9. novembar 2012 by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Od ove godine 11. novembar dr`avni praznik

^A^AK, 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

BROJ 43

CENA 30 DIN.

Ana i Hranislav Mari}

U ^AST SRPSKE @EQE ZA MIROM strana 11.

Branko Kuki}, urednik ~asopisa „Gradac”

NAGRADA KOJU NIKO NIJE PRIMETIO

strana 17.

Reli voza~ @eqko \unisijevi}

APSOLUTNI [AMPION SRBIJE

strana 27.

O@IVELI ZEMQU DEDOVA Danas, kada mladi uglavnom napu{taju sela, be`e}i od poqoprivrednih radova, malo je onih koji iz grada odlaze na seoska doma}instva da zapo~nu sopstveni biznis. Bra~ni par iz ^a~ka, Ana i Hranislav Mari}, odlu~ili su da na porodi~nom imawu u Be~wu podignu savremeni zasad jabuke. Oni su primer mladih qudi koji uspe{no mogu da se ostvare i radom u poqoprivredi

strana

12.

Nikola Latinovi}, predsednik Saveta za popis poqoprivrede

DR@AVA MORA DA POMOGNE SEQAKU

strana

Sto dana posle

OPOZICIJA OCEWUJE VLAST strana

Dragan Biseni}

Bo{ko Obradovi}

Dmitar Popovi}

Branislav Lazovi}

Milan Lazovi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

POLITIKA

KAKO LIDERI LOKALNE OPOZICIJE OCEWUJU GRADSKU VLAST “100 DANA POSLE” Sude}i po izjavama ~elnika gradske vlasti, u kojima su pro{le sedmice “podvukli crtu” {ta su i kako radili za proteklih skoro ~etiri meseca, oni itekako imaju razloga za zadovoqstvo. Najve}i akcenat, da podsetimo, stavili su na racionalizaciju u potro{wi buxetskih para i stvarawe povoqnog privrednog ambijenta za privla~ewe doma}ih i stranih investitora i otvarawe novih radnih mesta. Za razliku od wih, lideri opozicije su skepti~ni, jer smatraju da su koalicioni partneri iz vladaju}eg saveza dragoceno vreme potro{ili na pregovore i dogovore i da, ako je suditi po onoj narodnoj, “da se dan po jutru poznaje”, za vreme wihove vladavine ne bi trebalo o~ekivati nikakav boqitak za sugra|ane.

ladaju}a ve}ina je nastavila lo{u praksu prethodne vlasti, ostvaruju}i nedovoqnu komunikaciju izme|u Gradskog ve}a, uprava, javnih preduze}a i ustanova, {to, pored ostalog, potvr|uje i na~in na koji su imenovani ~lanovi GV. Prvo su izabrani, pa potom dobili resorna zadu`ewa prema zanimawima i afinitetima, {to pokazuje da nema jasnih prioriteta, ve} samo `eqa da se “namire” pojedinci, smatra Dmitar Popovi}, predsednik GO DS. Za wihove vladavine usvojena je odluka o rebalansu buxeta koja je pokazala da se novac gra|ana tro{i netransparentno i da “vlast kroz ugovore o delu i specijalizovane usluge tro{i vi{e od pola milijarde dinara, a da se ne vidi jasno gde je

VREME POTRO[ENO NA PREGOVORE I DOGOVORE

taj novac utro{en. Pokazali su nespremnost i nesposobnost da utro{e pet miliona dinara za najugro`enije gra|ane, pa je i taj novac rebalansom buxeta preba~en u teku}u buxetsku rezervu, kako bi wime raspolagao gradona~elnik bez ikakve kontrole.” - Usvojeni su izve{taji o poslovawu javnih preduze}a u 2011. godini, i to na izmaku 2012, ~ime je prekr{en zakon, jer ih je trebalo razmatrati u prvom tromese~ju. Pritom ni{ta nije ura|eno na racionalizaciji i pove}awu efikasnosti javnih preduze}a i ustano-

Dragan Biseni}

jo{ uvek ~ine Nova Srbija i SPS, pa je logi~no da svoj sistem rada nametnu i novim partnerima u vr{ewu vlasti. Sa takvim wihovim radom ne o~ekujemo nikakav boqitak za na{e sugra|ane.” VLAST JE SAMO PREUZELA VLAST - Ako vladaju}a ve}ina obele`ava 100 dana vlasti, to je potpuno ispravno, jer ni{ta drugo nije ni ura|eno, izuzev preuzimawa vlasti i politi~kih postavqewa na svim nivoima. U tom smislu zaista mogu da proslave 100 dana

Bo{ko Obradovi}

va, ve} se gubici u wima nadokna|uju pove}awem cena usluga - kaè Popovi}, uveren da to predstavqa udar na osiroma{eni ku}ni buxet, u situaciji kada je prose~na plata u â~ku u septembru iznosila 35.603 dinara, ili za 5.000 dinara mawe od republi~kog proseka. Iako su se u kampawi zalagali za departizaciju, predstavnici vlasti su u ovom periodu najvi{e vremena potro{ili u me|usobnim razmiricima oko “raspodele” javnih preduze}a, kaè predsednik ~a~anskih demokrata, koji nije iznena|en ovakvim pona{awem lokalne vlasti: “Okosnicu te ve}ine

podele partijskog plena nakon odr`anih izbora. Ako obele`avaju rezultate rada u tih 100 dana, onda zaista imaju mnogo mawe razloga za proslave. Ono {to su Dveri o~ekivale, i dogodilo se: aktuelna vlast je nastavila da vodi strana~ku politiku, “deli” preduze}a po partijskoj liniji i postavqa ~esto nestru~ne partijske qude u upravne i nadzorne odbore javnih preduze}a i ustanova. Do sada nikakvog pomaka nema, a glavna provera stare - nove vlasti o~ekuje se prilikom usvajawa buxeta za 2013. godinu, kada }e se videti da li je izvukla bilo kakvu pouku iz pogre{nog vladawa u

pro{losti - sumira rezultate rada vladaju}e ve}ine Bo{ko Obradovi}, {ef odborni~ke grupe Pokreta “Dveri srpske”. Po wegovom mi{qewu, glavno pitawe je, da li }e se SNS “utopiti u stare mehanizme vladavine ovim gradom u posledwih 20 godina, ili }e postati preko potreban korektivni faktor i neka vrsta opozicije unutar vladaju}e ve}ine?” Gradona~elnik je, nagla{ava on, pokazao sluha za neke ideje opozicije, ali samo na re~ima. On je, podse}a Obradovi}, podr`ao i ideje Dveri o borbi protiv “be-

Dmitar Popovi}

le kuge”, rekonstrukciji ambulante u Qubi}u, osloba|awu poqoprivrednika obaveze pla}awa zakupa pija~nih tezgi... Nova vlast }e ostvariti boqi u~inak, ukoliko raskine sa nasle|enim na~inom bavqewa gradskom politikom, okrene se novim idejama, novim kadrovima i prioritetima: porodi~noj politici, lokalnoj privredi i ukidawu strana~ke birokratije u javnim preduze}ima i ustanovama, uveren je Obradovi}. HO]E LI RADITI ONO [TO SU OBE]ALI? Aktuelna vlast je 100 dana “potro{ila” za me|usobna dogovarawa i prego-

varawa i re{avawe nagomilanih problema, ocena je i Dragana Biseni}a, predsednika GO LDP-a: “Od vlasti su konstituisani samo gradsko rukovodstvo i upravni i nadzorni odbori, a potpunu vlast najverovatnije ne}emo dobiti jo{ 100 dana. Tek tada moèmo govoriti da li ona radi ono {to obe}ava i da li je èqa da ima konstruktivan stav i prema predlozima opozicije zaista istinita, ili je to samo marketin{ki potez.” Za razliku od prethodne, aktuelna vlast ima èqu da ne{to dobro i

Branislav Lazovi}

konkretno uradi u ovom gradu, ali to nije uspela da pokaè za prethodnih 100 dana, utisak je Branislava Lazovi}a, predsednika GG “Za â~ak”: - Razlika izme|u prethodne i sada{we vlasti ogleda se i u tome {to je aktuelno rukovodstvo na startu iskazalo nameru da ne{to uradi i u oblasti privrede. îwenica je da je za ovo vreme pokazalo i da je dosta {tedqivije od prethodne vladaju}e garniture, posebno kada je re~ o reprezentaciji i drugim tro{kovima. Za razliku od onih koji su se pona{ali prili~no lagodno i moglo bi se re}i, uìvali u vlasti, ne sti~em utisak da se

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Ran|i}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

i ovi tako ose}aju i da uìvaju. Vreme }e pokazati pravi u~inak vladaju}e koalicije, koja je, po Lazovi}evom uverewu, “mnogo krhkija” od prethodne. Sti~e utisak, kaè, “da SNS ne moè da se prilagodi i shvati svoju ulogu”, {to potvr|uje i ~iwenica da se pojedini weni odbornici na jednoj skup{tinskoj sednici pona{aju kao pozicija, na drugoj kao opozicija. Skup{tina je kona~no konstituisana tek na sednici od 25. oktobra, kada su izabrani upravni i nadzorni odbori javnih predu-

Milan Lazovi}

ze}a i ustanova, tako da je aktuelna gradska vlast 100 dana prakti~no potro{ila na dogovarawe ve} “dogovorenog” unutar vladaju}e koalicije, kaè Milan Lazovi}, predsednik GO SPO. - Aktuelna vlast ni{ta konkretno nije uradila, osim {to je pri~ala i uspe{no se reklamirala. Ona, dodu{e, iznosi neke pozitivne ideje u javnosti, ali mi ~ekamo da po~ne i da ih realizuje i kao opozicija }emo podràti sve {to je dobro za ovaj grad i wegove ìteqe. U suprotnom, ukoliko i daqe bude gubila vreme, napada}emo je i prozivati - najavio je Lazovi}. M.N.

DRU[TVO

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

GRAD DONIRAO KOMBI VOZILO ZDRAVSTVENOM CENTRU

NOVI SANITET ZA CENTAR ZA DIJALIZU

dravstveni centar je, u ponedeqak, od Grada ^a~ka dobio novo kombi vozilo, nameweno za prevoz pacijenata na dijalizu. Ispred Centra za dijalizu u ~a~anskoj Bolnici, kqu~eve vozila, vrednog 2.406.587 dinara, direktoru Zdravstvenog centra dr Radoslavu Milo{evi}u uru~io je gradona~elnik Vojislav Ili}. Novo vozilo nameweno je te{kim bubre`nim bolesnicima iz na{eg grada, kojih ima 42. - Ova donacija je zna~ajna za na{e sugra|ane, a mi }emo u dogovoru sa direktorom Zdravstvenog centra da planiramo sredstva i za 2013. godinu, kako bi {to vi{e pomogli zdravstvo u na{em gradu. @elimo da u~inimo sve da na{i sugra-

tar uka`e da im je potrebna pomo} - rekao je Ili} i najavio mogu}nost izgradwe novog doma zdravqa u Qubi}u: - Ukoliko primarna za{tita od naredne godine

Lu~ana, kojih ima vi{e od 80. Novo vozilo nameweno je iskqu~ivo ^a~anima, sve ostale op{tine imaju svoja sanitetska vozila. Na{e dosada{we vozilo bilo je u veoma lo{em stawu, tako da smo imali veliku potrebu za novim, o ~emu smo godinama govorili. Na{i pacijenti dolaze tri puta nedeqno na dijalizu, a od 42 ^a~ana, samo wih pet, {est, koji su mla|i i u dobroj fizi~koj kondiciji, mogu da dolaze sopstvenim prevozom, dok je svima ostalima neophodno sanitetsko vozilo - rekao je dr Bakovi}. U ponedeqak je u ~a~anskoj Bolnici bio i privrednik Miloje Kosti}, koji je obe}ao da }e u narednih {est meseci Zdravstvenom centru donirati jedno remontovano sanitetsko vozilo. I. R.

POMOZITE DECI IZ SOCIJALNO UGRO@ENIH PORODICA

|ani svoje zdravstvene probleme re{avaju na lak{i na~in. Prioriteti su nam

De~ije odeqewe i Porodili{te, ali i ostala odeqewa za koja Zdravstveni cen-

UDRU@EWE POTOMAKA RATNIKA SRBIJE - ^A^AK NA POKLONI^KOM PUTOVAWU U MAKEDONIJI

TRAGOM SLAVNE KUMANOVSKE BITKE okviru obeleàvawa stogodi{wice Kumanovske i Bitoqske bitke i pobede srpske vojske 1912. godine ~lanovi Udruèwa potomaka ratnika Srbije iz â~ka na ~elu sa predsednikom Slobodanom ^vorovi}em, uputili su se na pokloni~ko putovawe u Makedoniju kako bi odali po{tu svim ratnicima koji su se na{li na putu velike srpske epopeje. Komemoraciju palim srpskim junacima na Zebrwaku tom prilikom odrào je i predsednik Srbije Tomislav Nikoli}. U Kumanovskoj bici poginuo je i â~anin potpukovnik Aleksandar Gli{i}. Venci su poloèni i ratnicima palim u ]upri-

bude u nadle`nosti lokalne samouprave, spremni smo da uloìmo sredstva u izgradwu novog doma zdravqa u Qubi}u, gde se sada nalazi ambulanta. Na tom prostoru postoji mogu}nost za izgradwu objekta od oko 1.600 kvadratnih metara za potrebe oko 20.000 na{ih sugra|ana koji tamo ìve. Nakon {to je primio kqu~eve novog kombi vozila, direktor Zdravstvenog centra dr Radoslav Milo{evi} zahvalio se Gradu u ime zaposlenih i pacijenata kojima je ovo vozilo neophodno i naglasio da se nada da }e se saradwa lokalne samouprave i Zdravstvenog centra nastaviti i {iriti. Na~elnik Nefrologije i Centra za dijalizu dr Jovan Bakovi} rekao je da ovaj Centar prima pacijente iz â~ka, Gorweg Milanovca, Ivawice, Gu~e i

ji, Leskovcu, Srpskom vojni~kom grobqu u Bitoqu gde je na{ konzul Siqan Micevski nagovestio osnivawe srpsko-makedonskog kulturnog centra. Nakon posete Ohridu, venci su polo`eni i u Skopqu u kriptu crkve Svetog Arhangela Mihaila, a za pripadnike Udru`ewa, u glavnom gradu Makedonije organizovan je i prijem u Ambasadi Srbije. Delegacija je posetila i manastir Prohor P~iwski i crkve u Starom Nagori~anu. ^vorovi} je sva mesta pohoda darivao Srpskim narodnim kalendarom. Z. L. S.

KAD SI SLOBODAN BUDI HUMAN Grupa mladih “Â aktivisti”, uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta, Udruèwa gra|ana “Grupa Proces” iz Beograda i “â~anskog glasa”, a u okviru projekta “[ta sve moèmo u slobodno vreme”, organizuju humanitarnu akciju prikupqawa pomo}i za decu iz socijalno ugroènih porodica. “Â aktivisti” pozivaju sve qude dobre voqe da u~estvuju u humanitarnoj akciji “Kad si slobodan budi human” i da u prostorije Gradske organizacije Crvenog krsta najkasnije do 17. novembra dostave polovnu ode}u, obu}u, kwige i igra~ke, ili da, ukoliko su u mogu}nosti, obezbede slatki{e i vo}e za mali{ane iz socijalno ugroènih porodica. Telefon za kontakt je 064 48 777 18.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

GRAD/POLITIKA

GRADSKO VE]E PREDLO@ILO SG DA PRISTUPI PROMENI STATUTA GRADA

MESNE ZAJEDNICE SVEDENE NA INTERESNA UDRU@EWA

Utvr|en predlog odluke o finansijskoj podr{ci u~enicima i studentima, na osnovu koje stipendije Grada mogu primati studenti od druge godine studija i sa prose~nom ocenom iznad 8,5. - Skup{tini grada predlo`eno da donese odluku o prestanku va`ewa odluke o Kancelariji za mlade, ~ije }e poslove preuzeti Dom kulture

dbornici SG bi na jednoj od narednih sednica trebalo da donesu odluku o pristupawu promeni statuta Grada, koje je na posledwoj sednici, odrànoj pro{log petka, predloìlo Gradsko ve}e. Su{tinu izmena objasnila je na~elnica Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove Nade`da Vuksanovi}, naglasiv{i da se promene ti~u prvenstveno organizacije izvr{ne vlasti. Predloèno je, naime, da umesto devet, Gradsko ve}e ubudu}e ima 11, odnosno, ra~unaju}i i dva ~lana po funkciji (gradona~elnika i wegovog zamenika) 13 ~lanova. Osim ovoga, predloèno je i da bude izmewena odredba Statuta koja reguli{e neophodno prisustvo odre|enog broja gra|ana na zborovima u mesnim zajednicama. “Iz prakti~nih razloga pove}ano je sa pet na 10 odsto i data alternativna mogu}nost, najmawe 20 gra|ana. Pojedine mesne zajednice, poput Brezovica, Ov~ar

Bawa, Me|uvr{ja, u kojima `ivi mawe stanovnika, nisu mogle da obezbede da na zborovima prisustvuje vi{e od 20 gra|ana”, objasnila je Vuksanovi}ka i naglasila da }e nacrt odluke o izmenama i dopunama Statuta Grada pripremiti Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove i da }e GV, po{to ga usvoji, o wemu organizovati javnu raspravu.

Gradsko ve}e je utvrdilo i predlog odluke o mesnoj samoupravi, koju je resorna GU ustvari usaglasila sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi. Na~elnica Vuksanovi} je podsetila da na teritoriji ^a~ka ima 56 seoskih i 13 gradskih mesnih zajednica i da je novina to {to one ne moraju biti formirane na gradskom podru~ju. Mesne zajednice

STIPENDIJE I ZA NI@I PROSEK Za razliku od prethodne odluke, koja je pravo na finansijsku podr{ku iz buxeta davala studentima tre}e i narednih godina studija, koji su imali prosek ocena 9, novim predlogom predvi|eno je da stipendije Grada dobijaju ovda{wi akademci koji upi{u drugu godinu fakulteta i ukoliko imaju prose~nu ocenu iznad 8,5. Novina je i {to je predvi|ena jednokratna nagrada za bruco{e koji se na prijemnom ispitu plasiraju od prvog do petog mesta. Predvi|ene su nagrade i za u~enike koji osvoje prvo, drugo ili tre}e mesto na republi~kim takmi~ewima iz nastavnih predmeta koja se realizuju po programu Ministarstva prosvete. Talentovani |aci }e ubudu}e imati pravo i na besplatan sme{taj u internatima pri svojim {kolama, a Grad }e iz buxeta finansirati i rad izdvojenog odeqewa Baletske {kole "Lujo Davi~o" iz Beograda.

su izgubile svoja sredstva, one }e ubudu}e biti korisnici imovine i sredstava koje dobijaju iz buxeta. Po{to nemaju ni sopstvene prihode, MZ }e prakti~no biti svedene na interesno udruìvawe gra|ana, objasnila je na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove. Odbornicima SG bi}e predloèno da izmene i odluku o koeficijentima za obra~un i isplatu plata izabranim licima i naknadama za rad u organima Grada. Wima }e, pored ostalog, biti regulisana visina naknade za zamenika predsednika SG koji nije na stalnom radu u lokalnoj Skup{tini. Predloèno je da on ubudu}e, umesto naknade u iznosu od 40 odsto od plate predsednika, ima primawa po ceni radnog ~asa, koja ne mogu biti nià od 40, niti vi{a od 80 odsto plate predsednika SG. Prevedeno u brojke, drugi ~ovek lokalnog parlamenta }e imati naknadu od 35.600 dinara, ukoliko se mese~no u Skup{tini bude angaòvao devet dana, ili najvi-

{e 71.200 dinara za 145 radnih sati u SG. Iako â~ak u lokalnoj administraciji ima mawe zaposlenih od maksimalno dozvoqenog broja, od Vlade Srbije dve godine nije dobio saglasnost za otvarawe Kancelarije za mlade. Zbog toga je Gradska uprava za dru{tvene delatnosti predloìla GV, a ono SG, da kancelariju “zatvori”, prakti~no pre nego {to je ona i otvorena. Poslove Kancelarije za mlade preuze}e Dom kulture i wen rad bi}e finansiran iz buxeta Grada. Na posledwoj sednici Gradskog ve}a izmewena je i odluka o obrazovawu komisije za planove i umesto predsednika Milo{a Milosavqevi}a, na~elnika GU za urbanizam, na ovu funkciju imenovan Du{an Vulovi}, diplomirani inèwer arhitekture. Zoricu ôlovi} koja je izabrana za pomo}nika ministra, zameni}e Miodrag Radivojevi}, diplomirani inèwer geodezije. M. N.

ZA ^ETVRTAK ZAKAZANA SEDMA SEDNICA SKUP[TINE GRADA

U PRVOM PLANU STRATEGIJA ODR@IVOG RAZVOJA odinu dana nakon {to je Gradsko ve}e usvojilo Strategiju odrìvog razvoja Grada â~ka, ovaj izuzetno vaàn dokument, proistekao iz Strategije razvoja op{tine i Lokalnog akcionog ekolo{kog plana, donetih 2005. godine, na}i }e se pred odbornicima, kao kqu~na tema za raspravu, na sedmoj sednici lokalnog parlamenta, zakazanoj za 15 novembar. U izradi ovog specifi~nog i sistemati~nog vodi~a za budu}e korisnike, koji }e u skladu sa promenama i potrebama, biti revidovan za pet godina, u~estvovalo je vi{e od 150 pojedinaca iz lokalnih i nacionalnih institucija koje posluju na teritoriji Grada. Osim toga, radna grupa je anketirala i 1.500 gra|ana koji su u svojim od-

govorima ukazali na kqu~ne probleme, slabosti i razvojne prioritete. Osnovne strate{ke smernice ovog dokumenta, da podsetimo, obra|ene su u ~etiri razvojne oblasti: javna infrastruktura,

ekonomski razvoj, dru{tvene delatnosti i za{tita `ivotne sredine. Kako je u predgovoru Strategije istakao biv{i gradona~elnik Velimir Stanojevi}, re~ je o kqu~nim strate{kim odrednicama koje treba da obezbede

“nezavistan metabolizam Grada ^a~ka i konkurentnost u odnosu na okru`ewe”. Na zasedawu naredne sedmice odbornici bi trebalo da usvoje i novu odluku o finansijskoj podr{ci u~enicima i studentima, ko-

ja }e, u pore|ewu sa prethodnom, omogu}iti i visoko{kolcima sa prose~nom ocenom iznad 8,5 i od druge godine studija da dobijaju stipendiju iz gradskog buxeta. O~ekuje se da kona~no bude obrazovana Komisija za planove, ukoliko odbornici glasaju za izmene odluke o formirawu ovog radnog tela. Zbog sukoba interesa, wen predsednik ne}e, kao {to je prvobitno bilo predloèno, biti na~elnik GU za urbanizam Milo{ Milosavqevi}, ve} diplomirani inèwer arhitekture Du{an Vulovi}. Zahvaquju}i dopunama odluke o organizovawu “Vodovoda”, ovo JKP }e, po{to je tehni~ki i kadrovski opremqeno, ubudu}e obavqati i odre|ene poslove u oblasti zimskog odràvawa. M. N.

DRU[TVO

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

U NEDEQI [TEDWE

KAKO PROSE^AN SRBIN DA U[TEDI?

rva nedeqa u novembru obele`ava se kao Nedeqa {tedwe. Banke su spremile raznovrsne ponude, {to u evrima, {to u dinarima. A novinski stupcu puni su naslova poput “Novac dostupan u svakom ~asu”, “Ku}a dobre {tedwe”, “Is-

plata kamate unapred”... Primamqive ponude, ali je pitawe da li stvarno ima ko da ih koristi. Mo`e li prose~an Srbin da u{tedi? Ako za trunatak pomislimo da je to mogu}e, onda bi verovatno trebalo zaboraviti moderan

bankarski svet i vratiti se staroj dobroj slamarici. Ako slu~ajno od neredovne plate i silnih poskupqewa, prekostane neki dinar, koji se sve tr~e}i pretvara u evro (da za koji dan ne izgubi vrednost), prose~ni Srbin }e ga verovatno

pre smestiti u svoju slamaricu, nego na neki bankovni ra~un. Iako mnogi ^a~ani komentari{u da je poku{aj {tedwe u Srbiji u domenu nau~ne fantastike, nekoliko na{ih sugra|ana objasnilo nam je na koje na~ine prose~an Srbin mo`e da u{tedi:

- Nije ni{ta komplikovano. Ostavi duvan i alkohol pod obavezno. Doru~kuje ponedeqkom, sredom i petkom i u ciqu poboq{awa linije, ne jede ni{ta posle 17 ~asova. Ne vozi se autom i ne pla}a obaveze - infostan, struju, telefon, kablovsku, i tad se taman pokriva sa prose~nom platom. A da bi u{tedeo, onda od navedenog treba da se odrekne ne~ega. B. S. - Jedino ako krade sam od sebe i pravi se lud da je nabavio najpotrebnije, a nije. Ma, odri~e se prvo sredstava za li~nu higijenu - ja jo{ uvek ne, putovawa, novih ~izama, ako ima stare martinke... M. A. - [to se love ti~e, ja nikad ne {tedim. Lo{ fazon, postaje{ paranoik... Ovako uvek mora{ da “napravi{“, i naravno proteè{ se koliko moè{. Pri tom, u Srbiji, {tedwa para je domen nau~ne fantastike. Ja se trudim, da pored svakodnevnih nervoza, u{tedim malo ìvaca za stare dane. Bez wih mi kinta ni{ta ne zna~i. \. J.

Glas

Na jednom zidu u ^a~ku...

