9. novembar 2012

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Od ove godine 11. novembar dr`avni praznik

^A^AK, 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

BROJ 43

CENA 30 DIN.

Ana i Hranislav Mari}

U ^AST SRPSKE @EQE ZA MIROM strana 11.

Branko Kuki}, urednik ~asopisa „Gradac”

NAGRADA KOJU NIKO NIJE PRIMETIO

strana 17.

Reli voza~ @eqko \unisijevi}

APSOLUTNI [AMPION SRBIJE

strana 27.

O@IVELI ZEMQU DEDOVA Danas, kada mladi uglavnom napu{taju sela, be`e}i od poqoprivrednih radova, malo je onih koji iz grada odlaze na seoska doma}instva da zapo~nu sopstveni biznis.

Bra~ni par iz ^a~ka, Ana i Hranislav Mari}, odlu~ili su da na porodi~nom imawu u Be~wu podignu savremeni zasad jabuke. Oni su primer mladih qudi koji uspe{no mogu da se ostvare i radom u poqoprivredi

strana

12.

Nikola Latinovi}, predsednik Saveta za popis poqoprivrede

DR@AVA MORA DA POMOGNE SEQAKU

strana

8.

Sto dana posle

OPOZICIJA OCEWUJE VLAST strana

3.

Dragan Biseni}

Bo{ko Obradovi}

Dmitar Popovi}

Branislav Lazovi}

Milan Lazovi}

2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

3

POLITIKA

KAKO LIDERI LOKALNE OPOZICIJE OCEWUJU GRADSKU VLAST “100 DANA POSLE” Sude}i po izjavama ~elnika gradske vlasti, u kojima su pro{le sedmice “podvukli crtu” {ta su i kako radili za proteklih skoro ~etiri meseca, oni itekako imaju razloga za zadovoqstvo. Najve}i akcenat, da podsetimo, stavili su na racionalizaciju u potro{wi buxetskih para i stvarawe povoqnog privrednog ambijenta za privla~ewe doma}ih i stranih investitora i otvarawe novih radnih mesta. Za razliku od wih, lideri opozicije su skepti~ni, jer smatraju da su koalicioni partneri iz vladaju}eg saveza dragoceno vreme potro{ili na pregovore i dogovore i da, ako je suditi po onoj narodnoj, “da se dan po jutru poznaje”, za vreme wihove vladavine ne bi trebalo o~ekivati nikakav boqitak za sugra|ane.

ladaju}a ve}ina je nastavila lo{u praksu prethodne vlasti, ostvaruju}i nedovoqnu komunikaciju izme|u Gradskog ve}a, uprava, javnih preduze}a i ustanova, {to, pored ostalog, potvr|uje i na~in na koji su imenovani ~lanovi GV. Prvo su izabrani, pa potom dobili resorna zadu`ewa prema zanimawima i afinitetima, {to pokazuje da nema jasnih prioriteta, ve} samo `eqa da se “namire” pojedinci, smatra Dmitar Popovi}, predsednik GO DS. Za wihove vladavine usvojena je odluka o rebalansu buxeta koja je pokazala da se novac gra|ana tro{i netransparentno i da “vlast kroz ugovore o delu i specijalizovane usluge tro{i vi{e od pola milijarde dinara, a da se ne vidi jasno gde je

V

VREME POTRO[ENO NA PREGOVORE I DOGOVORE

taj novac utro{en. Pokazali su nespremnost i nesposobnost da utro{e pet miliona dinara za najugro`enije gra|ane, pa je i taj novac rebalansom buxeta preba~en u teku}u buxetsku rezervu, kako bi wime raspolagao gradona~elnik bez ikakve kontrole.”

- Usvojeni su izve{taji o poslovawu javnih preduze}a u 2011. godini, i to na izmaku 2012, ~ime je prekr{en zakon, jer ih je trebalo razmatrati u prvom tromese~ju. Pritom ni{ta nije ura|eno na racionalizaciji i pove}awu efikasnosti javnih preduze}a i ustano-

Dragan Biseni}

jo{ uvek ~ine Nova Srbija i SPS, pa je logi~no da svoj sistem rada nametnu i novim partnerima u vr{ewu vlasti. Sa takvim wihovim radom ne o~ekujemo nikakav boqitak za na{e sugra|ane.”

VLAST JE SAMO PREUZELA VLAST - Ako vladaju}a ve}ina obele`ava 100 dana vlasti, to je potpuno ispravno, jer ni{ta drugo nije ni ura|eno, izuzev preuzimawa vlasti i politi~kih postavqewa na svim nivoima. U tom smislu zaista mogu da proslave 100 dana

Bo{ko Obradovi}

va, ve} se gubici u wima nadokna|uju pove}awem cena usluga - ka`e Popovi}, uveren da to predstavqa udar na osiroma{eni ku}ni buxet, u situaciji kada je prose~na plata u ^a~ku u septembru iznosila 35.603 dinara, ili za 5.000 dinara mawe od republi~kog proseka.

Iako su se u kampawi zalagali za departizaciju, predstavnici vlasti su u ovom periodu najvi{e vremena potro{ili u me|usobnim razmiricima oko “raspodele” javnih preduze}a, ka`e predsednik ~a~anskih demokrata, koji nije iznena|en ovakvim pona{awem lokalne vlasti: “Okosnicu te ve}ine

podele partijskog plena nakon odr`anih izbora.

Ako obele`avaju rezultate rada u tih 100 dana, onda zaista imaju mnogo mawe razloga za proslave. Ono {to su Dveri o~ekivale, i dogodilo se: aktuelna vlast je nastavila da vodi strana~ku politiku, “deli” preduze}a po partijskoj liniji i postavqa ~esto nestru~ne partijske qude u upravne i nadzorne odbore javnih preduze}a i ustanova. Do sada nikakvog pomaka nema, a glavna provera stare - nove vlasti o~ekuje se prilikom usvajawa buxeta za 2013. godinu, kada }e se videti da li je izvukla bilo kakvu pouku iz pogre{nog vladawa u

pro{losti - sumira rezultate rada vladaju}e ve}ine Bo{ko Obradovi}, {ef odborni~ke grupe Pokreta “Dveri srpske”. Po wegovom mi{qewu, glavno pitawe je, da li }e se SNS “utopiti u stare mehanizme vladavine ovim gradom u posledwih 20 godina, ili }e postati preko potreban korektivni faktor i neka vrsta opozicije unutar vladaju}e ve}ine?” Gradona~elnik je, nagla{ava on, pokazao sluha za neke ideje opozicije, ali samo na re~ima. On je, podse}a Obradovi}, podr`ao i ideje Dveri o borbi protiv “be-

Dmitar Popovi}

le kuge”, rekonstrukciji ambulante u Qubi}u, osloba|awu poqoprivrednika obaveze pla}awa zakupa pija~nih tezgi... Nova vlast }e ostvariti boqi u~inak, ukoliko raskine sa nasle|enim na~inom bavqewa gradskom politikom, okrene se novim idejama, novim kadrovima i prioritetima: porodi~noj politici, lokalnoj privredi i ukidawu strana~ke birokratije u javnim preduze}ima i ustanovama, uveren je Obradovi}.

HO]E LI RADITI ONO [TO SU OBE]ALI? Aktuelna vlast je 100 dana “potro{ila” za me|usobna dogovarawa i prego-

varawa i re{avawe nagomilanih problema, ocena je i Dragana Biseni}a, predsednika GO LDP-a: “Od vlasti su konstituisani samo gradsko rukovodstvo i upravni i nadzorni odbori, a potpunu vlast najverovatnije ne}emo dobiti jo{ 100 dana. Tek tada mo`emo govoriti da li ona radi ono {to obe}ava i da li je `eqa da ima konstruktivan stav i prema predlozima opozicije zaista istinita, ili je to samo marketin{ki potez.”

Za razliku od prethodne, aktuelna vlast ima `equ da ne{to dobro i

Branislav Lazovi}

konkretno uradi u ovom gradu, ali to nije uspela da poka`e za prethodnih 100 dana, utisak je Branislava Lazovi}a, predsednika GG “Za ^a~ak”: - Razlika izme|u prethodne i sada{we vlasti ogleda se i u tome {to je aktuelno rukovodstvo na startu iskazalo nameru da ne{to uradi i u oblasti privrede. ^iwenica je da je za ovo vreme pokazalo i da je dosta {tedqivije od prethodne vladaju}e garniture, posebno kada je re~ o reprezentaciji i drugim tro{kovima. Za razliku od onih koji su se pona{ali prili~no lagodno i moglo bi se re}i, u`ivali u vlasti, ne sti~em utisak da se

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Ran|i}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

i ovi tako ose}aju i da u`ivaju.

Vreme }e pokazati pravi u~inak vladaju}e koalicije, koja je, po Lazovi}evom uverewu, “mnogo krhkija” od prethodne. Sti~e utisak, ka`e, “da SNS ne mo`e da se prilagodi i shvati svoju ulogu”, {to potvr|uje i ~iwenica da se pojedini weni odbornici na jednoj skup{tinskoj sednici pona{aju kao pozicija, na drugoj kao opozicija.

Skup{tina je kona~no konstituisana tek na sednici od 25. oktobra, kada su izabrani upravni i nadzorni odbori javnih predu-

Milan Lazovi}

ze}a i ustanova, tako da je aktuelna gradska vlast 100 dana prakti~no potro{ila na dogovarawe ve} “dogovorenog” unutar vladaju}e koalicije, ka`e Milan Lazovi}, predsednik GO SPO. - Aktuelna vlast ni{ta konkretno nije uradila, osim {to je pri~ala i uspe{no se reklamirala. Ona, dodu{e, iznosi neke pozitivne ideje u javnosti, ali mi ~ekamo da po~ne i da ih realizuje i kao opozicija }emo podr`ati sve {to je dobro za ovaj grad i wegove `iteqe. U suprotnom, ukoliko i daqe bude gubila vreme, napada}emo je i prozivati - najavio je Lazovi}.

M.N.

4

DRU[TVO

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

GRAD DONIRAO KOMBI VOZILO ZDRAVSTVENOM CENTRU

NOVI SANITET ZA CENTAR ZA DIJALIZU

dravstveni centar je, u ponedeqak, od Grada ^a~ka dobio novo kombi vozilo, nameweno za prevoz pacijenata na dijalizu. Ispred Centra za dijalizu u ~a~anskoj Bolnici, kqu~eve vozila, vrednog 2.406.587 dinara, direktoru Zdravstvenog centra dr Radoslavu Milo{evi}u uru~io je gradona~elnik Vojislav Ili}.

Novo vozilo nameweno je te{kim bubre`nim bolesnicima iz na{eg grada, kojih ima 42.

- Ova donacija je zna~ajna za na{e sugra|ane, a mi }emo u dogovoru sa direktorom Zdravstvenog centra da planiramo sredstva i za 2013. godinu, kako bi {to vi{e pomogli zdravstvo u na{em gradu. @elimo da u~inimo sve da na{i sugra-

tar uka`e da im je potrebna pomo} - rekao je Ili} i najavio mogu}nost izgradwe novog doma zdravqa u Qubi}u: - Ukoliko primarna za{tita od naredne godine

Z

Lu~ana, kojih ima vi{e od 80.

Novo vozilo nameweno je iskqu~ivo ^a~anima, sve ostale op{tine imaju svoja sanitetska vozila. Na{e dosada{we vozilo bilo je u veoma lo{em stawu, tako da smo imali veliku potrebu za novim, o ~emu smo godinama govorili. Na{i pacijenti dolaze tri puta nedeqno na dijalizu, a od 42 ^a~ana, samo wih pet, {est, koji su mla|i i u dobroj fizi~koj kondiciji, mogu da dolaze sopstvenim prevozom, dok je svima ostalima neophodno sanitetsko vozilo - rekao je dr Bakovi}.

U ponedeqak je u ~a~anskoj Bolnici bio i privrednik Miloje Kosti}, koji je obe}ao da }e u narednih {est meseci Zdravstvenom centru donirati jedno remontovano sanitetsko vozilo.

I. R.

POMOZITE DECI IZ SOCIJALNO UGRO@ENIH PORODICA

|ani svoje zdravstvene probleme re{avaju na lak{i na~in. Prioriteti su nam

De~ije odeqewe i Porodili{te, ali i ostala odeqewa za koja Zdravstveni cen-

UDRU@EWE POTOMAKA RATNIKA SRBIJE - ^A^AK NA POKLONI^KOM PUTOVAWU U MAKEDONIJI

TRAGOM SLAVNE KUMANOVSKE BITKE okviru obele`avawa stogodi{wice Kumanovske i Bitoqske bitke i pobede srpske vojske 1912. godine ~lanovi Udru`ewa potomaka ratnika Srbije iz ^a~ka na ~elu sa predsednikom Slobodanom ^vorovi}em, uputili su se na pokloni~ko putovawe u Makedoniju kako bi odali po{tu svim ratnicima koji su se na{li na putu velike srpske epopeje. Komemoraciju palim srpskim junacima na Zebrwaku tom prilikom odr`ao je i predsednik Srbije Tomislav Nikoli}. U Kumanovskoj bici poginuo je i ^a~anin potpukovnik Aleksandar Gli{i}. Venci su polo`eni i ratnicima palim u ]upri-

U

bude u nadle`nosti lokalne samouprave, spremni smo da ulo`imo sredstva u izgradwu novog doma zdravqa u Qubi}u, gde se sada nalazi ambulanta. Na tom prostoru postoji mogu}nost za izgradwu objekta od oko 1.600 kvadratnih metara za potrebe oko 20.000 na{ih sugra|ana koji tamo `ive.

Nakon {to je primio kqu~eve novog kombi vozila, direktor Zdravstvenog centra dr Radoslav Milo{evi} zahvalio se Gradu u ime zaposlenih i pacijenata kojima je ovo vozilo neophodno i naglasio da se nada da }e se saradwa lokalne samouprave i Zdravstvenog centra nastaviti i {iriti.

Na~elnik Nefrologije i Centra za dijalizu dr Jovan Bakovi} rekao je da ovaj Centar prima pacijente iz ^a~ka, Gorweg Milanovca, Ivawice, Gu~e i

ji, Leskovcu, Srpskom vojni~kom grobqu u Bitoqu gde je na{ konzul Siqan Micevski nagovestio osnivawe srpsko-makedonskog kulturnog centra. Nakon posete Ohridu, venci su polo`eni i u Skopqu u kriptu crkve Svetog Arhangela Mihaila, a za pripadnike Udru`ewa, u glavnom gradu Makedonije organizovan je i prijem u Ambasadi Srbije. Delegacija je posetila i manastir Prohor P~iwski i crkve u Starom Nagori~anu. ^vorovi} je sva mesta pohoda darivao Srpskim narodnim kalendarom.

Z. L. S.

KAD SI SLOBODAN BUDI HUMAN Grupa mladih “^A aktivisti”, uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta, Udru`ewa gra|ana “Grupa Proces” iz Beograda i “^a~anskog glasa”, a u okviru projekta “[ta sve mo`emo u slobodno vreme”, organizuju humanitarnu akciju prikupqawa pomo}i za decu iz socijalno ugro`enih porodica. “^A aktivisti” pozivaju sve qude dobre voqe da u~estvuju u humanitarnoj akciji “Kad si slobodan budi human” i da u prostorije Gradske organizacije Crvenog krsta najkasnije do 17. novembra dostave polovnu ode}u, obu}u, kwige i igra~ke, ili da, ukoliko su u mogu}nosti, obezbede slatki{e i vo}e za mali{ane iz socijalno ugro`enih porodica.

Telefon za kontakt je 064 48 777 18.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

5

GRAD/POLITIKA

GRADSKO VE]E PREDLO@ILO SG DA PRISTUPI PROMENI STATUTA GRADA

MESNE ZAJEDNICE SVEDENE NA INTERESNA UDRU@EWA

Utvr|en predlog odluke o finansijskoj podr{ci u~enicima i studentima, na osnovu koje stipendije Grada mogu primati studenti od druge godine studija i sa prose~nom ocenom iznad 8,5. - Skup{tini grada predlo`eno da donese odluku o prestanku va`ewa odluke o Kancelariji za mlade, ~ije }e poslove preuzeti Dom kulture

dbornici SG bi na jednoj od narednih sednica trebalo da donesu odluku o pristupawu promeni statuta Grada, koje je na posledwoj sednici, odr`anoj pro{log petka, predlo`ilo Gradsko ve}e. Su{tinu izmena objasnila je na~elnica Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove Nade`da Vuksanovi}, naglasiv{i da se promene ti~u prvenstveno organizacije izvr{ne vlasti. Predlo`eno je, naime, da umesto devet, Gradsko ve}e ubudu}e ima 11, odnosno, ra~unaju}i i dva ~lana po funkciji (gradona~elnika i wegovog zamenika) 13 ~lanova.

Osim ovoga, predlo`eno je i da bude izmewena odredba Statuta koja reguli{e neophodno prisustvo odre|enog broja gra|ana na zborovima u mesnim zajednicama. “Iz prakti~nih razloga pove}ano je sa pet na 10 odsto i data alternativna mogu}nost, najmawe 20 gra|ana. Pojedine mesne zajednice, poput Brezovica, Ov~ar

O

Bawa, Me|uvr{ja, u kojima `ivi mawe stanovnika, nisu mogle da obezbede da na zborovima prisustvuje vi{e od 20 gra|ana”, objasnila je Vuksanovi}ka i naglasila da }e nacrt odluke o izmenama i dopunama Statuta Grada pripremiti Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove i da }e GV, po{to ga usvoji, o wemu organizovati javnu raspravu.

Gradsko ve}e je utvrdilo i predlog odluke o mesnoj samoupravi, koju je resorna GU ustvari usaglasila sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi. Na~elnica Vuksanovi} je podsetila da na teritoriji ^a~ka ima 56 seoskih i 13 gradskih mesnih zajednica i da je novina to {to one ne moraju biti formirane na gradskom podru~ju. Mesne zajednice

STIPENDIJE I ZA NI@I PROSEK Za razliku od prethodne odluke, koja je pravo na finansijsku podr{ku iz buxeta davala studentima tre}e i narednih godina studija, koji su imali prosek ocena 9, novim predlogom predvi|eno je da stipendije Grada dobijaju ovda{wi akademci koji upi{u drugu godinu fakulteta i ukoliko imaju prose~nu ocenu iznad 8,5.

Novina je i {to je predvi|ena jednokratna nagrada za bruco{e koji se na prijemnom ispitu plasiraju od prvog do petog mesta.

Predvi|ene su nagrade i za u~enike koji osvoje prvo, drugo ili tre}e mesto na republi~kim takmi~ewima iz nastavnih predmeta koja se realizuju po programu Ministarstva prosvete.

Talentovani |aci }e ubudu}e imati pravo i na besplatan sme{taj u internatima pri svojim {kolama, a Grad }e iz buxeta finansirati i rad izdvojenog odeqewa Baletske {kole "Lujo Davi~o" iz Beograda.

su izgubile svoja sredstva, one }e ubudu}e biti korisnici imovine i sredstava koje dobijaju iz buxeta. Po{to nemaju ni sopstvene prihode, MZ }e prakti~no biti svedene na interesno udru`ivawe gra|ana, objasnila je na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove.

Odbornicima SG bi}e predlo`eno da izmene i odluku o koeficijentima za obra~un i isplatu plata izabranim licima i naknadama za rad u organima Grada. Wima }e, pored ostalog, biti regulisana visina naknade za zamenika predsednika SG koji nije na stalnom radu u lokalnoj Skup{tini. Predlo`eno je da on ubudu}e, umesto naknade u iznosu od 40 odsto od plate predsednika, ima primawa po ceni radnog ~asa, koja ne mogu biti ni`a od 40, niti vi{a od 80 odsto plate predsednika SG. Prevedeno u brojke, drugi ~ovek lokalnog parlamenta }e imati naknadu od 35.600 dinara, ukoliko se mese~no u Skup{tini bude anga`ovao devet dana, ili najvi-

{e 71.200 dinara za 145 radnih sati u SG. Iako ^a~ak u lokalnoj administraciji ima mawe zaposlenih od maksimalno dozvoqenog broja, od Vlade Srbije dve godine nije dobio saglasnost za otvarawe Kancelarije za mlade.

Zbog toga je Gradska uprava za dru{tvene delatnosti predlo`ila GV, a ono SG, da kancelariju “zatvori”, prakti~no pre nego {to je ona i otvorena. Poslove Kancelarije za mlade preuze}e Dom kulture i wen rad bi}e finansiran iz buxeta Grada.

Na posledwoj sednici Gradskog ve}a izmewena je i odluka o obrazovawu komisije za planove i umesto predsednika Milo{a Milosavqevi}a, na~elnika GU za urbanizam, na ovu funkciju imenovan Du{an Vulovi}, diplomirani in`ewer arhitekture. Zoricu ^olovi} koja je izabrana za pomo}nika ministra, zameni}e Miodrag Radivojevi}, diplomirani in`ewer geodezije.

M. N.

ZA ^ETVRTAK ZAKAZANA SEDMA SEDNICA SKUP[TINE GRADA

U PRVOM PLANU STRATEGIJA ODR@IVOG RAZVOJA odinu dana nakon {to je Gradsko ve}e usvojilo Strategiju odr`ivog razvoja Grada ^a~ka, ovaj izuzetno va`an dokument, proistekao iz Strategije razvoja op{tine i Lokalnog akcionog ekolo{kog plana, donetih 2005. godine, na}i }e se pred odbornicima, kao kqu~na tema za raspravu, na sedmoj sednici lokalnog parlamenta, zakazanoj za 15 novembar. U izradi ovog specifi~nog i sistemati~nog vodi~a za budu}e korisnike, koji }e u skladu sa promenama i potrebama, biti revidovan za pet godina, u~estvovalo je vi{e od 150 pojedinaca iz lokalnih i nacionalnih institucija koje posluju na teritoriji Grada. Osim toga, radna grupa je anketirala i 1.500 gra|ana koji su u svojim od-

G

govorima ukazali na kqu~ne probleme, slabosti i razvojne prioritete.

Osnovne strate{ke smernice ovog dokumenta, da podsetimo, obra|ene su u ~etiri razvojne oblasti: javna infrastruktura,

ekonomski razvoj, dru{tvene delatnosti i za{tita `ivotne sredine. Kako je u predgovoru Strategije istakao biv{i gradona~elnik Velimir Stanojevi}, re~ je o kqu~nim strate{kim odrednicama koje treba da obezbede

“nezavistan metabolizam Grada ^a~ka i konkurentnost u odnosu na okru`ewe”.

Na zasedawu naredne sedmice odbornici bi trebalo da usvoje i novu odluku o finansijskoj podr{ci u~enicima i studentima, ko-

ja }e, u pore|ewu sa prethodnom, omogu}iti i visoko{kolcima sa prose~nom ocenom iznad 8,5 i od druge godine studija da dobijaju stipendiju iz gradskog buxeta.

O~ekuje se da kona~no bude obrazovana Komisija za planove, ukoliko odbornici glasaju za izmene odluke o formirawu ovog radnog tela. Zbog sukoba interesa, wen predsednik ne}e, kao {to je prvobitno bilo predlo`eno, biti na~elnik GU za urbanizam Milo{ Milosavqevi}, ve} diplomirani in`ewer arhitekture Du{an Vulovi}. Zahvaquju}i dopunama odluke o organizovawu “Vodovoda”, ovo JKP }e, po{to je tehni~ki i kadrovski opremqeno, ubudu}e obavqati i odre|ene poslove u oblasti zimskog odr`avawa.

M. N.

6

DRU[TVO

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

U NEDEQI [TEDWE

KAKO PROSE^AN SRBIN DA U[TEDI?

rva nedeqa u novembru obele`ava se kao Nedeqa {tedwe. Banke su spremile raznovrsne ponude, {to u evrima, {to u dinarima. A novinski stupcu puni su naslova poput “Novac dostupan u svakom ~asu”, “Ku}a dobre {tedwe”, “Is-

P

plata kamate unapred”...

Primamqive ponude, ali je pitawe da li stvarno ima ko da ih koristi. Mo`e li prose~an Srbin da u{tedi?

Ako za trunatak pomislimo da je to mogu}e, onda bi verovatno trebalo zaboraviti moderan

bankarski svet i vratiti se staroj dobroj slamarici. Ako slu~ajno od neredovne plate i silnih poskupqewa, prekostane neki dinar, koji se sve tr~e}i pretvara u evro (da za koji dan ne izgubi vrednost), prose~ni Srbin }e ga verovatno

pre smestiti u svoju slamaricu, nego na neki bankovni ra~un. Iako mnogi ^a~ani komentari{u da je poku{aj {tedwe u Srbiji u domenu nau~ne fantastike, nekoliko na{ih sugra|ana objasnilo nam je na koje na~ine prose~an Srbin mo`e da u{tedi:

- Nije ni{ta komplikovano. Ostavi duvan i alkohol pod obavezno. Doru~kuje ponedeqkom, sredom i petkom i u ciqu poboq{awa linije, ne jede ni{ta posle 17 ~asova. Ne vozi se autom i ne pla}a obaveze - infostan, struju, telefon, kablovsku, i tad se taman pokriva sa prose~nom platom. A da bi u{tedeo, onda od navedenog treba da se odrekne ne~ega.

B. S. - Jedino ako krade sam od sebe i pravi se lud da je nabavio najpotrebnije, a nije. Ma, odri~e se prvo sredstava za li~nu higijenu - ja jo{ uvek ne, putovawa, novih ~izama, ako ima stare martinke...

M. A. - [to se love ti~e, ja nikad ne {tedim. Lo{ fazon, postaje{ paranoik... Ovako uvek mora{ da “napravi{“, i naravno prote`e{ se koliko mo`e{. Pri tom, u Srbiji, {tedwa para je domen nau~ne fantastike. Ja se trudim, da pored svakodnevnih nervoza, u{tedim malo `ivaca za stare dane. Bez wih mi kinta ni{ta ne zna~i. \. J.

Glas

Na jednom zidu u ^a~ku...

- Da ne pla}a ra~une i be`i od sudskih izvr{iteqa. Ka~i se na kom{ijsku kablovsku ili ako mu iskqu~e, sam je ukqu~i. Ormari} je ~esto otvoren u zgradama. Koristi Internet od suseda, uvek se na|e neki sa otvorenom {ifrom. Ogrebe se negde za teglu ajvara, xema, kilo krompira ili jabuka. Kupuje u sekend hend radwama ili na Limundu, prodaje stare i nepotrebne stvari na Limundu i tamo zaradi jo{ malo para. Greje samo jednu sobu. Ako ve} mora da sprema hranu, mo`e da koristi rernu, koja odli~no zagreje kuhiwu, pa ne treba grejawe. Naravno, vozi bajk, a ne kola, {tedi na benzinu i bude fit.

N. V. - Kad mi se ne{to gricka, grickam nokti}e.

Ako mi se gleda neka predstava, film ili slu{a ne~iji koncert, ja odem na Youtube. Tako prekostane neki dinar, ako ga evro slede}i dan, po zvani~nom kursu ne omlati. Nemam ni babe ni dede, a i niko od ostale mnogobrojne rodbine nije spreman da }u{ne neku paricu.

S. M.

marketing 032/342-276

Pripremila: I.R.

o fot

- Ako radi 10 sati u firmi u kojoj prima redovno platu, ima slu`beni automobil, udata je za mu`a koji tako|e radi, i koji ima stan i ve}u platu od we, pa snosi sve tro{kove. I naravno, oboje imaju `ive roditeqe.

