Kuvajmo s decom broj 3

Ova knjiga namenjena je svima koji vole da putuju i omaste brk usput. Što se tiče putovanja, trebalo bi da se zadovoljite iskustvima autora. A kada je reč o onom slasnom delu priče, uz njegovu pomoć imate priliku s malo truda i veštine da dožvite sve – iz prve ruke. Postoji prilično rasprostranjena predrasuda da se dobro jede samo kod kuće. Ovi redovi neka su vrsta dokaza da se dobro kuva i jede na svim meridijanima. Ukoliko planirate neku dijetu, ovo nije knjiga za vas. Istini za volju, ima ovde i dijetalne, kao i „zdrave hrane“. Međutim, teško da će neko odoleti da ne proba i sve ostale, „nevaljale“ stvarčice. Lepi Brka (Nenad Gladić) je svet proputovao na najbolji način, uvek u blizini kvalitetne kuhinje. Kao ugostitelj na luksuznom kruzeru, polako je postajao gurman i svetski putnik, upoređujući jela pripremljena u vrhunskoj kuhinji sa receptima iz zemalja odakle ta jela potiču.

Treće izdanje u prodaji u svim bolje snabdevenim knjižarama!

Maj 2014., broj 3, godina I Glavni i odgovorni urednik Mira Ignjatović Izvršni urednik Jovana Papan Gastro urednik Nenad Gladić - Lepi Brka Grafički urednik / dizajn i prelom Ivana Miljanović Lektor Ema Tatić Fotografija Nebojša Babić, Orange Studio Dragan Petrović, fotovideo.rs Dizajn logotipa Katarina Dragutinović Roccella Saradnici Ema Tatić, Jasmina Jovanović, Olivera Popov, Ana Velimirović, Dragana Mujezinović E-mail detinjarije@gmail.com Izdavač Savpo DOO, Jovana Popovića 59, Stara Pazova Štampa Savpo DOO, Jovana Popovića 59, Stara Pazova Distribucija Global press doo, Žorža Klemensona 24, 11 000 Beograd, +381 11 276 45 38, 276 9301 ДЕТИЊАРИЈЕ. Kuvajmo s decom / glavni i odgovorni urednik Mira Ignjatović. - God. 1, br. 1 (okt. 2013)- . - Stara Pazova (Jovana Popovića 59) : Savpo, 2013- (Stara Pazova : Savpo). - 30 cm Tromesečno ISSN 2334-9042 = Detinjarije. Kuvajmo s decom COBISS.SR-ID 201726732

Rukopisi i fotografije se ne vraćaju. Redakcija zadržava pravo da fotografije koje dobije od čitalaca može da koristi za ilustracije u časopisu, bez nadoknade. Svako reprodukovanje tekstova i fotografija je zabranjeno. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa, sponzorskih strana i marketinških aktivnosti naših poslovnih partnera. Molimo roditelje da se pre slanja fotografija maloletne dece upoznaju sa Zakonom o javnom informisanju /www.parlament.sr.gov.rs/

Doručak sa školarcima Namazi iliti šta na hleb? Užina sa školarcima Kad je travnjak - trpezarija Ručak sa tinejdžerima Večera - svi na okupu! Ne baš slatka priča o šećeru Kids cook! Godinu dana bez šećera Prolećne igrarije na tanjiru Sir i ja Kopriva u tanjiru Slatko kao ljubav Prehrambeno nasleđivanje Kokoške kao nastavno sredstvo Što nas ne ubije, to nas jača Gastro razglednica - Bavarska Intervju - sestre Gobović Šta sutra za ručak Naš drug Aleksa Čudotvorni kefir Šta deca uče kad uče da kuvaju? Poslastičarstvo za klince Poslastičarije - Bebina prva torta Brkini kuvari Gastro novosti Puter se vratio Čitajmo s decom Gratiniram, tim se dičim Bili smo na Dečijem sajmu

6 8 12 14 18 22 26 27 30 32 35 38 42 44 46 48 52 56 60 64 66 69 70 72 74 76 78 80 82 84

Sadržaj

Naslovna:

Lepi Brka Nenad Gladić sestre Mina i Isidora Obradović Foto: Nebojša Babić, Orange studio Odeća i obuća:

Doručak

Palačinke sa brzim džemom od višanja (ili malina) i krem sirom

Pripremu pogledajte na youtube kanalu: http://www.youtube.com/user/kuvajmosdecom

Kuvaju: Lepi Brka – Nenad Gladić, Aleksa Nešić, Sofija i Teodora Jovanović Foto: fotovideo.rs

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Testo za palačinke

Brzi džem

200 g brašna 2 jaja 1,5 dl kisele vode 1 dl „Moja kravica“ mleka limunova kora, rendana ½ kašičice soli kašika ulja

250 g zamrznutih višanja ili malina 2 kašike šećera 1 kašika meda

Način pripreme Dobro izmešati mikserom sve sastojke i ispržiti palačinke

Način pripreme U manju šerpu staviti sve sastojke i uz mešanje kuvati dok ne provri. Utišati vatru i „krčkati“ 10 min, uz povremeno mešanje.Namazati palačinke krem sirom i džemom.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

doručak

Namazi,iliti šta na hleb? Piše: Lepi Brka – Nenad Gladić

Pripremanje hrane je stvar mogućnosti, vremena, mašte, a bogami i potreba. Iako ne deluje tako, doručak i užine mogu da se pretvore u prave glavobolje, pogotovo zato što smo skloni da te obroke ubacimo u šablon i neprekidno sebi i drugima pravimo ili kupujemo istu hranu.

namazati na parče hleba, a da to ne bude uvek jedno te isto. Dakle, razmenjujemo ideje za namaze, koji uz malo truda mogu da postanu veoma ukusni, a pošto ih sami pravimo, lako ih je „doterati“ da oni kojima su namenjeni uživaju u svakom zalogaju.

Pitanje kojim se ovaj put bavim je šta

Dodatni bonus, kada su namazi u pitanju, je da i

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

klinci mogu da učestvuju u pripremi, i to tokom skoro celog procesa. Dakle – peremo ruke, zavrćemo rukave, navlačimo kecelje i krećemo u kuhinjsku avanturu zvanu pravljenje namaza! Ovo su samo neke ideje, a naravno da bi mi bilo drago da do mene stignu varijante koje ste sami osmislili, u saradnji sa malcima.

Namaz od sira i crvene paprike Sastojci: 2 crvene pečene paprike (očišćene) 3 kašike maslinovog ulja 1 ljuta crvena papričica (ako želite pikantan namaz) 2 čena belog luka 1 kašičica žutog šećera 1 kašičica balzamiko sirćeta 180 g „Moja kravica“ krem sira 3 kašike „Moja kravica“ kiselog mleka 1 kašika sitno seckanog peršuna 2 kašike mlevenih proprženih pinjola (umesto njih možete koristiti bademe, orahe ili lešnike) so i biber po ukusu Način pripreme: Sve sastojke staviti u blender i blendirati dok se ne dobije kompaktna kremasta masa. Hladiti u frižideru 1h. Servirati kao namaz ili umak. U zamrzivaču može da se čuva 30 dana, a u frižideru, u dobro zatvorenoj posudi, 4-5 dana.

Namaz od dimljenog sira i luka

na vrh kašičice đumbira u prahu (može i više, ako volite đumbir) so i biber po ukusu 1 veća glavica crvenog luka, Način pripreme: isečena na rebarca U tiganju zagrejati ulje i pržiti luk dok 1 kašika (ravna) šećera (može a i ne ne omekša. Dodati šećer i nastaviti mora) prženje dok šećer ne počne da se kara2-3 kašike ulja melizuje (ukoliko pravite varijantu bez 200 g punomasnog dimljenog sira šećera, preskočite ovaj deo). Skloniti sa (isečenog na sitne kocke) vatre i pustiti da se ohladi. U blender 200 g „Moja kravica“ kisele pav- staviti prženi luk i ostale sastojke, lake (ili majoneza, ko šta voli) blendirati dok se ne dobije kompaktna 1 čen belog luka kremasta masa. Hladiti u frižideru 1h. 1 kašičica senfa Servirati kao namaz ili umak.

Baba ganuš

Sastojci: 2 patlidžana 2 kašike taana sok od ½ limuna 10 maslina 2-3 kašike „Moja kravica“ jogurta čen belog luka kašičica soli ½ kašičice bibera 5 kašika pečenog susama Način pripreme: U rerni zagrejanoj na 200° ispeći patlidžan, uz povremeno okretanje (oko 1 sat). Ostaviti da se ohladi. U blenderu samleti patlidžan, ispečen i očišćen od kore. Dodati taan, limunov sok, beli luk, so, biber i pečeni susam. Blendirati svega par sekundi, dok se ne dobije kremasta masa. U dobijenu masu, po vađenju iz blendera, umešati jogurt. Probati, i po želji doterati ukus začinima. Ukrasiti seckanim maslinama.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Mediteranski namaz sa aromatičnim biljem Sastojci 100 g belog kozijeg sira (ne preterano slanog) 50 g „Moja kravica“ krem sira ½ dl „Moja kravica“ kiselog mleka 2 kašike sitno seckanog svežeg začinskog bilja po izboru (bosiljak, origano, menta...) 5-6 velikih crnih maslina bez koštice krupno isečene so i biber po ukusu Način pripreme U blender staviti sireve i kiselo mleko i blendirati dok se ne dobije kompaktna kremasta masa. Dodati začinsko bilje i masline i „provrteti“ još par puta. Hladiti u frižideru 1h. Servirati kao namaz ili umak.

Humus

šolja sirovih leblebija 5 kašika taana 2 čena belog luka sok od ½ limuna kašičica soli ½ kašičice bibera muskatni orah po ukusu 1 dl maslinovog ulja Način pripreme Preko noći ostaviti leblebije da nabubre, pa ih onda skuvati na umerenoj vatri (oko 1 sat). Kada se ohlade, samleti ih u blenderu, sa dodatkom taana, belog luka, limunovog soka, soli, bibera, maslinovog ulja i muskatnog oraha. Blendirati onoliko koliko je potrebno da se dobije fino mlevena masa. Po vađenju iz blendera, ako masa nije dovoljno kremasta, u nju dodati i malo hladne vode dok se ne dobije kompaktna masa polu-tečne konzistencije (kremaste). Uz Baba ganuš i humus servirati tortilje, koje ste prethodno isekli na trougliće i kratko ispekli u suvom tiganju dok nisu postale blago hrskave.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Novi jedinstveni organski proizvodi kompanije Imlek

Bello organic voćni jogurt jagoda

i Bello organic sirni namaz Kompanija Imlek predstavlja nove proizvode iz palete organskih proizvoda - bello organic voćni jogurt jagoda i bello organic sirni namaz. Bello organic voćni jogurt jagoda je prvi organski voćni jogurt u našoj zemlji. Napravljen je od najsočnijih plodova organski uzgajanih jagoda i organskog mleka vrhunskog kvaliteta. Kao prirodan spoj ukusnog i zdravog, bello organic voćni jogurt jagoda namenjen je onima koji vode računa o svom zdravlju i vole da uživaju u prijatnim ukusima. Bello organic sirni namaz je prvi organski sirni namaz u našoj zemlji. Proizvodi se od 100% organskog mleka koje dolazi sa jedine domaće sertifikovane organske farme. Blag, kremast i lako maziv, bello organic sirni namaz obogatiće Vašu ishranu i pretvoriti je u savršenstvo. Novim proizvodima iz asortimana „bello organic” kompanija Imlek potvrđuje svoje opredeljenje ka proizvodnji mlečnih proizvoda izuzetno visokog kvaliteta i hranjivosti sastojaka. Pored novih proizvoda, u porodici bello organic su i sveže i dugotrajno mleko, jogurt, beli sir, kisela pavlaka i kiselo mleko.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Užina Skonsiengleski čajni kolači Pripremu pogledajte na youtube kanalu: http://www.youtube.com/ user/kuvajmosdecom

Kuvaju: Lepi Brka – Nenad Gladić, Aleksa Nešić, Anja i Jana Foto: fotovideo.rs

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Način pripreme U činiju sipati brašno, vanilin šećer, prašak za pecivo, prah šećer i so. Zatim dodati maslac i rukom sjediniti namirnice da masa postane rastresita. Za 8 komada: 260 g brašna 50 g šećera u prahu kesica praška za pecivo 2 kesice vanilin šećera ½ kašičice soli 120 g „Moja kravica“ maslaca 1,5 dl „Moja kravica“ jogurta 90 g crne čokolade 90 g brusnica šargarepa kora od limuna

U masu narendati šargarepu, dodati brusnice, zatim i čokoladu izlomljenu na sitne komade. Narendati koru od limuna. Dodati jogurt i varjačom umesiti testo (masu). Obrašnjaviti radnu površinu i na njoj premesiti testo laganim pokretima, da bi testo ostalo vazdušasto. Formirati skonse, staviti ih u omašćenu tepsiju i peći 20 minuta u rerni, prethodno zagrejanoj na 200°C. Servirati ih uz čaj.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

užina - svi na piknik!

Kad je travnjak trpezarija Piše: Lepi Brka – Nenad Gladić

Proleće je došlo u velikom stilu. Sunce je granulo i sve nas gleda sa nebeskih visina. Vreme je da porodičnu trpezu preselimo u prirodu. Sto i stolice menjamo za travnjak u hladu i karirano ćebence, a frižider se nekim čudom smanjio, dobio dršku i lako staje u gepek porodične limuzine, zajedno sa reketima za badminton, frizbijem i loptama. Samo ne zaboravite dobro raspoloženje i neko sredstvo protiv komaraca i krpelja, jer priroda jeste lepa, ali nije samo naša. Ono što se negde podrazumeva u „izlet varijanti“ je roštilj, i zaista nemam ništa protiv toga. Sve je okej, dok ga prate razne salate, pite, peciva, i naravno, neki slatkiš. 14

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Sastojci 500 gr kora za pitu 400 gr pečuraka 2 praziluka so, biber, origano ili bosiljak, po ukusu 2 kom „Moja kravica“ jogurta 2 kom jaja ulje za mazanje Način pripreme

Aromatični beskvasni hleb Sastojci 500 g brašna 1,5 kašičica sode bikarbone 1 kašičica soli 1 kašičica šećera 200ml „Moja kravica“ jogurta 200 ml vode ½ kašičice suvog ruzmarina cimeta na vrh kašičice beli luk u prahu, po ukusu Način pripreme Rernu zagrejati na 2000C. Suve sastojke saviti u činiju i sjediniti, zatim sipati vodu i jogurt. Sve sjediniti mešanjem (ne mešati predugo). Testo kratko premesiti na brašnjavoj podlozi, formirati veknu i staviti u tepsiju prethodno obloženu papirom za pečenje. Peći u zagrejanoj rerni 30-40 min, ili dok ne porumeni. Nakon pečenja, hleb prekriti čistom vlažnom (ne mokrom!) kuhinjskom krpom da se ohladi.

U tiganju izdinstati iseckani praziluk i iseckane pečurke, dodati, so, biber i začine. Polovinu kora od pakovanja naslagati jednu na drugu, a svaku pre toga nauljiti. Poslednju koru nafilovati polovinom smese od pečuraka i praziluka. Uviti u rolat i staviti u frižider na 1 h, da se stegne. Rolat iseći na kriške debljine oko 1 cm. U činiji umutiti jaja i jogurt. Svaki komad rolata preliti smesom i ređati u pleh. Peći oko 20 minuta na 180 stepeni.

Gozleme Za 24 komada Testo 600 g brašna 3 dl vode kašičica soli Fil 400 g fileta lososa 450 g smrznutog povrća „kineski mix“ ½ kašičice soli 200 g pečuraka 0,5 dl ulja limun biber, po ukusu Način pripreme Testo: zamesiti testo od navedenih namirnica. Ostaviti testo da odstoji (i omekša) 30 minuta. U zagrejanu vodu sipati malo soli i staviti isečene kolutove limuna. Kad proključa, ubaciti filete lososa da se skuvaju. Kuvati 3-4 minuta. Ohladiti. Fil: u posudu sipati malo ulja, zagrejati, pa dodati krupno rendane pečurke. Kad ispari sva tečnost, dodati kineski mix povrća, začiniti, i na kraju ubaciti malo belog luka u prahu. Skloniti sa vatre da se malo prohladi. Sjediniti ribu i povrće, promešati da se ujednači masa. Podeliti testo na 6 jednakih delova. Svako testo posebno razvući oklagijom, što tanje. Na razvučeno testo staviti šestinu fila, preklopiti sa svih strana i peći u tiganju na umerenoj vatri sa par kapi ulja, dok ne bude pečeno sa obe strane. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Bogata Tarator salata

Švedsko pecivo

Sastojci

Za 12 komada Sastojci

2 veća krastavca, oko 500 gr 1 čaša „Moja kravica“ kisele pavlake ½ dl „Moja kravica“ jogurta 100 gr „Moja kravica“ belog sira 3 čena belog luka po želji soli, bibera i mirođije Način pripreme Krastavac oljuštiti, i iseći na komade željenog oblika (po želji). Pomešati pavlaku, rendani feta sir, sitno seckani beli luk i začine. Isečeni krastavac preliti dresingom i lagano promešati. Dobro sve ohladiti pre serviranja.

Mediteranska salata 2 kom paradajza 1 kom zelena paprika pola glavice zelene salate 200 grama „Moja kravica“ belog sira 1 crveni luk (može i mladi) 50 grama crnih ili zelenih maslina bez koštice soli, bibera i bosiljka, po ukusu maslinovo ulje, po ukusu limunov sok, po ukusu 1 kašičica sitno seckanog kapra Način pripreme

Brza salata sa pasuljem

Svo povrće oprati, očisti i iseći na komade veličine zalogaja. Dodati masline i izmrvljeni sir. Začiniti i sve dobro promešati.

Sastojci 1 limenka crvenog pasulja (oceđen i ispran) 3 zrela paradajza isečena na kocke 1 veza mladog luka sitno sečenog, 1 paprika šilja isečena na kolutove 1 kašičica sitno seckanog svežeg bosiljka nekoliko listova zelene salate so i biber, po ukusu Za preliv ½ dl maslinovog ulja 1 kašika soka od limuna ½ kašičice senfa ½ kašičice meda 2 čena belog luka, sitno seckanog so i biber po ukusu U veću posudu staviti sve sastojke za preliv i dobro ih promešati. Proveriti i doterati ukus po želji. U posudu dodati pripremljeno povrće i sve dobro i lagano promešati.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Krompir salata 1 kg krompira so i biber, po ukusu 2 glavice crvenog luka 1 dl limunovog soka 0,5dl maslinovog ulja Način pripreme Skuvan krompir oljuštiti i narezati na kolutove. U posebnu činiju narezati luk, staviti so i malo ga rukom izgnječiti, zatim u to dodati limunov sok i ulje, sve lepo izjednačiti, i masu sipati preko krompira. Salatu dobro promešati i služiti kao prilog uz meso.

500 g brašna 200 ml „Moja kravica“ mleka 1 jaje 100 g „Moja kravica“ maslaca 1/3 paketića svežeg kvasca 1 ½ kašičica soli 1 ½ kašičica šećera 150 g mlevenih badema 150 g tamnog šećera cimet, po ukusu muskatni orah, po ukusu žumance za premazivanje testa Način pripreme Razmutiti kvasac, pola kašičice soli i pola kašičice šećera u mlakom mleku, pa ostaviti da odstoji 10 minuta. U posudu za mešanje sipati brašno, 50 g otopljenog maslaca, jaje, po kašičicu soli i šećera i razmućeni kvasac. Umesiti testo, da bude glatko i da se odvaja od zidova posude. Po potrebi, dodati malo vode ili brašna dok se ne dobije glatko testo. Testo izvaditi na radnu površinu i dobro ga umesiti dok se ne ujednači. Umešeno testo vratiti u posudu, prekriti čistom krpom i ostaviti 30 minuta na toplom da naraste. Na radnu površinu posuti malo brašna, pa razvući testo pravougaonog oblika (50x40cm), premazati ga ostatkom otopljenog maslaca, posuti mešavinom mlevenog badema, muskatnog oraha, tamnog šećera i cimeta. Ostaviti trećinu mešavine za kraj, da biste u nju uvaljali pecivo. Testo urolovati kao za štrudlu. Podmazati posudu ili je prekriti papirom za pečenje. Zagrejati pećnicu na 200°C. Iseći rolat od testa na komade 2-3 cm širine. Dobijene komade testa razvući i uvrtati po dužini, a zatim formirati u obliku puža, uvaljati ih u deo mešavine koji smo sačuvali, i slagati u posudu za pečenje. Premazati razmućenim žumancetom i peći u pećnici oko 20 minuta.

Ručak Rižoto od povrća

Pripremu pogledajte na youtube kanalu: http://www.youtube.com/user/ kuvajmosdecom

Kuvaju: Lepi Brka – Nenad Gladić, Aleksa Nešić, Vasilija Petrović i Maria Miljković. Foto: fotovideo.rs

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Sastojci

Način pripreme

1 šolja pirinča (oblo zrno) 1 glavica crnog luka 1 kašika „Moja kravica“ maslaca pakovanje nekog zamrznutog povrća 100 g punomasnog tvrdog sira (Imlekov Iriški sir) so, biber, origano sir za rendanje voda ili bujon za dolivanje

Na maslacu propržiti sitno iseckani luk dok ne omekša. Dodati prethodno oprani pirinač. Uz mešanje, propržiti pirinač i polako dodavati vodu ili bujon. Dodavati tečnost sve dok se pirinač ne skuva, a rižoto ne postane kremast. Stalno mešati. Negde pri kraju kuvanja dodati povrće i malo rendanog sira. Začiniti po ukusu i servirati sa rendanim sirom.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Samarluk Za 4 osobe pola glavice kupusa 0,5 dl ulja 150 g čvaraka srednja glavica crnog luka 3 čena belog luka 2 lovorova lista biber po ukusu ½ kašičice slatke aleve paprike 50 g pirinča šaka rendanog paštrnaka 200 g balkanske mešavine povrća ½ kašičice soli Način pripreme 1. Očistiti i iseći glavicu crnog luka na rebarca. Sipati ulje u zagrejanu šerpu, pa propržiti crni luk. Kupus iseći na krupnije komade, pa ga dodati u šerpu sa lukom. 2. Začiniti solju, biberom, lovorovim listom i alevom paprikom. Naliti sa šoljom vode i ostaviti da se kuva. Malo kasnije dodati rendani paštrnak i čvarke i nastaviti sa kuvanjem. 3. Kada kupus omekša dodati pirinač i mešavinu povrća, kuvati još 20-tak minuta. Servirati toplo.

