9. maj 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 17

^A^AK, 9. MAJ 2014. GODINE

strane 24. i 25.

Urbanprojekt

^ETIRI DECENIJE USPE[NOG POSLOVAWA

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Nau~ite lako}u postojawa

CENA 30 DIN.

strana 13.

Kosta Jovanovi}, asistent Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu

BUDI PROMENA KOJU @ELI[ DA VIDI[ U SVETU Iz neobjavqenih rukopisa

Budimira Paunovi}a

VELIKI RAT

^A^ANIN U SVETU ROBOTIKE

I VELIKI RATNICI strane 8. i 9.

strana 7.

Gde na letovawe? Jovana Jezdimirovi} u~estvuje na brojnim me|unarodnim konferencijama

strana 6.

MATEMATIKA NIJE „BAUK”, VE] ZANIMQIVA IGRA BORAC MOCART SPORT

PRVA POBEDA U SUPER LIGI

strana 34.

BOGATA PONUDA PONUDA BOGATA „NEVEN TURSA“ TURSA“ „NEVEN CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strana 12.

MARKETING

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

DRU[TVO

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

U OV^AR BAWI OBELE@EN DAN ZA[TI]ENOG PODRU^JA

OTVORENE PERSPEKTIVE RAZVOJA TURIZMA

ponedeqak, 5. maja, na dan kada je 2000. godine odlukom Vlade Srbije Ov~arsko-kablarska klisura progla{ena za za{ti}eno prirodno dobro izuzetnih odlika, Turisti~ka organizacija ^a~ak je organizovala posetu ovom za{ti}enom podru~ju. Prezentaciju dosada{wih rezultata rada, za koje su dobili vi{e priznawa, za predstavnike lokalne samouprave i javnih

preduze}a, priredili su Dana Mitrovi} i Uro{ Pantovi}. Pored oboga}ivawa turisti~ke ponude same Bawe, Dana Mitrovi} je, u svojstvu koordinatora na poslovima za{tite prirode u TO^-u, ukazala i na bogatstvo biqnim vrstama i pticama u ovom podru~ju, istakav{i da je u Ov~arsko-kablarskoj klisuri registrovano 170 vrsta ptica, zbog kojih }e se u narednom periodu insistirati

na pro{irewu za{ti}enog podru~ja. Pro{irewe }e obuhvatiti i neke biqke, po{to je pro{le godine otkrivena, za nauku potpuno nova biqna vrsta - zvon~ac, a van za{ti}ene zone nalazi se i oko 20 vrsta orhideja, kao i stoletno cerovo drvo. Postignute rezultate i perspektivu Ov~ar Bawe, koja spada u zna~ajnu turisti~ku ponudu grada, komentarisali su i predstav-

DRAGOMIR SAVI], DIREKTOR TO ^A^AK

IZGRADWA VIZITOR CENTRA, RAZVOJ ALPINIZMA, PRO[IRIVAWE ZA[TI]ENOG PODRU^JA... Govore}i o novim projektima, direktor ~a~anske Turisti~ke organizacije Dragomir Savi} je naveo da se od Zavoda za za{titu prirode o~ekuje da odredi uslove za radove koje bi trebalo obaviti kako bi se na ovom podru~ju mogli razvijati alpinisti~ki sportovi, a u toku su i stalni pregovori sa AMSS, kome su neki investitori ponudili zakup ili otkup auto-kampa, me|utim, “oni nisu raspoloèni ni za jednu pri~u”, koja }e se svakako nastaviti. - Skup{tina Grada nedavno je donela odluku o kupovini zemqi{ta za izgradwu vizitor centra, koji bi trebalo da bude inicijalan za budu}e investicije u samoj Bawi. Planirali smo i da na vrhu Kablara napravimo jedan centar odakle }e turisti mo}i da uìvaju u izuzetnom pogledu, ali po{to to podru~je nema urbanisti~ki plan, zasta}emo sa tim aktivnostima. Da bi turisti mogli da dobiju sve potrebne informacije TO^ je zakupio poslovni prostor od “Elektromorave” i Welness centra - kaè Savi}.

nici lokalne samouprave. Polaze}i od ~iwenice da je re~ o prirodnoj turisti~koj atrakciji, pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i} je naglasio da “na`alost, idemo sitnim koracima”, ali da “od nas samih zavisi koliko }emo iskoristiti taj potencijal”, i kao bitan izdvojio razvijen verski turizam u ovom podru~ju. Da

je usvajawem urbanisti~kih planova za Ov~ar Bawu pro{le godine otvorena mogu}nost wenog infrastrukturnog opremawa, podsetio je pomo}nik gradona~elnika Milan Bojovi}, potvr|uju}i da }e odluka o kupovini zemqi{ta za izgradwu vizitor centra biti “prvi korak ka kvalitetnijem bavqewu turizmom” u podru~ju koje

ima potencijal za ovu vrstu delatnosti. Bojovi} je, tako|e, naglasio da je briga o ovom za{ti}enom podru~ju osim ~asti, i velika odgovornost. Na Dan za{ti}enog podru~ja Ov~arsko-kablarske klisure, u prisustvu republi~kog inspektora za ribarstvo, lovo~uvari su uni{tili zaplewene mre`e. Z. L. S.

INICIJATIVA GOJKOVI]A IZ GORWE TREP^E

IZGRADWA SPOMEN KU]E VI[WI OBRENOVI] deju inicijativnog odbora na ~ijem je ~elu Milinko Gojkovi}, nastalu pre dve godine, da se u Gorwoj Trep~i, a u susret obele`avawu 200. godi{wice po~etka Drugog srpskog ustanka, u ovoj bawi podigne spomen ku}a u etno stilu posve}ena

Vi{wi Gojkovi}, majci kneza Milo{a Obrenovi}a, i pismenim putem su podr`ali Mesna zajednica, Prirodno le~ili{te Atomska bawa DOO Gorwa Trep~a, Zavod za za{titu spomenika kulture iz Kraqeva, op{tina Gorwi Milanovac, Ambasada Austrije, istori~ari i

VI[WINI SINOVI: MILAN, JOVAN JEVREM I MILO[, JUNACI OBA USTANKA O majci Vi{wi postoji nekoliko oskudnih podataka, ali se zna da joj je devoja~ko prezime bilo Gojkovi}, da je ro|ena u Gorwoj Trep~i, a umrla u manastiru Vra}ev{nici 1819. godine, gde joj je Milo{, kada je postao srpski knez, podigao veliki spomenik, a potomak, kraq Aleksandar Obrenovi} jednoj ulici u blizini Kaleni}eve pijace u Beogradu 1900. godine dao naziv Baba Vi{wina ulica. Istina je da su i Kara|or|e i Milo{ Obrenovi} jednako zaslu`ni za oslobo|ewe srpskog naroda od vi{evekovnog turskog ropstva i stvarawe srpske dràve, zabeleìo je publicista Neboj{a Bogunovi}. Sva ~etiri Vi{wina sina, Milan, Jovan, Jevrem i Milo{ bili su u~esnici i istaknute vo|e i Prvog i Drugog srpskog ustanka, tako da je ova “znamenita srpska majka”, rodona~elnica jedne od dve dràvotvorne srpske dinastije, zasluìla da joj bude obeleèno mesto ro|ewa, kako bi je na{a pokolewa i ~itav svet pamtili, kaè Gojkovi} i dodaje da }e se spomen kompleks graditi pomo}u donacija.

kulturna javnost grada, dok je verbalna podr{ka dobijena i od ~elnih qudi Grada â~ka. Za realizaciju ove ideje Inicijativni odbor je pribavio i informaciju o lokaciji od Gradske uprave za urbanizam, u kojoj su predo~ena i pravila za izgradwu etno kompleksa predvi|ena prostornim planom Grada â~ka. Donaciju od 12 ari placa od svoje oku}nice izdvojio je Krsman Gojkovi}, a od lokalne samouprave o~ekuje se pomo} u preina~ewu namene zemqi{ta iz poqoprivrednog u gra|evinsko, kako bi se sa realizacijom projekta, koji je ve} ura|en, {to pre zapo~elo, kaè Milinko Gojkovi}. Idejno re{ewe i stru~nu pomo} ponudio je Zavod za za{titu spomenika kulture iz Kraqeva, ali je po preporuci Zavoda, pre bilo kakvih aktivnosti potrebno regulisati imovinsko-pravne odnose vezane za mesto budu}eg spomeni~kog prostora, a potom osmisliti program i sadràje. Izgradwa ovakve spomen ku}e u centru sela, na parce-

li koja je nekada pripadala ~uvenoj baba Vi{wi (kako je narod pamti) obogatila bi turisti~ku ponudu Bawe, i bila bi trajno obele`je velikog jubileja, koji }e se 2015. godine slaviti u Srbiji, kaè Gojkovi}. Spomen ku}a bila bi mesto za odràvawe ~asova istorije u prirodi, ali i atraktivna destinacija za |a~ke ekskurzije i kulturne sadràje koji bi se na{li u bawskoj ponudi, dodaje predsednik inicijativnog odbora, a to bi ujedno bio i spomenik svim srpskim majkama. Vaqa se podsetiti da je ~uvena re~enica baba Vi{we mo`da bila presudna za podizawe Drugog srpskog ustanka. Kada je posle propasti Prvog ustanka Milo{ pozvan u Austriju, wegova majka je rekla da }e ostati u Srbiji, a onda je Milo{ izgovorio re~i zapisane na wenom spomeniku u Vra}ev{nici, koji je narod obnovio 1889: “[ta mi vredi od Austrije, ako }e mi Turci moju staru majku i decu mu~iti i zlostavqati. Osta}u sa svojim narodom,

Milinko Gojkovi} ispred spomenika Vi{wi Obrenovi} u Vra}ev{nici pa {ta bude s wim neka bude i sa mnom”. Inicijativu o podizawu spomen ku}e i sve aktivnosti podr`ao je i istori~ar Borisav ^elikovi}, zaposlen u “Slu`benom glasniku” potvr|uju}i da je, Vi{wa, majka kneza Milo{a Obrenovi}a, po svim dostupnim relevantnim istorijskim podacima, koje je jo{ sredinom druge polovine 19.

veka zabele`io Milan \. Mili}evi}, poti~e iz Gorwe Trep~e iz familije Gojkovi}a... Ove aktivnosti uveliko prevazilaze lokalnu problematiku i imaju nacionalni zna~aj, ali umnogome mogu doprineti kulturnoj afirmaciji jedne male sredine, koja tokom posledwih decenija postaje zna~ajna destinacija na turisti~koj mapi Srbije.” Z. L. S.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

DRU[TVO

GRADSKI ODBORI DEMOKRATKE STRANKE I DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

U ^A^ANSKOJ BOLNICI

NEMI PROTEST LEKARA novoj bolnici u ^a~ku u sredu je odr`an petnaestominutni nemi protest zbog tragi~no stradalog kolege iz Kraqeva. Protest su organizovali sindikati zaposlenih u zdravstvu, Srpsko lekarsko dru{tvo i Lekarska komora. Poznatog kraqeva~kog hirurga dr Slobodana Luki}a (66), dugogodi{weg na~elnika Odeqewa hirurgije u Zdravstve-

nom centru „Studenica“, ubio je 4. maja, penzionisani po{tanski ~inovnik Budimir Milosavqevi}. Zlo~in se dogodio ispred zgrade u kojoj je hirurg stanovao, a nakon {to je usmrtio lekara, Milosavqevi} je poku{ao da izvr{i samoubistvo, ali su ga u tome spre~ili prolaznici.

BOLEST KOJU LEKARI NE LE^E Autor: Dr Dragan Cveti}

ta re}i, a da to ne bude ne{to {to se ve} po ko zna koliko puta ponovilo. I kome se obratiti, na koga apelovati, od koga tra`iti za{titu? Sve je po starom. Samo se mewaju mesta doga|aja, na~in napada, imena u~esnika. Verbalno, fizi~ki, laka ili te`a povreda, ubistvo! To gotovo postaje obi~na vest, i {to je maltene normalno! A nije, niti je normalno dru{tvo u kome je to vest za jedan dan, vest koja }e ve} sutra biti zaboravqena, jer }e je prekriti doga|awa jo{ crwa i gora.

[

Nije normalno dru{tvo u kome se ovakve stvari pravdaju bilo ~ime, a komentari koji se ~itaju ogromnom ve}inom to govore. Nije normalno da se jedan ~astan i human poziv koji ogromna ve}ina lekara savesno i dostojno obavqa, satanizuje i srozava do te mere da se javnost okre}e protiv nas, da se svodimo na uslu`nu delatnost od koje se samo zahteva, o kojoj svako moè da sudi i presu|uje, o kojoj svako sve zna, jer misli da je dovoqno stru~an. Nije normalno ni to da dràva lekare sistemski stavqa na stub srama. Da se iznose samo negativni primeri, a ogroman rad, u~ewe, samoodricawe, `rtvovawe i li~nog i porodi~nog ìvota, stresovi i odgovornost, nigde se ne pomiwu. Niti vrednuju! Dràva je tu

samo da nam nare|uje, propisuje, preti i ka`wava. Pa da li je onda ~udno da se i pojedinci pridruùju da „pomognu“? Ovo je {iri problem kojim bi moralo da se pozabave qudi koji vode ovu zemqu i nije samo problem zdravstva i odnosa lekara i pacijenata. To nije ni stvar samo pravosu|a, kaznene politike, dobijawa statusa slu`benog lica, boqeg obezbe|ewa i sl. To jeste sve potrebno, ali samo po sebi ne}e re{iti probleme. Ovo je simptom koji ukazuje da kao dru{tvo idemo u bolest koja nas polako ali sigurno razara i koja se ne moè le~iti apelima, saop{tewima i kratkoro~nim merama. Ovo treba le~iti sistemski i iz korena. Neka ovaj slu~aj pored op{tih osuda i zahteva bude i razlog za razmi{qawe u tom pravcu. Dok kao dru{tvo ne krenemo napred, dok se op{ta klima ne popravi, a ona }e se popraviti tek onda kada qudi konkretno spoznaju da po~iwu da ìve boqe i kvalitetnije, dotle }emo biti svedoci ovakvih i sli~nih slu~ajeva. Napada ne samo na lekare ve} i na svakog drugog, napada i na same sebe, a to je simptom koji ukazuje na te{ku bolest. A tu bolest lekari ne le~e! Autor je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije

NOVI PROTEST RADNIKA FABRIKE HARTIJE

GDE SU KUPCI? ko ~etrdesetak nekada{wih radnika ju~e se ponovo okupilo u krugu Fabrike hartije. Najuporniji zahtevaju da saznaju za{to im je i posle ~etiri godine, oda kada fabrika ne radi, nepoznat status u kome se nalaze. Za sada im je izvesno da su ostali bez 29 plata i pet godina radnog staà. - Fabrika je zvani~no u ste~aju, iako su se pojavila dva potencijalna kupca. Interesovawe jednog od wih traje godinu i po dana. Obra}amo se i gradskim vlastima koji kaù da dve godine rade za nas. Nama nije potrebno da neko radi za nas, nego da ne{to u~ini za nas - kaè Milo{ Tripkovi}, nekada{wi predsednik Sindikata FH, sa-

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

PROSLAVILI \UR\EVDAN osti na krsnoj slavi gradskih odbora DS i DSS bili su ~lanovi ovih i drugih politi~kih stranaka, kao i predstavnici gradskog rukovodstva. Posle verskog obreda u prostorijama DS, sve{tenik Drago Qubi~i} je, imaju}i na umu poraz ove stranke na nedavnim parlamentarnim izborima, rekao da politi~ari ne smeju da se qute na narod zbog rezultata glasawa. Doma}in slave Aco Lazovi} uputio je, u ime Gradskog odbora i ~lanstva DS, ~estitke svim ^a~anima kojima je \ur|evdan krsna slava. On je primetio da je u ovim te{kim vremenima pohlepa za bogatstvom podelila qude i podsetio predstavnike politi~kih partija da je wihov zadatak da rade za narod, a na taj na~in }e doprineti da bude boqe i wima i wihovim porodicama. Lazovi} je pozvao predstavnike politi~kih stranaka da se dogovaraju u interesu grada, koji je nekada, kako je rekao, bio me|u razvijenijim sredinama u Srbiji, ali je posledwih godina to prestao da bude, iako i daqe raspola`e velikim resursima. Doma}in slave u Gradskom odboru DSS je bio Milan Bojovi}. On je konstatovao da se DSS danas nalazi u te{koj si-

tuaciji, kao i dràva Srbija, i iskazao o~ekivawe da }e narod “razumeti ~etiri slova S na na{em grbu i ìveti u skladu sa wihovim zna~ewem”. Verski obred je i na ovom mestu obavio sve{tenik Qubi~i}, koji je podsetio da je sveti \or|e “za{titnik slabih i ugroènih”. E. V.

OBAVE[TEWE O POSTUPKU PRIJAVE [TETE, NASTALE KAO POSLEDICA POPLAVA rad ^a~ak je obrazovao 3 komisije za procenu {tete od elementarnih nepogoda na teritoriji grada ^a~ka, i to:

- Komisija za utvr|ivawe i procenu {tete na gra|evinskim objektima, - Komisija za utvr|ivawe i procenu {tete na poqoprivrednim kulturama - Komisija za utvr|ivawe i procenu {tete na lokalnim i nekategorisanim putevima. Komisije su zapo~ele rad 28. aprila 2014. godine, sa~ekav{i da se vremenske prilike stabilizuju kako ne bi bilo potrebe da se po istom osnovu na teren izlazi vi{e puta. Ovim putem obave{tavamo gra|ane da {tetu mogu prijaviti do 9. maja 2014. godine i to predajom popuwenog obrasca prijave {tete od poplave na {alteru pisarnice Gradske uprave – {alter br. 8, ili u najbli`oj Mesnoj kancelariji, gde mogu i dobiti obrazac. Osim toga, obrasce mogu na}i i na sajtu Grada ^a~ka: www.cacak.org.rs

SPECIJALANA PONUDA PIRAEUS BANKE iraeus banka je za aktuelnu majsku depozitnu kampawu pripremila aktraktivne ponude za sve postoje}e i nove klijente. Akcijske kamatne stope odre|ene su za Piraeus 50 {tedwu u evrima kojom je omogu}ena nominalna kamata od 2,9% za oro~ewa na 10 meseci, odnosno 3% za uloge polo`ene na 25 meseci. Pogodnost ovog tipa {tedwe ogleda se u mogu}nosti kori{}ewa polovine oro~ene sume tokom trajawa {tedwe. Sredstva se mogu podizati bez prekida oro~ewa odjednom ili sukcesivno tako da ukupan iznos ne pre|e 50%. Ova ponuda va`i do 31. maja 2014, a za sve uloge u iznosu od 5.000 i vi{e evra. Posebna ponuda kreirana je za klijente

P da ~lan Skup{tine poverilaca. Prema wegovim re~ima zaposleni u Agenciji za privatizaciju su 18 puta pose}ivali fabriku, posledwi put pre dva meseca. - Tada je prodato gvo`|e iz brusione, kao i stari papir i sve {to je moglo da bude prodato. Te pare se tro{e na plate ste~ajnog upravnika i tro{kove Agencije. [ta }emo kada

budue sve potro{eno? [ta ako potencijalni kupci odustanu - pita Tripkovi}. U Fabrici hartije bez posla je ostalo 260 qudi. Na tr`i{tu rada se trenutno nalazi wih 120. Oko dvadesetak radnika ispunilo je uslov za penziju, ali im problem predstavqa nepovezani radni sta`. Z. J.

koji od {tedwe èle vi{e. Wima su na raspolagawu posebni uslovi za namensku {tedwu i Travel&Smile kartica sa dodatnim vrednostima. Travel&Smile kartica se odobrava na bazi 110% depozita koji maksimalno moè da iznosi 5.500 evra (5.000 evra maksimalni limit po kartici), i sa kamatnom stopom za poloèni ulog od 3%. Akcijska ponuda podrazumeva i znatno niù kamatnu stopu za iskori{}ena sredstva po Travel&Smile kartici od 18%, 50% popusta na godi{wu ~lanarinu, osloba|awe od tro{kova za Kreditni biro i besplatno Takovo putno osigurawe za celu porodicu u trajawu od godinu dana. Ponuda vaì do 31. maja 2014!

POLITIKA

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

U PRVOM DELU 31. SEDNICE SG ODBIJENI AMANDMANI O TAKSI PREVOZU

ZA PIJANE NEMA TAKSIJA?

a predlog odluke o auto taksi prevozu u â~ku za 2014. godinu odbornici Socijaldemokratske partije Predrag @ivkovi}, “Zajedno za Srbiju” Jole Pe{i} i Dveri Aco \enadi} i Bo{ko Obradovi} podneli su deset amandmana. Wihove amandmane najpre su odbili ~lanovi Gradskog ve}a na 79. sednici, odrànoj 29. aprila, a potom i ve}ina odbornika Skup{tine grada dan kasnije. U â~ku ima oko 540 taksi vozila, 20 udruèwa, 166 stajali{ta. Prema gradskoj odluci, taksi ne}e mo}i da voze osobe koje nisu zavr{ile osnovnu {kolu, mora}e da polaù ispit poznavawa grada, kao i propise iz oblasti taksi prevoza i bezbednosti u saobra}aju. Najnià cena starta bi}e 39 dinara. Tako|e }e biti izmewena i mesta stajali{ta, u budu}e to ne}e mo}i da budu autobuske stanice, a nove mere ne dozvoqavaju prevoz putnika pod dejstvom alkohola, narkotika, kao ni onih koji boluju od zaraznih bolesti. Propisano je i kako voza~i moraju biti obu~eni, da ne smeju nositi majice bez rukava, kratke pantalone, papu~e... Tako|e, Zakon o prekr{aju, koji je na snazi od 1. marta, predvi|a nov~ane kazne od pet hiqada do dva miliona dinara, zavisno od vrste prekr{aja. Trojica odbornika uloìli su, izme|u ostalog, amandmane na odluke o mestima stajali{ta, na primawe putnika u pripitom stawu i pod dejstvom narkotika, na pravila obla~ewa u letwim mesecima. - Stajali{ta su javna mesta, svojina grada, a ne “Autoprevoza” i zato ne vidim razlog da ih i taksisti ne mogu koristiti. Tako|e, kako }e taksisti da prepoznaju pripite putnike? Zna se ko je relevantan da utvr|uje takva stawa - podse}a Predrag @ivkovi}. Odbijen je i wegov amandman da voza~i taksija leti, kada su velike vru}ine mogu nositi kratke pantalone. Odluka o putnicima pod dejstvom alkohola, narkotika i obolelih od zarazne bolesti izazvala je polemiku i ostalih odbornika. Branislav Lazovi}, odborni~ka grupa “Zajedno za Srbiju”, zapitao je da li, neko ko popije na vesequ,

mora sam da sedne za volan, po{to mu je taksi nedostupan. Da li su vrata zatvorena i za qude koji boluju od prehlade, ~ak i kada im je to jedini na~in da odu kod lekara? Odbornik Srpske napredne stranke Aleksandar Maksimovi} napomenuo je da ova odluka ne}e re{iti nijedan problem taksi prevoza u gradu. - Mislim da sigurno ne}e spre~iti pojavu divqih taksija i da je ova odluka doneta da bi bili ukinuti linijski taksiji, da ne budu nelojalna konkurencija “Autoprevozu”. Pove}awe cena, najverovatnije ne}e poboq{ati usluge - uveren je Maksimovi}. Odbornici Dveri podsetili su da su mnogi zbog gubitka posla uhlebqewe prona{li kao taksi voza~i. Cene starta uni{ti}e zdravu konkurenciju, a bilo kakva kazna mo`e biti preveliki namet za mala preduze}a. Oni su u svom amandmanu zahtevali da taksi firme budu istaknute na }irilici. Tako, napomiwu oni, ~uvamo svoje nacionalno obele`je.

- Podnosioci amandmana nisu dobro prou~ili zakone koji reguli{u ovu oblast. Ta~no je da je nemogu}e utvrditi ko je pod dejstvom alkohola, ali ova odluka se prevashodno odnosi na drasti~ne slu~ajeve, vidqive golim okom. Takva lica ugro`avaju i sebe i druge putnike. Nema razloga da voza~i leti nose kratke pantalone zbog vru}ine, s obzirom da sva vozila imaju klima-ure|aje. Uostalom, takvi kodeksi su propisani u javnim ustanovama i institucijama i kratke pantalone nisu pristojna garderoba. Kada je re~ o }irilici, imali smo u vidu da Agencija za privredne registre izdaje uverewa na latinici - podse}a na~elnik Gradske uprave za inspekcijski nadzor Milovan Eri}. On je napomenuo i da ova odluka ne}e mo}i detaqno da bude primewena, jer je pojedine odredbe nemogu}e stalno kontrolisati, a inspekcija nema dovoqan broj izvr{ilaca. Posle podu`e rasprave, ve}inom glasova usvojena je odluka o auto taksi pre-

vozu na teritoriji ^a~ka za 2014. godinu. DANIJELA [UTI] NOVA ODBORNICA Prvog dana skup{tinskog zasedawa verifikovan je mandat odbornici grupe Nova Srbija - Demokratska stranka Srbije Danijeli [uti}. Ona je zamenila Milana Bojovi}a koji je u me|uvremenu postao pomo}nik gradona~elnika. Pre zvani~nog po~etka 39. sednice, na predlog odbornika pridodate su jo{ tri ta~ke dnevnog reda: kupovina benzinske stanice u Ov~ar Bawi, posledice poplava u ^a~ku i prodaja “@itoprometa”. Posledwe dve teme bi}e razmatrane u nastavku skup{tinskog zasedawa 8. maja. Na sada{wem mestu benzinske stanice Ov~ar Bawa u planu je izgradwa Vizitorskog centra. Po~etna cena je 30 hiqada dolara, a po odluci ~lanova Gradskog ve}a, za to }e biti izdvojena sredstva iz buxeta. Iz izve{taja Vladimi-

ra Grujovi}a, na~elnika GU za lokalni ekonomski razvoj, odborici i javnost saznali su da je izdato svega deset odsto poqoprivrednog zemqi{ta, od ukupno 300 hektara, koji su u rukama Grada. Odbornik Dveri Bo{ko Obradovi} smatra da se program za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta usvaja po inerciji, bez detaqnije analize. Napredwak Tihomir \urovi} pitao je ko mo`e da iznajmi gradsko zemqi{te, svi ili samo ^a~ani.

deca koja ne poha|aju pred{kolske ustanove “Radost” i “Moje detiwstvo”. Reakcije odbornika Dragana Vu~eti}a i Branislava Lazovi}a, podr`ao je i profesor Miroslav Spasojevi} koji je rekao da svi moraju biti ravnopravno tretirani i da svako dete ima pravo da, bar jednom, ode na more. Prema re~ima Nade`de Vuksanovi}, na~elnika Gradske uprave za dru{tvene delatnosti, boravak u Ulciwu ko{ta 17. 500 dinara. Roditeqi pla-

Odgovaraju}i na primedbe odbornika da je mawi deo zemqe u zakupu, Vladimir Grujovi} je napomenuo da na velikim povr{inama nisu ra{~i{}eni imovinsko-pravni odnosi.

}aju oko sedam hiqada, ako wihovo dete nema pravo na besplatno letovawe, dok ostatak donira lokalna samouprava. - Trebalo bi precizno odrediti koja deca od prvog do ~etvrtog i od petog do osmog razreda mogu da idu na more. Neophodne je i voditi ra~una da pred{kolci i u~enici u Ulciwu budu sa svojim vr{wacima. Po`eqno je i razre{iti pitawe finansijskih skala, nema razloga da deca imu}nijih roditeqa idu besplatno na letovawe - smatra Bo{ko Obradovi}. Ju~e je nastavqena 39. sednica Gradske skup{tine. Na dnevnom redu su bili izve{taji o poslovawu javnih preduze}a “Duboko”, “Gradsko zelenilo”, Gradske biblioteke, Turisti~ke organizacije ^a~ak... Z. J.

BESPLATNO LETOVAWE Podu`u raspravu gradskih odbornika izazvala je i odluka o na~inu letovawa dece u odmarali{tu “Ov~ar” u Ulciwu. Prema odluci Gradskog ve}a i Skup{tine pravo na besplatan boravak u Ulciwu ima}e deca sa posebnim potrebama do ~etvrtog razreda osnovne {kole, kao i najmla|i ~iji roditeqi “samostalno vr{e roditeqsko pravo”, {to nije sporno. Ali, najvi{e komentara bilo je upu}eno na to za{to pravo na besplatno letovawe nemaju i

REPORTA@A

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

ÂÂNKA JOVANA JEZDIMIROVI] UÊSTVUJE NA BROJNIM ME\UNARODNIM KONFERENCIJAMA I RADIONICAMA a dvadesetpetogodi{wu â~anku Jovanu Jezdimirovi} matematika je oduvek bila igra sa „tajnama“ koje je volela da otkriva. Iako je imala interesovawa za medicinu i druge prirodne i dru{tvene nauke, pri izboru fakulteta i budu}e profesije nije bilo mnogo dvoumqewa. Pre godinu dana zavr{ila je master studije na Matemati~kom fakultetu u Beogradu i upisala doktorske studije pod mentorstvom prof. dr Miroslava Mari}a. Ipak, Jovana nije zaboravila „igru“, ni svoje druge sklonosti, jer se opredelila za interaktivnu i primewenu matematiku, {to je zapravo savremeni pristup u~ewu matematike. Lai~ki re~eno, matemati~ki sadràji se kroz igru, umetnost ili druge prirodne nauke „obra|uju“ i „vezuju“ za odre|eni koncept ili sliku, kako bi ih u~enik lak{e i boqe nau~io i usvojio. -Matematika mi je uvek bila zanimqiva, lepa, precizna, jasna... Tome su doprineli i nastavnici i profesori iz osnovne i sredwe {kole koji su mi bili model ne samo za u~ewe, ve} i za pona{awe. U matematici jo{ ima „tajni“, koje se mogu otkriti. Jedan od razloga zbog koga je ona za mnoge „bauk“ i ap-

MATEMATIKA NIJE „BAUK“, VE] ZANIMQIVA IGRA cimo, u zavisnosti od starosti u~enika, matemati~ki sadràji mogu se povezati sa odre|enom geometrijskom slikom ili simulacijom neke pojave koja se moè posmatrati i matemati~ki.... - Takvo znawe je lako i zanimqivo za usvajawe, jer u~enik vizuelizuje ono {to mu je apstraktno, a ujedno shvata veze izme|u svakodnevnog ìvota, matematike i ostalih nauka. Veoma je zna~ajno da se u Srbiji osavremeni nastava, jer se kod nas jo{ potencira tradicionalni pristup. Kod Finaca, koji predwa~e u ovom domenu {to se ti~e same Evrope, {to pokazuju i rezultati PISA testova, neprekidno se radi na usavr{avawu i obrazovawu – isti~e ona. S MATEMATIKOM SE PUTUJE I UÎ Jovana je profesiju uspela da spoji sa jo{ jednim svojim interesovawem – putovawima. êsto je u Beogradu, jer je deo tima srpkog GeoGebra Centra, ~iji je najmla|i ~lan, a veoma

Sa koleginicama Marijom Radoji~i} i Aleksandrom Stevanovi} iz srpske Geogebre i profesorima dr @olt Lavicom sa Kembrixa

straktna je {to ve}ina dece dosta vremena izgubi igraju}i igrice i pose}uju}i dru{tvene mreè... A kao i za sve drugo, za rezultate u matematici potrebni su motivacija, vreme i ulagawe sebe u ceo proces – obja{wava Jovana. Za one koji vole matematiku poput Jovane, ne postavqa se pitawe za{to je u~iti. Ali za one druge, koji se na prvi pogled „ne zaqube“ u wu, va`ne su tehnike u~ewa. Na{a sagovornica kaè da upravo taj pravac razvija primewena matematika, koja omogu}ava da odre|eni sadràji postanu nau~no-popularni, a da sam u~enik bira na~in na koji }e da u~i. Re-

~esto putuje i van zemqe kao u~esnica na brojnim me|unarodnim konferencijama i radionicama. Pro{le godine u julu u okviru projekta koji podr`avaju Finska, Belgija, Austrija, Ma|arska i Srbija, preko Matemati~kog instituta pri SANU, zajedno sa kolegama iz GeoGebre Slavi{om Radovi}em, Marijom Radoji~i} i Aleksandrom Stevanovi} bila je na studijskom boravku u Egeru u Ma|arskoj. Tada je osim izlagawa svog master rada organizovala i internacionalnu radionicu. Ovaj projekat nastavqa se ove godine, tako da ve} u maju odlazi u Be~, gde }e sa svojim kolegama iz

svih delova sveta prisustvovati mesec dana predavawima najzna~ajnijih svetskih stru~waka iz oblasti interdisciplinarnog pristupa nastavi matematike. U novembru pro{le godine u~estvovala je prvo na konferenciji u Londonu, gde se predstavila svojim radom „Interaktivni e-kurs iz diferencijalnog ra~una kreiran kori{}ewem programskog paketa Geogebre“. U Londonu je bila jedini predstavnik Srbije i jedan od malobrojnih sa Balkana. Ubrzo, na poziv dr @olta Lavice, profesora Univerziteta u Kembrid`u, koji je i predsednik za istra`iva~ka pitawa u GeoGebra zajednici, bila je u~esnik radionice u Lincu. U januaru je boravila u Budimpe{ti, u aprilu je bila na konferenciji u Bukure{tu. A pre desetak dana wen rad „Kompjuterska podr{ka za matemati~ko obrazovawe u Srbiji“ iza{ao je u engleskom stru~nom ~asopisu IJTIE (International Journal of Technology and Inclusive Educa-

Jovana Jezdimirovi} u Londonu

tion), koji ina~e godi{we objavi petnaestak zna~ajnih radova iz celog sveta. OTI]I, ILI OSTATI U SRBIJI? - Internacionalna predavawa i radionice su mi jako bitni, jer je va`no ~uti iskustva profesionalaca koji se bave interdisciplinarnim pristupom na-

Leonardove Domine umetni~ka i vizuelna obrada matemati~kih sadr`aja

GeoGebra Centar Beograd je neprofitna organizacija u okviru Matemati~kog fakulteta. Osnovan je pre nekoliko godina sa ciqem da se unapredi i osavremeni nastava matematike za sve uzraste u~enika, od vrti}a do fakulteta, da se nastavnici stru~no usavr{e i da se podstakne kori{}ewe didakti~kog materijala uz pomo} GeoGebra programskog paketa. Osim profesora Matemati~kog fakulteta u Centru je sedam biv{ih studenata, me|u kojima je Jovana Jezdimirovi} najmla|a. Jedan od zna~ajnih projekata ovog tima je edukativna platforma „e-Zbirka“, koja predstavqa elektronsku zbirku zadataka iz matematike za osnovnu {kolu. Svi zadacu su grupisani po razredima, oblastima i nastavnim jedinicama. Zbirka omogu}ava da sami nastavnici na jednostavan na~in mogu da kreiraju pitawa i zadatke, tako da se mo`e koristiti ne samo za matematiku, ve} i druge predmete. Projekat „e-Zbirka“ finasiralo je Ministarstvo spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacije, a podr`alo Dru{tvo matemati~ara Srbije, Matemati~ki fakultet Univerziteta u Beogradu i GeoGebra centar Beograd.

stavi. Sa druge strane, ostane vremena za turisti~ko razgledawe i upoznavawe, ali i za dru`ewe sa kolegama iz celog sveta. Posebno su mi zanimqivi qudi iz Azije, pre svega iz Malezije i Tajlanda, gde je razvijen druga~iji pristup geometrijskog modelovawa u matematici – ka`e Jovana, koja je za sada

diti na osavremewivawu nastave iz svih predmeta, {to podrazumeva aktivno u~e{}e i istra`ivawe samih u~enika. Na taj na~in se razvijaju i wihova motivacija i znawe - nagla{ava mlada doktorantkiwa, priznaju}i da je „na prekretnici“ – ostati ili oti}i iz Srbije. Ipak, nada se da se u svojoj zemqi

Na studijskom boravku u Ma|arskoj

ostala u Srbiji, jer je pre nekoliko meseci po~ela da radi kao profesor ra~unarstva i informatike u ~a~anskoj Gimnaziji, ~iji je |ak pre samo nekoliko godina bila. - Iako moje predava~ko iskustvo nije bogato, uverilo me je da ima jako radoznalih i vrednih |aka. Interesuje ih u~ewe putem interneta, koje kod nas jo{ nije za`ivelo u potpunosti, savremene tehnologije i tehnike u~ewa. Na ~asovima nastojim da im objasnim koliko je bitno da koriste internet u edukativne svrhe, a ne iskqu~ivo radi zabave i igrica. U Srbiji ima dosta potencijala, ali mora se mnogo ra-

moè profesionalno ostvariti. Za razliku od ranijih generacija, mnogi mladi nau~nici danas u~estvuju u me|unarodnim projektima, odlaze na konferencije i radionice u drugim zemqama i na taj na~in se usavr{avaju. I za to je naravno potreban novac, koga ~esto nema dovoqno... Jovana smatra da je potrebno malo vi{e sluha celog dru{tva i dràvnih institucija. - âk i simboli~na pomo} dràve i podr{ka kolega su zna~ajan podstrek za daqe napredovawe, jer to zna~i da vas neko po{tuje i ceni to {to radite – isti~e ona. V. T.

