8. avgust 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 8. AVGUST 2014. GODINE

BROJ 30

CENA 30 DIN.

Otvoren 54. Draga~evski sabor truba~a u Gu~i

tel. 226-000; 346- 000

TRUBA^KA ^AROLIJA

www.viza-nekretnine.co.rs Neobi~an skup u Zeokama

KADA SE KUVEQI]I SLO@E... strana 11. Gorwi Milanovac strane 20. i 21.

KOLIKO ZNAMO O VELIKOM RATU? Iz porodi~nih albuma

TURISTI^KA SEZONA USPELA UPRKOS LO[EM VREMENU

SE]AWE NA APOTEKARA

MITU DILBERA

strane 6. i 7.

strana 22.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strane 24. i 25.

Izdavawe re{ewa o nov~anoj od{teti odlo`ilo protest me{tana Kowevi}a i okolnih mesnih zajednica

UMESTO UMESTO U U PRVOJ, PRVOJ, O[TE]ENE O[TE]ENE KU]E KU]E

U U TRE]OJ TRE]OJ KATEGORIJI KATEGORIJI strana 3.

Da li samo klimatske promene izazivaju obilne padavine i elementarne nepogode

NAJKI[OVITIJI JUL U ISTORIJI

strana 4.

MARKETING

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

GRAD

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

IZDAVAWE RE[EWA O NOVÂNOJ OD[TETI, ODLO@ILO PROTEST ME[TANA KOWEVI]A I OKOLNIH MESNIH ZAJEDNICA koliko danas ne dobiju re{ewa, na osnovu kojih }e wihovi objekti, umesto u prvu, biti svrstani u tre}u kategoriju, za koju je predvi|ena od{teta od 250.000 dinara, ili duplo vi{e nego {to je prvobitno odredila dràvna komisija, me{tani Kowevi}a, Preqine, Baluge i drugih mesnih zajednica, ~ija su doma}instva u maju poplavqena, organizova}e sutra blokadu “kru`nog toka” u Kowevi}ima, prvobitno zakazanu za sredu. To je za “â~anski glas” potvrdila Svetlana \urovi}, ~lan Organizacionog odbora protesta, podsetiv{i da je najavqeno okupqawe nezadovoqnih me{tana za sredu od 12 do 14 ~asova, odloèno, posle veoma burnog sastanka, kome je u utorak uve~e sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i drugim gradskim ~elnicima prisustvovalo skoro 200 gra|ana. - Posle sastanka sa predstavnikom Kancelarije za obnovu, koji je na terenu izvr{io novu procenu o{te}ewa na{ih ku}a i svrstao ih u tre}u kategoriju, gradona~elnik je obe}ao da }e do petka biti izdata re{ewa o naknadi {tete. Po{to je pregledao dvadesetak ku}a, konstatovao je da one po stepenu o{te}ewa pripadaju najmawe tre}oj kategoriji i da vlasnicima sleduje od{teta od 250, dok je za prvu grupu ona predvi|ena u iznosu od 120 hiqada dinara i mawe. \urovi}ka tvrdi da poplavqena doma}instva u Kowevi}ima i okolnim mesnim zajednicama za protekla tri meseca “od grada nisu dobila ni{ta, niti je gradsko rukovodstvo iza{lo u susret wihovim zah-

UMESTO U PRVOJ, O[TE]ENE KU]E U TRE]OJ KATEGORIJI

tevima”: - To {to su otpisali dugove za vodu i sme}e, to rade svi, ali ve}ina od Grada nije dobila nikakvu nov~anu, ili drugu pomo}. Humanitarna pomo} je ne{to drugo i ona je do{la “sa strane”. Za razliku od nas, poplavqeni Kraqev~ani su od grada dobili linearno 120.000 dinara, i taj novac im je ispla}en jo{ u junu. Sve {to smo do sada renovirali i popravili u ku}ama, uradili smo sopstvenim sredstvima, od u{te|evine, ili pozajmice - tvrdi \urovi}ka i upozorava da Organizacioni odbor protesta ima dozvolu i za sutra{we eventualno protestno okupqawe, koje }e, sasvim sigurno, blokirati ne samo “kru`ni tok” u Kowevi}ima, ve} i prolaz brojnim posetiocima Dr-

ga~evskog sabora u Gu~i. Me{tani Kowevi}a, Preqine, Baluge i drugih sela koje je pogodila velika poplava su opravdano nezadovoqni, smatra i gradona~elnik Vojislav Ili}, tim pre {to se podela pomo}i “prili~no odu`ila”, tako da je nisu dobili ni posle skoro tri meseca: - Delegacija ^a~ka na ~ijem ~elu sam bio, razgovarala je u ponedeqak sa nadle`nima iz Kancelarije za obnovu zemqe od poplava, a u utorak je jedan wen predstavnik posetio, na osnovu predloga saveta mesnih zajednica, nekoliko poplavqenih doma}instava u Kowevi}ima i Preqini. Zahvaquju}i tome, neke dileme smo definitivno otklonili i ve} od srede po~eli da izdajemo re{ewa o naknadi {tete. @eleli

smo da sve nedoumice razjasnimo, da re{ewa koja donesemo “ne padnu” na drugostepenoj komisiji. Verujem da }emo prevazi}i probleme, da }e me{tani biti zadovoqni i odustati od najavqene blokade - bio je optimista gradona~elnik Ili} pre sastanka sa gra|anima. Da je taj optimizam bio realan, potvrdio je i Milan Bojovi}, pomo}nik gradona~elnika za mesnu samoupravu i komunalnu infrastrukturu, za koga i o{te}eni gra|ani tvrde da ih je najvi{e pose}ivao i informisao o tome kome i za koju vrstu pomo}i treba da se obrate: - Gra|ani su s pravom bili nezadovoqni, tim pre {to nisu imali ni potpune informacije. Re~ je o nesporazumu, jer o{te}eni

objekti formalno nisu bili ni svrstani u prvu kategoriju, kako je u medijima protuma~ena izjava na~elnika Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj. Zbog toga, komisija prakti~no ranije nije ni radila re{ewa koja potpisuje na~elnik ove GU. Bojovi} napomiwe da je predstavnik Kancelarije za obnovu, po{to je video film o poplavi u ^a~ku i pregledao sve zapisnike, u utorak na terenu konstatovao posledice velike nepogode. Nakon toga, ve} sutradan je iz Beograda definitivno stigla potvrda i preporuka da najve}i broj oko 80 odsto o{te}enih objekata, treba svrstati u tre}u kategoriju, {to podrazumeva nov~anu od{tetu od 250.000 dinara: - Odmah nakon toga, za-

po~eta je izrada re{ewa i pozivawe gra|ana, kojima }e sredstva biti upla}ivana direktno na ra~un. Nadamo se da }e ovaj tehni~ki deo posla biti zar{en do kraja sedmice, jer }e komisija svakodnevno raditi do 21 sat i, ukoliko bude potrebno, i tokom vikenda. Dobili smo uputstvo i “ograni~ewa” iz Kancelarije za obnovu da ne izdajemo re{ewa u slu~ajevima gde je procewena {teta nià od kategorisane i ona, na primer, iznosi 200.000, dok je za objekte u tre}oj grupi predvi|ena u iznosu od 250.000 dinara. Osim toga, ima spornih slu~ajeva i kada je re~ o vlasni{tvu, zbog ~ega }e i ta re{ewa kasniti, dok ne budu re{eni administrativni problemi. Bojovi} napomiwe da je nekoliko dana “izgubqeno”, ali da su sve nejasno}e otklowene. Gra|ani mogu biti nezadovoqni dinamikom izdavawa re{ewa, {to, po wegovom mi{qewu, ne bi trebalo da bude razlog za protest. On je i ovim putem izrazio zahvalnost me{tanima poplavqenih sela “na strpqewu i razumevawu” i {to su “bili tas na vagi” i prakti~no pomogli gradskom rukovodstvu da za â~ak izdejstvuje ve}u materijalnu pomo} od dràve, za{ta se ono sve vreme zalagalo. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

DRU[TVO

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

DA LI SAMO KLIMATSKE PROMENE IZAZIVAJU OBILNE PADAVINE I ELEMENTARNE NEPOGODE?

NAJKI[OVITIJI JUL U ISTORIJI

radona~elnik Vojislav Ili} organizovao je pro{log petka sastanak sa Simonom Mameli, predstavnikom Agencije za za{titu `ivotne sredine regije Emilija Romawa iz Italije i Gvidom Bernardijem iz jedne italijanske fabrike za proizvodwu opreme i monitoring (CAE). Ovom prvom radnom skupu, na kome su razmeweni stru~na znawa i iskustva i razgovarano o mogu}nostima finansirawa zajedni~kog projekta, koji se ti~e unapre|ewa kapaciteta za odbranu od poplava i klizi{ta u Moravi~kom okrugu, prisustvovao je i v.d. direktora Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda Srbije prof. dr Jugoslav Nikoli}. To je bila prilika da poznati stru~wak i stalni predstavnik Srbije u Svet-

skoj meteorolo{koj organizaciji razjasni dileme sa kojima se u posledwe vreme suo~avaju brojni gra|ani: da li su u~estale elementarne nepogode, obilne padavine i poplave, rezultat samo klimatskih promena, ili neko Srbima “{aqe” ciklone i gradonosne oblake? - Ove godine zabele`ene su mnoge vremenske prilike i neprilike, po~ev od katastrofalnih poplava, do obilnih padavina u julu, koji je po broju dana, ali ne i po koli~ini padavina, najki{ovitiji u istoriji. Qudi ~esto pitaju, za{to se sve to de{ava, otkuda toliko padavina, da li je re~ o promeni klime... Ove godine je situacija specifi~na, jer cikloni, koji imaju putawu od Sredozemqa, preko Britanskih ostrva, prema Skandinaviji, su pomereni

DO 10. AVGUSTA TOPLO SA PQUSKOVIMA Posle pro{lonedeqnih padavina, tokom vikenda do{lo je do stabilizacije vremena, a o tome kakvo }e ono biti narednih dana, dr Nikoli} je prognozirao: - Relativno toplo vreme, sa povremenim popodnevnim pquskovima, zadr`a}e se do 10 avgusta. Prema dugoro~nijoj prognozi, od 10. do 17. avgusta, o~ekuje nas tako|e toplije vreme, ali opet sa padavinama u drugom delu dana, a 17. ~ak i olujne nepogode sa gradom. Do kraja meseca predstoji nam stabilnije vreme, sa prose~nim temperaturama za ovo doba godine. Na`alost, i u ovom mesecu o~ekuju nas olujni vetar i grad oko 21. avgusta, a ja~i pquskovi i grmqavina 23, 25, 28. i 31. avgusta.

ne{to ju`nije, {to izaziva priliv nestabilnog i vla`nog vazduha na na{em podru~ju. Sa druge strane, evidentno je i pove}ano isparavawe od katastrofalnih poplava u aprilu i maju, {to je doprinelo stvarawu slabo pokretnih kumulonibusnih oblaka, koji daju velike padavine tamo gde nastanu i gde se izru~e. I ovaj svetski priznat i poznat stru~wak u oblasti meteorologije, ne moè decidno da kaè da su sve ove pojave posledica samo klimatskih promena, tim pre {to je, kako kaè, nau~na i stru~na javnost, kada govori o klimi i vremenu, podeqena i koristi razli~ite termine, definicije i mi-

{qewa: - Kada se govori o vremenu, misli se na vremenski interval od nekoliko minuta, do jednog dana, ili meseca, jedne sezone ili najvi{e vegetacionog perioda, a kada govorimo o klimi, mislimo o du`im vremenskim intervalima, tako da najkra}e klimatsko kolebawe ima sezonski karakter. Promene klime se, naravno, de{avaju, ali se postavqa pitawe, koji su uzroci i razlozi koji do toga dovode? I u tim obja{wewima ima neslagawa stru~waka, jer jedni isti~u razloge astronomske prirode, a drugi, posebno u novije vreme, isti~u antropogene uticaje, prvenstveno

dejstvo gasova (uglavnom ugqen dioksida) koji se izlu~uju u atmosferu i stvaraju efekat staklene ba{te. Zbog toga se na globalnom planu preduzimaju odre|ene akcije, da bi emisije tih gasova bile smawene, {to ima i neke politi~ke i ekonomske imlplikacije i jo{ vi{e dovodi do podeqenosti stru~ne i nau~ne javnosti. S obzirom na to da gra|ani ~esto sumwaju u vremenske prognoze i posta-

vqaju pitawe wihove pouzdanosti, dr Nikoli} obja{wava da se “budu}e stawe vremena izra~unava na osnovu takozvanih matemati~ko - fizi~kih modela, korak po korak”: - Po~etni uslovi koji se “ubacuju” u te modele su ustvari osmotrene vrednosti dobijene u na{im hidrometeorolo{kim stanicama. Re~ je o razli~itim modelima, razli~itih razmera, pomo}u kojih se na najmo}nijim ra~unarskim ma{inama dolazi do budu}eg stawa u atmosferi. Upravo zadatak meteorologa je da analiziraju rezultate tih modela i da, ukqu~uju}i i svoje iskustvo, odaberu najboqi model za odre|enu oblast i situaciju. Na osnovu wih dobijamo relativno pouzdane kratkoro~ne i sredworo~ne prognoze o vremenskim prilikama za dva - tri, do najvi{e deset dana. Zbog gomilawa gre{aka u ra~unu, prognoze za du`i period su mawe pouzdane, zbog ~ega se one rade na osnovu drugih, statisti~kih i metoda analogije. Prognoza nije dijagnoza, nagla{ava dr Nikoli}, i ona ne mora uvek da se ostvari, ali “ako se ostvari od 85 do 90 odsto, to je dovoqan razlog da znamo da ne}emo pogre{iti, ako se prema woj pona{amo”. M. N.

ZA [EST MESECI FINANSIJSKI PLAN ZA[TITE I UNAPRE\EWA @IVOTNE SREDINE REALIZOVAN SAMO 3,99 ODSTO

IMA PARA, NEMA AKTIVNOSTI a li zbog preambicioznog planirawa, ili zbog nedovoqne brige za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine, tek, ova buxetska pozicija je za prvih {est meseci realizovana samo 3,99 odsto. To potvr|uju podaci da je od 8.497.025 dinara, obezbe|e-

nih od posebne naknade za za{titu i unapre|ewe `iovtne sredine i naknade za zaga|ivawe `ivotne sredine, u prvom polugodi{tu utro{eno samo 1.869.156 dinara, iako je ova buxetska pozicija “podeqena” na 19 aproprijacija. U prilog sumwi da je re~ o nereal-

nom planirawu je i ~iwenica da je za finansirawe aktivnosti u ovoj oblasti na godi{wem nivou planirano 34.470.000 dinara, a da je za pola godine ostvareno nepunih osam i po, odnosno oko devet, ra~unaju}i i pola miliona dinara neutro{enih sredstava, prenetih u gradsku kasu iz 2013. godine. U ovom izve{tajnom periodu ovda{wi “ekolozi” nisu pose}ivali sajmove i stru~ne seminare, posve}ene ekologiji i energetici, zbog ~ega nije ni pra`wena ova buxetska stavka, na kojoj je planirano 400.000 dinara. Prenosa sredstava (399.000 dinara) nije bilo ni sa aproprijacije 91, odnosno za realizovawe programa kontrole kvaliteta `ivotne sredine, konkretno buke. Sude}i po izve-

{taju o {estomese~nom izvr{ewu buxeta, u ovom periodu grad nije dobio nove zelene povr{ine, jer je milion dinara, planiranih za subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organzacijama koje se bave tim poslom, tako|e ostalo neutro{eno. Ni program podr{ke primarne selekcije otpada nije realizovan, te tako na ekonomskoj klasifikaciji 451 nije “na~eto” 6.470.000 dinara. Od januara do juna korisnicima nisu preno{ena sredstva sa jo{ ~etiri stavke na poziciji za{tita i unapre|ewe `ivotne sredine. Tako na ra~unu ima i 360.000 dinara planiranih za primenu mera energetske efikasnosti na gra|evinskim objektima, deo para od 10 miliona dinara, predvi|enih na godi{wem

nivou, za razvoj i kori{}ewe obnovqivih izvora energije, kao i novac planiran za zamenu ure|aja i opreme u sistemu javne rasvete, koji bi trebalo da doprinesu u{tedi energije (godi{wi plan iznosi devet miliona dinara). Za prvih {est meseci nije bilo isplata ni sa pozicije za{tita predela izuzetnih odlika Ov~arsko kablarske klisure, na kojoj je za izgradwu meteorolo{ke stanice i mobilne laboratorije u 2014. godini predvi|eno 1,640 miliona dinara. Za razliku od ovih, neke pozicije su realizovane od 30 do 44 odsto, poput projekata mesnih zajednica, kojima je za ekologiju pripalo ukupno milion dinara. Od te sume, MZ “3. decembar” potro{ila je nepunih

300 hiqada dinara za sprovo|ewe programa “Dru{tvena zajednica za ~istiju sredinu”. Osim toga, od planiranih 788 i po, u dva navrata je za kontrolu kvaliteta vazduha izdvojeno 345.000 dinara, dok je Zavodu za javno zdravqe za usluge kontrole kvaliteta re~nih voda ispla}eno 337.000, od oko milion dinara, planiranih za ~itavu godinu. Ne{to vi{e od petine projektovanih buxetskih para (66,6 hiqada dinara) potro{eno je za ispitivawe alergogenog polena, za za{titu spomenika prirode (za{ti}enih stabala i biqaka) 64.000 dinara i za ekolo{ko obrazovawe stanovni{ta, odnosno akcije pred{kolskih ustanova oko 170 hiqada dinara. M. N.

GRAD

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

GRADSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE PREDUZIMA SVE PREVENTIVNE I OPERATIVNE MERE ZA ZA[TITU OD PO@ARA

AVGUSTOVSKE KI[E GASE VATRU? I

maju}i u vidu iskustvo iz prethodnih godina, kada su se najve}i poàri de{avali uglavnom u avgustu, Republi~ki {tab za vanredne situacije je formirao operativni tim koji treba da sagleda stawe na terenu i preduzme preventivne i operativne mere za za{titu od poàra na teritoriji ~itave Srbije. Tom prilikom doneo je i odgovaraju}e zakqu~ke i uputstva i prosledio ih gradskim i op{tinskim {tabovima, o kojima je na sednici u utorak ~lanove Gradskog {taba za vanredne situacije informisala na~elnik Bojana Ikodinovi}: - Prethodnih godina najve}i poàri de{avali su se krajem avgusta, ali sagledavaju}i vremenske prilike, uo~avamo da je re~ o ki{nom mesecu, zbog ~ega ne o~ekujemo da }e u ovom periodu do}i do ve}ih poàra i paqevina na otvorenom prostoru. Bez obzira na to, inspektori zaduèni za preventivu u Odeqewu za vanredne situacije su uspostavili kontakt

sa predstavnicima {umskih gazdinstava, posetili teren i pregledali da li su prokopani {umski putevi. Ikodinovi}ka je apelovala na gra|ane da ne pale vatru na otvorenom prostoru, i upozorila da su nov~ane kazne za te prekr{aje za fizi~ka lica 50.000 dinara. Elementarne nepogode “pratile” su Grad od aprila ove godine, podsetio je i gradona~elnik i komandant G[VS Vojislav Ili}, koji je naglasio da u nastupaju}em periodu, u kome se jo{ o~ekuju visoke temperature, moraju biti preduzete sve preventivne mere, kako ne bi do{lo do {umskih i po`ara na otvorenom prostoru: - [tab je doneo zakqu~ak da mesne zajednice upozore gra|ane da u nastupaju}em periodu ne pale vatru na otvorenom prostoru i ukoliko do po`ara, ipak, do|e, da lokalno stanovni{tvo organizuju na ga{ewu vatre. U slu~aju tih elementarnih nepogoda i [tab za vanredne situacije }e preduzeti sve aktivnosti, kako bi eventualni po-

`ari bili spre~eni i blagovremeno lokalizovani. ^lanovi {taba informisani su i o svim preventivnim merama za spre~avawe po`ara, koje je do sada sproveo Sektor za vanredne situacije pri MUP i obavezama svih 27 organizacionih jedinica u sastavu Uprave za vatrogasno spasila~ke jedinice. One su du`ne da uspostave saradwu sa jedinicama lokalne samouprave, prilikom sprovo|ewa preven-

tivnih mera, aùrirawa spiskova i brojeva telefona odgovornih fizi~kih i lica u privrednim dru{tvima i evidenciju raspoloìvih kapaciteta za angaòvawe u vanrednim situacijama. Osim toga, aùrirane su i operativne karte {umskih gazdinstava i nacionalnih parkova, spiskovi alternativnih vodozahvata sa kojih se mogu puniti cisterne za ga{ewe poàra, pregledani su {umski putevi i proseci kojima bi, u slu~aju izbijawa vatre, trebalo da pro|u vatrogasna vozila. Na zahtev Sektora za vanredne situacije aùrirani su i spiskovi svih odgo-

vornih lica u {umskim upravama, {umara i ~uvara, kao i pripadnika vatrogasno spasila~kih jedinica (VSJ), vozila i opreme. U toku ove godine izvr{eni su “prenamena” i opremawe tri vatrogasna spasila~ka vozila, namewena za ga{ewe po`ara i u saradwi sa Helikopterskom jedinicom MUP - a, za pripadnike svih uprava organizovan seminar “Sadejstvo i koordinacija pri ga{ewu po`ara uz upotrebu vazduhoplova”. - U slu~aju nastanka vanrednog doga|aja ve}ih razmera, koji prevazilazi tehni~ke mogu}nosti jedinica na ~ijoj teritoriji je

do{lo do nepogode, rukovodilac VSJ moè, ne traè}i saglasnost od Uprave, da pozove jedinicu sa podru~ja sa kojim se grani~i i zatraì pomo} u qudstvu i tehnici - kaè se jo{ u zakqu~cima, koje je potpisao na~elnik Sektora za vanredne situacije Predrag Mari}, i dodaje da je uspostavqena i koordinacija sa odgovornim licima u Ministarstvu poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine i Uprave za {ume, a sve u ciqu blagovremenog i kvalitetnog reagovawa prilikom nastanka i ga{ewa {umskih i poàra na otvorenom prostoru. M N.