Involtini od sira i patlidžana Za 6 osoba 6 manjih patlidžana 300 g mocarele 300 g Imlek Iriški sir 50 g parmezana 200 g smrznutog spanaća 6 režnjeva slanine ½ kašičice bibera kašičica soli kašičica origana Paradajz sos glavica crnog luka 800 g paradajz pelata 4 čena belog luka kašičica šećera ½ kašičice soli kašičica italijanske mešavine začina 0,5 dl ulja Način pripreme Patlidžane iseći na trake, poredjati u pleh na papir za pečenje, posoliti i peći u rerni na 200°C nekoliko minuta. Izvaditi patlidžane iz rerne i smanjiti temperaturu u rerni na 180°C. Napraviti fil: propržiti slaninu na malo ulja dok na postane hrskava. Izvaditi slaninu, dodati još malo ulja u tiganj i sotirati spanać. Posoliti i dodati italijansku mešavinu začina. U to dodati izrendani kačkavalj i mozcarelu, kašičicu origana, a potom i usitnjenu slaninu. Pečeni patlidžan staviti na radnu površinu, na patlidžan staviti malo fila i urolati. Stavljati u pleh, a ostatak fila sipati preko rolnica. Preko svega toga narendati malo parmezana. Peći u rerni na 180°C, nekoliko minuta. Napraviti sos: na ulju propržiti sitno seckanu glavicu crnog luka, dodati beli luk koji se malo zaseče na sredini, posoliti, dodati šećer i paradajz pelat grubo usitnjen varjačom. Začiniti mešavinom italijanskog začina. Servirati toplo preliveno sosom.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Alaski šaran Za 4 osobe šaran oko 1,5 kg 150 g brašna 3 kašike svinjske masti ulje za prženje so biber kašičica mlevene čili papričice (ljute) Prilog mešano povrće Način pripreme 1. Šarana iseći na šnicle. 2. Šnicle posoliti, pobiberiti i posuti čili papričicom, a zatim ih obrašnjaviti. 3. U dubokom tiganju dobro zagrejati mast i ulje i pržiti ribu dok ne dobije zlatno žutu boju i hrskavu teksturu. 4. Služiti sa mešanim povrćem.

Prijatan obrok želi Vam vaš Brka!

Govedina sa đumbirom Za 2 osobe 400 g junetine od buta šargarepa 100 g celera 2 kašike rendanog đumbira 100 g praziluka 100 g crvenog kupusa 2 čena belog luka ljuta papričica 2 kašike ulja so i biber Marinada 2 kašike tamnog soja sosa kašika belog vina kašičica šećera 2 kašike soka od đumbira Sos kašika belog vina 2 kašike soja sosa kašika sirćeta 4 kašike šećera 2 kašike vode 2 kašike susamovog ulja Način pripreme Pomešati namirnice za marinadu. Iseći meso na žilijen (štapiće) pa ga marinirati 30 min. Pomešati namirnice za sos. Iseći povrće na žilijen. Izvaditi meso iz marinade, pa ga ocediti. U voku dobro zagrejati kašiku ulja, pa pržiti meso, svega 2-3 minuta, zatim ga izvaditi na tanjir. Dobro ugrejati drugu kašiku ulja u voku, propržiti povrće, svega 1-2 minuta, dodati meso, promešati pa uliti pripremljeni sos i začiniti po ukusu…

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Večera Sezonska salata sa sardinom Pripremu pogledajte na youtube kanalu: http://www.youtube.com/user/ kuvajmosdecom

Kuvaju: Lepi Brka – Nenad Gladić, Aleksa Nešić, Ana Kostadinović Foto: fotovideo.rs 22

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Ovde recept nije ni potreban. Naime, sve što treba uraditi je odabrati sezonsko povrće po želji, dobro ga oprati, iseći na manje komade i servirati sa sardinama i kuvanim jajima. Preliti maslinovim uljem i limunovim sokom, dodati so i biber po ukusu.

Kentaki derbi sendvič Za 2 osobe 2 pileća filea 8 režnjeva slanine 4 parčeta tost hleba 2 jaja ½ dl “Moja kravica” mleka 2 kašike ulja 1 paradajz krompir za pomfrit Marinada kašika meda 2 kašike soja sosa malo senfa

Lahamdžun

Preliv - bešamel sos 50 g “Moja kravica” maslaca 2 kašike brašna 4 dl “Moja kravica” mleka 150 g Imlek Iriškog sira 50 g parmezana kašičica soli ¼ kašičice bibera

Za 8 osoba Testo 500 g brašna 2,5 dl vode ½ kesice suvog kvasca kašičica soli ½ kašičice šećera kašika ulja

Način pripreme Napraviti marinadu, pa sa njom premazati pileći file. Izrendati polutvrdi sir i parmezan. Zagrejati rernu na 180°C, pa u njoj peći piletinu, okretati je i premazivati marinadom. U istoj posudi ispeći režnjeve slanine dok ne budu hrskavi. Od tosta i jaja napraviti prženice. One su osnova ovog sendviča. Bešamel: u manjoj šerpi na umerenoj vatri rastopiti maslac i uz lagano mešanje dodati brašno, a zatim i mleko. Začiniti. Mešati dok ne prokuva, pa dodati rendani sir. Kada se sir istopi skloniti sa vatre. Formirati sendvič: na prženice poređati na trake isečenei komade piletine, preliti se bešamel sosom, poređati paradajz sečen na kolutove i pečenu slaninu. Napraviti pomfrit, po želji, služiti uz sendvič.

Fil 500 g mlevenog junećeg mesa 2 paprike babure glavica luka 400 g paradajz pelata veza svežeg peršuna 200 g smrznutog povrća 40 g "Moja kravica" maslaca 2 kašičice soli biber po ukusu kašičica sušenog origana Preliv 200 g “Moja kravica” kisele pavlake 2 dl “Moja kravica” pavlake za kuvanje ½ kašičice soli biber po ukusu ½ kašičice suvog belog luka Način pripreme Testo: u brašno dodati kvasac koji je prethodno ostavljen da naraste u toploj vodi, so, šećer i kašiku ulja. Zamesiti testo, pa ostaviti da odstoji i naraste. Fil: Smrznuto povrće staviti u zagrejanu posudu sa malo maslaca da se dobro ugreje, posoliti i pobiberiti. Iseckati papriku, dodati je u meso zajedno sa povrćem, crni luk seckan na rebarca, paradajz pelat. Posoliti, pobiberiti, dodati origano i peršun, promešati pa samleti da se dobije glatka masa kao pašteta. Testo premesiti, podeliti na osam jednakih delova. Formirati loptice od testa, razvući da bude ovalnog oblika. Premazati filom i peći u rerni na 250°C oko 5 minuta. Servirati toplo dekorisano sa ostatkom iseckane paprike. Napraviti preliv i sa njim preliti lahmadžun.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Kebap u patlidžanu Za 4 osobe 800 g junetine 4 veća patlidžana 2 glavice crnog luka 4 čena belog luka 3 ljute papričice kašičica soli ½ kašičice sušenog bosiljka 400 g paradajz pelata ½ kašičice sušenog origana 50 g "Moja kravica" maslaca 0,5 dl "Moja kravica" pavlake za kuvanje voda za nalivanje Prilog 200 g pirinča so smrznuta boranija Način pripreme Oljuštiti plavi patlidžan, ali ne sasvim, da ostane prošaran. Iseći ga po dužini na 6 do 7 listova. Izgrilovati patlidžan dok ne postane mekan. U drugoj zagrejanoj posudi otopiti maslac, zatim dodati meso da se opeče sa svih strana, posoliti. U meso doati crni luk isečen na četvrtine, beli luk i iseckani paradajz pelat. Osaviti da se dinsta. Dodati krupnije sečene papričice i začiniti bosiljkom, origanom i po potrebi so. Naliti vodom da meso ogrezne i dinstati dok ne omekša, na kraju sipati pavlaku za kuvanje. Prilog: skuvati pirinač. Boraniju prodinstati na ulju, a zatim dodati kuvani pirinač, po potrebi posoliti. 3 lista patlidžana unakrst staviti na dlan, na sredinu sipati dinstane komade mesa ( 4-5 komada ) krajeve patlidžana saviti ka sredini, zamotati. Serviranje: na tanjir sipati pirinač sa boranijom, na pirinač stavljati kebap u patlidžanu, preliti sosom u kome je dinstano meso. Servirati toplo

Čokoladna pasta Za 2 osobe Testenina 250 g brašna kašičica soli 2 jaja 40 g čokolade 3-4 supene kašike vode Sos "Putaneska" 0,5 dl mediteranskog ulja glavica crnog luka 6 čenova belog luka 400 g paradajz pelata kašičica šećera 100 g seckanih maslina 30 g inćuna (ili dimljenih papalina) 2 kašike kapra kašičica soli kašičica sušenog bosiljka sveže mleveni biber po ukusu Način pripreme Zamesiti testo za pastu zajedno sa otopljenom čokoladom i ostaviti da se ohladi u frižideru 20-30 minuta. Razvući testo oklagijom i iseći u oblik po želji. Skuvati pastu, oko 3-4 minuta, pri tom voditi računa da se ne prekuva. Sos "Putaneska": Iseckanu glavicu crnog luka propržiti na 0,5 dl ulja, dok luk ne postane staklast, zatim dodavati namirnice redom: iseckani paradajz pelat, iseckane masline, inćune, kapar, beli luk (cele čenove), malo šećera i soli, na kraju kašičicu sušenog bosiljka. Ostaviti sos da malo iskuva i da se sjedini, a zatim na kraju dodati sveže mleven biber. Testeninu servirati na tanjir, preliti sosom, po želji garnirati sa sezonskom salatom i parmezanom.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

bili smo...

Druženje s mališanima

u Laguni

z brojna iznenađenja, izdavačka kuća Laguna je povodom Uskrsa organizovala zabavu za najmlađe. Zorica Kuburović, autorka dečjih knjiga „Čarobno ogledalo“ i „Škola za vile“, mališanima je objasnila šta znači Uskrs, šta se radi na taj najradosniji hrišćanski praznik i ispričala najlepšu priču koja je prisutnu decu odvela u čarobni svet mašte i snova. Interaktivno druženje nastavljeno je u dobrom duhu, jer su svi mališani prihvatili izazov i nacrtali motive iz priče koju su čuli. Uz druženje, crtanje i najlepše dečje osmehe imali smo jedinstvenu priliku da provedemo zabavan dan pred uskršnji praznik. Žiri u sastavu: Mira Ignjatović, urednica časopisa „Kuvajmo sa decom“, Anđela Anđelković, voditeljka Radio Lagune, i Igor Šašić, Nemanja Nikolić i Bogdan Radulović iz Ugostiteljske škole ocenjivali su svaki rad bodovima od 1 do 5. Tri rada su se odmah izdvojila sa istim brojem bodova i samo su nijanse odlučivale pobednike, a pobednica ove zanimljive interaktivne radionice je sedmogodišnja devojčica Iva koja pohađa prvi razred Osnovne škole „Lazar Savatić“ iz Zemuna. Predsednica žirija Mira Ignjatović smatra Ivin rad najboljim jer je čitavu priču najuspešnije prenela na papir u veoma kratkom roku. Klub Satelit Zlatibor je pobednici dodelio poklon-vaučer koji će Ivi i njenoj porodici pružiti tri nezaboravna dana na Zlatiboru. Drugu nagradu obezbedila je kozmetička kuća Logona, a treću izdavačka kuća Laguna. Da bi ovo bio dan za pamćenje, pobrinuli su se prijatelji ovog događaja koje s ponosom predstavljamo: Klub Satelit Zlatibor, Logona, UMS, Studio za jezik i kulturu „Kente“, časopis „Kuvajmo sa decom“, Imlek, Topic trade, Trio Fruit.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

„Helen Doron“ škole engleskog jezika

15 godina uspešnog rada u Srbiji! Helen Doron franšizni sistem za podučavanje engleskog jezika kao maternjeg, uspešno podučava decu širom sveta skoro 30 godina. Danas, u preko 30 zemalja sveta postoji skoro 800 Helen Doron škola i u svakoj od njih kao i kod nas u Srbiji, deca se zabavljaju učeći i uče zabavljajući se, što ih čini potpuno slobodnim u korišćenju engleskog jezika i komunikaciji. Originalni i moderni materijali za rad obuhvataju 14 različitih kurseva za decu uzrasta od tri meseca do 18 godina. Šlag na već jedinstvenoj torti je mogućnost polaganja međunarodno priznatih Kembridž ESOL testova uz sticanje odgovarajućih sertifikata. Helen Doron sistem u Srbiji ove godine slavi 15 godina rada i zbog ovog jubileja, ugostićemo idejnog tvorca i osnivača metode - gospođu Helen Doron. Gostovanje ćemo začiniti velikom priredbom u Sava Centru 01.06.2014. na kojoj će nastupati preko 2000 polaznika Helen Doron kurseva za ponosne roditelje. Svesni činjenice da deci znanje otvara mnoga vrata, odlučili smo da povodom jubileja, četrdesetoro dece koja žive u hraniteljskim porodicama, darujemo besplatnom školskom godinom. Svaki od 20 Helen Doron centara koji se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu, Subotici, Sremskoj Kamenici i Bečeju će darivati po dvoje dece. Svih 20 Helen Doron škola Srbije već u maju otvaraju svoja vrata za nove polaznike i željno ih iščekuju na besplatnim prezentacionim časovima. Javite se, dodjite i vidite zašto deca sa osmehom rastu sa nama uz engleski jezik!

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Kids cook!

My favorite Škola engleskog jezika za decu „Helen Doron“ www.helendoron.rs Besplatni call centar: 0800/333-000

recipe

Broccoli salad by Vasilija Petrović

Lasagna recipe by Maria Miljković

Ingedients: 2 broccoli heads 10-15 pickled cucumbers 200g roasted sunflower seeds 2 red onion heads mayonnaise Place broccoli in cold water and leave them for one hour. Chop pickled cucumbers, then combine with sunflowers seeds and chopped onion. Add mayonnaise to the salad and stir well. Let chill and serve.

Ingredients for white sauce: -oil -flour -milk -oregano -1 egg yolk -“vegeta” Cook for 15 minutes. Ingredients for meat sauce: -tomato sauce -parsley -pepper -minced meat -“vegeta” -salt

Cook until the meat is almost ready. Instead of lasagna sheet, we use salty pancakes. To make lasagna: Spread oil over the bottom of a baking dish, and start with putting the pancakes over the baking dish, spread some meat sauce over the pancakes, then cover with grated cheese, and finish the top layer with white sauce. Repeat until there is enough space in the baking dish. Cover the baking dish with foil, and put it in a preheated oven, bake for 15min at 150 degrees. Serve while it is hot and with anything you like. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

kultura ishrane

Porodica koja je

godinu dana živela

bez šećera

Inspirisani istraživanjima naučnika i pisanjem novinara koji analiziraju savremenu prehrambenu industriju, Iv Šaub, odlučila je da sprovede jedan eksperiment. Celu 2011. godinu su ona, njen muž i njihove ćerke Greta i Ilsa, proveli bez šećera.

Porodica je strogo vodila računa da kroz prerađenu hranu ne unese šećer ni u kakvom obliku – kao visoko fruktozni kukuruzni sirup, kristalizovana fruktoza, javorov sirup, med, melasu, koncentrisani sok od šećerne trske, ili veštačke zaslađivače. Počeli su više hrane da pripremaju kod kuće. Svakom članu porodice bio je dozvoljen povremeni iskorak u vidu male količine šećera – Iv je odabrala da to bude čaša crnog vina. Jednom mesečno, porodica bi se počastila unapred dogovorenim desertom. 30

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

aprilu, u SAD-u izlazi knjiga Iv Šnaub „Godina bez šećera“, i tim povodom razgovarala je sa novinarima Hafington posta.

Kako ste odlučili da izbegavate šećer celih godinu dana? Muž mi je pokazao video snimak na kome je pedijatrijski endokrinolog govorio o tome šta šećer čini našim telima. Šećer je mnogo prisutniji u našoj ishrani nego što bismo pomislili. Ovaj video me je potpuno obuzeo i nekoliko dana nisam mogla da prestanem da mislim o tome. Videla sam šećer u svemu i počela sam da preispitujem ne samo našu američku kulturu ishrane, već i da se pitam čime ja to hranim svoju porodicu?

Porodica je strogo vodila računa da kroz prerađenu hranu ne unese šećer ni u kakvom obliku Predložila sam mužu da probamo celu godinu da izguramo bez šećera jer sam želela da saznam da li je to moguće. Na moje iznenađenje, potpuno me je podržao. Sa decom je već bilo teško. Znali su da to znači da će rođendani, Božić, Noć veštica, i sva druženja izgledati mnogo drugačije. Kao majka, poslednje što želite jeste da rasplačete svoje dete. Nadala sam da će sve to doneti mnogo dobrobiti, ali znala sam da put nije lak.

Kako su deca podnela? Prvi dan nam je verovatno bio najteži od svih. Posle toga, već je bilo malo lakše, mada ne mogu da kažem da je išlo glatko. Moja mlađa ćerka imala je 6, a starija 11 godina. Mlađa ćerka je bila neverovatno prilagodljiva. Na početku poduhvata neprestano je zaboravljala da nema deserta, ali bi rekla „o, da“, i istrčala da se igra. Starija je mnogo više kukala. Ohrabrivala sam je da vodi dnevnik, jer sam znala da će često biti ljuta na mene i neće hteti da razgovara o tome. Kroz pisanje je mogla da izbaci

ta osećanja iz sebe. Neke odlomke iz njenog dnevnika stavila sam u knjigu, sa njenom dozvolom. Na kraju joj se dopao poduhvat. Rekla je i napisala da nas je učinio jedinstvenim i posebnim. Uživala sam gledajući kako se preobražava u vrlo osvešćeno dete.

Prvi dan nam je verovatno bio najteži od svih. Posle toga, već je bilo malo lakše, mada ne mogu da kažem da je išlo glatko Kakve fizičke promene ste primetili nakon izbacivanja šećera? Uvek imam utisak da razočaravam ljude kada kažem da nisam smršala. Nikom od nas mršavljenje nije trebalo. Imam dve ćerke i poslednje što sam želela jeste da naglasak stavim na gubljenje težine. Ipak, primetili smo neke druge promene. Naše čulo ukusa se vremenom promenilo. Slatke stvari počele su da nam imaju drugačiji ukus i do jeseni su nam postale odbojne. Ono što nam je ranije delovalo vrlo primamljivo sada nam je bilo odvratno. Osećali smo se zdravije, čini se da smo se manje razboljevali i brže oporavljali, a imali smo i blaže simptome prehlada. Deca su mnogo manje izostajala iz škole.

Nakon što je godina prošla, šta ste od novih navika zadržali? Prijatelji i poznanici su rekli: „Sad ste slobodni, ima da poludite!“. Uopšte se to nije desilo. U ponoć, za doček Nove 2012. godine, svi smo se malo zasladili. Kako je vreme teklo, našla sam se u nedoumici šta da činim, jer zabrane više nije bilo. Trebalo je odlučiti, šta je sada prihvatljivo? Sada smo negde u sredini, ali nam je ostalo osetljivije čulo ukusa i delikatniji doživljaj slatkog. Od nekog ko bi pojeo veliko, dekadentno parče torte, postala sam neko ko bi radije pojeo vrlo blag voćni krem.

Kada se odlučimo za desert, a to je povremeno, on bude mali i vrlo poseban.

Snimili ste video koji prikazuje teškoće prilikom nabavki namirnica tokom godine bez šećera. Šta vas je najviše iznenadilo, za koje namirnice niste znali da nećete moći da ih jedete? Sama sam pravila majonez, zato što nisam uspevala da pronađem neki u kome nema dodatog šećera. Dugo je trajalo i pronalaženje slanine kojoj nije dodat šećer. Sada kupujem i jedno i drugo, ali i dalje ne kupujem hleb. Sama ga pečem kad god mogu, a kada baš moram, kupim vrstu koja nema dodati šećer. Vrlo sam tvrdoglava po ovom pitanju. Isto je i sa pireom od paradajza – možete ga pronaći, ali morate da tražite.

Naše čulo ukusa se vremenom promenilo. Slatke stvari počele su da nam imaju drugačiji ukus i do jeseni su nam postale odbojne Šta biste preporučili ljudima koji bi želeli da probaju da provedu godinu dana bez šećera? Volela bih da pročitaju knjigu, jer sam ja sve to prošla. Ne moraju biti tako striktni kao što sam ja bila. Ali preporučujem da više obrate pažnju na to gde se sve šećer nalazi – i onda naprave svoje izbore. Svako odlučuje o tome šta će jesti, ali nije u redu da ne znamo koliko je šećer sveprisutan u hrani. Postoje mnogi pseudonimi za šećer i nije lako biti obavešten potrošač i znati za sve njih. Ne morate ni otići u prodavnicu zdrave hrane i potrošiti celu platu. Ljudi misle da je izbegavanje šećera suviše skupo, ali ne mora da bude. Zaista sam želela da knjiga bude korisna i zabava za čitanje. Nisam ni doktor, ni nutricionista. Ja sam mama koja se upustila u avanturu. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

PROLEĆNE IGRARIJE NA TANJIRU Naš ZIDNI SAT označio je početak igre veselim bojama proleća (slika 1):

Ovo je bilo samo zagrevanje... Vežite kecelje (slika 2), ukrstite varjače (slika 3) i neka igra počne!

Integralni tost hleb isecite u obliku kućice. Okruglim modlicama (za kolače) od sira napravite dva kruga, manji i veći. Od paprike isecite oblik kreste, a od šargarepe oblik kljuna. Stavite na manji krug – i kukavica na satu je gotova. Na veći krug poređajte perca mladog luka, paprike i šargarepe, koje ste prethodno isekli na tanke štapiće. Klatno sata napravite od perca mladog luka i rotkve. Na hleb možete staviti i neki omiljeni namaz, kao i salamicu koju ćete iseći kao i sir, u obliku krugova. GUSENICA sendvič (slika 4): Manju i veću rotkvu povežite čačkalicama. Na većoj, nožem izdubite oblik očiju i usta. Zenice napravite od sitno isečenih crnih maslina. Od svežeg krastavca isecite dva štapića, i čačkalicom ubodite kao antenice. Isecite hleb u obliku krugova i na štapić za ražnjće nanižite naizmenično: hleb, salamu, sir, krastavac, hleb... Zbog

lepših boja, koristite i paradajz, kao i crvenu papriku. Za noge naše gusenice koristili smo svež krastavac. Gusenica je izgledala toliko ukusno, da neki nisu mogli da odole, a da ne probaju (slika 5).

