Kuvajmo s decom broj 1

Ova knjiga namenjena je svima koji vole da putuju i omaste brk usput. Što se tiče putovanja, trebalo bi da se zadovoljite iskustvima autora. A kada je reč o onom slasnom delu priče, uz njegovu pomoć imate priliku s malo truda i veštine da dožvite sve – iz prve ruke. Postoji prilično rasprostranjena predrasuda da se dobro jede samo kod kuće.

Ovi redovi neka su vrsta dokaza da se dobro kuva i jede na svim meridijanima.

Ukoliko planirate neku dijetu, ovo nije knjiga za vas. Istini za volju, ima ovde i dijetalne, kao i „zdrave hrane“. Međutim, teško da će neko odoleti da ne proba i sve ostale, „nevaljale“ stvarčice.

Lepi Brka (Nenad Gladić) je svet proputovao na najbolji način, uvek u blizini kvalitetne kuhinje. Kao ugostitelj na luksuznom kruzeru, polako je postajao gurman i svetski putnik, upoređujući jela pripremljena u vrhunskoj kuhinji sa receptima iz zemalja odakle ta jela potiču.

Treće izdanje u prodaji u svim bolje snabdevenim knjižarama!

Moja Kravica

krem sir Lako se maže, brzo se smaže

Oktobar 2013., broj 1, godina I Glavni i odgovorni urednik Mira Ignjatović Izvršni urednik Jovana Papan

Sadržaj

Gastro urednik Nenad Gladić - Lepi Brka Grafički urednik / dizajn i prelom Ivana Miljanović Lektor Ema Tatić Fotografija Nebojša Babić, Orange Studio Dragan Petrović, fotovideo.rs Dizajn logotipa Katarina Dragutinović Roccella Saradnici Ema Tatić, Jasmina Jovanović, Olivera Popov, Ana Velimirović, Dragana Mujezinović E-mail detinjarije@gmail.com Izdavač Savpo DOO, Jovana Popovića 59, Stara Pazova Štampa Savpo DOO, Jovana Popovića 59, Stara Pazova Distribucija Global press doo, Žorža Klemensona 24, 11 000 Beograd, +381 11 276 45 38, 276 9301 Kuvajmo s decom / glavni i odgovorni urednik Mira Ignjatović .- God. 1, br 1 (oktobar 2013) - .-Beograd: Savpo, 2013(Stara Pazova : Savpo). - 30 cm Tomesečno ISSN Kuvajmo s decom Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

Redakcija zadržava pravo da fotografije koje dobije od čitalaca može da koristi za ilustracije u časopisu, bez nadoknade.

Svako reprodukovanje tekstova i fotografija je zabranjeno.

Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa, sponzorskih strana i marketinških aktivnosti naših poslovnih partnera. Molimo roditelje da se pre slanja fotografija maloletne dece upoznaju sa Zakonom o javnom informisanju /www.parlament.sr.gov.rs/

Naslovna:

Lepi Brka Nenad Gladić sa sinom DImitrijem Foto: Nebojša Babić, Orange studio

Doručak sa malcima Užina sa školarcima Ručak sa tinejdžerima Večera - svi na okupu!

Slatkiši iz Malog Princa Majkl Polan: U odbranu kuvanja Povrak prirodi: Bašta kao učionica Na početku beše vrt Gvirić u globalni tanjirić 20 bljak,jedno njam Veliko bekstvo u kuhinju Porodični obrok je temelj civilizacije Priručnik za devojčice: Kolač od šumskog voća Kuvanje s malcem Dani Banice Začini su pod obavezno Zimnica sa razlogom Imam znanje za kuvanje Sve tajne crne čokolade Čitajmo s decom Zašto u Francuskoj i bebe kuvaju?

Kako da ne umrete od njihove gladi

6 12 18 24 28 32 36 38 42 46 50 54 58 60 64 66 68 72 74 78 80 82

Doručak

Što se doručka tiče, stvari treba da budu jasne.

Prvi dnevni obrok je ujedno i najvažniji, i tu nikakve dileme nema. Lično, ne izlazim iz kuće bez doručka, i to ne zato što sam doneo odluku da tako bude, već zato što je takva odluka doneta u moje ime dosta davno.

Stvar je, zapravo, u tome da još dok sam bio dete nije bilo jutra koje je moglo da prođe bez doručka. I da se razumemo, i moji roditelji su radili dok sam odrastao, ali je uvek bilo vremena da se pripremi doručak. Navika je stvorena i zadržala se do dan-danas.

Naravno da je vrlo važno i šta će taj doručak biti, ali mislim da je najvažnije da deca steknu naviku da doručkuju. Ume to da bude i naporno i dugotrajno, ali sa druge strane, većina bitnih stvari nastaje na taj način.

Dakle, pošaljite decu i sebe na vreme na spavanje, ujutru ustanite malo ranije i spremite i njima i sebi doručak. Pustite ih da učestvuju ako žele i mogu, i sve će ići mnogo lakše.

Predlozi su tu, pa kad poželite, izvolite.

6

kuvajmo s decom / detinjarije

Maleni

Kuvati sa ovim uzrastom predstavlja izazov svoje vrste. Radoznali i voljni da pomognu, a kuhinja nije baš bezbedno okruženje za ovaj uzrast. Bilo kako bilo, to nije razlog da ne budu u kuhinji kada im se sprema doručak. Za početak, mogu da se upoznaju sa namirnicama i učestvuju u odabiru onoga što će doručkovati. Priprema doručka može da se pretvori u kvalitetno druženje sa decom, a možda će na ovaj način zavoleti neka jela koja inače ne bi ni probali. Kako ono kažu – 10 puta bljak i jednom mljac.

Predlog za doručak Ovsene i ječmene pahuljice kuvane u mleku sa medom, mlevenim bademima i lešnikom.

Prženice sa domaćim „džemom“ od jabuka, bundeve i meda Džem: Jabuke i bundevu izrendati, zasladiti medom i dodati cimet. Kuvati na tihoj vatri dok ne omekšaju. Ovaj namaz se može čuvati u frižideru.

Recept pogledajte na youtube kanalu http://www.youtube.com/user/kuvajmosdecom

Piše: Lepi Brka Nenad Gladić Foto: fotovideo.rs

detinjarije / kuvajmo s decom

7

Fritata

Pašteta od pileće džigerice

za 4-6 osoba

za 5 osoba

Sastojci: 8 jaja, umućenih 200 gr skuvane testenine (penne rigate) 100 gr svežeg spanaća, očišćenog i opranog 200 gr šampinjona, nasečenih na listiće 400 gr svežeg paradajza, isečenog na kocke 100 gr slanine pančete, iseckane na kockice 200 gr narendanog punomasnog sira (kačkavalj) 40 gr narendanog parmezana 1 čen belog luka, sitno seckan so i biber po ukusu

Sastojci: 500 gr pileće džigerice 100 gr slanine, iseckane 200 gr + 200gr „Moja kravica“ maslaca 1 glavica crnog luka, isečena na četvrtine 100 gr šampinjona 2 čena belog luka 0,5 dl konjaka so i biber po ukusu Način pripreme U posudu za pečenje staviti džigericu, slaninu, šampinjone, crni i beli luk. Posudu prekriti folijom i peći 30 minuta u pećnici, prethodno zagrejanoj na 2000C. Zatim ukloniti foliju. Peći još desetak minuta. Kada je završeno, sve posoliti i pobiberiti.

Ispečene namirnice samleti u mašini za mlevenje mesa 2-3 puta kako bi se dobila što finija masa i da slučajno ne bi bilo grudvica.

Tako dobijenu masu staviti u činiju, dodati 200 grama maslaca, pa sve to dobro umutiti mikserom, uz dodavanje konjaka.

Proveriti ukus i po potrebi dodatno začiniti.

Hačapuri za 4 komada

Testo 400 g brašna 1 ½ dl vode ¼ paketića svežeg kvasca (10 g) kašika „Moja kravica“ maslaca jaje so i šećer Ostale namirnice 300 g „Moja kravica“ krem sira 2 jaja 150 g smrznutih malina 2 kašike šećera rendana kora od pomorandže Način pripreme 1. Razmutiti kvasac u mlakoj vodi sa malo šećera i soli. Ostaviti ga da kisne 10 minuta. U činiju za mešenje testa sipati brašno, razmućeni kvasac, maslac, jaje i so. Umesiti testo i ostaviti ga da naraste (oko 30 min).

2. Kada je testo naraslo, premesiti ga na radnoj površini. Testo podeliti na

Činiju obložiti maslacom, ostaviti je u frizu par minuta da se stegne, pa napuniti paštetom. Zagrevanjem zidova posude u toploj vodi i pažljivim okretanjem činije, dobija se glatko oblikovana pašteta prekrivena slojem maslaca koji će je sačuvati od oksidacije, tj. promene boje i sušenja. Isto tako, paštetu možete razliti u kalupe ili forme, pa zaliti rastopljenim maslacom. U oba slučaja, paštetu treba ostaviti u frižideru da se stegne i ohladi.

Američke palačinke za 2 osobe

Sastojci: 150 gr brašna 1 jaje 2 kašike rastopljenog „Moja kravica“ maslaca 1 ½ dl „Moja kravica“ mleka 2 kašike šećera u prahu 1/3 kašičice soli 1 kašičica praška za pecivo ulje za prženje

Način pripreme: U činiji, žicom za mućenje umutiti mleko, jaje i maslac. Toj smesi dodati brašno, so, šećer u prahu i prašak za pecivo. Dobro promešati da bi se dobila gusta masa za palačinke.

Zagrejati tiganj na umerenoj vatri. Podmazati ga s malo ulja, pa kutlačom sipati masu i formirati palačinke. Smesu valja sipati u centar kruga, a onda je blagim pokretima dna kutlače raširiti do željenog prečnika. Peći palačinke sa obe strane po par minuta. Uz američke palačinke možete služiti i slatke i slane priloge.

8

kuvajmo s decom / detinjarije

Ćurosi

za 4 osobe Sastojci: 170 gr brašna 150 gr „Moja kravica“ maslaca 250 ml vode 3 jaja 50 gr badema, samlevenih ¼ kašičice soli ulje za prženje Način pripreme U manjoj šerpi, na srednje-jakoj vatri, zagrejati vodu i u njoj rastopiti maslac. Posoliti. Smanjiti temperaturu na minimalnu; dodavati brašno konstantno mešajući. Kuvati smesu 3-4 minuta, uz stalno mešanje. Ostaviti je da se prohladi. Žicom za mućenje, u dubokoj činiji umutiti jaja, pa dodati pripremljenu smesu i bademe. Dobro umutiti da bi se razbile moguće grudvice.

Dobijenom smesom napuniti špric za kolače ili dresir kesu.

U dubokom tiganju ili manjoj šerpi zagrejati ulje do umerene temperature. Direktno iz šprica izlivati formirane ćurose u zagrejano ulje; pržiti ih sve dok ne dobiju lepu zlatno-žutu boju.

Uz njih se mogu servirati razni prelivi od čokolade, voća, meda…

Švedsko pecivo za 12 komada Sastojci: 500 g brašna 200 ml „Moja kravica“ mleka jaje 100 g „Moja kravica“ maslaca 1/3 paketića svežeg kvasca 1 ½ kašičica soli 1 ½ kašičica šećera 150 g mlevenih badema 150 g tamnog šećera cimet po ukusu muskatni orah po ukusu žumance za premazivanje testa

1. Razmutiti kvasac, pola kašičice soli i pola kašičice šećera u mlakom mleku, pa ostaviti da odstoji 10 minuta.

2. U posudu za mešanje sipati brašno, 50 g otopljenog maslaca, jaje, po kašičicu soli i šećera i razmućeni kvasac.

Umesiti testo da bude glatko, da se odvaja od zidova posude. Po potrebi dodati malo vode ili brašna dok se ne dobije glatko testo. Testo izvaditi na radnu površinu i dobro ga umesiti dok se ne ujednači. Umešeno testo vratiti u posudu, prekriti čistom krpom i ostaviti 30 minuta na toplom da naraste.

3. Na radnu površinu posuti malo brašna, pa razvući testo pravougaonog oblika (50x40cm), premazati ga ostatkom

½ kašičice bosiljka ½ kašičice origana 3 kašike maslinovog ulja za ukrašavanje: svež peršunov list, čeri paradajz Način pripreme U velikoj činiji pomešati sve namirnice i začine, osim parmezana. Dobijenu smesu preručiti u posudu za pečenje ili veći tiganj sa metalnom drškom.

Posuti parmezanom. Ako su namirnice u tiganju, pržiti ih 7-8 minuta na srednje-jakoj vatri.

Zatim ih zapeći u pećnici ugrejanoj na 2200C, svega 5 min. Ako su namirnice u posudi za pečenje, staviti ih u zagrejanu pećnicu na 1900C na 30 minuta. Ukrasiti fritatu čeri paradajzom i posuti seckanim peršunom.

4 jednaka dela i od svakog formirati jufku. Oklagijom razvući testo u oblik kruga debljine 4-5 mm. Punu kašiku sira staviti u centar, pa krajeve sastaviti da se dobije loptica.

3. Dobijenu lopticu pritisnuti rukama tako da se dobije krug prečnika 20 cm. Voditi računa da je sir ravnomerno raspoređen duž celog hačapurija.

4. Zagrejati pećnicu na 200°C. Posudu za pečenje obložiti papirom.

U posudu staviti formirano testo, pa prebaciti u pećnicu na 20-25 minuta. 5 minuta pred kraj pečenja na 2 hačapurija razbiti po jedno jaje, pa ih malo posoliti. Vratiti u pećnicu dok jaja ne budu pečena.

5. U manju šerpu sipati 2 kašike šećera, maline i rendanu koru pomorandže. Na umerenoj vatri kuvati sos sve dok se ne zgusne.

6. Kada su pečeni, servirati hačapuri. Preliti sosom hačapuri na koji niste razbili jaja. Prijatan obrok želi vam vaš Brka!

otopljenog maslaca, posuti mešavinom mlevenog badema, muskatnog oraha, tamnog šećera i cimeta. Ostaviti za kraj 1/3 mešavine da biste u nju uvaljali pecivo. Testo urolati kao za štrudlu.

4.Podmazati posudu ili je prekriti papirom za pečenje. Zagrejati pećnicu na 200°C. Iseći rolat od testa na parčiće 2-3 cm širine. Dobijene komade testa razvući i uvrtati po dužini, a zatim formirati u obliku puža, uvaljati ih u 1/3 mešavine koju smo sačuvali i slagati u posudu za pečenje. Premazati razmućenim žumancetom i peći u pećnici oko 20 minuta.

5. Servirati toplo, po želji posuti šećerom u prahu. detinjarije / kuvajmo s decom

9

Karelijska pita za 12 komada Testo: 200 g mešanog ražanog brašna 1,3 dl „Moja kravica“ jogurta kašičica soli 50 g „Moja kravica“ maslaca jaje Fil 200 g pirinča 5 dl vode 2,5 dl „Moja kravica“ mleka dl „Moja kravica“ pavlake za kuvanje ½ kašičice belog luka u prahu ½ kašičice soli biber 50 g smrznutog graška 100 g sira kačkavalja Način pripreme 1. Testo: mešano ražano brašno, so i jogurt promešati varjačom, a zatim rukom zamesi-

ti testo. Gotovo testo ostaviti u frižideru oko 1 sat da se ohladi.

2. Fil: pirinač oprati pod mlazom vode, staviti u odgovarajuću posudu, naliti sa 5 dl vode, posoliti i kuvati dok pirinač ne ostane bez vode. Onda dodati mleko i pavlaku za kuvanje, a zatim beli luk u prahu, biber i grašak. Kada ispari sva tečnost, fil ostaviti sa strane da se malo prohladi.

3. Testo staviti na radnu površinu, premesiti i podeliti na 12 jednakih loptica veličine manjih oraha. Prstima razvući testo, a zatim oklagijom, do debljine od par milimetara i prečnika 15 cm. Razviti svih 12 kuglica.

4. Na sredinu testa staviti fil, ivice testa sakupiti ka sredini štipajući testo, praveći oblike koji podsećaju na cvet. Ponavljati postupak dok se ne potroši svo testo i fil.

5. Otopiti maslac, premazati pitice, a potom ih premazati i razmućenim jajetom. Peći 15 minuta na temperaturi od 220°C. Pečene izvaditi ih iz rerne i posuti rendanim sirom.

6. Karelijske pite servirati i služiti tople.

malo posuđe iz Metalca za buduće velike ljude!

Kažu da šerpice iz detinjstva imaju posebno mesto u sećanju svakog odraslog čoveka zato što su u toj emociji spojeni mirisi, ukusi, boje i ljubav koju dobijamo u najbezbrižnijem vremenu.

Metalac je tokom 50 godina uvek imao poneku šerpicu ili set za najmlađe, a početkom ove godine na tržište smo plasirali novu razigranu liniju posuđa „Mini m“ sa Dizni likovima. Nakon dekora Mini i Miki Mausa početkom novembra „Mini m“ kolekciju obogatili smo novim dekorama sa motivima svima dobro poznatih Dizni Princeza.

Hleb sa maslinama i sušenim paradajzom za 4-6 osoba

Sastojci: 400 gr belog brašna 200 gr heljdinog brašna 1/3 paketića svežeg kvasca 250 ml mlake vode 1 ½ kašičica soli ½ kašičice šećera 2 kašike maslinovog ulja 200 gr crnih maslina bez koštica, naseckanih 200 gr zelenih maslina bez koštica, naseckanih 100 gr sušenog paradajza iz ulja, naseckanog maslac za podmazivanje posude za pečenje 1 kašika maslinovog ulja za premazivanje pečenog hleba Način pripreme: Razmutiti kvasac u vodi, pa mu dodati ½ kašičice soli i šećer. Ostaviti kvasac da kisne 10 minuta. Sipati belo i heljdino brašno u posudu za mešenje i dodati kašičicu soli. Sipati kvasac u brašno i maslinovo ulje; zamesiti testo. Po potrebi dodati malo vode ili brašna dok se ne dobije masa koja se odvaja od zidova posude, nelepljiva i mekana na dodir. Izvaditi testo na radnu površinu, te ga dobro premesiti i formirati jufku (loptu). Vratiti ga u posudu, prekriti krpom i ostaviti na toplom da naraste, najmanje 30 minuta. Premesiti testo na radnoj površini, posuti je brašnom, a zatim ga razvući oklagijom u pravougaonik 40x30 cm. Posuti sušeni paradajz po testu, kao i crne i zelene masline. Potom ga urolati u veknu. Podmazati posudu za pečenje i pažljivo premestiti dobijenu veknu u nju. Prekriti je krpom i ostaviti na toplom 30 minuta da naraste.

Zagrejati pećnicu na 2200C, pa peći hleb 30 minuta.

Posle vađenja, premazati ga maslinovim uljem, prekriti krpom i ostaviti da se ohladi.

10

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

11

Užina Piše: Lepi Brka Nenad Gladić Foto: fotovideo.rs

Užina, zaboravljeni obrok

Stara je priča da tri glavna obroka nisu dovoljna, i da dve užine dnevno moraju da se ispoštuju. Vremena su takva da obično ne stižemo ni glavne obroke pripremimo i pojedemo, a kamoli tamo nekakve užine. Užina može da bude i jabuka i banana ili sendvič sa integralnim pecivom.

Ništa komplikovano, zar ne? Zato hajde da isplaniramo tu užinu u toku dana, a kada se ima malo više vremena, može da se napravi i nešto od ovih mojih predloga.

Školarci

E, ovo je nešto druga priča. Mogu im se poveriti i malo ozbiljnije radnje, ali naravno, uz nadzor. Oni već dobro razumeju koncept kuhinje i može im se dati da peru voće i povrće, mešaju, pa i da sami kreiraju šta će pojesti. Ako se pravilno usmere, postaju pravi mali kulinari. I, opet, sjajna prilika da se upoznate i družite sa svojom decom, jer će za koju godinu ući u pubertet i ma šta vi mislili o tome, vršnjaci će biti njihovo glavno društvo.

Predlog užine Tortilja žurka Kupovne tortilje punjene grilovanom piletinom i svežom salatom. Mogu se upakovati i kao školska užina koja se može izneti pred školske drugare, a da ne budu predmet podsmeha.

Recept pogledajte na youtube kanalu http://www.youtube.com/user/kuvajmosdecom

12

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

13

Banica

Mafini sa mekinjama

za 4 osobe

Testo 600 g brašna (tip 400) 3 dl vode kašičica soli Fil 200 g spanaća 2 dl „Moja kravica“ kiselog mleka 3 kašike „Moja kravica“ kisele pavlake 200 g sitnog mladog sira biber kašičica soli ½ kašičice bosiljka 1 vrtka (suva ljuta paprika) 200 g „Moja kravica“ maslaca Način pripreme 1. Zamesiti testo od brašna, vode i soli.

2. Napraviti 12 manjih jufki. Razvući jufke do prečnika od 20 cm.

3. Slagati jufke, po 3 jednu preku druge, premazujući samo prve dve maslacom, treću koru ne premazivati. Razvući kore oklagijom dok testo ne postane skoro providno.

4. Fil: Sjediniti kiselo mleko, mileram, sitan mladi sir, zatim dodati sitno iseckan spanać, biber po ukusu, bosiljak, kašičicu soli i iseckanu vrtku (suvu papriku prethodno potopljenu u toplu vodu). Fil čuvati u frižideru.

5. Razvučene kore filovati, i uviti ih u oblik puža.

Peći na 200°C oko pola sata. Servirati toplo.

Mafina sada ima na svakom koraku, ali iz nekog razloga niko ne pravi moje omiljene – sa mekinjama.

Nisu preterano slatki i ostaju sveži mnogo duže od ostalih imenjaka. za 12 komada Sastojci: 150 gr mekinja 200 gr brašna 1 kašičica soli 1 kašičica sode bikarbone 2 jaja 350 ml „Moja kravica“ jogurta 100 gr šećera 2 kašike meda 30 gr „Moja kravica“ maslaca, rastopljenog + malo maslaca za podmazivanje kalupa 80 gr suvog grožđa cimet po ukusu Način pripreme: Zagrejati pećnicu na 1800C. Podmazati kalupe za mafine. U jednoj činiji pomešati mekinje, brašno, so i sodu bikarbonu. U drugoj činiji umutiti jaja; dodati jogurt, šećer, maslac, cimet i suvo grožđe. Sjediniti obe smese, te ih dobro umutiti žicom za mućenje.

Dobijenu masu sipati u kalupe do 2/3 zapremine.

Peći ih 20 minuta. Posle vađenja iz pećnice, hladiti mafine 10 minuta u kalupima, a zatim još 20 minuta bez kalupa – na metalnoj rešetki.

Švedsko pecivo

Empanade

za 12 komada

Idealno za užinu, a može se poneti i u školu

za 4 osobe Testo 500 g brašna 2 jaja (jedno celo i jedno belance) ½ kašike soli kašika sirćeta 1 dl hladne vode 3 kašike masti kašika „Moja kravica“ maslaca Slani fil 150 g kobasice pola glavice crnog luka 200 g paradajz pelata so i biber po želji Slatki fil jedna jabuka sok od ½ limuna 4 kašičice žutog šećera po jedna šaka badema, lešnika i brusnica ½ kašičice cimeta

14

kuvajmo s decom / detinjarije

Karamel preliv 4 kašike šećera sok od pomorandže i ½ limuna kašika „Moja kravica“ maslaca Način pripreme 1. Umutiti jaje, belance, so, vodu i sirće. U drugoj činiji sjediniti maslac, mast i brašno, dobro ga prstima ujednačiti u rastresitu masu. Sjediniti ove dve mase i umesiti glatko testo.

Prekriti ga i ostaviti u frižideru da odstoji sat vremena (može i duže).

2. Slani fil: iseći kobasice i crni luk na kockice, pa u tu smesu dodati paradajz pelat (usitnjen) i začiniti solju i biberom po ukusu. Po želji dodati rendani sir.

3. Slatki fil: narendati jabuku, dodati limunov sok, šećer, usitnjene bademe i lešnike, brusnicu i cimet i sve to dobro promešati kašikom.

4. Radnu površini prekriti brašnom i razviti testo debljine 3-4 mm, pa

modlom prečnika 5-7 cm formirati krugove. Filovati svaki slatkim ili slanim filom. Preklopiti nafilovano testo, pa viljuškom pritisnuti ivice da se empanade ne bi otvarale pri pečenju. Peći u zagrejanoj pećnici na 180°C - 20 min. Premazati svaku empanadu žumancetom 5 minuta pred kraj pečenja.

