Kuvajmo s decom broj 5

2 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Ova knjiga namenjena je svima koji vole da putuju i omaste brk usput. Što se tiče putovanja, trebalo bi da se zadovoljite iskustvima autora. A kada je reč o onom slasnom delu priče, uz njegovu pomoć imate priliku s malo truda i veštine da dožvite sve – iz prve ruke. Postoji prilično rasprostranjena predrasuda da se dobro jede samo kod kuće. Ovi redovi neka su vrsta dokaza da se dobro kuva i jede na svim meridijanima. Ukoliko planirate neku dijetu, ovo nije knjiga za vas. Istini za volju, ima ovde i dijetalne, kao i „zdrave hrane“. Međutim, teško da će neko odoleti da ne proba i sve ostale, „nevaljale“ stvarčice.

Treće izdanje u prodaji u svim bolje snabdevenim knjižarama!

Lepi Brka (Nenad Gladić) je svet proputovao na najbolji način, uvek u blizini kvalitetne kuhinje. Kao ugostitelj na luksuznom kruzeru, polako je postajao gurman i svetski putnik, upoređujući jela pripremljena u vrhunskoj kuhinji sa receptima iz zemalja odakle ta jela potiču.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Maj 2015., broj 5, godina II Glavni i odgovorni urednik Mira Ignjatović Izvršni urednik Jovana Papan Gastro urednik Nenad Gladić - Lepi Brka Grafički urednik / dizajn i prelom Đarmocki Zdenko, Savpo Lektor Ema Tatić Fotografija Nebojša Babić, Orange Studio Dragan Petrović, fotovideo.rs Dizajn logotipa Katarina Dragutinović Roccella Saradnici Ema Tatić, Jasmina Jovanović, Olivera Popov, Ana Velimirović, Dragana Mujezinović E-mail detinjarije@gmail.com Izdavač i štampa Savpo DOO, Jovana Popovića 59, Stara Pazova Distribucija Global press doo, Žorža Klemensona 24, 11 000 Beograd, +381 11 276 45 38, 276 9301 ДЕТИЊАРИЈЕ. Kuvajmo s decom / glavni i odgovorni urednik Mira Ignjatović. - God. 1, br. 1 (okt. 2013)- . - Stara Pazova (Jovana Popovića 59) : Savpo, 2013- (Stara Pazova : Savpo). - 30 cm Tromesečno ISSN 2334-9042 = Detinjarije. Kuvajmo s decom COBISS.SR-ID 201726732

Rukopisi i fotografije se ne vraćaju. Redakcija zadržava pravo da fotografije koje dobije od čitalaca može da koristi za ilustracije u časopisu, bez nadoknade. Svako reprodukovanje tekstova i fotografija je zabranjeno. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa, sponzorskih strana i marketinških aktivnosti naših poslovnih partnera. Molimo roditelje da se pre slanja fotografija maloletne dece upoznaju sa Zakonom o javnom informisanju /www.parlament.sr.gov.rs/

4 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Sadržaj Tradicija ima prenost ............................................................. 6 Planinski doručak ................................................................... 10 Od doručka do doručka ........................................................ 12 Kamuflirano povrće ............................................................... 20 Sastav o brki ............................................................................ 25 Hotel Vila Majur ..................................................................... 26 Mama koja je svojim sinovima prepustila kuvanje za celu porodicu ..................................................................... 28 Ilustrovani kuvar za decu Gordane Žikić ........................... 30 Zmajeva dijeta ......................................................................... 32 Namirnica za poštovanje ....................................................... 34 Od nasušnog do prognanog ................................................. 38 U avanturu ili u pekaru .......................................................... 42 Recepti sa zida ......................................................................... 45 8 stvari koje smo naučili nakon 100 dana bez prerađene hrane ............................................................... 51 Šta stvarno jedemo ................................................................. 52 Šta bake iz celog sveta spremaju svojoj unučadi za jelo ... 56 Imam znanje za kuvanje ........................................................ 60 Voće je uvek u modi .............................................................. 72 Uvedite decu u baštovanstvo ................................................ 75 Planina Javor i njene blagodeti ............................................. 78 Vratimo domaćinstvo u škole ............................................... 80 Bili kuvali ................................................................................. 84 Čitajmo s decom ..................................................................... 85

Naslovna: Tomić Bogdan, 14 godina Učenik VII razreda O.Š. „Ujedinjene nacije“, učestvuje na takmičenjima iz matematike i istorije, trenira plivanje, svira gitaru, rado kuva testeninu. Omiljena hrana: piletina,palačinke, čokoladna torta. Tomić Natalija, 11 godina Učenica IV razreda O.Š. „Ujedinjene nacije“, učestvuje na takmičenjima iz matematike, trenira gimnastiku, svira violinu, rado sprema kolače. Omiljena hrana: roštilj, grašak i voće. Tomić Jovan, 9,5 godina Učenik III razreda O.Š. „Ujedinjene nacije“, učestvuje na takmičenjima iz matematike, trenira fudbal,piše pesme, specijalista je za sendviče. Omiljena hrana: punjena paprika, riblji kroketi, sve vrste kolača.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Tradicija

ima prednost

Piše: Nen

ad G lad ić i ep -L a Brk

6 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Masenica

Doruèak

Masenica je staro srpsko jelo nastalo kada nije bilo supermarketa i kada su se obroci pripremali od namirnica koje je svako domaćinstvo samo proizvodilo. Ovaj doručak se kosi sa svim trendovima o zdravoj ishrani, ali trendovi su samo trendovi a tradicija je nešto provereno. Ako su naši stari ovakvim doručkom obezbeđivali energiju za ceo radni dan zašto ne bi i mi probali njihov oprobani metod. Sastojci:

Način pripreme:

za 4 osobe Proja: 300g kukuruznog brašna 3dl vode ½ dl ulja 1 kesica praška za pecivo 1 kašičica soli ½ kašičice bibera 200g spanaća Preliv: 250g kajmaka 200g slanine

Spanać oparti i sitno iseckati. Propržiti par minuta na ulju. Od ostalih sastojaka napraviti masu za proju i dodati spanać. Sve dobro promešati Peći u rerni na180°C 25-30min odnosno dok proja ne dobije zlatno žutu boju. Ostaviti proju da se ohladi. Preliv: Slaninu iseći na sitne komade i pržiti dok ne postane hrskava. U tiganj sa slaninom dodati kajmak i

Karađorđeva od somovine

uz mešanje otopiti kajmak. Ohlašenu proju usitniti na komade veličine zalogaja i preliti sa toplim prelivom od istopljenog kajmaka i slanine. Sve dobro promešati. Servirati toplo. Napomena Masenica se može praviti i od stare proje koja vam je ostala od juče.

Ruèak

Karađorđeva šnicla nije recept iz doba Karađorđa ali ipak ima iza sebe oko 50 godina i bilo je vreme da dobije mali fejslift. Evo je u novom izdanju. Sastojci:

Način pripreme:

Za 2 osobe 500 g fileta od soma 100 g kačkavalja prezle brašno jaje ½ litre ulja za pohovanje suvi začin

1.Izrendati sir. Pripremiti brašno i prezle. Umutiti jedno jaje za paniranje somovine.

Prilog 400 g Barenog povrća

filete u dubokom, zagrejanom ulju dok ne porumene i budu prženi sa svake strane. 4. Servirati sa barenim povrćem

2. U tiganj sipati ulje da se greje. Filete somovine začiniti solju i belim lukom u prahu. Na sredinu fileta staviti rendani sir i urolati. 3. Urolane filete uvaljati u brašno, zatim u jaja i na kraju u prezle. Po potrebi pričvrstiti čačkalicom. Pržiti

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Užina, zaboravljeni obrok

Jabuke u medu i vinu

Ove jabuke su po predanju bile omiljena poslastica jednog od poznatih srpskih hajduka iz vremena kada su Srbijom vladali Turci. Hajduci nisu bili baš blage naravi tako da je bilo pametno dobro ih ugostiti kada se pojave na vratima. Ako je valajalo za one prave hajduke valjaće i za ove naše male. Sastojci:

Način pripreme:

Za 4 osobe

1. Napraviti fil zajabuke: orahe, maline i šljive izmiksovati blenderom dok se ne sjedine. 2. Oprati i oljuštiti jabuke. Izdubiti ih nožićem i izvaditi seme iz njih. Jabuke napuniti filom i staviti u pleh. 3. Napraviti preliv od meda i belog vina, promešati dok se med ne rastopi i preliti jabuke. Posuti cimetom i dodati po malo margarina na svaku jabuku.

4 jabuke srednje veličine 100 g suvih šljiva kašika meda kašičica vina 4 kašike malina 50 g oraha 50 g margarina malo cimeta

Veèera

4. Jabuke peći na temperaturi od 180° C oko 20-30 minuta. Servirati tople.

Zlatarska večera bez mesa

Moj odnos prema boraniji je oduvek blago rečeno bio problematičan. Mislim da fraza „hladni rat“ najbolje može da opiše kako je to do skoro izgledalo. Sve se promenilo prilikom posete Zlataru prošle godine. Ovaj recept sam dobio od jedne iskusne zlatarske domaćice i došlo je do napretka u višedeceniskom nesporazumu između mene i boranije. Uzgred ovo nikako ne znači da treba da terate decu da jedu boraniju. Pustite ih da budu deca i kažu bljak ako im je to stav. :-) Sastojci:

Za 4 osobe 450 g boranije 1 veća šargarepa 1 glavica crnog luka 1 glavica crvenog luka 1 dl vode so i biber po ukusu 2 dl mleka 1 kašičica suve majčine dušice 100 g suvih šljiva 3 kašike ulja 300 g očišćene tikve 50 g kisele pavlake

8 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Način pripreme:

1. U šerpu odgovarajuće veličine ubaciti sitno seckani crni i crveni luk, propržiti ga na ulju, dodati očišćenu i sitno seckanu šargarepu, pa nastaviti prženje dok šargarepa malo ne omekša. 2. Naliti sa vodom, dodati boraniju, pa onda naliti sa mlekom. Kuvati nalaganoj vatri dok boranija ne omekša, oko 20 minuta. Začiniti sa kašikom suvog začina i majčinom dušicom.

3. Nakon toga dodati suve šljive i tikvu sečenu na manje komade, kuvati još nekoliko minuta.

4. Služiti toplo, sa kiselom pavlakom.

Slatka tikva Sastojci:

Način pripreme:

400 g očišćene tikve 30 g margarina 2 jabuke srednje veličine 50 g oraha 50 g suvih brusnica 50 g suvih šljiva bez koštice 3 kašike meda

U odgovarajućoj posudi otopiti margarin, dodati narendanu očišćenu tikvu i na listiće sečenu oćišćenu jabuku, zasladiti medom. 2. Zatim dodati suve brusnice, krupno mlevene orahe i suve šljive

bez koštica. Dinstati na umerenoj vatri dok namirnice ne omekšaju. 3. Servirati toplo ili hladno, po izboru.

Prijatan obrok želi Vam vaš Brka! detinjarije / KUVAJMO S DECOM

tradicija na tanjiru Piše: Lepi Brka - Nenad Gladić

eć nekoliko meseci učestvujem u projektu „Planinski doručak“, koji pod pokroviteljstvom USAID-a organizuje „Regionalna razvojna agencija Zlatibor“. Ovaj projekat za cilj ima vraćanje u restoranske i hotelske menije starih autentičnih jela iz ovog dela Srbije, a što je još važnije, da poveže lokalne ugostitelje i male lokalne proizvođače hrane. Tako da, kad odete na Zlatar, možete da probate i jedete pravi kvalitetni zlatarski sir, da pogača bude od zlatarske heljde i spelte, začinjena aromatičnim biljem iz tog kraja. Projektom su obuhvaćene opštine Užice, Čajetina, Nova Varoš, Priboj i Prijepolje, što za rezultat treba da ima i uvođenje žiga kvaliteta „Planinski doručak“ . Koliko je meni poznato, ovo je pionirski projekat ovog tipa u Srbiji, tako da je za mene lično ovo bilo jedno dragoceno iskustvo. Moj zadatak je bio da organizujem tri kruga radionica sa lokalnim ugostiteljima, da

10 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

pročešljamo stare recepte i odlučimo koji je to tipični planinski doručak za svaku od opština, i sastavimo planinski meni od 6 jela pride. Radionice su bile više nego inspirativne. Predlozi i ideje su pljuštali, tako da na kraju nije bilo lako odabrati koja jela ulaze u najuži izbor. Poslednji krug radionica je bila prilika da napravimo i fotografišemo sva jela koja smo odabrali, ali i da u celu akciju uključimo učenike srednje ugostiteljske škole iz Čajetine kao i nekoliko baš malih budućih majstora, koje smo zamolili da nam daju svoje mišljenje vezano za kvalitet jela. Bilo je tu dosta mljac, mljac – i poneko bljak. Ali ko će svima ugoditi... Uveren sam da ćemo ugoditi većini, a ko bude poželeo da se sam oproba u pravljenju ovih starih đakonija – na raspolaganju će imati i kuvar, koji treba uskoro da izađe iz štampe.

Ideja kojom smo se vodili bila je da se u prošlosti nije jelo mesa koliko i danas. Dakle, neki će se iznenaditi da u planinskom meniju nema roštilja, pečenja i svega onoga po čemu su ovaj kraj pa i cela Srbija inače poznati. Toga ionako ima na svakom koraku. Vreme je za ono što smo nekada zvali domaćom kuhinjom i hranom, a danas se zove „slow food“. E, pa nećemo ga zvati „slow food“ već planinski doručak i planinski meni! Dakle, ubuduće, kada krenemo put Zlatara, Tare ili Zlatibora, dobro se naspavamo u savršenoj prirodi, doručkujemo „Planinski doručak“, pa ceo dan šetnje, skijanje, sankanje i opuštanje po izboru pa onda nešto iz „Planinskog menija“ i tako u krug. Naravno, nećemo vam zameriti i ako padne neka pljeskavica ili jagnjetina pod sačem. Ipak ste krenuli na odmor. Ali, neka bude domaće i neka bude ukusno!

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Od doručka do doručka Recepti: Nenad Gladić – Lepi Brka

Doruèak

Heljdopita

Sastojci:

Način pripreme:

Za 4 osobe Palčinke Pšenično brašno 300g Heljdino brašno 300g So Voda Ulje Za fil Jaja 3 kom Beli Sir 400g Mleko 1.5 dl Spanać 200g

Od brašna vode i malo soli umutiti smesu za palačinke. Testo treba da bude nešto gušće nego za obične palačinke. Ispržitii palačinke u tiganju. Spanać propržiti na malo ulja. Začiniti suvim začinom. Ostaviti da se ohladi. Napraviti fil od svih sastojaka. U nauljenu tepsiju prvo staviti red palačinaka koji se prekriju filom.

Postupak ponavljati sve dok se ne potroši sav fil, tako da poslednji sloj u tepsiji bude fil. Pre pečenja iseći pitu na kocke. Peći na 200°C 30min.

Vafli Sastojci:

Način pripreme:

Za 8 komada Testo 2 jaja 200 g brašna 2 dl pavlake za kuvanje 2 dl mleka 50 g maslaca kašika šećera kesica praška za pecivo prstohvat soli ½ kašičice đumbira u prahu ½ kašičice cimeta

1. Otopiti maslac.

12 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

2. U odgovarajuću posudu dodati jaja i umutiti ih, zatim dodati brašno, šećer, pavlaku za kuvanje, mleko, pašak za pecivo, prstohvat soli, đumbir u prahu i cimet. 3. Masu mešajući dobro ujednačiti. Preručiti u odgovarajuću posudu, dodati otopljeni maslac, promešati. 4. Uključiti presu za vafle da se greje, kada se dobro zagreje sipati testo u presu i peći.

Dodaci za vafle šlag badem kandirano voće sladoled sušena brusnica sveže voće voće iz kompota

Uštipci

Sastojci: za 12 komada 3 jaja kašičica sode bikarbone 300 g brašna za testo 300 g rendanog mladog sira 0,5 dl ulja

čaša kiselog mleka 200 g brašna za razvijanje kore 100 g spanaća čen belog luka

Način pripreme:

3. Na radnoj ploči razvući komad po komad testa, iseći na komade 6x5 cm. Nožem napraviti usek na sredini svakog parčeta testa. Proces ponavljati dok se ne utroši testo.

U zagrejanu posudu dodati malo ulja, a zatim čen belog luka da se proprži i na kraju spanać. Skloniti u stranu. 2. U brašno sipati sodu bikarbonu i dobro promešati. U istu posudu dodati sve sastojke, sjediniti, pa zamesiti testo. Dodati i spanać.

4. Pržiti u dubokom zagrejanom ulju dok ne porumeni i naraste. 5. Servirati toplo sa kiselim mlekom.

Pita sa žitom i orasima Sastojci:

Način pripreme:

½ kg kora za pitu 300 g kuvanog žita 150 g mlevenih oraha 1,5 dl ulja

1. žito isprati, pa ga naliti vodom i ostaviti da prenoći. Skuvati žito i ostaviti da se ohladi.

Sirup 3 dl vode 200 g šećera

2. Dobro nauljen pleh obložiti korama za pitu. Preko obloženih kora ređati zgužvane kore kao za gibanicu, a preko njih posipati fil od oraha i žita dok se ne utroši, sve to lagano prelivati uljem. Poslednju koru iskoristiti za pokrivanje pite.

4. Od šećera i vode napraviti sirup za prelivanje pite, tako što ćemo vodu i šećer prokuvati. 5. Ispečenu pitu preliti sa sirupom, ostaviti da odstoji i da se ohladi. Servirati je ohlađenu.

3. Peći na temperaturi od 180° C, 20ak minuta dok pita ne porumeni

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Ruèak

Miročka čorba od blitve

Sastojci:

Način pripreme:

za 12 komada

1. Očistiti i sitno iseckati crni luk. U odgovarajuću zagrejanu posudu sipati ulje, zatim dodati crni luk da se proprži. U propržen luk dodati blitvu, promešati.

2 glavice crnog luka ½ dl ulja 1 kašika suvog začina 400 gr blitve 1 ½ l vode 1 dl paradajz pirea 2 kašike sirćeta 1 jaje kisela pavlaka po ukusu 200 g starog belog sira ½ kašičice aleve paprike ½ kašićice mirođije

2. Čim blitva omekša naliti vodom, pustiti da proključa, potom dodati sirće, paradajz pire i suvi začin. Prokuvati.

začiniti mirođijom, naliti sa malo čorbe i promešati, pa ponovo sjediniti sa ostatkom čorbe. 4. Čorbu servirati toplu sa kašikom kisele pavlake, posuti alevom paprikom, a kao prilog dodati domaći hleb i suvu dimljenu slaninu.

3. Čorbu skloniti sa šporeta. Umutiti jaje sipati ga u čorbu i dobro promešati. Sir izgnječiti viljuškom,

Prilog domaći hleb 100 g suve slanine

Toskanski hleb I faza - Biga 15 g svežeg kvasca 1 ½ dl vode 270 g brašna II faza gotova biga 3 ½ dl vode 15 g svežeg kvasca 500 g brašna 1. I faza: Napraviti bigu. Razmutiti kvasac u mlakoj vodi i ostaviti ga da odstoji 10-15 minuta. Sipati kvasac u brašno, pa umesiti testo. Umešeno testo (bigu) ostaviti na sobnoj temperaturi da odstoji 1h, a nakon toga u frižideru 9-15 h. 2. II faza: U činiju za

mešenje staviti bigu. Razmutiti kvasac u mlakoj vodi i nakon 15 minuta sastaviti sa bigom. Varljačom sve sjediniti, dodati brašno, pa umesiti elastično testo. Ostaviti ga da naraste 1h na toplom. Nakon toga ga premesiti, formirati hleb i ostaviti da odstoji još 1 h. Zatim ga peći u pećnici zagrejanoj na 220°C – 35 minuta.

Panzanela 5 kriški toskanskog ili drugog hleba (starog nekoliko dana) 3 kašike maslinovog ulja 3 čena belog luka ½ glavice radiča 150 g bukovača glavica crnog luka

Panzanela-salata sa hlebom krastavac 4 paradajza 30 g kapra dl maslinovog ulja sok od ½ limuna so i biber 1. Kriške hleba prepeći u rerni ili tosteru. Nakon toga ih natrljati belim lukom, pa politi maslinovim uljem. Kriške iseći na komade. 2. Na malo ulja propržiti bukovače isečene na trake. Posoliti ih. Ostaviti ih sa strane. 3. Pripremiti i ostale namirnice: paradajz iseći

na kocke, luk na rebarca, krastavac na listiće, radič na trakice ili rezanca. 4. Tako pripremljene namirnice sjediniti u činiji, dodati kapar, pa začiniti solju i biberom. Zatim začiniti maslinovim uljem i limunovim sokom. Ostaviti par minuta da se ukusi sjedine te servirati.

Ćufte sa šampinjonima Sastojci:

Način pripreme:

210 grama mlevenog mesa, beli luk, jaje, parče tost hleba, so i biber, mala kašika paradajz pirea, velika kašika ulja, 150 grama iseckanih šampinjona, 2 crna luka, 100 ml vruće vode

Sve sastojke za ćufte dobro sjedinite, najbolje rukom, da se sve fino ujednači, začinite po ukusu, i napravite 23 manje ćufte. Ostavite ih na veći tanjir dok se sve drugo pripremi. Luk i šampinjone isecite na tanko, ako su manji mogu se celi ispržiti. Zagrejte ulje u većem tiganju, pa na srednjoj vatri pržite ćufte sa svih strana da fino porumene. Dodajte ćuftama luk, pa kad se upola uprži, dodajte i šampinjone, kratko promešajte, oko 2-3 minuta, nalijte vodom, začinite s malo soli, biberom, i kuvajte dok luk i šampinjoni fino ne omekšaju, nekih 10-15 minuta.

Musaka od pečenih paprika Sastojci:

Način pripreme:

13 paprika, 5 jaja, 4 dl mleka, 2 crvena luka, 500 g mešanog mlevenog mesa, 500 g šampinjona, 2 dl soka od paradajza, suvi začin, so, biber, bosiljak, brašno za pohovanje, ulje.