DRU[TVO

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

MLADI NAU^NICI: KOSTA JOVANOVI], ASISTENT ELEKTROTEHNI^KOG FAKULTETA U BEOGRADU

^A^ANIN U SVETU ROBOTIKE

U gimnaziji je bio |ak generacije, Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu zavr{io sa prose~nom ocenom 9,96, a kao deo tima nau~nika iz pet zemaqa doprineo nastanku “jedinstvenog antropomimeti~kog robota”

projektu koji je finansirala Evropska komisija partneri su bili Robot studio iz Francuske, Tehni~ki Univerzitet iz Minhenu, ETH iz Ciriha, Univerzitet Saseks iz Engleske i beogradski Elektrotehni~ki, a rezultat trogodi{weg rada (2009 - 2011) najboqih evropskih roboti~ara bio je ECCEROBOT, koji ima skelet, mi{i}e i tetive i zbog toga se kre}e i reaguje na spoqa{wu sredinu na isti na~in kao qudsko bi}e. - U ovom velikom projektu svaka ekipa je obavila svoj deo posla, a srpska se bavili pitawem upravqawa robotom - obja{wava Kosta Jovanovi}, asistent Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, koji je za doktorat odabrao temu “Modelirawe i upravqawe robotskih zglobova sa pasivnom popustqivo{}u i antagonisti~kim pogonom”. Izuzetno inteligentan, maksimalno usredsre|en na ono {to radi, okretan i komunikativan - prvi su utisci o dvadesetsedmogodi{wem mladi}u koji je stanovnik Beograda, saradnik nau~nih institucija i nau~nika {irom sveta, a sve do odlaska na studije ìveo je u â~ku, uz majku Du{icu, profesorku hemije, i oca Milo{a, diplomiranog inèwera ma{instva. - Imao sam divno detiwstvo. Tada smo stanovali u slepoj ulici, pa su deca svih uzrasta po ceo dan provodila napoqu, u druèwu i igri. Ko{arku sam trenirao u sportskom klubu “Mladost”, a u svet fizike uvela me je moja omiqena nastavnica Zorica Milovanovi}, koja me je u O[ “Milica Pavlovi}” pripremala za takmi~ewa. U osmom razredu sam osvojio drugo mesto na saveznom takmi~ewu i zahvaquju}i tome prilikom upisa u sredwu {kolu imao dodatne bodove. Kada je u Gimnaziji istaknuta rang listu moje ime se na{lo na samom vrhu, a jedna devoj~ica, koja je sa

drugaricama do{la da se informi{e o redosledu kandidata, videv{i da imam 103, 5 bodova, glasno je prokomentarisala: “Koji je ovo frik?” Ispred oglasne table zatekao sam se i ja sa svojim dru{tvom. ûv{i wen komentar, moj drug je rekao: “Evo ga, to je taj frik”. U gimnaziji sam svoja interesovawa za matematiku razvijao uz odli~nu profesorku i divnog ~oveka Qiqu ]irovi}, koja mi je bila i razredni stare{ina, dok mi je podr{ku u fizici pruào profesor Milenko Stankovi}, koga smo zvali Struja. Redovno sam i{ao na takmi~ewa, a sredwu {kolu zavr{io kao |ak generacije. Na Elektrotehni~kom fakultetu sam odabrao smer automatike i diplomirao kao najboqi u generaciji. Nijedan ispit nisam poni{tio, sve sam davao u januaru i junu, a leto koristio za skitawe i tumarawe - upoznaje nas Kosta sa uspesima tokom svog {kolovawa. Naravno, za mladi}a wegovih sposobnosti inostranstvo se blagovremeno zaintesovalo. Ve} 2009. godine, pre nego {to je diplomirao, postao je stipendista Fonda “Dr Zoran \in|i}”, proveo nekoliko meseci u nema~kom gradu Zigenu, a kompanija u kojoj je obavqao praksu ponudila mu je posao. - Ali, ba{ u to vreme profesor Veqko Potkowak, ~iji sam sada asistent, pozvao me je da budem saradnik u evropskom projektu ECCEROBOT, {to je za mene bio veliki izazov. Robot koji je tokom zajedni~kog rada nastao progla{en je od strane ameri~kog ~asopisa “Popularna mehanika” najve}im tehnolo{kim konceptom 2010. godine, a na izlo`bi u Budimpe{ti, 2011, dobio drugu nagradu za “budu}e tehnologije koje }e imati veliki uticaj na qudsko dru{tvo u Evropi”. Ovom poslu mogu da zahvalim {to sam sa samo 24 godine drào predavawe na MIT u Bostonu, najpresti`nijem tehni~kom univerzitetu na svetu. Radi prezentacije na{ih rezultata u projektu pozvan je profesor Potkowak, ali je on ovu {ansu prepustio meni, smatraju}i da }e ona biti od velikog zna~aja za moju karijeru - govori mladi nau~nik. Saznajemo i da je na{ sagovornik predvodio tim studenata beogradskog ETF, koji je na 17. internacionalnom takmi~ewu studenata u oblasti inèwer-

stva, 2011. u Istanbulu, osvojio prvu nagradu. - Imali smo novca samo za studentsku kartu od 50 eura i od Beograda do Istanbula vozom putovali 24 sata. Ameri~ki tim je iz Mi~igena “doleteo” za 20 sati. Kosta je dobitnik i niza drugih nagrada koje ga svrstavaju u nezaobilazna imena srpske robotike. Me|u wima su nagrada Univerziteta u Beogradu za najboqi studentski nau~ni rad u oblasti tehnike i tehnologije u {kolskoj 2010/2011. i nagrada Fondacije “Nikola Tesla” za vrhunska dostignu}a mladih u oblasti tehnologije u 2011. godini. Pro{la godine je od strane kluba SUPERSTE progla{en za najboqeg mladog nau~nika u Srbiji u oblasti prirodnih i tehni~kih nauka, a Beogradsku nagradu (ranije Oktobarska nagrada) dobio 2012. godine za organizaciju “Dana budu}nosti: robotika”, doga|aja

ve} automatizovane i robotizovane. Ne zna se kada }e takozvani ku}ni roboti, u koje spada i ECCEROBOT, u}i u na{ domove i po~eti da nam pomaù u obavqawu dnevnih poslova, ali ~itavi nau~ni timovi, u kojima svoju ulogu imaju i psiholozi, bave se time kako bi robot trebalo da izgleda da bi bio prihvatqiv ~oveku informi{e nas Kosta. Zbog svoje ogoqenosti, ECCEROBOT nije ba{ prijatan za oko, ali oni koji su na izlo`bi robota, u okviru “Dana budu}nosti”, imali priliku da se sa wime pozdrave kaù da mu je dodir ruke izuzetno topao i neàn. Poznato nam je koliko od robotike o~ekuje medicina i osobe sa hendikepom, ali ipak izraàvamo bojazan da }e roboti doprineti ve} postoje}oj otu|enosti ~oveka, da }e do}i dan kada “dobro jutro” i “laku no}” ne}emo govoriti qudskom bi}u ve} wegovom su-

koji je privukao veliki broj posetilaca i bio razlog da u Beogradu gostije i ASIMO, najnapredniji humanoidni robot japanskog porekla. Master tezu je “odradio” na Tehni~kom fakultetu u Minhenu, a pripremaju}i doktorat sara|uje sa DLR Institutom za robotiku i mehatroniku u Nema~koj, koji je, nagla{ava, zbog svoje opremqenost san svakog mladog nau~nika. O svojim uspesima Kosta govori kao o ne~emu sasvim obi~nom, a u pona{awu mladi}a ~ija je profesionalna biografija za svaku pohvalu nema ni trunke hvalisavosti i nadmenosti. Robotika je, ka`e, sa in`ewerskog aspekta jedna od najinteresantnijih oblasti. - Da bi se jedan robot napravio potrebni su timovi qudi i {iroka znawa, iz elektrotehnike, elektronike, ma{instva, tehnologije, u posledwe vreme i biologije. Robotika je na{a budu}nost, ali i na{a sada{wost, jer sve nema~ke, ameri~ke i japanske fabrike su

rogatu. Kosta nas podse}a da su se qudi bojali i kompjutera, a da je sada ra~unar deo na{e svakodnevice. Umiruje nas i saznawe da ekspert za robote ko{arku jo{ uvek ne igra sa robotom, ve} sa drugovima iz nekada{weg ~a~anskog kluba, {to sa emocijama govori o devojci Mariji, diplomiranom inèweru organizacije rada poreklom iz Vrawa, i {to uìva u radu sa studentima. - Qubav prema prosvetnom pozivu nasledio sam od majke, koja radi u ~a~anskoj Gimnaziji, i wenih roditeqa, Radovana i Radosave Vrani}, koji su bili u~iteqi u selu Mojsiwu - priznaje mladi} o ~ijim uspesima u nauci }e se, uvereni smo, tek govoriti. Upoznali smo ga prilikom nedavnog boravka u zavi~aju, gde je, kao sin jedinac, proveo sa roditeqima praznike, a sa ocem razmenio iskustva iz elektrotehnike i ma{instva, dveju inèwerskih disciplina koje se u mnogo ~emu proìmaju i dopuwavaju. Emilija Vi{wi}

Kosta Jovanovi} i ECCEROBOT

Kosta sa robotom TORO iz DLR Instituta za robotiku i mehatroniku

BEOGRADSKA [KOLA ROBOTIKE - Malo je poznato da je prva bioni~ka ruka nastala u Srbiji i da je wen konstruktor bio profesor Rajko Tomovi}. Nikada nije ugra|ena kao proteza, ali je poslu`ila kao uzor kasnijim istra`iva~ima i konstruktorima, a danas se nalazi u Tehni~kom muzeju u Bostonu - isti~e Kosta Jovanovi}. Govore}i o zna~aju beogradske {kole robotike, on ne zaboravqa da pomene i akademika Miomira Vukobratovi}a, veoma zaslu`nog za “modelovawe hoda dvono`nih robota”.

DRU[TVO

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA BUDIMIRA PAUNOVI]A

VELIKI RAT I VELIKI RATNICI Budimir Paunovi} Paun, u~iteq u penziji, koji je slu`bovao u Mili}evcima, dobro je poznavao dvojicu solunaca - ìteqa ovog sela. Povodom stogodi{wice Prvog svetskog rata, prisetio se jednog wihovog razgovora i tako je nastala pri~a koja do sada nije objavqivana ezdesetih godina pro{log veka u Mili}evcima, gde sam slu`bovao, umre starija èna, koja je ìvela u blizini {kole. U~itequ je, zna se, mesto u svim prilikama. Posle odavawa po{te pokojnici, razgledah po dvori{tu gde bih seo. Pored ograde postavqena ùta klupa na kojoj su sedele dve starine, vrsnici, Milija Ostoji} i Bogdan Obradovi} zvani Ma~ak. Prebacili nogu preko noge, u ruci im ~a{e sa vru}om rakijom, iz kojih se {iri prijatan miris. Stari ratnici sa po~etka dvadesetog veka podse}aju se vremena - nevremena kroz koje su prolazili. Sluìli su kadar u istoj ~eti. - Sad je ovo gospodska vojska. U na{e vreme kaplari i podnarednici bili su vojsku ko stoku. Je li tako Milija - pripita Bogdan, pa srknu iz ~a{e da podstakne pri~u. - Kako koga i kad se zasluì - uzvrati Milija i otpi pove}i gutqaj. - Samo {to do|osmo iz kadra, mobilizacija, pravac na bugarsku granicu, kod Stepe, kao saveznici, a onda kao protivnici. Utvrdili smo se, ni{ta nam Bugari nisu mogli. U na{em sastavu bilo je i Timo~ana, ku}e su im bile iza le|a. Znali su, ako odstupe, Bugari }e im popaliti selo. â~ani, borci za primer, ni koraka nazad. Jel tako Bogdane? Ne daj mi lagati - ponovo }e Milija. - Tako je Milija - oteè Bogdan, a onda izbaci svoju omiqenu psovku: „Bogovu ti maj~icu.“ - Zavr{i se i to i mi ku}ama. Alat u ruke, pa radi. A mi mladi, preturismo trinaestu. êtrnaeste sve rodilo. Spremasmo se za mobe i komi{awa. O}e{ jes, opet mobilizacija. Nas dvojica onaj rat preturismo ko pe{ke. Jeste zvi`dalo i tre-

[

{talo, al nas ne zaka~i. - Sad je protiv [vabe. Mater im j...., mi smo svima bili na putu. Bogdan otpi, pa pruì da mu se dospe: „Sipaj, nemoj da àli{, vaqa se za Milankinu du{u.“ On bi da zavr{i pri~u, ali Milija nastavi, kao da mu sagovornik nije ni potreban. BEZ ÂNKA NI U RAT - Na dan mobilizacije skoknem do Bogdana da se vidimo i dogovorimo. Na polasku uzmem kosijer i odse~em veliki kai{ slanine, koji je visio o brvnima. Zavijem u teìwavu krpu, pa u torbu tkanicu. Bogdan je gorwoselac. Idem puti}em uz reku, a sve rodilo i drema. Odmi~em, ali mi se srce steglo. Zar opet smrt i rawenici? Bogdanova ku}a pored puta. Red je javnuti se zbog uku}ana i kerova. - O, Bogdane, jesi li kod ku}e? - A gde bi bio? Hajde slobodno, kerovi vi{e zavijaju nego {to laju. U ku}i sa zemqanim podom, povezana maramom, majka mu pla~e, a Bogdan joj qutito odbrusi: - [to ti pla~e{? Ne ide{ ti protiv [vaba, nego ja. - ]uti sine, ne zna{ kako je sad maj~inskom srcu. U torbu tkanicu Bogdan je spremio, zavijenu u teìnovu krpu, poga~u koju mu je majka ispekla pod crepuqom, i ~anak sa sirom i starim kajmakom, ùtim ko limun. - Bogdane, da ise~emo moju slaninu na ra`wi}e i dopunimo ~anak. Re~eno - u~iweno. Svaki srpski vojnik imao je britvu kupqenu na va{aru. Na dnu torbe primetih kotur zavijen u hartiju. - [ta li ti je to, Bogdane? - Vosak - drnu se on. - Ti to baksuzira{, bak-

su{~ino - rekoh u strahu, povezav{i vosak sa sve}om. - Bogovu ti maj~icu, melem napravqen od ~istog voska najboqe ~isti ranu. Na frontu se, zna{ i to, za vreme borbe hrana doprema samo no}u. Uzme{ par~e voska, stavi{ ga pod mi{ku, zagreje{, pojede{ i ne ose}a{ glad. Tako je radio moj otac u ratu na Slivnici objasni Bogdan. Posle nekoliko ~asova na|osmo se na Avlaxinici, u stroju. ânak sa hranom premestismo u vojnu spremu. Vojnici su pridolazili. Pred ve~e pade komanda: „Zbor!“ Nas dvojica se na|osmo u istom vodu. Pade dogovor: {to se na|e od hrane usput, ide u ~anak i bratski delimo. Put je vodio na sever. - [vabe su mislile da }e se pro{etati do Ni{a – ukqu~i se Milija, posle duè pauze. - Trutovi, ugojeni ko veprovi, na..ba{e na Ceru. Za nekoliko dana o~istismo Srbiju. Usput se pone{to na|e i da se ~anak dopuni. Ma~va ravna i bogata. - Umal da zaglavimo budak na Kosmaju, kad je trebalo da Po}orek sve~ano u|e u prestonicu. Srbija bi slobodna, a mi pod opasa~em. ânak snabdevamo i obnavqamo. U pojasu imamo po koju banku u srebru da se na|e, ako ne dobijemo dopunu na dar - okon~a Milija prvi deo pri~e. NASTAVAK PRIÊ PRED PRODAVNICOM Po~iwe opelo, vaqa ustati. - Zna{ gde je Vasovi}a grobqe, ja ne bih tamo i{ao. Mnogo smo se nape{a~ili, i ovo je dosta od na{e strane. Nego, ajmo do prodavnice da popijemo po pivo i izbistrimo jo{ koju ratnu godinu - predloì Bogdan. Pridruìh se starim ratnicima. Ubrzo smo sti-

Milija Ostoji}

gli do prodavnice i uz hladno pivo u hladu topole nastavili pri~u. - Ti si, u~itequ, oficir, razume{ se u vojni~ka posla. Bi dobro sve dok nas Bugari ne udari{e sa istoka. Povla~e}i se, stigosmo na Kosovo. Pusta Albanija, zima, sneg, mi u pocepanoj uniformi. Sre}om ~anak je pun, a mi smo~ismo po dva, najvi{e tri zalogaja. Pred rekom [kumbom Bogdan primeti da je ~anak prazan. Prosto ne verujem. Bogdan ga ivadi iz torbe i pruì mi ga, ja otvorih poklopac, a on ostrugan. Zatvorih ga, zviznuh pesnicom i zavrqa~ih u maticu reke. Ispratih ga re~ima: „Putuj u siwe more, ti si svoje odsluìo“. Bogdan, ko oparen, dreknu: „[ta uradi Milija, Bogovu ti maj~icu. Kako }u da se vratim maji ku}i bez ~anka?“ - ]uti budalo, {ta kuka{ za ~ankom, ko zna ho}e{ li se vratiti ìv? Ukrcali smo se na francusku la|u, pa na Krf. Hrana dobra, a mi mladi i postojani. Prosto ose}a{ kako ti snaga nadolazi. U do-

kolici razgovaramo {ta li rade na{i u Srbiji. Vrcaju se}awa kao kad orasi opadaju. Obuko{e nas, nahrani{e i pripremi{e za nove okr{aje. Stigosmo u Solun. Razdvoji{e me od Bogdana. Na|oh se me|u Timo~anima. Pri~aju vla{ki, a ja nikog svog. Ubi me samo}a. Nemam sa kim da se ispri~am i izjadam. Dok sam na straì ili u rovu, sawam o â~ku, svojim Mili}evcima i â~anima. Izdràh sedamnaestu. Do|e osamnaesta. Ne{to se veliko sprema, huje vrleti i dubodoline, a ja patim za â~anima. U POTRAZI ZA ZEMQACIMA Jedne no}i sawam moje kod ku}e, ali pu~e top, u blizini se prolomi eksplozija i prekide moje puste snove. Tad sam doneo odluku da potraìm moje â~ane. Svakog dana raspitivao sam se kod kurira i jedinica za dotur hrane i municije. Po zemqi{tu sam utvrdio mesto moga puka. - Pala je no}, uzeo sam pu{ku i malo stvari i krenuo. Na vi{e mesta me zausta-

vqa{e predstraè, a ja naoruàn novim saznawem o â~anima, hrabro idem daqe. Svawavalo je kada se iza gomile kamewa, gde je bio rov, neko prodera: „Stoj!“ - Stao sam - odgovorih. - Ko ide? - Brat Srbin. - Napred. Ubrzo sam se na{ao u rovu. - Odakle si - zapita me. Rekoh mu sve po{teno. - Dobro si pro{ao - re~e straàr. - Da si krenuo ovim potokom, bio bi kod Bugara. Moram te predati komandiru, evo mu zemunice pored mene. Ubrzo se na|oh pred jednim potporu~nikom koji je spavao, a mali fewer je osvetqavao tesan prostor. Od razgovora se probudi. Zapita odakle sam i otkud ovde. Ispri~ah mu kao pred Bogom. - Sre}no si pro{ao u dolasku, ama Stepa je, kao komandant Druge armije koja priprema proboj, izdao naredbu da se prelazak vojnika iz jedne jedinice u drugu strogo zabrawuje. Takve }e pojave biti strogo ka`wavane, pa i smr}u. Izvini, druè, moram te predati komandiru ~ete, jer si ti prekobrojni. Od ~ete do puka, pa do divizijskog komandanta koji mi saop{ti da me od naredbe moè osloboditi samo Stepa. U sebi razmi{qam: „ Sad si, Milija, zaglavio ku..em budak.“ Nije Stepa ma ko, treba sve da bude po propisu. Nabavi{e mi drugovi nove cokule, uvija~e, pantalone, bluzu, uprta~e, {ajka~u. Spremi{e me ko seosku mladu za svadbu. Savetuju me kako da se pona{am, ja slu{am i smi{qam {ta da kaèm vojvodi. SUSRET SA STEPOM Deùrni u|e kod Stepe i raportira: „Gospodine vojvodo, doveo sam vojnika koji

DRU[TVO

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA BUDIMIRA PAUNOVI]A „poslovima“. Dve starine ispi{e pivo, dlanovima obrisa{e usta, lagano se digo{e sa klupe, poèle{e jedan drugom zdravqe i dug ìvot. Kad se malo udaqi, Milija se okrete i dodade: „U~itequ, èlim ti da ne doìvi{ rat. Rat je veliko narodno zlo!“

Stari solunci po~ivaju na grobqu u Mili}evcima

je prekr{io Va{u naredbu, na raport.“ Kada me uvede u {ator, Stepa je stajao, a pred wim je, na stolu, leàla karta. Stadoh mirno, pozdravih ga i raportirah: „Gospodine vojvodo, javqam se po Va{em nare|ewu.“ Stepa navukao {apku na o~i, me|u vojskom se pri~alo da je tada gotov da sprovede svoje nare|ewe. Pogleda me, upita za{to sam pobegao iz svoje jedinice i jo{ ja~e navu~e {apku. Zauzeh jo{ ~vr{}i stav mirno, noge mi se ispravi{e i glasno odgovorih: „Gospodine vojvodo, nisam pobegao iz jedinice, ve} sam traìo svoje â~ane.“ Kada izgovorih „svoje â~ane“, Stepa podiè {apku i strogost sa we-

govog lica nestade. Znali smo da su mu èna i dve }erke zarobqene u â~ku, pa sam udario u najslabiju ìcu. - Odakle si vojni~e? - zapita me blaìm glasom. - Iz Mili}evaca, gospodine vojvodo. - Pa koga si na{ao? - Na{ao sam Bogdana Obradovi}a, mog zemqaka, da vidim da li je nabavio drugi ~anak. - Ispri~aj mi, vojni~e, sve o ~anku. Te ti ja natenane oduìh. Na wegovom licu ~itam: „Snala`qiv je na{ seqak, da preìvi i pobedi“. Samo {to ne re~e: „Ovakav mi vojnik treba. Ovaj sme da nazove zlojutro i Frawi i Kaj-

zeru.“ - Kako se zove{, vojni~e, moj ^a~anine? - Gospodine vojvodo, Milija Ostoji}. - Slobodan si, Milija presudi Stepa. Kad stigoh u jedinicu, salete{e me drugari da im ispri~am kako sam pro{ao kod Stepe. - Kako? Izj..ah vojvodu. Znao sam da i on pati za svojom porodicom i decom, pa sam svirao na tu `icu.“ Kad mi svak uze svoj deo ode}e, ostah na starom, more ostade glava. Mnogi me tih dana zapitkiva{e kako sam pro{ao, a ja sam kitio i dodavao. Ubrzo stigo{e te{ki topovi, francuski i engleski.

Preora{e bugarski front, a mi u proboj. Niko nas nije mogao zaustaviti. Za novim ~ankom nije nam bila potreba. Kuda smo prolazili, narod je davao {to [vabe nisu opqa~kale. Kur{um nas nije hteo, svanu zora slobode, a mi se ~itavi vrnusmo u Mili}evce. Na{a generacija, moj u~itequ, napravi {kolu u kojoj ti sada u~i{ decu. Kad god se Bogdan i ja sretnemo, setimo se ~anka. Bogdana nisu xabe prozvali Ma~ak. Bio sam mu |ever kad se o`enio pre mene. Komandir u ratu bio je u~iteq, pa ja odredih da moj prvenac bude isto. U~iteqi su najboqe poznavali na{e seqa~ke muke i pra{tali nam u na{im

STARI RATNICI UMIRU TIHO @eqa Milijina se nije ispunila. Sa~eka me Vukovar i bratoubila~ki rat. Drage starine, zapisah va{e ratne dogodov{tine da ne bi bile zaboravqene, da bi omladina po{tovala grobove slobodara i ratnika iz prohujalih vremena. Bogdan, zvani Ma~ak, odradi svoj radni vek kao kopa~ u rudniku Mili}evci. Ratovi i te`a~ki rad mrvili su wegovu snagu. Jednog jutra videh ga pred seoskom ambulantom. „[ta je, ~ika Bogdane?” - zapitah. Nije propustio da izgovori svoju omiqenu psovku: ,,Je..m mu Bo`iju maj~icu, dotrajava se.” Primio je Bogdan iwekciju penicilina i tiho skon~ao od penicilinskog {oka. Iz ambulante istr~a medicinska sestra i sva usplahirena izusti: ,,Umre

Bogdan!” Sa po{tovawem zakora~ih u prostoriju ambulante. Na uskom krevecu leàlo je beìvotno telo Bogdana Obradovi}a Ma~ka, zgr~eno i prekriveno belim ~ar{avom. Vreme je tro{ilo snagu ratnika, ratara i sto~ara. Ple}a se povijala, noge podrhtavale, kopnila je plejada junaka sa Cera, Kosmaja, Kolubare, Kajmak~alana, Bregalnice. Tiho su umirali. Na wihovim spomenicima potomci zapisa{e vreme ro|ewa i umirawa. Da li smo se ogre{ili o generaciju koja je smogla snage da se suprotstavi silnicima koji su nastojali da uni{te narod koji postoji na ovim prostorima vi{e od hiqadu godina? Za{to su epitafi na spomenicima u kamenu tako {krti, kada su dela velika, a `rtve jo{ ve}e? Oprostite, seni Ranka, Stanka, Tihomira, Tatomira, Milovana, Radovana, Qubivoja, Borivoja, Ugqe{e, Stani{e, majkinog Mali{e, narodnog Veli{e i Bori{e, Milunke, Radojke i Stanojke. Nikad nije kasno iskazati i zapisati istinu o qudima koji obeleì{e vreme i doga|aje dvadesetog veka. Neka im je ve~na slava i hvala.

OBELE@ENA 85. GODI[WICA SMRTI VOJVODE STEPE STEPANOVI]A

POÂST LEGENDARNOM VOJSKOVO\I ojvoda Stepa Stepanovi} je preminuo 27. aprila 1929. godine u â~ku, gde je i sahrawen, po sopstvenoj èqi. Povodom 85. godi{wice wegove smrti na Gradskom grobqu je odràna ceremonija koju je organizovao Odbor Vlade Republike Srbije za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova u saradwi sa lokalnom upravom. Pored delegacija Vlade i Vojske Srbije, vence na grob legendarnog vojskovo|e poloìo su predstavnici Grada, Moravi~kog okruga i nevladinih organizacija koje se bave negovawem tradicije oslobodila~kih ratova. Dràvnu ceremoniju predvodio je na~elnik General{taba Vojske Srbije Qubi{a Dikovi} koji je, podsetiv{i na zasluge vojvode Stepe u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, konstatovao da je on sve svoje fizi~ke, moralne i duhovne sposobnosti stavio u slu`bu otaxbine. Zbog toga su, naglasio je Dikovi}, wegove ideje i dela “zlatnim slovima upisane u istoriju i kolektivno pam-

}ewe potomaka”. Kao najve}e Stepine uspehe na bojnom poqu, Dikovi} je naveo bitku na Jedrenu i bitku na Ceru, ne propustiv{i da pomene i wegove zasluge u reorganizaciji srpske vojske na Krfu i proboju Solunskog fronta. Vojvoda Stepa je u svoje vreme bio svetionik budu}e

Srbije, a wegov patriotizam, hrabrost i skromnost dana{wim generacijama mogu da budu putokaz u budu}nost, naglasio je general Dikovi}. Pred spomenikom legendarnog vojskovo|e prire|en je kratak umetni~ki program. E. V.

DRU[TVO

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

EKONOMSKA [KOLA ORGANIZOVALA SAJAM VIRTUELNE PRIVREDE Od pet nagrada ~a~anska {kola osvojila ~etiri ajam virtuelne privrede, organizovan 25. aprila u holu Doma kulture, otvorio je na~elnik [kolske uprave Danilo Beodranski, a osim u~enika i wihovih profesora, prisustvovali su predstavnici Privred-

ne komore i ~a~anski preduzetnici u ~ijim preduze}ima u~enici obavqaju praksu. U takmi~ewu su u~estvovale ekonomske {kola iz â~ka, Uìca, Poège, Ariqa, Kraqeva i Gorweg Milanovca, odnosno virtuelna preduze}a koja su osnovali wihovi u~enici i profesori. êtvoro~lana komisija (po dva nastavnika i privrednika) odlu~ila je da za najboqi {tand bude nagra|eno vir-

NAJUSPE[NIJI DOMA]INI tuelno preduze}a “Vo}na fantazija” iz Ekonomske {kole u U`icu, dok su ostala prva mesta zauzeli takmi~ari iz ~a~anske {kole. U kategoriji “naj-

boqa dokumentacija” pobedilo je virtuelno preduze}a “Kola~i}”, dok je “Eko banka” osvojila prva mesta u takmi~ewima za najboqi reklamni materijal i za najboqu video prezentaciju. Najboqim prodavcem je progla{ena u~enica Biqana Risti}, iz VPD “Passion”. Sajam virtuelne privrede Ekonomska {kola u ^a~ku organizuje od pro{le godine, a na wemu u~estvuju budu}i finansijski

administratori, bankarski slu`benici, slu`benici osigurawa i komercijalisti. - Ovo je jedinstvena prilika da {iru javnost

upoznamo sa ve{tinama koje tokom {kolovawa sti~u polaznici oglednih obrazovnih profila i koje }e kasnije primewivati na svojim radnim mestima, u privredi - kazala je profesorka Sneàna Gostiqac. Direktor {kole Vladan Nicovi} podse}a da je prethodni sajam u â~ku imao lokalni karakter, ali je pro{iren zbog velikog interesovawa {kola iz okruèwa.

