8.mart 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 8. MART 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^a~anski poqoprivrednici u Parizu

BROJ 9

CENA 30 DIN.

50. Disovo prole}e: Aleksandar Gatalica, o romanu „Veliki rat”

[ta donosi novi Zakon o informisawu?

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

POSETILI PROJEKTIMA ME\UNARODNE DO BOQIH SAJMOVE PROGRAMA strana 14.

strana 2.

DAN KOJI JE UBIO CELU EPOHU

strana 23.

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Obele`en mesec borbe protiv kancera

GINEKOLO[KI MALIGNITETI U PORASTU

strana 17.

Kako je Ivawi~anka danima le~ena od zapu{enih creva?

BOTULIZAM NIJE REGISTROVAN POSLEDWE DVE DECENIJE

strana 18.

^lanovi gluma~ke radionice PU[ izveli humanitarnu predstavu

POMO] PORODICI PREMINULOG U^ENIKA

strana 10.

t r a m . 8

PETAK 8. MART 2013. GODINE

DRU[TVO

[TA DONOSI NOVI ZAKON O JAVNOM INFORMISAWU?

BOQI PROGRAM ILI GA[EWE MEDIJA

O nacrtu novog Zakona o javnom informisawu pre dva dana diskutovali su vlasnici i novinari ~a~anskih medija sa dràvnom sekretarkom Ministarstva kulture i informisawa Gordanom Predi}. Sastanak je organizovan u Gradskom ve}u na inicijativu rukovodstva Grada, pre svega pomo}nika gradona~elnika Aleksandra Da~i}a. Pre susreta sa novinarima, dràvna sekretarka se sastala sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em, predsednikom Skup{tine grada Veqkom Negovanovi}em i ostalim gradskim rukovodiocima. ovi Zakon o javnom informisawu trebalo bi da stupi na snagu u junu. U najosnovnijim crtama, predvi|a da od 2014. mediji ne budu finansirani iz dràvnog buxeta, ve} sufinansirani

marketing 032/342-276

putem projekata. Ove sedmice su pokrenute javne debate o nacrtu Zakona, koji je dostupan i na sajtu Ministarstva kulture. Putem interneta mediji i gra|ani mogu izneti svoje primedbe, sugestije i predloge.

Prva debata je u utorak odràna u Novom Sadu, a bi}e ih i u jo{ nekoliko gradova Srbije. Predstavnici ~a~anskih medija nisu imali priliku ba{ da debatuju, ali su sa dràvnom sekretarkom otvoreno govorili o svim prednostima i nedostacima nacrta Zakona o javnom informisawu. Kako je na sastanku u â~ku rekla Gordana Predi}, novi Zakon bi prevashodno trebalo da re{i pitawe finansirawa medija i uredi programske sadràje u Srbiji. Ako bude kako je zami{qeno, kvalitet }e kona~no potisnuti ki~ i {und. - Osim javnih servisa, dràva }e se povu}i, kada je re~ o finansirawu medi-

VIP Aktuelna dr`avna sekretarka Ministarstva kulture Gordana Predi} bila je dugogodi{wi novinar TV Politika. Pro{la je put od saradnika do urednika informativnog programa. Autorka je emisije “VIP” u kojoj je podjednako uspe{no kao Tawa Peternek ili Vesna Dedi}, samo na druga~iji na~in, intervjuisala poznate li~nosti. Posle Politike, emisiju “VIP” emitovala je TV Art i tridesetak lokalnih televizija. Radila je i u listovima “Politika”, “Bazar”, “RTV Revija”… Gordana Predi} je dobitnica Oskara popularnosti, nagrade koju je ustanovio wen pokojni suprug Zoran Predi}, tako|e poznati novinar. ja, ali }e zadr`ati odgovornost prema wima. Ne}e ih prepustiti stihiji, ve} projektnom sufinansirawu. Smatram da je to dobro, jer }e stvoriti medijski pluralizam koji }e doprineti raznovrsnijem i kvalitetnijem {irewu jav-

ne scene - rekla je Predi}ka. ^a~ak je prvi grad koji je pre primene novog Zakona o javnom informisawu uveo model takozvanog, projektnog finansirawa. Na taj na~in stvoren je solidan temeq za narednu godinu, kada }e sva glasila u Srbiji biti u istom polo`aju. Ovda{wi mediji ne}e morati ni da se suo~avaju sa privatizacijom, jer Grad nema javna glasila u svom vlasni{tvu. - Primena novog zakona podrazumeva}e i transparentnost vlasni{tva medija. Gra|ani }e pouzdano znati ko stoji iza odre|enih glasila i informacija koje oni plasiraju. Na prvoj debati o nacrtu novog zakona bilo je re~i i o privatizaciji u ovom sektoru. Mo`da ne bismo sada bili u ovakvoj situaciji da 2007. nije zakonski omo-

gu}eno op{tinama i gradovima da imaju svoje medije smatra Gordana Predi}. Prema planu Ministarstva kulture, prvi konkursi trebalo bi da budu raspisani u septembru. Komisija je imala ~etiri meseca za pripremu da 2014. svi mediji u Srbiji pre|u na drugi na~in finansirawa, odnosno sufinansirawa. Pravo da konkuri{u sa svojim projektima imaju glasila upisana u privredni registar. Predstavnici ~a~anskih medija izneli su opre~ne stavove o nacrtu novog zakona, od toga da wegove odredbe samo teoretski dobro zvu~e, da mogu dodatno ote`ati polo`aj medija i dovesti do wihovog ga{ewa, ali i da bi zdrava konkurencija mogla da pro~isti medijsku scenu. Z. J.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

POLITIKA

GRADSKO VE]E OZBIQNO RASPRAVQALO O STAWU U ODMARALI[TU U ULCIWU I (NE)NAMENSKOM TRO[EWEU SREDSTAVA U PU „RADOST” oditeqi koji odlu~e da ove godine po{aqu decu na letovawe u odmarali{te “Ov~ar” u Ulciwu, bilo u sopstvenoj re`iji, ili uz pomo} Grada, koji namerava da organizuje kampawu i iz buxeta subvencioni{e tro{kove odmora oko 2.000 mali{ana, mo`da bi pre toga trebalo dobro da izvagaju izme|u dva izve{taja o stawu ovog objekta, koje su Gradskom ve}u dostavili wegov ~lan Zvonko Mitrovi} i ^edo Vasovi} iz Gradske

dela krova, zamena o{te}enih crepova, nekoliko prozora, za{tita sijalica, farbawe metalne ograde i bojlera...), koje bi na objektu trebalo obaviti, pre nego {to on primi prve grupe dece, a za koje je neophodno obezbediti oko pet miliona dinara. On je, za razliku od Mitrovi}a, koji je konstatovao da je “zbog nebrige PU, bezbednost dece u odmarali{tu ozbiqno ugro`ena”, zakqu~io “da su, i bez velikih ulagawa, stawe odmarali{ta i bezbednost dece dobri.”

uprave za op{te i zajedni~ke poslove. Ocenu da je situacija u odmarali{tu alarmantna, Mitrovi} je potkrepio tvrdwom da su krovni pokriva~, oluci, svetlarnici, stolarija, bojleri i pojedini delovi elektroinstalacije u lo{em stawu i to ilustrovao i fotografijama. Vasovi} je, pak, bio dosta bla`i u svojoj oceni, predlo`iv{i 10 intervencija (popravka

Upravni odbor PU “Radost” bi morao da preispita odgovornost rukovodstva ustanove, koje nije blagovremeno reagovalo, zbog ~ega je ovaj, za Grad kapitalan objekat, u lo{em stawu, smatra Milijan Mini}. Osim u gra|evinskom pogledu, objekti su ruinirani i kada je o name{taju i opremi re~, jer su u lo{em stawu i posteqine i du{eci, tvrdi Ostoja

ZA NEZAPOSLENE PORODIQE 40 MILIONA DINARA Iako obezbe|uje ostvarewe 13 prava i pru`a 11 usluga u oblasti socijalne za{tite, koji su u nadle`nosti Grada, Centar za socijalni rad }e i ove godine pro{iriti to poqe delatnosti, najavio je Goran Javorac, prezentuju}i izve{taj i program ove ustanove. To je potvrdila nedavno otvarawem Savetovali{ta za brak i porodicu, a uskoro }e zapo~eti i podelu “uputa” budu}im korisnicima usluga ustanove “Zra~ak”. Centar ima 178 korisnika tu|e nege i pomo}i, od kojih su 113 deca i mladi i svi oni su potencijalni “stanovnici” ove ustanove za decu i odrasle osobe sa posebnim potrebama. Posredstvom Centra za socijalni rad ubudu}e }e biti ispla}ivana mese~na nadoknada nezapslenim porodiqama, za{ta je u buxetu opredeqeno 40 miliona dinara. Imaju}i u vidu dosada{we interesovawe, o~ekuje se i vi{e korisnika usluga prihvatili{ta za nezbrinuta lica i `rtve nasiqa i da usluge “Pomo} u ku}i” budu pro{irene na ve}e seosko podru~je.

I ALARMANTNO, I PRIHVATQIVO

Mijailovi}, jedan od ~lanova komisije koja je posetila odmarali{te i predlaè da odmah bude donet pravilnik o subvencionisawu tro{kova boravka dece u Ulciwu, sa~iwena kalkulacija i odràn sastanak sa direktorima {kola, zbog blagoveremnog organizovawa letovawa dece {kolskog uzrasta. Rukovodstvo ustanove nije vodilo ra~una o teku}em odràvawu, zbog ~ega }e generalnije popravke sada mnogo vi{e ko{tati, konstatovao je i Bratislav Jugovi} i predloìo da tro{kove sanacije ne snosi samo buxet, ve} i PU iz

roditeqskih uplata, pod uslovom da ta sredstva nisu nenamenski potro{ena. Ukoliko objekat bude doveden u ispravno i bezbedno stawe, i zadovoqeni higijenski uslovi, nema razloga za brigu, uveren je Radomir Kru{~i}. Zatajila je odgovornost za teku}e odr`avawe objekata koji nisu blagovremeno za{ti}eni od propadawa, zbog ~ega }e biti multiplicirani tro{kovi za “dovo|ewe” odmarali{ta u stawe u kome }e zadovoqiti sve bezbednosne i higijenske kriterijume, komentar je zamenika gradona~elnika Radenka

Lukovi}a. Po{to je predlo`io da GV usvoji oba izve{taja, gradona~elnik Vojislav Ili} je rekao da }e odmah biti raspisan oglas o javnim nabavkama i obavqene sve neophodne

intervencije na objektima odmarali{ta, tako da bezbednost i zdravqe dece ni u kom slu~aju ne}e biti dovedeni u pitawe. On je predlo`io i da UO PU “Radost” preispita odgovornost rukovodstva ustanove, zbog toga {to blagovremeno nije ulagala u teku}e odr`avawe i da posle zavr{etka sanacije, komisija ponovo pregleda objekte i GV predo~i novi izve{taj. Gradsko ve}e je utvrdilo predlog Odluke o izmenama i dopunama Statuta Grada, ~ija je su{tina usagla{avawe ovog najvi{eg akta lokalne samouprave sa Zakonom o javnoj svojini, Zakonom o javnim preduze}ima i Zakonom o vanrednim situacijama. Va`ne izmene su i pove}awe broja ~lanova GV sa devet na 11 i predlog da zborovi gra|ana mogu punova`no odlu~ivati ukoliko im, umesto ranijih pet, prisustvuje 10 odsto, ili 30 gra|ana. M.N.

STIMULACIJE POSVA\ALE KOLEKTIV Pro{le godine osnovica za obra~un zarada zaposlenima u PU “Radost” nije pove}avana, ali su plate korigovane isplatom stimulacija do 30 odsto, koje je za direktora odre|ivao Upravni odbor, a za ostale radnike ~elni rukovodilac ustanove. Za to nije postojao pravni osnov, odnosno pravilnik i kriterijumi o nagra|ivawu, ve} je to ra|eno na osnovu diskrecionog prava direktora, konstatovala je buxetska kontrola. Razli~iti koeficijenti i selektivno nagra|ivawe, mimo bilo kakvih kriterijuma, prakti~no su posva|ali kolektiv i uneli nezadovoqstvo me|u zaposlene, koji su se obratili pismom rukovodstvu Grada, tra`e}i da pokrene postupak za smenu aktuelne direktorke. Osim ovog propusta, koji je za posledicu imao umawewe plata, jer stimulacije nisu “ulazile” u osnovicu, koja mo`e biti pove}ana jedino nakon rebalansa gradskog buxeta, ustanovqene su i neke nepravilnosti prilikom nabavke didakti~kog i materijala za higijenu, i namirnica, za koje nisu potpisane sve otpremnice i ra~uni. Vanrednom kontrolom otkrivene su nepravilnosti i u isplati jubilarnih nagrada za 2010. godinu za 40 radnika, za{ta je ustanova iz sopstvenih prihoda izdvojila 1,030 miliona dinara. One u to vreme nisu mogle biti ispla}ene, ali su retroaktivno “pokrivene” na osnovu Zakona o buxetu Republike Srbije, re~eno je na prekju~era{woj sednici Gradskog ve}a.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 8. MART 2013. GODINE

POLITIKA

DVODNEVNO ZASEDAWE SKUP[TINE GRADA OBELE@ILA ISCRPNA I DUGA RASPRAVA

ODBORNICI NE [TEDE Sude}i po dvodnevnoj raspravi na posledwoj, 12. sednici Skup{tine Grada, odrànoj pro{log ~etvrtka i petka, odbornici, posebno iz redova opozicije, vi{e ne {tede ni vreme ni novac. Za diskusije o izve{tajima i predlozima odluka o davawu saglasnosti na programe poslovawa nekoliko javnih preduze}a i ustanova potro{ili su skoro 15 sati, a bogami i zna~ajna buxetska sredstva. Ako se imaju u vidu tro{kovi direktnog prenosa sednice i odborni~kih dnevnica od 4.093 dinara po danu, koliko buxet ko{taju i wihovi pripremni sastanci, lako se moè zakqu~iti da se ve}ina narodnih predstavnika u lokalnoj vlasti, ipak, samo deklarativno zalaè za {tedwu i doma}insko raspolagawe parama gra|ana.

o{to je ve}inom glasova prihva}ena inicijativa Tawe Popovi} (Dveri) da ubudu}e povremeno bude odre|ivan humanitarni odborni~ki dan, odnosno prvi posve}en prikupqawu pomo}i za narodne kuhiwe na Kosovu i Metohiji, odbornici su neo~ekivano mnogo vremena i pa`we posvetili raspravi o predlogu Regionalnog plana upravqawa otpadom, prvenstveno zbog toga, kako je na kraju konstatovano, {to su “pome{ali” ovaj dokument sa ugovorom o osnivawu i programom i izve{tajem o radu JKP “Regio-

marketing 032/342-276

nalna deponija Duboko”. Za razliku od lokalnih planova, koji tretiraju samo komunalni, ovaj regionalni plan “obra|uje” sve vrste, po~ev od komunalnog, do opasnog i posebnog otpada, daje smernice i program upravqawa za narednih 20 godina i predloge o smawewu otpada, rekao je Vlastimir Veqovi} iz JKP “Duboko”, napomenuv{i da je ovaj dokument, koji je dobio saglasnost resornog ministarstva, obavezan za svih devet lokalnih samouprava, osniva~a regionalne deponije i da }e posle pet godina biti preispitan, odnosno posle deset i kompletno revidovan. Ko zastupa interese â~ka u JKP “Duboko”, koji je najvi{e u~estvovao u izgradwi regionalne deponije, pitao je Predrag Ostoji} (Dveri), zameriv{i obra|iva~ima plana {to nije re~eno koliko }e ko{tati planirano pro{irewe deponije u Uìcu. Plan je tako koncipiran da uì~ko JKP moè da ucewuje ovda{wi “Komunalac”, ~ija osnovna delatnost je dovedena u pitawe posle izgradwe regionalne deponije, sumwa i Slobodan Nenadi} (Dveri), a Biqana Rubakovi} (Dveri) je upozorila da }e “Duboko” duboko ko{tati, da su visoke cene usluga neminovnost i pitala za{to su cene u programu JKP planirane po toni otpada, a u regionalnom planu po glavi stanovnika. â~ak je najvi{e uloìo u regionalnu deponiju, a naj-

mawe se pita, konstatovao je Aleksandar \enadi} (Dveri) i kao jedino dobro u ovom dokumentu ocenio to {to on 2015. godine moè biti promewen. Za razliku od ovih odbornika, prof. Drago Milo{evi} (SNS) je ocenio da je plan veoma zna~ajan dokument koji “vu~e napred” i sme}e “pretvara” u korisnu sirovinu. On je pitao i da li je tokom izgradwe regionalne deponije iskori{}ena folija koju je â~ak davno nabavio, i da li je to bio deo wegovog u~e{}a u zajedni~kom projektu? Regionalni plan upravqawa otpadom prepisan je iz drugih stru~nih akata i dokumenata, ocenio je Aleksandar Maksimovi} (SNS), a Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) da je dokument koji je “sramotno prezentovan”, pau{alan i za â~ak neupotrebqiv. “Me{aju}i” plan sa ugovorom, koga su potpisali svi osniva~i i programom rada JKP “Duboko”, pojedini odbornici zbuwuju javnost, upozorio je Miladin Ristanovi}, ~lan Gradskog ve}a, podsetiv{i da je SG 2011. donela Lokalni plan upravqawa otpadom, koji bi trebalo da bude uskla|en sa regionalnim. Izve{taj o radu Nau~no tehnolo{kog parka, koga je odbornicima predo~io predsedavaju}i Skup{tine ove ustanove Radisav Marjanovi}, Dragan Brajovi} (DS) ocenio je kao izve{taj o neradu, a Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) da je NTP primer nerada i neznawa,

umesto da predstavqa jezgro za stvarawe novih poslova i vrednosti. Skup{tina treba da na mesto direktora ove ustanove imenuje stru~nog i ~oveka sa organizacionim sposobnostima, jer od otvarawa i rada NTP zavisi opstanak privrede Grada, uveren je prof. Sreten Popovi}, predsednik Saveta za lokalni ekonomski razvoj, koji je, ina~e, jednoglasno odbacio izve{taj. Ideja o osnivawu NTP potekla je od odbornika DS, podsetila je Mirjana Milenkovi} i ocenila nedopustivim {to za dve godine ova ustanova ni{ta nije uradila, ~ak ni svoj logo. U aktivnostima {est osniva~a nije bilo sinhronizacije, zbog ~ega NTP i nije postao poqe za plasirawe dostignu}a i rezultata nau~nih istraìvawa, koji bi doprineli razvoju privrede Grada, ocena je Predraga Ostoji}a (Dveri). U glavama ve}ine odbornika vlada velika konfuzija, kada je re~ o svrsishodnosti postojawa ove ustanove, kojoj lokalna samouprava treba da daje samo logisti~ku podr{ku, a ona da sluì qudima sa novim idejama, koje }e biti preto~ene u nove proizvode i tehnolo{ke procese, obajsnio je dr Miroslav Spasojevi} (NS). Privredi â~ka nedostaju inovacije, i da ne bi u potpunosti prerasla u trgov~-

ku zonu, upravo joj je potreban NTP, rekao je Dragan Biseni} (LDP), zalo`iv{i se da ovaj projekat, koji ne bi smeo da preraste u marketin{ki, istom snagom, a ne samo deklarativno, podr`e svi osniva~i. Ovogodi{wi program poslovawa JKP “Parking servis” je optimisti~ki, ali kontradiktoran, ocenio je odbornik Dragan Biseni} (LDP), jer, pored ostalog, na 28 mesta govori o uvo|ewu SMS naplate parkirawa, ali nigde ne da-

je odgovor da li }e ona doprineti poboq{awu kvaliteta usluga, doneti u{tede preduze}u, smawiti ili pove}ati broj zaposlenih… Umesto pro{irewa parkinga na ulice izvan centra grada, trebalo bi pove}ati broj parking mesta u gradskom jezgru, preporuka je Predraga Ostoji}a (Dveri), a dr Slavice Dragutinovi} (SNS) da bude obezbe|en prostor i za parkirawe bicikla. Prema uverewu Slobodana Nenadi}a i Aleksandra Tanaskovi}a (Dve-

UMESTO OP[TIH, STRU^NI SEMINARI Op{te seminare (o prevenciji nasiqa, zanemarivawu dece, inkluziji...) koje na osnovu kalendara Ministarstva prosvete organizuje Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, ne doprinose wihovom stru~nom usavr{avawu i umesto wih trebalo bi organizovati stru~na predavawa za predava~e, zajedni~ka je ocena odbornika Dragana Andri}a (DS) i Qiqane Rankovi} i Tawe Popovi} (Dveri). Za razliku od drugih gradova, â~ak opredequje zna~ajna sredstva za usvr{avawe prosvetnih radnika, koji bi trebalo da predloè Regionalnom centru da koriste}i, na primer, donatorska sredstva, organizuje i vi{e stru~nih i onih seminara koje traè odgovaraju}e ciqne grupe, smatra Nata{a Cvijovi} (SPS). Umesto da je reformi{u, ministri DOS - a i SPS- a 12 godina uni{tavaju srpsku prosvetu, sprovode}i politiku koju im za “sitne donacije kroje tu|inski centri mo}i i Soro{evske ispostave u Srbiji”, tvrdi Bo{ko Obradovi} i poziva novo rukovodstvo Centra da disidentski odbaci op{te seminare, koje im neko name}e i pokrene inicijativu za poboq{awe kvaliteta obrazovawa u lokalnoj sredini.

POLITIKA

PETAK 8. MART 2013. GODINE

O PROGRAMIMA NEKIH JAVNIH PREDUZE]A I USTANOVA, CENI GREJAWA...

NI VREME, NI NOVAC

ri), glavni ciq ovog preduze}a je da sve ulice pretvori u parkirali{ta i napla}uje usluge, a da gra|ani pla}aju parkirawe automobila takore}i i ispred svojih ku}a. Osim ovog, odbornici su ve}inom glasova usvojili i programe poslovawa JP “Moravac” i JKP “^a~ak” i dali saglasnost na odluku o poskupqewu usluga grejawa za 6,19 odsto. Preduze}e je korisnike usluga grejawa svrstalo u gra|ane prvog i drugog reda i kaznilo one koji grejawe pla}aju na osnovu tarifnog sistema, tvrdi Mirjana Vuli}evi} (DS), a Predrag Ostoji} (Dveri) da }e ve}e ra~une pla}ati i potro{a~i koji budu “zavrtali” slavine na radijatorima, zbog ~ega mnogi ve} sada zahtevaju da budu iskqu~eni sa tarifnog sistema. Ni fakultetski obrazovani gra|ani ne mogu da razjasne obave{tewa JKP o obra~u-

nu na osnovu TS, kritika je Aleksandra Tanaskovi}a (Dveri), koji smatra neracionalnom i odluku o prijemu tri nova radnika, od kojih jednog u administraciji koja ve} zapo{qava dvadeset~etvoro qudi. Turisti~ku organizaciju â~ka od èstokih kritika odbornika nisu “spasile” ni nedavne nagrade dobijene na Sajmu turizma u Beogradu. Ova ustanova koja se za sprovo|ewe planiranih manifestacija angaùje 12 dana u godini, nije iskoristila “prednosti koje su nam bogom dane” (Tawa Popovi} iz Dveri). Da bi pecali u doma}im vodama, ribolovci moraju za dozvolu da izdvoje 9.000 dinara, iako nikakve uslove za ribolov nemaju, zamerka je Aleksandra \enadi}a (Dveri), a Mirjane Milenkovi} (DS) da TO^ organizuje uglavnom va{arske manifestacije i ~etiri godine realizuje iste projekte, me|u ko-

jima nema nijednog koji promovi{e ~a~anski turizam. “Ili je direktor Stevani} genije turizma u Srbiji, ili je stawe u lokalnom turizmu lo{e”, i kako TO^ dobija nagradu za etno turizam, a nema etno akpacitete, pita (se) Bo{ko Obradovi} (Dveri) i zamera {to su programi ove ustanove ra|eni “po starom’, {to mu nedostaju strategija razvoja i analiza o tome koje kapacitete bi trebalo forsirati i razvijati. Gradska stambena agencija treba da obezbe|uje stanove i za ratne vojne invalide i vi{edetne porodice, a ne samo za socijalno ugro`ena doma}instva i neprofitnu prodaju, rekao je u raspravi o programu rada GSA Aleksandar Tanaskovi} (Dveri), oceniv{i da je 70.000 dinara previsoka cena za stanove koje ona namerava da gradi na Qubi}kom keju i nasequ “Obre`”. Na visoku cenu kvadrata i zakupa stanova ukazao je i Bo{ko Obradovi} (Dveri) insistiraju}i da na gradwi novih objekata, namewenih za takozvano socijalno stanovawe, bude anga`ovana lokalna gra|evinska operativa i da u wima budu obezbe|eni stanovi i za mlade obrazovane i stru~ne qude. Krov nad glavom u zgradama koje }e GSA graditi sredstvima Razvojne banke Saveta Evrope, Republi~ke direkcije i gradskog buxeta, trebalo bi da obezbede i oni penzioneri

koji nisu uspeli u svom radnom veku da dobiju ili kupe stanove, zaloìla se Rada Obrenovi} (PUPS), a Aleksandar Maksimovi} (SNS) da kona~no bude zavr{eno ure|ewe dvori{ta zgrada u Ko{utwaku i preispitana visina zakupnine, koju mnogi stanari te{ko i neredovno pla}aju. Sve nedoumice odbornika detaqno je razjasnio v.d. direktora Milan Dra{ki}, koji je odgovorio i na pitawe Dragana Biseni}a (LDP), poseduje li GSA spisak svih nekretnina kojima gazduje. Re~ je o 102 stana u nasequ “Ko{utwak” i tri lokala na Qubi}kom keju, dok je GSA bila samo investitor stambenih jedinica u “mikro nasequ” u Atenici, ~iji je korisnik Centar za socijalni rad. Tokom poduè rasprave i o programu SC “Mladost”, Dragan Biseni} (LDP) je pitao kako }e ustanova nadoknaditi mawak prihoda zbog besplatnog izdavawa hale sportskim klubovima i organizacijama, a Branko Lazovi} (GG “Za â~ak) , kada }e biti zapo~eta gradwa bazena i da li }e i ova investicija biti poverena poznatom i “najpovoqnijem izvo|a~u”, koji radi i gradi sve po â~ku. Predrag @ivkovi} (SDP) insistirao je na pro{irewu plaè i na levu obalu Morave i ure|ewu “staze zdravqa” prema Parmencu, a Nikola Novakovi} (Dveri) da

objekti fudbalskog kluba, koji su zauzeli dve tre}ine prostora SRC, budu dislocirani na “Remontovo” igrali{te. Bo{ko Obradovi} (Dveri) insistirao je na razvoju masovnog sporta za mlade, organizovawu ekolo{kih moba, otvarwu sportskih kampova, {to bi sve trebalo da doprinese da se Grad trgne iz letargije.

ra i ostvaruje gubitak (u 2013. on je projektovan na nivou od 72,6 miliona dinara) koji na kraju biva pokriven iz kapitala preduze}a, {to obezvre|uje wegovu imovinu koja u budu}nosti za male pare mo`e pre}i u privatne ruke, upozorio je Branko Lazovi} (GG “Za ^a~ak”). Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) insistirao je

JEDAN DAN PRENOSA 195.000 DINARA Ve}inom glasova odbornici su doneli odluku da direktni televizijski prenosi sednica Skup{tine Grada u 2013. godini budu povereni konzorcijumu Televizija “Galaksija 32” i Televizija “Telemark”, koji je, u predvi|enom roku i u skladu sa zakonom, jedini poslao ponudu na javni poziv. Za usluge snimawa i direktnih prenosa skup{tinskih sednica ove dve TV ku}e }e iz buxeta Grada dobijati 194.940 dinara po danu zasedawa. Ponu|a~ je, kako je rekao predsednik SG Veqko Negovanovi}, bio korektan, jer u ovogodi{woj ponudi nije mewao cene koje su vaìle za prenose skup{tinskih sednica i u 2012. godini. Obale Morave trebalo bi da urede mladi, koji bi se u tim akcijama vi{e druìli i ispoqavali pozitivnu i kreativnu, a ne ru{ila~ku energiju, stav je Zorana Bojovi}a (PUPS), kojim je isprovocirao Mirjanu Milenkovi} (DS) da konstatuje da mladih nema na mestima gde se odlu~uje i da ih stoga ne bi trebalo pozivati samo na radne akcije, ve} stvoriti im uslove za kvalitetniji ìvot i aktivnosti. Neshvatqivo je da JP “Rzav” svake godine plani-

da u planu investicija prioritet bude rekonstukcija prenosne mreè i pitao da li je ra|ena analiza uticaja brane na ìvotnu sredinu. S obzirom na to da je re~ o dràvnom projektu, koga sa 91 odsto sredstava finansira Republika, blagovremeno su obezbe|ene sve dozvole i studije, koje su pokazale da akumulacija i brana “Svra~kovo” ne}e imati negativne uticaje na okolinu, odgovorio je direktor JP “Rzav” Qubo Lazovi}. M.N.

POLITIKA

PETAK 8. MART 2013. GODINE

PROF. DR SNE@ANA BOGOSAVQEVI] BO[KOVI] O AKTUELNIM EKONOMSKIM I POLITI^KIM TEMAMA

ovodom 8. marta, Me|unarodnog praznika èna, na stupcima na{eg lista predstavqamo prof. dr Sneànu Bogosavqevi} Bo{kovi}, nau~nog radnika i jedinu pripadnicu lep{eg pola iz â~ka u Republi~kom parlamentu, koja je uspela da napravi dobar balans i da se jednakim àrom posveti kako nauci, tako i politici. Karijeru priznatog nau~nog radnika gradila je kroz svoj dvadesetpetogodi{wi rad na Agronomskom fakultetu, gde je i danas redovni profesor. ^lan je SPS-a od samog osnivawa stranke, a aktivnije politi~ko angaòvawe, kako sama isti~e, rezultiralo je iz potrebe da svojim ste~enim znawem pomogne ostvarivawe zacrtanih programskih ciqeva partije. - Te{ko je uskladiti sve obaveze, ali uz dobru organizaciju, podr{ku i pomo} saradnika sa Fakulteta, kao i kolega iz Poslani~kog kluba, do sada sam uspevala da odgovorim, nadam se dobro, svim svojim obavezama na poslu i u Skup{tini. Nadam se da }e tako i ostati. Veliko razumevawe, kao i podr{ku, u svim mojim naporima pruà mi i prodica kaè Sneàna. U savreme-

JEDNAKO USPE[NA U NAUCI I POLITICI

nom ìvotu i novim imperativima vremena, ovo i jeste jedini mogu}i na~in da se jedna èna, koja nosi teret velikih poslovnih i porodi~nih obaveza, otisne u politi~ke vode. Prof. dr Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi} ima svoje vi|ewe aktuelnih dru{tvenih, ekonomskih i politi~kih de{avawa. Ona smatra da zakon o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju predstavqa dobru osnovu za sna`niji podsticaj razvitka na{eg agrara. - Mislim da Vlada, kojoj je jedan od prioriteta razvoj poqoprivrede i sela, sistemski prilazi ovoj oblasti. Smatram da je dobra polazna osnova {to je usvojen ve}i agrarni buxet za ovu godinu. Izdvajawa iz buxeta za poqoprivredu su pove}ana na 4,5, a u prethodnoj 2012. bila su mawa od tri procenta. Zakon o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju je zamenio dosada{we uredbe, ~ija je

osnovna slabost wihova brojnost, nepredvidqivost i promenqivost iz godine u godinu, kako u pogledu vrste i obima podsticaja, tako i u smislu kriterijuma za ostvarivawe prava na wihovo kori{}ewe. Vlada i resorno ministarstvo su predloìli, a Skup{tina usvojila Zakon kojim se na jednostavan, prepoznativ i krajwe transparentan na~in ure|uje ova oblast - isti~e Sneàna, dodaju}i da }e ubudu}e poqoprivrednici mo}i da planiraju svoju proizvodwu. Zahvaquju}i novim zakonskim re{ewima, unapred }e znati {ta je to {to dràva subvencioni{e i na koji na~in se koriste podsticaji. Na pitawe {ta misli o svemu onomo {to se proteklih dana govorilo o zdravstvenoj ispravnosti mleka, na{a sagovornica kaè “da nije postojala nikakva potreba da se u javnosti stvara atmosfera uznemirenosti, straha i pa-

SAOP[TEWE PU ^A^AK

POJA^ANA KONTROLA SAOBRA]AJA deqewe saobra}ajne policije Policijske uprave u ^a~ku organizovalo je i sprovelo, tokom proteklog vikenda, dve akcije poja~ane kontrole saobra}aja koje su bile usmerene na prekora~ewe dozvoqene brzine kretawa i nepropisnog preticawa, kao i na alkoholisanost voza~a. U akciji poja~ane kontrole saobra}aja, koja je bila usmerena na prekora~ewe dozvoqene brzine kretawa i nepropisnog preticawa, koja je sprovedena 1. marta, od 10 do 17 ~asova, kontrolisano je 286 vozila i sankcionisano 120 prekr{aja. Podneto je 37 prekr{ajnih prijava i uru~eno 83 zapisnika o prekr{ajima, za koje je predvi|eno izricawe nov~ane kazne u fiksnom iznosu. Saobra}ajna policija sankcionisala je 66 voza~a koji su prekora~ili dozvoqenu brzinu kretawa i 10 voza~a zbog nepropisnog preticawa. Iz saobra}aja je iskqu~eno pet

nike, a posebno da se ovakav problem politizuje, jer je re~ o izuzetno osetqivoj temi, koja ni u kom slu~aju ne bi trebalo da slu`i za li~nu i partijsku promociju”. - Ja verujem da je radna grupa za mleko formirana pri resornom ministarstvu, koju ~ine stru~ni i kompetentni qudi, dovoqno dobro sagledala problem. Verujem i da su predlo`ena re{ewa realna i da u ovom momentu nisu na {tetu ni potro{a~a, ni

proizvo|a~a. U celoj ovoj pri~i bilo je izuzetno va`no i za{tititi na{u ionako dosta krhku sto~arsku proizvodwu. Gubici su i ovako dosta veliki. Opravdano se postavqa i pitawe da li bi bili isto toliki, da se re{avawu problema pri{lo sa mawe uzbuwivawa javnosti zakqu~uje Sne`ana. Sne`ana Bogosavqevi} Bo{kovi} je veliki zagovornik tradicionalne i organske proizvodwe hrane, jer smatra da {ansa na-

{e poqoprivrede leì u znatno ve}em kori{}ewu prirodnih predispozicija za razvoj proizvodwe mesa, mleka i jaja posebnog i garantovanog kvaliteta. Kako ona isti~e, ova proizvodwa zasluùje veliku pa`wu i o tome nedvosmosleno govore mnoga istraìvawa, koja predvi|aju da }e u u godinama koje dolaze biti sve vi{e onih koji }e biti spremni vi{e da plate proizvode dobijene na tradicionalan, prirodni na~in.

MILAN LAZOVI], PREDSEDNIK OO I GO SPO PODNEO OSTAVKU I NAPUSTIO STRANKU

OD LAZA SPO, OSTAO LAZO

a posledwoj sednici Skup{tine grada Milan Lazovi} je obavestio odbornike i javnost da je podneo ostavku na funkcije predsednika Gradskog i Okru`nog odbora Srpskog pokreta obnove i da je posle 23 godine ~lanstva, napustio stranku. Naglasio je pritom da je re~ iskqu~ivo o li~nom ~inu, a ne o prealsku u neku drugu stranku:„U Gradskoj skup{tini }u nastupati kao samostalni odbornik, zastupaju}i interese gra|ana, u sastavu opozicione odborni~ke grupe Preokret.” Po{to je ustvrdio da je SPO deo wegove pro{losti, svoju odluku da napusti stranku u kojoj je bio od wenog osnovawa, Lazovi} je u {ali prokomentarisao:

voza~a, ~etiri zbog upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola i jedan zbog upravqawa vozilom u vreme trajawa za{titne mere ili mere bezbednosti. Od 2. marta u 22 sata do 3. marta do 5 sati, saobra}ajna policija vr{ila je poja~anu kontolu saobra}aja koja je bila usmerena na alkoholisanost voza~a. U ovoj akciji kontrolisano je 396 vozila i sankcionisano 55 prekr{aja. Podneto je 38 prekr{ajnih prijava i uru~eno 16 zapisnika o prekr{ajima, za koje je predvi|eno izri-

cawe nov~ane kazne u fiksnom iznosu. Saobra}ajna policija iskqu~ila je iz saobra}aja 44 voza~a, od ~ega je 36 voza~a upravqalo vozilom pod dejstvom alkohola, dva bez poloènog voza~kog ispita, a jedan voza~ zbog upravqawa vozilom u vreme trajawa za{titne mere. [est voza~a je zadràno do istre`wewa. U akcijama poja~ane kontrole saobra}aja bilo je angaòvano 57 policijskih slu`benika Odeqewa saobra}ajne policije.