D. [.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

7

DRU[TVO

ODR@AN SASTANAK SA PROIZVO\A^IMA KROMPIRA, BIV[IM KOOPERANTIMA „^IPSARE“

OD JANUARA PONOVO ^A^ANSKI ^IPS ro{log petka novi menaxment fabrike “Slap grupa” i rukovodstvo Grada i Moravi~kog upravnog okruga uprili~ili su sastanak sa proizvo|a~ima krompira i biv{im kooperantima “^ipsare” iz ^a~ka i op{tina Lu~ani i Gorwi Milanovac. Novi vlasnik fabrike je zapo~eo remont i ve} su obnovqeni neki kapaciteti, za{ta je anga`ovan odre|eni broj radnika, ka`e Radenko Lukovi}, zamenik gradona~elnika.

Ohrabruje najava, nagla{ava on, da }e zapo{qavawe biv{ih ili novih radnika biti mnogo intenzivnije nego {to je prvobitno planirano i da }e umesto 60, posao u nekada{woj “^ipsari” u prvom navratu dobiti oko 150 qudi, odnosno i 250, kada ona organizuje proizvodwu punim kapacitetom: - Planirano je da proizvodwa ~ipsa bude zapo~eta od 10. do 20. januara slede}e godine.

Zahvaquju}i otkupu u ovogodi{woj kampawi, obezbe|en je repromaterijal do juna naredne godine. Novi vlasnik o~ekuje da sa proizvo|a~ima sa ovog podru~ja ugovori otkup dovoqnih koli~ina krompira i za drugu polovinu slede}e godine i tako obezbedi kontinuitet proizvodwe.

Na pro{lonedeqnom skupu menaxment “^ipsare” je potencijalnim kooperantima ponudio cenu od 13 euro centi po kilogramu krompira i bankarske garancije prvog reda. Rukovodstvo je predlo`ilo i da fabrika sa zainteresovanim proizvo|a~ima

P

potpi{e ugovor na pet godina. Va`no je napomenuti da “Slap grupa” prakti~no mo`e da otkupi neograni~ene koli~ine, odnosno slede}e godine oko 6.000 tona krtole, a narednih, kako se ~ulo, od 20 do 30 hiqada tona, koliko iznose i maksimalni

Arhiva Radenko Lukovi}

preradni kapaciteti ove fabrike.

- Kqu~no pitawe bilo je kako smawiti razliku izme|u tr`i{ne cene, koja iznosi oko 13 euro centi, i cene ko{tawa, koja na podru~ju ^a~ka i okolnih op{tina, na ko-

me se primewuje takozvani sistem suve proizvodwe, bez sistematskog navodwavawa, iznosi oko 19 euro centi - preneo je Lukovi} dileme proizvo|a~a i budu}eg otkupqiva~a krompira. Prema wegovim najavama, lokalna samouprava je “prepoznala” i svoju ulogu u ~itavoj ovoj pri~i, zbog ~ega }e nastojati da odre|enim pod-

sticajnim merama slede}e godine stimuli{e ovda{we proizvo|a~e krompira.

Razmi{qa se o subvencijama za nabavku semenskog materijala, ili za pokri}e tro{kova kreditirawa. Ti modeli }e najverovatnije biti poznati ve} slede}eg meseca, po{to uveliko traju pripreme za izradu odluke o buxetu za 2013. godinu. M. N.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA OBELE@ILA 52 GODINE RADA

AKREDITACIJA POTVRDA KVALITETA Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija obele`ila je u petak Dan {kole i proslavila 52 godine uspe{nog rada. Proslava je po~ela sve~anom dodelom diploma svr{enim studentima. Na osnovnim studijama diplomirala su 264 studenta na ~etiri odseka, dok je diplomu specijaliste steklo 87 in`ewera.

Na sve~anosti povodom proslave direktor {kole dr Doj~ilo Sretenovi}, osvrnuo se na najzna~ajnije poduhvate u protekloj {kolskoj godini: - Najva`niji posao koji je {kola uradila ove godi-

ne i na koji smo najvi{e ponosni je akreditacija ustanove i studijskih programa. Akreditacija je jo{ jednom potvrdila da je

{kola odr`ala kvalitet rada. Na na{e veliko zadovoqstvo, ozvani~ili smo i rad visoko{kolske jedinice u Lazarevcu, a na-

damo se da }emo u bli`oj budu}nosti akreditovati centar u Prijepoqu.

On je rekao da je {kola u protekloj {kolskoj godi-

ni imala jednu od najboqih generacija studenata, u kojoj je vi{e wih zavr{ilo studije sa prose~nom ocenom iznad 9, a diplomski specijalisti~ki radovi bili su veoma raznovrsni i kvalitetni. Direktor {kole tako|e je pohvalio i zna~ajne uspehe koje su studenti V[TSS postigli na raznim takmi~ewima.

- Na ovogodi{wim takmi~ewima u znawu i sportu, na{i studenti su zauzeli zna~ajna mesta. Na “Grafijadi”, odr`anoj u Bugarskoj, osvojili su prvo mesto u generalnom plasmanu, dok im je na “Vi{i-

jadi” pripalo drugo mesto.

U narednom periodu {kola }e ulo`iti sve svoje resurse u afirmaciju obrazovnih profila, a zna~ajna sredstva ulo`i}emo i u nabavku kompjuterske i laboratorijske opreme - rekao je dr Doj~ilovi}.

U ima studenata prisutnima se obratio predsednik Studentskog parlamenta Marko Glibi}, a goste koji su prisustvovali proslavi Dana {kole zabavqao je duo Svetlana Vukomanovi} i Jovan Nikoli}, dok je glumac Milan Nikitovi} govorio Nu{i}eve odlomke.

I. R.

8

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

ODR@ANA SEDNICA SAVETA MUO POSVE]ENA POPISU POQOPRIVREDE

DR@AVA MORA DA POMOGNE SEQAKU ~a i nosilaca gazdinstava. Ve}ih problema na terenu nema.

Op{tina Ivawica, ina~e, dosta pa`we poklawa poqoprivredi.

Pro{le godine smo iz buxeta opredelili 20 miliona za Fond poqoprivrede. Verujem da su gra|ani ve} stekli poverewe i da }e popis prote}i u najboqem redu - rekla je, pored ostalog, Milanka Kolarevi}.

Na teritoriji Moravi~kog okruga popisano oko 70 odsto poqoprivrednih gazdinstava iq popisa je utvr|ivawe pouzdanih i ta~nih podataka o poqoprivrednim gazdinstvima, koji }e biti osnova za dobijawe kvota srpske poqoprivrede u Evropskoj Uniji. Na lokalnom nivou ti podaci }e poslu`iti kao smernice za kreirawe ekonomske politike, a dr`avnim organima, ministarstvima i raznim institucijama predstavqa}e dokumentacionu osnovu da bi se zapo~ela reforma poqoprivrede, istakao je Nikola Latinovi}, predsednik Saveta za popis poqoprivrede, na sednici Saveta Moravi~kog upravnog okruga, odr`anoj u sredu u Lu~anima.

- Krupne promene o~ekuju srpsku poqoprivredu na putu pristupawa EU. Veoma sitna posedovna struktura i dr`avna politika treba da budu usmerene ka tome da srpski poqoprivredni proizvo|a~ bude robni proizvo|a~, da bi sa cenom, kvalitetom i koli~inom mogao da zadovoqi zahteve EU. Velike su {anse da se u narednom periodu zahvaquju}i popisu “povuku� odre|ena sredstva iz EU i da se pru`i pomo} srpskom seqaku.

Ovo je prvi popis u kome subjekti popisa treba da o~ekuju veliku korist - rekao je Latinovi}.

Predsednik Saveta je podsetio da su pripreme za sprovo|ewe popisa zapo~ete 2007. godine, prema preporukama Svetskog programa. Iako je predvi|eno da popis traje do 15. decembra, rok }e mo`da biti produ`en, kako bi dr`ava dobila kompletne podatke, odnosno da bi bila popisana i ona gazdinstva koja se utvrde na terenu, a nisu na listi.

- U ovom trenutku je popisano 67 odsto gazdinstava na teritoriji Republike Srbije, a na podru~ju Moravi~kog okruga oko 70 odsto. Na teritoriji Gorweg Milanovca popisano je 83 odsto doma}instava, u Ivawici 64, Lu~anima 78, a u ^a~ki 62 odsto.

Na osnovu dosada{wih podataka, 56 je odbilo saradwu sa popisiva~ima. Razlozi koji su naj~e{}e navodili su da se uop{te ne bave poqoprivrednom proizvodwom, ili da ne ispuwavaju uslove poqoprivrednog gazdinstva.

Ova doma}instva }e popisiva~i ponovo posetiti, kako bi sva gazdinstva bila popisana, jer je popis u interesu poqoprivrednih proizvo|a~a - nagla{ava Nikola Latinovi}.

Prvi put, posle 52 godine, u Srbiji se sprovodi kompletan

C

ODLU^NI DA DOBIJU POTPUNE PODATKE

popis poqoprivrede. Popisi su akcije koje se sprovode prema odre|enim metodologijama, obja{wava predsednik Saveta za popis poqoprivrede.

- Kraqevina Jugoslavija je 1921. godine, neposredno posle formirawa, sprovela popis koji je bio sa malim brojem atributa.

Prvi koji je bio uskla|en sa me|unarodnim preporukama ura|en je 1931. godine. Institut za poqoprivredu je koordinirao popisima od 1931. do 1945. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1948. do 1953, redovno je sprovo|en popis, a potom su usledile

popisu u~estvuju sve strukture lokalne samouprave, posebno one koje su u neposrednoj vezi sa terenom. Ako `elimo da nam agrarna politika bude konkurentna na evropskom i svetskom tr`i{tu i da donosimo dobre odluke u poqoprivredi, moramo imati i dobru polaznu osnovu, rekla je Savi}ka nagla{avaju}i zna~aj iskrenih odgovora: - Nema razloga za bilo kakav oprez ili bojazan prilikom davawa podataka. Pozivamo pravna lica, preduzetnike i nosioce porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava da pru`e popisiva~ima ta~ne podatke.

Oni }e biti osnova za sve budu}e korake u dobijawu sredstava za podsticawe poqoprivredne proizvodwe, kako kod nas, tako i od evropskih fondova.

U slu~aju odbijawa popisa i davawa neta~nih i nepotpunih podataka, predvi|ene su kazne prema Zakonu o popisu. Kazne su visoke i za porodi~na poqoprivredna gazdinstva iznose od 20 do 50 hiqada, a za pravna lica ~ak od 100 hiqada do milion dinara. Ali, Savi}ka isti~e da kazne treba da budu krajwa mera.

struktora i Op{tinske popisne komisije: - Tako|e je dobar i odziv poqoprivrednika. Na teritoriji Gorweg Milanovca popisano je oko 83 odsto poqoprivrednih doma}instava. Na terenu nemamo nekih ve}ih problema. Ako bude potrebno nastavi}emo akciju i do kraja godine, da bi bila popisana i ona poqoprivredna gazdinstva koja nisu na listi.

Na teritoriji op{tine Lu~ani je uglavnom dobra saradwa

BEZ VE]IH PROBLEMA NA TERENU

poqoprivrednika i popisiva~a.

Do sada je popisano 78 odsto poqoprivrednih gazdinstava.

- Op{tinsko ve}e je usvojilo i program Fonda za razvoj poqoprivrede. Buxetska sredstva u vrednosti od 9.900.000 dinara bi}e usmerena za subvencionisawe kupovine semena ozimih strnih `ita i ve{ta~kog |ubriva za jesewu setvu, osemewavawa doma}ih `ivotiwa i kupovinu sadnica vo}a - podsetio je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani.

Imaju}i u vidu da je Ivawica peta op{tina po veli~ini, i da se prostire na 1.090 kilometara kvadratnih, veoma ozbiqno i spremno smo zapo~eli popis, kazala je Milanka Kolarevi}, na~elnica Op{tinske uprave, podse}aju}i da je posle obuke i izbora, anga`ovano sedam instruktora i 46 popisiva~a.

- Dorba je saradwa popisiva-

Dr`ava je odlu~na da popisom poqoprivrede, koji sprovodi Republi~ki zavod za statistiku, dobije kompletne podatke.

Procenat popisanih poqoprivrednih gazdinstava na teritoriji Moravi~kog okruga (70%) je iznad republi~kog (67%).

- Apelujem na sve nosioce poqoprivrednih gazdinstava, kao i na pravna lica, da daju ta~ne podatke, jer je za budu}nost i dono{ewe dobrih odluka u poqoprivredi veoma bitno da znamo ~ime raspola`emo. U poqoprivredi Srbije, u procesu pristupawa EU, mora se prime-

Nikola Latinovi}

agrarne reforme, {to je ostavilo utisak da je popis neka ~udna rabota dr`ave, koja je kod stanovni{tva izazivala sumwi~avost. I sada{we okolnosti su nepovoqne za sprovo|ewe popisa. ^iwenica je da je u protekle ~etiri godine tri puta mewana agrarna politika. Re~ je o neozbiqnosti koja je kod seqaka izavala odre|enu rezervu. Na{ zadatak je da im u ovim uslovima poka`emo da je ovaj popis u wihovom interesu.

Srpski seqak, posebno iz ovog dela Srbije, nije zaslu`io nemar dr`ave. On je stvorio dr`avu, a krenuo je sa korom hleba.

Sada dr`ava treba da se potrudi da pomogne seqaku - ka`e Latinovi}.

Jasmina Savi}, na~elnik Odeqewa statistike u Kraqevu, istakla je da je jako va`no da u

Na teritoriji Grada ^a~ka nema nikakvih problema na terenu. Na listi je 12.774 gazdinstava, a do sada je popisano oko 62 odsto. Saradwa Gradske komisije za popis je odli~na sa svim subjektima ove akcije, izjavio je gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}, o~ekuju}i da }e popis biti zavr{en u planiranom roku.

- Podaci iz popisa bi}e zna~ajni za razvoj poqoprivrede na{eg kraja, za dobru saradwu sa nadle`nim ministarstvom, kao i za kori{}ewe sredstava iz predpristupnih fondova EU istakao je Ili}.

Predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}, izme|u ostalog je rekao da je izuzetno dobra aktivnost i saradwa popisiva~a, republi~kih in-

niti niz propisa i standarda EU, koji }e u velikoj meri izmeniti stawe u ovoj oblasti. Preduslov za prilago|avawe je sprovo|ewe popisa poqoprivrede, ~ime }e se dobiti pregled strukturnih karakteristika srpske poqoprivrede i omogu}iti direktna finansijska podr{ka poqoprivrednih gazdinstava, kori{}ewem sredstava iz predpristupnih fondova EU. Podaci iz ovog popisa, poslu`i}e kao osnova za odre|ivawe kvota, subvencija i premija na{oj poqoprivredi - istakao je Darko Domanovi}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga.

Na~elnik je naveo primer Bugarske, gde 15 odsto podataka nije obra|eno kako treba, zbog ~ega je ova zemqa izgubila dve milijarde evra od EU namewenih za ulagawe u poqoprivredu.

N. R.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

9

10

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

11

ISTORIJA

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

OD OVE GODINE 11. NOVEMBAR DR@AVNI PRAZNIK

U ^AST SRPSKE @EQE ZA MIROM Datum koji se od ove godine u Srbiji slavi kao dr`avni praznik poznat je u istoriji kao Dan mira, a odnosi se na 11. novembar 1918. godine, kada je u vagonu u Kompijewu potpisana kapitulacija Nema~kog carstva, ~ime je zavr{en Prvi svetski rat. Posebno je zna~ajna ~iwenica, da je u tom vagonu posle 61 godine, sve~ano postavqena zastava Srbije, kao dr`ave koja je zahvaquju}i svojim slavnim vojni~kim akcijama i hrabrom qudstvu doprinela pobedi ~lanica Antante. Od 1927. do Drugog svetskog rata u ^a~ku je obele`avan svake godine i 11. novembar, kao datum kada je zavr{en rat, kao Dan mira. euspeli poku{aji da pokori Srbiju krajem 1914. godine i dva te{ka poraza na Ceru i Kolubari, uticali su na Austro-Ugarsku da slede}e godine prepusti inicijativu na balkanskom rati{tu nema~koj Vrhovnoj komandi. Odlu~uju}i doga|aj za Srbiju je bio septembar 1915, kada Bugarska pristupa Centralnim silama. Prema od-

N

Lela Pavlovi}

redbama sporazuma u Plesu, trojni napad Nema~ke, AustroUgarske i Bugarske na Srbiju trebalo je da po~ne 6. oktobra.

Srbija je napadnuta sa severa, zapada i istoka. Iscrpqena u Prvom i Drugom balkanskom ratu, uz ogromne gubitke u toku 1914, Srbija nije mogla da se uspe{no suprotstavi Makenzenovim trupama, bez obzira {to je mobilisala svo sposobno mu{ko stanovni{tvo.

IZOSTALA POMO] SAVEZNIKA Pomo} od saveznika nije stizala, a kad su bugarske snage presekle otstupnicu preko Makedonije, srpska vojska se na{la u gotovo bezizlaznom polo`aju. Iz-

nurena i demoralisana vojska i velika masa izbeglica krajem 1915. godine na{la se na Kosovu. Jedini izlaz bio je odstupawe preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje, gde bi srpska vojska bila prihva}ena od saveznika. Srpska vlada uz saglasnost sa Vrhovnom komandom na vanrednoj sednici odr`anoj u Ra{ki 4. novembra 1915. godine donela je takvu odluku, uz obja{wewe: „Kapitulacija bi bila najgore re{ewe, jer se wome gubi dr`ava, a na{i saveznici bi nas sasvim napustili“. Od 25. novembra 1915. do 15. januara 1916. probijaju}i se po stra{noj zimi kroz gotovo neprohodne crnogorske i albanske gudure, srpska vojska je izvela ~uveno povla~ewe na Jadransku obalu.

Na putu kojim se povla~ila, ostali su brojni le{evi vojnika i civila stradali od gladi, zime ili albanskih kur{uma.

Ostatke srpske vojske Saveznici su prebacili na ostrvo Krf, gde se vojska postepeno oporavqala.

Prvih dana dnevno je umiralo i po 500 vojnika, pri~a istori~ar Lela Pavlovi}, direktorka Me|uop{tinskog istorijskog arhiva, podse}aju}i na golgotu koja je prethodila nazna~enom datumu.

Osve}ewe spomenika 24. septembra 1934.

{te i Be~a. Nema~ki car Viqem drugi, razo~aran ovakvim razvojem doga|aja, izjavio je: „62.000 Srba odlu~ilo je ishod rata.

Sramota“. ^A^AK 25. OKTOBRA 1918. ^a~ak je oslobo|en 25.oktobra 1918. Narednik Milan Gavrovi}, oki}en kao pobednik na kowu u{ao je u grad, paroh ~a~anske crkve Velimir Belopavlovi} odr`ao je bogoslu`ewe u Crkvi Vaznesewa Hristovog. Na Zboru gra|ana u ^a~ku 15/28. oktobra 1918. za predsednika je izabran Jovan Mihailovi}, koji je zvani~no jo{ bio predsednik op{tine, interniran je 1915. u Ne`ider. Veselin Mileki}, koji je ~etiri puta zaredom bio predsednik op{tine, ubijen je avgusta 1914. Zamenio ga je od 22.

{tinskim zapisnicima Mihailovi} je bio predsednik op{tine i za vreme izgnanstva. Beograd je oslobo|en 1. novembra, a ubrzo je i cela Srbija bila slobodna, 11. novembra 1918. Nema~ka je kapitulirala i rat je bio zavr{en.

FIDAK U ^A^KU U Parizu se po zavr{etku Prvog svetskog rata pored Dru{tva naroda, obnavqa Udru`ewe rezervnih oficira i ratnika, koje kao organizacija FIDAK deluje izme|u dva svetska rata. To je me|unarodna organizacija vojnog karaktera, u ~ijim se sastavu na{lo i Udru`ewe rezervnih oficira i ratnika iz novostvorene dr`ave Ju`nih Slovena. Ciq Fidaka bio je da se zale~e rane otvorene

VIQEM DRUGI: SRAMOTA, 62.000 SRBA ODLU^ILO ISHOD RATA Izbiv{i na gr~ku granicu trupe Centralnih sila su se zaustavile smatraju}i da je srpska vojska uni{tena i da je operativno-strategijski ciq postignut. Niko se nije nadao da }e samo dve i po godine kasnije, u no}i izme|u 14. i 15. septembra 1918. godine, srpske trupe oja~ane francuskim nezadr`ivo krenuti ka Srbiji. Kapitulacijom Bugarske, Antantinim snagama bio je otvoren put u pravcu Pe-

MIR PLA]EN OGROMNIM @RTVAMA U proboju Solunskog fronta srpska vojska je odigrala glavnu ulogu, a svoje uspehe Srbija je platila ogromnim `rtvama. Kosti srpskih vojnika rasute su od Francuske do Odese, i od Bizerte do Balti~kog mora. Srbija je izgubila 1.200.000 vojnih i civilnih lica u najboqim godinama `ivota ili oko 28 odsto svog predratnog stanovni{tva, a pretrpela je materijalnu {tetu od oko {est milijardi zlatnih franaka tj. polovinu wenog nacionalnog bogatstva, isti~e Lela Pavlovi}.

avgusta prvi kmet Jovan Mihailovi}. Predsednik ~a~anske op{tine, koji je uslovno re~eno predao grad 1. novembra 1915, bio je Jovan Mihailovi}, koga Austrougari ubrzo smewuju 10. novembra i interniraju za Ne`ider. Prema zvani~nim op-

ratnim strahotama i borba za mir sa svojim susedima. Osnovana je `enska sekcija, koja je kao Pomo}ni Fidak, okupqala `ene ratnika u zemqama ~lanicama.

Sredi{na uprava Pomo}nog Fidaka iz Beograda organizuje 1927. `ene ^a~ka u Pomo}nu

`ensku sekciju. Zaslu`ni po zalagawu u osniva~kom poslu bili su Radovan \or|evi}, najpre sekretar, a kasnije predsednik pododbora URO iz ^a~ka i Milica Obradovi}, u~iteqica, poverenica Sredi{ne uprave, a od 1930-1938. predsednica @enske sekcije FIDAK-a u ^a~ku, koja je u vreme formirawa imala samo 40 `ena, 1930. wih 60, a od 1933-1934. ~ak 354 . Zapa`eno je u~e{}e ~lanica sekcije na sahrani vojvode Stepe Stepanovi}a, na proslavi 1. decembra Dana ujediwewa, u podizawu spomenika Tanasku Raji}u na Qubi}u. Na ~elu sekcije FIDAK-a u ^a~ku, jo{ u periodu osnivawa, nalazila se Kosara Stankovi}, nasledila ju je Natalija Budimirovi}. Najdu`e je na rukovode}em mestu, ostala u~iteqica Mica Obradovi} (1929-1938), poznata po svojoj plodnoj dru{tvenoj aktivnosti. Posle {estogodi{weg upornog i predanog rada, FIDAK je u ^a~ku uspeo da sakupi dovoqno sredstava za izgradwu spomenika i spomen kosturnice palih boraca svih konfesija u koju je sahraweno 918 ratnika.

Iz sa~uvanog spiska vidimo da u woj po~iva najvi{e Srba, zatim Austrijanaca, Ma|ara, ^eha, Slovaka, Nemaca i drugih.

Tako je nastao jedinstven spomenik „svim nacijama i verama“ na ~a~anskom Gradskom grobqu. Od 1927. u ^a~ku je obele`avan svake godine i 11. novembar kao datum kada je zavr{en Prvi svetski rat, kao Dan mira, a te godine FIDAK je organizovao parastose na vojni~kim grobqima. ^a~anski FIDAK slavio je i 15. septembar, dan kada je izvr{en proboj Solunskog fronta.

Priredila: Z. L. S.

12

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

SELO

ANA I HRANISLAV MARI], PRIMER MLADIH POQOPRIVREDNIKA

„O@IVETI“ ZEMQU DEDOVA I PREPOZNATI BIZNIS Danas, kada mladi uglavnom napu{taju sela, be`e}i od poqoprivrednih radova, malo je onih koji iz grada odlaze na seoska doma}instva da zapo~nu sopstveni biznis. Bra~ni par iz ^a~ka, tridesetdvogodi{wa Ana i trideset~etvorogodi{wi Hranislav Mari}, odlu~ili su da na porodi~nom imawu u Be~wu podignu savremeni zasad jabuke. Oni su primer mladih qudi koji uspe{no mogu da se ostvare i radom u poqoprivredi.

- Puno smo razmi{qali {ta da zapo~nemo kao na{ porodi~ni biznis, a koji }e imati predispozicije da se razvija u budu}nosti.

Shvatili smo da je to poqoprivreda i to oblast vo}arstva. Raspitivali smo se, videli razne vo}wake i na kraju smo odlu~ili da posadimo jabuku. @eleli smo da stvorimo najmoderniji zasad i odlu~ili da ni{ta ne radimo polovi~no - obja{wava Ana Mari} odluku da se vrate korenima, dok razgovaramo u porodi~noj ku}i na seoskom imawu, udaqenom ne{to vi{e od 20 kilometara od ^a~ka.

Na povr{ini od jednog hektara, 31. marta ove godine, posadili su 3.300 sadnica samo jedne sorte zlatni deli{es. Po{to su `eleli da podignu savremen vo}wak, po{tovali su i evropske standarde. Razmak izme|u sadnica je 80 centimetara, a kalemqene su dva puta, kako bi se regulisala bujnost korena i kro{we. Sadnice su dvogodi{we, a rodni vek jabuke je 20-25 godina, pri~aju Mari}i.

- Mnogo je ulo`eno u vo}wak. Sadnice smo poru~ili iz Italije, iz jednog od najve}ih i najpoznatijih rasadnika u Evropi.

Protivgradnu mre`u i sistem za navodwavawe ugradile su firme “Gru`a agrar” i “Zemqa i sunce”, koje neophodne elemente uvoze uglavnom iz Italije.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 50 - 60 dinara pasuq 220 - 500 paprika 30 - 80 paradajz 50 - 80 krastavac 80 - 100 plavi paradajz 30 - 60 rotkva 60 - 80 tikvice 100 - 130 boranija 150 gra{ak 200 - 250 kupus 25 - 30 karfiol 30 - 40 per{un 20 {argarepa 40 - 80 cvekla 50 - 70 prokeq 200 - 250 zelena salata 30 spana} 100 - 120 praziluk 50 - 70 crni luk 50 - 60 beli luk 300 - 400

Hteli smo najboqe materijale, jer planiramo da pro{irimo vo}wak - ka`e Ana. Bitno je navodwavawe, posebno tokom su{nih godina, kao {to je ova bila, dodaje Hranislav: - Ugradili smo sistem kap po kap, imamo ~etiri bunara, dva arterska i dva “obi~na”, obezbedili smo dovoqnu koli~inu vode koja nam je potrebna ne samo za ovaj vo}wak, ve} i za budu}e koje planiramo da zasadimo. Protivgradna za{tita, pored toga {to {titi od grada, smawuje i efekat sun~evog zra~ewa.

Ugradwom protivgradne mre`e i sistema za navodwavawe smawili smo uticaje spoqa{we sredine, a istovremeno i rizik, {to je veoma va`no za vo}wak.

Odlu~ili smo da podignemo savremeni zasad, jer za velike kupce moramo imati vi{e od 95 odsto prve klase jabuke, koju planiramo da prodajemo kao konzumnu.

U wihovom vo}waku su i ove godine jabuke rodile, nekoliko stotina kilograma. Slede}e godine bi trebalo da bude 20 odsto od punog roda. Punu rodnost jabuka ostvaruje ~etvrte godine, kada bi po hektaru trebalo da rodi oko 50-60 hiqada kilograma, obja{wavaju na{i sagovornici.