U^ENICI IZ EKONOMSKE [KOLE

POSETILI VRTI] „MAJSKI CVET“

- Republi~ki sajam virtuelnih preduze}a odr`ava se od 2006. godine, svake druge godine, pa bi se sajam u ^a~ku mogao shvatiti kao wegova prethodni-

ca - ka`e Nicovi}. Na posebnim {tandovima u~enici i profesori su predstavili obrazovne profile ~a~anske {kole. U narednoj {kolskoj godini u Ekonomskoj {koli bi}e mesta za po dva odeqewa budu}ih ekonomskih tehni~ara i finansijskih administratora i po jedno odeqewe slu`benika osigurawa, bankarskih slu`benika i komercijalista. E. V.

U~enici iz Ekonomske {kole posetili su vrti} ”Majski cvet” i u pesmi i igri proveli jedan {kolski ~as sa decom pred{kolskog uzrasta. Ideja je potekla iz odeqewa 3/5, Ekonomske {kole u â~ku, koje u okviru {kole ima osnovano virtuelno privredno dru{tvo za promet igra~aka ”Sko~ko”. Pripremaju}i se za sajam virtuelnih privrednih dru{tava, koji je Ekonomska {kola nedavno organizovala, u~enici su sakupili ve}i broj igra~aka koje su èleli da poklone mali{anima iz vrti}a. U~enice Marta Gli{ovi} 3/5, Kristina Sretenovi} 3/5 i Sla|ana Marinovi} 3/5, u pratwi predmetnog profesora, posetile su vrti} ”Majski cvet”. Tu su mali{ani do~ekali svoje velike drugare pesmom, igrom i recitacijama. Pokazali su {ta su nau~ili od svojih vaspita~a. U pesmi i igri su u~estvovale i u~enice Ekonomske {kole. Mali{ani su se obradovali igra~kama, ali i igri sa starijim drugarima. Ekonomska {kola je i ranijih godina organizovala sli~na druèwa svojih u~enika sa pred{kolskom decom. Ideja je da se ovakva saradwa nastavi i narednih godina. Kroz ovu akciju je ostvarena i ideja tima za profesionalnu orijentaciju Ekonomske {kole, da u~enici pose}uju ustanove i organizacije u kojima bi kasnije èleli da rade. U~enice Ekonomske {kole su pozvale decu iz vrti}a ”Majski cvet” da posete Ekonomsku {kolu i vide gde i kako provode {kolske ~asove.

AKTIVNOSTI MESNE ZAJEDNICE „PALILULA“ esna zajednica “Palilula” moè da se pohvali dosada{wim rezultatima u radu, jer je gotovo 100 odsto planiranih aktivnosti realizovala. Sa 20.500 stanovnika, ova MZ obuhvata teritoriju od Po{te i Gradske pijace, do Avenije 1 i Slobodine raskrsnice, kao i kompletan pojas do sportskog centra “Mladost”. Gra|ani se mogu pohvaliti dobrom infrastrukturom, asfaltiranim ulicima i trotoarima, odli~nom uli~nom rasvetom, ure|enim zelenim povr{inama i cve}wacima. Stanovnici 87 vi{espratnica, kao i i ostali me{tani, mogu uìvati u nekom od dva velika parka i 12 malih, koji se redovno odràvaju, a uskoro }e biti zavr{ena i izgradwa hladwaka. Za starije su postavqeni klupe i stolovi za odmor, a za decu rekviziti za igru. Rukovodstvo i gra|ani ove MZ potrudili su se da naprave ~etiri igrali{ta za decu, za ko{arku, odnosno basket, fudbal i odbojku. Zanimqivo je i to da su planirali da kupe oko 50 sadnica tre{we, vi{we, jabuke i kru{ke, koje }e posaditi u parkovima. U nasequ Mladost postavqena je pumpa za vodu, koju me{tani mogu da koriste za pi}e i

ZNAJU DA RADE, ALI I DA U@IVAJU

zalivawe travwaka, a planirano je da na teritoriji ove MZ uskoro bude postavqeno jo{ nekoliko pumpi, koje }e sluìti svim gra|anima u okruèwu. Prema re~ima predsednika Saveta MZ “Palilula” Bora Vasiqevi}a, za dobro funkcionisawe mesne zajednice, zaslu`ni su, ne samo rukovodstvo, ve} i gra|ani, koji redovno u~estvuju u brojnim akcijama ~i{}ewa i ure|ewa svoje ìvotne okoline. - Planirali smo da zaposlimo

dva majstora, koji }e gra|anima biti na usluzi 24 sata, a za koje }e mese~no minimalno pla}ati, 10 - 15 dinara. Zapo~eli smo i ~i{}ewe slivnika ki{ne kanalizacije na ulicama, a imamo problem sa nekoliko novih slepih ulica, koje }emo asfaltirati, kako bi gra|ani imali dobre prilaze do svojih ku}a. Nadamo se da }e uskoro, ne samo u “Paliluli”, nego i u ostalim mesnim zajednicama, biti realizovan projekat uklawawa kontejnera sa gradskih

ulica. Umesto u glomazne kontejnere, gra|ani }e sme}e ubacivati u specijalne kante, koje }e biti povezane sa posebnim “kasetama” - kaè Vasiqevi}, isti~u}i izvanrednu saradwu sa javnim preduze}ima “Vodovod”, “Gradac”, “Gradsko zelenilo” i “Komunalac”, bez ~ije pomo}i mnoge projekte MZ ne bi mogla da realizuje. Poznato je da “Palilula” ve} tradicionalno, svake godine za decu, ~iji su roditeqi lo{ijeg materijalnog stawa, organizuje besplatne pripreme za polagawe prijemnog ispita iz fizike, matematike, hemije, biologije, geografije i srpskog jezika. Ove godine su se prijavila 124 u~enika, iz osnovnih {kola “Vuk Karaxi}” i “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, koje pripadaju ovoj MZ. Nastava se odràva u velikoj sali MZ, naj~e{}e subotom i nedeqom, a tokom “mini raspusta” bi}e organizovana svakog dana, kaè Vasiqevi}, napomiwu}i da {est profesora radi volonterski, iz qubavi prema deci. I ove godine, organizova}e ve-

liku {kolsku biciklijadu, u kojoj }e u~estvovati vi{e od 1.000 |aka, a od 15. do 20. septembra, rukovodsto MZ planira da napravi De~ji karneval, koji je nekada, pre 40 - 50 godina, bio aktuelan. - Imamo i 12 udruèwa koja izuzetno funkcioni{u, vitrine su pune diploma i pehara, koje su na{i ~lanovi osvajali, ne samo u Srbiji, nego i van granica na{e zemqe. Me|u wima su “Zlatne ruke”, dva peva~ka udruèwa, {ah klub, udruèwa dobrovoqnih davaoca krvi, kuvara starih i zaboravqenih jela, golubara visokoleta~a, neudatih i neoèwenih. Moèmo se pohvaliti i dobrim funkcionisawem Saveta penzionera, Saveta nezaposlenih, Komisije koja brine o najsiroma{nijim licima, u~enicima i porodicama, kao i o starim i usamqenim osobama - navodi Boro Vasiqevi}, dodaju}i da je do sada organizovano osam izleta, i da su svi zainteresovani mogli da posete Novi Pazar, Pan~evo, Topolu, Beograd... N. R.

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

MARKETING

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

SA “NEVEN TURSOM” NA LETOVAWE

BOGATA PONUDA ATRAKTIVNIH TURISTI^KIH ARAN@MANA K ako smo saznali u “Neven tursu”, ovogodi{wa letwa turisti~ka ponuda je boqa nego ikad ranije. I ovoga puta, u centru pa`we su sjajne turisti~ke destinacije mediteranskih zemaqa, koje su tradicionalno najinteresantnije za doma}e turiste. I pored ekonomske krize, pokazalo se da postoji veliko interesovawe za letwe aran`mane, a i wihova prodajna sezona startovala je vrlo rano, u posledwa dva meseca pro{le godine. Iako se uspeh turisti~ke sezone naj~e{}e meri na wenom kraju, u poznatoj ~a~anskoj turisti~koj agenciji “Neven turs” isti~u da su zadovoqni do sada ispoqenim interesovawem gra|ana za letovawe. Ponuda je veoma raznovrsna, a cene turisti~kih aran`mana se razlikuju u zavisnosti od kategorije sme{taja i destinacije. Zaposleni u “Neven tursu” isti~u da su Gr~ka i

Turska trenutno najtraènije i najatraktivnije destinacije za letwi odmor. Oni, koji su me|u prvima odabrali i platili aran`mane, imali su priliku da ostvare sjajne popuste. Za oboàvateqe gr~kih turisti~kih destinacija, u ponudi se nalazi {iroka lepeza hotela razli~itih kategorija, tako da i cene sme{taja variraju u zavisnosti od toga. Tu su i udobni apartmani za turiste koji vole samostalno da pripremaju hranu i posebno su podesni za porodice. Halkidiki i Tasos su i daqe vode}e turisti~ke destinacije, a pokazalo se da su i ove godine na{im turistima izuzetno interesantna gr~ka ostrva Krit, Rodos, Krf, Zakintos, Skijatos... Navedeni turisti~ki centri su podjednako podesni za letovawe mladih, ali i porodi~nih qudi, jer poseduju adekvatne sadràje i za aktivan i za pasivan odmor. “Neven turs” je ve} pripremio spe-

cijalne ponude za termine od 11. juna. Dobar izbor je boravak na Kritu, koji ukqu~uje polupansion i avionski prevoz, po veoma popularnoj ceni od 295 evra. Za sve one koji jo{ uvek nisu odlu~ili gde }e i kada provesti letovawe, kako isti~u u “Neven tursu”, uvek postoji dobra varijanta da iskoriste “posledwi minut” i putem specijalnih ponuda do|u do veoma dobrog i povoqnog aran`mana, pod uslovom da su spakovali kofere i pripremili paso{e. Kako ka`u u “Neven tursu”, kada se govori o prevozu do letovali{ta - sve su varijante mogu}e. Agencija organizuje avio ili autobuski prevoz, ali nudi i mogu}nost da korisnici usluge samostalno organizuju dolazak do letovali{ta. Osim ustaqenih termina za letovawe, ova turisti~ka agencija radi i individualne rezervacije za termine po `eqi kori-

UPIS 2014/15.

snika usluge. Letovawe u Egiptu je i ove godine podjednako aktuelno, kao i prethodnih sezona. Cene turisti~kih aran`mana su prikladne i za sva~iji ukus se moè prona}i podesno re{ewe. U ponudi su veoma pristupa~ni paket-aran`mani, koji obuhvataju hotelski sme{taj, hranu, avionski prevoz do letovali{ta, transfere na licu mesta i aerodromske takse. Najpovoqniji su aran`mani od 300 ili 320 evra za deset no}ewa. Ove sezone bi}e ponovo aktuelna i [panija sa svojim egzoti~nim plaàma. Posebno atraktivna i traèna destinacija je Andaluzija. I Kipar je aktuelan, ali ne samo tokom leta, ve} i ~itave godine. Turska, sa lepim plaàma, dobrim hotelima i bogatim no}nim ìvotom, veoma je interesantna za doma}e turiste. Udoban sme{taj u prose~nom hotelu u Turskoj

^a~ak Hajduk Veqkova 14 032/341-342

Gorwi Milanovac Sin|eli}eva 40 032/715-195

ilinevena@gmail.com

www.neventours.rs

staje 300 evra, {to predstavqa veoma pristupa~nu cenu. U hotelima sa tri zvezdice mo`e se rezervisati sme{taj po ceni od 400 do 500 evra za deset no}ewa. Sve u svemu, dobra turisti~ka ponuda! Ukoliko

ste jo{ uvek neodlu~ni koju destinaciju da odaberete, posavetujte se sa zaposlenima u “Neven tursu”, koji su spremni da qubazno odgovore na sva Va{a pitawa i da Vam pomognu da odaberete najboqe. V. S.

poru~iti telefonom: 032 302-782 i 222-321. [kolarina za samofinansirawe iznosi 70 000 dinara i pla}a se u 10-12 rata.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ^A^AK

BESPLATNA PRIPREMNA NASTAVA– PRIKQU^ITE SE! [kola i ove godine organizuje besplatnu pripremnu nastavu za polagawe prijemnog ispita za upis u prvu godinu studija, koju dr`e nastavnici i asistenti {kole. Besplatna pripremna nastava se realizuje u prostorijama {kole, svake subote po slede}em rasporedu:

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! Visoka {kola TSS â~ak ve} 54 godine uspe{no {koluje inèwerski kadar za potrebe privrede. Budu}im studentima nudimo studije po akreditovanim studijskim programima, na osnovnim i specijalisti~kim studijama i sticawe diplome strukovnog inèwera. Na studije mogu konkurisati kandidati za zavr{enim trogodi{wim ili ~etvorogodi{wim sredwim obrazovawem. Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija u {kolskoj 2014/2015. godini upisuje 386 studenata na slede}e akreditovane studijske programe: 1. ELEKTROTEHNIKA I RAÛNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet) 2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: Inèwerska informatika (60 buxet) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (20 buxet) 3. GRAFI^KA TEHNIKA (40 buxet) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet) Studije traju tri godine i diplomirawem se sti~e 180 ESP bodova. Kako se upisati? Kandidati polaù prijemni ispit iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. Polagawe prijemnog ispita organizuje se po~etkom jula (prvi rok) i septembra (drugi rok) svake godine u terminima koje objavi Ministarstvo prosvete. Zbirka za pripremu prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili

Drugi termin za pripremnu nastavu odr`a}e se u junu mesecu i odvija}e se radnim danima, za one koji se kasnije opredele.

DOKUMENTA POTREBNA ZA PRIJAVU NA KONKURS - Prijavni list (na obrascu [kole), - Kopije svedo~anstava svih razreda sredwe {kole (orginali na uvid), - Kopija diplome zavr{ene sredwe {kole (original na uvid), - Kopija izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (original na uvid), - Dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnog ispita na teku}i ra~un [kole 840-998666-72. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksu u najboqim firmama u okru`ewu, - saradwu sa ustanovama u inostranstvu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - nagrade i priznawa najboqima. Dobrodo{li! Za sve informacije: 032- 222-321, 302-755 www.visokaskolacacak.edu.rs

DRU[TVO

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

“NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA”, EMISIJA KOJA JE IZAZVALA PA@WU ÂÂNA

„BUDI PROMENA KOJU @ELI[ DA VIDI[ U SVETU“

Na ovom svetu nema previ{e qudi. Svi smo tu iz nekog razloga i svi imamo neki ciq i posebnu misiju. Treba da izgradi{ divan ìvot za sebe i one koje voli{. Pritom treba i da se dobro zabavi{. Va`no je i da bude{ uspe{an. Taj svoj uspeh treba da meri{ sopstvenim merilima, a ne nekim ustaqenim dru{tvenim normama. Naro~ito je va`no da tvoj ìvot ima zna~ewe. Neka ti u ìvotu bude va`na svrha. Potrudi se da bude{ od koristi {to ve}em broju qudi. Ovo je deo iz kwige Robina [arme, koja sadrì neke osnovne lekcije o li~nom preobraàju i ostvarewu ìvotne sre}e, kao i uputstva za vo|ewe autenti~nog i ispuwenog ìvota, a mo`da se moè re}i da su ovo bili i principi biv{eg vlasnika TV Galaksija 032 Mi{ule Petrovi}a, koji je poginuo pre ne{to mawe od godinu dana. Svojevremeno je za “â~anski glas” izjavio da je za opstanak na medijskom nebu, naro~ito u dana{we vreme, pored pra}ewa savremenih tokova i dobrog programa, neophodan i visok stepen tolerancije. “Svaki dan donosi novi problem. Najboqe je da svi problemi preno}e, jer sve bude i sve pro|e...” ENERGIJA IZ NEKE DRUGE DIMENZIJE

Sada{wa vlasnica Vawa Nikoli}, k}erka Mi{ule Petrovi}a, èlela je da zadrì dobar rejting TV Galaksija i svakako da poku{a da program ove medijske ku}e podigne na jo{ vi{i nivo. Zahvaquju}i pozitivnoj energiji koja joj je, kako kaè, “poslata iz neke druge dimenzije”, uspela je, skromno re~eno, da program makar ostane na “dobrom putu”. Emisija “Nau~ite lako}u postojawa”, koja je izazvala veliku pa`wu â~ana, a koju moète pogledati svake druge srede na TV Galaksiji 032, u 21,30 ~asova, bila je povod za razgovor sa autorkom i voditeqkom Vawom Nikoli} i wenom saradnicom Katarinom Pajovi}, business coach. - @elele smo da uradimo jednu emisiju koja }e se razlikovati od ostalih. Me|utim, emisija je imala toliko dobar odjek, da smo, evo, uradile ve} devetu. Produkcijski je ura|ena na vrhunskom nivou. Cela ekipa se maksimalno zalaè, fenomenalni snimateq Branko Blagojevi} i odli~ni montaèr Bogdan Kosti} sve veoma lepo “ispeglaju”, jer je i prijatan ambijent, pored sadràja emisije, jako vaàn. Ono {to je karateristi~no za na{u emisiju, za razliku od ostalih na lokalnim, pa i na medijskim ku}ama koje pokrivaju mnogo ve}e podru~je, je to {to svaki put ra-

tak roditeqa i èlele smo da se na neki na~in sa wima “poveèmo”. I uspele smo, jer lako i lepo radimo emisiju, tako da imamo utisak da nam nekom posebnom energijom pomaù. Prenose}i pozitivnu energiju, u emisiji uìvaju i gledaoci, a ne samo nas dve, i to nas posebno ~ini sre}nima - kaè Katarina Pajovi}.

POSTANI NAJBOQA VERZIJA SEBE

Katarina Pajovi} i Vawa Nikoli}

dimo u drugom okruèwu. Temu emisije povezujemo sa adekvatnim okruèwem. Prvu, uvodnu, uradili smo u â~ku. Drugu, na temu strpqewa, na Kopaoniku. Tre}a je bila posve}ena komunikaciji, a snimali smo je na Me}avniku, jer smo htele da pokaèmo da je Kusturica sa dobrom komunikacijom uspeo da napravi Drvengrad. Slede}a tema je bila vizuelizacija, obra|ena u Andri}gradu, koji je nastao kao vizija Kustirice o kamenom sredwevekovnom gradu, inspirasanog delima i likovima nobelovca Ive Andri}a. Potom smo snimali emisiju u hramu Svetog Save, pri ~emu nam je tema bila “Uverewa i vrednosti”. Usledila je tema “Ve{tine i sposobnosti”, koja je obra|ena na jednom mostu u Beogradu. Emisju o zdravqu snimali smo u Vrwa~koj Bawi. Na{ doma}in je bila i porodi~na firma “Domis”, u kojoj smo obradile temu “Porodica” i ukqu~ile i na{e k}erke. Posledwu emisiju, koja je bila posve}ena asertivnom pona{awu, snimali smo u Novom Pazaru, jer je veoma va`no da budemo tolerantni, da na{e mi{qewe uvek ispoqimo, a da kod suprotne strane ne izazovemo ogor~ewe, bes ili neku drugu emociju koja }e stvoriti problem. Sve ove emisije moète pogledti na YouTube NLP Galaksija - podse}a Vawa Nikoli}. S obzirom na veliku gledanost emisije, Vawa i Katarina planiraju da organizuju druèwe uspe{nih èna u â~ku, odnosno “prole}no, letwe, jesewe i zimsko raspremawe uma”. Druèwe

bi bilo humanitarnog karaktera, jer èle da sakupe novac i doniraju ga ustanovi “Zra~ak”, za decu sa posebnim potrebama. “@elimo da po{aqemo poruku svima koji su sre}ni i uspe{ni u ìvotu, da bi ponekad mogli da se sete i onih koji nisu imali toliko sre}e u raspodeli ìvotnih karata”, isti~e Katarina Pajovi}. Ove dve saradnice i prijateqice iz sredwo{kolskih dana, u~ile su zajedno u Gimnaziji. Tada{wu izuzetnu generaciju geneti~ara, danas ~ine veoma uspe{ni poslovni i porodi~ni qudi. Jo{ u sredwoj {koli one su ma{tale da se bave nekim zajedni~kim poslom, ali za ostvarewe sna morale su da ~ekaju vi{e od dve decenije. - Ostvarila se na{a èqa iz gimnazijskih dana da radimo ne{to zajedno, ali zbog porodi~nih i poslovnih obaveza u tome smo uspele tek posle 25 godina. Pre nekoliko godina, srela sam Vawinog tatu i kako je bio radoznao i ~ovek {irokih shvatawa, potpuno je razumeo moje odu{evqewe NLP ve{tinom. Predloìo mi je da se javim Vawi, jer je èleo da i gledaoci ~uju ne{to vi{e o ovom programu. Me|utim, zbog na{ih obaveza do realizacije ovog projekta do{lo je tek u decembru pro{le godine. Naàlost, obe smo doìvele gubi-

NLP je skra}enica od Neuro Lingvistic Programing, {to u prevodu zna~i neuro-lingvisti~ko programirawe. Neuro podrazumeva neurologiju, na{ na~in razmi{qawa, na{e misli i ose}awa. Lingvisti~ko podrazumeva govor, odnosno re~i i na~ine wihovog izraàvawa, a programirawe se odnosi na programe koje koristimo da bi izrazili misli i ose}awa, obja{wava na{a sagovornica. Svakodnevno u komunikaciji koristimo neurolingvisti~ko programirawe, a da toga nismo ni svesni. - Svakodnevno mislimo, ose}amo i govorimo na odre|eni na~in, po odre|enim programima, a da toga nismo svesni. U NLP u~imo kako da stare obrasce koji mo`da nisu vi{e korisni, ili ne sluè ni~emu, odbacimo ili ih zamenimo novim koji su mnogo korisniji. Da bi bilo lak{e za pam}ewe napravili smo akronim Nau~ite Lako}u Postojawa, jer nas NLP zaista u~i tome kako da pojednostavimo svoj ìvot i kako da napravimo najboqu verziju sebe - isti~e Pajovi}ka. Prema wenim re~ima NLP je namewen svima, od sedam do 77 godina. Ne postoji starosno, ni profesionalno ograni~ewe. NLP mogu da nau~e svi koji èle duhovno da se razvijaju. - Ova ve{tina moè da se primewuje vrlo {iroko, od sporta i kulture, do nauke i zdravqa, prakti~no u svim oblastima ìvota u kojima je zna~ajna dobra komunikacija. S obzirom na to da je komunikacija neprekidna i

da nije “vezana” samo za verbalno izraàvawe, sagovorniku {aqemo neku poruku i kada }utimo, kada se qutimo, kada okre}emo le|a... Dakle, NLP u kontekstu dobre komunikacije moè da se primeni svuda, a posebno tamo gde ju je potrebno poboq{ati kaè na{a sagovrnica. Kada je pitaju moè li se uz pomo} NLP-a manipulisati, wen odgovor je - da, jer se kroz NLP u~e i neke tehnike i obrasci koji mogu biti od pomo}i onima koji èle da manipuli{u. Ipak, putem NLP-a se u~i kako da se ostvare ciqevi bez ikakve manipulacije, na krajwe direktan, iskren i otvoren na~in, nagla{ava Pajovi}ka i dodaje: - Kada date nekome {ibicu u ruke, od wega zavisi da li }e zapaliti ku}u ili osvetliti prostor. NLP moè da nau~i svako ko èli da unapredi svoj ìvot. Ova ve{tina moè se u~iti na razne na~ine, putem edukacija, seminara, ~itawem kwiga, slu{awem auditivnih zapisa, gledawem video zapisa. Najboqi i najsigurniji na~ini u~ewa su edukacije, radionice i seminari, koji zahtevaju vreme i finansijska sredstva, dok je ~itawe kwiga najjeftiniji vid u~ewa ove ve{tine, ali nedostaje mu iskustveni trening, koji je ~esto presudan i dragocen, obja{wava Katarina Pajovi} i otkriva da }e uskoro zapo~eti edukaciju u jednom prelepom prostoru u â~ku: - Va{e prijave moète ostaviti na fejsbuk stranici NLP Galaksija, gde }e biti objavqeni termini treninga. Ciq ove edukacije, kao i na{ moto, je “da postanete najboqa verzija sebe”. Uverene smo da â~ak ima ogroman broj qudi koji èle neku promenu, a ne znaju na~in na koji to mogu da postignu. Na{a velika sre}a je {to znamo ovu ve{tinu, jer zahvaquju}i woj postièmo izuzetne rezultate u raznim oblastima ìvota. Na kraju, Mahatma Gandi je govorio: “Budi promena koju èli{ da vidi{ u svetu.” N. R.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

DRU[TVO

MODNA KU]A „LUNA” I OVE GODINE NAGRA\UJE RAD I ZNAWE

„NAJBOQE NAJBOQIMA”

periodu od 23. aprila do 23. maja, Modna ku}a “Luna” iz Poàrevca, u saradwi sa Udruèwem poslovnih èna Srbije i Udruèwem poslovnih èna ,,Vizija“ iz Kragujevca, sprovodi, ~etvrtu po redu, akciju pod nazivom “NAJBOQE NAJBOQIMA”, nagra|uju}i maturantkiwe iz vi{e od 90 sredwih {ko-

la u devet gradova Srbije, iz Beograda, Poàrevca, Novog Sada, Kragujevca, â~ka, Leskovca, Uìca, Poège, [apca i Pan~eva. Akcija ,,Najboqe najboqima“ ve} ~etvrtu godinu za redom, nagra|uje rad, znawe i talenat najuspe{nijih maturantkiwa sredwih {kola iz Srbije, pruàju}i im podr{ku na wihovom daqem putu li~nog i profesionalnog razvoja. Izme|u devet polufinalistkiwa (po jedna maturantkiwa iz svakog grada i svih prijavqenih {kola) online glasawem }e biti odabrana jedna maturantkiwa koju ,,Luna’’ nagra|uje maturskom haqinom, dok preostalih osam polufinalistkiwa dobijaju poklon vau~ere za kupovinu sa popustom u ,,Luna’’ radwama. Tako|e, partneri u akciji, Udruèwe poslovnih èna Srbije i Udruèwe poslovnih èna ,,Vizija“ iz Kragujevca, omogu}i}e pobednici da se upozna sa wihovim radom i prisustvuje edukativnim seminarima. Modna ku}a ,,Luna’’ pripremila je poklone i za ostale u~esnike, predstavnike {kola koji su se odazvali akciji. Progla{ewe pobednice i centralna dodela nagrada bi}e odràna 23. maja, u jednom od butika Modne ku}e ,,Luna“. Ova Modna ku}a iz Poàrevca, tradicionalno je posve}ena negovawu pravih vrednosti i kvaliteta, a pored privrednih aktivnosti, poznata je i kao pokroviteq brojnih kulturnih doga|aja, konstantno dokazuju}i kvalitet svog postojawa.

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

ALPINIZAM

ZIMSKI SPORTOVI U LETWIM USLOVIMA pored visokih temperatura, na Durmitoru je ovih dana uspe{no odràn jo{ jedan alpinisti~ki kurs. Temperature daleko iznad plusa su oteàvale kretawe po snegu, tako da su usponi po~iwali u ranim jutarwim satima, kada je sneg dosta tvr|i. U~estvovalo je 14 polaznika iz Srbije i Vojvodine koji su se u zimskim uslovima popeli na 23 smera. Kurs na Durmitoru odràn je u organizaciji Kluba ekstremnih sportova armadiqo, Alpinisti~kog odseka â~ak, planinarskog dru{tva Kablar, Komisije za alpinizam PSS i Sportsko pewa~kog

kluba Pentraks. Letwi alpinisti~ki kurs bi}e odr`an i u Ov~ar Bawi od 23. do 30. maja.

KUD „BAMBI” NA MANIFESTACIJI „ZLATNO SRCE JUGOISTO^NE EVROPE”

ZLATNA KRUNA SRBIJE Sacen International, me|unarodni centar za razvoj turizma i ugostiteqstva, koji ove godine obeleàva 55 godina rada, u sklopu turisti~ke akcije “Birajmo najuspe{nije u turizmu jugoisto~ne Evrope 2013”, dodelio je Zlatno turisti~ko srce najboqima. Saradnici i ~lanovi Srpsko-rusko-beloruskog prijateqstva Srbije, Kulturnoumetni~ko dru{tvo “Bambi” iz â~ka, sa svojim koreografom Nikolom Novakovi}em, dobilo je “Zlatnu krunu Srbije za 2013. godinu”, za doprinos {irewu turisti~ke ponude Srbije u svetu, na manifestaciji “Zlatno srce jugoisto~ne Evrope”. U Beogradu, 29. aprila, u prisustvu ruske delegacije, kao i predstavnika najboqih turisti~kih i ugostiteqskih organizacija iz Srbije, predstavio se i KUD “Bambi”, a posebno odu{evqewe je izazvala najava predstoje}eg 54. Sabora truba~a u Gu~i. Me|unarodna turisti~ka patrola Sacen International je, osim Srbije, obi{la brojne druge zemqe poput Turske, Rumunije, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Tunisa, Malte i Gr~ke, nakon ~ega je me|unarodni stru~ni ìri izabrao najboqe, me|u kojima je i “Bambi”.

SELO

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

PIJA^NI BAROMETAR

PREPORUKE ZA PROIZVO\A^E MALINE

NAJVA@NIJA ADEKVATNA ZA[TITA ZASADA prkos ~iwenici da su u prethodne dve sezone proizvo|a~i maline postizali dobru cenu u otkupu, po ustaqenoj navici, relativno mali broj wih je posvetio pa`wu svojim zasadima posle berbe. To je prouzrokovalo masovnu pojavu odumirawa, kako pupoqaka, izazvanih gqivom Didimella applanata, tako i su{ewe celih izdanaka, izazvanih gqivom Leptosphaeria coniothyrium, ka`e mr Aleksandar Leposavi} iz ~a~anskog Instituta za vo}arstvo. - Posle relativno blage zime i nedostatka padavina, malina je ranije zapo~ela vegetacioni ciklus i

u momentu pojave ki{e i sne`nih padavina, polovinom aprila, biqke su bile u fazi intenzivnog porasta rodnih gran~ica. U zavisnosti od nadmorske visine, ali i nivoa primene mera nege, duìna rodnih gran~ica kretala se od tri do pet centimetara u zasadima koji su bili lo{ije odràvani, do preko 25 centimetara u zasadima u kojima su proizvo|a~i primewivali sve neophodne mere. Teàk i vlaàn sneg, koji je pao 17. aprila u glavnim proizvodnim podru~jima na{e zemqe, prouzrokovao je pojavu mehani~kog loma rodnih gran~ica. Ova pojava je na-

àlost bila vi{e izraèna kod dobrih proizvo|a~a. Najve}e {tete su pretrpeli proizvo|a~i u vi{im predelima ivawi~ke, ariqske, kosjeri}ke i lu~anske op{tine. Proizvo|a~i maline koji se nalaze u niìm predelima ovih, ali i drugih op{tina Zapadne Srbije, suo~ili su se sa pojavom bujica i poplava - podse}a Leposavi}, napomiwu}i da {teta od mraza u maliwacima u ovom periodu nije bilo. Lo{e vreme pra}eno velikim padavinama koje je nastupilo posle ovog perioda, pogoduje pojavi razli~itih oboqewa koje }e se najvi{e manifestovati od

momenta prelaska iz vla`nog u su{ni period. U najdrasti~nijim slu~ajevima dolazi}e do pojave masovnog su{ewa zasada. Tako|e, ovakvo vreme pogoduje i pojavi {tetnih insekata u zasadima. - Da bi se umawila nastala {teta, kao i spre~ila masovna pojava oboqewa, proizvo|a~i treba adekvatno da za{tite svoje zasade. Uz konsultacije sa stru~nim slu`bama, za{tita treba da se izvede uz primenu odgovaraju}ih fungicida, protiv gqivi~nih oboqewa. Tako|e, neophodna je primena insekticida. Zbog ni`ih tem-

peratura tla i smawene mogu}nosti usvajawa mineralnih elemenata putem korena, proizvo|a~i, zajedno sa fungicidom i insekticidom, treba da upotrebe i neko od sredstava za folijarnu prihranu koja je naro~ito blagotvorna u ovakvim slu~ajevima - isti~e Aleksandar Leposavi}. N. R.