5. Za slane empanade svaki krug premazati senfom.

6. Za slatke empanade napravite preliv tako što ćete propržiti šećer (karamelizovati ga), pa mu dodati maslac, zatim sokove od limuna i pomorandže. Eventualno dodati ostatke slatkog fila po punjenju empanada. Preliti na tanjiru servirane, gotove empanade.

Brkin savet: pri filovanju empanada obode premazati vodom pre preklapanja, da bi se testo bolje zalepilo

Sastojci: 500 g brašna 200 ml „Moja kravica“ mleka jaje 100 g „Moja kravica“ maslaca 1/3 paketića svežeg kvasca 1 ½ kašičica soli 1 ½ kašičica šećera 150 g mlevenih badema 150 g tamnog šećera cimet po ukusu muskatni orah po ukusu žumance za premazivanje testa Način pripreme 1. Razmutiti kvasac, pola kašičice soli i pola kašičice šećera u mlakom mleku, pa ostaviti da odstoji 10 minuta.

2. U posudu za mešenje sipati brašno, 50 g otopljenog maslaca, jaje, po kašičicu soli i šećera i razmućeni kvasac.

Umesiti testo da bude glatko, da se odvaja od zidova posude. Po potrebi dodavati malo vode ili brašna dok se ne dobije glatko testo. Testo izvaditi na radnu površinu i dobro ga umesiti dok

se ne ujednači. Umešeno testo vratiti u posudu, prekriti čistom krpom i ostaviti 30 minuta na toplom da naraste.

3. Na radnu površinu posuti malo brašna, pa razvući testo pravougaonog oblika (50x40cm), premazati ga ostatkom otopljenog maslaca, posuti mešavinom mlevenog badema, muskatnog oraha, tamnog šećera i cimeta.

Ostaviti 1/3 mešavine za kraj, da biste u nju uvaljali pecivo.

Testo urolovati kao za štrudlu.

4. Podmazati posudu ili je prekriti papirom za pečenje.

Zagrejati pećnicu na 200°C. Iseći rolat od testa na komade 2-3 cm širine. Dobijene komade testa razvući i uvrtati po dužini, a zatim formirati u obliku puža, uvaljati ih u 1/3 mešavine koju smo sačuvali i slagati u posudu za pečenje.

Premazati razmućenim žumancetom i peći u pećnici oko 20 minuta.

5. Servirati toplo, po želji posuti šećerom u prahu.

Uštipci od palente Hush Puppies Način pripreme 1. Pripremiti namirnice: u činijici umutiti jaje. Luk, papriku Sastojci: i peršunov list sitno iseckati.

350 g palente 2. Napraviti sos tako što ćete 50 g pšeničnog brašna pomešati kiselu pavlaku i majonez. kašičica praška za pecivo Dodajte im pasirani beli luk i sve kašičica soli dobro promešajte kašikom. kašičica šećera 3. U većoj činiji pomešati palentu, 3 dl „Moja kravica“ jogurta brašno, prašak za pecivo, so, šećer, 1 ½ dl vode jaje, jogurt, vodu, crni luk, papriku jaje i kukuruz. Sve namirnice umutiti glavica crnog luka mikserom u kompaktnu masu. ½ paprike 4. U tiganju zagrejati ulje na 3 kašike kukuruza iz konzerve umerenu temperaturu. Kašikom svež peršunov list oblikovati uštipke, pa ih pržiti u ulje za prženje ulju sa obe strane dok ne dobiju Sos zlatno-smeđu boju.

2 kašike „Moja kravica“ kisele pavlake 5. Servirati tople uštipke i 2 kašike majoneza uz njih pripremljeni sos. Jelo 2 čena belog luka ukrasiti peršunom.

za 4 osobe

detinjarije / kuvajmo s decom

15

Batačići iz Manausa za 2 osobe Testo 400 g brašna 4 dl vode 2 kašike „Moja kravica“ maslaca pileća kocka za supu Fil 250 g pilećeg filea 1/2 glavice crnog luka 150 g „Moja kravica“ krem sira kašičica senfa so i biber Za paniranje 2 belanca prezle ulje za prženje Način pripreme 1. Prokuvati piletinu (5-10 min) i crni luk u supi napravljenoj od kocke. Začiniti je maslacom, solju i biberom. Kuvanu piletinu i luk ocediti od supe i ostaviti da se prohladi. U prohlađenu supu dodati brašno i na šporetu, na umerenoj temperaturi, mikserom mutiti testo svega par minuta, dok se ne poveže.

2. Napraviti fil od sitno seckane piletine, kuvanog crnog luka, krem sira, senfa i začiniti solju i biberom.

3. Premesiti testo na malo brašna dok ne postane elastično. Krugove testa filovati masom, formirati u „batačiće“, uvaljati u smesu za paniranje i ispržiti u dubokoj masnoći, na srednje-jakoj vatri.

Moja Kravica krem sir Lako se maže, brzo se smaže

Imlek Vam sa ponosom predstavlja Moja Kravica krem sir – novi, vrhunski sirni namaz. Uživajte u kremastoj teksturi sirnog namaza sa 60% mlečne masti.

Da biste okusili savršenstvo koristili smo samo najkvalitetnije mleko i dobili Moja Kravica krem sir neodoljivog ukusa, bogat kalcijumom i proteinima.

Moja Kravica krem sir pravi je doživljaj za sve one koji uživaju u vrhunskom ukusu koji se pamti, zato obogatite vašu užinu, napravite savršen sendvič i dajte novu dimenziju svakom zalogaju! Možete ga koristiti kao dodatak jelima i salatama, a može biti i sastavni deo kolača, torti i peciva.

Na raspolaganju su Vam dve veličine pakovanja – 100g i 200g.

Đačka užina za jednu osobu

Baba Ganuš i humus za 4 osobe

Baba Ganuš 2 patlidžana 2 kašike taana sok od ½ limuna 10 maslina 2 kašike „Moja kravica“ jogurta čen belog luka kašičica soli ½ kašičice bibera 5 kašika pečenog susama Humus šolja sirovih leblebija 5 kašika taana čen belog luka sok od ½ limuna kašičica soli

16

kuvajmo s decom / detinjarije

½ kašičice bibera muskatni orah po ukusu 2 kašike majoneza pakovanje tortilja Način pripreme Baba Ganuš 1. U rerni zagrejanoj na 200°C ispeći patlidžan uz povremeno okretanje (oko 1 sat).

2. U blenderu samleti patlidžan, pečen i očišćen od kore, uz dodatak taana, limunovog soka, belog luka, soli, bibera i pečenog susama.

Blendirati svega par sekundi, dok se ne dobije kremasta masa.

3. U dobijenu kremastu masu, po vađenju iz blendera, umešati jogurt, probati i po želji doterati ukus začinima.

Ukrasiti seckanim maslinama.

Kašica 2 dl „Moja kravica“ mleka 50 g ražanih pahuljica kašičica smeđeg šećera 20 g badema 20 g lešnika Pašteta konzerva tunjevine 3 šampinjona srednje veličine 0,1dl ulja 20 g „Moja kravica“ maslaca prstohvat soli 3 lista zelene salate 4 komada tosta Voćna salata ¼ jabuke ¼ banane ¼ pomorandže Način pripreme 1. Sipati mleko u posudu i dodati ražane pahuljice, smeđi šećer, mleveni badem i lešnik.

Staviti na šporet da prokuva, pa

skloniti sa strane da se hladi.

2. Napraviti paštetu od tunjevine: ocediti tunjevinu od ulja, šampinjone oprati, iseći, pa ih sotirati na malo ulja. Ohlađene pečurke dodati u tunjevinu zajedno sa maslacom, malo posoliti, pa ispasirati blenderom dok ne postane kremasta, maziva masa, zatim dodati malo suvog bosiljka, promešati.

3. Iseći dva lista zelene oprane salate. Sa tosta odstraniti koru, a sredinu rastanjiti oklagijom.

Premazati paštetom, posuti zelenom salatom i urolati.

4. Voćna salata: oljuštiti jabuku, pa je iseckati sitno na listiće. Bananu i pomorandžu oljuštiti i sitno iseći, sjediniti.

5. U odgovarajuću kutiju za užinu na listu zelene salate spakovati isečeni rolat od tunjevine; kašicu od ražanih pahuljica sipati u papirnu modlu, a voćnu salatu u drugu modlu i zajedno upakovati. detinjarije / kuvajmo s decom

17

Piše: Lepi Brka Nenad Gladić Foto: fotovideo.rs

Ručak Zbog promenjenog načina života, ručak, kao obrok koji okuplja porodicu za stolom, je skoro pa nestao.

Izuzetak su vikendi i praznici. Okej, tu ne može mnogo da se učini, ali hajde da se ručak ne zaboravi.

Mora da postoji nekakav ručak i ne bi bilo loše da bude lagan, jer i posle ručka treba nastaviti sa danom (ako je moguće) bez dva sata spavanja. Zato, lagan ručak i kratak odmor, pa idemo dalje. Koliko je dragocen za decu, mislim da je izlišno i pričati.

18

kuvajmo s decom / detinjarije

Srednjoškolci Jesu li srednjoškolci deca? U očima roditelja sigurno jesu. A kako oni sebe vide? Pa, naravno, kao odrasle. Većina srednjoškolaca naravno da ne zna da kuva, ali za to nema nikakvog razloga osim onog: „Neka, sine, ja ću“. Okej, njihove kreacije ne moraju nužno da budu kulinarska remek dela, ali mogu da budu ukusni i hranljivi obroci. Sa druge strane, u ovom uzrastu se dešavaju i prve ozbiljne ljubavne avanture (simpatije, kako se to nekad zvalo), a kuvanje tu i te kako može da pomogne.

U stvari, najveći problem sa ovim uzrastom je naterati ih da operu sudove.

Predlog za ručak Testenina sa piletinom i šampinjonima u sosu od neutralne pavlake

detinjarije / kuvajmo s decom

19

Mađarska gulaš čorba Predlog za kompletan obrok. Iako se skromno zove čorba, ovo jelo je mnogo više od toga. za 5 osoba Sastojci: 500 g junećeg mesa 300 g crnog luka crvena paprika 2 kašike ulja kašika brašna kašičica tucane paprike lovorov list 0,5 l vode ili goveđe supe 700 g krompira 400 g paradajza (pelata) kašičica šećera so i biber Gulaš gevirc 50 g slanine kašičica kima 2 čena belog luka svež peršunov list

Dekoracija „Moja kravica“ kisela pavlaka Način pripreme 1. U šerpi, na ulju propržiti seckani crni luk i posoliti ga. Dodati meso, usitnjeno na kockice, lovorov list i svežu papriku isečenu na kockice i dinstati 20 minuta, povremeno mešajući da ne zagori. Po potrebi dodati malo vode.

2. Dodati kašiku brašna i tucanu papriku u meso i pržiti 30 sekundi. Sve to naliti vodom ili supom.

Kuvati još 20 minuta.

Dodati usitnjeni pelat, šećer, krompir isečen na kockice i kuvati dok meso i krompir ne omekšaju.

3. U međuvremenu napraviti gulaš gevirc tako ćete u blender staviti slaninu, peršunov list, beli luk i kim. Sve sjediniti i samleti u kompaktnu masu. Pred kraj kuvanja začiniti čorbu gevircom.

Potaž od šampinjona i povrća Sastojci: 1 glavica luka (sitno seckanog) 3 cveta brokolija 3 cveta karfiola 2 čena belog luka (sitno seckanog) 300 g šampinjona isečenog na četvrtine 1 kašika seckanog peršuna 1 l vode (po želji staviti instant kocku za pileći ili povrtni bujon) oko 1,5 dl „Moja kravica“ pavlake za kuvanje pola kašičice mlevenog muskatnog oraščića so, biber

2 kašike ulja Način pripreme U šerpi, na zagrejanom ulju propržiti luk dok ne omekša. Na luku nekoliko minuta propržiti šampinjone. Posoliti i pobiberiti po ukusu. Dodati muskatni oraščić. Naliti vodom i dodati beli luk, karfiol i brokoli koji ste prethodno usitnili na manje komade. Kada voda provri, kuvati dok karfiol ne omekša, jer karfiolu treba najviše vremena da se skuva. Štapnim mikserom (blenderom) mešati dok se ne dobije fina kremasta tekstura. Još jednom proveriti da li je dovoljno slano, ukrasiti peršunom i servirati sa pavlakom za kuvanje.

Napomena: Pavlaka za kuvanje se može dodati i u toku kuvanja, ali u tom slučaju sav potaž se mora odmah iskoristiti.

Čili kon karne za 4 osobe Sastojci: 600 g mlevenog junećeg mesa 2 glavice crnog luka 7 čenova belog luka 800 g paradajz pelata 400 g crvenog pasulja 2 do 3 kašičice tucane ljute paprike ljuta papričica so i biber ½ kašičice origana ½ kašičice kima 3 kašike ulja 2 kocke crne čokolade Prilog 4 veća krompira „Moja kravica“ kisela pavlaka Način pripreme 1. Na ulju dinstati crni luk nekoliko minuta.

Posoliti. Dodati mleveno meso, i tako dinstati sve dok voda iz mesa ne ispari. Zatim dodati seckani beli luk, usitnjen paradajz pelat i začine.

Ostaviti da se kuva oko 50 minuta na umerenoj temperaturi.

2. Pred kraj kuvanja dodati crveni pasulj iz konzerve i crnu čokoladu. Sve to ostaviti još nekoliko minuta da se ukrčka.

3. Skuvati krompir u ljusci i servirati ga uz jelo, a po želji preliti kiselom pavlakom.

Napomena: u porodičnoj varijanti ovog jela možda bi trebalo izbeći ljutu papriku.

Pastirska pita Musaka lazanja za 4 osobe Sastojci: 125 g svežih kora za lazanje kg plavog patlidžana 100 g brašna 40 g parmezana Bolonjeze sos glavica crnog luka 2 čena belog luka 500 g junećeg mlevenog mesa 600 g paradajz pelata kašičica soli kašičica šećera biber bosiljak lovorov list ½ dl crvenog vina Bešamel sos 30 g „Moja kravica“ maslaca 2 kašike brašna 3 dl „Moja kravica“ mleka so muskatni oraščić

20

kuvajmo s decom / detinjarije

Način pripreme 1. Iseći patlidžan na kolutove, posoliti i ostaviti koji minut da odstoji. Zatim te kolutove uvaljati u brašno i ispeći ih u tiganju bez ulja.

2. Napraviti bolonjeze sos: u šerpi na srednjejakoj vatri izdinstati seckani luk i kada postane staklast dodati mleveno meso i dinstati sve dok sva vlaga ne ispari, povremeno mešajući. Kada se meso izdinsta, tj. uprži (dobije boju i miris pečenog mesa) dodati beli luk, lovorov list i usitnjen paradajz pelat. Dodati so, biber, šećer, vino i bosiljak i krčkati sve dok se sos ne zgusne, odnosno sos ne postane kompaktan (oko 1h).

3. Napraviti bešamel sos: u šerpi, na maslacu propržiti brašno i zatim, neprestano mešajući, dodavati mleko. Začiniti solju i muskatnim oraščićem. Kuvati svega par minuta, dok se ne dobije srednje-gust sos.

4. U vatrostalnoj posudi složiti kore za lazanje i između svake kore razmazati po kašiku bešamela.

Na kore staviti polovinu pečenih patlidžana, zatim sipati bolonjeze sos, pa na to složiti drugu polovinu patlidžana. Složenu musaku preliti preostalim bešamelom i posuti parmezanom.

Eventualno ukrasiti paradajz pelatom i staviti u rernu zagrejanu na 200°C, na 45 minuta.

Brzinsko, a izdašno jelo, baš kako to domaćice vole. za 4 osobe Sastojci: 2 glavice crnog luka 2 šargarepe 200 g graška 600 g mlevenog junećeg mesa 2 kašike ulja so i biber 1/4 kašičice tucane ljute paprike lovorov list 20 g parmezana Velute sos 2 dl goveđe supe 30 g „Moja kravica“ maslaca kašika brašna kašika vorčester sosa Krompir pire kg krompira 30 g „Moja kravica“ maslaca žumance dl „Moja kravica“ mleka čen belog luka so po ukusu

Način pripreme

Junetina Stroganov u lepinji

1. Izdinstati crni luk na ulju i dodati mleveno meso, pa dinstati dok sva tečnost ne ispari, a meso dobije ukus prženog. Zatim dodati prethodno obaren grašak i šargarepu iseckane na kockice i začiniti po ukusu.

2. Napraviti velute sos tako što ćete na maslacu propržiti brašno, doliti goveđu supu i u sve to dodati kašiku vorčester sosa.

3. Napraviti pire krompir, pa dodati maslac, žumance, mleko, so i čen sitno seckanog belog luka i sve to umutiti.

4. Sve to sjediniti u vatrostalnoj posudi i to redom: na dno stavite meso sa povrćem, zatim sos, preko toga pire krompir i sve to pospite parmezanom.

Staviti u zagrejanu pećnicu na 200°C, 30-ak minuta.

Servirati toplo.

Ovaj način serviranja Stroganova zahteva malo više truda, ali bi klincima mogao da bude i te kako zabavan, a možda ih inspiriše da probaju nešto što inače ne bi ni okusili. za 2 osobe Sastojci: 400 g junećeg bifteka manja glavica crnog luka 200 g šampinjona 2 kisela krastavca 50 ml belog vina kašičica senfa 2 kašike brašna so i biber ½ veze peršuna kocka supe 2 dl vode „Moja kravica“ maslac ulje Testo za lepinje ½ pakovanja kvasca 500 g brašna 2 dl vode ½ kašičice soli ½ kašičice šećera žumance

Dekoracija zelena salata paradajz „Moja kravica“ kisela pavlaka Način pripreme

1. Lepinje: razmutiti kvasac, šećer i so u mlakoj vodi. Sjediniti sa brašnom i umesiti glatko testo. Ostaviti da odstoji 30 minuta.

Testo premesiti i formirati 2 lepinje. Pleh podmazati maslacom. Lepinje peći u zagrejanoj pećnici na 220C, 15 minuta.

Izvaditi ih, premazati žumancetom, pa ih vratiti u rernu na još 5 minuta.

2. Uvaljati komadiće bifteka u brašno i odstraniti višak. Zagrejati ulje u dubokom tiganju na srednje-jakoj vatri. Propržiti komadiće bifteka, pa ih izvaditi sa strane.

3. U tiganj dodati preostalo ulje i na njemu propržiti crni luk. Posoliti. Dodati pečurke i kisele krastavčiće, pa začiniti senfom.

Dobro promešati. U tiganj vratiti biftek, pa uliti vino i fond (kocka supe skuvana u 2 dl vode). Začiniti biberom, krčkati dok sos ne postane srednje gust. Često mešati.

4. Lepinje preseći, izvaditi višak testa, i u njih servirati junetinu Stroganov. Preko serviranog Stroganova staviti pavlaku, po želji.

detinjarije / kuvajmo s decom

21

Kolač od hleba Nekada je hleb je bio namirnica koja se ne baca; zbog ekonomisanja ili moralnih načela.

Evo jednog sjajnog predloga kako da od starog hleba nastane kolač, pogotovo što i klinci mogu da učestvuju u mazanju maslaca na kriške hleba i ređanju u tepsiju. za 8 osoba Sastojci: 400 g baget hleba „Moja kravica“ maslac za mazanje 5 jaja 4 kašike žutog šećera ¼ pakovanja „Moja kravica“ maslaca 3 dl „Moja kravica“ slatke pavlake 1 dl „Moja kravica“ mleka 50 g suve brusnice Čokoladni preliv 50 g čokolade

4 kašike „Moja kravica“ mleka Vanila preliv 2 dl „Moja kravica“ mleka 2 kašike šećera 2 jaja štapić ili aroma vanile Način pripreme 1. Premazati tepsiju maslacom. Iseći hleb na kriške i namazati po jednu stranu maslacom. Složiti kriške u tepsiju. Između svakog parčeta staviti po koju brusnicu i malo čokoladnog preliva.

2. U malo vode, na blagoj vatri, rastopiti žuti šećer, pa dodati maslac i sačekati da se rastopi. Dodati slatku pavlaku i mleko, i kuvati minut, dva, pa u to usuti umućena jaja. Smesu kuvati 2-3 minuta, dok ne krene da se zgušnjava, i preliti kriške u tepsiji.

Staviti u zagrejanu pećnicu na 180˚C, na 30 minuta.

3. Napraviti preliv od mleka, kristal šećera, jaja i vanile koji se zajedno kuvaju nekoliko minuta na umerenoj vatri.

4. Servirati kolač preliven prelivom

Piletina iz Parme

Klinci uglavnom vole da jedu piletinu, a još ako je pohovana, obično nema promašaja. Evo jela koje u kombinaciju ubacuje i plavi patlidžan i paradajz (a da nije kečap), a pre nego što se stavi u rernu, deca mogu da učestvuju tako što će da ređaju sastojke preko piletine. za 4 osobe Sastojci: 600 g pilećeg filea brašno i prezle, za paniranje 2 jaja 250 g mocarele 40 g rendanog parmezana patlidžan 4 tanko sečena režnja slanine so i biber svež bosiljak 500 g špageta ulje za prženje Paradajz sos glavica luka 2 čena belog luka 400 g paradajz pelata ½ kašičice šećera ½ kašičice soli ½ kašičice bibera svež bosiljak Način pripreme 1. Pripremiti 4 pileća

Džambalaja Iz sopstvenog iskustva, znam da će deca jesti jela samo zbog imena. Sa Džambalajom definitivno vredi probati. za 5 osoba Sastojci: 3 kašike ulja 30 g „Moja kravica“ maslaca veća glavica crnog luka 2 čena belog luka paprika 100 g celera 50 g slanine 200 g šunke lovorov list ½ kašičice majčine dušice kašičice tucane ljute paprika so po ukusu (2 kašičice) biber 400 g paradajz pelata 5dl vode

22

kuvajmo s decom / detinjarije

filea. Lagano ih izlupati čekićem za meso, posoliti, pa ih panirati redom: u brašnu, umućenim jajima i prezlama. Ispohovati meso u tiganju, na zagrejanom ulju. Na suvom tiganju izgrilovati 4 komada posoljenog patlidžana (isečena po dužini).

Takođe, u suvom tiganju propržiti i režnjeve slanine.

Sve pripremljene namirnice ostaviti sa strane.

2. U blenderu usitniti paradajz pelat sa dodatkom šećera, soli, bibera i bosiljka. Na malo ulja propržiti sitno sečeni crni i beli luk. Malo ih posoliti, pa dodati pripremljeni paradajz. Krčkati svega par minuta dok se ukusi u sosu ne sjedine.

3. Pleh obložiti papirom za pečenje, pa slagati redom pohovanu piletinu, zatim slaninu, pa patlidžan.

Preko svega staviti kolutove mocarele, pa sve posuti parmezanom. Zagrejati gornji grejač pećnice na 220°C i gratinirati složeno jelo svega 5-10 minuta, tj. dok se sir ne rastopi.

4. Uz piletinu iz Parme servirati skuvane špagete začinjene sosom. Jelo ukrasiti listovima bosiljka.

šolja pirinča 500 g škampa veza svežeg peršuna limun po ukusu Način pripreme 1. Izdinstati na ulju i maslacu iseckan crni luk, beli luk, papriku i celer – na umerenoj vatri, svega par minuta, pa dodati iseckanu slaninu i šunku i tako dinstati još par minuta.

2. Zatim dodati začine i paradajz, pa kuvati sve do prvog ključa. Naliti vodom i dodati pirinač, pa kuvati desetak minuta.

3. Dodati škampe i staviti u zagrejanu pećnicu na 180°C još 20-ak minuta, tj. sve dok pirinač ne bude gotov.

4. Nakon vađenja jela iz rerne, začiniti ga seckanim peršunovim listom i ukrasiti limunom.

Bafalo krilca Nema toga ko ih ne voli! Ovo je brza varijanta koja može da se pripremi u stanu ili na izletu – na roštilju. Velika prednost ovih krilaca u odnosu na one iz restorana brze hrane je to što se ne prže u dubokom ulju. Što se umaka od plavog sira tiče, to je samo moj predlog, može i bez njega. za 4 osobe Sastojci: 1 kg pilećih krilaca 50 g „Moja kravica“ maslaca 3 kašike ajvara kašičica tucane ljute paprike ½ kašičice soli ½ kašičice bibera 2 šargarepe veza svežeg peršunovog lista Umak od sira 2 kašike majoneza 2 kašike „Moja kravica“ kisele pavlake 100 g sira sa plavom plesni čen belog luka kašičica vinskog sirćeta

Način pripreme 1. Napraviti sos: u manjoj činiji, viljuškom izdrobiti plavi sir. Dodati ostale sastojke. Sve dobro promešati, staviti u frižider i prekriti PVC folijom. Ostaviti da se hladi.

