Бранко бр. 7

Лист ОШ „Бранко Радичевић“ – Година VII – Број 7 – Батајница, март 2016.

www.osbrankoradicevic.edu.rs

РЕЧ УРЕДНИКА

Уместо уводне речи

БРАНКО

Лист ученика и наставника ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници Година VII, број 7, март 2016.

Све што расте хтело би да расте – Нека расте и треба да расте!

Оснивач и издавач: ОШ „Бранко Радичевић“ Улица браће Михајловић–Трипић 2 11273 Београд–Батајница Тел.: +381 11 787 00 46 Факс: +381 11 787 02 77 Имејл: os.brankobatajnica73@gmail.com Веб-сајт: www.osbrankoradicevic.edu.rs

Све што цвета хтело би да цвета…

– Нека цвета и треба да цвета! Нека гледа све што има око, свако крило нек лети високо! Летети, летети, лепо је летети! Живети, живети, лепо је живети!

За издавача: Гордана Марчетић Уредништво: Мирјана Облаковић Ана Матић Ђорђе Остојић

Све што лети хтело би да лети…

– Нека лети, и треба да лети! Све што пева хтело би да пева…

– Нека пева, и треба да пева

Сарадници: Славица Денић, Анита Петровић Богдановић, Марија Ђурић Лектура и коректура: Мирјана Облаковић Графичка припрема: Ђорђе Остојић

Нека скаче све што има ногу, нека трче сви који то могу! Скакати, скакати, лепо је скакати! Живети, живети, лепо је живети! Све што трчи хтело би да трчи…

– Нека трчи, и треба да трчи! Све сто кљуца хтело би да кљуца…

– Нека кљуца, и треба да кљуца! Нека пева све што има глас, нико лепше, ведрије од нас. Певати, певати, лепо је певати! Живети, живети, лепо је живети! („Здравица“ Душко Радовић)

Тираж: 300

СРЕЋАН ВАМ ДАН ШКОЛЕ!

Штампа: Графекс АГ, Батајница

Издвајамо из садржаја Дан школе 2

Литерарни сусрет 14

Предузетништво 4

Ликовни кутак 17

Сећања често боле

Посете 22

6

Солидарност 7

Литерарни кутак

Дечја недеља 8

Филологија 28

Интервју с младим глумцем

10

Наука 32

Награђени ученици 11

Култура 33

Здравље 12

Спорт 35

Екологија 13

Занимљивости 36

март 2016.

1

23

бр. 7 БРАНКО

ПРАЗНИЦИ

ПРО­ГРАМ КО­ЈИМ БИ СЕ СВА­КА ШКО­ЛА ПО­НО­СИ­ЛА

Дан шко­ле Дан шко­ле. Ка­ко по­се­бан дан. Дан на ко­ји се за­ис­ та це­ни шко­ла, не као му­чи­о­ни­ца, већ као ме­сто на ком се зна­ње пре­но­си из јед­не гла­ве у дру­гу и ка­да се из­во­де не­ке од оних слат­ких пред­ста­ва са скроз до­те­ра­ним, при­стој­ним уче­ни­ци­ма. Ова на­ша де­си­ла се у пе­так два­де­сет и сед­мог мар­та две хи­ља­де пет­на­е­сте го­ди­не.

П

ро­грам на­сло­вљен сти­хом Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа „Ој, Ду­ на­во, о, ти ре­ко сил­на“ по­чео је пре­зен­та­ци­јом о Ка­ле­мег­да­ну ко­ ја је при­пре­ми­ла ат­мос­фе­ру за тај све­ча­ни дан. На сце­ну је сту­пи­ла ди­рек­тор­ка Гор­да­на Мар­че­тић и по­ здра­ви­ла при­сут­не то­плим ре­чи­ма до­бро­до­шли­це. „Пр­ви на ме­ни­ју“ био је осмак Алек­са То­мић, ко­ји је до­сто­јан­стве­но стао и од­глу­мио нам Иву Ан­дри­ћа на дан ка­да је от­крио би­сту Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа на Ка­ле­ мег­да­ну. Уло­га му је ста­ја­ла као са­ ли­ве­на, ман­тил не та­ко до­бро. Не­ко­ли­ко пу­та на сце­ну је ис­ ту­пио са­вр­ше­но уве­жба­ни хор, са ме­ло­дич­ним гла­со­ви­ма ко­ји су се ста­па­ли у је­дан, пред­во­ђен на­став­

БРАНКО бр. 7

ни­цом Да­ни­је­лом. На кра­ју кра­је­ ва, шта би би­ла пред­ста­ва за Дан шко­ле без пе­сме. По­се­бан ути­сак оста­ви­ла је по­след­ња тач­ка „Ду­на­ ве“ и ср­ца об­ли­ко­ва­на ру­ка­ма уче­ сни­ка хо­ра. У про­гра­му смо, раз­у­ме се, има­ ли и пар ске­че­ва и сце­на из књи­ жев­них де­ла, као што су пе­сма „За­ ми­сли­те“ Ду­шка Ра­до­ви­ћа, ко­ју у фор­ми при­че за де­цу го­во­ре Ти­ја­ на Га­ври­ло­вић, Ми­лош Га­јић, Еми­ ли Стег­ња­ја, Вук Тму­шић и Угље­ша Мер­до­вић, и пред­ста­ва „Ју­нак на­ шег до­ба“ у ком је на сце­ни пе­ва­ла и глу­ми­ла глу­мач­ка тру­па у ко­јој су би­ли Ни­ко­ла Стег­ња­ја, Да­ни­је­ла Ар­ча­ба, Лу­ка Ду­кић, Ива­на Кри­во­ ку­ћа, Ти­ја­на Јол­џић, Ми­лош Ћи­

2

рић и ја, Ка­та­ри­на Ер­цег, ко­ја сам јед­но­став­но мо­ра­ла да бу­дем део све­га то­га. Чу­ли смо и не­ке од­лич­не ре­ци­та­ ци­је на ен­гле­ском је­зи­ку, The Blue Da­nu­be Symphony, ко­ју је из­ре­ци­ то­ва­ла На­та­ли­ја Ек­ме­џић и Be­a­u­ ti­ful Dolp­hins у из­во­ђе­њу Ле­не Бог­ да­но­вић. Фан­та­стич­не ба­ле­ри­не ба­лет­ског клу­ба „Step“ при­дру­жи­ле су нам се и пле­са­ле уз ну­ме­ре Har­mony, Kiss the girl и Sin­ging in the rain. Сви ови де­ли­ћи чи­ни­ли су фан­ та­сти­чан про­грам ко­јим би се сва­ ка шко­ла по­но­си­ла и у ко­јој би сва­ ки ђак ужи­вао. Ка­та­ри­на Ер­цег VI­II 2

март 2016.

ПРАЗНИЦИ

Пред­ста­ва у на­ста­ја­њу из угла глум­ца

С

а­ма при­пре­ма пред­ста­ве „Ју­ нак на­шег до­ба“ до­во­ди­ла је мо­је дру­га­ре и ме­не до лу­ди­ла и нер­во­зе, бри­ну­ли смо ка­ко ће­мо и шта ће­мо. Ни­је нам тре­ба­ло мно­го вре­ме­на да на­у­чи­мо текст, али на по­чет­ку смо се сви бу­ни­ли, не­ко је по­вре­ме­но и за­бо­ра­вљао свој текст па смо зна­ли и да по­ви­си­мо тон јед­ ни на дру­ге. Ни­смо би­ли са­ми, има­ ли смо по­др­шку осо­бе ко­ја ће нас ис­пра­ви­ти ка­да по­гре­ши­мо и вра­ ћа­ти нас на по­че­так, док све не бу­де бес­пре­кор­но, та осо­ба је мо­ја раз­ ред­на Ани­та Пе­тро­вић Бог­да­но­вић. Ка­да смо за­вр­ши­ли са спре­ма­њем пред­ста­ве, ка­да је све би­ло она­ко ка­ко би тре­ба­ло да бу­де, из­ве­ли смо је на Дан шко­ле 27.03.2015. Док смо из­ла­зи­ли на ве­ли­ку сце­ну, хва­та­

ла нас је тре­ма, али ка­да смо ви­де­ли пу­ бли­ку и по­че­ли да глу­ми­мо, ужи­ве­ли смо се и ви­ше ни­ шта ни­је би­ло бит­ но осим да да­ мо све од се­бе. На­кон Да­на шко­ле по­зва­ни смо у ОШ „Ми­ха­и­ло Пу­пин“ на Га­ле­ни­ци да пред­ста­ви­мо сво­ ју шко­лу. На­рав­но, тре­ме је би­ло и та­ да, али је бр­зо не­ста­ла. Усле­дио је и про­лећ­ни на­ступ са пред­ста­вом у ло­кал­ном ама­тер­ском по­зо­ри­шту у скло­пу њи­хо­вог фе­сти­ва­ла ама­тер­ ских по­зо­ри­шта „MP4“. Спре­ма­ње пред­ста­ве са дру­га­ри­ма из шко­ле и

са раз­ред­ном би­ло је ле­по ис­ку­ство, на по­чет­ку ма­ло те­шко, али бит­но је да је на кра­ју све ис­па­ло до­бро и да се пу­бли­ци до­па­ло. Ти­ја­на Јол­џић VI­II-2

ПРОСЛАВЉЕН СВЕТИ САВА На Са­вин дан, 27. ја­ну­а­ра 2016. го­ди­не, у на­шој шко­ли одр­жа­на је све­ча­на ака­де­ми­ја. У све­ча­ној ат­мос­фе­ри све­ ште­ник Ален оба­вио је об­ред се­че­ња слав­ског ко­ла­ча у при­су­ству ку­ма Зо­ра­на Ђор­ђе­ви­ћа ко­ји је пре­дао кум­ство ро­ди­те­љу на­ших уче­ни­ка Зу­ка­но­вић На­та­ше и Јо­ва­не. Уче­ни­ци су, као и увек па­жљи­во при­пре­мље­ни и уве­жба­ни, др­жа­ли па­жњу го­сти­ју и на­став­ни­ка. Ово­го­ди­шњи про­грам су при­пре­ми­ли ве­ро­у­чи­те­љи Жељ­ка Па­вло­вић и Ђор­ ђе Осто­јић уз по­моћ на­став­ни­ка срп­ског је­зи­ка и учи­те­ља. Ди­рек­тор­ка шко­ле Гор­да­на Мар­че­тић по­зва­ла је све го­сте на дру­же­ње ко­је је на­ста­вље­но у све­ча­ној са­ли шко­ле.

март 2016.

3

бр. 7 БРАНКО

ПРЕДУЗЕТНИШТВО

ОШ „Су­тје­ска“ у на­шој шко­ли

П

ред­у­зет­нич­ки тим ОШ „Су­тје­ ска“ из Под­го­ри­це уз­вра­тио је 10. де­цем­бра 2015. го­ди­не по­ се­ту на­шој шко­ли. Го­сте смо до­че­ка­ли срп­ским тра­ди­ци­о­нал­ним го­сто­прим­ ством и по­слу­жи­ли по­себ­но укра­ше­ ном по­га­чом и по­сном тр­пе­зом ко­ју су при­пре­ми­ли уче­ни­ци са ве­ро­у­чи­те­ љи­цом Жељ­ком Па­вло­вић. У све­ча­ној са­ли шко­ле одр­жа­на је при­ред­ба и из­ ве­де­на пред­ста­ва на ен­гле­ском је­зи­ку Ка­ре­тан Џон Пиплфокс. (О то­ме ви­ше про­чи­тај­те на 6. стра­ни ча­со­пи­са.) У ма­лој са­ли одр­жан је Фе­сти­вал на­у­ ке. У окви­ру при­род­них и дру­штве­

них на­у­ка уче­ни­ци су пред­ста­ви­ли спе­ци­фич­но­сти на­став­них пред­ме­та и сво­јим екс­пе­ри­мен­ти­ма ус­пе­ли да при­ву­ку из­у­зет­ну па­жњу дру­гих уче­ ни­ка и го­сти­ју. (По­је­ди­но­сти о Фе­сти­ ва­лу на­у­ке про­чи­тај­те на 32. стра­ни.) На­кон оби­ла­ска шко­ле упри­ли­че­на је пре­зен­та­ци­ја пред­у­зет­нич­ког уче­ња и ак­тив­но­сти у шко­ли ко­ју је одр­жао ко­ор­ди­на­тор Пред­у­зет­нич­ког ти­ма ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“, про­фе­сор исто­ри­је Алек­сан­дар То­до­си­је­вић. Пре­зен­та­ци­ји су при­су­ство­ва­ли и пред­став­ни­ци мен­тор­ске шко­ле „Ве­ се­лин Ма­сле­ша“, пред­став­ни­ци Са­

ве­та ро­ди­те­ља и ло­кал­не за­јед­ни­це. На­кон пре­зен­та­ци­је раз­ви­ла се кра­ћа ди­ску­си­ја у ци­љу раз­ме­на ис­ку­ста­ва пред­у­зет­нич­ких ти­мо­ва. Су­тра­дан су пред­у­зет­нич­ки ти­мо­ви ОШ „Су­тје­ска“ и ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ об­и­шли зна­мет­ни­то­сти Бе­о­гра­да: Кнез Ми­хај­ ло­ву ули­цу, Ка­ле­мег­дан, Бе­о­град­ску твр­ђа­ву. На­кон оби­ла­ска нај­зна­чај­ ни­јих зна­ме­ни­то­сти, по­се­ти­ли су из­ ло­жбу у Исто­риј­ском му­зе­ју Ср­би­је по­све­ће­ну на­шем ве­ли­ком на­уч­ни­ку Ми­хај­лу Пу­пи­ну „Пу­пин – од фи­зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти“. Мир­ја­на Об­ла­ко­вић

По­се­та Под­го­ри­ци

П

ред­у­зет­нич­ки тим ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ из Ба­тај­ни­це по­се­ тио је 2. де­цем­бра 2015. го­ди­не Основ­ну шко­лу „Су­тје­ска“ из Под­го­ ри­це. По­ред на­ше шко­ле, у по­се­ти су би­ли и чла­но­ви пред­у­зет­нич­ког ти­ма ОШ „Го­це Дел­чев“ из Ско­пља. Циљ по­се­те би­ла је раз­ме­на ис­ку­ста­ва пред­у­зет­нич­ких ти­мо­ва с об­зи­ром да су шко­ле 2014/2015 би­ле у про­јек­ ту „Им­пле­мен­та­ци­ја пред­у­зет­нич­ког

БРАНКО бр. 7

уче­ња“ у ор­га­ни­за­ци­ји СЕ­Е­ЦЕЛ-а. У шко­ли је ор­га­ни­зо­ван кра­ћи про­ грам за го­сте, као и пред­уз­ ет­нич­ки са­ јам на те­му: „Здрав жи­вот-здра­ва хра­ на“. Обе­ле­жен је Дан пред­у­зет­ни­штва у окви­ру Европ­ске не­де­ље пред­у­зет­ ни­штва. На сај­му су би­ла за­сту­пље­на цр­но­гор­ска на­ци­о­нал­на је­ла, а свој до­при­нос да­ли су пред­став­ни­ци Ма­ ке­до­ни­је ко­ји су на јед­ном од штан­ до­ва пред­ста­ви­ли сво­ју на­ци­о­нал­ну

4

ку­хи­њу. Отва­ра­њу сај­ма и све­ча­но­сти при­су­ство­ва­ли су и пред­став­ни­ци ам­ ба­са­де Ср­би­је и Ма­ке­до­ни­је. На­кон кра­ћег про­гра­ма, оби­ла­ска сај­ма и шко­ле, ти­мо­ви и уче­ни­ци су раз­ме­ни­ли ис­ку­ства то­ком пре­зен­ та­ци­је и ди­ску­си­је. По­ред упо­зна­ва­ ња са зна­ме­ни­то­сти­ма Под­го­ри­це, упри­ли­че­на је по­се­та Це­ти­њу и Ри­ је­ци Цр­но­је­ви­ћа. Ма­ри­ја Ђу­рић

март 2016.

ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Наш тим у Ско­пљу

П

ред­у­зет­нич­ки тим ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ по­се­тио је 2. мар­та 2016. го­ди­не Основ­ну шко­лу „Го­це Дел­чев“ из Ско­пља. У част го­сти­ма у шко­ли до­ма­ћи­ на ор­га­ни­зо­ва­на је при­ред­ба и про­ мо­ци­ја ма­ке­дон­ске тра­ди­ци­о­нал­не ку­хи­ње. На­кон раз­ме­на ис­ку­ста­ва, чла­но­ва пред­у­зет­нич­ких ти­мо­ва две шко­ле по­се­ти­ли су цр­кву Св. Спа­са, у ко­јој се на­ла­зи гроб Го­це Дел­че­ва.

На­кон кра­ће шет­ње ста­рим де­лом Ско­пља, упри­ли­че­на је по­се­та Исто­ риј­ском му­зе­ју. На­ред­ног да­на чла­но­ви пред­у­ зет­нич­ких ти­мо­ва пре­зен­то­ва­ли су ак­тив­но­сти ко­је су спро­ве­де­не у про­те­клом пе­ри­од у окви­ру им­пле­ мен­та­ци­је пред­у­зет­нич­ког уче­ња. На­кон пре­зен­та­ци­ја и раз­ме­не ис­ку­ ства ор­га­ни­зо­ва­на је по­се­та Кру­ше­ ву. Пред­у­зет­нич­ки тим ОШ „Бран­ко

Ра­ди­че­вић“ по­се­тио је ме­мо­ри­јал­ ни цен­тар по­све­ћен нај­по­зна­ти­јем ма­ке­дон­ском пе­ва­чу То­ше­ту Про­ е­ском. У прат­њи ло­кал­ног во­ди­ча по­се­ти­ли смо спо­ме­ник Илин­ден, по­зна­ти­ји као и Ма­ке­до­ни­јум, по­ све­ћен ре­во­лу­ци­о­на­ри­ма Илин­дан­ ског устан­ка 1903. го­ди­не и бор­ци­ма На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ке бор­бе Ма­ке­ до­ни­је у Дру­гом свет­ском ра­ту. Алек­сан­дар То­до­си­је­вић

Де­да Мраз у Бран­ку

29. де­цем­бра одр­жа­на је но­ во­го­ди­шња при­ред­ба и по­д е­л а па­ке­т и­ћа де­ци рад­ни­к а шко­л е. При­р ед­б у су при­пре­м и­л е учи­те­ љи­ц е Ли­ди­ја и Ми­л ан­к а, а у уло­ зи Де­да Мра­за од­лич­но се сна­шла уче­н и­ца VI/6 Ка­та­р и­на Ча­бри­л о. Пред­ста­в а се до­па­л а ма­л ој пу­ бли­ц и, али ве­ћи ути­с ак су оста­ ви­ли па­к е­ти­ћи па су жу­р и­л и да што пре за­в и­ре у по­к ло­не. У исто вре­ме, по­во­дом но­во­г о­ди­шњих пра­з ни­к а, уче­ни­ци су ор­г а­ни­зо­ ва­ли зим­ски ба­зар. На не­к о­л и­к о са­т и из­ло­жи­ли су све сво­ј е кре­а ­ ци­ј е ис­пред учи­о­ни­ца. У ве­с е­љ у и

март 2016.