- Da ne pla}a ra~une i be`i od sudskih izvr{iteqa. Ka~i se na kom{ijsku kablovsku ili ako mu iskqu~e, sam je ukqu~i. Ormari} je ~esto otvoren u zgradama. Koristi Internet od suseda, uvek se na|e neki sa otvorenom {ifrom. Ogrebe se negde za teglu ajvara, xema, kilo krompira ili jabuka. Kupuje u sekend hend radwama ili na Limundu, prodaje stare i nepotrebne stvari na Limundu i tamo zaradi jo{ malo para. Greje samo jednu sobu. Ako ve} mora da sprema hranu, mo`e da koristi rernu, koja odli~no zagreje kuhiwu, pa ne treba grejawe. Naravno, vozi bajk, a ne kola, {tedi na benzinu i bude fit. N. V. - Kad mi se ne{to gricka, grickam nokti}e. Ako mi se gleda neka predstava, film ili slu{a ne~iji koncert, ja odem na Youtube. Tako prekostane neki dinar, ako ga evro slede}i dan, po zvani~nom kursu ne omlati. Nemam ni babe ni dede, a i niko od ostale mnogobrojne rodbine nije spreman da }u{ne neku paricu. S. M.

marketing 032/342-276

Pripremila: I.R.

o fot

- Ako radi 10 sati u firmi u kojoj prima redovno platu, ima slu`beni automobil, udata je za mu`a koji tako|e radi, i koji ima stan i ve}u platu od we, pa snosi sve tro{kove. I naravno, oboje imaju `ive roditeqe. D. [.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

ODR@AN SASTANAK SA PROIZVO\A^IMA KROMPIRA, BIV[IM KOOPERANTIMA „^IPSARE“

OD JANUARA PONOVO ÂÂNSKI ÎPS ro{log petka novi menaxment fabrike “Slap grupa” i rukovodstvo Grada i Moravi~kog upravnog okruga uprili~ili su sastanak sa proizvo|a~ima krompira i biv{im kooperantima “îpsare” iz â~ka i op{tina Lu~ani i Gorwi Milanovac. Novi vlasnik fabrike je zapo~eo remont i ve} su obnovqeni neki kapaciteti, za{ta je angaòvan odre|eni broj radnika, kaè Radenko Lukovi}, zamenik gradona~elnika. Ohrabruje najava, nagla{ava on, da }e zapo{qavawe biv{ih ili novih radnika biti mnogo intenzivnije nego {to je prvobitno planirano i da }e umesto 60, posao u nekada{woj “îpsari” u prvom navratu dobiti oko 150 qudi, odnosno i 250, kada ona organizuje proizvodwu punim kapacitetom: - Planirano je da proizvodwa ~ipsa bude zapo~eta od 10. do 20. januara slede}e godine. Zahvaquju}i otkupu u ovogodi{woj kampawi, obezbe|en je repromaterijal do juna naredne godine. Novi vlasnik o~ekuje da sa proizvo|a~ima sa ovog podru~ja ugovori otkup dovoqnih koli~ina krompira i za drugu polovinu slede}e godine i tako obezbedi kontinuitet proizvodwe. Na pro{lonedeqnom skupu menaxment “îpsare” je potencijalnim kooperantima ponudio cenu od 13 euro centi po kilogramu krompira i bankarske garancije prvog reda. Rukovodstvo je predloìlo i da fabrika sa zainteresovanim proizvo|a~ima

potpi{e ugovor na pet godina. Va`no je napomenuti da “Slap grupa” prakti~no mo`e da otkupi neograni~ene koli~ine, odnosno slede}e godine oko 6.000 tona krtole, a narednih, kako se ~ulo, od 20 do 30 hiqada tona, koliko iznose i maksimalni

Arhiva Radenko Lukovi}

preradni kapaciteti ove fabrike. - Kqu~no pitawe bilo je kako smawiti razliku izme|u tr`i{ne cene, koja iznosi oko 13 euro centi, i cene ko{tawa, koja na podru~ju ^a~ka i okolnih op{tina, na ko-

me se primewuje takozvani sistem suve proizvodwe, bez sistematskog navodwavawa, iznosi oko 19 euro centi - preneo je Lukovi} dileme proizvo|a~a i budu}eg otkupqiva~a krompira. Prema wegovim najavama, lokalna samouprava je “prepoznala” i svoju ulogu u ~itavoj ovoj pri~i, zbog ~ega }e nastojati da odre|enim pod-

sticajnim merama slede}e godine stimuli{e ovda{we proizvo|a~e krompira. Razmi{qa se o subvencijama za nabavku semenskog materijala, ili za pokri}e tro{kova kreditirawa. Ti modeli }e najverovatnije biti poznati ve} slede}eg meseca, po{to uveliko traju pripreme za izradu odluke o buxetu za 2013. godinu. M. N.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA OBELE@ILA 52 GODINE RADA

AKREDITACIJA POTVRDA KVALITETA Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija obele`ila je u petak Dan {kole i proslavila 52 godine uspe{nog rada. Proslava je po~ela sve~anom dodelom diploma svr{enim studentima. Na osnovnim studijama diplomirala su 264 studenta na ~etiri odseka, dok je diplomu specijaliste steklo 87 in`ewera. Na sve~anosti povodom proslave direktor {kole dr Doj~ilo Sretenovi}, osvrnuo se na najzna~ajnije poduhvate u protekloj {kolskoj godini: - Najva`niji posao koji je {kola uradila ove godi-

ne i na koji smo najvi{e ponosni je akreditacija ustanove i studijskih programa. Akreditacija je jo{ jednom potvrdila da je

{kola odr`ala kvalitet rada. Na na{e veliko zadovoqstvo, ozvani~ili smo i rad visoko{kolske jedinice u Lazarevcu, a na-

damo se da }emo u bli`oj budu}nosti akreditovati centar u Prijepoqu. On je rekao da je {kola u protekloj {kolskoj godi-

ni imala jednu od najboqih generacija studenata, u kojoj je vi{e wih zavr{ilo studije sa prose~nom ocenom iznad 9, a diplomski specijalisti~ki radovi bili su veoma raznovrsni i kvalitetni. Direktor {kole tako|e je pohvalio i zna~ajne uspehe koje su studenti V[TSS postigli na raznim takmi~ewima. - Na ovogodi{wim takmi~ewima u znawu i sportu, na{i studenti su zauzeli zna~ajna mesta. Na “Grafijadi”, odr`anoj u Bugarskoj, osvojili su prvo mesto u generalnom plasmanu, dok im je na “Vi{i-

jadi” pripalo drugo mesto. U narednom periodu {kola }e ulo`iti sve svoje resurse u afirmaciju obrazovnih profila, a zna~ajna sredstva ulo`i}emo i u nabavku kompjuterske i laboratorijske opreme - rekao je dr Doj~ilovi}. U ima studenata prisutnima se obratio predsednik Studentskog parlamenta Marko Glibi}, a goste koji su prisustvovali proslavi Dana {kole zabavqao je duo Svetlana Vukomanovi} i Jovan Nikoli}, dok je glumac Milan Nikitovi} govorio Nu{i}eve odlomke. I. R.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

ODR@ANA SEDNICA SAVETA MUO POSVE]ENA POPISU POQOPRIVREDE

DR@AVA MORA DA POMOGNE SEQAKU ~a i nosilaca gazdinstava. Ve}ih problema na terenu nema. Op{tina Ivawica, ina~e, dosta pa`we poklawa poqoprivredi. Pro{le godine smo iz buxeta opredelili 20 miliona za Fond poqoprivrede. Verujem da su gra|ani ve} stekli poverewe i da }e popis prote}i u najboqem redu - rekla je, pored ostalog, Milanka Kolarevi}.

Na teritoriji Moravi~kog okruga popisano oko 70 odsto poqoprivrednih gazdinstava iq popisa je utvr|ivawe pouzdanih i ta~nih podataka o poqoprivrednim gazdinstvima, koji }e biti osnova za dobijawe kvota srpske poqoprivrede u Evropskoj Uniji. Na lokalnom nivou ti podaci }e posluìti kao smernice za kreirawe ekonomske politike, a dràvnim organima, ministarstvima i raznim institucijama predstavqa}e dokumentacionu osnovu da bi se zapo~ela reforma poqoprivrede, istakao je Nikola Latinovi}, predsednik Saveta za popis poqoprivrede, na sednici Saveta Moravi~kog upravnog okruga, odrànoj u sredu u Lu~anima. - Krupne promene o~ekuju srpsku poqoprivredu na putu pristupawa EU. Veoma sitna posedovna struktura i dràvna politika treba da budu usmerene ka tome da srpski poqoprivredni proizvo|a~ bude robni proizvo|a~, da bi sa cenom, kvalitetom i koli~inom mogao da zadovoqi zahteve EU. Velike su {anse da se u narednom periodu zahvaquju}i popisu â&#x20AC;&#x153;povukuâ&#x20AC;? odre|ena sredstva iz EU i da se pruì pomo} srpskom seqaku. Ovo je prvi popis u kome subjekti popisa treba da o~ekuju veliku korist - rekao je Latinovi}. Predsednik Saveta je podsetio da su pripreme za sprovo|ewe popisa zapo~ete 2007. godine, prema preporukama Svetskog programa. Iako je predvi|eno da popis traje do 15. decembra, rok }e mo`da biti produèn, kako bi dràva dobila kompletne podatke, odnosno da bi bila popisana i ona gazdinstva koja se utvrde na terenu, a nisu na listi. - U ovom trenutku je popisano 67 odsto gazdinstava na teritoriji Republike Srbije, a na podru~ju Moravi~kog okruga oko 70 odsto. Na teritoriji Gorweg Milanovca popisano je 83 odsto doma}instava, u Ivawici 64, Lu~anima 78, a u â~ki 62 odsto. Na osnovu dosada{wih podataka, 56 je odbilo saradwu sa popisiva~ima. Razlozi koji su naj~e{}e navodili su da se uop{te ne bave poqoprivrednom proizvodwom, ili da ne ispuwavaju uslove poqoprivrednog gazdinstva. Ova doma}instva }e popisiva~i ponovo posetiti, kako bi sva gazdinstva bila popisana, jer je popis u interesu poqoprivrednih proizvo|a~a - nagla{ava Nikola Latinovi}. Prvi put, posle 52 godine, u Srbiji se sprovodi kompletan

ODLU^NI DA DOBIJU POTPUNE PODATKE

popis poqoprivrede. Popisi su akcije koje se sprovode prema odre|enim metodologijama, obja{wava predsednik Saveta za popis poqoprivrede. - Kraqevina Jugoslavija je 1921. godine, neposredno posle formirawa, sprovela popis koji je bio sa malim brojem atributa. Prvi koji je bio uskla|en sa me|unarodnim preporukama ura|en je 1931. godine. Institut za poqoprivredu je koordinirao popisima od 1931. do 1945. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1948. do 1953, redovno je sprovo|en popis, a potom su usledile

popisu u~estvuju sve strukture lokalne samouprave, posebno one koje su u neposrednoj vezi sa terenom. Ako èlimo da nam agrarna politika bude konkurentna na evropskom i svetskom trì{tu i da donosimo dobre odluke u poqoprivredi, moramo imati i dobru polaznu osnovu, rekla je Savi}ka nagla{avaju}i zna~aj iskrenih odgovora: - Nema razloga za bilo kakav oprez ili bojazan prilikom davawa podataka. Pozivamo pravna lica, preduzetnike i nosioce porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava da pruè popisiva~ima ta~ne podatke. Oni }e biti osnova za sve budu}e korake u dobijawu sredstava za podsticawe poqoprivredne proizvodwe, kako kod nas, tako i od evropskih fondova. U slu~aju odbijawa popisa i davawa neta~nih i nepotpunih podataka, predvi|ene su kazne prema Zakonu o popisu. Kazne su visoke i za porodi~na poqoprivredna gazdinstva iznose od 20 do 50 hiqada, a za pravna lica ~ak od 100 hiqada do milion dinara. Ali, Savi}ka isti~e da kazne treba da budu krajwa mera.

struktora i Op{tinske popisne komisije: - Tako|e je dobar i odziv poqoprivrednika. Na teritoriji Gorweg Milanovca popisano je oko 83 odsto poqoprivrednih doma}instava. Na terenu nemamo nekih ve}ih problema. Ako bude potrebno nastavi}emo akciju i do kraja godine, da bi bila popisana i ona poqoprivredna gazdinstva koja nisu na listi. Na teritoriji op{tine Lu~ani je uglavnom dobra saradwa

BEZ VE]IH PROBLEMA NA TERENU

poqoprivrednika i popisiva~a. Do sada je popisano 78 odsto poqoprivrednih gazdinstava. - Op{tinsko ve}e je usvojilo i program Fonda za razvoj poqoprivrede. Buxetska sredstva u vrednosti od 9.900.000 dinara bi}e usmerena za subvencionisawe kupovine semena ozimih strnih ìta i ve{ta~kog |ubriva za jesewu setvu, osemewavawa doma}ih ìvotiwa i kupovinu sadnica vo}a - podsetio je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani. Imaju}i u vidu da je Ivawica peta op{tina po veli~ini, i da se prostire na 1.090 kilometara kvadratnih, veoma ozbiqno i spremno smo zapo~eli popis, kazala je Milanka Kolarevi}, na~elnica Op{tinske uprave, podse}aju}i da je posle obuke i izbora, angaòvano sedam instruktora i 46 popisiva~a. - Dorba je saradwa popisiva-

Dr`ava je odlu~na da popisom poqoprivrede, koji sprovodi Republi~ki zavod za statistiku, dobije kompletne podatke. Procenat popisanih poqoprivrednih gazdinstava na teritoriji Moravi~kog okruga (70%) je iznad republi~kog (67%). - Apelujem na sve nosioce poqoprivrednih gazdinstava, kao i na pravna lica, da daju ta~ne podatke, jer je za budu}nost i dono{ewe dobrih odluka u poqoprivredi veoma bitno da znamo ~ime raspola`emo. U poqoprivredi Srbije, u procesu pristupawa EU, mora se prime-

Nikola Latinovi}

agrarne reforme, {to je ostavilo utisak da je popis neka ~udna rabota dràve, koja je kod stanovni{tva izazivala sumwi~avost. I sada{we okolnosti su nepovoqne za sprovo|ewe popisa. îwenica je da je u protekle ~etiri godine tri puta mewana agrarna politika. Re~ je o neozbiqnosti koja je kod seqaka izavala odre|enu rezervu. Na{ zadatak je da im u ovim uslovima pokaèmo da je ovaj popis u wihovom interesu. Srpski seqak, posebno iz ovog dela Srbije, nije zasluìo nemar dràve. On je stvorio dràvu, a krenuo je sa korom hleba. Sada dràva treba da se potrudi da pomogne seqaku - kaè Latinovi}. Jasmina Savi}, na~elnik Odeqewa statistike u Kraqevu, istakla je da je jako va`no da u

Na teritoriji Grada ^a~ka nema nikakvih problema na terenu. Na listi je 12.774 gazdinstava, a do sada je popisano oko 62 odsto. Saradwa Gradske komisije za popis je odli~na sa svim subjektima ove akcije, izjavio je gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}, o~ekuju}i da }e popis biti zavr{en u planiranom roku. - Podaci iz popisa bi}e zna~ajni za razvoj poqoprivrede na{eg kraja, za dobru saradwu sa nadle`nim ministarstvom, kao i za kori{}ewe sredstava iz predpristupnih fondova EU istakao je Ili}. Predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}, izme|u ostalog je rekao da je izuzetno dobra aktivnost i saradwa popisiva~a, republi~kih in-

niti niz propisa i standarda EU, koji }e u velikoj meri izmeniti stawe u ovoj oblasti. Preduslov za prilago|avawe je sprovo|ewe popisa poqoprivrede, ~ime }e se dobiti pregled strukturnih karakteristika srpske poqoprivrede i omogu}iti direktna finansijska podr{ka poqoprivrednih gazdinstava, kori{}ewem sredstava iz predpristupnih fondova EU. Podaci iz ovog popisa, poslu`i}e kao osnova za odre|ivawe kvota, subvencija i premija na{oj poqoprivredi - istakao je Darko Domanovi}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga. Na~elnik je naveo primer Bugarske, gde 15 odsto podataka nije obra|eno kako treba, zbog ~ega je ova zemqa izgubila dve milijarde evra od EU namewenih za ulagawe u poqoprivredu. N. R.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

ISTORIJA

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

OD OVE GODINE 11. NOVEMBAR DR@AVNI PRAZNIK

U ÂST SRPSKE @EQE ZA MIROM Datum koji se od ove godine u Srbiji slavi kao dràvni praznik poznat je u istoriji kao Dan mira, a odnosi se na 11. novembar 1918. godine, kada je u vagonu u Kompijewu potpisana kapitulacija Nema~kog carstva, ~ime je zavr{en Prvi svetski rat. Posebno je zna~ajna ~iwenica, da je u tom vagonu posle 61 godine, sve~ano postavqena zastava Srbije, kao dràve koja je zahvaquju}i svojim slavnim vojni~kim akcijama i hrabrom qudstvu doprinela pobedi ~lanica Antante. Od 1927. do Drugog svetskog rata u â~ku je obeleàvan svake godine i 11. novembar, kao datum kada je zavr{en rat, kao Dan mira. euspeli poku{aji da pokori Srbiju krajem 1914. godine i dva te{ka poraza na Ceru i Kolubari, uticali su na Austro-Ugarsku da slede}e godine prepusti inicijativu na balkanskom rati{tu nema~koj Vrhovnoj komandi. Odlu~uju}i doga|aj za Srbiju je bio septembar 1915, kada Bugarska pristupa Centralnim silama. Prema od-

Lela Pavlovi}

redbama sporazuma u Plesu, trojni napad Nema~ke, AustroUgarske i Bugarske na Srbiju trebalo je da po~ne 6. oktobra. Srbija je napadnuta sa severa, zapada i istoka. Iscrpqena u Prvom i Drugom balkanskom ratu, uz ogromne gubitke u toku 1914, Srbija nije mogla da se uspe{no suprotstavi Makenzenovim trupama, bez obzira {to je mobilisala svo sposobno mu{ko stanovni{tvo. IZOSTALA POMO] SAVEZNIKA Pomo} od saveznika nije stizala, a kad su bugarske snage presekle otstupnicu preko Makedonije, srpska vojska se na{la u gotovo bezizlaznom polo`aju. Iz-

nurena i demoralisana vojska i velika masa izbeglica krajem 1915. godine na{la se na Kosovu. Jedini izlaz bio je odstupawe preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje, gde bi srpska vojska bila prihva}ena od saveznika. Srpska vlada uz saglasnost sa Vrhovnom komandom na vanrednoj sednici odr`anoj u Ra{ki 4. novembra 1915. godine donela je takvu odluku, uz obja{wewe: „Kapitulacija bi bila najgore re{ewe, jer se wome gubi dr`ava, a na{i saveznici bi nas sasvim napustili“. Od 25. novembra 1915. do 15. januara 1916. probijaju}i se po stra{noj zimi kroz gotovo neprohodne crnogorske i albanske gudure, srpska vojska je izvela ~uveno povla~ewe na Jadransku obalu. Na putu kojim se povla~ila, ostali su brojni le{evi vojnika i civila stradali od gladi, zime ili albanskih kur{uma. Ostatke srpske vojske Saveznici su prebacili na ostrvo Krf, gde se vojska postepeno oporavqala. Prvih dana dnevno je umiralo i po 500 vojnika, pri~a istori~ar Lela Pavlovi}, direktorka Me|uop{tinskog istorijskog arhiva, podse}aju}i na golgotu koja je prethodila nazna~enom datumu.

Osve}ewe spomenika 24. septembra 1934.

{te i Be~a. Nema~ki car Viqem drugi, razo~aran ovakvim razvojem doga|aja, izjavio je: „62.000 Srba odlu~ilo je ishod rata. Sramota“. ÂÂK 25. OKTOBRA 1918. â~ak je oslobo|en 25.oktobra 1918. Narednik Milan Gavrovi}, oki}en kao pobednik na kowu u{ao je u grad, paroh ~a~anske crkve Velimir Belopavlovi} odrào je bogosluèwe u Crkvi Vaznesewa Hristovog. Na Zboru gra|ana u â~ku 15/28. oktobra 1918. za predsednika je izabran Jovan Mihailovi}, koji je zvani~no jo{ bio predsednik op{tine, interniran je 1915. u Neìder. Veselin Mileki}, koji je ~etiri puta zaredom bio predsednik op{tine, ubijen je avgusta 1914. Zamenio ga je od 22.

{tinskim zapisnicima Mihailovi} je bio predsednik op{tine i za vreme izgnanstva. Beograd je oslobo|en 1. novembra, a ubrzo je i cela Srbija bila slobodna, 11. novembra 1918. Nema~ka je kapitulirala i rat je bio zavr{en. FIDAK U Â^KU U Parizu se po zavr{etku Prvog svetskog rata pored Dru{tva naroda, obnavqa Udruèwe rezervnih oficira i ratnika, koje kao organizacija FIDAK deluje izme|u dva svetska rata. To je me|unarodna organizacija vojnog karaktera, u ~ijim se sastavu na{lo i Udruèwe rezervnih oficira i ratnika iz novostvorene dràve Ju`nih Slovena. Ciq Fidaka bio je da se zale~e rane otvorene

VIQEM DRUGI: SRAMOTA, 62.000 SRBA ODLU^ILO ISHOD RATA Izbiv{i na gr~ku granicu trupe Centralnih sila su se zaustavile smatraju}i da je srpska vojska uni{tena i da je operativno-strategijski ciq postignut. Niko se nije nadao da }e samo dve i po godine kasnije, u no}i izme|u 14. i 15. septembra 1918. godine, srpske trupe oja~ane francuskim nezadr`ivo krenuti ka Srbiji. Kapitulacijom Bugarske, Antantinim snagama bio je otvoren put u pravcu Pe-

MIR PLA]EN OGROMNIM @RTVAMA U proboju Solunskog fronta srpska vojska je odigrala glavnu ulogu, a svoje uspehe Srbija je platila ogromnim `rtvama. Kosti srpskih vojnika rasute su od Francuske do Odese, i od Bizerte do Balti~kog mora. Srbija je izgubila 1.200.000 vojnih i civilnih lica u najboqim godinama `ivota ili oko 28 odsto svog predratnog stanovni{tva, a pretrpela je materijalnu {tetu od oko {est milijardi zlatnih franaka tj. polovinu wenog nacionalnog bogatstva, isti~e Lela Pavlovi}.

avgusta prvi kmet Jovan Mihailovi}. Predsednik ~a~anske op{tine, koji je uslovno re~eno predao grad 1. novembra 1915, bio je Jovan Mihailovi}, koga Austrougari ubrzo smewuju 10. novembra i interniraju za Ne`ider. Prema zvani~nim op-

ratnim strahotama i borba za mir sa svojim susedima. Osnovana je ènska sekcija, koja je kao Pomo}ni Fidak, okupqala ène ratnika u zemqama ~lanicama. Sredi{na uprava Pomo}nog Fidaka iz Beograda organizuje 1927. ène â~ka u Pomo}nu

ènsku sekciju. Zaslu`ni po zalagawu u osniva~kom poslu bili su Radovan \or|evi}, najpre sekretar, a kasnije predsednik pododbora URO iz â~ka i Milica Obradovi}, u~iteqica, poverenica Sredi{ne uprave, a od 1930-1938. predsednica @enske sekcije FIDAK-a u â~ku, koja je u vreme formirawa imala samo 40 èna, 1930. wih 60, a od 1933-1934. ~ak 354 . Zapaèno je u~e{}e ~lanica sekcije na sahrani vojvode Stepe Stepanovi}a, na proslavi 1. decembra Dana ujediwewa, u podizawu spomenika Tanasku Raji}u na Qubi}u. Na ~elu sekcije FIDAK-a u â~ku, jo{ u periodu osnivawa, nalazila se Kosara Stankovi}, nasledila ju je Natalija Budimirovi}. Najduè je na rukovode}em mestu, ostala u~iteqica Mica Obradovi} (1929-1938), poznata po svojoj plodnoj dru{tvenoj aktivnosti. Posle {estogodi{weg upornog i predanog rada, FIDAK je u â~ku uspeo da sakupi dovoqno sredstava za izgradwu spomenika i spomen kosturnice palih boraca svih konfesija u koju je sahraweno 918 ratnika. Iz sa~uvanog spiska vidimo da u woj po~iva najvi{e Srba, zatim Austrijanaca, Ma|ara, êha, Slovaka, Nemaca i drugih. Tako je nastao jedinstven spomenik „svim nacijama i verama“ na ~a~anskom Gradskom grobqu. Od 1927. u â~ku je obeleàvan svake godine i 11. novembar kao datum kada je zavr{en Prvi svetski rat, kao Dan mira, a te godine FIDAK je organizovao parastose na vojni~kim grobqima. â~anski FIDAK slavio je i 15. septembar, dan kada je izvr{en proboj Solunskog fronta. Priredila: Z. L. S.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

SELO

ANA I HRANISLAV MARI], PRIMER MLADIH POQOPRIVREDNIKA

„O@IVETI“ ZEMQU DEDOVA I PREPOZNATI BIZNIS Danas, kada mladi uglavnom napu{taju sela, beè}i od poqoprivrednih radova, malo je onih koji iz grada odlaze na seoska doma}instva da zapo~nu sopstveni biznis. Bra~ni par iz â~ka, tridesetdvogodi{wa Ana i trideset~etvorogodi{wi Hranislav Mari}, odlu~ili su da na porodi~nom imawu u Be~wu podignu savremeni zasad jabuke. Oni su primer mladih qudi koji uspe{no mogu da se ostvare i radom u poqoprivredi. - Puno smo razmi{qali {ta da zapo~nemo kao na{ porodi~ni biznis, a koji }e imati predispozicije da se razvija u budu}nosti. Shvatili smo da je to poqoprivreda i to oblast vo}arstva. Raspitivali smo se, videli razne vo}wake i na kraju smo odlu~ili da posadimo jabuku. @eleli smo da stvorimo najmoderniji zasad i odlu~ili da ni{ta ne radimo polovi~no - obja{wava Ana Mari} odluku da se vrate korenima, dok razgovaramo u porodi~noj ku}i na seoskom imawu, udaqenom ne{to vi{e od 20 kilometara od â~ka. Na povr{ini od jednog hektara, 31. marta ove godine, posadili su 3.300 sadnica samo jedne sorte zlatni deli{es. Po{to su èleli da podignu savremen vo}wak, po{tovali su i evropske standarde. Razmak izme|u sadnica je 80 centimetara, a kalemqene su dva puta, kako bi se regulisala bujnost korena i kro{we. Sadnice su dvogodi{we, a rodni vek jabuke je 20-25 godina, pri~aju Mari}i. - Mnogo je uloèno u vo}wak. Sadnice smo poru~ili iz Italije, iz jednog od najve}ih i najpoznatijih rasadnika u Evropi. Protivgradnu mreù i sistem za navodwavawe ugradile su firme “Gruà agrar” i “Zemqa i sunce”, koje neophodne elemente uvoze uglavnom iz Italije.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 50 - 60 dinara pasuq 220 - 500 paprika 30 - 80 paradajz 50 - 80 krastavac 80 - 100 plavi paradajz 30 - 60 rotkva 60 - 80 tikvice 100 - 130 boranija 150 gra{ak 200 - 250 kupus 25 - 30 karfiol 30 - 40 per{un 20 {argarepa 40 - 80 cvekla 50 - 70 prokeq 200 - 250 zelena salata 30 spana} 100 - 120 praziluk 50 - 70 crni luk 50 - 60 beli luk 300 - 400

Hteli smo najboqe materijale, jer planiramo da pro{irimo vo}wak - ka`e Ana. Bitno je navodwavawe, posebno tokom su{nih godina, kao {to je ova bila, dodaje Hranislav: - Ugradili smo sistem kap po kap, imamo ~etiri bunara, dva arterska i dva “obi~na”, obezbedili smo dovoqnu koli~inu vode koja nam je potrebna ne samo za ovaj vo}wak, ve} i za budu}e koje planiramo da zasadimo. Protivgradna za{tita, pored toga {to {titi od grada, smawuje i efekat sun~evog zra~ewa. Ugradwom protivgradne mre`e i sistema za navodwavawe smawili smo uticaje spoqa{we sredine, a istovremeno i rizik, {to je veoma va`no za vo}wak.

