Časopis Bukmarker - broj 21 by Laguna

TI ZNAŠ VIŠE! / / U BIBLIOTEKAFOKUSUPOZNATIH

Iva Burazor, Vuk Lazarević, Srđan Krstić, Dunja Lozuk, Ivana Veselinović, Nevena Milojević, Maja Zuber, Tanja Vučković, Janja Stjepanović, Mina Kebin, Matija Krstić, Aleksandra Obradović, Vladana Valčić

■ IZ PRVE RUKE: Postavite granice, pronađite mir

Lektura i korektura / Saša Bošković

28241330343314211012272622173129163218586

■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Hamsin 51

■ U FOKUSU: Susret sa nobelovcem Peterom Handkeom

Kradljivica voća, Peter Handke

■ U FOKUSU: Sudbina i komentari, dopunjeno izdanje

■ TEMA BROJA: Digitalne knjige

■ #BUKMARKER: Divlje guske

■ BIBLIOTEKA POZNATIH: Slobodan Stefanović

■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar

■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Ostrvo nestalog drveća

| Za izdavača / Dejan Papić

Knjiga koju je sam autor definisao kao „poslednji ep“ započinje ubodom pčele u pripovedačevu nogu. To je za njega znak da mora krenuti na put. Vreme je da napusti Ničiji zaliv, kuću u blizini Pariza, i zaputi se ka gotovo nenaseljenom regionu Pikardiji u potrazi za kradljivicom voća.

U rubrici Biblioteka poznatih ugostili smo poznatog glumca Slobodana Stefanovića, koji nam je preporučio odlične naslove za čitanje.

■ IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Osam planina

Grafički dizajner / Dejana Vranješ

SADRŽAJ

■ TAJNE PISACA: Svetlana Slapšak

■ DELFI GIFT

POKLON PRIMERAK | JUL 2022. | BR. 21 | IZLAZI MESEČNO

BUKMARKER REDAKCIJA PREPORUČUJE:

KNJIGE O KOJIMA SE PRIČA

■ NOVI ULOV: Poslednji jednorog

■ INTERVJU: Boni Garmus

| Direktor marketinga / Ana Spasojević

■ NOVO U LAGUNI I 3 PITANJA ZA... FERIDU DURAKOVIĆ

■ PRIKAZ KNJIGE: Kod „Ženskog raja“

| REDAKCIJA

■ INTERVJU: Branko Rosić

Glavni i odgovorni urednik / Maja Šarić

Želimo vam prijatan odmor uz dobre knjige!

■ DELFI KUTAK: Slamar

| Imejl-adresa redakcije: redakcija@bukmarker.rs

Svetlana Slapšak nam je u Tajnama pisaca otkrila kako je nastao njen novi roman Osvetnice, a tu su i sjajni prikazi knjiga Hamsin 51, Ostrvo nestalog drveća, Postavite granice, pronađite mir, Osam planina, Kod „Ženskog raja“ i mnogih drugih.

■ VESTI

| Naslovna strana / iStock Štampa / Rotografika, Subotica

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd ISSN 2738-0564 = Bukmarker COBISS.SR-ID 24908553

Letnji odmor je idealno vreme da konačno pročitamo sve one knjige koje nas čekaju na polici, a kojima zbog mnogo obaveza nismo stigli da se posvetimo u toku godine. Znamo da pakovanje za odlazak na more, planinu ili u neki drugi grad može da bude stresno, jer nam uvek fali još samo malo prostora u koferu, ali isto tako znamo da za dobru knjigu, odnosno knjige mora da se nađe bar malo prostora.

Saradnici:

■ KOLUMNA TRI RAJKE: Neukroćena

Letnji broj Bukmarkera krase i odlični, ekskluzivni intervjui. Ovaj put za vas smo razgovarali sa Srđanom Valjarevićem, Boni Garmus i Tejlor Dženkins Rid, kao i sa Brankom Rosićem, Stefanom Markovićem i Feridom Duraković.

Ovoga puta smo želeli da vam malo olakšamo muke i da za sve vas, koji se i dalje ne priklanjate trendu digitalnih knjiga (jer štampano izdanje je štampano izdanje, ono ima dušu, može da se pipne i pomiriše – sve su nam to poznati razlozi jer smo ih doskora i sami iznosili kao argumente u korist papirnih knjiga), istražimo dobre strane e-čitanja. I verujte nam, ima ih mnogo. Za početak, olakšaće vam pakovanje i ostaviti prostor u koferu. Svoj telefon svakako nosite, a uz aplikaciju Eden Books instaliranu na njemu, nosite i hiljade i hiljade knjiga svuda sa sobom.

■ INTERVJU: Srđan Valjarević

■ INTERVJU: Tejlor Dženkins Rid

| Telefoni redakcije: 011/7155-080, 011/7155-055

DRAGI ČITAOCI,

■ INTERVJU: Stefan Marković

U FOKUSU

Foto: Matija Krstić

okom kratke posete Be ogradu pisac Peter Han dke bio je gost izdavač ke kuće Laguna, pa je to bila jedinstvena prilika da se čitaoci upoznaju s njim i dobiju njegov potpis. Oko hiljadu ljudi stajalo je u redu ispred knjižare Delfi SKC, jer ne pruža se sva kog dana prilika za susret sa do bitnikom Nobelove nagrade za književnost.Pisacjedočekan gromogla snim aplauzom. Skroman i lju bazan, Handke je strpljivo pot pisivao knjige puna tri sata, a čitaoci su uzbuđeno i strpljivo čekali da dođu na red i zabele že trenutak bliskog susreta sa nobelovcem.

NOBEL■

Laguna je dosad objavila deset Handkeovih knjiga, počev od Velikog pada 2019. godine, kad je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Usledili su naslo vi: Golmanov strah od penala, Moravska noć, Kratko pismo za dugi rastanak, Nesreća bez že lja, Drugi mač, Ogledi, Moj dan u drugoj zemlji, Levoruka žena i Kradljivica voća

CEM

Priredila: Maja Šarić

Slavni pisac Peter Handke iskoristio je kratku posetu Beogradu da se upozna sa svojim čitaocima, koji su u nepreglednom redu čekali na potpis omiljenog autora

SUSRET SA

nja i prevare. Tako je izronila moguć nost da Katarina Riznić još jednom postane fatalna: ne samo za jednog oficira već i za... izvesnog plemenitog Vilovskog. Istorija Evrope je i istori ja znanja – zato junaci vrlo pažljivo tragaju za knjigama i otkrivaju ih. Na dam se da i čitaoci žele da se potrazi priključe“, rekao je povodom izlaska dopunjenog izdanja čuvenog romana pisac Radoslav Petković. ■

U FOKUSU

KULTNI ROMAN

RadoslavaDOPUNJENOMIZDANJUPetkovića komentariSudbinai

„Iako sam smatrao da je roman Sud bina i komentari zaokružena priča, susret sa prevodiocima, večitim stra

agrađivani roman Sudbina i komentari Radoslava Petko vića pojavljuje se pred čitao cima u dopunjenom izdanju. U dodatku romana, koji se prvi put objavljuje u ovom izdanju, morna rički oficir Pavel Volkov se upoznaje sa još nekim sudbinama i tajanstve nim likovima, koji će imati prilike da sretnu i fatalnu gospođu Riznić.

FOKUSUU 5

Dopunjeno izdanje romana Sudbina i komentari možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubo vim čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

Rus srpskog porekla Pavel Volkov, mornarički oficir, u doba Napoleo novih ratova kreće u tajnu misiju: da uhodi kolonizaciju i osvajanje Balka na. Na tom putu srešće ženu u koju će se zaljubiti, upoznaće znamenite Srbe onoga vremena koji se okuplja ju u Trstu i podržavaju srpski ustanak protiv Turaka, pa će se njegova mi sija pretvoriti u nešto sasvim drugo i završiti sasvim neočekivano. Vek i po kasnije istoričar Pavle Vuković naći će se usred nemira mađarske revolu cije i sovjetske intervencije u Budim pešti, a njegova sudbina neobično će nalikovati sudbini Pavela Volkova, kao donekle i sudbini nesrećnog srp skog despota Đorđa Brankovića...

žarima nad smislom, naterao me je na razmišljanje. Urednica italijanskog izdanja moje knjige poželela je, kako je to u ovoj zemlji uobičajeno, da pro meni naslov. Ređale su se ideje – od susreta sa sudbinom do peska vre mena. Moja prva reakcija bila je tipič na nervoza čoveka koji je uveren da je njegov posao završen. Ipak, negde mi je iskrsla ideja da je moguće na staviti tok istorije, igre moći, zavođe

Foto: Goran Srdanov

Sticajem okolnosti jer i ja idem tamo, ali to je jedino mesto gde putuju. Tako je kako je, šta da im radim.

Razgovarala: Ivana Misirlić

6 INTERVJU INTERVJU

Zašto baš Kinez ide s njima, a ne Profesor filozofije ili neko drugi?

pauzi između dve knjige raz govarali smo sa piscem Sr đanom Valjarevićem. Pričali smo kako je nastala knjiga Fric i Dobrila, o njenim junacima, o literaturi koju Srđan čita dok piše o njima, ali i o reizdanju njegovog pr venca, romanu List na korici hleba Srđan je, specijalno za ovo izdanje, napisao predgovor u kojem govori kada je počeo da piše.

Foto: Matija Krstić

Nije bilo planirano, ali se namestilo tako da sam dobio poziv od magazi na Nedeljnik i dok sam smišljao kako i šta da pišem, jer dugo nisam pisao kolumne, jedino rešenje video sam u pisanju nečega što se nastavlja. U suprotnom, ne verujem da bih dugo izdržao sa pisanjem kolumni, jer me politika ne zanima previše. Ovako sam izmislio te likove i od njihovih priča može da ispadne roman u na stavcima.

Profesor filozofije u penziji i Kinez Li, kuvar, tu uklopili. Svi drugi koji su se pojavljivali nisu, jer teško je uklopiti se u neku zajednicu, naći se u njiho voj komunikaciji. Kinez ide s njima na more, jer nikad nije išao na more.

Ali Fric i Dobrila su Vaša porodica još odranije?

Šta je ušlo, a šta nije u knjigu?

Došli ste u Lagunu 2019. i doneli nam Komo i Dnevnik druge zime, a onda su iskrsli Fric i Dobrila. Vratili ste se kolumnama, a one su Vas povele na potpuno drugu stranu i dovele do knjige. Šta se to desilo?

Oni svuda putuju sa Vama. Sad će voditi na more i Kineza Lija, koji im je i kuvar, i prijatelj, i komšija. Svake godine idu na Korčulu?

Mesto na kom sam postao SLOBODAN

Pisac kultne knjige Komo Srđan Valjarević priča gde je i kako odlučio da napiše prvi roman List na korici hleba, koji će uskoro izaći u izdanju Lagune, sa predgovoromnjegovim

To sam pisao za Danas i oni su se tada zvali Gojko i Dobrila. U knjizi je objašnjeno zašto je Gojko sada Fric. Godine 2001. bilo mi je dosta, pa sam ih deportovao u Švajcarsku da rade i njima se više nisam bavio, a sad sam ih vratio u domovinu. U početku mi je trebalo da se nađem u tome, da nađem njih, da shvatim ko su oni i ko sam ja s njima i uop šte u svim tim tekstovima. Mesec po mesec, ipak sam odlučio da će to biti knjige u nastavcima.

Sa Fricom i Dobrilom sam napravio neku vrstu zajednice, a svaku zajed nicu određuje način na koji komunici ra. Nijedna zajednica ne komunicira na isti način, što verbalno, što never balno. Fric, Dobrila i njihov sin Mate imaju svoj način komunikacije, a od komšiluka i prijatelja jedino su se

I to mi je zanimljivo. Napisao sam predgovor za novo izdanje, iako sam razmišljao da li to da učinim ili ne. Malo je pretenciozno da pišem predgovor, ali negde mi je kliknulo na koji način to treba da uradim. Raduje me izlazak te knjige. Tad sam imao 22 godine i mno go toga u knjizi danas sigurno ne bih napisao, ili bih to učinio na drugačiji način. Međutim, bilo bi ružno da posle tridesetak godina bilo šta menjam pod pretpostavkom da sam pametniji, u šta nisam siguran. U svakom slučaju, ni šta mi u toj knjizi ne smeta, pogotovo ne u formalnom smislu.

Kako danas gledate na Komo? Da li se previše ponavljaju komentari ili pohvale u vezi sa knjigom?

Šta trenutno čitate?

Da li biste nam preporučili neki klasik?

Oguglaš. Davno je to bilo, prošlo je, ne muči me više. Isto je sa svakom knjigom, podeljena su osećanja. S jedne strane, naravno da mi je važno da se posao završi i da budem zado voljan, a posao je zaista završen kada se knjiga pojavi. Sve drugo je besmi sleno. Dakle, jedno je osećanje zado voljstva. Druga je da opet možeš da kažeš: „Jupi, ponovo sam na tržištu“, što znači da će neko doći da gnjavi, u smislu da govori da mi je roman lep ili da ne valja. Na kraju krajeva, ta gnja važa je neizbežna, ali je gnjavaža, i to je druga vrsta osećanja kad treba nešto da objavim. Tako da gledam da što pre to stavim iza sebe. ■

Sve je ušlo u knjigu, i to mi ne sme ta, jer se tako vidi razvoj priče. Urednik Dejan Mihailović je imao odlične sugestije da se knjiga podeli na po glavlja, što sam prihvatio, jer je tako bolje. Nisam odmah bio siguran da će to biti knjiga. Zasad samo jedna, ali druga je pri kraju.

Relativno brzo sam je napisao zbog pauze između dva posla. Tada sam preko godine radio kao mašinbravar u Beogradu, a preko leta kao kono bar na Korčuli. Gazda radionice bi me pustio da idem, inače je bio divan čovek, i tad sam odlučio da napišem knjigu. Imao sam nekih mesec dana za to. Zatvorio sam se, napisao i re kao sebi da će prvo što budem vi deo kad izađem biti naslov romana. Nisam imao spreman naslov. Prvo što sam video u dvorištu kuće u ko joj sam tada radio bio je jedan list na korici hleba.

Jednog jutra mi je kliknulo gde i kako sam inicijalno odlučio da napišem taj roman. Inače se takvi detalji ne pam te. Pamte se drugi – gde sam tada radio, radionica u kojoj sam bio, pri jatelji, kolege, tako da mi je bilo neo bično i važno što sam se uopšte setio tog detalja. Imao sam 22 godine kad sam radio u toj radionici i bilo mi je važno da imam svoje, popularno re čeno, „štek mesto“, gde mogu da se sklonim, pobegnem od posla, barem na 15–20 minuta ili pola sata, makar samo sedeo i držao ruke na očima. Ali to mi je bilo neophodno. Imao sam to mesto, i to sam napisao u predgo voru. Bilo je to iza kontejnera gde sam bacao đubre. Tu bih sedeo, a kad se to ponovi više puta, osetiš da je to mesto na kom postaješ slobo dan od posla, od života. Napisao sam u predgovoru, i to je zaista tačno, da su me spasavale i knjige koje sam či tao u to vreme, ne u sobi, ne u kreve tu, nego baš na tom mestu. I tu sam odlučio – ima i da napišem knjigu.

Gde je poezija u Vašoj prozi? Bila je u Dnevniku druge zime, malo i u Zimskom dnevniku... Je l’ sada nestala?

još nešto, da iz tih ljudi izbija još neki glas. I onda mi je palo na pamet da ti glasovi „izbijaju“ na majicama, pa mi je bilo zanimljivo da za to koristim stručnu literaturu, koju čitam isključi vo zbog pisanja Frica i Dobrile, a koja je uglavnom duhovna, teološka. Za bavno mi je da sve to skupa radim.