2. U kesi za mariniranje (kesa sa zip zatvaračem) pomešati krilca, maslac, ajvar, ljutu papriku, so i biber. Sve namirnice dobro promešati, kako bi se krilca ravnomerno obložila marinadom.

Ostaviti ih u frižideru najmanje 60 minuta da se mariniraju.

3. Izvaditi krilca iz kese i poslagati ih u posudu za pečenje. Na pećnici uključiti gornji grejač na 220°C. Posudu za pečenje staviti 10 do 15 cm od grejača. Krilca peći 15 minuta sa jedne strane. Okrenuti ih viljuškom, a zatim peći još 15 minuta sa druge strane.

4. Krilca služiti topla. Uz njih servirati sos i štapiće šargarepe uvaljane u peršun.

Hasenpfefer Duško Dugouško je bio jedan od mojih omiljenih animiranih likova, a Hasenpfefer je jelo koje je bilo u centru zapleta u jednoj od Duškovih avantura. Bilo je neminovno i da ga jednog dana uvrstim u svoj kuvar. za 4 osobe Sastojci: 4 bataka sa karabatakom 300 g slanine glavica crnog luka 3 čena belog luka

2 dl crvenog vina 2 ½ dl supe 2 kašike džema od kupine malo brašna ulje so kašičica bibera u zrnu lovorov list svež ruzmarin Prilog palenta Način pripreme 1. U tiganju, na srednje jakoj vatri, na malo ulja propržiti slaninu dok ne postane hrskava.

Izvaditi je na tanjir.

2. Sa bataka i karabataka odstraniti kožu. Posoliti ih i uvaljati u brašno. Tako pripremljenu piletinu propržiti u preostaloj masnoći od slanine.

3. U šerpi, na malo ulja propržiti crni i beli luk dok ne dobiju staklastu strukturu. Dodati vino i supu. Kada provri, dodati izmrvljen biber i džem, a zatim piletinu, slaninu, lovorov list i grančicu svežeg ruzmarina.

Sačekati da jelo provri, pa vatru smanjiti na umerenu. Poklopiti šerpu.

4. Kuvati jelo 40 minuta, dok piletina ne omekša, povremeno mešajući. detinjarije / kuvajmo s decom

23

Piše: Lepi Brka Nenad Gladić Foto: fotovideo.rs

Večera Svi smo konačno kod kuće, i šta se događa?

Krenula je omiljena serija, a i dnevnik valja pogledati. A šta je sa okupljanjem za stolom?

Večera je praktično ostala jedini obrok koji porodica može da jede na okupu, a nekako nam se dešava da tu priliku vrlo često propuštamo.

Ponekad imam utisak da je važnije kako se jede večera od onoga šta se sprema. Bilo kako bilo, ne sme se jesti previše kasno i večera ne mora da bude obilna, ali je važno da se jede za stolom, jer nam to daje priliku da sa ukućanima „prozborimo po koju“ i, naravno, budemo na okupu. Zajednicu je veoma teško stvoriti, ali ju je još teže očuvati. Kućna trpeza je, sasvim sigurno, mesto gde zajednica nastaje i postaje jača.

Predlog za večeru Grilovana tuna sa povrćem

24

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

25

Ratničko pile za 4 osobe 4 bataka sa karabatakom ulje za prženje Marinada sok od limuna kašičica aleve paprike kašičica soli ½ kašičice muskatnog oraščića ½ kašičice bibera Fil 600 g pirinča ½ glavice crvenog luka 3 dl supe 50 g lešnika 50 g badema kašičica soli ½ kašičice bibera ½ kašičice cimeta Način pripreme 1. Batake odvojiti od kosti i kožice. Začiniti začinima za marinadu i limunovim sokom. Sve dobro promešati, te staviti u frižider na 1h. Potopiti pirinač u hladnu vodu, i njega ostaviti da odstoji 1h.

Chicago deep dish pizza (pica pomiriteljka) za 4-6 osoba Testo 600 g brašna ⅓ pakovanja kvasca kašičica soli 2 dl tople vode Nadev 200 g slanine 400 g svežeg spanaća 250 g kačkavalja 50 g parmezana 50 g sira sa plavom plesni 250 g paradajz pelata 2 sveža paradajza origano bosiljak majčina dušica čen belog luka so i biber šećera na vrh kašičice Način pripreme 1. Razmutiti kvasac u toploj vodi sa solju, i ostaviti da odstoji 15 minuta. Umešati sa brašnom i umesiti testo, uz eventualno dodavanje brašna ili vode dok masa ne postane kompaktna. Umešeno testo ostaviti na toplom mestu 30 minuta da naraste.

2. Kada je testo naraslo, premesiti ga i podeliti u odnosu 6:4, pa veću količinu testa razvući oklagijom i staviti u posudu za pečenje.

Zatim, ređati namirnice sledećim redosledom: rendani kačkavalj, kolutovi svežeg paradajza, blanširani spanać, seckana slanina, beli luk i nekoliko kašičica parmezana.

3. Razvući preostalo testo, prekriti prvi sloj, odstraniti višak testa i ušuškati krajeve prvog i drugog nivoa, pa poređati namirnice: blendiran paradajz pelat sa šećerom, solju i začinima (bosiljak, majčina dušica, origano, biber). Eventualno dodati preostale komadiće paradajza i spanaća, zatim sir sa plavom plesni i preostali parmezan.

4. Picu staviti u pećnicu, zagrejanu na 2200C i peći 30-40 minuta.

26

kuvajmo s decom / detinjarije

Argentinska uskršnja pita za 4 osobe 400 g kora za pitu 500 g „Moja kravica“ krem sira 150 g mocarele 50 g parmezana 6 jaja 200 g spanaća glavica crnog luka 2 čena belog luka paprika 150 g kobasica kašika „Moja kravica“ kisele pavlake origano so i biber ulje Prilog sezonska salata Način pripreme 1. U većoj činiji pomešati sremski sir, narendanu mocarelu i parmezan.

Dodati spanać oceđen od vode i jaje, pa smesu promešati mikserom, da se sve namirnice sjedine. Izdinstati

na malo ulja sitno seckani crni i beli luk. Posoliti, pa i njih dodati u smesu.

Zatim papriku i kobasicu iseckati na kockice, tj. sitne komade, pa i njih dodati u smesu. Sve to začiniti solju (½ kašičice), biberom i origanom.

2. Tepsiju premazati uljem. U nju složiti 4-5 kora, jednu preko druge, a svaku poprskati sa po nekoliko kapi ulja. Zatim ravnomerno rasporediti pripremljeni fil u kome treba napraviti 4 udubljenja tj. „gnezda“. U svako gnezdo razbiti po jedno jaje. Pažljivo prekriti fil i jaja sa 4-5 kora. Svaku koru treba poprskati sa par kapi ulja i premazati sa malo umućenog jajeta.

Ušuškati krajeve kora. U preostalo jaje dodati kiselu pavlaku, promešati, pa time preliti pitu.

3. Peći u zagrejanoj pećnici na 2000C – 40 minuta, s tim što nakon dvadesetog minuta pitu treba pokriti aluminijumskom folijom.

4. Uz toplo jelo servirati sezonsku salatu.

Nakon toga ga procediti.

2. U tiganju, na srednjejakoj vatri, na malo ulja propržiti sitno seckani luk. Dodati mu pirinač, pa sve pržiti 2-3 minuta konstantno mešajući.

Dodati kutlaču supe, pa nastaviti sa krčkanjem, često mešajući. Začiniti pirinač solju, biberom i cimetom. Naliti preostalom supom, te nastaviti sa kuvanjem, često mešajući.

Kada je sva tečnost isparila, dodati krupno mlevene bademe i lešnike. Sve dobro promešati, ostaviti na vatri još svega minut-dva i skloniti sa strane.

3. Pripremiti 4 papira za pečenje dimenzija 50x30 cm. Na svaki papir staviti po ¼ fila od pirinča i meso jednog bataka sa karabatakom. Upakovati u paketiće.

4. Zagrejati pećnicu na 200°C te peći pripremljene paketiće u nauljenom plehu 35 minuta. Servirati toplo.

Španska tortilja

za 4 osobe Sastojci: 6 krompira (otprilike 1 kg) 6 jaja glavica crnog luka crvena paprika 50 g graška 3 čena belog luka so i biber ulje za prženje Prilog kiseli krastavčići feferoni ajvar sir paradajz Način pripreme 1. Oljuštiti krompir i luk. Krompir iseći na kolutove, a luk sitno.

Pomešati krompir i luk, pa ih

pržiti 10 minuta na srednjejakoj vatri u dubljem ulju, uz povremeno mešanje, laganim pokretima da se krompir ne bi zgnječio. Nakon toga, krompir i luk izvaditi u cediljku, da se ocede od suvišne masnoće.

2. Razlupati jaja. Začiniti ih solju i biberom, pa ih umutiti žicom. Dodati sitno seckani beli luk, grašak i papriku isečenu na kockice. Sve dobro promešati.

3. Tepsiju sa kopčom obložiti papirom za pečenje. Po dnu rasporediti krompir i luk, pa ih preliti smesom od jaja. Sve lagano promešati, pa peći u zagrejanoj pećnici na 190°C, 30 minuta.

4. Špansku tortilju (omlet), po želji servirati uz tapase kao sto su krastavčići, feferoni, masline, pršut…

Kus kus sa piletinom za 2 osobe Sastojci: 500 g pilećeg filea 2 kašike mediteranskog ulja (kašika suncokretovog i kašika maslinovog ulja) 2,5 dl vode 250 g kus kusa šaka brusnica šaka badema ½ glavice crnog luka 2 paradajza paprika babura 2 čena belog luka sveža nana ulje za prženje Marinada sok od ½ limuna kora od ½ limuna ½ kašičice cimeta prstohvat kima kašičica muskatnog oraščića so i biber ½ kašičice ljute tucane paprika Način pripreme 1. Isečene komadiće piletine marinirati u limunovom soku, rendanoj limunovoj kori, cimetu, kimu, muskatnom oraščiću, soli, biberu i tucanoj paprici.

2. Potopiti kus kus u vrelu vodu sa dodatkom kašike mediteranskog ulja i malo soli; mešati dva, tri minuta. Dodati brusnice i badem. Ostaviti da se hladi.

3. Iseckati papriku, crni luk i paradajz. Začiniti ih svežom nanom, solju i kašikom mediteranskog ulja. Sjediniti u činiji povrće i ohlađeni kus kus.

4. U tiganju ugrejati ulje i propržiti piletinu. Na samom kraju prženja piletinu začiniti pasiranim belim lukom.

5. Servirati kus kus sa povrćem, a preko njega staviti komadiće pržene piletine. detinjarije / kuvajmo s decom

27

Kolač Tara

Slatkiši K

ada Lepi Brka odluči da svojoj varjači da slobodan dan, a poželi da pojede nešto slatko, on se zaputi u poslastičarnicu Mali Princ, čuvenu beogradsku „bajku za odrasle“, na neko od čokoladnih, kremastih ili voćnih remek-dela poslastičarstva.

Mali Princ je mesto za ćaskanje i druženje uz veliki izbor klasičnih, posnih, makrobiotičkih,

dijabetičarskih i vegeterijanskih kolača, veliki izbor kafa, čajeva, osvežavajućih napitaka, bezalkoholnih koktela, šejkova i domaćih i stranih likera.

Pored slatkih poslastica, deca (a i odrasli) u prelepom ambijentu mogu uživati u domaćem sladoledu, a klince će oduševiti šarene lizalice i lutkice od marcipana. “Mali princ” je i mesto gde nastaju fantastične rođendanske torte u raznim oblicima koji će sigurno oduševiti mališane.

Kada zakoračite u carstvo „Malog princa", počinju slatke muke - koji primamljivi kolač odabrati? Mi smo izdvojili nekoliko neodoljivih poslastica, a majstori slatkog zanata iz Malog Princa otkrili su nam njihove recepture, koje vam predstaljamo na sledećim stranama.

Ne zaboravite da i sami povremeno varjači “date voljno”, i provedete slatko popodne u Malom Princu, uživajući u domaćoj atmsferi i prvoklasnim kolačima, za čiju izradu se ne štedi ni trud ni materijal.

Uverite se i sami!

Poslastičarnica Mali princ Bajka za odrasle

www.maliprinc.com Obilićev venac 26, Palmotićeva 27, TC Mercator - Bulevar Umetnosti 5, Jovana Rajića 5 www.facebook.com /maliprinc.poslasticarnica

Čokoladni biskvit sa puterom 170 gr belanaca, 150 gr šećera, 60 gr kakaa, 85 gr brašna, 170 gr žumanaca, 35 gr šećera, 60 gr „Moja kravica“ putera.

Prosejati brašno i kakao i sjediniti. Umutiti žumanca i šećer. Umutiti belanca i 35 gr šećera, otopiti puter, pa sipati trećinu belanaca u umućena žumanca. Dodati brašno i kakao, pa ostatak belanaca. Na kraju malo te mase pomešati sa puterom, pa tu mešavinu sjediniti sa prethodnom. Dodati preostali sneg od belanaca. Peći na 160oC oko 35-40 minuta.

Ovu masu razliti u tri prstena prečnika 6cm.

Čokoladne kocke sa višnjama Sastojci: 9 jaja 150 gr šećera 250 gr „Moja kravica“ putera 350 gr čokolade 9 kašika brašna Penasto umutiti šećer i žumanca. Otopiti 200 gr putera i 250 gr čokolade, pomešati sa umućenim žumancima i šećerom, dodati brašno i čvrst sneg od belanaca. Namazati pleh puterom i posuti brašnom. Zagrejati rernu na 170oC i peći kolač 15-ak minuta.

Otopiti preostalu čokoladu i puter i preliti preko toplog kolača. Iseći na kocke i služiti sa sosom od višanja.

Sos od višanja Pakovanje smrznutih višanja 2-3 kašike šećera cimet po ukusu 2 kašike gustina Višnje, šećer, cimet i 1 dl vode staviti na vatru, i kuvati dok ne provri. Dodati gustin pomešan sa malo vode. Vratiti na vatru da baci jedan ključ.

Voditi računa da ne bude previse gusto.

Po želji, kolač servirati sa umućenom slatkom pavlakom ili šlagom.

28

kuvajmo s decom / detinjarije

Krckava podloga 340 gr grilijaša, 125 gr mlečne čokolade, 15 gr ulja, 250 gr kuglica.

U mikseru sa ravnom mešalicom izmešati grilijaš, rastopljenu čokoladu i ulje, pa zatim pažljivo ručno umešati kuglice. Odmah razliti mešavinu u prstenove.

Mus od čokolade 200 gr šećera, 40 gr vode, 135 gr žumanca, 200 gr jaja, 470 gr ariba čokolade, 680 gr „Moja kravica“ slatke pavlake.

Umutiti penasto jaja i žumanca, pa preko njih polako sipati, uz neprestano mešanje dok se potpuno masa ne ohladi, ukuvani sirup od šećera i vode (na 118oC). Otopiti čokoladu na 400oC, umutiti slatku pavlaku u šlag, pa sipati četvrtinu šlaga u otopljenu čokoladu. Izmešati i dodati u žumanca, pa kada se sjedini umešati ostatak šlaga.

Vanila preliv 300 gr lajtera, 100 gr vode, 4 gr vanila ekstrakta.

Sastavljanje: na dno prstena staviti kranč podlogu, preko nje i okolo staviti malo musa, zatim staviti podlogu od čokoladnog testa natopljenu vanila prelivom, premazati sa 1 cm debelim slojem musa, ponovo staviti podlogu od čokoladnog testa natopljenog sirupom od vanile, pa do kraja uliti mus. Zamrznuti, pa ponovo poravnati musom.

Izvaditi iz kalupa, preliti glazurom od čokolade i ukrasiti makaronima (kolačićima) i karamelizovanim bademima.

detinjarije / kuvajmo s decom

29

Creme brûlée

Za 6 porcija potrebno je: 4 dl „Moja kravica“ mleka, 6 dl „Moja kravica“ slatke pavlake, 8 žumanaca, 170 gr šećera, 1 šipka vanile.

Panakota nugat Potrebno je: 500 gr „Moja kravica“ pavlake, 40 gr šećera, 70 gr mlevenog pečenog lešnika, 50 gr čokolade aribe, 35 gr čokolade đanduje, 50 gr želatina. Želatin preliti sa 4 kašike hladne vode i ostaviti na stranu da nabubri. Sjediniti slatku pavlaku i šećer i staviti na vatru da provri. Kada provri, skloniti sa vatre i dodati nabubreli želatin i čokoladu. Mešati dok se sav želatin i čokolada ne istope, a onda preručiti u kalupe koji su pre toga pokvašeni hladnom vodom. Ostaviti 30 minuta na sobnoj temperaturi da se prohlade, pa ih staviti u frižider na dalje hlađenje.

Pre nego što prevrnete panakotu na tacnu, nožićem pređite oko ivice, da biste je odvojili od kalupa.

Tartaleta Potrebno je: 250 gr masti, 250 gr „„Moja kravica“ putera, 200 gr šećera, 2 manja žumanaca, 1 celo jaje, 1000 gr brašna, 2 kašike hladne vode

Mast, margarin, šećer, žumanca i jaja izmešati u mikseru, dodati brašno i na kraju vodu. Testo formirati u kuglu, staviti u kesu za zamrzivač i ostaviti u frižideru minimum 1h.

Kad je testo odstojalo u frižideru, podelite ga na jednake delove. Od svakog dela napravite kuglicu, a onda tu istu kuglicu stavite na papir za pečenje i na njemu je tanko razvucite uz pomoć oklagije. Prebacite testo u kalupe, prstima ga pritisnite i skinite višak testa. Svaki tart obložite papirom za pečenje, a onda sipajte pasulj (pomoćno sredstvo koje sprečava testo da naraste).

Peći korpice u rerni zagrejanoj na 180-200oC, 20-ak minuta, tj. dok ne porumene. Na pola pečenja izvaditi pasulj. Korpice izvaditi iz folije i poređati na tacnu.

Tartalete prelijte istopljenom čokoladom i punite kremom od vanile. Na kraju ih ukrasite sezonskim voćem koje ste prokuvali sa malo šećera i želatinom..

30

kuvajmo s decom / detinjarije

Staviti pavlaku i mleko u lonac i dodati prepolovljenu šipku vanile. Grejati na slaboj vatri dok ne počne da vri. Ostaviti da se hladi najmanje sat vremena. Umutiti žumanca i šećer. Izvaditi vanilu iz pavlake i oštrim nožem ostrugati semenke sa štapića. Sve to pomešati sa žumancima. Procediti, pa ravnomerno raspodeliti u šest vatrostalnih ili keramičkih posuda. Posude staviti u lim za pečenje koji je do pola napunjen ključalom vodom.

Peći na temperaturi od 140oC oko 40 minuta. Izvaditi iz lima i hladiti u frižideru. Kada treba da se posluži, posuti smeđim šećerom i karamelizovati torčom. Ukoliko nemate torč, ponovo staviti u rernu na najvišu temperaturu i posuti šećerom. Peći dok se ne karamelizuje.

Torta od pomorandže Za testo je potrebno: 10 jaja, 200 gr šećera, kora od 1 pomorandže, 2 kašike brašna, 160 gr mlevenih oraha Za fil je potrebno: 4 žumanceta, 200 gr šećera, 2 kašike gustina, sok od 1 pomorandže 200 gr „Moja kravica“ putera.

Patišpanj: Odvojiti žumanca od belanaca, pa prvo umutiti žumanca i šećer, dodati koru pomorandže, brašno, orahe i belanca i lagano umešati. Izliti u podmazan i brašnom posut pleh, zatim ispeći.

Fil: Umutiti žumanca i šećer, dodati gustin i sok od pomorandže, pa sve to prokuvati na pari i ohladiti, zatim dodati puter i sve izmešati.

Preseći patišpanj na tri dela i nafilovati.

Badem krem Potrebno je: 8 žumanaca, 300 gr šećera, pola litre mleka, 40 gr želatina, 10 gr vanilin šećera, ½ l „Moja kravica“ pavlake, 100 gr pečenog badema, 8 belanaca, 400 gr šlaga.

Umutiti žumanca i šećer, dodati mleko i želatin, izmešati i zagrejati da se želatin otopi. Procediti i prohladiti. Badem propržiti, ohladiti i samleti. Belance umutiti u sneg. Masi redom dodavati vanilin šećer, pavlaku, badem, belanca i šlag i izmešati poslastičarskom žicom. Ohlađenu masu razliti u kalupe, držati u frižideru i pred služenje ukrasiti šlagom.

detinjarije / kuvajmo s decom

31

Kuvanje najbolje što možete

da uradite za svoju ishranu Prevela: Ema Tatić

Majkl Polan

Sedam čuvenih reči Pokreta za dobru hranu (engl Good Food Movement) su: „Jedite hranu. Ali nemojte preterivati.

Uglavnom biljke.“ Napisao ih je Majkl Polan, u svojoj knjizi „U odbranu hrane: Manifest ishrane“, koja je nastavak knjige pod nazivom „Dilema svaštojeda“.

Sada, Polan dodaje još tri reči: „I skuvajte ih“.

Jer je čovek, koji je u svojim najprodavanijim knjigama toliko ubedljivo analizirao produkciju i ishranu, prepoznao ono što naziva „srednjom karikom lanca ishrane – kuvanje“.

A

li, Polan ne želi da piše kuvare, makar ne još uvek. U delu „Kuvano: Prirodna istorija transformacije“, izložio je četiri recepta na kojima je proučavao transformaciju hrane. On kaže da recepti za pripremu bolonjeze sosa, svinjske plećke, kiselog kupusa i hleba ilustruju osnovne principe kuvanja.

Ljudi koji jedu kuvano su u startu na zdravom režimu ishrane, a da o tome ni ne razmišljaju Sami recepti su, doduše, manje važni od onoga na čemu insistira – da je kuvanje transformativno. Skoro čim smo seli u dnevnu sobu, rekao mi je: „Kuvanje je verovatno nešto najbolje što možete da uradite za svoju ishranu. Nije stvar u nekom određenom sastojku, niti u određenoj vrsti namirnica, već u činu kuvanja. Ljudi koji jedu kuvano su u startu na zdravom režimu ishrane, a da o tome ni ne razmišljaju. Sa trendom gašenja domaće kuhinje, dobili smo i epidemiju gojaznosti.“

Kuhinja je front Kada kuvate, birate sastojke: „I odabraćete kvalitetnije od onoga ko pravi zamenu za domaće obroke. Nećete koristiti aditive, pa će i hrana automatski biti bolja. Isto tako, nećete kuvati brzu hranu. I ja obožavam pomfri, ali koliko ga često spremam ? Ne preterano, jer mi je naporno da čistim sav taj nered. Ali, kada se pravi industrijski, lako je jesti ga i tri puta dnevno! Vidite, u samoj biti kuvanja kod kuće je to nešto što nas čuva od loših stvari.“ Isto tako, Polan ističe da se ne radi isključivo o tome da je industrijski proizvedena hrana jeftinija, već da i drastično umanjuje količinu vremena potrebnog za spremanje hrane. Neki čak i zastupaju stav da treba da radite više, a kuvanje prepustite drugima.

Na taj način karakterišu kuvanje kao gubljenje vremena, naročito za nekoga ko zarađuje više od 20 dolara po satu.

34

kuvajmo s decom / detinjarije

Majkl Polan Na to, Polan kaže: „Ukoliko kuvanje prepustimo korporacijama, dobićemo industrijsku poljoprivredu. To bi dovelo do gašenja lokalnih radnji i pijaca koje prodaju zdravu, organsku hranu. Kako veliki kupuju od velikih, ne verujem da bi korporacije ikada mogle da podrže onakav vid poljoprivrede kakav želimo da vidimo. Zbog svega toga, najvažniji front u borbi za reformu današnjeg sistema ishrane je upravo naša kuhinja.“

Kad korporacije kuvaju Znamo zašto ljudi ne kuvaju – jer je marketing gotove hrane preuzeo naše kuhinje. Fetišizacija kuvanja, koju propagiraju kanali specijalizovani za kuvanje, učinili su da deluje zastrašujuće, naročito onima koji su odrasli bez roditelja koji su kuvali u kuhinji, i tako sve više ljudi govori ili da za kuvanje nema vremena ili da to ne voli da radi.