“Od Laza SPO, ostao je Lazo.” Lazovi}evom ostavkom automatski je prestao da funkcioni{e i Gradski odbor ove stranke, {to on nije èleo da komentari{e, niti da obja{wava proceduru izbora novog rukovodstva gradske oragnizacije ove partije. Predsedni{tvo stranke je ve} izabralo Povereni{tvo od devet ~lanova, rekao je u izjavi za “â~anski glas” potpredsednik SPO Aleksandar Jugovi}:”Povereni{tvo }e u najskorije vreme odràti sastanke i konsultacije sa svim mesnim odborima i ~lanstvom. Posle toga }e iza}i sa listom kandidata i imenovati novog predsednika Gradskog odbora, koji }e preuzeti odgo-

vornost za wegovo budu}e funkcionisawe.” Jugovi} je naglasio da }e posle konsultacija sa ~lanstvom i mesnim odborima, prvi ~ovek SPO u ^a~ku biti izabran izme|u nekoliko ve} poznatih, dobrih kandidata, {kolovanih i uglednih qudi. Po{to Predsedni{tvo stranke ima ovla{}ewa da imenuje gradske i op{tinske odbore, strana~ki izbori u lokalu ne}e biti organizovani pre sednice Izborne Skup{tine Srpskog pokreta obnove, rekao je Jugovi}. M.N.

POLITIKA

PETAK 8. MART 2013. GODINE

DARKO DOMANOVI] IZABRAN ZA PREDSEDNIKA OKRU@NOG ODOBRA DS

U GRADSKOM ODBORU SRS IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO

PODI]I REJTING STRANKE - OBAVEZA

PREDSEDNIK SA[A TRIFUNOVI]

a prvim neposrednim izborima za predsednika OO DSa, odr`anim pro{le subote, Darko Domanovi}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga, izabran je za predsednika Okru`nog odbora

Demokratske stranke, pobediv{i protivkandidata Milojka Panteli}a iz Lu~ana. Na toj funkciji zamenio je dr Slobodana \uki}a koji je u dva mandata koordinirao radom tri op{tinska i jednog gradskog odbora DS-a. Po{to je zahvalio svim ~lanovi-

ma stranke koji su iza{li na glasawe, Domanovi} je ocenio da su izbori protekli u fer i korektnoj atmosferi i najavio da }e preuzeti obavezu i odgovornost za podizawe rejtinga stranke. - Da bi se zaokruìo izborni proces, usledi}e izbor predsednika Gradskog odbora u â~ku i predsednika op{tinskih odbora u Gorwem Milanovcu i Ivawici - najavio je Domanovi} i naglasio da }e taj postupak biti sproveden nakon {to Izvr{ni odbor DS raspi{e unutarstrana~ke izbore. Demokratska stranka }e spremno do~ekati parlamentarne izbore, ukoliko oni budu raspisani u ovoj godini, kaè Domanovi} i tvrdi da se ~lanstvo DS-a na teritoriji Moravi~kog okruga ne osipa: “Podràvamo politiku predsednika Dragana \ilasa i trudi}emo se da na narednim izborima stranka postigne boqe rezultate nego na prethodnim“. Novo rukovodstvo Okru`nog odbora }e, kako je najavio prvi ~ovek demokrata u MO, posebnu pa`wu posvetiti produbqivawu veza gradskog i op{tinskih, sa mesnim odborima partije i svim wenim ~lanovima. M. N.

ovoizabrano rukovodstvo Gradskog odbora Srpske radikalne stranke, koja je od posledwih izbora vanparlamentarna, i na republi~kom i na lokalnom nivou, na konferenciji za novinare odrànoj pro{log petka, osvrnulo se na proteklih devet meseci nove vlasti u gradu i zemqi, kao i na obeleàvawe desetogodi{wice od odlaska dr Vojislava [e{eqa u Hag. Promovisano je novo rukovodstvo koje ~ine predsednik Gradskog odbora SRS Sa{a Trifunovi}, potpredsednici Sawa Golubovi} i Miladin Suboti}, i sekretar Gradskog i Okru`nog odbora Aleksandar Toli}. Prvi ~ovek ~a~anskih radikala Sa{a Trifunovi}, smatra da se za proteklih devet meseci nove vlasti u gradu ni{ta zna~ajno nije desilo: - Sve vi{e je nezaposlenih qudi, nema posla, firme se zatvaraju, a kada je re~ o infrastrukturi moèmo da vidimo primere protekle zime, pre svega na putevima, kako lokalnim, tako i regionalnim. Povodom 10. godi{wice od, kako kaù, politi~kog utamni~ewa u Hagu predsednika stranke dr Vojislava [e{eqa, srpski radikali su nedavno odràli protestni skup u Beogradu, u Domu sindikata, kome je prisustvovalo vi{e hiqada [e{eqevih pristalica. Potpredsednica GO SRS Sawa Golubovi}, podsetila je da je izricawe prvostepene presude Vojsilavu [e{equ pred Ha{kim tribunalom odloèno za kraj jula ove godine i istakla da Gradski odbor u â~ku jo{ jednom podiè svoj glas protiv utamni~ewa strana~kog lidera: - [e{eq je jedini ha{ki optuènik, kome je uskra}ivan kontakt sa porodicom, sa pravnim savetnicima i koji na ime tro{kova odbrane ni od svoje mati~ne dràve Srbije, ni od Ha-

{kog tribunala, nije dobio nijedan jedini dinar, zbog ~ega nije bio u mogu}nosti da izvede dokaze i pozove svedoke odbrane. Prema re~ima novoizabranog predsednika omladine ~a~anskih radikala Ilije Radovanovi}a, u Gradski odbor SRS se u~lanio veliki broj mladih qudi. - Svedoci smo da sve vi{e mladih odlazi iz na{e zemqe, da ne vide budu}nost u woj, kao i da qubav prema otaxbini opada. Zamolio bih mlade, kao i sve gra|ane ^a~ka, koji vide budu}nost u SRS, da do|u u prostorije stranke, da se u~lane i da zajedni~kim snagama poku{amo da se izborimo sa alama koje vladaju na{om zemqom rekao je, izme|u ostalog, Ilija Radovanovi}. Gradski odbor Srpske radikalne stranke trenutno broji oko 4.000 ~lanova. Za ovu godinu, kako ka`u, planirana je revizija ~lanstva i izdavawe novih ~lanskih karti svim ~lanovima. N. R.

SAOP[TEWA ODBORNI^KE GRUPE SNS-A Prvo saop{tewe Nakon konferencije za {tampu, koju je u svojstvu predsedavaju}eg Okru`nog odbora SNS-a odrào Radenko Lukovi}, odborni~ka grupa iznosi slede}e ~iwenice: 1. Ta~no je da je ve}ina odbornika zastupala tezu da je mandat gradskom odboru istekao jo{ 30. maja pro{le godine, jer je takvu situaciju predvi|ao tada vaè}i Statut, nakon ~ega je, prema pravilima tog istog Statuta, trebalo postaviti poverenika gradskog odbora sa zadatkom da sprovede izborne aktivnosti. Gradski odbor, kome je mandat istekao, mogao je samo da obavqa administrativno-tehni~ke poslove, i to do izbora novog, {to je shvatila ve}ina predsednika mesnih odbora, ali ne i Lukovi} i grupica okupqena oko wega sa zadatkom da se na svakom koraku sabotira rad odborni~ke grupe i oqaga li~nost dr Aleksandra Radojevi}a. Dakle, nisu ta~ne tvrdwe Lukovi}a da je poku{ao da pribliì stavove gradskog odbora i odborni~ke grupe, ve} upravo suprotno – sujeta Lukovi}a i sposobnost da manipuli{e jednim delom po{tenih, ali lo{e obave{tenih ~lanova gradskog odbora, dovela je do jaza gradski odbor odborni~ka grupa, pa je sasvim jasno da je to bio jedini na~in da Lukovi} nastavi sa me{etarewem nakon gubitka poverewa vrha stranke u wegov rad neposredno

pred same izbore. Postavqa se prosto pitawe: Ako je Lukovi} tako dobro radio, kako kaè, za{to je Izvr{ni odbor ovlastio dr Aleksandra Radojevi}a da preda izbornu listu SNS-a? 2. Neta~ne su tvrdwe Lukovi}a da je za lo{ rad stranke u prethodnom periodu zasluàn “deo odborni~ke grupe koji je na sebe preuzeo velika ovla{}ewa”. Tvrdimo da je za lo{ rad u prethodne tri godine zasluàn upravo Lukovi}, iako je odborni~ka grupa insistirala na tome da poku{a da svoju sujetu stavi po strani i po~ne da sara|uje sa Radojevi}em, a sve u interesu SNS-a. Postavqa se pitawe: Da li Lukovi} smatra da smo na sebe preuzeli velika ovla{}ewa i onda kada smo ga svojim glasovima izabrali za zamenika gradona~elnika, ili je gadqiv na na{a mi{qewa postao u me|uvremenu. 3. Odborni~ka grupa SNS-PS je zadovoqna radom Zvonka Mitrovi}a, Milijana Mini}a i Bratislava Jugovi-

}a, na{ih predstavnika u Gradskom ve}u, kao i radom Mirjane \okovi}, pomo}nika gradona~elnika, koji su konstruktivnim i kriti~kim radom dali prepoznatqivu notu novoformiranoj vlasti, ali nismo zadovoqni radom Lukovi}a, koji se sa jedne strane uquqkao u foteqi zamenika gradona~elnika, a sa druge strane zaboravio da je poèqno ponekad do}i na sastanke odborni~ke grupe i saslu{ati mi{qewa qudi koji su ga izabrali na funkciju. Drugo saop{tewe Pre nekoliko dana u javnosti se oglasila Dràvna revizorska institucija koja je nakon sprovedenih kontrola sa~inila Izve{taj o svom radu na nivou cele Srbije, i rezultati su, po na{em mi{qewu alarmantni, pogotovu kada je re~ o radu pojedinih gradskih uprava Grada â~ka i pojedinih javnih ustanova ~iji je osniva~ Grad. Naime, prekr{ajne prijave koje je ova relevantna institucija uputila pojedinim na~elnicima gradskih uprava, daje nam za pravo da se zapitamo da li sa takvim rukovodiocima Grad moè napred. Posebnu pa`wu skre}emo na rad Upra-

ve za lokalno ekonomski razvoj, koja je u prethodnim godinama prerasla u “dràvu u dràvi”, mimo svake kontrole nadle`nih institucija, {to je nedopustivo. Rezultati ove uprave su ravni nuli, a argument za to je vidqiv golim okom - katastrofalno stawe u privredi â~ka, a posebno u poqoprivredi. Tako|e, nezadovoqstvo je veliko i kada je u pitawu rad Uprave za op{te i zajedni~ke poslove, koja je najzaslu`nija za lo{u komunikaciju izme|u gradskih vlasti i mesnih zajednica, kao oblika mesne samouprave. Umesto da pa`wu posveti ravnomernom razvoju svih mesnih zajednica, ova uprava je u prethodnom periodu favorizovawem pojedinih mesnih zajednica ugrozila opstanak ostalih. Da li je onda ova uprava ostvarila svrhu svog postojawa. Saznali smo i da je DRI podnela prekr{ajnu prijavu protiv direktorke PU “Radost” Marice Ne{ovi}, pa je, {to se SNS-PS ti~e, kap prelila ~a{u, Ne{ovi}ka ne moè vi{e da bude na ~elu najzna~ajnije ustanove u gradu. Odborni~ka grupa SNS-PS }e zbog ovih posledwih de{avawa inicirati razgovore sa svojim koalicionim partnerima, kako bissmo zajedni~kim snagama prona{li adekvatna re{ewa za gore iznete probleme. [ef odborni~ke grupe Nade`da Simovi}

DRU[TVO

PETAK 8. MART 2013. GODINE

ODR@AN PRVI TRENING O REALIZACIJI PROJEKTA O UNAPRE\EWU KAPACITETA MALIH I SREDWIH PREDUZE]A a~ak je jedan od {est gradova u Srbiji u kome }e biti realizovan projekat “Unapre|ewe kapaciteta MSP na implementaciji principa osnaìvawa èna”, zbog ~ega je u ponedeqak u Obrazovnom centru “Sveti Sava” odràn prvi trening za zainteresovane vlasnice komapnija. Ciq ovog projekta koga realizuje Udruèwe poslovnih èna Srbije, uz podr{ku Agencije Ujediwenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaìvawe èna je da rukovodioce, a pre svih vlasnice malih i sredwih preduze}a informi{e o sedam principa osnaìvawa èna i pomogne im prilikom wihove implementacije. U prvom krugu treninzi }e biti organizovani za preduzetnice, ali s obzirom na to da postoji zakon-

SEDAM PRINCIPA OSNA@IVAWA @ENA ska obaveza rukovodstva preduze}a da se pridr`avaju principa rodne ravnopravnosti, ova vrsta obuke }e najverovantije biti pro{irena i na druge firme, najavila je Gorana Tanaskovi}, rukovodilac ~a~anske OJ Regionalne privredne komore: - Ministarstvo rada i socijalne politike je pre dve godine uvelo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji kojim je nalo`eno preduze}ima da na kraju svake godine predaju izve{taje o tome da su se pridr`vala principa rodne ravnopravnosti.

Ukoliko popti{u izjavu i pristupe mentorskom programu, koji je ovog puta besplatan, tu obavezu nemaju. Po re~ima Tanaskovi}ke, na treninzima }e najpre biti sagledano stawe u pojedinim kompanijama, ~ije su vlasnice ène, koje }e i same proceniti koliko se pridràvaju sedam principa rodne ravnopravnosti i osnaìvawa èna, pri ~emu se ne misli samo na ravnopravnost polova, ve} i na poloàj odre|enih marginalnih grupa u dru{tvu. Ciq treninga je i da se sagleda koliko se vlasnice i uop{te rukovode}i kadar u

MSP dru{tveno odgovorno pona{aju, koliko su spremni da govore rodnoravnopravnim jezikom i da uspostave takvu vrstu harmonije u svojim preduze}ima. U Obrazovnom centru “Sveti Sava”, koji ima svoja odeqewa u {est gradova u Srbiji, 70 odsto zaposlenih ~ine `ene i kolektiv, iako nije mali, odli~no funkcioni{e, tvrdi vlasnica i direktorka Katarina Krsti}. U ovoj dru{tveno odgovornoj firmi se po{tuju principi rodne ravnopravnosti, ka`e ona i podse}a da je Centar pro-

{le godine, u ciqu promocije ènskog preduzetni{tva, organizovao pet radionica za 35 devoj~ica, koje su im, pored ostalog, pomogle i prilikom izbora budu}eg zanimawa. U Srbiji je pro{le godine 11 velikih korporacija potpisalo izjavu i obavezalo se da primewuje sedam principa rodne ravnopravnosti i osnaìvawa èna: na visoke upravqa~ke funkcije postavqati rukovodioce posve}ene rodnoj ravnopravnosti, prema svim ènama i mu{karcima na poslu pravedno postupati,

obezbediti zdravqe, bezbednost i blagostawe svih radnika i radnica, promovisati obrazovawe, obuku i stru~no usavr{avawe èna, razvijati kompaniju, lanac snabdevawa i marketing na na~in koji osnaùje ène, promovisati ravnopravnost kroz inicijative u dru{tvu i zagovarawe i meriti napredak rodne ravnopravnosti i javno izve{tavati o wemu. Nakon {to u ovom mesecu budu odràni specijalni treninzi u svih {est gradova u Srbiji, u aprilu }e na manifestaciji u Beogradu, nazvanoj “Principi osnaìvawa èna”, svi u~esnici u ovom projektu i zvani~no potpisati izjave i obavezati se da u svom poslovawu primewuju pomenutih sedam principa, kojih se pridràva vi{e od 400 kompanija {irom sveta. M.N.

GRAD ^A^AK IZDVOJIO 3,3 MILIONA DINARA ZA NOVE PROJEKTE ENERGETSKE EFIKASNOSTI

U[TEDA ENERGIJE AKTUELNA I U OVOJ GODINI ovodom Svetskog dana energetske efikasnosti, u zgradi lokalnog parlamenta uprili~ena je konferencija za novinare, na kojoj je Qubinka Milenkovi}, ~lan Gradskog ve}a, resorno zadu`ena za oblast za{tite `ivotne sredine, govorila o naporima lokalne samouprave da se kroz razne projekte pove}a u{teda energije na na{em podru~ju. Kako je istakla tom prilikom, u 2012. godini na{ grad je za poboq{awe energetske efikasnosti izdvojio {est miliona dinara. Sredstva su preba~ena na ra~une osnovnih i sredwih {kola, koje su bile ukqu~ene u realizaciju ovakvih projekata. Novu stolariju su dobile osnovne {kole “Ratko Mitrovi}”, “Tanasko Ra-

ji}”, “Branislav Petrovi}” u Slatini i “Sveti Sava” u Atenici. Tehni~ka {kola u ^a~ku ova sredstva je iskoristila za izgradwu male solarne elektrane, koja ima snagu od pet kilovata. Projekte je finansiralo resorno ministarstvo. Grad ^a~ak je obezbe|enim buxetskim sredstvima participirao u realizaciji ovih projekata. - U ovoj godini u gradskom buxetu opredeqena su za ovu namenu mawa sredstva, jer je bilo i mawe zahteva. U nove projekte energetske efikasnosti bi}e utro{eno ukupno 3.300.000 dinara. Prete`ni deo ovog iznosa, ta~nije tri miliona dinara, bi}e usmeren na ugradwu grejnog kotla na biomasu u “Gradskom

Qubinka Milenkovi}

zelenilu”, dok }e ostatak novca biti utro{en na postavqawe instalacija za grejawe geotermalnom energijom u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli - istakla je Qubinka Milenkovi}, dodaju}i da je veoma zna~ajno {to se realizacijom ovakvih projekata najboqe pokazuje koliko su zna~ajne energetske u{tede. Ina~e, energetska efikasnost podrazumeva smawewe gubitaka energije, bez naru{avawa konfora, standarda `ivota ili ekonomske aktivnosti. Mo`e se realizovati u oblasti proizvodwe i potro{we energije, uz napomenu da su u{teda i ~uvawe energije veoma va`ni u borbi protiv globalnog zagrevawa i posledica koje ono nosi.

ZA PODIZAWE NIVOA SVESTI GRA\ANA O ZNA^AJU PRIPREMQENOSTI ZA EVENTUALNE KATASTROFE

OBELE@EN SVETSKI DAN CIVILNE ZA[TITE vetski dan civilne za{tite 1. mart sve~ano je obeleèn i u â~ku. Sektor za vanredne situacije M i n i s t a r s t v a unutra{wih poslova je na ovaj na~in èleo da uti~e na podizawe nivoa svesti o zna~aju pripremqenosti gra|ana i wihovom poznavawu bezbednosnih i za{titnih mera u slu~aju elementarnih nepogoda, tehni~ko tehnolo{kih i drugih nesre}a i opasnosti. Sve prisutne na ovoj sve~anosti u ime Grada je pozdravio gradona~elnik Vojislav Ili}, komandant gradskog {taba za vanredne situacije. - Sektor za vanredne si-

tuacije je kod nas prethodnih godina dobar deo tereta stavio sebi na ple}a. Pro{le godine to je bilo tokom sne`nog nevremena u februaru, zatim krajem leta kada su buktali ogromni po`ari… Uspeli smo da sa~uvamo qudstvo i imovinu od tih katastrofa. Zahvaquju}i Sektoru za vanredne situacije dolazi do obnavqawa civilne za{tite i siguran sam da }e jedinice koje su formirane opravdati poverewe i na}i se na svakom mestu na kome budu potrebni – rekao je Ili}. Sektor za vanredne situacije se bavi evakuacijom, sklawawem i zbriwavawem stanovni{tva,

pruàwem prve pomo}i, RHB za{titom, za{titom od poàra, kao i spasavawe od poplava. Na~elnik Odeqewa za vanredne situacije u â~ku Dragi{a Bro}i} je na sve~anosti detaqno objasnio ulogu i mesto specijalnih jedinica Sektora za vanredne situacije, naglasiv{i da je ove godine planirano da oko 250 qudi bude u novoformiranim jedinicama civilne za{tite, a prve obuke po~iwu 27. maja. Darko Domanovi} komandant Okru`nog {taba za civilnu odbranu naglasio je da se proslavom ovog dana skre}e pa`wa {irokoj javnosti na vitalni zna~aj civilne za{tite u

na{em dru{tvu. Na wenu spremnost i sposobnost da u slu~aju elementarnih nepogoda i tehni~ko tehnolo{kih nesre}a i opasnosti, prvenstveno za{titi `ivot qudi, ali i materi-

jalnih dobara. - U narednom periodu je veoma bitno da se sve slu`be u okviru civilne za{tite unapre|uju, kako u materijalnom smislu, tako i u smislu obrazovawa svo-

ga kadra – naglasio je Domanovi} i izrazio `equ da se svi zajedno, kao jedan tim, brinemo o na{em okrugu u svim kriznim vremenima koja mogu da se dese. I. M.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

GRAD

U SKLOPU HE „ME\UVR[JE“ BI ZA DVA MESECA TREBALO DA BUDE ZAPO^ETA GRADWA MINI HIDROELEKTRANE

UKRO]ENA MORAVA OKRE]E TURBINE [EST DECENIJA

“Sedam godina borbe urodilo je plodom i u Ov~ar Bawi je pu{ten u pogon prvi agregat hidrocentrale. Zaustavqena pred branom, nekada neukrotiva Morava, poslu{no je krenula u turbine.” Ovako je u broju 32, iz avgusta 1954. godine, o po~etku rada HE u Ov~ar Bawi pisao “â~anski glas”, koji i posle skoro {est decenija daje skroman doprinos obeleàvawu pedesetdevetogodi{wice “Elektromorave”, koja gazduje ovom i hidroelektranom u Me|uvr{ju. - Od ~etiri agregata koja su ugra|ena u Ov~ar Bawi i Me|uvr{ju, prvi agregat A je u mreù u Ov~ar Bawi ukqu~en u avgustu 1954. godine, posledwi ~etvrti, agregat B, u avgustu 1957. Sve vreme ukro}ena Morava je okretala turbine koje su proizvodile energiju. U sadejstvu ma{ina i qudi, pisana je istorija hidroelektrana, koje su u proseku godi{we proizvodile 60 miliona kilovat ~asova energije - podse}a direktor Slavko Majstorovi} na istorijat “Elektromorave” koja gazduje ovim hidroelektranama, kao ogranak Privrednog dru{tva “Drinsko limske hidroelktrane”, kome pripadaju i “Limske hidroelektrane” iz Nove Varo{i i “Mali Zvornik”.

“Elektromoravine” hidroelktrane radile su od 1954. do 2008. godine, bez ve}ih ulagawa i generalnog remonta, nagla{ava direktor. Kada su tro{kovi odràvawa i redovnih remonta znatno porasli, rukovodstvo EPS, u ~ijem sastavu posluje Privredno dru{tvo, odlu~ilo je da obavi generalni remont HE u Ov~ar Bawi i Me|uvr{ju. Ne ra~unaju}i duì period pripreme, revitalizacija je zapo~eta 2008. godine i zavr{ena 2010. Tokom radova zameweno je vi{e od 90 odsto ma{ina i opreme i zahvaquju}i tome sa 40 na 50 metara kubnih pove}ane su koli~ine vode koje “napadaju” turbinu, snaga sva ~etiri agregata za po 25 odsto i prakti~no dobijena jedna nova HE, snage ~etiri megavata, i u krajwem ishodu kapacitet hidroelektrana sa 13,5 pove}an je na 17,5 megavata, a wihov vek produèn za 30 godina, obja{wava direktor Majstorovi}. Za ovu zna~ajnu investiciju koja je realizovana “doma}om pame}u” i ugradwom opreme i delova srpskih i proizvo|a~a iz nekada{wih jugoslovenskih republika, Elektroprivreda Srbije izdvojila je oko 14 miliona evra. - U kriznim vremenima i za

Slavko Majstorovi}, direktor “Elektromorave”

elektroprivredu, ovi objekti su od izuzetnog zna~aja, {to, pored ostalog, potvr|uje namera EPS-a da raspi{e tender za gradwu oko 360 mini elektrana, koje }e koristiti obnovqive izvore enrgije,

kapaciteta jedan - dva megavata. U pore|ewu sa wima, vidi se zna~aj na{ih hidroelektrana, ukupne snage 17,5 megavata, koje se bave samo proizovdwom energije koju “Elektromorava” prodaje

“Elektrodistribuciji” obja{wava direktor Majstorovi}. Da veliki zna~aj ovim malim hidroelektranama poklawa i mati~na ku}a, pokazalo se nedavno kada je doneta odluka o gradwi mini hidroelektrane od 600 kilovata, u sklopu turbinskog odeqewa u HE “Me|uvr{ju”. Wen ciq i namena je, nagla{ava Majstorovi}, da koristi vodu kada dotok padne i ispod pet metara u sekundi, u situaciji kada u reci treba obezbediti biolo{ki minimum od 3,75 m/sec. Projekat je zavr{en i u toku je nabavka opreme od poznatih proizov|a~a iz Bora, Subotice, Qubqane... Celokupnu investiciju vrednu oko 700.000 evra finansira}e EPS, a gra|evinski i zanatski radovi bi trebalo da budu zapo~eti za dva meseca. Kolektiv zapo{qava 57 radnika, od kojih su pojedinci, posle revitalizacije postrojewa i opreme, zavr{ene pre dve godine, prakti~no postali tehnolo{ki vi{ak. Bez obzira na to, niko od wih ne}e ostati bez posla, ve} }e se pre “prirodnog odliva” i odlaska nekih qudi u penziju, izvr{iti unutra{wa preraspodela i racionalizacija posla, uverava direktor Majstorovi}. M. N.

ELEKTROPRIVREDA SRBIJE POKRENULA AKCIJU REPROGRAMA STARIH DUGOVA KUPACA a osnovu Zakqu~ka Vlade Republike Srbije, Upravni odbor JP „Elektroprivreda Srbije“ usvojio je Odluku kojom se utvr|uju jedinstveni uslovi za regulisawe starog duga kupaca za elektri~nu energiju, koja podrazumeva reprogram starog duga, uz otpust zatezne kamate obra~unate u 2012. godini. Pod starim dugom podrazumeva se dug za elektri~nu energiju koji je dospeo na dan 31. decembra 2012. godine, a koji nije izmiren do 28. februara 2013. Pod otpustom zatezne kamate obra~unate u 2012. podrazumeva se uslovni otpust obra~unate i fakturisane zatezne kamate za period 1. januar – 31. decembar 2012. godine, pod uslovom da kupac uredno izmiri

BEZ KAMATE, NA RATE

reprogramirani dug, u skladu sa ovom Odlukom i zakqu~enim sporazumom. Reprogramirani dug podrazumeva stari dug umawen za iznos zatezne kamate za koju se odobrava popust. Odluka se odnosi na sve kupce, i doma}instva i privredu. Uslovi za reprogramirawe duga su: - da kupac podnese zahtev za zakqu~ewe sporazuma, u skladu sa ovom odlukom, u periodu od 1. do 31. marta 2013. godine - da je kupac izmirio dospele obaveze

po obra~unima izdatim u 2013. godini, odnosno do zakqu~ewa sporazuma - da se u periodu otplate reprogramiranog duga ne obra~unava kamata na iznos reprogramiranog duga - da kupac u periodu otplate reprogramiranog duga izmiruje uredno teku}e obaveze za elektri~nu energiju Ako je sa kupcem ranije zakqu~en sporazum o izmirewu duga na rate, izmirewe nedospelih obaveza po tom sporazumu uredi}e se novim sporazumom koji se zakqu~uje u skladu sa ovom odlukom.

Reprogram duga se odobrava u rasponu od tri do 24 mese~ne rate, zavisno od visine duga. U slu~aju da kupac ne izmiri dve uzastopne rate reprograma i posle upozorewa ili kasni sa izmirivawem teku}e mese~ne obaveze, smatra}e se da je sporazum raskinut i izvr{i}e se obra~un celokupnog iznosa dospelog duga sa obra~unatom kamatom, na na~in koji bi se primenio da sporazum nije zakqu~en. Elektrodistribucija ^a~ak ula`e maksimalne napore da omogu}i sklapawe sporazuma {to ve}em broju kupaca kako bi postali redovne plati{e i koristili popuste koje imaju kupci koji redovno izmiruju svoje obaveze. Va{a Elektrodistribucija

PETAK 8. MART 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

^LANOVI GLUMA^KE RADIONICE PREHRAMBENO - UGOSTITEQSKE [KOLE IZVELI HUMANITARNU PREDSTAVU orodicu Drobwak, iz Zabla}a, pro{le godine je zadesila velika nesre}a. Devetnaestogodi{wi Milan Drobwak, ugostiteqski tehni~ar, koji je nekoliko meseci ranije iza{ao iz Prehrambeno - ugostiteqske {kole, preminuo je u novembu, a iznenadna smrt mladi}a pred kojim je bio `ivot potresla je i wegove {kolske drugove i biv{e nastavnike.

Osim {to je bio u~enik za primer, koji se naro~ito isticao u prakti~noj nastavi, Milan je sa velikom qubavqu u~estvovao u radu {kolske gluma~ke radionice, pa su weni ~lanovi osetili potrebu da prirede ve~e se}awa na wega.

NA FESTIVALU ILUSTRACIJE KWIGE U NOVOM SADU

NAGRA\ENI ILUSTRATORI “PÊLICE” estival ilustracije kwige Bookill Fest odràn je 1. marta, u okviru 19. me|unarodnog salona kwige u Novom Sadu, a nagrade su dodeqene u kategorijama ilustracija kwiga pesni{tva, proze i kwièvnosti za decu. Me|u dobitnicima nagrada su Jovan Ukropina Aleksa Jovanovi}, ilustratori kwiga koje objavquje izdava~ka ku}a “P~elica” iz â~ka. Ukropina je dobitnik glavne nagrade u kategoriji najboqe ilustracije kwige za decu, a zasluìo ju je ilustruju}i kwigu “Trolejbus za mesec” Dragana Luki}a, dok je Jovanovi} plaketu Bookill Fest-a dobio za ilustraciju japanske narodne bajke “Mali vrabac”. E.V.

Oni su, pro{log petka, na velikoj sceni Doma kulture odigrali predstavu “Kriza”, koju je re`irala profesorka srpskog jezika Qiqana Babi}, zaposlena u {kolskoj biblioteci. - Komad izvodimo po tre}i put. “Kriza” je tragedija u tragediji. Stefan, mladi} koji u tre}em ~inu izvr{ava samoubistvo, odrastao je kao izbeglica iz Sarajeva, ali i kao dete o kome se brinuo samo jedan

roditeq. Otac je, ne znaju}i da je dete na putu, oti{ao u inostranstvo, a majka, iako sa fakultetskom diplomom, bila prinu|ena da radi u kafani. Stefan za te`ak `ivot okrivquje majku, a kada slu~ajno upozna oca, prebacuje krivwu

POMO] PORODICI PREMINULOG U^ENIKA

na wega. Novac koji, posle maj~ine smrti, dobija na lutriji pomogao bi mu da re{i neke od svojih problema, ali on ne uspeva da se izbori sa psihi~kom krizom i tragi~no zavr{ava - prepri~ava profesorka Babi} radwu predstave u kojoj igra 20 u~enika i sedam studenata, biv{ih ~lanova radionice, koji su, tako|e, `eleli da odaju po{tu preminulom ~lanu gluma~ke radionice. Pokojni Milan Drobwak je ranije u komadu

“Kriza” igrao gazdu kafane “Na dnu”, a u humanitarnoj predstavi ova uloga je poverena Nikoli Markovi}u. - On i ja smo u~ili u istom odeqewu. Ve~eras mewam najboqeg druga i nije mi lako - kazao nam je Nikola uo~i prvog ~ina. Pre po~etka predstave glumci i publika su minutom }utawa odali po~ast Milanu, a o wegovom liku govorio je profesor prakti~ne nastave Branko Vukajlovi}:

- Bili smo zajedno ~etiri godine. Uvek nasmejan, vredan, snala`qiv i po`rtvovan, bio si moja desna ruka. Malo je takvih ugostiteqskih tehni~ara. Novac od prodaje ulaznica namewen je roditeqima pokojnog mladi}a. Humanitarni karakter imale su i prethodne predstave ove gluma~ka radionica. - Krenuli smo sa kabare predstavom “Gde nas to qubav vodi”, a weno tre}e izvo|ewe je imalo inklu-

zivni karakter, jer su, osim na{ih, u~estvovali i polaznici specijalne {kole. Potom smo nastupili sa komedijom “Bogatstvo je u deci”. Gluma~ka radionica je na~in da mlade odvojimo od ulice, usmerimo ih ka pozitivnim vrednostima i pomognemo onima kojima je pomo} potrebna. Jednom smo prikupqali novac za u~enicu koja ne vidi, drugi put za obolelu k}erku na{e radnice - podse}a Qiqana Babi}. E.V.

