Парохијски весник бр. 7

ице у Батај од

Весник

ђе е Ро ња П кв

Ли ци • ст Цр и н

П А Р О Х И Ј С К И

• Година V • Број 7 • www.spcbatajnica.com • Божићни пост 2013. • ISSN 2217-2882 •

еБ свет огор ре

• ХОДОЧАШЋЕ • БОГОСЛОВЉЕ • БЕСЕДА • ДЕШАВАЊА • ЦРКВА И ВОЈСКА • ВЕРОНАУКА • СТРИП •

ISSN 2217-2882 Парохијски весник – Лист Цркве Рођења Пресвете Богородице у Батајници Излази са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г. Василија

• Година V • Број 7 • Божићни пост 2013. • Оснивач и издавач Црква Рођења Пресвете Богородице у Батајници Адреса уредништва Бихаћка 1, 11273 Београд-Батајница, тел/факс:+381(0)11 7870115 http://батајница.срб/ Главни и oдговорни уредник свештеник Споменко Грујић Оперативни уредник Ђорђе Остојић Уредник фотографије Чедомир Грујић Редакција и сарадници свештеници Јевто Павловић, Милан Алимпић, Ален Вукашин; Жељка Павловић, Петар Петровић, Стеван Ковачевић, Марија Ђурић, Марина Грујић Дизајн и припрема за штампу Ђорђе Остојић Штампа: БЕОГРАФ, Нова Пазова Тираж: 700 примерака Парохијски весник излази повремено. Рукописе и фотографије не враћамо. Сви потписани чланци одражавају лично мишљење аутора, које се не подудара увек са мишљењем редакције.

РЕЧ УРЕДНИКА

Д

рага браћо и сестре, драги наши парохијани,

Пред вама је нови, седми по реду, број листа наше Бо­ городичине цркве у Батајни­ ци – Парохијског весника. Овога пута је пред вама 48 страница попуњених тру­ дом наших сарадника. Потрудили смо се да по­ већамо број рубрика, обо­ гаћујући наш и ваш часопис занимњивим садржајем. И овога пута захвалност за излазак Парохијског вес­ ника дугујемо г. Јовици Мркели и његовој штампарији „Београф“, г. Мирославу Барошу, г. Радовану и гђи Александри Србљанин и њиховој фирми „Србљанин д.о.о.“ на несебичним донацијама нашој цркви у по­ моћи око штампе овог броја нашег листа. Нека им Го­ спод узврати и његовим породицама стоструко. У овом броју Парохијског весника моћи ћете прочи­ тати и погледати репортажу о поклоничком путовању Чувара Христовог гроба манастиру Хиландару. Уз беседе и почне речи познатих богослова и цркве­ них духовника припремили смо и једну причу о мај­ чинској бризи. Поред редовне рубрике вести из наше парохије, сада је пред вама и додатна рубрика о вестима из наше Епар­ хије сремске. Као што то обично бива доносимо вам радове и приче ученика веронауке и њихових вероучитеља, а додали смо и по коју поучну причу, посни рецепт, причу о сарадњи Цркве и Војске Србије, а овога пута вам представљамо фрушкогорски манастир Велику Ремету. Да у радости прославите наступајуће Божићне и новогодишње празнике, Мир Божји – Христос се роди – Ваистину се роди! Уредник, о. Споменко Грујић

САДРЖАЈ Чувари посетили Хиландар

2

Епархијске вести 27

Брига једне мајке

8

Црква и војска

30

Беседа о богаташу и убогом Лазару

10

Манастир Велика Ремета

32

О духовној литератури

12

Потреба за верском наставом

35

Недеља Дан Господњи

13

Веронаука 36

Слово на Рођење Спаситеља

14

Поучна прича

40

Крштење – ново рођење

19

Посна трпеза

41

Понашање у светоме храму

20

Стрип 42

Ревност за веру или рушење Цркве

21

Извештај са парохије

47

Парохијске вести

23

Приложници Парохијског весника

48

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

1

ХОДОЧАШЋЕ

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ СВЕТИЊАМА СВЕТЕ ГОРЕ И СОЛУНА

Чу­ва­ри Хри­сто­вог гро­ба по­се­ти­ли Хи­лан­дар Отац Споменко Грујић

Бла­го­дар­ни смо Го­спо­ду и Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци, на­шој по­моћ­ни­ци и за­штит­ни­ци, за све што до­жи­ве­смо и сво­ју ве­ру утвр­ди­смо.

С

а­бра­ни око ико­не Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ње­ном хра­му у Ба­тај­ни­ци и око мо­шти­ју Све­тог кне­за Ла­за­ра у на­ве­чер­је пра­зни­ка Све­тог про­ро­ка Је­ли­се­ја 26. ју­на 2013. го­ди­не на за­јед­нич­кој мо­ли­тви за пут у Све­ту Го­ру Атон­ ску, тач­ни­је у ма­на­стир Хи­лан­дар, про­то­је­реј Спо­мен­ко Гру­јић, па­рох ба­тај­нич­ки и про­то­је­реј Спа­со­је Ми­ ло­ше­вић, па­рох опов­ски, оку­пи­ли су Чу­ва­ре Хри­сто­вог гро­ба из Ба­тај­ни­ це, по­мо­ли­ли се Го­спо­ду, Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци и Све­том кне­зу Ла­за­ру чи­је смо мо­шти це­ли­ва­ли и нас 67

2

кре­ну­ли смо на пут ка Све­тој Го­ри Атон­ској, све­том Хи­лан­да­ру.

Света Гора Срп­ска цар­ска ла­вра ма­на­стир Хи­лан­дар на­ла­зи се на по­лу­о­стр­ ву Атос, то је је­дан од три ве­ли­ка по­лу­о­стр­ва ко­ја се на­ла­зе на Хал­ ки­ди­ки­ју у Грч­кој. На Све­тој Го­ри по­сто­ји 20 ма­на­сти­ра, ски­то­ва и мо­на­шких ис­по­сни­ца, ко­је су вр­ ло до­бро ор­га­ни­зо­ва­не. Ад­ми­ни­ стра­тив­но се­ди­ште Све­те Го­ре је у ме­сту Ка­ре­ја, ту се на­ла­зи Све­ште­

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

на оп­шти­на у ко­јој се на­ла­зе пред­ став­ни­ци свих 20 све­то­гор­ских ма­ на­сти­ра. На тре­ћем пр­сту Хал­ки­ди­ки­ја на­ла­зи се зе­мља мо­на­ха и ср­це све­ тог пра­во­сла­вља Све­та Го­ра. Пу­ту­ ју­ћи бро­дом ка Све­тој Го­ри при­ме­ ти­ли смо бр­до Атос ко­је се уз­ди­же на 2.033 м над­мор­ске ви­си­не. Же­на­ма ни­је до­зво­љен при­ступ на Атос јод од 442. год. ка­ да је кћер­ка Те­о­до­си­ја Ве­ли­ко­га по­се­ ти­ла ма­на­стир Ва­то­пед, али се том при­ли­ком из ико­не Пре­све­те Бо­ го­ро­ди­це чуо глас ко­ји јој је са­оп­

ХОДОЧАШЋЕ штио да од­мах на­пу­сти ма­на­стир и од­сту­пи. Же­не мо­гу по­се­ти­ти ма­на­стир­ска има­ња ван ма­на­сти­ ра по­пут Ка­ко­ва, не­да­ле­ко од Је­ ри­со­са, или кр­ста­ре­ћи бро­дом са уда­ље­но­сти око 500 ме­та­ра мо­гу ви­де­ти не­ке од ма­на­сти­ра ко­је се на­ла­зе уз оба­лу мо­ра.

Одлазак на Свету Гору

О СВЕ­ТОЈ ГО­РИ Пре­ма цр­кве­ним пре­да­њи­ма Мај­ка Бо­жи­ја је на пу­ту за Ки­ пар, због олу­је, при­ста­ла уз оба­ле Атон­ске го­ре где је по­кр­сти­ла мно­го­бо­шце ко­ји су ту жи­ве­ли и ту оста­ви­ла јед­ног од апо­сто­ла као учи­те­ља и ста­ре­ши­ну а се­бе по­све­ти­ла за за­штит­ни­цу овог по­лу­о­стр­ва. Под вла­шћу Ри­ма Све­та Го­ра на­ла­зи­ла се све до 313. го­ди­не ка­да је цар Кон­стан­тин из­дао указ о сло­бо­ди ве­ро­и­спо­ве­ сти хри­шћа­на. Пра­во са­мо­стал­не упра­ве на Ато­су да­ро­ва­но је у 9. ве­ку цар­ском по­ве­љом и та­да се по­ја­вљу­је и срп­ко, ру­ско, бу­гар­ ско и сло­вен­ско мо­на­штво. Па­дом Ви­зан­ти­је, Све­та Го­ра је ипак ус­пе­ла да очу­ва са­мо­у­пра­ву уз пла­ћа­ње ве­ли­ко­га дан­ка.

У ра­ним ју­тар­њим са­ти­ма на­ша гру­па је сти­гла у ме­тох ма­на­сти­ра Хи­лан­да­ра у Ка­ко­ву, а на­кон кра­ ћег за­др­жа­ва­ња на­ста­ви­ли пут ка Ура­но­по­ли­су, сре­ђи­ва­њу до­ку­мен­ та­ци­је за Све­ту Го­ру (ви­за) и у 9:45 укр­ца­ли се на брод ко­ји во­зи до свих лу­ка све­то­гор­ских ма­на­сти­ра. Чла­но­ви удру­же­ња Чу­ва­ра Хри­сто­ вог гро­ба, осим по­је­ди­них, ни­ка­да ни­су има­ли при­ли­ку по­се­ти­ти ова­ ко ве­ли­ку и зна­ча­ју све­ти­њу као што је Хи­лан­дар и да се по­кло­не све­ти­ња­ма ко­је се та­мо на­ла­зе. Са­мим тим код њих се мо­гла осе­ ти­ти по­себ­на же­ља да њи­хо­ве очи угле­да­ју све­ти ма­на­стир. Јо­ва­њи­ца је пр­ва лу­ка у ко­ју тра­јект „Све­ти Пан­те­леј­мон“ при­ста­је, по­сле Ура­ но­по­ли­са пло­вид­ба тра­је око 50 ми­ну­та. Пре­воз од лу­ке Јо­ва­њи­ца од Хи­лан­да­ра тра­је око 45 ми­ну­та, по зе­мља­ном ви­ју­га­вом пу­ту, кроз буј­но зе­ле­ни­ло Све­те Го­ре. Пред са­ми до­ла­зак

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

3

ХОДОЧАШЋЕ

Поносни Чувари Христовог гроба у манастиру Хиландару у ма­на­стир отва­ра нам се ча­роб­ ни по­глед на Хи­лан­дар и до­ли­ну ка ис­точ­ној оба­ли Све­те Го­ре. Та­ да се мо­гао код свих ви­де­ти ра­до­ стан осмех и за­до­вољ­ство јер циљ ко­ји смо се­би за­да­ли по­ла­ском из ба­тај­нич­ког Бо­го­ро­дич­ног хра­ма је пред на­ма.

У Хиландару Ка­ да смо сти­ гли у Хи­ лан­ дар и по­шли си­ла­зи­ти сте­пе­ни­ца­ма по­ ред зи­ди­на ма­на­сти­ра, у ма­на­ стир­ској го­сто­прим­ни­ци до­че­као нас је вр­ло љу­ба­зни и ре­чи­ти отац Мој­си­је, а уз ње­га би­ла су при­сут­ на 3 мом­ка ко­ја му по­ма­жу где је по­моћ по­треб­на, по­слу­жи­ли су нас ка­фом, ра­тлу­ком и во­дом. Отац Мој­си­је ис­при­чао нам је по­треб­не ин­фор­ма­ци­је ко­је су бит­не за сва­ ко­га ко до­ла­зи у све­ти ма­на­стир, дао је не­ко­ли­ко пред­ло­га шта би сте мо­гли да ви­ди­те у ма­на­сти­ру и око ње­га, укљу­чу­ју­ћи и шет­њу до мор­ске оба­ле и ма­на­сти­ра Све­то­га Ва­си­ли­ја. У Хи­лан­да­ру при­мље­ни смо то­ пло, осе­ћа­ли смо се као свој на сво­ ме, до­би­ли смо па­жње тач­но оно­ ли­ко ко­ли­ко нам је би­ло по­треб­но.

4

Ве­ћа па­жња и не по­сто­ји од ми­ ле­ни­јум­ске сва­ко­днев­не мо­ли­тве за до­бро свих у на­шем срп­ском ро­ду, од ноћ­них бде­ни­ја и ју­тар­ ње слу­жбе, ан­ђел­ских умил­них гла­со­ва у хра­му Ва­ве­де­ња Пре­ све­те Бо­го­ро­ди­це ко­ме је по­све­ ћен ма­на­стир­ски храм. По­ред на­ше гру­пе Чу­ва­ра Хри­ сто­ва гро­ба од 68 по­кло­ни­ка би­ ло је то­га да­на још око 100 по­ кло­ни­ка из дру­гих по­кло­нич­ких ор­га­ни­за­ци­ја.

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

Богослужења у Хиландару При­су­ство­ва­ли смо свим бо­го­ слу­же­њи­ма: у 17 са­ти по грч­ком вре­ме­ну по­че­ло је по­ве­чер­је, а за­ тим тр­пе­за љу­ба­ви (ве­че­ра). Пра­ знич­на ве­чер­ња слу­жба Све­том кне­зу Ла­за­ру и свим ко­сов­ским му­че­ни­ци­ма по­че­ла је у 21 сат, на­чал­ство­вао је Епи­скоп за­пад­ но­а­ме­рич­ки Го­спо­дин Мак­сим уз са­слу­же­ње свих је­ро­мо­на­ха хи­лан­ дар­ског ма­на­сти­ра и нас при­сут­ них све­ште­ни­ка, у на­став­ку ју­та­ р­њег бо­го­слу­же­ња и свих цар­ских ча­со­ва слу­жба је тра­ја­ла до 3:30, за­тим смо од­мо­ри­ли очи сво­је и по­че­лу Све­ту Ли­тур­ги­ју у 7 са­ти на ко­јој је опет на­чал­ство­вао Епи­скоп за­пад­но­а­ме­рич­ки Го­спо­дин Мак­ сим, а са­слу­жи­ва­ли смо му нас 10 све­ште­но­слу­жи­те­ља. Чу­ва­ри Хри­ сто­ва гро­ба сво­јом ак­тив­но­шћу, па­ жњом и уче­шћем на бо­го­слу­же­њу за­ди­ви­ли су све при­сут­не. Об­у­че­ни у тра­ди­ци­о­нал­ну но­ шњу на­ро­да Це­тин­ске кра­ји­не њих 40 на че­лу са сво­јим ха­рам­ба­шом Дра­га­ном Па­вло­ви­ћем ис­по­ве­ди­ли су се у ма­на­сти­ру Хи­лан­да­ру, као и сви при­сут­ни, а за­тим при­сту­пи­ли све­том при­че­шћу. За ову при­ли­ку

ХОДОЧАШЋЕ сви Чу­ва­ри Хри­сто­вог гро­ба при­ пре­ми­ли су се бла­жим об­ли­ком по­ста има­ју­ћи у ви­ду да је не­де­ља по Ду­хо­ви­ма раз­ре­ше­на од по­ста. У на­став­ку Све­те Ли­тур­ги­је тр­ пе­за љу­ба­ви. У ма­на­стир­ској тр­ пе­за­ри­ји отац Ме­то­ди­је одр­жао је при­год­ну бе­се­ду, по­здра­вио Епи­ ско­па Мак­си­ма, при­сут­но све­ штен­ство ха­рам­ба­шу Дра­га­на и чу­ва­ре Хри­сто­ва гро­ба из­ра­зив­ши за­до­вољ­ство њи­хо­вим при­су­ству и по­же­лев­ши да до­ла­зак у Хи­лан­дар по­ста­не њи­хо­ва тра­ди­ци­је уко­ли­ко за то по­сто­је усло­ви. За вре­ме руч­ка отац Хри­зо­стом је вр­ло ле­по и раз­го­вет­но чи­тао жи­ти­је пра­зни­ка ко­је су се од­но­си­ ле на Св. кне­за Ла­за­ра и ко­сов­ске му­че­ни­ке. ма (они­ма ко­ји не­ма­ју де­це), ка­ко нам ре­че је­дан од ота­ца ма­на­сти­ра сва­ко­днев­но из це­ло­га све­та сти­жу мол­бе и зах­те­ви да им се по­ша­ље плод са ло­зе Све­то­га Си­ме­о­на ка­ко би им Го­спод по­да­рио по­род.

У Кареји У су­бо­ту 29. ју­на у 7 са­ти бро­дом „Све­та Ана“ пре­ве­зли смо се до лу­ ке Даф­ни, а за­тим ау­то­бу­сом до Ка­ре­је где смо по­се­ти­ли ис­по­сни­ цу Све­то­га Са­ве и це­ли­ва­ли чу­до­ твор­ну ико­ну Бо­го­ро­ди­цу Мле­ко­ пи­та­тељ­ни­цу. У на­став­ку бо­рав­ка у Ка­ре­ји по­се­ти­ли смо ма­на­стир Ку­тлу­муш - бив­ши ру­мун­ски ма­ на­стир, скит Све­то­га Ан­дри­је и бо­ го­сло­ви­ју, а за­тим смо има­ли при­ ли­ку да нас при­ми прот Све­те Го­ре

отац Са­ва и сва­ког од нас по­кло­ни­ ка да­ру­је ико­ном Бо­го­ро­дич­ном.

Каково и Солун У не­де­љу 30. ју­на по­кло­ни­ли смо се ме­то­ху ма­на­сти­ра Хи­лан­да­ра у Ка­ко­ву и при­су­ство­ва­ли све­тој Ли­ тур­ги­ју, а за­тим по­се­ти­ли Срп­ско вој­нич­ко гро­бље у Со­лу­ну. Одр­жа­ли смо по­мен по­стра­да­лим Ср­би­ма од Ко­со­ва до да­на­шњег да­на. Чу­ва­ри Хри­сто­ва гро­ба об­у­че­ни у на­род­ну но­шњу Це­тин­ског кра­ја за­ди­ви­ли су све Гр­ке про­ла­зни­ке, за­па­ли­ли све­ ће и фо­то­гра­фи­са­ли се ис­пред спо­ мен ко­стур­ни­це у Со­лу­ну. У на­став­ку Бо­гом да­ног да­на по­ се­ти­ли смо Цр­кву Све­тог Ди­ ми­три­ја Со­лун­ског и це­ли­ ва­ли ње­го­ве све­те мо­шти.

Поклоњење светињама По­кло­ни­ли смо се и це­ли­ва­ли гроб Све­то­га Си­ме­о­на ко­ји је 1206. го­ди­не пре­нет из ман. Хи­лан­да­ра у Ср­би­ју у ма­на­стир Сту­де­ни­цу, где се и да­нас на­ла­зи. То је учи­ нио Све­ти Са­ва, да би их од­нео на без­бед­ни­је ме­сто пред на­па­дом кр­ ста­шких че­та на све­то­гор­ско брат­ ство, али да би над њи­ма из­ми­рио сво­ју бра­ћу Сте­фа­на и Ву­ка­на. Из гро­ба Све­то­га Си­ме­о­на ко­ји ми­ром ми­ри­ше из­ни­кла је ви­но­ва ло­за по­ зна­та по то­ме да по­ма­же без­дет­ни­

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

5

ХОДОЧАШЋЕ

Благодарни Богу Осе­ћ ам се за­д о­в ољ­н им и срећ­н им што нас све ску­п а Го­ спод удо­с то­ј и да по­с е­т и­м о и да се по­к ло­н и­м о ова­к о ве­л и­к ој

6

све­т и­њ и. Не знам да ли ће на­ ше ду­ш е осе­т и­т и уско­р о ова­ кву ра­д ост и ду­х ов­н о ис­п у­њ е­њ е. Бла­г о­д ар­н и смо Го­с по­д у и Пре­

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

све­т ој Бо­г о­р о­д и­ц и, на­ш ој по­ моћ­н и­ц и и за­ш тит­н и­ц и, за све што на­п ред до­ж и­в е­с мо и сво­ј у ве­р у утвр­д и­с мо.

ХОДОЧАШЋЕ Манастир Хиландар Са­бор­на хи­лан­дар­ска цр­ква по­ све­ће­на је Ва­ве­де­њу Пре­све­те Бо­ го­ро­ди­це, а на цен­трал­ном ме­сту у цр­кви, на игу­ман­ском ме­сту, на­ла­зи се чу­до­твор­на ико­на Бо­ го­ро­ди­це Тро­је­ру­чи­це, на истом оном ме­сту где се кра­јем 15. ве­ка, сво­јом и Бо­жи­јом во­љом на­шла у тре­ну­ци­ма раз­ми­ри­це око из­бо­ра но­вог игу­ма­на. Све при­че из Хи­ лан­да­ра, па та­ко и о Тро­је­ру­чи­ци ме­ша­ви­на су исто­ри­је, чи­ње­ни­ца и пре­да­ња усли­ше­них мо­ли­тви и чу­да ко­ја су се де­си­ла. По све­том пре­да­њу ико­ну Тро­је­ру­чи­цу на­ сли­као је Све­ти апо­стол Лу­ка ко­ји ју је дао Све­тој Бо­го­ро­ди­цу да му она да свој суд о њој, а она је ка­ ко јој се ико­на до­па­ла при­сло­ни­ла ру­ку на њу, и ту је остао њен траг тре­ће ру­ке. Дру­га при­ча ве­за­на је за Све­то­га Јо­ва­на Да­ма­ски­на, та­ да­шњег по­моћ­ни­ка ка­ли­фа Да­ма­ ска, ко­ји је по­ма­гао хри­шћан­ско ста­нов­ни­штво. За до­бра де­ла пре­ ма хри­шћа­ни­ма Јо­ван Да­ма­скин је био оп­ту­жен код ка­ли­фа, ко­ји је од­лу­чио да се ње­го­вом по­моћ­ни­ку од­се­че де­сна ру­ка. Ус­пев­ши да до­ би­је од­се­че­ну ша­ку, Јо­ван се усрд­ но мо­лио пред ико­ном Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це це­ле но­ћи за ис­це­ље­ ње сво­је ру­ке, на шта је Бо­го­ро­ди­ ца усли­ши­ла ње­го­ву мо­ли­тву. Због ра­до­сти овог до­га­ђа­ја Све­ти Јо­ван је на до­њој ле­вој стра­ни ико­не по­ ста­вио сре­бр­ну ру­ку, слич­ну од­се­ че­ној, по­сле че­га је ико­на до­би­ла на­зив „Тро­је­ру­чи­ца“. Ико­на Тро­је­ру­чи­ца је нај­ве­ћа све­ти­ња хи­лан­дар­ске цр­кве, за­јед­ но са ме­стом где су по­чи­ва­ле ми­ ро­то­чи­ве мо­шти Све­то­га Си­ме­о­на и не са­мо хи­лан­дар­ске цр­кве већ и це­ло­га пра­во­слав­но­га све­та, за шта је нај­бо­љи до­каз не­дав­ни до­ чек Тро­је­ру­чи­це у Со­лу­ну пре не­ ко­ли­ко го­ди­на. Хи­лан­дар је ма­на­стир ко­ји чу­ва нај­ви­ше чу­до­твор­них ико­на. Та­ко се у цр­кви на­ла­зе ико­не Бо­го­ро­ди­ца Поп­ска ко­ја је ура­зу­ми­ла цр­кве­ња­ка, Бо­го­ро­ди­ца Ака­тист­на и Бо­го­ро­ди­ца До­хи­јар­ска. У ма­на­стир­ској ри­зни­ци по­кло­ни­ли смо се Бо­го­ро­ди­ци Пу­ те­во­ди­тељ­ки – Оди­гри­ти­ји, ко­ја је де­ли­мич­но оште­ће­на али не­у­ма­ње­не ле­по­те, ико­на пред ко­јом се упре­по­ до­био Све­ти Си­ме­он. Свим овим ико­на­ма смо се по­кло­ни­ли и мо­ли­ли по не­ко­ли­ко пу­та за вре­ме бо­ра­ва­ка у Хи­лан­да­ру. Сва­ко се на свој на­чин не­бро­је­но пу­та мо­ли­тве­но обра­тио Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци ко­ја је нај­бо­ља мај­ка на све­ту и ко­ја се не­пре­ста­но за нас мо­ли пред ли­цем Си­на сво­га и Го­спо­да на­ше­га.

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

7

ПОРОДИЦА

ПРАВОСЛАВНА ПО­РО­ДИ­ЦА

Бри­га јед­не мај­ке В. Пе­т ров

„За­ш то ми бар не до­п у­с ти­т е да бри­н ем сво­ј у бри­г у и за­ш то вас чу­д и мој бол због ва­ш е нео­б ­у ­з да­н е сло­б о­д е? Зар за­и ­с та не смем ви­ш е да из­г о­в о­р им реч: ГРЕХ?“

П

и­ше ми јед­на мај­ка (пра­ во­слав­на Гр­ки­ња из Аме­ри­ ке) ка­ко је ве­о­ма за­бри­ну­та због сво­је пе­то­ро де­це, де­це ко­ја рет­ко, или ни­ка­ко не до­ла­зе у Цр­ кву. Ка­да већ ви­ше ни­је зна­ла ка­ко да се обра­ти сво­јој ро­ђе­ној де­ци и ка­ко да их пи­та за раз­лог њи­хо­ве рав­но­ду­шно­сти пре­ма ве­ри и Цр­ кви, она им је на­пи­са­ла пи­смо о тој сво­јој бри­зи и му­ци. У том пи­ сму сво­јој де­ци, она пи­ше: „За­што ви­ше не ве­ру­је­те у Хри­ста? За­што пот­пу­но оста­ви­сте чи­та­ње Све­то­га Пи­сма? Са­да вам се све чи­ни као оба­ве­за и на­мет­ну­ти те­рет. Ка­же­ те да је спу­та­на ва­ша људ­ска сло­ бо­да“. За­што ми бар не до­пу­сти­те да бри­нем сво­ју бри­гу и за­што вас чу­ди мој бол због ва­ше нео­б­у­зда­не сло­бо­де? Зар за­и­ста не смем ви­ше да из­го­во­рим реч: ГРЕХ? Зар ће те ме на­те­ра­ти да се ра­ду­јем ва­ шим пред­брач­ним, или још го­ре брач­ним„аван­ту­ра­ма“. Зар се не се­ћа­те оних то­ли­ко исти­ни­тих ре­ чи Та­тја­не Го­ри­че­ве ко­ја ка­же да је на­ста­вак и из­бе­га­ва­ње већ и са­ме ре­чи грех нај­ве­ћа опа­сност за та­ко­ зва­ни сло­бод­ни свет? Ако чо­век не осе­ћа грех и ако га не до­жи­вља­ва као грех, та­да не да не мо­же пој­ ми­ти ни са­мог се­бе! А не мо­же јер је за­пле­тен и спу­тан не­и­сти­ном и ире­ал­ном игром„из­ме­ђу две ва­ре“, игром оп­ти­ми­зма и пе­си­ми­зма. Зар су вам од­јед­ном по­ста­ле не­ схва­тљи­ве ре­чи о гре­ху ко­ји нас, ако смо га све­сни и ако се ка­је­мо, бо­ди на пут сми­ре­но­сти? Зар за­бо­ ра­ви­сте да су нај­ве­ћи све­ти­те­љи СЕ­БЕ сма­тра­ли за ве­ли­ке гре­шни­

8

ке? И то стал­но. Са ве­ли­чи­ном њи­ хо­во­га под­ви­га ра­сла је и светст о њи­хо­вој соп­стве­ној гре­шно­сти!