Znamo zašto ljudi ne kuvaju – jer je marketing gotove hrane preuzeo naše kuhinje „Uvek ćemo naći vremena za ono što volimo ili cenimo. Uvek imamo vremena za surfovanje internetom ili vežbanje“,

ističe Polan: „Problem je u tome što nam kuvanje nije dovoljno važno. U krajnjoj liniji, šta biste želeli, da vam hranu sprema korporacija ili čovek? Kuvanje nije isto kao popravljanje automobila ili nešto drugo, što i treba da prepustite drugima. Kuvanje nas povezuje sa prirodom, sa našim telima. Previše je dragoceno za našu dobrobit, da bismo ga prepuštali tek tako.“

Potrebne su nam kampanje za javno zdravlje koje promovišu domaću hranu Zloupotreba feminizma Ipak, prehrambeni giganti su ubedili većinu: „Niko ne treba da kuva. Oni će se postarati za to“. Sve to je započelo još pre 100 godina, a zahuktalo se tokom 70-ih, kada su veliki proizvođači gotove hrane delovali tako napredno, feministički. Polan me je podsetio na fantastičnu kampanju KFC-ja, koji je prodavao kofu pržene piletine pod sloganom „Ženska sloboda“. „Treba da završimo taj neprijatan razgovor o podeli kućnih poslova, što je prehrambena industrija svojski

eksploatisala, kako bi što bolje prodavala gotovu hranu“, kaže on. „Ali, ukoliko želimo da ponovo izgradimo kulturu kuvanja, ne treba da vraćamo žene u kuhinju. Treba svi zajedno da se vratimo u kuhinju. Kuvanje je suviše važno da bismo ga prepustili samo jednom polu ili samo jednom članu porodice. Muškarci i deca takođe moraju biti u kuhinji, i to ne samo radi pravične raspodele posla, već zato što na taj način mnogo dobijaju.”

Dnevna doza kreativnosti Kako? Prvo, treba da ponovo uvedemo domaćinstvo, ali uniseks domaćinstvo.

Potrebne su nam kampanje za javno zdravlje koje promovišu domaću hranu kao osnovnu stvar koju radimo za zdravlje i dobrobit porodice. Uvođenje poreza na industrijsku hranu, ali ne i na sirove namirnice, je takođe dobra ideja. A Mišel Obama bi mogla da svoju svađalačku govornicu iskoristi za promociju domaće hrane, umesto što apeluje na proizvođače gotove hrane da izmene proizvode“.

U odbranu hrane Majkl Polan Izdavač: Čarobna knjiga „Nesvakidašnja knjiga koja nas poziva da se ozbiljno zapitamo o svojim navikama u ishrani.“ The New Yorker Hrana. Ima je na sve strane, a o izboru da ne govorimo. Čini nam se da nikada nismo jeli toliko raznovrsne hrane i sa takvim zadovoljstvom. Čemu onda potreba da branimo hranu i od koga je treba odbraniti?

Najveći deo onoga što danas doživljavamo kao hranu zapravo i nije hrana, a način na koji je jedemo – u automobilu, gledajući televiziju, a tako često i sve više sami – u stvari i nije jedenje. Umesto hrane, u svoj organizam unosimo jestive materije – dakle, ne više prirodnu hranu, već veštački napravljene proizvode prepune aditiva.

Hranu zato treba odbraniti od zapadnog načina ishrane – savremene prehrambene industrije koja hrani oduzima prirodna i zdrava svojstva i dodaje tzv. hranljive

Sa populacijom koja je sve naprednija, imamo mogućnost da stvorimo kulturu kuvanja koja ne razdvaja polove. Više nema stigme oko toga što muškarci kuvaju, i kuvanje nije demokratsko zadovoljstvo, već je ekonomično i zdravo, povezuje nas sa prirodom i svakodnevno nam pruža potrebnu dozu kreativnosti. A onda kad nam oduzima vreme, možemo da se učimo strpljenju i puštanju stvari da idu svojim tokom. Dobre stvari, na više različitih nivoa. „Trpezarijski sto je mesto za kojim se deca uče manirima i ponašanju u društvu. Tu ih učimo da dele, čekaju svoj red, raspravljaju bez svađe i uvreda. Uz odrasle, uče se umetnosti razgovora. Porodični obrok je kolevka demokratije. „ “Kuvanje je ono što se dešava između gajeja hrane i jedenja. To je politički akt, jer kuvajući možemo poboljšati svoje zdravlje, osloboditi se zavisnosti od prehrambenih konglomerata, i graditi porodičnu zajednicu. “ “Postoji malo životnih veština koje će našoj deci biti važnije od kuvanja i zato ih tome moramo učiti, kao što ih učimo kako da voze ili kako da izbegavaju alkohol i droge.”

sastojke, kao i od nauke o hranljivim sastojcima – nutricionizma, koji hranu posmatra kao zbir masnoća, belančevina, ugljenih hidrata i drugih sastojaka, a ne kao celovite proizvode nastale u prirodnom lancu ishrane.

Knjiga U odbranu hrane nam ukazuje na to kako da, pravilnom ishranom, izbegnemo većinu hroničnih bolesti koje pogađaju savremenog čoveka. Ona nas podseća na to koja je hrana zdrava, kako da razvijemo jednostavne načine da prilagodimo svoj apetit i vratimo se ispravnom jedenju, koje se zasniva na tradiciji i ekologiji istinske, zdravo odgajane i neprerađene hrane. „Misaono, sveprožimajuće... teško da ćete pronaći bolje objašnjenje o tome odakle istinski potiče hrana koju jedete.“ The New York Times Book Review „Briljantan, osvešćujući pogled na to šta proizvodimo i kupujemo i kako mučimo mozak time šta jedemo. Ako ste ikada pomislili da je rečenica Šta imamo za večeru? tek obično pitanje, promenićete mišljenje nakon čitanja Polanove ozbiljne optužnice protiv savremene prehrambene industrije.“ The Seattle Times Majkl Polan je autor četiri knjige, među kojima su Dilema svaštojeda i Botanika želje, obe bestseleri Njujork tajmsa.

Dugogodišnji je dopisnik Njujork tajms magazina, te počasni profesor novinarstva na Berkliju.

bašta kao učionica

Odrastanje puno ukusa, mirisa i boja

višnjama, trešnjama, aronijama, lešnicima. Dok voćke ne počnu da rađaju, deca ih neguju, zalivaju, čupkaju korov oko njih, skidaju nove niske grane da bi formirali krošnje, raduju se svakom novom listu. Gledaju ih kako rastu i kako se menjaju kroz godišnja doba. Iako se ne pomeraju i ne pričaju, deca vide i osećaju kako njihovo drveće živi.

U

života čoveka je od rođenja do njegove šeste godine. To je period tokom kog se formira inteligencija i celina čovekovih psihičkih snaga. Upravo u ovom periodu odrastanja, praktičari Povratka prirodi omogućuju i pomažu deci da u prirodi razviju sve svoje potencijale.

I ona deca koja nisu volela sveže povrće kada su došla u vrtić, nakon što su ih sama uzgajala, počela su da ih jedu

Sade, zalivaju, beru...

Ogromno dvorište je okosnica sadržaja.

Osim velikog travnatog prostora za igru i sport, u dvorištu je oformljen kaskadni bio-vrt na tri nivoa, koji su zajedničkim snagama podigli praktičari Centra za razvoj dečjih interesovanja i roditelji dece koja ovde dolaze. Svako dete je posadilo svoje drvo života. Za par godina, deca će se s njih sladiti jabukama, kruškama, dunjama, kajsijama, breskvama,

U vreme stavljanja zimnice, deca imaju pune ruke posla Zimnica u razvojnom planu

Piše: Željko Marinković

Zemunu ima jedno mesto na kom deca odrastaju s prirodom.

Izvan gradske buke i vreve, ali u gradu, u rezidencijalnom delu Zemuna, kod stadiona Teleoptik, nalazi se Centar za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi.

nakon što su ih sama uzgajala, počela su da ih jedu“, kaže Željko Marinković, jedan od praktičara Povratka prirodi.

rode. Vade se koštice, sipa se šećer i meša li se meša, sve dok se smesa dovoljno ne zgusne. Kad stavljaju turšiju, da bi je učinila zabavnijom, deca prave figurice od kornišona, karfiola, šargarepica i ostalog.

U jesen se zatvara sezona bašte, ali ne i sezona kuvanja. Svake druge nedelje, kada na svojim multikulturalnim putovanjima širom sveta upoznaju narode i njihove običaje, deca sa kuvarom pripremaju i jedu tradicionalna nacionalna jela.

U Povratku prirodi imaju kuhinju i kuvara koji pomaže deci da izaberu koje će začinsko bilje iz bašte upotrebiti za ručak. Kad uberu povrće, na česmi kraj bašte ga operu, pa na terasi naseckaju u sud i naprave salatu. Ovo je čest scenario u sezoni bašte.

A dole, na zemlji, što između voćki, što u posebnoj namenskoj bašti, uz mentorstvo praktičara Centra, deca su posadila i povrće. „Ne samo da izgrađuju odnos sa biljkama tako što ašovčićima pripremaju zemlju za sadnju, pa svojim prstićima spuštaju seme u jamice koje su sami napravili, zalivaju ih i gledaju kako iz tog suvog semena niču izdanci, deca kroz čitav ovaj proces vežbaju motoriku, finu motoriku, strpljenje, koncentraciju, a na kraju, kada njihove biljke počnu da rađaju i deca vide i shvate da se paradajz, paprika, krastavac, spanać, tikvice, šargarepa, rotkvice ne proizvode u prodavnici ili na pijaci, deca se s uživanjem slade plodovima kojim su dala život. I ona deca koja nisu volela sveže povrće kada su došla u vrtić,

Ni tu se njihovo drugovanje sa hranom ne završava, jer kroz zanatske radionice deca postaju pekari-pecivari, poslastičari, bombondžije.

U vreme stavljanja zimnice, deca imaju pune ruke posla. Ona su od svojih baka nabavila recepte za ajvar, džem, turšiju. Skok do bašte po osnovne sirovine i – na posao. Sve rade zajednički i svi prolaze kroz svaku fazu pripreme. Peku se paprike, ljušte, čiste, seckaju, kuvaju, mešaju, sipaju u tegle, i eto ajvara. Skupljaju se šljive sa dva drveta koja nikad ne „omanu“ i pozamašno

Odrastanje u Povratku prirodi možemo nazvati prirodnim odrastanjem punim ukusa, mirisa i boja.

Ova predškolska ustanova svoje ime duguje ideji švajcarsko-francuskog filozofa i humaniste, Žana Žaka Rusoa. Povratak prirodi je princip života u prirodi i u skladu s prirodom, jer on omogućava pravilan razvoj pojedinca koji će sačuvati i razvijati svoju prirodnu dobrotu i radoznalost.

Kako je primetila čuvena pedagoškinja, Marija Montesori, najvažniji period

36

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

37

a Neše vrt

u k t e poč

b

Piše: Jasmina Jovanović

Posle celih 13 godina hobi-baštovanstva, shvatiš da je s gajenjem bilja sve isto kao i u životu. Za sve što valja moraš dobro da se potrudiš, i da dobro poradiš na tome. Da bi ubrao plod, potreban je rad i predanost. A ono što ti ne treba, što ti smeta i što zoveš korovom, raste na svakom koraku, ništa ga ne ometa i ništa mu ne možeš…

38

kuvajmo s decom / detinjarije

L

jubav prema zemlji potiče, u mom slučaju, od samog detinjstva. Leta i leta provedena kod babe i dede na selu učinila su svoje. Odem tako sa zimskog raspusta u Beograd i ostavim sve zavejano i belo. Nema boja, samo gole grane, beli sneg i sivi dim iz ognjišta. Planina zamukla, čini ti se nikad života videti nećeš. A onda, kada odem na leto, zateknem zlatna mora pšenice, ovsa i ječma.

Kao da zima nikad tu nije ni provirila. Drveće zeleno, trava jedra i hladna, livade u cvetu, bašte uredne i pod konac posađeni plodoredi povrća. Danima, tako fascinirana, šetam i dok zrikavci neumorno zriču, upijam lepotu i bogatstvo prirode kao kakav ostareli pesnik, a ne dete koje treba da juri i igra se. Očarana tom doslednošću prirode, tom osobinom feniksa, da iz promrzle zemlje i golih grana opet potekne život. Kao da sam znala da će samo koju deceniju kasnije to isto selo biti kao u Antićevim stihovima – zatravljeno sa maglama koje se nad njim tope. Pusto i ostavljeno od svih.

Želja da živim na selu, a da mi prednosti grada ne budu daleko, ostvarila se u vidu daljeg beogradskog predgrađa Mislili smo da sve znamo Želja da živim na selu, a da mi prednosti grada ne budu daleko, ostvarila se u vidu daljeg beogradskog predgrađa.

Dovoljno daleko od gradskog grotla da bi bilo lepo i mirno, a ipak ne previše, da bismo u grotlu mogli da zarađujemo svoje plate i školujemo decu. Uživam u tom prvom svakodnevno.

Kada smo suprug i ja započinjali zajednički život, bašta je bila naša zajednička ljubav. Naravno da nije išlo glatko.

Naprotiv, bilo je baš kao u onoj srpskoj seriji kada mladi Beograđanin dolazi na selo i saopštava svom ujaku da će se baviti zemljom. Ujak mu zabrinuto odgovara: „Nemoj sinko, namučićeš i sebe i zemlju“. To uzajamno mučenje smo, može se reći, apsolvirali. Mislili smo da sve znamo, da je dovoljan samo rad, trud i ta zemlja koja uvek uzvraća milost čoveku.

Govorila sam sebi, ako su moji preci samo od zemlje i stoke odgajali pokolenja i pokolenja zdrave dece, da ćemo i mi uspeti da, za neke naše osnovne potrebe, uzgajamo povrće i voće u sopstvenoj režiji. Pogrešila sam u prvih par godina.

Nedostatak vremena i znanja učinio je svoje. Moji preci jesu živeli u značajno oštrijoj klimi i na posnijoj planinskoj zemlji, ali su isto tako bili dalje od izvora zagađenja, nije bilo bolesti i velegradskih štetočina koje su nas redovno posećivale u našem predgrađu. Znali smo da budemo tužni, pa obeshrabreni, pa razočarani.

Zalivati, kopati i voleti Pravili smo tako školske greške, da nam je sad smešno kad ih se prisetimo. Niko nam nije rekao da ne sadimo brdo zelene detinjarije / kuvajmo s decom

39

salate odjednom, sem ako je ne nosimo na pijacu, jer stigne u isto vreme, a onda prezri, postane gorka i neupotrebljiva.

Majska kraljica se sadi u etapama od 20-ak stručića, pa novih 20 kad niknu prethodni, i tako sve do prvih paklenih dana. Nežnih listova, ona nije ljubitelj letnjih žega, pati i podbaci rod, tj. formiranje hrskavog lišća.

Niko nam nije rekao da karfiol treba pokriti lišćem čim formira glavice da ga sunce ne peče i da bi ostao čipkast i beo, inače će pocrneti i promeniti ukus.

Ni da brokoliju treba odseći vrh da bi umesto neodređenih štrkljastih metlica oblikovao glavice, male vitaminske bombe. Ne, ni to nismo znali. Mislili smo da je dovoljno zalivati, kopati i voleti. Tako smo i paradajz koji ne voli mnogo vode, umesto svaki četvrti dan,

zalivali svaki dan. I on je patio i žuteo. A mi pritisli vodom po njemu ubeđeni da mu zato lišće vene.

se čini da su njih dvoje u nikad većoj svađi i nikad dalje od pomirenja. Čovek će to jednom shvatiti, i pokajati se.

Samo se bojim da ne bude prekasno.

I sa baštom je kao i sa životom, mladi ništa ne veruju iskustvu starijih dok se sami ne opeku Sve mora da se prska?

I sa baštom je kao i sa životom, mladi ništa ne veruju iskustvu starijih dok se sami ne opeku. Mi nismo verovali našim komšijama da sve mora da se prska. Minimalno, svakako, ali mora. Mi se smejali!

Ali čovek je majci prirodi omiljeno čedo, uprkos svim uprkosima, a koja majka je ikada odustala od svog deteta?

Savršen, kao što jeste, čovek će uvideti svoje greške i kao i svaki put do sada – ispraviće sve što se da ispraviti.

Mislili, lakše je ljudima malo da prskaju, možda tako bolje napreduje, a manje se radi, ali mi nećemo. I nismo. Ali, posle „nećemo“ i „nismo“, ubrali smo – ništa.

Shvatili smo zašto je organska hrana tako skupa. I da organsko uzgajanje ne znači da nešto posadiš i samo ne prskaš otrovima. Ne. To znači svakodnevno osluškivati i gledati svoje bilje, pomagati mu drugim lekovitim biljkama, saditi aromatične biljke pored neutralnih koje vole bube, puževi i gljivice, da ih ove intenzivnijeg mirisa brane, prskati ih vodicom od koprive i kojekakvih drugih biljaka koje su neškodljive za ljudsko zdravlje, a nemilosrdne prema biljnim napastima, ostaviti određene korove da odrade svoju ulogu. Da čak i neke vrste korova mogu da pomognu u borbi za organsko.

Kad priroda okrene leđa Spisak obaveza organskog baštovana je pozamašan.

Njegova bašta mu ne dozvoljava da ide na osmočasovne radne zadatke u neku fabriku ili kancelariju. Ne, takav baštovan postaje rob svoje bašte i uživa u tom ropstvu. Baš kao što kažu da vinograd ne treba gospodara, nego slugu. Posle prve godine ili prve generalne probe nešto smo naučili. A još mnogo toga nismo. Važno je da nismo odustali. Da smo nastavili borbu. Bilo je

40

kuvajmo s decom / detinjarije

tragikomično kada su nam u stvarnom životu i Diznijevi junaci postali neprijatelji. Srne su nam satirale mlado voće, zeke nam zimi krvnički gulile koru sa drveća i dovodile ga u opasnost, što od mraza, što od bolesti. Krtice su se sladile korenjem našeg povrća, a fazani kljucali paradajz. Svake godine grad je ledenim poljupcima kosio tek formirane biljke, a za njim su dolazile žege i žege.

Odjednom ona slika iz detinjstva, o prirodi kao milostivoj i čovekoljubivoj, postaje drugačija. Okrutnom čoveku koji o toj prirodi ne vodi računa i zloupotrebljava je, ona je okrenula leđa.

Bilo je tragikomično kada su nam u stvarnom životu i Diznijevi junaci postali neprijatelji Oduvek je imala svoju posebnu ćud, i kao i svi moćni, svoje hirove. Kosila je letinu, puštala pošast na ljude i životinje, ali su se ona i homo sapiens uvek nekako mirili i živeli u ljubavi i simbiozi. Danas su priroda i čovek zamenili uloge. Na žalost. Čovek se pravi moćniji. Igra se opasnim igračkama, izigrava Boga, i baš zato mi

Izrasle u bašti Naša deca su naviknuta na rad u bašti i voćnjaku. Ne obavljaju one nikakav težak posao, već dovoljan da se zabave i sasvim dovoljan da im pridamo na važnosti i pravimo sa da bez njih nikada ne bismo uspeli. I svakako dovoljan da steknu tu „paorsku“ radnu naviku. To je tako od vajkada, mi radimo, one se vrzmaju oko nas, rade ili se barem igraju u neposrednoj blizini. Kad bi me neko pitao kako da svom detetu približi obrađivanje zemlje i kako da ga privoli da se time bavi, ne bih imala odgovor. Ne znam kako bi to upoznavanje izgledalo.

Naša deca su baštu i voćnjak zatekla.

Tajna te ljubavi je u tome što se u našem slučaju bašta podrazumevala podjednako kao i mi roditelji.

Prohodale su pazeći da ne zgaze neko cveće u dvorištu. Protrčale su pazeći da ne slome neku stabljiku paprike ili paradajza. Ne zato što im je to bilo zabranjeno, ne naravno, već zato što su gledale nas kako postupamo sa biljkama. Onaj ko sedne u leju i jede jagode bez pranja i bojazni čime li su prskane, nema problem ni da kasnije malo poradi oko tih jagoda. Dete je, kažu, slika i prilika svojih roditelja. Njih treba učiti svakodnevnim primerom. Sada su one spremne da pomognu čak i kada im se nešto posebno i ne radi. detinjarije / kuvajmo s decom

41

pravila ishrane dece sveta

Gvirić

u globalni tanjirić Priredile: Ema Tatić i Jovana Papan

Svakome je važno da bude zdrav, i da se oseća dobro. U različitim kulturama, opšti pojam zdravlja i zdravog života se razlikuje u mnogim aspektima, ali svi će se složiti da je dobra ishrana osnov. I da je najvažnije početi od početka – u najranijem detinjstvu.

42

kuvajmo s decom / detinjarije

K

Južna Koreja U Koreji, pravilno jedenje se od malih nogu uči kao životna veština. Kao i u većini kultura, deca se uče da ne jedu čim osete glad, nego da sačekaju vreme obroka, kada cela porodica seda za sto. Korejci smatraju da nije zdravo da čovek gricka ili jede sam, i ne prihvataju klasične zapadnjačke izgovore da „im je pao šećer“ i slično. Svojoj deci objašnjavaju da je zajedničko obedovanje ono što pruža pun užitak. Deca jedu isto što i odrasli, baš kao i u drugim kulturama sa robusnim nacionalnim kuhinjama (da li ste se ikada zapitali zašto etnički restorani nemaju dečje menije?). Šta je rezultat? Korejska dečica jedu neverovatno dobro! Sedaju za stolove prekrivene raznim povrćem, barenom ili pečenom ribom, mesom, kiselim kupusom, zdravim žitaricama i supama.

Kao jak kontrast zapadnjačkim vršnjacima koji su gojazni, deca iz Južne Koreje imaju najnižu stopu gojaznosti u razvijenom svetu!

ako se nacionalne kuhinje razlikuju od zemlje do zemlje, tako je i pristup hrani drugačiji. A, negde prosto samo podneblje diktira izbor namirnica kao ono što će nas očuvati i pomoći organizmu da što bolje iskoristi svoj potencijal i preživi ekstremne uslove. Stoga ne čudi što Eskimi najviše jedu namirnice životinjskog porekla, a stanovnici tropskih rajeva rashlađuju svoj organizam dobrom ljutom papričicom. Ali, koliko porodice i državne ustanove različitih zemalja ulažu vremena, novca i truda da svoje naraštaje poduče tome šta je zdrava hrana, zašto je važna, kako da se ponašaju dok jedu, i koje su blagodeti koje će osetiti ako jedu raznovrsno ili zajedno? Evo nekih lepih primera.

Korejci smatraju da nije zdravo da čovek gricka ili jede sam detinjarije / kuvajmo s decom

43

Švedska

Francuz neće juriti naokolo svoje dete sa kašičicom, i neće ga pitati „da li je sito“, već „da li je još uvek gladno“

U Švedskoj je subota dan za slatkiše (Lördagsgodis), i većina dece ih jede samo tada. Ova tradicija je uspostavljena da bi se zaštitili zubi i desni – nakon što

Odbor za medicinu preporučio je Šveđanima da jedu slatkiše samo jednom nedeljno, što se u mnogim domaćinstvima poštuje i danas

Japan

Francuska Francuski roditelji uče decu da jedu kao što mi učimo decu da čitaju – strpljivo, istrajno i sa ljubavlju. Upoznaju ih sa širokim spektrom ukusa, aroma i tekstura, koje kasnije čine blokove raznovrsne i zdrave ishrane. Pedijatri u Francuskoj bebama kao prvu hranu preporučuju supu od praziluka, endiviju, spanać i repu, a ne samlevene pirinčane pahuljice (da li ste i vi sami probali sve ove namirnice?!).

Zapravo, decu uče da je zdrava hrana – ukusna hrana. Brokoli? Njam!

Istovremeno, decu uče da razmišljaju o načinu na koji jedu. Francuz neće juriti naokolo svoje dete sa kašičicom, i neće ga pitati „da li je sito“, već „da li je još uvek gladno“. Ovo je samo jedan od primera onoga što možemo nazvati francuskim pravilima ishrane: zdrav razum zasnovan na bogatoj kulturi ishrane, podržan vekom nauke.

Drugi primer bi bio: deca užinaju samo jednom dnevno. Francuski zvanični gastronomski vodič preporučuje da se užine potpuno izbace sa dnevnog menija, a grickalice nose natpise

44

kuvajmo s decom / detinjarije

upozorenja (kao na cigaretama) da je grickanje između obroka loše za zdravlje. Smatraju da grickanje uvodi loše navike, koje je kasnije teško ispraviti. S obzirom na to da je u poslednjih 20 godina unos kalorija drastično povećan upravo zbog toga što grickamo, možda i imaju pravo.

