo rekli koliko nam nedostaje{. Sjaj sve}a i molitve na{e nek'te prate kad ne mogu da nam te vrate. TVOJI NAJMILIJI: majka RADMILA, otac MIROSLAV, brat BOJAN, baba RADOJLA i stric DEJAN

Godina pro|e, a mi ti se jo{ nadamo, ~ujemo tvoj glas i ne prihvatamo ~iwenicu da te nema. Ti si tu u na{im mislima, na{im srcima i svakoj pori na{e du{e. Tako }e biti zauvek. TVOJI: deda BO@O, baba NOVKA, ujak MILORAD, ujna GORDANA, bra}a @EQKO i @ARKO VUKAJLOVI]

Ne postoje re~i da ubla`e bol, ne postoji vreme da zale~i rane. Kako vreme prolazi, sve je te`e bez tebe. Zauvek ostaje{ u mom srcu, ~i~a DEJAN

17132

17133

17132

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

6. 6. 2014. navr{ava se ^ETIRI GODINE od kako si nas napustila

MOM

GORANU

Dana 7. 6. navr{ava se 18 godina od smrti na{eg dragog tate

PERA SJENI^I]A

RADOJKA RAJKA RADOVANOVI]

1996 - 2014.

S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, ~uvamo te od zaborava. Tvoja deca: ZOKO, BIQA, NALE i NECO 17149

Sa tugom koju vreme ne le~i, s qubavqu koju smrt ne prekida ~uvamo te od zaborava. Neka te an|eli ~uvaju, a mi te ~uvamo u na{im srcima. ]erke: JELENA, MILENA i GORDANA

^ITUQE

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

Dana 6. 6. 2014. navr{ava se SEDAM godina od smrti na{e drage supruge i majke

DANA 5. 6. 2014. GODINE OBELE@ILI SMO „ZLATNI JUBILEJ” ZAVR[ETKA SREDWE TEHNI^KE [KOLE U ^A^KU (50 GODINA GENERACIJE UPISANE [KOLSKE „60/61”), BEZ DRUGARICA I DRUGOVA „KOJI NISU VI[E SA NAMA”

GRA\EVINSKI ODSEK Stojan Veqkovi} Evgenije Glavini} Dragan \oki} Mi}o Kotlaji} Slobodan Vujadinovi} Slobodan Arsenijevi} Miloje Nestorovi} Slobodan Stankovi} Mladomir Simovi} Miroslav Pavlovi} Savo Parezanovi}

MA[INSKI ODSEK Vladimir Koraksi} Radenko Marki}evi} Slobodan Ogwenovi} Filip Ocokoqi}

Predrag Todorovi} Radomir Filipovi} Dragan Mi}ovi} Cveta Bojovi} Zoran Da{i} Simo Martinovi} Dragan Nikitovi} Mom~ilo Risti} Gordana Radi} Milisav Te{i} Bratislav Radulovi} Radivoje Radovi} ^edomir Lukovi} Milijan Aleksandri} @ivorad Vasiqevi} Vasilije Vasilijevi} @arko Dramli} Mirko Parezanovi} Dragoslav Powavi}

NADE MARKOVI] NAKE Ostavila si nezaboravan trag u nama. ZAHVALNI: suprug MILAN, sin ZORAN i }erka DRAGANA sa porodicama

Qubodrag Ratkovi} Milisav Strugarevi} Grujo Bataveqi} Milan Jovanovi} Milun Ili} Milo{ Ili} Tomislav Zari}

17145

U nedequ 8. 6. 2014. navr{avaju se [EST GODINA od kada nije sa nama na{a voqena

RU@A MILADINOVI]

HEMIJSKI ODSEK Vojimir Belo{evi} Ru`ica Dragi}evi} Dragan Bojovi} Qiqana Barali} Veselin Stevanievi} Radojka ]osi} Aleksandar Nikoli}

Godine su pro{le a vreme stoji. Pamtimo te po dobroti kojom si zra~ila i qubavi koju si nam pru`ala. WENI NAJMILIJI: suprug SLOBODAN, }erka BIQANA, sin DRAGAN, unuka ANDRIJANA i unuk URO[ 17128

SE]AWE USPOMENE ÛVA OD VREMENA I ZABORAVA PRVA GENERACIJA ST[ - ÂÂK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu 7. juna 2014. godine sa po~etkom u 11:00 sati na grobqu u Kulinovcima davati ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

DRAGOQUB JOKSI] JOKSO 1940 - 9. 12. 2013. 7. 6. 2014. navr{ava se [EST MESECI a kao da je {est godina. Te{ko je Jole prihvatiti da te nema vi{e sa nama. Ponosni smo {to smo te imali a tu`ni {to smo te izgubili. Po~ivaj u miru sa tvojom porodicom - sinom Dejom. O@ALO[]ENI: otac SLOBODAN, supruga MIQANA, VAWA sa decom i ostala rodbina

Dana 7. 6. 2014. godine dava}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

SAVATIJU SAVU ]OJBA[I]U

RADOJICA - RADE JOVI]EVI] iz Bresnice 2013 - 2014.