жна и све ме то бо­ли! Не смем, не ни­ка­ко не смем, из­гу­би­ти на­ду, јер ваљ­да ће и ме­ни Го­спод да­ти, као што се да­нас то­ли­ко го­во­ри о ру­ ским ба­бу­шка­ма, те ћу мо­жда и ја има­ти ви­ше успе­ха са сво­јим уну­ чи­ћи­ма, не­го са ро­ђе­ном де­цом! Зар је по­тре­бан би­ло ка­кав ко­ мен­тар овом пи­сму, тој сво­је­вр­сној ис­по­ве­сти јед­не мај­ке? Ве­ли­ке су ње­не бри­ге, ве­ли­ки је бол, али је и ве­ли­ка ње­на ВЕ­РА и ње­на НА­ДА и ње­на ЉУ­БАВ. Она свој крст но­си ус­прав­но, а но­си га сна­гом сво­јих мо­ли­та­ва. При­ми­ће Го­спод и ње­ не мо­ли­тве, обри­са­ће Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца ње­не су­зе, као што су усли­ше­не мо­ли­тве и отво­ре­не су­зе то­ли­ких ма­ји хри­шћан­ки.

Мај­чи­на мо­ли­тва Знам, ми­ла мо­ја де­цо, до­бро знам и осе­ ћам да се да­ нас ско­ ро све око нас окре­ ну­ ло про­ тив пра­вог и исти­ни­тог хри­шћа­ни­на. Про­тив нас је и дух по­тро­шач­ког дру­штва и сред­ства јав­ног ин­фор­ ми­са­ња и кул­ту­ре, ко­ја је све че­ шће не-кул­ту­ра и ко­је не све­до­чи и не ука­зу­је на ле­по­ту. Али зна­мо и то да, и по­ред све­га, још увек има пра­вих хри­шћа­на, истин­ских под­ви­жни­ка и ис­кре­них мо­ли­тве­ ни­ка. На жа­лост идол мо­је де­це су ра­зно­ра­зне зве­зде и зве­зди­це крат­ко­трај­ног и из­ве­шта­че­ног сја­ ја. Као да је сав мој труд пао у во­ ду, и као да су сви мо­ји раз­ло­зи и ар­гу­мен­ти оста­ло без сна­ге. Ни­сам из­гу­би­ла на­ду, али сам ту­

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

Го­спо­де пе­то­ро де­це си нам по­ да­рио. Пе­то­ро де­це ус­прав­но­га хо­да и ја­сног ра­зу­ма. Хва­ла ти на то­ме да­ру. У шко­ли баш ни­су би­ли нај­бо­љи. Че­тво­ро је чак и по­на­вља­ло. На­у­ чио си ме Го­спо­де ка­ко да под­не­ сем ру­ше­ње сво­јих сно­ва и да је са­смо јед­но је­ди­но ва­жно: ство­ ри­ти од њих љу­де и сва­ком де­те­ ту пру­жи­ти мо­гућ­ност да по­ста­не оно што ствар­но оно је­сте, а не оно што ми же­ли­мо. Хва­ла Ти на исти­ни да де­ца ни­су ви­ше играч­ке, већ лич­но­сти! По­сле шко­ле до­шло је вре­ме сту­ди­ја. Сви су до­шли до ди­плом­ског, али је­дан ипак ни­је ди­пло­ми­рао. Хва­ла Ти што си ме на­у­чио то­ме да и по­ра­зи при­па­ да­ју жи­во­ту! Дво­је је, ду­го по­сле

ПОРОДИЦА ди­пло­ме, без по­сла. Је­дан од њих је си­шао у свет дро­ге. Хва­ла Ти Го­спо­де на су­за­ма и не­пре­спа­ва­ ним но­ћи­ма, ко­је ме на­те­ра­ше да схва­тим и осе­тим да са­мо ЉУ­БАВ и СТР­ПЉЕ­ЊЕ мо­гу оја­ча­ти чо­ве­ка и по­но­во га по­ди­ћи на но­ге. Не­из­ мер­но Ти хва­ла на то­ме. Че­тво­ро се већ оже­ни­ло, од­но­ сно уда­ло. Сна­је и де­цу смо при­ ми­ли као ро­ђе­ну де­цу. На­у­чио си ме да ве­ром и тр­пље­њем под­но­ сим све оно че­му се ни­смо на­да­ ли. Хва­ла Ти! До­би­ли смо здра­ве и на­пред­не уну­чи­ће. Хва­ла Ти на тој ми­ло­сти и то­ме да­ру! Од на­ше пе­то­ро де­це, још са­мо дво­је по­не­ кад оду у Цр­кву. То је жа­лац ко­ји но­сим на сво­ме те­лу. Али Ти си ме Го­спо­де на­у­чио да и то под­не­сем и ни­си до­зво­лио да се мо­ја љу­бав пре­тво­ри у очај. Хва­ла Ти! Ја им сви­ма са исто љу­ба­ви го­во­рим о Те­би и Тво­јим пре­див­ним де­ли­ма. Знам да ће се они вра­ти­ти Те­би, знам јер они су ви­ше Тво­ји не­го на­ши. Пе­то­ро де­це си нам да­ро­вао, пе­ то­ро де­це ко­је Ти ви­ше во­лиш не­го што их као ро­ди­те­љи мо­же­мо во­ ле­ти. За­то их по­ве­ра­вам Те­би, за­то их све пру­жам и ста­вљам у Тво­је ру­ке. А ме­ни са­мо дај сна­ге и љу­ ба­ви Го­спо­де, да ни­ка­да не по­су­ ста­нем и не пре­ста­нем го­во­ри­ти у Те­би. Мо­жда ће им мо­је ре­чи, ајош ви­ше мо­ја љу­бав, до­ка­за­ти и по­ка­за­ти да си ти Го­спо­де ЈЕ­ДИ­ НО ДО­БРО и ЈЕ­ДИ­НА РА­ДОСТ жи­во­та. На све­му Та хва­ла ми­ло­сти­ви Го­спо­де! пре­вео са ен­гле­ског о. Ми­лош Ве­син

Не изгоните Бога из деце ваше, јер ћете им отерати мир, здравље и благостање. Не осигуравајте деци својој комад хлеба но комад душе и савести. И биће деца ваша осигурана, а ви благословени у два света. Дато вам је на старање најдрагоценије благо, што Бог има. Свети Николај Жички

О МИ­ЛО­СТИ­ЊИ Ка­кви смо ми пре­ма бли­жњи­ма, та­кав ће Бог би­ти пра­ма на­ма.

(Св. Јо­ван Зла­то­уст)

Има их ко­ји, при тра­же­њу ми­ло­сти­ње од стра­не си­ро­ма­ха, го­во­ре: „Бог ће да­ти“ не­ра­зум­но чи­ниш ако та­ко чи­ниш пре­ма не­вољ­но­ме бра­ту. Си­ро­ма­шка ша­ље те­би Бог, а ти га обрат­но ша­љеш га Бо­ гу ре­чи­ма „Бог ће ти да­ти“. Бог ће да­ти не­из­ос­ тав­но али дај и ти. Он ће да­ти си­ро­ма­си­ма, но да­ли ће те­би ука­за­ти Сво­ју ми­лост, ко­ја је те­би не­у­по­ре­ди­во ви­ше по­треб­ни­ја, не­го ли си­ро­ма­шку тво­ја ми­лост? (Св. Исак Си­рин) Бал­сам ми­ло­сти, ко­је­га из­ли­ва­мо на из­ра­ња­ва­но ср­це бли­жње­га, по­кре­пљи­ва и на­ше соп­стве­но ср­це. (Фи­ла­рет Мо­сков­ски)

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

9

БОГОСЛОВЉЕ

Беседа о богаташу и убогом Лазару (Лк. 16, 19–41)

Архимандрит Пантелејмон Манусакис

Д

ра­га бра­ћо и се­стре, Да­на­шње Је­ван­ђе­ље нам го­во­ри о јед­ној од нај­по­ зна­ти­јих при­ча из уче­ња (на­шег) Го­спо­да: при­чи о бо­га­та­шу и убо­ гом Ла­за­ру. Ова при­ча нам при­вла­чи па­жњу због јед­не на­ро­чи­те ства­ри: са­мо у њој се, од свих при­ча ко­је је Го­ спод из­го­во­рио, по­ми­ње име јед­ ног од ли­ко­ва. Ми се се­ћа­мо блуд­ но­га си­на, али не зна­мо ка­ко се он зо­ве, се­ћа­мо се и до­брог Са­мар­ ја­ни­на, али не и ка­ко се звао; ни до­бри ни­ти зли слу­га не­ма­ју име, ни­ти гор­ди фа­ри­сеј или сми­ре­ни ца­ри­ник – украт­ко, ни­је­дан лик из Го­спод­њих при­ча не­ма име осим јед­ног: Ла­за­ра. Уко­ли­ко Го­спод пра­ви то­ли­ки из­у­зе­так, мо­ра по­ сто­ја­ти не­ки раз­лог, мо­ра би­ти да је ње­го­во име, „Ла­зар“, зна­чај­но. Слу­ша­мо ка­ко је Ла­зар про­вео свој зе­маљ­ски жи­вот у си­ро­ма­ штву и по­ни­же­њу, из­ба­чен из бо­ га­та­ше­вог до­ма, на­да­ју­ћи се да ће се на­хра­ни­ти „от­па­ци­ма са бо­га­ та­ше­ве тр­пе­зе“, те­ло му је би­ло пре­кри­ве­но ра­на­ма ко­је су пси ли­за­ли, док је бо­га­таш, оде­вен у ску­по­це­ну оде­ћу и пор­фи­ру, жи­ вео рас­ко­шно. Иа­ко су жи­ве­ли не­јед­на­ко, обо­ ји­ца су се на­шли пред пра­вед­но­ шћу смр­ти. Јед­на­кост ко­ју зах­те­ ва­мо је до­сти­жна са­мо оним што смрт пред­ста­вља; јер су жи­ви ну­ жно не­јед­на­ки све док су жи­ви.

10

Ипак, у смр­ти, ка­ко нам сто­ји у пе­сма­ма на опе­лу, не­ма „ца­ра и вој­ни­ка, бо­га­тог или си­ро­ма­шног, пра­вед­ног или гре­шни­ка“ (Са­мо­ гла­сна сти­хи­ра, глас 5), већ „цар и вој­ник сто­је за­јед­но, бо­га­таш и си­ро­мах су јед­на­ки по до­сто­јан­ ству“ (Сла­ва на Сти­хов­ње). Оно што се де­ш а­в а по­с ле смр­т и до­но­с и нам ра­д и­к а­л ан пре­о­к рет: бо­г а­таш се на­л а­з и у па­к ле­н им му­к а­м а, а Ла­з ар ужи­в а у бла­ж ен­ стви­м а Ра­ја, у „Авра­а­мо­в ом на­ руч­ју“. И ов­д е нас Цр­к ва опо­ми­ ње да не гле­д а­мо на овај свет и оно што се у ње­му де­ш а­в а као на не­про­л а­з но. Ка­к о исто­р и­ја та­к о и уста­но­в е дру­ш тва ко­је је об­л и­к у­ ју, нпр. на­ци­је, еко­н о­ми­је и брак, ни­с у не­п ро­л а­з не већ по­с то­је са­ мо у ста­њ у ства­р и прет­п о­с лед­ њих. Оне по­с то­је са­д а (или бо­љ е ре­че­но ми жи­в и­мо и по­с то­ји­мо у њи­м а и пре­ма њи­ма), али оне

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

има­ју рок тра­ја­њ а, јер ће и оне до­ћ и пред суд Го­с по­д а исто­ри­ј е и, због то­га, Цр­к ва их не мо­ж е узи­ма­т и за озбиљ­н о. Ову гре­ш ку љу­д и че­с то чи­н е, чак и те­о­л о­з и, по­к у­ш а­в а­ју­ћ и да кон­с тру­и­ш у те­ о­л о­ги­ју од на­ци­о­н ал­н ог иден­т и­ те­т а, или те­о­л о­ги­ју си­р о­м а­ш тва, или те­о­л о­ги­ју бра­к а, за­б о­ра­в ља­ ју­ћ и да „про­л а­з и об­л ич­ј е ово­га све­т а“ (1 Кор. 7, 31). За Ње­го­ве је­вреј­ске слу­ша­о­це бли­скост два име­на – Авра­ам и Ла­зар – у Хри­сто­вој при­чи би на­ зна­чи­ла јед­на­ко ра­ди­ка­лан пре­ о­крет. За Је­вре­је ко­ји су слу­ша­ ли ову при­чу би­ло би при­род­но, ско­ро не­из­бе­жно, да на Ла­за­ра гле­да­ју као на Еле­а­за­ра, Авра­а­ мо­вог слу­гу (име „Ла­зар“ је ва­ри­ јан­та име­на „Еле­а­зар“). У По­ста­ њу чи­та­мо да се Аврам пла­ши да ће, уко­ли­ко умре без по­том­ства, „слу­га ро­ђен у ку­ћи (ње­го­вој) би­ ти (ње­гов) на­след­ник“ (15, 3), екс­ пли­цит­но име­ну­ју­ћи Еле­а­за­ра из Да­ма­ска. „А гле, Го­спод му про­ го­во­ри: не­ће тај би­ти на­след­ник твој, не­го ко­ји ће иза­ћи од те­бе тај ће ти би­ти на­след­ник“ (15, 4). Ипак, у Хри­сто­вом пре­при­ча­ва­њу ове при­че, упра­во тај раз­ба­шти­ ње­ни Ла­зар, си­ро­мах, из­гна­ник и ко­ји ни­је Је­вре­јин, је на­след­ник Авра­а­мо­вог бла­го­сло­ва. Хри­стос, чи­ни се, под­се­ћа сво­је слу­ша­о­це, као што под­се­ћа и нас да­нас, да Бо­га не мо­же­мо огра­ни­чи­ти на­

БОГОСЛОВЉЕ

шим оче­ки­ва­њи­ма и пра­ви­ли­ма. И, по­не­кад, Бог ни­је огра­ни­чен чак ни сво­јим обе­ћа­њем. Мо­жда је упра­во то био раз­лог због ко­га је Ла­за­ру мо­ра­ло би­ти на­ве­де­но име, да би се при­зва­ла по­ве­за­ност Еле­а­за­ра и Авра­а­ма, да би се се­ти­ли Бо­жи­јег обе­ћа­ња Авра­а­му, и да се при­ка­же да до­ла­ зак Цар­ства Бо­жи­јег, чи­ји по­че­так је озна­чио до­ла­зак Си­на Бо­жи­јег у те­лу, и да би нам био знак ни­за пре­о­кре­та – пре­о­кре­та ко­ји обе­ћа­ ва­ју, и за­и­ста одо­бра­ва­ју, спа­се­ње не са­мо оних ко­ји но­се скер­лет и сви­ лу, тј. сим­ бо­ ле вла­ сти и све­ штен­ства, не­го и оних ко­ји „ле­же пред вра­ти­ма“ (Лк. 16, 20). А ка­кво је ово спа­се­ње? Спа­се­ ње за бо­га­та­ша, ко­ји се му­чи у па­ клу, је спа­се­ње ње­го­ве род­би­не: „Та­ да ре­ че: Мо­ лим те пак, оче, да га по­ша­љеш до­му оца мо­је­га; јер имам пе­то­ри­цу бра­ће: не­ка им по­све­до­чи да не би и они до­ шли на ово ме­сто му­че­ња“ (Лк.

16, 27–28). Он се и да­ље бри­не о сво­јој ужој по­ро­ди­ци; не мо­же да пред­ви­ди уни­вер­зал­не ди­мен­ зи­је Хри­сто­вог спа­се­ња. Па ипак, он пре­по­зна­је да би не­што ви­ше од „Мој­си­ја и Про­ро­ка“ би­ло по­ треб­но да би се ње­го­ва бра­ћа по­ ка­ја­ла. „А он ре­че: Не, оче Авра­ а­ ме, не­ го ако им до­ ђе не­ ко из мр­твих, по­ка­ја­ће се“ (Лк. 16, 30). Оно што је бо­га­таш тра­жио је за­и­ста би­ло ис­пу­ње­но, али на на­

Прича о богаташу и Лазару чин ко­ји он ни­кад не би мо­гао ни за­ми­сли­ти. Тра­жио је да Ла­зар уста­не из мр­твих, и за­и­ста Ла­зар је устао из мр­твих ка­да је Онај ко­ ји је „вас­кр­се­ње и жи­вот“ (Јн. 11, 25) при­шао гроб­ни­ци и уз­вик­нуо: „Ла­за­ре, изи­ђи на­по­ље!“ (Јн. 11, 43). Бо­га­таш је тра­жио знак, а до­ био је но­ви жи­вот. Ку­као је ка­ко је „по­ста­вље­на про­ва­ли­ја ве­ли­ка“ (Лк. 16, 26) из­ме­ђу па­кла и Ра­ ја, и Хри­стос је ра­за­пео сво­је те­ ло на крст да би по­стао мост ко­ји му омо­гу­ћу­је пре­ла­зак (про­ва­ли­ је). Тра­жио је кап во­де да му рас­ хла­ди је­зик (Лк. 16, 24) и по­то­ци веч­ног жи­во­та су по­те­кли из Хри­ сто­вог про­бо­де­ног ре­бра. Тра­жио је ожи­вља­ва­ње јед­ног мр­тва­ца и

да­то је вас­кр­се­ње свих. „Где ти је, смр­ти, жа­лац? Где ти је, па­кле, по­бе­да?“ (1 Кор. 15, 55). Та­ко­ђе је и због ово­га Ла­зар мо­ рао би­ти име­но­ван, да би при­звао у на­ше ми­сли по­ве­за­ност са Ла­за­ ром из Ви­та­ни­је, да раз­ми­сли­мо о то­ме ка­ко Ла­за­ре­во име зна­чи „Бог је по­мо­гао“ и да у овој при­ чи о без­на­де­жно­сти већ ви­ди­мо Бо­жи­је обе­ћа­ње по­мо­ћи упи­са­но у Ла­за­ре­во име и да за­бла­го­да­ри­ мо Ње­му, ко­ји нам по­ма­же са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин. Превео са енглеског Ђорђе Остојић

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

11

БОГОСЛОВЉЕ

О ду­хов­ној ли­те­ра­ту­ри Ар­х и­м ан­д рит Са­в а (Ја­њ ић)

Д

у­хов­на ли­те­ра­ту­ра је као јед­на ве­ли­ка апо­те­ка и у њој по­сто­ји лек за сва­ку бо­лест. Уко­ли­ко чо­век без по­зна­ва­ња фар­ ма­ко­ло­ги­је уђе у апо­те­ку и поч­не да би­ра ле­ко­ве за сво­је бо­ле­сти по из­гле­ду или лич­ном на­хо­ђе­њу у ве­ ли­кој је опа­сно­сти да се отру­је или озбиљ­но оште­ти сво­је здра­вље. Та­ко је и са на­ма уко­ли­ко без по­треб­ног са­ве­та и ду­хов­ног ре­цеп­та ко­ри­сти­ мо све­то­о­тач­ку ли­те­ра­ту­ру. Све што су Све­ти оци на­пи­са­ли ду­хов­но је ко­ри­сно али не мо­же се при­ме­ни­ти са­мо­вољ­но и без ра­су­ђи­ва­ња. До­бар део аскет­ске ли­те­ра­ту­ре је по­себ­но пи­сан за мо­на­штво и за­то је љу­ди­ма ко­ји жи­ве мир­ским жи­во­том ко­ри­ сни­је да чи­та­ју са­ве­те ота­ца ко­ји су го­во­ри­ли о хри­шћан­ском жи­во­ту „у све­ту“. Да­нас, на­жа­лост, има­мо че­сто слу­ча­је­ве да и не­ки ду­хов­ни­ци, а нај­че­шће и са­ми вер­ни­ци са­ ми се­би, пре­пи­су­ју ду­хов­ну ли­ те­ра­ту­ру ко­ја их не­рет­ко од­во­ди на пут са­мом­ње­ња или пре­ле­сти. За хри­шћа­не ко­ји жи­ве по­ро­дич­ ним жи­во­том нај­бо­ље је да се са­ ве­ту­ју са ис­ку­сни­јим па­ро­хиј­ским све­ште­ни­ци­ма ко­ји и са­ми има­ју ис­ку­ство по­ро­дич­ног жи­во­та. Мо­ на­шка ли­те­ра­ту­ра ако се бу­квал­но при­ме­њу­је „у све­ту“ мо­же да бу­де и ве­о­ма штет­на. Али и у тој ли­те­ ра­ту­ри по­сто­је раз­ли­ке. Оп­ште­жи­ тељ­ни мо­на­си би ви­ше тре­ба­ло да чи­та­ју по­у­ке ве­за­не за жи­вот мо­на­ ха у за­јед­ни­ци, а ма­ње от­шел­нич­ку ли­те­ра­ту­ру. Жи­ти­ја све­тих су ве­о­ма ле­па ли­те­ра­ту­ра уко­ли­ко, на­рав­но, не узи­ма­мо за узор при­ме­ре ко­ји ни­

12

су при­клад­ни у на­шем вре­ме­ну и усло­ви­ма у ко­јим жи­ви­мо. Циљ ду­ хов­не ли­те­ра­ту­ре је­сте да нас под­ стак­не на мо­ли­тву и труд, а на­да­ све а нам по­мог­не да бо­ље жи­ви­мо у за­јед­ни­ци (по­ро­ди­ци, ко­лек­ти­ву

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

и сл.) и да нас под­сти­че на ми­ло­ср­ ђе и пра­шта­ње. Ве­о­ма је ва­жно да чи­та­мо и ту­ма­че­ња Св. Ота­ца ка­ко би­смо бо­ље раз­у­ме­ли све­то­о­тач­ ку ло­ги­ку раз­ми­шља­ња и по­и­ма­ња све­ште­них пи­са­ма. У сва­ком слу­ча­ју бих са­ве­то­вао да се из­бе­га­ва­ју не­здра­ве апо­ка­ лип­тич­не књи­ге. И са­ми зна­те да се От­кро­ве­ње ни­ка­да не чи­та у Цр­кви не за­то што је не­и­сти­ни­то (не дао Бог) већ за­то што по­сто­ји ве­ли­ка мо­гућ­ност по­гре­шног ту­ ма­че­ња и по­ве­зи­ва­ња до­га­ђа­ја о ко­ји­ма оно го­во­ри. Ја­ко је опа­сно да се на­ро­чи­то по­чет­ни­ци у ве­ри ба­ве те­ма­ма кра­ја све­та и ан­ти­хри­ ста, и на­ро­чи­то пи­та­њи­ма ма­со­на, за­ве­ра, са­та­ни­зма и сл. Не сме­мо да за­бо­ра­ви­мо да зло не мо­же­мо да по­бе­ди­мо та­ко што ће­мо га про­у­ча­ва­ти, већ је­ди­но уко­ли­ко се и са­ми утвр­ди­мо у здра­вом ду­хов­ном жи­во­ту. Ба­вље­ње овим те­ма­ма не­до­ вољ­но ста­бил­не љу­ де уво­ди у об­ма­ну и ду­хов­ну па­ра­но­ју и уда­љу­је их од Бо­га. Зло­ га ће мо­ ћи пре­ по­зна­ти са­мо они ко­ји су упо­зна­ли жи­ вог Хри­ста, а не они ко­ји стал­но чи­та­ју о не­га­тив­ним ства­ри­ ма у све­ту јер ба­ве­ћи се ти­ме ри­зи­ку­ју да пот­пад­ну под деј­ство под­не­бе­сних си­ла. Из­вор: По­у­ке.ор­г­

БОГОСЛОВЉЕ

Не­де­ља Дан Го­спод­њи Про­т о­ј е­р еј Ду­ш ан Ко­л ун­џ ић

У

не­ко­ли­ко на­вра­та пи­сао сам мо­јим па­ро­хи­ја­ни­ма и пи­ тао их: «Шта ра­ди­те не­де­љом пре под­не?» Ово пи­та­ње их је увек уз­не­ми­ра­ва­ло, јер су осе­ћа­ли, да су се мно­го пу­та огре­ши­ли о овај за хри­шћа­не вр­ло зна­ча­јан дан. А све­тост ово­га да­на се­же у да­ле­ку про­шлост, у са­ме по­чет­ке хри­шћан­ ства. Са си­гур­но­шћу мо­же­мо ре­ћи, да је већ од 2. ве­ка не­де­ља, дан Го­ спод­њи, би­ла глав­ни дан мо­ли­тве­ног оку­пља­ња хри­шћа­на и та­да су «сла­ ви­ли Ев­ха­ри­сти­ју», при­че­шћи­ва­ли се. Из то­га је вр­ло ве­ро­ват­но, да су хри­шћа­ни, мно­го ра­ни­је но што су има­ли го­ди­шњи дан обе­ле­жа­ва­ња и сла­вље­ња вас­кр­се­ња Хри­сто­ва, по­ че­ли да га сла­ве сед­мич­но, «у пр­ви дан не­де­ље». Раз­у­ме се, да је то у он­да­шњем дру­штву био рад­ни дан, чи­ме су хри­шћа­ни чи­ни­ли пре­кр­шај у од­но­су на рим­ски за­кон, што је мно­ге од њих ко­шта­ло и му­че­нич­ке смр­ти, али без да­на Го­спод­њег они ни­су мо­гли жи­ве­ти. Не­де­ља је, зна­ чи, би­ла нај­ва­жни­ји дан у сед­ми­ци још за пр­ве хри­шћа­не. Они су се тог да­на оку­пља­ли, да би про­сла­ви­ли нај­ва­жни­је до­га­ђа­је из Бож­јег пла­на спа­са­ва­ња љу­ди: од ства­ра­ња све­та, стра­да­ња и вас­кр­се­ња Хри­сто­вог, па до сла­ња Све­тог Ду­ха и оче­ки­ва­ња по­след­њег су­да. Да­нас је не­де­ља ису­ви­ше де­гра­ди­ ра­на, не са­мо због то­га што је ве­ра у на­ро­ду осла­би­ла, већ то про­из­и­ла­зи и из мно­гих дру­гих раз­ло­га: про­ме­ на на­чи­на жи­во­та, ин­ду­стри­ја­ли­зо­ ва­но дру­штво, про­ши­ре­ње ра­да у не­де­љу, рад­но вре­ме про­дав­ни­ца, ма­сов­ни спорт, ту­ри­зам, ме­ди­ји, по­го­то­во те­ле­ви­зиј­ски про­гра­ми,