Paprike poređajte u tepsiju i pecite ih dok ne budu gotove. Kada su gotove, prekrijte ih krpom i stavite da se ohlade. Ogulite ih i napravite filete. Napravite prvo smesu ko za palačinke od jaja, mleka i brašna, ali da bude gušće. Na vruće ulje stavljajte paprike namočene u gustu smesu za palačinke. Stavljajte ispohovane filete na papirnate ubruse da upiju suvišnu masnoću. Za to vreme na luku

ZA PRELIV: 2 dl kisele pavlake, 2 jaja, malo mleka.

dinstajte meveno meso, dodajte sitno naseckane pečurke i nakon 15 minuta dinstanja dodajte sok od paradajza. Začinite i ostavite da se malo ukuva. Nauljite tepsiju i stavite red pohovanih paprika, pa red mesa sa pečurkama

i tako dok ne potrošite sav materijal. Napravite smesu od jaja, pavlake i mleka i prelijte preko izrezane musake, kako bi preliv ušao u musaku. Stavite da se peče na 200 stepeni dok ne porumeni. Poslužite uz zelenu salatu.

, a Užzabin oravljeni obrok Način pripreme: 1. U toplom mleku izmrvite kocku kvasca i dodajte kasiku secera,ostavite sa strane da “proradi”. Maslac istopite i malo prohladite. U vecu činiju dodajte brasno,secer,vanilin secer,izribanu koricu pomorandže i limuna,istopljen maslac. Mikserom sa metlicama za tijesto,pocnite mesiti dodavajuci jedno po jedno jaje i mleko.Na kraju dodajte mrvicu soli. Ostavite testo da odmara na toplom i da naraste.

2. Zagrejte rernu na 180°C. Dva pleha oblozite papirom za pečenje. Naraslo testo prebacite na brasnom posutu radnu povrsinu i samo lagano rukom testo rasirite na 3-4 cm debljine.Kalupom vadite krofne i

Pečena bundeva Sastojci: Očišćena bundeva Med Mleveni orasi

Način pripreme: Bundevu poređati na pleh i peći u rerni na 180˚C dok ne omekša. Ostaviti da se malo ohladi te preliti medom i mlevenim orasima.

16 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Krofne iz rerne redajte na pleh,preostalo tijesto ponovo premjesite i ponovite postupak. Krofne ostavite na toplom pokrivene da odmaraju,pa ih pecite 15-20 min. dok ne dobiju finu boju. 3. Ohlađene krofne punite po zelji i pospite secerom u prahu.

Sastojci:

Veèera

Za 4 osobe ulje za premazivanje Testo 500 g brašna 20 g svežeg kvasca 1 ½ kašičica soli ½ kašičice šećera 1 ½ dl vode dl ulja Fil 3 veze mladog luka 150 g svežeg spanaća 2 kašičice origana nekoliko listova svežeg bosiljka ½ kašičice soli 2 kašike ulja

Način pripreme:

1. Razmutiti kvasac u 1 ½ dl mlake vode sa po ½ kašičice soli i šećera. Ostaviti da stoji 15 minuta. U činiju za mešenje sipati brašno i kašičicu soli, pa sipati razmućeni kvasac. Dodati ulje i umesiti glatko i elastično testo koje se ne lepi za zidove činije. Ostaviti testo ½ h na toplom da naraste. 2. Napraviti fil: u činiji pomešati mladi luk isečen na tanke kolutove, sitno sečen spanać i bosiljak, origano, so i ulje. 3. Na radnu površinu posuti malo brašna, pa na njoj premesiti naraslo testo. Podeliti ga na 4 jednaka dela i od svakog formirati jufku. Svaku jufku oklagijom razvući na debljinu od nekoliko

Sastojci: Za 4 osobe 4 bataka sa karabatakom ulje za prženje Marinada sok od limuna kašičica aleve paprike kašičica soli ½ kašičice muskatnog oraščića ½ kašičice bibera Fil 600 g pirinča ½ glavice crvenog luka 3 dl supe 50 g lešnika

50 g badema kašičica soli ½ kašičice bibera ½ kašičice cimeta

Način pripreme : 1. Batake odvojiti od kosti i kožice. Začiniti piletinu začinima za marinadu i limunovim sokom. Sve dobro promešati te ostaviti u frizider na 1h. Potopiti pirinač u hladnu vodu te i njega ostaviti da odstoji 1h. Nakon toga ga procediti. 2. U tiganju, na srednje jakoj vatri, na malo ulja propržiti sitno seckani luk. Dodati mu pirinač, pa sve pržiti 2-3 minuta

17 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Aromatična pogača

milimetara (4-5 mm). U središnji deo svakog od razvučenih delova staviti po ¼ pripremljenog fila. Sastaviti krajeve testa u centralnom delu da se fil potpuno preklopi, pa tako dobijene forme ostaviti sa strane da odstoje desetak minuta. 4. Pleh ili tepsiju premazati uljem, pa staviti nafilovane jufke. Dlanom ih pritisnuti i ujedno rastanjiti na debljinu od 6-7 mm. Svaki formirani zatar premazati uljem. Peći u prethodno zagrejanoj pećnici na 220° C, dvadesetak minuta. Tokom pečenja, a i po vađenju gotovog zatra, premazivati ga sa malo ulja. Servirati toplo.

Bataci u paketu konstantno mešajući. Dodati kutlaču supe, pa nastaviti sa krčkanjem, često mešajući. Začiniti pirinač sa solju, biberom i cimetom. Naliti preostalom supom te nastaviti sa kuvanje, često mešajući. Kada je sva tečnost isparila dodati krupno mlevene bademe i lešnike. Sve dobro promešati, ostaviti na vatri još svega minut-dva te skloniti sa strane.

4. Zagrejati pećnicu na 200°C te peći pripremljene paketiće u nauljenom plehu 35 minuta. Servirati toplo.

3. Pripremiti 4 papira za pečenje dimenzija 50x30 cm. Na svaki papir staviti po ¼ fila od pirinča i meso jednog bataka sa karabatakom. Upakovati u paketiće.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Sastojci: Za 4 osobe Pire od patlidžana 3 manja patlidžana 50 g maslaca 2 kašike brašna 3 dl mleka 150 g polutvrdog sira kašičica soli ½ kašičice bibera ½ kašičice muskatnog orašćića Kebap 700 g junećeg mesa 20 g margarina 2 paprike šilje 3 paradajza 5 glavica arpadžika 4 čena belog luka 6 šampinjona kašika ljutog ajvara

Sastojci: Za 4 osobe 1 l vode ½ dl ulja 400 g fitness mešavine povrća 300 g bundeve biber i so po ukusu kašika skroba Prilog kuvani pirinač

Crvena kari pasta 3 čena belog luka 3 kašike ljutog ajvara ¼ glavice crnog luka ljuta papričica ½ kašičice bibera

kašika paste od paradajza kašičica soli ½ kašičice bibera ½ kašičice bosiljka 2 dl vruće vode

tihoj vatri 30-40 minuta, odnosno dok meso potpuno ne omekša. 5 minuta pred kraj kuvanja dodati šampinjone i beli luk.

Način pripreme:

3. Grilovane patlidžane oljuštiti i iseckati nožem na sitne komade. U tiganju na umerenoj vatri rastopiti maslac i u njega, uz mešanje (da se ne zgrudva) dodati brašno, a zatim i mleko. Staviti začine. Kada počne da ključa uz mešanje dodati patlidžan, a odmah zatim i rendani sir. Kada se sir potpuno istopi skinuti sa vatre.

1. Oprati patlidžan i na tihoj vatri grilovati dok potpuno ne omekša. 2. U tiganju zagrejati maslac i na umerenoj vatri nekoliko minuta propržiti arpadžik. Dodati meso i uz mešanje nastaviti prženje nekoliko minuta. U tiganj dodati papriku, paradajz, ajvar i pastu od paradajza, kao i sve začine, pržiti još par minuta i sve zaliti toplom vodom. Ostaviti poklopljeno da se krčka na

Juneći sote u bešamelu od patlidžana

4. U tanjir prvo sipati pire od patlidžana, a preko njega kebap. Ukrasiti sa barenim brokolijem.

kašičica soli 10 g svežeg đumbira kašičica rendane kore limete sok od pola limete

Način pripreme:

Vegeterijanski kari 3. Nakon toga ubaciti fitness mešavinu povrća i čim prokuva dodati u vodi razmućen skrob i sipati u kari da se dobije gušći sadržaj. Kari servirati topao sa kuvanim pirinčem.

1.Crvena kari pasta: sve sastojke za kari pastu sjediniti, sitno iseckati dok se ne dobije kremasta masa. 2. Sipati malo ulja u odgovarajuću šerpu, kada se zagreje ubaciti kašiku kari paste, pa dodati na kockice seckanu bundevu. Naliti sa litrom vode i ostaviti da se kuva desetak minuta.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

zdravlje na tanjiru Piše: Lepi Brka - Nenad Gladić

Kamuflirano povrće ili „undercover“ vitamini

Za jedan deo roditelja, povrće i njegova upotreba u jelovniku potomstva je nepresušan izvor frustracija. Poznate su razne faze i situacije. Neće da jedu ništa zeleno, žuto, crveno, okruglo, mekano ili prosto NEĆE.

esto srećem roditelje sa ovim problemom i, naravno, traže od mene savet. Jedini savet koji mogu da udelim jeste da budu strpljivi i uporni, a onda opet strpljivi, pa još malo uporni. Deca su mali ljudi i reaguju instiktivno, a mi smo veliki i imamo iskustvo, a iz iskustva znamo da uporni pobeđuju. Stručnjaci imaju šta da kažu na tu temu, ali jedno je teorija, a drugo praksa... Oko jednog se svi slažu – povrće treba da se jede, bilo da smo mali ili veliki.

I šta nam preostaje nego neprestana borba i nadmudrivanje sa malim jogunastim bićima koja zbirno nazivamo naši anđelčići. Kao i u pravom ratu, jedna od tehnika koja pomaže može biti kamuflaža. Dakle, tema dana je kako kamuflirati povrće u obroku? Možda u ovim receptima nema onoliko povrća koliko bi roditelje učinilo srećnim, ali idemo korak po korak. Danas malo, sutra malo više i ko zna kuda nas to može odvesti. Uspeh nije zagarantovan, ali vredi probati. Za početak ne bi bilo

loše da probirljive klince uključite u pripremu hrane. Probirači često pojedu hranu koju inače nebi ni pogledali kada je i sami donekle pripreme. Možda se u ovim receptima krije ona odlučujuća pobeda u korist povrća? Kakav god ishod ove bitke bude, ne zaboravite da ovaj tihi rat može da potraje…ali toga ste valjda svesni.

I šta nam preostaje nego neprestana borba. Kao i u pravom ratu, jedna od tehnika koja pomaže može biti kamuflaža. 20 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

„Sirasti“ karfiol Za 6 osoba Sastojci 1 veći karfiol (očišćen i izdeljen na manje cvetove) 5dl Imlek mleka 4 kašike brašna 50g Imlek maslaca 100g rendaneImlek gaude http://www.imlek.rs/proizvodi/sirevii-maslac/polutvrdi-sirevi/gauda 3 kašike prezli

Način pripreme 1. U većoj šerpi zagrejati vodu dodati prstohvat soli, a kada provri staviti cvetove karfiola. Kuvati ih oko 5 min ili dok ne omekšaju. Ocediti karfiol i presuti ga u vatrostalnu posudu.

a n a ž d li t a p d o e ic ln o R sa sirom i spanaćem Za 6 osoba Sastojci 6 manjih patlidžana 300 g mocarele 300 g Imlek kačkavalja 50 g Imlek pecorino sira 200 g smrznutog spanaća 6 režnjeva slanine ½ kašičice bibera kašičica soli kašičica origana

Paradajz sos 1 glavica crnog luka 800 g paradajz pelata 4 čena belog luka kašičica šećera ½ kašičice soli 1 kašičica bosiljka 0,5 dl ulja

Način pripreme

2. Uključiti rernu da se greje na 200˚C.

1. Patlidžane iseći na trake, poređati u pleh na papir za pečenje, posoliti i peći u rerni na 200°C nekoliko minuta. Izvaditi patlidžane iz rerne i smanjiti temperaturu u rerni na 180°C.

3. Šerpu u kojoj je kuvan karfiol vratiti na vatru i u nju sipati mleko, maslac i na kraju, uz mešanje žicom, i brašno. Energično mešati da se ne bi pojavile grudvice. Kada se masa zgusne, skinuti sa vatre i dodati ¾ rendanog sira. Dobro promešati i preliti karfiol pripremljen u vatrostalnoj posudi.

2. Napraviti fil: propržiti slaninu na malo ulja dok na postane hrskava. Izvaditi slaninu, dodati još malo ulja u tiganj i sotirati spanać. Posoliti i skloniti sa vatre. U posudu za mešanje staviti izrendani kačkavalj, mocarelu, kašičicu origana, a potom i usitnjenu slaninu i spanać. Dobro promešati.

4. Pre pečenja posuti sve ostatkom sira i prezlama.

3. Pečeni patlidžan staviti na radnu površinu, na patlidžan staviti malo fila i urolati. Stavljati u pleh, a ostatak fila sipati preko rolnica. Preko svega toga narendati malo pecorino sira.

5. Peći 20 min ili dok karfiol ne počne da rumeni. 6. Služiti toplo kao prilog uz meso ili ribu.

4. Peći u rerni na 180°C, nekoliko minuta. 5. Napraviti sos: na ulju propržiti sitno seckanu glavicu crnog luka, dodati beli luk koji se malo zaseče na sredini, posoliti, dodati šećer i paradajz pelat, grubo usitnjen varjačom. Začiniti bosiljkom. Prijatan obrok želi vam vaš Brka! 6. Servirati toplo preliveno sosom.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Način pripreme

Ćufte sa povrćem Za 20 komada

U tiganju zagrejati maslac i propržiti luk dok ne omekša. U posudu za mešanje staviti meso, prezle, povrće, jaja, prženi luk i začine. Sve dobro promešati rukama dok se ne dobije kompaktna masa. Ukoliko je masa previše tečna, dodati još malo prezli. Pripremljenu masu poklopiti i ostaviti da stoji u frižideru 1h. Pleh obložiti papirom za pečenje. Nauljenim dlanovima formirati ćufte i ređati u pleh. Peći na 200˚C 20-30min ili dok ćufte ne porumene. Služiti tople uz omiljeni paradajz sos ili hladne, kao užinu uz neku salatu.

Sastojci 1 kg što manje masnog mlevenog mesa 120g prezli 1 velika šargarepa, fino rendana 1 velika tikvica, fino rendana 1 jaje, mućeno 1 glavica crnog luka, sitno seckana 20g Imlek maslaca so, biber i majčina dušica, po ukusu

Kolutići od tikvica sa sirom

Za 4 osobe Sastojci 2 tikvice srednje veličine 2 kašika ulja 50g sveže rendanog Imlekpecorino sira ili nekog drugog punomasnog tvrdog sira 50g prezli so i biber po ukusu

Način pripreme Uključiti rernu da se greje na 220˚C Obložiti pleh papirom za pečenje. Iseći tikvice na kolutiće debljine oko ½ cm. U posudu sa isečenim tikvicama sipati ulje i sve dobro promešati, tako da se svaki komad tikvice naulji.

22 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

U drugoj posudi pomešati sir, prezle i začine i dobro promešati. Svaki komad tikvice „panirati“ u smesi od prezli i sira tako da se sa obe strane stvori „korica“ i ređati na pleh. Ostatak mase za paniranje posuti po poređanim tikvicama. Peći 20-30 min ili dok ne porumeni. Poslužiti toplo.

Način pripreme

Punjeni šampinjoni Za 20-25 komada

Napraviti pire od graška, tako što ćete viljuškom ispasirati kuvani grašak. Sve sastojke staviti u posudu za mešanje i dobro promešati. Šampinjone dobro oprati i odvojiti drške (drške ne bacati već iskoristiti za potaž ili omlet). Uključiti rernu da se greje na 200˚C. Pleh obložiti papirom za pečenje. Svaki šampinjon napuniti filom (1 kašičica) i ređati na pleh. Peći oko 20min ili dok sir ne počne da dobija boju. Poslužiti toplo.

Sastojci 20-25 šampinjona srednje veličine 100g sveže fino rendanogImlek pecorino sira ili nekog drugog punomasnog tvrdog sira 50g Imlek kačkavalja 1 kašikafino seckanog svežeg peršuna 50g pirea od graška 50g spanaća (odmrznutog i oceđenog) 1 čen belog luka, sitno seckanog 1 manja šargarepa, fino rendana 50g sitnog sira so i biber, po ukusu.

Popaj pljeska Za 4 osobe 500g nemasnog mlevenog junećeg mesa 1 parče hleba, fino usitnjeno (bez korice) 2 kašike Imlek mleka 1 manja glavica crnog luka 15g Imlek maslaca 150g spanaća,odmrznutog i oceđenog (može i svežeg, naravno) 1 čen sitno seckanog belog luka ½ kk soli bibera po ukusu.

Način pripreme U manjoj posudi sitno izmrviti hleb i posuti mlekom, dobro promešati da se dobije ujednačena smesa. Crni luk sitno iseći i propržiti na maslacu dok ne omekša. Ostaviti da se malo ohladi U veću posudu staviti sve sastojke uključujući i mlekom raskvašeni hleb,prženi luk i rukama dobro promešati. Ne koristiti mikser da bi se očuvale teksture namirnica. Od dobijene mase napraviti 8 pljeskavica ili 4 veće. Ako imate vremena ostaviti pljeskavice da odstoje u frižideru 1h.

Za serviranje (za kompletan doživljaj) lepinje i prilozi kao na kiosku

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Kolač sa povrćem

Za 8 osoba Sastojci 130g belog brašna 130g integralnog brašna 1 kk cimeta ¼ kk praška za pecivo 1 kk sode bikarbone

Način pripreme Zagrejati rernu na 180˚C. Manji pleh obložiti papirom za pečenje. U jednoj posudu za mešanje sastaviti sve suve sastojke. Promešati. U drugu veću posudu staviti jaja, maslac (malo prohlađen), dobro promešati i na kraju dodati povrće. Opet lagano promešati. Postepeno, uz mešanje, dodavati suve sastojke i dobro sve promešati.

24 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

¼ kk soli 150g šećera 150g istopljenog maslaca 3 jaja (umućena) 1 vanilin šećer 1 fino rendana šargarepa 1 fino rendana tikvica 100g sitno izmrvljenog cveta karfiola

Dobijenu masu presuti u pleh, prethodno obložen papirom za pečenje i peći dok kolač ne dobije zlatno-žutu boju, odnosno dok ne prođe test čačkalicom*. Kolač ostaviti da se prohladi na sobnoj temperaturi. Služiti topao (ne vreo). *Test čačkalicom: čačkalicom ubosti kolač i ako testo ne ostaje na čačkalici, znači da je pečen.

Školski rad Tema : opis lika

NENAD GLADIĆ

U današnje vreme mnogi ljudi rade na televiziji. Neki su interesantni, neki veoma interesantni a neki postanu deo našeg svakodnevnog života. Nenad Gladić ima svoju emisiju. Nastala je tako što je putovao po svetu, jeo ukusnu hranu i sakupljao recepte. Na početku emisije, on prvo predsavi državu iz koje je recept. Opiše kulturu ishrane tog naroda, ukuse koje vole i koja hrana može da se kupi na njihovim pijacama. Secka i kuva vrlo spretno i nikada ne napravi nered u kuhinji. Sva servirana jela izgledaju lepo i ukusno. Svaki put ogladnim dok gledam emisiju. Kada završi pripremu jela pokaze nam pribor i način na koji se to jelo jede. Takođe voli da kuva sa decom. Upravo priprema emisiju u kojoj će praviti specijalitete od testa. To je moja omiljena vruća, mekana i hrskava hrana. Njegove emisije su zabavne. Možemo da upoznamo i hranu i ljude. Skoro kao da sam putovao sa njim. Otkriću vam tajnu, Nenad Gladić je LEPI BRKA. 20.02.2015. godine Jovan Tomić , treći razred

promo

Hotel

„Vila Majur“ H

otel „Vila Majur“ predstavlja najseverniju tačku Srbije – nalazi se na granici sa Mađarskom, 8 kilometara udaljen od centra Subotice. Od puta je odvojen pojasom stoletne borove šume, čime je obezbeđen potpun mir i tišina, što samo po sebi predstavlja idealan izbor za boravak, jer ste izdvojeni od gradske vreve. Hotel ima 12 soba i 8 apartmana na raspolaganju. Apartmani i sobe su luksuzno opremljeni, klimatizovani, sa terasama, a opremljeni su i TV-om, telefonom, mini barom, bežičnim internetom, fenovima za kosu, baden mantilima... Osim udobnog smeštaja, hotel pruža i niz drugih mogućnosti za aktivan odmor, u zatvorenom bazenu, sauni, mini-teretani ili uz relaksacionu ma-

26 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

sažu. Za ljubitelje belog sporta, od proleća do jeseni u funkciji su i dva teniska terena. U predivnoj borovoj šumi nalazi se jezero pogodno za amatersko pecanje. U parku su postavljene klupe za odmor i boravak na svežem vazduhu. Na jelovniku restorana „Majur“ nalaze se jela nacionalne i internacionalne kuhinje, a izuzetnu ponudu predstavljaju jela pripremljena pred gostom (kao što su tatar biftek ili flambirana mesna jela). Iz velikog izbora pića izdvajaju se domaće rakije od kajsije i dunje, kruške i jabuke. Restoran predstavlja idealno mesto za organizaciju svadbi, a može da ponudi 4 ambijenta: restoran, terasu sa pogledom na borovu šumu, prostran hol hotela i borov park. Na 300 m od hotela nalazi se ergela Kelebija, impresivan kompleks na 20

ha uređenog travnjaka, sa objektom sagrađenim u panonskom stilu. Ergela poseduje više od 60 konja lipicanske rase. Gostima je na raspolaganju obilazak kompleksa, rekreativno jahanje, vožnja fijakerima ili sankanje u zimskom periodu. Pored standardne ponude, gosti mogu koristiti i travnati teren za mali fudbal, teren za odbojku, sto za stoni tenis, igrati pikado... Tokom leta se organizuje kamp-škola jahanja za decu od 6 do 14 godina, gde se uči sve, od timarenja, kupanja i negovanja konja, do zauzdavanja, sedlanja i jahanja konja. Ergela takođe pruža mogućnost organizovanja porodičnih i prijateljskih skupova, dečjih izleta, promocija i seminara...