Odlu~ili smo da podignemo savremeni zasad, jer za velike kupce moramo imati vi{e od 95 odsto prve klase jabuke, koju planiramo da prodajemo kao konzumnu. U wihovom vo}waku su i ove godine jabuke rodile, nekoliko stotina kilograma. Slede}e godine bi trebalo da bude 20 odsto od punog roda. Punu rodnost jabuka ostvaruje ~etvrte godine, kada bi po hektaru trebalo da rodi oko 50-60 hiqada kilograma, obja{wavaju na{i sagovornici. Ana je in`ewer grafi~ke tehnologije, a Hranislav je zavr{io Tehni~ki fakultet, smer industrijski menaxment, ali, kako ka`u, zajedno u~e vo}arstvo i posebno se edukuju iz

oblasti gajewa jabuka. Jedini problem im je {to ne mogu da na|u za{titara, koji bi brinuo o vo}waku. - Treba nam neko ko }e od aprila do juna jednom sedmi~no da iza|e na teren, da pogleda vo}wak, a od juna dva puta mese~no. Sve poqoprivredne apoteke imaju zaposlene za{titare, koji savetuju vo}are koje preparate da koriste, {to nama nije potrebno. Tako|e i savetodavci iz Poqoprivredne slu`be su raspoloèni da nam pomognu, ali niko ne moè da preuzme obavezu izlaska na teren. Za sada se snalazimo, primewujemo preporuke qudi koji se godinama bave vo}arstvom - pri~a Ana, nagla{avaju}i da im je vlasnik “Atos Vinuma” pomogao ne samo svetima, ve} i da posredstvom wegove firme poru~e sadnice. Mari}i planiraju da za dve - tri godine pro{ire vo}wak i zasade jabuke na ~etiri hektara, jer je ovaj kraj idealan za vo}e, kaè Hranislav, podse}aju}i da su pre pet decenija padine ovog sela bile pod vinogradima, a da danas nema ni tri ~okota vinove loze. Ina~e, nadmorska visina od oko 390 metara, pogoduje sorti zlatni deli{es, kao i kvalitet zemqi{ta, ~ije

su analize ura|ene pre podizawa vo}waka. Da brinu o svemu i da ba{ ni{ta ne prepu{taju slu~aju govori i ~iwenica da su se raspitivali i o proceduri za dobijawe meteorolo{ke stanice, po{to je ona u Mr~ajevcima dosta udaqena od wihovog vo}waka. - Da bi se spre~ile infekcije i bolesti vo}a, veoma je va`no kada i sa kojim preparatima prskate vo}wak, {to zavisi od vremenskih prilika, vetra, vla`nosti vazduha, zemqe. To su parametri koji su jako bitni za negu jabuka kaè Hranislav i zadovoqno dodaje da u vo}waku ima mnogo posla, {to za wega nije optere}ewe, ve} uìvawe. “Od orezivawa prave bauk, a ja sam ba{ uìvao”, sa ponosom pri~a Hranislav, koji je ove godine sam orezao vo}wak, dok nasmejana Ana dodaje da }e za slede}e rezawe, na prole}e, ipak angaòvati nekog profesora sa zemunskog Poqoprivrednog fakulteta. Mari}i predstavqaju mlade uspe{ne poqoprivrednike koji }e, nadamo se, podsta}i i neke druge da “oìve” zemqu svojih o~eva i dedova, ali pre svega da u ovoj grani privrede prepoznaju biznis. N. R.

VO]E suve {qive 250 jabuke 80 - 100 kru{ke 100 - 120 duwe 70 - 100 gro`|e 120 - 140 ju`no vo}e 140 - 400 orasi 800 - 900

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 100 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 400 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 400 - 900 suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 190 - 210 prasi}i 160 - 180 ovce 110 jagwad 200 - 220 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

SELO

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

IBARSKA MAGISTRALA, OD PREQINE DO MR^AJEVACA

NAJDU@A PIJACA

ove jeseni Ibarska magistrala je najduà srpska pijaca i ~itavom duìnom puta od Preqine do Mr~ajevaca, postavqene su improvizovane tezge na kojima poqoprivrednici, ali i preprodavci izlaù robu. Iako je ove godine bila su{a kakva se ne pamti, ono {to je rodilo dobrog je kvaliteta, smatraju pojedini proizvo|a~i. Ali, i to sada treba prodati, “pokriti” uloèno i ako je mogu}e koliko - toliko zaraditi, kaè sredove~na èna, jedna od onih koji pored Ibarske magistrale prodaju crvenu papriku. Xak od osam kilograma - 200 dinara. Povr}e je danas ubrano u ba{ti, a na tezgama po-

Pored Ibarske magistrale, kod raskrsnice gde se odvaja put za Kragujevac, mla|i mu{karac prodaje kupus, beli i crveni, po 20 i 25 dinara. Ako }ete na veliko, za cenu, ka`e, mo-

èmo da se dogovorimo i {aqivo dodaje: “Ni{ta ne brinite, gazda spava u kolima”. U Dowoj Gorevnici, pored magistrale, ba{ preko puta porodi~nog imawa, baka prodaje krompir za 35-40 dinara. Cena, obja{wava, zavisi od toga da li }ete da kupite “xa~i} krompira ili na kilo”, crni luk daje za 40 dinara, a jabuke “moè i po 70”. Prodavce na pijaci pored puta moète videti od sedam ujutro, pa dok ne prodaju robu, eventualno do pet popodne. Sezona im, kaù, po~iwe u prole}e, kada i prodaja zelene salate, a zavr{ava se u zimu, sa prvim snegom i prodajom kupusa. “Nekada se desi da

za pola sata prodam dvesta kilograma kupusa, a ponekad sam pored puta ceo dan”, dodaje jedan od prodavaca. Me|u wima je i deda, koji ve} godinama prodaje povr}e: - Ovih dana nas sluì vreme. Ne znam kada je gore, leti kada su visoke temperature, ili zimi po velikim mrazevima. Pomaèm deci, nema posla, pa ìve samo od poqoprivrede, a vaqa i unuke {kolovati. Ipak, voleli ili ne, bilo naporno ili ne, za mnoge proizvo|a~e, ali i prodavce povr}a i vo}a, tezge pored puta su na~in da se “pred ku}om” proda proizvedeno i zaradi koji dinar. N. R.

OSPOSOBQAVAWE KANALA ZA NAVODWAVAWE DO LETA

ZA 2.500 HEKTARA OBRADIVIH POVR[INA redstavnici Javnog preuze}a “Srbijavode” i preduze}a „Ekting“ nedavno su u â~ku prezentovali projekat revitalizacije kanala za navodwavawe. Kanal duìne 24,5 kilometra, koji ve} godinama nije u funkciji, proteè se od brane u Parmencu do Katrge, i iz wega bi moglo da se navodwava oko 2.500 hektara obradivih povr{ina, {to bi u uslovima sve ~e{}ih su{a bilo izuzet-

red puta je i jeftinije, nego na pijacama, pri~a penzionerka iz Katrge, koja “ne mo`e dokona, ve} mora ne{to da radi”: - Volim trgovinu i nije mi te{ko da prodajem. Moja porodica na veliko proizvodi papriku, i deca poma`u, ali ne vole da stoje pored puta. Kupci tvrde da su cene vi{e nego pro{le jeseni, a da je kvalitet povr}a i vo-

}a lo{iji, verovatno zbog su{e. Ipak, sa tezgi pored puta, povr}e i vo}e kupuju ne samo ^a~ani, ve} i Kragujev~ani, Beogra|ani, Novosa|ani, U`i~ani... i uglavnom pazare ve}e koli~ine. “Malo je kupaca koji s namerom do|u ovde da pazare, uglavnom su to oni koji prolaze magistralom, vra}aju se sa nekog putovawa”, obja{wava jedna prodava~ica.

no dragoceno. Prema re~ima zamenika predsednika Skup{tine grada Vladana Mili}a, osposobqavawe primarne i sekundarne mre`e bi ko{talo oko 700 miliona dinara, a po{to je re~ o velikom iznosu, radovi }e biti realizovani fazno i po~e}e ve} na prole}e. “Za revitalizaciju primarne mre`e potrebno je nepunih 300 miliona dinara, a sekundarne oko 400 miliona. Zbog te cene

dogovoreno je da prioritet bude osposobqavawe primarnog dela, da bi se voda pustila i kanal mogao da koristi ve} od narednog leta”, izjavio je Mili} posle prezentacije. Prema Mili}evim re~ima, planira se da se kod Ministarstva poqoprivrede konkuri{e za finansijsku pomo} u revitalizaciji kanala, pa je ubrzana priprema projekta, jer }e ve} polovinom ovog meseca, ^a~ak posetiti ministar poqoprivrede.

BRATISLAV BOJOVI], UPRAVNIK LOVI[TA NA TERITORIJI ^A^KA, O POUZDANOJ METODI UTVR\IVAWA BROJNOSTI ZE^EVA

NEPOBITNI DOKAZ O STAROSTI JEDINKE aredba da se prilikom ulova ze~evima vade o~i izazvala je burne reakcije u javnosti, mada je re~ o potvr|enoj nau~noj metodi za utvr|ivawe brojnosti vrste na odre|enom terenu, kaè upravnik lovi{ta na teritoriji â~ka Bratislav Bojovi}. - Ovaj metod daje nepobitne dokaze o starosti jedinke, brojnosti populacije, pa samim tim i podatke o broju lovnih dana i eventualnim merama zabrane. Kod svih sisara jedino o~no so~ivo raste do kraja ìvota i zato se oko uzima za ovaj nau~ni metod, koji se u inostranstvu primewuje vi{e od 30 godina, kao i u severnim krajevima na{e zemqe, na pri-

mer u Vojvodini. Zahvaquju}i ovoj nau~noj metodi utvr|uje se starost jedinke, {to je bitno da bismo utvrdili kakva je situacija na terenu, da li ima dovoqnog prirasta, odnosno da li se lov sme nastaviti, da li je ugroèn mati~ni fond i na koji na~in bi mogao da se prira{taj popravi. Ako se utvrdi da je brojnost mladih so~iva ispod 50 odsto, to zna~i da prirast nije zadovoqavaju}i i da bi trebalo obnavqati populaciju. Na osnovu ovog pokazateqa odre|uje se i broj lovnih dana - obja{wava Bojovi}. Upravnik isti~e da se u svakodnevnom ìvotu nakon odstrela ìvotiwa odre|eni organi uzimaju u nau~no-istraìva~ke svrhe,

da bi se utvrdilo zdravstveno stawe ili da bi se do{lo do nekih podataka. Tako se uzimaju i uzorci od odstreqenih ze~eva i {aqu u laboratoriju zemunskog Poqoprivrednog fakulteta. - Na{a tri lova~ka udruèwa, “â~ak”, “Radi{a Po{ti}” i “Rade Joksi}” imaju 1.200 lovaca, obrazovanih, edukovanih qudi, raznih profila, i svi oni kada polaù lova~ki ispit, izme|u ostalog, u~e i kako se uzimaju uzorci. Stru~ni lovci sami mogu da uzmu uzorak i da donesu u udruèwe. Me|utim, u 90 odsto slu~ajeva to je radila stru~na slu`ba LU “Radi{a Po{ti}” iz Mr~ajevaca, jer je ovo jedino udruèwe na na{oj te-

ritoriji koje je sprovodilo ovu meru - napomiwe Bojovi}. Prema wegovim re~ima, odziv lovaca je bio jako dobar. Za dve nedeqe, od 50 odstreqenih ze~eva lovci su uzeli 30 uzoraka, koliko je neophodno da bi ovaj pokazateq bio statisti~ki relevantan, a trenutno se o~ekuju rezultati iz zemunske laboratorije. - Zahvaquju}i Lova~kom savezu Srbije mi smo uspeli da dobijemo besplatne usluge ove laboratorije. Da je re~ o nezakonitom metodu, laboratorija ne bi mogla da ga primewuje. Bitno je da ovo nije nehuman metod, jer se uzima organ od odstreqene jedinke. Mo`da jeste morbidan, ali nije nehuman -

potencira Bojovi}. Upravnik isti~e da mora uslediti zabrana lova, ukoliko nakon analize bude utvr|eno da je prirast mawi od o~ekivanog: - Na taj na~in {titimo prirodu. @elimo da znamo kakvo je stawe u lovi{tu, jer je posledwih godina izra`en problem sa populacijom zeca ne samo na ovom prostoru, ve} na skoro svim lovi{tima ju`nije od Rudnika. Preduzimamo stru~ne mere gazdovawa, kako bi imali optimalan broj divqa~i na povr{ini kojom gazdujemo. Ovo je samo jedna od mera, pomo}u koje vodimo ra~una o mati~nim fondovima. Bojovi} podse}a da glavna lovna sezona na zeca traje samo pet dana, odno

sno pet nedeqa, na fazana sedam - osam, a sve ostale aktivnosti lovaca u toku godine usmerene su na gajewe i za{titu divqa~i od krivolova i predatora. Tako|e, kada su ekstremno lo{i vremenski uslovi, kada padne sneg i divqa~ ne moè da do|e do hrane, lovci vode ra~una da je bude dovoqno u lovi{tima. Na teritoriji â~ka, u ova tri lovi{ta, lovci iznesu vi{e od 10 tona hrane, kaè Bojovi}, nagla{avaju}i da se lovci ipak ne bave samo odstrelom. N. R.

ZDRAVSTVO

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

GRUDNI HIRURG PROFESOR DR DRAGAN SUBOTI]

KADA JE MOGU]E OPERISATI KARCINOM PLU]A? re i kod nas i u svetu. Ameri~ki lekari su utvrdili da u Sjediwenim Dràvama od ove bolesti umre toliko qudi kao kada bi se svakoga dana sru{io po jedan Xambo xet i svi putnici izginuli. - Zamislite koliki je onda to zdravstveni problem za jednu zemqu. Posledwih godina ni u Srbiji nije zavidna situacija. Zato prevencija i le~ewe ove bolesti zahtevaju angaòvanost lekara na svim nivoima zdravstvene za{tite. Kod nas ipak, prevencija nije na tako visokom nivou i to je jedan od razloga {to operi{emo veliki broj pacijenata sa povi{enim rizikom i uznapredovalim karcinomom. Sada imamo dobre skenere {irom Srbije, moèmo precizno lokalizovati bolest i nema vi{e opravdawa za lekare koji rade van Beograda,

~estalost karcinoma plu}a pribli`na je i smrtnosti od ove bolesti, ali to ne zna~i da joj nema leka, {to je prili~no uvreèno mi{qewe u narodu, kaè profesor dr Dragan Suboti}. Velike {anse da im ìvot bude produèn, obolelima pruà hirur{ko le~ewe koje ipak, nije uvek izvodqivo. - Mogu}e je operisati karcinom plu}a otkriven u ranoj fazi, ako je on lociran na grudnom ko{u i nije se pro{irio na druge organe. Petogodi{we preìvqavawe tih pacijenata ve}e je od 80 odsto. U kasnijim fazama i preìvqavawe je ne{to mawe, od 50 do 70 odsto. Ali, ukoliko na na{oj Klinici za grudnu hirurgiju godi{we operi{emo oko 500, 600 pacijenata, onda ti procenti nikako nisu zanemarqivi - smatra profesor Suboti}, koji je na manifestaciji “Dani dr Dragi{e Mi{ovi}a” odrào predavawe lekarima Moravi~kog okruga na temu “Hirur{ko le~ewe karcinoma plu}a kod pacijenata sa povi{enim rizikom”. Karcinom plu}a je postao globalni problem i poprimio je epidemijske razme-

ukoliko ne odrade svoj deo posla. Najnovija metoda, takozvani “pet sken”, koga trenutno imamo samo u Beogradu, dosta nam pomaè da hirur{ko le~ewe ponudimo samo onim pacijentima koji }e od toga imati koristi. To su mogu}nosti koje nismo imali pre pet, {est godina - kaè profesor Suboti}. On napomiwe i da operacija nije kraj i po~etak le~ewa karcinoma plu}a: - Najboqe rezultate mogu}e je posti}i kombinacijom hirur{kog le~ewa sa hemio i zra~nom terapijom. Oni su neodvojiva celina. Ako i lekari moraju obaviti svoj deo posla, ne preostaje ni pacijentima da se igraju sa ìvotom. Ne bi trebalo mnogo govoriti o pu{ewu, ali kao faktori rizika nisu zanemarqivi genetsko nasle|e i stres. Z. J.

SAJT ZA PAROVE KOJI @ELE VE[TA^KU OPLODWU

„HO]U BEBU“ - INTERNET SAVETOVALI[TE ajt “Ho}u bebu”, Internet psiholo{ko savetovali{te nameweno parovima koji se pripremaju ili su u postupku vantelesne oplodwe, po~eo je da radi 1. novembra. Ovaj veb portal sadr`i informacije o sterilitetu, vantelesnoj oplodwi i fazama kroz koje svaki par prolazi kada u|e u postupak, kao i isku-

stva budu}ih majki i o~eva, video materijale... Kada neki par do|e u bolnicu zbog vantelesne oplodwe, prolazi kroz posebnu proceduru koja podrazumeva brojne analize. To, prema re~ima stru~waka, zahteva fizi~ki, ali i psihi~ki napor i zato u svim naprednim zemqama psiholog ~ini deo tima koji se bavi

le~ewem steriliteta. Psiholog onlajn savetovali{ta “Ho}u bebu” Vawa Ivanovi} isti~e da je savetovali{te prvenstveno nameweno parovima koji ne mogu da imaju decu, pa se bore sa jakim ose}awima, kao {to su krivica ili tuga, {to se pogor{ava fizi~kim i psiholo{kim stresom, koji donose medicinske procedure.

Stru~waci tako|e smatraju da je potrebna boqa informisanost i edukacija svih parova koji se ukqu~uju u postupak vantelesne oplodwe, pa }e projekat “Ho}u bebu” pomo}i mnogima da izlo`e svoj problem i dobiju stru~ne odgovore i pomo} na brojna pitawa koja ih interesuju. Parovima su na raspo-

KAKO SPREÎTI GLAVOBOQU ovremena glavoboqa, naàlost, skoro da nikoga nije zaobi{la. Ona nije ni najmawe prijatna i ume da bude nepodno{qiva. Ponekad postoje boqe opcije od lekova da se re{imo glavoboqe. Mnogim glavoboqama je uzro~nik stres, pa se treba truditi da se izbegnu neprijatne situacije, koje dovode do nervirawa. Boravak na sveèm vazduhu u svakoj situaciji dobro deluje. ê{}e treba napu{tati zatvoreni prostor i priu{titi sebi {etwu u prirodi. Treba izbegavati sedewe ispred ra~unara ili televizora u kasnim satima. Glavoboqe mogu nastati i usled nedostatka sna, ali i zbog preteranog spavawa. Kod pu{a~a su glavoboqe ~e{}e.

Nivo kiseonika u telu se umawuje i tada dolazi do jakih glavoboqa. Mnogi qudi koji pu{e smatraju da glavoboqa nestaje odmah po paqewu cigarete, ali to je samo kratkotrajni subjektivni ose}aj. Kafa ne deluje isto na sve qude. Kod nekih, ona izaziva glavoboqu, i to je naj~e{}e slu~aj kada se u organizam unese ve}a doza kofeina. Sa druge strane, de{ava se da {oqica kafe nekome otkloni glavoboqu. Iz tog razloga, treba re}i da je svako preterivawe lo{e i da treba znati za granicu.

lagawu sajt i psiholo{ko savetovali{te gde zainteresovani mogu razgovarati sa psihologom, svakog radnog dana od 17 do 21 sat,

Glavoboqa ponekad ukazuje na to da je do{lo do slabqewa vida. Vid postaje sve slabiji tokom vremena, pa mnogi ne shvataju o ~emu se zapravo radi. Glavoboqe se naj~e{}e javqaju posle vi{e sati sedewa ispred kompjutera. Ukoliko su glavoboqe ~este i jake, svakako se treba konsultovati sa lekarom. I. R.

pozivawem telefonskog broja 011/7852-761, ili na mejl podrska@hocubebu.rs. I. R.

ZDRAVSTVO

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

[TA UZROKUJE UPALU SINUSA

aj~e{}i simptomi upale sinusa su bol, povi{ena temperatura, glavoboqa i ose}aj slabosti. Bolesnici se ~esto àle na oteàno disawe na nos, iscedak iz nosa, slabqewe ~ula mirisa, ka{aq i promuklost. Sinusitis ili upala paranazalnih sinusa uo~ava se na sluznici nosa i paranazalnih {upqina. Neki qudi i kod obi~ne prehlade uzrokovane virusima dobijaju upalu sinusa. Specifi~ne virusne upale o{te}uju sluznicu i tako stvaraju povoqne uslove za bakterijsku infekciju. Ako bolesnik, pri toj upali nema izraène simpto-

ROWEWE NE POMA@E

me, ne javqa se lekaru i ne sprovodi terapiju, razvija se hroni~ni oblik upale sinusa. Akutne upale sinusa mogu nastati i od hroni~ne upale zuba u gorwoj vilici. Infekcija se ~esto {iri i limfnim putevima. Neki qudi veruju da plivawe, a naro~ito rowewe ~isti nos i le~i upalu sinusa, me|utim lekari kaù da to nije ta~no. Ulaèwe vode u nosnu {upqinu, tokom plivawa i rowewa, stvara mehani~ki nadraàj

koji ~esto dovodi do upale sinusa. Voda ne mora biti zara`ena bakterijama, ali

KO@A POKAZUJE ^IME SE HRANITE tru~waci odavno upozoravaju da ono {to jedemo odre|uje koliko }e na{a ko`a biti zdrava. Jer, na woj se vidi i najmawa promena i ona otkriva kakvo je zdravqe na{eg celokupnog organizma. Kao {to postoje namirnice koje su izuzetno korisne za ten, a samim tim i za zdravqe, tako ima i onih koje je najboqe izbegavati.

Hrana za lepotu

Borovnica je prebogata antioksidansima, u sebi ih sadrì vi{e od bilo koje druge vrste vo}a i povr}a. Antioksidansi spre~avaju prevremeno starewe koè, jer smawuju broj slobodnih radikala koji o{te}uju wene }elije. Losos je bogat izvor omega 3 masnih kiselina, koje stvaraju za{titnu membranu oko }elija u na{em organizmu. [to je }elijska membrana ja~a, u }elijama ostaje ve}a koli~ina vode i koà izgleda lep{e i zdravije. Bademi sadrè veliku koli~inu vitamina E i mononezasi}enih masti koji smawuju nivo holesterola u krvi i ja~aju }elijske membra-

ne. Zato svaki dan vaqa pojesti {aku badema. Spana} i svo zeleno lisnato povr}e su bogati izvori antioksidanasa koji podsti~u obnavqawe }elija i, {to je jo{ va`nije, usporavaju rast tumora. Sem toga, spana} sadr`i i veliku koli~inu luteina, celuloze, kalijuma i folne kiseline koje obnavqaju }elije ko`e, o{te}ene dugim izlagawem sun~evim zracima.

Hrana koja {teti ko`i

Testenina i hleb od belog bra{na imaju visok glikemijski indeks i mogu da izazovu pojavu akni i bubuqica na koì. Zato je zdravije jesti testeninu i hleb od integralnih ìtarica bogatih antioksidansima. So u velikim koli~inama izaziva oticawe tkiva, pa koà deluje nezdravo i pojavquje se celulit. Velika koli~ina {e}era o{te}uje kolagen i elastin, vlakna koja su zdravoj koì zaista neophodna. Preteran unos {e}era utica}e da se koà pre isu{i i opusti.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i â&#x20AC;&#x201C; haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije â&#x20AC;&#x201C; ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ako sadr`i dezinfekcijsko sredstvo, kao ona u bazenima, akutna upala mo`e na-

stati zbog hemijskog o{te}ewe sluznice nosa i sinusa, a kasnije mo`e do}i do bakterijske superinfekcije. Povrede paranazalnih {upqina tako|e mogu izazvati akutnu upalu. Centralno grejawe i rashladni ure|aji zbog suvog vazduha o{te}uju sluznicu nosa i paranazalnih sinusa, {to pogoduje razvoju gnojnih upala. Op{ta slabost organizma, koja nastaje nakon virusnih bolesti, slaba ishrana, kao i slab imuni si-

stem imaju bitnu ulogu u nastanku upale sinusa. U le~ewu upale sinusa, antibiotici se primewuju ako postoji gnojni iscedak iz nosa. Antibiotik se odre|uje na temequ sinusialnog sekreta. Kada bolesnik u nosu ima samo vodenasti sekret, prepisuju se kapi koje smawuju otok nosne sluznice. Kapi treba stavqati u nos vi{e puta na dan i to u le`e}em polo`aju. I. R.

BITNO JE DA RODITEQI DONESU PRAVILNU ODLUKU

KOJA FIZI^KA AKTIVNOST JE NAJBOQA ZA VA[E DETE avremeni n a ~ i n ìvota ~esto za posledicu ima vi{ak slobodnog vremena, a mawak fizi~ke aktivnosti kod dece. Za dete, kaù stru~waci, jeste najboqa igra, ali i slobodna de~ja igra moè imati razli~ite pozitivne ili negativne uticaje na psihofizi~ki razvoj deteta i wegovo sazrevawe. Ovo se naro~ito odnosi na muskuloskeletni sistem deteta. U na{oj sredini, u mnogim slu~ajevima, presudni aspekti za odluku {ta }e dete da trenira su blizina i dostupnost ponu|enih sadràja, prihvatqiva cena, podudarawe treninga sa slobodnim vremenom roditeqa... Roditeqi, pri odlu~ivawu koja je fizi~ka aktivnost najboqa za wihovo dete, treba da prate odre|ene smernice. Stru~waci kaù da je neophodno da detetu ponu|ena fizi~ka aktivnost, rekreacija ili trening prija. Oni savetuju da roditeqi treba da vode ra~una o tome da li je konstitucija wihovog deteta u skladu sa treningom na koji }e ga voditi. Odre|ene vrste aktivnosti mogu imati nagla{eni po-

zitivan uticaj na pravilan razvoj muskuloskeletnog sistema kod dece, i to na razli~ite na~ine, preko karakteristika podloge (meko}a struwa~a), vrste kretawa (tr~awe, skakawe, prevrtawe), socijalnog kontakta (individualni, grupni ili timski sportovi), oblika i upotrebe rekvizita (lopta, spraveâ&#x20AC;Ś). Po~etni uspeh ili razo~arawe kod deteta ne bi trebalo da bude presudno, a za prve pozitivne efekte je naj~e{}e potrebno vi{e meseci redovnog ve`bawa. U svakom slu~aju je korisno posavetovati se sa stru~wakom, kao {to je trener, instruktor, a po potrebi i sa lekarom, oko toga koja je aktivnost primerena za wihovo dete, i kada je povoqno po~eti. I. R.

PER[UN SMIRUJE KA[AQ ko vas mu~i suvi ka{aq, dve ka{ike usitwenog korena per{una sipajte u dve ~a{e belog vina, prokuvajte, procedite dok je vrelo i pijte tri puta tokom dana. Narodna medicina uz ovo preporu~uje i da svakog jutra pojedete ka{iku me{avine iseckanog crnog luka sa ka{i~icom sviwske masti.