раз­не ре­кре­а­тив­не ак­тив­но­сти, ри­ там жи­во­та уоп­ште, но­во­у­сво­је­ни по­јам «ви­кенд». Све је то не­де­љи, «Да­ну Го­спод­њем», да­ло са­свим дру­го зна­че­ње. У јед­ним за­пад­ним но­ви­на­ма иза­шао је чла­нак под на­ зи­вом: «Ко­ме при­па­да не­де­ља, Бо­ гу (Цр­кви) или спор­ту?» И Цр­кве у не­ким зе­мља­ма су на­сто­ја­ле, да се зна­чај­на спорт­ска так­ми­че­ња, по­ го­то­во на ко­ји­ма уче­ству­ју де­ца, не одр­жа­ва­ју не­де­љом пре под­не. Ба­ нал­но мо­жда ре­че­но, али не по­сто­ ји ви­ше ни «не­дељ­но оде­ло». Љу­ди не обла­че не­де­љом нај­бо­ље оде­ло. Мно­ги и у цр­кву до­ла­зе об­у­че­ни у џинс, па чак и у спорт­ске тре­нер­ке. Уме­сто све­ча­ног не­дељ­ног оде­ла, обла­чи се спорт­ско или «штра­пац» оде­ло, јер не­де­ља за мно­ге ни­је «Дан Го­спод­њи», већ јед­но­став­но «сло­бо­дан дан», су­бо­та и не­де­ља су «да­ни ви­кен­да». Шта да­нас мо­же­мо учи­ни­ти да не­де­ља до­би­је опет сво­је пра­во на­ зна­че­ње: Дан Го­спод­њи? Мо­же­мо ли у да­на­шњем дру­штву по­вра­ти­ти све­тост не­де­ље и не­дељ­не Све­те ли­ тур­ги­је? Ако се вра­ти­мо у про­шлост, чак у злат­ни IV век Хри­шћан­ства, мо­же­мо ви­де­ти да су ве­ле­леп­не ба­ зи­ли­ке у мно­го­људ­ним хри­шћан­ ским гра­до­ви­ма, би­ле вр­ло рет­ко пот­пу­но ис­пу­ње­не вер­ни­ци­ма у не­ дељ­но пре­под­не. О то­ме са­зна­је­мо из мно­гих про­по­ве­ди Све­тих ота­ца то­га вре­ме­на. Нај­ве­ћи бе­сед­ник то­ га до­ба, Све­ти Јо­ван Зла­то­у­сти, жа­ли се да ње­го­вим про­по­ве­ди­ма у ан­ти­о­ хиј­ској цр­кви при­су­ству­је ма­ње вер­ ни­ка, не­го коњ­ским тр­ка­ма у гра­ду. Цр­кве­ни оци су и у ка­сни­јим ве­ко­ви­ ма опо­ми­ња­ли на све­тост не­де­ље, на

по­тре­бу да се «Дан Го­спод­њи» Ње­му и по­све­ти. То чи­ни све­штен­ство и да­нас, али су цр­кве и на­да­ље не­де­ љом по­лу­пра­зне, у мно­гим се­ли­ма чак и пот­пу­но пра­зне. Из то­га ве­ков­ног ис­ку­ства Цр­кве, схва­та­мо да је не­де­ља, Дан Го­спод­ њи, све­та и не­из­о­став­на оба­ве­за свих хри­шћа­на и да по­у­ка Цр­кве у том прав­цу не сме ни­ка­да из­о­ста­ ти. Ко­нач­но, они ко­ји ис­тра­ја­ва­ју у мо­ли­тве­ном не­дељ­ном оку­пља­њу и ев­ха­ри­стиј­ском са­бра­њу, тре­ба у не­ку ру­ку да бу­ду за­ступ­ни­ци оста­ лих хри­шћа­на, они су гла­сни­ци хри­ шћан­ског на­ро­да у тај­на­ма ве­ре и спа­се­њу це­лог чо­ве­чан­ства. Та­ко се и мо­ли све­ште­ник на сва­кој Све­тој ли­тур­ги­ји; «Још Ти при­но­си­мо ову сло­ве­сну слу­жбу за ва­се­ље­ну, за све­ ту, са­бор­ну и апо­стол­ску Цр­кву...» Функ­ци­ју не­де­ље, као да­на ми­ ра и од­мо­ра, као не­го­ва­ње по­ро­ дич­не за­јед­ни­це, до­бро­су­сед­ских и дру­штве­них од­но­са, као слу­же­ње бли­жњи­ма (со­ци­јал­на и ху­ма­ни­ та­р­на де­ла), за­јед­нич­ко уче­шће у бо­го­слу­же­њи­ма, пре­вас­ход­но на не­дељ­ној, вас­кр­сној Ли­ту­р­ги­ји, по­ ста­је ипак ак­ту­ел­но, иа­ко не­дељ­не по­се­те хра­мо­ви­ма још ни из­да­ле­ ка ни­су за­до­во­ља­ва­ју­ће. За­да­так је це­ле хри­шћан­ске Евро­пе, а и Хри­ шћа­на це­лог све­та, па та­ко и нас пра­во­слав­них Ср­ба, да се не­де­љи вра­ти ње­но хри­шћан­ско на­зна­че­ње: не­де­ља као дан вас­кр­се­ња Хри­сто­ вог, сла­вље­ње та­јан­стве­не Хри­сто­ве Пас­хе, уче­шће у за­јед­нич­ком при­ че­шћу те­лом и кр­вљу Спа­си­те­ља, со­ли­дар­ност са обес­пра­вље­ни­ма, си­ро­ма­шни­ма, прог­на­ним, за­то­че­ ним.

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

13

БЕСЕДА

Све­т и Гри­г о­р и­ј е Бо­г о­с лов

Слово на Ро­ђење Спа­си­те­ља

Х

ри­стос се ра­ђа, сла­ви­те! Хри­ стос са не­бе­са (си­ла­зи), по­ ђи­те у сре­та­ње! Хри­стос (је) на зе­мљи, уз­но­си­те се! За­пе­вај Го­ спо­ду сва зе­мљо! И ка­за­ћу обо­ји­ма за­јед­но: не­ка се ве­се­ли не­бо и не­ка се ра­ду­је зе­мља - ра­ди не­бе­ског, а по­ том зе­маљ­ског. Хри­стос је у те­лу, са тре­пе­том и ра­до­шћу ве­се­ли­те се: са тре­пе­том гре­ха ра­ди, а са ра­до­шћу због на­де. Хри­стос је од Дје­ве; же­не, чу­вај­те дев­стве­ност сво­ју да би­сте по­ста­ле ма­те­ре Хри­сто­ве! Ко да се не кла­ња сваг­да Су­штом? Ко да не про­сла­ви По­след­ње­га? Раз­го­ни се та­ма и по­но­во си­ја све­тлост; опет је Еги­пат ка­жњен та­мом и опет је Изра­иљ оба­сјан сту­бом. Љу­ди ко­ји се­де у та­ми не­зна­ња не­ка са­гле­да­ју ве­ли­ку све­тлост зна­ња. Ста­ро про­ђе, све по­ста­де но­во. Сло­во устук­њу­је, дух га над­ја­ча­ва, сен­ке про­ђо­ше, а њи­хо­во ме­сто за­у­зи­ма исти­на. До­ ла­зи Мел­хи­се­дек; ро­ђен без ма­те­ре, ра­ђа се без оца: пр­ви пут без мај­ке, дру­ги пут без оца. На­ру­ша­ва­ју се за­ ко­ни при­ро­де; ви­шњи свет тре­ба да се на­пу­ни. Хри­стос за­по­ве­да, ми се не­ће­мо јо­гу­ни­ти. Сви на­ро­ди за­пље­ скај­те ру­ка­ма, јер нам се ро­ди де­те, Син, и да­де нам се, ко­јем је власт на ра­ме­ну ње­го­вом, јер уз­но­си се са кр­стом, и име ће му би­ти: ве­ли­ко­га са­ве­та - Оче­вог са­ве­та - Ан­ђео. Не­ ка за­гр­ми Јо­ван: при­пре­ми­те пут Го­спод­њи! И ја бла­го­ве­стим си­лу да­ на. Бес­те­ле­сни се оте­ло­вљу­је, Реч се ма­те­ри­ја­ли­зу­је, Не­ви­ди­ви по­ста­ је ви­див, Не­до­ди­ри­ви нам је до­сту­ пан, Без­вре­ме­ни при­ма по­че­так, Син Бож­ји по­ста­је си­ном чо­веч­јим; Исус Хри­стос, ју­че и да­нас, Он и у ве­ко­ве. Не­ка се Ју­деј­ци са­бла­жња­ва­ју овим, не­ка се Је­ли­ни под­сме­ва­ју, а је­ре­ти­ци не­ка за­луд­но тро­ше је­зик свој! Сви ће они по­ве­ро­ва­ти у Го­ спо­да ка­да Га ви­де ка­ко ус­хо­ди на

14

Св. Григорије Богослов, рад о. Стаматиса Склириса не­бо; ако и та­да не по­ве­ру­ју, он­да сва­ка­ко ка­да Га ви­де да до­ла­зи са не­бе­са и се­да да би су­дио. Све ће то би­ти по­сле, а са­да је пра­зник Бо­го­ја­ вље­ња или Ро­жде­ства; ова­ко се ина­ че на­зи­ва дан овај и два име­на да­ју се јед­ном пра­зно­ва­њу - Бог се ја­вио љу­ди­ма кроз ро­ђе­ње. Он је Бог, као Су­шти и Сваг­да­су­шти од Сваг­да­су­ штог, из­над гре­ха и осу­де ре­чи­ма (не по­сто­ји реч ко­ја би би­ла из­над Ре­чи Бож­је), Он се ја­вља ра­ди нас

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

ро­див­ши се у по­след­ња вре­ме­на, да би нам Тај, ко­ји нам је да­ро­вао би­ ће, са­да да­ро­вао и до­бро­би­ти­је тј. да би­смо ми, ко­ји гре­хом из­гу­би­смо до­бро­би­ти­је, по­но­во би­ли вра­ће­ни у ње­га кроз ова­пло­ће­ње. Од ја­вља­ња Бож­јег до­би­смо на­зив Бо­го­ја­вље­ње, а од ро­ђе­ња - Ро­жде­ство. Та­кво нам је пра­зно­ва­ње; ово про­сла­вља­мо са­ да - до­ла­зак Бо­га љу­ди­ма, да би­смо се и ми пре­се­ли­ли или (ка­за­но ис­ прав­ни­је) по­но­во вра­ти­ли Бо­гу, да се, од­ба­цив­ши ста­ро­га чо­ве­ка, об­ у­че­мо у но­во­га, и као што у Ада­му умре­смо, та­ко ће­мо у Хри­сту жи­ ве­ти - са Хри­стом ро­ђе­ни, рас­пе­ти, са­хра­ње­ни и вас­кр­сну­ти. Ја та­ко­ђе тре­ба да ис­тр­пим ту спа­со­но­сну из­ ме­ну да би, као што је из при­јат­ног про­и­за­шло жа­ло­сти­во, из жа­ло­сти­ вог на­но­во из­ни­кло при­јат­но. Где се умно­жи грех, ту се умно­жа­ва и бла­ го­дат. Ако је је­де­ње би­ло узрок осу­ де, ни­је ли нас Хри­сто­во стра­да­ње још спа­со­но­сни­је оправ­да­ло? Да­кле, пра­знуј­мо не пре­је­да­њем, не­го бо­жан­ски, не ово­свет­ски, не­го над­свет­ски, не наш пра­зник, не­го пра­зник Оно­га ко­ји је по­стао наш или је, бо­ље ре­ћи, пра­зник Го­спо­ да на­шег, не пра­зник сла­бо­сти, не­ го пра­зник ис­це­ље­ња, не пра­зник ства­ра­ња, не­го пра­зник но­вог ства­ ра­ња. Ка­ко ово да ис­пу­ни­мо? Не­ ће­мо укра­ша­ва­ти пре­двор­ја сво­јих ку­ћа, ни­ти ће­мо ули­це до­те­ри­ва­ти; не­ће­мо се оку­пља­ти и за­ма­ја­ва­ти ис­пра­зним гле­да­њем, ни­ти ће­мо слу­ша­ти звук сви­ра­ла или на­сла­ђи­ ва­ти чу­ло ми­ри­са, оскр­на­вљи­ва­ти чу­ло уку­са - све су то крат­ки пу­те­ ви ко­ји во­де по­ро­ку, све су то вра­та гре­ха. Не по­на­шај­мо се као же­не, ни­ти се оду­ше­вља­вај­мо ме­ком и ле­пр­ша­вом оде­ћом ко­јој је сва еле­ ган­ци­ја бе­сми­сле­на, ни­ти се играј­ мо дра­гим ка­ме­њем, ни­ти бле­ском

БЕСЕДА злат­ни­ка или шмин­ка­њем ли­ца сво­ јих што до­во­ди у сум­њу при­род­ну ле­по­ту на­шу, по­што се шмин­ком, уства­ри, ру­га­мо ли­ку Бож­јем у на­ ма. Не пре­пу­штај­мо се пре­је­да­њу и пи­јан­ству са ко­ји­ма је, ко­ли­ко ја знам, сје­ди­ње­на пре­љу­ба и не­чи­сто­ та; код рђа­вих учи­те­ља и по­у­ка је рђа­ва, од­но­сно, од рђа­вог се­ме­на и њи­ва је бес­ко­ри­сна. Не пре­кри­вај­ мо гран­чи­ца­ма др­ве­та ви­со­ке ло­же, ни­ти по­ста­вљај­мо рас­ко­шну тр­пе­зу ко­јом уга­ђа­мо сто­ма­ку; не це­ни­мо пре­ко­мер­но уку­сна ви­на, ку­вар­ске спе­ци­ја­ли­те­те и гур­ман­лу­ке. Ни зе­ мља, а ни мо­ре, не да­ру­ју нам ску­ по­це­но бла­го - та­ко сам ја на­ви­као да ве­ли­чам ску­по­це­не пред­ме­те! Не на­стој­мо да је­дан дру­го­га над­ ма­шу­је­мо ха­ла­пљи­во­шћу (ја сма­ трам да све оно што је из­ли­шно или не­по­треб­но - је­сте не­уз­др­жи­вост), на­ро­чи­то ка­да дру­ги, ко­ји су са­зда­ ни од исто­га пра­ха и са­ста­ва као и ми, гла­ду­ју и тр­пе не­во­љу. Све ово пре­пу­сти­мо и да­ље без­бо­жни­ци­ма, њи­хо­вој рас­ка­ла­шно­сти и пи­ро­ва­ њи­ма. Они сво­је бо­го­ве сла­ве сла­ де­ћи се мр­сом, та­ко да и бо­жан­ству слу­же уга­ђа­ју­ћи те­лу сво­ме као лу­ ка­ви из­у­ми­те­љи, жре­ци и по­што­ва­ о­ци лу­ка­вих де­мо­на. А ми ко­ји се кла­ња­мо Ре­чи Бож­јој, ако већ тре­ба не­чим да се сла­ди­мо, на­сла­ђуј­мо се ре­чи­ма и за­ко­ном Бож­јим, и ра­ зно­вр­сним ка­зи­ва­њем о узро­ци­ма или раз­ло­зи­ма на­ста­лог сла­вља да би на­ше на­сла­ђи­ва­ње би­ло лич­но и при­јат­но, а не ту­ђе, Са­здав­шем нас. Или, пак, ако вам ви­ше од­го­ва­ра, ја, ко­ји и са­да на не­ки на­чин ру­ко­ во­дим овим пи­ром, пред­ла­жем ва­ ма - до­брим са­у­че­сни­ци­ма пи­ра, ову реч ко­ли­ко мо­је мо­ћи то до­зво­ ља­ва­ју, да би­сте ви по­зна­ли ка­ко то до­шљак мо­же уго­сти­ти до­ма­ће и при­род­не жи­те­ље, се­ља­нин - град­ ске ста­нов­ни­ке, не­у­пу­ћен у рас­ко­ ши - рас­ко­шне, бед­ник и бес­кућ­ник - зна­ме­ни­те оби­љем. За­по­че­ћу ова­ ко: сва­ки ко­ји же­ли да се на­сла­ђу­је пред­ло­же­ним не­ка очи­сти ум свој, и слух, и ср­це, по­што је реч о Бо­гу у ме­ни ујед­но и Бож­ја реч; очи­сти­ те се да би­сте одав­де оти­шли за­ис­ та си­ти, ни­чим не­у­ку­сним на­хра­ње­ни. Мо­ја бе­се­да ће јед­но­вре­ме­но би­ти и

са­др­жај­на и крат­ка, али ни­ти ће ко­ га обес­по­ко­ји­ти сво­јом са­же­то­шћу, ни­ти ће, пак, сво­јом оп­шир­но­шћу за­мо­ри­ти. Бог је сваг­ да био, је­ сте и би­ ће, или бо­ље да ка­же­мо: сваг­да по­сто­ ји; ре­чи: био је и би­ће, при­па­да­ју ка­те­го­ри­ја­ма на­шег вре­ме­на и свој­ стве­не су про­ла­зним би­ћи­ма, а Су­ шти - зна­чи, сваг­да. Овим име­ном Он на­зи­ва се­бе у раз­го­во­ру са Мој­ се­јем на го­ри; раз­лог то­ме је тај што Бог у се­би има све­це­ло(ви­то) би­ће ко­је ни­је по­че­ло да по­сто­ји, са­мим тим се не­ће ни пре­кра­ти­ти. Као не­ ко мо­ре су­шти­не, нео­гра­ни­че­но и не­из­ме­ри­во и без­гра­нич­но, јер пре­ ма­шу­је гра­ни­це свих пој­мо­ва о вре­ ме­ну и при­ро­ди, јед­ним умом кроз са­гле­да­ва­ње из­ве­сних обри­са (и то ве­о­ма не­ја­сно и не­до­вољ­но, не са­мо у ра­су­ђи­ва­њу и по­зна­њу то­га што је у ње­му са­мом, не­го и у ра­су­ђи­ва­њу о то­ме шта је око ње­га) оцр­та­ва се Он у не­ком об­ли­ку ствар­но­сти, не­ став­ ши из на­ шег по­ зна­ ња пре но што га уло­ви­мо и, ис­кли­знув­ши нам пре но што схва­ти­мо, осве­тља­ ва­ју­ћи у на­ма то што је вла­ди­чан­ стве­но и уко­ли­ко је, на­рав­но, чи­сто, са­мо то­ли­ко ко­ли­ко сјај му­ње оба­ сја не­бо. Ово је, чи­ни ми се, због то­га да би мо­гу­ћим при­ву­као се­би (јер што је са­ вр­ ше­ но, то је не­ до­ сти­жно и не­у­хва­тљи­во), а не да би мо­гу­ћим оства­рио на­ше ди­вље­ње, кроз ди­вље­ње да по­бу­ди на­шу же­љу, а кроз же­љу да нас очи­сти и кроз очи­шће­ње да нас учи­ни бо­го­ли­ки­ ма; ка­да то оства­ри­мо и по­стиг­не­ мо, та­да ће­мо већ раз­го­ва­ра­ти као са при­сним (др­зну­ла се реч да ка­же не­што сме­ло) - бе­се­ди­ће­мо Бо­гу ко­ ји је сту­пио у је­дин­ство са бо­го­ви­ма ко­ји Га по­зна­ше у ме­ри у ко­јој Он по­зна­је њи­ме по­зна­те. Бо­жан­ство је без­гра­нич­но и не­ са­гле­ди­во. У ње­му је са­вр­ше­но по­зна­тљи­во са­мо јед­но - ње­го­ва без­гра­нич­ност; ма­да не­ко сма­тра при­на­дле­жно­шћу при­ро­да - или би­ти са­свим не­схва­тљив или би­ ти са­вр­ше­но по­зна­тљив. За­то ис­ тра­жи­мо шта пред­ста­вља су­шти­ну про­сте при­ро­де, јер про­сто­та још не чи­ни ње­го­ву при­ро­ду, исто као што у ла­жним су­шта­стви­ма при­ро­ду не

чи­ни са­мо сло­же­ност. Ра­зум, раз­ ма­тра­ју­ћи Без­гра­нич­но у два­ма од­ но­си­ма - у од­но­су пре­ма по­чет­ку и у од­но­су пре­ма за­вр­шет­ку (јер Без­ гра­нич­но се про­сти­ре да­ље од по­ чет­ка и да­ље од свр­шет­ка, и не об­ ујм­љу­је се њи­ма) - ка­да усме­ри свој по­глед на гор­њи без­дан и не про­ на­ђе ме­сто на ко­ме ће се за­др­жа­ти и где ће по­ста­ви­ти гра­ни­цу сво­јим пред­ста­ва­ма о Бо­гу, та­да Га на­зи­ва бес­по­чет­ним; а ка­да на исти на­чин ис­тра­жу­је до­њи без­дан, он­да Га на­ зи­ва бе­смрт­ним и не­тру­ле­жним; сво­де­ћи ове две исти­не у јед­ну, у је­дин­ство, он­да се Бо­жан­ство на­зи­ ва веч­ним; веч­ност, на­и­ме, ни­је ни вре­ме, ни део вре­ме­на - она је не­ из­ме­ри­ва. Што је за нас вре­ме ко­је се ме­ри сун­че­вом пу­та­њом, то је за веч­не ван­вре­ме­на веч­ност, то је не­ што што је по­и­сто­ве­ће­но са веч­ним би­ћи­ма и као да је не­ко вре­ме­но кре­та­ње и ра­сто­ја­ње. Не­ка овим бу­де оме­ђе­на на­ша ра­ до­зна­лост о Бо­гу, јер сма­трам да не тре­ба ви­ше вре­ме­на по­све­ћи­ва­ти то­ме пи­та­њу, а пред­мет мо­је бе­се­ де ви­ше ни­је бо­го­сло­вље, већ Бож­ ја ико­но­ми­ја. Ка­да ка­жем Бог, он­да под­ра­зу­ме­вам Оца и Си­на и Ду­ха Све­то­га, не раз­ли­ва­ју­ћи Бо­жан­ство на ве­ћи број Лич­но­сти од ово­га да не би­смо уве­ли мно­ге бо­го­ве, али опет и не огра­ни­ча­ва­ју­ћи Га ма­њим бро­јем да не би­смо би­ли оп­ту­же­ни за си­ро­ма­ше­ње Бо­жан­ства, при че­ му ће­мо па­сти или у ју­деј­ство - за­ сту­па­њем јед­но­на­чал­но­сти, или, пак, у без­бо­штво - за­сту­па­њем мно­ го­на­чал­но­сти. У обо­јим слу­ча­је­ви­ ма зло је јед­на­ко ма­да до­ла­зи од су­ прот­них раз­ло­га. Та­ква је Све­ти­ња Све­тих ко­ја је скри­ве­на и од Се­ра­ фи­ма, а про­сла­вља се три­ма Све­ти­ ња­ма ко­је ухо­де у јед­но Го­спод­ство и Бо­жан­ство, о че­му је већ не­ко пре нас, пре­кра­сно и ве­о­ма уз­ви­ше­но, бо­го­слов­ство­вао. Ме­ђу­тим, по­што се Бла­гост не за­ до­во­ља­ва ти­ме са­мо да са­зер­ца­ва Се­бе са­му, би­ло је по­треб­но да се Бла­гост раз­ли­ва све да­ље и да­ље ка­ ко би број об­да­ре­них том бла­го­да­ћу би­вао све ве­ћи и ве­ћи (то је, уства­ ри, свој­ство нај­ви­ше Бла­го­сти), Бог нај­пре из­ми­шља ан­ђе­о­

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

15

ске и не­бе­ске си­ле. Ње­го­ва ми­сао по­ста­је де­ло ко­је је из­вр­ше­но Реч­ју и деј­ством Ду­ха, Та­ко про­и­за­ђо­ше дру­ге све­тло­сти као слу­жи­те­љи пр­ ве Све­тло­сти, а под њи­ма под­ра­зу­ ме­вам или ра­зум­не ду­хо­ве, или сво­ је­вр­сни не­ма­те­ри­јал­ни и бес­плот­ни огањ, или већ не­ку дру­гу, ово­ме нај­ срод­ни­ју, при­ро­ду. Же­лим од­мах да ка­жем да су ове при­ро­де не­под­ло­ жне злу и да не­пре­ста­но те­же до­бру, бу­ду­ћи су би­ћа ко­ја окру­жу­ју Бо­га и од Бо­га ди­рект­но при­ма­ју оза­ре­ње (све зе­маљ­ско се ко­ри­сти дру­го­сте­ пе­ним оза­ра­ва­њем); ме­ђу­тим, да је њих ипак бо­ље на­зи­ва­ти рђа­во не­ под­ло­жни­ма злу, а не не­под­ло­жни­ ма, убе­ђу­је ме де­ни­ца све­тло­сти ко­ји је због сво­је гор­до­сти по­стао и на­зван је та­мом, за­јед­но са пот­чи­ ње­ним му бо­го­от­па­лим си­ла­ма, а сви они за­јед­но по­ста­до­ше, по­сред­ ством сво­га уда­ља­ва­ња од до­бра, узроч­ни­ци­ма зла у ко­је нас увла­че. Због то­га је Бог и ство­рио ду­хов­ни свет, ко­ли­ко ја мо­гу бо­го­слов­ство­ ва­ти ску­дим умом сво­јим о овој уз­ ви­ше­ној бла­го­ве­сти. Ка­ко су пр­во­ ство­ре­на би­ћа би­ла угод­на Бо­гу, Он то­га ра­ди ства­ра и дру­ги свет - ма­ те­ри­јал­ни и ви­дљи­ви; реч је о устро­ је­ном са­ста­ву не­ба, зе­мље и све­га оно­га што је из­ме­ђу њих, ко­ји је по све­му ди­ван у сво­јим пре­кра­сним свој­стви­ма, а још је до­стој­ни­ји ди­ вље­ња по сво­ме це­ло­ви­том са­гла­сју и свр­сис­ход­но­сти у ко­јој све, за­хва­ љу­ју­ћи ме­ђу­соб­ној хар­мо­нич­но­сти, слу­жи пу­но­ти то­га је­дин­стве­ног све­та. Овим Бог, из­ме­ђу оста­лог, по­ка­зу­је ка­ко је мо­ћан да ство­ри не са­мо се­би срод­ну при­ро­ду, не­го и ино­род­ну. При­ро­де ко­је су срод­не Бо­гу је­су ду­хов­не и је­ди­но се умом мо­гу схва­ти­ти, док ино­род­не Бо­гу при­ро­де под­ле­жу на­шим чу­ли­ма, а још уда­ље­ни­је од бо­жан­ске при­ро­де са­чи­ња­ва­ју са­свим нео­ду­ше­вље­на и не­жи­ва ство­ре­ња. Но, због че­га је на­ма ово све уоп­ ште ва­жно, упи­та­ће мо­жда не­ки пре­те­ра­ни рев­ни­тељ и љу­би­тељ пра­зни­ка? Те­рај ко­ња пре­ма ци­љу ка­зуј о оно­ме што се ти­че да­на­шњег пра­ зни­ ка и ра­ ди че­ га смо се ми, уства­ри, и са­бра­ли да­нас. Ја ћу та­ко упра­во и учи­ни­ти, ма­да сам реч по­ чео са при­лич­но ве­ли­ким уво­дом, на шта ме је при­ну­ди­ла усрд­ност и