Ana je in`ewer grafi~ke tehnologije, a Hranislav je zavr{io Tehni~ki fakultet, smer industrijski menaxment, ali, kako ka`u, zajedno u~e vo}arstvo i posebno se edukuju iz

oblasti gajewa jabuka. Jedini problem im je {to ne mogu da na|u za{titara, koji bi brinuo o vo}waku.

- Treba nam neko ko }e od aprila do juna jednom sedmi~no da iza|e na teren, da pogleda vo}wak, a od juna dva puta mese~no. Sve poqoprivredne apoteke imaju zaposlene za{titare, koji savetuju vo}are koje preparate da koriste, {to nama nije potrebno. Tako|e i savetodavci iz Poqoprivredne slu`be su raspolo`eni da nam pomognu, ali niko ne mo`e da preuzme obavezu izlaska na teren. Za sada se snalazimo, primewujemo preporuke qudi koji se godinama bave vo}arstvom - pri~a Ana, nagla{avaju}i da im je vlasnik “Atos Vinuma” pomogao ne samo svetima, ve} i da posredstvom wegove firme poru~e sadnice.

Mari}i planiraju da za dve - tri godine pro{ire vo}wak i zasade jabuke na ~etiri hektara, jer je ovaj kraj idealan za vo}e, ka`e Hranislav, podse}aju}i da su pre pet decenija padine ovog sela bile pod vinogradima, a da danas nema ni tri ~okota vinove loze.

Ina~e, nadmorska visina od oko 390 metara, pogoduje sorti zlatni deli{es, kao i kvalitet zemqi{ta, ~ije

su analize ura|ene pre podizawa vo}waka.

Da brinu o svemu i da ba{ ni{ta ne prepu{taju slu~aju govori i ~iwenica da su se raspitivali i o proceduri za dobijawe meteorolo{ke stanice, po{to je ona u Mr~ajevcima dosta udaqena od wihovog vo}waka.

- Da bi se spre~ile infekcije i bolesti vo}a, veoma je va`no kada i sa kojim preparatima prskate vo}wak, {to zavisi od vremenskih prilika, vetra, vla`nosti vazduha, zemqe.

To su parametri koji su jako bitni za negu jabuka ka`e Hranislav i zadovoqno dodaje da u vo}waku ima mnogo posla, {to za wega nije optere}ewe, ve} u`ivawe. “Od orezivawa prave bauk, a ja sam ba{ u`ivao”, sa ponosom pri~a Hranislav, koji je ove godine sam orezao vo}wak, dok nasmejana Ana dodaje da }e za slede}e rezawe, na prole}e, ipak anga`ovati nekog profesora sa zemunskog Poqoprivrednog fakulteta.

Mari}i predstavqaju mlade uspe{ne poqoprivrednike koji }e, nadamo se, podsta}i i neke druge da “o`ive” zemqu svojih o~eva i dedova, ali pre svega da u ovoj grani privrede prepoznaju biznis.

N. R.

VO]E suve {qive 250 jabuke 80 - 100 kru{ke 100 - 120 duwe 70 - 100 gro`|e 120 - 140 ju`no vo}e 140 - 400 orasi 800 - 900

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 100 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 400 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 400 - 900 suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 190 - 210 prasi}i 160 - 180 ovce 110 jagwad 200 - 220 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

13

SELO

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

IBARSKA MAGISTRALA, OD PREQINE DO MR^AJEVACA

NAJDU@A PIJACA

ove jeseni Ibarska magistrala je najdu`a srpska pijaca i ~itavom du`inom puta od Preqine do Mr~ajevaca, postavqene su improvizovane tezge na kojima poqoprivrednici, ali i preprodavci izla`u robu. Iako je ove godine bila su{a kakva se ne pamti, ono {to je rodilo dobrog je kvaliteta, smatraju pojedini proizvo|a~i. Ali, i to sada treba prodati, “pokriti” ulo`eno i ako je mogu}e koliko - toliko zaraditi, ka`e sredove~na `ena, jedna od onih koji pored Ibarske magistrale prodaju crvenu papriku. Xak od osam kilograma - 200 dinara.

Povr}e je danas ubrano u ba{ti, a na tezgama po-

Pored Ibarske magistrale, kod raskrsnice gde se odvaja put za Kragujevac, mla|i mu{karac prodaje kupus, beli i crveni, po 20 i 25 dinara. Ako }ete na veliko, za cenu, ka`e, mo-

I

`emo da se dogovorimo i {aqivo dodaje: “Ni{ta ne brinite, gazda spava u kolima”.

U Dowoj Gorevnici, pored magistrale, ba{ preko puta porodi~nog imawa, baka prodaje krompir za 35-40 dinara.

Cena, obja{wava, zavisi od toga da li }ete da kupite “xa~i} krompira ili na kilo”, crni luk daje za 40 dinara, a jabuke “mo`e i po 70”.

Prodavce na pijaci pored puta mo`ete videti od sedam ujutro, pa dok ne prodaju robu, eventualno do pet popodne. Sezona im, ka`u, po~iwe u prole}e, kada i prodaja zelene salate, a zavr{ava se u zimu, sa prvim snegom i prodajom kupusa. “Nekada se desi da

za pola sata prodam dvesta kilograma kupusa, a ponekad sam pored puta ceo dan”, dodaje jedan od prodavaca. Me|u wima je i deda, koji ve} godinama prodaje povr}e: - Ovih dana nas slu`i vreme. Ne znam kada je gore, leti kada su visoke temperature, ili zimi po velikim mrazevima. Poma`em deci, nema posla, pa `ive samo od poqoprivrede, a vaqa i unuke {kolovati.

Ipak, voleli ili ne, bilo naporno ili ne, za mnoge proizvo|a~e, ali i prodavce povr}a i vo}a, tezge pored puta su na~in da se “pred ku}om” proda proizvedeno i zaradi koji dinar.

N. R.

OSPOSOBQAVAWE KANALA ZA NAVODWAVAWE DO LETA

ZA 2.500 HEKTARA OBRADIVIH POVR[INA redstavnici Javnog preuze}a “Srbijavode” i preduze}a „Ekting“ nedavno su u ^a~ku prezentovali projekat revitalizacije kanala za navodwavawe. Kanal du`ine 24,5 kilometra, koji ve} godinama nije u funkciji, prote`e se od brane u Parmencu do Katrge, i iz wega bi moglo da se navodwava oko 2.500 hektara obradivih povr{ina, {to bi u uslovima sve ~e{}ih su{a bilo izuzet-

P

red puta je i jeftinije, nego na pijacama, pri~a penzionerka iz Katrge, koja “ne mo`e dokona, ve} mora ne{to da radi”: - Volim trgovinu i nije mi te{ko da prodajem. Moja porodica na veliko proizvodi papriku, i deca poma`u, ali ne vole da stoje pored puta.

Kupci tvrde da su cene vi{e nego pro{le jeseni, a da je kvalitet povr}a i vo-

}a lo{iji, verovatno zbog su{e. Ipak, sa tezgi pored puta, povr}e i vo}e kupuju ne samo ^a~ani, ve} i Kragujev~ani, Beogra|ani, Novosa|ani, U`i~ani... i uglavnom pazare ve}e koli~ine. “Malo je kupaca koji s namerom do|u ovde da pazare, uglavnom su to oni koji prolaze magistralom, vra}aju se sa nekog putovawa”, obja{wava jedna prodava~ica.

no dragoceno. Prema re~ima zamenika predsednika Skup{tine grada Vladana Mili}a, osposobqavawe primarne i sekundarne mre`e bi ko{talo oko 700 miliona dinara, a po{to je re~ o velikom iznosu, radovi }e biti realizovani fazno i po~e}e ve} na prole}e.

“Za revitalizaciju primarne mre`e potrebno je nepunih 300 miliona dinara, a sekundarne oko 400 miliona. Zbog te cene

dogovoreno je da prioritet bude osposobqavawe primarnog dela, da bi se voda pustila i kanal mogao da koristi ve} od narednog leta”, izjavio je Mili} posle prezentacije.

Prema Mili}evim re~ima, planira se da se kod Ministarstva poqoprivrede konkuri{e za finansijsku pomo} u revitalizaciji kanala, pa je ubrzana priprema projekta, jer }e ve} polovinom ovog meseca, ^a~ak posetiti ministar poqoprivrede.

BRATISLAV BOJOVI], UPRAVNIK LOVI[TA NA TERITORIJI ^A^KA, O POUZDANOJ METODI UTVR\IVAWA BROJNOSTI ZE^EVA

NEPOBITNI DOKAZ O STAROSTI JEDINKE aredba da se prilikom ulova ze~evima vade o~i izazvala je burne reakcije u javnosti, mada je re~ o potvr|enoj nau~noj metodi za utvr|ivawe brojnosti vrste na odre|enom terenu, ka`e upravnik lovi{ta na teritoriji ^a~ka Bratislav Bojovi}.

- Ovaj metod daje nepobitne dokaze o starosti jedinke, brojnosti populacije, pa samim tim i podatke o broju lovnih dana i eventualnim merama zabrane. Kod svih sisara jedino o~no so~ivo raste do kraja `ivota i zato se oko uzima za ovaj nau~ni metod, koji se u inostranstvu primewuje vi{e od 30 godina, kao i u severnim krajevima na{e zemqe, na pri-

N

mer u Vojvodini.

Zahvaquju}i ovoj nau~noj metodi utvr|uje se starost jedinke, {to je bitno da bismo utvrdili kakva je situacija na terenu, da li ima dovoqnog prirasta, odnosno da li se lov sme nastaviti, da li je ugro`en mati~ni fond i na koji na~in bi mogao da se prira{taj popravi. Ako se utvrdi da je brojnost mladih so~iva ispod 50 odsto, to zna~i da prirast nije zadovoqavaju}i i da bi trebalo obnavqati populaciju. Na osnovu ovog pokazateqa odre|uje se i broj lovnih dana - obja{wava Bojovi}.

Upravnik isti~e da se u svakodnevnom `ivotu nakon odstrela `ivotiwa odre|eni organi uzimaju u nau~no-istra`iva~ke svrhe,

da bi se utvrdilo zdravstveno stawe ili da bi se do{lo do nekih podataka.

Tako se uzimaju i uzorci od odstreqenih ze~eva i {aqu u laboratoriju zemunskog Poqoprivrednog fakulteta.

- Na{a tri lova~ka udru`ewa, “^a~ak”, “Radi{a Po{ti}” i “Rade Joksi}” imaju 1.200 lovaca, obrazovanih, edukovanih qudi, raznih profila, i svi oni kada pola`u lova~ki ispit, izme|u ostalog, u~e i kako se uzimaju uzorci. Stru~ni lovci sami mogu da uzmu uzorak i da donesu u udru`ewe. Me|utim, u 90 odsto slu~ajeva to je radila stru~na slu`ba LU “Radi{a Po{ti}” iz Mr~ajevaca, jer je ovo jedino udru`ewe na na{oj te-

ritoriji koje je sprovodilo ovu meru - napomiwe Bojovi}.

Prema wegovim re~ima, odziv lovaca je bio jako dobar. Za dve nedeqe, od 50 odstreqenih ze~eva lovci su uzeli 30 uzoraka, koliko je neophodno da bi ovaj pokazateq bio statisti~ki relevantan, a trenutno se o~ekuju rezultati iz zemunske laboratorije.

- Zahvaquju}i Lova~kom savezu Srbije mi smo uspeli da dobijemo besplatne usluge ove laboratorije. Da je re~ o nezakonitom metodu, laboratorija ne bi mogla da ga primewuje. Bitno je da ovo nije nehuman metod, jer se uzima organ od odstreqene jedinke. Mo`da jeste morbidan, ali nije nehuman -

potencira Bojovi}.

Upravnik isti~e da mora uslediti zabrana lova, ukoliko nakon analize bude utvr|eno da je prirast mawi od o~ekivanog: - Na taj na~in {titimo prirodu. @elimo da znamo kakvo je stawe u lovi{tu, jer je posledwih godina izra`en problem sa populacijom zeca ne samo na ovom prostoru, ve} na skoro svim lovi{tima ju`nije od Rudnika.

Preduzimamo stru~ne mere gazdovawa, kako bi imali optimalan broj divqa~i na povr{ini kojom gazdujemo. Ovo je samo jedna od mera, pomo}u koje vodimo ra~una o mati~nim fondovima.

Bojovi} podse}a da glavna lovna sezona na zeca traje samo pet dana, odno

sno pet nedeqa, na fazana sedam - osam, a sve ostale aktivnosti lovaca u toku godine usmerene su na gajewe i za{titu divqa~i od krivolova i predatora.

Tako|e, kada su ekstremno lo{i vremenski uslovi, kada padne sneg i divqa~ ne mo`e da do|e do hrane, lovci vode ra~una da je bude dovoqno u lovi{tima.

Na teritoriji ^a~ka, u ova tri lovi{ta, lovci iznesu vi{e od 10 tona hrane, ka`e Bojovi}, nagla{avaju}i da se lovci ipak ne bave samo odstrelom.

N. R.

14

ZDRAVSTVO

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

GRUDNI HIRURG PROFESOR DR DRAGAN SUBOTI]

KADA JE MOGU]E OPERISATI KARCINOM PLU]A? re i kod nas i u svetu. Ameri~ki lekari su utvrdili da u Sjediwenim Dr`avama od ove bolesti umre toliko qudi kao kada bi se svakoga dana sru{io po jedan Xambo xet i svi putnici izginuli.

- Zamislite koliki je onda to zdravstveni problem za jednu zemqu.

Posledwih godina ni u Srbiji nije zavidna situacija. Zato prevencija i le~ewe ove bolesti zahtevaju anga`ovanost lekara na svim nivoima zdravstvene za{tite. Kod nas ipak, prevencija nije na tako visokom nivou i to je jedan od razloga {to operi{emo veliki broj pacijenata sa povi{enim rizikom i uznapredovalim karcinomom. Sada imamo dobre skenere {irom Srbije, mo`emo precizno lokalizovati bolest i nema vi{e opravdawa za lekare koji rade van Beograda,

~estalost karcinoma plu}a pribli`na je i smrtnosti od ove bolesti, ali to ne zna~i da joj nema leka, {to je prili~no uvre`eno mi{qewe u narodu, ka`e profesor dr Dragan Suboti}. Velike {anse da im `ivot bude produ`en, obolelima pru`a hirur{ko le~ewe koje ipak, nije uvek izvodqivo.

- Mogu}e je operisati karcinom plu}a otkriven u ranoj fazi, ako je on lociran na grudnom ko{u i nije se pro{irio na druge organe.

Petogodi{we pre`ivqavawe tih pacijenata ve}e je od 80 odsto. U kasnijim fazama i pre`ivqavawe je ne{to mawe, od 50 do 70 odsto. Ali, ukoliko na na{oj Klinici za grudnu hirurgiju godi{we operi{emo oko 500, 600 pacijenata, onda ti procenti nikako nisu zanemarqivi - smatra profesor Suboti}, koji je na manifestaciji “Dani dr Dragi{e Mi{ovi}a” odr`ao predavawe lekarima Moravi~kog okruga na temu “Hirur{ko le~ewe karcinoma plu}a kod pacijenata sa povi{enim rizikom”.

Karcinom plu}a je postao globalni problem i poprimio je epidemijske razme-

U

ukoliko ne odrade svoj deo posla. Najnovija metoda, takozvani “pet sken”, koga trenutno imamo samo u Beogradu, dosta nam poma`e da hirur{ko le~ewe ponudimo samo onim pacijentima koji }e od toga imati koristi. To su mogu}nosti koje nismo imali pre pet, {est godina - ka`e profesor Suboti}.

On napomiwe i da operacija nije kraj i po~etak le~ewa karcinoma plu}a: - Najboqe rezultate mogu}e je posti}i kombinacijom hirur{kog le~ewa sa hemio i zra~nom terapijom. Oni su neodvojiva celina.

Ako i lekari moraju obaviti svoj deo posla, ne preostaje ni pacijentima da se igraju sa `ivotom. Ne bi trebalo mnogo govoriti o pu{ewu, ali kao faktori rizika nisu zanemarqivi genetsko nasle|e i stres.

Z. J.

SAJT ZA PAROVE KOJI @ELE VE[TA^KU OPLODWU

„HO]U BEBU“ - INTERNET SAVETOVALI[TE ajt “Ho}u bebu”, Internet psiholo{ko savetovali{te nameweno parovima koji se pripremaju ili su u postupku vantelesne oplodwe, po~eo je da radi 1. novembra. Ovaj veb portal sadr`i informacije o sterilitetu, vantelesnoj oplodwi i fazama kroz koje svaki par prolazi kada u|e u postupak, kao i isku-

S

stva budu}ih majki i o~eva, video materijale...

Kada neki par do|e u bolnicu zbog vantelesne oplodwe, prolazi kroz posebnu proceduru koja podrazumeva brojne analize.

To, prema re~ima stru~waka, zahteva fizi~ki, ali i psihi~ki napor i zato u svim naprednim zemqama psiholog ~ini deo tima koji se bavi

le~ewem steriliteta. Psiholog onlajn savetovali{ta “Ho}u bebu” Vawa Ivanovi} isti~e da je savetovali{te prvenstveno nameweno parovima koji ne mogu da imaju decu, pa se bore sa jakim ose}awima, kao {to su krivica ili tuga, {to se pogor{ava fizi~kim i psiholo{kim stresom, koji donose medicinske procedure.

Stru~waci tako|e smatraju da je potrebna boqa informisanost i edukacija svih parova koji se ukqu~uju u postupak vantelesne oplodwe, pa }e projekat “Ho}u bebu” pomo}i mnogima da izlo`e svoj problem i dobiju stru~ne odgovore i pomo} na brojna pitawa koja ih interesuju.

Parovima su na raspo-

KAKO SPRE^ITI GLAVOBOQU ovremena glavoboqa, na`alost, skoro da nikoga nije zaobi{la. Ona nije ni najmawe prijatna i ume da bude nepodno{qiva. Ponekad postoje boqe opcije od lekova da se re{imo glavoboqe.

Mnogim glavoboqama je uzro~nik stres, pa se treba truditi da se izbegnu neprijatne situacije, koje dovode do nervirawa.

Boravak na sve`em vazduhu u svakoj situaciji dobro deluje. ^e{}e treba napu{tati zatvoreni prostor i priu{titi sebi {etwu u prirodi.

Treba izbegavati sedewe ispred ra~unara ili televizora u kasnim satima. Glavoboqe mogu nastati i usled nedostatka sna, ali i zbog preteranog spavawa.

Kod pu{a~a su glavoboqe ~e{}e.

P

Nivo kiseonika u telu se umawuje i tada dolazi do jakih glavoboqa.

Mnogi qudi koji pu{e smatraju da glavoboqa nestaje odmah po paqewu cigarete, ali to je samo kratkotrajni subjektivni ose}aj.

Kafa ne deluje isto na sve qude.

Kod nekih, ona izaziva glavoboqu, i to je naj~e{}e slu~aj kada se u organizam unese ve}a doza kofeina. Sa druge strane, de{ava se da {oqica kafe nekome otkloni glavoboqu. Iz tog razloga, treba re}i da je svako preterivawe lo{e i da treba znati za granicu.

lagawu sajt i psiholo{ko savetovali{te gde zainteresovani mogu razgovarati sa psihologom, svakog radnog dana od 17 do 21 sat,

Glavoboqa ponekad ukazuje na to da je do{lo do slabqewa vida. Vid postaje sve slabiji tokom vremena, pa mnogi ne shvataju o ~emu se zapravo radi. Glavoboqe se naj~e{}e javqaju posle vi{e sati sedewa ispred kompjutera.

Ukoliko su glavoboqe ~este i jake, svakako se treba konsultovati sa lekarom.

I. R.

pozivawem telefonskog broja 011/7852-761, ili na mejl podrska@hocubebu.rs.

I. R.

15

ZDRAVSTVO

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

[TA UZROKUJE UPALU SINUSA

aj~e{}i simptomi upale sinusa su bol, povi{ena temperatura, glavoboqa i ose}aj slabosti. Bolesnici se ~esto `ale na ote`ano disawe na nos, iscedak iz nosa, slabqewe ~ula mirisa, ka{aq i promuklost.

Sinusitis ili upala paranazalnih sinusa uo~ava se na sluznici nosa i paranazalnih {upqina. Neki qudi i kod obi~ne prehlade uzrokovane virusima dobijaju upalu sinusa. Specifi~ne virusne upale o{te}uju sluznicu i tako stvaraju povoqne uslove za bakterijsku infekciju.

Ako bolesnik, pri toj upali nema izra`ene simpto-

N

ROWEWE NE POMA@E

me, ne javqa se lekaru i ne sprovodi terapiju, razvija se hroni~ni oblik upale sinusa.

Akutne upale sinusa mogu nastati i od hroni~ne upale zuba u gorwoj vilici. Infekcija se ~esto {iri i limfnim putevima.

Neki qudi veruju da plivawe, a naro~ito rowewe ~isti nos i le~i upalu sinusa, me|utim lekari ka`u da to nije ta~no. Ula`ewe vode u nosnu {upqinu, tokom plivawa i rowewa, stvara mehani~ki nadra`aj

koji ~esto dovodi do upale sinusa. Voda ne mora biti zara`ena bakterijama, ali

KO@A POKAZUJE ^IME SE HRANITE tru~waci odavno upozoravaju da ono {to jedemo odre|uje koliko }e na{a ko`a biti zdrava. Jer, na woj se vidi i najmawa promena i ona otkriva kakvo je zdravqe na{eg celokupnog organizma. Kao {to postoje namirnice koje su izuzetno korisne za ten, a samim tim i za zdravqe, tako ima i onih koje je najboqe izbegavati.

S

Hrana za lepotu

Borovnica je prebogata antioksidansima, u sebi ih sadr`i vi{e od bilo koje druge vrste vo}a i povr}a. Antioksidansi spre~avaju prevremeno starewe ko`e, jer smawuju broj slobodnih radikala koji o{te}uju wene }elije. Losos je bogat izvor omega 3 masnih kiselina, koje stvaraju za{titnu membranu oko }elija u na{em organizmu. [to je }elijska membrana ja~a, u }elijama ostaje ve}a koli~ina vode i ko`a izgleda lep{e i zdravije. Bademi sadr`e veliku koli~inu vitamina E i mononezasi}enih masti koji smawuju nivo holesterola u krvi i ja~aju }elijske membra-

ne. Zato svaki dan vaqa pojesti {aku badema. Spana} i svo zeleno lisnato povr}e su bogati izvori antioksidanasa koji podsti~u obnavqawe }elija i, {to je jo{ va`nije, usporavaju rast tumora. Sem toga, spana} sadr`i i veliku koli~inu luteina, celuloze, kalijuma i folne kiseline koje obnavqaju }elije ko`e, o{te}ene dugim izlagawem sun~evim zracima.

Hrana koja {teti ko`i

Testenina i hleb od belog bra{na imaju visok glikemijski indeks i mogu da izazovu pojavu akni i bubuqica na ko`i. Zato je zdravije jesti testeninu i hleb od integralnih `itarica bogatih antioksidansima. So u velikim koli~inama izaziva oticawe tkiva, pa ko`a deluje nezdravo i pojavquje se celulit. Velika koli~ina {e}era o{te}uje kolagen i elastin, vlakna koja su zdravoj ko`i zaista neophodna. Preteran unos {e}era utica}e da se ko`a pre isu{i i opusti.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ako sadr`i dezinfekcijsko sredstvo, kao ona u bazenima, akutna upala mo`e na-

stati zbog hemijskog o{te}ewe sluznice nosa i sinusa, a kasnije mo`e do}i do bakterijske superinfekcije. Povrede paranazalnih {upqina tako|e mogu izazvati akutnu upalu. Centralno grejawe i rashladni ure|aji zbog suvog vazduha o{te}uju sluznicu nosa i paranazalnih sinusa, {to pogoduje razvoju gnojnih upala.

Op{ta slabost organizma, koja nastaje nakon virusnih bolesti, slaba ishrana, kao i slab imuni si-

stem imaju bitnu ulogu u nastanku upale sinusa.

U le~ewu upale sinusa, antibiotici se primewuju ako postoji gnojni iscedak iz nosa. Antibiotik se odre|uje na temequ sinusialnog sekreta. Kada bolesnik u nosu ima samo vodenasti sekret, prepisuju se kapi koje smawuju otok nosne sluznice. Kapi treba stavqati u nos vi{e puta na dan i to u le`e}em polo`aju.

I. R.

BITNO JE DA RODITEQI DONESU PRAVILNU ODLUKU

KOJA FIZI^KA AKTIVNOST JE NAJBOQA ZA VA[E DETE avremeni n a ~ i n `ivota ~esto za posledicu ima vi{ak slobodnog vremena, a mawak fizi~ke aktivnosti kod dece.

Za dete, ka`u stru~waci, jeste najboqa igra, ali i slobodna de~ja igra mo`e imati razli~ite pozitivne ili negativne uticaje na psihofizi~ki razvoj deteta i wegovo sazrevawe. Ovo se naro~ito odnosi na muskuloskeletni sistem deteta.

U na{oj sredini, u mnogim slu~ajevima, presudni aspekti za odluku {ta }e dete da trenira su blizina i dostupnost ponu|enih sadr`aja, prihvatqiva cena, podudarawe treninga sa slobodnim vremenom roditeqa... Roditeqi, pri odlu~ivawu koja je fizi~ka aktivnost najboqa za wihovo dete, treba da prate odre|ene smernice. Stru~waci ka`u da je neophodno da detetu ponu|ena fizi~ka aktivnost, rekreacija ili trening prija. Oni savetuju da roditeqi treba da vode ra~una o tome da li je konstitucija wihovog deteta u skladu sa treningom na koji }e ga voditi. Odre|ene vrste aktivnosti mogu imati nagla{eni po-

S

zitivan uticaj na pravilan razvoj muskuloskeletnog sistema kod dece, i to na razli~ite na~ine, preko karakteristika podloge (meko}a struwa~a), vrste kretawa (tr~awe, skakawe, prevrtawe), socijalnog kontakta (individualni, grupni ili timski sportovi), oblika i upotrebe rekvizita (lopta, sprave‌).

Po~etni uspeh ili razo~arawe kod deteta ne bi trebalo da bude presudno, a za prve pozitivne efekte je naj~e{}e potrebno vi{e meseci redovnog ve`bawa.

U svakom slu~aju je korisno posavetovati se sa stru~wakom, kao {to je trener, instruktor, a po potrebi i sa lekarom, oko toga koja je aktivnost primerena za wihovo dete, i kada je povoqno po~eti.

I. R.

PER[UN SMIRUJE KA[AQ ko vas mu~i suvi ka{aq, dve ka{ike usitwenog korena per{una sipajte u dve ~a{e belog vina, prokuvajte, procedite dok je vrelo i pijte tri puta tokom dana. Narodna medicina uz ovo preporu~uje i da svakog jutra pojedete ka{iku me{avine iseckanog crnog luka sa ka{i~icom sviwske masti.

