■ BIBLIOTEKA POZNATIH: Gorislav Papić

Sve polazi od čitanja

Razgovarala: Tanja Vučković Foto: RTS, Nikola Ristić

Kažu da ne možete sakriti koliko ste zaljubljeni ali ni koliko ste knjiga pročitali, a kada radite na javnom servisu i svaku vašu reč čuju milioni ljudi, onda dobro morate da pazite koje reči izgovarate. I šta hoćete da kažete. I kako. I koliko znate. I koliko ne znate. Prve asocijacije na urednika i voditelja emisija Oko i Oko magazin RTS-a Gorislava Papića su temeljnost, visoko obrazovanje, informisanost i načitanost. Diplomirao je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka, a značajno iskustvo, pre RTS-a, stekao je višegodišnjim radom u nedeljniku NIN.

U kojoj je meri čitanje neizostavan deo ličnog usavršavanja i razvoja kritičke misli?

Sve polazi od čitanja. Nažalost, trenutna sutuacija je takva da sve manje čitaju oni koji pišu, te postoje novinari i pisci koji su više napisali nego pročitali. Svi mi koji se bavimo javnim poslom iza sebe imamo gomilu pročitanih knjiga. Što je ta gomila veća, obično je veći i kvalitet izrečenog ili napisanog.

Kako ste formirali svoj čitalački ukus?

Ugledni novinar Gorislav Papić pažnju na sebe skrenuo nam je samouverenim nastupom i zanimljivim odabirom tema kojima se bavi, a u razgovoru za Bukmarker saznajemo kako je formirao svoj čitalački ukus, uz koje knjige je odrastao, kao i koje klasike i savremenike danas najradije čita

To jedino ne mogu da podnesem, a sve drugo je prihvatljivo. Stoga sam svoj čitalački ukus formirao čitajući sve što mi je bilo zanimljivo. Bez ikakvog reda i plana. Sećam se kako sam tokom srednje škole sate provodio bazajući između polica novobečejske biblioteke. Tako sam slučajno nabasao na roman, ma šta roman – remek-delo Šandora Maraija – Sveće gore do kraja. Setio sam se toga kada sam video da ga je Laguna ponovo objavila. Takođe, pamtim i kad sam sasvim slučajno u toj istoj biblioteci u Novom Bečeju ugledao Stubove zemlje Kena Foleta. Odmah sam je uzeo jer sam negde pročitao da je to omiljena knjiga odbojkaša Đule Meštera. A da je Mešter znao ne samo da blokira na mreži već i da izabere knjige govori činjenica da sam taj obimni roman pročitao nekoliko puta. To govori i kako sam formirao ukus, prihvatajući svakojake preporuke, pa i od odbojkaških reprezentativaca koje nisam poznavao.

Bavite se društvenim naukama. Koliko je važno stalno se usavršavati, koje knjige su najviše doprinele Vašem obrazovanju?

Tirke je bio jedan od najvećih u novinarstvu jer je mnogo čitao, od svih novina svakog dana do svih knjiga koje je neophodno pročitati. A to ne može da se postigne ako se radi svakog dana. I u julu i u avgustu.

Da li radije birate dela publicistike ili fikcije?

Radije biram fikciju, ali odnos je negde 2 : 1. Ako odlazim na skijanje ili letovanje i nosim tri knjige, obično su dve knjige fikcije i jedna publicistike.

Ko Vam je od savremenih svetskih mislilaca blizak i zbog čega?

Kada pročitam Novu pohvalu granici, sjajan esej o tome šta nas čeka kada se pandemija virusa korona jedanput završi, pomislim da je Konrad Pol Lisman briljantan mislilac. Isto pomislim i kada pročitam tekst ili knjigu Branka Milanovića, koji u oblasti nejednakosti spada među tri najveća autoriteta na planeti. Sećam se i da sam, kada sam čitao No Logo ili Doktrinu šoka, smatrao da je Naomi Klajn jedna od najdragocenijih autorki ovoga vremena.

Da li pratite savremenu srpsku književnu scenu? Kako Vam izgleda i ko se izdvaja?

U SREDNJOJ ŠKOLI OTKRIO JE REMEK-DELO ŠANDORA MARAIJA SVEĆE GORE DO KRAJA

Da, uvek sam voleo da čitam naše savremene autore. Poslednje zanimljivo što sam pročitao iz tog korpusa je roman Mulat albino komarac Steve Grabovca. Odličan mi je, na primer, bio i Crnogorski roman Đura Radosavovića. Posljednji muškarac Muharema Bazdulja takođe ne bi trebalo da se propusti, bar dok su distopije globalni trend. I da ne bude da pominjem uglavnom autore portala Oko magazina i ljude s kojima delim slične vrednosti, istaći ću i da sam uživao u divnoj knjizi svog političkog neistomišljenika Dragana Markovine Usamljena djeca juga.

Otkrivate čitaocima i manje poznate autore kakav je Niko Bartulović. Zašto baš on i kako ste došli do saznanja o njegovom životu i stvaralaštvu?

Najviše uživam u emisijama o ljudima kao što je Niko Bartulović. Jer to je čovek kog se Hrvatska odrekla a Srbija ga nije prihvatila, a njegov jedini greh je što je verovao u zajedničku državu i zajedničku sudbinu njegovih Hvarana i mojih Trebinjaca. Ili Zrenjaninaca. A pritom, bio je odličan pisac; njegov roman Na prelomu bio je roman godine 1929. u Kraljevini u kojoj su pisali i Krleža, i Andrić, i Crnjanski. Preživeo je ustaški i italijanski zatvor, da je preživeo i partizanski, možda bismo danas o njemu govorili kao o autoru romana ranga Travničke hronike ili Gospođice jer do tog trenutka Andrić i Bartulović bili su pisci sličnog kvaliteta. Ili da je uspeo da se ukrca na avion pre 80 godina u Nikšiću a nije jer, kažu, nije bio sklon laktanju i guranju, možda Roman o Londonu ne bi bio jedina velika asocijacija naše književnosti i britanske prestonice.Niko Bartulović samo je jedna od tih zanimljivih a zaboravljenih priča, a ja sam, kao neko ko je voleo i često odlazio u Hektorovićev Stari Grad, imao jaku želju da je ispričam.

Da li volite da se vraćate klasicima?

Volim, na primer, da se vraćam pričama Antona Pavloviča Čehova. Njegove priče su mi kao vraćanje u neku varoš koju dobro znam, gde je sve sporo i mirno, vrlo prijatno, a ubrzo postaje vrlo zanimljivo.

Koje su najvrednije knjige koje imate u biblioteci?

Nemam posebno vredne, ali imam posebno drage knjige u biblioteci. Na primer, Sarajevo 1914 Vladimira Dedijera, koja je pohabana, pripadala je mom dedi Mirku, ali je baš takvu – možda i zbog toga šta je sve prošla, posebno volim.

Uz kakvu literaturu se opuštate?

Uz Sportski žurnal. ■

5 KNJIGA DOMAĆIH PISACA ZA SVA VREMENA PO IZBORU GORISLAVA PAPIĆA:

1. Travnička hronika, Ivo Andrić 2. Tvrđava, Meša Selimović 3. Roman o Londonu, Miloš Crnjanski 4. Kad su cvetale tikve, Dragoslav Mihailović 5. Autobiografija – o drugima, Borislav Mihajlović Mihiz