16

пра­знич­на реч. Да­кле, ум и чу­ла, ма­да раз­ли­чи­ ти ме­ђу со­бом, оста­до­ше у сво­јим обла­сти­ма и из­о­бра­зи­ше ве­ли­чан­ стве­ност Ства­ра­лач­ке Ре­чи као не­ ми чу­ва­ри и пр­ви про­по­вед­ни­ци ве­ли­чан­стве­но­сти. Ме­ђу­тим, још ни­је по­сто­ја­ла ме­ша­ви­на ума и чу­ ла, је­дин­ство су­прот­них при­ро­да - то­га опи­та и нај­у­зви­ше­ни­је Пре­ му­дро­сти, те си­ли­не у устро­ја­ва­њу при­ро­да; та­да још не бе­ше ис­по­ље­ но све бо­гат­ство Бла­го­сти. За­же­ лев­ши да и ово по­ка­же, Умет­нич­ка Реч устро­ја­ва жи­ву при­ро­ду у ко­јој је сје­ди­ње­но и ово и оно тј. ви­дљи­ ва и не­ви­дљи­ва при­ро­да; Бог ства­ра чо­ве­ка и од већ ство­ре­не ма­те­ри­је узи­ма те­ло, а од Се­бе удах­њу­је жи­ вот (што је Бож­ја реч на­зва­ла име­ ном ра­зум­не ду­ше и Бож­јег ли­ка) и као да ства­ра не­ки дру­ги свет - у ма­ лом ве­ли­ки; по­ста­вља на зе­мљу не­ ког дру­га­чи­јег ан­ђе­ла, од раз­ли­чи­ тих при­ро­да устро­је­ног по­кло­ни­ка, све­до­ка ви­дљи­ве тво­ре­ви­не, ри­зни­ цу умо­са­зер­ца­ва­ју­ће тво­ре­ви­не, ца­ ра над оним што је на зе­мљи, а пот­ чи­ње­ног ви­шњем цар­ству; зем­ног и не­бе­ског, вре­ме­ног и бе­смрт­ног, ви­ди­вог и умо­са­зер­ца­ва­ју­ћег, ан­ђе­ ла ко­ји за­у­зи­ма сре­ди­ну из­ме­ђу ве­ ли­чан­стве­но­сти и уни­же­но­сти, ко­ји је јед­но­вре­ме­но и дух и те­ло - дух ра­ди бла­го­да­ти, те­ло ра­ди пре­у­зви­ ша­ва­ња, дух да би­смо про­сла­вља­ли До­бро­тво­ра на­шег, те­ло, пак, да би­ смо стра­да­ли и са­стра­да­ва­ју­ћи под­ се­ћа­ли се о ње­го­вој ве­ли­чан­стве­ној мо­ћи; Бог ства­ра жи­во би­ће ко­је се на зе­мљи са­мо при­пре­ма, а по­том се пре­се­ља­ва у дру­ги свет и кроз сво­ју те­жњу ка Бо­гу за­до­би­ја обо­же­ ње (што озна­ча­ва и крај тај­не). Ов­де уме­ре­на све­тлост ме­ни слу­жи као сред­ство ко­јим ћу ви­де­ти и под­но­ си­ти Бож­ју све­тлост ко­ја је уи­сти­ну до­стој­на Оно­га ко­ји ве­зу­је и раз­ре­ ша­ва, и опет је вла­стан да све об­је­ ди­ни на нај­свр­сис­ход­ни­ји на­чин. То­га чо­ве­ка, укра­сив­ши га и об­да­ рив­ши сло­бо­дом ко­ја по­све­до­ча­ва до­бро­ту Да­ро­дав­че­ву, Бог по­ста­вља у рај (шта би зна­чио овај рај?) да бу­де де­ла­тељ бе­смрт­но­га - мо­жда бо­жан­ских по­ми­сли, ка­ко про­стих та­ко и са­вр­ше­ни­јих; по­ста­вио га је на­гог про­сто­том и не­ис­ку­стве­но­ шћу жи­во­та, без ика­кве за­шти­те и

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

огра­де; та­кав је упра­во имао би­ти пр­во­ство­ре­ни. Да­ро­вао му је и за­ кон ра­ди ко­ри­ште­ња сло­бо­де. За­ кон је пред­ста­вља­ла за­по­вест: ко­је ра­сти­ње мо­же да је­де, а ко­је не мо­ же. По­след­ње је би­ло др­во по­зна­ња ко­је у по­чет­ку ни­је би­ло за­са­ђе­но зло­на­мер­но, а за­бра­ње­но је не због за­ви­сно­сти од ње­га (не­ка ућу­те бо­ го­бор­ци и не­ка не опо­на­ша­ју лу­ка­ ву зми­ју); на­про­тив, оно је би­ло до­ бро за бла­го­вре­ме­ну и пра­во­ва­ља­ну упо­тре­бу (из раз­ло­га што, по мо­ме ми­шље­њу, то др­во бе­ше спо­зна­ја ко­јој су без­о­па­сно мо­гли при­сту­па­ ти са­мо опит­но уса­вр­ше­ни), али је и рђа­во за све про­сте и, уз то, не­у­ме­ ре­не у апе­ти­ту; исто као што и до­ бро при­пре­мље­на хра­на не од­го­ва­ ра, ни­ти ко­ри­сти, сла­би­ма и они­ма ко­ји­ма је још мле­ко по­треб­но. Ка­да је за­ви­шћу ђа­во­ло­вом, а по­ сле гре­шке же­не ко­ја се ку­ша­њу пот­чи­ни­ла сво­јом сла­бо­шћу и не­ ис­ку­стве­но­шћу (о, не­мо­ћи мо­ја! јер сла­бост мо­јих пра­ро­ди­те­ља ујед­но је и мо­ја сла­бост), чо­век за­бо­ра­ вио на до­би­је­ну за­по­вест и по­стао са­вла­дан гор­ким ку­ша­њем: та­да је кроз грех он по­стао из­гна­ник ко­ји је јед­но вре­ме био уда­љен и од др­ ве­та жи­во­та, и из ра­ја, и од Бо­га; он се та­да обла­чи у ко­жне ха­љи­не (ве­ ро­ват­но у гру­бо, са­мрт­но и про­тив­ нич­ки на­стро­је­но те­ло) и пр­ви пут по­зна­је соп­стве­ни стид те се скри­ва од Бо­га. Упра­во та­да он до­би­ја не­ што но­во, за­пра­во смрт - као пре­ пре­ку гре­ху, да зло не би по­ста­ло бе­смрт­но. На тај на­чин, ја сам у то убе­ђен, Бог уства­ри ка­жња­ва. Али да би мно­ги гре­си би­ли пред­ у­пре­ђе­ни, из раз­ло­га што су узро­ци гре­ха и вре­ме­на у ко­ји­ма се грех вр­ шио би­ли ра­зно­вр­сни, Бог је чо­ве­ка на раз­ли­чи­те на­чи­не ура­зу­мљи­вао: ре­чи­ма, за­ко­ном, про­ро­ци­ма, ка­ зна­ма, снис­хо­дљи­во­шћу, ка­ра­њем, по­пла­ва­ма, по­жа­ри­ма, ра­то­ви­ма, по­бе­да­ма, по­ра­зи­ма, не­бе­ским зна­ ме­њи­ма, раз­ли­чи­тим зна­ци­ма на не­бу и на зе­мљи, на мо­ру, нео­че­ ки­ва­ним обр­ти­ма у суд­ба­ма љу­ди, гра­до­ва, на­ро­да (све ово је би­ло са ци­љем да се ис­пра­ве са­гре­ше­ња); нај­зад, по­ста­ло је нео­п­ход­но нај­ це­ли­тељ­ни­је ле­кар­ство, по­што је и грех по­стао ве­о­ма ве­ли­ки: чо­ве­ко­ у­би­ства, пре­љу­бе, кри­во­клет­ство,

про­тив­при­род­ни блуд и по­след­ ње, али од свих за­ла пр­во и нај­ве­ ће зло - идо­ло­слу­же­ње и кла­ња­ње тво­ре­ви­ни уме­сто Твор­цу. Све ово је по­тре­бо­ва­ло ван­ред­не ме­ре, те је Бог и по­сту­пио на нај­це­лис­ход­ни­ ји на­чин. Упра­во: лич­но Реч Бож­ја, пре­веч­на, не­ви­ди­ва, не­до­сти­жна, бес­те­ле­сна, по­че­так од по­чет­ка, све­тлост од све­тло­сти, из­во­ри­ште жи­во­та и бе­смрт­но­сти, оти­сак пр­ во­о­бра­зне Кра­со­те, не­по­но­вљи­ви пе­чат, не­из­ме­њи­во об­лич­је, од­ре­ ђе­ње и во­ља Оче­ва, до­би­ја сво­је об­ лич­је, но­си те­ло ра­ди те­ла, сје­ди­њу­ је се са ра­зум­ном ду­шом ра­ди мо­је ду­ше, да­ру­је очи­шће­ње по­доб­ним, по­ста­је чо­век у све­му осим у гре­ху. Ма­да се за­чи­ње у Дје­ви­ној утро­би, ко­јој и ду­ша и те­ло бе­ху пре­до­чи­ шће­ни Ду­хом (тре­ба­ло је, на­и­ме, и ро­ђе­ње по­што­ва­ти и дев­ство очу­ва­ ти), ипак Тај ко­ји је про­и­за­шао од ње са при­хва­ће­ном од Ње­га - Бог је, је­дин­ство од две­ју су­прот­ста­вље­них (при­ро­да) - те­ла и Ду­ха, од ко­јих се јед­на обо­жи­ла, а дру­га је обо­же­на. О, но­ве ме­ша­ви­не!? О, чуд­ног ли са­ста­ва!? Тај ко­ји сваг­да је­сте, по­чи­ње да по­сто­ји; Не­ство­ре­ни се ства­ра; Нео­б­у­хва­тљи­ви по­ста­је об­ у­хва­тљив кроз ра­зум­ну ду­шу ко­ја по­сре­ду­је из­ме­ђу Бо­жан­ства и гру­ бе те­ле­сно­сти; Бо­га­таш оси­ро­ма­ шу­је - оси­ро­ма­шу­је до те­ле­сно­сти мо­је да бих се ја обо­га­тио Ње­го­вим бо­жан­ством; Пу­но­та се из­ли­ва - из­ ли­ва се не на ду­го у сла­ви сво­јој да бих ја по­стао су­ди­о­ник и при­ча­сник пу­но­те Ње­го­ве. Ко­ли­ко бо­гат­ство ми­ло­ср­ђа! Ко­ли­ко је то ве­ли­ка тај­ на за ме­не! Ја сам до­био об­лич­је Бож­је и ни­сам га са­чу­вао; Он при­ ма мо­је те­ло да би и об­лич­је спа­сао и те­ло обе­смр­тио. Он сту­па са на­ма у дру­го оп­ште­ње ко­је је мно­го уз­ ви­ше­ни­је од пр­вог, јер он­да нам је да­ро­вао бо­ље, док са­да при­ма рђа­ ви­је; али, ово је мно­го бо­го­при­лич­ ни­је од пре­ђа­шњег, ово је за мно­го ду­хов­ни­је љу­де! Шта на ово ка­жу кле­вет­ни­ци, зли вред­но­ва­те­љи Бо­жан­ства, по­ри­ца­ те­љи до­стој­но­га хва­ле, об­у­зе­ти та­ мом по­ред Све­тло­сти, не­зна­ли­це по­ред Му­дро­сти, они - због ко­јих је Хри­стос уза­луд умро, не­за­хвал­ни ство­ро­ви, про­из­во­ди лу­ка­во­га? Зар ћеш за све то окри­ви­ти Бо­га - за сва

Рођење Христово, рад о. Стаматиса Склириса ње­го­ва до­бро­чин­ства? То­га ли је ра­ ди ма­ли, што је те­бе ра­ди сми­рио и уни­зио се­бе? Што је за­блу­де­лој ов­ ци при­шао Па­стир до­бри ко­ји ду­шу сво­ју по­ла­же за ов­це; што је до­шао на го­ре и бр­да на ко­ји­ма си ти при­но­ сио жр­тве сво­је и што је про­на­шао за­блу­де­ло­га и, на­шав­ши га, узео га је на ле­ђа сво­ја и на ра­ме­на на ко­ји­ма је и кр­сно др­во по­нео, и та­ко је про­ на­ђе­но­га по­но­во увео у не­бе­ски жи­ вот при­чи­слив­ши га они­ма ко­ји већ оби­та­ва­ју у сво­ме до­сто­јан­ству! Зар је ни­шта­ван и због то­га што је са­же­ гао све­тиљ­ку - те­ло сво­је, и очи­стио храм - осло­ба­ђа­ју­ћи свет од гре­ха, и што је про­на­шао из­гу­бље­ни нов­чић - Цар­ско об­лич­је, оба­ви­је­но стра­ сти­ма; и на­шав­ши нов­чић Си­лом сво­јом са­би­ра оне ко­ји оби­та­ва­ју у

љу­ба­ви, чи­ни уче­сни­ци­ма ра­до­сти оне ко­је је учи­нио све­до­ци­ма сво­га про­ви­ђе­ња? Што све­то­зар­на Све­ тлост сле­ду­је за пре­тек­нув­шим је све­тил­ни­ком, Реч - за гла­сом, Же­ них - за де­ве­ром ко­ји во­ди не­ве­сту, за оним ко­ји при­пре­ма Бо­гу на­род иза­бра­ни и ко­ји очи­шћа­ва во­дом за Ду­ха? Зар ћеш све то упи­са­ти Бо­гу у грех? Због то­га ли Га сма­траш ни­ ским што се опа­сао убру­сом и што је опрао но­ге уче­ни­ци­ма сво­јим по­ка­ зу­ју­ћи и на­ма са­вр­ше­ни пут ка не­бе­ си­ма - смер­ност? Што се сми­рио ра­ ди ду­ше и пре­кло­нио до зе­мље да би со­бом уз­ви­сио то што је гре­хом би­ло ба­че­но до­ле? Зар ћеш Га оп­ту­жи­ти и због то­га што је јео са ца­ри­ни­ци­ ма и у њи­хо­вим ку­ћа­ма бо­ра­ вио, што је и ме­ђу уче­ни­ци­

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

17

БЕСЕДА ма сво­јим имао ца­ри­ни­ка не би ли и сам не­што за­до­био? Шта је за­до­био и оства­рио? Спа­се­ње гре­шни­ка! Зар ће не­ко оп­ту­жи­ти ле­ка­ра због усрд­ но­сти у це­ље­њу не­чи­јих ра­на, тр­пе­ ћи смрад од гно­ја, а све са ци­љем да бо­ле­сно­ме да­ру­је оздра­вље­ње? Зар ћеш окри­ви­ти оно­га ко је, ра­ди по­ мо­ћи у не­во­љи, за­ле­гао над бу­на­ром не би ли, по за­ко­ну, спа­сао жи­во­ти­њу ко­ја је упа­ла у ње­га? Исти­на, Он је био по­слан, али као чо­ век (ко­ ји) има две при­ ро­ де; та­ ко се Он за­ма­рао, и гла­до­вао, и же­ дан био, и ис­ку­ша­ван је био, и пла­ као је - по за­ко­ну те­ле­сне при­ро­де; а ако је по­слан и као Бог, шта нам то ка­зу­је? Под по­слан­ством схва­ти Оче­ву во­љу ко­ме Он и при­но­си сва де­ла сво­ја да би по­твр­дио по­што­ва­ ње ван­вре­ме­ног на­ча­ла и да се не би по­ка­зао про­тив­ни­ком Бож­јим. За ње­га се ка­же да је пре­дан, али је та­ ко­ђе на­пи­са­но и да је сам се­бе пре­ дао. Ка­же се да Га је Отац вас­кр­сао и ваз­нео, али та­ко­ђе пи­ше да је Он сам се­бе вас­кр­сао и да је по­но­во уза­шао на не­бе­са пр­во је бла­го­во­ље­њем, а дру­го је вла­шћу. Али ти не­пре­ста­но иста­вљаш уни­же­ност ње­го­ву, а пре­ ћут­ку­јеш уз­ви­ше­ност. Го­во­риш да је Он стра­дао, а не спо­ми­њеш да та стра­да­ња бе­ху до­бро­вољ­на. Ко­ли­ко Реч Бож­ја још и са­да стра­да? Јед­ни Га по­шту­ју као Бо­га и вр­ше сли­ва­ ње, док Га дру­ги сво­де са­мо на те­ло и вр­ше де­ље­ње. На ко­је од ових ће се Он ви­ше гње­ви­ти, од­но­сно, ко­ји­ ма ће пре от­пу­сти­ти грех? Они­ма ко­ји вр­ше сли­ва­ње или пак они­ма ко­ји злоб­но оде­љу­ју? Јер и пр­ви су би­ли ду­жни да раз­де­ле, а и дру­ги су би­ли ду­жни да сје­ди­не - пр­ви у од­ но­су на број, дру­ги у од­но­су на Бо­ жан­ство. Ти се са­бла­жња­ваш те­лом? Ју­деј­ци се та­ко­ђе са­бла­зни­ше. Зар Га не­ћеш на­зва­ти и Са­мар­ја­ни­ном? О оно­ме што сле­ди да­ље од ово­га ја ћу за­ћу­та­ти. Ти не ве­ру­јеш у ње­го­во Бо­ жан­ство? Ме­ђу­тим, и бе­си су у ње­га ве­ро­ва­ли; о, ти, ко­ји си го­ри и не­ вер­ни­ји од бе­со­ва и не­ра­зум­ни­ји од Ју­де­ја­ца! Јед­ни су ње­го­во си­нов­ство схва­та­ли у сми­слу рав­но­слав­но­сти; дру­ги су у из­го­ни­те­љу по­зна­ли Бо­га, јер их је у то убе­ди­ло ње­го­во тр­пље­ ње. А ти не при­хва­таш ни јед­на­кост, ни­ти ис­по­ве­даш Бо­жан­ство у ње­му.

18

Бо­ље би ти би­ло да се обре­жеш и по­ ста­неш плен зло­ду­си­ма (ка­за­ћу не­ што сме­шно), не­го да у нео­бре­за­њу и при здра­вој па­ме­ти имаш злоб­не и без­бо­жне ми­сли. Уско­ро по­сле то­га ви­де­ћеш у Јор­ да­ну оно­га ко­ји је очи­стио Ису­са - мо­је очи­шће­ње или, бо­ље да ка­ жем, кроз то очи­шће­ње ви­де­ћеш оно­га ко­ји је осве­тио во­ду, јер Он, ко­ји је узео гре­хе све­та, ни­је имао по­тре­бе у очи­шће­њу; ви­де­ћеш то­га ко­ји је отво­рио не­бе­са; ви­де­ћеш још и ка­ко о Ису­су све­до­чи срод­ни му Дух Све­ти, и ка­ко се ис­ку­ша­ва, и ка­ ко по­бе­ђу­је, и ка­ко га ан­ђе­ли не­бе­ ски окру­жу­ју по­том, и ка­ко ис­це­љу­је сва­ку бо­лест и сва­ку не­во­љу у на­ро­ду, и ка­ко вас­кр­са­ва мр­тве (о, ка­да би и те­бе ожи­во­тво­рио - те­бе, ко­ји си умро у злој ве­ри), и из­го­ни зло­ду­ хе, све­јед­но да ли то чи­ни сам или по­сред­ством уче­ни­ка сво­јих, и ка­ко ма­ло­број­ним хле­бо­ви­ма на­хра­њу­је хи­ља­де, и ка­ко хо­ди по мо­ру, и ка­ ко се пре­да­је, и ка­ко га ра­за­пи­њу, и ка­ко Он са со­бом рас­пи­ње мој грех! Во­де га као јаг­ње и Он се­бе при­во­ ди као је­реј; као чо­век се са­хра­њу­је, а као Бог уста­је и, ма­ло за­тим, ус­ хо­ди на не­бе­са и по­но­во ће до­ћи у сла­ви сво­јој. Ко­ли­ко ми оду­ше­вље­ ња ства­ра сва­ка тај­на Хри­сто­ва. У сви­ма њи­ма по­сто­ји јед­на бит: мо­је ства­ра­ње, но­во ства­ра­ње и вра­ћа­ње пр­вом Ада­му! А са­да по­штуј за­че­ће и играј, ако не као Јо­ван у утро­би мај­ке сво­је, он­да као Да­вид при­ли­ком до­ла­ска Ки­во­та; по­штуј пи­смо на осно­ву ко­ јег си и ти упи­сан на не­бе­си­ма; кла­ њај се Ро­жде­ству Хри­сто­вом кроз ко­је си се осло­бо­дио од узр­о­ђе­ња; ука­жи част ма­ле­ном Ви­тле­је­му ко­ји те је по­но­во увео у рај; клек­ни пред ја­ сла­ ма кроз ко­ је је и те­ бе, бу­ ду­ ћи без­и­ме­ног, Реч Бож­ја пре­ва­спи­ та­ла. По­знај (за­по­ве­да ти Иса­и­ја) као во го­спо­да­ра сво­га, и као ма­га­рац ја­сле го­спо­да­ра сво­га. При­па­даш ли бро­ју чи­стих и за­ко­ном од­ре­ђе­них за угод­ну жр­тву или при­па­даш бро­ ју не­чи­стих ко­ји се не сме­ју је­сти, ни­ти се при­но­се на жр­тву, те си та­ ко по­стао до­сто­јан­ство без­бо­жни­ка? Упу­ти се за зве­здом, при­не­си за­јед­ но са му­дра­ци­ма да­ро­ве - зла­то, ли­ ван и смир­ну - као Ца­ру и као Бо­гу,

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

и као умр­ло­ме те­бе ра­ди; про­сла­ви за­јед­но са па­сти­ри­ма, ли­куј са ан­ђе­ ли­ма, за­пе­вај са ар­хан­ђе­ли­ма; не­ка на­ста­не за­јед­нич­ко сла­вље не­бе­ских и зе­маљ­ских си­ла. Ја сам уве­рен да се све не­бе­ске си­ле за­јед­но са на­ма са­да ра­ду­ју и да сла­ве; оне су мно­ го чо­ве­ко­љу­би­ви­је и бо­го­љу­би­ви­је, као што нам и Да­вид све­до­чи ус­хо­ де­ћи са Хри­стом ступ­ње­ви­ма стра­ да­ња ње­го­вог и су­сре­ћу­ћи се са њи­ ма док јед­ни дру­ги­ма ви­чу узми­те вра­та! Јед­но са­мо тре­ба да ти бу­де мр­ско из вре­ме­на ро­ђе­ња Хри­сто­ вог - Иро­до­во уби­ја­ње де­це; бо­ље да ка­жем ова­ко: у том до­га­ђа­ју по­ штуј жр­тву Хри­сто­вих вр­шња­ка по ро­ђе­њу, јер је она на­го­ве­шта­ва­ла бу­ду­ћа уби­ја­ња. Ако Хри­стос бе­жи у Еги­пат, оба­ве­зно и ти хи­тај та­мо за њим. До­бро је бе­жа­ти са про­го­ ње­ним Хри­стом. Ако се Он за­др­жи у Егип­ту, по­зо­ви Га ода­тле и ука­жи му ду­жно по­кло­ње­ње. Сло­бод­но се за­пу­ти по свим Хри­сто­вим уз­ра­сти­ ма. Као Хри­стов уче­ник очи­сти се, обре­жи се, ски­ни са се­бе убрус ко­ јим си још од ро­ђе­ња по­кри­вен; по­ у­чи се при­ме­ром у хра­му и рас­те­рај тр­гов­це све­ти­њом. Ако тре­ба ис­тр­пи и ка­ме­но­ва­ња, јер знам да ћеш би­ти не­до­сту­пан за њих и као Бог про­ћи ћеш сло­бод­но из­ме­ђу њих; реч се не мо­же уби­ти ка­ме­њем. Ако те до­ве­ду пред Иро­да, не­мој му ни­шта од­го­ва­ ра­ти. Тво­је ћу­та­ње ће би­ти по­што­ ва­ни­је од ду­гих обра­зло­же­ња дру­ гих љу­ди. Уко­ли­ко те би­чу­ју, не­мој ни оста­ло од­ба­ци­ти: ис­ку­си уси­ја­но же­ље­зо, ис­пиј сир­ће, не пла­ши се пљу­ва­ња, при­ми ша­ма­ре и би­је­ње. Овен­чај се тр­њем - су­ро­во­шћу бо­го­ у­год­ног жи­во­та; обу­ци се у пур­пур­не ха­љи­не, при­хва­ти тр­ску, до­зво­ли не­ ка се пред то­бом кла­ња­ју ру­га­ју­ћи се исти­ни. На­по­кон, расп­ни се, умри и бу­ди са­хра­њен са Хри­стом да би са њим за­јед­но и вас­кр­сао и про­сла­ вљен био, и да се за­ца­риш гле­да­ју­ћи Бо­га у свој ве­ли­чан­стве­но­сти ње­го­ вој, и да њи­ме ви­диш и по­знаш Бо­ га у Тро­ји­ци ко­ме се кла­ња­мо и ко­ га про­сла­вља­мо, ко­га мо­ли­мо да се и са­да по­ка­же ко­ли­ко је мо­гу­ће да Га ми, по­ро­бље­ни те­лом, по­зна­мо у Ису­су Хри­сту, Го­спо­ду на­шем. Ње­ му не­ка је сла­ва у свим ве­ко­ви­ма. Амин.

