Бранко бр. 4 by Djordje Ostojic

Лист ОШ „Бранко Радичевић“ – Година IV – Број 4 – Батајница, април 2013.

ч у О

е ит

ц и љ

и ј о Ст е л г о д о р к

м з„

о р к

п о к с

“

П у ел

л о С

р да

т с о

д а н

је о к е т е

л о в

р б и

в е ј о

www.osbrankoradicevic.edu.rs

НЕ КИ ОД МНО ГО БРОЈ НИХ ПО БЕД НИ КА

Ори ла се пе сма тре ћег два На Град ском над ме та њу у Шу ми ца ма на ши тре ћа ци по ста ли дру го нај ра спе ва ни је оде ље ње у Бе о гра ду

Земуну смо песмом освојили симпатије и бодове жирија и поста ли представници Општине Земун на Градском такмичењу „Нај распеваније одељење“. Ово надметање одржано је 28. фебруара 2013. го ди не, по 38. пут, у Цен тру за кул ту ру и спо рт „Шу ми це“. Такмичило се девет одељењских заједница из београдских оп шти на, а на шу је пред ста вља ло оде ље ње 3–2 из на ше шко ле, уз клавирску пратњу Нине Марјановић, ученице 4–5. Ни овај пут ни смо ома ну ли, осво ји ли смо 2. ме сто. Као на гра ду за успех оде љење је добило бесплатну позоришну представу у позоришту „Ду шко Радовић“. Јована Зукановић, ученица 8–3 наше школе, била је члан дечјег стручног жирија, учествовала је у жирирању наступа одељењских заједница. Све ово не би било изводљиво да није било помоћи родитеља ко ји су се ангажовали око превоза ученика, као и стрпљивог рада наставнице музичке културе Данијеле Вучковић. Посебну захвалност упућујемо наставници музичког Јулки Кнежевић, која нас је несебично бодрила. Уз пе сму се леп ше ра сте! Јелена Павлица, Разредни учитељ 3–2

ДО МА ЋИ НИ ОП ШТИН СКОГ ТАК МИ ЧЕ ЊА У ОД БОЈ ЦИ

Бран ко ви де ча ци од не ли ме да љу на шој шко ли је 21–23. 11. 2012. год. одр жа но оп штин ско так ми че ње у одбојци за узраст од 5. до 6. разреда. За организацију су били задужени професори физичког васпитања Синиша Јакшић, Данијела Симоновић и Зоран Ђорђевић. Били смо домаћини 28 екипа из 14 земунских школа. Свака екипа бројала је 12 учесника. Прво место у конкуренцији девојчица од 5. до 6. разреда освојиле су ученице ОШ „Раде Кончар“, а прваци општине за дечаке су ученици наше школе. Екипу је водио професор Зоран Ђорђевић. Хвала ученицима за пристојно понашање и подршку који су пружили сво јим другарима бодрећи их до крајње победе. Ути сак са утак ми ца са на ма је по де лио играч на ше еки пе Да ни јел Стој нић из VI-4: – Сала је била препуна навијача, не само одбојкаша, већ и наших другара. Било је веома напето. Спортски смо подносили победе и поразе. Највише ми се допало како су се понели другари из наше комшијске школе Митраљете. Иако су изгубили утакмицу од нас, касније су навијали за нашу екипу. Професор физичког васпитања Данијела Симоновић Радаковић

МА ЈА И СТЕ ВАН ОСВО ЈИ ЛИ НА ГРА ДЕ КАО ТА ЛЕН ТО ВА НИ ЛИ КОВ НИ УМЕТ НИ ЦИ

До не ли „До бар глас“ Ликовна смотра и такмичење под називом „Дечје ликовно ства ралаштво“ већ 19 година окупља младе таленте и промовише ли ковно стваралаштво основних школа из Земуна. Изложба је одржа на 20. марта у „Старој Капетанији“ у Земуну где су представници стручног жирија у саставу: Вера Виторовић, историчар уметности, Жељко Тошић и Тијана Којић, академски сликари, одабрали и прогласили најуспешније ликовне радове. Под стручном „четки цом“ наше наставнице ликовног Љубице Станковић, 1. награду је осво ји ла Ма ја Цр но мар ко вић из VI II-2, а на гра ду „До бар глас“ Сте ван Бур саћ из VII-1.

Б. Т.

РЕЧ УРЕДНИКА

Садржај Награђени ученици 2 Ненаметљива лепота Бранковине 7

По што ва ни уче ни ци, ро д и т е љ и и ко л е г е, чи та оц и и са рад ни ци,

Сто ја сви ма узор 8 Делили смо крем бананице 10

Жена–змај 11 Наше мало Ивани значи много Поглед кроз „микроскоп“ 12 14

име редакције листа и у своје лич но име че сти там Вам Дан школе! На да мо се да ће Вам че твр ти број часописа „Бранко“ приближити и дочарати бар део рада и активно сти наше школе. Желела бих се захвалити СВИМ ученицима и наставницима на од личној сарадњи и разумевању при ликом прикупљања материјала за часопис. Само тако наставите! Слободанка Јаић–Таталовић

Вред не ру ке 15 Вероучитељ Ђорђе будући кум Петаци извели „Краљицу Јелену“ 16 18

БРАНКО

Лист ученика и наставника ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници Година IV, број 4, април 2013. Оснивач и издавач: ОШ „Бранко Радичевић“ Улица браће Михајловић–Трипић 2 11273 Београд–Батајница Тел.: +381 11 787 00 46 Факс: +381 11 787 02 77 Имејл: os.brankobatajnica@gmail.com Веб-сајт: www.osbrankoradicevic.edu.rs За издавача: Марија Ђурић, директор Главни и одговорни уредник: Слободанка Јаић–Таталовић Уредници: Ђорђе Остојић, Ана Матић, Славица Денић и Јелена Богдановић Лектура: Миланка Бамбић Графичка припрема: Ђорђе Остојић Тираж: 500 Штампа: Графекс АГ, Батајница

Кр сна сла ва 5–2 19 Креативни кутак 20 У срцу заувек остају другови Дете које воли бројеве У мо ди и на За па ду A Fa mily Fe ast (and mo re) Машта и стварност из пера основаца 24 25 26 27 29

Као у зе мљи чу да 30 Тајанствени дека са Северног пола 31

Пу те ви без кра ја 32 „Ка пе тан Џон Пиплфокс“ 33 Приче 34 Можда се видимо у Митраљети 38

Пр ви глас Бран ка 39 Занимљивости 40

април 2013.

бр. 4 Бранко

награђени ученици

успеси ученика на такмичењима у школској 2012-13. год.* И ове школске године наши ученици и наставници су били вредни и активни, учествовали су на разним такмичењима и остварили одличне успехе. Овим путем им се захваљујемо што одржавају висок углед наше школе, поносни смо на њих и желимо им даљи успех. *према прикупљеним подацима до закључења овог броја часописа

Бранко бр. 4

април 2013.

награђени ученици

Фудбалерке шестог разреда, предвођене на ставником физичког васпитања Синишом Јакшићем, при повратку са градског такмичења

април 2013.

бр. 4 Бранко

награђени ученици

Бранко бр. 4

април 2013.

награђени ученици

април 2013.

бр. 4 Бранко

награђени ученици

Бранко бр. 4

април 2013.

награђени ученици

НАЈ БО ЉИ УЧЕНИ ЦИ ОБИШЛИ ВА ЉЕВСКИ КРАЈ

Ненаметљива лепота Бранковине Де ца су мо гла да се де и уче у клу па ма Про ти не и Де сан ки не шко ле, ше та ју ва љев ском чар ши јом и про на ђу мир у ма на сти ру Бо го ва ђи

ви награђени ђаци у току школске 2011–12. године, ишли су у јуну 2012. године на једнодневни излет у ваљевски крај, у пратњи својих учитеља и настав ни ка. Био је сун чан и ве дар јун ски дан, владало је добро расположење у сва три аутобуса која су кренула из Батајнице ка прелепој Бранкови ни. Уз при чу и дру же ње убр зо смо стигли у Бранковину, која својом не наметљивом лепотом, духом и ми ром који зрачи никога није оставила равнодушним. У пратњи наставника историје Александра Тодосијевића и водича музеја у Ваљеву, разгледа ли смо Бран ко ви ну и са зна ли да је по много чему знаменита: по заслу жним личностима, њиховим споме ницима и задужбинама. Посетили

смо Цркву Светих Арханђела, „Про тину школу“, „Десанкину школу“ – где су уче ни ци има ли при ли ку да седе и уче у клупама „старе школе“, друже се и одмарају у дворишту две ју школа. Напустили смо прелепу „зелену оазу“ Бранковине и обишли Ваљево и Тешњар, чувену ваљевску чаршију са очуваним изгледом ку ћа, занатских радњи и кафана са почетка 19. века. После освежења и шетње старом ваљевском чаршијом наставили смо пут ка манастиру Бо говађи, која има велики историјски значај. Предиван излет, – видели смо и чу ли мно го по уч ног и за ни мљи вог, вра ти ли смо се са пре гршт лепих успомена. Светлана Бјелопавлић

Другарство Добар друг ужину дели и са то бом се ве се ли. Кад наиђу невоље многе друг је ту да ти по мог не. Другарство је свећа која друга краси, за то па зи да се не уга си. Тамара Јововић 4–1

Од зва ња ли Де сан ки ни сти хови У Бранковини је своје детињство про вела чувена песникиња, писац за децу и младе Десанка Максимовић. Уче ници млађих разреда, под вођством учитељице Љиљане Мијић, приреди ли су пригодан рецитал на Десанки ном спомен–месту; рецитовали су чувену песму „Крвава бајка“.

ОРИЈЕНТИ РИНГ СЕ НАСТА ВЉА Оријентиринг је спортско-рекреативна активност на отвореном простору у којој учесник проналази кон тролне тачке помоћу специјалне карте и компаса. Забаван је и популаран јер истражујемо природно окруже ње – „потрага за благом“ – сарађујемо и уживамо у дружењу. У јуну прошле године прва три места освојили су дечаци наше школе у Новом насељу у Батајници, а у генералном пласману заузели смо друго место. Весна Живановић, психолог

Дру ги у ге не рал ном пла сма ну

април 2013.

бр. 4 Бранко

In memoriam

In memoriam СТОЈАНКА БУРА +6. март 2013.

СЕ ЋАЊЕ НА ПРЕ РАНО ПРЕМИНУЛУ КОЛЕГИНИ ЦУ СТОЈАНКУ БУ РУ

Стоја свима узор

Ако је по сао – пр ва је. Ка да ра ди, не ма ста ја ња. Не ма офр ље, не ма „за бу ша ва ња“. Ње ни ђа ци – као вој ни ци и сви она ко од сеч но га зе као она, има ју став као она и уме ју да во ле као она, дис крет но, а не се бич но оводом преране смрти наше колегинице Стоје, не само да је свакодневно помињу они са којима је делила професорску суд би ну, не са мо ђа ци ко је је учи ла првим словима и најважнијим животним истинама, већ и ђаци с којима никада није непосредно радила. Са њеног погреба нису из остали ни они које је давно извела из че твр тог раз ре да, а ко ји су да нас успешни академци. Управо зато што не можемо да прихватимо да је више нема међу нама осећамо потребу да се присетимо бар неких детаља из дана које смо провели заједно. Испланиран сваки делић да на, тре ба све сти ћи, сва ку оба ве зу беспрекорно испунити, а поред све га осмех и ни кад ре чи: „Не мо гу, те шко ми је, умо р на сам“. Ако је по сао – пр ва је. Ка да ра ди, нема стајања. Нема офрље,

Бранко бр. 4

април 2013.

In memoriam у Перину песму. Када је требало нешто рећи и изборити се, била је прва на барикади, није калкулиса ла и мислила о последицама. Када смо одлучивали шта ћемо у вези штрај ка шко ла и сад ми од зва ња ју ње не оштре, али си гур не ре чи: „Ма љу ди, не мо же то та ко!“ Када су наше учитељице студи ра ле, сва ка је од Сто је до би ла по др шку, по моћ, ле пу реч, са вет – прецизан и детаљан, како је само она умела. И у последњим данима живота интересовала се за резултате са такмичења, како су наши прошли, жу де ла је да опет узме днев ник и уђе у ње ну учи он и цу где је би ла виртуоз. Њени омиљени стихови су били: „Од ко лев ке па до гро ба, нај леп ше је ђач ко до ба...“ „Те шко оном ко не уме, ђач ко доба да разуме.“ Даље се мора, њеним најближи ма и најмилијима оставила је ве лико богатство, љубав и све чему их је учила и саветовала, њеним колегама оставила је прегршт див них успомена, а њеним ђацима те мељ и осно ву за жи вот. Не ка јој је веч на сла ва и хва ла. Да у ми ру по чи ва, а ми ће мо кроз анегдоте, Перине песме и уз коју топлу ноту сећати се и причати...

нема „забушавања“. Њени ђаци – као војници и сви онако одсечно га зе као она, има ју став као она и уме ју да во ле као она, дис крет но, а несебично. Када смо ишли на рекреативну, пла ши ли смо се да ли ће мо је сти ћи, да се не обру ка мо пред ње ним по ле том и енер ги јом. А и кад ни је ишла, бри ну ла је о то ме да ли је све у ре ду. Кобна рекреативна – Гучево – ки ша не пре ста је да ни ма, а ми се боримо са стомачним вирусом, на крају снаге смо, неиспаване, исцрпљене... Ниједно вече није

пропустила да нас назове и охра бри; поноћни позиви – Стоја: „Ка ко сте ми дру га ри це, је л’ бо ље, не дајте се, издржаћете!“ Учитељица Марина, позната по томе да увек иде на вре ме да спа ва, по сле не проспаваних ноћи, једва се одржа ва у буд ном ста њу и сва ко ве че се пи та: „Ма, што бар Сто ја не спа ва кад мо же?“ А не мо же, јер је у ми слима са нама! Волела је много тога... Када се пе ва ло – уз ње ну Љи шу би ла је пратећи вокал, када се играло – повела је коло, када се надвлачио конопац – њена борбеност ушла је

Ни кад се по жа ли ла ни је Њена брига – безгранична, за Марково здравље, Мају и њену породицу, Жељка и његову будућ ност, за вољене сестре Станку, Анку и Цану, родбину и пријате ље. Њен по нос и хва ла по ста ла су два дивна бића Сара – крофница и ма ле ни Ду шан. Још се сви се ћа мо њеног бицикла којим је наиз менично јурила да обиђе болесну мај ку и све кр ву, а ни кад се по жа лила није. Имала је само једну ма ну и због ње је пла ти ла ви со ку цену, није бринула о себи, никада себи није дошла на прво место. Сада нема назад.

Ка ко је пам ти учи тељица Ана Ка да сам до шла у ову шко лу, Стоја и њене колегинице су при мале прваке. Она, у мени омиље ној зеленој хаљини са цветним мотивом, сведено а свечано. Трчкарала је, бринула да ли ће све про ћи до бро. Мој пр ви ути сак: сви су млади! А првенствено сам ми сли ла на њу и њен ен ту зијазам. Страствени љубитељ кафе, уђе на великом одмору да узме срк и до ба ци – „Хај де мо, Љи шо, да их уве де мо, још са мо да нас!“ И та ко док не бу де си гур на да сви ње ни ђа ци зна ју где је учионица.

април 2013.

бр. 4 Бранко

In memoriam

ПОСЛЕДЊА ГЕНЕ РА ЦИЈА О УЧИТЕ ЉИ ЦИ СТОЈИ

Делили смо крем бананице Ђа ц и IV-5 о то м е ка к о их је бо д ри л а, те ш и ла и за б а в ља л а њи х о в а оми љ е н а „ве л и к а дру г а р и ц а“

аша драга и вољена учи тељица Стоја је особа коју ћемо памтити по добрим и племенитим делима које нам је поклонила. Била је весела и на смејана учитељица, пуна радне енергије, увек спремна за шалу, забаву, а нарочито за песму и игру. У школи смо често разговарали о дивним и незаборавним тренуци ма проведеним с њом у настави, њеним истраживачким авантурама са рекреативне наставе проведе не на Златибору и Гучеву… њеној љубави према природи, скијању, зимовању…

…Хм, кад се са мо се ти мо са ко ли ком је же љом ужи ва ла да са на ма поједе слатке мале крем-бана нице… …колико их је само волела … истом јачином …истом же љом, као што је во ле ла и нас… Њена велика жеља је била да код нас подстиче логичко разми шљање и љубав према математи ци и математичким тајнама. Зна ла је увек да бу де ту за нас ка да добијемо лошу оцену, умела је да нас уте ши и по др жи да бу де мо упо р ни, да ис тра је мо и да се

увек бо ри мо за ви ше. Ње ну бри жљивост, осећајност, мудрост и сналажљивост смо увек ценили и поштовали. Највише је бринула о нама и својој породици, а најма ње о се би. Би ла је то јед на за и ста посебна и велика особа, која ће заузети почасно место у кутку на ших малих срца! Ви сте наш ан ђео чу вар ко јег ће мо во ле ти и увек се ра до се ћа ти! Слава јој! Ваше IV-5

Те о дора је неће заборави ти У мом одељ ењу су постојале: радио-милев е, манг уп и, манг уп иц е, мус тре, алап ач иц е... Кад а неко прича на часу говорила је: „Комш инице је л’ ви то пиј ет е каф иц у?“ Ако конт ролн у веж бу не урад им о како треба гов орила је уз клим ањ е глав е, са осмехом на лиц у и мах ањ ем каж ип рс та: „Комш ин иц е, ви сте то пил и кафицу када смо ми објаш њав али?“ Најв иш е смо вол ел и кад а нам је прич ал а прич е како је пров од ил а вре ме са ње ним бив ш им ђа ци м а. Увек је сми ш ља л а но в е из ра з е и ша л е и слат ко се сме ј а л а с на ма. У шет њи по пла ни н и увек је на че лу ко ло не и уда ри та кав тем п о да ми мо ра м о за њом да тр ч и м о, а ка да је сустигнемо знојав и, уморни и исцрп љен и, она вед ра и нас меј ан а пит а: „Шта се вуч ет е, пус тите корак, пужеви спор аћ и?!“ Онда одм ахне руком, а ми доб иј ем о крил а и нас тав љам о пут даљ е. Так ва је била моја учит ељица СТОЈА.

Бранко бр. 4

април 2013.

In memoriam

Особа ко ју пам тим Учитељица Стоја је не жна као ла не, кад ми се за пла че имам њено раме. Добра и поштена увек бива, а са да она вечити сан снива. Заборавити је никад нећу, то се зна она мом срцу припада. Можда је физички нестала са тла, али у мом ср цу и даље влада. Су зе су ми ли ле све ја че и ја че, Учитељица Стоја не во ли ка да се пла че. Стари учитељи се не заборављају, чак и кад ду бок сан снивају. Гајите љубав према особама које памтите, и сетите се тренутака када са њима славите. Нећу заборавити Учитељицу Стоју, њој дајем сву љубав моју! Теодора Бура IV-5

ђаци VIII-3 су имали част да са учитељицом заврше четврти разред

Жена–змај Ни је би ла учи те љи ца ка кву смо сви оче ки ва ли, би ла је мно го ви ше од то га: пра ви ка рак тер, сте на ко ја нам је пру жа ла осло нац

чит ељ иц а Стој а – нек ом е суп руг а, сес тра, бак а, тетк а, кол ег ин иц а, приј ат ељ иц а – а нам а друг а мајк а. Она је особ а кој а нас ниј е науч ил а сам о пис ањ у и рач ун ањ у, већ и прав им жив отн им вредн ос тим а. По ка з а л а нам је да жи в от ни ј е бај к а, али да кроз ње г а тре б а да про л а з и мо уз д иг н у т е гла в е и с осме х ом на ли ц у, јер као што је уме л а да ка ж е: „Плач је за слаб ић е“. Ниј е бил а учит ељ иц а как ву смо сви очек ив ал и, бил а је мног о виш е од то г а. Пра в и ка р ак т ер, сте н а ко ј а нам је пру ж а л а осло н ац и ка д а нам је би ло најт еж е, друг им реч им а жен а– змај. Мо ж да је са д а ка с но да ка ж е м о ове ре ч и, али же л и м о да зна т е да смо Вам за х вал н и за све што сте нам ика д а да л и и пру ж и л и. Хва л а Вам што сте од са м ог по ч ет к а бри н у л и о на м а, хва л а Вам што сте нам пом ог ли да стекн ем о приј ат ељ е, али и да буд ем о прав и приј ат ељ и. Хва л а Вам за све ша л е, пе с ме и ле п е ре ч и ко ј е смо од вас на уч и л и. Хва ла Вам за све ма г ич н е шет њ е, из л е т е и екс к ур з и ј е на ко ј е сте нас во д и л и. За сва к у грд њ у, кри т и к у, али и по х ва л у ко ј у сте нам упу т и л и. За сва ки осмех, заг рљ ај кој и нам је пруж ио под рш ку у теш ким трен уц им а. Мож да Ви нис те виш е физ ичк и са нам а, али остаћ ет е заув ек у наш им срц им а и мис лим а. Вол и Вас најв иш е ваш е VII I-3, ген ер ац иј а ’98, пос ледњ а, али не мал о вредн а зах ваљ уј ућ и Вам а. Ваш е VII I-3

април 2013.

бр. 4 Бранко

СОЛИРАДНОСТ НА ДЕЛУ

ПОМОЋ ЗА ИЦУ

Наше мало Ивани значи много Је ди на на да да се за у ста ви бо лест и вра ти вид смо сви ми ко ји уз ма ло до бре во ље мо же мо да до при не се мо да оде на опе ра ци ју у Аме ри ку олико снаге имамо и ван терена, када радимо зајед но, а све са циљем да несе бично помогнемо показују бројне активности које су организоване у нашој школи. У првом полугоди шту имали смо неколико акција прикупљања новчане помоћи за операцију очију Иване Ђорђевић, кћерке нашег колеге Зорана – „По моћ за Ицу“. На хуманитарном одбојка шком турниру који се одиграо у нашој фискултурној сали су уче ствовали одбојкашки клубови у категоријама. После завршетка утакмица снаге су на теренима у школском дворишту, уз нави јање ђака, запослених, родитеља, комшија и случајних пролазника, одмерили родитељи и запослени у на шој шко ли. За тим су на став ни ци ма из „Бран ка“ на цр ту иза шле колеге из „Митраљете“. Било је до бре му зи ке, ле по смо се дру жили и сакупили значајну суму новца.

Родитељи никад не одустају Пре седам година Ивана је унела радост и срећу у кућу нашег колеге, про фесора физичког васпитања Зорана Ђорђевића и његове супруге Мирјане. Њихова срећа је помућена само после три године када је мала Ивана убрзано почела да губи вид, а прогнозе лекара нису биле охрабрујуће. Је ди ни ко ји су им ули ли тра чак на де су струч ња ци са Оч не кли ни ке у Бо стону. Операција је скупа, али Зоран и Мирјана не одустају и надају се да ће уз по моћ до брих љу ди ус пе ти да по мог ну свом де те ту.

Бранко бр. 4

април 2013.

СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛУ

У про гра му „Пе смом за Ицу“ су учествовали Иван Зељковић, води тељ квиза „Милионер“, Алексан дра Да бић и …, топ тен фи на лист киње шоуа „Први глас Србије“ и музичар Миланко Росић. У препу ној свечаној сали смењивали су се пе сма и смех. У пр вом ре ду се де ла је и седмогодишња Ивана. На предлог ученичког парла мента 21. децембра 2012. године одржан је музички фестивал „Пр ви глас“ и новогодишњи продајни базар, а новац је намењен нашој храброј Ивани. Шармантни мађионичар Бо ле Бр кљач за ба вљао нас је сво јим триковима у акцији „Магијом за Ицу“, на задовољство бројне деце ко ја су и са ма уче ство ва ла у пер формансу. Сакупљено је преко 300.000 ди нара, што је само један мали део од

Помоћ Срба из Хамилтона Ка ко је об ја вље но 20. 3. 2013. го дине у америчком издању „Ве сти“, најтиражнијем дневном листу српске дијаспоре, који из лази у Европи, Канади, Америци и Аустралији, одржан је хума нитарни фолклорни концерт у сали при Цркви Светог Николе у Хамилтону, на коме је прикупље но 14.000 канадских долара за помоћ Ивани Ђорђевић. Срби ван отаџбине нису заборавили свој на род и по ка за ли су да има ју ве лико срце. 60.000 долара колико је потребно за операцију. Наше мало – Ивани зна чи мно го: на ду да ће јед ног да на поново моћи да види. Хвала свима!

Карте су купљене Разг ов ар ал и смо са Иван и ним тат ом, наш им кол ег ом Зор ан ом кој и нам је пот вр дио да је по м оћ из Ха м ил тон а доб род ош ла јер је са куп љен а пот ребн а сум а за опер ац иј у и да су авио нс ке карт е куп љен е. Лет је рез ер ви с ан за 13. мај, јер Ива на има зак аз ан прег лед 14. мај а 2013. у Оч н ој кли н и ц и Maсa чусeтс из амер ичк ог град а Бос тон а. Же л и м о јој сву сре ћ у, да јој зак аж у опер ац иј у и да нам се Ица вра т и са нај б о љ им мо гућ им рез улт ат ом – да по вра т и вид, ка к о би мо г ла да ужив а у безб риж ном дет ињ ству.

НЕСЕ БИЧНА ПОМОЋ МАЛИШАНИМА БЕЗ ПО РОДИ ЦЕ

Пру же но од ср ца Ху ма ни мо гу би ти сви. По треб но је ма ло, а то ма ло је че сто дру ги ма мно го. То ма ло им до не се осмех на ли це, а ка да су у пи та њу де ца, не ма ни чег леп шег од оза ре ног ли ца. Деца и родитељи наше школе из године у годину доказују да јесу хумани и спремни да помогну кад год могу. Ове године је прикупљена одећа за децу без родитељског старања из Дома за децу и омладину „Јован Јовановић Змај“, Вождовац. Влада, отац Луке Ђурђановића из II/4, је помогао приликом транспорта прику пљене одеће. Поред ове акције, спроведена је још једна, хумана у сваком погледу. Размишљајући о деци која немају ро дитеље, којима недостаје много и која носе велико бреме на леђима, покушали смо да помогнемо. У данима весеља, песме, украса, честитки и лепих жеља, ишчекивања поклона, сетили смо се оних којима живот није увек ружичаст. У сарадњи са Црвеним крстом под слоганом „Један пакетић, много љубави“, сакупили смо новогодишње пакетиће, који су обрадовали много малишана. На овај на чин смо по сла ли по ру ку да ни су са ми и да ће увек би ти до брих љу ди спрем них да по мог ну. Учитељица Ана Матић

април 2013.

бр. 4 Бранко

ИНТЕРВЈУ

РАЗГО ВОР СА НАСТАВНИ ЦОМ БИОЛОГИЈЕ ЗО РОМ КИСЈЕЛИ ЦОМ

Поглед кроз „микроскоп“ Ве ли ка љу бав и ен ту зи ја зам у ра ду са де цом ни ка да ми ни су до зво ли ли да ме рад у шко ли за мо ри колу не чине само зидови и клу пе. Њу чи не, по ред ученика и наставници. Неки ту буду кратко, на замени, оду и не вра те се. Не ки у њој про ве ду цео рад ни век. И обич но ка жу да свој по сао не би ме ња ли ни за шта на све ту. Кроз рад са њи ма упо зна је те не са мо њих, већ упо зна је те и се бе. Јед на од та квих, са 39 го ди на рада у школи, јесте наставница Зора Кисјелица. Ви сте професор биологије. Шта Вас је навело да студирате биологију? – Љу бав пре ма при ро ди и скло ност према природним наукама определила ме је да после завр шетка гимназије упишем биологи ју на ПМФ-у у Бе о гра ду. Колико дуго сте радили у шко ли? – Цео свој рад ни век, ско ро 39 го ди на, сам про ве ла у ра ду са ђа ци ма, прво средње школе у Сарајеву, а за тим у основ ној. Можете ли поредити своје пр ве и последње генерације ђака? – Ра до се се ћам и јед них и дру гих, сва ка је има ла не што по себ но ве за но за вре ме у ко јем су од растали. Средњошколци су скоро формиране личности и код њих сам стављала акценат на образова ње, на на у ку, а у основ ној шко ли је перманентан васпитни и образов ни рад. Били сте строг наставник? – Да, је сам. По че ла сам да ра дим у овој шко ли ко ја је има ла тра ди цију добре квалитетне радне шко ле Зе му на, и ја сам се тру ди ла да дам свој допринос томе заједно са свим другим наставницима. Била сам зах тев на, и сма трам да је пред

услов успешног рада дисциплина. Же ле ла сам да ме ђа ци пам те по знању. Какве утиске носите о атмос фери у колективу наше школе? – У колективу се негују добри ме ђуљудски односи. Топлину и при падност сам осетила врло брзо по до ла ску у шко лу. И ка да сам има ла те шко ћа, мо гла сам да се осло ним на своје колеге и лакше превази ђем новонастале ситуације. Како проводите време као пен зионер?

– Рад у шко ли ме ни је за мо рио, мој по след њи рад ни дан и час сам одрадила као и први, што говори о великој љубави и ентузијазму у раду са децом. Пензија је неми новност коју сам прихватила и она има своје садржаје. Окружена сам љубављу своје деце, унучића, при јатеља и њима посвећујем много пажње. Порука нашим ђацима? – Да бу ду рад ни, од го вор ни и че стити људи.

Бранко бр. 4

април 2013.

човек и природа

ИЗ БОР ЗА НАЈЛЕПШЕ ШКОЛСКО ДВО РИШТЕ

Вредне руке а д а се на п ра в и до б ар план, ни ш та ни ј е те ш ко. Од 3. до 5. окт об ра 2012. год ин е акт ив ир ал и смо успав ан е радн е нав ик е и нав ал ил и у акц иј у уређ ењ а школс ког двор иш та. Пом оћ су пон уд ил е тетк иц е и дом ар и и као до бри, прав и штреб ер и Лид иј а, Слав иц а, Савк а и нар авн о Ђор ђе. Кућ иц ам а за птиц е и цветн им ват ром ет ом хриз ант ем а, паж љив о бир ан им жут им малч ем Ђорђ е је дао печ ат наш ем двор иш танц ет у. Ову наш у мал у акц иј у је пом ог ао Деј ан Ков ач ев ић, род ит ељ наш ег учен ик а Алекс е из 2–2, кој ем се пос ебн о зах ваљ уј ем о. По кло н ио нам је цве ћ е, али и ле п е и ко р и с не иде ј е и са в е т е. Овако уређено двориште ушло је у избор за најлепше школско двориште у пројекту ЈК Градска чистоћа. Медијатекар Славица Денић

ПРИКАЗАН ЕКОЛОШКИ ФИЛМ ПО ВОДОМ ПРАЗНИКА ОПШТИНЕ ЗЕМУН

Ак ци ју је по мо гао Де јан Ко ва че вић, отац на шег уче ни ка Алек се из 2–2

Чу вај мо при ро ду да би она чу ва ла нас Ученици и професори наше школе су поводом обележава ња празника општине 5. новем бра, када је Земун ослобођен у време Првог светског рата, присуствовала гледању еколо шког фил ма „Чо век и пти ца“ ко ји се еми то вао 21. 11. 2012. год. у Скуп штин ској са ли град ске оп шти не Зе мун. Овај филм је пројектован и режиран заслу гом Завода за заштиту природе, који се потрудио да ученицима основних школа покаже колико је ва жан жи ви свет и ње го ва за шти та. Филм „Чо век и пти ца“ је веома поучан јер на основу њега закључујемо како треба да се оп ходимо и заштитимо живи свет око нас, јер сви зна мо да наш оп станак зависи од њега. О томе најбоље говори рече ница из писма индијанског по главице која нам шаље важну поруку коју сви треба да знамо: „Пљу је ли чо век на зе мљу, пљује на самог себе. Земља не припада човеку, Човек припада земљи.“ Тамара Хаџић 8–2

УПОЗНА ВАЊЕ ЉУДСКИХ ОРГАНА И ПОСЛЕДИ ЦА БОЛЕСТИ

За ви ри ли смо у на ше те ло Када нам је наставница Нада рекла да ћемо посетити изложбу „Разоткривање тела“, многи су се згрозили, јер „не ма ју же лу дац“ да гле да ју пра ве људ ске ор га не из бли зи не. Мо гао је да иде са мо ко је же лео. Та ко је знатижељна група кренула 23. 11. 2012. на Београдски сајам да погледа ову јединствену поставку. Изложба „Bodies Revealed“ настала је у Атланти, а више од тридесет милиона људи у свету ју је погледало. Изложено је око двеста правих људских експоната тела и органа који су третирани посебном методом тако да се мо гу гле да ти без за шти те и из бли зи не. На тај на чин смо лак ше упо зна ли ком плек сност и за ни мљи вост људске грађе и последице појединих болести. Јелена Роксандић 8–2

април 2013.

бр. 4 Бранко

СВЕТИ САВА

ШКОЛСКА СЛА ВА ОБЕЛЕЖЕНА СВЕЧАНОМ АКАДЕМИЈОМ

Вероучитељ Ђорђе будући кум Об ред се че ња слав ског ко ла ча оба вио је про то је реј Спо мен ко Гру јић

препуној свечаној сали, 25. ја нуара 2013. године, Светосавску академију је отворио Хор ОШ „Бранко Радичевић“ са Химном Све том Сави. Чин сечења славског колача оба вио је протојереј Споменко Грујић, старешина Цркве Рођења Пресвете Богородице у Батајници уз преле пе звуке Хора ученика веронауке, којим руководи вероучитељ Жељка Павловић. Програм је настављен рецитаци јама: Школска празнична песма, С. Станишића у изведби Вука Петро ви ћа из 2–2, Знаш ли ко те љу би силно, Св. Владика Николај Вели мировић који су рецитовали Лука Малешевић, Марија Павић и Уна

Јаћимовић из 4–2, затим Текст Ма тије Бећковића у изведби ученице 4–2, Наталије Недић. Хор је отпевао композицију Све ти Сава, Милорада Ђурића, и на стављене су декламације које су извели ученици 4–2: Сло во о Све том Сави - Наташа Торбица, Раст ко Аћимовић, Милица Младеновић и Алекса Гопић, О пореклу, Десанке Максимовић -Валентина Секулић, Павле Гвоздић, Теодора Пајовић, Савини извори Љубомира Ћорили ћа- Мина Бошковић, Стеван Мар тиновић, Немања Милошевић, Вук Томашевић, Деана Зарвић, Драгана Павковић. Затим су одјекнули узвишени звуци песме Савиндан, за ко јом су

рецитоване песме: Житије Јована Дучића (Никола Гајић и Милица Видовић 6–5), Симонида Милана Ракића (Радица Кнежевић 6–1), Је фимија Милана Ракића (Маја Цр номарковић 8–2). Уживали смо слушајући стихове Ходочашћа Љ. Симовића које су нам дочарали осмаци: Андреј Радовић, Драгица Видовић, Сара Орашанин, Јована Кукољ и Анђела Пауновић. Увек уз веселе, лепе и разигране момке и девојке КУД-а „Батајница“ завршимо уметнички део приредбе. Извели су две кореографије: „Игре из Лев ча“ и „Игре из Вла ди чи ног Хана“.

Бранко бр. 4

април 2013.

СВЕТИ САВА

А, од ку ма – те л еви з ор Дир ект орк а школ е Мар и ја Ђур ић упут ил а је реч и хвал е пор од иц и оца Мил а на Алимп ић а, овог од иш њим свет ос авс ким кум ов им а и вер оуч ит ељ у Ђорђ у Осто јић у – свет ос авс ком кум у за нар едн у год ин у. Зат им је услед ил о трад иц ион алн о дар ив ањ е кум ов а: приг од ан по к лон оцу Ми л а н у – умет ничк а слик а, учен ичк и рад, а он је пре д ао свој при л ог школ и – LED тел ев из ор, кој и ће бит и од вел ик е кор ис ти учен иц им а и нас тавн иц и ма у поб ољш ањ у нас тавн ог проц ес а.

Ре ч и за х вал н о с ти Дир ект орк а се зах вал ил а оним а кој и су омог ућ ил и ре ал из ац иј у овог од иш ње Све тос авс ке прир едб е: уредн ик у прог рам а Анит и Пет ров ић Богд ан ов ић, нас тавн иц и српс ког јез ик а, Дан иј ел и Вуч ков ић и Јулк и Кнеж ев ић, на ставн иц ам а муз ичк е кул тур е, Љуб иц и Станк ов ић, нас тавн иц и лик овн е кул тур е, Руж иц и и Мирк у Му тапч ић у, кор еог раф им а КУД „Бат ајн иц а“, Горд ан и Мар чет ић, пед аг ог у, Свет лан и Тас ић, нас тавн иц и мат ем а тик е, учит ељ иц ам а Љиљ ан и Миј ић и Дуб равк и Миш чев ић и нас тавн иц ам а српс ког је зик а Мил анк и Бамб ић и Ми лиц и Ћал ић. Школ а се зах ваљ уј е и Драг и ци Марч ет ић за изр ад у ко стим а, Фриз ерс ком сал он у Мис, Комп ан иј и Кок а кол а, Комп ан иј и Нект ар, Влад и и Драг ан и Гвоз дић, Цвећ ар и Нел а, Пеђ и Аћим ов ић у и Ком пан иј и Лид о.

април 2013.

бр. 4 Бранко

СВЕТИ САВА

СА РАДЊА НАШЕ ШКОЛЕ И ЦРКВЕ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГО РОДИ ЦЕ

Петаци извели „Краљицу Јелену“ Уче ни ци глум ци су нам от кри ли ка ко су се на шли у пред ста ви, ка ко су се осе ћа ли, шта им се нај ви ше до па ло и од че га су стре пи ли

а ши ђа ци су уо чи Све тог Са ве, 26. јануара 2013. године, извели пригодан програм у препуном Светосавском дому Цр кве Рођења Пресвете Богородице у Батајници, предвођени наставни цом српског језика Анитом Петро вић Богдановић. У склопу приредбе изведен је драмски комад „Краљица Јелена“ Б. Миленковића. Прелепе костиме креирала је педагог Гор дана Марчетић, а сашила Драгица Марчетић. Изврсна глума петака у драмати за ци ји тек ста, и у шко ли и у цр кви поздрављена је великим аплаузом. За ни ма ло нас је ка ко су се глум ци на шли у пред ста ви, ка ко су се осе ћа ли и шта им се нај ви ше до па ло, од чега су стрепили? – Једног дана када смо рецитовали „Шашаву песму“, наставница ми је рекла да дођем на драмску секцију. До ла зио сам на про бе, увек је би ло занимљиво. Учествовао сам у драм ском комаду „Краљица Јелена“ као краљев син Милутин. Нисам имао тре му за то што сам био си гу ран у себе. Имали смо прелепе костиме и ус пео сам да се ужи вим у уло гу – по носно прича Срђан Кривошић из V-1.

Во лео бих да че шће глу мим – Глумио сам дворанина. Све вре ме сам че као да до ђе ред на ме не. Чим сам јед ну реч из го во рио, по чео сам да се бри нем да ли ћу све до бро ре ћи. Али ка да сам ушао у уло гу, све сам до бро одрадио. Био сам веома поносан на се бе. Схва тио сам да во лим сце ну и во лео бих да че сто глу мим у пред ста ва ма – ка же Ми лош Га јић из V-2.

За разлику од Срђана, Максим Ста мен ко вић из V-2 не кри је да је осећао малу трему пред почетак представе. Међутим, после првих неколико дијалога све је кренуло како треба. – Глу мио сам кра ља Уро ша. Мој лик се више бавио интересима др жа ве не го сво јим или ту ђим осе ћа њи ма. У цр кви сам имао ма лу тре му јер сам ми слио да не ћу до бро од глу ми ти, али кад сам до бро по чео, све ви ше сам се охра бри вао. Одједном, појавило се самопоузда ње и тре ма је не ста ла. Ни ко од нас није погрешио у представи – откри ва нам Мак сим. Новопечена глумица Анастасија Маринко, ученица V-3 није крила задовољство поделом улога у пред стави. – За ме не је ве ли ка част и сре ћа што ми је наставница српског јези ка доделила улогу Симониде. Глу мила сам жену принца Милутина. Лик јаке, снажне, лепе, културне и поштене жене, на мене је оставио јак утисак. Њено пожртвовање, љу бав и подршка коју је давала Милу тину приликом изградње манасти ра, цркава и болница говоре о њеној

величини и доброти. Када би опет требало да глумим у представи, учи ни ла бих то, јер сам се са жи ве ла са улогом Симониде и уживала – одаје нам Анастасија. Лоша искуства из представе не но си ни Лу ка Ми шић уче ник V-2. – Ле по сам се осе ћао ка да сам био на сцени. Био сам веома поносан што глумим краљевог сина Драгу ти на и пла шио сам се да не по гре шим. Та ко ђе, сви ђа ли су ми се и ко стим и уло га – при зна је Лу ка.

Као ве ли ка зве зда – Учествовала сам у Светосав ској приредби играјући главну улогу, лик Јелене Анжујске, супруге кра ља Уро ша. Тре ма пред пред ста ву је би ла ве ли ка, али сам да ла све од себе да оставим утисак на пу бли ку и ми слим да сам ус пе ла у то ме. Би ла сам ве о ма по но сна кад су ми љу ди из пу бли ке аплаудирали, осећала сам се као велика звезда. Краљица Јелена је значајна личност у нашој исто ри ји па ми је за то и уло га би ла посебно драга – испричала нам је Данијела Арчаба из V-3.

Бранко бр. 4

април 2013.

веронаука

ПРОСЛА ВЉЕН ДАН СВЕТОГА НЕКТА РИЈА ЕГИНСКОГ 22. 11. 2013.

Крсна слава 5–2 На оглед ном ча су ве ро на ук е ђа ци су про ши ри ли зна ње о зна ча ју, на стан ку и на чи ну про сла ве за штит ни ка по ро ди це

рошлогодишњи осмаци су „предали“ славу Св. Нек тарија као патрона, учени цима 5–2. Они су са верочитељем припремили огледни час из веро науке и показали како се по оби чају прославља крсна слава. По делили су задужења и са мамама и бакама умесили славски колач, жито (кољиво), пецива и колаче, припремили свећу и домаће цр вено вино за освећење славског колача. Обред резања славског колача и освећења кољива служио је отац Ален Ву ка шин, а за тим је про из нео при год ну бе се ду у ко јој нас је поучио о значају хришћанске љу бави према ближњем, међусобне сарадње и личног подвига сваког ученика. Домаћини су послужили госте и показали колико је важно го стољубље у животу православног хришћанина. Ђорђе Остојић

Број н и го сти Крсна слав а је прос лав љен а уз прис ус тво бројн их гос тиј у: бивши ученици наш е школ е кој и су свеч ан о „пред ал и слав у“ млађ им друга рима, учен иц и из друг их одељ ењ а, друг ари са грађ анс ког, директ орка школе Мариј а Ђурић, сек рет ар Савка Неш ић, псих ол ог Вес на Жи ван ов ић, пед аг ог Јад ранка Трав ица, биб лиот екари Слав ица Денић и Јелен а Богд ан ов ић, нас тавн иц и, учит ељ иц е, тетк иц е, Анит а Пе тров ић Богд ан ов ић, разредн а 5–2, а најд раж и гост је бил а некад а шња учит ељ ица слав љен ичког одељ ењ а Анит а Бура. Ђ. O.

МАТЕ РИ ЦЕ У ЦРКВИ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГО РОДИ ЦЕ

Ху ма ност за Пра зник мај ки

Недељу Праотаца, 30. децембра 2012. године, у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Батајници је свечано обележен Празник мајки. После Свете Литургије, коју је служио протојереј Споменко Грујић, ученици са учитељицом Миланком Чабрило и вероучитељицом Жељком Павловић, су одржали пригодан получасовни музичко-сценски програм посвећен не само мајкама, него и очевима, бакама и декама. Затим су свој присутној деци подељени пакетићи. У црквеној сали учитељица Марија Ђурић и вероучитељ Ђорђе Осто јић су организовали хуманитарну продају божићних украса, које су припремала деца са веронауке. Прикупљена новчана средства у износу од 48 000 динара, усмерена су за потребе операције очију мале Иване Ђорђевић. Ђ. О.

април 2013.

бр. 4 Бранко

креативНИ КУТАК Први снег и покрије Када падне први снег оближњи брег, а као у ор и грај је жаг ста да на та песми ринге раја. ла, јер њи ла и чи се ца су ве Сва де де сва ра та ш дост и ма а ра хов шта. ке и цр зле ру мр и за про Ко мар вен нос, чић и то ћи је спас, чај кад у ку пла чоколада мирише сваког дана. Мина Бошковић 4–2 Школска правила Друже, друже, чему правила служе? Да би школа добро радила смишљена су правила. Да би де ца до бро учи ла, да се не би му чи ла, да би вредно радила, знање да би градила, весело се дружила другарством се хвалила смишљена су правила. У нашој школи правила постоје! Дво је по дво је у ре ду сто је. Кроз ходник полако иди, да те нико повређеног не види. Не учествуј у оговарању, препусти се договарању. Ормариће чувај ти, наследиће их други. Уредан и тачан буди; Воли друга свог као брата рођеног. Да се чу ва све што је ва жно: школско, наше, моје, твоје.– Ето тако ствари стоје! Правила нас некад муче, ал’ богами и науче. Новогодишњи пано 2-4 Госпођа у белој бунди Са далеког севера стигла нам је зима, напунила кочије белим дарови ма. Изатканим ћилимом с нитима од снега прекрила је стазицу дуж леденог брега. Гранчице је окитила белим би серима, радују се деца сва њеним дарови ма. ган ла јор кри Кров наш сав је пре им, л чићем бе лим. се пло је и ја се ве би то а у со Деана Зарвић 4–2

У мама Снежанином загрљају Моја мама, Снежана се зове, има сме ђу ко су и пе ге на но су. Има зелене очи и по глед мио, ко ји би ми увек осмех из ма мио. Руке су њене као два кри ла, и у загрљају њеном увек сам срећ на би ла. Лепотом зрачи споља и изнутра, срећ на сам са њом сваког тренутка. Анастасија Алимпић 4–1

Одељење III-6

Рана јесен

Бранко бр. 4

април 2013.

креативНИ КУТАК

Њена љубав нас

чува

Ирена Станисављевић 3-4

Има једна дама, то је мо ја ма ма. За осми март ку пи ћу јој цве ће и по љу бац вел и ки, јер за њу нема веће среће. У пољупцу цвет у цвету порука да на: „Сре ћан ти осми март , ма ма!“ Ма ма нам чи сти и кув а, а њен а љу бав нас чув а. Мама ми помаж е и увек нешто пок аже. Моја мама је нај боља на свету, као ми рис у цве ту, као ла ста у ле ту. Марија Марчин ко 4–1

Дан заљубљених, радови 2-3 и 2-4

Љубав га није омела Његов дан школе деца много воле. Наше мало царство Шко ла је ме ни дру ги дом, но сим је увек у срц у свом. У школи делимо радости и туге и увек се ослањам о једни на друге. Јер зато пријате љи постоје, да лакше преб родимо невоље своје. И трен у ци сре ће су нам већ и, ако се и други рад ују нашој срећи. Школа даје знањ е и другарство, за то је она на ше мал о цар ство. Она је као не ка бри жна мај ка, за нас је она пре ле па бај ка. Ивана Петаков ић II-2

У Бранкову част ученици спремају приредбу за нас. Он је пи сао пе сме бр зо као во да из че сме. У Мину Караџић заљубио се он, али пе снич ки жи вот те рао је да ље по свом. Бранко Радичевић жив није, ал’ се траг његове доброте у нашим срцима крије. Био је он пи сац, мудар као лисац. Сва ко од нас још увек га во ли, та ко вам је то у на шој шко ли! Ученик сваки пише о њему, на Дан шко ле, као глав ну те му. На на шег Бран ка по но сни су сви, би ћу и ја, бу ди и ти! Марија Благојевић IV-1

Катарина Мркајић 2-5

Драгана Степановић 4-4

април 2013.

бр. 4 Бранко

креативНИ КУТАК

Рода Трема Дан школе Дан шко ле, шко ле дан, Бранка Радичевића рођендан. Сви за то зна ју и сви се то ме ра ду ју. Нашој школи ускоро, рођендан ће бити и сви ће се ве се ли ти. Андреа Пајевић II-4 Тарик Садовић III-6 Песма за Николу Јутрос нас је пробудио тата, И ре као: „ До би ле сте бра та!“ Збуњена је моја глава: „Да ли је сан или ја ва?“ Сме је се и ба ка, Добила је свог јунака. Из породилишта зове ме и мама: „Дуг је и те жак ваш ба та. Долазим брзо, за који дан Спремите креветац за мирни сан.“ Памтићу дуго тај дан, До шао је ба та у наш стан! Невена Јевтић II-4 Урош Стојановић 2-2 Реком тече бистра вода, у њој пли ва ма ла ро да. Рода мала свашта зна, ал’ има неколико мана. Мана једна, мана друга, она више нема куда. Ирена Томић III-6 Све је про шло, ни чег не ма, убија ме глупа трема. Да ти при ђем не знам ка ко, то ве руј ми ни је ла ко. Хајде дођи, пољуби ме, нек то бу де све у тре ну, Хајде дођи, загрли ме, и отерај глупу трему.

Ана Шуша 2-4

Један песник славан Библиотека Библиотека школска увек ђака пуна зато што има свакаквих драгуља. А ти дра гу љи су књи ге: Забавне, тужне, страшне, веселе, велике и мале. Књиге које нас описмене. Андреа Пајевић II-4 Анђела Милосављевић 4-4 Већ сви зна ју за успе хе ње не, Сви ће зна ти за успе хе но ве, Али јед но што сви зна ју, то је име на ше шко ле. Сви већ зна ју и по ком се зо ве, Он је био је дан пе сник сла ван. Сад ђацима из Бранкове школе По успеху нико није раван. Хватамо се у Бранково коло, и правимо успехе нове, и с поносом говоримо свима: Бранко Радичевић, име наше школе. Ана Црномарковић 3–2

Бранко бр. 4

април 2013.

креативНИ КУТАК

Тешко је добити петака Кад ујутру аларм зазвони, уста ти ни је ла ко, то зна де те свако. Али на жа лост сва ки дан је та ко, кре неш у шко лу, а још са њаш. Ни не знаш шта те у школи чека, можда јединица нека. А можда добијеш и петака, ал то је му ка за сва ког ђа ка. Када се лекција нова учи, свако мало дрема, а на те сту, као, збу ни ла ме тре ма. Уствари нико појма нема, свима само лутају очи и мо ли се де те сва ко да је ба рем не што ла ко. Зато је тешко добити петака то је само пуста жеља већине ђака. Марија Ковачевић 8–4

Шепури се сунце Кад пролеће оде тад нам ле то до ђе. Тада расте нама и лепо слатко воће. А кад сун це си ја, са мном сви се сла жу најбоље је отићи на најближу плажу. Шепури се сунце, шепурим се ја. Свим људима овог света сунце јако прија. Ана Црномарковић 3–2 Пас и мачка Пас и мач ка се по не кад би ју, за то мач ке не мо гу да ши ју. Кад пси сво је ко ске ли жу, мач ке од то га не мо гу да пи шу. Кад мач ке пре ду, и игра ју се са клупком, пси он да хо ће да их уда ре пру том. Угљеша Мердовић III-6

Ласте се враћају Нема више топле одеће, нема, јер стиже нам пролеће. У пролеће нове се радости рађају и прелепе ласте с југа враћају. Када у мом дворишту ограда озелени, неки се чудан осећај пробуди у мени. Дани све дужи и дужи постају. Зимске хладноће иза нас остају. Због времена које је у пролеће бајно, у бескрајним играма осећам се сјајно. Чим нам предивно пролеће дође, на на шу ра дост, дан ни ка ко да прође. Емина Есати 4–3 Пупољци најављују У мом кра ју сти гло је про ле ће и са собом донело шарено цвеће. Сунце је пружило своје зраке, своје наранџасто црвене краке. По плавом небу лептирићи ле те, као мале разнобојне конфете. Улица моја сад се зелени, миришу пупољци, дивни шарени. Лаила Фаруки 4–3

Песмица објављена у фебруар ском броју дечјег часописа Ви тез:

Лука Лојовић 3-6

Молба за Лакија Молим Лакија патуљастог немачког шпица, да не гри зе ми пр сте и ру ке, јер су то ме ни ве ли ке му ке. Ми слим да не тра жим мно го, ис пу ни ми бар ову же љу, мали мој пријатељу. Свакодневно играм се са тобом, ретко када дижем глас, и ти баш ни си по слу шан пас. Моли те твоја Анка из Батаје ко ја ти хра не и во де да је. Ана Црномарковић 3–2 Стефан Банић 4-4

април 2013.

бр. 4 Бранко

ОСМАЦИ

БУЂЕЊЕ 23. СЕПТЕМ БРА ОЗНАЧИЛО ПОЧЕТАК МАТУРСКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ

У срцу заувек остају другови ако су прве недеље од почет ка школске године пролази ле, хватала нас је еуфорија око наше матурске екскурзије. Тог 23. септембра буђење нам није тешко па ло. У по ла осам би ли смо ис пред школе са осмесима и коферима као да иде мо на Ме сец, а не на три да на. Аутобус је кренуо, а затим отвара ње грицкалица, слаткиша, сендвича, лагана прича која се касније пре творила у гласно певање, а блицеви фотоапарата су само севали. Прво стајалиште био је Лазаре вац, тачније Спомен костурница, смештена у подруму цркве Светог Димитрија. Затим смо наставили ка Норвешкој кући у Горњем Мила новцу, а затим према селу Сирогој но. По мишљењу већине, најлепше место које смо посетили јесте Зла ти бор. У скло пу екс кур зи је био је и обилазак манастира Благовештење у Овчарско-кабларској клисури. Обишли смо и Шарганску осми цу, Дрвенград и манастир Рача. Та два да на про шла су нам у ле пом дружењу. Вратили смо се са мили он успомена које и даље преприча вамо, новим пријатељствима, сли ка ма ко је су веч ни до каз о све му ле пом што нам се до го ди ло, а то је непроцењиво. Драгица Видовић 8–4 Марија Ковачевић 8–4

Сви смо у по ла осам би ли ис пред шко ле са осме си ма и ко фе ри ма као да иде мо на ме сец, а не на три да на Тре нуци ко ји се пам те Ипак, део који смо сви ишчекивали био је долазак у хотел „Бели бор“ на Та ри. Со бе ни су би ле ло ше, а ми смо се по тру ди ли да та кве и оста ну. Задовољни вечером, похитали смо и почело је спремање за дискоте ку. Хаљине, штикле, балетанке, шминка и фризуре. Сви смо блистали. Музика у дискотеци није била онаква какву смо очекивали, али ми смо направили добру атмосферу, јер као што се каже: “ Није битно место, битно је друштво.“ По доласку из дискотеке, сви заједно смо седели у пиџамама у делу хо те ла, ко ји смо на зва ли ме ђу про стор, где смо се ја ко збли жи ли. То су би ли тре ну ци ко ји се пам те. Ноћ је крат ко тра ја ла, а на ма је тре ба ло да бу де нај ду жа на све ту. Д. В. и М. К.

ПОДРШКА, ИН ФОРМА ЦИЈЕ И ЕДУКА ЦИЈА МЛАДИХ ПРИ ИЗ БО РУ ОБРАЗО ВАЊА Од ове школске године у нашој установи спроводи се регионални пројекат немачке организације „Ge sellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH“ Стварање услова за прелазак младих у свет зани мања на западном Балкану, који се бави саветовањем у избору професије. У Србији се реализује у сарадњи текућих ГИЗ– ових пројеката и Владе Србије. Намењен је заинтересованим ученицима 7. и 8. разреда где деца добијају подршку, информације и едука цију и припрема их да доносе праве одлуке у вези њиховог избора за образовање и будуће занимање, а све прилагођено реалним условима и у највећој мери у складу са индивидуалним склоностима. Педагог Гордана Марчетић

Шта да упи шем

Бранко бр. 4

април 2013.

ОСМАЦИ

МАЈА ЦРНОМА РКО ВИЋ ИЗ VI II-2 НАДМАШИЛА СВОЈЕ ВРШЊАКЕ ИЗ МАТЕМАТИКЕ, ФИЗИКЕ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Дете које воли бројеве Осво јив ш и пр ва ме с та на оп штин с ком так м и ч е њу Ма ја же л и да упи ш е ма т е м а т ич ку гим н а з и ј у и по с та н е про г ра м ер аја Црномарковић је уче ница VIII-2 која годинама уназад учествује на так мичењима из школских предмета и сва ки пут оства ри зна чај не ре зултате. Ове године надмашила је све своје вршњаке из математике, физике и српског језика освојивши прва места на општинском такмиче њу. Због овако изузетних резултата морала се наћи у нашем школском часопису. Шта те мотивише да учеству јеш на такмичењима? – Што се ти че љу ба ви пре ма књи жевности и језику, њу је пробуди ла моја разредна Милица Ћалић. Волим да се правилно изражавам, а за ме не је гра ма ти ка као и ма те матика. На такмичењима из мате матике учествујем јер волим овај пред мет и же лим да упи шем ма тематичку гимназију, студирам и постанем програмер. Физику пре свега волим јер је слична матема ти ци, јер сам ја у на шој ку ћи, ка ко моја мама каже „дете које воли бројеве“. У че му је драж уче ство ва ња на такмичењима?

– Пре све га, та да имам осе ћај да сам ус пе ла да до ка жем се би да труд који уложим припремајући се пре такмичења није узалудан, и самим тим добијем жељу да наста вим трудећи се још више. Такође, во лим то што за oва так ми че ња не морам да се одричем ничега што оста ла де ца во ле јер ми ови пред мети лако иду. Како замишљаш своју будућ ност? – Же ле ла бих да се ба вим про грамирањем, да се школујем у ино странству и тамо живим. Ка да си по ста ла члан Цен тра за та лен те и ка ко ти се сви ђа та мо? – Од септембра прошле године сваке суботе идем у Регионални цен тар за та лен те где ми се нај ви ше допада дружење и размена ис кустава са мојим вршњацима. Зна мо да се ба виш и кре а тив ним радом, како напредујеш у том пољу? – Још од ма ле на ужи вам игра ју ћи се са пер ли ца ма. Ка ко сам ра сла, по че ла сам ти ме ви ше да се ба вим, да пра вим пер ли це од бе о ли на, а по том их спа јам у на кит.

Са да ка да сам осми раз ред, имам мало мање слободног времена, али се и да ље тру дим да не за по ста вим овај свој хо би. Како проводиш слободно вре ме? – Слободно време проводим на пољу дружећи се са другарима, ше тајући свог пса Лакија, читајући и као и већина мојих вршњака кому ницирајући преко различитих дру штвених мрежа.

Ра ста нак

о ла ко про ла зе да ни. Чи ни се да вре ме спо ро те че, а оста ло је та ко ма ло и до тог мо мен та ка да ће мо сви кре ну ти не ким сво јим пу те ви ма. Оста ло је још са мо пар ме се ци, ка да ће нас жи вот по сла ти не зреле и неспремне у неке нове животне воде. Можда ће то бити прва одлука у нашим животима код које ћемо се запитати да ли смо погрешили. Завршава се најбезбрижнији део нашег живота, растајемо се са детињством. Ту смо били ушушкани у загрљају другова и другарица, строгих наставника који су нам били као други родитељи. У прегршти прелепих тренутака поткрала се и понека суза и по која горка реч, али ми смо били срећни, безбрижни, насмејани, вољени. Сада идемо у неко непознато сутра. Срећемо се са другим љу ди ма. За ме не ово ни је пр ви ра ста нак. Ме ђу ове љу де до шла сам пре го ди ну да на. Оста ви ла сам оне са ко ји ма сам по ра сла и са ко ји ма сам де ли ла пр ве школ ске да не. Би ло је мно го су за и ту ге, али те дру га ре ни сам заборавила. Наставили смо да се виђамо и дружимо, иако нисмо делили више исту ђачку клупу. Права пријатељства су неуништива и као највеће благо чувају се. Зато и поред стрепње и туге од будућег растанка, верујем да ће права пријатељства остати и ако не будемо делили исту учионицу. Анђела Пауновић VIII-4

април 2013.

бр. 4 Бранко

ФИЛОЛОГИЈА

ТРАДИ ЦИОНАЛНО ИЗУЧА ВАЊЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА

У мо ди и на За па ду Ово је сло вен ски је зик, је зик нај ве ће пра во слав не зе мље, нај слич ни ји на шем, 300 ми ли о на љу ди на све ту слу жи се њи ме Ма ло Ру си – ма ло Ен гле зи Уче ни ци од пр вог до осмог раз ре да су певали, рецитовали, пле са ли, а по не ки су и глу ми ли. На руском смо изводили познате пе сме као што су Ка лин ка, Катю ша, али смо пе ва ли и ру ски Ал фа вит, док смо на ен гле ском пе ва ли хитове, међу којима су били: Just the way you are, Pri ce Tag, You are the one that I want. Најтеже је било учење кореогра фије. Док смо вежбали, углавном смо се шалили, плесали понекад чак и измотавали. Када смо иза шли на сце ну, би ло нам је лак ше, јер смо би ли у гру пи. Ма ло смо се смејали, али када смо зачули прве тактове песме, почели смо да плешемо и било је веома зани мљиво.

а ли сте до бро чу ли да по че так часа руског језика почиње пе смом? Да, исти на је, ни сте погрешили. Управо уз звуке руске песме „Каћуша“, ученици неких одељења у нашој школи дочекују своје наставнице. Иако понекад и родитељи и деца питају „Зашто баш руски, а не шпански, италијански, ...?“ Аргумената за изучавање ру ског је зи ка је мно го ви ше: ово је словенски језик, језик највеће пра вославне земље, најсличнији нашем језику, језик најпознатијих песника светског гласа – Пушкина, Јесењи на, Љермонтова, највећих имена не са мо ру ске, не го и свет ске књи жевности – Толстоја, Достојевског, Гогоља... У последње време руски језик се све ви ше учи у на шој зе мљи јер тесно сарађујемо у многим обла сти ма са том зе мљом, 300 ми ли о на љу ди на све ту слу жи се ру ским је зи ком, ру ски је зик је у мо ди на западу последњих година. Изучавање руског језика у нашој школи је традиција. Такође је тра диционална постала и руско-ен глеска приредба, на којој ученици показују само део онога што зна ју на страним језицима: да певају,

рецитују, глуме и играју уз руску и енглеску музику. Ове године ће бити одржана манифестација „Да ни Русије“, где ћемо опет показа ти оно што зна мо, до не ти пред мете везане за ову највећу земљу света, „прошетати“ до Москве и Санкт Петербурга, јести палачин ке – сим бол сун ца у вре ме пра зни ка „Ма сле ни ца“... А да се не хва лимо сами, доказ су награде које су наши ученици до сада освајали на такмичењима из руског језика, на општинском, градском и репу бличком нивоу. Често одлазимо у Руски дом где ученици присуству ју пројекцијама руских филмова, новогодишњим представама, кон цертима... У плану је братимљење са руским школама како би ученици могли да се упознају са својим вршњаци ма из Ру си је и у раз го во ру са њи ма провере и унапреде своје знање овог језика. Па зато, „Добро пожаловать в на шу школу!“ Професори руског језика Светлана Дражета Милуровић и Александра Марковић

Бранко бр. 4

април 2013.

ФИЛОЛОГИЈА

ЧА РОБНИ ШТАПИЋ ХА РИЈА ПОТЕ РА ПОМАЖЕ ПРИЈАТЕ ЉУ МАРКУ У НЕ ВО ЉИ

A Fa mily Fe ast (and mo re)

t was the 19th of December, winter in New York City, we re the Pe tro vic fa mily li ved. It was the ir Pa tron Sa int’s day, Sa int Ni co la and they we re all pre pa ring for a per fect night. Well, it co ul d’ve been per fect, if Mar ko didn’t ha ve tho se lit tle kids to ta ke ca re of. He let them in his ro om, showed them some computer games, and left them, ho ping he will be free of wor ri es for the rest of the night. But, boy, was he wrong! He he ard a loud, ter ri ble no i se co ming from his ro om. He rus hed in, and was shoc ked when he saw the kids ma king a mess of his ro om. His po sters we re torn, ju i ce was on the car pet with CDs lying on top of the whole mess! And who did Mar ko call? (using his house phone, of course, since a little boy was che wing his cell pho ne). His good, old fri end, Ha rry Pot ter, of co ur se! (What? I’m a fan myself). Harry poofed into Marko’s bedroom and looked curiously around. „Where am I?“ he fi nally asked. „You ’re in my bedroom!“ said Marko proudly. Harry lo o ked aro und the messy ro om again „Does it always lo ok li ke this?“ „No pe. The se kids ma de a mess of it. I’m, ac tually, quite neat! “, replied Marko „As you can see, Ha rry, I need your help… Oh, lo ok! An owl!“ Ha rry to ok the let ter from the owl,

that just flew in thro ugh the win dow (“Wow! “, said the kids), read it and rol led his eyes. He threw the let ter away. „So rry abo ut that “, he said, „I’m not sup po sed to po of aro und your world, ne ar mug gles*, you know. Ni ce. Anyways, let’s get your ro om clean!“ Ha rry wa ved his ma gic wand in front of the kids („Lo ok, a wi zard!“ said a lit tle girl) and, sud denly, the be dro om was so clean, it spar kled. Mar ko shi el ded his eyes. „You’ve done an awesome job! I wish I was a wi… Lo ok! Anot her owl! You must ha ve bro ken the ru les again!“ Ha rry grab bed the let ter („Ru les-shmu les“, he said) and threw it away on ce again. „Mmmm… I smell food!“ he exclaimed and grabbed the do or knob, but Mar ko stop ped him. „What abo ut the kids?“, Mar ko said. „Oh, that’s easy“, said Ha rry and to ok Mar ko’s mo bi le from the kid che wing it („Ee e ew!“) and con ti nued: „I know a gre at babysit ter“. He di a led the num ber and, with a big „Po of!“, Her mi o ne popped in, looking miserably at Ha rry. „What do you want now?“ she said. „Please look after these adorable kids whi le I enjoy so me food“ Ha rry asked her with a ni ce vo i ce, and he a ded thro ugh the do or. When Her mi o ne said: „But-but I…”, he just yel led: „I SAID PLEEEEAASE!!!” and ran out

with Mar ko to the di ning ro om. Her mi o ne had no cho i ce but to lo ok af ter the chil dren and, with that tho ught, Mar ko ma de it to the di ning ro om. When he got the re, his mom got up from the ta ble: „Mar ko, what to ok you so long?“ she lo o ked sur pri sed when she saw Ha rry. “Who is your friend?“ she asked curiously. „Oh!“ said Mar ko, „This is Ha rry!” Ve ra ga sped “You mean… Ha rry Pot ter? I’ve read all tho se bo oks! I didn’t know he was real!“ Ivan lo o ked la zily at Ha rry „Oh yeah. I’ve seen him in the mo vi es. A lit tle too dark, tho ugh. A lit tle too dark.“ Mrs. Petrovic rushed Harry to an empty se at „He re you go, de ar, help your self, you lo ok li ke you ha ven’t ea ten in days…” („That’s true“, thought Harry). Then Marko heard Hermione’s scream coming from the room: „NOOO! STOOOP IIIT! PLEE EASE!!!” Mar ko rol led his eyes „Not again. Let me go and get my gu i tar… maybe I can play them a song or so met hing…” and he he a ded to his be dro om. “You know” said his aunt Je le na (I ma de this up) „he could’ve just gi ven them some chocolate, instead of making such a dra ma abo ut it. That’s how I calm them down“. Everyone just shrugged and continued eating. THE END =) By Amina Faruki VI-2

април 2013.

бр. 4 Бранко

ДА САМ ЈА НЕКО

МАШТА И СТВАРНОСТ Ме њ ао бих исто ри ју

ва к о де те и сва к и чо век за ми шља да је баш он тај ко ји себи може да пром ени суд бину на боље. Како сви људи, тако и ја. Са мо, код ме не је про блем то што же лим да про м е ним исто ри ј у. То бих ура д ио ка да бих био велик и научник и вел ик и фи зичар. Направио бих машину за пут кроз врем е. Нед оум иц е у ве зи исто ри је са знао бих кроз то веома заним љиво путовање. Помогао бих Србим а у рату са Османским царс твом, одбранио бих је од Ау стро-Уга р с ке и по ку шао да ума њим број жр та ва у Другом светском рату. Пошто је то не мо гу ће и што би наш на р од рек ао: „Далек о су звезде“, имам план „Б“. Во лео бих да сам од р а с ла и ве ом а битна особа у Србиј и, иона ко јој треб а велика реформ ац иј а. До ста ми је све га, јер не мо г у да схватим, нити разум ем как о је до овога дошло. Ма ма и та та се му ч е да ми обезбеде нормал ан живот, али ник ак о да им крене набољ е. Тата иде на по сао без јед ног бу бре г а, са пла стич ним ку к ом и још као „со на љу ту ра ну“, ра ди на цр но. Ма ма и да хо ће да ра ди, уко чи ла би се на по слу. А за што, за то што има дискусхерниј у и лумбоиши јалгију. Шта ре ћи на све то? Нов е генерациј е су све гор е и гор е. Почињ у да пуше циг ар е у петом разреду, а кор ис те нарк о ти ке у сред њој. Ка к о то не к о мо же да дозволи? Због та к вих ства р и бих и же лео да бу дем ва жна лич ност Ср биј е. Са значајним мес том увео бих ре фор ме. Би л и би сви јед на

ких прав а, да се иск ор ен и мит о у овој, већ дав н о, успа в а н ој Ср биј и. Науч ио бих људ е да вол е и це не све око се б е, што је Бог створ ио. Помир ио бих давн о по сва ђ а ну бра ћ у. Јер ако се Ср би не сложе, ник ад а нећ е ни пос та ти јак и. Забран ио бих увоз и прои зв од њу ду ва н а и дру гих штет н их про извод а. И неш то што ник ад а не бих изос тав ио, треб а учит и де цу да пош тују и цен е род ит ељ е и оно што им они пру ж а ју. Да би све ово по с ти гли, мо р а мо да прв о промен имо себ е, а по с ле да се по б ри н е мо за свет. Одр ас ли, пок уш ајт е да се нађ ет е на мом мес ту. Заж мур ит е, утон и те у свет ма ш те и про ме н и т е ваш мал и свет у глав и наб ољ е. Ник ол а Брк ић VII-4

Ка д а бих би ла Кад а бих бил а птица, да обл ет им даљ ин е, да прел ет им план ин е, а то су пра в е ви с и н е! Кад а бих бил а књига, да ме свак о проч ит а, да на уч им љу д е све и сва ш та, то је прав а књиз ин а маш та. Ка д а бих би л а цвет, да ме свак о мир иш е, да ме сва ко цр та и о ме ни пи ше, јер цвеће свима дивно мирише. Кад а бих бил а шнал а, да ме сва к о но с и у ко с и, да бу д ем ле п а и сна ж на, свак ој дев ојч ици важ на! Марија Благојев ић 4–1

Омо г у ћи ла бих оства р е ње сно ва

а сам ја неко ко припада не где, да сам ја не к о ко га не пљу ј у и сме ј у му се сву да где про ђ е. Во л е л а бих да при п а дам не к ом дру ш тву у ком ме не пон иж ав ај у, не огов ар ај у, не ко ри с те. Да сам ја не к о, ко г а не ко раз у м е. Иа к о не ски д ам осмех са лиц а, изн ут ра ми моја туга цеп а срце, душу, понос... Па тако поце па на и да љ е др ж им свој осмех на ли ц у, па те љу д е спу ш там до л е да им по к а ж ем да сам ја ипак не к о. Да ја мо г у да по к а ж ем да ни с ам не к о ко љу б и ту ђ е сто п е, да сам ја не к о свој. Увек сам же л е л а да будем по зната, па да ти ма ко ји су ме пљу в а л и за ч е п им та уста. Да сам ја не к о ко м е сно в и мо г у да се остварују. Аћимов ић Ирин а VII-4

Мо ј им те л е п ор т а лом би ус п о р и ли вре ме и ни се да све ма ње др жи мо кон це у сво јим ру ка ма и да постајемо марионете неких великих светских сила које полако почињу да управљају нашим живо тима, а ми им се све мање опиремо. Одувек сам маштао да ја будем неко ко ће служити великом броју људи. И дан ас, пос ле двес та годин а, цео свет при ч а о Ни к о л и Те с ли. Умро је одав н о, а у ства ри жи ви веч н о. Би л о би до б ро ка да би свак и чов ек могао својим умн им и физ ичк им спос обн ос тим а да доп рин ес е леп от и жив љења као што је он то учи н ио. Све има сво ју свр х у на Зе мљи, и ти гар, и ле ш и н ар, и во д а, и тра в а, и жи

Бранко бр. 4

април 2013.

ДА САМ ЈА НЕКО

ИЗ ПЕРА ОСНОВАЦА во, и не жи во. Али, не к и љу ди једн оставно не мог у да прона ђу свој пут, па се из г у бе на пу ту до остварењ а својих превел ик их амбиција или пренис ких циљ ева. Мој проналазак би добро дошао це лом све ту. Мо гли би да га ко ри сте сви љу ди, као што ко р и с те и струју. То би био телепортал. Возећ и се њиме сви бисмо стизал и брже на жељ ена места. Људи би отк у цали назив места, сиј ал иц а би засветлела и за кратк о врем е би ли би баш ту. Ни к а да ни к о не би за ка снио на по сао, у шко л у, код ле ка р а, на са стан к е... Али, да би мој а маштарија пос тал а јава, по требн о је много времена, знања и способности. Можда мој а машта једн ог дана постане стварност, а ја велик и светски научник! Та ко ђе, ако бих ја био на уч ник, во лео бих да сво је зна ње по д е лим са осталим људ им а, тачниј е, највише са ђацим а. Орг анизо вао бих предавања на кој им а бих им пок азив ао експер им енте кој е могу сами изв ести или уз пом оћ наставник а. Во лео бих да ку так мо ј е ма ште једн ог дана постане кутак мој е ствар но сти, и тру ди ћ у се да ис пу н им то, јер је не к ад мо г у ћ е. А ипак, мо ја ма шта мо же сва шта и у њој ник ад није дос адно. Лука Бур а VII I-2 виле би рођендане, а разигране ноте биле би веселе домаћице. Послуже ње би било богато: виолински кљу чеви, лествице, паузе, четвртине... Зато ми је слушање музике највеће уживање, јер ми разигра машту, а сли ке у мо јој гла ви са мо се ни жу. Све те сли к е во л ео бих да знам да нас лик ам и њима украс им свој у собу. Немањ а Лук ић III-2 лес ти. Свак о би могао да доб иј е квал ит етн у здравс твен у негу без чек ањ а у ред у. Под игао бих још верс ких, култ урн их и спортских устан ов а. Нар од бих усмер ио да пош тује своју истор ију и свој е претк е. Обав ез ао бих нар од да пош тује култ урн а и верс ка опре дељ ењ а других нар од а. У народу бих раз в ио еко л о ш ку свест и та ко би Срб ија пос тал а екол ош ка и угледн а земља. Заб ран ио бих тргов ин у цигар ет ама и оштро ка жњав ао тргов ин у дрогом. На тај нач ин стан овн иш тво Срб ије би бил о здрав ије, а омлад ин а сиг ур нија. Основ ао бих сав ремен у војс ку која би у случ ају неп ријат ељс ког нап ад а могла да одб ран и држ ав у. Др ж а в у бих уре д ио на осно ву зак он а и принцип а успеш них држ ав а из прош лос ти. Зап ис ао бих веома строге зак он е који би се спров од ил и и пош тов ал и. Ис пла т ио бих спољ н е ду го в е и не бих се виш е зад уж ив ао. Кад а бих хтео да нек у акцију спров ед ем у де л о, одр ж ао бих гла с а њ е на ни воу зе мље, ка к о бих знао шта је најб ољ е за нар од. Служ ио бих свом на р о д у и тру д ио се да Ср бија пос тан е успеш на нез ав ис на држ ав а. Алекс анд ар Поп ов ић V-5

Да сам Со лон у овом вре ме ну про ме нио бих...

олон је у шестом веку пре нове ере својим реформама насто јао да сиромашном становни штву поправи друштвени положај. Укинуо је обичај дужничког ропства. Становништво је поделио у четири разреда према приходима који су остваривали са својих поседа. Сви су имали своје обавезе у рату и миру. Да сам ја Со л он у овом вре ме ну изг радио бих још школ а и так о смањио неп ис мен ост у нар од у. Сва к о ме с то у зе мљи би има ло саврем ени дом здрав ља, који би био опрем љен мед ицинс ким апа ратим а за ран о отк рив ањ е бо

Чет ки цом и но та ма улеп шао бих свет

а сам ја сли кар, по во ди бих цртао разне ноте. Ноте бих цртао јер мислим да је музика најлепша уметност. Оне би играле по во ди, па би ри бе и дру ге жи воти ње мо гле да ужи ва ју у му зи ци. Сла

април 2013.

бр. 4 Бранко

НОВА ГОДИНА

ДЕЧА ЦИ И ДЕ ВОЈЧИ ЦЕ СА УЧИТЕ ЉИМА СУ УЖИ ВАЛИ У ТРЕНУ ЦИМА КАДА ИЗЛАЗЕ ИЗ УЛОГЕ УЧИТЕЉ – УЧЕНИК

Као у зе мљи чу да Ожи ве ли су сви ли ко ви из цр та них фил мо ва, ко шар ка ши, фуд ба ле ри, ба ле ри не, ма не кен ке, пче ли це, ма це

а ма скен бал су зна ли још у 15. ве ку. Њи хов циљ је био да се љу ди опу сте, дру же и бу ду на тренутак неко други. Као обичај, прихваћен је широм света. Ни наша школа није изузетак. Сваке године радо се придружу јемо оваквом начину забаве. Деча ци и девојчице, али и учитељице уживају у тренуцима када излазе из улоге учитељ–ученик. Ужива мо сви, играмо, певамо, плешемо, дивимо се маскама. У једном дану оживе сви ликови из цртаних фил мова, скупе се спортисти света– кошаркаши, фудбалери, балерине, манекенке, пчелице, маце… Ове го ди не је наш бал под ма ска ма „по јачан“ дисциплином „Шешир мој“. Светлана Бјелопавлић и Ана Ма тић

Ве се ло и чароб но Ма скен бал је и ове го ди не био предиван. Осећала сам се пре лепо. Сва деца су била весела. Сала је била украшена, лампио нима и украсним тракама. Ви де ла сам раз не ко сти ме и нео бичне шешире, највише ми се свидео костим матуранткињ е. Она је носила плаву четврта сту капу. Никада нисам видела такву маску. Омиљена песма сви ма је би ла „Gang nam style“. Сва деца су одушевљено игра ла уз познату песму. Учитељи це су биле расположене за плес. Оне су ве се ло игра ле уз пе сму „ Ai Se Eu Te Pe go“, по зна ти ја као „Nossa, nossa...“ коју пева позна ти бразилски певач Michel Telo. Сви на ма скен ба лу су се дру жи ли – и учи те љи це и ђа ци. Ангелина Марковић из II–1

Дру го ше стић Бе лић Зими се највише радују деца. Тада има пуно снега и царују зимске игре. Снежног децем барског дана моје одељење и ја иза шли смо у школ ско дво риште и договорили се да пра вимо Снешка. Прво огромно тело од велике грудве коју смо ва ља ли по тлу. Очи од ка мен чића, уста од гранчице, носић од шаргарепице. Пошто нисмо имали стару шерпу, снашли смо се са ста ром ру ка ви цом и ста ви ли је на гла ву. Наш Сне шко је изгледао шармантно и весело. Били смо поносни и на звали смо га Другошестић Бе лић. Јов ан Цветк ов ић 2–6

Го ре у обла ци ма јед на кап ки ше одлучила је да постане пахуља и об радује децу. Зима пуна разних поклона заку ца ла нам је на вра та. Ту жна де ца су сваки црни облак испратила у нади да им баш тај облак до но си снег. Је два су че ка ли да кре ну да па да ју бе ле пахуље. Храбра пахуља отиснула се у аван ту ру. За њом је кре ну ло без број њених пријатеља који су зајед но са њом ша ра ле тму рн о не бо. У то ме им је по ма гао јак ве тар. ,, Кре нуо је снег“, чу ло се на све стра не. Једна пахуља пала је на длан дечака. Видела је радост у његовим очима и осмех на ру ме ном ли цу. То их је под ста кло да па да ју све ја че. На про зору ме је дочекала прелепа шара. Одједном, улица је постала испуње на де цом. Деч ји уз ви ци и звук сан ки се све ви ше чуо. Ста ри друг Сне шко Белић поново је оживео. Крошње дрвећа добиле су бисерну хаљину, док су кровови кућа добили беле ка пе. Природа је изгледала нестварно. Сун це је би ло ту жно за то што ће јед но га да на мо ра ти да ото пи све што су, сада срећна деца направила. Увек ка да ви дим да па да снег пи там се, ко ја је па ху ља би ла пр ва и најхрабрија. Павле Гвоздић IV–2

Пр ва па ху ља

Бранко бр. 4

април 2013.

НОВА ГОДИНА

ЗАПОСЛЕНИ И ЊИХО ВА ДЕ ЦА У ПОТРАЗИ ЗА ДЕДА МРАЗОМ

Тајанствени дека са Северног пола

Наш Јо ца ни да нас не зна да је се део у мај чи ном кри лу док је при мао но во го ди шњи па ке тић Тог 26. децембра 2012. године, десило се и нешто заиста необич но. Наш трогодишњи другар Јо ца, пра тио је пред ста ву. Ужи вао и оком тражио своју маму. Ишчеки вао је Де да Мра за. Не слу те ћи шта се де ша ва, при мио је по клон од познатог деке. Када је дошао кући љу ти то је пи тао ма му где се из гу би ла ка да је он се део Де да Мра зу у крилу. Његова мама, Данијела, није желела да открије тајну… От кри ва мо је ва ма: Де да Мраз је би ла она! Спасила је Нову годину уско чивши у костим и одиграла мае страл но сво ју уло гу. Чак је ни ко ле гиница није препознала, па кад јој се приближила, питала је:“ Дацо, је си ли то ти?„Сви смо ужи ва ли у представи, сценографији, веродо стојности костима, завидном глу мачком умећу ученика. Успешно су дочарали маштовитост ликова цртаних филмова и увели све при сутне у новогодишњу чаролију. Припремиле учитељице Снежана Васић и Ана Матић

ве го ди не Де да Мраз је по се тио и нашу школу. Ученици оде ље ња 3–4 и 2–5, са сво јим учитељицама Данијелом Илић и Снежаном Васић, су марљиво ве жба ли да би све би ло као у пра вој бајци. Како је одмицала представа, де ца у пу бли ци су се опу шта ла уз тактове познатих песама, које су изводили ученици Малог хора са диригентом Милицом Цвитковац.

Ки шна кра љи ца у гру дви сне га Живела сам у малом црном обла ку. Баш сад је тре ба ло да ме прогласе за краљицу кишне капи, кад одједном дуну хладни северац и рас це пи наш дом. Би ла је ве ли ка гу жва. Сви су се претворили у меке, кристалне па хуљице. Погледала сам и видела прелепо бело ћебе исткано од мо јих пријатеља. Позвала сам такси. Ма ли вра бац ме је во зио са мо јим другарима. Видела сам брежуљке покривене снегом, а на њему де цу ко ја су се гру два ла и пра ви ла Сне шка Бе ли ћа. Хте ла сам да им се придружим. Изненада се поја вио ча роб њак Ве тар и од вео нас у ру пу од др ве та. По ка зао нам је будућност. Видела сам како се то пим на дечаковим рукавицама. Било је страшно. Вратили смо се пловидби не бом. Сунце се појавило и ослепе ло врапца. Почели смо да падамо. Видела сам дрвеће које је обукло беле мантиле. Kасније сам пала на девојчицину рукавицу. Напра ви ла је гру дву и га ђа ла дру гу де цу. Схватила сам да грудвање није страшно. Иако сам се истопила, ужи ва ла сам у деч јем сме ху. Ко зна, можда постанем и краљица ки шне ка пи. Ни ка да се не зна. Анђела Ћулум IV–4

АНИТА БУ РА ПРЕНЕЛА СВОЈЕ ЗНАЊЕ И УЧИНИЛА СЕМИНАР ЗАНИМЉИ ВИМ И КО РИСНИМ

И учитељи уче епо је видети кућу окићену украсима који нас остављају без даха. Не морамо имати пуно новца да би украсили кућу или јелку, да би купили честитку. Потребни су лепак, папир, маказе, веште руке и мало добре воље. Тим поводом нас је учитељица Анита Бура окупила и за час се све пре тво ри ло у јед но лепо дружење. Направљене су укра сне кугле које су красиле учионице, холове, и наше домове. Несебично је по де ли ла зна ње са на ма, а ми са нашим ученицима. Надамо се да ће нас и у будућности обрадовати неким новим идејама и предлози ма. А. М.

април 2013.

бр. 4 Бранко

ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

У ВУКО ВОМ И ДОСИТЕЈЕ ВОМ МУЗЕЈУ, ГАЛЕ РИЈИ УЛУС И ХАОС

Путеви без краја Не за бо рав на пу сто ло ви на кроз му зеј ске со бе са на став ни ца ма срп ског је зи ка Ми лан ком Бам бић и Ми ли цом Ћа лић а да сам кро чи ла у Му зеј, осе тила сам блаженство и мир, јер се свуда около ширила тишина која је топлином испуњавала моје срце. У Музеју је више соба: Вукова соба, соба Вукове ћерке – Мине, Доситејева соба као и мно ге друге. Оно што ми је за пало за око била су слова која су се користила пре реформе ћирилице. Магнетом су би ла за ка че на за зид и ми смо ту са ста вља ли сво ја име на од тих сло ва, што је било јако интересантно. Пажљиво смо разгледали и коментарисали оригинал на дела објављена на народном језику 1847. године: – „Песме“ Бранка Радиче ви ћа, „Рат за срп ски је зик и пра во пис“ Ђуре Даничића „Горски вијенац“ П. П. Његоша, „Превод Новог завјета“ В. С. Караџића као и друга дела овог нашег великана : „Пјеснарице“, „Писменице“, „Српски рјечници“... За разлику од Вукове заоставштине, лични предмети Доситеја Обрадови ћа су уни ште ни у по жа ру, и због то га су де ла ко ја се од но се на ње га при ка зана сликама, Доситејевом преписком и књи га ма. Див но сам се про ве ла ше тајући просторијама ових славних

умет нич ки дож и вљ а ј и Увек ћу пам ти ти јед ну сли ку из га ле рије „Хаос“ која је на мене оставила највећи утисак, недокучива и заго нетна као „Мона Лиза“ Леонарда да Вин чи ја. На ста ла је као сплет ра зних ли ни ја и бо ја, све тла и та ме. У њој сам видела брод кога запљускују снажни ударци морске буре. Уздаси ве тра су га та ко ја ко и бр зо но си ли, због че га сам има ла осе ћај као да лебди и достиже плаво небеско про стран ство. Мој друг је сли ку до жи вео као чаробну девојку дуге косе. Било је оних ко ји су ви де ли ко ња, али и оних који нису ништа у њој препознали. Т. Х.

лич но сти и по но сим се што сам на тај начин следила њихове стопе. Пуни ле пих и занимљивих утисака кренули смо пут га ле ри је „Ха ос“ у ко јој је би ла изложба дела Ивана Табаковића. Иван Та ба ко вић је ро ђен 1898. у Ара ду, у да нашњој Румунији. Школовао се ван Србије, сликарство је учио на Акаде мији ликовних уметности у Будимпе шти, затим на Краљевској академији за уметност. Прву самосталну изложбу остварује 1934. у Загребу. У Паризу је до био чак две на гра де. Је дан је од осни вача Школе за примењену уметност. Његови уметнички радови се могу наћи у колекцијама престижних свет ских институција, као што су Метропо литен музеј и Музеј модерне уметно сти у Њујорку. Колажи овог уметника су били посебно интересантни, зато што је маказама исецао разне слике и колажирањем правио духовите креа ције које су садржале провокативан, хумористички, критички и ироничан карактер. Посебно ми се свидела сли ка у ко јој је од чо ве ко вих но гу на пра вљен необичан човеков портрет. Оно што бих ја препоручила свима јесте да добро запамте једну реченицу овог сликара, јер она представља један од мо ти ва за веч ну бор бу и по мо ћи ће вам

да ство ри те свој свет баш она ко ка ко га замишљате: „Путокази ликовног изра жавања и стваралаштва су путеви све това без краја, путокази нови и нови“. Сви ми имамо другачије погледе на свет, жи вот и дру ге љу де и то је оно што човека чини посебним и различитим. Презадовољна сам што сам искори стила прилику да упознам бар делић знаменитости мог града и да кренем путевима без краја, путевима науке и уметности – недокучивим, али баш за то изазовним. Тамара Хаџић VIII–2

Изл а г а о та та на шег Оги ја У галерији „Улус“ у Кнез Михаиловој по гледали смо прву самосталну изложбу сликара Драгана Цветковића, слика ра Батајнице, оца нашег друга Огњена Цветковића. Многа дела приказују ли кове који су осликани веома занимљи вом техником. Када се приближите неком раду видите само мноштво ли ни ја и бо ја, али ка ко се по ла ко ода љавате, видите лик који се формира из те пе р спек ти ве и за то их сви дру гачије видимо и доживљавамо. Т. Х.

Бранко бр. 4

април 2013.

ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

ДРАМСКИ ТЕКСТ ДУШАНА РАДО ВИ ЋА КАО ПЛЕСНА ПРЕДСТА ВА

„Капетан Џон Пиплфокс“ Уче ни ци пе тог раз ре да су би ли оду ше вље ни ка ко је глу ми ца убе дљи во до ча ра ла ка пе та на

оч етк ом нов емб ра 2012. го дин е пос ет ил и смо Деч иј и култ урн и цент ар Беог рад. Глед ал и су предс тав у „Кап ет ан Џон Пиплфокс“ ко ј а је ран иј е из вођ ен а као рад ио драм а Душ ка Рад ов ић а. Дев ојк е са Хав ај а бил е су обуч ен е као неж ни цвет ић и са мир ис не лив ад е, зап рав о су то бил е бал ер ин е са пер ик ам а и

бал ет анк ам а жив их бој а, кој е су дивн о изг лед ал е на бел ој бин и – пал уб и брод а украш ен ој јед рим а. Кап ет ан а је убед љив о доч ар ал а глум иц а, што је бил о необ ич но. Гус ар е је веш то одг лум ил а екип а млад их глум ац а. Бил о је и спец иј алн их ефек ат а кад а је Пећ ин а прич ал а или кад а су на вел ик ом екран у прик аз ив ан е до

год овш тин е чуд ес ног кап ет ан а. Пред ивн и кос тим и, пер ик е и му зик а учин ил и су да пов ер уј ем о да је реч о пра в ом бро д у на мо ру и да се храб ри гус ар и бор е прот ив чуд ов иш та. Јан а Стев ан ов ић V/3 Сар а Лој ов ић V/2

УТИСАК СА РЕКРЕАТИВНЕ НАСТА ВЕ

ЦРТЕЖИ Т Р Е Ћ АКА КРАСЕ ЗИДО ВЕ ДОМА ЗДРА ВЉА У БАТАЈНИ ЦИ

Од де це на дар Наш и дев ет ог од иш њац и на чел у са учит ељ иц ом Дан иј е лом Илић, 2. но в ем б ра 2012. пос ет ил и су дечј е одељ ењ е Дом а здрав ља у Бат ајн иц и. Пок лон ил и су петн ае ст пре леп их црт еж а са вес ел им мо тив им а и лик ов им а из дечј их црт ан их филм ов а. Сви рад о ви су ура м ље н и у окви р е раз лич ит их, вес ел их бој а. Акц и ју су на з ва л и– ОД ДЕ Ц Е ДАР.

Сед ма ци за сва ку по хва лу Седмаци су били на дводневној екс кур зи ји од 29. до 30. 10. 2012. год. Екскурзија је реализована на релацији Батајница – Крагујевац (Шумарице) – манастир Жича – Матарушка бања – Врњачка бања – манастир Љубостиња – Крушевац – манастир Лазарица – Батајница. Реализатори су биле одељењске старешине 7–1 Зоран Ђорђевић, 7–2 Данијела Симоновић, 7–3 Маријана Мрђен, 7–4 Гордана Марчетић, као и директор школе Марија Ђурић. Екскурзија је протекла врло лепо. Сви циљеви и задаци су остварени, а ученици су били за сваку похвалу. Уз пуно смеха и дружења вратили смо се у Ба тај ни цу и да ни ма пре причавали догађаје и догодовшти не са екскурзије. Професор физичког васп. Данијела Симоновић Радаковић

ИЗ ВЕШТАЈ СА ЕКСКУРЗИЈЕ

Со ко Ба ња Оти шли смо у Со ко Ба њу да видимо природу бајну. Ни на кра ју па ме ти нам ни је да природа такву тајну крије. Предивне су те планине, брежуљци и долине, и речице тако лепе кроз ка њо не као да ле те. Целим крајем доминира Сокоград из давнина. Ову слику улепшава лет сокола изнад глава. Да пожелим опет нешто, то је да у Со ко Ба њу идем че сто. Марина Мијаљевић 4–3

Зап ос лен и у Дом у здрав ља су са одуш ев љењ ем прих ва тил и дечј е пок лон е. Срећ а и зад ов ољс тво су још већ и, јер ће ове деч ј е сли к е из на ше школ е крас ит и зид ов е њих о вих прос тор иј а.

април 2013.

бр. 4 Бранко

ПРИЧЕ

Пор трет осо бе из око ли не

oк уjутру, oнaкo нeрвoзнa и нeнaспaвaнa, тeш ким кoрaцимa идeм у шкoлу, рaспoлoжeњe ми увeк пoпрaви бaкa Mилицa кoja идe у прoдaвницу. Свaкoг пoнeдeљкa кaдa сaм прeпoднeвнa смeнa, чим изaђeм из кућe, oнa сe ствoри ту, сa тoрбoм зa купoвину. Кичмa joj je сaвиjeнa, нoси ду гу, цр ну сук њу, oчи су joj зeлeнe, лицe пунo бoрa, a кoсa крaт кa, рeт кa и сeдa. Кaдa je ви дим, сa oсмeхoм joj кaжeм: „Дoбрo jутрo, тeтa Mилицe“. Oнa мe пoглeдa и свaки пут рaзгoвoр пoчнe истo: „Aнкa мoja, кaкo си ми пoрaслa, мoрaш вишe дa jeдeш, мнoгo си мршaвa“. Сaмo сe oсмeхнeм и кaжeм joj дa jeдeм и прeвишe... Oндa oнa, пoлaкo дoхвaти свoj штaп, рукe joj сe трeсу, пипнe врх штaпa и кaжe: „Дo jучe си oвoлицнa билa, a ви ди je сaдa, прaвa дeвojкa“. Лaгaним кoрaкoм, крeнe сa мнoм кa шкoли. Рукa би joj увeк билa нa лeђимa, вуклa би свojу тoрбу зa купoвину из кoje би вириo штaп. Taкo би сaмo нaс двe причaлe o тoмe кaкo сe дaнaшњe врeмe исквaрилo, кaкo ja мaлo jeдeм, кaкo сaм вeликa и тaкo... Кaдa дoђeмo дo крaja улицe, oнa дрхтeћи гурнe руку у свoj џeп и кaжe, имa бaкa нeштo и зa тeбe. Из џeпa извaди чoкoлaдну бaнaницу и ка же ми: „Ajд’ сад нeк ти je сa срeћoм, пунo пeтицa дoнe си, живa билa, вeликa нaрaслa“. Ja сe oндa рaз будим oд причe сa њoм, сa ширoким oсмeхoм je пoглeдaм и кaжeм: „Хвaлa, тeтa Mилицe, дoвиђeњa“. Oндa oнa свojим слaбaшним, спoрим, дрхтaвим хoдoм нaстaви дaљe дo прoдaвницe, a ja крeнeм у шкoлу. Чeстo, кaдa je углeдaм кaкo идe кa мojoj ку ћи, пoмислим дa убрзaм кoрaк и дa je из бeгним jeр oнa хoдa jaкo пoлaкo, a ja углaвнoм жу рим у шкoлу. Њeнa причa сe пoнeкaд oдужи, a ja бaш и нисaм увeк рaспoлoжeнa. Meђутим, никaд je нисaм нaмeрнo из бeглa jeр ми je у ствaри jaкo дрaгa. Из њe зрaчи нeкa тoплинa, кao дa ми je рoђeнa бaкa. Taкoђe, у њeнoм глaсу сe oсeћa мир, a у пoглeду искрeнa љубaв, дa прoстo нe мoгу тo дa joj нe узврaтим. Нe знaм зaш тo, aли кaдa ми пoнeдeљaк пoчнe уз ту стaрицу, oсeћaм сe мнoгo лeпшe. Aнa Maнojлoвић VI-3

једну велику, лепу јабуку. Сутрадан, док сам се игра ла на ули ци, по зва ла ме је. Мо је две дру га ри це и ја смо оти шле до ње, се де ле смо у хла ду др ве та и слу ша ле ба ку док нам је при ча ла ка ко је то би ло ка да је она била мала. Од тада смо свако поподне свраћале код баке и уживале у њеним причама. По не кад, док нам је при ча ла о си ну ко ји жи ви у обли жњем гра ду, би ла је ту жна, јер он ја ко рет ко до лази да је посети. Моје другарице и ја смо се договориле да помог не мо ба ки. Сва ки дан не ка од нас од ла зи у про дав ницу уместо ње, одлази до поште или помогне баки у тешким пословима. А онда замолимо баку да опет се ди са на ма и при ча нам о не ким дав но про шлим годинама када је она била девојчица. Чини ми се да ка да ба ка при ча о то ме, ње не очи си ја ју не ким чуд ним сја јем, а ли це јој се оза ри и при че ни чу јед на за дру гом. Уме че сто да нас дрх та вом ру ком по ма зи по коси и да нас понуди руменим јабукама и соком. Сад ми и тро шна ку ћи ца на кра ју ули це не из гле да та ко стра шно, јер знам да у њој жи ви јед на дра га особа. Бојана Павличевић VI-5

Мој пут кроз ва си о ну

Ба ка

мо јој ули ци жи ви јед на ба ка. Док сам би ла ма ла, плашила сам се да приђем трошној кућици на крају улице. Пред кућом је јабука испред које седи бака. Јед ног да на, кад сам се вра ћа ла из шко ле, сре тох ба ку. Ишла је по ла ко и но си ла две ве ли ке тор бе. Че сто је за ста ја ла да се од мо ри. При шла сам јој и по мо гла да однесе торбе кући. Ка да смо сти гли‚, ба ка ми се за хва ли ла и да ла ми је

ред спавање села сам поред прозора и гледала у небо. Видела сам звезде које су изгледале тако ма гич но и при влач но да сам хте ла да одем до њих. Када сам легла и заспала, сањала сам како путујем у све мир. Све је по че ло ова ко... Једног дана шетала сам се поред свемирског цен тра и ви де ла не ке љу де ка ко се спре ма ју за пут у ва сиону. Одушевила сам се са овим ракетама и питала да ли смем да кре нем са њи ма? До зво ли су ми и то се стварно догодило. Полетели смо у непознато. Били смо у свемиру за неколико дана. Кроз прозоре ракете сам ви де ла све оне зве зде ко ји ма сам се ди ви ла. Би ли смо ја ко бли зу Ме се ца па смо сле те ли. Иза шли смо и пошто није било гравитације ми смо лебдели. Ми слила сам да ћу видети нека још наоткривена бића, али ни је би ло та ко. Вра ти ли смо се у ра ке ту и кре ну ли ка ку ћи, на пла не ту Зе мљу. Би ли смо пре срећ ни што смо безбедно успели да спустимо ракету. Грлили смо се смејали и честитали једни другима. Одједном, ма ма ме је про бу ди ла. Уста ла сам и ви де ла да сам у својој соби. Испричала сам мами свој необичан сан. За овакав пут је потребно пуно храбрости и желела бих да ми се ово ис ку ство ствар но до го ди. Теодора Пајовић IV-2

Бранко бр. 4

април 2013.

ПРИЧЕ

Ле по та ма ми ног осме ха о ја ма ма се зо ве Рад ми ла. На ди мак јој је Ра да. Има тридесет девет година. Ради у пекари. Има пла ве очи и сме ђу ко су. Оми ље на бо ја јој је зелена. Према мени је јако добра. Веома је нежна, па жљи ва и вред на. На сво јој ма ми во лим све и баш ми је дра го што је та ква, али нај ви ше од све га во лим њен осмех. Ка да се она на сме је као да ме сун це огре је. Нај ви ше во лим ка да смо са ми код ку ће, он да нам мама прави омиљена јела и слаткише. Тада уживамо у разговору. Јед ном сам до би ла трој ку у шко ли и би ла сам ја ко ту жна. Ка да сам до шла ку ћи ма ма ми је ре кла да не бри нем, осмех ну ла се и на миг ну ла ми. Са тим ге стом од мах ме је ора спо ло жи ла. Од та да знам да она увек има за ме не ре чи уте хе и да мо гу све да јој ка жем. За то је во лим нај ви ше на све ту. Јована Милошевић III-4

Ал тин у зе мљи чу да еднога дана када се Алтин пробудио, није му би ло до бро. Он и ње го ва ма ма су од мах оти шли код ле ка ра где је бр зо уто нуо у сан. Убр зо је до шао у не ки нео би чан свет где је ви део сви њу ка ко ле ти. Тр љао је очи да ви ди да ли му се причињава. Алтин јој је одмах пришао и питао како ле ти, а сви ња му је ре кла: „Па знаш, ма ли, сви ње ов де ни су увек ле те ле, знаш ка ко ка жу „ред бул ти да је кри ла“ и од ју ри пре ма свом ја ту. Кре нуо је да тр чи за њом, али је на пу ту упао у ка на ли за ци ју, где су га на па ли чуд ни па цо ви. На сву сре ћу спа сли су га ње го ви омиљени јинаци,, нинџа корњаче“. Питали су га да ли је не ка да чуо за сал ве ту ко ја го во ри? Ал тин је за чуђено рекао: „Не“. Одвешћемо те до ње. Одвели су га хеликоптером. Нестало је горива и Алтин је иска као па до бра ном и сти гао у свет игри ца. Ал тин ни је могао да верује када је видео Супер Марија и његовог брата Луиђија који су кренули у потрагу за принце зом. Ал тин их је пи тао да ли зна ју сал ве ту ко ја го во ри? „Ка ко да не, она ми је би ла дру га ри ца из сред ње шко ле и жи ви на дру гом кра ју све та. Кре ни де сно и на окру глом ћо шку по гле дај го ре и окре ни се за сто девадест степени. Онда иди право, па скрени десно па ле во, два ме тра на пред и по гле дај го ре и ви де ћеш салвету како ти маше.“ Алтин је збуњено рекао: „Хва ла“. Ка да је сти гао та мо Ал тин је на шао сал ве ту ко ја се зове Пихтија Маслинић. која му је испричала своју историју. „Ја сам живела у једном ресторану са две и по зве зди це. Има ла сам нај го ри по сао на све ту. Људи су брисали масне руке од пихтија и брисали носеве мале деце која су упрљана маслинама. Зато се и зовем Пихтија Маслић. Једнога дана дошао је један необичан научник који никада није носио чарапе, а звао се Алтин“. Толико се уплашио од салветине при че да му се ко са ди за ла на гла ви. „Тај на уч ник звао се Ал берт Ајн штајн, а ње гов друг је по ме ни про суо неку хемикалију тако да сам ја пропричала.“ Алтин ју је пи тао ка ко да му по мог не да про на ђе пра си ће који лете? Салвета му је одговорила: „У седам сати нацртај се на прасећој станици, тамо ће те сачекати пра се по име ну Дар ко“. Та ко је и би ло. Ка да се Ал тин про бу дио, схва тио је да је то са мо био сан. Ма ма му је рекла: „ Не лупај глупости, заспао си у чекаоници, та кви пра си ћи и не по сто је“. Ипак они су се сме ја ли уз „ред бул“ Алтиновој мами. Растко Аћимовић IV-2

Мој ан ђео чу вар

и ко на све ту нам не пру жа ви ше љу ба ви у жи во ту од мај ке. Та ква је и мо ја мај ка, до бра, ле па, искрена, пожртвована и упорна. Моја мајка се зове се Љиљана Девић. Има тридесет девет година, висока је и има дугу смеђу косу и крупне, кестењасте очи. Када се насмеје и најтужнија особа се орасполо жи. Њен по глед је пун то пли не, а за гр ља ји и по љуп ци у чело значе више од хиљаду речи. Увек је ту за ме не ка да сам ту жан. Ње но ср це ку ца за ме не, а ка да сам сре ћан, ду ша јој је ис пу ње на. Ра ду је се сва ком мом успе ху. Во лим сво ју мај ку, јер је она мој најискренији пријатељ и анђео чувар. Лука Девић IV-1

Зна да нас об ра ду је оја мама се зове Слађана. Има тридесет две године и ради у банци као службеник. Мама Слађа има браон очи које када те погледају, зраче топлином и нежношћу. Недавно се ошишала тако да са да има крат ку ко су. Ма ло је буц ка ста, али јој ле по стоји. Веома је весела и занимљива. Увек се шали са мојим сестрама и свима нама. Понекад је строга, али разумем је, оптеретимо је глупостима, па је нервозна. Када ме загрли својим нежним рукама, осећам се си гурно и желим да загрљај никада не престане. Сестрама и мени често купује поклоне, и зна како мо же да нас об ра ду је. Увек ле по ми ри ше као цвет. Воли да помаже људима и има велико топло срце. Же лим да по ста нем осо ба као мо ја ма ма, да ме сви во ле и по шту ју. Да би смо је има ли за у век, мо ра мо је неговати као нежни цвет. Катић Марија III-4

април 2013.

бр. 4 Бранко

ПРИЧЕ

Нај леп ши цвет на све ту

По зив у сне жну аван ту ру

остоји нешто највеће на свету. То је један велики цвет. Он је ту са мо за ме не. Он ни је сан, већ ја ва. Када спавам, милује ме и пева најлепше успа ванке. Када сам тужна, развесели ме својим гласом. Тај цвет је мо ја ма ма Гор да на. Има цр вен ка сту ко су и зелене очи. Има тридесет пет година и ради као кројач. Слободно време проводимо заједно и уживамо у њеним специјалитетима. Када имам неки проблем, посавету јем се са њом. Због свих ње них осо би на за ме не је мо ја ма ма ре дак и леп цвет ко ји ја нај ви ше во лим. Јована Бркљач III-4

и ми се бли жи крај, али се она „не пре да је“, на ставља да радује децу сипајући по брегу ледене несташне пахуље. Зими је хладно и дешавају се многе промене: Сунце слабије сија, облаци су тмурни, кишовити, дува ветар и снег веје. Снежна вила поси па па ху ље на све стра не и сли ка бе ле, сјај не, ча роб не сли ке. Ја во лим зи му, а ви? Ако је во ли те кре ни мо сви у снежну авантуру. Лена Богдановић II-3

Ве се ла и по но сна шко ла Па ху ља же ља ежала сам у кревету и посматрала кроз прозор како падају снежне пахуље. Једна, две, хиљаду белих пахуља летело је лево, десно и падало на тло, гу бе ћи се из мог по гле да. Уста ла сам и за гле да ла се у једну мајушну, меку, сјајну која се зауставила на мом прозору. Бљештала је под ноћном светлошћу као сви тац. Раз ми шља ла сам шта ће би ти са њом ују тру ка да сун це иза ђе. Си гур но ће се ис то пи ти и то ме је растужило. Она је за мене била нешто посебно. Убрзо сам заспала и сањала своју малу пахуљу која је постала моја пахуља жеља, јер када помислим на њу оствариће ми се сва ка же ља. Драгана Павковић IV-2

оја школа се зове „Бранко Радичевић“. Налази се у Ба тај ни ци. У шко ли се сла ви Дан шко ле, јер је та да ро ђен наш по зна ти пе сник Бран ко Радичевић. На ша шко ла при ма сва ко де те, ко је же ли да учи у њој. Деца у школи уче да сабирају, одузимају, мно же, чи та ју, пи шу… У на шој шко ли има се дам оде ље ња другог разреда. Сваке године школа прима мале прваке, а испраћа осмаке. Школа организује наставу у природи, излете, екскурзије, слободне активности и разна такмичења. Чак и суботом и недељом радо прима децу на слободне активности. У школи има пуно цвећа, слика и цртежа. Шко ла нам пру жа мно го ра до сти и она је по но сна, јер има баш пуно носиоца Вукове награде. Тако ми жи ви мо са њом и она са на ма. У на шој шко ли има пуно радости, јер има много ђака. Сара Рајић II-2

У су срет зи ми

свануо је магловит, хладан зимски дан. Нестало је жуто- црвених хаљина са дрвећа које је осва нуло у истим белим хаљинама. Сва природа се повукла пред снежном лавином. Само су деца активна срећна и разиграна. Друштво се сваког дана окупља на заказаном месту и креће чаролија: грудвање, санкање, клиско... Сваки успавани брежуљак напрасно је пробу ђен и ожи вљен деч јом ци ком и гра јом. Сви ужи ва мо! У снежној белини црвени се само по неки дечји носић. Беле пахуље нежно и грациозно падају и као да плешу по невидљивој зимској сцени. Сустижу једна другу и пре кри ва ју на ше тра го ве од сан ки и кли ска да би нас натерале у кућу. Највише волим зиму, јер је права кра љица, а и доноси распуст. Мина Бошковић IV-2

Же лим фа са ду жи вах них бо ја оја школа се зове „Бранко Радичевић“. Састоји се из два де ла и има са лу за фи зич ко. Оно што ми се не сви ђа је си ва бо ја фа са де, а ја бих во лео да је мо ја шко ла окре че на жи вах нијим бојама. Има лепо и велико двориште. Било би лепо да у њему има више зеленила, дрвећа и цвећа. Поред тога моју школу чине добри учитељи, успе шни ученици и вредне теткице које брину о чистоћи наше школе. Мо ја шко ла је на до бр ом гла су и ја сам по но сан што идем у њу. Вук Петровић II-2

Бранко бр. 4

април 2013.

ПРИЧЕ

Кроз ме т ал н и оквир и слој емоци ја Ни к о л а до ч арао школ с ку клу пу

Технички и сугестивни опис колска клупа је састављена од металног оквира са четири ножице и дрвене плоче. Плоча је димензија хиљаду триста пута петсто милиметара. Висина клупе је у ISO стандарду. Плоча је од иверице прекривене фолијом дебљине два милиметра. Челични оквир је од цеви димензија двадесет пута двадесет милиметара. Цеви су зашти ћене пластификацијом. Испод основне плоче налази се мања пло ча ко ја је од истих ма те ри ја ла као и основ на. Она слу жи за оста вља ње књи га. Та ко ђе се на че лич ном окви ру са ле ве и десне стране налазе кукице за блокове или кесе које носимо у ру ци. Али... Школска клупа је састављена од једног слоја емоција, сећа ња и дебелог слоја надања, жеље и рада. Основну конструкци ју чине ђаци, учитељи и наставници. Јаку потпору дају роди тељи, баке, деке... Добро се сећам свог првог сусрета са госпођом клупом. Онако мале и неспретне увела нас је учитељица у просторију пу ну у три ре да по ре ђа них клу па. Ма ло сам се упла шио ка да сам их ви део. Учи ни ле су ми се су ви ше ви со ке и ве ли ке. Ка ко ћу са мо да пи шем, цр там...ма ле су ми ру ке!!! „А оне су та ко ве ли ке“, ми слио сам. Из гле да ле су ми као огром не и опа сне ла ђе. А ка да сам сео у клу пу и по ло жио озно је не дла но ве на др ве ну пло чу осе тио сам олак ша ње. Као да је она зна ла ко ли ко се бо јим па се по тру ди ла да ме сми ри да ју ћи ми не ку по зитивну енергију. И од тада траје наше пријатељство. Разумем ја њу, разуме она мене. Стрпљиво је трпела моја прва слова и бројеве, учила са мном песмице, реке и планине. Мукица је издржала силне флеке од водених боја и темпера. Уливала ми снагу и веровала у мене. На такмичењима трпела је моју нервозу и радовала се успеху. Дешавало се да ме хлади када сам сав го рео од тем пе ра ту ре и да ме при др жи ка да сам не на

спа ван до ла зио у шко лу. А шта све ста не у њу?! Књи ге, све ске, пернице, али и храна, пиће, телефони, скривене поруке, смр дљиве патике и ознојане мајице… Нешто касније почели смо да се да мо на њу, пре ска че мо је, гур ка мо… а она ћу ти и тр пи. Колико само тајни, она зна, колико је само суза примила, и ко ли ко нам је увек ве ро ва ла, јер је зна ла да је упр кос све му нећемо повредити и да смо само помало луди и блесави, али да је ипак во ли мо. Она и јесте велика лађа којом ми пловимо морем знања. До ста смо то га по ку пи ли у тој пло вид би у ко јој је сва ки на ставни предмет острво на којем смо стајали да бисмо скупили нове информације. Свако од нас оставља делић себе у клупи, али исто та ко сва ко од нас но си клу пу у ср цу. Школска клупа је понајмање метална конструкција са др ве ном пло чом, хлад на и без осе ћа ња. Она је то пла и не жна, трпељива пратиља свих нас у првим најважнијим годинама нашег школовања. Велики поздрав свим ђачким клупама на овом свету! Никола Милићевић VIII3

Радови ученика 1-3 и учитељице Милеве Војводић

април 2013.

бр. 4 Бранко

БАТАЈНИЧКИ ТАЛЕНТИ

МАНИ ФЕСТА ЦИЈА КАО ЈЕДАН ОД НАЧИНА ПО ВЕЗИ ВАЊА НАШЕ ТРИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Можда се видимо у Митраљети Пин ки је за слу же но од нео пр ва два ме ста, у пе ва њу и игра њу, Ми т ра љ е т а је по к а з а ла сво ј е уме ће у сви р а њу, а у Бран к у су се до ка з а ли као из в р с ни глум ци ак о је и нај ав љен о у прет ходн ом број у час оп ис а Бранк о, 30. 4. 2012. го дин е одрж ан о је међ уш колс ко такм ич ењ е „И ми имам о тал е нат“ у све ч а н ој са л и на ш е шко ле. На такм ич ењ у су учес твов а ли учен иц и бат ајн ичк их школ а: „Бранк о Рад ич ев ић“, „Свет ис лав Гол уб ов ић Мит раљ ет а“ и „Бош ко Палк ов љев ић – Пинк и“. Идеј а за ово такм ич ењ е је пот ек ла од на ставн иц а Горд ан е Марч ет ић и Алекс анд ре Марк ов ић, а пом оћ и под рш ку су пруж ил е у реал и зац иј и кол ег ин иц е из сус едн их школ а: Ана Ћирј ан ић, Алекс ан дра Дан ил ов ић и Кат ар ин а Вр цан. Учен иц и су се такм ич ил и у 4 кат ег ор иј е: пев ањ у, свир ањ у, играњ у и глум и. Победници у катег ор иј и певање су: 1. ме сто – Ана Ми хај л о вић 6/3, ОШ „Бошко Палковљевић – Пин ки“ 2. место – Јована Зук ановић 7/3, ОШ „Бранк о Радич евић“ 3. ме сто – Ми на Ђу р ић 7/3, ОШ „Светислав Голубовић –Митра

љета“ Победници у кат егор ији свир ањ е су: 1. мес то су под ел ил и учен ици – Рад омир Вид ов ић 8/3 /гит а ра/,ОШ „Свет ис лав Гол уб ов ић– Митраљ ет а“ и Јов ан а Вук ов ић 4/2 /кла в ир/, ОШ „Све т и с лав Го лубовић – Мит раљ ет а“ 1. мес то – Нин а Марјан ов ић 3/5 /клавир/, ОШ „Бранк о Рад ич е вић“ 2. ме с то – Дар к о Бе гић 7/1/сак соф он/ ОШ „Бранк о Рад ич ев ић“ Победници у кат егор ији играњ е: 1. ме с то – пле с на гру п а „Бри л и јан тин“ 4/2, ОШ „Бо ш ко Пал к о вљевић – Пинк и“ 2. ме с то – пле с на гру п а „Пин к и“ 8/4, ОШ „Бош ко Палк ов љев ић – Пинк и“ 3. трећ е мес то су под ел ил е уче ниц е – Вал ент ин а Сек ул ић 3/2, Емил ија Поп ов ић 2/5, ОШ „Бранк о Рад ич ев ић“ и Мил ица Цветић ан ин 5/1, ОШ „Бранк о Ра дичевић“ Победници у кат егор ији глума: 1. мес то – Мар ија Март ин ов ић, Вук ашин Јов ан ов ић, Вук аш ин

Ћир ић 2/4, ОШ „Бранк о Радиче вић“ 2. мес то су под ел ил е учениц е – Ања Поп ов ић, Јов ан а Мил ош е вић 2/4, ОШ „Бранк о Рад ич ев ић“ и Ду ш и ца Ми л ић 7/1, ОШ „Бо шко Палк ов љев ић – Пинк и“ 3. ме с то – Пре д раг Ко с о в ац 7/3, ОШ „Свет ис лав Гол уб ов ић – Ми траљ ет а“ Такмич ењ е је прот ек ло у одл ич ној атмосф ер и. Ужив ал и су и учес ници и глед аоци, а овај до гађ ај је заб ел еж ил а и камера РТ С–а. Нов ац од прод ат их улаз ни ца дат је у хуман ит арн е сврхе. Догов ор ен о је да ова ман ифес та ција пос тан е трад иција као доб ар нач ин пов ез ив ањ а бат ајничких школ а у оквир у пројект а „Мој а школ а без нас иљ а“. План ир ан о је да след ећ и сус рет буд е у школ и „Свет ис лав Гол уб о вић – Ми т ра љ е т а“, али до за кљу чењ а овог броја нис мо доб ил и инф ормацију.

МЕЂУНА РОДНИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

Сто мла дих та ле на та Бе ог ра да Сва ко де те у сво јој ду ши но си љу бав, ра дост, сре ћу и ту гу. Че сто по же ли да све то ста ви на па пир, да по де ли, да ср цу олак ша осе ћа ња у на ди да ће га бар не ко раз ум е ти. Да не би све оста ло на не ком па пи ру, у за бо ра вље ној фа сци кли или на по ли ци, на Ме ђу на род ни дан по езије 21. 3. у књизи „Сто младих талената града Београда 2012“ објављене су песме наших ученика: Вање Живковић „ Моја си симпатија“, Драгице Видовић „ Ђачке муке“ и Алексе Савића „Без тебе“.

Бранко бр. 4

април 2013.

БАТАЈНИЧКИ ТАЛЕНТИ

ученички парламент организовао музички фестивал

Први глас Бранка Деца певала и правила украсе за Ивану То је му зич ки фе сти вал ко ји се одр жао у на шој шко ли 21. де цем бра 2012. го ди не на пред лог уче нич ког парламента. На фестивалу су учествовали ученици од првог до осмог разреда. Жири се састојао од три члана: Остојић Бранислав – Бане Ексер, музичар, Јелена Петровић – наставник биологије и Јована Зукановић – ученица осмог разреда иначе прошлогодишњи победник овог такмичења. Жири је донео одлуку да су победници „Првог гласа Бранка“: 1. место: Марина Жутомарковић VI–1, са песмом „Косовски божури“ 2. ме сто: Ми ла Мр ко је вић II–2 , са пе смом „Je Ve ux’’ – ZAZ 3. место: Марија Благојевић IV–1, са песмом „Someone like you’’ – Adele Истог да на у хо лу шко ле је одр жан и но во го ди шњи ба зар. Осим што смо чу ли од лич не пе ва че и ле по се забавили, најбоље је било то што је новац од прикупљених улазница и продајног новогодишњег базара наме њен у хуманитарне сврхе „Помоћ за Ицу“. Професор хемије Данијела Лукић Николић Марија Благојевић IV–1

КРАЈЕМ МАЈА ОДРЖАНЕ ДВЕ МОДНЕ РЕ ВИЈЕ

Тор бе, ма ра ме и уни кат ни по ја се ви Аут ор и модн их рев иј а су бил е Јел ен а Јаћ им ов ић са рев иј ом „Мин ут торб а“ кој а је са учен иц ам а наш е школ е пок аз ал а как о да за мин ут нап рав е торб у од ма рам е, Горд ан а Марч ет ић, кој а је предс тав ил а кол ек циј у торб и и акс ес оар а под наз ив ом „Happy flow ers“ и Мар иј а Ђор ић, са кол екц иј ом „Madm ois ell e“ кој у су чин ил и уник атн и пој ас ев и. Ман ек ен и су бил е учен и це 5–8. разр ед а. За њих ов е фриз ур е се поб рин уо фри зер с ки са л он „Мис“ из Ба т ај н и ц е, а за шмин к у La na Art rist.

април 2013.

бр. 4 Бранко

ЗАНИМЉИВОСТИ

Бисери VI-3 и VI-4 – Јо ван пи т а раз р ед н у: „Да ли ме конт ат е?“ Разредна: „Не.“ Јо ван: „ Па на рав н о, кад ме не слушат е.“ – Пит а наставн ица српског Ан ђе л у: „Ко је отац Све тог Са ве?“ Анђела: „Марко Краљ ев ић“ – Наставница српског пита Данијел а: „Колико има Југ ов и ћа?“ Он одг овара: „Осам и дев ети Јуже Богдане.“ – Наставница пита Андреаса: „За што је Том Со јер но сио на гробље цркнут у мачк у?“ Андреас: „Носио ју је да би из ње иза шао не ки зли дух.“ – На часу српског наставн ица пи т а: „Ко је био Марк Твен?“ Стефан одг овар а: „Марк Твен је био познат и српски писац, који је писао песмице за децу.“ – Наставница геог раф ије пита уче ни ке шта их асо ци р а на Ср бију, а Јован одг ов ар а: „Мор е!?“ – Ивана препричав а разр едн ој догађај када се исек ла: „Исе к ла сам се и по че ла је крв да цури.“ – Разредна пит а Јов ан а где је био, а он одговара: „Ја сам био код бра та, ру ча ли смо заједно доручак.“ – Пит ала наставн ица српског шта је то де вер, а Јо в ан од г о ва ра: „Онај ко ји се ди за глав ним столом.“ – На пи т а њ е шта је дра ма, Стефан на часу српског каже: „Извођењ е глумца на сцен у и поч ињ е да глуми.“ – На пи т а њ е где је ро ђ ен Бран ко Ћопић, Стеф ан одг ов ар а: „У сел у Грмеч, испод план ине Ха шен.“ – На пи т а њ е ка ко се зо в е глав ни свештеник у ман астир у, Жарко одговара: „Владика, игу ана.“ Сакупил а и записал а: Професор српског јез ика Драг ана Ступар

Физичари на ручку Да лакш е зап амт ит е име на славн их физ ич ара и наз ив е поједин их јед ин ица пом оћи ће вам кон об ар студ ент физ ике који је свој а зап аж ањ а зап ис ао: Једног дан а сви славн и физ ич а ри ску п и л и су се на руч к у и раз гов ар ал и: – Сви су грав ит ирал и прем а Њутну , али је он са м о кру ж ио около конс тантн ом брз ин ом и није показ ив ао никак ве реа к ције. – Ајнш тајн у је вре м е про в е дено на ручк у бил о рел ат ивн о добро. – Паскал је био под ве л и к им притис ком и ним ал о ниј е ужи вао. – Ом је про в ео ве ћи део руч ка пружајући отп ор Амп ер ов ом миш љењ у о струј ам а и акт уе л ним дог ађ ај им а. – Кирхоф се упет љао у жиц е од нек их струјн их кол а. – Волт а је мис лио да одаб ран о друш тво има вел ик и пот енц и јал. – Херц је са ве л и ком фре к вен цијом пос ећив ао сто са јел ом неколико пут а у мин ут и. – Де Брољ је ста ј ао и та л а с ао. – Пуп ин је цел о веч е тел еф он и рао. – Кул он је це л о ве ч е био на е лектрис ан. – Опенх ајм ер је експ лод ирао од беса. – Исп ос тав ил о се да је Ват вр ло снаж ан гов орн ик. – Теслин а лич н ост их је маг нетски прив лач ил а. – Келвин је са Целзиј ус ом по диз ао темп ерат уру. – Фарад еј је био ве л и к и ка п а цитет за хран у. – Хајз енб ерг је мо ж да био на руч к у, а мо ж да и ни ј е, био је неодр еђ ен. – Кириј ев и су бук валн о зрач и ли од среће и зад ов ољс тва. преузе тo са fiz ikap ress.word press.com

И то је био Ајнштајн *Ајнш тајн никад а ниј е нос ио чар ап е. *Ајнш тајн ов и род ит ељ и су мис лил и да је рет ард ир ан, јер је разв ио свој гов ор тек са пун е три год ин е. *1944. год ин е пон уд ио је свој рукоп ис о спец иј алн ој теор и ји рел ат ивн ос ти на аукц иј и и зар ад ио 6 000 000 дол ар а кој е је дон ир ао за ратн е акт ивн о сти. *1952. год ин е Ајнш тајн у је по нуђ ен о да буд е предс едн ик Израел а. Одб ио је због стар о сти и бол ес ти. *Ајнш тајн иј ум је ред ак рад и оа кт ивн и елем ент доб ио име по Ајнш тајн у. *Умро је 18. ма ј а 1955. го д и н е. Истог да н а је кре м и р ан и пе пео му је ра с ут на не п о з на т ој локац иј и. члан ак преуз ет са fiz ikap ress.word press.com Помрачење Шетају Ивица и Перица по граду и сретну свог наставника физи ке. „Добар дан“ поздрави настав ник. Ивица каже: „Добар дан“. Перица: „Добро вече“. Прође наставник, а Ивица упита Перицу зашто је поздравио „До бро вече“. А Пе ри ца: „Па сва ки пут кад га ви дим пад не ми мрак на очи.“ Немогућа мисија Дошао Перица кући и каже баки: - Бако, добио сам један из физике. - Ис пра вит ћеш ти то! - Али ба ко, не мо гу, на пи са но је хемијском! Припремио: Проф. физике, Горан Милић

Бранко бр. 4

април 2013.

БАЛ ПОД МАСКАМА И „ШЕШИР МОЈ“ – Новогодишња журка не би била тако добра да се нисмо маскирали, а ученици трећег разреда носили не обичне шешире. Нисам препознала многе другаре. Највише ми се свидео костим Пепељуге. Било ми је тако лепо да сам пожелела да тај маскенбал траје један сат више. Катарина Видовић II-1