A

16

KULTURA

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

REPREZENTATIVNOM IZLO@BOM I DODELOM PRIZNAWA OBELE@ENO 35 GODINA FOTO KINO KLUBA „^A^AK”

^A^ANSKI „PATENT“

zlo`bom fotografija trojice svojih ~lanova, Vojislava Pe{terca KMF FSS, \or|a Vukadinovi}a F1 FSS i Mladena Jawi}a F1 FSS, koji su u proteklom periodu poneli visoka zvawa Foto saveza Srbije, i dodelom priznawa najzaslu`nijim ~lanovima i saradnicima Kluba, u subotu je u Domu kulture, Foto kino klub “^a~ak” obele`io 35 godina uspe{nog postojawa i rada. Izlo`bu je otvorio Miroslav Predojevi}, predsednik Umetni~kog saveta FS Srbije, koji je izrazio nadu da }e, pored Zorana Milo{evi}a, kao jedinog nosioca zvawa Majstor fotografije FSS, ovu retku i laskavu titulu zaslu`eno poneti i najstariji me|u trojicom izlaga~a na ovoj sve~anosti Vojislav Pe{terac, kome je tom prilikom prire|ena i projekcija fotografija na temu “Grad”. Predsednik Foto saveza Srbije Branislav Brki} je istakao da je Foto kino klub “^a~ak” svih ovih godina bio jedan od bitnih oslonaca u radu nacionalnog Saveza, a naro~ito posledwih deset godina, koliko se u gradu na Moravi odr`ava najzna~ajnija manifestacija posve}ena fotografskoj umetnosti, Dani fotografije Srbije, pored koje je organizovano i vi{e od 60 izlo`bi, 30 projekcija i razvijena saradwa sa foto savezima iz biv{ih ju-

I

goslovenskih republika. Brki} je predsedniku FKK “^a~ak” Vojislavu Pe{tercu uru~io zahvalnicu FS Srbije i darovao kwigu “Stara srpska fotografija” fotografske legende Branibora Debeqkovi}a i veliku umetni~ku fotografiju iz li~nog opusa. Doajen srpske fotografije Danilo Cvetanovi} verno prati rad ~a~anskog Kluba od 1979. a najvrednijim u wemu smatra qude koji ga ~ine. “To su divni qudi, divni prijateqi, koji oko sebe {ire pozitivnu energiju i entuzijazam, a Dani fotografije Srbije u ^a~ku su wihov patent, koji nije samo puka izlo`ba, ve} i dragoceno, stvarala~ko dru`ewe koje je odjeknulo i u drugim republikama. Poku{aj da bude “presa|eno” na drugo tlo u Sloveniji i Hrvatskoj nije uspeo”, konstatovao je Cvetanovi} i naglasio: “Nikom to nije uspelo kao ovde u ^a~ku, meni je puno srce kad do-

|em u ovaj grad i ose}am se kao da sam ovde ro|en ”.

U znak zahvalnosti za razumevawe i saradwu predsednik FKK “^a~ak” Vojislav Pe{terac, darovao je svim direktorima ~a~anskih ustanova kulture komplet od po deset kataloga, koji su pratili Dane fotografije Srbije odr`ane u na{em gra-

PO^ASNI I ZASLU@NI ^LANOVI U ime mla|e generacije ~a~anskih fotografa Mladen Jawi} je uru~io priznawa onima koji su u doma}em Foto kino klubu proveli svih 35 godina. Najvi{e priznawe ~a~anskog FKK “Po~asni ~lan” posthumno je dodeqeno Dragoqubu To{i}u, bez koga, po re~ima Zorana Milo{evi}a, svega ovoga ne bi ni bilo, a diplome “Zaslu`ni ~lan” dobili su: Slobodan Paji}, Vojislav Pe{terac, Radenko Radovanovi}, Milenko Savovi}, Dragan Mirkovi} i Zoran Milo{evi}.

du posledwe decenije. Pored niza aktivnosti koje je ovaj Klub organizovao od osnivawa do danas, u presti`ne manifestacije svakako spadaju i: “Dani srpske fotografije 1980. i 1987.”; Dani jugoslovenske fotografije 1981. i 1990; Jugoslovenski festival amaterskog filma 1983; Jugoslovenski susreti foto amatera “8 plus 8” 1982. i 1983; Svetski konkurs fotografije “NIKON” 1992; Prvi put organizovan Jugoslovenski festival animiranog filma 1993; Izlo`ba o bombardovawu Jugoslavije “Posle 78 dana” u ^a~ku, Negotinu i Gr~koj; izlo`ba “5. oktobar 2000” i mnoge druge. Sve ove izlo`be i pojedince tokom 35 godina trajawa pratile su brojne nagrade i priznawa.

Z. L. S.

^A^ANSKI OGRANAK NA PROSLAVI 25. GODI[WICE RADA OBNOVQENE VUKOVE ZADU@BINE U BEOGRADU

VUKOVO DELO NAJVE]A SRPSKA ZADU@BINA a godi{wicu obele`avawa 150. ro|endana Vuka Stefanovi}a Karaxi}a daleke 1937. godine doneta je odluka da se osnuje Dru{tvo pod imenom Vukova zadu`bina, a predsednik prve Skup{tine bio je ~uveni Aleksandar Beli}. Povodom obele`avawa dva veka Vuka 1987. uz podr{ku Vlade Republike Srbije, SANU, Matice srpske, Beogradskog univerziteta i niza utemeqiva~a obnovqen je rad dana{we Vukove zadu`bine, koja je u utorak obele`ila 25. godi{wicu rada. Sve~anosti uprili~enoj tim povodom u obnovqenoj Narodnoj biblioteci Srbije prisustvovali su predstavnici svih relevantnih institucija dr`ave Srbije, me|u wima i dr`avni sekretar Ministarstva kulture Miroslav Tasi}, jedan od osniva~a Vukove zadu`bine, Nenad Ostoji} iz Matice srpske, Zoran Alimpi} iz Grada Beograda, profesori Univerziteta, predstavnici izdava~a, ogranaka Vukove zadu`bine i fondacija iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Prisutne su u ime Vukove zadu`bine pozdravili dr Miodrag Maticki, predsednik Skup{tine, Slavko Vejinovi}, savetnik i Sne`ana Boji}, a posebno Qubinka ]oki}a, pomo}nika gradona~elnika Loznice, grada koji je sa Zadu`binom potpisao protokol, po kome je posledwe dve godine darodavac nagrade Vukove zadu`bine za nauku i umetnost. Beseda koju je povodom jubileja odr`ao upravnik Vukove zadu`bine dr Miodrag Maticki, osvrnuv{i se na istorijat zadu`bi-

N

ne, wene zadatke i zna~aj Vukovog dela, mogla bi se sublimirati u jednu kqu~nu re~enicu: “Vukovo delo je jedna od najve}ih srpskih zadu`bina”. I onda kada je osnivana, a i danas, Vukova zadu`bina postoji sa zadatkom da istraje u okupqawu svih snaga dru{tva spremnih da rade na negovawu kulture jezika, o~uvawu srpskog pisma, tradicije i identiteta i razvijawu svih poslova koje je Vuk utemeqio i zapo~eo. ^lanovi ogranaka Vukove zadu`bine iz ^a~ka i ovoga puta imali su razloga za radost. Dvoje na{ih zadu`binara dobilo je Zahvalnice “Dobrotvor Vukove zadu`bine”: pesnikiwa i diplomirani ekonomista Nada \or|evi} i predsednik Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva Dragan Logvinov, koji je na sve~anu akademiju do{ao u dru{tvu prvog sekretara Ambasade Ruske Federacije Valentina Koqaceva. ^estitke za svoj rad dobilo je jo{ nekoliko ^a~ana, s razlogom. Sne`ana Boji} je saop{tila da je tradicionalnu nagradu za umetnost Vukove zadu`bine jednoglasnom odlukom `irija dobio arhitekta Mihajlo Mikica Mitrovi} za kwigu “Arhitektura Beograda 1950-2012”, a Zahvalnica je uru~ena i Slobodanu Gavrilovi}u, direktoru “Slu`benog glasnika”, kao izdava~u. Na predlog pred-

NAGRADA ZA UMETNOST ARHITEKTI MIHAJLU MITROVI]U Odbor za dodelu nagrade Vukove zadu`bine iz oblasti umetnosti koji su ~inili dr Dra{ko Re|ep, predsednik, Svetlana Velmar Jankovi}, Svetislav Bo`i}, Rada \uri~in, Sa{a Mileni}, \or|e Malavrazi} i \oko Stoji~i} jednoglasno su doneli odluku da se ovo visoko priznawe dodeli arhitekti Mihajlu Mitrovi}u za kwigu “ARHITEKTURA BEOGRADA 1950-2012”. Mitrovi} nije pisac teme, i wegov Beograd treba najpre posmatrati kao jednu od velelepno sazdanih, skoro savr{enih na{ih autobiografija, zabele`io je pored ostalog dr Dra{ko Re|ep.

sednice ~a~anskog Ogranka Grozdane Komadini} pokrenuta je inicijativa o osnivawu Ogranka Vukove zadu`bine u Gorwem Milanovcu, ~iji su predstavnici bili gosti ~a`anskog Ogranka na ovj sve~anosti, a na Skup{tini je predlo`eno da Ogranak iz ^a~ka bude nagra|en za svoje svestrane aktivnosti. U~esnici skupa bili su u prilici da pogledaju izdava~ku delatnost Zadu`bine, a me|u dragocenim naslovima na{la se i nedavno objavqena kwiga “Zadu`binarstvo u Srbiji” Slavka Vejinovi}a, savetnika u Vukovoj zadu`bini i glavnog urednika jedinstvenog lista “Zadu`bina”. Akademik Vidojko Jovi}, predsednik UO VZ, sa zahvalno{}u je govorio o svim darodavcima, prijateqima i saradnicima ove ustanove.

Z. L. S.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

17

INTERVJU

BRANKO KUKI], UREDNIK ^ASOPISA „GRADAC”, SAVREMENI PROSVETITEQ

NAGRADA, KOJU NIKO NIJE PRIMETIO… N

ekoliko je povoda za razgovor sa Brankom Kuki}em, ~a~anskim kwi`evnikom i dugogodi{wim urednikom “Gradca”, vode}eg i kultnog ~asopisa za kulturu na ~itavom jugoslovenskom prostoru. Prvi je jedna zna~ajna nagrada za vi{edecenijski doprinos srpskoj kulturi, koju je ~asopis dobio na nedavno zavr{enom Sajmu kwiga, drugi, veoma neobi~na edicija “kwiga koje se dobro prodaju i ne smaraju ~itaoce”, odnosno re~nika svakodnevnog `ivota, koju je priredio u “Slu`benom glasniku”, a tre}i, glorifikacija sa kojom je do~ekan u hrvatskim kulturnim krugovima i medijima tokom minulog leta, kao neko “ko nas je sve prosve}ivao”, a to mu priznaju i najo{trija tamo{wa pera… Kultura i trgovina ne poznaju razlike, tvrdi Kuki}, i isti~e da Srbija po ulagawima u kulturu zaostaje, a ~emu sve to vodi, saznajemo iz wegovih odgovora…

Iz godine u godinu ~asopis “Gradac” svojim tematskim celinama osvetqava najraznovrsnije fenomene qudskog duha i wihove pijemonte. Na posledwem Me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu “Gradac” je dobio Specijalnu nagradu. Sa kakvim obrazlo`ewem?

- “Gradac” je dobio Specijalno priznawe za izdawa objavqena izme|u dva Sajma i za vi{edecenijski doprinos srpskoj kulturi. Ova nagrada je zna~ajna, jer se dodequje za kontinuiran rad, {to podrazumeva jasnu koncepciju izdawa, kao i uticaj koji “Gradac” ima na vi{e generacija ~italaca. ^ini mi se da je to zna~ajno i za Grad ^a~ak, jer potvr|uje da se u ovom gradu, uprkos ~iwenici da neke jasne koncepcije u kreirawu kulture nema, ipak ne{to doga|a na naj{irem planu. Interesantno je da niko iz rukovodstva grada nije ovu nagradu primetio. Tolika nezainteresovanost je zabriwavaju}a i ne}e iza}i na dobro.

Kao jedan od urednika u “Slu`benom glasniku” pokrenuli ste veoma zanimqivu ediciju “Re~nika zaqubqenika u…”. Teme su: sitna zadovoqstva, vino, gastronomija,

ma~ke, Gr~ka, Rusija, Francuska, [panija, Latinska Amerika, zatim re~nike pakla, tela, ki{e... Na kakav je odjek edicija nai{la kod ~italaca?

- Ova edicija je vrlo zanimqiva, a istovremeno ozbiqno ra|ena; autori ovih kwiga su provereni pisci i intelektualci koji na inventivan na~in pi{u o raznim pojavama i zemqama, sa akcentom pre svega, na umetni~ku stranu tih fenomena.

Te kwige se dobro prodaju, jer nisu dosadne i ne smaraju ~itaoce. Gotovo sve objavqene kwige su imale barem dva izdawa. Mislim da je u dana{we vreme te{ko napisati ~itqivu kwigu, jer je svet prepun, uglavnom, nebitnih informacija koje gu{e lepu stranu `ivota.

Sla`ete li se sa konstatacijom pisca Miqenka Jergovi}a, koji Vas je nedavno u zagreba~kom “Jutarwem listu” predstavio kao “~a~anskog i beogradskog pjesnika i fanatika”? Utisak je, s obzirom na dru{tveni kontekst u kome radimo, da je svaki stvarala~ki poduhvat zaista plod fanatizma?

- Ne bih svoj rad nazvao fanatizmom, ali neke vrste posve}enosti tome radu svakako ima. Ona se sastoji u profesionalnom odnosu, u sistemati~nosti, ali i u

`eqi da se ~itaocima omogu}i najboqi uvid u teme o kojima je re~. Sla`em se da u dana{we vreme, pogotovo u zapu{tenim i uru{enim dru{tvima kao {to je na{e, nije lako dosti}i visok kvalitet, odnosno, nije lako skrenuti pa`wu na ozbiqan rad u bilo kojoj oblasti, pa su upornost i veliki trud jedine pretpostavke da se prevlada osredwost, neznawe, primitivizam i prostakluk kojima smo okru`eni.

Ako Vas u Hrvatskoj {tampi nazivaju “arbitrom stila”, urednikom koji je kroz “Gradac” decenijama otkrivao trendove i obrazovao kulturolo{ki mnoge generacije na prostorima cele Jugoslavije, za{to i daqe `ivimo u neprosve}enom dru{tvu, i za{to se i koliko razlikujemo kada govorimo o “dobrom ukusu”?

- Moram da priznam da mi visoko mi{qewe o “Gradcu” u Hrvatskoj ~ini veliko zadovoqstvo i daje nadu zbog odre|enih predrasuda, netrpeqivosti i nerazumevawa ove dve sredine. Uzroci zbog ~ega je to tako, dobro su poznati. Sada se ponovo stvara jedna pozitivna aura u kojoj

Sude}i po onome {to je objavila hrvatska {tampa o Va{im promocijama u Zagrebu, Vi ste u Hrvatskoj itekako dobrodo{li. Komparativno gledano, koliko se razlikujemo u kulturnim dostignu}ima i nivou svesti obi~nog ~oveka?

- Sve ove sredine, sada odre|ene novim dr`avama, vrlo su sli~ne po mentalitetu, karakteru, po psiholo{kom sklopu. Kona~no, vezivala ih je jedna kultura u kojoj je, naravno, bilo specifi~nosti. I tim specifi~nostima smo se iskreno radovali. Mislim da nije dobro kada se kulture cepaju, ali osobina svake kulture je da te`i pro`imawu, da u drugim kulturama prepozna razlike i da te razlike istakne bez trunke sebi~nosti i odbojnosti. Ove nove sredine naj~e{}e se razlikuju po tome, koliko koja ula`e u kulturu i da li ima viziju u koju oblast kulture je najva`nije ulagati. ^ini mi se da Srbija u svakom pogledu zaostaje u tome. A to je odraz prekomerne politizacije dru{tva, preterane agresivnosti jednog polusveta koji se {vercuje u kulturi. Iz te ~iwenice pro-

„UZALUDAN POSAO?” “Nara{tajima ~itateqa u biv{oj Jugoslaviji Branko Kuki} bio je smjernica u obrazovawu, navjestiteq trendova i obi~aja, arbitar stila i elegancije. Tako je i danas: znam qude - a me|u wima, ipak, najboqe znam sebe - u Qubqani, Zagrebu, Travniku, koji se i danas, i u svojim sredwim godinama, ubi{e tra`e{i “Gradac”, da im ne{to otkrije, da ih uputi, da ih obrazuje. Prije nekoliko godina u intervjuu za beogradski list “Danas” Kuki} je rekao: “Formirawe ukusa prvi je korak prema prosve}enom dru{tvu”. Kakvo je op}e stawe: ~etrdeset godina on se bavi uzaludnim poslom. Na kojem smo mu privatno i pojedina~no zahvalni.”

Miqenko Jergovi}, ”Jutarwi list”, 11. lipwa 2012.

su mnoge sporne nedoumice prevazi|ene.

To se, pre svega, odnosi na svet umetnika i intelektualaca. Ova ~iwenica potvr|uje staro saznawe, koliko je kultura va`na za jedno dru{tvo i kolika je wena mo} da pove`e qude. I da ih izmiri, ako su im mi{qewa agresivna i ekstremna. Kultura i trgovina ne poznaju razlike, jer imaju jasne ciqeve: jedni da se duhovno pove`u, a drugi da zarade pare.

izilazi vi{ak neobrazovanosti, primitivizam i poseqa~ewe ~itavog dru{tva (ovde ne mislim na seqake kao takve, ve} na psihologiju prigradskog naseqa). Takva neodgovornost i bahatost }e Srbiju u budu}nosti mnogo ko{tati: izgubi}e svoju specifi~nost kao kultura, izgubi}e zna~ajne qude i osta}e na margini svih va`nih doga|aja. U ovo sam duboko uveren.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

NAGRADA SPOMEN-ZBIRKE PAVLA BEQANSKOG MARIJI RADISAV^EVI]

POLITI^KA KARIKATURA PJERA KRI@ANI]A - ^a~anki nagrada pripala za najboqi diplomski rad iz oblasti nacionalne Istorije umetnosti obitnica 45. Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beqanskog za najboqi diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti, odbrawen na Odeqewu za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u {kolskoj 20011/12. godini je Marija Radisav~evi} iz ^a~ka.

Priznawe joj je pripalo za rad pod nazivom “Politi~ka karikatura Petra Pjera Kri`ani}a izme|u dva svetska rata”. Rad je odbrawen kod mentora profesora dr Predraga Dragojevi}a, a

D

sve~ano progla{ewe i dodela ovog presti`nog priznawa uprili~eni su pro{log petka u Novom Sadu.

Diplomski rad Marije Radisav~evi} je posve}en temi koja je do sada bila nedovoqno istra`ena i prezentovana oblast u srpskoj istoriografiji. Autorka u svom radu iznosi presek politi~ke karikature Pjera Kri`ani}a izme|u dva svetska rata prikazan u novinama “Politika” i “O{i{ani je`”, u kojima su radovi objavqivani, kao i analizi ~etiri Zbirke Kri`ani}evih karikatura. Zahvaquju}i obimnom istra`ivawu Marija Radisav~evi} je sagledala zna~ajne elemente iz stvarala{tva i rada Pjera Kri`ani}a, dala sveobuhvatnu sintezu o razma-

tranoj temi i zna~ajno doprinela boqem poznavawu umetnikovog me|uratnog stvarala{tva, kao i boqem poznavawu karikature kao likovne discipline u srpskoj sredini, ~ime je pokazan i opravdan smisao bavqewa istorijom srpskog umetni~kog nasle|a.

Nagradu Spomen-zbirke ustanovio je sam Pavle Beqanski 1965. godine pokloniv{i galeriji sliku Vlaha Bukovca “Velika Iza”. Nagrada se redovno dodequje od 1968. godine. Na ovaj na~in kolekcionar je zaokru`io institucionalni rad svog Legata, koji }e se pokazati kao referentni centar za stimulisawe nau~no-istra`iva~kog rada mladih istori~ara umetnoZ. L. S. sti.

18

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

ZAVR[EN 26. MEMORIJAL NADE@DE PETROVI]

DODEQENE NAGRADE Nagrada publike pripala autorskom timu Neveni Haxi Jovan~i} i Ivanu [ijaku iz Beograda, koji su dobitnici i glavne Nagrade Memorijala a zavr{noj sve~anosti 26. Memorijala Nade`de Petrovi}, odr`anoj u sredu u Umetni~koj galeriji, dodeqena su priznawa nagra|enim autorima i progla{en dobitnik Nagrade publike. Odlukom stru~nog `irija, koji su ~inili Stevan Vukovi}, Dejan Sretenovi} i Slobodan Miju{kovi} glavna Nagrada Memorijala pripala je autorskom timu Neveni Haxi Jovan~i} i Ivanu [ijaku, kojima je ujedno pripala i Nagrada publike, a to je samostalna izlo`ba. Wihov rad progla{en je najatraktivnijim na 26. Memorijalu, jer predstavqa inovativan dijalog sa temom manifestacije “Duboki san”, a izveden je po najvi{im produkcijskim standardima. Nagradu Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}“ dobio je, da podsetimo, Mr|an Baji} za rad “Skulptura koja se zove slikarstvo”, koja problematizuje mit o Nade`di Petrovi} u istorijskom, memorijskom i politi~kom smislu.

Nagra|enim autorima priznawa je uru~io Aleksandar Da~i}, zamenik gradina~elnika ^a~ka za oblast dru{tvenih delatnosti.

Osvrnuv{i se na kompletnu manifestaciju i kriterijume, direktorka Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}“ i Memorijala Milica Petronijevi} je istakla da je 26. Memorijal kao bijenale, prakti~no zapo~eo pre dve godine, kada su zapo~eli i pregovori sa dr Jelenom Stojanovi}, selektorom i umetni~kim direktorom manifestacije. Ovogodi{wi Memorijal ~inile su tri izlo`be i tri interaktivne radionice u kojima je u~estvovalo deset umetnika, me|u wima ~etvoro iz inostranstva, i vi{e stotina u~enika i gra|ana, ~ime je Memorijal ostvario svoju misiju, jer je privukao publiku.

Kao i svakog petka, ^a~anski glas i kwi`are Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Fransisko Hagenbek

N

TAJNA BELE@NICA FRIDE KALO akon nesre}e u kojoj je skoro izgubila `ivot, Frida Kalo sklopila je pakt sa Smr}u: dobi}e jo{ jednu {ansu da `ivi, ali zauzvrat }e morati jednom godi{we da pripremi Smrti najraznovrsnije poslastice, kako bi pokazala da se se}a dogovora. Od tog trenutka, Frida }e svaku gozbu pripremqenu za Dan mrtvih zapisivati u svoju malu crnu bele`nicu, koju ce pa`qivo skrivati od svih ostalih. Me|utim, ubrzo dogovoreni ritual postaje jedina stabilna stvar u wenom haoti~nom `ivotu, ispuwenom strastvenim ushi}ewem i neizdr`ivom agonijom. Frida upoznaje ~oveka koji }e joj otvoriti vrata u novi svet i otkriti pravo zna~ewe qubavi, ali koji }e i obele`iti po~etak wene kona~ne smrti. Zajedno }e u`ivati u stvarala~kom zanosu i zajedno o~ajavati zbog sudbine koja ih je izdala.

Frida voli i `udi sa goru}om stra{cu, ali ona `ivi pozajmqene dane – weno bolno i namu~eno telo nikad joj ne dozvoqava da zaboravi da je Smrt tu, da sve vi{e i vi{e ste`e weno srce – sve do kona~nog, neminovnog susreta. Kwigu je objavio Alnari.

N

Nevena Haxi Jovan~i}, Aleksandar Da~i} i Milica Petronijevi}

Pomak u vrednosti 26. Memorijala je napravila selektorka Jelena Stojanovi} iniciraju}i 16 autora iz sveta, ~iji se tekstovi nalaze u “^itanci”, koja ostaje kao trajno dostignu}e ove manifestacije i nezaobilazno {tivo u izu~avawu istorije umetnosti 21. veka, istakla je Milica Petronijevi}.

Nevena Haxi Jovan~i} je zahvalila na maksimalnoj po`rtvovanosti i profesionalnom radu qudi u Umetni~koj galeriji, kao i Mr|an Baji}. Predstavqena je i mlada pripravnica Marija Radisav~evi}, koja je upravo dobila nagradu Pavle Beqanski. U umetni~kom programu nastupili su Karoq Maro~ik, flauta i Gvozden Stankovi}, gitara.

Pokroviteq 26. Memorijala i wegov osniva~ je Grad ^a~ak, a manifestaciju su pomogli i Ministarstvo kulture, ustanove kulture i brojni pojedinci.

Z. L. S.

DEVETI SUSRETI AMATERSKIH FOLKLORNIH ANSAMBALA, VETERANA FOLKLORA, PEVA^KIH GRUPA I SOLISTA SRBIJE

VE^E FOLKLORA PORED ZAPADNE MORAVE a velikoj sceni Doma kulture pro{le subote, u organizaciji Udru`ewa folklora „Dukati“ iz ^a~ka i Udru`ewa „Veterani folklora grada ^a~ka“ odr`ani su 9. Susreti amaterskih folklornih ansambala, veterana folklora, peva~kih grupa i solista Srbije pod nazivom “Ve~e folklore pored Zapadne Morave”. Po tradiciji, ova manifestacija zapo~iwe instrumentalnim izvo|ewem pesme „Oj Moravo“, dok po jedan par igra~a iz svakog folkloronog dru{tva, u~esnika programa, obu~en u no{wu u kojoj }e nastupati, pro{eta pozornicom i staje u polukrug, dok voditeqka obu~ena u {umadijsku no{wu, najavquje da je na ovaj na~in smotra prakti~no otvorena. U programu, koji je trajao skoro dva sata, pred 450 posetilaca, nastupili su pored ~a~anskih veterana folklora i kulturno-umetni~ka dru{tva PTT “Srbija “\oka Pavlovi}” i “Polet” iz Beograda, “Abra{evi}” iz Kraqeva, AKUD “Svetozar Markovi}” SKC iz Kragujevca, GKUD “Smederevo” iz ovog grada, “[umadija” iz Gorweg Milanovca, ali i gosti iz Poqske, Folklorno dru{tvo balkanskih igara “Kolo” iz Bjalsko Bjala i Regionalno folklorno dru{tvo “Jurgova” iz Jurgove. Urednik ovog programa i predsednik Udru`ewa “Dukati” Bobo Vrane{, ka`e da su gosti iz Poqske bili u~esnici programa i u drugim gradovima Srbije, Vrwa~koj Bawi, Kragujevcu i Smederevu, a sve u organizaciji Udru`ewa folklora „Dukati“ ^a~ak. Posebno su impresionirani manastirima Ov~arsko-kablarske klisure, stalnom postvkom Narodnog muzejau ^a~ku, tvr|avom u Smederevu, Spomen parkom i Muzejom u [umaricama, a iznad svega, qubazno{}u srpskog naroda.

Simpatije publike su deset devojaka Poqankiwa, ~lanica dru{tva „Kolo“ koje gaji igre svih naroda Balkanskog poluostrva. Dru{tvo „Podhale“ Jurogov, je autenti~no folklorno dru{tvo iz pripada kategoriji takozvanih br|anskih dru{tava ~iji su gradovi na velikoj nadmorskoj visini i imaju neke posebnosti u

POKLON KWIGE

Alison Ri~man

SE]AWE NA QUBAV ujork, 2000. Dvoje mladih qudi stupaju u brak. Wihovom ven~awu prisustvuju porodice koje se sada prvi put upoznaju, iako mlado`ewin ostareli deka tvrdi da mu je mladina baka odnekud poznata...U predratnom Pragu, snovi dvoje mladih qubavnika raspr{eni su nacisti~kom invazijom koja }e ih zauvek rastaviti. A onda, decenijama kasnije, u hiqadama kilometara dalekom Wujorku, pogledi dvoje stranaca susre{}e se u jednoj sekundi – sekundi koja je dovoqna za prepoznavawe...Mlado`ewin deka pri{ao je mladinoj baki i zamolio je da povrne rukav. [estocifreni broj iz logora utisnut joj je u ko`u. „Lenka?“, rekao je Jozef, drhtavim glasom. Ona ga je pogledala kao da vidi duha. „Lenka, to sam ja. Tvoj mu`...“Ovako po~iwe roman Se}awe na qubav – dirqiva i sna`na qubavna saga o dvoje qudi nasilno rastavqenih ratom.