БЕСЕДА

О ПО­ТРЕ­БИ КА­ТИ­ХИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ ПРЕ КР­ШТЕ­ЊА

Кр­ште­ње – но­во ро­ђе­ње Отац Ален Ву­к а­ш ин

Да­нас са­вре­ме­ни чо­век те­шко мо­же да раз­у­ме и са­гле­да ве­ли­чи­ну и озбиљ­ност Све­те тај­не кр­ште­ња

„И

ди­те, да­кле, и на­у­чи­те све на­ро­де кр­сте­ћи их у име Оца и Си­на и Све­ то­га Ду­ха“ (Мт. 28, 19). То су ре­чи ко­је Го­спод Исус Хри­стос упу­ћу­је сво­јим уче­ни­ци­ма и апо­сто­ли­ма пре свог Ваз­не­се­ња на не­бо. Сле­ ду­ју­ћи за­по­вест на­шег Спа­си­те­ља у овом тек­сту же­ли­мо да украт­ко ка­ же­мо о Све­тој тај­ни кр­ште­ња, али и о ду­ше­по­губ­ним раз­ми­шља­ни­ма и прак­са­ма ко­је су се увре­жи­ле у на­шем окру­же­њу, па и ши­ре. Сам Го­спод сво­јим кр­ште­њем на ре­ци Јор­да­ну од Све­тог Јо­ва­ на Кр­сти­те­ља, као и ре­чи­ма упу­ ће­ним чо­ве­чан­ству „за­и­ста, за­и­ ста ти ка­жем, ако се ко не ро­ди во­дом и Ду­хом, не мо­же ући у Цар­ство Бо­жи­је“(Јн­. 3, 5) не­дво­ сми­сле­но све­до­чи о Све­тој тај­ни кр­ште­ња као о нео­п­ход­ном усло­ ву за спо­зна­ју и уче­ство­ва­ње у Цар­ству Бо­жи­јем. Кр­ште­њу при­сту­па­мо са љу­ба­ вљу, ве­ром, али и сло­бод­ном во­ љом. Сло­бод­но ис­по­ве­да­мо ве­ру у јед­ног Бо­га ко­ји је у исто вре­ ме и Све­та Тро­ји­ца, Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха. Сам чин по­чи­ње мо­ли­тва­ма да Го­спод иза­гна сва­ ког злог ду­ха из кр­шта­ва­ног, да би очи­шћен при­сту­пио кр­ште­њу и ушао у за­јед­ни­цу све­тих, у Цр­ кву. Све­ште­ник по­ста­вља пи­та­ња да ли се од­ри­че­мо са­та­не, свих ње­го­вих злих де­ла, сва­ко­га слу­ же­ња ње­му, а онај ко­ји се кр­шта­ ва од­ри­че се и сим­во­лич­ки ду­ва у прав­цу за­па­да и пљу­нув­ши за­пе­

ча­ћу­је сво­ју да­ту реч. По­сле то­га окре­ће­ мо се пре­ма ис­то­ку и на по­зив све­ште­ни­ка при­хва­та­мо Бо­га као Са­зда­те­ља и Спа­си­те­ ља ис­по­ве­да­ју­ћи спа­ со­но­сну ве­ру Цр­кве. Мо­же­мо да ка­же­мо да је то је­дан ди­ја­лог из­ме­ђу Бо­га и чо­ве­ка, у ко­ме се ми сло­бод­ но опре­де­љу­је­мо да по­ста­не­мо хри­шћа­ни и при­хва­ти­мо Го­спо­ да Ису­са Хри­ста као на­шег Спа­си­те­ља, по­ дра­жа­ва­ју­ћи га у Кр­ сту и Вас­кр­се­њу. Упра­во ра­ди то­га кр­ште­ње је­сте услов на­шег спа­се­ња, то је наш сло­бод­ни, љу­ бав­ни, ис­по­вед­ни ва­ пај ка Бо­гу, и же­ља да се сје­ди­ни­мо са Њим и по­ста­не­мо уче­сни­ ци Не­бе­ског Цар­ства. Крштење Христово, Стаматис Склирис Та­ко­ђе и код кр­шта­ ва­ња ма­ле де­це нео­п­ход­на је ве­ ва­ља се“. Све­до­ци смо не­до­вољ­ ра и сло­бод­на во­ља и же­ља да нас не при­пре­ме, иа­ко ис­ку­ство Цр­ Го­спод ожи­ви. У том слу­ча­ју пред кве на­ла­же ка­ти­хи­за­ци­ју то јест Цр­квом јам­чи кум у име де­те­та. по­у­ча­ва­ње о исти­ни ве­ре. Шкр­те Да­нас са­вре­ме­ни чо­век те­шко и не­до­вољ­не раз­ло­ге на­ла­зи­мо у мо­же да раз­у­ме и са­гле­да ве­ли­ не­до­стат­ку вре­ме­на, бр­зи­ни жи­ чи­ну и озбиљ­ност Све­те тај­не кр­ во­та итд. Ка­да све­ште­ни­ци тра­же ште­ ња. Одво­ јив­ ши се од истин­ од нас основ­но по­зна­ва­ње ве­ре, ског жи­во­та Цр­кве, но­во ро­ђе­ње или же­ле да нас упу­те, ве­што се по­чи­ње да се сво­ди на оби­чај­ни из­вла­чи­мо, или про­сто оде­мо об­ред, тра­ди­ци­ју или „ето, та­ко у дру­гу Цр­кву, не же­ле­ћи

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

19

БЕСЕДА да да­мо и нај­ма­њи труд. По­што углав­ном кр­ште­њу при­сту­па­ју де­ ца, кум и ро­ди­те­љи сло­бод­но при­ хва­та­ју од­го­вор­ност о ду­хов­ном уса­вр­ша­ва­њу и вас­пи­та­њу де­це. По­ста­вља се пи­та­ње ка­ко уоп­ште то оче­ки­ва­ти од љу­ди ко­ји ни­су ни са­ми уче­сни­ци и за­јед­ни­ча­ри са Бо­гом. Или ка­ко да ми ука­же­ мо не­ко­ме на бар­ку спа­се­ња ка­да смо и са­ми још да­вље­ни­ци? До­ ста пу­та уви­ђа­мо да се сам из­бор ку­ма, као оног ко­ји све­до­чи пред Цр­квом за кр­ште­ног, сво­ди на тра­ди­ци­о­нал­ни из­бор или на до­ бр­ог дру­га и дру­га­ри­цу. За­не­ма­ ре­не су ду­хов­не и мо­рал­не вред­ но­сти тог чо­ве­ка, што је по­чет­на сте­пе­ни­ца. Као вр­ху­нац ду­хов­ног сле­пи­ ла кр­ште­ње се по­че­ло спа­ја­ти са пр­вим ро­ћен­да­ном. Ис­кљу­чи­во из ма­те­ри­јал­них раз­ло­га. Да би још би­ло го­ре ро­ђен­дан по­ста­је глав­ни до­га­ћај а кр­ште­ње ус­пут­ на ствар. Са та­ квим при­ сту­ пом све­та тај­на по­ста­је при­ват­ни чин, а не чин цр­кве­не за­јед­ни­це. Са та­квим ста­вом не мо­же­мо ра­чу­ на­ти на окре­пље­ње и спа­се­ње, јер са­ми се­би по­ста­је­мо мерилo ис­прав­но­сти ис­кљу­чуј­ћи из на­ ших жи­во­та и Бо­га и глас Цр­кве ко­ју је Го­спод осно­вао као чу­ва­ра исти­не и спа­се­ња Ду­хом Све­тим. И овим пу­тем по­зи­ва­мо ка­ко кр­ште­не та­ко и оне ко­ји тек пла­ ни­ра­ју да се кр­сте да од­го­вор­но и хри­шћан­ски при­сту­па­мо све­ти­њи. Ве­ра је по­че­так, али као што смо већ ре­кли по­треб­на је при­пре­ма и пра­вил­но при­хва­та­ње спа­со­но­сне Ре­чи Бо­жи­је. Не­до­ста­так вре­ме­ на не мо­же да бу­де из­го­вор, већ у до­го­во­ру са сво­јим све­ште­ни­ци­ма по­у­ча­ва­ње се мо­же вр­ши­ти ка­ко у Цр­кви та­ко и у до­мо­ви­ма оних ко­ји се кр­шта­ва­ју. Тек ка­да усво­ји­ мо по­у­ку о ве­ри, кроз наш под­виг по­ста и мо­ли­тве, при­сту­пи­ће­мо кр­ште­њу при­пре­мље­ни и од­луч­ни да са­чу­ва­мо да­ро­ве Све­тог Ду­ха ко­ји се на нас из­о­бил­но из­ли­ва­ју у све­тој тај­ни. Осе­ти­ће­мо за­и­ста по­трес чи­та­вог на­шег би­ћа, и раз­ у­ме­ће­мо за­што Цр­ква на­зи­ва кр­ ште­ње но­вим ро­ђе­њем.

20

По­на­ша­ње у све­то­ме хра­му Отац Ми­л ан Алим­п ић

У

ла­зе­ћи у све­ти храм, пре­кр­ сти­мо се уз бла­ги на­клон. До­ла­зи­мо до це­ли­ва­ју­ће ико­не на сре­ди­ни хра­ма, по­кло­ ни­мо јој се и пре­кр­сти­мо, це­ли­ ва­мо ико­ну и на кра­ју се бла­го по­кло­ни­мо они­ма ко­ји сто­је у ре­ду иза нас. Храм је све­то ме­сто са­би­ра­ња вер­ни­ка ра­ди мо­ли­тве и бо­го­слу­же­ња и све оне рад­ње ко­је то ре­ме­те ни­су до­зво­ље­не. Раз­го­во­ри то­ком слу­жбе су не­ при­стој­ни и се­бич­ни јер на тај на­чин за­бо­ра­вља­мо да се и на­ши бли­жњи у хра­му мо­ле и да им је за­то по­тре­бан мир, а и на­ма са­ми­ма то ра­се­ја­ва па­жњу нео­п­ ход­ну за мо­ли­тву. За вре­ме бо­го­ слу­же­ња је од нај­ве­ћег зна­ча­ја да за­бо­ра­ви­мо на све сва­ко­днев­не бри­ге и про­бле­ме, да по­све­ти­мо сво­је ср­це и ум Го­спо­ду. Је­ди­но та­ко мо­же­мо иза­ћи из хра­ма но­ ви, очи­шће­ни, об­но­вље­ни. Мо­ли­тве и по­ја­ње то­ком бо­го­ слу­же­ња ни­су са­мо фор­мал­но из­го­ва­ра­ње тек­ста или ме­ло­ ди­ је, већ има­ ју свој истин­ ски и ду­бок сми­сао. За­то је ва­жно слу­ша­ти све ре­чи, чак и ка­да у по­чет­ку де­лу­ју не­ра­зу­мљи­во. Вре­ме­ном, тру­дом, кроз раз­го­ во­ре са све­ште­ни­ком и ре­дов­ ним до­ла­ском на бо­го­слу­же­ња, по­чи­ње­мо да раз­у­ме­мо зна­чај свих све­ште­них рад­њи у хра­му, као и ре­чи и по­ја­ње. Оне по­ста­ју са­став­ни део на­шег жи­во­та, ра­ да и осе­ћа­ња. За вре­ме бо­го­слу­же­ња не ше­ та­мо по хра­му и не гу­ра­мо се. Ве­ра до­ла­зи слу­ша­њем Ре­чи Бо­ жи­је, ис­ка­за­не у чи­та­њу Све­тог Је­ван­ђе­ља, слу­ша­њем ре­чи мо­

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

ли­та­ва, по­ја­ња, као и су­ша­њем сво­га ср­ца. На Све­то При­че­шће из­ла­зи­мо по бла­го­сло­ву свог ду­хов­ни­ка или ис­по­вед­ни­ка. Ча­ши при­ла­зи­мо у пот­пу­ном ми­ру, из­го­ва­ра­ју­ћи са све­ште­но­слу­жи­те­љем мо­ли­ тву. Ру­ке су нам кр­сто­о­бра­зно пре­кр­ште­не на гру­ди­ма, де­сна пре­ко ле­ве. Ни­ка­да се не кр­сти­ мо пред са­мим пу­ти­ром да га не би­смо по­ди­за­њем и спу­шта­њем ру­ку гур­ну­ли и про­су­ли Све­ти­ њу. Пред При­че­шће не је­де се и не пи­је ни­шта од по­но­ћи. За­тим се узи­ ма на­ фо­ ра. У Цр­ кви тре­ ба да смо при­стој­но оде­ве­ни, без пре­пу­них сто­ма­ка, жва­ка­ће гу­ме, упа­дљи­ве шмин­ке, др­жа­ња ру­ку у џе­по­ви­ма, љу­бо­пи­тљи­вог по­сма­ тра­ња оста­лих вер­ни­ка, сме­ха и раз­го­во­ра.

Дрво Цркве, Стаматис Склирис

БЕСЕДА

Рев­ност за ве­ру или ру­ше­ње Цр­кве Бо­жи­је про­т о­ј е­р еј Јев­т о Па­в ло­в ић

У

по­с лед­њ е вре­м е све­д о­ц и смо ве­о ­м а чуд­н е и до ско­ ра не­з а­м и­с ли­в е по­ј а­в е ме­ ђу срп­с ким ве­р у­ј у­ћ им на­р о­д ом. По­ј а­вљу­ју се љу­ди ко­ј и отво­ре­но уста­ј у про­т ив ви­с о­к е цр­к ве­н е је­ рар­хи­је, оп­ту­жу­ју­ћи исту за еку­ ме­н и­з ам и од­с ту­п а­њ е од Све­т ог Пре­д а­њ а. И не са­м о то, не­г о још и од­вра­ћа­ју по­бо­жни на­род да не иде у хра­м о­в е где слу­ж и ода­н о им све­ш тен­с тво, јер на­в од­н о та­ мо ви­ш е „не­м а бла­г о­д а­т и“. Тим сво­ј им по­с туп­к ом они не­у­м ит­н о са­ми се­бе из­два­ја­ју и од­се­ца­ју од цр­к ве­н е за­ј ед­н и­ц е. Ме­ђ у­т им, то и ни­ј е то­л и­к и про­б лем, ко­л и­к о то што ти „рев­н и­т е­љ и“ збу­њ у­ј у не­у­т вр­ђ е­н е ду­ш е и по­к у­ш а­в а­ ју да их са со­б ом по­в е­д у пу­т ем про­п а­с ти. Ко су ти љу­д и? Спо­љ а гле­да­но они су ве­о­ма рев­но­сни у по­с ту и мо­л и­т ви, и као што ре­ч е апо­с тол Јо­в ан: „Од нас иза­ђ о­ш е, али не бе­ја­ху од нас; јер да бе­ја­ху од нас, оста­л и би с на­м а; али да се по­к а­ж е да ни­с у сви од нас“(1. Јн.2,19). Сва­к а­к о, ов­д е не­м а­м о по­т ре­б у да го­в о­р и­м о о оправ­д а­н о­с ти или „не оправ­д а­н о­с ти“ по­с ту­п а­к а оних ко­ј е је сам Дух Све­т и уз­д и­ гао на сте­п ен пр­в о­с ве­ш тен­с тва. Не­г о да во­ђ е­н и па­с тир­с ком бри­ гом, по­к у­ш а­м о ура­з у­м и­т и оне ко­ј и уно­с е смут­њ у у на­р од. Њих због то­г а не сме­м о пот­п у­н о од­ ба­ц и­т и или, по­г о­т о­в у, пре­з ре­т и. Већ на­о­р у­ж а­н и љу­б а­в љу и стр­

пље­њ ем, ука­ж е­м о на не цр­к ве­ но де­л о­в а­њ е, е да ли би спа­с и­ ли не­к е од њих. На пр­в ом ме­с ту уви­ђ а­м о из­р а­ж е­н у не­п о­с лу­ шност и по­б у­н у про­т ив Ду­х ом по­с ве­ћ е­н их па­с ти­р е­н а­ч ал­н и­к а; су­п рот­с та­в ља­њ е Цр­к ви Хри­с то­ вој и ста­в ља­њ е свог уско­г руд­н ог ми­ш ље­њ а ис­п ред са­б ор­н ог ума Цр­к ве. Они при том пре­в и­ђ а­ј у чи­њ е­н и­ц у да цр­к ве­н а је­р ар­х и­ ја као и сва­к и дру­г и по­ј е­д и­н ац, ако је сам се­б и до­в о­љ ан, уства­ ри ни­ш та не пре­с та­в ља. Сви ми сво­ј у пу­н о­ћ у мо­ж е­м о оства­р и­т и и је­д и­н о оства­р у­ј е­м о сло­б од­н ом во­љ ом са­б ра­н и у Цр­к ву Хри­с то­ ву. Она со­ б ом пред­ с та­ в ља жи­ во те­л о вас­к р­с лог Хри­с та и сву сна­ г у, си­ л у и жи­ в от има је­ д и­

но у Ње­м у. Због то­г а сва­к и део отрг­н ут од Цр­к ве пре­к и­д а ве­з у са из­в о­р ом жи­в о­т а, про­п а­д а и уми­р е. По­с лу­ш ај­м о шта ка­ж е све­т и Ки­п ри­ј ан Кар­т а­г ин­с ки: „Цр­к ва је у епи­с ко­п у, а епи­с коп у Цр­к ви. Цр­к ва не мо­ж е по­с то­ ја­т и без епи­с ко­п а, ни­т и епи­с коп без Цр­к ве. На­п у­ш та­ј у­ћ и Цр­к ву епи­с коп, све­ш те­н ик и вер­н ик гу­б е све што су до­б и­л и у њој“. Ако смо ово­ г а све­ с ни он­ д а се чвр­с то др­ж и­м о Цр­к ве као ла­ ђе ко­ја нас во­д и ка ти­х ом при­ ста­н и­ш ту спа­с е­њ а на­ш ег. На том бро­ д у ни­ к о нас не по­ с та­ ви за су­д и­је, ни­т и смо пак до­ би­л и за­д а­т ак да ис­п и­т у­ј е­м о да ли на ње­м у има не­д о­с та­т а­к а или не. На­ш а је је­д и­н а ду­

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

21

БЕСЕДА жност да пре­и­с пи­т у­ј е­м о сво­ј у са­в ест и от­к ла­њ а­м о соп­с тве­н е не­д о­с тат­к е; да не­г у­ј е­м о по­с лу­ шност и мо­л и­т ве­н ост за све оне ко­ји су у вла­с ти; да се искре­н о мо­л и­м о Го­с по­д у да нам пре­к о њих по­ш а­љ е оно што је ко­р и­с но за спа­с е­њ е на­ш е. Ве­р у­ј ем, да Го­с под ко­ј и је пре­п ун ми­л о­с ти и љу­б а­в и, због ова­к вог на­с тро­ј е­њ а не би нас оста­в ио и на­п ре­д о­в а­ ли би­с мо из бла­г о­д а­т и у бла­г о­ дат. По­г и­б ељ­н о је на­с тро­ј е­њ е сма­т ра­т и да сви љу­д и гре­ш е, а да смо је­д и­н о ми ис­п рав­н и и на пра­в ом пу­ту. Као да смо за­б о­ ра­в и­л и шта нас учи Све­т о Пи­ смо да „ни­к о ни­је благ (до­б ар) осим јед­н о­г а Бо­г а“(Мт­. 19.17). Да­к ле, гре­ш ке и не­с а­в р­ш ен­ ства свој­с тве­н а су свим љу­д и­м а. Али, Цр­к ва и цр­к ве­н а је­р ар­х и­ ја су то­л и­к о ве­л и­к и да­р о­в и Бо­ жи­ј и, да не мо­г у би­т и до­в е­д е­н и у пи­т а­њ е због људ­с ке не­м о­ћ и и не­с а­в р­ш ен­с тва ли­ц а ко­ј а су до­ би­л а апо­с тол­с ку власт. Цр­к ва ни­ј е за­ј ед­н и­ц а све­т их (без­г ре­ шних), не­г о за­ј ед­н и­ц а оних ко­ ји се осве­ћ у­ју. Са­б ор оних ко­ји се сва­к о­д нев­н о бо­р е са „за­к о­ ном гре­х а у се­б и“ (Ри.7.14 -23) и те­ж е да до­с тиг­н и „ме­р у ра­с та пу­н о­ћ е Хри­с то­в е“(Еф.4,13). Ни­ ка­д а Цр­к ва кроз сво­ј у исто­р и­ј у ни­ј е за­с ту­п а­л а гле­д и­ш те да сва­ ки њен члан мо­р а би­т и ап­с о­л ут­ но пра­в е­д ан и без­г ре­ш ан. Она је у сво­је мај­ч ин­с ко кри­л о при­ ма­л а и гре­ш ни­к е, же­л е­ћ и да их кроз по­к а­ј а­њ е при­в е­д е спа­с е­њ у. По­с ту­п а­ј у­ћ и та­к о она је де­л о­в а­ ла у ду­х у Све­т ог Пи­с ма и Све­ тог Пре­д а­њ а, у ко­ј и­м а ни­ј е за­ бе­л е­ж е­н о да је Го­с под Хри­с тос од­б а­ц ио не­к о­г а од се­б е за­т о што је гре­ш ан. На­п ро­т ив, ка­д а су му чи­с тун­ц и (фа­р и­с е­ј и) при­ го­в о­р и­л и: „За­ш то са ца­р и­н и­ ци­м а је­д е и пи­ј е; Он од­г о­в а­р а, не до­ђ ох да по­з о­в ем пра­в ед­н и­ ке не­г о гре­ш ни­к е на по­к а­ј а­њ е“ (Мт.9.11–13). Сма­т ра­т и се­б е ап­ со­л ут­н о пра­в ед­н им, а Цр­к ву за­ ми­ш ља­т и као за­ј ед­н и­ц у чи­с тих, је­с те пот­п у­н а је­р ес и пре­л ест. Ови не­с у­в и­с ли ста­в о­в и ни­с у ни­

22

ка­к ва но­в и­н а и Цр­к ва се са њи­ ма су­с ре­ћ е још сре­д и­н ом тре­ ће­г а ве­к а. Та­д а је у Ри­м у жи­в ео је­д ан све­ш те­н ик Но­в а­ц и­ј ан, по ко­м е су ње­г о­в и исто­м и­ш ље­н и­ц и до­б и­л и име но­в а­ц и­ј а­н и. Мо­р а­ мо зна­т и да је у то вре­м е хри­ шћан­с тво би­л о звер­с ки про­г о­ ње­н о од стра­н е рим­с ке др­ж а­в е. Мно­г и су ју­н ач­к и по­с тра­д а­л и за ве­р у, док су пак сла­б и­ји от­ па­л и од ње. По­с та­в ља­л о се пи­ та­њ е шта ра­д и­т и са они­м а ко­ј и су от­п а­л и од ве­р е, а ко­ји по­с ле при­н е­с е­н ог по­к а­ј а­њ а, же­л е да се вра­те у кри­л о Цр­к ве. Све­ти Ки­п ри­ј ан Кар­т а­г ин­с ки за­ј ед­н о са дру­г им епи­с ко­п и­м а сма­т рао је да њих не тре­б а од­б а­ц и­в а­т и, не­г о им пру­ж и­т и при­л и­к у за спа­с е­њ е. Но­в а­ц и­ј ан се то­м е ус­ про­т и­в ио, одво­ј ио од цр­к ве­н е за­ј ед­н и­ц е и осно­в ао сек­т у „чи­ стих“ (без­г ре­ш них). Он је до­ш ао до за­к ључ­к а да гре­ш ник не мо­ же би­т и члан Цр­к ве, не­г о са­м о онај ко­ј и је пот­п у­н о пра­в е­д ан и чист. Био је убе­ђ ен да је са­м о он ис­п ра­в ан, а да су дру­г и без­б ла­ го­д ат­н и, те сто­г а и ни­с у до­с тој­ ни по­с лу­ш но­с ти и по­ш то­в а­њ а. То­к ом вре­м е­н а ње­г о­в а сек­т а је иш­ч е­з ла, а Го­с под је све­т ог Ки­ при­ј а­н а от­к рио и по­т вр­д ио као ве­л и­к о све­т и­л о Цр­к ве сво­ј е по­ што­в а­н ог и на ис­то­к у и на за­ па­д у, док Но­в а­ц и­ј а­н а исто­р и­ј а пам­т и са­м о као во­ђ у јед­н е дав­ но из­у­м р­л е сек­т е. О ово­м е тре­б а до­б ро раз­м и­с ли­т и и пре­и­с пи­т а­ ти сво­ј е ста­в о­в е и опре­д е­љ е­њ а, да ли сле­д у­ј у при­м е­р у све­т ог Ки­п ри­ј а­н а или иду пу­т ем сек­т а­ ша Но­в а­ц и­ј а­н а. По­с та­в ља се пи­т а­њ е; ка­к о они ко­ј и у бла­г о­ч е­ш ћу пред­њ а­ч и­ ше ис­п ред мно­г их, па­д о­ш е то­ ли­к о да сво­ј им де­л о­в а­њ ем по­ че­ш е ру­ш и­т и Цр­к ву Бо­ж и­ј у? Узрок све­м у је сва­к а­к о гор­д ост. А као што ре­ ч е ста­ р ац Пај­ с и­ је Све­т о­г о­р ац: „Гор­д ост је ан­ ђе­л е пре­т во­р и­л а у де­м о­н е. Она нас је из­в е­л а из ра­ј а на зе­м љу, а са­д а по­к у­ш а­в а да нас са зе­м ље по­ш а­љ е у па­к ао“. За­т о је у Цр­ кви основ све­г а са­б ор­н ост, а не

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

ин­д и­в и­д у­а­л и­з ам. Бу­д у­ћ и, као што ка­ж е све­т и апо­с тол Па­в ле: „Не ра­т у­ј е­м о про­т ив кр­в и и те­ ла, не­г о про­т ив по­г ла­в ар­с та­в а и вла­с ти, и го­с по­д а­р а та­м е ово­ га све­т а, про­т ив ду­х о­в а зло­б е у под­н е­б е­с ју“ (Еф.6,12), ми у тој бор­б и ни­к ад не на­с ту­п а­м о са­ ми. Увек смо у до­б ро­в ољ­н ој по­ слу­ш но­с ти и по­к ор­н о­с ти или епи­с ко­п у или ду­х ов­н и­к у. Ње­м у сваг­д а от­к ри­в а­м о све сво­ј е не­ до­у­м и­ц е и та­к о из­б е­г а­в а­м о зам­ ке лу­ к а­ в о­ г а. А ови кад оку­ с и­ ше на се­б и де­л о­в а­њ е бла­г о­д а­т и Бо­ж и­ј е, уми­с ли­ш е да су не­ш то ве­л и­к о и по­с еб­н о и да са­м и сво­ јом сна­г ом и умом мо­г у по­с ти­ ћи спа­с е­њ е. Та­к о их ђа­в о уло­в и уди­ц ом гор­д о­с ти те по­м и­с ли­ш е да се на ду­х ов­н ој ви­с и­н и уз­д и­ жу из­н ад дру­гих. Да они је­д и­ но рев­н у­ј у у За­к о­н у Го­с под­њ ем, а да оста­л и гре­ш е и сто­г а ни­с у до­с тој­н и ча­с ти и по­с лу­ш но­с ти. На­л а­з е­ћ и се та­к о у ма­г ли свог ви­с о­к о­у­м ља из­г у­б и­ш е ду­х ов­н о здра­в ље и мо­г ућ­н ост да ви­д е да и дру­г и има­ј у не­к е спо­с об­н о­с ти. Ова­к вом ста­њ у је јед­н и­н и лек искре­н о по­к а­ј а­њ е и по­в ра­т ак у по­с лу­ш ност Цр­к ви и ње­н ом пре­д а­њ у. Све­т и оци су од­у­в ек те­ж и­л и, не да ви­д е ту­ђ е гре­х о­ ве, не­г о да са­г ле­д а­ј у сво­ј е не­д о­ стат­к е. Не да дру­г е ис­п ра­в ља­ј у, не­г о да се­б е по­п ра­в ља­ј у. Као што и го­в о­р и­м о у мо­л и­т ви све­ тог Је­ф ре­м а Си­р и­н а: „Го­с по­д е да­р уј ми да са­гле­д ам сво­ја са­ гре­ш е­њ а и да не осу­ђ у­јем бра­ та сво­је­га“. То је истин­с ки дух Цр­к ве Хри­с то­в е. То је дух пра­в е по­б о­ж но­с ти и бла­г о­ч е­ш ћа. Ње­ га тре­б а сваг­д а да не­г у­ј е­м о, јер је­д и­н о та­к о мо­ж е­м о из­г ра­ђ и­в а­ ти се­б е. По­п ра­в ља­ј у­ћ и пак се­б е, ми ће­м о би­т а ујед­н о са они­м а ко­ј и над­з и­д а­в а­ј у Цр­к ву Бо­ж и­ј у, а не на стра­н и оних, ко­ј и под­р и­ ва­ј у и са­м е те­м е­љ е Ње­н е.

ДЕШАВАЊА

Парохијске вести Про­сла­ва Не­де­ље пра­во­сла­вља

Теодорова субота

Пр­ва не­де­ља Ча­сног по­ста – Не­де­ља пра­во­сла­вља – је про­сла­вље­на све­ча­но 24. мар­та 2013. го­ди­не у Цр­ кви Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ба­тај­ни­ци. Све­ту Ли­тур­ги­ју Све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког слу­жио је о. Јев­то Па­вло­вић, а на Ли­тур­ги­ји је по­јао Хор Све­тог Ан­дре­ја Пр­во­зва­ног из Ба­тај­ни­це. По­сле Све­те Ли­тур­ги­је, на ко­јој се при­че­стио ве­ли­ ки број са­бра­них вер­ни­ка, усле­ди­ла је све­ча­на ли­ти­ја са ико­на­ма у част по­бе­де Пра­во­слав­не Цр­кве над ико­ но­бор­ци­ма – про­тив­ни­ци­ма по­што­ва­ња ико­на. Пра­во­слав­на Цр­ква про­сла­вља Не­де­љу пра­во­сла­вља од 843. го­ди­не, ка­да је за вре­ме ро­меј­ске ца­ри­це Те­о­ до­ре и Па­три­јар­ха ца­ри­град­ског Ме­то­ди­ја по­стиг­ну­та ко­нач­на по­бе­да на про­тив­ни­ци­ма ико­на. Овом при­ли­ ком је до­нет и об­зна­њен Си­но­дик пра­во­сла­вља у ко­ме се из­ла­же пра­во­слав­но уче­ње о ико­на­ма и про­кли­њу све је­ре­си и је­ре­ти­ке ко­ји су се бо­ри­ли про­тив пра­во­ слав­ног уче­ња Цр­кве Хри­сто­ве. У све­ча­ној ли­ти­ји у ко­јој је, упр­кос ве­о­ма хлад­ном вре­ме­ну, уче­ство­вао ве­ли­ки број па­ро­хи­ја­на Бо­го­ро­ ди­чи­не цр­кве. Вер­ни на­род је но­се­ћи све­те ико­не у ли­ти­ји кре­нуо из цр­кве и про­шао кроз Но­во на­се­ље у Ба­тај­ни­ци. По за­вр­шет­ку ли­ти­је, са­бра­ни на­род се оку­пио у са­ ли па­ро­хиј­ског до­ма по­ред цр­кве где су се, уз ме­ђу­ соб­ну раз­ме­ну ути­са­ка о да­на­шњој про­сла­ви, окре­пи­ ли при­пре­мље­ним по­слу­же­њем. Ђор­ђе Осто­јић

У прву суботу Великог и Часног поста, 23. 3. 2013. год. – Теодорову суботу – Свету Литургију је служио о. Ален Вукашин. На Литургији се причестио велики број сабраних верника, који су се постом, молитвом и Светом тајном исповести припремили за Свето Причешће Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа.