Ukoliko se pitate, deca u Francuskoj retko kod moraju da redukuju ishranu, tek nekolicina njih. Tamošnji školski ručak nije samo obrok. To je udruženi napor državne, regionalne i lokalne samouprave, način na koji se deci sveže kuvana hrana predstavlja kao ukusni užitak; deca upoznaju razne ukuse, i uče se lepom ponašanju i razgovaranju tokom obroka. Ručak im nije samo deo školskog dana, već je deo učenja nacionalne kulture. File lososa s limunovim sokom, sitno seckana salata od organske endivije ili puževi i dagnje koji stižu pravo sa lokalne pijace, a za desert čokoladni mus ili voće… Ovo nije reklama za restoran, već meni kantine u

kojoj se hrane đaci u francuskim osnovnim školama i koji svakog dana za obrok imaju supu, salatu, glavno jelo i desert.

Rezultat je zdrava nacija: 6 miliona dece svakodnevno ruča u školama, a obroci su im, na primer, musaka od karfiola, pečena endivija, salata od praziluka i brokoli. Automati i kiosci sa brzom hranom su zabranjeni, kao i mleko sa dodatkom šećera i aditiva. Kako bi deca imala što raznovrsniju ponudu, isto jelo se ne servira dva puta u toku meseca.

Baratanje nožem u Japanu je veština kojom vladaju i trogodišnja deca

je 1957. godine objavljena veza između slatkiša i karijesa, i Odbor za medicinu preporučio Šveđanima da jedu slatkiše samo jednom nedeljno, što se u mnogim domaćinstvima poštuje i danas.

Izbor gotovih slatkiša je minimalan, a kolači i krekeri takođe čekaju vikend, osim u posebnim prilikama. Ni čips ni sokovi se ni ne spominju do petka ili subote, a i tada se dobija uglavnom po jedna porcija. Posle vode se pije jedino mleko, koje je i napitak koji deca konzumiraju u školi. Nastavnici neretko traže od dece da donesu voće za podnevnu užinu. Obilnija užina se ne preporučuje, jer može da upropasti apetit za ručak.

Ovde skrećemo pažnju na to da u Japanu 1) desert je retkost (ako ga ima, onda je to voće), 2) glavni deo obroka su žitarice i povrće, dok proteina životinjskog porekla ima veoma malo, svega mali komad ribe ili mesa, 3) teže da deci ponude jela raznih kuhinja (iako dominiraju pirinač i azijski ukusi), i 4) svako jelo je sveže spremljeno.

Baratanje nožem u Japanu je veština kojom vladaju i trogodišnja deca, pošto roditelji i društvo očekuju od njih da se veoma rano uključe u sve porodične aktivnosti i budu od koristi – peru sudove, čiste i seckaju voće i povrće, postavljaju sto, izbacuju đubre.

U školama, pravilima ponašanja za stolom pridaje se velika važnost.

Deca naizmenično poslužuju jedni druge, sedaju za sto i ne počinju sa jelom dok svi ne dođu. Umesto da nešto pojedu s nogu, ovde deca sedaju i uče se da cene obrok.

Donose svoje poslužavnike, i pošto jedu u učionicama, posle obroka svi

zajedno peru sudove, čiste podove, brišu stolove i vraćaju posuđe u kuhinju. U većini vrtića i škola deca čak uzgajaju i beru povrće. U pojedinim vrtićima najstarija deca jednom godišnje sama spremaju ručak za sebe i roditelje.

Od dece se očekuje da pojedu sve sa tanjira, i ne bacaju hranu.

Probirljivost nije poželjna osobina, i budući da nema aparata sa hranom i prodavnica, ukoliko neko ne pojede ručak, ostaće bez obroka dok ne dođe kući. Ovo možda deluje rigorozno, ali Japan veoma mnogo ulaže u negovanje ovakvog načina razmišljanja.

Većina škola ima nutricioniste koji, između ostalog, rade sa decom koja su izbirljiva ili se ne hrane zdravo. Isto tako, deci se objašnjava zašto treba da budu zadovoljni kada jedu zdravu hranu, i takav vid edukacije se naziva shokuiku (na japanskom reč shoku znači ishrana, a iku razvoj, edukacija). detinjarije / kuvajmo s decom

45

Dvadeset “bljak” jedno “njam”

psihologija zalogaja Tri zlatna pravila o hranjenju dece

Pravilo „na dvadeset bljak zalogaja dolazi jedan mljac”

Želite li da rešite bezmalo svaki problem oko hranjenja kod bilo kod malog deteta, imajte na umu sledeća tri zlatna pravila:

Ako želite da vaš mališan konačno kaže „Mljac, kupus”, morate biti spremni da prvo stoički izdržite oko dvadeset doza „bljak, kupus”. Ovo nije neka moja izmišljotina, to tvrde mudre glave posle mnogih izučavanja ponašanja dece tokom hranjenja. U proseku je potrebno da dete izložite novoj vrsti hrane sedamnaest do dvadeset puta pre nego što će je okusiti. Dvadeset bljak zalogaja, pa jedan mljac.

1. Gladna deca jedu.

2. Treba, otprilike, dvadeset „bljak”

zalogaja da dobijete jedan „mljac”.

3. Naučite decu da slušaju svoj stomak, a ne da gledaju u tanjir.

Gladna deca jedu

Naučite decu da slušaju svoj stomak, a ne da gledaju u tanjir

Probirljiva i sita deca neće da jedu.

Ovo je jedna od velikih životnih istina. Srećom po nas, postoji još jedna velika životna istina – gladna deca hoće da jedu. Kada organizam sagori svu energiju iz rezervi, stomak počinje da šalje poruke u mozak. One u početku kreću kao učtivi predlozi, ali uskoro prerastaju u očajničke potrebe, zatim u izričite zahteve i na kraju, u gromoglasno krčanje.

Upitajte nekog ko ima višak kilograma kada prestaje da jede, kladim se da će odgovor biti kada je tanjir prazan. Ako pitate nekog ko je vitak kada on prestaje da jede, kladim se da će reći kada je sit.

Ljudi bez viška kilograma često ostave koji zalogaj na tanjiru, dok se ljudima s viškom kilograma, to retko desi.

Postoji samo jedna stvar koja će probirljivu decu naterati da jedu, a to je glad

Odlomak iz knjige “Kako deci postaviti granice i pritom sačuvati živce” Najdžela Late, Psihopolis, Novi Sad, 2011.

Postoji samo jedna stvar koja će probirljivu decu naterati da jedu, a to je glad. Što je fantastično, jer vi baš ništa ne morate da uradite da dete ogladni.

Naprotiv, potrebno je samo da čekate. Čekanje rešava oko devedeset osam odsto problema s jelom kod male dece.

Verovatno je istina da konja možete odvesti do vode, ali ga ne možete naterati da pije. Međutim, jednako je tačno da na kraju svaki konj ožedni. Ubrzo pošto konj pije, želeće verovatno i da jede. Žedni konji piju.

Gladna deca jedu.

To vam je najbitnije što treba da znate.

Izuzetno je važno, nikako ne treba da terate dete da jede, jer ćete na taj način kod njega sigurno izazvati otpor prema jelu. Ako vi gurate, dete će vas, takođe, gurnuti. Kad se to dogodi, pravilo od „dvadeset bljakova” pada u vodu, te broj postaje nepojmljivo velik. Nikako ne treba da terate dete da pojede bilo šta.

Mnogo je razloga zbog čega je to loše, o njima ću opširnije govoriti u sledećem poglavlju, ali jedan od njih je činjenica što taj način jednostavno ne funkcioniše.

Ako hoćete da mali Ted zamrzi šargarepu, svakako mu je gurnite u usta na silu dok on vrišti buneći se protiv nje.

Dakle, princip s malom decom jeste višestruko nepovezano izlaganje nečemu. Želite li da vam dete proba nešto novo, morate se pripremiti da čekate. I mada nam deluje kao greh od Boga u ovakvim vremenima kada stalno vidimo slike izgladnelih u Africi, takođe morate biti spremni i da ćete nešto hrane i baciti. Ako zbog toga imate veliku grižu savesti, onda nazovite „World Vision” i sponzorišite neko dete. U oba slučaja se morate suočiti s činjenicom da ćete neko vreme bacati hranu.

Novo jelo se detetu prikazuje mnogo puta i bez zahteva da ga pojede. Čudno zvuči, ali broj pokušaja nekako uvek ispadne oko dvadeset.

U proseku je potrebno da dete izložite novoj vrsti hrane sedamnaest do dvadeset puta pre nego što će je okusiti Razlika između imanja ili nemanja viška kilograma uglavnom se svodi na to da li obraćate pažnju na ono što vidite ili na signale koje vam organizam šalje. Jedni vide hranu i jednostavno moraju da je pojedu; drugi vide hranu i ne jedu je, jer ne osećaju glad.

Gojaznost kod dece se širi kao epidemija. Ovo je prva generacija dece od koje se očekuje da umru pre svojih detinjarije / kuvajmo s decom

47

mogu sve da pokvare. Ako posmatrate decu na nekoj rođendanskoj žurci, uočićete nešto zanimljivo: mlađa deca slatkiše obično jedu manje nego starija. Mlađa deca jedu slatkiše dok im stomačić ne javi da je sit i onda prestanu. Starija deca imaju tendenciju da jedu više slatkiša, jer su naučila da prenebregnu signale iz stomaka i da se više usredsrede na ono što vide ispred sebe. Isto tako je tačno da deca više jedu ako gledaju televiziju – opet zbog toga što se fokusiraju više na spoljne slike nego na unutrašnje signale.

roditelja. Postoje brojni razlozi za to: mnogo više sedenja, više kalorija u hrani, lenji roditelji koji ne mogu da se nateraju da za svoju decu skuvaju čestitu hranu i silna ponuda termički obrađenog đubreta na skoro svakom ćošku.

Treba deci naglasiti da kada završe obrok, neće biti druge hrane do sledećeg obroka Zašto imamo sve više obolelih od raka, dijabetesa i srčanih oboljenja? Zato što jedemo previše, i ne samo to, već – da stvar bude gora – previše jedemo obrađene hrane.

Zato je od životne važnosti da naučimo decu kako da se pravilno hrane. Pri tome ne mislim na upotrebu viljuške i noža i da se ne pljuje i ne mljacka – mislim na pravilnu ishranu – na odgovarajuća jela u odgovarajućim količinama. Tone knjiga su napisane o tome šta deca treba da jedu, zato o tome sada neću govoriti.

Nije problem ni jesti odgovarajuću količinu hrane. Izmišljeni su veoma dobri sistemi kojima možemo da ograničimo unos hrane, a da istovremeno iz hrane dobijemo sve što nam treba. Međutim, godine i iskustvo

48

kuvajmo s decom / detinjarije

Suština svega ovoga jeste da nikada ne treba da terate decu da pojedu sve iz tanjira. Kažite im: „Ne moraš da pojedeš sve, jedi dok ti stomak ne kaže da je pun.” Isto tako, treba deci naglasiti da kada završe obrok, neće biti druge hrane do sledećeg obroka, pa je bolje da sada budu siti da bi izdržali to vreme – ali nemojte ih terati da pojedu sve.

Ako silite decu da sve pojedu, namećete im problem s viškom kilograma (kasnije u životu).

U našoj kući, naši sinovi sami odluče kada su dovoljno jeli. To ne znači da na pola obroka ustanu od stola i odlaze da se igraju. Ako si završio, sačekaj dok i ostali ne završe, pa onda možeš u igru. Vreme obroka je vreme za porodicu i to je veoma važan deo dnevnog rasporeda, a ne kratka stanka da se prezalogaji i trči dalje. Jedino što moraju, to je da popiju punu čašu mleka. Mleko se mora popiti do kraja.

Oko toga nema pregovora. Ne vredi im da histerišu. Ne vredi im da štrajkuju. Ništa im ne vredi. Moraju da popiju mleko i onda mogu da idu na igranje.

Njihovoj majci je s vremena na vreme bilo teško da se izbori s njima. Naš mlađi sin ponekad jede kao anoreksični vrabac.

Nekad nešto zagrize i to je doslovce sve – samo zalogajčić nečega. Moj stav, kao tate, uvek je bio da će od toga biti gladniji kod sledećeg obroka. Nije zaradio skorbut. Niko nije zvao iz Afrike da ponudi da ga sponzoriše za dolar dnevno.

Gladna deca jedu. I on jede kad je gladan. Prolazi kroz faze kada jedva da nešto okusi, do druge krajnosti kada jede poput nekog Vikinga koji je tek stigao iz hajdučije. Ali znamo da je naučio da se jede kada ti stomak kaže da je prazan, a prestaneš da jedeš kada ti kaže da su zalihe popunjene do sledeće isporuke.

Kakav god da bude u životu – a ja imam nekoliko ideja o tome, mada za njegovu sirotu majku nisu sve baš umirujuće – siguran sam da debeo nikad neće biti.

malo posuđe iz Metalca za buduće velike ljude!

Deset pažljivo odabranih artikala namenjeno je pripremanju, serviranju i čuvanju hrane za decu. I ovog puta reč je o emajliranom posuđu koje ispunjava najviše kriterijume zdravstvene ispravnosti i čija perfektna glatkoća sprečava zadržavanje bakterija, a uz to se lako održava.

O KNJIZI: Ako želite da pregurate prvih deset godina odgajanja vaše dece a da baš ne izgubite razum potpuno, onda ova knjiga jeste za vas!

Na jednostavan i izuzetno duhovit način Lata predstavlja najnovija saznanja o razumnom vaspitanju dece koje čini da deca počinju da rade ono što treba.

Tvrdi da je sve postalo komplikovano, da iz naših života nestaju mnoga sitna zadovoljstva, a da smo kao roditelji preplašeni, uznemireni i puni sumnji u sebe. Očajnički smo zabrinuti da ne zabrljamo i da od dece ne napravimo emocionalne bogalje za ceo život!

- Istina je: svi mi zabrljamo na ovaj ili onaj način. Roditelji smo – i to nam je posao.

Isto kao što mi moramo da preživimo njih, tako i oni moraju da prežive nas. Ako uspeju da nas zaobiđu, verovatno će im biti dobro. Odgajanje dece je najbolji oblik rijaliti programa koji postoji, jedino što je bez televizije – kaže autor.

O AUTORU: Najdžel Lata (Nigel Latta) je otac, dečji psiholog i terapeut koji više od dvadeset godina radi sa najproblematičnijom decom i svojim savetima je pomogao hiljadama zbunjenih roditelja. Najnovija saznanja o vaspitanju dece predstavlja jednostavno i duhovito. Autor je pet knjiga o vaspitanju dece i često nastupa u medijima na Novom Zelandu. Više na www.goldfishwisdom.org detinjarije / kuvajmo s decom

49

Veliko kuhinju bekstvo u

Piše: Jovana Papan

B

iti domaćica više nije out. U vreme uspona feminizma, sredinom 20. veka, biti nezaposlena supruga i majka koja svakodnevno kuva svojoj porodici značilo je biti neemancipovana žena, zaglavljena u svojoj rodnoj ulozi. Danas, posvećenost hranjenju svoje porodice nosi neke sasvim druge asocijacije.

Naime, u razvijenim državama Zapada, među mladim i visoko obrazovanim mamama iz srednje klase, nastala je čitava jedna kultura koja je šerpu i varjaču proglasila superiornijim simbolom emancipacije od akten tašne i lap topa. Ove žene su odbacile svoje dobro plaćene korporativne karijere, da bi poslovne blejzere zamenile keceljama i baštenskim rukavicama.

i navike koje su iz korena promenile njihove živote, kao i živote njihovih porodica. Osećajući da njihov užurbani život zaposlenih žena u raljama industrije brze hrane gubi svaki smisao, one su sve spremnije da ga se odreknu u korist sporog i tradicionalnog načina života koji podrazumeva mešenje hleba, gajenje povrća, pripremanje zimnice, pa čak i gajenje kokošaka.

Nije više dovoljno nabavljati kvalitetne namirnice – sada je glavno da ih proizvodite sami Radikalne domaćice

U raljama prehrambene industrije

Da li je kuvanje za vas dosadna i naporna obaveza koje biste se sutra odrekli, kad biste mogli da ubedite svoje najbliže da su od supe iz kesice ukusniji samo krompir pire u prahu i lazanje iz mikrotalasne? U tom slučaju, trebalo bi da znate da vas je dobrano pregazilo vreme.

U korenu ove ideologije nalazi se duboko nezadovoljstvo modernim tržištem rada i tempom života koji zahteva mnogo rada, a ono malo slobodnog vremena troši se na podgrevanje industrijskih obroka i zagađivanje planete. Za kvalitetnu ishranu se nema vremena, a bogami ni para, jer je hrana koja nije „obično industrijsko đubre“ preskupa i dostupna samo malobrojnim srećnicima.

Istovremeno, trend zdravog življenja doveo je ishranu u fokus interesovanja, tako da je pripremanje svežih, zdravih i hranljivih obroka postalo jedan od prioriteta savremenog čoveka.

Uz svakodnevne medijske priče o antibioticima u mesu i toksinima u povrću, ljudi sve više doživljavaju odluke o tome šta će jesti nekim od najvažnijih u životu.

Nošene željom da svojoj porodici obezbede pristojne obroke dostojne ljudskih bića, ove mame razvile su svest

Nova domaćica dobila je i moderan naziv – neodomaćica ili femivor. Profil femivorke je sledeći: ona je u svojim 30-im, obrazovana je, progresivna, društveno umrežena i ekološki osvešćena. Tipična neodomaćica je hipsterka iz centra grada koja napušta svoj posao u svetu PR-a kako bi prodavala ručno pletene šalove ili osnovala mali biznis meseći tortice u sopstvenoj kuhinji. Za razliku od tradicionalne (očajne) domaćice, ona ovakav način života svojevoljno bira, i to čini sa svešću. Svešću o tome da na taj način prkosi drugom, novom kalupu, koji od nas pravi poslušne konzumente koji žive brze živote i jedu brzu hranu, koje su stalno pod stresom i čija deca su gojazna od previše ugljenih hidrata, agresivna zbog mesa nakljukanog hormonima i pate od poremećaja pažnje zbog veštačkih boja i aroma. Femivorka se ostvaruje kroz vođenje domaćinstva

na pametan i osvešćen način. Ona krajnje ozbiljno prilazi svojoj novoj preokupaciji, pa vrlo brzo, osim što briljira u kuvanju i proizvodnji hrane, postaje i stručnjak za pravljenje domaćeg deterdženta za veš, pletenje ili tkanje.

Organske bašte i kokošinjci u američkim predgrađima niču kao pečurke posle kiše Femivorke su plod smene generacija tokom koje su neke druge vrednosti izašle u prvi plan. Ove žene su gledale svoje majke kako rade 60 sati nedeljno ne bi li se uspele na korporativnoj lestvici, i ne misle da je to njihove živote učinilo smislenijim. One, za razliku od svojih majki, ne osećaju ni da bilo kome nešto treba da dokazuju.

Takođe, ova generacija je odrastala očekujući da će jednog dana imati detinjarije / kuvajmo s decom

51

Naročito značajan procvat doživljava pravo tradicionalno pripremanje hrane koje je u Americi skoro čitav vek bilo gotovo izumrlo, a podrazumeva pravljenje domaćih varijanti kobasica, domaćeg sira, džemova, kuvanog paradajza, zimnice... U toku prošle godine, prodaja priručnika za konzerviranje hrane se udvostručila, a prodaja pribora za konzerviranje skočila je za 35%.

Eko feminizam kreativne i ispunjavajuće karijere, a usled ekonomske krize završila je frustrirana zbog nedostatka opcija.

Post-konzumerizam I tako je kuvanje, od omražene neumitne sudbine tradicionalnih domaćica, kao jedini izlaz iz začaranog kruga emulgatora i aditiva, preraslo u popularnu i visoko vrednovanu zanimaciju nove generacije femivorki. Naravno, i ekonomska kriza imala je svoj udeo u ovom trendu – 2008. godine, 60% Amerikanaca je izjavilo da kuva više nego ranije, a 2012. godine 37% Amerikanaca kuvalo je više nego u toku prethodne godine. I potrošnja zdravijih i kvalitetnijih namirnica je porasla uprkos krizi – razvijenija svest kupaca dovela je do toga da su postali spremni da potroše više novca kako bi kupili organsku i ekološki održivu hranu.

Nije više dovoljno nabavljati kvalitetne namirnice – sada je glavno da ih proizvodite sami. Organske bašte i kokošinjci u američkim predgrađima niču kao pečurke posle kiše, a u mnogim gradovima pišu se peticije za legalizaciju držanja domaćih životinja.

Tipična neodomaćica je hipsterka iz centra grada koja napušta svoj posao u svetu PR-a kako bi prodavala ručno pletene šalove

Drugo je kad sama biraš Način života koji one pokušavaju da ožive je tek izašao iz domašaja naših sećanja, ali nije suviše davno prohujao da bi bio zaboravljen. Istovremeno, on je staromodan i moderan, uljuljkujući i izazovan, nostalgičan, ali i svež. Iako su neodomaćice rođene kada je takav život već prestao da se praktikuje, on ipak deluje dovoljno blisko.

Ipak, jedan od najvažnijih faktora jeste da ovakav život – za razliku od postavke iz prošlosti – nije nužan. „Pravljenje majoneza zvuči zanimljivije kada imate i opciju da ga kupite“, primećuje Emili Mačar, autorka knjige „Povratak kući: Zašto žene postaju nove domaćice“.

malo posuđe iz Metalca za buduće velike ljude! Šerpice, tanjirići i lončići „Mini m“ sa veselim likovima Miki i Mini Mausa i Princeza će svaki obrok naših mališana učiniti zabavnijim i svakako će biti i jedna od najlepših uspomena na detinjstvo.

Osim činjenice da je ovakav način života danas stvar izbora, izmenili su se i uslovi, što je životu domaćice dalo jedan sasvim novi šarm. Tehnologija je učinila rad od kuće mogućim za mnoge majke, a onima koje ne rade, pružila je mogućnost da u svoja četiri zida imaju sopstvenu prodavnicu na Etsiju (najveći internet sajt za prodaju ručnih radova), ili naprave onlajn karijeru blogerke koja piše o kuvanju, deci, organskom baštovanstvu...

To novim domaćicama donosi društveno vrednovanje njihovog rada – upravo ono koje je nekadašnjim domaćicama nedostajalo da bi u svojim svakodnevnim kućnim obavezama videle smisao.

Kvalitet namirnica koje se kupuju u supermarketima nije jedini problem.

Za neodomaćice ili femivorke, koje sebe vrlo često smatraju i eko feministkinjama, u pitanju su i uslovi rada na poljima sa kojih hrana dolazi, kao i tretman životinja na industrijskim farmama. Odluka o kupovini/uzgajanju hrane iz ovog ugla je politički i moralni akt, budući da potpomaže ili podriva kapitalistički mejnstrim sistem koji se zasniva na eksploataciji i zagađivanju.

Ono što neodomaćice ističu kao najbolje strane svog načina života, jeste da donosi uštede, dok istovremeno ne ugrožava vrednosti za koje se zalažu. Živi se sporije, sa manje stresa i pritiska i, što je najvažnije, bez osećaja krivice kojim su žene od karijere, koje zbog posla kasne na dečje priredbe i deci serviraju odmrznuta kupovna jela, svakodnevno ophrvane.

52

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

53

kultura ishrane

Porodični obrok je temelj civilizacije Piše: Ema Tatić

Mi, odrasli, igramo važnu ulogu u životu svoje dece. Svako od nas je, svestan toga ili ne, njihov uzor, vodič, guru.

Od nas usvajaju modele ponašanja, pa i način na koji razmišljaju o hrani.

E

fekat koji naši postupci imaju može biti poprilično jak. Na primer, jedno istraživanje iz 2011. godine, objavljeno u časopisu Pedijatrija (engl. Pediatrics), pokazalo je da samo zajedničko porodično obedovanje može da poboljša detetove loše navike. Pokazalo se da u porodicama u kojima se zajedno jede najmanje tri puta nedeljno, 24% dece ima zdravije navike od one dece iz porodica koje ne jedu zajedno. Ta deca imaju i manju šansu da postanu gojazna, jedu nezdrave namirnice, koriste štetne metode za skidanje kilograma (pilule, napici, povraćanje hrane). Iako istraživači nisu mogli da objasne zašto porodični obroci imaju tako dobar efekat, istakli su da domaća hrana obično sadrži manje kalorija od gotove.

Ono što bi trebalo isključiti iz porodičnog obedovanja je gledanje TV-a. Dokazano je da deca koja gledaju televiziju tokom jela imaju nezdrave navike u ishrani. Mnoge studije su potvrdile da deca kojoj se TV ne pušta tokom obroka piju manje sokova, jedu manje čipsa i ostale brze hrane.