ODR@AN DEVETI SAJAM OBRAZOVAWA Sajam obrazovawa, manifestacija koja je u ^a~ku organizovana po deveti put, okupila je 41 fakultet i visoke {kole strukovnih studija iz cele Srbije, a me|u posetiocima su, osim u~enika zavr{nih razreda ~a~anskih sredwih {kola, prime}eni maturanti iz susednih gradova. - Ovakvi skupovi su naro~ito od koristi u~enicima koji jo{ uvek nisu odlu~ili gde }e nastaviti {kolovawe - smatra Danijela Manojlovi}, asistent Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, uz napomenu da je visoko{kolska ustanova koju predstavqa “moderan fakultet koji prati savremene tokove u obrazovawu”. Danijela Paunovi}, profesor Visoke tekstilne strukovne {kole za dizajn, tehnologiju i menaxment ( Beograd) isti~e da ova

NAJVE]I BROJ UÊSNIKA DO SADA {kola ima dosta dobrih studenata iz ovog kraja Srbije. - Na{a {kola je unikatna, a inèweri koji iz we iza|u spremni da se uhvate u ko{tac sa problemima savremene proizvodwe i tehnologije. Posetiocima su se predstavili i Ekonomski fakultet iz Beograda, Fakultet za hotelijerstvo i turizam iz Vrwa~ke Bawe, Gra|evinsko - arhitektonski fakultet iz Ni{a, Matemati~ki fakultet (Beograd), Filolo{ko - umetni~ki fakultet iz Kragujevca, ~a~anski fakulteti i Visoka {kola tehni~kih strukovnih ... Organizatori Sajma i ove godine su Turisti~ka organizacija â~ka, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe i [kolska uprava. Otvaraju}i Sajam obrazovawa, pro{log petka u

Domu kulture, direktor Turisti~ke organizacije ^a~ka Miodrag Stevani} je izrazio zadovoqstvo {to je manifestacija, koja se u na{em gradu odr`ava po deveti put, svake godine privla~i sve ve}i broj u~esnika i posetilaca. U ime Grada, u~esnicima i posetiocima se obratila pomo}nik gradona~elnika Mirjana \okovi}: - Izbor profesije je je-

dan od najva`nijih izbora u `ivotu i uverena sam da na{i budu}i studenti ne}e pogre{iti. Raduje me {to Grad ~ini sve napore da ^a~ak postane univerzitetski grad i da animira fakultete da ovde otvaraju svoja odeqewa i kompletiraju visoko{kolsku ponudu. Osim visoko{kolskih ustanova, svoje {tandove na Sajmu imala je i Turi-

sti~ka organizacija, ~ija se ponuda odnosila na izlete u Ov~arsko - kablarskoj klisuri, posete Atomskoj bawi i samom gradu. Na {tandu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, u~enici koji su pred izborom fakulteta mogli su da dobiju informacije vezane za profesionalnu orijentaciju, kao i podatke o deficitarnim, odnosno suficitarnim zanimawima. Od predstavnika ove slu`be saznajemo da u ^a~ku ima oko 11.000 nezaposlenih lica. - Nedostaju diplomirani ma{inski in`eweri, profesori matematike, fizike i muzi~ke kulture, dok su prekobrojni maturanti gimnazije, ekonomski tehni~ari i trgovci, diplomirani menaxeri, agronomi i hemijsko - tehnolo{ki tehni~ari - navodi An|elka Marinkovi}. E.V.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

GRAD

PETAK 8. MART 2013. GODINE

U KARA\OR\EVOJ ULICI INSTALIRANE [TEDQIVE SVETIQKE sredu uve~e, prvi put u na{em gradu, u Kara|or|evoj ulici instalirana je LED rasveta. - @elimo da ulice na{eg grada osvetlimo primenom najnovije tehnologije. Javno preduze}e “Gradac” je samo za javnu rasvetu grada mese~no pla}alo vi{e od 5.300.000 dinara. Sa svetiqkama najnovije tehnologije, u{tede}emo vi{e od 40 odsto. To }e istovremeno biti i velika u{teda za gra|ane. Planiramo da uz pomo} gradskih vlasti, zbog izuzetnih u{teda, ove svetiqke kasnije postavimo i na drugim lokacijama. Verujem da su LED izvor svetla budu}nosti - rekao je, izme|u ostalog, direktor JP “Gradac” Neboj{a Jovanovi}, zahvaliv{i predstavnicima gradske vlasti, privrednicima, predsedniku UO, ~lanovima kolektiva i narodnom poslaniku dr Aleksandru Radojevi}u na podr{ci. Prema re~ima Zorana Petrovi}a, zadu`enog za odr`avawe uli~ne rasvete, LED izvori su u novije vreme na{li primenu i u osvetqewu samo zbog toga {to imaju velike prednosti u odnosu na dosada{we izvore svetlosti. Glavna prednost LED rasvete je ekonomi~nost, jer se odlikuje niskom potro{wom energije i dugim vekom trajawa, a i bezbedniji je oblik rasvete. Zbog ~iwenice da LED tehnologija

marketing 032/342-276

U[TEDA VE]A OD 40 ODSTO LED SVETLO

LED je poluprovodni~ki izvor svetlosti, i do sada se uglavnom koristio kao indikaciono svetlo na raznim tehni~kim ure|ajima. Danas je slika o LED svetlu ne{to druga~ija i primena ove tehnologije je u znatnoj meri pro{irena kada je re~ o rasveti. Kako tehnologija izrade poluprovodnika napreduje, tako se sve karakteristike LED poboq{avaju, zbog ~ega primena ovog tipa osvetqavawa ubrzano osvaja sve oblasti tog aspekta: semaforsko i uli~no osvetqewe, svetle}e reklame, direktno i indirektno osvetqewe, dekorativno osvetqewe...

koristi niski napon, potpuno je bezbedna za upotrebu. - Nakon ovoga, mo`emo da pristupimo sistemu za daqinsko upravqawe i regulacije osvetqenosti. Iako je jo{ uvek visoka cena ovih svetiqki, nadam se da }emo u bliskoj budu}nosti, kada gradska vlast bude

imala dovoqno sredstava, instalirati LED rasvetu i u drugim ulicama grada - rekao je Petrovi}. Gradona~elnik Vojislav Ili} je tom prilikom podsetio da na teritoriji na{eg grada imamo vi{e od 30.000 svetiqki i da se velika sredstva izdvaja-

ju, kako na mese~nom, tako i na godi{wem nivou, samo za odr`avawe javne rasvete. - Na{ ciq je da u{tedimo, kako bi ta sredstva mogli da plasiramo, na primer, u izgradwu puteva, ki{ne kanalizacije, ili u neke druge projekte koji }e biti zna~ajni i za grad, i za se-

lo. Prvo treba da vidimo kolika je potro{wa, a kolika u{teda. Ako se bude pokazalo da je zna~ajna u{teda sredstava, sigurno }emo deo svetiqki zameniti sa LED izvorima, prevashodno ve}im potro{a~ima - rekao je gradona~elnik. N. R.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

REPORTA@A

IZ PORODI^NIH ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

GINA ]UR^I]

ÛVAR SRPSKOG JEZIKA I TRADICIJE U DIJASPORI o|ena je 1913. godine u selu Bjelu{i, kod Ariqa, a preminula i sahrawena 2006. u ameri~kom gradu Libertvilu. @ivotne i istorijske okolnosti odvele su je u daleki svet i dodelile va`nu misiju - da brojnim potomcima, ro|enim u dijaspori, prenese porodi~no predawe i qubavqu ih veè za Srbiju. U {kolskim spisima je zabeleèno da je Dragiwa Petrovi} bila prvo ènsko ~eqade koje je krenulo u osnovno {kolu u Bjelu{i, {to nije bezna~ajan podatak kada se zna da su u to vreme roditeqi samo sinove davali u {kolu. Drugi, za sessku devoj~icu ni{ta mawe bitan momenat, jeste odlazak iz rodnog sela u Ivawicu, gde }e Gina sve do udaje ìveti u porodici svoje ro|ake i imewakiwe Dragiwe Spasovi} i pomagati joj u ku}nim poslovima. - Wihove majke su ro|ene

Seka Popovi}, Mikan Spasovi}, Du{an Spasovi}, Ratko Gavrilovi}, Radoslav Spasovi}, Gina Petrovi}, sede Dragiwa i Vuka{in Spasovi}, Nada i Luka Vidakovi}, deca Bogdan, Brana i Milka Spasovi} i Olga Vidakovi}, Ivawica 1925. godine

Savatovi}i sa doma}inima, Ivawici 2004.

Gina ]ur~i} sa svojima, Libertvil 2001.

sestre. Ginina se udala u Bjelu{u u Petrovi}e, a Dragiwina u Milan~u, u sve{teni~ku porodicu Popovi} - upu}uje nas u wihovo srodstvo Aco Nikoli}, lekar u penziji i nezaobilazni svedok novije istorije moravi~kog kraja. Dragiwin mu` Vuka{in, brat poznatog ivawi~kog hotelijera Dobrosava Spasovi}a, i sam se svrstao me|u prvake ivawi~ke varo{i - bio je trgovac i demokrata, po politi~kom opredeqedwu. Tridesetih godina pro-

{log veka obavqao je du`nost predsednika op{tine, zatim je bio ve}nik Drinske banovine, a 1935. u{ao, kao narodni poslanik, u Skup{tinu Kraqevine Jugoslavije. - Porodica Vuka{ina Spasovi}a bila je ugledna i brojna. On i Dragiwa su imali k}erke Milku i Branu i sinove Dula, Raca, Mikana i Bogdana, koji su igrali fudbal i bili idoli de~acima iz kom{iluka, me|u kojima sam i ja bio. Nosili smo im spremu, postavqali klupe pred

utakmicu i vra}ali ih kada se igra zavr{i. U to vreme je Ivawica preko leta bila puna gostiju, pa se de{avalo da kod Spasovi}a bude i po dvadesetak qudi za trpezom. Glavni posao u ku}i je nosila Gina, a porodica ju je prihvatila kao svog ~lana. Godine 1937. devojka se udaje za Milentija, sina ivawi~kog kmeta Janka i Vi{we ]ur~i}. Mile je bio dobra prilika, ~inovnik i predsednik kluba “Javor”, a vredna i sposobna Gina, koja je kod Spaso-

vi}a savladala sve doma}inske ve{tine, pravo blago za svaku porodicu. Wih dvoje dobijaju k}erku Slobodanku, ali porodi~na sre}a nije bila dugog veka. - Po~eo je Drugi svetski rat i objavqena mobilizacija. Mila ]ur~i}a i Dula Spasovi}a odlaze u rat i bivaju zarobqeni. Po oslobo|ewu, oni se iz Nema~ke ne vra}aju u Jugoslaviju ve} prelaze u Ameriku, gde se zapo{qavaju kao fabri~ki radnici. Dule se nastanio u Sent Luisu, Mile u Libertvilu, a obojica su svim snagama nastojali da prevedu i porodicu. Dulova supruga An|ica je brzo dobila dozvolu, a Milova `ena i k}erka su oti{le ne{to kasnije. Gina se u Americi nije zapo{qavala, posvetila se ku}i i doma}instvu. Na-

dìvela je muà, ali i k}erku, koja je u najboqim godinama obolela od leukemije, i jedina od starije generacije ostala me|u unucima i praunucima, trude}i se da oni izrastu u ~estite qude i da se ne otu|e jedni od drugih i od zajedni~kog porekla. O Gini ]ur~i}, Srpkiwi na braniku tradicije, list na{ih iseqenika u Americi “Srbobran” pisao je, 1997. godine, kao o baki - rodona~elnici, zaslu`noj {to svi weni potomci aktivni ~lanovi Srpskog narodnog saveza, koji se smatra maticom srpstva i pravoslavqa u Americi. Ona sama je, zabeleèno je tako|e, u dva navrata bila delegat svoga dru{tva na saveznim konvencijama, a wena k}erka, Slobodanka Dragin, sekretarica za srpski jezik na

saveznoj konvenciji u Pitsburgu, 1983. godine. U “Srbobranu” od 22. decembra 1999. godine na fotografija u~esnika vi{enacionalne parade u îkagu, povodom Dana Ujediwenih nacija, mogu se videti i neki od Gininih praunuka. Srpsku narodnu no{wu nosili su Marko, Tali, Mimi, Ka}a, Stevo i Kiki, deca Nade i Mihaila Mi}e Savatovi}a. Prilikom boravka u Srbiji, 2004. godine, Savatovi}i su posetili i Ivawicu, a po wihovom odlasku, Aco Nikoli} je u pismu Gini izneo utiske o porodici wene unuke: - Odu{evila nas je Nada svojom otvoreno{}u, predusretqivo{}u, energijom, qubazno{}u, znala~kom organizovano{}u i odre|eno{}u. Do{la je da utvrdi svoje poreklo i prona|e svoje korene. Pokazala je da zna ko su joj preci i da zna vi{e o wima nego {to i oni sami znaju o svojim bli`wima. U tome se vidi tvoja veli~ina i ume}e da svoje potomke podigne{ i vaspita{. I tvoj zet Mi}a je se predstavio kao uzoran mu` i neàn otac, vedar, skroman i razborit ~ovek. Deca su umiqata, smerna i lepo vaspitana ... Upoznali smo jednu divnu i zadovoqnu porodicu. Osim Nade, u ~ijom porodicom je Gina ìvela, u Srbiju je dolazila i wena mla|a unuka Vera, udata za Aleksandra Vlajkovi}a, sve{tenika u Bostonu, koji je rodom iz sela Zdrav~i}a kod Poège. U èqi da im deca unaprede znawe jezika i upoznaju zavi~aj svojih roditeqa, oni su u Poèzi proveli ~itavu godinu. Porodi~ni qudi su i Ginini unuci Mi}o i Aco. Svi imaju decu, pa je Gina ]ur~i}, od ~etvoro unuka stekla 15 praunuka. Nesebi~no je pomagala u odgajawu i vaspitawi svakog od wih, u wenom krilu su oni izgovarali prve srpske re~i i ose}ali toplinu i sigurnost. Od silnih obaveza prema porodici i sunarodnicima, nije stigla da poseti Ivawicu, ali je wene qude i predele smestila u srce jo{ u trenutku kada je napustila rodni kraj i krenula preko okeana, i od wih se nije razdvajala do kraja ìvota. E.V.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

SELO

^A^ANSKI POQOPRIVREDNICI POSETILI ME\UNARODNE SAJMOVE SIA I SIMA U PARIZU

VIDELI NAJSAVREMENIJA DOSTIGNU]A POQOPRIVREDE Grad â~ak je obezbedio sme{taj za 40 poqoprivrednih proizvo|a~a, koji su od 23. do 28. februara boravili u Parizu i posetili Sajam poqoprivredne mehanizacije SIMA i Me|unarodni poqoprivredni sajam SIA. - Utiske iz Pariza, prenosi nam vo|a puta Tomo Milo{evi}, profesor Agronomskog fakulteta a Sajmu SIMA bila su izloèna najsavremenija dostignu}a iz oblasti poqoprivredne mehanizacije, a na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu SIA proizvo|a~i su imali priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama proizvodwe iz svih oblasti. Profesor Tomo Milo{evi} isti~e da su utisci sa sajma veoma pozitivni, jer se neka nova znawa mogu primeniti i u na{oj poqoprivrednoj proizvodwi, potenciraju}i da bi organizacioni i tehni~ki aspekti mogli biti od izuzetne koristi. Iako Francusku uglavnom povezujemo sa umetno{}u, modom, kroasanima, Ajfelovom kulom, ili Jelisejskim poqima, ipak, Francuzi mnogo pa`we posve}uju poqoprivredi i ozbiqno pristupaju organizaciji posla, {to je veoma va`no za svaku proizvodwu. - Posetioci sajma su mogli da vide najnovija svetska dostignu}a u poqoprivredi, odnosno proizvodwi, uzgoju doma}ih ìvotiwa, kao i savremenu mehanizaciju i tehnologiju. Za poqoprivred-

nike je poseta sajmovima bilo veliko iskustvo, jer su imali priliku da vide {ta napredne zemqe primewuju u poqoprivredi, a kasnije i da slede dobre primere i bar parcijalno primene u svojim zasadima, stajama, objektima i poqoprivrednim povr{inama. Stepen primenqivosti, na`alost, najvi{e }e zavisiti od wihove ekonomske mo}i. Ali, uvek je boqe ne{to videti dva minuta, nego o ne~emu pri~ati 102 minuta - ka`e profesor Agronomskog fakulteta Tomo Milo{evi}. Iako su poqoprivrednici mogli da vide savremenu mehanizaciju (traktore, vu~ne ma{ine sa kompjuterizovanom tehnologijom, kao i prikqu~ne ma{ine, plugove, klasi~ne, moderne, takozvane prevrta~e koji oru u jednom pravcu...), koja je namewena

za obra|ivawe velikih povr{ina, profesor kaè da je, osim u Vojvodini i ravni~arskim krajevima, na primer u Pomoravqu, na{i proizvo|a~i ne mogu koristiti. U na{em brdsko-planinskom predelu primena velikih ma{ina je nemogu}a, odnosno one ne mogu imati prakti~nu aplikaciju, podse}a profesor. Druga grupa ma{ina, tako|e namewena za velike radne povr{ine, sluì za za{titu od biqnih bolesti i {teto~ina. Tre}oj grupi, odnosno ma{inama koje sluè za navodwavawe, posve}ena je velika pa`wa, kaè Milo{evi}, isti~u}i da bi navodwavawe i u na{oj poqoprivrednoj proizvodwi moralo da bude prioritetno. - Drugi sajam je promovisao biqnu proizvodwu, prehrambenu tehnologiju i

FENOMENALNI UTISCI Povrtar Mirko Tripkovi}, iz Baluge Preqinske, zahvaquje lokalnoj samoupravi {to je poqoprivrednicima omogu}ila da posete dva me|unarodna poqoprivredna sajma, a wegovi utisci su, kako ka`e, fenomenalni: - Videli smo razne ma{ine, uglavnom te{ku mehanizaciju koja vi{e odgovara potrebama Banata i Vojvodine, nego na{im proizvo|a~ima u [umadiji. Odlaskom na sajam smo videli i koliko je zapad ispred nas i gde se nalazi na{a poqoprivreda. Na{a mehanizacija je ba{ zastarela. Mo`da nova saznawa nisu mnogo primenqiva u na{em kraju, ali mo`emo da iskoristimo organizacione aspekte.

tako|e sto~arstvo. Bila su izloèna elitna grla, ali moram da napomenem da se i na na{im sajmovima, pre svega na Poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu, mogu videti kvalitetna grla. Francuzi mnogo vode ra~una i o ishrani doma}ih ìvotiwa, kao i o u{tedi hrane, ali istovremeno obezbe|uju velike koli~ine mleka i postiù najve}e ekonomske efekte. Kada je re~ o prehrambenoj tehnologiji bile su izloène sve vrste vo}a i povr}a, kao i wihovi proizvodi, ali i ~uvena francuska vina. Od vo}nih vrsta su zastupqene sorte sa svih meridijana, tako da u jednoj mini piqarnici u Francuskoj moète kupiti {ta poèlite - kaè na{ sagovornik.

U@IVALI I U LEPOTAMA PARIZA Arhitektura Pariza i wegovi `iteqi, koji su se tu sjatili sa svih kontinenata, ~ine}i grad svetlosti jednom od najve}ih metropola koja se, sa vi{e od 2.000.000 stanovnika, prostire sa obe strane reke Sene, u~inili su ga posebnim.

U ORGANIZACIJI DRU[TVA “ÂÂNSKA PÊLA”

IZLO@BENO - PRODAJNE MANIFESTACIJE ru{tvo p~elara “^a~anska p~ela” od polovine marta }e svakog meseca do kraja godine organizovati manifestacije izlo`beno - prodajnog karaktera, u trajawu od ~etiri dana. Na {tandovima p~elara bi}e izlo`ene sve vr-

Profesor podse}a da se kvantitet i kvalitet u francuskoj proizvodwi podrazumevaju, napomiwu}i da Francuzi posebnu pa`wu posve}uju ambalaì. Proizvodi moraju da budu upakovani u ekolo{ku, finu ambalaù, sa adekvatnim robnim markicama, nalepnicama i deklaracijama. - Na{i proizvo|a~i definitivno moraju veliku pa`wu da posvete ne samo zdravstvenoj ispravnosti i standardnom kvalitetu plodova, nego i pakovawu u odgovaraju}e ambalaè. Ministarstvo poqoprivrede, pa i lokalne samouprave, u budu}nosti bi trebalo da se vi{e angaùju za izgradwu pakirnica ili skladi{nih prostora. Na primer, ~a~ansko pod-

ste meda, kao i razni preparati, melemi, kozmetika, napici i ostali proizvodi na bazi meda. Med, polen, propolis i mle~ u raznim kombinacijama slu`e “da zdravi o~uvaju zdravqe, a oboleli da do|u do zdravqa”, poru~uju iz Dru-

{tva “^a~anska p~ela”. Na {tandovima }e biti zastupqena i doma}a radinost sa veoma interesantnim eksponatima, a za p~elare }e biti izlo`ene ko{nice, ramovi i ostala oprema. Organizator predstoje-

}ih p~elarskih manifestacija poziva p~elare, proizvo|a~e p~elarske opreme, qubiteqe meda i p~eliwih proizvoda, da svojim prisustvom, kao izlaga~i ili posetioci, ove izlo`be ulep{aju. N. R.

Osim {to su posetili dva presti`na sajma, ~a~anski poqoprivrednici su u`ivali u lepotama Sene, {etali bulevarom [amp Elize, videli ~uvena pariska obele`ja Ajfelovu kulu, Trujumfalnu kapiju...

ru~je je poznato kao vo}arski kraj. Normalno je da svako vo}arsko doma}instvo ima hladwa~u ili pakirnicu, ali da li je ekonomski isplativo? Za po~etak bi bilo dobro kada bi nekoliko sela u okruèwu imalo jedan takav objekat. Ambalaà na{ih proizvoda mora da bude marketin{ki lepo re{ena, sa prate}im markicama i deklaracijama, i za doma}e, a pogotovu za inostrano trì{te - isti~e Milo{evi}. Profesor zahvaquje lokalnoj samoupravi za obezbe|ena sredstva za studijsko putovawe i kaè da }e nova znawa poqoprivrednika sigurno biti iskori{}ena u poqoprivrednoj proizvodwi na{eg kraja. Grad â~ak u posledwe vreme, vi{e nego prethodnih godina, podsti~e razvoj poqoprivrede, a da taj anga`man daje rezultate pokazuje sve ve}a zinteresovanost mladih za poqoprivrednu proizvodwu. Edukacija i informisawe su najva`niji za razvoj poqoprivrednog sektora, a kombinacija nauke i savremene proizvodwe, moè da uti~e na unapre|ewe poqoprivrede, ali i da bude podstrek mladim qudima, kaè Tomo Milo{evi}. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 - 60 pasuq 300 - 400 paprika 300 paradajz 220 krastavac 300 praziluk 90 - 100 rotkva 50 tikvice 280 brokoli 250 - 300 kupus 20 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 60 - 80 cvekla 35 - 50 prokeq 250

zelena salata 25 - 30 spana} 100 - 130 crni luk 50 - 60 beli luk 300 - 500 VO]E suve {qive 220 - 250 jabuke 30 - 100 kru{ke 120 - 150 ju`no vo}e 80 - 200 orasi 1.000 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 90 pili}i 350 jaja 10 - 13

kajmak 450 - 600 sir 200 - 350 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800 - 900 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 170 - 180 prasi}i 220 - 240 ovce 130 - 140 jagwad 270 - 290 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

PETAK 8. MART 2013. GODINE

SELO

PROIZVODWA RASADA KASNOG KUPUSA

STRU^NOST, PREDUSLOV USPE[NE I ZDRAVE PROIZVODWE U Srbiji se kupus glavi~ar gaji na povr{ini od oko 30.000 hektara. Moè se gajiti gotovo svuda, ~ak i na 2.000 metara nadmorske visine. U uslovima umereno kontinentalne klime kupus glavi~ar je naj~e{}e postrni usev koji dolazi posle gra{ka, ranog krompira, luka, p{enice i je~ma. â&#x20AC;&#x153;Proizvodwa rasada kasnog kupusaâ&#x20AC;? bila je jedna od tema na pro{lonedeqnoj Zimskoj {koli za poqoprivrednike, o kojoj je govorio diplomirani inèwer Milan Damqanovi}, savetodavac Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak. snovni na~in proizvodwe kasnog ili jeseweg kupusa jeste proizvodwa putem rasada, mada se dosta uspe{no moè proizvesti i direktno setvom semena. Prednosti rasada su: mawi utro{ak semena, uspe{nija kontrola bolesti i {teto~ina, jednostavnija nega mladih biqaka, a i rasa|uju se samo zdrave i razvijene biqke, kaè Milan Damqanovi}, referent Slu`be za ratarstvo PSSS â~ak. Prema wegovim re~ima, neophodno je

obratiti pa`wu na izbor zemqi{ta - leje gde }e se proizvesti rasad, odnosno na: plodored, plodan zemqi{ni supstrat, sitno usitwenu i ravnu povr{inu (do pet centimetara), osun~anost i nezakorovqenost leje. Tako|e je neophodno da se po potrebi izvr{i dezinfekcija ili

zalivawe leja, odnosno zemqi{ta sa rastvorom fungicida (cineb, benomil, previkur). - Optimalna temperatura klijawa je 18-20 stepeni, a temperatura za rast rasada je 15-17 stepeni. Na temperaturi iznad 30 stepeni leju treba {tititi zelenom mreòm. Za bubrewe semena je potrebno oko 50 odsto vode u odnosu na teìnu semena. Veoma je va`no redovno i umereno zalivawe, u po~etku dva-tri litra po kvadratnom metru, a kasnije ~etiri do {est litara. Pre setve je neophodno u zemqi{te uneti NPK (0,5 kilograma po kvadratnom metru), a da bi rasad oja~ao poèqne su dve prihrane, najpre kad biqke dobiju prvi pravi list i drugo prihrawivawe bi trebalo da usledi 1015 dana nakon prvog - obja{wava Damqanovi}. U proizvodwi se pojavquju i odre|ene bolesti i {teto~ine, koje u znatnoj meri nanose {tete rasadu jeseweg kupusa. Korenov sistem mladih biqaka u zemqi{tu jo{ u proizvodwi rasada, a i kasnije u poqu, u zna~ajnoj meri mogu o{tetiti rovac, ì~waci, gr~ice i druge vrste. - Na glavnom korenu i stablu sre}e se tako|e veliki broj {teto~ina. Me|u wima najzna~ajnije su podgrizaju}e sovice, kupusna muva, stablov kupusni rila{ i ponekad baride. Velike {tete lisnoj masi rasada i glavicama kupusa mogu

pri~initi, naro~ito u po~etku, razne vrste buva~a, a potom lisne sovice i kupusari. U godinama sa duìm su{nim periodima, naro~ito tokom leta, ~esto dolazi do masovne pojave i {teta uzrokovanih od kupusne lisne va{i, kupusnih stenica i nekih vrsta tripsova - kaè na{ sagovornik. Proizvodwa kupusa ima odre|enih specifi~nosti u pogledu pojave biqnih bolesti. Gajewe kupusa odvija se uglavnom u navodwavawu {to pogoduje ne samo gajenoj biqci, ve} i nekim parazitima koji ga napadaju. Prema re~ima Damqanovi}a, u periodu proizvodwe rasada kasnog kupusa vladaju visoke temperature koje su vrlo povoqne za razvoj nekih bolesti ove biqke. Bolesti koje mogu da se pojave kao posledica pomenutih faktora su: kila kupusa, suva trule`, plamewa~a, crna pegavost i crna trule` kupusa. Proizvodwu rasada kasnog kupusa treba shvatiti {to ozbiqnije i organizovati je {to stru~nije. Ovakva proizvodwa je preduslov uspe{ne i zdrave proizvodwe kupusa, a samim tim i dobijawa {to ve}eg prinosa. Svaki nedostatak i propust u proizvodwi rasada, moè da bude uzrok ozbiqnijih posledica nakon rasa|ivawa, te da iskomplikuje, uspori i poskupi proizvodwu kasnog kupusa, N. R. zakqu~uje Milan Damqanovi}.

RASPODELA PODSTICAJA U POQOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU

MOTIVACIJA POQOPRIVREDNIH PROIZVO\A^A

lada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poqoprivrede, nedavno donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poqoprivredi i ruralnom razvoju, koja je u skladu sa Zakonom o podsticajima. Sredstva }e se raspore|ivati za direktna pla}awa u odgovaraju}im maksimalnim iznosima, za podsticajne mere ruralnog razvoja i za posebne podsticaje. Usvajawe Uredbe omogu}ava po~etak isplate svih subvencija i premija u poqoprivredi i ruralnom razvoju tokom ove godine. Uredbom se motivi{u poqoprivredni proizvo|a~i, stvaraju se uslovi za pove}awe proizvodwe i konkurentnosti i razvijaju se potencijali plasmana poqoprivrednih proizvoda na doma}em i na stranim tr`i{tima. Zakonom o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju, koji je usvojen 30. januara, poqoprivrednim proizvo|a~ima zagarantovani su minimalni iznosi podsticaja, dok }e Vlada Republike Srbije svake godine nakon usvajawa buxeta, donositi maksimalne iznose podsticaja za poqoprivrednu proizvodwu. Zakon odre|uje ko mo`e biti korisnik podsticaja, koji su uslovi za dobijawe i koje su obaveze i prava korisnika subvencija, ka-

è Radovan [evarli}, diplomirani inèwer agroekonomije iz Poqprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak i napomiwe da porodi~no poqoprivredno gazdinstvo moè biti komercijalno i nekomercijalno. Komercijalno poqoprivredno gazdinstvo je ono koje je trì{no usmereno i koje, pod uslovima predvi|enim ovim Zakonom, moè ostvariti pravo na podsticaje. Nekomercijalno gazdinstvo nije trì{no usmereno i uglavnom proizvodi za sopstvene potrebe. [evarli} podse}a da direktna pla}awa obuhvataju premije, podsticaje za proizvodwu, regrese i kreditnu podr{ku. Podsticaji u proizvodwi mogu biti za biqnu proizvodwu i to osnovni i proizvodno vezani, podsticaji u sto~arstvu za kvalitetne priplodne mle~ne krave, krave dojiqe, kvalitetne priplodne ovce i koze, kvalitetne priplodne krma~e, tov junadi, tov jagwadi, tov sviwa, ko{nice p~ela, roditeqske koko{ke te{kog i lakog tipa, roditeqske }urke, kvalitetne priplodne matice riba {arana i pastrmke i proizvodwu konzumne ribe, obja{wava na{ sagovornik. - Zakon je za biqnu proizvodwu, kao osnovni podsticaj, predvideo iznos od 6.000 dinara po

hektaru. Za sto~arsku proizvodwu su predvi|eni minimalni iznosi od 20.000 dinara za priplodne krave i 10.000 za tov junadi. Tako|e, predvi|ena su sredstva za kvalitetne ovce i koze i

registrovana poqoprivredna gazdinstva, {to je ina~e uslov za dobijawe svih vidova subvencija. Tako|e je va`no da su prijavili i sve vrste `ivotiwa koje gaje na gazdinstvu. Za dobijawe subven-

priplodne krma~e u iznosu od 4.000 dinara po grlu, a za tov jagwadi i sviwa po 1.000. Od ove godine planirani su i podsticaji za p~elare, u iznosu od 500 dinara po jednoj ko{nici. Kada je re~ o subvencijama za sto~arstvo, poqoprivrednici moraju imati

cija za mle~ne krave, priplodne ovce i krma~e, va`no je da grla budu pod kontrolom osnovnih uzgajiva~kih organizacija, odnosno da budu umati~ena. Za subvencije za tov junadi, neophodno je da grlo bude najmawe 185 dana na gazdinstvu i da bude nameweno za

prodaju klanicama ili za izvoz kaè [evarli}. Podsticaji za mere ruralnog razvoja obuhvataju podr{ku programima koji se odnose na: investicije u poqoprivredi za unapre|ewe konkurentnosti i dostizawe standarda kvaliteta, odrìvi ruralni razvoj, unapre|ewe ruralne ekonomije i pripremu i sprovo|ewe lokalnih strategija ruralnog razvoja. Kada je re~ o programima podr{ke ruralnog razvoja, predvi|en je povra}aj u minimalnom iznosu od 30 odsto od ukupne vrednosti investicije. Kao vrste posebnih podsticaja [evarli} navodi podsticaje za marketing, odnosno informacione sisteme u poqoprivredi; za uspostavqawe, razvoj i funkcionisawe sistema ra~unovodstvenih podataka na poqoprivrednim gazdinstvima; za podr{ku savetodavnim i stru~nim poslovima u poqoprivredi; za sprovo|ewe odgajiva~kih programa, radi ostvarivawa odgajiva~kih ciqeva u sto~arstvu; za sprovo|ewe nau~noistraìva~kih, razvojnih i inovativnih projekata u poqoprivredi; za proizvodwu sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju. N. R.

ZDRAVSTVO

PETAK 8. MART 2013. GODINE

SPRE^ITE METEOROPATSKE REAKCIJE

UTICAJ PROMENE VREMENA NA ZDRAVQE mate glavoboqu, bolove u mi{i}ima ili zglobovima, umorni ste ili razdra`qivi... Glavni krivac za te ose}aje ovih dana moè biti promena vremena. Postoji nekoliko dobrih saveta o tome kako ublaìti meteoropatske reakcije. Promenqivo vreme itekako moè oteàti svakodnevno funkcionisawe. Kako bismo svoj organizam u~inili prilagodqivim na vremenske prilike, vaqalo bi da {to vi{e vremena provodimo na otvorenom, bave}i se sportom. Poèqno je unosite najmawe dva litra te~nosti u organizam dnevno, ali izbegavati slatka pi}a i alkohol. Ishranu bi trebalo bazirati na vo}e i povr}e, kao i na hranu bogatu vitaminima i mineralima. Iako odre|en broj stru~waka tvrdi kako su za meteoropatske reakcije glavni krivac EMG talasi, drugi tvrde kako su to nagle promene temperature, vla`nost vazduha, brzina vetra i stres. Stres slabi imunolo{ku obranu, {to uzrokuje fizi~ku slabost kada do|e iznenadne promene temperature. Centar Svetske zdravstvene organizacije u Mi-

[TA JE

METEOROPATIJA Iako meteoropatija ne ulazi u slu`beni deo medicine, jo{ je Hipokrat nagla{avao da promene vremena uti~u na qudsko zdravqe. Upozoravao je pre gotovo dvadeset i

lanu opisao je prose~nog meteoropatu kao ènu koja ima povi{en krvni pritisak, iako brine o svom zdravqu, koja te{ko kontroli{e ose}awa i ne voli zimu. Dve tre}ine meteoropata i jesu ène. Nepovoqne klimatske uslove najteè podnose osobe koje pate od hroni~nih bolesti srca i krvnih sudo-

ÂJ OD PER[UNA ZA DETOKSIKACIJU âj od per{una toliko je zdrav, da bi trebalo svakoga dana popiti najmawe jednu {oqicu. Ne preporu~uje se samo qudima koji su bolesni, ve} i kao vrlo dobra preventiva od puno vrsta bolesti. Odli~an je za izbacivawe otrova iz tela, ja~awe èluda~nih `lezda, protiv bolesti srca, bubrega, a poboq{ava i metabolizam. U najve}em broju slu~ajeva qudi per{un koriste u ishrani, ali ~ak ga ni tada ne jedu, ve} iskqu~ivo ima dekorativnu svrhu. Skuvajte koren ili list per{una i pijte ga kad god ste u prilici. Preporu~uje se i ènama kako bi ublìo predmenstrualne tegobe. âj od per{una nadaleko je poznat kao osveìva~ daha. Sasvim prirodno }e o~istiti usnu dupqu od suvi{nih bakterija, pa samim tim i osveìti dah.

va, astme, reume i artritisa. Kod wih se znatno pogor{avaju osnovne tegobe. Takvi pacijenti, kaù lekari, se naj~e{}e àle na visok pritisak, oteàno disawe, bol u kostima i starim oìqcima od operacija ili preloma. Hroni~ni bolesnici moraju redovno uzimati propisanu tera-

RE[ITE SE GR^EVA U NOGAMA Gr~evi u mi{i}ima, pra}eni su jako neprijatnim i o{trim ose}ajem bola uz trwewe i nemogu}nost da deo tela koji se gr~i pomerite i prekinete gr~. Oni se naj~e{}e javqaju u stopalima ili podkolenim delovima nogu, odnosno listovima. Uzrokuju ih slaba ili smawena cirkulacija, neredovno kretawe, nedostatak magnezijuma u organizmu ali i neudobna obu}a, naro~ito ona sa visokim potpeticama u kojoj su stopala u neprirodnom i is-

piju i u slu~aju da poja~ani simptomi traju vi{e dana, obavezno se javiti svom lekaru. Tokom naglih promena temperature, stru~waci savetuju da se izbegava svaki ve}i napor i stres, a da obvezno odvoji vreme za opu{tawe i odmor. Treba se dobro naspa-

vati, jer organizmu za normalno funkcionisawe treba najmawe sedam sati sna dnevno. Ako imate glavoboqu, lezite u zamra~enu prostoriju i odmorite se u ti{ini. Meteoropate moraju svakodnevno provesti pola sata ili sat na sve`em vazduhu, {to vi{e pe{a~e}i, daleko od prometa ili ulica.

tegnutom poloàju. Znaju}i uzroke zbog kojih dolazi do gr~ewa mi{i}a, znatno je lak{e i da gr~eve spre~ite. Dakle, ukoliko je va{ problem slaba ili oslabqena cirkulacija i neredovno kretawe, lek za to je da se umereno i svakodnevno kre}ete, ali bez forsirawa i preterivawa u tome. Preteran fizi~ki napor, nakon perioda mirovawa, tako|e moè biti uzro~nik pojave gr~eva. Masirajte svoje noge i stopala. To }e tako|e uticati na poboq{awe cirkulacije u nogama i umesto bolnih gr~eva, posle masaè }ete ose}ati toplotu, nastalu usled ubrzanog protoka krvi u wima. Redovno u organizam unosite dovoqne koli~ine magnezijuma, dostupnog kroz odre|enu hranu, kroz {ume}e tablete, putem kojih se brzo i lako apsorbuje u va{em organizmu, ili kroz unos mineralne vode oboga}ene magnezijumom.

pet vekova da nepredvidqivih }udi vremena posebno treba da se ~uvaju hroni~ni bolesnici. Doktor An|eliko Brugnoli sa Instituta klimatolo{ke medicine milanskog univerziteta, meteoropatiju defini{e kao grupu simptoma i reakcija koje se manifestuju kada do|e do promena jednog ili vi{e meteorolo{kih faktora. Pod meteorolo{kim faktorima podrazumevamo temperaturu i vla`nost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, ki{u i grmqavinu, kao i efekat jonizacije.