Od rasko{nog `ivota u Pragu pre okupacije, do u`asa ratom zahva}ene Evrope, Se}awe na qubav istra`uje snagu prve qubavi, izdr`qivost qudskog duha i mo} se}awa.

W

N

izvo|ewu, jer se odlikuju sna`nim mu{kim igrama sa sekirama, a br|anski ponos im daje karakteristiku, da kad zavr{e koreografiju, nemaju poklon ve} jednostavno podignu desnu ruku kao znak po{tovawa publike – ka`e Vrane{.

Na sceni su razmeweni i pokloni, a u znak se}awa na boravak u ^a~ku, i Srbiji, Bobo Vrane{ je gostima uru~io najnovije izdawe kwige “Manastiri Ov~arsko kablarske klisure”, Delfine Raji} i Milo{a Timotijevi}a, U ime Udru`ewa „Dukati“, pomo} u realizaciji programa Vrane{ je zahvalio Muzeju Grada ^a~ka, preduze}u “Maestral plus”, Hidreolektrani „Elektromorava“ ^a~ak, ^a~anskoj banci, Sindikalnim organizacijama Elektrodistibucije ^a~ak i Elektromorave, Samostalnom sindikatu Kompanije Sloboda, Televiziji Galaksija, ^a~anskom glasu i TO^-u.

Udur`ewe folklora „Dukati“ u 2013. godini o~ekuju jubilarni 10. Susreti koji }e biti oble`eni jo{ bogatijim programom.

Z. L. S.

19

PETAK 19. NOVEMBAR 2012. GODINE

Dom kulture Petak, 9. novembar - Predstava JDP "SUMWIVO LICE", Velika sala, 20 ~asova Utorak, 13. novembar - Predavawe "OSTVARITE VA[E CIQEVE", Velika sala, 19,30 ~asova Sreda, 14. novembar - Drugi internacionalni SALON FOTOGRAFIJE, Sredwi i gorwi hol, 19 ~asova ^etvrtak, 15. novembar - "^AROBWAK IZ OZA" pozori{na predstava za decu gluma~ke radionice Doma kulture, Velika sala, 11 ~asova

Kafe "[TO DA NE" - Petak, 9. novembar - „REHAB BAND“, 23 ~asa

Narodni muzej - "Blago narodnog muzeja od 2002-2012", povodom 60 godina osnivawa Muzeja - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

- Utorak, 13. novembar prezentacija kwige "Ka korisnicima sa invaliditetom" autorke Dragane Milunovi}, O[ "1. novembar", 13 ~asova

Istorijski arhiv - Izlo`ba „Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941”

marketing 032/342-276

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10 minuta, 250 dinara za jednu projekciju i popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od 10 do 23 ~asa.

Kafe klub „VELVET“ Subota, 10. novembar - svirka benda „BETTY BOO”, 23 ~asa

PRIPREMILA: Irena Ran|i}

Gradska biblioteka „V. P. DIS“

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

„SRPSKI PAB” - Petak, 9. novembar "NEZVANI^NA VERZIJA", 22 ~asa - Subota, 10. novembar „HIPNAGOGA SLIKE & ODGOVOR”, 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

20

RECEPTI

GOVEDINA U POVR]U I VINU Vreme pripreme: Te`ina:

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

PRAZILUK ZAPE^EN SA SIROM Vreme pripreme: Nepun sat

Oko dva sata

SASTOJCI

Nije stra{no

- Kilogram praziluka - Ka{ika maslaca ili margarina - Ka{i~ica su{enog me{anog povr}a - 125 g ka~kavaqa - Malo qute paprike, soli, morskog ora{~i}a i bibera

SASTOJCI

PRIPREMA

- 750 g gove|e pe~enice - Dve glavice crnog luka - [argarepa - Koren od celera - Tri, ~etiri zrela paradajza - Ka{ika uqa - Dva lista lorbera - Malo crnog vina i ~a{a vode - Ka{ika su{enih pe~urki - Su{eni za~ini, so, mleveni i biber u zrnu

Pe~enicu posoliti i pobiberiti.

Oqu{titi luk, {argarepu i koren celera ise}i na krupne kocke. Zagrejati uqe i meso pr`iti dok ne dobije lepu, mrku boju. Izvaditi ga i u istom loncu pr`iti povr}e pet minuta. Dodati za~ine i bra{no i pr`iti jo{ dva, tri minuta. Ubaciti paradajz, crno vino i vodu. Dodati meso, poklopiti ga i lagano dinstati sat i po uz povremeno okretawe mesa.

Procediti preliv, kuvati ga sa su{enim pe~urkama i za~initi.

ORA[^I]I Vreme pripreme: Dva dana

SASTOJCI

PRIPREMA

-

U porcelanskom sudu zamesiti testo od mlevenih oraha, {e}era u prahu i limunovog soka. Podeliti ga na dva dela. U drugu polovinu staviti kakao rastvoren sa malo vode. Od testa praviti kuglice u obliku oraha. Belo testo sastavqati sa tamnim. Ora{~i}e ne pe}i ve} ostaviti dva, tri dana da se osu{e.

250 g oraha Limun 250 g {e}era u prahu Kakao

Te`ina:

Strpqewe, strpqewe

Te`ina:

Laganica

PRIPREMA Odrezati vrhove i korenaste delove praziluka. Rase}i ga po du`ini do sredine i dobro ga oprati. U {erpi rastopiti maslac i dodati praziluk. Posuti ga za~inima i dinstati. Doliti nepunu {oqu vode, poklopiti i kuvati povr}e oko 20 minuta. Izvaditi i osu{iti praziluk, a potom ga slo`iti u vatrostalnu ~iniju i odozgo pore|ati re`weve sira i pe}i sve dok se on ne rastopi. Posuti jelo paprikom i, po `eqi, slu`iti uz krompir pire.

21

BA[TE I BALKONI

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

KAKO DA OD BA[TA I BALKONA STVORITE SOPSTVENI RAJ

PLO^NICI U BA[TI stva, jer mogu da ih o{tete, ~ak i ako pro|u samo jednom, a to zna~i da nisu pogodni za prilaze gara`i.

Aleje, trotoari i staze, koje koriste te{ka prevozna sredstva i mehanizacija, zahtevaju da se koriste modeli sa ve}om povr{inom, dok je za povr{ine koje su namewene samo qudima va`na estetika.

Potpuno je normalna pojava da se na fugama plo~nika za godinu-dve pojave pukotine, u koje brzo dospeva seme koje po~iwe da raste i tako se plo~nik pretvara u plo~nik sa travnatim fugama.

Pojava biqaka, naro~ito vi{ih, nije lepa, ve} iritira i ba{tovani ih ~esto

Plo~nici su efektni kao ba{tenske obloge koje se dosta koriste u na{em ba{tovanstvu. Postoje razli~ite vrste u zavisnosti od tipa plo~a i od toga da li su one povezane betonom, ili se u fugama razvija neka biqka. od nas su plo~nici tipi~an element dvori{ta. Najvi{e se koriste plo~nici od kamena (od kamenih plo~a, {kriqaca), koji su i najjeftiniji. [kriqci imaju prirodno nepravilan oblik, koji kada se postave u plo~nik daju veoma {aren i dinami~an efekat, i ne stvaraju duga~ke i prave linije, kao betonske plo~e pravilnog oblika. Se~ene kamene plo~e re|e se koriste. Polirani se~eni kamen nije pogodan za stvarawe ba{tenskih staza i plo~nika, i treba ga izbegavati.

Plo~nici od ba{tenskih plo~a imaju potpuno druga~iji ukrasni efekat, nego oni koji su

K

napravqeni od kamenih plo~a. Ve}ina savremenih modela betonskih plo~a postavqa se tako da elimini{e pojavu duga~kih, pravih linija ili nizova, ka-

rakteristi~nih za klasi~ne modele. Iako retko, u prodaji su i ba{tenske plo~e nepravilnog oblika, sli~ne kamenim. Kod betonskih plo~a postoji niz prednosti, a glavne su veliki izbor boja, garantovana ja~ina i standardizovan kvalitet.

Povezivawe plo~a poja~ava ja~inu i trajnost pod-

loge, a istovremeno smawuje i potrebu za odr`avawem. Naj~e{}i problem kod ove vrste plo~nika je pucawe fuge i rast korova izme|u plo~a.

Subota, 10. novembar

~upaju, {to nije dobro.

Najboqi na~in da uklonite korov u pukotinama plo~nika je kori{}ewe totalnog sistemskog herbicida iz grupe glifosata.

Korov se prska koncentrovanim rastvorom preparata i vode, zatim se ostavi 10-15 dana, dok po`uti i isu{i se. Najlak{e je da se ostali deo ukloni gorionikom. Svako ~upawe vodi do pove}awa rupa i problema. Kada su fuge o~i{}ene, mogu da se pa`qivo popune rastvorom cementa koji dopire u pukotine i zatvara ih.

Pripremila: P ripremila: N. R.

Nedostatke ima i stabilan vezivni materijal. Na prvom mestu on zape~ati povr{inu zemqe ispod sebe, li{ava je vlage i vazduha, a to ote`ava razvoj korena stabla koje se nalazi u blizini. Drugi va`an problem je ve}a ve{ta~ka povr{ina. Tako se plo~nici zagrevaju, su{e vazduh i ote`avaju razvoj biqaka u wihovoj blizini, ali pogoduju razvoju nekih neprijateqa, poput griwa.

Plo~nici sa travnatom ili cvetnom fugom su veoma lepi i obi~no u tom pogledu prevazilaze povezane varijante. Kratkog su veka, {to je posledica postepenog slegawa plo~a u zemqu i wihovog krivqewa u razli~itim pravcima. Da bi se prevazi{li ovi problemi, potrebno je da se periodi~no neke plo~e, ili ceo plo~wak ponovo postavi, a da se podloga dopuni peskom.

Plo~nici sa biqkama izme|u plo~a zahtevaju vi{e nege, u zavisnosti od vrste biqaka, travnate sme{e ili cve}a. Plo~nici sa travnatom fugom imaju boqi vodeni i vazdu{ni re`im, {to omogu}ava odli~an razvoj korena biqaka ispod wih. Ozbiqan nedostatak ove vrste plo~nika je wihova nestabilnost za te{ka prevozna sred-

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 9. novembar

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

Nedeqa, 11. novembar

VREMENSKA PROGNOZA

VREMENSKA PROGNOZA

Ponedeqak, 12. novembar Utorak, 13. novembar

Sreda, 14. novembar

160C

170C

160C

190C

150C

170C

00C

20C

30C

50C

40C

30C

Delimi~no obla~no

Delimi~no obla~no

Obla~no

Obla~no

Delimi~no obla~no

Sun~ano

^etvrtak, 15. novembar

160C 30C

Delimi~no obla~no

22

DE^JA STRANA

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

NAJLEP[I DVORCI NA SVETU

[TA RADE POLICAJCI?

Hapse lopove i one {to provaquju.

Radojica Radenkovi}

Zaustavqaju kola.

Vawa Tanaskovi}

Reguli{u saobra}aj. Hapse qude {to kradu i {to la`u.

Milan Mla|enovi}

DVORAC GROFA DRAKULE

Daju kazne ko vozi br`e.

Tamara Je~menica

Odgovaraju deca iz vrti}a "Poletarac" uzrasta 4, 5 godina

Zagonetke su u po~etku predstavqale kulturne formule, u kojima se krio mitski smisao, a kasnije su se pretvorile u dru{tvenu zabavu, u obliku o{troumnosti i dosetqivosti. One su tako|e vredni svedoci domi{qatosti srpskog naroda.

Re{ite neke od srpskih narodnih zagonetki!

zima

odgovor:

odgovor:

JA VAS NOSIM, A VI MENE.

odgovor:

DVA LOKVAWA OKO PAWA.

odgovor:

u{i

ZUBE NEMA, RUKU NEMA, A OPET HVATA I UJEDA.

IZA\E VILA IZA CEROVNIKA I PROSU BEZBROJ ZLATNIKA. sunce

sneg

odgovor:

Nalazi se u Transilvaniji, u Rumuniji, a sazidan je za ozlogla{enog plemi}a - Vlada III Tepe{a, vladara poznatog po najbrutalnijim metodama mu~ewa i nabijawu na kolac. U kwigama i filmovima Tepe{ je predstavqen kao ~udovi{te i vampir, ali za gra|ane Rumunije predstavqa heroja, jer se ve{to borio protiv Turaka. Ovaj dvorac je sada glavna rumunska turisti~ka atrakcija.

[ENONSO

obu}a

JA IMAM JEDNU POWAVU, SAV SVET POKRIJE, SAMO MORE NE MORE.

NOJ[VAN[TAJN

Dvorac sme{ten u Bavarskim Alpima u Nema~koj. Sagradio ga je Ludvig II Bavarski.

Ovo je najbajkovitiji zamak, koji je najvi{e kori{}en u filmovima, a kao inspiracija poslu`io je i Dizniju. Od planiranih 228 prostorija, zavr{eno je samo 16. Zanimqivo je da je kraq ovaj dvorac stvorio samo za sebe i nije nameravao da bude dostupan javnosti, me|utim on je ovde prespavao samo 11 no}i. Odmah nakon wegove smrti, vrata dvorca postala su {irom otvorena za posetioce. Danas kroz wega pro|e i 6.000 turista dnevno.

Nalazi se u Francuskoj, u dolini Loare.

Smatra se damskim dvorcem, jer su upravo `ene obele`ile wegovu istoriju. Dugo je bio u vlasni{tvu kraqevske porodice Francuske, prevenstveno kraqa Fransoe I, koji je u wemu ugo{}avao svoje qubavnice. Od 1913. godine dvorac je u vlasni{tvu plemi}ke porodice, ~iji su potomci i dana{wi vlasnici.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

23

MLADI

GDE I [TA SVE STUDENTI MOGU DOBITI SA POPUSTOM UZ INDEKS? Potrebno je samo malo interesovawa, istra`ivawa i raspitivawa kako bi studenti saznali kakve sve beneficije imaju zahvaquju}i indeksu eki smatraju da studentski `ivot podrazumeva u~ewe, u~ewe i samo u~ewe, preznojavawe na ispitima u i{~ekivawu koja }emo pitawa izvu}i, ali studentski `ivot ima i svojih vrlina. Naravno, u wih spadaju nova poznanstva, dru`ewe, `urke i razni studentski provodi, ali pored svega toga, indeks ne donosi samo ocene, ve} i razne beneficije.

Veliki je broj studenata koji ne znaju kakve prednosti imaju u odnosu na “obi~ne smrtnike”, zato }emo u ovom tekstu navesti neke od wih, da bi svi mogli maksimalno da iskoriste studentski `ivot, u svakom smislu.

Naravno, svi znaju prednosti studentskog do-

STUDENTSKE BENEFICIJE

N

ma i menze, koji su bitni onima koji dolaze u ^a~ak iz drugih gradova. Ali, studenti uz indeks i neke vrste kartica, mogu iskoristiti razne primamqive popuste.

Kartice Me|unarodna studentska identifikaciona kartica (ISIC kartica) u 110 evropskih zemaqa predstavqa zvani~ni dokument, odnosno potvrdu da

je osoba student i omogu}ava niz popusta u tim zemqama. Kartica EURO 26, namewena je samo osobama mla|im od 26 godina i tako|e, predstavqa validni dokument pomo}u koga studenti ostvaruju popuste {irom Evrope.

Kakvi su sve popusti u pitawu i gde, najboqe je proveriti na sajtovima ovih organizacija – www.euro26.org i www.isic.org. Popusti uz ove kartice odnose se na `elezni~ki i autobuski saobra}aj, sme{taj u hostelima i hotelima, ra~une u restoranima i kafi}ima, ulaznice za muzeje i pozori{ta…

Kada je u pitawu autobuski prevoznik iz ^a~ka “Autoprevoz”, dovoqno je da uz sebe imate va`e}i indeks i dobijate popust od 20 odsto na kartu u jednom pravcu i 40 odsto po-

pusta na povratnu kartu za Beograd.

Zdravstvene olak{ice Va`no je da studenti znaju da postoje i zdravstvene finansijske olak{ice za wih. Naime, u na{em Domu zdravqa, svi redovni studenti, bilo oni na buxetu ili samofinansiraju}i, ako su starosti do 26 godina, imaju pravo na besplatne stomatolo{ke usluge. Pored Doma zdravqa, i privatna stomatolo{ka ordinacija “Apex”, koja se nalazi u ulici Dragi{e Mi{ovi}a, nudi 20 odsto popusta studentima. Potrebno je samo poneti indeks na uvid.

Stipendije Oni koji su se ozbiqno posvetili studijama, pi{u nau~ne radove ili rade neke vrste istra`ivawa, tako|e mogu imati razne podsticaje od stranih, ali i doma}ih organizacija. O razli~itim nagradnim konkursima, studentskim programima i organiza-

KAKO MLADI U ^A^KU PROVODE SLOBODNO VREME? ana{wi stil `ivota i brzi tempo ne ostavqaju ba{ mnogo slobodnog vremena na raspolagawu. Mnogo mawe ga imaju oni koji rade, imaju decu i druge porodi~ne obaveze. Ne{to vi{e, sigurno ga imaju mladi.

Sredwo{kolci, studenti i oni koji jo{, na nesre}u, ne mogu da na|u posao, pa slobodnog vremena imaju na pretek. Poku{ali smo da od na{ih mladih sugra|ana saznamo kako provode slobodno vreme.

- Slobodno vreme bih volela da provedem u bioskopu, gledaju}i neki dobar film, da o`ivim taj ose}aj kako je sedeti u bioskopu sa dru{tvom, ali to nije mogu}e, jer u na{em gradu ne radi nijedan bioskop - rekla nam je dvadesetogodi{wa Marija, a deset godina starija od we Jana, ka`e, da naj~e{}e slobodno vreme provodi van ^a~ka, jer u na{em gradu za wu nema ni{ta zanimqivo. Mladi ka`u da vikend obi~no iskoriste da odu u neki

D

drugi grad ili na neku obli`wu planinu, zimi, naravno, ako im to omugu}avaju finansije kojima raspola`u.

Oni koji nisu ba{ mnogo probirqivi, dodaju da naj~e{}e odlaze na svirke u neki od lokalnih kafi}a, i hvale doma}e ugostiteqe da u posledwe vreme u na{em gradu, u sve ve}em broju klubova, bar za vikend, mo`e da se u`iva uz dobru svirku.

- Volim da gledam Te-

niski turnir, kada se odr`ava u ^a~ku, jer i ja igram tenis i tome posve}ujem najvi{e slobodnog vremena. A volim da vozim rolere i biciklu pri~a nam Ana. Imali smo jo{ sagovornika koji su qubiteqi sporta i koji ka`u da leti slobodno vreme naj~e{}e provode na atletskoj stazi, ko{arka{kim i fudbalskim terenima, dok zimi sa dru{tvom iznajme neku od sportskih sala i u woj

rekreativno igraju ko{arku ili fudbal, kad god imaju vremena.

Neki mladi slobodno vreme provode iskqu~ivo uz televizor, jer nisu qubiteqi prirode ... Mnogi bi voleli da u na{em gradu ima vi{e kulturnih i zabavnih manifestacija, koje bi u~inile da slobodno vreme ^a~ana bude sadr`ajnije nego {to je to slu~aj danas. ^A aktivisti

cijama saznajte sve na veb portalu www.najstudent.com.

Ministarstvo prosvete i nauke svake godine dodequje studentske stipendije, a pravo na wih, u skladu sa zakonom, imaju studenti visoko{kolskih ustanova, ~iji je osniva~ Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samuprave, a koji su upisani prvi put u teku}oj {kolskoj godini na studije prvog, drugog ili tre}eg stepena. Podnosioci zahteva za stipendiju moraju biti studenti koji nisu gubili nijednu godinu tokom studija, koji su polo`ili sve ispite iz prethodnih godina i postigli prose~nu ocenu najmawe 8,50, a imaju prebivali{te na teritoriji Republike Srbije. O detaqima saznajte vi{e na sajtu www.stipendije.rs.

Na ovom portalu tako|e, mo`ete saznati i za stipendije nekih doma}ih ili stranih preduze}a i raznih nevladinih organizacija, koje vam pru`a-

ju mnoge povoqnosti, od nov~ane pomo}i do studirawa i usavr{avawa u inostranstvu.

Putovawa I za kraj, za one najboqe me|u najboqima, pomenu}emo da svake godine Evropski pokret u Srbiji {aqe 200 najboqih studenata iz na{e zemqe na besplatno jednomese~no putovawe Evropom.

Studenti dobijaju “Inter rejl” karte za voz, studentske kartice sa popustima za sme{taj i ulaznice za muzeje. Po{to su u pitawu najboqi, studenti koji sti~u mogu}nost putovawa, moraju imati prosek iznad 8,5.

Nije lo{e “zagrejati stolicu” tokom zime, a leto provesti putuju}i Evropom. Zato savetujemo vredan rad, a u pauzama malo istra`ivawa po Internetu, kako biste saznali na {ta sve imate pravo ako ste student.

I. R.

24

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

PREDSEDNIK OP[TINE LU^ANI MLADOMIR SRETENOVI] ODR@AO SASTANKE SA BUXETSKIM KORISNICIMA

UTVRDITI PRIORITETE I PARE RAVNOMERNO DELITI

a bi predlog odluke o buxetu op{tine Lu~ani za 2013. godinu bio {to preciznije definisan, utvr|eni prioriteti i predvi|ena ravnomerna raspodela sredstava iz op{tinske kase, predsednik Op{tine Lu~ani Mladomir Sretenovi} sa saradnicima, odr`ao je nekoliko sastanaka sa buxetkim korisnicima.

Na sastanku sa direktorima {kola i vrti}a predsednik Sretenovi} je insistirao da, osim za redovne aktivnosti ovih ustanova, u buxetu budu predvi|ena sredstva i za sanaciju i rekonstrukciju seoskih {kola i pomo}nih objekata. Obaveza direktora je da sagledaju potrebe {kola i kada je re~ o osavremewavawu kabineta, laboratorija

D

i nabavci ra~unara. Osim toga, oni moraju doneti i plan edukacije kadrova koji deci treba da prenose inovirane i savremene programske sadr`aje, dogovoreno je, pored ostalog, na sastanku sa predstavnicima obrazovnih i pred{kolske ustanove.

U Gu~i i Lu~anima predsednik Sretenovi} je 2. i 5. novembra razgovarao sa predsednicima 37 mesnih zajednica i tom prilikom ih informisao o svim aktivnostima koje moraju obaviti u ciqu priprema za organizovawe izbora u MZ. Obave{teni su da bi izbore za nove savete i izja{wavawe za zavo|ewe samodoprinosa u narednom ~etvorogdi{wem periodu trebalo da sprovedu slede}eg meseca. Zbog toga, aktuelni predsednici MZ

moraju do kraja ove sedmice da nadle`nim op{tinskim upravama u pisanoj formi dostave

predloge o visini samodoprinosa i plan rada za narednu godinu, da bi u op{tinskom buxetu blagovremeno bila predvi|ena sredstva za najva`nije projekte u mesnim zajednicama.

Predsednici mesnih zajednica i op{tinske slu`be se moraju anga`ovati i omogu}iti registrovanim poqoprivrednim doma}instvima da iskoriste op{tinske subvencije u ukupnom iznosu od 10 miliona dinara, namewenih za nabavku ozimih `ita, osemewavawe grla i kupovinu sadnica vo}a. U mesnim zajednicama je evidentirano sedam - osam klizi{ta, za ~iju sanaciju je odlukom o rebalansu buxeta izdvojeno 3,3 miliona dinara, odnosno 3,5 miliona dinara za popravku puteva, re~eno je jo{

na sastancima op{tinskih ~elnika sa predstavnicima MZ. Predsednik Sretenovi} je istakao i da su rebalansom obezbe|ena zna~ajna sredstva i za socijalnu za{titu, anga`ovawe gerontodoma}ica, otvarawe Narodne kuhiwe. Osim toga, svako novoro|en~e dobilo je po 200 evra iz buxeta, iz koga su obezbe|ene i nov~ane nadoknade za nezaposlene porodiqe.

U ciqu izrade {to realnijeg buxeta za 2013. godinu, koji }e biti izlo`en na javni uvid u drugoj polovini novembra, obavqeni su razgovori i sa nadle`nima iz Centra za kulturu, Biblioteke, Centra za socijalni rad i Direkcije za izgradwu i komunalnu delatnost.

U ^A^KU ODR@AN STONOTENISERSKI TURNIR OSOBA SA INVALIDITETOM

TAKMI^ILA SE I VICE[AMPIONKA IZ LONDONA S tonoteniserski turnir osoba sa invaliditetom “^a~ak 2012” okupio je vi{e od 40 sportista od Leskovca do Subotice. Oni su se na jednodnevnom turniru u utorak, u Domu slepih, takmi~ili u tri kategorije.

Doma}in im je bilo Udru`ewe paraplegi~ara ^a~ak, a organizaciju takmi~ewa pomogao je i Grad.

- Stigli su i Borislava Peri} Rankovi}, osvaja~ica srebrne medaqe na Paraolimpijadi u Londonu, pet-{est reprezentativaca iz drugih i tri iz na{eg grada. I oni su osvajali medaqe na evropskim i svetskim prvenstvima. Svi takmi~ari su do{li rano

Geslo olimpijskih igara vi{e nije: “Va`no je u~estvovati”, nego: “Va`no je pobediti”. Svaka borba je bitna, svaki poen. Ponekad ba{ taj jedan poen mo`e itekako da odlu~i.

Posle wenog i uspeha ostalih paraolimpijaca, stoni tenis osoba sa invaliditetom do`ivqava pravu ekspanziju. Osim paraplegi~ara, ovaj sport okupqa i ostale invalide.

- U Kragujevcu ni~u novi klubovi. Pokrenuli smo i streqa{tvo, plivawe, sede}u odbojku. Invalidima su nedostajala takmi~ewa. ^a~ani se odavno takmi~e i bore za svoje mesto pod suncem. Zato je Vladan Petkovi} najboqi rukovodilac u Srbiji - stigle su pohvale od Neboj{e ^uki}a, ~lana kluba Kragujev~anin.

Z. J.

U IVAWICI POTPISAN DOKUMENT O SARADWI ujutru i vratili se popodne, tako da nije bilo problema zbog sme{taja. Osim {to ^a~ak nema uslove za sme{taj osoba sa invalidi-

@ENE KATEGORIJA OD JEDAN DO PET KOLICA 1. Borislava Peri} Jankovi} (Novi Sad) 2. Tawa Mika{evi} (^a~ak) 3. Sawa Mitrovi} (Beograd) 4. Zorica Popadi} (Beograd)

MU[KARCI OD JEDAN DO PET KOLICA 1. Mitar Paliku}a ([abac) 2. Budimir Mali{i} (Beograd) 3. Goran Perli} (Zrewanin) 4. Goran [ehovac (Beograd)

MU[KARCI OD [EST DO DESET STOJE]I 1. Dragan Bun~i} (Novi Sad) 2. ^edomir Markovi} (Ni{) 3. Dejan Oklobxija (Smederevo) 4. Slobodan Milosavqevi} (^a~ak)

tetom, ve}ina wih nije ni u mogu}nosti da plati du`i boravak ovde - ka`e Vladan Petkovi}, predsednik Udru`ewa paraplegi~ara ^a~ak.

