9. avgust 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 9. AVGUST 2013. GODINE

BROJ 31

CENA 30 DIN.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Sa 53. Draga~evskog sabora truba~a

strane 20. i 21.

TRUBA GUÊ U NEDRIMA GUÊ... Velike koli~ine otpada i muqa sve ve}i problem u Ov~arsko kablarskoj klisuri Janko Luànin iz Miokovaca

STI@E I U VO]WAK I U PROVOD

strana 12.

JEZERO SE PRETVARA U REKU? PALATA

Stari ^a~ak

DRAGOMIROVI]

strane 10. i 11.

strana 7.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

GRAD

OD 6. AVGUSTA UVEDENE MERE RESTRIKCIJE U POTRO[WI VODE Zbog izuzetno niskog vodostaja na privremenom vodozahvatu “[eveq” u Ariqu, Upravni odbor i Koordinaciono telo JP “Rzav” doneli su naredbu o uvo|ewu restrikcija, odnosno umawewu isporuke vode sa regionalnog sistema korisnicima u â~ku i op{tinama Ariqe, Poèga, Lu~ani i Gorwi Milanovac. Imaju}i u vidu to svojevrsno upozorewe i skup{tinsku Odluku o javnom vodovodu i kanalizaciji, nadle`ni iz ovda{weg JKP “Vodovod” su predloìli uvo|ewe prve mere restrikcije, koja podrazumeva zabranu kori{}ewa vode iz vodovoda za polivawe parkova, vrtova, ba{ti, prawe ulica i vozila. Ona je, na osnovu odluke Gradskog ve}a od 5. avgusta, stupila na snagu ve} sutradan. e~ je o sedmoj restrikciji od 1998. godine i iako je, konkretno, pro{le godine ona bila na snazi od 21. avgusta do 15. oktobra, potro{a~i je prakti~no nisu ni osetili, podse}a direktor JKP “Vodovod” Zoran Pantovi} i tvrdi da u ovom trenutku nema razloga ni za paniku, ni za strah:

NEMA RAZLOGA ZA STRAH I PANIKU

Zoran Pantovi}

- Restrikcije nisu ni{ta novo u snabdevawu sa privremenog vodozahvata i one }e se de{avati sve dok ne bude izgra|ena akumulacija na regionalnom sistemu, na kome je do sada ura|ena takore}i samo prva faza prve faze. Kada je 1993. godine zapo~eto vodosnabdevawe, svi smo zaboravili da je sastavni deo ovog sistema akumulacija, ~ija gradwa se sporo realizuje, i prema mojoj proceni, kada bi bio obezbe|en celokupan novac, ona ne bi mogla biti gotova za {est - sedam godina. Do tada potro{a~i }e se snabdevati iz privremenog vodozahvata izuzetno male za-

premine vode, tako da u letwem periodu ne mogu da rade ~etiri pumpe. Kao i pro{le i prethodnih godina, JP “Rzav” je, u skladu sa vodnom dozvolom bilo obavezno da oko 700 litara vode u sekundi ispu{ta kao biolo{ki minimum, ali je na osnovu dozvole Ministarstva vodoprivrede, poqoprivrede i {umarstva taj minimum redukovalo za 200 l/sek. I ove godine je podnet istovetan zahtev i o~ekujemo da narednih dana tako|e dobijemo dozvolu za smawewe. U skladu sa gradskom odlukom, “JKP “Vodovod” je moralo da reaguje na naredbu i predlo`i uvo|ewe prve mere restrikcije, obja{wava Pantovi} i napomiwe da, ukoliko bi se ve}ina potro{a~a oglu{ila o ova upozorewa i su{ni period potrajao du`e, nad-

le`ni bi preduzeli slede}a mere: uskra}ivawe isporuke vode u pojedinim delovima grada, odnosno potro{a~ima prikqu~enim na takozvane podsisteme i to u odre|enim vremenskim intervalima. Tre}a mera je uskra}ivawe isporuke pojedinim korisnicima u odre|enom periodu, kao {to je pre nekoliko godina, na primer, bio slu~aj sa kompanijom “Sloboda”, i smawewe nivoa racionalne potro{we. Pou~eni iskustvom iz prethodnih godina “Vodovod” i “Rzav” su se i ovog puta maksimalno pripremili, da bi spremno do~ekali dugotrajne su{e i nizak vodostaj na reci Rzav, ka`e Pantovi}: “Na svim bunarima rade sve pumpe, akumulacija u Parmencu je formirana 17. juna, izvr{eno je prawe svih rezer-

KUPAWE DA, ZALIVAWE NE! ÂÂK DOBIJA SKORO 270 LITARA U uslovima kada spoqne temperature dostiù i 40. podeok, potro{a~i mogu kao i do sada, takore}i neograni~eno da koriste vodu za sanitarne potrebe, kupawe, ali ne bi trebalo da je rasipaju. Vodosnabdevawe ne}e biti ugroèno, ukoliko se gra|ani tu{iraju vi{e puta, jednom operu automobil, poliju cve}e u ba{ti, ali ho}e, ako, na primer, kako je kontrolom u nekoliko slu~ajeva ustanovqeno, otvore dva to~e}a mesta i tokom cele no}i zalivaju vo}wake i ba{te. U prvoj fazi restrikcije ne}e do}i ni do pada pritiska na visinskim zonama i vi{im spratovima u stambenim zgradama, tvrdi direktor Pantovi} i podse}a da u brojnim stambenim zgradama postoje postrojewa za regulisawe pritiska, a da je on za “nijansu” slabiji nego prethodnih dana, iskqu~ivo zbog velike potro{we.

Restrikcije vode sprovode se prema kriterijumima koje je ustanovio Upravni odbor JP “Rzav” 2003. godine: 50 odsto po osnovu u~e{}a u zajedni~koj investiciji i 50 odsto po osnovu koli~ine isporu~ene vode, tako da od vode koja pristigne na privremeni vodozahvat i u fabriku u Ariqu, â~ak dobija 53, 9 odsto. Ovih dana raspoloìve koli~ine vode od 8 sati do 8 ~asova slede}eg dana, odnosno za 24 sata iznose 500 litara u sekundi, od kojih â~anima sleduje 269 l/sec. Imaju}i u vidu da â~ak “povla~i” i sa sopstvenog sistema oko 130 litara, procena je nadle`nih, da }e u uslovima konstantne i potro{we bez ikakvih umawewa, vode biti dovoqno do kraja sedmice, pod uslovom da drasti~no ne padnu “dolazne” koli~ine vode sa Rzava.

SOPSTVENI SISTEM - VELIKO BOGATSTVO Kao i prethodnih godina, â~ani }e najverovatnije i ove najbezbolnije prebroditi period restrikcija, odnosno umawene isporuke vode sa Rzava, prvenstveno zbog toga {to Grad ima najve}i rezervoarski prostor i sopstveni sistem, koji, kako se upravo u ovim kriznim periodima pokazalo, predstavqa neprocewivo bogatstvo. - Do 1993. godine grad je iz sopstvenih izvori{ta obezbe|ivao oko 400 litara vode u sekundi. Nakon toga dobio je vodnu dozvolu, na osnovu koje iz priobaqa moè da koristi do 150l/sec. Od 1993. godine nijednom nisu naliveni infiltracioni bazeni, nije pokrenuta fabrika u Beqini, niti aktivirano osam bunara, jer je odlu~eno da koristimo vodu sa Rzava - podse}a Pantovi}. voara, propirawe gradske mreè, nabavqeni su àvelova voda i hlor za narednih {est meseci. Grad je pre nekoliko godina kupio odre|eni broj cisterni koje }e, ukoliko bude nesta{ice, biti napuwene i odvezene na najkriti~nije lokalitete. Osim toga, pripremqeni su i rezervni agregati i bunarske pumpe.” Rasprava o ovoj odluci bila je povod da GV usvoji predlog Miladina Ristanovi}a da se restrikcije “iskoriste za pritisak na Republiku” da ubrza radove na brani i akumulaciji “Svra~kovo”, tim pre {to je, kako je ve}nike informisao gradona~elnik Vojislav Ili}, rebalansom bu-

xeta sredstva za te namene u ovoj godini umawila za 280 miliona. Osim toga, na uporno insistirawe Milijana Mini}a, Gradsko ve}e je zakqu~ilo da gra|ane koji nisu u~estvovali u akcijama mesnih zajednica, rukovodstva MZ i re`ijskih odbora pozovu na dogovor i daju im rok od mesec dana da potpi{u ugovore o reprogramu duga, ili pla}awu na rate. U protivnom, zahteva}e da komunalna inspekcija i komunalna policija tim potro{a~ima koji nisu platili ni prikqu~ke, niti pla}aju ra~une za vodu, blombira “divqe” prikqu~ke i vodomere i iskqu~i ih sa mre`e. M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

office@cacanskiglas.rs

032/342-276

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

GRAD

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOGE ODLUKA O IZRADI PLANA DETAQNE, ODNOSNO GENERALNE REGULACIJE DELA TRNAVE I SLATINE

SVA NASEQENA MESTA „POKRITI” PLANOVIMA

va naseqena mesta na podru~ju Grada, “obuhva}ena” Prostornim planom â~ka, bi}e do kraja godine “pokrivena” planovima nièg reda, zakqu~ilo je Gradsko ve}e na sednici, odrànoj pro{log petka, nakon {to je utvrdilo predlog odluka o izradi Plana detaqne regulacije za deo naseqenog mesta Trnava i Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Slatina. Kako je ve}nike informisao Milo{ Milosavqevi}, na~elnik Gradske uprave za urbanizam, prvim dokumentom bi}e “obra|en” centralni deo KO Trnava, uz dràvni put broj 157 (â~ak - Kraqevo), odnosno prostor od oko 120 hektara. Izrada Plana detaqne regulacije bi}e finansirana iz buxeta i poverena najpovoqni-

jem obra|iva~u, izabranom u postupku javne nabavke. Na insistirawe ~lanova GV, prvobitno planiran rok za ovaj posao od 15 meseci, bi}e maksimalno skra}en. Iako je potencijalno bawsko mesto, Slatina jo{ ne ispuwava uslove da bude progla{ena za bawu, pored ostalog, i zbog toga {to ni za ovo naseqe nije ura|en Plan generalne regulacije. Prostorni plan ^a~ka je definisao da ovim planom ni`eg reda bude “obra|eno” oko 190 hektara u jugozapadnom delu KO Slatina, odnosno pojas od oko 500 metara sa obe strane op{tinskog puta L - 314, odgovorio je na~elnik Milosavqevi} na primedbe da je dokumentom trebalo “obuhvatiti” i varo{icu i slobodne zone, pogodne za eventualno novu gradwu i investicije, a ne samo baw-

UGRADITI DETEKTORE! Zbog nekih nemilih doga|aja koji su posledwih dana registrovani u zgradi SG (uno{ewe benzina, hladnog oru`ja), Zvonko Mitrovi} je predlo`io da na ulazu u objekat bude ugra|en detektor metala. Po wegovim re~ima, portiri nisu u mogu}nosti da “iskontroli{u” sve gra|ene koji dolaze po razne usluge i dokumenta u gradske uprave i slu`be. Upravo zbog wihove i bezbednosti svih zaposlenih, mora se poja~ati kontrola, zakqu~ilo je Gradsko ve}e.

ski deo naseqa. Iako je za izradu ovog PGR predvi|en rok od godinu dana, zakqu~eno je da se od urbanista i projektanata, izabranih na javnom tenderu, zahteva da ga izrade za nekoliko meseci. Gradsko ve}e je na pro{lonedeqnom zasedawu utvrdilo i predlog odluke o prihvatawu inicijative za uvo|ewe samodoprinosa za Mesnu zajednicu Gorwa Gorevnica. Sude}i po pro-

gramu, planirano je da po ovom osnovu bude prikupqeno oko 10 miliona dinara, {to }e predstavqati finansijsko u~e{}e mesne zajednice u izgradwi i odràvawu komunalnih i infrastrukturnih objekata u selu. Od te sume, polovina je predvi|ena za izgradwu i odràvawe nekoliko putnih pravaca, a preostala sredstva za rekonstrukciju elektri~ne mreè, objekata vodosnab-

devawa i za odr`avawe grobqa i izgradwu kapele. Gradsko ve}e je donelo ~etiri re{ewa o prenosu buxetskih sredstava Pred{kolskoj ustanovi “Radost” za tro{kove letovawa i ishrane dece u {estoj, sedmoj i osmoj smeni u odmarali{tu “Ov~ar” u Ulciwu, wihovog prevoza i za dnevnice vaspita~a, medicinskog osobqa i rekreatora. Zahtev Gradske uprave za op{te i zajedni~ke

poslove da iz gradske kase bude izdvojeno dva miliona dinara za pla}awe {tampawa re{ewa i koverata i ra~una pristiglih od “Ofis servisa”, bio je povod da Zvonko Mitrovi} predlo`i i GV usvoji preporuku da ubdu}e svi tro{kovi uprava budu maksimalno racionalizovani, ra~unaju}i i “obostrano” {tampawe skup{tinskih i materijala za zasedawa GV. M.N.

U KOWEVI]IMA ASFALTIRAN „CARSKI DRUM”

IZ ÊTVRTOG REJONA NA OBILAZNI PUT prkos visokim temperaturama, radnici preduze}a “Putevi” iz Poège su pro{log petka zavr{ili asfaltirawe veoma va`ne saobra}ajnice, takozavnog “carskog druma”, u industrijskoj zoni u Kowevi}ima. Ova deonica puta, informisao nas je na terenu Milo{ êkanovi}, {ef slu`be za investicije i nadzor u JP “Gradac”, duga 400 i {iroka ~etiri metra, dobila je asfaltni zastor od {est centimetara. - Javno preduze}e “Gradac” je sredstva za ove radove obezbedilo po principu udruìvawa sa gra|anima, prevashodno sa privrednicima, ~iji poslovni objekti gravitiraju ovoj saobra}ajnici. Ukupna vrednost investicije je 4,5 miliona

dinara. Pre asfaltirawa, tako|e zahvaquju}i zajedni~kom finansijskom ulagawu, rekonstruisan je deo vodovodne instalacije, du`ine oko 150 metara. Za te radove koje je obavilo JKP “Vodovod”, obezbe|eno je oko 650.000 dinara. Zahvaquju}i ovoj saobra}ajnici, izlazak na obilazni put iz ~etvrtog rejona u Kowevi}ima, bi}e zna~ajno skra}en. Osim toga, novi asfaltni put }e, uveren je Milinko Maksimovi}, predsednik Saveta MZ, rasteretiti i kru`ni tok u Kowevi}ima: “Svi gra|ani koji `ive na teritoriji ~etvrtog rejona }e mnogo lak{e i bezbednije izlaziti na obilazni put i ukqu~ivati se u saobra}aj. Osim lokalne samouprave i JP “Gradac”, veliku po-

mo} pri realizaciji ove zna~ajne investicije pruìla su nam ovda{wa privatna preduze}a, me|u kojima se kao glavni nosilac posla istakla firma “9. septembar”, koja izuzetno dobro sara|uje sa mesnom zajednicom. I preostalih desetak privrednika su se li~no angaòvali i zaloìli da realizujemo projekat o kome smo godinama pri~ali. Po{to je gra|evinska sezona u punom jeku, preduze}e “Gradac” je angaòvalo ~etiri izvo|a~a radova na gradskom i seoskom podru~ju. U toku su, napomiwe êkanovi}, aktivnosti na redovnom odràvawu saobra}ajnica, me|u kojima je najprioritetnije krpqewe udarnih rupa na kolovozu. U selima, pak, zapo~eto je

po{qun~avawe nekih putnih pravaca, iskop kanala i postavqawe betonskih cevi pored puteva u Mili}evcima, Mr{incima, Mr~ajevcima, Katrgi... U Gorwoj Trep~i je, na putu ka Luwevici, sanirano klizi{te i popravqen makadamski put u potesu “Livadice”, a u Trbu{anima, pored biv{eg puta R - 276 postavqena elasti~na odbojna ograda. Osim na redovnim, izvo|a~i sa kojima je JP “Gradac” potpisalo ugovore o izgradwi i odràvawu putne mreè, angaòvani su i na nekim vanrednim radovima, a posebno na sanaciji puteva u Jezdini i Pridvorici, o{te}enih buji~nim vodama tokom vremenskih nepogoda. M.N.

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

GRAD

PREDSTAVQAMO GRADSKE UPRAVE: GU ZA FINANSIJE Gradska uprava za finansije ima ~etiri slu`be (slu`ba trezora, slu`ba buxeta, slu`ba ra~unovodstva i slu`ba finansija mesnih zajednica) sa 22 zaposlena radnika. Obavqa poslove koji se odnose na planirawe, pripremu i izradu nacrta odluke o buxetu grada, planirawe i pra}ewe dinamike ostvarivawa prihoda, izradu procene prihoda u teku}oj godini, projekciju sredstava za narednu godinu, izvr{avawe buxeta, izradu zavr{nih ra~una. Osim toga, u opisu posla joj su i: pra}ewe i analiza prihoda buxeta, priprema nacrta propisa iz oblasti izvornih javnih prihoda, buxetsko ra~unovodstvo, vo|ewe pomo}nih kwiga i transfer sredstava svim buxetskim korisnicima (ima ih 100, od kojih su 69 mesne zajednice) a razliku od Skup{tine i wenih odbornika koji su na letwoj pauzi, gradski finansijeri se ne odmaraju ni u avgustu, jer uveliko organizuju sastanke i konsultacije sa ostalim upravama, nadle`nim slu`bama, buxetskim i drugim korisnicima, ne bi li do po~etka septembra “skrojili” {to realniji i opravdaniji rebalans gradskog buxeta. Osim toga, posledwih dana bili su anga`ovani i na izradi uputstva za projektovawe buxeta za 2014. godinu, koje je ve} upu}eno direktnim buxetskim korisnicima, od kojih se o~ekuje da do 1. septembra GU za finansije dostave svoje zahteve, planove i potrebe. Posao ni malo nije lak{i od izrade godi{weg buxeta, jer se u oba slu~aja moraju realno i studiozno sagledati potrebe i mogu}nosti, ka`e na~elnik GU za finansije Zoran Todosijevi}: - Osim {estomese~nog, osnova za izradu rebalansa je i izve{taj o ostvarewu buxeta za proteklih sedam meseci i zakonske izmene usvojene u junu, koje se ti~u umawewa prihoda od pore-

REALNO SAGLEDATI POTREBE I MOGU]NOSTI za na zarade. U prvoj projekciji ustanovili smo da }e buxet do kraja godine, zbog umawewa priliva sredstava od poreza na zarade, biti uskra}en za oko 160 miliona dinara. Sagledavamo posebno svaki prihod i prakti~no pravimo simulaciju kako }e oni biti ostvareni do kraja godine, tako da }emo ve} naredne sedmice imati jasne konture i strukturu prihoda, na osnovu kojih }emo formirati i rashode. Zaposleni u slu`bama GU ovih dana razgovaraju sa buxetskim korisnicima, detaqno sagledavaju wihove programe poslovawa i utro{ak planiranih sredstava, da bi ustanovili gde je eventualno “{kripalo” u proteklom periodu, koje pozicije bi do kraja godine trebalo korigovati, i da u me|uvremenu nisu iskrsle nove potrebe korisnika koje bi trebalo finansirati iz gradske kase, obja{wava na~elnik metod rada. Todosijevi} podse}a da je u toku realizacija brojnih investicija koje finansira buxet, posebno u oblasti vodosnabdevawa i izgradwe kapitalnih objekata, poput zgrade Muzi~ke {kole i u~ionica i sportske hale u Mr~ajevcima: “Ovo je period intenzivnih gra|evinskih radova koje Grad finansira sredstvima iz buxeta. Osim toga, od Republike i Ministarstva gra|evina dobili smo 51 milion dinara za gradwu vodovodnih sistema i kanalizacije. Iako je raspust, u svim {kolama i ustanovama su pri kraju radovi u oblasti teku}eg odr`avawa i nabavka ogreva za {kole koje se greju na mazut i ~vrsta goriva, kancelarijskog materijala, tako da }e sve biti spremno za po~etak {kolske godine.” Na~elnik Todosijevi} je uveren da, uprkos izmeni zakonskih propisa, na osnovu kojih je Republika lokalnim samoupravama uzela zna~ajna sredstva, do kraja godine ne}e biti drasti~nih problema u ostvarewu prihoda, jer je buxet Grada dobro projektovan, i da }e buxetski korisnici, uprkos i “minusu” od 160 miliona dinara, biti namireni. Kako }e ovaj mawak biti “ispeglan”, pitamo na~elnika Todosijevi}a:

- Neke planirane investicije najverovatnije ne}e biti realizovane u ovoj godini, prvenstveno zbog toga {to nisu re{eni imovinsko pravni odnosi, ili nisu sprovedeni postupci javnih nabavki i pribavqene gra|evinske dozvole, kao {to je slu~aj, na primer, sa zgradom Doma vojske. Rebalansom }e ustvari neke pozicije, koje iz objektivnih razloga ne mogu da budu realizovane do kraja godine, samo biti preusmerene na one koje su iskori{}ene vi{e nego {to je planirano. Jedna od mogu}nosti je, na primer, da, umesto konzervacije i gradwe dve - tri godine, objekti Muzi~ke i {kole u Mr~ajevcima budu okrovqeni ve} do kraja ove godine. Nije normalno da dràva u junu mewa neke zakone koji bitnije uti~u na strukturu prihoda, tim pre {to je â~ak veliki grad koji ima i velike i stabilne prihode po osnovu poreza na zarade. Da podsetim, od ovog poreza je planiran prihod od oko 1,4 milijardu dinara, od ukupnog buxeta projektovanog u iznosu od 3,6 milijardi dinara. I ostali prihodi pristiù planiranom dinamikom, kao i transferi od Republike koje redovno dobijamo. Za razliku od ~a-

Zoran Todosijevi}, na~elnik GU za finansije

~anskog, buxeti okolnih mawih gradova i op{tina su zbog ovoga prili~no uzdrmani. Imaju}i u vidu broj stanovnika, ^a~ak je me|u gradovima koji su najmawe zadu`eni, tvrdi Todosijevi} i to potkrepquje brojkama: dug iznosi oko 230 miliona dinara, {to je, “gledaju}i buxet, kap u moru”, i takore}i svakodnevno se otpla}uju odre|ene rate kredita i anuiteti. Bitno je i da sve “vi{kove” sredstava Grad deponuje u poslovnim

U BUXETU NEMA POLITIKE? Posle sastanka i razgovora sa svim buxetskim korisnicima i javnim preduze}ima, ~elnici GU za finansije i GU za dru{tvene delatnosti, koji u ovom poslu najvi{e sara|uju, kona~no oblikovan predlog odluke o buxetu, ili wegovom rebalansu, “iznose” na kolegijum gradskog rukovodstva, koji u skladu sa strategijom razvoja, daje odre|ene smernice i sugestije. One, tvrdi Todosijevi}, nisu politi~ki obojene. - Gradska uprava za finansije prvo da sagleda osnovne potrebe koje Grad u okviru izvornih nadle`nosti mora da finansira: {kole, ustanove kulture, gradske uprave, javna preduze}a, da bi svi ovi korisnici bili stabilni i pru`ali usluge za koje su osnovani. “Vi{ak” sredstava usmeravamo za druge prioritete - izgradwu vodovoda, kanalizacije, puteva, za podsticaj poqoprivrede... Ideju da iz buxeta bude finansirano letovawe oko 2.000 dece u odmarali{tu u Ulciwu, pojedinci su prokomentarisali upravo kao politi~ki potez aktuelne vlasti: “Ona je realizovana prevashodno iz ekonomskih i socijalnih razloga, jer smo prilikom projektovawa ove pozicije u buxetu imali u vidu ~iwenicu da mnoga deca nikada nisu bila na moru, a da pojedina ne}e ni mo}i da odu. Osim toga, objekat sagra|en {ezdesetih godina, koji je renoviran tako|e o tro{ku buxeta, u posledwe vreme je takore}i bio prazan i u wemu se godi{we odmaralo do 300 dece, iako u jednoj smeni mo`e da letuje 250. Sada su wegovi kapaciteti 100 odsto iskori{}eni.

JAVNI UVID U GRADSKU KASU Svaki buxet na neki na~in “kroje” i odbornici u lokalnom parlmanetu koji na “javnom uvidu” mogu da daju sugestije, predloge, iznesu kritike. Gradski finansijeri i tom prilikom nastoje da kanali{u u~esnike u javnoj raspravi, kaè Todosijevi}, jer svi predlozi moraju biti realni i “u domenu zakonskog i mogu}eg”: - Kad bismo svi pustili ma{ti na voqu, imali bismo mnogo velikih zahteva i èqa, ali za to nema objektivnih mogu}nosti ni u na{em gradu, ni u ~itavoj Srbiji. bankama i to pod najpovoqnijim uslovima i “jakim” kamatama, koje prakti~no potiru kamate na kreditna zaduèwa. To ilustruje podatkom da je u prvom polugo|u planiran prihod po ovom osnovu od 10, a ostvaren u iznosu od 14 miliona dinara. Na~elnik GU za finansije na taj na~in demantuje i tvrdwe koje se ~esto ~uju za skup{tinskom govornicom da je Grad prezaduèn, da nema novih, a posebno investicija koje “otvaraju” nova radna mesta i zapo{qavaju stanovni{tvo: - Nijedan grad i op{tina u okruèwu se ne mogu pohvaliti da su za posledwih pet godina izgradili pet velikih vrti}a, pet fiskuturnih sala sa tribinama od 400 do 600 mesta. Sa Republikom finansiramo i rekonstrukciju Gradskog stadiona. Tokom posledwe

godine dosta je ura|eno i u oblasti saradwe sa udruèwima privrednika i unapre|ewu privrednog ambijenta u Gradu. Osim toga, iz buxeta }e upravo ovih dana Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe biti transferisano oko 30 miliona dinara za realizovawe programa javnih radova, samozapo{qavawa i novog zapo{qavawa. Rebalansom republi~kog buxeta lokalnim samoupravama je po ovom osnovu uskra}eno 75 odsto sredstava, tako da }e novac za podsticaj zapo{qavawa dobiti samo nerazvijeni gradovi i op{tine, koji ne mogu sami da “iznesu” ove programe. â~ak je, prema pokazateqima Vlade i Ministarstva finansija, svrstan u prvu grupu razvijenosti, tako da i ne o~ekujemo da }emo za ove namene dobiti pare iz dràvne kase. M.N.