Је­ле­ос­ ве­ће­ње у на­шој цр­кви У Бо­го­ро­ди­чи­ној цр­кви у Ба­тај­ни­ци, у не­де­љу 14. апри­ ла 2013, по­сле ве­ли­ко­по­сног ве­чер­њег бо­го­слу­же­ња ко­је је слу­жио о. Ален Ву­ка­шин, па­рох ба­тај­нич­ки, слу­же­ на је Све­та тај­на је­ле­о­све­ће­ња – Све­шта­ње ма­сла.

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

23

ДЕШАВАЊА За мно­штво са­бра­ног на­ро­да Је­ле­о­све­ће­ње су слу­ жи­ли про­то­је­реј Спо­мен­ко Гру­јић, ста­ре­ши­на Бо­го­ ро­ди­чи­не цр­кве, про­то­је­реј Јев­то Па­вло­вић, па­рох ба­ тај­нич­ки, про­то­на­ме­сник Ра­до­је Ву­ко­тић, ста­ре­ши­на Цр­кве Св. Ар­хан­ге­ла Га­ври­ла у Ба­тај­ни­ци, је­реј Ми­ лан Алим­пић, па­рох ба­тај­нич­ки, је­реј Ми­ћо Ри­стић, па­рох из Бу­си­ја, је­реј Стра­хи­ња Го­ли­јан, па­рох сур­ чин­ски и је­реј Ђор­ђе Ко­вљен, па­рох у Бе­ле­ги­шу. По­сле Све­те тај­не је­ле­о­све­ће­ња и по­ма­зи­ва­ња је­ле­ јем, са­бра­ном на­ро­ду је по­де­ље­но осве­ће­но уље.

Про­сла­ва Ла­за­ре­ве су­бо­те и Цве­ти

Го­ди­шњи па­ра­стос ма­лој Ми­ли­ци Ра­кић

На Ла­за­ре­ву су­бо­ту – Вр­би­цу, 27. 4. 2013, у на­шој цр­кви се са­брао ве­ли­ки број вер­ни­ка, по­себ­но де­це. Пре по­чет­ка пра­знич­ног бде­ни­ја, ко­је је слу­жио ста­ ре­ши­на цр­кве о. Спо­мен­ко Гру­јић, осве­ће­не су вр­би­не гран­чи­це и по­де­ље­не са­бра­ном на­ро­ду, те је усле­ди­ла пра­знич­на ли­ти­ја око цр­кве. Су­тра­дан, на пра­зник Цве­ти, Све­ту Ли­тур­ги­ју је слу­ жио отац Спо­мен­ко Гру­јић, а пе­ва­ла су де­ца са ве­ро­ на­у­ке. На Ба­тај­нич­ком гро­бљу, у уто­рак 16. апри­ла 2013, Вла­ди­ка Ва­си­ли­је је слу­жио го­ди­шњи па­ра­стос не­ ви­но по­стра­да­лој Ми­ли­ци Ра­кић. Ма­ла Ми­ли­ца (9. 1. 1996) је тра­гич­но по­стра­да­ла пре че­тр­на­ест го­ди­на, 17. апри­ла 1999, у свом до­му у Ба­тај­ни­ци од бом­бе НА­ТО агре­со­ра за вре­ме бом­ бар­до­ва­ња Ср­би­је. Па­ра­стос је слу­жио Епи­с коп срем­с ки Г. Ва­с и­л и­ је уз са­слу­же­ње све­ште­ни­к а из Ба­тај­ни­ц е и Бу­с и­ ја. Па­ра­сто­су су при­с у­с тво­ва­л и, по­р ед по­р о­д и­це, род­би­не и при­ја­те­љ а ма­л е Ми­л и­ц е, пред­с тав­н и­ци оп­штин­ских вла­с ти на че­л у са пред­с ед­ни­к ом оп­ шти­не Зе­мун г. Бра­ни­с ла­вом Про­с тра­ном, те пред­ став­ни­ци по­ли­тич­к их пар­ти­ј а и ве­р о­у­чи­т е­љ и из Ба­тај­ни­це. Ње­го­во Пре­о­све­штен­ство Г. Ва­си­ли­је се по­сле па­ра­сто­са бе­се­дом обра­тио са­бра­ном на­ро­ду и по­ ру­чио да Цр­ква не­ће за­бо­ра­ви­ти стра­да­ње ма­ле Ми­ли­це Ра­кић, већ ће је увек по­ми­ња­ти у сво­јим мо­ли­тва­ма и мо­ље­њи­ма и до­дао да је ве­ра Цр­кве ве­ра у вас­кр­се­ње. Вла­ди­ка Ва­си­ли­је је, ци­ти­ра­ју­ћи Св. Апо­сто­ла Па­вла, ре­као да ми хри­шћа­ни има­мо на­ду у вас­кр­се­ње, „јер ако ве­ру­је­мо да Исус умре и вас­кр­се, та­ко ће Бог и оне ко­ји су усну­ли у Ису­су до­ ве­сти с Њим“ (1 Сол. 4, 14). Вла­ди­ка је још по­ру­чио са­бра­ни­ма да је сло­бо­да ве­ре ве­ли­ка за­о­став­шти­на Ми­лан­ског едик­та Св. ца­ра Кон­стан­ти­на, по­го­то­во у вре­ме­ну ка­да про­сла­вља­мо 1700 го­ди­на од про­гла­ ше­ња Едик­та. Ђ. О.

24

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

Ве­ли­ки Че­твр­так у на­шој цр­кви На Ве­ли­ки че­твр­так су слу­жи­ли отац Спо­мен­ко и отац Ален. По­сле ли­тур­ги­је се слу­жи­ло опе­ло жр­тва­ ма у за­пад­ној Сла­во­ни­ји. Отац Ален бе­се­дио на те­му Хри­сто­вог пра­ња но­гу уче­ни­ци­ма и ва­жно­сти при­че­ шћи­ва­ња. На ве­чер­њем су слу­жи­ли оци Ален, Спо­ мен­ко и Јеф­та. Сте­ван Ко­ва­че­вић

Ве­ли­ки Пе­так у на­шој цр­кви На Ве­ли­ки пе­так је слу­жио о. Спо­мен­ко Гру­јић. У 17 ча­со­ва су до­шли чу­ва­ри Хри­сто­вог гро­ба. По­ла­га­ње пла­ шта­ни­це су слу­жи­ли о. Спо­мен­ко и о. Јеф­та, по­сле то­га се на­род по­кла­њао а све­ште­ни­ци су ми­ро­по­ма­зи­ва­ли. С. К.

ДЕШАВАЊА Про­сла­вљен Вас­крс у на­шој цр­кви

зе­ле­не тра­ве ко­јом је цр­ква би­ла ле­по укра­ше­на. У укра­ша­ва­њу на­ше цр­кве за Ду­хо­ве су уче­ство­ва­ле, као и прет­ход­них го­ди­на, бла­го­че­сти­ве и вред­не па­ро­ хи­јан­ке на­ше цр­кве пред­во­ђе­не про­ти­ни­ца­ма Не­вен­ ком и Жељ­ком. Ђ. О.

Про­сла­ва Ви­дов­да­на у на­шој цр­кви

У Цр­кви Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ба­тај­ни­ци све­ча­но је 5. ма­ја 2013. го­ди­не Пас­хал­ним ју­тре­њем и Све­том Ли­тур­ги­јом про­сла­вљен Пра­зник над пра­зни­ ци­ма – Вас­крс. Пас­хал­но ју­тре­ње, са по­чет­ком тач­но у по­ноћ, и Све­ту Ли­тур­ги­ју у 9 ча­со­ва слу­жио је про­то­је­реј Спо­ мен­ко Гру­јић, ста­ре­ши­на цр­кве, уз са­слу­же­ње па­ро­ха Бо­го­ро­ди­чи­не цр­кве: про­то­је­ре­ја Јев­те Па­вло­ви­ћа, је­ ре­ја Ми­ла­на Алим­пи­ћа и је­ре­ја Але­на Ву­ка­ши­на.

Про­сла­вље­на Пе­де­сет­ни­ца – Ду­хо­ви

У Цр­кви Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ба­тај­ни­ци је 23. ју­на 2013. ли­тур­гиј­ски про­сла­вљен пра­зник Пе­ де­сет­ни­це – Си­ла­ска Све­тог Ду­ха на Апо­сто­ле. Све­ту Ли­тур­ги­ју су са са­бра­ним вер­ним на­ро­дом Бож­јим слу­жи­ли про­то­је­реј Јев­то Па­вло­вић, про­то­је­ реј Спо­мен­ко Гру­јић и је­реј Ален Ву­ка­шин. У сво­јој бе­се­ди на Ли­тур­ги­ји отац Јев­то је го­во­рио о зна­ча­ју пра­зни­ка Пе­де­сет­ни­це за спа­се­ње чо­ве­ка, ре­ кав­ши да је „Пе­де­сет­ни­ца за­вр­ше­так до­мо­стро­ја спа­ се­ња“. Од­мах у на­став­ку Све­те Ли­тур­ги­је је слу­же­но ве­чер­ ње бо­го­слу­же­ње на ко­ме су Бо­гу уз­не­те по­себ­не мо­ли­ тве, а вер­ни на­род је тра­ди­ци­о­нал­но плео вен­чи­ће од

Пра­зник све­тог му­че­ни­ка Кне­за Ла­за­ра и све­ти Срп­ ски му­че­ни­ка 28. ју­на 2013.год про­сла­вљен је у мо­ли­ тве­ном и све­чар­ском ду­ху у Цр­кви Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. Ове го­ди­не сво­јим при­су­ством сла­вље су уве­ли­ча­ ли све­ште­ни­ци Цр­кве Све­тог Ар­хан­ге­ла Га­ври­ла из Ба­тај­ни­це про­то­је­реј-ста­вро­фор Иг­њат То­ва­ро­вић, про­то­на­ме­сник Ра­до­је Ву­ко­тић и бу­сиј­ски па­рох је­реј Ми­ћо Ри­стић. Па­ра­стос не­ви­но по­стра­да­лим од Ко­со­ва па до да­ нас, слу­жи­ли су отац Иг­њат и отац Јев­то ис­пред де­ла ча­сних мо­шти­ју све­тог Кне­за Ла­за­ра По за­вр­шет­ку на­чал­ству­ју­ћи све­ште­ник отац Иг­ њат обра­тио се вер­ном на­ро­ду при­клад­ном бе­се­дом. На­гла­сив­ши зна­чај и ве­ли­чи­ну све­тог Кне­за Ла­за­ра и све­ти Срп­ски Му­че­ни­ка, али и да ми да­нас тре­ба да се угле­да­мо на ве­ру и љу­бав ко­ју су они има­ли пре­ма Вас­кр­слом Хри­сту и због ко­је не­ви­но по­стра­да­ше. По­сле мо­ли­тве­не на­сла­де и ре­чи ве­ре и на­де упу­ће­ не вер­ни­ма, ис­пред Цр­кве као и сва­ке го­ди­не, ор­га­ни­ зо­ва­но је по­слу­же­ње. Је­реј Ален Ву­ка­шин

Про­сла­ва Пе­тров­да­на у на­шој цр­кви На дан Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла (12. ју­на 2013) ба­тај­нич­ки Бо­го­ро­дич­ни храм ис­пу­ни­ли су вер­ ни­ци на­ших па­ро­хи­ја ко­ји су од ра­них ју­тар­њих са­ти до­ла­зи­ли да се ис­по­ве­де и при­че­сте тј. да при­ме Те­ло и Крв Спа­си­те­ља на­ше­га Го­спо­да Ису­са Хри­ста. На ве­ли­ку ра­дост и ду­хов­но окре­пље­ње сва­ке ду­ ше ко­ја се да­нас сје­ди­ни­ла са Го­спо­дом све­ту

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

25

ДЕШАВАЊА Ли­тур­ги­ју слу­жио (на­чал­ство­вао) и при­че­шће вер­ни­ ка оба­вио је мла­ди је­реј Ален Ву­ка­шин, па­рох че­твр­те па­ро­хи­је ба­тај­нич­ке, а са­слу­жи­ва­ли су про­то­је­реј Спо­ мен­ко Гру­јић, па­рох ба­тај­нич­ке пр­ве па­ро­хи­је и је­реј Ми­лан Ву­ка­шин па­рох из гра­да Халм­ста­та у Швед­ској.

ви­ли ђа­ке и на­став­ни­ке. Отац Спо­мен­ко је у сво­јој бе­ се­ди на­гла­сио зна­чај про­сла­ве 1700 го­ди­на Ми­лан­ског едик­та и по­звао вер­ни на­род да за­јед­но, 22. сеп­тем­бра, по­ђу у Срем­ску Ми­тро­ви­цу на цен­трал­ну про­сла­ву уну­тар Епар­хи­је срем­ске овог зна­чај­ног ју­би­ле­ја.

Про­сла­вље­на цр­кве­на сла­ва

При­год­ну бе­се­ду у част пра­зни­ка про­из­нео је отац Ален, под­се­ћа­ју­ћи на зна­чај пра­зни­ка, жи­вот све­ти­ те­ља по­ре­де­ћи са на­ма и вре­ме­ном у ко­јем ми да­нас жи­ви­мо. Пи­та­ју­ћи се да ли жр­тва ко­ју ми при­но­си­мо има сми­сла без де­ла ко­ја не чи­ни­мо. По­зи­ва­ју­ћи све при­сут­не да жи­ви­мо у ду­ху и је­дин­ству ми­сле­ћи на Го­спо­да и чи­не­ћи до­бра де­ла. По­сле све­те Ли­тур­ги­је пре­ре­за­ни су слав­ски ко­ла­ чи, а све­ште­ни­ци су че­сти­та­ли сла­ву све­ча­ри­ма и још јед­ном по­мо­ли­ли се све­тим Бо­жи­јим угод­ни­ци­ма апо­ сто­ли­ма Пе­тру и Па­влу.

Мо­ле­бан за по­че­так но­ве школ­ске го­ди­не

Сла­ва на­ше цр­кве – пра­зник Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ ро­ди­це – све­ча­но је про­сла­вље­на 20. и 21. сеп­тем­бра ове го­ди­не. Уо­чи пра­зни­ка Ма­ле Го­спо­ји­не слу­же­но је пра­знич­но бде­ни­је са пе­то­хлеб­ни­цом, а на сам дан Све­ту Ли­тур­ги­ју су слу­жи­ли са­бра­ни све­ште­ни­ци из не­ко­ли­ко епар­хи­ја СПЦ. По­сле Ли­тур­ги­је је усле­ди­ла ли­ти­ја око цр­кве, а по­том је осве­ће­но ко­љи­во и пре­ре­ зан слав­ски ко­лач. По­том је упри­ли­че­на тр­пе­за љу­ба­ ви за све са­бра­не го­сте и па­ро­хи­ја­не на­ше цр­кве. На бде­ни­ју и Ли­тур­ги­ји је пе­вао хор Све­тог Ан­дре­ја Пр­во­ зва­ног из Ба­тај­ни­це.

Слава црквеног хора Црквени хор из Батајнице је 13. децембра 2013. у Бо­ городичиној цркви прославио свог заштитника – Светог апостола Андреја Првозваног. После освећења жита и резања славског колача које су извршили о. Споменко Грујић, о. Радоје Вукотић и о. Крсто Максић, уследила је трпеза љубави у сали парохијског дома наше цркве.

У не­де­љу, 8. сеп­тем­бра 2013, у Цр­кви Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ба­тај­ни­ци Све­ту Ли­тур­ги­ју су слу­жи­ли је­ ре­ји Ален Ву­ка­шин и Ми­лан Алим­пић и про­то­је­реј Спо­ мен­ко Гру­јић, ста­ре­ши­на хра­ма. На Све­тој Ли­тур­ги­ји су се са­бра­ли, по­во­дом по­чет­ка школ­ске го­ди­не, уче­ни­ци и ве­ро­у­чи­те­љи из ба­тај­нич­ких основ­них шко­ла „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ и „Све­ти­слав Го­лу­бо­вић Ми­тра­ље­та“. По­сле Ли­тур­ги­ју од­слу­жен је и мо­ле­бан за по­че­так но­ве школ­ске го­ди­не, а по­том су све­ште­ни­ци бла­го­сло­

26

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

ДЕШАВАЊА

Епархијске вести Про­сла­ва 17 ве­ко­ва Ми­лан­ког едик­та у Епар­хи­ји срем­ској

У древ­ном гра­ду Сир­ми­ју­му, да­на­шњој Срем­ској Ми­ тро­ви­ци, обе­ле­же­но је 17 ве­ко­ва од пра­ва на сло­бод­но ис­по­ве­да­ње хри­шћан­ске ве­ре. Као што се та­да пре то­ли­ ко ве­ко­ва Све­том ца­ру Кон­стан­ти­ну ука­зао крст на не­ бу и знак Овим по­бе­ђуј, та­ко је да­нас у том мо­ли­тве­ном ду­ху и ли­тур­гиј­ском са­бра­њу Ње­го­ва Све­тост Па­три­јарх срп­ски Г. Ири­неј са Г. Ва­си­ли­јем Епи­ско­пом срем­ским, Г. др Ири­не­јем, Епи­ско­пом бач­ким и Г. Лу­ки­ја­ном, Епи­ ско­пом осјеч­ко­пољ­ским и ба­рањ­ским, уз са­слу­же­ње све­ штен­ства Епар­хи­је срем­ске и Ар­хи­е­пи­ско­пи­је бе­о­град­ ско-кар­ло­вач­ке, до­нео исте ве­сти, Дух, сна­гу, мо­ли­тву и по­но­во ука­зао на пут ко­јим тре­ба да иде­мо. Све­штен­ство, пре­по­доб­но мо­на­штво, бла­го­че­сти­ви на­ род Епар­хи­је срем­ске, али и бра­ти­ја и се­стре из дру­гих епар­хи­ја, да­нас су јед­ним усти­ма ис­по­ве­да­ли хри­шћан­ ску ве­ру, сло­бод­ни у Ду­ху, у ср­цу и ми­сли­ма. Сим­вол ве­

ре, ка­ко се ве­ко­ви­ма чи­та, мо­ли­тва не­бе­ском Оцу Оче наш, јед­ним усти­ма се из­го­ва­ра­ла. Дан и Ли­тур­гиј­ско са­ бра­ње, ка­ко се са­мо по­же­ле­ти мо­же, јер ни­је оби­чан дан Епар­хи­је срем­ске ве­ли­ког ду­хов­ног и исто­риј­ског, кул­ тур­ног на­сле­ђа, жи­вог све­до­ка тра­ја­ња срп­ског на­ро­да и пра­во­слав­не ве­ре. Дан за исто­ри­ју, сва вре­ме­на, дан за пам­ће­ње. Град Све­то­га Ири­не­ја, Све­то­га Ди­ми­три­ја, Све­те Ана­ ста­си­је и број­них му­че­ни­ка, град Му­че­ни­ка Сир­миј­ских, град Све­то­га Кон­стан­ти­на Ве­ли­ко­га у ко­јем је жи­вео и у ко­јем је ро­ђен ње­гов син Кон­стан­ци­је Дру­ги, до­че­као је Ње­го­ву Све­тост Па­три­јар­ха срп­ског Го­спо­ди­на Ири­не­ја. Ка­ко је ис­та­као Епи­скоп срем­ски Г. Ва­си­ли­је у по­ здрав­ном сло­ву, цр­кве­но на­род­но ли­тур­гиј­ско са­бра­ње у Срем­ској Ми­тро­ви­ци је до­не­ло ду­хов­но укре­пље­ње сви­ма. Вла­ди­ка срем­ски је за­тим за­тра­жио па­три­ја­ра­ шки бла­го­слов Ње­го­ве Све­то­сти за бла­го­че­сти­ви на­ род ко­ји је при­сти­гао са свих стра­на, за мла­де и де­цу у на­род­ним но­шња­ма, бо­го­сло­ве Кар­ло­вач­ке бо­го­сло­ ви­је, вој­ни­ке, при­пад­ни­ке жан­дар­ме­ри­је, ва­тро­га­сних слу­жби, пред­став­ни­ке град­ске вла­сти и по­кра­јин­ске вла­сти, пред­став­ни­ке свих јав­них и кул­тур­них ин­сти­ ту­ци­ја, Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, Ма­ти­це срп­ске, пред­став­ни­ке Кан­це­ла­ри­је за са­рад­њу са Цр­ ква­ма и вер­ским за­јед­ни­ца­ма и пред­став­ни­ке дру­гих кон­фе­си­ја. По за­вр­ше­ној све­тој Ли­тур­ги­ји ули­ца­ма Срем­ске Ми­ тро­ви­це про­шла је ли­ти­ја обе­ле­жа­ва­ју­ћи сло­бо­ду хри­ шћан­ства и овог зна­чај­ног ју­би­ле­ја ко­ји про­сла­вља­мо.

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

27

ДЕШАВАЊА Три ве­ка Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је

У Срем­ским Кар­лов­ци­ма је 3. но­вем­бра на про­ сла­ви три ве­ка од осни­ва­ња Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ ли­је би­ло нај­ви­ше мла­дих, уче­ни­ка, де­це ко­ји су са сво­јим учи­те­љи­ма, про­фе­со­ри­ма, ро­ди­те­љи­ма до­ шли да уче­ству­ју у цр­кве­но­–на­род­ном са­бо­ру, по­ка­ жу све­ту да су на­ша ве­ра, исто­ри­ја, тра­ди­ци­ја, кул­ ту­ра и све оно што у ср­ци­ма но­си­мо део исто­риј­ске ба­шти­не и кул­ту­ре чи­та­вог чо­ве­чан­ства.

Све­том Ар­хи­је­реј­ском Ли­тур­ги­јом на­чал­ство­вао је Па­три­јарх срп­ски Г. Ири­неј, а са­слу­жи­ва­ли су Њи­хо­ва Пре­о­све­штен­ства го­спо­да епи­ско­пи: срем­ ски Ва­си­ли­је, ша­бач­ки Ла­врен­ти­је, бач­ки Ири­неј, бра­ни­чев­ски Иг­ња­ти­је, осјеч­ко­пољ­ски Лу­ки­јан, звор­нич­ко-ту­злан­ски Хри­зо­стом, ба­нат­ски Ни­ка­ нор, бу­дим­ски Лу­ки­јан, кру­ше­вач­ки Да­вид и би­хаћ­ ко-пе­тро­вач­ки Ата­на­си­је. Епи­скоп срем­ски Ва­си­ли­је је у по­здрав­ном сло­ву ка­зи­вао о по­нов­ној ра­до­сти због ова­квог цр­кве­нона­род­ног са­бра­ња, о зна­ча­ју Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ ли­је за Срп­ску Пра­во­слав­ну Цр­кву и за ду­хов­ни и на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет срп­ског на­ро­да. „Обе­ле­жа­ва­ње три ве­ка Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је пред­ста­вља зна­ча­јан ју­би­леј за Срп­ску Цр­кву, ко­ја

28

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

је кроз сво­ју бур­ну исто­ри­ју има­ла уло­гу мај­ке, ду­ хов­но­га ста­ра­те­ља, и ко­ја је би­ла ду­бо­ко уко­ре­ње­на у на­род­ну тра­ди­ци­ју, кул­ту­ру, пи­сме­ност и раз­вој на­уч­не ми­сли. Кар­ло­вач­ка ми­тро­по­ли­ја је би­ла ме­ сто ва­жних до­га­ђа­ња, ме­сто ода­кле се на не­во­ље и људ­ска стра­да­ња и ма­те­ри­јал­на ра­за­ра­ња од­го­ва­ра­ ло ис­трај­но­шћу и по­све­ће­но­шћу ин­те­ре­си­ма сво­га на­ро­да,“ ис­та­као је Вла­ди­ка срем­ски г. Ва­си­ли­је. За­хва­љу­ју­ћи, пре све­га, Го­спо­ду за три сто­ти­не го­ ди­на жи­во­та и ра­да Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је, Па­ три­јарх Ири­неј је, на­кон по­здрав­ног сло­ва Вла­ди­ке Ва­си­ли­ја, под­се­тио на исто­риј­ске до­га­ђа­је ве­за­не за Кар­ло­вач­ку ми­тро­по­ли­ју и на пет ве­ли­ких срп­ских се­о­ба по­чев од 15. ве­ка, у ко­ји­ма су Ср­би на­пу­шта­ли ог­њи­шта и све­ти­ње бе­же­ћи од зла, али с на­дом да је њи­хов од­ла­зак са­мо при­вре­мен и да ће се вра­ти­ти

на сво­ја ог­њи­шта: Све­тој Ар­хи­је­реј­ској Ли­тур­ги­ји при­су­ство­ва­ли су ми­ни­стар про­све­те и на­у­ке у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­ би­је То­ми­слав Јо­ва­но­вић, пред­сед­ник Скуп­шти­не Вој­во­ди­не Иштван Па­стор, пред­став­ни­ци ре­пу­блич­ ке и по­кра­јин­ске вла­сти, гра­до­на­чел­ни­ци не­ко­ли­ко гра­до­ва Епар­хи­је срем­ске, гра­до­на­чел­ник Срем­ ских Кар­ло­ва­ца, пред­став­ни­ци ди­пло­мат­ског ко­ра, пред­став­ни­ци Вој­ске Ср­би­је, лич­но­сти из јав­ног и

ДЕШАВАЊА де­ц ем­б ра 1964. на пр­в ом мо­н а­ш е­њ у по­с ле Дру­г ог свет­с ког ра­т а у ма­н а­с ти­р у Кр­к и. У чин епи­с ко­п а, Пре­о­с ве­ћ е­н и је хи­р о­т о­н и­с ан 3. сеп­т ем­б ра 1978. у Са­б ор­н ој цр­к ви у Бе­о­г ра­д у, а хи­р о­т о­н и­ј у је из­ вр­ш ио та­д а­ш њи Па­т ри­ј арх срп­с ки Г. Гер­м ан. На че­л у Епар­х и­ј е ау­с тра­л иј­с ко-но­в о­з е­л анд­с ке про­ вео је осам го­д и­н а, а од 1986. упра­в ља Епар­х и­ј ом срем­с ком.

кул­тур­ног жи­во­та, ге­не­рал­ни се­кре­тар Срп­ске ака­ де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти ака­де­мик Ди­ми­три­је Сте­ фа­но­вић, ди­рек­тор Кан­це­ла­ри­је за са­рад­њу са Цр­

ква­ма и вер­ским за­јед­ни­ца­ма др Ми­ле­та Ра­до­је­вић са по­моћ­ни­ком То­ми­сла­вом Бран­ко­ви­ћем. По­сле за­вр­ше­не Ли­тур­ги­је сви су се са­бра­ли у не­ пре­глед­ну ли­ти­ју и упу­ти­ли у Гор­њу цр­кву, где је одр­жан по­мен па­три­јар­си­ма Ге­ор­ги­ју Бран­ко­ви­ћу и Лу­ки­ја­ну Бог­да­но­ви­ћу.