Dolazak osvaja~ice medaqe iz Londona i ostalih reprezentativaca obradovao je sve, od takmi~ara do organizatora i posetilaca turnira. Najboqe od svega, Borislava se, na neki na~in, slu~ajno na{la tu.

Borislava Peri} Rankovi} - Nije trebalo da do|em, ali ~lanovi mog caj da sami treniraju vi{e i kluba nisu imali prevoz, budu {to boqi - ka`e Boripa sam ponudila da ih do- slava. Ona je u Londonu vezem. Kad sam ve} tu, za- osvojila srebro u klasi T - 4 {to se ne bih takmi~ila? i nije jedina Novosa|anka Svakom sportisti mnogo koja je donela medaqu u Srzna~i prisustvo nekoga ko biju.

- Kao i na svakom je osvajao medaqe na velikim takmi~ewima. Najpre, takmi~ewu i na Olimpijadaju sve od sebe dok igraju, di svi poku{avaju da budu a drugo mi smo im podsti- najboqi i osvoje medaqu.

SMAWEWE ADMINISTRATIVNIH PROCEDURA redsednik op{tine Ivawica Milomir Zori} i generalni sekretar Stalne konferencije gradova i op{tina \or|e Stani~i} potpisali su Memorandum o saradwi na ostvarivawu projekta „Unapre|ewe poslovnog okru`ewa na lokalnom nivou kroz regulatornu reformu“. Ciq projekta je stvarawe osnova za boqe poslovno okru`ewe u lokalnim samoupravama, a ivawi~ka op{tina je jedna od prvih pet u kojoj }e on biti realizovan. Ivawica je ukqu~ena u projekat zahvaquju}i naporima koje ula`e u poboq{awe investicione klime i unapre|ewe rada administracije.

- Ovaj projekat je zna~ajan za lokalnu samoupravu zbog skra}ewa procedura i procesa prilikom izdavawa gra|evinsko-pravnih dozvola, imovinsko-pravnih odnosa, inspekcijskih poslova, poreske administracije i to je ono {to se uklapa u politiku smawewa procedura na nivou ministarstava i dr`avne administracije – istakao je Milomir Zori}.

Projekat bi u Ivawici trebalo da se zavr{i do kraja 2013. godine, a realizuje se jo{ i u Vladi~inom Hanu, Kwa`evcu, Kawi`i i Bajinoj Ba{ti. Finansijski ga podr`ava [vajcarski dr`avni sekreterijat za ekonomske poslove (SEKO).

P

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

25

SPORT

KO[ARKA

AMERI^KI FUDBAL

JUNIORI BORCA I ^A^AK 94 JO[ MALO DO TITULE

JO[ NEPORA@ENI

petom kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart sport igubio je u Ni{u od Konstantina, 68:51. Trenutno ^a~ani zauzimaju 11. mesto na tabeli KLS sa osvojenih {est bodova. U narednom kolu do~ekuju Beograd. Utakmica }e biti odigrana u subotu, u 19 ~asova, u hali

U

ko{arka{i Mladosti igraju sutra u Zaje~aru sa istoimenom ekipom. @elezni~ar je u ^a~ku savladao Slogu iz Po`ege, 76:66. Pobedio je u sredu i Zlatibor iz ^ajetine, a u {estom kolu do~ekuje Priboj. ^a~ak 94 i daqe je lider na tabeli Druge mu{ke regionalne lige. U subotu je savladao U`ice, a u petom kolu do~ekuje Mile{evac iz Prijepoqa. Utakmica }e biti odigrana u subotu.

RUKOMET

REZULTATI I UTAKMICE MU[KA REGIONALNA LIGA ZAPAD PETO KOLO Mladost - [amot 32:11 Beli an|eo - Atenica (utakmica odlo`ena za 2. decembar)

PRVA LIGA ZAPAD @ENE SEDMO KOLO ^a~ak - Junior 24:27 Posle sedam kola ^a~ak je 10. na tabeli sa tri boda. U osmom kolu gostuju ekipi Loznica grad.

Arhiva

imewaka iz Zemuna sa 62:73. U sedmom kolu Druge mu{ke lige Srbija Mladost na svom terenu igra sa zrewaninskim Proleterom Naftagas.

Za razliku od wih kadeti su savladali Aktavis akademiju, 96:75. Utakmicu ~etvrtog kola ABS Elektro kadetske lige

Borac - Crvena zvezda

KK Borac.

Kadeti Borac Mocart sporta pora`eni su pro{le subote od Crvene zvezde sa 58:69.

Ovo im je prvi poraz u ABS Elektro kadetskoj ligi Srbije. U ~etvrtom kolu sutra u Leskovcu igraju sa Aktavis akademijom.

Juniori su pobedili Radni~ki u Kragujevcu sa 70:64. U narednom kolu do~ekuju Partizan. Utakmica je danas u 20,30 ~asova u hali KK Borac.

I ^a~anska Mladost je pora`ena od

U nedequ sti`u Panteri

U {estom kolu Atenica igra u Ariqu protiv istoimene ekipe, a Mladost gostuje Omladincu u Gorwem Milanovcu. Posle pet odigranih utakmica Mladost je prva na tabeli sa osam, a Atenica osma sa dva osvojena boda.

Za 15 dana o~ekuje nas i gradski derbi Mladost - Atenica.

osle ubedqivog trijumfa u polufinalnoj utakmici protiv legionara iz Sremske Mitrovice (36:6), ~a~anske An|eoske ratnike deli samo jedan me~ do titule {ampiona Juniorske lige. Na megdan ^a~anima dolaze Panteri iz Pan~eva i ovo }e biti repriza pro{logodi{weg finala iz koga su Pan~evci, posle neizvesne zavr{nice, iza{li kao pobednici. Sada Ratnici `ele da im se odu`e za taj poraz i na ovoj utakmici imaju prednost doma}eg terena.

- Panteri su nam stari du`nici, odli~no se poznajemo. O~ekujem neizve-

P

snost do samog kraja. Pozivam sve sugra|ane da do|u na utakmicu i pru`e nam podr{ku - ka`e Aleksandar \eni}, kapiten ofanzivne linije ratnika.

Za bitku sa Panterima spremni su i ostali ratnici.

- Ovo }e biti najte`i ispit do sada.

Kako smo krenuli, sve ispite pola`emo sa desetkama, nadamo se da }e tako biti i ovoga puta. Verujem da mo`emo do titule - re~i su Aleksandra Da{i}a, defanzivca Ratnika.

Utakmica An|eoski ratnici - Panteri bi}e odigrana u nedequ na stadionu FK BIP. Po~etak je u 13 ~asova.

DEJAN UDOVI^I]

OTVOREN ZA SARADWU ada ve} biv{i selektor vaterpolo reprezentacije Dejan Udovi~i} nedavno je sa novom ekipom Radni~ki Kragujevac boravio u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a. Tom prilikom saznao je i da

S

u ^a~ku uspe{no radi Vaterpolo klub Borac. No, na{ klub funkcioni{e samo leti, po{to u gradu nema zatvorenog bazena koji bi momcima i devojkama omogu}io da treniraju i zimi.

- Nisam znao da ^a~ak ima Vaterpolo klub i drago mi je da to ~ujem. Do{li smo u Kragujevac, ali taj grad je samo deo na{e misije.

Nameravamo da qudima koji ne{to zna~e u ovoj dr`avi objasnimo koliko je za ovaj sport va`na infrastruktura. Moramo biti svesni da bez zatvorenih bazena ni{ta ne mo`emo uraditi. Odavno je prevazi|en rad samo leti, mada bi tada trebalo da budu klupska takmi~ewa. Mo`e se dogoditi da veliki broj dece posle du`e zimske pauze odustane. Kako ^a~ak, tako bi Kraqevo i ostali gradovi trebalo da imaju zatvorene bazene. Nedavno ga je U`ice dobilo, {to mi je ba{ drago. U svakom slu~aju, otvoren sam za saradwu - poru~io je Dejan Udovi~i}.

26

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

SPORT

BALKANSKE PRVAKIWE U KATAMA MARIJA, ALEKSANDRA I AN\ELA

KAD OD MALO, STVORI[ MNOGO ih tri imaju vi{e zajedni~kih karakteristika.

Marija Paunovi} i Aleksandra Ili} su studentkiwe, a An|ela \urovi} je zavr{ila Tehni~ki fakultet u ^a~ku. Sve tri su u ranim dvadesetim i ve} iza sebe imaju velika takmi~ewa u karateu i pregr{t medaqa.

Na posledwem Balkanskom prvenstvu u fudokanu u Preqini uzele su zlato.

Osim na terenu, i u `ivotu funkcioni{u kao tim. Razlikuju se jedino po tome {to treniraju u razli~itim klubovima i {to Marija na velikim takmi~ewima sudi. Ali su i ostale dve devojke na putu da postanu sudije.

- Bila mi je velika ~ast {to su ba{ mene izabrale da ih treniram za Balkansko prvenstvo. Pripremale su se nekoliko meseci unapred u vrlo te{kim uslovima. Jedino {kolska sala u Preqini ima katami, koji je wima neophodan za trening, ali do tamo treba sti}i. Dosta su iskoristile i lepo vreme da ve`baju na atletskoj stazi. Ja sam se tu na{la da ih usmerim i eventualno korigujem. Ve}i deo posla wih tri su za-

smo iskoristile prednost doma}eg terena. No, {alu na stranu, Balkansko prvenstvo nam je prava prekretnica za daqe. Najvi{e nam je pomogla trener Zorana Koji}. Ona nas uvek

W

An|ela, Marija i Aleksandra

vr{ile same. Uspe{ne sportistkiwe, dobre studentkiwe i zlatne devojke u svakom pogledu. Tako bih najkra}e opisala wih tri ka`e Zorana Koji}, trener KK Nemawa, u kome i Marija trenira. Aleksandra i An|ela su ~lanice KK ^a-

bodri i velika nam je podr{ka, a to dosta zna~i - uverene su An|ela i Marija. U najskorije vreme ih o~ekuje prvenstvo Srbije, a onda u maju Evropsko u Pragu. Iako ih je Balkansko dobro

dan od dokaza za to je i desetogodi{wi Leonardo Markovi}, koji je na Balkanskom prvenstvu bio trostruki prvak u katama i kihon ipon-u. A kako karate nije olimpijska disci-

Marija i An|ela sa trenerom Zoranom Koji}

~ak.

Na Balkanskom prvenstvu su se suo~ile sa Kiprankama. Po{to je pro{lo nekoliko nedeqa od takmi~ewa, devojke na wega sada mogu da gledaju i sa komi~ne strane.

- Nije bilo lako, ali

KUDO KLUB OBILI] DONEO SEDAM MEDAQA IZ KRAQEVA

NAJBOQI U REGIONU Leonardo Markovi}

zagrejalo, vaqa se dobro pripremiti i za ostala takmi~ewa. Ostaje im i daqe da ve`baju u sali Osnovne {kole “Preqina”, kada za to imaju uslova, u Domu slepih i O[ “Filip Filipovi}”, gde ina~e treniraju. Wih tri, koje se odavno takmi~e u seniorskom timu, uspe{no pripremaju i mla|e takmi~are za prvenstva. Je-

plina, ko zna koliko im jo{ predstoji da same iznesu najve}i teret sporta kojim se bave. Ve}ina karatista sama finansira odlaske na takmi~ewa, sudijski seminari ko{taju 35, a polagawa 50 evra. Karate klub Nemawa dobija od grada godi{we izvesnu sumu, ali treba platiti iznajmqivawe prostora za ve`bawe i ako ostane, odlazak na prevenstva. Marija i jo{ nekoliko uspe{nih karatista makar su oslobo|eni pla}awa ~lanarine u klubu.

Z. J.

KARATE KLUB SLOBODA

DONELI VELIKI PEHAR IZ VRWA^KE BAWE Sportskoj dvorani “Vlade Divac” u Vrwa~koj Bawi pro{log vikenda je odr`an karate turnir “[umadija open”. Karatisti Slobode Andrej Gruji~i} i Milica Polu`i} osvojili su zlato u borbama i katama. Zajedno sa ostalim takmi~arima Milica i Andrej su doprineli da Sloboda u generalnom plasmanu zauzme drugo mesto i osvoji veliki pehar.

U

a karate turniru “Kraqevo open 2012”, koga je nedavno organizovao klub Reikon, u~estvovalo je i sedam boraca Kudo kluba Obili}. Oni su se takmi~ili u open kategoriji.

U kadetskoj konkurenciji Jovan ]iri} je bio drugi, u juniorskoj Uro{ Kojovi} tre}i, a Aco Ze~evi} drugi. Nikola Marki}evi}, tako|e junior, osvojio je bronzu, dok je Sa{i Petrovi}u pripalo zlato.

N

Uro{, Aco, Sa{a i Nikola prvi put su nastupili na ovakvom takmi~ewu i doneli medaqe.

U kategoriji seniora Nemawa Stijovi} je osvojio zlato, a Marku Nastasi}u je pripalo srebro.

Krajem novembra takmi~ari Kudo kluba Obili} }e najverovatnije u~estvovati na dr`avnom prvenstvu u Ni{u.

Z. J.

Prvo mesto u borbama pripalo je i Vladimiru Savi}u. U katama najboqi su bili Lucija Gruji~i}, Nemawa \or|evi}, Boris Bogdanovi}, Strahiwa \uraki} i Todor Vasilijevi}. Drugi, u istoj disciplini, bili su Bogdan Gojgi}, \or|e Andri}, Bojana Raji~i}, Matija Milosavqevi} i Aleksandra Joksi}.

MALI FUDBAL

FONTANA IGRA U PONEDEQAK anas i naredna tri dana Fontana }e odigrati dve prvenstvene utakmice. U utakmici drugog kola Futsal lige Zapad Fontana danas gostuje u Prijepoqu @upskom Rubinu, a u ponede-

D

qak }e ugostiti Partenon iz Smederevske Palanke. Utakmica sa Partenonom po~iwe u 20,45 ~asova, u hali “Mladost”.

Ulaz je slobodan za sve qubiteqe malog fudbala.

27

SPORT

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

POBEDA @EQKA \UNISIJEVI]A NA [AMPIONATU AUTO TRKA

APSOLUTNI [AMPION SRBIJE SAS. - Za ovaj uspeh najzaslu`nija je i moja ekipa, mehani~ar Rajko Robajac, direktor na{eg trka~kog kluba Stojan \unisijevi}, Milo{ Mitrovi} i Ivan Veli~kovi} - navodi @eqko.

Jedna wegova trka ko{ta od 500 do 1.000 evra.

Do sada ih je uglavnom sam finansirao, a pomogao mu je i “Centar Babi}”. U ime “Centra Babi}”, @eqkove trke sponzori{e Ivan Veli~kovi}.

- @eqko mi je dobar drugar, a i ja obo`avam sve vrste auto i moto trka. Od slede}e sezone }u najverovatnije po~eti i da vozim sa wim. Uprkos krizi, uspeli smo da odvojimo ne{to novca za sport i da u ovim turobnim vremenima, damo se-

uto trke na [ampionatu Srbije u Lukovskoj Bawi zavr{ene su u nedequ, kada su bili poznati i pobednici. Titula {ampiona Sportskog auto kartinga na brdskim stazama pripala je Sa{i Jankovi}u, Predragu Lamba{i, Nenadu Savi}u, Vitomiru Susi Cveti}u, Milo{u Brki}u, @ivoti Mili}u, Aleksandru Vidosavqevi}u i ^a~aninu @eqku \unisijevi}u.

Pobedom u super prodak{n klasi @eqko je potvrdio titulu prvaka i tako postao apsolutni {ampion Srbije. U svojoj klasi on je pobednik u {ampionatu SAKS I

A

bi odu{ka. Jesu auto trke skup sport, ali se na{e ulagawe do sada isplatilo. Svaki @eqkov uspeh je vra}en novac - smatra Ivan. @eqko i wegova ekipa nisu tra`ili nikakvu vrstu pomo}i pred odlazak na takmi~ewa.

Ta ~iwenica je malo neobi~na, s obzirom na to da u ^a~ku radi dosta auto ku}a, a i gradska vlast podr`ava sport i sportiste.

- Ne znam da li su oni uop{te obave{teni o @eqkovim uspesima. On vozi Opela. Slede}e sezone bi mogao da nam pomogne i vlasnik te auto ku}e u ^a~ku. Do sada smo sami izgurali sve trke, ali bi nam zna~ila pomo} - napomiwe Ivan.

Z. J.

FUDBAL

U NOVOM SADU BEZ GOLOVA Posle velike pobede u Beogradu, fudbaleri Borca odigrali su prvu prvenstvenu utakmicu sa Novim Sadom bez golova. Bod iz 13. kola Prve lige Srbije zadr`ao ih je na vrhu tabele. Trenutno su ~etvrti, iza ^ukari~kog, Vo`dovca i Napretka. Na ovoj utakmici Borac je bio oslabqen i neigrawem Milanka Ra{kovi}a, koji je izostao zbog parnih `utih kartona.

U 14. kolu Borac na svom stadionu sutra do~ekuje Timok. Utakmica je u 13,30 ~asova. ^etvrtfinalni suret Kupa Srbije bi}e odigran na Aran|elovdan u ^a~ku. Borac

Ivan, Stojan, @eqko, Rajko i Milo{ GRADSKA LIGA 11. KOLO ^a~ak 94 - Parmenac Planinac - Malba Mladost - Preme}a Budu}nost - Strelac Zadrugar - Rakova

1:3 2:1 2:1 6:0 3:0

TABELA 1. Parmenac 2. Mladost 3. Budu}nost 4. Zadrugar 5. Preme}a 6. Morava 7. Rakova 8. ^a~ak 94 9. Strelac 10. Planinac 11. Malba

25 24 22 17 15 14 12 11 9 6 4

12. KOLO Parmenac - Rakova Zadrugar - Morava Budu}nost - Preme}a Mladost - Malba Planinac - ^a~ak 94

0:0

1:2 4:2 2:1 2:0 1:2 1:0

1. Slatina 2. Jedinstvo (K) 3. Draga~evo 4. Miokovci 5. Ov~ar 6. Dowa Vrbava 7. Rudar 8. Mladost 9. Jedinstvo (GG) 10. Franc komerc 11. Spartak 12. Morava 13. Napredak 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica

Dowa Vrbava - Vujan Jedinstvo (K) - Miokovci Mladost - Franc komerc Brezak - Jedinstvo (GG) Luwevica - Slatina Rudar - Morava

Spartak - Ov~ar Napredak - Draga~evo

Junior soker - Gu~a Mladost Lu~ani - Borac 1 Srpski orlovi - ^a~ak 94 Mladost radost slobodna Srpski orlovi - Metalac (zaostala utakmica)

1:2 0:10 1:3

TABELA OKRU@NE PETLI]A

LIGE

Na tabeli Zone Morava Polet je sedmi, Orlovac 11, dok Omladinac i Prijevor zauzimaju 14, odnosno 15. mesto.

1. Borac 1 2. Orlovac 3. Mladost radost 4. Metalac 5. Borac 2 6. Gu~a 7. Javor 8. ^a~ak 94 9. Junior soker 10. Srpski orlovi 11. Mladost Lu~ani 12. Takovo 13. [umadija Br|ani

28 27 25 23 20 16 13 13 10 8 7 0 0

14. KOLO

PIONIRI

SRPSKA LIGA ZAPAD 12. KOLO Polet (Q) - Sloboda (^) Posle 12 odigranih utakmica Polet je deveti na tabeli sa 17, a Sloboda 11. sa 11 osvojenih bodova.

TABELA

13. KOLO

OKRU@NA LIGA12.KOLO Vujan - Napredak Draga~evo - Spartak

3:1 Ov~ar - Rudar Morava - Luwevica Slatina - Brezak Jedinstvo (GG) - Mladost Kotra`a Franc komerc - Jedinstvo (K) Miokovci - Dowa Vrbava

29 26 25 21 20 20 19 19 18 17 15 14 9 7 6 4

do~ekuje Javor iz Ivawice.

Omladinci Borca su u 12. kolu pora`eni od novobeogradskog Radni~kog sa ubedqivih 3:0. Trenutno su na pretposledwem 15. mestu na tabeli sa osvojenih devet bodova.

Kadeti su na stadionu na Alvaxinici igrali nere{eno sa Slobodom iz U`ica.

Do sada su prikupili 15 bodova i zauzimaju osmo mesto na tabeli.

Pioniri su savladali @upu iz Aleksandrovca rezultatom 2:0. Posle 12 odigranih utakmica nalaze se na desetom mestu sa 14 bodova.

ZONA MORAVA 13. KOLO Orlovac - Prijevor Polet (T) - Omladinac (Z)

2:1 2:1

Omladinac (Z) - Mokra Gora Jo{anica ND 2011 - Polet (T) Prijevor - Takovo PETLI]I 12. KOLO Orlovac - [umadija Br|ani 17:0 Takovo - Metalac odlo`eno Borac 2 - Javor 2:0

0:7

DEVETO KOLO Borac 2 - Prilike Mladost radost - Gu~a Takovo - Mladi rudar Mladost Lu~ani slobodni

3:0 0:2 3:0

1. Gu~a 2. Mladost Lu~ani 3. Borac 2

24 15 15

4. Mladost radost 5. Mladi rudar 6. Prilike 7. Takovo

9 9 3 3

KADETI DEVETO KOLO Omladinac - Mladost Preqina 1:5 Takovo - Mladost Atenica - odlo`eno BIP slobodan Mladost Preqina - Omladinac 3:0 (zaostala utakmica) 1. Takovo 2. Mladost Atenica 3. BIP 4. Mladost Preqina 5. Omladinac

19 10 10 7 0

OMLADINCI DEVETO KOLO Takovo - ^a~ak 94 1:0 BIP - Polet Qubi} odlo`eno Prijevor slobodan Polet Qubi} - Prijevor (zaostala utakmica) 1. Takovo 2. ^a~ak 94 3. BIP 4. Prijevor 5. Polet Qubi}

18 16 10 6 0

28

ENIGMATIKA

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

29

30

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

VLADAN TO[I]

IN MEMORIAM

(1949-2012)

o{ u de~joj dobi Vladan To{i} isticao se izuzetnom pronicqivo{}u i velikom radoznalo{}u. U osnovnoj {koli bio je najboqi |ak; toliko je odskakao od u~enika svoje generacije da su ga progla{avali za vunderkinda. Wegova familija i varo{ u kojoj je `iveo polagali su velike nade u wega. Bistrina uma, besprekorna memorija, izuzetna inteligencija odre|ivali su i odredili wegovu sudbinu.

Ono {to je video i ~uo, saznao i promislio, bili su orjentiri za pona{awe i kretawe kroz `ivot.

Nije hteo i nije mogao da vara sebe, a ni druge. U wemu nije bilo ni trunke la`i i licemerja. A na{e vreme, ovakvo kakvo je, to ne pra{ta.

Iako nije zavr{io visoke {kole Vladan nikada nije ustuknuo pred akademskim autoritetima. Sam se vrlo ozbiqno i vredno obrazovao u vi{e oblasti. Odli~no je poznavao svetsku i doma}u kwi`evnost, filozo-

J

fiju, muziku, slikarstvo, pozori{te, film i druge umetnosti.

Bio je obave{ten o de{avawima u Svetu na planu politike; bio je upu}en i u detaqe tehnolo{kog i informati~kog progresa. Vladan je bio vrhunski intelektualac. Mogao je da vodi i vodio je filozofske diskusije sa brojnim srpskim pesnicima, kwi`evnicima i umetnicima.

Nije ustuknuo pred poznatim filozofima i naju~enijim qudima svoga vremena.

Na svom te{kom i trnovitom `ivotnom putu Vladan je te`io da sagleda i obuhvati celinu bilo da se radi o temi iz svakodnevice ili o filozofskom problemu. Izabrav{i istinu, pravdu i slobodu on vi{e nije mogao protiv samog sebe. Otkriv{i vrlo rano, jo{ u mladosti, ru`no nali~je Sveta, Vladan to saznawe nije mogao i nije hteo da sakrije od sebe, a ni od drugih. Iako se u su{tini nikada nije pomirio sa tim stra{nim otkri}em, ono ga

je odvelo u neku vrstu samoizolacije, u intelektualnu emigraciju. U svom skromnom domu imao je pri ruci odabrane kwige poezije, beletristike i esejistike, imao je zbirku gramofonskih plo~a sa snimcima vrhunskih izvo|a~a ozbiqne muzike, monografije najve}ih svetskih slikara... U svojoj sobi on je sa~inio ceo Svet za sebe.

Vladan je sigurno veoma rano sam prepoznao svoje stvarala~ke mogu}nosti, zatim i brojne talente, ali je sasvim svesno doneo

~vrstu odluku da ih ne koristi.

Da je hteo mogao je biti veliki pesnik, osoben kwi`evnik, rasan pripoveda~. Me|utim, on nikada nije na{ao pravi motiv i razlog za delawe. Povukao se u samo}u i danono}no razgovarao sa najve}im svetskim piscima i mudracima. Wegovo dru{tvo sa~iwavali su: Dostojevski, Gete, Kafka, Bulgakov, Borhes...

Mocart, Betoven, Bah, Vivaldi...

Kjerkegor, Ni~e, Sioran, Hamva{... Bulatovi}, Popa, Peki}, Ki{...

Umesto svega ovde ve} pomenutog, Vladan je izabrao {ah.

Drevna igra odgovarala je wegovom intelektu ali i karakteru. Svakodnevno ve`baju}i ma{tu na tabli sa 64 crnobela poqa oprobavao je beskrajne nizove varijanti poteza; matemati~ki zakoni kombinatorike osve`avali su wegov um. U ti{ini svoje sobe analizirao je partije najve}ih {ahista sveta. Vodio je borbu sa imaginarnim protivnicima, a u tim misaonim sukobima niko nije mogao biti povre|en. Radilo se o odabiru ~istih ideja, bez pora`enih i pobednika, a to je Vladanovom

stilu i smislu za dobro i pravi~no najvi{e odgovaralo.

Ako se osvrnemo na Svet koji nas okru`uje, ako imenujemo samo niz dnevnih neda}a, onda nam mora biti jasno za{to se Vladan odlu~io na asketski i usamqeni~ki `ivot. To je bilo zato {to je on izabrao slobodu a odbacio ropstvo sticawa i potro{we, samo}u umesto gradske i svetske buke i besa, istinu umesto licemerja, pravdu umesto politike, skromnost umesto pohlepe, sklad naspram diktata mode trenutka, estetiku lepog umesto bahate grdobe na{eg doba...

Bio je spreman da taj svoj izbor skupo plati. Vladanova poruka, mada wemu nije stalo do toga, mora biti zapam}ena. Svojim `ivotom on nam je dao primer da se ne mora po svaku cenu pristati na svakakve i svakojake ucene stvarnosti, da se ne moraju prihvatati tzv. izazovi uspeha i napretka. Vladanove misli, postupci i odluke vredne su pomena i pam}ewa.

Neka mu je ve~na slava i hvala.

Milenko Paji}

MARKETING 032/342-276

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

31

SE]AWA

VLADE VAPA

ILITI PRI^A O STROGOSTI ezdesete su godine pro{loga veka. I, u wima, ^a~anska gimnazija. I, toj negda{woj Gimnaziji – koja je na Beogradskom univerzitetu, ne bez razloga, smatrana za svojevrsnu tvr|avu znawa – jedan mladi, ali veoma strogi, direktor je na ~elu: Vladislav Popovi} Vapa.

Godina je ta~no 1963, {esti septembar, petak. Ne znamo mnogo o novopostavqenom direktoru.