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

NOVE INVESTICIJE U JKP „DUBOKO” U@ICE

KONTINUIRANO ULAGAWE U BUDU]NOST Dokaz da JKP Regionalni centar za upravqwe otpadom “Duboko” Uìce kontinuirano ulaè u budu}nost su i najnovije investicije, za koje je preduze}e iz sopstvenih izvora obezbedilo 13,4 miliona dinara. Vozni park preduze}a, koji omogu}ava pouzdano sakupqwe, transport, tretman i odlagawe komunalnog otpada u regiji Duboko, na povr{ini od 5.300 kvadratnih kilometara, na kojoj ìvi 350.000 stanovnika, oboga}en je kombinovanom gra|evinskom ma{inom, odnosno rovokopa~em - utovariva~em, engleske proizvodwe. Ova ma{ina, ~ija je vrednost 9,24 miliona dinara, namewena je za neophodne radove na telu deponije i u Centru za sekundarnu selekciju. Pored ove ma{ine, vozni park JKP “Duboko” Uìce ~ini i osam kamiona sa dve prikolice za transport otpada, po dva utovariva~a i viqu{kara, kompaktor i traktor. zgradwom platforme sa radnom kabinom na liniji te{ke frakcije u Centru za sekundarnu selekciju, realizovana je jo{ jedna zna~ajna investicija. Vrednost ovih radova je 924.380 dinara, a platforma, koju je izgradila firma “Potens Perforacija” iz Poège, utica}e na pove}awe koli~ina izdvojene PET ambalaè iz komunalnog otpada i na smawewe deponovanog otpada na etaàma tela deponije. Sistem upravqawa otpadom u regiji Duboko bi-

}e poja~an i zahvaquju}i nabavci osam kontejnera, zapremine 30 kubnih metara, namewenih za transport otpada od lokalnih samouprava, osniva~a preduze}a, do regionalne deponije, ~ija je vrednost skoro 3,2 miliona dinara. Preduze}e, ina~e, poseduje 42 kontejnera ove zapremine. Planirano je da do kraja ove godine bude realizovano jo{ nekoliko investicija koje }e unaprediti sistem upravqawa otpadom u regiji Duboko. U toku je izvo|ewe radova na 0B fazi stabilizacije terena te-

la deponije i zacevqewu Turskog potoka. Ovi radovi, ~ija je vrednost 22 miliona dinara, bi}e zavr{eni do kraja godine. Wihovom realizacijom stvori}e se uslovi za pro{irewe tela deponije i wen “prelazak” na drugu stranu Turskog potoka. Predvi|ena je i izrada Plana detaqne regulacije ovog terena sa geodetskim ispitivawima. Ova investicija od {est miliona dinara obezbedi}e planski osnov za pro{irewe tela deponije, sprovo|ewe postupka eksproprijacije zemqi{ta, re{avawe problema klizi{ta i uvo|ewe novih tehnologija. O~ekuje se da do kraja avgusta budu nabavqene jo{ dve prikolice, vredno-

sti sedam miliona dinara. Zahvaquju}i wima, bi}e uve}ana isporuka dopremqenog otpada sa teritorija op{tina i gradova osniva~a JKP “Duboko” U`ice, a posebno onih najudaqenijih, poput ^a~ka i

DOPREMQENO 77.000 TONA OTPADA U prvih sedam meseci 2013. godine u Duboko je dopremqeno ne{to vi{e od 37.000 tona pome{anog komunalnog otpada. Tretirano je 13,5 hiqda tona, i izdvojeno sedam odsto. Od 1. oktobra 2011. godine, kada je preduze}e po~elo da radi, do 31. jula 2013, u Duboko je dopremqeno skoro 77.000 tona pome{anog komunalnog otpada. Tretirana je 31.000 tona, a procenat izdvajawa iznosi od sedam do osam odsto. Dobit preduze}a, u kome je zaposleno 76 radnika, u prvih {est meseci 2013. godine je 45 miliona dinara. Ve} su vra}ene tri rate kredita EBRD-a, a ~etvrta dospeva u decembru 2013. godine.

Ivawice. Do kraja ove godine trebalo bi da budu nabavqeni i buldozer i dostavno vozilo, za koje su obezbe|ena sredstva u iznosu od pet miliona dinara. Planirana je i izrada projekata transfer stanica u Kosjeri}u i â~ku i pripreme za izradu projektne dokumentacije za transfer stanice u Poègi i âjetini. Vrednost ovih investicija, ra~unaju}i i nadzor nad radovima, je 6,5 milio-

na dinara. Javno komunalno preduze}e “Duboko” Uìce }e nastaviti da realizuje neke investicije i u svom neposrednom okruèwu. Planirana je izgradwa vodovoda za lokalno stanovni{tvo, za koji }e biti izdvojeno ~etiri miliona dinara, a bi}e ura|en i pristupni put do rezervoara za vodu. Nedeqko Milosavqevi}, v. d. direktora JKP “Duboko” Uìce

SAOP[TEWE GRADSKOG ODBORA DS

PARTIJSKO ZAPO[QAVAWE U Â^KU obzirom na ~iwenicu da se u duèm vremenskom periodu javna preduze}a i gradske uprave defini{u kao partijski feudi i posedi, u kojima se zapo{qavaju strana~ki aktivisti stranaka lokalne vlasti, postavqamo pitawa strankama na vlasti u â~ku: Koliko su partijskih kadrova zaposlili za 12 meseci vr{ewa gradske vlasti i koliko je konkursa bilo za ta radna mesta?

Koliko je lica zaposleno u javnim preduze}ima, ~iji je osniva~ grad â~ak, kao i onim ~iji je osniva~ Republika Srbija? Ova pitawa dobijaju na zna~aju, s obzirom na to da se gra|ani â~ka gotovo svakodnevno susre}u sa takvim slu~ajevima. Najnoviji primeri su strana~ka zapo{qavawa u Turisti~koj organizaciji â~ka, u kojoj je direktor za ~etiri godine broj zaposlenih pove}ao sa se-

FOTO GLAS

MORAVA JE NA[E MORE Kad se nema za boqe...

dam na 24. Sli~ni su primeri i u Zdravstvenom centru ^a~ak, Elektrodistribuciji, Zavodu za javno zdravqe, Elektromoravi, “Komunalcu“, “Gradcu“. ^ak se i portiri u gradskim upravama imenuju po strana~kim kvotama. Me|u takvim zaposlewima su i slu~ajevi odbornika Skup{tine grada iz redova stranaka koje vr{e vlast, a kojima je narod dao poverewe na izborima, ~ime je

odgovornost za u~iweno ve}a. Stranke lokalne vlasti su u predizbornim obe}awima isticale da ne}e biti partijskog zapo{qavawa, da }e se uvesti institucija konkursa, da }e se primati najboqi, ali nismo videli da se ta obe}awa i izvr{avaju. U ovome je i su{tina uru{avawa svih sistema vrednosti i zdravog razuma apsolutne ve}ine koja konkuri{e za odre|ena

radna mesta, iako se unapred zna da prioritet imaju strana~ki funkcioneri i aktivisti. Zbog toga nam mladi i najkvalitetniji odlaze. Po posledwim podacima, nekoliko hiqada qudi mla|ih od 35 godina odlazi iz ^a~ka, pre svega zbog ~iwenice da nemaju apsolutno nikakve {anse da zasnuju radni odnos u svom gradu. Zbog toga nam Strategiju razvoja grada pi{e jedan od najstarijih odbornika u gradskoj Skup{tini, koji u me|uvremenu postaje i direktor Nau~no tehnolo{kog parka. Zbog toga je ^a~ak danas grad starih, grad bez vizije i energije. Grad u kome je svaki drugi mla|i od 35 godina nezaposlen. Na posledwem zasedawu Skup{tine grada raspisani su konkursi za izbor direktora lokalnih javnih preduze}a, imenovane komisije za konkurs, pa se javnost pita kako }e se oni sprovesti. Da li }e biti ispuwena predizborna obe}awa, izabrani najboqi,

da li }e se po{tovati Zakon, ili }e stav Komisije biti da je od onih koji ispuwavaju uslove, najboqi ~lan neke stranke na vlasti, a koje, zavisi od wihovog koalicionog sporazuma. Ali, koliko }e kvalitetno neko raditi, kakvu {ansu imaju oni najkvalitetniji koji nisu ~lanovi stranaka, oni vredni, pametni i siroma{ni koji nemaju “veze”. To su pitawa koja Demokratska stranka postavqa u gradskoj Skup{tini i postavqa}e ih i daqe, sve dok ^a~ak ne postane grad sa jasno definisanim i transparentnim procedurama za dobijawe radnog mesta. U skladu sa tim, od stranaka u lokalnoj vlasti u narednom periodu o~ekujemo da podnesu izve{taje o promenama u broju zaposlenih u javnim preduze}ima i gradskim upravama, kao i da svi budu}i konkursi budu istaknuti na zvani~noj internet prezentaciji grada ^a~ka i objavqeni u medijima.

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

TEMA

VELIKE KOLI^INE OTPADA I MUQA SVE VE]I PROBLEM U OV^ARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

JEZERO SE PRETVARA U REKU?! N ajve}i i najlep{i prirodni biseri ~a~anskog kraja – reka Zapadna Morava i Ov~arsko-kablarska klisura, sve su zatrpaniji sme}em. Osim ~vrstog otpada, pre svega plasti~nih i staklenih fla{a, koje sa prvim prole}nim danima, zbog nabujalih voda, preplave reku i obale, ve{ta~ko jezero Me|uvr{je postaje sve pli}e i zbog velikih koli~ina muqa nastalih spirawem zemqi{ta, kao i talo`ewem uginulih biqaka i `ivotiwa. I dok su za re{avawe ovog drugog prob-

gotovo se ne moè videti od nagomilanog sme}a. Me|utim, ~i{}ewe ovog dela gotovo je neizvodqivo, jer je prilaz sa obale veoma teàk. - Postoji mogu}nost da se za ovaj posao angaùje kajak-klub, jer jedino sa vode moè da se pri|e nekim nepristupa~nim delovima. Bilo bi dobro kada bi akcije ~i{}ewa reke i jezera od plastike po~ele {to ranije, pre nego {to krene nova vegetacija. Ali sve dok se ne re{i pitawe odlagawa ovog otpada u celoj Srbiji, to je nemogu}a misija. Deponije su svuda uz

IZ VODE ODNETE AUTOMOBILSKE OLUPINE Ono {to su ~uvari za{ti}enog podru~ja Ov~arsko-kablarske klisure primetili je da se u posledwih nekoliko godina, zahvaquju}i otkupu sekundarnih sirovina, u reci mawe mogu videti karoserije, auto gume, elektri~ni ure|aji. -Pre dvadesetak godina pravio sam popis divqih deponija u klisuri. Na wima je bilo vi{e od 20 olupina automobila. Goran Nikoli} Sakupqa~i su izvadili sve do ~ega su mogli da do|u, pa ~ak i iz veoma nepristupa~nih delova – ispri~ao je Goran Nikoli}. lema potrebne veoma podrobne stru~ne analize, kako ne bi do{lo do novog naru{avawa prirodne ravnoteè, za ~i{}ewe re~ne i jezerske vode od ~vrstog otpada neophodne su ~este i {ire akcije. Ali, da se akcija{i ne bi „vrteli u krug“, pa svaki ~as ~istili iste delove, odnosno da bi se ovaj problem re{io potpunije, neophodna su sistemska zakonska re{ewa. Glavni ~uvar u za{ti}enom podru~ju Ov~arsko-kablarske klisure Goran Nikoli} kaè da je sme}e veliki problem ~itavog toka Zapadne Morave kroz klisuru, pre svega na povr{ini vode, ali ima ga i na dnu reke. Otpad se naro~ito vidi kada je vodostaj ve}i, pa Morava „ponese“ sa uzvodnih teritorija sve ono {to joj se na|e na putu. A usput je veliki broj i „legalnih“ i „divqih“ deponija. Od maja, kada po~iwe da se formira barska vegetacija, plasti~ne kese i fla{e ruè ovaj predeo. U prole}nim mesecima leva obala, od manastira Jovawe do Vidovskog tunela,

Moravu, a plastike je najvi{e. Uz to, mnogima u Srbiji jedini kontakt sa prirodom je ro{tiqawe, pa iza sebe ostave gomilu sme}a. Trenutno je najve}i problem nepovratna ambalaà, a to dràva mora zakonski da re{i. Hrvatska je ve} odavno uvela kaucirawe ambalaè i ne vidim razlog da se i kod nas to ne srprovede – kaè Nikoli}. VELIKA AKCIJA RONILA^KOG KLUBA „ÂÂK“ Dok nadle`ni u gradu i dràvi ne preduzmu konkretne korake, problemi Zapadne Morave i jezera Me|uvr{je su te{ko re{ivi u celini. Ali u Ronila~kom klubu „â~ak“, koji predvodi Nenad Stojkovi} iz Ov~ar Bawe, smatraju da se od ne~ega ipak mora po~eti. Mladi iz [kole plivawa i rowewa „â~ak“ i desetak ronilaca u narednih mesec dana ~isti}e sve delove reke u duìni od oko 2.200 metara. -U okviru projekta „Zapadna Morava 2013“, koji finansira grad â~ak, ~i-

sti}emo pojas obale reke, kao i plutaju}i otpad od Ov~ar Bawe do manastira Nikoqe. Polaznici {kole uzrasta od pet do 18 godina iz â~ka, Poège, Lu~ana i Ariqa ~isti}e priobaqe, a desetak ronilaca poku{a}e da u istom pojasu o~isti reku i weno dno. Krenu}emo od starog toka Zapadne Morave, odnosno od betonskog mosta pored kampa u Ov~ar Bawi, gde se zbog samog terena sakupqa najve}a koli~ina plasti~nog otpada. Zatim sledi ~i{}ewe od kanala u Ov~ar Bawi prema manastiru Nikoqe – kaè Stojkovi}. Sli~nu akciju Stojkovi} je u saradwi sa Turisti~kom organizacijom â~ka organizovao i 2010. godine. Na samo 200 metara kanala u Ov~ar Bawi, ronioci su tada izvadili nekoliko stotina kilograma gvo`|a, keramike, automobilskih guma, elektri~nih aparata... Najve}i deo ovog otpada „leào“ je na dnu reke nekoliko decenija, ali Stojkovi} kaè da ima, istina dosta mawe, i onog novijeg datuma. Shvataju}i da sada mogu uraditi samo mali deo posla, on najavquje da }e i naredne godine nastojati da okupi ekipu koja bi krenula u ~i{}ewe reke i obale nizvodno od Nikoqa. -Prevashodni ciq ove akcije je edukacija mladih, kako bi {to vi{e brinuli o prirodi i {titili je. U akciju }emo ukqu~iti i roditeqe mladih akcija{a. Nadam se da }emo jednog da-

19 VRSTA ORHIDEJA

Nenad Stojkovi}

na biti ponosni ne samo na ono {to nam je priroda dala, ve} i na to kako brinemo o ovoj lepoti svuda oko nas – kaè Nenad Stojkovi}. PRIRODA HO]E DA VRATI SVOJE Prema proceni stru~waka, za proteklih {ezdesetak godina „izgubilo“ se oko dve tre}ine zapremine jezera Me|uvr{je. Glavni krivac za ovo stawe je erozivni sliv Zapadne Morave. Drugim re~ima, sve ono {to usput sneg ili ki{e speru, taloì se u „ti{im“ delovima reke. I tako decenijama, pa jezero postaje pli}ak. Iako se i daqe ra~una da je povr{ina jezera 150 hektara, Goran Nikoli} kaè da se i ona sigurno smawila, ali da ne postoje precizna merewa. -Taloì se i sve ono {to od biqaka i ìvotiwa ugine, pa i otpad koji zavr{i na dnu ili u muqu. Tamo gde je smawena dubina jezera javila se prvo akvati~na (barska) vegetacija –

Jezero Me|uvr{je nastalo je 1954. godine. Tada je podignuta brana visine 32 metra. Prema zvani~nim podacima povr{ina je 1,5 kvadratnih kilometara. Zapremina jezera u vreme izgradwe brane bila je 18 miliona kubnih metara. U jezeru i oko wega ima vi{e od 550 biqnih vrsta. Prema najnovijim istraìvawima u klisuri raste 19 vrsta orhideja. Samo u posledwe dve decenije u jezeru se pojavio veliki broj novih biqaka, ribqih vrsta i insekata. Evidentirano je vi{e od 100 vrsta ptica, od ~ega je oko 60 za{ti}eno kao prirodna retkost. Posebnu pa`wu zasluùju sivi soko, suri orao, jarebica kamewarka i siva ~apqa. trave, rogoz, trska, a sledi pojava drve}a poput vrbe i jove. I taj deo ubrzo postaje obala. To }e se prvo dogoditi u Zagra|u, kod manastira Jovawe i Pejicine krivine. Mo`da }emo za dve-tri decenije opet imati reku umesto jezera. Mo`da priroda vra}a ono {to joj je uzeto kada je pravqena ve{ta~ka akumulacija, pa }e kao ~ista vodena povr{ina biti samo stari tok Zapadne Morave – predvi|a Nikoli}. Me|utim, on smatra da ne treba mnogo pri~ati o „izmuqavawu“ jezera, jer pre nego {to se bilo {ta uradi, neophodno je sprovesti stru~na istraìvawa. Kada je pre {ezdeset godina pravqeno ve{ta~ko jezero, naru{ena je prirodna ravnoteà. Ako se sada ne{to po~ne, bez prethodnih analiza, Nikoli} upozorava da se sada{wem ekosistemu moè dogoditi isto. -î{}ewe jezera ~esto se do sada koristilo u politi~ko-marketin{ke svr-

he. Jer, to nije jednostavan posao. Va|ewe muqa je veoma komplikovano i zahtevno, pre svega zbog konfiguracije terena na na{em jezeru. Duìna obale je 12 kilometara, a transportovawe cevima mogu}e je samo u duìni od jednog kilometra. Gde bi se deponovao muq? A glavno pitawe je {ta bi se dogodilo sa ìvim svetom u vodu, pa i u celoj klisuri. Nephodno je veoma ozbiqno istraìvawe, koje bi radili stru~waci, prvenstveno iz Zavoda za za{titu prirode. Stru~waci bi trebalo da kaù da li, {ta i kako raditi. A za to je, ~ak i da se odmah krene, potrebno najmawe godinu dana. Za po~etak najboqe bi bilo da grad uloì novac u ta istraìvawa, jer svaki ozbiqan investitor mogao bi da nai|e prvo na tu prepreku. U suprotnom, ponovo }emo se na}i pred nekim „hrastom“ koga ne moèmo zaobi}i – kaè Nikoli} V. T.

DRU[TVO

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

^A^ANIN NIKOLA RADOVI] SNIMIO SVOJ PRVI SINGL “DILEMA”

„TALENAT” KAO “VETAR U LE\A”

ako se veoma rano zainteresovao za muziku, Nikola Radovi} je relativno kasno po~eo da svira gitaru. Kao dete je bio okruèn kasetama koje je slu{ao wegov otac, pa je uz wega prvi put ~uo “Bitlse”, Sinatru, Reja ârlsa, “Roling Stonse”... Po~eo je da svira tek kada su ga zainteresovale grupe “Metalika”, “Mejdeni” i sli~ni bendovi, jer mu je, kako kaè, sa 17 godina odgovarala ta vrsta energije. Prve pesme nastaju godinu dana kasnije. Posle tri ~etiri godine “ve`bawa tehnike”, sa akusti~nom gitarom po~iwe da pravi iskqu~ivo “svoju muziku”. Wegov specifi~an izraz i dobro izraàvawe kroz muziku ({to je potvrdio i Ivan Tasovac), otvorili su mu mnoga vrata. Mladi â~anin, kantautor Nikola Radovi}, koji je osvojio publiku i ìri u ovogodi{wem ciklusu {ou-programa “Ja imam talenat”, potpisao je ekskluzivan ugovor sa “Maskom”om za izdavawe prvog albuma, a nedavno je snimio i svoj prvi singl pod nazivom “Dilema”. - îtavo iskustvo sa {ou programom “Ja imam talenat” je jako pozitivno. Prvo, dobio sam {iru afir-

maciju i potvrdu da to {to pravim ima smisla i da se zaista nekome dopada. Drugo, stekao sam mnogo iskustva u ve}oj produkciji, velika scena, probe, dobra oprema, profesionalan pristup nastupima, ulaèwe u detaqe... Generalno, stekao sam veliko iskustvo kako se odnositi prema muzici i nastupima na nivou koji zahtevaju televizija i ve}a publika. Naravno, prijale su i kritike ìrija, pogotovu Ivana Tasovca, jer svi znamo koju teìnu ima wegov sud. Sve to je doprinelo mom samopouzdawu kao autoru i dalo mi “vetar u le|a” da nastavim

sa stvarawem pesama - pri~a mladi kantautor. Nikola ka`e da je ugovor sa “Maskom”-om do{ao kao satisfakcija za dobar plasman u “Talentu” i kao ispuwewe nekih “klina~kih” `eqa za snimawem albuma: - Bio sam jako sre}an kada je postignut taj dogovor. “Maskom” je prihvatio da finansira celu produkciju i snimawe, za {ta se jo{ jednom zahvaqujem. Album je najavqen singlom “Dilema” koji je premijerno predstavqen na Radio Beogradu 1, a o~ekuje se i promocija preko ostalih nacionalnih frekvencija, radijskih i televizijskih.

Ostatak albuma se trenutno snima, to je malo komplikovaniji proces nego {to sam mislio, tako da treba vremena, i nadam se da }e se pojaviti po~etkom oktobra. “Dilema” je iza{la krajem jula, i izabrana je za singl, jer ima letwi “laid back” pristup. Pojedine pesme sam ve} afirmisao preko “Talenta” i one }e biti na albumu, ali nije bilo potrebno da se izbacuju kao singlovi. U svakom slu~aju, moj imperativ i na “ Talentu” je bio da predstavim {to vi{e autorskih pesama, pa sam nastavio taj trend. Prema re~ima autora, “Di-

lema” govori o previrawima i pitawima koja mladi qudi, pa ~ak i oni stariji, postavqaju sebi u vezama. Nikada nije mogao da opi{e svoje pesme, imaju mu smisla samo kao celina, a ko se prona|e, stekne neku svoju ideju. Zanimqivo je i to da su mu ~esto drugi qudi obja{wavali wegove pesme, ka`e Nikola. Wegovi planovi se, {to se mo`e pretpostaviti, “vrte” oko albuma i nastupawa na festivalima. - Postoji {ansa da }emo, posle EXIT-a, nastupiti i na Beer Festu, {to bi ovu godinu, koja je zaista bila uspe{na na muzi~kom pla-

nu, jo{ jednom unapredilo. Na veliku produkciju se nije te{ko naviknuti (smeh). Pomenuo bih da sam okupio sjajan bend, spoj ^a~ana i Beogra|ana. Na{ grad predstavqamo \or|e Gostiqac (gitara) i ja (tako|e gitara), dok iz Beograda dolaze Ivana Nikodijevi} - Zvrka (klavijatura i prate}i vokali), Arion Petrovski (bubwevi) i Branko Vu~etin (bas gitara). Veoma sam zadovoqan kako bend funkcioni{e, imamo energiju koju smo zamislili i o~ekujemo dosta svirki i nastupa u narednom periodu - ka`e Nikola Radovi}. N. R.

SPORT I MEDICINA IZ UGLA DR MIHAILA LUKOVI]A

JEDNO BEZ DRUGOG NE MO@E

Dr Mihailo Lukovi}

ro{logodi{wi Zakon o sportu ograni~io je da samo specijalisti sportske medicine mogu pregledati sportiste. Ali, kao doktor medicine, epidemiolog i infektolog, dr Mihailo Lukovi} je vi{e od 30 godina vodio ra~una o zdravqu ~a~anskih fudbalera, biciklista, boksera... Za sve te godine nije mu promakla ni transformacija sporta, pri ~emu on sve vi{e gubi takmi~arski karakter i dobija obrise profesiona-

lizma. - Po{to je odavno postao posao, mnogi sportisti postavqaju sebi ve}e zahteve i napre`u se vi{e nego {to to wihov organizam mo`e da podnese. Wihovi motivi vi{e nisu samo takmi~arski, ve} i borba za opstanak. Malo je klubova koji mogu da ispune uslove za profesionalno bavqewe sportom. Po{to klubovi u takvim uslovima mogu da postavqaju visoke zahteve, koje ~esto ne prati odgovaraju}a logisti-

ka, ~esti su akcidenti. Ono {to dru{tvo moè da u~ini je da pojja~a prevenciju, da pre izlaska na teren svaki mladi ~ovek bude detaqno pregledan. Odredba zakona da samo specijalisti sportske medicine mogu pregledati sportiste je korak napred, ali problem je to {to Srbija ima mali broj lekara te specijalnosti - kaè dr Lukovi}. Po wegovim re~ima, dru{tvo i medicina su u posledwe vreme ozbiqnije shvatili sistematske preglede, nego pre ~etrdesetak godina. Ranije nije bila retka pojava da sportistima bude overena kwiìca i bez pregleda, progla{avani su zdravima samo zato {to su mladi. Ipak, krajem sedamdesetih Savez za fizi~ku kulturu insistirao je da u svaki grad i op{tina imaju sportsku ambulantu. Neke su ostale da rade i do danas, dok su pojedine zbog besparice zatvarane. - Sistematski pregled je prvi korak, sagledavawe op{teg zdravstvenog stawa i

prilika da lekar dosta u~ini za sportistu. Ono {to daqe sledi i za{to je neophodno da svaki klub ima svog lekara, je wihovo pra}ewe na terenu, na treninzima i prvenstvenim utakmicama. Smatram da bi svaki klupski lekar trebalo da bude sa igra~ima i na treninzima. Doktor ne le~i samo telesnu povredu, ve} kompletno posmatra ~oveka. Klupski lekar mora da bude ukqu~en u sve faze pra}ewa povre|enog igra~a, od trenutka povrede i ukazivawa prve pomo}i do wenog sanirawa i ponovnog ukqu~ivawa u takmi~ewe navodi dr Lukovi}. Na neophodnost sistematskih pregleda vra}a nas jo{ jedna sve u~estalija pojava posledwih desetak godina, smrtnost sportista na terenima. Kako obja{wava dr Mihailo Lukovi}, fatalni ishodi mogu biti stvar slu~ajnosti, ali mnogi mogu biti spre~eni. I ba{ zbog toga {to mogu biti spre~eni, zahtevaju do kraja anga`ovanost lekara, klubova i dru{tva. Ambicije sporti-

sta, wihovih porodica i klubova, nikako ne mogu biti ja~i od zdravqa i `ivota. Osim vrhunskih rezultata, profesionalni sport nosi i niz negativnih posledica i danas je potrebno prona}i kompromis izme|u zdravqa sportiste i rezultata. - Sport je kao i `ivot, promenqiv. Jedan je Nemawa Vidi}, a koliko je bilo fudbalera wegove generacije koji nisu postali vrhunski. Sport je i rad i talenat i

sre}a, sve po malo.Trebalo bi na vreme napraviti selekciju ko mo`e, a ko ne mo`e da se bavi sportom. Oni koji to ne mogu, moraju sport prihvatiti vi{e iz ugla rekreativaca, kako u smislu ambicije, tako i izlagawu naporima. Samo tako }e smawiti rizik po zdravqe. Savremeni sport ne unapre|uje zdravqe, ve} ostavqa posledice napomiwe dr Mihailo Lukovi}. Z. J.

