Бранко бр. 6

Лист ОШ „Бранко Радичевић“ – Година VI – Број 6 – Батајница, март 2015.

www.osbrankoradicevic.edu.rs

РЕЧ УРЕДНИКА

Драги читаоци,

БРАНКО

Лист ученика и наставника ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници Година VI, број 6, март 2015.

П

ред вама је и 6. број школског листа – листа ученика и наставника, како смо конципирали овај пројекат пре неколико година, трудећи се да вам макар једном годишње прикажемо неке од активности и успеха којима наша школа свакако може да се поноси. Смисао назива – „лист ученика и наставника“ – је био и позив свим заинтересованим ученицима и наставницима наше школе да дају свој допринос овом нашем заједничком делу. Већина се оглушила о позив, али неколицина енузијаста се редовно потруди да припреми занимљив, читања вредан материјал. Наравно, желим исказати велику захвалност тим колегама/ницама и вредним ученицима који су се искрено и вредно ангажовали на изради овог као и свих претходних бројева „Бранка“. Посебну захвалност дугујемо породици Гвоздић и штампарији Графекс АГ што потпомажу излазак и овог броја „Бранка“. Срећан нам свима Дан школе! Ђорђе Остојић

Оснивач и издавач: ОШ „Бранко Радичевић“ Улица браће Михајловић–Трипић 2 11273 Београд–Батајница Тел.: +381 11 787 00 46 Факс: +381 11 787 02 77 Имејл: os.brankobatajnica73@gmail.com Веб-сајт: www.osbrankoradicevic.edu.rs За издавача: Гордана Марчетић Главни уредник: Ђорђе Остојић Уредници: Ана Матић, Анита Петровић Богдановић Сарадници: Славица Денић, Мирјана Облаковић Лектура и коректура: Мирјана Облаковић Графичка припрема: Ђорђе Остојић Тираж: 400 Штампа: Графекс АГ, Батајница

Издвајамо из садржаја Ко то тамо чита

2

Ликовни кутак 17

Зашто смо „happy“?

3

Активности хора Орлић

Награђени ученици

3

Дани сећања 22

Такмичење у шаху

5

Литерарни кутак

Нисмо сви исти...

6

Стрип 27

Дечја недеља 8

Филологија 28

Добар саговорник 10

Забава 30

Хор и оркестар 12

Предузетништво 31

Значајни датуми

14

Наука 32

Интервју с Миланком Бамбић

15

Занимљивости 36

март 2015.

1

21

23

бр. 6 Бранко

интервју

Да књи­ге ни­су са­мо лек­ти­ра, ко­ју мо­ра­мо да про­чи­та­мо, го­во­ри нам и овај нео­би­чан па­си­он ­ и­ра­ни чи­та­лац

Ko то та­мо чи­та Док сам ују­тру жур­но ула­зи­ла у шко­лу, при­ме­ти­ла сам нео­би­чан при­ зор, тет­ки­цу Ве­сну за­ду­бље­ну у књи­гу. То ме је за­ин­те­ре­со­ва­ло да на­пра­ вим ин­тер­вју (о ко­ме смо учи­ли у пр­вом по­лу­го­ди­шту сед­мог раз­ре­да) са њом на те­му чи­та­ња у вре­ме ка­да љу­ди, па и ђа­ци, све ма­ње чи­та­ју. Са­ра Ло­јо­вић: Да ли сте као де­ вој­чи­ца чи­та­ли књи­ге и ван школ­ ске лек­ти­ре? Ве­сна Бо­жић: Ни­сам, али се ка­ јем што ни­сам. Та­да сам, као и сва де­ца, би­ла ле­ња за књи­ге, та­да ни­ сам зна­ла да су књи­ге до­бре за нас, за­то их чи­там са­да. Са­ра Ло­јо­вић: Шта да­нас чи­та­те? Ве­сна Бо­жић: Све што ми је за­ ни­мљи­во, углав­ном, во­лим да чи­ там љу­бав­не ро­ма­не и не­што што ме опу­шта. Са­ра Ло­јо­вић: Ка­да чи­та­те? Ве­сна Бо­жић: Кад год имам вре­ ме­на, ако ни­сам у по­слу и не играм игри­це на ком­пју­те­ру. (смех) Са­ра Ло­јо­вић: Ко­ли­ко де­ца да­нас чи­та­ју, ва­ша де­ца и де­ца у шко­ли? Ве­сна Бо­жић: Ћер­ка чи­та до­вољ­ но, а син сла­бо, као и де­ца у шко­ли. Ми­слим да тре­ба ви­ше да чи­та­ју. Иа­ко они сад ми­сле да их ми од­ра­ сли „мал­тре­ти­ра­мо“, ми то ра­ди­мо из до­бре на­ме­ре, да им бу­де лак­ше кад по­ра­сту.

Бранко бр. 6

Са­ра Ло­јо­вић: Ко­ја књи­га Вам је оми­ље­на, ко­ји из­да­вач и пи­сац? Ве­сна Бо­жић: Књи­га је „Ан­ка Бра­зи­ли­јан­ка“, из­да­вач „Ла­ста­ви­ ца“, а пи­сац Ма­те Ло­врак. Сви­део ми се „Влак у сни­је­гу“. Ма­те је пи­ сац мог до­ба. Са­ра Ло­јо­вић: Шта ва­ма зна­чи „Ла­ста­ви­ца“? Ве­сна Бо­жић: Њен знак на књи­ га­ма ми је остао у се­ћа­њу, упе­ча­ тљи­во. Се­ћа ме на де­тињ­ство. Са­ра Ло­јо­вић: Шта би­сте по­ру­чи­ ли де­ци да­нас, оној ко­ју сва­ко­днев­ но ви­ђа­те по ход­ни­ци­ма шко­ле, и де­ци уоп­ште? Ве­сна Бо­жић: Об­ра­ду­је ме ка­да де­вој­чи­ца по­пут те­бе но­си ли­те­ ра­ту­ру по сво­јој же­љи. Са пар де­ вој­чи­ца сам раз­ме­њи­ва­ла књи­ге. Да­нас је то де­ци сме­шно, али ка­да по­ра­сту, схва­ти­ће да је гре­шка то што ни­су чи­та­ли. Раз­го­вор во­ди­ла Са­ра Ло­јо­вић VII2

2

Фо­то: Ма­ри­ја То­па­ло­вић VII2

март 2015.

награђени ученици

кон­кур­с „Tell us abo­ut your Happy Ho­u­se & Stre­et“

За­то што смо «happy»! Обо­га­ти­ли смо школ­ску би­бли­о­те­ку но­вим на­сло­ви­ма на ен­гле­ском је­зи­ку

Н

а­став­ни­це ен­гле­ског је­зи­ка Та­тја­на Крич­ко­вић и Ја­сми­ на Скро­бић са сво­јим уче­ни­ ци­ма су про­те­кле школ­ске го­ди­не узе­ле уче­шће на кон­кур­су ко­ји је ор­га­ни­зо­ва­ла из­да­вач­ка ку­ћа „Ox­ ford Uni­ver­sity Press“, са ко­јом на­ ша шко­ла са­ра­ђу­је ду­ги низ го­ди­ на. Кон­курс ни­је био так­ми­чар­ског ти­па, већ су сви уче­сни­ци ујед­но би­ли и по­бед­ни­ци, ко­ји су по­ка­за­ли ко­ли­ко во­ле ен­гле­ски је­зик и са­мо је­дан ма­ли део оно­га што су уче­ћи га у шко­ли на­у­чи­ли. Те­ма кон­кур­са „Tell us abo­ut your Happy Ho­u­se & Stre­et“, на­ме­ње­ног уче­ни­ци­ма од пр­вог до че­твр­тог раз­ре­да, би­ла је при­каз „срећ­не ку­ ће“, од­но­сно „срећ­не ули­це“, што је у ве­зи са на­сло­ви­ма до­бро по­зна­ тих „Окс­фор­до­вих“ уџ­бе­ни­ка ко­ји се ко­ри­сте у на­ста­ви.

Уче­ни­ци тре­ћег и че­твр­тог раз­ ре­да су по­зва­ни да при­ка­жу сво­ју „срећ­ну ули­цу“ она­ко ка­ко је они ви­де, у ви­ду при­че или стри­па. Из на­ше шко­ле је по­сла­то ви­ше ра­до­ ва ко­ји су за­вре­ди­ли па­жњу ор­га­ ни­за­то­ра кон­кур­са и као на­гра­ду до­не­ли нам но­ва из­да­ња ко­ја смо по­кло­ни­ли школ­ској би­бли­о­те­ци, за са­да­шња и бу­ду­ћа по­ко­ље­ња. Та­ко су на по­ли­ца­ма на­ше би­ бли­о­те­ке ме­сто на­шли тзв. „ри­дер­ си“ из еди­ци­је „Dolp­hin“ и пра­те­ће рад­не све­ске, на­ме­ње­ни нај­мла­ђим шко­лар­ци­ма. У пи­та­њу су ин­тер­ак­ тив­не књи­жи­це спе­ци­јал­но осми­ шље­не као сред­ство за раз­ви­ја­ње је­зич­ких ве­шти­на у нај­мла­ђем уз­ ра­сту, са илу­стра­ци­ја­ма и са­др­жа­ ји­ма ко­ји ће уче­ни­ке под­сти­ца­ти да по­сте­пе­но усва­ја­ју но­ве је­зич­ке обра­сце, док ће их ин­те­гри­са­не ве­

жбе на сва­кој стра­ни­ци охра­бри­ти да уве­жба­ва­ју на­у­че­но. Ја­сми­на Скро­бић

Шк. 2014–2015. год.

март 2015.

3

бр. 6 Бранко

награђени ученици

Ма­те­ма­тич­ки пра­зник ђа­ка пр­ва­ка

Т

ог да­на, 8. 2. 2015. осво­јио сам 2. на­ гра­ду на 19. Ма­те­ма­тич­кој олим­пи­ја­ди осно­ва­ца. На так­ми­че­њу је уче­ство­ ва­ло 992 пр­ва­ка из ви­ше зе­ма­ља. Нај­бо­љи су би­ли дру­га­ри из Ру­си­је. За­да­ци ни­су би­ли ла­ки, иа­ко сам осво­јио нај­ви­ше по­е­на ме­ђу мо­јим дру­га­ри­ма из Ср­би­је. Ле­по смо се дру­жи­ли. Не­ки за­да­ци су нас на­сме­ја­ли, а не­ки су би­ли за­мр­ше­ни као ми­сте­ри­је из фил­ма „Пин­гви­ни са Ма­да­га­ска­ра“. Веб-сајт так­ми­че­ња http:/mat­hbaby.ru

Шк. 2014–2015. год.

Ва­си­ли­је Ха­џи Пу­рић I/6

Бранко бр. 6

4

март 2015.

награђени ученици

цр­но-бе­ла та­бла

Так­ми­че­ње у ша­ху Не­ка­да се у шко­ла­ма учи­ло до­ма­ћин­ство, ка­ли­гра­фи­ја – кра­сно­пис, оп­ште­на­род­на од­бра­на, а да­нас би мо­гао шах

У

су­бо­ту, 31. 1. 2015. у на­шој шко­ ли је одр­жа­но школ­ско ша­хов­ ско так­ми­че­ње. На ово­го­ди­шњем так­ми­че­њу је би­ло до­ста так­ми­ча­ра: у мла­ђим раз­ре­ди­ма 59, а у ста­ри­јим 40. Так­ ми­че­ње је про­те­кло у фер игри и до­бром рас­по­ло­же­њу. Од­и­гра­но је укуп­но 5 ко­ла. Нај­бо­љи од њих су се пла­си­ра­ли на оп­штин­ско так­ми­ че­ње 21. 2. 2015.

Ка­те­го­ри­ја 3. и 4. раз­ред: Де­ча­ци: 1. Са­вић Алек­сан­дар 3–4 2. Ва­си­лев Алек­сан­дар 4–4 3. Бо­бар Ма­те­ја 3–4

Да­мин гам­бит – вр­ста ша­хов­ ског отва­ра­ња. До 19. ве­ка се ни­је че­сто играо јер се сма­трао мир­ ним отва­ра­њем.

Де­вој­чи­це: 1. Ра­до­ва­но­вић Ана 4–7 2. Не­нић Ја­на 4–3 3. Па­је­вић Ан­дреа 4–4

Ка­те­го­ри­ја 7. и 8. раз­ред Де­ча­ци: 1. Ву­ле­тић Вељ­ко 8–3 2. Пут­ник Не­ма­ња 8–2 3. Ко­сјер Бо­јан 7–3 Де­вој­чи­це: 1. Мр­ке­ла Ни­ко­ли­на 7–2

У ка­те­го­ри­ји 1.и 2. раз­ред: Де­ча­ци: 1. Са­вић Сте­фан 1–6 2. Ве­се­лић Да­ни­ло 2–3 3. Трај­ко­вић Или­ја 2–4

Ка­те­го­ри­ја 5. и 6. раз­ред Де­ча­ци: 1. Ми­ле­тић Ма­рио 5–2 2. Бо­ро­вић Мар­ко 6–4 3. Јев­тић Фи­лип 6–4

Де­вој­чи­це: 1. Ра­до­ва­но­вић Те­о­до­ра 2–5 2. Јо­ка­но­вић Ја­на 2–4 3. Мир­че­тић Со­фи­ја 2–6

Де­вој­чи­це 1. Трај­ко­вић На­да 5–6 2. Ни­ко­лић Ма­ша 5–1 3. Дра­гић Ан­ге­ли­на 5–3

На оп­штин­ском так­ми­че­њу 21. 2.

2015. го­ди­не три на­ша уче­ни­ка су по­сти­гла за­вид­не ре­зул­та­те и пла­ си­ра­ла се на град­ско так­ми­че­ње: 1. Ра­до­ва­но­вић Те­о­до­ра 2–5 2. Са­вић Алек­сан­дар 3–4 3. Трај­ко­вић На­да 5–6

Шк. 2014–2015. год.

У табелама за шк. 2014-15. годину су наведени само резултати пристигли до издавања овог броја листа.

март 2015.

5

бр. 6 Бранко

нисмо сви исти...