Neka, recimo, večera bude porodični događaj koji ohrabruje zdrav odnos prema hrani, i kada je trpeza bogata i kada jedete nešto jednostavno. Takođe, pomoći ćete dečici da zavole nove ukuse kada vide da ih vi sami rado jedete i

u njima uživate. Istovremeno, odrasli mogu da daju dobar primer i intervenišu kada primete neke loše navike.

Zajedničko pripremanje hrane i zajedničko obedovanje veoma su delotvorne antistres terapije koje su svima dostupne Lako je i poželjno Kao što važi i za sve ostalo, ako dete na vreme usvoji dobre navike u vezi sa ishranom, vežbanjem i spavanjem, nećete morati da se mučite sa razbijanjem loših navika u kasnijem dobu. Dete treba da upoznaje razne ukuse, a vi treba da ih stavite u dobar kontekst, povežete sa nečim lepim što će dete motivisati da jede. Ako se upozna sa zdravim namirnicama, na kraju će radije birati njih, nego brzu hranu. Deca generalno vole da jedu ono što im je poznato, lako dostupno i brzo spremno za jelo. Tako da, umesto da im ponudite neki gotov

proizvod za koji znate da i nije baš zdrav izbor, od najranijeg uzrasta im za užinu nudite voće i povrće, kako bi se na to navikli i kasnije i sami to birali.

Ako imate vremena, lako možete napraviti razne oblike, životinjice ili predmete od voća i povrća, a to će naročito najmlađima uvek biti dodatan podstrek da nešto pojedu.

Vreme za igru Deca veoma vole modelovanje. Ništa neće radije učiniti, nego zamočiti ruke u glinu ili plastelin, ili muljati nekom grančicom po blatu, praveći ručak. Isto tako, uvek će ponosno pojesti ono što naprave sami, još ako neko od starijih proba i oduševi se ukusom, dobićete prave male kuvare. Uvek možete da, u skladu sa detetovim uzrastom, zajedno pripremate obroke, i automatski dobijate veću verovatnoću da ćete u slast pojesti i najzeleniji brokoli.

Naravno da postoji vreme za igru, i vreme za jelo. Ali, ukoliko imate veoma zahtevnog izbirača, ili decu koja nisu navikla ili ne vole voće i povrće, postoji i par trikova koji im mogu pomoći da počnu rado da ih grickaju! Na primer, jedna mama je osmislila igru za svoje probirljive mališane. Igra se zove Skrckaj ovu boju, engl. Crunch a Color, ima 90 kartica sa raznim natpisima, a poenta je detinjarije / kuvajmo s decom

55

porodični obroci bili redovne prilike kada su se svi okupljali kao porodica, i funkcionisali kao porodica. Pričali smo o svim onim nebitnim stvarima koje su se desile u toku dana, slušali priče o davno preminulim precima, rođacima koji žive daleko, i na taj način sakupljali delove neformalnog, ali neprocenjivog obrazovanja. Sva deca, a na kraju nas je bilo četvoro, odlazila su od stola sa utemeljenim nesvesnim poimanjem sebe kao dela rodoslova kom ćemo jednog dana dati svoj doprinos“.

da deca skupljaju poene svaki put kada skrckaju nešto raznobojno i zdravo, bilo da je to voće, povrće, žitarica, meso ili riba.

Bonus poeni se dobijaju za probanje novih ukusa i lepo ponašanje za stolom. Prvi koji skupi 30 poena pobeđuje. Dok se ova, ili neka slična igrica ne pojavi kod nas, možete po sličnom principu da motivišete svoju decu da probaju i zavole nove ukuse, po nekim pravilima koja sami odredite.

Ono što bi trebalo isključiti iz porodičnog obedovanja je gledanje TV-a Radost, u porodičnoj porciji Porodice su mnogo više od rodbinskih odnosa. Tu je ljubav, mir, utočište, sigurna luka i oaza u koju uplovljavamo svakodnevno, posle napornog radnog dana. Iako ponekad kada stres uradi svoje, to ne izgleda tako, ipak, jedan pogled u te oči ili onaj osmeh uvek bude brz podsetnik da smo baš tamo gde treba da budemo. A tamo nema mesta za loše vibracije.

Zajedničko pripremanje hrane i zajedničko obedovanje veoma su delotvorne antistres terapije koje su

56

kuvajmo s decom / detinjarije

svima dostupne. Milina koja se budi dok male ručice pripremaju nešto najslađe što ćete ikada pojesti, ili varnica koja iskri dok sa partnerom delite intimnu večeru, mogu biti ukusni načini za oblikovanje i produbljivanje porodičnih veza i međusobnog poverenja.

Reč stručnjaka U knjizi „Iznenađujuća moć porodičnih obroka“, dr. Mirjam Vajnštajn, pedijatar, objašnjava da su oni važni, jer daju deci pouzdan pristup svojim roditeljima. Podsećaju ih na to da porodica postoji, i da su ona deo nje.

Pruža preko potrebno usidrenje na kraju dana, i bez reči naglašava važnost porodice. Ona kaže: „U našoj kući su

Porodični obrok pruža preko potrebno usidrenje na kraju dana, i bez reči naglašava važnost porodice Prosečna večera sa porodicom se povezuje sa nižom stopom upotrebe droga i alkohola u tinejdžerskom dobu, kao i sa emotivnom stabilnošću, i drugim pozitivnim osobinama, ističe Vajnštajnova. Ona ističe da će „deca biti bolje pripremljena da čitaju i uče“. Istovremeno, navodi da ćemo na taj način biti bolje povezani sa širom familijom, etničkim nasleđem, i zajednicom; deca će biti bolje othranjena, a i mlađi i stariji će biti

otporniji na sve loše stvari koje bi život mogao da donese. „Ono o čemu pričamo za stolom će našoj deci dati stabilniji temelj, sa kojim će lakše naći svoje mesto u svetu“, naglašava ona.

Spas porodice Za odbranu porodičnog ručka, samo sa drugog aspekta, zalaže se i čuveni američki gastronom, Majkl Polan.

Zbog lošeg tumačenja njegove filozofije, postao je poznat po izjavi da je „feminizam upropastio kuvanje“, i pretrpeo je brojne osude raznih udruženja. Međutim, ono što je zapravo hteo da kaže je da je prehrambena industrija iskoristila feminističku retoriku i ugurala se u američke domove: „Feminizam je zahtevao preraspodelu kućnih poslova, a industrija je zgrabila pruženu priliku. Rekli su: ’Ne svađajte se! Mi ćemo sve. Mi ćemo kuvati, da se vi ne biste više svađali.’ I tako smo svi uskočili u rešenje.“

Večera sa porodicom se povezuje sa nižom stopom upotrebe droga i alkohola u tinejdžerskom dobu

Polan ima 58 godina, njegova žena Džudit ima 56, a njihov sin Ajzak ima 20. Kuhinja im je napravljena tako da „troje mogu u njoj da se motaju i kuvaju zajedno“. Nazivaju je centrom porodične gravitacije. Trpezarijski sto

dominira prostorijom – debela ploča od bresta, sa klupama ispod nje. „Mi nećemo jesti sa poslužavnika, ispred TVa, jer je sedenje za stolom toliko važno. Tamo učimo decu da se uklope u društvo.

Da dele. Da sačekaju svoj red. Da zastupaju svoj stav bez vređanja drugih.

Uče umetnost razgovora odraslih. Porodični obrok je kolevka demokratije“.

On kaže: „Uzmite, na primer, luk. Ja sam uvek bio previše nestrpljiv da bih ga sitno seckao. Nisam video poentu. A kada je trebalo da se dinstaju, morao sam da čekam 10 minuta pre nego što ubacim paradajz. A tek pomisao da treba da sačekam 40 minuta pre nego što postane providan i sladak?!

Ne, hvala. Ali, kako sam učio da kuvam, menjao sam se.

Dopustio sam sebi da budem u kuhinji. Diskonektovao sam se sa računara, i povezao se sa svojim čulima, sa svojom ženom i sinom.

Kada seckate luk, samo… seckajte…luk. To je veoma korisna životna mudrost.“

Neka porodični obroci ne budu samo konzumiranje namirnica iz tanjira. Dok jedemo, rasterećeniji smo nego inače, pa tako možemo ćaskati sa najmilijima, upoznati se sa aktuelnostima u njihovim životima, opustiti se zajedno.

Podeliti koji osmeh ili tajnu. One stidljivije ćete lakše uključiti u razgovor kada fokus nije na onome što oni govore, već na nečem drugom, kao što je hrana. Hrana spaja. Uverite se i sami!

Odlomak iz knjige "Mali priručnik za radoznale i snalažljive devojčice", Vulkan izdavaštvo

kuvanje s malcem

Najveća opasnost

leži u neznanju Piše: Dragana Mujezinović

U

našoj kući se kuva na plin. Jednostavno, tako mi je lakše i brže. Još dok sam čuvala decu, kao bebisiterka, uvidela sam da je vatra jako privlačna deci. Trebalo je samo na pravi način iskoristiti tu prirodnu dečju zainteresovanost i odsustvo straha. Zato sam rano naučila sina da pali šibicu: palidrvce se povlači od sebe, ka napred.

Ako slučajno zapaljena šibica i ispadne iz ruke, da ne padne na telo, ili odeću, već što dalje od njega.

Ovde moram da naglasim činjenicu da je ovo moje iskustvo i moje uverenje. Ne preporučujem, i ne predlažem nikakve slične stvari ukoliko se kose sa ličnim uverenjima. Svojevremeno sam od zeta i još nekih poznanika navukla silnu ljutnju. Po njihovom mišljenju, ja učim decu glupostima i to će mi se obiti o glavu kad-tad. I sigurna sam da mnogo ljudi slično razmišlja.

Nisam imala dilemu da li da ga učimo tim stvarima. Umesto da branimo, naučili smo ga da pravilno rukuje šibicom. Što pre bude znao kako treba, manje će ga kopkati i mamiti, kao sve one stvari koje su zabranjene. Uzgred, paljenje vatre je jedna vrlo važna veština. Čovek jedini koristi vatru, umesto da je se samo plaši. Vatra je, kao i voda, dobar sluga, ali loš gospodar.

Kako nastaje to jelo

„Svaki zalogaj koji uzmemo nije samo hrana, to je naša kultura, naša istorija, to su naša prva sećanja na sebe, naše porodice, vreme kad smo bili voljeni, kad smo bili naročito srećni.“ – Elizabet Dejvid (1913 – 1992) 60

kuvajmo s decom / detinjarije

Deca se uvek vrzmaju po kuhinji, pa tako i ovaj moj mališan. Tu se stalno nešto dešava, uvek ima nešto da se sipa, seče, cedi, muti, prži, kuva... Nešto uvek lupka, zvecka, zuji, krcka. A ume da bude i ukusno. Malo po malo, malac je dobijao razne zadatke. Od najzabavnijeg razbijanja i mućenja jaja, preko merenja brašna, šećera i ulja, do ređanja kolutova krompira u pleh kad se pravi musaka.

Kad je dovoljno porastao da može da stoji pored šporeta, napravio je svoju prvu kajganu. Tada je prvi put trebalo da spoji ranije stečene veštine, i obavi važan zadatak.

Pre početka, morao je da promisli i o redosledu radnji. Oko svega smo se dogovorili i kad je bio siguran, onda je krenuo: razbio je jaja, umutio ih, upalio plinski šporet šibicom, sipao malo ulja u tiganj, sačekao da se ulje dovoljno

zagreje i ulio umućena jaja u tiganj.

Onda je počela magija – usled toplote, po ivicama se pojavljivala beličasta masa – jaje se polako pretvaralo u kajganu.

Tako, znači, nastaje taj obrok! Super je što se kajgana brzo pravi, jer je dečje strpljenje vrlo kratkotrajno. Ovako brzo vide rezultat rada i što je najlepše, za razliku od dosadašnjeg kuvanja blata i lišća u parkiću, ovo stvarno može da se jede! E, to je nagrada za trud.

brojim. Zato treba decu da naučimo kako pravilno sve da rade. U kuhinji posao mora da se obavlja smireno i da se akcija osmisli malo unapred. I odrasli se povrede u kuhinji, a kamoli deca.

Obrni-okreni, najveća opasnost ipak leži u neznanju. Po mom mišljenju, kuhinja je najopasnije mesto u stanu. Tu ima oštrih i lomljivih predmeta, pa onda, ima struje ili plina, vatre, nečega što je vruće, klizavo, zapaljivo.

Za razliku od dosadašnjeg kuvanja blata i lišća u parkiću, ovo stvarno može da se jede

Ali, tu je i najzanimljivije. Tu nastaju one divne đakonije što mame osmehe na licima. Tu dolazimo kad smo gladni, žedni, prehlađeni. Zato, hrabro i oprezno.

Ništa ne uspeva kao uspeh Kuhinja=oprez! Verujem da jedan broj roditelja ne uči decu kuvanju zbog mogućih opasnosti. To stoji, koliko mi je samo puta prsnulo vrelo ulje po rukama, koliko puta sam se posekla, više ni ne

Da počnemo od početka Na početku je nabavka namirnica.

Najlepše je na pijaci, a može i prodavnica da posluži. Zato volim jesen, tada svega ima. Jednom sam na senjačkoj pijaci videla malu decu iz francuske škole. Prodavačica mi je objasnila da ih često dovode i uče o sezonskom voću i povrću. Iako ne razumem francuski, sa uživanjem sam gledala kako ih učiteljica strpljivo vodi od tezge do tezge, i kako svako dete zagleda šargarepe, zelen, pasulj...

Voditi decu u nabavku ume da bude detinjarije / kuvajmo s decom

61

velika gnjavaža. Sve traje duže, mora mnogo da se objašnjava, čeka, pa opet iz početka. Još ako ne umemo da se odupremo zahtevima „kupi mi ovo i ono“ to može biti i jako štetno po naš budžet. Mi smo malca vodili sa sobom, jer jednostavno nismo imali kome da ga ostavimo. Tako, na primer, on obožava da bira sir. To radi polako i sa uživanjem, prvo njuška, pa proba. Prodavačica ga je razmazila, pa mu je udovoljavala i nije joj bilo teško da mu čupka komade raznih kriški. Taj mali nos sve nešto kuži. Da, znam, takva kupovina ume da se oduži.

Kritika Po prvi put sam ozbiljno shvatila kuvanje tek kad se rodio moj mali „gastronomski kritičar“. Već sa dve i po godine umeo je da nanjuši da sa čorbom od paradajza „nešto nije u redu“, samo zato što sam umesto soli stavila bio začin. Ako nešto ne bih skuvala po „propisu“, a to je značilo da se njegov nosić ne slaže s onim što vidi, odbijao bi da jede, ili bi to nerado činio. Jao, što mi je bilo krivo!

Nije baš da sam mu udovoljavala, ali bila sam raskrinkana. Mislila sam da mogu da zamenim ovo za ono i da se to neće

62

kuvajmo s decom / detinjarije

primetiti. Kakva zabluda!

Ne spadam u ponosne kuvarice. Nikada nisam umela da razvijem kore za pitu ili da iskostim pile. Ipak, priznajem da sam bila zatečena činjenicom da tako mali ipak uočavaju razlike. Još neke mame su mi pričale o sličnim iskustvima. I rekla bih da se ne radi o pukoj razmaženosti, biće da ti mali nosići na taj način uče o hrani.

Rano sam naučila sina da pali šibicu: palidrvce se povlači od sebe, ka napred

prste da poliže. Neki, opet, misle na Stevu Karapandžu.

Englezi su imali Elizabet Dejvid, Amerikanci Džuliju Čajld, Francuzi...a tek Francuzi! A mi – Vokija. Iako za kuvarsku enciklopediju smatram Narodni kuvar, Vokijeve uživačke gastronomske avanture su mi nekako bliskije. U našem primerku njegovog kuvara tačno može da se vidi (i napipa) koje smo recepte isprobali. Te strane su pomalo lepljive, imaju neka zrnca i fleke.

Nekih stvari ima, što ne govore se svima Na pomisao o pripremanju hrane, uvek mi se javi slika našeg kompozitora, gastronoma i gurmana, Vokija Kostića.

On je sa takvom slašću govorio o hrani, sa velikom strašću o nabavci sastojaka i recepata, kuvarskim duelima... Čovek detinjarije / kuvajmo s decom

63

Dani Banice

Sjajna

ideja

Moram da priznam da do pre dve godine nisam znao ni gde je Bela Palanka, a kamoli šta je banica. I onda, niotkuda, od vrednih žena iz udruženja „Miris Zavičaja“ dođe poziv iz Bele palanke, te se ekipa Gastronomada i moja malenkost zaputismo u avanturu otkrivanja tog dela Srbije.

Piše: Lepi Brka

i još bolji

odziv Domaćice bejahu sjajne i predusetljive, pa sam imao priliku da se upoznam sa delićem njihove kulinarske tradicije.

Naučio sam kako se prave jela od njihove sjajne paprike vrtke, i šta je i kako se pravi banica. Neiskusni bi rekli da je banica neka vrsta pite, međutim, Belopalančani i njihova turistička organizacija su na dobrom putu da od banice naprave instituciju.

Naime, kada sam prvi put bio u Beloj Palanci pozvali su me da naredne godine dođem na manifestaciju koju svake godine organizuju početkom avgusta. Pozvan sam na „Dane banice“. Naravno da sam prihvatio i ni jednog sekunda nisam zažalio. Tri dana posvećena narodnim

64

kuvajmo s decom / detinjarije

običajima, banice koliko ti duša želi, a sve to okruženo fantastičnom prirodom.

Pozvan sam na „Dane banice“. Naravno da sam prihvatio i ni jednog sekunda nisam zažalio Tamo sam shvatio da je takmičarki i takmičara u pravljenju banice svake godine sve više i više, ali pošto organizatori već sada misle o budućnosti, i ove godine su organizovali i takmičenje za buduće šampione.

Sjajna ideja i još bolji odziv. Imali su, naravno, i pomoć odraslih, ali su na kraju svi imali pleh sa banicom koju su sami napravili. Nema reči kojima bi se mogao opisati ponos dece koja su, uglavnom, tada prvi put razvukla testo, posula ga filom i napravila banicu. Stara izreka kaže da je za sreću potrebno malo, u ovom slučaju – malo brašna, vode, fil, oklagija i tepsija za pečenje.

Dani banice će se održati i sledeće godine, a kako su mi rekli, od sada će i deca imati svoj dan. Eto dobre prilike i razloga da sledeće godine sa svojim najmlađima i najmilijima krenete put Bele Palanke i uživate u gostoprimstvu i lepotama ovog dela Srbije. detinjarije / kuvajmo s decom

65

prve gastronomske avanture ali i bebe su deo našeg sveta i treba ih što pre učiniti spremnim na sve što ih čeka. Što nas vraća na priču o začinima.

Ispitivanja pokazala da bebe vole ukus belog luka koji su mame konzumirale Sistem 5 dana

Začini su „pod obavezno“ Piše: Lepi Brka Nenad Gladić

Ko od nas voli da jede bljutavu hranu? Niko, i sreća da je istorija kulinarstva stara koliko i civilizacija, pa imamo iskustvo i znanje kako da hranu učinimo ukusnijom – upotrebom začina 66

kuvajmo s decom / detinjarije

M

eđutim, bolji ukus hrane nije jedina korist od začina. Skoro svi prirodni začini koje koristimo u ishrani imaju i neko blagotvorno, a ponekad i lekovito dejstvo. I opet, zahvaljujući vekovnim iskustvima, imamo mogućnosti da hranu učinimo ne samo ukusnom, već zdravijom, ako ne i zdravom.

E, sad, kada sve ovo znamo, postavlja se pitanje zašto svojoj deci pripremamo i dajemo hranu bez začina?

Umereno i postepeno Moram da priznam da sam se i sâm našao pred istim pitanjem kada nam je u kuću došla prinova u vidu muškog naslednika. Kako već to biva, saveta i savetodavaca je bilo na pretek i svi su imali nešto da kažu na tu, ali i na sve ostale roditeljske dileme.

Dakle, savetnika nije manjkalo, a od konkretnih odgovora na naše dileme bili

smo sve dalje. I, naravno, kako to već na kraju biva, okrenusmo se internetu.

Kad, tamo slična situacija! Informacije do kojih sam došao, međutim, idu u smeru da i deci treba začinjavati hranu, ali umereno i postepeno.

Mlečni gurmanluci Kako nauka (i internet) kažu, vaša beba doživljava svoje prve gastronomske avanture već sa majčinim mlekom.

Elem, kad god majka jede neku začinjenu hranu, deo toga završi u mleku i beba tada ima priliku da proba razne ukuse. Ovaj prirodni mehanizam je priprema bebe za uvođenje čvrste hrane i ukusa koji sa njom dolaze, i logično je očekivati da će vaše dete prvo prihvatiti ukuse koje je već probalo preko majčinog mleka.

Nauka zbog toga još preporučuje da, ako beba nerado sisa, možda majka treba da promeni način ishrane i da na taj način reši ovaj problem. Na jednom

sajtu posvećenom bebama i mamama pronašao sam i tekst u kom kažu da su ispitivanja pokazala da bebe vole ukus belog luka koji su mame konzumirale.

Nije li to savršeno, s obzirom na to da je beli luk jedna od najlekovitijih namirnica koje unosimo u organizam.

Postavlja se pitanje zašto svojoj deci pripremamo i dajemo hranu bez začina?

Preporuka je da se uvode postepeno, po sistemu 5 dana. Šta to znači? Pa, na isti način na koji im se uvode nove namirnice (čeka se 5 dana da bi se videla reakcija).

Isto važi i za začine. Male količine, uz pauze, i naravno, posmatranje detetovih reakcija. Ako je sve u redu, idete dalje, i dete se lagano uvodi u svet hrane odraslih, navikava se na nove ukuse i razvija toleranciju na različite načine pripreme hrane. I za kraj – izbegavajte, što je više moguće, začinske mešavine koje sadrže pojačivače ukusa, jer oni nisu dobri ni za odrasle, a kamoli za decu. Koristite sveže začine, a naravno, ako nema svežih dobri su i sušeni. Samo imajte na umu da su sveži uvek jači i korisniji.

Šta kaže tradicija

Nekoliko primera upotrebe začina sa raznim namirnicama Sa voćem: Pasirane jabuke: cimet, muskatni oraščić, vanila, đumbir Kruške: cimet, muskatni oraščić, vanila, đumbir, menta Banane: cimet, vanila Sa jogurtom/kiselim mlekom: cimet, muskatni oraščić, vanila, menta Sa povrćem: Krompir: cimet, muskatni oraščić, beli luk, mirođija, bosiljak Bundeva: cimet, muskatni oraščić, đumbir, vanila Šargarepa: bosiljak, beli luk, cimet Grašak: mirođija, beli luk Sa žitaricama: cimet, muskatni oraščić, vanila Sa testeninama: origano, beli luk, bosiljak, slatka aleva paprika Sa pirinčem: cimet, muskatni oraščić, vanila Sa mesom i ribom: Piletina/ćuretina: cimet, muskatni oraščić, ruzmarin, beli luk, biber (oprezno), slatka aleva paprika, rendana limunova kora, origano, bosiljak

Dobro, i šta sad? Kada početi sa dodavanjem začina u hranu za decu?

Ovom prilikom neću deliti savete, jer za to nisam stručan, niti kvalifikovan, već ću opet preneti ono što sam pročitao.

Moderna medicina nema baš neko jako uporište za i protiv začina u dečijoj ishrani, ali je u poslednjih 20 godina počela da obraća pažnju na način na koji se to tradicionalno reguliše u raznim delovima sveta. I zaključak je da začini mogu samo da pomognu, a ja sam to ovako shvatio: U svojoj želji da budemo dobri i odgovorni roditelji često štitimo decu od stvari od kojih im zaštita i ne treba. Pasiramo im hranu u nedogled, dezinfikujemo flašice i posuđe bez prestanka i, generalno, tretiramo svoju decu kao da su sa druge planete. Okej, higijena je važna i naravno da bebi kao prvu čvrstu hranu nećemo dati krmenadlu sa koskom,

Evo i predloga koje začine možete koristiti u ishrani dece:

Vanila Biber Beli luk Bosiljak Ruzmarin Mirođija Origano Kora od limuna i pomorandže (naravno, prvo dobro oprati voće) Đumbir Cimet Menta Muskatni oraščić Slatka aleva paprika Anis detinjarije / kuvajmo s decom

67

zimnica

2. Slatko od smokve Sastojci

1 kg smokvi 1 kg šećera 1 dl vode 1 limun (isečen na kolutove) ½ kašičice muskatnog oraščića

Način pripreme

1. Marmelada od šargarepe i pomorandže Sastojci

• 1 kg šargarepe • 0,5 kg šećera • 2 limuna • 2 pomorandže (bez koštica) • 1 kašičica cimeta • 0,5 l vode

Način pripreme

Zimnica

Narendati šargarepu i iseckati pomorandže na kockice, pa staviti u dovoljno veliku šerpu. Iscediti oba limuna i sokom preliti šargarepu i pomorandže.