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

DRU[TVO

STARI ^A^AK

^IJA JE OVO KU]A? @ivot dr Krste Dragomirovi}a, zeta vojvode Stepe Stepanovi}a i graditeqa „palate Dragomirovi}”, Dragomirovi}”,is ispisao pri~u pisao je je pri~u oo nesvakida{wem patriotizmu, ali i nebrizi novih nara{taja

edno je od malobrojnih preostalih zdawa iz starih vremena, koje je izmaklo nemilosti savremenih graditeqa i obnoviteqa â~ka, ali i interesovawu novih bogata{a koji vole da pazare starine i prikqu~e ih svom novovremenskom imetku. Nalazi se u Knez Milo{evoj ulici. Monumentalno kameno stepeni{te vodi u ulazni trem. êtiri stuba nose terasu sa balustradama. Iznad ulaza lu~ni nadvratnik u obliku venca... Jasno}a i strogost ve{to su udruèni sa dekorativnim detaqima. Me{aju se klasicizam i barokni elementi. Re~ je o “palati Dragomirovi}”, koju je 1924. godine podigao ~a~anski lekar Krsta Dragomirovi}. Dvori{te se grani~ilo sa placem vojvode Stepe Stepanovi}a, {to ni malo ne ~udi kada se zna da je za ~uvenog vojnog hirurga bila udata Milica, starija k}erka legendarnog vojskovo|e. Krsta Dragomirovi},

provereni stru~wak u oblasti vojne hirugrije, uz to ~ovek temeqnog obrazovawa i {irokih vidika, ro|en je 1874. godine, u Poàrevcu. Po zavr{etku gimnazije dobio je vojnu stipendiju i oti{ao u Grac, na studije medicine. Lekarsku slu`bu zapo~iwe odmah po odsluèwu vojnog roka, a prvo radno mesto dobio je u bolnici Timo~ke vojne oblasti u Zaje~aru. Potom }e neko vreme raditi pri Beogradskom garnizonu, da bi ga vojna slu`ba 1904. godine dovela u â~ak, u Pe{adijski puk i privremenu bolnicu. Kao pripadnik druge grupe lekara koje je srpska vlada uputila na usavr{avawe u inostranstvo, on }e tri godine provesti na specijalizaciji hirurgije u Berlinu. Vrativ{i se u zemqu, kratko vreme radi u Kragujevcu, a onda je sa slu`bom ponovo u â~ku. U ovom gradu }e ste}i ne samo porodicu ve} i trajna prijateqstva, o kojima }e kasnije, sa rati{ta, pisati sa neskrivenim emocijama i nostalgijom. Druìo se sa industrijalcem

Stevanom Krenom, advokatom Qubomirom Kordi}em, lekarom Gustavom Sajfertom i apotekarom Aristidom Jovanovi}em, a slobodno vreme provodili su ispred tada{weg hotela “Kren”, u {etwama Gradskim bedemom i obilascima okoline, na kowima. Prevashodno interesovawe dr Dragomirovi}a

svakako je bila hirurgija, a o wegovom medicinskom ume}u govori i podatak da je me|u prvim hirurzima u Srbiji, ve} u prvoj deceniji 20. veka primewivao lumbalnu anesteziju. Na sre}u savremenih prou~avalaca istorije medicine, sa~uvan je Dragomirovi}ev rad “Lumbalna anestezija sa prikazom sopstvenih apa-

PRVI PREDSEDNIK SOKOLSKOG DRU[TVA

Jedina sa~uvana fotografija dr Dragomirovi}a, sa ven~awa sa Stepinom k}erkom Milicom

Na prvoj skup{tini Sokolskog dru{tva “Tanasko Raji}”, osnovanog 1910. godine zarad “pravilnog razvoja omladine” (Vojska nije bila zadovoqna fizi~kim izgledom regruta), dr Dragomirovi} je izabran za predsednika, a advokat Kordi} za potpredsednika. Na istoj skup{tini je odlu~eno da se u ^a~ku izgradi Sokolski dom, prvi u Srbiji. Radovi su krenuli 1912, op{tina je dala veliku koli~inu gra|evinskog materijala, a nov~ana sredstva obezbe|ena delom iz Fonda za podizawe spomenika Tanasku Raji}u, delom od dobrovoqnih akcija i na druge na~ine. Me|u uglednim gra|anima koji su vodili posao nalazio se i dr Dragomirovi}, koji je tokom Balkanskih ratova, me|u vojnicima i oficirima [umadijske divizije inicirao prikupqawe pomo}i za podizawe Doma. Zahvaquju}i wemu u ovoj diviziji je prikupqeno 4.000 dinara. Dragomirovi} }e kasnije, 1924. godine, jo{ jednom, ali kratko vreme, biti predsednik Sokolskog dru{tva, a bio je i na du`nosti predsednika odbora Crvenog krsta u ^a~ku.

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

rata i modifikacija” (do wega dolazimo zahvaquju}i na{em sugra|aninu dr Zoranu Antonovi}u, koji se bavio pro{lo{}u ~a~anske hirurgije) u kome je ~a~anski hirurg, na stru~nom skupu 1911. godine, svoje kolege iz Srbije, Hrvatske i Slovenije informisao o

DRU[TVO

prednostima i manama ove vrste anestezije, koju je, kako navodi u referartu, primenio prilikom 216 operacija u ^a~ku i vi{e od 50 puta ranije, u Gracu. Pri tome je, nagla{ava, “sa nekim malim modifikacijama” uvek upotrebqavao aparat koji je isproban na ode-

K]ERKE VOJVODE STEPE Stepa Stepanovi} i wegova supruga Jelena (k}erka na~elnika kragujeva~kog sreza Velisava Milovanovi}a) imali su dve k}erke. Starija, Milica, udala se za vojnog lekara Krstu Dragomirovi}a, dok je mla|a, Danica, postala supruga divizijskog generala Jovice Jovi~i}a (1877 – 1949) i sa wim izrodila dvoje dece. Vojvoda je bio dobar suprug i roditeq, ali svoja ose}awa nije previ{e ispoqavao, iz bojazni da svoju decu ne razmazi. Prema unucima je, me|utim, bio veoma emotivan i u starosti im posve}ivao veliku pa`wu i vreme. Svi su izgledi da je, premda diskretno, `alio {to nije imao sina, a kada mu se 1906. godine rodio unuk kazao je da mu je to bio “jedini vedar dan na tmurnom nebu dana{wice”.

Dr Dragomirovi} po~iva na ^a~anskom grobqu

qewu austrijskog lekara dr Luksch - a, ~iji je u Gracu bio |ak. U Balkanske ratove oti{ao je sa ~inom majora, vodio je bolnicu i previjali{te kod Jedrena i Pirota, a sa fronta se vratio kao potpukovnik. Po~etkom Prvog svetskog rata dr Dragomirovi} obavqa du`nost upravnika Stalne vojne bolnice u Kragujevcu, ali, iako je èleo da na tom mestu ostane, dobija preme{taj na mesto komandanta bolni~ke ~ete [umadijske divizije I poziva. U jesen 1915, za vreme neprijateqske ofanzive i povla~ewa srpske vojske, po nare|ewu Vrhovne komande ostaje u â~ku sa te{kim rawenicima i bolesnicima, koje nije bilo mogu}e evakuisati iz bolnice. Tokom okupacije je i sam oboleo, a iz zarobqeni{tva je razmewen preko {vajcarskog Crvenog krsta. Iako je u Srbiji ostao po nalogu, posle rata je zbog toga imao mnogo problema, pa je 1921. godine napustio vojnu slu`bu. U Kragujevcu je ba{ tih godina izgra|ena nova okru`na bolnica (prethodna je izgorela u ratu) i dr Dragomirovi} 1923. biva postavqen za na~elnika hirur{kog odeqewa, ali se na tom mestu ne zadràva dugo. Kao pukovnik u penziji, on se sa porodicom ponovo seli u â~ak i u wemu ostaje do kraja ìvota. Iskusan hirurg, Krsta Dragomirovi} izvesno vreme vodi hirur{ko odeqewe â~anske bolnice, a onda definitivno prelazi u privatnike. Sa dr Venceslavom Stejskalom i jo{ nekoliko kolega on je, u Stejskalovoj ku}i u Ulici knegiwe Qubice, koja }e posle Drugog svetskog rata biti preimenovana u Ulicu \oke Popovi}a, osnovao “ Medikohiru{ki sanatorijum

Ov~ar”, sa dve hirur{ke sale i prvim rendgen aparatom u gradu. Ova “mala privatna bolnica radila je sve do 1934. godine, mewaju}i vlasnike, a u woj su se, zbog prili~no skupih usluga, mahom le~ili imu}niji gra|ani. Dr Dragomirovi} se, svi su izgledi, privatnom praksom bavio i u svojoj ku}i, ali zakratko, jer je preminuo ve} 1928. godine. Lekarskom pozivu pri-

Dr Dragomirovi} je prilikom operacija ~esto primewivao lumbalnu anesteziju klonio se i wegov sin Pribislav Dragomirovi}, koga su uku}ani zvali Bisko. Ro|en je u Kragujevcu, maturirao u â~anskoj gimnaziji {kolske 1924/25 godine, a po zavr{etku studija krenuo je o~evim putem i po~eo da se bavi hirurgijom. Ali, ve} prilikom prvih intervencija povredio se iglom i umro od posledica infekcije. Wegovom preranom smr}u porodica je ostala bez mu{kih potomaka. Milica i Krsta su imali i k}erke, {to se jasno vidi iz doktorove prepiske sa Stevanom Krenom. - Ve} je ja~e od 4 nedeqe kako su mi deca bolesna prvo se bila razbolela Mila od ja~e influence sa komplikacijama, pa je onda pao Bisko u postequ od iste bolesti 3 - 4 dana bio vrlo, vrlo bolestan (za malo ga nisam podvrgao operaciji). Pa taman wemu da bude boqe, razboli nam se Mila od zau{waka, onda ona prezdravi, a oboli Ruà, pa od ju~e razboli se od zau{waka i Saveta - pisao je zabrinuti otac prijatequ u â~ak iz Kragujevca, 15. marta 1914. godine. Iz sa~uvanih dokumenata saznajemo da je Dragomirovi}eva k}erka Mileva (Mila) ro|ena 1905. godine i da je 1925. godine bila na drugoj godini Filozofskog fakulteta u Beogradu. Izve{taj Gimnazije u â~ku za {kolsku 1930. godinu svedo~i da je me|u kandidatima “za Vi{i te~ajni ispit” bila i Dragomirovi} Ruìca, ro|ena 13. februara 1912. godine, od majke Milice i pokojnog dr Krste. Za nedostatak ve}eg broja podataka o porodici Dragomirovi} krivicu snosi novija istorija i jedan nesre}an doga|aj s po~etka devedesetih godina pro{log veka. U vreme restrikcije struje u na{oj zemqi jedna Beogra|anka, u poznim go-

Razglednica ^a~ka

ÂÂK JE NOSIO U SRCU Iako nije poticao iz â~ka, Dragomirovi} je ovaj grad zavoleo svim srcem i veoma mu je nedostajao kada je dobio preme{taj u Kragujevac. - Nigde ne idem u kafanu, a ako iza|em - iza|em u ve~e sa Milicom u bioskop. Ali ni onda nisam raspoloèn, jer mi se uop{te Kragujevac ne dopada, niti mogu sad pod starost (imao je samo 40 godina - prim. E.V.) da pravim onako intimna poznanstva kao ranije. Ni s jednim se gra|aninom ne poznajem, niti druìm. Ne dopadaju mi se ovi qudi - moè biti da zato {to im bliè ne prilazim. Sa ~e`wom i neobi~nim zadovoqstvom se}am se po nekoliko puta na dan, mog dru{tva i mojih prijateqa u â~ku, govora i {etwi na{ih bedemom, pa onda sastanaka u ve~e u hotelu razgovora i smeja na{ih. Svega toga ovde nema, sve mi je tu|e i neprijatno. U â~ku mi je bilo prijatno ma i sam da izja{em u okolinu, ovde i to ne marim, niti bih vremena imao za to. - Zara|ujem od privatnih operacija dosta, imam vrlo lep uspeh u radu, ali opet ne volim ovde ni{ta, i sutra bih se u â~ak vratio - jada se Dragomirovi} u pismu Krenu, pet meseci po dolasku u Kragujevac i prièqkuje da i â~ak postane “divizijsko mesto”, kako bi mogao da se vrati u grad koji je neizmerno voleo. dinama i bez porodice, zaspala je uz upaqenu sve}u. Poàr je zahvatio ~itav stan, a wegova vlasnica Mileva Dragomirovi}, izgorela je zajedno sa bogatom dokumentacijom o svom dedi Stepi Stepanovi}u i ocu dr Krsti Dragomirovi}u, koju je decenijama marqivo sakupqala i ~uvala. O tragi~noj smrti Stepine unuke tada{wa dnevna {tampa izvestila je sa samo nekoliko {turih re~enica. Ku}u u â~ku Milica Dragomirovi} je ubrzo posle muèvqeve smrti prodala Po{ti. Za vreme Drugog svetskog rata u wenom podrumu Nemci su dràli taoce, po oslobo|ewu u woj je godinama bio sme{ten Dom zdravqa, a danas se ponovo koristi za potrebe

Po{te. Graditeq “palate Dragomirovi}” po~iva na ^a~anskom grobqu. Sa te{kom mukom otvaramo kapiju na zar|aloj ogradi oko porodi~ne grobnice Velisava Milovanovi}a, “sreskog na~elnika u penziji” i, po svemu sude}i, tasta vojvode Stepe, odnosno dede po majci Milice Dragomirovi}. Probijamo se, kroz trwe i gustu travu, do spomenika obraslog mahovinom i ispod imena nekoliko Milovanovi}a naziremo i ime dr Krste Dragomirovi}a. U blizini je Stepina grobnica, ne{to daqe grob Gustava Sajferta i kapela porodice Kren, u kojoj je sahrawen i Krstin veliki prijateq Stevan. E. V.

SELO

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

U POSETI MLADOM VO]ARU JANKU LU@ANINU IZ MIOKOVACA

PIJA^NI BAROMETAR

STI@E I U VO]WAK I U PROVOD

Kada je neko mlad, ambiciozan i nadasve vredan, moè sve, pa ~ak i da odràva vo}wake u dva sela, i to na suprotnim krajevima ~a~anske teritorije. Dvadesetogodi{wi Janko Luànin, pored toga {to se bavi vo}arstvom na porodi~nom imawu u Miokovcima, neguje i mlad zasad u Mr{incima. Janka smo posetili na hri{}anski i narodni praznik Ilindan, pa je mogao sebi da priu{ti duì san i jutarwi odmor. Sveti Ilija Gromovnik, kako ga jo{ nazivaju u narodu, “pada” u najsu{nije i najtoplije doba godine, a obi~aj je da se na taj praznik ne radi u poqu, kako se ne bi navukao gnev svetiteqa. Na na{u konstataciju da marqivi mladi} zasluùje odmor, wegov otac Miroslav {aqivo i zagonetno re~e: “Stiè Janko sve, iako je stalno na relaciji Miokovci - Mr{inci, preko â~ka”. Tokom razgovora saznadosmo da “preko â~ka” ima posebno zna~ewe, jer je ovaj mladi ~ovek “dobro organizovan”, pa i pored velikog rada, ima vremena i za odmor, i za izlaske i provod sa vr{wacima.

ako je zavr{io sredwu Tehni~ku {kolu, Janko je jo{ sa 18 godina odlu~io da }e se u `ivotu baviti vo}arstvom, jer su Miokovci po-

znati kao vo}arski kraj, a i deda Hranislav i otac Miroslav su ìveli od poqoprivrede. - Imam sve uslove da se bavim vo}arstvom i èlim da ìvim na porodi~nom imawu. Volim selo. Ne bih mogao da ìvim u gradu, a i nema razloga, blizu smo â~ka, do centra ima samo osam kilometara. Danas puno mladih po~iwe da se bavi vo}arstvom, uglavnom “oslawaju}i se” na pomo} o~eva. Nekoliko mojih drugova je tako|e odlu~ilo da se posveti vo}wacima i ve} podiù mawe zasade. Pojedini se, pored svog posla, paralelno bave i vo}arstvom, a neki se potpuno preorijenti{u zapostavqaju}i profesije za koje su se {kolovali, jer su im plate male, ili ne mogu da se zaposle u struci. Uglavnom svi imamo roditeqsku podr{ku - zapo~iwe pri~u na{ mladi sagovornik. Porodica Luànin ukupno obra|uje 12 hektara zemqe, od kojih je pod vo}wacima sedam (zajedno sa zasadima u Mr{incima, o kojima iskqu~ivo brine Janko). U Miokovcima, na povr{ini od ~etiri hektara, ovo doma}instvo najvi{e gaji jabuke i kru{ke, a u mawim koli~inama i kajsije i {qive. Na zasadu od dva i po hektara godi{wi rod jabuke je oko {est vagona, a wihov plasman za ovu porodicu nije problem. Za svu robu imaju stalne kupce, a ono {to ne prodaju kod ku}e, plasiraju na kvanta{koj pijaci u Kraqevu. Prema Jankovim re~ima, trenutno su aktuelne kru{ke, uskoro po~iwe berba sorte santa marija, za koju Rusi po kilogramu pla}aju 70 dinara. - U vo}arstvu vidim bu-

krompir 40 - 50 pasuq 300 paprika 50 - 180 paradajz 50 krastavac 40 - 50 praziluk 150 tikvice 30 - 40 brokoli 200 - 250 gra{ak 200 kupus 20 karfiol 100 - 150 per{un 30 {argarepa 80 cvekla 100 blitva 30 zelena salata 30 crni luk 60 beli luk 300 du}nost i zato sam odlu~io da i na imawu maj~inih roditeqa, babe Miladine i dede Slobodana, u Mr{incima podignem vo}wak na parceli od tri hektara. To je mlad zasad, tek druga godina. Najvi{e imam kru{aka, 2.600 stabala, jabuka 600 i {qiva oko 400 komada. Planiram da podignem i zasad breskve od 400 stabala i ne{to mawe vi{we. Mnogo mi poma`u ujak i ujna, Milo{ i Slavica Ka-

raklaji}. Jo{ uvek se konsultujem i sa stru~nim qudima. Puno mi zna~e saveti agrarnih stru~waka ili uspe{nih proizvo|a~a, vo}ara, kao i informacije koje dobijam putem interneta u vezi sa sadnim materijalom, za{titom, analizom zemqe - pri~a Janko sa velikim zadovoqstvom. Na{ sagovornik podse}a da je bilo koja oblast poqoprivredne proizvodwe nezamisliva bez vode, pa je wen nedostatak najve}i problem: - U Mr{incima sam sve pokrio sistemom “kap po kap”, ali nemamo dovoqnu koli~inu vode, a u Miokovcima je samo jedna parcela obezbe|ena ovim sistemom. Mo`da bi mogla da se “dovede” voda sa ^emernice, mada ve} postoje

tri brane, puno pumpi, tu je i cisterna, a gradi se i hidroelektrana. Velika je to investicija, a i pitawe je da li sada ^emernica ima dovoqnu koli~inu vode. Tako|e je veoma va`na i protivgradna mre`a, koja je najboqa za{tita vo}waka od grada, a ima i zna~ajnu ulogu pri visokim temperaturama, kao za{tita od vrelina, isti~e Janko, podse}aju}i da je po~etkom

maja olujno nevreme, pra}eno gradom i grmqavinom, zahvatilo i atare Miokovaca: - Na sre}u, na{im vo}wacima nevreme nije nanelo veliku {tetu. Ni{ta nismo osigurali, ali smo uspeli da zale~imo o{te}ena stabla. Investicija za protivgradnu mreù nije mala, treba izdvojiti 1012 hiqada eura po hektaru, ali treba i znati da o{te}ewa od grada nanose {tetu ne samo biqkama, nego i na prinosu za narednu godinu. Mo`da mreà i nije toliko skupa, koliko je zna~ajna za{tita. Naàlost, na mojim parcelama ne mogu da je postavim u skorijoj budu}nosti. Janko smatra da bi bilo dobro kada bi me{tani osnovali neko udruèwe,

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Janko sa mla|om sestrom Jovanom

POVR]E

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

jer bi im ono znatno olak{alo plasman robe, a i mogli bi da naprave veliku hladwa~u. On veruje da bi udruèwe mnogo doprinelo, ne samo razvoju vo}arstva, nego i napretku sela. Ova porodica poseduje neophodnu mehanizaciju, atomizer, frezer, kantu za prskawe, dva traktora sa prikqu~cima..., a nedostaje joj platforma, koja je, kako Janko obja{wava, korisna i za rezidbu stabala i za brawe vo}a. Ina~e, na{ mladi sagovornik prati savremene trendove u vo}arstvu, a ove godine je posetio Sajam poqoprivrede u Novom Sadu. Me|utim, finansijska sredstva su, kaè on, prepreka za maksimalno primewivawe novina u proizvodwi vo}a: - Pro{le godine sam dobio subvencije dràve i kupio neke prikqu~ke za navodwavawe, za sistem “kap po kap”. Papire sam sakupqao vi{e od sedam dana, uvek je ne{to nedostajalo. Ali, na kraju je vredelo, jer sam dobio subvencije. Tata je “tvrdoglav”, kaè da “ne}e ni{ta sa dràvom”. Osim od porodice, Janko o~ekuje podr{ku i od dràve, ali, kako kaè, “slaba vajda”. Na porodi~nom imawu mu je “najve}a potpora, najja~a snaga i ~ovek za sve” otac Miroslav. Naravno, po potrebi angaùje i sezonske radnike za brawe vo}a, uglavnom iz sela. Majka Mira je zaduèna za kuhiwu, a sestre Aleksandra i Jovana su posve}ene studijama i osnovnoj {koli. Ovu miokova~ku harmoni~nu porodicu uveseqava i duhovita baka Stanimirka, koja nas je ispratila {ale}i se sa unucima. N. R.

VO]E

sve`e {qive 30 - 50 suve {qive 300 jabuke 50 - 60 kru{ke 40 - 100 jagode 250 breskve 40 - 80 nektarine 40 - 80 lubenice 25 gro`|e 100 - 150 kupine 150 - 200 ju`no vo}e 130 - 230 orasi 1.200 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 6 - 13 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.200 - 1.600 slanina 300 - 800 suxuk 850 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 250 - 260 ovce 100 - 120 jagwad 210 - 220 p{enica 30 je~am 35 kukuruz 32

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

OBRAZOVAN ODBOR ZA OBELE@AVAWE JUBILEJA

NOVE KWIGE

DVA VEKA OD BOJA NA QUBI]U

VRSTAN PRIPOVEDA^ U TRCI SA VREMENOM porti crkve Svetog Arhan|ela Gavrila u Katrgi, u prisustvu ve}eg broja me{tana i gostiju, predstavqena je monografija “Katrga kroz vekove”, ~iji autor je dr @ivorad Minovi}, rodom iz ovog sela, istaknuti novinar, nekada{wi saradnik “^a~anskog glasa”, kasnije glavni i odgovorni urednik najstarijeg srpskog dnevnika “Politika”, a potom i generalni direktor ove, u wegovo vreme, velike, mo}ne i veoma uticajne novinske ku}e. U ime Organizacionog odbora sve~anost je otvorio @ivorad Petrovi}, dok je o samoj monografiji detaqnije govorio recenzent Nenad Spasovi}. On je naglasio kako je Minovi}, sakupqaju}i obimnu gra|u i bele`e}i kazivawa savremenika, dobio trku sa vremenom i kao vrstan pripoveda~ uspeo da, ispisuju}i oko 1.200 strana, na najboqi mogu}i na~in, predstavi ovo pomoravsko

DRU[TVO

Dr @ivorad Minovi}: „Katrga kroz vekove”

nih kwiga od 1837. do 1937. godine, zatim rodoslovi vi{e starih familija, uz svojevrsno “putovawe kroz ustanke, bune i ratove,” sa posebnim osvrtom na doseqavawa krajem 18. i po~etkom 19. veka, koja su, pred skidawe vi{evekovnog jarma otomanske vlasti, o`ivela i ovo podru~je centralne Srbije. - Danas Katrga ne spada me|u naro~ito velika sela, ali je ona za mene i me{tane najve}e selo na svetu,

maqskoj kugli, ~uli qudi sa svih kontinenata. Bio je to jo{ jedan podsticaj da ozbiqnije razmislim o na{im korenima, otpo~nem vi{egodi{we tragawe po arhivama i bele`im kazivawa qudi.” Katrga se, ina~e, u zapisima pomiwe jo{ u 15. veku, ali je, verovatno, nastala ne{to ranije, odmah posle Kosovskog boja. Promocija kwige dr @ivorada Minovi}a, bila je prilika da se, u prisustvu autora, prika-

o~etkom juna 2015. godine navr{i}e se dva veka od znamenitog Boja na Qubi}u, odlu~uju}e bitke Drugog srpskog ustanka. Tim povodom, pro{le nedeqe obrazovan je Odbor za obeleàvawe jubileja ovog istorijskog doga|aja. Odluku je, na inicijativu me{tana Qubi}a, doneo gradona~elnik Vojislav Ili}. Predlog za sastav odbora, koji }e sa~iwavati 28 ~lanova, prihva}en je sa mawim izmenama. Posle duè rasprave o konkretnim poduhvatima, kako bi se na vreme obavile potrebne pripreme, na sastanku u Skup{tini grada, doneto je vi{e zakqu~aka, a podeqena su i zaduèwa ~lanovima odbora. Gradona~elnik Ili} preuzeo je na sebe obavezu da uspostavi kontakte sa nadle`nima u republi~kim organima, po{to }e obeleà-

vawe ovog jubileja, kao {to je to bilo i prilikom sve~anosti odrànih 1990. i 1995. godine, imati dràvni karakter. O~ekuje se u~e{}e najvi{ih dràvnih funkcionera, Vojske Srbije i predstavnika javnog ìvota. Pored ostalog, za ovu priliku bi}e kona~no uobli~eno podru~je oko Spomenika Tanasku Raji}u i samog spomenika na Qubi}u, sa novim sadràjima. U toku su zavr{n radovi na Crkvi Svetog kneza Lazara, ~ije osve}ewe je predvi|eno za 13. oktobar ove godine, uz prisustvo patrijarha srpskog Irineja. Ve} u toku idu}e bi}e popravqen najve}i deo postoje}e infrastrukture, ukqu~uju}i i prilazne saobra}ajnice. Sve potrebne pripreme bi}e obavqene u saradwi sa Zavodom za za{titu

spomenika kulture, Narodnim muzejom u ^a~ku i drugim nadle`nim institucijama. Za ove i druge poslove, posebno pri organizaciji kulturno-umetni~kog programa i izdavawu prigodnih publikacija, odmah }e po~eti pripreme. Deo potrebnih sredstava, kako je obe}ao gradona~elnik Ili}, bi}e obezbe|en ve} prilikom ovogodi{weg rebalansa gradskog buxeta. Slede}a sednica odbora trebalo bi da bude odr`ana krajem avgusta. R. P.