гра­ј и, уз сви­р а­њ е на хар­мо­н и­ци, са ку­ти­ј ом за нов­ч а­н и до­п ри­н ос, нај­бо­љ и при­мер, ка­к о се сти­ч у пред­у­зет­нич­к е ве­ш ти­н е, по­к а­з а­ ло је оде­љ е­њ е III/5 са учи­т е­љ и­ цом Ве­с ном. Пре­с рећ­н и ро­д и­т е­ љи, ви­дев­ш и сво­ју де­цу у но­в им уло­г а­м а, ра­д о су се хва­т а­л и за нов­ч а­ни­к е. Од за­р а­ђ е­н е су­ме ма­ ли­ша­ни су од ср­ца спре­ми­л и по­ клон за Ицу и по­к а­з а­л и да чо­в еч­ ност, ху­м а­н ост и до­б ро­ч ин­с тво у шко­л и ни­с у за­б о­р а­в ље­н и. С. Де­нић

5

бр. 7 БРАНКО

ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Се­ћа­ња че­сто бо­ле

У

да­на­шње вре­ме, на­жа­лост, не­ рет­ки су слу­ча­је­ви да се де­ша­ ва не­прав­да они­ма ко­ји то ни­су за­слу­жи­ли. По­сле та­кве не­прав­де оста­не са­мо гор­ко се­ћа­ње и по­ми­ сао да је све мо­гло би­ти дру­га­чи­је. Би­ла је су­бо­та, ра­но ују­тру. Из­ но­си­ли смо те­шке ке­се и па­ко­ва­ли их у ге­пек ми­ни бу­са. Спре­ма­ли смо се за пут до Но­вог Са­да. Еки­ па ко­ју су ода­бра­ле на­став­ни­це ен­ гле­ског Дра­га­на и Мар­та, ве­се­лог рас­по­ло­же­ња и пу­на на­де, гла­сно је пе­ва­ла пе­сму из пред­ста­ве ко­ју су ду­го спре­ма­ли, да­нас ће обо­ри­ ти пу­бли­ку са но­гу. Ба­рем смо та­ко ми­сли­ли. Сти­гли смо у гим­на­зи­ју у ко­јој ће­мо на­сту­па­ти, три ме­се­ ца смо ово че­ка­ли и сви смо све­сни да не сме­ мо да упр­ ска­ мо. По­ сле ви­ше­сат­ног спре­ма­ња ста­ли смо на сце­ну, Ка­пе­тан Џон Пиплфокс је за­си­јао, пу­бли­ка је оду­ше­вље­на. Из­ла­зи­мо са сце­не и сви нам че­ сти­та­ју, кроз ме­не про­ла­зи ве­ли­ка до­за за­до­вољ­ства и по­но­са, ус­пе­ли смо. Ба­рем смо та­ко ми­сли­ли. Од­ ла­зи­мо у раз­гле­да­ње Но­вог Са­да и за пар са­ти вра­ћа­мо се на про­гла­ ше­ње. Се­ли смо у са­лу и не­стр­пљи­ во че­ка­ли да се по­ја­ви ма­ла же­на, ти­хог гла­са. И она се по­ја­вљу­је. По­чи­ње до­де­ла, а ми че­ка­мо име на­ше пред­ста­ве, на­ше шко­ле. На­ жа­лост, то се ни­је де­си­ло, гле­дам у де­вој­чи­це ис­пред се­бе ко­је се сме­ ју и уста­ју, при­ла­зе по­зор­ни­ци. Нe би то би­ло то­ли­ко по­себ­но да њи­хо­ва име­на ни­су про­чи­та­на тек по­што су уста­ле. И ту смо, ве­ли­ко раз­о­ча­ре­ње, пре­ва­ра, на­ме­штаљ­ка, ми­ли­он ре­чи у се­кун­ди про­ле­те­ле су кроз гла­ву. Еки­па пред­во­ђе­на нај­бо­љим ка­пе­та­ном, пр­ви пут за

БРАНКО бр. 7

три ме­се­ца, по­сти­де­ла се на нај­го­ ри мо­гу­ћи на­чин, ни­смо ово за­слу­ жи­ли. Да при­ча бу­де за­ни­мљи­ва, за нај­бо­љег глум­ца про­гла­шен је Џа­ стин Пе­пер, ко­ји је иза­шао на сце­ ну, от­пле­сао на пар так­то­ва и без ре­че­ни­це тек­ста иза­шао са сце­не. О да, се­ћа­ња уме­ју да бо­ле. Не­прав­ду ко­ја је већ учи­ње­на не мо­же­те ис­пра­ви­ти, али по­ку­шај­ те, бо­ри­те се за оно у шта ве­ру­је­те. Еки­па Ка­пе­та­на Џо­на Пиплфок­са не ста­је, по­но­сно ка­же: Ус­пе­ће­мо, са­мо нас гле­дај­те! Ни­ко­ли­на Ре­кић 8-2

На­ши уче­ни­ци су 12. де­цем­бра 2015. уче­ство­ва­ли на Ше­стом драм­ском фе­сти­ва­лу на ен­гле­ском је­зи­ку основ­них и сред­њих шко­ла „En­glish Dra­ ma Lab“ у Но­вом Са­ду где су из­ве­ли пред­ста­ву „Ка­пе­тан Џон Пиплфокс“ Ду­шка Ра­до­ви­ћа на ен­гле­ском је­зи­ку. Ка­пе­тан Џон Пиплфокс је пред­ста­ва ко­ју су ре­жи­ра­ле на­став­ни­це ен­ гле­ског је­зи­ка Дра­га­на Ра­шић и Мар­та Илић, а за ко­сти­ме, сце­но­гра­фи­ју и шмин­ку су се по­бри­ну­ле Гор­да­на Мар­че­тић, Мир­ја­на Ше­ша и Све­тла­ на Та­сић. У пред­ста­ви су ан­га­жо­ва­ни уче­ни­ци сед­мог и осмог раз­ре­да: Ма­ри­ја То­па­ло­вић, Ка­та­ри­на Ер­цег, Ни­ко­ли­на Мр­ке­ла, Ни­ко­ли­на Ре­кић, Алек­сан­дра Ан­тић, Ср­ђан Кри­во­шић, Ду­шан Ко­ко­то­вић, Ива­на Кри­во­ку­ ћа, Да­вид Ше­сто, Ма­ри­ја Ба­њац, Са­ра Ло­јо­вић, Ан­ђе­ла Иг­ња­то­вић, Ања То­ли­мир, Пе­тар Ђу­ка­но­вић, Алек­са Пи­сле­вић. Текст са срп­ског је­зи­ка на ен­гле­ски је­зик пре­ве­ли су уче­ни­ци осмог раз­ре­да: Ма­ри­ја То­па­ло­вић, Ка­та­ри­на Ер­цег, Ни­ко­ли­на Мр­ке­ла, Не­ве­на Бо­бе­ра, Алек­сан­дра Ан­тић, Ср­ђан Кри­во­шић, Алек­сан­дра Си­мић и Вељ­ко Сен­тић. Уче­ни­ци су сво­јим глу­мач­ким и је­зич­ким спо­соб­но­сти­ма оду­ше­ви­ли све при­сут­не ко­ји су их сме­хом и апла­у­зи­ма на­гра­ђи­ва­ли то­ком це­ле пред­ста­ве.

6

март 2016.

СОЛИДАРНОСТ

ЂА­ЦИ ИЗ БА­ТАЈ­НИ­ЦЕ ПРИ­ДРУ­ЖУ­ЈУ СЕ АК­ЦИ­ЈИ

„Чеп за хен­ди­кеп“ За ку­по­ви­ну са­мо јед­них ин­ва­лид­ских ко­ли­ца по­треб­но је шест то­на че­по­ва, а у ки­ло­грам иде 400 пла­стич­них за­тва­ра­ча.

К

а­да се про­из­во­ди, ко­ји се па­ ку­ју у пла­стич­ну ам­ба­ла­жу и за­тва­ра­ју че­по­ви­ма, по­тро­ ше, углав­ном за­вр­ша­ва­ју у кан­ти са оста­лим от­па­ци­ма. Ве­ли­ки број љу­ди се укљу­чио у ак­ци­ју „Чеп за хен­ди­кеп“ у окви­ру ко­је су за­тва­ра­чи по­че­ли да се са­ку­пља­ју и ре­ци­кли­ра­ју. Од нов­ца до­би­је­ног од то­га, за па­ра­пле­ги­ча­ре, ко­ји­ма је то нај­по­треб­ни­је, убр­зо су на­ба­вље­на пр­ва ко­ли­ца, хо­да­ли­це, ле­ко­ви и дру­га нео­п­ход­на по­ма­га­ла... У прет­ход­не три го­ди­не при­ку­

пље­но је ви­ше од 105 то­на че­по­ва. Од нов­ца од ре­ци­кла­же тих че­по­ва ку­пље­но је 15 ин­ва­лид­ских ко­ли­ца и не­ко­ли­ко ро­хо ја­сту­ка, ко­ји по­треб­ ни осо­ба­ма ко­је су при­си­ље­не да ду­ го се­де у ко­ли­ци­ма. Че­по­ви су по­че­ли да се при­ку­пља­ ју и у оста­лим шко­ла­ма и вр­ти­ћи­ма. Вред­ним ма­ли­ша­ни­ма при­кљу­чи­ ли су се и од­ра­сли па је са­ку­пља­ње за­тва­ра­ча по­ста­ло сва­ко­дне­ви­ца и на Па­ли­лул­ској пи­ја­ци, Еко­ном­ ском фа­кул­те­ту, дру­гим ви­со­ко­о­

бра­зов­ним уста­но­ва­ма, би­бли­о­те­ци „ Ми­лу­тин Бо­јић“, Ра­дио Бе­о­гра­ду, РТС-у, по стам­бе­ним згра­да­ма... Све што за не­ко­ли­ко не­де­ља по­је­дин­ци и уста­но­ве са­ку­пе, пре­у­зи­ма­ју Зо­ ран Мар­ти­нов и ње­го­ви са­рад­ни­ци и од­во­зе у фа­бри­ку у Ин­ђи­ју у ко­јој се че­по­ви ре­ци­кли­ра­ју. Ак­ци­ју „Чеп за хен­ди­кеп“ у на­шој шко­ли је по­кре­ну­ла учи­те­љи­ца Љи­ ља­на Ми­јић. Ор­га­ни­за­ци­ји су се при­ дру­жи­ле све учи­те­љи­це и на­став­ни­ца ен­гле­ског је­зи­ка Мар­та Илић.

ТУР­НИР „ПО­МОЋ ЗА ИЦУ“

НО­ВО­ГО­ДИ­ШЊА ПРЕД­СТА­ВА

Ху­ма­ност на де­лу

„Прин­це­за и огле­да­ло“

Х

Д

у­м а­н и­т а р ­ ни тур­нир у ба­с ке­т у одр­жан је у на­шој шко­ли 28. и 29. ја­ ну­а­ра 2016. го­ди­не. Ор­га­ни­за­ци­ја тур­ ни­ра би­ла је по­ве­ ре­на наст. Ни­ко­ли Сти­ки­ћу. На тур­ни­ру је уче­ство­ва­ло 20 еки­па. Сва­ку еки­пу чи­ни­ла су по че­ти­ри игра­ча, а ве­ћи­на еки­па би­ла је са­ста­вље­на од уче­ни­ка на­ше шко­ле. Овом ху­ма­ни­ тар­ном тур­ни­ру су се ода­зва­ли и уче­ни­ци су­сед­не ОШ „С. Г. Ми­тра­ље­та“ и сво­јим при­су­ством по­ка­за­ ли да ху­ма­ност и до­бри од­но­си ме­ђу шко­ла­ма ни­су рет­кост. На тур­ни­ру је уче­ство­ва­ла и еки­па на­став­ни­ка ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“: Сло­бо­дан Ка­блар, На­та­ша Пре­ до­је­вић, Бог­дан Олу­јић и наш до­мар Ср­ђан За­рић. Пр­во ме­сто је осво­ји­ла еки­па у чи­јем са­ста­ву су на­ сту­па­ли Вла­ди­мир Ми­ка­ши­но­вић, Сте­фан Ву­ја­си­но­ вић, Ла­зар Јо­ви­чић и Урош Па­у­но­вић. Ти­ту­лу нај­бо­љег игра­ча по­де­ли­ли су Ла­зар Јо­ви­чић и Урош Па­у­новћ. Хва­ла сви­ма ко­ји су се ода­зва­ли овој ху­ма­ни­тар­ној ак­ ци­ји ко­ја је би­ла ор­га­ни­зо­ва­на за на­шу Ива­ну Ђор­ђе­вић!

март 2016.

у­г о­г о­ ди­шњу т р а ­ ди­ци­ју при­ пре­ма­ња но­ во­г о­д и­ш ње п р е д­с т а­в е ове го­ди­не н а­с т а­в и­л и су уче­ни­ци IV-2 и III-4 оде­ље­ња, из­ во­ђе­њем по­зо­ри­шне пред­ста­ве „Прин­це­за и огле­да­ло“. И по­ред школ­ских оба­ве­за, ђа­ци су са сво­јим учи­ те­љи­ца­ма Ли­ди­јом и Ми­лан­ком на­шли вре­ме­на за про­бе, на ко­ји­ма су се по­ред вред­ног ра­да ме­ђу­соб­но и дру­жи­ли. За­хва­ли­ли би­смо се на­шем до­ма­ру Ср­ђа­ ну за тех­нич­ку по­моћ и учи­те­љи­ци Мир­ја­ни Ше­ши у при­пре­ми сце­но­гра­фи­је. Иа­ко тек по­чет­ни­ци, мла­ди глум­ци су по­бра­ли пу­ но апла­у­за, из­во­де­ћи пред­ста­ву не­ко­ли­ко пу­та пред ро­ди­те­љи­ма и мла­ђим уче­ни­ци­ма на­ше шко­ле. Но­ вац од про­да­тих ула­зни­ца уру­чи­ли смо дру­га­ри­ци Ива­ни Ђор­ђе­вић за опе­ра­ци­ју ока у Аме­ри­ци, уз же­ ље за срећ­но из­ле­че­ње. Ми­лан­ка Ча­бри­ло

7

бр. 7 БРАНКО

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

ДЕ­ЧЈА НЕ­ДЕ­ЉА

По­др­шка по­ро­ди­це, нај­бо­ља по­др­шка де­ци

Д

ру­ге не­де­ље ок­то­бра 2015. го­д и­н е тра­д и­ц и­о­н ал­н о је у на­шој шко­ли обе­ле­же­на Деч­ја не­де­ља под ово­го­ди­шњим мо­том „По­др­шка по­ро­ди­це, нај­ бо­ља по­др­шка де­ци.“ У игра­о­ни­це и дру­жи­о­ни­це у ор­га­ни­за­ци­ји Уче­ нич­ког пар­ла­мен­та и на­став­ни­ка Да­ни­је­ле Лу­кић Ни­ко­лић, Све­ тла­не Та­сић, Ђор­ђа Га­ври­ло­ви­ћа и Мар­те Илић укљу­чен је ве­ли­ки број уче­ни­ка. Деч­ја не­де­ља је отво­ ре­на у све­ча­ној и ве­дрој ат­мос­ фе­ри ба­лет­ском пред­ста­вом ОШ „Лу­јо Да­ви­чо“ и пе­сма­ма хо­ра на­ ше шко­ле у ме­ђу­сме­ни.

Дру­гог да­на Деч­је не­де­ље у хо­ лу шко­ле из­ло­же­ни су ли­те­рар­ни и ли­ков­ни ра­до­ви уче­ни­ка ста­ри­је сме­не. На­став­ни­ци срп­ског је­зи­ка и би­бли­о­те­кар су иза­бра­ли нај­леп­ ше ли­те­рар­не ра­до­ве за ко­је су уче­ ни­це Да­ни­је­ла Ар­ча­ба 8/3, Ма­ри­ја Ка­тић 6/4 и Са­ра Ло­јо­вић 8/2 на­ гра­ђе­не вред­ним књи­га­ма. Сле­де­ћи дан је био по­све­ћен еко­ ло­шким, ху­ма­ни­тар­ним и пред­у­зет­ нич­ким ак­тив­но­сти­ма. У ста­ри­јој сме­ни су ор­га­ни­зо­ва­ни са­ку­пља­ ње ста­ре хар­ти­је и уре­ђе­ње рад­ног про­сто­ра. У ор­га­ни­за­ци­ји на­став­ ни­це би­о­ло­ги­је Је­ле­не Пе­тро­вић и

учи­те­љи­це Љи­ља­не Ми­јић ре­а­ли­зо­ ва­на је и ху­ма­ни­тар­на ак­ци­ја са­ку­ пља­ња пла­стич­них че­по­ва под сло­ га­ном „Чеп за хен­ди­кеп“. Као и сва­ке го­ди­не, је­дан дан је био по­све­ћен љу­би­те­љи­ма чи­та­ ња, а сва­ка оде­љењ­ска за­јед­ни­ца је по­кло­ни­ла по јед­ну вред­ну књи­гу школ­ској би­бли­о­те­ци. По­след­њег да­на Деч­је не­де­ље по­ све­ти­ли смо се здра­вом жи­во­ту, ор­ га­ни­зо­ва­на су раз­ли­чи­та спорт­ска над­ме­та­ња уну­тар и из­ме­ђу оде­ље­ ња ста­ри­је сме­не. С. Де­нић и М. Об­ла­ко­вић

У жељи да за Осми март обрадују своје маме и баке ученици 3/1 вредно су радили и брижно припремали честитке исписане с љубављу, четке украшене декупажом и цветиће које ће поклонити својим најмилијима. Весна Стојаковић и 3–1

БРАНКО бр. 7

8

март 2016.

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

По­др­шка по­ро­ди­це, нај­бо­ља по­др­шка де­ци Гле­да­ју­ћи де­вој­чи­цу ко­ја је по­ сти­гла ве­ли­ки успех из обла­сти ма­те­ма­ти­ке и фи­зи­ке на мно­гим др­жав­ним так­ми­че­њи­ма, осе­ти­ла сам ве­ли­ку бол ка­да сам ви­де­ла да сво­је ди­пло­ме ка­чи на зид не­ког си­ро­ти­шта. Сва­ки пут, ка­да по­стиг­ не успех, до­че­ка­ју је апла­уз и за­гр­ ља­ји вас­пи­та­ча и дру­га­ра ко­ји де­ле ње­ну суд­би­ну. Раз­ми­шља­ла сам о то­ме ко­ли­ко су по­вла­шће­на де­ца ко­ју на вра­ти­ма до­ма до­че­ку­ју мај­чи­не ра­ши­ре­не ру­ке и та­тин то­пао за­гр­љај. Раз­ ми­шља­ла сам ко­ли­ко је на­пу­ште­ ној де­ци те­жи и тр­но­ви­ти­ји пут до зве­зда. О че­му ли раз­ми­шља­ју кад се уга­се све­тла у хлад­ним со­ба­ма до­ма за не­збри­ну­ту де­цу? Са­ња­ју ли мај­чин за­гр­љај? Ко­ме се по­ве­ ра­ва­ју кад им је те­шко? Не, не мо­гу да схва­тим љу­де ко­ји на­пу­сте сво­ју де­цу и ни­кад ви­ше не пи­та­ју да ли им је хлад­но, да ли су глад­ни, жед­ ни, не­срећ­ни... По­ро­ди­ца је те­мељ из ко­јег цр­пи­мо енер­ги­ју, љу­бав, сна­гу и же­љу за успе­хом, у ко­јем мо­же­мо по­тра­жи­ти уте­ху и ис­пла­ ка­ти сво­ју бол. Мај­ка ће схва­ти­ти сво­је де­те и он­да ка­да оно по­гре­ши, да­ће му хи­ља­ду шан­си да се вра­ти на пра­ви пут. Отац ће за­шти­ти­ти сво­је де­те у сва­кој не­во­љи. Брат ће по­де­ли­ти и по­след­њу коц­ки­цу чо­ ко­ла­де са сво­јом се­стром, а се­стра ће свој џе­па­рац да­ти бра­ту и тр­пе­ ти глад цео дан. По­но­сна сам и срећ­на јер сам за­ шти­ће­на, во­ље­на и схва­ће­на од нај­бли­жих. Знам да ће сва­ки мој успех у жи­во­ту би­ти и успех мо­је по­ро­ди­це. Да­ни­је­ла Ар­ча­ба VI­II-3

март 2016.