Proleće je već uveliko tu, želite novi bicikl... Evo ideje kako da, bez mnogo priče, ostvarite svoju želju (slika 6 i 7). Za BICIKL OD POVRĆA koristite: točkove napravite od kolutova paradajza i perca luka, pedale od karfiola i komadića žute paprike, sedište od malog krastavca iz tegle, a volan od peteljke paprike. Za sve ostale delove koristili smo mladi luk, sečen na tanke štapiće. Pa čak i da ne dobijete novi bicikl, ovaj možete svi zajedno pojesti i uživati podjednako kao u vožnji pravog...

Kreativni studio Simeon: Lara Pešić, Iva Pešić, Milica Mrkšić, Neda Stanisavljević, Marija Mihailović, Aleksandra Simić, Luka Pavković, Anđela Jerković, Anabela Mandić I dok su se veliki drugari zabavljali u igri s povrćem, naše dve najmlađe drugarice uživale su u pogledu na baštu od povrća, grickajući šargarepu sa svojim omiljenim zekom (slika 8 i 9).

Uživajte i vi,

i obavezno

gricnite svoje omiljeno

povrće!

011/61 33 215

gastropedija

Sir i ja Piše: Lepi Brka – Nenad Gladić

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Sir je definitivno moja omiljena namirnica. I kada bih sebi zaista pustio na volju, mislim da bih mogao da živim od sireva. To, naravno, ne bi bilo dobro za moje zdravlje, ali mogu barem da maštam o tome.

oja ljubav prema sirevima je počela dosta davno. U ta neka vremena (od pre 30+ godina) izbor sireva kod nas i nije bio preterano spektakularan. U stvari, moglo bi se reći da je bio prilično skroman. Nekoliko vrsta kačkavalja, poneka gauda, topljeni i krem sirevi i naravno – domaći sirevi sa pijace i sa sela. To je otprilike bilo to.

Kako je vreme odmicalo, shvatio sam da je ispred mene ceo jedan novi svet ukusa koji treba pažljivo istražiti. Ni slutio nisam da u pitanju nije svet, već ceo jedan univerzum koji se vrti oko – sira Međutim, i dan-danas su mi u sećanju ukus i tekstura sira koji smo nabavljali na salašu naših rođaka. Salaš se nalazio pored sela koje se zove Elemir, a sve to zajedno blizu Zrenjanina. Sam salaš je za mene bio čarobno i, na neki način, uzbudljivo mesto, i odlazak tamo bio je prava avantura. Na salašu nije bilo struje i sve je imalo neki muzejski šmek. Do salaša je vodio kolski put i nije bilo moguće doći do njega kolima, osim ako nije bilo suvo vreme. Tako da se nije svaka ekspedicija zvana „poseta rođacima i odlazak po sir“ završavala uspehom. Ako je vreme bilo lepo, to je bio znak da se kući vraćamo sa savršenim punomasnim mladim sirom od kravljeg i ovčijeg mleka. Sir je fantastično škripao pod zubima, a još se lepše topio i teglio kada se stavi u testeninu i malo proprži. Taj sir nije imao neko posebno ime. To je jednostavno bio „onaj sir sa salaša“. Ponekad se dešavalo da roditelji pokušaju da nam podvale neki drugi, ali prevara nikad nije uspela. Jednostavno to nije bilo to. Salaša više nema, a u od tada nisam probao sličan sir, tako da pretpostavljam da je i receptura izgubljena.

Ceo novi svet ukusa Moj odnos sa sirevima dobio je novi zamah kada sam počeo da radim u jednom, tada novootvorenom, luksuznom hotelu u Beogradu, odmah nakon završene srednje škole. Hotel je podrazumevao visoke standarde, tako da su se tada pojavili sirevi koji u to vreme nisu baš bili uobičajeni u restoranskoj ponudi u ovim našim krajevima. U startu sam bio malo skeptičan i sumnjičav (bio sam mlad), jer sirevi umeju da budu zastrašujući na prvi pogled i na prvi zalogaj, međutim, kako je vreme odmicalo, shvatio sam da je ispred mene ceo jedan novi svet ukusa koji treba pažljivo istražiti. Ni slutio nisam da u pitanju nije svet, već ceo jedan univerzum koji se vrti oko – sira. Za otkrivanje tog univerzuma najveću zaslugu ima moja odluka da je vreme da krenem na put, i to „preko bare“. Naime, pre više od 20 godina, konkurisao sam za posao na luksuznom putničkom brodu i otišao preko sedam gora i mora.

Za klasu viša liga Zbog svog radnog iskustva u Beogradu mislio sam da znam šta znači luksuz, i visok standard u hotelijerstvu. E, pa nisam znao, jer sam se zatekao u jednoj, za klasu višoj ligi. Trebalo je dosta truda da uhvatim korak i nađem svoje mesto u tom besprekornom sistemu, ali sav se trud isplatio. Pogotovo kada sam počeo da upoznajem koliko je, praktično, beskrajan taj horizont sireva. Na raspolaganju smo uvek imali više nego bogat izbor najrazličitijih, svetski poznatih sireva na koji, uzgred budi rečeno, kao zaposleni nisam baš imao pravo, ali pravila postoje da bi se kršila, a i zbog profesionalnog usavršavanja, morao sam da saznam kakav ukus ide uz te, za mene, egzotične nazive.

Moram da priznam da sam na fantastične sireve nailazio širom planete, a veoma su me prijatno iznenadili majstori iz Australije i sa Novog Zelanda. Okej, ranije sam znao da da se tamo gaje ovce i da nam odatle dolaze vrhunska vuna i jagnjetina. Međutim, susret sa njihovim sirevima bio je veliko, prijatno iznenađenje. U redu – imaju ovce i imaju mleko, ali kako to da prave tako dobre sireve? Zar za to nije potrebna tradicija? Pa, lepo...uvezli su tradiciju. Naime, jednostavno su stimulisali useljavanje ljudi iz Evrope, koji imaju potrebna znanja, i ti ljudi su bili začetak jedne vrlo uspešne priče o sirevima u delu sveta koji nije baš bio poznat po njima.

Kad god sam bio u prilici, trudio sam se da obiđem lokalne pijace gde god da pristanemo i probam neki novi lokalni specijalitet u vidu dobrog sira Ima još mnogo lepih priča o sirevima koje pamtim od salaša kod Elemira do Novog Zelanda. Čak i danas, na putovanjima, gde god da krenem trudim se da otkrijem neku novu vrstu sira. Ljudi misle da uz dobar sir najbolje ide čaša dobrog vina. U mom slučaju, uz dobar sir mora da ide i dobra priča.

Ljudi koji nisu putovali brodom često ne shvataju u čemu je tu „fora“. Misle, hotel k’o hotel, zar je bitno da li plovi ili je na kopnu? E, pa bitno je. Osim toga što upoznaješ nove predele i ljude, ako te to zanima, možeš da upoznaš i lokalne pijace, a samim tim i lokalne sireve. I to sam upravo i radio. Kad god sam bio u prilici, trudio sam se da obiđem lokalne pijace gde god da pristanemo i probam neki novi lokalni specijalitet u vidu dobrog sira.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Pivnički sir

Gauda

(Polutvrdi punomasni sir sa 45% MM u SM) Pivnički sir je polutvrdi sir poreklom iz Vojvodine. Ime je dobio po mestu Pivnice, koje se nalazi nadomak Novog Sada, odakle potiče.

(Polutvrdi punomasni sir sa 45% MM u SM) Gauda je polutvrdi sir holandskog porekla. Nazvan je po istoimenom gradu u Holandskom regionu Krimpenerward, gde je prvi put proizveden.

Pivnički sir je polutvrdi sir bez kore sa kraćim periodom zrenja, bledo žute boje i blagog prijatnog ukusa i mirisa. Na preseku ima veći broj rupica koje su sitnije nego kod Edamca, upravo zbog kraćeg perioda zrenja. Pivnički sir se zbog svoje mekane i kremaste strukture savršeno topi i idealan je za korišćenje u pripremi italijanskih jela, pizza, pasti...

Iriški sir (Polutvrdi punomasni sir sa 45% MM u SM) Iriški sir osvaja raskošnim, bogatim ukusom koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Svoj izuzetan ukus duguje mleku vrhunskog kvaliteta i posebnoj recepturi. Iriški sir je svetložute boje, tanke kore, blagog ukusa i prijatnog mirisa. Iriški sir je najprodavaniji Imlekov sir i jedan od najprepoznatljivijih brendova u kategoriji polutvrdih sireva u Srbiji. Iriški sir se najlepše i najbrže topi i zato je idealan dodatak picama, špagetama i drugim jelima italijanske kuhinje kao i naravno sendvičima.

Ekstra Edamac (Polutvrdi punomasni sir sa 45% MM u SM) Ekstra Edamac je polutvrdi sir visokog kvaliteta i prava poslastica među sirevima za sve one koji preferiraju blag ukus. Edamac je sir holandskog porekla i dobio je ime po holandskom gradu Edam. Ekstra Edamac je blagog ukusa, slabe slanoće i skoro bez ikakvog mirisa u odnosu na druge sireve. Lako se seče u tanke šnitove i na taj način se tradicionalno konzumira uz obroke, između obroka ili kao dodatak raznim salatama. Blagi Edamac se odlično slaže sa breskvama, dinjama, kajsijama i trešnjama dok se stariji Edamac često konzumira sa tradicionalnim „sirnim voćem“ poput jabuka i krušaka. Uz Edamac se preporučuje neko ukusom bogato vino.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Gauda je sir bez kore, sjajne i glatke površine, sveložute boje i elastične strukture sa pravilno raspoređenim šupljinama okruglog oblika veličine graška. Ukus mu je blago kiselkast, pikantan i podseća na ukus orahovog jezgra. Gauda se lako seče i najčešće se koristi za sendviče a idealna je i za konzumaciju uz crno vino.

Moja Kravica KUHINJICA sitan sir Punomasni sirni namaz sa minimum 45% mlečne masti u suvoj materiji. Sitan sir od najkvalitetnijeg I najsvežijeg mleka. Nezamenjivo dobar i za slatko i za slano. Sir o kome mašta svako dobro jelo. Tajna je u Imlekovom Sitnom siru.Neka Vaša jela budu prava remek dela.

sirevi

Trapist

(Polutvrdi punomasni sir sa 45% MM u SM) Trapist je poreklom iz Francuske gde su ga u manastirima proizvodili Trapist monasi. Trapist ili „manastirski sir“ se u današnje vreme proizvodi širom sveta. U našim krajevima proizvodnja je počela u okolini Banja Luke, odakle se prenela i u ostale krajeve Podunavlja. Trapist spada u grupu polutvrdih sireva edamskog tipa i pravi se od punomasnog mleka. Trapist je blag i kremast sir prijatnog ukusa, blago aromatičan ali opet dovoljno čvrst za sečenje.

Balans plus beli sir Polumasni meki beli sir u salamuri sa min 35% MM u SM sa probiotskom kulturom Krenite na putovanje savršenog ukusa koje će uneti ravnotežu u Vaš život. Balans+ beli sir sa probiotikom sadrži probiotsku kulturu Bifidobacterium lactis BB-12 koja poboljšava varenje i ubrzava metabolizam. Dajte podsticaj Vašem aktivnijem i lakšem danu uz novi Balans+ beli sir sa probiotikom.

Moja Kravica beli sir Punomasni meki beli sir u salamuri Zatvorite oči i prepustite se čarima ukusa novog Imlekovog Moja Kravica Belog sira. To je onaj čarobni sastojak koji svakoj salati daje poseban ukus a običan obrok za trenutak pretvori u gozbu! Neka Vas jedan zalogaj odvede na najlepše putovanje na svetu...jer to je savršen susret najkvalitetnijeg domaćeg mleka i vrhunske tradicije, mediteranskog šarma i našeg prirodnog bogatstva što sve zajedno čini jedinstven ukus koji će Vas povesti na malo putovanje kroz najlepše uspomene sa grčkih obala... Moja Kravica Beli sir sir unosi nove nijanse uživanja u Vaš život kao i neophodnu energiju i vitalnost za Vaš savršen dan.

Moja Kravica krem sir Lako se maže, brzo se smaže Imlek vam sa ponosom predstavlja Moja Kravica krem sir – novi, vrhunski sirni namaz. Da biste okusili savršenstvo koristili smo samo najkvalitetnije mleko i dobili Moja Kravica krem sir neodoljivog ukusa, bogat kalcijumom i proteinima. Moja Kravica krem sir pravi je doživljaj za sve one koji uživaju u vrhunskom ukusu koji se pamti, zato obogatite vašu užinu, napravite savršen sendvič i dajte novu dimenziju svakom zalogaju! Na raspolaganju su Vam dve veličine pakovanja – 100g i 200g. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

priroda na tanjiru

Neće grom u koprive Piše: Jasmina Jovanović

Moćna kopriva, jedina biljka koja se ikada suprotstavljala prirodnim silama, makar u priči, sasvim je zapostavljena u ishrani današnjice.

ko neko ikada posumnja u hranljivost i lekovitost koprive, neka se samo seti stare izreke: „Neće grom u koprive“. Moćna kopriva, jedina biljka koja se ikada suprotstavljala prirodnim silama, makar u priči, sasvim je zapostavljena u ishrani današnjice. Nasuprot tome, apotekari i farmaceuti mudro koriste našu lenjost ili strah od žarenja, pa se u prodaji mogu naći svakakvi suplementi od koprive, od čajeva i kapi do kapsula sa ekstraktom ove biljke. Pitanje je samo, šta od lekovite biljke preživi poces prerade i fabričke proizvodnje? I naravno, neizbežno sledeće pitanje – zašto bi smo kupovali nešto što priroda svima poklanja?

u vidu velikog broja biljaka. Kopriva može da naraste i preko 100 cm u visinu. Listovi su joj duguljasti (3-15 cm), jajolikog oblika, po rubovima nazubljeni, zelene boje, rastu jedan nasuprot drugom. Sa obe strane su pokriveni kratkim mekim dlačicama koje su pune kiseline (mravlja kiselina i histamin) koja žari, peče i izaziva nadržaj.

Kroz istoriju bila je važna hrana za preživljavanje, naročito za vreme oskudica, i pripremala se kao spanać ili kao čorba Za mladost i zdravlje

I u se i na se Priča o kraljici samoniklog lekovitog bilja seže daleko u prošlost. Prvi put je upotrebljena kao tkanina koju su izrađivali ljudi iz bronzanog doba. Kroz istoriju bila je važna hrana za preživljavanje, naročito za vreme oskudica, i pripremala se kao spanać ili kao čorba. Smatra se da su još Rimljani imali veliku ulogu u širenju znanja o lekovitosti koprive. Grci su nastavili dobrim putem i još otkrili njenu izuzetnu pomoć kod reumatskih bolova. Koprivu su čak smatrali i božanstvom – u starih Germana smatrala se simbolom boga munje, otud verovatno i ona stara izreka o gromu koji neće u koprive.

Kraljica budžaka Kopriva je zeljasta biljka rasprostranjena u celoj zemlji, voli vlažno i hranjivo tlo. Raste podjednako u ravnici i na planinama, a najčešće na zapuštenim mestima (pokraj puteva, oko naselja, kraj ograda, po šumama, močvarama, zapuštenim njivama i voćnjacima i sličnim predelima). To je biljka koja je specifična i po tome što na jednom mestu najčešće raste

Jedan od važnih sastojaka lista koprive su estri kafene kiseline, koja pripada fenolnim kiselinama, odnosno svima poznatim antioksidansima. List koprive sadrži i flavonoide (kemferol, izoramnetin, kvercetin). Oni pripadaju polifenolnim jedinjenjima koja inhibiraju (sprečavaju) oksidaciju lipida (masti), koja se u biološkim sistemima dovodi u

vezu sa starenjem i pojavom hroničnih bolesti. List koprive je bogat i mineralima (jedinjenja silicijuma i kalijuma, a blago diuretičko dejstvo lista koprive objašnjava se odnosom kalijuma i natrijuma (63:1). U listu se takođe nalaze: hlorofil (5%), vitamini (C i K), mineralne soli (Ca, Mg, Fe, Zn, Mn, Cu, Co), mravlja kiselina, acetilholin, histamin, serotonin i leukotrien.

Sastav koprive azbuka vitamina Kopriva u sebi ima izuzetno mnogo vitamina i minerala. Od vitamina, kopriva sadrži: C i K vitamin, karoten (A vitamin), kompleks vitamina B, a od minerala: kalijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, magnezijum i natrijum.

Vitamin C - od svih vitamina,

najvažniji je C vitamin, a njega najviše ima u mladom listu koprive (100-150 mg po stabljici). On je, sa silicijumskomskom kiselinom, zaslužan za korišćenje koprive prilikom mršavljenja, tj. u svrhe bržeg sagorevanja masnoća. Vitamin C je neophodan za funkcionisanje ljudskog organizma, njegov nedostatak izaziva skorbut i krvarenje desni.

Karoten - u biljci koprive ima oko

30 mg ovog vitamina. Karotenom se još naziva i provitamin A ili ß-karoten.

Fosfor je podjednako

potreban našem organizmu. To je mineral potreban za rast, održavanje drugih minerala i vitamina u ravnoteži, a pored toga ima i razne druge, izuzetno važne funkcije.

Magnezijum je potreban za obavljanje mnogih procesa u telu, npr. prilikom razgradnje masti. Nedostatak tog minerala dovodi do bolnih grčeva, posebno u listovima.

Natrijum je sastavni deo

Naziva se „provitamin“, jer ga ljudski organizam može pretvoriti u vitamin A. Vitamin A ima mnoge važne funkcije, a među najvažnijim su to što podstiče obnovu kože i deluje kao zaštita od slobodnih radikala.

Vitamin K - poznat po tome što

ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi – nedostatak vitamina K dovodi do nemogućnosti zgrušavanja krvi.

Vitamini B kompleksa - sude-

luju u oslobađanju energije iz hrane, a nedostatak istih negativno utiče na zdravlje, počevši od problema sa kožom do bolesti nervnog sistema.

Kalijum je mineral poznat po tome

što je neophodan za funkcionisanje mišića i pravilan rad srca. Poznat je i kao odličan diuretik.

Kalcijum je, isto tako, stalni

stanovnik koprive zaslužan za jake i zdrave zube i kosti.

Gvožđe je mineral važan za sva-

koga od nas, odgovoran za stvaranje hemoglobina koji se nalazi u krvi (u crvenim krvnim zrncima) i prenosi kiseonik do svih organa u telu. Nedostatak gvožđa, sem što dovodi do malokrvnosti, može ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

soli, potreban u raznim životnim funkcijama (za proizvodnju probavnih enzima, pomaže u zadržavanju vode u telu). Nedostatak ovog minerala dovodi do ubrzanog rada srca, žeđi, pada krvnog pritiska i bolnih grčeva u mišićima.

List koprive se bere u proleće, ali i nakon košenja, u jesen Žara leči skoro sve

Lišće koprive se može koristiti za lečenje bolnih simptoma atrtitisa, gihta, reumatizma. Istraživanja pokazuju da osobama koje imaju lupus, ali i druge auto-imune poremećaje, i pate od bolova u zglobovima, može značajno da olakša čaj od koprive ili konzumiranje koprive u ishrani. Ona alkalizuje organizam i eliminiše mokraćnu kiselinu iz zglobova, usled čega dolazi do olakšanja bola kod osoba koje pate od gihta.

Zdravstvene koristi koprive za žene Koprivu bogatstvo gvožđem čini odličnom namirnicom za borbu protiv anemije i umora. Ona poboljšava zdravlje jetre i hormonski sistem žene. Trudnice takođe mogu imati koristi od ove biljke, jer ona štiti od krvarenja i jača fetus. Kod dojilja, ona poboljšava proizvodnju mleka.

Biljni lek protiv alergija Lišće korpive se može koristiti kao biljni tretman i homeopatski lek za olakšavanje simptoma astme, polenske groznice, koprivnjače i drugih vrsta alergijskog dermatitisa.

Zdravlje urinarnog trakta Kopriva potpomaže funkcionisanje urinarnog trakta i kod žena i kod muškaraca. Čaj od koprive pojačava mokrenje, pa samim tim povoljno utiče na „razbijanje“ kamena u bubregu. Takođe, istraživanja pokazuju da ova biljka može pomoći kod smanjenja uvećane prostate.

Opadanje kose i kožna oboljenja Čaj od koprive ublažava ekceme i akne, pomaže u uklanjanju bradavica (kada se

nanosi površinski), te ublažava svrabež i osip koji nastaje od koprivnjače. On ima stimulativno dejstvo na vlasište, kada se koristi za ispiranje kose, a mnogobrojna istraživanja pokazuju da pomaže u regeneraciji kose i vraćanju njene prirodne boje i sjaja. Pored toga, čaj od koprive efikasno uklanja i perut.

Većinu blagodeti koje nudi ova skromna samonikla biljka ili nismo znali, ili smo zaboravili

u lečenju upala mokraćnih puteva i bubrežnih bolesti.

ribe ili nekoliko škampa. Pre jela prelijte sokom od limuna.

Osim čaja, i sok napravljen od koprive je našao svoje mesto u prirodnoj apoteci domaćica.

Prolećna čorbica

Sok od koprive Sastojci: 30 vrhova mladih kopriva, 2 limuna, 3 narandže, limuntus (nije obavezan) i oko 800 gr zaslađivača koji odaberete (šećer, med, veštački zaslađivač). Priprema: Operite koprive i citrusno voće. Isecite voće na kriške, pa izgnječite koprive i agrume. Ostavite da stoji 24 sata u 2l vode. Nakon toga sve procedite.

Paprikaš

Probava

Potrebno je: 400 g sveže koprive, 0,5 kg pilećeg belog mesa, 200 g korena celera, 2 šargarepe, veća glavica crnog luka, manji plavi patlidžan, 2 crvene paprike, malo soli i malo ulja Priprema: Povrće sitno iseckajte, pa na ulje stavite prvo luk, potom šargarepu i celer, zatim patlidžan i na kraju koprivu. Belo meso skuvajte u posoljenoj vodi, pa ga iscepkajte na krupnije komade i ubacite u omekšano povrće. Ako je potrebno, dolijte malo bujona koji vam je preostao od kuvanja mesa i začinite po ukusu. Poslužite uz integralne rezance, pirinač ili palentu.

Lišće koprive prilično je efikasno u ublažavanju raznovrsnih probavnih smetnji, kao što su gastroezofagealni refluks (GERD), gasovi, mučnina, povraćanje, kolitis i celijakija (netolerancija organizma na gluten). Da, većinu blagodeti koje nudi ova skromna samonikla biljka ili nismo znali, ili smo zaboravili. Izgovora ne treba da bude, jer ako smo ikad strahovali da neka samonikla biljka ima svog otrovnog dvojnika u prirodi, pa nas je to sprečavalo da je beremo, sa koprivom nema takvih problema – ako ne prepoznate vi nju, prepoznaće ona vas. To prepoznavanje žari, ali je zdravo. Za sasvim neiskusne, još jedna bitna informacija je da kopriva, termički obrađena, kuvana ili zapečena, ne žari, već je praznik za čulo ukusa.