SAOP[TEWE ZA JAVNOST

USPE[NA SARADWA ]E BITI NASTAVQENA radona~elnik â~ka gospodin Vojislav Ili} i zamenik gradona~elnika, zaduèn za privredu gospodin Radenko Lukovi}, odràli su 1. avgusta, sastanak sa predstavnicima Foruma privrednika, odnosno sa predstavnicima udruèwa privrednika na{eg grada. Razlog za odràvawe ovog sastanka je prevazilaèwe problema nastalih zbog, po mi{qewu predstavnika Poslovnog udruèwa “GRADAC 97”, neargumentovanih napada i nekorektnog od-

nosa nekih predstavnika Skup{tine grada prema pojedinim privrednicima. Na sastanku je pokazana spremnost, kako predstavnika privrednika, tako i ~elnika lokalne vlasti, da se ova situacija u {to kra}em roku prevazi|e i nastavi uspe{na saradwa na obostranu korist, a pre svega imaju}i u vidu dobrobit svih na{ih sugra|ana. O svim budu}im zajedni~kim aktivnostima, javnost }e biti redovno obave{tavana.

JKP „KOMUNALAC“ ^a~ak bave{tavamo gra|ane, korisnike na{ih usluga, da je posledwih deset dana, u odre|enim delovima grada, do{lo do maweg poreme}aja u rasporedu izno{ewa sme}a, koji je uzrokovan odre|enim tehni~kim problemima u voznom parku. Ovim putem molimo sugra|ane za razumevawe i izviwavamo se zbog nastalih neprijatnosti. Va{ JKP „Komunalac“ ^a~ak

DRU[TVO

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA Poreklom iz Vojvodine, Dimitrije Mita Dilber se u na{em gradu obreo po~etkom pro{log veka da bi obavio praksu kod iskusnog ~a~anskog apotekara. @enidba sa Zorkom, jedinicom ~uvenog zemqoposednika Mijalka Bugar~i}a iz Kulinovaca, zauvek ga je vezala za ovaj kraj. Nosilac Albanske spomenice i Kraqevskog ordena Jugoslovenske krune petog reda, iz Prvog svetskog rata, doìveo je da ga 1945. godine komunisti~ka vlast po{aqe na robiju, oduzmu mu gra|anska prava i imovinu. ovo leto Zoran Aleksi}, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, i wegova supruga @ivka, tako|e veterinar, provode u porodi~noj ku}i u Kulinovcima. U dru{tvu unuka Filipa uìvaju u blagodetima sela, sveèm vazduhu i zelenilu, pripremaju}i se da 9. avgusta proslave Svetog Pantelejmona. To je krsna slava, a istovremeno i dan ro|ewa nekada{weg apotekara Dimitrija Mite Dilbera, oca Zoranove majke Emilije.

SE]AWE NA APOTEKARA

MITU DILBERA

@ENIDBA SA LEPOM I BOGATOM ZORKOM BUGAR^I] Mnogi }e pomisliti da je “Dilber” nadimak, ali re~ je o pravom pravcatom prezimenu. Mita Dilber je Srbin iz Vojvodine, ro|en je 1880. godine u Ba~koj, mestu Adi na desnoj obali Ti-

Vreme{ni apotekar

Ven~awe Mite i Zorke

se, gde su wegovi roditeqi, Petar i Emilija, posedovali dili`ansU i bavili se putni~kim i po{tanskim saobra}ajem. Porodica Dilber se kasnije seli u Kru{evac, a odatle prelazi u Beograd. - Deda je studirao farmaciju u Be~u, a u ^a~ak je do{ao po~etkom pro{log veka da bi obavio obaveznu praksu kod apotekara Aristida Jovanovi}a. Ovde se zagledao u Zorku, lepu i bogatu jedinicu Mijalka Bugar~i}a iz Kulinovaca. Mijalkov otac Nika i wegova dva brata doselili su se u ~a~anski kraj najverovatnije iz Hercegovine, premda su provejavala i mi{qewa da Bugar~i}i poti~u iz Bugarske. Nika je bio vi|en ~ovek i u~esnik Svetoandrejske skup{tine 1858. godine, zbog ~ega je godinu dana kasnije odliko-

STARI APOTEKAR SA LEPTIR MA[NOM - Godine 1958, kada je deda imao 78 godina, anga`ovali su ga, zbog nedostatka farmaceutskog kadra, da bude upravnik dr`avne apoteke u Gu~i. Na posao je odlazio obu~en u gospodsko odelo, sa leptir ma{nom, xepnim satom i {tapom. Radio je do 1960. godine - se}a se unuk Mite Dilbera.

van od strane kneza Milo{a Obrenovi}a. Svojim sinovima Mijalku i Tihomiru ostavio je po 30 hektara zemqe. Mijalko se oènio Vinkom Kari}, iz Krstaca, i veoma uspe{no bavio poqoprivredom, o ~emu svedo~e medaqe koje je dobijao na sajmovima poqoprivrednih proizvoda u zemqi i inostranstvu - upoznaje nas Zoran sa porodicom svoje babe Zorke. Posle ven~awa, mladenci neko vreme ìve u Be~u. Dok je Mito privodio kraju studije, Zorka je marqivo u~ila nema~ki jezik i uspela da ga savlada. Austrijski vojnici koji su se tokom Prvog svetskog rata zadesili u Kulinovcima bili su zapaweni kada su u srpskoj nedo|iji susreli ènu koja je wihov jezik perfektno govorila.

varo{i otvara apoteku. Napredak porodice osujetili su, me|utim, ratovi, najpre balkanski, a za wima i Prvi svetski. Kada je poznati apotekar mobilisan ostavio je kod ku}e ènu i sinove Predraga i Qubi{u, a kada se vratio ~ekala ga je samo unesre}ena Zorka, jer su oba de~aka podlegla zaraznim bolestima koje su tokom ratnih godina harale Srbijom. Bila je to prva velika nesre}a supru`nika Dilber, koji godinama potom nisu uspevali da dobiju potomstvo. @eqa da ponovo postanu roditeqi ispunila im se tek 1923. godine, kada je ro|ena Zoranova majka Emilija, koju su ~lanovi porodice i prijateqi zvali Mimica. Dilberi su u Gu~i uìvali veliki ugled, a Mita je bio jedan od najve}ih finansijera elektrifikacije varo{ice i time zna~ajno doprineo wenom razvoju. Porodica je u Draga~evu ostala sve do 1938. godine, kada je Odeqewe za socijalnu politiku i narodno zdravqe Drinske banovine raspisalo “konkurs” za ~etvrtu po redu gra|ansku apoteku u â~ku. Mita se javqa na oglas, prolazi, kupije ku}u u Ulici cara Lazara (dana{wa dr Dragi{e Mi{ovi}a) i osniva apoteku “Car Lazar”, koja }e raditi narednih sedam godina.

Mita Dilber u mladosti

DRUGO STRADAWE PORODICE DILBER Ubrzo po oslobo|ewu, maja 1945. godine, ^a~kom je prohujala senzacionalna vest: prona|en je Ernest Vajdlih, nema~ki vojnik i tuma~ koji je pobegao sa streqawa i krio se u Kursulinoj ulici. Osim Nemca, uhap{ena je i grupa gra-

Jedan od Mitinih i Zorkinih sinova u apoteci u Gu~i

ZORKA GUBITAK SINOVA PREDRAGA I QUBI[E Po{to je Mita stekao zvawe magistra farmacije, supru`nici se vra}aju u Srbiju. Mladi farmaceut neko vreme radi u beogradskoj apoteci “Zdravqe”, a onda se sa suprugom nastawuje u Gu~i, gde u sredi{tu

Zorka u mladosti

@ivka Aleksi} je u porodicu u{la posle Mitine smrti, ali se Zorke Dilber, babe svoga muà, se}a sa posebnim emocijama: - Bila je izuzetna èna, pametna i na~itana. Pro~itala je sve ruske klasike, posedovala uro|enu otmenost i aristokratsko dràwe. Sa wom se o svemu moglo razgovarati. Imala je du{u za ceo svet i nikada nisam primetila da se prepustila o~aju i da nekoga mrzi, iako joj ìvot nije bio lak.

DRU[TVO

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

Ku}a u kojoj se nekad nalazila apoteka „Car Lazar”

Zoran i @ivka Aleksi} sa unukom Filipom, Kulinovci avgust 2014.

|ana koja mu je pomogla da izle~i rane zadobijene na strati{tu, da se sakrije i pre`ivi. Grupu “narodnih neprijateqa” predvodili su Milorad Mile ]eramilac, vlasnik kafane “Car Lazar”, i wegova supruga Smiqka, koji su bili Vajdlihovi veliki du`nici jer im je on za vreme rata spasao sina jedinca Aleksandra - studenta medicine i komunistu. Kao wihovi pomaga~i imenovani su Qubica Stani}, Ikonija Stojanovi}, Svetozar i Draga Puri}, Radojka Lukovi} i Mita Dilber, a ~iwenica da je nema~ki tuma~ pomogao ne samo ]eramilcima, nego i drugim ^a~anima, nije bila dovoqna da im nova vlast progleda kroz prste. Supru`nike ]eramilac, Stani}ku i Stojanovi}ku Vojni sud vaqevske vojne oblasti, odnosno Ve}e ~a~anskog podru~ja koje su ~inili Vujadin ]etkovi} (predsednik) i ~lanovi Qubi{a ]ur~i} i Milorad

Todorovi}, osudio je na smrt streqawem, ali im je smrtna kazna kasnije preina~ena u kaznu zatvora. Zbog “te{kog i prqavog krivi~nog dela” slobode su li{eni i ostali “zlikovci”, svi su izgubili gra|anska prava, a oni koji su bili dobrostoje}i ostali su i bez imovine. Stari ^a~ani su se godinama kasnije se}ali nesre}nika koje su, posle hap{ewa, naoru`ani vojnici sprovodili ka zgradi OZNA - e dok ih je pomahnitala ruqa pquvala i vre|ala. U {ikanirawu sredove~nih sugra|ana predwa~ili su ostra{}eni mladi}i - skojevci. Miti Dilberu je, konkretno, zamereno {to se u razgovoru sa Lukovi}kom rekao da je Vajdlih dobar ~ovek i time joj “dao preporuku” da ga sakrije. Prvobitno je osu|en na 15 godina robije, potom je dobio kaznu od ~etiri godine zatvora, a u Zabeli je, po{to je pomilovan, proveo dve godine i osam meseci.

MIMICA Emilija je, kao k}erka imu}nog i uglednog apotekara, imala sve izglede za uspe{nu budu}nost. - Majka je poticala iz gra|anske porodice i u Beogradu, u Rankeovoj ulici, poha|ala francusku {kolu, ali je rat prekinuo weno {kolovawe. Ostala je gospo|a i dr`ala do lepog obla~ewa i pona{awa i u vreme kada se to smatralo “prevazi|enim”. Od kada je otac penzionisan, 1959. godine, `iveli smo u Kulinovcima, a on je, iako se ranije nije interesovao za zemqoradwu, po~eo da u~i o poqoprivredi i da se wome bavi oficirski marqivo i pedantno kazuje Zoran Aleksi}.

Emilija sa sinom Zoranom

O PRO[LOSTI NIJE GOVORIO Po povratku sa robije Mita je sa porodicom ìveo u Kulinovcima. - Deda je bio tih, }utqiv i mudar ~ovek. Nikada pred mla|ima nije govorio o svojim stradawima, vaqda nije èleo da nas optere}uje pro{lo{}u i uti~e na na{ ìvot - se}a se Zoran, koji je ro|en 1952. godine u Uìcu, gde mu je otac Vasilije Aleksi}, predratni oficir, poreklom iz Dimitrovgrada, neko vreme bio u slu`bi JNA. Po{to je Vasilije penzionisan, Aleksi}i su se u Kulinovcima pridruìli Dilberima, a u ku}i koju je sagradio Zorkin otac odrasli su i weni unuci. - Ispod ku}e se nalazio vinski podrum, u prizemqu prostrana kujna, na spratu gostinske sobe - se}a se Zoran stare ku}e, na ~ijem mestu su on i wegova supruga kasnije podigli novu gra|evinu. Uspeli su, uz veliki

Veridba Emilije Dilber i Vasilija Aleksi}a, Kulinovci 1950.

trud, da sa~uvaju i od daqeg propadawa za{tite mlekar, ambar i sala{, koji su predstavqali obavezni deo svakog seoskog doma}instva. @ivka se postarala da svaki komad starog name{taja za{titi i prona|e mu mesto u novom stani{tu. - Uspela sam da restauriram ~ak i vitrinu koja je pripadala Zorkinoj majci Vinki - sa zadovoqstvom govori @ivka Aleksi} i provodi nas kroz ku}u ~ije zidove krase fotografije predaka - Bugar~i}a i Dilbera. Qubazni doma}ini nam dozvoqavaju i da zavirimo u dragocena porodi~na dokumenta. UNUK REHABILITOVAO DEDU Mita Dilber je `iveo 87 godina, a wegova Zorka umrla u 94 - toj. Zao udes nije zaobi{ao ni wihovu k}erku koja je, u saobra}ajnoj nesre}i 1984. godine, izgubila mla|eg sina Vladana. Uveren da je wegov deda osu|en zbog toga {to je, kao ugledan ~ovek koji se svojim li~nim svojstvima nije

uklapao u sistem koji su stvarali pobednici iz rata, smetao novoj vlasti, Zoran Aleksi} je pre nekoliko godina Vi{em sudu u ^a~ku podneo zahtev za rehabilitaciju Mite Dilbera. Insistiraju}i na ~iwenici da je wegov deda tokom rata nabavqao lekove i bez naknade ih davao svima kojima su bili potrebni, unuk je posegao i za svedocima, koji su potvrdili da je ~uveni apotekar na ovaj na~in pomagao i partizanima. Mita Dilber, tvrdio je tako|e wegov unuk, nije mogao da bude simpatizer Nemaca, niti narodni neprijateq, jer je svoj patriotizam dokazao tokom balkanskih i Prvog svetskog rata, u kome je bio raspore|en u poqskoj bolnici Drinske divizije. Donose}i re{ewe o rehabilitaciji, novembra 2011, Sud je konstatovao da je Dimitrije Mita Dilber “iz politi~kih i ideolo{kih razloga osu|en na kaznu zatvora u trajawu od ~etiri godine, gubitak politi~kih i pojedinih gra|anskih prava u trajawu od pet godina i konfiskaciju imo-

vine, a da nije utvr|ena wegova krivica u vezi sa skrivawem nema~kog tuma~a po oslobo|awu â~ka”. Rehabilitacijom deda Mite i povra}ajem ku}e u kojoj se nalazila wegova apoteka Zoran Aleksi} je ispunio dug prema svojim precima, ali i prema potomcima. Otac je tri k}erke - Jelene i Aleksandre, koje su zavr{ile veterinu i ìve u Beogradu, i Vladane (ime je dobila po stricu, jer je ro|ena posle wegove smrti i mnogo li~i na wega) lekarke u Americi. Od Jelene ima unuku Sofiju, a od Aleksandre Filipa. De~ak ima samo pet godina, preziva se Agelidis, jer mu je otac Grk, ali dok slu{a razgovor na srpske teme dobija èqu da nam i on pomogne. Iznosi dvogled koji je wegov ~ukundeda koristio u Prvom svetskom ratu, pokazuje nam i ordewe sa kojim se Mita vratio ku}i. Sve to odli~no pristaje bistrookom Filipu, {to potvr|uje i jedna od fotografija kojima ilustrujemo prethodnu pri~u. Emilija Vi{wi}

REPORTA@A

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

MILENA ROGOVI] IKONI], PRIMER MLADE USPE[NE @ENE

BALANS IZME\U QUBAVI I RADA Tridesettrogodi{wa Milena Rogovi} Ikoni} primer je kako na osnovu pravih qudskih vrednosti dose}i uspeh u ìvotu. Ova mlada uspe{na èna odli~no poznaje sebe, svoje mo}i i granice. Spremna je da stalno napreduje, usput otklawaju}i prepreke. Put ka uspehu zahteva i znawe, hrabrost i spremnost da se suo~i sa rizicima, {to woj ne nedostaje. Ona ume da odredi prioritete i ciqeve, a na putu ka wihovom ostvarewu, kako kaè, najva`niji su dobrota, ~istota i disciplina. Podse}a nas da kroz disciplinu svesno mewamo sebe i postajemo boqi. Ne zna za qubomoru, zavist i gordost, ali poseduje dve najva`nije sposobnosti uspe{nih qudi, sposobnost da voli i radi. Voli sina Andreju, supruga Dejana, porodicu, prijateqe, qude i, naravno, da slika. o zavr{etku Vi{e politehni~ke {kole u Beogradu, bavila se modnim i grafi~kim dizajnom, ali slikarstvo je uvek volela, zbog ~ega je me|u wenim èqama da jednog dana dobije i zvawe istori~ar umetnosti. Najpre je radila kao modni dizajner de~ije konfekcije, a zahvaquju}i svojim idejama, kasnije je kreirala i ode}u za odrasle. Wene kreacije su bile veoma zapaène, ali 2008. godine, zbog ekonomskog kolapsa, mnoge konfekcije su zatvorene. - To je bilo moje veliko iskustvo u oblasti modnog dizajna. Saznala sam kako funkcioni{e trì{te, proizvodwa, dru{tvo. Zahvaquju}i ovom poslu obi{la sam celu Srbiju. Bavila sam se i grafi~kim dizajnom, za{ta sam se {kolovala, i za firme i za agencije sam radila rekla-

me, etikete, logo. “Povukla” sam se i iz ove oblasti, jer nisu vladali fer poslovni odnosi. I to je bilo moje va`no iskustvo, jer sam saznala ~ime ne treba da se bavim. Ali, sve vreme sam slikala. U me|uvremenu sam upoznala na{e poznate slikare i ~ula wihovo mi{qewe o mojim radovima. Zahvaquju}i wihovim dobrim kritikama, slikarstvo sam postepeno usavr{avala - zapo~iwe pri~u Milena Rogovi} Ikoni}. Do sada je izlagala samo u prodajnim galerijama, a planira da u budu}nosti organizuje i samostalnu izlo`bu. - Da bi ta izlo`ba bila ono {to sam ja, {to je qubav, {to se voli, moram jo{ umetni~ki da “sazrim”. Naravno bi}e to izlo`ba sa nekom odre|enom tematikom i prepoznatqivog

karaktera. Ali, èlim jo{ iskustva iza sebe, neophodne su godine rada da bi ona bila dobra, a ne povr{na i bleda - kaè na{a sagovornica. Zahvaquju}i programu za samozapo{qavawe, 2010. godine je otvorila Studio za dizajn i od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe dobila nepovratna sredstva u iznosu od 160.000 dinara. Morala je da ispuwava sve obaveze iz ugovora i da dràvi redovno pla}a da`bine. Po~ela je u svom stanu, soba joj je bila i kancelarija i radni prostor. Isti~e da joj je NSZ bila velika podr{ka i dodaje da je sredstva uloìla u kancelarijski name{taj, opremu, ra~unar, {tampa~, repro materijal. Od pre dve godine je, kako voli da kaè, u javnom prostoru, u galeriji, koja se nalazi u Ulici cara Lazara. “Nisam vi{e

ÂÂNSKA BANKA POMOGLA NABAVKU BRONHOSKOPA a~anska banka je u~estvovala u nabavci najnovijeg tipa bronhoskopa koji }e se koristiti na Odeqewu intenzivne nege Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a Mi{ovi}” u â~ku.

u stanu, ali sve je ostalo isto, ~ak i {ifra delatnosti - specijalizovane dizajnerske usluge”, kaè nasmejano ova mlada uspe{na èna i obja{wava: - Qidi do|u u galeriju i poru~e sliku sa odre|enom temom. Imam katalog, folder mojih kompozicija i slika, na osnovu kojih oni mogu pribli`no da mi kaù {ta èle. Potom se raspitujem o ambijentu i bojama prostora u kome }e biti slika, da bih je dobro uklopila. Odem na lice mesta, pogledam prostor, kao {to rade i arhitekte. Na primer, ako èle sliku sa seoskim motivom, ja }u je prilagoditi bojama koje vladaju u wihovom domu. Pored naru~enih slika, radim i one koje su moje nadahnu}e i èqa. Wih izlaèm u galeriji, gde qudi mogu da ih vide kao primer, a i da ih kupe. Saznajemo da je talenat nasledila “po maj~inoj liniji”. Ujaci Goran i \or|e ^pajak su poznati vajari. Slikawe joj nikada nije bi-

lo uskra}eno, roditeqi su prepoznali wen talenat i maksimalno joj pruàli podr{ku. Slikala je na {kolskom bloku, svim tehnikama, i to od drvenih bojica, flomastera, masnih bojica, do vodenih i uqanih boja. Ipak, wena osnovna tehnika je uqe na platnu. Mu{terije su tako|e podràle weno slikarstvo, a wihovo veliko interesovawe daje joj pozitivnu energiju. Ni sama ne zna koliko je slika do sada uradila po poruxbini, kaè, i hiqadu je malo. Sre}na je {to wene slike kupci doìvqavaju kao radost, ushi}ewe. Mnogo wih je i iz inostranstva, a wene slike kao pokloni krase domove svih kontinenata sveta. - Va`no je da su za sva~ije oko lepe. Ponekad mi je ào kada otu|im sliku, jer postoje teme koje u meni bude posebne emocije, a koje }e se videti na radovima na mojoj samostalnoj izlo`bi. Volim daqinu i ~esto je defini{em kroz boje, bez ob-

IZ ATEQEA U PORODILI[TE

“â~anska banka pomaè aktivnosti ~ija realizacija doprinosi razvoju lokalnih zajednica, odnosno, one akcije koje imaju {iri dru{tveni zna~aj. U~e{}em u nabavci bronhoskopa, Banka je èlela da ubrza oporavak pacijenata time {to }e unaprediti i olak{ati rad Odeqewa intenzivne nege i lekara anesteziologa” , isti~e se u saop{tewu Slu`be za odnose sa javno{}u i marketing â~anske banke.

sajnog puta, kao i za aspiraciju pacijenata.