Doživite svoju „Bajku na Kelebiji“ Rezervacije na tel: 024/646-646 ili na e-mail: recepcija@vilamajur.com

Hotel organizuje: • godišnjice i rođendane • organizaciju medenog meseca • proslavu Nove godine, Božića, Dana zaljubljenih, Uskrsa, 1. maja... • tim-bildinge • žurke i zabave ...i još mnogo toga, u skladu sa vašim željama. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

prve gastronomske avanture

Mama koja je svojim sinovima prepustila kuvanje za celu porodicu Ana Maksted je bila umorna od omalovažavanja njenih kulinarskih specijaliteta, pa je zato rešila da svojim sinovima prepusti spremanje obroka na nedelju dana

Odluka je pala, i ja sam svečano objavila svojoj deci: „Ove nedelje ne kuvam. Vi ćete biti glavni kuvari. Mene možete eventualno nešto da pitate, ali nipošto se ne mešam. Posebno ne radim sve teške i prljave kuhinjske poslove.“ Bila sam umorna i olupana kao većina mojih šerpi. Svemu tome su doprineli i nezahvalni gosti restorana u kom radim, koji su odbili čak i da probaju krompir punjen pasuljem jer se to „ne slaže“! Nadala sam se da će moji dečaci od 7, 10 i 12 godina, ako prežive kuhinjske noževe i ključalu vodu, posle tog iskustva pokazati makar malo više poštovanja za moje obroke. Ipak, moram priznati da sam, iako sam znala i svesno pristala na kuhinjsku anarhiju koja mi predstoji, bila užasnuta. Bila sam upoznata sa kuvanjem sa decom i pre nego što sam imala svoju decu. Gledala

28 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

sam kako moja drugarica pušta svoju malenu kćer da meša testo za kolače dok joj, za njenu majku neprimetno (ali ja sam to jasno videla), povremeno kaplju slinice iz nosa u činiju sa testom. Uprkos tome, kada sam dobila svoju decu, probala bih da zajedničkim snagama skuvamo nešto, ali bi to uvek bilo vrlo blizu katastrofe. Vrlo retko bi bilo jestivo. Setila bih se ponekad i sebe, sa recimo 18 godina, kako ponosno iznosim pred svoje roditelje testeninu koja bi se mogla nazvati i pasta-lepkom, i kako oni taj lepak bez pogovora jedu. U tim trenucima osećam grižu savesti, jer sve vreme svoju decu držim dalje od kuhinje i samim tim ih osuđujem da za vreme budućeg samačkog života jedu konzerve, brzu hranu i pastu od lepka. Onda sam prelomila. Posebno me je inspirisalo to što je moj dvanaestogodišnjak krenuo na časove kuvanja u školi. Bilo

je očigledno da je pastirska pita koju je napravio veoma jestiva. Jednog dana je umarširao u kuću ponosno noseći svoju prvu holandsku tortu od jabuka - bila je malo gnjecava, ali prizor u kom je seče i služi svom mlađem bratu kao kakav pravi šef kuhinje, sasvim je poništio sve nedostatke njenog ukusa. Jedući parče te torte uz kafu, shvatila sam da je vreme da priznam prevlast, i to je bio još jedan podstrek za donošenje ove odluke. Martin Karher, profesor zdrave ishrane na City University London, rekao je nešto što me je dirnulo pravo u srce: „Veoma je važno da deca kuvaju sa svojim roditeljima. Jer ako ljudi kuvaju, to im omogućava da iz mnoštva namirnica odaberu koje će skuvati, što ih čini zainteresovanim da saznaju šta je zdrava, a šta nezdrava hrana. Statistike pokazuju da ljudi koji su kao deca učestvovali u kuvanju kasnije žive zdravijim

načinom života.“ Čvrsto sam rešila, proći ću kroz to po svaku cenu! Kasnije tog dana, moj sedmogodišnjak Kaspar je banuo u kuću, izvrnuo se na sofu i pitao šta je za večeru. Kada sam odgovorila da ne znam, jer on treba da kuva, samo se sumorno složio sa tim.

„Shvatam da sam svih trinaest godina svog roditeljstva išla linijom manjeg otpora. Jedino je Konrad, moj desetogodišnjak, bio malo raspoloženiji i prvi se prihvatio kuhinje.“ Entuzijazam je bio na niskom nivou. Shvatila sam da sam svih trinaest godina svog roditeljstva išla linijom manjeg otpora. Jedino je Konrad, moj desetogodišnjak, bio malo raspoloženiji i prvi se prihvatio kuhinje. Odlučio je da nam napravi piletinu u sosu od limuna sa knedlama. Sve do sada nisam puštala moju decu da dodiruju sirovo meso, uvek se plašeći moguće zaraze, iako sada znam da je to smešno, jer su ljubili mačku u njušku, oni istu njušku kojom održava higijenu celog tela. I sada, gledajući ga kako seče sirovu piletinu veoma oštrim nožem, veoma blizu svojih prstiju, ja lepo počinjem da dobijam koprivnjaču… Moj plan da se uopšte ne mešamo u pripremu obroka, uništen je od strane mog muža. Njegova ekonomska filozofija je da, ako to što spreme nije jestivo, onda mi svakodnevno bacamo pare u kantu, a deca će živeti na tostu. Čitav proces se odvijao tako što je on sve vreme manje-više pomagao Konradu. Ipak, i do trenutka dok nije izgubio živce i uključio se, Konradu je dobro išlo. Možda je malo preterao sa

soja sosom, pa je naš najmlađi sin večerao sendvič sa tunjevinom jer mu je bilo previše slano. Oskar, najmanje „vaspitan“ od sve dece, grabio sa tanjira ono što njegov brat nije želeo. Sredinom nedelje, kada je Oskar doneo tart od mladog sira i tikvica sa časa kuvanja, poslužila sam to Konradu za ručak, dok je Oskar odbio da jede, mračno nas upozoravajući na mogućnost trovanja hranom. Tart je sadržao dovoljno belog luka da ubije familiju vampira, i u stilu rode koja dolazi na večeru kod žabe, ostajemo gladni i odlazimo u restoran na picu. Sledećeg dana se vraćamo na posao u svojoj kuhinji - Konrad mukotrpno kasapi čili, limetu i đumbir, valja losos u začine i ulje. Očekivao je da je pravljenje pesta mnogo jednostavnije, i bio je prilično razočaran kada sam mu pokazala na hrpu teglica sa začinima koje treba da upotrebi. Ovo je bio prvi put da Konrad barata vrelom vodom. Do pre par dana ne bih mu dozvolila ni da priđe vreloj vodi, iako ima

„Osećam grižu savesti, jer sve vreme svoju decu držim dalje od kuhinje i samim time ih osuđujem da za vreme budućeg samačkog života jedu konzerve, brzu hranu i pastu od lepka.“ 18 godina. Oskar je jedini imao komentar na bratovljevu večeru, losos mu je bio gumen, a veća briga mu je bila to što je te večeri glavni kuvar imao neuredne nokte. Za vikend su odlučili da naprave svoje omiljeno jelo, špagete bolonjeze - Oskar secka luk sa hirurškom maskom na licu.

Kaspar pasira paradajz, sve vreme držeći jednom rukom zapušen nos jer mu, zaboga, paradajz smrdi! Konrad renda šargarepu. Kada je Oskar stigao do prženja luka i šargarepe, nije znao koliko ulja mu je za to potrebno, i ja shvatam da ih ipak sve moram prvo naučiti. Kako o kuvanju, tako i o kućnom budžetu, sudeći po količini rendanog parmezana koji su prosuli po podu.

„Da se razumemo, nismo mi ništa posebno po pitanju kuvanja, ali već neko vreme svi kuvamo, znamo to da radimo i uopšte nije loše. A to je već uspeh.“ Iako su im misli lutale, iako su grešili i malo gledali televiziju, kada su pred oca izneli večeru, on nije uopšte morao da glumi oduševljenje. Deca su se polako navikavala na novi režim. „Konrad uvek pravi super obroke“, izjavio je Oskar na kraju nedelje, kada mu je brat već napravio pesto sos ravan onom koji ja pravim. Poslednjeg dana svoje smene, napravio je pesto sa kobasicama, a ja sam uživala izgovarajući: „Zar ništa od povrća nisi isplanirao za danas?“ Da se razumemo, nismo mi ništa posebno po pitanju kuvanja, ali već neko vreme svi kuvamo, znamo to da radimo i uopšte nije loše. A to je već uspeh.

Prevela: Jasmina Jovanović

Recept i ilustracija: Gordana Ĺ˝ikiÄ&#x2021; Recepte u obliku postera velicine A3 i A4 moguce je naruciti preko sajta gotzagotza.wordpress.com

Novi voćni jogurt

Jogood jagoda sa stevijom

odličan ukus sa manje kalorija

Kompanija Imlek je proizvela ukusan vocni jogurt Jogood jagoda sa stevijom, prirodnim zaslađivačem koji vam pomaže da uravnotežite svoj dan i da sa lakoćom dostignete svoj cilj. “Pronašli smo savršen spoj najboljeg Imlekovog jogurta, komadića jagode i stevije, spojili ih i dobili ukusan voćni jogurt sa 40 % manje kalorija i 0% mlečne masti “ poručuju nam iz Imleka. Bez dodatog šećera, voćni jogurt Jogood jagoda sa stevijom pravo je osveženje u toku dana, hranljiva i zdrava užina ili dobra zamena za doručak u on the go pakovanju od 250 gr.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

zdravi stihovi

Zmajeva dijeta:

Dečja mašta od zmaja uči svašta Doktor Milan Bjekić iz Beograda izabrao neobičan put zdravstvenog obrazovanja mališana: Stihovima objašnjava značaj zdravog života Pa, zmajevi dragi, Sad ste čuli sve Uz tri glavna obroka I užine dve, Raznovrsnu hranu, Dosta sveže vode, Al’ i fiskulturu, Stomak će da ode. Stihovi napisani u maniru Čika Jove Zmaja, delo su lekara i pesnika za decu, primarijusa Milana Bjekića, dermatovenerologa

32 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

iz Beograda. Mama Zmajoleta, dva Zmajića, debeli i mršavi kuvar, doktor Zmajko i učiteljica, junaci su Bjekićeve „Zmajeve dijete“, najbolje od 32 dečje radio-drame konkursa Radio Beograda iz 2013. Uz pomoć učiteljice iz škole zdrave hrane, instruktora fitnesa i doktora Zmajka, Zmajići se od burića pretvaraju u prave manekene. Objavljena i kao ilustrovana knjiga pesama za najmlađe, „Zmajeva dijeta“ zapravo se bavi vrlo ozbiljnom temom - gojaznošću

dece, zabrinjavajućom svetskom epidemijom koja, nažalost, nije zaobišla ni Srbiju. - Podaci naših najeminentnijih zdravstvenih ustanova pokazuju da je svako peto dete u Srbiji gojazno dok oko 30 odsto mališana ima prekomernu telesnu težinu - kaže doktor Bjekić za Večernje novosti. - Ovi alarmantni podaci društvu daju za pravo da se protiv ove tihe epidemije bori na sve načine, pa i pesmama za najmlađe. Osim toga, većina dece gojazne pre puberteta postanu gojazni odrasli, što pov-

ećava rizik da obole od dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova, poremećaja metabolizma masti, glikemije, karcinoma kao i bolesti koštano-zglobnog sistema, naročito kičme. Gojaznost mališana pospešuju

Budući da je naučno dokazano da mališani i deca do 10 godina, najbolje uče kroz stihove, rešio sam da im tako predstavim gojaznost i zdravu borbu protiv nje nezdrava ishrana, višečasovno sedenje ispred računara i premalo fiskulture. Zato je doktor odlučio da mališane zdravstveno prosvećuje lako razumljivim, maštovitim pesmicama i da im važne medicinske teme približi jednostavnim jezikom. - Budući da je naučno dokazano da

mališani i deca do 10 godina, najbolje uče kroz stihove, rešio sam da im tako predstavim gojaznost i zdravu borbu protiv nje - kaže naš sagovornik. - U knjizi, tako, mogu saznati šta su belančevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini i minerali, ali i u kojim namirnicama ih ima najviše. Verujem da im ovaj način izražavanja odlično predočava sve što bi trebalo da znaju o zdravoj ishrani i zdravim životnim navikama. Doktor Bjekić tvrdi da bi ovakve maštovite, poučne i pesme zanimljive rime, deci trebalo ponavljati svakodnevno. Oni će ih bez problema usvajati i, veruje, jednog dana recitovati potomcima, pišu Večernje novosti.

Stihovi napisani u maniru Čika Jove Zmaja, delo su lekara i pesnika za decu, primarijusa Milana Bjekića

VITAMINI

Vitamini su nam važni, Da budemo zdravi, snažni. Da skačemo i trčimo, da rastemo i učimo. Vitamin A, koji nas krepi, Obično živi u šargarepi. KALORIJE

Sve te kalorije Što slatkiši nose, Kretanjem i sportom Mora da se troše. Jer, ako se samo Koriste za slast, U telu se brzo Pretvore u mast!

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

antropološki ogledi o hrani: Hleb

Namirnica za poštovanje Piše: Svetlana Slapšak Odlomak iz knjige “Leteći pilav”, (Biblioteka XX vek, Beograd 2015.)

e če nje hleba sa kvascem je znak visoke kulture i visoke kuhinje. Danas smo za svoje uživanje revidirali mnoge oblike beskvasnoga hleba, kao što su pite, tortilje i pogače, za doručak neki upotrebljavaju maces, nepečeni jevrejski hleb. Ti znaci niske kuhinje, po važećoj antropološkoj podeli, umestili su se u našu kulturu uživanja: internacionalna kuhinja je, ako ništa drugo, mesto gde se bar privremeno zaboravljaju

34 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Hleb je osnovna namirnica, od srednjovekovnih slika poslednje večere, kada je na stolu obavezno hleb, do današnjih socijalnih merila kupovne moći, gde je hleb uvek prva namirnica. etnocentričke strasti. Što se hleba tiče, to je kraljevski proizvod visoke kuhinje, koji je vrlo brzo zauzeo mesto osnovne hrane mnogih kultura Evrope i Sredozemlja. Za razliku od oblika niske kuhinje, koji su jestivi ili odmah pošto su pripremljeni, ili sasušeni (za šta opet treba vremena), kvasni hleb ima period trajanja koji je predvidiv, i koji se lako uklapa u kućnu ekonomiju. Različite faze očuvanja hleba obično podrazumevaju nedelju dana, najčešći period u kojem se hleb pripravlja ili kupuje. Od luksuznih varijanti, onih koje je Marija-Antoaneta predlagala siromasima za zamenu, do prostoga hleba seoske svakodnevice, kvasni hleb se služi dok je svež, a i kada to više nije.

Inovativni recepti se množe od kulture do kulture, da bi se hleb potrošio do kraja, i da ništa ne bi ostalo do novoga, svežega hleba. Često uopšte nije reč o nestašici. Tako dolazimo do ključnoga, do ritualnoga značenja hleba.

Između nužde i luksuza “Suvi hleb”, kao osnovna, minimalna hrana za preživljavanje, evocira na zatvore, logore, rat, sirotinju, glad. No taj isti suvi hleb je područje bogate kulinarske imaginacije, kojoj ništa ne smeta drugi deo asocijativnoga “paketa” oko hleba. Moj pr vi ručak u Njujorku bio je u Vilidžu, u resto-

ranu višega nivoa: najpre nam je poslužen hleb sa maslinovim uljem i solju, rafinman koji se jako dojmio mojih američkih prijatelja. Mi ostali Evropljani nismo izdržali

Pečenje hleba sa kvascem je znak visoke kulture i visoke kuhinje. da ne kažemo kako je to uobičajeno snalaženje kada u kući nema ničega drugoga… Tu se upravo vidi razlika između nužde i luksuza, i kako se granica lako prelazi: nažalost, samo u jednome smeru. Razgovor se nastavio o sarajevskoj ratnoj kuvarici, ljupkoj knjizi recepata koja je osvetlila svakodnevnu, toplu i humornu stranu ratnih grozota. Najveći broj recepata u toj knjižici je od ostataka hleba. Američki prijatelji su se setili da je “francuski tost”, hleb zapečen sa mlekom, jajima i šećerom, omiljeni doručak za njih. Čitava industrija od sredine 20. veka živi na proizvodnji hleba koji se lako naknadno peče (tostira), i to je uglavnom dostignuće američke proizvodnje hleba. Upravo takva proizvodnja dovela je do novoga vrednovanja evropskih tipova hleba. U Francuskoj se danas posebno dobija zvanje “veštaka” za proizvodnju hleba, i pekare sa ovakvim diplomama su izuzetno popularne. Hleb pekara Poalana proširio se po celoj Francuskoj, a pred njegovom pekarom u Parizu više nije stalno red samo zato što je Poalan počeo da daje rasističke izjave…

Hleb - sa hlebom Čitava jela prave se od hleba, počev od raznih vrsta knedli, do “popare”, opštebalkanskoga jela u kojem se komadi staroga hleba peku na luku ili belome luku, začine, zakuvaju i doliju mlekom ili vodom, kao komadi mesa u gulašu. Žitni i kukuruzni hleb su podjednako dobri, ali konačni proizvod ima sasvim drugačiji ukus u ova

U ne tako davnoj prošlosti, komad hleba sa nečim, recimo malo masti, ulja, soli ili samo prepečen i natrljan belim lukom, bio je uobičajena užina, posebno dečija užina. dva slučaja: to samo proširuje kulinarsku raznolikost hlebnih recepata. Toskanska zuppa ima za osnovu hleb, na koji se dodaje povrće, pre svega crni kupus i beli pasulj, pa se sve, dobro začinjeno, peče u

rerni. Bruschetta, koju nam nude kao specijalitet, u osnovi je još jedan način upotrebe staroga hleba. Jela od mesa često imaju za podlogu hleb, koji upija ukusne sokove. Engleska izreka razlikuje one koji jedu meso, i one koji jedu umak i hleb. Til Ojlenšpigel je bogate umeo da razbesni tako što je na komad hleba “hvatao” mirise pečenoga mesa i druge skupe hrane. U grčkim tavernama još i danas možete naručiti tanjir umaka od pečenja sa hlebom. Mnoge salate dopunjavaju se komadima preprženoga hleba. Vrhunac hlebnog kulinarstva je verovatno umak od hleba, ulja, soli i beloga luka, koji se u Grčkoj zove skordalja, a u Makedoniji makalo: sredina hleba se umuti u krem sa istucanim belim lukom, i dopunjava uljem kao majonez. Ovaj umak je naprosto idealan za sve vrste ribe. No ako nema riba, ništa lepše od umaka od hleba sa – hlebom. Dopunimo kompletan meni španskom supom od hleba, koja se može služiti u posudi od izdubljenoga hleba, i engleskim pudingom od hleba kao desertom.

Glavni i na stolu i u ritualu Ritualni značaj hleba nije danas mnogo manji nego u davnim vremenima. Hlebna žrtva, kolačići od žita i slično uvek su bili osnovni tip žrtve u kultovima mrtvih. Hleb se često ostavlja na grobljima kao

U Francuskoj se danas posebno dobija zvanje “veštaka” za proizvodnju hleba, i pekare sa ovakvim diplomama su izuzetno popularne. U ne tako davnoj prošlosti, komad hleba sa nečim, recimo malo masti, ulja, soli ili samo prepečen i natrljan belim lukom, bio je uobičajena užina, posebno dečija užina. Mnogi se još sećamo nemogućih kombinacija, recimo svinjske masti i šećera u “luksuznoj” varijanti. Izgleda strašno sa današnjim kriterijumima o ishrani, ali je još uvek neuporedivo zdravije od pomfrita, koji današnja deca obožavaju! detinjarije / KUVAJMO S DECOM

ći. Kada nema baš ničega drugoga, postupićemo kao u otmenom njujorškom restoranu. Jednu od najlepših noći, uz muziku i ples, doživela sam u skopskome klubu, gde se služio samo hleb, isečen na kocke, prepržen i posut ribanim sirom. Doduše, nije nedostajalo vina. Nasuprot de Sadovoj tradiciji, komad suvoga hleba namočen u vino je i danas omiljeni doručak u Dalmaciji, posebno među starijima. Uz stalnu opomenu moje majke, da se hleb ne sme bacati i da ga uvek treba okrenuti korom

dar mrtvima, koji odnose namernici. Kada danas vidimo prosjaka, česta reakcija je da mu milostinju namenjujemo za hleb, i ne prija nam pomisao da će novac verovatno otići na alkohol, cigarete, ili drogu. Hleb je osnovna namirnica, od srednjovekovnih slika poslednje večere, kada je na stolu obavezno hleb, do današnjih socijalnih merila kupovne moći, gde je hleb uvek pr va namirnica. Hleb kao telo Hristovo nastavlja izuzetno staru ritualnu liniju, čiji žrtveni počeci izgledaju mračno, jer vode do ljudske žrtve. U balkanskom običaju lapota, već davno iskorenjenom, stare ljude, često po njihovoj volji, uklanjaju ritualnim

Ritualni značaj hleba nije danas mnogo manji nego u davnim vremenima. Hlebna žrtva, kolačići od žita i slično uvek su bili osnovni tip žrtve ubistvom: starcu se na glavu stavi hleb, preko toga hleba se spušta smrtni udarac. Današnja dijetetska razmišljanja o hlebu u velikoj meri pripadaju ritualnome području. Hleb je tu dugo vremena bio tabu (od hleba se goji), dok je na drugoj strani osnovna dijeta za regulisanje težine i probave počivala na prepečenome hlebu kao osnovnoj hrani. Ako se saglasimo da je u području dijetetike hleba danas postignuta razumna mera, dakle umerena upotre-

36 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

ba, na onome smo od čega smo počeli: na ekonomiji upotrebe hleba. U kultnom američkome filmu Braća Bluz jedan od dva brata proždire pečene piliće, dok drugi jede samo prepržen beli hleb (tost) bez ičega. Markiz de Sad u svojim opisima mučenja mladića i devojaka pominje dijetu isključivo od suvoga beloga hleba i vina, posle koje neki od mučenih naprosto umiru. Doduše, istovremeno su podvrgnuti i drugim vrstama mučenja…

Hleb zahteva poštovanje Ako napustimo ritualno područje, ostaje još neodoljiva privlačnost svežega hleba, kojega načnemo pre nego što dođemo ku-

Čitava jela prave se od hleba, počev od raznih vrsta knedli, do “popare”, opštebalkanskoga jela nagore, pominjem još upotrebu staroga hleba za pohovanje, i za životinjsku hranu. Potrošiti sve, smanjiti mogućnost da se smrt preko nepoštovanoga hleba pojavi kao kazna: hleb na hlebu označava još uvek značajan prostor kolektivnoga sećanja u kojem naše gestove kontrolišu davna pravila, strahovi i nova potreba za uživanjem kojom se uspešno maskiraju. Poštovanje hleba tako nas skoro sve stavlja u veoma star oblik zajedničkoga verovanja.

promo

Alergije i probiotici R

espiratorne i gastrointestinalne infekcije su najčešće infekcije u ranom detinjstvu. Ove, često banalne i najčešće virusom izazvane infekcije, praćene su neopravdanom upotrebom antibiotika. Narušenu crevnu mikrofloru, koja je praćena antibiotskom terapijom, a koja je obično praćena dijarejom, uspešno smo rešavali primenom probiotika. Do sada smo probiotike najčešće koristili u terapiji dijareje, koristimo ih preventivno u sezoni respiratornih infekcija, ali postavlja se pitanje kakva je njihova uloga u terapiji alergija, odnosno treba li ih koristiti u sezoni cvetanja koja jepred nama? Možemo li se zaštiti od alergija upotrebom probiotika? Najčešće alergijske bolesti u dečjem uzrastu su atopijski dermatitis, alergija na hranu, astma i alergijski rinitis. Za nastanak alergijskih bolesti, osim nasleđa, neophodni su i faktori sredine u koje ubrajamo: rani kontakt sa alergenom, pušenje u kući, aerozagađenje, virusne infekcije i nepostojanje zaštitnih faktora, npr. rani prekid dojenja. Prevalenca alergijskih bolesti je u stalnom porastu u poslednjih nekoliko decenija. Poznato je da deca roditelja koji imaju alergiju imaju dva puta veće šanse da razviju neku od alergijskih bolesti u odnosu na onu decu čiji roditelji nemaju alergiju, i upravo kod te dece treba razmišljati preventivno, odnosno ne čekati da se alergija manifestuje. Veliki broj kliničkih studija ispitivale su pozitivan klinički efekat probiotika (posebno iz roda bifidobakterija– Bibidobacteriumbifidum i Bifidobacteriminfantis) u prevenciji i terapiji alergijskih bolesti. Veza između crevne mikroflore i alergijskih bolesti je do sada dobro ispitana. Nekoliko epidemioloških studija je pokazalo da sastav crevne mikroflore razlikuje se kod odojčadi sa alergijom u odnosu na odojčad bez alergije.U mnogim studijama je nađeno da intestinalna mikroflora

može modulisati imunološke i inflamatorne sistemske odgovore i samim tim da utiče na razvoj senzibilizacija i alergija na uobičajene alergene.Svetske alergološke organizacije (SAO) za prevenciju alergijskih bolesti je iznela niz preporuka i to: PREPORUKA 1 Savetuje se upotreba probiotika kod trudnica kod kojih postoji visok rizik za pojavu alergija kod njihove dece, jer razmatrajući sve ishode, nađeno je da postoji korist od prevencije pojave ekcema. PREPORUKA 2 Savetuje se upotreba probiotika kod dojilja kod kojih postoji visok rizik za pojavu alergija kod njihove dece, jer razmatrajući sve ishode nađeno je da postoji korist od prevencije pojave ekcema. PREPORUKA 3 Savetuje se upotreba probiotika kod odojčadi kod kojih postoji visok rizik za pojavu alergija, jer razmatrajući sve ishode nađeno je da postoji korist od prevencije pojave ekcema.

