DELFI KUTAK: Stakleno zvono

DELFI KUTAK

Kultni roman velike američke pesnikinje Silvije Plat, delimično zasnovan na njenom životu, postao je klasik XX veka. Proslavljen je zbog crnohumornog i oštroumnog portretisanja pedesetih godina prošlog veka i prodat u milionima primeraka. Pročitali su ga i članovi Delfi kutka, a utisak o knjizi iznela je jedna čitateljka

MAPA ŽENSKE DUŠE U KNJIZI Stakleno zvono Silvije Plat

Piše: Aleksandra Stojanović

Žena koja je bila izuzetno talentovana. Žena koja je plenila svojom lepotom. Žena koja je bila udata za veoma uspešnog i slavnog pesnika. Žena koja je uprkos svemu (ili upravo zbog svega toga) bila nemerljivo nesrećna i depresivna. Žena koja je napisala ovu fenomenalnu knjigu – Silvija Plat – kroz svoje radove bila je u direktnoj vezi sa pitanjima koja su se razvijala u društvu. Kao žena, uvek se zalagala za ženska prava iako se nije isticala kao feministkinja. Kako je stvarala u vreme kada je feminizam bio na snazi, suprotstavljajući se nasilju u porodici, seksualnom nasilju, raznovrsnim napadima na nežniji pol, mora joj se odati veliko priznanje jer je tada bilo gotovo nemoguće postati pesnik ili pisac. A ona je uspela u tome. Kao glavni motiv ona bira smrt jer ne prepoznaje drugo rešenje zagonetke života do smrti i u tome kao da vidi sredstvo za dostizanje nekog novog, uzvišenijeg postojanja. Knjiga Stakleno zvono je prepuna mračnih istina, teških tema i crnog humora. Moji bliski ljudi su mi pomenuli da, kako nisu poznavali Silvijinu biografiju pre čitanja dela, i nisu bili najbolje pripremljeni za ovo delo. Verovali su da će se susresti sa trivijalnim mentalnim neravnotežama i problemima jedne devojke pretočenim u trenutke koji uništavaju život. Složili smo se da je konačan rezultat čitanja ovog štiva zapravo jedna iskrena, mračna i izuzetno tačna „mapa“ puta jedne talentovane mlade žene u borbi protiv svojih unutrašnjih demona. I to je na neverovatan način predstavljeno! Silvijin alter ego Ester toliko je direktan u prikazivanju svog očajanja da je prosto nemoguće a da joj ne pružite sve svoje saosećanje. Poželećete da joj pomognete da prevaziđe svoju patnju koja je razarajuća, prožimajuća. Celim romanom prisutna je neka čudna tišina, gotovo mir, i da ne beše tamnih oblaka koji su se polagano približavali, beskrajne palete svih mogućih nijansi stvaranja, možda se i ne bi pretpostavilo da je to ono čuveno zatišje pred buru. Predstojeće komešanje se laganim korakom približavalo i to stanje zbunjenosti počelo je da obuzima. I sve dok oluja nije oslobodila sav svoj bes, kuća nije prestala da pruža zaklon. A onda njeni zidovi krenuše da se skučavaju i počeše da gube zaštitnu ulogu. Poče da se oseća kiša i njene kristalne kapi kako damaraju po licu. Poče opsedanje. Oni koji su zarobljeni u svetu stakla upravo tako se osećaju. U autorkinom dnevniku postoji deo u kome svoje iskustvo vidi reprezentativnim i želi da glavnu junakinju romana učini glasom cele jedne generacije. Kao i mnogi, i ja sam zahvalna Silviji na tome i priči koju je podelila sa nama. Duboko sam udahnula i izvesno vreme slušala svoje srce: tiktak, tik-tak, tik-tak...

Iako povlačenje paralela sa autorkinim životom nagoveštava da se stakleno zvono može „spustiti“ i kada je žena ostvarena i kao majka i kao spisateljica, roman ipak treba posmatrati u strogim granicama samog teksta i fokusirati se na pitanja koja nam nameće priča Ester Grinvud. Ipak, uprkos mraku u koji je ova knjiga uronjena, osećaj nade i dalje postoji, postoji čak i nakon završetka ovog gorkog putovanja...■