Kuvajmo s decom broj 4

Mala berba vitamina

10 caka za kuvanje s decom

Bundeva

kraljica jeseni

ISSN 2334-9042

cena 150 din.

2 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Ova knjiga namenjena je svima koji vole da putuju i omaste brk usput. Što se tiče putovanja, trebalo bi da se zadovoljite iskustvima autora. A kada je reč o onom slasnom delu priče, uz njegovu pomoć imate priliku s malo truda i veštine da dožvite sve – iz prve ruke. Postoji prilično rasprostranjena predrasuda da se dobro jede samo kod kuće.

Ovi redovi neka su vrsta dokaza da se dobro kuva i jede na svim meridijanima.

Ukoliko planirate neku dijetu, ovo nije knjiga za vas. Istini za volju, ima ovde i dijetalne, kao i „zdrave hrane“. Međutim, teško da će neko odoleti da ne proba i sve ostale, „nevaljale“ stvarčice.

Treće izdanje u prodaji u svim bolje snabdevenim knjižarama!

Lepi Brka (Nenad Gladić) je svet proputovao na najbolji način, uvek u blizini kvalitetne kuhinje. Kao ugostitelj na luksuznom kruzeru, polako je postajao gurman i svetski putnik, upoređujući jela pripremljena u vrhunskoj kuhinji sa receptima iz zemalja odakle ta jela potiču.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

3

Oktobar 2014., broj 4, godina I Glavni i odgovorni urednik Mira Ignjatović Izvršni urednik Jovana Papan Gastro urednik Nenad Gladić - Lepi Brka Grafički urednik / dizajn i prelom Đarmocki Zdenko Lektor Ema Tatić Fotografija Nebojša Babić, Orange Studio Dragan Petrović, fotovideo.rs Dizajn logotipa Katarina Dragutinović Roccella Saradnici Ema Tatić, Jasmina Jovanović, Olivera Popov, Ana Velimirović, Dragana Mujezinović E-mail detinjarije@gmail.com Izdavač i štampa Savpo DOO, Jovana Popovića 59, Stara Pazova Distribucija Global press doo, Žorža Klemensona 24, 11 000 Beograd, +381 11 276 45 38, 276 9301 ДЕТИЊАРИЈЕ. Kuvajmo s decom / glavni i odgovorni urednik Mira Ignjatović. - God. 1, br. 1 (okt. 2013)- . - Stara Pazova (Jovana Popovića 59) : Savpo, 2013- (Stara Pazova : Savpo). - 30 cm Tromesečno ISSN 2334-9042 = Detinjarije. Kuvajmo s decom COBISS.SR-ID 201726732

Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

Redakcija zadržava pravo da fotografije koje dobije od čitalaca može da koristi za ilustracije u časopisu, bez nadoknade. Svako reprodukovanje tekstova i fotografija je zabranjeno. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa, sponzorskih strana i marketinških aktivnosti naših poslovnih partnera. Molimo roditelje da se pre slanja fotografija maloletne dece upoznaju sa Zakonom o javnom informisanju /www.parlament.sr.gov.rs/

4 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Sadržaj Doručak ..................................................................................... 6 Užina ........................................................................................ 10 Ručak ........................................................................................ 14 Večera........................................................................................ 18 Da li se od hrane postaje veliki i jak? .................................. 24 Bundeva - kraljica jeseni ........................................................ 28 Recepti sa bundevom ............................................................. 31 Naše mlade kulinarske nade ................................................. 35 Stiže jesen žuta ........................................................................ 36 Mala berba vitamina ............................................................... 38 Kupologija vitamina ............................................................... 42 Bili, kuvali: Dani banice ......................................................... 44 Globalni tanjirić: Francuska .................................................. 46 Baš je moćno povrćno i voćno ............................................ 49 Ilustracija kao kulinarska inspiracija .................................... 53 Letnji kamp “Skok u sport” ................................................. 54 Novi Zeland: Svet naopačke ................................................. 58 10 caka za kuvanje s decom .................................................. 60 Gastro vesti ............................................................................. 64 Uživam da užinam .................................................................. 68 Čitajmo s decom ..................................................................... 70 Poslastičarije: Kapkejk ........................................................... 72 Montesori metod u kuhinji ................................................... 74 Kako smo pojeli svemir ......................................................... 76 Poezija iz kuhinje .................................................................... 78 Imam znanje za kuvanje ........................................................ 80 Događaji ................................................................................... 82 Tradicija u tegli: Pekmez ........................................................ 84 My favorite recipe ................................................................... 86

Naslovna: Lepi Brka Nenad Gladić Filip Pasković (8 godina) Aleksa Nedić (19 godina) Aleksa Miletić (16 godina) Dora Drobnjaković (9 godina) Andrej Drobnjaković (7 godina) Foto: Nebojša Babić, Orange studio

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

5

Foto: fotovideo.rs, Aleksa Miletić

Kuvaju: Dora Drobnjaković (9 godina) Andrej Drobnjaković (7 godina)

k a è u Dor

to se dor čka tiče st ari tre a da udu jasne. Pr i dnevni o rok je ujedno i najva niji i t nikakve dile e ne a. ično ne izlazi iz ku e ez dor čka i to ne zato što sa doneo odluku da tako ude ve zato što je takva odluka doneta u oje i e dosta davno. t ar je za ravo u to e da još dok sa io dete nije ilo jutra koje je oglo da ro e ez dor čka. da se razu e o i oji roditelji su radili dok sa odrastao ali je uvek ilo vre ena da se ri re i dor čak. avika je st orena i zadr ala se do dan danas.

6 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

aravno da je vrlo va no i šta e taj dor čak iti ali is li da je najva nije da deca steknu naviku da dor čku ju. e to da ude i na or o i dugotrajno ali sa dr ge strane ve ina it i st ari nastaje na taj način. akle ošaljite decu i se e na vre e na s avanje ujutr ustanite alo ranije i s re ite i nji a i se i dor čak.

Pustite i da učest uju ako ele i og i sve e i i nogo lakše. Predlozi su t a kad o elite izvolite. aš e i rka enad ladi

ani ljivosti o dor čku

Pa uljice sa leko os islio je a erički lekar on ar i ejlog još 7. godine.

le od celog zr a os islio je sveštenik erikanac ilvester reje još u . veku. anas je takav le e u najzdraviji iz ori a za dor čak a o svo izu itelju često se naziva ra a le .

• endvič je do io i e o onu Monta u gro od andviča koji ga je izu eo još 7 2. udu i veliki lju itelj kockanja gro endvič je tra io da u se donese alo esni narezaka iz e u dva arčeta le a za vre e dugotrajni ar ija. re eno su i njegovi kolege očele da nar čuju sendviče a je taj naziv i ostao. rancuzi nisu izu eli kroasan ve ustrijanci. ada je . godine osle dva eseca okončana t rska o sada eča ekari su da i roslavili ovaj doga aj na ravili kolač u o liku olu eseca ods evaju i se si olu s t rske zastave. esto za ovo ecivo koje je naraslo o o u kvasca nazvali su ki el . detinjarije / KUVAJMO S DECOM

7

Rogljevačka proja sa blitvom Za 6 osoba 150 g kukuruznog brašna 150 g griza 150 g pšeničnog brašna kesica praška za pecivo 1,5 dl ulja 3 jaja 2 dl „Moja kravica“ mleka 2 dl dl „Moja kravica“ jogurta kašičica soli 150 g dl „Moja kravica“ belog sira 150 g blitve ½ kašičice suvog origana

Način pripreme

3. Uključiti rernu da se zagreje na 250° C.

1. U posudu odgovarajuće veličine sipati sve tri vrste brašna i dodati prašak za pecivo. Dobro promešati.

4. Sipati masu u pleh obložen papirom za pečenje ili premazan uljem i posut brašnom. Peći 5 minuta na toj temperaturi, a zatim smanjiti temperaturu na 200°C i peći oko 20 minuta.

2. Nakon toga dodati ulje, mleko i jogurt.

Promešati, pa zatim dodati jaja, sir i blitvu, malo posoliti. Sjediniti masu.

5. Servirati toplo.

Plašinte za 12 komada 3 jaja kašičica sode bikarbone 300 g brašna za testo 300 g rendanog dl „Moja kravica“ belog sira 0,5 dl ulja čaša dl „Moja kravica“ kiselog mleka 200 g brašna za razvijanje kore 100 g spanaća čen belog luka Prilog Kiselo mleko po ukusu

Način pripreme 1. U zagrejanu posudu sipati malo ulja, a zatim propržiti čen belog luka i na kraju dodati spanać. Skloniti u stranu.

3. Na radnoj ploči razvući komad po komad testa, iseći na komade 6x5 cm.

Nožem napraviti usek na sredini svakog parčeta testa. Proces ponavljati dok se ne utroši testo.

2. U brašno sipati sodu bikarbonu i dobro 4. Pržiti u dubokom zagrejanom ulju dok ne porumeni i naraste. promešati. U istu posudu dodati sve sastojke, sjediniti, pa zamesiti testo. Dodati i spanać.

5. Servirati toplo sa kiselim mlekom.

8 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Belmuž

Način pripreme

2. Po želji dodati biber.

1. Zagrejati malo ulja, sipati sir i mešati dok se ne otopi. Zatim mešajući dodati kašiku po kašiku brašno, kukuruzno i belo.

3. Po želji, kao prilog, skuvati mešavinu povrća.

Prijatan obrok želi vam vaš Brka!

Za 2 osobe 500 g ovčijeg sira 3 kašike kukuruznog brašna 3 kašike belog brašna ulje crni biber Prilog mešano povrće

Banica Za 4 osobe Testo 600 g brašna (tip 400) 3dl vode kašičica soli Fil 200 g spanaća 2 dl dl „Moja kravica“ kiselog mleka 3 kašike milerama 200 g dl „Moja kravica“ sitnog sira biber kašičica soli ½ kašičice bosiljka 1 vrtka (suva ljuta paprika) 200 g dl „Moja kravica“ maslaca

Način pripreme 1. Zamesiti testo od brašna, vode i soli.

2. Napraviti 12 manjih jufki. Razvući jufke do prečnika 20 cm.

3. Slagati jufke, po 3 jednu preku druge, premazujući samo prve dve sa maslacom, treću koru ne premazivati. Razvući kore oklagijom dok testo ne postane skoro providno.

4. Fil: Sjediniti kiselo mleko, mileram, sitan mladi sir, zatim dodati sitno iseckan spanać, biber po ukusu, bosiljak, kašičicu soli i iseckanu vrtku (suvu papriku prethodno potopljenu u toplu vodu). Fil čuvati u frižideru.

5. Razvučene kore filovati, uviti kore u oblik puža. Peći na 200°C oko pola sata.

Servirati toplo.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

9

Foto: fotovideo.rs, Aleksa Miletić

Kuvaju: Dora Drobnjaković (9 godina) Andrej Drobnjaković (7 godina) Filip Pasković (8 godina)

a n i k ž o r b o U boravljeni za

tara je riča da tri glavna o roka nisu dovoljna i da dve u ine dnevno oraju da se is ošt ju. re ena su takva da o ično ne sti e o ni glavne o roke ri re i o i ojede o a ka oli ta o nekakve u ine. ina o e da ude i ja uka i anana ili sendvič sa integralni ecivo . išta ko likovano zar ne ato ajde da is lanira o t u inu u toku dana a kada se i a alo više vre ena o e da se na ravi i nešto od ovi oji redloga.

10 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

ani ljivosti o u ini

dr ava a vro ske unije su raktično roterane sve rodavnice rze rane iz okoline škole a za ranjeno je i nji ovo rekla iranje. ve e vo e u svako o liku je savršena u ina koja daje energiju a ne za teva ri re u. delano je ko inovati sve e ja uke kr ške anane gro e itd. sa košt njavi lodovi a ade i a lešnici a orasi a....

eca koja se r og razreda osnovne škole tre a navikavaju da se i s re aju u inu za školu re e jedu grickalice i rzu ranu ina i tre alo da sadr i dovoljno ranljivi aterija kako is o ose ali sitost ali i uz to tre alo i da ude zdrava. aučite decu da s re aju jednostavne šejkove ko lečni roizvoda vo a i eda.

inaciju

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

11

Pastiz Za 12 komada Testo 400 g brašna 1,5 dl vode 2 kašike ulja ½ kašičice soli 250 g dl „Moja kravica“ maslaca 1 jaje Fil 250 g neslanog sremskog sira 3 kašike šećera u prahu 30 g mlevenih badema rendana kora od jednog limuna ½ kašičice muskatnog oraščića 100 g smrznutih višanja 4 kašike šećera

Način pripreme 1. Testo: brašno,vodu,ulje i so sjediniti u odgovarajućoj posudi. Dobro zamesiti testo, pa ga ostaviti u frižider da odstoji 1 sat.

2. Fil: šećer i višnje staviti na šporet da prokuva, odnosno dok ne ispari tečnost i višnje ostanu u sirupu. U drugoj posudi sjediniti sir, koru od limuna, muskatni oraščić, mlevene bademe i šećer u prahu, promešati.

3. Otopiti maslac. Izvaditi testo iz frižidera, podeliti na dva dela, pa svaki od ta dva dela na trećinu. Napraviti jednake loptice i ostaviti po strani. Tanko razvući loptice u kore, svaku premazati otopljenim maslacom i ređati jednu preko druge.

Na kraju sve zajedno urolati i ostaviti u frižider 1 sat da odstoji.

4. Izvaditi testo iz frižidera, seći na kolutove debljine prsta, napraviti malo udubljenje. Udubljenje napuniti višnjama i filom od sira, preklopiti. Premazati razmućenim jajetom.

5. Peći na temperaturi od 180° C oko 20-30 minuta.

12 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Anzaški biskvit 150 g brašna 90 g ovsenih pahuljica 90 g kokosovog brašna 150 g smeđeg šećera 125 g dl „Moja kravica“ maslaca 2 kašike ječmenog slada 2 kašike vode kašika sode bikarbone

Način pripreme 1. U velikoj posudi pomešati brašno, ovsene pahuljice, kokosovo brašno i smeđi šećer.

2. U šerpu staviti maslac, ječmeni slad i vodu i na blagoj vatri mešati dok se ne istopi.

Dodati sodu bikarbonu.

3. Istopljenu masu dodati u posudu sa suvim sastojcima,

i mešati dok se sastojci ne sjedine i dobije rastresita masa.

4. Uključiti rernu na 160°C. Pleh obložiti papirom.

5. Od dobijene mase praviti kuglice, ređati ih u pleh, sa razmacima od 5 cm. Blago izravnati kuglice kašikom i peći 15 do 20 minuta ili dok ne dobiju zlatnu boju.

6. Izvaditi iz rerne i ostaviti da se hlade u plehu 5-10 minuta. Nakon toga staviti ih na žičani ram da se potpuno ohlade.

Banana hleb

Za 8 osoba

250 g brašna prašak za pecivo kašičica soli 100 g dl „Moja kravica“ maslaca 100 g žutog šećera 2 jaja 500 g banana štapić vanile Dekoracija šlag sezonsko voće

Način pripreme 1. Zagrejati pećnicu na 180 °C. 2. U posudi umešati brašno, so i prašak za pecivo.

Rustične pogačice iz Lećea Za 10 komada 500 g lisnatog testa 150 g paradajza 150 g mocarele kašika kapra biber po ukusu jaje italijanski mix začina

3. U drugoj posudi pomešati šećer i maslac i mutiti dok se ne sjedini u kremastu masu. Dodati jaja i pire od banana. Pomešati sa mešavinom brašna, soli i praška za pecivo.

4. U pleh, obložen papirom za pečenje, nasuti masu i peći u pećnici 20-30 minuta (dok ne dobije zlatno-žutu boju).

5. Ostaviti da se ohladi u plehu 10 minuta, a zatim izvaditi iz pleha da se hladi van njega.

6. Banana hleb iseći na trouglove i servirati kao biskvite ili ukrasiti voćem i šlagom (ukoliko je posuda četvrtastog oblika seći na kvadrate i servirati i služiti kao slatke kanapee).

Način pripreme 1. Izrendati mocarelu. Oprani paradajz iseći na sitne kockice, dodati iseckani kapar i sjediniti zajedno.

2. Bešamel: u zagrejanu posudu dodati maslac i kada se otopi dodati 2 kašike brašna. Kada se malo proprži dodati mleko i uz lagano mešanje kuvati dok se ne izgubi ukus brašna, posoliti i dodati malo muskatnog oraha po ukusu.

3. Razvući lisnato testo oklagijom

na radnoj površini debljine 0,5 cm, seći pogačice formom okruglog oblika veličine po želji. Na pogačice u sredinu staviti kašičicu bešamela, malo paradajza, kapra i rendane mocarele. Dodati malo bibera i mešavine italijanskog začina, ivice pogačice premazati umućenim jajetom i poklopiti drugom pogačicom. Pritisnuti ivice da se dobro zalepe.

4. Peći u rerni zagrejanoj na 190°C, 20-25 minuta.

5. Prohladiti pogačice i servirati.

Bešamel sos 2 kašike brašna 2 dl dl „Moja kravica“ mleka 20 g dl „Moja kravica“ maslaca ½ kašičice muskatnog oraha ½ kašičice soli

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

13

Foto: fotovideo.rs, Aleksa Miletić

Kuvaju: Aleksa Nedić (19 godina) Aleksa Miletić (16 godina)

k a è u R

og ro enjenog načina ivota r čak kao o rok koji oku lja orodicu za stolo je skoro a nestao. zuzetak su vikendi i raznici. kej t ne o e nogo da se učini ali ajde da se r čak ne za oravi. Mora da ostoji nekakav r čak i ne i ilo loše da ude

14 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

lagan jer i je og e kratak od decu isli

osle r čka tre a nastaviti sa dano ako ez dva sata s avanja. ato lagan r čak i or a ide o dalje. oliko je dragocen za da je izlišno i ričati.

ani ljivosti o r čku . stalio se kao na da u tok u rok o i vn gla je čak r a alj ze ve ini evro ski odneva kako i o ok za au a en ed uv e nik rad za u vek . u je centralni o rok kada n. anskoj da ni rad čak ga du ve sta na da li og a rok o i osle kratkog od ora i od sendviča. olandiji elgiji i or eškoj r čak se o ično sastoj

učak se najoz iljnije s vata u aniji gde i radnici i učenici i aju auzu sijest u trajanju od naj anje jednog sata kako i ogli da r čaju ez ur e.

Mnoge orodice oku ljaju se i radni dani a u svo do u kako i r čale zajedno a noge rodavnice su zat orene u to do a. latan škoski r čak. inskoj vedskoj i stoniji svi učenici i aju es . godine a deca još o on zak n isa ro čak r an lat es je j ko ins lat e u ine. kolske es i ju ija do a i ost tiv ak i lsk ško van na aju koja ost e nauče ravili a ak da čin na o ka aju vat s j ko ins u sti vla e rok o onašanja i zdravoj is rani. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

15

Kraljevska piletina Za 4 osobe 600 g pilećeg filea 3 kašike dl „Moja kravica“ maslaca glavica crnog luka paprika babura 2 čena belog luka 250 g šampinjona kašika brašna 2 dl pileće supe 2 dl dl „Moja kravica“ mleka so i biber muskatni oraščić Dekoracija svež peršunov list

Način pripreme 1. Skuvati piletinu u ključaloj vodi, izvaditi je i ostaviti sa strane. Sačuvati tečnost (supu) u kojoj je kuvana piletina.

2. U tiganju rastopiti maslac, pa na njemu propržiti sitno seckani crni luk i papriku. Zatim dodati sitno seckani beli luk i šampinjone isečene na četvrtine. Sve posoliti i začiniti muskatnim oraščićem, po želji.

4. U malo mleka razmutiti brašno, pa dodati u tiganj. Dodati preostalo mleko i pileću supu. Jelo krčkati svega nekoliko minuta na srednjoj vatri, često mešajući, dok se svi ukusi ne sjedine, a sos postane željene gustine.

3. Skuvanu piletinu iseći na komade veličine zalogaja, pa ih posoliti i pobiberiti. Zatim ih dodati u tiganj.

5. Gotovo jelo ukrasiti svežim peršunovim listom.

Maklube za 3 osobe 3 pileća bataka sa karabatakom 2 glavice crnog luka tikvica ½ plavog patlidžana manja glavica karfiola 2 šargarepe 2 paradajza 300 g pirinča so i biber ½ dl ulja kašičica karija nekoliko listića sveže nane 1 l vode

Način pripreme 1. U šerpu sipati vodu, dodati 2 kašičice soli, na vrh kašičice bibera i kašičicu karija. Razdvojiti batak od karabataka, pa ih kuvati na umerenoj temperaturi 10 minuta od momenta kada voda provri.

16 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

2. Razdvojiti karfiol na cvetove. Šargarepu, tikvice i patlidžan iseći na krupnije komade, a crni luk na tanke kolutove. Paradajz iseći na kocke.

povrće i preostali paradajz. Preko toga rasporediti pirinač, pa jelo lagano naliti supom u kojoj je kuvana piletina. Dodati listiće sveže nane.

3. U posudu za pečenje složiti patlidžan, tikvice, karfiol i šargarepu.

Posoliti ih i preliti sa malo ulja. Posudu staviti u rernu zagrejanu na 230°C i peći oko 20 minuta.

5. Šerpu staviti na srednje-jaku vatru dok jelo ne provri. Zatim poklopiti šerpu, a vatru smanjiti na tihu. Kuvati jelo dok se pirinač ne skuva, tj. sva tečnost ne ispari (oko 40 minuta).

4. U pliću, a širu šerpu sipati ulje. Rasporediti kolutove luka i malo paradajza po dnu. Izvaditi piletinu iz supe pa je složiti po luku, a zatim ređati pečeno

6. Maklube znači prevrnuto. Jelo treba servirati tako što celokupnu sadržinu šerpe treba prevrnuti na veći tanjir.

Punjenina Za više osoba

Način pripreme 1. Na malo ulja propržiti luk. Dodati očišćenu i iseckanu džigericu i propržiti na luku nekoliko minuta.

2. U posudi napraviti fil od jaja, hleba,

prezli, vode, ulja, peršuna i brašna. U fil dodati prženu džigericu. Začiniti.

3. Napuniti pile i peći na 180°C, oko 1-1,5 h. Pile se može peći na krompiru.

4. Poslužiti uz sos od višanja.

1 pile glavica crnog luka 4 kašike hleba isečenog na kockice 4 kašike prezli 4 jaja 100 g pileće džigerice 8 kašika ulja 4 kašike vode 2 kašike brašna kašika seckanog peršuna so biber Sos višnje kašika šećera Prilog krompir iti supu biberom i eventualno solju, vodeći računa da supa zadrži slatkast ukus karamela. Supu sipati u činije, koje treba da budu veličine za jednu osobu.

4. Od lisnatog testa napraviti dva poklopca, pa poklopiti posude. Staviti ih u zagrejanu rernu na 200°C - 10 minuta.

Za 4 osobe

Način pripreme

Testo

1. U dubokoj šerpi, na umerenoj vatri, dinstati luk sve dok ne omekša, nekoliko minuta. Posoliti.

40 g dl „Moja kravica“ maslaca 2 kašike ulja 800 g crnog luka kašika šećera 1,8 l goveđeg bujona so i biber žumance 50 g trapista 120 g lisnatog testa 2 parčeta hleba

2. Dodati šećer, pa dinstati još 15 minuta, mešajući, sve dok luk ne poprimi zlatno-smeđu boju i ukus karamela.

3. Naliti goveđu supu, promešati i sačekati da provri, pa povremeno mešajući kuvati još 20 minuta. Začin-

5. Pažljivo izvaditi posude, lisnato testo premazati žumancetom i dodati po listić sira. Takođe, i na svako parče hleba staviti po listić sira, pa sve zajedno vratiti u rernu nekoliko minuta, dok sir i poklopci ne poprimi zlatnu boju.

Pečene krutone staviti u posude sa supom bez poklopca.

6. Služiti vruće!

Francuska supa od luka

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

17

Foto: fotovideo.rs, Aleksa Miletić

Kuvaju: Aleksa Nedić (19 godina) Aleksa Miletić (16 godina)

a r e è e V

vi s o konačno kod ku e i šta se doga a renula je o iljena serija a i dnevnik valja ogledati. šta je sa oku ljanje za stolo ečera je raktično ostala jedini o rok koji orodica o e da jede na oku u a nekako na se dešava da t riliku vrlo često ro ušta o. Ponekad i a utisak da je va nije kako se jede večera od onoga šta se s re a. ilo kako ilo ne s e se jesti reviše kasno i večera ne ora da ude o ilna ali je va no da se jede za stolo jer na to daje riliku da sa uku ani a roz ori o o koju i naravno ude o na oku u. ajednicu je veo a teško st oriti ali ju je još te e očuvati. u na tr eza je sasvi sig r o esto gde zajednica nastaje i ostaje jača.

18 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

ani ljivosti o večeri

rošlosti je večera ila o rok za koji se uglavno jelo ono što je reostalo od r čka.

a danas i širo razvijenog sveta večera je ostala glavni elikoj ritaniji i dnevni o rok kada se slu i više jela i orodica oku lja za tr ezarijski stolo .

Po eranje centralnog o roka očelo je u . veku i to naj re kod aristokratije koja je kasno o edovanje s atrala ot eni i oder i . taro i u večera je ila jedini o rok u toku dana. i ljani su s atrali da je nezdravo jesti više od jedno dnevno. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

19

Kulebjaka

Za 4 osobe kašika ulja 30 g dl „Moja kravica“ maslaca 300 g pečuraka ½ praziluka 100 g pirinča 400 g fileta lososa 2 lovorova lista limun 2 tvrdo kuvana jaja sveže jaje 0,5 dl dl „Moja kravica“ pavlake za kuvanje so i biber svež peršunov list 350 g lisnatog testa

Kiš Loren Za 4 osobe Testo 300 g brašna ½ kašičice soli 3 kašike svinjske masti kašika dl „Moja kravica“ maslaca 4 kašike vode Fil 200 g slanine 200 g dl „Moja kravica“ belog sira 150 g praziluka 150 g spanaća 4 jaja 2 dl dl „Moja kravica“ pavlake za kuvanje so i biber Dekoracija sveže povrće

20 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Način pripreme 1. Obariti pirinač i tvrdo skuvati 2 jaja.

U tiganju, na ulju i maslacu izdinstati praziluk i pečurke, dok sva voda ne ispari. Začiniti solju i biberom. U kipućoj slanoj vodi, sa limunovim kriškama i lovorom izblanširati lososa (2-3 minuta).

3. Obrašnjaviti radnu površinu, razvući lisnato testo u pravougaoni oblik debljine 3-4 mm, dimenzija 40x35 cm.

Nafilovati testo, prvo polovinom smese od pirinča, pa smesom od lososa, i na kraju preostalu smesu od pirinča. Ivice testa premazati žumancetom. Preklopiti krajeve testa i dobro zatvoriti veknu sa svih strana.

2. U činiji, viljuškom izgnječiti lososa i kuvana jaja, dodati seckani peršun. U drugoj činiji pomešati pirinač, dinstano povrće i slatku pavlaku.

4. Staviti veknu u pleh, stavljajući spoj na dno. Premazati je umućenim žumancetom i staviti u prethodno zagrejanu rernu na 200°C na 30 minuta.

Način pripreme 1. Napraviti testo. U posudi pomešati brašno, maslac, mast i so. Prstima sastaviti namirnice dok se ne dobije mrvičasta i ravnomerno pomešana masa. Dodati vodu, pa lopaticom umesiti testo tako da se dobije kompaktna masa. Pokriti je PVC folijom i ostaviti 30 minuta u frižideru.

2. Testo ravnomerno rasporediti u posudu za pečenje, prečnika do 24 cm. Lagano izbosti testo viljuškom na nekoliko mesta.

Peći u zagrejanoj pećnici na 200°C - 20 minuta.

3. Dok je testo u pećnici, u dubokom tiganju na maslacu propržiti slaninu i praziluk, dok slanina ne postane hrskava.

U dubokoj činiji umutiti jaja i pavlaku za kuvanje. Začiniti solju i biberom.

4. Posle vađenju iz pećnice, po testu ravnomerno rasporediti slaninu i praziluk. Zatim posuti rendanim sirom i ravnomerno naliti smesom od jaja i pavlake. Ukrasiti svežim povrćem. Smanjiti temperaturu pećnice na 180°C. Peći još 30 minuta. Servirati toplo.

Pastia Za 4 osobe 500 g kora za pitu 500 g pilećih grudi 1 pileći batak (250 g) 5 jaja kašika ulja 30 g dl „Moja kravica“ maslaca 100 g suvog grožđa 100 g badema kašičica cimeta kašičica muskatnog oraščića 5-6 karanfilića kašičica soli ½ kašičice bibera svež origano šećer u prahu

Način pripreme 1. U ključaloj vodi, sa dodatkom soli, bibera, cimeta, muskatnog oraščića i karanfilića, obariti piletinu - oko 10 minuta. Kuvanu piletinu ostaviti da se prohladi, pa je odvojiti od kostiju i kože. Meso usitniti i ostaviti sa strane.

2. Na ulju ispržiti kajganu od 4 jaja sa dodatkom 2-3 kašike supe u kojoj se kuvalo meso. Voditi računa da kajgana ne bude prepečena, tj. da ostane mekana. Ostaviti sa strane.

600 g bifteka 400 g šampinjona 200 g praziluka 200 g pileće džigerice 500 g lisnatog testa kašika senfa žumance so i biber ulje za prženje 2 kašike brašna Prilog sotirano povrće

Način pripreme 1. Premazati biftek senfom sa svih strana, posoliti i pobiberiti.

Peći ga u zagrejanom tiganju, na malo ulja, svega minut sa svake

5. Peći Pastiu u rerni 20-25 minuta.

Servirati toplo, posuto šećerom u prahu i cimetom.

3. Usitniti bademe. Rastopiti maslac u manjoj šerpi ili mikrotalasnoj pećnici.

Zagrejati rernu na 200°C. 4. Posudu za pečenje premazati maslacom. Obložiti posudu sa 3-4 kore tako da krajevi vire van posude. Premazati kore maslacom. Po korama rasporediti bademe i suvo grožđe. Prekriti ih novom korom i ponovo premazati maslacom. Po toj kori rasporediti usitnjeno pileće meso. Po želji dodati još cimeta,

Govedina Velington Za 4 osobe

muskatnog oraščića i svež origano.Taj sloj prekriti novom korom i premazati maslacom. Po njoj rasporediti kajganu. Ušuškati krajeve kora. Umutiti 1 jaje pa njime premazati krajeve. Sve to prekriti sa dve kore premazujući svaku umućenim jajetom i preostalim maslacom.

strane - da dobije lepu koricu. Ostaviti sa strane.

2. U blenderu usitniti pečurke, praziluk i pileću džigericu, da se dobije kompaktna masa. U dubokom tiganju zagrejati ½ kašike ulja. Staviti u tiganj dobijenu masu, posoliti je i pobiberiti, pa je dinstati mešajući dok svi sokovi iz namirnica ne ispare (10-15 min).

Ostaviti masu da se prohladi.

4. U posudu staviti papir za pečenje i na njega pažljivo staviti dobijenu veknu. Premazati je žumancetom i staviti je u prethodno zagrejanu pećnicu na 200°C, 25-30 minuta. Po želji, posle mazanja žumancetom, veknu ukrasiti blagim zarezima noža.

3. Posuti radnu površinu sa malo brašna, pa na njoj oklagijom razvući lisnato testo u pravougaonik (otprilike 40x30 cm). Po testu raširiti prohlađenu masu, ostavljajući po 3 cm testa sa svake strane. Nepokrivene ivice premazati žumancetom, da bi se bolje zalepile prilikom sastavljanja. Staviti biftek na testo i masu, pa ga pažljivo obmotati testom, vodeći računa da svi spojevi dođu ispod dobijene vekne.

Tako pri pečenju masa nigde neće curiti, a testo se neće otvarati. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

21

Hotel „Vila Majur“ H

otel „Vila Majur“ predstavlja najseverniju tačku Srbije – nalazi se na granici sa Mađarskom, 8 kilometara udaljen od centra Subotice. Od puta je odvojen pojasom stoletne borove šume, čime je obezbeđen potpun mir i tišina, što samo po sebi predstavlja idealan izbor za boravak, jer ste izdvojeni od gradske vreve.

Hotel ima 12 soba i 8 apartmana na raspolaganju. Apartmani i sobe su luksuzno opremljeni, klimatizovani, sa terasama, a opremljeni su i TV-om, telefonom, mini barom, bežičnim internetom, fenovima za kosu, baden mantilima...

Osim udobnog smeštaja, hotel pruža i niz drugih mogućnosti za aktivan odmor, u zatvorenom bazenu, sauni, mini-teretani ili uz relaksacionu

masažu. Za ljubitelje belog sporta, od proleća do jeseni u funkciji su i dva teniska terena. U predivnoj borovoj šumi nalazi se jezero pogodno za amatersko pecanje. U parku su postavljene klupe za odmor i boravak na svežem vazduhu.

Na jelovniku restorana „Majur“ nalaze se jela nacionalne i internacionalne kuhinje, a izuzetnu ponudu predstavljaju jela pripremljena pred gostom (kao što su tatar biftek ili flambirana mesna jela). Iz velikog izbora pića izdvajaju se domaće rakije od kajsije i dunje, kruške i jabuke.

Restoran predstavlja idealno mesto za organizaciju svadbi, a može da ponudi 4 ambijenta: restoran, terasu sa pogledom na borovu šumu, prostran hol hotela i borov park. Na 300 m od hotela nalazi se ergela Kelebija, impresivan kompleks na 20

promo

ha uređenog travnjaka, sa objektom sagrađenim u panonskom stilu. Ergela poseduje više od 60 konja lipicanske rase. Gostima je na raspolaganju obilazak kompleksa, rekreativno jahanje, vožnja fijakerima ili sankanje u zimskom periodu. Pored standardne ponude, gosti mogu koristiti i travnati teren za mali fudbal, teren za odbojku, sto za stoni tenis, igrati pikado...

Tokom leta se organizuje kamp-škola jahanja za decu od 6 do 14 godina, gde se uči sve, od timarenja, kupanja i negovanja konja, do zauzdavanja, sedlanja i jahanja konja.

Ergela takođe pruža mogućnost organizovanja porodičnih i prijateljskih skupova, dečjih izleta, promocija i seminara...

Doživite svoju „Bajku na Kelebiji“ Rezervacije na tel: 024/646-646 ili na e-mail: recepcija@vilamajur.com

Hotel organizuje: • godišnjice i rođendane • organizaciju medenog meseca • proslavu Nove godine, Božića, Dana zaljubljenih, Uskrsa, 1. maja...

• tim-bildinge • žurke i zabave ...i još mnogo toga, u skladu sa vašim željama. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

23

Pišu: Ralf Davirs, Ginter Mol (odlomak iz knjige “10 najvećih zabluda o roditeljstvu”, Laguna)

Kuvanje je čitav jedan univerzum čulnih iskustava, svet prepun tajni i iznenađenja.

Ono je raj za decu.

Baviti se hranom i njenom pripremom znači otkrivati svet. A deca to najviše vole. Kuvajte za vašu decu i s vašom decom, i budite protiv onog uvek istog ukusa industrijskih namirnica.

J

ednog trenutka, možda već na početku druge godine, primetićete da vaše dete počinje sve više da se interesuje za ono što jedu odrasli. Njegovo interesovanje biće utoliko veće ukoliko je bilo veće njegovo iskustvo s različitim vrstama kašica. Postepeno je odlučilo da pređe na hranu za odrasle. I šta sad?

Uz malo sreće i vašu podršku, dete će početi da razvija svoj odnos prema onome što zovemo kultura ishrane.

Potrebna je dobra ponuda i vaše iskustvo u ovoj oblasti. Dakle, vaspitanje u pogledu značaja ishrane i unošenja tečnosti.

Maštovitim obraćanjem svim detetovim čulima i vašom ulogom uzora uputićete vaše dete u bogat i uzbudljiv svet pravilne ishrane.

Ako na vreme počnete da predstavljate ishranu kao doživljaj i kao obogaćivanje života, obogatićete detetov život i njegovu budućnost. Za to nije potrebno da svakoga dana pravite izlete u visoku kulinarsku kulturu. Sada je cilj vaspitanja i obrazovanja prosvećeno hranjenje i samoodređenje.

Vaš zadatak je, naravno, da i dalje spre-

24 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Da li se od hrane postaje

VELIKI i jak?

mate hranu. Zadržavate svoju ulogu karike koja povezuje dobre resurse hrane s vašim detetom.

Pazite na to da hrana sadrži dovoljnu količinu hranljivih i energetskih sastojaka i vlaknastih materija. Ne stavljajte pred vaše dete bilo šta.

Vodite ga sa sobom kroz veliki i šareni svet hrane, od kupovine do pranja sudova. To će mu omogućiti da razvije sva svoja čula, gledanjem, pipanjem, mirisanjem, probanjem i slušanjem. Ne recite nikada detetu da nešto pojede, ali ga pitajte da li je ukusno, predlažite razne varijante. Tako unapređujete kritičke sposobnosti deteta, jer je ukus moćna kategorija u razvoju čovekovog sistema nagrađivanja. Uživanje je nagrada za trud.

Uz jedenje ide i pripremanje. Za to je potrebno znanje i iskustvo. Time što ste uzor vašem detetu, što uvek imate vremena za jelo i za sve što je u vezi s njegovim pripremanjem, vašem detetu dajete iz-

vanredno veliki poklon. Nudite mu šansu da sazna da se isplati da sačeka da dođe do nagrade, a to je trenutak uživanja. Da

ono na tome radi, da podnosi muku čekajući da se nešto pripremi. To je sposobnost koja mu neće biti od koristi samo prilikom pripremanja hrane i jedenja.

Valjano razvijena kontrola impulsivnosti pristupnica je u dobro razvijenu socijalnu kompetenciju. To je visoki zajednički cilj vaspitanja. Na poprištu kulture ishrane to se može veoma rano naučiti. To je prelaz iz haotične refleksivne žudnje da se trenutno zadovolji glad u raskoš koja je orijentisana ka cilju. Ako je trenutno

Uz malo sreće i vašu podršku, dete će početi da razvija svoj odnos prema onome što zovemo kultura ishrane. utoljavanje gladi i svih drugih potreba vaše bebe služilo da se razvije zdravo prapoverenje kao pretpostavka za dobru sposobnost da se ima poverenja, onda sada dete mora još bolje da nauči da ovla ovladava trenutnim potrebama i da kultiviše njihovo zadovoljavanje. Vrsta, način, kao i mera u kojoj mu to uspeva odluču odlučujući su za njegovu kasniju soci socijalnu kompetenciju. Kasnije, kada je vaša beba već odavno odrasla i došla do puberteta, na tom temelju će počivati i razvoj njegovog uspešnog seksualnog ponašanja. Što god radimo brzo i u žurbi nema ničeg zajedničkog s uživanjem. Vašim pažljivim postupanjem u finalizaciji i pripremi jela de detetu šaljete signal da je jedenje važno. Deca rano mogu da nauče iz čega se hrana sastoji. Hleb se pravi od žita, i pustite dete da ga umesi s vama u kuhinji ili da ga kupuje. Uvek ima nešto da se radi, u svakom uzrastu, a ne samo kada se priprema pecivo za Božić. Kuvanje je kreativno, ono zahteva maštovitost. Kako bi bilo da umesto

bibera stavim čili? Hajde da probamo!

Kuvanje je čitav jedan univerzum čulnih iskustava, svet prepun tajni i iznenađenja.

Ono je raj za decu. Baviti se hranom i njenom pripremom znači otkrivati svet. A deca to najviše vole.

Kuvajte za vašu decu i s vašom decom, i

Hranljiva vrednost industrijski zgotovljene takozvane dečje hrane, u poređenju sa svežom zdravom dečjom hranom, zapravo je bedna. budite protiv onog uvek istog ukusa industrijskih namirnica. Naravno, ponekad nemate dovoljno vremena, naročito ga je premalo da biste sami pripremili obrok.

Posebni gotovi proizvodi su odmah tu, pri ruci, jelo bude začas gotovo, ali takvi obroci su manje vredni od jela koje sami pravite. Naravno, možete pomalo i da se „ogrešite“, ne biste li pojačali kontrast! Njoki od krompira sami po sebi nisu loši, jedino su loše pripremljeni, u odvratnoj masnoći, ali su zato vrlo ukusni, sve s kečapom i masnim majonezom. Tu i tamo, nema šta da se zameri. Samo ne treba često ići na izlete u kulinarski

Proizvođači takozvanih proizvoda za decu na svojim etiketama često nude obećanja koja ne mogu da izdrže ozbiljniju proveru. parter.

Hranljiva vrednost industrijski zgotovl-

jene takozvane dečje hrane, u poređenju sa svežom zdravom dečjom hranom, zapravo je bedna. Deci ne trebaju „ekstra“ kobasice. Gotova hrana je za njih potpuno suvišna. Čak bismo mogli da je smatramo atakom na kulturu ishrane.

Takva hrana deci rano sugeriše da se do nje dolazi bez truda. Uvek, brzo i trenutno. Idiot je ko to hoće da ukine. Onaj ko na to već ranije navikne ostaće i kasnije veran takvim proizvodima. Dečji mozak će se razvijati prema uputstvima nekog jedinstvenog industrijskog ukusa.

Prehrambena industrija je ključna industrija. To je u Nemačkoj, po veličini, četvrta industrijska grana. Niko ne očekuje da jedna tako moćna grana proizvodnje radi iz ljubavi prema bližnjem. Proizvodnja i distribucija hrane je unosan posao. Obrt u ovoj branši iznosio je 2008. približno 155 milijardi evra. To je šest procenata industrijsk industrijsk-

og bruto proizvoda. U 6.000 pogona prehrambene industrije zaposleno je više od 500.000 ljudi. Reč je o borbi za uticaj na potrošače. A upravo su deca tržište koje raste. Ona, naravno, da bi bila velika i jaka, moraju da jedu. U dnevnim boravcima svakodnevno se hrani 2,6 miliona dece. Širom Nemačke ima 25.000 većih dečjih dnevnih boravaka i vrtića.

Savezno ministarstvo za potrošače je 2009. donelo smernice za ishranu dece u dnevnom boravku. Odmah na početku nadležno ministarstvo kaže: „Pravilne navike u ishrani i kretanju stečene u detinjstvu doprinose dobrom zdravstvenom stanju tokom celog života.“ Bolje

ne može da se sroči. Samo se postavlja pitanje šta je to „pravilan“ odnos prema hrani? Ovde, što se podrazumeva, svoje

Mnogi roditelji podležu sadržini reklama i svoju decu hrane proizvodima za decu pretpostavljajući da se tako najbolje staraju o njima. A to je velika zabluda. ideje o tome već ima vodeće udruženje proizvođača hrane. Pa ih je, nar naravno, već ugradilo u smernice.

Sledeće saopštenje za štampu pruža mali uvid u natezanje oko ukusa naše dece, koji je još u fazi klijanja.

Proizvođači takozvanih proizvoda za decu na svojim etiketama često nude obećanja koja ne mogu da izdrže ozbiljniju proveru. Pomoću neke mešavine imitacija, aroma i šarenih laža, delovi prehrambene industrije hoće našu decu da uvuku u svet lažnih ukusa.

Vredne sirovine i sveži dodaci su skupi.

Industrijski obrađena hrana, takozvani

Do zdrave raznovrsne hrane vode mnogi putevi. Pustite malo mašti na volju. Važno je samo ono što stoji ispod podvučene linije. polugotovi proizvodi, pravi se od jeftinih sirovina kojima se potom dodaju pojačivači arome i ukusa, što snižava troškove proizvodnje. Rezultat je masovni proizvod. Udeo industrije aroma u ukdetinjarije / KUVAJMO S DECOM

25

upnom prometu prehrambene industrije, od nekih deset milijardi evra, iznosi oko sedam procenata. Aromatične materije simuliraju prirodni ukus pravog voća ili drugih sastojaka hrane. Kada na čaši jogurta sa slikom okrugle crvene jagode vidite reklamu „s prirodnom aromom jagode“, prilikom kupovine morate imati na umu da ovo „prirodnom“ ne mora da znači da ukus potiče od arome jagode. Prirodne arome se industrijski prave od osnovnih prirodnih materija. Tako ukus jagode iz čaše jogurta sa sličicama jagoda može da se proizvede bez ploda jagode, iz otpadaka drveta.

Drvo je prirodna sirovina, i tako je sve sasvim legalno. Jedino dete nije ništa primetilo – ono vidi sličicu, oseća ukus i postaje novi fan dečjeg jogurta bez voća. Po pravilu, arome se dodaju u velikim dozama. Te koncentracije mogu da dostignu petostruku vrednost prirodne koncentracije. Predoziranje često dovodi do toga da deci bude zlo posle jedenja takvih životnih namirnica. Ali ovde nećemo dalje zalaziti u neiscrpnu „maštovitost“ prehrambene industrije. O tome imate brojne informacije u knjigama i na internetu.

Ne dajte da vas obeshrabre. Napravite sebi svoju sliku. Dobro ispitajte etiketu.

Ako je nekada iz nužde potrebno da uzmete gotovu hranu, pokušajte na nađete proizvod koji nema više od pet dodataka.

Onda ste na sigurnijem terenu. Mnogo sreće u traganju! Vi određujete šta jedu vaša deca. Posledice nezdrave ishrane

26 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

snosićete vaša deca i vi.

Svako peto dete u Nemačkoj pati od gojaznosti. Preterana težina je uzrok najtežih bolesti, kao što su oboljenja srčanog krvotoka i dijabetes. Glavni uzroci su pogrešna ishrana i nedostatak kretanja. Mnogi roditelji podležu sadržini reklama i svoju decu hrane proizvodima za decu pretpostavljajući da se tako

najbolje staraju o njima. A to je velika zabluda. Upravo u brojnim šarenim takozvanim dečjim prehrambenim artiklima prečesto se kriju zlokobne materije u obliku prevelikih količina masnoće, šećera i kalorija. Da podvučemo crtu: normalna jela, koja sami spremate, bolja su i zdravija nego industrijski pripremljena dečja hrana.

Putokaz za dobru ishranu vaše dece jeste zdrava mešavina. Ona se zasniva na malo šećera, nečeg slatkog i masnoće, na maloj količini mleka, mlečnih proizvoda, ribe,

mesa i jaja, ali sa dosta povrća, voća i žitarica. Uzmite nekad kuhinjsku vagu i izmerite dvadeset pet grama šećera. Ta gomilica je preporučena dnevna doza za osnovca. A sada pogledajte etikete na gotovim proizvodima za decu, kao što su žitarice ili bilo koji dečji jogurt.

Kod učestalog konzumiranja takvih proizvoda za decu brzo ćete doći do 125 grama šećera dnevno, pa i više.

Zaključak: samo mali broj takozvanih dečjih prehrambenih proizvoda stvarno su pogodni za dečju ishranu. Što god činili, činite to imajući na umu osobitu ljubav prema svom detetu. Uvek ponudite alternativu. Do prihvatanja prirodne i zdrave ishrane ne dolazi se pod prinudom. Kakve koristi imate i vi i dete ako hleb za veliki odmor završi u pomijama? Do zdrave raznovrsne hrane vode mnogi putevi. Pustite malo mašti na volju. Važno je samo ono što stoji ispod podvučene linije.

Jedenje je sveta stvar. To nije nešto što se čini usput. Odrasli koji na ulici onako „u trku“ gnječe svoj sendvič rđav su uzor.

Jedenje nije sporedno zanimanje, nije mrsko traćenje vremena. Tu se ne radi sad o još nečem drugom, recimo kao kad se čitaju novine. Osim, recimo, što je ipak oprostiv greh kada doručkujemo sami.

Ali kada otac sedi zaklonjen novinama, a ostatak porodice, ili samo dete, za stolom, to već nikako ne ide. Jedenje pred televizorom se dopušta samo u slučajevima nužde, a tu se računaju fudbalski prenosi.

Inače, važi sledeće pravilo: jesti sam pred televizorom i trpati hranu, to izuzetno goji. Jedino što je stvarno dopušteno za vreme jedenja jeste razgovor. Zajedničko obedovanje, bilo u porodici, bilo među prijateljima, jeste društveni događaj prvog reda. To nije samo grickanje nečega što je pred vama. Deliti hranu sa drugima jeste izvorna forma socijalne uzajamnosti. A za zajedničko sedenje oko istog ognjišta i pravednu deobu plena potrebna je socijalna kompetencija. Isti tako i dobro vaspitanje. Za stolom sa drugim delite jelo i „samog sebe“. Istorija ljudske kulture je verovatno dobrim delom socijalna istorija kulture ishrane. Zato je deci otpočetka mesto za stolom, a ne za stolom u „zapećku“ sa dečjom hranom. Pa, sad, prijatno!

Pre 27 godina rodila se čarolija... Čarolija koja još uvek traje i zove se Mali Princ... u s o da vas uveseli o ako ste t ni učini o svečani sve vaše ose ne rilike ili r i o slatko utočiste za eskrajno duga askanja uz najukusnije zalogaje. let neza oravni ukusa i neodoljivi irisa čini da naša čarolija skoro godina traje i isti aro a i os e e na vaši lici a. nastavi e o da neg je o našu čaroliju z og vas i za vas.

27 godina ri no s o čuvali tradiciju i naše stare rece te ali i st arali nove naj nije ukuse sa o za vas. ajkvalitet iji sastojci elgijska čokolada na izrada i nogo lju avi ulo eni su u svaki naš kolač. vaka tor a je čarolija za se e s re na da uveliča vaše trenutke.

Makarone i nji ovo nošt o oja i ukusa deo su nase čarolije.

Miris ka e vr unskog kvaliteta širi se iz svi naši oslastičar ica. i i ga i ak o edi iris to le čokolade naj nije elgijske čokolade.

e 27 godina u eogradu iz u et ičke radionice Mali Princ izlaze tor e ravljene o tradicionalni rece ti a ali o oga ene svi oni novi ra nirani ukusi a koje donose oder a vre ena.

vek zasnovane na tradiciji ali i u korak sa svi oder i trendovi a tor e nastale u Malo Princu rate sve velike i ale dat e u vaši ivoti a.

Poslastičar ica Mali rinc ajka za odrasle

Obilićev venac 26, Palmotićeva 27, TC Mercator - Bulevar Umetnosti 5, Jovana Rajića 5 www.maliprinc.com www.facebook.com/maliprinc.poslasticarnica detinjarije / KUVAJMO S DECOM 27

kultura ishrane Piše: Jasmina Jovanović

Bundeva – kraljica jeseni

Mo da ostoji još neka ovako za valna iljčica koja se u sve eša ali ne ver je da ostoji iljka koja se lakše gaji i uzvra a o ilje lodova. Čak i kad niste u rilici da je uzgajate njena skro na cena tre a da ude odstrek za uvo enje na sva kodnevnu tr ezu are u jesenji i zi ski eseci a koji su red na a.

D

o nedavno, bundeva se nije preterano cenila u ishrani i uglavnom smo je ili koristili za pite ili pekli u rerni. U južnim krajevima Srbije gajena je, čak, isključivo za hranjenje stoke. Ali, i kad nismo cenili, ili nismo sasvim poznavali njenu hranljivost, njene semenke su nam bile zanimljive. Naravno, semenke su oduvek bile poznate kao zanimacija za zube, čuvene ukusne grickalice, a tek kasnijim istraživanjima proglašene su i za veoma zdrave. Nekada su tokom zime, kada u domovima nije bilo ovoliko raznih ekrana i tehnologije da okupiraju čoveka i ukradu mu vreme, čitave seoske porodice uz razgovor i smeh, kada se završe svi

Bundeva je u našem narodu sveprisutna od davnina, kao hrana i kao simbol poljski poslovi, sedele do kasno u noć i ljuštile semenke bundeve da bi od njih dobili ulje za sopstvenu upotrebu ili ih tako očišćene prodavali zemljoradničkim zadrugama.

Bundeva je u našem narodu sveprisutna od davnina, kao hrana i kao simbol – na Vukovoj trpezi, po rečima Mirka Bogićevića, zvali su je i buča, dulek, dublek, haluša, misirača, ludaja, ludara, triganica,

Bundeva spada u takozvano zimsko povrće, jer se bere u kasnu jesen i može veoma dugo da se čuva. debelica, debeljača. U narodnim poslovicama se često koristi baš ona da slikovito opiše različite situacije: pukla tikva, duvaju u istu tikvu, tikva bez korena, pokondirena tikva, ko s đavolom tikve sadi... Čak je i srpskoj književnosti pokupila slavu, kao Sterijina Pokondirena tikva i u kultnom delu Dragoslava Mihajlovića Kad su cvetale tikve.

Amerikanka u Evropi Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka.

Ima i svoj praznik čast ove iljke u ikindi se ve 2 godine zaredo odr ava ani estacija ani ludaje. o sada su dve najve e undeve od 2 i 2 kilogra a roizveli učenici Poljo rivredne škole u utog . ajdu a tikva se rotegla na 2 centi etara u tak ičenju najdu i vrgova vrsta tikve o edila je ona od etra a za inisa je svakako i sto etarska ita savijača is ečena u te siji na s ratove za koju je u otre ljeno 2 kilogra a kora za it 2 kilogra a rendane ludaje oko 2 kilogra a še era četiri kilogra a ci eta i više od litara ulja.

Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donesena je u Evropu u XVI veku (u Peruu i Meksiku, arheolozi su pronašli dokaze o kulturi njenog gajenja stare 4000 godina). Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje.

U Srbiji, više je zastupljena kao pridruženi usev kukuruzu sa kojim se lepo slaže, u poljoprivrednom smislu.

Bundeva spada u takozvano zimsko povrće, jer se bere u kasnu jesen i može veoma dugo da se čuva. Važno je da je ubrana zrela, a to ćemo prepoznati po njenoj čvrstoj kori bež-bele ili narandžaste boje. Tikve spadaju među najstarije gajene biljke.

28 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Postoje brojne vrste tikvi i bundeva, pa tako i različiti nazivi. Pored domaće žute i one crne „stočne“, na pijacama ćete pronaći i japansku hokaido bundevu, koja je veoma slatkog ukusa, kao i muskatnu bundevu.

Iako im se ukusi potpuno razlikuju, tikvina bliska rođaka je i lubenica, i smatra se povrćem, ali je mi zbog njene slasti zovemo

su gajili repu, i na ovaj dan, 31. oktobra, je dubili i punili

Važno je znati da bundeva najmanje hranljivost gubi pečenjem i kuvanjem na pari, dok kuvanjem u vodi gubi svoje dragocene sastojke. voćem.

Postoji čak i posebna vrsta tikve, tzv. lufa, koja se koristi kao sunđer za kupanje i masažu tela tako što se njeno sunđerasto meso očisti od semenki i osuši.

I hrana i simbol U Americi, bundeva je više od hrane. Dva nacionalna praznika Amerikanci ne mogu da zamisle bez bundeve kao dekorativnog, ukusnog i simboličnog elementa.

Dan zahvalnosti koji doseljenici proslavljaju kao sećanje na bezbedan dolazak na Novi kontinent i zahvalnost za uspešnu žetvu, nezamisliv je bez ćurke i pite od bundeve. Čak i pre dolaska doseljenika, bundeva je bila omiljena i zastupljena u ishrani američkih domorodaca.

Poznajući sve njene blagodeti, Indijanci su je još pre dolaska Evropljana gajili i skladištili za zimu.

Još jedan dan nezamisliv bez dekoracija od bundeve je svakako i Noć veštica. Kao sećanje na svoje pretke koji

upaljenim svećama da oteraju zle duhove, irski doseljenici su u novoj zemlji to radili sa bundevom. Naime, u Americi je bundeva rađala bolje od repe. Tog dana bundeva prestaje da bude samo hrana i

U ekspanziji zdrave ishrane, i bundeva se vratila u kuhinje svetskih zvezda gastronomije. igra svoju najdramatičniju ulogu – izdubljena sa izrezanim očima, ustima i nosem, sasvim se uklapa u horor atmosferu Noći veštica.

I lepota, i hranljivost U prehrambenoj industriji, bundeva se koristi zbog svoje lepe boje i nutritivnog sastava kao dodatak raznim sosovima, i posebno sokovima, kao veoma jeftina sirovina. Neočekivano, ali istinito je i da je glavni sastojak soka od breskve, kajsije, dunje, jabuke, jer njen blagi ukus ide uz sve ukuse voća.

U zdravstvenom smislu,

bundeva je prava riznica. Od belančevina, ugljenih hidrata i mnoštva minerala, značajno je navesti i čitavu abecedu vitamina koje poseduje.

Primećeno je da blagotvorno deluje kod problema sa prostatom, pomaže u mršavljenju usled svoje niske kalorične vrednosti, ublažava simptome menopauze, smanjuje holesterol, štiti od nastanka dijabetesa i kancerogenih ćelija, a svakako i popravlja raspoloženje usled bogatstva vitaminima B grupe.

Važno je znati da bundeva najmanje hranljivost gubi pečenjem i kuvanjem na pari, dok kuvanjem u vodi gubi svoje dragocene sastojke. Dobro je koristiti je odmah nakon termičke obrade, ili je odmah ohladiti i staviti u frižider, jer stajanjem na vazduhu dobija braonkastu boju i gubi hranljivost. Bundeva dobro podnosi i zamrzavanje, kako sirova, tako i termički obrađena.

Sve se jede, pa i cvet!

Mo da niste znali da se i cvet

undeve jede Mo e se o ovati uniti siro šunko kuvani jaji a a cenjene su i salate sa cveto undeve. a no je da ude sve e u ran o ran i do ro oce en. er se sa o uški cvetovi enski sadr e ali lod undeve is od kr nice. Pošto se cvetovi rzo zat varaju osle ranja ovo jelo je ali luksuz rezer isan za one koji og do i do sve e o rani cvetova. i ider i čuvajte u zat orenoj osudi do ri re e. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

29

Ko stvorena za bebin tanjirić

Svi je vole na svoj način

U ishrani beba, uvodi se kao jedna od prvih namirnica, jer je zanemarljiva verovatnoća da izazove alergiju ili tegobe u varenju. Može se uključiti u ishranu već sa bebinih navršenih 6 meseci.

Za početak, bebi se daje na pari kuvana i izgnječena pulpa, koja se kasnije meša sa drugim povrćem i mesom. Takođe, bundevu možete peći i u rerni u komadima i onda gnječiti u pire.

Nova zvezda kulinarstva U ekspanziji zdrave ishrane, i tikva se vratila u kuhinje svetskih zvezda gastronomije. Svakodnevno se smišljaju nova jela od bundeve, na jelovniku svetskih restorana

U ishrani beba, uvodi se kao jedna od prvih namirnica, jer je zanemarljiva verovatnoća da izazove alergiju ili tegobe u varenju. sve pršti od maštovitosti na temu bundeva na nemoguće načine. Mese se hlebovi od bundeve s orasima, kukuruzom, začinima; pravi se mus sa rumom, kolači sa đumbirom, meša se sa sirom, pravi se milkšejk od soka bundeve i jabuke, čak se i praline od nje prave, i tako u nedogled.

30 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Kraljica jeseni je već odavno prestala da bude sirotinjska hrana i postala je neprikosnovena kraljica jelovnika najotmenijih lokala na Zapadu, pa i kod nas.

Zbog svoje neutralnosti, bundeva se slaže sa raznim začinima: solju, šećerom, vanilom, cimetom, indijskim oraščićem, karanfilićem, žalfijom, majčinom dušicom, korijanderom, šafranom, peršunom, mirođijom, biberom, kurkumom, belim i crnim lukom, karijem, đumbirom, čilijem, ali dobre kombinacije pravi i sa namirnicama: jabukom, šljivom, sirom, pečurkama, svim vrstama mesa, pirinčem.

Najčešće je u ponudi krem čorba od bundeve, ali otkako su ljudi u svakom delu sveta uvideli koliko kulinarskih mogućnosti pruža ovaj blagotvorni plod, smišljaju se razne pikanterije, pa tako Irci peku hleb, Kinezi prave rižoto, Australijanci hleb s puterom od semenki bundeve, Danci čorbu, dok u Italiji prave čak i marmeladu, lazanje i fil za špagete; marokanska supa je specijalitet, argentinska karbonada služi se u kori bundeve, Turci

vole slatku alvu od tikve, a Amerikanci, osim tradicionalne bundevare, spremaju i hleb s posebnim filom. S obzirom na mogućnosti koje pruža, prava je šteta što je kod nas još uvek najzastupljenija pečena u rerni i kao pita.

U kulinarstvu se posebno vrednuje ulje od semena tikve. Ono je potpuno pomračilo slavu maslinovog ulja i po svom posebnom ukusu i crnoj boji razlikuje se od svih drugih ulja. Dobija se hladnim procesom i veoma je skupo, pa ga treba koristiti za salate ili za specijalitete.

Možda postoji još neka ovako zahvalna biljčica koja se „u sve meša“ ali ne verujem da postoji biljka koja se lakše gaji i uzvraća obiljem plodova. Čak i kad niste u prilici da je uzgajate, njena skromna cena treba da bude podstrek za uvođenje na svakodnevnu trpezu, barem u jesenjim i zimskim mesecima koji su pred nama.

Recepti: Lepi Brka – Nenad Gladić

Jela od bundeve i sa bundevom Rižoto od bundeve Za 4 osobe

Kolač sa bundevom

400g očišćene bundeve (bez kore i semenki) 1+ kašika ulja 2 čena belog luka 8 komada mladog luka 25g “Moja kravica” maslaca 200g pirinča (oblo zrno) ½ kašičice bibera 1l supe (može i od kocke) 50g rendanog Pecorino Imlek sira 1kašičica origana

Za 6-8 osoba Testo 5 jaja 100 g brašna 300 g žutog šećera 250 g rendane bundeve 30g “Moja kravica” maslaca 250 g mlevenih badema kašičica praška za pecivo sok i rendana kora od ½ limuna cimet po ukusu prstohvat soli Preliv 4 kašike vode 4 kašike žutog šećera sok od ½ limuna sok i rendana kora od pomorandže 50 g “Moja kravica” maslaca 70 g čokolade Način pripreme 1. U šerpi odgovarajuće zapremine, na umerenoj vatri istopiti maslac, a nakon toga dodati bundevu i šećer. Uz povremeno mešanje, kuvati na umerenoj vatri dok bundeva ne omekša. Ostaviti da se ohladi.

2. Mikserom umutiti žumanca i ostatak šećera (250g). Dodati limunov sok i rendanu koru.

Zatim dodati brašno, prašak za pecivo, cimet, mlevene bademe i šargarepu.

Način pripreme 1. Rernu zagrejati na 1800C. Iseći bundevu na kockice ivica oko 1cm.

Pleh obložiti papirom za pečenje. Bundevu rasporediti po plehu i poprskati je lagano uljem. Peći oko 30min. Da ne bi zagorela, po potrebi je prekriti aluminijumskom folijom.

2. Dok se bundeva peče, očistiti beli luk i zgnječiti bočnom stranom noža.

3. Opran i očišćen mladi luk iseći na što sitnije kolutove.

pržiti oko 1 minut tako da sav pirinač dobije svoju porciju maslaca.

5. Nakon toga dodati oko 1 dl supe, uz povremeno mešanje, sve dok pirinač ne upije tečnost. Nastaviti ovaj postupak na umereno jakoj vatri sve dok ne potrošite svu supu. Ovaj deo pripreme traje oko 20 min (u zavisnosti od kvaliteta pirinča). Ako je pirinač kremast i skuvan, nije neophodno potrošiti svu supu.

6. Kada je pirinač skuvan, dodati pečenu bundevu, rendani sir i origano.

Dobro promešati i skinuti sa vatre.

4. U većem tiganju zagrejati maslac,pa dodati beli i mladi luk. Kada je luk 7. Servirati toplo sa MNOGO renmalo omekšao, dodati pirinač i biber. danog sira!

Ovu mešavinu, uz stalno mešanje,

3. U drugoj činiji, mikserom umutiti belanca i dodati prstohvat soli, pa laganim pokretima varjače sjediniti obe mase.

4. Dobijenu masu presuti u omašćenu modlu za pečenje i staviti je u rernu prethodno zagrejanu na 180°C, na 50 minuta.

5. Napraviti preliv: u šerpi, na umerenoj vatri rastopiti šećer u vodi. Dodati maslac, limunov sok, pomorandžinu koru i sok, čokoladu, i kuvati nekoliko minuta.

5. Kada se kolač ispeče i prohladi, preliti ga prelivom. Ostaviti u frižideru da se hladi do serviranja. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

31

Za 12 osoba

Čizkejk sa bundevom

Fil 700 g “Moja kravica” sitnog sira 200 g “Moja kravica” pavlake pire od bundeve 3 cela jaja 1 žumance 200 g šećera 3 kašike brašna kora limete ili limuna Za pire od bundeve 200g očišćene bundeve 50g šećera 1 kesica vanilin šećera 1 kašičica mlevenog cimeta

Kora za kolač 300 g keksa (od integralnih žitarica) 125 g “Moja kravica”maslaca Način pripreme 1. Izmrviti keks i pomešati ga sa maslacem isečenim na sitne komade dok se ne dobije rastresita masa. Posudu za pečenje (pleh sa kopčom, kao za torte) obložiti alufolijom i u njoj formirati podlogu od keksa i maslaca.

Staviti je u zamrzivač na deset minuta da se stegne.

2. Napraviti pire od bundeve. Bundevu iseći na sitne komade i kuvati u vodi dok ne omekša. Kuvanu bundevu ocediti i pasirati štapnim blenderom. Dodati šećer, vanilin šećer i cimet. Sve dobro mešati dok se sve ne sjedini u kompaktnu smesu.

3. U drugoj posudi sjediniti krem sir, pavlaku i šećer.

Sve to umutiti mikserom, zatim dodavati jaja, jedno po jedno, i žumance. Dodati rendanu koru limete ili limuna i 3 kašike brašna. Dobro promešati, da se svi sastojci sjedine u kompaktnu masu. Na kraju, uz lagano mešanje (ručno) dodati pire od bundeve Na ovaj način se u preseku kolača dobije prošarani efekat. Presuti u posudu za pečenje (u kojoj je formirana podloga od keksa i maslaca).

4. Pleh staviti u nešto širu posudu sa vodom, ali iznad vode i tako ih staviti u rernu na 180°C, na 70 minuta.

5. Po pečenju rashladiti kolač na sobnoj temperaturi i staviti ga u frižider da se stegne preko noći.

6. Izvaditi kolač iz pleha i servirati hladan.

32 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Čorba od bundeve

Način pripreme

1. U šerpi odgovarajuće veličine, na umereno jakoj vatri, zagrejati maslac i propržiti luk. Mešati dok ne omekša.

Za 6 osoba 2. Dodati bundevu i dinstati sa lukom uz povremeno mešanje 10-ak minuta.

30g “Moja kravica” maslaca 3. Dodati supu, začine i beli luk, sačekati 2 glavice luka, sitno seckane da provri i kuvati 10 minuta, odnosno 1kg očišćene rendane bundeve dok bundeva ne omekša.

0,7l supe (može i od kocke) 4. Dodati pavlaku za kuvanje, promešati i 1,5dl “Moja kravica” pavlake sačekati da ponovo provri. za kuvanje 5. Sve dobro ispasiratištapnim mikserom.

2 čena belog luka Po želji procediti i servirati toplo, sa krusitno seckanog tonima od starog hleba. ½ kašičice mlevenog bibera ½ kašičice đumbira u prahu Napomena: ½ kašičice mlevenog cimeta Ova čorba se može očuvati u zamrzivaču i do 2 meseca.

Proja sa spanaćem i bundevom Za 6 osoba 150 g kukuruznog brašna 150 g griza 150 g pšeničnog brašna kesica praška za pecivo 1,5 dl ulja 3 jaja 2 dl “Moja kravica” mleka 2 dl “Moja kravica” jogurta kašičica soli 150 g “Moja kravica” sitnog sira 150 g blitve 150g rendane bundeve 10g “Moja kravica” maslaca ½ kašičice suvog origana Način pripreme 1. U šerpi zagrejati maslac, dodati bundevu i pržiti uz povremeno mešanje, dok malo ne omekša (10 min.).

Ostaviti sa strane.

2. U posudu za mešanje odgovarajuće veličine sipati sve tri vrste brašna i dodati prašak za pecivo. Dobro promešati.

2. Nakon toga dodati ulje, mleko i jogurt. Promešati, zatim dodati jaja, sir, blitvu i bundevu, i malo posoliti.

Sjediniti masu.

3. Uključiti rernu da se zagreje na 250°C. 4. Sipati masu u pleh obložen papirom za pečenje ili premazan uljem i posut brašnom. Peći 5 minuta na toj temperaturi, a zatim smanjiti na 200°C i peći oko 20 minuta.

5. Servirati toplo, uz jogurt ili mleko.

Fusili sa bundevom i orasima

Za 6 osoba

Sastojci 30g “Moja kravica” maslaca 100g mlevenih pečenih badema 1 kašika svežeg seckanog bosiljka 1 kašika ulja 1 čen belog luka, sitno seckanog 5dl vode 400 g bundeve, očišćene i rendane 1 kašičica šećera ½ kašičice soli biber po ukusu 400g fusila (spiralna pasta) ili neke druge testenine 150g Imlek Pecorino sira

Način pripreme 1. U većem tiganju zagrejati maslac dok ne počne da dobija zlatnu boju. Dodati bademe i bosiljak, promešati i skinuti sa vatre. Presuti u drugu posudu i ostaviti sa strane.

2. U drugom tiganju zagrejati ulje na jakoj vatri. Dodati beli luk i sotirati oko ½ minuta. Vatru utišati na srednju jačinu i dodati rendanu bundevu i 2,5 dl vode. Dinstati uz povremeno mešanje dok višak vode ne ispari ili ga ne upije bundeva. Ponoviti postupak sve dok imate vode (od unapred izmerenih 5 dl). Na kraju dodati šećer, so i biber.

3. Testeninu skuvati prema uputstvu na ambalaži (u vodu nemojte stavljati so i ulje). Iscedite skuvanu testeninu, ali sačuvajte 1dl vode u kojoj je kuvana testenina.

4. U velikoj posudi sjedinite testeninu i bundevu. Uz mešanje dodati 1dl vode preostale od kuvanja, smesu sa puterom, začinima i bademom i 2/3rendanog sira. Sve dobro promešati.

5. Servirati toplo sa ostatkom rendanog sira.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

33

Slatki kiš (pita) od bundeve Za 12 osoba Za fil 750g očišćene bundeve, isečene na krupnije komade 140g šećera ½ kašičice soli ½ kašičice mlevenog muskatnog oraščića 1 kašičica cimeta 2 jaja, umućena 25g istopljenog maslaca 175ml “Moja kravica” mleka 1 kašika šećera u prahu Kora 170 g brašna 60 g badema 60 g šećera u prahu 125 g “Moja kravica” maslaca rendana kora od jednog limuna 1 žumance ½ kašičice muskatnog oraha

34 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Način pripreme 1. Testo za koru: u posudu za mešanje staviti na kockice iseckan maslac, brašno, mlevene bademe, rendanu koru od limuna, šećer u prahu, muskatni orah i promešati mikserom dok se sve ne sjedini i dok se ne dobije rastresita masa.

Zatim dodati žumance i dobro umesiti, dok testo ne postane glatko. Testo uviti u plastičnu foliju i ostaviti u frižider da se hladi oko 1 h.

2. Bundevu staviti u šerpu odgovarajuće veličine, preliti vodom i kuvati dok ne omekša. Ocediti i ostaviti da se ohladi.

3. Na obrašnjavljenoj površini razvući testo prema obimu tepsije(koja treba da bude obima oko 20cm). Prethodno omašćenu tepsiju obložiti testom debljine oko 3 mm i vratiti u frižider još oko 30 minuta.

4. Od kuvane bundeve napravite pire (štapnim mikserom ili viljuškom). U posudu za mešanje sipati šećer, so, muskatni oraščić i cimet. Dodati u tu posudu jaja, maslac i mleko. Dobro promešati i zatim dodati pire od bundeve. Mešati dok se ne dobije kompaktna smesa.

5. Tepsiju sa testom izvaditi iz frižidera. Testo izbušiti viljuškom nekoliko puta, prekriti papirom za pečenje, pa na njega staviti pirinač ili pasulj koji će sprečiti da se testo podigne. Peći u rerni na 200°C oko 10 minuta. Izvaditi iz rerne, skloniti pasulj ili pirinač i nasuti fil od bundeve, izravnati kašikom, pa vratiti u rernu i peći oko 30 minuta na 180°C. 6. Ostaviti da se ohladi na sobnoj temperaturi, pa zatim staviti da se hladi u frižideru najmanje 2 sata.

7. Neposredno pred serviranje posuti prah šećerom.

Napomena: za ovaj recept poželjno je imati specijalni pleh kom se odvaja dno

Piše: Igor Sasić

Naše mlade kulinarske nade

U

prošlom broju pisali smo o našem saradniku Aleksi i njegovim uspesima. Nećemo vas ostaviti ravnodušnimani u ovom broju. Ovoga puta u pitanju su Bogdan Radulović i Đorđe Ljubičić. Obojica su završili Srednju turističku školu sa odličnim uspehom.

Bogdan je svoju profesionalnu praksu počeo hotelu Šumadija kod šefa Nebojše Veselinovića. Od njega je praktično naučio prve stvari u kuhinji, kako da se ophodi prema radnom mestu, kako da skladišti i trebuje namirnice, i tome slično. Na trećoj godini, bio je u restoranu Peking gde je naučio osnove kineske kuhinje, koja ga najviše zanima. Naučio je neke autentične kineske recepte koje i dan danas voli da sprema. Na četvrtoj godini je praksu nastavio u hotelu Prag pod budnim okom šefa Aleksandra Živkovića.

Koliko su bili zadovoljni njegovim angažovanjem, govori i činjenica da je sada zaposleni u istoimenom hotelu. Šef ga je podstakao da se prijavi za takmičenje u Budvi ove godine, ali nešto više o tome malo kasnije. Đorđe je takođe bio odličan đak u srednjoj školi. Praksu je obavljao u Domu vojske i to mu je bio prvi susret sa profesionalnom kuhinjom. Pokazao je veliko interesovanje za kuhinju još kao malo dete, tako da ono nije manjkalo ni ovde.

Dogodine je praksu nastavio u Sava Centru, u restoranima Franš i Zlatnik, gde je

isprva započeo praksu, a zatim je postao pomoćni kuvar i pomagao oko svadbi. Uz njega je bio šef Miloš Jovanović koji ga je naučio mnogo čemu, a radni dan od 14 sati je bilo nešto sasvim normalno za njih. Đorđe trenutno radi u restoranu Jevrem kao pomoćni kuvar i odlično mu ide. On je, takođe, učestovao na takmičenju u Budvi.

8. međunarodno otvoreno prvenstvo Crne gore održano je u Budvi 26. i 27. aprila ove godine. Na takmičenje su se prijavili Đorđe i Bogdan. Takmičili su se u kategoriji Main course dish. Đorđe je spremao pečeni brancin i kuvanu oradu na prilogu od povrća, dok je Bogdan spremao jelo od raznih delova jagnjećeg mesa, a prilog je bio pire od graška i ratatui povrće. Obojica su pokazali zavidno znanje. O tome govori i činjenica da su i publika i sudije jela odmah pojeli, da nisu stigli da ih slikaju.

bronzu. Njihov mentor bio je Aleksandar Pavlović, koji je u seniorskoj kategoriji osvojio jedinu zlatnu medalju. Srbija je u Budvi ukupno osvojila osam bronzanih, dve srebrne i četiri zlatne medalje u juniorskoj konkurenciji i dve zlatne medalje u seniorskoj konkurenciji.

Oba mlada kuvara su nastavila sa radom nakon povratka u Srbiju. Bogdan je uspeo da upiše Visoku hotelijersku školu, smer gastronomija, i da „upadne“ na budžet, dok je Đorđe rešio da se maksimalno posveti svojoj radnoj karijeri.

Obojica su za svoja jela osvojili srebrne medalje, međutim Đorđe je takođe spremao i „srpsku trpezu“ i koristeći svoje znanje stečeno u restoranu Zlatnik, osvojio detinjarije / KUVAJMO S DECOM

35

STIŽE JESEN ŽUTA...

Proslavite rođendan uz zanimljive dekoracije od raznog voća...

BROD OD DINJE Isecite dinju na dve polovine. Jednu polovinu ostavite celu, a drugu isecite na četiri dela.

Povežite čačkalicama, kao na slici. Kao jarbol upotrebite štapiće, na koje ćete nanizati crno ili belo grožđe, koru pomorandže, kriške jabuke ili kruške oblikovane u vidu zastave.

KOLICA OD LUBENICE Flomasterom iscrtajte lubenicu na mestima na kojima ćete je seći. Izrežite najpre „nadstrešnicu“ i ručku, a zatim izdubite sredinu, u koju ćete staviti što više voća različitih boja. Kao točkove isecite dva koluta pomorandže i pričvrstite štapićima, koje ćete ubosti u lubenicu.

Posao oko sečenja dinje i lubenice smo, naravno, prepustili starijima, dok smo mi uživali u dekorisanju...

36 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

SAKSIJA SA KEKSIĆIMA Saksiju do vrha napunite voćem.

Uzmite nekoliko štapića na koje ćete nizati voće (grožđe, jabuke kruške, kajsije...). Od kore pomorandže možete iseći neki oblik (srce, cvet, i sl.) i takođe staviti na štapić. Koristite keks kružnog oblika koji na sredini ima prazan prostor, kako biste ga lako stavili na štapić. Mi smo koristili čokoladne kolutiće, a saksiju smo dodatno ukrasili jesenjim lišćem koje smo išarali temperama. Naravno, kada je rođendan u pitanju, koristite veće saksije, u koje može stati mnogo više keksića i voća.

ČOKOLADNI KREM U SAKSIJI Za krem je potrebno: 200 g čokolade za kuvanje, 4 jaja, 60 g šećera, rendana kora 1 pomorandže, 125 g putera, 1 čaša kisele pavlake.

Priprema: čokoladu izlomite i stavite u šerpu, prelijte sa 3 kašike vode, pa dodajte puter, žumanca, šećer i rendanu koru popo morandže. Kuvajte na pari dok se sastojci ne sjedine u masu. Kada se masa ohladi, dodajte čvrsto ulupan sneg od belanaca.

Sve izmešajte. Krem serviramo u malim saksijama. Ukrasite listićima mente i voćem (kajsije, jabuke, grožđe, lubenica, dinja...) koje možete iseći u obliku cveća, kako bi desert izgledao kao prava saksija.

KREATIVNI STUDIO SIMEON: Anja Cvetković, Sara Nešović, Dragiša Nešović, Anabela Mandić, Anđela Jerković, Neda Stanisavljević, Milica Mrkšić, Marija Mihailović, Iva Pešić 011/61 33 215

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

37

priroda na tanjiru Piše: Jasmina Jovanović

Mala berba

vitamina

Ako ste već propustili divlje jagode, maline, kupine i ostale šumske slasti, jesen je poslednja prilika da ove zime zaboravite na apoteku, i objavite rat farmaceutskoj industriji.

V

eoma često ćete sresti ljude koji traže hranu po kontejnerima, ali vrlo retko, skoro nikada ih nećete zateći kako beru zrele samonikle šljive ranke, ako slučajno takvo drvo zaluta u grotlo velegrada. A tih prvih ranki, zvanih još i džanarike, u ovom gradu još uvek ima. I niko ih ne bere.

Jeste, grad je prljav, i te šljive su prašnjave i šta sve ne, ali zar i taj kontejner nije prljav? Mi, i kad kupimo nešto na pijaci ili u marketu, ne znamo gde je gajeno.

Možda čak ta šljiva bude čistija od nečeg tretiranog pesticidima. Isto tako, bude mi žao dudinja, čak i u nekoj ušuškanoj ulici gde nema toliko saobraćaja i zagađenja, one padaju na asfalt i čekaju da budu pregažene, umesto pojedene.

Samoniklo, divlje, jestivo bilje u prirodi raste bez ičije pomoći. Niko ga ne neguje, ne zaliva i ne prska ni sa čim. A mi smo u veku šumećih tableta i super zdravih dodataka ishrani, potpuno zanemarili činjenicu da, umesto u apoteku za novac, možemo da odemo u prirodu i sve to dobijemo gratis. Čak se u nekim biljkama nalaze dvostruko veće količine minerala i vitamina u odnosu na gajeno povrće ili voće. Osim toga, većina samoniklog bilja ima bolja lekovita svojstva i ne tretira se hemikalijama. Veliki broj ovakvog bilja može biti i hrana i lek.

Svako od nas ima prijatelje ili rođake izvan gradskih sredina. I svako može, uz odličan izlet sa decom ili obilazak rodbine da napravi i pravu malu berbu vitamina.

Ako ste već propustili divlje jagode, maline, kupine i ostale šumske slasti, jesen je

38 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

poslednja prilika da ove zime zaboravite na apoteku, i objavite rat farmaceutskoj industriji.

Šipurak

način pripreme njegov najveći neprijatelj, a domaćice koje nisu odustale od njega je teško pronaći. Šipurak je bogat izvor vitamina C, ali i mnoštva drugih, za ljudski organizam korisnih materija.

Džem od šipuraka se priprema na sledeći način: Nabrati zrele, krupne šipurke. Otkloniti im peteljke i crne vrhove, i ostaviti ih nekoliko dana da omekšaju. Naliti ih vodom i kuvati dok šipurak ne omekša, a kad omekša propasirati ga kroz mašinu koju koristite za ceđenje paradajza, da bi se odstranile semenke i kožica.

Čaj od šipurka jedan je od čajeva koje ima svaka kuća. A džem od šipurka je nekada bio omiljeni džem. Danas je komplikovan

U veku šumećih tableta i super zdravih dodataka ishrani, potpuno smo zanemarili činjenicu da, umesto u apoteku za novac, možemo da odemo u prirodu i sve to dobijemo gratis.

Nakon prolaska kroz mašinu za paradajz, potrebno ga je procediti još nekoliko puta kroz gustu gazu ili neku čistu maramu, da biste bili sigurni da vam nisu promakle dlačice iz unutrašnjosti šipurka.

Na 1 litar tako dobijene smese koristiti 300 g šećera, ako volite slađe, stavite više šećera.

U pliću, veću šerpu sipati tečnost, dodati šećer i kuvati do željene gustine, mešajući.

Bitno je znati da ovaj džem nije gust kao ostali džemovi.

Dren

Sem što od njegovih plodova možete napraviti izvrstan sok, dren je glavni lik one izreke „Zdrav k’o dren!“ Sve čime je dren bogat povoljno deluje na sluznicu creva, zbog čega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi napravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za lečenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slatko, kompot, džem, a pogotovo sok od zrelih drenjina, su neke od vrhunskih poslastica, a istovremeno su i lek koji se ne odbija.

Za biljke koje smo spomenuli ne treba mnogo znanja, eventualno ako baš toliko niste upoznati – fotografija.

Recept za džem od drenjina u javnost iznela je, čuvena po specijalitetima od drena, Dragica Mirjačić, iz sela Bršno, nadomak Nikšića. Sem džema, ona priprema i sok, rakiju i liker od drena, ali naglašava da je specifičnost i blagodet džema u tome što je to jedini džem koji se ne kuva, a može da opstane čak dve godine. Ne stavlja ni konzervans ni limuntus, a njen recept glasi ovako: „Uberemo drenjine, operemo i posušimo i onda ih pasiramo. Odvoji se plod od koštice, pa se izmeri koliko ima ploda i na to se stavi 60 posto šećera. To se meša ručno puna 24 sata, jer drenjina koliko god da je bogata vitaminima, pektinima i drugim korisnim stvarima, može da izmeni sastav ako se ne meša drvenom kašikom. Kada se završi celi postupak, džem se sipa u tegle i spreman je za korišćenje.“

Kleka

Kleka je lekovita zimzelena biljka. Lekovitost ove biljke je odavno poznata u narodnoj medicini, i koristi se kao prirodni lek za sve tegobe mokraćnih puteva i bolesti varenja, ali i za olakšavanje iskašljavanja. Kleka može biti visine od 0,5 do 7 m. Plod kleke je jajastog oblika, i veoma aromatičnog mirisa, dok je ukus gorko-sladunjav. Cela biljka je lekovita, ali se za lečenje najviše upotrebljavaju zreli dvogodišnji plodovi. Jednogodišnji plodovi nemaju nikakva lekovita svojstva.

Zdrobljeni plodovi, uglavnom suvi, stavljaju se u marinade za divljač i u nadeve za piletinu, pačetinu i ćuretinu. Ovaj začin dobro se slaže sa svinjetinom i srnetinom. Njom se začinjavaju paštete, a što se tiče povrća, dobro je društvo kelju. U Nemačkoj, kleku dodaju pri kiseljenju kupusa. U zemljama severne Evrope njome se začinjavaju riblje čorbe i riblje marinade. Svuda u svetu od kleke se prave rakije travarice. Kod nas je to čuvena klekovača.

Trnjina

Hrast

Postoji oko 200 vrsta hrastovog drveta, a najpoznatiji su: lužnjak, cer, kitnjak, medunac, sladun, crnika, česvina i dr. Žir cera se koristio u ishrani ljudi od davnina, pravilo se brašno i ukusan hleb. Kora žira sadrži gorke materije, pa se prethodno peče na 150oC dok ne otpadne, ili se kuva. Hleb od žira nikada nije pravljen radi zdravstvene dobrobiti, već je narod tome pribegavao u ratnim i gladnim godinama kada nije bilo dovoljno hrane, dok, recimo, sam plod hrasta – žir – i danas čobani i seljaci peku, kao što u gradovima peku kestenje. U pastirskim vatrama, stavljaju ga u žar i vreli pepeo i čekaju da napukne, baš kao i pitomi kesten. U poslednje vreme, u interesovanju za zdravije zamene kafe, pojavila se na tržištu i kafa od pečenog i samlevenog žira. Ali za te potrebe žir je neophodno prvo oljuštiti, pa tek onda peći i samleti. Kafa se sprema kao i kupovna kafa, ali je mnogo zdravija.

I naravno ukus je znatno drugačiji.

Jarebika Plodovi trnjine se mogu pripremiti na razne načine, pa tako možemo dobiti: voćne sokove, kompote, želee, vino, rakiju, sirće, liker ili vrlo ukusan pekmez.

Plod se koristi kod probavnih smetnji praćenih prolivom, a kod upale sluzokože, spolja za ispiranje usta i ždrela.

Trnjine treba brati posle prvog mraza ili ih zalediti na nekoliko dana da bi bile ukusnije. Hladnom vodom prelijte 3 kg plodova trnjine očišćenih od koštice i ostavite 12 sati u vodi. Posle toga procedite trnjine i prelijte ih mešavinom crnog vina i vode. Nakon što kratko odstoje, staviti ih da se kuvaju. Kada plodovi omekšaju, propasirajte ih, dodajte 900 grama šećera i kuvajte uz mešanje. Smesa treba da se zgusne. Kada je gotov, sipajte pekmez od trnjina u pripremljene tople sterilisane teglice.

Plod jarebike je okruglast, žućkasto-crven, gorkog i kiselog ukusa. Sazreva krajem avgusta, a bere se posle prvih mrazeva. Veoma je lekovita. U ishrani se od zrelih plodova pripremaju sok, marmelada i pekmez, a mogu se napraviti i veoma dobro sirće i rakija. Lekovita svojstva pokazuje kod laringitisa, edema glasnih žica, bolesti srca i krvnih sudova, i detinjarije / KUVAJMO S DECOM

39

opstipacije. Njena lekovitost ipak treba umereno da se koristi, jer je jarebika u većim količinama otrovna.

Pitomi kesten

Plodovi su mu crvenkasto-smeđe boje i nalaze se u bodljikavoj čauri. Veoma su hranljivi, ukusni, slatkasti i teško se vare. Plod kestena se koristi u sirovom i termički obrađenom stanju (kuvan ili pečen). Pre termičke obrade obavezno nožem zaseći vrh opne svakog kestena.

Zasečeno kestenje se peče u poklopljenom tiganju oko 10-15 minuta uz trešenje, ili u otvorenom plehu u rerni oko 15minuta na 200oC dok se kora ne odvoji.

Sušeno kestenje može se preraditi u brašno koje se koristi kako za pripremu hleba, tako i kolača i poslastica. Lišće pitomog kestena se odlikuje visokim sadržajem K vitamina, pa se čaj od kestenovog lišća priprema čaj za zarastanje rana. Brojna su jela koja mogu biti napravljena od kestena. Kesten se najčešće peče, kuva, pošira u crvenom vinu, njime se filuju ćurka i pile, od njega se pravi ukusan pire koji se jede kao poslastica sa šlagom ili dodaje u čorbe i sosove. Odličan je kao prilog jelima od divljači.

Znate li da je kesten verovatno jedna od

40 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

prvih namirnica koju je čovek upotrebljavao za ishranu? To znači da je naš organizam pre mnogo hiljada godina počeo da se navikava na kesten! Zahvaljujući visokom sadržaju skroba, od kestena se u Evropi milenijumima pravio hleb i on je bio glavna hrana stanovnika Mediterana, od Portugalije do Turske.

Među stanovnicima Korzike i dalje ima onih koji nikada nisu jeli hleb od žitarica, već isključivo od kestena, a zovu ga „drveni hleb“. Pre nego što je kukuruz stigao u Evropu, kačamak se pravio isključivo od kestenovog brašna.

Prvi zabeleženi recept za kesten-pire nalazi se u italijanskom kuvaru iz 1475. godine! Od Italijana recept su preuzeli Francuzi, i pretvorili ga u popularnu poslasticu koju su nazvali Mon Blan, zbog toga što porcija pirea ukrašena šlagom podseća na planinu prekrivenu snegom.

Glog

Plodovi se, bez peteljki, sakupljaju krajem jeseni. Prava su crvena riznica zdravlja, i šteta je što im je koštica prilično krupna u odnosu na čitav plod. Mogu da se koriste prerađeni sveži plodovi u pireu od gloga, ili kao džem, obično sa još nekim voćem,

kruškama ili jabukama. Od glogovih bobica pravi se ukusan sok, melem sa srčane bolesnike i lakša nervna oboljenja. Kuva se nešto duže, kao kompot i zasladi medom. Slobodno ih možete grickati odmah čim ih uberete, ukus je i bez obrade zadovoljavajući.

Najbolji recept tek predstoji. Vitaminska bomba će biti džem u kom će se naći svako, do sad nabrojano bilje. Za takav specijalitet potrebno vam je po 250 g ploda šipka, gloga, jarebike i trnjine (nju je najbolje prvo smrznuti, da ne bi ste čekali prvi mraz) i po 450 g očišćene i usitnjene jabuke, kupine i ploda zove.

Svo voće, oprano i usitnjeno, očišćeno od koštica, preliti vodom i kuvati dok ne omekša. Omekšalo voće propasirati da se sjedini i dodati šećer (na ove količine divljeg voća dovoljan je 1 kg, osim ako ne želite još slađe). Prokuvati uz mešanje još 15 minuta. Vruće sipati u vruće tegle, zatvoriti i ušuškati u krpe ili stoljnjake sve dok se samo ne ohladi.

Biljke iz prethodnih redova samo su mali delić prirode, i njenog obilja lekovitih materija. Orahe i lešnike sigurno umete i sami da prepoznate. O njihovoj hranljivosti i lekovitosti nema šta da se kaže, a da se već ne zna. Pečurke i lekovito bilje ostavljamo za neku drugu priliku. Za njih je ipak potrebno mnogo više znanja, iskustva, ali i opreza. Za biljke koje smo spomenuli ne treba mnogo znanja, eventualno ako baš toliko niste upoznati – fotografija. One nemaju otrovne dvojnike. To je razlog zbog kog sa sigurnošću možete dečicu da povedete u savršenu avanturu i na svež vazduh. Opremite se za prirodu, nasmejte se i kažite sebi – živeo život!

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

41

zdravlje na tanjiru (Odlomak iz knjige „Život bez bolesti“ Dr Dejvis B. Agas, Vulkan izdavaštvo)

Kupologija vitamina – da li je sveže zaista sveže? jedno jedino pitanje: koje voće i povrće je danas stiglo? Ako su to špargle, onda imate sreće ukoliko ste se baš tome nadali.

Propadanje počinje odmah

Kad je povrću sezona, kupujte ga dok je sveže i zrelo, kada tek stigne u samoposlugu ili kada se može nabaviti na pijaci direktno od proizvođača.

Ipak, zapamtite da i van sezone zamrznuto povrće zadržava visoku koncentraciju korisnih materija.

V

ećina nas ulazi u zeleni deo samoposluge s idejom o tome šta želimo da kupimo. Ponekad čak nosimo i spisak. Američki način ishrane promenio se da bi zadovoljio naše svakodnevne želje. Većina nas ne može da kupuje neplanski, pošto bi to trajalo predugo i stalno bismo se razdraživali u neodlučnosti. Pokušajte da postavite

42 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Odgovor na ovo jednostavno pitanje može vam pomoći da ubodete premiju u odeljku s voćem i povrćem. Dočepaćete se najhranljivijeg i najkorisnijeg što tamo postoji. Naravno, bilo bi još bolje kad biste otišli na neku pijacu, po ono što su farmeri tek ubrali, ali ako se nađete u tipičnom supermarketu, ovo pitanje vam može uštedeti mnogo vremena. Ako ništa ne izgleda lepo i ništa nije nedavno stiglo, uputite se ka odeljku sa zamrzivačima i tražite pakovanja sveže zamrznutog. Da, to je bolje od zeleniša koji je stajao danima, i to pošto je već putovao dan-dva da uopšte stigne u supermarket. Sveže voće i povrće zapravo uopšte nije toliko sveže koliko bismo voleli da verujemo da jeste, ili smo navedeni na to da verujemo.

Ovo uopšte nije nevažno. Kada voće padne s drveta, smesta počinje da se raspada. Priroda je to tako udesila kako bi hranljive materije iz voća mogle da se vrate u tle i odatle nahrane drvo i pomognu razvoj još jedne generacije sočnog hranljivog voća. Isto važi i za povrće: čim je ubrano ili iščupano iz korena, njegova unutrašnja hemija počinje da se menja.

Voće i povrće uključuju gene za raspadanje (koji su dotle bili neaktivni) odmah pošto su ubrani.

Do trenutka kada većina zeleniša stigne do polica u vašem supermarketu, više ne sadrži ni izbliza onoliko hranljivih materija kao na početku. Ako su ubrani pre nego što sazru, što se često radi kako bi lakše podneli dug transport, to im daje manje vremena da razviju

punu lepezu vitamina i minerala. Možda se i vide spoljašnji znaci zrenja, ali to povrće nikada neće imati istu hranljivu vrednost kao da je ostavljeno da potpuno sazri na stabljici. Osim toga, tokom dugog putovanja od njive do tanjira, sveže voće i povrće izloženo je toploti i svetlosti, što takođe izaziva gubljenje pojedinih hranljivih materija, a naročito osetljivih vitamina kao što su vitamin C i tijamin. Ono što na kraju stavimo u usta je osiromašeni proizvod koji, zapravo, čak sadrži i neke produkte raspadanja, koje

Sveže voće i povrće zapravo uopšte nije toliko sveže koliko bismo voleli da verujemo da jeste, ili smo navedeni na to da verujemo. bi trebalo da izbegavamo. Enzimi koji učestvuju u raspadanju mogu se usporiti niskim temperaturama – otuda preporuka da je bezbednije uzeti zamrznute namirnice.

Vinogradari su još kako svesni koliko je njihov urod osetljiv od trenutka kad se grozdovi uberu. Vrhunske vinarije prave vino samo od grozdova koji su veoma kratko – ponekad svega nekoliko minuta – putovali od vinograda do vinarije gde počinje obrada. Razlika u ukusu je ogromna. Nimalo me ne čudi što sva vina iz masovne proizvodnje imaju sličan ukus i što se sutradan pošto ste ih pili osećate mnogo gore nego da ste se odlučili za znalački proizvedeno vino.

bogato hranljivim materijama.

Kad je povrću sezona, kupujte ga dok je sveže i zrelo, kada tek stigne u samoposlugu ili kada se može nabaviti na pijaci direktno od proizvođača. Ipak, zapamtite da i van sezone zamrznuto povrće zadržava visoku koncentraciju korisnih materija. Birajte što više boja, jer priroda odvaja hranljive materije po boji; hranljive materije koje šargarepi daju narandžastu boju drugačije su ali i jednako važne za zdravlje kao i one od kojih je spanać zelen. Da biste iskoristili što veći broj različitih hranljivih materija, mnogo je

Kad nema baaaš svežeg – zamrznuto!

Voće i povrće odabrani za zamrzavanje obično se obrađuju u trenutku najveće zrelosti, kada – po pravilu – imaju i najviše hranljivih materija. Postupak zamrzavanja i pakovanja zahteva tehniku koja zadržava svežinu i hranljivost.

Mada prvi korak pri zamrzavanju povrća – blanširanje u vreloj vodi ili parenje kako bi se uništile bakterije i zaustavilo delovanje enzima koji izazivaju raspadanje – dovodi do toga da neke hranljive materije rastvorljive u vodi, kao vitamin C i vitamini iz grupe B, počnu da se razlažu ili isparavaju, ako se potom brzo zamrzne, povrće ostaje još uvek

bolje da pojedete jednu žutu i jednu crvenu papriku nego dve u istoj boji. I nemojte vređati proizvođače voća i povrća ostavljajući ga da stoji u činiji na stolu ili u fioci u frižideru. Jedite voće i povrće ubrzo po kupovini, čak i ono zamrznuto. Tokom meseci stajanja u zamrzivaču, čak i hranljive materije iz zamrznutog povrća počinju da propadaju.

Bolje je kuvati na pari ili u mikrotalasnoj pećnici nego u ključaloj vodi, pošto se na taj način izgubi manje vitamina rastvorljivih u vodi.

Kao što mnogi od nas već znaju, još jedna važna namirnica – i prirodni izvor vitamina D – jeste riba. Evo nekoliko opštih uputstava o tome kako naći najbolju morsku hranu. Ako živite do 150 km od mora ili nekog drugog izvora sveže ribe, na primer velikog jezera, svakako tražite svežu ribu kad god možete, dakle, lokalnu, kad joj je sezona.

Ako živite daleko od obale, ili nije sezona onome što želite da jedete, bolje uzmite zamrznutu ribu.

Savremene tehnike zamrzavanja omogućavaju da mnoge ribe u odeljku sa zamrznutom hranom budu zdravije od onih na odeljenju sveže ribe. Zašto? Zato što se ribe zamrzavaju već na brodu, nekoliko minuta pošto su ulovljene, u mašinama za trenutno zamrzavanje koje održavaju temperaturu mnogo nižu od one u kućnom zamrzivaču. Velika količina sveže ribe zapravo je bila prethodno

Voće i povrće odabrani za zamrzavanje obično se obrađuju u trenutku najveće zrelosti, kada po pravilu imaju i najviše hranljivih materija. zamrznuta, i mada većina poštenih trgovaca ribom to i navodi na etiketi s nazivom ribe, ne čine baš svi tako. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

43

Bili, kuvali...

Foto: Marko Riddy

Dani banice 2014

- pite mesili i mališani iz Gane i Australije Deveta gastro-turistička manifestacija „Dani banice“, od 15. do 17. avgusta u Beloj Palanci okupila je 200 učesnika iz zemlje i inostranstva koji su pokazali umeće u pripremi banice (pite) po kojoj je ova varošica poznata i van granica Srbije.

I časopis „Kuvajmo s decom“ bio je tu da zabeleži dečje umeće u pravljenju tradicionalnih đakonija.

44 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

N

enad Gladić, Lepi Brka, naš gastro-urednik je, kao jedan od promotera ove manifestacije i ove godine organizovao radionicu „Kuvamo s decom“. Zahvaljujući Viku Jensen iz Diplomatske asocijacije Srbije(DAS), u radionici je učestvovalo petnaestoro dece diplomatskih predstavnikaiz Australije, Iraka, Engleske, Filipina i Gane.

odlične reakcije - kaže Mladen Cvetković iz Turističke organizacije Bele Palanke.

Ova manifestacija promoviše vrednosti tradicionalne narodne kuhinje ovog kraja, zanatske proizvode i narodne rukotvorine. Posetioci mogu da isprobaju banice,

Nenad Gladić, Lepi Brka, naš gastro-urednik je, kao jedan od promotera ove manifestacije i ove godine organizovao radionicu „Kuvamo s decom“. koje će se takmičiti za epitet najbolje, a predstavljajuse i belopalanački proiz proizvođači hrane. Manifestacija pokušava da sačuva od zaborava stare kulinarske recepte naših baka, i da ih prenese dalje onako kako su se oni i prenosili kroz istoriju – sa kolena na koleno.

DAS je prvi put učestvovao na manifestaciji Dani Banice, u sklopu projekta Tour de Chef koji organizuje, a u okviru kog internacionalni kuvari putuju Srbijom i pripremaju nacionalna jela. U Beloj Palanci gostovali su šefovi iz Indije i Gane.

- Većina diplomatskih predstavnika i njihove dece nikada pre nisu bili u Beloj Palanci, ni u ovom delu Srbije, tako da su naša kultura, tradicija i hrana izazvali

“U Srbiji se svake godine pojavljuje sve više manifestacija koje se „vrte“ oko tradicionalnih lokalnih specijaliteta. I neka, treba svako da pokaže šta ume i zna kada je hrana u pitanju, pogotovo što mi se čini da tu još dosta ima da se otkrije domaćoj, a i stranoj publici.

Da ne bude zabune, nisu baš sve te manifestacije na nekom neverovatnom nivou, ali treba im dati podršku, jer se svi snalaze kako najbolje znaju i umeju. Međutim, imam utisak da cela stvar napreduje u pravom smeru. A kada sam kod pravog smera, mene je i ove godine u avgustu put odveo na jugoistok Srbije, u Belu Palanku i tamošnje Dane banice. Belopalančani su sa Danima banice prevazišli sve dečje bolesti i pronašli način da i najmlađe uključe u ovu lokalnu manifestaciju. Prošle godine je za klince bio odvojen samo jedan termin, i oni su se ludo zabavljali praveći svako svoju banicu. Ali ove godine situacija je bila još razigranija. Prvi dan bio je rezervisan za mlade entuzijaste, i to ni manje ni više nego njih 40!

Neki sa manje, a neki sa više iskustva, ali svi su uživali u pravljenju banice.

Drugog dana su u posetu došli internacionalni gosti u organizaciji Diplomatske asocijacije Srbije. Klinci iz petnaest zemalja naučili su šta je banica i kako se pravi, a bogami i uživali u gostoprimstvu Belopalančana. Na rastanku su svi bili jednoglasni: Vidimo se dogodine i dolazimo u još većem broju! Trećeg dana stvari su postale malo ozbiljnije, jer je na programu bila juniorska olimpijada u pripremanju banice. Takmičari su se dobro spremili i nije bilo lako reći ko je najbolji, ali na kraju to nije bilo važno, jer su se svi zaista dobro proveli.

I da se vratim na priču o festivalima hrane koji se preko cele godine organizuju širom Srbije. Ima ih, ali čik da čujem da je neki od njih svaki dan imao deo posvećen deci. Mislim da su Bela Palanka i Dani banice izuzetak, i baš zato – vidimo se i sledeće godine.”

Lepi Brka - Nenad Gladić

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

45

Piše: Jovana Papan

Globalni tanjirić: Francuska

Ovako rastu gurmani Postoji mnogo teorija o tome zašto francuska deca ne pate od debljine, šećerne bolesti i visokog krvnog pritiska. Međutim, sam pogled na porcije koje im se serviraju u školama i jaslicama dovoljan je da otkloni svaku dilemu.

elovnici se sastavljaju dva meseca unapred i šalju na odobrenje stručnjaku za dečju ishranu, koji može da napravi manje izmene – recimo da izbaci čokoladni kolač i zameni ga kivijem,

Osim o tome šta jedu, Francuzi u velikoj meri vode računa i o tome kako deca jedu. ukoliko misli da jelovnik nije izbalansiran ili da sadrži previše šećera.

Gotovo sve od hrane se priprema u kuhinji neposredno pre služenja. Pire od krompira, slatkiši, salate, glavno jelo – sve se kuva i priprema istog dana kada se jede.

Svakog drugog dana, na tanjiru se mora

46 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

naći bar jedna organska namirnica, a jednom mesečno servira se potpuno organski ručak. Jedino piće koje se daje deci je voda sa česme.

Osim o tome šta jedu, Francuzi u velikoj meri vode računa i o tome kako deca jedu. Stolovi primaju po četvoro dece, a jela im prinose učenici koji su se dobrovoljno prijavili. Za svakim stolom postoji jedna crvena stolica, a dete koje sedi na njoj jedino ima pravo da ustaje, kako bi donelo još vode, hleba ili tražilo dodatak za decu koja sede sa njim. Kada se pojede predjelo, volonteri donose poslužavnik sa glavnim jelom i deca se sama služe. Nakon glavnog jela jede se sir – Kamember ili neki drugi, a zatim slatkiš, koji je najčešće sveže voće. Od dece koja ne vole određenu hranu traži se da bar probaju nekoliko zalogaja.

Ako vam se čini da niko ne jede bolje od francuskih školaraca, pogledajte prim-

ere jelovnika u francuskim jaslicama. U uzrastu od 12 meseci, bebe već počinju obrok predjelom, a završavaju sirom i

U uzrastu od 12 meseci, bebe već počinju obrok predjelom, a završavaju sirom i desertom. desertom. Naravno, „buđavi“ sirevi su redovno na jelovniku. Sprema se povrće na sve moguće načine, zastupljene su i francuska i internacionalna kuhinja, akcenat je na raznovrsnosti – na jelovniku je čak i goveđi jezik! Francuzi su shvatili da se borba protiv loših navika u ishrani mora započeti od najranijeg uzrasta.

Na sajtu Mind Body Green objavljene su fotografije nedeljnog jelovnika francuskih školaraca:

Ponedeljak:

Utorak:

Predjelo: Salata od krastavaca i paradajza Glavno jelo: Brokoli i marinirana teletina sa pečurkama Sir

Predjelo: Salata od kupusa i paradajza Glavno jelo: Goveđe pečenje, krompiri, pečeni paradajz sa začinima Sir Desert: Kivi

Desert: Tart sa jabukama

Četvrtak (sredom nema nastave)

Petak:

Predjelo: Tabuleh (orijentalna salata) sa bulgurom Glavno jelo: Kobasice, tikvice Desert: Sladoled, jabuka

Predjelo: Salata od krompira i kiselih krastavaca Glavno jelo: Pohovana riba, karfiol posut sirom Sir Desert: Breskva

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

47

I Karen Le Bilon, autorka knjige „Francuska deca jedu sve“ na svom sajtu je predstavila meni jedne pariske škole: Predjelo: Salata od rotkvica i kukuruza u vinegret sosu sa crnim maslinama Glavno jelo: Pečena morka, povrće sa pšenicom, dinstano na provansalski način Sir: SaintPaulin Desert: Puding od vanile, kolači „Mačji jezik“

1. Predjelo: salata od pšenice Glavno jelo: mlevena ćuretina sa kurkumom, pire od bundeve 2. Predjelo: crveni kupus sa Glavno jelo: jagnjetina na belim sirom grčki način, griz sa graškom 3. Predjelo: salata od fusili Glavno jelo: dinstana testenina sa bosiljkom ćuretina s lukom, pire od blitve, šargarepe 4. Predjelo:salata od Glavno jelo: lazanja od krastavaca u vinegret sosu lososa i organskog spanaća 5. Predjelo: hleb sa Glavno jelo: dinstana piletiruzmarinom i maslinama na sa graškom i artičokama 6. Predjelo:povrće u aspiku Glavno jelo: pirinač sa sa jajima, muskatnim orapasuljem, dinstane hom i pavlakom šargarepe, paprike i tikvice 7. Predjelo: pašteta od Glavno jelo: teleći gulaš, sardina povrće na provansalski način 8. Predjelo: grejpfrut Glavno jelo: ragu od organske piletine sa kimom, pire od šampinjona 9. Predjelo: čorba od Glavno jelo: fileti oslića i paradajza kolač od paštrnaka 10. Predjelo: salata od Glavno jelo: svinjski gulaš sa kupusa bosiljkom, pire od cvekle 11. Predjelo: salata „nisoaz“ Glavno jelo: goveđe pečenje, sa pirinčem boranija 12. Predjelo: supa od Glavno jelo: pileće kobasice paradajza sa sočivom 13. Predjelo: makedonska Glavno jelo: mlevena salata sa kuvanim jajima piletina sa testeninom u sosu od pavlake 14. Predjelo: organske Glavno jelo: mleveni goveđi seckane šargarepe jezik sa glaziranim šargarepama 15. Predjelo: paradajz u Glavno jelo: filet oslića u vinegret sosu krem sosu sa bulgurom

48 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Sir/mlečna užina: /

Desert: beli sir sa marmeladom od ananasa

Sir/mlečna užina: sir Kamember Sir/mlečna užina: sir Carre-de-L’Est

Desert: kivi

Sir/mlečna užina:Fondi sa bagetom Sir/mlečna užina: plavi sir

Desert: Kompot od organskog voća Desert: voće

Sir/mlečna užina: /

Desert: čizkejk sa čokoladom

Sir/mlečna užina: Gauda

Desert: ananas

Sir/mlečna užina: sir Bri

Desert: breskve u sirupu

Sir/mlečna užina: krem sir

Desert: mandarina

Sir/mlečna užina: plavi sir

Desert: organska jabuka

Sir/mlečna užina: sir Tommenoir Sir/mlečna užina: grčki jogurt Sir/mlečna užina: beli sir

Desert: pomorandža

Sir/mlečna užina: jogurt

Desert: Nema

Sir/mlečna užina: nema

Desert: lisnato testo sa kajsijama

Desert: organska jabuka

Desert: kruška Desert: voćni kompot

Bili, kuvali...

Piše: Bogdan Radulović Foto: Anđela Đapa

Baš je moćno

Č

- povrćno i voćno!

asopis Kuvajmo s decom nastavlja da, u svom prepoznatljivom stilu, posvećuje pažnju najmlađim čitaocima.Naime, ovoga puta smo posetili vrtić Kinder Garden.

Vrtić pohađaju deca uzrasta od 2 do 5 godina. Deca bi trebalo, zbog svog rasta i razvoja, da jedu što više voća i povrća, a svi znamo koliko je teško naterati decu da jedu isto. Zato smo došli na ideju da napravimo kreativnu radionicu koja je imala za cilj da približi voće i povrće deci. U radionici su učestvovali njihovi stariji drugari, Aleksa, Nemanja, Đorđe, Igor i Bogdan, koji su takođe i mladi kuvari. Oni

su pravili razne stvari od povrća i voća.

Na stolu su se našli pingini od krastavca i patlidžana, labudovi od jabuka, ajkula i automobil od krastavca itd. Kao i uvek, sa nama je bio naš sponzor Imlek i mališanima podelio mlečnu užinu koju najviše vole, ukusne napitke raznih ukusa.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

49

Razgovarala: Jovana Papan Foto: Fotovideo.rs

H

Intervju: Helen Doron

Dete je celina

elen Doron je lingvista, ekspert u oblasti ranog razvoja dece i kreatorka poznatog metoda za učenje engleskog jezika dece uzrasta od 3 meseca do 14 godina. Helen Doron metod postoji još od 1985. godine i danas se uspešno realizuje u preko 30 zemalja sveta, u oko 800 centara.

U Srbiji je prvi licenirani centar otvoren 1999. godine, a ove godine, povodom 25 godina postojanja ove metode u Srbiji, gospođa Helen Doron bila je počasni gost proslave koju je povodom jubileja organizovao Helen Doron sistem Srbije.

Tom prilikom, razgovarali smo sa njom o metodi i novostima u Helen Doron školama engleskog jezika.

Da li je osmišljavanje metoda bila želja ili potreba?

Bilo je pomalo jednog i drugog. Kada sam otkrila način na koji bih mogla da podučavam bebe i malu decu, odmah sam želela i imala potrebu da ga primenim.

Godinu dana sam podučavala prema metodi, pre nego što sam shvatila da je potrebno da napravim video kasete koje sam sama producirala i snimila.

Podučavala sam decu uzrasta od 2 do 6 godina želeći da dokažem uspešnost, odnosno da pozadinsko slušanje čini da deca na času prepoznaju zvuke koje su čuli kod kuće. Prve dve godine nismo imali knjige, već samo aktivnosti i igrice, sve je bilo zasnovano na zvucima. Metod je bio toliko uspešan da su me roditelji osmogodišnjaka molili da primim i njihovu decu, jer su šestogodišnjaci znali engleski bolje od starije dece.

Kada se završila prva godina, nastavnici su, prirodno, pitali šta ćemo raditi sledeće godine, tada sam shvatila da moram da napravim materijale za sledeću godinu.

Nismo imali puno novca i odluka je morala da se donese, da li naredne godine jurimo profit ili pravimo novi program.

S obzirom na to da sam ja nastavnik, odlučila sam se za novi program. Tek posle 12 ili 13 godina sam osmislila model poslovanja koji i danas primenjujemo, a ispostavilo se da je u pitanju franšizing.

50 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Tek tada smo mogli da počnemo da radimo na mnogo profesionalnijem nivou.

Moja deca su nasleđivala odeću druge dece, a na letovanja nismo išli. Bilo je jako teško, ali sam osećala potrebu da se u potpunosti posvetim ovome i bilo je vredno truda. Imala sam osećaj da radim pravu

Kada sam otkrila način na koji bih mogla da podučavam bebe i malu decu, odmah sam želela i imala potrebu da ga primenim. stvar koja je trebalo da postane dostupna svima.

Učenje jezika u najmlađem uzrastu razvija mozak više nego bilo šta drugo.

Govorenje nekog jezika je najkompleksnija sposobnost, komplikovanija od

matematike. Telefon može obavljati najteže matematičke zadatke, ali čak ni najmoderniji kompjuter ne može samostalno da koristi jezik. Sa druge strane, deca su prirodno predodređena za učenje jezika. Razvijanjem mozga dece zapravo razvijamo njihovu budućnost, odnosno otvaramo im mogućnosti. Učenje jezika na prirodan način, posebno u najmlađem uzrastu, obezbeđuje veći kapacitet mozga koji će učiniti da budu bolji u umetničkim i prirodnim predmetima.

Učenje na ovaj način čini da steknu pozitivan odnos prema učenju generalno, deca su smatrala da je učenje super stvar zato što su im učitelji stalno davali podršku. Zbog isticanja pozitivne strane svakog odgovora, deca se uvek osećaju uspešnom, sposobnom i spremnom za nove zadatke, kako u školi, tako i u ostalim oblastima. Dakle, u pitanju je bila potreba zbog koje sam imala jaku želju da je sprovedem u delo. Pored toga što je to bila generalna potreba u tom trenutku, bila je i moja lična potreba, zato što sam mislila da je to nešto važno, ne samo za engleski, već za celokupan razvoj dece.

Bila sam odgovarajuća osoba, na pravom mestu u pravo vreme. Sebe smatram pomoćnim sredstvom koje je ideju sprovelo u delo.

Kako ste uvideli vezu između muzike i jezika?

Doktor Suzuki je podučavao decu violini i tada je rekao da, kada uče maternji jezik, deca ga prvenstveno slušaju u pozadini.

Pre nego što progovori jezik, dete ga razume, a uz pozitivan podsticaj počinje i da ga koristi. Doktor Suzuki je muziku podučavao po metodi učenja maternjeg jezika. Tada sam odlučila da, s obzirom na to da postoji jezik muzike, napravim muziku jezika. Svaki jezik ima svoju muziku, intonaciju i melodiju. Ponekad govornici kojima jezik nije maternji zvuče prilično neobično, tako da sam jezik slušaocu postaje neprepoznatljiv. A ukoliko se uskladi sa muzikom samog jezika, govorniku postaje blizak kao maternji.

Kako se razvio metod?

Metod...možemo reći da danas imamo razvijen sistem. Danas naš sistem prevazilazi metodologiju, koja je svakako, baza sistema. Naša metoda se izučava na mnogim fakultetima širom sveta. Imamo jedinstvena materijale za podučavanje dece uzrasta od 3 meseca do 19 godina.

Sa decom od tri meseca radimo mno mnogo više od samog engleskog jezika. Najmlađi počinju sa aktivnostima i pesmama koje im pomažu da ostvare još prisniji odnos sa mamama, tatama, bakama i dekama. Ostvarivanje i produbljivanje veza je od izuzetne važnosti – ako se ne druže i ne vezuju za osobe iz najbliže okoline, samopouzdanje i samosvest će biti na niskom nivou, što je kasnije u životu nemoguće nadoknaditi.

Prva godina života je od nemerljive važnosti za dete. Najmlađe polaznike Helen Doron škola takođe podučavamo jeziku znakova za bebe, kako bi mogli i pre nego što progovore, da rukama komuniciraju sa roditeljima iskazujući svoje potrebe koje roditelji mogu da razumeju.

Osim kognitivnih, sa decom radimo i aktivnosti za razvoj fine motorike, kao

Divna stvar kod prirodnog učenja jezika je ta što deca vremenom postaju lingvistički detektivi. i motorike razvoja. Kurs se sastoji od pesama različitih žanrova koji predstavljaju različite zemlje sveta i njihove ritmove.

Ovaj kurs je u velikoj meri zasnovan na muzici, ali ga takođe nazivamo „sedam

kurseva u jednom“, otuda i njegov naziv Baby’s best start zato što to i jeste najbolji početak za bebu. Na ovaj kurs se nadovezuju mnogobrojni kursevi i aktivnosti pogodne za različite uzraste, zaista se trudimo da što više upotpunjujemo sistem.

Redovno objavljujemo edukativne i istovremeno zabavne video klipove koje smo napravili za podučavanje specifičnog vokabulara, gramatike, koje

godišnju konferenciju nastavnika, kako bi bili informisani o novinama.

Kako bi kvalitet nastave uvek bio na visokom nivou, obavljamo kontrolu kvaliteta nastave. Tako da roditelji mogu da budu sigurni da nastavnici rade na sistematizovan način. I zaista je takav način podučavanja u pitanju – nastavnik iz Srbije može ući u učionicu u Šangaju i održati čas, jednostavno može nastaviti tamo gde je prethodni nas nastavnik stao.

Da li imate omiljeni kurs?

deca obožavaju. Deca govore sa takvom lakoćom i potpuno prirodno. Oslanjanje na pozadinsko slušanje kod kuće ostaje osnova svih kurseva. Dakle, sistem sačinjavaju metod, materijali i naravno, nastavnici.

Kada ste odlučili da počnete da obučavate nastavnike?

Skoro odmah nakon prve godine, kada su roditelji počeli da me mole da podučavam njihovu stariju decu. Ljudi udaljeni dve stotine milja su me zvali da dođem da podučavam tamo, zato što su čuli za metod koji sam praktikovala. Rekla sam suprugu da je potrebno da se multipliciram, kako bih mogla da budem na više mesta u isto vreme. Trebalo mi je nekoliko Helen Doron, i tako sam odlučila da napravim obuku za nastavnike.

Imala sam divne nastavnike koji su radili prema metodi. Naši nastavnici moraju da ispunjavaju visoke standarde, moraju biti obučeni i jednom godišnje pohađaju najmanje jedan seminar, a takođe imaju i

Ne. To je isto kao kad biste pitali majku da li ima omiljeno dete. Uvek mi se malo više dopadnu novi kursevi, zato što vidim koliko se usavršavamo.

Najnoviji kurs koji je u pripremi se zove Jump with Joey i namenjen je deci uzrasta od 6 do 9 godina.

Ovaj kurs će zapravo zameniti naš kurs English for all children, ali sa druge strane deca koja su završila English for all children će takođe moći da pohađaju i naš novi kurs i da nauče još mnogo toga. U pitanju je animirana serija koja je rađena na najvišem jezičkom nivou, sa pratećom muzikom. Scenario je izuzetno zabavan i deca će zaista mnogo naučiti na ovom kursu. Kursevi za tinejdžere imaju izuzetne knjige, priče i muziku, a gramatika je na visokom nivou i prati evropske standarde za nivoe od A2 do B2. Dvoje moje dece su kantautori i njihova muzika prati kurseve za tinejdžere i potpuno je usklađena sa uzrastom.

Ko stvara muziku za Vaše kurseve?

Muziku za kurseve za mlađu decu stvaram u saradnji sa kompozitorom Nikom Levijem, a Ela i Benaja Doron prave muziku za tinejdžere. U pitanju je profesionalna produkcija, a pesme imaju divne stihove, zato su korisni za naše kurseve, jer se radi i poetska analiza pesama. detinjarije / KUVAJMO S DECOM

51

Zbog čega prvo decu podučavate govornom jeziku, a zatim fonetici, morfologiji i sintaksi?

Divna stvar kod prirodnog učenja jezika je ta što deca vremenom postaju lingvistički detektivi, analiziraju brzinom svetlosti, svakog sekunda, slušaju, uče da razdvajaju reči, a kada je gramatika u pitanju, analiziranjem se bave sve vreme.

Dete sa dve godine može reći Kakvi lepi konji, a sa tri godine može pod uticajem generalizacije gramatičkih pravila reći kakvi lepi konjovi analogno sa kakvi lepi vukovi. Sa tri godine dete je počeo da se bavi analizama tako da je, na primer, nepravilan glagol sagradilo po pravilima promene pravilnih glagola. Kasnije se svakako vrati na ispravan oblik. Ali je ovo potpuno prirodni način učenja jezika.

Nepovezano sa uzrastom, mi podučavamo sve na isti način. Deca prvo nauče da govore, počnu da osećaju jezik, a zatim će sami početi da se pitaju o pravilima korišćenja jezika, jer svako dete prvo nauči da govori, a zatim da čita i piše. Na Oksfordu su se bavili istraživanjem i došli do zaključka da deca koja su podučavana rimama i pesmama do treće godine, kasnije bolje čitaju i pišu, zato što su bolje usvojili muziku jezika.

52 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Lik iz našeg kursa Fun with Flupe je Granny Fix, bakica koja govori isključivo u rimama, zbog čega deca imaju još dublji i prisniji odnos prema jeziku koji uče. Mi se bavimo analizom onda kada je dete spremno za nju. Potpuno bi bilo apsurdno da dete koje ima tri godine učimo fonetskim pravilima. Analizom počinjemo da se bavimo tek kada oni imaju potrebu za čitanjem i pisanjem, kako bi razumeli ono što ih učimo.

Da li imate uvid u popularnost Vaših pesama?

Helen Doron Song Club je već u prvoj nedelji imao nekoliko stotina hiljada pregleda. Pripremljen je za decu od prvog dana do šeste godine. Helen Doron Song Club čine mnogobrojni klipovi sa različitim likovima koji izvode naše pesme. Takođe imamo Teen kanal koji ima sličan broj pregleda, na primer pesme Dear JK i I like you Ele Doron su među popularnijima, kao pesme Saviour i Frozen moments Benaje Doron.

Koliko vodite računa o zdravom životu i zdravoj ishrani, i da li nastojite da kod učenika Vaših škola pobudite svest o tome?

Zaista se zalažem za zdrav život dece i sa tim u vezi kompanija Helen Doron LTD priprema kuvar sa receptima za zdrav život i razvoj dece. Dete je celina, i samo kao takvo se može posmatrati, ne može se gledati samo jedan njegov aspekt, intelekt ili emocije. Zdrava ishrana dovodi do zdravog tela i zdravog uma. Zalažem

Zaista se zalažem za zdrav život dece i sa tim u vezi kompanija Helen Doron LTD priprema kuvar sa receptima za zdrav život i razvoj dece. se za biljnu ishranu, ne jedem mleko i mlečne proizvode, kao ni ribu ni meso. A verujem u to iz zdravstvenih i ekoloških razloga, kao i iz saosećanja prema životinjama. Ovakvim načinom ishrane bismo imali mnogo više hrane za sve.

ilustrovani kuvar za decu Gordane Žikić

Ilustracija kao kulinarska inspiracija Slikarka Gordana Žikić, zaljubljena u kulinarstvo i svoje ljubimce mace, došla je na ideju kako da sva svoja interesovanja spoji u jedinstveno delo. Tako je započela ilustrovani kuvar za mališane u kom simpatične mačkice-kuvarice kroz ljupke crteže praćene uputstvima decu uče da prave poslastice.

G

ordana Žikić je diplomirala slikarstvo i završila postdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti, a zatim postala član ULUS-a i samostalni umetnik. Trenutno je na doktorskim studijama. Ilustracijom se bavi godinama paralelno sa slikarstvom. Inspiracija su joj životinje, koje obožava još od kako je bila dete. Uvek je imala kućne ljubimce, a sada

Razgovarajući sa prijateljima koji često kuvaju sa svojom decom, postepeno se razvijala ideja o ilustrovanom kuvaru za decu. ima tri mačke koje su joj neiscrpan izvor inspiracije - stalno ih crta i pravi male ilustracije i stripove, na koje deca reaguju.

Budući da je interesuje kuvanje, već godinama sakuplja recepte. Prepisujući ih u svesku, često ih i ilustruje. Tako je došla na ideju da objedini oba nadahnuća u knjigu koja bi bila inspirativna za decu i njihove roditelje. Naravno, glavni kuvari u njenim ilustrovanim receptima su, pogađate – mačke!

Razgovarajući sa prijateljima koji često

kuvaju sa svojom decom, postepeno se razvijala ideja o ilustrovanom kuvaru za decu. Kuvanje, kao zajednička aktivnost koja na zabavan način pospešuje kreativnost i razvija niz drugih veština koje se mogu primeniti i šire. Deca stvaraju odnos prema hrani i kuvanju, uče o namirnicama, i na taj način će čak poželeti da probaju neke nove ukuse. Vremenom će postati vešti i moći će i samostalno da pripreme sebi obrok. U pripremi je mali slatki kuvar, koji će obuhvatiti 10-ak recepata, svaki sa 3-5 ilustrovanih strana. Biće malog formata, tako da deci bude lak za držanje i čitanje. Planirano je da bude plastificiran, tako da može bez bojazni da se koristi u kuhinji sve vreme tokom kuvanja, i ukoliko se isprlja, lako može biti obrisan. Planirano je da sledeći kuvar bude sa slanim jelima.

Gordana je podelila sa nama recept za Kesten-mus.

Bili smo...

Piše: Jasmina Jovanović

Kada je letnji kamp zaista

„skok u sport“

Tokom boravka deca su se oprobala u fudbalu, košarci, plivanju sa osnovama ronjenja, aikidu, ritmičkoj gimnastici, odbojci, ali su po izboru i shodno svojim interesovanjima mogli da nauče i osnove jahanja, logorovanja, skijanja na travi, planinskog biciklizma, kao i pešačenja sa osnovama orijentiringa aikido i posvećeno odlaze na treninge, iako su očekivanja trenera i rekreatora bila sasvim drugačija. To je ono dragoceno što ovaj kamp pruža, a zašta bi nam u suprotnom trebalo godinu dana pohađanja različitih treninga da deca pronađu ono što ih čini radosnim i što

P

onuda koju je agencija „Smart adventure“ ovog leta iznela pred roditelje kao plan svog letnjeg kampa „Skok u sport“ bila je zaista više nego odlična. Deci je tokom deset dana boravka na Tari ponuđeno da se okušaju u čak 12 vrsta sportsko-rekreativnih aktivnosti. Nije bilo lako poverovati da ovo negde u Srbiji postoji, ali dobre preporuke i prethodna pozitivna iskustva dece koja su već bila polaznici kampa, kao i svaki dobar glas, daleko su se čuli.

A i ovogodišnji polaznici su se vratili zadovoljni, uz želju da dogodine sve ponove.

Vrlo često su roditelji u nedoumici na koji sport bi mogli da upišu dete, a kao po pravilu, dete nije tu da bi nam u tome pomoglo. Naprotiv, njihova želja nikad nije samo jedan sport. Dešava se da dete luta u potrazi za onim sportom koji bu mu prijao i odgovarao njegovim fizičkim predispozicijama. Upravo smo u kampu „Skok u sport“ bili svedoci kako nežne i tihe devojčice između aikida i, recimo, ritmičke gimnastike biraju

54 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Prvo su naučili bez čega se ne kreće u planinu, zatim kako se korača uzbrdo, a kako nizbrdo, kao i kako se prate planinarske oznake. ih ispunjava. Ovde, u deset dana, osim toga što su zabavljena, rumena, srećna i sa „planinskim“ krvnim zrncima, deca odlaze kući znajući šta je ono čime žele da se bave. Svakodnevnim treninzima i različitim aktivnostima shvatili su šta im prija i šta je ono u čemu su dobri.

Isto tako, za bilo šta da su se odlučili u toku trajanja kampa nisu im bili potrebni rekviziti.

Kamp je pose-dovao sve, od reketa, preko

bicikle, do daske za učenje plivanja.

Na Tari, na više od hiljadu metara nadmorske visine, u hotelu Beli bor bila su smeštena deca sa vrelog beogradskog asfalta. Tokom boravka deca su se oprobala u fudbalu, košarci, plivanju sa osnovama ronjenja, aikidu, ritmičkoj gimnastici, odbojci, ali su po izboru i shodno svojim interesovanjima mogli da nauče i osnove jahanja, logorovanja, skijanja na travi, planinskog biciklizma, kao i pešačenja sa osnovama orijentiringa (upotreba kompasa, čitanje karte, pravljenje čvorova i slično) kroz sve aktivnosti vodili su ih mladi, obrazovani, strpljivi i vedri treneri.

Upoznavanje sa planinom Nijedan trenutak boravka u Nacionalnom parku Tara nije bio protraćen.

Svaki dan je bio dobro organizovan i nudio je deci mnoštvo mogućnosti. Najširi spektar novih informacija i dogodovština deca su stekla upravo kroz planinarenje i

orijentiring. Prvo su naučili bez čega se ne kreće u planinu, zatim kako se korača uzbrdo, a kako nizbrdo, kao i kako se prate planinarske oznake. Uživali su u divnoj, skoro netaknutoj prirodi i sladili se šumskim jagodama. Bilo im je zabavno kada su naučili da od ogromnog lista gaveza naprave sebi šešir, bilo

Svakakve radosti i dogodovštine su iskusili mali Beograđani, nadoknađujući nedostatak fizičke aktivnosti i čiste dečje igre, koju im u gradskim sredinama sve češće kradu ekrani računara, telefona, tableta i televizora. radi zaštite od sunca ili kiše. Podjednako kao i kada su učili kako se razapinje šator, kako izabrati mesto za logor, kako se vezuju čvorovi i slične planinarske dogodovštine. Ipak, najviše radosti i elana pokazivali bi kada je trebalo pregaziti neki potok. A deo Tare u kome je smešten hotel Beli bor, ne nosi uzalud naziv Kaluđerske bare. Potoka i bara za pregaziti i preskočiti bilo je mnogo, na

opštu radost dece. Bilo je tu i nešto blata na nogavicama i skakutanja sa kamena na kamen, ali osmeh nije izostajao.

Nijedan sport zapostavljen Kamp „Skok u sport“ sasvim sigurno pomera granice ustaljenih klišea sličnih kampova u kojima organizatori stave akcenat na dva-tri sporta, a u poslednje vreme uglavnom na tenis. Bilo je zanimljivo videti koliko su ih privukle neobične aktivnosti, a ne slavni sportovi gde se zarađuje najviše novca. Jedna od takvih aktivnosti je i takozvani „zipline“, spuštanje niz konopac sa uzvišenja. Tu su deca, smeštena

u bezbednom pojasu, sa kacigom na glavi uz budno oko rakreatora isprobala kako izgleda spuštati se niz konopac sa uzvišenja, onako kako to nisu ranije radili – vazdušnim putem. Zip-line je bio jedna od najposećenijih aktivnosti.

Naravno, nijedan sport nije bio zapostavljen, ma koliko da je bilo zainteresovane dece. Odlazak u ergelu gde su išli

Deci je tokom deset dana boravka na Tari ponuđeno da se okušaju u čak 12 vrsta sportsko-rekreativnih aktivnosti. na jahanje bio je velika radost za njih.

Uopšte, najviše oduševljenja izazivale su baš takve stvari, do kojih u Beogradu nije tako lako doći. Na odlasku, svi su rekli kako će ipak najduže pamtiti večeru spremljenu u prirodi. Pošto u Nacionalnom parku nije dozvoljeno paljenje vatre, ljubazno osoblje hotela Beli bor i rekreatori su organizovali roštiljanje na terasi Nacionalne kuće Radmilovac. Tu su deca, u prirodi, okružena šumom, sama pekla svoju večeru na prutićima, oduševljeni što su tako blizu vatre, a ipak bezbedni. Iako je hrana u hotelu Beli bor bila za svaku pohvalu, najslađe detinjarije / KUVAJMO S DECOM

55

pojeden obrok, za koji je baš svako tražio dodatak bio je baš taj obrok spremljen u prirodi.

Svakakve radosti i dogodovštine su iskusili mali Beograđani, nadoknađujući nedostatak fizičke aktivnosti i čiste dečje igre, koju im u gradskim sredinama sve češće kradu ekrani računara, telefona, tableta i televizora. Bila je prava

šteta što roditelji nisu mogli negde iz prikrajka da ih vide kako preplanuli i nasmejani igraju fudbal i košarku, uče pravilan servis odbojke ili vezuju planinarski čvor, čuvenu „osmicu“.

Vidimo se dogodine!

Poslednjeg dana sve polaznice ritmičke gimnastike priredile su pravi mali spektakl svojom koreografijom koju su uz pomoć instruktorke pripremale sve vreme boravka. Ni svečani kostimi im za tu priliku nisu manjkali. Uz muziku, obruče i trake, publika je imala šta i da vidi, i da se zapita da li je moguće da je većina ove dece prve korake u ritmičkoj gimnastici napravila tek ovde, pre nekoliko dana. Isti komentar bio bi, u stvari, za bilo koje dete u bilo kojoj aktivnosti.

Nije bilo deteta da nije savladalo osnove one aktivnosti za koju se opredelilo.

Sem sportsko-rekreativnih aktivnosti, deca su u kampu sklapala nova prijateljstva i družila se u večernjim satima u diskoteci. Svake večeri je bilo organizovano neko takmičenje, ređale su

56 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

se tematske zabave, od takmičenja „Ja imam talenat“, izbora za šiz friz, karaoke večeri, do organizacije čak dve rođendanske žurke.

Još dugo će deca pamtiti boravak u ovom kampu. To će biti koliko zbog same Tare i njene lepote, toliko i zbog svega proživljenog i naučenog.

Ako vam bilo šta od navedenog zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, bacite pogled na fotografije, jer one govore više od reči.

I ne oklevajte da već u narednom kampu bude baš vaše dete.

Prvi termin za 2015. godinu već je određen: 22.06.2015.-29.06.2015., a planirana su još tri termina u toku leta.

www.smartadventure.org

promo

KOMPANIJA IMLEK PRIJATELJ DOBROG UKUSA Kompanija Imlek podržala je slatko takmičenje najmaštovitijih recepata „Podeli dobar ukus” koje je održano u sredu 30. jula u TC Stadion.

Manifestacija „Podeli dobar ukus” finalni je deo on-line konkursa „Najslađa poslastica“, u okviru kojeg su, od 15. do 29. jula, ljubitelji slatkih poslastica slali recepte svojih omiljenih slatkiša.

Za svoje recepte, talentovani majstori kulinarstva, koristili su proizvode Moja Kravica KUHINJICA, koji su već odavno neizbežan sastojak najslađih poslastica. Stručni žiri sačinjen od profesionalnih kuvara imao je težak

zadatak da od mnogo sjajnih recepata izabere tri najbolja.

Pobednici ovog konkursa nagradjeni su vrednim nagradama i Imlekovim poklon paketima, kao i pobednik najkreativnije maske, za maskenbal koji je organizovan tokom ovog dogadjaja.

Najmlađe posetice manifestacije Imlek je zasladio ukusima Moja Kravica milk shake a posetioce tržnog centra osvežio Jogood proizvodima i iznenadio različitim poklonima.

Imlekovi umetnički murali na zidovima Beograda Beograd, 2. jul 2014. godineKompanija Imlek podržala je ovogodišnju, četvrtu po redu, Beogradsku nedelju umetnosti (BNU), manifestaciju koja je od 20. do 28. juna, svojim jedinstvenim stilom izražavanja i modernim stvaralaštvom udahnula novi život u naš grad, ostavljajući nam, pri tome, svojevrsna urbana kulturna dobra.

U okviru BNU, a pod sloganom „Obojimo BEO GRAD”, uz podršku kompanije Imlek mladi umetnici oslikali su ukupno sedam murala širom grada, na Cvetnom trgu, u ulicama Prote Mateje 60, Braće Nedića 5, Kralja Petra 62,

Cara Nikolaja II, ispod Brankovog mosta i kod Skejt parka.

Na taj način, kroz oslikavanje murala, mladi ljudi umetničkim izrazom govorili su o svojim emocijama i svom doživljaju grada, pretvarajući dobro poznate kvartove, ulice, prolaze i pasaže u galerije pod vedrim nebom.

Kao društveno odgovorna kompanija koja neguje pozitivne vrednosti u društvu, Imlek će nastaviti da pruža stalnu podršku različitim umetničkim, kulturnim, humanitarnim i drugim manifestacijama i na taj način daje svoj doprinos zajednici u kojoj posluje.

Jogood jabuka i zova - najbolje kad probaš!

Imlekova Jogood porodica dobila je novog člana- Jogood sa jabukom i zovom, spoj najkvalitetnijeg Imlekovog jogurta, pažljivo odabranih komadića jabuke i neodoljive zove!

Jogood jabuka i zova vaš dan pretvoriće u nezaboravno sočno iskustvo. Možete ga konzumirati kada ste u pokretu, uz doručak, kao desert ili laganu užinu. Vaše je samo da mu poželite dobrodošlicu, prepustite se i uživate,

jer uz Jogood jabuka i zova, vrhunsko uživanje u harmoniji ukusa, zagarantovano je.

Jogood je jedini voćni jogurt sa komadićima voća vrhunskog odabira i zbog toga već dugo Vaša je omiljena mlečna poslastica. A zavodljiva kombinacija jabuke i zove sada će vam podariti novu energiju i uvesti vas u još jednu Jogood avanturu.

Jogood – najbolje kad probaš! detinjarije / KUVAJMO S DECOM

57

Piše: Dubravka Belogrlić, www.radostzaradost.com

Kulinarska razglednica sa Novog Zelanda

Svet naopačke naopačke

S

vet naopačke – to je svet u kom živimo ja, moja petogodišnja klinka i ostala nam Down under familija.

Najdalja zemlja na svetu, zemlja u kojoj sunce u gradiću Gisborne na Severnom Ostrvu izlazi prvo na svetu. Nema šanse da nas stignete, mi smo u proseku, u zavisnosti od toga da li je u pitanju letnje ili zimsko brojanje vremena, 10 do 12 sati ispred vas.

Ali nije to jedina razlika. Kad je kod vas noć, kod nas je dan. Kad je kod vas leto, kod nas je zima. E ovo drugo mi je jedino žao, što Deda Mraz dolazi leti! Mada mi, evropski doseljenici, smo se dosetili, pa slavimo sredinom jula zimsku Novu godinu. Uvek je dobro kad ima razloga za slavlje. Verujte, deca se ne bune. A ova u našoj porodici gde ima i kivija (tako još zovu stanovnike Novog Zelanda), pogotovu ne. Slave se dva Uskrsa, dva Božića…

Deca na Novom Zelandu žive prilično bezbrižno. Polaze u školu kad napune 5 godina. Torbe su im simbolične, jer u njima ne nose knjige prvih nekoliko godina.

Nose kutiju za ručak i kišnu kabanicu, flašu sa vodom.

Sve knjige i sveske im se nalaze u školi.

Deca ovde prvo uče da čitaju, pa malko kasnije da pišu. Moj brat, koji je dosta stariji od mene, je ovde studirao. Sećam se mojih zabrinutih roditelja, naročito mame, je on igrao tenis, fudbal, pomalo radio za džeparac, imao devojku i vrlo

58 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

retko, većinom pred ispite, uzimao knjigu u ruke. Brige su bile nepotrebne, njemu je bilo dovoljno da redovno posećuje predavanja, piše zadato i dodatno pročita ponešto.

Ovim sam, u stvari, htela da ilustrujem da deca ovde imaju dosta vremenskog prostora za vanškolske aktivnosti. Sport je najglavniji; ragbi kolo vodi, i među devojčicama.

Deca u osnovnoj i srednjoj školi nose uniforme, koje nisu naročito lepe, ali to im i nije svrha. Tako kod dece ne postoji takmičenje ko nosi bolju brendiranu odeću i obuću.

A za nas roditelje (naročito devojčica), prava je milina da ujutru, kad svi žurimo ili na posao ili negde, ne moramo još da se raspravljamo šta će se obući toga dana.

Osnovci još dobijaju i besplatno mleko i voće, a ako neko dete zaboravi ručak, uvek ima rezerve u školskoj kuhinji. Školovanje u osnovnoj školi je sasvim besplatno i roditelji su pozvani da, ako mogu, daju donacije, ali nisu obavezni.

Deca u školu često idu i bosa. Neću nikad zaboraviti svoju prvu šetnju sa mamom i tatom u jednom trgovinskom centru.

Mama je spazila jednu finu gospođu našminkanu i doteranu, sa troje dece koja su bila bosa. Razrogačila je oči na nju i dok je verovatno razmišljala koja rečenica bi trebalo biti upućena

ovoj lošoj majci, dotična gospođa i njeni bosonogi su se na sreću udaljili.

Ali, tako je kad ste u zemlji gde vladaju drugi običaji. Pa kad vas kivi komšija pozove na večeru i kaže vam „Bring your own plate“ (Donesi svoj tanjir), vi ga izogovarate u stilu „zašto zove goste kad nema tanjire“… Onda dodatno zasmejete celo društvo kad se sa porodicom pojavite sa 4 prazna tanjira! Dok vam objasne taj običaj da to znači „Donesi nešto za večeru u svom tanjiru, kolač, salatu, bilo šta“.

Ili kad vidite naslov Garage Sale (bukvalan prevod je „prodaja garaže“). Pa pomislite da su ljudi baš čudni kad pored kuće prodaju svoju garažu, a oni iz garaže u stvari prodaju stvari koje im više ne trebaju. Mogla bih tako još dugo da vam pričam, ali biće još prilike.

Kao istinski gurman, da spomenem samo da me je, kad sam bila u godinama kada me je zainteresovalo kuvanje i sve što ima veze sa hranom, srećom zatekla situacija ovde da svega ima. Mama mi je

pričala da je, kad su se oni doselili 1994., ovde vrhunski specijalitet bili jagnjetina sa pečenim krompirom, grašak i sos od nane. Za sve ostalo morao si obilaziti mnoga mesta da bi sakupio sastojke za nešto posebno.

Monstrumčići

Sada zaista svega ima. Ovde živi 78 nacija u ljubavi i slozi, i svaka je donela nešto iz svoje zemlje, ukusno novo i zanimljivo.

Mi smo naše poznanike i prijatelje naučili na naše specijalitete koje oni vrlo rado jedu!

Sastojci za 12 komada

Da ne zaboravim kolač im, čuveni tortu Pavlovu za koji su najzad uspeli da dokažu da je kreirana u Novom Zelandu od strane jednog poslastičara u glavnom gradu Velingtonu, u čast ruske balerine Pavlove, koja je tu gostovala. Australijanci su godinama pokušavali da ga prisvoje kao svoj!

I da za kraj ne zaboravim divnu prirodu na oba ostrva. Ja živim u svetu naopačke u jednoj razglednici. A moto života je Kad ti život da limun, napravi limunadu!

Cheers!

Iz popularne dečje serije Sesame Street, koju moja klinka voli, proistekla je ideja za ovaj kolač. Cookie Monster je plave boje u seriji, ali ja sam ga napravila roze za devojčicu.

Evo, korak po korak, sasvim je lako. Deca su bila oduševljena, a bogami i odrasli!

Testo: 100 g brašna 100 g sitnog belog šećera 100 g putera 2 jaja 1 kašičica praška za pecivo 1 kašičica sode bikarbone Premaz: 250 g putera 300 g šećera u prahu ½ kašičice ekstrakta vanile 4 kašike mleka malo roze boje za jelo Za ukrašavanje: Pakovanje rendanog kokosa Pakovanje čokoladnih dugmića /beli/ Tuba čokoladnog želea za oči Pakovanje malih keksića * umesto čokoladnog želea možete istopiti na pari malo čokolade za kuvanje, pa umakati čačkalice i tako praviti tačkice u očima.

Priprema: 1.

2.

3.

4.

5.

Zagrejemo rernu na 180 0C. U tepsiju za mafine stavimo papiriće za kapkejk Umutimo puter i šećer da budu svetlo-žute boje Dodamo jedno po jedno jaje i nastavimo da mutimo Prosejemo brašno i izmešamo. Sipamo u tepsiju za mafine Pečemo oko 15 minuta i ostavimo da se ohlade

Mafine namazati roze premazom i umočiti u kokosovo brašno koje ste obojili u roze.

Dodajte čokoladne oči. Zasečemo svaki mafin i u u „usta“ ubacimo po keks.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

59

drugi pišu Piše: Čeriti Karli Metjuz, Hafington Post Prevela: Jasmina Jovanović

10 caka

za kuvanje s decom

Počinje sezona kuvanja i, ako ste ovih dana u kuhinji češće nego inače, setite se da je to mesto na kom bi vaši mališani, baš oni koji obožavaju nered i ne slušaju instrukcije, voleli da budu.

Uprkos opštem neverovanju, to stvarno može da bude zabavno. este, njihovo prisustvo će vas usporiti, i da, brašna će biti tamo gde jadni beli prah nikad ranije nije dospeo, ali verujte mi na reč, vi i vaši klinci ćete stvarno uživati u tom vremenu provedenom zajedno. Ja imam troje dece mlađe od 5 godina, i otkad pišem svoj blog o hrani, ljudi me često pitaju kako uopšte kuvam sa njima, a da se još uvek niko, ne daj Bože, nije skuvao!

Do sada je sve bilo samo uživanje, ali verujem da je to tako samo zato što smo poštovali određena pravila…

Logistika Smestite svakoga na bezbedno mesto. Kuhinja je pravljena za odrasle, ali zato su tu jake stolice na koje vaši mali ljudi mogu da se popnu. Ponekad ih čak pustim da sede na šanku (nemojte nikome

60 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

da kažete, da za to ne bi čula kuhinjska policija). Njima je bitno da vide šta se dešava, a posebno vole da gledaju unutar posude u kojoj mešate sastojke. Zato je bitno da ih smestite negde odakle će to moći.

Naoružajte se keceljama Svi nosimo kecelje, čak i ja.

One, sem što štite odeću od potpunog uništenja, čine da se deca osećaju kao da im je to uniforma.

Kecelje su naš svečani znak da se dešava nešto posebno. Znak da počinje kuvanje!

Pripremite jednu vlažnu krpu Ona će omogućiti da se brzinski obrišu ruke nakon rukovanja hranom, da ne bismo trčkali svaki čas da peremo ruke.

Isto tako, sprečiće i sva potencijalna izlivanja. Neka vam se nađe pri ruci.

Primaknite kantu za smeće Trčanje kroz kuhinju svaki čas da biste nešto bacili uopšte nije zgodno, ako uzmete u obzir da vam jedno dete sedi na šanku, a drugo i treće stoje na stolicama.

Zaista, uopšte nije. Postavite kantu blizu vas dok ne završite posao, uštedećete sebi vreme i sprečiti haos.

Mućenje, rolanje i sipanje u činiju za mućenje su neke početne stvari koje oni sigurno mogu.

Prvo pripremite sve sastojke Nije da sad želim da zvučim suviše „francuski“ i pravim se važna, ali pravilo francuskih kuvara zvano „mis en place“ koje znači baš to – prvo sve pripremite, je istinski savršeno kuvarsko pravilo.

Ozbiljni kuvari se uvek prvo uvere da imaju, recimo, prašak za pecivo, pre nego što stignu do pola recepta i shvate da su ga zaboravili. Budite sigurni da ako nešto zaboravite, prvo što ćete uraditi je psovanje samog sebe i, naravno, recepta.

A odmah nakon toga izvinjavanje deci, i neka od rečenica: Ne, mama to nije stvarno mislila; Ne, ozbiljno, neću da vas čujem da govorite nešto slično, i nezao-

bilazna: Nemoj da sam čula da ste to izgovorili pred bakom!

Razvijanje taktike Nađite svakom zaduženje. Prostudirajte recept i uvidite šta male ručice tu mogu da pomognu. Mućenje, rolanje i sipanje u činiju za mućenje su neke početne stvari koje oni sigurno mogu. Govorite im sve vreme šta radite, zašto tako treba, i kada je red na njih da obave svoj deo. To će im biti zanimljivo i učiniće da se osećaju važnim.

Radite ponešto i zajedno Ponekad iz bezbednosnih ili higijenskih razloga, puštam ih da me drže za zglob ruke dok recimo, rukujem nožem, gratiniram ili nešto tako, što je za njihov uzrast, ali i za moje živce teško. Verujte, oni se zadovolje i time, a vi ste sebe spasili stresa.

Ruke u vis!

Ovo je ipak moje zlatno pravilo. Funkcioniše savršeno kad hoću da budem sigurna da ništa vrelo ili oštro neće dotaći.

Oni podignu ruke, i smatraju i to delom igre i zabave, a ja taj uzvik koristim i kada želim da primirim situaciju koja se izmiče kontroli.

Naviknite ih i na ribanje Negde na pola puta, volim da malo pospremim i uklonim sve što mi smeta i više ne treba. Oni mi dodaju krpe, ispiraju sunđere, pa i obrišu ponešto. To često zna da bude sasvim beskorisna digresija kada stignete do kraja, ali važno je da

Do sada je sve bilo samo uživanje, ali verujem da je to tako samo zato što smo poštovali određena pravila… steknu naviku da rasklone za sobom, pa neka to bude i na pola posla.

Pravila su pravila Najvažnije pravilo je svakako da se poštuju pravila.

U kuhinji zahtevam apsolutnu poslušnost, ako žele da opet budu tu.

1. Slušajte instrukcije.

Nema sipanja sastojaka dok ja to ne kažem, nema otimanja, i ako ja kažem stop, to znači zaista – stop.

2. Nema cmizdrenja u kuhinji.

Plakanje je takođe zabranjeno.

Svako ko poštuje pravila može da ostane u mojoj kuhinji. Nije loše da glava porodice, što je uglavnom tata, bude u blizini ako treba nekog diskvalifikovati i udaljiti iz kuhinje.

U svakom slučaju, i kada uspe i kada ne uspe, biće poučno.

Svakako vam ostaje zavidna količina kolača i biskvita za poklanjanje i posluživanje gostiju. Čeriti Karli Metjuz je mama koja sanja o tome da njena deca jedu pravu hranu. Žiuvi u Rimu sa mužem i decom i osnivač je sajta Foodlets.com

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

61

(Recept iz knjige “Kreativna kuhinja” Steve Karapandže, izdavač: Profil knjiga, Beograd)

Kolač od limuna Sastojci: Testo: 2 neprskana limuna 250 g maslaca 250 g šećera 5 jaja so 250 g brašna pola kesice praška za pecivo 50 g šećera u prahu Preliv: 50 g sećera u prahu 2 kašike vode Priprema: Limun operite, prosušite i narendajte koricu, a sok ocedite. U činiju stavite mekani maslac, šećer, prstohvat soli i narendanu koricu limuna. Mikserom penasto umutite, pa uz mešanje dodajte jedno po jedno jaje. Brašno promešajte sa praškom za pecivo i umešajte u smesu od jaja.

62 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Ovako dobijeno testo stavite u duguljasti pleh za kolače, prekriven papirom za pečenje. Stavite da se peče u ugrejanu rernu na 180°C i pecite oko 50 minuta, zavisno od veličine kalupa. Da li je kolač pečen, proverite iglom za pečenje. Ako na igli nema testa, pečen je. Kolač izvadite iz rerne i ostavite da se u kalupu malo ohladi.

Sok od limuna pomešajte sa 50 grama šećera u prahu, pa prelijte preko kolača.

Kad se sok upije, istresite kolač iz kalupa i ostavite da se potpuno ohladi.

Na kraju rastopite u dve kašike vode šećer u prahu, pa dobro promešano prelijte preko kolača. Ostavite da se preliv osuši.

promo

KUVANJE KAO NA VRELOM KAMENU

U

dalekoj praistoriji, pre više miliona godina, ishrana prvog čoveka, humanoida, sastojala se od sirovog mesa različitih ulovljenih divljači, kao i od prikupljenih plodova koje je pračovek pronalazio u prirodi. Mnogo kasnije, 500.000 godina p.n.e., pračovek pronalazi vatru i počinje njom da se služi, u početku samo za grejanje a kasnije i za pripremanje hrane. Sa pojavom vatre, hrana pečenjem i kuvanjem, počinje da dobija i na kvalitetu.

Pračovek kroz istoriju pronalazi način i da priprema prvi hleb praveći žita od kombinacije različitih jestivih trava, a prvim pripitomljavanjem životinja dobija i priliku da više ne lovi „obroke“, nego da hranu koristi kad i koliko on poželi. Sve što se potom pojavilo, samo su „nijanse“, jer navedene namirnice čine bazu i današnje ishrane.

Međutim, ono što se ne bi moglo nazvati nijansama, odnosi se na pripremu hrane – kulinarstvo.

Kroz istoriju, od praistorijskih arheoloških nalazišta pa do zapisa koji datiraju još pre nove ere, može se pratiti kulinarski napredak čovečanstva, kao i njegov gastronomski užitak.

Prvobitno je čovek pripremao hranu, spremajući je na ugrejanom ili užarenom kamenu, koristeći energiju sunca, a kasnije vatre. Priprema hrane na kamenu bio je i ostao jedan od najzdravijih načina pripreme hrane. Ona je zadržavala sve nutritivne sastojke potrebne za normalno funkcionisanje ljudskog tela, za kamen se nikada nije lepila, te je uvek bila sočna i ukusna.

Kasnijim razvojem prvog posuđa, pa sve do današnjeg doba, pripremanje hrane je prolazilo kroz različite varijacije. Posuđe je bilo olovno, bakarno, čelično, keramičko, sa jednim ili više slojeva, sa različitim premazima koji su omogućavali da se hrana ne lepi za posudu i da se ista može lako i jednostavno čistiti.

Međutim, u trci za tehnologijama koje su omogućavale izradu i proizvodnju sve savremenijeg posuđa, nekako je zaboravljeno na ono što je najbitnije – kako očuvati sve hranljive materije u hrani koju spremamo.

Linija posuđa HOT STONE zbog efekta „vrućeg kamena“ pruža prirodan način pripremanja hrane, a jela koja se pri-

preme u ovom posuđu imaju prvoklasan ukus, kao da su pripremana na vrućem kamenu. Izuzetno izdržljivo, 8-slojno posuđe s vrhunskim visokokvalitetnim mineralnim premazom, omogućava brže kuvanje, sa upotrebom manje masti nego kod običnih posuda. Toplota se odlično provodi kroz čitavu posudu, te se time skraćuje vreme kuvanja i utiče na značajno smanjenje utroška energije.

Ova linija posuđa omogućava kuvanje i spremanje obroka gotovo bez masnoća, koje su uzročnik povišenog holesterola u krvi, kao i mnogih drugih srčanih oboljenja.

GLAVNE PREDNOSTI UPOTREBE POSUĐA IZ LINIJE HOT STONE • Primereno za sve površine za kuvanje čak i one na indukciju • Kuvanje bez nezdravih masnoća, za zdravlje bez holesterola • Brža priprema hrane, zbog odlične distribucije energije • Najbolji ukus hrane, zbog izuzetnih prednosti kamene posude • Hrana zadržava vitamine i minerale, koji su potrebni našem telu • Odlična raspodela toplote osigurava ravnomerno skuvanu hranu • Neprijanjajući premaz omogućava spremanje namirnica bez lepljenja na podlogu • Čak 8 slojeva posude za najbolju otpornost, sa dodatnim mineralima za ekstra izdržljivost • 2x veća otpornost na ogrebotine i udarce nego kod običnih posuda • 10x veća otpornost na abraziju nego kod običnih posuda • Jednostavno i brzo čišćenje • Moderan dizajn • Manja upotreba energije, sredstava za čišćenje i vode

U kamenom posuđu RosmarinoHot Stone ćete pripremiti najbolje palačinke, zapeći ukusne pileće filete ili jednostavno pripremiti jaja na oko za brzi doručak...

Posuđe HOT STONE omogućavaju da hrana zadrži sve potrebne hranjive materije. Neprianjajuća mineralna unutrašnjost posude, poput kamena, gotovo „zaključa“spoljni deo hrane, kako bi ostala sveža i slasna. Tako će se zadržati svi minerali i vitamini, potrebni za vaše zdravlje. Prirodnije, svežije i zdravije od ovoga ne može!

U liniji posuđa HOT STONE nalaze se sledeće posude: Kaserola – 16 cm

Visoki lonac – 24 cm sa Ilago premazom

Tiganj za palačinke – 25 cm

Tiganj – 26 cm

Vok – 28 cm

www.vitapur.rs

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

63

gastro-vesti

Evo zašto je važno da deca kuvaju zajedno sa vama Najnovije istraživanje pokazalo je da deca koja sa roditeljima učestvuju u kuvanju hrane jedu više povrća od one koja u tome ne učestvuju.

Istraživanje sprovedeno u istraživačkom centru Nestle u Lozani poredilo je namirnice koje deca biraju da jedu kada učestvuju u pripremi obroka sa onima za koje se opredeljuju kada ne učestvuju u tome.

Ukupno 47 roditelja sa decom uzrasta između 6 i 10 godina, pripremalo je obroke od različitih namirnica, kao što su pohovana piletina, salata, karfiol i testenina.

Polovina dece pomagala je roditeljima u pripremi, dok se druga polovina dece igrala. „Deca koja su kuvala sa roditeljima pojela su veći deo svog obroka i znatno veće količine povrća, a rezultati ukazuju na to da uključivanje dece u pripremu obroka može pomoći u

razvijanju zdravih navika u ishrani i povećati unos povrća kod dece“, rekao je Tanjugu nutricionista dr Klazin van derHorst (Klazine van derHorst), vođa tima naučnika koji su sproveli istraživanje.

Deca koja su pripremala obrok sa roditeljima pojela su oko 76 odsto više salate, 27 odsto više piletine, a ukupno su uneli oko 25 odsto više kalorija.

Istraživanje je, takođe, pokazalo da pomaganje u pripremi obroka povećava samopouzdanje dece i stvara osećaj ponosa.

Ishrana u predškolskim ustanovama obezbeđuje 70 do 75 odsto dnevnih energetskih potreba i predstavlja korektor porodične ishrane, a u vrtićima se organizuje i aktivno učešće dece u pripremi hrane, naročito hrane od namirnica koje deca teže prihvataju.

Ne dozvolite da vam Amerikanci „zabibere“ hranu pesticidima i hormonima Džejmi Oliver je,osim po svojim kuvarskim lekcijama i emisijama o pripremanju hrane, javnosti poznat i po zalaganju za promenu svesti o hrani, izbegavanju prerađevina, povratak starom dobrom kuvanju, ali i edukaciji dece o štetnosti brze hrane. Strastveno se zalaže da se u školske kuhinje vrati hrana koja je potrebna deci za rast i razvoj, a ne imitacija Mekdonald’s hrane koju vrlo često ismeva i kritikuje.

Ovaj put podigao je javnost na noge skrenuvši pažnju na opasnu činjenicu u vezi sa potpisivanjem trgovinskog sporazuma između Velike Britanije i Amerike, po kom bi se standardi Velike Britanije koji ograničavaju prisustvo pesticida i hormona u hrani smanjili u korist Amerike koja bi im izvozila svoju hranu.

Govoreći za Tajms, Oliver je naglasio da bi to bilo veoma opasno za čitavu Britani-

64 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

ju, za domaće farmere i kompanije koje prerađuju domaću hranu, ali još više za celokupno stanovništvo koje bi takvu hranu konzumiralo.Objasnio je da je razlika u dozvoljenim količinama i supstancama u njihovoj zemlji veoma, čak u pojedinim primesama drastično različita od američkog standarda. „Veliki broj pesticida, dokazano kancerogenih, je tamo dozvoljen, kao i hormoni rasta u hranjenju životinja,a kod nas nije, ili bar ne u tolikoj meri“, izjavio je Oliver.

U svom nastojanju da spreči ovakav dogovor, pokušao je i da stupi u kontakt sa generalnom sekretarkom Ujedinjenih nacija, Hilari Klinton, ali bez uspeha.

Supstance koje Evropska unija ne dozvoljava u hrani, akoje su u Americi dopuštene su, između ostalih, i hormon rasta za svinje,mlečni hormon BST, zatim

piletina u kojoj ima arsena, živina koja je hemijski očišćena i pesticidi u voću i povrću.Njegovom otvorenom negodovanju pridružilo se i Centar za ispitivanje bezbednosti hrane koji je, sem što ga je podržao, i kritikovao tajnovitost pod kojom se odvijaju pregovori.

Kro-krofne – nova gastronomska ludorija Kro-krofne – nova gastronomska ludorija Njujorčani su poludeli za “kro-krofnama” (cronut), novotarijom u svetu poslastica koju je izmislio i zaštitio jedan francuski pekar, tako što je ukrstio kroasan i američku krofnu.

Reporter magazina “Njusvik” objavio je da na desetine Njujorčana, neki još u pidžamama, stoje u redu već u sedam sati ujutro čekajući da se otvori pekara u njujorškom Sohou u kojoj se pravi i prodaje ta poslastica.

Kro-krofna je u obliku američke krofne (donut) sa rupom u sredini, ali napravljena od hrskavog testa za francuske kroasane.

tridesetak ljudi došlo da proba poslasticu.

Iz dana u dan red je bio sve duži, rekao je poslastičar.

Izumitelj ovog gurmanskog hibrida je Dominik Ansel, bivši glavni poslastičar u jednom njujorškom restoranu koji je pre toga pekao zanat u francuskoj kompaniji gurmanskih proizvoda.

Ansel kaže da je znao da je “pogodio” pravu stvar kada je već drugog dana otkako je u svojoj pekari lansirao “kro-krofnu”,

Popularnost nove poslastice dokazuje i to što su se širom sveta već pojavile kopije “kro-krofne”, ali pod drugim nazivima, jer je njujorški pekar već zaštitio naziv “cronut”.

Poznati kuvari poručuju: Naučimo decu da kuvaju! „Sva deca bi trebalo u školi da nauče da kuvaju deset celih obroka“, nedavno je izjavila poznata britanska TV-kuvarica Meri Beri, autorka više od 70 kuvara.

Ona je pozvala Britance da se vrate zdravom razumu i učenju mladih veštini koja je za njih korisna i koja će ih usmeriti zdravoj ishrani koja ne košta mnogo.

I Madur Džefri, takođe britanska kuli-

narska TV-zvezda i autorka brojnih kuvara, nedavno je izjavila da je dužnost roditelja da nauče decu kuvanju. Uloga roditelja je veoma važna, objasnila je ona, pozivajući se na primer svoje dece, koju je od malih nogu uključila u spremanje obroka, ohrabrujući ih da posmatraju, seckaju i mute. Na taj način deca se prirodno upućuju u kuvanje i nije ih potrebno posebno učiti. „To je deo vašeg posla. Kao što im svako veče čitate kako bi zavoleli knjige, kuvajte sa njima kako bi savladali kuvanje“, poručuje ona.

Najpoznatiji britanski kuvar današnjice, Džejmi Oliver, zalaže se za najmanje 24 časa kulinarske prakse u osnovnim školama.

Od sledeće godine, đaci u Velikoj Britaniji pohađaće obavezne časove kuvanja u okviru nacionalnog projekta.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

65

U Nemačkoj otvorena samoposluga bez ambalaže Berlinske preduzetnice Sarah Volf i Milena Glimbovski otvorile su samoposlugu „Original unverpackt” u kojoj se namirnice kupuju bez ambalaže.

U prvom nemačkom supermarketu bez ambalaže naročito je nepoželjna ambalaža za jednokratnu upotrebu. Inače, u Nemačkoj se svake godine baci 16 miliona tona ambalaže u smeće.

U ponudi ove prodavnicebiće više od 600 proizvoda. Kupci mogu u samoposlugu doneti svoje posude i u njih staviti plaćenu robu poput brašna, šećera, kafe… Cilj je da se izbegne nepotrebno trošenje resursa i gomilanje otpada kao i recikliranje koje ambalaža zahteva.

Za one koji nemaju svoje posude, u ponudi je kupovina odgovarajućih u supermarketu. Biće izbegnuto korišćenje sirovina potrebnih za masovnu izradu ambalaže za maloprodaju, čime se smanjuje zagađenje i proizvodnja smeća.

“Original unverpackt” ne pretenduje da bude bio-trgovina, s obzirom na to da nudi i konvencionalne proizvode.

U “Fešn park autletu” u Inđiji otvorena poslastičarnica

“Mali Princ”

Kultna beogradska poslastičarnica “Mali princ” otvorila je ovog proleća vrata svog novog lokala u okviru inđijskog tržnog centra “Fešn park autlet”.

Mali Princ je mesto za ćaskanje i druženje uz veliki izbor klasičnih, posnih, makrobiotičkih, dijabetičarskih i vegeterijanskih kolača, veliki izbor kafa, čajeva, osvežavajućih napitaka, bezalkoholnih koktela, šejkova i domaćih i stranih likera.

Pored slatkih poslastica, deca (a i odrasli) u prelepom ambijentu mogu uživati u domaćem sladoledu, a klince će oduševiti šarene lizalice i lutkice od marcipana.

66 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Napisala Vesna Kartal Ilustrovala Milica Stevanović Izdavač: Kreativni centar

Od zlatne ribice do Meseca Knjige iz edicije Izbaci dosadu iz kuće namenjene su predškolcima i mlađim osnovcima. U njima deca mogu pronaći zadatke, male eksperimente i predloge za igre pomoću kojih će otkriti razne zanimljivosti iz sveta koji nas okružuje. Ove zabavne aktivnosti smišljene su tako da ih deca mogu izvesti kod kuće – sama ili uz malu pomoć neke odrasle osobe.

Osim deci, ove knjige su

namenjene i roditeljima koji žele da na kvalitetan način provedu slobodno vreme sa svojojm decom i da se više međusobno druže.

U knjizi Od zlatne ribice do Meseca daju se odgovori na razna pitanja koja deca postavljaju jer vole da otkrivaju svet - Kako nastaju pahulje? Kako poleće raketa? Zašto mačka prede? Uz pomoć roditelja, rešavajući male oglede saznaće kako

nastaje duga, zašto su pčele korisne, kako ribice dišu pod vodom, kao i odgovore na mnoga druga pitanja.

U knjigama iz edicije Izbaci dosadu iz kuće nalaze se rešenja za efikasno i dugotrajno izbacivanje dosade iz kuće čemu se jednako raduju i roditelji i deca. Prethodno objavljene knjige u ovoj seriji su Kofa bez dna i Šašava flaša.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

67

radionica pred povratak u školske klupe

Uživam Piše: Jasmina Jovanović

da užinam

Pretposlednji dan avgusta, pravi letnji, redakcija časopisa Kuvajmo s decom je iskoristila da pozove decu na piknik. Namera nam je bila da školarce podstaknemo da u novu školsku godinu uđu raspoloženi da sebi pripremaju zdrave školske užine, a predškolce – da se ugleugle daju na njih!

68 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

K

uvali smo na različitim mestima i organizovali razne kuvarske radionice, ali do sad nismo imali priliku da piknikujemo.

Divno subotnje jutro i zelenilo Košutnjaka bili su na našoj strani. Sem da zabavimo i nahranimo naše male goste, imali smo za zadatak da taj piknik bude piknik zdrave hrane. Od prerađevina bile su dozvoljene samo mlečne, a za specijalitete od mleka ljubazno se pobrinuo naš sponzor, kompanija Imlek. Moramo priznati da je bilo onih koji nisu verovali da je moguće napraviti zdrav piknik, ali kada smo izneli obilje voća i povrća (papriku, paradajz,krastavac) domaćih namaza,meso za sendviče (bez ikakvih hemija,spremljeno u rerni), barena jaja,salatu od cvekle, grilovane tikvice, crni hleb,proju, i mnoštvo zdravih grickalica, bademe, suvo grožđe i slično, deca su bila oduševljena!Malo toga smo vratili kući, jer je naša zamisao uspela! Užina može biti i ukusna i zdrava, ako neko ne veruje, neka pogleda slike i ugleda se na naš jelovnik.

Nakon slatkog obroka na travi, deca su se zabavljala sportskim rekvizitima koje su poneli. Slobodno možemo reći da je dan bio savršen.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

69

Izdavač: Laguna

30 najboljih recepata s kremom NUTELLA

Prelepo ilustrovan kuvar u obliku tegle krema Nutella postaće omiljen ljubiteljima kulinarskih veština, ali i svim ljubiteljima slatkiša i krema nutella. Svi smo doživeli poseban trenutak s nutellom, ranojutarnje okupljanje za doručkom, rođendani s prijateljima, važne prilike…

Prva teglica svetski poznatog čokoladnog namaza nutella kreirana u porodici Ferrero našla se na polici 20. aprila davne 1964. godine u italijanskoj provinciji Pijemont. Tajnu recepta proizvoda porodica Ferrero i dalje ponosno čuva, a ove godine čarobni ukus nutelle slavi svoj pedeseti rođendan!

Zahvaljujući ovom prelepo ilustrovanom kuvaru, svoje najmilije možete obradovati punjenim mekanim kolačićima, tu je i mus koji se topi, ukusni desert, hrskavi keks...

Sufle s kremom nutella Za 6 porcija: Priprema: 20 min.

Pečenje: oko 30 min.

200 g krema nutella 6 jaja 40 g kukuruznog brašna 120 g šećera u prahu 1 kesica vanilinog šećera 15 g maslaca malo šećera koji ćete posuti odozgo 1. Rastopite krem nutella na pari.

2. Razbijte jaja i odvojite belanca od žumanaca. U činiji prosejte kukuruzno brašno i izmešajte ga sa 60 g šećera.

3. Dodajte topljenom kremu nutella žumanca, dva po dva, zatim vanilu u prahu i najzad kukuruzno brašno i šećer.

4. Zagrejte rernu na 220°C. Čvrsto umutite belanca. Dodajte 50 g šećera. Dodajte belanca smesi s kremom nutella i mešajte tek toliko da se sjedini.

5. Namažite maslacem 6 kalupa ili 6 posuda za sufle i pospite ih sa 10 g preostalog šećera. Sipajte smesu u kalupe i pecite sufle 25 do 30 minuta.

6. Kad izvadite iz rerne, pospite sufle šećerom i služite.

Otkrijte svih 30 nezaobilaznih recepata i nov način da uživate u čuvenom namazu, svaki je ukusniji od prethodnog!

70 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

čitajmo s decom

ZDRAVIJE IZ RERNE

Lorejn je karijeru započela kao maneknka, sarađujući sa najpoznatijim svetskim kreatorima, ali je kuvanje oduvek bilo njena najveća strast. Prve kulinarske korake napravila je u Lejtsovoj kulinarskoj školi, a znanje je proširila na Međunarodnom fakultetu za kulinarstvo i to kao student generacije. Radila je u najprestižnijim restoranima sveta, a široj javnosti je postala poznata putem TV ekrana, zahvaljujući svom zabavnom i „zaraznom“ stilu kuvanja. Naša publika ima priliku da je prati na kanalu 24Kitchen.

Lorejn Paskal

Izdavač: Booking

uporedna tabela sa nutritivnim i kalorijskim vrednostima uobičajenih verzija istih jela, tako da ćete znati koliko ste kalorija “uštedeli”. Na vama je samo da, bez griže savesti, uživate u ovim “antistres” receptima – od klasičnih hlebova i slanih jela, preko biskvita i keksića, pa sve do božanstvenih torti i kolača...

Dostupno u svim bolje snabdevenim knjižarama, kao i na: www.gooda.rs

Njeni recepti su neverovatno jednostavni i ujedno oduzimaju dah, zbog čega su sve njene knjige postale bestseleri.

Ova pred vama, Zdravije iz rerne sa 100 novih i originalnih recepata posvećena je, naravno, zdravoj ishrani. Kao i obično, Lorejn i ovoj temi pristupa na specifičan način, polazeći od pretpostavke da pripremanje hrane, kao i sama hrana, moraju imati element zabave. Želela je da pokaže da zdrava ishrana ne podrazumeva odricanje od svih lepih stvari u životu! Tako je započeo dugi niz eksperimenata u kojima joj je pomagao ceo jedan tim profesionalnih nutricionista. Plodovi njenog rada sabrani su u ovoj knjizi sa 100 originalnih recepata i isto toliko vrhunskih ilustracija za niskokalorična jela iz rerne, koja su ipak izuzetno ukusna i zabavna za pripremu. Uz svaki Lorejnin “zdravi” recept priložena je i Vulkan izdavaštvo, 2014.

LAROUSSE - MALA RIZNICA BAKINIH SAVETA Ova fantastična zbirka sadrži preko 800 sjajnih saveta za lečenje, ulepšavanje, čišćenje kuće, održavanje bašte i kuvanje... A sve to sasvim prirodno i provereno delotvorno!

Bezbroj veštačkih preparata nudi nam čudotvorna rešenja za sve naše probleme – međutim, njihovi sastojci su nam često nepoznati, rezultati daleko od obećanih, a neretko bivamo izloženi štetnim dejstvima hemikalija za koje nismo ni pretpostavljali da se nalaze unutra.

Dok smo brigu o našem zdravlju i domaćinstvu poveravali prirodi, sve je nekako bilo manje komplikovano. Naše bake bile su pravi majstori u rešavanju sitnih dnevnih problema, a sve su oduvek činile pomoću jednostavnih, prirodnih proizvoda, koji su uz to i vrlo pristupačni. Njihova mudrost i višedecenijsko iskustvo pretočeni su u ovaj raskošno ilustrovani priručnik, koji će vam pomoći da se vratite pravim vrednostima i provereno delotvornim rešenjima.

Više od 800 jednostavnih, mudrih saveta

koji će vam pomoći da na najlakši način ostvarite najbolje rezultate i rešite mnoge od najčešćih problema u našoj svakodnevici Vratimo se prirodi i izvornim vrednostima!

Autor: Milentijević Jovan Izdavač: Čarobna knjiga

100 BEOGRADSKIH RESTORANA

Neizostavni vodič namenjen svim gurmanima i ljubiteljima restorana. „Ovo nije reklamni bedeker; ovo nije knjiga u kojoj se restorani hvale zbog toga što je kritičar od njih dobio besplatni obrok. Dve godine pisao sam restoranske kritike u Blicu, kao jedini kritičar u Beogradu za koga restorani nisu znali ni kako izgleda, ni kada dolazi. Secret diner – tajni gost, tako ovu vrstu restoranskih kritičara zovu Englezi. Stiže nenajavljeno, zatiče restoran u trenutnom stanju i gleda sve: ukus jela, brzinu spravljanja, čistoću posuđa i toaleta, ljubaznost osoblja i, naročito, reagovanje na iznenadne situacije kakve su promena stola, vraćanje porcije ili zahtev da se po pola porcije od dva jela spoje u jedno. Sto beogradskih restorana tako se našlo na nepristrasnom ispitu, a rezultat je ova knjiga.”

Jovan Milentijević „Ako vam se dogodilo da odete u restoran za koji izvesno znate da u njemu nikada ranije niste bili, a osetite se kao kod kuće, znajte da ste ga na stranicama Blica sigurno već jednom

pohodili u društvu Jovana Milentijevića, jedinog pravog beogradskog restoranskog kritičara i proverenog, u kulinarske i gastronomske tajne, kao i ugostiteljske veštine, dubinski upućenog sladokusca odnegovanog ukusa i nepotkupljivih merila.

Milentijevićevom tananom nepcu i zahtevnom grlu ne promiče ni najskrivenija nijansa ukusa jela ili valer pića, a ne prolazi čak ni najprepredenija krčmarska prevara, koju doživljava kao izdaju poklonjenog poverenja i teško ogrešenje o umetnost kuvanja i ugošćavanja. Zato su njegovi sudovi i ocene istovremeno uživalački razgaljeni i inspektorski strogi. S nekim ko pouzdano zna da je kvalitet teleće čorbe najsigurnije merilo vrline restorana domaće kuhinje, a da je odnos između pravog mesa i onog drugog kao odnos između šampinjona i vrganja, ubuduće možete s punim poverenjem krenuti u bilo koji beogradski, i ne samo beogradski, restoran. Prijatno!“ prof. dr Darko Tanasković

Poslastičarije Piše: Nataša Drobnjaković, vlasnica radionice za izradu torti i kolača „Tiruriru torte“

www.tiruriru.rs

Čokoladni kapkejk

K

apkejk je desert koji se često sreće na proslavama. Izuzetno je dekorativan i može se poslužiti kao deo slatkog stola, uz tortu i ostale slatkiše ili samostalno.

Za razliku od mafina koji mogu biti slatki ili slani i rade se isključivo od biskvita, odnosno testa, kapkejk je uvek sladak i osim testa ima i fil, pa je samim tim i kremast.

Za razliku od mafina, kapkejk je uvek sladak i osim testa ima i fil, pa je samim tim i kremast.

72 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Potrebno je: 200 g mekog brašna, ½ kesice praška za pecivo, prstohvat soli, 150 g maslaca, 100 g rastopljene crne čokolade, 100 g šećera, 1 vanilin šećer, 2 jaja, 200 ml jogurta, 80 g seckane crne čokolade, 80 g seckane mlečne čokolade.

Fil: 500 ml slatke pavlake, 350 g Milka Noisette čokolade.

Priprema: Izmeriti u zasebnu činiju brašno i pomešati ga sa praškom za pecivo.

Penasto umutiti puter sa šećerom, prstohvatom soli i vanilin šećerom.

Dodati rastopljenu, prohlađenu čokoladu i umutiti.

U smesu dodati jedno po jedno jaje, pa testo ponovo dobro umutiti mikserom. Naizmenično dodavati brašno i jogurt dok se ne dobije vazdušasta lagana smesa. Umešati seckanu čokoladu, a po želji se može dodati i seckani lešnika ili badem.

U modlu za pečenje projica poređati papirne korpice. Pažljivo sipati umućenu smesu u korpice pazeći da korpice ne umažemo testom. Korpice se pune testom do 2/3, zbog narastanja cupcake-a pri pečenju. Testo peći 20 minuta na 180°C. Pečeni cupcake ne vaditi iz modle do potpunog hlađenja da se ne bi korpice odvojile od testa.

Fil: Na pari zagrevati slatku pavlaku i čokoladu dok se čokolada ne rasras topi. Bitno je da se smesa zagreva, a da pritom ne dođe do stanja ključanja. Dobijenu smesu staviti u frižider da se rashladi nekoliko sati.

Rashlađenu smesu dobro umutiti mikserom dok se ne dobije čvrsto umućen fil. Fil sipati u kesu za dekorisanje i svaki cupcake dekorisati filom. Na vrh se mogu postaviti ukrasi napravljeni od fondana u obliku srca, zvezdica ili cvetića; šarene mrvice, šećerne perlice, a ukoliko želite, cupcake možete postaviti u specijalne ukrasne korpice koje će desertu dati svečanu notu.

Prijatno!

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

73

Piše: Jovana Papan

Montesori metod u kuhinji i trpezariji

Sa prvim koracima –

M

arija Montesori bila je italijanska lekarka koja je svoj život posvetila pedagogiji, i čije vaspitne metode se danas primenjuju u celom svetu. Među prvima je posmatrala dete na drugačiji način – kao vrednu i jedinstvenu individuu, koja se razvija u skladu sa prirodnim zakonitostima i kojoj treba obezbediti najbolju i najtopliju sredinu i negu radi optimalnog fizičkog i psihičkog razvoja.

Klinci koji odrastaju po načelima Montesori pedagogije plene svojom samostalnošću.

Oni samostalno jedu, postavljaju sto i sklanjaju za sobom, peru sudove i čiste kuhinju. Živeti u skladu sa načelima pedagogije Marije Montesori znači dozvoliti detetu da od najranijeg uzrasta svakodnevno učestvuje u praktičnim aktivnostima u porodici. Montesori pedagogija podstiče detetov osećaj nezavisnosti, a kako bi negovali i podsticali samostalnost, roditelji dete treba da što ranije prepuste detetu da se samo hrani, oblači, brine o svojim stvarima. Već od godinu dana ono može da se uključi u sitne kućne poslove, recimo da se nauči da baci otpatke u kantu za smeće, a od treće godine i da samo opere neki sud koji nije

74 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

prvi kuhinjski poslovi!

težak i lako lomljiv. Tako se pomaže razvoju motorike i radnih navika.

Detetu se prvo kaže šta će se raditi, pokaže mu se polako i tako da jasno vidi kako se nešto radi (na primer, kako se korpica sa hlebom nosi i stavlja na sto) i onda se pusti da to uvežbava. Detetu treba dati do znanja da svaki predmet ima svoje mesto i da nakon korišćenja treba da ga vrati na mesto.

U kuhinji, detesamostalno jede čim pokaže interesovanje za to, u ruke mu se daje pribor od prvih dana i ono polako vežba da koristi viljušku, kašiku i nož (ne oštar) od najranijeg uzrasta.

Marija Montesori smatrala je da dete od rođenja do šeste godine poseduje „upijajući um“ te da se prozor interesovanja za neku aktivnost kod deteta sam otvara u određenom trenutku tokom detinjstva i da to treba iskoristiti, a nikako ne dozvoliti da se zbog nas zatvori. Zbog toga nemojte odbijati detetovu pomoć u kuhinji, koliko god vam ona nekad otežavala pripremanje ručka ili vas usporavala. Dete koje ima dve godine, i želi da izvadi oprane sudove iz mašine, možda će slučajno razbiti tanjir, ali će dobrobit biti daleko veća od

tog gubitka. Ono gradi samopouzdanje, uživa u radu i savladava korisnu veštinu. Doživljava sebe kao deo porodice koji doprinosi opštem dobru. Oterajte ga iz kuhinje i imaćete ljutito i nesigurno dete čije ponašanje će vam zadavati muke.

Klinci koji odrastaju po načelima Montesori pedagogije plene svojom samostalnošću. Oni samostalno jedu, postavljaju sto i sklanjaju za sobom, peru sudove i čiste kuhinju.Svesni su da ne žive u hotelu, da uživanje u jelu neminovno podrazumeva i one korake koji omogućavaju da se ručak nađe na stolu, kao i one posle jela, kadakuhinju i trpezariju treba vratiti u prvobitno stanje.

Šta u kom uzrastu?

2-3 godine

Postavljanje stola Pravljenje limunade (ceđenje voća, mešanje, dodavanje šećera) Sipanje limunade iz malog bokala u čašu Mešenje testa rukama Ljuštenje kuvanih jaja Mazanje hleba maslacem

4-5 godina

Rasklanjanje stola posle jela Brisanje sudova i vraćanje na mesto Pravljenje jednostavnih užina Ljuštenje voća i povrća

Mućenje mikserom Sečenje mekše hrane nožem Rendanje

6-7 godina

Pražnjenje mašine za pranje sudova Okretanje palačinki Brisanje stola Sečenje hleba Čišćenje kuhinjskog poda metlom Pravljenje keksa – merenje sastojaka, mućenje, oblikovanje modlicama...

Korišćenje otvarača za konzerve i prese za beli luk Podgrevanje hrane u mikrotalasnoj rerni

8-9 godina

Stavljanje prljavih sudova u mašinu Kuvanje ili prženje jaja Sečenje tvrđe hrane oštrim nožem Kuvanje čaja, kafe, supe iz kesice Kupovina namirnica u obližnjoj prodavnici Pravljenje pice sa gotovim testom

10-11 godina

Veliko spremanje kuhinje Prženje krompira Pijačna kupovina Pravljenje palačinki Pranje kuhinjskog poda Kuvanje špageta, supe Korišćenje rerne Upotreba blendera

12 i više godina

Kuvanje kompletnih obroka Usavršavanje veštine sečenja nožem Korišćenje svih kuhinjskih aparata Mešenje hlebova i peciva Velike nabavke namirnica

I Džulija Čajld je bila Montesori dete Čuvena ulijaČajld r a televizijska kuvarica na svet i ena koja je erikance u oznala sa ancusko ku injo kao neko koje i sa o a ao Montesori školu ila je veliki oštovalac ove etode. o ro je dati deci no eve što je ranije og e kako i naučili da je to or e a ne igračka. olje je da to ude čist i oštar no koji se lakše seče. Čet orogodišnjak e to rzo s vatiti kada u date da uredno isecka kuvano jaje ili odvoji lete ri e.

Pričajte sa deco o to e šta lanirate da kuvate i ustite i da onjuše ri u koju ku ujete. re ajte ranu zajedno sa nji a na radnoj ovršini i ustite i da re aju o oslu avnici a to i r a najviše zadovoljst a.

Mali rit ali su va ni čiste r ke i čista kecelja re očetka kuvanja reciznost okreta riliko od eravanja ola šolje rašna čar i rovizacije u st aranju nečeg novog onos z og ovladavanja veštino i zadovoljst o riliko nu enja dr gi oni što su na ravili sve ovo su dragocena iskust a za decu. gde se ona og ste i osi u ku inji tr ljenje i du koji ete ulo iti u ku vanje sa deco i e do ra investicija.

Pro ajte sve zajedno u svakoj azi i ser irajte deci ono što jedete i sa i. edno kada udu i ali dovoljno zu a da jedu sve deca sa svoji neuta ivi a etiti a i e naj olja u lika svako kuvar .

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

75

bili, kuvali...

Piše: Marko Đorđević Predškolska ustanova i dečji edukativni kreativni centar “Povratak prirodi”, Zemun, Prizrenska 27, tel. 30 76 745; 30 76 753 http://povratakprirodi.net/

Kako smo pojeli svemir

U okviru letnjeg programa, odnosno Dečije kosmičke laboratorije „Kosmos Štasmos“, dečaci i devojčice iz vrtića Povratak prirodi, uz pomoć Lepog Brke spremali su užinu na naučnoj bazi. „Svet je, zapravo, ravna ploča koja se nalazi na leđima džinovske kornjače“ Ovom rečenicom smo otvorili vrata Dečje kosmičke laboratorije. Aristotelov mesec, Ptolomejev kosmološki model i Galilejev teleskop sada deluju tako daleko.

Dok smo učestvovali u Velikom prasku, konfenismo ni sanjali da će nam svaka konfe pala iz balona ta koja je isis dobiti ime i posložiti se, kako u svemiru, tako i u našoj glavi.

Naučili mnosmo mno go toga kroz igru i što smo se zabavu! Kao dogovorili prvog dana na Piskaralu SAMO BEZ PANIKE! Nismo se predali afektima i strahovima, čak ni u trenucima kada su nas posećivali vanzemaljci. Zavoleli smo Dobrivoja i sestru mu Dobrilu kao da su s nama od pelena.

Naše su trpeze nesvakidašnje, jela sočna i šarena, za dekoraciju preferiramo meteoride i asteroide.

Nil Armstrong je možda prvi hodao Mesecom, ali mi smo prvi hodali Dečjom kosmičkom laboratorijom. Mi smo pronašli Noletovu lopticu na zelenoj

76 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

samoodrživoj planeti. Nije nam, bre, ni bilo lako – te smo živeli u svemirskom brodu, te u konzervi, malo jeli rotkvice, malo dehidriranu hranu…

No, bilo je i svetlih trenutaka kada je reč o kuhinji!

Jelo se u kosmičkim radionicama ipak mora dobro osmisliti, ako ne želite da za jedan sasvim osobeni kosmos kažu da se ugleda na već postojeće svemire i planete.

Sarma, kiseli kupus, paprikaš?

Nepoznati pojmovi! Tako nam naše orbitalne stanice! Mislim, dobro, imamo mi naš tim svemiraca koji proučava ishranu na Zemlji. Polaznica naše astronomske škole, Ivana, piše doktorsku disertaciji o povezanosti ishrane i raspoloženja…No, opet, mi ne kopiramo njihova jela! Naše su trpeze nesvakidašnje, jela sočna i šarena, za dekoraciju preferiramo meteoride i asteroide.

Nisu, da vam pravo kažemo, ni svi

stanovnici ove Dečje kosmičke laboratorije jednako vični kuvanju. Pored tog Dobrivojevog davno rođenog pretka, Vanze Šoneta, samo puštajoš Brku pušta mo u kuhinju.

Baš nam je prošle nedelje organizovao nezaboravni pir! Ta je trpeza bila za pamćenje. štreMalo štre berska, rekli bi zli jezici, ali nama ne smeta, mi ne krijemo da volimo da učimo uvek, pa i dok jedemo.

Gutljajima smo brojali planete i kosmičke pojave.

Ne možete ni da zamislite kako se razlikuju po ukusu te planete!

Merkur teško da sažmožete bez suza saž vakati. Najbolje je da ga rendate pa na njemu propržite koju kometu. Venera je sva sjajna i blistava. Curi sa svih strana, a u ustima ostavlja utisak ovisnosti. Traži vam se, kako kažu Zemljani!

Tu Zemlju o kojoj se stalno priča, prikazali smo lubenicom. Astronomi amateri tvrde da je zelena. Inače, lubenica i krastavac su rođaci, pa smo krastavac obilato koristili za građenje ostalih planeta. Naš Mars je pogodan za doručak, obiluje proteinima. Za Jupiter smo koris-

tili breskve, a Saturn nam je zbog prstena bio najinteresantniji. Malo kiselkast, ali dâ se svariti, a i kažu da si posle njega i sit i fit!I Uran i Neptun i Pluton su bili u redu, svaki po zalogaj!

Zla kometa – celer – pretila je sa svih strana onima koji je ne konzumiraju! Kupusasta kosmička prašina širila je osobeni miris. Posebno se možete zaustaviti kod sasvim neobične pojave – svemirske anomalije!

Oko Sunca smo se najviše trudili, a i jelo se iz slojeva!

Mi smo stvarno dobro užinali. Da je planetarni sistem zaista jestiv, naši astronomi bi ga bez problema smazali dok si rekao „raketa“. Šta da se radi? Troše se deca…

Izučavajući okeane i mora, mašta nam je bivala zaposednuta vodenim stvorenjima. Lepi Brka je rešio da našu maštu pretvori u stvarnost…i to jestivu!

A onda smo sišli na Zemlju i bilo je st stvarno mnogo toplo. Visoke temperature nas teraju da bežimo glavom bez obzira od šporeta. Rerne su nam na godišnjem odmoru. Kod nas, u vrtiću Povratak prirodi, leto dođe kao savršeno vreme za ispoljavanispoljavan je svih naših posebnosti. Jedna od stavki na tom beskonačnom spisku je svakako i naša kreativnost u pripremi užina. NapusNapus tili smo Dečju kosmičku laboratoriju pre desetak dana i nastanili Zemlju. Svakako smo prvo otkrili dinosauruse i ogromne, hladne okeane.

Izučavajući okeane i mora, mašta nam je bivala zaposednuta vodenim stvorenjima.

Lepi Brka je rešio da našu maštu pretvori u stvarnost…i to jestivu!

Naše je umove najviše opterećivalo pitanje: Da li su se neka od tih praistorijskih vodenih čudovišta nekim čudnim prirodnim okolnostima zadržala do današnjeg dana? Šta ako su se negde sakrili? Bar je pod vodom to lako.

Malo su nas i uplašili svi ti neobični izveštaji sa različitih geografskih koordinata, gde se već deceni decenijama, pa i vekovima, pojavljuju gotovo neverovatne kreature.

Pomislili smo da su možda neke vrste praistorijskih vodenih nemani preživele do danas, ali našu radionicu sigurno nisu.

Od voća i povrća smo pravi pravili smešna bića. Sva su bila prilagođena životu u vodi, i to u divovskim jatima. No, više od svega, tako koloritna, sočna i ukusna, bila su stvorena da odigraju ulogu naše savršene užine! detinjarije / KUVAJMO S DECOM

77

Intervju: Sanda Ivanović Razgovarala: Jovana Papan

Poezija

iz kuhinje

Sanda Ivanović je pisac i pesnikinja.

Saznali smo da je napisala puno sjajnih recepata u stihovima za mališane.

To je bio povod da sa njom popričamo o njenom stihovanom kuvaru za decu.

Otkad se bavite pisanjem za decu i šta ste sve pisali i objavili?

Pisala sam od ranog detinjstva. Sa polaskom u školu, moje pesme su objavljivane u školskom časopisu. Međutim, prvu knjigu sam objavila mnogo godina kasnije. Tačnije, u januaru 2012. godine, na Svetog Savu, školsku slavu. Knjiga ima simpatičan naslov „Ako lažem, ne veruj mi“ a za ilustratora Mošu Odalovića, što je meni velika čast. Imam nekoliko napisanih slikovnica, koje čekaju ilustracije da bi videle svetlo dana. Moja priča objavljena je u vitezovoj zbirci „Najlepše priče“ za decu i mlade, a moje pesme za

78 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

odrasle nalaze u nekoliko zbornika i zbirki.Takođe pišem i scenarije za dečje pozorišne predstave, za sada u izvođenju naše pozorišne družine „Dobra veštica“, koja je i dobila ime po prvoj predstavi „Dobra veštica i zla vila“ (moguće je pogledati predstavu u celini na Ju tjubu https:// www.youtube.com/watch?v=d5XkpDxfTJw).

Takođe pišem priče za decu koje će biti uvrštene u moju novu knjigu. Osim toga, pišem prozu i poeziju za odrasle.

Na taj zanimljiv način deci bih približila spremanje hrane kao nešto u čemu mogu učestvovati, a ujedno se radovati stihovima.

Kako ste počeli da pišete recepte u stihu?

Kakve su dosadašnje reakcije mališana i da li su isprobali Vaše stihovane recepte?

Kako i sama volim da kuvam, a mislim da je trpeza, osim zadovoljenja osnovne potrebe za hranom, mesto na kom se porodica okuplja, druži i uživa u zajedničkim trenucima. Stoga sam pomislila da bi bilo lepo napisati recepte u stihu.

Deca uvek reaguju iskreno, radoznali su i ponosni kada uspeju da naprave neku đakoniju uz pomoć roditelja. Ja sam pravila palačinke i kolače, sa unukom i decom mojih prijatelja. Naravno, najviše im se dopada pravljenje slatkiša.

Da li planirate da ih skupite i objavite kao kuvar?

Da, to mi je ideja. Razmišljala sam i o tome da snimimo emisije, u kojima će deca po receptu u stihu učestvovati u spremanju hrane.

MAKARONE SA SIROM Nigde nema boljeg meča, dok subotom kuva teča.

On je golman, super brani i zato se dobro hrani.

Makarone zna da kuva, to nam sprema kad nas čuva.

I kuva nam, u svom dresu, makarona celu kesu.

U vreloj ih vodi bari, eto tako stoje stvari.

Kuvane ih onda sredi iz vrele ih vode cedi.

Posipa ih vodom lednom i procedi opet jednom.

Pavlake i kravljeg sira, k’o dodatak još servira.

PALAČINKE Kad mama i ja pravimo palačinke, dodamo šaku čarolije i čokoladne šminke.

Pregršt brašna od sunčanog žita punog sjaja, od krave Belke mleka i od koke par jaja.

Kašiku celu šećera i prstohvat soli, narendanu koru limuna, taj miris tata voli.

Dodamo i malo ulja od suncokreta žuta, a onda mešamo masu nekoliko puta.

Izlivamo palačinke u vrelog tiganja pleh, u vazduhu okrećemo, kuhinjom odzvanja smeh.

Filujemo ih po želji slatkom marmeladom, a za ukras osmeh naslikamo čokoladom.

Tako mirišljave ih odnesemo tati, a on nam poljupcima za uzvrat plati.

Preko svega kačkavalja, narenda nam kako valja.

I još jedna rima mala, da svom teči kažem hvala.

VOĆNA SALATA PUNjENA JAJA Ujnina mašta nema kraja zamislite samo, kad puni jaja.

Ujka nas uvek kod njih zove, da skupa pravimo đakonije ove.

Obarimo jaja, pa ih hladimo, onda ih vešto iz ljuske vadimo, Uzduž ih na pola sečemo i žumanca u činiju mećemo.

Pavlake, šunke seckane stavimo, pa viljuškom kašu pravimo.

Malo majoneza za bolju kremu, šta više reči na ovu temu.

Punimo belanca ukusnom kašom, i smejemo se sa ujnom našom.

Prekrasne lađice od njih pravimo, a parče trapista k’o jarbol stavimo.

Pa onda krene vesela regata, put ujne, ujke, mene i brata.

Postajemo pravi pirati, kad krenemo svoje lađe birati.

Ukusan je desert od voća salata, raduju se deca, i mama i tata.

Vitaminska bomba za batu i seku, pozvaćemo obavezno i baku i deku.

Kupili smo kivi, ananas, banane, i jagode sočne, što nemaju mane.

I suvoga grožđa i u prahu šlaga, od ove salate nema većeg blaga.

Naseckamo u činiju na kolut banane, a činija velika da što više stane.

I kivi na kockice, pa ananas sledi, ova nam salata, za zdravlje baš vredi.

Jagode crvene umešamo nežno, suvo grožđe slatko, ide neizbežno. Šlag se s mlekom muti, beli se k’o sneg, namutili smo, evo, skoro celi breg.

U činije male, sipa mama draga, red ukusnog voća, pa onda red šlaga.

Svako na svom mestu zauzeo pozu, maloj seki vezali smo portiklicurozu.

Bićemo svi zdravi, i lepi i snažni, jer su u salati vitamini važni.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

79

Foto: Ema Tatić, Jasmina Jovanović Kuvali: Simon, Petra, Sofija i Teodora

Imam znanje za kuvanje

Slatko , lakše, najlepše Ovo su naši recepti koje smo osmislili oslanjajući se na neke već proverene, ili prema trenutnoj inspiraciji. Pozivamo vas da i vi isprobavate razne kombinacije sastojaka kako biste došli do svojih omiljenih i, što je najvažnije, da uživate u vremenu provedenom sa svojim mališanima. Prijatno!

Čokoladni mafini sa bananom

Voćni mus u čaši

Mafini sa voćem

Pripremaju: Simon, 5 godina i Petra, 2 godine

Pripremaju: Simon, 5 godina i Petra, 2 godine

Pripremaju: Teodora (10 godina) i Sofija (6 godina)

Mafini – jednostavna, praktična i ukusna užina. Toliko se lako prave, da je prosto logično bilo da počnu da ih prave i deca. Uz malu pomoć, naravno.

E, ovo je poslastica koja izgleda veoma efektno a, kao što vidite, mogu je spremati i malo spretniji dvogodišnjaci. Sve što vam treba je (za 2 komada):

Sastojci za 12 komada: 200 gr brašna 250 ml mleka 70 gr putera 100 gr šećera 2 jaja 40 gr kakaa u prahu 2 banane prašak za pecivo

Žuti krem ili puding od vanile Za beli krem: 100 gr pavlake 2 kašike šećera Za „testo“: 6 piškota malo mleka Za voćni fil: šolja koštunjavog voća malo šećera

Priprema: U činiji (ili drugoj prikladnoj posudi) žicom za mućenje umutiti jaja, mleko i šećer. U blenderu umutiti banane sa malo mleka i puterom, pa dodati u činiju. Dodati brašno pomešano sa praškom za pecivo i kakaom, pa varjačom dobro promešati. U redu je ako vam ostane poneka grudvica, jer će se tokom pečenja izgubiti.

Pleh za mafine možete podmazati puterom, ali mi uvek koristimo isečeni papir za pečenje ili velike papirne korpice. Svaku modlicu napuniti smesom, tako da ostane prst prostora do vrha. Peći na 1800C, ukoliko imate turbo rernu 10 minuta, ili 15-ak u standardnoj rerni. Možete ih ukrasiti šarenim ili čokoladnim mrvicama, prah šećerom, glazurom…

Opcija je mnoštvo, ali ono što je sigurno je da ćete ovu ukusnu poslasticu slatko smazati!

Ukoliko ne konzumirate proizvode životinjskog porekla, mleko možete zameniti bademovim mlekom, puter masnoćom biljnog porekla, a jaja medom. I da biste imali potpuno fit užinu, umesto belog brašna i šećera možete upotrebiti, na primer, mešavinu integralnog i ražanog brašna i smeđi šećer ili drugi zdraviji zaslađivač.

80 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Priprema: Deo koji rade odrasli ili starija deca: skuvajte žuti krem od žumanaca, mleka, šećera i brašna, ili ukoliko nemate vremena za to, pripremite puding prema uputstvu sa pakovanja. Voćni fil ćete napraviti tako što ćete 10-ak minuta na srednje-jakoj vatri krčkati voće posuto sa malo šećera, dok se ne zgusne.

Da biste napravili beli krem, potrebno je samo dobro promešati pavlaku i šećer.

Uzmite čaše, pa počnite sa ređanjem: prvo natopite par piškota u malo mleka, i stavite ih na dno. Preko njih dodajte žuti krem, zatim voćni, pa beli. Postupak ponavljajte dok ne potrošite sastojke.

Ukrasite prema sopstvenom nahođenju, a sasvim lepo će izgledati i ako odozgo krupno narendate crnu čokoladu ili stavite malo voćnog fila na sredinu.

Ovom poslasticom ćete upotpuniti svaki svakodnevni ili svečaniji obrok, a mališani će biti veoma ponosni kada budu dobili komplimente i izraze divljenja za svoj trud.

Potrebno je: 300g brašna 3 jaja 1 čaša (od jogurta) šećera 1 čaša (od jogurta) ulja 1/2 litre jogurta 1 prašak za pecivo bobičasto voće po želji (kupine, maline...)

Tajna mešenja mafina je u tome što se odvojeno mešaju suvi a odvojeno mokri delovi, pa se tek umešani sastave. Inače kažu da mafine ne možete malo da zamesite, ali možete previše da ih mućkate. Dakle, zaboravite na mikser! Mada šašavo zvuči, dozvoljeno je naviše šesnaest puta promešati suvu i mokru masu da bi se sjedinile. Mi smo ipak malo više puta promešali...

Kada se sastave suvi i mokri delovi testa dodati voće po izboru, razliti u kalupe sa korpicama. Ne punite ih do vrha, da ne bi pokipeli kada narastu.

Peći u već zagrejanoj rerni na 180 stepeni, 20 minuta.

Novi proizvod iz Imleka

Balans + jogurt sa 0% masti za prirodnu ravnotežu sistema za varenje Kompanija Imlek predstavila je novi proizvod Balans + jogurt sa 0% mlečne masti, probiotski fermentisani mlečni napitak čiji je osnovni benefit dobro varenje i aktivan metabolizam.

Balans + jogurt sa 0% mlečne masti sadrži kombinaciju probiotika i prebiotika koji povoljno deluju na digestivni trakt, podstiču varenje i ubrzavaju metabolizam. Klinička studija koju je Imlek sproveo u saradnji sa odeljenjem za gastroenterologiju Kliničko-bolničkog centra Bežanijska Kosa potvrđuje da Balans+jogurt uspešno reguliše probavu već nakon 10 dana svakodnevne konzumacije.

Balans + jogurt sa 0% mlečne masti, u ambalaži od 250g i 1kg, idealan je za sve one koji brinu o svakodnevnom unosu kalorija i masti a istovremeno žele da uživaju u neodoljivom ukusu jogurta.

Balans + jogurt sa 0% mlečne masti za dobro varenje i aktivan metabolizam!

Događaji

Novi album za sličice JUHU DRUŽINA Kompanija „Bambi“ predstavila je novi Juhu družina album za sličice baš onima kojima je i namenjen – radoznalim klincima i klincezama. U druženju koje je organizovala, mališani su uživali u kvalitetnim Juhu družina čokoladicama, i kroz zabavu učili gde živi lav, kako se zabavlja pile, ko je mama teletu i još mnogo mnogo toga.

Pozorišna predstava, specijalno kreirana za ovu priliku, provela ih je kroz razlicite porodice životinja i pripremila za mali kviz o poznavanju životinjskog sveta u kome su mali radoznalci zablistali. Za svoje pametne odgovore i pokazanu kreativnost prilikom crtanja životinja, drugari su dobili specijalne pohvalnice i primljeni su u Juhu družinu.

Juhu družina album je zahvaljujuci interesovanju najmlađih, doživeo svoje trece izdanje.

Ove godine, pored zabave koju donosi, na zanimljiv nacin i edukuje, pricajuci pricu o životu mališana u životinjskom svetu kroz šest novih junaka.

Album se može kupiti u svim bolje snabdevenim objektima, u kojima se prodaju Bambi proizvodi. Svaka Juhu družina

čokoladica, napravljena od kvalitetnih sastojaka bez veštackih boja i aroma, sadrži po jednu sličicu. Za popunjen album, sledi nagrada!

Da osvojite slatki paket, potrebno je da popunite stranu sa stikerima i pošaljete na adresu kompanije - Koncern “Bambi”

a.Đure Đakovića bb, 12000 Požarevac, sa naznakom “za JUHU družina album”.

Juhu družina čokoladice su predviđene za velike avanture! Zato, osmeh na lice i uživajte u najlepšem ukusu mlečne i bele Juhu družina čokoladice sa svojim dečacima i devojčicama.

Ljubiteljke Coolinarika recepata kuvale sa Lepim Brkom Brojni ljubitelji gurmanskih recepta i članovi Podravkine kulinarske društvene mreže Coolinarika.com iz različitih delova Srbije, okupili su se u junu na tradicionalnom beogradskom „Cool Vegeta druženju”.

Specijalni gost na ovom okupljanju bio je naš poznati kulinar Nenad Gladić (Lepi Brka), koji je za ovu priliku napravio nekoliko novih recepata sa Vegetom. Ovo je bila prilika da se ljubitelji kuvanja druže i obnove prijateljstva, kao i da se degustira novi ukus Vegeta marinade sa pivom.

82 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

Coolinarika.com je jedna od najposećenijih internet stranica u zemljama regiona. Ima više od 6.6 miliona poseta mesečno, preko 122 000 aktivnih registrovanih korisnika i bazu od preko 138.000 recepata.

Fanovi Podravkinog kulinarskog sajta koji ulazi u drugu deceniju postojanja, već godinama se druže na sličnim tradicionalnim „Cool“ okupljanjima u gradovima širom regiona i na taj način svoja virtuelna prijateljstva pretvaraju u stvarna.

“Kompanija Podravka trudi se da istinski razume potrebe svojih potrošača. Coolinarika je jedan od naših najmlađih brendova koji tokom deset godina postojanja ima konstantan rast i omogućava nam direktnu komunikaciju sa velikim brojem potrošača.

Coolinarika predstavlja zajednicu ljudi koji imaju zajedničku ljubav prema hrani i kuvanju, a namenjena je druženju i razmeni znanja i ideja. Ponosni smo na to što je ona deo svakodnevice za milione posetioca i omiljeno Internet odredište velikog broja ljudi širom regiona” - kaže Goran Pezelj, direktor kompanije Podravka Srbija.

Ovo je treće okupljanje Coolinarika članova u Beogradu koje organizuje Podravka Srbija.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

83

Tradicija u tegli

Molim vas, recite mi,

z e m k pe šta je?

P

ekmez – to je važna stvar. Da nije, ne bi ga lično spremala i jedna srpska knjeginja. Naime, postoji priča da je Jovan Gavrilović, sekretar kneza Miloša Obrenovića, zatekao jednom prilikom kneginju Ljubicu kako spravlja pekmez. Zatečen prizorom, upitao je: „Gospo, zbog čega niste

U mnogim krajevima, pripremao se mandžun, dobijen ukuvavanjem šire i komada bele bundeve. dali da vojnici to rade?” „Oni rade svoj, a ja svoj posao”, odgovorila je Ljubica.

A šta je zapravo pekmez? Danas, nešto sasvim drugo od onog što je prvobitno bio. Jer, pekmez je prvobitno bio naziv

84 KUVAJMO S DECOM / detinjarije

za ukuvanu širu, grožđani sok (mošt).

Naime, muslimanima kuran zabranjuje alkoholna pića. Ali šira se dobija od zrelog grožđa u kome nije nastupilo vrenje, pa ne podleže ovoj zabrani. Zbog toga je slatki pekmez bio vrlo rado viđen na turskoj trpezi.

Osim pekmeza, od šire su se spravljale i druge pomalo zaboravljene starinske poslastice i napici: recelj, ćufter, muselez, hardalija, ramazanija, šerbe.

Vremenom će, međutim, pekmez (pers. bakmâz – vino, vino od urmi, alkoholno piće) biti spravljan i od drugog voća, sa širom ili bez nje, budući da je ona, u stvari, bila zamena za šećer koji je vremenom postajao sve dostupniji.

Tako se pekmez pekao od krušaka i jabuka, šljiva, dudinja, bresaka, ringlova, kajsija, šipaka, drenjina...

U mnogim krajevima, pripremao se mandžun, dobijen ukuvavanjem šire i komada bele bundeve (misirke, pečenke) kojima se ponekad dodaju i dunje.

U Banatu je spravljan samo od ludaje (bundeve), a opstao je i onaj od ukuvanog grožđa. I bugarski petmez je „prevareno slatko vino s raznim tikvama“.

Pekmez je prvobitno bio naziv za ukuvanu širu, grožđani sok (mošt) U Istočnoj Srbiji, mandžun koji se još zove i vlaški pekmez, sprema se tako što se kockice bundeve kuvaju u mladom vinu, širi, dok se ne zgusne. Nekada se spremao u zemljanim loncima. Čuvao se

na tavanima i jeo u posebnim prilikama za vreme praznika.

Vrsta pekmeza je i rečel, recelj, recelja, redžel (pers. ričal – ukuvano voće). U pitanju je obično vrsta žitkog (neželiranog) pekmeza. I on može biti spravljan od raznog voća (pa i od latica ruža), sa šećerom ili bez njega, uz dodatak bundeve (a u ranijem vremenu i ambre i turundže, na primer).

Na području Leskovca, rečelj se spravljao isključivo od šire, i postojale su dve vrste.

Jedna je nastajala kada se u širi od grožđa ukuvaju zrna grožđa i zeleni patlidžan, a druga kada se u širi ukuvaju kriške tikve (pečenke). U pirotskom kraju, recelj je vrsta Sastojci: pekmeza od tikve kuvane u slat1 bela bundeva – pečenka (oko 2 kg) kom vinu, a tikva 2 litre šire (sok zrelog grožđa u kome pečenka od koje još nije nastupilo vrenje) se pravi recelj naziva se receljća.

Recelj ili Mandžun

Priprema

Sveže slatko vino stavite da se kuva oko dva sata. Uzmite bundevu, ogulite je i isecite na tanke kriške. Nakon što je sok od grožđa ukuvan, dodajte sitno naseckane bundeve tek toliko da ogrezne u vinu. Kuvajte na laganoj vatri još sat vremena, stalno mešajući, dok ne bude gustine meda. Kad je pekmez gotov, vrućeg ga sipajte u čist e i zagrejane teglice, zatvorite celofanom i odložite.

Recelj se uzima radi lečenja malokr vnosti, ali i kao preventiva; uzima se po jedna kašičica ujutru, na prazan stomak.

Pekmez Sastojci 4-5 kg grožđa 1 kg šećera 1 kesica sredstva za ukuvavanje džemova korica i sok jednog limuna

Priprema Operite grožđe, odvojite bobice od peteljki i propasirajte. Dobićete oko 2,5 litra gustog grožđanog soka. Sipajte ga u lonac, dodajte kesicu 2:1 sredstva za ukuvavanje džemova izmešanu sa 4 kašike šećera, koje ste odvojili od ono g jednog kilograma.

Pustite da vri 10 minuta, sipajte šećer i dodajte koricu jednog malog limuna.

Pustite da vri još 10 minuta, neprestano mešajući. Sklonite sa šporeta i ulijte u sterilisane vruće tegle. Zatvorite tegle i okrenite ih naopako. Neka tako stoje 5-10 minuta.

detinjarije / KUVAJMO S DECOM

85

Kids cook!

Škola engleskog jezika za decu „Helen Doron“

www.helendoron.rs Besplatni call centar: 0800/333-000

e t i r o v a f My n

e Breaded ch:ick

recipe

vić

by Jovan Luko

Ingredients: 1 chicken breast 3 cloves of garlic dry spice juice of half a lemon flour and bread crumbs 1 egg and 3 tablespoons of milk

Preparation: ks.

Cut half-frozen chicken breasts into stea little a It is easier to cut than unfrozen. Hit ic, bit with pestle for meat. Mash the garl the add a tablespoon of dried spices and thjuice of half a lemon. Mix them all toge the ge er and then use the dressing to dred er. steaks, and stack them one on the oth t the Set the meat aside for 30 minutes, hea ile oil so you can bread it afterwards . Wh Mix you wait, you can prepare the dish. egg egg with milk. Roll steaks in flour, then the ve and finally add the breadcrumbs. Lea to el baked steaks on a paper napkin or tow . hot le drain excess fat and serve them whi

Chicken kebabs

by Nikola Luković:

Ingredients: 400 g of chicken breasts 200 ml black wine 1 red onion 3 cloves of garlic 2 tablespoons of mixed spice 1 tablespoon of salt 2 tablespoons of parsley 50 ml of oil

Preparation: Cut the meat into big ger cubes and put them in a bowl, mix with chopped red and white onion, parsley, wine, oil, and a mixture of spices and salt. Cov the bowl and leave for 2 hours in the er refrigerator. Take wooden sticks, presoaked in water and put the meat on them and fry them in the pre-heated oil or on the grill until browned.

86 KUVAJMO S DECOM / detinjarije