VO]E suve {qive 200 - 300 jabuke 20 - 50 jagode 250 - 300 ju`no vo}e 70 - 200 orasi 800 - 900

PROTIVGRADNA SEZONA PO^ELA 1. MAJA

NEDOVOQNO PROTIVGRADNIH

RAKETA Protivgradna sezona ove godine po~ela je 1. maja, a ne 15. aprila, kako je to bilo proteklih 45 godina, dok }e ugovori sa protivgradnim strelcima biti potpisani na period od 1. maja do 31. avgusta, i produèni aneksom do 15. oktobra, odnosno zavr{etka protivgradne sezone, istakao je Dragomir Krqanac, rukovodilac Radarskog centra u Uìcu. - Kada je re~ o raketama, situacija je, naàlost, lo{a. Na teritoriji â~ka u proseku su raspore|ene po tri rakete, po protivgrad-

noj stanici, i to zahvaquju}i tome {to grad â~ak raspolaè sa zalihama od pro{logodi{we nabavke. Na ostalim teritorijama je prosek dve rakete po protivgradnoj stanici. Uskoro }e biti kupqeno jo{ raketa, koje }e biti raspore|ene od 10. do 12. maja. Na nivou Srbije to je oko 3.000 raketa, {to bi za na{u teritoriju u proseku bilo jo{ po dve po protivgradnoj stanici - rekao je Krqanac. Na nedavno odrànom sastanku, kome su su prisustvovali protivgradni

strelci, predstavnici mesnih zajednica, LER-a i gradona~elnik sa saradnicima, nagla{eno je da poseban problem predstavqa lo{a opremqenost, odnosno nedovoqan broj protivgradnih raketa. I Marko Borovi}, protivgradni strelac iz Bawice, potvr|uje da nemaju dovoqan broj raketa: - Po tri rakete koje smo dobili za po~etak ove protivgradne sezone je ba{ malo. Ali, svake godine smo bili zahvalni lokalnoj samoupravi, koja nam je redovno izlazila u susret. Nadamo se da }e nam pomo}i i ove godine. Vladimir Grujovi}, na~elnik Gradske uprave za lokalni i ekonomski razvoj, podsetio je da su iz gradskog buxeta izdvojena

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

POVR]E kompir 40 - 50 mladi krompir 80 - 100 pasuq 250 - 340 paprika 350 paradajz 180 - 200 krastavac 130 praziluk 100 - 120 rotkva 50 tikvice 100 brokoli 250 kupus 50 - 80 karfiol 250 per{un 30 {argarepa 80 cvekla 50 spana} 70 - 80 zelena salata 20 - 30 crni luk 70 beli luk 400 - 500 rotkvice 20 - 30

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 90 pili}i 350 - 370 jaja 5 - 12 kajmak 500 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 350 - 800 suxuk 800

znatna sredstva za funkcionisawe protivgradne za{tite: - Ove godine smo opredelili pet miliona dinara za nabavku raketa, 500.000 za podr{ku strelcima koji `ive daleko od mesta sa kojih dejstvuju, za gorivo i ostalo, i pet miliona za tro{kove zaposlenih na protivgradnim stanicama. Gradona~elnik Vojislav Ili}, rekao je da }e

resornom ministarstvu biti upu}eno pismo u kome }e biti predo~eni problemi funkcionasawa protivgradne za{tite, kao i zahtev za pove}awe broja raketa za podru~je ^a~ka. Gradona~elnik je istakao da je razgovarao sa direktorom kompanije “Sloboda” Zoranom Stefanovi}em i postigao dogovor o donaciji jo{ dve rakete po svakoj stanici. N. R.

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - 200 prasi}i 300 - 320 ovce - 130 jagwad 280 p{enica 26 kukuruz 24 je~am 26

ZDRAVSTVO

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

ODR@ANA MANIFESTACIJA „MOJ ATOMSKI DAN”

ATOMSKA BAWA, “DRUGA KU]A” ZA OBOLELE OD MULTIPLE SKLEROZE

Atomskoj Bawi Gorwa Trep~a pro{le sedmice je odr`ana manifestacija pod nazivom “Moj atomski dan”, posve}ena obolelima od multiple skleroze. Tim povodom organizovani su predavawe na temu “Ishrana obolelih od multiple skleroze”, konferencija za novinare i izlo`ba radova pacijenata. Rehabilitacija u Specijalnoj bolnici je posebno delotvorna za obolele od multiple skleroze, a ve}ina wih ovde dolazi i decenijama, smatraju}i je svojom drugom ku}om. Upravo zbog toga, u Atomskoj Bawi je svakog prole}a jedan dan posve}en ovoj populaciji pacijenata. Lidija Obradovi} Bursa}, direktorka Specijalne bolnice, istakla je zna~aj Atomske Bawe Gorwa Trep~a u le~ewu i oporavku obolelih od multiple skleroze: - Atomska Bawa je uto~i{te za obolele od multiple skleroze. Od ove bolesti oboqevaju jako mladi qudi, a prakti~no medikamenata za le~ewe multiple skleroze nema. Postoje medikamenti koji olak{avaju tegobe pacijenata, ali pravog leka nema. Ipak, rehabilitacija u ovoj ustanovi doprinosi poboq{awu wihovog zdravstvenog sta-

wa. Moèmo govoriti, naravno ne o izle~ewu, ali o zaustavqawu procesa i ublaàvawu tegoba, zahvaquju}i, ne samo vodi koja ovde izvire, koja je veoma specifi~nog sastava i za koju je nau~no dokazano da pomaè obolelima od neurolo{kih i reumatskih bolesti, a posebno od multiple skleroze, nego i ~itavom okruèwu, ~ija je nadmorska visina od 460 metara, kao i magnetnom poqu koje je izuzetno jako. Atomska Bawa je poznata, ne samo u Srbiji, ve} i u svetu. Oko 20 odsto na{ih pacijenata su stranci, a sve je vi{e Rusa. Predstavnici mnogih udruèwa obolelih od multiple skleroze, kako iz Srbije, tako i iz zemaqa u okruèwu, bili su gosti

manifestacije “Moj atomski dan”. Jasmina Brajkovi}, predsednik Dru{tva multiple skleroze Srbije, istakla je da skoro svako udru`ewe u Srbiji ima svoje kreativne radionice, u kojima nastaju razli~iti predmeti od drveta, grn~arija, ikebane sa cve}em, kao i {trikani i heklani radovi. Prema wenim re~ima, kreativne radionice su vrlo zna~ajne i kao jedan vid terapije obolelih. - Pretpostavqa se da u Srbiji ima oko 5.500 obolelih od multiple skleroze, u bazi podataka republi~ke organizacije registrovano je 3.500, a Gorwa Trep~a jo{ nije na Republi~kom fondu Zavoda za zdravstveno osigurawe. Nadamo se da }e uskoro biti, jer na{e vi{edecenij-

sko iskustvo govori da je Gorwa Trep~a jedina bawa koja doprinosi poboq{awu stawa obolelih od multiple skleroze - istakla je Jasmina Brajkovi}. Olgica Pqeva~i}, sekretar Udruèwa obolelih od multiple skleroze iz Ni{a, podse}a da je udruèwe ovog grada prvo u Srbiji organizovalo kreativnu radionicu, a danas skoro svako udruèwe ima svoju radionicu. - Ni{ko udruèwe ima 364 registrovana ~lana. Najve}i problem je nedostatak finansijskih sredstava za le~ewe i dolazak u Trep~u Bawu. Ovde dolazim punih 30 godina. Prvi put sam do{la 24. januara 1984, ustvari mu` me je doneo na rukama, a ve} petnaestak godina hodam potpu-

PISMA ^ITALACA

POGLED NA NA[E ZDRAVSTVO IZ PERSPEKTIVE JEDNOG PENZIONERA vaki dan slu{amo o prevenciji i va`nosti rane dijagnoze bolesti. Govore lekari, primarijusi, doktori, na svim televizijskim kanalima. Pri~e, teorije, a u praksi to izgleda ovako: - Javqam se telefonom sestri svog lekara op{te prakse u Domu zdravqa u â~ku da zakaèm pregled zbog u~estalih bolova i mu~nine u èlucu. Zakazuje mi za naredni dan, 2. april 2014. Lekar op{te prakse mi daje tri uputa: za laboratoriju, snimawe abdomena i za gastroenterologa. U laboratoriji zavr{avam sve ve} 4. aprila. Odlazim da zakaèm snimawe abdomena. Tu je trebalo malo da sa~ekam, ali ne tako dugo. Sestra se izviwava {to prvi slobodan termin ima tek za 12. maj. [ta da se radi? Prihvatam i zakazujem. Istog dana (4. aprila) odlazim u bolnicu da zakaèm pregled i snimawe kod gastroenterologa. Sve zakqu~ano, nigde nikog. Pitam sestru sa internog odeqewa gde su sestre i lekari, a ona kaè da verovatno imaju snimawe i da sa~ekam. êkawe je potrajalo skoro dva sata. U me|uvremenu dolaze pacijen-

ti kojima je doktor, ina~e direktor Zdravstvenog centra, zakazao pregled, kao i devojka iz Gorweg Milanovca kojoj je potreban potpis direktora zbog prakse. Dolazi, kaè, ve} tre}i dan i ne moè da ga na|e. Kona~no, pojavquje se doktor Milo{evi} i ùrno ulazi u svoju ordinaciju. Devojka iz Milanovca utr~ava za wim i odmah izlazi. Mora malo da sa~eka. Posle desetak minuta on je poziva, ona ulazi i opet odmah izlazi, po{to joj je rekao da za potpis treba da se javi wegovoj sekretarici. Meni kaè da se javim sestri (ona jo{ nije iza{la iz sale za snimawe) i prima pacijenta koji ima zakazano. Posle nekoliko minuta izlazi, kaè kako je propustio dva va`na sastanka i ùrnim korakom odlazi sa odeqewa. Posle petnaestak minuta pojavquje se sestra i, po{to sam se ve} uverila koliko je doktor Milo{evi} zauzet, molim je da mi zakaè kod doktorke Sun~ice. Termin je 16. jun! Zakazujem i traìm uputstvo o pripremi za snimawe, misle}i da mi je zakazala snimawe èluca. Ona se nasmeja i re~e: “Ma, ne, to je samo pregled, a doktorka }e tom prilikom odlu~iti da

li treba da se snimi `eludac.” Izlazim iz kruga bolnice o{amu}ena i pomislih: “Ako bude potrebno snimawe, kada }e ga zakazati? Verovatno u septembru ili oktobru zbog godi{wih odmora!” Toliko o prevenciji i ranoj dijagnostici bolesti! Ovaj doga|aj me je podstakao i na druga razmi{qawa. O~igledno da je neophodan ve}i broj lekara u svim medicinskim ustanovama. Za{to je toliko lekara nezaposleno? Za{to toliko lekara i drugih mladih qudi sa diplomom godinama volontira? Za{to na{i najboqi svr{eni studenti medicine (i ne samo oni) odlaze u inostranstvo? Odgovore na ova pitawa bi trebalo da daju oni koji godinama zavaravaju mlade, obe}avaju}i da }e za wih biti posla u ovoj zemqi. Samo neka odgovore na jedno pitawe: “Kada }e to biti?” Svetlana Simeunovi}, profesor Gimnazije u ^a~ku u penziji, zabrinuta za mlade generacije u ~ijem je vaspitawu i obrazovawu i sama u~estvovala

no sama, uz pomo} {tapa. U po~etku sam dolazila i ~etiri puta godi{we, a sada dva puta po 15 dana. Ne samo da mi pomaè voda, ve} je veoma va`na i psihi~ka rehabilitacija, jer u ovom periodu bawu uglavnom pose}uju oboleli od multiple skleroze. Postali smo jedna ogromna porodica, jer se druìmo godinama - izjavila je Olgica Pqeva~i}. Prema re~ima Vesne Savi}, PR-a Dru{tva multiple skleroze Srbije, samo 548 pacijenata u Srbiji dobija interferon, lek koji ne moè da izle~i multiple sklerozu, ali moè da uspori tok bolesti i da odloì slede}i napad. - Nismo zadovoqni sa brojem pacijenata koji se le~i u Srbiji, jer po re~ima lekara, skoro 2.000 obolelih je indikovano za lek

interferon. Naravno, postoje i novi lekovi sa kojima je nemogu}e da se neko u Srbiji le~i o tro{ku Republi~kog fonda, a pacijenti ne mogu sami sebi da ih priu{te, jer su izuzetno skupi. Redovno apelujemo na Republi~ki fond zdravstvenog osigurawa da pove}a broj qudi koji }e primati interferon, ali wihov odgovor je da nemaju dovoqno sredstava. Me|utim, mi smatramo da to ba{ i nije ta~no, jer kad bi neko uradio analizu i video da je re~ o mladim qudima izme|u 20 i 40 godina, koji vrlo rano odlaze u penziju i dovode u pitawe egzistencije celih porodica, bilo bi mnogo jeftinije za dr`avu da obolelima obezbede lek, a ne da finansira i penzije i le~ewe naglasila je Vesna Savi}. N. R.

TRAGOM PISMA ^ITAOCA

U ÂÂNSKOJ BOLNICI NE RADI KOLOR DOPLER - U gradu koji ima vi{e od 100 hiqada stanovnika, na Odeqewu kardiologije u Bolnici devet meseci ne radi kolor dopler. Ni sama ne bih znala za taj problem da moj otac nije tu leào zbog infarkta miokarda. Imao je odli~an prijem i negu i kada mu se stawe stabilizovalo, otpu{ten je, ali je i na otpusnoj listi pisalo: “Ehokardiografski pregled: kolor dopler u â~ku ne radi sedam meseci”. To je bilo pre dva meseca. Nisam mogla da verujem, zar je mogu}e da aparat vrlo bitan za dijagnostiku pacijenata koji spadaju u vrlo rizi~nu grupu ne radi toliko dugo - pi{e na{a ~itateqka M. N. [ta posle svega ostaje pacijentima kojima je neophodan ultrazvuk srca? Mogu li svi da plate preglede u privatnim ordinacijama? Posle ~a~anske Bolnice, otac na{e ~itateqke nastavio je le~ewe u Beogradu, gde su mu uradili koronarografiju i ugradili dva stenta. Re~eno mu je da se za nastavak terapije javi svom kardilogu u â~ku. - Uradili smo kako nam je re~eno. Doktor u â~ku je pogledao rezultate iz Beograda, rekao mom ocu gde je imao o{te}ewe i kako da se ubudu}e pona{a. Re~eno mu je i da za {est do osam nedeqa do|e sa rezultatima krvne slike ne bi li mu uradio ultrazvuk srca, naravno, ako aparat bude radio. Molila bih nadle`ne u ovom gradu, Zdravstvenom centru, Bolnici da nam objasne za{to taj aparat tako dugo ne radi. Ili jo{ boqe, da nam ni{ta ne obja{wavaju, jer bi se to oduìlo, nego da ga {to pre poprave - zamolila je M. N.

OBEZBE\EN NOVAC Kako nam je potvrdila dr Jelena Bo{kovi}, direktor ~a~anske Bolnice, novac za popravku kolor doplera je obezbe|en i raspisan je tender za nabavku ultrazvu~ne sonde. - Radimo na tome da kolor dopler bude {to pre popravqen. Po okon~awu tendera i odabiru najpovoqnijeg ponu|a~a, bi}e ugra|en deo koji je nedostajao - ka`e dr Bo{kovi}.

KULTURA

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

PREDSTAVQEN 28. “IZVORNIK” ME\UOP[TINSKOG ISTORIJSKOG ARHIVA

POKLON KWIGE

REDAK ^ASOPIS U SRBIJI

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

redstavqawem 28. broja ~asopisa “Izvornik” Me|uop{tinskog istorijskog arhiva, obele`en je pro{log ~etvrtka Dan arhiva. Izdava~ka delatnost Arhiva zapo~eta je 1965. kwigom “Crno na belo”, a od tada je objavqeno 120 naslova, me|u wima i 28 brojeva “Izvornika”, u kojima je publikovano 324 priloga od 61 saradnika, a standard je i da je direktor Arhiva i glavni i odgovrni urednik izdawa, rekla je Lela Pavlovi}, direktorka ove ustanove. Prvo izdawe ovog ~asopisa objavqeno je 1984. godine. “Izvornik” je jedan od retkih ~asopisa u Srbiji koji objavquje arhivsku gra|u. O zna~aju publikovawa arhivske gra|e govorili su dr Milan Koqanin iz Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, dr Qubodrag Risti}, saradnik Balkanolo{kog instituta SANU i Lela Pavlovi}, direktorka ~a~anskog Arhiva. - Ovakve publikacije su izuzetno zna~ajne za sve istori~are, i treba da privuku i {iru pa`wu ~italaca, naro~ito nastavnika u {kolama. Ovaj

broj je znala~ki koncipiran, hronolo{ki obuhvata razne aspekte i donosi prvorazredne istorijske izvore koji obuhvataju period od sticawa autonomije Srbije do kraja Drugog svetskog rata - rekao je pored ostalog dr Milan Koqanin i izdvojio nekoliko priloga koji se odnose na balkanske i Prvi i Drugi svetski rat, priloge posve}ene {kolama, fenomenu filma i izve{taje organa unutra{wih poslova. - Iako gra|a objavqena u “Izvorniku” ima, na prvi pogled, lokalni karakter u tim dokumentima su ~esto klice i potvrde onoga {to se doga|alo na globalnom planu, tako da se sve mo`e analizirati u mnogo {irem kontekstu. Najstarija gra|a datira

Vlada Arsi}

BRODOLOM

P iz 1839. godine, a najmla|a iz 1955. godine. U ovom vremenu va`no je o~uvawe arhivske gra|e koja se nalazi u privatnim arhivama radi za{tite sopstvene pro{losti od nedobronamerne revizije - istakao je dr Qubodrag P. Risti}, kao ~lan redakcije “Izvornika”, komentari{u}i zna~aj svakog rada pojedina~no. Risti} je kao “nose}i” prilog ovog izdawa “Izvornika” istakao rad istori~ara Gorana Davidovi}a. U 28. broju objavqeno je 13 radova koje potpisuju sami arhivisti i saradnici ove ustanove. Z. L. S.

KWIGA “oSE]AWA” DOBRIVOJA BLAGOJEVI]A BLA@A

GRE[KE - INTIMNO PREISPITIVAWE

wiga “oSe}awa” Dobrivoja Blagojevi}a Blaà, kome su |aci nekada dali nadimak, a on mu nekako odredio i karakter, da bude i “dobar”i “blag”, predstavqena je pro{log petka u Klubu Doma kulture u organizaciji Kwièvnog programa ove ustanove. Ovu analogiju nadimka i karaktera de{ifrovala je urednica programa Milkica Mileti}. Re~ je o autorskom izdawu i 23. kwizi edicije “Isto~nik”. Slede}i Vukovski princip sabirawa, prikupio je Blaò svoja, ali i se}awa i

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE - Petak-nedeqa, 9-11. maja 2014. - “ATOMSKI ZDESNA”, igrani film Sr|ana Dragojevi}a; Uloge: Sr|an Todorovi}, Branko \uri}, Nata{a Jawi}, Mima Karaxi}, Zoran Cvijanovi}, Uro{ \uri}...; velika sala u 19 i 21 sat - Ponedeqak-~etvrtak, 12-15. maja - Francuski filmski karavan “HORIZONTI”; igrani filmovi: “GAXO DILO”, “AMERIKANO”, “MOBILE HOME” i “VEN^AWE U MENDOZI”; mala sala u 20 sati - Ponedeqak-petak, 12-16. maja - “POKRENI SVOJE CRTE@E”, radionica animiranog filma, Studio za animaciju “Animatik” Doma kulture ^a~ak, svakog dana od 19 do 21 sat

otresno svedo~anstvo o brodolomu u Beogradu 1952. godine, kada se udavilo vi{e od stotinu qudi. Tragedija za koju niko nije odgovarao i koja je uticala na mnoge `ivote.

ose}awa svojih prijateqa, priredio ih i poniru}i u wihove karaktere i sudbine, vezao ih za kajawe, gre{ke, dobre i lo{e ciqeve, otre`wewe i iskrenost, kojih je tako malo u realnom ìvotu. Odazvali mu se mnogi, wih 32. Neki potpisali i prezime, ali, nije su{tina ove kwige u tome da se zna ko je, ve} da se sazna kako je i {ta je to nateralo qude da preispitaju svoje ìvote i povere se Blaù. U tom duhu kazivani su i stihovi ~uvenog Du{ka Trifunovi}a “Gre{io sam mnogo... ào mi je {to nisam i vi{e..” Ovim pri~ama Blagojevi} nas je vratio u neko toplije vreme, kada smo svi vi{e bili qudi, poku{avaju}i kroz pri~u o de~aku-vojniku Mom~ilu Gavri}u da nam ne dozvoli da nam se savesti uspavaju, i da je boqe u~iti na tu|im, nego na svojim gre{kama.Tu su i ispovesti iz ratnih godina, naslovi kao poruke: Molim Boga da bude {to se moè podneti, Morate da se borite, Qudski je gre{iti, Iskreno se kajem, Po~eo sam da se mewam, Tek sad znam, Moje dve gre{ke... Da su gre{ke “dragoceno i nepopularno iskustvo” potvr|uje i recenzent Svetislav Q. Markovi}, napomiwu}i da je autor na originalan na~in poku{ao da “prodre u svest, savest i du{u svojih prijateqa” i predlaè da u nekom slede}em izdawu potraì od svojih sagovornika iskrene recepte za put do uspeha. Odlomke je ~itala @ivka Dmitrovi}, a promociju kwige pesmom je oplemenila Sara Plazini}. Z. L. S.

- Subota, 10. maj 2014. - MUZIKA AN\ELA , humanitarni koncert klasi~ne muzike u izvo|ewu u~enika iz vi{e od 70 osnovnih i sredwih muzi~kih {kola Srbije; velika sala u 17 ~asova - ^etvrtak, 15. maj - KARAMAZOVI/SABLASNI EROS - pozori{na predstava u produkciji Slavija teatra iz Beograda; Igraju: Mihailo Janketi}, Miqan Prqeta, @arko Stepanov, Neboj{a \or|evi}, Sawa Radi{i} i Ivana Kova~evi}; velika sala u 20 ~asova

GRADSKA BIBLIOTEKA - Petak, 9. maj 2014. - “RIBA KOJA JE PROGUTALA SVET”, promocija kwige Bojana Markovi}a, dobitnika nagrade “Mladi Dis” 2013; U~estvuju: Bojan Markovi}, Jelena Nixovi}, bend “Prosuti iznutra”; voditeq Biqana Rai~i}; Galerija Narodnog muzeja u 19 ~asova

Jedan brod je 9. septembra 1952. godine svoje putovawe zavr{io na re~nom dnu. Za samo nekoliko minuta, u centru Beograda, udavilo se vi{e od stotinu qudi. Ali po nalogu vlasti odlu~eno je da s brodom potone i – istina. Za tragediju niko nije odgovarao, mesto nesre}e nikada nije obeleèno, a naslovne strane dnevnih novina ignorisale su ovaj doga|aj. S brodom su potonuli i bitni podaci o stradalima, {to }e uticati na mnoge ìvote. Gotovo pola veka kasnije, Sowa Kneèvi} i Milovan Krsti} odvojeno ispituju {ta se tog 9. septembra 1952. ta~no doga|alo na brodu. Sowa }e do}i do neo~ekivanih saznawa o zabrawenoj vezi dvoje putnika: svog oca, udba{a, i wegove qubavnice, „~etni~ke“ }erke. Milovan }e saznati na koji na~in je, za razliku od svoje porodice, preìveo brodolom. Po{to se u Sowinom i Milovanovom bavqewu tragedijom pomiwu isti qudi, wihove „istrage“ neizbe`no }e se ukrstiti...

Karen Mak i Xenifer Kaufman

FROJDOVA QUBAVNICA ovoj zanosnoj pri~i o qubavi, odanosti i izdaji, ma{ta i stvarnost se neosetno prepli}u. Posle mnogo godina istraìvawa, Karen Mak i Xenifer Kaufman stvorile su neodoqiv portret nezaboravne ène i prikazale wenu borbu da qubav prema svojoj sestri pomiri sa opsesivnom ùdwom prema wenom muù, mitskom ocu psihoanalize. Trougao koji su sa~iwavali Frojd, wegova èna Marta i wena sestra, bio je po mnogo ~emu provokativan. Kako je to skandalozno pona{awe zapo~elo i kada se zavr{ilo? Koliko je moglo uticati na Frojdove teorije u vezi sa ènama, wihovim èqama, frustracijama i potisnutim mislima? I napokon, kako je jedna sestra mogla da uzurpira ìvot i qubav druge, dok su svi zajedno ìveli pod istim krovom? Ova pri~a je napisana sa stanovi{ta Mine, nezavisne i neudate ène visokog intelekta koju je ovaj zavodqivi, narcisoidni genije privla~io od prvog trenutka kada se 1895. preselila u wihov dom i koja je, prema Frojdovim sopstvenim re~ima, postala wegova „muza i najbliskija prijateqica“. Wegove teorije promeni}e svet – i razoriti wen ìvot.

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

KULTURA

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

IZLO@BA UDRU@EWA VAJARA SRBIJE U LIKOVNOM SALONU

POKLON KWIGE

„PROJEKAT 12+”

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

- Smatramo da svi gra|ani Srbije imaju pravo da podjednako uìvaju u radu vajara i na{a velika misija je da radimo na realizaciji skulptura u otvorenom prostoru, na oplemewivawu zelenih povr{ina, u parkovima, na trgovima, ispred va`nih objekata i time prikaèmo izuzetno kvalitetnu vajarsku produkciju koja postoji u na{oj zemqi i ujedno doprinesemo decentralizovawu kulturnih de{avawa i omogu}imo lokalnim zajednicama da se prikqu~e na{em projektu - rekao je \or|e Aralica, predsednik Udruèwa vajara Srbije, otvaraju}i izlo`bu “Projekat 12+” Udruèwa vajara ULUSa pro{log ~etvrtka u Likovnom salonu Doma kulture. Govore}i o svom i autorskom projektu vajara Radeta Markovi}a, Marijana Popovi}, jedan od izlaga~a, je obrazloìla naziv projekta re~ima, da je odabran magi~an broj 12 za koji se vezuju razna mitska vi|ewa, ciklusi i celine. - A onda nam se posre}ilo da u ku}i kraqa Petra Prvog na Sewaku, oktobra 2011. godine dobijemo izlaga~ki prostor koji je obuhvatao 12 soba, pa je tako i nazvana izlo`ba “12 soba, 12 umetnika”. U svakoj sobi predstavio se po jedan vajar svih generacija, razli~itih poetika i razli~itih pristupa materijalu. Ova izlo`ba je bila prili~no zapaèna i neverovatno je da nas od tada prati stalno ki{a i ru`no vreme, ali na{e

Beatriz Vilijams BAL POD MASKAMA ujork, 1931. godine. Baxi je oduvek bila sigurna da me|u wima nema tajni. Ipak, sada mora da se preispita: Lili, wena najboqa prijateqica, osoba od poverewa, uzor kojem se uvek divila, krila je od we svoju vezu sa Nikom Grinvoldom. Nemogu}u vezu, jer Nik je potomak porodice jevrejskog porekla, a Lilini roditeqi nikada ne bi odobrili takav brak. I pored toga, wih dvoje spremni su da se odreknu svega – ~ak i prijateqstva – kako bi ostvarili svoj san o qubavi. Rod Ajland, 1938. godine. Lili srca punog tuge prelazi prag svoje vile. Nik i Baxi Grinvold vratili su se sa medenog meseca i uselili u ku}u pored wene. Pro{lo je sedam godina otkako je Lili videla wega i svoju nekada{wu najboqu prijateqicu, sedam dugih godina tokom kojih je poku{avala da zaboravi izdaju, razo~arawe, bol. Sada, me|utim, nema izbora: mora da se na|e o~i u o~i sa osobom koja joj je uni{tila `ivot. Pod vrelim letwim suncem, na povr{inu }e isplivati {okantna istina o Baxinom i Nikovom naizgled sre}nom braku. Dok se nezapam}ena oluja prete}i pribli`ava, Lili i Nik }e najzad morati da se suo~e sa sopstvenom burom ose}awa.

izlo`be su dobro pose}ene, {to zna~i da vajarstvo nije imalo priliku da se dovoqno poka`e publici. U Srbiji se trenutno vajarstvom bavi 310 umetnika, i re{ili smo da ne dozvolimo da budemo skrajnuti, nego da se samoorganizujemo i samofinansiramo, uz pomo} qudi koji imaju dobru voqu, jer vajarstvo o~igledno ima svoju publiku rekla je Mirjana Popovi}. ^iwenicu da u javnim prostorima Srbije mawka ta plemenita dimenzija skulpture kao ukrasa i elementa umetni~ke ba{tine, Mirjana Popovi} tuma~i nedostatkom komunikacija izme|u arhitekture i vajarstva, napomiwu}i da svuda u svetu postoje specijalizovane institucije koje se

bave planirawem postavqawa skulptura u prostoru, koje su bezbedne i svojim materijalom odgovaraju ambijentu. - Mi smo poku{ali pro{le godine da napravimo izlo`bu koja se zove “Skulptura u prostoru”, gde smo na bilbordima prikazali kako to izgleda. Kolege su svoje skulpture putem foto{opa stavqale na odre|enu devastiranu zelenu povr{inu i to smo ponudili gradu, me|utim Grad Beograd konkretno, nije imao sluha za to, ali mislim da }emo ne{to ipak uspeti da uradimo po{to smo konkurisali i kod UN, a wima se jako dopao taj projekat, rekla je Popovi}ka u ime ove neformalne grupe umetnika koja nosi naziv “12 vajara 1 izlog”. Z. L. S.

VELIKI USPEH KUD „DULE MILOSAVQEVI] @ELE” NA FESTIVALU U SMEDEREVSKOJ PALANCI

PET PRVIH NAGRADA

U godini kada KUD “Dule Milosavqevi} @ele” obele`ava 80 godina postojawa i rada, ~lanovi ovog dru{tva ni`u uspeh za uspehom. Na Festivalu “Jaseni~ko prelo”, koji se

ve} deset godina odràva u Smederevskoj Palanci, ansambl iz â~ka se nadmetao zajedno sa jo{ 24 folklorna dru{tva iz cele Srbije. Tokom trodnevne manifestacije â~ani su nastupili tre}eg dana u konkurenciji devet eminentnih ansambala kavi su: AKUD “Sowa Marinkovi}” Novi Sad, “Abra{evi}” iz Ni{a i Kragujevca, “Bratstvo” iz Subotice, “Mladost” iz Futoga. â~ani su osvojili

priznawa u {est kategorija: prvo mesto za najboqu novu koreografiju prikazanu na festivalu, a izvedena je igra iz Gorweg Pore~a “Aj Marie la padue” (isto~na Srbija), koreografa

Zorana Jevti}a, umetni~kog rukovodioca ansambla narodnih igara i pesama; prvi su bili i u kategoriji folklorni ansambl u istoj koreografiji; prvo mesto je osvojio instrumentalista Zoran Jevti} za izvo|ewe na tradiocionalnim instrumentima (frula, dvojnice, duduk); prvo mesto osvojeno je u kategoriji izvornih mu{kih peva~kih grupa; priznawe za najperspektivnijeg folklornog igra-

~a osvojio je Zoran Obrenovi} (22), po ~emu je ovaj KUD prepoznatqiv, jer je vi{estruko nagra|ivan za rad sa mladima; u kategoriji narodnih orkestara osvojeno je tre}e mesto. Predsednik ìrija bio je ~uveni Radojica Kuzmanovi}, direktor Nacionalnog ansambla “Kolo”, koji je tom prilikom odao priznawe dru{tvu iz â~ka, konstatuju}i da je po kvalitetu najvi{e napredovalo, rekao je za “Glas” predsednik KUD “@ele” Vojin Jakovqevi}. On je ovom prilikom najavio da }e u organizaciji ovog dru{tva 18. maja u 19 ~asova u velikoj sali Doma kulture biti odràn 3. Festival de~jih ansambala Srbije. O~ekuje se u~e{}e {est de~jih folklornih ansambala, igra~a od 12 do 16 godina. U ovoj godini “@elovce” o~ekuje i veliki koncert povodom obeleàvawa jubileja, 80 godina postojawa, u oktobru ih o~ekuje turneja u Nema~koj, u organizaciji Srpskog kluba “Nikola Tesla”, iz okoline [tutgarta. - Ovim putem pozivamo sve zainteresovane instrumentaliste i igra~e da nam se prikqu~e, a mogu se javiti u upravu dru{tva tokom cele godine, ponedeqkom i ~etvrtkom, od 19 do 22 sata, ili se informisati putem veb stranice KUD-a www.dulemilosavljevic.rs Z. L. S.

Xejms Ozvald

POGODI KO SAM ok se smrt i nasiqe nadvijaju nad gradom u kojem zemaqski zakoni ne va`e, detektiv Maklejn mora}e da zakora~i u neobja{wivu misteriju. Jedino ako prihvati neverovatnu ~iwenicu da je drevno zlo pu{teno na slobodu, bi}e u stawu da ga zaustavi. Edinbur{ka policija opravdano }e biti zadovoqna kada za mawe od dvadeset ~etiri ~asa bude prona|en ubica uglednog gradskog biznismena – po~inilac je presudio sam sebi i tako ih po{tedeo istrage i su|ewa. Me|utim, monstruozni ~in koji se odigrao nad sli~nom `rtvom nekoliko dana kasnije, baci}e potpuno novo svetlo na slu~aj. Detektiv Entoni Maklejn po~iwe da sumwa u povezanost izme|u ovih ubistava, samoubistava po~inilaca i ritualnog ubistva devojke prona|ene u podrumu jedne stare vile. Ista imena isplivala su na povr{inu, klupko se polako odmotava, ali on ne mo`e da prona|e niti koje ih povezuju. Dok sve dubqe zalazi u mra~an splet okolnosti i dokaza, do}i }e na prag samog re{ewa, ali }e se tu i zaustaviti. Da li je mogu}e da neko neobja{wivo zlo hara wegovim gradom, i ako je zaista tako, kako }e uspeti da mu stane na put?

SAOBRA]AJ

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

OBELE@ENA NEDEQA PREVENCIJE POVREDA U SAOBRA]AJU

UNAPRE\EWE BEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU

vrti}u “Mali kapetan”, u saradwi sa Zavodom za javno zdravqe ^a~ak, pro{le sedmice je obele`ena Nedeqa prevencije povreda u saobra}aju. U akciji su u~estvovale i osnovne {kole “Filip Filipovi}” i “Milica Pavlovi}”, ~lanovi Saveta za bezbednost u saobra}aju, kao i pripadnici Saobra}ajne policije i Crvenog krsta. Direktorka Pred{kolske ustanove “Moje detiwstvo” Suzana Simeunovi}, izme|u ostalog, rekla je da u okviru wihovog programa posebnu pa`wu posve}uju i ovim aktivnostima dece. - Osim roditeqa koji su osnovni stub, i pred{kol-

2007. godine, pokazuju da se u na{oj zemqi u proseku godi{we dogodi vi{e od 60.000 saobra}ajnih nezgoda i da je najvi{e stradalih u starosnoj dobi od 18 do 25 godina, dok su deca najrawivija kategorija i predstavqaju 10 odsto svih stradalih u~esnika u saobra}aju. Doktorka je istakla da je ciq akcije unapre|ewe bezbednosti u saobra}aju i smawewe svih posledica saobra}ajnih nezgoda, pre svega fatalnih ishoda. - Ciq akcije je smawewe broja saobra}ajnih nezgoda i poginulih, kao i ve}a bezbednost u~esnika u saobra}aju, a posebno dece. Srbija se ukqu~ila u Dekadu akcije za bezbednost saobra}aja u periodu od 2011. do 2020. godine. Obeleàvawe ove Nedeqe treba da doprinese postizawu ciqa iz Dekade akcije za bezbednost saobra}aja na putevima - spasavawe pet miliona ìvota, kao i da skrene pa`wu na pove}awe mera bezbednosti svih u~esnika u saobra}aju. U~esnici saobra}aja moraju da se pridràvaju saobra}ajnih propisa i to na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, a celo dru{tvo za-

lih i povre|enih lica, podse}a doktorka. Savet za bezbednost saobra}aja najvi{e ulaè u podizawe nivoa bezbednosti najmla|ih u~esnika u saobra}aju, odnosno dece pred{kolskog i {kolskog uzrasta. - Za podizawe nivoa bezbednosti saobra}aja, preduze}e dobija odre|eni iznos sredstava, koja poti~u od napla}enih kazni na teritoriji na{eg grada. Gotovo celokupna sredstva }emo upotrebiti na dodatno obezbe|ewe, koje ove godine iznosi dva miliona dinara, za izgradwu pe{a~kih povr{ina, trotoara pored ulica koje smo procenili da su trenutno najugroènije za pe{ake, odnosno za decu - rekao je Neboj{a Jelu{i}, tehni~ki direktor JP “Gradac” i ~lan Saveta za bezbednost saobra}aja Grada â~ka, dodaju}i da }e ~etiri miliona dinara biti uloèno u ure|ewe prostora u okolini de~jih ustanova, {to se uglavnom odnosi na izgradwu bezbednosnih ograda i leè}ih policajaca. Volonter Crvenog krsta Nemawa Grbovi}, govorio je o “prvim koracima” u sa-

jedno mora biti ukqu~eno u re{avawe ove problematike - istakla je dr Pi{~evi} Moji}evi}. U proteklim godinama doneseno je vi{e zna~ajnih me|unarodnih i doma}ih zakona, propisa i dokumenata iz ove oblasti. Usvajawem Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima napravqen je veliki korak ka unapre|ewu sistema bezbednosti saobra}aja i smawewu svih posledica saobra}ajnih nezgoda. Najve}i efekat primene zakona jeste smawewe broja poginu-

obra}aju: - Najva`niji su prvi koraci koje mali{ani u~e u saobra}aju, kako pre}i ulicu, raspoznavati saobra}ajne znake i pravilno ih koristiti. Apelujemo na roditeqe, na sve zainteresovane da dovedu decu u Crveni krst, gde }emo im odr`ati predavawe o bezbednosti u saobra}aju, jer je predavawe o bezbednosti najboqi na~in za prevenciju od povreda u saobra}aju. Mali{ani iz vrti}a, zajedno sa saobra}ajcima, voza~ima su delili zdravstveno promotivni materijal koji su sami izradili, sa porukama povodom Nedeqe prevencije povreda u saobra}aju. N. R.

DVOTO^KA[I U SAOBRA]AJU

NEOPHODAN VE]I OPREZ Prema podacima Agencije za bezbednost saobra}aja u 2013. godina na putevima u Srbiji stradalo je 115 putnika i voza~a dvoto~ka{a. Vi{e od 3.200 qudi je teè ili lak{e povre|eno. Iz analize Agencije uo~qivo je da su naj~e{}i uzroci saobra}ajnih nezgoda u kojima u~estvuju voza~i dvoto~ka{a neprilago|ena brzina, nepropisno preticawe, obilaèwe kolone vozila, vo`wa pod dejstvom alkohola, neustupawe prvenstva prolaza. Na tragi~ne ishode u velikoj meri uti~e neno{ewe za{titne kacige ili no{ewe nezakop~ane kacige. Analize pokazuju da u ovakvim saobra}ajnim nezgodama uglavnom stradaju mladi qudi, mla|i od 30, pa ~ak i 18 godina. - Apelujemo na roditeqe da dodatno obrate pa`wu na koji na~in wihova deca upravqaju motociklima i mopedima. Usmerili smo svoje resurse u ciqu stvarawa bezbednijeg saobra}ajnog okruèwa za dvoto~ka{e, ali apelujemo i na sve u~esnike u saobra}aju da po{tuju pravila i ne ulaze u rizi~ne situacije. Napomiwemo da je no{ewe kacige, kao i ostale za{titne opreme vrlo va`no - upozoravaju iz Agencije za bezbednost saobra}aja Srbije. Iako je broj nastradalih voza~a dvoto~ka{a u 2013. mawi nego 2012, neophodan je ve}i oprez u saobra}aju, a posebno sada u jeku sezone. Jedino po{tovawe drugih u~esnika u saobra}aju i propisa u~ini}e nas sve bezbednijim, a i sasvim sigurno }e spasiti mnoge qudske ìvote, podse}aju nadle`ni iz Agencije za bezbednost saobra}aja.

ska ustanova se bavi prevencijom i u~i decu kako da se pona{aju u saobra}aju. Ove aktivnosti su posebno zna~ajne u pred{kolskom uzrastu, jer je va`no da pred polazak u {kolu deca nau~e kako bezbedno da pre|u ulicu i kako da se pona{aju u saobra}aju - istakla je Suzana Simeunovi}. Prema re~ima dr Qiqane Pi{~evi} Moji}evi}, {efa Odeqewa za promociju zdravqa, analiti~ke studije zdravqa stanovni{tva Srbije od 1997. do

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

„URBANPROJEKT”-^ETIRI DECENIJE USPE[NOG POSLOVAWA ISKUSTVO I MLADOST, NAJBOQI U OSMI[QAVAWU PROSTORA U mnogim gradovima Srbije, o projektovawu, prostornom i planskom planirawu brine ~a~anski “Urbanprojekt”. - Najboqe rezultate, ~etrdesetogodi{we postojawe i uspe{no poslovawe daje spoj iskusnih i mladih in`ewera. - I danas, kao i prethodnih decenija, ova projektantska ku}a je stabilna i solventna. - Primer odli~ne privatizacije u Srbiji Plan generalne regulacije Sjenica

Preduze}e za konsalting, urbanizam, projektovawe i inèwering “Urbanprojekt”, akcionarsko dru{tvo â~ak, je firma ~ija je osnovna delatnost izrada planske i tehni~ke dokumentacije i vo|ewe stru~nog nadzora prilikom izgradwe objekata. Ova projektantska ku}a zapo{qava tridesetak radnika visoke i sredwe stru~ne spreme, me|u kojima su i diplomirani inèweri svih profila: arhitekture, gra|evine, elektrotehnike, ma{instva, saobra}aja, pejza`ne arhitekture, kao i diplomirani prostorni planeri. Ovo ~a~ansko preduze}e je osnovano 15. maja 1974. godine, pod nazivom Zavod za urbanizam i projektovawe “Urbanprojekt” - â~ak, a od 1989. godine ovo dru{tveno preduze}e pro{iruje svoju delatnost sa inèwering poslovima i davawem svih vrsta investicionih i konsalting usluga. Te iste godine, promewen je i naziv u Preduze}e za konsalting, urbanizam, projektovawe i inèwering “Urbanprojekt” - â~ak. â~ansko akcionarsko preduze}e “Urbanprojekt” je jedno od retkih, koje je uspe{no odolevalo svim isku{ewima i neda}ama koje su posledwih decenija pratile na{u zemqu. I u petu deceniju postojawa, ova projektantska ku}a u}i }e sa decenijskom tradicijom i velikim iskustvom u oblastima izrade prostorno-planske dokumentacije, prostornog ure|ewa lokacije i svih vrsta glavnih izvo|a~kih projekata (arhitekture, konstrukcije, elektro, PTT i vodovodne instalacije, kanalizacije, grejawa i ventilacije) i kompletnog stru~no-tehni~kog nadzora prilikom izgradwe svih vrsta objekata.

Duvanski kombinat - Stambeno poslovni kompleks u Podgorici Stambena zgrada u Herceg Novom

Dom studenata u U`icu Sportska trening - hala za mali fudbal i rukomet u Vaqevu

Projekti u oblasti visokogradwe i niskogradwe, {irom cele Srbije i Crne Gore

„URBANPROJEKT”, UZOR PRIVATIZACIJE U SRBIJI “Urbanprojekt” je jedno od retkih preduze}a u Srbiji koje su na aukciji slo`no otkupili svi zaposleni, otplatili sve rate i sa~uvali ga u svom posedu. Bili su dru{tveno preduze}e do 24. jula 2003. godine, a posle uspe{no sprovedenog postupka privatizacije, status preduze}a i wegov naziv dopuwen je sa - akcionarsko dru{tvo.

[kola za decu ometenu u razvoju

Parohijski dom

“Urbanprojekt” je ve} ~etiri decenije prisutan i zna~ajan subjekat u dono{ewu va`nih odluka i smernica koje su se odnosile na urbani razvoj mnogih gradova. U svom ~etrdesetogodi{wem postojawu, ova projektantska ku}a je, u okviru svoje delatnosti, postizala zavidne rezultate i dobijala brojne pohvale, pre svega, od stru~waka iz ove oblasti. “Urbanprojekt” je uradio skoro celokupnu plansku dokumentaciju za ^a~ak, od Generalnog urbanisti~kog plana grada, do detaqnih urbanisti~kih planova koji su obuhvatali gotovo ~itavu teritoriju. Zahvaquju}i projektima ove firme i uz tehni~ki nadzor stru~waka, izgra|eno je mnogo {kola, ve}ina stambenih objekata kolektivnog stanovawa, kao i privrednih objekata. Danas, i pored svih kriza “Urbanprojekt” je stabilna, solventna projektantska ku}a sa sveobuhvatnim kadrom i razgranatim poslovima u mnogim gradovima Srbije i Crne Gore. Rukovodstvo firme, “Urbanprojekt” u budu}nosti vidi kao jaku i zna~ajnu projektantsku ku}u u Srbiji, koju }e novi, mladi, energi~ni i sposobni in`eweri, stasavaju}i i u~e}i se u woj, postati kadar koji }e stvarati u vremenu koje dolazi.

Po{ta u Qubi}u

O[ „Filip Filipovi}“

PLANSKA I TEHNI^KA DOKUMENTACIJA U PROTEKLOM PERIODU:

PLANOVI I PROJEKTI NA KOJIMA SE TRENUTNO RADI NA PODRU^JU SRBIJE:

U â~ku: PP Op{tine â~ak, GUP â~ka 1978. godine. DUP-ovi za ceo grad, GUP Gorwe Trep~e, Regulacioni plan Bawe Gorwa Trep~a, PDR za most i tunel u Ov~ar Bawi, Studija saobra}ajne osnove â~ka... Pedago{ko – tehni~ki fakultet, O[ „Filip Filipovi}“, dogradwa O[ „Sveti Sava“, Studentski restoran i dogradwa studentskog restorana, [kola za decu ometenu u razvoju, de~iji vrti}i, Zavod za za{titu zdravqa, objekat patoanatomije i sudske medicine, Zanatski centar, poslovni objekat „Vavilon“, upravna zgrada trgovinskog preduze}a „Partizan“ i „Duvan“, ekspozitura â~anske banke i fabrika lake konfekcije u Preqini, po{ta u Qubi}u i rekonstrukcija po{te br. 2. Sportska hala u Atenici, Parohijski dom. Benzinske pumpe: „Leonardo“, „Lake auto“, „Helion“, OMW. Stambene zgrade u ulicama Bogi}evi}evoj, Pri{tinskoj, Svetozara Markovi}a, Svetog Save, Skopskoj... Pe{a~ka zona, severna gradska magistrala, rekonstrukcija starog èlezni~kog mosta, parterna ure|ewa u okviru lokacija objekata visokogradwe, ulice i raskrsnice na {irem potezu grada, putevi na seoskom podru~ju...

PGR naseqenog mesta Preqina, PGR za naseqena mesta Rudnik, Takovo, Prawani i Ravna Gora, PGR Sjenice, PGR Qiga, PDR „Ribari}i“ - Tutin. Dogradwa studenstkog doma u â~ku, studentski dom u Uìcu, trening hala za rukomet i mali fudbal u Vaqevu, most i pristupna saobra}ajnica na Zapadnoj Moravi, lokalni putevi na teritoriji op{tine â~ak.

U ostalim gradovima u Srbiji: GUP Qiga, GUP Belanovice, GUP Sjenice, DUP-ovi, Regulacioni planovi i PDR-e u Sjenici, Qigu, Ivawici, Gu~i, Lu~anima, Srebrnom Jezeru, Ra{koj, Novom Pazaru, Kosjeri}u, Tutinu... Stambene zgrade u Qigu i Kosovo Poqu, farme u Vrujcima i Karajuki}a bunarima, Prvo porodili{te u Republici Srpskoj, Dogradwe O[ u Barajevu, Srem~ici i Anton Skala u Beogradu, poslovno proizvodni objekti u Sjenici i Novom Pazaru, proizvodne hale u Kovinu, ulice, putevi i projekti vodosnabdevawa u Po`ezi, Sjenici, Gorwem Milanovcu, Pre{evu...

Plan generalne regulacije Ov~ar Bawa

Posle bombardovawa u obnovi i izgradwi: U 32 grada projektovawe novih i rekonstrukcija postoje}ih stambenih objekata, stambeno naseqe u Sjenici, O[ u Bogutovcu i Dowoj Bistrici, sanacija stambene zgrade u Novom Pazaru. Stambene zgrade u Ra{koj, Kosjeri}u, â~ku, Uìcu, Poèzi, Kraqevu, Gorwem Milanovcu. Studentski restoran

PRETHODNIH DESET GODINA KARAKTERI[E RAD NA PLANSKOJ I TEHNI^KOJ DOKUMENTACIJI NA PODRU^JU CRNE GORE U GRADOVIMA: Bijelo Poqe, Berane, Plav, Andrijevica, Pqevqa, Mojkovac, Kola{in, Podgorica, Cetiwe, Ulciw, Bar, Budva, Kotor, Herceg Novi i Ro`aje. Plan generalne Regulacije Preqina

Ura|eno je 120 planskih dokumenata: Izmena PP op{tine Kotor za lokalitet Vrmac, Izmena i dopuna GUP-a Plava, Izmena i dopuna GUP-a Berana, GUP sa detaqnom razradom Danilovgrada, DUP-ovi za cele Berane i ve}i deo Pqevaqa, DUP-ovi „Nova Varo{“, „Gorica C“, „Dowa Gorica“, „Gorwa Gorica“, „Momi{i}i A“, „Zabjelo – Qubovi}“, „Blok 14“, „Zagori~ 3 i 4“,UP „[kola u Golubovcima“, „Duvanski kombinat“ u Podgorici, DUP-ovi u Mojkovcu, Kola{inu, Baru, DUP „Zelenike“, DUP „Podi“ u Herceg Novom, DUP-ovi u Bijelom Poqu, DUP-ovi „Dowe Poqe“, „Dowi Kraj“, „Bogranov Kraj“ i „Industrijska zona“ na Cetiwu, LSL „Za golf terene“, „Za eko turisti~ki centar na lokalitetu [as“ i „Hotelski kompleks“ u Ulciwu. Projekti stambenih zgrada u Andrijevici, Mojkovcu, Beranama i Herceg Novom, Sportska hala u Beranama, O[ u Pqevqima, Studentski dom u Beranama... Projekti ulica u Podgorici i Beranama, Ure|ewe trga „13 jul“ sa podzemnom gara`om u Pqevqima, sportski tereni u Beranama i Mojkovcu... NA PODRU^JU CRNE GORE TRENUTNO U IZRADI: PUP Berana, LSL „U{}e“ u Bijelom Poqu, DUP „Sportska zona“ i LSL „Bakovi}i“ u Kola{inu, DUP-ovi „Podko{qun“, „Rozino 1“ i „Rozino 2“ u Budvi, DUP-ovi „Kodre 1“ i „\erane 1“ u Ulciwu, DUP „Nemila radna zona“ u Herceg Novom, UP „Villdor“ u Herceg Novom, DUP-ovi „Bare“ i „Barake“ u Pqevqima, LSL „Bjelo{i“ na Cetiwu. Projekat Univerzitetskog centra u Beranama.

Tehni~ki fakultet

“Urbanprojekt” je veoma anga`ovan, ne samo zahvaquju}i velikoj stru~nosti zaposlenih, ve} i zbog po{tovawa i ispuwavawa dogovorenih rokova, kao i uva`avawa investitora u realizaciji wihovih poslova. Vrti} „Neven“ Sredwa {kola, tr`ni centar, poslovni objekat i Muzej u Golubovcima - Podgorica

Plan generalne regulacije Takovo

Stambena zgrada, Ul. Svetozara Markovi}a Direktor „Urbanprojekta“ Andreja Andri}

- êtrdeset godina uspe{no raditi, uz sve te{ko}e koje je nosilo proteklo vreme, samo svojim radom i velikim angaòvawem, mi smo uspeli. Od izuzetne va`nosti za grad je da ima ovako brojnu, tehni~ki opremqenu i stru~nu projektantsku ku}u. Treba je podràti i stvoriti joj mogu}nosti za rad, jer pored toga {to je u stawu da realizuje zna~ajne poslove, stalno zapo{qava nove mlade stru~wake i stvara kadrove koji su spremni da se ukqu~uju, kroz razne aktivnosti, u daqi razvoj grada - nagla{ava dipl. ing. Andreja Andri}, direktor “Urbanprojekta”.

Pripremila: Nela Radi~evi} Poslovni objekat „Duvan“

PUP Berane

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

OGLASI

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS" broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 i 50/13 ), ~lana 60-73. Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS" broj 31/10, 69/10 i 16/11), Op{tinska uprava op{tine Lu~ani ogla{ava

JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO LUÂNI Nacrt Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Lu~ani, obuhvata podru~je povr{ine od oko 500 ha. JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO LUÂNI (tekstualni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 12. maja 2014. godine do 10. juna 2014. godine. U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS" broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 i 50/13 ), Nacrt Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Lu~ani bi}e izloèn na javni uvid u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, II sprat, sala Op{tinskog ve}a, ulica Jugoslovenske armije broj 5, Lu~ani, svakog radnog dana 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be. Grafi~ki deo Nacrta Plana bi}e izloèn i u prostorijama Odeqewa Op{tinske uprave op{tine Lu~ani u Gu~i, ulica Republike bb, Gu~a, svakog radnog dana 8-14 sati. U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da iznesu svoje primedbe na Nacrt Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Lu~ani, iskqu~ivo u pisanom obliku i dostave ih stru~noj slu`bi Op{tinske uprave- Odeqewu za urbanizam i inspekcijske poslove, na pisarnicu Op{tinske uprave u Lu~anima ili pisarnicu Odeqewa uprave u Gu~i, ili da ih upute putem po{te na adresu: Op{tinska uprava op{tine Lu~ani, Jugoslovenske armije broj 5, 32240 Lu~ani.

Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka @upana Stracimira br. 2 Objavquje OGLAS Za prijem u radni odnos na odre|eno vreme do povratka privremeno odsutnog zaposlenog, jednog izvr{ioca na radno mesto za overu potpisa, prepisa i rukopisa

Uslovi: I Op{ti uslovi propisani zakonom: - da je dràvqanin Republike Srbije; - da je punoletan; - da ima op{tu zdravstvenu sposobnost; - da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dràvnom organu II Posebni uslovi propisani Pravilnikom o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove Visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti dru{tvene nauke na studijama prvog stepena /osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije/, odnosno na studijama u trajawu do tri godine, odnosno vi{a {kola u oblasti pravnih nauka, poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave i poznavawe rada na ra~unaru. Dokazi koji se prilaù uz prijavu na oglas

JAVNA PREZENTACIJA }e biti odr`ana u toku trajawa uvida i to 29. 05. 2014. godine u 10,00 ~asova u sali Skup{tine op{tine u Lu~anima.

OP[TINSKA UPRAVA OP[TINE LU^ANI

- uverewe o dràvqanstvu Republike Srbije, - izvod iz mati~ne kwige ro|enih, - uverewe o op{toj zdravstvenoj sposobnosti, - uverewe nadle`ne policijske uprave po mestu ro|ewa ili prebivali{tu da lice nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dràvnom organu, - diploma, odnosno uverewe o ste~enom visokom obrazovawu iz nau~ne oblasti dru{tvene nauke na studijama prvog stepena /osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije/, odnosno na studijama u trajawu do tri godine, odnosno vi{a {kola u oblasti pravnih nauka, - uverewe o poloènom ispitu za rad u organima dràvne uprave.

PRECISION preduze}e za promet poslovne galanterije i putnog programa, raspisuje konkurs za prijem u radni odnos za radno mesto:

Napomena: Svi dokazi prilaù se u orginalu ili overenoj fotokopiji. Rok za podno{ewe prijava sa dokazima o ispuwavawu uslova je 8 dana od dana objavqivawa oglasa u listu ''â~anski glas'' i na oglasnoj tabli Nacionalne slu`be za zapo{qavawe -Filijala â~ak.

KOMISIJA ZA PLANOVE OP[TINE LU^ANI zaseda}e na javnoj sednici dana 25. juna 2014. godine sa po~etkom u 12, 00 ~asova, u sali Op{tinskog ve}a, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP"Direkcija za urbanizam" Kragujevac. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

TERENSKI KOMERCIJALISTA Opis posla: - Obrada trì{ta na teritoriji Srbije - Saradwa sa postoje}im poslovnim partnerima i pro{irewe poslovawa - Kvalitetno i stru~no izvr{avawe poslova i realizacija predvi|enih planova preduze}a - Izrada i sprovo|ewe operativnih poslova i aktivnosti - Pra}ewe realizacije prodaje (analiza realizacije mese~nih planova prodaje) Uslovi za kandidate: - Minimum IV stepen stru~ne spreme, prednost ekonomska struka - Minimum 2 godine radnog iskustva na poslovima komercijale - Odli~no poznavawe rada na ra~unaru (MS office paket) i aktivno kori{}ewe interneta - Pouzdanost, odgovornost, komunikativnost, sistemati~nost - Spremnost na duà putovawa, prekovremeni rad - Voza~ka dozvola B kategorije, aktivan voza~ Zaposlenima nudimo: - Rad u ozbiqnoj firmi - Mogu}nost stalnog zaposlewa - Stimulativnu zaradu na osnovu u~inka Rok za konkurisawe: 15. 05. 2014. CV sa fotografijom poslati na mail: marijana@precision.rs Samo osobe koje u|u u uì krug, bi}e kontaktirane.

Prijavu i dokaze o ispuwenosti uslova oglasa dostaviti na~elniku Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka, ul. @upana Stracimira br. 2. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati. GRADSKA UPRAVA ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE GRADA ^A^KA

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (â&#x20AC;&#x153;Sl. glasnik RS, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora DRU[TVO ZA PROIZVODWU PROMET I USLUGE PEKARA PONS DOO ÂÂK, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu objekta hladwa~e namewene za skladi{tewe gotovih proizvoda, na k.p. broj 1621/1 K.O. Trbu{ani, u ulici Slavka Krupeà br. 77, teritorija grada â~ka. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

LU^ANI

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

U DRAGA^EVSKIM SELIMA NAKON APRILSKIH POPLAVA

UZDAJU SE U POMO] DR@AVE!

oda se povukla, a ìteqi poplavama ugroènog podru~ja poku{avaju da u granicama svojih mogu}nosti o~iste svoja imawa od naslaga muqa, kamewa i otpada, koje su im buji~ne vode nanele na imawa. Oni kojima je voda prodrla u stambene objekte preduzimaju odgovaraju}e mere da prostorije osu{e i vrate ih u prvobitno stawe. Ipak, najteè je porodicama ~ije su ku}e ugrozila klizi{ta. Me|u wima je i ~etvoro~lana porodica Stanka Mi{ovi}a, koja je bila prinu|ena da iz bezbedonosnih razloga napusti svoje ogwi{te. Smestili su se kod ro|aka u Gu~i i jo{ uvek ne znaju koliko dugo }e biti prinu|eni da koriste wihovo gostoprimstvo. - Mu~ili smo se godinama. @iveli smo kao podstanari i sawali o sopstvenom krovu nad glavom. Pre deset godina nam se ostvarila èqa. Mu` je podigao kredit i kupili smo ovaj plac od desetak ari i na wemu ku}icu, koja je tek bila sazidana. Nije imala ni krova. Polako smo se ku}ili, uz velika odricawa. A onda se 24. aprila, zbog nezapam}enih buji~nih voda, desilo ovo ~udo. Klizi{te nam je ugrozilo sve {to smo

Svetlana Mi{ovi}, pored porodi~ne ku}e u Gu~i: â&#x20AC;&#x17E;Svakoga dana strahujem da se klizi{te ponovo ne pokreneâ&#x20AC;&#x153;

mukotrpno stekli. S obzirom da je situacija kriti~na, morali smo da se preselimo kod ro|aka. Upla{eni smo, jer sve {to smo stekli nalazi se ovde. Novca nemamo da sebi obezbedimo drugi dom. Jedva smo i ovaj sagradili. Mu` radi u komunalnom preduze}u, a ja nisam zaposlena. Deca se jo{ uvek {koluju i sami znate koliko je te{ko sa jednom platom spojiti kraj sa krajem. Uzdamo se samo u pomo} dr`ave, jer nismo u stawu da se sami izborimo sa neda}om koja nas je sna-

- Iznenadili su nas buji~ni potoci, koji su u brojnim doma}instvima ove mesne zajednice naneli mnogo {tete. Zbog obilnih padavina su se pokrenula klizi{ta, koja su nam napravila velike probleme. Najkriti~nije stawe je u doma}instvu Stanka Mi{ovi}a, koji je morao ~itavu porodicu da izvede iz ku}e, jer je daqi boravak u woj isuvi{e opasan. Velike {tete imamo i na putevima i poqoprivrednom zemqi{tu. Reka Bjelica je u gorwem toku, iznad varo{ice, {tavi{e i promenila svoj tok, plave}i velike povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta - ka`e Milorad Rwakovi}, predsednik Sa-

nicima ugro`enog podru~ja su naneli i potoci, koji su se izlili. Pojavila su se dva nova klizi{ta i odroni, koji su o{tetili glavnu saobra}ajnicu. Doma}instvo Milice Radovanovi} je totalno odse~eno od sveta, zbog velikih nanosa blata, kamewa i raznog otpada na prilaznom putu. Osamdesetjednogodi{weg Tomislava Barali}a iz Gorwe Kravarice zatekli smo pored klizi{ta koje je ugrozilo glavni put u selu, koji ih povezuje sa Gu~om. On nam je rekao da ne pamti da su podru~je Draga~eva ikada ugrozile ovakve poplave. Vodena bujica je odnela puteve, pojavila su se brojna klizi{ta,

veta MZ Gu~a. Radovan Barali}, predsednik Saveta MZ Gorwa Kravarica, ka`e da su nadle`ne komisije prethodnih dana izlazile na teren i da su {tete od poplave velike. Poqoprivredne kulture pored Kravari~ke reke su stopostotno uni{tene. Velike {tete poqoprivred-

a ovo, ispod wegove ku}e, odseklo im je prilaz glavnom putu. Velike {tete su pretrpele i poqoprivredne kulture na podru~ju ovih, ali i drugih mesnih zajednica koje su zadesile aprilske poplave, tako da mnogi poqoprivrednici ugroènih sela ne}e imati najesen {ta da uberu. Maline, koje se prete`no gaje na ovom podru~ju, najpre su bile na meti snega, koji im je izlomio lastare, a potom i nezapam}enih poplava. Bujica je odnela na mnogim mestima i ~itav sloj najkvalitetnijeg zemqi{ta, tako da }e poqoprivrednici morati da obezbede novac i za wegovo rekultivisawe. Da li }e dràva imati dovoqno sredstava da i wima pomogne, kako bi nadoknadili bar deo uloènih sredstava, zna}e se uskoro. V. S.

{la - kroz suze nam je rekla ~etrdesetogodi{wa Svetlana Mi{ovi}, koju smo zatekli pored ku}nog praga. Ona svakodnevno dolazi na imawe da nahrani ono malo stoke {to imaju. U|e i u ku}u i unutra na brzinu pone{to uradi, iako je svesna opasnosti. Drhtavim glasom ka`e da strahuje od ponovnog odrona i da zbog toga stalno nadgleda ku}u i imawe. Kako isti~u Mi{ovi}i, nadle`ni u lokalnoj samoupravi su reagovali odmah i ~ine sve {to je u wihovoj

mo}i da im pomognu. O situaciji u kojoj se nalazi ova porodica razgovarali smo i sa predsednikom op{tine. Sretenovi} je rekao da }e sredstva koje je Republika prebacila urgentno na ra~un Op{tine biti upotrebqena upravo za po-

mo} porodicama, ~ije su ku}e najugro`enije. O poplavi koja je nedavno ugrozila draga~evski kraj razgovarali smo i sa predsednicima saveta mesnih zajednica Gu~a i Gorwa Kravarica, koji su nam rekli da ne pamte da su poplave ovakvih razmera ikada ugrozile wihovo podru~je.

Predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} je po~etkom ove sedmice uputio Vladi Republike Srbije izve{taj o ukupnoj proceni {tete od elementarnih nepogoda, izazvanih najpre sne`nim padavanima, a nakon toga i velikim poplavama u periodu od 17. do 24. aprila. Kako se navodi u izve{taju, elementarne nepogode su najve}a o{te}ewa nanele poqoprivrednim kulturama, a ukupna {teta koju su pretrpeli poqoprivrednici draga~evskog kraja iznosi vi{e od 126, 2 miliona dinara. Klizi{ta i odroni su prouzrokovali velika o{te}ewa op{tinskih i nekategorisanih puteva, pa je za wihovu sanaciju neophodno vi{e od 18,2 miliona dinara. Na stambenim, poslovnim i ekonomskim objektima evidentirana je {teta od 11,2 miliona dinara. omisija za procenu {tete na poqoprivrednim kulturama je obi{la ugroèno podru~je mesnih zajednica u slivu reke Bjelice i wenih pritoka, kako bi sagledala razmere pri~iwene {tete. Preko predsednika saveta mesnih zajednica Komisiji je stiglo vi{e od 1.000 prijava {tete iz doma}instava pogo|enih elementarnim nepogodama. Za {tete, koje su sneg i grad naneli zasadima jagode, maline i kupine stiglo je oko 700 prijava, dok se svi ostali zahtevi odnose na posledice poplava. Procewuje se da je u periodu od 17. do 24. aprila na podru~ju op{tine Lu~ani poplavama bilo zahva}eno vi{e od 350 hektara poqoprivrednog zemqi{ta. Povrtarske, ratarske i vo}arske kulture su zastupqene na stotinak hektara, 80 se svrstava u obra|eno, ali nezasejano zemqi{te, dok su preostalih 160 nepoorano poqoprivredno zemqi{te. - Materijalna {teta je ogromna. Imaju}i u vidu da nismo u stawu da iz skromnog op{tinskog buxeta obezbedimo neka zna~ajnija sredstva za sanaciju posledica poplave, nastojali smo da izve{taj o nastaloj {teti blagovremeno uputimo nadle`nim dràvnim organima - kaè predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, podse}aju}i da je lokalna samouprava tokom kriti~nih dana izdvojila milion dinara buxetskih sredstava za najhitnije intervencije. Iz Republike je stigla i interventna pomo} od 3,75 miliona dinara, a sredstva }e biti upotrebqena za sanaciju stambenih objekata koje su ugrozila klizi{ta. Pomo} }e dobiti tri porodice, u Gu~i, Vi~i i Dupcu, ~ije su ku}e najvi{e ugroène. Pri~iwena {teta na

LU^ANI

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

[TETE OD ELEMENTARNE NEPOGODE U DRAGA^EVU 155,6 MILIONA DINARA

SANACIJA STAMBENIH OBJEKATA PRIORITET nose prema prirodi. - Bilo je, svakako, gre{aka i u prethodnom periodu. Dràva je opredelila u vi{e navrata odre|ena sredstva za sanaciju posledica elementarnih nepogoda. Prethodnih dana su mi se obra}ali gra|ani koji su pretrpeli {tete u 2010. i 2011. godini, koji do danas nisu uspeli da saniraju o{te}ewa na svojim stambenim objektima, a ve} su ih sustigle i nove nevoqe. Ti qudi nikada nisu dobili ni dinara bilo ~ije pomo}i. Bez obzira na ekonomske prilike, moramo se postarati da predupredimo neèqene situacije i smawimo opasnost od poplava. Neophodno je da podignemo svest gra|ana da otpad odlaù na propisanim mestima, a ne da ga bacaju u reke, potoke i kanale. Plan odbrane od poplava je ura|en i u wemu je ta~no propisano koje su obaveze javnih preduze}a na ure|ewu pritoka reke Bjelice, odràvawu propusta i mostova, kako ne bi do{lo do zastoja u proticawu vode u slu~aju velikih padavana. Posebna pa`wa se mora posvetiti ure|ewu kanala pored saobra}ajnica, bez obzira kome pripadaju. Mogu}nosti lokalne samouprave su u ovim kriznim vremenima ograni~ene, pa nakon svega onoga {to se smatra prioritetom, izuzetno malo sredstava ostaje za odràvawe puteva - navodi Sretenovi}, posebno isti~u}i da lokalna samouprava u pro{loj

ova tri stambena objekta iznosi vi{e od ~etiri miliona dinara. Sretenovi} je izrazio nadu da }e zahtev, koji su po hitnom postupku uputili Vladi Republike Srbije, nai}i na razumevawe nadle`nih i da }e dràva obezbediti dopunska sredstva za otklawawe posledica poplave. - Uradi}emo rebalans buxeta i opredeli}emo i dopunska sredstva za otklawawe posledica elementarne nepogode. S obzirom na to da lokalna samouprava raspolaè veoma skromnim buxetskim sredstvima, sigurno je da bez pomo}i dràve ne}emo bi-

ti u stawu da saniramo ono {to je najprioritetnije, a to su klizi{ta, o{te}eni stambeni i poslovni objekti, putevi, mostovi... [tete na poqoprivrednim kulturama su najve}e, ali su, na `alost, uvek na kraju liste prioriteta. Sada je najurgentnije da se pomogne porodicama, ~ije su ku}e pretrpele velika o{te}ewa, a za to su nam neophodna pozama-

{na nov~ana sredstva - ka`e Sretenovi}. Na podru~ju Draga~eva je evidentirano 14 novih klizi{ta. Aktivirana su i neka stara, od kojih se pet mogu svrstati u najkriti~nija. Putna infrastruktura je pretrpela velika o{te}ewa. Poplava je ugrozila sedam mostova. Neke od wih je odnela vodena bujica, pa se moraju nano-

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

vo izgraditi. O{te}enim mostovima je neophodna hitna rekonstrucija. Neke deonice pojedinih nekategorisanih puteva, ukupne duìne od oko desetak kilometara, do te mere su o{te}ene, da se wima ne moè pro}i. S obzirom na to da je podru~je op{tine Lu~ani gotovo svake tre}e godine ugroèno poplavama, Sretenovi} smatra da bi trebalo hitno preduzeti ozbiqne mere da se preduprede neèqene posledice ovakvih pojava. Na prvom mestu, trebalo bi podi}i svest gra|ana da se savesnije od-

godini nije uspela da angaùje ni desetak odsto od predvi|enih sredstava iz op{tinskog buxeta za odràvawe puteva. Buxet je bio optere}en pla}awem kreditnih obaveza iz prethodnog perioda, koje su itekako pozama{ne za jednu malu op{tinu. U protekle dve godine potro{eno je oko sto miliona dinara upravo za takve obaveze, a da je samo deo tih sredstava utro{en na odràvawe puteva i kanala, danas ne bismo imali ovako katastrofalne posledice poplave, isti~e Sretenovi}. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

PREDSTAVQENA JEDINSTVENA KATALO[KA PUBLIKACIJA O MUZEJSKOJ ZAOSTAV[TINI OBRENOVI]A U MUZEJU U ^A^KU

SIMBOLI TRADICIJE I IDENTITETA

rvi tom stru~ne katalo{ke publikacije Muzeja rudni~ko-takovskog kraja “Obrenovi}i u muzejskim i drugim zbirkama Srbije”, koju kao urednici potpisuju kustosi Muzeja iz Gorweg Milanovca Ana Bolovi} i Aleksandar Maru{i}, predstavqen je pro{le srede u Galeriji Narodnog muzeja. Publikacija je nastala kao rezultat dva nau~na skupa koji su na ovu temu odràni u Gorwem Milanovcu, a ova op{tina je uz Ministarstvo kulture podràla realizaciju projekta, u ~ijoj je pripremi do sada u~estvovalo vi{e od 30 muzeja, galerija i biblioteka. Povod za predstavqawe ove publikacije je bio obeleàvawe 199 godi{wice od podizawa Drugog srpskog ustanka, rekla je direktorka ~a~anskog Muzeja Delfina Raji} i istakla da je “i ovom publikacijom Gorwi Milanovac u najlep{em evrop-

skom maniru nastavio da neguje uspomenu na dinastiju Obrenovi}, staraju}i se o wihovim zemnim ostacima i civilizacijskoj zaostav{tini wihovog vladarskog doma”. Vaqa re}i da je i sam Muzej rudni~ko - takovskog kraja nastao pre dve decenije na osnovu, upravo ovog istorijskog nasle|a, odnosno zahvaquju}i takovskom ustanku i dinastiji Obrenovi}, ~iji su koreni iz ovog podnebqa. Uvodnu re~ o samom projektu “Obrenovi}i u muzejskim i drugim zbirkama Srbije” imao je jedan od urednika prvog toma, istori~ar Aleksandar Maru{i}, podsetiv{i da su 2011. i 2012. odr`ana dva stru~na skupa, sa kojih se tre}ina radova na{la u prvom tomu publikacije, i izdvojio oko 600 artefakata Istorijskog muzeja Srbije i trud koleginica iz Istorijskog arhiva Beograda, koje su iz svojih fon-

dova izvukle i sistemski obradile i prikazale publici i stru~noj javnosti sve ono {to je vezano za dinastiju Obrenovi}. Pored velikog broja umetni~kih dela, kao najzanimqiviji segment ove publikacije Maru{i} je izdvojio predmete iz kraqeva~ke zbirke, koja sadr`i primerak novina

iz 1889. godine, kada je nema~ki car primio u posetu srpskog kraqa Milana Obrenovi}a. O publikaciji je jezikom struke progovorio i dr Ivan Borozan, istori~ar umetnosti i istra`iva~ na ovom Odeqewu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Dinastija Obrenovi} je ostavila

dragocenu i obimnu muzejsku zaostav{tinu o sebi, koja ujedno svedo~i i o Srbiji s kraja 19. i po~etka 20. veka. Sve dragocenosti koje se ~uvaju u muzejima i srodnim institucijama prvi put su prikupqene na jednom mestu u ovom trodelnom istra`iva~kom projektu. Do kraja godine o~ekuje se izdavawe i drugog toma, rekao je, pored ostalog, Borozan. - Ovo je jedinstvena publikacija koja daje bazu podataka i omogu}ava daqa istra`ivawa. Prvi put se ne{to ovako kod nas radi. Prezentovani su zaista sjajni, dragoceni, luksuzni predmeti koji su pripadali dinastiji Obrenovi}, a zapravo su deo na{e zajedni~ke tradicije i identiteta, koji je na mnogo na~ina posledwih decenija bio potisnut, rekao je recenzent dr Milo{ Timotijevi}, istori~ar ~a~anskog Narodnog muzeja. Z. L. S.

ODR@ANA 11. RAKIJADA U PRAWANIMA U Prawanima, najve}em selu izme|u Maqena i Rudnika, odràna je 11. po redu “Rakijada”, manifestacija posve}enana omiqenom srpskom pi}u. Okosnicu takmi~ewa predstavqalo je nadmetawe u brzom ispijawu rakije, a za titulu “rakijskog delije” i ove godine borile su se brojne ekipe. Oboàvaoci {qivovice su imali priliku da se oprobaju u vi{e zanimqivih takmi~arskih disciplina, a jedana od wih je i hodawe po poloènoj banderi, {to nimalo nije lako, posebno nakon dugotrajnog ispijawa ~okawa rakije. uvaju}i tradiciju svojih predaka, koji su i stare{inu sela birali “po dobrom cugu”, Prawanci su uspe{no organizovali jo{ jednu “Rakijadu”. Vi|eni prawanski doma}ini su iz svojih podruma izneli najboqe rakije, a najodva`niji me|u wima su se i nadmetali u ispijawu doma}e {qivovice. Merilo se ko }e vi{e da popije, ali se pri tome uzimala u obzir i brzina ispijawa. Da takmi~arski àr i qubav prema srpskom nacionalnom pi}u nisu dovoqni za pobedu, pokazale su i ovoga puta brze eliminacije takmi~ara, pa se smotra pretvorila u lokalno nadmetawe

U ^AST SRPSKE [QIVOVICE!

Lokvi i Bralovi}a. Kako su izjavili takmi~ari u finalnom delu takmi~ewa, za svako nadmetawe je, pa ~ak i ovo u ispijawu rakije, najbitniji trening. [qivova rakija koju su pili bila je stara 48 godina, pa takmi~ari nisu brinuli za glavoboqu. Pobedu su, nakon 11 godina Bralovi}i prepustili Lokvama, jer, kako ka`u, dovoqno su pobe|ivali. Organizatori manifestacije su ponudili svojim gostima najboqe i najstarije rakije. Nakon desetogodi{weg negovawa smotre, 11. “Rakijada” je, umesto u Domu kulture, odr`ana na fudbalskom

stadionu. Uz nadmetawe u brzom ispijawu rakije, organizovana je i {traparijada, u kojoj su posebno u`ivali veliki qubiteqi kowa i ovog veoma neobi~nog takmi~ewa u vu~i bal-

vana. Staza kojom su kowi vukli trupce bila je duga~ka 70 metara, a svako deblo je bilo te{ko najmawe hiqadu kilograma. Jedanaesta prawanska “Rakijada” je oborila sve

dosada{we rekorde pose}enosti, ali i u litrima ispijene rakije. Gosti su doputavili sa svih strana da prisustvuju ovoj dobro organizovanoj i veoma interesantnoj manifestaciji. Bilo ih je i sa podru~ja biv{ih jugoslovenskih republika. U okviru smotre je uprili~en i prigodan kulturno-umetni~ki program, u kome su u~estvovali

izvorne peva~ke grupe iz Br|ana, beogradske op{tine Palilula i ^a~ka, Kulturno-umetni~ko dru{tvo “[umadija” iz Gorweg Milanovca, a svoj doprinos takmi~arskoj euforiji dali su i truba~i. Posetioci Prawana imali su lepu priliku da u`ivaju i u najlep{im pesmama posve}enim na{em poznatom nacionalnom pi}u. V. S.

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

GORWI MILANOVAC

OBELE@AVAWE DVA VEKA OD DRUGOG SRPSKOG USTANKA

RESTAURACIJA ZNAMENITIH KULTURNO-ISTORIJSKIH OBJEKATA P

ovodom obele`avawa dva veka od Drugog srpskog ustanka u Takovu, predstavnici rukovodstva op{tine Gorwi Milanovac i muzeja Rudni~ko-takovskog kraja, zajedno sa arhitektama, obi{li su kulturno-istorijske destinacije i znamenite objekte koji }e u toku ove godine, u okviru pripreme jubileja, biti ure|eni i restaurirani. ^lanovi radne grupe posetili su Milo{ev konak - rodnu ku}u Milo{a Obrenovi}a u Gorwoj Crnu}i, crkvu Brvnaru u Takovu, znamenito mesto Takovski grm i muzej Drugog srpskog ustanka. Finansijska sredstva za ure|ewe i restauraciju znamenitih kulturno-istorijskih objekata obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisawa, a prema re~ima

Petak, 9. maj - Dan pobede nad fa{izmom

Takovo, crkva Brvnara

predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a, deo predvi|enih radova finansira}e i lokalna samouprava ve} planiranim buxetskim sredstvima za ove namene. Op{tinskoj upravi je pripao odgovoran zadatak da bude nosilac planiranih aktivnosti. Prema re~ima kustosa gorwomilanova~kog Muzeja, istori~ara Aleksandra Maru{i}a, a na osnovu stru~nog mi{qewa i instrukcija Republi~kog zavoda za za{titu spomenika, usledi}e potupna rekonstrukcija Milo{evog konaka, sa parternim ure|ewem i novim pristupom objektu, na crkvi Brvnari bi}e promewena krovna konstrukcija, a bi}e ure|ena i crkvena porta. Renovirawe Muzeja u Takovu obuhvati}e postavqawe izolacije, izradu fasade, stolarije, podova, sve do drena`nih propusta oko objekta i drugih neophodnih radova, kako bi svi ovi objekti spremno do~ekali veliki broj gostiju i posetilaca u jubilarnoj godini. Ku}a Milo{a Obrenovi}a u Vra}ev{nici

MILANOV^ANIN OSUMWI^EN ZA PROMET 15 KILOGRAMA SKANKA

Dan pobede nad fa{izmom u op{tini Gorwi Milanovac bi}e obeleèn polagawem cve}a na spomenike palim borcima NOR-a i Crvene armije u 11 sati.. Pozdravnu re~ odrà}e zvani~nici Ambasade Ruske Federacije u Beogradu i predsednik op{tine Milisav Mirkovi}. Povodom 9. maja, Dana pobede nad fa{izmom Dru{tvo srpsko-ruskog prijateqstva “Takovo” i Kulturni centar organizuju u velikoj sali Skup{tine op{tine promociju kwige “Milanova~ki Rusi”. O ovoj jedinstvenoj publikaciji }e govori}e mr Grozdana Komadini} i Miodrag Dani~i}, kwièvni kriti~ar. O zna~aju milanova~kih Rusa za istoriju i kulturu srpskog naroda govori}e Aleksandar Maru{i}, istori~ar- kustos Muzeja rudni~ko-takovskog kraja. Program }e upotpuniti hor “Lucezarnije”. Promocija Po~iwe ve~eras u 17 sati.

Tribina “Uloga i zna~aj obrazovnog filma u nastavnom procesu” - utorak, 13. maj, Norve{ka ku}a, u 19 sati “Uloga i zna~aj obrazovnog filma u nastavnom procesu”, naziv je tribine koja }e u utorak, 13. maja, u 19 sati biti organizovana u Norve{koj ku}i. Gosti tribine su \uro ]erani}, nastavnik geografije, Zoran Leki}, nastavnik informatike i Jelena Veskovi}, u~enica O[ “Ivo Andri}” iz Prawana i autor ekolo{kog filma “Jeqen u plamenu”.U okviru tribine bi}e prikazani filmovi u~enika Prawanske {kole koji }e posredstvom UNICEF-a biti pedstavqeni svetskoj javnosti. Organizator tribine je Kulturni centar.

V. S.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

a~anska kriminalisti~ka policija zaplenila je u sredu vi{e od 15 kilograma biqne materije za koju se osnovano sumwa da je opojna droga skank. Zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga policija je, po odobrewu zamenika Vi{eg javnog tuìoca u â~ku, odredila meru zadràvawa M. M. (1978) iz Gorweg Milanovca. Kriminalisti~ka policija je na magistralnom putu, u Mr~ajevcima kod â~ka, zaustavila vozilo kojim je upravqao M. M. i prilikom kontrole prona{la i zaplenila sumwivu materiju. Ukoliko se ve{ta~ewem potvrdi da je re~ o opojnoj drogi skank, bi}e to najve}a zaplena narkotika na podru~ju Moravi~kog okruga od po~etka godine.

KULTURNI VIDI^ GORWEG MILANOVCA

DANI TURSKOG FILMA, u saradwi sa Ambasadom Turske - 12, 14, 19, 20. i 21. maja, sala Gimnazije Projekcije po~iwu u 19 sati.

DANI PROMETEJA - 15, 19. i 21. maja U ~etvrtak, 15. maja, u 16 sati bi}e uprili~eno otvaranje malog sajma kwiga na Trgu kneza Mihaila, a u 19 ~asova bi}e odr`ana promocija leksikografskog izdawa savremenog englesko- srpskog i srpskoengleskog re~nika - Danko [ipka, u sali Gimnazije “Takovski ustanak”. U ponedeqak, 19. maja, bi}e uprili~ena promocija romana “Na Neretvi jedan grad”, Ogwen Pudar. Promocija po~iwe u 19 sati i odr`a}e se u sve~anoj sali starog Suda. U sredu, 21. maja, u Norve{koj ku}i u 19 sati bi}e organizovana promocija istoriografskog izdawa “Crna ruka”- Vasa Kazimirovi}. KONCERT STUDENATA SOLO PEVAWA, iz klase prof Anete Ili}, klavirska pratwa Vladimir Stojni} - petak, 23. maj, sve~ana sala Gimnazije, u 19 sati

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO!! Prodajem dvosoban stan na Qubi} keju, 2. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena – POVOQNO! STANOVI - P-20 m2, ul. Nemawina, 6. sprat, CG, renoviran, 17.000 evra - P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA, 15.500 evra - P-29 m2, Hotel Morava, NOV, 3. s- prat, 19.000 evra sa - PDVom - P-28 m2, Hotel Morava, 5. sprat, 19.000 evra - P-31 m2, Obili}eva, 2. s- prat, 17.000 evra - P-30 m2, 1. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-32 m2, centar, 2. s- prat, CG, 18.000 evra - P-34 m2, centar, 1. s- prat, CG, 23.000 evra - P-36 m2, centar, 2. s- prat, CG, 28.000 evra - P-36 m2, Nemawina, 1. s- prat, renoviran, sa novim stvarima, 26.000 evra - P-38 m2, Medicinska {kola, 3. s- prat, renoviran, 24.000 evra - P-40 m2, centar, 4. s- prat, CG, sa stvarima, renoviran, 31.000 evra - P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, 36.000 evra sa PDV-om - P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, 25.000 evra - P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za - poslovni - prostor, 35.000 evra

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

- P-39 m2, Vinara, 8. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-48 m2, centar, 4. s- prat, CG, terasa, 33.000 evra - P-45 m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5. s- prat, lift, CG, 30.000 evra - P-50 m2, Hotel Morava, TA, 2. s- prat, 30.000 evra - P-52 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, TA, terasa, 28.000 evra - P-55 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, 30.000 evra - P-54 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, za - poslovni - prostor, 28.000 evra - P-50 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, noviji, 33.000 evra - P-55 m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa, 32.000 evra - P-52 m2, Obili}eva, 1. s- prat, TA, terasa, 30.000 evra - P-60 m2, Balkanska, 4. s- prat, CG, nov, 33.000 evra - P-66 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, - pogodan za - poslovni prostor, 50.000 evra - P-68 m2, centar, 2. s- prat, TA, terasa, 40.000 evra - P-69 m2, centar, 1. s- prat, gas, - pogodan za - poslovni - prostor, 43.000 evra - P-70 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, CG, terasa, 42.000 evra - P-72 m2, Avenija 2, 2. s- prat, CG, terasa, 37.000 evra - P-76 m2, Hotel Morava, 5. s-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

prat, CG, terasa, odmah useqiv, 38.000 evra - P-76 m2, Balkanska, 2. s- prat, CG, 2. terase, 40.000 evra - P-77 m2, centar, 3. s- prat, CG, terasa, 50.000 evra - P-78 m2, Vinara, 6. s- prat, lift, CG, 2. terase, 46.000 evra - P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade, 50.000 evra KU]E - P-60 m2 ( - P+1), - plac 10 a, Pakovra}e, 18.000 evra - P-70 m2, - plac 4.13 a, kod Proletera, 42.000 evra - P-125 m2, - plac 5 a, centar, blizu KMN-a, dogovor - P-80 m2, - plac 3 a, Trbu{ani, 21.000 evra - P-92 m2, - plac 5 a, {kola “ R. Mitrovi}”, 45.000 evra - P-98 m2, - plac 2 a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan - P-105 m2 ( - P+1), - plac 2 a, Amixina, 50.000 evra LOKALI - P-38 m2, nov, Obili}eva, 40.000 evra - P-18 m2, Qubi} kej, 18.000 evra - P-49 m2, Alvaxinica, 38.000 evra - P-72 m2, S. Markovi}a ( mogu}a - podela na dva lokala od - po 36 m2 sa mokrim ~vorom)

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

IVAWICA

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

USVOJEN LOKALNI AKCIONI PLAN

ZA UNAPRE\EWE POLO@AJA @ENA

U ciqu unapre|ewa polo`aja `ena na posledwem skup{tinskom zasedawu usvojen je Lokalni akcioni plan. Takav plan prvi put Ivawica je dobila pro{le godine, a shodno wemu preduzeto je niz aktivnosti. Osnovan je Mobilni tim za za pomo} i podr{ku porodicama u kriznim situacijama. Uz finansijsku pomo} EU Progres-a pokrenut je rad tima, ~ija je nadle`nost borba protiv nasiqa u porodici. Inicirana su partnerstva na lokalnom nivou, obezbe|eno usavr{avawe stru~nih lica, kao i predstavnika javnog i civilnog sektora za efikasno postupawe u slu~ajevima porodi~nog nasiqa. U ovoj godini akcenat }e biti stavqen na ja~awu institucionalnih

resursa i stvarawe uslova za po{tovawe zakonskih obaveza. Prema re~ima predsednika op{tine Milomira Zori}a, lokalna samouprava }e svoje aktivnosti usmeriti na edukaciju donosioca odluka i zaposlenih u

javnom sektoru, obezbedi}e potrebne uslove za prikupqawe rodno zasnovanih statisti~kih podataka i uslove za pove}awe u~e{}a èna u odlu~ivawu na lokalnom nivou. Me|u 37 odbornika u Skup{tini op{tine je osam èna. Predsednik op{tine i aktuelni predsednik skup{tine su mu{karci. Od sedam imenovanih ~lanova Op{tinskog ve}a, samo jedna je ~lanica. Na rukovode}im mestima u javnim ustanovama i preduze}ima kojih ima osam, ~etiri su ène. Od ukupnog broja zaposlenih u op{tinskoj upravi 55 odsto ~ine ène. Sastav 19 saveta mesnih zajednica ~ini 191 ~lan, a samo jedna je èna. Na kraju pro{le godine evidentirano je 21.302 nezaposlenih, od toga 54

odsto ~ine ène. Po stepenu stru~ne spreme sa ~etvrtim stepenom nezaposleno je 65 odsto èna, sa prvim stepenom 45 procenata, a sa tre}im 42 odsto. U odnosu na procentualno u~e{}e u starosnoj dobi nezaposlenih, podaci pokazuju da su u najnepovoqnijoj situaciji ène izme|u 30 i 34 godine, odnosno 52 odsto od ukupno nezaposlenih u toj grupi. Ina~e, 2008. godine imenovana je Komisija za ravnopravnost polova. Unapre|ewem rodne ravnopravnosti bavi se i Koordinacioni tim, koji je imenovan pre tri godine, a ~iji su ~lanovi edukovani u oblasti strate{kog pristupa unapre|ewu rodne ravnopravnosti.

BRONZANA MEDAQA ZA MILICU MUWI]

SLEDE]E NEDEQE

UZ MEDAQU I DO^EK

KONKURS ZA VRTI]

estogodi{wa Milica Muwi} uspela je da se okiti bronzom na Me|unarodnom takmi~ewu u xiuxici, odrànom u Novom Sadu. Konkurencija je bila jaka, a Mili~in talenat i upornost bili su presudni za uspeh. Drugari iz Pred{kolske ustanove “\ur|evak“ priredili su Milici malo slavqe, a ona je kazala da ne zna ~emu se vi{e raduje, medaqi ili do~eku. Vaspita~ica Nena Popovi} ponosna je {to u svojoj grupi ima takvog {ampiona. Za {estogodi{wu devoj~icu, kaè, da je osim sporta talentovana i za {kolu, a veoma se lepo izraàva, muzikalna je i omiqena u grupi. Milutin Drami}anin, Mili~in trener, smatra da je ona veliki talenat i da bi, kao i druga deca, mnogo vi{e postigla ukoliko bi imali boqe uslove. Za sada gotovo sve finansiraju sopstvenim sredstvima, navodi on.

e~ji vrti} u Ivawici raspisao je oglas za prijem nove generacije mali{ana. Oglas se odnosi na decu koja su ro|ena u periodu od 1. marta 2009, do kraja 2013. godine. Pored roditeqa koji prvi put konkuri{u, mogu se javiti i oni koji su ve} podnosili zahtev za prijem. Zahtevi sa dokumentacijom podnose se Komisiji za prijem dece u objektu „\ur|evak“, od 12. do 23. maja, radnim danima, od 10 do 15 ~asova. Na osnovu prikupqenih podataka, Komisija }e izvr{iti prijem dece u Ustanovu.

[

PO^ELO ODOBRAVAWE POQOPRIVREDNIH KREDITA

POQOPRIVREDNICI SE, UGLAVNOM, RASPITUJU

NAGRA\ENI NA KONKURSU „KRV @IVOT ZNA^I“

POPULARIZACIJA DOBROVOQNOG DAVALA[TVA KRVI okviru tradicionalnog konkursa „Krv `ivot zna~i“ namewenog promociji i popularizaciji dobrovoq-

nog davala{tva krvi, ivawi~ki Crveni krst nagradio je 19 literarnih i likovnih radova u~enika iz osnovnih i sredwih {kola, kao i promotivni film volontera wihove Omladinske terenske jedinice. Ukupno je stiglo 305 rado-

va, od toga 240 iz osnovnih {kola. Za likovno i literarno ume}e nagra|eno je 13 osnovaca. Najboqe likovne radove potpisali su:

Zlata Zari} i Isidora Milo{evi} iz O[ „Milinko Ku{i}“, Nevena To{ovi} i Nevena Mileti} iz O[ „Sreten Lazarevi}“ i Kristina Bogdanovi} iz O[ “Kirilo Savi}”. Najboqi literarni radovi u kategoriji od pr-

Kada je o pred{kolskom pripremnom programu re~, poha|a}e ga 267 dece, ~etrnaestoro vi{e nego pro{le godine.

vog do ~etvrtog razreda, stigli su iz O[ „Sreten Lazarevi}“ - Miroquba Tomi}a, Marka Bugar~i}a, Igora Pejovi}a i Alekse Jovanovi}a. Nagradu su dobile i u~enice {estog razreda O[ „Sreten Lazarevi}“: Emilija Dovijani}, Nikolina Pejovi} i Jovana Vu~i}evi}; kao i u~enice petog razreda Milica Petakovi}, Jovana Nikoli} i Marija Gavrilovi}. Ovo priznawe, od 64 pristigla likovna rada, ponelo je i petoro tre}aka iz Tehni~ke {kole: Mirjana Aleksi}, Maja Sekuli}, An|ela Radowi}, Marija Maksimovi} i Tamara Jeli}. U kategoriji promotivni film, volonteri Omladinske terenske jedinice Crvenog krsta dobili su nagradu za video koji su osmislili, snimili i re`irali za ovim povodom.

Pro{log meseca Ministarstvo poqoprivrede usvojilo je Pravilnik o uslovima i na~inu ostvarivawa prava na kreditnu podr{ku poqoprivrednim gazdinstvima. Ove kredite banke su ve} po~ele da odobravaju. Ivawi~ki poqoprivrednici jo{ uvek se, uglavnom, raspituju o uslovima pod kojima mogu da dobiju ovu finansijsku podr{ku. Iznos kredita koji naj~e{}e tra`e kre}e se od hiqadu do dve hiqade evra. [ef ekspoziture Ko-

mercijalne banke Sreten Bogdanovi}, to obja{wava usitwenim parcelama, mawim obimom proizvodwe, a time i wihove kreditne sposobnosti. „U procesuirawu ovih zahteva i odobravawu, dr`imo se standardne procedure predvi|ene ugovorom koji je banka potpisala sa Ministarstvom poqoprivrede“, isti~e Bogdanovi}. Maksimalno poqoprivredno gazdinstvo mo`e da dobije zajam do pet miliona dinara, a zemqoradni~-

ke zadruge do 15 miliona dinara. Kamatna stopa je ~etiri odsto na godi{wem nivou za kredite u sto~arstvu i {est odsto za zajmove plasirane u razvoj ratarstva, vo}arstva, vinogradarstva, povrtarstva, cve}arstva i za ulagawa u poqoprivrednu mehanizaciju i opremu. Rok vra}awa je od jedne do tri godine, uz grejs period do godinu dana. Krediti se odobravaju u dinarima, bez valutne klauzule.

JAVOR MATIS SAVLADAO VOJVODINU SA 2:1

NOVA NADA ZA OPSTANAK udbaleri Javor Matisa su u okviru 27. kola Jelen Super lige savladali novosadsku Vojvodinu sa 2:1. Doma}i su poveli ve} u ~etvrtom minutu iz jedanaesterca, golom Milo{kovi}a. Izjedna~uju}i pogodak je postigao Ivani} u 22. minutu. Vo|stvo i pobedu Javoru je doneo Vidi}, desetak minuta kasnije. Tako je Javor sa~uvao kakvu takvu nadu za opstanak u elitnom dru{tvu. U slede}em kolu Ivawi~ani gostuju Radni~kom 1923 u Kragujevcu. Izvor: Ivawi~ki radio Stranu pripremila: Nela Radi~evi}

SPORT

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

BORAC MOCART SPORT

PRVA POBEDA U SUPER LIGI

o{arka{i Borac Mocart sporta pobedili su Metalaca iz Vaqeva u {estom kolu Supel lige 79:61 (21/14, 21/10, 23/13, 14/24). I rezultati po ~etvrtinama definitivno govore o apsolutnoj nadmo}i ^a~ana u svakom segmentu igre. U pojedinim trenucima uspeli su i da povedu i sa 30 poena prednosti. Vaqev~ani su tek pred kraj uspeli da ubla`e jo{ ve}i poraz. - Poku{ali smo da spre~imo wihove {uteve za tri poena, skokove u napadu, ali ni{ta nam nije po{lo za rukom. Bilo je ovo jedno

sramno izdawe moje ekipe. Do kraja takmi~ewa nam je ostalo jo{ sedam utakmica i poku{a}emo da se izvu~emo i popravimo ovaj rezultat iz ^a~ka - izjavio je posle utakmice trener Metalca Vladimir \oki}. - Mi smo od po~etka nametnuli pravi ritam igre i uspeli do kraja da ga odr`imo. Sve u svemu, odigrali smo jednu dobru utakmicu - ukratko je prokomentarisao igra~ Borac Mocart sporta Aleksandar Mareqa. On je protiv Metalca postigao 27 poena. Odli~an poenterski u~inak imao je i Nemawa Proti} koji je ubacio i ~etiri

MLADOST U SRPSKOJ LIGI ZAPAD U posledwem kolu Druge mu{ke lige ko{arka{i Mladosti izgubili su od zrewaninskog Proletera 83:76. Kako su takmi~ewe zavr{ili na posledwem mestu sa 32 poena, slede}u sezonu Mladost }e igrati u Prvoj srpskoj ligi Zapad. @elezni~ar je u 26. kolu pobedio Temni} 105:50 i prvenstvo 2013/14 Prvoj regionalnoj ligi Zapad zavr{io na petom mestu sa 39 bodova. â~ak basket tim pobedio je u gradskom derbiju â~ak 94 89:74. Sezonu u Drugoj regionalnoj ligi â~ak basket je zavr{io na petom mestu sa 32, dok je â~ak 94 bio sedmi sa 27 bodova.

Borac Mocart sport: Avramovi}, Mitrovi}, Gavrilovi}, Mareqa 27, Stevovi} 11, Dumi} 8, Pe{akovi} 6, Albijani} 2, Cvetkovi} 2, Proti} 23, Radovi}.

trojke. U sedmom kolu Borac je u sredu u Kragujevcu igrao protiv Radni~kog. Izgubio je sa 86:67. Sutra u ^a~ku igraju protiv Crvene zvezde. Igra~i i stru~ni {tab

Metalac Farmakom: Tanaskovi}, Kuèta 4, Kru{~i} 11, Toma{evi} 3, Baki} 14, Aleksi} 2, Mi~el, Dujkovi} 1, Vulrix 4, âkarevi} 5, Kneèvi} 7, Popovi} 10.

o~ekuju sli~nu igru i atmosferu po kojima je ostala upam}ena utakmica sa Partizanom. - Zvezda je Evroliga{ i apsolutni favorit. Na{a obaveza je da u svakom me~u poka`emo dobru igru i

energiju i vide}emo {ta }e biti. Zvezda jeste Zvezda, ali nikoga ne respektujemo. Ako smo protiv Partizana mogli da odigramo jedan konkurentan me~, nadam se da }e tako biti i sutra - ka`e pomo}ni trener

Borac Mocart sporta Aleksandar Bjeli}. Utakmica BMS - Crvena zvezda bi}e odigrana u subotu, 10. maja u hali KK Borac. Po~etak je u 19 ~asova. Z. J.

BICIKLIZAM

MARKO I STEFAN USPE[NI NA CARPATIAN TOUR-U oza~i Borca Marko Danilovi} i Stefan Stefanovi} takmi~ili su se za reprezentaciju Srbije na najve}oj trci za bicikliste do 23 godine Carpation tour. U konkurenciji 175 takmi~ara, Marko je zauzeo 32. a Stefan 51. mesto. Trka je vo`ena od 29. aprila do 4. maja, po~ela je u Ma|arskoj i zavr{ena u Poqskoj. Na ciq je stiglo svega 104 voza~a. Iz srpskog tima, osim ^a~ana,

trku je zavr{io Milo{ Borisavqevi} koji je bio 22. Ekipno Srbija je zauzela 14. poziciju. U stru~nom timu na{e reprezentacije bili su trener Borca Predrag Proki}, mehani~ar Dragomir Marinkovi} i maser Tadija Vu~kovi}. Slede}i nastup za reprezentaciju ^a~ani }e imati od 14. do 18. majana jednodnevnim trkama Euro tura u Poqskoj, ^e{koj, Slova~koj i Ma-

OTKAZANA TRKA “KLASIK BEOGRAD - ÂÂK” Tradiocionalna trka “Klasik Beograd - â~ak, koja je trebalo da bude odràna 10. maja, otkazana je. Organizatorima trke BK Borac stiglo je ovih dana re{ewe Privrednog suda o prinudnoj naplati obezbe|ewa “Klasika” iz 2008. godine. Tro{kovi obezbe|ewa MUP-a su ve}i od 560 hiqada dinara, {to je blokiralo sve aktivnosti kluba, kao i tradicionalnu trku koja je trebalo da bude organizovana po 21. put. Marko Danilovi}

Stefan Stefanovi}

|arskoj. Najboqi kadet Srbije, ~lan BK Borac Aleksandar

Petrovi} vozi}e za kadetsku reprezentaciju na trci GP Mato{ek ZMN U ^e{koj od 8. do 11. maja.

ODR@ANO OTVORENO PRVENSTVO ^A^KA U KAJAKU

BRONZA ZA URO[A I NIKOLU

RVAWE

JEREMI] TRE]I NA DR@AVNOM PRVENSTVU

SREBRO I BRONZA ZA ÂÂNE a devetom Otvorenom prvenstvu â~ka “Memorijalni spust Darko Novakovi}”, u disciplini klasik, nastupili su kajaka{i klubova Drina Bajina Ba{ta, Medicinar Ni{ i â~ak. Trka je voèna od brane u Parmencu do @elezni~kog mosta u â~ku u duìni od pet kilometara. Prvo mesto kod pionira u kategoriji K1 osvojio je Ste-

KO[ARKA

a prvom MMA Prvenstvu dràve, nedavno odrànom u Beograu, u~estvovala su dva takmi~ara RK Borac. Zapaèn rezultat, tre}e mesto, postigao je Petar Jeremi} u kategoriji iznad 93 kilograma. Na takmi~wu je trebalo da nastupi jo{ jedan rva~ Borca koji u Beograd nije putovao zbog zdravstvenih razloga.

N fan Ristivojevi}, KK Drina, a kod juniorki, tako|e K1, Natalija Stojiqkovi} iz Ni{a. Kod mu{karaca u K1 konkurenciji prvi je bio junior Aleksandar Jezdi} iz Bajine Ba{te, a u C1 kategoriji Ni{lija Vukota Rado-

vanovi}. Uspe{ni su bili i takmi~ari doma}ini, Petar Pavlovi} je bio drugi u juniorskoj K1 konkurenciji, a u istoj disciplini Ogwen Perovanovi} je bio tre}i kod kadeta.

Nikola Ko~ovi}

o{arka{i ~a~anske Mladosti Nikola Ko~ovi} i Borca Uro{ ^arapi} u~estvovali su krajem aprila za juniorsku reprezentaciju Srbije na presti`nom Turniru “Albert [vajcer” u Manhajmu. Taj

Uro{ ^arapi}

turnir je i neznani~no svetsko prvenstvo za igra~e mla|e od 18 godina. Na{i reprezentativci su u Nema~koj bili tre}i. U polufinalu su izgubili od Amerikanaca, a u borbi za tre}e mesto pobedili su Tursku 76:70. Z. J.

SPORT

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

MARATON

TENIS

JEDINI SRBIN NA JERUSALIMSKOM MARATONU

JANINI NOVI TROFEJI

a~anin Aleksandar Bokarev jedini je Srbin koji je ikada tr~ao maraton u Jerusalimu. Na nedavnoj tradicionalnoj trci u glavnom gradu Izraela okupilo se oko dve hiqade takmi~ara iz celog sveta. - Do sada sam istr~ao 40 maratona, ali mi je Jerusalimski bio ubedqivo najte`i. Svih 42.195 kilometara smo tr~ali uzbrdo i nizbrdo. Nije bilo ni 100 metara ravnice. Ipak, bilo je vrlo uzbudqivo, jedno neponovqivo iskustvo - ka`e Bokarev. Pre maratona u Jerusalimu, po~etkom prole}a tr~ao je u ~e{kim Bu|ejovicama. Grad poznat po proizvodwi

~uvenog piva, kako ^esi insistiraju, “Budvajzera”, ne “Badvajzera”, ima jedinstvenu stazu u zatvorenom. Nalazi se u sastavu tr`nog cen-

Sa{a Bokarev sa Frenkom Frederiksom marketing 032/342-276

tra “Merkuri” i trka~ima pruà neverovatne uslove, putawu bez pra{ine i za{titu od svih vremenskih uslova. Usledile su i trke u Bratislavi i Beogradu. U na{oj prestonici Aleksandar Bokarev je zaokruìo 40. jubilarni maraton. Na Beogradskom maratonu sreo je Frenka Frederiksa, osvaja~a dve srebrne medaqe na Olimpijskim igrama u Barseloni i Atlanti i jo{ uvek aktuelnog rekordera na 200 metara u dvorani. Na putu do jubilarne 50. trke, prva staza najpoznatijem maratoncu iz â~ka uskoro }e biti na Plitvicama. Z. J.

a turniru u Budimpe{ti, odr`anom proteklog vikenda, iz kalendara Tenis Evrope do 16 godina druge kategorije, ^a~anka Jana Bojovi} (15) osvojila je tre}e mesto u singlu i drugo u dublu. Wen uspeh je jo{ ve}i, s obzirom na to da se takmi~ila nedovoqno spremna zbog povrede. U ~etvrtfinalu je pobedila Slovakiwu Kolarovsku, 6:2, 6:0, a u polufinalu je izgubila od 31. igra~ice Evrope Loti Mesore iz Ma|arske u jednom prili~nom izjedna~enom me~u.

U paru sa Milicom Meji} iz Subotice osvaja drugo mesto u dublu. Sa bodovima koje je prikupila u Ma|arskoj Jana je na 186. mestu liste Girs all (turniri do 16 i 18 godina) i 45. na listi Race to masters (do 16 godina). - Prezadovoqna sam, jer sam za samo tri dana trenirawa uspela da osvojim dva trofeja. Veliku zahvalnost dugujem svojoj {koli “Ratko Mitrovi}” na maksimalnoj podr{ci i veri u moj talenat - ka`e Jana koja nastavqa pripreme za novi

Evropski turnir do 16 godina. Z. J.

^ETIRI DECENIJE XUDO KLUBA BORAC

OPRO[TAJNI TURNIR ZA NAKICU I RAKETU ovodom 40 godina postojawa, Xudo klub Borac organizuje 1. juna jubilarni turnir. Nastupi}e 15 klubova iz cele Srbije, a u takmi~ar-

skom delu ovo }e biti opro{tajni turnir za trenere Dragana Nastasi}a i Qubi{u Raketi}a. Na takmi~ewu u~estvuju senori i pioniri. Prvi

}e se boriti pioniri od 10 do 12 ~asova, a potom slede seniorske borbe do 15 ~asova. Jubilarni turnir Xudo kluba Borac bi}e odr`an u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli. Z. J.

MARKETING

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

SPORT ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ

PETAK 9. MAJ 2014.

СРПСКА ЛИГА „ЗАПАД“

СУПЕР ЛИГА Јавор Матис-Војводина 2:1 (2:1) Стадион: Крај Моравице. Судија: Данило Грујић (Ниш). Стрелци: Милошковић 4. и Видић у 32. минуту за Јавор, а Иванић у 22. минуту за Војводину Јавор Матис: Лазовић (Мишић), Ђорђевић, Миловић, Валиђо, Милетић, Видић, Ивеља, Веселиновић (Дражић), Милошковић, Стојаковић (Доцић), Рачић Војводина: Жакула, Радоја, Иванић, Новаковић, Пушкарић (Асани), Веселиновић (Гргић), Настић, Спремо (Луковић), Живковић, Ђурић, Попара

Резултат 26. кола:

Резултат 27. кола:

ОФК Београд-Јавор Матис 2:1 Јавор Матис-Војводина 16 Јавор Матис

-10

2:1 24

Рудар-Полет 1:1 (0:0) Стадион: Чика Бора Бека. Судија: Марко Ивковић (Лајковац). Стрелци: М. Милосављевић у 47. за Рудар, а Василић у 54. минуту за Полет Рудар: Лангура, И. Милосављевић, Јовановић (Стојановић), Лазић, Митровић, Јанковић, М. Милосављевић, Павлов, Торбица (Станић), Милојевић, Миљајић (Димитријевић) Полет: Бојовић, Вељовић, Ђорђиловић, Калајановић, Радисавчевић, Николић (Чакаревић), Василић, Протић (Ивановић), Живковић, Стојић, Куљанин

Слобода-Шапине 0:3 (0:0)

Резултати 26. кола:

Резултати 27. кола:

Борац-Младост (Л) 0:1 Металац (ГМ)-Тимок 2:1

Борац-Телеоптик 2:0 Младост (Л)-Слога (К) 1:1 Радник-Металац (ГМ) 1:1

Стадион: Слоге у Пожеги. Судија: Милан Недељковић (Ужице). Стрелци: Ракић у 56. и 86. и Продановић 58. минуту Слобода: Обренић, Николић, Антић, Радовановић, Колаковић (Грбић), Пантовић, Анев, Виторовић (Мијајловић), Вукадиновић (Стојанић), Василијевић, Грбовић Шапине: Николић, Николајевић, Продановић, Стокић, Мишић, Стојаковић, Јовановић (Хркаловић), Стојановић (Коцић), Живановић, Ракић, Богићевић

Борац-Телеоптик 2:0 (0:0) Стадион: Градски. Судија: Новак Симовић (Ловћенац). Стрелци: Стојановић у 54. и Живковић у 90 + 4 минуту. Борац: Петрић, Боранијашевић, Живковић, Обрадовић, Драшковић, Шуњеварић, Јованчић, Јевтовић (Ђенић), Стојановић, Јовичића (Радосављевић), Милојевић (Стаменковић) Телеоптик: Кљајић, Црноклавац, Минић, Миловановић, Голубовић (Пантелић), Гергијевић, Љујић (Варга), Добријевић (Грбовић), Мијајловић, Богосавац, Ивковић.

Резултати 23. кола:

Резултати 24. кола:

Полет-Мачва Бане-Слобода

Рудар-Полет Слобода-Шапине

1:0 2:0

3 Полет 16 Слобода

23 23

14 3

4 5

5 15

29 13

11 48

1:1 0:3 +18 46 -35 14

ГРАДСКА ЛИГА ЧАЧКА ЗОНА „МОРАВА“

Младост-Слога (К) 1:1 (1:0) Стадион: Младости. Судија: Славиша Радовановић (Лаћарак) Стрелци: Црномарковић у 10. за Младост и Јовановић у 58. минути за Слогу. Младост: Јанковић, Петровић (Милосављевић), Големић, Гашић (Гаврић), Тешић, М. Стојановић, Н. Стојановић, Грујичић (Живадиновић), Радин, Зоњић, Црномарковић Слога (К): Божовић, Антонијевић, Обуоба (Станковић), Николић, Милетић, Ровчанин, Радовић, Марушић, Јовановић (Анђелковић), Јанићијевић, Младеновић (Цвијановић)

Резултати 23. кола:

Резултати 24. кола:

Карађорђе-Драгачево Орловац-Омладинац Тутин-Полет Рудар-Таково

Таково-Тутин 1:2 Драгачево-Трепча 1:1 Полет-Орловац, одложено

3 4 6 10

Таково Полет Орловац Драгачево

0:3 5:0 0:1 0:0

24 23 23 24

12 10 9 7

6 6 7 8

6 7 7 9

31 31 34 35

19 24 27 26

+12 +7 +7 +9

42 36 34 29

Радник-Металац 1:1 (1:0) Стадион: Градски. Судија: Илија Брдар (Нови Сад). Стрелци: Стојановић у 17 за Радник, а Симов у 80. минуту за Металац. Радник: Пулетић, Ожеговић (Ставрић), Крстић, Ђурђевић (Ристић), Микић, Осеи, Илић, Јовановић, Цудјо, Стојановић, Јеремић Металац: Ђогатовић, Родић, Младеновић, Седлар, Симов, Влашић, Луковић, Лукић, Бркић (Станић), Ивановић, Ћирковић. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Младост (Л) Металац (ГМ) Борац Бежанија Слога (К) Јединство Путеви Слога (ПМ) Синђелић Радник БСК Борча Пролетер Телеоптик Смедерево Долина Инђија Тимок

27 27 27 27 27

16 14 12 10 11

6 7 7 11 6

5 6 8 6 10

36 33 23 30 33

17 11 18 22 28

+19 +22 +5 +8 +5

54 49 43 41 39

-5

27 27 27 27 27 27 27 27 27 27

11 9 9 9 8 8 8 8 8 7

5 7 7 7 9 7 7 7 6 9

11 11 11 11 10 12 12 12 13 11

31 28 27 30 38 32 23 29 29 22

38 27 32 39 33 33 30 38 40 33

-7 +1 -5 -9 +5 -1 -7 -9 -11 -11

38 34 34 34 33 31 31 31 30 30

ОКРУЖНА ЛИГА ФСМО Резултати 22. кола:

Резултати 23. кола:

Слатина-Морава 2:1 Напредак-Миковци 3:1 Омладинац-Бацковац Јунајтед 5:0 Овчар-Јединство (ГГ) 2:0 Рудар-Пријевор 2:1 Доња Врбава-Горушица 1:1 Јединство (К)-Младост (П) 1:2 Спартак-Младост (А) 1:0

Спартак-Слатина 1:2 Младост (А)-Јединство (К) 1:4 Младост (П)-Доња Врбава 2:1 Горушица-Рудар, одложено Пријевор-Овчар 0:3 Јединство (ГГ)-Омладинац 4:0 Бацковац Јунајтед-Напредак 1:0 Миоковци-Морава 1:1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Младост (П) Овчар Рудар Јединство (К) Спартак (-1) Младост (А) Слатина Доња Врбава Миоковци (-1) Напредак Јединство (ГГ) Пријевор Бацковац Јунајтед Омладинац Морава Горушица (-1)

23 23 22 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 22

16 13 14 12 11 10 10 9 9 8 7 7 6 6 5 3

2 7 4 4 6 5 4 5 6 5 4 3 6 4 5 4

5 3 4 7 6 8 9 9 8 10 12 13 11 13 13 15

50 38 39 46 42 32 28 28 32 37 31 34 35 32 31 25

23 16 18 34 24 30 32 28 41 30 33 39 59 53 38 62

+27 +22 +21 +12 +18 +2 -4 0 -9 +7 -2 -5 -24 -21 -7 -37

50 46 46 40 38 35 34 32 32 29 25 24 24 22 20 12

ПАРМЕНАЦ ПАО...!? Лугови - Парменац 3:2

Игралиште: Зарин Гај. Гледалаца: 400. Судија: Јелушић Драган. Стрелци: Ристановић у 44. Богићевић у 70. Јовановић у 84. за Лугове, а Ђ. Стевановић у 66. и Радивојевић у 75. минуту за Парменац. Лугови: Богосављевић, Жуњић, Вуковић, Сретеновић, Вукомановић (Гвозденовић), Трипковић (Богићевић), Костић, Ристановић (Шекарић), Тасић, Новаковић, Јовановић Парменац: Кузмановић, Мајсторовић, Пајовић (М. Стевановић), Маленовић, Маринковић, Цупарић, Ристанови-, Петровић (Павловић), Ђ. Стевановић, Ненадић, Гавриловић (Радивојевић)

Резултати 19. кола:

Резултати 20. кола:

Будућност-Планинац Премећа-Чачак 94 Вујан-Морава Полет-Задругар Парменац-Стрелац Кеј-Ракова

Лугови-Парменац 3:2 Морава-Премећа 1:1 Задругар-Вујан 3:3 Стрелац-Полет 4:3 Планинац-Кеј 3:4 Чачак 94-Будућност, одложено

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Парменац Кеј Вујан Чачак 94 Планинац Задругар Морава Лугови Будућност Ракова Премећа (-1) Стрелац (-2) Полет (-1)

0:2 1:1 0:1 1:9 4:0 3:0 19 19 19 17 19 18 18 18 17 18 19 18 19

17 10 9 8 8 7 7 7 6 6 5 5 1

1 2 4 4 3 4 4 3 5 5 7 1 3

1 7 6 5 8 7 7 8 6 7 7 12 15

79 40 33 26 28 35 31 32 37 26 28 20 27

15 +64 30 +10 25 +8 32 -6 30 -2 27 +8 43 -12 38 -6 31 +6 26 0 35 -7 46 -26 64 -37

52 32 31 28 27 25 25 24 23 23 21 14 5

SPORT

PETAK 9. MAJ 2014.

Страну припремио М. Ристић

МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР „УНУК, СИН И ДЕДА“

СЕЋАЊЕ НА ДОБРЕ ЉУДЕ, ВРЕДНЕ РАДНИКЕ И СПОРТИСТЕ

За њих је фудбал, заиста, био најважнија споредна ствар на свету. За мештане Ракове, спортске раднике и фудбалере чачанског краја остала је обавеза да се уз дужно поштовање, увек сећају три узорна и вредна домаћина, оснивача и фудбалера

јединог спортског колектива из овог села, Владимира, Милоша и Рашка Крупежа. Протекла недеља је била дан када су се окупили сви пријатељи у школској сали у Прељини, а потом и у Дому културе у Ракови и евоцирали успомене на

незаборавне фудбалске великане. На меморијалном турниру „УНУК, СИН И ДЕДА“ учествовали су ветерани Борца, Задругара и Ракове. Резултати као и увек на оваквим манифестацијама, у другом плану, нису умањили дражи и чари које

пружа фудбал. Најбољи стрелац турнира био је Владе Петровић (Борац) са три постигнута гола. Резултати: БорацЗадругар 5:3, Ракова-Задругар 4:1, БорацРакова 2:1. Пласман: Борац 6, Ракова 3, Задругар без бодова.

УВЕК НЕШТО НОВО... ФК „БИП“ и вредно руководство овог колектива, већ годинама препознатљиви на чачанској фудбалској мапи по пријатним изненађењима, протекле седмице определило се за још један потез који ће нема сумње обрадовати све истинске поклонике „бубамаре“. У идеалним условима фудбалског игралишта крај Сладаре под стручним надзором тренера Марушића, Владића, Петровића, Дукића, Павловића... почела је са радом прва бесплатна школа фудбала на нашим просторима. На десетине дечака и девојчица на првом окупљању уз учење фудбалске азбуке обрадовао је и поклон клупског руководства на челу са председником клуба Ненадом Станковићем. На дар су добили дрес и шортс, а како је истакао идејни творац овог пројекта то је само први у низу потеза који ће овај клуб применити у наредном периоду. Наравно циљ је изнад свега омасовљење и популарност овог спорта на нашим просторима.

* ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ * ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ *

„Инвазија Чачана на Краљево” ЗОНА МОРАВА

СУПЕР ЛИГА 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00

Раднички 1923 Војводина ОФК Београд Слобода Поинт Рад Партизан Раднички (Н) Нови Пазар

Јавор Матис Јагодина Напредак Црвена звезда Доњи Срем Вождовац Спартак Чукарички

Телеоптик Слога (ПМ) Синђелић БСК Борча Металац (ГМ) Јединство Путеви Пролетер Слога (К)

Инђија Бежанија Тимок Радник Смедерево Долина Младост (Л) Борац

ПРВА ЛИГА 10.05.2014|17:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 20:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00

11.05.2014 | 16:30 11.05.2014 | 16:30 10.05.2014 | 16:30 10.05.2014 | 16:30 11.05.2014 | 16:30 10.05.2014 | 16:30 11.05.2014 | 16:30 11.05.2014 | 16:30

Металац Шумадија 1903 Драгачево Арсенал Омладинац Полет Таково Рудар

Слатина Доња Врбава Рудар Овчар Омладинац Напредак Морава Миоковци

ОКРУЖНА ЛИГА ФСМО 11.05.2014 | 17:00 11.05.2014 | 17:00 11.05.2014 | 17:00 11.05.2014 | 17:00 11.05.2014 | 17:00 11.05.2014 | 17:00 11.05.2014 | 17:00 10.05.2014 | 17:00

Јединство (К) Спартак Младост (А) Младост (П) Горушица Пријевор Јединство (ГГ) Бацковац Јунајтед

Напомена: утакмице 24. кола одигране су јуче.

СРПСКА ЛИГА 11.05.2014 |16:30 11.05.2014 | 11:00 11.05.2014 | 16:30 11.05.2014 | 16:30 11.05.2014 | 16:30 11.05.2014 | 16:30 11.05.2014 | 16:30 11.05.2014 | 16:30

Водојажа Славија Мокра Гора Трепча Карађорђе Слобода Орловац Тутин

Слобода Шапине Бане Партизан Железничар Победа Млади радник ГФК Јасеница 1911

Рудар Лозница 1919 Шумадија Јошаница НД 2011 Сељак Крушик Мачва Полет

ГРАДСКА ЛИГА 11.05.2014 | 17:00 11.05.2014 | 17:00 11.05.2014 | 17:00 11.05.2014 | 17:00 11.05.2014 | 11:00 10.05.2014 | 17:00

Чачак 94 Будућност Премећа Вујан Полет (Г) Парменац

Планинац Морава Задругар Стрелац Лугови Ракова

OGLASI

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura , [iri centar 30m2 , 3, lift, 22500 eura , Avenija U ponudi jo{ 8 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 36m2, 5, 19000 eura, Hotel Morava 38m2 ,3, 21000 eura, Centar 38m2 , vp, 22500 eura, Qubi} kej 32m2 , 5, 23000 eura , [iri centar 43m2, 1, 27000 eura , Avlaxinica U ponudi jo{ 16 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53m2, 6, lift, 29500 eura , Restoran Brvnara 37m2 , nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija U ponudi jo{ 17 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2, 14, lift, 25000 eura, Hotel Morava 47m2 , dvori{ni stan, 26000 eura , Hotel Morava 49m2, 4 , 27000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej 50m2, 4, 28000 eura, Nemawina 52m2 , 3, lift, 28000 eura , [iri centar

AGENCIJA

SIGMA

57m2 6, lift, 29500 eura , Avenija 57m2 , 3, lift, 31000 eura, Avenija 63m2 , 3, 31000 eura. Avlaxinica 55m2, vp, 32000 eura, [iri centar 49m2 , 6, lift, 32000 eura, Nemawina U ponudi jo{ 52 dvosobna stana DVOIPOSOBNI STANOVI 54m2, 1 , 29000 eura, Hotel Morava 64m2, 12, lift, 33000 eura , Hotel Morava 53m2 , 1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2 , 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2 , 4, lift, 38000 eura , Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 21 dvoiposoban stan TROSOBNI STANOVI 67m2, 4, 37000 eura, Hotel Morava 71m2, 1, 43000 eura, Avenija 80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 78m2, vp, 45000 eura, [iri centar 71m2, 4, lift, 46000 eura, Avenija 80m2, 1, sa stvarima, 50000 eura, [iri centar 78m2 , 6, lift, 50000 eura, [iri centar U PONUDI NA[E AGENCIJE VELIKI IZBOR KU]A, PLACEVA, VIKEND KU]A I SEOSKIH DOMA]INSTAVA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 evra P-32 m2, PR, TA, Kej, 20.000 evra P-36 m2, 5. sprat, CG, kod H. Morave, 20.000 evra P-51 m2, PR, TA, ul. 9. Jugovi}a, 26.000 evra P-58 m2, 2. sprat, 2. sprat, CG, Kej, 38.000 evra P-67 m2, 12. sprat, CG, Kej, dupleks, 43.000 evra P-29 m2, 5. sprat, CG, kod H. Morave, 20.000 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina, 23.500 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, nov, mogu}nost subvencije, 22.000 E P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej, 19.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, nov, mogu}nost subvencije, 31.000 E P-49 m2, 5. sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, 36.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva-nov, 41.000 E, sa PDV-om P-52 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, nov, mogu}nost subvencije, 37.000 E P-57 m2, 6. sprat, CG, Avenija 2, 29.500 E P-60 m2, 1. sprat, TA, kod M.Pavlovi}, 35.000 evra

P-74 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-36 m2, VP, TA, kod H. Morave, 25.000 evra P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 evra P-49 m2, 1 sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 evra P-84 m2, 1 sprat, CG, Avlaxinica, 50.000 evra KU]E P-60 m2, 40 ari placa, Slatinska bawa, 13.000 E P-110 m2, 34 ara placa, Loznica, 20.000 E P-80 m2+PK, 4 ara placa, Prijevor, 50.000 E P-120 m2, 5 ari placa, Qubi}, 50.000 E P-120 m2, 8 ari placa, kod po{tinog magacina, 45.000 E P-200 m2+PK, 18 ari placa, Qubi}, 51.000 E P-70 m2, 40 ari, Slatinska bawa, 13.000 evra P-60 m2, 5 ari, Prijevor, 21.000 evra P-208 m2, 6.8 ari, kod Slobode, 50.000 evra P-80 m2, 16 ari, Parmenac, 29.000 evra P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe, 30.000 evra P-129 m2, 1.5 a, kod Ma{inske {kole, 25.000 evra

P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 evra P-200 m2, 10 a, Parmenac, 55.000 evra P-140 m2, 5 a, Makedonska

IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15.000 E sa stvarima 90 m2, 89 ari, Pakovra}e, 24.000 E 2 ku}e, 1.89 ha, Pakovra}e, 43.000 E 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 E 90 m2,2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 evra 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica, 26.000 E 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 E LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 E P-60 m2, Bate Jankovi}a, 52.000 E P-49 m2, B. Oslobo|ewa, 36.000 E VIKENDICE P-34+15 m2, 8 a, Prijevor, 17.000 evra 60 ari, Kuki}i, 13.000 evra 8 ari, Jelica, 5.500 evra

STANOVI P-27.4 m2, 5.sprat, CG, nov, Alvaxinica, 730 E+PDV P-34 m2,CG, Nemawina, 21.000 E P- 35 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-26 m2, PR, TA, Qubi} kej, 18.500 E P-48 m2, 7. sprat, CG, {iri centar, 26.500 E P-46 m2, 1. sprat, CG, nov, Obili}eva, 800 E + PDV P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2, 22.500 E P-41 m2, 6. sprat, Qubi} kej, 25.000 E P-34 m2, 3. sprat, TA, Nemawina, 18.500 E P-52 m2, 2. sprat, TA, Hotel Morava, 27.000 E P-60 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 35.000 E P-67 m2, 4. sprat, CG, Avenija 2, 39.000 E P-56 m2, 4.sprat, CG, H.Morava, 35.000 E P-50 m2, 1.sprat, CG, Qubi} kej,

30.000E P-57 m2, 4.sprat, CG, Avenija 2, 31.000 E P-54 m2, 5. sprat, CG, Avenija 1, 33.000 E P-47 m2, 2. sprat, CG, Nemawina, 29.900 E P-53 m2, 12.sprat, CG, Qubi} kej, odli~an, 31.000 E P-73 m2+ 6 m2,1. sprat, CG, Alvaxinica, 59.000 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Qubi} kej, 45.000 E P-64 m2, 4.sprat, CG, nov, kod H. Morave, 37.000 E

KU]E P-80 m2, 4.3. ari placa, Atenica, 35.000 E P-60 m2, 6.3. ari placa, Atenica, 29.000 E P-160 m2, 17 ari placa, Atenica, 32.000 E P-70 m2+ 90 m2, 3.5 ari placa, Kqu~ka, 22.000 E P-290 m2, PR+2, novo, 135.000 E

OGLASI

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike â~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 110 m2 kod Hotela “Morava”, CG, terasa 20 m2. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM nov ~etvorosoban stan od 95 m2, ulica Nemawina, CG, lift, sa delom name{taja. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 93 m2, na Vinari, 1. sprat, CG, dve terase. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM trosoban stan u centru, VP, gas, sa zidanom garaòm. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan nov kod Hotela “ Morava”, dupleks, 42. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, renoviran, CG, lift. Cena 36 .000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, nov, H. Morava, 4. sprat. Cena 48.500 evra sa PDV-om. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, 3. sprat, lift, kompletno name{ten, na Alvaxinici. Tel. 064/ 011-3636 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2 na Keju, CG, lift. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 3. sprat, CG, terasa. Cena 50. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 73 m2 + 6 m2, strogi centar. Cena 43. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM trosoban stan od 67 m2. Cena 37. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 67 m2. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2, cena 27. 000 evra. Mogu}a korekcija. Tel. 342190 PRODAJEM trosoban stan, noviji, iznad Belvija, 2. sprat, EG. Cena 36. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan u Nemawinoj, povoqno. Cena 40. 000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, 2. sprat, CG, lift, terasa. Cena 45. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u Kalu|ericama. Tel. 064/ 158-93-63

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM stan 43 + 3 m2, Qubi} kej, lamela B, 3. sprat, uveden gas. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 834-51-49 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2. Cena 29. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2. Cena 35. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban komforan stan od 62.80 m2. Cena 30. 000 evra. Tel. 060/ 434-2190 PRODAJEM dvosoban stan Avenija 2, 1. sprat, CG. Cena 29. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM dvosoban stan, nov, centar, 3. sprat, CG, lift. Cena 35. 500 evra sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole. Cena 27. 000 evra. Tel. 065/ 346-5411 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, u zgradama od fasadne cigle. Cena 36.500 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan u vlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1364 PRODAJEM dvosoban stan na Keju, 2. sprat, CG, 31. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan, mawi, Nemawina. Cena 22. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, CG, O[ “Filip Filipovi}”. Cena 24. 000 E. Tel. 064/ 14-14-324 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 24. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 31.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 29.500 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 26. 000 evra, korekcija. Tel. 060/ 767-6-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, 26. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, cena 34. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-060 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, 4. sprat, CG. Cena 29. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2. Cena 29.500 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 u centru, povoqno. Cena 30. 000 evra. Mogu}nost kupovine zidane gara`e u dvori{tu zgrade. Tel. 060/

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2. Cena 28. 000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2 , centar, blizu Tempa. Cena 26. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, ulica Nemawina. Cena 23. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2 u centru grada. Cena 26. 000. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosdoban stan od 51 m2, u`i centar. Cena 26. 000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2. Cena 28. 000 evra. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 32. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 27. 000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, nov. Cena 34. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2. Cena 26. 000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, na bedemu. Cena 25. 000 evra.Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, mawi, CG, Qubi} kej. Povoqno. Tel. 064/ 15893-63 PRODAJEM dvosoban stan kod Brvnare. Cena 32. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan, nov, Alvaxinica, 3. sprat. Cena 33. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2. Cena 25. 000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM jednosoban stan, 3. sprat, CG, blizu pijaca. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 43 m2. Cena 27. 000 evra. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 43 m2. Cena 21. 000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2, kod Hotela “Morava”, 20. 000 evra. Tel. 065/ 346-541 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2, cena 19.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM jednosoban stan od 35 m2, blizu crkve. Cena 25. 000 evra. Tel. 064/ 317-1701

KUPUJEM BAGAT MA[INU ZA [IVEWE- VI[WA ILI SLAVICA. TEL. 061/ 229-1-801

PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, CG, O[ "Filip Filipovi}". Cena 24. 000 evra. Tel. 064/ 14-14-324 PRODAJEM plac od 17. 7 ari kod " Slobode", 2 km od centra. Cena 800 evra / ar. Asfalt do placa. Dozvoqena gradwa. Tel. 063/ 667-494, 063/ 667-484 Jovan PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, CG, Balkanska ulica. Cena 21. 700 evra. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2 na Keju. Cena 20. 000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM jednoiposoban stan od 36 m2, 2. sprat, CG, ul. Svetozara Markovi}a. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2 u Aveniji 1. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM novu garsoweru u Beogradu, na Vra~aru, prvi sprat, odmah useqiva. Cena 38. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, VP, Qubi} kej. Cena 18.500 evra. Tel. 063/349-333 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju. Cena 15. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM na Novom Beogradu - Beànijska kosa na placu od 400 m2, dve zasebne prizemne ku}e ( 49 m2 i 54 m2) dva parking mesta i garaà, vlasni{tvo - legalizovano, 9 linija gradskog prevoza. Tel. 064/ 219-85-99 PRODAJEM stan od 73 m2 + 6 m2, strogi centar, CG, lift. Cena 43. 000 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2, centar, 2. sprat. Povoqno. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 65.50 m2, centar. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru, 3. sprat, CG. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 54 m2 u centru grada. Cena 22. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 54 m2 u blizini Hotela Morava, 3. sprat, CG. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 52 m2 na Keju, 3. sprat. Cena 28. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM noviji stan od 50 m2 sa kuhiwom, CG, lift, uì centar â~ka. Tel. 063/ 686-129 PRODAJEM stan od 48 m2 , novija gradwa. Cena 30.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM 4 apartmana na Zlatiboru, ôlovi}a brdo, od 30 m2 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu, sa stvarima. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 47 m2 na Zlatiboru, dvoiposoban, 3. sprat, sa name{tajem. Cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

PRODAJEM stan na Alvaxinici, name{ten. Tel: 064/36-66-325 POVOQNO PRODAJEM! ^ETVOROSOBAN , NOV, ODMAH USEQIV, UKWI@EN , STAN NA LOKACIJI “GVO@\AR” U ^A^KU. STAN SE NALAZI NA POTKROVQU, IZNAD 2. SPRATA, UKWI@ENE REDUKOVANE POVR[INE OD 74 M2, A POSEDUJE STAMBENI PROSTOR POVR[INE PODA OD 100 M2, I DODATNI PROSTOR ZA OSTAVE POVR[INE PREKO 20 M2. CENA STANA 600 E/ M2. KONTAKT TELEFON-VLASNIK STANA 064/ 051-8-002

490 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini Hotela “ Morava”. Cena 24. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 43 m2. Cena 21.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM nov stan od 38 m2 u blizini {kole “M.Pavlovi}”. Tel. 064/ 67329-69 PRODAJEM stan od 36 m2, drugi sprat, novija gradwa, u blizini pijaca. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM stan od 31 m2, noviji , centar, 2. sprat. Cena 18.000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM stan od 33 m2 , u Qubi}skoj ulici, novija gradwa, odli~an raspored. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 27 m2, noviji, u centru sa novim stvarima. Cena 24.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan u strogom centru grada, 1 sprat, 2 terase,podrum. Tel. 065/ 64141-40 PRODAJEM dvori{ni stan od 47 m2. Cena 26.000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM ku}u od 114 m2 sa 2 ara placa u Amixinoj. Cena 50.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima od 50 m2, plac 10 ara. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 42 m2 u Ko{utwaku. Tel. 063/ 819-1173 PRODAJEM ku}u od 80 m2 kod Titove Vile, plac 6 ari. Cena 70.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u od 80 m2 u Atenici, kod Plave hale, plac 3.50 a. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa 4 ara placa na Topalovom brdu. Cena 26.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM komplet sre|enu i renoviranu ku}u kod Hotela Morava. Cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u u ^a~ku, ulica Mostarska 6. Tel. 063/ 112-1-868 PRODAJEM noviju ku}u od 150 m2 u Aveniji 2, plac 4.5 arri. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM novu monta`nu ku}u, odmah useqivu u Kuki}ima, sa placem od 50 ari. Tel. 064/ 230-4-202

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

IZDAJEM jednosoban stan sa parnim grejawem, Nemawina ulica, kod {kole “Milica Pavlovi}”. Povoqno. Tel. 032/345-738, 062/550933 PRODAJEM ku}u u Prislonici, sa 5 ari placa. Tel. 064/ 832-9-911 PRODAJEM ku}u od 120 m2 i 6.5 ari placa sa pomo}nim objektima, u blizini plave hale u Atenici. Tel. 064/ 67329-69 PRODAJEM prizemnu ku}u sa 4.5 ari placa u blizini {kole u Atenici. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM ku}u pored Ibarske magistrale u Meqaku sa 15 ari placa. Tel. / 847/ 637-7-274 Wujork PRODAJEM ku}u od 40 m2, na bedemu kod Bor~eve hale, plac 3 ara. Cena 15.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 40 m2 u centru ^a~ka, povoqno. Tel. 064/ 208-6-115, 034/ 384-044 PRODAJEM vikendicu sa 15 ari placa u Loznici. Tel. 064/ 46-21-222 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, ekstra lokacija. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikendicu u Pakovra}u, sa 38 ari placa. Cena 8.500 E. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652-804 PRODAJEM lokal od 25 m2 nova gradwa, pogodan za sve delatnosti preko puta restorana “ Talija”. Cena 20. 500 evra. Tel. 064/ 103-0-066 PRODAJEM poslovni prostor u Rakovi kod Doma, od 135 m2, sa magacinom i mokrim ~vorom. Cena 10.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM poslovni prostor u Viqu{i sa lokalom, povr{ine 170 m2, plac 10 ari, 8.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM - MEWAM dve ku}e na Alvaxinici. Mogu} svaki dogovor. Tel. 063/ 843-0214 NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila, Beograd Cerak. Tel. 032/ 341-948 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, CG, KTV, ul. S. Prvoven~anog. Tel. 064/ 8292-720, 032/ 373-571 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan u {irem centru ^a~ka, povoqno. Tel. 064/ 572-0-519 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa CG na Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460, 061/ 815-4395

IZDAJEM dvosoban stan, parno grejawe, centar grada. Tel. 069/ 662-437 IZDAJEM jednosoban name{ten stan. Tel. 065/ 346541-1 IZDAJEM poluname{ten jednoiposoban stan, Qubi}ska, nova gradwa. Tel. 064/ 148-6-958 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Crvenog krsta, CG. Tel. 063/ 609-784 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan u ku}i, poseban ulaz , odvojeno. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM trosoban stan od 80 m2, na Alvaxinici, kompletno lepo name{ten. Tel. 064/ 011-36-36 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan. Tel. 065/ 346-5-411 IZDAJEM povoqno dvosoban nename{ten stan ili poluname{ten, sa grejawem. Tel. 032/ 537-2-816, 064/ 411-4-996 IZDAJEM jednosoban nov, name{ten stan, CG, KTV, lift, klima, centar. Tel. 064/ 403-7-359 IZDAJEM sobu za devojke, u~enice, KTV, kupatilo, upotreba kuhiwe, ul. S. Prvoven~anog. Tel. 032/ 373571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM lokal od 25 m2 nova gradwa, pogodan za sve delatnosti preko puta restorana “ Talija”. Cena 120 evra. Tel. 064/ 103-0-066 IZDAJEM lokal od 15 m2 u Draga~evskoj ulici. Cena 40 evra. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845

OGLASI

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

IZDAJEM lokal od 53 m2, u G. Milanovcu u glavnoj ulici, ima gas. Tel. 060/ 5758-700, 032/ 727-026 IZDAJEM halu od 200 m2, ulica Kneza Milo{a. Tel. 063/ 349-333 IZDAJEM u objektu od 600 m2 u Atenici, pored asfaltnog puta, visoko prizemqe od 300 m2 sala od 100 m2 i vi{e prostorija dve kuhiwe i dva sanitarna ~vora. Pogodno za de~ije igraonice. Tel. 064/ 12-41806 POTREBNA ku}a u Qubi}u, nename{tena. Tel. 062/ 88932-37 POTREBAN jednosoban name{ten stan. Tel. 064/ 0038-274 PLACEVI PRODAJEM plac od 4 a, pored asfaltnog, glavnog puta Slatinska bawa. Cena dogovor. Tel. 063/ 375-405 PRODAJEM plac od 7 ari, kod {kole u Trnavi. Tel. 032/ 366-165 PRODAJEM placeve od 17 a i 7 a, u centru Kotra`e. Tel. 011/ 88-485 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom bregu. Tel. 032/ 5549-204 PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod Slobode. Tel. 064/ 544-0-580 PRODAJEM parcelu 1.20 ha u Preqini blizu “ Intereksa”, udaqena od magistralnog puta oko 50 m. Tel. 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac u

Loznici, Topalovo brdo. Cena 800 evra ar. Tel. 064/ 158-76-61 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i vajat, Trbu{ani kameni most. Tel. 060/ 754-5011 PRODAJEM plac od 12 ara, Qubi} brdo, blizina rasadnika. Cena 5.000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 25 ari, mo`e i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM plac od 30 ari sa ku}om u Prijevoru na skretawu za {kolu, na trasi Koridora 11. Tel. 064/ 353-2709 PRODAJEM dve parcele ukupne povr{ine 1 ha 30 ari, u Gorwoj Gorevnici, pored puta. Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-20-71 PRODAJEM plac od 2.5 ha na Kosovu, u okolini Dubnice. Tel. 064/ 415-6-899 PRODAJEM imawe sa dve ku}e u Pakovra}u, pored {kole. Tel. 064/ 196-4-705 RAZNO PRODAJEM nov agregat. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}ni bioskop LG. Tel. 064/ 294-2-141 PRODAJEM bebi opremu. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM o~uvanu cerovku 5. Tel. 064/ 417-5-628 PRODAJEM le|nu prskalicu za vo}e od 12 litara, malo kori{}ena. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM dva Vilerova goblena. Tel. 060/ 419-0-348

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60 Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN) Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM bojler od 80 litara. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM lampe za kvarcovawe lica i tela marke Philips. Cena 8.5 evra komad. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM razne bicikle. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM polovnu biciklu u odli~nom stawu. Tel. 064/ 294-2-141 PRODAJEM hidrofor od prohroma. Tel. 061/ 641-7105 PRODAJEM dvori{ne prenosive su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2141 PRODAJEM baliranu detelinu. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM 4 tepiha i 2 kau~a. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM 2 regala i TA pe} 4.5 kv. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM polovnu stolariju. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM solarnu su{aru od Arthu Solar-a. Povoqno. Tel. 065/ 98-58-213 PRODAJEM povoqno balirano seno. Tel. 063/ 614-586 PRODAJEM globalni domen gornjatrepca.co. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM metalne stolove i stolice. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM televizore. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM satelitski tawir komplet sa motorom,

programiranim risiverom sa 6 satelita. Tel. 063/ 7494-846 PRODAJEM postoqe za suncobrane. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM inventar za kafi}. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM dve viqu{ke sa amortizerima za Bike bicikle, po 15 evra. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM bagremove direke. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 75 evra. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM mobilni telefon LG 970. Cena 20 evra. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM mobilni telefon Nokia C6, 2 godine star, kamera 5 mp. Cena 50 evra. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM aparat za zavarivawe 220/380 W, stariji model, 500 ampera sa ormanom za prikqu~ak. Cena 190 evra.Tel. 063/ 7494-846 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM mewa~ za Opel Kadet Kockicu. Cena 30 evra. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM postoqa za suncobran. Tel. 064/ 294-2141 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855 MEWAM elektromotor od 2800 obrtaja za elektromotr od 4000 obrtaja. Tel. 063/ 749-4-846

AUTOMOBILI PRODAJEM KIA CARNIVAL , 7. sedi{ta, registrovana do februara 2015. Tel. 062/ 8093-978 PRODAJEM Juga 2003. godi{te, pre{ao 68.000 km, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM kamion Iveko, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 USLUGE USLUGE zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma.... Tel. 066/ 910-9889 USLUGE popravke bakarnih le|nih prskalica, prenta~a, plasti~nih mu{tika, prekida~a, dizni i pi{toqa. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE pomo}i u ~uvawu dece i starih lica, medicinska sestra. Tel. 065/ 668-8-319 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa zapu{tenih i zaraslih travnatih povr{ina profesionalnim trimerima. Tel. 065/ 458-6162 ELITNO!!! PRAWE tepiha, itisona, jorgana, ve{a, posteqine, itd. Boqe od najboqih, ubudu}e i odmah sada, kod majstor Rada. Tel. 064/ 272-0634 LI^NI OGLASI DRAGU devojku od 39 - 42 godine, koja `eli porodicu, upoznao bi situirani intelektualac. Tel. 064/ 1497-961

^ITUQE

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

SE]AWE

6. 11. 2013 - 6. 5. 2014

Dana 13. 5. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

GAVRILOVI]

MILO[ MI]KO VESELINOVI]

Dr QUBI[E POPOVI]A

Nedostaje{ nam. Po~ivaj u miru. Tvoji: }erka SAWA, sin LAZAR, supruga DANKA, majka QUBINKA, sestra DANKA i sestri~ina MILKA sa porodicom

MILISAV - LOLO MILUTIN - MI[O 11. 5. 2009 - 11. 5. 2014 7. 3. 2008 - 7. 3. 2014 Mnogo je lepih uspomena da vas ve~no pamtimo, da o vama sa ponosom pri~amo i da vas nikad ne zaboravimo. Majka i supruga BOSA

Ve~no }e ga pamtiti: supruga OLIVERA, sin ALEKSANDAR, snaja SLA\ANA, unuka KSENIJA, i o wemu pri~ati unuku DIMITRIJU

17132

17133

17134

SE]AWE

GODI[WI POMEN dragoj majci i babi

SE]AWE Dana 10. maja 2014. godine navr{i}e se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

RADOJI^I]

BRANKI RADOJI^I]

MILA PANTOVI]A

6. 5. 2013 - 6. 5. 2014.

Sa ponosom i tugom osta}e{ zauvek u na{em se}awu. TVOJE: MIRJANA, QIQANA i VESNA sa porodicama

I MILENA TOMO 5. 5. 2007. god. 5. 3. 1991. god. Neumrli roditeqi na{i, hvala Vam na dobroti i qubavi. MARIJANA i SVETLANA

Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati PORODICA

17166

17165

17144

Dana 14. 5. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog supruga i oca

Dana 14. 5. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

PREDRAGA [PAJAKOVI]A [PAJAKA

SE]AWE 4. 5. 2012 - 4. 5. 2014

PREDRAGA [PAJAKOVI]A [PAJAKA

^etrdesetodnevni pomen odr`a}e se dana 10. 5. 2014. godine u 12.00 ~asova na grobqu u Mr{incima.

ALEKSANDAR RU@I^I]

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav, ja~a od vremena i zaborava. supruga RADAVA, sin IVAN i }erka MILICA

S po{tovawem i zahvalno{}u, qubavqu i ponosom ve~ito }e `iveti u na{im srcima. sin BOJAN, snaha MIMA i unuk VUK

Pro{lo je dve godine kako sa nama nije na{ sin, otac i brat. Uspomenu na wega ~uvaju: otac PREDRAG, majka SAVETA, sinovi NIKOLA i ANDREJ i sestra MARIJA

17116

17117

17149

Dana 14. 05. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

Dana 3. 5. 2014. godine navr{ilo se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

PREDRAGA [PAJAKOVI]A [PAJAKA

JELE MAJSTOROVI]

BRANKA MATOVI]A Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati supruga BISA i sinovi RAJKO i MILAN sa porodicama

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Zahvalni za svu qubav i po`rtvovawe koju si nam pru`ila. Uspomenu na wu s qubavqu i ponosom ~uvaju: unuka ANA, praunuk @EQKO i zet SR\AN

17135

17139

iz Trnave

Se}awe i qubav imaju snagu `ivota, a uspomene i misli ~uvaju te u na{im srcima. sestra QIQANA i sestri~ina VESNA sa porodicom

Dana 8. 5. 2014. godine navr{ava se TRI GODINE od smrti na{e drage nane

SE]AWE SE]AWE NA DRAGOG PRIJATEQA

VENTISLAV VEN]O VASILI] 07. 5. 2011 - 07. 5. 2014. Dragi tata,

MOJSIJE CEROVI]

Porodica Grujovi} 17163

Pro{le su tri godine kao tren. Jo{ jedno prole}e u na{oj Bawici bez tebe. Procvetale su tvoje tre{we, vi{we i drugo vo}e koje si ti sa toliko qubavi kalemio, sadio i o wima brinuo. Svaki kalem na tebe podse}a: na tvoj veliki rad i qubav koju si ulo`io u wih. Nama dragi qudi poma`u da u Bawici bude sve kao kada si ti bio sa nama. Po dobru te pomiwemo i ~uvamo od zaborava. Tvoja }erka MILKA, zet RADE, unuci MAJA i MARKO

^ITUQE

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

IN MEMORIAM Sedmogodi{wi pomen 10. 5. 2007 - 10. 5. 2014 Se}awe na mog supruga, oca, dedu, koji po~iva u miru

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

SE]AWE 14. 10. 1986 - 11. 5. 2009.

STEVANA Q. MILOVI]A

Sa bolom i tugom obave{tavamo odbinu i prijateqe da je na{a voqena

MIRKO GRUJOVI]

1924, Vaqevo - 2007 - potpukovnika u penziji

Wegovi najmiliji: supruga MAL^IKA, deca: STEVICA, RU@ICA, MILICA i unuci MILAN, IRINA i ADAM

Voqeni ne umiru, dok `ive oni koji ih vole. Uvek }e{ biti u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI

17156

17155

Dana 29. 4. 2014. godine preminula je na{a draga

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E

JELICA M. LABOVI]

DOBRILA AZAWAC 1935 - 2014. u~iteqica u penziji

OBJAVQENI U PETAK

iz ^a~ka

S' ponosom, qubavqu i zahvalno{}u uspomenu na wu ~uva}e: suprug SINI[A, sin SLAVI[A, unuka JOVANA, unuk MOM^ILO, porodice AZAWAC, PAVLOVI], MILETI] i weni prijateqi

SE]AWE 10. 5. 2000 - 10. 5. 2014.

Sahrana je obavqena 2. 5. 2014. godine na ~a~anskom grobqu.

preminula 26. aprila i svojim odlaskom ostavila veliku prazninu u na{im srcima. Sahrana je obavqena 29. aprila na grobqu u ^a~ku.

Voqena i nezaboravqena, ostaje da `ivi u na{im srcima i mislima. O@ALO[]ENI: sin DEJAN, }erka DRAGANA, unuke MILICA i QUBICA i ostala mnogobrojna rodbina. 17111

17167

ACA NIKOLI] iz Mr{inaca Tvojim preranim odlaskom izgubili smo mnogo. Qubav, ne`nost, sre}u. Stalno si u na{im mislima. Ponosni smo {to smo te imali. TVOJI: supruga IVANA i sin ILIJA 17137

3. maja 2014. godine ispratili smo na ve~ni po~inak na{u majku

Dana 10. 5. 2014. godine navr{ava se ^ETRNAEST GODINA od smrti na{eg dragog sina, supruga i oca

DOBRILU VASILI] iz Trbu{ana Zahvaqujemo svima koji u~estvova{e u na{em bolu. Posebna zahvalnost osobqu odeqewa palijativnog zbriwavawa ^a~anske bolnice. WENA DECA 17147

Dana 10. maja navr{ava se ^ETRNAEST GODINA od kako sa nama nije na{ dragi i nikad pre`aqeni

ACA NIKOLI]A

ACA NIKOLI]

radnika MUP-a Republike Srbije Dragi Aco, nema tog vremena koje mo`e ubla`iti bol za tobom. Svakim danom nam sve vi{e i vi{e nedostaje{. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI: otac BRANISLAV, majka VELIMIRKA, supruga IVANA i sin ILIJA

iz Mr{inaca Vreme koje je pro{lo nije umawilo tugu i bol za tobom. Sa ponosom te se se}amo i ~uvamo u na{im srcima. Tvoja sestra SNE@ANA, zet ALEKSANDAR, sestri} DEJAN i sestri~ina ANA SE]AWE 12. 5. 2004 - 12. 5. 2014

Se}awe na na{e drage roditeqe, deku i baku

SE]AWE 24. 3. 2010 - 24. 3. 2014

DOBRILA VASILI] iz Trbu{ana

Istina je te{ka, tuga velika a re~i malo da sve kaèmo koliko nam nedostaje{. I tvoj teàk ìvot koji je preìvela zasluùju na{e veliko po{tovawe i trajno se}awe. Tvoji: sin MILOJKO, snaha RU@ICA, unuci VLADE i DEJAN 17146

Posledwi pozdrav majci

RADI[A-RADE

CECA

1995 - 2014

2013 - 2014

MILENA MAJSTOROVI]

KOZODER iz Trbu{ana Po~ivajte u miru. S po{tovawem i ponosom.

Zauvek }ete biti u na{im srcima. PORODICA MAJSTOROVI] UNUKE i UNUCI

Dana 30. aprila 2014. godine prestalo je da kuca srce na{e drage majke, svekrve i babe

17154

Dana 29. aprila 2014 godine preminula je na{a draga

@IVANA BO@ANI]

DOBRILE VASILI]

DOBRILI

DRAGAN - GAGI MAJSTOROVI]

1924 - 2014.

iz Trbu{ana

Tu`an je 30. april za mene. Izgubila si posledwu bitku, napustila me zauvek i ostavila da za tobom tugujem. Sa ponosom te se se}am i u srcu nosim. Tvoja }erka MILICA sa porodicom

Po dobru }emo te pamtiti i s ponosom pomiwati. Uvek }e te nositi u srcima tvoji najmiliji: sin MILIJA, snaja BUCA, unuci DARKO i NIKOLA

Sahrana je obavqena 02. 05. 2014. godine. Sa qubavqu i ponosom }emo ~uvati uspomenu na wu. WENI : }erka DRAGA i sin MILO[ sa porodicama

17148

17145

17157

^ITUQE

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

U ponedeqak , 28. aprila, preminula je, a 30. aprila sahrawena, na{a draga majka, supruga i baka

Posledwi pozdrav dragoj sestri

PEJI Istina je te{ka, a re~i nedovoqne, da iska`u tugu zbog wenog preranog odlaska.

MILANKA i DRAGOSLAV sa decom

Posledwi pozdrav dragoj

PELADIJI PEJI ZATE@I]

PELADIJA PEJA ZATE@I]

1961 - 2001

Ponosni smo {to smo te imali. Zauvek }e{ ostati u na{em se}awu, beskrajno vedra i nepobediva. JELKA sa porodicom

Po~ivaj u miru, i nezaboravu. Tvoji najmiliji: DRAGA, NIKOLA, NELA, NEBOJ[A i VIKTOR.

17153

17150

1953 - 2014 Mnogo nam nedostaje. Tuguju: suprug MILENKO i }erke MARIJA i QIQANA sa porodicama

Dana 9. maja navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

Dana 11. 05. 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti

SINI[A BE@ANI]

Dana 12. 5. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{e drage

Dr SLAVICE PAJOVI]

VERICE JOVANOVI]

MILOSAVA POLEDICE

12. 5. 2004 - 12. 5. 2014.

nastavnice Se}awe na wu ~uvaju u du{i, a ponos {to su je imali ve~no }e nositi u srcima weni najmiliji. k}i LELA, unuci VLADIMIR i SR\AN i zet DRAGAN

S qubavqu i tugom zauvek uspomenu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga RADA, sinovi SINI[A i DU[KO, snaje MIRJANA i SLA\ANA, unuci \OR\E, NENAD, MILO[ i TAMARA

Vreme prolazi, ali se}awe na tebe ostaje u na{im srcima zauvek. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav ja~a od vremena i zaborava... TVOJA PORODICA

17141

17160

17123

Dana 11. 5. 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg voqenog

MILISAVA GAVRILOVI]A - LOLE

U nedequ , 11. maja 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

JELICE NOVAKOVI]

NADICA MILUNOVI] 12. 5. 1986 - 29. 5. 2010.

iz ^a~ka

Ve~no }e{ biti u srcima Tvojih najmilijih, supruga, }erka, sin, snaja, zet i unu~i}i

Nema tog vremena koje }e te izbrisati iz na{ih misli, jer od smrti je mnogo te`e `iveti bez tebe. TVOJA PORODICA

S' qubavqu.... DAJANA, MARKO i MILAN

17127

17151

17152

^ITUQE

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

Dana 10. 5. 2014. godine u 11.00 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo GODI[WI POMEN na{oj

U subotu 10. 5. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog druga

IVI

MILOQUBA @IVKOVI]A @ILA

Vreme prolazi, a praznina ne nestaje. ^ekamo te u snovima da se nasmeje{, da nas zagrli{, poqubi{. Se}awe na tebe ne bledi, krasile su te sve osobine koje ~oveka ~ine velikim i ponosno izgovaramo tvoje ime.

Ekipa XIBER JUNAJTED: ]ENDO, PIKSI, QUBAN, PILOT, ^ORA, JEPUR, BORO, PE[AK, VUKOTA, DUWA, SRE]KO, GLO\O, DARKO, JABLANAC, PERO, KNEZ, DUTA, MESI, DRA[KO, RA[KO, KOSAN

PORODICA DAVIDOVI] 17122

17124

U subotu 10. maja navr{ava se 40 dana od smrti na{eg supruga i oca

Dana 7. maja 2014. godine navr{ilo se OSAM GODINA od smrti na{eg dragog

RADOMIRA LE^I]A

MILOQUBA @IVKOVI]A @ILA

iz Kokinog Broda Mnogo je qubavi i dobrote oti{lo sa tobom, a mi te sa ponosom ~uvamo u na{im srcima. Za tobom }e zauvek `aliti supruga JELA, }erke MIQANA, TIJANA i DU[ANKA sa porodicama

Ne postoji ve}a tuga od razmi{qawa o sre}nim vremenima u trenutku o~aja. supruga VESNA, sin MILO[, }erka MARIJA, snaha QIQA i zet @EQKO

17118

17120

SE]AWE DEVET GODINA od smrti na{eg dragog

TU@NO SE]AWE Na na{u voqenu majku i suprugu

RU@ICU DMITRI]

U subotu 10. maja navr{ava se 40 dana od smrti mog deka

MILOQUBA @IVKOVI]A @ILA Moj deko, oti{ao si kada se petli bude, kao da u {etwu nekud kre}e{, oti{ao si sa mirisom jutra, da li si znao, da mi se vratiti ne}e{. Unuk VUK 17121

SE]AWE [EST MESECI od smrti na{e drage

VUKA TEOFILOVI]A

7. 5. 1998 - 7. 5. 2014.

STANISLAVE CANE TEOFILOVI]

S qubavqu , ponosom i tugom ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe. KATARINA, IVAN i SVETOZAR

Godinama i vremenom se ne zaboravqaju oni koji se vole. ^uvamo te kao najdra`u uspomenu i prenosimo je pokolewima. ZAHVALNA PORODICA

Po dobru }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati i s po{tovawem i qubavqu ~uvati od zaborava. ZAHVALNA PORODICA

17115

17142

17143

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

7. maja 2014. godine navr{ilo se DVANAEST GODINA od smrti na{e drage

Godinu dana je pro{lo od kada sa nama nije na{a

JELENA STAMENI]

Deset godina nije sa nama na{a voqena

RADOSIJE RADE ZLATI]

6. 5. 2013 - 6. 5. 2014.

MAKRENA VU^I]EVI] MACA iz Kulinovaca

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ve~no }e ~uvati: sestre MILENA i VERA, sestri} MI[KO, sestri~ine VESNA i @ANKA sa porodicama

Po dobru te pamtimo, s' ponosom pomiwemo i s' po{tovawem i qubavqu ~uvamo od zaborava. TVOJI: MILUTIN, PREDRAG, GORDANA, JELENA, MILUN, PETAR, ANA i NIKOLA

Suprug RADENKO, sin DRAGAN i }erka DANA sa porodicama

17108

17109

17110

Dana 10. 5. 2014. godine u 12 ~asova na grobqu u Kowevi}ima, odr`a}e se [ESTOMESE^NI POMEN

Dana 12. maja 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od preranog odlaska na{e drage koleginice

Dana 3. 5. 2014. godine navr{ilo se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage majke

SLOBODANU VUJADINOVI]U BOLU 1943 - 2013 Oti{ao si brzo i tiho, kako odlaze dobre du{e. Pro{lo je {est meseci, a ti si svakodnevno u na{im pri~ama i mislima , ali te nema tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u `ivotu. Ponosni smo na tvoj ~astan `ivotni put koji }emo slediti i u na{im srcima ~uvati. Tvoji najmiliji: supruga RADOJKA, sinovi NEBOJ[A i NIKOLA, snaje NATA[A i KATARINA, unuke NINA i NEVENA i unuci STRAHIWA i LAZAR

Dana 13. maja 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

MILENE MAJSTOROVI] ro|. Gli{i} - {efa ra~unovodstva u Domu u~enika â~ak Vreme prolazi, ali Tvoj dragi i plemeniti lik je jo{ uvek me|u nama... Uspomenu na Tebe ~uva kolektiv DOMA UÊNIKA ÂÂK

QUBICE KONSTANTINOVI] Vreme prolazi, ali se}awe na tebe ostaje u na{im srcima. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav, ja~a od vremena i zaborava. Tvoji: }erka BRANKA i sin MIROSLAV sa porodicama

SLAVI[E JEKI]A

17119

17126

Pro{lo je TRIDESETDVE GODINE od kada sa nama nije na{ otac i DESET GODINA od kada sa nama nije na{a majka

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. supruga RADA i }erke KATARINA, OLIVERA i DANIELA

16. 5. 2008 - 16. 5. 2014.

SINI[A JEKI]

17128

S qubavqu, tugom i ponosom na tvoju dobrotu i plemenitost ~uva}emo te u na{im srcima. }erke MARINA i JASNA sa mamom

13. 5. 2012 - 13. 5. 2014.

17130

SLAVI[A JEKI] MARKO 1914 - 1982.

MILIJANA 1917 - 2004. MILIVOJEVI] iz P{anika Vreme prolazi dok se}awa `ive sa nama. DECA

SE]AWE @ive}e{ ve~no u na{em se}awu. Sinovice MARINA i JASNA sa mamom

RADA VELISAVQEVI]

17129

1. 5. 1997 - 1. 5. 2014. 17114

SE]AWE 11. 5. 2006 - 11. 5. 2014.

Vreme prolazi, ali se}awe na tebe ostaje zauvek u nama. Tvoji: sin ZORAN i }erka BUBA sa porodicama

SRETEN POPOVI]

Dana 4. maja 2014 godine u 84 godini `ivota preminuo je na{ dragi

17099

iz Zabla}a Godine prolaze a uspomene na dragi lik ~uvaju wegovi: supruga ANKA, sin RADOMIR i }erka MILENA sa porodicama

SAVATIJE ]OJBA[I] SAVO

17113

Sahrana je obavqena 6. maja 2014. godine na Kulinova~kom grobqu.

BRANU BRANKU SAVI] ro|enu Marke{evi} 3. 5. 1992 - 3. 5. 2014. Pro{lo je 22 godine od kad si nas napustila. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. Budi na{a najsjajnija zvezda na nebu. Tvoja neute{na MAJKA i SESTRE

Pre dve decenije preminuo je u 83. godini `ivota na{ dragi

iz Kulinovaca

SE]AWE NA

RADOSLAV RAJO MATOVI] iz ^a~ka

Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini, na izrazima sau~e{}a i prisustva na sahrani. O`alo{}ena porodica ]OJBA[I] i mnogobrojna rodbina

Ve~no o`alo{}eni sin MIODRAG, }erka DANICA, snaja SOWA, zet BOGOSAV, unuka IVANA i unuk ALEKSANDAR

17161

17112

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

Dana 3. maja navr{ilo se 40 dana od smrti na{e voqene

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276 TU@NO SE]AWE Navr{ilo se 25 godina od smrti na{eg dragog i plemenitog oca

Dana 2. 5. navr{ava se TU@NA GODINA od smrti voqenog

DRAGOSLAVA [UKOVI]A [ORA

BOGOQUBA TO[OVI]A 1904 - 1989.

RUMENKE TANASKOVI] 1943 - 2014. iz Zabla}a

Draga na{a, suprugo, majko i bako, `ivela si skromno, tiho, srce ti je bilo puno qubavi, oti{la si bez najave, iznenada, dostojanstveno. Ne postoje re~i kojima mo`emo opisati tvoju dobrotu i bezuslovnu qubav. Tvoji najmiliji nosi}e se ve~no u srcu. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. TVOJI NAJMILIJI: suprug JANKO, }erke SLAVICA i SVETLANA, zetovi DRAGAN i ZORAN, unuka ANA, unuci ACO, NIXO, NENO, snaha DACA i praunuk LAZAR

Uvek je sa nama. Qubav, zahvalnost, ponos i se}awe na sre}ne porodi~ne dane ostaju ve~no da traju. Zauvek tvoji: }erke MICA i MIQA sa svojim porodicama

Godina tuge, bola i bezuspe{nog navikavawa na ìvot bez tebe. Bio si sve {to se poèleti moè: dobar suprug, najboqi otac i deda, dobar brat, odan prijateq - ~ovek koji se jednom ra|a. Neka tvoja dobra i plemenita du{a po~iva u ve~nom miru. Supruga VERA, k}erka DU[ICA, unuka DRAGANA, unuci BOGDAN i ANDRIJA, zet DAMQAN, bra}a MIO i DULE sa porodicama 17105

17102

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe

SE]AWE

SLOBODAN BOBAN NEDEQKOVI]

Dana 4. 5. 2014. navr{ava se GODINA od smrti na{e drage

5. 5. 2013 - 5. 5. 2014

JELISAVETE [VABI] iz Bawice Ni godina koja je pro{la, ni vreme koje }e pro}i ne mo`e ubla`iti bol i tugu za tobom. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. ]erke: DRAGICA i VESNA, zetovi MIROSLAV i DRAGUTIN, unuke KATARINA, MARIJANA i JELENA

da je BO@IDAR SAVKOVI] preminuo u nedequ 27. 4. 2014. godine u 91. godini `ivota. O@ALO[]ENA PORODICA 17106

Tu`no se}awe na koleginicu i iskrenog prijateqa

IVANU DAVIDOVI] ( 1973 - 2013 ) Ona ide u svetlu lepote Ko no} blaga u zvezdanom sjaju. Sve {to ima u svetu krasote: Svetlog, tamnog - wene o~i daju Sve ne`nosti , i divote s wima [to dan blistav ne mo`e da ima. Na tom licu koje ozarava Sre}ni osmeh ve~ite vedrine; Gde dobrotom svakog o~arava Mirni odsjaj ve~ite vrline, Na tome se divnom licu ~ita Qubav - mirna, nevina, ve~ita. KOLEKTIV O[ „DR DRAGI[A MI[OVI]” 17125

Te{ko je nastaviti `ivot bez tebe. supruga MIRJANA, sinovi MATIJA i PETAR, unuk MILOMIR i sestra CICA sa porodicom 17107

PETAK 9. MAJ 2014. GODINE

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 17

^A^AK, 9. MAJ 2014. GODINE

strane 24. i 25.

Urbanprojekt

^ETIRI DECENIJE USPE[NOG POSLOVAWA

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Nau~ite lako}u postojawa

CENA 30 DIN.

strana 13.

Kosta Jovanovi}, asistent Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu

BUDI PROMENA KOJU @ELI[ DA VIDI[ U SVETU Iz neobjavqenih rukopisa

Budimira Paunovi}a

VELIKI RAT

^A^ANIN U SVETU ROBOTIKE

I VELIKI RATNICI strane 8. i 9.

strana 7.

Gde na letovawe? Jovana Jezdimirovi} u~estvuje na brojnim me|unarodnim konferencijama

strana 6.

MATEMATIKA NIJE „BAUK”, VE] ZANIMQIVA IGRA BORAC MOCART SPORT

PRVA POBEDA U SUPER LIGI

strana 34.

BOGATA PONUDA PONUDA BOGATA „NEVEN TURSA“ TURSA“ „NEVEN CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strana 12.