„нисмо сви исти, али смо сви једнаки“

Литерарни су­срет у шко­ли Пин­ки

Цр­но­ок ­ и – пла­во­о­ки, ле­во­ру­ки – де­сно­ру­ки, бр­зи – спо­ри, сви смо јед­на­ки 12.12.2014. одр­жан је тре­ћи ли­ те­рар­ни су­срет 3 ба­тај­нич­ке шко­ле у ОШ,, Бо­шко Пал­ко­вље­вић Пин­ ки“ „ ко­ји ор­га­ни­зу­је Тим за за­шти­ ту де­це од на­си­ља и би­бли­о­те­ка­ри 3 шко­ле. Но­ва те­ма за ову го­ди­ну је,“Ни­смо сви исти, али смо сви јед­ на­ки“. На са­стан­ку је до­го­во­ре­но да се про­чи­та­ју по 3 ра­да из мла­ђе сме­не и 3 из ста­ри­је. С об­зи­ром да је овај об­ лик дру­ же­ ња по­ стао на­ ша по­тре­ба и при­мер до­бре прак­се, би­ло нам је ла­ко да на­ста­ви­мо где смо ста­ли и у при­јат­ној ат­мос­фе­ри шко­ле до­ма­ћи­на, ко­ја је по­кло­ни­ла овој за­јед­нич­кој ак­тив­но­сти мно­го па­жње, чу­је­мо ра­до­ве на­ших уче­ ни­ка. У сво­јим из­у­зет­ним ра­до­ви­ма на ову осе­тљи­ву те­му уче­ни­ци су по­све­ти­ли ве­ли­ку па­жњу свим пра­ ви­ма: со­ци­јал­ним, вер­ским, гра­ђан­ ским, кул­тур­ним и по­ну­ди­ли сво­ја ре­ше­ња да се дис­кри­ми­на­ци­је пре­ ва­зи­ђу. Раз­ме­њу­ју­ћи сво­је ми­сли и ста­во­ве ко­му­ни­ци­ра­ли су на на­чин у ко­ме су нам по­ру­чи­ли да мо­же­мо да учи­мо, да се дру­жи­мо, са­ра­ђу­је­ мо у свом окру­же­њу и ува­жа­ва­мо јед­ни дру­ге. Жи­ри је про­чи­тао име­ на 3 уче­ни­ка из мла­ђе сме­не и 3 из ста­ри­је ко­ји су са­мо за ни­јан­су мо­ жда оста­ви­ли сна­жни­ји ути­сак и те ра­до­ве на­гра­ди­ли књи­га­ма за ко­је се шко­ла до­ма­ћин по­тру­ди­ла. На­ гра­ђе­ни рад у мла­ђој сме­ни је на­пи­ са­ла Ле­на Бог­да­но­вић, оде­ље­ње 4/3, а из ста­ри­је сме­не Еле­на Ја­пун­џа 8/5. Сва­ки уче­сник кон­кур­са до­био је беџ при­ја­тељ­ства, а шко­ла пла­ке­ ту ко­ја ће нас под­се­ћа­ти на сву сло­ же­ност и ле­по­ту дру­же­ња на­ше 3 шко­ле и свих нас ко­ји смо ужи­ва­ли у овом про­јек­ту. С. Де­нић

Бранко бр. 6

Ни­је бит­но у ко­ју шко­лу иде­мо, ко­ји смо раз­ред и ка­ко из­гле­да­мо

6

март 2015.

нисмо сви исти...

Ли­ков­ни кон­курс у ОШ „Све­ти­слав Го­лу­бо­вић Ми­тра­ље­та“

У го­сти­ма у шко­ли Ми­тра­ље­та До­бро­до­шли­ца из ко­је се ви­де­ло ко­ли­ко смо јед­ни дру­ги­ма ва­жни 20.2.2015. У 12.00 уче­ ни­ ци 1–8. раз­ре­да чи­ји су ра­до­ви ушли у ужи из­бор за ли­ков­ни кон­курс „Ни­смо сви исти, али смо сви јед­на­ки“ са би­ бли­о­те­ка­ри­ма, пси­хо­ло­гом шко­ле и ТЗДН го­сто­ва­ли су у „Ми­тра­ље­ти“ на дру­гом де­лу за­јед­нич­ког про­јек­ та на­ше 3 шко­ле. Већ че­твр­ту го­ди­ ну за­ре­дом раз­ви­ја­мо на­ше од­но­се, учи­мо, дру­жи­мо се и кроз ли­те­рар­ не, ли­ков­не и му­зич­ке ра­до­ве на кон­струк­ти­ван на­чин раз­ви­ја­мо са­о­ се­ћај­ност и су­прот­ста­вља­мо се на­си­ љу у шко­ли. Љу­ба­зни и рас­по­ло­же­ни до­ма­ћи­ни, а по­себ­но уче­ни­ца во­ди­ тељ, пред­сед­ни­ца Уче­нич­ког пар­ла­ мен­та у свaком тре­нут­ку бри­ну­ла је о го­сти­ма и по­слу­же­њу. Сви ра­до­ви су би­ли из­ло­же­ни у хо­лу, а раз­гле­ да­ју­ћи укуп­но 90 ра­до­ва од ко­јих је сва­ки имао лич­ни по­глед на на­шу те­му, жи­ри је кон­ста­то­вао да су ра­ до­ви је­дин­стве­не ле­по­те и ори­ги­ нал­но­сти, али не мо­гу се сви на­гра­ ди­ти. У ка­те­го­ри­ји мла­ђих уче­ни­ка на­гра­ђен је 2. на­гра­дом рад Са­ре Олу­јић 4/4 оде­ље­ње, Јо­ва­на Бр­кљач 5/4 осво­ји­ла је дру­гу на­гра­ду и Ања До­ско­вић 8/3 пр­ва на­гра­да. Шко­ла до­ма­ћин по­тру­ди­ла се да при­пре­ми бе­џе­ве, пла­ке­те при­ја­тељ­ства и по­ кло­не са бо­ја­ма и чет­ки­ца­ма ко­ји­ма ће ови да­ро­ви­ти уче­ни­ци мо­ћи да уро­не у тај­не ли­ков­не умет­но­сти и раз­ви­ја­ју свој та­ле­нат. С. Де­нић

март 2015.

7

бр. 6 Бранко

дечја недеља

Де­чја не­де­ља - из­раз за­јед­ни­штва, еко­ло­шке све­сти, ху­ма­но­сти

Свако дете срећног лица чува једна породица Де­чи­ја не­де­ља се сва­ке го­ди­не одр­жа­ва у ме­се­цу ок­то­бру, са ци­љем скре­ та­ња па­жње јав­но­сти на де­цу и мла­де, на по­ло­жај де­це у по­ро­ди­ци, дру­ штву, на њи­хо­во пра­во да од­ра­ста­ју у што бо­љим усло­ви­ма.

О

(6–10. ок­то­бар)

ве го­ди­не Де­чи­ја не­де­ља по­ себ­ну па­жњу по­све­ћу­је по­ ро­ди­ци, по­тре­ба­ма де­те­та у по­ро­ди­ци, као и оства­ри­ва­њу пра­ва сва­ког де­те­та да ра­сте у по­ро­дич­ном окру­же­њу. Про­грам ак­тив­но­сти у овој го­ди­ни се од­ви­јао под ло­гом: Сва­ко де­те срећ­ног ли­ца чу­ва јед­на по­ро­ди­ца.

ли­те­рар­ни рад до­би­ла је Да­ни­је­ла Ар­ча­ба уче­ни­ца VII3.

Дру­ги дан Де­чи­је не­де­ље – дан умет­но­сти обе­ле­жен је ба­лет­ском пред­ста­вом ОШ,“ Лу­јо Да­ви­чо“ и на­сту­пом хо­ра на­ше шко­ле. Ба­лет­ ској шко­ли при­су­ство­ва­ли су уче­ ни­ци, ро­ди­те­љи и на­став­ни­ци. Уче­ ни­ци ОШ,“ Лу­јо Да­ви­чо“ су за­јед­но Пр­ви дан Де­чи­је не­де­ље- дан еко­ло­шке ак­тив­но­сти про­те­као је у ску­пља­њу ста­рог па­пи­ра и из­ло­ жби ли­ков­них и ли­те­рар­них ра­до­ ва. Са­ку­пље­на је 1 t ста­рог па­пи­ра. На­гра­ду за нај­бо­љи ли­ков­ни рад до­би­ла је Ан­дреа Ђур­ђе­вић уче­ ни­ца VI­II1, а на­гра­ду за нај­бо­љи

Бранко бр. 6

са на­шим уче­ни­ци­ма по­ка­за­ли сво­ је уме­ће у пре­див­ној игри и му­зи­ци. Тре­ћи дан – дан књи­га за би­бли­ о­те­ку је про­те­као успе­шно. Са­ку­ пље­не су књи­ге ко­је су по­кло­ње­не би­бли­о­те­ци. Че­твр­ти дан - дан ху­ма­но­сти је про­те­као у ску­пља­њу гар­де­ро­бе ко­ ја ће би­ти про­сле­ђе­на до­му за не­ збри­ну­ту де­цу. Пе­ти дан – спорт­ски дан, ор­га­ни­ зо­ва­ни су ме­ђу­о­де­љењ­ски тур­ни­ри у фуд­ба­лу и од­бој­ци. У фуд­ба­лу су по­бе­ду од­не­ли де­ча­ци VI­II4, а у од­ бој­ци де­вој­чи­це VI­II3.

Де­чи­ја не­де­ља у на­шој шко­ли је и ове го­ди­не обе­ле­же­на ни­зом ак­тив­но­сти у ко­ји­ма су уче­ни­ци ужи­ва­ли и ра­до уче­ство­ва­ли.

8

март 2015.

дечја вештине

Ра­ди­о­ни­ца де­ку­паж за вре­ме зим­ског рас­пу­ста

Највише из четвртог разреда Уз по­моћ на­ших рас­по­ло­же­них ин­струк­тор­ки де­ца су се осло­бо­ди­ла и по­и­гра­ва­ла бо­ја­ма, ла­ком, сал­ве­та­ма и ве­жба­ла сво­ју фи­ну мо­то­ри­ку

О

д 12. 1. 2015. до 16. 1. 2015. удру­же­ње Искон, уз фи­нан­ сиј­ску по­др­шку Се­кре­та­ри­ја­та за спорт и омла­ди­ну гра­да Бе­о­гра­ да, одр­жа­ли су бес­плат­не ра­ди­о­ни­це у де­ку­паж тех­ни­ци на раз­ли­чи­тим ма­те­ри­ја­ли­ма. Ра­ди­о­ни­це су се одр­ жа­ва­ле у школ­ској би­бли­о­те­ци-ме­ди­ ја­те­ци по гру­па­ма од 20 уче­ни­ка и за­ ин­те­ре­со­ва­них на­став­ни­ка. Нај­ви­ше уче­ни­ка би­ло је из че­твр­тог раз­ре­да. Ово кре­а­тив­но дру­же­ње- ра­ди­о­ни­цу во­ди­ле су на­сме­ја­не и стр­пљи­ве Ми­ ли­ја­на, Ми­ли­ца и Сне­жа­на. Де­ку­паж

тех­ни­ку и ње­не мо­гућ­но­сти на го­то­во свим ма­те­ри­ја­ли­ма украт­ко су пред­ ста­ви­ле, а он­да су де­ца пре­ма сво­јим афи­ни­те­ти­ма би­ра­ли ма­те­ри­јал са ко­јим ће да ра­де. За ову ак­тив­ност нај­ по­треб­ни­ји су би­ли вре­ме и стр­пље­ње да се до­ђе до кра­ја. Уз по­моћ на­ших рас­по­ло­же­них ин­струк­тор­ки де­ца су се осло­бо­ди­ла и по­и­гра­ва­ла бо­ја­ма, ла­ком, сал­ве­та­ма и ве­жба­ла сво­ју фи­ ну мо­то­ри­ку. У ме­ри сво­је ма­ште и кре­а­тив­но­сти укра­ша­ва­ли су чет­ке за ко­су, ваз­не, тац­не, те­гли­це, со­ве, на­ру­кви­це, ма­ји­це, да­ва­ли им но­ви

сјај и по­но­во их ожи­вља­ва­ли. Мо­жда ће ова тех­ни­ка у бу­дућ­но­сти не­ко­ме до­не­ти и пр­ви џе­па­рац или по­мо­ћи да укра­си сво­ју со­бу. Све укра­ше­не пред­ме­те – уче­нич­ке ра­до­ве из­ло­ жи­ли смо на из­ло­жби 16. 1. 2015. у 10.00 ча­со­ва. Број за­ин­те­ре­со­ва­них ро­ди­те­ља, го­сти­ју, пред­став­ни­ка МЗ Ба­тај­ни­ца и Зе­мун­ских но­ви­на био је зна­ча­јан, а уче­ни­ци су са зеб­њом ослу­шки­ва­ли ко­мен­та­ре о сво­јим ра­ до­ви­ма. Пред­ло­же­но је да уче­ни­ци сво­је ра­до­ве до­би­ју на по­клон, че­му су се по­себ­но об­ра­до­ва­ли.

Шк. 2014–2015. год.

март 2015.

9

бр. 6 Бранко

интервју

Ин­тер­вју с Ми­ле­вом Вој­во­дић

До­бар са­го­вор­ник, а још бо­љи слу­ша­лац Учи­те­љи­ца Ми­ле­ва је увек има­ла циљ пред со­бом: срећ­но и за­до­вољ­но де­те

П

р­ви да­ни у шко­ли сва­ком де­ те­ту се уре­жу ду­бо­ко у се­ћа­ ње и ни­кад се не за­бо­ра­вља­ју. Учи­те­љи­ца је за­то осо­ба ко­ја за­си­ гур­но по­ста­вља те­мељ успе­шног шко­ло­ва­ња и њен за­да­так је да ство­ ри рад­не на­ви­ке и ма­ли­ша­не кроз игру уве­де у свет бро­је­ва и сло­ва. Ни­ма­ло ла­ка од­го­вор­ност би­ла је и из­бор и учи­те­љи­це Ми­ле­ве Вој­во­ дић, ко­ја је цео рад­ни век про­ве­ла при­ма­ју у за­гр­љај ђа­ке пр­ва­ке, уче­ ћи их пр­ва сло­ва па за­тим спрем­не ис­пра­ћа­ла у пе­ти раз­ред и увек са стреп­њом пра­ти­ла њи­хо­во на­пре­до­ ва­ње у ви­шим раз­ре­ди­ма. Оба­ви­ли смо раз­го­вор са учи­те­љи­цом ко­ја

П

То смо ми

р­вог да­на шко­ле био сам упла­шен да ли ће ме при­ хва­ти­ти дру­го­ви. Учи­те­љи­ца нас је од­ве­ла у учи­о­ни­ цу. Ср­це ми је ку­ца­ло ве­ли­ком бр­зи­ ном. Учи­те­љи­чин мио глас нас је по­ ла­ко осло­ба­ђао од стра­ха. Има­ла је пу­но стр­пље­ња и тру­ди­ла се да нас на­у­чи све што тре­ба да зна­мо. Вр­ло бр­зо сам се укло­пио и ни­је ми те­шко па­дао од­ла­зак у шко­лу. На­ши за­јед­ нич­ки из­ле­ти и ре­кре­а­тив­на на­ста­ва оста­ће ми у се­ћа­њу као ле­па успо­ме­ на. На ча­су фи­зич­ког, од­мо­ру и ре­ кре­а­тив­ној раз­у­ме­ва­ла је на­ше не­ста­ шлу­ке, ша­ле и сва­ђе. Са дру­га­ри­ма на­ста­вљам шко­ло­ва­ње, а учи­те­љи­цу не­ће­мо ни­ка­да за­бо­ра­ви­ти. Ба­ло­вић Пе­тар

Бранко бр. 6

сад ужи­ва у пен­зи­о­нер­ским да­ни­ма и са се­том по­ми­ње сва­ку ге­не­ра­ци­ју ко­ју је из­ве­ла на жи­вот­ни пут. Шта Вас је на­ве­ло да по­ста­не­те учи­те­љи­ца?

– Још као ма­ла во­ле­ла сам да оку­пљам дру­га­ре и да се игра­мо ђа­ка и учи­те­ља. Уви­де­ла сам да имам ма­ ло да­ ра да сво­ је зна­ ње пре­не­сем дру­ги­ма. Би­ла сам срећ­ на што сам мо­гла да им по­мог­ нем. По­но­сна сам што сам ра­ди­ ла у шко­ли у ко­јој сам за­вр­ши­ла основ­ну шко­лу. По­но­во да би­рам би­ла бих опет учи­те­љи­ца. Шта је у Ва­шем по­слу би­ло нај­те­ же, а у че­му сте нај­ви­ше ужи­ва­ли?

– Нај­ви­ше сам ужи­ва­ла у ра­ду и за­јед­нич­ким дру­же­њи­ма са де­цом. Срећ­на и за­до­вољ­на би­ла сам на кра­ју на­шег дру­же­ња, ка­да сам до­

10

би­ја­ла ре­чи по­хва­ле и за­хвал­но­сти, не са­мо од уче­ни­ка већ и ро­ди­те­ ља. Све што је би­ло ру­жно и те­шко одав­но се за­бо­ра­ви­ло. Да мо­же­те да се вра­ти­те на по­ че­так ка­ри­је­ре, да ли би­сте не­што дру­га­чи­је ура­ди­ли?