Kako se koristi? Čaj od koprive

List koprive se bere u proleće, ali i nakon košenja, u jesen. Čim naraste do oko 20 cm treba je pokositi, jer su mladi listovi najzdraviji i najukusniji. Za čaj se skupljaju mladi izdanci po sunčanom i suvom danu, suše se u hladovini, na promaji.Ukoliko nema drugačije preporuke, čajnu kašičicu biljke ili filter vrećicu prelijte s 0,2 l vrele vode. Poklopite i pustite da odstoji 5 do 10 minuta. Procedite i pijte sveže pripremljeni čaj. Čaj od koprive od davnina se koristi

Potrebno je : 2 šargarepe, 200 g korena celera, 200 g koprive, šaka celerovog lišća, šaka mladog graška, kisela pavlaka, malo ulja, so Priprema: Izrendajte celer, šargarepu (ili bundevu), a koprivu i listove celera sitno iseckajte. Na malo ulja propržite svo usitnjeno povrće i dodajte grašak. Posolite po ukusu i nalijte sa 1,2 l vode. Kuvajte na laganoj vatri da čorba uvri za trećinu. Štapnim mikserom usitnite skuvano povrće ili ga ispasirajte. Poslužite s kiselom pavlakom.

Zapečena kopriva Zeleni rižoto Potrebno je: 250 g integralnog pirinča, 4 kašike maslinovog ulja, 3 šake vršnih listova koprive, glavica crnog luka, 50 g struganog starog sira, malo belog luka, so i biber, limun Priprema: Na ulju prodinstajte usitnjen luk. Čim počne da rumeni, dodajte oprane listove koprive, pa posudu poklopite na nekoliko trenutaka. Potom podignite poklopac i nalijte toplom vodom. Dodajte pirinač i začine, pa kuvajte 15 minuta. Rižoto se služi hladan, posut struganim sirom, a po želji možete dodati komad

Potrebno je: 600 g mladih listova koprive, šolja zobenih pahuljica, 2 jajeta, 50 g kačkavalja, 50 g putera, so i biber Priprema: Oprane koprive prelijte slanom vodom i ostavite nekoliko minuta da odstoje. Potom ih ocedite, iseckajte i spustite na 20 g zagrejanog putera. Dinstajte, uz mešanje, dok ne uvri voda koju su koprive pustile. Penasto umutite žumanca s preostalim razmekšanim puterom, pa u tu smesu dodajte oceđene koprive, zobene pahuljice i kačkavalj. Sve začinite solju i biberom po ukusu, a na kraju umešajte čvrsto ulupan sneg od belanaca, koji ste prethodno napravili. Lagano izmešajte smesu, pa sve preručite u podmazanu posudu i pecite dvadesetak minuta. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

imam znanje za kuvanje Povratak prirodi Centar za razvoj dečjih interesovanja Prizrenska 27, 11080 Zemun http://povratakprirodi.net/

Piše: Željko Marinković

Slatko kao

ljubav

Ovo je najbolji način da se dete igra i kroz igru nauči da poštuje hranu, poštuje one koji spremaju hranu, da samo nauči da spravlja neke obroke, ali i da počne da jede nešto što pre ovakvih aktivnosti nije želelo da proba.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

entar za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi je zemunski vrtić, akreditovana predškolska ustanova i dečji kreativni centar za mlađe osnovnoškolce. Ono po čemu se ističu su brojne ideje i aktivnosti kojima upošljavaju dečje prstiće, ali i pristup deci, kojim se ne menja njihova priroda. Uposlena deca nemaju potrebe da nestašlucima privlače pažnju na sebe. Svakodnevnim kreativnim radionicama, u kojima uživaju, od najranijih dana deca stiču radne navike i grade osećaj za estetiku i kreativnost.

Malo stvari je deci toliko zanimljivo kao rad sa hranom. Zato bi trebalo da se deci, već od druge-treće godine, daje hrana za igru Malo stvari je deci toliko zanimljivo kao rad sa hranom. Raznolike namirnice imaju različite teksture, boje, mogu da se jedu, a ako se nešto i prospe ili se dete ufleka, to ne čini nikakvu štetu. Zato bi trebalo da se deci, već od druge-treće godine, daje hrana za igru. Ali, ne kao igračka. Neko stariji treba da bude uz dete i usmerava ga da, koristeći razne namirnice, pravi nešto smisleno što može kasnije pojesti. Ovo je najbolji način da se dete igra i kroz igru nauči da poštuje hranu, poštuje one koji spremaju hranu, da samo nauči da spravlja neke obroke, ali i da počne da jede nešto što pre ovakvih aktivnosti nije želelo da proba.

ljubavne kolačiće. Atmosferu je začinila Edit Pjaf svojim divnim šansonama.

U okviru nedelje ljubavi deca u Povratku prirodi pravila su ljubavne kolačiće

ljubav je kada ideš sa devojkom na kolače; kada se zaljubiš; kada daš devojci kompliment; ljubav je tajna; ljubav je patnja. Jedan petogodišnjak je čak rekao da ga je toliko boleo stomak od ljubavi da je išao u bolnicu. Iako može biti i gorka, i kisela, i ljuta, i slana, toga dana u rođendaonici Janna Gruva, ljubav je bila najslađa na svetu.

Deca Povratka prirodi o ljubavi su rekla: Ljubav je ljubljenje, maženje, grljenje; ljubav je kada ideš na godišnjicu braka;

Dečje kreativno buđenje U okviru nedelje ljubavi deca u Povratku prirodi pravila su ljubavne kolačiće. Neke su mesila, a medenjake su ukrašavala. Pošto je bilo veoma zabavno, u prostorijama Art rođendaonice Janna Gruva, u Dobanovačkoj 58, u Zemunu, gde Centar za razvoj dečjih interesovanja sprovodi svoj poludnevni program – Dečje kreativno buđenje, napravljena je i radionica na kojoj su prisustvovale i mame. I one su asistirale svojim malim kulinarima, ali su se i same zabavljale kreirajući svoje detinjarije / KUVAJMO S DECOM

kultura ishrane

Prehrambeno nasleđivanje: Kakva majka, Prevela i priredila: Jovana Papan

takva ćerka

„Prehrambeni čuvar“ kontroliše oko 72% ishrane članova porodice. To možete iskoristiti kako biste im izgradili zdrave prehrambene navike:

onekad čujemo da je dete od roditelja „nasledilo“ ljubav prema slatkišima, povrću ili začinjenoj hrani. Iako genetičari još uvek nemaju sve odgovore, ono što je jasno je da deca neke sklonosti koje se tiču ishrane usvajaju još dok su u materici. Setite se istraživanja koje je pokazalo da deca trudnica koje u poslednjem trimestru piju sok od šargarepe, kasnije više vole da jedu žitne kašice sa ukusom šargarepe.

Bebi-bife Većina dece, kada napune jednu godinu, stavljaju u usta sve što im padne pod ruku. To je sjajna prilika da se upoznaju sa raznim zdravim namirnicama, čak i onim koje nisu tipično dečje. Ali, zato, u drugoj godini prolaze kroz razne faze izbirljivosti. Moja laboratorija je nedavno započela tzv. „operaciju bife“. Uključili smo roditelje jednogodišnjaka iz cele zemlje i tražili im da (pod nadzorom pedijatra) svojim bebama nude vrlo širok i hrabar izbor namirnica (uključujući i avokado, asparagus, sardele...), kako stavljajući ih ispred njih, tako i mešajući ih sa hranom za bebe.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Naša hipoteza je bila da će ova raznovrsnost učiniti njihovo čulo ukusa prijemčivijim za širok raspon zdravih namirnica. Iako ova njihova predispozicija može da se „uspava“ na nekoliko godina, kasnije se može probuditi, kada odjednom počnu da žude za kamember sirom ili cveklom začinjenom đumbirom i grožđicama.

Blagi osmejak ili grimasa mogu biti ključ za objašnjenje zašto jedna beba „nasleđuje“ tatinu ljubav prema slatkišima, a druga maminu ljubav prema povrću Ne samo da deca razvijaju ukus u prenatalnom periodu, već i počinju da uče šta vole i šta ne vole pre nego što napune četiri meseca – tako što uočavaju znake koji roditelj ili staratelj

nesvesno odaje o tome da li je neka hrana ukusna ili ne. Ovo je prvi put otkriveno tokom 40-ih godina, u masačusetskom popravnom domu za žene. Zatvorenice su imale pravo da brinu o svojoj deci mlađoj od tri godine i da njih i njihove staraoce redovno posećuju u jaslicama. Beleženo je šta deca jedu, pa je tako primećeno kad im se ukus za sokove najednom promenio. Psiholog u toj ustanovi, Sibil Eskalona, počela je da sumnja da njihovi staratelji nesvesno utiču na dečje preference. Ovako počinje njen izveštaj: „Slučajno je primećeno da su mnoge bebe mlađe od četiri meseca pokazale stalan otpor prema soku od pomorandže ili paradajza.“ Zatim je izvestila da su bebe koje su tri nedelje odbijale da piju sok od pomorandže odjednom postale ljubitelji ovog soka tokom dva ili tri dana. Uspela je da poveže ove nagle promene sa promenama staratelja. Nakon anketiranja, utvrđeno je da je par novih staratelja izuzetno voleo sok od pomorandže, dok sok od paradajza nisu pili. Nekako, to su preneli na bebe. Ali kako? Interesantno je da čak i bebe stare dva dana umeju da podražavaju izraze lica odraslih. Moguće je da su negovatelji nesvesno pokazivali

Proglasite sebe zvaničnim čuvarom hrane u porodici

suptilne znake prihvatanja ili odbijanja, zasnovane na svom ličnom ukusu. Blagi osmejak ili grimasa mogu biti ključ za objašnjenje zašto jedna beba „nasleđuje“ tatinu ljubav prema slatkišima, a druga maminu ljubav prema povrću.

Prehrambeni čuvar kontroliše oko 72% ishrane članova porodice. Deca jedu ono što im je ukusno i pristupačno, u količinama koje sama smatraju odgovarajućim. To možete iskoristiti kako biste im izgradili zdrave prehrambene navike:

Gledanje nečijeg odbojnog izraza lica izaziva kod dece otpor prema sasvim ukusnoj hrani. Osmesi i prijateljske grimase imaju obrnut efekat, i mogu privući decu novim namirnicama.

Strategija Popaj Osamdeset godina nakon čuvenog Pavlovljevog eksperimenta sa psima i uslovljavanjem, psiholog Lin Birč ponovila je ovaj eksperiment, ali sa nekoliko izmena. Ona i njen tim redovno su deci predškolskog uzrasta davali užinu na određenoj lokaciji, gde bi deca uvek videla rotirajuće svetlo i čula određenu pesmu. Deca su počela da povezuju svetlo i pesmu sa užinanjem. Jednog dana, tek što su deca završila sa ručkom, ona je uključila svetlo i pustila pesmu. Deca su opet počela da jedu. Ali, nisu nam potrebni svetlo i muzika da uslovimo našu decu. To jednako efikasno možemo učiniti rečima i ponašanjem. Istraživanja su pokazala da mnoga deca zavole neko povrće, ne zato što ga i njihovi roditelji jedu, već zato što su roditelji predstavili neko povrće kao potencijalno korisno za njih. Deca jedu spanać da budu jaka kao Popaj, šargarepu da bolje vide, ribu da bi bila pametnija. U jednom vrtiću, istraživači su primetili da deca u iznenađujuće velikom broju vole brokoli, i to zato što je mama dvojice dečaka uspela da ih ubedi da jedući brokoli liče na dinosauruse koji jedu dinosaurusko drveće, a onda se taj uticaj preneo na drugu decu u kolektivu. Kada su istraživači u jednoj školi promenili imena namirnica u jelovniku tako da je grašak postao „moćni grašak“, a sok od povrća „piće iz prašume“, udvostručio se broj dece koja su birala zdravu hranu.

Veličina porcije i kako je odrediti Prehrambene navike koje nas mogu učiniti gojaznim formiraju se između treće i pete godine. Kada trogodišnjaku date gomilu hrane, jednostavno će jesti dok se ne zasiti. Na njih ne utiče veličina porcije. Međutim, sa pet godina će već jesti koliko god im

se servira. Ako im sipate mnogo, poješće mnogo, i čak će im zalogaji biti veći. Isto se dešava i odraslima. Dozvoljavamo da veličina porcije utiče na to koliko ćemo pojesti. I to ne utiče samo na veličinu naših glavnih obroka, već i na grickanje između obroka. Što se dece tiče, količina hrane koja se jede za užinu ograničena je samo veličinom pakovanja. Ako je u pitanju čokoladica od 40 grama, onda je i porcija veličine 40 grama. Ako se radi o pakovanju od 100 grama, onda je tolika i porcija. Ali, kako da utičemo na to da deca jedu razumnije porcije uz manje pregovaranja? Kad kupujete velika pakovanja da biste uštedeli novac, koristite trik sa kesicom. Zapamtite da niko od nas ne zna kolika porcija treba da bude, i svi se oslanjamo na veličinu pakovanja pretpostavljajući da je tolika i optimalna porcija. Zato koristite providne plastične kesice ili male plastične posude sa poklopcem da biste sami odlučivali o veličini porcija. Kao i odrasli, i deca se oslanjaju na spoljne znakove kako bi prosudila da li treba da jedu još. Ako su svesni da mogu da dobiju još, lako će pomisliti da su i dalje gladna. U jednoj studiji, petogodišnjacima je dato po 6 keksića, u kesici sa zatvaračem ili na tanjiru. Kada su ih pojela, upitana su da li žele još. Deca koja su ih dobila na tanjiru smatrala su da u kuhinji ima još keksića i tražila su dodatak. Deca koja su dobila svoju porciju u kesici zaključila su da je to – to i nisu tražila još.

- Budite vešt promoter. Hrana ne treba da bude ni kazna, ni nagrada. Zdrava hrana, međutim, može biti sveža, hrskava, osvežavajuća, može vas činiti jakim i pametnim. Budite ubedljivi! - Nudite širok izbor. Što raznovrsnijim namirnicama decu izložite u ranom uzrastu, to će se bolje hraniti. Isprobavajte nove recepte, nove sastojke, različite nacionalne kuhinje i vrste restorana, kako biste se borili protiv loših navika i brze hrane. - Držite se pravila polovine tanjira. Tako ćete imati izbalansirane obroke i decu naučiti osnovnom principu zdravog obroka. Da li su meso i krompir zdrav obrok? Ne, to je samo pola tanjira – i dalje su vam potrebni povrće i salata na drugoj polovini. - Utvrdite veličine porcija. Utičite na količinu hrane koju će deca pojesti tako što ćete im užine služiti u kesicama ili plastičnim posudicama. Ne dajte im dodatak. Time u njihovoj svesti menjate ideju o pravoj veličini porcije. Odlomci iz knjige Brajana Vonsinka (Brian Wansink) Mindless Eating: Why We Eat More Than We Think

Pravilo polovine tanjira i izbalansiran obrok Šta je izbalansiran obrok? Jednostavno pravilo kaže – za ručak i večeru, pola tanjira treba da popune povrće i voće, a drugu polovinu proteini i skrob. Mada postoje varijacije na ovu temu, važno je zapamtiti osnovni princip, pa neće moći da vam se desi da pomislite da su špagete sa mesom izbalansiran obrok (dodajte salatu). detinjarije / KUVAJMO S DECOM

bašta kao učionica

Kokoške kao

„nastavno sredstvo“

Priredila: Jovana Papan

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Kokoške postaju sve popularnije nastavno sredstvo u Velikoj Britaniji. One decu uče samopouzdanju, razvijaju im kreativnost i obezbeđuju materijal za časove kuvanja.

ada Kler Pič iz slame izvadi jaje i pokaže ga đacima, reakcija dece je burna. „Nisam znao da jaja izlaze iz pilića!“ kaže iznenađeni sedmogodišnjak iz osnovne škole „Erlsmid“ u Totenhemu. „Najednom uspostave vezu sa kokoškama,“ kaže Pičova, koja je vlasnica firme „Kokoške na najam“, koja iznajmljuje piliće školama, vrtićima, domovima za stare i raznim udruženjima. „Za sva sata, koliko traje druženje sa kokoškama, deca iz početne nervoze pređu u stanje opuštenosti i srećno sede sa kokoškom u krilu, tražeći da sama pokupe jaja“. „Kokoške su izvanredno nastavno sredstvo“, kaže Pičova. „Ne samo da tokom časa kuvanja možete da umutite kajganu od svežih jaja, već mogu da budu korisna i na času matematike (ako tri kokoške snesu po jaje svakog dana, koliko je to jaja nedeljno?). Postoje i naučni eksperimenti sa jajima, a na časovima engleskog, kokoške inspirišu kreativno pisanje.“ Takođe, jaja se prodaju zaposlenima i roditeljima, i koriste za pravljenje torti na sekcijama. Jedini problem za škole jeste – šta raditi sa kokoškama tokom raspusta. Tada priskače u pomoć firma

„Kokoške na najam“ koja ih preuzima na kraju školske godine. „Ovo zaista odlično funkcioniše“ kaže Nikola Bredli iz srednje škole Polet koja iznajmljuje kokoške od Pičove. „Neki naši đaci nikada nisu bili blizu pravih pilića, i na ovaj način možemo da im pružimo priliku da gaje kokoške bez brige o tome šta ćemo sa njima preko raspusta ili ako se razbole.“

„Kokoške su izvanredno učilo“, kaže Kler Pič, vlasnica firme za iznajmljivanje živine školama. Kler Pič ima farmu u selu u Stafordšajru i, osim iznajmljivanja, drži i kurseve o gajenju kokoški. Ideju za svoj posao dobila je kad joj je lokalna škola tražila da im pozajmi piliće. „Prvo mesto na koje su otišle moje kokoške bila je specijalna škola za decu

koja su izbačena iz običnih“ kaže Pičova. „Brinula sam se kako će to ići, ali deca su radila sve kako sam ih naučila i dobro su brinula o kokama.“ Pičova je onda ideju isprobala i u školi u koju idu njena deca, i od 2011. godine, posao joj je u usponu. U početku je imala samo par kokoški za iznajmljivanje, a sada ih ima 70 u više od 30 škola širom Britanije, i radila je sa preko 8.000 dece. Prošle godine je osvojila i nagradu za najuspešnije male biznise. Ona školama obezbeđuje svu opremu, od slame i hrane, do sredstava za čišćenje. Takođe, drži predavanja i daje savete o tome kako uočiti potencijalne bolesti kod ptica. Čitav paket za škole, koji uključuje dva pileta i inkubator tokom proleća, košta 1500 funti godišnje. Ona redovno nadgleda zdravlje kokoški i daje savete preko telefona. Pridržava se strogih standarda kada je reč o dobrobiti životinja. Za decu u vrtićima, koja se nekad plaše kokoški, Pičova u ponudi ima i prepelice. Kada kokoške ostare, ona ih „penzioniše“ na svojoj farmi. „Staram se da imaju lep život i da mogu da trčkaraju okolo.“ kaže ona.

Neki naši đaci nikada nisu bili blizu pravih pilića, i na ovaj način možemo da im pružimo priliku da gaje kokoške

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

pokret otpora

Što nas ne ubije Piše: Dragana Mujezinović

to nas jača!

„Što nas ne ubije to nas jača“ kazao je Niče. Ima istine u tome, to je filozofski pogled na stvarnost, a i šta nam drugo preostaje? Kad smo već kod toga, ovog puta, tema je trovanje hranom.

„Zašto ljudi više brinu o hrani za kućne ljubimce, nego o hrani koju jedu njihova deca.“ Elizabet Dejvid (1913 – 1992) 48

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Šta će salmonela ili stafilokoke u hrani? Ne tako davno, gotovo na nedeljnom nivou smo imali objave o masovnom trovanju dece po školama i vrtićima. Doduše, trovanje hranom izaziva pažnju samo kada je masovno, i kad su deca žrtve trovanja. Tada se nekolicina novinara napregne da na brzinu istraži koliko firmi radi, koje usluge pružaju, kakva je higijena. Malo se pozovu i na zakon, aranžiraju sa par zgodnih priloga iz regiona i sveta, i serviraju kao informaciju. Priče se uvek po malo dotaknu higijene, novca, politike...možda ne baš tim redosledom. Bude to neprijatno, lete prozivke na sve strane, mi svi skandalizovani, manje-više svi su uzrujani, govorimo kako je to straaašno! I onda ništa. Buć! Nema istrage, nema rezultata istrage, nema odgovornih, nema epiloga. Tišina. Možemo da budemo srećni ako niko nije prošao sa težim posledicama. Naravno da je moguće ući u trag baš svakom „trovaču“. Mi samo nemamo volje da istrajemo u tome, kao i za mnogo drugih stvari. Pitam se, da li vlasnici firmi koje dobavljaju hranu školama i sami jedu ono što prave za druge?

Nekad i sad Ako pogledamo malo unazad, u stvari, malo više unazad, istorija nas uči da tek od nedavno postoji frižider kao mesto u kom

se bezbedno čuva hrana. Higijena je jedna od novijih grana nauke. Carevi, kraljevi, faraoni, i tako ti važni ljudi, imali su svoje probače hrane. Nikad, od kako je sveta, hrane nije bilo u ovakvom izobilju kao danas. Možda se zbog toga ranije više, ili bar drugačije, brinulo o njoj.

Pitam se, da li vlasnici firmi koje dobavljaju hranu školama i sami jedu ono što prave za druge?

Briga, neverica, dilema Po prvi put se pitam šta je opasnije – trovanje hranom koje je masovno (u menzama, bilo školskim ili hotelskim), ili tiho i dugotrajno trovuckanje hranom koja na prvi pogled deluje bezazleno i nema odmah vidljive znake štetnosti.

Dodaci hrani Da li neko zna zašto je biber bio najcenjeniji začin, poznat kao „crno zlato“? Biber je bio na ceni, jer je mogao dugo da se čuva, a pomagao je organizmu da lakše svari hranu koja nije bila sveža i čista. Svojom ljutinom

maskirao bi ukus užeglog mesa. Korišćen je i kao lek protiv zatvora, lošeg varenja, srčanih bolesti, nesanice, i dr. Mi danas hranu začinjavamo uglavnom nekim sastojcima koji nemaju čak ni pošteno ime, već se zovu E, pa neki broj. To su razni konzervansi, emulgatori, boje, dodatni ukusi, stabilizatori, odnosno „ulepšivači“, „poboljšatori“ ukusa, i „produživači“ roka trajanja hrane. Iz ove perspektive, mi ni ne znamo koliko će nas to koštati. Ovog puta valuta je naše zdravlje. Neki su skloni da govore kako ima manje ili više štetnih dodataka. Meni se, opet, više sviđa da verujem u to da im u hrani uopšte nije mesto, jer se u prirodi ne mogu naći u tom obliku, pa prema tome nemaju šta da traže ni u našem tanjiru.