Kako sve probitske bakterije nisu iste, tako ni različiti probiotski preparati nemaju isto dejstvo. Prilikom odabiraprobiotskog preparata treba biti pažljiv, posebno za pedijatrijsku populaciju kojoj efikasnost, bezbednost i kvalitet treba da su na prvom mestu. ProbioKidimmuno je preparat koji u svom sastavu sadrži upravo te korisne, takozvane, probiotske bakterije, kao i fruktooligosaharide koji u debelom crevu prave idealnu sredinu za njihov rast i povećanje broja, a koristi se u prevenciji respiratornih infekcija kod dece. ProbioKidimmuno se preporučuje preventivno svakom detetu, za jačanje imuniteta i očuvanje opšteg dobrog stanja organizma. Posebno se preporučuje deci sa atopijskomkonstitucijom, sklonoj alergijama, deci sklonoj čestim respiratornim infekcijama, kao i deci koja kreću, odnosno već su u kolektivu bilo da su u pitanju vrtići ili škole. Za decu nam je posebno važno da budemo sigurni da smo izabrali kvalitetan, bezbedan i efikasan preparat za jačanje imuniteta, što ProbioKidimmuno zasigurno jeste.

azbuka ishrane: hleb

Od nasušnog do prognanog

Piše: Jasmina Jovanović

Kako je hleb od osnovne životne namirnice bez koje se nije mogao zamisliti ni jedan obrok stigao na crnu listu namirnica? Šta se to u međuvremenu desilo da je od najcenjenije hrane prognan sa trpeze i da polako postaje samo hrana siromašnih, onih koji ništa drugo, zdravije ne mogu sebi da priušte? Da li je vremenom na neki način upropašćen, ili nismo znali da je oduvek bio loš za nas? Možda se nešto desilo pšenici i žitaricama uopšte, a ne hlebu? Na početku beše „potop“ Veruje se da su žitarice mnogo pre hleba bile poznate čovečanstvu. Naučnici i istoričari su složni u verovanju da su se žitarice u davna vremena potapale i tako omekšane koristile u ishrani, mnogo pre bilo koje vrste mlevenja i pripreme hleba. Smatra se da je i 12 000 godina pre Hrista hleb pravljen od vode i divljih žitarica, koje su „preci“ današnje pšenice. Tadašnji

38 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

hleb, zdrobljen između kamenja i pečen na kamenim pločama, verovatno je više ličio na današnje pogače nego na mekani hleb koji danas jedemo (ako ga jedemo). Najstariji hleb nađen je u grobnicama Egipta, gde se sahranjivao sa pokojnicima, i danas se čuva u Britanskom muzeju u Londonu, a procenjeno je da je star 4000 godina! Smatra se da su Egipćani i zaslužni za otkriće kvasca i efekta koji ima na brašno. Pretpostavka je da se to otkriće

dogodilo slučajno, verovatno prosipanjem tadašnjeg varijeteta piva u brašno namenjeno za hleb.

U grčko-rimskom stilu Kao i većina namirnica, i hleb je donesen u Evropu od strane antičkih Grka istovremeno kad i kvasac. Prvi grčki hlebovi pravljeni su od dve vrste testa, od ječma i šire ili od prosa i šire. Iako su Egipćani

oplemenjivali hleb raznim dostupnim dodacima, pa i suvim voćem, a Grci uljem i medom, hleb najsličniji današnjem su usavršili Rimljani. U starom Rimu osnovana su cenjena i

Smatra se da su Egipćani i zaslužni za otkriće kvasca i efekta koji ima na brašno. poštovana pekarska udruženja i to postaje jedini zanat koji nije bio robovski već bi, kada bi postao pekar, rob bivao slobodan. U Rimu je tada bilo oko 200 pekarskih radnji.

Beli kao privilegija U ranom srednjem veku, hleb je još uvek samo privilegija bogatih i moćnih. Peći za pečenje hleba imali su samo manastiri i vlastela, a siromašni su mogli tu da ispeku svoje hlebove samo ako tu uslugu plate.

Tada je situacija bila sasvim suprotna nego u recimo 20. veku, jer tada je značilo - što tamniji hleb to veća beda i nemaština. Beli hleb je bio za bogate, a nišči su hleb pekli od jeftinijih žitarica kao što su zob, ječam i raž. Takav hleb je bio težak, taman i nimalo mekan. Baš onakav kakav se danas teško nalazi. U 13. veku mlinari su, zajedno sa pekarima, bili najcenjenije zanatlije.

Hleb se po svom značaju za formiranje naseobina, sela i gradova može komotno smatrati i bitnim faktorom nastanka civilizacije. Zanimljiva je i značajna činjenica da su vlasti svesne značaja hleba, njegove cene i onoga što bi uzrokovalo poskupljenje, cenu, težinu ali i kvalitet regulisale posebnim gradskim statutima, za čije

nepoštovanje bi zanatlije bivale najstrože kažnjavane. Hleb se po svom značaju za formiranje naseobina, sela i gradova može komotno smatrati i bitnim faktorom nastanka civilizacije. Uzgajanje žitarica radi hleba zadržavalo je nekadašnje lovce i nomade na jednom mestu u cilju obrade zemlje, i samim tim znatno uticalo na tok istorije čovečanstva. Osnovne žitarice za pravljenje hleba bile su pšenica, ječam, ovas, raž, spelta, proso i sirak. Kukuruz je bio nepoznat sadašnjoj Evropi, jer je dosta kasnije donet iz Amerike.

Pod vrelom crepuljom Po biografima vizantijskog cara Mavrikija, i Sloveni, doseljeni na Balkan, poznavali su umeće pravljenja hleba i testa. Šta više, smatra se da im je to bila glavna hrana. Najpre je bio pečen u pepelu ili na vrelom kamenu, a kasnije i u kućnom ognjištu. Pre stavljanja na ognjište ili u vreli pepeo, uvijao se u lišće, a češće se pekao između vrelih crepova. Testo se stavljalo na vruću donju crepulju, pa pokrivalo prvo lišćem a onda i žarom. Kasnije su se dosetili da

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

ga pokriju i gornjom vrelom crepuljom (glinenim poklopcem). Kao i u ostalim zemljama, i na Balkanu je najbolji i najskuplji hleb bio od pšenice. Hleb od sumješice (mešanih žitarica) i suražice (pšeni-

Danas u veku napretka i raznovrsnosti svake vrste, dobri stari hleb postaje skoro sasvim nepoželjan na trpezi. ca mešana sa raži) je takođe bio jestiv, ali hrana siromašnijih, ječmeni je bio skromna hrana, dok je najgori oblik bio hleb od ovsa (ovas se gajio za ishranu konja) i čak sirka od koga je hleb bio crn, tvrd, sabijen i neukusan. I tada su znali za dve vrste testa, beskvasno od koga su mešene pogače i kiselo, kvasno testo od koga se dobijao vazdušastiji i mekši hleb.

Dobar ili loš kao ’lebac? Danas u veku napretka i raznovrsnosti svake vrste, dobri stari hleb postaje skoro sasvim nepoželjan na trpezi. Ipak, iako

narušene reputacije, još uvek ostaje glavni motiv mnogih poslovica, i uzrečica kao što su: Trbuhom za kruhom, kad se kreće u svet, Dobar kao ’lebac, da se dočara nečija neiskvarenost, U ratara crne ruke, a bela pogača, Nema hleba bez motike i mnogih drugih. Istovremeno je i centralni motiv molitve Gospodnje, među Hrišćanima u kome se naziva hlebom nasušnim kao metafora i za telesnu ali i duševnu hranu. Šta se to dogodilo hlebu (ili možda pšenici?) pa da se desi takav preokret? Na festivalu nauke, gde su svoj štand imali i arheolozi vinčanske kulure mogli smo da vidimo kako se tada pripremalo hlebno brašno. Ručno, pritiskom kamena o kamen, mleli su cela zrna žitarica, pritom svaki put nesvesno obogaćujući to brašno i sitnim česticama kamena koji se silom trenja neminovno krunio u vidu fine, puderaste prašine koja je nekada u sebi imala kalcijum, nekad neki drugi značajan element ili mineral, a sve naravno u zavisnosti od sastava kamena koji je korišćen. Da, to je iziskivalo zaista puno vremena i fizičke snage, ali taj hleb je bio zdrav, i hranljiv.

Upropašćeni hleb Današnji hleb koji većina ljudi jede dobija se od rafinisanih odnosno prečišćenih

(čitaj upropašćenih) žitarica o kojih je odbačeno sve što valja. Sa celog zrna se zarad estetike i lakoće rukovanja testom, odstranjuju mekinje i klice, elementi koji sadrže vlakna, vitamine i minerale. Da nadomeste štetu, neki proizvođači naknadno dodaju vitamine u belo brašno, ali to ipak ne čini takvo brašno jednakim

Beli hleb je bio za bogate, a nišči su hleb pekli od jeftinijih žitarica kao što su zob, ječam i raž. prirodnom integralnom brašnu, koje je i tada bolji izvor važnih hranljivih sastojaka. Tako, od nekad korisne žitarice, ljudski faktor i prehrambena industrija naprave bledu kopiju pšenice lišene ne samo biljnih vlakana već i 10 minerala, 14 vitamina i dela proteina. Ta bleda kopija goji i ostavlja gladnim tj. sitost koju pruža nakon konzumacije je kratkog veka. Da to ne bude sve, ono malo preostalih vitamina u zrnu se dodatno suši i izbeljuje na visokim

Natapanjem do veće hranljivosti Vi možda niste znali, ali naši preci zasigurno jesu. Pre svakog korišćenja žitarica u izvornom obliku (dakle kao zrno, ne za mlevenje, kao brašno) oni su žitarice natapali ili proklijavali pre upotrebe. Ne, nije da bi ih brže skuvali, iako je i to jedna od pogodnosti natapanja preko noći, već zato što žitarice u svojoj opni sadrže takozvane antinutrijente, tj stvari koje sprečavaju absorpciju hranjivih materija u organizmu. Recimo, uvek prisutna fitinska kiselina sprečava absorpciju kalcijuma, bakra, gvožđa i cinka u probavnom traktu. Zato prehrana sa previše žitarica a malo ostalih korisnih stvari može lako dovesti do ozbiljnog nedostatka ovih minerala u telu i raznih oboljenja. Iako je danas veoma popularno i „zdravo“ jesti neobrađene žitarice, zapitajte se da li ih pravilno jedete. U procesu natapanja se omogucuje razgradnja i neutraliziracija fitinske kiseline, i ostalih antinutritijenata. Potrebno je najmanje 7 sati natapanja u toploj, kiselkastoj vodi da se neutralizuje sve što nam nije na korist.

40 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

temperaturama, i tako obogaljeno (ali lepo i belo!) melje za hleb naš nasušni.

Poslušno testo i nevaljali gluten Čemu sve to, naravno da ćete se zapitati? Ono što nam ne bi palo na pamet je da je hrana sa odstranjenim vlaknima poslušnija za saradnju sa prehrambenom industrijom. Lakše se i brže mesi, testo je elastičnije, brže se peče, lakše zamrzava. Ukus je bolji, struktura primamljivija. Značajnu ulogu tu ima i ozloglašeni gluten. Jer baš njegovo prisustvo u pšenici (nakon ovih procesa on i čini većinu preživelih sastojaka) daje testu kompaktnost, glatkoću i onu pomenutu poslušnost za rukovanje. Kako taj gluten nije smetao našim preci-

I kad proces uništenja vitamina pšenice ne preživi ni jedan vitamin ili mineral, gluten ostaje nepovređen. ma, i šta je uopšte taj gluten koji je toliko loš da ga uopšte ne koristi ni prvi reket sveta? Gluten je protein rastvorljiv u vodi u procesu mešenja, čiji naziv na latinskom označava - lepak, ne bez razloga. Njegova zasluga je pufnasti, mekani, vazdušasti skoro nutritivno bezvredan beli hleb. On sprečava hleb da bude slepljen i tvrd. I kad proces uništenja vitamina pšenice ne preživi ni jedan vitamin ili mineral, gluten ostaje nepovređen. Jedna od njegovih dobrih osobina, baš ta da ima kohezivna svojstva, kao i da je dobar emulgator i stabilizator, pa je samim tim i izvanredan nosilac aroma i začina, dovela je do toga da bude zloupotrebljen. Porast broja obolelih od celijakije ili neke od alergija na gluten ukazuje upravo na to. Ima ga previše u raznim proizvodima koje svakodnevno jedemo. A da li su naši preci jeli prerađenu hranu koja je začinjena mnogobrojnim varijetetima glutena? Ne, nisu. Zato njima gluten nije smetao. Jedini gluten bio im je onaj iz crnog hleba, ili iz belog, ali kad pšenici nisu vadili dušu zarad gipkosti testa i pufnastih kroasana. Ipak, uprkos činjenici da je čitava javnost na strani crnog hleba, još ima nutricionista

koji veruju i istraživanjima još uvek dokazuju da beli hleb nije baš toliki zloća. Nutricionista Ejlin O Konor, i studija sa univerziteta Portsmut iz 2010. godine, složni su u tvrdnji da nije baš sve u belom hlebu toliko crno. Smatraju da je pomodarstvo u ishrani, ali i stresan način života doveo do toga da ljudi za svoje tegobe uvek prvo okrive gluten iz belog hleba.

Vlakno para vredi Toliku količinu i toliku agresivnu snagu glutena u sebi nemaju integralna brašna, koja su napravljena od celog zrna žitarica, sa sve omotačem i klicom. Zato je recimo raženi hleb tvrđi, vlažniji, teži i zbijeniji. Ali zdraviji. Integralno brašno nije rafinisano, za razliku od belog, ono sem skro-

I onda smo nakon poput oblaka mekih peciva, mi uskoro opet veoma gladni. Baš kao da smo oblak i pojeli…

se lakše reši, i umesto da odu u krv i tamo naprave probleme, bivaju odstranjene. Vlakna neutrališu želudačnu kiselinu, popravljaju rad creva, utiču na jačanje organa za varenje, absorbuju toksine u crevima i skraćuju vreme prolaska hrane kroz digestivni sistem. Osim toga integralni hlebovi (ne oni crni ofarbani) imaju mnogo više vitamina (naročito B kompleksa), minerala i proteina od osiromašenog, belog hleba. Još jedna negativna strana belog hleba je njegov glikemijski indeks, pokazatelj koliko brzo i kako hrana utiče na nivo šećera i insulina u krvi kada se uporedi sa čistom glukozom (glukoza uvek napravi žurku, pa je zato dobra za upoređivanje). Beli hleb je nažalost takođe dobar za te nezdrave žurke u krvi, tj ima visok glikemijski indeks. I ta negativna osobina takođe je uzrok one pomenute rafinacije, ogoljavanja zrna. Tako osiromašen hleb, lako je svarljiv, brzo odglumi sitost, šećer u krvi skoči ali kao što je brzo skočila i sitost i glikemijski indeks vrlo brzo padaju. I onda smo nakon poput oblaka mekih peciva, mi uskoro opet veoma gladni. Baš kao da smo oblak i pojeli…

ba i rastvorljivih šećera sadrži i prirodni omotač zrna, mekinje, koji u sebi ima veliku količinu vlakana. To su celuloza, hemiceluloza i lignin (nesvarljivi ugljeni hidrati). Vlakna u želucu stvaraju dugotrajniji osećaj sitosti, imaju zaštitno dejstvo, vezuju masnoće i pomažu organizmu da ih detinjarije / KUVAJMO S DECOM

hleb naš nasušni

Piše: Nenad Gladić – Lepi Brka

U avant avanturu uru ili u pekaru?

Da li je moguće zamisliti obrok bez hleba? U ovim našim krajevima - teško. To i nije baš neko iznenađenje, jer je kroz istoriju, kao i u mnogim drugim kulturama, hleb bio jedna od ključnih stavki na stolu svakog domaćinstva.

danas, kada po hleb uglavnom idemo u prodavnicu ili pekaru, postavlja se pitanje da li to baš mora tako? Svaki dan slušamo o raznim aditivima koji se obilato koriste u pekarskoj industriji da bi hleb koji stiže do nas bio što mekši, sa produženim rokom trajanja, savršenog oblika ili hrskave kore. I nekako, na mala vrata, poturena nam je ideja da je i hleb postao pitanje načina života, odnosno lifestyle-a. Kakav hleb kupujete, određuje vas kao ličnost. E pa neka i bude tako, ali hajde da to ne bude pitanje hleba koji kupujemo, već pitanje hleba koji mesimo sami. Dakle, neka vaš stil života podrazumeva da barem jednom nedeljno sami pripremate hleb. Tu se sada postavlja pitanje imamo li vremena da sami mesimo hleb? Naravno da imamo. Da bi se umesio dobar hleb potrebno je 20 min aktivnog rada. Sve

42 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

ostalo je vreme koje je potrebno da hleb naraste ili da se ispeče. Dakle, pitanje je volje i elementarne organizacije.

Recepata barem ima Sledeće pitanje koje dolazi na red je - koji hleb umesiti? Pa, pustite mašti na volju i neka put do te savršene recepture bude vaš novi hobi. Siguran sam da ste do sada, manje ili više uspešno, probali da mesite i pečete sopstveni hleb. Recepata barem po štampi, knjigama i netu ima bezbroj. A tu su kao nepresušni izvor recepata domaćice i domaćini u vašem okruženju sa kojima umesto da bistrite politiku i šta se sinoć desilo u vašoj omiljenoj seriji možete da povedete razgovor o hlebu i iskustvima na tu temu. Postoji i mogućnost da svo-

jim hobijem „zarazite“ još nekoga, pa da vidite miline kada ceo komšiluk krene da miriše na sveži hleb i razna peciva. Ako imate tu sreću da posedujete šporet ili peć na drva, rezultati će naravno biti daleko interesantniji. Uz malo veštine, čuda su moguća i u električnoj rerni na koju nas je većina osuđena.

Da bi se umesio dobar hleb potrebno je 20 min aktivnog rada. Kada ovladate osnovama, odnosno kada vam testo postane dobar prijatelj, prelazi se na sledeću fazu. A to su mešavine braš-

Izreke o hlebu Hleba i igara. Juvenal Učini sebe potrebnim svetu i ljudi će ti dati hleba. Emerson Najlepše pesme sveta su bile sredstva da se dodje do hleba. Emerson Kad ima hleba i tuga je lakša. Servantes

na koje možete da koristite, a kombinacije su bezbrojne. Ja za osnovu skoro uvek koristim pšenično brašno, jer bez njega nema hleba na koji je navikla najšira publika.

Menjajte postepeno Krenite sa odnosom 70:30 u korist belog brašna. Razlog za ovo leži u tome što ste verovatno navikli na beli hleb iz prodavnice. Ne treba očekivati od ukućana da svoje navike u vezi sa hlebom promene preko noći. Nemojte započinjati revoluciju. Pokrenite tihu evoluciju! Ako imate sreće i upornosti, uskoro ćete iz korena promeniti odnos ukućana prema hlebu. Brašno od raži, ječma, heljde, spelte i kukuruza polako će postati deo vaše svakodnevnice, a time ćete lagano početi i pozitivno na utičete na zdravlje vaših ukućana. Nemam ništa protiv pšeničnog brašna, ali ne zaboravite da je ono odavno došlo na spisak namirnica koje preterano unosimo i time lagano, ali sigurno narušavamo svoje zdravlje. Jedna od prednosti domaćeg hleba jeste da

Pokrenite tihu evoluciju! Ako imate sreće i upornosti, uskoro ćete iz korena promeniti odnos ukućana prema hlebu.

možete da pustite mašti na volju kog će oblika hleb biti. Poznajem mnoge koji su mislili da im je vrhunac veštine jednostavna vekna ili pogača, ali su malo po malo postali pravi virtuozi u smišljanju najrazličitijih oblika hleba i peciva. Ovo je važno, jer nam je u prirodi da prvo jedemo očima, a tek kasnije ustima.