– Ка­да бих се вра­ти­ла на по­че­ так сво­је ка­ри­је­ре до­ста то­га би про­ме­ни­ла. Ви­ше би их учи­ла о ства­ри­ма ко­је им тре­ба­ју за жи­вот. Са де­цом би се ви­ше укљу­чи­ла у ван­на­став­не ак­тив­но­сти и би­ло би ви­ше игре и за­ба­ве. Ко­ли­ко ге­не­ра­ци­ја сте ис­пра­ти­ ли у пе­ти раз­ред?

– У пе­ти раз­ред ис­пра­ти­ла сам 8 ге­не­ра­ци­ја. Да ли би­сте пре­по­ру­чи­ли љу­ди­ма да се ба­ве овим по­слом, и за­што?

– То­ком че­тво­ро­го­ди­шњег дру­ же­ ња са де­ цом са­ знаш мно­ го о

март 2015.

интервју

њи­ ма. Шта во­ ле, же­ ле, че­ му се ра­ду­ју. У сва­кој ге­не­ра­ци­ји би­ло је уче­ни­ка ко­ји су же­ле­ли да бу­ ду учи­те­љи. Би­ло ми је дра­го што је то та­ко. Кроз раз­го­вор сам их охра­бри­ва­ла да то и по­ста­ну. По­ сао учи­ те­ ља ни­ је ни ма­ ло лак. Учи­тељ тре­ба да во­ли де­цу, да је то­ле­ран­тан, да по­шту­је њи­хо­ве лич­но­сти, да има јед­нак ар­шин за све и да бу­де дру­ги ро­ди­тељ. Да ли сте би­ли зах­тев­на учи­те­ љи­ца?

– Ми­слим да ни­сам би­ла пре­ те­ра­но зах­те­ва­на учи­те­љи­ца. На по­чет­ку ка­ри­је­ре би­ла сам зах­ тев­ни­ја, али вре­ме­ном сам на­у­ чи­ла да по­ред уче­ња и из­вр­ша­ва­ ња оба­ве­за по­сто­ји и не­што дру­го. Не­ма ни­шта леп­ше не­го ви­де­ти срећ­но и за­до­вољ­но де­те, а зна­ти да си ти бар ма­ло до­при­нео то­ме. Да ли Вас уче­ни­ци, ко­је сте из­ ве­ли, по­се­ћу­ју?

март 2015.

– Не мо­гу се по­хва­ли­ти да ме уче­ни­ци ко­је сам из­ве­ла мно­го по­се­ћу­ју. Чу­је­мо се и ви­ди­мо у про­ла­зу. Ве­о­ма ми је дра­го да ме се мо­ји уче­ни­ци се­ћа­ју и да ме по­зи­ва­ју на за­јед­нич­ка дру­же­ња. Да ли сте се угле­да­ли на ста­ ри­је учи­те­љи­це на по­чет­ку сво­је ка­ри­је­ре и ми­сли­те ли да сте би­ ли узор мла­ђим ко­ле­ги­ни­ца­ма на кра­ју сво­је ка­ри­је­ре?

– На по­чет­ку сво­је ка­ри­је­ре би­ ло је до­ста су­за, стра­ха и стреп­ње. Ду­го сам че­ка­ла по­сао у про­све­ти и вре­ме­ном сам за­бо­ра­ви­ла оно што сам на­у­чи­ла у шко­ли. Да би се укло­пи­ла у рад мно­го су ми по­ мо­гле ста­ри­је ко­ле­ги­ни­це Жив­ка Пет­ко­вић и Јо­ван­ка Ста­нић. На то­ме им мно­го, мно­го хва­ла. Ми­ слим да сам би­ ла узор мла­ ђим ко­ле­ги­ни­ца­ма у то­ку и на кра­ју сво­је ка­ри­је­ре. Од ме­не су мо­гле на­у­чи­ти да у жи­во­ту чо­век тре­ба

11

да бу­де стр­пљив, да бу­де до­бар са­ го­вор­ник, да са­слу­ша дру­ге. Не­ке од њих ка­жу да сам по­не­кад „пе­ ни­ци­лин“ за њи­хо­ву ду­шу. По­ру­ка за учи­те­љи­це ко­је у ју­ну ис­пра­ћа­ју уче­ни­ке че­твр­тог раз­ ре­да, а у сеп­тем­бру до­че­ку­ју ђа­ке пр­ва­ке. Дра­ге мо­је ко­ле­ги­ни­це: по­штуј­те сва­ко де­те без об­зи­ра на ње­го­ве спо­соб­но­сти, имај­те ре­ал­на оче­ки­ва­ња, ни пре­ви­ше ве­ли­ка ни пре­ма­ла, по­ку­шај­те да их усме­ри­те да бу­ду до­бри љу­ди, а не са­мо до­бри уче­ни­ци, де­цу на­у­чи­те да упо­зна­ју сво­ју про­шлост, да чу­ва­ју ко­ре­не и не­ гу­ју тра­ди­ци­ју, оста­ви­те свој „пе­чат“ по ко­ме ће­те би­ти пре­по­зна­тљи­ви. Разговарала: Данијела Арчаба VII3

бр. 6 Бранко

музика

Ма­дле­ни­ја­нум, На­род­но по­зо­ри­ште и пред­мет Хор и ор­ке­стар

Ужи­ва­ли смо у ба­ле­ту и опе­ри Уче­ни­ци, ко­ји иду на из­бор­ни пред­мет хор и ор­ке­стар, у то­ку ове школ­ске го­ди­не за­јед­но са на­став­ни­цом Да­ни­је­лом Мла­де­но­вић по­се­ти­ли су ви­ше пу­та град­ска по­зо­ри­шта и ужи­ва­ли у ба­ле­ту и опе­ри. Ево крат­ког пре­гле­да про­гра­ма ко­је су по­се­ти­ли.

П

р­ви пут су­сре­ли су се са опе­ ром „Љу­бав­ни на­пи­так“ у Опе­ ра те­а­тру Ма­дле­ни­ја­нум у Зе­ му­ну. Ли­бре­то је ура­ђен на срп­ском је­зи­ку, што олак­ша­ва ђач­кој пу­бли­ци пра­ће­ње опе­ре и го­во­ри о чо­ве­ку ко­ ји ми­сли да ће му у осва­ја­њу де­вој­ке по­мо­ћи љу­бав­ни на­пи­так. У На­род­ном по­зо­ри­шту на Тр­гу ре­пу­бли­ке би­ли су у при­ли­ци да раз­гле­да­ју про­сто­ри­је за пре­свла­ че­ње, шмин­ка­ње, сце­ну и ма­ли му­зеј у окви­ру по­зо­ри­шта. По­сма­ тра­ли су ка­ко се пра­ве пе­ри­ка и бр­ ко­ви. Гле­да­ли су ба­лет „Ба­ја­де­ра“, љу­бав­ну тра­ге­ди­ју у ко­јој бо­гат­ство за­сле­пи глав­ног ју­на­ка до те ме­ре да из­гу­би сво­ју љу­бав.

Бранко бр. 6

Исте ве­че­ри ужи­ва­ли су у На­род­ном по­зо­ри­шту у две опе­ре- „Па­јац“ и „Ка­ва­ле­ри­ја Ру­сти­ка­на“ ко­је об­ра­ђу­ју те­ му љу­ба­ви. У опе­ри „Па­ја­ци“ ин­те­ре­сант­на је по­ја­ва те­а­тра у те­а­тру, јер се та­ко ја­вља­ју две пу­бли­ке, она ко­ја пра­ти глум­це под ма­ска­ма у опе­ри и опер­ска пу­бли­ка. Те­ма је љу­ бав, а од­но­си ме­ђу ли­ко­ви­ма су ис­пре­пле­те­ни. Рад­ња опе­ ре „Ка­ва­ле­ри­ја Ру­сти­ка­на“ од­и­гра­ва се ме­ђу се­ља­ци­ма на Си­ци­ли­ји јед­ног ус­кр­шњег ју­тра. Ве­о­ма су упе­ча­тљи­ве ма­сов­не сце­не се­ља­на оку­ пље­них на тр­гу.

12

март 2015.

награђени ученици

1.

2.

2.

Шк. 2014–2015. год.

март 2015.

13

бр. 6 Бранко

значајни датуми

Ме­ђу­на­род­ни дан људ­ских пра­ва

П

ред ва­ма је кра­так из­ве­штај о уче­шћу на­ ших уче­ни­ка на так­ми­че­њу ко­је је ор­га­ ни­зо­вао Ин­цест Тра­у­ма Цен­тар по­во­дом Ме­ђу­на­род­ног да­на људ­ских пра­ва​. Так­ми­че­ње је одр­жа­но 5. де­цем­бра 2014. го­ди­не у Цен­тру за кул­тур­ну де­кон­та­ми­на­ци­ју у Бе­о­гра­ду, Бир­ ча­ни­во­ва 21. На­ши пред­став­ни­ци су би­ли уче­ни­ци 8/3 ко­ ји су на так­ми­че­њу би­ли у прат­њи сво­је бив­ше на­став­ни­це гра­ђан­ског вас­пи­та­ња, а са­да ди­рек­ тор­ке шко­ле, Гор­да­не Мар­че­тић, и пси­хо­ло­шки­ ње Ве­сне Жи­ва­но­вић. Пред­ста­ви­ли су се Фо­рум сце­ном, у ко­јој су пред­ста­ви­ли је­дан од ви­до­ва на­си­ља ме­ђу уче­ни­ци­ма. Ра­ди­ло се о сек­су­ал­ ном уз­не­ми­ра­ва­њу и емо­тив­ном на­си­љу ко­је су уче­ни­ци пре­то­чи­ли у сце­на­рио ко­ји су од­и­гра­ли пред пу­бли­ ком. За пре­зен­то­ван рад на­ша еки­па је до­би­ла по­хва­ле. Сви смо про­ве­ли је­дан ис­ку­ством бо­гат дан ко­јим смо гро­мо­гла­сно про­кла­мо­ва­ли (и осве­шћи­ва­ли) основ­ на људ­ска пра­ва. За­до­вољ­ни смо се вра­ти­ли ку­ћа­ма.

„Ако же­лиш ми­ши­це ко гво­жђе...“ (Љ. Ршу­мо­вић)

Дан здра­ве хра­не Рет­кост је ви­де­ти на од­мо­ру де­те да је­де ја­бу­ку...ил­и ба­на­ну... ил­и.. или... Смо­ки, чипс, ли­за­ли­це и со­ко­ви су за­ме­ни­ли сен­дви­че из до­ма­ће ра­ди­но­сти, ба­ки­не ки­фле, све­же га­ле­те ко­је мо­же­мо да по­де­ли­мо са дру­га­ри­ма.

О

бе­ле­жен је Дан здра­ве хра­не 16.ок­то­бра. Циљ обе­ле­жа­ва­ња овог да­на је про­мо­ ци­ја здра­вих жи­вот­них на­ви­ка, здра­ве, ра­зно­вр­сне и пра­вил­не ис­хра­не ко­ја је нај­бит­ ни­ји фак­тор за здра­вље уче­ни­ка, на­ро­чи­то у пред­школ­ском уз­ра­сту. Ис­тра­жи­ва­ња о ис­хра­ни школ­ске де­це по­ ка­зу­ју да је нај­ве­ћи број бо­ле­сти про­у­зро­ко­ ван не­пра­вил­ном ис­хра­ном, би­ло да је реч о го­ја­зно­сти или мр­ша­во­сти, ане­ми­ји и ди­ ја­бе­те­су. У на­шој шко­ли овај дан тра­ди­ци­о­нал­но је обе­ле­жен до­но­ше­њем и кон­зу­ми­ра­њем ја­бу­ ка на ве­ли­ком од­мо­ру, за­шта су се по­тру­ди­ ле на­став­ни­ца На­да и Је­ле­на Пе­тро­вић.

Бранко бр. 6

14

март 2015.

интервју

Ин­тер­вју с Ми­лан­ком Бам­бић

Жи­вот ме све вре­ме др­жао у шко­ли Ци­ти­ра­ју­ћи Ан­дри­ћа да су де­ца ма­ли љу­ди, на­став­ни­ца срп­ског је­зи­ка пра­ви осврт на ге­не­ра­ци­је ко­је је учи­ла

Ка­да сте оти­шли у пен­зи­ју, да ли вам је би­ло те­шко опро­сти­ти се од ђа­ка?

– Да, би­ло ми је ве­о­ма те­шко. Би­ ло је ту мно­го емо­ци­ја, ле­пих ре­чи, чак и су­за. Ко­ји вам је био нај­леп­ши ис­пра­ ћај, у ком оде­ље­њу?

– Ја сам пре­да­ва­ла у 4 оде­ље­ња у тре­нут­ку од­ла­ска у пен­зи­ју. Због то­га не мо­гу да из­дво­јим ни јед­но оде­ље­ње по­себ­но. Да ли вам не­до­ста­је шко­ла?

– Не­до­ста­је ми. Че­сто раз­ми­ шљам о шко­ли, де­ци, чак по­вре­ме­ но са­њам не­ке сно­ве о шко­ли. Ка­ко сте се осе­ћа­ли ка­да сте пр­ ви пут до­шли у шко­лу?

– Би­ло је то за­и­ста дав­но. Пр­ви мој по­сао био је за ме­не, као не­ис­ ку­сног на­став­ни­ка, пун из­не­на­ђе­ ња. Сна­ла­зи­ла сам се и по­ку­ша­ва­ла да што пре схва­тим шта је су­шти­на овог ели­чан­стве­ног по­сла. Ка­ко про­во­ди­те да­не у пен­зи­ји?

– Имам ути­ сак да са­ да имам мно­го ма­ње вре­ме­на, не­го док сам ра­ ди­ ла у шко­ ли. Све­ га ту има... Дру­же­ње, ка­фи­це са при­ја­те­љи­ца­ ма, по­зо­ри­ште и кон­цер­ти, при­ват­ не оба­ве­зе, а на­сто­јим да от­пу­ту­јем не­куд, кад год је то мо­гу­ће. Где сте ра­ди­ли пре не­го што сте до­шли у на­шу шко­лу?

– У овој шко­ли сам ра­ди­ла нај­ду­ же, а слу­жбо­ва­ла сам у још јед­ној

март 2015.

ба­тај­нич­кој шко­ли, у Елек­тро-ма­ шин­ској шко­ли у Зе­му­ну и де­сет го­ди­на сам ра­ди­ла ван про­све­те.

ги, пре све­га мо­ји ђа­ци. А ја сам за­ до­вољ­на ти­ме што ме је жи­вот све вре­ме др­жао у шко­ли.

Да мо­же­те, да ли би сте се опет вра­ти­ли у шко­лу?

– Да мо­гу, бих!!!

Шта бас је нај­ви­ше ра­до­ва­ло у то­ку на­ста­ве?

– У сва­ком слу­ча­ју па­мет­не очи мо­јих ђа­ка, њи­хо­ба ра­до­зна­ла ли­ ца и пе­ти­це ко­је су по­не­кад ствар­ но пљу­шта­ле.

Ка­да сте још би­ли у шко­ли, је­сте ли ика­да по­сми­ли „Не мо­гу ви­ше да из­др­жим“?

– Да, мно­го пу­та! Ко­ја ге­не­ра­ци­ја вам је оста­ла у се­ћа­њу?

– На­рав­но, пр­ва ге­нер­ци­ја у овој шко­ли. Али и оста­ле ге­не­ра­ци­је су ми не­где у ср­цу. Шта сте све на­у­чи­ли од ђа­ка?