Mi danas hranu začinjavamo uglavnom nekim sastojcima koji nemaju čak ni pošteno ime, već se zovu E, pa neki broj. Hrana, otrov i lek Engleska izreka kaže: „Nečiji lek, drugome je otrov.“ Svako ko boluje od neke hronične bolesti, ko ima alergije, ko ima želju da promeni svoj fizički izgled, zna da prva stvar na koju mora da pazi je ishrana. Moj sin ima alergiju na laktozu i konzervanse. Iz mog ugla, mnogo širi spektar namirnica ima toksično dejstvo. Čak i kada su spremljeni u najboljim uslovima. Njegov drugar iz škole, alergičan je na mnogo više namirnica. Spisak ume da bude vrlo raznolik. Ja sam u onoj grupi roditelja „smarača“ koji uvek da čitaju etikete na svim proizvodima. Mi, roditelji-smarači, smo neka vrsta inspekcije koja mora da zna svaki sastojak namirnica gde god da se nađemo. Na podsmešljive komentare o tome da prezaštićujemo svoju decu već smo oguglali. Nerazumevanje okoline je nešto na šta se brzo naviknemo, ali negidetinjarije / KUVAJMO S DECOM

ranje postojanja alergije, ili neke druge zdravstvene tegobe, na to se nikad ne naviknemo. Za jednu grupu ljudi i dece, naizgled obična namirnica, može imati dejstvo otrova. Od nedavno, možda zahvaljujući i Novaku Đokoviću, više se govori o celijakiji – intoleranciji na gluten (protein u žitaricama, ima osobine lepka). Tu, odmah do glutena je i alergija na kazein (protein kravljeg mleka)... Kako vreme odmiče i kako sve više čitam o tuđim iskustvima, uviđam da velik broj ljudi ima intoleranciju na namirnice, ali da ih jednostavno ignorišu. Možda zato što ne bi da se liše uživanja u omiljenim poslasticama, ili iz čiste lenjosti da se time bave. Inače, ozbiljno je pitanje kako to da je sve više ljudi sa alergijama. Do sada, većina naučnika se ipak slaže u jednom, a to je da se naša ishrana drastično promenila.

Svako jutro, za užinu malcu pakujem jabuku ili parče proje ili sendvič koji sam ja napravila i znam da su namirnice ispravne. Alergija - šta to znači u stvari? Definicija: alergija je reakcija imunog sistema na neke supstance u okruženju, a te supstance se nazivaju alergeni. Vrste alergena: hrana, lekovi, insekti, dlake životinja, grinje, buđ, polen... Spisak može biti dugačak i deli se u podgrupe. Simptomi: respiratorni simptomi (nazalne alergije ili alergijski rinitis), simptomi na koži ili stomačni problemi. U težim slučajevima, medicinski naziv za to stanje je - ANAFILAKTIČKI ŠOK - izuzetno otežano disanje, gušenje, dramatične promene na koži, nadutost, sve to u vrlo kratkom vremenskom roku.

Duhovitost i praktičnost pomažu Jedan zabrinuti tata je pokušao da izađe na kraj s problemom. Istakao je

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

problem na krajnje neočekivano mesto. Napravio je majice i torbe na kojima velikim slovima piše NEMOJTE DA HRANITE ime deteta (engl. DON'T FEED _________) i ispod ištampao listu namirnica pored kojih svako može da overi polje. Tako je svaka majica jedinstvena i nosi važne podatke, a na rođendanima to mnogo pomaže. Priključujem se ovoj ideji sa velikom molbom: Roditelji i prijatelji, ali stvaaarno nemojte da hranite tuđu decu, i da ih nutkanjem dovodite u iskušenje. Možete izazvati veliki problem! Ta deca neće biti uskraćena za veselje, radost i igru, samo zato što nisu nešto pojela. Njima je teško da se odupru izazovu. Njihovi roditelji bivaju dovedeni u neprijatnu situaciju da se objašnjavaju i pravdaju.

Pogled sa strane Ta mesta po školama gde deca kupuju užinu, ti parčići pice što više liče na parče nekog đona, tu leži najveća nevolja. Kilogrami šećera koje deca sruče u sebe tokom nastave utiču na to da ta ista deca, zbog nahrupele energije, postaju hiperaktivna. Ometaju čas i sebi i drugima. Niko ne zna šta im je i svi se nešto hvataju za glavu, kakve su to nove generacije!

Možda mi treba da se setimo da slušamo svoje telo. Umesto da slušamo reklame koje nam unapred nude hranu za naše zdravlje. Mi za užinu nismo imali veliku palačinku sa eurokremom i plazma keksom, i pola litre koka kole. Ako se neko uopšte i seća naše užine, to je uglavnom bilo, slovom i brojem, jedno parče hleba namazano nekom paštetom ili sirom, i čaj. Tek po nekad bi se omaklo da ima dodatak, ako je neko izostao iz škole. Ja gledam sa strane tu pomamu za hranom. Čudim se zašto baš tako. To nije jeftino, to košta k’o skuplja pakla cigara i skoro podjednako ne valja. Svako jutro, za užinu malcu pakujem jabuku ili parče proje ili sendvič koji sam ja napravila i

znam da su namirnice ispravne. Za piće nosi običnu vodu, a ponekad domaći čaj sa limunom i medom. Svesna sam toga da to traži dodatno vreme i energiju, samo, šta bi bila alternativa? Dobra strana je i to što takva užina manje košta. Možda baš zahvaljujući alergiji moga sina ja brinem o tome šta će pojesti.

Osećaj u stomaku Nekad oprezno, a sad sve hrabrije, naučnici iznose nova saznanja o hrani kao mogućem uzroku psiholoških poremećaja. Već decenijama istraživači znaju za vezu između mozga i stomaka. Poznato je da višak šećera utiče na hiperaktivnost. Poznato je i da višak vode u organizmu utiče na bistrinu misli, utiče na opšti osećaj težine tela. Možda mi treba da se setimo da slušamo svoje telo. Umesto da slušamo reklame koje nam unapred nude hranu za naše zdravlje. Možda jednostavno – dati detetu, a i gostima kad nam dođu, jabuku umesto kesice nekih grickalica.

IJE E D ORINE Z N U O SP

MESTO GDE POCINJE LEPOTA...

Bavarska:

Tradicija na tanjiru Kada sam došla u Minhen prvi put i ostala tamo da živim, bila sam pomalo iznenađena njihovom kuhinjom. Iako sam pre toga puno slušala o njihovim kobasicama, svinjskom pečenju, perecama, sa mnogim stvarima susrela sam se po prvi put. Piše: Vesna Drobnjak

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

gastro razglednica: Minhen Ljudi u Bavariji drže dosta do tradicije, po pitanju odevanja, ponašanja, festivala, ali i kuhinje. Iako je ovo najbogatiji deo Nemačke, oni su sačuvali svoju tradiciju, bio-hranu, i jako su ponosni na to.

Što je vrlo lepo, ovde možeš sam da odeš, u sezoni, i da bereš voće. Ponekad nema gazde u voćnjaku, ali na poverenje ubereš voće ili cveće i ostaviš pare u kasici.

Čim se prolepša vreme krajem aprila, otvaraju se, i rade do sredine oktobra. Tu dolaze mladi, stari, prijatelji, familije sa decom. Naravno, najviše se pije pivo. Jedan deo pivnice je kao pravi restoran, a u drugom delu sam kupuješ hranu – kobasice, pečeno pile, pečene kolenice, perece... U tom delu je interesantno što možeš doneti svoju hranu, a trebalo bi da se kupi piće. Pa bude slatko kada dolaze gosti sa pletenim korpama i vade kockaste belo-plave ili crvene krpe, stoljnjake i na njih stavljaju svoju hranu. Obično su to crni hleb, sir, pršuta, rotkvice...

Svetkovine i festivali Krajem novembra i do tamošnjeg Božića, na ulicama, po selima i gradovima je mnogo ljudi, atmosfera je svečana. Onda je weihnachtsmarkt. Po trgovima i ulicama postavljene su drvene kućice sa raznim suvenirima, ručnim radovima. Sve je napravljeno ručno i od prirodnih materijala. Tu se naravno prodaje piće i hrana, i najviše se pije vruće vino iz kobaltnih šolja. Stoji se oko barskih stolica, razgovara

Sva polja su obrađena, i na selu i oko gradova. Ima puno privatnih farmera od kojih možete da kupite krompir, kupus, luk, i ostalo povrće iz kontinentalnih krajeva, kao i voće: jagode, maline, domaće borovnice, kruške, jabuke... Što je vrlo lepo, ovde možeš sam da odeš, u sezoni, i da bereš voće. Ponekad nema gazde u voćnjaku, ali na poverenje ubereš voće ili cveće i ostaviš pare u kasici. Inače, veoma vole cveće, tako da su svi prozori i u centru grada i na živopisnim kućama po periferiji i selima ukrašeni sitnim cvećem.

Hleb, kobasice, pivo...

Imaju veoma kvalitetne hlebove (pogotovo crne), peciva i divne kolače, koji nisu preslatki, ali su veliki. Od kolača, kako oni kažu, nachtisch (desert), poznate su njihove štrudle, kolači sa sirom, sa šljivama, kolač dunavski valovi, kao i oni sa crvenim ribizlama (kojih ima krajem leta). Pored kobasica raznih vrsta, popularne su i leberkäse (meso slično viršlama), koje se mogu jesti kao sendvič sa slatkim senfom i nekom kupus salatom, ili krompir salatom. S proleća, najpopularnije su baštepivnice (biergarden). To su bašte sa dugim drvenim stolovima i klupama. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

i pije to vino, odnosno glüwein i jede se najčešće neki roštilj.

Leti se, vikendom, održavaju festivali po selima, gde dolaze svi meštani obučeni u tradicionalnu nošnju. Pre podne, ali samo do 12 ili 14 sati, jedu weissswurst (bele kobasice) kuvane sa slatkim senfom, tako što se drže u ruci i jedu bez viljuške i noža

(često tako). Meni je to malo neobično. Leti se, vikendom, održavaju festivali po selima, gde dolaze svi meštani obučeni u tradicionalnu nošnju, pije se pivo i do 12 h se jedu ove bele kobasice, a služe se i ostali specijaliteti iz Bajerna. Oktobarfest je u Minhenu najveći i najpoznatiji događaj. Traje obično 3 vikenda, dve nedelje, a uvek počinje u septembru i završava se u oktobru. Tu dođe i do 7 miliona ljudi. Svake godine sklope velike drvene kuće (šatore). Tu razne pivare imaju svoj šator, ali moraju biti baš iz Minhena. Naravno, glavni događaj je da se pije pivo, druže ljudi iz svih krajeva sveta. Pivo se može dobiti samo na litar u velikim kriglama. Uzgajanje kupusa je velika tradicija, koju neguju i sada. Od toga ovdašnji farmeri i danas dobro žive. Po trgovima ili ispred restorana se često nalazi „spomenik“ kupusu, maštovito dekorisan. Pored

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Leberkäse – mesni sir 1/2 kg govedine 1/2 kg svinjetine 30 dkg svinjske jetre 10 dkg dimljene slanine (pancete) 15 dkg prezli 2 veća crvena luka 2 jaja veza peršunovog lista kašičica majorana kašičica soli kašičica mrvljenog kima kašičica mlevene crvene paprike po malo timijana i ruzmarina 2-3 šoljice bistrog bujona (goveđe ili svinjske juhe) 5 dkg svinjske masti

kupusa, ovde je važan i krompir. Uzgajaju se razne vrste krompira. U jesen se održavaju i festivali krompira, na kojima se nude razna jela napravljena od krompira.

Iseckati meso i jetru, sitno naseckati luk i slaninu na kockice, samleti dva puta u mašini za mlevenje mesa (na sitnu rešetku), ili u multipraktiku - mora biti potpuno usitnjeno. U meso dodati prezle (prosejati ih da ne bude krupnih), sitno naseckati i dodati peršun, jaja i sve ostale začine. Promešati, pa postupno dodavajući bujon, umesiti kompaktnu jednoličnu masu i ostaviti da odstoji oko 1/2 sata. Poluokruglu tepsiju namazati mašću i napuniti s mesom. Prethodno zagrejati rernu na 230 stepeni i peći oko 45 minuta - 1 sat. Tada koricu dobro premazati otopljenom mašću, istresti na ravnu tepsiju sa gornjom stranom prema dole i zapeći 15 minuta. Seći na kriške i poslužiti toplo ili hladno.

„Kakva muzika, razgovarala: Aleksandra Simić

takva i hrana“ Sestre bliznakinje, Marija i Marina Gobović, za časopis „Kuvajmo s decom“ podelile su svoje iskustvo roditeljstva, sećanja na detinjstvo, svoje viđenje porodice i porodične ishrane. Pričali smo o tome kako mire ulogu majke sa obavezama koje imaju povodom novog albuma „Zora“, koji će uskoro ugledati svetlost dana, koliko su istinite priče o povezanosti blizanaca i da li već sada vide naznake muzikalnosti svojih mališana…

Intervju - Sestre Gobović: Koliko je, prema vašem iskustvu, istinita priča o povezanosti bliznakinja? Marina: Marija i ja smo tipične bliznakinje. Veoma smo bliske i povezane. Ne postoji ni jedna stvar na ovome svetu koju bismo jedna drugoj prećutale. U životu su nam se događale neke „čudne“ situacije koje su svojstvene samo blizancima. Neretko, kada smo se nalazile na različitim mestima i kada bi jednu od nas nešto rastužilo, druga bi osećala nelagodu i bila potpuno sigurna da nešto nije u redu. Interesantno je da, kada bi jedna bila potpuno opuštena pri polaganju ispita na Pravnom fakultetu, druga bi kod kuće osećala veliku tremu. Kao da je svu negativnu energiju privukla k sebi kako bi pomogla sestri. Nekoliko puta nam se desilo da smo sanjale i isti san. To može biti rezultat blizanačke povezanosti, ili smo jednostavno bile pod utiskom istih dešavanja, jer se najiskrenije poveravamo jedna drugoj. I lepe i ružne stvari zajedno preživljavamo i nosimo kroz život. Marija: Postoji jedna anegdota iz osnovne škole. Bile smo treći ili četvrti razred. Učiteljica nam je dala pismeni zadatak. Kada je došlo vreme za ocenjivanje, prozvala nas je i rekla da smo prepisivale jedna od druge. Ispostavilo se da smo na datu temu identično pisale. Učiteljica je zatim zadala drugu temu i razdvojila nas. Kada je pročitala rad, shvatila je da više nema potrebe da nas razdvaja, jer se situacija ponovila. Od tada, pa do završetka našeg školovanja, sedele smo zajedno, u istoj klupi i nikada se nismo razdvajale.

Koje osobine posedujete obe, a u čemu ste potpuno različite? Marina: Obe smo perfekcionisti i jako smo uporne. Oduvek smo znale da bez postavljenih ciljeva, nema ni ambicije, a bez ambicije – nema ni uspeha. Davno nam je tata rekao jednu izreku koju vrlo često volim da ponavljam u sebi: „Nema neosvojivih tvrđava, važno je samo kakvi su osvajači“. Marija i ja se kroz život zajedno trudimo da te „tvrđave“ svakodnevno osvajamo. Upornošću, znanjem, muzikalnošću i ogromnom

voljom. Marija je pet minuta starija od mene i uvek se zaštitnički postavljala. Ona je temperamentnija i uvek ima tendenciju da me brani. Odlučna je i tačno zna šta hoće, a ja ponekad mogu dva sata da se dvoumim koje cipele da kupim, pa dok Marija ne kaže: „Te su ti bolje“, ja ih ne kupujem (smeh). Marija: U pogledu mnogih stvari smo vrlo slične, što važi i za naš fizički izgled. Ipak, ne želimo da nas doživljavaju kao jednu osobu, pa sam rešila, kao malo smelija i odlučnija od Marine, da nešto promenim. Za sada je to drugačija boja kose (smeh).

Marija i ja se kroz život zajedno trudimo da te „tvrđave“ svakodnevno osvajamo. Upornošću, znanjem, muzikalnošću i ogromnom voljom. Marina se pre četiri meseca ostvarila u ulozi majke i sa ponosom ističe koliko uči od svoje sestre Marije u pogledu roditeljstva i, ako joj je potreban savet, prvo će nju pozvati. Marija je majka dvogodišnje devojčice po imenu Sofija. Marina: Imamo tu sreću da nam porodica mnogo pomaže oko dece. Janko je dobra beba, tako da nije problem kada ga na kratko ostavim zbog nekog gostovanja ili nastupa. Roditeljstvo je najlepša stvar koja mi se desila u životu i Janko mi je na prvom mestu. Karijera nam kreće uzlaznom putanjom, ali ja znam da njemu nikada pažnje i ljubavi sa moje strane neće nedostajati. Marija: Najveće životno ostvarenje je majčinstvo. Najvažnije je dobro isplan-

irati vreme, kako bi se obaveze i ciljevi uspešno realizovali. Pevanje i muzika su naša ljubav, dok sa druge strane želimo da što više vremena provodimo sa svojom decom i zato smo prinuđene da pravimo male kompromise. U svetu estrade i moru nelogičnih odnosa, način života kojim žive sestre Gobović je retkost. Iz dugih i rano započetih veza uplovile su u bračne vode, završile težak fakultet u roku i muzički se obrazovale od najranijeg detinjstva. Porodica mora da bude čvrsta, jak stub i oslonac u životu. Nama su roditelji dali takav primer. U odrastanju i vaspitanju vrlo je važno dobro društvo i okruženje. Naši roditelji uvek su znali gde idemo, sa kim, kada ćemo se vratiti, puno smo razgovarali i izgradili poverenje. Marija: U vaspitanju i obrazovanju dece najbitnije je usmeriti ih na pravi put. Svako treba da pronađe sebe u onome što voli da radi i da za to ima smisla i volje, ali od svega najvažnije su upornost i istrajnost.

Sestre Gobović, kao mlade mame, smatraju da su harmonija i zdrava sredina izuzetno važne u odgajanju i vaspitanju deteta. Sestre Gobović, kao mlade mame, smatraju da su harmonija i zdrava sredina izuzetno važne u odgajanju i vaspitanju deteta. Određenu dozu majčinskog straha svakako da imaju, ali se trude da ne zavlada njima i da im ne uskrati sve one blagodeti koje osećaju. Marina: U trudnoći sam uživala birajući pesme sa Marijom, pevajući, snimajući. Postoji pesma na našem novom albumu koja se zove „Zasp’o

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Janko“, koja mi je posebno draga, jer nosi ime mog sina. Sa zadovoljstvom sam je snimila. Dok smo pripremale nove pesme, koje je uradio Saša Milošević Mare, vrlo nam je bilo važno da se osete naši senzibiliteti i osećanja. Mislim da smo zajedno sa Maretom u tome uspele, što nam potvrđuju i prve pozitivne reakcije ljudi koji su čuli pesme.

vaju, oslikavaju i njihov odnos prema hrani, značenje koje ona nosi, važnost zajedničkih porodičnih obroka i okupljanja za stolom. Na brojnim putovanjima i turnejama imale su priliku da probaju različite nacionalne kuhinje, ali za njih dve je naša, srpska, najukusnija i najkvalitetnija.

Nedeljni ručkovi za nas predstavljaju jedan vid porodične tradicije. Malena Sofija jako voli muziku, a mama Marija već vidi naznake njene muzikalnosti i talenta. Marija: Sofija voli brze ritmove i voli da igra. Kada Marina i ja zapevamo tužnu baladu, ona se rasplače, a opet kada pevamo pesme u ritmu, ona digne ručice i uz taktove se veseli. Kako se često pojavljujemo u TV emisijama u kojima pevamo, sa oduševljenjem proprati svaki naš nastup. Prve igračke koje je dobila na poklon bile su: mikrofon, klavir i gitara. Kada se dugo vozimo, najbrže uspemo da se umirimo uz CD sa njenim omiljenim dečjim pesmicama.

Marina će još malo morati da sačeka da Janko poraste, kako bi uvidela njegov osećaj za muziku. Iskreno se nada da će biti muzikalan i voleti mamine pesme. Za sada Janko, kao i sve bebe, voli mamin glas i pesme koje mu ona pevuši. Način na koji sestre Gobović doživljavaju muziku, i pesme koje pe-

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Marija: Ljubav prema spremanju ukusnih jela bitna je koliko i ljubav prema svemu što radite, kreirate, stvarate. Ta ljubav se nasleđuje od baka, roditelja i čita iz proverenih tradicionalnih recepata. Sve što obavezuje, može i da opterećuje. U hrani treba da uživati, a ne jesti zato što se mora i šta nam padne pod ruku. Za dobar užitak u jelu vrlo je bitno i društvo, sa kim ćete podeliti pripremljeni obrok.

Pevanje i muzika su naša ljubav, dok sa druge strane želimo da što više vremena provodimo sa svojom decom S obzirom na to da je Marina tek pre nekoliko meseci rodila Janka, mleko još uvek zauzima najveći deo obroka. Mlada mama očekuje da će se, kako dečak bude rastao, i njena ljubav prema eksperimentisanju u kuhinji uvećavati. Marina: Nisam pobornik dijeta, možda zbog sreće što nikada nisam imala problema sa težinom. Ako živi u stalnom strahu, sa odricanjima, zabranama, brojanjem kalorija, čovek ne može biti zadovoljan.

Sestre Gobović su od malena učene o važnosti porodičnog ručka i okupljanja. „Uvek se čekalo da roditelji dođu sa posla, a mi iz škole, pa da svi zajedno ručamo. Baka nam nije davala da krenemo u školu dok ne doručkujemo. I danas nam je ostala navika da je supa obavezna i da volimo tradicionalna kuvana jela“, sećaju se.

„Nedeljni ručkovi za nas predstavljaju jedan vid porodične tradicije. Tada se spremaju jela koja posebno volimo. Prema hrani se treba odnositi sa pijetetom, jer predstavlja sastavni i neodvojivi deo života“, nastavlja Marija.

Ona smatra da se kroz naviku sedenja za stolom, redovne obroke, ishranu bogatu svim neophodnim elementima, stiču dobro zdravlje, dobar odnos prema životu, lep izgled i dobro raspoloženje. Takve zdrave navike stvara i svojoj kćerkici Sofiji.