Začinite krišku Sledeća stavka su začini. Ruzmarin, majčina dušica, origano, bosiljak, beli luk, cimet, aleva paprika, biber i muskatni oraščić su samo neki od začina koji vaš hleb može učiniti ne samo različitim od onoga iz prodavnice već istinskim remek delom. I tu je potrebno nešto eksperimentisanja da bi se došlo do one prave arome. Ali, svi ti eksperimenti će vas naučiti nešto novo. Samo hrabro, za početak koristite jedan začin, a onda kreću

Hleb jesti nije majstorija, hleb ispeći je mala majstorija, hleb zaraditi je najveća majstorija. Rolan Ko prezire hleb, kupi mrvice sa stola. Šekspir Pojeden hleb je zaboravljen. T. Fuler Hleb naš nasušni daj nam danas. Biblija Kad imaš zube – nemaš hleba; a kad dobiješ hleba – nema zuba! Slovačka narodna poslovica Ljudi se najviše muče zbog hleba I ljubavi. Srpska narodna poslovica Bolje suv hleb s poštenjem nego kolač s nepoštenjem. Srpska narodna poslovica Hlebom ga dušmani hranili. Srpska narodna poslovica Hleb je svemu glava. Ruska narodna poslovica Nema hleba bez motike Srpska narodna poslovica

kombinacije. Malo po malo i ova priča sa domaćim hlebom postaje sve zanimljivija, ali samo polako, tu nije kraj… Da li vam je ikada palo na pamet da umesite hleb sa 1-2 kašike domaćeg ajvara ili pindžura? Nije. E pa, vreme je da probate. Da narendate malo sira u testo? Trk po rende i da se potroši onaj komad kačkavalja u frižideru koji više niko neće jer se previše osušio. Hleb sa seckanim maslinama

A ko je najbolje društvo za ovakve akcije, ako ne deca? ili kaprom, i već ste napola puta do nekog mediteranskog ostrva! Sušeni paradajz u ulju? Verujte mi na reč, vredi svaki gram koji stavite u testo kada hleb izađe iz rerne.

„Umesite“ i decu E sad, da li sve ovo treba da radite sami? Pa naravno da ne. A ko je najbolje društvo za ovakve akcije, ako ne deca? Em što vole da se do lakata uvale u brašno i testo i beskrajno uživaju u tim akcijama, em će naučiti da prave hleb, ali i mnogo više od toga. Testu je potrebno posvetiti pažnju kada se pravi, i treba mu vreme kada se ostavi da raste. Dakle, strpljenje će morati da bude deo njihovog repertoara, što složićete se, nije loša osobina. Neke recepture zahtevaju višečasovno „dizanje“ testa i iz iskustva znam da deca obožavaju kada vide rezultate nakon par sati iščekivanja. Opet se

44 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

vraćam na sve moguće kombinacije sastojaka. Dajte im da kreiraju hleb od sastojaka koje sami izaberu. Velika je verovatnoća da ćete ih skinuti sa belog hleba ako su sami napravili neki drugi. A nikad se ne zna u kom detetu čuči genije za hleb! A kada dođe na red oblikovanje testa, mislim da se ne varam kada kažem da je pravi hleb mnogo bolji od onog od plastelina. I na kraju, deca tu uče da je kuhinja pomalo i opasna i da se u njoj moraju poštovati određena pravila. Ako ne nauče osnovna pravila može da se desi i pec, pec, ali to smo ih verovatno odavno naučili. Moja ideja sa ovim pisanijem je bila da vam malo zagolicam maštu i ponudim nekoliko razloga zašto je bolje da krenete u avanturu mešenja nego u pekaru ili pro-

Velika je verovatnoća da ćete ih skinuti sa belog hleba ako su sami napravili neki drugi. davnicu. Hoće li biti promašaja? Pa, naravno da hoće, ali za njih ne mora niko da zna, i kakva je to avantura ako ponekad ne završite u jendeku? Kao svi uspešni avanturisti - hvalite se postignutim uspesima, jer to je potpuno ljudski.

Recepti sa zida Integralni bezglutenski hleb sa amarantom Sastojci:

Priprema:

500 gr integralnog pirinčanog brašna 25 gr kvasca 700 ml mlake vode 200 gr amaranta 50 gr susama 50 gr lana 1 ravna kašika himalajske soli pola kašičice šećera 1 kašika začina za hleb (gotova mešavina anisa, komorača, kima, korijandera) 3 kašike maslinovog ulja 1 kašika jabukovog sirćeta kim i susam za posipanje

Preliti amarant sa 100 ml mlake vode i pustiti da odstoji pola sata. Samleti u čoperu lan i susam. Rastopiti kvasac sa šećerom u 600 ml mlake vode i sipati u posoljeno brašno uz stalno mešanje, da ne nastanu grudvice. Dodati začin za hleb, susam, lan, maslinovo ulje i jabukovo sirće. Testo treba da ima

gustinu testa za šlafrok, jer treba da odstoji sat i po vremena, pa će se zgusnuti. Obložiti četvrtasti kalup pek papirom i sipati smesu. Posuti kimom i susamom. Peći na 200 stepeni 65 minuta. Pečeno izvaditi iz kalupa i ostaviti da se ohladi. Potom seći na kriške. Ukrasiti sa barenim brokolijem.

Recept i slike: Sanja Gostović, Inđija

recepti članova Fejsbuk grupe “Lepi Brka, Gastronomad” detinjarije / KUVAJMO S DECOM 45

recepti sa zida

Pogača sa italijanskom mešavinom začina Sastojci:

Priprema:

Testo: 0,5- 0,6 kg brašna, 1 kašičica soli, 1 kašičica šećera, 1 suvi kvasac, 1 dl ulja i mlaka voda po potrebi, da se umesi glatko testo

Ostaviti testo da se udvostruči. Zatim ga premesiti i podeliti na 4-5 jufki. Svaku jufku oklagijom rastanjiti na prečnik tepsije u koju ćete slagati. Staviti prvu razvijenu koru i premazati je uljem u koje je dodato malo

Recepti i slike: Marica Ilić-Stamenković

46 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

suvog začina (začin C) i italijanske mešavine začina. Tako redom, do poslednje. Zatim iseći nožem dijagonalno, da se dobije 8 delova i svaki uvijati oko ose, ka sebi. Posuti željenim semenkama i peći na 2200C dok ne porumeni.

recepti sa zida

Aromatični venac sa orasima Neophodni sastojci:

Priprema:

450 g brašna tip 500 50 g ražanog brašna 50 g mlevenih oraha 1 kašičica soli 1 kašičica šećera 10 g suvog kvasca po prstohvat: bibera, belog luka u prahu, mrvljene ljute paprike, origana 2,5 dl vode 2 jajeta 50 ml ulja

U posudu za mešenje sipati sve suve sastojke i izmešati ih. Napraviti udubljenje i u njega sipati tečne sastojke, pa umesiti testo. Testo pokriti i ostaviti da se udvostruči. Podeliti ga na dva dela. Oba dela razviti na pobrašnjenoj podlozi u oblik kvadrata približnih dimenzija 30*30cm. Uviti rolate. Seći na komade debljine 3cm i oblikovati venac na pek papiru.

Neophodni sastojci za završnicu: 1 jaje za posipanje po potrebi: susam, seme lana, origano, mrvljena paprika...

Isti je postupak i za drugi deo testa. Od ove mere ćete dobiti 2 venca. Venčiće ostaviti da odstoje oko pola sata, premazati ih umućenim jajetom i posuti navedenim sastojcima ili nekim drugim po izboru. Peći na 200 stepeni oko 20 minuta. Po želji, možete napraviti jedan veći venac. Tekst i slike: Kristina Gašpar

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

recepti sa zida

Crno-beli hleb sa ovsenim pahuljicama Sastojci:

Priprema:

200 g ovsenih pahuljica 200 g običnog svenamenskog brašna 300 g crnog brašna 1 kašičica soli 2-3 velike kašike mlevenog lana 1 jaje 200 g jogurta sa niskim procentom masti 2 kašike meda 3 kašike maslinovog ulja 1 kesica suvog kvasca

1. Razmutiti suvi kvasac u mlakoj vodi sa malo šećera i soli, i ostaviti ga da stoji 10-15 minuta. 2. U odvojenoj posudi pomešati jogurt, med, maslinovo ulje i jaje sve dok se svi sastojci ne sjedine. 3. Nakon toga, pomešati raženo brašno, svenamensko brašno, ovsene pahuljice, mleveni lan i so. U ovu smesu dodati smesu od jogurta, a zatim i kvasac. Mešati lagano varjačom dok se svi sastojci ne sjedine, a zatim umesiti glatko testo. 4. Umešeno testo ostaviti na sobnoj temperaturi da odstoji 30 minuta, nakon toga još jednom ga premesiti, pa ostaviti još 30 min. 5. Zagrejati rernu na 180°C. Pleh za pečenje obložiti papirom. U pleh staviti formirano testo, pa staviti u rernu na 20-25min. Po mogućnosti peći sa uključenom funkcijom strujanja vrelog vazduha. 6. Kad je hleb pečen, pre konzumiranja ga ostaviti par minuta da se prohladi.

Recept i slike: Jelena Athanasiou

48 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

recepti sa zida

Rolovana pogača

(od štapića kukuruzovine) Sastojci:

Priprema:

200 ml mleka 20 g kvasca 5 kašika ulja 350 g brašna 1 kašičica šećera 1/2 kašičice soli

Zamesiti testo, pa ga ostaviti pola sata da odmori.Zatim testo odvojiti na nekoliko manjih loptica i svaku lopticu istanjiti u dugačku traku.Zatim svaku tračicu uvijati oko čiste olovke ili, kao ja, oko štapića od kukuruzovine.Sa uvijenih štapića skidati namotano testo i ređati u tepsiju.

Recept i slika: Slađana Šćekić, Drakčići, Kraljevo

Između svakog razmaka stavljati po parčence testa, pa za drugi krug ponoviti to isto.Pogaču ostaviti 15 min da odstoji, premazati žumancetom i peći 20 min na 2000C.Pogača je veoma interesantna, a deca je posebno vole jer je svaki štapić prazan iznutra.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

recepti sa zida

Domaći hleb Sastojci:

Priprema:

420g brašna, 1/2 kašičice suvog kvasca, 1 kašičica soli i 350ml vode

Pomešati sve sastojke i mikserom umutiti mekano testo. Testo prebaciti u posudu, pokriti i ostaviti da odstoji preko noći. Ujutru radnu površinu dobro pobrašnjaviti, ruke takođe, pa istresti testo i lagano ga rukama rastanjiti, a zatim sve krajeve preklopiti prema sredini. Posuti kuhinjsku krpu sa dosta brašna pa prebaciti na nju hlepčić tako da glatka strana bude okrenuta prema gore. Hleb obilno posutibrašnom i ostaviti ga zamotanog u krpi još 2 h. Rernu zagrejati na 2300C, posudu i poklopac u kojoj će se peći hleb takođe. Pažljivo izvaditi posudu i prebaciti hleb u nju, sad tako da glatka strana bude okrenuta na dole (ne treba podmazivati posudu). Staviti poklopac i peći 30min. Zatim skinuti poklopac i peći još 20min. Pečeni hleb pokriti krpom i ostaviti da se ohladi.

Recept i slike: Mirela Dabić Mesi: majstor Danilo

50 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

pronađite vaše idealno rešenje! Web Hosting

Najbolji web hosting, u Srbiji i inostranstvu. Datacentar opremljen najsnažnijom hardverskom tehnologijom, omogućiće vaše hosting iskustvo nevorovatno lakim.

Izrada Web Sajta - Otvorite vrata internetu!

Namenski serveri

Namenski serveri namenjeni su klijentima koji žele da imaju sopstveni server sa velikim tehničkim mogućnostima i kapacitetima. Saznajte više.

Online Prodavnice

World Wide Web je najbitnija stavka savremenog poslovanja. Svakog dana registuruje se bilioni pretraživanja na internetu različitih pojmova. Zašto se onda vi ne bi priključili i uneli vaše poslovanje? Naš kreativni tim nudi profesionalna rešenja firmama i pojedincima iz oblasti web dizajna u Srbiji. Koristeći najnoviju tehnologiju i praćenje dnevnog razvoja interneta – predstavićemo vas svetu na najkreativniji način…

SEO optimizacija

Jedinstvena i kreativna rešenja za internet prodavnicu, pruža Vam mogućnosti da sami unosite i ažurirate proizvode, porudzbine…

Google Oglasi

Želite 1. poziciju na Googlu? Odradićemo detaljnu analitiku Vašeg web sajta i izdvojiti ključne reči koje odlikuju Vaše poslovanje i postaviti Vas da budete medju prvima na Googlu.

VPS serveri

VPS serveri namenjeni klijentima koju imaju veći broj poseta i koji žele da imaju sopstveni server. Saznajte više.

Izrada CMS Web Sajta

SEO nudi vidljivo i efikasno prisustvo u pretraživanju i dovodi do značajnog povećanja prodaje, profitabilnosti i ekonomičnosti za naše klijente. SEO je fundametalan za uspeh. Naše SEO strategije će podići rang vašeg web sajta u rezultatima pretrage. Mi ćemo vam pružiti celu analitiku rangiranja ključnih reči, profila link buildinga i informacije za indeksirane stranice. Naš tim koji je fokusiran klijentu će poboljšati protok saobraćaja i web prodaju. SEO je žila kucavica za onlajn marketing. Mi nudimo našim klijentima pristupačne pakete visokog kvaliteta. Ostavite ostalo nama, naši eksperti su obučeni najnovijim smernicama za sve pretraživače Google, Bing, Yandex i Yahoo.

Kod nas dobijate uvek više!

cPanel web hosting na xeon serverima i redovnim backupom. 99% Uptime na cloud linux platformi. Saznajte više.

Iskustvo naših PhP programera i dizajnera kreiraće funkcionalno i kreativno rešenje za Vaše poslovanje ili prezentaciju.

SEO OPTIMIZACIJA

Ako želite da ostvarite bolju poziciju i bolju posećenost web sajta. Nudimo Vam analitiku i plan realizacije za pozicioniranje sajta.

Facebook Reklama

Ako želite da nadjete potencijalne kupce i napravite bolju prodaju, odradićemo za Vas Facebook reklamu po parametrima ljudi koji su već zaintresovani za Vaš proizvod ili uslugu.

Email Marketing

Želite da se predstavite firmama i pojedincima. Imamo bazu od 400.000 email adresa. Email marketing Vam pruža pogodnosti za prodaju i za dizanje rejtinga (protoka) Vašeg web sajta.

Adresa: Arčibalda Rajsa 11g, Beograd, Srbija Telefoni: +381 11 7700 600 • +381 11 238 1155 • +381 60 3535 720 Web adresa: www.beohosting.com Email: info@beohosting.com, detinjarije / podrska@beohosting.com KUVAJMO S DECOM Radno vreme: Ponedeljak – Petak 09:00 h – 16:00 h

tanjirić Odlomak iz knjige “Ključ tela” Džulije Enders (Laguna, 2015)

Šta stvarno jedemo Važna faza našeg varenja odvija se u tankom crevu jer je njegova velika površi-

na pogodna za fino usitnjavanje hrane. Ovde se odlučuje da li podnosimo laktozu, šta je zdrava hrana, ili koja hrana izaziva alergije. Naši probavni enzimi u poslednjoj etapi rade kao sićušne makazice: seckaju jelo sve dok ono ne dobije zajednički imenitelj s našim telesnim ćelijama. Trik prirode je u tome da se sve žive stvari sastoje od istih osnovnih materija: od molekula šećera, aminokiselina i masti. Sve naše namirnice potiču od živih stvorenja – prema biološkoj definiciji tome pripada kako jabukovo drvo tako i krava. Naše telo voli slatke stvari Molekuli šećera mogu da budu povezani u kom kompleksne lance. Tada više nemanema ju sladak ukus i onda su ugljeni hidrati u namirnicama kao što su hleb, testenina ili pirinač. Ko vari krišku tost hleba, posle enzimskog razgrađivanja kao krajnji proizvod dobija sledeći rezultat: istu količinu molekula šećera kao da je pojeo nekoliko kašičica belog šećera. Jedina razlika je u tome što šećeru ne treba enzimska prerada, nego već tako usitnjen stiže u tanko crevo da može direktno da dospe u krv. Previše čistog šećera odjednom zaslađuje našu krv na kratko vreme. Šećer iz izuzetno belog tost hleba enzimi relativno brzo svare. Kod hleba od celih zrna to se dešava mnogo sporije! Takav hleb se sastoji od posebno komplikovanih lanaca šećera koji moraju da se razgrađuju komad po komad. Zbog toga crni hleb od celog zrna nije kalorijska bomba, nego depo šećera koji čini dobro. Uzgred rečeno: u slučaju iznenadnog zaslađivanja, telo mora da reaguje mnogo snažnije kako bi povratilo zdravu ravnotežu. Tada aktivira velike količine hormona, pre svega insulin, što utiče na to da se telo posle ove

52 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

vanredne akcije oseća umorno. Ako se šećer ne prihvati prebrzo, onda predstavlja važno gorivo. Tada možemo da ga koristimo kao gorivo za naše ćelije, a u određenim strukturama i za proizvodnju slatkog omotača – glikokaliksa na našim crevnim ćelijama. Uprkos tome, naše telo voli slatke stvari, jer onda štedi na radu – pošto se one brže apsorbuju kao i zagrejani proteini. Uz to, šećer se neverovatno brzo pretvara u energiju, a to ubacivanje energije mozak nagrađuje prijatnim osećanjima. Ipak postoji

Trik prirode je u tome da se sve žive stvari sastoje od istih osnovnih materija: od molekula šećera, aminokiselina i masti. zamka: još nikada u istoriji čovečanstva nismo morali da izlazimo na kraj s toliko enormnom ponudom šećera. U američkim samoposlugama već je u oko osamdeset procenata prerađevina dodat šećer. Dakle, evoluciono-tehnički naše telo je upravo otkrilo skrovište za slatkiše i nesvesno se prejeda pre no što se sruši na sofu od šećernog šoka ili bolova u stomaku. I kada znamo da je preterano konzumiranje slatkiša nezdravo, ne možemo da uzmemo za zlo svojim instinktima kada prorade s oduševljenjem. Ako jedemo previše šećera, jednostavno ga skladištimo za teška vremena. Naposletku, to je praktična stvar. S jedne strane završavamo to tako što ga opet oblikujemo u dugačke lance šećera i skladištimo ih u jetru kao takozvani glikogen, s druge strane ga prerađujemo u masnoću i u masno tkivo. Šećer je jedina materija koju naše telo s neznatnim naporom koristi za proizvodnju masnoća. Skladište glikogena je potrošeno posle izvesnog vremena provedenog u džogiranju – uglavnom kada čovek pomisli: upravo osećam napor. Zbog toga psiholozi za ishranu savetuju da se sport upražnjava makar sat dnevno ako se želi sagorevanje masnoća. Najranije posle prvog malog učinka dragocene rezerve su istrošene. Možda se ljutimo zbog toga što nije odmah nestalo sala sa stomaka – ali naše telo ne razume tu ljutnju, jer ljudske ćelije visoko cene masnoću.

Gram sala na stomaku osiguran život. Od svih čestica hrane masnoća je najefikasnija i najvrednija supstanca! Ti atomi su tako zbijeni jedni uz druge da masnoća po gramu – u poređenju s ugljenim hidratima i proteinima – može da objedini dvostruko više energije. Koristimo je za oblaganje svojih nerava, nalik plastičnom omotaču električnih kablova. To oblaganje nas čini tako hitrim misliocima. Pojedini važni hormoni u našem telu sačinjeni su od masnoće, a na kraju krajeva i svaka naša ćelija je obložena membranom od masnoće, čime je posebno zaštićena i neće se uzaludno potrošiti čim potrčimo. Ukoliko bi zavladala glad – a u prošlim milenijumima ih je bilo mnogo – gram sala na stomaku predstavlja osiguran život. Masnoća je nešto posebno i za naše tanko crevo. Za razliku od ostalih hranljivih materija, ne može se jednostavno preuzeti iz creva u krv. Masnoća nije rastvorljiva u vodi – odmah bi zapušila majušne krvne sudove u resicama tankog creva i plivala bi u velikim žilama poput ulja na površini vode za špagete. Zato se prihvatanje masnoće odvija drugačije: preko našeg limfnog sistema. Za krvne sudove su limfni sudovi nešto kao Robin za Betmena. Svaki krvni sud u unutrašnjosti

U slučaju iznenadnog zaslađivanja, telo mora da reaguje mnogo snažnije kako bi povratilo zdravu ravnotežu. Tada aktivira velike količine hormona, pre svega insulin.

tela praćen je limfnim sudom, kao i svaka i najmanja žilica u tankom crevu. Dok su krvne žile debele i crvene i junački pumpaju hranljive materije u naše tkivo, limfni sudovi su tanki i belo-prozračni. Vraćaju upumpanu tečnost iz tkiva i transportuju imunološke ćelije kako bi se ove svuda pobrinule za našu dobrobit. Limfni sudovi su tako vitki jer nemaju mišićne zidove kao naše krvne žile. Često rade prosto pod uticajem gravitacije. Zbog toga su nam, kada ujutru ustane ustanemo, natečene oči. Naime, u ležećem položaju grav gravitacija nema mnogo toga da ustrojava, mali limfni sudovi na licu bezazle bezazleno su otvoreni, ali tek kada se uspravimo, tečnost iz krvi, koja je tokom noći transportovana dovde, može putem limfnih sudova da teče naniže. (Posle dugog hodanja una unaokolo, naše potkolenice nisu pune tečnosti zato što pri svakom koraku mišići nogu stiskaju limfne sudove i tečnost iz tkiva se potiskuje naviše.) Svuda u telu limfa uglavnom važi za potcenjenog slabića – osim u tankom crevu. Tu ona ima svoj veliki nastup! Svi limfni sudovi se tu sabiraju u primetno širok sud, gde se može sakupiti sva svarena masnoća bez opasnosti da se on zapuši.