Šta ste napisali u predgovoru? Kako može da nastane predgovor prvom romanu sa tolikim odmakom?

7 INTERVJU

Čitam stalno, ili se barem stalno vra ćam na isto, ili na nemačke mistike iz 14, 15. veka, ili na nešto iz filozo fije, Vitgenštajna, Kjerkegora. Svi oni imaju nešto što mi treba za majice. Ranije sam ih citirao, a sad sam „u materiji“ pa mogu sam da smišljam. I zaista samo to čitam.

Kako su se desile lapidarne reče nice oca Frica?

U tome posebno uživam. Bilo mi je potrebno jer, ponoviću, zajednice, kakve god bile, imaju svoj poseban način komunikacije – grupa pekara je jedna vrsta zajednice, fudbale ri su jedna zajednica i svi oni imaju poseban način komunikacije, koji mi niti razumemo, niti nas, na kraju kra jeva, interesuje. Tako da i porodica i prijatelji Frica i Dobrile imaju svoj način komunikacije, ali tu mi je falilo

U pripremi je i Vaš roman prvenac List na korici hleba.

SA FRICOM I DOBRILOM SAM NAPRAVIO NEKU VRSTU ZAJEDNICE, A SVAKU NEVERBALNOVERBALNO,NANENIJEDNAKOJIODREĐUJEZAJEDNICUNAČINNAKOMUNICIRA.ZAJEDNICAKOMUNICIRAISTINAČIN,ŠTOŠTO

Bogami jeste. Ili se sve to pretopilo u jedno. Zasad nemam potrebu da to radim žanrovski odvojeno.

Sumorna kuća Čarlsa Dikensa je poslednje od proze što mi je zaista veličanstveno. Nisam očekivao jer me Dikens nikad nije posebno inte resovao, ali knjiga me je sve vreme fascinirala.

Otkud lep, poetičan naslov?

Vreme

I zašto ne iskoristiti najbolje od oba sveta, kad nam se već pruža prilika?

Pasionirani čitaoci pružiće vam, naravno, milion i jedan dokaz da su štampana izdanja i dalje neprikosno vena. I mi ćemo se sa svakim složiti – neprocenjiv je osećaj držati knjigu u ruci i doslovno uploviti u svet koji su pisci stvorili za nas, omirisati li stove, provoditi vreme u knjižarama i bibliotekama, razmenjivati knjige, pa onda i utiske sa drugim knjigoljupci ma.

Ali činjenica je da čitanje knjiga u di gitalnom formatu ima mnogo predno sti te da one nisu zamena za papirne knjige, već su odličan izbor ili dopuna (mnogo je onih koji istovremeno čita ju i štampano i elektronsko izdanje, jer je glad za čitanjem ogromna).

A OVAKO JE POČELO...

Jedna od glavnih prednosti e-čitanja jeste što su vam knjige sada uvek i svuda nadohvat ruke. Moderan čovek svakako ne može da zamisli da na duže bude odvojen od svog mobilnog telefona, pa što onda svoje slobodne

a Eden Books aplikacija predstavlja pravi digitalni čitalački raj – upoznajte je!

mogućnostprednostiČitanjeRUKENADOHVATUVEKKNJIGAHILJADEelektronskihknjigaimamnogo–presvega,pružavamdačitatebilogdeibilokada,

„Koncept elektronskih knjiga rodio se 1930. godine“, kaže Ivan Da betić, direktor digitalnog sektora u izdavačkoj kući Laguna. „Trideset godina kasnije već se pravi tehnolo gija za e-knjige, projekti kao što su NLS (oN-Line System), Hypertext Editing Systema, FRESS (sistem za izmenu i povrat podataka) i mnogi drugi. FRESS se uglavnom koristio za beleženje i diskusije na nekoliko internet kurseva, uključujući i engle sku poeziju. Od razvijanja tehnolo gije koja omogućava ekranima da reflektuju svetlo bez upotrebe poza dinskog, a koju je razvila kompanija E Ink 1997. godine, preko 2007. go dine i puštanja prvog elektronskog čitača Kindle, pa sve do danas, svet je sa elektronskom knjigom dobio mnogo.“

Da se za početak vratimo u prošli vek i saznamo kako je sve počelo.

trenutke umesto na igranje igrica ili razgledanje sadržaja po društvenim mrežama i sajtovima ne bi iskoristio za čitanje knjige? Dok čekate u redu u banci, putujete gradskim prevozom do posla, ili u pauzi za ručak, samo otvorite omiljenu aplikaciju za čitanje i vreme će proleteti, i to na najkvali tetniji Aplikacijenačin.za

PREDNOSTI DIGITALNIH KNJIGA

provedeno na mobil nom telefonu ili nekom dru gom elektronskom uređaju u 21. veku nije udvostručeno, nego slobodno možemo da kažemo da su internet, aplikacije i društvene mreže postale sastavni deo naših života. Toliko toga se prebacilo na internet, delimično ili u potpunosti, pa ni svet književnosti nije ostao isti. Digitalne knjige polako ali sigurno po čele su da zauzimaju važno mesto.

Priredili: Maja Šarić i Ivan Dabetić

8 BROJATEMA TEMA BROJA

je sezona odmora, evo još jedne velike prednosti digitalnih knji ga – ne zauzimaju prostor pri pakova nju, pa u kofer možete da stavite sve što ste želeli od garderobe, obuće i drugih potrepština. A knjige nosite u svom telefonu ili bilo kom drugom elektronskom uređaju, zahvaljujući aplikacijama za čitanje. Pa dok ležite na plaži, uživate na svežem vazduhu u dubokom hladu planine ili sedite u kafiću nekog grada u inostranstvu, birate koju knjigu ćete pročitati među hiljadama ponuđenih.

čitanje idealne su i za sve one koji vole da čitaju pred spa vanje. Ostali ukućani su zaspali, sva svetla su pogašena, ali vi nastavlja te da čitate na svom telefonu ili dru gom čitaču a da pritom ne zamarate oči i ne kvarite vid, jer svaki uređaj i aplikacija za čitanje imaju podešenu funkciju za nesmetano čitanje u mra Aku.pošto

Za razliku od Classica, Eden Premium je servis koji korisnicima omogućava da sa jednom pretplatom od 599 dinara preuzimaju i čitaju hiljade knjiga u toku jednog meseca. Korisnici imaju mogućnost da aktiviraju Eden Premium na 3, 6 i 12 meseci. Nakon isteka pretplate korisniku nisu dostupne knjige koje je preuzeo tokom aktivne pretplate, ali su mu dostupne knjige koje je kupio u okviru Eden Classica.

„Mnogi korisnici su nam pisali da su vrlo srećni jer smo Eden Books krei rali kao svojevrsnu društvenu mrežu, pa su kroz četovanje u okviru aplika cije upoznali i druge korisnike sa ko jima dele ljubav prema istim autorima i knjigama, imaju isti broj pročitanih knjiga i slično.“ ■

9 BROJATEMA

 Sedam dana probnog perioda

„Ukoliko pohađate časove engle skog, nemačkog ili italijanskog, voli te španski i želite da ga usavršite, u tome će vam mnogo pomoći čitanje knjiga na tim jezicima. U Edenu ćete pronaći svetsku književnost, sjajne klasike na čak pet drugih jezika i tako ćete ne samo učiti ili uvežbavati je zik već i uživati čitajući čuvena dela u originalu.“ ■

EDEN

 Čitanje na dva uređaja

„Kako bismo bili u trendu sa drugim servisima i tehnologijom koja je sva kim danom sve naprednija, ali i sve jednostavnija za korišćenje, omo gućili smo korisnicima jedan profil na dva uređaja. S druge strane, zar nije lepo da podelite profil sa dragom osobom? Tako ćete uvek biti u toku s knjigama koje on ili ona čita, pa ćete o njima razgovarati.“ ■

VAŠ

Izdavačka kuća Laguna kreirala je svoju aplikaciju za čitanje elektron skih knjiga. Eden Books je pravi di gitalni čitalački raj, u kome se nalazi na hiljade knjiga – domaćih i stranih izdanja, klasika i savremenih dela, iz danja drugih izdavača, kao i knjiga na nekoliko stranih jezika. Ova aplikacija pruža neverovatne mogućnosti za či tanje, a Ivan Dabetić nam je predsta vio one najvažnije: ■

BOOKS –

 Povezivanje sa drugim korisnicima

Prednosti čitanja knjiga u digitalnom formatu i Eden Books aplikaciji ima, kao što ste prethodno pročitali, veoma mnogo. Na vama je sada samo da odaberete svoju e-knjigu i da svaki slobodan trenutak iskoristite kva litetno – čitajući. ■

„Korisnici često putuju van granica države. Na mnogim mestima to kom putovanja nema dometa, nema Wi-Fija, a u avionu je uključen avion ski režim. Kako je knjiga jedan od naj boljih saputnika, odlično je vreme na putu iskoristiti za čitanje. Korisnicima naše aplikacije knjige omogućeno je da ih preuzmu za oflajn čitanje i da ne brinu o trošenju internet podataka.“ ■

RAJČITALAČKI

„Za one koji još nisu sigurni da žele da se upuste u avanturu čitanja di gitalnih knjiga, pružamo mogućnost da Eden Books istraže potpuno be splatno. Svim novim korisnicima omogućili smo sedam dana besplatnog probnog perioda, kao i trajno preuzimanje 10 besplatnih knjiga za svoju digitalnu biblioteku“, objašnjava direktor digitalnog sektora u Laguni

 Moćan čitač

Eden Classic je paket koji korisnicima omogućava 50% jeftinija elektronska izdanja u odnosu na štampana. Kupovinom ovih knjiga one ostaju trajno u korisnika.biblioteci

„Bilo koju knjigu da otvorite u Eden Booksu, jednim klikom na ekranu možete otvoriti meni i pronaći opcije za podešavanje fonta i osvetljenja. Reader ima nekoliko režima osvetlje nja, između ostalog i dark mode, što je mnogo prijatnije za oči. Takođe, ukoliko tokom čitanja naiđete na novi termin, ne morate da izlazite iz aplika cije, dovoljno je samo da ga obeležite i da automatski odete na Gugl ili Viki pediju i proverite njegovo značenje.“ ■

Eden Books

CLASSIC i PREMIUM

 Čitanje u oflajn režimu

 Knjige na drugim jezicima

Misleći ujediniteljudi, se!

KOLIKO

10 INTERVJU INTERVJU

Od lošeg dana na poslu do hit knji ge. Koliko je trebalo vremena da prođe da se Vaš prvi roman pojavi pred čitaocima? Kako su nastajale Lekcije iz hemije i šta Vam je bio najveći izazov tokom pisanja?

Razgovarala: Maja Šarić Foto: Serena Bolton

Lekcije iz hemije je prvi roman šezdesetčetvorogodinje Boni Garmus, a postigao je neverovatan uspeh ši rom sveta. Knjiga je objavljena u 35 zemalja i prodata u preko 75.000 primeraka. Duhovita i potresna, ova neverovatna priča nastala je nakon Boninog lošeg dana na poslu iz, možemo slobodno da kažemo, fe minističkih razloga. Naime, Boni je na poslovnom sastanku predstavila ideju koja je odbijena, što ne bi bilo ništa strašno da identična ideja, koju

Pisanje knjige mi je oduzelo oko pet godina, a onda sam još dve godine prolazila kroz proces traženja agenta i izdavača. Put od pronalaženja izda vača do dolaska knjige na police knji žara obično traje osamnaest meseci. Smestila sam radnju knjige u pede sete i rane šezdesete godine prošlog veka, jer sam htela da se uverim da su uslovi na radnom mestu danas postali bolji za žene. I postali su, ali ni blizu dovoljno. Takođe, radnju sam postavi la u to doba jer je tada moja majka bila domaćica. To vreme mi je pružilo šan su da pogledam unazad u ograniče nja moje mame i njenih prijateljica. A šta mi je bio najveći izazov u pisanju? Učenje bazične hemije. Za to sam ko ristila staru knjigu iz hemije, knjigu iz pedesetih godina prošlog veka.

Kako se osećate kao autorka čiji je roman prvenac izazvao pravu književnu buru, postao bestseler i dobio ekranizaciju sa Bri Larson u glavnoj ulozi?

I redakcija Bukmarkera upisala se među obožavaoce ove knjige, pa nam je prilika da o njoj razgovaramo s autorkom Boni Garmus bila i više nego dragocena.

SLUŠAMOI–POTCENJIVANJEMSALJUDIPOSEBNOŽENA–ALIKOLIKOJEVAŽNODANAUČNIKE

ŽELELA SAM DA OVA KNJIGA PRENESE JE VAŽNO SE PRESTANE

Kako

je izrekao kolega, nije prihvaćena sa oduševljenjem. Razočarana, došla je kući, sela za sto, počela da piše i stvorila bestseler.

promeniti svet ako ste naučnica, a i TV voditeljka, pa još i samohrana majka u Americi šezdesetih godi na? Dakle, kako promeniti svet ako ste žena koja se uopšte ne uklapa u stereotipe sveta krojenog po muš koj meri, ako ste žena koja odbija kalupe? Da biste saznali kako je to moguće, upoznajte se sa pričom Eli zabet Zot, glavnom junakinjom debi romana američke kreativne direktor ke i koprijaterke Boni Garmus Lekcije iz hemije, koja je po svemu posebna i drugačija od junakinja na koje smo u književnosti navikli. Ona je hrabra, odlučna, inteligentna i posvećena.

Potpuno sam šokirana i oduševljena zbog prijema na koji je knjiga naišla. Pisala sam je dugo i naporno sam radila da bih usavršila pisanje, ali da

Roman Lekcije iz hemije izazvao je književnu buru i pre nego što se pojavio u knjižarama i postao bestseler širom sveta, a autorka Boni Garmus, kojoj je ovo prva knjiga, u razgovoru za Bukmarker otkrila je zanimljive detalje oko njenog nastanka

Da li je u odnosu na šezdesete svet danas postao bolje mesto za žene? Kako bi život Elizabet Zot izgledao danas?

SAMIMA

Ostaci dana Kazua Išugura.

INTERVJU

Kako biste kao kopirajter u jednoj rečenici čitaocima u Srbiji reklami rali svoju knjigu?

Znala sam da će istovremeno biti i na TV-u, gde su žene tada imale samo dve uloge – da u igranom programu budu neka vrsta aksesoara („Eliza bet, pokažite nam šta se nalazi iza vrata broj 3“) ili domaćini ženskog šoua koji se bazira na takozvanim ženskim stvarima – čišćenju kuće ili kuvanju. Za mene je bilo očigledno da ona bude hemičarka, pošto je ku vanje zaista hemija.

Koje autorke Vas fasciniraju?

Elizabet Zot, hemičarka koja vodi popularan TV šou o kuvanju, jedna je od najoriginalnijih junakinja u književnosti. Šta ste njenim likom želeli da poručite i ženama i muš karcima?

Za kompletno razumevanje lika Elizabet Zot važno je da objasni mo čitaocima i značaj veslanja u njenom životu. Da li je to zato što veslanje ima važnost i u Vašem ži votu?

ko vara, odustaje ili vesla za sebe. U pobedničkim kajacima nisu nužno najveći i najjači ljudi – već oni koji uspešno rade zajedno.