NASEQE SMALLVILLE, BOGATO POSLOVNO OKRU@EWE ragujevac ponovo postaje jedan od glavnih privrednih centara Srbije, o ~emu svedo~i ~iwenica da petina srpskog izvoza dolazi iz ovog grada. Zbog toga naseqe Smallville, pored odli~ne infrastrukture i polo`aja, kao i spektra uslu`nih delatnosti u okviru i pored samog kompleksa, nudi veoma bogato poslovno okru`ewe. Naseqe Smallville u svojoj ponudi ima lokale ve} od 667 evra/m2 + PDV i uz sva-

POVOQNE CENE LOKALA U KRAGUJEVCU

ki lokal svojim kupcima obezbe|uje i parking mesto gratis. Vi{e informacija o aktuelnoj ponudi u nasequ Smal-

lville mo`ete dobiti putem telefona 034/ 635 – 264, ili na sajtu www.smallville.rs

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE U ^A^KU Sa promocije kwige u Katrgi

naseqe. Autor je uz pomo} brojnih prikupqenih podataka, sa~uvanih dokumenta i zapisa, fotografija i svedo~ewa me{tana, prikazao prilike u svom selu koje traju vekovima, kako u doba mira i napretka, tako i u vremenima svekolikih nevoqa, buna i ratova. Posebno zna~ajan deo kwige sa~iwavaju bri`qivo obra|eni podaci o popisu stanovni{tva iz 1863. godine i sadr`aju mati~-

POKLONI^KO PUTOVAWE U GR^KU a komemorativnim skupovima koji }e povodom 95. godi{njice Proboja Solunskog fronta biti odr`ane na Krfu i ostrvcetu Vidu (25. i 26. septembra), a dva

OTU\ILI DEVET VOZILA

bogato naseqe radi{nih qudi, o koje su se, vi{e od pola stole}a, na neki na~in, otimali ^a~ak i Kraqevo - rekao je autor monografije, podse}aju}i kako je na samom po~etku bombardovawa 1999. godine jedna od prvih NATO raketa sru{ila dve ku}e u Katrgi, ~ije ime je te iste ve~eri pomenuto me|u najva`nijim vestima emitovanim preko, {irom sveta gledane, Si-En-En televizije. Tada su za na{e selo, zanemarqivu ta~ku na ze-

è i dokumetarni film beogradskog rediteqa Miroslava Joki}a “Balada o nafti”, snimqen u Katrgi pre 43 godine. Prvo izdawe bogato opremqene monografije “Katrga kroz vekove” pomogli su Grad â~ak i jo{ dvadesetak darodavaca. Grafi~ku pripremu i dizajn korica uradio je Miodrag êkerevac, dok je digitalno {tampawe obavqeno u S.R.Z. “Binder” iz Beograda. R(odoqub) Petrovi}

dana potom i u Solunu, u~estvova}e i delegacija ~a~anskog Dru{tva za negovanje tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine. Na sedmodnevno putovawe ^a~ani kre}u 23. septembra. Bli`e informacije o ovom pokloni~kom pohodu mogu se dobiti preko telefona 032 224-742, kod sekretara Dru{tva. Rok za prijavqivawe – 25. avgust. B. J.

astavqaju}i aktivnosti na rasvetqavawu krivi~nih dela neovla{}eno kori{}ewe tu|eg vozila, ~a~anska kriminalisti~ka policija u ponedeqak je li{ila slobode i sprovela istra`nom sudiji Osnovnog suda u ^a~ku Aleksandra Krsmanovi}a (1986) iz ^a~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io vi{e krivi~nih dela te{ka kra|a i neovla{}eno kori{}ewe tu|eg vozila, u saizvr{ila{tvu sa Predragom Kova~evi}em (1962), Vojkanom

Petrovi}em (1987), Draganom Markovi}em (1987) i Darkom \uki}em (1986), koji su uhap{eni u akciji ~a~anske policije 29. jula, ove godine. Osumwi~enima se na teret stavqa da su na podru~ju ^a~ka, Kragujevca i Lu~ana otu|ili devet putni~kih motornih vozila marke „golf“ i „da~ia logan“, koja su koristili ili demontirali i prodavali u delovima. Prona|ena vozila policija je vratila vlasnicima.

@ENA POGINULA, DVOJE POVRE\ENO saobra}ajnoj nezgodi koja se pro{log ~etvrtka, oko 7 ~asova, dogodila na magistralnom putu, u mestu Zagra|e, op{tina Gorwi Milanovac, jedno lice je poginulo, dok su dva lica povre|ena. Do nezgode je do{lo kada je teretno motorno vozilo, koje se kretalo iz pravca Beograda prema Preqini, iz za sada neutvr|enih razloga, pre{lo

na levu kolovoznu traku i direktno se sudarilo sa putni~kim motornim vozilom koje se kretalo iz suprotnog smera. Na licu mesta povredama je podlegla `ena, suvoza~ iz putni~kog motornog vozila, dok su oba voza~a zadobila povrede i preve`ena u gorwomilanova~ku Bolnicu.

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE

U PETAK RO\ENDAN KWI@ARE “DELFI” U ^A^KU

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

GOSTUJU R[UM I URO[ PETROVI]

@oze Saramago

SEDAM SUNACA I SEDAM LUNA Posle skoro petnaest godina, najpopularniji roman portugalskog nobelovca @ozea Saramaga kojim se proslavio u svetu „Sedam Sunaca i Sedam Luna“, ponovo je pred srpskom ~itala~kom publikom. Ovaj epski roman oìvqava baroknu atmosferu Lisabona 18. veka s ve{cima, alhemi~arima, inkvizitorima, slojevita je i dvosmislena pri~a koja otvara istorijsku, dru{tvenu i li~nu perspektivu. Poigravaju}i se istorijskim ~iwenicama i fikcijom, u stilu majstora magijskog realizma, prepoznatqivim stilom i osobenim pravopisom, portugalski nobelovac je stvorio gotovo nadrealno delo o ìvotu u osamnaestovekovnoj portugalskoj kraqevini. Kroz pri~u o ~udesnom poku{aju izgradwe jednog divovskog manastirskog kompleksa u zabitom selu Mafri, i ambicioznoj zamisli jednog sve{tenika o prvom vazduhoplovu, Saramago }e isplesti o~aravaju}u pripovest o obi~nim stvarima i neobi~nim pojavama, o qubavi, pregnu}u i ~ovekovoj potrebi da se pribliì boànskom. U doba zapawuju}ih javnih pokajawa jeretika, inkvizitorskih mu~ewa, {irewa kuge i kolonijalizma, sve{tenikotpadnik Bartolomeu Lourenso de Gu`mao izabrao je dvoje qudi, glavnih junaka romana, da mu pomognu u konstruisawu lete}e ma{ine: Baltazara zvanog Sedam Sunaca, koji samo {to se vratio sa vojne, i wegovu Blimundu zvanu Sedam Luna, proro~icu koja ima mo} da pronikne u du{u svakog ~oveka. Ma{ina }e zaista poleteti, ali }e izazvati neslu}ene posledice… @oze Saramago (1922– 2010), portugalski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost 1988. godine. Svoj prvi roman Zemqa greha objavio je 1947. Bavio se i novinarstvom i prevo|ewem. Pre dodeqivawa Nobelove nagrade 1998, dobio je 1995. Kamoi{ovu nagradu, najpresti`niju nagradu za pisce portugalskog kwièvnog izraza. Izdava~ka ku}a Laguna ima ekskluzivna prava za objavqivawe odabranih dela portugalskog nobelovca @ozea Saramaga u 16 kwiga. DO sada su objavqena dela: „Sva imena“, „Putovawe kroz Portugaliju“, „Putovawe jednog slona“, „Jevan|eqe po Isusu Hristu“, „Smrt i weni hirovi“.

Maja Trifunovi}

TRKAÎ NA DUGE PRUGE Izdava~ka ku}a Laguna objavila je roman prvenac Maje Trifunovi}, „Trka~i na duge pruge“. Maja je do sada prevela desetak kwiga za Lagunu a ovog puta se oprobala i kao autor. Kwiga je netipi~na jer autorka postepeno uvodi glavne junake kojih ima deset a ~iji se ìvoti prepli}u iz pri~e u pri~u. @ivot nam neminovno name}e gorke pilule koje se moraju progutati, poru~uje autorka, ali ne smemo nikada odustajati od svojih snova. U ~asu kad stara godina napu{ta scenu, a nova na wu stupa, junaci ove kwige prebiraju po svojim ìvotima u potrazi za osloncem, odsko~nom daskom i silom koja }e ih voditi daqe. Jedan osnovac, jedna tinejdèrka i osmoro ìvotnih udarnika u najboqim godinama, uhva}eni u hodu, kazuju bez dlake na jeziku {ta im je na umu, uvek vezani dubokom qudsko{}u, katkad razdvojeni nemarnom igrom slu~aja. U ovoj duhovitoj pripovesti , koja se kao klupko odmotava pred budnim okom ~itaoca, pisac vam srce hvata za gu{u i ne pu{ta ga do kraja, kada ste slobodni da se posluìte vinom i predahnete u ti{ini, s likovima koje od ranije znate, kraj jezera na kom ste i ranije bili. Ko okleva, neka ostane na suvom; ko èli, neka u|e u vodu. Preporu~qivo je, u oba slu~aja, ponu|enu ~a{u iskapiti do dna – vino je oporo, ali pitko, bistri misao i ne izaziva mamurluk... Maja Trifunovi} je ro|ena i ìvi u Beogradu. Zavr{ila je arapski jezik i kwièvnost na Filolo{kom fakultetu, radi kao slobodi prevodilac. Prevela je 14 naslova iz oblasti beletristike (jedan s arapskog a ostale s engleskog). Ovo je wena prva kwiga.

anas od 18 sati kwiàra “Delfi” sa “Laguninim” klubom ~italaca, zvani~no }e proslaviti svoj tre}i ro|endan u na{em gradu. Na Gradskom {etali{tu bb u â~ku, tokom protekle tri godine, gostovali su brojni pisci, a onima koji vole dobre kwige na jednom mestu, ova kwiàra je postala omiqeno mesto. Pored atraktivnih i novih naslova, u ponudi je i bogat program kartolerije i “gifta”. Ro|endanski dan svojim prisustvom uveli~a}e omiqeni pisci za decu Qubivoje R{umovi} i Uro{ Petrovi}, koji }e tom prilikom potpisivati svoje kwige. Samo te ve~eri vaì}e i popust od 30 odsto na naslove sa “Lagunine” top-liste. Qubite-

qi literature tako }e po najpovoqnijim cenama mo}i da kupe nove romane Haleda Hoseinija, Vladimira Arsenijevi}a, @ozea Saramaga, Trejsi [evalije i drugih 20 naslova koji se nalaze na ovoj, presti`noj, listi bestselera. Te ve~eri posetioci kwiàre mo}i }e i besplatno da se u~lane u “Lagunin” klub ~italaca. I to nije sve. Kwiàra “Delfi” }e svojim vernim posetiocima povodom svog ro|endana darovati simboli~ne poklone koje su obezbedili weni i prijateqi “Lagune”: Boèn cosmetics, Golden Rose, Nivea, Bambi, Lomax, Na{e zrno, a tu su i Chips way i Schweppes. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

DUGO, TOPLO LETO Ali Baba i 40 razbojnika... Ko je Ali Baba, ko su razbojnici? U selu Zabla}u i okolini, Ali Baba je najstra{nije Ki}anovi}a Vrelo, a razbojnici se dele u dve grupe. Jedni su oni, koji i bukvalno navode vodu na svoju vodenicu. Drugi, pak, iako imaju status razbojnika, za proteklih 40 godina, nisu uspeli da se izbore za kap vode u ~esmama. Pripovetku @e|, napisao je slavni Ivo Andri}. Vizionar. Futurista. Dvadeset prvi vek je doba, kada je Feliks Baumgartner, sko~io iz Svemira. Doba kada su nau~nici otkrili tajnu Higsovog Bozona. Doba, kada Svet usvaja nano tehnologiju. A gde smo mi, naivni? @edni. Neoprani. Gde smo mi, {to 40 godina psujemo Kapetana u potoku? Mi, {to kuvamo ru~ak u jednoj {erpi. Divno je, {to postoje kartonski tawiri i ~a{e, {to postoji plasti~ni pribor za jelo. Jednokratna upotreba, posle toga bacawe. U kontejner, naravno, jer me{tani Zabla}a imaju izgra|enu ekolo{ku svest. [ta je istina? To se, dakako ne zna. Bitno je, da su ovih dana, pristigli ra~uni za uplatu ekolo{ke takse. Gde? Svuda, pa i u Zabla}u. Ekolo{ke... Ko je do{ao od zelenih, da izmeri koncentraciju bakterija u bezvodnim selima? Ko je do{ao u mesnu ambulantu u Zabla}u, koja, tako|e tokom ~itavog letweg perioda funkcioni{e po sistemu plasti~nih fla{a i balona? Ko je obi{ao lokalne piqarnice? Niko. Kako se ose}aju me{tani Zabla}a? Ose}aju se, na znoj. Ose}aju se i kao gra|ani drugog, a mo`da i tre}eg reda. Ose}aju se, u stvari, kao da ne postoje. Ali, wihovo postojawe pomno prati EPS, RTS, Telekom, Telenor, VIP, osvetqeni su crvenom bojom sa kreditne kartice, a imena su im aùrirana i u bira~kom spisku. Ne mogu da kaù, da su zaboravqeni... [ta je u Zabla}u moderno? Moderna je igra gluvih telefona. Informacije, koje se ~uju od usta do usta. U tom me|uprostoru, ~iwenice se mewaju, sr` se gubi. Jedni kaù, da su kace na izvori{tu pune, a da voda iz nekog razloga oti~e u reku. Drugi kaù, kako je jedna kaca prazna, jer je sva voda oti{la u drugu, sa koje me{tani brdsko planinskih predela, takozvani hajlenderi, zalivaju poqoprivredne kulture. Nekulturno. Tre}i kaù, kako se na nekim {ahtama voda zatvara, da bi odre|eni delovi sela imali vodu, a odre|eni ne. Rasna diskriminacija, Aparthejd.

[ta je vidqivo? Vidqiva je svakodnevna slika. Kanisteri, koje me{tani vuku u ru~nim kolicima, od onih sre}nika, koji imaju sopstvene bunare. Fla{e, koje stoje na simsovima prozora, u kojima se greje voda za kupawe. Vidqiv je suèni opseg delovawa i manevrisawa u kupatilima, koja su prepuna kofa, kanti i svega onoga, u {ta se voda moè sipati. Vidqive su gomile neopranog rubqa. Vidqivi su i bolesni i stari qudi, kojima nema ko da donese vode. I oni, koji su posle te{kih operacija kukova, prinu|eni, da tegle kante, rizikuju}i pritom, da se endoproteza naquti, da otkaè poslu{nost. Ono {to nije vidqivo, a prisutno je, jeste zagu{qivost, koja se ose}a na svakom koraku, a produkt je neprotoka vode kroz kanalizaciju. Vodovod, koji je trebalo da profunkcioni{e iz Kuki}a za 1. maj, Praznik rada, nije osposobqen. Potom je dat rok od 75 dana. I ti dani su pro{li. Koliko jo{ dana treba da pro|e? Ho}e li se Zabla}e i daqe bojati leta? Kada }e me{tani Zabla}a oprati ruke? Tek ~istim rukama, mogu oprati obraz(e). Danka [u{i}

[ESTA SAMOSTALNA IZLO@BA FOTOGRAFIJA VOJISLAVA VOJA PE[TERCA, KMF FSS

VE] 49 GODINA IZA OBJEKTIVA

ZASLU@NI ^LAN FKK “ÂÂK” Vojislav Pe{terac (1951) je diplomirani saobra}ajni inèwer. Ro|en je, ìvi i radi u â~ku u svom birou za ve{ta~ewe i projektovawe “EXPERTUS”. Prvu fotografiju izlagao je na izlo`bi Dece Jugoslavije 1964. kada je dobio nagradu. Za odanost fotografiji, klubu od wegovog osnivawa 1977. i Savezu, progla{en je za zaslu`nog ~lana FKK “â~ak”. Inicijator je i jedan od osniva~a najzna~ajnijeg i kultnog fotografskog doga|aja u istoriji fotografije u Srbiji, a to su “Dani fotografije Srbije - â~ak” i osniva~ izlo`be “Iskorak”, koja se ve} 11 godina uspe{no organizuje u na{em gradu.

Pe{terac pred svojom kolekcijom

etka je i gotovo nezapam}ena ~iwenica da je u ^a~ku jedan umetnik istovremeno imao postavqene dve samostalne izlo`be, sa ukupno 119. fotografija. To se ovih dana i ove godine posre}ilo fotografu i na{em sugra|aninu, ~lanu doma}eg Foto kino kluba, Vojislavu Voju Pe{tercu, kandidat majstoru fotografije Foto saveza Srbije i nosiocu zvawa AFIAP (umetnik Me|unarodne asocijacije umetni~ke fotografije). Dok se na zidovima kafe galerije “@uta ku}a” ve} nalaze wegove “Minijature”, kojima su obuhva}eni ciklusi “Senke” i “Portreti”, u Likovnom salonu Doma kulture pro{log petka otvorena je wegova {esta samostalna izlo`ba, sintetizovana u jedan jednostavan naslov “Fotografije”. Me|utim, za Pe{terca, ~ulo se prilikom otvarawa postavke, ovakva izlaga~ka dinamika nije nimalo neobi~na, ako se imaju u vidu vreme i energija, ali i qubav, sistemati~nost i posve}enost s kojima pristupa

KULTURA

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

fotografskoj umetnosti. Na ovoj izlo`bi autor se predstavio sa 50 fotografija, koje su do sada naj~e{}e izlagane, i to na vi{e od 150 fotografskih salona {irom sveta i osvojile 41 nagradu. Najpoznatiji me|u wima su snimci, koji su ve} prepoznatqivi u sve-

tu srpske fotografije: “Arena”, izlagana na 50 me|unarodnih salona; “Ana” na 35 salona; “Gu~a” (kolekcija iz devedesetih), na vi{e od 20 salona; “5. oktobar” iz 2000. godine na vi{e od 30 salona itd. Pored navedenih, u Likovnom salonu su predstavqene i kolekcije: “Lajfovi” iz sedamdesetih i “Portreti” iz osamdesetih. Kolekcija “5. oktobar” va`i za najboqe obra|en foto - `urnalisti~ki esej, ura|en bez politi~kih pretenzija, sa akcentom na umetni~kom, kao i serija “Au{vic”, u kojoj Pe{terac jednostavnim prikazom ambijenta pokazuje emocije vezane za ovo veliko svetsko strati{te, ia-

dobre fotografije. Ne sme se prevideti ni uticaj najve}eg u srpskoj fotografiji, pokojnog Dragoquba To{i}a, na umetni~ko oblikovawe Pe{terca, sa kojim je bio prijateq, ali, kome je â~anin bio i hrabri oponent, navode}i da u Srbiji ne postoji samo socijalna fotografija, ve} ima i drugih motiva vrednih fotografske pa`we. Me|u izloènim eksponatima su i fotografije devojaka i poznatih â~ana, a po svim dostignu}ima, Vojo je ispunio sve uslove za dobijawe najvi{eg zvawa u Foto savezu Srbije - Majstora fotografije i zvawa ekselencije FIAPA - rekao je, pored ostalog Milo{evi}, i

Sa otvarawa izlo`be 2. avgusta 2013.

ko na wegovim snimcima nema ni traga od brutalnih scena. Na sve to, kao i na ~itav fotografski opus Voja Pe{terca, koji je u svet umetni~ke fotografije u{ao ~ak, pre 49 godina, govorio je Zoran Milo{evi}, majstor fotografije FSS, AFIAP koji je izlo`bu i otvorio. - Prilaz Voja Pe{terca u prikazu fotografije sveden je na qubav i istan~an ose}aj prema modelima, doga|aju i ambijentu, jer samo iz qubavi i ose}awa, fotografsko znawe se svakako podrazumeva, mogu nastati

osvrnuo se na izlo`ene reprezentativne kolekcije, me|u kojima nije bilo one iz Valensije, koju ovaj fotograf sa majstorskim zvawem, smatra i najkvalitetnijom. Razlog je, ipak, opravdan. Vojislav Pe{terac }e kolekciju “Svemirski grad” iz Valensije prikazati u celosti 2014. godine u presti`noj galeriji “Servantes” [panskog kulturnog centra u Beogradu, na poziv organizatora, {to je ujedno i velika ~ast za jednog ~a~anskog umetnika. Z. L. S.

POETSKO ]O[E KOD MILICE MIME DMITROVI]

NA TERASI DVANAESTOG SPRATA subotu, 27. jula, na terasi solitera nad Moravom, kod pesnikiwe Milice Mime Dmitrovi}, odràno je romanti~no pesni~ko ve~e pod nazivom “Poetsko }o{e”, koje ve} ~etvrti put organizuje Dru{tvo qubiteqa poezije i muzike “Moravsko predve~erje”. Zalazak sunca u julskom sutonu, uz odabrane stihove i muziku, sa dvanaestog sprata pesnikiwinog doma, pratili su ~lanovi “Kwièvne zajednice Jugoslavije”. Me|u gostima iz Beograda bili su: Lazar Boòvi}, predsednik KZJ, Renata Komqenovi} i Svetislav Goli} Stivik. Oglasili su se i pesnici iz â~ka i Kraqeva: Na-

Pesnici na okupu

da \or|evi}, Olivera Oqa Cupa}, Radmila Rubakovi}, Nada Tanaskovi}, Svetlana Vu~kovi}, Milica Mima Dmitrovi}, Dragana \urkovi} To{i} i Maria @ujovi}. Kroz program je u svom duhovitom maniru vodio osniva~ Udru`ewa “Moravsko predve~erje” Stevo Markovi}, a muzikom na harmonici, stihove je oplemenila Mila ]osovi}. Terasa pesnikiwe, doma}ina ve~eri, Mime Dmitrovi} bila je tesna da primi sve qubiteqe poezije i boemskog dru`ewa. Pesni~ke strune treperile su do kasno u no}, te tople, bajkovite julske ve~eri, u rumenu suton, na terasi dvanaestog sprata solitera, nad usnulom Moravom... Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Ema Garsija

U IME QUBAVI Postoje neke stvari koje ne bi trebalo nikada da uradite... Kraj jedne qubavne pri~e nikada nije bio ovako zabavan. Ako pitate Vivijen, ona i wen verenik Rob samo su na pauzi, nakon {to je on po tre}i put pobegao na korak do oltara. Ona radi ono {to bi uradila i svaka druga devojka: traì po internetu pri~e o raskidima i slomqenim srcima. Suo~ena sa svim tim tu`nim iskustvima, odlu~uje da napravi sopstveni veb-sajt, kao neku vrstu uto~i{ta u kojem bi oni koji pate zbog qubavi mogli da podele svoja iskustva i razmene korisne savete. I dok pauza predugo traje, telefon ne zvoni, a Viv prolazi kroz tri ~uvene faze posle raskida (negirawe istine, alkohol u velikim koli~inama i uàsna promena frizure), saveti qudi sa mreè kao da joj pale lampicu u glavi. Mo`da savr{eni Rob, koji je sada mejlom obave{tava o tome da }e se uskoro oèniti drugom, nikada nije ni bio onaj pravi? A mo`da je Maks, slikar bez prebijene pare i Vivin najboqi prijateq, koji je uvek bio weno rame za plakawe, zaqubqen u wu jo{ od studentskih dana? Kada je shvatila da ne moè da ìvi bez wega i da joj je prava stvar sve vreme bila pred nosom, ve} mu je slomila srce. Vivijen sada mora da se suo~i sa pitawem: koja je najlu|a stvar koju biste uradili zbog qubavi?