Garderoba za decu: Shoo Shoo & Co Golsvordijeva 13 Beograd

svakodnevica jedne mame

Pitanje nad pitanjima:

Šta sutra

za ručak? Piše: Jasmina Jovanović

Ne postoji pitanje koje može dugi niz godina da svakodnevno muči žensko čeljade, a na koje ima toliko raznovrsnih odgovora, kao što je to pitanje šta sutra da skuvam? 60

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

oliko namirnica i obroka čeka da budu izabrane, a kuvarica na mukama. Kako je to moguće, pitala sam se kao dete kada bi se moja majka vajkala oko te nedoumice. Nisam shvatala da svo to kolebanje upravo leži u toj raznovrsnosti, jer što je izbor veći duže se bira i razmišlja o tome. Da na ovo pitanje imamo samo tri moguća odgovora, mi bi smo te tri mogućnosti vrteli u krug, i ne bi smelo da nam dosadi. Ovako, sa naizgled velikim izborom, veća je i dilema za šta se odlučiti. Stvarno – šta sutra da skuvam?

Gladan čovek ne bira, nego jede. Nikada nije samo naša želja i volja jedini odlučujući faktor. Naravno da ne. Uvek mora da se složi čitav mozaik odlučujućih kockica, kao što su ekonomski momenat (da li ću imati dovoljno novca za potencijalno-budući ručak), zatim vremenski momenat (da li će moj ručak stići za ručak ili se tako dugo sprema da će pre stići za sutrašnju večeru), i na kraju, naravno, opšti momenat (da li će svi članovi porodice to jesti?). Jer, ako su i prva dva uslova ispunjena, onaj ekonomski i vremenski, a taj ručak jedu samo odrasli, dok ga deca bojkotuju, onda je to rešenje polovično.

U tom slučaju će kuvarica morati da skuva još jedan ručak za izbirljivu decu. Samo što u slučaju moje dece važi ona izreka Badija Heketa: „Kao detetu za ručak su mi bile ponuđene dve stvari, uzmi ili ostavi.“ Dakle, gladan čovek ne bira, nego jede.

Naravno da preterujem, znam.. Kuvanje nije ni malo prosto i jednostavno. Vara se onaj ko tako misli. Za svaki recept postoji barem sto načina da se upropasti, i samo nekoliko, a nekad čak samo jedan način da obrok uspe. Ali svaka majka kojoj je stalo do zdravlja svoje dece kuva, i to svakodnevno. Naravno, uvek postoji mogućnost da se sendvičuje i da se poručuju gotova jela iz obližnjih restorana, hipermarketa i keteringa... Ali koja majka (ili je bolje pitanje kakva majka) smatra tako nešto

„Kao detetu za ručak su mi bile ponuđene dve stvari, uzmi ili ostavi.“ za trajno i nadasve za zdravo rešenje? Jer, i kada na pijaci kupimo jedro i sveže voće i povrće, mi majke ne možemo, a da se ne zapitamo šta li sve čuči u tom sočnom i slasnom plodu? Da nije slučajno „spolja gladac, a iznutra jadac“? Gde li je raslo, čime li su ga prskali, zalivali, fajtali, zaprašivali? Meni je to već sasvim dovoljno mučnih pitanja da bih povrh svega pristala još i na to da se pitam kako je nešto spremano, ko ga je spremao, gde, na koji način, sa kojim sastojcima, da li je oprao ruke i da li su mu svi brisevi sterilni. Naravno da preterujem, znam, ali to majke uglavnom i rade, preteruju.

Malo prošaramo i razdvojimo Pravila, naravno, nema. Nemam ni spisak svih prihvaćenih jela, jer bi to onda bio spiščić, a ne spisak. Ne poznajem ni jednog nutricionistu (hvala Bogu!) da bih sa njim ćaskala oko prihvatljivog kombinovanja hrane. Sprema se sve što su odvajkada jeli naši preci, i što godinama jedemo mi sami, i izbegava se sve ono što,

kao što reče Majkl Polan „naša prababa ne bi prepoznala kao hranu“. Sve je stvar trenutne inspiracije i onih gore navedenih odlučujućih faktora. Jedino se vodi računa o tome da ne budu dva dana za redom, recimo mahunarke, meso ili kupusnjače. Malo prošaramo i razdvojimo srodne namirnice. Svaki obrok oplemenim začinima. Uz ono što manje vole ponudim primamljiv dezert, a posle onog jela koje obožavaju, ponudim umesto kolača ili slatkiša voće, ili kokice. Nekad se samo uozbiljim i blago namrštim da dam do znanja da nikakvi pregovori oko jela nisu mogući. I oni to shvate, znaju da sam umorna da se objašnjavam i ubeđujem. I da je bolje da pojedu to nešto, nego ništa. A ako budu negodovali, „ništa za ručak“ im ne gine.

Kuvamo, pečemo, mućkamo, mesimo... Dovijam se kao i sve majke. Imam neka svoja nepisana pravila koja smatram ispravnim i zdravim, i pokušavam da to prenesem i na svoju decu. Još uvek spremam zimnicu, i vidim da oni uživaju dok mi pomažu u tome. Vidim da se osećaju važnim dok vade koštice iz šljiva za džem, ili ljušte pečenu papriku. Raspričaju se dok seckaju povrće za tegle i ne osećaju umor. Ti dani su kao praznični u našoj kući. Ponosne su kad od zove napravimo sok, ili kada u jesen,

Za svaki recept postoji barem sto načina da se upropasti, i samo nekoliko, a nekad čak samo jedan način da obrok uspe od zovinih bobica napravimo džem. Izbegavamo mesne prerađevine, paštete i sve ono što ne liči na izvorni proizvod od kog je navodno napravljeno. Nemamo mikrotalasnu, još uvek skakućemo oko šporeta i tresemo šerpu dok kokamo kokice. Imamo i čarobnu pesmicu za uspešno kokanje. Rečju, po pitanju hrane trudimo se da zanemarimo detinjarije / KUVAJMO S DECOM

činjenicu da je 21. vek, i da sve može da se pronađe gotovo u prodavnici. Kuvamo, pečemo, mućkamo, mesimo... I u svemu tome uživamo.

deponije. Dakle, sa stanovišta kuvarice, tek to prvo, rano proleće ne nudi izo-

Dijagnoza kuvarskog d-mola leti ne može da mi se desi Verujem samo jagodama i trešanjama Jedini period kada zna da me uhvati kuvarski de-mol, i odsustvo svake inspiracije je zima, kad namirnice biram iz zamrzivača ili iz tame špajza, a ja bih najradije da se zaključam u taj isti špajz, između turšije i kupusa, i u dubokom snu sačekam neko inspirativnije godišnje doba. To svakako ne bi bilo rano proleće, ono krizno, prvo, od marta do maja, dok još nema ničega što nije iz plastenika ili paprenika (papreno skupo). U celoj toj optičkoj varci da svega ima u to rano proleće, verujem samo jagodama i trešanjama, koje su stigle prirodnim putem na pijace, ali one uprkos svojoj slasti, nisu čitav obrok. Ipak, kao i većina nas, sve to „prvo“ kupujem. I posle duge zime, svemu se radujem. Ne analiziram u glavi način na koji je uzgajano, ili da li je zelje ubrano na livadi podno Rudnika, ili na obodu neke

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

bilje. Promenu u odnosu na zimu da, ali vatromet boja i ukusa tek čeka na nas.

Povrće, hvala ti! Leto, požuri malo! Dijagnoza kuvarskog d-mola leti ne može da mi se desi. U izobilju povrća, kad naporedo sa drvećem ozelene i tezge na pijaci, kad zamiriše prvi pravi paradajz

(ne oni iz super marketa što seku desni i, ako dobro gađate, mogu da posluže kao oružje) nema šanse da padnem u kuvarsku depresiju. Isto tako, u jesen, kad ne znaš šta bi pre napravio i skuvao, kad je radost izaći u baštu ili na pijacu, povrće te mami i izaziva da obraduješ svoju porodicu nekim šarenim i zdravim specijalitetom. Tada u toj obimnoj ponudi i cene više nisu papreno-prolećne, a samim tim je i kuvarica bolje raspoložena. Nije tada teško napraviti i nekoliko zanimljivih obroka, ugoditi svakom članu porodice. Salata ne može da dosadi, svaki dan je drugačija. Sve boje su na trpezi, njeno visočanstvo paprika, moja omiljena povrćka, slaže se sa svim povrćem. Pečem je, pohujem, punim mesom ili povrćem ili pirinčem. Nedelju dana čovek samo nju da sprema na različite načine, ne bi mu dosadilo, na stranu što je ona samo jedan od mnoštva jestivih plodova koji se nude. Sve je nekako na strani majke, žene i domaćice. Na strani zdravlja. Prosto, nekad pomislim da svim onim fabrikama za proizvodnju nazovi-hrane, leti i u jesen prodaja opadne, i da su ljuti na šarenilo pijačnih tezgi. I kad me uhvati neka malodušnost, pa baš tog dana ne bih ništa spremila za ručak, u inat svim vrstama brze hrane, uzmem i napravim čorbicu ili potaž. Njima u inat, a u zdravlje svih nas. Povrće, hvala ti! Leto, požuri malo!

Frosch Baby. Snažan za fleke. Bezbedan za bebe. Nežan za prirodu.

Prvi put u Srbiji.

Čuveni nemački brend ekoloških proizvoda Frosch, od ovog proleća u Srbiji prisutan i svojom najnovijom linijom proizvoda za čišćenje za bebe, jedinom te vrste na na našem tržištu. Frosch Baby liniju čine četiri inovativna proizvoda posebno kreirana da čuvaju kako nežnu i osetljivu dečiju kožu tako i životnu sredinu. U igraonici Kindergarden predstavljeni su proizvodi kroz prezentaciju na specifičan i drugačiji način. Sve je bilo posvećeno deci, dok su roditelji uživali u druženju i novim informacijama o Frosch baby proizvodima. Frosch brend pored kvaliteta odlikuje i pristupačna cena u odnosu na slične proizvode u ponudi na tržištu. Čine ga četiri inovativna proizvoda bazirana na prirodnim sastojcima organskog kvaliteta, testiranih i hipoalergenih formula koje rezultiraju visoko efikasnim i u isto vreme, sigurnim sredstvima po zdravlje i životnu sredinu. Novu liniju čine Frosch Baby hipoalergeno sredstvo za ispiranje odeće, Frosch Baby deterdženta za osetljivu kožu, Frosch Baby hipoalergijsko sredstvo za pranje, Frosch Baby sprej za uklanjanje fleka. „Izuzetno nam je drago da našu najnoviju liniju proizvoda za najmlađe sada predstavimo i na tržištu Srbije.“ izjavio je Predrag Todorović, menadžer razvoja za centralni i istočni Balkan. „Frosch je već 28 godina potpuno posvećen konceptu ekoloških proizvoda koji efikasno čiste dok odgovorno štite životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Sa posebnom pažnjom razvijali smo ovaj segment proizvoda za bebe, znajući koliko nam je svima važno da na najbolji način zaštitimo nežnu dečiju kožu od mogućih alergijskih reakcija i pružimo svu negu i udoban osećaj čistoće. Ovo je prva linija HYPOALERGIJSKIH detedženata i omeksivača namenjena svima koji imaju problem sa alergijskim reakcijama.“ O posebnoj nezi dečije kože govorila je i pedijatar dr Biljana Đurić-Stojanović ,, Hipoalergene formule su od izuzetne važnosti, jer čuvaju imuni sistem bebe, ne izlažući ga nepotrebnim izazovima, a sve u cilju pravilnog razvoja i rasta deteta,, istakla je dr Đurić-Stojanović.

kad ne kuva s decom - niže medalje

Naš drug

Aleksa Piše: Igor Šašić

Malo da vam se pohvalimo! Naš Aleksa, stalni član redakcije časopisa „Kuvajmo s decom“, osvojio je srebrnu medalju na takmičenju „Biser mora“ održanom na ostrvu Braču. Čestitamo! 64

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Aleksa Nešić (18) je učenik Srednje turističke škole u Beogradu, smer kulinarski tehničar. Član je Asocijacije šefova kuvara Srbije i, iako još uvek nije završio srednju školu, učestvovao je na prestižnim takmičenjima. Naime, ovako je sve počelo. Aleksa je, kao jedan od najboljih učenika, već u prvoj godini praksu obavljao u restoranu Franš. Tu je, uz kolegu Aleksandra Đorđevića od koga je najviše naučio, i koji ga je učlanio u Asocijaciju šefova kuvara Srbije, praktično savladao sve sa čim se u školi upoznao kroz teoriju. Na drugoj godini, Aleksa je nastavio da napreduje. Ostao je jedan od najboljih u odeljenju i počeo je da se zanima za kuvarstvo i van škole. Asocijacija mu je pomogla da upozna mnogo ljudi, da nauči da stvara sopstvena jela. Njegova ljubav i strast prema kuvanju rezultirali su time što je u martu 2013. godine nastupio na kulinarskom festivalu u Budvi, osvojivši srebrnu medalju. Tu se moglo videti i da je dobar kolega, jer je svojim savetima, koji su se pokazali kao veoma dobri, svesrdno pomagao ostalim igračima. Naravno, kao i svaki dobar kuvar, nije se tu zaustavio, već je ove godine na takmičenju u Hrvatskoj, na Braču, nastavio istim tempom. Takmičenje je organizovano od strane SKMER-a (Savez kuhara mediteranskih evropskih regija), pod nazivom „Biser mora“. Aleksi je na tom takmičenju izmakla bronzana medalja za 0,3 poena u kategoriji „jelo od piletine“, te je osvojio merit (četvrto mesto). Međutim, Aleksa se prijavio i za kategoriju „jelo od ribe“ i u tom segmentu osvojio srebrnu medalju.

prvi BIG master (Beogradski Internacionalni Gastronomski master), koji nije obuhvatao samo kuvare, već i somelijere, barmene i bariste. Održavana su „master klas“ predavanja od strane vrhunskih svetskih šefova, razna stručna predavanja, a prezentovali su se i degustirali novi proizvodi i usluge. kuhinju i naučila ponešto o drugim kuhinjama, Asocijacija se prijavljuje i na velike kulinarske festivale i međunarodna takmičenja. Tako je u 2013. godini posetila istambulsko takmičenje na kojem je nastupilo 16 takmičara, juniora i seniora, osvojivši ukupno 33 medalje – 15 zlatnih, 10 srebrnih i 8 bronzanih. To je bio do tada nezapamćen uspeh. Ni mesec dana kasnije, ostvarili su veliki uspeh u Solunu, osvojivši 7 zlatnih, 5 srebrnih i 5 bronzanih medalja. U Solunu su takođe učestvovali i juniori koji su osvojili 7 srebrnih medalja, što daje konačan plasman od 24 osvojene medalje za Srbiju. Po pitanju edukacije, napravili su veliki pomak u septembru 2013. godine. Naime, organizovan je

Ogroman uspeh ostvaren je i ove godine na ostrvu Brač. SKMER (Savez kuhara mediteranskih evropskih regija) je organizovao 9. Međunarodni kulinarski festival pod nazivom „Biser mora“. Kulinarski tim Srbije brojao je 27 članova iz cele Srbije, kako juniora, tako i seniora. Naš tim je uz mnogo rada i truda uspeo da donese kući ukupno 20 medalja – 2 zlatne, 6 srebrnih i 11 bronzanih. Najveći uspeh pripao je našem kolegi, Jovici Jovičiću, koji je u generalnom plasmanu bio među 5 najboljih i tako se plasirao u „Black box“ kategoriju takmičenja. Tu je uspeo da osvoji najveće priznanje – nosilac Bisera mora 2014. To je bio istorijski trenutak za Srbiju zato što je „Biser mora“, posle 9 godina, prvi put došao u Srbiju. Srpski tim je poslednjeg dana festivala spremao tradicionalnu srpsku večeru sa našim autentičnim jelima za preko 300 učesnika festivala.

Aleksa takođe radi i sa Nenadom Gladićem, čuvenim Lepim Brkom, pomažući mu da završi svoju drugu knjigu sa receptima. Pošto voli decu, stalni je član naših radionica i nada se da će inspirisati što više dece da krenu njegovim putem, putem kuvarstva. Asocijacija šefova kuvara Srbije nastala je sa ciljem da se nivo kuvarstva kod nas podigne na rang evropskog kuvarstva, da se vrati poverenje i poštovanje među pripadnicima kuvarske profesije i da se što više mladih obuči i zainteresuje za ovu profesiju. Da bi predstavila svoju domaću detinjarije / KUVAJMO S DECOM

azbuka ishrane

Čudotvorni kefir Piše: Jasmina Jovanović

Kefir, ili eliksir mladosti, je fermentisani, probiotski i prebiotski (sadrži materije koje pospešuju rast korisnih mikroorganizama) napitak, bogat enzimima, prepun dobroćudnih mikroorganizama, koji pomažu u balansiranju unutrašnjeg ekosistema domaćina i čije redovno korišćenje dovodi do opšteg zdravstvenog blagostanja.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

otiče sa područja severnog Kavkaza. Reč „kefir“ nastaje mešanjem dvaju persijskih reči, „kef“ što znači pena i „shir“ što znači mleko. Na turskom, reč „kefir“ u slobodnom prevodu znači dobar osećaj. Ovaj naziv mu svakako pristaje, s obzirom na to da je kefir u svakom smislu reči „super-hrana“.

Starosedeoci Kavkaza su godinama uporno čuvali tajnu porekla i nastanka kefira, prenoseći je s kolena na koleno. Starosedeoci Kavkaza su godinama uporno čuvali tajnu porekla i nastanka kefira, prenoseći je s kolena na koleno. Ali, njihova vitalnost i dugovečnost su padali u oči putnicima i posetiocima Kavkaza, i nije bilo teško uočiti da je jedina namirnica koju oni konzumiraju, a ostatak zemlje ne, upravo – kefir.

Sa Kavkaza u svet Vest o čudotvornom napitku je pronašla svoj put i do Moskovskog instituta za stomak i crevne bolesti, čiji su doktori odmah prepoznali njegovu vrednost i primenu u lečenju svojih pacijenata. Jedini problem koji su imali je bio kako doći u posed zrnaca kefira. U svojim nastojanjima, Rusko lekarsko društvo se obratilo braći Blandov, vlasnicima mlekare u Moskvi, koji su takođe posedovali i imanja na Kavkazu, i čiji je plan bio da započnu komercijalnu prodaju kefira. Jedini problem je bio što meštani Kavkaza nisu pristali da odaju tajnu pravljenja kefira. U svom lukavstvu, i želji za zaradom, braća Blandov šalju prelepu Irinu Sakharovu u posetu Kavkazu, s ciljem da zavede tamošnjeg vladara, a zatim od njega izmami nekoliko zrnaca kefira. Prvi deo plana ja uspeo, ali ne i drugi. Vladar nije pristao da daruje zrna prelepoj Irini, u strahu od gneva svojih sunarodnika. Plan braće Blandov propada i Irina odlazi, ali zaljubljeni vladar nije

bio spreman da tek tako pusti buduću mladu da ode, već naređuje njenu otmicu. Ipak, i njegov plan propada nakon što je Irinina pratnja izvestila Cara o otmici. Car naređuje princu da uvredu nanesenu Irini ispravi tako što će joj pokloniti pet grama zrna kefira, zajedno s uputstvom o njegovoj primeni.

Brojni pokušaji mikrobiologa da zrnca kefira proizvedu u laboratoriju uporno završavaju neuspehom Zrnca kefira stižu u Moskovsku mlekaru 1908 godine, i od tada počinje komercijalna proizvodnja ovog napitka. Proizvodnja većih razmera počinje 1930., međutim, u procesu masovne proizvodnje, metod pripreme biv promenjen, što je i uticalo na kasniji kvalitet proizvoda. U svojoj 85-oj godini, Irina Sakharova prima pismo zahvalnosti od strane Sovjetskog ministra prehrambene industrije, zbog njenog velikog učinka u donošenju kefira u tadašnji Sovjetski Savez.

Čudesna simbioza kefirnih zrnaca „Kefir zrna“ predstavljaju genijalnost prirode, sastavljeno od simbioze (koegzistencije organizama koji u zajednici imaju obostranu korist) bakterija, mlečne kiseline, streptokoka, mikrokoka i gljivica. U zavisnosti od vrste zrna, kefir može biti vodeni ili mlečni. Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinoznih parčića biomase i svaki od njih se sastoji od mešavine belančevina, aminokiselina, lipida i topljivih polisaharida. U toku stvaranja kefira, bakterije iz kefir zrna jedu mlečnu mast, tačnije glukozu i galaktozu, odakle nastaje dugolančani i razgranati lanac kefira. Brojni pokušaji mikrobiologa da zrnca kefira proizvedu u laboratoriju uporno završavaju neuspehom. Pitanje odakle dolaze i kako su nastala ostaje bez naučnog odgovora. Kefir zrnca nemaju rok trajanja, već se, uz prikladan odgoj, samo još više razmnožavaju. Dobijeni višak se najčešće daruje porodici, komšijama, prijateljima, kolegama, poznanicima, a može se i pojesti.

Sva blaga kefira Kefir se sastoji od ugljene kiseline i etilnog alkohola, sadrži proteine i polisaharide. Od vitamina, sadrži: vitamin A, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B6, vitamin B12, vitamin D, niacin, vitamin E, a takođe sadrži folnu i nikotinsku kiselinu. Od minerala, sadrži pre svega kalcijum (koji ulazi u sastav kostiju i zuba, održava normalnu razdražljivost neuromišićnog sistema, i reguliše pravilno

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

zgrušavanje krvi), magnezijum, (učestvuje u enzimskim procesima koji dovode do proizvodnje energije, štiti unutrašnjost zida krvnih sudova, katalizuje iskorišćavanje masti, proteina i ugljenih hidrata) i fosfor (pomaže u iskorištavanju ugljenih hidrata, masti i proteina za rast, održavanje i energiju ćelija). Kefir ima jedinstvenu, lagano kremastu konzistenciju, kiselkast ukus sa laganom notom svežeg kvasca (ili veoma lagan ukus piva). Čuvar je vitalnosti, ukusan i hranjiv.

Preporučuje se svima, pogotovu trudnicama, dojiljama, starim osobama i svima onima sa slabijim imunitetom. Za pripremu koriste se domaće sirovo kozje, kravlje ili ovčje mleko, zatim, sojino ili kokosovo mleko. Fermentacija traje od 24-72 sata, na temperaturi od 10 °C do 25°C. Svarljivost mu je veća nego kod mleka: sirovo mleko se zadržava u želucu 7,5 sati, kuvano mleko 7 sati, kefir iz masnog mleka 4,5 sata, i kefir iz obranog mleka 3 sata. Preporučuje se svima, pogotovu trudnicama, dojiljama, starim osobama i svima onima sa slabijim imunitetom.