11 I onda sam sve preokrenula, počela sam da pišem rano ujutru. Tako sam uspela da završim knjigu.

Veslanje je važno za knjigu jer pred stavlja balans i saradnju na najvišem nivou. To je u direktnoj suprotnosti sa Elizabetinim radnim mestom, gde lju di lažu i varaju i gde je odbacuju na osnovu izgleda. Svi ljudi u kajaku su kao jedan, nema prostora za nekoga

ELIZABET ZOT KROZ DRUŠTVUDOPRINESUNAČINNATRAŽENAŽENEOSNAŽUJEHEMIJUDAMISLESEBE,DAVIŠE,DAZNAČAJANISEBI

Posebno mesto u knjizi ima pas Pola Sedam. Zašto Vam je bilo važno da unesete u knjigu njegov lik?

Dona Tart, Hanja Janagihara, Ber nadin Evaristo, Džordž Eliot, Dž. K. Rouling, Izabel Aljende, Arundati Roj.

Misleći ljudi, ujedinite se. ■

Žene su dugo bile nezastupljene u literaturi, ali to se zaista promenilo u poslednjih deset godina, i sa zado voljstvom tvrdim da se i žene druge boje kože konačno objavljuju i čuju. Predugo se čekalo na to.

li sam ikada pomislila da će priča o ženi hemičarki koja postaje doma ćin šoua o kuvanju, sa psom koji razmišlja, tako uzleteti? Nikada.

Kad sam pisala knjigu, očajavala sam zbog činjenice da je naše društvo po stalo neracionalno. Između najezde lažnih vesti i užasnog političkog vo đstva, bila sam gladna toga da neko konačno istupi za istinu. Elizabet Zot je inteligentna, posvećena i hrabra. Racionalista i naučnik, ona svoje od luke bazira na dokazima, ne na mitu. Želela sam da prenese koliko je važno da se prestane sa potcenjiva njem ljudi – posebno žena – ali i koli ko je važno da slušamo naučnike.

Kako biste nam definisali muško-žensku ljubav na primeru Elizabet Zot i Kalvina Evansa?

Zašto je Elizabet Zot baš hemi čarka? S obzirom na to da hemija uopšte pre toga nije bila Vaša sfera interesovanja.

Kalvin Evans se zaljubljuje u Eliza bet Zot zbog njenog uma. On poštuje njenu inteligenciju i sposobnost –skoro odmah shvata da mu je ravna. Umesto da bude takmičarski nastro jen prema njoj, on je zadivljen i la knulo mu je što je pronašao nekoga s kim zaista može da komunicira – ne samo o hemiji i nauci. Briljantnost je

mač sa dve oštrice – može podrazu mevati i usamljenost. Ali kada uvidi kakve smešne bitke ona bije i kad se bori za nju, uskoro shvata da žena –posebno lepa žena – nikada neće biti shvaćena ozbiljno u svetu nauke. I kao naučnik, on zna da je predrasuda potpuno nenaučna.

Svet se poboljšao, ali ni bluzu dovolj no. Danas samo trideset procenata svih STEM poslova (nauka, tehnika, inženjering i matematika) obavljaju žene – a ipak žene čine više od po lovine svetske populacije. Zašto je ovo važno? Zato što su STEM po slovi plaćeniji od drugih. Dakle, što je manje žena u STEM-u, to je njihov ekonomski problem veći. Ali to je ta kođe problem jer su oblasti kao što je žensko zdravlje i dalje nedovoljno istražene i finansirane. Osim toga, seksualni napadi i uznemiravanja su i dalje uglavnom nekažnjeni. Žao mi je što ću reći da su sa mnom kontakti rale naučnice iz celog sveta da bi mi rekle kako bi se Elizabet Zot i danas susrela sa mnogo sličnih problema.

Elizabet želi da ljudi razumeju da se našim životima zaista upravlja, ali da to ne čine vlade i religije, već zakoni prirode – posebno hemije. Ona veru je da kad jednom razumemo hemiju, počinjemo da razumemo ko smo i šta smo zaista. Kroz hemiju ona osnažuje žene da misle na sebe, da traže više, da na značajan način doprinesu društvu i sebi samima. Hemija predstavlja važnost razbijanja starih veza koje nas sputavaju da bismo tražili nove veze koje podstiču rast i napre dak.

Najveći izazov bilo je zapravo prona laženje vremena za pisanje. Već sam radila kao pisac s punim radnim vre menom, kao kopirajter, tako da nije bilo lako doći kući uveče i opet pisati.

Koja je Vaša knjiga za sva vremena?

Kada je Pola Sedam prvi put izrazio svoju misao na stranici knjige, bila sam iznenađena – nisam bila sigur na kako će ljudi reagovati na ugao gledanja jednog psa. Ali dok je otkri vao svoje misli o ljudskoj rasi, znala sam da će ostati. Pola Sedam služi kao neka vrsta antropologa, glas sa druge strane životinjskog carstva. On je zbunjen našim lošim odlukama, ali takođe vidi dobro u nama. Jedna od glavnih tema knjige je potcenjivanje, a ljudska vrsta je prilično poznata po tome što potcenjuje životinje – da ne spominjemo našu planetu.

Pomenuli ste da Vam je Elizabet Zot kao hemičarka veliki izazov u istraživanju za knjigu, a i u pisanju. Da li je bilo još izazova?

Učeći domaćice kuvanju u svojoj emisiji Večera u 6, Elizabet Zot ih ujedno uči i kako da promene život. Da li je zato njen TV šou toliko gledan?

Kako vidite položaj žena u književ nosti danas?

Dolazak pomalo ekscentrične i odro đene tetke, majčine sestre, donosi dah Kipra, doma, ali i davno skri venih porodičnih tajni sa obe stra ne koje se otac trudio da sakrije od ćerke. Pričajući svojoj sestričini Adi o detinjstvu na turskoj strani, lepoti ali i prokletstvu različitosti, a najviše o ljubavi na čiju čistotu uvek nasrće rigidnost zajednice, tetka je sve više približava trenutku kada će se sklo piti cela Razlistalaslika.smokva

Lepota proze Elif Šafak, vazduša sta i ubedljiva rečenica, likovi vaja ni prema živim i verovatno viđenim modelima daju ovom romanu au tentičnost i oštrinu slike našeg doba velikih migracija. Negde u dubinama srca uvek ostaju slike zavičaja koji se iznova oglašava i u životima po tomaka koji nikada nisu videli zemlju iz koje potiču. Ko, zašto, kuda, i oda kle isteruje ljude i u današnjem svetu je veliko pitanje na koje ovaj roman daje samo jedan odgovor – ljubav i strpljenje neće spasti svet, ali će spasti pojedinca. Dokaza ima bez broj, kao razgranata smokva koja rađa bogatim plodom u jednoj bašti ispod Avale, nikla iz mladice done sene sa Livanjskog polja. Književ nost jeste život, i obrnuto.

KRITIKAKNJIŽEVNA

Glavna

Književnica Elif Šafak u novom delu Ostrvo nestalog drveća govori o Kipru, rajskom ostrvu Mediterana koje su politika i ratovi učinili nesrećnim i podeljenim, o tome kako se običan čovek snalazi u velikim previranjima i podelamateritorijalnimiopobediljubaviivrlinenad

LEPOTA PROZE ELIF ŠAFAK, VAZDUŠASTA I

■

SPASTILJUBAVSTRPLJENJEIĆENAS

Najpre nešto o skorašnjoj istoriji Kipra, neophodno za potpuno ra zumevanje romana. Nakon Drugog svetskog rata Kipar je ostao britan ski protektorat, što ga je nakratko

ovom romanu još jednom prikazuju gorke emigrantske dane i godine iščekivanja povrataka u domovinu, ali to se najčešće ne dogodi nikad i smokva ostaje presađena na neko novo tlo boreći se za opstanak.

zaštitilo od surovih osvajačkih vetro va koji su ga godinama tukli. No ta simbioza dve potpuno različite naci je u kojoj su preovladavali britanski interesi zaljuljala se pedesetih godi na prošlog veka, kad je Kipar rešio da se bori za nezavisnost. Tačnije, nezavisnost traži grčko stanovništvo Kipra, ali su obe strane zaboravile da na ostrvu žive i Turci, sa jasnom namerom da se pripoje matici. U tim previranjima i sukobima koji su po trajali sve do sedamdesetih godina i konačnog sticanja statusa neza visne države podeljene na grčki i turski deo ostrva, najviše su stradali kao uvek obični ljudi, naviknuti da žive u svakodnevici i čuvaju svoju kulturu i veru za večnost.

U takvim (ne)prilikama ljubav Grka i Turkinje bila je nemoguća, uprkos njihovoj mladosti i rešenosti da se bore za svoju sreću. Okolnosti ih razdvajaju, da bi se u emigraciji u Londonu ponovo sreli i dobili ćer ku. Roman počinje u trenutku kada se devojčurak zainteresuje za svoje korene, sa jakim osećanjem da priči nešto nedostaje i sa uspomenom na majku koju simboliše drvo smokve u londonskom vrtu.

Piše: Aleksandra Đuričić

svim mračnim strastima nepravednogovogsveta

junakinja romana Ostrvo nestalog drveća je smokva, koja je čudom kao mladica preneta sa Ki pra i primila se u Londonu, u blagoj ali ipak tuđoj klimi za ovu mediteran sku lepoticu. Ubrzo ćemo shvatiti da je ona personifikacija majke, a u načinu na koji se za nju brine njen nekadašnji suprug pronaći dirljivu istrajnost prave ljubavi.

KNJIŽEVNA KRITIKA

TakoljubavAUTENTIČNOSTDAJUVIĐENIMŽIVIMVAJANIREČENICA,UBEDLJIVALIKOVIPREMAIVEROVATNOMODELIMAOVOMROMANUisrećukojuvezujemozadom.svojevrsne„londonskeskice“u

koja je zahvalju jući specijalnim tehnikama čuvanja prespavala još jednu englesku zimu zašumeće majčinim glasom i preneti joj najlepšu i najvažniju poruku – da ljubav uveliko nadrasta fizičku smrt. Posebnu autentičnost priči daju slike iz engleskog, izbegličkog života, naj pre zaljubljenog para a potom oca, udovca koji se bori za budućnost, ali i da ne zaboravi svoje grčke kore ne baš kao što i smokva preživljava tako što je nežno polažu u zemlju i prekrivaju slojem lišća i tkanina, kako bi, neoštećenog korena, vitka i savitljiva, ustala i olistala u proleće. Na isti način, svi na silu presađeni, preseljeni u podneblje i okruženje koje nije njihovo, prolaze teške tre nutke prilagođavanja i borbe sa uspo menama. One su ponekad toliko bolne da se trudimo da ih sasvim potisnemo, ali, poput drveta, ustaju i olistavaju u snovima, sećanjima na

SA GLAVNIM LIKOM, TAKO DA JE PONEKAD TEŠKO DOŽIVLJAJAIPRIPOVEDANJAOBJEKTIVNOGGRANICUPREPOZNATIIZMEĐUSUBJEKTIVNIH

KNJIŽEVNA KRITIKA

Piše: Dušan Milijić

Vodeći čitaoce ne samo preko ra znih meridijana, Hamsin 51 pokazuje da se može emigrirati i iz teškog vre mena onako kako se emigrira iz omr znutog društvenog sistema. Tako je dino i opstaje nada kako će, nakon pedeset vetrovitih dana, sigurno doći dan bez vetra, a koji kao takav opet ne bi postojao da nije bilo onih vetro vitih dana.

Pišući o precima i potomcima, o prošlosti i budućnosti, o zemlji koja se raspada i zemlji koja tek treba da nastane, o društvu koje se uruša va i društvu čije se vrednosti tek for miraju, Velikić je, gledano sa distan ce od 29 godina, stvorio ovaj ro man u momentu koji je zaista pred stavljao razmeđu potpuno različitih vremena i sistema, ali i u momentu kad se stvarala kompleksna granica koja je svakome ponaosob namet nula izbor – da li će je preći ili neće.

Kroz putovanja koja Nikola Gavrić preduzima stvara se kosmopolitski duh romana, ali iskrsavaju i daleki gradovi i predeli koje pesnik pohodi ili koje mašta da će pohoditi, što je takođe svojstveno umetničkim duša ma, kojima je život putovanje, a puto vanje – život.

U DUŠU

JEDNOG PESNIKA, VELIKIĆ IZJEDNAČAVAPOSTEPENOROMAN

Odlike trenutka koji nameće fatalan izbor ocrtavaju se na sudbinu pesni ka Nikole Gavrića, koji samim svo jim životom predstavlja sponu iz među minulih i predstojećih vreme na, ali i generaciju koja na svojim plećima podnosi nametnuto breme.

za svoje duhovne pretke, a naročito za Dositeja i Nje goša, pesnik kao da dokazuje i njiho vu emigraciju, koja ne mora biti samo fizička, ali koja je uglavnom svojstve na velikim stvaraocima, jer i kad su u

Prodirući u dušu jednog pesnika, Ve likić postepeno izjednačava roman sa glavnim likom, tako da je pone kad teško prepoznati granicu izme đu objektivnog pripovedanja i subjek tivnih doživljaja, jer se upravo takvim brisanjem formalnih granica stvara suštinski kvalitet samog romana.

je poznato da se radnja romana napisanog 1993. završava 2022. godine, to može biti prvi podatak koji će privući pažnju, ali i ne mora, jer piščeva smelost da radnju odvede u budućnost, kao i uspeh u predviđanju ljudske i nacionalne sudbine, nije je dini kvalitet romana Hamsin 51

Stvorivši lik Nikole Gavrića, sa svim njegovim stavovima, interesovanji ma, pa i njegovim stihovima, Velikić je dao sliku umetnika u mutnom vreme nu, kada se odbijanje prelaska preko moralne granice najčešće završava lo prelaskom preko granice otadžbine i odlaskom u dobrovoljnu emigraciju.

Jedan od najznačajnijih srpskih današnjicepisacaDragan

Hamsin

PRODIRUĆI■

Prožet pesnikovim mislima, roman se iz poglavlja u poglavlje pretvara u po etsku prozu, a unošenjem pesnikovih stihova prozni žanr izrasta u svojevr sno multimedijalno sredstvo komuni kacije, i to ne samo sa čitaocima nego i komunikacije sa različitim vremeni Interesovanjemma.

Velikić u romanu Hamsin 51, koji govori o najnovijoj srpskojemigracijiintelektualnojstvorenoj tragičnim raspadom SFRJ, pokazuje da se može emigrirati i iz teškog vremena onako kako se emigrira iz omrznutogsistemadruštvenog

Ne treba posebno napominjati koliko je emigracija univerzalna tema i da se kroz sudbinu jednog emigranta zapra vo progovara o milionima ljudi koji su iz raznih razloga bili prinuđeni da na puste rodni kraj, a takođe ne treba ni naglašavati koliko je ovo bila aktuel na tema u danima tokom kojih je Ve likić pisao roman, nadajući se da će, još jednom, uslediti posleratni period.

ŽIVOT PUTEŠESTVIJAI

KRITIKAKNJIŽEVNA

zavičaju, i kad su u otadžbini, i kad su među svojima, neretko se osećaju izopšteno i prognano.

Ako

Pažnju, naravno, privlači i neobi čan naslov, jer Dragan Velikić je kroz arapsku reč koja označava broj 50, ali se istovremeno odnosi na vetar koji duva danima bez prekida, simbolično predstavio sve što provejava ljudskim životima. A stavivši broj 51 iza više značne reči na čijoj simbolici počiva smisao romana, Velikić kao da je već na naslovnoj strani najavio pogled u budućnost, ali i nadu da će naići pe deset prvi dan, kad će vetrovi konač no stati.