HRANA ZA PAM]EWE Ako muku mu~ite sa koncentracijom, povremno ste nervozni i slabije pamtite, krajwe je vreme da pomognete va{em mozgu. Za po~etak ne treba da preska~ete obroke, jer to izaziva pad {e}era zbog koga }ete se ose}ati iscrpqeno i nervozno. Magnezijum je poznat kao mineral koji podsti~e izlu~ivawe serotonina. Ima ga u bademu, puteru od kikirikija, spana}u, pasuqu sa crnim ta~kama, so~ivu, pe~enom krompiru. Ukoliko ste ba{ zauzeti i nemate dovoqno vremena da vodite ra~una o ishrani, uzmite magnezijum kao dodatak ishrani. Za dobro pam}ewe zadu`en je i vitamin B, koji je kqu~an i za emocionalno zdravqe. Da biste ga uneli u organizam, jedite lisnato tamnozeleno povr}e, vitamin B 2 dobi}ete iz brokule, pe~uraka i prokeqa. @va}ite proso i p{eni~ne klice za B 1 vitamin, B 3 }ete na}i u kikirikiju, a B 6 u ribi i piletini.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

OBELE@EN MESEC BORBE PROTIV KARCINOMA

PREVENCIJA NAJBITNIJA ZA SVE VRSTE KANCERA U okviru Javnog kalendara zdravqa mart je mesec za borbu protiv raka. Zavod za javno zdravqe â~ak i Zdravstveni centar su se pridruìli kampawi â&#x20AC;&#x153;Mart mesec borbe protiv rakaâ&#x20AC;? i organizovali konferenciju za medije na kojoj su doktori govorili o karcinomu, a ponajvi{e o zna~aju preventivnih pregleda. no {to je glavni moto ove kampawe je da se shvati da preventivni pregledi imaju veliki zna~aj u borbi protiv raka. - Ciq kampawe je smawewe broja novoobolelih i umrlih od malignih oboqewa, {to se postiè {irewem informacija, koje treba da uti~u na zdrav stil pona{awa. Na{e sta-

novni{tvo treba da preduzme odgovornost za svoje zdravqe i da shvati zna~aj preventivnih pregleda rekla je dr Qiqana Moji}evi} iz Zavoda za javno zdravqe. SKRINING PREGLEDI SPA[AVAJU Poulacioni registar za rak se u na{oj zemqi vodi od 1990. godine, a iz godine u godinu, podaci o broju novoobolelih i umrlih od ove bolesti su sve precizniji, rekao je dr Aksentije To{i}, epidemiolog ZZJZ. - Moè se re}i da u Centralnoj Srbiji svake godine oboli oko 14.000 mu{karaca i oko 12.500 èna, a prose~no oko 8.500 mu{karaca umire, dok je broj ènske populacije koja izgubi ìvot zbog ove bolesti oko 6.500 hiqada. Procentualno, i u na{em okrugu situacija je ista kao i u Centralnoj Srbiji - rekao je dr To{i}. On je naglasio da postoje odre|ene mere i preventivni pregledi koji redukuju broj obolelih od maligniteta. - Skrinig je vrlo efi-

Dr Qiqana Moji}evi}, dr @aklina @ivkovi}, dr Sne`ana Axemovi} i dr Aksentije To{i}

kasna preventivna mera, koja podrazumeva preglede celokupnog stanovni{tva koje je u pove}anom riziku od oboqevawa od maligniteta. To se odnosi najpre na preventivne preglede maligniteta dojke, debelog creva i grli}a materice, lokalizacija koje su naj~e{}i uzro~nici oboqevawa

i smrti - rekao je dr To{i}, isti~u}i da }e u narednih nekoliko meseci i Moravi~ki okrug u~estvovati u skrinig programu. VEOMA BITAN NASLEDNI FAKTOR Na~elnica Onkolo{kog dispanzera Zdravstvenog centra ^a~ak dr Sne`ana

GINEKOLO[KI MALIGNITETI U PORASTU na{oj zemqi je prime}en porast karcinomima ginekolo{ke lokacije, iako se oni veoma lako mogu preduprediti samo redovnim ginekolo{kim pregledima. - Nas naro~ito zabriwava da je u porastu broj obolelih od karcinoma grli}a materice, koji je najpristupa~niji za ginekolo{i pregled, mo`e se vrlo lako otkriti i za koji postoji skrinig metoda. Mi imamo stopu oboqevawa skoro najve}u u Evropi, i to u stadijumima koji su neoperativni rekla je dr Dragana Vasilijevi}, ginekolog u Onkolo{kom dispanzeru. Ona je istakla da postoji skrining metoda za ovu vrstu maligniteta, koja predstavqa lak i brzi test da se otkrije da li `ena ima potencijal da se razvije neko maligno oboqewe. - Smatra se da je sasvim dovoqno odraditi Papa test jednom godi{we, uz to ide kolposkopski pregled, ako ima potrebe i zakazivawe kontrole uz adekvatnu terapiju. Ako se prime-

ti da postoje promene na grli}u materice, da Papa test nije dobar, pacijentkiwa treba da se javi svom ginekologu, a on }e je uputiti na daqu terapiju i le~ewe. Rizi~na kategorija za ovu vrstu maligniteta su mlade ène koje su promiskuitetne, ène pu{a~i, ène ~ije su majke imale ovu vrstu maligniteta, kao i one koje idu na dijalizu ili su bile izloène dejstvu nekih lekova - kaè dr Vasilijevi}. Za razliku od karcinoma grli}a materice, za malignitete jajnika i materice ne postoje skrining programi, a broj obolelih èna je tako|e u porastu. - Na{e ène nemaju naviku da nakon ra|awa dece i kada im prestane menstruacija idu na kontrolu. Obi~no se jave u poodmaklim stadijumima bolesti i samim tim je jako mali uspeh takvog le~ewa. Kada imate karcinom jajnika, to nije dijagnoza ve} presuda. Bez obzira na sve preduzete metode, vrlo brzo dolazi do fatalnog ishoda. U porastu je tako|e i karcinom endometrijuma,

Dr Dragana Vasilijevi}

koji se obi~no javqa kod èna koje su dijabeti~ari i imaju visok pritisak kaè dr Vasilijevi}. Godi{wim ginekolo{kim kontrolama mogu se spre~iti ginekolo{ki maligniteti. - Svetska zdravstvena organizacija kaè da posle tri ura|ena papa testa sa rezultatom dvojke, èna

mo`e da se kontroli{e na tri godine. Nema razloga za paniku me|u `enama, ali ako imate problem, velika krvarewa, a pro{la vam je menstruacija ili krvarewa pri odnosu, bol ili neuobi~ajeni vaginalni iscedak, morate se javiti ginekologu - upozorava dr Vasilijevi}. I. M.

Axemovi} naglasila je da mu{karci naj~e{}e oboqevaju od karcinoma plu}a, zatim maligniteta debelog creva i prostate, dok najve}i broj `ena oboqeva od maligniteta dojke, a zatim debelog creva, ginekolo{kih karcinoma i karcinom plu}a. Ona je naglasila da je u protekloj godini u svetu obolelo oko milion qudi od raka debelog creva. - Ova vrsta maligniteta se uglavnom javqa kod osoba starijih od 40 godina i postoji dug period izme|u pojave bolesti i pojave simptoma. Vrlo bitno je rano otkrivawe. Karcinom debelog creva ~e{}e se javqa kod osoba koje imaju nepravilnu ishranu, koje vi{e koriste masti `ivotiwskog porekla, ve}u koli~inu crvenog mesa, kod pu{a~a i alkoholi~ara, gojaznih osoba i onih koje imaju odre|ene zapaqenske procese na dabelom crevu. Veoma bitan je i nasledni faktor, jer oko 30 odsto obolelih od

ove vrste karcinoma imaju u porodici nekoga ko je oboleo od neke vrste maligniteta - rekla je dr Axemovi}. Prema wenim re~ima, kod ènske populacije, naj~e{}i je karcinom dojke, za koga je tako|e bitno rano otkrivawe. - U svetu se ova bolest uglavnom otkriva u prvom i drugom stadijumu, dok u na{oj zemqi, naàlost tek u tre}em stadijumu. Ako se bolest otkrije u prvom i drugom stadijumu, oko 40 odsto èna preìvi narednih deset godina. To ukazuje na veliki zna~aj skrining pregleda - rekla je dr Axemovi}. Ona je naglasila da karcinomi grli}a materice, dojke i debelog creva imaju razvijene skrining programe, koji su vrlo dostupni, dok za razliku od wih, veoma u~estao karcinom plu}a se obi~no otkriva u odmaklim fazama bolesti. Doktorka @aklina @ivkovi} iz Doma zdravqa naglasila je zna~aj izabranog lekara u borbi protiv raka, isti~u}i da je poverewe izme|u pacijenta i izabranog lekara osnov za dobru prevenciju. - Svako ko u porodici ima obolelog od maligne bolesti ili hroni~nih nezaraznih bolesti, kao {to su kardiovaskularne, dijabetes, bolesti plu}a je ve} u odre|enom riziku. Svako ko je prethodno imao karcinom koji je uspe{no izle~en ima mogu}nost da oboli od karcinoma druge lokalizacioje ili od ozbiqnijeg oblika bolesti od koje je ve} bolovao - rekla je dr @ivkovi}, nagla{avaju}i da je upravo zbog toga potrebno da i pacijenti koji su izle~eni ozbiqno shvate potrebu za redovnim kontrolama. I. M.

ZDRAVSTVO

PETAK 8. MART 2013. GODINE

KAKO JE IVAWI^ANKA DANIMA LE^ENA OD ZAPU[EWA CREVA?

BOTULIZAM OTKRIVEN POSLE POJAVE NOVIH ZARA@ENIH PACIJENATA vawi~anka Gordana Markovi}, koja je sedam dana le`ala u ~a~anskoj Bolnici, najpre je le~ena od zapu{ewa creva. Prava dijagnoza, botulizam, otkrivena joj je tek kada su se u bolnici pojavili i weni ro|aci kod kojih je jela zatrovano suvo meso. Tada su lekari posumwali na ovu bolest i sva tri pacijenta poslali u Kragujevac na daqe le~ewe. - Najpre sam tri dana le`ala na Hirurgiji i le~ena od zapu{ewa creva, a

svakim danom mi je bilo sve te`e. Nisam videla, niti mogla da gutam, ose}ala sam malaksalost. Nisam mogla ni vodu da pijem. Poku{ala sam doktorima da objasnim da se sve gore ose}am, ali me niko nije slu{ao. Iz bolni~kog kreveta sam pozvala jednog prijateqa lekara, opisala mu simptome koje imam i on je prvi posumwao na botulizam. Rekao mi je da odmah tra`im pregled kod infektologa - ispri~ala je Gordana ~a~anskim medijima. Ali, kako su rentgen-

ski snimci pokazali zapu{ewe creva, dobila je infuziju i klizmu. Otpu{tena je iz bolnice i za terapiju dobila parafinsko uqe i klizmu.

- Bilo mi je sve gore i kada sam se javila na kontrolu, zadr`ali su me u bolnici i rekli da }e me poslati na snimawe u Kraqevo. Uporno sam in-

^A^ANSKI GLAS POKRENUO INICIJATIVU

POMOZIMO

PORODICI VASOVI] ist “â~anski glas” pozvao je ovih dana sve firme i organizacije koje su u mogu}nosti da pomognu porodici Rumene Vasovi}. “Glas” je u pro{lom broju o wima objavio duù reportaù. Re~ je o èni koja je nekoliko puta {trajkovala ispred suda u â~ku traè}i isplatu nematerijalne nadoknade za smrt sina. Sada ìvi sa drugim sinom, snajom i troje unu~adi, blizancima od 16 meseci i de~akom od ~etiri i po godine. Kako niko od odraslih ~lanova porodice nije zaposlen, porodica Vasovi} nema nikakve prihode. Svako ko èli da im pomogne nov~ano sredstva moè uplatiti na Rumenin ìro-ra~un1553400180483542-61 u â~anskoj banci.

marketing 032/342-276

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

sistirala da ne vidim i traìla pregled kod o~nog lekara. On nije radio i deùrna lekarka je obavestila neurologa da se àlim na gubitak vida. Kada sam doktorki neurologu to rekla, odgovorila mi je da ni ona ne vidi mene bez so~iva i da se àlim vodovodu pri~a Gordana. Kako je za “Glas” izjavio dr Miroslav Sretenovi}, portparol ~a~anske Bolnice, po simptomima koje je ona ose}ala nije odmah moglo da bude ustanovqeno o kojoj bolesti je re~. Zato je i le~ena simptomatski, onako kako je trenutno stawe nalagalo. - Tek posle wenog drugog javqawa u bolnicu i pojave tri ostala pacijenta sa istrim simptomima, posumwalo se na botuli-

zam. Odmah im je ura|eno epidemiolo{ko ispitivawe koje je potvrdilo ovu bolest. Tada su sva ~etiri pacijenta preba~ena na Infektolo{ku kliniku u Kragujevac. Uvek kada se pacijent javi kod doktora, potrebno je vreme da on ustanovi pravu dijagnozu. U ovom slu~aju konkretno, re~ je o bolesti koja u â~ku nije registrovana posledwih 20 godina - kaè dr Sretenovi}. Naj~e{}i uzrok botulizma je konzervirana hrana, ali se moè pojaviti i u dimqenom mesu. Bakterija koja ga izaziva razvija se u sredini bez kiseonika. Svaka hrana koja nije propisno skladi{tena i konzervirana predstavqa potencijalnu opasnost od zaraze botulizmom. Z. J.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

PREDSTAVQEN PROGRAM JUBILARNOG 50. DISOVOG PROLE]A

PO^ELO 50. DISOVO PROLE]E

VE^E NINOVOG LAUREATA

PO^ASNA POVEQA PETERU HANDKEU

redsednik Odbora 50. Disovog prole}a, pesnik Dragan Jovanovi} Danilov istakao je u ponedeqak na konferenciji za novinare da }e jubilarne Disove sve~anosti prote}i u znaku brojnih programa, sa zavr{nicom koja }e imati revijalni i retrospektivni karakter, a iza svega }e ostati ono {to je najvrednije, a to su publikacije i kwige kojima }e biti ovekove~en praznik pesnika i pesni{tva. Na toj sve~anoj akademiji jubilarne Disove plakete svim `i-

miliona obezbedi}e Grad ^a~ak, rekao je pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i} i uputio podr{ku manifestaciji. Brojne sadr`aje pesni~kog prole}a, koje je zapo~elo u utorak promocijom romana “Veliki rat” Aleksandra Gatalice, predstavila je direktorka Biblioteke i same manifestacije Danica Ota{evi}. Ovo “prole}e” bi}e posve}eno svim pesnicima i wihovim jubilejima (Branku V. Radi~evi}u, vezi izme|u Wego{a, Crwanskog i Disa, Stanislavu Vinaveru, vladici Nikolaju Velimirovi}u, Mladim Disovcima, glumcima iz Kosovske Mitrovice, pesni~kim programima u ~a~anskim {kolama, predstavqawu manifestacije u gradovima Srbije itd.), a traja}e od 5. marta do 31. maja. Zbog retkog jubileja formiran je i po~asni odbor na ~ijem ~elu su ministar kulture Bratislav

vim nosiocima Disove nagrade uru~i}e ministar kulture Bratislav Petkovi}, a prvi put ove godine bi}e uru~ena i Po~asna Disova plaketa Peteru Handkeu, austrijskom kwièvniku koji ìvi u Parizu, za kwièvni rad i doprinos afirmaciji istine o srpskom narodu i kulturi. Po~asna plaketa Handkeu bi}e uru~ena tokom aprila kada bude boravio u Srbiji. Buxet jubilarnog Disovog prole}a iznosi 4.010.000 dinara, a od tog fonda 2,5

Petkovi}, W.K.V. Presotlonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}, savetnik za kulturu predsednika RS Radoslav Pavlovi}, v.d. upravnika NBS Dejan Risti}, gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}, kwièvnik Radoslav Petkovi} Vava kao Disov potomak, Puri{a \or|evi}, rediteq, kwièvnici Vladan Matijevi} i Ratomir Rale Damjanovi} i Dobrivoje Blagojevi}, biv{i direktor Gradske biblioteke. Z. L. S.

- Disove sve~anosti traja}e od 5. marta do 31. maja. - Buxet manifestacije iznosi 4.010.000 dinara, a 2,5 miliona obezbedi}e Grad ^a~ak. - Zavr{na manifestacija }e imati retrospektivni karakter

NAREDNIH NEDEQA NA TV GALAKSIJA

ODABRANI RUSKI I SOVJETSKI FILMOVI U okviru ciklusa Ruski filmovi, Televizija Galaksija }e tokom nekoliko narednih sedmica, po~ev od 3. marta, emitovati 19 igranih i animiranih filmova iz starije sovjetske i novije ruske produkcije. U ponudi su ànrovski razli~ita ostvarewa koja }e publika mo}i da pogleda nedeqom u 14 ~asova i sredom u 20,45 u repriznom terminu, kaè urednik filmskog programa Dragan \unovi}. Prikazani filmovi su uglavnom deo fonda Ruskog doma iz Beograda, a na ekrane TV Galaksija stiù posredstvom ~a~anskog Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva. Bi}e prikazana antologijska ostvarewa kakva su: “Oklopwa~a Potemkin” iz 1925. Sergeja Ejzen{tajna, remek delo

KULTURA

filmske montaè; od istog autora je i film “Aleksandar Nevski”; “Staqingrad” 1 i 2 Jurija Ozerova, snimqen 1989. povodom 70 godina od Staqingradske bitke; “Prvobitna Rusija” Genadija Vasiqeva; “Balada o vojniku” iz 1959. Grigori ûhraja; film Gleba Panfilova iz 1983. “Vasa @eleznova” snimqen po delu Maksima Gorkog i progla{en kao najboqi na Festivalu u Moskvi te godine; “Sestre” Sergeja Bodarova iz 2001; “Pet nevesta” iz 2011; animirane “Knez Vladimir” iz 2005. i “Dobrina Nikiti~ i zmaj Gorini~” iz 2006, kao i dela avaturisti~kog i nau~no-fantasti~nog ànra kakva su “ôvek amfibija” iz 1961, “Zli duh Jambuja” iz 1978. i “Dersu Uzala” iz 1961, ~iju je drugu verziju snimio i ~uveni Akira Kurosava. Z. L. S.

tor. - Hvala ^a~ku, organizatorima i publici, koja svojim prisustvom ovaj grad ~ini gradom poezije – rekao je Radoslav Pavlovi}. Gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili} istakao je da je ova manifestacija postala za{titni znak grada, koji je tradicionalno wen pokroviteq, kao i Ministarstvo kulture RS i nagovestio re{avawe problema krova nad glavom najstarije institucije kulture u gradu, pa i Srbiji. Uz jubilej Disovih sve~anosti slavimo i 165 godina postojawa Biblioteke u ovom gradu, 200 godina rada Osnovne {kole koja nosi ime zavi~ajnog pesnika u Disovom rodnom Zabla}u, ali i 110. godi{wicu od objavqivawa wegove pesme „Idila“, podsetila je direktorka Gradske biblioteke Danica Ota{evi} i s du`nim po{tovawe pomenula osniva~e manifestacije, koja je posledwih godina prevazi{la lokalne okvire: pored Branka V. Radi~evi}a to su bili i tada{wa direktorka Biblioteke Nade`da Vilimanovi}, upravnik KPZ Milisav Uro{evi}, pro-

d 13. aprila 1964. godine, kada je zahvaquju}i pesniku Branku V. Radi~evi}u zapo~elo „Disovo prole}e“, i od 1965. godine, kada se zavi~ajnom pesniku svake godine, kao nosilac “Disove” nagrade poklawao po jedan bard srpske pesni~ke re~i, pro{lo je pola veka. Obele`avawe retkog jubileja, jedne od najstarijih kulturnih manifestacija u Srbiji, zapo~elo je u utorak uve~e sve~anim programom u organizaciji Gradske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“ i Doma kulture. Pedeseto prole}e posve}eno Disu i pesni{tvu otvorio je ve~nim i univerzalnim stihovima Disove pesme „Na{i dani“ Radoslav Pavlovi}, kwi`evnik i scenarista, savetnik za kulturu predsednika Republike Srbije, podsetiv{i da se 1985. godine u Beogradu pojavio jedan pozori{ni komad sa ovim tekstom, zbog koga je predastava progla{ena opasnom i subverzivnom, da bi se u tragawu za wenim autorom saznalo da je naRadoslav Pavlovi} i Vojislav Ili} pisana 1910. godine i ko je wen au-

Profesor dr Aleksandar Jerkov: I DANAS @IVIMO U SRED POSLEDICA VELIKOG RATA Direktor Univerzitetske biblioteke u Beogradu i urednik nagra|enog romana, profesor dr Aleksandar Jerkov je rekao da je “kwièvnost ono najboqe {to je srpski narod ikada dao”, napomiwu}i da “nema ~oveka me|u Srbima koji ~ita, a da nije ~itao Disa”. Ocewuju}i roman “Veliki rat”, Jerkov je istakao da je Gatalica “u maniru velikog umetnika pokazao dostojanstvo kwièvnosti i umetnosti”, a radak uspeh je postigao i “novom, organskom formom svog dela” u kome se dotakao, za na{ narod, uvek aktuelne teme, jer po svemu sude}i, “mi i danas ìvimo u sred posledica tog Prvog svetskog rata”. Gatalica ne upada u zamke ideologije, izdiè se iznad dnevnog politikantstva i pragmatizma, i uspeva da prikaè da je rat bio tragedija i jedne i druge strane u sukobu, primetio je, pored ostalog Jerkov.

fesor Aleksandar Ikodinovi}, bibliotekar Buba Milenkovi} i zavi~ajci u Beogradu. Ota{evi}ka se potom osvrnula i na plejadu pesnika oven~anih Disovom nagradom za svoj stvarala~ki opus: od Vaska Pope, Desanke Maksimovi}, Milo{a Crwanskog, Milovana Danojli}a do Qubomira Simovi}a, Matije Be}kovi}a, Radmile Lazi} i mnogih drugih, istakav{i da je ovo jubilarno prole}e posve}eno svim Disovim laureatima. Prvi u nizu programa kojim je otvoreno 50. Disovo prole}e bio je posve}en ovogodi{wem dobitniku NIN-ove nagrade Aleksandru Gatalici i romanu „Veliki rat“, o kome je govorio profesor dr Aleksandar Jerkov, a kroz program je vodila bibliotekar Marija Radulovi}. Hor u~enika Osnovne {kole „Milica Pavlovi}“ je pored himne “Bo`e pravde” otpevao i pesme “Tamo daleko” i “Kre}e se la|a francuska”, nastale upravo u periodu Velikog rata. Odlomke iz romana govorio je Qubi{a ]irkovi}. Sve Disove sve~anosti pa i ove prati wegov za{titni stih: “Sa o~ima izvan svakog zla.” Z. L. S.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Povodom Dana èna, Vulkan izdava{tvo pripremilo je akciju “Dame biraju”. Uz jedan od dva hit naslova - “Tajna” i “Pri~aj mi o qubavi”, dobijate na poklon ènski miris ili sjaj za usne Golden Rose. Akcija je u svim kwiàrama Vulkan i traje do 20. marta.

Eliza Valmorbida

PRIÂJ MI O QUBAVI svetu koji obiluje lo{im vestima i turobnim proro~anstvima, pri~e sa sre}nim krajem iznova bude na{u veru u ìvot. Ovo su istinite pri~e o strasti i istrajnosti, o slu~ajnim susretima i neo~ekivanim romansama, o qubavnicima ~ije zvezde bivaju uvu~ene u istu orbitu. Naravno, u ovoj kwizi ima i tuge. Ima i pitawa, ali ne i kona~nih univerzalnih odgovora. Ipak, i bez wih, tu|e sudbine sa sre}nim krajem imaju mo} da nas inspiri{u i vrate optimizam u na{a srca. Oslu{kuju}i jedinstvene glasove qudi koji su s wom podelili svoja najdubqa i najintimnija iskustva, autorka je wihove re~i preto~ila u dirqive pripovesti. Svaka od ovih pri~a govori o qubavi - qubavi koja moè biti i stara i mlada, qubavi koja ru{i sve granice - ali, sagledane u celini, one predstavqaju ~udesne pripovesti o ìvotu.

L. Mari Adlin

TAJNA ivot Kesi Robi{o postao je jednoli~an kao i sme|a ko{uqa koju nosi dok konobari{e u jednom malom kafi}u u Wu Orleansu. Nakon {to joj je pre {est godina umro mu`, ìvot joj se sveo na odlaske i dolaske sa posla i ona ~ezne za ~arima izazova. Kada jedna tajanstvena i prelepa èna zaboravi dnevnik u kafi}u, Kesi ne moè da odoli a da ga ne pro~ita. Listaju}i stranice, otkriva najintimnije detaqe wenog ìvota i saznaje za glamurozno tajno dru{tvo u kojem seksualno oslobo|ene ène pomaù drugim ènama da stupe u dodir s najmo}nijim delom svog bi}a i ostvare besramne, skrivene èqe. Svaka od wih nosi zlatnu narukvicu sa privescima koji simboli~no ozna~avaju korake ka sveobuhvatnoj seksualnoj emancipaciji. Kesi se pridruùje ovom dru{tvu i, korak po korak, ostvaruje svoje fantazije, koje postaju sve intenzivnije i odigravaju se {irom Wu Orleansa, ali uglavnom u Zdawu, predivnoj ku}i koja je sedi{te Tajne. Malo-pomalo, Kesi }e od povu~ene i stidqive ène koja vi{e ne moè da prona|e uzbu|ewe u ìvotu evoluirati u ènu razigrane, putene seksualnosti. Ona je iskoristila svoju priliku za novi po~etak. Ho}ete li i vi?

TRADICIONALAN MARTOVSKI KONCERT U DOMU KULTURE

IZUZETNE „LEGENDE“

radicionalni martovski koncert u â~ku ansambl „Legende“ odrào je 1. marta u prepunoj velikoj dvorani Doma kulture. Za ovaj koncert traìla se karta vi{e, a antologijske pesme ove grupe, koja je pro{le godine obeleìla 25 godina rada sa istim intenzitetom i zanosom, pevala je i publika. Koncert „Legendi“ nikada se nije zavr{io bez nekoliko freneti~nih aplauza i biseva, a tako je bilo i ovog puta. Tekstopisac i kompozitor romanti~nih i produhovqenih pesama sa porukom, Zoran Da{i}, osniva~ i vo|a grupe, koga svrstavaju i u pesnike, a ima status priznatog umetnika, u {ali je rekao da je re~ o primewenoj poeziji. Za takav odnos prema dobrom tekstu pesme imao je, kaè Da{a, dobre uzore u svojoj generaciji muzi~ara, od Bore ôrbe, Xonija [tuli}a, Kemala Montena, do Gorana Bregovi}a i Obrena Pjevovi}a. Ansambl je ànrovski te{ko „upakovati“ kaè solista Ivan Milinkovi}, zadovoqan {to i posle ~etvrt veka traju, imaju svoju “osobenu boju” koju publika prepoznaje i po{tuje. Nema sumwe da su wegov glas i prepoznatqivi Da{ini stihovi brend grupe „Legende“, koja ima svoju publiku, ma gde da nastupa. Istovetan program, kakav su izveli 9. februara na tradicionalnom, sada 51. koncertu u Centru „Sava“, „Le-

gende“ izvode i na ovogodi{woj turneji po Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Iznena|ewe ve~eri, kao i na svim koncertima ove godine, bila je balada ponu|ena pre dve godine Zdravku ôli}u, koja se tada nije uklopila u wegov CD, ali se sada uklopila “Legendama“. Povodom pro{logodi{weg jubileja Produkcija PGP objavila im je album „Trilogija“ sa 59 najlep{ih pesama, me|u kojima su i one, bez kojih se koncert legendarnih „Legendi“ ne moè ni zamisliti: „Ne veruj“, „Ne pitaj“, „Moja si“, „Zbog tebe“, “êtrdesete“, „Zaboravi“, „Ta oka dva“, „Pijem zbog tebe“, „Ej, mladosti“, „Tambura{i tiho svirajte“, „Molitva“ i mnogih drugih… Z. L. S.

NAGRADA „MILUTIN USKOKOVI]“ ^A^ANSKOJ KWI@EVNICI

NAJBOQA PRIPOVETKA „VR[A“ MILKICE MILETI] agrada “Milutin Uskokovi}”, koja se ove godine dodequje 20. put za najboqu neobjavqenu pripovetku na srpskom jeziku, pripala je ~a~anskoj kwièvnici Milkici Mileti}, urednici Kwièvnog programa Doma kulture. Re~ je o tradicionalnom konkursu, koji svake godine raspisuju Narodna biblioteka Uìce i ~asopis “Me-

|aj”. Organizatori dodequju tri nagrade, a jo{ sedam najuspe{nijih pri~a na svojim stranicama objavquje ~asopis “Me|aj”. Milkica Mileti} je prvonagra|ena za pripovetku “Vr{a”, potpisanu {ifrom “Vila”, a nagrade }e biti dodeqene na sve~anosti u u`i~koj Biblioteci do kraja meseca. Pri~a je, po re~ima autorke, tematski vezana za sudbinu srpske

`ene i wenu hrabrost koju ispoqava u ko{tacu sa sudbinom. Pisana je kao pesma u prozi, jer autorka u stvarala~kom postupku ceni zgusnutu emociju i formu. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

NA GODI[WI ODMOR U PAUZI rema Zakonu o radu zaposlenom licu je garantovano pravo na minimum od 20 radnih dana godi{weg odmora, a u istom Zakonu pi{e i da taj "zaposleni ne moè da se odrekne prava na godi{wi odmor, niti mu se to pravo moè uskratiti". Taj zakonski minimum se uve}ava prema godinama staà, stru~noj spremi, obimu posla, ugroènosti na radu i drugim kriterijumima. Ukoliko poslodavac zaposlenom ipak uskrati to pravo, radnik ima pravo na dodatnu naknadu {tete u visini prose~ne zarade iz prethodna tri meseca. Tako kaè zakon, ali kao i mnogo {to {ta u zemqama u tranziciji, u kojima se pravila igre, ina~e, ne po{tuju, sve bude samo "mrtvo slovo na papiru". Praksa ~esto "ismejava" dràvnu regulativu, a nije se malo puta dogodilo da se neko poàli kako mu je to elementarno pravo uskra}eno. îwenicu, da je sve vi{e nezaposlenih najvi{e zloupotrebqavaju poslodavci, pa se de{ava da radniku kome je potreban odmor kaè da su biroi rada puni, tako da se, ako ode na odmor, na posao ne mora ni vra}ati. Tu je naravno, javni sektor za{ti}eniji. Poàli mi se nedavno jedna prodava~ica u piqari da je pro{le godine imala samo pet dana godi{weg odmora ukqu~uju}i i dane vikenda, jer joj je radna i svaka subota, pa nije stigla da se posveti ni svom zdravqu, ni porodici, ni generalnom raspremawu ku}e, ni deci, a kamoli da negde otputuje, kad bi imala od ~ega. Nije boqe ni u ve}im radwama ili kod nekih preduzetnika, koji formalno

ispo{tuju zakon, a radniku odmor prepolove ili mu ga uskrate u potpunosti. Eksploatacija, nema {ta. I onda se neko pita "Kako to da se istorija stalno ponavqa?" Na{ali se jedna trgovkiwa, jo{ malo pa }e nam godi{wi odmori trajati koliko i pauza za doru~ak, pola sata... Kazne za kr{ewe ove odredbe Zakona nisu bezna~ajne, pa bi bilo zanimqivo istra`iti, koliko ih je po tom osnovu pro{le godine napla}eno na podru~ju na{eg grada, pa i Srbije. Povla|ivawe poslodavcima u takvim situacijama mogao bi biti osnov za sumwe u korupciju i daqe, ali klupko takvog bezakowa jo{ uvek nema ko da "odmota". Pitawe je samo da li su se zaposleni u inspekcijama rada uop{te vratili sa svojih godi{wih odmora, jer ih odavno niko i nigde nije video na delu? Z. L. S.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

KULTURA

IZLO@BA LIKOVNE KOLONIJE „SI]EVO“ U UMETNI^KOJ GALERIJI „NADE@DA PETROVI]“ zlo`bom “Razli~ito u istom” sa motivima Si}eva iz fonda Galerije savremene likovne umetnosti u Ni{u, koja je otvorena u utorak u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”, odata je po~ast Nade`di kao osniva~u Prve jugoslovenske umetni~ke kolonije 1905. godine, ~iju tradiciju nastavqa savremena Likovna kolonija “Si}evo”. Izloèn je izbor od 40 slika i grafika inspirisanih pejzaìma umetnika razli~itih generacija iz Srbije i inostranstva, a dela su nastala u okviru ove Likovne kolonije tokom posledwih ~etrdesetak godina. Autor izlo`be je istori~ar umetnosti Milica Todorovi} – umetni~ki direktor GSLU Ni{, koja je nakon otvarawa izlo`be uz video prezentaciju, govorila o Likovnoj koloniji “Si}evo”, podsetiv{i da je re~ o selu u istoimenoj klisuri, udaqenom 25 kilometara od Ni{a, u kome je Nade`da u leto 1905. godine okupila srpske, slovena~ke i hrvatske umetnike, anticipiraju}i ideju jugoslovenstva, iako jo{ nije postojala zajedni~ka dràva, a sve zarad jedinstvenog nastupa na velikim izlo`bama u Londonu i Veneciji. Tako je Si}evo pretvoreno u svojevrsni balkanski Barbizon, poznatu francusku umetni~ku koloniju. Ideja o okupqawu umetnika u Si}evu obnovqena je 1964. godine, a Galerija savremene likovne umetnosti Ni{ od svog osnivawa 1970, je organizator Kolonije, tako da se u fondu Galerije ~uva 748 dela. Ve}ina u~esnika ove Kolonije je u

OMA@ PEJZA@U I OSNIVA^U PRVE KOLONIJE 1905.

specifi~nostima Si}eva~ke klisure, kao retkom prirodnom i estetskom fenomenu prepoznala vizuelnu provokaciju i prona{la likovnu inspiraciju. Wihova dela su svojevrsni oma` si}eva~kom pejza`u, trag o fa-

scinaciji predelom ~ije su lepote i tajne otkrivali, ali i wenom osniva~u. Iz vlastitog doìvqaja okruèwa svakog umetnika i wegove likovne poetike proistekao je i simboli~an naziv izlo`be “Razli~ito u istom”. Izlo`ba istovremeno svedo~i o promenama i transformacijama unutar pejzaà kao samostalnog ànra, a shodno duhu vremena i op{tim kretawima u umetnosti posledwih decenija, realizuju}i dijalog izme|u impresije i boja, istakla je Milica Todorovi}. Izloèna dela potpisuju najzna~ajnija slikarska imena sa jugoslovenskih prostora. Ova izlo`ba je i svojevrsni uvod u niz kulturnih de{avawa kojima }e biti obeleèna stogodi{wica smrti Nade`de Petrovi} 2015. godine, rekla je kustos Umetni~ke galerije Mirjana Rackovi}. Izlo`ba je postavqena do kraja marta. Z. L. S.

IZLO@BA JELENE TRAJKOVI] U LIKOVNOM SALONU

KUTIJA SA CIVILIZACIJSKIM ARTEFAKTIMA

Likovnom salonu Doma kulture, u petak je otvorena samostalna izlo`ba radova Jelene Trajkovi} (1980), akademskog slikara iz Beograda. Nakon pro{logodi{weg boravka u Likovnoj koloniji Ov~ar Bawa u, po re~ima umetnice, prelepom okruèwu ove klisure u kojima su pozitivna energija, emocije i isukustvo probudili èqu da pored slika nastalih u ovoj koloniji, ~a~anskoj publici prikaè i svoj novi ciklus radova pod nazivom „Kutija sa civilizacijskim artefaktima“, nastalim u posledwe tri godine. Radovi su nastali tokom wenih studijskih boravaka u Parizu i tokom posete muzejima i galerijama Beograda i Ni{a. Ura|eni su u kombinovanim tehnikama crteà, grafike, pastela i akvarela na platnu, sa motivima u crnobeloj tehnici iz „ranih radova“, koji se ponavqaju sa novim motivima, slikanim preko wih, a predstavqaju citate iz kulturnih sredina tri pomenuta grada. Eksponati predstavqaju dijalog, ne samo izme|u slikara i okruèwa, ve} i izme|u ove tri sredine, a naziv postavci su formulisale wene kolege iz Pariza, koje su ih doìvele kao civilizacijske kodove o qudskim strahovima, strepwama i propadawu i iskustvima koje svako od nas mora da nosi sa sobom, kaè umetnica. Ti kodovi su istorijski gledano univerzalni. U civilizacijske artefakte umetnica svrstava utiske koje je stekla u prvom susretu sa Parizom i ~iwenice da se sve ono {to je ~oveka ti{tilo i hrabrilo u pro{losti, postoji i ponavqa se i sada. A to su qubav, patwa, razli~iti ratovi, koje su umetnici iz razli~itih perioda i kultura na svoj na~in izraàvali. U svemu tome Jelena Trajkovi} otkriva konstantu u

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21~.