KULTURA

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

REPREZENTATIVNOM IZLO@BOM I DODELOM PRIZNAWA OBELE@ENO 35 GODINA FOTO KINO KLUBA „^A^AK”

^A^ANSKI „PATENT“

zlo`bom fotografija trojice svojih ~lanova, Vojislava Pe{terca KMF FSS, \or|a Vukadinovi}a F1 FSS i Mladena Jawi}a F1 FSS, koji su u proteklom periodu poneli visoka zvawa Foto saveza Srbije, i dodelom priznawa najzaslu`nijim ~lanovima i saradnicima Kluba, u subotu je u Domu kulture, Foto kino klub “â~ak” obeleìo 35 godina uspe{nog postojawa i rada. Izlo`bu je otvorio Miroslav Predojevi}, predsednik Umetni~kog saveta FS Srbije, koji je izrazio nadu da }e, pored Zorana Milo{evi}a, kao jedinog nosioca zvawa Majstor fotografije FSS, ovu retku i laskavu titulu zasluèno poneti i najstariji me|u trojicom izlaga~a na ovoj sve~anosti Vojislav Pe{terac, kome je tom prilikom prire|ena i projekcija fotografija na temu “Grad”. Predsednik Foto saveza Srbije Branislav Brki} je istakao da je Foto kino klub “â~ak” svih ovih godina bio jedan od bitnih oslonaca u radu nacionalnog Saveza, a naro~ito posledwih deset godina, koliko se u gradu na Moravi odràva najzna~ajnija manifestacija posve}ena fotografskoj umetnosti, Dani fotografije Srbije, pored koje je organizovano i vi{e od 60 izlo`bi, 30 projekcija i razvijena saradwa sa foto savezima iz biv{ih ju-

goslovenskih republika. Brki} je predsedniku FKK “â~ak” Vojislavu Pe{tercu uru~io zahvalnicu FS Srbije i darovao kwigu “Stara srpska fotografija” fotografske legende Branibora Debeqkovi}a i veliku umetni~ku fotografiju iz li~nog opusa. Doajen srpske fotografije Danilo Cvetanovi} verno prati rad ~a~anskog Kluba od 1979. a najvrednijim u wemu smatra qude koji ga ~ine. “To su divni qudi, divni prijateqi, koji oko sebe {ire pozitivnu energiju i entuzijazam, a Dani fotografije Srbije u â~ku su wihov patent, koji nije samo puka izlo`ba, ve} i dragoceno, stvarala~ko druèwe koje je odjeknulo i u drugim republikama. Poku{aj da bude “presa|eno” na drugo tlo u Sloveniji i Hrvatskoj nije uspeo”, konstatovao je Cvetanovi} i naglasio: “Nikom to nije uspelo kao ovde u â~ku, meni je puno srce kad do-

|em u ovaj grad i ose}am se kao da sam ovde ro|en ”. U znak zahvalnosti za razumevawe i saradwu predsednik FKK “^a~ak” Vojislav Pe{terac, darovao je svim direktorima ~a~anskih ustanova kulture komplet od po deset kataloga, koji su pratili Dane fotografije Srbije odr`ane u na{em gra-

PO^ASNI I ZASLU@NI ^LANOVI U ime mla|e generacije ~a~anskih fotografa Mladen Jawi} je uru~io priznawa onima koji su u doma}em Foto kino klubu proveli svih 35 godina. Najvi{e priznawe ~a~anskog FKK “Po~asni ~lan” posthumno je dodeqeno Dragoqubu To{i}u, bez koga, po re~ima Zorana Milo{evi}a, svega ovoga ne bi ni bilo, a diplome “Zaslu`ni ~lan” dobili su: Slobodan Paji}, Vojislav Pe{terac, Radenko Radovanovi}, Milenko Savovi}, Dragan Mirkovi} i Zoran Milo{evi}.

du posledwe decenije. Pored niza aktivnosti koje je ovaj Klub organizovao od osnivawa do danas, u presti`ne manifestacije svakako spadaju i: “Dani srpske fotografije 1980. i 1987.”; Dani jugoslovenske fotografije 1981. i 1990; Jugoslovenski festival amaterskog filma 1983; Jugoslovenski susreti foto amatera “8 plus 8” 1982. i 1983; Svetski konkurs fotografije “NIKON” 1992; Prvi put organizovan Jugoslovenski festival animiranog filma 1993; Izlo`ba o bombardovawu Jugoslavije “Posle 78 dana” u ^a~ku, Negotinu i Gr~koj; izlo`ba “5. oktobar 2000” i mnoge druge. Sve ove izlo`be i pojedince tokom 35 godina trajawa pratile su brojne nagrade i priznawa. Z. L. S.

^A^ANSKI OGRANAK NA PROSLAVI 25. GODI[WICE RADA OBNOVQENE VUKOVE ZADU@BINE U BEOGRADU

VUKOVO DELO NAJVE]A SRPSKA ZADU@BINA a godi{wicu obeleàvawa 150. ro|endana Vuka Stefanovi}a Karaxi}a daleke 1937. godine doneta je odluka da se osnuje Dru{tvo pod imenom Vukova zadu`bina, a predsednik prve Skup{tine bio je ~uveni Aleksandar Beli}. Povodom obeleàvawa dva veka Vuka 1987. uz podr{ku Vlade Republike Srbije, SANU, Matice srpske, Beogradskog univerziteta i niza utemeqiva~a obnovqen je rad dana{we Vukove zadu`bine, koja je u utorak obeleìla 25. godi{wicu rada. Sve~anosti uprili~enoj tim povodom u obnovqenoj Narodnoj biblioteci Srbije prisustvovali su predstavnici svih relevantnih institucija dràve Srbije, me|u wima i dràvni sekretar Ministarstva kulture Miroslav Tasi}, jedan od osniva~a Vukove zadu`bine, Nenad Ostoji} iz Matice srpske, Zoran Alimpi} iz Grada Beograda, profesori Univerziteta, predstavnici izdava~a, ogranaka Vukove zadu`bine i fondacija iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Prisutne su u ime Vukove zadu`bine pozdravili dr Miodrag Maticki, predsednik Skup{tine, Slavko Vejinovi}, savetnik i Sneàna Boji}, a posebno Qubinka ]oki}a, pomo}nika gradona~elnika Loznice, grada koji je sa Zadu`binom potpisao protokol, po kome je posledwe dve godine darodavac nagrade Vukove zadu`bine za nauku i umetnost. Beseda koju je povodom jubileja odrào upravnik Vukove zadu`bine dr Miodrag Maticki, osvrnuv{i se na istorijat zadu`bi-

ne, wene zadatke i zna~aj Vukovog dela, mogla bi se sublimirati u jednu kqu~nu re~enicu: “Vukovo delo je jedna od najve}ih srpskih zadu`bina”. I onda kada je osnivana, a i danas, Vukova zadu`bina postoji sa zadatkom da istraje u okupqawu svih snaga dru{tva spremnih da rade na negovawu kulture jezika, o~uvawu srpskog pisma, tradicije i identiteta i razvijawu svih poslova koje je Vuk utemeqio i zapo~eo. ^lanovi ogranaka Vukove zadu`bine iz â~ka i ovoga puta imali su razloga za radost. Dvoje na{ih zadu`binara dobilo je Zahvalnice “Dobrotvor Vukove zadu`bine”: pesnikiwa i diplomirani ekonomista Nada \or|evi} i predsednik Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva Dragan Logvinov, koji je na sve~anu akademiju do{ao u dru{tvu prvog sekretara Ambasade Ruske Federacije Valentina Koqaceva. êstitke za svoj rad dobilo je jo{ nekoliko â~ana, s razlogom. Sneàna Boji} je saop{tila da je tradicionalnu nagradu za umetnost Vukove zadu`bine jednoglasnom odlukom ìrija dobio arhitekta Mihajlo Mikica Mitrovi} za kwigu “Arhitektura Beograda 1950-2012”, a Zahvalnica je uru~ena i Slobodanu Gavrilovi}u, direktoru “Slu`benog glasnika”, kao izdava~u. Na predlog pred-

NAGRADA ZA UMETNOST ARHITEKTI MIHAJLU MITROVI]U Odbor za dodelu nagrade Vukove zadu`bine iz oblasti umetnosti koji su ~inili dr Dra{ko Re|ep, predsednik, Svetlana Velmar Jankovi}, Svetislav Bo`i}, Rada \uri~in, Sa{a Mileni}, \or|e Malavrazi} i \oko Stoji~i} jednoglasno su doneli odluku da se ovo visoko priznawe dodeli arhitekti Mihajlu Mitrovi}u za kwigu “ARHITEKTURA BEOGRADA 1950-2012”. Mitrovi} nije pisac teme, i wegov Beograd treba najpre posmatrati kao jednu od velelepno sazdanih, skoro savr{enih na{ih autobiografija, zabele`io je pored ostalog dr Dra{ko Re|ep.

sednice ~a~anskog Ogranka Grozdane Komadini} pokrenuta je inicijativa o osnivawu Ogranka Vukove zadu`bine u Gorwem Milanovcu, ~iji su predstavnici bili gosti ~aànskog Ogranka na ovj sve~anosti, a na Skup{tini je predloèno da Ogranak iz â~ka bude nagra|en za svoje svestrane aktivnosti. U~esnici skupa bili su u prilici da pogledaju izdava~ku delatnost Zadu`bine, a me|u dragocenim naslovima na{la se i nedavno objavqena kwiga “Zadu`binarstvo u Srbiji” Slavka Vejinovi}a, savetnika u Vukovoj zadu`bini i glavnog urednika jedinstvenog lista “Zadu`bina”. Akademik Vidojko Jovi}, predsednik UO VZ, sa zahvalno{}u je govorio o svim darodavcima, prijateqima i saradnicima ove ustanove. Z. L. S.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

INTERVJU

BRANKO KUKI], UREDNIK ^ASOPISA „GRADAC”, SAVREMENI PROSVETITEQ

NAGRADA, KOJU NIKO NIJE PRIMETIO… N

ekoliko je povoda za razgovor sa Brankom Kuki}em, ~a~anskim kwi`evnikom i dugogodi{wim urednikom “Gradca”, vode}eg i kultnog ~asopisa za kulturu na ~itavom jugoslovenskom prostoru. Prvi je jedna zna~ajna nagrada za vi{edecenijski doprinos srpskoj kulturi, koju je ~asopis dobio na nedavno zavr{enom Sajmu kwiga, drugi, veoma neobi~na edicija “kwiga koje se dobro prodaju i ne smaraju ~itaoce”, odnosno re~nika svakodnevnog `ivota, koju je priredio u “Slu`benom glasniku”, a tre}i, glorifikacija sa kojom je do~ekan u hrvatskim kulturnim krugovima i medijima tokom minulog leta, kao neko “ko nas je sve prosve}ivao”, a to mu priznaju i najo{trija tamo{wa pera… Kultura i trgovina ne poznaju razlike, tvrdi Kuki}, i isti~e da Srbija po ulagawima u kulturu zaostaje, a ~emu sve to vodi, saznajemo iz wegovih odgovora…

Iz godine u godinu ~asopis “Gradac” svojim tematskim celinama osvetqava najraznovrsnije fenomene qudskog duha i wihove pijemonte. Na posledwem Me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu “Gradac” je dobio Specijalnu nagradu. Sa kakvim obrazloèwem? - “Gradac” je dobio Specijalno priznawe za izdawa objavqena izme|u dva Sajma i za vi{edecenijski doprinos srpskoj kulturi. Ova nagrada je zna~ajna, jer se dodequje za kontinuiran rad, {to podrazumeva jasnu koncepciju izdawa, kao i uticaj koji “Gradac” ima na vi{e generacija ~italaca. îni mi se da je to zna~ajno i za Grad â~ak, jer potvr|uje da se u ovom gradu, uprkos ~iwenici da neke jasne koncepcije u kreirawu kulture nema, ipak ne{to doga|a na naj{irem planu. Interesantno je da niko iz rukovodstva grada nije ovu nagradu primetio. Tolika nezainteresovanost je zabriwavaju}a i ne}e iza}i na dobro. Kao jedan od urednika u “Slu`benom glasniku” pokrenuli ste veoma zanimqivu ediciju “Re~nika zaqubqenika u…”. Teme su: sitna zadovoqstva, vino, gastronomija,

ma~ke, Gr~ka, Rusija, Francuska, [panija, Latinska Amerika, zatim re~nike pakla, tela, ki{e... Na kakav je odjek edicija nai{la kod ~italaca? - Ova edicija je vrlo zanimqiva, a istovremeno ozbiqno ra|ena; autori ovih kwiga su provereni pisci i intelektualci koji na inventivan na~in pi{u o raznim pojavama i zemqama, sa akcentom pre svega, na umetni~ku stranu tih fenomena. Te kwige se dobro prodaju, jer nisu dosadne i ne smaraju ~itaoce. Gotovo sve objavqene kwige su imale barem dva izdawa. Mislim da je u dana{we vreme te{ko napisati ~itqivu kwigu, jer je svet prepun, uglavnom, nebitnih informacija koje gu{e lepu stranu `ivota. Sla`ete li se sa konstatacijom pisca Miqenka Jergovi}a, koji Vas je nedavno u zagreba~kom “Jutarwem listu” predstavio kao “~a~anskog i beogradskog pjesnika i fanatika”? Utisak je, s obzirom na dru{tveni kontekst u kome radimo, da je svaki stvarala~ki poduhvat zaista plod fanatizma? - Ne bih svoj rad nazvao fanatizmom, ali neke vrste posve}enosti tome radu svakako ima. Ona se sastoji u profesionalnom odnosu, u sistemati~nosti, ali i u

èqi da se ~itaocima omogu}i najboqi uvid u teme o kojima je re~. Slaèm se da u dana{we vreme, pogotovo u zapu{tenim i uru{enim dru{tvima kao {to je na{e, nije lako dosti}i visok kvalitet, odnosno, nije lako skrenuti pa`wu na ozbiqan rad u bilo kojoj oblasti, pa su upornost i veliki trud jedine pretpostavke da se prevlada osredwost, neznawe, primitivizam i prostakluk kojima smo okruèni. Ako Vas u Hrvatskoj {tampi nazivaju “arbitrom stila”, urednikom koji je kroz “Gradac” decenijama otkrivao trendove i obrazovao kulturolo{ki mnoge generacije na prostorima cele Jugoslavije, za{to i daqe ìvimo u neprosve}enom dru{tvu, i za{to se i koliko razlikujemo kada govorimo o “dobrom ukusu”? - Moram da priznam da mi visoko mi{qewe o “Gradcu” u Hrvatskoj ~ini veliko zadovoqstvo i daje nadu zbog odre|enih predrasuda, netrpeqivosti i nerazumevawa ove dve sredine. Uzroci zbog ~ega je to tako, dobro su poznati. Sada se ponovo stvara jedna pozitivna aura u kojoj

Sude}i po onome {to je objavila hrvatska {tampa o Va{im promocijama u Zagrebu, Vi ste u Hrvatskoj itekako dobrodo{li. Komparativno gledano, koliko se razlikujemo u kulturnim dostignu}ima i nivou svesti obi~nog ~oveka? - Sve ove sredine, sada odre|ene novim dràvama, vrlo su sli~ne po mentalitetu, karakteru, po psiholo{kom sklopu. Kona~no, vezivala ih je jedna kultura u kojoj je, naravno, bilo specifi~nosti. I tim specifi~nostima smo se iskreno radovali. Mislim da nije dobro kada se kulture cepaju, ali osobina svake kulture je da teì proìmawu, da u drugim kulturama prepozna razlike i da te razlike istakne bez trunke sebi~nosti i odbojnosti. Ove nove sredine naj~e{}e se razlikuju po tome, koliko koja ulaè u kulturu i da li ima viziju u koju oblast kulture je najva`nije ulagati. îni mi se da Srbija u svakom pogledu zaostaje u tome. A to je odraz prekomerne politizacije dru{tva, preterane agresivnosti jednog polusveta koji se {vercuje u kulturi. Iz te ~iwenice pro-

„UZALUDAN POSAO?” “Nara{tajima ~itateqa u biv{oj Jugoslaviji Branko Kuki} bio je smjernica u obrazovawu, navjestiteq trendova i obi~aja, arbitar stila i elegancije. Tako je i danas: znam qude - a me|u wima, ipak, najboqe znam sebe - u Qubqani, Zagrebu, Travniku, koji se i danas, i u svojim sredwim godinama, ubi{e tra`e{i “Gradac”, da im ne{to otkrije, da ih uputi, da ih obrazuje. Prije nekoliko godina u intervjuu za beogradski list “Danas” Kuki} je rekao: “Formirawe ukusa prvi je korak prema prosve}enom dru{tvu”. Kakvo je op}e stawe: ~etrdeset godina on se bavi uzaludnim poslom. Na kojem smo mu privatno i pojedina~no zahvalni.” Miqenko Jergovi}, ”Jutarwi list”, 11. lipwa 2012.

su mnoge sporne nedoumice prevazi|ene. To se, pre svega, odnosi na svet umetnika i intelektualaca. Ova ~iwenica potvr|uje staro saznawe, koliko je kultura va`na za jedno dru{tvo i kolika je wena mo} da pove`e qude. I da ih izmiri, ako su im mi{qewa agresivna i ekstremna. Kultura i trgovina ne poznaju razlike, jer imaju jasne ciqeve: jedni da se duhovno pove`u, a drugi da zarade pare.

izilazi vi{ak neobrazovanosti, primitivizam i poseqa~ewe ~itavog dru{tva (ovde ne mislim na seqake kao takve, ve} na psihologiju prigradskog naseqa). Takva neodgovornost i bahatost }e Srbiju u budu}nosti mnogo ko{tati: izgubi}e svoju specifi~nost kao kultura, izgubi}e zna~ajne qude i osta}e na margini svih va`nih doga|aja. U ovo sam duboko uveren. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

NAGRADA SPOMEN-ZBIRKE PAVLA BEQANSKOG MARIJI RADISAV^EVI]

POLITI^KA KARIKATURA PJERA KRI@ANI]A - â~anki nagrada pripala za najboqi diplomski rad iz oblasti nacionalne Istorije umetnosti obitnica 45. Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beqanskog za najboqi diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti, odbrawen na Odeqewu za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u {kolskoj 20011/12. godini je Marija Radisav~evi} iz â~ka. Priznawe joj je pripalo za rad pod nazivom “Politi~ka karikatura Petra Pjera Kriàni}a izme|u dva svetska rata”. Rad je odbrawen kod mentora profesora dr Predraga Dragojevi}a, a

sve~ano progla{ewe i dodela ovog presti`nog priznawa uprili~eni su pro{log petka u Novom Sadu. Diplomski rad Marije Radisav~evi} je posve}en temi koja je do sada bila nedovoqno istraèna i prezentovana oblast u srpskoj istoriografiji. Autorka u svom radu iznosi presek politi~ke karikature Pjera Kriàni}a izme|u dva svetska rata prikazan u novinama “Politika” i “O{i{ani je`”, u kojima su radovi objavqivani, kao i analizi ~etiri Zbirke Kriàni}evih karikatura. Zahvaquju}i obimnom istraìvawu Marija Radisav~evi} je sagledala zna~ajne elemente iz stvarala{tva i rada Pjera Kriàni}a, dala sveobuhvatnu sintezu o razma-

tranoj temi i zna~ajno doprinela boqem poznavawu umetnikovog me|uratnog stvarala{tva, kao i boqem poznavawu karikature kao likovne discipline u srpskoj sredini, ~ime je pokazan i opravdan smisao bavqewa istorijom srpskog umetni~kog nasle|a. Nagradu Spomen-zbirke ustanovio je sam Pavle Beqanski 1965. godine pokloniv{i galeriji sliku Vlaha Bukovca “Velika Iza”. Nagrada se redovno dodequje od 1968. godine. Na ovaj na~in kolekcionar je zaokru`io institucionalni rad svog Legata, koji }e se pokazati kao referentni centar za stimulisawe nau~no-istra`iva~kog rada mladih istori~ara umetnoZ. L. S. sti.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

ZAVR[EN 26. MEMORIJAL NADE@DE PETROVI]

DODEQENE NAGRADE Nagrada publike pripala autorskom timu Neveni Haxi Jovan~i} i Ivanu [ijaku iz Beograda, koji su dobitnici i glavne Nagrade Memorijala a zavr{noj sve~anosti 26. Memorijala Nade`de Petrovi}, odrànoj u sredu u Umetni~koj galeriji, dodeqena su priznawa nagra|enim autorima i progla{en dobitnik Nagrade publike. Odlukom stru~nog ìrija, koji su ~inili Stevan Vukovi}, Dejan Sretenovi} i Slobodan Miju{kovi} glavna Nagrada Memorijala pripala je autorskom timu Neveni Haxi Jovan~i} i Ivanu [ijaku, kojima je ujedno pripala i Nagrada publike, a to je samostalna izlo`ba. Wihov rad progla{en je najatraktivnijim na 26. Memorijalu, jer predstavqa inovativan dijalog sa temom manifestacije “Duboki san”, a izveden je po najvi{im produkcijskim standardima. Nagradu Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}“ dobio je, da podsetimo, Mr|an Baji} za rad “Skulptura koja se zove slikarstvo”, koja problematizuje mit o Nade`di Petrovi} u istorijskom, memorijskom i politi~kom smislu. Nagra|enim autorima priznawa je uru~io Aleksandar Da~i}, zamenik gradina~elnika â~ka za oblast dru{tvenih delatnosti. Osvrnuv{i se na kompletnu manifestaciju i kriterijume, direktorka Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}“ i Memorijala Milica Petronijevi} je istakla da je 26. Memorijal kao bijenale, prakti~no zapo~eo pre dve godine, kada su zapo~eli i pregovori sa dr Jelenom Stojanovi}, selektorom i umetni~kim direktorom manifestacije. Ovogodi{wi Memorijal ~inile su tri izlo`be i tri interaktivne radionice u kojima je u~estvovalo deset umetnika, me|u wima ~etvoro iz inostranstva, i vi{e stotina u~enika i gra|ana, ~ime je Memorijal ostvario svoju misiju, jer je privukao publiku.

Kao i svakog petka, â~anski glas i kwiàre Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Fransisko Hagenbek

TAJNA BELE@NICA FRIDE KALO akon nesre}e u kojoj je skoro izgubila ìvot, Frida Kalo sklopila je pakt sa Smr}u: dobi}e jo{ jednu {ansu da ìvi, ali zauzvrat }e morati jednom godi{we da pripremi Smrti najraznovrsnije poslastice, kako bi pokazala da se se}a dogovora. Od tog trenutka, Frida }e svaku gozbu pripremqenu za Dan mrtvih zapisivati u svoju malu crnu bele`nicu, koju ce pa`qivo skrivati od svih ostalih. Me|utim, ubrzo dogovoreni ritual postaje jedina stabilna stvar u wenom haoti~nom ìvotu, ispuwenom strastvenim ushi}ewem i neizdrìvom agonijom. Frida upoznaje ~oveka koji }e joj otvoriti vrata u novi svet i otkriti pravo zna~ewe qubavi, ali koji }e i obeleìti po~etak wene kona~ne smrti. Zajedno }e uìvati u stvarala~kom zanosu i zajedno o~ajavati zbog sudbine koja ih je izdala. Frida voli i ùdi sa goru}om stra{cu, ali ona ìvi pozajmqene dane – weno bolno i namu~eno telo nikad joj ne dozvoqava da zaboravi da je Smrt tu, da sve vi{e i vi{e steè weno srce – sve do kona~nog, neminovnog susreta. Kwigu je objavio Alnari.

Nevena Haxi Jovan~i}, Aleksandar Da~i} i Milica Petronijevi}

Pomak u vrednosti 26. Memorijala je napravila selektorka Jelena Stojanovi} iniciraju}i 16 autora iz sveta, ~iji se tekstovi nalaze u “^itanci”, koja ostaje kao trajno dostignu}e ove manifestacije i nezaobilazno {tivo u izu~avawu istorije umetnosti 21. veka, istakla je Milica Petronijevi}. Nevena Haxi Jovan~i} je zahvalila na maksimalnoj po`rtvovanosti i profesionalnom radu qudi u Umetni~koj galeriji, kao i Mr|an Baji}. Predstavqena je i mlada pripravnica Marija Radisav~evi}, koja je upravo dobila nagradu Pavle Beqanski. U umetni~kom programu nastupili su Karoq Maro~ik, flauta i Gvozden Stankovi}, gitara. Pokroviteq 26. Memorijala i wegov osniva~ je Grad ^a~ak, a manifestaciju su pomogli i Ministarstvo kulture, ustanove kulture i brojni pojedinci. Z. L. S.

DEVETI SUSRETI AMATERSKIH FOLKLORNIH ANSAMBALA, VETERANA FOLKLORA, PEVA^KIH GRUPA I SOLISTA SRBIJE

VEÊ FOLKLORA PORED ZAPADNE MORAVE a velikoj sceni Doma kulture pro{le subote, u organizaciji Udruèwa folklora „Dukati“ iz â~ka i Udruèwa „Veterani folklora grada â~ka“ odràni su 9. Susreti amaterskih folklornih ansambala, veterana folklora, peva~kih grupa i solista Srbije pod nazivom “Ve~e folklore pored Zapadne Morave”. Po tradiciji, ova manifestacija zapo~iwe instrumentalnim izvo|ewem pesme „Oj Moravo“, dok po jedan par igra~a iz svakog folkloronog dru{tva, u~esnika programa, obu~en u no{wu u kojoj }e nastupati, pro{eta pozornicom i staje u polukrug, dok voditeqka obu~ena u {umadijsku no{wu, najavquje da je na ovaj na~in smotra prakti~no otvorena. U programu, koji je trajao skoro dva sata, pred 450 posetilaca, nastupili su pored ~a~anskih veterana folklora i kulturno-umetni~ka dru{tva PTT “Srbija “\oka Pavlovi}” i “Polet” iz Beograda, “Abra{evi}” iz Kraqeva, AKUD “Svetozar Markovi}” SKC iz Kragujevca, GKUD “Smederevo” iz ovog grada, “[umadija” iz Gorweg Milanovca, ali i gosti iz Poqske, Folklorno dru{tvo balkanskih igara “Kolo” iz Bjalsko Bjala i Regionalno folklorno dru{tvo “Jurgova” iz Jurgove. Urednik ovog programa i predsednik Udruèwa “Dukati” Bobo Vrane{, kaè da su gosti iz Poqske bili u~esnici programa i u drugim gradovima Srbije, Vrwa~koj Bawi, Kragujevcu i Smederevu, a sve u organizaciji Udruèwa folklora „Dukati“ â~ak. Posebno su impresionirani manastirima Ov~arsko-kablarske klisure, stalnom postvkom Narodnog muzejau â~ku, tvr|avom u Smederevu, Spomen parkom i Muzejom u [umaricama, a iznad svega, qubazno{}u srpskog naroda. Simpatije publike su deset devojaka Poqankiwa, ~lanica dru{tva „Kolo“ koje gaji igre svih naroda Balkanskog poluostrva. Dru{tvo „Podhale“ Jurogov, je autenti~no folklorno dru{tvo iz pripada kategoriji takozvanih br|anskih dru{tava ~iji su gradovi na velikoj nadmorskoj visini i imaju neke posebnosti u

POKLON KWIGE

Alison Ri~man

SE]AWE NA QUBAV ujork, 2000. Dvoje mladih qudi stupaju u brak. Wihovom ven~awu prisustvuju porodice koje se sada prvi put upoznaju, iako mladoèwin ostareli deka tvrdi da mu je mladina baka odnekud poznata...U predratnom Pragu, snovi dvoje mladih qubavnika raspr{eni su nacisti~kom invazijom koja }e ih zauvek rastaviti. A onda, decenijama kasnije, u hiqadama kilometara dalekom Wujorku, pogledi dvoje stranaca susre{}e se u jednoj sekundi – sekundi koja je dovoqna za prepoznavawe...Mladoèwin deka pri{ao je mladinoj baki i zamolio je da povrne rukav. [estocifreni broj iz logora utisnut joj je u koù. „Lenka?“, rekao je Jozef, drhtavim glasom. Ona ga je pogledala kao da vidi duha. „Lenka, to sam ja. Tvoj mu`...“Ovako po~iwe roman Se}awe na qubav – dirqiva i sna`na qubavna saga o dvoje qudi nasilno rastavqenih ratom. Od rasko{nog ìvota u Pragu pre okupacije, do uàsa ratom zahva}ene Evrope, Se}awe na qubav istraùje snagu prve qubavi, izdr`qivost qudskog duha i mo} se}awa.

izvo|ewu, jer se odlikuju sna`nim mu{kim igrama sa sekirama, a br|anski ponos im daje karakteristiku, da kad zavr{e koreografiju, nemaju poklon ve} jednostavno podignu desnu ruku kao znak po{tovawa publike – kaè Vrane{. Na sceni su razmeweni i pokloni, a u znak se}awa na boravak u â~ku, i Srbiji, Bobo Vrane{ je gostima uru~io najnovije izdawe kwige “Manastiri Ov~arsko kablarske klisure”, Delfine Raji} i Milo{a Timotijevi}a, U ime Udruèwa „Dukati“, pomo} u realizaciji programa Vrane{ je zahvalio Muzeju Grada â~ka, preduze}u “Maestral plus”, Hidreolektrani „Elektromorava“ â~ak, â~anskoj banci, Sindikalnim organizacijama Elektrodistibucije â~ak i Elektromorave, Samostalnom sindikatu Kompanije Sloboda, Televiziji Galaksija, â~anskom glasu i TO^-u. Udurèwe folklora „Dukati“ u 2013. godini o~ekuju jubilarni 10. Susreti koji }e biti obleèni jo{ bogatijim programom. Z. L. S.