Fasciniralo me je što ste Dejzi Džouns napisali kao svojevrsno usmeno pripovedanje, što može biti izuzetno zahtevno za pisanje, ali Vi ste to veoma uspešno izve li. Kako i zašto ste se odlučili za ovakav potez?

Zašto su joj sjaj i tama slave toliko inspirativni i kako ih je prikazala u romanima, ekskluzivnomuintervjuuza

Obožavam da čitam ovakve priče. Bukvalno ih proždirem, pogotovo one o značajnim događajima iz pop kulture. Kada sam pomislila da na pišem priču o bendu, format usme nog pripovedanja nametnuo se kao najbolji način da ispričam priču. Do zvolio mi je da se pretvaram da ova izmišljena priča nije izmišljena, i de lovalo mi je kao prilično osvežava juća ideja. Takođe mi je omogućilo da „izbrusim“ određene veštine. Vo lela bih da napišem još jednu knjigu tim stilom. Nadam se da ću jednog dana to i uraditi.

U Dejzi Džouns, Sedam muževa i najnovijoj knjizi Malibu Rising vidi mo koliko slava može biti prevrtljiva, uz sve očigledne prednosti i mno go iskušenja. Šta Vas toliko intrigi ra u svetu bogatih i slavnih?

Nije da nije bila zagrejana, pružala mi je podršku od samog početka. Ali želela sam da zadržim ideju za sebe i da je ne pokažem nikome dok je sasvim ne završim. To je bila takva promena za mene, u smislu žanra u kojem sam pisala do tada. Delovalo je kao veći rizik. Tako da sam je zadr žala za sebe dok nisam bila spremna da je pokažem urednici. Ali ruku na srce, ona me je podržala sto posto.

Nedavno je u Laguni izašla i Vaša knjiga Sedam muževa Evelin Hju go. Zašto Vaša urednica u to vre me nije bila „zagrejana“ za tu knjigu?

Da krenemo od romana preko koga su se čitaoci u Srbiji upoznali sa Vašim radom. Da li ste imali inspi raciju iz stvarnog života za Dejzi Džouns i Šestorku? Kako ste na stranicama knjige oživeli junake za koje su mnogi mislili da su stvarni, pa su nakon čitanja guglali da saznaju više o članovima benda?

14 INTERVJU INTERVJU

meričku autorku Tejlor Džen kins Rid od malih nogu je zanimalo kako se stvara ju mitovi oko sveta bogatih i slavnih. To ju je u odraslom dobu dovelo do Kalifornije, gde je iz prve ruke videla i osetila uspone i padove koje život u Holivudu nosi sa sobom. Iako ima diplomu iz filmske umetno sti, što joj nesumnjivo pomaže u pi sanju priča o poznatima, shvatila je da je ipak književnost njena ljubav i u potpunosti se okrenula pisanju.

SVAKA JEKNJIGA AVANTURANOVA

Nakon nekoliko ljubavnih romana koje je publika solidno prihvatila, promeni la je žanr i dramama Sedam muževa Evelin Hjugo i Dejzi Džouns i Šestorka postigla svetsku slavu. U razgovoru sa Tejlor otkrili smo kako izgleda proces stvaranja njenih bestseler romana.

Pisanje o slavi mi dozvoljava da pišem o mitu. U šta konkretno ve rujemo? Bez obzira na to da li ste glumica, muzičar, model – vi publici prodajete priču o sebi. Zašto je ta pri ča laž? To želim da znam. I o tome

Razgovarala: Iva Burazor Foto: Wikimedia

Bukmarker otkriva autorka hit knjiga Dejzi Džouns i Šestorka i Sedam muževa Evelin Hjugo Tejlor Dženkins Rid

Inspirisalo me je mnogo bendova sa muzičke scene iz Lorel kanjona 1960-ih. Džoni Mičel, Krozbi, Stils i Neš, Mamas end papas, Iglsi… Ali tek kad sam shvatila da umem da oponašam dinamiku sličnu Flitvud Meku, priča je odmakla od početka.

PISANJEISPUNJAVADŽENKINSAUTORKUPOZNATA,TEJLORRIDO SLAVNIM LIČNOSTIMA

stalno pišem. Koju priču nam prodaju i zašto na stavljamo da verujemo u nju, iako znamo da nije istinita?

Samo mi je potrebna tišina. Što je teško danas naći! Ali dokle god imam svoj ledeni čaj i čujem sopstvene misli, spremna sam za polazak.

U poslednje vreme vraćam se Džoan Didion. Ali sam i velika obožavateljka mnogih današnjih spi sateljica: Sali Runi, Selest Ing, Talija Hibert, Emili Henri…

Čijim knjigama se uvek vraćate?

Tražim je svuda. Uvek sam otvorena za sve što me intrigira. Naučila sam da budem u dosluhu sa malom antenom koja se upali kad god nađem par čence sveta koje me zanima. Zapitam se: „Šta me ovde intrigira? Da li je to mesto na koje želim da odem u svom umu? Da li je to osoba koju želim da izmislim?“ Postala sam prilično dobra u hvata nju niti mojih interesovanja koja me odvode negde potpuno neočekivano.

Koliko „ruku“ jedne knjige obično pišete pre nego što budete sasvim zadovoljni?

Pisanje je prilično samotan posao. Da li uživate kad se otisnete u svet i promovišete knjigu?

Na čemu trenutno radite?

Spremam se da objavim osmi roman – Carrie Soto is back. Jedva čekam da ga podelim sa ljudima. ■

Zavisi od knjige. Svaka knjiga prođe kroz najmanje četiri ruke pre nego što stigne mojoj urednici. Ali ih onda može biti još četiri! Svaka knjiga je drugačija, svaka je nova avantura. I zahvalna sam na tome. To me drži pribranom.

Kako izgledaju Vaši idealni uslovi za pisanje? Šta Vas smešta u pravo raspoloženje?

Najvećim delom sam izabrala pisanje jer veoma dobro umem da budem sama. Živim u svojoj glavi. Ali koliko god bila introvertna, valja da izađem iz kuće i otisnem se u svet. Da upoznam ljude koji uživaju u mojim pričama, koji vole da pričaju o stva rima koje i ja volim, to je tako neočekivan i divan deo moje karijere.

15 INTERVJU

IAKO JE KAO DETE SANJALA DA BUDE

Gde tražite inspiraciju za pisanje knjige?

Piše: Ljubica Arsić Foto: Nikola Ilić

Stregom, slikajući privrženost pasto ralnom predelu u podnožju Monte Roze, smeštenom između čeličnosi vih grebena i nepristupačne litice, nije samo uzbudljiva priča o Pjetrovom odrastanju i zbližavanju s ocem, be snim hemičarem ali posvećenim pla ninarem, koji sinu, kroz zajedničko savladavanje oštrih stena prekrivenih snegom, ostavlja u amanet strast pre ma strmim usponima. Ona govori i o našoj duhovnoj vezi sa nepristupač nom prirodom i njenim životinjama u kojima se nalazi ljudski potencijal, deo čovečje prirode, lice pod njuškom ili kljunom. Sve veća okrenutost divljini kod modernog čoveka ukazuje da dva podvojena sveta, čija bliskost podse ća na nekadašnje jedinstvo bića, ono što se zove život, žele da se opet spo je. U traženju osamljenih staništa krije se odgovor na sve neprirodniji milje u razvijenoj civilizaciji, sa obiljem spra vica, imitacijom života u posrednoj komunikaciji sa drugima, onaj odgo vor koji je kodiran u našim umovima, u regijama koje tradicionalno iskustvo više ne može da dosegne.

OVAJ ROMAN UKAZUJE NA ODNOSUSTALNIUZAJAMNOST,IZAZOVUČOVEKA I

Radoznalost i upornost privrženika, što na opasnim goletima isprobavaju sopstvene snage, pomažu im da otkri ju tih i skrovit zakon inače svojstven zverima, koje se u dubinama šume traže, izbegavaju i pronalaze. Njihov susret, pri kojem veze postaju nera skidive dok različite teritorije zalaze jedna u drugu, a uobičajene putanje se menjaju, bitno utiče na njihove pojedinačne svetove. Za Pjetrove ro ditelje zajednička sudbina, šta god ona bila, živi u planinama iznad nji hovih glava. Osim ljubavi, zauvek ih povezuju planina i koliba u podnožju. Njihov uticaj na sina bio je presudan. Pjetro se stalno vraća mestu stasava nja da potvrdi svoju očaranost i prove ri uzbudljivo iskustvo, da se ponovno suoči sa strahom i usamljenošću, u ambijentu večitog leta u kojem je ne kadašnji dečak godinama provodio raspuste. Zatim snega i oblaka na dohvat ruke, u scenografiji sa surim i ledenim pejzažem, koja Pjetra i Bruna podseća na kraj burne mladosti. ■

PRIRODE

ARSIĆLJUBICEKNJIŽEVNICEPERAIZ 16 IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ

U Konjetijevoj knjizi postoji nešto što podseća na plovidbu uzburkanim morem, jer je krstarenje planinom istražiteljski postupak, vrsta plovidbe sa otkrivanjem „nepoznate zemlje“ za koju će mladići Bruno i Pjetro biti vezani celog života.

Paola Konjetija Osam planina, čija je filmska adaptacija nedavno ovenčana priznajem žirija Kanskog festivala, sa pričom o prijateljstvu dva dečaka, potom odraslih muškaraca, kroz pustolovno i duhovno putovanje sačinjeno od bežanja i pokušaja vraćanja, piše Ljubica Arsić

ovlačenje u planinu, opisano u pričama klasične starine, predstavljalo je obred očišće nja prestupnika koga progo ne sile zadužene da se ponovo us postave poremećeni večni, prirodni zakoni. Tako antički junak Orest (čije ime inače znači planinar), osvetivši oca Agamemnona time što ubija maj ku Klitemnestru, beži u divlje planin ske predele Arkadije kako bi umakao Erinijama, pravdinim pomoćnicama. Bekstvo u prirodu i posvećenost pla nini od davnina označavaju čovekovu težnju za promenama kroz povratak u onu tačku u kojoj je njegovo bivše, nenarušeno biće, nekad povezano sa prirodom, još uvek osećalo veliči nu sopstvenih mogućnosti.

PLANINA

Roman Osam planina Paola Konjeti ja, nagrađen značajnom

otrovu, brzini, na njihovoj savršenoj pripremljenosti za život u prirodi.

Zveri su imponovale čoveku slabom po rođenju, slabom kad odrasta i ostari, pa je poželeo i još uvek želi da im se približi i otkrije kako da osnaži svoj rod. Priroda je održala lekciju i čovek je trebalo da shvati: nemam kandže da ne bih grebao, nemam ro gove da ne bih probadao, nemam če ljusti da ne bih grizao. Paolo Konjeti, i sâm ljubitelj velikih uspona, piše o tome šta divljina može da pruži onom ko se u nju zaljubi.

U letima ispunjenim poduhvatima Pjetra iz grada čeka seoski dečak Bruno, zadužen da brine o kravama. Kroz istraživanje napuštenih kuća i neprohodnih staza, posmatranje zvezdanog neba, prevazilaženje prepreka, trpljenja i straha, kasnije pokušaje da se približe devojkama i razumeju ih, oni odrastaju učeći kako da savladaju teškoće muške inicijaci je obeležene snagom, izdržljivošću, prećutnim razumevanjem, zauzda vanjem suparništva. Iako vršnjaci, Bruno je učitelj, a Pjetro đak. Učitelj ne govori mnogo, jer i svet kojem pripada nije verbalan, što ne smeta da izgrade prisan odnos bez mnogo reči. Osim prijateljstva i potvrđivanja novouspostavljane bliskosti, ovaj ro man ukazuje na uzajamnost, stalni izazov u odnosu čoveka i prirode, u kojem čovek posmatra prirodu, ali i priroda posmatra njega.

FATALNAitalijanskomPRIVLAČNOSTOnagrađivanojknjizi

Pre nego što je krenuo svojim pu tem, čovek se divio divljini, zavideo je životinjama na kandžama, čeljusti,

Volela bih kada bi čitateljke i čitate lji prihvatili igru, i kad bi se zabavljali kao što sam se ja zabavljala pišući roman... i da tako počnu da razmišlja ju o stvarnom položaju ratnih žrtava, o tome kako da ih prepoznaju, nave du ih da pričaju, pomognu im prijatelj stvom, intimnošću, ljubavlju. Tako se rat uspešno zatvara u sećanje i tamo ubija. ■

Roman

Piše: Svetlana Slapšak

Roman sam dovršavala za vreme pandemije: otuda izvestan eskapi zam, neuništivo nadanje, prihvatanje odgovornosti za zločin iz osvete – i mnogo humorne distance. Danas mi je jasno da sam se pre svega trudila da tu strašnu temu obavijem raznim postupcima, mešanim žanrovima, međusobnom intimizacijom likova kao postupkom lečenja mnogih rana koje ne mogu da zarastu.

temu koja je bolna, rat no silovanje. Ta tema je publicistički i malčice književno već obrađivana, ozbiljno i tragično kako se i pristoji. Sa jedne strane ostaje neprimerna ili nikakva socijalna i psihološka zašti ta tih žena, njihova neprihvaćenost u društvu, sa druge zaborav, posle prve upotrebe u medijima, za političke po trebe i sigurno ne za njihovo blago stanje, čak ni za preživljavanje. I pri tome, zaista nisu zabeleženi činovi ili pokušaji osvete. Te su žene žive sa hranjene... Bio je pokušaj ustanovlja vanja međunarodnog ženskog suda za silovanja, posle velikog uspeha sredinom 1990-ih, kad je silovanje konačno opredeljeno kao ratni zločin.

Ljubavni roman i triler spojeni su u romanumaestralnomOsvetnice Svetlane Slapšak, kojim je autorka na neočekivan i provokativan način ispisala priču o hrabrim ženama koje uzimaju pravdu u svoje ruke i stvorila svoj sud za ratna silovanja, koji u njenoj mašti postaje moćna ženska mreža za pomoć,počinilacakažnjavanjeupućivanjeistraživanje,izločina

„Moj“ sud međutim proširuje svoje delovanje, isključivo tajno, i posta je moćna ženska mreža za pomoć, istraživanje, upućivanje i istovreme no kažnjavanje počinilaca. Zato je u romanu važna ženska istorija i istorija feminizma. Plavi bedrinac je veza sa delom Eme Orči Crveni bedrinac, u kojem je tajno društvo za kažnjava nje zločinaca i pomoć žrtvama muško Silovanjadruštvo.

dima“ kao što su priče sa životinjama ili vilinska ženska skupština... i stiho vi koje ispisuje glavna junakinja kada se umori od činjenica, ili da bi ih bo lje tumačila. Istraživačica i osvetnica sreću se u još jednom imaginarnom području – zajedničkoj jugonostalgiji.

Taj sud je radio na slučajevima korej skih žena koje su silovali Japanci. Bio je i pokušaj ustanovljavanja ženskog suda za ratna silovanja i druge zlo čine nad ženama u jugoslovenskom ratu, ali to nije izdržalo duže vreme na. Osveta je još nezgodniji problem, jer se sankcioniše kao bilo koji drugi zločin: to je stanovište ženskog suda – i mog zamiljenog ženskog suda.