Dodati vodu, cimet i šećer, lagano promešati i kuvati na umerenoj vatri 3-4 sata (ili dok šargarepa ne omekša) uz povremeno mešanje. Sipati u tegle, zatvoriti i ostaviti da se ohladi.

Piše: Lepi Brka Nenad Gladić

sa razlogom

Z

imnica je jedno vreme bila zaboravljena umetnost kojom su se uglavnom bavile bake na selu. Ima mnogo razloga za to – nema se vremena, komplikovano je napraviti je, a i gde držati svu tu zimnicu ako živite u stanu; razmaženi ukućani više vole industrijske proizvode...

dobili sjajne poklone koje smo ponosno nosili gde god da smo išli. Mislim da je suvišno reći da ova vrsta poklona ima prijem koji ne bi imao bilo koji poklon kupljen u prodavnici. Tako da zimnica ne mora da bude samo nešto što stoji u špajzu, već može da bude neobičan poklon kojem će se svako obradovati.

Zimnica ne mora da bude samo za ličnu potrošnju. Jedne godine Žena i ja smo napravili najrazličitije džemove i slatka u količinama koje ne bismo pojeli za jedno 7 života. Počeli da pravimo, videli da nije teško i da nam dobro ide, i na kraju – puna kuća tegli punih slasti.

Trudio sam se da napravim izbor recepata koji bi mogli da se nazovu zdravim, jer ne sadrže konzervanse. Moram da priznam da ih sam nisam sve isprobao (u pravljenju), ali su iz proverenih izvora i ne bi trebalo da bude greške.

Ženče u naletu kreativnosti (koji traje od rođenja) iseckala šarene papire i spremila trake tako da su tegle imale i etikete i pakovanje kao iz neke super skupe retro radnje. Tako smo umesto zimnice

68

kuvajmo s decom / detinjarije

Postoji ona izreka: „Izgovora da se nešto ne uradi ima bezbroj, a razlog da bi se nešto uradilo je samo jedan“. Izaberite svoj razlog i napravite zimnicu. U krajnjoj liniji, napravite manje količine, pa će sve ići brže, a naći će se i mesto za čuvanje.

Oljuštiti smokve. Ušpinovati šećer sa vodom i muskatnim oraščićem. Ostaviti da ključa 10 minuta. Dobijeni sirup treba da bude gustine meda.

U sirup ubaciti očišćene smokve i pustiti da ključa još 1520 minuta. Sve vreme skidati penu. Na kraju staviti limun isečen na kolutove. Kada je skuvano, skloniti sa vatre i poklopiti vlažnom krpom. Sipati u tegle kada se ohladi.

4.Slatko od kruške Sastojci

1 kg krušaka, oljuštenih i isečenih na kocke 1 kg šećera ½ kašičice cimeta 10 komada karanfilića

Napomena:

Svi sastojci moraju biti dobro oprani i zdravi. Podrazumeva se i da tegle moraju biti perfektno čiste i da, kada se zatvaraju, moraju biti dobro zatvorene.

Umesto drvenih letvica (koje moraju biti prokuvane) mogu se, naravno, koristiti i plastični industrijski „pritiskači“ za tegle, odnosno za sadržaj tegle. Ovo se pre svega odnosi na slanu zimnicu.

Iskusnije domaćice i domaćini mogu da prepravljaju recepte i načine pripreme i prilagođavaju ukus svojim najdražima.

Poruka za početnike i manje iskusne:

Uvek je dobro imati uz sebe nekoga sa iskustvom u pripremi zimnice. Recepti su recepti, ali iskustvo je veoma važno. Na taj način ne samo da se uči nešto novo, nego se iz iskustva drugih mogu naučiti mnogi trikovi kojih nema u receptima.

3. Marmelada od jabuka Sastojci

1 kg jabuka, očišćenih i narendanih sok od 1 limuna 200 g badema 1 kašičica cimeta 500 g šećera 1 dl vode

Način pripreme

Staviti sve sastojke u šerpu odgovarajuće veličine.

Promešati i kuvati na umerenoj vatri dok ne proključa. Utišati vatru i uz povremeno mešanje kuvati od 1,5-2 h. Povremeno skidati penu.

Vruće slatko presuti u tegle i dobro zatvoriti.

Način pripreme

Jabuke preliti sokom od limuna i promešati (da ne oksidiraju). Badem prelijte ključalom vodom, poklopite i ostavite da odstoji nekoliko minuta. Oljuštite ga, ispecite u tiganju bez masnoće i grubo sameljite. Pripremljenim jabukama dodajte bademe, cimet, šećer i vodu.

Kuvati na umerenoj vatri 30 minuta od momenta ključanja. Vruću marmeladu presuti u tegle i zatvoriti. detinjarije / kuvajmo s decom

69

6. Džem od dunja

10. Kisela boranija

Sastojci:

Sastojci:

1 kg dunja, oljuštenih i očišćenih, isečenih na kocke 1 kg šećera 2 kesice vanilin šećera sok od jednog limuna ½ l vode

Način pripreme:

U šerpu odgovarajuće veličine sipati vodu i šećer.

Kuvati dok se ne dobije sirup. Staviti dunje u sirup, dodati vanilin šećer i sok od limuna, i kuvati na tihoj vatri 2 h ili dok se ne dobije željena gustina.

Sipati toplo u tegle i dobro zatvoriti.

5. Pekmez od mušmula 1 kg šećera 800 g mušmula bez koštica ½ l vode

Način pripreme:

Skuvajte sirup od šećera i vode, te stavite u njega oprane i očišćene mušmule. Kada provri, kuvajte 1 h na tihoj vatri uz stalno mešanje. Naspite vruće u tegle i zatvorite.

8. Barene paprike Sastojci:

Sastojci:

1 kg svežeg zrelog paradajza 5 čenova belog luka (pasiranog) 1 kašičica suvog bosiljka 2 dl maslinovog ulja so i biber po ukusu

Način pripreme:

Paradajz oprati, očistiti od nejestivih delova i iseći na osmine. Poređati kriške na pleh za pečenje, prethodno prekriven papirom za pečenje. U posudi pomešajte beli luk, bosiljak, so i biber sa maslinovim uljem. Svaki komad paradajza bogato premazati.

Sušiti u rerni na temperaturi od 1200C 1-2 h.

Proveravati da ne zagori. Po potrebi prekriti aluminijumskom folijom. Osušeni paradajz poređati u teglu i preliti ostatkom ulja sa začinima. Čuvati u frižideru.

70

kuvajmo s decom / detinjarije

Način pripreme:

9. Kiseli krastavci preliveni slanom vodom Sastojci:

3 kg krastavaca (kornišona) 2 l vode 100 g soli 100 g rena, očišćenog i isečenog na štapiće

Način pripreme:

Sastojci:

7. Suvi paradajz u maslinovom ulju

5 kg boranije 150 g soli 10 kašika kiselog mleka (ili surutke)

5 kg babura 1,5 l vode 1,5 l sirćeta 300 g soli 370 g šećera 1,7 dl ulja biber, lovorov list i beli luk

Način pripreme:

Zimnica ne mora da bude samo nešto što stoji u špajzu, već može da bude neobičan poklon kojem će se svako obradovati

Mesnate babure operite i podsecite im drške, da ne budu duže od 1 cm. U veću šerpu sipajte vodu, sirće, so, šećer i ulje i stavite na šporet da provri.

U ključalu tečnost stavljati po nekoliko paprika odjednom, da samo malo omekšaju. Izvaditi iz šerpe i pustiti da se ohladi. Ohlađene paprike poređajte u tegle tako da ostane što manje prostora i prelijte tečnošću u kojoj su kuvane. U svaku teglu staviti po lovorov list, nekoliko zrna bibera i čen belog luka. Dobro pritisnuti paprike sa dve drvene letvice unakrst. Zatvoriti tegle i pustiti da se ohlade.

Dobro oprati krastavce i staviti u veću posudu. Preliti ih ključalom vodom i ostaviti u njoj nekoliko minuta (ova voda nije ona 2 l sa spiska sastojaka). Izvadite krastavce iz šerpe, osušite i poređajte u tegle. Između krastavaca staviti štapiće rena. Krastavce dobro pritisnuti drvenim letvicama postavljenim unakrst.

U 2 litra vode nasuti so i pustiti da proključa. Kada se presolac ohladi, prelijte njime krastavce. Dobro zatvorite tegle. Ostaviti tegle sa krastavcima na suncu nedelju dana da se proces previranja završi.

Mladu boraniju oprati, očistiti i osušiti. Stavite je u veću posudu, pomešajte sa solju i ostavite je da tako stoji 1-2 sata. Složiti boraniju u tegle neprekidno pritiskajući, da bi pustila sok. Na kraju dodati kiselo mleko ili surutku, pa boraniju pritisnuti letvicama unakrst. Ukoliko nema dovoljno tečnosti, doliti hladne prokuvane vode tako da boranija bude prekrivena tečnošću.

Povezati tegle platnom ili višestrukom gazom i ostaviti na hladnom, tamnom mestu 2 nedelje. Kada se završi proces vrenja skinuti platno i tegle dobro zatvoriti celofanom ili poklopcima.

12. Prženi plavi patlidžan u ulju Sastojci:

11. Kiseli karfiol Sastojci:

2 kg karfiola 1 l vode 2 l sirćeta 200 g soli Biber u zrnu, sveža mirođija, beli luk, senf po želji

Način pripreme:

Za kiseljenje odabrati lepe bele glavice karfiola.

Očistite ih, operite i podelite na cvetove. Drške malo skratiti, posoliti i ostaviti posoljene u odgovarajućoj posudi 1-2 h. Pripremiti presolac od vode, sirćeta i soli. Kada proključa, preliti karfiol. Posle desetak sati karfiol ocedite i poređajte u tegle.

Presolac ponovo prokuvati i vrelim preliti karfiol.

Pritisnuti letvicama unakrst, tako da sav karfiol bude u tečnosti. Zatvoriti tegle i ostaviti da se ohlade.

5 kg patlidžana 200 g soli ulja po potrebi biber u zrnu 2 limuna, isečena na tanke kolutove beli luk, isečen na listiće peršunov list, opran i sitno naseckan

Način pripreme:

Patlidžan oprati i očistiti od drške, i oko nje. Iseći na kolutove debljine do 1 cm. Dobro posoliti i izgrilovati sa obe strane (ova faza se može obaviti tako što se patlidžan poređa na pleh i peče u rerni, samo pazite da ne zagori).

Grilovan patlidžan ređati u tegle i zalivati uljem.

Između redova patlidžana stavljati biber, peršun i limun.

Po potrebi, na kraju sve zaliti uljem, ali da celokupan sadržaj tegle bude na 2 cm od poklopca ili celofana kada se zatvori.

Tegle poređati u rernu i držati na temperaturi od 800C 1,5 h. Nakon toga ostaviti tegle da se ohlade.

imam znanje za kuvanje Na našoj Fejsbuk strani prethodnih nedelja bilo je dinamično. Fanovi su nam slali fotografije svojih malih kuvara, i bilo je teško odabrati one koje će ući i u štampano izdanje. Nastavite da nam šaljete fotografije vaše dece u kuhinjskim avanturama, i ne zaboravite da uz slike pošaljete i recept kako bismo mogli da isprobavamo vaše đakonije. Fotografije i recepte slati na: kuvajmosdecom@detinjarije.com ili ih postavite na zid Fejsbuk strane www.facebook.com/kuvajmosdecom

Fedorov pinđur Priprema: Fedor Ivaštanin, 6 godina, Novi Beograd.

Slike i recept poslala Ana Gon Ivaštanin

Sastojci 4 kg crvenih mesnatih paprika 2 kg paradajza 4 plava patlidžana 2 ljute paprike 2 veze peršunovog lista 2 glavice belog luka 4 dl ulja 1,6 dl sirćeta 3 kašike šećera 3 kašike soli Papriku i patlidžan oprati i staviti u rernu da se peče.

Za to vreme paradajz oljuštiti, a pre toga ga staviti u vrelu vodu na 5 minuta da bi se lakše ogulio. Iseckati ga na krupnije komade, recimo kao za salatu. Staviti u šerpu i sa belim lukom, uljem, sirćetom, šećerom, solju i peršunom kuvati 1h i 30 min. Sve dok se ne ukuva, ne poklapati šerpu. Za one koji spremaju prvi put – poenta je da ispari sva voda koju će pustiti paradajz.

Pečenu papriku i patlidžan oljuštiti, papriku očistiti od semenki i iscepkati po dužini, ko voli sitnije može i da isecka.

Zatim to sve dodati ukuvanom paradajzu, pa krčkati još 30 min. Vruće sipati u tegle (koje su prethodno zagrejane u rerni), vratiti pune tegle u rernu da prenoće.

Krofne sestara

Damjanović

Pripremale: Milica i Marina Damjanović iz Beograda. Fotografiju i recept poslala Slavica Damjanović Sastojci: 700 gr brašna, 2 jaja, pola šoljice ulja, 2 kašike šećera, pola kašičice soli, 3 dl mleka, 20 gr svežeg kvasca, rendana kora limuna.

1.U dubljoj posudi sjediniti 1 dl mlakog mleka, kvasac, malo šećera i brašna, pa dobro promešati i ostaviti da nadođe.

2.U vangli sjediniti brašno, jaja, nadošli kvasac, ulje, so, preostalo mleko i rendanu koru limuna. Zamesiti glatko testo i ostaviti da naraste.

3.Naraslo testo istanjiti do debljine od 1cm.

Vaditi krofne okruglom čašom ili modlama za krofne. Oblikovane krofne ostaviti da odstoje 15 minuta. Nakon 15 minuta, prevrnuti ih i ostaviti još 15 minuta.

4.Ulje zagrejati na jačoj temperaturi, kada se zagreje smanjiti i pržiti na umerenoj temperaturi sa obe strane, dok ne porumene.

Posluživanje: Možete ih posuti prah šećerom ili preliti čokoladom.

Pablov kolač od jogurta i šumskih jagoda Priprema: Pablo Roccella, 9 godina, Beogra Slike i recept poslala Katarina Dragutinović Roccella Kora: 200 gr mlevenog integralnog keksa sok od kajsije Krem: 300 ml jogurta 1 kašičica soka od limuna ½ kesice želatina 3 kašike šećera 100 ml vode narendana kora limuna Glazura: 250 gr crvenog voća 50 ml vode ½ kesice želatina malo vode za želatin 2 kašike šećera Omekšali puter izmešajte sa samlevenim keksom, pa dobijenu smesu rasporedite u okrugli kalup.

Umutite slatku pavlaku, pa joj dodajte jogurt i šećer. Želatin ostavite da nabubri 10 min, i zatim ga zagrejte tek toliko da se istopi (nikako da provri). Pomešajte ga sa malo ove bele smese, i dodajte u ostatak fila i još jednom sve izmiksajte. Beli fil izlijte u kalup preko kore od keksa. Pazite da popunite ivice sa strane, kako vam ne bi ostale rupice kada skinete kalup.

Voće kuvajte sa vodom i šećerom oko 10 min.

Jedan želatin takođe ostavite da nabubri 10 min u vodi, istopite ga (ne sme da provri) i dodajte u voće koje ste skinuli sa vatre. Ostavite da se ohladi, i prelijte preko kolača.

72

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

73

sve tajne crne čokolade

Istorija crne čokolade duga je bar 3000 godina. Isprva se, u južnoameričkim kulturama, koristila kao gorko piće koje je korišćeno u ritualne i medicinske svrhe, i kao luksuzno piće za elitu. Stanovnici Južne Amerike su stvorili pravi kult pijenja tečnog deserta od kakaa, ljute crvene papričice i vode.

Crni oni

što ne jedu crnu

Za čokoladu je vrlo bitan proces obrade: biraju se najbolja zrna kakaa i njihove mešavine. S obzirom na to da seme kakaa ima gorak ukus, potrebno je izvršiti fermentaciju kako bi se dobila određena aroma i boja.

Nakon toga, zrna se ljušte, suše, peku, drobe, seju kroz sito i ređaju po veličini. Kada se zrna samelju, dobija se gusta masa, od koje nastaju kakao masa, buter i kakao prah.

Kristofer Kolumbo je probao čokoladni napitak, ali nije bio oduševljen. Tek je Kortesovim dolaskom u Ameriku čokolada dospela u fokus – doneo je kakao i opremu za pravljenje čokolade u Španiju. Španci su čokoladnom napitku počeli da dodaju šećer ili med, i da je služe toplu.

Dve čokolade sa istim procentom kakaa mogu imati vrlo različit kvalitet, ukus, teksturu…

Kvalitetna crna čokolada sastoji se uglavnom od kakao mase, sa vrlo malim udelom (do 5%) kakao butera. Dobra čokolada se pravi od pažljivo odabranih vrsta zrna kakaa i njihove mešavine.

U Londonu se 1657. godine otvara prva prodavnica čokolade, 1750. ona stiže u Švajcarsku, a 1778. godine napravljen je prvi kolač od čokolade, i to u Austriji – Zaher torta. 1830. godine čokolada se prvi put meša sa lešnikom, u Švajcarskoj, gde je 1875. i napravljena prva mlečna čokolada. Dugo je bila „rezervisana” samo za bogatije slojeve društva, jer je bila skupa.

Postoje tri osnovne vrste kakaa: Forestero, Kriolo (najstarije i najređe) i Trinitario. Kriolo kakao je najkvalitetniji.

Iz te vrste nastaje manje od 15% svetske proizvodnje čokolade.

Forestero je kakao nešto nižeg kvaliteta i od njega se proizvodi većina čokolade u svetu.

Crna čokolada mora da sadrži minimum 35% kakao delova, ali kvalitetna crna čokolada ne sadrži manje od 53% kakao delova, dok luksuzne vrste sadrže i preko 72%. Ostali sastojci su šećer, burbon vanila, soja lecitin.

Najkvalitetnije vrste čokolade sadrže sirovi šećer iz šećerne trske i nemaju sojin lecitin.

Mlečne čokolade često sadrže i više od 50% šećera!

Crna čokolada je zato zdravija za decu, jer sadrži manje šećera i dodatih masnoća.

Zavoleće je ako im je redovno nudite i ako se potrudite da u kući nemate uvek i slađu varijantu – mlečnu čokoladu.

Piše: Jovana Papan

Deca vole da je njihova čokolada slatka, i ne prave veliko pitanje oko vrste, sastava i kvaliteta. Srećom, imaju vas da im pomognete da na vreme razviju ljubav prema kvalitetnijoj i zdravijoj – crnoj čokoladi. Da biste se lakše snašli u crnom čokoladnom svetu, sakupili smo za vas najvažnije činjenice o kraljici slatkiša.

74

kuvajmo s decom / detinjarije

Crna čokolada sadrži dosta flavonoida – snažnih antioksidanasa koji su važni, jer štite ćelije i tkiva od pogubnog dejstva slobodnih radikala, nestabilnih molekula koji uništavaju naše ćelije.

Crna čokolada štiti arterije, poboljšava cirkulaciju, snižava krvni pritisak, podiže nivo dobrog holesterola i pomaže kod blage anemije.

Samo 40 grama tamne čokolade obezbeđuje 15% svih dnevnih potreba za magnezijumom. Ista količina obezbeđuje 34% dnevnih potreba za bakrom koji pomaže telu da proizvodi neurotransmitere, čime se efektivno potpomaže kardio-vaskularno zdravlje. Čak i male količine crne čokolade, istraživanja pokazuju, mogu pomoći deci sa poremećajem pažnje i autizmom.

Čokolada ne mora biti samo poslastica. Male količine čokolade mogu se dodavati umaku za mesna ili riblja jela, naročito u kombinaciji s lukom, belim lukom, paradajzom i začinima.

Kako biste smanjili gorkost jela, kockicu tamne čokolade dodajte u ragu od mesa ili divljači.

Poslednjih godina, širom sveta značajno raste potražnja za crnom čokoladom.

Budući da je za njenu proizvodnju potrebno više kakaa nego za mlečnu, kilogram čokolade u SAD će ove godine dostići rekordnu vrednost od 12,25 dolara, što je uvećanje od čak 45 odsto u odnosu na cenu iz 2007. godine.

Čoko-rečnik

Praline

Smesa koja se dobija mlevenjem i usitnjavanjem karamelizovanog lešnika ili badema (ili pomešano). Ovaj izraz se takođe koristi i za ručno rađene čokoladne bombone. Čokoladne praline punjene fondanom prvi je napravio belgijski čokolater Jan Nojhaus II.

Čak i male količine crne čokolade, mogu pomoći deci sa poremećajem pažnje i autizmom Ganaš Đanduja

Bela čokolada

Bela čokolada je u osnovi kakao maslac bez kakaa, sa dodatkom šećera, aroma i mleka. Zbog toga što ne sadrži kakao masu, nema dubinu arome kao obična čokolada. Prodaje se kao novitet ili kao atraktivan kontrast u pripremi čokolada ili čokoladnih poslastica.

Ova čokolada mora sadržati najmanje 30% paste od lešnika, toliko fino samlevenih da tekstura čokolade ostaje glatka, ali obogaćena divnom aromom. Đanduja takođe može biti napravljena i od paste od badema.

Crna čokolada je zato zdravija za decu, jer sadrži manje šećera i dodatih masnoća Kru (Gran Cru, Premier Cru)

Čili čokolada

Čokolada sa paprikom je do skora predstavljala neobičnost, a danas je za ljubitelje čokolade postala već klasik kome je teško odoleti. Zapravo, ova kombinacija datira još iz vremena Asteka, koji su u svoj čokoladni napitak rado ubacivali ljute čili paprike. Za čili čokoladu koristi se isključivo meksički čili, jer druge vrste nemaju iste osobine – ljutina čokolade ne treba da se oseti odmah, nego tek kad se ona proguta.

76

kuvajmo s decom / detinjarije

Ove fine crne čokolade prave se samo od jednog tipa zrna kakaa, poreklom iz određenog regiona ili, čak, sa posebne plantaže. Ponekad, to mogu biti najfinija probrana zrna jedne sorte kakaa, ali iz čitavog sveta. Vrhunskog je kvaliteta.

Termin Cru prvi je iz vinarstva pozajmio čuveni francuski proizvođač čokolade Valrona.

Čokolada sa biberom

Asteci su u svoju čokoladu stavljali i biber, ali se to Špancima nije dopalo, pa je sledećih nekoliko stotina godina istorija ove poslastice tekla bez dodirnih tačaka sa ovim vrhunskim začinom. Danas, biber je opet postao blizak prijatelj čokoladi, a ova mešavina omiljena je belosvetskim sladokuscima.

Čokoladni tartufi

Ovo je poznata francuska poslastica koja je dobila ime po svom nepravilnom obliku koji podseća na tartufe. Njen tvorac je francuski poslastičar Lui Dufur, koji krajem godine nije imao dovoljno namirnica za pravljenje poslastica, a nije hteo da kupuje od svojih konkurenata, pa je od ostataka napravio ono što danas poznajemo kao čokoladni tartuf.

Aromatizovani čokoladni krem koji se koristi za filovanje i dekorisanje torti i kolača. Ganaš je zapravo mešavina pavlake i istopljene čokolade u koju se dodaje neka aroma, po želji.

Kuvertura

Couverture chocolate je „radna“ čokolada koju profesionalni čokolateri uglavnom koriste za izradu pralina i koja u sebi ima veoma visok procenat kakao maslaca.

Čoko „Ko-je-ko“ Valrhona

Francuska radionica za proizvodnju čokolade koja je među prvima u Evropi radila sa najboljom vrstom kakaa iz Južne Amerike. Nastala još 1922. godine, danas poseduje raznoliku ponudu oblika i ukusa. Jedna od najprestižnijih vrsta je slana čokolada koja je postala prava senzacija među ljubiteljima novih ukusa. Poznata je i Valrhona Ecole du Grand Chocolat, škola u kojoj najbolji šefovi kuhinja podučavaju pravljenju čokolade i čokoladnih poslastica.

Porcelana

Najfinija, izuzetno retka podvrsta Kriolo zrna kakaa. Raste samo u zabačenim delovima Venecuele, na obroncima Anda, a ime je dobila po bledoj, porcelanskoj boji ploda. Samo nekoliko renomiranih proizvođača čokolade ima pristup Porcelani, i od nje prave neke od najfinijih i najskupljih čokoladnih tabli.

Vanila

Vanila je biljka iz roda orhideja, i iako ih ima preko 110 vrsta, samo 15 daje aromatične plodove po kojima je prepoznatljiva i koji se koriste u ishrani ljudi.