PETAK 19. NOVEMBAR 2012. GODINE

Dom kulture Petak, 9. novembar - Predstava JDP "SUMWIVO LICE", Velika sala, 20 ~asova Utorak, 13. novembar - Predavawe "OSTVARITE VA[E CIQEVE", Velika sala, 19,30 ~asova Sreda, 14. novembar - Drugi internacionalni SALON FOTOGRAFIJE, Sredwi i gorwi hol, 19 ~asova ^etvrtak, 15. novembar - "^AROBWAK IZ OZA" pozori{na predstava za decu gluma~ke radionice Doma kulture, Velika sala, 11 ~asova

Kafe "[TO DA NE" - Petak, 9. novembar - „REHAB BAND“, 23 ~asa

Narodni muzej - "Blago narodnog muzeja od 2002-2012", povodom 60 godina osnivawa Muzeja - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

- Utorak, 13. novembar prezentacija kwige "Ka korisnicima sa invaliditetom" autorke Dragane Milunovi}, O[ "1. novembar", 13 ~asova

Istorijski arhiv - Izlo`ba „Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941”

marketing 032/342-276

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10 minuta, 250 dinara za jednu projekciju i popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od 10 do 23 ~asa.

Kafe klub „VELVET“ Subota, 10. novembar - svirka benda „BETTY BOO”, 23 ~asa

PRIPREMILA: Irena Ran|i}

Gradska biblioteka „V. P. DIS“

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

„SRPSKI PAB” - Petak, 9. novembar "NEZVANI^NA VERZIJA", 22 ~asa - Subota, 10. novembar „HIPNAGOGA SLIKE & ODGOVOR”, 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

RECEPTI

GOVEDINA U POVR]U I VINU Vreme pripreme: Te`ina:

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

PRAZILUK ZAPE^EN SA SIROM Vreme pripreme: Nepun sat

Oko dva sata

SASTOJCI

Nije stra{no

- Kilogram praziluka - Ka{ika maslaca ili margarina - Ka{i~ica su{enog me{anog povr}a - 125 g ka~kavaqa - Malo qute paprike, soli, morskog ora{~i}a i bibera

SASTOJCI

PRIPREMA

- 750 g gove|e pe~enice - Dve glavice crnog luka - [argarepa - Koren od celera - Tri, ~etiri zrela paradajza - Ka{ika uqa - Dva lista lorbera - Malo crnog vina i ~a{a vode - Ka{ika su{enih pe~urki - Su{eni za~ini, so, mleveni i biber u zrnu

Pe~enicu posoliti i pobiberiti. Oqu{titi luk, {argarepu i koren celera ise}i na krupne kocke. Zagrejati uqe i meso prìti dok ne dobije lepu, mrku boju. Izvaditi ga i u istom loncu prìti povr}e pet minuta. Dodati za~ine i bra{no i prìti jo{ dva, tri minuta. Ubaciti paradajz, crno vino i vodu. Dodati meso, poklopiti ga i lagano dinstati sat i po uz povremeno okretawe mesa. Procediti preliv, kuvati ga sa su{enim pe~urkama i za~initi.

ORA[^I]I Vreme pripreme: Dva dana

SASTOJCI

PRIPREMA

U porcelanskom sudu zamesiti testo od mlevenih oraha, {e}era u prahu i limunovog soka. Podeliti ga na dva dela. U drugu polovinu staviti kakao rastvoren sa malo vode. Od testa praviti kuglice u obliku oraha. Belo testo sastavqati sa tamnim. Ora{~i}e ne pe}i ve} ostaviti dva, tri dana da se osu{e.

250 g oraha Limun 250 g {e}era u prahu Kakao

Te`ina:

Strpqewe, strpqewe

Te`ina:

Laganica

PRIPREMA Odrezati vrhove i korenaste delove praziluka. Rase}i ga po duìni do sredine i dobro ga oprati. U {erpi rastopiti maslac i dodati praziluk. Posuti ga za~inima i dinstati. Doliti nepunu {oqu vode, poklopiti i kuvati povr}e oko 20 minuta. Izvaditi i osu{iti praziluk, a potom ga sloìti u vatrostalnu ~iniju i odozgo pore|ati re`weve sira i pe}i sve dok se on ne rastopi. Posuti jelo paprikom i, po èqi, sluìti uz krompir pire.

BA[TE I BALKONI

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

KAKO DA OD BA[TA I BALKONA STVORITE SOPSTVENI RAJ

PLO^NICI U BA[TI stva, jer mogu da ih o{tete, ~ak i ako pro|u samo jednom, a to zna~i da nisu pogodni za prilaze gara`i. Aleje, trotoari i staze, koje koriste te{ka prevozna sredstva i mehanizacija, zahtevaju da se koriste modeli sa ve}om povr{inom, dok je za povr{ine koje su namewene samo qudima va`na estetika. Potpuno je normalna pojava da se na fugama plo~nika za godinu-dve pojave pukotine, u koje brzo dospeva seme koje po~iwe da raste i tako se plo~nik pretvara u plo~nik sa travnatim fugama. Pojava biqaka, naro~ito vi{ih, nije lepa, ve} iritira i ba{tovani ih ~esto

Plo~nici su efektni kao ba{tenske obloge koje se dosta koriste u na{em ba{tovanstvu. Postoje razli~ite vrste u zavisnosti od tipa plo~a i od toga da li su one povezane betonom, ili se u fugama razvija neka biqka. od nas su plo~nici tipi~an element dvori{ta. Najvi{e se koriste plo~nici od kamena (od kamenih plo~a, {kriqaca), koji su i najjeftiniji. [kriqci imaju prirodno nepravilan oblik, koji kada se postave u plo~nik daju veoma {aren i dinami~an efekat, i ne stvaraju duga~ke i prave linije, kao betonske plo~e pravilnog oblika. Se~ene kamene plo~e re|e se koriste. Polirani se~eni kamen nije pogodan za stvarawe ba{tenskih staza i plo~nika, i treba ga izbegavati. Plo~nici od ba{tenskih plo~a imaju potpuno druga~iji ukrasni efekat, nego oni koji su

napravqeni od kamenih plo~a. Ve}ina savremenih modela betonskih plo~a postavqa se tako da elimini{e pojavu duga~kih, pravih linija ili nizova, ka-

rakteristi~nih za klasi~ne modele. Iako retko, u prodaji su i ba{tenske plo~e nepravilnog oblika, sli~ne kamenim. Kod betonskih plo~a postoji niz prednosti, a glavne su veliki izbor boja, garantovana ja~ina i standardizovan kvalitet. Povezivawe plo~a poja~ava ja~inu i trajnost pod-

loge, a istovremeno smawuje i potrebu za odr`avawem. Naj~e{}i problem kod ove vrste plo~nika je pucawe fuge i rast korova izme|u plo~a.

Subota, 10. novembar

~upaju, {to nije dobro. Najboqi na~in da uklonite korov u pukotinama plo~nika je kori{}ewe totalnog sistemskog herbicida iz grupe glifosata. Korov se prska koncentrovanim rastvorom preparata i vode, zatim se ostavi 10-15 dana, dok po`uti i isu{i se. Najlak{e je da se ostali deo ukloni gorionikom. Svako ~upawe vodi do pove}awa rupa i problema. Kada su fuge o~i{}ene, mogu da se pa`qivo popune rastvorom cementa koji dopire u pukotine i zatvara ih.

Pripremila: P ripremila: N. R.

Nedostatke ima i stabilan vezivni materijal. Na prvom mestu on zape~ati povr{inu zemqe ispod sebe, li{ava je vlage i vazduha, a to oteàva razvoj korena stabla koje se nalazi u blizini. Drugi vaàn problem je ve}a ve{ta~ka povr{ina. Tako se plo~nici zagrevaju, su{e vazduh i oteàvaju razvoj biqaka u wihovoj blizini, ali pogoduju razvoju nekih neprijateqa, poput griwa. Plo~nici sa travnatom ili cvetnom fugom su veoma lepi i obi~no u tom pogledu prevazilaze povezane varijante. Kratkog su veka, {to je posledica postepenog slegawa plo~a u zemqu i wihovog krivqewa u razli~itim pravcima. Da bi se prevazi{li ovi problemi, potrebno je da se periodi~no neke plo~e, ili ceo plo~wak ponovo postavi, a da se podloga dopuni peskom. Plo~nici sa biqkama izme|u plo~a zahtevaju vi{e nege, u zavisnosti od vrste biqaka, travnate sme{e ili cve}a. Plo~nici sa travnatom fugom imaju boqi vodeni i vazdu{ni reìm, {to omogu}ava odli~an razvoj korena biqaka ispod wih. Ozbiqan nedostatak ove vrste plo~nika je wihova nestabilnost za te{ka prevozna sred-

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 9. novembar

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

Nedeqa, 11. novembar

VREMENSKA PROGNOZA

Ponedeqak, 12. novembar Utorak, 13. novembar

Sreda, 14. novembar

160C

170C

160C

190C

150C

170C

00C

20C

30C

50C

40C

30C

Delimi~no obla~no

Obla~no

Delimi~no obla~no

Sun~ano

^etvrtak, 15. novembar

160C 30C

Delimi~no obla~no

DE^JA STRANA

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

NAJLEP[I DVORCI NA SVETU

[TA RADE POLICAJCI?

Hapse lopove i one {to provaquju.

Radojica Radenkovi}

Zaustavqaju kola.

Vawa Tanaskovi}

Reguli{u saobra}aj. Hapse qude {to kradu i {to la`u.

Milan Mla|enovi}

DVORAC GROFA DRAKULE

Daju kazne ko vozi br`e.

Tamara Je~menica

Odgovaraju deca iz vrti}a "Poletarac" uzrasta 4, 5 godina

Zagonetke su u po~etku predstavqale kulturne formule, u kojima se krio mitski smisao, a kasnije su se pretvorile u dru{tvenu zabavu, u obliku o{troumnosti i dosetqivosti. One su tako|e vredni svedoci domi{qatosti srpskog naroda. Re{ite neke od srpskih narodnih zagonetki!

zima

odgovor:

JA VAS NOSIM, A VI MENE.

odgovor:

DVA LOKVAWA OKO PAWA.

odgovor:

u{i

ZUBE NEMA, RUKU NEMA, A OPET HVATA I UJEDA.

IZA\E VILA IZA CEROVNIKA I PROSU BEZBROJ ZLATNIKA. sunce

sneg

odgovor:

Nalazi se u Transilvaniji, u Rumuniji, a sazidan je za ozlogla{enog plemi}a - Vlada III Tepe{a, vladara poznatog po najbrutalnijim metodama mu~ewa i nabijawu na kolac. U kwigama i filmovima Tepe{ je predstavqen kao ~udovi{te i vampir, ali za gra|ane Rumunije predstavqa heroja, jer se ve{to borio protiv Turaka. Ovaj dvorac je sada glavna rumunska turisti~ka atrakcija.

[ENONSO

obu}a

JA IMAM JEDNU POWAVU, SAV SVET POKRIJE, SAMO MORE NE MORE.

NOJ[VAN[TAJN

Dvorac sme{ten u Bavarskim Alpima u Nema~koj. Sagradio ga je Ludvig II Bavarski. Ovo je najbajkovitiji zamak, koji je najvi{e kori{}en u filmovima, a kao inspiracija poslu`io je i Dizniju. Od planiranih 228 prostorija, zavr{eno je samo 16. Zanimqivo je da je kraq ovaj dvorac stvorio samo za sebe i nije nameravao da bude dostupan javnosti, me|utim on je ovde prespavao samo 11 no}i. Odmah nakon wegove smrti, vrata dvorca postala su {irom otvorena za posetioce. Danas kroz wega pro|e i 6.000 turista dnevno.

Nalazi se u Francuskoj, u dolini Loare. Smatra se damskim dvorcem, jer su upravo `ene obele`ile wegovu istoriju. Dugo je bio u vlasni{tvu kraqevske porodice Francuske, prevenstveno kraqa Fransoe I, koji je u wemu ugo{}avao svoje qubavnice. Od 1913. godine dvorac je u vlasni{tvu plemi}ke porodice, ~iji su potomci i dana{wi vlasnici.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

MLADI

GDE I [TA SVE STUDENTI MOGU DOBITI SA POPUSTOM UZ INDEKS? Potrebno je samo malo interesovawa, istraìvawa i raspitivawa kako bi studenti saznali kakve sve beneficije imaju zahvaquju}i indeksu eki smatraju da studentski ìvot podrazumeva u~ewe, u~ewe i samo u~ewe, preznojavawe na ispitima u i{~ekivawu koja }emo pitawa izvu}i, ali studentski ìvot ima i svojih vrlina. Naravno, u wih spadaju nova poznanstva, druèwe, ùrke i razni studentski provodi, ali pored svega toga, indeks ne donosi samo ocene, ve} i razne beneficije. Veliki je broj studenata koji ne znaju kakve prednosti imaju u odnosu na “obi~ne smrtnike”, zato }emo u ovom tekstu navesti neke od wih, da bi svi mogli maksimalno da iskoriste studentski ìvot, u svakom smislu. Naravno, svi znaju prednosti studentskog do-

STUDENTSKE BENEFICIJE

ma i menze, koji su bitni onima koji dolaze u ^a~ak iz drugih gradova. Ali, studenti uz indeks i neke vrste kartica, mogu iskoristiti razne primamqive popuste. Kartice Me|unarodna studentska identifikaciona kartica (ISIC kartica) u 110 evropskih zemaqa predstavqa zvani~ni dokument, odnosno potvrdu da

je osoba student i omogu}ava niz popusta u tim zemqama. Kartica EURO 26, namewena je samo osobama mla|im od 26 godina i tako|e, predstavqa validni dokument pomo}u koga studenti ostvaruju popuste {irom Evrope. Kakvi su sve popusti u pitawu i gde, najboqe je proveriti na sajtovima ovih organizacija – www.euro26.org i www.isic.org. Popusti uz ove kartice odnose se na èlezni~ki i autobuski saobra}aj, sme{taj u hostelima i hotelima, ra~une u restoranima i kafi}ima, ulaznice za muzeje i pozori{ta… Kada je u pitawu autobuski prevoznik iz â~ka “Autoprevoz”, dovoqno je da uz sebe imate vaè}i indeks i dobijate popust od 20 odsto na kartu u jednom pravcu i 40 odsto po-

pusta na povratnu kartu za Beograd. Zdravstvene olak{ice Va`no je da studenti znaju da postoje i zdravstvene finansijske olak{ice za wih. Naime, u na{em Domu zdravqa, svi redovni studenti, bilo oni na buxetu ili samofinansiraju}i, ako su starosti do 26 godina, imaju pravo na besplatne stomatolo{ke usluge. Pored Doma zdravqa, i privatna stomatolo{ka ordinacija “Apex”, koja se nalazi u ulici Dragi{e Mi{ovi}a, nudi 20 odsto popusta studentima. Potrebno je samo poneti indeks na uvid. Stipendije Oni koji su se ozbiqno posvetili studijama, pi{u nau~ne radove ili rade neke vrste istra`ivawa, tako|e mogu imati razne podsticaje od stranih, ali i doma}ih organizacija. O razli~itim nagradnim konkursima, studentskim programima i organiza-

KAKO MLADI U Â^KU PROVODE SLOBODNO VREME? ana{wi stil ìvota i brzi tempo ne ostavqaju ba{ mnogo slobodnog vremena na raspolagawu. Mnogo mawe ga imaju oni koji rade, imaju decu i druge porodi~ne obaveze. Ne{to vi{e, sigurno ga imaju mladi. Sredwo{kolci, studenti i oni koji jo{, na nesre}u, ne mogu da na|u posao, pa slobodnog vremena imaju na pretek. Poku{ali smo da od na{ih mladih sugra|ana saznamo kako provode slobodno vreme. - Slobodno vreme bih volela da provedem u bioskopu, gledaju}i neki dobar film, da oìvim taj ose}aj kako je sedeti u bioskopu sa dru{tvom, ali to nije mogu}e, jer u na{em gradu ne radi nijedan bioskop - rekla nam je dvadesetogodi{wa Marija, a deset godina starija od we Jana, kaè, da naj~e{}e slobodno vreme provodi van â~ka, jer u na{em gradu za wu nema ni{ta zanimqivo. Mladi kaù da vikend obi~no iskoriste da odu u neki

drugi grad ili na neku obli`wu planinu, zimi, naravno, ako im to omugu}avaju finansije kojima raspolaù. Oni koji nisu ba{ mnogo probirqivi, dodaju da naj~e{}e odlaze na svirke u neki od lokalnih kafi}a, i hvale doma}e ugostiteqe da u posledwe vreme u na{em gradu, u sve ve}em broju klubova, bar za vikend, moè da se uìva uz dobru svirku. - Volim da gledam Te-

niski turnir, kada se odràva u â~ku, jer i ja igram tenis i tome posve}ujem najvi{e slobodnog vremena. A volim da vozim rolere i biciklu pri~a nam Ana. Imali smo jo{ sagovornika koji su qubiteqi sporta i koji kaù da leti slobodno vreme naj~e{}e provode na atletskoj stazi, ko{arka{kim i fudbalskim terenima, dok zimi sa dru{tvom iznajme neku od sportskih sala i u woj

rekreativno igraju ko{arku ili fudbal, kad god imaju vremena. Neki mladi slobodno vreme provode iskqu~ivo uz televizor, jer nisu qubiteqi prirode ... Mnogi bi voleli da u na{em gradu ima vi{e kulturnih i zabavnih manifestacija, koje bi u~inile da slobodno vreme â~ana bude sadràjnije nego {to je to slu~aj danas. Â aktivisti

cijama saznajte sve na veb portalu www.najstudent.com. Ministarstvo prosvete i nauke svake godine dodequje studentske stipendije, a pravo na wih, u skladu sa zakonom, imaju studenti visoko{kolskih ustanova, ~iji je osniva~ Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samuprave, a koji su upisani prvi put u teku}oj {kolskoj godini na studije prvog, drugog ili tre}eg stepena. Podnosioci zahteva za stipendiju moraju biti studenti koji nisu gubili nijednu godinu tokom studija, koji su poloìli sve ispite iz prethodnih godina i postigli prose~nu ocenu najmawe 8,50, a imaju prebivali{te na teritoriji Republike Srbije. O detaqima saznajte vi{e na sajtu www.stipendije.rs. Na ovom portalu tako|e, moète saznati i za stipendije nekih doma}ih ili stranih preduze}a i raznih nevladinih organizacija, koje vam pruà-

ju mnoge povoqnosti, od nov~ane pomo}i do studirawa i usavr{avawa u inostranstvu. Putovawa I za kraj, za one najboqe me|u najboqima, pomenu}emo da svake godine Evropski pokret u Srbiji {aqe 200 najboqih studenata iz na{e zemqe na besplatno jednomese~no putovawe Evropom. Studenti dobijaju “Inter rejl” karte za voz, studentske kartice sa popustima za sme{taj i ulaznice za muzeje. Po{to su u pitawu najboqi, studenti koji sti~u mogu}nost putovawa, moraju imati prosek iznad 8,5. Nije lo{e “zagrejati stolicu” tokom zime, a leto provesti putuju}i Evropom. Zato savetujemo vredan rad, a u pauzama malo istra`ivawa po Internetu, kako biste saznali na {ta sve imate pravo ako ste student.

I. R.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

PREDSEDNIK OP[TINE LU^ANI MLADOMIR SRETENOVI] ODR@AO SASTANKE SA BUXETSKIM KORISNICIMA

UTVRDITI PRIORITETE I PARE RAVNOMERNO DELITI

a bi predlog odluke o buxetu op{tine Lu~ani za 2013. godinu bio {to preciznije definisan, utvr|eni prioriteti i predvi|ena ravnomerna raspodela sredstava iz op{tinske kase, predsednik Op{tine Lu~ani Mladomir Sretenovi} sa saradnicima, odr`ao je nekoliko sastanaka sa buxetkim korisnicima. Na sastanku sa direktorima {kola i vrti}a predsednik Sretenovi} je insistirao da, osim za redovne aktivnosti ovih ustanova, u buxetu budu predvi|ena sredstva i za sanaciju i rekonstrukciju seoskih {kola i pomo}nih objekata. Obaveza direktora je da sagledaju potrebe {kola i kada je re~ o osavremewavawu kabineta, laboratorija

i nabavci ra~unara. Osim toga, oni moraju doneti i plan edukacije kadrova koji deci treba da prenose inovirane i savremene programske sadr`aje, dogovoreno je, pored ostalog, na sastanku sa predstavnicima obrazovnih i pred{kolske ustanove. U Gu~i i Lu~anima predsednik Sretenovi} je 2. i 5. novembra razgovarao sa predsednicima 37 mesnih zajednica i tom prilikom ih informisao o svim aktivnostima koje moraju obaviti u ciqu priprema za organizovawe izbora u MZ. Obave{teni su da bi izbore za nove savete i izja{wavawe za zavo|ewe samodoprinosa u narednom ~etvorogdi{wem periodu trebalo da sprovedu slede}eg meseca. Zbog toga, aktuelni predsednici MZ

moraju do kraja ove sedmice da nadle`nim op{tinskim upravama u pisanoj formi dostave

predloge o visini samodoprinosa i plan rada za narednu godinu, da bi u op{tinskom buxetu blagovremeno bila predvi|ena sredstva za najva`nije projekte u mesnim zajednicama. Predsednici mesnih zajednica i op{tinske slu`be se moraju anga`ovati i omogu}iti registrovanim poqoprivrednim doma}instvima da iskoriste op{tinske subvencije u ukupnom iznosu od 10 miliona dinara, namewenih za nabavku ozimih `ita, osemewavawe grla i kupovinu sadnica vo}a. U mesnim zajednicama je evidentirano sedam - osam klizi{ta, za ~iju sanaciju je odlukom o rebalansu buxeta izdvojeno 3,3 miliona dinara, odnosno 3,5 miliona dinara za popravku puteva, re~eno je jo{

na sastancima op{tinskih ~elnika sa predstavnicima MZ. Predsednik Sretenovi} je istakao i da su rebalansom obezbe|ena zna~ajna sredstva i za socijalnu za{titu, anga`ovawe gerontodoma}ica, otvarawe Narodne kuhiwe. Osim toga, svako novoro|en~e dobilo je po 200 evra iz buxeta, iz koga su obezbe|ene i nov~ane nadoknade za nezaposlene porodiqe. U ciqu izrade {to realnijeg buxeta za 2013. godinu, koji }e biti izlo`en na javni uvid u drugoj polovini novembra, obavqeni su razgovori i sa nadle`nima iz Centra za kulturu, Biblioteke, Centra za socijalni rad i Direkcije za izgradwu i komunalnu delatnost.

U ^A^KU ODR@AN STONOTENISERSKI TURNIR OSOBA SA INVALIDITETOM

TAKMIÎLA SE I VICE[AMPIONKA IZ LONDONA S tonoteniserski turnir osoba sa invaliditetom “â~ak 2012” okupio je vi{e od 40 sportista od Leskovca do Subotice. Oni su se na jednodnevnom turniru u utorak, u Domu slepih, takmi~ili u tri kategorije. Doma}in im je bilo Udruèwe paraplegi~ara â~ak, a organizaciju takmi~ewa pomogao je i Grad. - Stigli su i Borislava Peri} Rankovi}, osvaja~ica srebrne medaqe na Paraolimpijadi u Londonu, pet-{est reprezentativaca iz drugih i tri iz na{eg grada. I oni su osvajali medaqe na evropskim i svetskim prvenstvima. Svi takmi~ari su do{li rano

Geslo olimpijskih igara vi{e nije: “Va`no je u~estvovati”, nego: “Va`no je pobediti”. Svaka borba je bitna, svaki poen. Ponekad ba{ taj jedan poen mo`e itekako da odlu~i. Posle wenog i uspeha ostalih paraolimpijaca, stoni tenis osoba sa invaliditetom do`ivqava pravu ekspanziju. Osim paraplegi~ara, ovaj sport okupqa i ostale invalide.

- U Kragujevcu ni~u novi klubovi. Pokrenuli smo i streqa{tvo, plivawe, sede}u odbojku. Invalidima su nedostajala takmi~ewa. ^a~ani se odavno takmi~e i bore za svoje mesto pod suncem. Zato je Vladan Petkovi} najboqi rukovodilac u Srbiji - stigle su pohvale od Neboj{e ^uki}a, ~lana kluba Kragujev~anin. Z. J.

U IVAWICI POTPISAN DOKUMENT O SARADWI ujutru i vratili se popodne, tako da nije bilo problema zbog sme{taja. Osim {to ^a~ak nema uslove za sme{taj osoba sa invalidi-

@ENE KATEGORIJA OD JEDAN DO PET KOLICA 1. Borislava Peri} Jankovi} (Novi Sad) 2. Tawa Mika{evi} (^a~ak) 3. Sawa Mitrovi} (Beograd) 4. Zorica Popadi} (Beograd)

MU[KARCI OD JEDAN DO PET KOLICA 1. Mitar Paliku}a ([abac) 2. Budimir Mali{i} (Beograd) 3. Goran Perli} (Zrewanin) 4. Goran [ehovac (Beograd)

MU[KARCI OD [EST DO DESET STOJE]I 1. Dragan Bun~i} (Novi Sad) 2. ^edomir Markovi} (Ni{) 3. Dejan Oklobxija (Smederevo) 4. Slobodan Milosavqevi} (^a~ak)

tetom, ve}ina wih nije ni u mogu}nosti da plati duì boravak ovde - kaè Vladan Petkovi}, predsednik Udruèwa paraplegi~ara â~ak. Dolazak osvaja~ice medaqe iz Londona i ostalih reprezentativaca obradovao je sve, od takmi~ara do organizatora i posetilaca turnira. Najboqe od svega, Borislava se, na neki na~in, slu~ajno na{la tu. Borislava Peri} Rankovi} - Nije trebalo da do|em, ali ~lanovi mog caj da sami treniraju vi{e i kluba nisu imali prevoz, budu {to boqi - kaè Boripa sam ponudila da ih do- slava. Ona je u Londonu vezem. Kad sam ve} tu, za- osvojila srebro u klasi T - 4 {to se ne bih takmi~ila? i nije jedina Novosa|anka Svakom sportisti mnogo koja je donela medaqu u Srzna~i prisustvo nekoga ko biju. - Kao i na svakom je osvajao medaqe na velikim takmi~ewima. Najpre, takmi~ewu i na Olimpijadaju sve od sebe dok igraju, di svi poku{avaju da budu a drugo mi smo im podsti- najboqi i osvoje medaqu.