Prema re~ima dr Jelene Bo{kovi}, v. d. direktora ~a~anske Bolnice, nabavka ovog savremenog ure|aja je veliki napredak za Bolnicu u â~ku i ima veliki zna~aj za pacijente i lekare anesteziologe. Aparat sluì zbriwavawu vitalno ugroènih stawa, tj. uspostavqawu disajnog puta u slu~aju oteànog ili nemogu}eg di-

Ova akcija predstavqa nastavak saradwe â~anske banke i Zdravstvenog centra. U proteklom periodu Banka je realizovala nabavku strujno baterijskog pacijent monitora, poklonila klima ure|aje, specijalne leàjeve, ra~unare, a donirala je i ultrazvu~ni aparat za rano otkrivawe kancera dojke kod èna.

Milena je sre}na i ispuwena dok stvara u svom Studiju, koji je istovremeno i galerija i ateqe, ali wena najve}a ìvotna radost su osmomese~na beba Andrej i suprug Dejan. - Iz galerije sam oti{la u porodili{te. Samo sam tri meseca bila na porodiqskom odsustvu i vratila se poslu. Bilo mi je neophodno da slikam. Dete je, naravno, prioritet u mom ìvotu. Ali, uz veliku podr{ku supruga, uspevam sve da postignem, da odrìm kontinuitet u slikawu i harmoniju u porodici. Na sre}u, nisam optere}ena nikakvim rokovima, ali u ovom poslu je neophodno brzo da se radi. Re~ je o spoju brzine i umetnosti. Koliko god da je slika velika, ~ak i da je metarska, ne treba mi vi{e od ~etiri dana. Mawe slike radim jo{ brè. Iako je re~ o komercijalnim slikama, svojom pozitivnom energijom ulep{avam rutinu, i one uvek izgledaju dobro. Bez obzira na to da li slikam po svojoj èqi ili po naruxbini, maksimalno se dajem, radim sa zadovoqstvom i s qubavqu, a svoj talenat tako nadogra|ujem - kaè na{a sagovornica.

zira da li je re~ o pejzaù ili apstrakciji. Beli an|eo je ne{to posebno, on je za mene nadahnu}e ~istote. A ~istotu volim u svim ìvotnim sferama, u poslovnim, ali i u prijateqskim odnosima. Smatram da je ~istota rezultat dobrog, a to je danas najteè posti}i. Treba da se trudimo da budemo, pre svega, dobri qudi, a to neminovno vodi ka uspehu u ìvotu - nadahnuto pri~a na{a sagovornica. Boje su za wu, ne samo osnov slikawa, ve} svega {to postoji. Qudi, dru{tvo, svet, sve je, kaè ona, u bojama. Ina~e, voli jarke boje, jer je asociraju na karakteran i sadràjan ìvot, {to se vidi i u wenim radovima, bez obzirada li je re~ o modnom ili grafi~kom dizajnu, ili slikarstvu. - I moje bi}e se izraàva kroz moju profesiju. Volim vatreno naranxastu boju, ali i qubi~astu u kojoj toliko ima ìvotno plave. Boju vode tako|e, sve nijanse od zelene do srebrne su fantasti~ne. Mo`da zbog daqine koja me toliko inspiri{e, volim zalazak sunca, odraz u vodi, brda, livade, kao i plavetnilo neba koje se negde “topi”. Jednostavno, boje su ono {to u nama bude. Na primer, naranxasta je za mene boja breskve, ali i ìvotne snage - kaè Milena, puna vedrine. Na{a sagovornica veruje da je ìvot rezultat svih na{ih izbora, jer biraju}i pona{awe, biramo i posledice. Milena je izabrala otvorenost ka qudima, iskustvima, ìvotu, radoznalost, spremnost za promenu, a “posledica” toga je uspeh u svim oblastima ìvota. N. R.

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

MARKETING

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

REPORTA@A

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

ILINDANSKI SABOR BRATSTVA KUVEQI]

KADA SE KUVEQI]I SLO@E

o|eni izvornim zna~ewem re~i sre}a sretati se, Kuveqi}i su re{ili da potra`e i na jednom mestu okupe svoje bratstvo, ra{trkano {irom Crne Gore, Vojvodine i Srbije. Ideja za zajedni~kim okupqawem potekla je pre desetak godina. Kako to obi~no biva, srelo se nekoliko prezimewaka, neizbe`no su poveli razgovor o sopstvenom poreklu, precima, seobama. Raspitali su se detaqno gde ih ima najvi{e, potra`ili jedni druge i kona~no 2012. ideju pretvorili u delo. Najpre se wih sto-

marketing 032/342-276

tinak sastalo u Toma{evu, a slede}e godine u obli`wem Pavinom Poqu na Ilindanskom saboru bratstva Kuveqi}. Da tek ustanovqena tradicija ne}e biti prekinuta, potvrdili su i ^a~ani koji su u Zeokama, ovda{woj postojbini Kuveqi}a, na Ilindan ugostili bratstvo iz Nik{i}a, Prijepoqa, Aran|elovca, Kule... Kako ve} rekosmo, iz svih krajeva Crne Gore, Srbije i Vojvodine. Sastali su se u doma}instvu Dragoquba Kuveqi}a. Pohvali{e se doma}ini da ih je ove godine bilo najvi{e. [to im je jo{ dra`e, u

Zeoke je do{lo na desetine mladih i dece. Najstariji su zajedno sa seoskim parohom prerezali slavski kola~ i ispri~ali mla|ima o svom poreklu. - Ja sam ro|en u Pavinom Poqu, odakle poti~u Kuveqi}i. Na{e ta~no poreklo nije poznato, ali smo prona{li spise koji svedo~e da su `iveli u okolini Dubrovnika 1498. godine. U Crnoj Gori nas ima 450 i to u skoro svakom kraju. Koliko znamo, Kuveqi}i nastaweni u okolini ^a~ka, po~eli su tu da se doseqavaju 1700. godine. Krenuli su ka Brodarevu,

Prijepoqu, preko Graba i do{li u Zeoke - kaè Milo{ Kuveqi} iz Nik{i}a. On je svoje prezimewake podsetio na jo{ jedan impresivan podatak. U vreme Dubrova~ke Republike, u Herceg Novom su ìvele tri generacije Kuveqi}a pisara, {to svedo~i da im je pismenost oduvek bila ukorewena. Nisu svi prezimewaci, koji se sastaju prve subote u avgustu, u bliskom srodstvu. Tu su generacije sedmog, osmog kolena, pa i oni koji su vremenom izgubili krvno srodstvo. âk je i familija u Zeokama, iako nije izgubila

ro|a~ku bliskost, napustila rodno selo i uglavnom naselila u ^a~ak. - To nam je bolna ta~ka. U Zeokama su sada ostala samo tri doma}instva. I to sama~ka, dve udovice i jedan mla|i ~ovek. Nekada je svaka ku}a imala najmawe po deset ~lanova - pri~a Radi{a Kuveqi}, jedan od glavnih organizatora skupa u Zeokama. Ali, kako je sli~na sudbina zadesila celu Srbiju, toga dana je najva`nije bilo ugostiti goste iz daleka i opravdati ulogu dobrog doma}ina. Doveli su organizatori skupa i truba~ki orke-

star Osnovne {kole â&#x20AC;&#x153;Ivo Andri}â&#x20AC;? iz Prawana. Najmla|i muzi~ari zadivili su i stare i mlade, jer nije imalo stare, dobre pesme koju nisu znali da odsviraju. Muzikom su do~ekali svakog gosta, {to je najva`nije, ne i{tu}i od naroda pare, kako je to obi~aj na na{im veseqima... Na|o{e se tu i drugi muzi~ari i uz kola i pesmu osta{e prezimewaci do sitnih sati. I tako do slede}eg susreta, do prve subote u avgustu naredne godine, kada }e se sastati u porti manastira Mile{eve.

Z. J.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

SELO

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

ME[TANI TRNAVE PROSLAVILI ILINDAN, DAN MESNE ZAJEDNICE prisustvu gradskih i ~elnika Moravi~kog upravnog okruga, brojnih prijateqa i saradnika, me{tani Trnave obeleìli su Ilindan, seosku slavu i Dan mesne zajednice. Posle se~ewa slavskog kola~a i prigodnog kulturno umetni~kog programa, koga su izveli ~lanovi KUD “Tanasko Raji}”, za goste i zvanice prire|en je skroman slavski ru~ak. Sve~anost je upotpuwena memorijalnim turnirom koga je, uz pomo} Fudbalskog saveza Grada, 1. i 2. avgusta, organizovao FK Spartak. Slavqe i druèwe bili su prilika i da Savet MZ, na ~elu sa Andrijom Miliki}em, koji tu funkciju obavqa od februara ove godine, sumira {ta je za ovo kratko vreme ura|eno i podseti na planove i budu}e aktivnosti: - Osnovni ciq je odràvawe postoje}e infrastrukture, pri ~emu ne moèmo o~ekivati neka ve}a

POMO] GRADA DRUGIMA JE POTREBNIJA ulagawa i pomo} Grada, s obzirom na to da su katastrofalne poplave u maju nanale ogromne {tete drugim mesnim zajednicama, kojima je sada pomo} potrebnija. Na svu sre}u, Trnavu se nepogode mimoi{le, izuzev {to su povr{inske vode u aprilu poplavile delove poqoprivrednog zemqi{ta, zbog toga {to nisu mogli da ih prihvate kanali koji godinama nisu ~i{}eni i odr`avani. Nakon toga, me{tani su se organizovali, o~istili i produbili kanale i uklonili rastiwe pored wih, tako da u slede}em poplavnom talasu nije bilo ve}ih problema - podse}a predsednik Saveta MZ Andrija Miliki} i kao

najve}i uspeh u dosada{wem radu izdvaja to {to su kona~no re{eni imovinsko pravni odnosi i dobijena saglasnost vlasnika poseda, preko kojih

je planirana trasa budu}eg cevovoda, koji bi me{tanima Trnave trebalo da “dovede” rzavsku vodu. Preostalo je, napomiwe on, da saglasnost da i ste~ajni

upravnik ZZ “Zadrugar” da deo mreè bude postavqen i preko zemqi{ta kojim gazduje ova zadruga, nad kojom je pokrenut ste~aj. Miliki} podse}a da je posle brojnih nesporazuma i vi{e izja{wavawa, referendum kona~no uspeo i da se za dovo|ewe rzavske vode izjasnilo 67 odsto Trnavaca, koji godinama muku mu~e sa snabdevawem sa Trnavskog vrela, jer tokom letweg i su{nih perioda, vode, i to ~esto sumwivog kvaliteta, imaju samo po nekoliko sati dnevno. Ove godine definitivno su popisani korisnici vode sa “Vrela” i intenzivirana naplata, zahvaquju}i ~emu je od najrevnosnijih potro{a~a prikupqeno oko pola miliona dinara, kaè Miliki} i napomiwe da se sa ovog izvori{ta snabdeva skoro 700 doma}instava, i da je ve}i deo sela ”pokriven” i kanalizacionom mreòm, na koju je prikqu~eno oko 350 ku}a: - Ove godine o~ekuje nas obeleàvawe i proslava 200 godina od Haxi Prodanove bune, koje }e organizovati odbor, na ~elu sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em. Savet mesne zajednice }e, u susret tom jubileju, u saradwi sa nadle`nim javnim preduze}ima, popraviti prilazni put do manastira Blagove-

IZAZOVI U ISHRANI KRAVA U VISOKOJ LAKTACIJI

POSTIZAWE BALANSA PROTEINA, VLAKANA, MASNO]A I ENERGIJE I

zazov u ishrani krava u visokoj laktaciji sastoji se u postizawu balansa izme|u proteina, vlakana, masno}a i energije. Optimalan odnos proteina i energije doprinosi velikim u{tedama u ishrani visoko mle~nih krava, ka`e Miroslav Ja}imovi}, savetodavac iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak. - Visokomle~ne krave sa dnevnom mle~no{}u od 35 - 40 litara ne mogu uneti onoliko energije koliko daju kroz mleko. Potrebno im je najmawe 16

odsto, a jo{ boqe 18 odsto vlakana u obroku, da bi uop{te funkcionisao burag, odnosno pre`ivarske aktivnosti i da bi krava bila zdrava. Premalo energije u fazi najvi{e

laktacije pove}ava rizik da krava bude neplodna. Visok procenat sirovih vlakana zna~i nisku energetsku gustinu. Javqa se problem sa snabdevawem proteinima, jer krava u

visokoj laktaciji kroz hranu mo`e pojesti maksimalno 24 - 25 kilograma suve materije po danu. Dodavawem masno}a pove}ava se energetska gustina, ali je i to mogu}e u ograni~enoj meri, jer krave mogu da svare samo mali deo masno}e - obja{wva Ja}imovi}. Prema wegovim re~ima, krave putem fermentacije svare unete proteine iz hrane, uglavnom u amonijum. Putem fermentacije burag proizvodi bakterije za sintezu proteina, {to je, kako ka`e, savr{eno za kravu, ali za proizvodwu jednog grama ovog bakterijskog proteina potrebno je 10 jedinica ugqenih hidrata. - Fermentacioni kapacitet buraga nije dovoqan za najve}e proizvodne rezultate. Dodavawem „by

pass proteina“ u ishrani visokomle~ne krave izostaje fermentacija u buragu i ti proteini se vare direktno u tankom crevu. Nedostatak „by pass proteina“ je {to nema optimalni sastav amino kiselina za proizvodwu mleka (naro~ito metionina). Zbog toga treba dodavati hraniva koja sadrè za{ti}eni metionin za burag krave - kaè Ja}imovi}. On napomiwe da je neophodno da bude za{ti}ena i masno}a u obroku visoko mle~ne krave, odnosno da ta~ka topqewa masno}e bude iznad telesne temperature. U suprotnom bi masno}a „ prekrila“ hranu u buragu i fermentacija bi bila oteàna, jer bakterije u buragu ne mogu da fermenti{u masno}u. N. R.

{tewe, jo{ jedan put koji spaja manastir sa drugim delom sela i javnu rasvetu. Osim toga, organizova}emo i ~i{}ewe svih divqih deponija u selu, dok smo jo{ ranije o~istili kanale i propuste pored puteva i uklonili i raskr~ili grawe i {ibqe. Po{to nemamo zaveden mesni samodoprinos, prakti~no radimo sve {to mo`emo li~nim i sredstvima gra|ana i sopstvenim snagama, uz minimalnu finansijsku pomo} Grada. M. N.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 - 60 pasuq 250 - 450 paprika 60 - 120 paradajz 90 - 100 krastavac 70 praziluk 150 - 200 tikvice 40 plavi patlixan 100 brokoli 300 boranija 100 - 120 kupus 30 karfiol 200 per{un 30 {argarepa 50 - 60 cvekla 70 zelena salata 25 - 30 crni luk 50 - 60 beli luk 300 VO]E sve`e {qive 50 suve {qive 300 - 400 gro`|e 150 - 200 jabuke 50 kru{ke 80 borovnica 700 ribizle 250 kajsije 80 breskve 50 - 60 kupine 200 maline 400 lubenice, diwe 25, 40 ju`no vo}e 80 - 260 orasi 1.000 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 pili}i 350 - 370 jaja 6 - 12 kajmak 600 - 700 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 350 - 800 suxuk 800 - 850 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 200 - 220 ovce 100 - 110 jagwad 220 - 250 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

KULTURA

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Dejan Lu~i}

QUBAV SA PINK PANTEROM Kako se obogatiti na lak na~in, voziti ferari i imati najlep{u ènu na svetu, a ne baviti se politikom? Istiniti qubavni triler od koga zastaje dah! Glavni junaci su srpska verzija Boni i Klajda, a wihove avanture doga|aju se ovde i sada. Sve ovo moglo je da se dogodi i vama... Jovana, obi~na devojka, igrom sudbine biva uvu~ena u obra~un crnogorske mafije sa wenim de~kom, koji mora da beì u inostranstvo kako bi se spasao. Pink Panteri mu pruàju {ansu da se skloni i obogati pqa~kaju}i jevrejske juvelirske radwe. No u Beogradu Jovana postaje talac sudbine, ucewena i ponièna. Ipak, ona se diè iz pepela, ra|a }erku i bori se za wu kako zna i ume. Qubav sa Pink Panterom otkriva zakulisane puteve kriminala i novca I upoznaje nas s tajnama legendarne grupe lopova koju favorizuju britanski i nema~ki mediji. Dejan Lu~i}, kao narator, lagano vas uvodi iza scene i prate}i trag novca otkriva ko povla~i konce... Zavera naravno postoji, a oni koji imaju korist od kra|e dijamanta uvek su nedodirqivi.

Hose Ovehero IZMISLI QUBAV ZA MENE U ovom romanu Ovehero pokazuje kako je qubav uobraziqa na koju projektujemo svoje èqe, ma{tawa i potrebe, pa idemo ~ak dotle da i same sebe iznova stvaramo. Sa svoje terase Samuel svakodnevno nezainteresovano posmatra kretawa drugih. On je ~ovek koji se ne posve}uje ni~emu i nikome. Jednog ranog jutra neko mu javi telefonom da je Klara stradala u saobra}ajnoj nesre}i. Iako Samuel ne poznaje nijednu Klaru, re{i da ode na wenu sahranu, podstaknut me{avinom znatièqe i dosade. Op~iwen mogu}no{}u da igra ulogu ~oveka s kojim su ga zamenili, Samuel odlu~uje da za Karinu, Klarinu sestru, izmisli vezu s Klarom, i u|e u igru u kojoj gubi vlast; ubrzo mu nije jasno ho}e li ga qubav koju izmi{qa spasiti ili utopiti. Neposrednim, qubopitqivim i zajedqivim glasom Samuel nam otkriva varqivost qubavi i istovremeno wenu potpunu nu`nost jer qubav je uobraziqa na koju projektujemo svoje èqe, ma{tawa i potrebe, pa idemo ~ak dotle da i same sebe iznova stvaramo.

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

NA OTVARAWU 9. LETWIH DUHOVNIH VE^ERI OTVORENA ISTORIJSKA ANALIZA

DA LI JE GAVRILO PRINCIP BIO U PRAVU? evete Letwe duhovne ve~eri u organizaciji Dveri i beogradske IK “Catena mundi” po~ele su u nedequ uve~e u skup{tinskoj sali temom “Gavrilo Princip je bio u pravu!” i promocijom kwige “Gavrilo Princip u Beogradu” Ratka Pare`anina, kao sabranim se}awima na zajedni~ke {kolske dane, kada su bili cimeri, a kwiga nudi i niz nepoznatih podataka iz privatnog `ivota, kao i o poreklu Gavrila Princi-

pa. Prvo duhovno ve~e otvorio je osniva~ ove manifestacije Bo{ko Obradovi}, napomiwu}i da su Dveri i nastale kao kultu-

NA[ KATEGORI^KI IMPERATIV

MILA ALE^KOVI]: NI PO BABU, NI PO STRIÊVIMA Govore}i o moralnom profilu Gavrila Principa profesor dr Mila Ale~kovi}, psiholog i antropolog, koja ìvi i radi u Parizu, pozivaju}i se na brojne eti~ke teorije, koje je podelila na utilitaristi~ke, kojima je osnovni motiv koristoqubqe, i deontolo{ke, kojima je osnovni princip pravda i pravednost, borba izme|u dobra i zla, u kome je ona prepoznala i srpski arhetip, odnosno, eti~ki profil junaka ove pri~e. “Gavrilo Princip nije pucao u Be~u, ve} u Sarajevu, a {ta }e ovaj iz Be~a u Sarajevu”, zapitala se ona, isti~u}i da je Princip znao {ta ga ~eka, da nije imao organizovanu odstupnicu, ve} se kao revolucionarni Mladobosanac rukovodio idejom pravednosti za svoj narod. Svi veliki qudi, kada ~ine velika dela, izbri{u granicu izme|u “ja”i “mi”. Dakle, srpski arhetip je oduvek bio “Nema pogodbe sa dobrom i zlom”, a na{ kategori~ki imperativ formulisan je jo{ u 14. veku, mnogo pre Kantovog, i izgovara ga Majka Jevrosima: “Ni po babu, ni po stiri~evima”. To je bila mera pravednosti, a najteè je u ìvotu ne slediti moral koji se utemeqio u detiwstvu, rekla je Mila Ale~kovi}.

rolo{ki pokret, sa ciqem da se kroz ovakve programe progovori o duhovnim, tradicionalnim, kulturnim, sociolo{kim i drugim temama, o kojima se mawe, ili uop{te ne raspravqa javno. Zajedni~ka konstanta svih dosada{wih sadr`aja, na kojoj organizatori insistiraju je Svetosavski pogled na svet, uz zakqu~ak da “Nema kvalitetne politike jedne zemqe, bez kvalitetne kulturne politike”, istakao je Obradovi}. Pitawima gde smo bili 1914, gde smo danas, i da li je zaludna bila `rtva Gavrila Principa, po~eo je svoje izlagawe Du{an Prorokovi}, doktor politi~kih nauka i docent na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost, svojevremeno dr`avni sekretar u Ministarstvu za KiM. Kroz hronologiju srpskog pitawa od 1914. do danas, on je utvrdio da je na savremenoj politi~koj sceni u toku stvarawe hibridnih identiteta na etnoprostorima srpskog i ruskog naroda, pozivaju}i se na “novokomponovane” nacije nastale posledwih decenija na Balkanu, i podsetiv{i na uporno Austrougrsko insistirawe i sprovo|ewe politike zabrane srpskog jezika, uxbenika, {tampe, proterivawe srpskih profesora i druge progone, zarad stvarawa bo{wa~kog entiteta, uprkos zajedni~kim korenima. “Bo{wa~ki pelcer iz 1914. fantasti~no se koristi u Ukrajini 2014.”, istakao je Prorokovi}. Kolumnista i novinar @eqko Cvijanovi} razmatrao je mit stvoren o Gavrilu Principu u na{em narodu, za koji je on heroj, dok su atentat koji je po~inio drugi proglasili teroristi~kim ili projugoslovenskim ~inom, ali ne srpskim. Britanac Klark u drugom izdawu svoje kwige posve}ene ovoj temi, izbrisao je termin terori-

sta. âk su i na{i vode}i politi~ari izbegavali pod prozapadnim pritiscima da pomiwu Gavrila Principa, i morali da se prilagode Kusturi~inoj manifestaciji na Vidovdan u Andri} gradu, i tako poku{aju da se udenu u narodno po{tovawe ovog istorijskog junaka. Iako su, ne tako davno ozbiqni nacionalni mediji objavili da }e mu biti podignut monumentalni spomenik na Kalemegdanu, pa se u}utali, spomenici su ipak otkriveni u malom Ba~u i Isto~nom Sarajevu... Gavrilo Princip, ro|en je 26. jula, na dan jednog od nebeskih vojskovo|a Arhangela Gavrila. Bilo je poku{aja i me|u srpskim intelektualcima da ga diskvalifikuju... Govore}i o uspe{noj kulturnoj i nacionalnoj politici profesor Filolo{kog fakulteta dr Milo Lompar je istakao dva pravca u nacionalnom radu: jedan je ideal nacionalnog podviga, borbe i `rtve, a drugi ideal svakodnevnog i mukotrpnog sitnog rada (po Masarikovom receptu), na poboq{awu op{te duhovne, kulturne i ekonomske klime. Srbiji je i danas potrebna ravnoteà ova dva osnovna principa opstanka, rekao je Lompar. Pozivaju}i se na nepravedno oklevetanu “Kwigu o Milutinu” Danka Popovi}a kao “srpski trebnik”, odnosno nacionalisti~ku propagandu, profesor Lompar apostrofira stav i svest ovog srpskog, {umadijskog seqaka, koji kaè “lasno je ubiti princa i jednu ènu, no ’o}e li biti neka buna?”, prepoznav{i u tome zaludnost slu{awa praznog patriotskog lamenta, ve} spremnost da se odazove mobilizaciji i brani otaxbina. U tom kontekstu su vi|eni i herojstvo i `rtva Gavrila Principa. Z. L. S.