Jelica Greganovi}

OD REÎ DO REÎ wiga “Od re~i do re~i” je zbirka kratkih, humoristi~kih pri~a koje beleè detaqe ìvota, naizgled neva`ne i male stvari od kojih se, zapravo, sastoji svakodnevica koju delimo svi. Pokatkad protkane se}awima, ove pri~e govore o doga|ajima i ose}awima koje ~esto ni ne prime}ujemo doìvqavaju}i ih svaki dan, iako upravo oni na{ ìvot ~ine tako velikim i neponovqivim. Zato su pravi junaci, vredni pri~a, qudi oko nas. Boqeg ìvota od ovog nemamo, zato ga treba gledati, ose}ati, pamtiti i ìveti. Svaki dan. Sa osmehom. Ispropovedane varqivo òvijalnim tonom, pri~e Jelice Greganovi} vode ~itaoca kroz prividno trivijalne teme koje zanimaju jednu porodicu: pubertet, polazak u {kolu prvog septembra, kom{ijski odnosi, roditeqska briga, bra~ni odnosi mo}i i manipulacije… To je veseli svet u kome dominira qubav, a humor ga ~ini neobi~nijim, fantasti~nijim i gotovo filmskim. Nastale iz popularnih blogova kojima je Jelica Greganovi} stekla veliku publiku, ove pri~e se mogu ~itati kao celina, ili deo po deo, svakoga dana po malo. Jelica Greganovi} (1964) se od 1984. godine bavi novinarstvom, jedan je od osniva~a Radija B92 i prva urednica wegove informativne redakcije. @ivi u Sloveniji, gde radi kao dopisnica RTV B92, listova Ekonomeast i Bankar, regionalnog portala [umadija Pres, i kolumnistkiwa ~asopisa Roditeq i dete. Naj~itanija srpska blogerka koja svoje blogove objavquje na VIP blogu B92.

Ivana Kuzmanovi}

"OD KAD SAM SE ZAVOLELA - VOLIM" olaze}i od dirqivih li~nih iskustava, emocionalnih padova i naizgled bezizlaznih situacija, Ivana Kuzmanovi} nas, na topao i prisan na~in, vodi kroz procese transformacije sve do zaceqewa i postizawa vrhunskog kvaliteta bivawa, odnosno stawa Qubavi. Najva`niji korak koji }e nas povesti Stazom do potpune Qubavi jeste da nau~imo da volimo sebe. Iako nam se na prvi pogled moè u~initi da ni{ta nije jednostavnije od toga, potrebni su hrabrost, znawe i ve{tina da bi se Qubav prema sebi ostvarila. Kwiga “Od kada sam se zavolela - VOLIM” uliva nadu u postojawe re{ewa i daje nove modele pona{awa. Teì{te teksta nalazi se u ta~ki iz koje putevi vode u tri pravca: psihoterapija, duhovnost i iskustvo. To je ujedno i ta~ka wihovog ukr{tawa i spajawa u celinu bez koje nema kvalitetnog i ispuwenog ìvota. Lako}a pisawa i spontano kori{}ewe humora ~ine ovu delom romansiranu studiju o Qubavi pitkom, ìvotnom i dostupnom. Jedna od naj~itanijih kwiga u izdawu Lagune u 2011. godini bila je kwiga “Od kad sam se zavolela - Volim” Ivane Kuzmanovi}. Ove godine, kwiga je pro{irena novim uvodnim tekstom Ivane Kuzmanovi} i testom “Koliko volite sebe”, koji }e pomo}i ~itaocima da spremno “urone” u kwigu i jo{ spremnije rezimiraju svoja znawa i qubav prema sebi nakon {to je pro~itaju. Uz ovo tvrdokori~eno izdawe ide poklon CD sa muzikom za opu{tawe koju je komponovao Branko Isakovi}. Ovo je kwiga u kojoj dobijamo ne samo predloge mogu}ih re{ewa, ve} posredno u~imo i {ta je to osnova dobrog odnosa i svake promene!

qudskom pona{awu koja pripada svim vremenima, jer nam se uvek de{avaju ista iskustava. Upravo kultura i umetnost jesu jedan parlament u kome se razmewuju ta iskustva, a univerzalna su i ose}awa bez obzira kom vremenu pripadaju i odakle dolaze. Jelena Trajkovi} je diplomirala na odseku za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora ^edomira Vasi}a. Na istom Fakultetu je i student doktorskih umetni~kih studija. ^lan je ULUS-a i dobitnica je vi{e umetni~ih nagrada. Weni radovi nalaze se u brojnim zbirkama, galerijama, kulturnim institucijama i privatnim kolekcijama. Z. L. S.

VODI^

Dom kulture PETAK, 8. MART - koncert grupe VAN GOG Velika sala u 20:00

PETAK 8. MART 2013. GODINE

PONEDEQAK, 11. MART Predavawe HIMALAJI ZA SVAKOGA, predava~ Dragan Ja}imovi}, alpinista, Velika sala, u 19:30 KAFE „[TO DA NE”

^ETVRTAK, 14. MART - DVA MIRISA RU@E - muzi~ka melodrama u produkciji Pozori{ta na Terazijama Beograd, Velika sala, u 20:00

Subota, 9. mart „AFTER DARK”, u 22:00

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Narodni muzej ^etvrtak 7. mart - 15. Godi{wa izlo`ba umetni~kog udru`ewa „Estet” - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova Kafe klub „VELVET” Petak, 8. mart „DE PUTA MADRE”, u 22:00 Subota, 9. mart - DJ LUKKO, u 22:00

- Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

GALERIJA „RISIM”

- Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}”: Izlo`ba "Razlike u istom" Galerije savremene umetnosti iz Ni{a

subota 9. mart od 12 do 13 sati, Radionice govorne kulture "Raskovnik"

Gradska biblioteka „V. P. DIS“ Nedeqa, 10. mart - Dan biblioteke 11 sati Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Istorijski arhiv

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

„SRPSKI PAB” Petak, 8. mart - bend „TRIGGER”, u 22:00 Subota, 9. mart - bend "DUO TRIO EKVATRO", u 22:00

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

- TV GALAKSIJA PETAK 8. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 9. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER

17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 10. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 11. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 12. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM - ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 13. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 14. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 8. MART 2013. GODINE

INTERVJU

ALEKSANDAR GATALICA, DOBITNIK NINOVE NAGRADE 2013. ZA ROMAN „VELIKI RAT“

DAN KOJI JE UBIO CELU EPOHU - Novinari su malo bezobraznija bra}a pisaca. Ni{ta novinarstvo u to vreme nije bilo verodostojnije i istinitije nego sada. Ja ga zovem roman „}ilim“, koji se tka sa mnogim linijama, va`no je da svaki bod bude na svom mestu i da se nijedan ~vori} ne razveè - kaè za "Veliki rat" Aleksandar Gatalica “Verujem u kwigu koja mewa qude. Verujem da je aksiom kwige da napravi novi svet, verujem u kwige koje se ~itaju i ~uvaju, a ne odbace na plaì kao vi{ak prtqaga”, rekao je, pored ostalog, na sve~anosti otvarawa jubilarnog, 50. Disovog prole}a Aleksandar Gatalica (1964), odskora na~elnik programa za kulturu Narodne biblioteke Srbije, autor 11 kwiga, me|u wima i romana „Veliki rat“, za koji je ove godine dobio presti`nu NIN-ovu i nagradu „Me{a Selimovi}“. Tema romana sagledava iz dana{we perspektive stradawa na obe strane. Roman je objavila IK “Mono & Mawana” u ediciji “Putevi”. Za mawe od dva meseca doìvela je deset izdawa, i na promociji u â~ku traìla se kwiga vi{e... Iz kojih pobuda je nastao ovaj roman? - Zato {to ìvim u 21. veku. Zato {to sam èleo da napi{em roman o smrti jedne epohe, lepe epohe, “Bel Epok”, epohe u kojoj je do{lo do velikog razvoja gra|anskih sloboda koje su uticale i uslovile svaki drugi napredak. U osvit 20. veka vladala je svest da ratova vi{e ne}e biti, a bilo je suprotno. Samo jedan dan je bio dovoqan da ubije tu epohu. Dokumentacija koju sam ~itao me uverila da su svi vojnici bili uvu~eni u taj rat, da su mislili da }e to biti ceremonijalni rat, incident, a bilo je surovo suprotno. Ali, u ovom romanu ima i fantastike, razma{tavawa na mnogo na~ina. Tema “Veliki rat” je sama po sebi velika. Smatrate li da je ovaj roman doprinos pomalo skrajnutoj ulozi Srbije u Prvom svetskom ratu, gledano u globalnom istorijskom kontekstu? Da li je ta tema zbog “srpskog pitawa” u posleratnom periodu bila `rtvovana na ovim prostorima? - Na{a kwièvnost je, pre svega, imala problem sa tom tematikom zbog toga {to nismo znali kako da na prvi na~in opi{emo toliko postradawe i `rtve koje jedan roman ne moè da opi{e, a sa druge strane, tema je vrlo brzo do{la pod jednu pasku dnevne politike, naro~ito posle 1945, kada je to postalo gotovo nepristojno. Potom je do{lo do nekakve renesanse, kada se to ponovo po~elo obeleàvati i razmi{qati se na tu temu i sada mi se u~inilo da je pro{lo dovoqno vremena da izme|u glorija i gurawa u zaborav, napi{emo ne{to {to je slika tog najve}eg sukoba u istoriji ~ove~anstva, ali iz vizure 21. veka. Da li bi istorija tekla u drugom pravcu da nije bilo „ta tri hica“? - Ne, ne bi tekla u drugom pravcu. Postoje sasvim ubedqivi istorijski dokazi da bi do tog sukoba do{lo. Mo`da ne bi do{lo 1914, ali bi svakako do{lo u narednih nekoliko godina i verovatno ne bi do{lo na srpskom rati{tu. Rat izme|u Nema~ke i Francuske s jedne strane, i Nema~ke i Rusije, s druge strane, bio je neizbeàn. Postoje dokazi da je nema~ka obave{tajna slu`ba konstatovala da }e Rusija, ako nastavi sa privrednim napretkom, koji je imala pod ocem posledweg Romanova Nikolaja

DIS JE TIPI^NA NEVINA @RTVA I Dis je jedan od 80 junaka Va{eg romana, u kakvoj ste korelaciji i sa “Disovim prole}em”? - “Disovo prole}e” i ja smo ispisnici. Ono slavi 50. godi{wicu, a ja sam skoro napunio 49. godina, tako da je sve u znaku nekakvih malih jubileja i paralelizama. Dis nije samo osniva~ modernih pogleda na poeziju, on je i jedna od tipi~nih nevinih `rtava Prvog svetskog rata. Osoba koja nije bila ni vojnik, koja je bila civil i koja je htela da se vrati ku}i, i koja je potopqena tako {to je brod torpedovan, i naposletku osoba koja se utopila, jer kao i mnogi wegovi ispisnici tog doba, nije znala da pliva. Kada sve to saberete, to pomalo banalno, ironijsko i uzvi{eno, dolazite do savr{enog kwi`evnog lika, iako je re~ o istorijskoj li~nosti.

Drugog, zapravo, vrlo brzo sti}i Nema~ku po tehnolo{kom razvoju, a to je strate{ki bilo nedopustivo za Nema~ku, tako da je potpuno bilo jasno da bi do ovog rata do{lo. Jedino ne bi do{lo ovim redom i ne bi do{lo na Ceru, {to bi, ipak, bilo za nas povoqnije, ali istorija je htela druga~ije. S obzirom na to da roman ima dokumentarnu podlogu,

koliko Vam je vremena bilo potrebno da doìvite sve ono {to sami niste mogli da doìvite da biste stvorili tih 80 portreta i isto toliko glavnih junaka ovog romana? - Roman sam pisao skoro tri i po godine, gotovo koliko je i trajao taj rat, a rat je trajao ~etiri i po godine. Trebalo mi je dosta vremena da sve to isplaniram, da vidim koji }e qudi biti najupe~atqiviji reprezenti te divne epohe i da ih predstavim u tom romanu, koji svakako nije bio jednostavan za planirawe, ali je bio jednostavan za pisawe i rekao bih, dosta jednostavan za ~itawe, uprkos ~iwenici da ima tako mnogo junaka. Jednostano, to je na~in na koji sam ja nau~io da radim i nije bilo tu nekih velikih iznena|ewa za mene, ali svakako da je jedan predani rad bio neophodan. Da li ste imali autenti~ne sagovornike? - Autenti~ne sagovornike ne, oni vi{e nisu me|u ìvima, ali imao sam autenti~ne svedoke epohe kroz novinske ~lanke, memoare, kroz kritike i neku drugu {tampu, ne samo na{u ve} i nema~ku i italijansku, jer to su jezici na kojima tako|e mogu da ~itam. Ovaj roman je i svojevrsno priznawe novinarskoj profesiji, Xonu Ridu, novinarima ratne „Politike“ i ostalima koji su o Prvom svetskom ratu izve{tavali. Smatrate li da je uloga novinarskog posla za istoriju daleko ve}a od one koja joj se danas pripisuje? - Bez ikakve sumwe jeste, po{to sam i ja bio novinar do pre nekoliko nedeqa, kada sam postao bibliotekar, ali to ne mewa ~iwenicu da sam ja ~itav radni vek proveo kao novinar. Tako da uvek moram stati u wihovu odbranu, jer, novinari su malo bezobraznija bra}a pisaca. Odli~ni su stilisti, sjajni su reporteri, odli~no zapaàju, malo ili ~esto preteruju, umeju da slaù kad se mora, ali u celini gledano, novinari su izvanredan izvor informacija. Koliko je istorija koju su novinari tada pisali, komparativno gledano, istinitija, verodostojnija, od ove koju danas novinari pi{u? - Univerzalne istine nema, ja verujem u Huserlovski poredak sveta. Re~ je o nema~kom filozofu koji kaè to da mi svet vidimo onakvim kakvim mi moèmo i ho}emo da ga vidimo. Ni{ta novinarstvo u to vreme nije bilo verodostojnije i istinitije nego sada. Zadatak novinara jeste da pravovremeno i na istinit na~in prenesu ono {to su videli, ali novinari moraju da odgovore i na ~uveno peto pitawe, a to je - za{to? A to peto pitawe ih uvodi u tuma~ewe samih doga|aja, samim tim, ali, neizbe`no je da oni budu i subjektivni. Apostrofirana je nova, organska forma romana, ali i neobi~na deskripcija svih godina o kojima pi{ete. Tako je za Vas 1914. zapravo Godina patologa, 1915. Godina trgovaca, 1916. Godina kraqa, 1917. Godina cara, a 1918. Godina kriminologa? Da li je ovaj “obrazac” primenqiv i na neke godine koje su obeleìle kraj 20. i po~etak 21. veka? - Ne, nije primenqiv, ovo je roman koji je napravio svoje poeti~ke alatke samo za ovu priliku i ja ih ni sam vi{e ne}u ponavqati u drugim svojim kwigama. Roman, koji ranije nije u ovom obliku pisan, kolega Jerkov zove „roman delta“, a ja ga zovem roman „}ilim“ koji se tka sa mnogim linijama i kao kad se tka }ilim, va`no vam je da svaki bod bude na svom mestu, i da se nijedan ~vori} ne razveè, jer ako se razveè, razvezaè vam se i ~itav roman. „Ako smrt ne nosi ~asovnik“, a „revolucija putuje vozom“, mogu li “nade da }e novi svet” opet biti „snovi koji su od snova“? - Ja sam nepopravqivi optimista i mislim da nada u budu}nost postoji. U sada{wem trenutku na{ poloàj nije mnogo zavidan, ali smeo bih da se kladim sa svakim da }e za deset godina biti druga~ije. Boqe? - Boqe! Zorica Le{ovi} Stanojevi}

RECEPTI

KREM ^ORBA OD KROMPIRA

PETAK 8. MART 2013. GODINE

GR^KA MUSAKA

PRIPREMA Oqu{titi krompir, {argarepu, celer i luk, pa sve iseckati na sitne kockice. O~istiti praziluk i ise}i ga na tanke koluti}e. Zagrejati maslac u {erpi u kojoj }e se kuvati supa. Kratko propr`iti iseckanu {argarepu, luk i celer. Dodati krompir i praziluk, naliti vodom i za~initi. Kuvati poklopqeno oko 45 minuta, na umerenoj temperaturi. Supu ispasirati u blenderu. Ume{ati slatku pavlaku, posoliti i pobiberiti i psuti sitno seckanim per{unom.

SASTOJCI

PRIPREMA

- 700 gr belog krompira - 3 {argarepe - 1/4 korena celera - 1 glavica luka - 1 praziluk - 50 g putera - 125 ml slatke pavlake - so, biber, persun

KOLA^ SA JABUKAMA SASTOJCI Za koru 5 jaja 5 ka{ika {e}era 5 ka{ika bra{na 1 pra{ak za pecivo 3-4 ka{ike mleka Za krem: 1 kg o~i{}enih i narezanih jabuka 1/2 l vode 6 kasika {e}era 1 vanilin {e}er 2 pudinga od vanile

PRIPREMA Odvojiti belance i ùmance. Umutiti ùmanca sa {e}erom i vanilin {e}erom, pa postepeno dodavati bra{no, mleko i pra{ak za pecivo. U masu, laganim me{awem, dodati dobro umu}ena belanca.Pe}i na 180 stepeni Celzijusa u podmazanom i pobra{wenom plehu tridesetak minuta. Krem: U ve}oj posudi kuvati jabuke, vodu i {e}er, sve dok se jabuke ne raskuvaju. Dodati puding (razmu}en u malo vode) i skuvati do kraja.Vru}im kremom preliti prohla|en biskvit. Preko ohla|enog kola~a moè se staviti i {lag.

SAVETI - Kola~i ne}e zagoreti odozdo ako po dnu rerne pospete suvu kuhiwsku so. - Ako se slatka pavlaka te{ko muti dodajte joj komadi} maslaca. Masno}a olak{ava stvarawe pene. - Sosovi }e biti zdraviji, ukusniji i gu{}i ako u wih dodate sitno seckanu zelen za supu i sve raskuvate. - Vir{le }e sa~uvati lepu, prirodnu boju ako u vodu u kojoj se kuvaju dodate malo mleka. - Hladnije temperature negativno uti-

~u na ukus krompira, drìte ga u {pajzu u papirnatim vre}icama. Plasti~ne vre}ice nisu dobre, jer zadràvaju vlagu, koja uti~e na brzo propadawe krompira. - Kao {to je sarma uvek ukusnija dan nakon kuvawa, tako i sosevi, poput boloweze i pasta, vi{e prijaju „odleè“ li u friìderu preko no}i. Isparavawem te~nosti intenzivira se ukus sosa na bazi paradajza, a aroma za~ina postaje „ja~a“. - Nekoliko qutih papri~ica u posudi u kojoj drìte pirina~ spre~i}e nepoèqne „goste“, poput moqaca ili ìàka, ali i lepqewe tokom kuvawa.

Plavi patlixan i krompir o~istiti i ise}i na kolutove, pa isprìti na uqu. Posebno izdinstati iseckani crni i beli luk, dodati mleveno meso i prìti desetak minuta, pa dodati paradajz, so i biber i dinstati jo{ pola sata. Polovinu krompira sloìti u pleh koji je premazan puterom. Preko krompira staviti polovinu mlevenog mesa, posuti rendanim sirom, pa opet staviti krompir, plavi patlixan i ostatak mlevenog mesa. Pripremiti be{amel: zagrejati puter, proprìti bra{no i dodati mleko. Kuvati dok se ne zgusne, sve vreme me{aju}i. Dodati so i biber. Umutiti dva jajeta i dodati u sos, pa dobro prome{ati. Preliti sos preko musake i pe}i u zagrejanoj rerni na sredwoj temperaturi oko 40 minuta.

SASTOJCI - 500gr mlevenog mesa - 1 kg krompira - 1kg plavog patlixana - 1/4 kg paradajza - 2 glavice luka - 1 {oqica putera - 1,5 {oqa rendanog sira - 1 ~en belog luka - 1 lovorov list - 1/3 {oqe uqa - 1 {oqica bra{na - 4 {oqice hladnog mleka - 2 jajeta - so,biber

BA[TE I BALKONI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

BOJE PROLE]A

Forzicija je `bun koji greje jo{ uvek prili~no hladan mart, a sun~ano `uti cveti}i krase be`ivotnu ba{tu. Visibaba je jedan od najpoznatijih simbola prole}a. Ponekad je ovo sitno cve}e toliko nestrpqivo da procveta, da se pojavquje i u decembru i januaru.

[afran je prvo cve}e koje otvara svoje cvetove da bi do~ekali prole}e. Iako je tipi~na ba{tenska biqka, ovo lepo cve}e malih dimenzija, zasa|eno u saksiji ili lukovica u vazni, predstavqa ~est prole}ni poklon. Gaji se mnogo vrsta {afrana, naj~e{}e iz grupe krokus, a najlep{i su hibridi sa krupnim cvetovima. [afran nije zahtevna biqka i gaji se bez posebnih napora. [afran se primewuje u narodnoj medicini. Napitak od korena prole}nog {afrana sluì za ispirawe upaqenih, crvenih o~iju, a alkoholna tinktura od cvetova koristi se kod upale uha. Napitak od suvih ili sveìh lukovica jeseweg {afrana, koje su prikupqene za vreme cvetawa, pomaè protiv prehlade. Isu{en tu~ak koristi se kao boja u poslasti~arskoj i prehrambenoj industriji. Od cvetova ùtog {afrana moè da se napravi boja za farbawe vunenih tkanina. Cvetovi {afrana imaju polen i nektar od kojih se dobija svetloùti med. Jagor~evina je jedna od najrasprostrawenijih biqaka u na{im ba{tama. Cveta u rano prole}e u ùtoj, crvenoj, plavoj ili beloj boji, ima veoma lepe i ne`ne latice. Nije zahtevna po pitawu mesta i raste u senci i polusenci. Voli zemqi{te bogato hranqivim materijama. Kada biramo mesto da zasadimo jagor~evinu, treba da imamo u vidu da se sama lako razmnoàva. Dobro se uklapa sa |ur|evkom i razli~itim vrstama qubi~ice. Ne treba da zaboravimo da jagor~evina ima i lekovito svojstvo. Lale osvajaju ba{te u prole}e. Cvetaju od marta do kraja maja, u veselim, neponovqivim bojama. Povezujemo ih sa Holandijom, ali malo nas zna da istorija wihovog gajewa poti~e od Osmanske imperije, gde su lale bile neizostavni deo orijentalnih ba{ta, mnogo pre nego {to su ih otkrili evropski cve}ari. Lale su sluìle kao hrana, valuta, dekoracija... Inspiri{u poete, dizajnere ode}e i ~uvene majstore parfema. Za lale su mewani dvorci, prokockana bogatstva,

Zumbul je jedan od klasi~nih prole}nih lepotana. On je atraktivan ne samo zbog svojih cvetova, ve} i zbog opojnog mirisa. Pripremila: N. R.

gubqena nasledstva. Danas postoji vi{e od 100 vrsta kulturnih hibrida, visine od 15 do 70 centimetara, u mnogim bojama, od bele do gotovo crne, izuzev plave. Ne mo`emo da zamislimo savremenu prole}nu ba{tu bez ovog otmenog, lepog i ne previ{e zahtevnog cve}a. Bergeniju ne smete zaboraviti dok planirate pejza` va{eg dvori{ta. Ona nije slu~ajno obavezni element klasi~ne engleske ba{te. Weni krupni listovi u obliku srca, grle tanka cvetna stabla na kojima se wi{u ne`ni zvon~i}i. Sitni

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 8. mart

Sun~ano

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta cveti}i su o~aravaju}i, boje se kre}u od skoro bele, do rubin crvene i purpurne. Cvetaju dugo i obilno, od ranog prole}a do kraja maja. Ali ~ak i kada precveta, bergenija ne gubi svoju lepotu - krupni talasasti listovi su sve`i i zeleni i predstavqaju lepu pozadinu za druge cvetnice, a u jesen li{}e postaje purpurno.

Prole}e je na pragu, a na{e ba{te se polako mewaju i nestaje sivilo koje nam je donela zima. U martu po~iwu da cvetaju najranije vo}ke, a rano `buwe â&#x20AC;&#x153;buknu}eâ&#x20AC;? u najrazli~itijim bojama. Iako je tek samo nagove{taj prole}a, sve je toliko razli~ito od prethodnih meseci.

Subota, 9. mart

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 10. mart

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 13. mart

Utorak, 12. mart

Ponedeqak, 11. mart

^etvrtak, 14. mart

180C

170C

130C

140C

60C

70C

80C

70C

60C

50C

40C

10C

-10C

Obla~no

Sun~ano sa ki{om

Ki{a

Sun~ano sa ki{om

Obla~no

Ki{a/sneg

Iako nema ~vrstih pravila, a i ona se razlikuju od podnebqa do podnebqa, cve}e i cvetne boje nose poruke i odre|ena ose}awa

RU@A Jedna od najlep{ih legendi govori kako je Flora, bogiwa prole}a i cve}a, molila ostale bogove da joj pomognu da mrtvu prijateqicu pretvore u kraqicu cve}a. Jedan bog joj je udahnuo ìvot, drugi je okupao u nektaru, tre}i u mirisu, ~etvrti joj je dao plod, a Flora je dala latice. Po drugoj legendi ruè su nastale iz morske pene koja je bila oko Afrodite, bogiwe qubavi, dok je izrawala iz mora. Tre}a legenda govori o wenom qubavniku Adonisu, koji je bio rawen u borbi, i kad su se wene suze pome{ale sa wegovom krvqu, izrasle su izuzetno mirisne, krvavo crvene ruè.

BELI QIQAN Po legendi beli qiqan je nastao od kapi mleka koja je kapnula na zemqu dok

LEGENDE O CVE]U

je Hera dojila Herkulesa. On je bio sin boga Zevsa i smrtne ène Alkmene, pa je Zevs hteo da ga nahrani wegova èna (bogiwa Hera), kako bi postao besmrtan. Dok je spavala, poloìli su joj ga na grudi, nekoliko kapi mleka se prosulo svemirom te je nastao mle~ni put, a od kapi koja je pala na zemqu nastao je beli qiqan. Qiqani su bili za{titni znaci vitezova Templara.

je mladi}a na~inio besmrtnim.

KARANFIL Karanfil, crveni cvet, saputnik qubavi i radosti. Po staroj legendi bogiwa Artemida, koja se sa Zevsom i Latonijem vra}ala sa zabave, videla je svira~a, koji sviraju}i na flauti ne obra}a pa`wu na to da zvukovi flaute pla{e i rasteruju sve `ivotiwe u okrugu. Quta bogiwa je razapela strelu i ustrelila prelepog svira~a. Veoma brzo qutwu bogiwe smenila je milost i pokajawe. Ona je zamolila boga Zevsa da mrtvog mladi}a pretvori u crveni cvet, zato se taj cvet jo{ zove i cvet Zevsa, mudrog i mo}nog boga koji

PRAVILA PRILIKOM POKLAWAWA CVE]A Kada se ide prvi put u posetu prijateqima, treba poneti buket cve}a. Kasnije je dovoqan jedan cvet. Cve}e u saksijama poklawa se samo poznatim osobama i to onima za koje znate da imaju dovoqno prostora, kao i naviku da gaje cve}e. Rasko{ni buketi se nose samo na zna~ajnije jubileje. Ako devojci kupujete cve}e, bilo bi prigodno da i wena majka dobije cvet. Za ro|ewe bebe kupuje se najskupqe i najlep{e cve}e, ono koje majka voli, ali ne dok je u porodili{tu (zabraweno je da cve}e bude blizu beba). Bolesnicima nikada ne treba donositi vi{e od jednog cveta (ne treba da bude jakog mirisa i bele boje). Ukoliko idete na ven~awe ne}ete proma{iti sa belim qiqanima ili belim ruàma, jer simbolizuju ~isto}u i nevinost. Orhideje su idealne za radost mamama koje su dobile bebu, a za ro|ewe blizanaca poklonite suncokrete. Osobi koju volite darujte crvenu ruù koja je simbol ve~ne i strasne qubavi. Hortenzije po{aqite nekome s kim ste se posva|ali i èlite da se pomirite.

* * * * * * * * * *

PETAK 8. MART 2013. GODINE

[ARENA STRANA

AMARILIS Po legendi Amarilis je bila stidqiva i pla{qiva nimfa. Bila je zaqubqena u Altea, pastira koji je imao snagu Herkulesa i lepotu poput Apolona, ali wena ose}awa su bila neuzvra}ena. Nadaju}i se da }e pridobiti qubav Altea, Amarilis je tra`ila savet od Delfa. Devojka obu~ena u belo, pojavqivala se na vratima Alteove sobe 30 no}i. On joj je svaki put srce ranio sa zlatnom strelom. Kada je na kraju, posle tridesete no}i, Alteo otvorio svoja vrata, pred wim je bio upe~atqiv crveni cvet, nastao od krvi srca Amarilis.

QUBIÎCA Gr~ka legenda pri~a o nimfi po imenu Io, koja je bila Zevsova qubav. Kad je Hera, wegova èna posumwala u to, Zevs je da bi prikrio istinu, Io pretvorio u belu kravu. Nakon toga, kada bi Io plakala, suze su joj imale ukus i izgled grube trave. Da ublaì wenu patwu, Zevs joj je suze pretvorio u male mirisne cveti}e. Jedan od velikih

obo`avateqa ovog malog cveta, bio je Napoleon. Na ven~awu sa Xozefinon, ona je nosila qubi~ice i kasnije joj ih je Napoleon redovno poklawao za svaku godi{wicu braka. ^ak je molio da ga pre progona i zato~eni{tva na Elbu, odvedu u Xozefininu ku}u, gde je ubrao stru~ak qubi~ica. Kad je umro, te qubi~ice su na|ene u medaqonu koji je nosio oko vrata.

SIMBOLI CVE]A Ru`a je u celom svetu simbol qubavi, strasti i lepote. Suncokret simbolizuje obo`avawe i snagu. Qiqan je simbol beskrajne lepote, sre}e i besmrtnosti. Orhideja je simbol napretka, qubavi i romanse. Lale su simbol ponosa i slave.

Bo`ur je simbol sre}nog braka i prosperiteta. Iris je simbol dostojanstva, hrabrosti i slave. Qubi~ice su znak odanosti. Zumbuli simbolizuju vernost i nepokolebqivost. Ciklame nose crtu stidqivosti.

BOJE CVE]A

BO@UR Dobio je ime po Peonu, poluboànstvu iz gr~ke mitologije. On je bio u~enik Asklepijusa, boga medicine i le~ewa. Wega je poslala Leta (Apolonova majka i bogiwa plodnosti), da u~e}i pored Asklepijusa, ukrade koren neke biqke koja je rasla na Olimpu, a koji je ublaàvao bol pri poro|aju. Asklepije je to otkrio i pobesneo, toliko da je naumio da ubije Peona. Da bi ga spasao, Zevs je Peona pretvorio u cvet, ~ije se seme od tada u Gr~koj davalo ènama na poro|aju. Boùr je i cvet kineskih kraqevskih ku}a. Smatraju ga simbolom bogatstva i lepote. Predawe kaè da je na mestu gde su izginuli kosovski junaci, sa knezom Lazarom na ~elu, {irom Kosova poqa, izniklo predivno crveno cve}e - boùri.

ORHIDEJA U drevnoj Kini orhideje su ~esto povezivali s plodno{}u i oplodwom i smatralo se da pomaù pri za~e}u i garantuju roditeqstvo. U anti~koj Gr~koj ène su verovale da pomo}u rizoma mogu kontrolisati pol nero|ene dece. [tavi{e, u Gr~koj taj cvet je bio toliko vezan za ènsku polnost, da je ~ak jedan biqni rod orhideja (paphiopedilum) dobio naziv prema hramu bogiwe qubavi Afrodite.

Crvene ruè poklawaju se u znak qubavi. @ute ruè danas su izraz veseqa ili zadovoqstva, ali dosta je jo{ utemeqeno i staro zna~ewe ga{ewa qubavi, neverstva i qubomore. Bele ruè simbolizuju duhovnu qubav, ~isto}u i bezgre{nost. Naranxaste boje ozna~avaju ùdwu i op~iwenost. Ruè boje lavande simbolizuju qubav na prvi pogled. Roze ruàma izraàva se zahvalnost, dok se svetlijim nijansama isti~e ne`nost i divqewe prema toj osobi. Svetlijim tonovima ruà obi~no se izraàva prijateqstvo.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

GORWI MILANOVAC

RENOVIRANO ODEQEWE ZA PLU]NE BOLESTI

NOVOSTI U PRVOJ OSNOVNOJ [KOLI

ZA USPE[NIJE LE^EWE DODATNA NASTAVA I KVALITETNIJI RAD ZA PRIRODNE NAUKE snovna {kola „Kraq Aleksandar Prvi“ dobila je dozvolu za odvijawe dodatne nastave iz oblasti prirodnih nauka. U ciqu sticawa vi{eg nivoa znawa u~enika osnovnih i sredwih {kola iz prirodnih nauka, pre svega iz matematike, fizike i informatike, gorwomilanova~ka Prva osnovna {kola je dobila odobrewe od resornog ministarstva da mimo nastavnih planova organizuje dodatne ~asove. - S obzirom na trenutnu situaciju, kao i da postoje naznake da }emo dobiti odre|ene donacije, koje }e nam omogu}iti da lak{e realizujemo ovaj vid nastave, Ministarstvo prosvete je podr`alo na{u ideju. Nastava je besplatna za sve u~enike koji su zainteresovani, a tokom nedeqe imamo bar po tri ~asa iz ovih predmeta. Na wima se obra|uju teme koje su u vezi sa

onim koje se obra|uju na redovnoj nastavi, ali na zahtevnijem nivou, a rade i neke te`e zadatke. Planiramo da u narednom periodu projektujemo i neke nove metode. Celokupan program je zami{qen ambiciozno, a u razgovorima sa predstavnicima ministarstva nastala je ideja da se program pro{iri i na u~enike van podru~ja na{e op{tine, iz ~itavog Moravi~kog okruga, pa i {ire. Zato i pozivamo sve zainteresovane u~enike da nam se jave, a mi }emo ih sve primiti - ka`e direktor {kole Slobodan Panti}. Nastavu realizuju profesori ne samo ove {kole, ve} i iz drugih i to besplatno, a polaznici su u~enici koji su pro{li testove iz navedenih predmeta koje je Ministarstvo prosvete prosledilo gorwomilanova~koj {koli. G. T.

OSLOBO\EN GENERAL

enovirani kabinet za plu}ne bolesti otvorili su predsednik Op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} i direktor gorwomilanova~ke Op{te bolnice doktor Miroslav Lazarevi}. - Prethodno Odeqewe pulmunolo{kog kabineta nikome nije sluìlo na ~ast, a najmawe je sluìlo na korist bolesnicima. Op{tina Gorwi Milanovac je to prepoznala, i rezultat je taj da imamo savremeno renoviran objekat u kojem }e korisnici imati sve pogodnosti u le~ewu plu}nih bolesti. Naravno, èqa svih je da ovaj renovirani kabinet bude {to mawe u upotrebi, odnosno da me{tani Rudni~ko ta-

Miroslav Lazarevi} kovskog kraja budu zdravi i da im ovaj prostor slu`i za kontrole i za predupre|ewe eventualnih bolesti - rekao je direktor Bolnice. - Lepo je kada se ovakvim povodom okupimo u krugu Bolnice, jer to me-

{tani na{e Op{tine i zaslu`uju. Inspekcija je procenila da biv{i kabinet za plu}ne bolesti, u okviru na{e Bolnice, nije bio za upotrebu. Zbog toga je Op{tina morala da interveni{e i da izna|e sredstva da napravimo, prakti~no, novi kabinet za pulmunolo{ke bolesti. Investicija je vredna pet miliona dinara, ali to je simboli~na suma, ukoliko se u obzir uzme koliko svi dobijamo poboq{awem uslova le~ewa pacijenata, ali i rada zaposlenih u ovoj ustanovi - rekao je predsednik Op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}, otvaraju}i renovirano Odeqewe za plu}ne bolesti. G. T.

„DOBAR DAN KOM[IJA“

ZA LAK[E I LEP[E DETIWSTVO projekat podr{ke razvoju usluga za decu sa smetwama u razvoju „Dobar dan kom{ija“, osim gorwomilanova~ke, ukqu~ene su i op{tine Vrwa~ka Bawa, Trstenik i Prokupqe, a pru`alac usluga je Centar za socijalni rad. Vrednost projekta je 365 hiqada evra, od ~ega 90 odsto obezbe|uje Evropska unija, a ostatak op{tine. Gorwomilanova~ka op{tina je pro{le godine za ovu namenu izdvojila 11 hiqada evra. Sada{wi broj korisnika je 26, a to su deca iz Gorweg Milanovca i sela sa podru~ja

op{tine, starosti do 26 godina. - Glavni pokazateq uspe{nosti projekta predstavqa uspostavqen odr`iv mehanizam za uslugu pomo}i i nege u ku}i. Ostali pokazateqi se odnose na nabavku neophodnih sredstava za realizaciju usluge, obu~enost tima i tome sli~no. Iako je planirano da projekat traje do jula ove godine, op{tina je donela odluku da ga produ`i do kraja teku}e godine, za {ta je iz buxeta obezbe|eno dodatnih milion i 300 hiqada dinara. Krajwi ciq projekta je unapre|ewe i odr-

ìvost kvaliteta ìvota korisnika i spre~avawe wihovog sme{taja u institucije, a doprinosi i osnaìvawu porodice i osamostaqivawu deteta kaè na~elnica op{tinskog Odeqewa za dru{tvene delatnosti Qiqana Te{i}. Monitoring projekta je pokazao da su aktivnosti, kao i implementacija uspe{no vo|eni, te da su op{tine, ~lanice klastera razvile kvalitetne modele planova za uspostavqawe i razvoj usluga koji mogu posluìti kao primer dobre prakse i drugima. G. T.