Про­сла­вљен ју­би­леј Епи­ско­па сремског Господина Ва­си­ли­ја У су­бо­ту, 23. но­вем­бра 2013, у Срем­с ким Кар­ лов­ц и­ма у Са­б ор­ном хра­м у, Све­том Ли­тур­г и­ј ом је обе­ле­же­но 35 го­ди­на епи­с коп­с ке слу­жбе Вла­д и­к е срем­ског Г. Ва­си­ли­ј а. Број­ни кли­р и­ц и, при­ј а­т е­љ и, школ­с ки дру­го­ви и вер­ни на­р од уз уче­ни­к е Кар­ ло­вач­ке бо­го­сло­в и­је уз­не­л и су Го­с по­ду мо­л и­тве за здра­вље и спа­се­ње Пре­о­с ве­ћ е­ног Вла­д и­к е. Про­т о­ј е­р еј-ста­в ро­ф ор Ве­л и­з ар Жи­в а­н о­в ић, се­ кре­т ар Епар­х и­ј е, под­с е­т ио је на жи­в от Вла­д и­к е Ва­с и­л и­ј а ко­ј и је мо­н а­ш ки по­с триг при­м ио од та­ да­ш њег Епи­с ко­п а дал­м а­т ин­с ког Г. Сте­ф а­н а 20.

Из­в ор: Епар­х и­ја срем­с ка

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

29

ЦРКВА И ВОЈСКА

Освећен богослужбени простор 204. ваздухопловне бригаде у Батајници

Њ

егово Преосвештенство Епископ сремски Г. Г. Василије у понедељак, 2. 12. 2013. године, одслужио је прву свету Литургију на аеродрому Батајница и том приликом осветио богослужбени простор 204. ваздухопловне бригаде. Параклис је посвећен Светом пророку Илији Те­ свићанину – небесном заштитнику и покровитељу Ваздухопловства Војске Србије. У овом параклису ће се у наредном периоду вршити редовна богослужења и свете Литургије за све припаднике Војске Србије.

30

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

Његово Преосвештенство Епископ сремски Г. Г. Василије је посебниим чином осветио и благо­ словио војничку заставу, како би она била снага, заштита и утеха христољубивој војсци. Након свете Литургије, војним свечаностима обе­ лежен је дан бригаде, успомена на историјски да­ тум 2. 12. 1949. године – дан када је формиран први ловачко–авијацијски пук, чију традицију наставља и негује управо 204. ваздухопловна бригада. Предраг Докић, војни свештеник

ЦРКВА И ВОЈСКА

Верска служба у Војсци Србије

В

ерска служба поново је успостављена у Војсци Србије 2013. године, након више од седамдесет година. Циљ увођења свештеничке службе јесте задовољење верских потреба и допринос духовном и моралном васпитању припадника оружаних снага, неговања војничких врлина и партиотизма. Верска служба је у функцији развоја, изградње, одржавања и повећавања оперативних способности Војске Србије.

Главне делатности војних свештени­ ка у Војсци Србије биће пре свега бо­ гослужење, а затим остале верске де­ латности у које спадају: организација предавања и беседа о духовно–морал­ ним темама, организација поклонич­ ких путовања, пастирско–саветодавни рад и сл. Верска служба имала је дугу тра­ дицију у српској војсци. Почетак ор­ ганизовања верског живота у српској војсци везан је за 1839. годину, однос­ но доношењем Устројенија гарнизоне војске којим је предвиђено постојање војног свештеника у главном штабу и Војног закона, којим је први пут ин­ ституционално регулисано обављање верске службе. Војни свештеници има­ ли су значајну улогу у свим ратовима у којима је учествовала српска војска. Истицањем јеванђелских истина као и неговање хришћанских вредности, војни свештеници нарочито су пома­ гали српским војницима у тешким тренуцима. Дужност на којој су војни свештеници били највише ангажова­ ни у току првог светског рата била је брига о рањеницима. Верска служба у српској војсци престала је да постоји по избијању Другог светског рата. П. Д.

– негде у Србији –

Крсно име - сечење колача у пуку на положају Аутор Шуковић Ристо

Заклетва српских добровољаца из Босне у Вардишту 1914.

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

31

МАНАСТИРИ

ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ

Ма­на­стир Ве­ли­ка Ре­ме­та

По­ло­жај Ма­на­стир Ве­ли­ка Ре­ме­та на­ла­зи се на ју­жним об­рон­ци­ма Фру­шке го­ре, ду­бо­ко у пла­ни­ни и на ви­си­ни од 270 m. Уда­љен је све­га 5-6 km од пу­та Бе­о­град-Но­ви Сад, па је ла­ко до­сту­пан вер­ни­ци­ма и дру­гим по­ се­ти­о­ци­ма.

Исто­ри­ја Пре­ма ле­ген­ди, овај фру­шко­гор­ ски ма­на­стир је осно­вао краљ Дра­ гу­тин кра­јем XI­II ве­ка. Утвр­ђи­ва­њу ста­ро­сти Ве­ли­ке Ре­ме­те ни­је по­мо­ гла ни ана­ли­за то­по­ни­ма. Би­ло је по­ку­ша­ја да се Ве­ли­ка Ре­ме­та свр­ ста у ере­мит­ски ред па­вли­на, иа­ко су ма­на­сти­ри истог име­на у бли­зи­ ни Па­кра­ца и Те­ми­шва­ра на­ста­ли тек у XVI ве­ку. До­ка­зи о по­сто­ја­њу и де­ло­ва­њу па­вли­на на Фру­шкој го­ри ни­ка­да ни­су про­на­ђе­ни, те је овај по­да­так о ста­ро­сти тек за­ни­ мљи­вост, ко­ја по­твр­ђу­је да на­се­ља и ма­на­сти­ри на овој па­нон­ској пла­ ни­ни још ни­су до­вољ­но ис­тра­же­ни. У зва­нич­ним из­во­ри­ма Ве­ли­ка Ре­ме­та се ја­вља пр­ви пут под тим име­ном 1562. го­ди­не. Као Ре­ме­та, ма­на­стир се по­ми­ње 20 го­ди­на ра­ ни­је. По­да­так о по­прав­ци уну­тра­ шњег пор­та­ла, из 1566, све­до­чи и о из­гле­ду са­мог ма­на­сти­ра. Жи­ во­пи­са­на је 1568. ни­ша на ју­жној фа­са­ди цр­кве, а на ико­ни је био пред­ста­вљен па­трон ма­на­сти­ра Св. Ди­ми­три­је. Исто­ри­ча­ри на осно­ ву овог по­да­тка за­кљу­чу­ју да је исте го­ди­не осли­ка­на чи­та­ва уну­

32

тра­шњост хра­ма, у ко­јем се и да­ нас на­ла­зе ма­ли, али ве­о­ма ва­жни фраг­мен­ти срп­ског фре­ско­сли­кар­ ства. Тур­ски суд­ски до­ку­мен­ти Ве­ли­ку Ре­ме­ту спо­ми­њу че­сто то­ком XVII ве­ка. Уо­чи на­пу­шта­ња Сре­ма 1716, Тур­ци су спа­ли­ли ма­на­стир. Но, у истом ве­ку, по­сле пот­пу­ног тур­ског по­вла­че­ња, за­по­чи­ње про­цват Ве­ ли­ке Ре­ме­те. Цар­ска при­ви­ле­ги­ја је ма­на­сти­ру из­да­та 1722. го­ди­не, и та­да по­чи­ње ње­го­ва гра­ђе­вин­ска об­но­ва. У то име су 1739. мо­на­си ма­на­сти­ра Ра­ко­ви­це, код Бе­о­гра­да, Ве­ли­кој Ре­ме­ти по­кло­ни­ли че­ти­ри пре­сто­не ико­не, ко­је су сли­ка­ли ру­ски ико­но­пи­сци: Спи­ри­дон Гри­ гор­јев, Јо­ван Мак­си­мов, Ле­он­ти­је Сте­фа­нов и Ти­хон Ива­нов. Го­ди­не 1721. у ма­на­сти­ру бо­ра­ви Је­ро­теј Па­ча­нин, пи­сац Пу­та у Је­ру­са­лим, пр­вог пу­то­пи­са у на­шој но­ви­јој књи­жев­но­сти. Да­ром ар­хи­е­пи­ско­па Ви­ћен­ти­ ја По­по­ви­ћа са­гра­ђен је део ко­ на­ка се­вер­но од цр­кве. У на­ред­не две го­ди­не је за­вр­ше­но це­ло ју­жно кри­ло, док су ко­на­ци окон­ча­ни тек 1765. Из­град­ња нај­ви­шег зво­ни­ка на Фру­шкој го­ри је за­вр­ше­на 1735. го­ди­не. Кти­тор је био Ан­дре­ја Ан­ дре­је­вић из Пе­тро­ва­ра­ди­на са сво­ јим бра­том Ја­ко­вом из Бе­шке. Овај по­да­так је укле­сан на ка­ме­ној пло­ чи ко­ја је ста­ја­ла на зво­ни­ку све до 1980, ка­да је ски­ну­та да би се спре­чи­ло ње­но да­ље про­па­да­ње. У зво­ни­ку је из­гра­ђе­на ка­пе­ла по­све­ ће­на Св. Јо­ва­ну Пре­те­чи, а глав­ни мај­стор је био Не­мац Јо­ха­нес Вил­

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

хелм. У тим ма­сов­ним гра­ђе­вин­ ским ра­до­ви­ма цр­ква је укра­ше­на ба­рок­ним сти­лом ка­ко би се укло­ пи­ла у стил зво­ни­ка.

Ар­хи­тек­ту­ра и ико­но­пис Цр­ква у Ве­ли­кој Ре­ме­ти има кр­ сто­о­бра­зну осно­ву, до­би­је­ну пра­ во­у­га­о­ним пев­нич­ким тран­сеп­том. На ис­точ­ној стра­ни је цен­трал­на ап­си­да, спо­ља тро­стра­на, док је из­ ну­тра по­лу­кру­жна. Над пев­ни­ца­ма се ди­же ку­по­ла. На цр­кви по­сто­ји пет про­зо­ра и је­дан улаз. Спрат­ не згра­де ко­на­ка, ве­о­ма ма­сив­не, да­ју ма­на­сти­ру из­глед утвр­ђе­ња. Ко­на­ци су гра­ђе­ни у ком­би­на­ци­ји ка­ме­на и опе­ке, у ду­ху ба­рок­них мо­на­шких зда­ња тог вре­ме­на. Ус­ лед мно­го­број­них пре­прав­ки, рас­ по­ред про­зо­ра на згра­да­ма је раз­ ли­чит. У ма­на­стир­ској тр­пе­за­ри­ји

МАНАСТИРИ

је са­чу­ва­на фре­ска ко­ја при­ка­зу­је Бо­го­ро­ди­цу на пре­сто­лу с ма­лим Хри­стом на кри­лу, окру­же­ну ан­ђе­ ли­ма. По сти­лу, прет­по­ста­вља се да по­ти­че из XVII ве­ка. Од не­ка­да­шњег фре­ско­сли­кар­ ства из XVI ве­ка са­чу­ва­ни су са­мо фраг­мен­ти. У ни­ши ђа­ко­ни­ко­на се на­ла­зи Бо­го­ро­ди­ца Оран­та, а у про­ско­ми­ди­ји је пред­ста­ва Хри­ стос ми­ло­ср­ђа са сим­бо­ли­ма је­ван­ ђе­ли­ста у угло­ви­ма. У ни­ша­ма на ју­жној и се­вер­ној фа­са­ди су оста­ци фре­са­ка с пред­ста­вом Св. Ди­ми­ три­ја и Бо­го­ро­ди­це. Пр­ви по­зна­ти ико­но­стас је опи­ сан при­ли­ком ка­нон­ске ви­зи­та­ци­је 1753. го­ди­не. На ни­ској ол­тар­ској пре­гра­ди на­ла­зи­ле су се ико­не раз­ ли­чи­тих сти­ло­ва. По­ми­ње се крст од др­ве­та ко­ји је сав по­зла­ћен. За ста­ре ико­не се ка­же да су за­ме­ње­ не но­вим, до­не­тим из ма­на­сти­ра Ра­ко­ви­це 1739. го­ди­не. Би­ле су то ико­не ру­ских ико­но­пи­са­ца, за ко­је се, по за­пи­си­ма на њи­ма, зна да по­

ти­чу из 1687. Ка­да се по­ме­ну­ти опис упо­ре­ди с ар­хив­ским фо­то­гра­фи­ја­ма уну­тра­ шњо­сти ве­ли­ко­ре­мет­ске цр­кве, на­ ста­лим кра­јем XIX и по­чет­ком XX ве­ка, уоч­љи­ва је про­ме­на у ком­ по­зи­ци­ји ико­но­ста­са, на­ста­ла нај­ ве­ро­ват­ни­је 1850. го­ди­не. На фо­ то­гра­фи­ја­ма се пре­по­зна­ју ико­не ру­ских мај­сто­ра, али не на ико­но­ ста­су, већ у при­пра­ти (Бо­го­ро­ди­ца и Св. Три Је­рар­ха). Ико­не Све­тог Ни­ко­ле и Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че чи­тљи­ве су на ико­но­ста­су у зо­ни пре­сто­них ико­на. Крст ко­ји се на­ ла­зи на по­ме­ну­тим фо­то­гра­фи­ја­ ма у пот­пу­но­сти од­го­ва­ра опи­су из 1753. го­ди­не. У од­но­су на по­ме­ну­ти опис, раз­ ли­ку­ју се и про­сто­ри на цар­ским две­ри­ма и из­над њих. Укло­ње­на је ико­на Не­дре­ма­но око и по­ста­ вље­не су но­ве две­ри, у кла­си­ци­ стич­ком сти­лу. Уме­сто Де­и­зи­са, по­ста­вље­на је ико­на Све­те Тро­ји­це у фри­зу апо­сто­ла, ко­ја об­у­хва­та и

зо­ну Ве­ли­ких пра­зни­ка. Ле­во и де­ сно од кр­ста на­ла­зе се ме­да­љо­ни с ли­ко­ви­ма про­ро­ка, ко­ји се не по­ ми­њу у опи­су. Но­вост су и ико­не на со­клу ис­под ико­на Бо­го­ро­ди­це и Хри­ста, ко­је су не­чи­тљи­ве на на­ ве­де­ним фо­то­гра­фи­ја­ма. Цр­ква је по­но­во об­но­вље­на 1850, ка­да су кти­тор­ством Мак­си­ма Ни­ ко­ли­ћа осли­ка­ни ико­но­стас и зи­ до­ви у њој. У још јед­ној об­но­ви у Ве­ли­кој Ре­ме­ти, из­ме­ђу 1898. и 1901, ме­ња­но је ку­бе на цр­кви.

Уста­шко ра­за­ра­ње На по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­ та, за ко­ме­са­ра ма­на­сти­ра је по­ ста­вљен Ан­тон Пе­ка­рић, уста­ша из Срем­ских Кар­ло­ва­ца. Исто­вре­ ме­но су у све­ти­њу до­шле уста­шке је­ди­ни­це, ко­је ту оста­ју све до про­ ле­ћа 1943. го­ди­не. Ма­на­стир­ски је име­так за то вре­ме не­ми­ло­срд­но пљач­кан и уни­шта­ван. До до­ла­ ска ко­ми­си­је за­гре­бач­ког Му­зе­ја

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

33

МАНАСТИРИ

за умјет­ност и обрт, 10. сеп­тем­бра 1941, до­бар део ма­на­стир­ских дра­ го­це­но­сти био је по­кра­ден или де­ ва­сти­ран. Др Вла­ди­мир Ткал­чић је пре­у­зео од ко­ме­са­ра ма­на­сти­ра са­ мо 60 пред­ме­та из цр­кве, ри­зни­це и би­бли­о­те­ке, а из са­ло­на тек два пор­тре­та. Од књи­га је пре­у­зео не­ ко­ли­ко ср­бу­ља и ру­ко­пи­сних књи­ га, али без пот­пи­са и бро­ја. Оста­ ла ма­на­стир­ска исто­риј­ска до­бра су про­па­ла, по­себ­но ар­хи­ва, ко­ју ко­ми­си­ја за­гре­бач­ког му­зе­ја ни­је спа­сла. У про­ле­ће 1943, ка­да је ма­на­стир спа­љен, на по­ло­жа­ју уста­шког ко­ ме­са­ра на­ла­зио се То­би­ја Хор­ват. Нај­ве­ћа ште­та на­не­та је ма­на­стир­ ској цр­кви. По­ру­ше­ни су ку­бе и сту­бо­ви др­жа­чи ку­бе­та, оште­ће­ни сво­до­ви, из­го­рео је кров. У цр­кви је спа­љен ико­но­стас бо­га­те ду­бо­ре­ зба­ри­је са пре­ко 40 ико­на из XVII и XVI­II ве­ка. Ве­ли­ко оште­ће­ње пре­тр­пе­ли су и ко­на­ци. Пот­пу­но су уни­ште­ни или по­кра­де­ни по­кућ­ ство, стил­ски на­ме­штај из са­ло­на, тр­пе­за­ри­је и на­ме­штај мо­на­шких ке­ли­ја.

34

Об­но­ва ма­на­сти­ра Сли­ке ко­је су у вре­ме Дру­гог свет­ ског ра­та опљач­ка­не, од­мах на­кон ра­та су вра­ће­не и са­да се на­ла­зе у Му­зе­ју СПЦ у Бе­о­гра­ду, у Га­ле­ри­ји Ма­ти­це срп­ске и Му­зе­ју ма­на­сти­ра Кру­ше­до­ла. Нај­ну­жни­ји кон­зер­ва­ тор­ско-ре­ста­у­ра­тор­ски ра­до­ви на ко­на­ци­ма усле­ди­ли су 1951. го­ди­ не, док је цр­ква при­вре­ме­но по­кри­ ве­на 1959. Ре­кон­струк­ци­ја ку­бе­та, кро­ва на цр­кви и кон­зер­ва­ци­ја и ре­ста­у­ра­ци­ја фраг­мен­та жи­во­пи­ са за­вр­ше­ни су 1982. У об­но­вље­ној цр­кви је по­ста­вљен нов ико­но­стас, а но­ве фре­ске су ура­ди­ли Дра­ган Ма­ ру­нић и Ни­ко­ла Лу­бар­дић. Че­сте и обим­не пре­прав­ке, као по­сле­ди­ца про­па­да­ња или уни­ шта­ва­ња, пот­пу­но су из­ме­ни­ле ар­ хи­тек­тон­ско ре­ше­ње пр­во­бит­не цр­кве. Пре­ма иде­ал­ној ре­кон­струк­ ци­ји, ве­ли­ко­ре­мет­ска цр­ква Св. Ди­ ми­три­ја има мно­го слич­но­сти с гру­ пом цр­ка­ва по­диг­ну­тих у Под­ри­њу по­сле об­но­ве Пећ­ке па­три­јар­ши­је. Ово свр­ста­ва Ве­ли­ку Ре­ме­ту у сво­ је­вр­сну ре­не­сан­су Ра­шке шко­ле.

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета

Да­на­шње ста­ње Ма­на­стир је да­нас у до­бром ста­ њу. Глав­на цр­ква је са све че­ти­ри стра­не оп­ко­ље­на ко­на­ци­ма и има нај­ви­ши зво­ник у Сре­му (38,6 m). Игу­ман ма­на­сти­ра је ар­хи­ман­дрит Сте­фан Ву­ко­вић. Из­вор: Епар­хи­ја срем­ска и Фру­шко­гор­ски ма­на­сти­ри

ВЕРОНАУКА

По­тре­ба за вер­ском на­ста­вом у основ­ном и сред­њем обра­зо­ва­њу

У

вре­ме­ну ка­да се чо­век по­хва­лио да је пре­сти­гао Бо­га сво­јим на­ уч­ним и умет­нич­ким до­стиг­ну­ ћи­ма, услед па­да пред соп­стве­ним мо­ рал­ним на­че­ли­ма, по­тре­ба за вер­ском на­ста­вом у шко­ла­ма је нео­п­ход­на ви­ше не­го ика­да. Од „уво­ђе­ња“ или ис­прав­ни­је ре­ че­но вра­ћа­ња вер­ске на­ста­ве у клу­пе 2001. го­ди­не, она се су­сре­ла са ни­зом про­бле­ма ка­ко по­ли­тич­ке та­ко и ор­га­ ни­за­ци­о­не при­ро­де. Под­се­ти­мо се да је вер­ска на­ста­ва за­у­зи­ма­ла пр­во ме­ сто у ђач­ким књи­жи­ца­ма као на­став­ ни пред­мет до по­ја­ве ко­му­ни­стич­ке иде­о­ло­ги­је. За­о­став­шти­на то­га вре­ме­ на не из­о­ста­је ни да­нас. Но­во вре­ме нас учи да је грех вид иш­че­зну­ћа, те осе­ћај кри­ви­це и сра­ма из­о­ста­ју. Осим то­га, ако се по­ка­ја­ње по­ја­ви и у фраг­ мен­ти­ма, оно је при­вид­но, не­ис­кре­но или фа­ри­сеј­ско. Са­вре­ме­ни чо­век ми­сли да се све мо­же об­ја­сни­ти ра­ци­о­нал­но и на­уч­ ним ме­то­да­ма, па чак и онај не­ви­дљи­ ви део чо­ве­ка тј. људ­ску ду­шу, па и са­ мог Бо­га. Ка­ко пот­пу­но схва­ти­ти оно што је ве­ће, ја­че и моћ­ни­је од ка­па­ци­ те­та људ­ског ума, или дру­гим ре­чи­ма Бо­га схва­та­мо ко­ли­ко нам се от­крио. Као та­ква на­у­ка и наш ра­зум су са­мо про­из­вод Бо­жи­јег да­ра љу­ди­ма. На­жа­ лост, да­ро­ве че­сто зло­у­по­тре­бља­ва­мо. Ако се вра­ти­мо кроз вре­ме, у пе­ри­ од роп­ства под Тур­ци­ма, не­по­треб­ но би би­ло убе­ђи­ва­ти чи­та­о­ца ка­кву је уло­гу од­и­гра­ла Цр­ква у очу­ва­њу иден­ти­те­та, кул­ту­ре, про­све­те ... јед­ ном реч­ју, Срп­ства. Пи­та­ње је да ли би се мо­гли спо­зна­ти под за­ста­вом ко­ју раз­ви­ја­мо, а ми да­нас че­сто рас­ пра­вља­мо о зна­ча­ју вер­ске на­ста­ве или о за­го­вор­ни­ци­ма ко­ји су за ње­но евен­ту­ал­но уки­да­ње. По­гле­дај­мо шта смо са­чу­ва­ли од на­ше нај­ра­ни­је кул­ тур­но-исто­риј­ске ба­шти­не? Спа­ље­не

ко­сов­ско-ме­то­хиј­ске ма­на­сти­ре, про­ гон срп­ског ста­нов­ни­штва (са ју­га и за­па­да), а о свим ви­до­ви­ма то­ле­ран­ ци­је и људ­ским пра­ви­ма се ни­ка­да ви­ше ни­је при­ча­ло. Још да уки­не­мо вер­ску на­ста­ву, па да пот­пу­но осле­пи­ мо. А ко­ја је срп­ска нај­ста­ри­ја књи­га? Ја­сно је где су ко­ре­ни про­све­ти. Шта би ре­као Све­ти Са­ва ко­га смо још ма­ ло и пот­пу­но по­све­то­ви­ли бри­шу­ћи ње­го­ву ду­хов­ну ди­мен­зи­ју и зна­чај за наш на­род. Вер­ска на­ста­ва има за циљ да пре­не­ се уче­ни­ку љу­бав пре­ма Бо­гу, као хри­ шћан­ску вр­ли­ну. Љу­бав пре­ма Бо­гу се ис­ка­зу­је љу­ба­вљу пре­ма бли­жњи­ма, по­ро­ди­ци, при­ја­те­љи­ма и пре­ма они­ ма ко­ји нам ми­сле зло, као и чу­ва­ње и не­го­ва­ње соп­стве­ног вер­ског и кул­ тур­ног иден­ти­те­та. Је­ди­ни циљ школ­ског обра­зов­ног си­сте­ма по­ла­ко по­ста­је са­мо ин­те­лек­ ту­ал­ни раз­вој де­те­та, из­о­ста­вља­ју­ћи емо­ци­о­нал­ни склоп де­те­та при из­ град­њи лич­но­сти. Ра­зо­ре­на по­ро­ди­ца, уна­за­ђе­на про­све­та, по­љу­љан ау­то­ри­ тет на­став­ни­ка и по­ср­ну­ло дру­штво је тре­нут­но ду­хов­но ста­ње срп­ског на­ро­да. У осно­ви ре­чи обра­зо­ва­ње је

образ као огле­да­ло људ­ског мо­рал­ног скло­па, на ко­ји тре­ба на­до­гра­ди­ти ин­ те­лект ко­ји увек мо­ра би­ти у слу­жби љу­ба­ви пре­ма дру­ги­ма. Ни­смо са­чу­ ва­ли по­ро­ди­цу, ни зе­мљу, ни мо­рал а ка­мо ли ин­те­лект. Жи­ви­мо у зе­мљи са ви­со­ком сто­пом нео­бра­зо­ва­них. И пи­ смо ћи­ри­ли­цу смо за­бо­ра­ви­ли. Хри­ шћан­ски оби­ча­ји су се све­ли на го­збе, а реч­ник на скра­ће­ни­це и стра­не ре­ чи. Још вер­ску на­ста­ву да за­кљу­ча­мо у цр­кве и `победићемо` са­ми се­бе. У по­след­ње вре­ме го­во­ри­мо о хр­ват­ ској не­то­ле­ран­ци­ји пре­ма ћи­ри­ли­ци, а и са­ми је све ре­ђе ко­ри­сти­мо. За­да­ так вер­ске на­ста­ве је да нас спа­си од на­ве­де­ног по­ср­ну­ћа. За­бо­ра­вља­мо да шко­лу­је­мо оне ко­ји ће у бу­дућ­но­сти во­ди­ти зе­мљу, са­мо да не бу­ду као До­ ма­но­ви­ћев Во­ђа. За­то ро­ди­те­љи, ако се дво­у­ми­те ко­ јим ће пу­тем ва­ше де­те, за­пи­тај­те се ко­ја је свр­ха што сте кр­сти­ли де­цу ако им ни­сте пру­жи­ли да не­што са­зна­ју о Бо­гу, као но­ви чла­но­ви Цр­кве. То је исто као ка­да их упи­ше­те у шко­лу, па им не до­зво­ли­те да је по­ха­ђа­ју. ве­ро­у­чи­тељ Пе­тар Пе­тро­вић