Foto: Laguna arhiva

su danas predmet za isto rijsko proučavanje, a mnoge žrtve su još žive. Moje opredeljenje za knji ževnu obradu, a ne dokumentaran i dokumentovan pristup zahtevalo je nešto drugo – distancu, pastiš, fan taziju. Drugim rečima, opredelila sam se za žensku utopiju, gde sam ima la kratak, ali sjajan spisak vrhunskih književnih dela počev od Aristofana, inače meni najdražeg pisca. Nije mi bila potrebna fantastično izgrađena alternativna stvarnost, već nešto što bi upravo rušilo zamišljeni svet „upa

Osvetnice zamišljen je jedno letnje popodne na terasi hotela Metropol u Be ogradu, zajedno sa roma nom koji trenutno pišem. Naslov je određen mnogo kasnije, u dogovoru sa urednicom, kad je roman već bio predat. Imam problem sa naslovima – volim da su kodirani, neobični, što po mišljenju urednika nije dobro za prodaju knjige. No prvobitni naslov Plavi bedrinac pojavljuje se na kori cama, kao slika tog cveta – to mi je sasvim dovoljno: bar nešto može da se Odabraladešifruje.sam

Ženska utopija

17 PISACATAJNE TAJNE PISACA

U romanu je važan muški lik policij ski inspektor Sel, koji polako svojom inteligencijom otkriva tajno žensko udruženje, koje ga koristi, i istovre meno postaje zaljubljen i feminista. Njegova partnerka po dužnosti, istra žiteljka UN Zaga, odgovara na zalju bljenost – možda zato što to pomaže istrazi? Uz njega je tu Ozren, prava i potpuna žrtva jugoslovenskog rata, razrušen čovek; u njegovoj priči sam sebi dopustila kratko bekstvo u reali zam. Priča o Simi Sokoloviću je opet referenca na tipske biografije, stvar ne i književne, žrtava politike našega područja.

Inspirativna priča o jednoj od najvećih, najpoznatijih i najboljih naučnica u istoriji čovečanstva – prvoj ženi koja je predavala na Sorboni i prvoj ženi koja je dobila Nobelovu nagradu. Kada upozna šarmantnog fizičara Pjera Kirija, njena sreća je potpuna. Zajedno postižu revolucionarne uspehe. Ali cena je visoka...■

4. 5. 6.

DRAME, BIOGRAFIJE, KLASICI... I OVOG LETA VAS U SVIM DELFI KNJIŽARAMA OČEKUJE IZVRSNA PONUDA KNJIGA

6. Oteta lepota, Kejt Mičel

Jedino mesto na kojem se usamljeni srednjoškolac Rintaro oseća dobro i sigurno je knjižara antikvarnih knjiga njegovog voljenog dede. Nakon dedi ne smrti mladić je prinuđen da proda to mesto. Dok Rintaro bude samovao među policama knjiga – u knjižaru će se uvući Tigar, mačak koji priča. ■

SAVREMENE

Ovaj roman prepun oštroumnih zapažanja o životu umetnika u savremenoj Americi, ali i o radostima i kompleksnosti odnosa između majki i ćerki, pre svega je urnebesna, romantična i seksi priča o dvoje pisaca koji otkrivaju svoju drugu šansu u ljubavi.■

Džejn se odmah zaljubila u Dankana. Šarmantan je i dobroćudan, ali naža lost spava sa skoro svim ženama u Bojn Sitiju u Mičigenu. Džejn svuda vidi Dankanove bivše devojke. Me đutim, svi Džejnini stavovi o ljubavi i braku menjaju se posle strašne sao braćajne nesreće. ■

4.Grejs Keli i draž ljubavi, Sofi Benedikt

2. Knjiga o snobovima, Vilijam Mejkpis Tekeri

Ljubavni roman protkan uverljivim i potresnim prizorima iz porodičnog života u kome ćete osetiti pravu snagu ženske odlučnosti i proživeti vrtlog emocija. I oni najskeptičniji teško će ostati ravnodušni pred zbivanjima koja će pratiti glavnu junakinju Veroniku u njenoj borbi protiv oluje prošlosti. ■

3. Sedam dana u junu, Tija Vilijams

1. 2. 3.

Protiv volje svojih roditelja, sedamnaestogodišnja Grejs odlazi u Njujork da studira glumu. Zaranja u blistavi Menhetn i hrabro se bori da postane glumica. Režiser Alfred Hičkok učiniće je svojom muzom i ona će postati nezaboravna ikona filmskog platna. U ljubavi, međutim, čekaju je mnoga razočaranja...■

18 LAGUNIUNOVO

Izvanredno duhovita zapažanja o ljudskoj prirodi. Piščev odnos prema društvenim pojavama koje opisuje veoma je složen. Istovremeno daje duhovite savete, društveno se angažuje i vešto karikira stvarnost oko sebe. ■

7. Mačak koji je spasao knjige, Sosuke Nacukava

9. Ostavite pušenje za 30 dana, Danijel F. Sajdman

NOVO u Laguni

5. Madam Kiri i snaga snova, Suzana Leonard

U sveobuhvatnom tridesetodnevnom programu dr Sajdman objašnjava kako da reorganizujete obrasce u svom mozgu, iskoristite sva sredstva koja su vam na raspolaganju i zavr šite mesec kao nepušač, s osećajem da ste jači nego ikada pre! ■

1. Dani slave i očaja, Erik Larson

Oslanjajući se na dnevnike, izvornu arhivsku građu i tajne obaveštajne izveštaje, autor nam pokazuje najmračniju godinu u istoriji Londona kroz svakodnevicu Čerčila, njegove porodice i grupe savetnika iz „Tajnog kruga“ kojima se obraćao u najtežim trenucima. ■

8. Nada novog jutra, Ketrin Hajni

8.8.

PITANJA ZA... Feridu Duraković

Foto: Laguna arhiva

Ne lažem, Tita mi, zbirka priča o smrti, o osećaju smrtnosti, o odrastanju u doba grubog socijalizma, o patrijarhatu...

Kao četvrto, neplanirano dijete rad nika, seljaka i intelektualca u jednoj osobi (moga oca, boga oca!), odra stala sam usamljena u gomili prilično divlje prigradske djece Sarajeva, pa sam – za razliku od njih – bježala u čitanje i maštarije, što je dovelo do ranog i neprekidnog razmišljanja o smrtnosti i krhkosti ljudskoga bića, o kratkoći majčinog cvijeća i majčine nježnosti, o surovosti djetinjstva, o ži votu u jednoj zemlji koje više nema, jer se strmoglavila u ništavilo zajedno s komunizmom i kućom i cijelim svi jetom jedne djevojčice – što je pro uzrokovalo logičnu melanholiju, ali i potrebu za ljubavlju koja liječi sve. O smrti, međutim, nisam saznavala polako, kao što i treba u „normal nom“ životu. Smrt je Djevojčici došla prvo u obliku smrti komšijske male bebe, pa onda mladoj ženi u obliku rata, u postapokaliptičnom užasu u kojem ginu svi i sve, u zaprepašću jućem trenu spoznaje da ne ide sve po redu, da pomoći nema – ali i da se rane umotane u neprobojne zavoje ljubavi lakše liječe i brže zacjeljuju. I neka ne misle čitaoci da je ovo tužna knjiga – ma kakvi! Malo je smiješna, malo tužna – kao život sam.

Ponoć u vrtu dobra i zla, Džon Berent

Zavodljivi portret najzanimljivijeg južnjačkog grada, slikan kroz prizmu slučaja jednog ubistva, ovenčan je titulom modernog klasika književnosti. Berent je ispričao neverovat nu priču koja se zadržala 216 nedelja na listi bestselera New York Timesa, a po kojoj je Klint Istvud snimio istoimeni film. ■

S nekim malim, unutrašnjim planom da zabilježim djetinjstvo (ne samo svoje, naravno), ali to je potrajalo dugo, dvadesetak godina, jer valjalo je živjeti, preživjeti svašta, pa i rat, smrt, rane, ludila, plaćati račune, bi vati ženom (postajati ženom!), pre karnom radnicom, majkom, kćerkom, ljubavnicom, sestrom, prijateljicom... i ostati normalan – ali na način kako su govorile Sarajlije u vrijeme opsa de grada: Ovdje ko nije lud nije nor malan! Priče su bile razbacane po časopisima i portalima, a onda su se u jednom trenutku tako jednostavno

Razgovarala: Maja Šarić

Ah, te moje junakinje – koliko ih je! Multiidentiteti ženskog lika u knjizi veoma su mi zanimljivi, sve ih vo lim, književnost je kraljica života, vrlo sam zadovoljna kako su u knji zi „zaživjele“ sve te moje djevojčice, djevojke, žene, starice... A ta djevojka kojoj „život kvari književnost“, to mla do šesnaestogodišnje žensko čudo zaljubljeno u velikog Čehova – kao autoricu me posebno raduje, jer do kazuje ono u šta ona čvrsto vjeruje, a bogami i ja s njom (opet iz književ nosti koja život kvari!): „We are such stuff as dreams are made on“. ■

sakupile i posložile da je meni preo stalo samo da ih dam u Nomad, koji ih je s radošću objavio... A onda se oglasila Laguna, pa mi dala vjetar u... ego.

19 LAGUNIUNOVO

Šta je najvažnije što ovde saznajemo o ljubavi i smrti, kao glavnim motivima svake priče?

Kako su nastajale ove priče?

Tri sestre, Heder Moris

Cibi, Magda i Livija kao devojčice daju obećanje svom ocu – da će ostati jedna uz drugu ma šta da se dogodi. Godinama kasnije, petnaestogodišnja Livija po naređenju nacista odlazi u Aušvic. Devetnaestogodišnja Cibi seća se date reči i sledi Liviju, odlučna da zaštiti sestru ili umre s njom. Zajedno se bore za opstanak, okružene nezamislivom okrut nošću i teškoćama.■

Jedna Vaša junakinja kaže da „ži vot kvari književnost“. Kako, u Vašem slučaju, književnost popravlja život?

Povod:

Puška u kovčegu razmišlja ova ko: Što se mora, mora se. Smrt –smrt. Nije na meni da se bunim. Da li je ta pomirenost sa sudbinom je dan od ključnih problema ne samo u životu Vaših likova nego i u živo tima svih nas?

Petar Petrović (jedno sasvim obično ime koje se može naći na primerima za popunjavanje bankovnih uplatni ca) od samog začetka ideje trebalo је da bude neko baš kao što mu je i ime – običan, naizgled prosečan, neupadljiv čovek, neko ko se pomirio sa sudbinom da nikada neće dobiti ugovor za stalno u pozorištu u kojem godinama radi, da ga neće poštovati dete i supruga, da će morati da se pri država nekakvih nametnutih moralnih i etičkih načela i da će sve to odbaciti tek onda kada bude umro. Tek nakon

Šta Vam je bila glavna ideja kad ste kreirali Puškin lik? U kakve ga sve situacije život, odnosno smrt stavlja?

Foto: Privatna arhiva

Koliko Vam je bio uzbudljiv proces pisanja?

Stalno govorim da ovo nije neka kav roman o zombijima, ali svakako jeste o zombiranom društvu. Ravno dušnost je jedan od ključnih proble ma savremenog sveta, a čini mi se da je to nekako dosta izraženo kod nas. Cene se udvostruče, ljudi gun đaju sebi u bradu; nema gradskog prevoza, građani mirno čekaju da dođe; mediji su puni nekakvih na pisa o korupciji, malverzacijama i slično, a građani samo zacvokotaju, zavrte glavom i idu dalje u ispraznu svakodnevicu. Sve na kraju dana izgleda kao kraj Beketovog Čeka jući Godoa, kada se junaci Vladimir i Estragon dogovore da krenu, a u poslednjoj didaskaliji piše „ne miču se“.

ROMAN O ZOMBIRANOMDRUŠTVU

Tokom pisanja uzbuđenje je dolazilo u naletima. Kada bih bio zadovoljan scenom ili dijalogom, rekao bih sebi: „Stefane, ti si genije, prešišao si i Do manovića.“ Ali to uzbuđenje i euforiju vrlo brzo smeni hladni talas frustraci je kada napišem nešto što je napro sto neuverljivo, tromo i sve u svemu bezvezno. To je momenat kada ka žem sebi: „Ma možda da batališ ovo, za tebe nije pisanje.“ I baš tada mi sine rešenje i vrati se onaj prvobitni topli talas uzbuđenja. Ipak, pravo uz buđenje je nastalo kada sam završio rukopis i kada sam u potpunosti bio siguran da je to – to.

Razgovarala: Maja Šarić

Da li nam i kako književnost može pomoći na putu izbavljenja?

Kako to izgleda kada pokojnici, u svetu u kom nema mesta ni za žive, odluče da traže svoja prava, čitaćete u izvrsnoj satiričnoj drami Stefana Markovića Pokojnik drugog reda

Književnost i umetnost uopšte naj pre pomažu da se izmestimo iz če sto surove svakodnevice. Ona nas začas prebaci u neki drugi svet. Sa druge strane, sa svakom (ili bar sko ro sa svakom) pročitanom knjigom izađemo makar za malo prošireni jih vidika. E sad, da li nas književ nost može u potpunosti dovesti do izbavljenja, pa nisam baš siguran.

Imate li književne uzore?

Mnogo pisaca je uticalo na mene i moje razmišljanje uopšte. Recimo, obožavam Domanovićevu, Nušićevu i Kovačevićevu univerzalnost i hu mor, Markesovo pripovedanje, Kafki nu ironiju, Joneskovu dozu apsurda, raskošnost u pisanju Gorana Petro vića.

INTERVJU

Kakve istine se zapravo kriju iza urnebesne priče o pokojniku dru gog reda?

smrti doživljava preporod. Nadimak Puška nosi zbog toga što je, iako diplomirani glumac, čitavog radnog veka u pozorištu bio osuđen samo da statira ispaljujući ćorke iz pozorišne rekvizite. Inače, sama ideja za razvoj ovog lika je nastala nakon razgovora sa mojim prijateljem glumcem, koji je godinama radio u pozorištu bez ugo vora o radu, a toliko često je nosio pušku u predstavama da mi se poža lio na hronični bol u ramenu.

■ 21 INTERVJU

ovoljno je da pročitate siže na poleđini knjige Pokojnik dru gog reda Stefana Markovića i da shvatite da vas između korica očekuje uzbudljiva i nesva kidašnja priča o četrdesetšestogo dišnjem hipohondru Petru Petroviću Puški, koji na dan svoje sahrane shvata da ne želi da bude pokopan. U najboljem duhu naših poznatih sa tiričara pisac nam donosi urnebesnu priču o apsurdima naših života.

Iza priče o pokojnom Puški i njegovim kolegama pokojnicima se krije priča o svim onim ljudima koji nisu ni svesni da su mrtvi, a koje svakodnevno sre ćemo u supermarketima, iza zama šćenih šaltera, u usijanom gradskom prevozu… S tim što junaci romana bar pokušavaju da promene stvari i prona đu svoje mesto u naopakom društvu.