Liza Balantajn

KRIVAC Svi smo vezani za svoju pro{lost... Advokat Danijel Hanter godinama brani izgubqene slu~ajeve, ali bri`qivo ~uva emotivnu distancu od svojih klijenata. Me|utim, ìvot mu se mewa kada ga pozovu da brani jedanaestogodi{weg Sebastijana, optuènog da je ubio de~aka na jednom igrali{tu u Londonu. Iako svi dokazi upu}uju na wega – krv na ode}i i svedo~ewe slu~ajnog prolaznika, Sebastijan pori~e zlo~in. Dok istraùje de~akov problemati~an ìvot, Danijel ne moè, a da se ne priseti svog te{kog detiwstva koje je proveo u siroti{tima i hraniteqskim porodicama – i Mini, ène kojoj je bezuslovno verovao i ~ija ga je qubav spasla, i ~ija mu je izdaja slomila srce.. Naizgled jednostavan slu~aj pokaza}e se kao neverovatno komplikovan, a porota }e se suo~iti sa nezamislivo te{kim zadatkom dono{ewa odluke o nevinosti ili krivici jednog de~aka. Ali, ~ak i kada presuda bude doneta, to nije kraj... Da li }e Danijelovo poistove}ivawe sa detetom kojem se sudi za ubistvo dovesti u pitawe sve u {ta je ikada verovao? I da li }e zbog svoje opsednutosti Sebastijanom izgubiti sve ono {to je te{ko stekao?

VODI^

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

Letwi dani kulture - Od 3. do 28. avgusta svake srede od 9-10 i od 11-12 sati: “LETO U BIBLIOTECI 2013” kreativna radionica za pred{kolce i u~enike osnovnih {kola; De~je odeqewe Gradske biblioteke

stablima â~ka i okoline, koja su predloèna za za{titu kao Spomenik prirode botani~kog karaktera - predava~ Du{an Ivanovi}; Projekat “Kao prvo razumi drvo” Dragane Boòvi} i Gordane Majstorovi}; Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}”

KAFE “[TO DA NE”

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA Broj za rezervacije 063-620-333

- êtvrtak 15. avgust u 15,30 “MIJATOVI]A HRAST”, kostimirani nastup u~enika, ~lanova Ekolo{ke i UNESCO sekcije Prehrambeno-ugostiteqske {kole, kod najstarijeg stabla u gradu; Projekat Dragane Boòvi} i Gordane Majstorovi}; Ulica kneza Milo{a 146; Od 16-19 ~asova: Likovno literarna radionica za u~enike osnovnih {kola; Ulica cara Lazara. - Subota, 10. avgust od 17-21 sat “HIQADU ZVEZDA IZNAD MOG GRADA”, Tradicionalni 11. Letwi maskenbal; Klub za negovawe tradicije i obi~aja {umadijskog kraja “Krug”; Plato Doma kulture i Gradsko {etali{te - Subota, 10. avgust u 21,30 Du{an @ivkovi}, koncert; Gradski trg - Utorak, 13. avgust u 21 sat JAZZ PROJECT, ve~e xeza; dvori{te Narodnog muzeja - Sreda, 14. avgust u 19 sati “Stabla â~ka”, predavawe o najstarijim

- ^etvrtak, 15. avgust u 21 sat KONCERT KAMERNE MUZIKE TRIO FLAUTA: Suzana i Karoq Maro~ik i Aleksandar Ru`i}; Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}”

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

KLUB „VELVET”

“SRPSKI PAB” Petak, 9. avgust - Svirka “KONTAKT 5” Subota, 10. avgust - Svirka “ZA[TO DA NE”

KLUBOVI Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Kafe Maestro (Gradska pla`a) Subota, 10. avgust KU]NA MUZIKA

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA TV PROGRAM PETAK 9. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 10. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 11. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 12. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 13. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 14. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 15. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TV PROGRAM

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

KULTURA

OSME LETWE DUHOVNE VE^ERI ZAPO^ELE PREDAVAWEM O FILMU POSVE]ENOM OCU NACIJE - SVETOM SAVI

VELIKI NACIONALNI PROJEKAT - Osme Letwe duhovne ve~eri, u organizaciji Izdava~ke ku}e “Catena mundi” i “Dveri” zapo~ele su u nedequ, 4. avgusta gostovawem i predavawem umetni~kog para Ili}, |akona Nenada i glumice Anastasije, koji spadaju u red najve}ih srpskih pravoslavnih intelektualaca, pokreta~a projekta za snimawe filma o Svetom Savi i Svetom Simeonu, odnosno, velikom ùpanu Stefanu Nemawi, kome pravoslavni srpski narod ove godine slavi veliki jubilej, 900 godina od ro|ewa. odsetiv{i da je ~itava srpska duhovnost bazirana na dva mita, Svetosavskom i Kosovskom, i da je u wima sadràn na{ “genetski kod”, na kome se vekovima zasnivao na{ sistem vrednosti, |akon Ili} je upozorio da su “Srbi danas na pragu odustaja wa od sebe, od sopstvenog identiteta, i ako uspemo da iza|emo kao narod iz svega ovoga, mi }emo doìveti duhovni preporod”. - Mi smo mali narod sa velikom istorijom. Nu`nost je da se oko ovog projekta svi okupimo, re~ je o po~etku Srbije i stvarawu nacije, a bi}e tu i iznena|ewa. Sveti Sava je tvorac srpske nacije, koja je nastala po~etkom 13. veka i jed-

Nenad Ili}, Bo{ko Obradovi} i Anastasija Ili}, na otvarawu 8. Letwih duhovnih ve~eri u ^a~ku 4. avgusta 2013.

na je od najstarijih u Evropi. Ciq nam je da napravimo pravi susret sa ocima nacije i da se poka`e kako su Sveti Simeon i Sveti Sava spojili zemaqsku i nebesku Srbiju, kako su u sukobu li~nosti pravili Srbiju, koja }e do}i i do nas. Mi imamo pravo na budu}nost i imamo obavezu da pru`imo svom narodu nadu, a pokazalo se da je za nas uvek bilo najboqe to “spajawe svetova”, istoka i zapada - rekao je pored ostalog |akon Nenad Ili}, scenarista filma o Svetim Nemawi}ima i osniva~ prvog modernog srpskog bogoslovskog ~asopisa “Iskon” 1995. i brojnih drugih publikacija. Snimawe ovakvih filmova no{eno je i idejom da

se napravi “kulturni front koji }e raditi na na{em identitetskom inìweringu”, ceo projekat podràlo je i Ministarstvo kulture, a blagoslov je stigao i od srpskog patrijarha Irineja, ali i sa Svete Gore, od igumana manastira Hilandara, oca Metodija, na{eg â~anina. Snimawe filma podràli su i drugi umetnici, me|u wima jo{ jedan â~anin, Bora “ôrba”, koji je ve} snimio pesmu i spot sa grupom odabranih glasova, a koja nosi svetosavske poruke. “Nadahnuta misionarskim plamenom” i obavezom da “ono najboqe iz na{e istorije uzmemo za sebe”, glumica Anastasija

Ili} je navela da su u projekat, rukovo|en `eqom da se “spoje modernost i tradicija” i tvrdim stavom da “ne smemo obesmisliti nijednu na{u `rtvu”, ukqu~ene i produkcijske ku}e iz dijaspore. Inicijalni producent za snimawe filma o svetim Nemawi}ima je koprodukcijska ku}a “Nasle|e otaca” i ~lanovi Crkvene op{tine Berlin, koji su bili i producenti filma o vladici Nikolaju. U ime organizatora Letwih duhovnih ve~eri, u krcatom dvori{tu KUD “Abra{evi}” u nedequ uve~e, o temama kojima }e se ove godine govoriti u okviru Letwih duhovnih ve~eri govorio je Bo{ko Obradovi}, istkav{i da je veoma va`no {to je mani-

DISOVO PROLE]E U HERCEG NOVOM

“MO@DA SPAVA” PRVI PUT NA KANLI KULI ubilarno 50. Disovo prole}e prvi put je promovisano ove godine na 11. Me|unarodnom sajmu kwiga u Herceg Novom, koji je odr`an od 21. do 28. jula. Na „Trgu od kwiga“ ove nedeqe, u ovom lepom mediteranskom gradu, na{li su se zajedno Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ i pesnik zbirki „Utopqene du{e“ i „Mi ~ekamo cara“. Povod za gostovawe bio je jubilej jedne od najstarijih

pesni~kih manifestacija u Srbiji i predstavqawe modela pesni~kog ^a~ka i ustanove, koja je poeziju i pesni{tvo uzdigla na pijedestal srpskog kulturnog brenda. O tradiciji Disove sve~anosti govorila je Danica Ota{evi}, direktorka ~a~anske Gradske biblioteke, a o pesniku

Vladislavu Petkovi}u Disu, wegovoj `ivotnoj golgoti i stvarala{tvu, govorio je profesor dr Goran Maksimovi}. Tom prilikom na Kanli kuli je prikazan i dokumentarni film o Disu, promovisana su izdawa koja je Biblioteka objavila povodom jubileja manifestacije, a kazivani su i stihovi pesme „Mo`da spava”, Disovog antologijskog ostvarewa. Z. L. S.

festacija opstala i za`ivela u tradiciju, sa ciqem da se svaka aktuelna dru{tvena problematika sagleda i iz duhovnog, nacionalnog i svetosavskog ugla. Tom prilikom bilo je i re~i o novoj kwizi “Tajna Svetosavqa - Nepoznati pogled na li~nost Svetog

Save”, petnaestoj u izdawu nove izdava~ke ku}e “Catena mundi”, koja sadr`i tekstove o Svetom Savi, a potpisuju ih najzna~ajniji srpski intelektualci izme|u dva svetska rata, skrajnuti u potowem vremenu. Z. L. S.

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

LU^ANI

OSVE]EWEM KRSTA OZNAÊN POÊTAK GRADWE CRKVE U CENTRU LUÂNA Decenijama unazad ìteqi Lu~ana su prièqkivali da u svojoj varo{ici imaju crkvu. Kona~no, i wihova èqa bi}e ispuwena, a kako nadle`ni najavquju, novi hram }e biti izgra|en najdaqe za godinu dana. Ta~no na Ilindan, u prisustvu predstavnika lokalne samouprave, Srpske pravoslavne crkve, Velimira Ili}a, ministra gra|evinarstva i urbanizma, lu~anskih privrednika i brojnih gra|ana, u strogom centru naseqa, pored zgrade Op{tine, osve}ewem mesta i postavqawem krsta ozna~en je po~etak gradwe novog hrama posve}enog Uspeniju Presvete Bogorodice. esto gradwe budu}eg hrama i postavqeni krst osvetio je vladika [umadijski Jovan, administrator eparhije @i~ke, poru~uju}i da hramovi, ~ak i kada su poru{eni, nikada ne odlaze u zaborav, jer ~asni srpski narod ~uva se}awe na wih. - Kroz na{u mukotrpnu

ZAVR[ETAK NOVOG HRAMA ZA GODINU DANA

istoriju neprijateqi srpskog naroda su ru{ili na{e svetiwe, na{e hramove. Vekovima je ~estiti srpski narod dolazio na ta mesta, na kojima naj~e{}e nije bilo obele`ja, prenose}i predawe sa kolena na koleno, da je tu nekada bio hram, da se tu slu`ila liturgija... Ono {to Duh Sveti osveti - ne mo`e nikada da i{~ezne i zato je na{ narod ~uvao u se}awu takva mesta, iako nikakvog biqega nisu imala. Palili su sve}e i molili se Bogu.

Gradwom ovoga hrama, vi sebe uvr{}ujete u na{e divne, svete Nemawi}e, Lazarevi}e i sve druge, koji su gradili crkve i hramove. Vi produ`avate ono {to su na{i sveti preci ~inili. Oni su se prepoznavali po svetiwama i vas ovde, sada{we i budu}e generacije, prepoznava}e najvi{e po hramovima - rekao je vladika Jovan, poru~iv{i da narodu treba crkva koja miri qude. Ona je mesto koje okupqa narod i potrebno je da se svi sete

da prvo u svom srcu po~nu da grade crkvu boìju, istakao je vladika, a kada qubav zavlada du{ama na{im – qubavi }e biti i me|u qudima i u dràvi. Kako je istakao predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, do{lo je vreme da se ispuni vi{edecenijska èqa naroda ovog dela Draga~eva da imaju svoju crkvu. - Na radost svih nas, na radost naroda, danas je osve{tan krst i mi }emo se svi zajedno potruditi da

hram {to pre izgradimo. Crkvu }emo podi}i dobrovoqnim prilozima gra|ana, ali }e odre|ena sredstva biti opredeqena i iz buxeta Op{tine. Idejni projekat crkve ve} postoji, a na{i projektanti i in`eweri }e ubrzo uobli~iti pravi izgled na{e budu}e svetiwe - istakao je Sretenovi}. On je rekao da se nada da }e izgradwa crkve u Lu~anima biti zavr{ena do Gospo|indana naredne godine, kada bi trebalo da se obele`i hramovna slava. Ina~e, inicijativu za gradwu male crkve u cen-

tru Lu~ana pokrenuo je na Vaskrs 2002. godine prof. dr Drago Milo{evi}, koji je predlog uputio onda{wem vladici @i~kom Stefanu, zatim namesniku Draga~evskom, Izvr{nom odboru SO Lu~ani, Savetu mesne zajednice i parohiji lu~anskoj. Nakon jedanaest godina, zvani~no je ozna~en po~etak gradwe novog hrama. Kako je istakao Milo{evi} za “^a~anski glas”, sa velikom rado{}u je prisustvovao ceremoniji osve{tavawa krsta, jer se wegova velika `eqa polako obistiwuje. V. S.

MILENKO KOSTI], ÂÂNSKI PREDUZETNIK, SAGRADIO I DRUGU CRKVU U DRAGAÊVU

OSVE[TANA BOGOMOQA SVETOG ILIJE U RTIMA U drga~evskom selu Rti, pro{log petka na Ilindan, osve{tana je novoizgra|ena crkva, podignuta na mestu stare koju su za vreme Prvog srpskog ustanka zapalili Turci. Ovo je, ina~e, jedina crkva u Rtima. Izgra|ena je po uzoru na nekada{wu i posve}ena je Svetom Iliji. Ovaj hram je pro{le jeseni po~eo da gradi Milenko Kosti}, vlasnik “Auto^a~ka”, na zemqi{tu gde je ro|en wegov deda Stevan. Jednobrodna brvnara je ura|ena po uzoru na nekada{wu sru{enu crkvu, ispred koje je bilo sabori{te i mesto odakle se kretalo u ratove. akon osve{tavawa hrama, vladika [umadijski Jovan, uru~io je Milenku Kosti}u visoko odlikovawe Srpske pravoslavne crkve Orden Svetoga Save, prvog reda, za delatnu qubav prema svetoj majci crkvi, naro~ito pokazanu wegovim zadu`binarstvom - izgradwom hrama Svetog Pantelejmona u Kotra`i 2001.

godine i hrama Svetog proroka Ilije u Rtima. - U Kotra`i sam pre 12 godina obnovio kameni hram na svojoj o~evini. Kada sam do{ao u Rte da kupim parcelu, koja je nekada pripadala mom pradedi Radovanu, gde se rodio i deda Stevan, ugledao sam stare temeqe. Ro|aci su mi objasnili da je tu nekada bila crkva. Odlu~io sam

da i wu obnovim, jer se nalazila na zemqi{tu mojih predaka. Vrlo sam ponosan i radostan {to je danas, na Ilindan, osve{tan ovaj hram. Ovo je veliki pe~at u mom `ivotu i posebnu ~ast mi ~ini veliko crkveno priznawe koje sam danas dobio - rekao je Kosti}. Arhijerejski namesnik Draga~evski Milun Ivanovi} je istakao da je grad-

wa crkve veliki doga|aj za ìteqe ovog kraja, jer je to prvi hram koji je osve}en u dve gu~ke parohije. Ni najstariji ìteqi sa ovog podru~ja ne pamte da je u proteklih sto godina osve}en ovde neki hram. U Rtima ìvi oko 490 me{tana u 147 doma}instava. Crkva od 42 kvadrata je izgra|ena od brvana i pokrivena je zbog trajnosti

materijala crepom, iako je nekada{wa imala {indru. Duborezni ikonostas za 11 ikona je ura|en u radionici bra}e Slobodana i Zorana Koprivice u Lu~anima. Dve postavqene ikone oslikala je Vera Grujovi} iz Lu~ana, a kwi`evnik iz Rtiju Jovi{a Slavkovi} za ovu priliku je napisao monografiju “Dozivi i odzivi zvona”. Crkveno zvono,

ura|eno u Gr~koj, prilo`io je Duhovni humanitarni fond crkvene op{tine u Preqini. Vo|a gradili{ta u Rtima je bio mesni paroh Milun Ivanovi}, arhijerejski namesnik Draga~evski. Crkve koje je podigao Milenko Kosti} su jedna od druge udaqene oko ~etiri kilometra. V. S.

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

REPORTA@A

OLDTAJMER KAO NOV IZ RADIONICE “ENERGY ENGINEERING”

MADE IN ^A^AK Pre izvesnog vremena, Alfa Romeo 1750, ’62. godi{te, iza{ao je iz Auto servisa u Qubi} poqu isti kakav je bio i pre pet decenija. Ustvari, sada jo{ atraktivniji, privla~i pa`wu {irom Evrope, ~ak i u mondenskim Monte Karlu i Nici. Tamo je kori{}en i za snimawe reklama.

ekoliko meseci su ga sre|ivali, dora|ivali i izra|ivali vlasnici servisa Dragi{a i Bratislav Petkovi}, otac i sin, zajedno sa svojim zaposlenima. Naruxba, koja u prvi mah mo`e i da upla{i, stigla je od Srbina iz [vajcarske. Kada ga je kupio, bio je u voznom stawu, ali ne dovoqno dobrom da prevali dug put do Srbije i ^a~ka. Po{to je pro{ao kroz ruke na{ih majstora, bez problema je stigao do [vajcarske i bogata{kih letovali{ta. - Zapalo nam je da kompletno restauriramo motor, sredimo ko~nice, sklopove. U prvi mah sam bio skepti~an, ali mi je on ubrzo poslao bro{uru na osnovu koje smo radili. Dao nam je i katalog rezervnih delova. Uspeli smo

marketing 032/342-276

sve da uradimo bez gre{ke i vrlo smo ponosni na svoje delo - kaè Bratislav Petkovi}, diplomirani inèwer ma{instva koji sa ocem vodi Auto servis “Energy engineering”. Ni prvi put ni kasnije kada je Alfa bila kod wih na servisu, Petkovi}i se nisu suo~avali sa uobi~ajenim proUloìo je u wega izme|u sedam i blemima. âk ni osam hiqada evra. Izzbog nabavke regleda da se isplatilo, zervnih delova. jer sada dobija 30 hiNa{ [vajcarac qada franaka `na sedinaru~ivao ih je u {ta, nikloNema~koj i drugim vani kotur voevropskim zemqama i za lana i ostali metalwegovog oldtajmera su specijalno izra|ivani origi- ni delovi. Italijan iz ’62. nali koje je trebalo zame- u punom sjaju. Neponovqiv niti. Samo prvi pogled na je i ose}aj voziti se u wemu. sada{wi motor ostavqa Moè Alfa iz 62. da ide i bez daha. Tu ni najsitnija do 180 kilometara na sat. ~estica pra{ine ne moè Nema posetioca u servisu da zaluta. Ali pre motora, Petkovi}a kome ovaj autoono {to upada u o~i su ko- mobil nije pao u o~i. Svi

ga zagledaju i napoqu, a na magistralama ostali voza~i sviraju i blicaju, ~ak i ako u wemu nema devojke koja privla~i pa`wu. A tako nije samo kod nas. - Ulo`io je u wega izme|u sedam i osam hiqada evra. Izgleda da se isplatilo, jer sada dobija 30 hiqada franaka, ali nema tih para za koje bi ga pro-

dao - pri~a Dragi{a Petkovi}. Ovih dana Alfa je ponovo bila u servisu u Qubi} poqu, ali samo na kontroli. Petkovi}ima i wiho-

vom timu uspelo je da urade ne{to {to mnogima nije u okolini i {ire. Posle neponovqivog iskustva sa Alfom, spremni su i za nove izazove. Z. J.

LU^ANI

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

AVGUST U ZNAKU SPORTSKIH I ZABAVNIH SADR@AJA ZA MLADE

NA TERENE U SLOBODNO VREME Izgleda da }e ovogodi{wi avgust biti znatno vreliji, ali i zanimqiviji za sve pripadnike mla|ih generacija u Lu~anima. Po~etak najtoplijeg meseca u godini obeleìo je turnir basketa u lu~anskom nasequ Nova kolonija, koji je odràn u okviru sportske manifestacije, koja nosi ime “Sporteleportuj se”. Organizator ovog sportskog nadmetawa i niza drugih zabavnih sadràja koji }e biti uprili~eni tokom ovog meseca je neformalna omladinska grupa “Reakcija” iz Lu~ana. Manifestacija se realizuje u okviru projekta Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije ako isti~e Milan Mijailovi}, predstavnik “Reakcije”, manifestacija se sastoji iz pet segmenata. Po~ela je turnirom basketa u kome su u~estvovale 24 ekipe. Od 15. do 20. avgusta bi}e organizovana {kolica crtawa - besplatna kreativna radionica za decu, dok }e 16. 17. i 18. avgusta qubiteqi sporta u Lu~anima imati priliku da uìvaju u uli~nom odbojka{kom turniru za decu do 14 godina. Za 17. avgust je planiran i turnir u stonom tenisu ispred Doma kulture, a 18. avgusta bi}e organizovana

{kolica rolera - po~etni ~asovi vo`we rolerima. Organizovawe manifestacije poma`u lokalna samouprava, preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska” i Mesna zajednica Lu~ani. O~ekuje se odli~an odziv mladih u svim planiranim sportskim i zabavnim aktivnostima. - @elimo da ova manifestacija preraste u tradiciju i da se iz godine u godinu omasovquje. S obzirom na to da se odr`ava po prvi put, sada na samom startu, zadovoqni smo odzivom u~esnika, ali i onih koji dolaze da prate sport-

ska nadmetawa. Broj okupqenih momaka i devojaka, naravno i dece, najboqe potvr|uje da su mla|e generacije zainteresovane za sport. U skladu sa nazivom na{eg projekta, ciq nam je da mlade izvu~emo iz ku}e, odvojimo ih od kompjutera ili kladionica, kroz ukqu~ivawe u sport - rekao je Mijailovi}. Dvadesetpetogodi{wi Boris Jankovi}, u~esnik turnira uli~nog basketa, kaè da je igrao i na drugim takmi~ewima sli~nog tipa, ali da je ovo jedno od ja~ih i da u wemu u~estvuje mnogo dobrih ekipa sa razli~itih strana. - Za razliku od ranijih godina, ovo leto je u Lu~anima daleko ìvqe, jer ima nekih novih aktivnosti, {to mlade qude raduje. Dobro se provodimo kada su nam dostupni ovakvi sportski sadràji, jer gde ima mladih - ima i dobrog druèwa - rekao je za “â~anski glas” Boris Jankovi}, izraàvaju}i nadu da }e ova manifestacija u narednim godinama biti jo{ pose}enija.

Pobedni~ka ekipa iz Kosjeri}a

Luka Marjanovi}, volonter ove sportske manifestacije, kaè da poku{ava da uti~e da wegovi vr{waci promene stil ìvota u kome dominiraju kompjuteri i da se okrenu sportu. Na pitawe da li mu to uspeva, uz osmeh odgovara da napreduje. - Uverio sam se da deca vole sport, ukoliko imaju priliku da uìvaju u wemu. Ranije sam imao potpuno druga~ije mi{qewe. Sada sam siguran da je dovoqno samo da se osmisle i organizuju ovakvi turniri, mladi qudi }e sigurno do}i, ako ne kao takmi~ari, onda kao posmatra~i ili volonteri. Lepo se druìmo i za mnoge od nas ovaj turnir }e mo`da biti najboqi deo letweg raspusta rekao je Luka Marjanovi}. Ina~e, lu~anska neformalna omladinska grupa “Reakcija” je tokom pro{le godine u konkurenciji

POBEDNICI TURNIRA BASKETA Pobeni~ki pehar i nov~ana nagrada u iznosu od 20.000 dinara na basket turniru u Lu~anima pripali su ekipi “ôbani sa Skrapeà” iz Kosjeri}a. Drugo mesto je zauzela poè{ka ekipa “Burence”, a tre}eplasirani su bili “Cange i drugari” iz Ariqa. Drugoplasirana ekipa je dobila 10, a tre}eplasirana pet hiqada dinara. Nov~ane nagrade je obezbedila Op{tina i Mesna zajednica Lu~ani.

od 224 projekta, koje je finansiralo Ministarstvo omladine i sporta, zauzela prvo mesto za realizaciju

humanitarne akcije prikupqawa nov~anih sredstva za decu obolelu od dijabetesa. V. S.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge:

NIS UZ 53. DRAGAÊVSKI SABOR TRUBAÂ U GUÎ IS je strate{ki partner ovogodi{weg, 53. Draga~evskog sabora truba~a. U sklopu svog programa Kultura bez granica, NIS podràva Draga~evski sabor petu godinu zaredom u èqi da promovi{e muzi~ku tradiciju i narodno stvarala{tvo Srbije, kao i turizam ovog kraja, a srpsku kulturu i obi~aje pribliì posetiocima iz celog sveta. Tokom Sabora, bi}e promovisana ovogodi{wa zajedni~ka akcija NIS-a i

kompanije [koda automobili Srbija. Za svaku kupovinu goriva u vrednosti od 4.000 dinara na NIS Petrol benzinskim stanicama svaki kupac ostvaruje popust od 10 odsto na servis u Auto ^a~ku, generalnom distributeru [kode u Srbiji. Osim toga, svi prisutni mo}i }e da igraju zanimqivu NIS Petrol igricu i osvoje brojne nagrade. Re~ je digitalnoj igrici „Nato~i benzin“, a o pravilima igre zainteresova-

ne posetioce dodatno }e uputiti promoteri na licu mesta. Sabor truba~a u Gu~i jedinstveno je me|unarodno takmi~ewe i manifestacija narodnog srpskog stvarala{tva koji svake godine okupqa veliki broj posetilaca. Ove godine Sabor truba~a odr`a}e se od 5. do 11. avgusta uz bogat i raznolik muzi~ki program ukqu~uju}i i afirmativne izvo|a~e na velikoj sceni gradskog stadiona.

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

SPORT

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

TROFEJ ZA BORAC

PRESUDILI PENALI

udbalski klub Borac pobednik je tre}eg Memorijalnog turnira “@ivorad Bija Stankovi}”. ^a~ani su u finalu, posle izvo|ewa jedanaesteraca, pobedili ivawi~ki Javor sa 5:4. Regularni deo utakmice zavr{en je bez golova. Precizni sa bele ta~ke u doma}em timu bili su: Martinovi}, Ma{ovi}, Milojevi}, Jovan~i} i Ra{kovi}, a kod Ivawi~ana Vla{i}, Josovi}, Vali|o i \oki}. Ifeani je u posledwoj seriji proma{io penal.