По­др­шка по­ро­ди­це, нај­бо­ља по­др­шка де­ци Ка­да про­ла­зи­мо кроз те­шке тре­ нут­ке, ве­о­ма је ва­жно да има­мо не­ког ко­ме мо­же­мо у пот­пу­но­сти да ве­ру­је­мо. Нај­че­шће је то по­ро­ ди­ца. Сво­је про­бле­ме ре­ша­ва­мо и тај­не по­ве­ра­ва­мо кроз ду­ге раз­го­во­ре, са пу­но па­жње, не­жно­сти, љу­ба­ви и раз­у­ме­ва­ња. То­пла реч сва­ког чла­на по­ро­ди­це има ве­ли­ку уло­гу у на­шим жи­во­ти­ма. Она нас охра­ бру­је и во­ди на­пред. Ка­да се осе­ ћа­мо за­по­ста­вље­но, бес­по­моћ­но и има­мо ути­сак као да смо са­ми на овом све­ту, по­ја­ви се на­ша нај­ве­ ћа по­ др­ шка. Она је као све­ тлост окру­же­на та­мом. По­ро­ди­ца ни­је са на­ма са­мо у те­шким тре­ну­ци­ма, она је ту и да са на­ма по­де­ли тре­ нут­ке ра­до­сти. Од мо­мен­та на­шег ро­ђе­ња по­ро­ди­ца нам кр­чи пут ко­ јим ко­ра­ча­мо кроз жи­вот. Тај пут је пун успо­на и па­до­ва ко­је за­јед­ но пре­ва­зи­ла­зи­мо. Тр­но­ви­та ста­за до успе­ха мо­же би­ти ве­о­ма бол­на и те­шка. Пру­жа­мо се јед­ни пре­ма дру­ги­ма као гра­не др­ве­ћа. Би­ће­мо срећ­ни, са­мо ако смо за­јед­но и ако смо сло­жни. Сва­ки члан по­ро­ди­ це мо­ра би­ти ја­ка гра­на ко­ја шти­ ти оста­ле од хлад­но­ће и ве­тра. Ако се јед­на гра­на по­ло­ми, све не­ста­је као гу­ми­цом обри­са­но. Уз по­моћ по­ро­ди­це мо­же­мо по­пра­ви­ти сва­ ку сво­ју гре­шку та­ко да у на­шем жи­во­ту она не оста­ви ни­ка­кав свој траг. Де­ца осе­ћа­ју све сво­је успо­не и па­до­ве, а у ка­сни­јим го­ди­на­ма по­ста­ју све­сна све­га. Они ће увек отво­ри­ти вра­та сво­јој по­ро­ди­ци, јер пам­те све. По­др­шка по­ро­ди­це је кључ успе­ха ко­ји сва­ко де­те мо­ра ока­чи­ти око свог вра­та и па­жљи­во чу­ва­ти да се ни­кад не из­гу­би. Ма­ри­ја Ка­тић VI-4

9

По­др­шка по­ро­ди­це, нај­бо­ља по­др­шка де­ци Ка­да не­ког чо­ве­ка ви­ди­те пр­ви пут у жи­во­ту, шта пр­во по­ми­сли­те о ње­му? За­гле­дам се у ње­га и раз­ми­ шљам ка­кво је де­те био. Де­ца су плод љу­ба­ви и тре­ба­ло би да се та­ко од­но­си­мо пре­ма њи­ма, с љу­ба­вљу. Ту­жна и не­срећ­на су де­ца ко­ја ра­но оста­ну без сво­јих ро­ди­те­ ља, а срећ­на она ко­ју бу­ди све­тлост сун­ца и то­пао мај­чин глас. Сва­ко хлад­но људ­ско ср­це мо­же да за­гре­ је са­мо де­те сво­јим кре­за­вим осме­ хом. За де­цу љу­ља­шка ни­је са­мо љу­ља­шка, већ пут до не­ба, до не­ког ма­што­ви­тог све­та. Ка­да ку­пи­те де­ те­ту играч­ку, као да сте му ку­пи­ли цео свет. Нај­леп­ши је осе­ћај ка­да ше­та­те са де­те­том, а оно вас сво­ јом си­ћу­шном ша­ком ухва­ти за са­мо је­дан прст. Жи­вот са де­цом је мно­го срећ­ни­ји и сла­ђи. Де­ци су по­треб­ни па­жња, раз­у­ме­ва­ње и до­зво­ла да се сло­бод­но из­ра­зе. Као де­те упо­зна­је­те пр­ве при­ја­те­ље, као де­те ра­ди­те не­што ша­ша­во, као де­те ра­ди­те не­што што као од­ра­ сли ни­ка­да не­ће­те има­ти при­ли­ке да по­но­ви­те. Иза спо­ља­шњо­сти де­ те­та чу­чи ја­ко нео­бич­но ство­ре­ње, па­мет­ни­је не­го што ми­сли­мо, леп­ ше не­го што ви­ди­мо, осе­ћај­ни­је од сва­ког од­ра­слог чо­ве­ка... Не­ка де­ца са­зру и пре не­го што би тре­ба­ло, не­ка ни­кад не од­ра­сту, али су свој де­ци по­треб­ни љу­бав и по­др­шка по­ро­ди­це. Са­ра Ло­јо­вић VI­II-2

бр. 7 БРАНКО

ИНТЕРВЈУ

НАШ ДРУГ НЕ­МА­ЊА ЛУ­КИЋ У СЕ­РИ­ЈИ „КОМ­ШИ­ЈЕ“

Ин­тер­вју са мла­дим глум­цем 1. .Шта те је под­ста­кло да поч­неш да се ба­виш глу­мом?

– У пр­вом раз­ре­ду био сам ја­ко сти­дљив и ре­шио сам да кре­нем на ча­со­ве глу­ме да бих се то­га осло­бо­ дио. Кад сам кре­нуо у дру­ги раз­ред, ро­ди­те­љи су ми ис­пу­ни­ли же­љу и од­ве­ли ме на ау­ди­ци­ју за шко­лу глу­ ме Не­на­да Не­на­до­ви­ћа. Ус­пео сам да се упи­шем и глу­ма је бр­зо по­ста­ ла мо­ја оми­ље­на за­ба­ва.

2. Ка­ко успе­ваш да ускла­диш оба­ ве­зе око глу­ме и шко­ле?

– Е, то ускла­ђи­ва­ње је ове го­ди­не, од по­чет­ка сни­ма­ња „Ком­ши­ја“, по­ ста­ло при­лич­но на­пор­но. Кад имам сни­ма­ње, на се­ту сам од 7 ују­тру до ка­сно уве­че, а кад до­ђем ку­ћи, мо­ рам да ура­дим све што је тог да­на ра­ђе­но у шко­ли. Ако то пре­ско­чим, све ми се на­ го­ ми­ ла и он­ да сам у про­бле­му. До­ста ми по­ма­жу дру­га­ ри ко­ји ми ша­љу све што су у шко­ ли пи­са­ли. Сад сам већ на­ви­као на тај на­чин функ­ци­о­ни­са­ња и до­бро функ­ци­о­ни­шем. По­не­кад сам умо­ ран, али то је у ре­ду јер ра­дим не­што што ме за­ба­вља.

3. Да ли пла­ни­раш да ти глу­ма бу­ де хо­би или да се ти­ме про­фе­си­о­ нал­но ба­виш у бу­дућ­но­сти?

– Ја­ко бих во­лео да се про­фе­си­о­ нал­но ба­вим глу­мом јер ми се тај по­ сао сва­ким да­ном све ви­ше до­па­да. Сви­ђа ми се што је сва­ки дан дру­га­ чи­ји, ра­ди се са раз­ли­чи­тим, ин­те­ре­ сант­ним љу­ди­ма... Био бих ја­ко сре­

БРАНКО бр. 7

ћан да глу­ма бу­де мој жи­вот­ни по­зив.

4. Да ли ти је те­шко да се ужи­виш у лик ко­ји глу­миш?

– Ми­слио сам да ће ми би­ти те­шко да глу­мим Сте­фа­на јер је тај де­чак са­свим дру­га­чи­ји од ме­не, дру­га­чи­је смо вас­пи­та­ни, слу­ша­мо раз­ли­чи­ ту му­зи­ку и за­ни­ма­ју нас раз­ли­чи­ те ства­ри, али уз по­моћ еки­пе ста­ри­јих и ис­ку­ сни­јих глу­ма­ца ла­ко сам га за­ ми­ слио и ни­ је ми те­шко да бу­дем Сте­фан Јо­ва­но­вић. Не­кад мо­рам да ура­ дим не­ што што ина­че ни­ка­да не бих ура­ дио. У по­чет­ку ми је би­ ло не­при­јат­но, али сам бр­зо пре­шао пре­ко то­га и схва­ тио да то ни­ сам ја, не­го Сте­фан и он­да је све по­ста­ло лак­ше.

5. Да ли те љу­ди пре­ по­зна­ју на ули­ци? Да ли ти то при­ја?

– По­че­ло је да ми се до­га­ђа да ме у гра­ду или у тр­жном цен­тру пре­ по­зна­ју вр­шња­ци или ро­ди­те­љи са ма­њом де­цом. Ма­ло ми је нео­бич­но кад се то до­го­ди, али ни­је стра­шно.

6. Ка­ко се осе­ћаш кад гле­даш се­бе на ТВ?

– Не­мам про­блем да се гле­дам на ТВ. Сва­ки пут ви­дим не­што што бих да по­пра­вим па на то­ме ра­дим. Нео­бич­ но ми је кад чу­јем свој глас, ми­слим да је пот­пу­но дру­га­чи­ји не­го у при­ро­ди.

10

7. Да ли ти го­во­ре да си се про­ме­ нио от­кад си до­био уло­гу и да ли ти ми­слиш да си се про­ме­нио?

– Не­мам раз­ло­га да се ме­њам. Ра­ дим оно што во­лим, а то не­ма ве­зе с дру­гим љу­ди­ма и мо­јим по­на­ша­њем пре­ма њи­ма. Дра­го ми је ако се не­ ко­ме до­па­да се­ри­ја и мој лик, а исто та­ ко раз­ у­ мем и кад се не­ко­ме не сви­ђа...

8. Ко­ја ти је би­ла пр­ва уло­га?

– Мо­ ја пр­ ва уло­ га је уло­га лов­ца у пред­ста­ ви Цр­вен­ка­па у по­зо­ри­ шту Бо­шко Бу­ха, а пр­ва уло­га пред ка­ме­ра­ма је уло­га де­ча­ка без име­на у сту­дент­ском фил­му ко­ји је јед­ној Ма­ји по­слу­жио као ди­плом­ски рад. По­ сле је би­ло још пар уло­га у сту­дент­ским фил­мо­ ви­ ма, а он­ да је до­ шао „Га­ус“ на РТС-у ко­ји још че­ка свој тер­мин за еми­то­ва­ње, још не­ке пред­ста­ве и сад „Ком­ши­је“.

9. Да ли си не­ка­да де­лио ау­то­гра­ ме? Је­си ли ужи­вао у то­ме?

– Јед­ном су ми на сни­ма­њу при­ шле де­вој­чи­це, њих 3–4, и тра­жи­ле ау­то­грам. Би­ло ми је ма­ло нео­бич­ но, али сам пре­ жи­ вео. Мо­ ра­ ћу да по­ра­дим на по­пра­вља­њу ру­ко­пи­са. Ана Цр­но­мар­ко­вић VI2, Ања Ду­кић VI2, Ан­ђе­ла Ан­тић VI2 и Је­ле­на АнтићVI2

март 2016.

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ

На­ши пр­ви књи­жев­ни по­ку­ша­ји

З

а­до­вољ­ство нам је би­ло да 18. но­вем­бра 2015. го­ди­не уго­ сти­мо Књи­жев­ни клуб „Иво Ан­дрић“ у би­бли­о­те­ци на­ше шко­ ле. Сво­ја лир­ска де­ла су пре­зен­то­ ва­ле три чла­ни­це књи­жев­ног клу­ба из Зе­му­на и по­де­ли­ле са на­ма сво­ја пе­снич­ка ис­ку­ства око тра­же­ња те­ма­ти­ке за сво­ја де­ла, ути­ца­ји­ма ко­је су пре­тр­пе­ле и на­до­ла­же­њу ин­спи­ра­ци­је за пи­са­ње. Био је то

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ

су­срет две ге­не­ра­ци­је, ба­ка и уну­ ка. Сам при­ступ са­др­жа­ју био је нео­би­чан, а сам су­срет је имао еду­ ка­тив­ни, обра­зов­ни, естет­ски, мо­ рал­ни и умет­нич­ки са­др­жај. На­ше уче­ни­це, чла­ни­це сек­ци­је Бран­ко­ вим сто­па­ма су и са­ме уче­ство­ва­ ле чи­та­ју­ћи сво­је пр­ве умет­нич­ке по­ку­ша­је: Ле­на Бог­да­но­вић 5/3, Ан­ђе­ла Ан­тић и Ана Цр­но­мар­ко­ вић 6/2, Ма­ри­ја Ка­тић и Јо­ва­на

У

Ми­ло­ше­вић 6/4, Са­ра Ло­јо­вић 8/2 и Да­ни­је­ла Ар­ча­ба 8/3. Свих се­дам чла­ни­ца сек­ци­је „Бран­ко­вим сто­па­ма“, за­хва­љу­ју­ ћи из­у­зет­ном та­лен­ту за пи­са­ње, су по­ста­ле чла­но­ви Књи­жев­ног клу­ба „Иво Ан­дрић“ у Зе­му­ну. Члан­ске кар­те су им све­ча­но уру­че­не на књи­жев­ној ве­че­ри у Град­ској би­ бли­о­те­ци „Све­ти Са­ва“ у Зе­му­ну. М. О.

НА ИЗ­ЛО­ЖБИ ЉУ­БЕ ПО­ПО­ВИ­ЋА

га­ле­ри­ји РТС-а је би­ло баш ле­по. Ви­де­ли смо сли­ке Љу­бе По­по­ви­ ћа ко­је се не мо­гу опи­са­ти ре­чи­ ма. Сли­ке, ко­је смо ов­де ви­де­ли, не мо­гу се на­ћи ни у јед­ној дру­гој га­ле­ ри­ји. У јед­ној про­сто­ри­ји би­ле су сли­ ке би­ља­ка и рет­ких пти­ца. Из­ло­жба је одр­жа­на 18. но­вем­бра 2015. го­ди­не. Том при­ли­ком смо по­се­ти­ли и из­ло­ жбу Јо­ва­на Цви­ји­ћа. На ове пре­ле­пе из­ло­жбе во­ди­ла нас је на­став­ни­ца ли­ков­не кул­ту­ре Љу­би­ца Стан­ко­вић. Во­ле­ли би­смо да да са на­став­ни­цом још по­не­кад оде­мо на слич­не до­га­ђа­је. Ђур­ђе­вић Или­ја и Ани­чић Вељ­ко 8/5

СРПСКИ ЈЕЗИК: КЊИЖЕВНОСТ (општинско): Павле Гвоздић 7/2 - 1. место (Милица Ћалић); Теодора Јањић 7/5 - 1. место (Милица Ћалић); Мина Бошковић 7/2 - 2. место (Милица Ћалић); Наташа Торбица 7/2 - 2. место (Милица Ћалић); Марија Павић 7/2 - 3. место (Милица Ћалић); Николина Мркела 8/2 3. место (Анита П. Богдановић); Сара Лојовић 8/2 - 3. место (Анита П. Богдановић); Милица Драгојевић 8/4 - 3. место (Драгана Ступар). ГРАМАТИКА (општинско): Јована Ненић 5/3 - 2. место (Драгана Ступар); Теодора Јањић 7/5 - 2. место (Анита П. Богдановић); Сара Рајић 5/2 3. место (Анита П. Богдановић); Катарина Гордић 5/5 3. место (Анита П. Богдановић); Анђела Антић 6/2 - 2. место (Милица Ћалић); Марија Благојевић 7/1 3. место (Виолета Тошић); Јован Буђен 8/5 - 2. место (Драгана Ступар); Даница Шкорић 8/3 - 2. место (Виолета Тошић) МАТЕМАТИКА (општинско): Лука Томић 3/5 - 2. место (Весна Даничић); Илија Трајковић 3/4 - 3. место (Миланка Чабрило); Теодора Настоски 3/3 - 2. место (Дивна Атлагић); Ања Стојковић 4/1 - 2. место (Анита Бура); Александар Савић 4/4 - 3. место (Славица Стегић); Лена Богдановић 5/3 - 2. место (Данијела Петровић); Урош Стојановић 5/2 - 2. место (Данијела Петровић); Сара Рајић 5/2 - 2. место (Данијела Петровић); Наталија Екмеџић 5/1 - 3. место (Данијела Петровић); Нада Трајковић 6/6 - 2. место (Владо Стојковић); Ирена Томић 6/6 - 3. место (Владо Стојковић);Валентина Секулић 7/2 - 3. место (Николина Драшковић); Уна Јаћимовић 7/2 - 3. место (Николина Драшковић); Јован Буђен 8/5 - 2. место (Данијела Петровић) ФИЗИКА (општинско): Јован Буђен 8/5–2. место (Горан Милић)

март 2016.

11

бр. 7 БРАНКО

ЗДРАВЉЕ

Здра­ва хра­на – ле­пи зу­би; Здра­ви зу­би – леп осмех

ШКОЛ­СКО НО­ВИ­НАР­СТВО

П

а­ста и чет­ки­ца за зу­бе, ко­ нац, во­ће и по­вр­ће, ро­ди­те­ љи во­ле ове ре­чи и тру­де се да их и де­ца за­во­ле. За­што? За­то што су оне по­ве­за­не са здра­вљем, а по­себ­но здра­вљем зу­ба. Леп осмех је украс сва­ког ли­ца, осмех је украс да­на, а здра­ви зу­би улеп­ша­ва­ју сва­ ки осмех. У ве­зи са тим, а као про­мо­ци­ја здра­ве ис­хра­не и одр­жа­ва­ња лич­не хи­ги­је­не, Ca­ri­tas Бе­о­град­ске над­ би­ску­пи­је је од 16. но­вем­бра до 14. де­цем­бра 2015. го­ди­не рас­пи­сао два на­град­на кон­кур­са за основ­не шко­ле на под­руч­ју оп­шти­не Ба­тај­ ни­ца. Све је то би­ло у са­рад­њи са школ­ском ор­ди­на­ци­јом, сто­ма­то­ ло­гом Вла­ди­сла­вом Си­мић и сто­ ма­то­ло­шком се­стром На­та­шом Јо­ва­но­вић. Пр­ви кон­курс је био за из­ра­ду школ­ског па­ноа на те­му „Здра­ви зу­би – леп осмех“, а дру­ ги кон­курс за по­је­ди­нач­не ра­до­ве у кон­ку­рен­ци­ји уче­ни­ка од пр­вог до че­твр­тог раз­ре­да на те­му „Здра­ва хра­на – ле­пи зу­би“. Уче­ни­ци на­ ше шко­ле су се бр­зо ла­ти­ли по­сла, чет­ки­ца, ма­ка­за, леп­ка, тем­пе­ра, и иде­је су по­че­ле да на­ви­ру. Пре­ гршт ра­до­ва смо по­сла­ли и на­да­ли се нај­бо­љем.