INTERVJU INTERVJU 22

„Dva beogradska hazardera smelo i srčano stupaju u koridu 21. veka gde će ih dočekati niski udarci.“ Ovo bi bio opis Vašeg novog romana Dolazak matadora u jednoj

mašteodŽivim

Iako

da često konzumiram dokolicu, na nju računam na putovanjima. Tako sam u Normandiji video na pločniku prelepu devojku koja prosjači. Nisam mogao da prestanem da razmišljam o tome šta je tu devojku, koja je mo gla da bude manekenka, nateralo da se odmetne na ulicu. U razmišljanju sam stigao do mesta na kojem je po gubljena Jovanka Orleanka, i onda sam dozvolio sebi da izmaštam priču o Jovanki Orleanki 21. veka. Onda sam od prvog junaka, beogradskog mladog i lepog glumca, koji je neu spešni sin vrlo uspešnog oca, stigao do Raskoljnikova. Pisao sam u doba pandemije i lokdauna. Tišina policij skog časa davala mi je vremena za ubrzano maštanje i pisanje, iako na početku nisam baš imao inspiraciju. Kroki raznih epizoda sam uneo u jed nu priču koja pršti i od ljubavi, bunta, seksa, ali i velikih triler zapleta. Pisao sam ga dve godine i u svakom „ot ključavanju“ i povratku u realnost us poravao sam sa idejama i pisanjem.

roman Branka Rosića Dolazak matadora donosi uzbudljivu priču o „Raskolj nikovu i Jovanki Orleanki 21. veka“. Između trilera i drame, ova knjiga cepti od žestine karakteristič ne za aktuelan trenutak. Dinamična radnja, ljudi koji skupo plaćaju cenu slave, zloupotreba vlasti, moralni pad, korupcija – teme su koje Rosića inspirišu kako u novinarstvu tako i u književnosti. Ali uvek mora da ostane mesta i za dobru muziku. Britansku, naravno. U ovom razgovoru pretresli smo sve te teme. Jedino sam zabora vila da ga pitam kako se novi roman dopada kraljici Elizabeti, koja mu je svojevremeno dodelila orden za do prinos promovisanju i unapređenju kulturnih veza između Velike Britanije i Srbije.

U mom slučaju roman nastaje uglav nom u dokolici. Kako nemam luksuz

Kako je nastajao ovaj roman? Ko liko dugo ste ga pisali? Da li je bilo razlika u odnosu na pisanje prve dve knjige A tako je dobro počelo i Za sutra najavljuju konačno razve dravanje?

Uvek su me zanimali priče i junaci koji u zanosu žele da pobede ili si stem ili ustaljen život. Razni romani, filmovi, serije govore o tome. Super junaci iz stripova, blokbastera ne maju problem da menjaju svet. Moji junaci nisu superjunaci, ali pokuša vaju da promene život, jedan u nekoj poluljubavnoj vezi dobija ponudu za prevaru koja će mu promeniti status, drugi u ljubavnoj vezi dobija ideju za revoluciju. Želeo sam da napišem tri ler/dramu u kojoj se prepliću strast, prevara, ljubav, laž, istina, revolucija.

sebe uvek smatra prvo novinarom, romanom Dolazak matadora, trećim u izdanju Lagune, Branko Rosić je dokazao da je i svet književnosti i te kako njegovo područje Razgovarala: Iva Burazor Foto: Nebojša Babić

rečenici. Zbog čega ste se temat ski uhvatili baš ove priče?

Treći

Radnja sva tri Vaša romana odvi ja se delom u Velikoj Britaniji. Šta Vas toliko privlači britanskoj kulturi?

POP ROK„NASTAVNICI“LEKTIRE,ZBOGPOČEOKNJIGA.MEMUZIKOMZALUĐENOSTKULTURE.DOVELAJEIDOFILMOVA,NISAMDAČITAMŠKOLSKEVEĆSUMIBILEZVEZDEKOJE SAM SLUŠAO 23

Nemam toliko hrabrosti ili ludosti da kao Gavran jedno jutro, umesto da odem na prestižan posao, ostavim sve i budem ulični zabavljač, a nisam ni kao Maks da prihvatim ponudu jed ne žene da velikom prevarom i falsifi katom dođem do vrha.

UVEK SU ME ZANIMALI PRIČE JUNACI KOJI U ZANOSU ŽELE POBEDE ILI SISTEM ILI USTALJEN ŽIVOT BISMO SADA NI PRIČALI DA NIJE

U nekim likovima se naziru odre đene javne ličnosti. Da li je postojala svesna namera ili je do toga došlo slučajno? Ima li uopšte po trebe za traženjem paralela između stvarnosti i fikcije?

Frenzen, Uelbek, Dona Tart. Skoro na samom početku mog čitalaštva bio je Entoni Bardžis čija mi je Pa klena pomorandža pružila trajnu in spiraciju i model rečenica. Nadam se da uspevam u tome, kao što znam da sam jedva uspeo da kadriram iza sebe u selfiju ogroman Bardžisov mural na jednom zidu u Mančesteru.

Pričao sam drugarici da imam bujnu maštu od ranih dana, pa su roditelji bili zabrinuti da neću dobro proći u realnom životu. Ipak, posrećilo mi se da živim od mašte i da od nje plaćam račune. Tako da sam istreniran da smišljam priče i da mi realne situacije i ljudi trebaju samo kao povremene epizode u romanu. Kada se dohvatim stvarnosti, to bude zbog društvenog angažmana ili replike na situaciju koju smatram nepravdom i da je valja ispraviti. Ali u romanu postoji i nekoli ko stvarnih ljudi u izmišljenim situaci jama u kojima se sreću sa junacima romana. Pa su tu i Bono Voks, Dejmi jen Herst, Emanuel Makron, Vivijen Vestvud, Hju Grant...

Ne bismo sada ni pričali da nije bilo britanske pop kulture. Zaluđenost muzikom dovela me je i do filmova, knjiga. Nisam počeo da čitam zbog školske lektire, već su mi „nastavni ci“ bile rok zvezde koje sam slušao i onda sledio njihov ukus oblikujući svoj. Kada je Fil Linot iz benda Tin Lizi rekao da voli Džojsa, krenuo sam sa Dablincima iako ih nisam razu meo, ali sam se trudio i posle nekoliko godina i uspeo. Onda su stigli Kafka, filmovi, serije... Kod benda Cure su bili Alber Kami i Stranac, tako da su me britanska pop kultura i rokenrol formirali. U prošloj knjizi pominjala se Engleska, ali i beogradsko nase lje Cerak Vinogradi. U novom roma nu mnogo toga se događa u opštini mog odrastanja i sadašnjeg života, Savskom vencu. Na Senjaku se vodi

Junaci u Vašem romanu su različi tih godina, zanimanja, karaktera… Šta ih spaja?

Vaš roman opisuje savremeno kapitalističko društvo i potrebu za društvenom revolucijom. Da ne odajemo kraj romana, mislite li da je moguće uspešno izvesti bilo koju vrstu revolucije danas, ili smo se svi uspavali?

INTERVJU

Koliko Vas ima u glavnim junacima Maksu i Gavranu?

Ceo svet je dirigovano ukroćen i uspavan kao životinja. Ta puška za uspavljivanje su krediti, potrošnja, popusti, roba na akciji... Više nema ni ideologije, ni revolucije, danas isto misle i deda i unuk, a to je kako otpla titi na vreme ratu kredita.

ljubav, na Dedinju je opasna otmica. Postoji i zločin iz strasti na ostrvu na kojem često letujem – na Braču, pa onda pomislim: zašto u tako drage lokacije pakujem toliko opasnih epi zoda, kada na tim mestima uglavnom živim ili se odmaram?

Koji pisci Vas inspirišu?

Svojevremeno Vas je britanska kraljica Elizabeta II odlikovala za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza između Velike Britanije i Srbije. Koliko Vam znače takva odlikovanja?

Da. Prethodni roman Za sutra na javljuju konačno razvedravanje biće adaptiran u TV seriju. Duboko veru jem da će to biti i u slučaju Matado ra. Miloš Biković me je pozvao pre godinu dana da pohvali moj roman. Rekao sam mu: „Nećeš verovati, baš te spominjem u romanu koji trenut no pišem (Dolazak matadora), a ako bude ekranizacije, mislim da si odli čan za jednu ulogu, ali je problem ko će onda biti Biković makar jedan mi nut u ekranizaciji knjige.“ Odgovorio je: „Ja ću glumiti fiktivnog junaka, a neka neko makar na minut odglumi Bikovića, tj. mene.“ Od prošlog ro mana zvali su razni glumci i režiseri govoreći da je savršen za filmske ili televizijske adaptacije. I novi roman je filmičan i ubuduće ću sve više, dok budem pisao romane, u scene uklju čivati i kameru.

BILO BRITANSKE

Da li svoje knjige vidite na film skom platnu?

Mnogo. Veče u kojem sam dobio ovo odlikovanje predstavlja jedno od najlepših večeri u mom životu. Ponosan sam zbog tog priznanja. Kao novinar, uradio sam intervjue sa najvećim imenima kulture u zemlji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Uradio sam i intervjue sa svetskim zvezdama, ali novinarske nagrade uvek dobiju oni iz domena politike i društva i oni koji su otkrili afere ministara ili premijera. Ne žalim se i ne tugujem zbog toga, jer sam uradio intervjue sa ženom Džona Lenona i bubnjarem Pinka Flojda, a ko se seća ko je bio ministar u Srbiji kad su Bitlsi objavili „I want to hold your hand“ ili Pink Flojd „Another brick in the wall“. Odlikovanje kraljice Elizabete II značilo je da sam savla dao pop kulturu i primenio je u životu, u knjigama i tekstovima. Logično za dečaka koji je prohodao u Hajd par ku, beogradskom. ■

Želja da promene kolotečinu svojih života i zagrizu avanturu. Ali ne avan turu kao provod sa mnogo alkohola i crta na stolu, ili planinarenje, ili skok padobranom.

Kako danas izgleda Vaša kućna biblioteka?

Poznati glumac i prvak Pozorišta na Terazijama Slobodan Stefanović u knjigama traga za emocijom – romani moraju da ga dotaknu, zaintrigiraju i nateraju na razmišljanje, a sve to je pronašao u delima Fredrika Bakmana, koji ga je svojim stilom pisanja fascinirao

Roditelji su imali mnogo kompleta klasika, pa sam se s tim knjigama susreo rano, već u trećem ili četvr tom razredu osnovne škole, kad sam otkrivao svet knjiga. Pročitao sam deset knjiga Perl Bak i možda zvuči neverovatno, ali već sam u tom peri odu razumeo mnogo toga što je u nji ma pisalo. Za razliku od dece koja su iz detinjstva zapamtila Andersenove bajke, ja pamtim Perl Bak, a odmah posle nje i Dostojevskog, pošto su to bili kompleti koji su stajali na polica ma u našoj kući, a ja sam čitao sve što mi dođe podruku.

Foto: Mirko

njiževnost zauzima veliko i veoma bitno mesto u mom životu, a usko je povezana i sa mojom profesijom, jer od nje u glumi sve počinje, kaže poznati glumac i prvak Pozorišta na terazi jama Slobodan Stefanović. Kako je svaka pozorišna predstava produkt književnog dela, tako je za knjige i či tanje vezan i poslovno i privatno. To kom sezone, nažalost, nema mnogo vremena za čitanje (snima dve serije, kulinarsku emisiju – jer kuvanje je još jedna njegova velika ljubav, a vodi i kulinarski blog na Instagram profilu Gastro Glumac), ali zato jedva čeka odmor, na koji uvek ponese barem dve-tri knjige.

JE MOJA

Razgovarala: Maja Šarić

VELIKALJUBAVKNJIŽEVNOSTTabaševićKADGODSEZAŽELIMNAJLEPŠEEMOCIJE,ČITAMMIKUANTIĆA,JEDNOGODNAŠIHNAJVEĆIHPISACA.ONPOGAĐAUSRŽ,PRAVOUSRCE,UDUŠU

24 BIBLIOTEKA POZNATIH POZNATIHBIBLIOTEKA

Pamtite li omiljenu knjigu iz detinjstva? Šta ste kao dečak voleli da čitate i kako su te knjige uticale na Vas?

Plavi čuperak. Kad god se zaželim najlepše emocije, čitam Miku Antića, jednog od naših najvećih pisaca, a to zaista iskreno i iz dubine duše mislim.

POZNATIHBIBLIOTEKA

Pored kuvara, koja još knjiga ima posebno mesto na Vašoj polici i u Vašem srcu?

1. Garavi sokak, Miroslav Antić

5. Fantom iz opere, Gaston Leru

Imate li omiljenog savremenog pisca, a kom klasiku se uvek vra ćate?

Što se tiče savremenog pisca, ne davno sam otkrio Fredrika Bakmana i za kratko vreme pročitao sve njegove knjige. Fasciniran sam koliko je taj čovek duhovit i kakav je rolerkoster emocija u njegovim delima – u jed nom trenutku se grohotom smejete, a u drugom je u stanju da vas rasplače do jecaja. Neverovatan je pisac, koji ima upravo ono za čim tragam u svim knjigama, a to je emocija. Što se tiče klasika, od srpskih najviše volim Bra nislava Nušića.

Bavim se najlepšim pozorišnim žan rom, mjuziklom, pa kad pričamo o junacima koje bih hteo da oživim na sceni, onda je to definitivno Te vije iz Violiniste na krovu. Taj lik ima sve što bi jedan glumac poželeo da tumači. Nosi veliki dramski na boj, spretnost u glumi koju morate da pokažete, spretnost u pevanju. Kompletan je lik.

4. Čovek po imenu Uve, Fredrik Bakman

Čitao sam do sada nekoliko biogra fija i autobiografija raznih popular nih ličnosti, ali ovoga puta izdvojiću Žive rane Entonija Kidisa. To je vrlo zanimljiva knjiga koja čitaoca drži budnim. Pitka je i lako se čita, zaista fascinantna autobiografija. ■

Za nečim što će me pokrenuti i nate rati na razmišljanje. Tragam za nečim što će me intrigirati i zadržati. Ne vo lim dosadne knjige, volim zanimljive pisce.

Što se inostranih tiče, ruski klasici su neprevaziđeni. Ljubav prema njima usađena mi je još od vremena aka demije kada smo, zbog prirode posla, morali da pročitamo mnogo ruskih klasika i generalno da čitamo mno go. Vida Ognjenović, moja profesor ka glume, insistirala je da preko leta čitamo knjige i da zapisujemo utiske o njima. Morali smo da pročitamo od 15 do 20 zadatih knjiga. Vida Ognje

Volite li da čitate biografije i auto biografije slavnih ličnosti?

3. Mulen Ruž, Pjer La Mir

Igrate fantoma u pozorišnoj adap taciji čuvenog dela Gastona Lerua Fantom iz opere. Koji junaci iz knji ževnosti su Vam još inspirativni i voleli biste da ih jednom oživite na sceni?

nović je veliki ekspert u književnosti i bitna žena u mom životu, pa mi je bilo vrlo važno i mnogo mi je pomoglo što smo upravo po njenoj preporuci čitali određene knjige i na taj način se obrazovali.

2. Kradljivica knjiga, Markus Zusak

Pet knjiga za sva vremena po izboru Slobodana Stefanovića:

Za tim i tragam u knjigama – za emo cijom. Ako me reči ne diraju i ako ne dopiru do moje duše, onda tu knjigu ne smatram dobrom, barem za sebe. Mika Antić pogađa u srž, pravo u srce, u dušu. Mika Antić je vanvre menski pisac, čovek koji je najlepše znao da opiše svako ljudsko oseća nje i ljubav.

Moja kućna biblioteka je zaista šare nolika, a kad je pogledate, videćete različite žanrove, od beletristike do klasika, a posebno mesto zauzima ogroman broj kuvara – što internacio nalnih, što domaćih, što pojedinačnih koji opisuju kako da napravite fantasti čan ručak sa piletinom, ili, na primer, salatu na hiljadu načina. Kuvari su mi postali opsesija i kad otputujem u neku zemlju, više ne donosim magnete, već kuvar sa nacionalnom kuhinjom kao podsetnik da sam bio u toj zemlji.