PERI[I]EV ZAVI^AJ SLAVI WEGOVU SLOBODU

Osloba|aju}u presudu Ha{kog tribunala za generala Peri{i}a, me{tani Ko{tuni}a i Prawana do~ekali uz truba~e i vru}u rakiju ada je Ha{ki tribunal protekle nedeqe doneo osloba|aju}u presudu za generala Peri{i}a, najnormalnije je bilo o~ekivati da najve}e odu{evqewe tom odlukom zavlada prawanskim krajem, odnosno zavi~ajem genarala. Tako je i bilo. Tog popodneva, kada je odluka saop{tena, u zaseoku Peri{i}a u generalovim rodnim Ko{tuni}ima, niko nije bio sre}niji od generalovog brata \or|a i snaje Nade. - Ne moram ni da pri~am koliko sam bio uveren u Mom~ilovu nevinost i u to da }e ga Hag osloboditi. Pa, ja, vaqda, najboqe znam ko je i kakav je moj

brat - govori ushi}enim glasom \or|e, i nutka vru}om rakijom svakog ko nai|e. Wegova supruga, Nada uzela metlu u ruke i ne prestaje da ~isti ispred ku}e generala Peri{i}a. Ka`e: „Nije ga dugo bilo, pa da mu bude lepo oko ku}e kad do|e“. U dvori{te Peri{i}a sti`e i kom{ija Miroslav Nedeqkovi}. Sa suzama u o~ima govori o tome koliko je sre}an zbog osloba|aju}e presude za svog kom{iju i prijateqa. - Hvala Bogu, Hagu i svima koji su doprineli da na{ Mom~ilo ponovo do|e svojoj ku}i, na svoje ogwi{te. Radosni smo, kako ne bi bili, opet ~ekamo na{eg kom{iju, ro|aka, prijateqa, a ja sam se posebno „nao{trio“ da sa wim opet odigram partiju tabli}a - uz osmeh govori Nedeqkovi} i nazdravqa vru}om rakijom. Isto ve~e, ispred prawanskog Doma kulture

kuvala se vru}a rakija, ~uli su se zvuci truba~a i vijorilo se kolo. Sve u ~ast generala Peri{i}a. - Ovo nije bilo ni planirano, niti organizovano. Narod se spontano okupio, a samo je nas nekoliko napravilo dogovor da pozovemo truba~e i da potpalimo vatru pod kazan sa rakijom. Kad mogu Hrvati da prave proslave kad se oslobode wihovi generali, {to mi ne bi mogli. Uostalom, do~ek nije napravqen ni u Beogradu, ni u ^a~ku, ni u Milanovcu, nego u wegovom zavi~aju, u selu gde je zavr{io osnovnu {kolu i krenuo u svet - govori jedan od organizatora proslave Radovin Veselinovi}. I dok se nekoliko desetina posetilaca grejalo vru}om rakijom i cupkalo uz zvuke trube, ~ulo se da }e ve}a fe{ta biti napravqena u generalovim rodnim Ko{tuni}ima, ~im on do|e na svoje ogwi{te. G. T.

LU^ANI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

BIBLIOTEKA U GU^I OBELE@ILA NACIONALNI DAN KWIGE

DRU@EWE SA AUTOROM NAJ^ITANIJIH ROMANA U DRAGA^EVU

ovodom Nacionalnog dana kwige i osamdesete godi{wice svog postojawa, Biblioteka u Gu~i je priredila kwièvno ve~e posve}eno stvarala{tvu kwièvnika Mi}e Milovanovi}a iz â~ka, autora {est po stilu i gra|i veoma prepoznatqivih romana, nastalih u posledwih dvanaest godina. Romani “Kraqevstvo qubavi i zla”, “Vidimo se u ve~nosti”, “Molitva za oca Prohora”, “ûvari mitskog stada” i najnoviji “Blagosloveni i prokleti” svrstavaju se, kako wihov autor isti~e, u “stvarnosnu prozu”. Osamdeset odsto likova iz ovih romana su autenti~ni, a dela su stvarana u osloncu na istorijske ~iwenice i potresne qudske sudbine. Zasnovana su na bogatoj dokumentacionoj gra|i. - Raduje me ~iwenica da moja dela spadaju u grupu naj~itanijih kwiga u proteklih pet godina u ovoj Biblioteci. Ovaj podatak mi mnogo zna~i, jer koliko smo svi mi, koji se bavimo kwièvnim stvarala{tvom, uspe{ni u svojoj misiji, najboqe svedo~i iskazano interesovawe ~itala~ke publike. Uìvao sam u ovoj kwièvnoj ve~eri, jer ìteqi Draga~eva spadaju u red mojih najvernijih ~italaca - rekao je u svojoj izjavi za “â~anski glas” poznati kqièvnik Mi}a Milovanovi}, profesor engleskog jezika u penziji. U prisustvu brojnih qubiteqa kwièvnog stvarala{tva, o delima Mi}e Milovanovi}a govorili su kwièvnici Nika Nikola Stoji} iz Gu~e i Radovan M. Marinkovi} iz â~ka. - Lepo je {to je na{a Biblioteka organizovala da ba{ na ovaj dan pozove u goste kwièvnika Mi}u Milovanovi}a i prikaè wegovo kwièvno stvarala{tvo. On je to zasluìo i o tome najboqe svedo~e na{i brojni ~itaoci, koji pokazuju veliko interesovawe za wegova dela. Draga~evsku javnost najvi{e je iznenadio roman “Molitva za oca Paroha”. U wemu se pomiwu li~nosti i doga|aji iz Draga~eva. Interesovawe za ovu kwigu iz dana u dan postaje sve ve}e. Podjednako interesantan za mnoge Draga~evce bio je i roman “ûva-

ri mitskog stada”, koji predstavqa istinski rasadnik majstorski ispisanih plemenitih zaveta i duhovnih amaneta iz pro{losti, iz perioda tragi~nih zbivawa sa ovih prostora - istakao je Nikola Stoji} u svom kwièvnom osvrtu na stvarala~ke podvige Mi}e Milovanovi}a. - Kada se i{~itaju svi Milovanovi}evi romani, shvatimo da smo zaslu`nici i za ordewe i za crninu, da smo ponekad suvi{ni qudi, da smo svi mi ~uvari mitskog stada - makar duhovnog, da postojimo i u kraqevstvu qubavi i u kraqevstvu zla, blagosloveni i prokleti, pozvani da ~itamo molitvu za svakog oca Prohora, a on - to smo mi. Jedino tako }emo se videti u ve~nosti - rekao je Radovan M. Marinkovi} u svom izvodu iz skice za kwièvni portret Mi}e Milovanovi}a. Odlomke iz dela Mi}e Milovanovi}a vrlo nadahnuto ~itala je Dragana Bro}i}, u~iteqica iz Gu~e, a o biografiji ~a~anskog kwièvnog stvaraoca govorila je Nata{a Nicovi}, u~enica Gimnazije, tako|e iz Gu~e. Program je na svojoj fruli muzi~ki obogatio @arko Simeunovi}, profesor iz Gu~e, a prigodnom pesmom oglasila se i gimnazijalka Kristina Satari}. Posetioci kwièvne ve~eri iskoristili su priliku da provedu deo ve~eri u vrlo interesantnom razgovoru sa kwièvnikom. - Ovo je jedno od najlep{ih kwièvnih ve~eri ove biblioteke. Programski veoma sadràjno, muzi~ki i literarno dobro osmi{qeno, a tako|e i veoma odmereno ve~e uspe{no je dràlo pa`wu prisutwih qubiteqa lepe kwige. Za ovakve susrete ~italaca sa omiqenim piscima Biblioteci je neophodan ve}i prigodan prostor rekao je Jovi{a Slavkovi}, posetilac kwièvne ve~eri. Povodom Nacionalni dana kwige, ova biblioteka je uprili~ila jo{ jedno kwièvno druèwe. Pisac Nika Nikola Stoji} o svom stvarala{tvu i vrednostima kwige razgovarao je sa u~enicima produènog boravka Osnovne {kole i pred{kolcima vrti}a “Bambi” iz Gu~e.

EDUKATIVNI SKUP U VI^I

KRATKOTRAJNI PREDAH OD SEOSKIH POSLOVA! A

ktiv èna Lu~ana organizovao je pro{le subote stru~no predavawe iz oblasti zdravstva u prostorijama Osnovne {kole u Vi~i. Za ène iz Vi~e i okolnih sela, predavawe su odràle psiholog dr Danica Stefanovi} i ginekolog dr Marta Vuki}evi}. Centralne teme prvog izlagawa bile su informacije o kanceru grli}a materice i menopauzi. Posebno je skrenuta pa`wa na zna~aj redovnih ginekolo{kih pregleda, u ciqu pra}ewa zdravstvenog stawa i ranog otkrivawa eventualnih bolesti. Dr Danica Stefanovi} je govorila o prvim znacima depresije i o tome kako se najlak{e prepoznaju kod odra-

slih i dece. Oba izlagawa su izazvala veliko interesovawe prisutnih èna. One su traìle odgovore na brojna pitawa i otvoreno razgovarale sa predava~ima, kako bi do{le do novih saznawa i raspr{ile svoje nedoumice koje im name}e ovo ekonomski nestabilno i te{ko vreme. Kako je istakla Rakila Stojkovi}, koja je ina~e i inicirala organizovawe ovog edukativnog skupa, ène sa sela nisu tako ~esto u prilici da se posvete nekim drugim sferama ìvota, jer su preoptere}ene te{kim seoskim poslovima. Za wihove protrebe i èqe ostaje najmawe prostora. - Drago mi je {to je predavawe

imalo dobar odziv. Bilo je èna koje su prepe{a~ile po desetak i vi{e kilometara da bi prisustvovale ovom skupu. Primer Gorice Tadi}, iz Doweg Dupca, koja je pre{la najduù mar{utu, najboqe govori koliko ovakvi sadràji nedostaju ènama draga~evskih sela. Mislim da bi u narednom periodu trebalo posvetiti vi{e pa`we organizovawu edukativnih, kulturno-zabavnih i drugih skupova na seoskom podru~ju, kako bi se poboq{ao kvalitet wihovog ìvota - rekla je Rakila Stojkovi}. Organizovawe predavawa pomogli su Centar za kulturu i sport op{tine Lu~ani i firma “Agropartner”.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

LU^ANI

U POSETI VO]ARIMA DOWE KRAVARICE

DOK JABUKA ÊKA KUPCA, ZIMSKA REZIDBA ODMIÊ Proizvodwa jabuke ima perspektivu. Mnogi poqoprivrednici Srbije u proteklih nekoliko godina dali su prednost ovoj vo}noj vrsti u odnosu na druge, jer se pokazalo da ima dobru pro|u na stranom trì{tu. Jabuka je postala dominantna u strukturi gajenog vo}a i na podru~ju draga~evskog sela Dowa Kravarica. [irewe zasada ovog vo}a rezultiralo je iz dobrih izvoznih rezultata, koji su ostvareni u pojedinim sezonama. Ipak, kada godina podbaci, nastaju problemi i u plasmanu proizvoda. Ako izostane strani kupac, roba stoji na lageru, a proizvo|a~e pritiska neizvesnost... redni poqoprivrednici Dowe Kravarice iskoristili su prve sun~ane dane u martu da iza|u u svoje vo}wake i nastave zapo~etu zimsku rezidbu. Gotovo da nije bilo zasada u kome se nije ~uo reski zvuk makaza u ve{tim rukama vo}ara, koji su nastojali da {to boqe iskoriste lepo vreme. Iako mnogi me|u wima jo{ uvek nisu unov~ili pro{logodi{wi rad, ve} pripremaju vo}wake za novu vegetaciju. U Dowoj Kravarici ìvi oko 350 me{tana. S obzirom da ovo selo ima izuzetne agroekolo{ke uslove za vo}arsku proizvodwu, prete`ni deo ìteqa je i orijentisan upravo na ovu oblast poqoprivrede. Me|u vo}nim vrstama, koje se prete`no gaje u ovom delu Draga~eva, dominiraju jabuka, malina i {qiva. Osim

Rezidba vo}waka u Dowoj Kravarici: Uprkos pro{logodi{woj su{i, o~ekuje se solidan rodni potencijal vo}a Draga~evu je podbacio, pa i u wihovom selu. Rod jabuke je bio prepolovqen, a sada se suo~avaju sa niskom cenom i ote`anim plasmanom ovog vo}a. ^etrdesetogodi{wi Vladan Bogdanovi}, koji ima hektar jabuke, isti~e da mu je su{a odnela polovinu roda. Ubrao je umesto dva - jedan vagon jabuke. Do sada od te berbe ni jednog jedinog dinara nije vajdio. - Mogao sam na po~etku zime da prodam svoju robu, ali to nisam u~inio, jer je cena bila izuzetno niska. Moje jabuke su jo{

Iako im je vo}arstvo uzdanica, Draga~evci ne odustaju od proizvodwe krompira, koja je na ovim prostorima tradicionalna vo}arstvom, me{tani se bave i sto~arskom proizvodwom, koja je uglavnom usmerena na podmirivawe sopstvenih potreba. Kako isti~u poqoprivrednici ovog sela, iako je vo}arstvo wihova uzdanica, upravo zbog velikih rizika sa kojima je povezana svaka proizvodwa pod otvorenim nebom, prinu|eni su da â&#x20AC;&#x153;sva{tareâ&#x20AC;?, kako bi od ne~ega drugog otkinuli koji dinar, ukoliko vo}waci zbog mraza ili su{e podbace. Pro{logodi{wi rod vo}a u ~itavom

uvek u skladi{tu i ~ekaju kupca. Nadao sam se da }e na{a draga~evska jabuka krenuti put ruskog tr`i{ta, ali to se nije obistinilo. Izgleda da nismo mogli da ponudimo dovoqnu koli~inu, pa je zbog toga i izostao dolazak kupaca iz Ruske Federacije. Da sam jabuku prodao na startu, sada ne bih brinuo da li }u je prodati i po kojoj ceni. Nakupci je trenutno pla}aju samo 20 dinara po kilogramu, a to je ispod svih o~ekivawa i ne mogu se pokri-

ti ni tro{kovi proizvodwe, a o zaradi nema ni govora ka`e Vladan. A da je slaba zarada od jabuke u ovoj sezoni sla`e se i pedeset{estogodi{wi Luka Mileki} iz Gu~e, koji se, ia-

poqoprivredi, kako on procewuje, nastale su zbog su`enog tr`i{ta i hroni~ne besparice koja vlada u narodu. - Seqak nema kud, mora da se bavi poslom u koji se najboqe razume, bez obzira na probleme sa kojima se nosi. Od najranijeg detiwstva radim na imawu. Uvek smo

BOQI PUTEVI - USLOV PREPORODA SELA Kako isti~u me{tani ovog sela, da bi mladi qudi ostali na ovom podru~ju neophodno je da se u narednom periodu vi{e pa`we posveti putnoj infrastrukturi. Glavni seoski put je u izuzetno lo{em stawu i neophodna mu je rekonstrukcija. Ima mnogo nekategorisanih puteva, kojima se u ki{nim periodima godine te{ko prolazi. Trebalo bi ih boqe odràvati, ali nema sredstava. Vaqalo bi neke od wih i asfaltirati. U Dowoj Kravarici postoji ambulanta koja radi svakog dana. Doktor dolazi samo sredom, a ostalim danima deùra medicinska sestra. Me{tani su zadovoqni {to u svom mestu mogu da dobiju kvalitetnu zdravstvenu uslugu. Vi{e od polovine doma}instava ima rzavsku vodu, a o~ekuje se da }e i drugi deo sela uskoro re{iti problem vodosnabdevawa. Ipak, da bi se zaustavio odliv mladih sa sela, kako procewuje Vladan Bogdanovi}, predsednik Saveta mesne zajednice, neophodno je podi}i poqoprivredu na vi{i nivo. Ukoliko se od ovog posla ne mogu ostvariti stabilni prihodi, i daqe }e zbog potrage za boqim ìvotom porodi~na ogwi{ta ostajati pusta, smatra Bogdanovi}. On dodaje da seosku {kolu trenutno poha|a samo jedan u~enik i da taj podatak najboqe govori koliko je ozbiqan problem odumirawa sela. ko je zaposlen, iz hobija bavi vo}arstvom. On kaè da je qubav prema poqoprivredi nasledio od oca i da rado provodi svoje slobodno vreme na porodi~nom imawu u Dowoj Kravarici. Pro{le jeseni u zasadu od dva hektara ubrao je oko vagon i po jabuke. Da nije bilo su{e, bilo bi duplo vi{e. - Ja sam jabuku prodao prekupcima na samom po~etku sezone po ceni od 35 dinara po kilogramu. Po svemu sude}i, dobar izbor sam napravio. I ta cena po kojoj sam ja unov~io robu nije posebno dobra, jer nema neke velike ra~unice. Da je rod bio obilniji, postigao bih boqe efekte. Cena jabuke je ista kao i 2011. godine. Nije porasla, ali zato jesu tro{kovi proizvodwe. Ipak, te{i me ~iwenica da sam robu prodao, od wenog stajawa na lageru ne bih imao ama ba{ nikakve vajde - isti~e Mileki}, dodaju}i da je u ovim kriznim vremenima najteè plasirati proizvod. Sedamdesetogodi{wi Zdravko Mijailovi} kaè da se u selu uvek mnogo radilo. I danas je tako, ali se postiù lo{iji rezultati. Ovako lo{e prilike u srpskoj

sejali krompir, bavili se sto~arstvom i vo}arstvom. Najboqe smo zara|ivali osamdesetih godina pro{log veka. Pro{la godina je bila mnogo lo{a i ne ponovila se. Jabuka je slabije rodila. Iako joj cena nije lo{a, opet smo na gubitku, jer je su{a odnela prete`ni deo roda. I krompir je totalno podbacio. Od svega po malo skupi}emo neki dinar da uloìmo u novu proizvodwu, pa opet nanovo u i{~ekivawu bar jedne povoqne sezone, koja }e nam dati voqu da nastavimo daqe - kaè Zdravko. Na podru~ju ovog sela ima mnogo novih zasada jabuke. Vo}ari se uzdaju da }e ve} u narednoj sezoni berba ovog vo}a biti beri}etnija i da }e, ukoliko vremenski uslovi dozvole, nadoknaditi ono {to im je lawska su{a otela. O~ekuju i da }e kvalitetna draga~evska jabuka dobiti i adekvatniju cenu. Bez obzira na lo{e finansijske efekte iz prethodne godine, sada nastoje da svojim vo}wacima pruè kolikotoliko odgovaraju negu, kako bi najesen imali ~emu da se nadaju.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

SPORT

ODBOJKA[KI KLUB ^A^AK

ZAPA@EN USPEH JANE BOJOVI] NA TURNIRIMA U [VEDSKOJ

RAZRE[EWE PARIRALA NAJBOQIM U PETOM SETU EVROPSKIM TENISERKAMA

edna od najtalentovanijih teniserki iz â~ka, Jana Bojovi} (13), upravo se vratila iz Stokholma, gde je u~estvovala na dva evropska turnira. Na turniru “Catella” Jana je bila tre}a u dublu i tako osvojila bronzanu medaqu. U~estvovala je i na jednom od najpresti`nijih evropskih turnira za teniserke do 14. godina prve kategorije. Turnir je organizovan u Kraqevskom klubu “Kungens Kanna”, u kome se odràvaju ATP turniri. Bilo je prijavqeno vi{e od 80 takmi~arki. Najslabije rangirana igra~ica glavnog turnira bila je na 47. mestu evropske rang liste i od prvih osam u~estvovalo je sedam igra~ica. Da bi u{la u ovako jak turnir, Jana je u kvalifikacijama odigrala dva me~a i odli~nom igrom svojim protivnicama prepustila samo tri gema. U{av{i u glavni turnir za protivnika je imala poqsku reprezentativku Aniu Hertel. Posle tri sata i 29 minuta igre, Jana je zabeleìla tre}u pobedu u jednom od najzanimqivih i najdu- Jana sa razrednim, u~iteqicom i direktorom {kole ìh me~eva. Slede}a protivnica bila joj je Odli~noj u~enici sedmog razreda Osnovne {kole Ruskiwa Amina Anshba, sa svojom reprezentacijom prvakiwa Evrope i trenutno druga igra~ica evropske “Ratko Mitrovi}”, posle dolaska iz [vedske, nastavnirang liste u uzrastu do 14 godina. U dosta izjedna~enoj ci, direktor i {kolski drugovi priredili su prijem doigri mlada â~anka je poraèna rezultatom 6:3, 6:3. Iz- stojan uspe{nim sportistima. - Svima wima dugujem veliku zahvalnost za razumevawe gubila je od prve nosioce turnira i dosta iskusnije teniserke. Ipak, Jana je u [vedskoj pokazala da wena igra i i podr{ku koju mi pruàju. Moram da zahvalim i prijatetalenat ne zaostaju mnogo za najboqim evropskim igra~i- qima koji mi pomaù i veruju u mene. Bez svih wih, ne bih ni postizala ovakve rezultate - kaè Jana Bojovi}, ~lanicama wenog uzrasta. Pre odlaska u Stokholm, Jana je odigrala u Srbiji tri ca TK Tenis point. Jana se trenutno priprema za takmi~ewa na dva turnijaka turnira, ETA do 14 godina, Dràvno prvenstvo u istom uzrastu i Kup Srbije do 18. godina. Na sva tri tur- ra u Atini, koja }e biti odràna po~etkom narednog menira mlada â~anka je stigla do ~etvrtfinala i malo joj seca. Posle Atine, predstoje joj nadmetawa u Vinkovcima i Zagrebu. je nedotajalo za polufinale.

^a~ak - Bukovica Putevi 2:3 (25:19, 17:25, 25:13, 23:25, 10:15)

â~ak : Puri}, Zimowi}, Novakovi}, ]endi}, Marjanovi}, Te{i}, Mili} Trener: Radojevi} Bukovica Putevi: Dragovi}, Tutunovi}, Ne{ovanovi} V, Stoji}, Spasovi}, Dra{kovi}, Mili}evi}. Trener: Ne{ovanovi} J. Sudije: Todorovi}, Tomi} (Lu~ani), Markovi} (â~ak). Sala Osnovne {kole “Dr Dragi{a Mi{ovi}” tre}em kolu prole}nog dela takmi~ewa â~ani su, u me~u punom obrta, igrali sa ivawi~kom Bukovicom. Poveli su doma}ini i pre nego {to se o~ekivalo, ali ih je to ko{talo, jer se opu{taju u igri i gube drugi set. Dobijaju ve} slede}i set, dok ~etvrti opet pripada gostima. Kako je peti set-taj brejk u odbojci uvek lutrija, â~ane je sre}a napustila. Na~inili su dosta gre{aka i na kraju su gosti slavili. Obe ekipe su na ovoj utakmici pokazale veliku borbenost, â~anima je dobro funkcionisao napad, ali su podbacili u bloku.

Liga Zlatiborsko - Moravi~kog okruga ène Osmo kolo Tara - â~ak 3:0 â~ak je sedmi sa {est bodova. Deveto kolo Sloga Priboj - â~ak Regionalna liga Zapad mu{karci Osmo kolo â~ak - Bukovica Ivawica 2:3 Deveto kolo Tara Bajina Ba{ta - â~ak

ATLETIKA

FUDBALSKI U^ITEQ STOJAN COLE OBRADOVI]

DARKO ROSI] U REPREZENTACIJI

FUDBALER SE NE POSTAJE TEK TAKO a mawim pauzama, Stojan Obradovi} (74) je u fudbalu proveo pola veka. Svih tih godina bio je i igra~ i trener. Jo{ uvek se nije odrekao omiqenog sporta i posledwih godina je posve}en radu sa mladima, kao koordinator [kole fudbala Mladost radost. Po~eo je Stojan svoju fudbalsku karijeru u mla|im kategorijama Borca, nastavio u podmlatku Slobode i tu ostao da igra sve do vojske. Tih {ezdesetih, kada su on i wegove generacije odlazile u JNA, vojni rok je trajao dve godine. Vojska mu je bila samo kra}i ozbiqniji rastanak od terena. Kada je zavr{ena i ta obaveza, vratio se u ^a~ak i zaigrao za FK Zadrugar. - Pet godina, od ’70. do ’75, u Zadugaru sam bio igra~, kapiten i trener. Kada je pro{lo moje vreme na terenu, bio sam samo trener - ka`e Cole Obradovi}. Ali, tih {ezdesetih i sedamdesetih, u najve}oj igra~koj snazi, nije bio posve}en samo fudbalu. Radio je u Fabrici reznog alata i osnovao porodicu.

Posle Zadrugara, trenirao je jo{ desetak klubova, Jedinstvo iz Kowevi}a, BIP, Klub Fabrike reznog alata... Za rad u fabri~kom klubu vi{e puta je nagra|ivan, a najnovije priznawe za celokupan doprinos ~a~anskom fudbalu stiglo mu je ovih dana. Na{ao se u grupi fudbalera-veterana i sportskih radnika koje je nagradio Fudbalski savez ^a~ka. Iz ugla dana{wice, fudbalska karijera Stojana Obradovi}a ne bi delovala toliko impozantno. Nije igrao u inostranstvu, nije vodio reprezentaciju i nije zgrnuo velike pare. Ali za wega, a ima jo{ takvih sportista i trenera, re~enica “Ostavi}emo srce na terenu”, nije bila toliko isforsirana fraza od koje se obi~nom ~oveku di`e kosa na glavi. Danas mu je ostala jo{ jedna vrlo va`na misija rad sa mladima. I dana{we generacije u~i da se dobar fudbaler ra|a samo iz velike qubavi prema ovom sportu. Ne postaje se ni Mardona samo iz qubavi prema slavi i

ro{le subote u Kraqevu je odràno prvensvo Srbije u krosu na kome je nastupilo devet takmi~ara Atletskog kluba ÂAK. U konkurenciji mla}ih seniora Darko Rosi} je stigao na ciq ~etvrti i tim plasmanom izborio mesto u reprezentaciji Srbije za Balkansko prvenstvo u krosu. Ovo prvenstvo bi}e odràno ve} sutra, 9. marta, u Zrewaninu. Ostali takmi~ari kluba ÂAK postigli su zapaène rezultate.

FUDBAL

STARTUJE PROLE]NO PRVENSTVO udbaleri Borca u nedequ igraju prvu utakmicu u prole}nom delu sezone sa Metalcem iz Gorweg Milanovca. Polusezonu Prve lige Srbije ^a~ani otvaraju u gostima. Jesewe prvenstvo zavr{ili su na ~etvrtom mestu sa 29 bodova. Posledwu pripremnu utakmicu Borac je izgubio od Jedinstva Putevi na Zlatiboru sa 1:0. U pauzi izme|u dve polusezone odigrali su 11 prijateqskih me~eva i zabele`ili tri pobede i po ~etiri poraza i remija.

novcu. - Meni je, naravno posle porodice, fudbal najve}a radost. Orastao sam u Pridvorici, jednom brdovitom selu, gde ba{ i nije bilo pravih fudbalskih terena. Loptu sam zavoleo na To{ovi}a ~airu, mestu koga se samo najstariji jo{ uvek se}aju. Tu je vojska gradila fabriku “Sloboda”, a fudbaler Lipu{inovi} je pre vi{e od 60 godina doneo prvu fudbalsku loptu. On je osnovao i prvi vojni tim u kome sam igrao. Pre toga smo mi de~aci gawali krpewa~u. Tako sam fudbal zavoleo i pre nego {to sam osetio igru sa pravom

loptom - pri~a Cole. Dana{wim generacijama je sme{no govoriti o krpewa~ama. Ali, Colu Obradovi}u i ostalim trenerima-entuzijastima u ^a~ku, nije dovoqna potvrda kvalitenog rada samo da im ve}i klubovi zapa`aju i vrbuju igra~e. Iz [kole Mladost radost oti{le su na desetine malih igra~a i neki }e jednog dana biti velika imena. Kako gola ~iwenica da je neko dobar fubaler ne ~ini kompletnu li~nost, Colu i ostalim entuzijastama najvi{e je stalo da fudbalerima koje su od{kovali zauvek ostanu u se}awu po dobrom. Z. J.

RUKOMET

DEVOJKE OTVORILE SEZONU ukometa{ice â~ka odigrale su dve utakmice u prole}nom prvenstvu. U 12. kolu Prve lige Zapad, u kom{ijskom derbiju, pobedile su kod ku}e kraqeva~ki Metalac sa 35:26. Ve} na slede}oj utakmici izgubile su od @RK Radni~ki iz Obrenovca. Ovog vikenda, 14. kolo, do~ekuju Medicinar [abac. â~anke su trenutno devete na tabeli sa sedam bodova. Mu{ki rukometni klubovi iz â~ka Mladost i Atenica (Druga liga Zapad 1) startuju krajem marta. Mladost prvu utakmicu igra pretposledweg, a Atenica posledweg vikenda u ovom mesecu.

SPORT

PETAK 8. MART 2013. GODINE

POJAÂNA SENIORSKA EKIPA BICIKLISTI^KOG KLUBA BORAC a redovnoj skup{tini biciklisti~kog kluba Borac u hotelu “Beograd”, posledweg dana februara, predstavqena je i nova seniorska ekipa. Petorka, Jovan Zekavica, Stefan Stefanovi}, Marko Danilovi}, Goran Antonijevi} i Lazar Filipovi}, zvani~no je potpisala ugovor sa klubom. Tim ~ine biciklisti koji su po~eli u Borcu, u me|uvremenu vozili za druge klubove i sada se vratili u staro jato, a me|u wima su i doju~era{wi juniori. - Sponzorstvo kompanije “Autoâ~ak” i [kode omogu}ilo nam je da formiramo kvalitetniju seniorsku ekipu. Kako smo u 2013. u{li ambicioznije nego ikada, ciq nam je da budemo me|u tri najja~e ekipe u Biciklisti~koj ligi Srbije i da damo najmawe tri reprezentativca. Ove godine su aktuelne Mediteranske igre. O~ekujemo da se na wima takmi~i bar jedan na{ biciklista. Reprezentaciju Srbije ~ini}e ~etiri ~lana. Sve {to smo ranije zapo~eli i ono {to od ove godine budemo radili ima jedan najva`niji ciq, da biciklisti iz na{eg kluba u~estvuju na Olimpijadi u Rio de @eneiru 2016. U novije vreme â~ak je imao samo jednog olimpijca i to ba{ biciklistu Mi}a Brkovi}a. Normu za Olimpijske igre takmi~ari bi trebalo da ispune godinu dana pre Ria. Imaju dovoqno vremena da do tada jo{ vi{e napreduju i sazre kao profesionalci - rekao je Dragan Dostani}, sekretar BK Borac. Klub ve} ima reprezentativce, seniore Jovana, Marka i Stefana, dva juniora i jednog kadeta, a ove godine uvodi i nove discipline. U klub u kome je i

po~eo, vratio se Lazar Filipovi}, vice{ampion sveta u paratriatlonu (tr~awe, plivawe, biciklizam). Osim parabiciklizma, u programu BK Borac su BMX i MTB (planinski biciklizam) discipline. - Za BMX nam je potrebna staza. Obezbedili smo projekat i ostaje nam da se sa gradskim rukovodstvom dogovorimo oko dobijawa staze i da za planinski biciklizam pripremimo takmi~are - najavio je Dostani}. Ove godine BK Borac organizuje i jubilarnu 20. Trku “Klasik Beograd â~ak”, koja }e biti bodovana i za Balkansko prvenstvo. BICIKLIZAM KAO POKRET Usavr{avaju}i qudske resurse, Borac je pro{le godine honorarno angaòvao trenera Predraga Proki}a, vrhunskog biciklistu i nekada{weg reprezentativca. Proki} se odmah bacio na posao i u klubu i van wega. - Posetio je sve ~a~anske osnovne {kole, obrazovao mlade o zna~aju bavqewa sportom, ve`bao sa wima, u~io ih i kako da bezbedno voze bicikl u saobra}aju. U Borcu je formirana takmi~arska grupa, a za one koji se nisu nadmetali na prvenstvima u Srbiji i inostranstvu, organizovani su odlasci u prirodu. Akcija koja je ostavila najvi{e traga je vo`wa nekoliko stotina u~enika osnovnih {kola na ulicama â~ka - podsetio je predsednik BK Borac Vladimir Milo{evi}. OPSTALI SA NAJBOQIMA Pro{le godine u Biciklisti~koj ligi Srbije mla|i kadeti Boraca su bili drugi, kadeti ~etvrti, a juniori tre}i. U pojedi-

IDEMO U RIO!

na~noj konkurenciji osvojeno je desetak medaqa u vi{e disciplina. Za reprezentaciju su se takmi~ila ~etiri ~lana ~a~anskog kluba u seniorskoj, juniorskoj i kadetskoj konkurenciji, Jovan Zekavica, Stefan Stefanovi}, Borislav Simonovi} i Aleksandar Petrovi}. I ove godine sve uzrasne kategorije BK Bo-

rac su spremne za takmi~ewa. - U 2012. smo organizovali 19. Trku “Klasik Beograd - ^a~ak”. Osim Srba, u~estvovali su biciklisti iz Ma|arske, Bugarske, Bosne. Organizovali smo Prvenstvo Srbije u drumskom biciklizmu i trku za Biciklisti~ku ligu za sve kategorije. Ova prvenstva

smo uspeli da organizujemo sa malim sredstvima, {to se nije odrazilo na kvalitet takmi~ewa i bezbednost u~esnika - podsetio je Milo{evi}. Kao i ostali sportski klubovi, BK Borac se suo~ava sa nedostatkom novca. Osim iz gradskog buxeta, klub se finansira uz pomo} sponzora, donatora i

~lanarine, a od resornog ministarstva nisu dobili ni dinara. Kako je na redovnoj skup{tini rekao Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i turizam, za BK Borac je ove godine izdvojeno ne{to vi{e od 900 hiqada dinara, ali za vrhunske rezultate, uvek bi trebalo vi{e para. Z. J.

ODR@ANA SKUP[TINA FUDBALSKOG SAVEZA MORAVI^KOG OKRUGA

JEDINSTVO, A NE JEDNOUMQE udbalski savez Moravi~kog okruga odr`ao je pro{le sedmice redovnu skup{tinu. Sednica je otvorena himnom “Bo`e pravde”, a potom su delegati odali po{tu nedavno preminulim sportskim radnicima Ivanu Ivanovi}u Ivecu i Qubinku \unovi}u \unu.

Osim delegata iz Ivawice, Gorweg Milanovca, Lu~ana i ^a~ka, na skup{tini su prisustvovali i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Delegati su, izme|u ostalog, usvojili izve{taje o radu za pro{lu i ovu godinu, usvojili finansijski plan, kao i nacrte novog sta-

tuta. - Jo{ jednom smo pokazali jedinstvo, a ne jednoumqe u dono{ewu najva`nijih odluka. U jednom trenutku, po-

jedine odluke su, mo`da, donete na {tetu ^a~ka u odnosu na Lu~ane, Ivawicu i Milanovac. Na skup{tini sam naglasio i da }e finan-

sijska sredstva biti podeqena na ~etiri jednaka dela. Moram da pomenem i komesare Slobodana Kori}anca i Milana Martinovi}a, koji

vrlo korektno vode Okru`nu ligu - rekao je Haxi Goran Milovanovi}, predsednik Fudbalskog saveza Moravi~kog okruga. Z. J.