Prvog dana turnira, u subotu 3. avgusta, Borac je savladao Jedinstvo Puteve iz U`ica, tako|e posle boqeg izvo|ewa jedanaesteraca. Prvih 90 minuta rezultat je bio 2:2, a potom 4:3. Javor je pobedio Radni~ki 1923 Kragujevac sa 1:0. - Odigrali smo dva vrlo kvalitetna me~a, proverili sve igra~e i sagledali u kakvoj su formi. Prvi dan smo igrali lo{ije nego drugi. U finalu je Borac pokazao kako mora da igra. Mada, imalo je {ansi koje je trebalo

iskoristiti. Drago mi je da smo na doma}em terenu do-

NEMA NOVAJLIJA Trener Dejan Vuki}evi} ka`e da za sada u Borac ne}e dolaziti novi igra~i. Jedini izuzetak mogao bi da bude neko od iskusnijih plejmejkera. - Koncipirali smo tim tako da u svakom trenutku imamo po dva igra~a na istim pozicijama. Tu je i jedna grupa koja je u prednosti, Boranija{evi}, Jovi~i}, Nikoli}, Ra{kovi}. Oni su evidentno u dobroj formi. Ukoliko bi se pojavio dobar plejmejker mogli bismo da napravimo izuzetak, u suprotnom, ne}e biti poja~awa - ka`e Vuki}evi}.

{li do pehara u ovako jakoj konkurenciji, sa dva super-

UBEDQIVO PROTIV KRU[IKA Posle Memorijala “Bija Stankovi}” pro{log vikenda, fudbaleri Borac su se vratili na Zlatibor, na drugi deo priprema. U utorak su u kontrolnom me~u ubedqivo savladali Kru{ik iz Vaqeva sa 5:0. Golove za Borac postigli su dva Milojevi}, Ma{ovi}, Spirovski i Zo}evi}. U subotu, pred svojim navija~ima Borac o~ekuje generalna proba protiv kraqeva~ke Sloge.

liga{a i jednim prvoliga{em. Bio je ovo vrlo va`an vikend za nas i moram biti zadovoqan - izjavio je trener Borca Dejan Vuki}evi}. U utakmici za tre}e mesto Radni~ki je pobedio Jedinstvo. Osim pobedni~kog pehara, u ^a~ku je ostala jo{ jedna nagrada. Za najboqeg igra~a progla{en je Bor~ev Nikola Boranija{evi}. Najboqi strelac Memorijala je

Kosta Baji}, Jedinstvo U`ice, a golman \or|e Lazovi}, Javor. Pehar kapitenu Borca Jovi~i}u predao je unuk Bije Stankovi}a Aleksa Stankovi}. O najboqima na tre}em Memorijalu “@ivorad Bija Stankovi}” odlu~ivao je `iri u sastavu, veteran Predrag Kula{evi}, trener Ne{ko Milovanovi} i navija~ Dragi{a Lazovi}. Z. J.

SAOP[TEWE ZA JAVNOST KOORDINACIONOG TELA ZA PRIMENU ZOS-A U FSSDana 06. 7. 2013. godine u Kragujevcu odràna je tre}a sednici Koordinacionog tela za primenu Zakona o sportu RS u Fudbalskom savezu Srbije Udruèwa fudbalskih trenera Aran|elovca, Vaqeva, â~ka, Topole, Uìca i Grada Kragujevca. Na istoj sednici su podneti izve{taji o vr{enom inspekcijskom nadzoru Grupe za inspekcijski nadzor Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije na zahtev Koordinacionog tela za primenu ZOS-a u FSS-u pri ~emu su tvrdwe ovog tela i wegovih ~lanova (Udruèwa fudbalskih trenera Aran|elovca, Vaqeva, â~ka, Topole, Uìca i Grada Kragujevca) o neustavnosti i nezakonitosti Statuta Fudbalskog saveza Srbije (done{enog 17. 2. 2012. godine) potvr|ene od strane Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. MOS je saglasno svojim zakonsim obavezama podneskom 14. 11. 2012. godine ukazao FSS-u na nezakonite odredbe Statuta FSS i dao rok od 60 dana da iste usaglase sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, {to je Fudbalski savez Srbije odbio da u~ini. Nakon toga MOS je postupaju}i u skladu sa svojim zakonskim obavezama 19. 2. 2013. godine podneo inicijativu Ustavnom sudu Republike Srbije za ispitivawe ustavnosti i zakonitosti Statuta FSS radi poni{tewa istog. Pored inicijative MOS-a i Koordinaciono telo za primenu ZOS-a u FSS-u je podnelo inicijativu Ustavnom sudu Republike Srbije na osnovu odluka done{enih na prvoj i

drugoj sednici ovog tela, o kojoj je tako|e podnet izve{taj. Re{ewe ovog spora je sada na Ustavnom sudu Republike Srbije od koga se o~ekuje da se u {to kra}em roku izjasni i donese re{ewe po podnetim inicijativama, obzirom da je ovakav Statut FSS-a u pravnom prometu skoro godinu i po dana, a svakim danom nanosi sve ve}u {tetu fudbalskom sportu uti~u}i primenom svojih neustavnih i nezakonitih odredbi direktno na rad i razvoj fudbala, negativno se reflektuju}i, kao najmasovniji sport, na celokupni sport u Republici Srbiji. Direktne posledice ovih nezakonitih odredbi su i povrede Statuta FIFA-e i UEFA-e. FSS je zabranio prijem u ~lanstvo stru~no sportskim udruèwima ukoliko su registrovana i samim tim stekla svojstvo pravnog lica kao ostala sportska udruèwa (fudbalski klubovi, teritorijalni fudbalski savezi, ostali savezi u oblasti fudbala...) saglasno odredbama Zakonu o sportu Republike Srbije. Suprotno odredbama ZOS-a, ova udruèwa se prisiqavaju da budu samo ogranci koji nisu pravna lica u okviru FSS kao pravnog lica, a sve sa ciqem da se samo od strane FSS raspolaè i upravqa svim finansisjkim sredstvima i drugim prenadle`nostima koja sleduju jednom takvom udruèwu. Su{tina je da se ne dozvoli odre|eni stepen autonomije ovim stru~nim sportskim udruèwima vezanim za angaòvawe i rad istih u okviru svojih nad-

SAVEZ KR[I USTAV le`nosti, kao i na taj na~in transparentnost raspodele, planirawa i utro{ka finansijskih sredstava za rad i razvoj ovih stru~nih sportskih udruèwa i wihovih ~lanova (fudbalskih trenera i fudbalskih sudija), kao i u~e{}e i zastupawe donetih stavova u organima i telima teritorijalnih fudbalskih saveza i FSSa, a samim tim i uticaj na dono{ewe odluka po aktuelnim pitawima – naro~ito pitawima koja se odnose direktno na razvoj, edukaciju, {kolovawe, status i za{titu trenera u klubovima, i fudbalskim savezima, u~e{}e u izradi i implementaciji razvojnih projekata itd. FSS ide i korak daqe pa na osnovu osporenog stava 4. ~lana 20. (‘’Stru~no-strukovne organizacije nemaju svojstvo pravnog lica’’) donosi Pravilnike stru~no-strukovnog ogranka pod nazivom Organizacija fudbalskih trenera FSS (u daqem tekstu OFT FSS), iz koga se moè jasno prepoznati (prema nazivu, ciqevima, strukturi, sastavu i sl.) da je to stru~no sportsko udruèwe, odnosno savez istih, koji ima sve organe i tela propisana zakonom za sportsko udruèwe, kojim se na taj na~in vr{i niz najteìh povreda zakona. Isti Pravilnik OFT FSS-a, u ~lanu 14. stav 2. obavezuje svakog trenera koji radi u fudbalu da mora da bude ‘’~lan’’ ogranka ‘’Organiza-

cije fudbalskih trenera’’ mati~nog fudbalskog saveza (op{tinskog-gradskog) sa upla}enom ~lanarinom za teku}u godinu. U istom Pravilniku stoji: ‘’Trener ne moè biti ~lan druge organizacije u okviru svog mati~nog (op{tinskog-gradskog) fudbalskog saveza’’, dok sa druge strane u stavu 5. istog ~lana stoji da ukoliko trener, pored ostalog ne po{tuje odredbe navedenog Pravilnika OFT FSS protiv wega se moè pokrenuti disciplinski postupak i primeniti sankcija po kojoj mu moè biti oduzeta dozvola za rad-licenca. Na ovaj na~in FSS kr{e}i Ustav i zakone vr{i otvorenu diskriminaciju sportskih sru~waka pod pretwom zabrane rada u fudbalskom sportu u kome kao Granski sportski savez ima dominantan poloàj i fakti~ki monopol. Ovako se fudbalskim trenerima jasno stavqa do znawa da ukoliko se udruè u stru~no-sportsko udruèwe fudbalskih trenera sa statusom pravnog lica saglasno ~lanu 106, 63 i 99. ZOSa RS ne}e mo}i da rade u fudbalskim klubovima i fudbalskim savezima na teritoriji Republike Srbije. Tako|e, na ovaj na~in FSS je obesmislio postojawe i registraciju 274 stru~no sportskih udruèwa (ili saveza istih) fudbalskih sudija i fudbalskih trenera saglasno svom Statutu. Fudbalski savez Srbije neza-

konitim odredbama svog Statuta direktno zadire u prava i slobode gra|ana Republike Srbije koje se odnose na slobodu udruìvawa i ostvarivawa odre|enih prava koja iz tog udruìvawa proizilaze, stavqaju}i se tako u monopolisti~ki poloàj u odnosu na sve one koji se èle udruìti mimo ovakvih odredaba Statuta Fudbalskog saveza Srbije, a saglasno Ustavu i zakonima RS i kao takvi potpuno legitimno i slobodno delovati kako u Srbiji tako i u inostranstvu i srodnim me|unarodnim organizacijama. Ovako donetim propisima od strane Fudbalskog saveza Srbije stavqa se mogu}nost pojedincima u tom savezu da diskreciono odlu~uju o tome ko }e biti ~lan FSS, a ko ne, pri ~emu niko ni na koji na~in ne snosi odgovornost i obavezu da takve odluke obrazloì. Ovako stvorena situacija pretstavqa prostor za diskriminaciju onih udruèwa i lica koja bi kao ~lanovi saveza bili ujedno i ~lanovi odre|enih tela i organa tog saveza, pa svojim stavovima koji su u suprotnosti sa stavovima rukovodstva FSS mogu uticati na wegove odluke koje se odnose na rad FSS i raspolagawe finasijskim sredstvima, {to je u osnovi razlog za nastojawe pojedinaca da se ovakav Statut odrì u pravnom sabra}aju. Opstanak na snazi spornih odredaba neposredno ugroàva

pravnu sigurnost kod sprovo|ewa prvenstveno odrebi Zakona o sportu i prava pretstavnika struke u oblasti fudbala, jer se od strane FSS nesporno vr{i cenzura i selekcija kadra na na~in na koji to odgovara samo pojedincima iz tog saveza. Koordinaciono telo je jednoglasno na istoj sednici donelo odluku o odra|ivawu potrebnih pravnih i organizacionih radwi vezanih za pripremu Osniva~ke skup{tine Saveza fudbalskih trenera regiona zapadne Srbije ~ija je sednica planirana za Septembar 2013. godine. Tako|e, su predstavqeni osnovni principi i na~ela vezani za ustrojstvo i rad trenerskog esnafa u Srbiji koji }e biti osnova za izradu predloga Statuta i ostalih potrebnih akata kojima }e se definisati okviri i re{ewa vezanih za delovawe i rad trenerskog esnafa u budu}nosti. Poseban akcenat je stavqen na za{titu fudbalskih trenera u klubovima i savezima pri ~emu je konstatovano da su fudbalskim trenerima jasno samo definisane obaveze, a da svoja prava ili nikako ili vrlo te{ko mogu da ostvare. Posebna kritika je upu}ena Fudbalskom savezu Srbije koji ve} {est godina (Odluka doneta 2007. godine) izbegava da formira Arbitra`ni sud FSS-a i poslove suda obavqa Arbitra`na komisija, {to je nedopustivo.

SPORT

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

BORAC MOCART SPORT ZAPO^EO PRIPREME

^A^ANI OKOSNICA TIMA

ako do prvenstva ima jo{ dva meseca, ko{arka{i Borac Mocart sporta uveliko treniraju. Pripreme su zvani~no po~ele u ponedeqak i na prvoj prozivci bilo je 12 igra~a, uglavnom ^a~ana. Sa pojedinim prvotimcima iz sezone 2012/13. i eventualnim poja~awima sa strane rukovodstvo kluba jo{ uvek pregovara. Krajem ove sedmice slika budu}eg tima trebalo bi da bude jasnija. - Primarni ciq u pripremnom periodu su selekcija i popuwavawe po pozicijma, da bismo {to pre imali kostur i fizionomiju tima. Kada je re~ o izboru igra~a, na{e oprede-

qewe }e prevashodno biti ^a~ani. Sa ve}inom su preliminarni razgovori obavqeni pre letwe pauze, a eventualna poja~awa sa strane bi trebalo da doprinesu zdravijoj konkurenciji, kvalitetu i dopuni deficitarnih pozicija. Najve}i deo priprema }emo obaviti u hali Borac, ali i u “Koloseumu” i Sportskom centru “Mladost”. Na{e ambicije u predstoje}em prvenstvu dosta }e zavisiti od buxeta kluba i na~ina na koji ekipa bude formirana. O~ekujem da za razluku od prethodne sezone, odemo korak daqe i afirmi{emo mlade igra~e koji su svoj potencijal pokazali u Razvojnoj ligi. Do

po~etka prvenstva ima}emo vi{e od 100 treninga, odigrati petnaestak utakmica i dva turnira - najavio je Ra{ko Boji}, trener Borac Mocart sporta. Pre priprema, ekipu je poja~ao stari-novi ~lan Borac Mocart sporta Ilija Cvetkovi}, koji se vratio iz ni{kog Konstantina. Na treninzima je i Filip Dumi}, tako|e nekada{wi igra~ Konstantina. - Sa Cvetkovi}em smo potpisali ugovor na dve godine. Stefan Mitrovi}, najboqi strelac juniorskog prvenstva, prema ugovoru, sa nama }e biti jo{ godinu dana, kao i Dra{ko Radovi}. Nemawi Prolovi}u smo ponudili uslove, on je

a deset godina postojawa, @enski ko{arka{ki klub Moravac imao je trenutke uspeha, ali i potrese koji ne ostaju rado u se}awima. Pro{le godine je rasformirana ekipa, klub se nije takmi~io i krenuo je ponovo od nule. U me|uvremenu, stigle su mla|e snage. - Nadam se da }emo se uskoro prijaviti za takmi~ewa u B ligi. Ali, ima nas malo, jer devojke nisu ba{ zainteresovane za ènsku ko{arku, koja se ni u Srbiji ne kotira ne{to posebno. Trenutno imamo petnaestak igra~ica od {est do 16 godina - kaè Jovana Lukovi}, igra~ica Moravca. Jedan od najmla|ih sportskih klubova u â~ku ponudio je devoj~icama i devojkama da besplatno kod wih treniraju. - Upis i treninzi kod nas su besplatni, {to, ~ini mi se, nema nigde u Srbiji. Nastoja}emo da zainteresujemo vi{e mladih i formiramo mla|e selekcije. Pro{le godine nismo

ajak klub â~ak u~estvovao je pro{log vikenda na takmi~ewu u slalomu za pionire i pionirke u Ni{u. Takmi~ili su se u disciplinama K1, C1 i C2 za de~ake i devoj~ice. Osim doma}ina KK Gusar, u trci su u~estvovali Ibar Kraqevo, Studenica U{}e, Kula Stala}, Medicinar Ni{, Stari grad Novi Pazar. Voène su dve trke na 12 kapija sa elektronskim merewem od kojih se ra~unala boqa. â~anin Ogwen Perano-

vi} bio je 16. u konkurenciji od 41 pionira, koji su startovali, dok je Petar Pavlovi} na ciq stigao peti. U wegovoj kadetskoj konkurenciji takmi~ilo se 18 kajaka{a. Takmi~ewe u Ni{u obeleìo je nizak vodostaj Ni{ave, {to je u~esnicima dosta oteàlo nastup. Kajaka{i â~ka se u narednom periodu pripremaju za Prvenstvo dràve u spustu za pionire i kadete u Bajinoj Ba{ti.

PO^ETNA DVANAESTORKA 1. Dra{ko Radovi} 2. Stefan Mitrovi} 3. Lazar Markovi} 4. Uro{ ^arapi} 5. Marko Ili} 6. Ivan Gavrilovi} 7. Miqan Radisavqevi} 8. Matija Popovi} 9. Aleksa Avramovi} 10. Ilija Cvetkovi} 11. Filip Dumi} 12. Tarik Blun~evi}

Na{a èqa je Mladen Panti}, koji je jedno vreme igrao za nas u prethodnoj sezoni. Takvi igra~i su uvek dobro do{li. Jedino, nisam ba{ pristalica otvorenih ugovora. Borac Mocart sport je potpisao i ~etvorogodi{we ugovore sa â~anima, {to pokazuje na{e ozbiqne namere da se oslonimo na doma}i potencijal - potvrdio je i Marko Ivanovi}, direktor BMS. Borac se, kao i ve}ina srpskih klubova, nalazi u nezavidnoj finansijskoj situaciji. Najè{}e krize trebalo bi prebroditi u avgustu i septembru, koji su prelomni meseci za transfere igra~a i sasta-

vqawe tima. - Pristiglo nam je osam tu`bi od igra~a, neke presude su i izvr{ne. Razgovarali smo sa gradskim vlastima i o~ekujemo wihovu pomo} i podr{ku. Na{a obaveza prema generalnom sponzoru, Mocart sportu, ostalim sponzorima i gradu je da dobro igramo i posti`emo rezultate. Nadam se da }emo, korak po korak, zauzeti poziciju koja nam pripada i povratiti staru slavu - napomenuo je Ivanovi}. U hali Borac u toku je zamena parketa na mestima na kojima je najvi{e propao. Posle sezone 2013/14. parket }e morati kompletno da bude promewen. Z. J.

DESET GODINA @KK MORAVAC

KAJAK

NA[I VOZILI SLALOM NA NI[AVI

tra`io odmor i posle toga }emo razgovarati. Ovih dana pregovaramo sa Nemawom Todorovi}em i Milo{em Jankovi}em, igra~em Mladosti. Sa ekipom trenira i plej iz Mladosti Aleksa Avramovi}. Tra`i}emo jo{ jednog centra.

BESPLATAN UPIS, BESPLATNI TRENINZI

igrali ni Memorijalni turnir “An|ela Kova~evi}”, jer nismo imali do-

voqno igra~ica. Ove godine }e turnir biti odr`an, 31. avgusta, u hali KK Bo-

rac - najavio je Rajko Maravi}, trener i direktor @RK Moravac. Z. J.

SPORT

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

ILINDANSKI MARATON

TAMA[OV PETI TRIJUMF

ama{ Farka{ (18) iz Novog Be~eja ponovo je pobedio na 13. Ilindanskom maratonu u Ov~ar Bawi. On je deonicu od manastira Nikoqe do centra Bawe preplivao za 23 minuta, 24 sekunde i 93 stotinke. - Zaostao sam za dosada{wim rekordom, 23:02, ali opet sam zadovoqan - rekao je Tama{. Odmah posle wega, na ciq je stigao Bo`idar Race, PK Partizan, za 24:20 minuta. Tre}e mesto zauzeo je Tama{ov sugra|anin i klup-

ski drug iz Be~eja Sebastijan Sabo. Sebastijan je na ciq stigao za 24:44:22. Prema re~ima pobednika, svake godine je jaka konkurencija, po{to su i nagrade solidne. Ove godine wemu je pripalo 12 hiqada dinara, dovoqno za tro{kove boravka u Ov~ar Bawi. Ipak, zahvaquju}i pobedi Tama{ nije okrwio nagradu. - Dogovorio sam se sa tatom da ako pobedim, on pla}a hotel. Ve} pet godina tro{kovi idu na wegov ra~un. Tama{ trenira i za

OSTALI REZULTATI @ene na 2.100 m 26:15:57, 11. april Beograd 29:02:18, Feniks Sombor 29:11:22, Jagodina

1. Mina Mastilovi}, 2. Jovana Dudukovi}, 3. Ana Ra{i},

VETERANI Mu{karci 1. Igor Ga{par 2. Jovica Peuli} 3. Juhas Arpad

@ene 1. Nata{a Bogdanovi}

TRKA NA 500 M “BORIVOJEVA TABLA” @ene 1. Ema Daji}, 8:46, Jagodina 2. Bojana Kneèvi}, 9:06:44, âjetina 3. Jovana Kneèvi}, 10:45:84, âjetina

Mu{karci 1. Petar Crn~evi}, 8:03, ^igota, Zlatibor 2. Stefan Pavlovi}, 8:56:05, Jagodina 3. Boris Ristanovi}, 10:34:19, ^a~ak

NAJSTARIJI TAKMI^AR Milorad Petrovi} (75) NAJMLA\I Luka Krsmanovi} (9) MEMORIJAL “ANICA [UMAHER” 1. Nata{a Bogdanovi}

Farka{ i Race

Olimpijadu u Rio de @eneiru 2016. godine. Jo{ uvek nije putnik za Brazil, ali poku{ava da ostvari potrebnu normu. Ovogodi{wi pliva~ki maraton u Ov~ar Bawi bodovan je za “Srb-open kup 2013”. Organizovali su ga Pliva~ki klub ^a~ak, Turisti~ka organizacija, Sportsko-rekreativni centar “Mladost” i Mesna zajednica Ov~ar Bawa, pod pokroviteqstvom Grada ^a~ka. Z. J.

UVEK ISTI Pliva~ki maraton i ove godine je upotpuwen jo{ jednim takmi~ewem. Na inicijativu radnika “Elktromorave” devet ekipa se takmi~ilo u spremawu ribqe ~orbe. Pobedili su Aleksa i Zoran, druga je bila Plava stena, a tre}i Plovak Ariqe. ^orbu su kuvali i radnici “Elektromorave”, ali se oni kao doma}ini nisu takmi~ili. Na kona~ane rezultate reagovao je Tabasko nacionalni tim, jedan od u~esnika: - Ne bunimo se mi zato {to ima boqih od nas, ali svake godine pobe|uju jedni te isti. Plava stena ili “Elektromorava”. Na kraju krajeva, prazni kotli}i sve govore. Na{a ~orba je planula za pola sata.

TENIS

ATLETIKA

TRE]A TITULA ZA JANU

OSAM MEDAQA ZA ^AAK

a~anka Jana Bojovi} (14), trenutno tre}a na srpskoj rang listi, posledwih mesec dana bele`i samo pobede. Posle Novog Sada i Sombora, trijumfovala je i na turniru u Sofiji. U konkurenciji 70 igra~ica iz vi{e evropskih zemaqa, Jana je bila ~etvrti nosilac. U finalu turnira, koga je organizovao TK “Vasil Levski” za igra~ice do

14 godina, pobedila je najboqu Makedonku Mariju Elenovu sa 2:1 (6:1, 3:6, 6:1). - Ne brojim titule i pobede, ve} se samo fokusiram na igru. Zadovoqna sam “Vilsonovom” i opremom “Beosporta”, kao i uslovima u TK Springs na Zlatiboru - ka`e Jana. Ovih dana, u Podgorici igra turnir za teniserke do 16 godina.

ATLETIKA

NATALIJA U POBEDNI^KOM DUBLU a turniru tenis Evrope za igra~ice do 16 godina, odrànom u Nik{i}u od 29. jula do 2. avgusta, â~anka Natalija Popovi} je sa Hrvaticom Neli [uwi} osvojila prvo mesto u dublu. Natalija je i u singlu bila tre}a, {to je zna~ajan uspeh. â~anka i Hrvatica su u ~etvrt finalu pobedile rusko-ukrajinski par Elizavetu Basinu i Anastasiu

Stepanovu sa 6:0, 6:0. U polufinalu su bile boqe od Crnogorki Tamare Bojani} i An|ele Malovi}, 6:1, 2:6, 10:6. U finalu su pobedile Ruskiwe, koje su bile prvi nosioci turnira, 6:1, 7:5. U singlu, Natalija je izgubila u polufinalu od Tamare Bojani} sa 6;1, 1:6, 4:6 i zauzela je tre}e mesto. Prethodno je u ~etvrt finalu pobedila dubl part-

etvrti atletski miting “Kad nema tartana, dobra je i {qaka” odràn je pro{log vikenda u Boru. Uprkos velikoj vru}ini, nastupilo je oko 150 atleti~ara iz deset srpskih klubova. Iz AK ÂAK â~ak takmi~ilo se 19 de~aka i devoj~ica

nerku Neli [uwi}, 6:1, 6:2. Natalija Popovi} je i daqe me|u prvih 40 igra~ica Evrope do 14 godina.

uzrasta do 14 godina. ^a~ani su ku}i doneli osam medaqa, po dva zlata i srebra i ~etiri bronze. Zlatne medaqe su osvojile starija pionirka Tijana Milunovi} i mla|a pionirka Teodora Tomi}, srebrne stariji pioniri Bogdan Jokovi} i \or|e Soldatovi}, a

bronzane mla|e pionirke Tawa Nikoli} i Katarina Propadovi}, mla|i pionir Lazar Kova~evi} i starija pionirka Kristina Savi}. Atleti~ari kluba ^AAK takmi~i}e se i na preostala dva mitinga u ]upriji i Jagodini. Z. J.