Dobra masnoća, loša masnoća Taj sud ima gotovo moćno zvučno ime – duktus toracikus! On se može predstaviti ovim rečima: „Živeo duktus jer je zaslužan što nam je dobra masnoća tako dragocena, ali i loša toliko štetna!“ Ubrzo posle obroka bogatog masnoćom u duktusu je toliko masnih čestica da tečnost više nije prozirna, nego bela poput mleka. Zato se duktus naziva i mlečni grudni kanal. Imaju ga i muškarci i žene. Kada se masnoća nakupi u duktusu, stvara se luk od stomaka kroz dijafragmu direktno u srce. (Ovde se istovari sveukupna tečnost iz nogu, očnih kapaka, kao i creva). Dakle, plemenito maslinovo ulje kao i jeftina masnoća za friteze direktno se ulivaju u srce. Nema prethodnog okolnog puta preko jetre – kao kod svega ostalog što svarimo. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Oslobađanje od opasne, otrovne, loše masnoće nastupa tek onda kada ju je srce snažno upumpalo i kada kapljice masnoće putem krvotoka slučajno stignu u jetru. U jetru dotiče prilična količina krvi, zbog čega je velika verovatnoća da će se ovaj susret dogoditi ubrzo – ali su pre toga srce

Koliko loša masnoća može da deluje štetno, toliko dobra masnoća ima izvrsno dejstvo. i krvni sudovi nezaštićeni od isporuke koju su Mekdonalds i kompanija ponudili po povoljnim cenama. Koliko loša masnoća može da deluje štetno, toliko dobra masnoća ima izvrsno dejstvo. Ako izdvojite nekoliko evra više za hladno ceđeno maslinovo ulje (ekstra virdžin), umačete baget u balzam blagotvoran za srce i krvne sudove. Postoje mnoge studije o maslinovom ulju koje dolaze do istog zaključka: da ono može da štiti od arterioskleroze, celularnog stre stresa, alchajmera i očnih bolesti (kao što je degeneracija makule). Osim toga, vide se pozitivni efekti u slučaju upalnih bolesti, reumatskog artritisa, a služi i kao preventiva od nekih vrsta raka. Posebno zanimljivo za sve one koji se plaše masnoće jeste sledeće: maslinovo ulje ima potencijala da se izbori s neželjenim naslag-

54 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

ama sala. Naime, ono blokira enzime u masnom tkivu, sprečava sintezu masnih kiselina koje rado stvaraju masnoću iz suvišnih ugljenih hidrata. Od maslinovog ulja ne profitiramo samo mi nego je i crevnim bakterijama to draga nega. Dobro maslinovo ulje košta samo nekoliko evra više, nema ni mastan ni užegao ukus, nego svež i voćni. Katkad pri gutanju izaziva osećaj grebanja zbog štavila koje ima u sebi. Kome je ovaj opis u izvesnoj meri apstraktan, može se dobrom oznakom voditi do dobre flaše. Sipanje maslinovog ulja u tiganj ipak nije dobra ideja jer vrelina mnogo toga uništava! Vruće ringle na šporetu jesu super za šniclu i jaje, ali ne i za uljane masne kiseline koje pritom mogu hemijski da se promene. Za pečenje je najbolje uzeti takozvano ulje za pečenje ili čvrste masnoće kao što su puter ili kokosova mast. Oni jesu puni zasićenih masnih kiselina, ali su stabilniji kada se radi o toploti. Plemenita ulja nisu osetljiva samo na toplotu nego rado prihvataju i slobodne radikale iz vazduha. Slobodni radikali prouzrokuju mnoga oštećenja u našem telu jer su nerado tako slobodni, nego im je mnogo veća želja da se čvrsto vežu. Pritom se kače na sve moguće – na krvne sudove, kožu lica ili nervne ćelije, i tu

se pobrinu za oštećenja sudova, starenje kože i nervne bolesti. Ako baš žele da se vežu za naše ulje, to je odlično, ali moliću lepo, tek u našem telu, a ne već u kuhinji. Zbog toga dobro zašrafite poklopac flaše i pravac u frižider.

Masno i premasno Životinjska mast u mesu, mleko ili jaja sadrže mnogo više arahiodonske kiseline nego biljna mast. Od arahiodonske kiseline naše telo proizvodi signalne materije za podsticanje bola. Nasuprot tome, u uljima, kao što su kanola ulje, laneno i konopljino ulje ima više protivupalne alfa-linolenske kiseline, a u maslinovom ulju se nalazi supstanca sličnog dejstva koja se zove oleokantal. Masnoće deluju isto kao ibuprofen ili aspirin, samo u mnogo manjoj meri. Dakle, kod akutne glavobolje ne pomažu – ali redovna upotreba može pomoći u slučaju neke upalne bolesti, čestih glavobolja ili menstrualnih poteškoća. Katkad su bolovi blaži ako se vodi računa da se uzima više biljnih nego životinjskih masti. Međutim, maslinovo ulje nije univerzalan lek za kožu i kosu. Dermatološke studije čak pokazuju da čisto maslinovo ulje lako iritira kožu i da kosa nanošenjem maslinovog ulja postaje toliko masna da se njen rast ne pospešuje i da je naposletku efekat nege sasvim poništen. I s masnoćom u telu može se preterati. Preobilje – bilo dobrog ili

lošeg – prevazilazi naše kapacitete. To je isto kao i kada se na lice nanese previše kreme. Preporuka fiziologa za ishranu jeste da se mastima pokriva dnevna potreba za energijom u iznosu od 25 do maksimalnih 30 procenata. To bi u proseku bilo 55 do 66 grama dnevno – krupni ljudi sportskog tipa mogu uneti i nešto više masti, a mirni ljudi sitnije građe radije manje. Jednim big mekom praktično je pokrivena polovina dnevne potrebe za masnoćom – samo je pitanje kojom vrstom masti. U slučaju sendviča s piletinom u sosu, lanca brze hrane Sabvej, stiže se do samo neka dva grama… kako će se preostala potrebna 53 grama uneti prepušta se samoj osobi.

Meso je “najkompetentnije” Posle ugljenih hidrata i masti sada nedostaje treći – i najmanje poznat – kamen temeljac naše ishrane: aminokiseline. To je čudna predstava, ali neutralna sojina masa koja ima ukus oraha, ili začinjeno i posoljeno meso sastoje se od sićušnih kiselina. Kao i u slučaju ugljenih hidrata, sastavni delovi su u obliku različitih lanaca, zbog čega su drugačijeg ukusa i naposletku se i nazivaju drugačije, naime – proteini. U tankom crevu probavni enzimi rastavljaju tvorevinu, a zid tankog creva sebi grabi njene najvrednije delove. Postoji dvadeset takvih aminokiselina i beskrajno mnogo najrazličitijih mogućnosti da se kombinuju

za stvaranje proteina. Na primer, uz njihovu pomoć mi ljudi gradimo DNK, svoje nasleđe, sa svakom novom ćelijom koju stvorimo tokom dana. To čine i sva druga živa bića, svejedno da li su biljke ili životinje. Zbog toga sve što se može pojesti u prirodi sadrži proteine.

U mnogim zemljama ljudi već vekovima sasvim intuitivno uzimaju obroke koji sve usklađuju: pirinač s pasuljem, rezance sa sirom, lepinje sa humusom ili tost sa puterom od kikirikija. Hraniti se bezmesno, a bez izvesnih nedostataka, ipak je teže no što se misli: biljke grade drugačije proteine nego životinje i često od neke aminokiseline koriste toliko malo da se njihovi proteini nazivaju „nekompetentni“. Kada želimo iz njihovih aminokiselina da gradimo svoje proteine, dolazimo do lanca samo dotle dokle može

da dosegne jedna aminokiselina! Polugotovi proteini se potom prosto kvare i mi izmokrimo male kiseline ili ih nekako recikliramo. Pasulju nedostaje aminokiselina metionin, pirinču i pšenici (time i pšeničnom mesu, sejtanu) nedostaje lizin, kukuruzu čak nedostaju dve: lizin i triptofan! Ali ovo nije konačni trijumf ljubitelja mesa nad ljudima koji ne jedu meso: vegetarijanci i vegani samo moraju da mudro kombinuju hranu. Jeste da pasulj nema metionina, ali zato ima ogromne količine lizina – pšenična tortilja s pireom od pasulja i ukusnim punjenjem isporučuje aminokiseline koje su čoveku potrebne za gradnju sopstvenih proteina. Ko jede jaja i sir takođe može da dovede u ravnotežu nekompetentne¬ proteine. U mnogim zemljama ljudi već vekovima sasvim intuitivno uzimaju obroke koji sve usklađuju: pirinač s pasuljem, rezance sa sirom, lepinje sa humusom ili tost sa puterom od kikirikija. Teoretski to ne mora da se kombinuje u jednom obroku nego tokom jednog dana (mada je često ovakva kombinacija čak i korisna inspiracija kada ne znamo šta da se skuvamo). Postoje i biljke koje sadrže sve važne aminokiseline u dovoljnim količinama: soja i kinoa, ili amarant, alge spiruline, heljda i čija semenke. Sojina masa je zato s pravom na glasu kao zamena za meso – doduše sa ograničenjem da u međuvremenu sve više ljudi alergijski reaguje na nju.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Priredila: Vesna Smiljanić Rangelov

Šta bake iz celog sveta spremaju svojoj unučadi za jelo Iz posete baki još se niko nije vratio gladan. Za njih smo mi najmršaviji na svetu (vidi kako smo se usukali!) i najneuhranjenija unučad na planeti, bez obzira na to koliko imamo godina (i kila) i u kojoj zemlji živimo. Projekat Gabrijela Galimbertija „Poslastice s ljubavlju“ – predstavlja međunarodni manifest bakine ljubavi i brige. Posetivši 58 zemalja, zabeležio je bake pre početka spremanja i slasni rezultat njihovog truda. Od ovde izloženih jela sigurno biste bili siti. Od fotografija ćete ogladneti. Ipak, fali gibanica!

Jermenija

Jelo: dolma (sarmice u listu vinove loze)

Malavi

Jelo: finkubala (gusenice pržene sa paradajzem)

56 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Haiti

Jelo: mekušci u kreolskom sosu

Maroko

Jelo: batbot (berberski hleb, pečen u tiganju)

Italija

Jelo: ravioli sa sosom od mesa, blitvom i rikotom

Kajmanska ostrva

Jelo: iguana s pirinčem i bobom

Kina

Jelo: svinjetina s povrćem

Letonija

Jelo: haringa sa krompirom i pavlakom

Filipini

Jelo: kinunot (meso ajkule u supi od kokosa)

Liban

Jelo: krem supa od pirinča i sočiva

Indija

Jelo: vindalu od piletine

Zimbabve

Jelo: sadza (kaša od bele kukuruze i lišće tikve u ulju kikirikija)

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Brazil

Jelo: fejžoada (jelo od graha, mesa, brašna manioke u povrća)

Švedska

Jelo: kuvani losos s povrćem

Kanada

Jelo: bizon pod severnim suncem

Kenija

Jelo: kaša od kukuruznog brašna s povrćem i kozjim sirom

58 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Alžir

Jelo: kuskus s piletinom i povrćem

Turska

Jelo: karnijarik (punjeni plavi patlidžan)

Bolivija

Jelo: supa od povrća i sira

Argentina

Jelo: meso na roštilju

promo

Beogradić je jedan od najvećih in-door zabavnih parkova u Beogradu. Prostor od 1.700 m² smo osmislili i opremili zanimljivim i jedinstvenim sadržajem. Zabavni park za celu porodicu se nalazi na Novom Beogradu, u blizini Buvljaka, Novog mosta i poslovne zgrade Com Trade. Od sadržaja izdvajamo: • Čamci na jezeru koje mogu voziti i odrasli i deca, • Vozić koji kruži oko jednog dela igraonice

• Autići na karting stazi su uživanje i za decu i odrasle • 5D bioskop sa preko 150 naslova i tema • Dvorac, baby kutak, trampolina i 3D lavirint – su namenjeni najmađima i oni zauzimaju veći deo igraonice. • Diskoteka - je namenjena deci od 7 do 14 godina • Aparati -za decu i odrasle tu su i elektronski aparati vazdušni hokej, elektronska košarka, udaraljke, hvataljke za lutke, električne klackalice i stoni fudbal. • Program pozorišne bine Posedujemo i kafić sa kapacitetom do 200 mesta koji se nalazi na galeriji, tako

da roditelji, nastavnici ili vaspitači mogu da posmatraju decu dok se igraju samostalno ili sa animatorima. Jedinstvenost igraonice Beogradić je u tome što je potpuno prirodno i poželjno da se odrasli i deca zabavljaju zajedno na svim sadržajima igraonice. Zabavni park poseduje sopstveni parking za goste.

Za sve detalje možete nas kontaktirati na : info@igraonicabeogradic.com ili 011/21 60 133, 060/33 53 504

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Da nas čitate - znamo. Ali, da li naše savete i ideje primenjujete u svojoj porodici? Želeli smo da vidimo kako projekat “Kuvajmo s decom” izgleda u vašoj kuhinji i zamolili vas da nam to pokažete svojim fotografijama i receptima. Na narednim stranama nalaze se rezultati. Nadamo se da će ove ukusne razglednice iz kuhinje uticati i na ostale da u svoju porodicu uvedu moto “Imam znanje za kuvanje”! Do narednog broja, vaše kuhinjske avanture u slici i reči šaljite nam na

kuvajmosdecom@detinjarije.com

60 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Makarone sa pavlakom i šunkom Momčilo Karan, novinar i urednik u dnevnom ekonomskom listu „Privredni pregled“, zajedno sa svojom mlađom ćerkom Isidorom (10), čest je gost kulinarskih radionica i drugih događaja koje organizuje naša redakcija. Zato su se rado odazvali i da zajednički pripreme jedno jelo i predstave svoje kulinarsko umeće. Momčilo kaže da privatno nije često u kuhinji, bar kada su u pitanju glavna i komplikovanija jela. Taj deo čarolije rado prepušta supruzi. On ponekada pripremi manje komplikovana jela ili neke priloge (posebno kada je sam kod kuće sa ćerkama). Kada je slobodan, prilikom pripremanja ručka oguli krompire ili očisti i opere luk, šargarepu, spanać, ili neku od namirnica potrebnu za pripremu glavnog jela. Takođe, vrlo često priprema i salate.

Ćerka Isidora je odlična učeni učenica trećeg razreda osnovne škole „Vlada Aksentijević“ u Beogradu. Kuvanje je vrlo interesuje i često se nađe u kuhinji dok mama nešto sprema, pa joj ponešto i pomogne. Isidora sakuplja recepte i kaže da će jednog dana imati svoj restoran. Iako će se svakom pohvaliti kako njena mama odlično kuva i zadovoljna je svime što napravi, ipak najviše voli kad je tetka Dana iznenadi nekim lepim jelom, kao što su, na primer, mlinci sa piletinom. Za naše čitaoce, Isidora i njen tata pripremili su jednostavno, ali kako kažu, vrlo ukusno jelo: makarone sa pavlakom i šunkom. Napominju da se šunka može zameniti slaninom, a kisela pavlaka sa feta sirom, ili se mogu praviti i neke druge kombinacije. Opet će biti vrlo ukusno, tvrde.

Potrebno je (za 4 osobe): 400 grama makarona, 200 g kisele pavlake, 200 g šunke, 4 jaja, 100 g pavlake za kuvanje, 1 dl mleka, ulje, so, biber. Priprema: Makarone kuvati u proključaloj i posoljenoj vodi 6-7 minuta. U međuvremenu izmešati pavlake, jaja, mleko i iseckanu šunku. Makarone procediti i sipati u nauljenu tepsiju. Preko njih sipati pripremljenu smesu od pavlaka, jaja, mleka i šunke. Staviti da se peče u već zagrejanoj pećnici 25-30 minuta.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Mafini „Dečji osmesi“ U pripremi đakonija su učestvovali: Ana Anči Tatalović (2 godine) Viktor Viki Tatalović (5 godina) Jelena Mama Obrenović Tatalović (dame ne otkrivaju godine :-) ) uz punu podršku Čedomira Čedice Tatalovića, koji nas je uslikavao. Spremali smo omiljene (mljac-mljac) čokoladne mafine sa rogačem - „prste da poližeš“.

Neophodne namirnice:

• 100 g putera • 2 jaja • 100 g šećera • 1 kesica vanilin šećera • 50 g istopljene čokolade • 2 dl mleka • 100 g heljdinog brašna • 100 g sitno mlevenog rogača • 50 g pudinga od čokolade • 1/2 praška za pecivo • 1 kašičica soda bikarbone • 2 kašičice cimeta

Dodatak:

• 20 g iseckane čokolade (za posipanje) • malo iseckanih badema (za posipanje) • malo brusnice

Priprema:

(oko 20 min, sa decom verovatno oko 40 :) )

1 - Penasto umutiti puter, šećer i vanilin šećer, a onda dodavati jedno po jedno jaje i istopljenu čokoladu. Smesi postepeno dodavati mleko, uz konstantno mućenje. Deca mute, mame dosipaju. 2 - Nakon toga postepeno dodati prethodno pomešane suve sastojke, takođe uz mućenje. 3 - U pleh za mafine stavite papirne korpice, a zatim napuniti 1/3 korpice smesom. U svaku korpicu stavite nekoliko komadića seckane čokolade i 1-2 brusnice, a zatim ih dopunite ostatkom smese. 4 - Mafine peći približno 20 min na temperaturi od 1750C. 5 - Kada se ohlade, možete ih ukrasiti topljenom čokoladom, cimetom, seckanim bademima, posuti prah šećerom...ponudite klincima razne opcije i pustite ih da budu kreativni.

Šareni pituljci Vesna Smiljanić Rangelov: Detinjstvo uglavnom provela u Murtenici. Đak-pašak. Magistrirala na Slavistici BU. Svršila studije kulture i roda na AAOM-u. Prevodilac sa ruskog, lektor za srpski jezik. Zaposlena kao redaktor/leksikograf. Planinari, majkuje, lajkuje, piskara, palamudri. Simeon (4) Đorđe (7) Kod ovog recepta najlepše je što se ne morate pridržavati ni preciznih mera ni preciznih sastojaka ni preciznog postupka i ne može da ne ispadne dobro. Mogućnosti za varijaciju su velike, a mi smo ovo na slici napravili ovako:

Sastojci:

Način pripreme:

• kore za pitu od heljdinog brašna • 5 crvenih pečenih paprika ½ kg spanaća i zelja (ili koprive ili blitve, ili svega pomalo) • 2 jaja • 1 puna kašika (šaka četvorogodišnjaka) susama • 6 kašika (dve šake sedmogodišnjaka) brašna (kukuruznog, integralnog, belog) • 100 g pršute • mala šolja za kafu ulja • so • prašak za pecivo • kiselo mleko

Kore za pitu i oljuštene paprike iseckati „na štrafte“ (tračice); pršutu na kockice. Spanać/ koprivu/blitvu/zelje obariti pa iseckati. U ovećoj posudi sve to pomešati. Dodati jaja, brašno, susam, prašak za pecivo i so. Gnjecati. Stavljati u kalup za mafine. Peći u zagrejanoj rerni na 220 °C dvadesetak minuta. Još pet minuta na 100 °C. Na pečene pituljke staviti po kašiku kiselog mleka.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Lazanja bez mleka sa biljnim sirom Recept i slike: Jelena Popović, vlasnica brenda duhovnog nakita i aksesoara Ljubav Vera Nada® Pleme 4 J - Jelena, Jelisaveta, Jakov & Jeremija

Sastojci: • 500gr mlevenog mesa – ispržiti sa lukom izačiniti po želji • 500 gr narendanog biljnog sira • 1 šolja sojinog mleka • kečappo po trebi • standardni sastojci za smesu za palačinke

64 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Način pripreme: Palačinke pravimo standardno, sa jajima, brašnom, kašičicom soli, kašičicom fruktoze, i 2-3 kašike sojinog mleka u prahu. Napravite 7-9 palačinki, potreban broj zavisi od veličine posude, a i ako ima više – neće se baciti, ali jednu ćete svakako seckati da biste pokrili uglove ukoliko nemate okruglu posudu. Pleh se premaže biljnim margarinom, a ređa se na sledeći

način: palačinka + kečap + meso + narendani biljni sir, ponavljati sve do vrha. Poslednjapalačinka se zaliva sojinim mlekom, a možete malo i da izbockate sve, pa da sojino mleko svugde prodre. Nema potrebe za jajima, jer ih palačinke već sadrže. Rernu zagrejte na 200°C i pecite lazanju dok ne porumeni. Od naše porodice malo izmenjen recept sa ljubavlju, verom i nadom, jer neki od nas su netolerantni na mleko i šećer. :-)

Šareni pasulj Spremaju: Simon (6), Petra (3) i mama Ema (32) Ema Tatić – lektor i prevodilac za engleski jezik, zaljubljenik u reči i prirodu, a najpre i iznad svega – mama dva divna, pametna deteta. Mi, u našoj porodici, volimo da spremamo razna jela i poslastice zajedno, i svi skupa usavršavamo svoje kulinarske veštine. Simon trenira savate boks, a veoma voli i fudbal, košarku, plivanje i trčanje, kao i da crta, slika, piše, druži se sa vršnjacima. Petra voli da igra i peva, ima odličan smisao za humor i izuzetan je sluhista. Oboje obožavaju životinje i biljke, tako da se pomalo bavimo i baštovanstvom. Svaki slobodan trenutak provodimo zajedno, u igri, smehu, razgovoru, pesmi, šetnjama i drugim aktivnostima. Trudimo se da razvijamo lepe navike u svakom smislu, a naročito kada je ishrana u pitanju. Mi ćemo vam spremati jedan od naših omiljenih ručkova, šareni pasulj. Iako zvuči „odraslo“, zaista nije, pored toga što je dobar izvor hranljivih materija, veoma lepo izgleda i našim mališanima je jedan od ručkova koji najslađe pojedu.