Priprema domaćeg kefira Za pripremu mlečnog kefira vam je potrebna kefir kultura, odnosno kefir zrna, mleko (najbolje je sirovo, punomasno neprerađivano mleko) – kozje, kravlje ili ovčje, može i kupovno pasterizovano što masnije (za prehranu kefira), staklena tegla, u kojoj gajimo kefir, kašičice i cediljka. Dakle, kad smo sve pripremili, uzimamo kefir zrna koja smeštamo u staklenu teglu s mlekom, preko stavljamo gazu ili salvetu, i ostavljamo na sobnoj temperaturi (poželjno je mračnije mesto za čuvanje), da odstoji 24 sata. Posle 24 časa čuvanja na mračnom mestu, na temperaturi od 10–25 °C – naš kefir je gotov. Sada treba da ga procedimo u zasebnu posudu ili teglu, a kefir zrna smeštamo u novu teglu s mlekom. Dobijen kefir napitak bi trebalo da je blago kiselog i prijatnog ukusa.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Lekovita svojstva kefira: t 1PTFCBO BLDFOBU KF OB TQSFƦBWBOKV SB[voja raka debelog creva t 1PCPMKÝBWB QSPCBWV J SBE NPLSBƥOJI kanala; t ſJTUJ PSHBOJ[BN PE ÝUFUOJI NBUFSJKB t %FMVKF OB BMFSHJKF J JOUPMFSBODJKV OB hranu; t 1SJSPEOJ KF BOUJCJPUJL t 4NBOKVKF VQBMOF CPMFTUJ LBP ÝUP TV reuma i artritis; t 1PCPMKÝBWB JTLPSJÝƥBWBOKF ISBOMKJWJI materija iz namirnica t +BƦB JNVOJ TJTUFN t 1PNBäF LPE CPMFTUJ äFMVDB LBP ÝUP TV gastritis i čir; t 4NBOKVKF IPMFTUFSPM t 1PNBäF LPE CPMFTUJ CVCSFHB J äVƦJ t 0COBWMKB DSFWOV nPSV J VCMBäBWB CPMPWF u želucu; t 1PCPMKÝBWB GVOLDJKV KFUSF J EFMVKF QSPUJW žučnih kamenaca; t 1PNBäF LPE TSƦBOJI PCPMKFOKB t 4OJäBWB ÝFƥFS V LSWJ LSWOJ QSJUJTBL J trigliceride; t -FƦJ HMKJWJƦOB J CBLUFSJKTLB PCPMKFOKB t 1PNBäF V [BVTUBWMKBOKV SBTUB NBMJHOJI stanica; t /PSNBMJ[VKF NFUBCPMJ[BN J QPUQPNBäF u skidanju kilograma; t 1PNBäF LPE OFTBOJDF EFQSFTJKF J reguliše umor prouzrokovan stresom; t 1PNBäF LPE CSPOIJUJTB J BTUNF MFƦJ respiratorne bolesti; t 1PNBäF LPE TMBCPLSWOPTUJ J TMBCF cirkulacije; t #PHBU KF QSPUFJOJNB PESäBWB [ESBW nervni sistem i prenos nervnih impulsa); t 4QSFƦBWB CS[P TUBSFOKF t #PHBU KF J[WPS WJUBNJOB " # # , i D; t 4BESäJ CPHBUTUWP NJOFSBMB t 6TQPSBWB QSPDFT TUBSFOKB [CPH QSJTVTUWB velikog broja antioksidanasa; t 6CS[BWB MFƦFOKF SBOB t 1PNBäF LPE QTPSJKB[F J FLDFNB

Spektar prijateljskih mikroorganizama I kefir i jogurt su fermentisani mlečni proizvodi, s razlikom u tipovima dobrih bakterija. Dok jogurt obično sadrži samo dva ili tri soja bakterija, kefir sadrži mnogo širi spektar prijateljskih mikroorganizama, uključujući i korisne gljivice koje mogu da razlažu laktozu (mlečni šećer). Što se tiče bakterija, kefir sadrži i

nekoliko sojeva prijateljskih bakterija koje obično ne nalazimo u jogurtu (Lactobacillus Caucasus, Leuconostoc, Acetobacter i Streptococcus). Još jedna značajna razlika je ta, što bakterije koje nalazimo u jogurtu samo prođu kroz naš organizam, dok bakterije iz kefira naseljavaju našu crevnu floru, i bukvalno čisti naše telo od loših bakterija i drugih štetnih stvari. Jogurt sadrži sto miliona dobrih bakterija, dok kefir sadrži sto milijardi! Za razliku od jogurta, kefir ne sadrži u sebi šećer i laktozu. Kefir takođe ubrzava metabolizam, zbog čega je odličan suplement u borbi protiv viška kilograma.

Dok jogurt obično sadrži samo dva ili tri soja bakterija, kefir sadrži mnogo širi spektar prijateljskih mikroorganizama Kefir pomaže u kontroli nepoželjnih mikroorganizama (tako što menja kiselost područja u kojem se nalazi i proizvodi specifične antibiotske materije, što uskraćuje lošim bakterijama hranu). Mikroorganizmi iz kefira mogu da razlažu laktozu, zato ga i mnoge osobe netolerantne na laktozu bez ikakvih problema konzumiraju. Industrijski kefir ne nastaje upotrebom gljivica, nego pomoću hmelja i kultura koje ukusom odgovaraju kefiru. Time se postiže mogućnost proizvodnje kefira u velikim količinama i izbegava se nestabilnost koju pokazuju zrnca kefira. Kefirna zrna drugačije reaguju na različitim temperaturama, a samim tim bi i ukus varirao, što ne bi odgovaralo proizvođačima i ukusu kupaca. Nakon svih hajki koje je kravlje mleko pretrpelo, i opstalo na tržištu, možda bi nekima koji su još uvek skeptični po tom pitanju, kefir i njegova lekovita i hranljiva svojstva bili adekvatna i zdrava zamena za obično mleko.

imam znanje za kuvanje

Šta deca uče

kada kuvaju? Deca koja kuvaju ne samo da su sklonija isprobavanju novih namirnica, već kuvajući stiču čitav niz drugih veština:

t .BUFNBUJLB o CSPKBOKF SB[MPNDJ PESFƨJWBOKF SFEPTMFEB radnji, merenje i upoznavanje sa geometrijskim oblicima t -PHJLB o SFÝBWBOKF QSPCMFNB t +F[JL o PCPHBƥJWBOKF SFƦOJLB J WFäCBOKF ƦJUBOKB t )FNJKB J QSJSPEOF OBVLF o SB[VNFWBOKF QSPDFTB LPKJ menjaju hranu tokom kuvanja i predviđanje toka procesa t (FPHSBmKB o VƦF HEF SBTUV SB[MJƦJUF OBNJSOJDF J [BÝUP t 0QÝUB LVMUVSB o VQP[OBWBOKF TB LVMUVSBNB J QSFIrambenim navikama ljudi u drugim delovima sveta t ,SFBUJWOPTU o TUWBSBOKF J NFOKBOKF SFDFQBUB t *TUPSJKB o MFLDJKF P UPNF LBLP TV MKVEJ KFMJ V QSPÝMPTUJ t ;ESBWMKF o QSJƦF P JTISBOJ WSTUBNB OBNJSOJDB važnosti bezbednosti i higijene u kuhinji t 'JOB NPUPSJLB o NVƥFOKF NFSFOKF TJQBOKF NFÝFOKF razvlačenje testa t %SVÝUWFOF WFÝUJOF o PEHPWPSOPTU TBSBEOKB deljenje, samopouzdanje

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

"Odlomak iz knjige "PoslastiÄ?arstvo za klince", Laguna

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

poslastičarije

Prva bebina torta Odlazak u posetu novorođenoj bebi, proslava prvog rođendana ili krštenja predstavljaju izuzetne događaje, posebno ukoliko idemo u goste nama bliskim i dragim ljudima. Ovom prilikom pokušaću da vam pomognem u izradi originalnog poklona koji će, samim tim što ulažete sopstveni trud u izradu istog, pokazati koliko su vam dragi ljudi kojima je poklon namenjen. Piše: Nataša Drobrnjaković, vlasnica radionice za izradu torti i kolača „Tiruriru torte“ www.tiruriru.rs

2 3 5 72

1 4

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

a osnovu je potrebno ispeći tortu po sopstvenom ukusu. Treba izabrati tortu koja je stabilna i fina za oblikovanje. Moj predlog je da izaberete neku čokoladnu tortu bez voća. Pleh za pečenje može biti u pravougaonoj formi, pa se samim tim kore mogu preseći na dva ili tri dela da bi nafilovana torta imala oblik šnita visine 15 cm (slika 1). Tortu ostaviti da se stegne preko noći. Oštrim nožem zaobliti same ivice torte i potruditi se da se uklone sve neravnine i udubljenja, pa premazati tankim slojem buter krema (125 g maslaca ostaviti da omekša na sobnoj temperaturi, dodati 1 kašiku šećera u prahu i kratko umutiti mikserom).

Buter krem će pokriti sitne nepravilnosti na torti i „zalepiti“ fondan za samu tortu (slika 2). Fondan se može napraviti ili po receptima koje možete naći na internetu ili se može kupiti već napravljen, a najbolje je kupiti ga u osnovnoj beloj boji. Pored fondana, potreban nam je šećer u prahu, kao i gel boje kojima kasnije bojimo fondan u željenu boju. Fondan se najpre mora razmesiti dobro rukama, da bi se smesa ujednačila. Princip je isti kao i kod mešenja testa, s tim što ovde površinu na kojoj mesimo posipamo šećerom u prahu da bismo sprečili lepljenje fondana. Ukoliko bojite smesu, u ovoj etapi se dodaje boja i mesi se dok se ne ujednači. Moj savet bi bio da, za početak, izbegavate bojenje fondana u crnu, crvenu, tamno-čokoladnu ili teget boju, jer se intenzitet tih boja malo teže dobija i samim tim može doći do situacije da fondan nećete moći da razvučete, a da on ne počne da puca, a da pritom opet ne dobijete dovoljno jaku nijansu. Ako su vam baš te boje neophodne, najlakša opcija je da kupite fondan koji je već obojen u željenu boju. Oklagijom razvući fondan do debljine od otprilike 4 mm (slika 3). Pri razvijanju, šećerom u prahu posipati površinu na kojoj radimo (ne treba preterivati sa količinom šećera). Pažljivo podvući obe ruke pod razvijeni fondan, pa prekriti tortu (slika 4). Dlanovima pažljivo prilepiti fondan

za tortu vodeći računa da se ne naprave udubljenje ili pregibi. Peglom za fondan izglačati površinu torte (slika 5), a ukoliko nemate peglu, trudite se da što ravnije presvučete tortu i dlanom uglačate površinu torte.

Nožem ili okruglim sekačem odseći višak fondana uz samu ivicu torte (slika 6). Tupom stranom noža ucrtati kocke po samoj površini torbe, pa isto uraditi i po bočnim ivicama. U ovom slučaju, ja sam koristila zupčasti točkić koji ucrtava štep na površini (slika 7). Ukrasi se mogu zalepiti za tortu tako što mesto na kom ćemo lepiti, uz pomoć četkice, navlažimo vodom. Voda se ne sme nanositi u većoj količini, jer će napraviti udubljenja u fondanu ili će kapati sa torte i praviti fleke. Na površini stola dlanovima urolati fondan u formu konopca. Sam obod torte navlažiti četkicom i potom zalepiti kanap po obodu torte. Za džep je potrebno razviti fondan u pravougaoni oblik visine od otprilike 7 cm. Navlažiti mesta označena na slici 8, pa zalepiti fondan za tortu. Fondan pažljivo izvući da bi se dobio efekat džepova, a i da bi se oslobodilo mesto za kasnije postavljanje ukrasa (slika 9). Urolati fondan u oblik drške, odseći višak i zalepiti dršku na gornju površinu torbe. Što tanje razviti fondan u oblik pravougaonika ili kvadrata i laganim gužvanjem pri postavljanju, namestiti ga poput ćebenceta pored same torbe. U zavisnosti od vaših želja, vremena i mašte, možete napraviti prateće ukrase koji će obogatiti sam izgled torte kao što je prikazano na slici 10 (flašica, cucla, patičice, ključevi, zvečke, dugmići, patkice, igračke...). Svoju ličnu poruku ili čestitku možete ispisati na komadu fondana koji se može iseći u željeni oblik, pa tanjom četkicom uz korišćenje prehrambene tečne boje ispisati tekst. Uživajte u radu i u beskrajnim mogućnostima igranja.

6 7 9

10 11 12

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Brkini kuvari Piše: Marko Đorđević

Dečaci i devojčice iz vrtića Povratak prirodi su dobili priliku da se prvi put okušaju u kuhinji, uz pomoć Lepog Brke. Dok su mlađi drugari spavali, ovi nešto stariji su došli na divnu ideju da im spreme slatku užinu koja će ih dočekati posle sna. Tu ideju, priznaju dečaci i devojčice, ne bi baš lako realizovali da nisu imali pomoć jednog odraslog i u kuhinji iskusnog dečaka, Lepog Brke. Brkin predlog za iznenađenje malih drugara bio je – pita sa jabukama. Prvi korak bio je razvijanje testa. Tu su se deca već „smotala“, jer nije bilo lako oponašati Brkine pokrete i činilo se kao da je nemoguće dostići da vam testo bude jednako tanko kao Brkino. No, Brka je ispao pravi prijatelj i svakome ponaosob pomogao da svoje testo dovede do savršenstva. Nakon spoznaje da spremati pitu nije tako lako kao što se činilo, došao je slađi deo. Slađi jer su skoro svi sastojci koji su

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

bili ponuđeni bili veoma slatki i ukusni. Nekoliko malih kuvara nije odolelo da ne proba sve sastojke i po nekoliko puta, obično kada niko nije gledao.

Dok su mlađi drugari spavali, ovi nešto stariji su došli na divnu ideju da im spreme slatku užinu koja će ih dočekati posle sna Pored sitno izrendane jabuke, svaki kuvar je mogao sam da odabere koje sastojke želi da doda u svoju pitu. Neke je neodlučnost navela da naprave pitu sa više sastojaka nego što mogu da progutaju. No, o ukusima ne vredi

raspravljati. Nije nemoguće da neko za užinu poželi pitu sa jabukama koja u sebi ima još i suve šljive, višnje, badem, orahe, lešnik i brusnice. Lepi Brka se nije ljutio na svoje učenike, ali im je dao savet da im pite ne moraju patiti od prenatrpanosti i da su tri različita sastojka sasvim dovoljna.

Mlade kuvare je posebno fascinirao Brkin trik kojim, dok si rekao „keks“ (ili ga smazao dok niko ne gleda), pitu zavije u obliku pužića. Mnogo su se trudili da naprave pužiće po tom modelu, i mora se priznati da su u tome uspeli, jer se nakon pečenja stvarno nije znalo koje su delo učitelja, a koje učenika. Nije bilo nimalo lako sačekati da se pite ispeku. Naročito je bilo teško ovima koji nisu zabušavali i jeli sastojke dok Brka nije gledao. No, i tom čekanju je došao kraj. Zabavnom satu sa Brkom usledilo je divno poslepodne prošarano osmesima probuđenih drugara. Užina je bila toliko dobra, da se već pri poslednjim zalogajima rodila ideja za novu kulinarsku akciju. Dakle, Brko, šta ćemo sutra?

gastro novosti

Dijamantovi slatki zalogaji za decu bez roditeljskog staranja

VENČALI SE PLAZMA i MLEKO! Beograd, 16. april - Povodom Uskršnjih praznika kompanija „Dijamant“ odlučila je da mališane iz domova za decu bez roditeljskog staranja u Beogradu obraduje slatkim poklonom koji su za njih pripremili talentovani učenici Ugostiteljsko – turističke škole Beograd, školska radionica hotel „Palas“. U restoranu „Pire“ organizovano je takmičenje na kom su tri tima mladih poslastičara te škole predstavnike medija poslužila tortama, koje su oni tom prilikom ocenili. Ujedno, predstavljena je i nova zvezda u „Dijamantovom“ portfoliju, margarin sa vanilom, kojem će se obradovati svako ko zna koliko su za dobar kolač važni detalji. U prijateljskoj, veseloj i opuštenoj atmosferi, kao što i priliči predstojećem velikom prazniku, uz pomoć poznatog kuvara Lepog Brke, izabrana je najbolja torta po ukusu novinara. Slatkiši napravljeni od najkvalitetnijih sastojaka, među kojima su nezaobilazni Dijamantovi margarini Classic i Dijavit, odmah su planuli, a pobednička poslastica napravljena je naknadno i prosleđena mališanima iz domova za decu bez roditeljskog staranja. „Uvek nas obraduje svaki vid pažnje koji naša deca dobiju od organizacija i pojedinaca, ali pravi domaći kolači nalaze se na vrhu liste najdražih poklona. Ova torta, poklon kompanije „Dijamant“, obradovaće 450 naših mališana i doprineće da sa svojim štićenicima provedemo Uskršnje praznike kako dolikuje,“ izjavila je psiholog Lidija Marković, predstavnica Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine. Dijamant iz Zrenjanina rado organizuje akcije humanitarnog karaktera jer društveno odgovorno poslovanje zauzima visoko mesto u poslovnoj filozofiji zaposlenih.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Kompanija Bambi predstavila je u aprilu svoj novi proizvod, Plazma Milky Sandwich, venčanjem Plazme i Mleka na Trgu Republike. Za dobro raspoloženje bio je zadužen glumac Ivan Jevtović, koji je ujedno i venčao omiljeni domaći par, a sve zvanice uživale su uz nezaobilaznu tortu i odličnu muziku za koju je bio zadužen DJ. Generacijama omiljena hranljiva kombinacija Plazme i mleka, od sada je dostupna uvek i svuda u Plazma Milky Sandwich-u. Prepoznatljiv ukus Plazma keksa i bogat mlečni fil čineonu pravu kombinaciju koji ste dugo čekali, od sada u novom, praktičnom pakovanju. Plazma Milky Sandwich je prvi novi proizvod kompanije Bambi koji na svom pakovanju ima ikonicu NE SADRŽI GMO, kojom se označava da proizvod ne sadrži genetski modifikovane sastojke, a koja će biti implementirana i na ceo postojeći portfolio.

LJUBAV NA STAROJ ADRESI U KNEZ MIHAILOVOJ ULICI PONOVO OTVORENA NAJSLAĐA RADNJA! Beograd, 27. mart 2014. – Kompanija Soko Štark vratila je duh starih vremena u centar Beograda otvaranjem svoje nove specijalizovane prodavnice najukusnijih slatkiša i slaniša. Ovo je šesta po redu Soko Štark renovirana radnja. Štarkova slatka riznica vratila se na svoju staru adresu, u Knez Mihajlovu ulicu br. 25, gde je davne 1957. godine otvorena prva Štark radnja u Beogradu. U novom ruhu, ali sa istim onim pravim vrednostima i originalnim recepturama kao nekada davno kada je sve počelo, ova radnja ponovo je mesto okupljanja za celu porodicu. Roditelji se u njoj vraćaju i detinjstvo, bake i deke ne moraju ni da razmišljaju kako će da obraduju svoje unuke, a deca se osećaju potpuno ispunjeno jer se u ovoj radnji osećaju, baš kao što izreka kaže, kao da su u fabrici čokolade. Sa polica ispunjenih najraznovrsnijim slatkim fantazijama i jednistvenim proizvodima koje možete pronaći samo u Soko Štark prodavnicama, pruža se ljubav koju će svi posetioci nove Štark radnje osetiti sa prvm zalogajem. Miris tradicije kojim odiše nova Štark radnja uokviren je najmodernijim standardima tehnologije proizvodnje koji obezbeđuju vrhunski kvalitet Štarkovih proizvoda. Ulazak u ovu radnju nesumnjivo će vas vratiti u davna vremena i godinu 1922. kada je Danijel S. Pesmažu, francuski oficir i povratnik sa Solunskog fronta, zbog velike ljubavi ostao da živi u Zemunu, na samoj obali Dunava, gde je osnovao fabriku za proizvodnju čokoladnih proizvoda. Upravo tada je nastala prva Štarkova čokolada po imenu „Roda“, koja je preteča današnje čokolade za kuvanje „Menaž”. U ta stara romantična vremena vratili su nas i glumci Miloš Biković i Brankica Sebastijanović koji su oživeli jednu pomalo zaboravljenu

ljubavnu priču i na licu mesta prikazali kako je počela veza između Danijela S. Pesmažua i njegove ljubavi, zahvaljujući kojoj danas uživamo u svim najslađim proizvodima kompanije Soko Štark. Pesmažuovu fabriku kasnije preuzima majstor Franja Vaja, Vrščanin mađarskog porekla, pod čijim vođstvom ona opstaje čak i u veoma teškim vremenima okupacije. Majstor Franja Vaja, čovek koji je posedovao izuzetno veliko znanje o čokoladi i čokoladnim dezertima, tvorac je i danas nadaleko čuvene Štarkove Bananice. Priča kaže da je Franjo Vaja za nju dobio 1,5 dinar od ondašnjih vlasti kao nagradu za novi proizvod na tržištu. Posle rata, fabrika je nacionalizovana i nastalo je novo preduzeće, fabrika čokolade i bombona „Nada Štark”, koja je ponela ime narodnog heroja Nade Štark, bonbondžijske radnice iz Osijeka. Godine 1966. preduzeće je integrisano sa prvom pekarom, farbrikom „Soko” i tako je nastala „Soko Nada Štark”, fabrika keksa, čokolade i bombona. Od tada, iz poštovanja prema svojoj dugoj i zanimljivoj istoriji, fabrika „Soko Štark“ gaji vrednosti kojima je i zadobila naklonost potrošača, a među njima su tradicija, poverenje, nepromenjen kvalitet i širok asortiman proizvoda sa prepoznatljivim logotipom koji nam uvek mami osmeh na licu.