KULTURA

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

FESTIVAL KARUSEL 2014 - DRUGO I DRUGA^IJE

POKLON KWIGE

MUZI^KA VRTE[KA UZ GROMOVE I MUWE vogodi{we izdawe Festivala ambijentalne i etno muzike “Karusel”, po~elo je na najboqi mogu}i na~in 14. jula, odli~nim koncertom izuzetnih izvo|a~a iz Beograda, Krupwa, Sarajeva i â~ka, ~ime je slogan manifestacije ove sezone „Drugo i druga~ije“, u potpunosti opravdao koncepciju Festivala: sve je druga~ije, ali je ostao kvalitet, dobra poseta i odli~no raspoloèwe publike i izvo|a~a, kaè za „Glas“ idejni tvorac ove originalne muzi~ke fe{te Du{an Darijevi}. Festival je „na starom mestu“, u dvori{tu Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}“ otvorio mladi pijanista i kompozitor Stevan Milijanovi}, koji }e od septembra studirati na presti`nom Univerzitetu Berkli. Sam po~etak koncerta je pripao jo{ jednom â~aninu, Zoranu Brankovi}u, muzi~aru i producentu jo{ jednog zna~ajnog festivala u na{em gradu, a to je „Jarakova gitara“. Brankovi} je uz pratwu koleginice Biqane Petkovi} izveo set tradicionalnih pesama. Zvuk gitare je pratio i nastavak ve~eri,

kada se oglasio Nikola Staki}, (~lan gitarskog dua “Skica”) iz Krupwa, izvo|ewem autorskih kompozicija u etno maniru, pisanih za gitaru. Centralno mesto te ve~eri pripalo je sjajnoj, mladoj â~anki Mini Matija{evi} i wenom kvartetu, koja se predstavila izuzetnom interpretacijom tradicionalnih balkanskih pesama, ali i savremenijim repertoarom. Odli~nu podr{ku pruìle su joj kolege: Stevan Milijanovi} - klavir. @elimir Panteli} – bas i Aleksandar Alempijevi} – bubwevi i udaraqke, pri~a Darijevi}. Gitarski “zemqotres”, izazvao je Muris Varaji} iz Sarajeva svojom virtuozno{}u - spojem ve{tine, ume}a i ose}aja za tradicionalnu muziku, sa savremenim na~inom svirawa gitare i zvukom sa ovih prostora, koji nisu vi|eni od To~ka i Vlatka, kaè Darijevi}. Za kraj prve festivalske ve~eri, sastav Fish in Oil iz Beograda, koji je ostavio sjajan utisak pro{le godine na Karuselu, predstavio se novim, drugim albumom, i ovaj put nastupio u kompletnom sastavu, poja~an perkusioni-

Lijan Morijarti

MOJE ZLATO SPAVA Zamislite da ste prona{li pismo svog voqenog muà koje krije tajnu – ne{to {to moè da poremeti sve {to ste oboje godinama gradili, i da uti~e na ìvote qudi oko vas... Ako na tom pismu pi{e Otvoriti samo u slu~aju smrti, a va{ suprug je ìv, da li biste skupili hrabrost da pro~itate te redove?

stom, ~uvenim Papa Nikom. Nakon pet godina, dvadeseti, jubilarni koncert Festivala Karusel, odràn je 21. jula u “Velvetu”, zbog nevremena koje nije mnogo uticalo na dobro raspoloèwe i izuzetno inspirisane muzi~are iz Maribora, Beograda i â~ka. Izostao je samo Milan Petrovi} Kvartet, zbog vremenskog ograni~ewa. Odli~an zvuk dobili smo zahvaquju}i toncu Darku Milo{evi}u, a svi izvo|a~i, bili su zaslu`ni {to je publika dovedena do usijawa. Tri i po sata neprekidnog dobrog raspoloèwa uz igru, pesmu i pi}e, atmosfera kakva se odavno ne pamti u popularnom sastajali{tu mladih u â~ku. Nastupili su: Xeri Ma`gon i sastav Okttober iz Maribora, Nikola Radovi} Band, Pera Xo & Nenad Zlatanovi}, “Troublemakers”. Svi izvo|a~i su u potpunosti opravdali poziv organizatora, kaè osniva~ Festivala, koji okupqa publiku svih generacija. Gost iz Slovenije, kantautor Xeri Ma`gon, predstavio se setom svojih angaòvanih, protestnih pesama, Okttober iz Maribora izveo je zrele, autenti~ne, au-

torske, “punokrvne” rok pop pesme. Nikola Radovi}, odli~no zvu~i sa svojom beogradskom ekipom, sa kojom snima album prvenac. Zvezde ve~eri, bili su, {to se i o~ekivalo, Pera Xo & Nenad Zlatanovi}, kao pravi bluz gromovnici, ka`e impresionirani Darijevi}, dodaju}i da je vrhunac ve~eri bio zajedni~ki nastup mla|arije iz sastava Troublemakers iz ^a~ka i Gorweg Milanovca i Pere Xoa, koji su prethodno ve~e nastupali i u Gorwem Milanovcu. Z. L. S.

FILMOVI LUISA BUWUELA U DOMU KLUTURE

[PANAC KOJI JE STVARAO U MEKSIKU d ponedeqka do ~etvrtka u ~a~anskom Domu kulture prikazana su ~etiri filma Luisa Buwuela, a jo{ ve~eras na repertoaru je ostvarewe “Nazarin”. Jedan od najve}ih tvoraca filmova svih vremena, {iroj publici poznat je kao {panski rediteq. Me|utim, Buwuel je jo{ 1949. godine dobio meksi~ko dr`avqanstvo i u toj zemqi snimio ~ak 29 svojih ostvarewa. Filmove koje je videla ~a~anska publika nastali su u

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Meksiku. U “Usponu na nebo”, prikazanom 6. avgusta, doma}a publika mogla je da prepozna ideju iz filma Slobodana [ijana “Ko to tamo peva”. “Nazarin”, koji }e ve~eras biti prikazan, nastao je po delu {panskog pisca Peresa Galdosa, jednog od omiqenog Buwuelovih pisaca. U Domu kulture prikazani su i “Velika lobawa”, “K}i prevare”, “Iluzija putuje tramvajem”.

PETAK, 8. AVGUST 2014. LUIS BUWUEL - MEKSI^KI FILMOVI

Nazarin ( Scenario: Hulio Alehandro, Luis

Bunjuel Uloge: Marga Lopes, Fransisko Rabal, Rita Ma}edo, Ignasio Lopes Tarso Program realizovan u saradnji Ambasadom Meksika u Beogradu Velika sala u 20:30

Sesilija je posve}ena supruga i majka koja uìva u krugu sre}ne porodice. Me|utim, nakon neobi~nog otkri}a, a ona vi{e nikada ne}e biti ista. Dok bezuspe{no poku{ava da izroni iz vrtloga laì i obmana, svojim }utawem preti da ugrozi sudbine dragih qudi oko sebe i povredi one koje najvi{e voli. Nikada ne znamo kojim sve tokovima na{ ìvot moè ili treba da ide. Mo`da je to i dobro. Neke tajne nikada ne treba otkrivati. Pandora to najboqe zna.

Ivet Manesis Korporon

SVE BOJE DUGE ^arobno gr~ko ostrvo. Mo} porodi~ne tradicije i nasle|a. Mitovi, magija i `ivopisni likovi prepli}u se u uzbudqivoj pri~i o pro{losti i budu}nosti, sudbini, qubavi i snovima.

]erka gr~kih emigranata, Dafne, ose}a da ìvot tihim ali brzim koracima prolazi pored we. Posle niza porodi~nih problema, uspe{no vodi gr~ki restoran i ima bogatog verenika – sve ono o ~emu je oduvek ma{tala. Ali daleko preko okeana, wena baka moè da oseti da voqena unuka nije sre}na i poziva je da se vrati na ostrvo. Dafne se vra}a spokojnoj oazi mira, oìvqava najdirqivije trenutke i najlep{a se}awa svog detiwstva. Polako se bude tajne iz pro{losti, strasti, tuga i seta, iz vremena u kojima se uspomene ne dele na lepe i ru`ne, na divne i bolne: one su poput kockica na plo~niku ìvota koji sa sobom nosi sve dugine boje.

SAOBRA]AJ

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

POJA^ANA KONTROLA SAOBRA]AJA TOKOM SABORA TRUBA^A

NA TERENU VI[E OD 150 POLICAJACA

okom Sabora truba~a u Gu~i, od 6. do 10. avgusta, policija je poja~ala aktivnosti u svim oblastima javne bezbednosti u ciqu o~uvawa li~ne i imovinske sigurnosti svih posetilaca. Saobra}ajna policija svakodnevno poja~ano kontroli{e saobra}aj na dr`avnim putevima i na svim prilaznim pravcima ka Gu~i. Patrole de`uraju 24 sata dnevno, a najmawe 150 pripadnika saobra}ajne policije nalazi se samo u Gu~i. - Posebnu pa`wu posve-

ti}emo otkrivawu prekr{aja poput, vo`we pod dejstvom alkohola, nepropisnog preticawa, prekora~ewa dozvoqene brzine kretawa vozila, nekori{}ewa sigurnosnog pojasa, neno{ewa za{titne kacige... U Gu~i }e na vi{e mesta biti kontrolisani voza~i koji odlaze sa Sabora. Iskqu~iva}emo iz saobra}aja one koji budu vozili pod dejstvom alkohola. Voza~e kojima alko test poka`e vi{e od 1,2 promila alkohola u krvi zadr`ava}emo na tre`wewu - potvrdio je na~elnik Saobra}ajne

Na~elnik Saobra}ajne policije Policijske uprave ^a~ak Radosav Bo{kovi}

policije Policijske uprave ^a~ak Radosav Bo{kovi}. Kako je policija saop{tila, u delovima Gu~e u kojima je zabrawen saobra}aj za vozila, posetioci }e mo}i dobrovoqno da se

IZBE]I NERVOZU I NAPETOST I nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja apeluju na sve posetioce Sabora truba~a da na put krenu odmorni, da izbegavaju no}nu vo`wu, po{tuju ograni~ewa brzine i ostala saobra}ajna pravila. Posledice eventualnih saobra}ajnih nezgoda mogu biti umawene ukoliko voza~i i putnici koriste sigurnosne pojaseve, podse}aju u ABS. U uslovima pove}ane gustine i usporenog saobra}aja vrlo je va`no da svi u~esnici u saobra}aju budu maksimalno strpqivi i tolerantni, da se ne upu{taju olako u rizi~ne situacije i da opasnosti prepoznaju na vreme. I nadle`ni u Agenciji naro~ito ukazuju na opasnost vo`we u alkoholisanom stawu. U takvim situacijama, umesto da sednu za volan, preporu~uju voza~ima da ga prepuste treznim putnicima, ili da koriste javni i taksi prevoz.

podvrgnu alko testu da bi proverili da li uop{te mogu da sedaju za volan. Kako je Bo{kovi} najavio pre zvani~nog po~etka Sabora, policijske patrole }e ukqu~ivati plava rotaciona svetla da bi dodatno upozorili u~esnike u saobra}aju na opasnosti na putevima. Osim u dane Sabora, kontrola }e biti poja~ana i dan posle, odnosno u ponedeqak, kada }e, najverovatnije, najve}i broj gostiju odlaziti iz Gu~e. Policijska uprava podse}a pravna i fizi~ka lica da prijave strane dr`avqane koji su sme{teni u wihovim ku}ama ili ugostiteqskim objektima u

ZA ZLU NE TREBALO - 1987 Iz Automoto saveza Srbije podse}aju voza~e i posetioce 54. Sabora truba~a u Gu~i da u svako doba mogu prijaviti kvarove na svojim automobilima ili zatraìti pomo} u slu~aju da ostanu na putu. Dobro poznati deùrni broj telefona je 1987. â~anska poslovnica nalazi se u Preqini, pored â&#x20AC;&#x153;Intereksaâ&#x20AC;?. Gu~i, Lu~anima, Ivawici, Gorwem Milanovcu, â~ku. Prijavu boravka staranaca mogu}e je obaviti u svim policijskim stanicama 24 sata. Osim odgovara-

ju}eg obrasca, stanodavci uz prijavu prila`u svoju li~nu kartu, paso{ ili identifikacioni dokument stranog dr`avqanina. Z. J.

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

OGLASI

OBAVE[TEWE

O RASPISIVAWU JAVNOG OGLASA ZA DAVAWE U ZAKUP POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA U DR@AVNOJ SVOJINI U GRADU Â^KU I - Predmet javnog nadmetawa 1. Raspisuje se oglas za prikupqawe pisanih ponuda za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini u Gradu â~ku u slede}im katastarskim op{tinama: Atenica,Baluga, Qubi}ska, Baluga, Trnavska, Bawica, Beqina, Be~aw, Brezovica, Bresnica, Vapa, Vidova, Viqu{a, Vrani}i, Vrn~ani, Vujetinci, Gori~ani, G.Gorevnica, G.Trep~a, D.Gorevnica, D.Trep~a, @ao~ani, Zabla}e, Jan~i}i, Jeèvica, Jezdina, Katrga, Ka~ulice, Kuki}i, Kulinovci, Lipnica, Loznica, Qubi}, Me|uvr{je, Mili}evci, Miokovci, Mojsiwe, Mr~ajevci, Mr{inci, Ostra, Pakovra}e, Parmenac, Petnica, Preqina, Preme}a, Pridvorica, Prijevor, Prislonica, Rajac, Rakova, Ro{ci, Slatina, Sokoli}i, Stan~i}i, Trbu{ani i Trnava. 2. Uvid u dokumentaciju: Grafi~ki pregled katastarskih parcela po katastarskim op{tinama i spisak parcela po formiranim javnim nadmetawima (kompleksima), koje su predmet izdavawa u zakup, moè se izvr{iti u zgradi Gradske uprave grada â~ka, u kancelariji br. 108 svakog radnog dana od 08 do 12 ~asova. Kontakt - Slu`ba za poqoprivredu sa Centrima za razvoj sela, tel. 032/309-135. 3. Zemqi{te iz ovog oglasa daje se u vi|enom stawu i zakupac se ne moè pozivati na wegove fizi~ke nedostatke. 4. Obilazak poqoprivrednog zemqi{ta, koje se daje u zakup moè se izvr{iti za sve KO od 18. 8 - 22. 8. 2014. godine.Zainteresovani ponu|a~i za obilazak zemqi{ta du`ni su da se prijave do 15. 8. 2014. godine u zgradi Gradske uprave grada â~ka, Slu`ba za poqoprivredu sa Centrima za razvoj sela I sprat, kancelarija br. 108, od 07 do 15 ~as o v a . 5. Ukoliko nakon raspisivawa Oglasa za javno nadmetawe za zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini do|e do promena povr{ine iz oglasa po bilo kom zakonskom osnovu, daqi postupak davawa poqoprivrednog zemqi{ta u zakup }e se sprovesti samo za tako utvr|enu povr{inu zemqi{ta. 6. Sve tro{kove koji nastanu po osnovu zakupa poqoprivrivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojin i snosi}e lice koje dobije to zemqi{te u zakup. 7. Zemqi{te iz ovog Oglasa daje se u zakup iskqu~ivo za poqoprivrednu proizvodwu, ne moè se koristiti u druge svrhe. 8. Zemqi{te iz ovog oglasa ne moè se davati u podzakup. II – Uslovi za prijavqivawe na javno nadmetawe1. Pravo u~e{}a u javnom nadmetawu za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini ima: - pravno i fizi~ko lice koje je upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava i ima aktivan status. 2. Ispuwenost uslova za prijavqivawe na javno nadmetawe ponu|a~ dokazuje slede}om dokumenatacijom: - fotokopijom li~ne karte ili o~itanom li~nom kartom za li~ne karte sa ~ipom za fizi~ka lica, odnosno, fotokopijom izvoda iz privrednog registra (ne stariji od {est meseci do dana objavqivawa oglasa) za pravna lica; - fotokopijom potvrde o aktivnom statusu u Registru poqoprivrednih gazdinstava iz teku}e godine. 3. Ponu|a~i su du`ni da pre po~etka javnog nadmetawa dostave originale dokumenata iz ta~ke 2. ovog odeqka na uvid Komisiji za sprovo|ewe postupka javnog nadmetawa za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini. Najpovoqniji ponu|a~ je duàn da nakon zakqu~ewa zapisnika sa javnog nadmetawa, preda originale dokumenata iz ta~ke 2. ovog odeqka Komisiji za sprovo|ewe postupka javnog nadmetawa za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini. 4. Ponu|a~i koji uz prijavu dostave original ili overenu fotokopiju dokumentacije iz ta~ke 2. ovog odeqaka ne moraju da prisustvuju javnom nadmetawu. 5. Ovla{}eni predstavnik ponu|a~a duàn je da dostavi overeno punomo}je od strane nadle`nog organa Komisiji za sprovo|ewe postupka javnog nadmetawa za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini pre po~etka javnog nadmetawa. Ovla{}eni predstavnik moè zastupati samo jednog ponu|a~a na javnom nadmetawu. 6. onu|a~i su du`ni da zajedno sa prijavom za javno nadmetawe dostave dokaz o uplati depozita u ta~nom dinarskom iznosu navedenom u tabeli iz ta~ke I ovog oglasa, za svako javno nadmetawe pojedina~no, na ra~un Gradske uprave broj: 840-745141843-30 ostali prihodi u korist nivoa gradova sa pozivom na br. 97 93-034. 7. Svim ponu|a~ima, osim najpovoqnijem, upla}eni depozit }e se vratiti nakon javnog nadmetawa. Najpovoqnijem ponu|a~u depozit }e biti ura~unat u godi{wu zakupninu. U slu~aju da najpovoqniji ponu|a~ odustane od svoje ponude depozit se ne vra}a. Depozit se ne vra}a ni ponu|a~u koji je odlukom Komisije za sprovo|ewe postupka javnog nadmetawa za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini udaqen sa javnog nadmetawa zbog naru{avawa reda i discipline. 8. Ukoliko ponu|ena cena prelazi dvostruki iznos po~etne cene, potrebno je da najpovoqniji ponu|a~, nakon otvarawa ponuda, u toku nadmetawa, dopuni depozit do 50% ponu|ene cene. 9. Javno nadmetawe }e se odràti ukoliko bude blagovremeno dostavqena najmawe jedna prijava. 10. Pravo u~e{}a u javnom nadmetawu za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini u prvom i drugom krugu nemaju pravna i fizi~ka lica koja nisu ispunila sve obaveze iz ranijih ili teku}ih ugovora o zakupu poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini kao i ona koja su izvr{ila ometawe poseda poqoprivrednog zemqi{ta ili koja su naru{avala nesmetano odvijawe bilo kog dela postupka javnog nadmetawa prilikom davawa poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini u zakup.

III – Dokumentacija za prijavqivawe na javno nadmetawe – - formular za prijavqivawe (popuwen u celosti i potpisan), - dokaz o uplati depozita, - li~na karta za fizi~ka lica, odnosno, izvod iz privrednog registra (ne stariji od {est meseci do dana objavqivawa oglasa) za pravna lica, - potvrda o aktivnom statusu u Registru poqoprivrednih gazdinstava iz teku}e godine. Formular prijave i adresirane koverte, odnosno {tampane nalepnice sa adresom Grada, se mogu preuzeti svakog radnog dana na pisarnici Grada â~ka. Potrebno je da se ponu|a~ blagovremeno upozna sa sadràjem formulara prijave. Prijava na oglas se podnosi u zape~a}enoj koverti na kojoj mora da pi{e: Na predwoj strani: - Adresa: Grad â~ak, ulica i broj: @upana Stracimira br 2, Komisiji za sprovo|ewe postupka javnog nadmetawa za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini - Upisati naznaku PONUDA-NE OTVARATI - Broj javnog nadmetawa ______________ (navesti i KO) Na zadwoj strani: - ime i prezime/naziv i adresa ponu|a~a Zajedno sa prijavom na oglas dostavqa se navedena dokumentacija. IV - Rok za podno{ewe prijave Rok za podno{ewe dokumentacije za prijavqivawe je do 15,00 ~asova, dana 1. 9. 2014. godine. Blagovremenim }e se smatrati sve prijave koje stignu u pisarnicu Gradske uprave Grada â~ka do navedenog roka, bez obzira na na~in dostavqawa. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati. V - Javno nadmetawe Javno nadmetawe za davawe u zakup zemqi{ta iz ta~ke I. ovog Oglasa odrà}e se u zgradi Grada â~ka ulica i broj: @upana Stracimira br 2, za sve KO dana 3. 9. 2014. godine sa po~etkom u 09,00 ~asova. VI - Pla}awe zakupnine Zakupnina }e biti prera~unata u evre po sredwem kursu Narodne Banke Srbije na dan javnog nadmetawa. Zakupnina se pla}a unapred u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. VII - Sredstva obezbe|ewa pla}awa Najpovoqniji ponu|a~ je u obavezi da u roku od 10 dana, od pravosna`nosti odluke dostavi dokaz o uplati zakupnine u iznosu utvr|enom pravosna`nom odlukom o davawu u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini, umawenom za iznos upla}enog depozita, koje }e dostaviti Ministarstvu poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine preko Gradske uprave grada â~ka. Za ugovore ~iji je rok trajawa duì od jedne godine zakupac pla}a zakupninu najkasnije do 30. septembra za svaku narednu godinu zakupa, a uz uplatnicu za prvu godinu zakupa dostavqa i: garanciju poslovne banke u visini godi{we zakupnine poqoprivrednog zemqi{ta ili ugovor o jemstvu jemca (pravno lice) ili dokaz o uplati depozita u visini jedne godi{we zakupnine kao sredstvo obezbe|ewa pla}awa zakupnine, a koji }e se u slu~aju redovnog pla}awa ra~unati kao pla}ena zakupnina za posledwu godinu zakupa Ukoliko zakupac ne dostavi uplatu iz stava 2. ove ta~ke ugovor o zakupu se raskida, a zakupnina }e biti napla}ena iz sredstava obezbe|ewa naplate. Odluka o raspisivawu javnog oglasa za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini na teritoriji grada â~ka broj 320-195/14-II i oglas za prikupqawe pisanih ponuda za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini na teritoriji grada â~ka bi}e objavqeni na sajtu grada â~ka, na oglasnoj tabli Gradske uprave grada â~ka, oglasnim tablama mesnih kancelarija, s tim {to se rok za podno{ewe prijava ra~una od dana objavqivawa obave{tewa o raspisivawu oglasa za prikupqawe pisanih ponuda za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini na teritoriji grada â~ka u lokalnom listu „â~anski glas”.