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM RENOVIRAN ^ETVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM novu garsoweru u centru. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM novu garsoweru od 31 m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM garsoweru od 20 m2, u centru grada. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, u centru grada, zgrada Vavilona. Tel. 066/ 366 -235 PRODAJEM novu garsoweru od 23 m2, u centru grada. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 31 m2 sa stvarima kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM jednoiposoban stan 40 m2 , na {estom spratu, CG, centar. Cena 26000 eura. Telefon 063/691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2 kod H. Morave. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM jednosoban stan od 28 m2, u ulici R. Po{ti} . Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM jednosoban stan 32 m2 kod H. Morave. Tel. 063/453-043 PRODAJEM jednosoban

OGLASI

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

MEWAM KOMFORNU KU]U OD 130 M2, ODMAH USEQIVU, NA DVA PLACA OD 16 ARI UKUPNO. ODLI^NA LOKACIJA, PORED NOVOG SADA, PUT ZA FUTOG, ZA STAN ILI KU]U NA PODRU^JU ^A^KA. TEL. 021/ 228-8810, 065/ 956-4-704

stan od 34 m2 u Nemawinoj. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvoiposoban stan na prvom spratu, centar grada, pogodan i za poslovni prostor. Cena 40.000 eura. Tel. 060/434-2190, 342-190 PRODAJEM dvosoban konforan stan od 59 m2. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, 2. sprat, Rakovica, Vidikova~ki venac, interfon, klima, parking mesto. Tel. 032/ 342190, 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 kod Medicinske {kole . Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. MONDCLUB AGENCIJA IZ BEOGRADA, BAVI SE POSREDOVAWEM U PROMETU ROBA I USLUGA, SKLAPAWU BRAKOVA I ZAPO[QAVAWU.TEL. 065/ 552-9-933, ILI NA SAJTU mondclub.rs HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GUÊ, PREMA GORAÎ]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

stan od 58 m2, centar grada, 10. sprat. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban kompletno renoviran stan u ulici B. Jankovi}. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2 na {etali{tu. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, na 5. spratu u Aveniji 2. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan 63 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/453-043 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici . Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan u centru grada. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan 50 m2 kod Medicinske {kole. Cena 26.000 eura .Tel. 063/453-043 PRODAJEM dvosoban stan 57 m2 u Aveniji 2. Tel. 063/453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, prvi sprat, @elezni~ka ulica, CG. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan nov, od 52 m2, cena 700 e/ m2. Tel. 064/ 262-9109 PRODAJEM dvosoban stan 49,5 m2, VP, na Keju, cena 30000 eura. Telefon 063/ 691-761, 032/342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, na 2. spratu. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski. IZDAJEM JEDNOSOBAN NAME[TEN STAN, KUHIWA, KUPATILO, DNEVNA SOVA, ZAPOSLENOJ OSOBI, ULICA KNEZA MILO[A 130. TEL. 064/ 031-7-072

190 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, centar grada. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj ulici . Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM dvosoban stan od 63 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, na 7. spratu, u centru. Cena 40.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan u centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, na 2. spratu, u centru grada. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan 75m2, {iri centar, CG, na drugom spratu. Telefon 063/691-761 PRODAJEM trosoban stan 81,47 m2, kod H. Morave, na 9. spratu, zgrada sa liftom. Telefon 032/342-190, 060/434-2-190 PRODAJEM trosoban stan od 69 m2, u blizini Merkatora. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 62,80 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 28 m2, na 5. spratu, kod H.

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora. Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

HITNO POTREBNA TRI STANA U GORWEM MILANOVCU, DVA JEDNOSOBNA I JEDAN TROSOBAN. Tel. 032/ 770-125 TRA@IM CIMERKU ZA STAN U BEOGRADU KOD VUKOVOG SPOMENIKA. TEL. 062/ 890-8-570

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439 PRODAJEM profesionalni paro~ista~ "Akva-xebo" sa peglom na paru, pogodan za ~i{}ewe stanova i poslovnih objekata. Malo kori{}en, kao nov. 066/40-16-90.

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com

PRODAJEM KANCELARIJSKO-POSLOVNI PROSTOR KOJI SE NALAZI U ^A^KU, GRADSKO [ETALI[TE 61, POVR[INE 401 M2. CEO SPRAT JE VLASNI[TVO PREDUZE]A HELION. POMENUTI PROSTOR JE SPRAT IZNAD FONDA PIO, UKWI@EN I MOGU]A JE OTPLATA NA RATE. TEL. 032/ 221-372, MOB.063/ 608-497, TEL. 064/ 031-7-072, e-mail: helion.7juli@gamil.com

Morave. Cena 16.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 48 m2, Obili}eva 12. Povoqno.Tel. 064/ 217-6-052 PRODAJEM stan od 64 m2, kod Slobodinog igrali{ta. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 28 m2, kod H. Morave. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 37 m2, na tre}em spratu. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM nov stan od 43 m2 na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan kod Solida od 53 m2. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan 42 m2, kod Brvnare. Tel. 064/2629-109 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica Kneza Vase Popovi}a 14. Tel. 061/ 661-1124 PRODAJEM stan od 60 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/453043

PRODAJEM stan od 88 m2, na petom spratu, ulica Kneza Vase Popovi}a. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 66 m2 kod H. Morave. Mogu}nost zamene za mawi. Tel. 064/262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2, Nemawina ulica. Tel. 228-457 PRODAJEM stan od 63 m2 u ul. Svetog Save. Cena 32.000 eura. Tel. 064/ 1312-544 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, cena 700 e/m2. Tel. 064/262-9109 PRODAJEM stan od 63 m2 kod starog „Autoprevoza“. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan u ^a~ku, u ulici Milenka Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan od 63 m2, u ul., Svetog Save. Cena 63.000 eura. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan u Ivawici od 62 + 10 m2, 500 metara od centra. Tel. 064/ 307-8-321

28 PRODAJEM povoqno stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 55 m2 Qubi} kej. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Cena 42.500 eura. Tel. 032/ 224590 PRODAJEM stan od 27 m2 na Vra~aru. Tel. 064/ 2629-109 PRODAJEM lokal od 11 m2 u centru grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM poslovni prostor u Qubi}u. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM 400 m2 stambeno-poslovnog prostora , ul. Dr. Mi{ovi}a.Tel. 064-26-29-109 PRODAJEM ku}u od 151 m2, u Beogradu, kod Crvenog Krsta. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM ku}u od 46 m2 sa 12 ari placa u Prijevoru. Cena 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Hitno i povoqno. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u od 60 m2, na 1.56 ari, na Savkovi}a kosi. Cena 25.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 70 m2 na 34 ara placa u Loznici. Cena 19.000 eura. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u 46 m2 sa 12 ari placa, legalizovana. Cena 10.500 e. Tel. 063/453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2, na 4 ara placa u Beogradu - Du{anovac. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u 80 m2 , 4 ara placa na Suvom Bregu. Cena 28.000 e. Tel. 063/453043 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM ku}u 47 m2, sa 2 ara placa kod Slobodinog igrali{ta. Cena 24.000 e. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM ku}u u centru od 66 m2, sa placem od 4.5 ari. Mogu}nost zamene. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u u Kotra`i, komplet sre|enu sa stvarima, sa pom.objektima, poslovni prostor. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM ku}u od 70m2, sa 34 a placa u Loznici. Cena 19.000 e. Tel. 064/2629-109 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom Poqu. Tel. 032/ 371- 496 PRODAJEM ku}u i poslovni prostor u Preqini, povr{ine 380 m2. Cena 120.000 eura. Tel. 063/ 691761

OGLASI

PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ari placa na S.Bregu. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM ku}u od 56 m2 na 3,74 ari placa u Ko{utwaku, cena 33000 eura. Telefon 063/691-761, 032/342-190 PRODAJEM dve ku}e odvojene stambene jedinice od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Mogu} svaki dogovor. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u od 259 m2 u Parmencu, tri terase, tri zasebne stambene jedinice, na 9 ari placa, CG ~vrsto gorivo, i kotao na struju 18 kw. Cena 138.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u kod Rai~i}a od 98 m2, sa 11 ari placa. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i. Cena 12.000 eura. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade, 25 ari {ume, CG, u odli~nom stawu. Tel. 060/ 434-2-190, 342-190 PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Tel. 060/ 558-9296 PRODAJEM vikendicu 30 m2, 1.31 ha zemqe u Pakovra}u. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM vikend ku}u u Loznici povr{ine 20 m2, na 15 ari placa. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikendicu na Jelici sa 8 ari placa.Tel. 063/453-043 PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2 na Karauli, na 37 ari placa, 15 ari pod borovom {umom, komplet infrastruktura. Cena 16.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 060/ 434-2-190 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Trnavi , sa 60 ari zemqe. Cena 18.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu / ku}a od 70 m2 na 30 ari placa, 1.53 hektara {ume, 55 ari obradive povr{ine /. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Ka~ulicama sa 5 ha zemqe. Tel. 064/26-29109 PRODAJEM seosko ima-

we u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel 032-346-541 PRODAJEM seosko imawe u Ri|agama sa 1 ha zemqe. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ILI MEWAM seosko doma}instvo kod Vaqeva, za okolinu ^a~ka. Tel. 063/208 -597 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223116 OD 9-18 KUPUJEM STAN DO 25.000 EURA. OBAVEZNA TERASA. TEL. 060/ 320-2333

NEKRETNINE - IZDAVAWE POTRA@WA IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 134-8-125 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u u`em delu grada. Tel. 225-646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM name{ten jednosoban stan kod Cvetkove Pijace u Beogradu, TA. Tel. 064/ 371-2-307 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu TF. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0-071, 032/ 880-091 IZDAJEM stan u Beogradu, kod Vuka, za studentkiwe, interfon, CG, telefon. Povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban komforan stan, poseban ulaz, grejawe i struja. Tel. 032/ 537-2-816 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, na Qubi} keju. Tel. 032/ 880-332 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Tel. 063/ 600938 IZDAJEM name{ten stan u centru, kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, poseban

ulaz, u ku}i. Tel. 032/ 332761 IZDAJEM dvosoban komforan nename{ten stan od 60 m2, {iri centar, Cigamala. Tel. 537-2-816, 060/ 099-5-005 IZDAJEM lokal od 40 m2, centar grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, vi{e kompletno name{tenih stanova za studente. Slobodni od 1. 9.2013. Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na 1. spratu, pogodno za stambeni ili poslovni prostor . Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM stan od 34 m2, u stambenoj zgradi blizu Suda - Qubi}ska 2, name{ten, parno grejawe, za stanovawe ili za poslovni prostor. Tel. 064/ 242-9772 IZDAJEM povoqno jednosoban stan ( dvori{na ku}a ). Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod H. Morave. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, 3. sprat, ima lift. Tel. 031/ 388-7-792, 066/487-792 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/453-043 IZDAJEM jednoiposoban stan od 40 m2, u blizini Prehrambene {kole. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom Poqu. Tel. 063/103-1-335 IZDAJEM garsoweru. Tel. 060/ 419-0-348 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, u stambenoj zgradi. Tel. 064/ 191-1-911 IZDAJEM lokal od 40 m2, u centru grada. Tel. 225431 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJE SE kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji ( Stari Grad ). Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM jednoiposoban stan za porodi~no letovawe u Utjehi, ulica Sremska 101. Veoma povoqno. Stan je kompletno opremqen. Tel. 064/ 494-2-268, 064/ 448-0-275 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

„Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/336-8-222 IZDAJEM jednosoban stan u centru, poseban ulaz, ku}a, za studente ili |ake. Tel. 064/ 396-5-659 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/453-043 IZDAJEM ku}u od 45 m2, u {irem centru grada, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM u centru ku}u sa posebnim ulazom, za studente ili |ake. Tel. 064/102-2-759 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u stambenoj zgradi. Tel. 063/ 609-784 IZDAJEM poslovni prostor od 120 m2, u centru grada, mo`e i ortakluk. Tel. 064/ 396-5-659 IZDAJEM poslovni prostor od 160 m2, gas, ulaz do ulice, parking, telefonska linija. Tel. 064/ 031-7072 IZDAJEM stan od 60 m2, kod {kole R. Mitrovi}. Cena 150 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 IZDAJEM dvosoban stan kod H. Morave. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 202-2820 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3338 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1757 IZDAJEM dvosoban i jednosoban nename{ten stan, nova gradwa, poseban ulaz, ku}a. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2, kod {kole R. Mitrovi}. Cena 250 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 IZDAJEM name{ten jednosoban stan , CG, KTV. Tel. 373-571, 064/ 829-2-790 IZDAJEM ku}u za stanovawe. Tel. 064/ 572-6-636 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe, name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole D. Mi{ovi}, za ve}i stan , uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj , za ku}u. Tel. 065/ 641-4-140 POTREBAN JEDNOSOBAN NAME[TEN STAN TEL. 064/ 207-4-515

PLACEVI PRODAJEM vi{e placeva od 3-5 ari na Tari, Zaovinsko jezero. Cena 1300 eura/ ar. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 63 a na kru`nom putu. Cena 1.400 e/a. Tel. 064/26-29109 PRODAJEM plac u Trnavi, 44 ara, 1000 eura po aru, na glavnom putu. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, u Trbu{anima, posle Kamenog mosta. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda , na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 20 ari u Qubi}u kod koncentrata Sunce. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM placeve od 16 ari i 6 ari, u centru Kotra`e. Tel. 064/ 118-8485 PRODAJEM plac od 4 ara, u Pakovra}u, blizu {kole. Cena 2.800 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 17 ari u Pakovra}u, cena 7.500 e. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM plac od 51 ar , u Parmencu. Tel. 06426-29-109 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, uz asfalt, udaqen 100 m od Ib. magistrale. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 i 10 ari kod „Slobode“. Tel. 064/ 474-0-580 PRODAJEM plac od 12 ari u Loznici. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac od 63 ara na kru`nom putu. Cena 1.400 eura / ar. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM plac od 63 m2, u Prislonici, Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM plac u Kowevi}ima, uz magistralu, kod „Auto baze“. Tel. 032/ 341867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM vi{e placeva povr{ine 5 ari u Trnavi, kod {kole. Cena 400 eura/ ar. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/ 260-556 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Tel. 064/ 250-7-493 IZDAJEM plac u Balkanskoj, pogodan za trafiku ili monta`ni objekat. Tel. 069/ 005-7-166, 034/ 363-861

RAZNO PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345

OGLASI

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

PRODAJEM polovne, o~uvane kwige za 7. razred osnovne {kole. Cena 5.000.00 dinara. Tel. 063/ 196-7-790 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel.061/ 641-7-105 PRODAJEM poja~alo Technics risiver Kenwood, CD plejer Sony. Povoqno.Tel. 060/ 556-2-282 PRODAJEM tezgu i police za trgovinsku radwu. Povoqno. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM zob i slamu. Tel. 382-518, 061/ 111-6-439 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM traktor IMT 539 sa kabinom sa 1700 radnih sati i prikolicu IMT, sve potpuno ispravno. Tel. 063/ 885-6610, 727-026

PRODAJEM polovnu stolariju. Tel. 060/ 018-0-410, 060/ 419-0-348 PRODAJEM elektri~nu kosa~icu. Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM kosa~icu za {i{awe dvori{ta, na struju. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4846 PRODAJEM fotequ “ Mojca”. Povoqno. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM 30 m3 suvih bagremovih i cerovih dr-

va. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan. Tel. 371-685 PRODAJEM kompresor. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM polovan crep, grede i blokove. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM 130 bagremovih direka i cerovu dasku u ekstra stawu. Tel. 063/ 208-597 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM italijansku samohodnu kosa~icu. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM internet domen GORWI MILANOVAC.ORG. Tel. 060/ 558-9296

PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 061/ 6417-105 PRODAJEM de~iji krevetac, malo kori{}en, kao nov, sa du{ekom. Cena 50 eura. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM ma{inu za {ivewe marke “ Singer”. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM {iva}u ma{inu Nikoleta, sa dodacima za vez, kao nova. Cena50 eura. Tel. 064/ 134-1239 PRODAJEM motornu testeru 041 Stil. Cena 185 eura. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM belu pamu~nu

kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 2942-141

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije:

032/385 - 950 57 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 37.000 eura DVOIPOSOBNI 56 m2, nov, 3. sprat, CG-gas, centar. Cena 43.000 eura TROSOBNI

060/434-2-190

NOVOOTVORENOJ AGENCIJI POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE GARSOWERE 29 m2, 3.sprat, lift, nov, Avenija 2. Cena 21.500 eura 27 m2, 3. sprat, nov, CG, centar. Cena 21.500 eura 29 m2, 3. sprat, nov, CG, Avenija 2. Cena 23.000 eura 23 m2, VP, nov, CG, Avenija 2. Cena 20.000 eura 19 m2, 6. sprat, CG, {iri centar. Cena 17.500 eura 26 m2, VP, TA, Kej. Cena 18.500 eura 23 m2, VP, CG, Hotel Morava. Cena 17.500 eura 20 m2, 13. sprat, lift, CG, {iri centar. Cena 16.000 eura 29 m2, 3. sprat, lift, nov, Avenija 2. Cena 21.500 eura JEDNOSOBNI 32 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena19.800 eura 38 m2, 3. sprat, gas, blizu Nemawine. Cena 25.500 eura 37 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 24.000 eura 34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura 38 m2, 3. sprat, TA, Bate Jankovi}a. Cena 25.000 eura 38 m2, 4. sprat, CG, centar. Cena 28.000 eura 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 23.000 eura 42 m2, 4. sprat, TA, O[ Milica Pavlovi}. Cena 25.000 eura 40m2, 6 sprat,cg, 26 000 eura, centar JEDNOIPOSOBNI 43+10 m2, 6. sprat, CG, kod Brvnare. Cena 29.500 eura 43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena

28.000 eura 45 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 28.000 eura 43 m2, 5. sprat, EG, O[ Milica Pavlovi}. Cena 27.000 eura 49,5m2, VP ,cg, 30.000 eura, Kej DVOSOBNI 59 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 39.500 eura 47+10 m2, 13 sprat, CG, Hotel Morava. Cena 28.000 eura 55 m2, 1. sprat, TA, Kej. Cena 28.000 eura 61 m2, 1. sprat, TA, {iri centar. Cena 39.000 eura 58.61 m2, 1. sprat, TA, industrijski prolaz. Cena 21.000 eura 62.80 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 29.000 eura 63 m2, VP, CG, Hotel Morava. Cena 35.000 eura 58 m2, 5. sprat , CG, centar. Cena 31.000 eura 47 m2, 4. sprat, nov, CG, centar. Cena 36.000 eura 55 m2, 3. sprat, EG, Bate Jankovi}a. Cena 33.000 eura 51 m2, 6. sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 36.000 eura 55 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 35.000 eura 55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 31.000 eura 60 m2, 9. sprat, lift, CG, Alvaxinica. Cena 37.000 eura 58.30 m2, 6. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura 52 m2, 3. sprat, CG, Gradsko {etali{te. Cena 38.000 eura 57 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 41.500 eura 58 m2, 10 sprat, CG, centar. Cena 33.000 eura

75 m2, 2. sprat, CG. Cena 45.000 eura, Nemawina 77 m2, 7. sprat, CG, centar. Cena 45.000 eura 74 m2, 1. sprat, CG, centar. Cena 45.000 eura 68 m2, 3. sprat, CG, Nemawina. Cena 600 eura / m2 75 m2, 4. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura 81,47m2, 9 sprat, cg, 53000 eura, Hotel Morava KU]E 259.62 m2, CG, cena 138.000 eura, Parmenac 100 m2, CG, ~vrsto, cena 25.000 eura, Prijevor 380 m2, Preqina, CG. Cena 120.000 eura 56m2, 3,74 ari placa, cg, 33000 eura, Ko{utwak VIKEND KU]E 45 m2, 37 ari placa, cena 16.000 eura, Grab PLACEVI 4 ara, cena 2.800 eura, Pakovra}e 44 ara, cena 44.000 eura, Trnava 3-5 ari, cena 1.300 eura/ ar, Tara, Zaovinsko jezero 1 a, cena 500 eura / ar, Prislonica IZDAVAWE POSLOVNOG PROSTORA 60 m2, O[ Ratko Mitrovi}. Cena 250 eura IZDAVAWE STAMBENOG PROSTORA 60 m2, O[ Ratko Mitrovi}. Cena 150 eura 40 m2, kod Prehrambene {kole. Cena 130 eura 63 m2, 4. sprat, O[ Filip Filipovi}

AGENCIJA

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA) STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000

eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima i kuhiwom, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

SAOBRA]AJ

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

JUL I AVGUST NAJKRITI^NIJI MESECI U SAOBRA]AJU vih dana atmosfera se polako zahuktava, ali predstoje}i vikend bi}e udaran po broju posetilaca na Saboru truba~a u Gu~i. Zato je poja~an saobra}aj u svim pravcima, ali i policijski nadzor. Kako Gu~a u avgustu nije jedino mesto masovnog okupqawa, nadle`ni apeluju na voza~e i ostale u~esnike u saobra}aju da budu maksimalno oprezni. Glavni razlog je i dosada{wa statistika, koja upozorava na veliki broj saobra}ajnih nezgoda u najtoplijim mesecima u godini. Pro{le godine samo u julu i avgustu na putevima Srbije poginulo je vi{e od ~etvrtine od ukupnog broja nastradalih tokom ~itave 2012. - U julu ove godine, za razliku od istog meseca u pro{loj broj saobra}ajnih nezgoda je 13 odsto mawi, kao i broj poginulih za 23,4, {to je svakako boqi pokazateq - ohrabruju podaci Agencije za bezbed-

PRAVILA, PRAVILA,

S DA BI NA A SA^UVAL

zitni saobra}aj. Sve to, odvija se u uslovima nesnosnih vru}ina. Visoke temperature uti~u na smawewe koncentracije i opa`awa, posebno kod starijih, poja~avaju umor i razdra`qivost,

KAZNE ZA ALKOHOL I DO 100 HIQADA Prema podacima Saobra}ajne policije PU â~ak, prvih dana Sabora truba~a u Gu~i dogodila se jedna saobra}ajna nezgoda sa materijalnom {tetom. Kontrolisano je oko 1.600 vozila, otkriveno 319 prekr{aja, a pet lica je zadràno zbog upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola. Na~elnik saobra}ajne policije Radosav Bo{kovi} kaè da prvih dana nije bilo zastoja, ali danas i za vikend saobra}aj }e biti znatno frekventniji. Zato }e narednih dana i kontrola na svim deonicama biti intenzivnija. - Krenite na put odmorni, izbegavajte saobra}ajne prekr{aje, prilagodite brzinu uslovima i stawu na putevima, propisno koristite pojaseve i svetlosnosignalne ure|aje. Naro~ito se suzdrìte upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola. Ako pijete - ne vozite - apeluje na u~esnike u saobra}aju i na~elnik ~a~anske Saobra}ajne policije. Voza~i zate~eni da voze pod dejstvom alkohola bi}e iskqu~eni iz saobra}aja i protiv wih }e biti podneta odgovaraju}a prijava. Oni koji budu vozili sa vi{e od 1,2 promila alkohola u krvi, bi}e zadràni 12 sati na tre`wewu. Kazne za vo`wu u alkoholisanom stawu kre}u su od pet do 100 hiqada dinara.

nost saobra}aja Srbije, ali i upozoravaju da samo maksimalna odgovornost svih u~esnika u saobra}aju mo`e spre~iti fatalne ishode. U najtoplijim mesecima nisu samo brojne manifestacije u Srbiji razlog masovnom okupqawu. Osim Sabora truba~a ili Zaje~arske gitarijade, avgust je mesec godi{wih odmora i vreme kada je poja~an i me|unarodni, tran-

{to su glavni okida~i ne`eqenih posledica. Mawe intelektualne i fizi~ke sposobnosti prouzrokovane visokim temperaturama mogu navesti voza~e i na gre{ke, koje nisu nimalo bezazlene. Vrlo ~esto u `urbi oni nepropisno preti~u, ne po{tuju ograni~ewa brzine, kao ni saobra}ajna pravila, {to najpre dovodi do raznih nezgoda.

Posetioce Sabora i qude koji na letovawa ovih dana odlaze svojim automobilima, u Agenciji podse}aju da je vrlo va`no da na put krenu odmorni, da izbegavaju no}nu vo`wu, ako je to mogu}e, da po{tuju ograni~ewa brzine i ostala pravila. Nikada nije suvi{no ponavqati i koliko je va`no vezati pojaseve i na predwem i na zadwem sedi{tu. Mnogi ga izbegavaju u ovim danima, ba{ zbog velike vru}ine, iako u znatnoj meri mo`e spre~iti ili ubla`iti eventualne posledice saobra}ajnih nezgoda. - Podse}amo voza~e i da je u uslovima pove}ane gustine i usporenog saobra}aja neophodno da svi budemo maksimalno strpqivi i tolerantni, da ne ulazimo marketing 032/342-276

olako u rizi~ne situacije i da potencijalne opasnosti prepoznajemo na vreme. Nepromi{qenim potezima, radi brèg dolaska na èqenu destinaciju, moèmo ugroziti svoj i ìvot drugih qudi - upozoravaju u Agenciji za bezbednost saobra}aja. U saop{tewu Agencije navodi se jo{ jedan kqu~ni momenat koji je ~est uzrok nezgoda na putevim: - Apelujemo na voza~e da ne upravaqaju vozilima pod dejstvom alkohola i da prona|u alternativne na~ine prevoza ukoliko su ga konzumirali. Da bismo uticali na svest voza~a da ne ~ine saobra}ajne prekr{aje, da pove}aju opreznost i da ~e{}e prave pauze na svojim duìm putovawima, Agencija za bezbednost sa-

obra}aja, u saradwi sa radnicima JP â&#x20AC;&#x153;Putevi Srbijeâ&#x20AC;?, od 2. avgusta realizuje preventivnu akciju podele dve vrste edukativnih flajera za voza~e na naplatnim rampama auto puta, od kojih je jedan namewen doma}im voza~ima koji putuju do udaqenih destinacija, a drugi je prilago|en strancima. Osim na srpskom, bro{ure su napisane na engleskom i nema~kom jeziku. Svi smo mi svesni da deli} sekunde mo`e biti fatalan, ali uglavnom smo ube|eni da se nama ni{ta lo{e ne mo`e dogoditi. A

ustvari, saobra}ajne nesre}e se ne doga|aju samo drugima. Svako od nas poznaje nekoga ko je nastaradao ili unesre}io drugoga u saobra}aju. - Budite svesni svoje odgovornosti za bezbednost saobra}aja. Dajte svoj doprinos da zaustavimo stradawe na na{im putevima. U~inimo sve da nam odmori i Sabor truba~a proteknu bezbedno i sre}no. Da se svi vratimo svojim domovima `ivi i zdravi. I da niko ne bude tu`an apeluju nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja. Z. J.