SMAWEWE ADMINISTRATIVNIH PROCEDURA redsednik op{tine Ivawica Milomir Zori} i generalni sekretar Stalne konferencije gradova i op{tina \or|e Stani~i} potpisali su Memorandum o saradwi na ostvarivawu projekta „Unapre|ewe poslovnog okruèwa na lokalnom nivou kroz regulatornu reformu“. Ciq projekta je stvarawe osnova za boqe poslovno okruèwe u lokalnim samoupravama, a ivawi~ka op{tina je jedna od prvih pet u kojoj }e on biti realizovan. Ivawica je ukqu~ena u projekat zahvaquju}i naporima koje ulaè u poboq{awe investicione klime i unapre|ewe rada administracije. - Ovaj projekat je zna~ajan za lokalnu samoupravu zbog skra}ewa procedura i procesa prilikom izdavawa gra|evinsko-pravnih dozvola, imovinsko-pravnih odnosa, inspekcijskih poslova, poreske administracije i to je ono {to se uklapa u politiku smawewa procedura na nivou ministarstava i dràvne administracije – istakao je Milomir Zori}. Projekat bi u Ivawici trebalo da se zavr{i do kraja 2013. godine, a realizuje se jo{ i u Vladi~inom Hanu, Kwaèvcu, Kawiì i Bajinoj Ba{ti. Finansijski ga podràva [vajcarski dràvni sekreterijat za ekonomske poslove (SEKO).

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

SPORT

KO[ARKA

AMERI^KI FUDBAL

JUNIORI BORCA I ^A^AK 94 JO[ MALO DO TITULE

JO[ NEPORA@ENI

petom kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart sport igubio je u Ni{u od Konstantina, 68:51. Trenutno ^a~ani zauzimaju 11. mesto na tabeli KLS sa osvojenih {est bodova. U narednom kolu do~ekuju Beograd. Utakmica }e biti odigrana u subotu, u 19 ~asova, u hali

ko{arka{i Mladosti igraju sutra u Zaje~aru sa istoimenom ekipom. @elezni~ar je u â~ku savladao Slogu iz Poège, 76:66. Pobedio je u sredu i Zlatibor iz âjetine, a u {estom kolu do~ekuje Priboj. â~ak 94 i daqe je lider na tabeli Druge mu{ke regionalne lige. U subotu je savladao Uìce, a u petom kolu do~ekuje Mile{evac iz Prijepoqa. Utakmica }e biti odigrana u subotu.

RUKOMET

REZULTATI I UTAKMICE MU[KA REGIONALNA LIGA ZAPAD PETO KOLO Mladost - [amot 32:11 Beli an|eo - Atenica (utakmica odlo`ena za 2. decembar)

PRVA LIGA ZAPAD @ENE SEDMO KOLO ^a~ak - Junior 24:27 Posle sedam kola ^a~ak je 10. na tabeli sa tri boda. U osmom kolu gostuju ekipi Loznica grad.

Arhiva

imewaka iz Zemuna sa 62:73. U sedmom kolu Druge mu{ke lige Srbija Mladost na svom terenu igra sa zrewaninskim Proleterom Naftagas. Za razliku od wih kadeti su savladali Aktavis akademiju, 96:75. Utakmicu ~etvrtog kola ABS Elektro kadetske lige

Borac - Crvena zvezda

KK Borac. Kadeti Borac Mocart sporta poraèni su pro{le subote od Crvene zvezde sa 58:69. Ovo im je prvi poraz u ABS Elektro kadetskoj ligi Srbije. U ~etvrtom kolu sutra u Leskovcu igraju sa Aktavis akademijom. Juniori su pobedili Radni~ki u Kragujevcu sa 70:64. U narednom kolu do~ekuju Partizan. Utakmica je danas u 20,30 ~asova u hali KK Borac. I â~anska Mladost je poraèna od

U nedequ sti`u Panteri

U {estom kolu Atenica igra u Ariqu protiv istoimene ekipe, a Mladost gostuje Omladincu u Gorwem Milanovcu. Posle pet odigranih utakmica Mladost je prva na tabeli sa osam, a Atenica osma sa dva osvojena boda. Za 15 dana o~ekuje nas i gradski derbi Mladost - Atenica.

osle ubedqivog trijumfa u polufinalnoj utakmici protiv legionara iz Sremske Mitrovice (36:6), ~a~anske An|eoske ratnike deli samo jedan me~ do titule {ampiona Juniorske lige. Na megdan â~anima dolaze Panteri iz Pan~eva i ovo }e biti repriza pro{logodi{weg finala iz koga su Pan~evci, posle neizvesne zavr{nice, iza{li kao pobednici. Sada Ratnici èle da im se oduè za taj poraz i na ovoj utakmici imaju prednost doma}eg terena. - Panteri su nam stari du`nici, odli~no se poznajemo. O~ekujem neizve-

snost do samog kraja. Pozivam sve sugra|ane da do|u na utakmicu i pruè nam podr{ku - kaè Aleksandar \eni}, kapiten ofanzivne linije ratnika. Za bitku sa Panterima spremni su i ostali ratnici. - Ovo }e biti najteì ispit do sada. Kako smo krenuli, sve ispite polaèmo sa desetkama, nadamo se da }e tako biti i ovoga puta. Verujem da moèmo do titule - re~i su Aleksandra Da{i}a, defanzivca Ratnika. Utakmica An|eoski ratnici - Panteri bi}e odigrana u nedequ na stadionu FK BIP. Po~etak je u 13 ~asova.

DEJAN UDOVI^I]

OTVOREN ZA SARADWU ada ve} biv{i selektor vaterpolo reprezentacije Dejan Udovi~i} nedavno je sa novom ekipom Radni~ki Kragujevac boravio u Atomskoj bawi Gorwa Trep~a. Tom prilikom saznao je i da

u â~ku uspe{no radi Vaterpolo klub Borac. No, na{ klub funkcioni{e samo leti, po{to u gradu nema zatvorenog bazena koji bi momcima i devojkama omogu}io da treniraju i zimi. - Nisam znao da â~ak ima Vaterpolo klub i drago mi je da to ~ujem. Do{li smo u Kragujevac, ali taj grad je samo deo na{e misije. Nameravamo da qudima koji ne{to zna~e u ovoj dràvi objasnimo koliko je za ovaj sport va`na infrastruktura. Moramo biti svesni da bez zatvorenih bazena ni{ta ne moèmo uraditi. Odavno je prevazi|en rad samo leti, mada bi tada trebalo da budu klupska takmi~ewa. Moè se dogoditi da veliki broj dece posle duè zimske pauze odustane. Kako â~ak, tako bi Kraqevo i ostali gradovi trebalo da imaju zatvorene bazene. Nedavno ga je Uìce dobilo, {to mi je ba{ drago. U svakom slu~aju, otvoren sam za saradwu - poru~io je Dejan Udovi~i}.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

SPORT

BALKANSKE PRVAKIWE U KATAMA MARIJA, ALEKSANDRA I AN\ELA

KAD OD MALO, STVORI[ MNOGO ih tri imaju vi{e zajedni~kih karakteristika. Marija Paunovi} i Aleksandra Ili} su studentkiwe, a An|ela \urovi} je zavr{ila Tehni~ki fakultet u ^a~ku. Sve tri su u ranim dvadesetim i ve} iza sebe imaju velika takmi~ewa u karateu i pregr{t medaqa. Na posledwem Balkanskom prvenstvu u fudokanu u Preqini uzele su zlato. Osim na terenu, i u `ivotu funkcioni{u kao tim. Razlikuju se jedino po tome {to treniraju u razli~itim klubovima i {to Marija na velikim takmi~ewima sudi. Ali su i ostale dve devojke na putu da postanu sudije. - Bila mi je velika ~ast {to su ba{ mene izabrale da ih treniram za Balkansko prvenstvo. Pripremale su se nekoliko meseci unapred u vrlo te{kim uslovima. Jedino {kolska sala u Preqini ima katami, koji je wima neophodan za trening, ali do tamo treba sti}i. Dosta su iskoristile i lepo vreme da ve`baju na atletskoj stazi. Ja sam se tu na{la da ih usmerim i eventualno korigujem. Ve}i deo posla wih tri su za-

smo iskoristile prednost doma}eg terena. No, {alu na stranu, Balkansko prvenstvo nam je prava prekretnica za daqe. Najvi{e nam je pomogla trener Zorana Koji}. Ona nas uvek

An|ela, Marija i Aleksandra

vr{ile same. Uspe{ne sportistkiwe, dobre studentkiwe i zlatne devojke u svakom pogledu. Tako bih najkra}e opisala wih tri ka`e Zorana Koji}, trener KK Nemawa, u kome i Marija trenira. Aleksandra i An|ela su ~lanice KK ^a-

bodri i velika nam je podr{ka, a to dosta zna~i - uverene su An|ela i Marija. U najskorije vreme ih o~ekuje prvenstvo Srbije, a onda u maju Evropsko u Pragu. Iako ih je Balkansko dobro

dan od dokaza za to je i desetogodi{wi Leonardo Markovi}, koji je na Balkanskom prvenstvu bio trostruki prvak u katama i kihon ipon-u. A kako karate nije olimpijska disci-

Marija i An|ela sa trenerom Zoranom Koji}

~ak. Na Balkanskom prvenstvu su se suo~ile sa Kiprankama. Po{to je pro{lo nekoliko nedeqa od takmi~ewa, devojke na wega sada mogu da gledaju i sa komi~ne strane. - Nije bilo lako, ali

KUDO KLUB OBILI] DONEO SEDAM MEDAQA IZ KRAQEVA

NAJBOQI U REGIONU Leonardo Markovi}

zagrejalo, vaqa se dobro pripremiti i za ostala takmi~ewa. Ostaje im i daqe da ve`baju u sali Osnovne {kole “Preqina”, kada za to imaju uslova, u Domu slepih i O[ “Filip Filipovi}”, gde ina~e treniraju. Wih tri, koje se odavno takmi~e u seniorskom timu, uspe{no pripremaju i mla|e takmi~are za prvenstva. Je-

plina, ko zna koliko im jo{ predstoji da same iznesu najve}i teret sporta kojim se bave. Ve}ina karatista sama finansira odlaske na takmi~ewa, sudijski seminari ko{taju 35, a polagawa 50 evra. Karate klub Nemawa dobija od grada godi{we izvesnu sumu, ali treba platiti iznajmqivawe prostora za ve`bawe i ako ostane, odlazak na prevenstva. Marija i jo{ nekoliko uspe{nih karatista makar su oslobo|eni pla}awa ~lanarine u klubu. Z. J.

KARATE KLUB SLOBODA

DONELI VELIKI PEHAR IZ VRWA^KE BAWE Sportskoj dvorani “Vlade Divac” u Vrwa~koj Bawi pro{log vikenda je odr`an karate turnir “[umadija open”. Karatisti Slobode Andrej Gruji~i} i Milica Polu`i} osvojili su zlato u borbama i katama. Zajedno sa ostalim takmi~arima Milica i Andrej su doprineli da Sloboda u generalnom plasmanu zauzme drugo mesto i osvoji veliki pehar.

a karate turniru “Kraqevo open 2012”, koga je nedavno organizovao klub Reikon, u~estvovalo je i sedam boraca Kudo kluba Obili}. Oni su se takmi~ili u open kategoriji. U kadetskoj konkurenciji Jovan ]iri} je bio drugi, u juniorskoj Uro{ Kojovi} tre}i, a Aco Ze~evi} drugi. Nikola Marki}evi}, tako|e junior, osvojio je bronzu, dok je Sa{i Petrovi}u pripalo zlato.

Uro{, Aco, Sa{a i Nikola prvi put su nastupili na ovakvom takmi~ewu i doneli medaqe. U kategoriji seniora Nemawa Stijovi} je osvojio zlato, a Marku Nastasi}u je pripalo srebro. Krajem novembra takmi~ari Kudo kluba Obili} }e najverovatnije u~estvovati na dr`avnom prvenstvu u Ni{u. Z. J.

Prvo mesto u borbama pripalo je i Vladimiru Savi}u. U katama najboqi su bili Lucija Gruji~i}, Nemawa \or|evi}, Boris Bogdanovi}, Strahiwa \uraki} i Todor Vasilijevi}. Drugi, u istoj disciplini, bili su Bogdan Gojgi}, \or|e Andri}, Bojana Raji~i}, Matija Milosavqevi} i Aleksandra Joksi}.

MALI FUDBAL

FONTANA IGRA U PONEDEQAK anas i naredna tri dana Fontana }e odigrati dve prvenstvene utakmice. U utakmici drugog kola Futsal lige Zapad Fontana danas gostuje u Prijepoqu @upskom Rubinu, a u ponede-

qak }e ugostiti Partenon iz Smederevske Palanke. Utakmica sa Partenonom po~iwe u 20,45 ~asova, u hali “Mladost”. Ulaz je slobodan za sve qubiteqe malog fudbala.

SPORT

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

POBEDA @EQKA \UNISIJEVI]A NA [AMPIONATU AUTO TRKA

APSOLUTNI [AMPION SRBIJE SAS. - Za ovaj uspeh najzaslu`nija je i moja ekipa, mehani~ar Rajko Robajac, direktor na{eg trka~kog kluba Stojan \unisijevi}, Milo{ Mitrovi} i Ivan Veli~kovi} - navodi @eqko. Jedna wegova trka ko{ta od 500 do 1.000 evra. Do sada ih je uglavnom sam finansirao, a pomogao mu je i “Centar Babi}”. U ime “Centra Babi}”, @eqkove trke sponzori{e Ivan Veli~kovi}. - @eqko mi je dobar drugar, a i ja obo`avam sve vrste auto i moto trka. Od slede}e sezone }u najverovatnije po~eti i da vozim sa wim. Uprkos krizi, uspeli smo da odvojimo ne{to novca za sport i da u ovim turobnim vremenima, damo se-

uto trke na [ampionatu Srbije u Lukovskoj Bawi zavr{ene su u nedequ, kada su bili poznati i pobednici. Titula {ampiona Sportskog auto kartinga na brdskim stazama pripala je Sa{i Jankovi}u, Predragu Lamba{i, Nenadu Savi}u, Vitomiru Susi Cveti}u, Milo{u Brki}u, @ivoti Mili}u, Aleksandru Vidosavqevi}u i ^a~aninu @eqku \unisijevi}u. Pobedom u super prodak{n klasi @eqko je potvrdio titulu prvaka i tako postao apsolutni {ampion Srbije. U svojoj klasi on je pobednik u {ampionatu SAKS I

bi odu{ka. Jesu auto trke skup sport, ali se na{e ulagawe do sada isplatilo. Svaki @eqkov uspeh je vra}en novac - smatra Ivan. @eqko i wegova ekipa nisu traìli nikakvu vrstu pomo}i pred odlazak na takmi~ewa. Ta ~iwenica je malo neobi~na, s obzirom na to da u â~ku radi dosta auto ku}a, a i gradska vlast podràva sport i sportiste. - Ne znam da li su oni uop{te obave{teni o @eqkovim uspesima. On vozi Opela. Slede}e sezone bi mogao da nam pomogne i vlasnik te auto ku}e u â~ku. Do sada smo sami izgurali sve trke, ali bi nam zna~ila pomo} - napomiwe Ivan. Z. J.

FUDBAL

U NOVOM SADU BEZ GOLOVA Posle velike pobede u Beogradu, fudbaleri Borca odigrali su prvu prvenstvenu utakmicu sa Novim Sadom bez golova. Bod iz 13. kola Prve lige Srbije zadrào ih je na vrhu tabele. Trenutno su ~etvrti, iza ûkari~kog, Vo`dovca i Napretka. Na ovoj utakmici Borac je bio oslabqen i neigrawem Milanka Ra{kovi}a, koji je izostao zbog parnih ùtih kartona. U 14. kolu Borac na svom stadionu sutra do~ekuje Timok. Utakmica je u 13,30 ~asova. êtvrtfinalni suret Kupa Srbije bi}e odigran na Aran|elovdan u â~ku. Borac

Ivan, Stojan, @eqko, Rajko i Milo{ GRADSKA LIGA 11. KOLO ^a~ak 94 - Parmenac Planinac - Malba Mladost - Preme}a Budu}nost - Strelac Zadrugar - Rakova

1:3 2:1 2:1 6:0 3:0

TABELA 1. Parmenac 2. Mladost 3. Budu}nost 4. Zadrugar 5. Preme}a 6. Morava 7. Rakova 8. ^a~ak 94 9. Strelac 10. Planinac 11. Malba

25 24 22 17 15 14 12 11 9 6 4

12. KOLO Parmenac - Rakova Zadrugar - Morava Budu}nost - Preme}a Mladost - Malba Planinac - ^a~ak 94

0:0

1:2 4:2 2:1 2:0 1:2 1:0

1. Slatina 2. Jedinstvo (K) 3. Draga~evo 4. Miokovci 5. Ov~ar 6. Dowa Vrbava 7. Rudar 8. Mladost 9. Jedinstvo (GG) 10. Franc komerc 11. Spartak 12. Morava 13. Napredak 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica

Dowa Vrbava - Vujan Jedinstvo (K) - Miokovci Mladost - Franc komerc Brezak - Jedinstvo (GG) Luwevica - Slatina Rudar - Morava

Spartak - Ov~ar Napredak - Draga~evo

Junior soker - Gu~a Mladost Lu~ani - Borac 1 Srpski orlovi - ^a~ak 94 Mladost radost slobodna Srpski orlovi - Metalac (zaostala utakmica)

1:2 0:10 1:3

TABELA OKRU@NE PETLI]A

LIGE

Na tabeli Zone Morava Polet je sedmi, Orlovac 11, dok Omladinac i Prijevor zauzimaju 14, odnosno 15. mesto.

1. Borac 1 2. Orlovac 3. Mladost radost 4. Metalac 5. Borac 2 6. Gu~a 7. Javor 8. ^a~ak 94 9. Junior soker 10. Srpski orlovi 11. Mladost Lu~ani 12. Takovo 13. [umadija Br|ani

28 27 25 23 20 16 13 13 10 8 7 0 0

14. KOLO

PIONIRI

SRPSKA LIGA ZAPAD 12. KOLO Polet (Q) - Sloboda (^) Posle 12 odigranih utakmica Polet je deveti na tabeli sa 17, a Sloboda 11. sa 11 osvojenih bodova.

TABELA

13. KOLO

OKRU@NA LIGA12.KOLO Vujan - Napredak Draga~evo - Spartak

3:1 Ov~ar - Rudar Morava - Luwevica Slatina - Brezak Jedinstvo (GG) - Mladost Kotra`a Franc komerc - Jedinstvo (K) Miokovci - Dowa Vrbava

29 26 25 21 20 20 19 19 18 17 15 14 9 7 6 4

do~ekuje Javor iz Ivawice. Omladinci Borca su u 12. kolu pora`eni od novobeogradskog Radni~kog sa ubedqivih 3:0. Trenutno su na pretposledwem 15. mestu na tabeli sa osvojenih devet bodova. Kadeti su na stadionu na Alvaxinici igrali nere{eno sa Slobodom iz U`ica. Do sada su prikupili 15 bodova i zauzimaju osmo mesto na tabeli. Pioniri su savladali @upu iz Aleksandrovca rezultatom 2:0. Posle 12 odigranih utakmica nalaze se na desetom mestu sa 14 bodova.

ZONA MORAVA 13. KOLO Orlovac - Prijevor Polet (T) - Omladinac (Z)

2:1 2:1

Omladinac (Z) - Mokra Gora Jo{anica ND 2011 - Polet (T) Prijevor - Takovo PETLI]I 12. KOLO Orlovac - [umadija Br|ani 17:0 Takovo - Metalac odlo`eno Borac 2 - Javor 2:0

0:7

DEVETO KOLO Borac 2 - Prilike Mladost radost - Gu~a Takovo - Mladi rudar Mladost Lu~ani slobodni

3:0 0:2 3:0

1. Gu~a 2. Mladost Lu~ani 3. Borac 2

24 15 15

4. Mladost radost 5. Mladi rudar 6. Prilike 7. Takovo

9 9 3 3

KADETI DEVETO KOLO Omladinac - Mladost Preqina 1:5 Takovo - Mladost Atenica - odlo`eno BIP slobodan Mladost Preqina - Omladinac 3:0 (zaostala utakmica) 1. Takovo 2. Mladost Atenica 3. BIP 4. Mladost Preqina 5. Omladinac

19 10 10 7 0

OMLADINCI DEVETO KOLO Takovo - â~ak 94 1:0 BIP - Polet Qubi} odloèno Prijevor slobodan Polet Qubi} - Prijevor (zaostala utakmica) 1. Takovo 2. â~ak 94 3. BIP 4. Prijevor 5. Polet Qubi}

18 16 10 6 0

ENIGMATIKA

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

VLADAN TO[I]

IN MEMORIAM

(1949-2012)

o{ u de~joj dobi Vladan To{i} isticao se izuzetnom pronicqivo{}u i velikom radoznalo{}u. U osnovnoj {koli bio je najboqi |ak; toliko je odskakao od u~enika svoje generacije da su ga progla{avali za vunderkinda. Wegova familija i varo{ u kojoj je ìveo polagali su velike nade u wega. Bistrina uma, besprekorna memorija, izuzetna inteligencija odre|ivali su i odredili wegovu sudbinu. Ono {to je video i ~uo, saznao i promislio, bili su orjentiri za pona{awe i kretawe kroz ìvot. Nije hteo i nije mogao da vara sebe, a ni druge. U wemu nije bilo ni trunke laì i licemerja. A na{e vreme, ovakvo kakvo je, to ne pra{ta. Iako nije zavr{io visoke {kole Vladan nikada nije ustuknuo pred akademskim autoritetima. Sam se vrlo ozbiqno i vredno obrazovao u vi{e oblasti. Odli~no je poznavao svetsku i doma}u kwièvnost, filozo-

fiju, muziku, slikarstvo, pozori{te, film i druge umetnosti. Bio je obave{ten o de{avawima u Svetu na planu politike; bio je upu}en i u detaqe tehnolo{kog i informati~kog progresa. Vladan je bio vrhunski intelektualac. Mogao je da vodi i vodio je filozofske diskusije sa brojnim srpskim pesnicima, kwièvnicima i umetnicima. Nije ustuknuo pred poznatim filozofima i naju~enijim qudima svoga vremena. Na svom te{kom i trnovitom ìvotnom putu Vladan je teìo da sagleda i obuhvati celinu bilo da se radi o temi iz svakodnevice ili o filozofskom problemu. Izabrav{i istinu, pravdu i slobodu on vi{e nije mogao protiv samog sebe. Otkriv{i vrlo rano, jo{ u mladosti, ru`no nali~je Sveta, Vladan to saznawe nije mogao i nije hteo da sakrije od sebe, a ni od drugih. Iako se u su{tini nikada nije pomirio sa tim stra{nim otkri}em, ono ga

je odvelo u neku vrstu samoizolacije, u intelektualnu emigraciju. U svom skromnom domu imao je pri ruci odabrane kwige poezije, beletristike i esejistike, imao je zbirku gramofonskih plo~a sa snimcima vrhunskih izvo|a~a ozbiqne muzike, monografije najve}ih svetskih slikara... U svojoj sobi on je sa~inio ceo Svet za sebe. Vladan je sigurno veoma rano sam prepoznao svoje stvarala~ke mogu}nosti, zatim i brojne talente, ali je sasvim svesno doneo

~vrstu odluku da ih ne koristi. Da je hteo mogao je biti veliki pesnik, osoben kwièvnik, rasan pripoveda~. Me|utim, on nikada nije na{ao pravi motiv i razlog za delawe. Povukao se u samo}u i danono}no razgovarao sa najve}im svetskim piscima i mudracima. Wegovo dru{tvo sa~iwavali su: Dostojevski, Gete, Kafka, Bulgakov, Borhes... Mocart, Betoven, Bah, Vivaldi... Kjerkegor, Ni~e, Sioran, Hamva{... Bulatovi}, Popa, Peki}, Ki{... Umesto svega ovde ve} pomenutog, Vladan je izabrao {ah. Drevna igra odgovarala je wegovom intelektu ali i karakteru. Svakodnevno ve`baju}i ma{tu na tabli sa 64 crnobela poqa oprobavao je beskrajne nizove varijanti poteza; matemati~ki zakoni kombinatorike osveàvali su wegov um. U ti{ini svoje sobe analizirao je partije najve}ih {ahista sveta. Vodio je borbu sa imaginarnim protivnicima, a u tim misaonim sukobima niko nije mogao biti povre|en. Radilo se o odabiru ~istih ideja, bez poraènih i pobednika, a to je Vladanovom

stilu i smislu za dobro i pravi~no najvi{e odgovaralo. Ako se osvrnemo na Svet koji nas okruùje, ako imenujemo samo niz dnevnih neda}a, onda nam mora biti jasno za{to se Vladan odlu~io na asketski i usamqeni~ki ìvot. To je bilo zato {to je on izabrao slobodu a odbacio ropstvo sticawa i potro{we, samo}u umesto gradske i svetske buke i besa, istinu umesto licemerja, pravdu umesto politike, skromnost umesto pohlepe, sklad naspram diktata mode trenutka, estetiku lepog umesto bahate grdobe na{eg doba... Bio je spreman da taj svoj izbor skupo plati. Vladanova poruka, mada wemu nije stalo do toga, mora biti zapam}ena. Svojim ìvotom on nam je dao primer da se ne mora po svaku cenu pristati na svakakve i svakojake ucene stvarnosti, da se ne moraju prihvatati tzv. izazovi uspeha i napretka. Vladanove misli, postupci i odluke vredne su pomena i pam}ewa. Neka mu je ve~na slava i hvala. Milenko Paji}