Potrebno je: ca. 300 gr mešavine pasulja (postoje i već pripremljene upakovane mešavine, a možete i sami napraviti miks svojih omiljenih mahunarki, samo proverite da li im je vreme kuvanja isto) 1 glavica crnog luka malo belog luka, po želji

začini (aleva paprika, kurkuma, so, biber, sveža nana) maslinovo ulje (ili neko drugo) salata: naš izbor je salata od bebi spanaća, zelene salate batavie, matovilca, blitve i lista crvene repe

Način pripreme: Pasulj možete potopiti da odstoji u vodi nekoliko sati ili preko noći, a ako spremate pasulj sitnog zrna kao i mi, ne morate. Mi smo pasulj stavili u šerpu u koju smo prethodno sipali vodu. Vode treba da bude otprilike 3-4 prsta iznad pasulja. Vodu dolivamo kada uvri. To se krčkalo dok se mahune nisu omekšale. Kada koristimo ekspres lonac, to traje do 20-30 minuta, a u običnoj šerpi treba mu malo više, sat pa nekada i sat i po vremena. U drugoj zgodnoj posudi smo na maslinovom ulju prodinstali crni luk desetak minuta, pa smo već skoro gotov pasulj nalili preko dinstanog luka. Pred sam kraj kuvanja, dodali smo so i biber, i ostale začine. Nanu nikada ne stavljamo sušenu, jer je potpuno drugačija od sveže. Sveža nana ne „oboji“ jelo svojim mirisom i ukusom, a pasulj spremljen uz dodatak tog začina savršeno prija svakom stomaku. Sada smo pravili bez mesa, ali slobodno možete ubaciti suva rebra, kako bi pasulju dala specifičnu aromu. Salatu uvek prvo ostavimo 20 minuta u vodi u koju dodamo sodu

bikarbonu ili sirće. To volimo da uradimo, prosto da bismo bili sigurniji da jedemo što zdravije povrće. Dok to odstoji, pravimo dresing tako što iscedimo pola limuna ili sipamo malo balzamiko sirćeta, dodamo maslinovo ulje, malo vode, so, biber, i sve dobro promešamo kašikom. Povrće isperemo, prelijemo dresingom i promešamo, pa serviramo po želji. Starija deca mogu sa lakoćom da iseckaju luk (makar do pola), sipaju ulje, ubace luk da se dinsta i mešaju. Takođe, uz pomoć, prate da li je pasulj skuvan i dodaju začine. Mlađa deca uvek mogu da dodaju sve sastojke, mešaju salatu ili sipaju već odmerenu količinu začina ili neke druge namirnice. Ako se unapred dogovore i čvrsto poštuju pravila ponašanja u kuhinji, a deci dodele zadaci shodno uzrastu, kuvanje sa decom je bezbedno, predstavlja beskrajno uživanje, kao i zabavu za sve članove porodice. Kada se pasulj prohladi, navalimo i svi gotovo uvek tražimo dodatak :-) Prijatno!

Proja sa sirom i paprikom Moje ime je Jelena Dragojlović. Radim u „Kreativnom centru“, izdavačkoj kući knjiga za decu iz Beograda. S mojom petogodišnjom ćerkom Evom rado provodim vreme u kuhinji. Volimo da spremamo hranu po receptima mojih i Evinih baka, ali često i same istražujemo i eksperimentišemo. Najzanimljivije joj je da radi s testom, da ukrašava torte i kolače, ali i da pravi razne oblike od namirnica, te nam najčešće servira hranu koja liči na leptira.

66 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Potrebno vam je:

Način pripreme:

• 3 domaća jaja • 2-3 šolje kukuruznog brašna (najbolje je da nabavite domaće brašno) • 1 šolja jogurta • 1 komad domaćeg sira • 1 sitno seckana paprika pola kašičice sode bikarbone malo ulja

Sir izgnječiti u dubljem sudu i postepeno dodavati ostale sastojke. Masu sipati u podmazan pleh i peći na 180 stepeni oko pola sata.

Braunis od integralnog brašna Maja Matić Radonić je scenograf po profesiji, a trenutno se bavi izradom funkcionalnih, dekorativnih predmeta za decu i odrasle. Deca: Vanja 6,5 godina i Sava 4,5 godine

Sastojci:

Način pripreme:

• 2 jaja • 40g ili 2 kašike putera • 2 kašike ili više vode • 1šolja brašna (ječmeno, speltino, ovseno, heljdino, raženo, kukuruzno brašno, šta god imate može se staviti jedna vrsta ili praviti kombinacija) • 1/2 šolja šećera malo začina (cimet, muskatni oraščić, rogač, đumbir) • 1kafena kašičica praška za pecivo • 200 g tamne čokolade puter i malo belog brašna za pleh

Iseći čokoladu, omekšati ili otopiti puter, sve sastojke staviti u činiju i pomešati. Ako je smesamnogo gusta, dodajte malo po malo vode, sve dok testo ne postane žitka. U testo se može dodati i jezgrasto voće, najbolje ga je malo prepeći i izlomiti. Ako koristite integralno brašno, vodite računa da ono traži da testo imamalo više tečnosti i takvom testu treba vremena da se malo odmori i upije tečnost. Namazati i pobrašnjaviti pleh, zagrejati rernu na 1650C, a kadase rerna zagreje, sipati testo u pleh i peći ga od 15 do 20 minuta. Mi se uvek ludo zabavimo praveći ovaj kolač, a i mališani ga mnogo vole. Prijatno!

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Kiflice sa sirom Relja i David iz Lazarevca Mama: Marija Gajić Evo i nešto o nama - suprug mi se zove Nenad, ja sam Marija. Zaposleni smo u RB Kolubara, tako da deca idu u vrtić. Nemamo mnogo vremena u toku nedelje da se igramo u kuhinji, ali je zato to postao ritual za vikend. Svi se čude što oni, dečaci, toliko to vole, ali pošto su i moj i deda i otac dobri kuvari meni je to normalno. Stariji sin je prošle godine tražio od deda Mraza da mu donese kuvarsku kapu, ali kako on kaže „pravu“. Naravno, morali smo to da nabavimo. Najviše vole da prave kiflice sa sirom, palačinke, picu i ledene kocke. I da ne zaboravim, vole da peru sudove, što mamu posebno raduje.

Potrebno vam je:

Način pripreme:

Sir izgnječiti u dubljem sudu i postepeno dodavati ostale sastojke. Masu sipati u podmazan pleh i peći na 180 stepeni oko pola sata.

Slatko-kiseli voćni kolač Zovemo se Kosta i Milan i imamo 7 i 5 godina. Idemo u vrtić „Pinokio“ na Voždovcu gde i živimo. Tata leči decu i popravlja igračke, a mama radi sa računima. Svaki rođendan i praznik provodimo zajedno i uvek sa mamom pravimo tortu, pitu i slične stvari. Mamin zadatak je da napravi tortu i opere sudove, a mi da oližemo fil. Ako smo dobri, dopusti nam da ređamo keks za tortu i da umačemo i cepkamo rezance od kora za pitu. Ipak najviše volimo kada ne idemo u vrtić subotom i nedeljom i za doručak pravimo palačinke. Mama ih peče u dva tiganja a mi sedimo tati u krilu, svaki na po jednoj nozi, a on ih maže džemom i eurokremom. Za sledeći rođendan smo rešili mami da kupimo i treći tiganj, jer ne može da stigne da ispeče koliko mi možemo da pojedemo. Želimo sa Vama da podelimo recept za jednu od torti koja se pravi u našoj kući.

Potrebno vam je:

Način pripreme:

• Kutija plazma keksa (velika) ½ kisele pavlake (velike) • 2 kašike šećera puding od vanile mleko (količina propisana na kesicama za puding, šlag i malo za potapanje plazme) • kivi i banane (može se koristiti i drugo sezonsko voće) šlag • pravougaoni uzani poslužavnik

Svaku plazmu pre ređanja na poslužavnik kratko potopiti u mleko (brzo omekšaju, pa se raspadnu) i poređati prvi red. Umutiti pavlaku sa šećerom i premazati plazmu. Poređati iseckano voće. Poređati drugi red plazme potopljene u mleko. Napraviti puding po uputstvu sa kesice i preliti drugi red plazme. Preko poređati iseckanu bananu. Poređati treći red plazme i ukrasiti šlagom.

Dušan, Mina, Kosta i Milan Vujić

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Američke palačinke po receptu koleginice Mare

Recept i slike: Marija Bacović Kuvaju: Tata: Darko Baćović, rođen 26.04.1977. godine, radi kao direktor Helen Doron škole na Vračaru. U slobodno vreme popravlja sve uređaje, automobile, elektro kvarove, itd., i isprobava nove recepte koje vidi u Brkinoj emisiji ili časopisu Kuvajmo s decom. Sin: Žarko Baćović, rođen 26.05.2004. godine, učenik 4. razreda OŠ „Josif Pančić“, odličan đak sa svim peticama. U slobodno vreme, kada ne igra igrice, trenira tenis i kapoeru, uči engleski i francuski jezik.

Njihov omiljeni recept:

Način pripreme:

Čokoladni sirup

2 ½ šoljice brašna 1/3 šoljice šećera 1 prašak za pecivo malo soli 2 šoljice mleka 2 jaja (belanca posebno dobro umutiti mikserom) 1/3 šoljice ulja.

U suve sastojke dodati one vlažne i izmiksati. U dobijenu smesu dodati dobro ulupana belanca i lagano mešati dok se svi sastojci ne ujednače. Peći u blago zamašćenom tiganju. Okrenuti ih kada se na gornjoj strani pojave mehurići.

U šerpi pomešati 1/2 šoljice kakaoa i 1 šoljicu vode. Zagrevati i mešati dok se kakao ne otopi. Dodati 2 šoljice šećera, i ostaviti da ključa 3 minuta na umerenoj temperaturi uz stalno mešanje. Dodati 1/8 kašičice soli i 1/4 kašičice vanile. Pustiti da se ohladi, sipati u teglu ili staklenu flašu i čuvati u frižideru.

Proja(ra) Jasmina Jovanović je dugogodišnji saradnik sajta Detinjarije, a od prvog broja i časopisa Kuvajmo s decom. Pisala je za još nekoliko časopisa koji se bave temom roditeljstva. Majka je 11-ogodišnje Teodore i 6-ogodišnje Sofije. U slobodno vreme kuva sa decom, bavi se baštovanstvom, čita i voli da sedne za šivaću mašinu i nešto sašije. Životni moto joj je da sreća prati hrabre. Živi u predgrađu Beograda. Teodora (11) i Sofija (6) Omiljeni doručak moje dece je proja. Vrlo često i užina. Ima dosta vremena kako su moje ćerke naučile same da je spremaju. Doduše, nema tu neke posebne mudrosti ni veštine, ali u tome i jeste poenta, najbolje stvari u životu su obično i najjednostavnije.

Potrebne namirnice:

Način pripreme:

• 4 penasto umućena jajeta • 1 čaša ulja • 1čaša mleka • 1 čaša pšeničnog brašna • 1 čaša kukuruznog brašna prstohvat soli • 1 kesica praška za pecivo izmrvljenog sira po želji *naša merica je čaša od jogurta

Sve sastojke sjediniti i sipati u podmazan pleh. Peći 25 minuta na 1800C, odnosno dok ne porumeni.

VCE JE UVEK U MODI... Voće je inspiracija mnogim umetnicima, bilo da je u pitanju slikarsko platno, tkanina, ili možda – tanjir. Naši mali umetnici su od svog omiljenog voća napravili različite „slike“ na tanjiru. Bez obzira na godišnje doba, uvek se može naći pregršt predivnih boja, a tek ukusa!

RIBA, ALI SLATKA Potrebno vam je: 1 zelena jabuka, nekoliko jagoda, bombone ljubičaste ili plave boje. Celu jagodu koristite kao glavu ribe. Od jabuke isecite oblik tela, peraja i rep. Ostatak jagoda isecite i poređajte kao krljušt ribe, a vrhove jagoda isecite i rasporedite kao morsko dno. Dodajte i neki zeleniš koji će ličiti na morske alge, mi smo koristili mirođiju. Bombone koristite za oko i mehuriće koje riba ispušta dok pliva. A da biste pojeli ovu voćnu salatu potrebna vam je i adekvatna oprema. Luka i Viktor su spremni - naočare i mišići za plivanje su tu…

72 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

VOĆNO OSTRVO Potrebno je: 2 kivija, 1 banana, 2 mandarine. Kivi isecite tako da dobijete dve polovine, a zatim svaku polovinu presecite na tri dela, i tako ćete dobiti krošnju palme. Bananu isecite na kolutove, a svaki kolut presecite na pola, pa poređajte u obliku stabla. Mandarine rasporedite tako da podsećaju na ostrvce.

JAGODICA MIŠICA Da li ste nekada probali kombinaciju jagoda i sira? Mi smo probali i jako nam se dopalo, još ako servirate na ovako zanimljiv način, biće pun pogodak! Sve što vam je potrebno su jagode, gumene bombone i sir. Jagode pažljivo zasecite kako biste smestili tanke listiće sira isečene u obliku ušiju. Kao rep koristite gumene bombone u obliku špageta, za nos i oči možete uzeti čokoladne mrvice, a mi smo koristili karanfilić. Zatim isecite i velike trouglove sira, koje ćete staviti ispred miševa. Malo smo se zaigrali, pa smo od kartona napravili i zid sa rupom za naše mišiće…

Mi smo se odlično zabavili, što i vama predlažemo, a zatim smo nakon gromoglasnog „jupiiii“ sve ovo u slast i pojeli, što vam takođe predlažemo. Ukusno je, a i zdravo...

KREATIVNI STUDIO SIMEON: Sa voćem se igrali, a zatim ga i pojeli: Ana Simić, Anabela Mandić, Leonora Marić, Dunja Mitić, Marija Mihailović, Milica Mrkšić, Luka Marković, Viktor Marojević Foto: Ena Vukčević 011/61 33 215 detinjarije / KUVAJMO S DECOM

bašta kao učionica Piše: Loren Najt Priredila: Jasmina Jovanović

Uvedite decu u baštovanstvo Sve u svemu, bašta je donela ogromnu radost našoj porodici. Evo nekoliko saveta o uvođenju jednostavnog vrta u život.

ima je bila duga, i u velikom delu planete nemilosrdna, a na nekim planinama još uvek stoji snežni pokrivač. Ipak, lepo vreme je tu iza ugla, još uvek stidljivo i oprezno, ali tu je. Proleće je pravo vreme da počnete da razmišljate o svom povrtnjaku. U našem slučaju, lepo vreme nije samo donosilac sunčanih dana, već i naše i dečje radosti i rada u bašti. Svake godine se razlikuju i njihova interesovanja ali i njihove

74 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

radne sposobnosti. Prvo su bili mali, željni guranja prstiju u mekano blato, više gazeći biljke nego ih negujući. Druge godine su već imali neke uspehe iako im se tada najviše dopalo da jure gliste po kompostu. Treće godine imali su dečje uspešnu berbu pasulja koji su podupirali štapovima dok je rastao u nebesa. Čak su se krili iza njega igrajući se žmurke. Četvrte godine shvatili su gde prvo stižu plodovi, i čučali su čekajući jagode da uzru, ni jedna bobica nije stigla ni do kuhinje ni

do česme – svaku su smazali strogo prljavim rukama, kao da baš tako treba.

Blatnjava učionica prirode Ove godine ćemo posaditi naše uobičajene povrćke: krastavce i paradajz, pasulj, kelj, spanać, cveklu, šargarepu, bundevu, i papriku, sa nadom da ćemo pokazati našim momcima delikatni proces proizvodnje hrane ali i pokazati im da je suviše truda uloženo da bi smo neku hranu odba-

Koristi od bašte su mnogobrojne. Deca se uče odgovornosti, uzročno-posledičnim vezama, razvijaju veće razumevanje i poštovanje prema prirodi i njenim delima

odgovornosti, uzročno-posledičnim vezama, razvijaju veće razumevanje i poštovanje prema prirodi i njenim delima. Dete koje ima vrt bolje razumeva odakle hrana dolazi i više je poštuje, jer poznaje proces rada koji prethodi uzgajanju. Seme koje se neguje strpljivo i predano uzvratiće plodom, a sve to uči dete poverenju i simbiozi sa prirodom. Nije zanemarljiva ni činjenica da je baštovanstvo odlična fizička aktivnost: od kopanja zemlje, plevljenja, do prevoženja svežeg komposta kolicima, zalivanja i niza drugih aktivnosti koje podrazumevaju održavanje vrta.

cili. Još jedna stvar koju želim je da moja deca jedu široku paletu povrća, da im sve bude na dohvat ruke.

Što sam ubereš -voliš i da jedeš

U bašti ima puno posla – ona je blatnjava i prašnjava, a zna da bude i neuredna zabava. Ponekad štetočine ili nevreme mogu da, dok trepnete, unište i najbolje osmišljen plan i najviše zalaganja i truda. To ipak ne sme da bude izgovor, ako iole imate mogućnost - treba da je imate. Koristi od bašte su mnogobrojne. Deca se uče

Još jedna prednost baštovanstva je očigledna - zdrava ishrana. Naši dečaci su oklevali da pojedu dosta povrća obrađenog i serviranog na tanjirima. Ali bi bili prezadovoljni kada bi nešto ubrali sami, sveže iz bašte, tako da su znali u neobrađenom stanju da klopaju krastavce, grašak, paprike, da „brste“ čak i listiće nane i bosiljka ali i da jedu sirovi kelj. To je bilo slatko jer su sami uzgajali i sami ubrali. Osunčani i

još topli od sunca čeri paradajz je sladak k’o bombona. Grašak šećerac je bio vrlo često pozoban do zadnje mahune (sirove bobice su slatke kao med). Svaki put kada bi ih zatekla da ručaju u povrtnim lejama, jedva bih se suzdržala da ne skačem od sreće.

Dete koje ima vrt bolje razumeva odakle hrana dolazi i više je poštuje, jer poznaje proces rada koji prethodi uzgajanju. Đaci - prirodnjaci Možda najveće iznenađenje od svega je otkriće da naša deca idu u baštu i kad ne idu na „klopu“. Idu radi igre i istraživanja. Toliko veličanstvenih stvari je tamo moglo da se nauči. Videti kalu visoku tri metra, skupljanje gusenica, ispitivanje glista i budetinjarije / KUVAJMO S DECOM

ba-mara (nikad ih nisu povredili), radost kada su našli spektakularnu bogomoljku… Čak su se sprijateljili i sa ogromnom žabom i nazvali je Velika Mama, gajili puževe i hranili ih svako jutro sve dok nisu postali puževi-loptice. Sa toliko vremena provedenog u bašti naši momci su stekli veliko i iskustveno znanje o flori i fauni. Do jula mogli su da prepoznaju bez razmišljana sve biljke i životinje koje su sretali, i da razlikuju korov od hrane. Znali su da prskaju crevom bele leptire čim slete na kupus, jer su znali da ova naizgled divna stvorenja na kupusu polažu jaja koja, kada se izlegnu, proždiru zasade kupusa.

Posetite neku farmu, plantažu ili makar botaničku baštu. Deca vole nove stvari, vole kada im pridajete važnost i kada zajedno otkrivate svet. Počnite sa malim Sve u svemu, bašta je donela ogromnu radost našoj porodici. Evo nekoliko saveta o uvođenju jednostavnog vrta u život.

Počnite sa malim. Pre nego što uvedete baštu kao ozbiljniji projekat pokažite im kako klija seme i kako veličanstveno nastaje biljka. Napravite staklenu baštu u tegli, do pola je ispunite vlažnim papirnim ubrusima i stavite zrnca pasulja. Neka bude na sunčanom mestu i redovno zalivajte - videćete da će im se dopasti film prirode koji će videti. Vaš početni pokušaj neka bude sanduče-baštovanstvo. Ono je izvodljivo i u stanu na prozorskom simsu ili na terasi. Sasvim je lako tako uzgajati začinske trave, jagode ili čeri paradajz. Samo imajte u vidu da u saksijama biljke leti lakše dehidriraju, i redovno ih zalivajte.

Napravite od baštovanstva zabavu Podstaknite istraživanje u prašini. Dozvolite vašem detetu da se sprijatelji sa viševekovnim prijateljem dece-prašinom. Neka kopaju, mese, nalaze gliste i prave kolače od blata. Nabavite im alatke za rad u vidu igračaka: grabuljice, lopate i mini kolica - i pustite ih da uživaju. Otkrijte zabavne biljke. Za početak neka to budu biljke koje brzo rastu i lepo izgledaju, recimo suncokret. Neka se dete meri uz stabljiku, biće zadivljeno koliko će ga brzo biljka prerasti. Veličanstveni suncokret privući će razne oprašivače, pa će upoznati i mnoštvo insekata, a i kada stigne, njegove semenke će biti za dete bogata žetva.

Vaš početni pokušaj neka bude sanduče-baštovanstvo. Ono je izvodljivo i u stanu na prozorskom simsu ili na terasi. Deca vole nove stvari Insekti su deo bašte. Deca vole insekte, sve dok ih mi ne naučimo da su opasni. Deca uživaju da ih posmatraju i proučavaju. A naučiće i koji su korisni a koji štetni, kao i sa kojima ne smeju da se svađaju, jer imaju svoja mala bockava oružja. Nabavite knjigu o uvođenju dece u baštovanstvo. Toliko dečjih knjiga veliča prirodu i bavljenje baštovanstvom da je prava šteta da ijednu propustite. Posetite neku farmu, plantažu ili makar botaničku baštu. Deca vole nove stvari, vole kada im pridajete važnost i kada zajedno otkrivate svet. Pa, eto prilike - otkrijte njegov najbolji deo!