Osim za emocijom, za čim još tra gate u knjigama?

■

No čim postavite granice, ma kako one bile zdrave, naići ćete na otpor svih onih koji su navikli da granične prelaze koriste kao svoju kapiju. Ser viraće vam mnoštvo ružnih epiteta, pasivno-agresivno ili otvoreno agre

RECITE „NE“ KAD ZAISTA TREBA

OVO

SVETUPOJAVILEDECENIJEPOSLEDNJESEKOJEPSIHOLOGIJEPOPULARNEKNJIGANAJKORISNIJIHNAJBOLJIHJEDNAVEROVATNOJEODISUTOKOMU

možda i najpopularnija psihološkinja na Instagramu, u maniru ove druš tvene mreže na kojoj vas niko neće smarati dugim tiradama, skupila je svoje objave, prilagodila formatu knji ge i napravila fenomenalan posao. Ovo je verovatno jedna od najboljih i najkorisnijih knjiga popularne psi hologije koje su se tokom poslednje decenije pojavile u svetu.

erovatno među vama koji ovo čitate nema ni jedne jedine osobe koju njeni naj bliži i najdraži nisu u nekom trenutku iznervirali do ludila. Ej, ajde samo ovo, znaš, to ti je sad pet minu ta, a ono sutra bi mi trebalo na brza ka, značilo bi mi, e, kao i prošli put, brzo ćemo mi to… A vi ste se spre mali da danas kulirate i gledate film, i sutra da se izležavate čitavo prepod ne jer je nedelja za vama bila ludnica. O tome kako su vas nervirali na poslu (ako nisu, znači da niste ni radili, ili ste budistički monah) ne treba mno go da govorim, samo ću iz prethodne rečenice da ponovim, ma to ti je pet minuta, i dodam nije to ništa, a tih pet minuta budu dva-tri sata, često ode i ceo dan, dok vaši već započeti po slovi čekaju, a šef sve češće dugo i nezadovoljno bulji u vas.

Ako je tako (a verovatno jeste), vi kao i još nekoliko milijardi ljudi ne znate da postavite granice. Što je najvažnije zdrave granice, jer lako je biti supernamćor i odbijati sve (u žargonu se obično za takve kaže da su skotovi, a vi baš i ne morate da bu dete skot). Zdrave granice znače vo leti svoje roditelje, ali ne dopustiti im da upravljaju vašim životom i mešaju vam se u brak, ne dopustiti deci da od vas naprave lični uslužni servis, dati jasno do znanja kolegama koji vas redovno hvale, tapšu po ramenu i uvaljuju poslove da to neće moći tako – sve u svemu reći ono čuveno „ne“ kad je to zaista potrebno.

sivno će gledati da vam te granice sruše i sve ostalo iz bogatog reperto ara predstave Ajde da se vratimo na ono što meni baš odgovara. Knjiga Postavite granice, pronađite mir ili Kako da se vratite sebi, što je njen podnaslov, iz svih uglova obasjaće ovaj problem i pomoći da ga rešite. Bez suvišne retorike, jasno precizno i razumljivo, Nedra Glover Tavab,

IZ PRVE RUKE 26 RUKEPRVEIZ

Urednik Srđan Krstić preporučuje knjigu Postavite granice, pronađite mir Nedre Glover Tavab, jedne od najuticajnijih psihološkinja na Instagramu, koja nam predstavlja jednostavne a efikasne načine za postavljanje zdravih granica

GLENONDOJL

KOLUMNA

NEUKROĆENA

Kada ju je pred njenim roditeljima njena sadašnja supruga zaprosila, njena majka je izgovorila: „Nisam vi dela svoju ćerku tako živu od desete godine.“ Nije li to tužna rečenica? Znači li to da je mala Glenon znala bolje da živi od one odrasle, koju je upravo ona, njena majka, naučila da živi?

Nevena, Dunja i Ivana su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.

Kada je jednom prilikom upala na druženje svojih sinova, videla je de čake razbaškarene na kauču i devoj čice šćućurene kraj njihovih nogu. Pošto joj je trebalo opravdanje za pri sustvo, pitala je da li je neko gladan. Dečaci su prirodno uzviknuli „da“, a devojčice su se pogledale. Među nji ma usledilo je nemo većanje, zagle dale su se da pronađu glasnogovor nicu. Konačno je jedna među njima rekla: „Nismo gladne“.

se jednog dana, dok je još bila u braku sa ocem svoje tro je dece, i shvatila da je zaljubljena u ženu. Da možda nikad nije ni žele la svog muža. Ta privlačnost prema ženi navela ju je da preispita sve svoje prethodne izbore i dođe do za ključka da nijedan njen dosadašnji izbor nije „njen“. Ona je birala tuđe izbore, mislila tuđim mislima, sigurno igrala na tuđe. Sada, četrdeset godi na kasnije, samu sebe je iznenadila željom koju ne prepoznaje. Odakle to dolazi, ako ne iz sveta kojem je odu vek polagala i isplatila sve račune?

Dok

Danas, makar danas, stanite. Prvo odahnite, a onda pogledajte unazad. Čak i ako nemate jezičke i mental ne resurse da iskažete šta vas muči, čak i ako vas ništa ne muči nego na prosto niste dovoljno srećne, stanka nije naodmet. Pročitajte knjigu Gle non Dojl Neukroćena. A onda pola ko počnite svoju avanturu nevaljale devojčice. Jer sve devojčice koje se otisnu u nepoznato uvek će biti ozna čene kao neposlušne, divlje, predmet žudnje i nepoverenja, i omražene

NE TREBA DA VAS IKO ROMANTIZUJE, NE ČEKAJTE ODOBRENJE DA STE ZADOKTAČEKAJTE,PRAVEDEVOJČICE,DOBREAPOTOMŽENE.NEOSEDEĆEDEVOJČICAUVAMAČEKAODOBRENJESVOJEPOSTOJANJE

i obožavane. Ne treba da vas iko romantizuje, ne čekajte odobrenje da ste dobre devojčice, a potom, prave žene. Ne čekajte, osedeće ta devojčica u vama dok čeka odobre nje za svoje postojanje. Neka ona, po (samo malo izmenjenim) rečima jednog drevnog pesnika, kad je me sec nisko, baca ključeve neotesanim zatvorenicama. Neka blesne na me sečini kao što ne sme na svetlosti dana. I neka konačno pronađe u sebi sjaj koji je izgubila. ■

KOLUMNA

Probudilatapšu.

I još gore, kako da odgaja svoje ćer ke? Šta da im poruči o životu, kako da ih „oblikuje“? Da li i ona njih da kroti, kako se krote životinje i devoj čice?

je Glenon Dojl posma trala kroćenje pasa u parku, odjednom je osetila nelago du u stomaku. Proces joj je poznat. Odreći se onog životinjskog (iskonskog) u sebi radi odreska iz supermarketa i odsutnog aplauza prisutne publike. Njena devojčica je pita da li psu Tabiti nedostaje divlji na. Šta autorka ovih memoara može da joj odgovori, kad je i sama, celog života, prodavala jedan delić sebe za odsutno odobravanje nepoznatih ljudi kojima zapravo – i nije stalo? Oni upiru prstom i jednako odsutno

Postala je bulimičarka. Žena koju vara muž, a ona ne zna šta da uradi. Zavisnica od opijata. I još jedna ne dovoljno diferencirana osoba sa sit nim ženskim patnjama. Nedovoljno posvećena, i porodici i poslu, uvek napola srećna. Rastrzana između svih zahteva koji se pred nju stavlja ju, i njenih intimnih strahova i želja. I još gore, žena koju više definiše sve ono što se oko nje dešava nego ono što ključa u njoj.

Momci su sebe pitali da li su gladni. Devojke su pitale druge. Glenon za „Zaboravileključuje: smo kako da dođemo same do odgovora kad smo naučile da udovoljavamo drugima. Zato smo ceo život gladne.“

Piše: Nevena Milosavljević

Sa našim kafama jedinstvenog ukusa vodimo vas na put oko sveta. Krenite od Evrope i isprobajte nemačku kafu sa rumom i šlagom ili špansku sa cimetom i anisom. Ukoliko biste da pobegnete dalje od Evrope, nudimo vam izvrsnu vijetnamsku kafu, koja se pravi sa kondenzovanim mlekom i pireom od kokosa, izvrsno začinjenu marokansku ili singa pursku sa kondenzovanim mlekom i Kolbru sirupom za kafu.

Prilikom korišćenja IQOS-a nema stvaranja ni pepela ni dima, koji se javljaju tokom sagorevanja cigareta, već samo voda i nikotin isparavaju iz lista duvana. Na temperaturama između 200 i 300 °C dolazi do blagog termičkog razlaganja, što dovodi do promene boje duvana. Upravo je ovaj proces sličan onome koji se dešava prilikom pečenja zrna kafe.

* Posebnu pogodnost imaju članovi Laguninog kluba čitalaca koji uz karticu mogu iskori stiti popust od 15% na celokupnu ponudu u kafeterijama Bukmarker. ■ TEMPERATUREKONTROLAKLJUČNA?

ečenje kafe zahteva najveće majstorstvo, od kojeg umnogome zavisi vaše zadovoljstvo ukusom domaće kafe. Zrna kafe su tokom pečenja izložena temperaturi od oko 200 °C i u ovom procesu neke arome se gube, a neke druge pojavljuju. Majstorija je upravo u tome da pržioničar ovaj proces završi u pravo vreme kako bi kafa dobila idealnu ravnotežu kiselosti i gorčine. Ukoliko se dozvoli prekomerno pečenje, i najkvalitetnije zrno kafe može biti upropašteno.

Grejanje duvana – proces sličan pečenju kafe

ko želite da u miru pijete kafu, čitate knjigu ili predahnete sa prijateljima, kafeterije Bukmarker, sa specifičnim i vrlo atraktivnim ambijentom i originalnom ponudom kafa i osvežavajućih napitaka, najbolje su mesto za to.

28 VESTI

Čekamo vas u kafeterijama Bukmarker u Delfi knjižari SKC (Kralja Milana 48), u Delfi knji žari „Borislav Pekić“ (Knez Mihailova 48) i Delfi knjižari na 2. spratu BW Galerija shopping centra.

BUKMARKERKAFETERIJAMAKAFESVETOMPROPUTUJTEUZU PROMO DA LI STE ZNALI? U kafi je do sada otkriveno negospojeva,aromatičnihstotineiorganskihmnogovišeštoihimauvinu. ZAŠTO JE

Sagorevanje u bilo kom obliku je štetno, bez obzira na to da li je reč o izgara nju na poslu, sagorevanju goriva, zagorelom ručku, kafi ili cigareti. Zbog toga je smanjivanje i kontrola temperature ključna kako bi se izbeglo sagorevanje, samim tim i stvaranje dima i oslobađanja brojnih štetnih materija. U slučaju cigarete duvanski dim koji nastaje kada se cigareta zapali sadrži više od 6.000 štetnih Alternativematerija.cigaretama

koje su bazirane na tehnologiji zagrevanja duvana ne stvaraju duvanski dim već aerosol, koji kod nekih alternativa, poput IQOS-a, sadrži do 95% manje štetnih materija u odnosu na dim cigarete, što ne znači i smanjenje rizika od 95%.

Iako nijedan proizvod na bazi duvana i nikotina nije bez rizika, i mada znamo da je najbolje rešenje osloboditi se duvanskog dima tako što će pušači ugasiti cigaretu, oni koji to ipak ne učine mogu da potraže informacije o manje štetnim alternativama.

■ VESTI

Artesania Esteban Ferrer je vodeća kompanija u sektoru morske dekoraci je i nautičkih elemenata. Uz predivne proizvode ove kompanije donećete duh mora i okeana u svoj dom, i tako zadržati leto tokom cele godine.

–

Bez obzira na to da li leto provodite na dalekoj destinaciji, okruženi talasima i palmama, ili na gradskom asfaltu, kod kuće, pod klima-uređajem, more će vam uvek biti nadohvat ruke uz sjajan izbor šolja, termosa i činija iz letnjeg gift pro grama Delfi knjižara.

Sve proizvode možete pronaći u Delfi knjižarama, kao i na sajtu delfi.rs. ■

GIFTDELFI DELFI GIFT ŠOLJA – TREND GB THE GREAT WAVE, 350 ML, PPD TERMOS – OCEAN LIFE IS BETTER, 750 ML, PPD ŠOLJA – TREND GB OCEAN LIFE IS BETTER, 350 ML, PPD ŠOLJA – TERMO PURE SAILING, 350 ML, PPD TERMOS – PURE SAILING BLUE, 500 ML, PPD KUTIJA ZA UŽINU –JUNGLE, PPD ŠOLJA ZA PONETI –JUNGLE, PPD FLAŠA – JUNGLE, REAL GOLD, PPD ČAŠA – JUNGLE, ESPRESSO, PPD ČAŠA – JUNGLE, SUMMER PARTY, LATTE MACCHIATO, PPD ČINIJA – NAUTICAL ROUND RED ANCHOR ARTESANIA ESTEBAN FERRER

RED ANCHOR, ESTEBANARTESANIAFERRER ŠOLJA

okviru bogate ponude gift asor timana u svim Delfi knjižarama pronaći ćete i šolje, termose i činije vrhunskog dizajna i odličnog kvaliteta

BOKAL NAUTICAL – NAUTICAL ANCHORESTEBANARETSANIAFERRER

Posetioci Delfi knjižara su već navikli na sjajnu ponudu nemačkog proizvođača PPD, čije artikle odlikuju vrhunski dizajn i odličan kvalitet. Svaki predmet je izra đen sa posebnom pažnjom, pa će por celanske kolekcije, šolje, tacne, termosi sa motivima džungle savršeno opleme niti vašu svakodnevicu i podstaći vas na dodatno uživanje u čarima leta.

30 KNJIGEPRIKAZ PRIKAZ KNJIGE

fascinirana izgledom Kod „Ženskog raja“, Deniz se zapošljava u ovoj rob noj kući, gde pored trinaestočasovnog radnog vremena trpi podsmeh i poni žavanje kolega zbog svoje naivnosti i blage naravi. Takođe, pored svega, konstantno odbija Mureovo udvara nje, jer ne može baš sve odmah i da se kupi. Ljubavna priča između Ok tava i Deniz je samo mala okosnica romana. Zola se u ovom klasiku pri marno bavi pravima radnika za bolje uslove i veću zaradu.