MARKETING 032/342-276

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

SE]AWA

VLADE VAPA

ILITI PRIÂ O STROGOSTI ezdesete su godine pro{loga veka. I, u wima, â~anska gimnazija. I, toj negda{woj Gimnaziji – koja je na Beogradskom univerzitetu, ne bez razloga, smatrana za svojevrsnu tvr|avu znawa – jedan mladi, ali veoma strogi, direktor je na ~elu: Vladislav Popovi} Vapa. Godina je ta~no 1963, {esti septembar, petak. Ne znamo mnogo o novopostavqenom direktoru. Dospeo iz {kole u~enika u privredi. Tamo predavao „{upovcima“ srpski jezik i kwièvnost. Do{ao, dakle, otuda, iz Alvaxinice, iz „{egrtske {kole“. A ovo je, brajko moj, Gimnazija! S magarca, zna~i, na visokog kowa. A godi{te, svega trideseto. Taj, novodo{av{i. Ali odmah vidimo da mu autoritet ne}e da geqa i posr}e, ne}e da se gwura i zaka{quje. Strogost i autoritet mu krenuli odli~no. Nema ti kod wega trtemrte, ba{ kao ni mrte-trte. Ni na kakvo murdarewe ne smeju profe ni da pomisle. Naprotiv, ve} od samoga po~etka {kolske godine, svaki èli da se, ozbiqno{}u i pedago{kim marom, oku direktora svidi i preporu~i {to boqe i u~inkovitije. A gimnazisti? A zezawe? Je li zezawe smaweno? U nekoj meri, svakako. Uistinu, gimnazijalci osetno vi{e strigaju u{ima negoli ranije. Gimnazijalke su morale odmah da zaborave na no{ewe pantalona, a teget {kolska sukwa im nije smela biti kra}a negoli {to je, maksimum, ona koja bi se vodila kao „midi“. Manikir najo, ni{ta {minka. Di{a je... pardon!, nije to nikakav „di{a“, nikakav svileni zalizanko, niti „|a~ka majka“, nije to nekakav prefiweni prosvetarski kadar koji bi bio odvi{e mek, da ne kaèm pekmez... nije to ni nekakav ùstri pedagogbrzanac, basta{an i hitar, brz kao elektri~ni zec... direktor~ina je to, barem u poku{aju, vide}emo {ta }e iz toga ispasti... Shvatio ~ova du`nost ozbiqno. Uvideli smo to iz cuga. [to se wega li~no ticalo – Vladimira Popovi}a, zvanog Vapa – nikakvog tu vi{e cinculirawa ili o{qarewa nikako nije smelo biti, posla se, ve} od prvog dana, prihvatio svojski. Uostalom, Op{tinski komitet SK }e na

[

svoje novo kadrovsko re{ewe pomno da motri. Otuda, novajlija re{io da dotegne i uzvisi gimnazijski bastion znawa i vaspitawa kako vaqa – to je wegov ~vrst slu`beni i moralni naum, a nismo se vozili u aeroplanu pa da to vidimo i iz aviona. Deluje odre{ito, nema {ta. No, da vidi{, opu{ten je. Naoko, barem. [tavi{e, prili~no usporen. Ni{ta prpo{nost, ni{ta ùstrina, ni{ta praskava ko~opernost, ni{ta upiwawe iz petnih ìla. Ali glas, ali glas, toga pedagogarha, kao da dospeva sa scene: kao da matori glumac Radoslav Vesni} malko dempfovanim baritonom govori, kao da to glumac i peva~ Du{ko Jak{i} sonorno zbori, kao da Jovan Mili}evi} u Jugoslovenskom dramskom pàrla, ili, u Narodnom, Bani}evi} Petar. Ba{ka, direktor je to sa filcanom {e{iri{kom. Mlad, ali po glavi „bos“, malne sasvim. No, lice pravilno, lepo. „Pqunuti Jul Briner, ali izduèn, slovenska varijanta“, rekao sam Olgi, zvanoj Xo. Nekada ga uhvatimo gde se, pred zbornicom, na hodniku... ili na ulici, dok s kim koju pro}askava... nasmeje sasvim od srca, zdravo i {iroko, rumen mu blaga obuzme obraze: su{ta suprotnost svemu strogom i prestrogom, svemu onome {to bi se moglo nazvati zavo|ewem i trenirawem {kolske strogo}e. Tu smo, dakle. Ima taj „direktor~ina u poku{aju“ i druga~ije lice. Ono blagorodnije i – spram |a~kih slabosti, muka, nesta{luka i frqoka – kudikamo blagonaklonije. Godina je, rekosmo, 1963, Dijego Varagi} peva „Kad gradom sve zanemi i kad pono} po~iwe da vlada...“, a Gabika Novak {aptavo poru~uje iz onda{wih radioparata Kosmaj, Simfonija, ili Savica, i iz ponekog televizora EI Ni{ „... kaù te kjero, u Andaluziji, hej, boj, i to je sve...“. Za to vreme Vlade Vapa u Gimnaziji uveliko i uporno doteè i pojaàva disciplinu. I {kolsku organizaciju Narodne omladine. Ona mora biti ~vrsta kao stena, i mora po dekadenciji i zapadwa~kim kerefekama udarati odlu~no i èstoko, onako kako sovjetski bokserski {ampion Pope~enko mlati protivnike.

Vladislav Popovi} Vapa

KRATKA BIOGRAFIJA Vladislav Popovi} (1930, Vapa – 2012, â~ak). Maturirao u â~anskoj gimnaziji. Vi{estruki akcija{. Studirao na Skopskom univerzitetu, stekao zvawe profesora srpskog jezika i kwièvnosti. Od polovine pedesetih godina pro{loga veka predavao u ~a~anskoj {koli u~enika u privredi. Tokom {ezdesetih, direktor â~anske gimnazije. Dru{tvenopoliti~ki radnik. Po~etkom sedamdesetih, direktor „â~anskog glasa“ i Gradske biblioteke u â~ku, a potom pre{ao na rad u Centralni komitet SKJ gde je obavqao sekretarske i savetni~ke du`nosti. Zatim, sve do penzionisawa, u Skup{tini Narodne Republike Srbije ure|ivao glasilo Skup{tinski pregled. Dobitnik je vi{e odlikovawa i drugih dru{tvenih priznawa. Srez je pre{ao u Kraqevo: negda{wi Karanovac, potowe Kraqevo (doneko} Rankovi}evo), sada ima ambiciju da, u pogledu svekolikog napretka i ubrzanog razvoja, pre{i{a â~ak, pretr~i ga „kao barba @vane prugu“, {to drugovi Zumber Ka~apor i Zaim Pruànin nisu uop{te ni tajili. To se Vladu Vapi verovatno nije moglo da naro~ito svi|a, ali on se usredsredio na Gimnaziju i na izvr{avawe va`nih i mawe va`nih zadataka u upravqawu kolektivom

(vo|en preporukama saveznog ministra prosvete Janeza Vipotnika, a i smernicama drugarice Milke Mini}, dojako{we predsednice Saveta za prosvetu Saveznog izvr{nog ve}a, no, pre svega, i ponajvi{e, usmeravan vlastitom save{}u). FK Borac je poletna mlada snaga u Drugoj saveznoj ligi (Istok), gospodstveni trener {koba Filipovi} persira igra~ima i gleda da popravi dubinsku brzinu prefiwenog driblera Perice Terzi}a. Vlade Vapa ide na utakmi-

ce, zajedno sa @ikom Jokancem i Lalom Cvijom, na susrete radosno hita. KK Borac i KK @elezni~ar, u ligi Srpskoj, ìve za gradski derbi, dvaput godi{we: Slobodan Koprivica Cowa baca kontru od ko{a do ko{a, La}o Tripkovi} i mladi Radmilo Mi{ovi} je ~ekaju, a „èlovci“ Marjanovi}, zvani Kilxo, i \elo{evi}, zvani ]amila, zauzvrat, ne znaju da proma{e ni iz blizine, ni „sa beka“, ni „iz mrtvawca“ – ubacuju li ubacuju... Vlade Vapa tako|e ubacuje, ali u nastavu, i u pona{awe u~enika, neke nove disciplinske senzore i receptore, ugra|uje u vladawe |aka budniju i oprezniju pozornost... O Bitlsima jo{ ne znamo ni{ta, ali redovno nam dopiru do u{iju Brenda Li, Pegi Li, Fransoaz Ardi, Koni Frensis... Adriano êlentano, propali ~asovni~ar iz Milana, dasovan je i otka~ewak po na{oj meri (Ventiquattromile baci, Stai lontana da me, Grazie, prego, scusi, Il tangaccio, etc)... a \or|e, Lola, Du{ko i Miki su ikone na republi~koj zabavnomuzi~koj sceni... Do~im, Vlade Vapa nam nikada nije otpevao na velikom odmoru, a ni posle ~asova, nijednu baladu, niti staru gradsku, niti „meksikansku“ – pesme koje je sa bine Abra{evi}a, pedeset i neke, interpretirao, kaù, veoma impresivno, sa bademastim osmehom onoga ~iji br~i}i u to vreme bejahu vi{e a la Erol Flin negoli a la Klerk Gejbl... U kinima Prag i Sutjeska uop{te nismo na~isto sa tim da li razumemo na pravi na~in ono {to kroz svoje snovidne i introspektivne filmove èle da nam saop{te Bergman, Felini, Antonioni... Godar, {abrol, Trifo... jer, pravo re}i, jo{ smo klinci. Vlade Vapa za to vreme, u vazduhu, u visini zapu~ka na reveru, uve`bava svoj krupni pedago{ki kaìprst, jer, ipak, i pored svega, malo-malo pa u kino smo dospeli kidnuv{i sa ~asa. (Moj dobar drug, M.P., koji je iz Gimnazije ve} leteo, i stoga morao da jedno polugo|e dou~i u Uìcu, meni se ovako poveravao: „Ne bih se sa wim ka~io, pogledaj kolika mu je pesnica!“) A bio je, u stvari, du{evan i osetqiv. Taj Vladislav. Znamo po tome {to nikome nije odmogao. Na-

protiv, tolikima je, {to se kaè, pogurao u kola. I |acima, i profama (a i wihovoj svakakvoj deci), i â~anima uop{te, ma gde i ma kad. Svima, bez razlike. I „na{ima“ i „winima“, i „levima“ i „desnima“, i siroma{nima i boqestoje}ima, i „vaspitanima“ i onima drugima. A imao je te{ko rawenu du{u (majku Qubinku, ~estitu i visprenu doma}icu iz sela Vape, rodom Pre~anku, iz @iti{ta u Banatu, udatu za vapskog kolenovi}a Dmitra Popovi}a – ina~e primernu majku devetoro dece – godine 1943, zaklao mu nesoj iz redova Jugoslovenske vojske u otaxbini). Brojni {kolski drugovi Vapini, a i nekolicina profesora koja mu je svojevremeno u â~anskoj gimnaziji predavala, napomiwali su da od Vlada boqeg drugara i omladinca, tamo potkraj ~etrdesetih, i po~etkom pedestih, zavi~aj nije umeo da iznedri i dru{tvu ponudi. Kao da i sada, na skveru ispred nekada{weg Novog doma (potowe Crvene zvezde) na Trgu ustanka u â~ku, vidim kako, u negda{wa ona ~a~anska predve~erja i ve~era, gdekad mlaka, a kadikad reska, stoji Vlade Vapa (nekako ordinarno stoji, kao institucija, ispod oka osmatraju}i Trg i gimnazijalce koji se wime kre}u), kao da i sada eno ga, u dru{tvu Stracimira Cala Pavlovi}a, \okane, Qubi{e [kembeta, Barbareza, Jokanca, Cvija, [aje... gdekad Cila, ]erija, Ri~ija... Vlade je krivio ki~mu. U mladosti, nekako vi{e unazad. U starosti se, pak, sve vi{e pogiwao. Bila mu je to uspomena iz mladi}kih dana: na ~uvenoj poratnoj radnoj akciji Br~koBanovi}i prezapregnuo se, krcnuli mu pr{qenovi; operacija pomogla samo delimi~no.... U simboli~kom smislu, me|utim, svoju idejnu i ideolo{ku ki~mu je kroz osamdeset i dve godine ìvota proneo uglavnom uspravnu. Na tu i takvu wegovu ki~mu mogao si da se opkladi{ u svakom trenutku. I, uglavnom bi opkladu dobijao. U stvari, ne znam da li bi ikada izgubio. * Profesor Vladislav Popovi} Vapa, nekada{wi direktor â~anske gimnazije, preminuo je 30. oktobra 2012. godine. O wemu govori ova pri~a.

Pripremio: Bratislav Jeftovi}

OGLASI

Sveukupna procewena koli~ina ogrevnog drveta crnog bora........9.875 m3 Sveukupna vrednost svih partija po po~etnim cenama, bez PDV-a, je.....14.055.927,00 dinara

JAVNO PREDUZE]E ZA GAZDOVAWE [UMAMA “SRBIJA[UME” BEOGRAD [umsko gazdinstvo “Golija” Ivawica

Najdu`i rok za izvr{ewe posla je 31. 08. 2013. godine.

objavquje

Licitacionu prodaju ogrevnog drveta koje je predmet ovog javnog poziva provesti u skladu sa programom sanacije opo`arenih povr{ina.

JAVNI POZIV ZA LICITACIONU PRODAJU otvarawem zatvorenih ponuda Koja }e se odràti 19. 11. 2012. godine (ponedeqak) u 11 ~asova u prostorijama [G “Golija”, Ivawica, [umska uprava “â~ak”, Lova~ka ku}a Mojsiwe. Predmet licitacije je: ogrevno drvo crnog bora iz poàri{ta, radi sanacije poàri{ta, na pawu, GJ “Roàw-Jeqen” i to po partijama: Partija br. 1. Odeqewe 15/f Odeqewe 15/b,c,e Partija br. 2. Odeqewe 24/a Partija br. 3. Odeqewe 25/a,b,c,d,e Partija br. 4. Odeqewe 26/a,c Partija br. 5. Odeqewe 30/a,c Partija br. 6. Odeqewe 31/a,b Partija br. 7. Odeqewe 33/a Odeqewe 37/c,d

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

722m3 x 1.276 din/m3 224m3 x 1.276 din/m3

= =

921.272 din 285.824 din

1.075 m3 x 1.439 din/m3

1.546.925 din

2.386 m3 x 1.439 din/m3

3.433.454 din

980 m3 x 1.439 din/m3

1.410.220 din

1.455m3 x 1.439 din/m3

2.093.745 din

1.286 m3 x 1.439 din/m3

1.850.554 din

1.447m3 x 1.439 din/m3 300 m3 x 1.439 din/m3

= =

2.082.233 din 431.700 din

Ogrevno drvo crnog bora na pawu, na navedenim lokacijama, moè se razgledati u periodu od 15. 11. 2012. godine do 18. 11. 2012. godine, u vremenu od 8-15 ~asova, uz OBAVEZNU unapred najavu Belo{evi} Draganu, {efu [U “â~ak”, tel: 032/222-310, mob. tel. 064/8155-348. Zainteresovani za u~e{}e na navedenoj licitaciji u obavezi su da svoje ponude sa navedenim cenama i rokovima zavr{etka radova za navedenu Gazdinsku jedinicu i partiju po{aqu ili donesu u zape~a}enom kovertu sa naznakom: “LICITACIJA OGREVNO DRVO CRNOG BORA [G “GOLIJA” - NE OTVARATI!”, na adresu: JP “SRBIJA[UME” Beograd, ([G “Golija” Ivawica, V. Marinkovi}a 139, 32250 Ivawica, na ruke Nedeqkovi} Predraga, mob. tel. 064/856-4266. U obzir }e se uzeti sve zatvorene ponude koje se dostave li~no ili ako su poslate po{tom i stignu na navedenu adresu, najkasnije 16. 11. 2012. godine do 9 ~asova. Tako|e, u obzir }e se uzeti i zatvorene ponude koje se dostave Komisiji na mestu odràvawa licitacije 19. 11. 2012. godine do 10 i 30 ~asova, koje su prethodno zavedene u pisarnici [G “Golija”-[U “â~ak”. Pravo u~e{}a na licitaciji otvarawem zatvorenih ponuda imaju sva pravna lica koja prethodno izvr{e uplatu depozita, u visini od 10% od po~etne vrednosti koja se licitira, a koji }e sluìti za dobro izvr{ewe posla, na teku}i ra~un JP “Srbija{ume” Beograd, [G “Golija” Ivawica, koji se vodi kod Vojvo|anske banke, broj 355-1044279-03, uz napomenu: UPLATA DEPOZITA ZA LICITACIJU NA DAN 19. 11. 2012. godine. Sa ponu|a~em koji je dostavio najboqu ponudu sa~ini}e se Ugovor, a upla}ena sredstva na ime depozita ostalim ponu|a~ima se vra}aju.

^a~ak, Bir~aninova 13

STANOVI U IZGRADWI

(preko puta {kole Milica Pavlovi})

032/376-632 064/10-300-66 064/524-55-45

STAMBENI KREDITI U SARADWI SA BANKAMA BESPLATNE KONSALTING USLUGE

Va{e zadovoqstvo je na{ uspeh! Hitno, odli~an 4.0 stan 96 m2, CG, 5. sprat, lift, alu stolarija, Alvaxinica, 677e/m2-65.000e. Prodajem nov 1.5 stan, ukwi`eno 36m2, ukupno 47 m2, ima malo kosina, 2. sprat, gas. Prodajem 4.0 stan 92m2, renoviran, PVC stolarija, odli~na lokacija, kod G. parka, pogled na park, 63.000e. Prodajem 2.0 stan 55m2, 1. sprat, CG, komplet renoviran, ul. S. Markovi}, 42.000e. Stan 47m2, terasa, podrum, 3. sprat, CG, 32.000e. Odli~an 3.0 stan 81 m2 + terasa, 2. sprat, preko puta {kole F. Filipovi}, 611e/m2, 49.500e. Prodajem gasoweru od 28m2 (ukwi`eno 18m2) ulica Obili}eva (do kru`nog puta) , 2 sprat, gas 15.500e. Stan 52.5m2, CG, 5. sprat, klima, bez lifta, komplet stvari, kuhiwa, ugradni

ormari, 2 plazma TV-a, vredi pogledati, 36.500e. Hitno, stan 53m2, centar, kod Tempa, 7. sprat, CG, lift, 566e/m2, 28.000e. Prodajem stan 63/m2, CG, 1. sprat, preko puta F. Filipovi}, 41.500e. Mewam mawi stan 23m2 + podrum, 3. sprat, ul. B. Jankovi}, za ve}i, uz doplatu, na sli~noj lokaciji, bedem ili okolina, do 2. sprata, mo`e TA ili CG. Mewam ku}u 150 m2, novu zidanu gara`u, 3.6a placa, kod Slobodinog igrali{ta, za 2 mawa stana ili jedan stan uz doplatu. Na prodaju fabrika 1.000m2, betonska hala 260m2, pomo}ni objekat 100m2, 60a placa, 4km od Ariqa, pored puta, objekat ima upotrebnu i gra|evinsku dozvolu za drvnu industriju, mogu}a prenamena, vodovod, kanalizacija, trafostanicastruja 600kw, 135.000e, mogu}e izdavawe za 700e

MALI OGLASI BAGER LIPHER guseni~ar 902, 85. godi{te, banana ruka, 12.000 evra. Telefon: 063/8161484. MA[INA za prawe toplom vodom ker{er, vibratori za

beton sa vibro iglama, viqu{kar 3,5 tona. Telefon: 063/8161484. IZDAJE se stan od 45 m/2 u Beogradu kod Vukovog spomenika. Telefon: 334

mese~no. Prodajem veoma dobru ku}u od 200m2 na Alvaxinici, 3,8ari placa, 2 vrste grejawa, 2003. gradwa, pvc stolarija, izolacija u suvoj fazi,useqiva 75.000e Prodajem ku}u 65m2, 6.8a placa, u Zabla}skoj Baluzi, 17.000e, mogu} dogovor. Prodajem kompletno renoviranu ku}u od 66m2, 3 ari placa + letwa kuhiwa, gara`a i {upa u Qubi}u (nedaleko od stare {kole Tanasko Raji}) 35.000e Ku}a 70m2, lokal 30m2, pomo}ni objekat 35m2, 3.6a placa, u blizini {kole R. Mitrovi}, 44.000e. Prodajem ku}u 61m2, 3.7a placa, grejawe na gas, kod Ma{inske {kole, 28.000e. Ku}a 150m2, novija gradwa, legalizovana, 5a placa, Qubi}-Trbu{ani, 48.000e. Hitno – ku}a od 73m2, 2,89 ari + pomo}ni objekat i gara`a na Ko{uwaku.

23.500e Ku}a 137m2, pr+sp, 2a placa, odmah useqiva, legalizovano, ul. Obili}eva, vredi pogledati, 63.000e. Ku}a 65m2, renovirana spoqa i iznutra, 21a placa, pomo}ni objekat, u Preqini, nedaleko od kru`nog toka, 36.000e. Ku}a 200m2 pr+sp '09god, odli~no stawe, kotlarnica, gara`a, legalizovano, Qubi}-Trbu{ani, 55.000e. Ku}a 45m2, ozidana, pokrivena, podnet zahtev za legalizaciju, 18a placa, ulaz sa asfalta, blizu prikqu~ak struje i vode, Qubi}, 300m od stare {kole T. Raji}, 8.000e. Nova ekstra ku}a 270m2, '09god, 5a placa, legalizovano, mogu}a prodaja 2 zasebna sprata, 1. sprat 130m2 sa gara`om, 75.000e, 2. sprat 120m2, 65.000e, sve odvojeno. Prelepa vikendica 55m2,

kamen-drvo, 3.5a placa, u Me|uvr{ju, do Morave, papiri 1/1, betonske podzide, mawi pomo}ni objekat, 23.000e. Seosko doma}instvo u Atenici , 1.5ha zemqe, objekat 32m2, {tala 70m2, trem za bale 100m2, 80a ogra|eno, plastificiranom ìcom, cela parcela zasad tre{we-250 stabala, 28.000e. Seosko doma}instvo u Slatinskoj bawi, 17km od â~ka, ku}a 80m2, su{ara, letwa kuhiwa, useqiva, sva infrastruktura, 11a placa, mogu}e dokupiti jo{ 30a pored Slatinske reke, 15.000e. Seosko doma}instvo u Vrani}ima, 75a + stari pomo}ni objekat, vo}wak, voda, struja, asfalt sa 2 strane, 7.000e Seosko doma}instvo u Jezdini, 24.5 a vo}waka, 6km od â~ka, 13.000e. Jeèvica - 2km od glavnog

puta, dobra ku}a 200m2, 3 sprata, 1ha zemqe, legalizovano, sva infrastruktura, u blizini novog stadiona, 46.000e. Seosko doma}instvo u G. Gorevnici , 10km od â~ka, ku}a 100m2, novija gradwa, garaà, su{ara, pekara, vo}wak, {uma, bunar, gradska voda, trofazna struja, 3ha zemqe u komadu, 23.500e Seosko doma}instvo u Mojsiwu, 12km od â~ka, ku}a 80m2, 40a placa, trofazna struja, bunar, vo}wak, 21.000e. Prodajem seosko doma}instvo u Dowoj Jeèvici (2km od glavnog puta), ku}a 100m2 i 17 ari placa i pomo}ni objekti od 100m2, grejawe razvedeno P, P + 1, PK, 31.000e Doma}instvo u Kamenici, 30km od â~ka, esktra ku}a 150m2, pomo}ni objekti 70m2, 8a placa, 50m od reke, 27.000e.

346 i 065/333 43 46. AUTOMATSKI CIRKULAR sa podu`nim putuju}im kretawem, radne du`ine 6 m.Uvoz iz [vajcarske. Povoqno. Tel. 064/510-7879, 061/138-21-12 PRODAJEM Opel Kadet Suzu 90 godi{te,plin, vlasnik. Tel. 069/3321442

IZDAJEM zidanu gara`u u Nemawinoj. Povoqno. Tel. 063/61-96-45 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/615-27-63

PRODAJEM OPEL KORSU C 1,2, 2002 godi{te, vlasnik, odli~no stawe.Telefoni: 032/334 218 i 064/201 88 45. SKAKAVCI dizel i benzinci, vibro plo~e, vaqak, vibratori i seka~ice. Telefon: 063/8161484. HELIHOPTERKE, ma{ina za

izravnavaju}e podove, hidrauli~ni ~eki}i, rakete za podbu{ivawe, dizalice, vrapci. Telefon: 063/8161484. [PICEVI za hidrauli~ne ~eki}e, grebalica za beton, hilti pikameri, ma{ina za perda{. Telefon: 063/8161484.

PRODAJEM FIKSIRANU GARA@U KOD HOTEL MORAVE. MOBILNI: 064/268 0000.

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322- 656 De`urni tel: 062/86-17-988 OTKUP polovnog name{taja, dolazak na adresu. Tel. 060/027 22 78 PRODAJEM 2 brusilice Kikinda za spoqa{we i unutra{we bru{ewe,obradak fi 360x1000mm, unutarweg pre~nika 6-250mm, obradak fi 406x508mm. Tel.063/356293 PRODAJEM ma{inu za perda{, ma{inu za isu{ivawe betona, skakavce dizel i benzin, hilti i vibro igle. Tel. 062/572-336 PRODAJEM alu prozor sa 2 otvarawa i duplim staklom

IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. 800x600. Cena 100E. Tel.032/353-016, 063/749 48 46 PRODAJEM `i~ano staklo 95x95.Cena 10e/m2.Tel.032/353016,063/749 48 46 PRODAJEM mesing fi 12 u

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM komplet ugradnu rernu sa ventilatorom i ugradnu plo~u marke Gorewe. Aparati su vrlo malo kori{}eni i u odli~nom stawu. Tel: 032/375-683 060/388-22-99 {ipkama, 7 kg,55 e.Tel.032/353-016, 063/749 48 46 PRODAJEM usisiva~ na vodu Fisher 2.400w. Cena 48 e. Tel.032/353-016 ,063/749 48 46

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net Prodajem renoviran dvosoban stan P-55 m2 na Keju. 35.000 eura . Tel.032/344-630 Nov,odmah useqiv stan P50 m2, Qubi}ska, cena 770 eura/m2. Tel.064/158-93-63 Prodajem stan P-59m2, Industrijski prolaz, 22. 000 eura sa stvarima. Tel. 063/691-761 Prodajem jednosoban stan P-36 m2 sa CG, cena 22.500 eura. Tel.032/222-552, 064/158-93-63 Prodajem stan P-81 m2 kod Hotel Morave, cena 35.000 eura. Tel. 063/691-761 Prodajem dvosoban stan P61 m2, Alvaxinica, cena 31.000 eura.Tel. 032/344-630 Prodajem stan P-28 m2 u centru grada, cena 18.000 eura. Tel. 064/673-29-69 Prodajem stan P-64 m2 kod Gradskog parka, cena 34.000 eura. Tel. 064/158-93-63 Prodajem garsoweru P-24 m2, 2.sprat. Tel. 066/9000228 Prodajem dvosoban stan na Qubi} keju, cena 28.000 eura. Tel. 064/673-29-69 Stanovi u izgradwi, povoqno. Tel. 063/691-761 Prodajem ku}u P-80 m2 i 6.5 ari placa u Atenici. Cena 45. 000 eura. Tel. 066/9000228 Prodajem ku}u P-57 m2 i 1.56 ari placa Savkovi}a kosa. Tel. 063/691-761 Prodajem ku}u u Balkanskoj ulici P-70 m2. Cena 26.000 eura. Tel. 032/344-630 Prodajem seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel. 063/691-761 Prodajem jednosoban stan u blizini Medicinske [kole, 2 sprat. Povoqno. Tel. 064/673-29-69 Kupujem jednosoban stan, lokacija nebitna. Tel.