– На­у­чи­ла сам мно­го. Ан­дрић је ре­као да су де­ца ма­ли љу­ди што зна­чи да се од њих увек има шта на­у­чи­ти. Мо­жда нај­ви­ше од све­гашта је љу­бав. Да ли вам не­до­ста­ју ко­ле­ге из шко­ле?

– Мно­го. Да ли сте ика­да раз­ми­шља­ли да ће­те на­пу­сти­ти шко­лу и ка­ко сте се та­да осе­ћа­ли?

– Де­ша­ва­ло се у не­ким те­шким тре­ну­ци­ма да то по­же­лим, али та ми­сао је не­ста­ла са но­вим ула­ском у оде­ље­ње.

Ко­ ја књи­ га о шко­ ли је на вас оста­ви­ла нај­ве­ћи ути­сак?

– Про­чи­та­ла сам мно­го књи­га о ђа­ци­ма и ђач­ком жи­во­ту, али нај­ сна­жни­ји ути­сак оста­ви­ла је на ме­не збир­ка при­по­ва­да­ка „Де­ца“ Ива Ан­дри­ћа. Увек сам се пла­ши­ ла Ми­ле­та и Па­ли­ке да се та­ква не по­ја­ве ме­ђу мо­јом де­цом, а стро­ги учи­те­љи из при­по­вет­ки опи­мин­ја­ ли су ме ка­ква не тре­ба да бу­дем. Ни у јед­ ној књи­ зи ни­ сам про­ чи­ та­ла ни­шта слич­но оном тре­нут­ку ка­да је 6/3 на мом по­след­њем ча­су от­пе­ва­ло „Но­ћас ни­су сја­ле зве­зди­ це на не­бу“, а сви смо се гу­ши­ли у су­за­ма. Раз­го­ва­ра­ли: Са­ра Гу­гле­та 6/3, Је­ле­на Лу­кач 6/3, Ан­дреа Инић 6/3, Ни­ко­ли­на Ше­без 6/3, Јо­ван Не­на­дић 6/4, Алек­сан­дра Гру­бор 6/3

Да ли сте за­до­вољ­ни ва­шим ра­ дом у шко­ли?

– О то­ме би тре­ба­ло да ка­жу дру­

15

бр. 6 Бранко

свети сава

Про­сла­ва Све­тог Са­ве 2015. го­ди­не

Наставник Зоран – нови кум

Анђела Пајевић 4-4

Светосавска приредба је одржана уочи Светог Саве у парохијском дому при Храму Рођења Пресвете Богородице, а на дан Светог Саве у нашој школи одржана је и свечана Академија.

У

уз помоћ наставника драмских педагога: Ћалић, Мијић, Илић, Мишчевић, Јаић Таталовић, Стојаковић и Атлагић, музичких педагога Кнежевић и Младановић, фолклора КУД Батајница уз техничку подршку Ђорђа Остојића. Ученици су, као и увек пажљиво

припремљени и увежбани, забавили своје наставнике и позване госте. На свечани ручак уз музику директорка школе Гордана Марчетић позвала је све госте на дружење које је настављено у свечаној сали школе. Славица Денић

Невен Гавриловић 1–6

уторак, 27. 1. 2015. У 12.00 сати у свечаној атмосфери обављен је обред сечења славског колача, Зоран Ђорђевић је имао част да преузме кумство од Слободана Каблара. Ове школске године сценарио је урадила вероучитељ, Жељка Павловић

Бранко бр. 6

16

март 2015.

Ликовни кутак

Марко Максимовић 4-4

Ана Шуша 4-4

Невена Јевтић 4-4

Андреа Пајевић 4-4

Марта Шарић 4-4

Сара Ивановић 4-4

Сара Олуић 4-4

Исидора Младеновић 4-4

Милица Јовановић 4-4

Ивона Стојчић 2-4

Сара Олуић 4-4

Јана Јанковић 1-6

март 2015.

17

бр. 6 Бранко

ликовни кутак

Бранко бр. 6

Јована Ђукић 7-5

Корана Аћимовић 3-5

Александар Ђошић 8-1

Сара Ђаковић Ковачевић 2-6

Андреа Драгић 2-1

Теодора Миленов 2-1

Сара Олуић 4-4

Исидора Младеновић 4-4

18

март 2015.

ликовни кутак

март 2015.

Александар Костадиновић 2-4

Ангелина Антић 2-4

Хелена Гордић 2-4

Ана Грозданић 1-1

Јана Јанковић 1-6

Елена Сергијевић 1-2

Ивана Јевтић 1-6

Марко Марчинко 1-2

19

бр. 6 Бранко

ликовни кутак

Лана Опарница 2-4 Лана Опарница 2-4

Ивана Мијаиловић 2-4

Маша Грмуша 2-4

Ана Шуша 4-4

Бранко бр. 6

Маја Гаица 2-4

Јана Јокановић 2-4

Милица Еремић 1-6

Нађа Богдановић 1-6

20

март 2015.

веронаука

Секција из верске наставе – православни дечји хор

Ак­тив­ност хо­ра Ор­лић Ли­тур­гиј­ске пе­сме, ду­хов­не, из­вор­не и де­чи­је пе­сме ... и фуд­бал. Ка­ко су по­ве­за­ни, пи­та­те се?

Ц

р­кве­но­–де­чи­ји хор Ор­лић је осно­ван пре 4 го­ди­не као сек­ци­ја из ве­ро­на­у­ке при на­шој шко­ли. Чла­но­ви хо­ра су у по­чет­ку би­ли са­мо уче­ни­ци на­ше шко­ле од 1–4 раз­ре­да. На хо­ру се уче ли­тур­гиј­ске пе­сме, ду­хов­не, из­вор­не и де­чи­је пе­сме. Вре­ме­ном су се хо­ру при­дру­жи­ли и уче­ни­ ци из Ми­тра­ље­те и Пин­ки­ја као и пред­школ­ци. Хор са­да бро­ји око 40 чла­но­ва од 6–12 го­ди­на, а ди­ ри­гент је Је­ле­на Па­вло­вић. Сва­ке дру­ге не­де­ље хор Ор­лић пе­ва на Све­тој Ли­тур­ги­ји у хра­му Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, за­тим уче­ ству­је сва­ке го­ди­не на Све­то­сав­ ској ака­де­ми­ји у шко­ли, на Бо­жић­ ним и Вас­кр­шњим кон­цер­ти­ма, а про­шле го­ди­не у ју­ну је Хим­ном Ср­би­је отво­рио два так­ми­че­ња у фуд­ба­лу. Ове го­ди­не ће хор, ако Бог да, по тре­ћи пут на­сту­па­ти на Фе­сти­ва­лу де­чи­јих хо­ро­ва Фе­де­ хо у Де­чи­јем кул­тур­ном цен­тру у Бе­о­гра­ду и по дру­ги пут на Фе­ сти­ва­лу де­чи­јих хо­ро­ва у Но­вим Ба­нов­ци­ма. Ак­тив­но­сти хо­ра у то­ку ове школ­ске го­ди­не 2014/15 су: Бо­жић­на при­ред­ба хо­ра Ор­лић

март 2015.

за­јед­но са уче­ни­ци­ма 2–4 оде­ ље­ња и учи­те­љи­це Ми­лан­ке Ча­ бри­ло ко­ја је одр­жа­на у цр­кве­ној са­ли при хра­му Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це 28. 12. 2014. год. и у шко­ли 29. 12. 2014. го­ди­не. Бо­жић­ни кон­церт у Но­вим Ба­ нов­ци­ма на ко­ји нас је по­звао ди­ ри­гент цр­кве­ног хо­ри­ћа Острог, а ујед­но и кон­церт на­ше учи­те­љи­ це 2–6 оде­ље­ња, Ми­ли­це Ти­шме, одр­жан 4. 1. 2015. год. Све­то­сав­ска ака­де­ми­ја у на­шој шко­ли 27. 1. 2015. год. На­ступ у Ру­ском цен­тру на Фи­ ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду 2. 3. 2015. год. У хо­ру се де­ца дру­же, во­ле, ужи­ ва­ју у пе­ва­њу и увек су при­сут­ни смех и ве­ли­ка ра­дост. То је оно што је и био циљ осни­ва­ња овог хо­ра, да се не­гу­је љу­бав пре­ма пе­сми, љу­бав пре­ма Бо­гу и сво­јој ве­ри и истин­ско дру­гар­ство. Жељка Павловић

21

бр. 6 Бранко

дани сећања

про­јек­ат „Да­ни се­ћа­ња“

Чи­та­мо и пи­ше­мо са Аном Франк у „Бран­ку“

У

окви­ру са­рад­ње на про­јек­ту „Да­ ни се­ћа­ња“, еду­ка­тив­на из­ло­ жба и ра­ди­о­ни­ца „Чи­та­мо и пи­ ше­мо са Аном Франк“ је пре­ве­де­на и адап­ти­ра­на за упо­тре­бу у би­бли­о­те­ ка­ма у Ср­би­ји. Кон­цепт је раз­ви­јен у Ку­ћи Ане Франк у Ам­стер­да­му 2010. го­ди­не, и до са­да је са ве­ли­ ким успе­хом ко­ри­штен у би­бли­о­ те­ка­ма ши­ром Хо­лан­ди­је. Из­ло­жба „Чи­та­мо и пи­ше­мо са Аном Франк“ је пред­ста­вље­на и у Њу Јор­ку, на остр­ву Ку­ро­сао, у Гру­зи­ји и, ево са­ да, у Ср­би­ји. „Чи­та­мо и пи­ше­мо са Аном Франк“ је ра­ди­о­ни­ца у ко­јој из­ло­жба слу­жи као по­ла­зна тач­ка. Из­ло­жба је спе­ци­јал­но ди­зај­ни­ра­на за мла­де и пру­жа пре­глед жи­во­та по­ро­ди­це Франк. По­ред то­га, из­ло­ жба je фо­ку­си­ра и на Анин та­ле­нат за пи­са­ње. Кроз по­став­ку от­кри­ва­мо Ани­ну љу­бав пре­ма пи­са­њу и пред­ ста­вља­мо не­ке од ње­них тек­сто­ва. Ана је во­ле­ла пи­са­ње и же­ле­ла је да по­ста­не пи­сац. Шта ва­ши уче­ни­ци во­ле? Шта они же­ле да по­ста­ну? Би­ло нам је ве­ли­ко за­до­вољ­ство да у про­сто­ри­ја­ма би­бли­о­те­ке ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ – Ба­ тај­ни­ца уго­сти­мо из­ло­жбу „Чи­ та­мо и пи­ше­мо са Аном Франк“. У окви­ру ре­дов­них ак­тив­но­сти школ­ске би­бли­о­те­ке и ме­ди­ја­те­ ке уче­ни­ци на­ше шко­ле има­ли су при­ли­ку да по­гле­да­ју и уче­ству­ју у ра­ди­о­ни­ца­ма из­ло­жбе „Чи­та­мо и пи­ше­мо са Аном Франк“. Уче­ ни­ци мла­ђих раз­ре­да, за­јед­но са сво­јим учи­те­љи­ма и школ­ским би­бли­о­те­ка­ром, упо­зна­ли су се са тра­гич­ном суд­би­ном Ане Франк и уче­ство­ва­ли у ра­ди­о­ни­ца­ма на­ ме­ње­ним њи­хо­вом уз­ра­сту. Уче­ ни­ци ста­ри­јих раз­ре­да, у окви­ру

Бранко бр. 6

на­ста­ве исто­ри­је, гра­ђан­ског вас­ пи­та­ња, срп­ског је­зи­ка, као и ак­ тив­но­сти би­бли­о­те­ка­ра и ме­ди­ја­ те­ка­ра шко­ле, про­ду­би­ли су сво­ја зна­ња о жи­во­ту и пи­са­њу Ане Франк, јер су већ има­ли при­ли­ку да про­чи­та­ју њен днев­ник у окви­ ру на­ста­ве срп­ског је­зи­ка. Уче­ни­ци су то­ком ра­да у окви­ ру ра­ди­о­ни­ца по­ка­за­ли ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње и мо­та­ва­ци­ју, ин­ спи­ри­са­ни жи­во­том Ане Франк и ње­ном же­љом да по­ста­не пи­сац, а уче­ни­ци че­твр­тог раз­ре­да из­не­ли су сво­је ути­ске.

22

март 2015.

литерарни КУТАК

Ни­смо сви исти, али смо сви јед­на­ки

Н

и­смо ми би­ра­ли ка­кви ће­мо се ро­ди­ти, али ми од­лу­чу­је­мо ка­кви ће­мо би­ти. Три на­сме­ја­на ли­ ца оза­ре се, јед­но бе­ло, јед­но цр­но, јед­но жу­то. Шест ве­се­лих очи­ју за­бли­ста­ло је. Ко­се, круп­не, сит­не, пла­ве, зе­ле­не цр­не. Сви на­сме­ја­ни, сви ве­се­ли. Раз­ли­ чи­ти, а нај­бо­љи дру­га­ри. Сва де­ца овог све­та ухва­ти­ла се у ве­ли­ко ко­ло. Сва­ко сва­ког по­шту­је, а раз­ли­чи­ти су и ко­ло се не пре­ки­да. Сви има­ју иста пра­ва и оба­ве­зе. Ази­ја и Аме­ри­ка, Евро­па и Афри­ка, сви мо­ра­ју да се шко­лу­ју, ле­че, има­ју по­ро­ди­цу ко­ја их шти­ти, при­ја­ те­ље и дру­же се. До­ла­зе­ћи из раз­ли­чи­тих под­не­бља, кул­ту­ра, ре­ли­ги­ја сва­ко од нас до­но­си сво­ју тра­ди­ци­ју, оби­ча­је на­ви­ке. Упра­во због те на­ше раз­ли­чи­то­сти, свет је леп­ши и бо­га­ти­ји. Пр­во ме­сто у мла­ђој сме­ни, Ле­на Бог­да­но­вић 4/3

Д

а ли сте не­ка­да по­ми­сли­ли ка­кав би свет био да смо сви исти? Мо­ја шко­ла је пу­на раз­ли­чи­тих ђа­ка и сви су они мо­ји дру­га­ри. Во­лим да се дру­ жим са сви­ма, без об­зи­ра на њи­хо­ва ма­не и вр­ли­не. Не­ки во­ле да уче, а не­ки баш и не. Не­ко је груб, а не­ко је не­жан. На­ша ми­шље­ња и по­ступ­ци су че­сто дру­га­ чи­ји, али смо сви исти у не­че­му. Сви има­мо иста пра­ва и оба­ве­зе. По­не­ка­да нам је те­шко што има­мо мно­го да учи­мо, ра­ди­мо до­ма­ће за­дат­ке. Пра­ва већ и ни­су та­ко ло­ша. Ужи­ва­мо у чи­та­њу, игри, дру­же­њу, хра­ни... Али сви смо осе­тљи­ви на ома­ло­ва­жа­ва­ње ко­је се од­но­си на из­глед, ве­ру, оби­ча­је. Увек се рас­ту­жим ка­да ви­дим да не­ку де­цу вре­ђа­ју и из­два­ја­ју. Они се не пи­та­ју ка­ко је би­ти у њи­хо­вој ко­жи? Сви смо ми дру­га­чи­ји, не­по­но­ вљи­ви и за­слу­жу­је­мо да нас по­шту­ју и ува­жа­ва­ју. Не­ве­на Јев­тић 4/4

Ч

е­сто чу­јем у ве­сти­ма да се ра­се­ља­ва­ју Ро­ми из не­хи­ги­јен­ских на­се­ља, о то­ме ка­ко не иду ре­дов­ но у шко­лу и ка­ко бо­ра­ве на ули­ци без кон­тро­ле. Ма­ми сам ре­кла док смо слу­ша­ли те ин­фор­ма­ци­је да сам срећ­на што ни­сам јед­на од те де­це. Ма­ма ми је ис­ при­ча­ла при­чу о сво­јој нај­бо­љој дру­га­ри­ци из сред­ње шко­ле ко­ја је би­ла Ром­ки­ња. Би­ла је па­мет­на, уред­на, ве­се­ла и има­ла је фи­ну по­ро­ди­цу. Ве­ћи­на ђа­ка су је из­ бе­га­ва­ла, а она је же­ле­ла да се дру­жи са сви­ма, из­ла­зи и за­ба­вља се са сво­јом ге­не­ра­ци­јом. Из ма­ми­не при­че схва­ти­ла сам да за при­ја­тељ­ство ни­је ва­жна ни ве­ра ни ма­тер­њи је­зик, већ је бит­но шта тај не­ко по­се­ду­је у се­би и ка­кав је чо­век, јер раз­ли­чи­тост нас чи­ни бо­љим, дру­га­чи­јим и бо­га­ти­јим. Ма­ја Ушље­бр­ка 4/1

март 2015.

Н

а­ши ка­рак­те­ри, фи­зич­ки и уну­тра­шњи из­гле­ди, као и про­бле­ми из жи­во­та ко­ји жи­ви­мо, раз­ли­ чи­ти су, али сви смо ми љу­ди, ста­ри или мла­ди, и вре­ди­мо под­јед­на­ко. Да смо сви исти, жи­вот би био по­ма­ло пра­зан, јед­но­ ли­чан и до­са­дан. По при­ро­ди смо сит­ни или круп­ни, ви­со­ки или ни­ски, сна­ла­жљи­ви или не­спрет­ни, ма­ње или ви­ше са­о­се­ћај­ни јед­ни за дру­ге.., раз­ли­чи­ти у сва­ ком сми­слу. По­сто­је и они ко­ји се са­мо­пре­це­њу­ју, уз­ди­жу се и по­ста­вља­ју се­бе на пр­во ме­сто, увек бит­ни и по­себ­ни. Та­кви ни­ка­да не­ће схва­ти­ти да се сви ми на кра­ју са­ ста­је­мо на истом ме­сту са под­јед­на­ким ква­ли­те­ти­ма. Љу­ди се ме­ња­ју, бар та­ко ка­жу. Не­ки се угле­да­ју на та­ту, ма­му, тет­ку или ком­ши­ју, не­ки на слав­не глум­це и спор­ти­сте и у све­му во­ле да опо­на­ша­ју сво­је идо­ ле. Има и оних са чвр­стим ста­вом ко­ји не же­ле да се ме­ња­ју и не до­зво­ља­ва­ју ни­ком да их про­ме­ни, са­ми би­ра­ју осо­бе ко­је им од­го­ва­ра­ју за дру­же­ње. Ве­ћи­на нас је ство­ре­на са под­јед­на­ким спо­соб­но­сти­ма, али од сва­ког по­је­дин­ца за­ви­си да ли ће сво­је по­тен­ци­ја­ ле раз­ви­ја­ти и усме­ра­ва­ти у пра­вом сме­ру или ће их спу­та­ти не­ра­дом и ле­њо­шћу. Ма­те­ри­јал­не ства­ри мо­ гу по­ква­ри­ти чо­ве­ка, учи­ни­ти га охо­лим и хлад­ним, не­за­ин­те­ре­со­ва­ним за осе­ћа­ња, ху­ма­ност и пра­ве жи­ вот­не вред­но­сти, не­спо­соб­ним да са­ња и ма­шта. Сви, ипак, жи­ви­мо под истим не­бом и уди­ше­мо исти ва­здух. Жи­вот би био мно­го леп­ши ка­да би­смо јед­ни пре­ма дру­ги­ма би­ли бар ма­ло са­о­се­ћај­ни­ји, то­ле­рант­ ни­ји и ху­ма­ни­ји. По­ку­шај­мо за­јед­но, ни­је те­шко! Еле­на Ја­пун­џа VI­II-5

С мо­јим де­ком ни­је би­ло ша­ле Дра­га лич­ност мог де­тињ­ства је био мој де­ка. Звао се Ни­ко­ла и во­лео је да пе­ца, во­зио је мо­тор, ча­ мац, ау­то мар­ке „Ма­зда“ и пра­вио је лам­пе и по­ја­ча­ла. Имао је се­ду ко­су ко­ју је че­шљао на сва­ких сат вре­ме­на, ни­је во­лео да но­си на­о­ча­ре, са­мо кад је чи­тао но­ви­не. Не се­ћам се ко­је су му бо­је би­ле очи. Био је мр­шав и но­сио је ко­шу­љу. Био ми је мно­го драг, јер ни­је ни­кад ви­као. Био је дру­же­љу­бив и ве­сео. Во­лео је кад му до­ђе­мо у по­ се­ту. Јед­ном, кад смо он, ма­ма и ја би­ли на Ли­ду, тр­чао сам око­ло и уле­тео у во­ду. Ма­ма ми је ре­кла: „ Не­мој у ду­бо­ко!“ Ја сам ишао све ду­бље и ду­бље. Он­да је де­ка по­бе­снео, при­шао ми, ухва­тио ме је и по­чео да по­та­па и го­во­рио: „ За­што не слу­шаш Ва­со, ро­де?“ Схва­тио сам да са њим не­ма ша­ле и да је ва­жно да слу­шам. Во­лео је ка­да до­не­сем не­ку пе­ти­цу. Ни­је имао дру­га­ре, са­мо ме­не. Во­лео је свој воћ­њак и ра­но је уста­јао да бе­ре тре­шње и је­се­ње ја­бу­ке. Ни­сам во­лео кад га за­тек­нем са ци­га­ром. Он је био ве­о­ма од­лу­чан и то ми се до­па­да­ло код ње­га. При­чао је му­дро, и ни­шта га ни­је по­вре­ђи­ва­ло. Де­ка је умро, ви­ше ни­смо за­јед­но, мно­го ми не­до­ста­је. На­дам се да му је ле­по код мај­ке и оца, и нај­бо­ље дру­га­ри­це. Ва­си­ли­је Ду­ло­вић 4–4

23

бр. 6 Бранко

литерарНИ КУТАК

Мо­ја учи­те­љи­ца

Пр­ви дан шко­ле

Не­ки су има­ли сре­ће да у свом де­тињ­ству има­ју ви­ ше дра­гих лич­но­сти, ја сам упо­зна­ла јед­ну по­себ­ну. Ста­ја­ла сам ме­ђу не­по­зна­том де­цом, а она са дру­ гим учи­те­љи­ца­ма. Ми­сли­ла сам ка­ко би би­ло див­но да ми баш она бу­де учи­те­љи­ца. Про­зи­ва­ла је сво­је ђа­ке и ја сам се на­шла ме­ђу њи­ма. Та­да смо по­ста­ли пр­во че­ти­ри, а она на­ша учи­те­љи­ца Бо­ба. Ви­со­ка и вит­ка, то­плог по­гле­да, ве­ли­ког ср­ца и за­ди­вљу­ју­ћег осме­ха. Увек је по­себ­на, упор­на и вред­на, по­мо­гла нам је да по­ста­не­мо пра­ви ђа­ци. На­у­чи­ла нас је да пла­ка­њем ни­шта не­ће­мо по­сти­ћи, већ да „ сти­сне­мо пе­тљу, за­ гре­је­мо сто­ли­цу и укљу­чи­мо мо­зак“. То је ње­на ча­роб­ на фор­му­ла и за­и­ста де­лу­је! Дру­жи се са свим учи­те­ љи­ца­ма, па смо из ње­ног при­ме­ра и ми на­у­чи­ли да бу­де­мо пра­ви дру­га­ри. Ра­ду­ју је на­ши ус­пе­си, а по­не­ кад на­сме­ју на­ше гре­шке у кон­трол­ном за­дат­ку. Уско­ро од­ла­зи­мо у пе­ти раз­ред, а ја се на­дам да ће се увек по­но­сно осмех­ну­ти ка­да нас се се­ти. Не­ве­на Јев­тић 4–4

Мој де­ка Мој де­ка има бра­он очи. Има цр­ну ко­су. Зо­ве се Иван. Спре­ма ми па­ла­чин­ке. Ја га во­лим и он ме­не. Све ми не­што ку­пу­је. Увек ме во­зи на тре­нинг и у шко­ лу. Осе­ћам ве­ли­ку љу­бав пре­ма ње­му. На­та­ша Ву­че­тић I/2

Ка­да сам пр­ви пут ушао у шко­лу, осе­ћао сам се упла­ше­но, а по­сле сам схва­тио да не­мам че­га да се пла­шим ка­да сам упо­знао дру­га­ре и учи­те­љи­цу Је­ле­ну Па­вли­цу. Мно­го сам био сре­ћан за­то што сам окру­жен дру­га­ри­ма и учи­те­љи­ца­ма. Не­ма­ња Гра­о­вац I/2

Мој пр­ви дан шко­ле Пр­вог сеп­тем­бра ја сам кре­ну­ла у шко­лу. То је био мој пр­ви дан шко­ле. Ја сам би­ла срећ­на ка­да сам кре­ ну­ла у шко­лу. Ка­да сам пар пу­та ула­зи­ла у учи­о­ни­цу, осе­ћа­ла сам се као да сам код ку­ће. Би­ла сам срећ­на што сам упо­зна­ла мно­го дру­го­ва и дру­га­ри­ца. Већ сам би­ла упо­зна­ла нај­бо­љу дру­га­ри­цу. Ан­ђе­ла Кљу­чик I/2

Мој пр­ви дан шко­ле Пр­вог сеп­тем­бра по­шла сам у шко­лу. Та­да сам би­ ла срећ­на што упо­зна­јем но­ве при­ја­те­ље и учи­те­љи­цу. Ка­да сам пр­ви пут ушла у мо­ју учи­он ­ и­цу, осе­ћа­ла сам се та­ко див­но. При­ча­ли смо са учи­те­љи­цом ка­ко се зо­ве­мо. На кра­ју нам је учи­те­љи­ца да­ла ме­де­ња­ке и че­стит­ке. Оти­шла сам ку­ћи срећ­на. Би­ла сам срећ­на јер сам упо­зна­ла пу­но при­ја­те­ља и учи­те­љи­цу! Еле­на Сер­ги­је­вић I/2

Пред­ста­ва „Крц­ко Ора­шчић“

Мој друг Мој друг се зо­ве Да­вид. Има цр­ну ко­су и цр­не очи. Он је увек на­сме­јан. Не ода­је мо­је и ње­го­ве тај­не. Да­ вид и ја про­во­ди­мо вре­ме игра­ју­ћи се. Он ми се сви­ђа за­то што ми по­ма­же у не­во­љи и ми смо нај­бо­љи дру­ га­ри. Ко­ви­нић Мар­ко I/2

Ју­че сам ишла са раз­ре­дом у по­зо­ри­ште. Гле­да­ли смо пред­ста­ву „Крц­ко Ора­шчић“. Нај­ви­ше су ми се сви­де­ле Крц­ко­ва мај­ка и Ма­ша ко­ја се уда­ла за Крц­ка. Ни­је ми се сви­де­ло то што је Ли­ли хте­ла да се уда уме­ сто Ма­ше. Ли­ли је би­ла раз­ма­же­на де­вој­чи­ца. Еле­на Сер­ги­је­вић I/2

Мој пр­ви дан шко­ле Мој пр­ви дан у шко­ли Ми­сли­ла сам да ћу пр­вог да­на у шко­ли од­мах на­ћи још јед­ног при­ја­те­ља, али ни­је би­ло та­ко. Сви­де­ло ми се то што сам схва­ти­ла да не мо­рам да се сти­дим пред учи­те­љи­цом. Јон­џа Ја­на I/2

Пр­ви дан у шко­ли Ка­да сам кре­ну­ла у шко­лу, био ме је страх, јер сам се упла­ши­ла да се не­ћу укло­пи­ти. Али, ипак, ми је би­ ло ле­по, јер сам упо­зна­ла пу­но дру­га­ра. На­ро­чи­то ми се сви­де­ла учи­те­љи­ца. По­сле пр­вог да­на сам по­же­ле­ ла да сва­ки дан идем у шко­лу. Ми­лић Вик­то­ри­ја I/2

Мој пр­ви дан шко­ле је из­гле­дао нео­бич­но за­то што сам се на­ви­као на вр­тић. Учи­те­љи­ца је сви­ма по­де­ли­ла по је­дан беџ, ме­де­њак у об­ли­ку бу­ба­ма­ре и че­стит­ку. Упо­зна­ла сам ве­о­ма до­бре дру­га­ре и учи­те­љи­цу Ану. Ка­ли­нић Ми­ле­на I/6

Жа­ба Би­ла јед­ном јед­на жа­ба. Она је би­ла мно­го уса­мље­ на. Ни­је има­ла при­ја­те­ље. Мно­го је би­ла вред­на. Дру­ ге жи­во­ти­ње су је по­зва­ле да се игра са њи­ма и по­ста­ ли су јој нај­бо­љи дру­го­ви. Ка­ли­нић Ми­ле­на I/6

Мо­ја мај­ка Мо­ја ма­ма се зо­ве Ма­ри­на. Има три­де­сет се­дам го­

Бранко бр. 6

24

март 2015.

литерарни КУТАК

Пр­ви дан шко­ле Пр­ви дан ка­да сам кре­тао у шко­лу, био сам сре­ћан и уз­бу­ђен. Ис­пред шко­ле сам ви­део пу­но дру­га­ра. Је­ два сам че­као да уђе­мо у на­шу учи­он ­ и­цу. Мно­го ми се сви­де­ла, се­део сам са дру­га­ри­цом Ми­ле­ном. Учи­те­ љи­ца нам је да­ла сви­ма беџ и по је­дан слат­киш. бр­зо је про­шло. Је­два сам че­као да до­ђем су­тра по­но­во у шко­лу. Огњен Стошић I/6

Миш и лав Ше­тао се јед­ном ма­ли миш и ви­део је ла­ва. – Хо­ћеш да се игра­мо жмур­ке? – пи­тао је ла­ва.– Хо­ћу! - ка­же лав. Лав се са­крио иза жбу­ња и ви­ри­ла му је гри­ва. Миш га ла­ко про­на­ђе. За­тим се миш са­кри­је у ње­го­ву гри­ву, а лав је пре­тра­жио и жбу­ње и др­ве­ће. Али га ни­је би­ло. Миш ки­не и лав га от­кри­је. Лав га упи­та ка­ко се та­ко до­бро скри­ва, а миш му ре­че да не зна. Та­ко је би­ло! Не­ве­на Га­ври­ло­вић I/6

Мој пр­ви дан шко­ле Пр­ви дан шко­ле сам био сре­ћан. Још пр­вог да­на су нам да­ли слат­киш. За­тим су нас про­зи­ва­ли. Оти­шли смо ку­ћи. Ја сам упо­знао но­ве дру­го­ве. Сте­фан Са­вић I/6

Ча­роб­ни ло­нац Био јед­ном је­дан ча­роб­ни ло­нац. Он је мо­гао да ску­ ва сва је­ла на све­ту. Ка­да га ис­пр­љаш, он се од­мах вра­ ти као што је био. Чу­дан не­ки ло­нац, јед­ном не­ко де­те га на­ђе. То де­те се зва­ло Го­ран. Он је не­што ску­вао. Од­лу­чио је да га по­ка­же се­лу. Про­дао га је и до­био пу­но нов­ца. Ва­си­ли­је Ха­џи Пу­рић I/6

Мо­је пли­ва­ње Мој тре­нер се зо­ве Пе­тар. Идем на пли­ва­ње на ба­зен „Ре­бро“. Ми пли­ва­мо кра­ул, леђ­но и пр­сно. Пет­ком се игра­мо, али пре то­га пли­ва­мо. Ја сам гру­па А3. Тре­ нер је до­бар пре­ма на­ма. Ма­ти­ја Ка­та­нић I/6

март 2015.

25

Нај­бо­ља ба­ка на све­ту Од свих ба­ка на све­ту, ко­је сам упо­зна­ла, из­дво­ји­ла бих јед­ну, ону нај­бри­жни­ју- мо­ју ба­ку, ико­ни­цу ко­ја бри­не о ме­ни од мог ро­ђе­ња. Ка­да сам би­ла ма­ла, зва­ла сам је ма­ју­шка, јер је мно­го ни­ска, али би се она на то са­мо то­пло на­сме­ја­ла. Њој ни­ка­да ни­шта ни­је те­шко. Сва­ ки дан она ску­ ва ру­чак, опе­ре веш и опе­гла га, по­спре­ми ку­ ћу и до­ ве­ де ме из шко­ле. Са­да као ше­зде­сет­пе­ то­го­ди­шња ба­ка има ви­ ше оба­ ве­за не­го ка­да је би­ла мла­да, ра­ де­ћи у фа­бри­ци ле­ко­ва. По­врх свих оба­ве­за, она увек одво­ ји вре­ме за ме­ не. По­ што има крат­ку ко­вр­џа­ву ко­су, цр­ну као угаљ, во­ лим да јој пра­ вим ки­ ки­це, та­ко да из­гле­да као да је ста­ви­ла ан­те­не на гла­ву. Он­да бих се од­мах по­ че­ла сме­ја­ти и ски­да­ти ро­зе гу­ми­це са ње­не гла­ве. Кад год би се на­сме­ја­ла, ње­не круп­не сме­ђе очи за­ си­ја­ле би не­ким по­себ­ним сја­јем, сја­јем ко­ји са­мо она има. Са њом нај­ви­ше про­во­дим вре­ме, јер ма­ма мно­го ра­ди. За­јед­но гле­да­мо квиз „Сла­га­ли­цу“, где се так­ми­чи­мо у мно­гим пи­та­њи­ма и за­да­ци­ма. По­ сле то­га би­смо нај­че­шће пра­ви­ле ко­ла­че. Од­лич­на је ку­ва­ри­ца и обо­жа­ва да пра­ви тор­те и ма­фи­не ко­је по­сле сла­сно по­је­де­мо. Због то­га она стал­но го­во­ри да се уго­ји­ла, али ја, на­про­тив, ми­слим да је мно­го вит­ка за сво­је пен­зи­о­нер­ске го­ди­не. Че­сто се због не­сла­га­ња по­сва­ђа­мо, али се убр­зо по­ми­ри­мо, јер мо­ја ба­ка зна да пра­шта. По­не­кад се на­љу­тим на њу јер ми стал­но го­во­ри да обу­јем па­пу­че и ча­ра­пе, да се об­у­чем ка­да из­ла­зим и ка­да ме пи­та да ли сам све спа­ко­ва­ла, али он­да се се­тим да са­мо бри­не о ме­ни и да је то упра­во чи­ни по­себ­ном. Па­мет­на је и зна да да­је од­лич­не са­ве­те. Мо­ја ба­ка је бри­жна, па­жљи­ва и искре­на, за­то је нај­ бо­ља ба­ка на све­ту и мно­го је во­лим. Ле­на Бог­да­но­вић 4/3

Марија Љубојевић 3-3

ди­на. Има бра­он ко­су и зе­лен­ка­сте очи. Ја­ко је до­бра пре­ма ме­ни и мла­ђим се­ка­ма. По­ма­же ми око до­ма­ ћег за­дат­ка, во­ли да се игра са на­ма и ма­зи нас. Увек спре­ма оно што во­лим. Во­ли пла­ву и љу­би­ча­сту бо­ју. Обо­жа­ва да игра те­нис. Па­вло­вић Ма­ша I/6

бр. 6 Бранко

литерарНИ КУТАК

Мо­ја ма­ма

Мо­ја ма­ма

Ма­ма и де­те

Мо­ја ма­ма се зо­ве Је­ле­на. До­бра је дру­же­љу­би­ва. Она је увек ту за ме­ не да ме по­са­ве­ту­је и уте­ши. Ка­да имам не­ки про­блем, она ме увек са­ лу­ша и тру­ди се да ми по­мог­не да све бр­зо ре­ши­мо. Бри­не о се­стри и ме­ни, спре­ма нас за шко­лу, ра­ди са на­ма за­дат­ке. Шта год да ми се у жи­во­ту де­си, знам да ће мо­ја ма­ма би­ти ту за ме­не. Ја­на Дра­гаш 2/1

Мо­је ма­ме цр­на ко­са Си­ја као ју­тар­ња ро­са. Та­кве бо­је очи су ње­не, Не да­ју ру­жи да уве­не. Ње­не усне бо­је цр­ве­не За мо­је му­ке пра­ве ме­ле­ме. Ипак нај­леп­ше су ње­не ру­ке Јер бр­зо оте­ра­ју мо­је му­ке. Ра­до­ван За­го­рац

Мо­ја ма­ма

Се­стра ни­је брат Ко­ји ти ска­че за врат. Се­стра је ви­ше од то­га, Чак ви­ше од ср­ца мо­га! Она слу­жи да те гр­ли, ма­зи, А ако је ста­ри­ја и да те ра­зи. Да ти по­ма­же око чи­та­ња И при­дру­жи ти се то­ком игра­ња. Ка­да се сва­ђаш са бра­том, Она те бра­ни пред та­том. Кад те не­што бо­ли, Знаш – она те во­ли. Дра­ги мој све­те: -Се­стра је нај­леп­ша ствар Ко­ју мо­же има­ти де­те! Ан­ђе­ла Ан­тић

Има јед­на да­ма, то је мо­ја ма­ма. Стал­но ме те­ши и ни­кад не по­гре­ши. Кад ми по­моћ за­тре­ба, она увек је ту, то је мо­је скло­ни­ште од сва­ке олу­је. Мо­ја ма­ма ми чи­сти и ку­ва, а ње­на љу­бав ме чу­ва. Мо­ја ма­ма је нај­бо­ља на све­ту, ко ми­рис у цве­ту и ла­ста у ле­ту. Мар­ко Мар­чин­ко I/2

Сва­ко де­те има мај­ку Ко­ју во­ли као нај­леп­шу бај­ку. Ма­ма је до­бра, ма­ма је ми­ла Ма­ма је бла­го ко­је сва­ко има. Ма­ми­на љу­бав сна­гу ми да­је, Кад не­где оде мно­го ми не­до­ста­је. Кад сам ту­жан, ту је ма­ма, Кад сам срећ­на, ту је ма­ма, Кад ме бо­ли, ту је ма­ма, Ма­ма, ма­ма, ма­ма... Дра­га­на Вој­но­вић 2/1

Мо­ја ма­ма Имам ма­му Ра­ду, И она се ни­ка­ад не су­прот­са­вља ра­ду. Њој је див­на ко­са И су­зе су јој као ро­са. Во­лим сво­ју ле­пу ма­му, Али не во­лим да је ви­дим са­му. Мо­ја ма­ма је нај­леп­ша на све­ту, Она је је ле­па као пти­ца у ле­ту. Алек­сан­дра Јо­јић

Мо­ја ма­ма Ма­ми­не ру­ке ко­су ми спли­ћу Ње­на ме љу­бав сву­да пра­ти. Ни­ко као она та­ко ле­по не ку­ва И та­ко бри­жно ме чу­ва. Ка­да сам до­бра она је срећ­на, Ка­да је не слу­шам она је ту­жна, Ка­да пла­чем ка­же ми да сам ру­жна. Мо­ја ма­ма је та­ква, Све раз­у­ме и све схва­та, Још са­мо ка­да би мо­гла да ми ро­ди бра­та. Ва­си­ли­ја Рк­ман

Се­стра

Мо­ја ма­ма Ма­ми­на ру­ка ме­не гре­је за­то се мо­је ср­це сме­је. Њен до­дир је то­пао и лак за­то што сам ја до­бар ђак. Кад ме­ни ма­ма ки­ки­це пле­те ја сам срећ­на што сам ње­но де­те. Хва­ла ти ма­ма што ме во­лиш и што мо­је гре­шке не бро­јиш. Еле­на Сер­ги­је­вић I/2

Очи мо­је ма­ме Очи мо­је ма­ме као бом­бо­не круп­не и там­не не­жно ме гле­да­ју и ма­ме. Очи мо­је ма­ме ве­се­ле и дра­ге по­гле­дом ме пра­те. Та­ко цео дан и це­лу ноћ очи мо­је ма­ме гле­да­ју ме не­жно и за ме­не сја­је. Ја­на Јон­џа I/2

Пе­сма о де­ци Јед­но­га да­на до­шао је та­та да нам ка­же– До­би­ли сте бра­та! Вест нас је об­ра­до­ва­ла мно­го. Дао сам на зна­ње да је ва­жно са­би­ра­ње! Ва­си­ли­је Ха­џи Пу­рић I/6

Во­лим... Во­лим љу­де и све жи­во, Све што ди­ше, све што ра­сте И за­то ми бу­де кри­во Кад се на југ се­ле ла­сте. Кад од­ле­те на да­ле­ко, Не­ко ме­ни стра­но ме­сто. Тад их че­ка дру­ги не­ко. Сре­ћом, зи­ма ни­је че­сто. Во­лим, ипак, ја и зи­му Кад бе­ли снег све за­ве­је. Та­да же­лим то­плу кли­му, Ал` се и тад ср­це сме­је. Во­лим сво­је при­ја­те­ље, Вред­ни­ји су ти од зла­та. Ма­ло ви­ше ро­ди­те­ље И се­стру, ал` не­мам бра­та. Ал` не жа­лим ја за бра­том, Да ме стал­но не­што чач­ка. За­вр­ши­ло би се ра­том, За­то на то ста­вљам тач­ку. Ана Цр­но­мар­ко­вић V2

Бранко бр. 6

26

март 2015.

стрип

Елена Алфиревић 3-2

Елена Јовановић 3-2

март 2015.

27

бр. 6 Бранко

ФИЛОЛОГИЈА

На­ши уче­ни­ци у по­се­ти Бри­тан­ском са­ве­ту у Бе­о­гра­ду

Мост са­рад­ње ме­ђу на­ро­ди­ма По­се­та уче­ни­ка на­ше шко­ле овој углед­ној ин­сти­ту­ци­ји је оства­ре­на у са­рад­њи са го­спо­ди­ном Кри­сти­ја­ном Рај­ко­ви­ћем, ме­на­џе­ром Бри­тан­ ског са­ве­та у Ср­би­ји за про­јек­те ен­гле­ског је­зи­ка и по­слов­ни раз­вој.

К

ке је од са­мог ула­ска у њи­хо­ве про­ сто­ри­је оду­ше­вио ве­дар и пре­ле­по уре­ђен ам­би­јент, у ко­ме до­ми­ни­ра зе­ле­на бо­ја. До­ма­ћин по­се­те је био го­спо­дин Не­бој­ша Ђу­рић, ре­ги­о­нал­ни ме­на­ џер за ис­пи­те, ко­ји нас је све по­вео у кан­це­ла­ри­ју ди­рек­то­ра Бри­тан­ ског са­ве­та у Бе­о­гра­ду, го­спо­ди­ на То­ни­ја О’Б­ра­је­на, ко­ји је за ову при­ли­ку усту­пио свој рад­ни ку­так, ка­ко би на­ша ма­ла еки­па би­ла уго­ шће­на у пу­ном сја­ју. Не­бој­ша Ђу­рић је за­тим уче­ни­ ци­ма пред­ста­вио де­лат­ност и ак­ тив­но­сти Бри­тан­ског са­ве­та у Бе­о­

гра­ду, са по­себ­ним освр­том на оне ко­је би њи­ма мо­гле би­ти на­ро­чи­то ин­те­ре­сант­не, а то су, пре све­га, ис­пи­ти ко­је ова ува­же­на ин­сти­ту­ ци­ја ор­га­ни­зу­је. На­ши уче­ни­ци су по­ка­за­ли за­вид­но зна­ње о ни­во­и­ма ен­гле­ског је­зи­ка ко­ји се про­ве­ра­ ва­ју на овим ис­пи­ти­ма, а не­ки од њих су из­ра­зи­ли за­ин­те­ре­со­ва­ност да јед­но­га да­на при­сту­пе по­ла­га­њу. За­тим су им по­де­ље­ни про­спек­ти, за­хва­љу­ју­ћи ко­ји­ма ће се до­дат­но упо­зна­ти са усло­ви­ма по­ла­га­ња и дру­гим ак­тив­но­сти­ма од зна­ча­ја у да­љем уче­њу ен­гле­ског је­зи­ка. Ја­сми­на Скро­бић

Шк. 2014–2015. год.

а­же се да чо­век вре­ди оно­ ли­ко ко­ли­ко је­зи­ка зна. Ин­ сти­ту­ци­је и кул­тур­ни цен­ три, ко­ји сво­ју де­лат­ност оба­вља­ју у раз­ли­чи­тим де­ло­ви­ма све­та, пред­ ста­вља­ју спо­ну са зе­мљом до­ма­ћи­ ном, об­у­хва­та­ју­ћи та­ко мно­го ви­ше од уче­ња је­зи­ка. Бри­тан­ски са­вет је уста­но­ва од свет­ског зна­ча­ја ко­ја има сво­ја пред­ став­ни­штва у 110 зе­ма­ља, а чи­ји се рад у обла­сти обра­зо­ва­ња фо­ку­си­ра на раз­ме­ну ис­ку­ста­ва и ино­ва­ци­ја и уна­пре­ђе­ње са­рад­ње из­ме­ђу раз­ли­ чи­тих парт­не­ра у обра­зо­ва­њу. Та­ко­ ђе, ме­ђу бит­ним ком­по­нен­та­ма ра­ да Бри­тан­ског са­ве­та су и кул­тур­на са­рад­ња Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Ср­би­је и осна­жи­ва­ње ком­пе­тен­ци­ја за­по­ сле­них у обра­зо­ва­њу. По­се­та уче­ни­ка на­ше шко­ле овој углед­ној ин­сти­ту­ци­ји је оства­ре­ на у са­рад­њи са го­спо­ди­ном Кри­ сти­ја­ном Рај­ко­ви­ћем, ме­на­џе­ром Бри­тан­ског са­ве­та у Ср­би­ји за про­ јек­те ен­гле­ског је­зи­ка и по­слов­ни раз­вој. Ре­а­ли­зо­ва­на је кра­јем ок­то­ бра 2014. го­ди­не, а на­став­ни­це ен­ гле­ског је­зи­ка На­та­ша Ђор­ђе­вић, Ја­сми­на Скро­бић и Мар­та Илић у по­се­ту су по­ве­ле ода­бра­не уче­ни­ ке оде­ље­ња V/4, IV/4, IV/5, IV/6 и IV/7. До­че­ка­ли су нас рас­по­ло­же­ ни и на­сме­ја­ни за­по­сле­ни, а уче­ни­

Бранко бр. 6

28

март 2015.

ФИЛОЛОГИЈА

Игра­о­ни­ца учи­он ­ и­ца у цен­тру гра­да

По­се­ти­ли смо „град у ма­лом“ Уче­ни­ци су ис­ка­за­ли сво­ја ин­те­ре­со­ва­ња и ис­по­љи­ли кре­а­тив­ност, а по­врх све­га су са­зна­ли но­ве ства­ри о све­ту ко­ји их окру­жу­је

У

окви­ру про­јек­та пред­у­зет­нич­ког уче­ња и у са­рад­њи са школ­ским пси­хо­ло­гом Ве­сном Жи­ва­но­ вић, ор­га­ни­зо­ва­ли смо две по­се­те ин­тер­ак­тив­ном те­мат­ском пар­ку MI­NI CITY у Бе­о­гра­ду. Нај­пре су у сеп­тем­бру учи­те­љи­це Ло­ла Гло­ ђа­је­вић и Ми­ли­ца Ти­шма по­ве­ле у по­се­ту уче­ни­ке II/5 и II/6, а по­том су у ок­то­бру исту по­се­ту са уче­ни­ци­ ма оде­ље­ња IV/1 ре­а­ли­зо­ва­ле учи­ те­љи­ца Ду­ња Де­нић и на­став­ни­ца ен­гле­ског је­зи­ка Ја­сми­на Скро­бић.

MI­NI CITY је сво­је­вр­сни «ма­ли град», са­ста­вљен од 25 за­ни­мљи­вих це­ли­на. У окви­ру сва­ке це­ли­не уче­ ни­ци­ма је пру­же­на при­ли­ка да се упо­зна­ју са раз­ли­чи­тим и ра­зно­вр­ сним за­ни­ма­њи­ма из сва­ко­днев­ног жи­во­та и да им се она кроз игру и дру­же­ње при­бли­же, што је би­ла и основ­на иде­ја по­се­те. Упо­ре­до с тим, на на­чин при­ла­го­ђен њи­хо­вом уз­ра­сту, у при­ли­ци су да ис­по­ље сво­ја ин­те­ре­со­ва­ња и са­зна­ју но­ве чи­ње­ни­це о све­ту ко­ји их окру­жу­је, исто­вре­ме­но уна­пре­ђу­ју­ћи со­ци­ јал­не ве­шти­не у бли­ском кон­так­ту са дру­гом де­цом. Кроз ово ис­ку­ство про­вео их је тим об­у­че­них ани­ма­ то­ра ко­ји им је пред­ста­ви­ли сва­ку по­став­ку и ра­ди­о­ни­цу у окви­ру ње. Та­ко су се ђа­ци упо­зна­ли са пре­ко 50 за­ни­ма­ња и опро­ба­ли у сва­кој де­ лат­но­сти (по­ли­циј­ска ста­ни­ца, ва­тро­

март 2015.

из деч­јег угла Јед­ног да­на у шко­ли са­зна­ла сам да мо­ји дру­га­ри и ја иде­мо у MI­NI CITY са на­став­ни­цом ен­гле­ског и учи­те­ љи­цом. Ка­да смо до­шли у MI­NI CITY, ви­де­ли смо гра­дић од два­де­сет пет це­ли­на и за­ни­ма­ња. Ку­ли­нар­ска шко­ла, фри­ зер­ско-шмин­кер­ски сту­дио и ам­ба­ са­да су са­мо не­ке од по­став­ки ко­је смо ви­де­ли. Ужи­ва­ли смо у свим за­ на­ти­ма: ме­си­ли смо те­сто, пра­ви­ли оде­ћу, ку­по­ва­ли и про­да­ва­ли на­мир­ ни­це, и ра­ди­ли још до­ста ства­ри ве­ за­них за сва та за­ни­ма­ња. Та­да смо упо­зна­ли та за­ни­ма­ња и по­че­ли да их це­ни­мо. Мно­ги уче­ни­ци су се већ та­да опре­де­ли­ли ко­јим за­на­том же­ле да се ба­ве. Ка­да смо кре­ну­ли ку­ћи, по­зва­ли су нас на би­ну. На­у­чи­ли су нас да пле­ше­мо у рит­му пе­са­ма. Сви смо се ле­по про­ве­ли и на­у­чи­ли по не­што но­во о свим за­на­ти­ма. Ову по­се­ту «гра­ду у ма­лом» ни­ка­да не­ћу за­бо­ра­ви­ти за­то што сам се ле­по про­ве­ла и за­ба­ви­ла са сво­јим дру­га­ри­ма и на­став­ни­ци­ма. Ка­та­ри­на Ви­до­вић, IV/1 га­сна ста­ни­ца, пе­кар­ска рад­ња, ау­то­ ме­ха­ни­чар­ска ра­ди­о­ни­ца, безнзин­ска пум­па, ави­он, ле­кар­ска ор­ди­на­ци­ја, зу­бар­ска ор­ди­на­ци­ја, ет­но ку­ћа, тр­ го­вин­ски објек­ти, тв сту­дио, фо­то­ граф­ски сту­дио, фри­зер­ски са­лон, гра­ди­ли­ште, по­зор­ни­ца, бан­ка, при­ род­њач­ки му­зеј и мно­ги дру­ги). Уче­ни­ци су ис­ка­за­ли сво­ја ин­те­ ре­со­ва­ња и ис­по­љи­ли кре­а­тив­ност,

29

а по­врх све­га су са­зна­ли но­ве ства­ ри о све­ту ко­ји их окру­жу­је. На­кон оби­ла­ска «Ма­лог гра­да», уче­ни­ци су се­ли у «Ми­ни ре­сто­ран» да ужи­ на­ју и раз­го­ва­ра­ју о сво­јим но­вим и нео­бич­ним ис­ку­стви­ма. На­кон три са­та по­се­те овог за­ни­мљи­вог цен­тра, кре­ну­ли смо ку­ћи пу­ни по­ зи­тив­них ути­са­ка. Ја­сми­на Скро­бић

бр. 6 Бранко

забава

Бран­ко таленти и ове школске године

Опет пе­ва­мо, сви­ра­мо, пле­ше­мо, глу­ми­мо Би­ло је тре­ме и по­не­ки пех се про­ву­као, али то ни­је по­ква­ри­ло рас­по­ло­же­ње – сви­смо се до­бро за­ба­ви­ли

У

у ка­те­го­ри­ји пле­са: 1. Ма­ша Лу­ка­че­вић 2–5, 2. Ма­те­ ја Ста­но­је­вић 1–6, 3. Гру­па «Ма­ли та­лен­ти» 1–6 у ка­те­го­ри­ји пе­ва­ња: 1. Ма­ри­ја Бла­го­је­вић 6–1, 2. На­ та­ша Зу­ка­но­вић 5–2, 3. Та­ма­ра Јо­ во­вић 6–1. Спе­ци­јал­не на­гра­де при­па­ле су Пле­сној гру­пи Хо­ра и ор­ке­стра и гру­пи пе­ва­ча ко­ју су чи­ни­ле: Еле­на Ба­ри­шић, Ан­ђе­ла Ми­ло­са­ вље­вић, Ма­ри­на Жу­то­мар­ко­вић и Ан­ђе­ла Ћу­лум.

Чи­ ни се да на­ шој за­ и­ ста та­ лен­то­ва­ној де­ци не не­до­ста­је ин­спи­ра­ци­је. И ове го­ди­не су се при­пре­ма­ли за на­ступ као пра­ ви про­фе­си­о­нал­ци. Чак и они нај­мла­ђи, пр­ва­ци, су као ис­ку­ сни иза­шли на сце­ну и да­ли све од се­бе. Ни­шта ни­је по­ре­ме­ти­ло за­ба­ву ко­ја се од­ви­ја­ла на по­зор­ ни­ци. А у гле­да­ли­шту је би­ло као у ко­шни­ци. Вид­но рас­по­ло­же­на пу­бли­ка сва­ког уче­сни­ка је на­ гра­ди­ла апла­у­зом, без об­зи­ра на пла­сман, jер сва­ко ко иза­ђе пред не­по­зна­ту пу­бли­ку, је по­бед­ник.

Шк. 2014–2015. год.

све­ча­ној са­ли шко­ле 26. 12.

2014. одр­жа­но је фи­на­ле так­ ми­че­ња Бран­ко­ви та­лен­ти, у ор­га­ни­за­ци­ји Вр­шњач­ког ти­ма и на­став­ни­це гра­ђан­ског вас­пи­та­ ња, у ка­те­го­ри­ја­ма глу­ме, пле­са, сви­ра­ња и пе­ва­ња. Ве­се­лом рас­по­ ло­же­њу до­при­нео је ве­ли­ки број по­се­ти­ла­ца, а но­вац при­ку­пљен од ула­зни­ца на­ме­њен је за уре­ђе­ње шко­ле. Струч­ни жи­ри је иза­брао нај­та­лен­то­ва­ни­је уче­ни­ке: у ка­те­го­ри­ји глу­ме: 1. Еле­на Сер­ге­је­вић 1–2, 2. Јо­ва­на Ми­ло­ше­вић 5–4, 3. Ања По­по­вић 5–4

Бранко бр. 6

30

март 2015.

предузетништво

Пи­лот про­је­кат „Пред­у­зет­ни­штво у основ­ној шко­ли“

На обу­ци о пред­уз­ ет­ни­штву

Н

а­став­ни­ци на­ше шко­ле, 2. но­ вем­бра 2014. го­ди­не по­ха­ђа­ ли су основ­ну обу­ку о пред­у­ зет­нич­ком уче­њу. ОШ „Бран­ко Ра­ ди­че­вић“ укљу­че­на је у пи­лот про­ је­кат „Пред­у­зет­ни­штво у основ­ној шко­ли“, про­грам за при­ме­ну уче­ња за пред­у­зет­ни­штво по SE­E­CEL (Цен­ тар за пред­у­зет­нич­ко уче­ње ју­го­и­ сточ­не Евро­пе) ме­то­до­ло­ги­ји. На­став­ни­ци су по­ха­ђа­ли се­ми­ нар „Ино­ва­тив­но ја­ча­ње ком­пе­ тен­ци­ја на­став­ни­ка и струч­них са­рад­ни­ка са ци­љем осна­жи­ва­ња пред­у­зет­нич­ких ком­пе­тен­ци­ја уче­ ни­ка“ у ор­га­ни­за­ци­ји ОШ „Ве­се­ лин Ма­сле­ша“ ко­ја је, ина­че, на­ша шко­ла мен­тор у овом про­јек­ту. Пред­у­зет­нич­ко уче­ње је кон­цепт обра­зо­ва­ња и обу­ке ко­ји по­др­жа­ва пред­у­зет­нич­ки на­чин раз­ми­шља­ ња и за­сни­ва се на уса­вр­ша­ва­њу

по­је­дин­ца. Ова­кво обра­ зо­ва­ње укљу­чу­је основ­ не прин­ци­пе ефи­ка­ сно­сти у сва­ко­днев­ном жи­во­ту и ни­је му при­ мар­ни циљ за­по­чи­ња­ње соп­стве­ног би­зни­са. Про­цес пред­у­зет­нич­ког уче­ња мо­ра да бу­де за­сно­ ван на ис­хо­ду и углав­ном фо­ку­си­ран на уче­ни­ка кроз упо­тре­бу ис­хо­да уче­ ња ко­ји екс­пли­цит­но при­ ка­зу­ју шта се од уче­ни­ка оче­ку­је да зна, раз­ум ­ е и уме да ура­ди. Ме­то­де уче­ња и под­у­ча­ва­ња, ко­ је ће се ко­ри­сти­ти у по­сти­за­ва­њу ис­хо­да, су: пре­да­ва­ња, ди­ску­си­је, груп­ни рад, пре­зен­та­ци­ја вр­шњач­ ке гру­пе, ло­кал­не по­се­те, ин­тер­ вјуи, ана­ли­зе, син­те­зе, ева­лу­а­ци­ја и слич­не ак­тив­но­сти.

На­став­нич­ке ме­то­де су фо­ку­си­ ра­не на уче­ни­ка и ко­ри­сти­ће се ак­тив­не ме­то­де уче­ња/на­ста­ве, а ту спа­да­ју: тим­ски рад, те­мат­ско и ин­тер­ди­сци­пли­нар­но пла­ни­ра­ње, сту­ди­је слу­ча­ја, при­че о успе­ху, тим­ско под­у­ча­ва­ње, сту­диј­ске по­ се­те и го­сту­ју­ћи пре­да­ва­чи.

Дечја економија Поводом ликовног конкурса Ер­ сте банке „Дечја економија“ уче­ ници 2/3 одељења са учитељи­ цом Дивном Атлагић и својом помало тужном причом успели су да оставе снажан утисак и освоје другу награду. Награђени рад можете погледа­ ти на задњој корици часописа.

март 2015.

31

бр. 6 Бранко

наука

Фестивал науке поводом завршетка првог полугодишта

Није знање само за оцену – али сви су добили 5 Инспирисани Покретним планетаријумом и прошлогодишњом посетом Фестивалу науке решили смо да се одважимо и упустимо у авантуру

У

нашој школи је 29.12.2014. одржан Фестивал науке поводом завршетка првог полугодишта. У оквиру природних и друштвених наука наставници са ученицима представили су специфичности свога предмета и својим експериментима успели да привуку изузетну пажњу ученика. Показали су да наука није само тренд и мода, посетиоци и ученици су активно учествовали и задовољили своја посебна интересовања за поједине

предмете. Старијим ученицима овом приликом се можда подстакло интересовање за избор будућег занимања. Презентације из предмета, односно занимљиве појединости из области историје, географије, биологије, хемије, физике и математике припремили су предметни наставници уз помоћ својих најбољих ученика. Ова добра пракса следеће школске године ће се још боље организовати и промовисати да би наука у школи била увек на месту број 1.

Наставници су са својим ђа­ цима приредили праве „науч­ не представе“ и покушали да природне процесе и догађаје приближе и најмлађим ђацима који су тек на почетку школо­ вања. Нека свакодневна деша­ вања наши другари су покушали да нам приближе и што једно­ ставније објасне. Неки су оста­ ли без текста пред призорима који су се низали.

У по­се­ти ка­би­не­ту фи­зи­ке у Зе­мун­ској гим­на­зи­ји Ни ки­шни дан, ни хлад­но вре­ме ни­су нас спре­чи­ли да 12.3.2015. по­се­ти­ мо Ка­би­нет за фи­зи­ку у Зе­мун­ској гим­на­зи­ји. Гру­па од 15 уче­ни­ка ше­стог, сед­мог и осмог раз­ре­да у прат­њи про­фе­со­ра ТИО Дра­го­сла­ве Пе­тро­вић и про­фе­со­ра фи­зи­ке Го­ра­на Ми­ли­ћа би­ла је у по­се­ти Ка­би­не­ту фи­зи­ке у Зе­мун­ској гим­на­зи­ји. У ка­би­не­ту су нас љу­ба­ зно до­че­ка­ли про­фе­сор­ка Би­ља­на Стој­чић са сво­јим ко­ле­га­ма и уче­ни­ци­ма. На­кон упо­зна­ва­ња гим­на­зи­јал­ци су де­мон­стри­ра­ли екс­пе­ри­мен­те из кре­та­ ња, оп­ти­ке, елек­тро­ста­ти­ке и елек­трич­не стру­је. У де­мон­стра­ци­ја­ма су уче­ ство­ва­ли и на­ши уче­ни­ци. У на­став­ку по­се­те на­ши уче­ни­ци су и са­мо­стал­но из­во­ди­ли по­је­ди­не екс­пе­ри­мен­те. По­се­та је ис­ко­ри­шће­на да се на­ши уче­ ни­ци, по­го­то­во осма­ци, ма­ло бли­же упо­зна­ју са Зе­мун­ском гим­на­зи­јом и на­чи­ном ра­да у њој ди­рект­но од са­мих уче­ни­ка гим­на­зи­је. Ки­шни дан, али осме­си на ли­ци­ма су нам по­ка­за­ли да је по­се­та би­ла „пун по­го­дак“. На­да­мо се да ће­мо у бли­ској бу­дућ­но­сти и ми би­ти у при­ли­ци да уго­сти­мо гим­на­зи­јал­це и да им по­ка­же­мо да и ми мо­же­мо да екс­пе­ри­мен­ти­ше­мо.

Бранко бр. 6

32

март 2015.

екологија

Ре-ре-рециклажа скупљање папира, стакла и флаша

Такмичење из рециклаже Захваљујући тимском раду наши ученици су се вратили као победници

У

ченици наше школе: Марина Жутомарковић 8–1, Ива Чупић 7–4, Павле Гвоздић 6–2 и Јована Милошевић 5–4 су 20. 12. 2014. године учествовали на такмичењу из рециклаже у ЈКП Градској чистоћи. Наша школа је стигла као први учесник, а вратила се као победник. Такмичење се састојало од неколико занимљивих задатака: разврставање смећа, гађање куле од конзерви, бацање чепова у канту и на крају одговарање на питања из области екологије. Наши ученици су се храбро борили и бодрили једни друге. Захваљујући тимском раду, постигли су велики успех и освојили прво место. Велики успех дугујемо и наставници биологије Јелени Петровић која је ученицима давала велику подршку и радовала се успеху више од њих. И из другог круга такмичења 21. 2. 2014. изашли смо као победници. Пласирали смо се и у следећи круг такмичења који ће се одржати 18. 4. 2015. године у ЈКП Градска чистоћа, где ћемо учествовати у еко-квизу „Прљаво или чисто – није исто“. Зато нам пожелите срећу! У склопу трогодишњег Акционог пла­ на, ученици IV разреда спровели су акцију сакуплања рециклажног ма­ теријала (рет амбалажа, лименки и папира) у сарадњи са фирмом «Арум» из Земуна. У акцији су учествовали ученици IV/2, IV/3, IV/4, IV/6, i IV/7 razreda. Активним учешћем, ученици су се укључили у пројекат «Преду­ зетништво у настави».

Шк. 2014–2015. год.

март 2015.

33

бр. 6 Бранко

култура

Ути­сци са пред­ста­ве

„Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка“ у ре­жи­ји Та­тја­не Ман­дић Ри­го­нат Ути­сци са пред­ста­ве

П

о­зор­ни­ца је од­у­век би­ла ме­сто на ком би се љу­ди опу­сти­ли, пре­тво­ри­ли у не­ког дру­гог и ис­ка­за­ли сво­је емо­ци­је кроз глу­му, а глу­ма је мо­ја ве­чи­та страст и за­то је од­ла­зак у по­зо­ри­ште пра­ви рај за ду­шу. Не­дав­но сам у дру­штву свог оде­ље­ња оти­шла на из­ вед­бу Ну­ши­ће­ве „Го­спо­ђе ми­ни­стар­ке“. У глав­ној уло­ зи био је Го­ран Јев­тић ко­ји је са не­ве­ро­ват­ном стра­ шћу пред­ста­вио лик го­спо­ђе ми­ни­стар­ке као ти­пич­не же­не ко­ју је про­ме­на дру­штве­ног по­ло­жа­ја ком­плет­но про­ме­ни­ла. Пред­ста­ва са­вр­ше­но пред­ста­вља ис­ква­ре­ ни си­стем ко­ји вла­да Ср­би­јом. Иа­ко је де­ло пи­са­но дав­но, си­ту­а­ци­ја је иста, а са­ма из­вед­ба по­ве­ћа­ва све­ сност о ко­руп­ци­ји и на­чин на ко­ји ве­за уме­сто зна­ ња и ра­да до­но­си по­сао. Це­ла глу­мач­ка тру­па је би­ла на ни­воу за­дат­ка, а са­ма чи­ње­ни­ца да су му­шкар­ци

Бранко бр. 6

игра­ли и жен­ске уло­ге је им­пре­сив­на. Сце­на је би­ла од­лич­на иа­ко је пред­ста­ва са­мо го­сто­ва­ла у До­му кул­ ту­ре „Вук Ка­ра­џић“, а ина­че се из­во­ди у ма­тич­ном по­ зо­ри­шту „Бо­шко Бу­ха“. Ја сам то­ком пред­ста­ве би­ла у не­ком ста­њу слич­ном екс­пло­зи­ји, јед­но­став­но сам би­ ла оду­ше­вље­на. Љу­ди ко­ји се не ба­ве глу­мом гле­да­ју на је­дан на­чин, док глум­ци обра­ћа­ју па­жњу на тех­ни­ ку, глас и сце­ну. За­то сам, док сам по­сма­тра­ла Го­ра­на Јев­ти­ћа, по­ку­ша­ва­ла да на­у­чим не­што о глу­ми и са­мо том јед­ном уло­гом ко­ју је енер­гич­но глу­мио два и по са­та по­стао је мој узор, и мо­ја ам­би­ци­ја је да јед­ног да­на бу­дем по­пут ње­га, про­фе­си­о­на­лац на јед­но­став­ ној там­ној по­зор­ни­ци са сја­јем у очи­ма и апла­у­зом ве­ли­ке пу­бли­ке пред со­бом. На­кон по­сма­тра­ња пред­ста­ве има­ла сам же­љу да де­ лим ути­ске са сви­ма, а са­да сам за­до­вољ­на што сам има­ ла при­ли­ку да те ути­ске пре­то­чим у ре­чи на па­пи­ру. Ка­та­ри­на Ер­цег 7–2

34

март 2015.

култура

Ути­сци са пред­ста­ве

П

о ме­ни „Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка“ је нај­бо­ље де­ло Бра­ни­сла­ва Ну­ши­ћа, као и нај­ве­ћа срп­ска ко­ ме­ди­ја у по­след­њих сто го­ди­на. Не­дав­но сам за­јед­но са сво­јим раз­ре­дом по­се­тио Дом кул­ту­ре „Вук Ка­ра­џић“ где смо при­су­ство­ва­ли јед­ној ве­о­ма нео­бич­ ној из­вед­би ове дра­ме. Око шест са­ти по­под­не не­ко­ли­ко нас се оку­пи­ло и кре­ну­ло пре­ма же­ле­знич­кој ста­ни­ци, где нас је че­ка­ла раз­ред­на за­јед­но са остат­ком оде­ље­ња. Убр­зо смо, во­ зом, до­пу­то­ва­ли до До­ма кул­ту­ре. Ис­пре­ме­шта­ли смо се на се­ди­шта око сре­ди­не, ода­кле се пру­жао од­ли­чан по­глед. Убр­зо су глум­ци иза­шли на сце­ну. За­ди­ви­ла ме је нео­бич­на глу­мач­ка по­ста­ва у ко­јој су и му­шкар­ ци игра­ли жен­ске уло­ге на за­ди­вљу­ју­ћи на­чин. На ме­не је нај­ве­ћи ути­сак оста­вио Го­ран Јев­тић у уло­зи ми­ни­стар­ке. Пот­пу­но ме је увео у лик Жив­ке, та­ко да сам сте­као ути­сак да је пра­во жен­ско. Та­ко­ђе ме је оду­ше­вио и зет Че­да ко­ји је на пра­ви на­чин до­нео сво­ ју уло­гу. По за­вр­шет­ку пред­ста­ве, глум­ци су до­би­ли не­за­пам­ћен апла­уз од це­ле пу­бли­ке. У жи­во­ту сам гле­дао раз­не из­вед­бе сни­мље­не по овом де­лу, али ме ни је­дан ни­је оду­ше­вио као ова пред­ста­ва. Да ли је то би­ла ле­по­та жи­вог на­сту­па или нео­бич­на еки­па глу­ма­ца? Шта год да је би­ло, на ме­не је оста­ви­ло огро­ман ути­сак и оста­ви­ло ми не­из­бри­си­ ву успо­ме­ну у се­ћа­њу. Ду­шан Ко­ко­то­вић 7–2

При­каз пред­ста­ве „Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка“

Б

ра­ни­слав Ну­шић је је­дан од нај­по­зна­ти­јих срп­ ских ко­ме­ди­о­гра­фа. Он је на са­ти­ри­чан на­чин то и до­ка­зао у свом драм­ском де­лу „Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка“. У пред­ста­ви на ко­јој сам би­ла, му­шкар­ци су глу­ми­ ли жен­ске уло­ге, што је још ви­ше до­при­не­ло да се пу­ бли­ка на­сме­је и да јој се сви­ди. Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка је же­на ко­ја је сво­ју по­зи­ци­ју по­ди­гла на ни­во кра­љи­це. По­себ­но су ми се сви­де­ле уло­ге ње­не де­це и љу­ди око ње. Сви на не­ки на­чин зна­ју и све­сни су да се ди­гла у не­бе­са, али јој ни­ко то не го­во­ри. Ми­ни­стар­ка је на по­чет­ку пред­ста­ве би­ла си­ро­ма­шна же­на ко­ја не­ма ви­ше нов­ца па га узи­ма од тет­ке на за­јам. Чим је чу­ ла да је њен су­пруг до­био ти­ту­лу ми­ни­стра, по­че­ла је све да ме­ња. Но­си­ла је са­мо ску­пе ства­ри, же­ле­ла је да се ота­ра­си зе­та и да на­ђе чо­ве­ка за сво­ју ћер­ку ко­

март 2015.

35

ји је иму­ћан, за­по­слен и чо­век ко­ји је, ка­ко она ка­же, до­ра­стао де­те­ту ми­ни­стра. Ње­на ћер­ка је сме­шна, по­ ма­ло лу­да и не су­ви­ше ин­те­ли­гент­на, али за­то њен зет из­гле­да као при­лич­но па­ме­тан чо­век. Њен син, или­ти кла­си­чан де­чак, ко­га не за­ни­ма чи­ме му се ро­ди­те­љи ба­ве и не за­ни­ма га ни шко­ла, до­да­је још ма­ло сме­ха овом де­лу. Мој ути­сак је да је Ну­шић од­ра­дио сја­јан по­сао и да је опи­сао ли­ко­ве на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин. Пред­ста­ва „Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка“ ће се пре­но­си­ти са ко­ле­на на ко­ле­но још го­ди­на­ма, али ни­ка­да не­ће ус­ пе­ти да за­ста­ри. Љи­ља­на Јо­ва­но­вић 8–2

Ути­сци са пред­ста­ве

З

а­јед­но са дру­го­ви­ма из раз­ре­да ишао сам да гле­дам ко­ме­ди­ју „Го­спо­ђа ми­ни­стар­ка“. Кре­ну­ли смо ра­ни­је во­зом и сти­гли по­ла са­та ра­ни­је. Раз­ред­на нам је по­де­ли­ла кар­те и чу­дио сам се што је са­мо на мо­јој кар­ти пи­са­ло „улаз де­сно“. Ка­ да смо ушли, схва­тио сам да сам уства­ри на јед­ном од нај­бо­љих ме­ста, на са­мој сре­ди­ни. Би­ли смо у мра­ку и не­стр­пљи­во че­ка­ли пред­ста­ву, кад од­јед­ном, за­ве­са се по­ди­же, све­тла бље­сну­ше и кре­ну пе­сма на по­чет­ку пред­ста­ве. Док је пе­сма тра­ја­ла, глав­ног глум­ца, ко­ји је глу­мио го­спо­ђу ми­ни­стар­ку, обла­чи­ли су на сце­ни, на­сред по­зор­ни­це, што нам је би­ло ве­о­ма сме­шно. Го­ спо­ђа, ко­ја још ни­је би­ла ми­ни­стар­ка, нер­ви­ра­ла се због не­ма­шти­не и због свог си­на, ко­га је глу­ми­ла же­на глу­ми­ца. Од­јед­ном, из­би­ле су де­мон­стра­ци­је и вла­да је сру­ше­на, а њен муж је по­стао ми­ни­стар, што је њу учи­ни­ло го­спо­ђом ми­ни­стар­ком. И пуф, са­мо та­ко, пре­о­бра­зи­ла се и по­ста­ла се­бич­на, по­на­ша­ла се као да је бо­ља од оста­лих, за­пра­во би­ла је пра­ва Фе­ма. Зе­та је хте­ла да ис­те­ра из по­ро­ди­це и да пре­у­да сво­ју кћер­ку, али на кра­ју, зет је ус­пео да је на­са­ма­ри и обе­ло­да­ни све­ту да има љу­бав­ни­ка. Ви­ше ни­је би­ла ми­ни­стар­ка и па­ла је у аго­ни­ју и очај. Сме­ја­ли смо се то­ком це­ле пред­ста­ве јер је би­ло за­и­ста сме­шних де­ло­ва, а кад је па­ла у аго­ни­ју и по­че­ла да га­ђа пу­бли­ку но­ви­на­ма и да нам же­ли да црк­не­мо, ми смо на­ста­ви­ли да се сме­је­ мо. Јед­на од сме­шних ства­ри, ко­ја се по­на­вља­ла, би­ла је да кад год би не­ко до­шао, ми­ни­стар­ка би на­пра­ви­ла сме­шан крик и ис­ке­зи­ла се да по­ка­же свој зла­тан зуб. Овај од­ла­зак у по­зо­ри­ште бих ра­до по­но­вио јер сам се див­но про­вео и пре­по­ру­чио бих сви­ма да по­гле­да­ју ову ко­ме­ди­ју. Ми­лан Не­нић 7–1

бр. 6 Бранко

ЗАНИМЉИВОСТИ

Ве­се­ла фи­зи­ка Да је ме­ни би­ло ова­ко ве­се­ло на ча­со­ви­ма фи­зи­ке, ве­ро­ват­но би по­стао про­фе­сор фи­зи­ке:

Про­тон: „Ја сам по­зи­ти­ван.“ Елек­трон: „Ја сам баш не­га­ти­ван.“

Не­ у­ трон: „Ја сам не­ у­ тра­ лан.“

Ја­бу­ка и фи­зи­ка

Др­во “игра” кључ­ну уло­гу у јед­ној од нај­по­зна­ти­јих анег­до­та у исто­ри­ји на­у­ке – при­чи о ен­гле­ском фи­зи­ча­ру Иса­ ку Њут­ну и ње­го­вом по­ста­вља­њу за­ко­на гра­ви­та­ци­је и за­ко­на кре­та­ња. При­ча ка­же да је мла­ди Њутн по­сле јед­не обил­не ве­че­ре иза­шао у врт ку­ће да по­пи­је чај ис­под др­ве­та ја­бу­ке. Док је пио чај, на гла­ву му је па­ла ја­бу­ка, што га је на­ве­ло да се упи­та за­што је та ја­бу­ка на Зе­мљу па­ ла под пра­вим углом и за­што сви пред­ме­ти па­да­ју вер­ти­кал­но, а не у стра­ну или на­ви­ше. То пи­та­ње га је до­ве­ло до об­ја­вљи­ва­ња сту­ди­је “Ма­те­ма­тич­ки прин­ци­пи фи­ло­зо­фи­је при­ро­де” 1687. го­ди­не. Лон­дон­ско кра­љев­ско дру­штво, чи­ји је члан био Њутн, је на сво­јој ин­тер­нет стра­ни­ци об­ја­ви­ло ру­ ко­пис Ви­ли­је­ма Ста­кли­ја, Иса­ко­вог са­вре­ме­ни­ка и при­ја­те­ља. Он у сво­јим “Се­ћа­њи­ма из жи­во­та сер Иса­ка Њут­на” пи­ше да ја­бу­ка ни­ка­да ни­је по­го­ди­ла фи­ зи­ча­ра, али га је под­ста­кла на раз­ми­шља­ње и ути­ ца­ла да да­љи раз­вој на­у­ке. При­ча о Њут­ну и ја­бу­ци је оста­ла по­пу­лар­на, а др­во у Вул­стор­пу на ис­то­ку Бри­та­ни­је, ме­сто обо­жа­ва­ња. Приредио: Горан Милић

Бранко бр. 6

36

март 2015.

Давид Пекез 1-2

Викторија Милић1-2

Елена Сергијевић 1-2

Марко Милојевић 1-2

Милош Милојевић 1-2

Немања Граовац 1-2

Елена Сергијевић 1-2