Piše: Maja Zuber

Oktav Mure je vlasnik robne kuće Kod „Ženskog raja“ koji je svoje bogatstvo stekao „sumnjivim“ ali i hrabrim pote zima u prošlosti. Svojom poslovnom strategijom, inovativnošću, modernim jezikom rečeno – smislom za biznis, ali i mogućnošću da na jednom me stu kupite sve što želite, Mure žena ma pruža dozu sreće koju ranije sebi nisu mogle da priušte, šireći svoju poslovnu imperiju na njihovim željama i maničnoj potrebi za kupovinom. Ok tav Mure je pored smisla za preduzet ništvo i veliki ženskaroš kome su žene poput materijala koji prodaje, samo bi malo da ih proba i ništa više.

opstanak.ibrataOPSTAJEREINKARNACIJERAZNEIDANASkakobipotražilastričevupomoćomogućilasebiibraćikakav-takavTežećiboljemživotu,alii

Iako spolja deluje idilično sa pažlji vo i sofisticirano uređenim izlogom, ova robna kuća sve podređuje pro fitu. Radnici rade s naporom i dugo, smešteni su u neadekvatnim uslovi ma, hrana je loša, a želja za moći sve gladnija. Jedni drugima prave smicali

■

Pariz se još krajem devetnaestog veka profilisao kao buduća prestoni ca evropske mode, na čijim ulicama je bio veliki broj zanatskih prodavnica koje su nudile najrazličitiju moguću robu. Međutim, ekonomskim napret kom i enormnim bogaćenjem pojedi

OVAJ ROMAN NAM NA NEMILOSRDAN NAČIN PRIKAZUJE LICA I NALIČ JA MODERNOG DRUŠTVA ZA KOJE SU SE GENERA CIJE PRE NAS BORILE, A KOJE KROZ

Deniz Bodi je dvadesetogodišnja de vojka koja nakon smrti oca iz provin cije dolazi u Pariz sa svoja dva mlađa

ada neko kaže „Francuska“, prvo na šta pomislimo je nje na prestonica Pariz, zatim kre nemo da nabrajamo sve što inače volimo: vino, hrana, umetnost, književnost i moda. Gotovo u svakoj društvenoj sferi setićemo se nekoli ko Francuza koji su ostavili neizbrisiv trag u oblastima kojima su se bavili. Jednako bogata kao i ruska, francu ska književnost je izrodila more talen tovanih pisaca koji žive i traju daleko izvan svog vremena. Jedan od njih je i Emil Zola. Podstaknut Balzakovim pisanjem, koji mu je bio i uzor, u mla dosti naklonjen romantizmu, u zrelom dobu stil približava realizmu, da bi na posletku sebe profilisao kao „eksperi mentalistu“, odnosno kao nekoga ko reprodukuje stvarnost i ljudske živote zasnovane na naučnim dostignući ma iz medicine i filozofije. Emil Zola je tokom svog stvaralačkog opusa napisao ukupno dvadeset romana, a jedan od najznačajnih i nekoliko puta ekranizovan je i roman Kod „Ženskog raja“

Naizgled sasvim „obična“ priča o usponu jednog čoveka i borbi za goli siromašneopstanakdevojke iz provincije, klasik Kod „Ženskog raja“ nam donosi dublju i mračniju stranu kapitalizma, sve „prednosti“ industrijske revolucije i borbu za ravnopravnost naca koji su otvarali robne kuće u ko jima ste mogli da kupite sve što želite na jednom mestu, mali porodični po slovi su bivali sve više ugroženi. Napi san pre gotovo sto četrdeset godina, roman Kod „Ženskog raja“ je i te kako aktuelan i danas. Naizgled sasvim „obična“ priča o usponu jednog čove ka Oktava Murea i borbi za goli opsta nak Deniz Bodi, siromašne devojke iz provincije, ovaj klasik nam donosi dublju i mračniju stranu kapitalizma, sve „prednosti“ industrijske revolucije i borbu za ravnopravnost.

ce kako bi došli do bolje pozicije poka zujući najgore ljudske osobine. Borba za prevlast je neprestana, a samo oni koji su najmudriji i najsposobniji na kraju i uspevaju. Ova borba je takođe uglavnom muška, jer oni se među so bom bore za prevlast, dok žene služe kao ljubavnice i za spletkarenja, ne pokazujući ni minimum međusobne Borbasolidarnosti.zaprofit je mašina u koju su lju di upali završetkom industrijske revo lucije i koja ih od tada neprestano me lje. U romanu Kod „Ženskog raja“ Zola je sebi dao slobodu da kroz prizmu Denizinog lika prikaže sva lica ljudske nakaznosti. Ovaj roman nam na ne milosrdan način prikazuje lica i naličja modernog društva za koje su se gene racije pre nas borile, a koje kroz razne reinkarnacije i danas opstaje.

ŽENSKI RAJ, MUŠKO DRUŠTVO

Naracija u ovom romanu je vanredna! Ova knjiga je bez dijaloga, dinamična, metaforična, snažna i nimalo patetič

TOG

KRIVICEMRŽNJOMZATROVANIOSEĆAJEM

ISPREPLETAN JE MAŠTOM, BUKVALNIM SHVATANJEM REČI ODRASLIH NERAZUMEVANJEMI

U romanu Divlje guske Julijane Ada mović svet posmatramo očima dve devojčice, bliznakinje. Posmatramo svet siromaštva u jednom panon skom selu sedamdesetih godina 20. veka, porodicu u kojoj je otac nasilna pijanica i u kojoj vlada večito rivalstvo između umorne i nezadovoljne majke i babe ogorčene izborom svoga sina.

ledan očima dece, svet odraslih izgleda ogromno, nepoznato i nerazumljivo.

Zabeleženo na

U retkim zatišjima tog rivalstva devoj čice traže trenutke nežnosti, mrvice ljubavi, želeći samo da se osete kao divlje guske koje nikada ne napuštaju nemoćne članove svoga jata.

Zato su u njihovim očima i ušima lepote velike, ali i strahovi. Sve što odrasli rade i izgovaraju de ca shvataju ozbiljno i bukvalno. Ona ne traže skriveni smisao i sve tumače baš onako kako vide. Kada bi svet funkcionisao po dečjim pravilima, sve bi bilo jednostavnije i lakše.

Psihološki, porodični i socijalni roman Julijane Adamović Divlje guske, koji iz naivne dečje perspektive oslikava društvene odnose pune netrpeljivosti, za Tatjanu Kožul (@tatjaninsvetknjiga) bio je podsetnik na to kako najmlađi vide svet i opomena kako naši postupci utiču na njihov svet

Njihov svet je tipično dečji – ispreple tan maštom, bukvalnim shvatanjem reči odraslih i nerazumevanjem tog sveta odraslih, ali atipično zatrovan mržnjom i osećajem krivice.

na. Na momente nisam bila sigurna da li nam priču pripovedaju bliznaki nje, ili je to ipak jedna devojčica koja je raspolućena podelama okruženja u kom živi i na koje se navikla, a i iz straha da ostane sama i napuštena, kreirala to dvojstvo. Ali i to će vam se do kraja razjasniti.

Ovo je zaista veliki roman koji me je dotukao i potresao do srži. On je ne prijatan, ali neophodan podsetnik na to kako deca vide svet i opomena ka ko naši postupci utiču na dečji svet. ■

SVETA ODRASLIH, ALI ATIPIČNO

U strahu od kazne zbog dečjih ne stašluka, one pronalaze utehu i sa govornike u Rusima Kolji i Lenki, pa pirnatoj guski zaključanoj u sobi kuće i psu Loli, jer mama i tata nemaju uši niti razumevanja za njihove postupke. Iako mama mrzi babu, noći koje pro vode kod nje jedine su kada one ne spavaju na gumenoj podlozi, a ipak ostaju suve, kada uživaju u pidža mama zagrejanim na peći i biblijskim pričama pred spavanje, u sitnim ba kinim poklonima koje pojedu na putu do kuće ili ih sakrivaju po džepovima da ih majka ne bi optužila da su se „prodale“ i da su je izneverile.

UZBUDLJIVO I DUBOKO EMOCIONALNO

SVET JUNAKINJAGLAVNIHOVE KNJIGE

KUTAKDELFI

Slamar

NESVAKIDAŠNJI JUNACI U KNJIZI Vladimira Vujinovića

rešiVujinovića,Vladimiraizvanrednonapisantriler,filmičaniuzbudljiv,privukaojevelikupažnjučitalaca,kojiudahučitajupričuopomaloekscentričnominspektoruFilipuVujiću,kojimoradavišenegoneobičanslučaj.JedančlanFejsbukgrupeDelfiKutakpodeliojesanamasvojeutiske

■

SLAMAR

vode u prošlost ka jednom davno ubi jenom čoveku, ali opet nas dovodeći pred zid, u ćorsokak. Sumnje će izro diti nekoliko potencijalnih počinilaca, ali ko je među njima zaista Slamar i da li je neverovatno zaista i moguće, čitalac će saznati tek na samom kra ju. Na tom putu pratiće nas strašila, ona koja seljaci postavljaju na njive, navlače im svoju garderobu i koja im služe za plašenje vrana i drugih ne prijatelja. Ovoga puta misija strašila je drugačija, a onaj ko ih postavlja ima potpuno drugačije namere. I sasvim je ozbiljan u svome naumu.

Vladimir Vujinović je rodom iz Vojvo dine. A kako sam i sâm poreklom oda tle, posebno me je oduševilo kako je pitanje poljoprivrede i svega onoga što prati dešavanja u toj oblasti, kao što su razne malverzacije sa zemlji štima, tenderima i sumnjivim, novo pečenim poljoprivrednicima, potpuno realno ukombinovao sa potrebama romana, gradeći lik nesvakidašnjeg zlikovca. Poseban začin je širenje priče na susednu Slavoniju, u kojoj

se bavi sličnom problematikom, ja sno ukazujući društvu na probleme kojima su izloženi. To je ona poseb na čar piščeve književnosti koja ima daleko veću misiju od one osnovne „triler namere“ da drži u neizvesnosti, da iznenadi.

Takođe mi se svidelo što su u knjizi predstavljeni određeni lokaliteti, po put zamka u Baču, zatim tipičnih rav ničarskih salaša ili značajnih sitnica povezanih sa davnašnjom, ali i da našnjom radošću koju meni kao či taocu donose stripovi i njihovi juna ci. Sve to je vešto upleteno u priču o ubici koji hara žitnicama, naplaćujući samo njemu znane dugove.

Kada sledeći put budete prolazili au tomobilom kroz Vojvodinu, ukoliko u nepreglednoj ravnici, na nekoj par celi uočite nešto slično, pre nego što zastanete da se fotografišete sa sla mnatim stvorom, razmislite da li je Slamar u blizini. Ukoliko ste pak do voljno hrabri, produžite do Sombora, pisac Vladimir Vujinović je sigurno dovoljno blizu. Možda će dodati priči nešto novo i zanimljivo.

Piše: Borislav Kosanović

32 DELFI KUTAK

Slamar je zanatski odlično koncipi ran. Ubica je dobro skriven, i tek u sit nim naznakama, pažljivim traženjem, dalo bi se naslutiti ko je u pitanju. Za jedno sa inspektorom Filipom Vuji ćem čitalac traga za surovim ubicom, koji žrtve brutalno kasapi, ostavljajući za sobom određene tragove, koji nas

d početka romana vidljivo je sa kolikom posvećenošću autor Vladimir Vujinović pri stupa stvaranju književnog dela i koliko je pripreme i istraživač kog rada stalo iza redova Slamara Pisac unosi nešto potpuno novo na srpsku triler scenu i u svakoj knjizi trudi se da nam, osim osnovnih ele menata koje nalazimo u krimi roma nima o ubistvima i potragama, ponu di širu sliku na kojoj oslikava mnoge motive koji inače nisu deo klasičnog pristupa.

klasik Pitera S. Bigla iz 1968. naći će se prvi put u prevodu na srpski jezik. Ovo je naslov koji stoji rame uz rame uz gorostase žanra poput Tolkinovog Gospodara prstenova, Zemljomorja Ursule le Gvin i Alise u Zemlji čuda Luisa Kerola. Poslednji jednorog napisan je poetičnim, staro vremenskim jezikom koji evocira omi ljene bajke našeg detinjstva.

Piše: Ivana Veselinović

Poslednji jednorog – besmrtno biće nestvarne eterične lepote – živi sam u idiličnom predelu, šumi koju nije napustio vekovima. Iz razgovora dva lovca načuje da su svi ostali jedno rozi nestali, tačnije da su zarobljeni.

Osetiće potrebu da nešto preduzme i pomogne ostalim pripadnicima svo je vrste. A možda je vreme da potraži novi dom ako je i sam u opasnosti. Na putešestviju se susreće sa ljudima koji u njemu ne vide mitsko biće, već jed nostavno belog konja i žele da ga za robe. Nailazi i na neobične životinje, između ostalih leptira koji govori u za gonetkama. Saznaje da su ostali jed norozi zarobljeni u moru i da ih čuva Crveni Bik – antagonista romana, sle po čudovište koje za kralja Hagarda skuplja jednoroge širom kraljevstva i drži ih zatočene u moru.

čarobnjaka Šmendrika koji će mu pomoći da pobegne. Jednorog mu zauzvrat dozvoljava da ga prati u po hodu. Otac, takođe čarobnjak, prokleo je Šmendrika da bude večito mlad. Tu čaroliju će razbiti kada i sam uspe da se dokaže kao čarobnjak. Naravno, to mu stotinama godina nije pošlo za rukom. On je svestan prokletstva koje nosi večni život i jedino želi da ponovo postane smrtan. Zajedno će se uputi ti ka dvorcu kralja Hagarda, nesvesni iskušenja koja su pred njima. ■

Uskoro u izdanju Lagune, prvi put u prevodu na srpski jezik, čitaćemo moderni klasik Pitera S. Bigla Poslednji jednorog, potresnu priču o ljubavi, gubitku i čudu, koja je odjeknula među milionima čitalaca širom sveta

NOVI ULOV: ULOVNOVI

Poslednji jednorog

Pitera S. Bigla

Poslednjeg jednoroga isprva zaroblja vaju vlasnici cirkusa u kom upoznaje

Moderni

REČZAVRŠNA

Po čemu je knjižara na Novom Be ogradu specifična? Zašto je čitaoci vole i zašto joj se vraćaju?

Preporučite nam tri knjige savršene za letnji odmor.

skoro će biti pet godina kako je Ivan Ćirković deo siste ma Delfi knjižara, a kao šef knjižare na Novom Beogra du radi dve godine. Ta pozicija po drazumeva veliku odgovornost da bi sve funkcionisalo na najvišem nivou, a pre svega, važno je postići dobar timski duh među zaposlenima. Odgo vornost je jednako velika i da se no vim kolegama, pogotovo onim kojima je ovo prvi posao, prenese kvalitetno znanje. A kupci lako prepoznaju po zitivnu energiju i profesionalizam, pa se rado vraćaju, kaže nam Ivan.

Zašto je rad u knjižari lep?

Rad sa knjigama je lep, rad sa kup cima je izazov. Lepota je biti okružen knjigama, u kojima svaka reč može da pronađe svog poštovaoca. Izazov je u razgovoru sa kupcima naći ono što će prijati njihovom umu i duši. Uspeh je i zadovoljstvo kada se to postigne.

ZAVRŠNA REČ

Odgovor na oba pitanja je način na koji nas naši kupci najčešće opisuju: mala, ali dobro snabdevena knjižara i ljubazni prodavci. Specifična je di namika, pa iako smo mala knjižara, tempo rada je brz i u kombinaciji sa dobrom uslugom, preporukama i ve likim izborom štiva čini da su čitaoci zadovoljni i da nam se rado vraćaju.

Koliko se oslanjaju na preporuke knjižara?

VAŠ KNJIŽAR

Iznad svega potrebno je poverenje u osobu koja preporučuje knjige. Čita oci znaju da budu skeptični u vezi sa tim. Kroz razgovor s njima i zahvalju jući pravilno postavljenim pitanjima u vezi sa literaturom koja ih zanima, u većini slučajeva se može pogoditi nji hov čitalački ukus i knjiga kojom će biti zadovoljni. Tada se često vraćaju po nove preporuke.

Ivan Ćirković, Knjižara Delfi, Novi Beograd

Sestre po metli Terija Pračeta, fan tastični šekspirovski roman sa puno humora. Osam planina Paola Konje tija, za one koji vole letnji odmor da provedu na planini. I Sloboda govora Vladana Matijevića, roman koji je, po mom skromnom mišljenju, malo re mek-delo. ■