OGLASI

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

063/691-761 Prodajem kompletno name{tenu garsoweru na Qubi} Keju, cena 18 500 eura. Tel. 032/222552,064/158-93-63 Prodajem dvosoban stan P66 m2 u ulici Svetozara Markovi}a ,cena 37 000 eura.Tel. 066/9000-228 Prodajem dvosoban stan P58 m2 u centru grada, CG,cena 33 000 eura. Tel.032/344-630 Prodajem dve ku}e na 6 ari placa u Aveniji 1, cena 29 500 eura. Tel. 063/691-761 Kupujem ku}u udaqenu 10-15 kilometara od centra do 15 000 eura. Isplata odmah. Tel. 064/158-93-63 Prodajem ku}u P-50 m2 i 5 ari placa u Trnavi ,cena 15 000 eura. Tel. 032/344-630 Prodajem renoviranu ku}u P-65 m2 i 14 ari placa u Gorwoj Atenici, cena 33.000 eura. Tel. 064/158-9363 Kupujem garsoweru, mo`e i ve}a spratnost sa liftom. Tel. 064/673-29-69 Prodajem stan P-34 m2 sa CG, Qubi}ska ulica, cena 22 500 eura. Tel. 063/691-761 Prodajem novu ku}u P-70 m2 i 40 ari zemqe u Vidovi. Dogorov. Tel. 066/9000-228 Prodajem dvoiposoban stan P-55 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/673-29-69 Kupujem ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem. Tel. 063/691-761 Prodajem nove, odmah useqive stanove u Obili}evoj, dogovor, Tel. 032/344-630 Prodajem dvoiposoban stan P-69 m2,CG , Avenija 1.Tel. 032/222-552, 064/673-29-69 Prodajem odli~an stan P74.35 m2 na 1 spratu u Aveniji 2. Cena 650

eura/m2.Tel. 064/158-93-63 Kupujem dvosoban stan u {irem centru grada. Tel. 063/691-761 Prodajem plac P-5.5 ari u blizini pumpe u Qubi}u, cena 8 000 eura. Tel. 032/344-630 Prodajem dvosoban renoviran stan P-55 m2 u Bate Jankovi}, cena 33 000 eura.Tel. 064/158-93-63 Prodajem dvosoban stan na 1.spratu P-58 m2 preko puta Fakulteta, cena 31 000 eura. Tel.063/691-761 Prodajem jednosoban stan P-34 m2 preko puta O[ Milica Pavlovi}, cena 21 000 eura. Tel. 066/9000-228 Prodajem stan P-47.51 m2 preko puta restorana Mladost CG, dogovor. Tel. 032/344-630 Prodajem dvosoban stn P-54 m2 u Kalu|ericama, CG, cena 36 000 eura. Tel. 064/158-93-63 Prodajem stan P-46 m2 u ulici Bate Jankovi}, prizemqe, pogodan je i za poslovni prostor. Tel. 063/691-761 Prodajem jednosoban stan P-38 m2 u Bate Jankovi}a, mo`e i zamena za ve}i stan uz doplatu. Tel. 032/344-630 Prodajem nov, odmah useqiv stan P-50 m2 u Qubi}skoj ulici, cena 770 eura/m2.Tel. 064/158-93-63 Prodajem jednosoban stan P-38 m2 u Draga~evskoj ulici.Tel. 063/691-761 Prodajem stan P-28 m2 u centru grada, 4 sprat, cena 18 000 eura. Tel. 064/673-2969 Vr{im usluge legalizacije ku}a i poslovnih objekata. Povoqno. Tel. 064/158-93-

ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI ^A^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36. PRODAJEM razne bicikle, poni i bajk. Tel. 032/353016, 063/749-48 46 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije - trofazna Sever Subotica.Cena 60 E. Tel. 032/353-016, 063/749-48 46 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100w. Cena 9 E/kom. Tel.032/353016, 063/749-48 46 PRODAJEM mobilni Samsung FGH 450. Cena 20E. Tel.032/353-016, 063/74948 46 PRODAJEM ma{inicu za pod{i{ivawe. Cena 9E. Tel.032/353-016, 063/74948 46 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90E. Tel.032/353-016, 063/74948 46 PRODAJEM fiksni telefon Simens. Cena 12 E. Tel.032/353-016, 063/74948 46 PRODAJEM be`i~ni telefon Panasonic. Cena 15 E. Tel.032/353-016, 063/74948 46 KRU@NI PUT - IZDAJEM halsko-magacinski prostor 280 m/2 + 100 m/2 kancelarije, sa 10 ari placa. Ulaz direktno sa kru`nog puta. Telefon: 063/88-52-

977. PRODAJEM ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu, ma{inu za uzengije i se~ku. Telefon: 063/88-52-977. IZDAJEM stan, 48 m/2. Telefon: 063/10 50 928. PRODAJEM {a{u, (prilikom rada kukuruz je navodwavan) oko 200 snopa, prva klasa. Telefon: 032/877 382. KUPUJEM frezer za traktor 539 i 540. Telefon: 062/47 55 11 i 063/644 181. PRODAJEM imawe sa dve ku}e, Pakovra}e, asfaltni prilaz, vredi videti. Mobilni: 064/196 47 05. PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Cena 6.000 evra. Telefon: 032/346 230. PRODAJEM dve industrijske ma{ine za {ivewe krzna i koè, ispravne. Povoqno! Telefon: 063/18 22 722. IZDAJEM ve}i dvosoban stan u Kraqevu (Vojno naseqe). Pogodan i za poslovni prostor. Cena po dogovoru. Telefon: 065/52 10 209. IZDAJEM name{tenu garsoweru. Telefon: 064/1200635. NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, osnivawe radwi gratis, dogovor. Mobilni: 064/196 47 05. PRODAJEM staru ku}u u najuèm centru grada. Telefoni: 063/8033676 i 063/300207. PRODAJEM novu ma{inu za su{ewe ve{a, KANDI, povoqno. Telefon: 060/0101609. USPE[NO LEÎM impotenciju kod mu{karaca.

Diskrecija zagarantovana. Mobilni: 063/1685762. PRODAJEM dva tovqenika oko 200 kilograma. Telefon: 032/880 028 i 064/160 08 76. KUPUJEM stan u centru grada. Zvati do 17 ~asova na broj 032/320 325 i na brojeve 060/5320 325 i 064/1423 555. ÛVALA bih stariju osobu od 1. decembra. Mese~na nadoknada. Telefon: 710034. IZDAJEM name{tenu ku}u, 2 sobe, kuhiwa i zajedni~ko kupatilo u Kulinovcima, kod Pekare "Dukat". Mobilni: 063/16 00 502. PRODAJEM dve ku}e kod gradskog parka (moè zajedno) a i posebno. Mogu}nost zamene. Telefon: 064/19 11 878. PRODAJEM cerova i bagremova umetrena drva za ogrev. Mobilni: 060/6618835. PRODAJEM traktor IMT 540, u odli~nom stawu. Mobilni: 060/6618835. PRODAJEM zemqu povr{ina 1 hektar u Zabla}skom poqu, potez Petkovac. Mobilni: 060/6618835. PRODAJEM plac u Preqini, 25 ari. Mobilni: 064/1268507. PRODAJEM [koda superba, 2007 godi{te 1,9 TDI, pre{la 152000 km, cena 7.800 eura. Mobilni: 064/2402699. PRODAJEM DAVU MATIZ, 2001 GODI[TE, 1,9 TDI. PRE[AO 94000 KM. CENA 1950 EURA. MOBILNI: 064/2402699. PRODAJEM reno tvingo, 2000 godi{te, pre{ao 89000 km. Cena 1950 eura. Mobilni: 064/2402699. PRODAJEM Peò 206, 2001 godi{te, pre{ao 128000 km. Cena 2.500 eura. Mobilni; 064/2402699. PRODAJEM opel agida, 2044 godi{e, pre{la 106000 km, ura|en veliki servis. Cena 2.950 eura. Mobilni: 064/2402699. VIBROPLOÊ od 60 - 500 kg, seka~ica asfalta i betona, vibro letve. Telefon: 063/8161484. PRODAJEM bagremove direke duìna 2,40 cm, cena po dogovoru. Mobilni: 064/479 43 31.

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

Na osnovu ~lana 12. Odluke o Danu op{tine i gradskoj slavi ("Sl. list op{tine â~ak" broj 1/99), Komisija za obeleàvawe praznika i dodelu priznawa Skup{tine grada â~ka upu}uje

JAVNI POZIV ZA PODNO[EWE PREDLOGA ZA DODELU DECEMBARSKE NAGRADE GRADA ZA 2012. GODINU Pozivamo gra|ane, preduze}a, ustanove, mesne zajednice i druga pravna lica, organizacije i udruèwa da mogu podneti predloge za dodelu Decembarske nagrade grada za 2012. godinu. Decembarska nagrada grada dodequje se povodom 18. decembra - Dana grada â~ka. Nagrada se dodequje za naro~ito isticawe na privrednom, nau~nom, kulturnom, prosvetnom, umetni~kom, zdravstvenom, sportskom i drugim oblicima stvarala{tva. Nagrade mogu dobiti gra|ani, preduze}a, ustanove, mesne zajednice i druga pravna lica, organizacije i udruèwa. Predlozi za nagrade moraju biti obrazloèni. Predlozi za nagrade mogu se podnositi do 24. novembra 2012. godine. Predlozi podneti posle ovog roka ne}e se razmatrati. Predlozi za nagrade se mogu predati na pisarnici Gradske uprave ili po{tom na adresu: Skup{tina grada â~ka - Komisiji za obeleàvawe praznika i dodelu priznawa, ul. @upana Stracimira br. 2, 32000 â~ak. KOMISIJA ZA OBELE@AVAWE PRAZNIKA I DODELU PRIZNAWA

OPOZIV PUNOMO]JA OPOZIVAMO punomo}je (ovla{}ewe) kojim smo ovlastile ]iri} Dragana iz â~ka, Gorwa Gorevnica, da u na{e ime, a za zajedni~ki ra~un radi finansirawa izgradwe zgrade moè preduzimati sve neophodne pravne radwe radi vr{ewa prodaje stanova jo{ u toku gradwe koji se nalaze na II i III spratu zajedni~ke zgrade i stanova koji se grade na Kp. br. 819 KO â~ak na osnovu re{ewa o odobrewu za izgradwu br. 351-390/09-IV-2-01 dana 22. 7. 2009. godine, a koje je punomo}je overeno kod Osnovnog suda u â~ku Ov. i br. 13347/2010 dana 6. 9. 2010. godine. Opoziv se odnosi na stanove br 3, 4, 8 i 9 jer su navedeni stanovi na osnovu sporazuma pripali nama u svojinu. Stan br. 7 je ve} otu|en tre}em licu. Navedeno punomo}je opozivamo na osnovu ~lan 92.ZOO-a jer na osnovu stava 2 istog ~lana vlastodavac moè po svojoj voqi suziti ili opozvati punomo}je, ~ak i ako se ugovorom odrekao tog prava. Ovo opozivawe punomo}ja na osnovu ~lan 93.ZOO-a objavi}emo u sredstvima javnog informisawa radi dejstva prema tre}im licima. Primerak opoziva dostavi}emo dosada{wem punomo}niku. Vlastodavci, Danica Matovi} i Jelica Mitrovi}

POSLEDWI POZDRAV

Dana 4. novembra 2012. godine, preminula je na{a draga supruga, majka i baka

MARA TODOROVI] OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

iz â~ka u svojoj 69-oj godini ìvota. Sahrana pokojnice je obavqena dana 6. novembra 2012. u 14 ~asova na grobqu u Miokovcima. O@ALO[]ENI: suprug SAVO, sin RADOVAN, snaja SNE@ANA, unuka MILICA, unuk FILIP, sestra RADA i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi. Zahvalnost dugujemo medicinskom osobqu i lekarima odeqewa Intezivne nege â~anske bolnice, na ~elu sa dr Jelenom Bo{kovi}-]ur~i}, za neizmernu brigu i pa`wu prilikom le~ewa na{e drage Mare. 15383

MIKSERU OD DRUGOVA: TRMKE, GRKA, MI[KA, SLAVI[E, SANDRE, DRAGANA, \OLA I BO[KA

^ITUQE

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

POSLEDWI POZDRAV

Dana 1. novembra 2012. preminula je na{a draga majka i baka

na{oj dragoj priji

QIQANA JOVANOVI]

QIQANI JOVANOVI]

ro|ena 1948. godine iz ^a~ka

Zauvek voqenoj majci posledwi pozdrav od wene dece

Ve~nu uspomenu na wu u svojim srcima ~uva}e prijateqi.

MI[KA i KA]E sa porodicama.

PORODICA PAJOVI]

15381

15382

Pre dvadeset {est godina, dana 18. novembra 1986. godine, u dvadeset petoj godini `ivota, od nas je oti{ao na{ dragi i voqeni:

ZORAN ZOKI PAJI] Sve protekle godine nisu uspele da prekriju zaboravom tvoju mladost, niti da umawe na{u tugu i bol. Protekle godine su samo uve}ale na{e `aqewe zbog tvog preranog odlaska. Uvek }e{ u na{im mislima i srcima imati svoje mesto i uvek }e te voleti i nikada te ne}e prepustiti zaboravu

Seke ANKICA i RADA, sestri}i SA[A i STIV i zet PERO.

Dana 15. novembra 2012. godine, navr{avaju se dve godine od odlaska na put bez povratka na{e drage, voqene i nikada pre`aqene mame, nane i ta{te

OLGE JOVANOVI] Znamo da bi nam ti rekla: â&#x20AC;&#x17E;Deco, morate to da prihvatite". Oprosti nam {to ne moèmo da te poslu{amo, jer na{ bol i tuga su mnogo ja~i od tvojih re~i. Bez tebe je mnogo te{ko i svakim danom sve vi{e i vi{e nam nedostaje{. înila si za nas i vi{e nego {to si mogla i to mi ne moèmo da zaboravimo. Zato ìvi{ i uvek }e{ ìveti u mislima i srcima onih koji te neizmerno vole i nikada te ne}e prepustiti zaboravu. ]erke ANKICA i RADA, unuci SA[A i STIV i zet PERO.

15354

15355

^ITUQE

U ponedeqak 12. novembra navr{ava se GODINA DANA od kako sa nama nije na{ voqeni suprug, otac i deda

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE 9.11. 2002 - 9. 11. 2012.

PREDRAG - CUNE GOJKOVI] 1964 - 2011 U na{im srcima ogromna praznina, osta neizbrisiv trag, uspomene koje ne blede i qubav koju smrt ne prekida. Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. Vole}emo te zauvek. TVOJI NAJMILIJI: supruga MILKA, }erka ANDRIJANA, sin STEFAN, unuk STRAHIWA i zet ALEKSANDAR.

iz Qubi}a

Deset dugih godina nije sa svojim najmilijima koji ga nose u srcu zauvek. Tvoje postojawe je bila na{a snaga, a tvoje ime na{ ponos. S qubavqu wegova deca i supruga 15347

15346

Dana 19. novembra 2012. navr{ava se GODINA DANA kako nije sa nama

MILIVOJE LUKOVI]

VIDAK KAVEXI]

Dana 9. 11. 2002. godine, preselio se u nezaborav na{ prijateq

MLADOMIR MLA\O PANTOVI]

14. novembra 2011. godine navr{ava se 25 godina od smrti na{eg voqenog. Toga dana poseti}emo wegov grob i polo`iti cve}e. Uspomenu na wega ~uvaju: supruga ZAGORKA, sinovi MIRKO i MIROSLAV, snahe ANTONELA i VESNA, unuci i unuke. Dana 09. novembra navr{ava se [EST GODINA kako nije sa nama na{a supruga, majka i baka

ZORICA SIN\ELI]

VIDAK KAVEXI]

Supruga, sinovi, snahe i unuci.

Ve~no }emo pamtiti wegovu plemenitost, duhovnost i izuzetan smisao za humor. PORODICE: NE[OVI], RADOWI], STEFANOVI] i STANOJEVI].

Mnogo je qubavi i plemenitosti oti{lo sa tobom. Ne postoji vreme koje mo`e umawiti tugu za tobom niti re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{. Zauvek u na{im srcima BO[KO, MARIJA i ANA.

15344

15350

15355

Nedostaje{ nam, a mi smo tako ponosni {to smo tvoji.

Dana 12. 11. 2012. navr{avaju se TRI GODINE od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Dana 8. novembra 2012. godine navr{ilo se DVE GODINE od smrti na{e drage

MIROSLAVE ^IVRAK MICANE

Dana 9. novembra 2012. navr{i}e se PET GODINA od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

\URA VU^I]EVI]A

DU[AN KOSI]

iz Atenice

1953 - 2010

Mnogo je qubavi, plemenitosti i dobrote oti{lo sa tobom. Dok `ivimo, bi}e{ u na{im mislima. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. WENI NAJMILIJI

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na wega.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Supruga CICA, }erke DU[ICA i DRAGANA.

TVOJI NAJMILIJI

15345

15356

15354

Draga na{a

NEVENA DRAGUTINOVI]

Dana 10. novembra 2012. u 10,30 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

SE]AWE NA PO[TOVANOG KOLEGU

Dr DRAGAN GOSTIQAC 09.11.2011 - 09.11.2012.

“...I tek kad oqu{ti{ omot, prestaje svaka ~arolija, jer vi{e nema smisla nijedna igra poga|awa. Jer sve je u nama kad `murimo, a strano kad otvorimo o~i...” U tvojim posledwim re~ima tra`imo utehu i zato samo ti `muri an|ele na{ lepi. Osta}e{ zauvek u na{im srcima Tvoji odeqewe IV2, Gimnazija ^a~ak.

ORDINACIJA Dr URO[EVI] 15351

VLADIMIRU PAVLOVI]U Zajedno sa prijateqima, kom{ijama i rodbinom poseti}emo wegov grob i okititi cve}em. Godina je pro{la a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga VERA, sin DU[KO, k}erka SEKA, snaja SAWA, zet ZORAN, unu~ad: JANA, LUKA, STEFAN i FILIP. 15349

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

^ITUQE

TU@NO SE]AWE NA VOQENOG SUPRUGA I OCA

Dana 09. 11. 2012. godine, navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

TOMISLAVA ILI]A TOMICE

MIRJANE MIRE VUJOVI]

7. novembar 2001 - 7. novembar 2012.

1963 - 2012 Toga dana obavi}emo pomen i grob okititi cve}em. Praznina, bol i tuga su ogromni ali voqeni nikada ne umiru.

UZ VE^NU QUBAV, PO[TOVAWE I ZAHVALNOST TVOJI NAJMILIJI: porodice VUJOVI] i POWAVI].

Supruga QIQANA i sin DIMITRIJE upl.

upl.

Navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

Dana 15. novembra 2012. navr{avaju se TRI GODINE od kada je prestalo da kuca plemenito srce na{eg dragog supruga, devera i strica

Pre DESET GODINA ostali smo bez na{eg

PREVA S qubavqu i tugom ZORICA i KATARINA.

MIRJANE MIRE VUJOVI]

15352

Divno je bilo imati kom{inku kao {to si bila ti Miro. Prebrzo si oti{la, rado }emo te se se}ati i ~uvati od zaborava. Kom{ije: TADI], DOMANOVI], NIKITOVI] i BRANA PAJOVI].

VLADIMIRA MARKI]EVI]A

15343

@iveli smo zajedno preko pet decenija. Bili su to dani sre}e i qubavi. Sada vi{e nisi s nama, lepi dani su pro{li, a zamenili su ih dani se}awa, uspomena i tugovawa. Tobom se ponosimo, nosimo te u srcima i ~uvamo od zaborava. TVOJI NAJMILIJI: supruga MARIJA, snaja MARA, sinovac MIROSLAV, sinovica GORDANA, unuci VLADIMIR i NEMAWA, unuke ALEKSANDRA i IVANA, snaja SLA\ANA i zet DRAGAN. upl.

U petak, 9. 11. 2012. godine je DVE GODINE od smrti na{eg dragog

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E

MILA NIKOLI]A Stalno si u na{im mislima. Nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava. TVOJI: supruga MILOJKA, sin QUBOMIR i }erka JELENA. 15379

OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

Umrla je na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

SE]AWE

SLA\ANA STOJKOVI] SLA\A ro|ena Radojevi} 1963 - 2008 Sla|o moja jedina. ^etiri godine je pro{lo tuge i bola za tobom. Sve sam izgubila, sve je prazno.

Mr ph. Natalija Hercog

U bolu i tuzi majka DANICA. 15368

ro|ena Lukovi} 5. novembra 2012. u 94-oj godini `ivota. Sahrawena je u sredu 7. novembra na gradskom grobqu u ^a~ku.

Dana 4. novembra 2012. godine, preminula je na{a draga

Neizmerno smo zahvalni na{im prijateqima, kolegama, kom{ijama i dragim sugra|anima, koji su kao i do sada, bili sa nama. Porodica Hercog. 15354

U subotu, 10. novembra 2012. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog sina i brata

RADE BOJOVI]

GRADIMIRA KAROVI]A

12. 11. 2006 - 12. 11. 2012.

iz ^a~ka

Uspomenu na tebe ~uvamo s qubavqu, ponosom i po{tovawem. Supruga MIRA sa decom.

Deset godina nisi sa nama. Uspomenu na tebe sa ponosom ~uvaju: majka DRAGICA i brat DEJAN sa porodicom.

DU[ANKA ZIMOWI] 1932 - 2012 Sahrana je obavqena 6. novembra 2012. na ^a~anskom grobqu. K}erka VERICA sa porodicom.

15360

U subotu, 10. novembra 2012. godine u 12 ~asova na Jezdinskom grobqu dava}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

Navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog kolege

PREDRAGA GOJKOVI]A CUNETA Godina je pro{la a uspomenu na wega ~uvaju kolege iz Slu`be obezbe|ewa TRZ ^a~ak.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Dana 15. novembra 2012. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

QIQANE MILOSAVQEVI]

VLADISAVU VLADU JELU[I]U Qubav koju si nam poklawao zakqu~ali smo zajedno sa se}awem i ponosom u svoja srca. Svakim danom nam je sve te`e i te`e bez tebe... TVOJI NAJMILIJI: otac MILORAD, majka RADMILA, supruga ZORICA, k}erka OLIVERA, sin LUKA i sestra BOBANA sa porodicom.

15367

15364

upl.

12.11.2009 - 12.11.2012.

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nisi sa nama. Uspomenu na tebe sa ponosom i qubavqu u srcu ~uvaju tvoji najmiliji. Toga dana u 14 ~asova na grobqu u Kowevi}ima poseti}emo wen grob i obaviti ~etrdesetodnevni pomen. O@ALO[]ENI: suprug MILOQUB, sin STEFAN, }erka DRAGANA, svekrva MILOJKA, bra}a BLAGOMIR i MILADIN, snaha MARIJA, bratanci IVAN i NIKOLA i ostala rodbina.

10. novembra navr{ava se 15 godina kako nas je zauvek napustio

NATALIJA GARI] Konarevo - Kraqevo Majko, re~i nisu dovoqne za ose}aj bola. Na{ si putokaz `ivota. Te{ko je dosti}i tvoje vrline.

DRAGOQUB DRAGO ]OSI]

Zahvalna tvoja deca DRAGICA, SRBIJANKA i RANKA

Uspomenu na wega ~uvaju supruga RADMILA, sin DRAGAN i }erka DRAGICA sa porodicama.

15378

15369

^ITUQE

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

SE]AWE 9. 11. 1998 - 9. 11. 2012.

9. 11. 1988 - 9. 11. 2012.

MILO[ \URKOVI]

KAJICA STANI[I]

iz Preqine

16. 05. 2012. - 16. 11. 2012.

Ni godine, ni sama ve~nost te ne}e izbrisati iz na{ih srca. Mnogo toga se dogodilo {to bi te obradovalo, ali i rastu`ilo. TVOJI: SAWA, NIKOLA i SLAVICA.

VLADIMIR PAVLOVI] VLADE

Voleo si `ivot... Radovao si se svakom na{em dolasku, svakom okupqawu. Okupqamo se evo ve} pola godine bez tebe jer je bolest bila ja~a od na{e qubavi. Sada je praznina velika, tuga ogromna a svima nam nedostaje{ toliko da boli. TVOJA PORODICA

Mo`da do tebe stignu poqupci, koji ti {aqemo danas, na tvoj 35 ro|endan. Mo`da }e{ ~uti i neizgovorene re~i i osmehnuti se najlep{im osmehom na svetu, lepoto na{a. Volimo te najvi{e, nedostaje{ nam. Tvoji: majka COJA, brat RADENKO, snaha MIRA, sinovica ANASTASIJA, sinovac NIKOLA i nana RAJKA.

15363

15366

15362

Navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

PREDRAGA VU^I]EVI]A PREVA

VLADAN TO[I] TO[O

POSLEDWI POZDRAV dragom TO[IBI

POSLEDWI POZDRAV dragom TO[U Uspomenu na wega ~uvaju ~lanovi i igra~i KK "@ELEZNIÂR" ÂÂK

VLADIMIR i MARIJANA

sestre NADA i MICA 15380

fak.

Dana 31.10. 2012. preminuo je na{ voqeni suprug, otac i deka

15377

NEZABORAV NA NA[E DRAGE

Opra{tam se od tebe sa qubavqu i tugom Dragi moj

Branimir Mitrovi} 1939 - 2012

Brane

Sahrana je obavqena 01. 11. 2012. na ^a~anskom grobqu. @elimo da izrazimo zahvalnost rodbini, prijateqima, kom{ijama i kolegama za sau~e{}e u na{em bolu.

MILORAD 9.11.1992 - 9.11.2012.

RISTANOVI]

Silno mi nedostaje{.

Supruga \ina, sin Ivan i }erka Marija sa porodicama

Tvoja \ina

15371

15372

Dragi moj Tata

Dragi moj tata,

Branimir Mitrovi}

Puno ti hvala za sve {to si nas u~io i za svu qubav i brigu koju si nam pru`io. U srcu }emo te zauvek ~uvati a uspomenu na Tebe negovati i kod onih koji nisu stigli da te zapamte. Zauvek tvoji sin Ivan, snaja Ka}a i unuci Nikola i Janko

15370

Dana 8. novembra 2012. godine navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog

PREDRAGA LUKOVI]A PEZA

za svu dobrotu i qubav koju si nam pru`io. Uspomenu na Tebe sa ne`no{}u ~uvaju }erka Marija, unuci Mihailo i Juca i zet Goran

Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga KOSANA, sin DRAGAN i unuk LAZAR

15373

15383

10. novembra 2012. godine u 11,00 na ^a~anskom grobqu dava}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{em

SLAVI[A JEKI]

HVALA! SNE@ANA, TATJANA i NATA[A.

HVALA

15374

13. 05. 2012 - 13. 11. 2012.

KOVIQKA 22. 2. 2009 - 22. 2. 2012.

13. 5. 2012 - 13. 11. 2012.

SLAVI[A JEKI]

SLAVI[I JEKI]U S ponosom te spomiwemo i u srcu ~uvamo.

@ive}e{ ve~no u na{em se}awu.

Uspomenu na tebe ~uva sestra QIQANA i zet CANE.

Supruga RADA i k}erke: KATARINA, OLIVERA i DANIELA.

Sinovice MARINA i JASMINA sa mamom.

15375

15348

15376

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE