Kuvajmo s decom broj 2

Ova knjiga namenjena je svima koji vole da putuju i omaste brk usput. Što se tiče putovanja, trebalo bi da se zadovoljite iskustvima autora. A kada je reč o onom slasnom delu priče, uz njegovu pomoć imate priliku s malo truda i veštine da dožvite sve – iz prve ruke. Postoji prilično rasprostranjena predrasuda da se dobro jede samo kod kuće. Ovi redovi neka su vrsta dokaza da se dobro kuva i jede na svim meridijanima. Ukoliko planirate neku dijetu, ovo nije knjiga za vas. Istini za volju, ima ovde i dijetalne, kao i „zdrave hrane“. Međutim, teško da će neko odoleti da ne proba i sve ostale, „nevaljale“ stvarčice. Lepi Brka (Nenad Gladić) je svet proputovao na najbolji način, uvek u blizini kvalitetne kuhinje. Kao ugostitelj na luksuznom kruzeru, polako je postajao gurman i svetski putnik, upoređujući jela pripremljena u vrhunskoj kuhinji sa receptima iz zemalja odakle ta jela potiču.

Treće izdanje u prodaji u svim bolje snabdevenim knjižarama!

Februar 2014., broj 2, godina I Glavni i odgovorni urednik Mira Ignjatović Izvršni urednik Jovana Papan

Sadržaj

Gastro urednik Nenad Gladić - Lepi Brka Grafički urednik / dizajn i prelom Ivana Miljanović Lektor Ema Tatić Fotografija Nebojša Babić, Orange Studio Dragan Petrović, fotovideo.rs Dizajn logotipa Katarina Dragutinović Roccella Saradnici Ema Tatić, Jasmina Jovanović, Olivera Popov, Ana Velimirović, Dragana Mujezinović E-mail detinjarije@gmail.com Izdavač Savpo DOO, Jovana Popovića 59, Stara Pazova Štampa Savpo DOO, Jovana Popovića 59, Stara Pazova Distribucija Global press doo, Žorža Klemensona 24, 11 000 Beograd, +381 11 276 45 38, 276 9301 ДЕТИЊАРИЈЕ. Kuvajmo s decom / glavni i odgovorni urednik Mira Ignjatović. - God. 1, br. 1 (okt. 2013)- . - Stara Pazova (Jovana Popovića 59) : Savpo, 2013- (Stara Pazova : Savpo). - 30 cm Tromesečno ISSN 2334-9042 = Detinjarije. Kuvajmo s decom COBISS.SR-ID 201726732

Rukopisi i fotografije se ne vraćaju. Redakcija zadržava pravo da fotografije koje dobije od čitalaca može da koristi za ilustracije u časopisu, bez nadoknade. Svako reprodukovanje tekstova i fotografija je zabranjeno. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa, sponzorskih strana i marketinških aktivnosti naših poslovnih partnera. Molimo roditelje da se pre slanja fotografija maloletne dece upoznaju sa Zakonom o javnom informisanju /www.parlament.sr.gov.rs/

Naslovna:

Lepi Brka Nenad Gladić Simeon Kovačevič i Đorđe Tešić Foto: Nebojša Babić, Orange studio

Doručak sa školarcima Užina sa školarcima Ručak sa tinejdžerima Večera - svi na okupu! Kreativci u kuhinji Zdrav mozak - zdravo telo Baštalište Proleće u tanjiru Korpa za piknik Sremuš za prolećni spremuš Džejmi Oliver - Sve za 15 minuta Deca kao tv-kuvari Poslastičarije - Tortice - šoljice Rusija na tanjiru Škola sa jestivim zidovima Post na porodičnom meniju Gastro vesti iz sveta Tajne organske hrane Slatki školski zalogaji Vaspitavanje apetita Bili smo, kuvali smo Pti ber - tata svih keksova Čitajmo s decom Imam znanje za kuvanje Gastro vesti iz sveta

6 12 18 24 28 32 33 34 38 40 42 52 54 56 60 62 66 68 70 72 76 78 80 82 86

Doručak

Pržena jaja u modlama

na tostu Sastojci:

Jaja, tost hleb, maslac, paradajz, krastavci, paprika Pripremu pogledajte na youtube kanalu: http://www.youtube.com/user/kuvajmosdecom

Kuvaju: Simeon, Mia i Sofija Piše: Lepi Brka – Nenad Gladić Foto: fotovideo.rs

Dok sam bio dete nije bilo jutra koje je moglo da prođe bez doručka. I da se razumemo, i moji roditelji su radili dok sam odrastao, ali je uvek bilo vremena da se pripremi doručak. Navika je stvorena i zadržala se do dan-danas. Prvi dnevni obrok je ujedno i najvažniji, i tu nikakve dileme nema. Dakle, pošaljite decu i sebe na vreme na spavanje, ujutru ustanite malo ranije i spremite i njima i sebi doručak. Pustite ih da učestvuju ako žele i mogu, i sve će ići mnogo lakše. Naravno da je vrlo važno i šta će taj doručak biti, ali mislim da je najvažnije da deca steknu naviku da doručkuju. 6

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

Popara

Popara klasik Recept za poparu nije egzaktna nauka. Koristi se koji god stari hleb, ali kada se pravi za decu, sir i kajmak bi trebalo da budu mladi i neslani. Deca uglavnom ne vole jake ukuse, a i stariji sirevi nisu baš lako svarljivi. Isecite hleb na kockice svaki put kad vam preostane i prosušite ga u rerni na 1000 C. Čuvajte ga u platnenoj vreći okačenoj na suvom i hladnom mestu, tako će vam uvek biti pri ruci: za poparu ili prepržen za neku čorbicu, ili možete, pak, napraviti prezle ako ga sameljete.

Evo jednog predloga za doručak koji je poprilično pao u zaborav. Generacije dece su odrasle na popari, i neki će reći da je „sirotinjska hrana“, a drugi „ukus detinjstva“. Moram da priznam da moja iskustva sa poparom i nisu baš neka. Znate ono, kada nešto prvi put probate, pa vam se ne svidi, a pritom bude servirano uz rečenicu: „Moraš to da jedeš“. Svoju prvu poparu probao sam u obdaništu (jako davno) i beše baš loša. A još lošije za mene i poparu beše prateća rečenica. Bilo kako bilo, popara i ja smo se ignorisali skoro 40 godina, a onda je moja žena našem sinu napravila poparu i, gle čuda – dete jede, i to sa uživanjem! Naravno, oteh detetu od usta i probah. Šta reći...ovo nije imalo nikakve veze sa onim od pre mnogo godina. Onda su naravno počele da nadolaze razne ideje: popara sa sirom i povrćem, voćem, sa jajetom na oko… Dakle, potpuno nova dimenzija doručka. I u tom kontekstu, evo recepta za poparu – klasik, sa spanaćem i slaninom; i slatka, sa karamelizovanim jabukama i bananama.

Domaći brzi kroasani za 8 komada Testo: 700 g brašna 1,5 kesica suvog kvasca 3 dl „Moja kravica“ mleka 2 jaja 3 kašike šećera kašičica soli 125 g „Moja kravica“ maslaca 0,5 dl ulja Voćni preliv: 250 g malina 4 kašike šećera

U dublju šerpu uspite malo vode, posolite i dodajte kašiku maslaca. Kad voda proključa, smanjite vatru, dodajte malo mleka i uspite hleb, promešajte pažljivo drvenom varjačom, pa ostavite da „baci ključ“. Vodite računa da se ne raskuva i ne pretvori u kašu. Dodajte sir i kajmak, i mešajte pažljivo dok se ne rastope. Služiti toplo.

Karamel preliv: 2 dl „Moja kravica“ pavlake za kuvanje 4 kašike žutog šećera štapić vanile ili vanilin šećer

Popara sa spanaćem Ispratiti klasik recept sa jednom izmenom – na malo crnog i belog luka propržiti spanać, smrznuti ili sveži, sa slaninom koju ste prethodno sitno iseckali. Ako koristite svež spanać, valja ga dobro oprati i očistiti, zatim popariti 1-2 minuta u kipućoj vodi. Dobro ga ocediti i iseckati. Spanać dodati u poparu u isto vreme kada stavljate sir i kajmak. Znam da mnoga deca imaju problem sa povrćem, tako da ova finta sa poparom može da bude zgodan način da se u ishranu dece ubaci i povrće koje obično ne žele da jedu.

Đački doručak za 2 osobe

Način pripreme Testo: U odgovarajuću posudu staviti brašno, so, 2 kašike šećera, suvi kvasac razmućen u malo toplog mleka i šećera, 2 jaja (od kojih jedno žumance sačuvati za premazivanje kroasana), ulje i mleko. Zamesiti testo i ostaviti da naraste. Gotovo testo premesiti, podeliti na osam jednakih jufki. Nakon toga otopiti maslac kojim se premazuje testo. Svaku jufku razvući posebno, do debljine od pola cm, premazati maslacom i ređati jednu preko druge. Oklagijom rastanjiti testo, seći na osam trouglova i uvijati od šireg dela ka užem, u obliku kroasana. Premazati ih žumancetom. Kroasane peći 15-20 minuta u rerni zagrejanoj na 200°C. Voćni preliv: U posudu dodati 4 kašike šećera i maline, kuvati dok sos ne dostigne svoju gustinu. Karamel preliv: U posudu dodati šećer, zagrejati dok ne počne da se karamelizuje (postane braon), dodati pavlaku za kuvanje i kuvati dok se šećer ne otopi. Na kraju dodati vanilin šećer ili štapić vanile. Servirati kroasane i po želji dodati preliv.

Sastojci:

Popara sa karamelizovanim jabukama i bananama Ispratiti klasik recept sa jednom izmenom – očistiti i iseći na kockice jednu jabuku, preliti sokom od ½ limuna. Bananu oljuštiti i iseći na malo deblje kolutove. U manju šerpu sipati 3 kašike šećera i kašiku vode i na umereno jakoj vatri pustiti da se karamelizuje, pa dodati kašiku maslaca. Kada se maslac otopi, dodati jabuke i sav sok. Uz povremeno blago mešanje pustiti da jabuke omekšaju i da se karamelizuju. Pred kraj dodati i banane, kako bi i one dobile svoj deo karamela. Za ovu varijantu najbolje je koristiti mladi neslani sremski sir. Kajmak komotno može da se preskoči.

kuvajmo s decom / detinjarije

2 parčeta tost hleba 2 jaja ½ kašičice soli ½ kašičice origana 20 g „Moja kravica“ maslaca nekoliko listova zelene salate 0,5 dl mediteran ulja jabukovo sirće po ukusu 50 g kačkavalja viršla 0,5 dl kečapa Način pripreme Zagrejati rernu na 200°C. Ubaciti tost da se ispeče. Odvojiti belance od žumanceta; žumance ostaviti u

ljusci. U posudu sa belancima dodati so i origano i umutiti čvrst sneg. Pečen tost namazati maslacom. Na tost staviti sneg od belanaca, a u sredini ostaviti šupljinu u koju ćemo staviti žumance. Preko žumanaca staviti malo maslaca i staviti u rernu da se peče 15-tak minuta. Za to vreme oprati i iseći zelenu salatu, začiniti je, staviti na tanjir. Pomoću modli različitih oblika iseći kačkavalj, a viršlu iseći na tri dela, pa ih zarezati na krajevima da bi se prilikom kuvanja rascvetala u obliku pipaka oktopoda. Skuvati viršle. Kada se jaja ispeku, servirati ih na zelenu salatu i dekorisati kačkavaljem i viršlama. Preliti sa malo kečapa.

detinjarije / kuvajmo s decom

Bavarske perece Za 12 komada 1/3 pakovanja kvasca kašika žutog šećera kašičica soli 3 dl vode 500 g brašna kesica sode bikarbone kašika "Moja kravica" maslaca 30 g krupne morske soli 1 l vode za kuvanje Sirni namaz 100 g bavarskog sira sa plavom plesni kašika margarina 2 kašike sirnog namaza 0,3 dl piva ½ kašičice paprike ½ kašičice bibera vlašac, po ukusu Način pripreme U šolju tople vode staviti kvasac šećer i so, da kvasac „proradi“. Zamesiti testo i ostaviti da naraste, oko 30 minuta. U plitkom loncu zagrejati litar vode i dodati sodu bikarbonu. Kada je testo naraslo, premesiti ga i podeliti na 12 jednakih delova. Od svakog dela napraviti „glistu“ dužine 50 cm. Oblikovati u perecu i svaku potopiti u rastvor sode bikarbone, pa posuti krupnom solju. Ostaviti na plehu 10-15 minuta. Perece peći u rerni na 230°C, 10-15 minuta ili dok ne dobiju zlatnu boju. Izvaditi ih iz rerne i premazati rastopljenim margarinom. Sve sastojke za sirni namaz staviti u posudu, pa ih štapnim blenderom dobro sjediniti i začiniti. Servirati dekorisano mladim lukom i svežim začinskim biljem.

Blinci sa sirom Za 2 osobe kašika "Moja kravica" maslaca kašika šećera u prahu Testo za palačinke 200 g brašna 2 jaja 1 ½ dl vode ili kisele vode dl mleka kora od ½ limuna ½ kašičice soli kašika ulja Fil 200 g rikota sira 200 g krem sira "Moja kravica" jaje 3 kašike šećera u prahu kora od 1 limuna Prilog sveže jagode Način pripreme U posudi umešati sve sastojke za testo, pa ih žicom ili mikserom dobro umutiti. Ispeći palačinke prskajući tiganj sa dve, tri kapljice ulja pred pečenje svake. U činiji pomešati sve namirnice za fil, pa ih žicom dobro promešati. Palačinke filovati sa po jednom kašikom fila u centralnom delu, preklopiti prvo bočne strane, pa urolati palačinku (kao sarmu). U tiganju, na umerenoj vatri, rastopiti margarin, pa na njemu ispržiti napunjene i formirane palačinke. Na tanjiru aranžirati blince i sveže jagode. Po želji ih posuti prah šećerom.

kuvajmo s decom / detinjarije

* nameštaj po meri, projektovanje i opremanje prostora * univer, radne pločice, medijapan, lesonit, šperploče * obrada na CNC mašini * krivolinijska sečenja i kantovanje * okov i galanterija * furniranje po želji kupaca * veliki izbor furnira * unutrašnja vrata savremenog dizajna

Novi Beograd, Tošin bunar 232g tel/fax. 011 319 0974, 319 2600 Batajnica, Majora Zorana Radosavljevića 370 tel/fax. 011 848 8218, 377 4699 Batajnički drum 303 (Auto-put Beograd-Novi Sad)

www.agacija.com

Užina

Gibanica u korpicama Sastojci:

Kore za pitu, jaja, sir, ulje Pripremu pogledajte na youtube kanalu: http://www.youtube.com/user/kuvajmosdecom

Kuvaju: Mia, Natalija i Aleksa Piše: Lepi Brka – Nenad Gladić Foto: fotovideo.rs

Stara je priča da tri glavna obroka nisu dovoljna, i da dve užine dnevno moraju da se ispoštuju. Vremena su takva da obično ne stižemo ni glavne obroke pripremimo i pojedemo, a kamoli tamo nekakve užine. Užina može da bude i jabuka i banana ili sendvič sa integralnim pecivom. Ništa komplikovano, zar ne? Zato hajde da isplaniramo tu užinu u toku dana, a kada se ima malo više vremena, može da se napravi i nešto od ovih mojih predloga. 12

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

Takosi Jelo koje, iz meni nepoznatih razloga, još nije zaživelo u našim

restoranima brze hrane, iako je popularno svuda u svetu. Perfektno za užinu, ali bogami i za neki malo ozbiljniji obrok.

Fritule Ko se još seća jabuka u šlafroku? Ja vrlo dobro, ali me je uvek mučilo pitanje zašto samo jabuke oblače šlafrok. Fritule su tu nepravdu ispravile i sada možemo da išlafrokujemo voće po želji. za 4 osobe Sastojci:

razno voće (jabuke, ananas iz limenke, kajsije, breskve, banane...), šta god imate pri ruci sok od ½ limuna ulje za prženje med i kristal šećer, po želji Testo

200 g brašna 2 kašike šećera u prahu 2 žumanceta 2 belanca dl „Moja kravica“ mleka dl vode prstohvat soli Način pripreme

Iseći voće na sitnije komade. Poprskati ga limunovim sokom da ne bi oksidiralo, tj. potamnelo. U posudi za mešenje pomešati brašno, šećer, žumanca, mleko i vodu; žicom za mućenje dobro i energično sve promešati. Umutiti čvrst sneg od belanaca i soli, pa ga laganim pokretima umešati u pripremljeno testo. U dubokom tiganju ili manjoj šerpi zagrejati ulje na srednje-jakoj vatri. Umakati komade voća u testo i pržiti u ulju dok ne dobiju zlatno-žutu boju. Voditi računa da se ne stavlja previše komada odjednom, kako se ne bi zalepili. Najbolje je pržiti voće u više navrata. Fritule izvaditi na papirni ubrus, da bi se ocedile od suvišne masnoće. Servirati toplo, po želji posuto šećerom ili medom.

kuvajmo s decom / detinjarije

za 4 osobe Sastojci: 2 pakovanja tortilja (16 kom) ulje za prženje Fil 800 g junećeg mlevenog mesa glavica crnog luka 3 čena belog luka konzerva crvenog pasulja (400 g) so i biber ½ kašičice kima Prilog paprika crveni kupus krastavac 400 g mocarele veza mladog luka Salsa glavica crnog luka 400 g paradajz pelata ljuta papričica čen belog luka so i biber ¼ kašičice šećera Način pripreme Na malo ulja propržiti sitno seckani crni luk. Posoliti ga. Dodati mleveno meso, pa nastaviti sa dinstanjem sve dok višak tečnosti ne ispari, a meso poprimi miris prženog. Zatim dodati zgnječene čenove belog luka, pa sve začiniti solju, biberom i kimom. Pred sam kraj dinstanja dodati pasulj iz konzerve, prethodno ispran pod mlazom vode. Gotov fil ostaviti sa strane. Oko svake dve žice u pećnici okačiti tortilju, pa ih ispeći na 200°C. Iseckati povrće za prilog, a sir narendati, te ih servirati u odvojene činijice. U blenderu sastaviti usitnjeno povrće i začine za salsu, te ih samleti svega par puta da bi se zadržali komadići povrća. Pripremljene tortilje puniti filom, pa prilozima po želji, i sve začiniti salsom.

Bičak Peciva sa raznim punjenjem se pojavljuju na svim kontinentima i uvek su rado viđena na trpezi, pa ni ova varijanta iz Avganistana nije izuzetak. Što se fila tiče, ovo je samo predlog i ako pustite mašti na volju možda dođete do još boljih „rezultata“. za 20 komada Testo 600 g brašna ⅓ pakovanja kvasca ½ kašičice šećera kašičica soli 3 dl vode jaje kašika ulja Fil kašika ulja ½ kg junećeg mlevenog mesa 4 struka mladog luka 1 kašičica soli ½ kašičice bibera ½ kašičice cimeta ¼ kašičice muskatnog oraščića ½ kašičice tucane ljute paprike 50 g suvog grožđa Za premazivanje 2 žumanceta Način pripreme U šolju tople vode staviti kvasac, šećer i so da odstoje 10 minuta. U posudi za mešenje sastaviti brašno, ½ kašičice soli, razmućen kvasac, umućeno jaje i ulje. Umesiti elastično testo i prekriti ga čistom krpom. Ostaviti da naraste 30 minuta. U šerpi ili tiganju zagrejati ulje, pa izdinstati mladi luk. Dodati meso, začine i suvo grožđe. Dinstati 10 minuta na srednje-jakoj vatri, tj. dok ne ispari višak tečnosti. Premesiti testo. Zagrejati pećnicu na 190°C. Posude obložiti papirom za pečenje. Podeliti testo na 3 jednaka dela. Formirati jufke, pa svaku razvući oklagijom na radnoj površini, do debljine od 3 mm. Okruglom modlom prečnika 10 cm isecati komade testa. Od otpadaka testa formirati nove jufke, pa ponoviti postupak. Svaki dobijeni komad testa filovati sa po kašikom fila. Formirati bičak spajajući ivice tako da se dobije trougao. Ređati na posudu za pečenje (pleh), pa svaki premazati umućenim žumancetom. Peći ih u rerni 30 minuta.

Zatar za 4 osobe Testo

500 g brašna 20 g svežeg kvasca 1 ½ kašičica soli ½ kašičice šećera 1 ½ dl vode dl ulja Fil

3 veze mladog luka 150 g svežeg spanaća 2 kašičice origana nekoliko listova svežeg bosiljka ½ kašičice soli 2 kašike ulja Način pripreme

Razmutiti kvasac u 1 ½ dl mlake vode sa po ½ kašičice soli i šećera. Ostaviti da stoji 15 minuta. U činiju za mešenje sipati brašno i kašičicu soli, pa sipati razmućeni kvasac. Dodati ulje i umesiti glatko i elastično testo koje se ne lepi za zidove činije. Ostaviti testo ½ h na toplom da naraste. Napraviti fil: u činiji pomešati mladi luk isečen na tanke kolutove, sitno sečen spanać i bosiljak, origano, so i ulje. Na radnu površinu posuti malo brašna, pa na njoj premesiti naraslo testo. Podeliti ga na 4 jednaka dela i od svakog formirati jufku. Svaku jufku oklagijom razvući na debljinu od nekoliko milimetara (4-5 mm). U središnji deo svakog od razvučenih delova staviti po ¼ pripremljenog fila. Sastaviti krajeve testa u centralnom delu tako da se fil potpuno preklopi, pa dobijene forme ostaviti sa strane da odstoje desetak minuta. Pleh ili tepsiju premazati uljem, pa staviti nafilovane jufke. Dlanom ih pritisnuti i ujedno rastanjiti na debljinu od 6-7 mm. Svaki formirani zatar premazati uljem. Peći u pećnici, prethodno zagrejanoj na 220°C, dvadesetak minuta. Tokom pečenja, a i po vađenju gotovog zatra, premazivati ga sa malo ulja. Servirati toplo.

detinjarije / kuvajmo s decom

Toskanski hleb Panzanela I faza - Biga 15 g svežeg kvasca 1 ½ dl vode 270 g brašna II faza gotova biga 3 ½ dl vode 15 g svežeg kvasca 500 g brašna Panzanela 5 kriški toskanskog ili drugog hleba (starog nekoliko dana) 3 kašike maslinovog ulja 3 čena belog luka ½ glavice radiča 150 g bukovača glavica crnog luka krastavac 4 paradajza 30 g kapra dl maslinovog ulja sok od ½ limuna so i biber Način pripreme I faza: Napraviti bigu. Razmutiti kvasac u mlakoj vodi i ostaviti ga da odstoji 10-15 minuta. Sipati kvasac u brašno, pa umesiti testo. Umešeno testo ostaviti na sobnoj temperaturi da odstoji 1h, a nakon toga u frižideru 9-15 h. II faza: U činiju za mešenje staviti bigu. Razmutiti kvasac u mlakoj vodi i nakon 15 minuta sastaviti sa bigom. Varjačom sve sjediniti, dodati brašno, pa umesiti elastično testo. Ostaviti ga da naraste 1 h na toplom. Nakon toga ga premesiti, formirati hleb i ostaviti da odstoji još 1 h. Zatim ga peći u pećnici zagrejanoj na 220°C, 35 minuta. Panzanela Kriške hleba prepeći u rerni ili tosteru. Nakon toga ih natrljati belim lukom, pa politi maslinovim uljem. Kriške iseći na komade. Na malo ulja propržiti bukovače isečene na trake. Posoliti ih i ostaviti sa strane. Pripremiti i ostale namirnice: paradajz iseći na kocke, luk na rebarca, krastavac na listiće, radič na tračice ili rezanca. Tako pripremljene namirnice sjediniti u činiji, dodati kapar, pa začiniti solju i biberom. Zatim začiniti maslinovim uljem i limunovim sokom. Ostaviti par minuta da se ukusi sjedine, te servirati.

Akara Za 4 osobe 2 šolje pasulja glavica crnog luka 50 g đumbira 1/2 crvene babure 1/2 zelene babure 1/2 ljute papričice kašika kandiranog egzotičnog voća 2 kašičice soli biber Paniranje prezle 2 jaja ulje za prženje Prilog jogurt krastavac

Način pripreme Pasulj kuvati dok skroz ne omekša, tj. dok se skoro ne raskuva. Ostaviti ga da se ohladi, pa ispasirati u glatku masu. Dodati sitno seckani crni luk, seckanu papriku, ljutu papričicu, rendani đumbir, so i biber. Kandirano voće potopiti u hladnu vodu da omekša (15 minuta). Procediti i dodati u smesu od pasulja i ostalih namirnica. Od smese formirati kuglice, uvaljati ih prvo u jaja, pa zatim u prezle i pržiti u zagrejanom ulju dok ne dobiju zlatno-smeđu boju. Uz akare služiti kečap ili narendan krastavac preliven jogurtom. R

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

Prolećne rolnice Sastojci:

Kore za pitu, kesica kineske mešavine, mladi luk, pirinčani rezanci, škampi, jaja, ulje, soja sos, ojster sos, đumbir. Pripremu pogledajte na youtube kanalu: http://www.youtube.com/user/ kuvajmosdecom

Kuvaju: Mihajlo i Aleksa Piše: Lepi Brka – Nenad Gladić Foto: fotovideo.rs

Ručak

Zbog promenjenog načina života, ručak, kao obrok koji okuplja porodicu za stolom, je skoro pa nestao. Izuzetak su vikendi i praznici. Okej, tu ne može mnogo da se učini, ali hajde da se ručak ne zaboravi. Mora da postoji nekakav ručak i ne bi bilo loše da bude lagan, jer i posle ručka treba nastaviti sa danom (ako je moguće) bez dva sata spavanja. Zato, lagan ručak i kratak odmor, pa idemo dalje. Koliko je dragocen za decu, mislim da je izlišno i pričati.

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

Nedeljna pasta

Piletina Čang Mai Za 2 osobe batak i karabatak 3 čena belog luka malo brašna ulje za prženje Marinada kašika mladog luka (sitno seckan) kašika crvene kari paste biber kašika sosa od ostriga sok od pola limete kašičica šećera prstohvat soli Prilog mešano povrće pirinač Crvena kari pasta 4 kašike ljutog ajvara kašičica čili (ljute) papričice u prahu 3 čena belog luka rendana kora limete sok od pola limete 30 g svežeg đumbira so i biber, po pola kašičice Način pripreme Crvena kari pasta: sve sastojke staviti u blender i seckati dok se ne dobije kompaktna pasta. Sitno iseći (samleti) piletinu. Napraviti marinadu, pa piletinu staviti da se kratko marinira. U tiganju, na malo ulja, propržiti beli luk. Nakon toga dodati začinjenu piletinu. Pržiti na umerenoj vatri uz stalno mešanje. Pileću kožicu obrašnjaviti i pržiti u dubokom ulju dok ne postane hrskava. Skuvati pirinač, a po želji i mešano povrće. Kada je piletina gotova, servirati uz povrće i pirinač i hrskavu kožicu. Prijatan obrok želi Vam vaš Brka!

kuvajmo s decom / detinjarije

Vegetarijanska mućkalica sa sejtanom Za 4 osobe glavica crnog luka paprika paradajz 0,5 dl ulja ½ kašičice soli suva paprika (vrtka) kašičica soli 400 g sejtana biber po ukusu kašičica suvog bosiljka 400 g carske mešavine smrznutog povrća 0,5 dl pavlake za kuvanje kašika kukuruznog brašna ½ kašike aleve slatke paprike 2 čena belog luka Način pripreme Crni luk iseckati sitno, a paradajz na krupnije komade. U zagrejanu posudu sipati ulje, dodati crni luk da se dinsta, kad dobije staklastu strukturu dodati papriku, beli luk, paradajz i seckanu suvu papriku (vrtku), koju ste prethodno potopili u toplu vodu da omekša. Posoliti, zatim dodati carsku mešavinu smrznutog povrća, naliti malo vode da ogrezne. Kad prokuva, začiniti sa biberom i bosiljkom. Iseći seitan na kockice i pred kraj ga dodati u povrće. U manjoj posudi izmešati kukuruzno brašno i slatku alevu papriku i kao suvu zapršku dodati u povrće. Posle kraćeg kuvanja sipati 0,5 dl pavlake za kuvanje i servirati.

za 4 osobe 2 krmenadle (300 g) 400 g svežih roštiljskih kobasica 100 g slanine pančete glavica crnog luka 5 čenova belog luka veća šargarepa 2 dl crvenog vina 400 g paradajz pelata ½ l pasiranog paradajza ili soka ulje so i biber ½ kašičice šećera grančica svežeg bosiljka 50 g parmezana dl vode 500 g testenine Dekoracija svež bosiljak Način pripreme U tiganju, na malo ulja, propržiti krmenadle, a zatim i kobasice. Premestiti ih u šerpu. U istom tiganju propržiti slaninu, dok ne postane hrskava, pa i nju premestiti u šerpu. U tiganju, na masnoći preostaloj od slanine, propržiti šargarepu, crni i beli luk. Pržiti ih svega nekoliko minuta. Zatim naliti vinom, pa kuvati sve dok vino ne provri. Dodati paradajz (sok i pelat) i začine. Krčkati sve do vrenja. Sve namirnice sastaviti u šerpi, pa šerpu premestiti na vatru. Kuvati sos oko 1h na umerenoj temperaturi. Po potrebi dodati malo vode (1 dl). Pred kraj kuvanja izvaditi krmenadle i kobasice, odstraniti koske, usitniti ih i vratiti u šerpu. Skuvati testeninu. Kada je sos gotov, preliti testeninu. Začiniti parmezanom i ukrasiti jelo svežim bosiljkom.

Tarana đuveč Za 6 osoba 6 pilećih bataka sa karabatacima 2 glavice crnog luka 4 čena belog luka 250 g tarane (vranjansko sušeno testo) 50 g "Moja kravica" maslaca 2 ljute papričice 400 g pelat paradajza kašičica soli biber po ukusu ½ kašičice suvog bosiljka 450 g smrznutog povrća za đuveč dl pavlake za kuvanje kašičica aleve paprike veza peršuna paradajz Način pripreme Očistiti i sitno iseckati crni luk. U zagrejani pleh za đuveč dodati malo margarina, i kada se otopi, ubaciti crni luk da se dinsta. Oprane i krupnije isečene papričice takođe ubaciti u posudu sa crnim lukom, posoliti, pobiberiti i dodati malo bosiljka. Pileće batake malo zaseći, pa ih ubaciti da se malo proprže sa lukom i papričicom. Začiniti. Zatim dodati iseckani pelat paradajz i beli luk. Ostaviti da prokuva. Uključiti rernu na 200°C. Kada je prokuvalo, staviti smrznuto povrće, alevu papriku i pavlaku za kuvanje, a zatim dodati taranu, pa naliti vodom da sve namirnice ogreznu. Pre stavljanja u rernu, poređati kolutove paradajza po površini i peći u rerni 20-30 minuta. Servirati toplo. Posuti seckanim peršunom.

Kineska piletina u sosu od pomorandži Za 2 osobe 500 g pilećeg filea 250 g pirinča ulje za prženje Masa za pohovanje 2 jaja 4 kašike brašna kašika skroba kašika vode prašak za pecivo so

Sos 3 dl soka od pomorandže kora od ½ pomorandže 3 kašike smeđeg šećera 2 kašike soja sosa ½ kašičice tucane ljute paprike ½ kašike rendanog đumbira 2 kašike skroba Dekoracija veza peršuna

Način pripreme Skuvati pirinač. Umutiti namirnice za pohovanje u srednje-gustu smesu (gušću nego za palačinke). Umakati komadiće piletine u smesu za pohovanje. Pržiti u dubokom ulju svega minut do dva, dok ne poprime zlatnobraon boju. Izvaditi pohovanu piletinu na ubrus, da se ocedi od viška masnoće. U šerpi, na srednje-jakoj vatri, rastopiti šećer u pomorandžinom soku. Dodati pomorandžinu koru, a zatim i rendani đumbir i ljutu papriku. Kada provri, dodati skrob razmućen u malo vode. Kuvati još 2-3 minuta. Pohovanu piletinu umešati u sos. Servirati na tanjiru pirinač, pa preko njega sipati piletinu u sosu. Posuti peršunom. detinjarije / kuvajmo s decom

Svinjski file sa povrćem u kari sosu i kuvanim pirinčem

Večera

Sastojci:

Svinjski file, pavlaka za kuvanje, začini, tikvice, luk, patlidžan, pirinač. Pripremu pogledajte na youtube kanalu: http://www.youtube.com/user/ kuvajmosdecom

Kuvaju: Tara, Tanja Petrović i Aleksa Piše: Lepi Brka – Nenad Gladić Foto: fotovideo.rs

Večera je praktično ostala jedini obrok koji porodica može da jede na okupu, a nekako nam se dešava da tu priliku vrlo često propuštamo. Ponekad imam utisak da je važnije kako se jede večera od onoga šta se sprema. Bilo kako bilo, ne sme se jesti previše kasno i večera ne mora da bude obilna, ali je važno da se jede za stolom, jer nam to daje priliku da sa ukućanima „prozborimo po koju“ i, naravno, budemo na okupu. Zajednicu je veoma teško stvoriti, ali ju je još teže očuvati. Kućna trpeza je, sasvim sigurno, mesto gde zajednica nastaje i postaje jača.

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

Ičli ekmek (punjena lepinja)

Vegetarijansko kube za 4-6 osoba Testo za kube 400 g griza žumance ½ kašičice soli dl ulja dl vode Fil za kube glavica crnog luka 100 g sojinih ljuspica 50 g blitve 100 g bukovača 50 g badema 50 g lešnika sok od ½ limuna 1 ½ kašičica soli ½ kašičice bibera ½ kašičice cimeta ½ kašičice muskatnog oraščića 2 kašike ulja Čorba glavica crnog luka 4 čena belog luka 150 g blitve 3 šargarepe 150 g bundeve glavica cvekle 4 paradajza ½ praziluka sok od ½ limuna 1 ½ kašičica soli ½ kašičice bibera 1 ½ l vode 2 kašike ulja Način pripreme Napraviti fil: na ulju propržiti sitno iseckani luk i pritom ga posoliti sa ½ kašičice soli. Zatim dodati usitnjenu blitvu, iseckane pečurke i proceđenu soju koja je odstojala ½ h u slanoj vodi. Sve dobro promešati, pa nastaviti sa dinstanjem. Dodati krupno mlevene bademe i lešnike, limunov sok i preostale začine. Sve dobro promešati, pa nakon nekoliko minuta ukloniti sa vatre. Napraviti testo: pomešati sve sastojke i umesiti malo tvrđe testo. Iz testa isecati komade, te od njih praviti krugove prečnika 7 cm. Puniti ih sa po 2 kašičice fila i zatvarati u kuglice. Ostaviti sa strane. Čorba: na ulju propržiti sitno iseckani crni luk i posoliti ga sa ½ kašičice soli. Dodati usitnjenu blitvu i iseckani praziluk. Nastaviti sa dinstanjem, pa nakon nekoliko minuta dodati ½ l vode. Ostaviti da se namirnice kuvaju 10-ak minuta. Zatim dodati šargarepu isečenu na kockice, paradajz isečen na kriške, beli luk zgnječen nožem, limunov sok, bundevu isečenu na kockice, i zatim narendati cveklu koja je prethodno skuvana i oljuštena. Začiniti sve solju i biberom. Doliti preostalu vodu, te sve lagano promešati. Kada čorba ponovo provri, nastaviti sa kuvanjem još nekoliko minuta i dodati pripremljeno kube. Od tog momenta čorbu ne mešati, ili to činiti jako pažljivo, da se kube ne raspadne. Kuvati još svega 10 minuta. Čorbu servirati toplu.

kuvajmo s decom / detinjarije

Provansalska pita za 8 osoba Sastojci: 250 g lisnatog testa 500 g crnog luka jabuka, nakisela 100 g crnih maslina 4 čena belog luka 4 kašike mediteran ulja limenka sardina ili inćuna 2 kašike žutog šećera mešavina začinskog bilja po ukusu so i biber po ukusu Način pripreme Iseckati crni luk na rebarca, a jabuku na listiće. Iseckati i masline i beli luk. U odgovarajućoj posudi izdinstati crni luk na ulju, zatim dodati jabuke, još malo prodinstati, pa pred kraj dodati beli luk, šećer, začinsko bilje i biber. Posuti malo brašna na sto i razviti lisnato testo po obliku posude u kojoj će se peći, vodeći računa da ostane 1 cm testa na stranicama posude. Testo treba da je bude pola cm debljine. Na nekoliko mesta probosti viljuškom. Ravnomerno rasporediti fil po testu i posudi, preko fila posuti seckane masline, pravilno ih rasporediti i peći u rerni na 200°C, oko 20 minuta. Pečenu pitu izvaditi iz rerne, prohladiti 10-15 minuta i servirati. Uz ovu pitu može se servirati sezonska salata.

Kraljevska piletina za 4 osobe Sastojci: 600 g pilećeg filea 3 kašike „Moja kravica“ maslaca glavica crnog luka paprika babura 2 čena belog luka 250 g šampinjona kašika brašna 2 dl pileće supe 2 dl „Moja kravica“ mleka so i biber muskatni oraščić Dekoracija svež peršunov list

Način pripreme Skuvati piletinu u ključaloj vodi, izvaditi je i ostaviti sa strane. Sačuvati tečnost (supu) u kojoj je kuvana piletina. U tiganju rastopiti maslac, pa na njemu propržiti sitno seckani crni luk i papriku. Zatim dodati sitno seckani beli luk i šampinjone isečene na četvrtine. Sve posoliti i začiniti muskatnim oraščićem, po želji. Skuvanu piletinu iseći na komade veličine zalogaja, pa ih posoliti i pobiberiti. Zatim ih dodati u tiganj. U malo mleka razmutiti brašno, pa dodati u tiganj. Dodati preostalo mleko i pileću supu. Jelo krčkati svega nekoliko minuta na srednjoj temperaturi, često mešajući dok se svi ukusi ne sjedine, a sos ne postane željene gustine. Gotovo jelo ukrasiti svežim peršunovim listom.

za 6 komada Testo 600 g brašna kašičica soli 1,5 kesice suvog kvasca ½ kašičice šećera 4 dl vode kašika ulja Fil glavica crnog luka 2 čena belog luka 200 g smrznute blitve 200 g kuvanog krompira 2 pečene paprike 100 g „Moja kravica“ feta sira dl pavlake za kuvanje kašičica soli ½ kašičice bibera kašičica suvog bosiljka 0,5 dl ulja Premaz jaje susam

Način pripreme Testo: razmutiti kvasac u mlakoj vodi sa dodatkom šećera. Kada kvasac naraste, sipati ga u posudu u koju ste stavili brašno, so i kašiku ulja. Zamesiti testo. Podeliti ga na 6 jednakih loptica, težine 150-160 g, po komadu. Ostaviti testo da naraste dvadesetak minuta. Fil: iseckati crni luk, propržiti ga na malo ulja, posoliti, a zatim dodati seckanu pečenu papriku, blitvu, beli luk i na kraju rendani kuvani krompir i feta sir. Posoliti, pobiberiti, dodati bosiljak i malo pavlake za kuvanje. Promešati. Uključiti rernu na 200°C. Naraslo testo razvući prstima lagano, jer je veoma mekano. Fil podeliti na 6 jednakih delova i filovati svako testo podjednako. Preklopiti testo, pritisnuti krajeve i staviti u pleh, premazati ga jajetom i posuti susamom. Peći na 200°C, 15-20 minuta. Servirati toplo.

Musaka od praziluka i prženija za 4 osobe Musaka 500 g praziluka 500 g mlevenog junećeg mesa kašičica aleve paprike ½ kašičice belog luka u prahu kašičica soli biber po ukusu kašičica bosiljka 1,5 l vode za nalivanje smrznuta šargarepa dl ulja kašika „Moja kravica“ kisele pavlake

Prženija paradajz 4 paprike različitih vrsta kašičica soli biber po ukusu ½ kašičice belog luka u prahu veza peršuna 0,5 dl ulja 2 jaja

Način pripreme Musaka: sipati ulje u šerpu da se zagreje. Iseći sitno praziluk, pa ga propržiti na ulju. Kada je propržen, dodati mleveno meso, začiniti belim lukom, solju, biberom i bosiljkom. Dinstati. Posle kraćeg dinstanja dodati smrznutu seckanu šargarepu, naliti toplom vodom i nastaviti sa kuvanjem desetak minuta, na tihoj vatri. Pred kraj kuvanja, u musaku dodati alevu papriku i po potrebi začiniti. Prženija: očistiti paprike od semenki, iseći na krupnije komade. Sipati u zagrejanu posudu ulje, ubaciti papriku, posoliti i ostaviti da se malo proprži. Paradajz iseći krupnije, pa ga dodati da se proprži sa paprikom. Odvojiti jaja od ljuske, ubaciti ih u prženiju i promešati. Kada se jaja proprže i povežu papriku i paradajz, jelo je gotovo. Servirati toplo, posebno musaku sa mileramom, i posebno prženiju, posuti ih sitno seckanim peršunom. detinjarije / kuvajmo s decom

Japanske palačinke Okonomijaki za 2 osobe Okonomijaki sos 2 kašike paradajz pirea 2 kašike kečapa 3 kašike soja sosa 0,5 dl vorčester sosa dl vode kašika skroba kašika smeđeg šećera ½ kašičice đumbira u prahu biber po ukusu Palačinke 100 g brašna 150 ml bujona ili vode 2 jaja ½ kašičice praška za pecivo kašičica skroba prstohvat soli 100 g kupusa šargarepa 2 struka mladog luka 100 g morskih plodova 100 g slanine Preliv kečap majonez Dekoracija 2 struka mladog luka Način pripreme Morske plodove propržiti na malo ulja. Napraviti okonomijaki sos: u posudu sipati soja sos, paradajz pire, kečap, vorčester sos, đumbir u prahu i biber i izmešati. U dl vode razmutiti skrob i žuti šećer, sjediniti sve i staviti na šporet da proključa. Ostaviti sos sa strane, do primene. Iseckati mladi luk i kupus, izrendati šargarepu. Testo: izmešati brašno, prašak za pecivo, skrob, prstohvat soli, dodati vodu ili bujon i dobro promešati, da bude bez grudvica. Dodati pripremljeno povrće i morske plodove, promešati. Na kraju dodati jaja i pre pečenja malo bibera. Zagrejati tiganj na umerenoj vatri, sipati malo ulja i peći palačinku, preko nje staviti šnite slanine i okonomijaki sos. Okrenuti palačinku i nastaviti pečenje. Peći dok ima mase za palačinke.

kuvajmo s decom / detinjarije

Sufle od sira za 4 osobe Sastojci: 60 g maslaca 40 g brašna kašika gustina kašičica senfa ¼ kašičice ljute paprike prstohvat origana 2,5 dl „Moja kravica“ mleka 130 g rendanog punomasnog sira 20 g parmezana 5 jaja Način pripreme U šerpi rastopiti maslac, na tihoj vatri. Dodati brašno i dobro promešati svega minut, dva, pa u tu smesu dodati mleko i gustin. Začiniti senfom. Zatim dodati rendani sir, origano i tucanu papriku. Umutiti žumanca i u njih izrendati parmezan, pa sjediniti sa smesom u šerpi i sve to dobro promešati na laganoj vatri. Umutiti belanca i lagano ih umešati u pripremljenu masu. Zatim budući sufle sipati u maslacom omašćene forme i staviti ih u prethodno zagrejanu rernu na 190°C, na 20 minuta. Servirati toplo.

Oni su senzacija i inspiracija

Priredila: Jovana Papan

kreativci u kuhinji Nekada ste mogli da budete neverovatno kreativni u kuhinji, a da to ne sazna niko osim vaših ukućana. Danas, uz pomoć društvenih mreža, pre svega Instagrama (servis za deljenje fotografija), preko noći možete postati prava internet senzacija. Predstavljamo vam obične ljude koje su njihovi neobični talenti učinili inspiracijom za milione roditelja.

Dejvid La Ferije

Nina Levi

Mama koja crta popularne junake

na salvetama svoje dece

Kreativni tata i 1000 užina iznenađenja

Dejvid La Ferije je grafički dizajner koji je svoj umetnički talenat i kreativnost iskazao i kao tata. Naime, svakog dana, kada svojoj deci priprema sendviče za školsku užinu, on na kesicama u koje ih pakuje nacrta po jedan originalan crtež, koji zatim fotografiše i objavljuje na internetu. Deca mogu da vide novu tatinu kreaciju tek kada sednu da užinaju, tako da ceo dnevni ritual prati doza iščekivanja i iznenađenja. „Svoju decu na ovaj način zabavljam još otkako su bila vrlo mala. Oni to obožavaju, a mene ništa ne čini srećnijim nego slušanje njihovih utisaka na kraju svakog dana“, kaže ovaj posvećeni tata.

kuvajmo s decom / detinjarije

Evo još jedne priče o kreativnom roditelju koji svojoj deci priprema maštovite školske užine. Nina Levi, umetnica iz Njujorka, svojim sinovima ostavlja poručice i crteže na salvetama. „Čini me srećnom to što mi crteži na salvetama omogućavaju da budem u kontaktu sa interesovanjima svoje dece, jer se trudim da saznam koji crtani film, knjiga ili video igrica ih trenutno najviše zanimaju“, objašnjava ona. Nina pravi crteže na salvetama svoje dece još od 2007. godine, ali je počela da ih fotografiše i objavljuje na svom blogu 2011. godine, i za sada je objavila oko 600 slika.

detinjarije / kuvajmo s decom

Ida Skivenes Kreativna jutra jedne Norvežanke

Ida Skivenes je Norvežanka koja je stekla skoro 50.000 pratilaca na Instagramu u roku od sedam meseci, tokom kojih objavljuje fotografije svojih vizuelno zanimljivih obroka. Svakog jutra, od svežih i zdravih sastojaka ona stvara umetnost na tanjiru, i pre nego što svoje delo pojede, fotografiše ga i deli sa svetom preko ove društvene mreže. Za složenije obroke, kakav je njena jestiva verzija Malog Princa, potrebno joj je i do 45 minuta pripreme – seckanja, oblikovanja, kombinovanja boja i tekstura. Ida Skivenes obećava da će nastaviti da stvara inspirativne obroke sve dok joj ova aktivnost bude predstavljala zabavu, i poručuje svojim obožavaocima: „Nemojte se ustručavati da se igrate sa hranom!“

kuvajmo s decom / detinjarije

Samanta Li Umetnost na tanjiru talentovane mame

Samanta Li je naizgled sasvim obična malezijska mama dve devojčice. Međutim, ona poseduje izuzetan talenat za dekorisanje hrane koju im servira, i za kratko vreme je svojim fotografijama fantastično ukrašenih obroka stekla preko 200.000 pratilaca na Instagramu. Samanta je počela da se bavi ovim hobijem kako bi hranu učinila primamljivijom svojoj deci, i vrlo brzo je postala prava umetnica, tako da i njene ćerke i internet zajednica nestrpljivo iščekuju svaki sledeći obrok.

detinjarije / kuvajmo s decom

od njive do trpeze

Spelling Bee

BAŠTILIŠTE Beogradska bašt-organska oaza

Zdrav mozak, zdravo telo U drugoj polovini 2014. godine, po prvi put u Srbiji, održaće se Spelling Bee – takmičenje u spelovanju reči engleskog jezika. Takmičenje će se održavati na nivou cele Srbije i biće otvoreno za sve privatne i državne škole, kao i za škole stranih jezika. Gospodin Vik Jensen, direktor Diplomatske asocijacije Srbije, došao je na ideju da organizuje ovo takmičenje kada je video da deca, kada pišu domaće i školske zadatke koriste takozvani SMS jezik, odnosno skraćenice koje se koriste u pisanju SMS poruka, tako npr. umesto da napišu „thank you“, pišu „thx“. U

inostranstvu, naročito u Americi, spelling bee ima dugogodišnju tradiciju i ovaj vid takmičenja je od velikog značaja. Ovo će biti prilika da se deca iz cele Srbije međusobno takmiče, ali i da osvoje brojne nagrade. Takmičari će biti podeljeni po uzrasnim grupama, a takmičenje će biti održano na nivou razreda, škole i opštine, dok će pobednici opštinskih takmičenja imati priliku da se međusobno nadmeću u Beogradu. Ovo je odlična prilika da deca poboljšaju znanje engleskog jezika, budući da je engleski – jezik budućnosti.

Prateći program će biti održan pod nazivom „Od semena do tanjira“, u okviru kojeg će pojedinim školama biti poklonjeno semenje raznih biljaka (čeri paradajz, grašak, paprika, krastavac, kukuruz šećerac). Deca će ove biljke uzgajati u školi ili kod kuće, a kada plodovi budu zreli, kolege iz Asocijacije šefova-kuvara Srbije će im pokazati kako mogu da pripremaju ovo povrće na zdrav način. Dok Spelling Bee hrani mozak, „Od semena do tanjira“ će hraniti telo, i upravo zato je ovaj program dobio simboličan naziv „Zdrav mozak, zdravo telo“.

Kako popularizovati uzgajanje hrane i urbano baštovanstvo u Beogradu – tema je o kojoj se razgovaralo na četvrtom Beogradskom festivalu cveća, koji se od 20. do 22. septembra održao u parku Manjež. Tom prilikom predstavljeni su rezultati projekta „Baštalište“, urbane gradske bašte nastale spontanom inicijativnom Beograđana željnih svog parčenceta prirode i zdravog zalogaja proizvedenog sopstvenim trudom.

ada je Beograd milionski grad, u njemu postoji svega nekoliko gradskih bašti koje su napravili stanovnici koji su samoinicijativno zauzeli javne površine i počeli da na njima uzgajaju voće, povrće, cveće. Gradski urbanistički plan ne definiše urbane bašte, pojedinci ih ne popularišu, zbog čega se i malo zna o njima.

Berlinu, Beču ili Londonu, svi koji vole baštenske poslove, a nemaju plac, mogu dobiti na korišćenje parče gradske zemlje u okviru projekata zajedničkih bašti i urbanog baštovanstva. Interesovanje je toliko, da su mnogi Njujorčani godinama na listi čekanja za svoj „grumen“ zemlje u gradu.

hrane baca u svetu, tako da smo mi kao nova generacija baštovana motivisani drugim stvarima“, kazala je na održanom skupu u okviru Beogradskog festivala cveća Katarina Milenković iz Baštališta.

Kako je nastalo Baštalište

Katarina i Sabina su obezbedile parcelu u Slancima, sistem za navodnjavanje, alat, deo semena i rasada i pozvali su javnost da im se pridruži. Cela parcela od šest ari je podeljena na 12 manjih parcela od po pola ara, 30-ak kvadrata, što je, prema Katarininim rečima dovoljno da se prođe kroz životni ciklus svih kultura koje svakodnevno koristimo u ishrani. Do sada su sa svojih parcela članovi ove baštenske zajednice ubrali luk, krompir, rotkvice, paradajz, papriku, kupus, kukuruz, čičoku, dinje, lubenice, različito začinsko i lekovito bilje. Pored članova kolonije, u održavanju bašte učestvuju i stručnjaci za organsku proizvodnju kroz mentorskosavetodavni rad, ali i volonteri iz zemlje i sveta, kao studenti poljoprivrede koji žele da više nauče o organskoj proizvodnji.

Jedan od načina da se Beograd promeni na bolje jeste primer Baštališta, urbane gradske bašte koja se nalazi u Slancima, 20 minuta od centra grada. Baštalište su prošle zime osnovale organizacije WWOOF Srbija i Beogradski festival cveća, eko aktivisti i entuzijasti sa željom da njegovi članovi uzgajaju povrće za svoje potrebe, ali i da skrenu pažnju gradske vlasti na ekološki i ekonomski interes pretvaranja zapuštenih urbanih prostora u cvetnjake i povrtnjake, koji bi bili dostupni velikom broju građana.

Urbana poljoprivreda može u gradu da obezbedi svežu, zdravu i jeftinu hranu Zašto nam trebaju gradske bašte? Do kvalitetne hrane je sve teže doći, a Beograd ima previše neiskorišćenog prostora koji bi mogao da predstavlja dodatni izvor namirnica za sve one koji bi svoje vikende radije provodili sa baštenskim makazama nego sa daljinskim u ruci. Urbana poljoprivreda može u gradu da obezbedi svežu, zdravu i jeftinu hranu. Istovremeno, sve generacije gradskog stanovništva dobijaju priliku da se bave fizičkom aktivnošću, nauče kako se biljka gaji, kako se dobija zdrav proizvod, a naravno, da za to vreme i druže. Bašte ne obogaćuju samo gradske opštine zelenim površinama, već podstiču i zajedništvo u komšiluku. Drugi gradovi i države predano neguju instituciju gradskih bašti. U Njujorku,

kuvajmo s decom / detinjarije

„Prijateljica i ja smo htele da gajimo povrće za sebe iz potrebe i želje da se zdravo hranimo i provodimo vreme u prirodi sa drugim ljudima i u kontaktu sa javnošću. Shvatili smo da to nije samo naša priča, da ima ljudi koji bi nam se priključili i onda je spontano nastalo Baštalište. Sama reč pokazuje ono što je naša orjentacija, bašta plus igralište – baštalište. Kao gradska deca koja su se odrodila od proizvodnje hrane i, kad kupujemo, uopšte nemamo svest o tome da je za proizvodnju hrane potrebno mnogo energije, volje i strpljenja, nama je bilo bitno da se vratimo počecima i da razumemo proces proizvodnje hrane, bez obzira na rezultate. Obično nas pitaju koliki nam je bio prinos, ali kao da je to važno. Ovde se radi o nečemu drugom – mi smo davno kao društvo izašli iz situacije u kojoj smo bili prinuđeni da radimo za hranu. Sad je ima i previše, pogledajte koliko se

Svi mogu da se uključe!

„Uspeli smo da napravimo jednu homogenu grupu ljudi u kojoj se pomaže međusobno, uzgojili smo i neko seme koje sada možemo da delimo. Taj život zajedničke bašte je nešto neprocenjivo, to je kad smo imali prvi paradajz koji maltene još nije bio ni zreo, nas četvoro secira jedan paradajz, raduje se, jede i govori ’Vidi što je slatko’, a ono u stvari nije ni zrelo. Mislim da je svima nama podiglo kvalitet života. No, to su naše lične priče. Bilo bi lepo kad bi svaka opština u Beogradu imala po jedno Baštalište“, poručila je. Na ovogodišnjem Beogradskom festivalu cveća svi zainteresovani mogli su da popune prijave za nove članove Baštališta za sezonu 2014/15. Mnogo posetilaca interesovalo se za Bastalište, a dosta njih se već i prijavilo da bi se naredne sezone priključili zajednici. Baštalište je otvoreno svakodnevno i svi volonteri koji žele da pomognu mogu da se priključe. Više o projektu Baštalište možete saznati na Fejsbuk strani WWOF Srbija, https://www.facebook.com/ WWOOFSerbia detinjarije / kuvajmo s decom

Prolećna piletina u loncu Za 4 osobe Sastojci 1 kašika ulja 1 glavica crnog luka srednje veličine, sitno iseckana 500g bataka bez kože i kostiju 400g mladih krompirića 5 dl pilećeg bujona 400g brokolija izdeljenog na cvetove 100g šargarepe isečene na kolutove 100g karfiola izdeljenog na cvetove 100g očišćene blitve isečene na „rezanca“ 1 veza mladog luka isečenog na kolutiće 1 čen belog luka, sitno seckanog parmezan so, biber po ukusu Način pripreme Zagrejati ulje u dubokoj šerpi i propržiti crni luk oko 5 min, dok ne omekša. Dodati piletinu koju ste prethodno posolili i pobiberili, da se malo oprži. Dodati bujon, krompir i šargarepu, i ostaviti da provri. Nakon toga poklopiti, utišati vatru i ostaviti da se krčka 30 min, odnosno dok se piletina i povrće ne skuvaju. Dodati ostatak povrća i beli luk (i vode po potrebi, jer svi sastojci treba da budu potopljeni), i kada ponovo provri, kuvati poklopljeno na umerenoj vatri još 5-10 min. Servirati toplo i začiniti parmezanom. Tekst i recepti: Lepi Brka – Nenad Gladić

Proleće Proleće je svakako moje omiljeno godišnje doba – sa sebe skidamo bezbrojne slojeve odeće koja nas je štitila od mraza, i počinjemo da se budimo zajedno sa prirodom. Sa druge strane, do proleća ima još par meseci. Da li to znači da i u tanjiru treba i dalje da trpimo zimu? Nikako! 34

kuvajmo s decom / detinjarije

u tanjiru

OK, pijaca nije tako zelena, ali uvek se može naći sveže ili zamrznuto povrće koje će nam u kuhinju uneti koji zrak sunca. Poenta priče je sledeća: u loncu i tanjiru proleće treba da traje tokom cele godine. U to ime, evo nekoliko ideja kako pobediti kalendar.

Prolećni špageti sa ćuftama Za 4 osobe Sastojci 400g mlevenog svinjskog mesa 1 manja glavica luka, sitno seckana 3 čena belog luka, sitno seckana cimeta, na vrh kašičice rendana kora jedne pomorandže 1 kašičica skroba 1 kašika ulja 400g špageta 1.5dl pavlake za kuvanje 200g spanaća (kuvanog/blanširanog, oceđenog i iseckanog) so, biber, svež peršun, origano Način pripreme U posudu za mešanje staviti (i sjediniti) meso, beli i crni luk, cimet, rendanu koru pomorandže, skrob, kašičicu soli i malo bibera. Od te mase napraviti ćufte veličine oraha (trebalo bi da ih bude oko 16 kom). U zagrejanom tiganju, na ulju pržiti ćufte na srednje-jakoj vatri dok ne dobiju zlatno žutu boju (10-ak min). Za to vreme skuvati testeninu (al dente), ocediti i sačuvati 2 dl vode u kojoj je testenina kuvana. U tiganj sa ćuftama dodati pavlaku i oko 1,5dl vode u kojoj se testenina barila. Dobro promešati i krčkati dok se ćufte ne skuvaju, otprilike 10 min. Nakon toga dodati spanać, peršun i špagete. Dobro promešati i služiti toplo, posuto parmezanom i origanom.

detinjarije / kuvajmo s decom

Grilovani jagnjeći kotleti na salati od povrća Prolećne pljeskavice Za 4 osobe Sastojci 400g mlevenog junećeg mesa 1 manja glavica crvenog luka, sitno seckanog 1 kašika sitno seckanog svežeg peršuna 1 kašika prezli 1 kašika sitno seckane sveže mente 1 kašičica soli, biber po ukusu 1 kašika ulja 3 kašike majoneza 1 kuvana cvekla, rendana 4 zemičke, zelena salata ili pečeni krompir kao prilog Način pripreme U posudi za mešanje sjediniti meso, luk, mentu, peršun, so i biber. Od te mase napraviti 4 pljeskavice. Pošto ste ih prethodno premazali uljem, pržiti na zagrejanom tiganju 5-6 min sa svake strane, ili dok ne budu potpuno termički obrađene. Za to vreme, u blenderu izmešati majonez i cveklu dok se ne dobije kompaktna smesa. Dodati malo bibera, po ukusu. U zemičke staviti malo zelene salate ili nekog drugog svežeg povrća, pljeskavicu preliti prelivom od majoneza i cvekle, i poslužiti toplo.

kuvajmo s decom / detinjarije

Sastojci 1 veza špargli (odsečeni tvrdi delovi) 150g očišćenog graška 150g mlade boranije 3 paradajza 1 zelena paprika 5 kašika ulja 1 kašičica semena korijandera 2 kašike jabukovog sirćeta 1 kašika svežeg bosiljka, sitno seckanog so i biber 6 većih jagnjećih kotleta Način pripreme U većoj posudi spremiti vodu sa ledom, u kojoj će se hladiti povrće posle termičke obrade. U šerpu nasuti odgovarajuću količinu vode, posoliti i ostaviti da proključa. U ključaloj vodi (ne smanjivati vatru) kuvati špargle 3 minuta i nakon toga prebaciti u činiju sa ledenom vodom. Ponoviti postupak sa graškom i boranijom. Paradajz iseći na osmine i blanširati u kipućoj vodi desetak sekundi, pa zatim i njega staviti u ledenu vodu. Kada se ohladi, oljuštiti ga, odstraniti seme i iseći na manje komade. U manjoj šerpi zagrejati ulje u koje je dodat korijander. Promešati nekoliko puta i skinuti sa vatre. Pomešati sa sirćetom, dodati, bosiljak, so i biber po ukusu i ovim preliti povrće koje ste izvadili iz vode. Dobro promešati, kao svaku drugu salatu. Dobro zagrejati gril tiganj i u njemu ispržiti jagnjeće kotlete. Kotlete pržiti najviše po 5 min sa svake strane. Meso poslužiti uz unapred pripremljenu salatu.

bili, kuvali...

Naša kulinarska radionica

na Dečijem sajmu

„Imam znanje za kuvanje“ – slogan pod kojim je 2. novembra ove godine u sklopu Dečjeg sajma, u saradnji sa našim prijateljima iz kompanije Metalac iz Gornjeg Milanovca, održana prva malavelika kulinarska radionica. Na ovogodišnjem štandu Metalca se seckalo, rendalo, ljuštilo se voće i povrće, pričalo se o zdravoj hrani i zdravom načinu života. Mališani su se, uz smeh i radost, upoznavali sa svakom namirnicom koju su upotrebljavali, kao i sa blagodatima

začina i maslinovog ulja. Učili su da prave i neobične kombinacije ukusa i, naravno, sa slašću su se služili salatama koje su spremili uz pomoć mladih kuvara iz Turističkougostiteljske škole u Beogradu. Sve je bilo servirano i posluženo u posuđu iz najnovije kolekcije Metalca – „Mini M“, što je jelima dalo naročitu draž i oduševilo dečicu, a mame, tate i sve odrasle na najlepši način vratilo u bezbrižno šarenilo detinjstva. Događaj su ulepšala deca iz „Muzičke radionice Mari Mari“, koja su posle svog šarmantnog nastupa uposlila prstiće i isprobala naše poslastice. Podržali su nas i naši dugogodišnji saradnici iz „Tiruriru torte“ i poslastičarnice „Mali princ“, i počastili naše goste svojim slatkim remek-delima, napravljenim od najfinijih prirodnih sastojaka.

detinjarije / kuvajmo s decom

Odlomak iz knjige: PRIRUČNIK ZA DEVOJČICE Grupa autora Izdavač:Profil knjiga d.o.o.

priroda na tanjiru

Sremuš za prolećni spremuš!

kuvajmo s decom / detinjarije

Šta čekate? Cokule na noge, dete za ruku i pravac u šumu dok traje sezona ove neverovatno zdrave biljke. A kad napunite korpu – brzo u kuhinju, jer sremuš se jede sveže ubran, pun vitamina, minerala i etarskih ulja. Što je najbolje – ukusan je kao beli luk, ali vam ne ostavlja onaj neslavni zadah! - Sremuš se još naziva i: divlji beli luk, medveđi luk, crijemuša, šumski luk, srijemuž, cremoš, ili na latinskom Allium ursinum (allium=luk, ursinum=medved). - Sremuš i ima karakterističan miris belog luka. Za razliku od belog luka, miris i ukus su mu mnogo blaži. - Osim ukusa, ima i sva lekovita svojstva belog luka, samo u većim količinama, i što je mnogima važno, ne ostavlja karakteristični zadah belog luka. - Sremuš je veoma rasprostranjena samonikla biljka u listopadnim bukovim šumama, u kojima ima vlage. - Bere se pažljivo, isključivo ručno, i to sa prostora koji nisu ekološki zagađeni. - Sadrži eterična ulja, mineralne soli, šećer, vitamin C, karoten, belančevine, masti i alicin. - U narodu vlada mišljenje da ni jedna biljka ne čisti sistem za varenje i krv tako dobro kao sremuš. - Smatra se da sremuš pomaže kod arterioskleroze, visokog krvnog pritiska, želudačnih i crevnih tegoba, a i odličan je čistač jetre. - Uspešno se primenjuje kod zarastanja otvorenih rana i hematoma, pomaže bolje izlučivanje sluzi iz pluća, olakšava iskašljavanje i olakšava disanje. Ima i antibakterijsko dejstvo. - Ima izuzetno jako dejstvo na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva. Posle upotrebe sremuša brzo nestaju dečje gliste. - Sremuš treba koristiti u svežem stanju, jer sušenjem gubi 2/3 svoje vrednosti. Van sezone se koristi u obliku tinktura. - Od sremuša se mogu praviti: salate, čorbe, pite, hleb i neke vrste peciva. Takođe se može spremati kao spanać ili kao zelena salata. - Sa branjem listova se prestaje čim biljka počne da cveta, ali se zato lukovice skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima i služe za spravljanje različitih lekovitih preparata. - Sremuš se poslednjih godina može pronaći na pijacama, u periodu od marta do maja. - Ovu biljku je moguće lako zameniti za otrovni mrazovac, đurđevak ili

čemeriku, ali je pouzdan način razlikovanja sremuša od otrovnih dvojnika miris belog luka, koji se oseti kada se list protrlja. - Sremuš se ubraja se u prve četiri planetarne biljke, pošto ga ima u skoro svim krajevima sveta. - I lukovica i listovi se mogu čuvati nekoliko dana u frižideru ili na nekom prohladnom mestu. - Lukovice sremuša se u Rusiji usoljavaju i jedu kao salata. - Pupoljci i cvetovi sremuša su takođe jestivi, ali nisu tako ukusni kao listovi. - Krave koje se hrane sremušom daju mleko sa blagom aromom belog luka. Puter napravljen od ovakvog mleka bio je vrlo popularan u Švajcarskoj u 19. veku. - Zanimljivo je da su proizvođači sireva listove ove biljke nekada koristili (u nekim krajevima i dan-danas) da „zapakuju“ sireve. Tako, dok sazrevaju, oni upijaju taj „sremušasti“ miris. - Prvi dokazi o upotrebi sremuša u ljudskoj ishrani potiču iz mezolitskih nalazišta u Danskoj.

Sremuš na puteru

Sastojci: 2 veze sremuša 30g putera malo limunovog soka Način pripreme: Dobro operite sremuš i odstranite tvrđe stabljike. U tiganju istopite puter i dodajte vlažan sremuš. Poklopite i dinstajte par minuta, povremeno okrećući. Sklonite sa ringle i dodajte limunov sok. Služite odmah, dok je sveže i puno sokova!

Namaz od sremuša

Sremuš pesto

Sastojci: dve veze sremuša 1/2 šolje oraha, blago prepečenih 1/2 šolje badema, blago prepečenih 1 šolja parmezana malo soli i bibera sok od pola limuna 1 dl maslinovog ulja Način pripreme: Sremuš operite i očistite, i stavite ga u blender, dodajte orahe, bademe i parmezan, posolite i pobiberite po ukusu. Usitnite sastojke, pa polako sipajte malo maslinovog ulja, dok se masa fino ne poveže. Prebacite u teglu, zalijte maslinovim uljem i ostavite u frižideru do korišćenja.

Sastojci: 1 veza sremuša 1 veza peršuna malo maslinovog ulja 250 gr mladog nemasnog sira Način pripreme: U blenderu iseckati sremuš i peršun sa maslinovim uljem. Umešati sir i – namaz je spreman za posluživanje.

Salata od sremuša

Sastojci: ½ kg krompira 2 veze sremuša 100 gr slanog polu-mekog sira u kockicama maslinovo ulje so i biber Način pripreme: Krompir skuvati u ljusci, oljuštiti i iseći na kolutove. Sremuš oprati i sitno iseckati. Sir iseckati na kockice. Sve izmešati, dodati so, biber, sirće i maslinovo ulje, po ukusu. detinjarije / kuvajmo s decom

Džejmi Oliver

SVE ZA

ZLATNA PILETINA DINSTANO ZELENO POVRĆE I ZAPEČENI KROMPIR Izdavač: Vulkan izdavaštvo

15 MINUTA napisati ovakav kuvar, ali siguran sam da će on postati klasik pomoću kojeg ćete naučiti da spremate fenomenalna jela, zapanjujuće brzo. Nadahnuće sam pronalazio širom sveta, prigrlivši ukuse koje svi volimo: poigrao sam se klasičnim jelima od mesa, ribe i testenine, dao azijskoj hrani i egzotičnim marokanskim ukusima svoj pečat, i na kraju sve to obogatio jednostavnim ali izvanredno ukusnim salatama i drugim đakonijama. U stvari, pokušao sam da vam predstavim sva jela koja bi mogla da vam se dopadnu – a ova su među najbržim i najjednostavnijim koja sam ikada napravio.

Ova knjiga u potpunosti je posvećena zahtevima čitalaca, odnosno svima vama koji želite da svakodnevno spremate neverovatno brza, ukusna i zdrava jela. Stvaranje ovih recepata bilo je potpuno novo iskustvo za mene. Zaista sam dao sve od sebe da recepti na kraju budu metodični i zabavni, sa predivnim sastojcima koji će vas očarati predivnim ukusima. Verovatno više nikada neću 42

kuvajmo s decom / detinjarije

Bilo je potrebno mnogo truda da osmislim i napišem ove recepte. Želim da oni postanu vaš pouzdan saveznik uz čiju ćete pomoć manje vremena provesti u kuhinji a više za stolom, uživajući u fantastičnoj hrani sa svojim najbližima. Verujem da će vam se zaista dopasti – i mnogo sam ponosan zbog toga. Ovo je daleko najbolji i najuzbudljiviji kuvar za svaki dan koji sam ikada video – siguran sam da će i vas oboriti s nogu!

ZA 4 OSOBE | 666 KALORIJA Zapečeni krompir 800 g krompira 3 luka maslinovo ulje 1 kocka pileće supe ½ veze sveže žalfije 100 ml manje masne tečne pavlake 30 g parmezana Piletina 4 x 120 g pilećih prsa bez kožice nekolko grančica svežeg ruzmarina 2 kriške prošarane dimljene slanine Zeleniš 200 g mladog praziluka 200 g mladog spanaća 200 g zamrznutog graška Pripremiti sastojke • Zagrejati vodu do ključanja • Roštilj u rerni na visoku temperaturu • Multipraktik (oštrica za tanke kriške) • Srednje velik lonac s poklopcem, jaka vatra • Veliki, duboki pleh za pečenje, jaka vatra • Veliki tiganj, srednje jaka vatra PRIPREMA, POZOR, SAD! U multipraktiku krompire isecite na tanke kriške, prebacite ih u srednje velik lonac, prelijte ključalom vodom i poklopite • Oljuštite luk, naseckajte ga u multipraktiku, prebacite ga u pleh za pečenje s 2 kašike ulja, dodajte izmrvljenu kocku supe, so i biber • Iscepkajte listove žalfije, stalno mešajte, dodajte mrvicu vode ako luk počne da se hvata za dno. Na velikom komadu papira za pečenje piletinu pomešajte sa solju, biberom i listićima ruzmarina, preklopite papir, pa oklagijom istucite i spljoštite piletinu na debljinu od 1,5 cm • Stavite je u tiganj s 1 kašikom ulja, okrenite nakon 3-4 minuta i pecite dok ne poprimi lepu boju • Krompire dobro procedite, prebacite u pleh s lukom, promešajte i raširite po plehu • Prelijte ih pavlakom i pospite narendanim parmezanom, pa pleh stavite pod roštilj, na gornju rešetku u rerni. Praziluk presecite po dužini, isperite pod mlazom vode i tanko isecite • Stavite ga u prazan lonac, ulijte 1 kašiku ulja, lonac stavite na jaku vatru i često mešajte • Tanko isecite slaninu, dodajte je piletini u tiganju, stalno mešajte • Praziluku dodajte spanać i grašak, a kad spanać svene a grašak omekša, prebacite ih na dasku ili tacnu, pa na zeleniš poređajte piletinu i slaninu • Poslužite uz zapečeni krompir.

gastropedija – sve o medu

ProMEDite porodični jelovnik

Piše: Ema Tatić

„Vrhunski med je kao vrhunsko vino ukus mu je prefinjen, kompleksan i prepoznatljiv“ Magazin Opre Vinfri 46

kuvajmo s decom / detinjarije

irisan i viskozan, med je najomiljeniji prirodni zaslađivač. Širom sveta, ljudi ga stavljaju u čaj, mažu na hleb, dodaju u slane i slatke obroke, ili ga prosto jedu samog, ne bi li se zdravo osladili. Med, kao što svi znamo, prave pčele, i to od nektara sakupljenog sa biljaka, i iako nema svo cveće nektar pogodan za spravljanje kvalitetnog meda, postoje mnoge vrste koje daju i te kako dobar med, te stoga imamo i stotine vrsta meda. Mnoštvo biljnih sastojaka u medu podstiče i jača čovekov imuni sistem, a što se količine meda koju dnevno treba unositi u organizam tiče, eksperti kažu da treba da se unosi onoliko grama meda koliko osoba ima kilograma, ali ne odjednom, već u toku čitavog dana. Radi što bolje orjentacije, treba znati da se kašikom zahvata oko 30, a kašičicom 15-ak grama meda. U slučaju preterane konzumacije meda, može doći do mučnine, porasta telesne temperature i sličnih manifestacija, koje će nestati kada se pojedeni med svari. Naravno, osobe kojima je i inače zabranjen ili ograničen unos šećera iz zdravstvenih razloga, trebalo bi da poslušaju taj savet i kada je med u pitanju. SASTAV Pored ukusa i boje, ono što u najvećoj meri razlikuje vrste meda, jeste količina minerala koju sadrže. Iako sastav meda stalno varira, i ne može se unapred znati tačan procenat svih materija koje ga čine, generalno važi da bagremov med ima relativno malo minerala, lipov nešto više – do 18, za njim sledi livadski,

a najviše imaju šumski i kestenov med, sa preko 40 mineralnih materija. Zato je najbolje koristiti kestenov med pri pojačanom psiho-fizičkom naporu, kako bismo što adekvatnije „nahranili“ mozak. Prema sastavu, med se visoko kotira među prehrambenim proizvodima, jer sadrži sve esencijalne aminokiseline, zatim vitamine B1, B2, B3, B6, B12, C, PP, A, A, K, E, folnu kiselinu, organske kiseline (posebno ribonukleinsku), aromatične materije, polenova zrna, alkaloide, koloide, biogene stimulanse, biljne antibiotike, fitohormone i još mnogo supstanci koje treba tek pronaći, izolovati i proučiti.

KVALITET Svako ko želi da sazna kakav med je kupio, može da napravi sledeći test – med se zahvati kašičicom, i prati se nit koja se stvara dok klizi sa nje. Med ne bi trebalo da se prekida, niti da stvara kapljice (kao voćni sirupi), već se samo istanjuje u slapovima. Pravi med se tokom vremena kristališe i po tome se razlikuje od raznih drugih supstanci koje liče na med, ali to nisu. PRIPREMA Nema potrebe naročito ga pripremati pre upotrebe. Ukoliko tečan med postane gust (kristalizuje se) potrebno je samo da stavite teglu u vruću vodu, i sačekate 15-ak minuta.

mleka, za ublažavanje srčanih tegoba – livadski med sa sokom od 1 limuna u šolji vode, a za popravljanje opšteg stanja organizma, dobro je svako jutro na prazan stomak popiti šolju mlake vode sa kašikom meda. Kako bismo obezbedili unos svih neophodnih materija, najbolje je med kombinovati sa polenom, matičnim mlečom i propolisom. ČUVANJE Med lako upija vlagu, te će se pokvariti ukoliko stoji loše zatvoren. Čak može i da se ukiseli, budući da dolazi do fermentacije. Takav med peni po površini, i dolazi do izmene mirisa. Čuva se u dobro zatvorenoj posudi na tamnom mestu. Kako bi se zadržala sva blagodatna dejstva, med treba da se skladišti i konzumira isključivo nemetalnim posuđem – na primer, treba da se čuva u staklenim ili keramičkim posudama, a uzima drvenim ili plastičnim kašičicama. MED U DEČIJOJ ISHRANI U mnogim zemljama med se deci daje od rođenja, mada stručnjaci uglavnom preporučuju da se sačeka do prvog rođendana i sazrevanja sistema za varenje. Uvodi se postepeno, kao zaslađivač u mleku ili čaju. Kada dete pati od alergija, savetuje se oprez prilikom uvođenja meda, i davanje doza od po jednog grama na svaki kilogram telesne mase deteta, podeljeno na dve do tri doze, nakon čega se dete nekoliko dana prati. KUVANJE Izvrstan je dodatak marinadama, salatnim prelivima, ili domaćim mlečnim i voćnim napicima. Isto tako, možete ga staviti u grčki jogurt ili voćnu salatu; preliti preko mekih sireva i izgrilovati. Ukoliko ga dodate kolačima koji se peku, dobićete slasne i

UPOTREBA Pri upotrebi meda za zaslađivanje toplih napitaka, prvo treba sačekati da se napici ohlade na 40-450C, jer će u suprotnom med izgubiti svoja lekovita svojstva. Kako ističu domaći pčelari, ukoliko osoba pati od bolesti mokraćnih kanala, poželjno je da pije med rastvoren u čaju od šipka, u slučaju prehlade – lipov med u šolji toplog detinjarije / kuvajmo s decom

Med sa kozjim sirom

Napitak od limuna i đumbira

U šolju iscedite sok od ½ limuna, dodajte manji grumen sitno izrendanog đumbira i kašiku meda (ili više, ukoliko želite slađi napitak). Prelijte vrućom vodom i ukrasite kriškom limuna.

Mirisni šejk od banane

vlažne kolače. Mi ćemo vam predložiti nekoliko recepata, kako biste isprobali čaroban ukus koji med daje raznim vrstama hrane. RECEPTI

Začinjena marinada za piletinu

Pomešajte kašičicu mlevenog kumina, korijandera i kardamona, kašiku meda i maslinovo ulje. Umasirajte u očišćeni pileći file i ostavite da odstoji u frižideru najmanje pola sata, a idealno bi bilo nekoliko sati. Pecite na roštilju, povremeno prelivajući ostatkom marinade.

Pečeni zalogajčići

15 minuta, s tim što ih na pola pečenja treba okrenuti kako bi se ravnomerno ispekli. Servirajte ohlađeno.

Pikantni salatni preliv

Pomešati 6 kašika maslinovog ulja, kašiku belog vinskog sirćeta, kašičicu senfa, i kašiku meda. Prema sopstvenom ukusu, možete dodati malo pavlake, bibera, usitnjenog belog luka ili limunovog soka. Preliti salatu. Uživajte!

kuvajmo s decom / detinjarije

Domaće kranč žitarice

MEDENI REČNIK Vrcanje meda – metoda odvajanja meda od saća. Nakon skidanja voštanog poklopca, okviri sa saćem se vade iz košnica i prenose u prostor za vrcanje, gde se okreću oko svoje ose. Vrcaljke mogu biti aluminijumske ili pocinkovane, pokreću se mehanički ili električno, a na dnu imaju slavine preko kojih se izvrcan med izliva i, kasnije, pakuje.

Brzi preliv za palačinke

Mnoštvo biljnih sastojaka u medu podstiče i jača čovekov imuni sistem Svinjetina u medu i ruzmarinu

Pomešajte jednake količine meda i maslinovog ulja, i začinite solju i biberom (kajen biber, ukoliko želite pikantnije) po ukusu. Prelijte preko nesoljenih orašastih plodova (orah, indijski orah, badem), promešajte, kako bi se svi lepo uvaljali, a zatim ih ispecite u rerni na 2000C/1800C ukoliko imate turbo rernu/6 gas. Zalogajčiće pecite 10-

usitnjenog belog luka, so i biber po ukusu, i manju šaku iseckanih listova nane. Ovaj umak se fantastično slaže sa sočnom jagnjetinom i toplim lepinjama.

Ovo je recept za poprilično stajliš predjelo. U posudu za pečenje stavite pitu kozjeg sira, a odozgo poprskajte medom i iseckanim orasima. Stavite u rernu na 1800C i pecite dok sir i med ne omekšaju. Servirati sa bagetom ili krekerima.

U blenderu izmešajte zrelu bananu, manju šolju jogurta, malo soka od jabuke, malo meda i cimeta. Ubacite manju šaku običnih ili pekan oraha, badema ili lešnika, i dobro izblendajte. Sipajte u dve visoke čaše, ukrasite prstohvatom cimeta, i osvežite se ovim energetskim napitkom, idealnim za popodnevnu užinu.

Kada pravite pečenu svinjsku plećku, odnosno pečenicu, predlažemo da pre pečenja u nju utrljate ruzmarin, kao i da ispod i na samom mesu ostavite grančice, odnosno iglice ruzmarina. Otprilike 5 minuta pre nego što će biti gotovo, izdašno premažite medom, i vratite u rernu. Na taj način dobićete hrskavu, medenu koricu.

Umak od nane i tahini paste

Umešajte 4 kašike tahini paste (pasta od mlevenog susama), 2 kašike jogurta, 2 kašičice meda, sok od 1 limuna, češanj

Na tihoj vatri, u tiganju, kratko otopiti puter sa duplo manjom količinom meda. Sipati direktno preko palačinki, i počastiti se bogatim ukusom medenih poslastica.

Slasno pečeno povrće

Napravite ukusno pečeno povrće tako što ćete ga preliti jednostavni prelivom od pomorandže. Pomešajte koru i sok 1 pomorandže, kašiku meda, čen usitnjenog belog luka i malo majčine dušice. Sipajte malo maslinovog ulja, pa umućenim prelivom prelijte isečeno povrće. Pecite u zagrejanoj rerni pola sata, dok povrće ne bude pečeno, odnosno dok ne postane zlatkasto i lepljivo.

Polen – cvetni prah; koncentrat biogenih materija. Ne koristiti ga u izvornom obliku, jer naš organizam ne može da razgradi polenovu opnu. Najbolje je uveče potopiti kašičicu polena u mlakoj vodi ili jogurtu, i tako dobijen napitak ujutru promešati i popiti. Idealno je da se čuva u zamrzivaču.

Napravite idealan doručak, tako što ćete pomešati ovsene pahuljice sa duplo manjom količinom seckanih lešnika i semenki suncokreta. Dodajte mleveni cimet, prema ukusu. U posudi istopite puter sa nekoliko kašika meda, pa sve pomešajte. Pecite u rerni dok ne dobije zlatnu boju, otprilike 45 minuta, na nižoj temperaturi. Kada se ohladi, dodajte osušeno voće po ukusu. Servirajte sa mlekom, voćnim sokom, grčkim ili običnim jogurtom.

Propolis – smolasta smesa koju pčele sakupljaju sa biljaka, kako bi zatvorile neželjene otvore ili izgradile ulaze na košnicama. Ima zaštitnu ulogu, budući da ga i pčele ga koriste kao dezinfekciono sredstvo kojim uništavaju uzročnike infekcija, odnosno za sterilizaciju saća. Za razliku od sintetičkih antibiotika, bakterije ne grade otpornost na njega. Čuva se na tamnom mestu na sobnoj temperaturi. Matični mleč (kraljičino mleko) – materija koju luče mlade pčele. Jedna

vrsta mleča se koristi za ishranu radilica, dok se druga koristi za ishranu matice prilikom polaganja jaja. Izuzetno hranljiv, prirodni lek protiv umora, iscrpljenosti, slabosti, loše koncentracije i senilnosti, nesanice, nervoze, psihičkih uznemirenosti, srčanih oboljenja, loše cirkulacije, prevremenog starenja. Dovoljno govori činjenica da matica, hraneći se njime, živi do sedam godina, za razliku od pčele koja živi do 60 dana. Dokazano je da potpomaže regeneraciju ćelija ljudskog organizma. Tečni med – najkomercijalnija vrsta meda, bez vidljivih kristala. Najpogodniji je za upotrebu pri kuvanju i pečenju. Med u saću – prodaje se onako kako je i napravljen, u tablama saća. Kompletno je jestiv. Med sa saćem – tečni med u koji su ubačeni komadi isečenog saća. Prirodno kristalizovan med – med u kom se fruktoza prirodno delimično kristalizovala. Stepen kristalizacije zavisi od odnosa glukoze i fruktoze u medu – što je veći udeo fruktoze, med će se slabije kristalizovati.

U mnogim zemljama med se deci daje od rođenja Kremasti med – u trgovine se doprema u fino kristalizovanom stanju. Dok se ostale vrste meda vremenom spontano kristalizuju, ovaj med se tendenciozno pretvara u gustu smesu, da bi na sobnoj temperaturi mogao da se maže kao puter. Aromatizovan med – med kom je dodato voće, boja ili aroma.

Obogaćen med – med natopljen

biljkama, začinima, korama biljaka ili voća. Osušeni med – dehidrirani med, pomešan sa drugim sastojcima kako bi bio dostupan u velikim količinama. Štapići od meda – tečni med zapakovan u slamčice, obično obogaćen ukusima. Sadržaj slamčice se ili pije, kao slatkiš, ili se istisne u napitak. detinjarije / kuvajmo s decom

ŠENU E SAVR DANA? T A R I N EN PLA VU ROĐ A L S O PR

E GY ZON R E N E n HIGH ne za penja zjea Ste ntura sta Ava e - lijana rop Avatar Diskotekas er Skyland

Košer med – med spravljen, prerađen i zapakovan u skladu sa hebrejskim prehrambenim pravilima, odobren od strane neke organizacije za sertifikaciju košer hrane. Organski med - med spravljen, prerađen i zapakovan u skladu sa preporukama Ministarstva poljoprivrede, a potvrdu kvaliteta bi trebalo da vrši telo koje je odobreno od strane Ministarstva. Sirov med – med bez dodataka. MEDENI MENI Kao i vino, i med svake godine može da ima različit ukus i boju, čak i ako dolazi sa iste lokacije i od istog pčelara. To sve zavisi od vremenskih uslova koji su preovladavali u godini u kojoj je med sakupljan, kao i od „sezone cvetanja“. Boja, ukus i konzistencija se razlikuju u zavisnosti od vrste cveća sa kog je nektar sakupljen i načina prerade, ali opšte pravilo glasi – što je med tamniji, ukus je jači. Može se prodavati bistar i tečan, mutan i gust, u saću, ili kao komad saća u tečnom medu. U trgovinama se mogu pronaći razni ukusi meda: od narandžinog

cveta (omiljen u SAD, Meksiku i Evropi), limunovog cveta (Meksiko), bagrema (Kina, Kanada, Evropa). Nešto intenzivniji ukus ima med napravljen od eukaliptusa (Australija i Mediteran), manuke (Novi Zeland), lavande (Francuska), kao i himetos, vrsta meda koja je veoma popularna u Grčkoj, a nazvana je po istoimenoj planini. Detaljnije ćemo opisati samo pojedine vrste: Bagremov med je najsvetliji, najslađi, najbrže se resorbuje kroz krvni sistem i brzo se transportuje u vitalne organe koji ga koriste. Livadski med je, sa druge strane, kompleksniji i sadrži pregršt vitamina koji potiču od mnogih biljaka, a posebno je značajno prisustvo eteričnih ulja i fitoncida (biljnih antibiotika kojima se biljke brane od mikroorganizama). Zbog sadržaja vitamina, livadski med treba uzimati u vreme jesenjih i prolećnih prehlada. Šumski med je taman, bogat mineralima. Kod nas, ovaj med nema godišnju produkciju, te je zbog svega toga i njegova cena nešto viša. Najčešće se dobija od lipe, hrasta ili bora. Med od akacije je blago-cvetnog ukusa, proziran i ne kristalizuje se. Med od deteline je bele boje, kremast, blagog ukusa, a ponekad može biti i pikantan. Med od cveta jabuke je boje svetlog ćilibara, sa notom jabuke u ukusu. Med od astre je svetle boje, a ukus prilično varira u zavisnosti od regije na kojoj je raslo cveće sa kog je nektar sakupljan. Med od avokada je taman, dosta jakog, puterastog ukusa.

kuvajmo s decom / detinjarije

Med od lipe je taman, specifičnog ukusa, koji blago podseća na mentu kada se pomeša sa nekom vrstom neutralnijeg meda. Med od kupine je svetle boje, prijatnog , laganog voćnog ukusa. Med od borovnice je svetao, a ukus borovnice ostaje u ustima tek nakon konzumacije. Med od heljde je taman i jakog je, slad nog ukusa heljde.

Kao i vino, i med svake godine može da ima različit ukus i boju Med od uljane repice je svetao, delika tan, brzo se kristalizuje. Med od kestena je taman, intenzivnog ukusa, ostavlja blago gorak ukus u ustima, savršeno se slaže sa gorgonzolom ili parmezanom. Med od brusnice je srednje-taman, ima blag voćni ukus, a nakon konzumacije, u ustima ostavlja ukus voćnog tarta. Med od eukaliptusa je taman, blage slatkoće, a neke varijacije ovog meda imaju i ukus mentola. Med od kiprovine (vrbovice) je veoma svetao, ima blag, voćni, puterast ukus. Med od zlatošipke je svetao, dok mu je ukus robustan, i podseća na divlje cveće i pčelinji vosak. Med od vresa je veoma taman, dok mu je ukus gorak; podseća na zagoreli šećer. Med od lavande je srednje-taman, a ukus podseća na cvet lavande.

Med od narandžinog cveta je srednje-taman, a ukus ima citrusnu notu pomorandže. Med od bundeve je srednjetaman, laganog ukusa sa notom bundeve. Med od žalfije je veoma svetao, skoro beo i ima blag ukus; sporo se kristalizuje. Med od maline je kremast i svetao, blagog je ukusa maline, a kristalizuje se čim se odstrani iz saća, tako da se uvek prodaje u kremastom stanju. Med od ruzmarina ima boju bledog ćilibara, mirisan je i odlično se slaže sa sirevima. Med od suncokreta je svetao, ima prepoznatljivu cvetnu aromu i brzo se kristalizuje. Med od majčine dušice ima boju zagorele trave, dok ukus ima biljnu notu. Med od bele žalfije je žute boje, ukus mu je nalik na detelinu, dok za sobom ostavlja elegantan cvetni ukus. Manuka med se vekovima koristi za lečenje rana. Prema istraživanjima koja sprovode stručnjaci sa Instituta Kardif, a prenosi Dejli mejl, ovaj med mogao bi da postane odlično oružje protiv otpornih bakterija. Stručnjaci su prepoznali vrednost ove vrste meda, što je dovelo do njegovog uključivanja u mnoge moderne proizvode za negu.

Važno je znati da, dok neke vrste meda imaju ukus kao i ono od čega su napravljene (med od heljde će imati ukus kao heljda), to nije uvek slučaj. Med se pravi od nektara voća, a ne od cele voćke, pa u skladu sa time, ukus ponekad zaliči na voćku od koje je napravljen, a ponekada ne. Kada su u pitanju svi aromatizovani medovi, važno je znati da proizvođači umeju da ih „obogate“ veštačkom ili sličnom bojom ili aromom, i zato uvek treba pažljivo pročitati deklaraciju. NAJSTARIJI PČELARI Gruzijci su dugo godina tvrdili da su prvi vinari na svetu, ali da li su i pioniri u pčelarstvu? Nakon temeljnog ispitivanja tegli koje su iskopane 170 km od Tbilisija, arheolozi su u njima pronašli tragove najstarijeg meda na svetu. Smatra se da su ostatke meda, pronađene u keramičkim posudama, pčele u Gruziji napravile pre otprilike 5,500 godina – što je bilo 2,000 godina pre nego što je napravljen med otkriven u Tutankamonovoj grobnici u Egiptu, koji se smatrao najstarijim pronađenim medom.

SVET DEČIJkI utak Baby virint 3D la udbal Mini f n Vulka bolina a Tram sa lopticam n e z Ba

, adić radić stavno r G , u d a r g no mo u Beo o koje jed NOVO! Sa iz snova, je mest erite omiljenu d a! dečiji gra da propustite. Izab stranu svog detet u e ne smet negujte kreativn budu mali i a aktivnost eci pruža prilika d i, poslastičari, jc d a e olic Ovde s metnici, p e saobraćaja ili u i, lj e it t s nov ugo sti! da uče os ih aktivno prodavci, neku od zanatsk u da izaber

U starom Egiptu, kao i u staroj Gruziji, med se očigledno pakovao za put u zagrobni život. I to ne samo jedna vrsta, jer su u grobnici otkopanoj 2003. godine, koja je pripadala gruzijskoj plemkinji, pronađeni ostaci meda od lipe i bobičastog voća, kao i livadski med. Beograd: UŠĆE Shopping Center, 3. sprat 011/311-00-88 011/63-04-522 Pančevo: AVIV PARK PANČEVO 013/333-432 069/10-15-332 Inđija: FASHION PARK OUTLET detinjarije INĐIJA 022/2100-158 064/308-00-88 / kuvajmo s decom

www.spacepark.rs

facebook.com/spacepark

globalni tanjirić kuhinjskim priborom i okolo prenosila lonce sa ključalom vodom, organizatori su se starali da na setu sve vreme bude prisutna lekarska ekipa. Takođe, umesto da emisiju napušta po jedan takmičar, u dečjoj verziji izbacivano je po dvoje, kako bi zajednički

Priredila: Jovana Papan

Najbolje je

kad deca kuvaju Prošle jeseni, popularni američki kulinarski šou MasterChef dobio je svoje podmlađeno izdanje – MasterChef Junior. Naravno, u njemu su glavnu reč u kuhinji vodila deca. I pogodite šta se desilo – ovaj serijal proglašen je, od strane mnogih, najboljim u istoriji kulinarskih TV-emisija! 52

kuvajmo s decom / detinjarije

asterChef Junior je nastavak popularnog kulinarskotakmičarskog šou programa MasterChef koji vodi popularni britanski kuvar Gordon Remzi. Tokom sedam epizoda, 24 talentovana mala kuvara uzrasta od 8 do 13 godina pokazala su svetu da je za njih kuvanje zaista „dečja igra“.

Pokazalo se da su neki od malih takmičara toliko talentovani, da mogu slobodno da se okušaju u kulinarskim veštinama rame uz rame sa profesionalnim kuvarima

da pritom svojom snalažljivošću i znanjem impresioniraju sudije i gledaoce. Tokom trajanja takmičenja, pokazalo se da su neki od malih takmičara toliko talentovani, da mogu slobodno da se okušaju u kulinarskim veštinama rame uz rame sa profesionalnim kuvarima. Ono što se ispostavilo najtežim za male kuvare nije bilo spremanje komplikovanih jela, već to kako da dohvate stvari sa najviših polica, otvore teglu ili nose teške kuhinjske aparate. „Fantastično je kuvati u ovoj kuhinji, ali deo opreme je veći od mene“ – izjavio je Nejtan, osmogodišnji učesnik Junior MasterChefa. Drugi mladi takmičar kazao je kako je već s četiri godine počeo sam da priprema testeninu. Ono što je značajno je to što su devojčice bile podjednako zastupljene kao i dečaci. Iako su deca baratala prilično opasnim

Gordon Remzi, čuven po svom grubom nastupu i pogrdama kojima zasipa takmičare, za junior varijantu MasterChefa prilično je smekšao i potrudio se da ublaži svoj nezgodni rečnik lakše podneli napuštanje takmičenja. Gordon Remzi, čuven po svom grubom nastupu i pogrdama kojima zasipa takmičare, za junior varijantu MasterChefa prilično je smekšao i potrudio se da ublaži svoj nezgodni rečnik. „Ipak su u pitanju deca, pa ćemo se truditi da budemo blaži. Ali, s druge strane, nećemo ih samo tapšati po ramenu i pričati da će postati zvezde. Moraju da budu u dodiru sa realnošću“, rekao je on na početku takmičenja. Pobednik prvog MasterChef Juniora je 13-ogodišnji Aleksander Vajs iz Njujorka. U finalnom duelu sa dvanaestogodišnjom Darom Ju iz Los Anđelesa, Aleksander je pripremio predjelo od škampa sa limunom i bosiljkom, flambiranu teletinu sa njokama u sosu od putera i Napoleon kanole sa maskarpone kremom.

Zadaci koje su dobijali juniori nisu bili ništa jednostavniji od onih koje su u prethodnim sezonama imale njihove starije kolege. Dečaci i devojčice spremali su file Velington, suši, torte, a pobednik je osvojio nagradu od 100.000 $. Najteži izazov im je bio da se užive u uloge glavnih kuvara u velikom restoranu, i detinjarije / kuvajmo s decom

poslastičarije Rad sa fondanom

radi lakšeg vađenja, dobro rasporediti smešu i što pažljivije je izvaditi. Ukoliko radite sa nekom čokoladnom tortom, oblik možete iseći ručno ili uz pomoć nekog sekača ili modle koja je potrebnog oblika.

Priprema

Piše: Nataša Drobrnjaković, vlasnica radionice za izradu torti i kolača „Tiruriru torte“ www.tiruriru.rs

Poznato je da dečja mašta nema granica i da je njihova kreativnost izuzetna. Ukoliko im date odgovarajući materijal kojim mogu da se poigraju i nešto naprave, iznenadiće vas njihova znatiželja, umeće i radost koja nastaje kada nešto stvore svojim trudom i radom. 54

kuvajmo s decom / detinjarije

Tortice - šoljice Posao kojim se bavim jako me podseća na igranje šarenim plastelinom, jer se svakodnevno trudim da dečju maštu sprovedem u realnost modelovanjem fondana u različite oblike, praveći različite figure i torte. Više puta sam imala priliku da vidim oduševljenje na licu deteta kojem date tu šarenu smesu koju mogu razvijati oklagijom, seckati različitim sekačima u oblike cvetića, leptirića, modelovati životinje, pečurke ili čak omiljene junake iz crtaća. Potrebno je malo vremena, fondana, šećera u prahu, modlica koje imate pri ruci, neki slatkiš koji možete dekorisati i igra može da počne.

Kad torta dobije „decu“ Mini torte predstavljaju neobičnu poslasticu koja može ulepšati svako slavlje, a njihova priprema ne zahteva previše truda. Mogu propratiti temu rođendana ili praznika i biti odlična poslastica namenjena najmlađima. Šoljice se mogu praviti od neke stabilnije čokoladne torte. Kad kažem stabilnija, mislim na tortu koja mora imati, recimo, tri kore koje nisu pravljene od sušenih belanaca

Svaka „mini torta“ se mora prvo premazati buter kremom (maslac koji razmekša na sobnoj temperaturi umutite mikserom sa 1-2 kašike šećera u prahu). Sloj koji nanosite ne treba da bude previše debeo.

Fondan se može kupiti u različitim bojama, a ukoliko kupite osnovni beli fondan, moj savet je da ga bojite jestivim bojama u gelu, jer su najlakše za upotrebu. Površinu na kojoj fondan razvijate morate posuti šećerom u prahu da se fondan ne bi lepio za podlogu. Ukoliko nemate različite sekače koji bi vam olakšali posao, željeni oblik možete nacrtati na papiru za pečenje, iseći ga u potrebni oblik i taj šablon koristiti za isecanje fondana.

obložiti i „ručica“. Prvo postavite isečeni krug na gornju površinu torte, pravougaonikom obložite tortu, ručicu zalepite tako što ćete potrebno mesto nakvasiti sa malo vode. Ostatak dizajna zavisi od vaše mašte. Šoljice držite u frižideru do upotrebe.

Sve što je potrebno je krug kojim će se prekriti gornja površina šoljice, pravougaonik kojim će bočno šolja obložiti i „ručica“. Sve što je potrebno je krug kojim će se prekriti gornja površina šoljice, pravougaonik kojim će bočno šolja

(puslica kore), fil kojim se filuje torta mora biti postojan i ne previše redak, voće nije poželjno, jer može uticati na stabilnost ovakvog tipa mini torte. Torta se mora napraviti dan ranije, da bi se „stegla“ u frižideru.

Mini torte predstavljaju neobičnu poslasticu koja može ulepšati svako slavlje, a njihova priprema ne zahteva previše truda Oblikovanje Druga jednostavnija varijanta je da napravite, za početak, Plazma tortu. Dobijenu smesu možete ručno oblikovati ili oblik možete dobiti korišćenjem neke modle, poput čaše. U tom slučaju, potrebno je unutrašnjost čaše prethodno obložiti samolepljivom folijom detinjarije / kuvajmo s decom

Gastro „Izvestija“

Rusija na tanjiru

rajem oktobra i početkom novembra 2013. boravila sam u Moskvi, kod prijateljice koja tamo radi. Svi kažu da sam imala sreće sa vremenom, pošto je temperatura bila između 10 i 150C tokom dana, ali zato baš i nisam doživela Moskvu u potpunosti. Kažu da je preporučljivo doći u letnjim mesecima ili zimi kada belina snega daje „ruski“ šarm čitavom gradu.

restoranu Jolki palki nije ostavila neki utisak na nas. Postoje i kiosci brze hrane Kroška-kartoška gde se služi krompir presečen napola i pečen, uz dodatak različitih preliva i salata. Nisam bolje prošla ni u samoposluzi – Rusija je prepuna uvoznih prehrambenih artikala. Neki od specifičnih ruskih proizvoda su beli sir tvorog, koji se proizvodi sa različitim procentom masti, kao kompaktan ili zrnast, bez nekog specifičnog ukusa, neslan, a od njega se prave i čokoladice koje podsećaju na Kinder Pingui; kvas, kefir, rusko pivo, naravno i votka. Na pijacama može da se nađe voće i povrće iz svih krajeva sveta, ali mi nisu dozvolili da fotografišem.

Danas se ruska kuhinja izdvaja, pre svega, po velikom izboru hladnih i toplih predjela, kao i po testeninama Azbuka ruske kuhinje Tvorog, kvas i votka

Piše: Maja Regoje

Ostala sam prilično zbunjena kada su svi na moje pitanje šta je to tradicionalna ruska kuhinja odgovarali da to u stvari i ne postoji. Ruska kuhinja je internacionalna, pošto se vekovima razvijala u kontaktu sa različitim kulturama.

Što se tiče ruske kuhinje, ostala sam prilično zbunjena kada su svi na moje pitanje šta je to tradicionalna ruska kuhinja odgovarali da to u stvari i ne postoji, i da Rusi koriste jela iz svih svetskih kuhinja. Čak su i za meni poznati boršč rekli da je to ukrajinsko jelo, mada se Rusi bune kada se to kaže. Zastupljen je veoma mali broj ruskih restorana. Moskva je prepuna restorana sa tradicionalnim kuhinjama iz svih krajeva sveta – italijanskih, francuskih, španskih, kineskih, japanskih, koreanskih, tajlandskih, indijskih, azerbejdžanskih, gruzijskih, uzbekistanskih… Od nazovimo „ruskih“ restorana zastupljena su dva lanca ekspres restorana: Jolki palki i Grabli. Glavni deo menija je sastavljen od salata, koje su lepo izložene, a mogu se i naručiti neka jela. Međutim, riba koju smo probale moja prijateljica i ja u

(Prevod iz vodiča „Moskva za sladokusce“) Poznavanje neke zemlje ne bi bilo potpuno bez degustiranja nacionalne kuhinje. Ruska kuhinja je internacionalna, pošto se vekovima razvijala u kontaktu sa različitim kulturama.

Danas se ruska kuhinja izdvaja, pre svega, po velikom izboru hladnih i toplih predjela, kao i po testeninama: pecivima, uštipcima i hlebu (najviše je zastupljen crni hleb od raži), kašama od žitarica, supama.

Predjela kao zaštitni znak U celom svetu su poznata tradicionalna ruska predjela, a neki ruski termini za određena jela su se zadržali u stranim jezicima, npr. u francuskom zakuski. U XVIII veku koncept predjela je kod Rusa bio povezan prvenstveno sa doručkom, kada su servirana jela koja su ostala nakon večere i već postala hladna. Zbog toga se kao predjela podrazumevaju, na prvom mestu, sva hladna jela i jela u salamuri, uključujući i meso i ribu u želatinu, dok su se topla predjela kasnije pojavila. Hladna predjela se koriste da otvore apetit pre glavnog jela, a idealna su dopuna za tradicionalna alkoholna pića, u prvom redu votku. Jela koja su uvek prisutna na tradicionalnoj ruskoj trpezi su kiseli krastavci i kiseli kupus, koji se takođe nalaze u mnogim drugim složenim jelima: čorbama od kupusa - ši, čorbama sa kiselim krastavcima - rasolnik, različitim salatama. Često se kao predjela služe mešano meso i riba, zaleđena riba isečena u komadiće - stroganina, kao i poznati ruski delikatesi: palačinke blini sa crnim i crvenim kavijarom sa različitim dodacima – sosovima, krompirom, povrćem; pogače i slana i slatka peciva različitih veličina i ukusa, a tu su i rolati, pršuta, paštete...

Od baltičkih naroda uvezene su palačinke sa rikotom – sirniki; iz nemačke, baltičкe i jevrejske kuhinje preuzeto je bareno meso, riba i povrće. Već dugo vremena deo menija u ruskim restoranima su vareniki (knedle sa sirom) i boršč, ukrajinskog porekla. Na rusku kuhinju imale su uticaj takođe i tatarska, poljska i francuska kuhinja.

detinjarije / kuvajmo s decom

Tokom vremena, različita topla predjela su postala glavna jela. Neka su imigrirala na rusku trpezu iz inostranstva, kao npr. francuski julienne, nemački buterbrot, mađarske valjuške od krompira zrazi. Među toplim predjelima nalaze se i neka jela sa svečane trpeze, koja su se na početku služila kod ruskih dostojanstvenika, a bila su predviđena da impresioniraju i zasite veliki broj gostiju: pečeno prase, punjena patka, punjena riba.

Kašika – glavni deo pribora U meniju ruskih restorana su obavezno prisutna i jela od divljači. Najčešći dodatak mesu divljači su sosovi od aromatičnih biljaka i šumskog voća (brusnica, kleka, ogrozd, oskoruša, zova, ribizla). Naravno, posebno mesto među tradicionalnim jelima zauzimaju različite minestre i supe. Nije slučajno što je kašika bila najrasprostranjeniji deo pribora za jelo, a pojavila se u Rusiji skoro 400 godina pre viljuške. „Viljuška je kao štap za pecanje tokom ribolova, a kašika je kao ribarska meža“, ruska je izreka. Veoma su zastupljene minestre od povrća, kao ši, boršč, solianka, rasolnik, koje se obično služe sa testeninom sa različitim punjenjima. Tu su i supa od ribe uka, hladna minestra okroška sa kefirom ili kvasom, kao i one poreklom iz inostranstva: brodovi, krem čorbe od povrća, čorbe sa mesom i žitaricama, koje su se dobro pozicionirale zahvaljujući ljubavi ruskog naroda prema toploj, tečnoj hrani. Veoma su zastupljene i kaše od žitarica, koje su u antičkoj Rusiji bile svečano, ceremonijalno jelo. Često se kaša koristi kao jelo za sebe, ne samo kao prilog, naročito ako sadrži pečurke, povrće i začine. Može se servirati i kao desert sa dodatkom meda, šećera, sirupa.

Čaj – nacionalno piće Tradicionalna ruska pića su uglavnom domaća, i nisu prisutna u drugim zemljama. Tu spadaju sbiten (piće na bazi meda koje može biti alkoholno i bezalkoholno), kvas na bazi hleba i voća, mors (na bazi voća), voćni kompoti i biljni čajevi. Crni i zeleni čaj su stigli u Rusiju iz Kine u XVII veku, a Rusi su toliko postali naklonjeni čaju da je postao nacionalno piće. Većina stanovnika Rusije pije čaj više puta

kuvajmo s decom / detinjarije

dnevno: posle doručka, ručka i večere, ili posebno sa pecivom.

i kavijar. Tradicionalno, ruska salata je začinjena majonezom.

Ruska kuhinja je dostigla svoj vrhunac u XVIII i XIX veku, u doba Petra Velikog i gala prijema. U tom periodu se ruska kuhinja obogaćuje rafiniranijim evropskim receptima i stiče više pompe i raznolikosti.

Vinegret Salata od barenog povrća (cvekle, krompira, šargarepe), kiselih krastavaca, luka i kiselog kupusa, začinjena biljnim uljem. Ovo je jedno od najrasprostranjenijih ruskih predjela.

Ruska kuhinja je dostigla svoj vrhunac u XVIII i XIX veku, u doba Petra Velikog i gala prijema Najveći uticaj je stigao iz francuske kuhinje: ruski plemići angažuju strane kuvare koji ne samo da ovladavaju specifičnostima pripremanja ruskih jela, već ih interpretiraju na umetnički način, stvarajući kulinarska remek dela.

Uspon nacionalnih jela Zahvaljujući razvoju železnice u Rusiji krajem XIX veka, i recepti iz udaljenih mesta ogromne zemlje, koja su ranije bila nedostižna, počinju da se primenjuju u restoranima glavnog grada. Tako mnoga regionalna jela postaju nacionalna: pelmeni sa Urala i iz Sibira, kurnik sa Dona, jela od krupne divljači, konjsko mleko kumys... Sa jačanjem sovjetske države pojačao se priliv tradicionalnih jela susednih naroda: uzbečki pilav, ćufte lulia-kebab, ražnjići šašlik, ukrajinski boršč i lardo slanina.

Crni i zeleni čaj su stigli u Rusiju iz Kine u XVII veku, a Rusi su toliko postali naklonjeni čaju da je postao nacionalno piće Sovjetska kuhinja se nije odlikovala samo nacionalnom različitošću, već i socijalnom: za funkcionere iz različitih struktura države bili su lako dostupne prefinjenije namirnice kao crni kavijar, jesetra, buzhenina (šunka), dok se običan narod zadovoljavao skromnijim asortimanom, gde su omiljeni bili različiti

kiseli proizvodi (turšija), sastavljeni od voća i povrća u konzervi i zimske salate od barenog povrća, jaja, ribe ili mesa, koji su preliveni omiljenim sosom od majoneza: ruska salata ili salata Olivie (ime francuskog kuvara koji ju je izmislio), haringa „pod krznom“, salata Mimoza, i druge.

Tradicionalna jela iz ruske kuhinje: Ši Hladna supa, čija je osnova brod od mesa sa kiselim kupusom i začinima, kojoj se obično dodaje pavlaka. Služi se uz pogaču ili slana peciva. Može da se služi odmah nakon spremanja, ali je iznad svega dobar ši „od juče“. Uka Hladna supa čija je osnova brod od ribe, obično napravljen od više vrsta ribe, bar 2 (izuzetak je uka od ribe crvenog mesa). U uku se stavlja malo povrća: krompir u kockicama, šargarepa, luk, začini (mirođija, peršun). Okroška Hladna čorba na bazi kvasa ili ruskog kefira, koja sadrži veliku količinu povrća (krompir, šargarepu, rotkvice, krastavce i dr.) sa dodatkom barenog mesa ili ribe. Odličan dodatak okroški su pavlaka i tvrdo barena jaja. Pirog Jelo od testa ili lisnatog testa sa slatkim ili slanim punjenjem, a može biti pečeno ili prženo. Kao dopuna se mogu koristiti bilo koje meso, kaša, voće, povrće...

Blini Vrsta palačinki, prave se od tečnog testa koje se uliva na okrugli ugrejani tiganj. Mogu se služiti kao posebno jelo uz dodatak preliva, ili kao dodatak drugim jelima, npr. u jelu kurnik.

Haringa „ispod krzna“ Salata veoma rasprostranjena u Rusiji, od haringe iz salamure, kuvanih jaja i barenog povrća – krompira, cvekle, šargarepe, začinjena majonezom i poređana po slojevima.

Pelmeni Kuvana testenina sa različitim punjenjem od mesa ili ribe. Često se ova testenina pravi ručno. Može se servirati u čorbi, kuvana ili zapečena. Kvas Bezalkoholno piće, proizvedeno procesom fermentacije voća ili kvasca. Odlično je za gašenje žeđi i kao baza za hladnu čorbu okrošku.

Blini sa heljdinim brašnom Sastojci: - 250 g pšeničnog brašna - 150 g heljdinog brašna - 30 g svežeg kvasca - 2 cela jajeta - 1 žumance - 1 dl mleka - 5 dl kisele pavlake (ili umućene slatke pavlake) - 125 g otopljenog putera - ulje - 1 kašičica šećera - so Priprema: Rastopiti kvasac u mlakom mleku, dodati šećer i ostaviti da „krene“. U činiju sipati pšenično i heljdino brašno, so, zatim rastopljeni kvasac i žumanca, pa umesiti glatko testo. Prekriti testo i ostaviti da naraste (oko sat i po). Zatim u testo dodati čvrsto umućena belanca i pavlaku, pa ponovo ostaviti da odstoji oko 20 min. Smesa treba da bude gušća nego za klasične palačinke, tako da su blini deblji od palačinki i obično su manjeg prečnika. Peći ih na uljem podmazanom zagrejanom tiganju. Pečenu stranu premazati rastopljenim puterom pomoću kuhinjske četkice. Služe se uz slane ili slatke dodatke (kavijar, usoljena riba, džem...).

Medovukha Alkoholno piće na bazi meda, sa slatkastom notom. Kholodetz (zalivnje, pihtije) Žele od mesa, dobijen dugim kuvanjem bujona od govedine i svinjetine sa kostima. Pihtije se često služe sa renom, senfom i drugim pikantnim dodacima. Guska s jabukama Tradicionalno jelo na Božićnoj svečanoj trpezi. Guska se puni iseckanim jabukama i peče cela u rerni nekoliko sati, nakon čega meso postaje sočno i topi se u ustima. Gurijevskaja kaša Slatka kaša od belog griza sa dodatkom suvog voća, meda i orašastog voća, koja se služi kao desert, izuzetno hranljiv i odličnog ukusa. Buzhenina Svinjsko meso ili divljač, pečeno u velikom komadu. Servira se sa prelivom od šumskog voća. Salata „Olivije“ Mešavina sitno seckanog kuvanog mesa i povrća. Po originalnoj recepturi, pravila se od svežeg povrća, kuvanog telećeg jezika, mesa jarebice, crnog kavijara, gambora, kapra i kuvanih jaja. Često se nailazi na pojednostavljen recept iz sovjetskog perioda, koji ne sadrži plodove mora

Boršč Sastojci: - 500 g govedine (sa ili bez kostiju) - 400 g kupusa - 300 g krompira - 200 g cvekle - 1 glavica luka - 1 šargarepa - 1 koren peršuna - 2 kašike paradajz pirea

- 1 slatka zelena ili crvena paprika - 2 čena belog luka (može i bez belog luka) - 1 crvena ljuta paprika - zeleni deo peršuna i mirođije - biber - so - ulje - voda

Priprema: Meso staviti u, otprilike, 3 l hladne vode, pustiti da proključa, smanjiti vatru i kuvati oko 1-2 h, povremeno skidajući masnoću i penu sa površine. Kada je bujon gotov, izvaditi meso. Očistiti i iseckati luk, cveklu, šargarepu i koren peršuna. Ovo povrće lagano propržiti, dodati paradajz pire i malo bujona, i kuvati 8-10 min. Krupno narezati krompir i dodati ga u bujon, pa kuvati 10-ak minuta. Dodati obareno povrće u bujon, a nakon toga i sitno iseckan kupus i začine. Kuvati 7-10 min. Isključiti, a zatim dodati sitno iseckanu slatku papriku, beli luk i zelen i poklopiti. Ostaviti boršč da malo odstoji. Napomena: Ukoliko je zimski, kupus se može kuvati zajedno sa krompirom. Glavno je da se kupus ne prekuva, da boršč ne bi dobio neprijatan miris.

detinjarije / kuvajmo s decom

Nastavnik koji

je napravio Piše: Jovana Papan

školu

sa jestivim zidovima

Kada se zaposlio kao učitelj u južnom Bronksu, problematičnom njujorškom kvartu, Stiven Ric je zaista verovao da deca sa kojom radi ne moraju da napuste ovu zajednicu da bi napravila nešto od sebe i imala bolji život. Odlučio je da taj život „posadi“ baš tamo gde su nikli i njegovi đaci, i to bukvalno. Stvorio je školu sa jestivim zidovima, i napravio čudo tamo gde su svi ostali očekivali samo najgore.

bašta kao učionica Od 2005. godine, Stiven Ric povećao je procenat pohađanja nastave u školi Discovery, u kojoj je donedavno radio, sa 40 na 93%. Kako? Učeći đake da gaje hranu. „Moji učenici su bili grupa koja je najviše marginalizovana u Njujorku, jer žive u najsiromašnijem okrugu u Americi. Postajali su sve deblji, bolesniji i siromašniji“, priča Ric. Razmišljajući kako bi mogao da ih motiviše i poboljša njihovo zdravlje, sa đacima je počeo da obnavlja komunalne bašte, a 2009. godine se udružio sa kompanijom Green Light Technologies koja pravi vertikalne urbane baštice, i u svojoj učionici napravio „jestivi zid“ od aluminijuma i nerđajućeg čelika. Deca su bila oduševljena i vrlo brzo su zavrnula rukave, ovaj put ne radi fizičkih obračuna po kojima je ovaj kraj poznat, već zbog baštovanskih radova. Zavoleli i školu i povrće Uzgajanje hrane sopstvenim rukama zaista je izmenilo ovu decu. Postali su motivisani da dolaze u školu, ponosni na svojih ruku delo i manje skloni međusobnim konfliktima. Štaviše, umesto da se mršte na pomen zeleniša, Ricovi đaci, do tada gojazni i navikli na brzu hranu, počeli su da grickaju direktno sa zidova učionica, dokazujući još jednom da hrana koju sami gajimo neminovno postaje hrana koju rado jedemo. Izgubili su loše prehrambene navike, i mnogo

suvišnih kilograma, a i njihov učitelj smršao je zajedno sa njima. Šest meseci posle početka projekta, Ric i njegovi učenici uzgajali su dovoljno svežeg povrća da svežim namirnicama nahrane 450 učenika na svakih devedeset dana. Ubrzo su počeli da prodaju povrće na školskoj pijaci, prikupljajući novac za beskućnike.

„Posle 15 tona svežeg povrća iz Bronksa, naš omiljeni usev postali su „organski gajeni građani“, glasači, članovi srednje klase, škole pune đaka koji imaju daleko zdravije navike i pristup zdravoj hrani“, rekao je Ric u svom govoru sa TED konferencije, koji svrstavaju u jedan od najinspirativnijih govora iz oblasti obrazovanja. Stiven Ric u okviru svoje neprofitne organizacije Green Bronx Machine trenutno radi na „presađivanju“ svog uspešnog modela u druge škole u problematičnim kvartovima Amerike.

Šest meseci posle početka projekta, Ric i njegovi učenici uzgajali su dovoljno svežeg povrća da svežim namirnicama nahrane 450 učenika

Pogledajte govor Stivena Rica sa srpskim prevodom na adresi: http://www.ted.com/talks/lang/sr/ stephen_ritz_a_teacher_growing_ green_in_the_south_bronx.html

„Zelena mašina“ se zahuktava Praveći viseće bašte, Ricovi učenici ovladali su građevinarskim zanatom, i do kraja 2010. godine, Ric i njegova „ekipa“ instalirali su zelene biljne krovove i zidove u Rokfeler Centru, Empajer stejt bildingu, Henkok tornju u Bostonu i u brojnim privatnim kućama na Long Ajlendu. Do danas, Stiven i njegova omladinska organizacija, Green Bronx Machine, koja je u međuvremenu iznikla, zapošljavaju 2.200 mladih, a prvih deset učenika koji su učestvovali u ovom projektu su, od izgubljenih slučajeva, postali uspešni mladi ljudi koji pohađaju koledž.

detinjarije / kuvajmo s decom

post na porodičnom meniju

Pred-uskršnji POST-scriptum Piše: Jasmina Jovanović

Da se razumemo na samom početku. Post je nešto na šta niko ne treba da vas nagovara. Niti da uspe da vas nagovori. Ne. Post nije najnoviji modni trend, pa da morate da ga pratite, iako je, priznajem, veoma popularan vid isticanja pojedinaca. Nije ni nešto što morate. Samim tim, ni ovaj tekst nema nameru da vas privoli na bilo šta od već nabrojanih stvari. Jedina svrha mu je da vas informiše i zabavi.

e smatram se merodavnom da bilo šta o postu ikog savetujem. Sem da dam po neku ideju oko spremanja hrane. Jer, verujte mi, pasulj i džem nisu jedine namirnice koje možete da jedete. Da je tako, post ne bi bio zdrav, a veoma je zdrav ako ga napravite zdravim. Redovno me iznenade žalopojke ljudi koji krenu da poste. I njihov komentar kako su im se riba, pasulj i džem smučili za ceo život. Takvim ljudima pristajem da dam po neki recept ili ideju kako da uživaju u postu. Isto tako ne smatram nikoga merodavnim da bilo kome govori o postu, sem ako nije svešteno lice, veroučitelj ili eventualno kuvar. Čak i ako je upitan od strane nekog zainteresovanog, neka ga uputi na pravu adresu – njegovom parohu. Ako je planirani post zaista post iz verskih ubeđenja, iz pokušaja da se ispoštuje vera pradedova, onda je opasno da to bude po savetu komšinice ili drugarice iz dva prosta razloga: kao prvo, potrebno je da ga blagoslovi sveštenik, a kao drugo, to nije njihov posao. Sad opet, ako neko tako naziva svoju dijetu, opet ne dajte se navući na isprazne priče kojima nismo dorasli. Za lek se ide u apoteku, za bolest kod lekara, a kad poželimo da postimo – pitaćemo komšinicu za savet? Ne, nećemo.

Dopuštam sebi još samo da radoznalcima sa pitanjima o tome zašto ja postim, i odgovorim. Odgovor je prost, i logičan je sled svega što jesam. Pošto nikada nisam posumnjala u svoje prezime koje sam nasledila od pradedova, ni u činjenicu da smo pripadnici naroda kog jesmo, zašto bih onda sumnjala u veroispovest koju su mi zajedno sa prezimenom i nacijom ostavili kao znamenje? Neki su se postideli nakon mog odgovora. Možda zato što su oni sami sumnjali u ispravne odluke svojih predaka.

Post je kao stvoren da shvatite koliko ste zdravih, jeftinih i dostupnih namirnica nepravedno zapostavili Čovek ne živi da bi jeo Kao što u zadnje vreme postaje moderno savetovanje o postu, opšte je poznato iz medija da post nije samo uzdržanje od mrsne hrane i izobilja, već i od loših misli i dela. Ako ni od koga drugog niste čuli, onda sigurno jeste od neke estradne zvezde. Ali, misli i dela neka analizira neko drugi, krajnje je vreme da pređemo na hranu.

stvar je da budete spremni na kombinacije povrća na koje do tada niste bili. Da isprobavate nove začine koji vas do tada nisu privlačili ni najmanje. Ako važite za gurmana, da u nedostatku visoko kaloričnih gurmanluka zabavite čulo ukusa ljutim. Jer nepca gurmana, naviknuta na izuzetnost ukusa, biće zadovoljena i ovim izvanrednim ukusom. Da se prisetite koliko su čorbe i potaži zdravi i ukusni uz pravu kombinaciju povrća. I da im se kalorije, hranljivost i gustina mogu povećati zrncima prosa ili pirinča. I da, recimo, taj isti proso može ujutru, skuvan za celih sedam minuta, oplemenjen suvim grožđem ili bilo kojim drugim suvim voćem, da bude izuzetan postan doručak. Da budete spremni da isprobavate stvari koje niste nikad spremali ili su bile retke na vašoj trpezi. Da napravite – umesto nezdravih pašteta – namaz od leblebija, čuveni libanski humus. Da se igrate tunjevinom i posnim majonezom, kao stvorenim za mešanje sa vlašcem i peršunom. I da isto tako taj peršun i vlašac posejete u žardinjeru na prozoru. Post je kao stvoren da shvatite koliko ste zdravih, jeftinih i dostupnih namirnica nepravedno zapostavili. Koliko začina je nepoznanica vašim čulima ukusa i mirisa. Koliko zdravih namaza mašta može da patentira.

Zapostavljeno povrće čuči i čeka da neko od njega napravi slastan obrok Prvo i osnovno je da ne očekujete previše. Da ćete otkriti neke nove ukuse, i mirise, novo povrće. Ne, to se neće desiti. Vaš jelovnik će izgubiti na pikanterijama, slasti i masti. Ali u tome i jeste caka. Da shvatite da čovek ne živi da bi jeo. Da upoznate skromnost, vrline povrća i otkrijete maštovitost u kombinovanju istog. Boranija bez mesa, pavlake i jajeta može da se oplemeni, ali tako skromna uvek će imati samo i jedino – ukus boranije. Druga vrlo bitna

kuvajmo s decom / detinjarije

detinjarije / kuvajmo s decom

Otkrića i razočarenja Naravno, biće tu stvari koje će vam nedostajati. Namirnice u čije zamene svi sumnjamo, u mom slučaju to su svi oblici mesa, kao i mleko. Ali otkriće da postoji mleko od pirinča, ječma i ovsa može nekoga da skroz iznenadi, dok drugi to znaju i to saznanje pametno koriste. Postoje tu razna saznanja kojima ne verujemo dok ih ne probamo, kao recimo ono u šta nisam verovala dok nisam isprobala, da orasi mogu da od posne sarme naprave gurmanluk. Da postoje eksplozije ukusa u jednostavnim salatama samo zato što ste iskombinovali nešto što do tada niste. Zapostavljeno povrće čuči i čeka da neko od njega napravi slastan obrok. Naravno, na putu otkrića do onoga što čoveku prija, čekaju i razočarenja. Moram navesti svoje najveće razočarenje: kao izraziti ljubitelj bundeve, duleka ili takozvane ludaje, kojem je sve od nje fantastično i ukusno, verovatno sam očekivala previše od gulaša od bundeve. Ali…nešto u tom receptu nije bilo kom-

Viva+ jogurt

patibilno sa mojim nepcima. Duboko razočarana, prosula sam famozni gulaš. Verovatno je u mom koordinatnom sistemu ukusa bundeva bila samo za kolače, pite i poslastice. Možda će nekome ovaj moj neslavni gulaš biti odličan slani obrok, ali u tome i jeste čar. U različitosti, u tome da svako od nas formira svoj jelovnik, i svoj post. I svakako, ako se upuštate u ovaj podvig, treba krenuti rasterećeno. Što bi rekao Mika Antić: „Važno je nemati plan. Biti spreman na eksperimente.“

Što bi rekao Mika Antić: „Važno je nemati plan. Biti spreman na eksperimente.“ Ako je vodilja odluke o postu religijske prirode, kao što i treba da bude, važno je

60 GODINA IMLEKA

i prisetiti se reči iz Knjige nad knjigama: „Ne brinite se šta ćete jesti, ni šta ćete piti. Brinuće sutra samo za sebe. Dosta je danu zla svoga.“

Kompanija Imlek, regionani lider mlekarske industrije i sinonim kvalitet u oblasti prerade mleka i mlečnih proizvoda, ove godine obeležava značajan jubilej – 60 godina uspešnog poslovanja. Kompanija Imlek osnovana je 1953. godine i čine je više proizvodnih pogona i distributivnih centara u regionu. Danas je to kompanija koja posluje na teritorijama Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Duga tradicija, stručni kadrovi, savremena tehnologija i stalno unapređivanje proizvodnje, rezultiralo je da Imlek danas, 60 godina nakon osnivanja, proizvodi vise od 100 različitih mlečnih proizvoda. Pored jasno prepoznatljivih brendova, kao sto su Moja Kravica, razne vrste mleka, posebno se ulaže u segment funkcionalnih proizvoda, koji povoljno utiču na različite aspekte ljudskog organizma i zdravlja. U godini kada se obeležava šezdesetogodišnjica poslovanja, Imlek je potrošače obradovao uvođenjem organskog portfolija proizvoda Bello Organic. Od privatizacije 2003. godine, Imlek je investirao skoro 120 miliona evra u proizvodnju i unapređenje svog kvaliteta i 60 miliona u sirovinu, omogućene su lokalne subvencije i krediti za farmere, stimulisano je povećanje proizvodnje, uspostavljanje sistema za navodnjavanje i modernizacija farmi i pogona. Kontinuirano se ulaže u istraživanja, zaposlene i tehnologiju. Imlek je kompanija poznata po mnogobrojnim društveno odgovornim aktivnostima. Pored aktivnosti na polju očuvanja zaštite životne sredine, Imlek je poznat i po raznovrsnim i učestalim donacijama dečijim institucijama. Takođe, kompanija Imlek se može pohvaliti i saradnjom sa UNICEF-om dugom preko pola veka. Pored zalaganja za škole bez nasilja, pojedinačnih stipendija za đake i studente, u protekle tri godine svakog meseca Imlek je isporučivao 5000 paketa za sve majke u porodilištima Srbije.

kuvajmo s decom / detinjarije

Viva+ je jogurt koji sadrži probiotik za koji je klinički dokazano da jača imunitet i odbrambene sposobnosti, a to je upravo ono što ovaj proizvod razlikuje od ostalih na tržištu. Usled svakodnevne konzumacije Viva+ jogurta, podiže se opšta otpornost čitavog organizma. Viva+ je pre svega pitak i blag jogurt, namenjen svim generacijama, koji utiče na poboljšanje imuniteta. Nekoliko čaša Viva+ jogurta svakog dana, obezbeđuje dobru otpornost protiv virusa i prehlada tokom cele godine. Imlekov Viva+ jogurt je niskomasni jogurt, koji sadrži 1% mlečne masti, pa u njemu može uživati cela porodica. detinjarije / kuvajmo s decom

gastro-vesti iz sveta

Državne zastave

od nacionalnih jela U cilju promocije Sidnejskog međunarodnog festivala hrane, kreirano je 18 državnih zastava pomoću namirnica i jela karakterističnih za svaku državu. Evo jedinstvene prilike da istovremeno naučite ponešto - i o zastavama, i o tipičnoj kuhinji ovih 18 zemalja:

kuvajmo s decom / detinjarije

Vijetnam – voćke rambutan, azijska trešnja i karambola

Brazil – list banane, limeta, ananas i passion fruit

SAD – hot dog, kečap i senf

Tajland – slatki čili sos, kokos i plava kraba

Švajcarska – pršuta i švajcarski sir

Australija – pita sa mesom i sos

Španija – kobasice i pirinač

Turska - ratluk

Grčka – masline i feta sir

Velika Britanija – pogačice, pavlaka i džemovi

Kina – voćke pitaja i karambola

Francuska - plavi sir, bri i grožđe

Indija – kari piletina, spanać čira toran i papadum čips

Indonezija – kari i pirinač

Liban – paradajz, kora za pitu i peršun

Italija – bosiljak, špageti i paradajz

Južna Koreja – kimbap (rolnice od pirinča) i sos

Japan – tuna i pirinač

zdravlje iz tanjirića – organska hrana Koja je razlika između organske i „obične“ hrane?

Razlika je poprilična. Prvenstveno se ogleda u upotrebi prirodnog đubriva (kompost), nasuprot hemijskom đubrivu koje se inače koristi. Zatim, u tradicionalnom gajenju hrane, poljoprivrednici koriste sintetičke herbicide, dok pobornici organskog načina uzgajanja koriste preparate koji su napravljeni od prirodnih sastojaka. Stoga, organske metode ostavljaju mnogo manje rezidua u prirodi. Američko Ministarstvo poljoprivrede je, na primer, propisalo pravila kojima se reguliše pitanje organske hrane. Prema njima, zabranjena je upotreba pesticida, dodataka i emulgatora koji se dodaju u procesu prerade, kao što su konzervansi, veštački zaslađivači i boje, ili natrijum glutamat, a koji se inače nalaze u hrani.

Kako da

„organizujete“

porodičnu

trpezu? Iako svima deluje da je organska hrana postala popularna u poslednje dve decenije, čitav koncept je, zapravo, mnogo stariji. Pre Drugog svetskog rata, svi su jeli organski gajeno voće i povrće. Tek nakon tog perioda u upotrebu su ušli „pomagači“ konvencionalnog načina gajenja – sintetički pesticidi i hemikalije, koji su za cilj imali uništenje korova, insekata i ostalih nepoželjnih faktora. Sada su mnogi od nas poprilično zbunjeni po tom pitanju, jer nam se nudi voće i povrće gajeno na potpuno suprotne načine. Priredila: Ema Tatić

kuvajmo s decom / detinjarije

Prodaja organske hrane je porasla 30 puta, u odnosu na period od pre dvadeset godina. Samo u Americi, prihod koji je ostvaren 2011. godine, prema zvaničnim podacima, iznosio je 29 milijardi dolara. Ipak, činjenica je da taj iznos čini samo 4,2% ukupne sume zarađene od prodaje hrane. Iako sve više ljudi kupuje organsku hranu, ona često izlazi na loš glas zbog previsokih cena. Neke studije su otkrile da, kada je u pitanju odnos cene i nutritivnih vrednosti organske hrane, mnogi nisu tako sigurni da jedno opravdava drugo. Uprkos skepticizmu, naučna istraživanja potvrđuju da i male količine pesticida i ostalih hemikalija imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi. Na ovo naročito treba da obrate pažnju trudnice i mame, s obzirom na to da fetusi i mala deca osećaju ove posledice u većoj meri nego odrasli.

Krompir

Kada odlučujete šta da kupite od organskih namirnica, krompiri su „pod obavezno“. Od svog tradicionalno uzgajanog povrća, upravo krompiri zadržavaju najveću količinu pesticida. Studijom iz 2006. godine je ustanovljeno da je čak 81% krompira sadržao pesticide i nakon pranja i ljuštenja.

Govedina

Pri konvencionalnom uzgoju, kravama se daju hormoni i razni medikamenti, kako bi ostale zdrave i brže rasle. Sve to neumitno završava u hamburgerima i, konačno, u

našim telima. Hormoni koji im se daju podižu nivo estrogena i testosterona do neverovatno visokih granica, i posledično, to utiče na nivo hormona u našim organizmima. EU je zabranila upotrebu hormona pri uzgoju krava i teladi. Sa druge strane, organski orjentisani poljoprivrednici se trude da njihova grla imaju što prirodniji tretman, da budu na otvorenom, a kako bi se što bolje borili sa bolestima, vode ih na tzv. „rotacione ispaše“, redovno im čiste štale i hrane ih prirodnim, izbalansiranim namirnicama.

Pesticidi se akumuliraju upravo u kori, i stoga je jabuka jedna od namirnica koja bi morala da bude uvrštena u sam vrh liste za kupovinu organske hrane Mleko

Kako bi se povećala proizvodnja mleka, kravama se daje rekombinujući goveđi hormon rasta (rBGH), koji je zakonom zabranjen u zemljama EU, Kanadi, i mnogim drugim. Iako nema čvrstih naučnih dokaza o tome da nam škodi, budući da je Američko udruženje za borbu protiv raka utvrdilo da su dokazi koji bi to implicirali neubedljivi, postoje dokazi o tome da taj hormon ima različite negativne uticaje na zdravlje krava. Stoga bi bilo pametno izbegavati ga, makar dok se ne iznesu čvrsti dokazi da je bezbedan i potpuno neškodljiv za ljudsku upotrebu.

Jabuke

Kora jabuke je najzdraviji deo ove voćke, budući da sadrži fitohemikalije koje smanjuju rizik od oboljevanja od raka i srčanih bolesti. Nažalost, pesticidi se akumuliraju upravo u kori, i stoga je jabuka jedna od namirnica koja bi morala da bude uvrštena u sam vrh liste za kupovinu organske hrane.

Jagode

Da li ste primetili da su tradicionalno gajene jagode svetlije od organskih? Razlog je taj što se pojedinim sortama jagoda dodaje određena supstanca koja sadrži kontaminirajući fungicid

Captan. Takođe, jagode sa najviše pesticida mogu biti one iz uvoza, pošto u različitim zemljama važe različiti propisi koji se odnose na upotrebu pesticida.

Kelj i spanać

Kelj i spanać su namirnice koje sadrže brojne hranljive materije i veoma malo kalorija, ali na putu do naše trpeze, bivaju poprskani sa više od 20 vrsta pesticida. Jedna studija sprovedena od strane USDA otkrila je da spanać obično sadrži 58 rezidua pesticida.

Breskve

Sočne i ukusne, breskve su među najviše kontamiranim voćkama koje rastu na drvetu. Obično sadrže rezidue pesticida čija količina prevazilazi zakonom propisane granice. Sadrže fungicide Captan i Iprodion, koji se povezuju sa oboljevanjem od raka. Organska poljoprivreda spašava planetu Klasična proizvodnja hrane košta mnogo više nego organska, a i svi ti herbicidi i pesticidi zagađuju podzemne vode, pojačavaju eroziju tla, i uništavaju strukturu zemljišta. Isto tako, dovode do tzv. „kolapsa kolonija“, odnosno do misterioznog pomora medonosnih pčela.

Bolje tradicionalni uzgoj hrane, nego nikakav

Za planetu i za ljudsko zdravlje, kupovina organske hrane je od veoma velikog značaja. Ipak, u ovakvoj ekonomskoj situaciji, teško je dati koji dinar više u radnji ili na pijaci. Ukoliko se ne uklapa u budžet, ne može se ni konzumirati. Zato je u Americi Radna grupa za očuvanje okoline sastavila listu pod nazivom „Bezbednih 15“ (engl. Clean 15), koju čine namirnice sa najmanjim sadržajem rezidua materija loših po zdravlje, te se ne moraju kupovati organski gajene. Na njoj su mesto našle pečurke, ananas, avokado, špargle, crni luk, slatki krompir, kupus, mango, kukuruz šećerac, plavi patlidžan, španska grahorica, dinje, kivi, grejpfrut i papaja. Važno je imati na umu da je neophodno unositi dovoljno voća i povrća, i imati zdrave, izbalansirane obroke. Ukoliko se uklapa u vaš životni stil i možete to da priuštite, fokusirajte se na organsko. Ili, makar, kad god možete kupite organski gajene one namirnice koje zadržavaju najviše pesticida. Zdravlje je na prvom mestu, a kada se naruši, ono sâmo se ne može kupiti.

detinjarije / kuvajmo s decom

recepti za školski prodajni bazar

Slatki

školski zalogaji

Tekst i slike: Jovana Papan

kuvajmo s decom / detinjarije

Mnoge škole svake godine organizuju prodajni bazar kako bi đaci svojim trudom prikupili novac neophodan za poboljšanje uslova rada – nabavku nastavnih sredstava, sportskih rekvizita, itd. U ponudi se obično nađu svakojake dečje rukotvorine koje roditelji rado kupuju, ali im posle teško nalaze namenu i mesto u kući. Zašto ne biste ove godine na vaš školski bazar doneli dečje rukotvorine koje neće ni stići do kuće, već će odmah biti u slast pojedene? Naravno, vaši mali prodavci treba da vode glavnu reč u njihovom spremanju, a ponos sa kojim će vaša deca posmatrati svoje drugare i njihove roditelje kako ih probaju, vama će biti poslastica sam po sebi.

Pužići sa makom Heljda keksići sa komadićima čokolade

Sastojci: 2 šolje brašna ½ šolje heljdinog brašna 1 kašičica soli 1 ravna kašičica sode bikarbone 1 šolja „Moja kravica“ maslaca 1 šolja braon šećera ¾ šolje šećera 1 burbon-vanilin šećer 2 jaja 2 šolje crne čokolade isečene na sitne kockice 1 šolja iseckanih oraha Priprema: Izmešajte obe vrste brašna i dodajte so. Mikserom umutite puter, šećer i vanilin šećer. Dodajte jedno po jedno jaje, muteći po 30 sekundi nakon dodavanja svakog. Umutite i sodu bikarbonu. Dodajte brašno i lagano mutite dok se sastojci ne sjedine. Umešajte orahe i čokoladu. Podelite testo na 4 dela i od svakog formirajte kobasicu. Umotajte ih u plastičnu foliju i ostavite u zamrzivaču 24 sata. Uključite rernu na 1800C. Isecite kobasice na kolutove debele oko 2 cm i poređajte ih na pleh obložen papirom za pečenje. Pecite ih oko 10 minuta i ostavite da se ohlade u plehu.

Sastojci za testo: 1 svež kvasac 1 jaje 50 g šećera 70 ml „Moja kravica“ mleka 70 ml vode 1 kafena kašika sirćeta 50 g „Moja kravica“ maslaca 450 g brašna kašičica soli Kvasac razmutiti u 70 ml toplog mleka sa malo šećera i ostaviti da „proradi“. Posebno umutiti jaje sa šećerom, dodati razmekšali puter, mlaku vodu, so, sirće i pridodati razmućeni kvasac. Umesiti sa brašnom i ostaviti pokriveno dok ne udvostruči zapreminu. Sastojci za nadev 200 grama mlevenog, zaslađenog i začinjenog maka 1 šolja „Moja kravica“ mleka 1 šolja suvog grožđa (po želji) Mak i suvo grožđe usuti u zagrejano mleko i mešati na tihoj vatri par minuta, dok blago ne nabubre. Paziti da nadev ne zagori. Ostaviti da se prohladi. Oklagijom rastanjite testo u obliku pravougaonika dimenzija 40x50cm, do debljine od pola centimetra. Premažite nadevom od maka, ostavivši nepremazanu jednu dužu ivicu, koju treba da nakvasite četkicom kako bi se zalepila prilikom motanja. Urolajte testo i secite kolutove debljine oko 2 cm. Ređajte ih u pleh koji ste obložili papirom za pečenje, namažite mešavinom žumanceta i otopljenog putera i ostavite da rastu još 10 minuta. Pecite na 180 stepeni, oko 20-30 minuta.

Integralni mafini sa kajsijama Sastojci (za 12 mafina): 3 jaja pola šolje šećera pola šolje razmekšalog „Moja kravica“ maslaca 1 kesica burbon-vanilin šećera pola kesice praška za pecivo 1 ravna kašičica soli 2 šolje belog brašna pola šolje integralnog brašna 3 dcl „Moja kravica“ jogurta 12 polutki kajsija, sveže odmrznutih Priprema: Umutiti mikserom jaja, šećer i vanilin šećer. Dodati maslac, jogurt i so, i polako dodavati brašno pomešano sa praškom za pecivo, usput muteći mikserom. U pleh za mafine (sa 12 udubljenja) poređati papirne korpice i uliti u njih testo, do nivoa od 1 cm ispod ivice korpica. U svaku korpicu dodati na vrh polutku kajsije okrenutu nadole, blago je utisnuvši prstom. Peći na 180 stepeni, oko 35 minuta.

detinjarije / kuvajmo s decom

kultura ishrane dugoročno. Najvažnija je promena životnog stila, a ne dijete i post. Kad dete ima uravnoteženu večeru, opet može da se prejede. Ali taj višak hrane neće mu naneti štetu jer dobija složene ugljene hidrate i proteine. Nevolja je u brzoj hrani i preterivanju sa slatkišima. A ko to donosi kući? Pa roditelji! Deo problema je i u tome što sve manje porodica večera kod kuće. Svi su u žurbi, pa i hrana mora da bude brza – ali veoma malo brze hrane je zdravo. Tako mnogo porodica jede s nogu, ali u takvoj hrani ima mnogo više masnoće. Gotovi ručkovi mogu biti brzi i jednostavni, ali uglavnom se sastoje od masnoća i natrijuma.

PREJEDANJE

Vaspitavanje apetita

Kad ishrana postane borba s decom, to je zato što roditelji previše navaljuju. Obigravaju oko njih, nadziru. A svako dete ima ugrađenu antenu koja tačno prepoznaje šta je važno mami i tati. Tako vam oduzimaju moć i kontrolišu vas – barem imaju takvu predstavu u glavi. Dakle, ako od hrane napravite problem, dete će pomisliti: „Hej, nateraću mamu da malo trči, da vidim dokle će izdržati.“ Odlomak iz knjige „Vaspitano dete za 5 dana“ Kevina Lemana (Vulkan izdavaštvo, 2013.) Tekst prenosimo uz dozvolu izdavača.

kuvajmo s decom / detinjarije

Osvrnite se oko sebe i videćete mnogo gojazne dece. Posmatrao sam pored bazena u hotelu četvoročlanu porodicu kako ruča. Sin, naizgled desetogodišnjak, bio je užasno debeo. Stomak mu je visio preko pojasa kupaćih gaćica. Dugo nakon što su ostala tri člana porodice ustala od stola i zaplivala, ostao je da sedi na stolici, trpajući ostatke s tuđih tanjira u usta. Šta je bilo na stolu? Hot-dogovi, pomfrit i čokoladni kolači. Nigde ni traga povrća, osim ako ne računate kisele krastavčiće u hot-dogovima. Konačno je otac primetio da sin ne pliva. „Ostavi!“, naredio je, a onda je nastavio da se brčka u kadi s vrućom vodom. Pošto se sin nije obazirao na tatino naređenje i pojeo još krompirića sa sestrinog tanjira, otac je izašao iz kade, otišao do stola i zgrabio ga za ruku. „Rekao sam da ostaviš! A pošto ne možeš da poslušaš“, rekao je otac, očito ljut i crven u licu, „prošetaj oko bazena dvadeset puta.“ Svaki put kad je dečak završio krug, primetno je disao teže kad god bi se približio ocu u kadi. Kad je obišao tri kruga oko bazena, otac je rekao:

„Dobro, sad kad si se smirio, možeš da prestaneš.“ (Morao sam da se zapitam: Kome od njih dvojice treba smirivanje?) Šta je dečak uradio? Nacerio se, seo ponovo za sto i pojeo još tri kolača s poslužavnika. Pomislio sam: Kako je ovaj otac glup. Šta je dečak zapravo naučio? Mnogo više od oca, sasvim sigurno. Hej, samo ako malo obratim pažnju na tatu i nakratko radim što mi kaže, mogu da radim šta god poželim.

Da biste sprečili prejedanje i deci obezbedili uravnotežene obroke, vratite se porodičnim večerama

Da biste sprečili prejedanje i deci obezbedili uravnotežene obroke, vratite se porodičnim večerama. Služite zdravu, neprženu hranu i smanjite količinu koju pripremate za večeru. Zatim posle večere zatvorite kuhinju i zabranite grickalice i noćno obedovanje. Ujutru pre škole potrudite se da dete zdravo doručkuje. Deca često izjure bez doručka zato što žure na autobus ili ih čeka neko u kolima. Ili zgrabe bilo šta nezdravo što je lako poneti. I šta se onda dešava? Stignu u školu, gladni su, pronađu aparat s grickalicama i napune se keksom! Tome dodajte i činjenicu da su časovi fizičkog vaspitanja često izostavljeni iz školskog plana i programa (prvo oni nastradaju kad dođe do kresanja budžeta), malo se pažnje posvećuje fizičkoj kondiciji i dobije se problem gojaznosti kod mladih. Čak i osamnaestomesečna deca sede za stolom i doručkuju s DVDom ispred njih, da ne bi bacala hranu i dobijala napade besa. Da li zaista

Mi roditelji ponekad smo glupi kao noć. Kad deca imaju problem s težinom i gojaznošću, uzrok broj jedan je brza hrana. Poznajem roditelje koji postavljaju katanac na frižider da ih deca ne bi noću pustošila. Ali pravi odgovor su manji, uravnoteženi obroci sa voćnim sokovima, bez brze hrane. Težina koja se izgubi postepeno može da se održava detinjarije / kuvajmo s decom

znate šta i koliko jedu? Da li mi sami pripremamo decu za gojaznost još od malih nogu? Da biste promenili dečje prehrambene navike, morate da promenite i svoj način života. Sedite da večerate kao porodica (ovo često zahteva najveće promene u roditeljskom rasporedu). Nema ništa bolje od domaćeg obroka, zbog zadovoljstva, niskog sadržaja masti, razgovora i zbližavanja. Zato nemojte to propuštati.

Kad ishrana postane borba s decom, to je zato što roditelji previše navaljuju Postoji i drugi vid prejedanja: bulimija. Devedeset posto dece koja se bore s bulimijom (prejedanje, a zatim povraćanje da bi izbacili hranu iz organizma) jesu devojčice. Skriveni razlog je perfekcionizam. Tinejdžerke vide savršena tela svuda oko sebe, na televiziji, na bilbordima, filmovima, ali i u grupama popularnih devojaka. Da bi bile prihvaćene, pretpostavljaju da moraju biti mršave kao prut. Ako te devojke ne osećaju podršku roditelja, možda će pronaći drugi način da kontrolišu svoj svet – tako što će progutati čitavu tepsiju kolača, a onda se naprezati u kupatilu da povrate. Ako

kuvajmo s decom / detinjarije

sumnjate ili otkrijete da se to dešava s vašim detetom, molim vas da odmah potražite pomoć stručnjaka. Bulimija je ozbiljno stanje kojim mora da se pozabave zdravstveni radnici, zbog dugotrajnog uticaja koji može imati na detetovo opšte zdravlje – fizičko, mentalno i emocionalno.

SLAB APETIT Načini na koji jedu mladići i devojke veoma se razlikuju. Nije neobično da četrnaestogodišnjak dođe iz škole, uzme činiju, istrese u nju pola kutije pahuljica, iseče na njih dve banane i sve to proguta. A za dva sata je opet spreman za obilnu večeru. To je ono životno razdoblje kad rastu kao iz vode i troše mnogo energije, pa nije ni čudo što dolaze kući gladni. Mlade žene mnogo više vode računa o tome šta trpaju u usta. Danas nije neobično da devojčice od osam ili jedanaest godina kažu roditeljima: „Predebela sam“ ili „Ne sviđa mi se kako izgledam“. Ako slušate takve izjave od svog deteta, to je znak da vam je kćerka možda krenula u pogrešnom pravcu, jer je postala obuzeta time kako izgleda. Obratite pažnju na bilborde, filmove i časopise i odmah ćete primetiti da je svima veoma važno kako neko izgleda u veoma ranom uzrastu. Pre mnogo godina, Čarli Gibson, Džoan Landen i ja govorili smo u emisiji Dobro jutro, Ameriko, i to o barbikama. Pitali su me za mišljenje o njima. „Obratite

pažnju na to kako su vitke i savršene“, rekao sam, a zatim nastavio da govorim o pojavi anoreksije, bolesti koja pogađa devojke uglavnom u tinejdžerskom dobu (u 90% slučajeva), kad izgled postaje toliko važan. Kad mlade žene, koje su perfekcionistkinje, vide kako su sve manekenke na televiziji, časopisima, bilbordima i filmovima savršeno mršave, žele da budu kao one. Ta potreba da se bude savršen pokreće silaznu putanju ka anoreksiji (gladovanje ili neuzimanje hrane) i/ili bulimiji (prejedanje, a zatim povraćanje svega da se pročisti sistem). Anoreksične osobe veruju da moraju biti mršave kao grane da bi ih drugi prihvatili. Često imaju utisak da ih roditelji ne podržavaju u njihovim poduhvatima, pa se osećaju usamljeno. Pošto se osećaju van kontrole, krišom pronalaze način da kontrolišu svoj svet – tako što ne jedu ili jedu vrlo malo. Tako osećaju da bi mogle dostići savršenstvo i da će se svima dopadati. Ako sumnjate ili otkrijete da se ovo dešava s vašim detetom, smesta potražite stručnu pomoć. Neki simptomi uključuju kćerkine potajne odlaske u kupatilo odmah posle jela, da izbaci hranu koju je unela, izjave „Nisam gladna“ pri svakom obroku, ustajanje od stola pod izgovorom da se ne oseća dobro i neprirodno brzo mršavljenje. I anoreksija i bulimija su ozbiljna stanja kojima treba da se pozabave zdravstveni radnici, zbog dugotrajnih posledica koje mogu imati na dečji razvoj, opšte zdravlje, zube, stomak, um i emotivnu stabilnost. Ako vaše dete mnogo priča o svom telu i ono joj se ne sviđa, pokažite joj vaše nesavršenosti. (Deca retko shvataju koliko su fotografije modela prerađene.) Ja volim da podignem džemper i pokažem ljudima moj stomak sa strane – e to je savršenstvo! A onda im ispričam priču o tome kako sam pojeo čitavu bundevaru, parče po parče, iz frižidera; a onda sam morao da sakrijem tanjir od žene da ne otkrije kako sam čitavu pitu smazao potpuno sam. Deca vole da slušaju priče o nama i našim greškama. To i njima daje slobodu da budu nesavršeni. Zato ispričajte deci (naročito devojčicama) kako sve grešite. Kako ste dobili lošu ocenu. Kako ste se uvalili u nepriliku s roditeljima jer ste lagali.

Kad ste uradili nešto stvarno glupo. Verovali ili ne, deca i dalje gledaju na roditelje kao uzore. U dečjim očima, roditelji ne mogu da pogreše. Ako im objasnite da ste i vi pravili gluposti, pokazaćete im da se to svima dešava. Ničije telo nije savršeno. Pokazivanjem svojih nesavršenosti ulivate deci hrabrost da budu nesavršeni u nesavršenom svetu. Zato čestitam manekenki s naslovne strane koja je zahtevala: „Ne brišite mi bore. Svaku sam zaradila. One su deo mene.“ Neka se vaše nesavršenosti vide. Nekad ih i otvoreno pokažite. To će vašoj deci dati potrebnu slobodu da budu nesavršena – i zdrava.

PROBIRLJIVOST U ISHRANI Postoje tri stvari u roditeljstvu zbog kojih ne morate mnogo da brinete – jelo, spavanje i upotreba noše. Sve se ovo odvija prilično prirodno, verovali ili ne, ako se roditelj ne meša. Ishrana je previše krupno pitanje za mnoge roditelje. Pretvaraju krtičnjak u planinu neprekidno blebećući o prehrambenim navikama: „Jedi povrće. To je dobro za tebe. Tako ćeš porasti velik i jak i imaćeš šezdeset kila, kao tata.“ „Ljudi koji negde daleko gladuju voleli bi da imaju ovu hranu.“ „Jedi. Dopašće ti se.“ „Uzmi samo zalogaj i daću ti bombonu za desert.“ Takve izjave kružile su i kad sam ja bio dete, a ni tada nisu bile uspešne. Istina je sledeća: ako je ishrana planina, to je zato što su roditelji dovoljno glupi da kući donose šećer i masti koje deca jedu. Ako su roditelji pametni, rano će se truditi da zainteresuju decu za pravu hranu umesto smeće puno šećera i ugljenih hidrata, koje se nudi kao hrana za bebe i malu decu. Urađene su mnoge studije, koje pokazuju da će deca, ako ih ne pritiskaju roditelji, jesti ono za čime im telo žudi. Na primer, deca koja su u fazi rasta zahtevaće mnogo više proteina. Kakve ima veze ako dete jede ribu, ribu i

samo ribu nedelju dana, a zatim povrće naredne nedelje, ako za tim žudi? Ipak će dobiti uravnoteženu ishranu.

Deca vole da slušaju priče o nama i našim greškama. To i njima daje slobodu da budu nesavršeni Kad ishrana postane borba s decom, to je zato što roditelji previše navaljuju. Obigravaju oko njih, nadziru. A svako dete ima ugrađenu antenu koja tačno prepoznaje šta je važno mami i tati. Tako vam oduzimaju moć i kontrolišu vas – barem imaju takvu predstavu u glavi. Dakle, ako od hrane napravite problem, dete će pomisliti: „Hej, nateraću mamu da malo trči, da vidim dokle će izdržati.“

Nedavno smo Loren, moja kćerka tinejdžerka, i ja bili na košarkaškoj utakmici. Nismo jeli pre utakmice pa smo posle bili zaista gladni. „Kuda želiš da idemo da jedemo, dušo?“, pitao sam je. I znate šta? Nije rekla Mekdonalds ili Burger king. Svaka joj čast. Znate li šta je želela? Lososa! Da, lososa! Daleko skuplje za njenog štedljivog oca, ali i mnogo zdravije za nju. I znate zašto je to rekla? Zato što je Sandi, moja draga žena, provodila vreme za blenderom kad je Loren bila beba i pravila joj hranu bez konzervansa i smeća koje koriste proizvođači dečje hrane. Ono što smo mi jeli za stolom, Loren je jela u samlevenom obliku. I naučila je da uživa u ukusu prave i zdrave hrane. Taj ukus će je pratiti do kraja života. Dodatni trud se isplatio, rekao bih.

Ključ za dobru ishranu jeste pripremanje uravnoteženih obroka. Posude s jelom treba dodavati i deca treba da koriste kašiku i sami sipaju hranu u tanjir (umesto da im se gura određena količina). Naglasite da je isprobavanje dobro. Priznajte da se neće svima dopasti isto, ali svi treba da probaju. Ne prisiljavajte decu da dovrše ono što je na tanjiru. Istraživanja su pokazala da dete za jednim obrokom može da pojede samo količinu hrane veličine njegove pesnice. Više od toga može da mu rastegne mogućnosti i vodi ka borbi s gojaznošću. Takođe, treba da bude jasno da je večera gotova kad je gotova. Nema traženja grickalica po ormaru sat vremena kasnije. Drugi ključ je da ne držite nezdravu hranu u kući. Ako je imate u kući, ko je donosi? Sledeći put kad odete u prodavnicu, proverite sadržaj masti i natrijuma na keksu koje mnogi roditelji smatraju standardnom dečjom hranom. Zatim, tu su dani za Mekdonalds i pice u školi. Američka ishrana je uglavnom užasna i bukvalno skraćuje život. Mnoge vrste hrane koju naša deca uzimaju prosto su užasne. I s našim brzim američkim načinom života, prosečno američko dete barem jedan obrok dnevno jede van kuće! detinjarije / kuvajmo s decom

Bili smo, kuvali smo...

Naša TV radionica sa školarcima u emisiji "Pitam se, pitam se"

Božićni dobrotvorni bazar Beogradski Sajam, hala 3 • 25.- 27.04.2014.

Dragi naši posetioci,

Zahvaljujući našim prijateljima sa Radio televizije Vojvodine, tokom decembra meseca imali smo priliku da gledaocima dečije emisije "Pitam se, pitam se" ispričamo priču o zdravoj užini. Ekipa ove emisije sa nama se susrela u školi engleskog jezika "Helen Doron" u Beogradu, gde je naš Lepi Brka učenicima održao javni čas zdrave. Evo par utisaka u slikama, a celu emisiju pogledajte na našem Jutjub kanalu http://www.youtube.com/user/kuvajmosdecom

Praznična radionica pravljenja medenjaka

Približava se početak najveće dečije manifestacije u regionu. Od 25.-27. aprila na Beogradskom sajmu ponovo Vas očekuju Vaši omiljeni junaci iz crtanih filmova, animatori, zabavljači, zatim zanimljiv i raznovrstan program na bini i sportskom terenu, nagradne igre, edukativne radionice i još dosta toga interesantnog i zanimljivog. U nedelju, 1. decembra 2013. u hali 2 Beogradskog sajma održan je 13. tradicionalni Dobrotvorni bazar, koji organizuje Međunarodni klub žena u Beogradu. Ove godine Asocijacija Šefova kuvara Srbije dala je značajan doprinos manifestaciji prodavši više od 600 obroka u humanitarne svrhe, a redakcija časopisa “Kuvajmo s decom” dala je svoj doprinos akciji donirajući časopise, koje su na svom srpskom štandu prodavali najbolji srpski kuvari zajedno sa članovima redakcije i gastro-urednikom časopisa Lepim Brkom – Nenadom Gladićem. Uz svaki prodati primerak časopisa posetioci bazara dobijali su na poklon proizvode koje je za ovu priliku donirao Imlek. Ove godine, na Dobrotvornom bazaru predstavilo se čak 48 zemalja sveta. Dobrotvorni Bazar je osnovni način prikupljanja sredstava Međunarodnog kluba žena u Beogradu za podršku projektima u lokalnoj zajednici. Prikupljena sredstva se dodeljuju udobrotvorne svrhe u Srbiji za pomoć izbeglicama, žrtvama trgovine ljudima, osobama sa invaliditetom, starim osobama i za obrazovanje romske dece.

Ovoga puta, možete učestvovati i u našoj specijalnoj akciji koja je u toku. Prvi put, ulicama na Dečijem sajmu biće dodeljena imena koja ćete Vi izabrati putem glasanja na našem sajtu www.decijisajam.rs, koje počinje 17. februara. Do tada, šaljite nam Vaše predloge i pomozite da izaberemo osam najboljih naziva ulica na Vašoj omiljenoj dečijoj manifestaciji. Kao i svake godine, sa najmlađima će se družiti i Svibor savez Srbije, a tu će biti i Žandermerija, Saobraćajna policija, Vatrogasna brigada, kojima se mališani i te kako raduju. Sve posetioce, kako decu tako i one malo starije, zaista očekuje odlična prolećna zabava sa dosta iznenađenja i novih aktivnosti koje će obeležiti XIII Dečiji sajam.

Prvi Balkan

Čili Festival

Naravno, nismo propustili da novogodišnje praznike "zasladimo" pravom malom poslastičarskom radionicom u igraonici Space (TC Ušće). Uz pomoć majstora poslastičarstva iz čuvenog beogradskog "Malog Princa" mesili smo i ukrašavali medenjake kojima smo okitili našu novogodišnju jelku. Na kraju je usledila degustacija naših slatkih ukrasa. Super smo se proveli!

kuvajmo s decom / detinjarije

Jedne sunčane subote krajem oktobra, u beogradskom klubu "Dvorište" (Svetogorska 46) održan je prvi "Balkan Chili Festival". Nismo propustili da posetimo ovaj interesantan gastronomski događaj i družimo se sa organizatorima i posetiocima. Festival je podržala i Asocijacija šefova-kuvara Srbije, a održano je i nekoliko Master Class predavanja - o tradicionalnom srpskom jelu sa čilijem i o ukusima Azije, dok je šef kuhinje Ambasade Meksika u Srbiji demonstrirao kuvanje sa čili papričicama. Ljubitelji ljute hrane imali su priliku da uživaju u raznovrsnim specijalitetima, a svi koji su želeli mogli su i da se takmiče u kuvanju specijaliteta Chili con carne i srpskog prebranca, ali i da odmere snage u brzom jedenju ljute paprike. Vidimo se i dogodine!

www.decijisajam.rs

istorija jednog keksa francuskom jeziku kaže Mali školarac, predstavlja varijantu Pti Bera sa čokoladnim prelivom, u koji je utisnuta figura školarca.

Petit Beurre Tata svih keksova Ipak, postoji samo jedan pravi i prvi. Luj Lefevr Itil, osnivač prve francuske konditorske kompanije „LU“, čuveni keks je stvorio 1886. godine u Nantu. Originalni Petit Beurre se i dalje pravi po istom receptu, u fabrici koja nosi inicijale njegovog tvorca.

Piše: Jovana Papan

Dok druge kompanije pojeftinjuju proizvodnju ubacujući manje kvalitetne sastojke u ovaj keks, originalni Pti Ber se i dalje sastoji od putera, mleka i brašna Može se reći da je Luj Lefevr Util zapravo pionir industrijske ere. Perfekcionista sa smislom za marketing, Luj je shvatio važnost pakovanja, i važnost građenja imidža brenda. Sa velikom pažnjom je birao sastojke vrhunskog kvaliteta za svoj proizvod, kao što su mleko, jaja, brašno... Za reklame je angažovao velike umetnike svog doba – Muhu, Kapiela, Loara, a i sam je posedovao izuzetan smisao za industrijski dizajn, koji je primenjivao na svoje proizvode. U svojoj kući je okupljao umetnike i podržavao sve inovacije tog vremena.

Luj Lefevr Itil je "Mali puter" napravio po ugledu Domaći Petit Beurre Sastojci na engleske biskvite tog • 150 g šećera • 200 g putera • 125 ml vode vremena, a ovaj keks čak • 1 kafena kašičica soli • 500 g brašna je 30-ih godina XX veka i svoj prepoznatljiv oblik Kada • 2 kafene kašičice praška za pecivo kompaniju preuzeo njegov sin, Luj U šerpu stavite šećer, puter, vodu i so, pa i sam je nastavio da primenjuje duguje modli koju je Luj Mišel, zagrevajte na šporetu dok se puter i šećer ne umetnost u dizajnu i marketingu. rastope. Ostavite da se prohladi 20 minuta, Uvodi inovacije u pogledu ambalaže, a doneo iz Engleske povremeno mešajući. njegov sin Patrik crno-bele fotografije na pakovanjima zamenjuje onim u koloru.

Svi znaju za njega. Jedinstven ukus, jedinstven oblik, jedinstven naziv. Iz hiljada fabrika širom sveta već čitav vek izlaze kutije na kojima je ispisano njegovo ime. 78

kuvajmo s decom / detinjarije

potrudite, pošto ga u Srbiji nema. Međutim, možete da probate da napravite domaću varijantu ovog keksa, uz recept koji vam donosimo:

Luj Lefevr Itil je Mali puter napravio po ugledu na engleske biskvite tog vremena, a ovaj keks čak i svoj prepoznatljiv oblik duguje modli koju je Luj doneo iz Engleske. Keks ima četiri ćoška koji simbolišu 4 godišnja doba; 52 zupca koja predstavljaju 52 nedelje u godini i 24 rupice, kao što dan ima 24 časa. Davne 1897., zaštitni znak ovog keksa postao je „mali školarac“ kog je slikar Firmin Bize naslikao na posteru, po ugledu na svog sina Žaka. U međuvremenu, dobio je i sopstvenu vrstu keksa. Petit ecolier, kako se na

Danas, kompanija „LU“ posluje u okviru koncerna Kraft, a u Nantu se i dalje proizvodi isti onakav Pti Ber kakav se proizvodio i daleke 1886. Širom sveta prodaju se keksi sa ovim nazivom, ali najčešće, kvalitet ne može da se meri sa originalnim. Dok druge kompanije pojeftinjuju proizvodnju ubacujući manje kvalitetne sastojke u ovaj keks, originalni Pti Ber se i dalje sastoji od putera, mleka i brašna. Ako vas je ova priča zagolicala, i poželeli ste da probate originalni Pti ber, moraćete poprilično da se

U velikoj posudi izmešajte brašno i prašak za pecivo, pa dodajte rashlađenu mešavinu putera i šećera. Promešajte varjačom, pa umesite rukama dok testo ne postane ujednačeno. Testo podelite na tri jednake jufke, i svaku položite na list papira za pečenje. Oklagijom rastanjite testo preko papira, do debljine od 2 mm, pa prebacite papir na pleh za pečenje. Prekrijte pleh providnom folijom i ostavite da odstoji u frižideru 3 sata. Pre nego što testo izvadite iz frižidera, zagrejte rernu na 1800C. Oblikujte testo koristeći modlu za originalni Pti ber ili ga secite na kvadrate koje ćete izbockati čačkalicom. Pecite kekse 10-12 minuta, dok spoljne ivice ne postanu zlatno-braonkaste. detinjarije / kuvajmo s decom

čitajmo s decom

Sveske sa receptima Gorice Nešović za sva godišnja doba

Zdrava hrana Autor: Simeon Marinković Ilustrator: Dušan Pavlić Izdavač: Kreativni centar

E baš volim to da jedem Autor: Lučija Salemi Ilustrator: Lučija Salemi Izdavač: Kreativni centar

Izdavač: Booking

Goricu znate - žena na svom mestu! Bilo da je u studiju, pred mikrofonom, bilo da je u kuhinji, pred šporetom... Ali, kada Gorica ukrsti varjaču i pero, nastanu sveske prepune praktičnih i jednostavnih recepata! Jedinstvena po svom dizajnu i ilustracijama, ova mini edicija obuhvata četiri sveske, od kojih je svaka posvećena jednom godišnjem dobu. Bilo da spremate lake letnje đakonije, zimnicu, slatkiše ili tradicionalne recepte poput gibanice i proje ili džema od šljiva, Gorica će vas iznenaditi nekim neočekivanim sastojkom ili načinom pripreme. Zato nema više izgovora - ne ostaje vam ništa nego da zasučete rukave, vežete kecelje i zagrejete ringle i rerne i naučite kako da brzo i lako spremite Goričina omiljena jela. Sada još samo da smislite koga da zovete na ručak! Uz besplatnu dostavu, Goričine sveske možete poručiti na: www.gooda.rs

Kreativna kuhinja Autor: Stevo Karapandža Izdavač: Profil knjiga

www.profil-knjiga.rs

Brojni poklonici Steve Karapandže, ali i mladi naraštaji očarani kulinarstvom, opet imaju razloga za veselje. Imaju zapravo 285 razloga, koliko je maštovitih recepata u novom kuvaru velikog majstora kuhinje. Novi Karapandžin kuvar je tradicionalan i klasičan po podeli, od supa, salata, hladnih i toplih predjela, preko jela od ribe, živine, mesa i divljači do poslastica, kroz koje nas autor vodi precizno, korak po korak, kako već ima običaj u posljednjih četrdesetak godina. Ali on je i globalan, nastao na osnovu dvadesetogodišnjeg rada u Švajcarskoj, kao i stalnog usavršavanja, bez kojeg nema vrhunskih kuvara, kakav Karapandža nesumnjivo jeste. Na kraju, ili na početku, u novom kuvaru se oseća cuisine simple, kuhinja koja svakome omogućava da u recepte unese sopstvenu kreativnost, maštu i strast, i da pritom uživa stvarajući nova jela, kao što uživa i sam autor, prenoseći tu strast na sve nas.

kuvajmo s decom / detinjarije

Kreativna kuhinja nastala je kao rezultat dugogodišnjeg Karapandžinog rada, kreiranja, ličnog zalaganja i eksperimentisanja u pravoj kuhinji i za prave goste, i to internacionalne. U knjizi su vrlo pažljivo selektovani recepti koji se sa lakoćom mogu spremiti, maksimalno tačno. Svaki od njih dalje otvara jedno novo poglavlje ideja i mogućih varijacija. Kao poznavalac nacionalnih kuhinja naših prostora, Stevo podseća na mnoge slabo korišćene namirnice domaćeg podneblja; kao veliki majstor, iznenađuje svojim kreacijama i izborima u skladu sa globalnim uticajima isavremenim trendovima. Đorđe Kostić Stevo Karapandža živi u svakom domu, u svakoj kuhinji kao dobri duh koji nam velikodušno otkriva svoje tajne, ne tražeći ništa zauzvrat… Uostalom, on je jedini kuvar koji je ušao u naš život kroz jedinstvenu poslovicu, koja u tri reči izražava sve što je bitno u umetnosti pripremanja hrane. Poslovični superlativ koji je uzor svakom kuvaru: „Kuvaš kao Karapandža!“. I verujte mi, nema iskrenijeg priznanja. Veljko Barbieri

Simpatična Ana bavi se time kako i šta treba jesti da bi bila zdrava i čila. Pa tako, ona s radošću pere ruke, bira svežu i zdravu hranu, jede umereno, ponekad voli da se zasladi, ali ne preteruje, ume da deli hranu sa drugovima, ne voli "brzu hranu", a voli voće i povrće, posno meso, ribu i uz sve pije sveže sokove i – vodu!

Nova kartonska slikovnice u seriji preklapalica na šaljiv način nudi rešenje za "večite" probleme sa jelom kod male dece. Tekst je pisan u stihu, a predivni likovi uvode najmlađe u zanimljivu igru nastavljanja ili pogađanja stiha skrivenog ispod preklopa. Izuzetno zabavna i poučna slikovnica za najmlađe.

imam znanje za kuvanje

1. Aleksa pravi Estehazi kocke Foto: Dragana Ćirić Nedić 2. Američke palačinke po našem receptu Foto: Sonja Miletić

3. Tara sprema proju za doručak Foto: Dejana Majstorović 4. Lazar pravi braunize Foto: Suzana Chapman 5. Pavle pravi tortu Foto: Aleksandra Glišić 6. Miona ima 3 godine i obožava da kuva Foto: Sonja Miletić 7. Ognjen pravi uvrnute štapiće Foto: Vesna Šokčević Vukmirović

Na našoj Fejsbuk strani prethodnih nedelja bilo je dinamično. Fanovi su nam slali fotografije svojih malih kuvara, i bilo je teško odabrati one koje će ući i u štampano izdanje. Nastavite da nam šaljete fotografije vaše dece u kuhinjskim avanturama, i ne zaboravite da uz slike pošaljete i recept kako bismo mogli da isprobavamo vaše đakonije. Fotografije i recepte slati na: kuvajmosdecom@detinjarije.com 82

kuvajmo s decom / detinjarije

7 detinjarije / kuvajmo s decom

Kraljtrpeze Uskršnji običaji - kolač

uskršnje

Svi znaju da su za Uskrs glavni protagonisti su uskršnja jaja ali po važnosti ne zaostaje ni uskršnji obredni hleb ili kolač. Sremci mese uskršnji kolač "buzdovan", u Šumadiji se zove "vitica" u istočnoj Srbiji “ kravaj”. Kolač domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: "Sve nam krslo i vaskrslo".

Pinjca (pinjica) - uskršnji starobokeški kolač Sastojci 1 kvasac 1 kg brašna 200 g masti 1 kašika maslinovog ulja 25o g šećera 5 žumanaca 2 čašice ruma 1 šolja mleka 1 šolja suvog grožđa, oraha, seckanih smokvi, ušećerene narandžine kore

Priprema Razmutiti kvasac u šolji toplog mleka sa kašićicom šećera i ostaviti na nadođe. Brašno usuti u vanglu i dodati umućenu mast, šećer, maslinovo ulje, žumanca, rum, i na kraju dodati nadošli kvasac. Umesiti i ostaviti da udvostruči zapreminu. Premesiti, podeliti na 3 jufke i staviti ih u mašću podmazan pleh. Svaku zaseći u obliku krsta i premazati žumancetom. Peći na 180 stepeni oko 30 minuta

Rusi za uskras prave “kulič” a glavno mesto na uškršnjoj trpezi Bugara zauzima “kozunjak”. U Italiji se tradicionalno jede posebna uskršnja "torta di Pasketa", slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem, a u Švajcarskoj se poklanja uskršnja golubica, "paloma di paskva", kolač sa sušenim voćem.

Banatski uskršnji kolač Sastojci: 1 kvasac 250 ml mleka 3 jaja 2 kašike šećera 1 kašičica soli 1 kašika ulja 600 g brašna 100 grama masti

Priprema: Razmutiti kvasac u šolji toplog mleka sa kašićicom šećera i ostaviti na uskisne. Umutiti jaja sa šećerom i solju, dodati ulje. Izmešati sa

kuvajmo s decom / detinjarije

nadošlim kvascem i zamesiti sa brašnom. Podeliti testo na tri jufke, pokriti ih i ostaviti ih pola sata da nadođu. Svaku jufku prepoloviti i razvući u obliku pravougaonika pa urolati u valjak. Od dobijenih 6 valjaka isplesti 2 ili 3 pletenice. Staviti u mašću podmazan pleh, ostaviti još pola sata da naraste i premazati jajetom. Peći na 220 stepeni dok ne porumeni, pa smanjiti vatru dok ne bude ispečen.

gastro-aktivizam

Ua roze,

i dečaci kuvaju! MekKena Poup je tinejdžerka koja internet ne shvata samo kao sredstvo za gubljenje vremena. Kada je njen četvorogodišnji brat, zaljubljen u kulinarstvo, za Božić 2012. godine poželeo dečju rernu marke Hasbro, legendarnu Easy-Bake Oven koja se proizvodi od 1963. godine i u kojoj se zaista mogu peći kolači, ispostavilo se da su roze i ljubičasta jedine boje u kojima ju je moguće kupiti. Trinaestogodišnja MekKena bila je ljuta što je njen brat razočaran i što mu proizvođač igračaka poručuje da kuvanje nije za njega i, sasvim prirodno za današnju generaciju, okrenula se internetu. Na sajtu Change.org postavila je video i pisanu peticiju zahtevajući od direktora Hasbroa da promene svoju politiku i počnu da proizvode rerne namenjene i dečacima i devojčicama. I dobila je reakciju kojoj se nije nadala – 45.000 ljudi je potpisalo njenu peticiju i ubrzo je usledio poziv iz Hasbroa. Ugostili su je u svom sedištu na Rod Ajlendu gde su joj pokazali nacrte za njihovu novu, uniseks rernu za mališane. Od 2013. godine, MekKenin brat i svi drugi dečaci i devojčice, zahvaljujući njenoj inicijativi, mogu kuvati u redizajniranoj Hasbro rerni u crnoj, srebrnoj i plavoj boji i rodno neutralnom pakovanju. MekKena je svoju priču podelila i na TED konferenciji, a snimak možete pogledati na sledećem linku: http://www.ted.com/talks/mckenna_pope_want_to_ be_an_activist_start_with_your_toys.html

detinjarije / kuvajmo s decom

gastro-vesti iz sveta

U Engleskim školama

kuvanje obavezan predmet

Prvi put u istoriji, englesko Ministarstvo obrazovanja je uvelo kuvanje kao obavezan predmet koji će pohađati učenici do 9. razreda. Odluka stupa na snagu 2014., a čitava zamisao leži na preporukama školskog plana ishrane, zasnovanog na nizu akcija, a za svaku će biti imenovana osoba ili organizacija koja će je voditi. Plan su osmislili osnivači londonskog lanca restorana brze hrane Leon, Henri Dimblbi i Džon Vinsent, a njime je predviđena reforma školskih kuhinja, onoga što deca jedu, kao i načina na koji uče o ishrani. Biće napravljena i internet stranica, preko koje će nastavnici moći da se informišu, povezuju sa drugima, dele svoja iskustva i priče o uspehu, ali i da pristupaju izvorima informacija i planovima nastave.

Loše prehrambene navike nije stvorio Mekdonalds, već su one začete još u renesansi, u osvit tehnološke revolucije, pokazuju istraživanja.

U priču se uključio i Džejmi Oliver, kako bi se što veći broj ljudi upoznao sa Planom. Predviđeno je da Vlada izdvoji sredstva kako bi se omogućili besplatni školski obroci za decu do 8. godine, kao i otvaranje fonda preko kog će neprofitne organizacije i škole moći da sastavljaju programe; dok će se školski kuvari udruživati u organizacije, kako bi usavršavali znanja i kolegijalno se podržavali.

Zaključak profesora Vonsinka je da preterivanje sa hranom nije novost za čovečanstvo. Već hiljadu godina, kako nam ona postaje jeftinija i dostupnija, naše porcije se povećavaju, a sa njima i obim naših strukova.

Od narednog septembra, deca u osnovnim školama će imati praktične časove kuvanja, kako bi se naučili da spremaju jednostavne, a zdrave obroke. Deca će već od osme godine učiti da kuvaju i sastavljaju izbalansirane obroke. Učenici srednjih škola će pohađati časove na kojima će se učiti malo komplikovanije metode kuvanja, uključujući i pečenje. Zdravstveni stručnjaci su pozdravili ovaj predlog, jer su se već postavljala pitanja o nedovoljnom znanju o kuvanju i hrani uopšte, što se povezuje sa porastom gojaznosti i dijabetesa izazvanog ishranom. Oni su već neko vreme upozoravali da deca najčešće jedu gotovu hranu, jer su im roditelji previše zauzeti da bi kuvali.

Evolucija porcije

kuvajmo s decom / detinjarije

Naime, u studiji sporovedenoj na Univerzitetu Kornel, profesor marketinga i primenjene ekonomije i autor knjige “Bezglava ishrana – zašto jedemo više nego što mislimo” Brajan Vonsink uporedio je pedeset i dve slike sa biblijskom temom “Tajna večera” nastale tokom proteklih hiljadu godina. I zaključio da su naslikane porcije polako postajale sve veće i veće kroz vekove. Tačnije, uvećale su se za čak 69 procenata, dok su tanjiri postali 66% posto veći, a parčad hleba narasla je za 23 procenta.