REPUBLIKA SRBIJA GRAD ^A^AK Broj: 320-195/14-II Dana: 8. 8. 2014. godine

GORWI MILANOVAC

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

TURISTI^KA SEZONA USPELA UPRKOS LO[EM VREMENU

LETO OBELE@ILE MANIFESTACIJE ako nas je, po svoj prilici, leto zaobi{lo, Turisti~ka organizacija Gorweg Milanovca ove sezone se ne mo`e ba{ po`aliti na mnogo mawi broj gostiju. I daqe je seoski turizam najatraktivniji za posetioce i u tom pogledu predwa~e Ko{tuni}i, Gojna Gora, Bogdanica, Majdan, Trudeq. Dobra vest je i da seoska doma}instva nisu stradala od poplava i klizi{ta. - Dosta je o{te}ena infrastruktura, ali je do sada ve}ina puteva sre|ena i nadle`ni u gradu su vrlo aktivni u tom pogledu. Ka-

da je re~ o seoskom turizmu, imamo 95 doma}instava u 28 sela. Predwa~e ugostiteqi sa ve}im sme{tajnim kapacitetima i jo{ uvek su za na{e goste najprivla~niji “Tri hrasta” u Klati~evu i novi objekti u Ko{tuni}ima. Iako je {kolski raspust, i daqe su primamqiva izleti{ta, naro~ito Takovo, manastiri Vra}e{nica i Vujan, Gorwa Crnu}a, Ravna Gora... - navodi Mira Mirkovi}, direktorka Turisti~ke organizacije Gorwi Milanovac. Osim seoskog turizma i izleti{ta, goste su u Milanovac dovodile i brojne turisti~ke manifestacije,

koje su jo{ uvek aktuelne, tako da je ovih dana u gradu i okolini od 700 do 1.000 posetilaca. - Vrlo su aktivni i Kulturni centar i Muzej Rudni~ko-takovskog kraja. Kulturno leto otvorilo je “Bijenale minijatura”, za Dan op{tine, a potom smo imali “No} muzeja”, “Savina~ke dane”... Pro{log vikenda u Kamenici su odràni “Ilindanski dani”, na inicijativu profesora i u~enika Osnovne {kole “Ivo Andri}”. Sada nas za vikend o~ekuje “Ve~e pod grmom” u Takovu. U septembru }e biti odràni “Dani knegiwe Qubice”, tradicinalana manifestacija, koja je trebalo da bude u junu, ali je odloèna zbog nevremena. Svima je dobro poznato da je na{ kraj postojbina dinastije Obrenovi}. Qubica, supruga kneza Milo{a, ~esto

je prire|ivala prela na kojima su ène izra|ivale ru~ne radove i na takvim skupovima sluèna je nacionalna hrana. Gorwa Crnu}a, gde se nalazi konak kneza Milo{a Obrenovi}a, bila je, slobodno moèmo re}i, prestonica Srbije od 1815. do 1818. godine. Tu su se re{avala sva va`na dràvni~ka pitawa. Tek je 1818. knez Milo{ proglasio Kragujevac srpskom prestonicom - podse}a Mira Mirkovi}. Ovog leta Milanovac ne oskudeva ni u sportskim i zabavnim de{avawima. Turisti~ka organizacija o~ekuje ve}i broj gostiju i slede}eg meseca, kada bi u gradu pod Rudnikom trebalo da bude odràna Nacionalna izlo`ba pasa svih rasa. - Nismo turisti~ki kraj koji moè da ponudi atraktivna kupali{ta, ali nam

pored seoskog turizma dosta zna~e kulturne i druge manifestacije u gradu. Posle svega {to se de{avalo, slobodno mo`emo re}i da su one obele`ile ovo leto potvr|uje Mirkovi}ka. Nikako ne zanemaruje ni sportska i zabavna de{avawa na Gradskom bazenu.

Kad je ve} re~ o sportu, trebalo bi pomenuti i planinu Rudnik, gde su ne mawe zna~ajna sportska zbivawa. Ova planina vrlo je atraktivna za sportiste koji ovde sprovode ve}i deo priprema tokom cele godine. Z. J.

NEVREME UNI[TAVA LOKALNE I NEKATEGORISANE PUTEVE [to poplave nisu uni{tile, dotukle su svakodnevne ki{e i nevreme. Najvi{e stradaju podasuti, nekategorisani putevi, a pitawe je i koliko }e do kraja zime biti sanirano pravaca koji vode ka {umama i imawima. rema proceni Republi~ke Vlade, {teta od poplava i neveremena na teritoriji Gorweg Milanovca je oko 450 miliona dinara. Do sada Vlada je uglavnom pomogla qudima kojima su stradale ku}e, a izdvojeno je 32 miliona za lokalne puteve i vi{e od 100 miliona za mostove. Ali, taj novac jo{ uvek nije stigao. Nekategorisani putevi su jo{ uvek u zape}ku, bar kada je re~ o izdva-

DAN [TO PLETE, NO] OPARA jawu iz dr`avne kase. [to je najgore, u Milanovcu, kao i ve}ini mesta u Srbiji, nevoqe zbog nevremena nisu stale sa velikim poplavama. - Poplave su nam ve}u {tetu nanele u gradu. Na teritoriji Milanovca imali smo vi{e od 300 klizi{ta i odrona, a stradala su i 33 mosta. Problemi nas ne zaobilaze celo leto. Od nevremena najvi{e je {tete na infrastrukturi u Rudni~ko-ka~erskom kraju, Braneti}ima, Teo~inu, Prawanima, Leu{i}ima... U Bogdanici je voda odnela dva velika mosta. Na{e ekipe i mehanizacija su svakodnevno na terenu. U pojedinim selima smo radili puteve i po tri, ~etiri puta. Ali, padne ki{a i opet sve odnese i to u pet, {est sela odjednom. Sve

{to izgradimo, voda odnese u reku. To su uglavnom neasfaltirani, podasuti putevi - ka`e Jovica Carevi}, direktor Javnog preduze}a za puteve op{tine Gorwi Milanovac. Prema wegovim re~ima, ovog leta izvu~ene su ogromne koli~ine kamena, 12,5 hiqada kubika. On se nada da }e skoro svi pravci, lokalni i nekategorisani, biti sanirani do zime. Najverovatnije, najve}i problem }e ostati deonice koje vode ka {umama i wivama. Ti problemi eskalir}e uskoro, kada krene intenzivnija nabavka drva za ogrev. Trenutno je aktuelno i obnavqawe mostova u nekoliko sela. ^a~ansko preduze}e “Ratko Mitrovi}” trenutno sanira most u Strawe{ima, mestu izme|u

Bawana i Teo~ina. Potpuno je sru{en most u Lo~evcima za ~iju popravku za sada nema sredstava. - Nama su najve}i problem ova dva most u Bogdanici. Oni }e biti sanirani uskoro, a radove }e izvesti ~a~anska firma “Tatovi}”. Obezbedili smo jednu traku da bar saobra}aj mo`e usporeno da funkcioni{e - navodi Carevi}. Javno preduze}e za puteve svake godine u saradwi sa mesnim zajednicama raspisuje tendere za asfaltirawe puteva. U sklopu redovnih aktivnosti, preduze}e je raspisalo pre nekoliko dana tender za javne nabavke za asfaltirawe puteva u 12 sela. Ostalo je da taj posao bude odra|en za jo{ {est mesnih zajednica. Ove godine za asfalt }e

biti izdvojeno vi{e od 83 miliona dinara. Op{tina Gorwi Milanovac specifi~na je i po samodoprinosu. Od ovih 83 miliona, me{tani }e dati tre}inu, a ostatak Javno preduze}e za

puteve. Svake godine uz pomo} ovog preduze}a i me{tana u Gorwem Milanovcu bude asfaltirano 20 do 25 kilometara putne mre`e. Z. J.

GORWI MILANOVAC

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

BRATSKA SLOVENA^KA OP[TINA SLOVEW GRADEC PONUDILA SARADWU OP[TINI GORWI MILANOVAC NA PROJEKTU EVROPSKE UNIJE

ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA radona~elnik bratske slovena~ke op{tine Slovew Gradeca Andrej ^as ponudio je predsedniku op{tine Gorwi Milanovac Milisavu Mirkovi}u saradwu na

projektu Evropske unije koji se odnosi na qude sa posebnim potrebama, a u okviru programa Evropa za gra|ane – Mre`a gradova. Prema smernicama ovog poziva projekat }e nositi

radni naziv: AKTIVIRAJ SE – Demokratsko udru`ivawe i u~e{}e gra|ana za qude s posebnim potrebama. Osnovni ciq projekta }e biti osna`ivawe pozicije qudi s posebnim potrebama, odnosno osoba s smetwama sluha, vida, qudi s fizi~kim i intelektualnim hendikepom, kroz wihovo ukqu~ivawe u procese olak{avawa pristupa, kako fizi~kog, tako i komunikacijskog na lokalnim nivoima, prema pravilima Evropske unije. Ujedno, bi-

}e izvr{eno sagledavawe stawa na podru~ju arhitektonskih prepreka u gradovima anga`ovanih na projektu, kao i preduzimawe mera za otklawawe tih prepreka i omogu}avawe dostupnosti osobama sa posebnim potrebama najva`nijim gradskim institucijama. Na projektu pored slovena~kog grada Slovew Gradeca i op{tine Gorwi Milanovac u Srbiji, u~estvuju i gradovi Blajburg iz Austrije i Bardjejov iz Slo-

va~ke republike. Svakom partnerskom gradu iz Evropskih fondova po projektu pripa{}e 21.000 evra bez vlastitih participacija. Projekat }e trajati godinu dana, po~ev od juna 2015. do maja 2016. godine Obaveza op{tine Gorwi Milanovac je za sada da potvrdi u~e{}e u projektu, {to je predsednik op{tine i u~inio, a potom slede pripreme u smislu podizawa svesti i ja~awu komunikacije me|u profesional-

nim slu`bama, javnim lokalnim slu`bama, organizacijama iz oblasti brige o qudima s hendikepom i samih qudi s hendikepom, kroz evropske direktive i pravilnike u ovoj oblasti, oslu{kivawe i prepoznavawe stava javnosti o hendikepu... Prve konkretne aktivnosti svih gradovau~esnika po~iwu u junu naredne godine dvodnevnim sastancima u Slovew Gradecu.

PREDSEDNIK OP[TINE SASTAO SE SA VLASNIKOM FABRIKE VODE U TOMETNOM POQU redsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} do~ekao je pro{le sedmice u svom kabinetu vlasnika fabrike za fla{irawe vode u Tometnom Poqu Radojka Milinkovi}a. Na sastanku predsednik Mirkovi} je vlasnika ove fabrike upoznao sa svojim najbli`im saradnicima, izraziv{i zadovoqstvo saradwom i razuveriv{i time javnost o lo{im odnosima lokalne samouprave prema ovom budu}em privredniku koji }e uposliti me{tane gorwomilanova~kog kraja.

P POLICIJSKA STANICA U GORWEM MILANOVCU TEHNI^KI UNAPRE\ENA

NOVI VIDEO KAMERA I FOTO APARAT

a zahtev policijske stanice u Gorwem Milanovcu, Op{tinsko ve}e op{tine Gorwi Milanovac, odobrilo je kupovinu video kamere i foto aparata za slu`bene radwe i uvi|aje. Predstavniku Policijske stanice u Gorwem Milanovcu, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je uru~io novu opremu za po-

trebe video snimawa i evidentirawa slu`benih radwi. Ovom prilikom potpisan je i ugovor o primopredaji. Nova oprema }e unaprediti dosada{wi postupak prikupqawa verodostojnoih dokaza i olak{ati druge neophodne slu`bene radwe gorwomilanova~ke policijske stanice.

FORMIRANA KOMISIJA ZA POPIS I PROCENU [TETA NASTALIH POSLE PRO[LONEDEQNOG NEVREMENA

POZIV ZA PRIJAVU [TETE U op{tini Gorwi Milanovac je formirana Komisija za popis i procenu {tete nastale tokom posledweg nevremena, a na osnovu telefonskih prijava o{te-

}enih gra|ana. Novoformirana op{tinska Komisija poziva sve gra|ane na gradskom podru~ju koji su pretrpeli {tetu od novog nevremena u ovom kraju, a koje je teritoriju op{tine Gorwi Milanovac zadesilo 30. jula, da {tetu prijave na op{tinskoj pisarnici. Me{tani sa seoskog podru~ja svoje {tete mogu prijaviti preko svojih mesnih zajednica kojima pripadaju.

U razgovoru predsednik op{tine je upoznao Milinkovi}a o aktivnostima u Bogdanici, gde zapo~iwe da radi ova fabrika, na unapre|ewu infrastrukture, odnosno, o po~etku radova na poru{enom mostu i izgradwi lokalnog puta u ovom kraju prema Prawanima. O izgradwi ovog puta, gorwomilanova~ki predsednik }e razgovarati i sa predsednikom op{tine Po`ega, s tim {to bi ova sused-

UPOSLENOST GRA\ANA OD VELIKOG ZNA^AJA na op{tina izgradila put na drugoj strani Maqena prema Div~ibarama. Mirkovi} je rekao da je od velikog zna~aja uposlenost me{tana ovog kraja, a zaposlilo bi ih se oko ~etrdeset, kako je sam vlasnik potvrdio, tako da je obaveza lokalne samouprave da se svim privrednicima na{eg kraja pomogne u svemu {to je u nadle`nosti op{tine, a {to je u posledwe vreme i praksa u Op{tinskoj upravi, rekao je Mirkovi}. Najpre, treba da se izvr{e pripreme u ovoj godini i razgovora sa predstavnicima svih nadle`nih ministarstava i Republi~kog preduze}a za puteve, kako bi se projektovala sredstva za buxet u narednoj godini za izgradwu puta, potvrdio je predsednik Mirkovi}. Vlasnik fabrike vode je zahvalio predsedniku na prijemu, osvrnuv{i se na probleme koje je imao od po-

~etka gradwe fabrike vrednosti 1,5 milion dolara, posebno zbog duìne trajawa pribavqawa regulacionog plana i republi~ke vodne dozvole, ali da nije bilo problema u saradwi sa op{tinskim Urbanizmom, kao {to se {pekulisalo po medijima. Zapravo, sve {to je angaòvani arhitekta ove fabrike zatraìo od ove op{tinske slu`be bilo je ura|eno po proceduri i u zakonitom roku, rekao je Milinkovi}. Pored lokalnog puta koji

bi omogu}io efikasniji transport i distribuciju proizvoda, Milinkovi} je zatra`io i pomo} u plasmanu ove fla{irane vode na podru~ju op{tine Gorwi Milanovac, koja se ve} nalazi u pojedinim trgovinskim lancima u Srbiji. Kako je zakqu~eno, bi}e u~iweno sve {to je potrebno, u skadu sa mogu}nostima i u korist privrednika koji ~ine najva`niji resurs gorwomilanova~ke op{tine.

U GALERIJI DOMA KULTURE U STAROM SELU OTVORENA JE IZLO@BA GORWOMILANOVA^KOG MUZEJA - \ENERAL BO@IDAR P. TERZI] okviru manifestacije U SLAVU VELIKOG VO@DA i obeleàvawa stogodi{wice Prvog svetskog rata i sedamdesetogodi{wice smrti znamenitog zavi~ajnog dobrotvora i velikog vojskovo|e, u galeriji Doma kulture u Starom Selu otvorena je izlo`ba gorwomilanova~kog Muzeja - \ENERAL BO@IDAR P. TERZI] (1867-1939), autorsko delo kustosa Irene Mandi} i Aleksandra Maru{i}a iz Gorweg Milanovca. Tom prilikom istori~ar Maru{i} je odrào zanimqivo i sveobuhvatno predavawe o ìvotu ovog izuzetnog Milanov~anina, koji je izme|u ostalog bio a|utant Kraqa Petra Prvog i

U SLAVU VELIKOG VO@DA ministar vojni na Solunskom frontu, otkriv{i pri tom i neke mawe poznate podatke o tom periodu srpske istorije. Ina~e, Staro Selo kod Velike Plane, jedna je od retkih seoskih sredina u na{oj zemqi u kojoj se odvija dinami~an i osmi{qen kulturni `ivot. Zahvaquju}i Domu kulture „Vladimir Marjanovi}“ koji decenijama postoji uprkos ne ba{ adekvatnim uslovima, ali ipak uz podr{ku op{tine Velika Plana, u Starom Selu redovno se prire|uju tribine i promocije, igraju pozori{ne predstave, gostuju

aktuelne izlo`be, tako da skoro tri hiqade me{tana ima priliku da oseti puls

urbane kulture. Da trud dugogodi{weg direktora Doma kulture Jugoslava Todorovi}a, sa svega jednim zaposlenim radnikom, nije uzaludan, svedo~i i veliki broj posetilaca u petak, 25. jula, kada su ugostili Muzej rudni~ko-takovskog kraja. Nakon premijere u Gorwem Milanovcu 2008. godine, potowih gostovawa u Petrovcu na Mlavi, Vrwa~koj Bawi, Muzeju grada Beograda, sada u Starom Selu do kraja leta izlo`ba o generalu Terzi}u }e i u ovom delu Srbije predstaviti na{ kraj na reprezentativan na~in.

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

KOLIKO ZNAMO O VELIKOM RATU? Prvi svetski rat (decenijama nazivan Veliki rat), ~iju stogodi{wicu obeleàvamo, ostavio je stravi~ne posledice po srpski narod, kao i na ~a~anski kraj. Nije nam ciq da nabrajamo `rtve, ve} da razmislimo koliko je ovaj doga|aj ostao u kolektivnoj svesti â~ana. Danas u â~ku samo jedna {kola nosi ime junaka ovoga rata (O[ „Stepa Stepanovi}“ u Gorwoj Gorevnici, od 1960. godine). Podsetimo se da je vojvodino ime nosila i Druga osnovna {kola u â~ku od 1937. do 1954. godine (sada je to O[ „Milica Pavlovi}“). Nijedna ~a~anska firma, ustanova, sportska ili kulturna organzacija imenom nije ovekove~ila junake i doga|aje Velikog rata (osnovna {kola u Zabla}u (od 1963), Gradska biblioteka (od 1998) i Umetni~ka galerija (od 1961) nose imena u~esnika rata, ali ne zbog wihovog juna{tva, ve} u znak po{tovawa umetni~kih dometa). Od oko 500 ~a~anskih ulica samo imena wih 14 evociraju uspomene na Veliki rat. Posebno je zanimqivo da je samo ~etiri ulice sada{wi naziv ponelo pre Drugog svetskog rata.

Budimir Davidovi}

Du{an Gli{i} ULICA BRA]E GLI[I] (ime dobila1933. godine). Bra}a Gli{i}i, Aleksandar, Du{an i Milutin, u~esnici su oslobodila~kih ratova Srbije. Aleksandar (1873), pe{adijski potpukovnik srpske vojske, poginuo je 10. (23) oktobra 1912. na Mladom Nagori~anu, kao komandant Sedmog pe{adijskog puka Dunavske divizije. Du{an (1875), pe{adijski potpukovnik iz 26. klase Vojne akademije, komandant podoficirske {kole i ~uvene |a~ke ~ete „1.300 kaplara“ u Skopqu. U~estvovao i hrabro se borio u oba rata za oslobo|ewe i ujediwewe. Po{to nije mogao sa ono malo trupa sa kojima je raspolagao da odbrani Skopqe, ubio se u Uro{evcu na Kosovu 1915, da ga, te{ko bolesnog, vojnici ne bi vukli na nosilima. Milutin-Rujo (1880), ~inovnik ministarstva finansija, rezervni poru~nik, poginuo je u borbama kod Vi{egrada 1915. godine. Neprijateqska granata mu je odnela glavu. Bra}a Gli{i}i poti~u iz poro-

dice ~a~anskog trgovca, a u me|uratnom periodu â~ak je negovawe uspomena na balkanske ratove vezivao za bra}u Gli{i}. Wihova rodna ku}a obeleèna je spomen-plo~om i nalazi se u ulici koja nosi ime bra}e – velikih patriota i rodoquba. Na spomen-plo~i stoji natpis: U ovoj ku}i rodili su se ALEKSANDAR GLI[I] potpukovnik, komandant VII puka, ro|en 1873. g. – poginuo na Kumanovu 1912. g. DU[AN GLI[I] potpukovnik, komandant |a~ke ~ete i podof. {kole, ro|en 1875. – umro u Uro{evcu 1915. g. MILUTIN GLI[I] – RUJO ra~uno{pita~ gl. kontrole, rez. pporu~nik, ro|en 1880. g. – poginuo na Drini 1915. g. SLAVA IM! Udruèwe za unapre|ewe â~ka Kamenorezac F. Berbeqa Du{an Gli{i} ULICA BUDIMIRA DAVIDOVI]A (1992). Budimir Davidovi} (1890, Gora~i}i – 1980, â~ak), u~estvovao je u Prvom svetskom ratu sa ~inom podnarednika. U no}nom prepadu juri{ne ~ete 10. puka na bugarske rovove na Obloj ~uki, aprila 1918, te{ko je rawen od bugarske bombe, koju je vratio natrag. Za svoju hrabrost, odlikovan je vi{e puta, a najzna~ajnija su dva Zlatna vojni~ka ordena Kara|or|eve zvezde sa ma~evima i francuski orden Legije ~asti.