Vanila je, nakon šafrana, drugi najskuplji začin, zbog toga što zahteva puno rada pri uzgoju semenki. I pored skupoće, veoma je cenjena zbog svog ukusa. Treba je razlikovati od vanilina, sintetičke arome koja je jeftinija za proizvodnju, ali ne može da se meri sa pravom vanilom.

Callebaut

Belgijska kompanija, osnovana 1850. i poznata po vrhunskim čokoladama, ujedno i jedan od najvećih snabdevača čokolaterija, hotela i restorana širom sveta. Akademija Callebaut je rasadnik stručnjaka za pravljenje vrhunskih čokolada po belgijskim recepturama.

Godiva

Jedno od mesta koje nijedan posetilac Brisela ne sme zaobići, Godiva, poznato je po izradi najfinijih pralina punjenih najrazličitijim sastojcima – od tasmanijskog meda do specijalne meksičke ljute mešavine. Čokolaterija Godiva je porodični biznis koji traje od 1920. godine, a pokrenuo ga je četrnaestogodišnji dečak. Zaštitni znak ove prodavnice je zlatno pakovanje.

Vivani

Najbolja čokolada koja stiže iz Nemačke, Vivani, je relativno mlad brend (nastao 2000. godine). Vivani čokolade su organski proizvedene, a politika kompanije je pružanje podrške uzgajivačima sirovina, kao i njihova edukacija u cilju dobijanja što zdravijeg i kvalitetnijeg zrna kakaa i šećerne trske. Jedina od vrhunskih čokolada koja se može kupiti i kod nas, obično u prodavnicama zdrave hrane.

Amedei

Amedei je proslavio italijansku Toskanu u svetu proizvođača i ljubitelja vrhunskih čokolada, a Sesilija Tesijeri je postala prva žena u, do tada, uglavnom muškom svetu vrhunskih čokolatera. Misija kompanije Amedei je proizvodnja najboljih čokoladnih tabli na svetu, u čemu uspevaju zahvaljujući uspešnoj saradnji sa uzgajivačima najfinijih kakao zrna iz venecuelanske regije Chuao.

Hotel Chocolat

Nezaslađena čokolada

Ova vrsta sadrži čistih 100% kakaa! Još je nazivaju i gorkom čokoladom, a sadrži otprilike isti udeo masnoće kao i zrno kakaa (52-55%). Koristi se za pravljenje kolača i drugih poslastica.

čokolade uključio u posao i počeo da gradi svoju čokoladnu imperiju. Danas, u kompaniji, među 200 zaposlenih, radi i četvoro njegove dece. Kluzelova specijalnost su Les 1ers Crus de Plantation - čokoladne table napravljene od kakao zrna u celosti sa određenih plantaža, sa 65-67% kakaoa.

Michel Cluizel

Sinonim za vrhunsku čokoladu u Parizu.

Kompaniju su osnovali Mišelovi roditelji, da bi se 1948. godine budući veliki majstor

Jedina britanska čokolaterija koja može da se pohvali sopstvenim plantažama kakaa, sa preko 70 radnji širom Velike Britanije. Osnovao ju je Agnus Tirvel 1998., a zaštitni znak ove ostrvske čokolaterije su džinovske čokoladne table težine od oko 500 grama, nepravilnog oblika koji čokoladna kuvertura poprima kada se izlije na mermernu ploču. detinjarije / kuvajmo s decom

77

čitajmo s decom

Dva nezasita Italijana probaju Italiju Antonio Karlućo i Đenaro Kontaldo Ako ih volite na TV-u, knjigu ćete obožavati! izdavač: Booking Dve proslavljene kulinarske i televizijske zvezde, Antonio Karlućo i Đenaro Kontaldo, se posle mnogo godina vraćaju u svoju rodnu Italiju, proveravajući da li je još uvek lepa i neodoljiva kao u vreme njihovog detinjstva i mladosti. Putujući od njenih snežnih vrhova do plodnih ravnica, predelima prošaranim rekama i jezerima, pa sve do morske obale, naša dva nezasita Italijana tragaju za prirodnim lepotama, namirnicama, mirisima i ukusima svoga zavičaja, kao i za starim tradicionalnim porodičnim vrednostima, tako tipičnim za ovu zemlju. Rezultat je knjiga, ilustrovana fotografijama od kojih zastaje dah, sa preko osamdeset vrhunskih recepata iz različitih krajeva Italije...

Okupite svoje najmilije i uživajte natenane u ovom romantičnom i nostalgičnom putovanju!

Po akcijskoj ceni, knjigu možete poručiti na www.gooda.rs.

Dostava je besplatna!

Moji najdraži recepti Stevo Katapandža Format knjige: 19.5 x 26.5 cm | Tvrdi povez | 262 str Izdavač: Profil knjiga

Karapandža se vratio!

Posle više od dve decenije došao je trenutak da se stari, pohabani Karapandžini kuvari, koji su formirali nekoliko generacija zaljubljenika u kulinarstvo, odlože na počasno mesto u vašoj kuhinji i da se umeće uživanja u kuvanju nauči ili usavršava uz pomoć knjige koju držite u rukama.

Veliki majstor kuhinje Stevo Karapandža vodi vas sa oko 300 recepata kroz specijalitete koji su obeležili blistavu četrdesetogodišnju karijeru. Njegov legendarni kuvar „Moji najdraži recepti“ iz 80-ih godina poslužio je kao osnova za ovu knjigu: tu su proverene i današnjem vremenu prilagođene formule za uspešnu pripremu niza tradicionalnih jela, ali i novi recepti specijaliteta savremene kuhinje. Uz poglavlja posvećena supama, salatama, jelima od povrća, mesa, svim vrstama ribe, i specijalitetima od divljači, svoje novostečeno ili oprobano kulinarsko umeće krunisaćete neodoljivim slatkišima po Karapandžinim receptima.

Dovoljno je za uvod! Odaberite neki od recepata koji su pred vama, poslušajte dragocene savete i lako i sa uživanjem zaradite kompliment: „Kuvaš kao Karapandža!”

78

kuvajmo s decom / detinjarije

MOJ PRVI KUVAR

Vulkan izdavaštvo

Učenje kulinarske veštine nije samo rutina, već može da bude i veoma zabavno. Kad umeš da pripremiš i najjednostavnije jelo, bivaš zadovoljan sobom. Uz to stičeš veštine koje će ti valjati kad kreneš da se osamostališ. U ovoj knjizi pronaći ćeš jednostavne recepte za grickalice, napitke i obroke koje ćeš pripremiti za sebe ili za porodicu.

LAGANI I JEDNOSTAVNI

DESERTI Vulkan izdavaštvo Ima mnogo onih koji smatraju da obrok bez deserta nije potpun. Mi delimo to mišljenje, ali smo svakako svesni da svim tim poslasticama, ukoliko ih ne odaberemo pažljivo, unosimo i neželjene kalorije i opterećujemo telo.

Kako da pomirimo ove suprotnosti? Odličnim izborom deserta koji nudimo u ovoj knjizi.

Odgajati Bébé Da li ste pročitali knjigu Odgajati Bébé (engl.

Bringing up Bébé) Pamele Drukerman? Veoma je korisna – prati mladu mamu koja živi u Parizu i pokušava da upravlja svetom roditeljstva. Kroz knjigu, ona poredi američke metode odgajanja sa fracuskim. Ono što je zaista fascinantno je način na koji Francuzi prave kolače sa svojom malom (i to veoma malom) decom.

rano popodne, a jedu se kao goûter – francuska popodnevna užina. A budući da desert birate sami, možete se odlučiti za recept sa zdravijim sastojcima. Kako bilo, makar jedete domaću hranu, u koju znate šta ste stavili, kao i da nema svih onih štetnih dodataka koji se stavljaju u industrijske namirnice.

Nema „la grickanja“ Drukermanova primećuje da je u Francuskoj deca uopšte ne grickaju između obroka: „Nikada nisam videla francusko dete da jede perece ili bilo šta drugo u 10 sati pre podne. Mali Francuzi jedu samo glavne obroke i popodnevnu užinu.“ Prosečnom Amerikancu, kako ističe, bi bilo teško da zamisli svet u kom mame ne vuku kesice krekera, ribica ili čokoladnih keksića, za slučaj iznenadne potrebe za užinom. Reporterka Njujork tajmsa, koja je i majka, požalila joj se jednom prilikom: „Sada, bilo koju aktivnost da osmislim sa ćerkom, u bilo koje doba dana, i koliko god kratko trajala, moram da nosim užinu. Da li smo kolektivno, prećutno odlučili da je nemoguće da naša deca učestvuju u aktivnostima, a da ih istovremeno ne kljukamo nečim, da slučajno ne ogladne?“, napisala je.

Priredila: Ema Tatić

U

knjizi se spominje trogodišnja ćerka autorkine prijateljice iz Francuske, koja potpuno sama pravi kolač sa jogurtom (gâteau au yaourt).

Ona objašnjava da je to jedan od prvih recepata koje tamošnja deca uče da savladaju, jer su uputstva laka, a kao merica se koristi prazna čaša za jogurt. Drukermanova ističe da Francuzi smatraju da decu treba naučiti strpljenju, a šta je bolje od pravljenja kolača, jer moraju da sačekaju da se ispeče i ohladi pre nego što ga probaju.

Takođe, na taj način deca uče brojanje, merenje i razlomke. Deca u Francuskoj počinju da pomažu mamama u pravljenju kolača već od prve godine!

Ritual mešenja kolača „U Francuskoj je pravljenje kolača ritual koji se ponavlja svake sedmice.

Praktično svaki put kada posetim neku

80

kuvajmo s decom / detinjarije

Pamela Dru

kerman sa

francusku porodicu tokom vikenda, oni ili prave kolač ili serviraju neki koji su napravili u prvom delu dana.

Deca u Francuskoj počinju da pomažu mamama u pravljenju kolača već od prve godine!

U početku sam mislila da to rade zato što sam im došla u goste, ali sam uskoro shvatila da to nema veze sa mnom. U Parizu kao da postoji vikend turnir u pravljenju kolača. Zapravo, od perioda kada deca mogu sama da sede, mame počinju ih uključuju u svakonedeljno pečenje kolača. Nije da ova deca nabacaju malo brašna i pognječe par banana, o ne! Oni razbijaju

svojom dec

om

jaja, sipaju šoljice šećera, i sve to mute natprirodnom samouverenošću. I tako samostalno naprave čitav kolač.

Prvi kolač koji većina dece nauči da pravi je upravo gâteau au yaourt. Lagan je, nije presladak, a u njega se mogu dodati limun, čokoladne mrvice, šumsko voće ili kašika ruma. Prilično je teško da vam omane“, navodi ova nadahnuta novinarka.

„Pečenje“ karaktera Možda ćete pomisliti da je svo ovo pečenje samo jedan od načina da se poklekne pred svim tim kolačima. Ali nije. Čitav postupak uči decu da se kontrolišu. S obzirom na to da se sastojci moraju stavljati u određenoj količini i određenim redosledom, takođe je i odlična lekcija za jačanje strpljenja.

Isto tako, oni ga ne smažu čim ga izvade iz rerne, kao što bi većina nas uradila. Kolači se prave ili ujutru ili u

Moramo se složiti da je potpuno u pravu.

Da li smo do te mere postali preokupirani nekim svakodnevnim trivijalnostima, da ne možemo da isplaniramo proste dečje obroke i užine? Da li je moguće da stalno, uvek i u svakom trenutku moraju „makar nešto da gricnu“, kao da ćemo im opako naškoditi ako naprave pauzu između obroka?

Ustanovite „francuski dan“ I, da li imamo samo trenutak da zastanemo i zapitamo se da li, ipak, postoji neka tajna veza između hrane i

vaspitanja, odgoja? I to ne samo u smislu „ovo je zdravo, a ono nije“, „ovako je pristojno“ ili „tek na četiri sata i treba da se jede, jer u suprotnom svaki put aktiviramo insulin, i činimo veliku štetu na duge staze“, ili bilo šta slično; već u onom prostodušnom, koji svaki roditelj, bez obzira na nivo obrazovanja ili posvećenosti zdravom životu, intuitivno poseduje. Ne moramo baš uvek da šaljemo decu na privatne časove, ili da im držimo bukvice o strpljenju, disciplini i samokontroli. I, u tom smislu, krajnje je vreme da prepoznamo i tu tananu vezu između hrane i odgoja.

Francuzi smatraju da decu treba naučiti strpljenju, a šta je bolje Kolač sa jogurtom au yaourt) od pravljenja kolača (gâteau Adaptiran recept Uzmite upravo ovo pečenje kao primer: deca ne vole stroga pravila, višečasovno sedenje ispravljenih leđa i, u krajnjoj liniji, jednolično sabiranje i množenje.

Deca vole kolače. Odrasli vole kolače.

Deca vole da muljaju i da se prljaju.

Odlično, ovde baš toga ima koliko treba. Vole da stvaraju – i to rade. Vole da su veliki i korisni – štiklirano! I što je najvažnije – vole da provode vreme sa vama, u priči, pesmi i smehu. Iskoristite to! Podučite ih matematici, aritmetici, geometriji, filozofiji, bilo čemu što vama leži ili što je njima potrebno.

Usvojiće znanje mnogo brže, naročito ako budete redovno ponavljali, pa recimo, ustanovite francuski dan, dan kada pravite kolače. Uživaćete, učićete zajedno, saznaćete nove stvari i o sebi i o njima. U najmanju ruku, konačno ćete se neko vreme rasterećeno zabavljati sa porodicom. A usput ćete se i osladiti!

Mmmm…zvuči kao maksimalno slastan i iskorišćen vikend. Prijatno!

iz knjige Bringing Up Bébé

Sastojci: 2 čaše (6 oz, odnosno 180 ml) jogurta (zadržite čaše za merenje ostalih sastojaka) 2 jaja 2 merice šećera 1 kašičica vanile malo manje od 1 merice ulja 4 merice brašna 1 ½ kašičica praška za pecivo 1 merica čokoladnih mrvica ili 2 merice šumskog voća (po želji) pavlaka, po želji šećer u prahu, po želji Kako se pravi: 1. Zagrejte rernu na 1900C (375 F) 2. Obložite okrugli pleh prečnika 23 cm papirom za pečenje 3. U većoj činiji, pomešajte jogurt, jaja, šećer, vanilu i ulje 4. U drugoj činiji pomešajte brašno i prašak za pecivo 5. Suvu mešavinu dodajte vlažnoj smesi i mešajte dok se ne sjedine 6. Dodajte čokoladne mrvice ili voće 7. Prebacite smesu u pleh 8. Pecite 35-45 minuta, odnosno dok ne dobije zlatnu boju i ne postane elastično.

Pustite da se ohladi 9. Ukoliko želite, pospite šećerom u prahu ili servirajte sa pavlakom

Mljac! detinjarije / kuvajmo s decom

81

ishrana u eri hiper-roditeljstva

S

ve počinje u vreme kada je budući naslednik još uvek manji od prosečnog zalogaja, dakle – u maminom stomaku. Buduća majka, a sada novopečena trudnica, od trenutka kada sazna za svoj novi status počinje panično da iščitava tone literature o zdravoj ishrani, naročito onoj koja utiče na inteligenciju budućeg deteta, kako slučajno ne bi svojoj bebi uskratila realnu šansu da postane novi Ajnštajn ili Tesla. Zarad optimalne snabdevenosti hranljivim materijama tek začete mrvice od 20 grama, kupuje se voće i povrće na gajbe, a mleko se u paketima skida sa viljuškara. Nije čudno što se, usled ove ljute borbe protiv izgladnelosti fetusa, do kraja trudnoće mami nakupi tričavih 25 kilograma viška.

Laktaciona logistika

Kako da ne umrete Piše: Jovana Papan

od njihove gladi Živimo u vreme najvećeg obilja hrane otkako postoji ljudski rod. Samim tim, bilo je sasvim logično da najveća opsesija savremenih roditelja postane briga da njihova čeda ne umru od gladi.

82

kuvajmo s decom / detinjarije

Kada novorođenče konačno ugleda svetlost dana, e tek tada stvari počinju da se usložnjavaju. Možda ste mislili da bi sada porodilja mogla da se bezbrižno zavali i uživa, budući da se priroda pobrinula da joj se poprsje pretvori u automatizovani pogon za proizvodnju svežeg mleka, a novorođenčetu podarila instinkt da ga neumorno sisa? Ne, to je možda nekada funkcionisalo, ali danas je celom procesu neophodna tehnička

Nije ni čudo što je na Zapadu postalo već sasvim normalno da se prvi zalogaj čvrste hrane daje u prisustvu pedijatra podrška armije babica, pedijatara, psihologa, rođaka, komšinica, sapatnica sa roditeljskih foruma.

Sve to, naravno, uz iščitavanje na tuce priručnika (sa sve hvatanjem beleški) i nabavku sijaset pomagala u vidu mehaničkih i električnih pumpica, tuftera, jastuka za dojenje, specijalnih brushaltera, štitnika od pogleda za dojenje u javnosti, silikonskih bradavica, posebnih teglica za čuvanje mleka, te kesica za njegovo zamrzavanje.

Ni cela jedna industrijska grana koja nadoknađuje propuste majke prirode, kada je dojenje u pitanju, nije dovoljna. Ako smo već savladali K AKO, šta je sa K ADA, KOLIKO, GDE, DA LI? Na zahtev ili prema satnici? U četiri zida ili u javnosti?

Svaki put kad zaplače ili ne? Do prvog ili trećeg rođendana?

Mlečna policija Situacija je, ipak, daleko lakša majkama koje uspešno doje. One druge, koje su iz ovih ili onih razloga prešle na flašicu i adaptirano mleko, očekuje žestoka unakrsna vatra „militantnih laktavista“, kako je neko nazvao sve one dušebrižnike koji će se potruditi da vam na vrat natovare tešku krivicu zbog ovog politički nekorektnog izbora.

Nema veze što već godinu dana svu svoju energiju, pamet i dobru volju ulažete u projekat „detence“, žrtvujući se i trpeći bol, umor, i ostale nuspojave majčinstva. Ne, ako ne dojite, vi ste detinjarije / kuvajmo s decom

83

bilo gladno, ono u određenom trenutku u toku svog budnog stanja treba da prestane da jede bar na neko vreme.

Međutim, usled pomenute konstantne brige roditelja, i čitavog društva, da dete ne umre od izgladnelosti, njegov stomak stalno se dopunjava novim količinama hrane i nikada nije prazan. Prepodnevna užina, popodnevna užina, voćna užina, slana užina, slatka užina, užina između užina... Samo neodgovoran roditelj će danas svoje dete povesti na igralište ili u šetnju bez tegle zimnice, dve table slanine i grozda banana, za slučaj da ledeno slučajno doba naiđe par miliona godina pre vremena.

sebični, nesmotreni i zlostavljate svoju bebu – davaće vam se na znanje gde god da se pojavite. Činjenica da ovom planetom hodaju milioni ljudi koji su sasvim fino porasli bez kapi majčinog mleka neće vam nimalo smanjiti kaznu u vidu lekcija koje će vam se držati svaki put kad zakoračite u neku zdravstvenu ustanovu ili svoj izbor pomenete u društvu majki iz parkića.

Zna se da se savremeni roditelji svim silama upinju da reč glad nikad ne uđe u detetov rečnik Zgušnjavanje teme Dođe i taj dan, i vaš mali sisar konačno je dovoljno zreo da može da proba i čvrstu hranu. Ali, sa kojom početi? Šta ako mu se osladi voće, pa posle odbije povrće?

A ako postane alergično zbog preranog uvođenja? Da li je bebin stomačić sa svojim slabašnim digestivnim enzimima spreman za te predugačke lance proteina i zloglasni, prefrigani gluten? A tek tehnički problemi sa korišćenjem ganc novih zubića ili gutanjem? Nije ni čudo

84

kuvajmo s decom / detinjarije

što je na Zapadu postalo već sasvim normalno da se prvi zalogaj čvrste hrane daje u prisustvu pedijatra.

Glad, šta to beše?

S mlekom zapravo i nije bilo teško – svaka beba ga voli – za drugo i ne zna.

Međutim, kada se jave prva mrštenja, pljuckanja i ostale negativne reakcije na nove namirnice, javlja se i čuveno pitanje - da li je dete dovoljno jelo? A zna se da se savremeni roditelji svim silama upinju da reč glad nikad ne uđe u detetov rečnik. Naime, da bi dete

Da li je bebin stomačić sa svojim slabašnim digestivnim enzimima spreman za te predugačke lance proteina i zloglasni, prefrigani gluten?

Stiplčez sa kašičicom A usled svakodnevnog hranjenja dece koja uopšte nisu gladna, današnje

mame i babe razvile su do savršenstva veštine poput trčanja oko stola sa punom kašičicom u ruci u pokušaju da je ubace u detetova usta, istovremenog kuvanja više različitih jela kako bi svakom detetu ispunile želju i brze naknadne pripreme novih jela, u slučaju da nijedno skuvano nije po detetovoj želji. Tu je još i pravljenje renesansnih skulptura, impresionističkih pejzaža, vizantijskih mozaika, kubističkih kolaža i ostalih umetničkih izraza od namirnica, ne bi li se dete zainteresovalo za sadržaj tanjira. Ne treba izostaviti ni stoičko tolerisanje glupiranja sa hranom, mrvljenja, razbacivanja, utrljavanja u kosu, razmazivanja po zidu, duvanja mleka slamčicom po prozorskim staklima i svih ostalih detetovih prehrambenih kreativnih izleta. Najzad, važno je da dete razvije prirodan, iskonski i neposredan odnos sa hranom, ne bi li možda usput počelo i da je jede.

Usled svakodnevnog hranjenja dece koja uopšte nisu gladna, današnje mame i babe razvile su do savršenstva veštine poput trčanja oko stola sa punom kašičicom u ruci Sva sreća, pa savremeni roditelji u svojim hraniteljskim naporima imaju snažnu logističku podršku u vidu tehnologije. Mobilni telefoni sa bezbroj aplikacija koje su prilagođene čak i najmlađem uzrastu pravi su dar s neba, pa vaše sajber-bepče u žaru tipkanja po ekranu neće ni primetiti da ga kljukate.

Isto važi i za kompjuter i televizor, dva neizostavna priloga svakog obroka, međuobroka i užine savremenog deteta.

Na vama je samo da uvežbate brzo prebacivanje tv programa sa crtaća na crtać, kako se hipnotisano klinče tokom odjavne špice slučajno ne bi osvestilo i shvatilo da opet jede.

Veliko i malo grickanje Polazak u školu uvodi u roditeljstvo jedan novi termin – školsku užinu.

Dok se nekada školska užina javljala u obliku maminih sendviča, bakine pite ili parčadi jučerašnje proje, danas se obično pojavljuje u vidu tankih papirnih pravougaonika na kojima stoji potpis guvernera Narodne banke. Ove pravougaonike deca na velikom odmoru menjaju za razne vrste proizvoda koji po svom ukusu podsećaju na hranu, a na ambalaži imaju ispisana slova E praćena raznim brojevima, zatim reči „glukozni sirup“, „veštačka aroma“ i „veštačka boja“. Ono što je zajedničko svim ovim proizvodima jeste da nastavljaju da sprečavaju dete da ikada oseti glad.

Novo je i da se školska užina više ne konzumira samo tokom velikog odmora, već i na malim, kao i za vreme časova,

pošto je i najkraći vremenski raspon bez grickanja za moderno dete isuviše dug da bi ga izdržalo. Ne želimo valjda da sirotom đačetu padne šećer u krvi usred važne lekcije iz matematike?

Gladne zasede I najzad – glad. Koliko god se vi kao roditelji, uz svesrdnu pomoć baba, tetki, komšinica, prijatelja, vaspitačica, institucija i društva u celini trudili de dete nikad ne sazna za glad, kadtad, vaše zlato će iskusiti i ovo stanje.

Zapravo, primetićete izvesnu pravilnost u njegovom pojavljivanju. Vaše dete će biti gladno vikendom u 7 ujutro, onda kada ne morate rano da ustajete zbog posla, ili popodne, baš kada vas uhvati najslađi dremež posle ručka (koji je i dete upravo pojelo). Osetiće neizmernu glad svaki put kada iz kuće izađete bez novčanika, ili kada upravo sa njegovog tanjira prospete u kantu nepojeden obrok koji ste mu malopre servirali.

Naravno, obavezno će konstatovati da je užasno gladno svaki put kada se vrati sa nekog rođendana ili druge proslave na kojoj je služeno brdo đakonija, taman kad ste radosno pomislili kako te večeri uopšte nećete morati da prljate kuhinju. detinjarije / kuvajmo s decom

85

E T Š S D Z A R O R AVO! P A D

NOVO!

Malo posuđe iz Metalca