PORODICA ]OJBA[I]

RADIVOJU NEDOVI]U

17126

Dana 9. juna 2014. godine navr{ava se PETNAEST GODINA od smrti na{eg dragog

24. 6. 1963 - 12. 6. 2013.

7. 6. 2014. godine dava}emo GODI[WI POMEN u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu. Svojim skromnim `ivotom, velikim srcem oti{ao si ne~ujno i tiho, bez re~i i pozdrava, ostavio nas da ve~ito tugujemo. Nedostaje{ nam. Tvoji najmiliji: supruga MARA, }erke NELA, VIOLETA i DAJANA

MILISAVA VASIQEVI]A

17120

Pro|e tu`na godina dana, od kada si nas napustio. Svaki dan bez tebe, je prepun tuge i bola. Se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima jer voqeni nikada ne umiru. Majka AN\A sa porodicom

Wegovi najmiliji: supruga MARIJA, sin ZORAN i }erka JELENA sa porodicama.

17125

17123

SE]AWE

5. 6. 2009 - 5. 6. 2014.

BUDIMIR TRNAVAC

SRE]KO MIJAILOVI]

2008 - 2014.

advokat

VIDA QUBI^I] 8. 6. 1996 - 8. 6. 2014.

NENAD QUBI^I] 8. 6. 1984 - 8. 6. 2014. ZAHVALNA DECA 17107

Dana 5. 6. 2014. godine navr{ilo se [EST tu`nih godina od kako nisi sa nama. Tvoj odlazak je na{a ve~ita tuga. TVOJI NAJMILIJI

Vreme voqene iz srca ne bri{e. S qubavqu tvoji: MIRJANA, \OR\E i RADIVOJE

17124

17122

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

^ITUQE

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

SE]AWE 28. 4. 2007 - 28. 4. 2014.

SE]AWE 2009 - 2014.

DOBRIVOJE DOLE ARNAUTOVI]

SRE]KO MIJAILOVI] Povodom PETOGODI[WICE smrti na{eg dragog prijateqa i saborca, ~lanovi stranke se sa du`nim po{tovawem se}aju wegovog lika.

Sa ponosom i po{tovawem uspomenu na dragi lik na{eg prijateqa i saborca, ~uvamo od vremena i zaborava.

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE fak.

SE]AWE Dana 7. 6. 2014. navra{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

VOQENOM OCU

VOJISLAVU MILO[EVI]U 25. 6. 1940 - 27. 5. 2014.

RADOJICE JOVI]EVI]A

No}u, kad gleda{ u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidi{ neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to jo{ uvek {a{av letim, i `ivim.

od VUJKE i MARIJANA sa decom 17129

6. 6. 1997 - 6. 6. 2014.

Uvek kada budem tu`na, znam da }e me spasiti se}awe na TEBE. VESNA 17121

Dana 7. 6. 2014. godine navr{ava se [EST meseci od smrti mog voqenog i nikad nepre`aqenog sina

DRAGANA RADULOVI]A

VUKOLA \OKI] iz Bresnice

Znao si koliko smo te voleli ali nikad ne}e{ znati u kakvom bolu `ivimo i koliko nam nedostaje{. Tvoj otac \OR\E

S qubavqu i po{tovawem PORODICA

17131

17130

fak.

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 6. JUN 2014. GODINE

BROJ 21

CENA 30 DIN.

Neobi~na proslava 30 godina mature nekada{wih u~enika svih pet ~a~anskih sredwih {kola

SNOVI I MUZIKA OSAMDESETIH GODINA...

strana 26.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Rekonstrukcija magistralnog toplovoda u Nemawinoj ulici i Bulevaru oslobo|ewa

strana 5.

U ovom broju „Glasa“ FOTOGRAFIJE MATURANATA

EKONOMSKE strane [KOLE 23, 24. i 25. Tinejxeri i socijalni mediji

POTREBNA MEDIJSKA PISMENOST, A NE KONTROLA Jedinstven doga|aj u ^a~ku

SKORO ^ETIRI KILOMETRA NOVOG CEVOVODA PU ^a~ak

INSPEKCIJA UKLAWA NELEGALNE OBJEKTE

ZAPLEWENO 67 KILOGRAMA

strana 3.

069 - 310-04-60 06 032 - 310-460 03 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strana 6.

DO^EK MO[TIJU SVETOG NIKOLAJA

Gradsko ve}e usvojilo program postavqawa 21 kioska

CENTRUM

strana 7.

SKANKA!

Iz neobjavqenih Iz rukopisa ru

KAKO JE U ^A^AK STIGAO PRVI KLAVIR?

strana 9.