SPORT KO[ARKA

JUNIORI BORCA JEDINI GUBITNICI vi ~a~anski klubovi, osim juniora Borac Mocart sporta, trijumfovali su u prethodnim kolima i u gostima i kod ku}e. Prvi tim BMS pobedio je Tami{ na gostovawu u Pan~evu, Mladost na svom terenu imewake iz Zemuna, @elezni~ar, tako|e kao doma}in, Zlatibor iz âjetine, a â~ak 94 kom- BMS - CZ (49:58) {ije iz Uìca. Pobedni~ku seriju nastavili su kadeti Borac Mocart sporta. Jedino su juniori Borca pali kod ku}e. Savladala ih je Crvena zvezda sa 49:58, po ~etvrtinama 16/10, 10/15, 17/17, 6/16. Iako su â~ani dobro otvorili igru, uspevali da probiju Zvezdinu odbranu i vodili ve}i deo utakmice, zavr{nicu su skroz prepustili gostima. U prvom poluvremenu u ekipi Borca se izdvojio Stefan Mitrovi} koji, uglavnom, nije ma{io udarce za tri poena, ali u nastavku {ut ni wega nije hteo. - Slabo smo otvorili utakmicu i bili lo{i u odbrani. Imali smo velikih padova, ali smo uspeli da se smirimo i u drugom poluvremenu pruìmo maksimalnu odbranu i tako postignemo ovaj rezultat. Nije bilo lako u â~ku, oni su imali podr{ku publike i dobro igraju na svom terenu - komentar je najkorisnijeg igra~a Zvezde na ovoj utakmici Ogwena Dobri}a. Utisak publike je i da su gosti imali ve}u podr{ku sudija. Komentar Slobodana Klipe, trenera Zvezdinih juniora je da je u â~ku uvek prisutno doma}insko su|ewe i da nije i{lo wima u prilog, dok je trener Boraca Aleksandar Bjeli} samo ukratko rekao da im sudije nisu krive za

poraz. Posle solidno odigranih prvih 20 minuta, pad doma}ih igra~a u drugom poluvremenu kulminirao je kako se utakmica bli`ila kraju. Koliko je Zvezda uspela da u~vrsti odbranu i bude preciznija u {utu, najboqe pokazuje statistika i ~iwenica da je Borac u posledwih deset minuta uspeo da ubaci svega {est poena. - Nedostajalo nam je iskustvo na ovakvim utakmicama. Ostaje nam da se okrenemo slede}im me~evima i dobijemo ih i na strani i kod ku}e - rekao je Milo{ Pavlovi}, na ovoj utakmici najkorisniji igra~ BMS. Po indeksu korisnosti osim Ogwena Dobri}a, u timu Crvene zvezde su se istakli \or|e Kaplanovi} i Vuk Jovanovi}. U ~a~anskoj ekipi nijedan igra~ nije dostigao dvocifreni skor, a ne{to boqe indeksne poene imali su Milo{ Pavlovi}, Uro{ ^arapi}, igra~ kadetskog tima BMS i Vuk Gari}. U narednom kolu juniori Borca gostuju u Leskovcu ekipi Zdravqe. Z. J.

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

19. kolo Priboj - @elezni~ar

23. kolo Tami{ - Borac Mocart sport 72:76 Borac je sa osvojena 34 boda deveti na tabeli. 24. kolo Borac Mocart sport - BKK Radni~ki, 9. mart, hala KK Borac, 19 ~asova

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD 15. kolo â~ak 94 - Uìce 88:83 Sa 21 bodom â~ani su peti na tabeli. 16. kolo Mile{evac Prijepoqe - â~ak 94, 10. mart,

DRUGA LIGA SRBIJE 19. kolo Mladost ^a~ak - Mladost Zemun 80:67 Mladost je 12. sa 26 bodova. 20. kolo Proleter Naftagas Zrewanin - Mladost ^a~ak

ABS KADETSKA LIGA SRBIJE 16. kolo Mladost Zemun - Mladost ^a~ak, 13. mart Mladost Zaje~ar - Borac Mocart sport 53:72

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD 18. kolo @elezni~ar - Zlatibor ^ajetina 89:63 @elezni~ar je posle 18 odigranih kola peti sa 29 bodova.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

ODBOJKA

LIBERO ODMAKAO PROTIVNICAMA

osle pobede protiv Gimnazijalca u Kraqevu, devojke OK Libero Â, sve su bliè Prvoj ligi Srbije. Kao liderke na tabeli Druge lige Zapad, drugoplasiranoj ekipi Zlatibor beè za pet, a tre}eplasiranoj Gimnazijalac za {est bodova. U prole}nom delu sezone devojke Libera zabeleìle su dve pobede i jedan poraz. Naro~it utisak igra~icama je ostavila posledwa utakmica na kojoj su kao go{}e, imale izvanrednu podr{ku publike. - Iako smo u Kraqevo oti{le bez dve standardne igra~ice, uspele smo dobro da

Druga liga Zapad `ene 12. kolo Sloboda S - Putevi Trendteks Gimanazijalac - Libero Ivawica - Borac Tabela 1. Libero

3:2 1:3 2:3 29

odigramo i pobedimo. Podr{ka koju smo imale od svojih navija~a na tribinama bila je neverovatna. Retko koja ekipa doìvi tako ne{to u gostima - kaè Bojana Brkovi}, kapiten OK Libero Â. Slede}u utakmicu devojke igraju 14. marta. Od 18 ~asova u Osnovnoj {koli “Preqina” sastaju se sa ekipom Putevi Trendteks iz Prijepoqa. Kao i prvi tim, uspeh je ove sezone pratio i kadetkiwe OK Libero. Plasirale su se me|u 16 najboqih timova i ovog vikenda putuju u Lazarevac na polufinalni turnir. Z. J. 4. Ivawica 21 5. Borac 20 9. Sloboda 10 13. kolo Tutin Stil Jasen - Sloboda S Zlatibor - Ivawica Borac - Trstenik Libero - Putevi Trendteks

KARA\OR\E SVE JA^I

NAJUSPE[NIJA EKIPA

„KRAQEVA^KOG POBEDNIKA“

Mladost je tre}a, 27 bodova, a Borac peti sa bodom mawe. 17. kolo GRADSKI DERBI Borac Mocart sport - Mladost ^a~ak, 20. mart, hala KK Borac, 20.30 ~asova

KARATE KLUB SLOBODA

TRIJUMF U NOVOM SADU nedequ, 3. marta, u Sportskoj hali “Slana bara” odràno je takmi~ewe Novi Sad Open. U dosta jakoj konkurenciji karatisti ~a~anskog kluba Slobode zauzeli su prva mesta u nekoliko disciplina. Marko Raji~i} je efikasno savladao sve protivnike i osvojio prvo mesto u borbama. Najboqi u ovoj disciplini bili su Andrej Gruji~i} i Milica Poluì}, dok je Andrej Gruji~i} bio prvi u katama. Karatisti Slobode u~estvovali su nedavno i na 10. Turniru “Kraqeva~ki pobednik”. Osvojili su {est medaqa. Marko Raji~i} je bio prvi u apsolutnoj i teìnskoj kategoriji, a Milica Poluì} druga. Druga mesta u katama pripala su Luciji Gruji~i}, Jani Trifunovi}, Bojani Raji~i} i Jefimiji Jovanovi}.

a 10. Turniru “Kraqeva~ki pobednik” u~estvovao je i ~a~anski Kudo klub Kara|or|e. Wima je pripala titula najuspe{nijeg amaterskog kluba. Od osvojenih {est medaqa u Kraqevu, kudistima Kara|or|a pripala su tri zlata, jedno srebro i bronza. Andrej Raci} bio je najboqi u konkurenciji kadeta, dok je Uro{u Vitorovi}u pripalo dru-

go mesto. U juniorskoj konkurenciji Boris Stojan~evi} je bio prvi, a \or|e Vukajlovi} i Pavle Ristovi} tre}i. Zoran Kizi} pobednik je apsolutne kategorije za seniore. Kudo klub Kara|or|e otvoren je za nove ~lanove. Potencijalni borci mogu se javiti na telefone 061/297-34-68 i 066/427577.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

ENIGMATIKA

OGLASI

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

STANOVI P-18m2, 2.sprat, cgObili}eva/novo. Cena 16 000 E P-26 m2, 3. sprat, ta,Kej, Cena 18 500E P-33m2, 5. sprat, cg, B.Jankovi}a /nov/. Cena 21 000 E P-35m2 ,PR, ta, H.Morava. Cena 23 000 E P-36m2, 2. sprat, cg, Obili}eva /novo/. Cena 23 000 E P-36m2, PR, cg, Qubi}ska. Cena 29 000 E P-36m2, 4. sprat, cg, Qubi}ska. Cena 22 500 E P-37m2, PR, cg,Kej. Cena 24 000 E P-42m2, PR, cg, Solunska. Cena 34 000 E P-51m2, 2. sprat, ta, B. Jankovi}. Cena 31.000E P-44m2, 2. sprat, ta, Kej. Cena 30 000 E P-46m2, PR, cg,Avenija 1. Cena 31 000 E P-47m2, 1. sprat, ta, Kej, Pri{tinska. Cena 31 000 E P-47.5m2, 5. sprat, cg,

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON Nemawina. Cena 28 000 E P-48m2, 12. sprat, cg, Vinara. Cena 26 000 E P-50.5 m2, 3. sprat, cg, hotel Morava. Cena 38 000 E P-53m2, 3. sprat, ta , B.Jankovi}a. Cena 33 000 E P-53m2, 2.sprat, cg, Kej, cena 35 000 E. P-54m2, 2. sprat, ta, Nemawina. Cena 36 000 E P-54m2, 1. sprat, cg, Qubi}ska , nov. Cena 53.500 E P-57m2, 4. sprat, cg, Avenija 2. Cena 36 000 E P-56m2, 5. sprat, cg, Nemawina. Cena 35 000 E P-56m2, 4. sprat,cg, Centar. Cena 32 000 E P-57m2, 4. sprat, cg, Kej. Cena 36000 E P-57m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 41 000 E P-58 m2, 6. sprat, cg, K.Milo{a. Cena 37 000 E P-58m2, 2. sprat, cg, H.Morava. Cena 42 000 E P-58m2, 9. sprat, cg, Kej. Cena 38 000 E P-60m2, 3. sprat, ta,

KU]E P-40m2, 17 ari-G.Atenica, 10 500 E P-35+13m2, 1 ar-V.Stepe, 30 000 E P-70m2, 6.3 ara-Atenica , 34 000 E P-67m2, 3 ara-V.Stepe, 36 000 E P-120m2, 5.5 ari- {iri centar, 40 000 E P-137m2, 1.5 ari-Obili}eva, 67 000 E P-120+40m2, 3 ara-Ko{utwak, 67 000 E P-100m2, 2 ara-Centar,72 000 E P 60m2, 1 ari Suvi breg, 27 000E P-180m2, 2.5 ara-{iri centar, 72 000

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31 Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 1. sprat, cg, Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 2. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 40500 E P-66.5m2, 7. sprat, cg, Nemawina. Cena 38 000 E P-67m2, 3. sprat,cg, Balkanska. Cena 38 000 E P-70m2, 2. sprat,cg, Kej. Cena 45 000 E P-73m2, 1. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 58 000 E P-74m2, 5. sprat, cg, Kalu|erice. Cena 45 000 E P-76m2, 2. sprat, cgCentar. Cena 51 000 E P-76.5m2, PR, cg, Cara Lazara, nov. Cena 62 000 E P-83m2, 1. sprat, cg, K.V.Popovi}a. Cena 51 000 E P-80m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 53 000 E P-96m2, 5. sprat, cg, Alvaxinica . Cena 66 000 E P 17m2, prizemqe, Balkanska. Cena 9 000 E

E P-67m2, 4.75 ari-Centar, 83 000 E P-120+65+100m2, 3.8 ari, Zelengorska, 90 000 E P-164m2 , 4.6 ari-Centar, 140 000 E P-106m2, 5.8 ari, Nu{i}eva, 73 000 E P-63m2, 4.7 ari-Atenica , 37 000 E P-64 m2+35m2, 7 ari- Suvi Breg, 33 000 E P-54m2+32m2+30m2, 6 ari-Trbu{ani, 37 000 E P 200m2 3 ari nova ,Trubu{ani, 40 000

PETAK 8. MART 2013. GODINE

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 u Ljubi}skoj ulici sa CG, cena: 21 000 eura P=37 m2 na Ljubi} keju, 4.sprat, cena: 21 000 eura P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=37 m2 na Ljubi} keju u zgradama od fasadne cigle sa CG, cena: 23 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 18 500 eura P=26 m2 sa stvarima, Ljubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Ljubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvad`inica, 4.sprat, sa stvarima P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG,

cena: 38 000 eura P=55 m2, Ljubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvadìnica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Ljubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=60 m2, nov, Balkanska ulica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvadìnica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Ljubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=65 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Ljubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvadìnica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvad`inici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvad`inica, cena: 67 000 eura

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 063 84 30 203

PETAK 8. MART 2013. GODINE

Na osnovu ~lana 7. Pravilnika o uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava za javno informisawe od lokalnog zna~aja ("Sl. list grada â~ka" broj 2/2013), Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa, raspisuje JAVNI KONKURS ZA JAVNO INFORMISAWE GRA\ANA OD LOKALNOG ZNAÂJA 1. Predmet javnog konkursa: 1) Dodela sredstava za finansirawe i sufinansirawe programa i projekata u oblasti javnog informisawa 2) Ugovarawe medijskog informisawa gra|ana od lokalnog zna~aja emitovawem radio i televizijskog programa ili vremena za emitovawe programa Ukupno raspoloìva sredstva u buxetu Grada za ove namene iznose 6.300.000,00 dinara. 2. Programi i projekti u oblasti javnog informisawa koji se finansiraju i sufinansiraju iz buxeta Grada su: - programi, projekti i ~lanci koji se bave informisawem javnosti o radu organa lokalne samouprave; - programi, projekti i ~lanci koji se bave privrednim aktivnostima i podsticajem razvoja privrednih aktivnosti; - programi, projekti i ~lanci koji se bave radom i aktivno{}u lokalne samouprave - naro~ito manifestacije, kulturni i drugi programi lokalne samouprave od op{teg interesa za gra|ane Grada; - programi, projekti i ~lanci koji se bave svakodnevnim informacijama i temama od op{teg interesa za gra|ane Grada; - programi, projekti i ~lanci koji se bave informisawem javnosti o aktivnostima mesnih zajednica; - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na mlade i afirmaciju stvarala{tva mladih; - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na za{titu i obrazovawe dece ometene u razvoju; - programi, projekti i ~lanci koji afirmi{u porodicu kao osnovnu jedinicu dru{tva i natalitet; marketing 032/342-276

OGLASI

- programi, projekti i ~lanci koji se odnose na stare i bolesne; - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na afirmaciju sporta od lokalnog, regionalnog i republi~kog zna~aja, - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na nacionalne mawine i verske zajednice; - programi, projekti i ~lanci koji doprinose afirmaciji pravih qudskih vrednosti, za{titi rawivih kategorija stanovni{tva i inkluzivnom obrazovawu i doprinose ostvarewu zajedni~kog ìvota gra|ana i - drugi programi i projekti od zna~aja za informisawe gra|ana od lokalnog zna~aja. 3. Pravo na podno{ewe prijave za finansirawe ili sufinansirawe programa odnosno projekata u oblasti javnog informisawa, imaju osniva~i javnih glasila (novina, radio programa, televizijskih programa) kao i privredna dru{tva i preduzetnici koji su registrovani za obavqawe delatnosti produkcije televizijskog i radio programa, pod uslovom da imaju zakqu~ene ugovore sa lokalnim emiterima o obaveznom emitovawu projekta za koji podnose prijavu. 4. Osniva~i novina, portala imaju pravo da podnose prijave za finansirawe ili sufinansirawe programa odnosno projekata. Emiteri televizijskog i radio programa i produkcije mogu da podnesu prijave za finansirawe ili sufinansirawe programa, odnosno projekata i ponude za medijsko informisawe gra|ana od lokalnog zna~aja. Osniva~i javnih glasila iz ta~ke 3. Konkursa imaju pravo da podnesu prijavu za finansirawe ili sufinansirawe programa odnosno projekata u oblasti javnog informisawa i ponude pod uslovom da im je registrovano sedi{te na teritoriji Grada. Pored uslova iz ta~ke 3. Konkursa, podnosilac prijave - osniva~ televizijskog ili radijskog programa treba da ispuwava i slede}e uslove: 1) da èqena zona servisa - opsluìvawa obezbedi prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmawe 60% stanovni{tva na teritoriji Grada. 2) da raspolaè vaè}om dozvolom za emitovawe, u skladu sa zakonom ili ugovorom zakqu~enim sa emiterom.

3) da je izmirio sve poreze i druge obaveze Gradu. Pored uslova iz ta~ke 3. Konkursa, osniva~ novina i portala treba da je upisan u registar javnih glasila. Osniva~i produkcije i emiteri ne mogu konkurisati za programe i projekte istog tematskog sadràja koji se emituju kod istog lokalnog emitera. 5. Komisija vr{i ocenu projekata polaze}i od: - zna~aja projekta za ostvarivawe javnog informisawa od lokalnog zna~aja; - zastupqenosti informativnog sadràja u javnom glasilu koje konkuri{e ; - zna~aja javnog glasila na informisawe lokalnog stanovni{tva; - doprinosa socijalizaciji svih dru{tvenih grupa (lica sa posebnim potrebama, nacionalne mawine, rawive kategorije stanovni{tva i sl.) - afirmacija grada, - odrìvost projekta, - nivoa obezbe|enih sredstava za ove namene, srazmerno broju prihva}enih projekata i ponuda. 6. Konkursnu dokumentaciju zainteresovani u~esnici mogu preuzeti u kancelariji broj 209 Gradske uprave grada â~ka (predsednik Komisije za dodelu sredstava iz oblasti javnog informisawa) ili na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs. 7. Rok za podno{ewe prijava na Konkurs je 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "â~anski glas". 8. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada â~ka - Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa, Ul. ùpana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE OTVARAJ PRIJAVA NA KONKURS". 9. Uz prijavu na Konkurs dostavqaju se prilozi navedeni u konkursnoj dokumentaciji. 10. Prijavu na konkurs podnosi lice ovla{}eno za zastupawe podnosioca prijave. 11. Komisija je du`na da u roku od 15 dana od dana zakqu~ewa Konkursa, razmotri sve prispele prijave. Nepotpune i neblagovremene prijave Komisija ne}e uzeti u razmatrawe. PREDSEDNIK KOMISIJE Aleksandar Da~i}

AUTOMOBILI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

ZNATE LI [TA ZIMA URADI VA[EM AUTOMOBILU?

ima je definitivno najgore godi{we doba za sve automobile i veoma je va`no da limenom qubimcu poklonite vi{e pa`we, pa je dolaskom prole}a nu`no obaviti pregled, kako bi pravovremeno otkrili sve rane. 1. Detaqno oprati automobil od soli i blata, ali u nekoj opremqenijoj auto-perionici, jer sami to ne}ete mo}i da uradite. Neophodno je detaqno prawe svih delova koji su u redovnom prawu te{ko dostupni. U unutra{wosti blatobrana i na ivicama pragova so moè da se zadrì po nekoliko meseci i da izjeda lim va{eg vozila. Povi{ewem temperature, negativna delovawa su ja~a. 2. Oprati motor i motorni prostor, jer se tu sigurno zadràla so. Te~nost za prawe motora ko{ta nekoliko stotina dinara i moète je kupiti na svakoj ve}oj benzinskoj stanici. Uz boju, motor je jedan od najskupqih delova va{eg automobila. Mnogi qudi ne ~iste svoje motore, jer jednostavno ne znaju na koji na~in se motor ~isti i boje se da ne{to ne o{tete. Va{ motor je mnogo otporniji, nego {to mislite i moète ga prati i ~istiti bez straha da }ete ne{to o{tetiti. Zapamtite: Koristite samo onoliko vode i sredstva za ~i{}ewe koliko vam je potrebno da bi o~istili motor i ne natapajte previ{e motor sa odma{~iva}em

Postupci ~i{}ewa motora 1. Nikada ne ~istite vru} motor. Najboqe vreme za ~i{}ewe motora je ujutru, jer je mirovao celu no}. Ako ga polivate hladnom vodom, veliki je rizik da }ete o{tetiti motor. Neki preporu~uju zagrevawe motora, kako bi se opustila mawa prqav{tina, ali to bi zna~ilo da je samo lagano zagrejan. Ako je previ{e zagrejan, odma{}iva~ }e se osu{iti i ostaviti mrqe na povr{ini motora. 2. Pre nego {to po~nete sa ~i{}ewem, pokrijte alternator (generator izmeni~ne struje), sve izloène filtere i usis vazduha na motoru. Pokrijte izloène filtere za vazduh sa kesom, samo vodite ra~una da je ne zaboravite pre nego sto pokrenete motor. Ako ste imali neke dodatne radove ili izmene na motoru, onda }ete mo`da imati elektri~ne kablove ili trake koje èlite pokriti. 3. Zapo~nite sa odma{~ivawem celog prostora u kome

je sme{ten motor. Koristite odma{~iva~ i na posudi za te~nost i crevima. To su podru~ja koja su obi~no posebno prqava. Isprskajte i protiv poàrni deo na zadwem delu prostora motora i probajte dosegnuti {to daqe moète. Odma{}iva~ ne}e odraditi posao za vas, ali }e ga svakako olak{ati. Na kraju isperite sa slabim mlazom vode. 4. Neke posude za te~nost i poklopci mo`da trebaju malo vi{e napora da bi se prqavstina uklonila. Napravite sapunicu, sipajte u sprej bocu i probajte da istrqate krpom od mikrofibera. Na nekim podru~jima }ete mo`da morati koristiti ~etku za detaqno ~i{}ewe prqav{tine. Uvek koristite ~etke sa mekanim vlaknima i nikada ne koristite ~etku od ner|aju}eg ~elika. Takve ~etke }e izgrebati plastiku i boju i stvarno }e naru{iti izgled va{eg motora. 5. Motor se mora osu{iti pre nego sto nastavite sa voskom ili za{titom. 6. Za sjaj plastike i cevi moète koristiti kvalitetnu za{titu za gumu ili vinil. Nanesite za{titu i zatim obri{ite povr{ine plastike i cevi kako bi bili sigurni da su za{ti}eni od topline i prqav{tine. Va{ motor }e izgledati puno boqe. Deset godina sta-

ro vozilo ne mora imati motor koji izgleda kao da je 10 godina star. Jednom kada o~istite motor, odr`avajte ga sa redovnom brisawem . Popravite sami sitna o{te}ewa na karoseriji nastala od kamen~i}a i od soli, a boju za sitne reparacije }ete na}i u svakoj prodavnici auto-delova. To je potrebno u~initi da bi se spre~ila korozija.

Kako se i {ta za{ti}uje na automobilu? R|a nadgriza na automobilu pojedine delove, a naj~es{e lim. Industrijska so koja se zadràva po putevima je najve}i neprijateq automobila. Prvo propadaju neza{ti}eni delovi, zatim sva ona mesta na karoseriji automobila gde se voda i blato zadrzavaju. Najosetqivija mesta na karoseriji automobila su: - rubovi krila - spojevi na haubi - spojevi na krilu - dowi deo vrata - spojevi na zadwoj haubi - pragovi Zimske gume, zamenite letwim i, naravno, proverite pritisak. Ako ste u prilici, koristite azot za puwewe pneumatika. Proverite stawe akumulatora, zna~i nivo kiseline, a po potrebi doliti destilovanu vodu. Ukoliko imate puwa~, dopunite akumulator. Obavezno servisirajte klima-ure|aj u kolima, zamenite filter klime i dezinfikujte kabinu. So na putu nagriza aluminijske delove na hladwaku automobila zbog ~ega ~esto odlaze klimatizacioni sistemi, a voza~i to primete tek kada krene sezona paqewa klime u automobilu. Prekontrolisati i po potrebi zameniti kai{eve koji ponekad ho}e da ispucaju od hladno}e. Ako nemate rezervne kai{eve, dobro je kupiti ih i dràti u kolima. U kategoriju â&#x20AC;&#x153;ozbiqnijihâ&#x20AC;? kvarova svakako se ubraja pucawe gumenih delova ve{awa zbog hladno}e, {to ~esto vodi do daljih, povezanih problema. Tako|e, prilikom parkirawa, nakon duè vo`we, voza~i ~esto povla~e ru~nu ko~nicu te se zbog hladno}e vazduha i vru}ih diskova kondenzuje vlaga i dolazi do smrzavawa pakni za diskove. Prilikom slede}e vo`we voza~ kre}e na silu i dolazi do pucawa paknova. Zamenite zimsku opremu u prtqa`niku (na primer, lanci za sneg, mala lopataâ&#x20AC;Ś) letwom varijantom, a to je uglavnom neka skromnija varijanta kamp opreme. Proverite metlice brisa~a, jer gumeni delovi ho}e od mraza da se iskrzaju i ispucaju, ako je potrebno, zamenite ih. Ako se bliì vreme za zamenu motornog uqa, preporu~qivo je zameniti ga posle zime. Zimska vo`wa s bogatijom smesom prqa i razre|uje uqe, i u wemu se taloì zajedno s ne~isto}ama, {to pogor{ava podmazivawe. Promenom uqa olak{a}e se i rad u akomulatoru. Tokom zime akumulator je izloèn velikom optere}ewu, jer mu niske temperature smawuju kapacitet, a zbog zgusnutog uqa u motoru i mewa~u svako pokretawe motora i rad elektropokreta~a je iscrpquju}i.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

TEHNIKA

NAJEKONOMI^NIJI INKXET [TAMPA^ NA SVETU istem kontinuiranog dotoka mastila nije novina kada je u pitawu inkxet {tampa, ali su korisnici do nedavno morali sami da nalaze re{ewe kako da nadograde ovakav sistem na ve} postoje}e modele {tampa~a, uz rizik da kvalitet {tampe ne bude zadovoqavaju}i. Epson je jedini proizvo|a~ na svetu koji je sredinom pro{le godine ponudio kompletna re{ewa sa fabri~ki integrisanim re-

marketing 032/342-276

zervoarima za mastila. Zahvaquju}i jedinstvenom metodu hladne {tampe i Micro Piezo tehnologiji izrade glave {tampa~a, Epson je za sada jedini proizvo|a~ koji mo`e da proizvede ovakva re{ewa. Najve}a prednost sistema kontinuiranog dotoka mastila je minimalizacija tro{kova {tampe, budu}i da mastilo, umesto u kertrixima, dolazi u bo~icama znatno ve}e zapremine. Ovakvi modeli {tampa~a nameweni su prvenstveno korisnicima koji {tampaju u ve}im obimima, a to su naj~e{}e po-

slovni korisnici. Epson je nedavno predstavio biznis model iz WorkForce serije koji nosi oznaku M200. Ovaj model je zapravo multifunkcijski {tampa~ koji objediwuje funkcije {tampawa, skenirawa i kopirawa, sa nadasve prakti~nim ADF mehanizmom koji sam uvla~i papire za daqu obradu. U pitawu je monohromatski model koji je pre svega namewen kancelarijama za ~ije potrebe nije nu`no imati otisak u boji. Sa 34 stranice u minuti koliko iznosi brzina {tampe, ovaj {tampa~ spada u br`e mo-

dele sredwe kategorije. Mastilo dolazi u bo~ici zapremine 140 ml koja se koristi za brzu i laku dopunu rezervoara. Pored brzine i kvaliteta {tampe koji se ogleda u jasnom, ~itqivom i postojanom otisku, najva`nija karakteristika ovog {tampa~a jeste tro{ak po od{tampanoj strani koji je zaista minimalan s obzirom na to da {tampa oko 6.000 stranica po jednom puwewu. Ova karakteristika opravdava ne{to ve}u cenu samog ure|aja koji se ve} za nekoliko meseci vi{estruko isplati.

OGLASI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

„Gradska stambena agencija“ ^a~ak

Objavquje

OGLAS

O DAVAWU U ZAKUP: - Lokala u Ulici Danice Markovi}, u ^a~ku, broj zgrade: 2, prizemqe, broj posebnog dela: 3, na KP br. 3212/1 KO ^a~ak, povr{ine 14 m2 prodajnog prostora, po po~etnoj ceni od 15.250,00 dinara + PDV. Uslovi oglasa:

O DAVAWU U ZAKUP: - Lokala u Ulici Danice Markovi}, u ^a~ku, broj zgrade: 1, prizemqe, broj posebnog dela: 4, na KP br. 3212/1 KO ^a~ak, povr{ine 34 m2 prodajnog prostora, po po~etnoj ceni od 37.030,00 dinara + PDV; Uslovi oglasa:

- Ponude se dostavqaju u pisanoj formi u zatvorenoj koverti, po{tom ili li~nom dostavom pravnom sektoru Agencije ili na adresu, Ul. @upana Stracimira br. 2; - Rok za dostavu ponuda je osam dana od dana objavqivawa oglasa u nedeqnom listu "â~anski glas"; - Zakupodavni odnos }e trajati jednu godinu, ra~unaju}i od dana zakqu~ewa ugovora o zakupu, uz mogu}nost obnavqawa ugovornog odnosa; - Za sve ostale informacije moète se obratiti pravnom sektoru ove Agencije, na tel. 032-309 039 ili 032-343 027. „Gradska stambena agencija“ â~ak 032/309 039 ili 032/343 027

"Gradska stambena agencija" ^a~ak Objavquje

OGLAS

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

O DAVAWU U ZAKUP: - Lokala u Ulici Danice Markovi}, u â~ku, broj zgrade: 1, prizemqe, broj posebnog dela: 3, na KP br. 3212/1 KO â~ak, povr{ine 33 m2 prodajnog prostora, po po~etnoj ceni od 35.940,00 dinara + PDV Uslovi oglasa: - Ponude se dostavqaju u pisanoj formi u zatvorenoj koverti, po{tom ili li~nom dostavom pravnom sektoru Agencije ili na adresu, Ul. @upana Stracimira br. 2; - Rok za dostavu ponuda je osam dana od dana objavqivawa oglasa u nedeqnom listu "â~anski glas"; - Zakupodavni odnos }e trajati jednu godinu, ra~unaju}i od dana zakqu~ewa ugovora o zakupu, uz mogu}nost obnavqawa ugovornog odnosa; - Za sve ostale informacije moète se obratiti pravnom sektoru ove Agencije, na tel. 032-309 039 ili 032-343 027. „Gradska stambena agencija“ â~ak 032/309 039 ili 032/343 027

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-4/13-IV-2-01 kojim je utvr|eno da investitor "TELENOR" d.o.o. nije duàn da izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "â~ak 14", na poslovnom objektu u Ulici Milutina Mandi}a br. 2 u â~ku na k.p. br. 5106/2 K.O. â~ak Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Na osnovu Odluke o buxetu grada ^a~ka za 2013. godinu ("Sl. list grada ^a~ka", br. 25/12), a u skladu sa finansijskim planom za poqoprivredu, a na osnovu pozicije za ve{ta~ko osemewavawe grla

Grad â~ak ogla{ava: JAVNI POZIV ZA PRIKUPQAWE PONUDA Predmet javnog poziva je usluga za ve{ta~ko osemewavawe krava plotkiwa na teritoriji grada â~ka, elitnim semenom bikova simentalske rase. Ponu|a~i }e koristiti slede}a elitna semena bikova: "Mandat" i "Mannheim" iz SVC "Velika Plana", "Samt" i "Disco" iz SVC "Krwa~a" i "Raigras V 1131" firme doo "Semex". Pravo u~e{}a na javnom pozivu imaju veterinarske ambulante i veterinarske stanice koje su registrovane na teritoriji grada â~ka, i imaju re{ewe Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije za obavqawe ovih poslova. U ponudi dati cene osemewavawa sa PDV-om po jednom grlu i prvog pova|awa sa PDV-om. Pla}awe se vr{iti mese~no po dostavqenom izve{taju o ura|enom osemewavawu sa podacima za svako grlo. Uz ponudu je potrebno dostaviti: re{ewe o registraciji, re{ewe Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije za navedene poslove i uverewe o pla}enim doprinosima i porezu ne starije od 6 meseci. Rok za dostavqawe ponuda je 7 (sedam) dana, od dana objavqivawa u listu "â~anski glas". Ponude dostaviti u zatvorenoj koverti na pisarnicu ({alter 8) Gradske uprave grada â~ka ili po{tom na adresu: Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj grada â~ka, @upana Stracimira 2, najkasnije do 12,00 ~asova posledweg dana roka. Na koverti obavezno nazna~iti "U~e{}e po javnom pozivu za ve{ta~ko osemewavawe" - ne otvaraj, kao i podatke o ponu|a~u (ta~an naziv, adresa i telefon). GRADONAÊLNIK GRADA Â^KA MR VOJISLAV ILI]

MARKETING

032/342-276

OGLASI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

NEKRETNINE

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO

STANOVI P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena

47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, tersa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E

KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E

LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morav, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E

PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7.sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

Skup{tina stanara zgrade u Sin|eli}evoj 77 i 79 prodaje zajedni~ku prostoriju u zgradi. Zainteresovani mogu da se jave na adresu Sin|eli}eva 77.

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM dve ku}eposebne stambene jedinice 75+125 na Alvaxinici. Tel. 063/ 8430214 PRODAJEM stan u strogom centru 53 m2 kod Solida, gleda na Tempo. Cena 33.000 eura. Tel. 061/115-9863

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. ODGAJIVA^NICA PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE I PROIZVODE OD MANGULICA ( MAST, SLANINU I KOBASICU). MOBILNI: 064/134 82 36.

PRODAJEM stan P-30 m2, novija gradwa, 2. sprat, u {irem centru. Cena 21.000 eura. Tel. 063/691761 PRODAJEM stan P- 65 m2 u blizini Hotel Morave, 1. sprat. Cena 34.000 eura.Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, noviji sa name{tajem. Cena 25.000 E. Tel.

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN ZIMSKI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

064/3171701 PRODAJEM nov, odmah useqiv stan P-50.50 m2, u Qubi}skoj ulici, povoqno. Tel. 064/1589363 PRODAJEM nov dvoiposoban stan P- 52 m2 na Alvaxinici, 3. sprat. Cena 30.000 eura. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM jednosoban stan u Pri{tinskoj ulici , P- 37 m2, 2. sprat. Cena 24.000 E. Tel.063/691-761 PRODAJEM garsoweru P- 24 m2, 1. sprat, ulica Vojvode Stepe br.226, novija gradwa. Tel. 064/ 6732969

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari placa u Lipova~kim {umama, blizu motela [ari}. Telefon: 063 84 30 203

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 MU[KARAC, 44 GODINE, UGOSTITEQSKI RADNIK, STAMBENO OBEZBE\EN / SA STANOM U U@EM CENTRU / KULTURAN, SPORTSKI GRA\EN, TRA@I ISKRENU @ENSKU OSOBU DO 37. GODINA, PO MOGU]STVU ZAPOSLENU, ISKQU^IVO RADI BRAKA. TEL. 064/ 1298633

HITNO PRODAJEM KU]U SA POMO]NIM OBJEKTOM U RAJI]EVOJ 16/1. CENA 25.000 EVRA. ZVATI NA BROJ 064/217-5520.