Dospeo iz {kole u~enika u privredi. Tamo predavao „{upovcima“ srpski jezik i kwi`evnost. Do{ao, dakle, otuda, iz Alvaxinice, iz „{egrtske {kole“. A ovo je, brajko moj, Gimnazija! S magarca, zna~i, na visokog kowa. A godi{te, svega trideseto. Taj, novodo{av{i.

Ali odmah vidimo da mu autoritet ne}e da geqa i posr}e, ne}e da se gwura i zaka{quje. Strogost i autoritet mu krenuli odli~no. Nema ti kod wega trtemrte, ba{ kao ni mrte-trte. Ni na kakvo murdarewe ne smeju profe ni da pomisle. Naprotiv, ve} od samoga po~etka {kolske godine, svaki `eli da se, ozbiqno{}u i pedago{kim marom, oku direktora svidi i preporu~i {to boqe i u~inkovitije. A gimnazisti? A zezawe? Je li zezawe smaweno? U nekoj meri, svakako. Uistinu, gimnazijalci osetno vi{e strigaju u{ima negoli ranije. Gimnazijalke su morale odmah da zaborave na no{ewe pantalona, a teget {kolska sukwa im nije smela biti kra}a negoli {to je, maksimum, ona koja bi se vodila kao „midi“. Manikir najo, ni{ta {minka. Di{a je... pardon!, nije to nikakav „di{a“, nikakav svileni zalizanko, niti „|a~ka majka“, nije to nekakav prefiweni prosvetarski kadar koji bi bio odvi{e mek, da ne ka`em pekmez... nije to ni nekakav `ustri pedagogbrzanac, basta{an i hitar, brz kao elektri~ni zec... direktor~ina je to, barem u poku{aju, vide}emo {ta }e iz toga ispasti...

Shvatio ~ova du`nost ozbiqno. Uvideli smo to iz cuga. [to se wega li~no ticalo – Vladimira Popovi}a, zvanog Vapa – nikakvog tu vi{e cinculirawa ili o{qarewa nikako nije smelo biti, posla se, ve} od prvog dana, prihvatio svojski. Uostalom, Op{tinski komitet SK }e na

[

svoje novo kadrovsko re{ewe pomno da motri.

Otuda, novajlija re{io da dotegne i uzvisi gimnazijski bastion znawa i vaspitawa kako vaqa – to je wegov ~vrst slu`beni i moralni naum, a nismo se vozili u aeroplanu pa da to vidimo i iz aviona. Deluje odre{ito, nema {ta.

No, da vidi{, opu{ten je.

Naoko, barem. [tavi{e, prili~no usporen. Ni{ta prpo{nost, ni{ta `ustrina, ni{ta praskava ko~opernost, ni{ta upiwawe iz petnih `ila. Ali glas, ali glas, toga pedagogarha, kao da dospeva sa scene: kao da matori glumac Radoslav Vesni} malko dempfovanim baritonom govori, kao da to glumac i peva~ Du{ko Jak{i} sonorno zbori, kao da Jovan Mili}evi} u Jugoslovenskom dramskom pàrla, ili, u Narodnom, Bani}evi} Petar.

Ba{ka, direktor je to sa filcanom {e{iri{kom.

Mlad, ali po glavi „bos“, malne sasvim. No, lice pravilno, lepo. „Pqunuti Jul Briner, ali izdu`en, slovenska varijanta“, rekao sam Olgi, zvanoj Xo. Nekada ga uhvatimo gde se, pred zbornicom, na hodniku... ili na ulici, dok s kim koju pro}askava... nasmeje sasvim od srca, zdravo i {iroko, rumen mu blaga obuzme obraze: su{ta suprotnost svemu strogom i prestrogom, svemu onome {to bi se moglo nazvati zavo|ewem i trenirawem {kolske strogo}e. Tu smo, dakle. Ima taj „direktor~ina u poku{aju“ i druga~ije lice. Ono blagorodnije i – spram |a~kih slabosti, muka, nesta{luka i frqoka – kudikamo blagonaklonije.

Godina je, rekosmo, 1963, Dijego Varagi} peva „Kad gradom sve zanemi i kad pono} po~iwe da vlada...“, a Gabika Novak {aptavo poru~uje iz onda{wih radioparata Kosmaj, Simfonija, ili Savica, i iz ponekog televizora EI Ni{ „... ka`u te kjero, u Andaluziji, hej, boj, i to je sve...“. Za to vreme Vlade Vapa u Gimnaziji uveliko i uporno dote`e i poja`ava disciplinu. I {kolsku organizaciju Narodne omladine. Ona mora biti ~vrsta kao stena, i mora po dekadenciji i zapadwa~kim kerefekama udarati odlu~no i `estoko, onako kako sovjetski bokserski {ampion Pope~enko mlati protivnike.

Vladislav Popovi} Vapa

KRATKA BIOGRAFIJA Vladislav Popovi} (1930, Vapa – 2012, ^a~ak).

Maturirao u ^a~anskoj gimnaziji. Vi{estruki akcija{. Studirao na Skopskom univerzitetu, stekao zvawe profesora srpskog jezika i kwi`evnosti. Od polovine pedesetih godina pro{loga veka predavao u ~a~anskoj {koli u~enika u privredi. Tokom {ezdesetih, direktor ^a~anske gimnazije. Dru{tvenopoliti~ki radnik. Po~etkom sedamdesetih, direktor „^a~anskog glasa“ i Gradske biblioteke u ^a~ku, a potom pre{ao na rad u Centralni komitet SKJ gde je obavqao sekretarske i savetni~ke du`nosti.

Zatim, sve do penzionisawa, u Skup{tini Narodne Republike Srbije ure|ivao glasilo Skup{tinski pregled. Dobitnik je vi{e odlikovawa i drugih dru{tvenih priznawa.

Srez je pre{ao u Kraqevo: negda{wi Karanovac, potowe Kraqevo (doneko} Rankovi}evo), sada ima ambiciju da, u pogledu svekolikog napretka i ubrzanog razvoja, pre{i{a ^a~ak, pretr~i ga „kao barba @vane prugu“, {to drugovi Zumber Ka~apor i Zaim Pru`anin nisu uop{te ni tajili. To se Vladu Vapi verovatno nije moglo da naro~ito svi|a, ali on se usredsredio na Gimnaziju i na izvr{avawe va`nih i mawe va`nih zadataka u upravqawu kolektivom

(vo|en preporukama saveznog ministra prosvete Janeza Vipotnika, a i smernicama drugarice Milke Mini}, dojako{we predsednice Saveta za prosvetu Saveznog izvr{nog ve}a, no, pre svega, i ponajvi{e, usmeravan vlastitom save{}u). FK Borac je poletna mlada snaga u Drugoj saveznoj ligi (Istok), gospodstveni trener {koba Filipovi} persira igra~ima i gleda da popravi dubinsku brzinu prefiwenog driblera Perice Terzi}a.

Vlade Vapa ide na utakmi-

ce, zajedno sa @ikom Jokancem i Lalom Cvijom, na susrete radosno hita. KK Borac i KK @elezni~ar, u ligi Srpskoj, `ive za gradski derbi, dvaput godi{we: Slobodan Koprivica Cowa baca kontru od ko{a do ko{a, La}o Tripkovi} i mladi Radmilo Mi{ovi} je ~ekaju, a „`elovci“ Marjanovi}, zvani Kilxo, i \elo{evi}, zvani ]amila, zauzvrat, ne znaju da proma{e ni iz blizine, ni „sa beka“, ni „iz mrtvawca“ – ubacuju li ubacuju... Vlade Vapa tako|e ubacuje, ali u nastavu, i u pona{awe u~enika, neke nove disciplinske senzore i receptore, ugra|uje u vladawe |aka budniju i oprezniju pozornost... O Bitlsima jo{ ne znamo ni{ta, ali redovno nam dopiru do u{iju Brenda Li, Pegi Li, Fransoaz Ardi, Koni Frensis... Adriano ^elentano, propali ~asovni~ar iz Milana, dasovan je i otka~ewak po na{oj meri (Ventiquattromile baci, Stai lontana da me, Grazie, prego, scusi, Il tangaccio, etc)... a \or|e, Lola, Du{ko i Miki su ikone na republi~koj zabavnomuzi~koj sceni... Do~im, Vlade Vapa nam nikada nije otpevao na velikom odmoru, a ni posle ~asova, nijednu baladu, niti staru gradsku, niti „meksikansku“ – pesme koje je sa bine Abra{evi}a, pedeset i neke, interpretirao, ka`u, veoma impresivno, sa bademastim osmehom onoga ~iji br~i}i u to vreme bejahu vi{e a la Erol Flin negoli a la Klerk Gejbl... U kinima Prag i Sutjeska uop{te nismo na~isto sa tim da li razumemo na pravi na~in ono {to kroz svoje snovidne i introspektivne filmove `ele da nam saop{te Bergman, Felini, Antonioni... Godar, {abrol, Trifo... jer, pravo re}i, jo{ smo klinci. Vlade Vapa za to vreme, u vazduhu, u visini zapu~ka na reveru, uve`bava svoj krupni pedago{ki ka`iprst, jer, ipak, i pored svega, malo-malo pa u kino smo dospeli kidnuv{i sa ~asa. (Moj dobar drug, M.P., koji je iz Gimnazije ve} leteo, i stoga morao da jedno polugo|e dou~i u U`icu, meni se ovako poveravao: „Ne bih se sa wim ka~io, pogledaj kolika mu je pesnica!“) A bio je, u stvari, du{evan i osetqiv. Taj Vladislav. Znamo po tome {to nikome nije odmogao. Na-

protiv, tolikima je, {to se ka`e, pogurao u kola. I |acima, i profama (a i wihovoj svakakvoj deci), i ^a~anima uop{te, ma gde i ma kad. Svima, bez razlike.

I „na{ima“ i „winima“, i „levima“ i „desnima“, i siroma{nima i boqestoje}ima, i „vaspitanima“ i onima drugima. A imao je te{ko rawenu du{u (majku Qubinku, ~estitu i visprenu doma}icu iz sela Vape, rodom Pre~anku, iz @iti{ta u Banatu, udatu za vapskog kolenovi}a Dmitra Popovi}a – ina~e primernu majku devetoro dece – godine 1943, zaklao mu nesoj iz redova Jugoslovenske vojske u otaxbini).

Brojni {kolski drugovi Vapini, a i nekolicina profesora koja mu je svojevremeno u ^a~anskoj gimnaziji predavala, napomiwali su da od Vlada boqeg drugara i omladinca, tamo potkraj ~etrdesetih, i po~etkom pedestih, zavi~aj nije umeo da iznedri i dru{tvu ponudi.

Kao da i sada, na skveru ispred nekada{weg Novog doma (potowe Crvene zvezde) na Trgu ustanka u ^a~ku, vidim kako, u negda{wa ona ~a~anska predve~erja i ve~era, gdekad mlaka, a kadikad reska, stoji Vlade Vapa (nekako ordinarno stoji, kao institucija, ispod oka osmatraju}i Trg i gimnazijalce koji se wime kre}u), kao da i sada eno ga, u dru{tvu Stracimira Cala Pavlovi}a, \okane, Qubi{e [kembeta, Barbareza, Jokanca, Cvija, [aje... gdekad Cila, ]erija, Ri~ija...

Vlade je krivio ki~mu.

U mladosti, nekako vi{e unazad. U starosti se, pak, sve vi{e pogiwao. Bila mu je to uspomena iz mladi}kih dana: na ~uvenoj poratnoj radnoj akciji Br~koBanovi}i prezapregnuo se, krcnuli mu pr{qenovi; operacija pomogla samo delimi~no.... U simboli~kom smislu, me|utim, svoju idejnu i ideolo{ku ki~mu je kroz osamdeset i dve godine `ivota proneo uglavnom uspravnu. Na tu i takvu wegovu ki~mu mogao si da se opkladi{ u svakom trenutku. I, uglavnom bi opkladu dobijao. U stvari, ne znam da li bi ikada izgubio. * Profesor Vladislav Popovi} Vapa, nekada{wi direktor ^a~anske gimnazije, preminuo je 30. oktobra 2012. godine. O wemu govori ova pri~a.

Pripremio: Bratislav Jeftovi}

32

OGLASI

Sveukupna procewena koli~ina ogrevnog drveta crnog bora........9.875 m3 Sveukupna vrednost svih partija po po~etnim cenama, bez PDV-a, je.....14.055.927,00 dinara

JAVNO PREDUZE]E ZA GAZDOVAWE [UMAMA “SRBIJA[UME” BEOGRAD [umsko gazdinstvo “Golija” Ivawica

Najdu`i rok za izvr{ewe posla je 31. 08. 2013. godine.

objavquje

Licitacionu prodaju ogrevnog drveta koje je predmet ovog javnog poziva provesti u skladu sa programom sanacije opo`arenih povr{ina.

JAVNI POZIV ZA LICITACIONU PRODAJU otvarawem zatvorenih ponuda Koja }e se odr`ati 19. 11. 2012. godine (ponedeqak) u 11 ~asova u prostorijama [G “Golija”, Ivawica, [umska uprava “^a~ak”, Lova~ka ku}a Mojsiwe.

Predmet licitacije je: ogrevno drvo crnog bora iz po`ari{ta, radi sanacije po`ari{ta, na pawu, GJ “Ro`aw-Jeqen” i to po partijama: Partija br. 1.

Odeqewe 15/f Odeqewe 15/b,c,e Partija br. 2.

Odeqewe 24/a Partija br. 3.

Odeqewe 25/a,b,c,d,e Partija br. 4.

Odeqewe 26/a,c Partija br. 5.

Odeqewe 30/a,c Partija br. 6.

Odeqewe 31/a,b Partija br. 7.

Odeqewe 33/a Odeqewe 37/c,d

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

722m3 x 1.276 din/m3 224m3 x 1.276 din/m3

= =

921.272 din 285.824 din

1.075 m3 x 1.439 din/m3

=

1.546.925 din

2.386 m3 x 1.439 din/m3

=

3.433.454 din

980 m3 x 1.439 din/m3

=

1.410.220 din

1.455m3 x 1.439 din/m3

=

2.093.745 din

1.286 m3 x 1.439 din/m3

=

1.850.554 din

1.447m3 x 1.439 din/m3 300 m3 x 1.439 din/m3

= =

2.082.233 din 431.700 din

Ogrevno drvo crnog bora na pawu, na navedenim lokacijama, mo`e se razgledati u periodu od 15. 11. 2012. godine do 18. 11. 2012. godine, u vremenu od 8-15 ~asova, uz OBAVEZNU unapred najavu Belo{evi} Draganu, {efu [U “^a~ak”, tel: 032/222-310, mob. tel. 064/8155-348.

Zainteresovani za u~e{}e na navedenoj licitaciji u obavezi su da svoje ponude sa navedenim cenama i rokovima zavr{etka radova za navedenu Gazdinsku jedinicu i partiju po{aqu ili donesu u zape~a}enom kovertu sa naznakom: “LICITACIJA OGREVNO DRVO CRNOG BORA [G “GOLIJA” - NE OTVARATI!”, na adresu: JP “SRBIJA[UME” Beograd, ([G “Golija” Ivawica, V. Marinkovi}a 139, 32250 Ivawica, na ruke Nedeqkovi} Predraga, mob. tel. 064/856-4266.

U obzir }e se uzeti sve zatvorene ponude koje se dostave li~no ili ako su poslate po{tom i stignu na navedenu adresu, najkasnije 16. 11. 2012. godine do 9 ~asova.

Tako|e, u obzir }e se uzeti i zatvorene ponude koje se dostave Komisiji na mestu odr`avawa licitacije 19. 11. 2012. godine do 10 i 30 ~asova, koje su prethodno zavedene u pisarnici [G “Golija”-[U “^a~ak”.

Pravo u~e{}a na licitaciji otvarawem zatvorenih ponuda imaju sva pravna lica koja prethodno izvr{e uplatu depozita, u visini od 10% od po~etne vrednosti koja se licitira, a koji }e slu`iti za dobro izvr{ewe posla, na teku}i ra~un JP “Srbija{ume” Beograd, [G “Golija” Ivawica, koji se vodi kod Vojvo|anske banke, broj 355-1044279-03, uz napomenu: UPLATA DEPOZITA ZA LICITACIJU NA DAN 19. 11. 2012. godine.

Sa ponu|a~em koji je dostavio najboqu ponudu sa~ini}e se Ugovor, a upla}ena sredstva na ime depozita ostalim ponu|a~ima se vra}aju.

^a~ak, Bir~aninova 13

STANOVI U IZGRADWI

(preko puta {kole Milica Pavlovi})

032/376-632 064/10-300-66 064/524-55-45

STAMBENI KREDITI U SARADWI SA BANKAMA BESPLATNE KONSALTING USLUGE

Va{e zadovoqstvo je na{ uspeh!

Hitno, odli~an 4.0 stan 96 m2, CG, 5. sprat, lift, alu stolarija, Alvaxinica, 677e/m2-65.000e.

Prodajem nov 1.5 stan, ukwi`eno 36m2, ukupno 47 m2, ima malo kosina, 2. sprat, gas.

Prodajem 4.0 stan 92m2, renoviran, PVC stolarija, odli~na lokacija, kod G. parka, pogled na park, 63.000e.

Prodajem 2.0 stan 55m2, 1. sprat, CG, komplet renoviran, ul. S. Markovi}, 42.000e.

Stan 47m2, terasa, podrum, 3. sprat, CG, 32.000e.

Odli~an 3.0 stan 81 m2 + terasa, 2. sprat, preko puta {kole F. Filipovi}, 611e/m2, 49.500e.

Prodajem gasoweru od 28m2 (ukwi`eno 18m2) ulica Obili}eva (do kru`nog puta) , 2 sprat, gas 15.500e.

Stan 52.5m2, CG, 5. sprat, klima, bez lifta, komplet stvari, kuhiwa, ugradni

ormari, 2 plazma TV-a, vredi pogledati, 36.500e.

Hitno, stan 53m2, centar, kod Tempa, 7. sprat, CG, lift, 566e/m2, 28.000e.

Prodajem stan 63/m2, CG, 1. sprat, preko puta F. Filipovi}, 41.500e.

Mewam mawi stan 23m2 + podrum, 3. sprat, ul. B. Jankovi}, za ve}i, uz doplatu, na sli~noj lokaciji, bedem ili okolina, do 2. sprata, mo`e TA ili CG. Mewam ku}u 150 m2, novu zidanu gara`u, 3.6a placa, kod Slobodinog igrali{ta, za 2 mawa stana ili jedan stan uz doplatu.

Na prodaju fabrika 1.000m2, betonska hala 260m2, pomo}ni objekat 100m2, 60a placa, 4km od Ariqa, pored puta, objekat ima upotrebnu i gra|evinsku dozvolu za drvnu industriju, mogu}a prenamena, vodovod, kanalizacija, trafostanicastruja 600kw, 135.000e, mogu}e izdavawe za 700e

MALI OGLASI BAGER LIPHER guseni~ar 902, 85. godi{te, banana ruka, 12.000 evra. Telefon: 063/8161484.

MA[INA za prawe toplom vodom ker{er, vibratori za

beton sa vibro iglama, viqu{kar 3,5 tona. Telefon: 063/8161484.

IZDAJE se stan od 45 m/2 u Beogradu kod Vukovog spomenika. Telefon: 334

mese~no.

Prodajem veoma dobru ku}u od 200m2 na Alvaxinici, 3,8ari placa, 2 vrste grejawa, 2003. gradwa, pvc stolarija, izolacija u suvoj fazi,useqiva 75.000e Prodajem ku}u 65m2, 6.8a placa, u Zabla}skoj Baluzi, 17.000e, mogu} dogovor.

Prodajem kompletno renoviranu ku}u od 66m2, 3 ari placa + letwa kuhiwa, gara`a i {upa u Qubi}u (nedaleko od stare {kole Tanasko Raji}) 35.000e Ku}a 70m2, lokal 30m2, pomo}ni objekat 35m2, 3.6a placa, u blizini {kole R. Mitrovi}, 44.000e.

Prodajem ku}u 61m2, 3.7a placa, grejawe na gas, kod Ma{inske {kole, 28.000e.

Ku}a 150m2, novija gradwa, legalizovana, 5a placa, Qubi}-Trbu{ani, 48.000e.

Hitno – ku}a od 73m2, 2,89 ari + pomo}ni objekat i gara`a na Ko{uwaku.

23.500e Ku}a 137m2, pr+sp, 2a placa, odmah useqiva, legalizovano, ul.

Obili}eva, vredi pogledati, 63.000e.

Ku}a 65m2, renovirana spoqa i iznutra, 21a placa, pomo}ni objekat, u Preqini, nedaleko od kru`nog toka, 36.000e.

Ku}a 200m2 pr+sp '09god, odli~no stawe, kotlarnica, gara`a, legalizovano, Qubi}-Trbu{ani, 55.000e.

Ku}a 45m2, ozidana, pokrivena, podnet zahtev za legalizaciju, 18a placa, ulaz sa asfalta, blizu prikqu~ak struje i vode, Qubi}, 300m od stare {kole T. Raji}, 8.000e.

Nova ekstra ku}a 270m2, '09god, 5a placa, legalizovano, mogu}a prodaja 2 zasebna sprata, 1. sprat 130m2 sa gara`om, 75.000e, 2. sprat 120m2, 65.000e, sve odvojeno.

Prelepa vikendica 55m2,

kamen-drvo, 3.5a placa, u Me|uvr{ju, do Morave, papiri 1/1, betonske podzide, mawi pomo}ni objekat, 23.000e.

Seosko doma}instvo u Atenici , 1.5ha zemqe, objekat 32m2, {tala 70m2, trem za bale 100m2, 80a ogra|eno, plastificiranom `icom, cela parcela zasad tre{we-250 stabala, 28.000e.

Seosko doma}instvo u Slatinskoj bawi, 17km od ^a~ka, ku}a 80m2, su{ara, letwa kuhiwa, useqiva, sva infrastruktura, 11a placa, mogu}e dokupiti jo{ 30a pored Slatinske reke, 15.000e.

Seosko doma}instvo u Vrani}ima, 75a + stari pomo}ni objekat, vo}wak, voda, struja, asfalt sa 2 strane, 7.000e Seosko doma}instvo u Jezdini, 24.5 a vo}waka, 6km od ^a~ka, 13.000e.

Je`evica - 2km od glavnog

puta, dobra ku}a 200m2, 3 sprata, 1ha zemqe, legalizovano, sva infrastruktura, u blizini novog stadiona, 46.000e.

Seosko doma}instvo u G. Gorevnici , 10km od ^a~ka, ku}a 100m2, novija gradwa, gara`a, su{ara, pekara, vo}wak, {uma, bunar, gradska voda, trofazna struja, 3ha zemqe u komadu, 23.500e Seosko doma}instvo u Mojsiwu, 12km od ^a~ka, ku}a 80m2, 40a placa, trofazna struja, bunar, vo}wak, 21.000e.

Prodajem seosko doma}instvo u Dowoj Je`evici (2km od glavnog puta), ku}a 100m2 i 17 ari placa i pomo}ni objekti od 100m2, grejawe razvedeno P, P + 1, PK, 31.000e Doma}instvo u Kamenici, 30km od ^a~ka, esktra ku}a 150m2, pomo}ni objekti 70m2, 8a placa, 50m od reke, 27.000e.

346 i 065/333 43 46.

AUTOMATSKI CIRKULAR sa podu`nim putuju}im kretawem, radne du`ine 6 m.Uvoz iz [vajcarske.

Povoqno. Tel. 064/510-7879, 061/138-21-12 PRODAJEM Opel Kadet Suzu 90 godi{te,plin, vlasnik. Tel. 069/3321442

IZDAJEM zidanu gara`u u Nemawinoj. Povoqno. Tel. 063/61-96-45 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova.

Tel. 064/615-27-63

PRODAJEM OPEL KORSU C 1,2, 2002 godi{te, vlasnik, odli~no stawe.Telefoni: 032/334 218 i 064/201 88 45.

SKAKAVCI dizel i benzinci, vibro plo~e, vaqak, vibratori i seka~ice.

Telefon: 063/8161484.

HELIHOPTERKE, ma{ina za

izravnavaju}e podove, hidrauli~ni ~eki}i, rakete za podbu{ivawe, dizalice, vrapci. Telefon: 063/8161484.

[PICEVI za hidrauli~ne ~eki}e, grebalica za beton, hilti pikameri, ma{ina za perda{. Telefon: 063/8161484.

PRODAJEM FIKSIRANU GARA@U KOD HOTEL MORAVE. MOBILNI: 064/268 0000.

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322- 656 De`urni tel: 062/86-17-988 OTKUP polovnog name{taja, dolazak na adresu. Tel. 060/027 22 78 PRODAJEM 2 brusilice Kikinda za spoqa{we i unutra{we bru{ewe,obradak fi 360x1000mm, unutarweg pre~nika 6-250mm, obradak fi 406x508mm. Tel.063/356293 PRODAJEM ma{inu za perda{, ma{inu za isu{ivawe betona, skakavce dizel i benzin, hilti i vibro igle. Tel. 062/572-336 PRODAJEM alu prozor sa 2 otvarawa i duplim staklom

IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

800x600. Cena 100E. Tel.032/353-016, 063/749 48 46 PRODAJEM `i~ano staklo 95x95.Cena 10e/m2.Tel.032/353016,063/749 48 46 PRODAJEM mesing fi 12 u

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM komplet ugradnu rernu sa ventilatorom i ugradnu plo~u marke Gorewe.

Aparati su vrlo malo kori{}eni i u odli~nom stawu.

Tel: 032/375-683 060/388-22-99 {ipkama, 7 kg,55 e.Tel.032/353-016, 063/749 48 46 PRODAJEM usisiva~ na vodu Fisher 2.400w. Cena 48 e. Tel.032/353-016 ,063/749 48 46

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net Prodajem renoviran dvosoban stan P-55 m2 na Keju. 35.000 eura .

Tel.032/344-630 Nov,odmah useqiv stan P50 m2, Qubi}ska, cena 770 eura/m2. Tel.064/158-93-63 Prodajem stan P-59m2, Industrijski prolaz, 22.

000 eura sa stvarima. Tel. 063/691-761 Prodajem jednosoban stan P-36 m2 sa CG, cena 22.500 eura. Tel.032/222-552, 064/158-93-63 Prodajem stan P-81 m2 kod Hotel Morave, cena 35.000 eura. Tel. 063/691-761 Prodajem dvosoban stan P61 m2, Alvaxinica, cena 31.000 eura.Tel. 032/344-630 Prodajem stan P-28 m2 u centru grada, cena 18.000 eura. Tel. 064/673-29-69 Prodajem stan P-64 m2 kod Gradskog parka, cena 34.000 eura. Tel. 064/158-93-63 Prodajem garsoweru P-24 m2, 2.sprat. Tel. 066/9000228 Prodajem dvosoban stan na Qubi} keju, cena 28.000 eura. Tel. 064/673-29-69 Stanovi u izgradwi, povoqno. Tel. 063/691-761 Prodajem ku}u P-80 m2 i 6.5 ari placa u Atenici. Cena 45. 000 eura. Tel. 066/9000228 Prodajem ku}u P-57 m2 i 1.56 ari placa Savkovi}a kosa. Tel. 063/691-761 Prodajem ku}u u Balkanskoj ulici P-70 m2. Cena 26.000 eura. Tel. 032/344-630 Prodajem seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel. 063/691-761 Prodajem jednosoban stan u blizini Medicinske [kole, 2 sprat. Povoqno.

Tel. 064/673-29-69 Kupujem jednosoban stan, lokacija nebitna. Tel.