BULEVAR OSLOBO\EWA (1936). Oslobo|ewe Srbije od trogodi{we Austro-ugarske okupacije â~ak je do~ekao 25. oktobra 1918. godine. Prve srpske vojnike koji su u{li u â~ak po povla~ewu neprijateqa, gra|ani su ushi}eno do~ekali, bacawem cve}a i gromoglasnim pozdravima u kojima se veli~ala pobedni~ka srpska vojska. Nekoliko dana po oslobo|ewu, 30. oktobra, u â~ak je do{ao vojvoda Stepa Stepanovi} da poseti svoju porodicu koja je okupaciju provela u gradu. Vojvoda je do{ao automobilom sa celim svojim {tabom i odseo u svojoj ku}i. Tu ga je do~ekao predsednik op{tine Jovan Mihailovi} sa mnogobrojnim gra|anima, pozdravio govorom u kome je veli~ana srpska vojska i posebno Druga armija. Usledio je govor vojvode Stepe, nakon ~ega je pred okupqenim svetom izvr{eno sve~ano spaqivawe austro-ugarske zastave zaboravqene u naglom povla~ewu wihove vojske. ULICA VOJVODE STEPE (1925-1945, pa od 1992). Stepa Stepanovi} (11. mart 1856, Kumodra` kod Beograda – 27. april 1929, â~ak), srpski vojvoda i istaknuti komandant u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Za genijalno komandovawe Drugom armijom u Cerskoj bici (1914) unapre|en je u ~in vojvode. Posle povla~ewa iz aktivne slu`be (1920) do{ao je sa svojom porodicom u â~ak, gde je ostatak ìvota proveo mirno i skromno. U â~ku je i sahrawen, u grobu koji je sebi podigao. Wegovo ime nose ulice, {kole, kasarne, kao i dva vojvo|anska sela u op{tinama Novi Sad (Stepanovi}evo) i Nova Crwa (Vojvoda Stepa). U â~ku je dobio ulicu jo{ za ìvota! (Ku}a u kojoj je vojvoda Stepa proveo posledwe godine ìvota nalazi se na po~etku ulice koja nosi wegovo ime.) ULICA GAVRILA PRINCIPA (2001). Gavrilo Princip (1894-1918), nacionalni revolucionar. Na Vidovdan 1914. izvr{io je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Umro je od tuberkuloze u kazamatima tvr|ave Terezin (ê{ka). Telo mu je preneto 1921. u Sarajevo i sahraweno u zajedni~ku grobnicu heroja „Mlade Bosne“.

Kraq Petar Prvi

Dragutin Dimitrijevi}

Vojvoda Stepa Stepanovi} ULICA DRAGUTINA DIMITRIJEVI]A (2001). Dragutin Dimitrijevi}-Apis (1876-1917), general{tabni pukovnik srpske vojske, glavni akter oficirske zavere i u~esnik u ubistvu kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqice Drage (1903), jedan od osniva~a tajnog udru`ewa „Ujediwewe ili smrt“ („Crna ruka“), u~esnik Prvog svetskog rata. Na montiranom Solunskom procesu osu|en na smrt i streqan 14. juna 1917. Rehabilitovan na obnovqenom Solunskom procesu (1953). ULICA KOLUBARSKA (izme|u 1947. i 1953). Kolubara je reka u zapadnoj Srbiji, duga oko 120 kilometara, desna pritoka Save. Poznata je po velikoj bici u Prvom svetskom ratu, vo|enoj od 16. novembra do 15. decembra 1914. na frontu dugom oko 200 kilometara, u kojoj je srpska vojska potukla austrougarsku balkansku vojsku i proterala je sa teritorije Srbije. ULICA KRAQA PETRA PRVOG (1932- 1945, pa od 1992). Petar prvi Kara|or|evi} (29. jun 1844, Beograd – 16. avgust 1921, Beograd), kraq Srbije, od 1903. do 1918, i kraq Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1918. do 1921. godine. Preneo je 24. juna 1914. kraqevska ovla{}ewa na prestolonaslednika Aleksandra. Povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije. U zemqu se vratio 1919. iz Gr~ke, te{ko oboleo. Sahrawen je u svojoj zadu`bini na Oplencu. Po wemu ime su dobili gradovi: Mrkowi} Grad (1925, a pre toga se zvao Varcar Vakuf), Petrovgrad (od 1935. do 1946, danas je Zrewanin) i Petrovac na moru (1919, ranije Kastel Lastva). ULICA MAJORA GAVRILOVI]A (izme|u 1947. i 1953). Dragutin Gavrilovi} (12. maj

1882, â~ak – 19. jul 1945, Beograd), nacionalni junak. U balkanskim ratovima u~estvovao je kao kapetan prve klase. Slavu je stekao u Prvom svetskom ratu. U~estvovao je u odbrani Beograda 1914. i Kolubarskoj bici, kada je predloèn za unapre|ewe u ~in potpukovnika. U herojskoj odbrani Beograda 1915. komandovao je upornom obranom protiv Austrijanaca. Ostale su zabeleène re~i upu}ene vojnicima ispred kojih je vodio juri{ na neprijateqa: „Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz brojnog stawa. Na{ puk je `rtvovan za ~ast Beograda i otaxbine... Vi nemate da se brinete za va{e ìvote, koji vi{e ne postoje... Zato napred u slavu! Za Kraqa i Otaxbinu! @iveo Kraq! @iveo Beograd!“ Juri{ nije uspeo, usled sna`nog otpora Austrijanaca. Sam Dragutin Gavrilovi} je rawen u vrat, da bi istog dana bio evakuisan vozom u â~ak. Posle kra}eg oporavka odstupio je sa vojskom preko Albanije i u~estvovao u borbama pri proboju Solunskog fronta. U Drugom svetskom ratu bio je zarobqen i interniran u Nema~ku. Odlikovan je Kara|or|evom zvezdom, ordenom Legije ~asti... (Rodna ku}a Dragutina Gavrilovi}a nalazi se u Ulici Cara Lazara i obeleèna je spomen plo~om.) ULICA NIKOLE PA[I]A (1992). Nikola Pa{i} (18. decembar 1845, Zaje~ar –10. decembar 1926, Beograd), ~uveni predsednik srpske Vlade, gra|evinski inèwer. U toku rata nalazio se na ~elu vlade. To je ujedno i najzna~ajniji period u razvoju Srbije, kada je ona stekla veliki me|unarodni ugled i kona~no oslobodila krajeve u kojima su ìveli Srbi (1918). Na ~elu vlade nalazio se i po-

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

sle stvarawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. ULICA SOLUNSKA (izme|u 1947. i 1953). Solun je drugi po veli~ini grad u Gr~koj. Za vreme Prvog svetskog rata u wemu je srpska vojska, posle povla~ewa preko Albanije, ponovo uspostavila borbenu gotovost i uspe{no izvr{ila proboj Solunskog fronta i osloba|awe zemqe 1918. godine. ULICA TOPLI^KA (izme|u 1947. i 1953). Toplica je oblast u ju`noj Srbiji, u dolini istoimene reke, sa najve}im gradom Prokupqem. Tokom Prvog svetskog rata, posle povla~ewa srpske vojske kroz Albaniju, ovde je organizovan Topli~ki ustanak, u februaru i martu 1917. godine pod vo|stvom Koste Vojinovi}a. U poku{aju da pro{ire ustanak i na druga podru~ja u Moravi~ki kraj je po~etkom avgusta 1917. do{lo sedam komita, koji su u jesen iste godine pobijeni u Jevcu kod Ivawice. ULICA 1300 KAPLARA (1980). Stare{inski kadar srpske vojske posle krvavih borbi na Ceru naglo se proredio. Vrhovna komanda je donela odluku da se |aci svih {kola u Srbiji, koji su dospeli za vojsku, kao i oni koji su odlo`ili slu`ewe vojnog roka, pripreme za stare{ine. Tako se ova {kolska omladina zakqu~no sa generacijom iz 1893, na{la u Skopqu 13. septembra 1914. Bilo je oko 1600 kandidata pred komisijom za prijem. Na taj na~in je nastao legendarni „Bataqon 1300 ka-

plara“, koji je skoro u potpunosti izginuo tokom Prvog svetskog rata.

promeweni: Ulica bra}e Vasiki}a (od 1936. do 1946), sada je Ulica Bogdana Kapelana. Bra}a Vasiki}i: Luka i Du{an bili su u~esnici Prvog svetskog rata. Luka je poginuo kao vojnik-borac 10. puka Drugog bataqona Prve ~ete 1915. godine kod [apca na Jevremovcu. Du{an je zarobqen kao vojnik bolni~ke ~ete 1916. godine i umro u Doboju kao zarobqenik.

ULICA CERSKA (1957). Cer je planina u zapadnoj Srbiji poznata po velikoj bici iz Prvog svetskog rata. Bitka je vo|ena izme|u srpskih i austrougarskih snaga od 12. do 24. avgusta 1914. Zavr{ila se potpunim porazom neprijateqskih snaga. Srpskim snagama komandovao je Stepa Stepanovi}. Ovo je ujedno i prva savezni~ka pobeda u Prvom svetskom ratu, koja je vidno olak{ala wihove operacije i podigla ugled Srbije. â~anske ulice nose imena i drugih u~esnika Prvog svetskog rata (ili geografskih pojmova), ali tu po~ast nisu zasluìli za ratne zasluge: Danica J. Markovi} (12. oktobar 1879, â~ak – 10. jul 1932, Beograd), jedna od prvih srpskih modernih pesnikiwa, aktivno u~estvovala u Topli~kom ustanku (1917). Vladislav Petkovi}-Dis (10. mart 1880, Zabla}e – 29. maj 1917, Jonsko more kod Krfa), pesnik, utopio se prilikom torpedovawa broda na kome je putovao. Wegovo ime nosi Gradska biblioteka u â~ku, poznata pesni~ka manifestacija Disovo prole}e, kao i istoimeni godi{wak. Drina (ulica dobila weno ime 2001) je reka duga 346 km. Na Drini su vo|eni zna~ajni bojevi u Prvom srpskom ustanku i Prvom svetskom ratu.

Major Dragutin Gavrilovi}

Gavrilo Princip

Jaroslav Kuèq (23. decembar 1846, Nojsorgen kod Broumova, na granici ê{ke i [leske – 1928. Zagreb), op{tinski lekar u â~ku. Svojim radom i zalagawem u~inio je mnogo na zdravstvenom prosve}ivawu naroda ~itavog podru~ja i poboq{awu uslova le~ewa bolesnika. Posebno se bavio suzbijawem polnih bolesti. U~estvovao je u balkanskim i Prvom svetskom ratu kao rezervni pukovnik iako je bio u dubokoj starosti, ali nije se povla~io preko Albanije ve} je ostao u Srbiji. Povodom 50 godina rada, i pored toga {to je jo{ bio ìv, op{tina â~ak je dala wegovo ime jednoj

Nikola Pa{i} ulici u gradu. Dodeqeno mu je i priznawe „Po~asni gra|anin â~ka“. Nade`da Petrovi} (12. oktobar 1873, â~ak – 3. april 1915, Vaqevo), najzna~ajnija srpska slikarka s kraja 19. i po~etka 20. veka. U Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu u~estvovala kao dobrovoqna bolni~arka na frontu. Umrla je od pegavog tifusa na du`nosti dobrovoqne bolni~arke. Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata bavila se i fotografijom, kao prva èna ratni fotograf. U wenu ~ast u rodnom gradu se od 1960. organizuje Memorijal Nade`de Pe-

trovi}, a weno ime nosi i Umetni~ka galerija. Branislav Nu{i} (8. oktobar 1864, Beograd – 19. januar 1938, Beograd), poznati srpski pisac i komediograf. Zbog satiri~ne pesme ~iji je junak ~a~anski oficir (Mihailo Katani}) osu|en na zatvorsku kaznu. U~estvovao je u oba balkanska i Prvom svetskom ratu. Filip Filipovi} (9. jun 1879, ^a~ak – 1938, Rusija), dugogodi{wi ~lan rukovodstva KPJ. U Prvom svetskom ratu je zarobqen i konfiniran kod Be~a. Ranije (do 1946) su jo{ neki junaci Velikog rata imali „svoje“ ulice, ali ti nazivi su

Gepratova ulica (od 1936. do 1946), danas je Ulica Svetozara Markovi}a. Emil Geprat (18561939), francuski admiral. Komanduju}i francuskim brodovqem u Dardanelskoj operaciji 1915. istakao se smelim napadima na turska obalska utvr|ewa, pa je unapre|en u ~in viceadmirala. Kao glavnokomanduju}i Vojnopomorskog podru~ja u Bizerti, u Tunisu, u~inio je velike usluge srpskim izbeglicama, rawenicima i ustanovama. Ulica Nikole drugog (od 1936. do 1945), danas Ulica Sime Sarage. Nikolaj drugi Aleksandrovi~ Romanov, posledwi ruski car, ro|en 1868. U toku Prvog svetskog rata naro~ito se zalagao za ostvarewe interesa Srbije. Dao je ostavku na presto 1917. godine. Ubile su ga revolucionarne snage u julu 1918. godine. Mo`da je ovo posledwi trenutak da na sli~an na~in afirmi{emo brojne junake i `rtve Velikog rata?

Svetislav Q. Markovi}

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena 18.000 evra P-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG, cena 17.500 evra P-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat, cena 19.000 evra sa PDV-om P-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena 19.000 evra P-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 24.000 evra P-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 23.000 evra P-30 m2, Nemawina, prizemqe, CG, cena 20.000 evra P-32 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 evra P-36 m2, dvosoban, centar, VP, CG, terasa, parking, cena 29.000 evra P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 25.000 evra P-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat, lift, CG, terasa, spava}a soba, cena 26.000 evra P-32 m2, Nemawina, spava}a soba, CG, cena 22.000 evra P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 27.000 evra P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, cena 750 evra/m2 P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 evra P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, cena 35.000 evra P-43 m2, centar, 4. sprat, TA, terasa, cena 27.000 evra P-43 m2, noviji, Balkanska, 2. sprat, CG, cena 26.000 evra

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

STANOVI

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, cena 31.000 evra P-47 m2, noviji, centar, 4. sprat, CG, terasa, cena 35.000 evra P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra P-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas, lift, cena 26.000 evra P-49 m2, Stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 27.000 evra P-54 m2, centar, 9. sprat, lift, CG, cena 32.000 evra P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa, cena 28.000 evra P-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG, terasa, cena 28.000 evra P-52 m2, centar, VP, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 evra P-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 27.000 evra P-52 m2, nov, Avlaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 evra P-58 m2, nov, Qubi} kej, trosoban, 4. sprat, lift, CG, terasa, cena 39.000 evra P-57 m2 , Avenija, VP, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, cena 28.000 evra P-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2. sprat, TA, terasa, cena 31.000 evra P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, cena 47.000 evra P-63 m2, nov, H. Morava, trosoban, cena 33.000 evra P-68 m2, centar, 1. sprat, TAGAS, terasa, cena 40.000 evra P-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2. sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 evra P-76 m2, ul. Svetog Save, trosoban, CG, terasa, cena 30.000 evra P-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 37.000 evra P-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, terasa, lift, cena 38.000 evra P-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, renoviran, cena 45.000 evra BEOGRAD-VRA^AR prodajem novu garsoweru na prvom spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva, cena 38.000 evra CRVENI KRST , nov, trosoban stan, 1. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 92.000 evra KU]E P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera, cena 42.000 evra P-125 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a, cena dogovor P-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~eve hale, ili zamena za stan P-50 m2, kod Hotel Morave, renovirana, cena 27.000 evra LOKALI P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000 evra P-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000 evra P-72 m2, S. Markovi}a, mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

OGLASI

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

CAFFE PIZZERIA LEONARDO

potrebna dva radnika sa radnim iskustvom. Za informaciju javiti se li~no ili na telefon 063/44-54-45 od 12 do 20 ~asova

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190 STANOVI

P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2,5. sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-36 m2, VP, TA, kod H. Morave, 24.000 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 E P-38 m2, 2. sprat, CG, kod Cara, 29.500 E P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 E P-51 m2, PR, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E P-46 m2, PR, CG, Obili}eva, nov, 34.000 E P-41 m2, VP, CG, nov, Qubi}ska, 36.000 E P-47 m2, 1. sprat, CG, nov, Obili}eva, 41.000 E sa PDVom P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, nov, Avlaxinica, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-60 m2, 1. sprat, TA, kod M.

Pavlovi}, 35.000 E P-62 m2, 2. sprat, CG, centar, 42.000 E P-67 m2, 12.sprat, CG, kej, dupleks, 43.000 E P-74 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-91 m2, 3.8 ari, Beqina, 22.000 E P-129 m2, 1.5 ari, kod Ma{inske {kole, 26.000 E P-90 m2, 11 ari, Preqina, 36.000 E P-114 m2, 2 ara, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 ara, {iri centar, 50.000 E P-208 m2, 6.8 ari, kod Slobode, 50.000 E P-90 m2, 3.8 ari, Balkanska, 55.000 E P-80 m2, 16 ari, Parmenac, 29.000 E P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 ara, kod Bolnice,

45.000 E P-120 m2,. 5 ari, Qubi}, 50.000 E P-80 m2, 2 ara, centar, 60.000 E P-180 m2, 2.5 ari, {iri centar, 70.000 E IMAWA 5 ari, Je`evica, 10.000 E 40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E 110 m2, 34 ara, Loznica, 20.000 E 70 m2, 50 ari, G. Atenica, 21.000 E 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, 35.000 E 50 m2, 90 ari, G. Gorevnica, 26.000 E 70 m2, 60 ari, Kuki}i, 35.000 E

GARSOWERE 23m2, vp , 21500 eura, [iri centar 30m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija 29m2, 5,14000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 7 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 22000 eura, [iri centar 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 37m2, 5, lift, 25000 eura, Qubi} kej 34m2 , 4, 15500 eura, Qubi} kej 34m2,1 , 25000 eura, Centar 31m2, vp, 24000 eura , Centar U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5 , 24500 eura, [iri centar 53m2, 6, lift , 29500 eura, Restoran Brvnara 37m2 nov, 4 , lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija 49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova

LOKALI 11 m2, Gradska rupa, 13.500 E 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 E 49 m2, B. Oslobo|ewa, 36.000 E VIKENDICE 60 ari, Kuki}i, 13.000 E 8 ari, Jelica, 5.500 E 60 m2, Me|uvr{je, 40.000 E

DVOSOBNI STANOVI 49m2,1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2,14, lift, 22000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 54m2,1 , 33000 eura, Hotel Morava 61m2 , 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej 53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej 58m2, 2, lift, 34000 eura, Qubi} kej 50m2, 4, 28000 eura, Nemawina

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE. 52m2, 3 , lift, 28000 eura, [iri centar 53m2, 3, 36500 eura, Avenija 55m2, vp, 28000 eura,Avenija 53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 45m2, 2, 33000 eura, Centar 55m2, 3, 31000 eura, Centar 51m2, vp, 2500 eura, Centar 53m2, vp,30000 eura, Centar 58m2, 3, 40000 eura, Vinara U ponudi jo{ 55 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2,1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2 ,7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4 , lift, 38000 eura, Qubi} kej 79m2 , 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80m2 , 1, 44000 eura, Qubi} kej 71m2, 3, 41200 eura, [iri centar 52m2, vp,19000 eura, Lu~ani 67m2, 4, 30000 eura , Hotel Morava

U ponudi jo{ 47 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

SPORT

U GUÎ ODR@AN [ESTI MEMORIJAL “ZLATNA LOPTA” vodnevni Memorijal “Zlatna lopta”, u znak se}awa na profesora Miko{a Proti}a, trenera i rodona~elnika savremenog rada sa mla|im selekcijama u Zapadnoj Srbiji, okupio je poletarce, petli}e i pionire fudbalskih klubova Sloga Poèga, Kinder â~ak, Mla-

U ÂST MIKO[A PROTI]A dost radost â~ak, Budu}nost Ariqe, Javor Ivawica, Sloboda â~ak i Gu~a. Za pobednike turnira progla{ene su sve ekipe. Prvog dana kapiteni mla-

|ih selekcija FK Gu~a posetili su grob Miko{a Proti}a, a drugog dana na imawu Proti}a odr`ana je tradicionalno dru`ewe trenera “Kolegi u ~ast”. Specijalni gost u Gu~i ove godine je bio Slobodan Pejovi}, direktor Sektora za razvoj omladinskog sporta Fudbalskog saveza Srbije. Turnir su posetili i Igor Jankovi}, direktor Sektora za bazi~ni fudbal i informatiku FSS, fudaler Milan Lane Jovanovi} i trener Neboj{a Petrovi} Maradona. Z. J.

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

BILIJAR

IGRA^ LIBERA NAJBOQI U BUGARSKOJ

a nedavnom prvenstvu “Best of East”, odr`nom u bugarskom Burgasu, prvi je bio Novosa|anin [andor Tot, koji se takmi~io za ~a~anski klub Libero 5. [andor je pobedio u konkurenciji od 128 igra~a iz

12 zemaqa. Drugo mesto pripalo je wegovom sugra|aninu Zoranu Svilaru. Svilar je u borbi za plasman u ~etvrtfinale pobedio ^a~anina Milinka Vukajlovi}a, koji je u kona~nom plasmanu bio peti. Z. J.

