Sve polazi od čitanja
BIBLIOTEKA POZNATIH
Ugledni novinar Gorislav Papić pažnju na sebe skrenuo nam je samouverenim nastupom i zanimljivim odabirom tema kojima se bavi, a u razgovoru za Bukmarker saznajemo kako je formirao svoj čitalački ukus, uz koje knjige je odrastao, kao i koje klasike i savremenike danas najradije čita Razgovarala: Tanja Vučković Foto: RTS, Nikola Ristić
K
ažu da ne možete sakriti koliko ste zaljubljeni ali ni koliko ste knjiga pročitali, a kada radite na javnom servisu i svaku vašu reč čuju milioni ljudi, onda dobro morate da pazite koje reči izgovarate. I šta hoćete da kažete. I kako. I koliko znate. I koliko ne znate. Prve asocijacije na urednika i voditelja emisija Oko i Oko magazin RTS-a Gorislava Papića su temeljnost, visoko obrazovanje, informisanost i načitanost. Diplomirao je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka, a značajno iskustvo, pre RTS-a, stekao je višegodišnjim radom u nedeljniku NIN. U kojoj je meri čitanje neizostavan deo ličnog usavršavanja i razvoja kritičke misli? Sve polazi od čitanja. Nažalost, trenutna sutuacija je takva da sve manje čitaju oni koji pišu, te postoje novinari i pisci koji su više napisali nego pročitali. Svi mi koji se bavimo javnim poslom iza sebe imamo gomilu pročitanih knjiga. Što je ta gomila veća, obično je veći i kvalitet izrečenog ili napisanog. Kako ste formirali svoj čitalački ukus? Najveći greh književnosti je dosada.
22
To jedino ne mogu da podnesem, a sve drugo je prihvatljivo. Stoga sam svoj čitalački ukus formirao čitajući sve što mi je bilo zanimljivo. Bez ikakvog reda i plana. Sećam se kako sam tokom srednje škole sate provodio bazajući između polica novobečejske biblioteke. Tako sam slučajno nabasao na roman, ma šta roman – remek-delo Šandora Maraija – Sveće gore do kraja. Setio sam se toga kada sam video da ga je Laguna ponovo objavila. Takođe, pamtim i kad sam sasvim slučajno u toj istoj biblioteci u Novom Bečeju ugledao Stubove zemlje Kena Foleta. Odmah sam je uzeo jer sam negde pročitao da je to omiljena knjiga odbojkaša Đule Meštera. A da je Mešter znao ne samo da blokira na mreži već i da izabere knjige govori činjenica da sam taj obimni roman pročitao nekoliko puta. To govori i kako sam formirao ukus, prihvatajući svakojake preporuke, pa i od odbojkaških reprezentativaca koje nisam poznavao. Bavite se društvenim naukama. Koliko je važno stalno se usavršavati, koje knjige su najviše doprinele Vašem obrazovanju? Bogdan Tirnanić je govorio da pravi novinari ne rade u julu i avgustu. A
Tirke je bio jedan od najvećih u novinarstvu jer je mnogo čitao, od svih novina svakog dana do svih knjiga koje je neophodno pročitati. A to ne može da se postigne ako se radi svakog dana. I u julu i u avgustu. Da li radije birate dela publicistike ili fikcije? Radije biram fikciju, ali odnos je negde 2 : 1. Ako odlazim na skijanje ili letovanje i nosim tri knjige, obično su dve knjige fikcije i jedna publicistike. Ko Vam je od savremenih svetskih mislilaca blizak i zbog čega? Kada pročitam Novu pohvalu granici, sjajan esej o tome šta nas čeka kada se pandemija virusa korona jedanput završi, pomislim da je Konrad Pol Lisman briljantan mislilac. Isto pomislim i kada pročitam tekst ili knjigu Branka Milanovića, koji u oblasti nejednakosti spada među tri najveća autoriteta na planeti. Sećam se i da sam, kada sam čitao No Logo ili Doktrinu šoka, smatrao da je Naomi Klajn jedna od najdragocenijih autorki ovoga vremena. Da li pratite savremenu srpsku književnu scenu? Kako Vam izgleda i ko se izdvaja?