33

OGLASI

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

063/691-761 Prodajem kompletno name{tenu garsoweru na Qubi} Keju, cena 18 500 eura. Tel. 032/222552,064/158-93-63 Prodajem dvosoban stan P66 m2 u ulici Svetozara Markovi}a ,cena 37 000 eura.Tel. 066/9000-228 Prodajem dvosoban stan P58 m2 u centru grada, CG,cena 33 000 eura.

Tel.032/344-630 Prodajem dve ku}e na 6 ari placa u Aveniji 1, cena 29 500 eura. Tel. 063/691-761 Kupujem ku}u udaqenu 10-15 kilometara od centra do 15 000 eura. Isplata odmah.

Tel. 064/158-93-63 Prodajem ku}u P-50 m2 i 5 ari placa u Trnavi ,cena 15 000 eura. Tel. 032/344-630 Prodajem renoviranu ku}u P-65 m2 i 14 ari placa u Gorwoj Atenici, cena 33.000 eura. Tel. 064/158-9363 Kupujem garsoweru, mo`e i ve}a spratnost sa liftom.

Tel. 064/673-29-69 Prodajem stan P-34 m2 sa CG, Qubi}ska ulica, cena 22 500 eura. Tel. 063/691-761 Prodajem novu ku}u P-70 m2 i 40 ari zemqe u Vidovi.

Dogorov. Tel. 066/9000-228 Prodajem dvoiposoban stan P-55 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle.

Tel. 064/673-29-69 Kupujem ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem. Tel. 063/691-761 Prodajem nove, odmah useqive stanove u Obili}evoj, dogovor, Tel. 032/344-630 Prodajem dvoiposoban stan P-69 m2,CG , Avenija 1.Tel. 032/222-552, 064/673-29-69 Prodajem odli~an stan P74.35 m2 na 1 spratu u Aveniji 2. Cena 650

eura/m2.Tel. 064/158-93-63 Kupujem dvosoban stan u {irem centru grada. Tel. 063/691-761 Prodajem plac P-5.5 ari u blizini pumpe u Qubi}u, cena 8 000 eura. Tel. 032/344-630 Prodajem dvosoban renoviran stan P-55 m2 u Bate Jankovi}, cena 33 000 eura.Tel. 064/158-93-63 Prodajem dvosoban stan na 1.spratu P-58 m2 preko puta Fakulteta, cena 31 000 eura. Tel.063/691-761 Prodajem jednosoban stan P-34 m2 preko puta O[ Milica Pavlovi}, cena 21 000 eura. Tel. 066/9000-228 Prodajem stan P-47.51 m2 preko puta restorana Mladost CG, dogovor. Tel. 032/344-630 Prodajem dvosoban stn P-54 m2 u Kalu|ericama, CG, cena 36 000 eura. Tel. 064/158-93-63 Prodajem stan P-46 m2 u ulici Bate Jankovi}, prizemqe, pogodan je i za poslovni prostor. Tel. 063/691-761 Prodajem jednosoban stan P-38 m2 u Bate Jankovi}a, mo`e i zamena za ve}i stan uz doplatu. Tel. 032/344-630 Prodajem nov, odmah useqiv stan P-50 m2 u Qubi}skoj ulici, cena 770 eura/m2.Tel. 064/158-93-63 Prodajem jednosoban stan P-38 m2 u Draga~evskoj ulici.Tel. 063/691-761 Prodajem stan P-28 m2 u centru grada, 4 sprat, cena 18 000 eura. Tel. 064/673-2969 Vr{im usluge legalizacije ku}a i poslovnih objekata.

Povoqno. Tel. 064/158-93-

ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI ^A^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36.

PRODAJEM razne bicikle, poni i bajk. Tel. 032/353016, 063/749-48 46 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije - trofazna Sever Subotica.Cena 60 E. Tel. 032/353-016, 063/749-48 46 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100w.

Cena 9 E/kom. Tel.032/353016, 063/749-48 46 PRODAJEM mobilni Samsung FGH 450. Cena 20E. Tel.032/353-016, 063/74948 46 PRODAJEM ma{inicu za pod{i{ivawe. Cena 9E. Tel.032/353-016, 063/74948 46 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90E. Tel.032/353-016, 063/74948 46 PRODAJEM fiksni telefon Simens. Cena 12 E. Tel.032/353-016, 063/74948 46 PRODAJEM be`i~ni telefon Panasonic. Cena 15 E. Tel.032/353-016, 063/74948 46 KRU@NI PUT - IZDAJEM halsko-magacinski prostor 280 m/2 + 100 m/2 kancelarije, sa 10 ari placa.

Ulaz direktno sa kru`nog puta. Telefon: 063/88-52-

977.

PRODAJEM ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu, ma{inu za uzengije i se~ku. Telefon: 063/88-52-977.

IZDAJEM stan, 48 m/2.

Telefon: 063/10 50 928.

PRODAJEM {a{u, (prilikom rada kukuruz je navodwavan) oko 200 snopa, prva klasa. Telefon: 032/877 382.

KUPUJEM frezer za traktor 539 i 540. Telefon: 062/47 55 11 i 063/644 181.

PRODAJEM imawe sa dve ku}e, Pakovra}e, asfaltni prilaz, vredi videti.

Mobilni: 064/196 47 05.

PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Cena 6.000 evra. Telefon: 032/346 230.

PRODAJEM dve industrijske ma{ine za {ivewe krzna i ko`e, ispravne. Povoqno!

Telefon: 063/18 22 722.

IZDAJEM ve}i dvosoban stan u Kraqevu (Vojno naseqe). Pogodan i za poslovni prostor. Cena po dogovoru.

Telefon: 065/52 10 209.

IZDAJEM name{tenu garsoweru. Telefon: 064/1200635.

NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, osnivawe radwi gratis, dogovor.

Mobilni: 064/196 47 05.

PRODAJEM staru ku}u u naju`em centru grada.

Telefoni: 063/8033676 i 063/300207.

PRODAJEM novu ma{inu za su{ewe ve{a, KANDI, povoqno. Telefon: 060/0101609.

USPE[NO LE^IM impotenciju kod mu{karaca.

Diskrecija zagarantovana.

Mobilni: 063/1685762.

PRODAJEM dva tovqenika oko 200 kilograma. Telefon: 032/880 028 i 064/160 08 76.

KUPUJEM stan u centru grada. Zvati do 17 ~asova na broj 032/320 325 i na brojeve 060/5320 325 i 064/1423 555. ^UVALA bih stariju osobu od 1. decembra. Mese~na nadoknada. Telefon: 710034.

IZDAJEM name{tenu ku}u, 2 sobe, kuhiwa i zajedni~ko kupatilo u Kulinovcima, kod Pekare "Dukat". Mobilni: 063/16 00 502.

PRODAJEM dve ku}e kod gradskog parka (mo`e zajedno) a i posebno. Mogu}nost zamene. Telefon: 064/19 11 878.

PRODAJEM cerova i bagremova umetrena drva za ogrev.

Mobilni: 060/6618835.

PRODAJEM traktor IMT 540, u odli~nom stawu.

Mobilni: 060/6618835.

PRODAJEM zemqu povr{ina 1 hektar u Zabla}skom poqu, potez Petkovac. Mobilni: 060/6618835.

PRODAJEM plac u Preqini, 25 ari. Mobilni: 064/1268507.

PRODAJEM [koda superba, 2007 godi{te 1,9 TDI, pre{la 152000 km, cena 7.800 eura. Mobilni: 064/2402699.

PRODAJEM DAVU MATIZ, 2001 GODI[TE, 1,9 TDI. PRE[AO 94000 KM. CENA 1950 EURA. MOBILNI: 064/2402699.

PRODAJEM reno tvingo, 2000 godi{te, pre{ao 89000 km. Cena 1950 eura.

Mobilni: 064/2402699.

PRODAJEM Pe`o 206, 2001 godi{te, pre{ao 128000 km.

Cena 2.500 eura. Mobilni; 064/2402699.

PRODAJEM opel agida, 2044 godi{e, pre{la 106000 km, ura|en veliki servis. Cena 2.950 eura.

Mobilni: 064/2402699.

VIBROPLO^E od 60 - 500 kg, seka~ica asfalta i betona, vibro letve. Telefon: 063/8161484.

PRODAJEM bagremove direke du`ina 2,40 cm, cena po dogovoru. Mobilni: 064/479 43 31.

34

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

Na osnovu ~lana 12. Odluke o Danu op{tine i gradskoj slavi ("Sl. list op{tine ^a~ak" broj 1/99), Komisija za obele`avawe praznika i dodelu priznawa Skup{tine grada ^a~ka upu}uje

JAVNI POZIV ZA PODNO[EWE PREDLOGA ZA DODELU DECEMBARSKE NAGRADE GRADA ZA 2012. GODINU Pozivamo gra|ane, preduze}a, ustanove, mesne zajednice i druga pravna lica, organizacije i udru`ewa da mogu podneti predloge za dodelu Decembarske nagrade grada za 2012. godinu.

Decembarska nagrada grada dodequje se povodom 18. decembra - Dana grada ^a~ka.

Nagrada se dodequje za naro~ito isticawe na privrednom, nau~nom, kulturnom, prosvetnom, umetni~kom, zdravstvenom, sportskom i drugim oblicima stvarala{tva.

Nagrade mogu dobiti gra|ani, preduze}a, ustanove, mesne zajednice i druga pravna lica, organizacije i udru`ewa.

Predlozi za nagrade moraju biti obrazlo`eni.

Predlozi za nagrade mogu se podnositi do 24. novembra 2012. godine. Predlozi podneti posle ovog roka ne}e se razmatrati.

Predlozi za nagrade se mogu predati na pisarnici Gradske uprave ili po{tom na adresu: Skup{tina grada ^a~ka - Komisiji za obele`avawe praznika i dodelu priznawa, ul. @upana Stracimira br. 2, 32000 ^a~ak.

KOMISIJA ZA OBELE@AVAWE PRAZNIKA I DODELU PRIZNAWA

OPOZIV PUNOMO]JA OPOZIVAMO punomo}je (ovla{}ewe) kojim smo ovlastile ]iri} Dragana iz ^a~ka, Gorwa Gorevnica, da u na{e ime, a za zajedni~ki ra~un radi finansirawa izgradwe zgrade mo`e preduzimati sve neophodne pravne radwe radi vr{ewa prodaje stanova jo{ u toku gradwe koji se nalaze na II i III spratu zajedni~ke zgrade i stanova koji se grade na Kp. br. 819 KO ^a~ak na osnovu re{ewa o odobrewu za izgradwu br. 351-390/09-IV-2-01 dana 22. 7. 2009. godine, a koje je punomo}je overeno kod Osnovnog suda u ^a~ku Ov. i br. 13347/2010 dana 6. 9. 2010. godine.

Opoziv se odnosi na stanove br 3, 4, 8 i 9 jer su navedeni stanovi na osnovu sporazuma pripali nama u svojinu. Stan br. 7 je ve} otu|en tre}em licu.

Navedeno punomo}je opozivamo na osnovu ~lan 92.ZOO-a jer na osnovu stava 2 istog ~lana vlastodavac mo`e po svojoj voqi suziti ili opozvati punomo}je, ~ak i ako se ugovorom odrekao tog prava.

Ovo opozivawe punomo}ja na osnovu ~lan 93.ZOO-a objavi}emo u sredstvima javnog informisawa radi dejstva prema tre}im licima.

Primerak opoziva dostavi}emo dosada{wem punomo}niku.

Vlastodavci, Danica Matovi} i Jelica Mitrovi}

POSLEDWI POZDRAV

Dana 4. novembra 2012. godine, preminula je na{a draga supruga, majka i baka

MARA TODOROVI] OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

iz ^a~ka u svojoj 69-oj godini `ivota.

Sahrana pokojnice je obavqena dana 6. novembra 2012. u 14 ~asova na grobqu u Miokovcima.

O@ALO[]ENI: suprug SAVO, sin RADOVAN, snaja SNE@ANA, unuka MILICA, unuk FILIP, sestra RADA i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

Zahvalnost dugujemo medicinskom osobqu i lekarima odeqewa Intezivne nege ^a~anske bolnice, na ~elu sa dr Jelenom Bo{kovi}-]ur~i}, za neizmernu brigu i pa`wu prilikom le~ewa na{e drage Mare.

15383

MIKSERU OD DRUGOVA: TRMKE, GRKA, MI[KA, SLAVI[E, SANDRE, DRAGANA, \OLA I BO[KA

35

^ITUQE

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

POSLEDWI POZDRAV

Dana 1. novembra 2012. preminula je na{a draga majka i baka

na{oj dragoj priji

QIQANA JOVANOVI]

QIQANI JOVANOVI]

ro|ena 1948. godine iz ^a~ka

Zauvek voqenoj majci posledwi pozdrav od wene dece

Ve~nu uspomenu na wu u svojim srcima ~uva}e prijateqi.

MI[KA i KA]E sa porodicama.

PORODICA PAJOVI]

15381

15382

Pre dvadeset {est godina, dana 18. novembra 1986. godine, u dvadeset petoj godini `ivota, od nas je oti{ao na{ dragi i voqeni:

ZORAN ZOKI PAJI] Sve protekle godine nisu uspele da prekriju zaboravom tvoju mladost, niti da umawe na{u tugu i bol. Protekle godine su samo uve}ale na{e `aqewe zbog tvog preranog odlaska. Uvek }e{ u na{im mislima i srcima imati svoje mesto i uvek }e te voleti i nikada te ne}e prepustiti zaboravu

Seke ANKICA i RADA, sestri}i SA[A i STIV i zet PERO.

Dana 15. novembra 2012. godine, navr{avaju se dve godine od odlaska na put bez povratka na{e drage, voqene i nikada pre`aqene mame, nane i ta{te

OLGE JOVANOVI] Znamo da bi nam ti rekla: „Deco, morate to da prihvatite". Oprosti nam {to ne mo`emo da te poslu{amo, jer na{ bol i tuga su mnogo ja~i od tvojih re~i. Bez tebe je mnogo te{ko i svakim danom sve vi{e i vi{e nam nedostaje{. ^inila si za nas i vi{e nego {to si mogla i to mi ne mo`emo da zaboravimo. Zato `ivi{ i uvek }e{ `iveti u mislima i srcima onih koji te neizmerno vole i nikada te ne}e prepustiti zaboravu. ]erke ANKICA i RADA, unuci SA[A i STIV i zet PERO.

15354

15355

36

^ITUQE

U ponedeqak 12. novembra navr{ava se GODINA DANA od kako sa nama nije na{ voqeni suprug, otac i deda

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE 9.11. 2002 - 9. 11. 2012.

PREDRAG - CUNE GOJKOVI] 1964 - 2011 U na{im srcima ogromna praznina, osta neizbrisiv trag, uspomene koje ne blede i qubav koju smrt ne prekida.

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. Vole}emo te zauvek.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILKA, }erka ANDRIJANA, sin STEFAN, unuk STRAHIWA i zet ALEKSANDAR.

iz Qubi}a

Deset dugih godina nije sa svojim najmilijima koji ga nose u srcu zauvek.

Tvoje postojawe je bila na{a snaga, a tvoje ime na{ ponos.

S qubavqu wegova deca i supruga 15347

15346

Dana 19. novembra 2012. navr{ava se GODINA DANA kako nije sa nama

MILIVOJE LUKOVI]

VIDAK KAVEXI]

Dana 9. 11. 2002. godine, preselio se u nezaborav na{ prijateq

MLADOMIR MLA\O PANTOVI]

14. novembra 2011. godine navr{ava se 25 godina od smrti na{eg voqenog.

Toga dana poseti}emo wegov grob i polo`iti cve}e.

Uspomenu na wega ~uvaju: supruga ZAGORKA, sinovi MIRKO i MIROSLAV, snahe ANTONELA i VESNA, unuci i unuke.

Dana 09. novembra navr{ava se [EST GODINA kako nije sa nama na{a supruga, majka i baka

ZORICA SIN\ELI]

VIDAK KAVEXI]

Supruga, sinovi, snahe i unuci.

Ve~no }emo pamtiti wegovu plemenitost, duhovnost i izuzetan smisao za humor.

PORODICE: NE[OVI], RADOWI], STEFANOVI] i STANOJEVI].

Mnogo je qubavi i plemenitosti oti{lo sa tobom. Ne postoji vreme koje mo`e umawiti tugu za tobom niti re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{.

Zauvek u na{im srcima BO[KO, MARIJA i ANA.

15344

15350

15355

Nedostaje{ nam, a mi smo tako ponosni {to smo tvoji.

Dana 12. 11. 2012. navr{avaju se TRI GODINE od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Dana 8. novembra 2012. godine navr{ilo se DVE GODINE od smrti na{e drage

MIROSLAVE ^IVRAK MICANE

Dana 9. novembra 2012. navr{i}e se PET GODINA od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

\URA VU^I]EVI]A

DU[AN KOSI]

iz Atenice

1953 - 2010

Mnogo je qubavi, plemenitosti i dobrote oti{lo sa tobom. Dok `ivimo, bi}e{ u na{im mislima.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

WENI NAJMILIJI

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na wega.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Supruga CICA, }erke DU[ICA i DRAGANA.

TVOJI NAJMILIJI

15345

15356

15354

Draga na{a

NEVENA DRAGUTINOVI]

Dana 10. novembra 2012. u 10,30 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

SE]AWE NA PO[TOVANOG KOLEGU

Dr DRAGAN GOSTIQAC 09.11.2011 - 09.11.2012.

“...I tek kad oqu{ti{ omot, prestaje svaka ~arolija, jer vi{e nema smisla nijedna igra poga|awa.

Jer sve je u nama kad `murimo, a strano kad otvorimo o~i...”

U tvojim posledwim re~ima tra`imo utehu i zato samo ti `muri an|ele na{ lepi.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima Tvoji odeqewe IV2, Gimnazija ^a~ak.

ORDINACIJA Dr URO[EVI] 15351

VLADIMIRU PAVLOVI]U Zajedno sa prijateqima, kom{ijama i rodbinom poseti}emo wegov grob i okititi cve}em.

Godina je pro{la a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga VERA, sin DU[KO, k}erka SEKA, snaja SAWA, zet ZORAN, unu~ad: JANA, LUKA, STEFAN i FILIP. 15349

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

37

^ITUQE

TU@NO SE]AWE NA VOQENOG SUPRUGA I OCA

Dana 09. 11. 2012. godine, navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

TOMISLAVA ILI]A TOMICE

MIRJANE MIRE VUJOVI]

7. novembar 2001 - 7. novembar 2012.

1963 - 2012 Toga dana obavi}emo pomen i grob okititi cve}em.

Praznina, bol i tuga su ogromni ali voqeni nikada ne umiru.

UZ VE^NU QUBAV, PO[TOVAWE I ZAHVALNOST TVOJI NAJMILIJI: porodice VUJOVI] i POWAVI].

Supruga QIQANA i sin DIMITRIJE upl.

upl.

Navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

Dana 15. novembra 2012. navr{avaju se TRI GODINE od kada je prestalo da kuca plemenito srce na{eg dragog supruga, devera i strica

Pre DESET GODINA ostali smo bez na{eg

PREVA S qubavqu i tugom ZORICA i KATARINA.

MIRJANE MIRE VUJOVI]

15352

Divno je bilo imati kom{inku kao {to si bila ti Miro.

Prebrzo si oti{la, rado }emo te se se}ati i ~uvati od zaborava.

Kom{ije: TADI], DOMANOVI], NIKITOVI] i BRANA PAJOVI].

VLADIMIRA MARKI]EVI]A

15343

@iveli smo zajedno preko pet decenija.

Bili su to dani sre}e i qubavi. Sada vi{e nisi s nama, lepi dani su pro{li, a zamenili su ih dani se}awa, uspomena i tugovawa.

Tobom se ponosimo, nosimo te u srcima i ~uvamo od zaborava.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MARIJA, snaja MARA, sinovac MIROSLAV, sinovica GORDANA, unuci VLADIMIR i NEMAWA, unuke ALEKSANDRA i IVANA, snaja SLA\ANA i zet DRAGAN. upl.

U petak, 9. 11. 2012. godine je DVE GODINE od smrti na{eg dragog

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E

MILA NIKOLI]A Stalno si u na{im mislima.

Nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava.

TVOJI: supruga MILOJKA, sin QUBOMIR i }erka JELENA. 15379

OBJAVQENI U PETAK

38

^ITUQE

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

Umrla je na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

SE]AWE

SLA\ANA STOJKOVI] SLA\A ro|ena Radojevi} 1963 - 2008 Sla|o moja jedina. ^etiri godine je pro{lo tuge i bola za tobom. Sve sam izgubila, sve je prazno.

Mr ph. Natalija Hercog

U bolu i tuzi majka DANICA. 15368

ro|ena Lukovi} 5. novembra 2012. u 94-oj godini `ivota.

Sahrawena je u sredu 7. novembra na gradskom grobqu u ^a~ku.

Dana 4. novembra 2012. godine, preminula je na{a draga

Neizmerno smo zahvalni na{im prijateqima, kolegama, kom{ijama i dragim sugra|anima, koji su kao i do sada, bili sa nama.

Porodica Hercog.

15354

U subotu, 10. novembra 2012. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog sina i brata

RADE BOJOVI]

GRADIMIRA KAROVI]A

12. 11. 2006 - 12. 11. 2012.

iz ^a~ka

Uspomenu na tebe ~uvamo s qubavqu, ponosom i po{tovawem.

Supruga MIRA sa decom.

Deset godina nisi sa nama.

Uspomenu na tebe sa ponosom ~uvaju: majka DRAGICA i brat DEJAN sa porodicom.

DU[ANKA ZIMOWI] 1932 - 2012 Sahrana je obavqena 6. novembra 2012. na ^a~anskom grobqu.

K}erka VERICA sa porodicom.

15360

U subotu, 10. novembra 2012. godine u 12 ~asova na Jezdinskom grobqu dava}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

Navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog kolege

PREDRAGA GOJKOVI]A CUNETA Godina je pro{la a uspomenu na wega ~uvaju kolege iz Slu`be obezbe|ewa TRZ ^a~ak.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Dana 15. novembra 2012. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

QIQANE MILOSAVQEVI]

VLADISAVU VLADU JELU[I]U Qubav koju si nam poklawao zakqu~ali smo zajedno sa se}awem i ponosom u svoja srca. Svakim danom nam je sve te`e i te`e bez tebe...

TVOJI NAJMILIJI: otac MILORAD, majka RADMILA, supruga ZORICA, k}erka OLIVERA, sin LUKA i sestra BOBANA sa porodicom.

15367

15364

upl.

12.11.2009 - 12.11.2012.

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nisi sa nama. Uspomenu na tebe sa ponosom i qubavqu u srcu ~uvaju tvoji najmiliji.

Toga dana u 14 ~asova na grobqu u Kowevi}ima poseti}emo wen grob i obaviti ~etrdesetodnevni pomen.

O@ALO[]ENI: suprug MILOQUB, sin STEFAN, }erka DRAGANA, svekrva MILOJKA, bra}a BLAGOMIR i MILADIN, snaha MARIJA, bratanci IVAN i NIKOLA i ostala rodbina.

10. novembra navr{ava se 15 godina kako nas je zauvek napustio

NATALIJA GARI] Konarevo - Kraqevo Majko, re~i nisu dovoqne za ose}aj bola. Na{ si putokaz `ivota. Te{ko je dosti}i tvoje vrline.

DRAGOQUB DRAGO ]OSI]

Zahvalna tvoja deca DRAGICA, SRBIJANKA i RANKA

Uspomenu na wega ~uvaju supruga RADMILA, sin DRAGAN i }erka DRAGICA sa porodicama.

15378

15369

39

^ITUQE

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE 9. 11. 1998 - 9. 11. 2012.

9. 11. 1988 - 9. 11. 2012.

MILO[ \URKOVI]

KAJICA STANI[I]

iz Preqine

16. 05. 2012. - 16. 11. 2012.

Ni godine, ni sama ve~nost te ne}e izbrisati iz na{ih srca. Mnogo toga se dogodilo {to bi te obradovalo, ali i rastu`ilo.

TVOJI: SAWA, NIKOLA i SLAVICA.

VLADIMIR PAVLOVI] VLADE

Voleo si `ivot... Radovao si se svakom na{em dolasku, svakom okupqawu.

Okupqamo se evo ve} pola godine bez tebe jer je bolest bila ja~a od na{e qubavi. Sada je praznina velika, tuga ogromna a svima nam nedostaje{ toliko da boli.

TVOJA PORODICA

Mo`da do tebe stignu poqupci, koji ti {aqemo danas, na tvoj 35 ro|endan. Mo`da }e{ ~uti i neizgovorene re~i i osmehnuti se najlep{im osmehom na svetu, lepoto na{a.

Volimo te najvi{e, nedostaje{ nam.

Tvoji: majka COJA, brat RADENKO, snaha MIRA, sinovica ANASTASIJA, sinovac NIKOLA i nana RAJKA.

15363

15366

15362

Navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

PREDRAGA VU^I]EVI]A PREVA

VLADAN TO[I] TO[O

VLADAN TO[I] TO[O

POSLEDWI POZDRAV dragom TO[IBI

POSLEDWI POZDRAV dragom TO[U Uspomenu na wega ~uvaju ~lanovi i igra~i KK "@ELEZNI^AR" ^A^AK

VLADIMIR i MARIJANA

sestre NADA i MICA 15380

fak.

Dana 31.10. 2012. preminuo je na{ voqeni suprug, otac i deka

15377

NEZABORAV NA NA[E DRAGE

Opra{tam se od tebe sa qubavqu i tugom Dragi moj

Branimir Mitrovi} 1939 - 2012

Brane

Sahrana je obavqena 01. 11.

2012. na ^a~anskom grobqu. @elimo da izrazimo zahvalnost rodbini, prijateqima, kom{ijama i kolegama za sau~e{}e u na{em bolu.

MILORAD 9.11.1992 - 9.11.2012.

RISTANOVI]

Silno mi nedostaje{.

Supruga \ina, sin Ivan i }erka Marija sa porodicama

Tvoja \ina

15371

15372

Dragi moj Tata

Dragi moj tata,

Branimir Mitrovi}

Branimir Mitrovi}

Puno ti hvala za sve {to si nas u~io i za svu qubav i brigu koju si nam pru`io.

U srcu }emo te zauvek ~uvati a uspomenu na Tebe negovati i kod onih koji nisu stigli da te zapamte.

Zauvek tvoji sin Ivan, snaja Ka}a i unuci Nikola i Janko

15370

Dana 8. novembra 2012. godine navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog

PREDRAGA LUKOVI]A PEZA

za svu dobrotu i qubav koju si nam pru`io.

Uspomenu na Tebe sa ne`no{}u ~uvaju }erka Marija, unuci Mihailo i Juca i zet Goran

Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga KOSANA, sin DRAGAN i unuk LAZAR

15373

15383

10. novembra 2012. godine u 11,00 na ^a~anskom grobqu dava}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{em

SLAVI[A JEKI]

HVALA! SNE@ANA, TATJANA i NATA[A.

HVALA

15374

13. 05. 2012 - 13. 11. 2012.

KOVIQKA 22. 2. 2009 - 22. 2. 2012.

13. 5. 2012 - 13. 11. 2012.

SLAVI[A JEKI]

SLAVI[I JEKI]U S ponosom te spomiwemo i u srcu ~uvamo.

@ive}e{ ve~no u na{em se}awu.

Uspomenu na tebe ~uva sestra QIQANA i zet CANE.

Supruga RADA i k}erke: KATARINA, OLIVERA i DANIELA.

Sinovice MARINA i JASMINA sa mamom.

15375

15348

15376

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE