ZA 5G MREŽU VAŽNO UKLANJANJE ADMINISTRATIVNIH PREPREKA

DANIEL ŠUŠNJAR,PREDSEDNIK ODBORA ZA TELEKOMUNIKACIJE I DIGITALNU EKONOMIJU SAVETA STRANIH INVESTITORA (TELENOR D.O.O.)

Ključni prioriteti našeg Odbora u narednom periodu su rad na usvajanju novog Zakona o elektronskim komunikacijama, izmenama regulative iz oblasti zaštite životne sredine i urbanističkih planova koje bi olakšale korišćenje postojeće i izgradnju što bolje telekomunikacione infrastrukture i mreža, i saradnja sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija/RATEL-om na stvaranju optimalnih uslova za sprovođenje 5G aukcije

Kada govorimo o pripremama za 5G, najčešće je reč o aukciji za korišćenje radio-frekvencija kao neophodnom uslovu za početak razvoja nove tehnologije. Postoji opšta saglasnost da uslovi aukcije, uključujući i cenu, treba da obezbede optimalno okruženje za brzo investiranje u mnogo gušću mrežu baznih stanica neophodnu za dostizanje 5G standarda, što podrazumeva ogromna finansijska ulaganja operatora. Ono što me više brine jeste da i dalje nismo rešili usaglašavanje regulatornog okvira prvenstveno iz domena zaštite životne sredine sa EU, što treba da omogući lakšu i bržu izgradnju telekomunikacione infrastrukture.

U ovom trenutku prostorna ograničenja u urbanističkim planovima, izrada i po nekoliko studija o proceni uticaja na životnu sredinu za jednu baznu stanicu i dva i po puta stroža ograničenja u pogledu dozvoljenog nivoa elektromagnetnog polja u odnosu na EU, jesu barijere administrativne prirode usled kojih je 5G trenutno ostvariv samo na papiru.

Što se tiče digitalizacije, ona zahteva sinergiju različitih industrija, kao i sinergiju javnog i privatnog sektora. Jedan od primera moguće saradnje bio bi da se, uz saglasnost korisnika, omogući automatska razmena podataka između različitih subjekata privatnog i javnog sektora, kakvi su telekomunikacioni operatori, društva za osiguranje i lizing, banke, kreditni biro, Poreska uprava, itd. To bi doprinelo digitalizaciji ugovora jer mnogi od njih zbog specifičnih obaveza zahtevaju proveru određenih parametara, na primer solventnosti korisnika, a sa druge strane bi suzilo prostor za zloupotrebe i time dodatno ohrabrilo kompanije na digitalizaciju. U tom pogledu projekat „Moji podaci”, koji priprema Kancelarija za IT sa nekoliko banaka, predstavlja odličnu inicijativu.

Druga važna stvar je digitalni identitet građana, gde smo u prethodnom periodu dobili prve registrovane šeme elektronske identifikacije. Smatram da šema srednjeg nivoa, koju je na osnovu dvofaktorske autentifikacije registrovala Kancelarija za IT, nosi mnogo veći potencijal primene za servise eUprave, i da treba da bude iskorišćena za zaključenje ugovora između građana i privatnog sektora.

Naposletku, svedoci smo ogromnog zamaha e-trgovine i očekujemo nastavak sličnih trendova i po okončanju epidemije. To potvrđuju i podaci NBS-a koji u 2020. godini pokazuju rast obima platnih transakcija putem interneta za više od 100% u odnosu na 2019. godinu, dok je njihova vrednost u istom povećana za 80%. Dakle, e-trgovina se dinamično razvija i treba da pazimo da je tretiramo kao kategoriju ravnopravnu sa tradicionalnom trgovinom.

Kada je reč o digitalnim uslugama i ugovorima na daljinu, tu nije ostvaren značajniji napredak, izuzev u oblasti bankarstva gde je sektorskim propisima omogućeno zaključenje ugovora na daljinu putem video identifikacije. U većini drugih industrija, to nije slučaj jer elektronski potpis nije zaživeo u praksi.

Očekujem da će u ovoj godini biti u potpunosti realizovan koncept digitalne menice i prelazak na elektronske mesečne račune za telekomunikacione i ostale usluge