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

35

ВЕРОНАУКА

Ути­сци са пу­то­ва­ња у Срем­ску Ми­тро­ви­цу Пу­то­ва­ње у Срем­ску Ми­тро­ви­цу, 22. сеп­тем­бра, по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња Ми­лан­ског едик­та је на ме­не оста­ви­ло јак ути­сак. Та­кво не­што се мо­ра до­жи­ве­ти јер је те­шко пре­при­ча­ти ту уну­тра­шњу ра­дост, али по­ку­ша­ћу пре­не­ти бар не­ке ути­ске. Во­ди­ла нас је на­ша, увек рас­пе­ва­на, ве­ро­у­чи­тељ­ка. Кре­ну­ли смо ис­ пред цр­кве ују­тро око 8 са­ти, од­мах је по­че­ла пе­сма, пе­ва­ли смо сви и то нас је раз­бу­ди­ло. По­ра­ни­ли смо да би­смо сти­гли на Ли­тур­ги­ју. На Ли­тур­ ги­ји смо ви­де­ли Па­три­јар­ха Ири­не­ја ко­ји је са још не­ко­ли­ко све­ште­ни­ка слу­жио Ли­тур­ги­ју. Ни­кад у жи­во­ту ни­сам ви­де­ла то­ли­ко све­ште­ни­ка на јед­ном ме­сту. Би­ло је та­мо и вој­ни­ка ко­ји су кроз град но­си­ли за­ста­ве и ико­не. За њи­ма су ишли Па­три­јарх, вла­ди­ке, све­ште­ни­ци и бо­го­сло­ви. Би­ла је то пре­див­на по­вор­ка и див­но је би­ло за ви­де­ти. Са­зна­ла сам да се та све­ча­на по­вор­ка зо­ве ли­ти­ја. Ка­да је то за­вр­ше­но има­ли смо сло­бод­но вре­ме. Про­ше­та­ли смо до ре­ке Са­ве. Узе­ли смо и сла­до­ле­де чи­је су ку­гле би­ле не­у­о­би­ча­је­но ве­ли­ке. На ре­ци Са­ви има је­дан ја­ко леп мост за пе­ ша­ке. Та­мо је би­ло мно­го „ме­ста за по­љуп­це“, што ниг­де до та­да ни­сам ви­де­ла. У гра­ду су нам де­ли­ли ико­ни­це и па­пир­не кру­не ко­је сим­бо­ли­зу­ју кру­ну ца­ра Кон­стан­ти­на. До­шло је вре­ме и за по­вра­так ку­ћи. Кре­ну­ли смо са нео­пи­си­вим ути­ сци­ма и још спрем­ни­ји за пе­сму. Ова­кав из­лет мо­ји дру­го­ви – Мар­ко Ми­ лић, Дра­га­на Ха­рам­ба­шић и ја не­ће­мо за­бо­ра­ви­ти. Те­о­до­ра Бе­ше­вић, 8–2 ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“

Не­за­бо­рав­ни из­лет у Срем­ске Кар­лов­це Јед­ног је­се­њег да­на срећ­ни и ве­се­ли, кре­ну­ли смо са на­шом ве­ро­у­чи­тељ­ком Жељ­ком Па­вло­вић у пре­ле­по ме­сто зва­но Срем­ски Кар­лов­ци. Раз­лог пу­то­ва­ња би­ла је про­сла­ва Три ве­ка Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је на ко­јој је био и наш Па­три­јарх Ири­неј и мно­го вла­ди­ка. У ау­то­бу­су је би­ла де­чи­ја гра­ја, за­јед­но смо пу­то­ва­ли са ђа­ци­ма из Ми­тра­ље­те. На­јед­ном се за­чу­ла пе­сма и пре­леп глас; сви су се ућу­та­ли. Би­ла је то ве­ро­у­чи­тељ­ки­на кћер­ка, Је­ле­на. Ра­до смо јој се при­дру­жи­ли и пе­ва­ли смо све до Кар­лов­ца. Сти­гли смо у вре­ме ка­да је Па­три­јарх са вла­ди­ка­ма ишао пре­ма цр­кви да би по­че­ли са слу­же­њем Ли­тур­ги­је. Ту смо слу­ша­ли слу­жбу и ма­ло се игра­ли. Ишли смо и на Ви­ди­ко­вац, пут до та­мо је био ду­га­чак и пун успо­на. Али вре­де­ло је, по­глед са Ви­ди­ков­ца нас је оп­чи­нио. По­се­ти­ли смо и Двор­ ску ба­шту бо­га­ту ра­зно­вр­сним биљ­ка­ма. По­сле из­ве­сног вре­ме­на оти­шли смо у ма­на­стир Ве­ли­ка Ре­ме­та. У ма­на­сти­ру смо пе­ва­ли пе­сми­це о Бо­го­ ро­ди­ци, о Све­том Са­ви и дру­ге. Ис­пред ма­на­сти­ра су се на­ла­зи­ле ста­рињ­ске ку­ћи­це са ог­њи­штем и ста­рим су­до­ви­ма. Ту смо се по­и­гра­ли, а и сли­ка­ли на јед­ном мо­сти­ћу да то на­ше пу­то­ва­ње не оста­не за­бо­ра­вље­но. Див­но смо се про­ве­ли на из­ле­ту и би­ло нам је жао ка­да смо мо­ра­ли да кре­не­мо ку­ћи. Ово пу­то­ва­ње ће­мо увек ра­до пам­ти­ти и оста­ће нам у ле­пом се­ћа­њу. Је­ле­на Лу­кач, Ма­ри­на Ми­ја­ље­вић и Де­ја­на Ши­ја­ко­вић, 5-3 ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“

36

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

ВЕРОНАУКА

Пра­во­слав­на ико­но­гра­фи­ја

Бојан Ињац, 7. р. ОШ „Митраљета“

О

д­лу­ком Сед­мог ва­се­љен­ског са­бо­ра, одр­жа­ног у Ни­ке­ји 787. го­ди­не, уте­ме­ље­на је хри­шћан­ска умет­ност и упо­тре­ба ико­на. Син Бо­жи­ји, дру­го ли­це Све­ те Тро­ји­це се ова­пло­тио и по­стао ви­ дљив, на­ма до­сту­пан као Бо­го­чо­век. У тој исти­ни Ње­му је све под­ре­ђе­ но, као Спа­си­те­љу и при­ме­ру ко­јем су све­ти­те­љи стре­ми­ли као узо­ру и из­во­ру свих вред­но­сти. Из то­га про­ из­и­ла­зи да се Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца, апо­сто­ли, ан­ђе­ли и све­ти­те­љи по­ шту­ју али не и обо­жа­ва­ју. Кроз њих ука­зу­је­мо по­што­ва­ње Бо­гу, јер је њи­хов крај­њи циљ био Бог и Цар­ство не­бе­ско. Ова­ко гле­да­но по­што­ва­ње ико­на ни­је идо­ло­по­клон­ство, ни­ ти кр­ше­ње дру­ге Бо­жи­је за­по­ве­сти. Ико­на је про­зор у Цар­ство Бо­жи­је, и њо­ме се про­ја­вљу­је бу­ду­ћи век. На­ ве­де­ни са­бор је оза­ко­нио упо­тре­бу ико­на ра­ди при­ка­за веч­не и не­про­ ла­зне ле­по­те чо­ве­ка као сли­ке, ико­ не сво­га Твор­ца ка­ко нас уче ре­чи Све­тог Пи­сма да је чо­век ство­рен по сли­ци и при­ли­ци Бо­жи­јој. Слич­но ово­ме цр­кве­не пе­сме све­до­че да је ди­ван Бог у све­ти­ма сво­јим јер се кроз њих по­ка­за љу­ди­ма. Ико­но­пис је по­себ­на сли­кар­ска тех­ни­ка ко­ју не­гу­је хри­шћан­ска Цр­ква. Де­ли се на две гра­не: ико­

но­пис (сли­ка­ње на да­сци) и фре­ ско­пи­са­ње (сли­ка­ње ико­на на све­ жем мал­те­ру). Мар­та Ко­мље­но­вић, уче­ни­ца ОШ „Све­ти­слав Го­лу­бо­вић Ми­ тра­ље­та“ по­ха­ђа­ла је лет­њу шко­лу ико­но­пи­са у ор­га­ни­за­ци­ји При­ја­ те­ља де­це Бе­о­гра­да у ОШ „Дрин­ка Па­вло­вић“, а ра­ди­о­ни­цу је во­дио Дра­ган Мар­ко­вић. То­ком рас­пу­ ста је на­сли­ка­ла две ико­не, Све­ту Пет­ку и Све­тог Ни­ко­лу и ра­ду­је се сле­де­ћем су­сре­ту ка­да ће, ка­ко је пла­ни­ра­ла, на­сли­ка­ти Св. апо­сто­ле Пе­тра и Па­вла. „Пре­по­ру­чу­јем сви­ма, јер ће се ле­по за­ба­ви­ти и мно­го на­у­чи­ти“ – ре­кла је Мар­та, ко­ја је до­да­ла и да се на­сли­ка­не ико­не сва­ке го­ди­ не осве­шта­ва­ју у Цр­кви Ру­жи­ци на Ка­ле­мег­да­ну то­ком Де­чи­је не­де­ље. Ико­но­пи­са­ње се из­во­ди на да­сци ко­ја се пре­ма­зу­је леп­ком, за­тим се ста­вља по­зла­та и на кра­ју се пре­ ма­зу­је ше­ла­ком. Бо­ји се пиг­мен­ том у ко­ји се до­да­је жу­ман­це. Сва­ке го­ди­не, то­ком лет­њег и зим­ског рас­пу­ста под по­кро­ви­тељ­ ством гра­да Бе­о­гра­да, ор­га­ни­зу­је се лет­ња шко­ла ико­но­пи­са као и шко­ле сли­кар­ства, гра­фи­ке, стри­ па... П.П.

Михајло Ињац, 7. р. ОШ „Митраљета“

Милан Стевић, 6. р. ОШ „Митраљета“ Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

37

ВЕРОНАУКА

Маша Станисављевић, 4-1 ОШ „Бранко Радичевић“

Милана Заклан, 4-1 „ОШ Бранка Радичевића“

Марина Пантић, 2-3 ОШ „Бранко Радичевић“

Милена Крњаја, 4-1 ОШ „Бранко Радичевић“ Ивана Илијашевић, 4-3 ОШ „Бранко Радичевић“

38

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

ВЕРОНАУКА

Милица Марчинко, 3-2 ОШ „Бранко Радичевић“

Тамара Заклан, 1-2 ОШ „Бранко Радичевић“

Лука Маринић, 3-2 ОШ „Бранко Радичевић“

Николина Манојловић, 3-7 ОШ „Бр. Радичевић“

Уна Аћимовић, 4-3 ОШ „Бранко Радичевић“

Николина Ћућко, 3-7 ОШ „Бранко Радичевић“ Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

39

ПОУЧНА ПРИЧА

Ру­чак с Бо­гом Је­дан де­чак је же­ лео сре­ сти Бо­га. Знао је да тре­ба ду­ го пу­то­ва­ти до ме­ста где он жи­ви, па је за­то спре­мио свој пр­тљаг са оми­ље­ним ко­ла­чи­ ћи­ма и па­ко­ва­њем од шест фла­ша воћ­ног со­ка те кре­нуо у сво­ју пу­сто­ло­ви­ну. Кад је од­ма­као три ре­да ку­ћа, су­ срео је не­ког стар­ца. Се­део је у пар­ку и мир­но хра­нио не­ко­ ли­ко го­лу­бо­ва. Де­чак је сео бли­ зу ње­га и отво­ рио свој пр­ тљаг. Упра­ во се хтео осве­жи­ти воћ­ним со­ком кад спа­зи да ста­рац из­гле­да гла­дан, па му по­ну­ди је­дан ко­ла­чић. Ста­рац га је за­хвал­но при­ мио и на­сме­шио се де­ча­ку. Ње­гов је осмех био та­ко при­ја­тељ­ски да је де­чак за­же­лео да га по­но­во ви­ди, па му је са­да по­ну­дио бо­чи­цу воћ­ног со­ка. Ста­рац му се по­но­во на­сме­шио. Де­чак је био из­ ван се­бе. Се­де­ли су чи­та­во по­под­не је­ду­ћи и сме­ју­ ћи се, без да су из­го­во­ри­ли јед­ну је­ди­ну реч. У ме­ђу­вре­ме­ну се смра­чи­ло, де­чак је осе­тио умор и устао је да по­ђе, али тек што је на­пра­вио не­ко­ ли­ко ко­ра­ка окре­нуо се, по­тр­чао на­зад до стар­ца и сна­жно га за­гр­лио. Ста­рац му је да­ро­вао нај­ве­ћи осмех до са­да. Ка­да је де­чак убр­зо отво­рио вра­та сво­је ку­ће, мај­ка је би­ла из­не­на­ђе­на ра­до­шћу на ње­го­вом ли­ цу. Упи­та­ла га је: „Шта је то што си да­нас учи­нио да те је та­ко об­ра­до­ва­ло?“ Од­го­во­рио је: „Ру­чао сам с Бо­гом“. Но, пре не­го што је ње­го­ва мај­ка ус­пе­ла од­го­во­ри­ти, до­дао је:

40

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

„Знаш шта! Бог има нај­леп­ши осмех ко­ји сам ика­да ви­део“. У ме­ђу­вре­ме­ну ста­рац, та­ко­ђе про­жет ра­до­ шћу, вра­тио се ку­ћи. Ње­гов је син био за­чу­ђен од­ сја­јем ми­ра на ње­го­вом ли­цу и упи­тао га је: „Та­та, шта је то што си да­нас учи­нио да те је та­ко об­ра­до­ва­ло?“ Од­го­во­рио је: „Јео сам ко­ла­чи­ће у пар­ку с Бо­гом“. За сва­ки слу­ чај, пре не­го што је ње­гов син од­го­во­рио, до­дао је: „Знаш шта! Пу­но је мла­ђи не­го што сам ми­ слио.“ НА­Р А­В О­У­ЧЕ­НИ­ЈЕ: Пре­че­сто пот­ц е­њу ­ј е­мо сна­гу до­ди­ра, осме­ха, љу­ба­зне ре­чи, уха ко­ј е нас слу­ша, ис­кре­не по­хва­ле или нај­ма­њ ег чи­н а па­ жње, а сви они има­ју сна­гу да нам да­р у­ју жи­ вот. Љу­ди ула­зе у наш жи­вот са­свим слу­ч ај­н о и у би­ло ком тре­нут­ку у жи­во­т у. Све их јед­н а­ ко при­ми!

ПОСНА ТРПЕЗА Поштоване читатељке, у овом броју Парохијског весника вам доносимо неколико једноставних посних рецепата. Надамо се да ће вам они олакшати припрему посне трпезе. Кромпир са белим сосом Бели кромпир добро опрати, оставити у љусци и зарезати као на слици. У зарезе сипати со, бибер и уље. Испећи у рерни. Сос: 200 гр посног мајонеза 50 гр маргарина 1-2 кашичице сенфа 3-4 кашике маслиновог уља 2 (већа) кисела краставца Со, бибер, бели лук Помешати мајонез, маргарин, сенф и маслиново уље. У то из­ рендати киселе краставце и додати испасирани бели лук. Све то добро измешати и додати со и бибер. *Ако је сос много густ, додати пар кашика течности од киселих краставаца.

Слана торта од спанаћа За 3 коре потребно: 23 кашике брашна 200 гр бареног спанаћа 1 дл уља 1 дл киселе воде 1 дл пива Прашак за пециво, со У чинију сипати 20 кашика брашна, прашак за пециво, уље, ки­ селу воду и пиво. Добро умесити. Затим у то додати спанаћ, со и преостале 3 кашике брашна. Тесто поделити на 3 једнака дела и испећи коре. Фил: 200 гр посног мајонеза 150 гр бареног пиринча 100 гр маргарина 4 кисела краставца 2 кашичице сенфа Бибер, першун, со Умутити маргарин и затим додати преостале састојке. Филовати охлађене коре. Оставити мало фила и с њим премазати последњу кору и њу посути са 100 гр пропрженог сусама.

Чоколадни колач са кексом Потребно је: Посни петит кекс Нес кафа Фил: 9 кашика брашна 8 кашика шећера 100 гр чоколаде за кување 5 ванилин шећера Сојино/пиринчано млеко у праху Скувати 1 л млека и оставити да се охлади. У чинији помешати брашно и шећер, доливати охлађено млеко и мешати док се не добије компактна маса. У већу шерпу сипати 1 дл млека и њему растопити ванилин шећер и чоколаду. У то до­ дати смесу од шећера и брашна и кувати уз додавање млека. Непрестано мешати да се не би створиле грудвице. Оставити фил да се хлади. Петит кекс умакати у нес кафу и ређати у плех. Намазати фил, па поново кекс и тако док се све не потроши. Ставити у фрижидер да се охлади и сервирати хладно. Марина Грујић Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

41

СТРИП

42

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

СТРИП

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

43

СТРИП

44

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

СТРИП

Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

45

Стрип: Стеван Ковачевић

СТРИП

46

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

ПАРОХИЈА

Izve{taj sa parohije

за период од краја фебруара до краја новембра 2013. год.

15. VI Александра Томић 17. VI Огњен Пејовић 23. VI Вукашин Момчиловић 23. VI Вук Кузев 23. VI Коста Главоњић 24. VI Јован Нинковић 28. VI Лазар Ераковић 28. VI Михаило Вукашин 29. VI Хана Тодоров 30. VI Невена Ћерић 7. VII Дуња Радић 7. VII Мирослав Бунош 13. VII Растко Средојевић 13. VII Тара Средојевић 13. VII Петра Мирчетић 14. VII Стефан Штрбац 21. VII Уна Ђурић 21. VII Александар Ђурић 21. VII Никола Ђурић 21. VII Маша Карановић 21. VII Лазар Мирковић 21. VII Сара Мирковић 27. VII Ивана Трбојевић 28. VII Кристина Поповић 28. VII Лазар Радановић 3. VIII Наталија Стојановић 10. VIII Лав Јоцић 15. VIII Ивона Татиша 17. VIII Лазар Ћирковић 18. VIII Андреа Паић

11. VIII Мирослав Драгичевић и Ана Гајић 1. IX Иван Раденовић и Маја Лабовић 7. IX Срђан Поледица и Весна Радош 21. IX Костантин Радуловић и Ивана Јовановић 22. IX Ненад Филиповић и Јована Шаула 28. IX Бојан Дивљаков и Горана Ђокић 28. IX Предраг Каназир и Јелена Дујковић 28. IX Нико Шикман и Савка Сајић 28. IX Драган Карамарковић и Николина Томасовић 29. IX Слободан Шулаја и Катарина Стефановић 29. IX Љубиша Видић и Николина Дукић 29. IX Чедомир Грујић и Јелена Митровић 6. X Душан Лакић и Слободанка Веселиновић 12. X Александар Тодоровић и Сњежана Спасојевић 13. X Бојан Јагонић и Сузана Латиновић 19. X Никола Михаиловић и Невенка Максимовић 19. X Илија Бањеглав и Јелена Грацун 26. X Василије Лазић и Александра Петровић 24. XI Бранислав Ђопић и Јелена Зиројевић

Ven~ani

2. III Марко Цетина и Моника Иванежа 11. V Ненад Миливојевић и Бојана Поповић 19. V Марко Алексић и Милица Бабић 25. V Милан Тујаница и Ана Крстановић 26. V Бранислав Зеленовић и Драгана Цвијић 1. VI Љубомир Вукадиновић и Јована Јовић 2. VI Ђорђе Чубрило и Сања Реља 8. VI Зоран Мартић и Ана Драгичевић 15. VI Бранислав Арсенијевић и Теа Тамбор 16. VI Горан Радовановић и Ивана Гавриловић 16. VI Горан Шимпрага и Маја Ђујић 23. VI Александар Арсенић и Адриана Јеловац 29. VI Дејан Павловић и Марија Короди 14. VII Томислав Штрбац и Жељана Вешић 14. VII Миленко Баришић и Милена Савковић 27. VII Александар Ђурић и Катрин Шербихле 28. VII Слободан Ченић и Сања Славковић 28. VII Дејан Луковић и Татјана Крнета 4. VIII Борко Стојановић и Марина Бавељић

30. VIII Жељко Богдановић 1. IX Марко Јовановић 7. IX Александра Радовановић 7. IX Вељко Дејановић 11. IX Бојана Антић 26. IX Нађа Ђорђевић 28. IX Данијела Павковић 28. IX Даница Кромпић 5. X Стефан Стојаковић 6. X Владимир Лакић 6. X Богдан Вукашин 12. X Јасна Побрић 15. X Страхиња Павловић 21. X Лука Бабић 27. X Јован Митровић 27. X Ангелина Маријановић 3. XI Никола Керечки 9. XI Павле Аранђеловић 9. XI Данка Аранђеловић 9. XI Лазар Јовановић 10. XI Уна Марковић 10. XI Анастасија Зеленовић 17. XI Петра Јовановић 17. XI Константин Бурсаћ 23. XI Лазар Радојичић 23 XI Ленка Јовановић 23. XI Филип Панић 24. XI Алекса Остојић

Novokr{teni ~lanovi Crkve

24. II Нина Антонијевић 16. III Петра Гајић 17. III Андреј Суповски 23. III Борко Стојановић 24. III Лана Небригић 6. IV Урош Стојиљковић 9. IV Милица Ристић 4. V Јана Пуповац 6. V Вук Вукша 9. V Дуња Кашић 11. V Лена Ранковић 12. V Аљоша Томасовић 12. V Мирна Тешанкић 12. V Марија Ковади 12. V Ђорђе Калушевић 19. V Хелена Павасовић 19. V Немања Узур 19. V Катарина Лазић 2. VI Лука Појушина 3. VI Јела Стевић 8. VI Лана Стевановић 8. VI Сара Стевановић 8. VI Марта Тутуш 8. VI Тадија Ристић 9. VI Александра Трнинић 14. VI Михаило Суботић 14. VI Михајло Бановић 15. VI Ивона Поповић 15. VI Мила Јањић 15. VI Стефан Ераковић

Припремио: Чедомир Грујић Божићни пост 2013. ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК

47

Usnuli u Gospodu

ПАРОХИЈА 27. II Радојка Деља 27. II Милорад Моичоловић 28. II Милица Ђурић 6. III Зоран Андрић 11. III Надежда Радовић 16. III Драгиња Калинић 18. III Милица Медић 22. III Ањђа Куробаса 23. III Нада Дејановић 26. III Јела Мађа 26. III Бисерка Грујић 27. III Спасоје Керечки 2. IV Симеуна Зечевић 4. IV Радојка Глушац 4. IV Јаворка Јовић 5. IV Јелена Џенопољац 9. IV Јелка Момчиловић 9. IV Живан Петковић 24. IV Немања Митровић 4. V Радмила Здравковић 15. V Драган Нинић 20. V Љуба Дерета

23. V Стеванија Ненад 25. V Гојко Чудић 25. V Миланка Стојановић 27. V Миољка Михајловић 6. VI Јованка Ђурић 9. VI Загорка Илић 14. VI Живко Влаисављевић 17. VI Тамара Стојиновић 18. VI Јека Ђукић 19. VI Анђелија Стержињ 20. VI Гордана Бошњак 27. VI Душан Зракић 28. VI Загорка Томасовић 29. VI Ранко Шаљић 2. VII Душан Марковић 3. VII Перо Остојић 6. VII Драгиња Курајица 6. VII Марта Гајић 16. VII Миливоје Димитријевић 16. VII Среига Нешић 17. VII Даринка Ђуровић

17. VII Даринко Ђуровић 19. VII Томислав Завић 24. VII Павле Прица 30. VII Крсто Гаровац 30. VII Ружица Лазаревић 31. VII Бранко Тасић 31. VII Смиља Гавриловић 31. VII Верица Чигоја 31. VII Гроздана Бањац 1. VIII Драган Божић 1. VIII Мирослав Јелић 9. VIII Смиља Пауновић 13. VIII Живко Спасовски 16. VIII Љубисав Илић 23. VIII Катарина Бунош 24. VIII Радивоје

Љубинковић 24. VIII Јован Гавран 26. VIII Данијела Остојић 2. IX Јован Борковић 3. IX Мирко Грмуша 4. IX Љубинко Маслаковић

5. IX Анка Дудуковић 9. IX Невена Јовановић 17. IX Десанка Живановић 17. IX Милева Кривокућа 17. IX Јања Јањин 20. IX Пера Миљуш 1. X Перо Радић 3. X Ангелина Балиновић 10. X Драго Совиљ 14. X Жељко Гавриловић 17. X Душан Ћирковић 25. X Миладија Савић 1. XI Биљана Црнић 6. XI Анте Гујевић 8. XI Милица Цевтковски 8. XI Киро Степановић 10. XI Влајко Стошић 21. XI Драгана Блешић 25. XI Марта Црномарковић 26. XI Камен Ђорђевић 26. XI Миодраг Петровић 27. XI Драган Симоновић

Приложници Парохијског весника Моја н ов а к њига д. о . о . – у лик в . 2 0. 000 Тања Де сп о т 2. 000 Пе та р В р ањеш 2. 000 Др Мил ан М илано в ић 1. 000 Смиља Ко в ачев ић 1. 000 Б ранка Гај дашев ић 1 . 000 Стојан Делић 1 . 000 Ра нко Данчула 1. 000 Стојан Мар ав ић 1 . 000 Ле пос а ва Бало г 1 . 000 Мирја на Љутић 700 Си кори ца М ир к о 5 00 Моми р Шап о ње 5 00 Жел и ми р Ко со р ић 5 00 Сл ађана Шућ ур о в ић 5 00 Мил ијана Бар ј ак тар ев ић 5 00 Дра гица Шешељ 5 00 Б ос иљка Г р ао в ац 5 00 Гордана З ав ишић 5 00 Мирја на Цер о в ац 5 00 Ра досл ав Јо сип о в ић 5 00 Ве рица П антић 5 00 Б оркови ћ Никола 5 00 Ј ова новић Бр ане 5 00

48

ПАРОХИЈСКИ ВЕСНИК Божићни пост 2013.

Б ранислав Шћ е по в ић 500 Љ иљ ана К у зман 3 00 Мило с ав П авло в ић 3 00 Миле Опачић 3 00 Миле т а Мит ро в ић 3 00 Манд ић Трив о 3 00 В у кад ино в ић Мило рад 3 00 Мило ца Чо ко в 3 00 Г рао в ац З о ран 3 00 С лав ка П ав ко в ић 2 00 Ду шан О с т о ј ић 2 00 В . П ант ић 2 00 Лу ка Опачић 2 00 Милан Џ о д ан 2 00 Драг омир Рад иша 2 00 С амарџ ић С лав ко - С еле нча 2 00 Д раг ан Рад иша 2 00 С у з ић Ђ у ро 2 00 Мирј ана В у ј анић 2 00 Рад ица Цв е т ко в 2 00 Мих ај ло Н ас т о в с ки 1 00 П е т ар Ђ о рђ е в ић 1 00 Д раг ољ у б В рачар 1 00

Црква Рођења Пресвете Богородице Бихаћка 1, 11273 Батајница Тел/факс: +381 (0)11 787 0115 www.spcbatajnica.com

Протојереј Споменко Грујић, старешина цркве парох I парохије Бихаћка 1, 11273 Батајница тел: +381 (0)11 848 85 50 моб: +381 (0)63 335 594 имејл: grujic.spomenko@yahoo.com Протојереј Јевто Павловић парох III парохије Бихаћка 1, 11273 Батајница тел: +381 (0)11 848 85 52 моб: +381 (0)62 419 780 имејл: o.jevto@gmail.com Јереј Милан Алимпић парох IV парохије Бихаћка 1, 11273 Батајница тел: +381 (0)11 848 85 51 моб: +381 (0)63 804 59 43 имејл:milan-spc@cybermedia.rs Јереј Ален Вукашин парох II парохије Бихаћка 1, 11273 Батајница моб: +381 (0)64 270 68 97 имејл: vukasinalen@gmail.com

СПЦО Батајница – Храм Рођења Пресвете Богородице се захваљује Јовици Мркели (Штампарија Београф) и његовој породици, Мирославу Барошу и његовој породици, Радовану и Александри Србљанин (Србљанин д.о.о.) што су омогућили излазак овог броја Парохијског весника