PRODAJEM kompletno name{tenu garsoweru P27 m2 u Aveniji 2, CG, 2. sprat, terasa, lift, KTV. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM garsoweru sa CG u Nemawinoj ulici, 6. sprat, lift, povr{ine 19 m2. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM HITNO garsoweru, cena 17.500 evra, centralno grejawe, 6 sprat, dva lifta- renovirana, mo`e i zamena za ve}i stan uz doplatu, ulica Kneza Milo{a 53. Tel. 060/3202-333 PRODAJEM nov stan povr{ine 78 m2, u Obili}evoj, 1. sprat, odmah useqiv. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM kompletno renoviran jednoiposoban stan u ulici B. Jankovi}, povr{ine 40 m2, u prizemqu zgrade. Cena 32.000 E. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan 55 m2 ulica Radi{e Po{ti}, na drugom spratu. Tel. 064/1589363 PRODAJEM dvoiposoban stan P- 57 m2, odmah useqiv u Qubi}skoj ulici, dogov-

PETAK 8. MART 2013. GODINE

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

MOLIM GRAWE OSIGURAWE A.D.O. BEOGRAD ZA DONACIJU PORODICI SKITWA USLED NASTANKA SMRTNOG SLU^AJA U PORODICI KAKO BI NASLEDNICI PREMINULOG IZMIRILI DUGOVAWA KOJA MILUN / MIQKO / SKITWA IMA PO OSNOVU KREDITA. UNAPRED ZAHVALNA @IVANA VUJOVI]

or. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod Hotel Morave. Cena 33.000 E. Tel. 060/ 3498490 PRODAJEM trosoban stan P-68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM stan 33 m2, ukwi`en, Avenija 2. povoqno. Tel. 060/ 3100878 PRODAJEM nov stan P38 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 3. sprat. Cena 25.500 E. Tel. 032/344-630 PRODAJEM stan P- 65 m2 kod Hotel Morave, 1. sprat. Cena 34000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 + gara`a u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 7435546 PRODAJEM ku}u u Aveniji 2 / kod KMN /, 100 m2, 6 ari placa. Cena 28500 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 1394468 PRODAJEM ku}u P- 70 m2 na 4.75 ari placa u blizini {kole Tanasko

Raji}. Cena 36.000 eura. Tel. 064/1589363 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/8033676 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, kod Parka, odmah useqiva. Tel. 345-543 PRODAJEM ku}u P- 70 m2 na 4 ara placa u blizini Belvija. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u u Gori~anima. Tel. 061/ 1880429 PRODAJEM 2 ku}e sa imawem, u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Tel. 064/ 1964705 PRODAJEM dve ku}e u odli~nom stawu na 5.10 ari placa, u blizini Dacove kafane. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe, u Trnavi. Tel.063/ 691761 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Zainteresovani se mogu javiti direktno vlasniku na broj 0033604179475 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, 15 km od ^a~ka. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM vikendicu u Grabu, 80 m2, 46 ari placa sa 220 stabala {qiva, su{arom. Cena 18000 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM poslovni prostor 200 m2 i 10 ari placa, Preqina. Tel. 061/1116439. PRODAJEM lokal P30 m2, centar - Solid. Tel. 064/ 1589363

NEKRETNINE IZDAVAWEPOTRA@WA IZDAJEM trosoban name{ten stan kod R. Mitrovi} {kole, parno grejawe, kablovska, telefon, Cena 80 E. Tel. 069/ 1291528 IZDAJEM sobu za studente i |ake , blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 9770228 IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343-871 IZDAJEM sobu / u ku}i / sa upotrebom kuhiwe i kupatila, CG, u blizini Medicinske {kole / u~enici, studentkiwi , zaposlenoj devojci / . Tel. 062/ 514429 IZDAJEM dvosoban stan sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka - Lion. Tel. 063/7435546 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 9770228 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, Terazije. Izuzetan, potpuno opremqen, CG. Tel. 064/ 4300963 IZDAJEM stan i lokale u Qubi}skoj 50. Tel. 032/343-667, 065/ 6107999 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/ 8423736 IZDAJEM wivu 1.32 ha, potes Obre`. Tel. 064/ 5354453 IZDAJEM ku}u P-35 m2 kod zelene pijace u Qubi}u. Tel. 064/ 8423736 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2, u Nemawinoj ulici, kod O[ Milica Pavlovi}, parno grejawe, cena povoqna. Mob. 064/9934038 i 032/ 345738 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, u ulici Vojvode Stepe. Poseduje CG, klimu i kablovsku. Tel. 064/ 2376939, 064/ 1559160 IZDAJEM nov prazan dvosoban dvosoban stan, CG, klima, lift, na du`i vremenski period. Tel. 064/ 1486958 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 332-671 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa parnim grejawem, ulica Sin|eli}eva 83/1. Tel. 700-957, 063/ 7000-425 IZDAJEM name{ten stan 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 8442791 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju, ulica Danice Markovi} br.80, 2. sprat, centralno grejawe. Tel. 064/ 8292725, 354-285 IZDAJEM poslovni prostor 200 m2 i 10 ari placa, Preqina. Tel. 061/1116439. IZDAJEM poslovni pros-

OGLASI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

tor / ve}i broj kancelarija / od 10 do 100 m2 sa kompletnom infrastrukturom / gas, klima, telefon, internet, parking /. Prostor se nalazi u uèm centru grada. Povoqno. Tel. 063/654-653 IZDAJEM lokal 18 m2, 120 evra, ul. Dragi{e Mi{ovi} 68. Tel. 060/ 6225240 IZDAJEM lokal u â~ku. Tel. 064/ 1195903 IZDAJEM lokal od 50 m2 u â~ku, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 2299952 IZDAJEM dva lokala u Gorwem Milanovcu, u glavnoj ulici, od 82 m2 i 55 m2, grejawe na gas . Tel. 063/ 8856610, 060/ 5758700 POTREBAN za izdavawe jednosoban ili jednoiposoban stan u prizemqu ili prvi sprat za poslovni prostor u centru grada. Tel. 065/ 5771777 TRA@IM mawu ku}u za izdavawe na periferiji grada. Tel. 065/ 6958950 MEWAM vikendicu / struja, voda, put, ogra|eno dvori{te od 12.5 ari / za mawi stan, mawu ku}u ili deo ku}e sa dvori{tem do 1.5 ari u â~ku. Tel. 060/ 7099213 KUPUJEM stan do 40 m2, uì centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 328-38-92, 061/ 289-25-16 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov CG i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220808 KUPUJEM ku}u u gradskoj zoni, iskqu~ivo od vlasnika. Zvati posle 13 ~asova. Tel. 063/ 8735576 IZDAJEM stan u strogom centru grada, kod Solida. Telefon: 061 11 598 63 PLACEVI - PRODAJA PRODAJEM u Miokovcima plac 15 ari, objekat 10 m2, struja, voda, moè zamena za auto. Tel. 063/ 84-30-214 PRODAJEM plac u Loznici, 15 ari, vo}e, pomo}ni objekat. Cena 3500 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM plac u â~ku, 13.ari, Atenica Novo naseqe. Povoqno. Tel. 062/755020 PRODAJEM parcelu u Trnavi, 48 ari, 6 km od centra, ulaz na plac sa asfalta. Povoqno, dogovor. Tel. 344-026 PRODAJEM plac 25 ari u Preqini.Tel. 064/ 1268507 PRODAJEM plac u â~ku, kod Trnavske reke, 5 ari. Tel. 064/674-7030 PRODAJEM plac u Qubi}u, 5.5. ari. Tel. 061/ 1116439 RAZNO PRODAJEM ve}u koli~inu

bagremovih direka , pogodnih za malinu i kupinu. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 4794331 PRODAJEM }umur, povoqno. Tel. 064/ 3320904 PRODAJEM visoko kalemqene sadnice kajsije, podloga xenarika. Sadnice su vrhunskog kvaliteta, tolerantne na mrazeve / novosadske selekcije / . Tel. 064/ 3058984 PRODAJEM polovnu ceradu za kamion Mercedes 814, veli~ine 6.2 x 2.5 m. Tel. 032/ 227063, 063/ 644-178 PRODAJEM dva polovna dobo{a za predwe to~kove za kamion Mercedes 814, sa leàjevima. Tel. 032/ 227-063, 063/ 644-178 PRODAJEM opremu za ordinacije, kozmeti~are, klinike: paravane, {koqka foteqe, stolove za masaù, {anki}e, separee. Tel. 065/ 5406678 PRODAJEM sitno seckani duvan, A klasa, 1100,00 i 1300,00 dinara. Samo poruxbine preko 5 kg. Tel. 064/ 4829678, 065/ 4488453. [aqem pouze}em PRODAJEM Virxinija duvan , ekstra kvalitet, blag, sitno se~en. Tel. 064/ 4139346 PRODAJEM ro{tiq sa stalkom u obliku ki{obrana, specifi~an, davno kupqen, ne kori{}en. Tel. 032/ 227063, 063/ 644-178 PRODAJEM 15 m3 {qivovih drva, kupujem 1500 crepova, novog ili o~uvanog i krovnu letvu. Tel. 712-198, 061/ 7233080 PRODAJEM stog sena, oko 1000 kg. Tel. 064/ 4175628 PRODAJEM seno u stogu, Qubi}, moè zamena za drva. Tel. 5354918 PRODAJEM seno u Slatini, @ao~anima i Ajda~ama, povoqno. Borisavqevi} Vlade, zvani Cile. Tel. 032/ 826-943, 064/ 4503085 PRODAJEM baliranu {a{inu. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM kukuruz ùti u klipu. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM {a{u sa komi{inom u snopovima. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM {a{u u snopu, Qubi}, moè zamena za drva. Tel. 5354918 PRODAJEM plugove 756. Tel. 062/755020 PRODAJEM prikolicu laku traktorsku, za vi{e namena. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM seno u stogovima i presovanu slavu. Tel. 032/ 824-098, 064/ 4238146 PRODAJEM detelinu, slamu i {a{u, balirano. Tel. 061/ 1116439 PRODAJEM balirano seno 200 komada, po 200.00 dinara. Tel. 063/ 623639 PRODAJEM 3 ovce sa jagwi}ima, i ovna. Tel. 062/ 755020

PRODAJEM 4 m3 drva. Tel. 064/ 4175628 PRODAJEM ARONIJU mati~ni sok. Tel. 062/ 8056900, 032/ 344840 PRODAJEM dvori{ne prenosive su{ilice za ve{. Telefon: 374-125. KUPUJEM rezervoar za vodu ili kacu plasti~nu od 1000-2000 litara. Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018845 KUPUJEM {poret na drva, Smederevac br.3 / levi /, ili neki drugi. Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018845 KUPUJEM radio za Fiat Pandu. Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018845 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 5900651, 032/ 391-964 PRODAJEM toplotne pumpe snage 8-90 kv , solarni kolektori, fotonaponski paneli, hibridni solarni paneli. Tel. 062/ 1080276, 032/ 741582 PRODAJEM ve}u koli~inu kiselog kupusa u glavicama, cena 50 dinara, moè i zamena za auto. Tel. 065/5903210 PRODAJEM razne motore , reduktore, ventilatore, kompresor, CO 2 aparat. Tel. 032/ 367-657 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan , povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotao 40 KW , nema~ki. Cena 450 E. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM lifamov kruwa~ . meqe i kruni, malo kori{}en. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 kcal/h, 70/55/40 m3. Cena 10.000.00. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM rusku Kama pumpu za vodu, kao nova , povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe koè i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Moè zamena. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM beì~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Moè zamena. Tel. 353016, 063/ 7494846. PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za laptop. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM razne bicikle. Moè zamena. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E.

Moè zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM Maunt bike. Tel. 063/ 8010511 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4000 E. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM dvobrazni plug LEMIND Leskovac, ispravan, o~uvan. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM pumpu . Cena 80 E. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM risiver satelit Optiboks. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM aluminijumske radijatore, 22, 19, 16, 6 rebara. Cena 4.5 E / rebro. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016,063/ 7494846 PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en, cena 5.000.00 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM kvalitetnu belu ~ipku, {irine 5 cm. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Moè zamena. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips sa gramofonom i zvu~nicima, vrlo povoqno. Tel. 064/ 9950345 PRODAJEM ì~ano staklo 9 E/ m. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM mobilni telefon Soni Erikson 770. Cena 30 E. Te. 353-016, 063/ 7494846. PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM kasu Galeb M5 500T sa GPRS. Cena 6.000.00 dinara. Tel. 063/ 1853212 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Citroen C 3 1.2. benzin, 2004. godi{te, pre{ao 103.000 kilometara. Cena 3.400 E. Tel. 064/2402699 PRODAJEM Renault Tvingo 1.2. benzin, sa plinom, 2002.godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen C 1.4. HDI 2004. godi{te. Cena 2.900 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen C 3, 1.4. benzin, 2003. godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.999 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Jugo sa

plinom 2006.godi{te. Cena 1.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Jugo 55 , 92. godi{te sa plinom, tek registrovan. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM Renault Megane 1.5. DCI, 2007.godi{te, 5. vrata, pre{ao 163.000 kilometara. Uveèn iz Francuske. Cena 5.400 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Tel. 063/ 600544 PRODAJEM BMW 320 I, ABS , elektri~ni retrovizori, plin, dobar motor, nov akumulator, neregistrovan. Cena 600 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Tel. 063/ 600544 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM Jugo 55, 92.godi{te, sa plinom. Telefon 062/ 755020 USLUGE IZRADA traktorskih korpi velike izdr`qivosti. Tel. 066/ 9109889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne , termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 6152763 IZRADA traktorskih korpi po èqi, rad oko 100 E. Tel. 066/ 9109889 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/1964705 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 5589296 @ELITE LEPE NOKTE...Nadogradwa, oja~avawe i izlivawe noktiju kvalitetnim silikonskim gelovima, po najpovoqnijim cenama u gradu. Tel. 064/ 3537871 FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasaèr. Cena 1000.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656973 ISKUSNA medicinska sestra pomagala bi oko ~uvawa Va{e bebe. Tel. 062/ 211827 ZAPOSLEWE POTREBNI radnici za rad u perionici. Tel. 064/ 2620064 POTREBNI radnici za rad u autoperionici. Tel. 060/ 6356789 ISKUSNA èna nudi pomo} za ~uvawe dece i starijih osoba, i pomo} u ku}i. Tel. 065/ 6688319

OGLASI

PETAK 8. MART 2013. GODINE

Partija br. 9 Odeqewe 55, GJ Golija-Javor, povr{ine 16,50ha, ukupne neto mase 279 m3

JAVNO PREDUZE]E ZA GAZDOVAWE [UMAMA “SRBIJA[UME” BEOGRAD [UMSKO GAZDINSTVO “GOLIJA” IVAWICA

I klase I klase

cep. ogrev. drvo. bukve cep. ogrev. drvo. breze

225 m3 x 2238 din/m3 = 503.550,00 54 m3 x 1120 din/m3 = 60.480,00

OBJAVQUJE 564.030,00

Ukupno: 279 m3

J A V N I P O Z I V ZA LICITACIONU PRODAJU

Partija br. 10 Odeqewe 107, GJ Golija-Javor, povr{ine 25,70ha, ukupne neto mase 325m3

usmenim javnim nadmetawem

I klase II klase

cep. ogrev. drvo. bukve cep. ogrev. drvo. bukve

Ukupno: 325 m3

Koja }e se odr`ati 14. 3. 2013. godine u 11 ~asova u prostorijama [U “^a~ak” Lova~ka ku}a Mojsiwe. Predmet licitacije je prodaja tehni~kog i ogrevnog drveta u odeqewima u kojima je planirana prodaja na pawu na osnovu godi{wih planova.

280 m3 x 2238 din/m3 = 626.640,00 45 m3 x 1528 din/m3 = 68.760,00 695.400,00

Partija br. 11 Odeqewe 11, GJ O{tri vrh-Lu~ka reka, povr{ine 14,25ha, ukupne neto mase 495 m3

Partija br. 1 Odeqewe 15, 16 GJ Ro`aw-Jeqen, povr{ine 7,12ha, ukupne neto mase 734m3

trupci bukve trupci bukve trupci bukve ogrev. drvo. bukve u du`I kl. ogrev. drvo. bukve u du`II kl.

Ogrevno drvo bora I klase 734 m3 x 1360 din/m3 = 998.240,00 Partija br. 2 Odeqewe 17, GJ Ro`aw-Jeqen, povr{ine 33,30ha, ukupne neto mase 820 m3

I klase 10 m3 x 4370 din/m3 = 43.700,00 II klase 10 m3 x 3355 din/m3 = 33.550,00 III klase 30 m3 x 2575 din/m3 = 77.250,00 337 m3 x 2234 din/m3 = 842.218,00 68 m3 x 1599 din/m3 = 108.732,00

Ukupno: 325 m3

1.105.450,00

Ogrevno drvo bora I klase 820m3 x 1360 din/m3 = 1.115.200,00 Partija br. 12 Odeqewe 16, 17 GJ Cari~ina-@ari, povr{ine 13,00ha, ukupne neto mase 910 m3

Partija br. 3 Odeqewe 18, 19, GJ Ro`aw-Jeqen, povr{ine 18,15ha, ukupne neto mase 684m3

I klase

Ogrevno drvo bora

910 m3 x 1270din/m3 = 1.155.700,00

Ogrevno drvo bora I klase 684m3 x 1360 din/m3 = 930.240,00 Partija br. 13 Odeqewe 59,60, GJ Biser voda-Crni vrh, povr{ine 3,25ha, ukupne neto mase 265m3

Partija br. 4 Odeqewe 20, GJ Ro`aw-Jeqen, povr{ine 5,20ha, ukupne mase 728 m3

tr. sm/jele tr. sm/jele tr. sm/jele rud. drvo sm/jele ogr. drvo sm/jele

Ogrevno drvo bora I klase 728m3 x 1450 din/m3 = 1.055.600,00 Partija br. 5 Odeqewe 21, GJ Roàw-Jeqen, povr{ine 10,60ha, ukupne neto mase 968 m3 Ogrevno drvo bora I klase 968m3 x 1450 din/m3 = 1.403.600,00 Partija br. 6 Odeqewe 27, 28, GJ Roàw-Jeqen 6,44ha, ukupne neto mase 718 m3 Ogrevno drvo bora I klase 718m3 x 1450 din/m3 = 1.041.100,00 Partija br. 7 Odeqewe 29, GJ Roàw-Jeqen, povr{ine 20,65ha, ukupne neto mase 2135m3 Ogrevno drvo bora I klase 2135m3 x 1450 din/m3 = 3.095.750,00 Partija br. 8 Odeqewe 31, GJ Stewevac-Golibac, povr{ine 35,96ha, ukupne neto mase 1125 m3 ogrev. drvo. kitwaka ogrev. drvo. cera ogrev. drvo. bukve ogrev. drvo. os.me. li{ vi{. ogrev cr. bora ogrev. crnog. bora

I klase 12 m3 x 2298 din/m3 = 27.576,00 I klase 90 m3 x 2298 din/m3 = 206.820,00 I klase 956 m3 x 2298 din/m3 = 2.196.888,00 I klase 29 m3 x 1260 din/m3 = 36.540,00 I klase 33 m3 x 1410 din/m3 = 46.530,00 I klase 5 m3 x 1260 din/m3 = 6.300,00 Ukupno: 1125 m3 2.520.654,00

I klase II klase III klase I klase Ukupno: 255 m3

10 m3 x 7084 din/m3 = 70.840,00 30 m3 x 5758 din/m3 = 172.740,00 60 m x 4569 din/m3 = 274.140,00 15 m x 3040 din/m3 = 45.600,00 140 m x 1360 din/m3 = 190.400,00 753.720,00

Sveukupna koli~ina drvnih sortimenata iznosi 10176 m3. Sveukupna vrednost svih partija po po~etnim cenama bez Pdv-a iznosi 16.434.684,00 dinara. Rok za izvr{ewe posla je 31. 10. 2013. godine. Drvni sortimenti koji su predmet prodaje na navedenim lokacijama mogu se razgledati u periodu od 9. 3. 2013. godine do 13. 3. 2013. godine od 9-15 ~asova uz OBAVEZNU unapred najavu Nedeqkovi} Predragu, ruk. kom. slu`be u [G “Golija” Ivawica, na tel: 064/8564-266. Pravo nadmetawa na licitaciji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja prethodno izvr{e uplatu depozita u visini od 10% od po~etne vrednosti koja se licitira do 13. 3. 2013. do 15 ~asova, a koja }e slu`iti za dobro izvr{ewe posla, na tek. ra~un JP “Srbija{ume” Beograd, [G “Golija” Ivawica, koja se vodi kod Vojvo|anske banke, broj 355-1044279-03, uz napomenu: UPLATA DEPOZITA ZA LICITACIJU NA DAN 14. 3. 2013. godine. Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude je najvi{a ponu|ena cena za partiju. Licitira se najmawe jedna partija, a licitacioni korak iznosi 30 din/m3. Sa ponu|a~em koji izlicitira najvi{u cenu zakqu~uje se Ugovor, a upla}ena sredstva na ime depozita ostalim ponu|a~ima se vra}aju. Ukoliko ponu|a~ ~ija je ponuda najpovoqnija odustane od zakqu~ewa ugovora gubi pravo na povra}aj upla}enog depozita, a ugovor }e se zakqu~iti sa ponu|a~em koji je dao slede}u najve}u ponudu.

MARKETING

032/342-276

^ITUQE

PETAK 8. MART 2013. GODINE

DVADESETPETOGODI[WI POMEN 1988 - 2013

Draga na{a majko, suprugo i bako

9. 3. 2001 - 9. 3. 2013.

GORDANA NIKOLI] GOCA

BRANISLAV PAVLOVI] @ILE

BLAGOMIR ILI] iz ^a~ka

16. 1. 1951 - 3. 3. 2013.

Uspomenu na wegov dragi lik }e ~uvati s qubavqu i po{tovawem supruga RU@A, sin DAMWAN, }erke DANICA i QIQANA sa porodicama

Zaborav ne postoji. Tvoje raweno srce i plemenita du{a zaslu`uju ve~no se}awe. TVOJI: supruga COJA, sin RADENKO, unuka ANASTASIJA, unuk NIKOLA, snaha MIRA i ta{ta RAJKA

Postoji{ u svakoj suzi koja padne, u svakom trenu kada ti ime spomenemo, kada po`elimo da te zagrlimo i poqubimo. Nisi nestala, samo si zaspala... Zauvek u na{im mislima i srcima, suprug RADOVAN, }erka ANA, sin BRANKO sa porodicama.

15849

15851

15850

Dana 11. marta 2013. navr{avaju se DVE GODINE od kad nije sa mnom moj voqeni i nezaboravqeni

SE]AWE 11. mart 2011 - 11. mart 2013.

LAZAR @. @IVKOVI]

iz Trnave

Uspomenu na wega ~uvaju sin SLAVOQUB i unuci MARKO i STRAHIWA 15834

TOMISLAV \OR\EVI] iz Trbu{ana

S ponosom i qubavqu nosim te u srcu. Hvala ti za sve, a najvi{e za tvoju dobrotu i qubav. Supruga RAZA

Pro{lo je 13 godina od smrti na{eg dragog Tomislava. Sa ponosom i qubavqu uspomenu ~uvaju: supruga MIRA, sin MILENKO, k}erka SNE@ANA, snaha SLAVICA, zet RADE, unuke MILICA i DRAGANA.

15835

15849

Dana 27. 2. 2013. godine, preminula je na{a voqena majka

KRINKA KRINA PAUNOVI]

SE]AWE 9. mart 2000 - 9. mart 2013.

Dana 5. marta 2013. navr{ilo se 40 dana od prerane smrti na{eg dragog

Dana 8. marta 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od kada nije sa nama na{ voqeni

MIROSLAVA JAKOVQEVI]A

TIHOMIR LEKI] 1939 - 2009 Mr~ajevci - ^a~ak

8. 5. 1959 - 25. 1. 2013.

iz Miokovaca @ivela je tiho, ne~ujno i dostojanstveno i tako nas i napustila. Zahvaqujemo se rodbini i prijateqima koji su sa nama podelili bol i tugu. Sinovi: RADO[, MILO[ i SRETEN, k}erke: MIRKA, QUBICA i CAKA sa porodicama.

Zauvek }e{ biti s nama. TVOJI NAJMILIJI: sin BOJAN, supruga SNE@ANA i ostala mnogobrojna rodbina.

Uspomenu s qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvaju wegovi najmiliji: supruga LEPOSAVA, sin VLADAN, }erka VLADANKA, zet MITAR i unuka JOVANA

15851

15850

8. 3. 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

15837

Dana 11. marta navr{ava se 40 dana od kako nije sa nama na{ voqeni

\URO VELISAVQEVI] 1950 - 2013 Vreme ne le~i bolne rane, ~ega god da se dotaknemo ~uje se eho tvoje du{e. Zauvek ponosni {to smo te imali. Mnogo nam nedostaje{. O@ALO[]ENI: supruga DU[ICA, }erka ANA, sin ANDRIJA, unuci STEFAN i LAZAR, zet GORAN i RADA fak.

SA[E PLAZINI]A Ponosni smo {to smo te imali. Sestra VAWA i zet BOBAN

SE]AWE

Dana 10. marta 2013. navr{ava se pola godine od smrti na{e drage bake

ZORICE - ZORE VU^I]EVI] Uvek }emo te se se}ati. Tvoji: NIKOLA i VEQKO. 15861

8. 3. 2003 - 8. 3. 2013. Pro{lo je DESET GODINA od kada nije sa nama na{ voqeni

SALE

Uspomenu na wega ~uva u srcu keka NADA

SA[A PLAZINI] 8. 3. 2003 - 8. 3. 2013. Godine prolaze a uspomenu na tebe ~uvaju strina KATARINA i brat VLADE

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 8. MART 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragoj supruzi

POSLEDWI POZDRAV dragoj

ZORICI GLI[OVI] ro|ena 1957. godine koja je preminula 3. marta.

ZORICI OD KOLEKTIVA KWI@ARE „KULTURA”

Oti{la si tiho i ne~ujno bez re~i pozdrava a mene ostavila sa bolom i tugom da te ve~no `alim i oplakujem. Tvoj voqeni suprug MOMO

fak.

ZORICI PICERIJA SANDY fak.

fak.

IN MEMORIAM 2005 - 2013

Umrla je na{a majka, baka, prabaka, ta{ta i svekrva

RADMILA RADA SUBOTI]

SA[A PLAZINI] 8. 3. 2003 - 8. 3. 2013. PRO[LO JE DESET GODINA PREPUNIH TUGE I PRAZNINE. VE^NO ]E[ BITI U NA[IM MISLIMA I RAWENIM SRCIMA. PORODICE MIRKOVI] i NE[OVI]

JULIJANA OGWEVI] profesor Osam godina si u svojim zvezdanim prostorima, ali si svakog dana u mojim mislima, pri~ama i mojoj du{i. Tvoja sestra VERICA sa onima koji te vole.

upl.

Dostojanstveno je sahrawena 1. marta 2013. godine. Zahvaqujemo se svima koji svojim prisustvom uprili~i{e posledwi ispra}aj pokojnice. Posebnu zahvalnost dugujemo KUD „ABRA[EVI]” na organizovanom opro{taju i tugom izra`enom rastanku od na{e i wihove Rade. ZAHVALNA PORODICA 15852

15851

Dana 12. marta 2013. navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog: oca, dede i pradede

SE]AWE na sinovca i brata

MILORADA DOMANOVI]A

SLAVOQUBA SA[U PLAZINI]A

iz Prislonice ~uvaju: strina BIQANA, sestre MAJA, NATA[A i MARIJA sa porodicama 15847

7. marta navr{ila se GODINA DANA kako je preminuo na{ dragi

IVKO RAN\I] 8. 3. 1949 - 7. 3. 2012 Voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih se se}aju. Sestra DRAGA RAJI], zet ZORAN, sestri}i VLADE i IVAN sa porodicama 15836

S po{tovawem i qubavqu ~uvamo uspomenu i se}awe na tvoju beskrajnu energiju, savete i qubav koju si nam nesebi~no pru`ao. Po~ivaj u miru sa tvojom Verom, s kojom si strpqivo i bri`no gradio svoj dom, koja ti je uvek bila podr{ka i ponos. Neka vas an|eli ~uvaju, a mi vas zauvek u srcima i od zaborava. ]erka QIQANA sa porodicom

BEBA NE[OVANOVI] 1962 - 2013 medicinska sestra

Sa ponosom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe. KOLEKTIV DOMA ZDRAVQA LU^ANI - GU^A

15860

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

15854

^ITUQE

PETAK 8. MART 2013. GODINE

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je, posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Dana 11. 3. 2013. u 11 ~asova obele`i}u 40-et dana od smrti moje majke

MIRA BARALI] 5. 8. 1938 - 16. 2. 2013. Na{a mila, plemenita i divna MIRA oti{la je u Rajsku ve~nost... Nama ostavi neizmernu tugu. Volimo te seko. TVOJI: brat LOKA i sestre DU[ANKA, BISA, QIQA i ZORICA sa porodicama. 15833

8. 3. 2003 - 8. 3. 2013.

Desanke Da{i} Pozivam rodbinu, prijateqe i poznanike da uzmu u~e{}e u ovome. Zahvalan sin RATKO upl.

Dana 3. marta navr{ilo se 17 GODINA od smrti mog oca

SA[A PLAZINI]

MILOMIRA @. ]ENDI]A

S ponosom, tugom i qubavqu ~uvamo te u srcu.

iz Guberevaca Tata! Sti`e nam jo{ jedno tu`no prole}e bez tebe, tvoje topline, ne`nosti i qubavi. Sada mirno po~ivaj sa svojim roditeqima i bra}om, a ja }u te uvek nositi u svome srcu. Tvoja }erka DRAGICA TANKOSI] sa porodicom iz ^a~ka.

SE]AWE 5. 3. 2003 - 5. 3. 2013.

QUBINKO \UNOVI] \UNE 14. 2. 1932 - 24. 2. 2013

Ujna MILA, sestre MARINA i MARIJANA sa porodicama.

Sahrana je obavqena u utorak 26. februara 2013. godine u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: supruga VERA, }erka ZORICA, unuka BRATISLAVA sa porodicom, unuk BO[KO, brat FILIP sa porodicom, zet VEQKO, svastika RATKA i ostala mnogobrojna rodbina.

15844

15827

TU@NO SE]AWE 5. 3. 2003 - 5. 3. 2013.

SAWA MARINKOVI]

SAWA MARINKOVI] 5. 3. 2003 - 5. 3. 2013.

Draga Sawa, Uvek }emo te voleti, sa ponosom pomiwati i od zaborava ~uvati. Deset godina nisi sa nama. U na{im srcima postoji{ i ve~no }e{ da traje{ kroz najlep{e uspomene.

Deset godina je pro{lo a uspomenu na wu ~uva

Brat \OR\E i sestra \INA sa mamom i tatom

PORODICA MAJSTOROVI] TVOJI: baba RADIKA i deda SLAVI[A

Dana 23. februara 2013. godine preminula je na{a draga i voqena

^ETRDESETODNEVNI POMEN

UGQE[A MUNI] iz ^a~ka Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od smrti dragog supruga, oca i dede. Zauvek tvoji: QUBA, PETAR, MAJA, MARINA, SAVO, IVA, LARA, NIKOLIJA i REQA upl.

8. mart 2003 - 2013

MILORAD KOVA^EVI] MI]O - KOVA^ ro|en 1946. god. Tragi~no prekinuta dobrota, neostvarene `eqe i snovi. Otkad te nema vreme je stalo, sunce ne sija kao {to je sijalo, o~i su suzne i grudi bole, osta{e oni koji }e ve~no da te vole. "Pro{lo je 10 GODINA" - ponosno }emo ~uvati tvoj lik i dela od zaborava. Tvoj sin ACO, majka MARIJA, sestra @IVKA i unuka MAJA

15841

15831

Dana 12. marta navr{ava se 26 godina od tragi~ne i prerane smrti na{eg voqenog sina, brata i oca

dr LIDIJA NE[KOVI]

]OJBA[I] ZORANA ZOKIJA

Sahrana je obavqena 25. februara na ^a~anskom grobqu. Zahvalnost dugujemo svima koji su prisustvovali na sahrani i izjavama sau~e{}a ubla`ili na{u bol. O@ALO[]ENI: suprug MILOSAV-MI[O, sin ALEKSANDAR-SA[A, sestre SMIQKA i RADMILA sa porodicama. 15834

Godine prolaze, ali vreme nije ubla`ilo bol i tugu za tobom. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Tvoje ime i tvoja dobrota osta}e u na{im se}awima do kraja `ivota. TVOJI NAJMILIJI: otac MATIJE, majka STANIJA, k}i ANA, sin ACO i brat MI]O sa porodicom.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE TU@NO SE]AWE 11. 3. 2004 - 11. 3. 2013. Pro|o{e 9 tu`nih godina od prerane smrti na{eg dragog

DALIBORA DA^A MALETI]A

iz Ov~ar Bawe Da~o, znao si koliko smo te voleli, ali samo na{a srca znaju koliko nam nedostaje{. Zauvek }emo te ~uvati u na{im srcima.

PETAK 8. MART 2013. GODINE

TU@NO SE]AWE

7. 3. 2011 - 7. 3. 2013

VLADIMIR MLA\ENOVI]

STANOJE BO[KOVI] iz Atenice Voqeni Bole moj, Dve godine tuge i bola ve} su pro{le od odlaska tvoga.

12. mart 2009 - 12. mart 2013 Bez tebe, ali uvek sa tobom. Tvoji kojima }e{ uvek nedostajati.

Tvoji najdra`i: mama DU[ANKA, tata MARKO, sestra VIOLETA i sestri~ina AWA

Supruga NADA, }erka TAWA, unuk VLADIMIR i unuka AWA

Molim ja Gospoda Boga bar u snove da mi te vra}a. S qubavqu supruga MILIJANA Tvoja MILA

15843

15837

15849

8. marta 2013. god. navr{ava se 11 godina od tragi~ne smrti na{eg sina i brata

TU@NO SE]AWE

SE]AWE 8. 3. 1993 - 8. 3. 2013

MILO[ PAUNOVI]

MOM^ILA MOMA BOJOVI]A

MA[INKA MA[A @UJOVI]

10. 3. 2008 - 10. 3. 2013

iz Brezovica

Godine prolaze, na{ bol ni ve~nost ne mo`e izle~iti. Se}awe na tebe Momo traja}e dok mi `ivimo. TVOJI NAJMILIJI: otac VIDOMIR, majka SLAVICA i brat IGOR

Nedostaje{ nam. Mnogo nam nedostaje tvoja qubav, tvoj osmeh, tvoji razgovori. Nosimo te u svojim mislima, srcima i razgovorima. TVOJI: supruga DU[ANKA, sin DRAGAN, k}erka NADA

I posle dvadeset godina `ivo te se se}amo, svakodnevno si u na{im mislima i razgovorima. Sin Vladan sa porodicom

15839

15853

15838

Dana 10. marta u 11 ~asova na grobqu u ^a~ku, obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom ocu

U petak, 8. marta 2013. navr{ava se DESET GODINA od kako nije sa nama na{ dragi sin, brat, {urak i ujak

8. marta 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

SA[A PLAZINI]

IVANU IVANOVI]U IVECU

iz Je`evice 1979 - 2003

17. 10. 1947 - 31. 1. 2013.

Tvoja deca: sin IGOR i }erka JACA

Pro{lo je deset tu`nih i te{kih godina bez tebe, godine u kojima utehe nema, a zaborav ne postoji. Postoje samo `alost i suze za tvojom - na{om sudbinom {to smo te izgubili u cvetu mladosti. Sa tugom }emo te spomiwati, sa ponosom te se se}ati i sa qubavqu od zaborava ~uvati. Neute{ni roditeqi: majka MILEVA, otac SVETO, sestra TAWA, zet SA[A, sestri}i MILAN i MILO[, sestri~ina TIJANA.

15840

Dana 8. marta 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. TVOJI: DRAGA, IVAN, ANA, OLIVERA, BOJANA, JELISAVETA, BIQANA i DRAGANA

15848

15845

Tri godine su pro{le a samo jedan dan bez tebe je ve~nost

SE]AWE

DOJ^ILA KAPLAREVI]A TOZA

MILISAVA BOJOVI]A

SA[A PLAZINI]

SVETLANA CECA ZARI] 24. 3. 1954 - 14. 3. 2010.

Godine koje su pro{le nisu umawile se}awe na tebe. Nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava. O@ALO[]ENI: ujak TOMO sa porodicom.

Od zaborava te ~uvaju tetke: MILANKA i MILICA sa porodicama.

Po~ivaj u miru an|ele, a vi ~uvajte je an|eli dok spava mirnim snom i tiho joj {apnite koliko je volimo i patimo za wom. Iza}i }emo 14. 3. 2013. da se poklonimo wenim senima i setimo se wene dobrote i plemenitosti. Suprug MIODRAG, }erka MIRJANA, sin ALEKSANDAR i snaja SLA\ANA

15851

15832

15846

ro|en 1959. godine iz ^a~ka Prolaze dani, godina deset! Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. Tvoje ime je na{ ponos a odlazak ve~ita tuga.

^ITUQE

PETAK 8. MART 2013. GODINE

SE]AWE 12. mart 2009 - 12. mart 2013.

POSLEDWI POZDRAV na{oj tetki

VLADIMIR MLA\ENOVI]

ZORICI GLI[OVI] Svi smo mi tvoja deca.

Godine prolaze a uspomenu na wega sa ponosom ~uva PICERIJA SANDY

VLADE, IVAN, BOJAN, VESNA, IGOR, IRENA

fak.

Dana 3. marta 2013. napustila nas je na{a draga sestra, tetka i svastika

Dana 3. marta 2013. godine, zaspala je ve~nim snom na{a sestra

ZORICA GLI[OVI] iz â~ka Tu`na je istina da te vi{e nema. Zauvek }e{ ìveti u na{im srcima sa~uvana od zaborava. Zahvalnost dugujemo medicinskom osobqu Hirur{kog odeqewa a posebno dr Zoranu Antonovi}u i dr Lidiji [o} na pruènoj brizi i pa`wi prema na{oj Zorici.

ZORICA GLI[OVI] iz ^a~ka 1957 - 2013 Prerano si nas napustila i ostavila da tugujemo za tobom. O@ALO[]ENI: brat QUBI[A, snaha DANA, bratanica VESNA sa porodicom, bratanac BOJAN i sestra NADA sa porodicom.

TVOJI: sestra QUBA, zet MI]O, sestri}i VLADAN i IVAN sa porodicama.

Zahvaqujemo svima koji su saose}ali sa nama i prisustvovali ispra}aju na{e Zoke.

fak.

PETAK 8. MART 2013. GODINE