БРАНКО бр. 7

Сви ра­до­ви су би­ли ле­пи и ма­ што­ви­ти. Сва­ки уче­сник је, на се­би свој­ствен на­чин, по­ку­шао да што вер­ни­је пред­ста­ви сли­ком ва­жност хи­ги­је­не зу­ба и пра­вил­не ис­хра­не. По­бед­ник је ипак мо­гао би­ти са­мо је­дан. У ка­те­го­ри­ји по­је­ди­нач­них ра­до­ва по­бе­ди­ла је Еле­на Сер­ги­ је­вић 2/2. Као на­гра­ду је до­би­ла та­блет ко­јем се ве­о­ма об­ра­до­ва­ла. На­гра­ду јој је уру­чио ди­рек­тор Ca­ ri­tas-а Ми­ло­је Ве­љић. Да ве­се­ље бу­де ве­ће, на­гра­да јој је уру­че­на 30. де­цем­бра, пред Но­ву го­ди­ну, и то баш у тре­нут­ку ка­да смо то про­ сла­вља­ли ор­га­ни­зу­ју­ћи ше­ши­ри­ ја­ду. Све је ли­чи­ло на јед­ну ве­ли­ ку жур­ку са пе­смом, игром и пу­но ле­пих осме­ха. Дру­га­ри из 2/2 и 2/6 ни­су кри­ли сво­је оду­ше­вље­ње и по­здра­ви­ли су дру­га­ри­цу ве­ли­ким апла­у­зом. Уче­ни­ца Хе­ле­на Гор­дић из 3/4 је осво­ји­ла пе­то ме­сто у ка­те­го­ри­ји по­је­ди­нач­них ра­до­ва и до­би­ла фо­ то-апа­рат као на­гра­ду. И ње­ни дру­ га­ри су би­ли пре­срећ­ни, ре­ше­ни да се, не­ком дру­гом при­ли­ком, још ви­ше њих опро­ба и по­ша­ље сво­је ра­до­ве.

По­во­дом Еле­ни­не по­бе­де и осва­ја­ ња пр­вог ме­ста на кон­кур­су „Здра­ ва хра­на – ле­пи зу­би“, Адри­ја­на Ју­се­но­вић из 2/6 је же­ле­ла да по­ ста­ви не­ко­ли­ко пи­та­ња дру­га­ри­ци. Адри­ја­на: - Од ко­га си до­би­ла иде­ју за овај рад и уче­ство­ва­ње на кон­кур­су? Еле­на: - Учи­те­љи­ца је по­де­ли­ла лет­ке на ко­ји­ма су би­ле основ­не ин­фор­ма­ци­је о пра­ви­ли­ма кон­ кур­са. Адри­ја­на: - Да ли ти је не­ко по­ мо­гао? Еле­на: - По­мо­гла ми је ма­ма. Раз­ го­ва­ра­ле смо о те­ми ко­ја је за­да­на и по­тра­жи­ле иде­је за рад на ин­тер­ не­ту. Адри­ја­на: - Да ли си ми­сли­ла да ћеш по­бе­ди­ти? Еле­на: - Ни­сам ми­сли­ла да мо­гу да из­гу­бим. Ве­ро­ва­ла сам да ћу по­бе­ди­ти. Адри­ја­на: -Да ли си има­ла тре­му? Еле­на: - Ни­сам има­ла тре­му. Адри­ја­на: - Ка­ко се са­да осе­ћаш? Еле­на: - Осе­ћам се уз­бу­ђе­но, по­ но­сно и пре­срећ­но. Адри­ја­на Ју­се­ино­вић 2/6

Ана Ма­тић

12

март 2016.

ЕКОЛОГИЈА

За­шти­ти­мо при­род­на бо­гат­ства Ба­тај­ни­це!

Е

ко­ло­шки по­крет Зе­мун, као упра­вљач За­шти­ће­ног под­руч­ја „Ле­сни про­фил ка­пе­ла у Ба­тај­ ни­ци“, ор­га­ни­зо­вао је ра­ди­о­ни­цу на бро­ду, на­ме­ње­ну уче­ни­ци­ма из ода­ бра­них основ­них шко­ла у Зе­му­ну. По­ча­ство­ва­ни смо што је баш на­ша шко­ла ода­бра­на. Уче­ни­ци Алек­сан­ дра Гру­бор, Де­ја­на Ши­ја­ко­вић, На­ђа Мо­хун, Алек­са Ива­нић и Ми­лош Пан­те­лић су са на­став­ни­цом би­о­ ло­ги­је На­дом Ри­сти­че­вић пло­ви­ли Ду­на­вом, слу­ша­ју­ћи пре­да­ва­ње и уче­ству­ју­ћи у кви­зу о пре­по­зна­ва­њу биљ­них вр­ста ко­је ра­сту на ле­сним про­фи­ли­ма Бе­о­гра­да. Ра­ди­о­ни­ца је ре­а­ли­зо­ва­на 15. ок­ то­бра у окви­ру Про­гра­ма упра­вља­ња За­шти­ће­ног под­руч­ја „Ле­сни про­фил ка­пе­ла у Ба­тај­ни­ци“ за 2015. го­ди­ну са ци­љем про­мо­ви­са­

ња за­шти­ће­них под­руч­ја у Ба­тај­ни­ци као обра­зов­ ног по­тен­ци­ја­ла за уче­ ни­ке Зе­му­на. Ова ра­ди­о­ни­ца је по­ све­ће­на биљ­ним вр­ста­ ма ко­је ра­сту на оба­ли Ду­на­ва и на ле­сним про­ фи­ли­ма у Бе­о­гра­ду па су уче­ни­ци до­би­ли за­да­так да уз по­моћ на­став­ни­ка из­ра­де хер­ба­ри­јум до ма­ја 2016. го­ди­не. И ове школ­ с ке го­ ди­н е су на­ш и уче­н и­ц и: Ан­д реа Па­ј е­в ић 5/4, Јо­в а­н а Ми­л о­ш е­в ић 6/4, Па­в ле Гво­з дић 7/2 и Ива Чу­ пић 8/4, са на­с тав­н и­ц ом би­о­л о­ ги­ј е Је­л е­н ом Пе­т ро­в ић, по­с ти­ гли ве­л и­к и успех на так­м и­ч е­њ у из ре­ц и­к ла­ж е у ЈКП Град­с кој чи­ сто­ћ и. Пла­ „ДАЈ МИ КРИ­ЛА ЈЕ­ДАН КРУГ“ си­р а­л и су чи­те­љи­це: Ве­сна Сто­ја­ко­вић ΙΙΙ1, Љи­ља­на Ми­јић ΙΙΙ2, Див­ се у сле­д е­ћ и на Атла­гић ΙΙΙ3, Ми­лан­ка Ча­бри­ло ΙΙΙ4, Ве­сна Да­ни­чић ΙΙΙ5, круг так­м и­ Мир­ја­на Ше­ша ΙΙΙ6, Да­ни­је­ла Илић ΙΙ4 , Ива­на Фи­ли­по­вић че­ њ а где ће еко-кви­з у „Пр­љ а­в о или чи­с то – Го­тић ΙΙΙ5 и на­став­ни­ци тех­нич­ког вас­пи­та­ња су уче­ство­ва­ли уче­с тво­в а­т и у ни­ј е исто“. у еду­ка­тив­ној ра­ди­о­ни­ци: „ Дај ми кри­ла је­дан круг“ 7. де­ цем­бра 2015. го­ди­не ко­ју је осми­сли­ла учи­те­љи­ца Љи­ља­на „ГДЕ ГОД НА­ЂЕШ ЗГОД­НО МЕ­СТО, Ми­јић. По­ста­вље­не су ку­ћи­це за пти­це у школ­ском дво­ри­шту. ТИ ДР­ВО ПО­СА­ДИ“ Уче­ни­ци су са­ми пра­ви­ли хра­ни­ли­це и ку­ћи­це за пти­це од при­род­них и ре­ци­кли­ра­них ма­те­ри­ја­ла, ко­је су про­на­шли у че­ни­ци I-2, I-6 и I-7 уче­ство­ва­ли су у ак­ци­ји „Где при­ро­ди, уз аси­стен­ци­ју вр­шња­ка и ста­ри­јих уче­ни­ка. год на­ђеш згод­но ме­сто, ти др­во по­са­ди“ и за­са­ Љи­ља­на Ми­јић ди­ли укра­сно дрв­це у школ­ском дво­ри­шту. По­ред то­га што уче­ству­ју у ак­ци­ји, пр­ва­ци уче ка­кав од­нос тре­ба да има­ју пре­ма жи­вот­ној сре­ди­ни и ка­ко да бри­ ну о ње­ном очу­ва­њу. Пр­ва­ци ће на­ста­ви­ти да бри­ну о очу­ва­њу и улеп­ша­ва­њу школ­ског дво­ри­шта.

У

У

март 2016.

13

бр. 7 БРАНКО

ЛИТЕРАРНИ СУСРЕТ

Шко­ле су нам сло­жне

ка­да се зна­ње, љу­бав и дру­гар­ство мно­же

О

д кад по­сто­је на­ше три ба­тај­ нич­ке шко­ле, увек су би­ле сло­жне и ује­ди­ње­не као три ко­шни­це на срем­ској ли­ва­ди у ко­ ји­ма су ђа­ци пче­ле. Пче­ле се ме­ђу­соб­но по­ма­жу, во­ле и сла­жу. Пче­ле су вред­не. Баш та­ко и на­ше три ба­тај­нич­ке шко­ле функ­ ци­о­ни­шу као три ко­шни­це, са­мо што се у шко­ла­ма не пра­ви мед, већ зна­ ње, дру­ гар­ ство и, што је нај­ ва­ жни­ је, љу­бав. Те вред­не пче­ли­це смо ми ђа­ци: Бран­ка, Ми­тра­ље­те и Пин­ки­ја. Ко­шни­цу по­не­кад на­пад­ну мра­ви и угро­зе мед ко­ји су ње­ни ста­нов­ни­ ци те­шко при­ку­пља­ли. Та­ко и ме­ђу шко­ла­ма мо­же да се по­ја­ви не­во­ља и угро­зи ду­го­го­ди­шље при­ја­тељ­ство ђа­ка. Та не­во­ља су сва­ђа, пре­пи­ра­ ње, па чак и ту­ча. За пче­ле сви ка­жу и да су му­дре, ме­ни ма­ма че­сто ка­же да сам па­ме­тан као пче­ла. Пче­ле ће увек од­бра­ни­ти сво­ју ко­шни­цу и оте­ ра­ти не­при­ја­те­ља. Хај­де да и ми ђа­ци му­дро по­сту­пи­мо и за­у­век ре­ши­мо све ме­ђу­соб­не про­бле­ме, оте­рај­мо их сло­жно и са­ра­ђуј­мо као пче­ле. Учи­мо за­јед­но, дру­жи­мо се и во­ ли­мо се! Шко­ле ће нам за­ув­ ек би­ти сло­жне, а на­ше дру­гар­ство ће би­ти слат­ко као мед. Алек­са Дми­јо­вић 5/7

БРАНКО бр. 7

НО­ВИ СУ­СРЕТ, НО­ВО ДРУ­ЖЕ­ЊЕ У МИ­ТРА­ЉЕ­ТИ

17. де­цем­бра 2015. тра­ди­ци­о­нал­но је ре­а­ли­зо­ван но­ви ли­те­рар­ни су­ срет у са­рад­њи три ба­тај­нич­ке шко­ле у ОШ ,,Све­ти­слав Го­лу­бо­вић Ми­ тра­ље­та“, у ор­га­ни­за­ци­ји Ти­ма за за­шти­ту де­це од на­си­ља, струч­них са­ рад­ни­ка и би­бли­о­те­ка­ра. Ово­го­ди­шњу те­му ,,Шко­ле су нам сло­жне кад се зна­ње, љу­бав и дру­гар­ство мно­же“ су иза­бра­ли уче­ни­ци шко­ле до­ма­ћи­на. Сва­ка шко­ла пред­ста­ви­ла се са по три ра­да у мла­ђој и три у ста­ри­јој сме­ ни. Од­лу­ком струч­ног жи­ри­ја Алек­са Дми­јо­вић, уче­ник оде­ље­ња 5/7, је осво­ио пр­во ме­сто у ста­ри­јој сме­ни але­го­рич­но пред­ста­вља­ју­ћи ба­тај­нич­ ке шко­ле као три ко­шни­це на срем­ској ли­ва­ди, а у мла­ђем уз­ра­сту тре­ће ме­сто је за­у­зе­ла уче­ни­ца 4/1 Ања Сто­ја­но­вић. Пла­ке­ту при­ја­тељ­ства три шко­ле уру­чи­ла нам је на­ша бив­ша уче­ни­ца, пе­да­гог, Ана Ћир­ја­нић. М. Об­ла­ко­вић и С. Де­нић

14

март 2016.

ИНТЕРВЈУ

ИН­ТЕР­ВЈУ С БРАЋОМ САВИЋ

Мај­сто­ри, мај­сто­ри... ве­ле­мај­сто­ри Мо­жда је не­ко од њих бу­ду­ћи шам­пи­он?

А

лек­сан­дар и Сте­фан су бра­ ћа. Иду у Основ­н у шко­л у „Бран­ко Ра­д и­че­вић“, Сте­ фан је дру­ги раз­р ед, а Алек­с ан­ дар че­т вр­т и. Во­л е да се дру­ж е, ле­по су вас­пи­та­ни, до­бри дру­г а­ ри. Реклo би се, де­ч а­ц и као и сви дру­ги. По не­че­му су ипак по­себ­ни, од ма­л их но­г у су за­в о­л е­л и шах. Тре­ни­ра­ју у истом клу­бу и ра­ду­ју се по­б е­да­ма.

– Ка­да сте по­че­ли да се ба­ви­те ша­хом? За­што сте иза­бра­ли шах? Алек­сан­дар: - Шах сам по­чео да играм са пет го­ди­на. Од ше­сте го­ ди­не сам по­чео да тре­ни­рам у Шах клу­бу „Гли­га“. Шах ме је увек при­ вла­чио, во­лео сам да гле­дам ка­ко дру­ги игра­ју шах. Сте­фан: - Шах сам по­ чео да играм са пет го­ди­на. Уз бра­та сам га за­во­лео, а од ше­сте го­ди­не идем у шах клуб „Гли­га“.

– Ка­ко из­гле­да ваш тре­нинг? Алек­сан­дар: - Мој тре­нинг је за­ ни­мљив. Учи­мо ра­зна отва­ра­ња, за­ вр­шни­це. Све то ве­жба­мо уз за­дат­ке. Сте­фан: - И мој тре­нинг је за­ба­ван. Тре­нут­но ра­ди­мо мат у два и три по­ те­за, те­сто­ве и на кра­ју игра­мо шах.

– Да ли вам ба­вље­ње ша­хом омо­ гу­ћа­ва да пу­ту­је­те (на раз­ли­чи­та так­ми­че­ња)? Алек­сан­дар и Сте­фан: - Да, до­ста пу­ту­је­мо, углав­ном по Ср­би­ји.

– По­сто­ји ли не­ка анег­до­та ве­за­ на за шах ко­ју би­сте по­де­ли­ли са на­ма? Алек­сан­дар и Сте­фан: - Има их ви­ше. На тур­ни­ри­ма по­сле пар­ти­ја се до­ста дру­жи­мо.

март 2016.

– Ко­ји вам је оми­ље­ни по­тез у ша­ху? Алек­сан­дар: - Нај­ви­ше во­лим за­ вр­шни­це са пе­ша­ци­ма и ска­ка­чи­ма, ту је сва­ки по­тез би­тан. Сте­фан: - Ја нај­ ви­ ше во­ лим да играм Е-4.

– Ко­ ји је ваш тре­ нут­ ни ранг? Ти­ту­ла? Алек­сан­дар: - Тре­нут­но сам пр­ ва ка­те­го­ри­ја. 2014. го­ди­не сам био пр­вак Ср­би­је у ка­те­го­ри­ји де­ ча­ци до 8 го­ди­на. 2015. го­ди­не сам био пр­вак Ср­би­је у ре­ша­ва­њу про­ бле­ма до 10 го­ди­на, 2016. го­ди­не сам био пр­вак Вој­во­ди­не. Осво­јио сам још мно­го ме­да­ља. Сте­ф ан: - Тре­н ут­н о сам тре­ћ а ка­те­г о­р и­ј а. 2016. го­д и­н е сам био тре­ћ и на пр­в ен­с тву Вој­в о­д и­н е. На пр­вен­с тву у Пан­ч е­в у сам био пр­ви у сво­ј ој ка­т е­го­р и­ји и осво­

јио сам до­с та ме­д а­љ а на ра­з ним тур­н и­р и­ма.

– Ко­ја је нај­ви­ша ти­ту­ла у ша­ху? Алек­сан­дар и Сте­фан: - Нај­ви­ша ти­ту­ла у ша­ху је би­ти ве­ле­мај­стор.

– Бу­ду­ћи да сте бра­ћа, да ли по­ не­кад ор­га­ни­зу­је­те за­јед­нич­ки „окр­шај“ у ку­ћи и ка­ко то из­гле­да? Сте­фан: - Да, че­сто игра­мо шах. Углав­ном Алек­сан­дар по­бе­ђу­је.

– Да ли игра­ју шах ва­ши ро­ди­ те­љи? Алек­сан­дар: - Ма­ ма и та­ та не игра­ју шах, али зна­ју по­чет­ни шах.

– Шта би­сте по­ру­чи­ли за крај ва­ шим вр­шња­ци­ма и сви­ма ко­ји још увек ни­су спо­зна­ли ча­ри ша­ха? Алек­сан­дар и Сте­фан: - До­ђи­те да за­јед­но игра­мо шах! То је јед­на за­ни­мљи­ва игра.

За­што сам иза­бра­ла шах

З

о­вем се Те­о­до­ра Ве­се­ли­но­вић, имам осам го­ди­на и идем у дру­ги раз­ред ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ у Ба­тај­ни­ци. Во­лим да играм шах. Та­та ми је до­нео ша­хов­ску та­блу и на­у­чио ме ка­као се по­ме­ра­ју фи­гу­ре. За­во­ле­ла сам шах и упи­са­ла се у ша­хов­ску шко­лу да на­у­чим што ви­ше. Са­да че­сто уче­ству­јем на тур­ни­ри­ма на ко­је ме во­ди та­та. Он ми да­је по­др­шку ка­да гу­бим и ве­се­ли се за­јед­но са мном ка­да по­бе­ ђу­јем. На пр­вен­ству Бе­о­гра­да сам осво­ји­ла пр­во ме­сто и злат­ну ме­да­ љу. Укуп­но имам шест ме­да­ља. Ма­ма и та­та су ве­о­ма срећ­ни и по­но­сни на ме­не. Ка­да из­гу­бим, бу­дем ма­ло ту­жна, али се тру­дим да из тог по­ ра­за из­ву­чем по­у­ку и сле­де­ћи пут по­бе­дим. Шах ме те­ра да при­знам ка­да је дру­ги бо­љи, да стал­но ве­жбам и да се­бе стал­но те­рам да по­ме­ рим гра­ни­цу успе­ха. У то­ме је ле­по­та ша­ха и не бих га ме­ња­ла за дру­ги спорт. Упо­зна­ла сам се са мно­го дру­га­ра са ко­ји­ма пу­ту­јем по Ср­би­ји. Свој де­ци бих пре­по­ру­чи­ла да игра­ју шах и да се дру­же. Те­о­до­ра Ве­се­ли­но­вић, ка­дет­ски пр­вак Бе­о­гра­да у ша­ху за де­вој­чи­це до 8 го­ди­на

15

бр. 7 БРАНКО

МУЗИКА

Нај­ра­спе­ва­ни­ја оде­љењ­ска за­јед­ни­ца

М

у­з и­к а је оно што све­т у да­је леп­ш и тон. Она нас по­к ре­ћ е и спа­ја. Њој се пре­п у­ш та­м о ка­д а смо срећ­н и, а не­р ет­к о и ка­д а смо ту­ж ни. По­ не­кад нам је му­з и­к а по­треб­на да из­ма­ми осмех или су­зе, да из нас иза­ђе све оно што нас ти­шти, или чи­н и нео­п и­с и­в о ра­д о­с ним. Она осна­ж у­ј е. Мо­ж еш да пе­в у­ш иш у се­б и, она­к о, ти­х о, са­м о за сво­ј у ду­шу. Мо­жеш и да из­лу­ђу­јеш ком­ ши­ј е, сна­ж но, енер­г ич­н о... опет са­м о за сво­ј у ду­ш у. Он­д а на­ђ еш не­к ог да по­д е­л и ту ме­л о­д и­ј у са то­б ом. Пе­в а­т е за­ј ед­н о, или хор­ ски. То је пра­во ужи­ва­ње. Три­де­ сет гла­со­ва, као је­дан, до­пи­р у до пу­б ли­к е, жи­р и­ј а, до­н о­с е осе­ћ ај при­па­да­ња не­че­м у та­к о ва­жном. Ча­ро­ли­ја... Та­ко су се осе­ћа­ли уче­ни­ци III/2 са сво­јом учи­те­љи­цом Љи­ља­ном Ми­јић ка­да су од­лу­чи­ли да се при­ ја­ве на так­ми­че­ње. А. М.

Уче­ни­ци III/2, ОШ „Бран­ко Ра­ди­ че­вић“ у Ба­тај­ни­ци по­бе­ди­ли су на оп­ штин­ском так­ми­ че­њу „Нај­ра­спе­ ва­ни­ја оде­љењ­ска за­јед­ни­ца“ 15. де­ цем­бра 2015. го­ди­ не. Ма­ни­фе­ста­ци­ ја је ор­га­ни­зо­ва­на од стра­не При­ја­те­ ља де­це Зе­му­на. Уче­ни­ца Јо­ва­на Ива­но­вић је бли­ ста­ла од сре­ће. На­и­ме, она je тог да­на про­сла­ви­ла ро­ђен­дан са сво­ јим по­бед­нич­ким оде­ље­њем.– Пре­ срећ­на сам што да­нас сла­вим ро­ ђен­дан. Ле­по смо пе­ва­ли, ду­го смо се при­пре­ма­ли и ве­ро­ва­ли у успех. Из­ве­ли смо срп­ску на­род­ну пе­сму „Ој, Мо­ра­во“ и деч­ју пе­сму из Га­ не „Туе, туе“. При из­во­ђе­њу дру­ге пе­сме ко­ри­сти­ли смо деч­је ин­стру­ мен­те: буб­њи­ће, звеч­ке, пра­пор­це,

шта­пи­ће и да­и­ре. На­ша учи­те­љи­ца Љи­ља­на Ми­јић не кри­је оду­ше­вље­ње и по­но­сно ис­ти­че успех сво­јих уче­ни­ка. У да­љем ра­ду дра­го­це­ну по­моћ нам је пру­жи­ла на­став­ни­ца му­зич­ ке кул­ту­ре Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић. Спре­ма­ли су се за Град­ско так­ ми­че­ње ко­је је одр­жа­но 25. фе­бру­ а­ра 2016. го­ди­не. Љ. М.

МУ­ЗИЧ­КА КУЛ­ТУ­РА (оп­штин­ско)­: Со­фи­ја Пи­ли­по­вић 1/3 - 1. ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић); Ка­та­ри­на Гра­ о­вац 3/2 - 1. ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић); Ксе­ни­ја Пи­ли­по­вић 3/4 - 1. ме­сто (Јул­ка Кне­же­вић), 1. ме­сто (град­ско); Јо­ва­на Ми­ло­ше­вић 6/4 - 1. ме­сто (Јул­ка Кне­же­вић); Уна Аћи­мо­вић 6/3 и Мар­та Ерић 6/5 (ду­ет) - 1. ме­сто (Јул­ка Кне­же­вић), 2. ме­сто (град­ско); Ања То­ли­мир 8/1 - 1. ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић); Ду­шан Ко­ ко­то­вић 8/2 - 1. ме­сто (Јул­ка Кне­же­вић); Ања То­ли­мир 8/1 и Сте­фан Опа­лић 8/1 (ду­ет) - 1. ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић), 3. ме­сто (град­ско); Ма­ри­ја Ба­њац 7/3, Ми­ли­ца Сте­фа­но­вић 8/4 и Ања То­ли­мир 8/1 (тер­цет) - 1. Ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић и Јул­ка Кне­же­вић), 1. ме­сто (град­ско); Ми­ли­ца Цвје­ти­ћа­нин 3/6 - 2. ме­сто (Да­ ни­је­ла Мла­де­но­вић); Ива Та­дић 3/6 - 2. ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић); Алек­сан­дар Ша­јић 3/6 и Ни­на Ву­ко­вић 3/6 (ду­ет) - 2. ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић); Ања По­по­вић 6/4 и Мар­та Ша­рић 5/4 (ду­ет) - 2. ме­сто (Јул­ка Кне­же­вић); Ка­та­ри­на Ча­бри­ло 6/6 и Иси­до­ра Мла­де­но­вић 5/4 (ду­ет) - 2. ме­сто (Јул­ка Кне­же­вић); Ана Би­зе­ тић 5/4 и Ја­на Ку­зма­но­вић 6/5 (ду­ет) - 2. ме­сто (Јул­ка Кне­же­вић); Ма­ри­ја Бла­го­је­вић 7/1 - 2. ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић); Ма­ри­ја Ба­њац 7/3 - 2. ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић); Ми­ли­ца Сте­фа­но­вић 8/4 - 2. ме­сто (Јул­ка Кне­же­вић); Са­ра Гу­гле­та 7/3 и Да­вид Ше­сто 7/3 (ду­ет) - 2. ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић); Ми­ли­ца Сте­фа­но­ вић 8/4 и Ни­на Мар­ја­но­вић 7/5 (ду­ет) - 2. ме­сто (Јул­ка Кне­же­вић); Де­ја­на Ра­дој­че­вић 8/1 и Ми­ли­ца Ђур­ђе­вић 8/1 (ду­ет) - 2. ме­сто (Да­ни­је­ла Мла­де­но­вић)

БРАНКО бр. 7

16

март 2016.

ЛИКОВНИ КУТАК

Абдула Сара 4-6

Александар Костадиновић 3-4

Ана Грозданић и Елена Сергијевић 2-2

Ана Грозданић и Марко Марчинко 2-2

Андреа Драгић 3-1

Андреа Цревар 3-4

Андреј Филиповић 3-2

Анђела Кључик 2-2

Анита Ђурђевић 3-6

Алекса Дабић 2-4

Алекса Илијашевић 2-4

Андреј Вукашиновић 2-4

март 2016.

17

бр. 7 БРАНКО

ЛИКОВНИ КУТАК

БРАНКО бр. 7

Ања Граовац 2-6

Бојана Пјевић 6-6

Ђорђе Милошевић 2-4

Елена Влашић 4-2

Елена Павић 4-2

Еркић Јована 4-6

Ирена Томић 6-6

Ивана Мијаиловић 3-4

18

март 2016.

ЛИКОВНИ КУТАК

март 2016.

Маша Шарац 3-2

Миа Живић 3-2

Немања Вејновић 3-2

Нина Миловић 3-2

Огњен Стошић 2-6

Сара Мохун 2-6

Марија Лапчић 3-2

Уна Рађен и Василије Пушоња 2-2

19

бр. 7 БРАНКО

ЛИКОВНИ КУТАК

Хелена Гордић и Елена Калањ 3-4

Уна Рађен 2-2

Марко Бојић 2-1

Абдула Сара 4-6

Александра Торбица 4-6

Ана Грозданић 2-2

Андреј Филиповић 3-2

Ива Тадић 3-6

Иван Бунош 3-6

БРАНКО бр. 7

20

март 2016.

ЛИКОВНИ КУТАК

март 2016.

Елена Јовановић 4-2

Тара Јаћимовић 3-2

Теодора Лукић 3-2

Томислав Шкорић 3-2

Теа Жујко 3-2

Тамара Билаћ 4-6

21

бр. 7 БРАНКО

ПОСЕТЕ

НАШ ОБИ­ЧАН РАС­ПО­РЕД ЧА­СО­ВА ЗА­МЕ­НИ­ЛИ СМО ЈЕД­НИМ НЕО­БИЧ­НИМ

Шко­ла за по­моћ­ни­ке Де­да Мра­за Де­ца ве­ру­ју у ча­ро­ли­ју. На­дам се и да од­ра­сли ве­ру­ју да се чу­да по­ не­кад де­ша­ва­ју.

О

де­ље­ња 2/2, 2/6 и 1/5 су има­ла при­ли­ку да по­се­те тр­жни цен­ тар Ушће и бар на је­дан дан по­ста­ну по­ла­зни­ци још јед­не шко­ле и ужи­ва­ју у ча­ро­ли­ји. Тра­ди­ци­о­нал­но, тр­жни цен­тар Ушће ор­га­ни­зу­је у де­цем­бру по­ се­ту Ча­роб­ном гра­ду чи­ја је те­ма ове го­ди­не би­ла Де­да­мра­зо­ло­ги­ ја. Ка­да смо сти­гли, де­ца су обу­ кла ко­сти­ме по­моћ­ни­ка ви­ле­ња­ка

и кре­ну­ла у аван­ту­ру. Наш оби­чан рас­по­ред ча­со­ва за­ме­ни­ли смо јед­ ним нео­бич­ним и ужи­ва­ли у ча­со­ ви­ма при­ро­де и ир­ва­са, умет­но­сти па­ко­ва­ња по­кло­на и фи­зич­ког вас­ пи­та­ња – спу­шта­ње низ „дим­њак“. Учи­ли су о Де­да Мра­зу и ње­го­вим вред­ним по­моћ­ни­ци­ма – ви­ле­ња­ ци­ма, ве­жба­ли да бр­зо и што пре­ци­ зни­је упа­ку­ју по­кло­не, ра­ди­ли гим­ на­сти­ку и спу­шта­ли се низ „оџак“,

по­ку­ша­ва­ли да се про­ву­ку кроз ла­ ви­ринт. Уче­ни­ци су до­би­ли ди­пло­ ме, као по­твр­де да су сер­ти­фи­ко­ва­ ни по­моћ­ни­ци Де­да Мра­за... У по­врат­ку осме­си су кра­си­ли њи­ хо­ва ли­ца. Пре­при­ча­ва­ли су шта им се нај­ви­ше сви­де­ло. Пу­ни ути­са­ка, оти­шли су сво­јим ку­ћа­ма раз­ми­ шља­ју­ћи о сле­де­ћој аван­ту­ри. Ана Ма­тић

По­се­та Исто­риј­ском му­зе­ју Ср­би­је

К

ре­ну­ли смо ве­се­ли па је пут до Бе­о­гра­да био ис­пу­ њен деч­јом ша­лом и гра­јом. Ме­ђу­тим, све је не­ка­ко утих­ну­ло до­ла­ском ис­пред му­зе­ја. Ни­смо ни ушли уну­тра, а по­што­ва­ње пре­ма Ми­хај­лу Пу­пи­ну све нас је об­у­зе­ло. До са­да смо са­мо слу­ша­ли о ње­му, а оби­ла­ском му­зе­ја схва­ти­ли смо

БРАНКО бр. 7

ко­ли­ко је Пу­пин био ве­ли­ки чо­век и на­уч­ник. Ко­ли­ко је са­мо до­брих де­ла ура­дио за Ср­би­ју ко­ју ни­ка­да ни­је за­бо­ра­вио. На сва­ком ме­сту с по­но­сом је го­во­рио ода­кле до­ла­зи. У на­у­ци је за со­бом оста­вио ве­ли­ ка де­ла, а за нај­зна­чај­ни­је је што ми да­нас има­мо сво­је „оми­ље­не играч­ке“ те­ле­фо­не. Све је не­ка­ко

22

бр­зо про­шло, а у по­врат­ку сам раз­ ми­шља­ла о књи­зи ко­ју је на­пи­сао о свом жи­во­ту. Че­сто је го­во­рио да је се­ло Идвор, у ко­ме је ро­ђен, то­ли­ко ма­ло да ни­је уцр­та­но ни на јед­ној ге­о­граф­ској кар­ти. И та­ко, из јед­ ног ма­лог ба­нат­ског се­ла до­ђе до ве­ли­ког на­уч­ни­ка. Ве­ли­ки на­клон! Еле­на Вла­шић IV2

март 2016.

ЛИТЕРАРНИ КУТАК

ЉУБАВ Љубав је кад некога волиш, кад му своје срце даш. Љубав је када му руку пружиш, и да га никоме не даш. Љубав, то су ноте, игра или песма, љубав, то је прича, коју свако од нас зна. Маче, моја мала маца несташна, воли да ме забавља. Не да ми да плачем, тера ме да скачем. Чудно је то моје маче, трачак среће увек даће. Моје маче мене жели, сваког трена да весели. Милица Грмуша IV/3

МАНГУП ИЗ ШЕСТОГ ДВА Он ми памет помути и Карло Велики постане Мали. Не знам ко су Французи, а ни ко су Гали. И питам се: Да ли он то слути? Мангуп из шестог два не чује моју галаму, не види пожар. Стојим као мумија и његов поглед ме убија. Не знам често ни да бројим до пет због мангупа из шестог два, али он је сав мој свет. Ана Црномарковић 6/2

МОЈ ДОЖИВЉАЈ СА ПРВЕ ЕКСУКРЗИЈЕ Прва ексукрзија на мене је оставила јако добар утисак. Да ли се свакоме дешава пред пут да га сврбе стопала или да не може да заспи? Да ли? На крају путовања и након доласка

март 2016.

кући, екскурзија је оставила лепе утиске и успомене, али уме нешто и да одузме. На пример, мени је екскурзија одузела стпљење и нисам могла да дочекам то „велико“ јутро. Када сам стигла испред школе, угледала сам другаре из одељења и заједно смо скакали од узбуђења. Заједно смо ушли у аутобус и коначно смо кренули. Хтела сам да имам још више руку за махање и опраштање. Са друштвом са задњих седишта све је било леро. Шалили смо се и причали занимљиве приче, играли игре и делили грицкалице. Била је то дуга вожња, али се исплатило. Стигли смо на Златибор. Хотел се звао „Сунчани брег“. Дивно су нас дочекали људи који раде у хотелу. Сместили смо се у дивне собе и дружење је могло да почне. Сваки дан ишли бисмо у дуге шетње, обилазили ранчеве са животињама и играли се напољу. За то што смо се вратили здрави и препуни лепих успомена, треба да захвалимо нашим учитељицама које су по сто пута обилазиле наше собе. Када је дошао дан за повратак, било ми је жао што одлазимо, јер са Златибора носим дивне успомене и прелепе утиске. Еркић Јована 4-6

МОЈА БАКА Моја бака се зове Десанка, зову је Деса. Има плаву косу и зелене очи. Лепе су јој усне. Моја бака је веома брижна и добра. Све би учинила за мене. Она је лепа и нежна. Игра се често са мном и купује ми лепе ствари. Спрема укусна јела и најукусније колаче. Брине за мене кад сам сама. Бакин загрљај је топао и сигуран. Моја бака је најбоља на свету. Ива Пантић 2-4

MOJA ШКОЛА Велика је школа моја, има зидове шарених боја. Волим њене плоче, клупе, волим кад се у њој деца скупе. Бака ми је причала да треба учити,

23

јер се после нећу у животу мучити. Клупе мале тајне крију. Никоме се рећи не сме, љубави се прве роде у животу мале деце. Индира Елезовић 2-4

MOJA УЧИТЕЉИЦА Моја учитељица је Марина и она је стварно много фина. У школу са осмехом крећем јер знам да учитељицу Марину срећем. Она нас учи множити, она нас учи делити, она нас учи бројати, она нас учи волети. Захваљујући њој знамо како се пише, захваљујући њој знамо како се чита, зашто се плашимо вука, а зашто кита. Моја учитељица је Марина и она је стварно много фина. Анастасија Младеновић 4-6

МОЈА УЧИТЕЉИЦА Моја учитељица се свиђа свима, да кажем на почетку, зове се Марина. Она је као звезда најлепшег сјаја, њеној лепоти нема краја. Као што трон има најлепшу краљицу, тако и ја имам најлепшу учитељицу. Захваљујући њој знам шта је знање, домаће задатке схватам као игру, а учење као песму и лектиру. Поносно кажем сада свима: „Моја учтитељица се зове Марина“. Милица Бобера 4-6

ПАХУЉА Кад изађеш на снег, на бели брег,

бр. 7 БРАНКО

ЛИТЕРАРНИ КУТАК снег око тебе веје, ал’ нешто те, ипак, греје. То нису бунде дебеле, ни рукавице беле.

Tо су топли загрљаји, као латице нежни. Загрљаји пахуља, oкруглих, срцоликих, дугуљастих... које, кад те загрле, се одмах отопе. Али, само је једна у животу вредна, она која упркос ветру јаком остаје с тобом, којој ништа на свету важније није од тебе у љубави најчистије. Анђела Антић VI2 Погубљен у свету Погубљен у свету У тишини попут сна У бестижинском лету Без подршке тла А за нечим трага Твој ум луди Спознајеш старог врага Који се сад буди Дуго само знаш за лутање Без циља и знака У бескрајним водама плутање Понестаје ти даха Пустиња те окружује Срца страшно хладна А агонију отежава Душа твоја гладна Пробуђен сада седиш сам У углу своје собе Све жеље и наде Махом ти се дробе Катарина Ерцег VIII-2

ПРИЧАЛА МИ МОЈА БАКА, НЕКАДА ЈЕ ТО БИЛО ОВАКО: Једном су људи у давна времена

БРАНКО бр. 7

одвајали вуну од сена и стена. Вуновлачар, тај посао се звао, а ја то нисам знао. Све док ми бака није рекла, док је колаче пекла. Вуновлачар, нажалост, више не постоји, сада вуну фабрике праве. За то користе машине и справе. Али кројач још увек постоји па од те вуне џемпере нам кроји. Једнога дана замениће и кројача нека машина од њега јача. Гудурић Михајло III-5

ШКОЛЕ СУ НАМ СЛОЖНЕ КАД СЕ ЗНАЊЕ, ЉУБАВ И ПРИЈАТЕЉСТВО МНОЖЕ Закорачили смо маленим кораком ђака првака и били смо мали људи. Већ сада смо на добром путу да постанемо велики и добри људи. Наше су школе наши ковчези знања. Моји другари из одељења и ја смо сложнији заједно. Лепо се дружимо и помажемо једни другима. У почетку смо знали понеког, а касније смо се упознали и постали права екипа. Надам се да ће тако остати и до краја осмог разреда. Увек смо једно уз друго и бранимо своје другаре. Деси се ту и понека свађа, али и то се реши. Наши учитељи су добри, понекад строги, али увек су добронамерни. Када спојимо наше знање, добру децу и учитеље који нас воде, сигурно ћемо успети у животу. Уз труд и марљивост градимо наше знање. Кроз дружење стичемо пријатеље и сви заједно ћемо нашу школу учинити великом и сложном дружином. Лепо је имати другаре као што су моји, јер наше другарство је наше мало царство. Анита Ђурђевић III6

24

СРЦЕ СЕ НЕМА ДА СЕ ИМА, СРЦЕ СЕ ИМА ДА СЕ ДАЈЕ СВИМА Једног дана на додатној настави из математике добили смо папир на којем је писало да је потребна помоћ једној девојчици. Сутрадан је био родитељски састанак на којем су моји другови одмах сакупили новац да јој помогнемо. Били смо веома срећни што смо брзо реаговали и усрећили некога ко вапи за помоћу. Многи људи и деца су због болести остављени и беспомоћни, зато они, који имају и здрави су, не треба да су себични. Наше мало зрно помоћи некоме ће донети много и допринети да се излечи. Волела бих да што више деце и одраслих тако мисли и ради како би овај свет био много боље и срећније место за живот. Теа Жујко 3/2

СРЦЕ СЕ НЕМА ДА СЕ ИМА, СРЦЕ СЕ ИМА ДА СЕ ДАЈЕ СВИМА Љубав је када се неко воли, јер свако има потребу да буде вољен. Увек имам снажну потребу да чиним другима нешто лепо. Највише волим да усрећим своју маму. За сваки 8. март правим јој честитке у облику срца. Срце је кључ нежности, љубави и лепоте. Сматрам да је довољно једно срце да њиме осећамо и делимо љубав својима у породици и одељењу, свуда. Љубав и доброта су наши најважнији задаци и схватила сам да морамо увек бити осетљиви према другима и своју косу сам поклонила за перике болесној деци од леукемије. Тамара Заклан 3/2

ПРЕД ЛИКОМ СВЕТОГ САВЕ Свети Сава се родио око 1174, а умро 14. јануара 1236. Спомиње се у химни Србије ,,Боже правде“. Био је први светски путник. Има и много прича како је саветовао и помагао људима. Моја омилљена прича о њему је ,,Свети Сава и отац и

март 2016.

ЛИТЕРАРНИ КУТАК мати с малим дететом“. Изненадила сам се када сам чула да је Свети Сава био и Деда Мраз. Кад је био мали, његов циљ није био да постане владар, него да научи да чита, пише и да се замонаши. Срећна сам зато што је Свети Сава баш из моје земље и Србија треба да буде поносна на њега. Марија Љубојевић IV/3

НЕ ЖЕЛИМ ДА ОДРАСТЕМ Сви људи на овом свету су били деца, без обзира на њихово знимање. Деца су били и чувени Никола Тесла, најбољи тенисер света Новак Ђоковић, чак и Вук Караџић, творац азбуке. Сви они, као и ја, су играли жмурке, јурке и школице. То су све игре које обожавам. А играње у песку? Како да забoравим патике пуне песка? Лепо ми је када се играм са другарима. Често ми родитељи кажу: „Е, да су нам твоје године, а наша памет!“ Мислим да и они нису желели да одрасту. Сваки дан поране на посао, брину се о нама, о храни, одводе сестру и мене на тренинге. Постоје још неке важне ствари, али ме тиме не замарају. Иако растем сваки дан, желим да останем дете. Верујем да ни Никола Тесла, Новак Ђоковић и Вук Караџић нису, као и ја, хтели да одрасту. Знам да морам порасти, али не бих сад! Данило Рајић, II/6

МАЈКА ЈЕ КЉУЧ МОЈЕ ТАЈНЕ Ја се зовем Стефан. Добро сам и послушно дете. Моја мама ме свему учи. Она ме је учила да ходам, причам, читам, не ударам децу и да се дружим са децом. Сваки дан захтева од мене да поспремим кревет, да се не свађам са братом, да поштујем старије и да усисавам. Она ме тера да учим за пет. Мени је драго што ме је мама тако васпитала. Стефан Савић II/6

март 2016.

НЕ ЖЕЛИМ ДА ОДРАСТЕМ Не желим да одрастем! Бити одрастао је јако досадно и заморно, мора свашта нешто да радиш. Не желим да одрастем, јер бити дете је забавно! Не мораш радити, него се играти по цео дан, ићи у школу и стицати нова знања. Зато ја не желим да одрастем, већ да уживам у игри и забави, несташлуцима и родитељским нежностима. Јана Јонџа II/2

НЕ ЖЕЛИМ ДА ОДРАСТЕМ Ја не желим да одрастем. Свет одраслих је тежи од дечијег. Обавезе родитеља су да перу веш, кола и суђе, а дечије да уче. Ја више волим да учим. Не бих желела да одрастем, јер више волим да се играм. Деца се забављају и иду на тренинге, а одрасли то не стижу због обавеза. Више волим оно што деца раде због друге верзије забављања. Нађа Богдановић II/6

НЕ ЖЕЛИМ ДА ОДРАСТЕМ Стварно не желим да одрастем, јер ми је много лепо овако. Остаће нам лепа успомена на дане када смо били мали, када смо били незрели и неодговорни и када неко други брине о нама. То је разлог зашто не желим да одрастем.

Oбично старији кажу да је младост лепа и да нисмо свесни тога да преживиљавамо безбрижне дане. Свесна сам тога да ћу, када одрастем, да се ослоним на саму себе и да ћу своје проблеме решавати сама, без помоћи родитеља, а то ме много плаши. Знам да живот одраслих није нимало лак. Мени је лепо што родитељи брину о мени, што праштају моје глупе и незреле грешке. Лепо је бити мало дете јер не мораш размишљати о проблемима које имају одрасли. Лепо је ићи у школу и играти се са другарима. Кад одрастем, мој живот ће се про-

25

менити. Време брзо лети и свесна сам тога да ће бити онако како мора, да улазимо у свет одраслих и остају нам само лепе успомене кад смо били мали. Адријана Јусеновић II/6

НЕ ЖЕЛИМ ДА ОДРАСТЕМ Ја сам дете, волим да се играм и дружим са другарима. Некад желим да се играм са родитељима, али не могу зато што они имају превише обавеза. Уживам док сам код баке и деде на распусту и играм се са сестрама, а кад одрастем тога неће бити. Кад одрастем имаћу пуно обавеза па нећу стићи да се играм. Надам се, кад будем велики, да ћу имати бар мало времена да се играм са својом децом. Урош Маравић 2/2

НЕ ЖЕЛИМ ДА ОДРАСТЕМ Једног дана сам се пробудио и запитао да ли да будем дете или да порастем? Одрастао човек има много обавеза и одговорности, много брига и задатака. Дете се само игра, једина обавеза је учење и мала помоћ родитељима. Много је лепо играти се са својим другарима фудбала, кошарке, тениса... Још је лепше путовати са мамом и татом, баком и деком по разним земљама. Како је лепо у селу трчати по ливадама са сестром и играти се са домаћим животињама! Због тога сам пожелео да никада не одрастем и желим да увек останем дете. Василије Пушоња 2/2

НЕ ЖЕЛИМ ДА ОДРАСТЕМ Ја не желим да одрастем зато што је лепо бити мали, можеш да се играш, све ти сви дају, али има једна мана, одрасли те понекад не разумеју. Ипак је лепо бити мали.

бр. 7 БРАНКО

ЛИТЕРАРНИ КУТАК Кад си мали нико те ништа не пита, играш се и уживаш, а сви иду око тебе и играју се са тобом и буде супер. Детињство је најлепше. Анђела Дубајић 2/2

НЕ ЖЕЛИМ ДА ОДРАСТЕМ Још увек сам мала мамина девојчица, девојчица која има девет година. Девојчица која још увек жели да се игра и ужива у свом детињству, јер оно зрачи радошћу. Када одрастем, мораћу да се ослоним на себе, мораћу да будем одговорнија и зрелија. Знам да одрасли морају да решавају своје проблеме, ја то не желим. Желим да уживам у сваком дану и да се не замарам одраслим стварима. Уживам у свом детињству и зато желим да време спорије пролази, да што дуже останем мамина мала девојчица. Бити одрастао човек није нимало лако. Не желим да одрастем, јер тај свет није леп као мој. Наташа Вучетић 2/2

НЕ ЖЕЛИМ ДА ОДРАСТЕМ Не желим да одрастем због огромних послова, да бринем туђу бригу, желим да сам мала и да читам вечно своју прву књигу. Одрастао човек стално негде жури, одраслог човека увек време јури. Нећу да одрастем, схватите ме људи, јер желим да ме вечно моја лутка буди. Желим да ме дуго муче домаћи задаци и све разне бриге мале што имају школарци. Ја сам мала и не желим то да мењам, уморих се сада пишући, одох ја да дремам. Ана Грозданић 2 2

БРАНКО бр. 7

МАЈКО, ЉУБАВ ШТА ЈЕ Мајко, љубав шта је, да ли се то узима или даје? Да ли од ње ми образ зарумени Или је то од температуре у мени? Мајко, да ли за љубав треба да молим или је довољно само ја да волим? Да ли је љубав мој осмех на лицу када од њега добијем чоколадицу? Или сам мајко, за љубав још мала и све око мене још увек је шала. Да ли је боље да волим књигу и за касније дане оставим бригу? Елена Сергијевић 2/2

ПЕСМА ЗА ТАТИНЕ ОЧИ Хвала ти за помоћ сву, хвала што си увек ту, најбољи си тата на свету. Да се смејемо, да ме тешиш кад сам тужна, ти ме насмешиш. Хвала што ме мазиш, ти ме увек пазиш, о мени се бринеш и сузу са лица умеш да ми скинеш. Од мог тате нема бољег и кад добре воље није, кад је тужан, од мене, своје сузе крије. Анђела Кључик 2/2

МАЈКО, ЉУБАВ ШТА ЈЕ? Моја мама највише на свету воли моју сестру и мене. Њен и мој однос је врло леп. Увече пред спавање, мама и ја легнемо у њен и татин кревет, мазимо се и разговарамо о школи, дружењу... Понекад мама мора да помири моју млађу сестру

26

Ану и мене. Викендом волим да идем са мамом, татом и сестром до пијаце, до продавнице и да прошетамо заједно када је лепо време. Када прође викенд, мама мора да иде на посао, а ја морам да идем у школу. Волела бих да мама има више слободног времена и да може да га проводи са мном. Милена Калинић 2/6

ЈЕДАН МОЈ ПРЕДАК Са татине стране моји преци су из Далмације и Босне, а са мамине стране са Косова. Мамин прадеда са декине стране Стојадин Јалић и мамин чукундеда са бакине стране Алекса Томић учествовали су у албанској голготи. Албанска голгота је назив за повлачење српске војске преко завејаних планина Албаније након инвазије Централних сила на Србију у зиму 1915. године током Првог светског рата. Више десетинa хиљада војника страдало је током повлачења. Међу њима и Алекса Томић. Тачније, он се води као нестао. Имао је 24 године. Стојадин Јалић био је међу преживелима који су се на Крфу опоравили, а онда придружили снагама на Солунском фронту. Имао је 20 година. Добио је медаљу, Албанску споменицу, која му је додељена за верност отаџбини. Такође, добио је и Карађорђеву звезду за храброст. Алекса Томић добио је Албанску споменицу постхумно. Примио ју је Сава, његов син. Те медаље и предања о мојим храбрим прецима су нешто највредније што моја породица има и преноси са колена на колено. Јако сам поносна што сам потомак таквих јунака, једног дана и ја ћу својој деци причати о њима. Јана Драгаш 3/1

ЈЕДАН МОЈ ПРЕДАК Мој деда, татин отац, се звао Антон. Рођен је 1943. године, а умро је пре него што сам се ја радио. Тата ми је причао да је био грађевински техничар. Ишао је на терен, пројектовао и градио путеве и мо-

март 2016.

ЛИТЕРАРНИ КУТАК стове. Још пре 30 година пројектовао је обилазницу око Београда и Остружнички мост. Тата је понекад ишао са њим. Веолео је да иде на пецање. Хоби му је био сакупљање лего коцкица. 2002. године се тешко разболео и умро. Имао је 59 година. Жао ми је што није био жив да ме види, да се играмо заједно и идемо на пецање. Урош Дугоњић 3/1

МОЈА ПРАБАБА Моја прабаба се звала Јагода. Имала је смеђу косу када је била млада, а када сам је ја први пут видела, била је скроз седа. Моја прабаба је имала плаве очи и увек се смејала. Волела је да се дружи са мном и волела је да причамо. Кад сам ишла код ње, ми смо заједно училе, храниле пилиће... Ја сам мојој прабаби читала бајке, приче, басне и песме. Заједно смо шетале и кад год ми је затребала помоћ, она ми је помогла. Када сам била мала, научила ме је да причам и ходам. Моја прабаба је била јако добра и зато сам је пуно волела. Она је стално носила мараму коју сам обожавала да јој скинем. Никад се није на мене љутила. Ја сам волела моју прабабу зато што је увек била добра према мени. Тијана Гашић 3/1

ЈЕДАН МОЈ ПРЕДАК Свако има свог претка. Моја баба се зове Мирјана. Има зелене очи и косу кестењасте боје, прошарану седим власима. Има 68 година. Волим да идем код бабе, јер се тамо играм у дворишту. Увек спрема неко јело и колаче. Прича ми занимљиве приче из детињства, какве су играчке биле тада... Волим да спавам код ње. Волим бабу највише на свету и она воли мене. Ненад Шантрић 3/1

ЈЕДАН МОЈ ПРЕДАК Моја прабаба се зове Зорка. Она има

март 2016.

85 година и живи у селу по имену Милетић. Она је увек весела и воли шале. Када идемо код ње на село, увек нас лепо дочека, шетамо се по дрворишту и гледамо разне животиње. Тамо ми дођу сестре од тетке и моја остала родбина, а прабаба Зорка нам купује разне ствари које волимо и чувамо. Ујутру, када се пробуди, иде да музе козе и храни остале животиње. Моја прабаба Зорка воли да нам прича приче из свог детињства и своје догађаје. Ми се окупимо око прабабе Зорке и слушамо њене приче и шале. Увек је лепо познавати своје корене, породицу и чувати традицију. Лара Колунџић 3/1

Волим свог деду, јер је добар и вредан. Лука Калањ 3/1

МАЧЈА ЉУБАВ Схватио сам мало касно, Мој мачак се заљубио страсно. Тек увече дође кући Само када мора ући. Окице му чудно сјаје, Видим, несебично љубав даје. Девојка му бела маца, Умислио да је фаца. Радован Загорац 3/1

ЉУБАВ МОЈ ПРЕДАК Отац моје баке се зове Лука. Он је мој прадеда. Бака ми је причала да је он био стаклотезац, а највише је волео да иде у лов. Имао је ловачку пушку, нож, реденике за метке и ловачки шешир који и сад носи мој деда. Одлазио је у лов и доносио зечеве и фазане. Једном је уловио срну па су од ње направили паприкаш у ловачком дому. Понекад је налазио и јаја од фазана и дивљих патака. Из тих јаја кокошке су излегле мале фазане и патке па је у дворишту увек било фазанчића и пилића. Као успомена на њега у предсобљу и сада стоје једна препарина веверица, дивља патка и обешена ловачка пушка. Стојановић Михајло 3/1

Љубав је оно што се воли, Али понекад уме да боли. Љубав се роди, Али живи само у слободи. Пре или касније заљубићеш се и ти И томе ће се дивити сви. Кад једном поред те особе станеш, „Волим те!“ ћеш да јој кажеш. Александра Јојић 3/1

МОЈА УЧИТЕЉИЦА Волим моју учитељицу (Весну), јер ми увек даје петицу. Она је увек весела и воли са нама да се игра. Јури на све стране, наша учитељица нема мане. Скоцкана је као дама. Лепа је као глумица из романа.

ЈЕДАН МОЈ ПРЕДАК Мој деда се зове Младен. Он је висок и крупан. Коса му је густа, помало седа. Има крупне црне очи и црне бркове. На лицу му се види тек понека бора. Поглед му је благ и умиљат. Воли да се шали и игра са мном. Уме мој деда и да се наљути, али и тада му видиш скривени осмех на лицу. Он је јако вредан и добар. Највише волим викенд, јер смо тада и деда и ја кући па можемо да се играмо и дружимо.

27

Учитељица наша је према свима добра и воли нас као бомбон. Има хаљину црвену као вишња, она у галами може да нас стиша. НАЈБОЉА НАША!

ЈЕ

УЧИТЕЉИЦА

Теодора Радовановић III-5

бр. 7 БРАНКО

ФИЛОЛОГИЈА

НА­ШИ УЧЕ­НИ­ЦИ ОСТВА­РИ­ЛИ ЗА­ПА­ЖЕН УСПЕХ У ЛИ­ТЕ­РАР­НОМ СТВА­РА­ЛА­ ШТВУ НА ЕН­ГЛЕ­СКОМ ЈЕ­ЗИ­КУ

Кон­курс „My En­glish Bo­ok 2015“ из­не­дрио мла­де књи­жев­не та­лен­те У из­у­зет­но ја­кој кон­ку­рен­ци­ји, 650 ра­до­ва из чи­та­ве Ср­би­је, тро­је на­ших уче­ни­ка се пла­си­ра­ло ме­ђу 50 нај­бо­љих

Б

е­о­град­ска ком­па­ни­ја „The En­ glish Bo­ok“, за­ступ­ник нај­пре­ сти­жни­јих свет­ских из­да­ва­ча у до­ме­ну уче­ња ен­гле­ског је­зи­ка, про­ле­ћа 2015. го­ди­не је тре­ћи пут рас­пи­са­ла кон­курс под на­зи­вом „ My En­glish Bo­ok“ за нај­бо­љи стрип, есеј или пе­сму на ен­гле­ском је­зи­ ку. Ње­ном по­зи­ву се ода­зва­ло око 500 основ­них, сред­њих и при­ват­них шко­ла из чи­та­ве Ср­би­је. Уче­ни­ци, ко­ји во­ле и по­зна­ју ен­гле­ски је­зик, а уз то ле­по и пи­шу, по­зва­ни су да сво­ је зна­ње и уме­ће пре­то­че на па­пир и узму уче­шће, под буд­ним оком сво­јих на­став­ни­ка. На­став­ни­ца Дра­г а­на Ра­шић је на кон­к ур­су уче­с тво­ва­л а са уче­ ни­ци­ма сед­мог и пе­тог раз­р е­ да, док је на­став­ни­ц а Ја­с ми­на Скро­бић шан­су, да се пр­ви пут оку­ша­ју у јед­ном ова­к вом по­д у­ хва­ту, пру­жи­ла уче­ни­ц и­м а че­ твр­тог раз­ре­да. На­р о­ч и­то је ин­ те­р е­сант­но да су на­ши че­твр­та­ц и би­ли ме­ђу нај­мла­ђ им уче­с ни­ц и­ ма те због то­га њи­хов успех још ви­ше до­би­ја на зна­ч а­ј у. На кон­курс је при­сти­гло 650 ра­ до­ва, а струч­на ко­ми­си­ја је у ова­ко ја­кој кон­ку­рен­ци­ји ме­ђу 50 нај­бо­ љих свр­ста­ла и ра­до­ве тро­је на­ших уче­ни­ка: Ди­ми­три­ја Ек­ме­џи­ћа 5/2, Не­ве­не Ер­цег 4/3 и Адри­ја­не Мо­ мић 4/1. Сва­ко у свом сти­лу ис­по­ љио је сво­ ју кре­ ат­ив­ ност, што је струч­ни жи­ри за­па­зио и на­гра­дио. Ди­ми­три­је се, као што се мо­же и оче­ки­ва­ти од де­ча­ка ње­го­вих го­ ди­на, у свом са­ста­ву под на­зи­вом „Dead Star“ („Мр­тва зве­зда“) по­за­ ба­вио бор­ба­ма у све­ми­ру, при­ча­ју­ ћи уз­бу­дљи­ву при­чу о по­след­њем

БРАНКО бр. 7

да­ху јед­ног хра­ брог рат­ни­ка. У знат­ но ве­ дри­јем то­ну, Не­ве­на се у сво­јој пе­сми „Fol­low Your Dre­ams“ („Пра­ ти сво­ је сно­ ве“) окре­ну­ла жи­вот­ним ра­ до­сти­ма, ис­ти­ чу­ћи ко­ли­ко је ва­жно ве­ро­ва­ти у се­бе и сва­ко­га да­на из­во­је­ва­ти по ма­кар јед­ну Адријана, Невена и Димитрије ма­лу по­бе­ду. у друштву британског амбасадора приликом свеАдри­ја­на је чане доделе награда на Филолошком факултету на кон­кур­су уче­ство­ва­ла са две сво­је пе­сме, „I On­ce Wan­ted“ на ко­јој ће се мо­жда јед­ног да­на („Јед­ном сам по­же­ле­ла“) и „You“ об­ре­ти и као ње­ни сту­ден­ти. („Ти“), а на­гра­ду је до­би­ла за „I On­ Са­да већ тра­ди­ци­о­нал­но, на­гра­ ce Wan­ted“, у ко­јој го­во­ри o же­ља­ ђе­ни ра­до­ви су свр­ста­ни у збо­р­ ма, ве­ли­ким и ма­лим, ко­је сва­ко ник чи­ја се про­мо­ци­ја сва­ке го­ де­те има. ди­не одр­жа­ва на Сај­му књи­га у Све­ча­н а до­д е­л а на­гра­д а, ко­јој Бе­о­гра­ду, а је­дан при­ме­рак збор­ су на­ши на­гра­ђ е­н и уче­н и­ци при­ ни­ка се на­ла­зи и у на­шој школ­ су­с тво­ва­л и у прат­њ и на­с тав­н и­це ској би­бли­о­те­ци. Ја­с ми­не, одр­ж а­н а је у су­б о­т у 6. Успе­ш ни мла­д и ау­т о­р и су на­ ју­на 2015. го­д и­н е. При­с ут­н и­ма гра­ђ е­н и са по шест вред­н их књи­ се обра­т ио Ње­го­в а Ек­с е­л ен­ци­ га и ди­п ло­мом, а с об­зи­ром да ја ам­ба­с а­д ор Ве­л и­к е Бри­т а­н и­је на­гра­д е „под­с ти­ч у, ин­с пи­ри­ш у, у Бе­о­г ра­д у Де­н ис Киф, ко­ји је у мо­т и­в и­ш у“, ка­к о увек ис­т и­че ди­ свом го­в о­р у ис­т а­к ао зна­ч ај не­го­ рек­т ор­к а за еду­к а­т ив­н у и кул­ ва­ња је­зич­к е кул­т у­р е и при­ја­т ељ­ тур­н у са­р ад­њ у Бри­т ан­с ко-срп­с ке ства ме­ђ у на­р о­д и­ма, а по­т ом и ко­мо­р е, го­с по­ђ а Ли­с а Бра­ун, ко­ уру­чио при­з на­њ а. ја је та­к о­ђ е укљу­ч е­н а у овај про­ Ка­ко је до­де­ла на­гра­да одр­жа­на је­к ат, ве­р у­је­мо да ће им оне би­т и на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту, уче­ни­ осно­в а за да­љ е ли­т е­р ар­н о ства­ ци су та­ко по­бли­же упо­зна­ли ову ра­л а­ш тво. углед­ну ви­со­ко­школ­ску уста­но­ву Ја­сми­на Скро­бић

28

март 2016.

ФИЛОЛОГИЈА

УЧЕ­НИ­ЦИ ОКУ­ПЉЕ­НИ ПОД ОКРИ­ЉЕМ СЕК­ЦИ­ЈЕ „THE EN­GLISH CLUB“ ПРЕД­СТА­ВИ­ЛИ КО­ЛИ­КО ДО­БРО ВЛА­ДА­ЈУ ЕН­ГЛЕ­СКИМ ЈЕ­ЗИ­КОМ

The En­glish Club – ка­ко се во­ли и не­гу­је ен­гле­ски је­зик На­ста­ва ен­гле­ског је­зи­ка у мла­ђој сме­ни се ба­зи­ра на уче­њу кроз игру, али то ни­ка­ко не зна­чи да на­ши нај­мла­ђи ђа­ци не ба­ра­та­ју по­за­ма­шним зна­њем из овог пред­ме­та. Рит­ми­ка, ре­ ци­тал, пе­сма, драм­ска пред­ста­ва, ори­ло се на ен­гле­ском је­зи­ку 20. апри­ла 2015. го­ди­не из све­ча­не са­ле шко­ле.

У

окви­ру Сек­ци­је „The En­glish Club“, ко­ја је за­шла у осму го­ди­ ну по­сто­ја­ња, а оку­пља на­из­ме­ нич­но да­ро­ви­те уче­ни­ке тре­ћег или че­твр­тог раз­ре­да, по­ред ре­дов­них ак­тив­но­сти, сва­ке го­ди­не уче­ни­ци се ба­ве и уре­ђе­њем па­ноа у ход­ни­ку шко­ле, ко­ји­ма се пред­ста­вља по јед­ на др­жа­ва ен­гле­ског го­вор­ног под­ руч­ја (на­кон Ен­гле­ске и Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва, ове го­ди­не смо сви­ма у шко­ли пру­жи­ли при­ли­ку да се по­бли­же упо­зна­ју са Ка­на­дом). Овом при­ли­ком су чла­но­ви Сек­ ци­је би­ли по­ја­ча­ни ђа­ци­ма нај­мла­ ђег уз­ра­ста, и у де­сет ра­зно­вр­сних та­ча­ка при­ка­за­ли су са­мо де­лић оно­га што су на ча­со­ви­ма ен­гле­ ског је­зи­ка на­у­чи­ли. На­став­ни­ца Ја­сми­на Скро­бић, ру­ко­во­ди­лац Сек­ци­је, ре­жи­ра­ла је при­ред­бу, уз све­срд­ну по­моћ би­бли­о­те­кар­ке Сла­ви­це Де­нић и учи­те­љи­це Ја­сне Ра­ ко­ вић, док се да све про­ тек­ не

бес­пре­кор­но у тех­нич­ком сми­слу по­бри­нуо до­мар Ср­ђан За­рић. При­ли­ку да се оку­ша у уло­зи во­ ди­те­ља има­ла је увек на­сме­ја­на Са­ра Ра­јић из оде­ље­ња IV-2, ко­ја је по­ка­за­ла да је до­ра­сла ова­ко од­ го­вор­ном за­дат­ку. У ча­роб­ни свет ен­гле­ског је­зи­ка уве­ли су нас уче­ ни­ци II-5, ко­ји су от­пе­ва­ли ве­се­лу пе­сму о чо­ко­ла­ди, а за­тим су са још јед­ном пе­вач­ком тач­ком на­сту­пи­ ли дру­га­ри из оде­ље­ња I-4, ко­ји иа­ко нај­мла­ђи, ни­су по­ка­за­ли ни трун­ку тре­ме. По­сле ре­ци­та­ла и пе­сме уз ко­ре­ о­гра­фи­ју о ду­ги­ним бо­ја­ма, ко­ји­ма

су нам се пред­ста­ви­ле уче­ни­це II2, ред је по­но­во до­шао на раз­дра­ га­не пр­ва­ке, ово­га пу­та из оде­ље­ња I-2, ко­ји су пу­бли­ци пред­ста­ви­ли свој ре­ци­тал. Де­вој­чи­це из оде­ље­ ња IV-3 от­пе­ва­ле су две пе­сме, од ко­јих је јед­на евер­грин ну­ме­ра ле­ ген­дар­них „Битлса“, а дру­га мо­дер­ ног рит­ма. На­кон ре­ци­та­ла о Ду­на­ву и мо­ ру, ко­јим су се уче­ни­це IV-1 и IV-3 пред­ста­ви­ле и на Да­ну шко­ле, усле­ ди­ла је драм­ска пред­ста­ва о јед­ном кра­љу из из­ми­шље­ног кра­љев­ства за ко­ју су се уче­ни­ци IV-2 пре­да­но при­пре­ма­ли ме­се­ци­ма. А као шлаг на тор­ту, до­шла је рит­мич­ка тач­ка у из­во­ђе­њу пре­слат­ких де­вој­чи­ца из оде­ље­ња IV-1, ко­је су пра­ће­не бур­ним апла­у­зом из пре­пу­не са­ле за­о­кру­жи­ле чи­та­ву ову ве­се­лу смо­ тру и сво­је­вр­сну оду уче­њу ен­гле­ ског је­зи­ка. Ја­сми­на Скро­бић

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК: Катарина Ерцег 8/2–3. место (општинско), 2. место (градско) (Драгана Рашић)

март 2016.

29

бр. 7 БРАНКО

ФИЛОЛОГИЈА

I HA­VE GOT A DOLL MY FA­VO­U­RI­TE TOYS My fa­vo­ur­ i­te toy is a doll, My fa­vo­ur­ i­te toy is a ball.

My fa­vo­u­ri­te toy is a pla­ne, My fa­vo­ur­ i­te toy is a train.

My fa­vo­u­ri­te toys, my fa­vo­u­ri­te toys, My fa­ vo­ u­ ri­ te toys, for girls and boys. Алек­сан­дра Јо­јић III-1

I ha­ve got a doll, I ha­ve got a pla­ne, I ha­ve got a ball, And I ha­ve got a train.

I li­ke to play All day.

ABO­UT ME…

Do you li­ke to play All day?

Everything is for playing, everything is for playing.

Playing is good, playing is good. Ти­ја­на Ву­ко­вић III-5

MA­GIC WORLD He­re is the ball, and the­re is the doll.

Let’s play to­get­her!

Clo­se your eyes and ima­gi­ne a ma­gic world.

Let’s find be­a­u­ti­ful gar­dens, and to­uch he­a­ven!

Wel­co­me to our gar­dens!

Lo­ok at this flo­wer and enjoy it.

This is the land of won­ders and ga­ mes. Те­о­до­ра Ра­до­ва­но­вић III-5

LET’S GO Let’s go to the park!

Let’s go to the park!

Playing with a ball, Playing with a ki­te.

Go! Go! Go! Let’s go to the playro­om!

Let’s go to the playro­om!

Playing with a lo­rry, Playing with a train.

Play! Play! Play! Урош Ду­го­њић III-1

I LI­KE… I ha­ve got a pink doll, and I li­ke to play fo­ot­ball.

He has got a whi­te rub­ber, and a black ru­ler.

She has got a big bi­ke, and a small ki­te. Те­о­до­ра Лу­кић III-2

HAPPY DAY The sun is shi­ning, The sky is not grey, I can he­ar the vo­i­ces, The chil­dren want to play.

My na­me is An­ge­li­na. I’m 10 years old. I ha­ve got blue eyes and brown ha­ir, and I’m tall. My Mum works for the po­li­ce. My Dad is a fo­ot­bal­ ler. I ha­ve got one brot­her and one si­ster.

My te­ ac­ her is Miss Brown. My school is big. I lo­ve school. I ha­ve got two best fri­ends. In my ro­om al­most everything is pink. I ha­ve a very big bag. I usu­ally we­ar T-shirts, tro­u­ sers, socks and jac­kets.

I can swim and I can co­ok. I ha­ve got a hor­se. The hor­se is small. I li­ke dogs and rab­bits, too. I li­sten to mu­ sic every day and I li­ke watching TV. I li­ke ice-cre­am, ap­ples and ba­na­nas.

I’m a very happy girl. Ма­ри­ја Лап­чић III-2

THE FA­CE SONG I’ve got black eyes and long ha­ir!

I’ve got a small no­se, and a small mo­uth and ears!

I’m Lindy!

I’ve got blue eyes and short ha­ir!

I’ve got a big no­se, and a big mo­ uth and ears!

I’m Joe! I’ve got green eyes and long ha­ir!

I’ve got a small no­se, and a small mo­uth and ears!

I’m Emily! Алек­са Или­ја­ше­вић II-4

My fri­ends are cal­ling me To play with them, I’m mo­re than happy, I feel gre­at to­day. Ма­ша Лу­ка­че­вић III-5

БРАНКО бр. 7

30

март 2016.

ФИЛОЛОГИЈА

РУСКИ ЈЕЗИК

Ма­сле­ни­ца в на­шей шко­ле

П

о­во­дом обе­ле­жа­ва­ња ру­ског пра­зни­ка Ма­сле­ни­ца у на­шој шко­ли на­пра­ви­ли смо из­ло­ жбу „Ма­сле­ни­ца в на­шей шко­ле“. Уче­ни­ци су на па­но по­ста­ви­ли илу­стра­ци­је и ра­до­ве, а ма­ме, ба­ке и на­став­ни­це су до­не­ле па­ла­чин­ке (као сим­бол сун­ца), али и дру­ге по­ сла­сти­це ко­је су, та­ко­ђе, би­ле мо­ тив за уче­шће уче­ни­ка. А са­да, да вас упо­зна­мо са Ма­ сле­ни­цом: Ма­сле­ни­ца је нај­с та­р и­ј и ру­с ки на­р од­ни пра­зник ко­ј им се ис­ пра­ћа зи­ма и до­че­к у­ј е про­л е­ћ е. Ма­сле­ни­ца па­да у не­де­љ у, уо­чи Ве­ли­к ог по­ста. Тра­је се­дам да­на и пред­ста­вља нај­в е­с е­л и­ј и и нај­ дра­ж и пе­ри­од у го­д и­ни за ру­с ки на­р од. По­не­де­љак - до­чек пра­зни­ка. Тог да­на пра­ве се ста­зе за сан­ка­

ње и де­ца пра­ве стра­ши­ло од сла­ ме - Ма­сле­ни­цу, обла­че га и во­зе по ули­ца­ма. Уто­рак - дан „раз­и­гра­ва­ња“. Овог да­на по­чи­њу ве­се­ле игре. Од ра­ног ју­тра де­вој­ке и мом­ци се сан­ка­ју и је­ду па­ла­чин­ке. Мом­ци тра­же мла­ де, а де­вој­ке бу­ду­ће му­же­ве. Сре­да - дан „гур­ма­на“. Овог да­на је хра­на на пр­вом ме­сту, по­себ­но па­ла­чин­ке. Че­твр­так - дан „раз­би­бри­ге“. Овог да­на, да би се по­мо­гло сун­ цу да ис­те­ра зи­му, љу­ди се, по тра­ ди­ци­ји, во­зе се­лом у са­о­ни­ца­ма у коњ­ској за­пре­зи у сме­ру ка­заљ­ке на са­ту. Че­твр­так за му­шкар­це но­ си и за­да­так од­бра­не или осва­ја­ња сне­жног на­се­ља. Пе­так - „таш­тинe ве­че­ри“, зет иде код та­ште на па­ла­чин­ке. Су­бо­та „за­о­ви­но по­се­ло“, иде се

у по­се­те код свих ро­ђа­ка на па­ла­ чин­ке. Не­де­ља - „опро­штај­ни дан“, од ра­ног ју­тра до ка­сне ве­че­ри од свих ро­ђа­ка и по­зна­ни­ка тра­жи се опро­ штај и пра­шта се. Све­тла­на Дра­же­та Ми­лу­ро­вић Алек­сан­дра Мар­ко­вић

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ

РУСКИ ЈЕЗИК: Диана Каналић 8/1–1. место (општинско), 1. место (градско) (Светлана Д. Милуровић); Анита Каналић 8/1–3. место (општинско), 1. место (градско) (Светлана Д. Милуровић); Милица Стефановић 8/4–3. место (општинско), 2. место (градско) (Александра Марковић); Настасија Гвоздић 8/4–3. место (општинско) (Александра Марковић)

март 2016.

31

бр. 7 БРАНКО

НАУКА

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ

Бран­ко­ви на­уч­ни­ци

У

шко­ли је одр­жан дру­ги Фе­сти­ вал на­у­ке, да­на 11.12.2015. го­ди­не. Циљ Фе­сти­ва­ла је да про­мо­ви­ше на­у­ку на јед­но­ста­ван и бли­зак на­чин, ја­сан сви­ма без об­зи­ра на уз­раст. Уче­ни­ци од пр­вог до осмог раз­ре­да уче­ство­ва­ли су у ра­ди­о­ни­ца­ма и де­мон­стра­ци­ја­ма екс­пе­ри­ме­на­та. У окви­ру при­род­ них и дру­штве­них на­у­ка пред­ста­ вље­не су осо­бе­но­сти по­је­ди­них пред­ме­та. На­уч­ни екс­пе­ри­мен­ти и де­мон­стра­ци­је при­ву­кли су из­у­зет­ ну па­жњу уче­ни­ка. По­се­ти­о­ци Фе­ сти­ва­ла ак­тив­но су уче­ство­ва­ли у из­во­ђе­њу екс­пе­ри­ме­на­та. Ста­ри­ји уче­ни­ци овом при­ли­ком из­во­ди­ли су екс­пе­ри­мен­те мла­ђим уче­ни­ци­ ма. Мно­ги ме­ђу њи­ма под­ста­кли су сво­ја ин­те­ре­со­ва­ња за из­бо­ре бу­ду­ћих за­ни­ма­ња. Пре­зен­та­ци­је на­уч­них екс­пе­ри­ме­на­та, од­но­сно

БРАНКО бр. 7

за­ни­мљи­ве по­је­ди­но­сти из обла­ сти ге­о­гра­фи­је, би­о­ло­ги­је, хе­ми­је, фи­зи­ке, ма­те­ма­ти­ке, пси­хо­ло­ги­је и све­та око нас, при­пре­ми­ли су пред­мет­ни на­став­ни­ци уз по­моћ сво­јих уче­ни­ка: На­да Ри­сти­че­вић и Је­ле­на Пе­тро­вић, на­став­ни­це би­о­ло­ги­је, Да­ни­је­ла Лу­кић Ни­ ко­лић, на­став­ни­ца хе­ми­је, Го­ран Ми­лић, на­став­ник фи­зи­ке, Ве­сна Жи­ва­но­вић, пси­хо­ло­шки­ња, На­ та­ша Пре­до­је­вић и Ма­ри­ја Ђу­рић, на­став­ни­це ге­о­гра­фи­је, Да­ни­је­ла Пе­тро­вић, на­став­ни­ца ма­те­ма­ти­ ке, Љи­ља­на Ми­јић, про­фе­сор раз­ ред­не на­ста­ве. Уче­ни­ци ко­ји су из­во­ди­ли огле­де су: Алек­са Пе­шић, Ди­ми­три­је Ми­ ло­ва­но­вић, Па­вле Ра­дој­ко­вић, Га­ври­ло­вић Ти­ја­на, Ча­бри­ло Ка­ та­ри­на, Трај­ко­вић На­да, Са­до­ вић Та­рик, Ју­со­вић Ди­на (6–6),

32

Је­ле­на Кан­тар, Пан­тић Еми­ли­ја, Ан­тић Је­ле­на (6–2), Бе­лин­че­вић Ми­лош, Ма­ли­но­вић Ан­ђе­ла, Вој­ но­вић Ма­ја, Стра­хи­ња Ко­мље­но­ вић, Ра­у­бал Да­ни­јел (6–5), Хам­за Еса­ти, Ми­на Ми­ло­ва­но­вић, Зо­ра Јо­ва­но­вић, Миа До­ско­вић, Са­ша Ја­ко­вље­вић, Бо­ја­на Вор­ка­пић (5– 3), Ма­те­ја Пе­та­ко­вић, Ра­де Ми­ро­ са­вље­вић (6–3), Дра­га­на Ка­тић, Ка­та­ри­на По­по­вић. Ива Чу­пић (8–4), Ва­лен­ти­на Се­ку­лић, Лу­ ка Ма­ле­ше­вић, Ва­лен­ти­на Ћо­со, Раст­ко Аћи­мо­вић, Алек­са Го­пић, Ми­ли­ца Мла­де­но­вић (7–2), Му­ су­лин Те­о­до­ра, Му­су­лин Ди­ја­на, Сти­је­ља Ми­ли­ца, Та­ма­ра Јо­во­ вић, Ана­ста­сја Алим­пић, Љу­би­ца Зо­рић (7–1),Ми­лан Не­нић, Па­вле Ђу­рић, Алек­са До­бри­је­вић, Сте­ фан Фет, Ни­ко­ла Ву­чи­нић (8–1). Ма­ри­ја Ђу­рић, наст. ге­о­гра­фи­је

март 2016.

КУЛТУРА

УТИ­СЦИ СА ПРЕД­СТА­ВЕ

„Три кла­се и го­спо­ђа Ну­шић“

у Бе­ог­ рад­ском драм­ском по­зо­ри­шту

Ј

ед­н е ја­н у­а р­с ке ве­ч е­р и (18.01.2016.)по­се­ти­ли смо Бе­ о­град­ско драм­ско по­зо­ри­ште у Ми­ле­шев­ској ули­ци. Гле­да­ли смо пред­ста­ву ко­ја нас је, ма­ло је ре­ ћи, оду­ше­ви­ла и на­сме­ја­ла до су­за, ко­ме­ди­ју „Три кла­се и го­спо­ђа Ну­ шић“. Ат­мос­фе­ра ко­ја је вла­да­ла у по­зо­ри­шту би­ла је та­ква да су сви би­ли оп­чи­ње­ни од­лич­ном сце­но­ гра­фи­јом, ко­сти­ми­ма, али пре све­ га глу­мом. Фан­та­стич­на ко­ме­ди­ја пред­ста­вља Ну­ши­ћев по­слов­ни и љу­бав­ни жи­вот. Сплет ба­нал­них окол­но­сти до­во­ди га до љу­ба­ви, оне истин­ске, као и до кла­се ко­ју је то­ли­ко при­жељ­ки­вао. Ко­ли­ко је пред­ста­ва за­и­ста ква­ли­тет­но од­ра­ ђе­на, го­во­ри и то да кад год би се госн’ Ну­шић ус­па­ни­чио или ус­хи­ тио, и за­не­се­на пу­бли­ка би. По­сле пред­ста­ве су­сре­ли смо се у фо­а­јеу са бив­шим уче­ни­ком на­ше шко­ле Вла­ди­ми­ром Ђу­р­ђе­ви­ћем, пи­сцем овог де­ла. Пре­по­ру­чу­је­мо и ва­ма је­дан од­ла­зак у по­зо­ри­ште, јер ће­те

се са­мо та­ко опу­сти­ти и по­ти­сну­ти бри­ге ко­је вас сва­ко­днев­но ти­ште. Са­ра Ло­јо­вић VI­II-2

О пи­сцу Вла­ди­мир Ђур­ђе­вић (Бе­о­град, 10. јул 1977) је срп­ски драм­ски пи­ сац и сце­на­ри­ста. За­вр­шио је дра­ ма­тур­ги­ју на Фа­кул­те­ту драм­ских умет­но­сти у Бе­о­гра­ду. Де­би­то­вао је дра­мом „Не играј на Ен­гле­зе“. Ау­тор је дра­ме „Днев­на за­по­вест“, дра­ма­ти­за­ци­је „Збо­гом жо­ха­ри“ (Ба­ла­да о Пи­шо­њи и Жу­ги) ин­спи­ ри­са­не тек­сто­ви­ма пе­са­ма култ­ ног са­ра­јев­ског бен­да За­бра­ње­но пу­ше­ње. Ко­сце­на­ри­ста је игра­не се­ри­је „Оно као љу­бав“ и сце­на­ри­ ста сит­ко­ма „Ку­ку Ва­са“. Ау­тор је мо­но­дра­ме „Жи­вот је ЛО­ТО“, ду­о­ дра­ме „Са­вр­шен крој“ и не­ко­ли­ко на­гра­ђе­них ра­дио дра­ма. Дра­ма „Не играј на Ен­гле­зе“ је по­ста­вље­на у свим др­жа­ва­ма на­ ста­лим рас­па­дом СФРЈ. Пре­ве­де­на

је на ен­гле­ски и ка­та­лон­ски је­зик. До­бит­ник је на­гра­де Сло­бо­дан Се­ле­нић за дра­му „Днев­на за­по­ вест“. Тек­сто­ви су му об­ја­вљи­ва­ни у струч­ним ча­со­пи­си­ма Сце­на, Те­ а­трон и ТФТ. Жи­ви и ра­ди у Зе­му­ну.

Реч пи­сца Бли­жио се ју­би­леј, век и по од ро­ђе­ња ве­ли­ког ко­ме­ди­о­гра­фа. О Ну­ши­ћу је ва­ља­ло пи­са­ти и ода­ти му по­част. Или ма­кар то по­ку­ша­ ти. Жи­вот нај­ду­хо­ви­ти­јег чо­ве­ка на Бал­ка­ну ни­је био увек ис­пу­њен сме­хом и ра­до­шћу. Ипак, ако је већ сам Ну­шић свој жи­вот у „Ау­то­би­о­ гра­фи­ји“ опи­сао као јед­ну ве­ли­ку ко­ме­ди­ју, сма­трао сам за је­ди­но при­ме­ре­но, да исе­чак из ње­го­ве би­о­гра­фи­је ко­ји же­лим да при­ка­ жем, бу­де упра­во ко­ме­ди­ја. У знак за­хвал­но­сти што нас и дан да­нас за­сме­ја­ва. Вла­ди­мир Ђур­ђе­вић

ИСТОРИЈА (општинско): Лена Богдановић 5/3–2. место (Ивана Тошић) ИНФОРМАТИКА (општинско): Огњен Мутић 5/7–3. место (Брана Шарац) Радоје Поповић 5/5–1. место (Брана Шарац) ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ (општинско): Мирко Кнежевић 6/2–2. место (Јованка Вујаковић) ШАХ (општинско): Екипно: - 2. место Ђорђе Трајковић 1/3; Стефан Савић 2/6; Алекса Јованчић 4/2; Александар Савић 4/4; Матеја Бобар 4/4; Марио Милетић 6/2; Ђорђе Трајковић 1/3 - 1. место; Александар Савић 4/4 - 2. место

март 2016.

33

бр. 7 БРАНКО

КУЛТУРА

Да­ма с мла­де­жом

П

о­се­ти­ли смо мод­ну ре­ви­ју „Да­ ма с мла­де­жом“ у ОШ „Све­ти­ слав Го­лу­бо­вић Ми­тра­ље­та“ у су­бо­ту 28. 11. 2015. го­ди­не. За те­му ре­ви­је уче­ни­ци и њи­хо­ви на­став­ни­ци иза­бра­ли су пе­ри­од ка­сног ба­ро­ка, по­зна­ти­ји као ро­ко­ко. То је пе­ри­од Мо­цар­та, Ма­ри­је Ан­то­а­не­те, рас­ ко­шних то­а­ле­та, ви­со­ких пе­ри­ка, жен­ских ха­љи­на са ви­со­ким ку­ко­ ви­ма, бе­лог тенa и упе­ча­тљи­во на­ шмин­ка­них уса­на. Хол шко­ле био је де­ко­ри­сан и пре­тво­рен у пра­ви ро­ко­ко са­лон. Ре­ви­ја је упот­пу­ње­на пе­вач­ким и пле­сним тач­ка­ма, као и уче­нич­ким кре­а­ци­ја­ма. Ан­ђе­ла Иг­ња­то­вић VI­II 2

„По­ли­цај­ци“

у По­зо­ри­шту ама­те­ра Ба­тај­ни­це

Ј

ед­не хлад­не ве­че­ри у но­вем­ бру (20. 11. 2015) по­се­ти­ли смо ама­тер­ско по­зо­ри­ште у на­шој Ба­тај­ни­ци. Гле­да­ли смо чла­ но­ве драм­ске сек­ци­је Учи­тељ­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду у ко­ме­ди­ ји „По­ли­цај­ци“. Ка­да смо сти­гли, ми­сли­ла сам да ми се пред­ста­ва уоп­ште не­ће до­па­сти, али сам бр­ зо схва­ти­ла да сам се пре­ва­ри­ла.

БРАНКО бр. 7

Би­ла сам оду­ше­вље­на ко­сти­мо­гра­ фи­јом и сце­но­гра­фи­јом. Иа­ко вр­ло јед­но­став­не, мно­го су до­при­не­ле це­ло­куп­ном ути­ску. По­хва­ли­ла бих и глум­це ко­ји су би­ли то­ли­ко опу­ште­ни. Ни­је ми сме­та­ло чак ни ка­да су не­ки од њих на тре­ну­так иза­шли из уло­ге, јер су се ве­о­ма бр­зо вра­ти­ли у сво­је ли­ко­ве и на­ ста­ви­ли као да се ни­шта ни­је до­

34

го­ди­ло. На ме­не је, де­фи­ни­тив­но, нај­ве­ћи ути­сак оста­ви­ла са­ма иде­ ја пред­ста­ве. По­ли­цај­ци су исме­ ја­ни на вр­ло кул­ту­ран и до­па­дљив на­чин. Све у све­му, пред­ста­ва ме је фа­сци­ни­ра­ла, ми­слим да бих мо­гла још јед­ном да је по­гле­дам, јер је јед­на од бо­љих ко­ју сам по­ гле­да­ла у по­след­ње вре­ме. Ива­на Кри­во­ку­ћа VI­II-2

март 2016.

СПОРТ

Успеси спортиста

Од­бој­ка у Бран­ку На­ша шко­ла је у пе­ри­о­ду од 27. до 28. ок­то­бра 2015. го­ди­не би­ла до­ма­ћин оп­штин­ског так­ми­че­ња у од­бој­ци за де­ча­ке 7. и 8. раз­ред, као и за де­вој­чи­це 7. и 8. раз­ред – по­лу­фи­на­ле и фи­на­ле. За ор­га­ни­за­ци­ју овог успе­шног ту­р­ни­ра би­ли су за­ду­же­ни про­фе­ со­ри фи­зич­ког вас­пи­та­ња на­ше шко­ле: Си­ни­ша Јак­шић, Да­ни­је­ла Ра­да­ко­вић, Зо­ран Ђор­ђе­вић и Ни­ ко­ла Сти­кић. На­ши де­ча­ци: Ду­шан Стег­ња­ја, Ни­ко­ла Стег­ња­ја, Ан­дреј Шо­јат, Алек­са Атла­гић, Бо­јан Ко­сјер, Сте­ фан Фет, Сте­фан Мр­ке­ла, Не­ма­ња Ми­ло­ше­вић, Алек­са Го­пић, Бо­шко Јан­ко­вић и Раст­ко Аћи­мо­вић су осво­ји­ли дру­го ме­сто. Еки­пу је во­ди­ла проф. Да­ни­је­ла Ра­да­ко­вић. Еки­пу де­вој­чи­ца је во­дио проф. Зо­ран Ђор­ђе­вић. И де­вој­чи­це су се са овог так­ми­че­ња вра­ти­ле са осво­је­ном сре­бр­ном ме­да­љом: Ду­

ста­хи­ја, Те­о­до­ра Ла­ти­но­вић, Бо­ја­ на Ву­ја­нић, Та­ма­ра Пан­тић, Ива­на Или­ја­ше­вић, На­ђа Мо­хун, Ма­ша Ни­ко­лић, Ана Ра­до­ва­но­вић, Ана Би­зе­тић, Ања Зу­бић и Ми­ла Мр­ ко­је­вић, уз огро­ман труд и ве­ли­ку бор­бу на те­ре­ну, осво­ји­ле су злат­ ну ме­да­љу и за­слу­же­но се по­пе­ле на нај­ви­ши сте­пе­ник – шам­пи­он­ке оп­шти­не Зе­мун. Шам­пи­он­ску еки­ пу је во­дио Зо­ран Ђор­ђе­вић.

Овим ве­ли­ким успе­хом сте­кле су пра­во да се бо­ре и по­не­су епи­ тет нај­бо­ље у гра­ду Бе­о­гра­ду. У том фи­на­лу за­у­ста­ви­ла их је еки­па из Ла­за­рев­ца. Осво­ји­ле су сре­бр­ну ме­да­љу, али са злат­ним сја­јем. По­ но­сни смо што у на­шој шко­ли има­ мо ова­ко та­лен­то­ва­не де­вој­чи­це.

Шам­пи­он­ке Зе­му­на и пр­ва­ци Бе­ог­ ра­да у фуд­ба­лу ња Ла­зар, Ка­та­ри­на По­по­вић, Ана Ри­стић, Са­ра Ко­ма­зец, Је­ле­на Бог­ да­но­вић, Та­ма­ра Јо­во­вић, На­та­ли­ ја Жив­ко­вић, Дра­га­на Сте­па­но­вић и Уна Ја­ћи­мо­вић. У ка­те­го­ри­ји де­вој­чи­ца 5.и 6. раз­ре­да на ни­воу основ­них шко­ла оп­шти­не Зе­мун, ко­је је одр­жа­но у ОШ „Со­ња Ма­рин­ко­вић“, на­ше де­ вој­чи­це: Са­ра Пу­ста­хи­ја, Ива Пу­

март 2016.

У на­шој шко­ли успе­шно ра­ди фуд­бал­ска сек­ци­ја де­вој­чи­ца у ка­ те­го­ри­ји 5. и 6. раз­ре­да ко­је су по­ ка­за­ле да им не­ма рав­них, не са­мо у оп­шти­ни Зе­мун, већ и на гра­ду. По­ред то­га што су по­ста­ле шам­ пи­он­ке оп­шти­не Зе­мун, оне су би­ ле и шам­пи­он­ке гра­да Бе­о­гра­да у фуд­ба­лу. Еки­пу де­вој­чи­ца, ко­је су осво­ји­ле зла­то: Иво­на Ла­зар, Те­о­ до­ра Ла­ти­но­вић, Та­ма­ра Пан­тић, Са­ра Пу­ста­хи­ја, Бо­ја­на Ву­ја­нић, На­та­ли­ја Ива­но­вић, На­та­ли­ја Ек­

35

ме­џић и Ка­та­ри­на Ан­те­шић, во­дио је проф. Си­ни­ша Јак­шић. На­ши де­ча­ци 5. и 6. раз­ре­да: Де­јан Вук­ми­ро­вић, Не­ма­ња Но­ ва­ко­вић, Урош Па­у­но­вић, Лу­ка Ву­дра­го­вић, Ми­хај­ло Мај­сто­ро­ вић, Ва­си­ли­је Га­јић, Адри­јан Не­ зи­ро­ски, Да­вид Ба­ри­шић, Ми­лан Вуч­ко­вић и Ра­дој­ко­вић су на оп­

штин­ском так­ми­че­њу у фуд­ба­лу осво­ји­ли брон­за­ну ме­да­љу.

Ви­це­шам­пи­он­ке Зе­ му­на у ру­ко­ме­ту Еки­пу де­вој­чи­ца 5.и 6. раз­ре­да, ко­ је су осво­ји­ле дру­го ме­сто: Са­ра Пу­ ста­хи­ја, Ла­ти­но­вић Те­о­до­ра, Та­ма­ра Пан­тић, Бо­ја­на Ву­ја­нић, На­та­ли­ја Ива­но­вић, Иво­на Ла­зар, Ка­та­ри­на Ан­те­шић, Ана Би­зе­тић, Са­ра Олу­ић, Ни­ко­ли­на Уми­ће­вић, Ана Шу­ша, Јо­ ва­на Мр­ке­ла и Са­ра Ива­но­вић, во­ дио је проф. Си­ни­ша Јак­шић. ФИ­ЗИЧ­КО ВАС­ПИ­ТА­ЊЕ ОД­Б ОЈ­К А (оп­ш тин­с ко), де­ча­ ци 7–8 раз­р ед: 2. ме­с то (Да­н и­је­ ла Ра­д а­к о­в ић) – Сте­ф ан Мр­ке­л а 7/1, Алек­с а Го­п ић 7/2, Не­ма­ња Ми­л о­ш е­в ић 7/2, Ми­р о­с лав Дра­ го­в ић 7/3, Бо­ш ко Јан­к о­в ић 7/4, Сте­ ф ан Фет 8/1, Алек­ с а Атла­ гић 8/3, Бо­јан Ко­с јер 8/3, Ду­шан Стег­њ а­ја 8/3, Ни­к о­л а Стег­ња­ј а 8/3, Ан­д реј Шо­јат 8/5

бр. 7 БРАНКО

ЗАНИМЉИВОСТИ

ИС­КО­РИ­СТИ­ТЕ ВА­ШЕ ЗНА­ЊЕ На бло­гу Фи­зи­ка у Бран­ку већ ду­же вре­ме је по­ста­вље­на ан­ке­та са пи­та­њем Да ли ће вам уче­ње фи­зи­ке ко­ри­ сти­ти у жи­во­ту?. Од 2000 од­го­во­ра 54% је да, 32% не, а 14% не зна. Ма­кар јед­ном ис­ко­ри­сти­ли зна­ње фи­зи­ке у жи­во­ту сма­трај­те то до­бро уло­же­ним вре­ме­ном. Мо­жда вам зна­ ње фи­зи­ке не­ће до­не­ти го­ми­лу па­ра, али си­гур­но ће те се бо­ље осе­ћа­ти ка­да зна­те без про­бле­ма пре­тва­ра­ње је­ди­ни­ца, да са­мо­стал­но по­сма­тра­те при­род­не по­ја­ве и раз­у­ме­те за­ко­ни­то­сти ко­је ва­же за њих и да сте­че­на зна­ња и ве­шти­не при­ме­њу­је­те у сва­ко­днев­ном жи­во­ту. Уче­ник ко­ји има раз­ви­је­но ло­гич­ко и кри­тич­ко ми­шље­ ње у оној ме­ри да не по­сту­па на­су­мич­но, да не на­га­ђа и не бу­де пра­зно­ве­ран, ус­пе­ће бр­же да се сна­ђе у си­ту­а­ ци­ја­ма ко­је су део са­вре­ме­ног жи­во­та и ра­да. И да се на­ша­ли­мо. То­ком Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је фи­ло­зоф, пе­сник, и фи­зи­чар би­ли су осу­ђе­ни да умру на ги­љо­ти­ни. Пр­во су до­ве­ли фи­ло­зо­фа ко­ји је ста­вио гла­ву у блок. Та­да је џе­лат по­ву­као ка­нап, али се­чи­во ни­је па­ло. Џе­ лат уз­вик­ну: „То је знак од Бо­га! Мо­же­те ићи сло­бод­но.“ Сле­де­ћи је био пе­сник. Џе­лат је по­ву­као ка­нап, али опет се­чи­во ни­је па­ло. Џе­лат уз­вик­ну: „То је још је­дан знак од Бо­га! Мо­же­те ићи сло­бод­но.“ Ко­нач­но су из­ве­ли фи­зи­ча­ра, али ка­ко је био дру­га­чи­ји од оста­лих упи­та да бу­де сме­штен у блок та­ко да гле­ да го­ре у се­чи­ва. Баш кад се џе­лат спре­мио да по­ву­че ка­нап, фи­зи­чар уз­вик­ну: „Ста­ни! Ми­слим да ви­дим твој про­блем.“ Сли­ка 1. (при­лог)

На фи­зи­ци ди­жем ру­ку са­мо ка­да на­став­ник пре­бро­ја­ва је­ди­ни­це …

Сли­ка 2. (при­лог) ... или кад мо­рам у WC. Приредио: Горан Милић

БРАНКО бр. 7

36

март 2016.