NOVI SPORTSKI SADR@AJI NA “MEDICINSKOM”

NA REDU JE MALI FUDBAL I

ove godine Savet mesne zajednice “3. decembar” organizuje na igrali{tu “Medicinsko”, kod Medicinske {kole, turnir u malom fudbalu “Fuca 2014”. Turnir }e biti odigran “4 na 4”, na malim golovima. Kotizacija je tri hiqade dinara po ekipi, koje }e biti podeqene u grupe. Pro{le godine, kada je turnir prvi put odr`an, u~estvovalo je 13 ekipa. Orga-

nizatori se nadaju da }e ih ove godine biti vi{e. Ovo je tre}e sportsko takmi~ewe koje “3. decembar” organizuje od po~etka leta. Prvo su se deca i qubiteqi sporta dru`ili uz ko{arku i odbojku. Ukoliko vreme dozvoli, turnir “Fuca 2014” po~e}e u ponedeqak, 11. avgusta, u 18 ~asova. Za pobednike su obezbe|ene nov~ane nagrade.

SUTRA NA GRADSKOM TRGU

OTVORENA [KOLA TENISA a inicijativu Teniskog saveza Srbije u subotu, 9. avgusta, na Gradskom trgu u â~aku bi}e odràna sportska manifestacija “NIS otvorena {kola tenisa”. Po~etak je u 15 ~asova. Otvorena {kola tenisa, pod pokroviteqstvom kompanije “NIS”, realizovana je i 2012. i 2013. godine u vi{e gradova Srbije u ciqu promocije sporta i zdravih stilova ìvota kod dece i mladih.

KAJAK

U NEDEQU NEDEQU PRVENSTVO PRVENSTVO DR@AVE DR@AVE U

ajaka{i kluba â~ak takmi~i}e se u nedequ, 10. avgusta, na prvenstvu dràve za juniore i seniore u slalomu, na reci Ibar. Prvenstvo }e biti odràno na buku Grm~i} u kategorijama K1, C1 I C2, u ènskoj i mu{koj kon-

kurenciji. Staza }e imati 15 kapija koje bi takmi~ari trebalo da pro|u u {to kra}em vremenu i sa {to mawe gre{aka na kapiji, po pravilima ICF kajak-kanu svetske federacije.

ISPRAVKA U pro{lom broju, u tekstu "Pobednici [ank na Moravi, WTA i Rimini", gre{kom je napisano da su se za Rimini takmi~ili Radojevi}, Stojanovi}, Tutunovi} i Radi~evi}, umesto Radivojevi}, Pantovi}, Stojanovi} i Radi~evi}.

SPORT

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

BORAC OSTAO BEZ GENERALNOG SPONZORA

OKONÂNA SARADWA SA „MOCART SPORTOM” evra, jer smo èleli da pomognemo Borcu. To je veliki novac i za sponzorisawe na{ih ve~itih rivala. Odlu~ili smo se na ovaj korak, po{to u buxetu za sponzorisawe klubova nema vi{e toliko sredstva. Borac je na dobrom putu, ali mu je potrebna ve}a pomo} grada i lokalnih biznismena - kaè Ivan âkajac, regionalni menaxer “Mocarta”.

Dosada{i sponzori pre tri godine zatekli su nimalo ru`i~astu situaciju u klubu. Klub je bio u minusu za 200 hiqada evra, a u me|uvremenu ispla}en je dobar deo duga, igra~i, treneri, zaposleni. Osim “Mocarta” Borac je imao podr{ku grada i drugih firmi. - Zahvaquju}i “Mocartu” uspeli smo da promenimo stolice u hali, zamenimo parket, sa~uvamo teren

USPEH ^A^ANSKIH KADETA NA BICIKLISTI^KOJ TRCI “MLADI TALENTI”

SREBRO ZA JUNIORE U TURSKOJ

a tri godine, koliko je kompanija “Mocart sport” sponzorisala Ko{arka{ki klub Borac, modernizovana je hala, vra}ena publika na utakmice, ^a~ani su igrali Super ligu... Kako je “Mocartu” novac namewen sportu osegao, od pre nekoliko dana zvani~no je prekinuta dosada{wa uspe{na saradwa. - Samo u sezoni 2013/14. ulo`ili smo 200 hiqada

DAVID PRVI, STEFAN TRE]I a drugoj me|unarodnoj trci za mla|e kadete “Mladi talenti” u Beogradu voza~i Borca David Kosti} i Stefan Sretenovi} zauzeli su prvo, odnosno tre}e mesto. Trka je vo`ena pro{log vikenda u dve etape, a u~estvovalo je 50 biciklista svrstanih u 12 ekipa iz Bugarske, Ma|arske i Srbije. Prvog dana, od Beograda do Tre{we, na stazi dugoj 25 kilometara David je u solo vo`wi prvi pro{ao kroz ciq, a Stefan je bio tre}i. Slede}eg dana, od [upqe stene do Sopota, tako|e na stazi dugoj 25 km, David je bio drugi i Stefan opet tre}i. U generalnom plasmanu pojedinaca David Kosti} je odneo pobedu, drugi je bio Bugarin Ivanov Daniel, a Stefan Sretenovi} zauzima tre}u poziciju. Tre}i ~lan Bor~eve ekipe Igor Vasojevi}, posle pro{lonedeqne povrede, na

ciq je stigao 20. Odmah posle trke “Mladi talenti” mla|i kadeti Borca i kadet Aleksandar Petrovi} otputovali su na pripreme u izleti{te Borkovac, kod Rume, gde ostaju do 10. avgusta. Z. J.

od poplava i omogu}imo da utakmice prati maksimalan broj navija~a. Imali smo najverniju publiku u Super ligi, povra}eno je poverewe igra~a u klub podse}a Marko Ivanovi}, direktor KK Borac. I sponzor i rukovodstvo kluba zadovoqni su dosada{wom saradwom i nadaju se, da }e vrlo skoro, ona biti obnovqena.

MEDAQE PRIPALE I ÂÂNIMA a Evropskom prvenstvu u Turskoj juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije osvojila je srebrnu medaqu. Srpsku ekipu poja~ala su i dva â~anina, pomo}ni trener Aleksandar Bijeli} i igra~ Uro{ ârapi}. Na{im momcima pripalo je drugo mesto posle poraza protiv Turaka u finalu, 68:85. - Ostali smo bez dvojice visokih igra~a, oti{li u Tursku samo sa jednom peti-

com, ali nam nisu nedostajali energija i timski duh. Iz me~a u me~, smo bili sve boqe. U finalu smo igrali pred 10 hiqada Turaka i ve} u prvoj ~etvrtini oni su imali opipqivu prednost. Postigli smo veliki rezultat, hvala {efu stru~nog {taba Aleksandru Bu}anu, koji je ume{no vodio ekipu, kao i momcima na ulo`enom trudu. Medaqa nije samo na{a, ve} i Bor~eva, jer velike zasluge pripadaju klubu.

Uro{ je, i pored povrede, imao odre|enu ulogu u reprezentaciji. Stekao je novo iskustvo, pokazao potencijal i na wemu je da kvalitetno ra-

ATLETIKA

NEMAWA NAJUSPE[NIJI SPORTISTA OKRUGA

vda{we sportskih

Udru`ewe novinara

proglasilo je atleti~ara Nemawu Koji}a za najuspe{nijeg sportistu Moravi~kog okruga u 2013. godini. Najboqi atleti~ar ~a~anske Slobode osvajao je brojna priznawa na me|unarodnim i doma}im takmi~ewima. Da je nepobediv na 800 metara, potvrdio je i pro{log vikenda osvojiv{i prvo mesto na ekipnom prvenstvu Srbije za seniore u Kragujevcu. Atleti~arka Slobode Bojana Kali~anin bila je druga u Kragujevcu na trci na 400 m.

Nagradu za najuspe{nijeg sportistu u okrugu Nemawa je primio pro{le nedeqe, na stadionu Fudbalskog kluba Borac, po zavr{etku turnira “@ivorad Bija Stankovi}”. Priznawe mu je uru~io novinar Mijo Matovi}. U 2013. godine atletika je pobedila i u `enskoj konkurenciji za izbor najuspe{nije sportistkiwe godine. Nagradu je ponela Ivawi~ka u~esnica Olimpijskih igra u Londonu, Ana Suboti}. Z. J.

BOGDAN POBEDIO U BORU a atletskom mitingu iz serije “Kad nema {qake, dobar je i tartan” atleti~ar ~a~anskog kluba ÂAK Bogdan Jokovi} zauzeo je prvo mesto. On je stazu od 1.000 metara pretr~ao za neverovatnih 2:34:1, {to je za samo tri dela sekunde slabije od pionirskog rekorda Srbije. - Bogdan je zaista u fantasti~nom usponu. Na dràvnim prvenstvima u posledwe vreme pobedio je na krosu na 2.000 m za pionire, bio je tre}i na 800 m za mla|e juniore, ~etvrti na prvenstvu za starije juniore, tako|e na 800 m, prvi opet na 800 m i ve} sutradan opet najboqi na prvenstvu Srbije za pionire na 2.000 m. Samo sedam dana kasnije, postigao je neverovatnu pobedu na Kupu Srbije za mla|e juniore na 800 m i pro{log vikenda, u gotovo nemogu}im uslovima, zamalo nije oborio pionirski rekord star skoro 20 godina. Smatram da on moè da ostvari veliki uspeh u sredwopruga{kim trkama - kaè Dragan Dukanac, trener AK ÂAK. Bogdan je ovih dana dobio poziv za pripreme perspektivnih pionira i juniora Sr-

bije koje }e biti odr`ane od 11. do 18. avgusta u Kragujevcu. Na takmi~ewu u Boru, pro{log vikenda, u~estvovalo je jo{ {est atleti~ara ^AAK-a. Ogwen Nikoli} je bio drugi na 800, Katarina Propadovi} tre}a na 1.000 m, a Marjan Milovankovi} drugi u pionirskom troboju. Iva Zelenovi} je na svom prvom takmi~ewu u istoj disciplini za devoj~ice zauzela ~etvrto mesto. Svi atleti~ari takmi~ili su se u neverovatnim uslovima, staza je bila neravna i veoma tvrda, krajwe nepovoqna za tr~awe.

SPORT

PETAK 8. AVGUST 2014.

Страну припремио М. Ристић

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ 2. И 3. АВГУСТ 2014.

ФУДБАЛСКА ЛЕГЕНДА ПРОФЕСОР БИЈА

оглед на ново фудбалско здање, иако са “пустом” источном и северном трибином није, рекло би се, ни најмање умањило радост и еуфорију чачанских љубитеља фудбала, пре свих, присталица новог-старог суперлигаша Борца. Није то наравно било тако давно, када је западна трибина у првенственим дуелима била дупке пуна. Aмбијент и повод, рефлектори и сећање на највећу тренерску легенду Западне Србије професора Бију испунио је “стари” део стадиона до последњег места. Више од три хиљаде душа, од којих стотинак највернијих, на “нашминканом” југу заједно су поделили радост присуствујући историјским дуелима Чачана, најпре против Металца, а потом другог дана у финалу и са Јавором из

Ивањице. Засијали су и рефлектори на стадиону крај Мораве. У току ове седмице очекује се у “правом светлу”, а уз важну и дуго очекивану инвестицију, гледаоци су присуствовали интересантним и неизвесним мечевима. Првог дана турнира Јавор је савладао Младост из Лучана, 1:0 (стрелац Дражић у 32. минуту), Борац је био бољи од Милановчана још једним минималцем 1:0 (стрелац Дејан Ђенић у 75. минуту). Сутрадан у мечевима за коначан пласман Металац је победио Младост 3:2 и освоио треће место, у финалу Борац је био убедљив против Јавора, 4:1. Пехаре су добиле три првопласиране екипе, а појединачна признања најбољи

голман Никола Петрић (Борац), стрелац Урош Ђерић (Борац) са два постигнута гола и играч Стефан Живковић (Борац). У првом колу Супер лиге у суботу, 9. августа, Борац ће на Градском стадиону угостити Доњи Срем из Пећинаца. Званичан термин одигравања утакмице још увек је 17,30 часова, али може бити промењен уколико 48 сати пре почетка сусрета буду “подешени” рефлекторски снопови и обезбеђени оптимални услови за премијерни меч ове сезоне.

SPORT

PETAK 8. AVGUST 2014.

Страну припремио М. Ристић

МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР “КОВАЧ, ЦЕЛЕР, КИЋАН”

ПОБЕДНИЧКИ ПЕХАР У ТРБУШАНИМА

спомене на истакнуте фудбалере, спортске раднике и чланове руководства „Гребића” сачували су од заборава учесници турнира Меморијал “Ковач, Целер, Кићан”, 4. и 5. августа на стадиону ФК Полет. Уз српсколигаша, организатора турнира, учествовали су и зонаши, Полет из Трбушана и Слобода из Чачка, као и члан Окружне лиге Јединство из Коњевића.

Првог дана турнира, Слобода није дозволила изненађење. Савладала је Јединство 3:0, али су домаћини, фаворити на папиру, поклекли у дуелу са Полетом из Трбушана, 1:2. У финалном сусрету Полет из Трбушана је поготком Предрага Стевановића савладао Слободу 1:0, и освојио победнички пехар. Никола, син Милана Кнежевића Целера, и чланови управе Полета из Љубића, Милун

Тодоровић, Милорад Стевановић и Ратко Боровић уручили су признања најуспешнијим актерима турнира. Најбољи голман био је Стојан Радосављевић (Слобода), стрелац Иван Глигоријевић (Слобода) са два постигнута гола, а играч Горан Петровић (Полет, Трбушани).

ПАРТИЗАН У НЕДЕЉУ ГОСТ ЗАДРУГАРА

угогодишњи спортски пријатељи Партизан и Задругар, по традицији и ове године одмериће снаге у пријатељском мечу у недељу, 10. августа од 17,30 часова на игралишту у Доњој Трепчи. За долазак црно-белих у чачанском крају влада огромно интересовање, па се налик претходним гостовањима Београђана очекује рекордна посета. Иначе, Партизан је пријатељском клубу поклонио 180 столица које су улепшале спортски објекат у Доњој Трепчи. За бројне присталице члана ГФЛ Чачак обезбеђен је много бољи комфор који ће се, како уверавају домаћини, позитивно одразити на популарност фудбала у овом крају. Као по обичају, меч пријатеља обележиће и неизбежно “треће полувреме”.

РАСПОРЕД ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА ПРВЕНСТВА СРПСКЕ ЛИГЕ ЗАПАД 1. коло Семендрија 1924 Шумадија Железничар Јошаница Бане Шумадија 1903 Слога (П) Полет

4. коло Лозница Звижд Рудар Будућност Крушик 2014 Победа Јединство Семендрија 1924 Шумадија

7. коло Јошаница Бане Шумадија 1903 Слога (П) Полет ГФК Јасеница 1911 Карађорђе Звижд

10. коло Лозница Победа Јединство Семендрија 1924 Шумадија Железничар Јошаница Бане

13. коло Слога (П) Полет ГФК Јасеница 1911 Карађорђе Звижд Рудар Будућност Крушик 2014 Победа

16/17.08.2014 Лозница Јединство Победа Будућност Крушик 2014 Рудар Звижд Карађорђе ГФК Јасеница 1911

06/07.09.2014 Карађорђе ГФК Јасеница 1911 Полет Слога (П) Шумадија 1903 Бане Јошаница Железничар

27/28.09.2014 Лозница Железничар Шумадија Семендрија 1924 Јединство Победа Будућност Крушик 2014 Рудар

18/19.10.2014 Будућност Крушик 2014 Рудар Звижд Карађорђе ГФК Јасеница 1911 Полет Слога (П) Шумадија 1903

08/09.11.2014 Лозница Шумадија 1903 Бане Јошаница Железничар Шумадија Семендрија 1924 Јединство

2. коло Лозница Карађорђе Звижд Рудар Будућност Крушик 2014 Победа Јединство Семендрија 1924

5. коло Железничар Јошаница Бане Шумадија 1903 Слога (П) Полет ГФК Јасеница 1911 Карађорђе

8. коло Лозница Будућност Крушик 2014 Победа Јединство Семендрија 1924 Шумадија Железничар Јошаница

11. коло Шумадија 1903 Слога (П) Полет ГФК Јасеница 1911 Карађорђе Звижд Рудар Будућност Крушик 2014

14. коло Лозница Семендрија 1924 Шумадија Железничар Јошаница Бане Шумадија 1903 Слога (П)

23/24.08.2014 ГФК Јасеница 1911 Полет Слога (П) Шумадија 1903 Бане Јошаница Железничар Шумадија

13/14.09.2014 Лозница Шумадија Семендрија 1924 Јединство Победа Будућност Крушик 2014 Рудар Звижд

04/05.10.2014 Рудар Звижд Карађорђе ГФК Јасеница 1911 Полет Слога (П) Шумадија 1903 Бане

25/26.10.2014 Лозница Бане Јошаница Железничар Шумадија Семендрија 1924 Јединство Победа

15/16.11.2014 Јединство Победа Будућност Крушик 2014 Рудар Звижд Карађорђе ГФК Јасеница 1911 Полет

3. коло Шумадија Железничар Јошаница Бане Шумадија 1903 Слога (П) Полет ГФК Јасеница 1911

6. коло Лозница Рудар Будућност Крушик 2014 Победа Јединство Семендрија 1924 Шумадија Железничар

9. коло Бане Шумадија 1903 Слога (П) Полет ГФК Јасеница 1911 Карађорђе Звижд Рудар

12. коло Лозница Јединство Семендрија 1924 Шумадија Железничар Јошаница Бане Шумадија 1903

15. коло Полет ГФК Јасеница 1911 Карађорђе Звижд Рудар Будућност Крушик 2014 Победа Јединство

30/31.08.2014 Лозница Семендрија 1924 Јединство Победа Будућност Крушик 2014 Рудар Звижд Карађорђе

20/21.09.2014 Звижд Карађорђе ГФК Јасеница 1911 Полет Слога (П) Шумадија 1903 Бане Јошаница

11/12.10.2014 Лозница Јошаница Железничар Шумадија Семендрија 1924 Јединство Победа Будућност Крушик 2014

01/02.11.2014 Победа Будућност Крушик 2014 Рудар Звижд Карађорђе ГФК Јасеница 1911 Полет Слога (П)

22/23.11.2014 Лозница Слога (П) Шумадија 1903 Бане Јошаница Железничар Шумадија Семендрија 1924

OGLASI / ^ITUQE

MALI OGLASI PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

[TAMPARIJA IZ ^A^KA TRA@I

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

OFSET MA[INISTU I DVA KWIGOVESCA SA RADNIM ISKUSTVOM.ZVATI U INTERVALU OD 8-16 H. TEL. 069/ 106-9-714

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

USLUGE - pobijawa cevi za vodu svih profila. Tel. 064/ 373-0-156

IZDAJEM u Beogradu dvoiposoban name{ten stan u Ulici vojvode Stepe ( CG,TELEFON, klima i kablovska ) u blizini FON, FPN, Saobra}ajni i Farmaceutski fakultet.

IZDAJEM sviwac sa boksevima i re{etkama. 060/015-20-25 POTREBAN posao ~uvawa dece, apsolvent U~iteqskog fakulteta, nepu{a~. Tel. 066/ 408-763

Tel. 064/ 155-9-160

SE]AWE NA NA[E DRAGE RODITEQE

065/2004-115 Marija

“AUTO JOVANOVI]” DOO ^A^AK potreban diplomirani pravnik. Tel. 065/ 813-5-240, 032/ 225-552

BEOGRAD - VO@DOVAC izdaje se vi{e stanova za po dva i tri studenta. Sve je novo i name{teno. Useqivi od 1.9.2014. godine. Tel. 064/ 668-66-01

IZDAJEM trosoban stan na Autokomandi u Beogradu, 2. sprat, lift, CG, 250 E + depozit. Tel. 064/ 177-4-707

IZDAJEM stan u Beogradu kod Vuka, CG, interfon, telefon, za studentkiwu. Tel. 063/ 8434-149

STANIJA 9. 8. 1999 - 9. 8. 2014.

MILIVOJE MILIVOJEVI]

25. 1. 1998.

Hvala im za sve {to su u~inili za nas. S' qubavqu zahvalni sinovi MILO[ i PREDRAG sa porodicama

U subotu, 9. avgusta 2014. godine, dava}emo 40 dana u 15 ~asova na grobqu u Lipnici na{oj voqenoj majci

POSLEDWI POZDRAV

BOJKI RADOSAVQEVI]

MIROSLAV S. ]UKI] MI]A

iz Lipnice

1925 - 2014.

Istina je da te nema, ali to ne prihvatamo jer ti si uvek sa nama, u na{im mislima. Ti si bila na{ ponos i to si ostala. Za nas ne umire{ jer si u na{im srcima. Za sve ti hvala i neka te an|eli ~uvaju Tvoja }erka ZORICA i zet DRAGAN

VULU PORODICA BOJOVI]

20236

VIDA \UR\I]

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da }emo dana, 9. 8. 2014. godine davati POLUGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Preminuo 5. 8. 2014. godine. Sahrana je obavqena u ~etvrtak 7. 8. 2014. godine u 14 ~asova.

O@ALO[]ENI: }erka MILKA sa porodicom, sestre MILENA i QIQANA i ostala rodbina i prijateqi 20203

Dana, 27. avgusta 2014. godine, navr{i}e se GODINA DANA od smrti na{eg

28. 6. 1944 - 14. 8. 2013.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u ~etvrtak, 14. avgusta 2014. u 12 sati odslu`iti parastos povodom godine dana od upokojewa na{e najdra`e majke i sestre. Ve~an joj pomen! Sa verom u vaskrsewe mrtvih, sinovi PREDRAG i MILO[, sestre MILIJANA, STANICA i SVETLANA i bra}a VLADIMIR i DU[KO sa porodicama

Dana, 7. 8. 2014. godine navr{ava se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i tasta

@ARKU KRSTOVI]U

RADA VUJOVI]A

iz Trbu{ana 1934 - 2014.

1966 - 2013.