76 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Ä&#x152;arobni, slatki ukusi na koje ste navikli - u novom lokalu! Mali Princ od ovog proleÄ&#x2021;a i na adresi Nikole SpasiÄ&#x2021;a 2a www.maliprinc.com

promo

PLANINA JAVOR I NJENE BLAGODATI M

inimum 5 puta nedeljno vas čeka isti scenario: ustajanje uz budilnik, jurnjava do vrtića i posla, novi zadaci i odgovornosti, naporni šefovi... I sve tako u krug cele godine. A deca, jaoooo da, na njih smo zaboravili! Za njih nikada nemamo dovoljno strpljenja, pažnje i energije, jer smo ih potrošili u prethodnom delu dana. Ali, kao i uvek kada nam je nešto važno, kao što su to naši najmlađi i najslađi članovi porodice, rešenje postoji - i to u vidu kraćih i češćih odmora. Međutim, tu nije kraj. U današnje vreme, mnogo se priča o zdravom načinu života, šta bi to sve trebalo da obuhvati, kao i koji su najlakši načini da se to i postigne. Manje-više svi znamo da su fizička aktivnost, boravak u prirodi, čist vazduh i domaća, kod kuće spremljena hrana pravi recept za

dobar san i dug život. Sve to pružiće vam planina Javor sa svojim domaćinom, hotelom Javor. Daleko od gradske vreve, urbanog načina života, gužve i kafića, sačekaće vas oaza mira. Na samo 5 sati vožnje (240 km) od Beograda, krije se jedna od najlepših i najlekovitijih planina u Srbiji, planina Javor, pravo rešenje za odmor. Ona je zbog svog velikog prirodnog bogatstva u malom planinskom selu Kušići na 1000 m nadmorske visine, pružila „utočište“ hotelu Javor, koji je renoviran 2011. godine i svojim sjajem obogaćuje lepotu ove planine. Objekat raspolaže sa 36 smeštajnih jedinica, restoranom i barom, terasom u letnjem periodu, igraonicom, salom za konferenciju, salom za rekreaciju, dva otvorena terena i eko-parkom. Najveća prednost ove planine, kao i hotela Javor, je to što oni misle na sve članove porodice. Roditelji mogu da se opuste i odmore bez griže savesti, jer će deca biti u njihovoj neposrednoj blizini, a o njima će voditi računa profesionalni mladi ljudi. U toku letnjih meseci gostima je na raspolaganju besplatna školica izviđača (u saradnji sa Odredom izviđača „Ratko Sofijanić“ iz Ivanjice) i besplatna animacija dece (profesionalni animatori iz Saveza

78 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

za sportsku animaciju i sportsku rekreaciju Srbije - SARS). U sklopu školice izviđača vaša deca će naučiti: osnovne putne znake, postavljanje šatora, orijentaciju u prirodi, paljenje vatre, pravljenje čvorova, izviđačke pesmice, igrice i pozdrave, i još svašta nešto. Besplatna animacija uz profesionalne animatore je prvi korak ka zdravom životu za naše najmlađe članove. Dnevni program obuhvata: jutarnje vežbe (vežbe oblikovanja), šetnje stazama zdravlja, snalaženje u šumi, edukaciju o prirodi, orijentaciono-zabavne igre (pronalaženje predmeta pomoću kompasa, igre skrivanja i traženja), sportske aktivnosti na otvorenim terenima (turniri u fudbalu, košarci, odbojci), igre bez granica, štafetne igre, večernji program: karaoke, maskenbal, bioskop, plesno veče, kviz, mini disko, kreativne radionice...

Gostima su, pored sadržaja u okviru hotela i prirodnih bogatstava Javora, na raspolaganju i razni izleti kulturnog i istorijskog karaktera, i u okolini i na samom Javoru!

Kako bi vaš odmor bio potpun, preporučujemo vam da posetite: • Specijalni rezervat prirode Uvac, planinsku reku karakterističnu po meandrima koje njen tok pravi, i 3 veštačka jezera. Rezervat je najveće stanište beloglavog supa na Balkanu i pod zaštitom je države. • Milandžu, mesto u kom je rođen vladika Janja, Joanikije Nešković, koji je tu podigao prvu školu u Moravičkom kraju (1833.). • Najviši vrh Javora, Vasilijin vrh, izdignut na 1520 m i sa kog se pruža čaroban pogled, odakle se mogu videti i Vasilijina česma i spomenik Majoru Iliću, nadaleko čuvenom majoru iz prvog srpsko-turskog rata. • Etno selo Štitkovo, gde ćete osetiti duh starih vremena i jedinstvenu etno-oazu. U ovom selu se nalazi crkva Svete Trojice iz 1867. godine, kao i mnoge kuće sagrađene u periodu druge polovine 19. veka. Pored navedenih izleta, moguće je posetiti i Ivanjicu, Muzej javorskog rata i mnogo drugih mesta koje će vas očarati i podsetiti još jednom na to koliko je naša Srbija lepa.

Ono što ovu bajkovitu planinu izdvaja od drugih je, pored idealne nadmorske visine i povoljne klime, i ukrštanje vetrova tj. ruža vetrova, i koncentracija jona koja je posebno značajna za naše respiratorne organe. Nedaleko od hotela Javor nalaze se od davnina poznate staze zdravlja, duge ukupno 40 km, koje se prostiru preko najlepših delova Javora, okružene borovom šumom i najlekovitijim biljem! Tradicionalnom ishranom ovog kraja i spojem već pomenutih klimatskih uslova podiže se opšte imunološko-odbrambeno stanje organizma, tako da su ovi faktori već provereni kao terapija, ali i kao idealna preventiva raznim oboljenjima. Kada se nakupite stresa i umora, vaše idealno odredište je hotel Javor. Oporavite svoje telo i um, i napunite baterije za svakodnevne izazove koji vas čekaju! Domaćini hotela otvaraju vrata i srca dragim gostima, dočekujući ih kako dolikuje.

Provedite leto na planini Javor uz RANU REZERVACIJU i 20% popusta za sve rezervacije do 20. maja! Tokom avgusta vas čeka ***besplatna školica izviđača*** u kojoj će vaša deca naučiti da se snalaze u prirodi i još mnogo toga. Tokom celog leta gostima hotela na raspolaganju je celodnevna animacija dece u igraonici u okviru hotela.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

kreativci u kuhinji

Vratimo

domaćinstvo

Vođenje domaćinstva ne samo da nije retro, već se vraća na velika vrata kao svetski trend. Voditi domaćinstvo znači pametno i zdravo kupovati, spremati zdrave obroke, samim tim mudro upravljati i novcem i zdravljem, što odmah znači i ključnu stvar – dobro živeti.

80 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

u škole!

ta to nije u redu sa mladima danas - pitanje je koje je aktuelno već duži niz godina unazad, ali kako vreme odmiče sve češće ga postavljamo. Pođimo od statističkih podataka kada su u pitanju zdravlje i ishrana: na primer, gotovo trećina Amerikanaca ispod 19 godina je gojazna, naviknuti su na brzu i nezdravu hranu. Naravno da, delom, tu lošu naviku možemo opravdati ekonomskim statusom u kom se obično nalaze mladi ljudi -cene studiranja su visoke, studentski krediti skupi, a primanja ograničena. Da, čini se da je na prvi pogled brza hrana jeftinija, ali gledajući sveukupni učinak takvog načina ishrane, ne možemo a da se ne zapitamo da li je baš tako? I, naravno, ko je kriv što oni veruju da je takva ishrana prihvatljiva? Ko ih to nije naučio ono što je trebalo?

no. Još jedan od problema današnjice je i činjenica da je, recimo, oko 70 odsto dece živi sa dva stalno zaposlena roditelja ili sa samohranim roditeljem, što odmah znači više kupljene gotove hrane usled nedostatka vremena i novca. Iako zvuči totalno retro, povratak domaćinstva u škole, kao jednog od osnovnih predmeta, mogao bi da popravi mnoge stvari u odgajanju budućih generacija.

Iako zvuči totalno retro, povratak domaćinstva u škole, kao jednog od osnovnih predmeta, mogao bi da popravi mnoge stvari u odgajanju budućih generacija.

Istoričarka Helen Zoe Fajt ide korak dalje u svojoj tvrdnji da bi povratak domaćinstva u škole imao ključnu ulogu u lečenju epidemije gojaznosti. „Lep način da započnete rešavanje ovog problema bi bio da se više ljudi nauči i posveti kuvanju“, ona je nedavno rekla.

Mnogim mladim ljudima možda bi značilo da znaju da bolje vode domaćinstvo da ih je neko naučio osnove kuvanja, kako da obave pametnu kupovinu namirnica i slič-

Domaćinski živeti Vođenje domaćinstva ne samo da nije retro, već se vraća na velika vrata kao svetski trend. Voditi domaćinstvo znači pametno i zdravo kupovati, spremati zdrave obroke, samim tim mudro upravljati i novcem i zdravljem, što odmah znači i ključnu stvar – dobro živeti.

Majkl Mos, istraživački novinar čija je nedavno izdata knjiga „So, šećer, mast“ ujedno i jedna od najprodavanijih, u knjizi objašnjava kako su američke prehrambene kompanije „navukle“ Amerikance na prerađenu hranu, i upozorava na važnost edukacije mladih i u toj oblasti, oblasti ishrane i kuvanja. Između ostalog, i on se slaže da je smanjenje kućnih budžeta i te kako uticalo na odabir brze i prerađene hrane, ali i da je krajnje vreme da se kroz nastavu domaćinstva povrati stari poredak stvari.

Neodgovornost prema zdravlju i ishrani Izostavljanje tog predmeta je, moglo bi se reći, žrtva trendova u obrazovanju i smanjenja školskih budžeta. Previše vremena je posvećeno pripremama za koledž i nekim naizgled važnijim predmetima koji obećavaju, ali i sve većem broju feminističkih shvatanja da žene ne treba da zanima kuća, kuvanje i tzv. uloga supruge, iako bi predmet bio namenjen i momcima i devojkama. Zaista mnogo je faktora uticalo da se stigne do ove tačke neodgovornosti prema svom zdravlju i ishrani. Pitanje je može li uopšte, posle toliko vremena, „reanimacija“ domaćinstva kao nastavnog predmeta išta popraviti.

Pipci prehrambene industrije, gledajući samo svoj interes i zaradu, uspešno su pridobili sve koji su do tada bili na strani domaćinstva u školama, i početna ideja lako biva podrivena. Osoba koja je ozvaničila pojam kućne ekonomije i uvela ga u škole je Elen Svalov Ričards, predsednica američke Asocijacije kućne ekonomije, koja je na konferenciji detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Izlazak iz ćorsokaka

„Za boljitak kuće“ ozvaničila taj pojam i ubedila nadležne da usvoje predlog davne 1899. godine. To je podrazumevalo da se sastave lepo i korisno, tj. da se profesionalizuje zanimanje domaćice i time donese dostojanstvo i efikasnost do tada nepriznatom zvanju.

Ništa se neće promeniti preko noći, ali ako istrajemo u toj vrsti edukovanja, sasvim sigurno nam se smeši bolja budućnost Nekoliko elitnih fakulteta je uvelo predmete kućne ekonomije, koje je čak i Eleonor Ruzvelt pohvalno prozvala borbenim trupama protiv neuhranjenosti za vreme velike depresije. 1959. godine. Čak polovina američkih srednjoškolaca je ima-

82 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

la predmet u okviru kog je učila kako da kupuje, kuva i održava domaćinstvo.

Pipci prehrambene industrije Do 1960-ih i 1970-ih, međutim, nekada revolucionarna ideja o zdravoj ishrani i značaju održavanja kuće postaje bajata i staromodna. Pipci prehrambene industrije, gledajući samo svoj interes i zaradu, uspešno su pridobili sve koji su do tada bili na strani domaćinstva u školama, i početna ideja lako biva podrivena. Promoviše se lakši način života i ishrane a samim tim i brza hrana, gotovi obroci i prerađevine. Dodatno ulje na vatru dolivaju feministički pokreti na čelu sa Robin Morgan, koja iznos optužbe na račun Asocijacije kućne ekonomije, implicirajući da od mladih žena pravi bezobličnu masu koja jedino zna da kuva i jedino misli na brak. Trendovi koji slede, zapošljavanje žena, manjak vremena, previše fabrika hrane, samo su doprineli, rame uz rame sa napadima feministkinja, da se domaćinstvo kao predmet u školi lagano, ali sigurno proglasi za staromodno i nepoželjno, i sasvim nestane iz školstva.

Danas, mnogo godina nakon uspona i pada domaćinstva, mi se pitamo gde smo pogrešili i da li smo nešto propustili da naučimo svoju decu. Ponovni trend zanimanja za zdravu ishranu počeo je i raznim kampanjama, kao recimo one koju je započela Mišel Obama, pod nazivom „Pokrenimo se“, ili putem knjige koju je objavio Majkl Polan, „Dilema omnivorki“. Nakon sijaseta sličnih događaja skrenuta je pažnja javnosti na značaj podučavanja dece šta je zaista zdrava hrana i kako se kuva, a to sve je rezultiralo ponovnim uvođenjem škole kuvanja u škole, pa čak se uzgajaju i školske bašte u kojima se uspešno uzgaja povrće. „Mi živimo u društvu u kom se sve više ljudi zanima za to šta su uneli u svoj organizam“, rekao je Mos.

Izostavljanje tog predmeta je, moglo bi se reći, žrtva trendova u obrazovanju i smanjenja školskih budžeta. Alis Lihenštajn je 2010. godine iznela jedno od mogućih rešenja za epidemiju gojaznosti, u vidu kampanje „Vratimo domaćinstvo u škole“. Ona u okviru te kampanje predlaže sveobuhvatni nastavni plan i program koji pokriva osnovne tehnike kuvanja, učenje kalorijskih vrednosti hrane, izvora hrane - od farme do stola; informacije o hranljivim materijama - gde da ih pronađu i kako da ih tumače, uticaj hrane na zdravlje, i sl. En Kuper, predvodnik reforme školstva i uvođenja novih predmeta rekla je povodom tog predloga da nema generacije kojoj su takvi časovi potrebniji i da nemaju svi godina kao ona, ali ni sreće da nauče da kuvaju od svoje bake. Naglasila je i da o svemu tome govori i sa zdravstvenog aspekta, ali i imajući u vidu celokupno konzumerističko društvo. U svakom slučaju, smatra ona, osnove održavanja domaćinstva su neprocenjive: „Ništa se neće promeniti preko noći, ali ako istrajemo u toj vrsti edukovanja, sasvim sigurno nam se smeši bolja budućnost“. Rut Grejem, pisac iz Nju Hemšira, redovni saradnik časopisa Ideas. Priredila: Jasmina Jovanović

promo

NAŠA „RSD BAJKA“ Od pelena, pa do školske klupe; kod nas su uvek raširene ruke, ovde se svakodnevnica pretvara u „Bajku“ u koju ste i vi dobrodošli!

uz uvažavanje i podržavanje njihovih potreba i, u zavisnosti od dečjih interesovanja i uzrasta, kod nas ćete pronaći:

Moderno opremljen prostor po najvišim standardima, u kom se dete oseća sigurno na prostoru od 750m2, sa igraonicom, kao i dva uređena i opremljena dvorišta.

* muzičke radionice * školicu sporta * školu glume * strani jezik * našu domaću kuhinju i preukusnu hranu

Svaka od 7 soba priča priču svojih mališana - osmišljenu, obogaćenu i formiranu kroz centre,

Mnogo toga u “Bajci” još ima…naše mame i tate svakodnevno učestvuju u odrastanju svoje dece putem zajedničkih

radionica, informatora rađenih specijalno za njih, javnih časova fakultativnih aktivnosti (engleskog jezika, glume, sporta), priredbi, roditeljskih sastanaka... PPU “RSD Bajka” je akreditovana od strane Ministarstva prosvete. Đorđa Stanojevića 14 Novi Beograd 011/2283153 065/3973621 www.rsdbajka.com

bili, kuvali...

„Ravijojle” iz Bajke N

aš gastro urednik Lepi Brka pronašao je novi kutak za svoje omiljene aktivnosti – a to je naravno kuvanje sa klincima. Kao i uvek, oprali smo ruke, zasukali rukave, pa vredno i razdragano krenuli na posao. Brašno je prštalo na sve strane, testo se razvlačilo, mesilo. Malo rukama – malo oklagijom. Baš kako treba. Ipak se užina ne pravi svaki dan! Iako se vrtić zove „Bajka“ ništa nismo izmislili. U stvari jesmo, izmislili smo slatke raviole. Imali smo i mašinu za testeninu, pa smo tanjili i tanjili domaću testeninu kao da

84 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

pravimo rezance, ali ipak malo drugačije. A fil, prste da poližeš! Džem, orasi, suve šljive i suvo grožđe. Nije ni čudo što nam je na kraju zafalilo fila. Moralo je da se proba u toku pripreme jednom, dvaput... Čisto da proverimo imamo li pravu kombinaciju. Da, definitivno je bila prava kombinacija, samo sledeći put pravimo više fila. Kako to obično biva, bilo je tu raznih pitanja i ideja. Neki su zaključili da živo testo uopšte nije loše za jelo, ali smo tu praksu morali na vreme da suzbijemo - ma kako zabavna bila. Opšte prihvaćeni zaključak bio je da to uopšte nisu raviole već „raviojojle“. Tako

nam se više sviđa. Uostalom, kad nešto napraviš – imaš potpuno pravo i ime da mu daš. Treba vam recept za slatke ravijojle? Ništa lakše! Dođite sledeći put do „Bajke“, pa će mo vam dati i recept i brašno i oklagije i priliku da naučite. A možete i sami da probate kod kuće onako „od oka“. Nama je uspelo – što ne bi i vama?

Piše: Nenad Gladić – Lepi Brka

čitajmo s decom Džejmi Oliver

DŽEJMIJEVO CARSTVO DOBROG UKUSA U vašim rukama nalazi se novo, izvanredno ostvarenje kulinarskog maga uz čije sjajne savete možete steći samopouzdanje, i naučiti da kuvate za samo jedan dan. Najpoznatiji recepti i objašnjenja ilustrovana fotografijama bude svest o zdravoj ishrani i pružaju vam sate uživanja u kuhinji. Bilo da ste početnik ili sjajan majstor koji ceni jednostavnost, dosledno pratite recepte iz ove izuzetne i sveobuhvatne knjige i postaćete tvorac neverovatno primamljivih poslastica. Pripremanje zdrave i kvalitetne hrane nezamenljiva je veština

koja vam u životu može uštedeti novac, priuštiti nebrojena zadovoljstva i odvesti vas korak dalje ka zdravom načinu života. Brinite o sebi, svojoj porodici i prijateljima na pravi način. Kuvajte sa uživanjem, isprobajte recept i slobodno prosledite dalje! Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Carstvo kapkejkova Rudolfa Van Vina sada i u vidu knjige: RUDOLFOVI KAPKEJKOVI Izdavačka kuća Booking objavila je prvi iz niza planiranih naslova proslavljenog TV kuvara Rudolfa van Vina, čiju kulinarsku magiju svakodnevno imamo priliku da pratimo na kanalu 24Kitchen. Rudolf van Vin je svakako jedan od najomiljenih televizijskih voditelja i kulinarskih zvezda kod nas. Svoju popularnost ovaj šarmantni Holanđanin je zaslužio maestralnim serijalima koji se emituju na kanalu 24Kitchen u kojima pleni nepretencioznošću i prisnoću, ali i očiglednim vrhunskim kulinarskim veštinama. Od dečačkih dana, Rudof je sanjao da postane kuvar. Sa 18 godina (1985.) diplomirao je kao najbolji u svojoj klasi na kulinarskoj školi u Bredi. Ubrzo je postao šef jedne kuhinje u Švajcarskoj, ali je odlučio da se specijalizuje za poslastičarstvo i počeo da radi kao kuvar pri fondaciji Vakbekwaamheid Horeca, što je velika čast za jednog Holanđanina. Samostalno i kao deo holandskog tima, više puta je pobeđivao na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima, u Frankfurtu, Londonu, Sidneju... Ali ono što kod Rudolfa pleni nije toliko njegova neosporna stručnost i kulinarska virtuoznost. Kao TV šef, a očigledno i kao ličnost, on najveći utisak zapravo ostavlja svojom spremnošću da svoje znanje nesebično podeli sa svima. Očigledno je da mu kuvanje pričinjava veliko zadovoljstvo, da je

to njegova strast. Upravo je ta ljubav ono što ga neraskidivo povezuje sa njegovom publikom. Objašnjavajući u predgovoru svoje knjige zašto se opredelio da je posveti baš kapkejkovima, Rudolf kaže da je spremanje ovih poslastica za njega prevashodno povezano sa kreativnim posluživanjem i davanjem ili deljenjem. To ga podseća na lepe dane njegog detinjstva kada je u osnovnoj školi bio običaj da se časti za rođendan. Kapkejk je za njega način da obradujete sebe i druge – “osmeh koji poklanjamo i primamo zauzvrat”.

prema poslasticama, ljubitelji dobrog zalogaja će uz ovu knjigu imati priliku da zavire i uvek se iznova vrate u Rudolfov šaroliki i magični svet kapkejkova. Ne sumnjamo da će lakoća sa kojom ovaj master šef sprovodi u delo svoju životnu filozofiju “ono što stvarno želiš, to i ostvariš” inspirisati mnoge da započnu sopstvene kulinarske i druge životne projekte. Dostupno u svim bolje snabdevenim knjižarama, kao i na: www.gooda.rs

Osim toga, kapkejkovi su za Rudolfa najlepši primer “demokratske poslastice”. Oni su za svakoga i nemaju imidž otmenog slatkiša, a toliko se jednostavno spremaju da gotovo i nije potrebna neka posebna oprema. Obožavaju ih i stari i mladi, a deca uživaju u njihovom pripremanju i dekorisanju. Kapkejkovi su u poslednje vreme dobili i takoreći kultni status – pojavljuju se kao motivi u pop i rok kulturi, na logotipima, umetničkim delima, tetovažama... prosto su u trendu. U suštini, reč je o jednostavnoj ideji: da se napravi sočna poslastica prelivena ukusnim i na oko neodoljivim topingom i ukrešena u jednistvenom stilu. Svaki kapkejk je priča za sebe... Zahvaljujući Rudolfovoj spremnosti da nesebično deli recepte, savete i svoju ljubav

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

Selin Šaro

Larousse - 100 recepata za bebe Kremaste čorbe, pirei i razno povrće, mala ukusna jela, šarene voćne salate, izvrsni kompoti... Jednostavni i ukusni recepti koje možete praviti i u većim količinama i obradovati bebu dobrom hranom!

86 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Žan-Fransoa Male

U lepinji – najbolji recepti 25 neodoljivih domaćih recepata u lepinji, od osnovnih do najorginalnijih, za sve prilike! Izdavač: Laguna

магазин за модерне девојчице

Увек нови пост ери!

оклон:

У продаји је нови број твог омиљеног часописа!

Беџ са ликом Саре Јовановић

ИНТЕРВЈУ:

Сара ери Јованов ћ

ВРЕМЕПЛОВ: Кет Пер

НОВИ ЛИЛИ НА КИОСЦИМА! ОПРЕЗНО СА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА!

Ïîñòåðè: Мартина Стоесел, Бритни Спирс, Аријана Гранде

Џåíèôåð Ëîïåç

: м о п у л Под

Ема Вотсон

Ñåëåíà Êàðàdetinjarije Äåëåâèí Џàñòèí Áèáåð / KUVAJMO S DECOM 87

88 KUVAJMO S DECOM / detinjarije