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

OGLASI

PRODAJEM autocisternu od 2.750 litara. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM {etaqku, kolica za hendikepirana lica i stolicu na to~ki}e. Tel. 032/ 354-379, 062/ 8653-302 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Tel. 353-016, 063/ 7494-846 PRODAJEM `ensku krznenu {ubaru, nova. Tel. 371-685 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina, 3.500,00 din. po m3. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2141, 032/ 374-125

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

PRODAJEM uqnu zup~astu pumpu , motor Sever. Tel. 353-016 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 2074-383 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0585 PRODAJEM deo gorwe sudopere. Tel. 061/ 641-7-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

105 PRODAJEM novu traktorsku korpu. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM ovce sa jagwi}ima. Tel. 877-382 PRODAJEM povoqno friìder marke â&#x20AC;&#x153; Kon~arâ&#x20AC;?. Tel. 061/ 641-7-105 ARMIRAÎ, prodajem ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu, ma{inu za savijawe, ma{inu za uzengije i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Moè zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM motor za zalivawe sa vatrogasnom pumpom. Tel.060/ 661-8-835

KUPUJEM Alfaplam ili Frenklin kamin, i Alfa 70 {poret. Tel. 060/ 556-2282 DAJEM na kupqewe rod {qiva uz nov~anu nadoknadu. Mo`e svaki dogovor. Tel. 334-346, 065/ 333-4346 AUTOMOBILI PRODAJA PRODAJEM Zastavu 10, 5vrata, 2008. god, registrovana. Cena 2.500 eura. Tel. 032/ 344-630, 064/ 158-9-363 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM veoma po-

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

voqno Yugo sa motorom Pe`o, 2005. godi{te, metalik boja, centralna brava, registrovan do 23.8.2014. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 206-2-876 PRODAJEM Opel kadet 91. god. Cena 1300 eura. Tel. 064/ 207-6-351 PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003.godi{te. Mogu}a zamena za stan, uz moju doplatu. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa plinom, registrovan do oktobra 2013. Tel. 060/ 349-8-490

USLUGE IZRADA kotlovskih oxaka industrijskih. Ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA i prodaja traktorskih korpi po `eqi. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

OGLASI

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO

SIGMA

NEKRETNINE

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN, NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA 40.000 EURA

STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

OGLASI

USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih zapu{tenih zaraslih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6162 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0561 USLUGE ugradwe klima ure|aja, povoqno, ve} od 45 eura. Tel. 064/301-7-450 USLUGA zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE cepawa i strugawa drva. Veoma povoqno.

Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-572 OZBIQNA, odgovorna `ena nudi pomo} u ku}i, negu starih bolesnih osoba i dece. Tel. 066/ 075957, 824-500 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 LI^NI OGLASI

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

nu do 43 god.Tel. 064/ 1497-961 TRA@IM `enu za brak, do 55. godina. Tel. 032/ 876-045 AKO SI zgodan, visok, stambeno i materijalno situiran, i ima{ od 50-55 godina, javi se na tel. 064/ 970-8-099 STANOVI ZAPOSLEWE HITNO potrebna konobarica. Tel. 060/ 063-8-122

SITUIRAN intelektualac 60-ih upoznao bih `e-

P-28 m2, VP, CG, kod H.Morave. Cena 21.000 eura P-31 m2, 6. sprat, CG, kod Medicinske {kole. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-27 m2, 3. sprat, CG, S.Save. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 24.000 eura P-34 m2, 1. sprat, CG, centar. Cena 24.000 eura P-35 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, ima terasu. Cena 26.000 eura P-38 m2, 4. sprat, CG, nov, Sin|eli}eva. Cena 35.500 eura P-42 m2, 4. sprat, CG, kod Brvnare, ima terasa. Cena 24.000 eura P-43 m2, prizemqe, CG, Gvo`|ar. Cena 26.300 eura P-45 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 25.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-44 m2, 3. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, {etali{te. Cena 41.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 26.000 eura

P-50 m2, 4 sprat, CG, S.Markovi}a. Cena 35.000 eura P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 31.000 eura P-54 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.500 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-56 m2, 3. sprat, CG, B.Jankovi}a. Cena 35.000 eura P-56 m2, 3. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 37.000 eura P-57 m2, VP, CG, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 33.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind. zona. Cena 26.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-61 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-63 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 32.500 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Brvnare. Cena 46.000 eura P-66 m2, 6. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P-66 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 45.000 eura P-74 m2, 1. sprat, CG, U.Marinovi}a. Cena 51.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 61.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura P-95 m2, 1. sprat, CG, Qubi}. Cena 56.000 eura P-98 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 80.000 eura

KU]E P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 10.500 eura P-70 m2, na 6.88 ari, Baluga. Cena 14.000 eura P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg. Cena 28.000 eura P-70 m2, na 1.5, Savkovi}a kosa. Cena 28.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi{. Cena 36.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 26.000 eura P-47 m2+8, kod Slobodinog igrali{ta. Cena 24.000 eura P-77 m2, na 3 ara, kod Prehrambene {kole. Cena 30.000 eura P-80 m2, na 5 ari, Parmenac. Cena 30.000 eura P-200 m2, na 10 ari, Parmenac. Cena 55.000 eura sa stvarima P-2000 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 62.000 eura P-200 m2 na 4.3, kod Spomen Parka. Cena 77.000 eura P-170+40 m2, na 6 ari, Atenica. Cena 120.000 eura

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-59/13IV-2-01 kojim je utvr|eno da investitor DRU[TVO SA OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U ZA PROIZVODWU, PROMET I USLUGE NEOVITA, VRANI]I nije duàn da izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu postrojewa za tretman neopasnog otpada (polietilenske folije) na k.p. br. 604/6 KO Vrani}i u Vrani}ima, teritorija grada â~ka.

Na osnovu ~lana 121. Statuta grada â~ka („Sl. list grada â~ka“ broj 3/2008 i 8/2013 ) i ~lana 71. Odluke o javnom vodovodu i kanalizaciji grada â~ka („Sl. list grada â~ka“ broj 13/2008 i 9/2011- dr.odluka ) Gradsko ve}e grada â~ka, na sednici odrànoj5. avgusta 2013. godine, donelo je

ODLUKU O UVO\EWU MERE RESTRIKCIJE POTRO[WE VODE ^lan 1. Ovom Odlukom uvodi se mera restrikcije potro{we vode, zabranom kori{}ewa vode iz vodovoda za polivawe parkova, vrtova, ba{ti, prawe ulica i vozila. ^lan 2. Mera restrikcije potro{we vode, zabranom kori{}ewa vode iz vodovoda za polivawe parkova, vrtova, ba{ti, prawe ulica i vozila, traje do stabilizovawa stawa na sistemu za vodosnabdevawe „Rzav“ Ariqe. ^lan 3. Javno komunalno preduze}e „Vodovod“ â~ak vr{i}e kontrolu primene mere restrikcije potro{we vode iz ~lana 1. ove Odluke. ^lan 4. Protiv korisnika vode koji se ne pridràvaju mere restrikcije potro{we vode iz ~lana 1. ove Odluke primeni}e se kaznene odredbe utvr|ene Odlukom o javnom vodovodu i kanalizaciji grada â~ka. ^lan 5. Ova Odluka stupa na snagu danom dono{ewa, a primewiva}e se od 6. avgusta 2013. godine. ^lan 6. Odluku objaviti u sredstvima javnog informisawa sa kojima grad â~ak ima zakqu~en ugovor o medijskom informisawu i na sajtu grada â~ka. PREDSEDNIK GRADSKOG VE]A mr Vojislav Ili}

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Zemqoradni~ka zadruga “Vo}ar-Draga~evo” Kotraà iz Kotraè raspisuje KONKURS Za izbor i imenovawe DIREKTORA ZADRUGE Pored op{tih uslova propisanih zakonom, kandidati treba da ispuwavaju i posebne uslove: 1.Visoka (VII-1) ili vi{a (VI) stru~na sprema poqoprivrednog, ekonomskog ili pravnog smera 2.Radno iskustvo od tri godine, 3.Da nema zakonskih smetwi za obavqawe ove funkcije. Imenovawe direktora se vr{i na period od 5 godina. Konkurs je otvoren 10 dana od dana objavqivawa. Prijave sa potrebnim dokazima slati na adresu: ZZ “Vo}ar-Draga~evo” Kotraà, 32235 Kotraà ZZ “Vo}ar-Draga~evo” Kotraà

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

Moja draga majka

ZORICA GABOROVI] Majko moja, `ivote moj napa}eni, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju, a ja }u biti jo{ boqi ~ovek i doma}in, onako kako si me ti u~ila! Mnogo te voli tvoj sin NIKOLA! 15284

OBAVE[TEWE Dana 29. 07. 2013. godine raspisan je Oglas za prikupqawe pisanih ponuda za davanje u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini i traje do 19. 08. 2013. godine. Pravo u~e{}a u Javnom nadmetawu imaju pravna i fizi~ka lica, a zemqi{te iz ovog oglasa daje se u zakup iskqu~ivo za poqoprivrednu proizvodwu i ne moè se koristiti u druge svrhe. Tekst ovog oglasa moète na}i u „Slu`benom listu grada â~ka“, na oglasnoj tabli Gradske uprave grada â~ka i Mesnim kancelarijama kao i u kancelariji Slu`be za poqoprivredu sa Centrima za razvoj sela (kancelarija broj 108 i tel. 032/309-135) i na zvani~nom sajtu grada â~ka www.cacak.org Grad â~ak

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276 Vrati}e se rode, ove godine il' dogodine, a Ti...

SA[A MOJSILOVI]

Dana 13. 8. 2013. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

BRANISLAVA BRANA RU@I]A

10. 8. 2012 - 10. 8. 2013.

13. 8. 2003. - 13. 8. 2013. S ponosom }emo te pamtiti jer voqeni nikad ne umiru. Zahvalna porodica RU@I]

Tvoje: DUKI, ANA i \INA

15283

15281

SE]AWE

ALEKSANDAR MOJSILOVI]

MILEVA RAKI]EVI] 1925 - 2012.

RADOSLAVA - RA[A BO[KOVI] 1993 - 2013.

Dr. MIHAILO - MIKA BO[KOVI] 1960 - 2013.

Da ne zaboravimo lik na{e nam drage majke, carice, nane. WENI NAJMILIJI

Se}awe na wih , qubav i po{tovawe duboko je u du{ama wihovih potomaka

GODI[WI POMEN obavi}emo 16. 8. 2013. godine u 17 ~asova na grobqu u Dowoj Trep~i

15261

15282

Godina je pro{la, a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te zaista nema... Porodice BRADI] i JAKOVQEVI]

^ITUQE

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ

POSLEDWI POZDRAV MOJOJ

SE]AWE

ILIJA MARKOVI] ICO

NADI MILO[EVI]

NADI

13. 8. 2009. - 13. 8. 2013.

Tvoj lik, dobrotu i qubav koju si nam pru`io, sa ponosom ~uvamo duboko u na{im srcima. TVOJA PORODICA U ponedeqak 12. avgusta 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

TVOJ MILO[

Od porodice Nenada Stanojevi}a upl.

15280

SE]AWE

OLGICA BOJOVI]

MIRKE BJELI] 1948 - 2013. Bila je velika sre}a i radost u `ivotu {to smo te imali za suprugu, majku i baku. Utoliko je mnogo ve}a na{a bol i praznina od kada nisi sa nama. S qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima. Nedostaje{, suprugu DRAGOSLAVU, }erkama MILKI i MARINI, unucima MAGDALENI, DUWI i MATEJI

Vreme koje je pro{lo, ni vreme koje }e do}i ne mogu u~initi da te ni na trenutak zaboravimo. Hvala Ti za svu pa`wu, po`rtvovawe, dobrotu i qubav koju si nam nesebi~no pru`ala. Osmeh na tvom licu, plemenitost i vedar duh osta}e u se}awu svih koji su te voleli i poznavali. Lako je bilo voleti te, te{ko prihvatiti da nisi sa nama, a najte`e bez tebe. Majka SIBINKA, brat ZORAN, sestra DANA i zet DRAGAN 15273

15275

MILOMIR MI[O REMOVI]

MILETI

2005 - 2013.

Uspomenu na tvoj dragi lik s' ponosom i qubavqu ~uvamo u na{im srcima. TVOJI: majka JELENA i brat DU[KO sa porodicom 15276

U sredu 14. avgusta navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{eg dragog

Pro{lo je ^ETRDESET TU@NIH DANA od kada nije sa nama na{ otac, deda i tast

POSLEDWI POZDRAV

MILETA NOVITOVI]

MILETE NOVITOVI]A

od bra}e MIROSLAVA i MILANA sa porodicama

Pomen }e se odr`ati u ~etvrtak u 17 ~asova na grobqu u Prijevoru. Zahvalne }erke LELA i RADA sa porodicama

Po~ivaj u miru. S velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima. TVOJI: supruga SVETLANA, }erke DU[ICA i JULIJANA

15271

15265

15276

TU@NO SE]AWE Dana 11. 8. 2013. godine navr{avaju se ^ETIRI TU@NE GODINE od smrti na{e drage supruge i majke

SVETLANE - CECE SIMI] 11. 8. 2009 - 11. 8. 2013. Pro{le su ~etiri godine ali ne i se}awe na tebe. Bila si nam podstrek i podr{ka. Jedinstvena i posebna. Nikada te ne}emo zaboraviti. Uspomene ~uvaju BOBAN i SA[A

GODI[WI POMEN

U subotu 3. avgusta 2013. godine davali smo GODI[WI POMEN na grobqu u Je`evici na{em

MILOMIR MI[O REMOVI] Dragi Deda, Posadio si qubav u na{im srcima i ubirao wene plodove do posledweg dana. Nedostaje{ nam. Tvoji unuci i unuke

RADOSLAVU JEVTOVI]U

15265

SE]AWE Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i prijateqima koji su tog dana bili sa nama. Supruga RADMILA i sestra OLGA

BUDI[A 2012 - 2013.

STANIJA CAJA MIQKO KOSTI] KOSTI] 10. 8. 2003 - 10. 8. 2013. 9. 11. 2001 - 10. 8. 2013. Uspomenu na drage roditeqe ~uva sin MI]O sa porodicom

MAGDALENA 2007 - 2013.

upl.

Dana 2. avgusta 2013. godine preminuo je na{ dragi

ALEKSA KUVEKALOVI]

]UBOVI] U subotu 10. 8. 2013. godine u 12 ~asova na grobqu u Viqu{i dava}emo GODI[WI POMEN svom ocu Budi{i ]ubovi}. Dragi roditeqi, bili ste bri`ni, voqeni, ceweni, plemeniti i takvi osta}ete zauvek u na{im mislima i srcima. Va{e k}eri RADA i CECA sa decom 15272

18. 10. 1931 - 2. 8. 2013.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

S qubavqu uspomenu na tebe ~uva}e tvoji najmiliji. O@ALO[]ENI: supruga VELISAVA, }erka VESNA, sin MILAN sa porodicom 15278

^ITUQE

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

TU@NO SE]AWE

Dana 30. jula 2013. godine ispustila je svoju plemenitu du{u na{a

Dana 11. 8. 2013. godine navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti moje sestre

Dana 12. 8. 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti moje majke

Dana 25. 8. 2013. godine navr{avaju se DVE I PO GODINE od smrti moga oca

SVETLANE - CECE SIMI] 11. 8. 2009 - 11. 8. 2013.

DOBRILE PETROVI] 12. 8. 2009 - 12. 8. 2013.

TOMISLAVA PETROVI]A 25. 2. 2011 - 25. 8. 2013.

Lepo Vas je se se}ati a te{ko bez Vas ìveti. Ceco, vreme prolazi ali nijedan dan bez se}awa na tebe. Bila si mi snaga i podr{ka u ìvotu, qubav, iskreni drug i sve ono {to u nikome u ìvotu vi{e nisam na{la. Uspomene na Vas ~uva: sestra i }erka RADICA, sestri~ina i unuka MINA i zet JOVA

12. avgusta 2013. navr{ava se 18 GODINA od smrti na{eg dragog i voqenog oca

28. avgusta 2013. navr{ava se DVE GODINE i sedam meseci od smrti na{e drage i voqene majke

NADA MILO[EVI] ro|ena Panteli} iz ^a~ka 10. 10. 1962 - 30. 7. 2013. Dragu Nadu sahranili smo 1. avgusta na ^a~anskom grobqu. Wen topao lik i plemenito srce nikada ne}emo zaboraviti. Zahvaqujemo rodbini, prijateqima, kolegama i kom{ijama na sau~estvovawu u na{em bolu. O@ALO[]ENI: majka SREMKA, suprug MILO[, sinovi PETAR i \OR\E, sestra RADA sa porodicom, svekrva VIDA, svekar RADE i dever ZORAN sa porodicom

ARSENIJA MILI]EVI]A

DOBRINKE - BINE MILI]EVI]

- zvanog Mornar Kako koji dan i mesec prolazi nama je sve te`e i te`e bez Vas. Uvek }emo Vas voleti, nikada Vas ne}emo zaboraviti i sa ponosom se}ati. Va{a deca: sin DRAGAN i k}erka JASNA

15279

15266

S velikom tugom javqamo da je na{ Mileta preminuo dana 6. 8. 2013. godine Sahrana }e biti obavqena u Po`egi na Gradskom grobqu

Danas, 9. avgusta 2013. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e voqene

Dana 14. 8. 2013. navr{ava se [EST MESECI kako nas je napustila na{a voqena mama, ta{ta i nana

POSLEDWI POZDRAV

BRANKA MIJAILOVI] ro|ena Barali}

DANICE DACE OBRADOVI] Nedostaje{ nam, mnogo. Ponosno izgovaramo Tvoje ime. PE\A, NIKOLA i SLOBO

od }erke OLIVERE, zeta SINI[E, unuka JOVANE, IVANE i ANAMARIJE i supruge BOSE

Svakim danom ose}amo tvoje prisustvo. "Ta tvoja ~uvena snaga i sjaj kojim si `ivela, svakoga ko te je znao zauvek si dotaknula, promenila". POLUGODI[WI POMEN }e se odr`ati 10. 8. 2013. u 11 ~asova na ~a~anskom grobqu. TVOJI NAJMILIJI: }erka QIQA, zet ZORAN i unuke MARIJA i ALEKSANDRA

upl.

15271

15274

SE]AWE

BOGOQUB PAVLOVI] BOLE

MILETI @UNI]U

SE]AWE 14. 8. 2007. - 14. 8. 2013.

13. avgusta navr{ava se DVADESETJEDNA GODINA od smrti mog brata

EMILIJA MIHAILOVI] - EMA

iz Qubi}a

PREDRAGA MARI]A

Dana 14. avgusta 2013. navr{ava se DVADESET GODINA od smrti dragog supruga, oca i dede. Supruga ZORA, }erka MILEVICA, sinovi BO@O i BOBAN

iz Viqu{e @ivot je trenutak, a se}awe ve~no. Bol nije u suzama, ve} u na{im srcima u kojim }e{ `iveti ve~no. Tvoja sestra CALA sa porodicom

15262

15270

Vreme prolazi ali tuga za Tobom ostaje zauvek. TVOJI: MARIJANA i IVAN sa mamom i porodicama 15277

^ITUQE

7. avgusta navr{ilo se DVADESET GODINA od smrti mojih dragih roditeqa

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

Dana 14. avgusta navr{i}e se GODINA DANA od smrti na{eg dragog supruga i oca

SE]AWE 10. 8. 2002 - 10. 8. 2013.

VLADIMIR MIRKOVI] XOGEC MICE I MISE STOJKOVI] iz Vi~e Godine koje su pro{le nisu umawile qubav prema vama. S ponosom Vas pomiwem i u srcu svom nosim. ]erka VLADANA, zet VOJO, unuci BIQA i NIXO

Du{o moja, i ovo leto prolazi bez tebe, i daqe bol i tuga u srcu i du{i i u svakoj prosutoj suzi, u svakom {apatu kad izgovorim tvoje ime, jer ti nisi oti{ao, samo si zaspao. Tvoja, uvek i zauvek ZORICA

Neka ga u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Supruga MILICA i sin MIROSLAV

16253

15256

16251

MILIVOJE MATIJA[EVI] GRTA 1. jula 2013. godine

MI[A MATOVI]A

Dana 26. 8. 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

Dana 14. avgusta navr{i}e se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

VOJIMIRA VOJA JEVTOVI]A

MI[A MATOVI]A

^etrdeset dana tuge, bola i pla~a. Zato neka te na{e suze zagrle, misli poqube. Molitve na{e neka te prate kada ne mogu da te vrate. Ponosni {to smo te imali, tu`ni {to smo te izgubili. TVOJI NAJMILIJI

Ni vreme koje je pro{lo, ni ono koje dolazi, ne}e izbrisati se}awe na tebe, jer voqeni nikada ne umiru. Uspomenu na tvoj dragi lik ve~no }e ~uvati supruga MICA

S po{tovawem i qubavqu ~uvamo te u na{im mislima i srcima zauvek! Beskrajno nam nedostaje{ i ponosni smo {to smo te imali. ]erka MIRJANA sa porodicom

15257

15258

15256

U ~etvrtak 1. avgusta 2013. godine u 74-oj godini `ivota preminula je na{a draga

SE]AWE 14. 8. 1998 - 14. 8. 2013.

U utorak 13. 8. 2013. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

@IVANA RADULOVI]A 1940 - 2013. iz Mili}evaca

MILIVOJE VUKOVI] VUKAS

TVOJE DU[ANKA I JELENA

Sahrana je obavqena u nedequ 4. avgusta 2013. godine na grobqu u Ivawici. O@ALO[]ENI: suprug MIKAILO, sin DU[KO, }erka DU[ICA, snaha DANIJELA i unuka ANA

Postoje tragovi koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede i rane koje ne zarastaju. Ako je `ivot tako morao stati ti }e{ u na{im srcima ve~ito ostati. Uspomenu na tebe ve~no od zaborava }e ~uvati: supruga MIRA, sin MIROSLAV, k}i MILENA, snaja QIQANA, unuk SA[A i unuka ANASTASIJA RADULOVI]

upl.

15264

15268

Vreme neumitno prolazi, a na{a qubav i se}awe ostaju zauvek.

KOVINA SPASOVI]

Dana 10. avgusta 2013. u 17 ~asova na Trbu{anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

POSLEDWI POZDRAV voqenoj sestri

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da }emo

KRINKI ILI] KIKI

KOVINI SPASOVI]

RADOSLAVU VASIQEVI]U - CVRLU

S qubavqu koju smrt ne prekida, sa tugom koju vreme ne le~i osta}e{ ve~no u na{im srcima i biti deo nas. Tvoje }erke RU@ICA i SLAVICA i unuka TEODORA

Bra}a DU[AN i LUKA i sestre BORKA i VERA sa porodicama

1940 - 2012. godi{wi pomen obaviti u subotu 10. avgusta 2013. godine na ~a~anskom grobqu u 10,30 ~asova. Wegova MILKA sa decom

16216

15264

15263

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE

Dana 15. 8. 2013. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

Neverica i beskrajna tuga, ve} ^ETRDESET DANA od kada nije sa nama na{

@IVORAD @IKO JOVANOVI] 27. 6. 2013 - 5. 8. 2013.

Qubav i po{tovawe `ive}e zauvek u uspomenama wegove supruge, sina i }erke sa porodicom 16224

SE]AWE

ZORANA NOVAKOVI]A 1958 - 2012. U subotu 10. avgusta u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu poseti}emo wegov grob i obaviti pomen. Oti{ao si iznenada ali trag tvog `ivota ostao je neizbrisiv. S ponosom te pomiwemo, s qubavqu i zahvalno{}u ~uvamo uspomenu na tebe i tvoju dobrotu. Osta}e{ ve~no voqen i nikad zaboravqen. O@ALO[]ENI: majka QIQANA, supruga BRANKA, sin PREDRAG, }erka KATARINA, sestra ZORICA i stric RADE sa porodicama

JULIJANA MARKI]EVI]

BO@IDAR MARKI]EVI]

iz Negri{ora Dana 12. avgusta navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage majke

iz Negri{ora 10. oktobra navr{avaju se PEDESETDVE GODINE od smrti dragog oca

Sin REQA, }erke DRAGA i MOKA sa porodicama

15259

Dana 9. avgusta 2013. godine navr{ilo se [EST MESECI od smrti na{eg dede, oca i tasta

15254

Dana 9. 8. 2013. godine navr{ilo se POLA GODINE od smrti na{eg dragog supruga, oca i svekra

MILENKO TOMA[EVI] 9. 8. 2008 - 9. 8. 2013.

Pored moga groba prijateqi stoje, doneli mi sveè poqsko cve}e, a pod zemqom moja du{a peva : "Sutra moje nikada do}i ne}e". Sunce tiho kupa jabukove grane, i {eta hlad preko humke sveè. A pod zemqom, nikako da svane, Oko mene tuga i mrak leè.

MILO[A MOM^ILOVI]A

1936 - 2013.

Oko mene Ad pokriva tama, ve} je kasno za to poqsko cve}e, prijateqi, zato pevam vama, " Sutra moje nikada do}i ne}e".

1936 - 2013.

Hvala ti za svu qubav, strpqewe i dobrotu. Neizmerno hvala za svu qubav koju si nam pru`io. VLASTIMIR, NATALIJA, MIRJANA I ZORAN

Supruga GORDANA, sin MILORAD i snaja QIQANA

15260

Dana 18. 8. 2013. godine navr{ava se [EST MESECI od upokojewa

10. avgusta navr{ava se tu`na GODINA otkad nije sa nama na{a draga sestra

DU[ANA V. ]IRKOVI]A

RADOJKA - RADA ]OSI]

1922 - 2013. Parastos }e se odr`ati 10. 8. 2013. godine u 9 ~asova na starom ^a~anskom grobqu. Supruga MILICA sa porodicom

supruga SVETLANA, sin DANKO, k}i NINA, unuk LAZAR Dana 12. avgusta 2013. navr{i}e se [EST GODINA od smrti na{e drage

SLAVKE @IVKOVI]

10. 8. 2012 - 10. 8. 2013. Pomen je odr`an 3-eg avgusta na grobqu u Pakovra}u. Brat RATOMIR i sestra MIQANKA sa porodicom

S puno qubavi i po{tovawa ostaje{ ve~no u na{em se}awu. Prijateq MIQKO KAPLAREVI], unuci RO]KO, IVAN i NEMAWA i k}erka RADA

16252

16250

PETAK 9. AVGUST 2013. GODINE