Imlek organizovao „Bello organic školski čas na farmi“

Čurug, 11. april 2014. godine - Kompanija Imlek organizovala je „Bello organic školski čas na farmi“ tokom kojeg su se mali školarci, kroz igru i zabavu, upoznali sa organskom proizvodnjom mleka i odgojem krava na jedinoj sertifikovanoj

organskoj farmi u našoj zemlji “Global seed” u Čurugu. „Želja kompanije Imlek bila je da edukuje male potrošače šta je organski proizvod, kako da ga prepoznaju i koliko je on značajan za opšte stanje našeg organizma ali i očuvanje prirode“, poručio je generalni direktor Imleka Srđan Popović. On je, u ime Imleka, uručio mališanima diplome za uspešno pohađanje časa o organskoj proizvodnji mleka. Za dobru atmosferu i druženje sa kravicama, ali i pažljivo praćenje „nastave“ bili su zaduženi glumac Svetislav Bule Goncić i

njegov drugar Aćim. Farma „Global seed“ u Čurugu jedina u našoj zemlji poseduje sve potrebne sertifikate za organsku proizvodnju mleka u skladu sa standardima koje propisuje EU. Zahvaljujući tome, ona snabdeva kompaniju Imlek sa oko 17.000 litara vrhunskog organskog mleka dnevno. „Bello organic“ proizvodi kompanije Imlek su prvi 100% organski proizvodi od mleka na srpskom tržištu. Nastaju od sirovog mleka vrhunskog kvaliteta proizvedenog na jedinoj domaćoj sertifikovanoj organskoj farmi u Čurugu. Ponuda „Bello organic” proizvoda ovih dana obogaćena je Bello organic jagoda voćnim jogurtom i Bello organic sirnim namazom, pored već postojećih Bello organic svežeg i dugotrajnog mleka, jogurta, belog sira, kisele pavlake i kiselog mleka.

zdravlje na tanjiru

Puter se vratio Puter više nije glavni negativac u frižideru, prenosi Njujork Tajms.

elika, nedavno objavljena, meta-studija pokazala je da nema dokaza koji bi potkrepili tvrdnju da zasićene masti povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Zapravo, čak se pojavljuju dokazi za suprotno – da nedostatak zasićenih masnoća može povećati rizik od srčanih bolesti. Ovom analizom obuhvaćene su čak 72 studije. Ovi rezultati zapravo i ne predstavljaju neko iznenađenje. Poslednjih godina sve jači su glasovi onih koji upozoravaju da jako dugo „lajemo na pogrešno drvo“ i, umesto da za savremene bolesti krivimo šećer i prerađenu hranu, za dežurne krivce uzimamo masnoće. To ne znači da treba da voće na svom tanjiru treba da zamenimo mesom i sirom. Ono što treba da uradimo je da imitaciju hrane zamenimo pravom hranom. A u kategoriju „prave hrane“ spadaju neprerađeno meso i mlečni proizvodi. Propaganda protiv zasićenih masnoća traje još od 70-ih. Govorili su nam da će nas one ubiti. A nezasićene

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

masnoće koje su nam poturali umesto njih uglavnom su pripadale transmasnoćama, za koje sad znamo da su štetne. Kao i polinezasićene masti dobijene iz hemijski ekstrahovanih ulja, koje po svemu sudići nisu ništa bezazlenije.

Velika, nedavno objavljena, meta-studija pokazala je da nema dokaza koji bi potkrepili tvrdnju da zasićene masti povećavaju rizik od srčanih oboljenja Industrija hrane zaradila je milijarde dolara prodajući ljudima „nemasnu“ hranu, uglavnom ugljene hidrate koje danas prepoznajemo kao uzrok broj 1. za nastalu epidemiju gojaznosti.

Novinar Njujork Tajmsa, Mark Bitmen, savetuje čitaocima: jedite pravu hranu i izbegavajte bilo šta što nije postojalo pre 100 godina. Umesto voćne rolnice sa 13 sastojaka na deklaraciji, pojedine sušenu kajsiju. Umesto mlečnog napitka sa komadićima keksa koji sadrži 18 sastojaka, popijte šolju pravog jogurta koji sadrži samo mleko i jogurtne bakterije. Zbog čega ipak moramo da budemo oprezni sa količinom mesa koju jedemo? Kako Njujork Tajms piše, mnogo toga u našem načinu proizvodnje hrane je pošlo naopako. Nije problem samo u brzoj hrani, već i u menjanju namirnica za koje smo oduvek smatrali da su „zdrave“. Mlečni proizvodi i meso često sadrže antibiotike i netestirane hemikalije, proizvode se razni hibridi, eksperimentiše se sa metodama uzgoja. Zbog toga treba imati na umu činjenicu da je trošenje količina mesa koje mi danas unosimo moguće jedino ako se ono proizvodi na način koji je štetan za okolinu i naše zdravlje. Zato, i pored toga što zasićene masti nisu štetne, treba da unosimo manje mesa, ali kvalitetnog, savetuje Bitmen.

vesti

Zašto je važno da deca kuvaju zajedno

sa vama Najnovije istraživanje pokazalo je da deca koja sa roditeljima učestvuju u kuvanju hrane jedu više povrća od one koja u tome ne učestvuju. Istraživanje sprovedeno u istraživačkom centru Nestle u Lozani poredilo je namirnice koje deca rado jedu kada učestvuju u pripremi obroka sa onima koje traže kada ne učestvuju u tome.

Ukupno 47 roditelja, sa decom uzrasta između 6 i 10 godina, pripremalo je obroke od različitih namirnica, kao što su pohovana piletina, salata, karfiol i testenina. Polovina dece pomagala je roditeljima u pripremi, dok se druga polovina dece igrala.„Deca koja su kuvala sa roditeljima pojela su veći deo svog obroka i znatno veće količine povrća, a rezultati ukazuju na to da uključivanje dece u pripremu obroka može pomoći u razvijanju zdravih navika u ishrani i uticati na to da deca jedu više povrća“, rekla je Tanjugu nutricionista, dr Klazina van der Horst, vođa tima naučnika koji su sproveli istraživanje. Deca koja su pripremala obrok sa roditeljima pojela su oko 76 odsto više salate, 27 odsto više piletine, a ukupno su uneli oko 25 odsto više kalorija. Istraživanje je takođe pokazalo da pomaganje u pripremi obroka kod dece povećava samopouzdanje i stvara osećaj ponosa. Ishrana u predškolskim ustanovama obezbeđuje 70 do 75 odsto dnevnih energetskih potreba i predstavlja „korektor“ porodične ishrane, a u vrtićima se organizuje i aktivno učestvovanje dece u pripremi hrane, naročito od namirnica koje deca teže prihvataju.

Uskoro sveže namirnice

iz bašte pored šporeta

Sveže namirnice, zdravi obroci? Tome težimo, ali budući da smo u stalnoj trci sa vremenom, teško je obaviti sve na vreme. Zato je kompanija Hjundai predložila jedno zanimljivo rešenje – Nano Garden, baštu u vašoj kuhinji. Ako bi ova ideja zaživela, svaka domaćica bi u staklenom boksu mogla da uzgaja povrće, začinsko bilje, pa čak i cveće. U pitanju je zapravo staklenik sa kontrolom navodnjavanja.Dimenzije bašte su iste kao dimenzije uobičajenog frižidera, pa bi se lako uklopila u svako domaćinstvo. Nažalost, Nano Garden je samo ideja, projekat za koji stručnjaci veruju da će uskoro postati stvarnost.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

čitajmo s decom ISTINE I LAŽI O HRANI Izvornom ishranom do boljeg zdravlja i odgovarajuće telesne težine Autor: Anita Šupe Izdavač: Psihopolis 178 str., mek povez, latinica Cena: 880 din. (sa uključenim PDV ) Pouzećem od izdavača: 700 din. (sa uključenim PTT i PDV troškovima)

Kuda nas je dovelo to što smo masti proglasili za glavne uzroke kardiovaskularnih bolesti i zamenili ih povećanim unosom ugljenih hidrata? Ovo je knjiga o LCHF načinu ishrane sa malo ugljenih hidrata, a puno masti (Low Carb, Hight Fat) koja preokreće naopako sve ono što smo do sada znali ili verovali da znamo o uticaju ishrane na fizičko, ali i psihičko zdravlje ljudi. Knjiga o zabludama, mitovima i neistinitim tvrdnjama o tome šta je zdravo, a šta nije i kako te zablude plaćamo svojim zdravljem. Autorka tvrdi da najskuplje plaćamo zabludu da su masnoće životinjskog porekla i holesterol štetni i da izazivaju srčane kao i bolesti krvnih sudova, iako ta tvrdnja nema naučnu osnovu. ARGUMENTI KOJI MENJAJU NAŠA DOSADAŠNJA ZNANJA O ISHRANI t ÀUB KF EPQSJOFMP FQJEFNJKJ ÝFƥFSOF J ESVHJI vDJWJMJzacijskih bolesti“? t %B MJ KF OBÝ TUSBI PE NBTOPƥB J IPMFTUFSPMB [BJTUB opravdan? t ;BÝUP USFCB J[CFHBWBUJ QSFUFSBOP MVƦFOKF JOTVMJOB Od kada sam na LCHF načinu ishrane, imam doživljaj da sam sam sebi spasao život. I to bez mučnog gladovanja i fizičkih vežbi. Zoran Milivojević, psihoterapeut

Recite zbogom pšenici Vilijem Dejvis Izdavač: Laguna

Oslobodimo se pšenice, oslobodimo se kilograma i ponovo nađimo put ka zdravlju! Sa receptima za zdrava i ukusna jela! Jeste li znali da dve kriške integralnog hleba dižu nivo šećera u krvi više nego dve kašike čistog belog šećera? Doktor Vilijem Dejvis zastupa provokativan stav da je eliminacija pšenice iz ishrane – pa čak i takozvane zdrave integralne pšenice – ključ za trajno skidanje viška kilograma, te da može doneti poboljšanje kod digestivnih i drugih zdravstvenih problema širokog spektra. Oslanjajući se na višedecenijska klinička istraživanja i izuzetne rezultate koje je zapazio nakon propisivanja bespšeničnog režima ishrane hiljadama pacijenata, doktor Vilijem Dejvis nadasve zanimljivo iznosi optužbe protiv ove sveprisutne namirnice. Ishrana bez pšenice povezuje se sa značajnim zdravstvenim koristima, među kojima su: t 4NBOKFOKF UFäJOF [B QB čak i preko 20 kilograma za prvih

PORODIČNI OBROCI Izdavač: Vulkan

KUHINJA ZA DECU Izdavač: Vulkan

Kuhinja za decu sadrži ukusne recepte koji će primamiti, a i zabaviti čak i decu koja ne vole da jedu. Ako srpemate deci obroke po ovim divnim receptima, ne samo što ćete ih hraniti zdravo, nego će ona steći dobre navike u ishrani i zadržaće ih celog života.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Vreme obroka je redak trenutak dana kada cela porodica može da bude na okupu. Zato u pripremanje tih malih dnevnih gozbi treba uložiti dosta truda, ali to će vam se vratiti - nagrada će vam biti prijatni trenuci provedeni sa svojima. Ukusan obrok, privlačan i zasitan u isto vreme, nešto je što uvek možete da poklonite svojim najmilijima.

nekoliko meseci t 6CMBäBWBOKF NFUBCPMJƦLPH TJOdroma i dijabetesa tipa 2 t 0QPSBWBL PE JOUFTUJOBMOJI oboljenja kao što su ulcerativni kolitis i celijakija t 6QFƦBUMKJWP QPCPMKÝBOKF SF[VMUBUB ukupnog i LDL holesterola t 1PCPMKÝBOKF HVTUJOF LPTUJKV J ublažavanje osteopenije t *[MFƦFOKF NOPHJI LPäOJI oboljenja, od psorijaze do oralnih ulkusa i opadanja kose t 6CMBäBWBOKF VQBMOJI QSPDFTB J bolnog artritisa Pitka, provokativna i zasnovana na brižljivim istraživanjima, knjiga Recite zbogom pšenici pruža nov i životno važan pogled na neke od najozbiljnijih zdravstvenih problema našeg doba.

1001 SAVET KAKO POSTATI BOLJI VRTLAR

Minjina kuhinjica

Pipa Grinvud Izdavač: Profil knjiga

Autor: Miroslava-Minja Bogdanovski Izdavač: Booking

Knjiga brzih i praktičnih saveta za planiranje i održavanje sobnih biljaka i bašte, laka za snalaženje i jednostavna za primenu. Bez obzira da li ste početnik, ili pak imate iskustva u nezi biljaka, sigurno ste poželeli prijatelja istih interesovanja i entuzijazma s kojim biste se mogli posavetovati. Baš takva je knjiga Pipe Grinvud, članice uglednog Kraljevskog Hortikulturološkog društva Britanije. Ova živahna i izuzetno simpatična žena, koju mnogi pamte iz tv-emisija o baštovanstvu, jedna je od najvećih britanskih stručnjaka u ovoj oblasti. Njena knjiga 1001 savet kako postati bolji vrtlar, proistekla iz velikog iskustva, oblikovana je u formi foto saveta kroz 14 poglavlja, u kojima će svaki vrtlar brzo i jednostavno pronaći odgovor koji traži. Od prvih koraka u oblikovanju vrta, drveća i ukrasnih grmova, preko nege travnjaka, održavanja vodenih površina, ekološkog vrtlarstva i osvetljavanja i planiranja vrta, Pipa Grinvud sa nama deli oprobane savete koje će svako moći da primeni. Posebna poglavlja namenjena su danas naročito popularnom ekološkom vrtlarenju, kuhinjskom vrtu i uzgoju sopstvenog začinskog bilja, što je postalo trend i u svetu i kod nas.

Sjajna knjiga – za poklanjanje, učenje i prenošenje s generacije na generaciju! Miroslava-Minja Bogdanovski, majka je troje dece, a živi i radi u Kraljevu. U svetu kulinarstva postala je poznata zahvaljujući svom blogu, na kome svakodnevno objavljuje nove zanimljive recepte, uvek ilustrovane prelepim fotografijama. Od nedavno, Minja je zaštitno lice Coca-Cole, a upustila se i u vode radijskog voditeljstva, tako da njena popularnost neprestano raste. Recepti iz Minjine kuhinjice su kreativni, jasni, jedinstveni, jednostavni i, što je najvažnije, uvek uspevaju! Minjina kuhinjica je sada pred nama i u vidu knjige sa

preko 80 sjajno ilustrovanih recepata. Ovaj kuvar nam pruža priliku da natenane uživamo u njenim receptima za predjela, supe i čorbe, glavna jela, testa i slatkiše. Zahvaljujući ovoj knjizi, naučićete da pripremite najukusnije đakonije za svoje ukućane i da iznenadite goste neobičnim dekoracijama. Osim toga, iznenadićete i sebe novostečenim umećem, jer Minja pred vama nema tajni i otkriva vam sve svoje male i velike trikove! Za radost u kuhinji! Knjiga se uz besplatnu dostavu može poručiti na: www.gooda.rs

kulinarski leksikon

Gratiniram,

tim se diÄ?im Namirnice su tu, ali kako ih pretvoriti u ukusno jelo? Naravno, uz dobre i proverene recepte. I pod uslovom da poznajete osnovnu kulinarsku terminologiju. Zbog toga smo spremili za vas mali reÄ?nik osnovnih tehnika pripremanja hrane.

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Gratiniranje

Eng. Gratinate Kad jelo spremamo u rerni preliveno umakom (bešamel, mleko, pavlaka, kajmak, jaja...) i posuto rendanim sirom ili prezlama, kako bi se zapeklo sa koricom

Dinstanje

Eng. Stewing Kuvanje hrane u zatvorenoj posudi uz dodavanje vrlo male količino vode, kako bi se jelo termnički obradilo u sopstvenoj pari.

njenog povrća ili mesa vitlanjem, tj. pomeranjem jako ugrejanog tiganja napred-nazad. Na ovaj način se namirnice zatvaraju a sokovi ostaju unutar njih.

Glaziranje

Eng. Grilling Spremanje mesa, ribe ili povrća na roštilju ili žaru, na visokoj temperaturi (250 do 350°C). Na ovaj naćin meso se površinski zatvara uz stvaranje plamene boje, a unutra ostaje sočno.

Eng. Glaze to Stvaranje sjajne glazure na slanim i slatkim jelima uz pomoć jaja, mleka ili masnoće. U pripremi kolača koriste se šećer, med, voćni sirupi i marmelada, za povrće maslac a aspik za glaziranje pašteta i kanapea. Meso se glazira prelivanjem sopstvenim sokom prilikom pečenja.

Blanširanje

Flambiranje

Roštiljanje

Namirnice se obrađuju vrelom vodom tek ispod tačke ključanja, najduže do 5 minuta. Blanširanjem se hrana priprema za zamrzavanje, sušenje ili konzervisanje. Namirnice postaju mekše i teže kvarljive, i lakše se ljušte (badem, paradajz...)

Sotiranje

Kratka i nagla termička obrada usit-

Eng. Flamber Prelivanje gotovog jela kvalitetnim konjakom koji se pred služenje zapali. Sagorevanje konjaka ostavlja osobenu aromu i čini serviranje atraktivnim.

Poširanje

Franc. pochier Kad se jaje kuva bez ljuske u vodi, tako da

ostane celo. Koristi se mala količina vode tek ispod tačke ključanja, kako se jaje ne bi raspalo a žumance ostalo mekano.

Mariniranje

Eng. Marination Obrada mesa, ribe ili povrća potapanjem u salamuru, siće, vino itd. uz dodatak začina. Cilj mariniranja je da se hrani produži trajnost fermentacijom (zimnica, usoljeno meso) ili da se omekša i aromarizuje radi lakše termičke obrade i boljeg ukusa.

Bardiranje

Oblaganje meso režnjevima slanine da bi se prilikom pečenja zaštitilo od isušivanja.

Karmeliziranje

Meso, povrće ili voće pripremati uz dodatak proprženog šećera sa malo vode.

Legiranje

Dodavanje umućenog žumanceta i pavlake u čorbe i potaže radi zgušnjavanja.

Paniranje

Namirnica se oblaže brašnom, jajima, mrvicama hleba, susamom, parmezanom ili mlevenim orasima.

Špikovanje

Ubacivanje sitnih komada povrća, belog luka, slanine, pečurki itd u meso, kroz male proreze načinjene specijalnim nožem za špikovanje.

Poeliranje

Ili “dinstanje na smeđe“ je kombinacija dinstanja i pečenja. Meso se najpre dinsta u zatvorenoj posudi, da bi se pred kraj otklopilo i zapeklo u rerni na visokoj temperaturi.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

bili smo...

I bi sajam....

Dečiji sajam! Piše: Olivera Popov

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

roleće je rešilo da zakasani ove godine (naravno, dobiće neopravdani), ali zato je Dečiji sajam stigao tačno na vreme, 25.04. tačno u 10h. Tog i naredna dva dana, bio je tu, veseo i razigran za svu decu koja su došla na sajam u halu 3, ali i za njihove roditelje, bake i deke, komšiluk i ostalu rodbinu... Godinama već, Dečiji sajam je mesto gde i najnemaštovitiji postanu maštari, gde i najnemirniji postanu dobrice, a najstidljiviji požele da se ludo zabavljaju....Tako je bilo i ove godine. Dosta izlagača, nekih novih, ali i nekih naših starih znalaca, puno zabavnih sadržaja, plesnih grupa, horova i sportskih ekipa koje su prikazivale svoje umeće, red slatkiša, red igračaka, pa opet fil od pesme i igre. Jednom rečju, zabava koja se ne propušta ukoliko ste dete ili ste deo tog osećaja zadržali u sebi.

Predavači i učenici škole Helen Doron, održali su nam pravi mali čas iz engleskog jezika, pa je tako, pored zabave na našem štandu svako

Na štandu časopisa Kuvajmo s decom, smenjivali su se gosti, mali i veliki, kuvarski znalci, ali i naturščici, prijatelji i saradnici. Naš urednik, u svojstvu domaćina, Lepi Brka (Nenad Gladić), sa svojim mladim saradnicima iz Turističko-ugostiteljske škole, Aleksom, Nemanjom, Igorom i Katarinom, sa malim posetiocima našeg štanda, pravili su raznorazne figurice od voća i povrća i kačkavalja. Gosti na štandu, koji su bili najlepršaviji i najraspevaniji su bili Leontina i njen hor Čarolije. Ugledavši se na njihov timski duh, naši mali drugari su pod budnim okom Lepog Brke, napravili prava mala remek dela od namirnica koje su bile na raspolaganju. Nastala je tako i strašna krastavac ajkula, smešni plavi-patlidžan pingvin, jabuka jež, kao i neka čudna stvorenja, kojima ne znamo ime, puno rotkvica cvetića i pomorandža buketa...

dete dobilo i malo novog znanja. A svi znamo da je "znanje moć". Pored Tiruriru torte svi su želeli da se slikaju. Letnji sportski kamp na Tari, "Skok u sport", je održao svoju promociju. Naravno, naši dragi Imlek-ovci, su i ovoga puta bili sa nama.

Gosti su se smenjivali, a osmeh sa lica članova naše redakcije nije silazio. Bilo je ovo, još jedno u nizu dobrih druženja. Atmosfera Dečijeg sajma je samo doprinela još boljem osećaju, osećaju "druženja do iznemoglosti".... Kao i uvek, slike će reči više od reči.... detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Blukids

italijanska dečja odeća

prvi put u Srbiji! P

rva Blukids prodavnica u Srbiji otvorena je u subotu 29.03. u Ušće SC u okviru Dexy Co Kids prodavnice. Reč je o jednom od vodećih italijanskih modnih brendova za decu – zato ne čudi veliko interesovanje prvih posetilaca. Predstavljanju aktelne kolekcije proleće/ leto 2014. prisustvovali su i poznati roditelji: Irina Radović, Ivana Zarić, Dejan Pantelić, Leontina, Ivana Peters (Negativ), te glumica Milica Zarić kao i vlasnici modne agencije Select - Nebojša i Dragana Grnčarski i tvorac programa Dr Feelgood -Saša Plećević. Neki od njih poveli su sa sobom i svoje

KUVAJMO S DECOM / detinjarije

najmlađe, kako bi im odabrali vesele modele iz aktulene Blukids kolekcije, jednog od brendova italijanskog modnog lanca Gruppo Coin, koji u više od 1.200 prodavnica širom sveta, donosi zanimljive modne priče kao što su: Oviesse, Coin, Upim, Iana i Excelsior. Pri stvaranju novih linija, Blukids dizajneri vode se različitošću dečijih karaktera i uloga, pa se i aktuelna kolekcija temelji na dečijim željama i potrebama. Blukids je odeća za veselo i razigrano detinjstvo. Dexy Co Kids - za svako dete od glave do pete

* nameštaj po meri, projektovanje i opremanje prostora * obrada na CNC mašini * okov i galanterija * veliki izbor furnira * unutrašnja vrata savremenog dizajna

Novi Beograd, Tošin bunar 232g tel/fax. 011 319 0974, 319 2600 Batajnica, tel/fax. 011 848 8218, 377 4699 (Auto-put Beograd-Novi Sad)