U FOKUSU: Fenomen Nesbe

„O čemu razmišljam pre pisanja knjige? Moja prva misao glasi da je to nemoguć e. Nemoguć e je da misli i osećanja mogu da se preoblikuju u slova koja ih mogu preneti čitaocu, a da se pri tome ništa ne izgubi. Nemoguć e je da ovi nejasni, zvučni simboli zavedu čitaoca, da ga ubede da me sledi tamo gde želim da ga odvedem.“ Ovo su misli Jua Nesbea, koji ne samo da nas je svojim knjigama ubedio u genijalnost svojih misli već nam se toliko uvukao pod kožu da ne možemo da dočekamo novi naslov.

Nesbeovi romani, i iz serijala o detektivu Hariju Huleu i samostalni naslovi, prodati su u više od 50 miliona primeraka širom sveta. On je takođe autor popularnih knjiga za decu Doktor Proktorov prdiprah, kao i serijala koji je napisao pod pseudonimom Tom Johanson. Filmska verzija njegovog romana iz 2008. godine Lovci na glave predstavlja fi lm sa najvećom zaradom u istoriji Norveške. Književni uspeh učinio ga je prvom norveškom internacionalnom zvezdom pop kulture. Pitanja koja su nam se sama nametnula su šta je to što Nesbea čini Nesbeom, odnosno kako su nam njegovi romani postali obavezna literatura iz domena trilera.

Nesbeova majka je bila bibliotekarka, otac je svako popodne provodio čitajući, a pričao je i priče. Mladi Nesbe ih je upijao, smatrajući da bi ih on sam mogao učiniti uzbudljivijim. U to doba već je počeo da impresionira prijatelje svojim jezivim pričama o duhovima. Ali njegova najveć a strast prvobitno je bio fudbal. Prvi put je sa sedamnaest godina nastupio za norveški prvoligaški tim Molde i bio je siguran da ć e nastaviti profesionalno da igra u Engleskoj za Totenhem. Potom se povredio i odlučio je da završi akademiju za biznis. Nakon studija se preselio u Oslo i počeo je da radi u fi nansijama, dosađivao se i pisao je pesme. Jedne noć i je mladi džez basista koga je poznavao preslušao njegove pesme. Sutradan su osnovali bend Di Derre. Godinu dana kasnije bili su na turneji, a nakon dve godine potpisali su ugovor o snimanju. Njihov drugi album postao je najprodavaniji album u Norveškoj tih godina. Njihovi koncerti su rasprodavani za nekoliko sati. I odjednom su postali pop zvezde. Nesbe je danju bio berzanski trgovac, a noću je nastupao na svirkama. Posle godinu dana je toliko „sagoreo“ da je rekao svom bendu i šefu da mu treba šest meseci odmora. Zatim je seo u avion za Australiju, ali je poneo laptop, jer su mu predložili da napiše knjigu koja opisuje život na putu sa bendom. Pisanje je iznedrilo sasvim novi način razmišljanja i shvatio je da je spreman da se usudi i napiše roman. To je morala biti priča o jedine dve stvari o kojima vredi pisati: ubistvu i ljubavi. Za trideset sati leta smislio je zaplet za priču koju je počeo da piše čim je stigao u hotel. Bila je sredina noć i, mučila ga je vremenska razlika i pisao je o tipu po imenu Hari koji je sleteo na isti aerodrom u Sidneju, odseo u istom hotelu i mučila ga je vremenska razlika… Ostalo je istorija. Slepi miš, prvi roman iz serijala o Hariju Huleu, objavljen je u jesen 1997. godine i naišao je na pozitivne kritike. Usledile su Bubašvabe, Crvendać, Odmazda, Solomonovo slovo, Spasitelj, svaka nova knjiga bila je uspešnija od prethodne i ovenčana brojnim nagradama, a sa knjigom Sneško njegova slava postaje međunarodna. Šta da radite kada sve ide tako dobro? Počnete da pišete nešto sasvim drugo, primoravajući se da rizikujete i tako otkrijete nove svetove. Dugo godina ga je opsedala ideja o knjizi za decu. Sve je počelo kada mu je ćerka tražila da izmisli priču za večerom. Tako su nastali ekscentrični profesor Doktor Proktor, Bule – sić ušni, crvenokosi desetogodišnjak sa Elvisovom frizurom i smislom za humor prodavca polovnih automobila, i njegova komšinica i najbolja prijateljica Lisa. Potom se Nesbe vratio bližim temama romanom Lovci na glave, u kome glavni junak radi u agenciji za zapošljavanje, oženjen je ženom koja je previše lepa i zbog koje se mora osloniti na krađu umetnina da bi je fi nansirao. Jednog dana saznaje za Holanđanina koji u svom domu na zidu ima Rubensovo remek-delo... Naslov je bio na vrhu lista od trenutka kada je izašao, a i kritičari su opet bili puni hvale. Nakon dve godine rada na nastavku serijala o Hariju Huleu i bačene knjige, jer nije bio zadovoljan njome, seo je da piše Oklopno srce, najdužu i najzahtevniju knjigu do tad, ali i najbrutalniju. Utvara je objavljena u leto 2011. godine, a istorija se ponovila u pogledu pohvalnih recenzija i podataka o prodaji. Policija je izašla 2013. i posvećena je Nesbeovom preminulom bratu Knutu. Nakon novih izleta u romane Krv na snegu i Ponoćno sunce, Magbet i prošlogodišnje Kraljevstvo, u kojima nema Harija Hulea, ali koji i dalje pripadaju skandinavskom noar žanru, romanima Žeđ i Nož Nesbe za sada zatvara priču o norveškom detektivu, koji je zbog lošeg vladanja i pogrešnih odluka od višeg inspektora na kraju spao na inspektora najnižeg reda, ali se nadamo da trinaesti roman o problematičnom, ali voljenom junaku nećemo dugo čekati.

Fenomen: Nesbe

ŠTA JE TO ŠTO KRALJA SKANDINAVSKOG NOARA JUA NESBEA ČINI TAKO POSEBNIM I VOLJENIM I KAKO SU NAM SE NJEGOVI TRILERI UVUKLI POD KOŽU?

Romani Jua Nesbea su sveži i originalni. U njima nam otkriva svetove sasvim drugačije od očekivanih. Njihovi zapleti su puni preokreta, tempo kojim nas vode kroz radnju ostavlja bez daha, a složenost priče je neverovatna. Nesbe se dobro razume u ljudsku psihologiju, pa se njegovi likovi čine stvarnima i podjednako su važni za priču kao i lov za ubicom. Malo je krimi priča koje nas šokiraju i rastuže kad neki likovi stradaju – kažu njegovi čitaoci, pa se iz svega može zaključiti da Ju Nesbe poseduje x faktor i da su zato njegovi romani tako neodoljivi. ■