Bolna je istina da vreme prolazi bez tebe. Ostavio si trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja ne prolazi. TVOJI NAJMILIJI

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo, 12. 8. 2014. godine u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu, posetiti wegov grob, zaliti suzama i okititi cve}em. Majka MALINA i brat MILO[

20247

20249

Dana, 8. 8. 2014. godine navr{ava se 30 godina od smrti na{eg dragog

Pre trideset godina avgustovsko jutro odnelo je zauvek jednu divnu mladost neostvarenih snova i neispuwenih `eqa

SLA\ANA @IVKOVI]A

RADOVANA KO^OVI]A KO^A

iz ^a~ka

SLA\AN @IVKOVI] iz ^a~ka

I danas sa velikim bolom i tugom, s qubavqu, ponosom i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju supruga LEPA, }erka MILA, unuke JOVANA i IVANA i zet MILOJE

Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, tugu le~iti vremenom. Nema suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu o`aliti. U srcima na{im tvoje mesto stoji, dok budemo `ivi ve~no }e da boli. Sestra DRAGANA, zet GACO, sestri~ina JOVANA, sestri} STEFAN iz Mr~ajevaca

U na{im du{ama ostala je pusto{, a u srcu neprebolna rana koja }e nas pratiti dok postojimo. Pomen }e se odr`ati u petak, 8. 8. 2014. godine u 13 ~asova na grobqu u Atenici. Majka LEPA, otac BRANISLAV, sestra DU[ICA i stric RADOSLAV iz ^a~ka

20199

20238

20239

iz Lisa

^ITUQE

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

U subotu, 9. avgusta 2014. godine navr{ava se 40 tu`nih dana kako je prestalo da kuca plemenito srce na{eg zauvek voqenog brata Pepa

STEFAN STANKOVI] PEPO

Na{em voqenom unuku 40 dana od smrti

STEFAN STANKOVI]

S ponosom }emo negovati se}awe na tvoj lik.

Ne postoje re~i za utehu, bio si i ostao na{ ponos.

Tvoje sestre: SARA i ISIDORA, tetka MARIJANA i te~o DU[KO

Tvoja baba JELICA i deda MILI]

20245

Na{em dragom drugaru

Dana, 14. 8. navr{i}e se DEVET godina od smrti na{eg dragog

MILETE NOVITOVI]A

STEFAN STANKOVI]

STEFANU od drugara \OR\A, NEMAWE i \OLA 20244

Proteklo je ve} 13 tu`nih godina od kako nije me|u nama na{ sin, otac i suprug

Sa qubavqu i ponosom uspomenu na Tebe ~uvaju deda BRKO i baba MIQA

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju i rado ga se se}aju, wegovi najmiliji: majka JELENA i brat DU[KO sa porodicom 20242

20224

Dana, 11. 8. 2014. navr{ava se DVADESET GODINA od smrti na{eg dragog oca, dede, pradede i svekra

Dana, 6. 8. 2014. navr{ilo se DEVET MESECI od smrti na{e drage majke, bake, prabake i svekrve

Pro{lo je DEVET godina od kada si nas napustio i oti{ao u tvoju ve~nu ku}u

BRANKO MARKOVI] ROMBO

MILETA NOVITOVI] 14. 8. 2005 - 14. 8. 2014.

U na{im rawenim srcima traje kao ve~no draga uspomena!... U utorak, 12. avgusta 2014. godine poseti}emo Wegov grob, na ^a~anskom grobqu. VE^NO NEUTE[NA PORODICA MARKOVI]

RADOICE NIXOVI] PERSIDE NIXOVI] Neka vas u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav ja~a od vremena i zaborava... Va{i sinovi SLOBODAN i MILAN sa porodicama

Godina po godina prolaze a bol i tuga ostaju. Se}awe na tebe osta}e zauvek u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI: supruga SVETLANA, }erke DU[ICA i JULIJANA

20246

20241

20242

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE Dana, 9. 8. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od kako nije sa nama na{a draga koleginica

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

9. avgust 2004 - 9. avgust 2014.

POSLEDWI POZDRAV MAJCI

KATARINA SELAKOVI] ro|ena 10. 7. 1975. godine u ^a~ku

KATARINA SELAKOVI]

Qudi }e zaboraviti {ta si rekao. Qudi }e zaboraviti {ta si u~inio. Ali nikada ne}e zaboraviti, kakve si ose}aje u wima probudio. FOND KATARINA SELAKOVI] EKONOMSKA [KOLA ^A^AK

U na{im o~ima jo{ uvek blista tvoj osmeh. Kao Sunce. Jo{ uvek ~ujemo tvoj zvonski smeh i mio glas. Srcem se razliva tvoja dobrota i qubav. I tuga - {to te nema... I ponos - {to smo te poznavali... TVOJE KOLEGE IZ EKONOMSKE [KOLE

20221

fak.

U utorak 12. avgusta 2014. godine navr{ava se 12 GODINA od smrti drage nam i najdra`e

Dana, 9. 8. 2014. godine u 12 ~asova na grobqu u Beqini obele`i}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

OLGICE BOJOVI]

QUBINKU MLADENOVI]U

Qubav je prevelika, bol prete{ka, a tuga za tobom ve~na. Malo je re~i da bi smo rekli koliko nam nedostaje{. Majka SIBINKA, brat ZORAN, sestra DANA i zet DRAGAN

od sinova SLOBODANA i NIKOLE 20235

POSLEDWI POZDRAV

DRAGANI DOMANOVI]

ZAUVEK ]E[ BITI U NA[IM SRCIMA I MISLIMA. Tvoji: STANA, SLAVICA, FILIP I DAVID

od AUTO JOVANOVI] DOO

20223

20234

20220

U subotu, 9. avgusta u 11 ~asova na Gradskom grobqu u â~ku odrà}e se ÊTRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

DRAGANI DOMANOVI]

SE]AWE NA RODITEQE POVODOM 10 godina od smrti oca

GODINU DANA od smrti i majke

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

DRAGANA DOMANOVI]

MILANKI ANDRI]

1962 - 2014. iz ^a~ka preminula posle kra}e bolesti dana 5. 8. 2014. Sahrana je obavqena u ~etvrtak, 7. 8. 2014. na ^a~anskom grobqu.

Zauvek u na{im srcima. PREDISLAV, SLOBODAN i JELENA

DRAGOQUBA DRAGA LENKE SAVI] iz Gorwe Gorevnice od k}erki sa porodicama

O@ALO[]ENI: sinovi SLOBODAN i NIKOLA i sestre QIQANA i STANIJA

20227

20228

20233

Dana, 14. 8. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

MI[A MATOVI]A

SE]AWE 6. 8. 2004 - 6. 8. 2014. Dana 6. 8. 2014. godine navr{ilo se DESET GODINA od smrti na{eg voqenog

^ETRDESETODNEVNI POMEN

MLADOMIR DUKANAC

MILOVANA GLI[OVI]A

Vreme nije izbrisalo qubav i se}awe prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Supruga MILICA, sin MIROSLAV i }erka MIRA sa porodicama

Dana, 12. 8. 2014. godine u 11:30 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo pomen. S ponosom i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju, supruga STANIKA, sin ZDRAVKO i }erka SNE@ANA sa porodicama

20232

20243

Dragi tata, po dobru }emo te pamtiti, s tugom i ponosom pomiwati i ~uvati od zaborava. A ti nam ~uvaj mamu. Tvoja deca: DRAGAN i @IVANA 20230

^ITUQE

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 2. 8. 2014. iznenada preminuo na{ dragi

MILADA MIL^ANOVI]

VUKOMAN PIL^EVI]

12. 8. 2006 - 12. 8. 2014. Osam godina je kako se u du{u uselila tuga, a u srce bol. Ni{ta plemenitije, ni{ta svetije, ni{ta vrednije od majke i ni{ta bolnije od `ivota bez we. @ivi{ i `ive}e{ ve~no u na{im srcima, mislima, na{im snovima. S qubavqu i po{tovawem }erka SLAVICA i unuka MAJA 20222

Dana, 11. 8. 2014. navr{ava se [EST MESECI kako je preminula na{a zauvek voqena Majka i Baka

1955 - 2014. Sahrana je obavqena 7. avgusta na grobqu Lugovi. Ako je tvoj `ivot morao da stane, na{a qubav, ponos i uspomene na tebe ve~no }e trajati u nama. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Supruga VERA, sin RADENKO i }erka SVETLANA sa porodicom.

Dana, 7. 8. 2014. godine navr{ava se tu`nih 40 dana

\UR\INA MITROVI] \INA

RASTISLAV BO[KOVI]

Polugodi{wi pomen obele`i}emo 8. 8. 2014. u 15 ~asova na ^a~anskom grobqu. Za snagu duha, za put ka suncu, za qubav prema ~oveku koju si nam usadila, ve~no HVALA! S qubavqu i ponosom uspomenu na tebe ~uvaju tvoja deca: sin IVAN, }erka MARIJA, snaja KATARINA, zet GORAN, unuci MIHAILO, NIKOLA i JANKO i unuka JULIJANA

Bio si i ostao na{ najve}i ponos, na{ an|eo. Du{o na{a, teàk je ìvot bez tebe. Vreme ne bri{e ni tugu ni bol. Osta}e{ da ìvi{ u na{im srcima i mislima sve dok budemo ìvi, jer voqeni nikada ne umiru. Majka TAMARA, otac @EQKO, brat SR\AN, deda LEKO, baba DRAGICA i prababa LELA

Evo pro|e pola godine od kada si oti{ao od nas i ostavio nas bez tvoje qubavi, pa`we, vedrine i radosti. Ostavio si nas neute{ne, a se}awa na tebe `ive}e dok je nas i tvojih pesama u nama, tvojim najmilijima. Supruga STANICA i sin MILAN sa porodicom

upl.

20229

20225

BOJANU BRKOVI]U

SE]AWE 14. 8. 2007 - 14. 8. 2014.

Tu`no se}awe na na{u voqenu suprugu i majku

EMILIJA MIHAILOVI] EMA

SVETLANA CECA SIMI]

@ao nam je {to su do{li na svet kada si Ti oti{la i {to nisu imali priliku da Te upoznaju. @ivi{ i daqe kroz pri~e koje im pri~amo. TVOJI: MARIJANA i IVAN sa mamom i porodicama 20240

Najdra`i na{,

Pet godina pro|e, a tuga za tobom jo{ uvek je ista. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, spomiwemo i nikad ne zaboravimo. Tvoji: BOBAN i SA[A

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE SE]AWE NA NA[E DRAGE I VOQENE RODITEQE OCA MAJKE

Dana, 12. 8. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

NERE LAZOVI] êtrdesetodnevni pomen odrà}e se 12. 8. 2014. godine u 11 ~asova na â~anskom grobqu.

SUPRUG SA DECOM 20206

Plemenita i topla du{a, na{ ponos i bol, izgubio je posledwu bitku i preselio se u ve~nost 30. 7. 2014.

ARSENIJA MILI]EVI]A zvanog " MORNAR" 12. 8. 1995. godina

zvane " BINA" 28. 1. 2011. godina

Kroz teàk period prolazimo, mnogo nam je te{ko bez Vas, èqni smo da Vas vidimo, ~ujemo, kako koji dan i mesec prolazi, nama je sve teè i teè bez Vas. Vi ste uvek sa nama, pored nas i uvek }ete biti sa nama, uvek }emo Vas voleti , i nikada Vas ne}emo zaboraviti, i sa ponosom se}ati. VA[A DECA: sin DRAGAN i }erka JASNA

Dana, 30. 7. 2014. umro je na{ brat od tetke

Dana, 14. 8. 2014. navr{ava se GODINA DANA od kada nije sa nama na{a

QUBIVOJE QUBO VUKOMANOVI]

QUBIVOJE VUKOMANOVI] COKAN

DOBRINKE MILI]EVI]

1945 - 2014.

DANICA DANA TOROMAN

Sahrawen je 2. 8. 2014. u porodi~noj grobnici na Novom Grobqu u Beogradu. U velikom bolu, mama NADA i sestra DANKA

Sahrawen je 2. 8. 2014. u prisustvu rodbine i prijateqa u porodi~noj grobnici na Novom Grobqu u Beogradu. Uspomenu na wega zauvek }e ~uvati brat QUBI[A LEVAJAC i sestra DRAGICA KAPLAREVI] sa porodicama

@ivot nestaje u trenutku, a se}awa ostaju zauvek. Vreme koje prolazi nikada ne}e doneti zaborav. Tvoju dobrotu pamti}emo zauvek. S po{tovawem porodica DRAMLI], MILICA, MILI], MARIJA i BOJANA

upl.

20248

1945 - 2014.

13. 8. 2009 - 13. 8. 2014. NA[ DRAGI I VOQENI

SE]AWE NA NA[E DRAGE DRAGOM BRATU

ICKO[U

ILIJA MARKOVI] ICO Pet godina kako si nas napustio, pet godina tuge za tobom, ali }e{ uvek `iveti u na{im srcima. Hvala ti za svu qubav koju si nam podario. TVOJA PORODICA

Do|o{e pet godina velike tuge i bola. Bio si mi brate velika nada i podr{ka moja, a sada sam ostala sama bez tebe i supruga moga, da tugujem dok sam `iva za tobom. Po~ivaj u miru u ve~noj tvojoj ku}i. Sestra @IVKA

DU[AN TANASKOVI] RADOVINKA 1994 - 2014. 2002 - 2014. iz Prawana Godine prolaze, a se}awe na va{u plemenitost i dobrotu `ive}e u nama zauvek. Hvala na svemu za sve {to ste u~inili da nama bude boqe. Po~ivajte u miru. Zahvalni sinovi: RATKO i DRAGO sa porodicama

20208

t.r.

20209

Dana, 9. avgusta 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog sina i brata

SE]AWE Dana, 6. 8. 2014. godine navr{ilo se 30 godina od smrti na{eg oca

SE]AWE 10. 8. 1994 - 10. 8. 2014.

DRAGOQUBA VASIQEVI]A

MILKA PANI]

SE]AWE NA NAJDRA@U BAKU. ZAHVALNA PORODICA 20231

Uspomenu na wegov dragi lik ~uvaju sin MILOMIR i }erka QIQANA sa porodicama 20237

Na{ dragi drug

\URO PE[TERAC KEPEC preminuo je 1. 8. 2014. godine.

PETRA MATIJEVI]A

@IVAN

MILOJKA

11. 8. 1964 - 11. 8. 2014.

22. 9. 2000 - 22. 9. 2014.

\UKI]

Uspomenu na wegov lik sa qubavqu ~uvaju porodice MATIJEVI] i DAVINI]

Trajno se}awe na na{e drage roditeqe i dedu Miluna umrlog 1914. godine. MILUN, JOVAN, RADI[A, DU[ANKA i VIKTORIJA sa porodicama

Posledwi pozdrav od dru{tva iz bifea kod "Nala": ROGOWA, DACOVAC, BA]KO, SLAVI[A, BORO i NALE

20219

20211

20210

^ITUQE

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

I godina pro|e ali dan nikako... Dana, 14. 8. 2014. navr{ava se bolnih i tu`nih godinu dana od kako nije sa nama na{a voqena majka, supruga, baka i ta{ta

DANICA DANA TOROMAN I godina pro|e mama puna bola, puna rana sva suzama izatkana. U snovima na{im ti si sa tobom se jutra bude srce bolno tiho jeca svakim danom za tobom ùdi. Takva majka ve~ito ostaje da ìvi i traje me|u nama, jer voqeni ne umiru ma gde da smo, oni su deo nas, upijeni u svaku nit na{e krvi, u svaku misao. Po~ivaj voqena u boànskom i an|eoskom miru! Godi{wi pomen odrà}e se u subotu, 9. 8. 2014. godine u 12 ~asova na â~anskom grobqu.

S ve~itom zahvalno{}u, tvoje }erke SAWA i DRAGANA, suprug MILOMIR, zetovi LENI i MARKO i unuci ZEIN i MARTIN

Pro{la je godina dana od kako nije sa nama na{a draga prija

SE]AWE Povodom godi{weg pomena drage na{e sestre

DANICA DANA TOROMAN 14. 8. 2013 - 14. 8. 2014. Pamti}emo te kao osobu visoke etikecije i vrlina jer je bila privilegija imati te za prijateqa. Osta}e ve~ito se}awe na nezaboravne trenutke provedene zajedno i seta {to nisi jo{ uvek me|u nama. Prijateqi DRAGICA i RADE DAMJANOVI] iz Australije

DANICE DANE TOROMAN 14. 8. 2013 - 14. 8. 2014. Uspomena na sestrinsku qubav ostaje ve~ita. Brat ILIJA i sestra DELKA iz Amerike

^ITUQE

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM KOM[IJI I PRIJATEQU

NENAD IKONI] NE[O

Dana, 9. 8. 2014. godine navr{ava se 20. GODINA od prerane smrti

MILOJKA OBU]INE

MILANU KOSTI]U KOLU

1945 - 1994.

Voqeni ne umiru sve dok `ive oni koji ih vole. S tugom i qubavqu ~uva}emo uspomene, tetka LEPA, brat SA[A i sestra GOCA

Od porodice NE[KOVI]: MILO[A, NADE, BURINA, DU[ICE, SLA\E i GAGIJA iz Be~a

20191

Dana, 6. 8. 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti

Bra}a i sestre: NIKOLA, MILISAV, DU[ANKA, LENKA I QUBICA

20202

Dana, 6. 8. 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

20196

SE]AWE

MILETE @UNI]A

Po~ivaj u miru. S ponosom }emo te pamtiti i ~uvati u na{im srcima.

MAGDALENA

MILAN

12. 8. 1997 - 12. 8. 2014

4. 7. 2014 - 12. 8. 2014.

NIKOLI]

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Tvoja bra}a: MIROSLAV i MILAN sa porodicama

]erka OLIVERA, zet SINI[A, unuke JOVANA, IVANA i ANAMARIJA i BOSA

^etrdeset dana je od smrti na{eg dragog oca i 17 godina od smrti na{e drage majke. Zahvalni, Sin MI[KO i }erka MILKA sa porodicama

20195

20194

20193

TU@NO SE]AWE na na{eg dragog

U subotu, 9. 8. 2014. godine u 13 ~asova na gradskom grobqu u ^a~ku obele`i}emo GODI[WI POMEN dragom suprugu i ocu

VLADIMIRU RAN\ELOVI]U VLADU

SRBOQUBA DANILOVI]A 2008 - 2014.

Majka RADOJKA, supruga DRAGA, sinovi MILO[ i MILAN

Uvek }ete nam ostati u se}awu. Kolektiv S.T.K.R. VEQKO Trbu{ani

Dok postojim, postoja}e{ i ti u mom srcu i srcima tvojih sinova sa wihovim porodicama. Velika je praznina bez tebe. Tuguju: supruga KOVIQKA, sinovi DRAGAN i SA[A sa porodicama

20205

20218

20217

BOJAN BRKOVI]

TATJANA DUWI]

Dana, 10. avgusta 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e voqene sestre

Dana 8. 8. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti

DANILA DA^A BELI]A nastavnika u penziji

SE]AWE 8. 8. 1996 - 8. 8. 2014.

VERE VUKOSAVQEVI] ro|ene Vasili} iz Mr~ajevaca

MILOSAV TAN^EVI] MI]UN

Bio si izuzetan ~ovek velikog srca i velikog duha. Ostavio si nam se}awa, dobrotu i qubav koji se pamte. ^uva}emo uspomene pune qubavi i po{tovawa. TVOJI NAJMILIJI

Nikada ne}emo zaboraviti tvoj osmeh i dobrotu koju si nam podarila. Zauvek }e{ ostati u na{im se}awima. Tvoja bra}a MILAN i RADOSAV sa porodicama

Bol i tuga ne mere se re~ima, ni vremenom koje prolazi. U mom srcu `ive}e{ ve~no. ]erka JELENA RADOSAVQEVI] sa porodicom

20215

20213

20212

SE]AWE Pet tu`nih godina od kada nije sa nama na{ dragi

MILAN VUKOVI] 1. 8. 1958 - 1. 8. 2009. iz Srezojevaca Tvoju dobrotu pamtimo i s' ponosom te se se}amo. MAJKA, SUPRUGA, SIN i ]ERKA 20216

ZORAN DRAMI]ANIN iz ^a~ka 2. 12. 1952 - 22. 8. 2013. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo, u subotu, 9. avgusta u 11 ~asova, na ^a~anskom grobqu, obaviti godi{wi pomen. Tvoji najmiliji: supruga DOBRILA, }erka MILICA i sin MARKO 20214

Dana, 9. 8. 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

STRA[IMIRA ]OJBA[I]A Se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima, jer voqeni nikada ne umiru. Supruga NADE@DA i }erka VIOLETA sa porodicom

^ITUQE

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE

Dana, 7. 8. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET tu`nih dana kada nas je prerano napustio na{ voqeni unuk i sestri}

Nema re~i, koje bi izrazile te`inu praznine, koju je svojim nestankom ostavio na{ voqeni

BOJAN BRKOVI] Ako je `ivot samo san, onda je brzo pro{ao. Neka te an|eli ~uvaju kad nismo mogli mi. Tvoji: baba GORICA, tetka MARINA i te~o MILAN 20226

17. avgusta 2014. godine je [EST MESECI od smrti na{eg najdra`eg i najboqeg supruga, oca i dede

MILOQUBA VUKOVI] VUKASA Vreme koje je pro{lo bez tebe nije umawilo se}awe na tvoju dobrotu i qubav koje si nam pru`io. Tvoji najmiliji: supruga VERA, }erke AN\ELKA i EMILIJA, unuci PAVLE i REQA, zetovi SA[A i BOBAN 20197

SESTRU

TU@NO SE]AWE NA MAJKU

ALEKSANDAR MARINKOVI] U subotu, 9. avgusta 2014. godine u 10.00 osve{tati spomenik na ^a~anskom grobqu.

sati dava}emo godi{wi pomen i

WEGOVI NAJMILIJI: supruga MARINA, }erka JELENA, sin DRAGAN, unuk MIHAJLO i snaha SOWA

OCA

20192

SVETLANU CECU DOBRILU TOMISLAVA SIMI] PETROVI] PETROVI]A 11. 8. 2009 - 11. 8. 2014. 12. 8. 2009 - 12. 8. 2014. 25. 2. 2011 - 25. 8. 2014. S ponosom i qubavqu ~uvam uspomene na moju dragu porodicu. Ceco, te{ko se mirim da te nema, ali si svakog dana u mojim mislima, se}awe je sve`e na na{e dogovore, qubav, bliskost i tvoju mladost. Voli vas: sestra i }erka RADICA sa MINOM i JOVOM 20200

SE]AWE

ILI] DMITRA DRAGAN BO@IDAR 10. 8. 2013 - 10. 8. 2014. 15. 11. 1991 - 15. 11. 2014. 21. 12. 1989 - 21. 12. 2014. S qubavqu, setom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{e najmilije. QIQA i VEQKO 20198

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276 Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

PETAK 8. AVGUST 2014. GODINE